Udruenje

graana RODITELJ

KORUPCIJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
rezultati pilot istraivanja o korupciji u zdravstvenim ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena

1

ISTRAIVANJE O KORUPCIJI U ZDRAVSTVU

u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena Udruenje gradjana RODITELJ uradilo je pilot istraivanje o korupciji u zdravstvu sa ciljem da se ustanove preliminarni podaci o uestalosti korupcije i nainima na koje se ista odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave

reproduktivnim zdravljem ena u Srbiji (planiranje trudnoe, vetaka oplodnja, trudnoa, porodjaj, bolesti reproduktivnih organa idr.) Iskustvo Udruenja RODITELJ govori da se ene u Srbiji susreu sa razliitim vidovima korupcije na svim nivoima zdravstvenih slubi koje se bave zatitom reproduktivnog zdravlja, ali da je u najveem broju sluajeva - ne prijavljuju. CIlj sprovodjenja istraivanja bio je da se stvori bolja slika o stepenu korupcije koji se odigrava u zdravstvenim ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem, nainima na koji korisnici usluga posmatraju korupciju i njihovim reakcijama kada se suoe sa korupcijom.

SADRAJ
Kratak pregled rezultata 3 Demografija 4 Iskustva sa korupcijom 5 Kako se korupcija odvija 6 Davanje novca 8 Poroaj 9 aavanje med. osoblja 10 Prijava korupcije 11

OSNOVNI PODACI O ISTRAIVANJU

Vreme sprovodjenja istraivanja: 10 februar - 10 mart 2011 Veliina uzorka: 421 ispitanika Ciljna grupa: Korisnice usluga zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravljem ena; njihovi lanovi porodice i prijatelji koji su dolazili u kontakt sa medicinskim osobljem u periodu kada su one bile korisnice usluga te ustanove. Metodologija: Kombinovani metod Prikupljanje podataka: Onlajn upitnik

Priprema izvetaja: mr Nikolina Ljepava

KRATAK PREGLED REZULTATA

Rezultati sprovedenog istraivanja pokazuju da je vie od 50% anketiranih imalo iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena od kojih su najee spominjane Novosadska Betanija, GAK Narodni front, GAK Viegradska, kao i nadleni domovi zdravlja. Jednoj etvrtini anketiranih novac u zdravstvenim ustanovama direktno je traen jednom ili vie puta, a skoro polovini je traen indirektnim putem. Oko 50% ispitanika/ca su medicinski radnici iz dravnih bolnica upuivali na privatnu kliniku kako bi tamo obavili procedure ili preglede, koji su inae pokriveni zdravstvenim osiguranjem. Davanje novca medicinskom osoblju za uslugu koja je inae pokrivena zdravstvenim osiguranjem, u naim bolnicama postalo je vie pravilo nego izuzetak. Najvei broj ispitanika/ca se za dodatno plaanje usluga odluuje kako bi osigurali dobijanje odreene usluge koja inae ne bi bila obezbeena (npr. epiduralna anestezija), ali zbog straha od loeg tretmana lekara i medicinskog osoblja ili skraenja vremena ekanja na odreenu intervenciju. Upravo zato je neophodno informisanje korisnika zdravstvenih usluga o postojeim mehanizmima za zatitu od korupcije, kao i irenje javne svesti o potrebi preuzimanja aktivne uloge u borbi protiv korupcije. Bitna karakteristika korupcije je upravo njen dvosmerni tok, a velika zastupljenost korupcije u zdravstvenim ustanovama predstavlja direktnu posledicu nerazumevanja pojma korupcije i neprepoznavanja njenih razliitih, esto prikrivenih, pojavnih oblika. U prilog ovoj tvrdnji govore rezultati da je skoro polovina ispitanika/ca, iako im nije bilo otvoreno traeno, ipak davalo novac zdravstvenim radnicima, bez jasnog stava da i to predstavlja koruptivno ponaanje. Nizak nivo svesti o sopstvenoj ulozi i odgovornosti u borbi protiv korupcije i nedostatak adekvatne i efikasne dravne kampanje i edukacije korisnika zdravstvenih usluga o pravima pacijenata, nainima njihovog ostvarivanja i zatite dovode do toga da graani ne umeju da prepoznaju koruptivno ponaanje, pa ak i kada se sami ponaaju tako. Duboko ukorenjeni tradicionalni i kulturoloki obrasci aavanja koji se podstiu ili ignoriu od strane medicinskog osoblja potrebno je na najstroiji nain sankcionisati. Jedan od pokazatelja koji nedvosmisleno upuuje na to da se problem korupcije u zdravstvenim ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena mora tretirati mnogo sistematinije i sveobuhvatnije, je i podatak da najvei deo ispitanika/ca ne prijavljuje korupciju, bilo da je novac dat ili ne. Ovo ukazuje na nedostatak poverenja pacijenata u mehanizme nadlenih slubi za suzbijanje i borbu protiv korupcije, i predstavlja glavnu barijeru u procesu reavanja problema korupcije uopte. Iako su mehanizmi za zatitu graana od korupcije definisani, u praksi je vidljiv neproporcionalan odnos izmeu broja prijavljenih i realnih sluajeva koruptivnog ponaanja. Zbog toga je neophodno uticati na poveanje efikasnosti postojeih institucionalnih mehanizama u borbi protiv korupcije, ali i na osnaivanje uloge svakog od sektora u delokrugu njihovih ovlaenja i interakciji sa graanima. Poraava injenica da je 58,4% ispitanika/ca, na pitanje da li su upoznati sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama, odgovorilo negativno. Naalost, to je direktna posledica niskog nivoa informisanosti graana o funkciji obaveznih doprinosa za zdravstveno osiguranje, ali i nedostatka adekvatne i efikasne dravne kampanje o pravima pacijenata, nainima njihovog ostvarivanja i zatite.
Napomena: Imajui u vidu nereprezentativnost online uzorka rezultati ovog pilot istraivanja ne mogu biti generalizovani na ukupnu populaciju Srbije to nije ni bila namera. Cilj pilot istraivanja je sticanje preliminarne slike o mehanizmima i shvatanju korupcije u institucijama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena i postavljanje smernica za dalji rad u ovom pravcu.

KR DEMOGRAFIJA

U istraivanju je uestvovalo ukupno 421 ispitanika, 400 ena i 21 mukarac, prosene starosti izmedju 25 i 35

godina. Najvei broj ispitanika/ca (46%) je iz Beograda, 29% ispitanika/ca je iz Vojvodine, 10% iz Centralne Srbije, 5 % iz June Srbije a ispod 5% ispitanika/ca je iz Zapadne i Istone Srbije. Dodatnih 5% ispitanika/ca u ovom trenutku ne ivi u Srbiji. Fakultet ili viu kolu zavrilo je 65% ispitanika/ca, srednjokolsko obrazovanje ima 33% ispitanika a 1% ispitanika ima zavrenu osnovnu kolu. Velika veina ispitanika - 87% su direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravljem a 13% ispitanika ine lanovi porodica ili prijatelji korisnica usluga. Tipian ispitanik u ovoj pilot anketi je ena uzrasta izmedju 25 i 35 godina, visoke kolske spreme iz Beograda.

Grafikon 1: Geografska distribucija

Grafikon 2: Stepen obrazovanja

ISKUSTVA SA KORUPCIJOM
Preko 50% ispitanih izjasnilo se da je imalo direktnog ili indirektnog iskustva sa korupcijom u dravnim zdravstvenim ustanovama. Samo 12% ispitanika izjavilo je da ne poznaje nikoga ko je imao iskustva sa korupcijom u dravnim zdravstvenim ustanovama to ukazuje da je korupcija duboko ukorenjena u istim. Kada je re o ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena, 42% ispitanika odgovorilo je da je imalo iskustva sa korupcijom jedan do tri puta, a 10% ispitanika imalo je takva iskustva vie od tri puta. Ovakvi podaci ukazuju da svaka druga pacijentkinja u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena ima iskustva sa korupcijom . Najee spominjane zdravstvene ustanove kada je u pitanju korupcija su: Novosadska Betanija, GAK Narodni front i GAK Viegradska. Vei broj ispitanika spomenuo je da se korupcija odvija i u okviru njihovih nadlenih domova zdravlja.

KAKO SE KORUPCIJA ODVIJA

Rezultati istraivanja ukazuju na to da je direktno traenje novca manje uobiajeno od indirektnog. Jedna etvrtina ispitanika (25%) izjasnila se da im je novac u zdravstvenim ustanovama traen direktno jednom ili vie puta. Sa druge strane skoro polovina ispitanika (46%) izjasnilo se da im je novac traen indirektno. Od 30% ispitanika traeno je da dodatno plate neku od procedura ili pregleda koje su bile pokrivene zdravstvenim osiguranjem (a koje su obavljene u dravnoj zdravstvenoj instituciji), a 54.5% pacijenata upueno je na privatnu kliniku da na njoj obavi proceduru ili pregled koji je inae pokriven zdravstvenim osiguranjem. Procedure za koje se najee trai doplaivanje na klinikama su epiduralna anestezija i laboratorijske analize, a ispitanici su naveli veliki broj razliitih razloga za upuivanje na pregled u privatnu kliniku od izrade laboratorijskih analiza i dijagnostikih pregleda na koje bi se inae due ekalo pa do kontrolnih pregleda.

Indirektno traenje novca ispitanici opisuju na sledee naine: Napomenuto mi je da treba da se ostavi ast za doktorku, konkretno od strane doktorke. Preko veze... podrazumevalo se i znala se cena unapred, sa popustom poto je preko te osobe Preko sestre, koja je nagovestila da je doktorka cenjena i veliki strunjak, da je teko doi do nje, pa ako stvarno to elim...Naknadno je tretman doktorke postao znatno ljubazniji, sadrajniji i predanije je obavljala svoj posao.
6

Odredjivanjem termina za neku od intervencija ili nekih pretraga (UZ, EKG itd.) ili analiza sa dugim perodom ekanja, medjutim, nuenjem (i davanjem, naravno) odreene sume novca, termini bi bili promenjeni

Indirektno mi je stavljeno do znanja da e izabrani lekar prisustvovati porodjaju ali da to podrazumeva plaanje Upuivanje na pregled na privatne klinike ispitanici opisuju na sledee naine: Doktor iz "Narodnog fronta" me je na double test poslao u privatnu kliniku, na papiru lupio svoj peat i rekao mi da im dam to. Otila sam, nisam imala utisak da imam izbora. Sve vreme gledanja ultrazvuka su komentari bili 'pa ovde se nita ne vidi', 'kao da gledam Crnca u tunelu', 'Deluje kao da je bebi obmotan pupanik oko vrata'. U 9.mesecu trudnoce, trebalo da je odradim vaginalni i cervikalni bris, ginekolog me je poslao u privatnu laboratoriju po briseve jer ih Dom zdravlja nije imao a kada mi je uzeo bris, sa tim me je poslao u tu istu laboratoriju da mi urade analize koje sam naravno morala da platim iako imam zdravstveno osiguranje. Doktor nam je rekao da je trudnoa skup sport i da ako nismo spremni na troak da mu nije jasno zato smo to radili ako nemamo novca. Citiram: "Ne misli valjda da moja plata pokriva to to ti pratim trudnou... Bezobrazna si, zvala si jue posle 17h kad zna da ja zavravam s radom u privatnoj ordinaciji pa si danas dola ovde... Sve kota, draga moja!" Ne mogu sada i ovde da vas primim-pregledam ali radim privatno. Moj lekar mi je preporuio da dodjem kod njega u privatnu kliniku da uradim "prenje" ranice na grliu materice...jer navodno dravne ustanove ne poseduju tako kvalitetne aparate za tu svrhu. Kada je re o tretmanu pacijenata na privatnim i u dravnim klinikama preko 40% odgovorilo je da je lekar kod koga su prethodno ili u dravnoj bio ljubazniji kada su doli na privatnu kliniku. Jedna etvrtina ispitanika koja je otila na pregled u privatnu kliniku odgovorila je da je lekar prema njima postupao identino i na privatnoj i na dravnoj klinici. Takoe, 10% ispitanika upuivano je sa privatnih klinika drugim lekarima na dravne klinike uz dogovor da se lekaru sa dravne klinike isplati odredjena suma za uslugu koja je inae bila pokrivena zdravstvenim osiguranjem. Kao uslugu za koju se najee upuuje na dravnu kliniku uz dodatnu doplatu, ispitanici su naveli poroaj.

U pitanju je bio carski rez, moe ali uz "dogovor" naravno "dogovor" je pao i carski rez odraen.

DAVANJE NOVCA
Od ispitanika kojima je novac u dravnim ustanovama traen na direktan ili indirektan nain, 31% je platilo za uslugu, 49 % nije platilo a 20% ispitanika nije elelo da odgovori na ovo pitanje. Najvei broj ispitanika kao razlog iz koga su se odluili za dodatno plaanje usluga koje bi trebale biti obezbeene zdravstvenom zatitom, navode strah od loeg tretmana od strane lekara i medicinskog osoblja, dobijanje odreene usluge koja inae ne bi bila obezbeena (npr epiduralna anestezija), i skraenje vremena ekanja na odreenu intervenciju. U pitanju je bila epiduralna anestezija na poroaju, nisam mogla drugaije da dobijem tu uslugu i nisam elela da doem u situaciju da neto krene naopako na poroaju. Zbog toga to je plaanje ponekad jedini nain da budem sigurna da u dobiti kvalitetnu zdravstvenu uslugu Dva sata nakon uzimanja novca od nas (rodbine pacijenta) pacijent je bio u pripremi za operaciju. Zbog straha da lekar nee izvrsiti svoju obavezu ako ne platim traeni iznos Iz straha da e zbog neplaanja trazenog biti ugroen moj i ivot mog deteta.

Da bi lekar pristao da me operise i stavi na program. Doktor me je nekoliko puta vraao iz bolnice pod izgovorom da nema mesta, dok mu nismo dali novac.

Navedene sume koje su date lekarima i medicinskom osoblju kreu se od preko 1000E za lekara do 50 E za babice.

vie od 1000 od 500 do 999 od 300 do 499 od 100 do 299 manje od 100 0 10 20 30 40 50

POROAJ
Najvei broj ispitanika iskustva sa zdravstvenim institucijama koje se bave reproduktivnim zdravljem ena imalo je prilikom poroaja. Prilikom poroaja zabeleen je i najvei broj zahteva za doplatu usluge koja je predviena zdravstvenom zatitom (epiduralna anestezija), a porodilje su takodje i najee upuivane sa privatnih klinika na lekare u dravnim klinikama koji bi im poroaj radili uz odgovarajuu doplatu po dogovorenoj ceni. Preko 48% ispitanika odgovorilo je da je dodatno platilo lekaru, babici ili i lekaru i babici za poroaj. Kao motiv za davanje novca zdravstvenim radnicima ispitanici su u najveem broju naveli razloge vezane za humaniji tretman u porodilitima i strah za zdravlje majke i deteta. Dala sam novac da bih bila sigurna da e se prema meni i detetu ophoditi normalno, kao prema ljudskom biu. Nisam plaala za prvi ali blii mi se sledei poroaj, i verovatno u platiti nekome. Jednostavno nemam snage da prolazim kroz tretman kroz koji sam prolazila u prolom poroaju, kada nikoga nisam platila, jedva su se nakanili da me porode, stalno vikali na mene, i niko nije hteo da mi pomogne oko bebe. Platili smo jer se to oekuje. Tretman je uvek bolji i sve ide bre ako platite. U suprotnom niko vas i ne gleda. Posle poroaja niko nije eleo da mi pomogne oko dojenja, niti savetom niti su na bebu obraali panju. Ja sam plakala, beba je bila 3 dana gladna jer mleko nije kretalo, nahranili su je vetakim mlekom tek kad je sestra dobila "ast". Bili su ekstremno neljubazni, da su smeli mislim da bi nas tamo psovali direktno u lice zato to traim pomo oko izmlazanja. Ispitanici koji su odluili da dodatno plate za zdravstvene usluge prilikom poroaja u najveem procentu 39.5% novac daju lekarima.
Dat je poklon Novac je dat i lekaru i babici Novac je dat babici Novac je dat lekaru 0 10 20 30 40 50

Ukupno 25.4 % ispitanika koji su davali novac, novac su dali i babici i lekarima a 16.9 % platilo je samo babicama. Dodatnih 18.2 % ispitanika odgovorilo je da je je zdravstvenim radnicima bio dat materijalni poklon. Takoe oko 15% ispitanika u komentarima je spomenulo i dodatno plaanje anesteziologu koji je na poroaj dolazio.

AAVANJE MEDICINSKOG OSOBLJA

Neki ispitanici (40%) izjavili su i da su novac i poklone zdravstvenim radnicima dali iako im oni ni u jednom trenutku nisu bili traeni. Stav ovih ispitanika je da aavanje medicinskog osoblja ne predstavlja in korupcije budui da se odvija po zavrenom leenju i bez zahteva medicinskih radnika. Mnogi aavanje medicinskog osoblja vide kao pitanje obiaja i kulture. Ovaj stav je naroito rasprostranjen kada je re o poroajima. Smatram to osnovnom kulturom, zbog zahvalnosti lekaru i babici koji su me poradjali, zaista su bili divni prema meni. Dali smo novac da se zahvalimo a i valja se kad se rodi dete. Smatram da je to normalan,ljudski gest,odneti neto ljudima koji rade po 12h u smeni,a imaju osmeh i toplu re za vas,vae strahove, pitanja..... elela sam da poastim doktora kao sto sam astila i svoje prijatelje nakon roenja dece. Ovakav stav je nekada prilino rairen naroito u porodilitima, pa su se u takvoj atmosferi neki od ispitanika koji nisu bili skloni davanju poklona oseali i neprijatno. Nisam davala nita ali moram da kaem da je veliki pritisak na nas koji NE dajemo novac. Svi oko mene, koje poznajem i koje sam upoznala u porodilitu su davali novac, poklone, bombonjere, pie isl. Ja sam se oseala kao da radim nesto pogreno zbog toga to nisam samoinicijativno astila babicu, sestru ili lekara. Moj suprug kada je dolazio po mene i bebu u porodilite hteo je da donese pie i bombonjeru, a kada sam mu ja rekla da to ne radi, on se oseao glupo - rekao mi je da ga je bilo sramota sto dolazi praznih ruku jer svi drugi donose neto.

Na pitanje da li smatraju da lekare treba astiti po zavrenom poslu, miljenja ispitanika su bila podeljena. Neto vie od polovine ispitanika 58% smatra da lekarima ne treba davati nikakve poklone niti novac, i da oni samo rade svoj posao za koji su plaeni. Preostali ispitanici smatraju da lekare uprkos tome to su plaeni treba dodatno aavati posle obavljenog posla ukoliko za to postoji volja. Zasto da ne? U redu je astiti taksistu, konobara a nije u redu astiti lekara?? Treba ih nagraditi po uspeno obavljenoj proceduri, kao znak panje, zahvalnosti, ne kao mito.

10

PRIJAVA KORUPCIJE
Kada je re o prijavi korupcije najvei deo ispitanika ne prijavljuje korupciju bez obzira da li je novac dat ili ne. 45.6 % ispitanika koji su dali novac odgovorilo je da sluaj nije prijavilo; 43.2 % ispitanika kojima je novac direktno ili indirektno traen ali ga nisu dali odgovorilo je da sluaj nije prijavilo. Na ovo pitanje odgovor nije elelo da da 53.4% onih koji su novac dali i 55.1 % onih koji novac nisu dali. Odgovor da je korupciju prijavilo dalo je ukupno 3.6 % ispitanika iz obe grupe. Na pitanje o ishodu prijave korupcije dobijen je samo jedan odgovor: Nema ishoda, prijavila sam im sam stigla kui iz porodilita na broj telefona za pritube koji je napisan na sajtu Ministarstva zdravlja, na telefonsku sekretaricu sam izdiktirala podatke i opisala dogaaj. To se desilo u decembru 2010. Na pitanje da li su u svakoj situaciji bili upoznati sa svojim pravima kao pacijenta i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama 58.4% ispitanika odgovorilo je da nisu bili upoznati.

11

Udruenje RODITELJ
Udruenje graana RODITELJ je neprofitna, nestranaka, nevladina organizacija osnovana 2006 godine u Beogradu. Naa elja da aktivno uestvujemo u oblikovanju detinjstva, ali i budunosti svojih maliana, dovela je do osnivanja Udruenja RODITELJ, prve nevladine organizacije na teritoriji Srbije koja se iskljuivo bavi problemima roditeljstva i odgajanja dece u Srbiji. Zalaemo se za drutvo koje je vie prijateljski nastrojeno prema roditeljima i njihovoj deci i za puno potovanje prava roditelja i dece.

Udruenje RODITELJ
TC Zemunikum, lokal 44, Glavna 18t 11080 Zemun tel: 011 / 3165-375 011 / 3165-376 064 / 3292-040 www.roditelj.org info@roditelj.org

12