GRIGORIJE SINAIT: VEOMA KORISNO POGLAVQE O MA[TAWU,

SAWAREWU I O PRELESTI

Vi{e svega ~uvaj um svoj od svih predstava koje ti se budu javqale za

vreme molitve. Treba odbaciti svako sawarewe, jer sv. Oci nam
zapovedaju da za vreme molitve ~uvamo um svoj od svega {to nije
molitva da ne bi samo pali u prelest. Mole}i se, um se mora nalaziti u
stawu potpuno istinitom. Ma{tawe, ma kako divno i primamqivo ono
izgledalo, budu}i proizvoqna tvorevina samog uma, izvodi um iz stawa
bo`anske istine i uvodi ga u stawe samoobmane i obmane (prelesti).
Jedan ~ovek, bogomoqac dospeo je u velike duhovne nevoqe zato {to
je praktikovao pogre{an na~in molewa. Evo u ~emu se on sastojao:
kada su tog bogomoqca doveli jednom iskusnom starcu, kalu|eru da se
ispovedi, upita ga starac odmah: "Kako se moli{?"

- Kad se molim Isusu Hristu, ja zami{qam wega raspetog na krstu, ili

kao da On stoji na oblaku i slu{a moju molitvu. Sem toga, stvaram sebi
i druge slike: kad se molim Bogorodici, ili kojem drugom svecu ja
zami{qam wihov lik u ma{ti pa im se obra}am re~ima molitve kao da
su predamnom.

Eto to je ovaj neiskusni bogomoqac ispovedio starcu. Za vreme molitve

treba postupati upravo suprotno: um treba {to bri`qivije ~uvati
slobodnim od vi|ewa. Treba odbacivati sve slike i prilike koje bi se
ocrtale u na{oj uobraziqi, budu}i da um u molitvi pretstoji nevidqivome
Bogu Kojega nikakva tvarna slika ni ve{testveno obli~je ne mo`e
pretstaviti.

Vi|ewa stvorena ma{tom, ako ih um dopusti sebi u molitvi, posta}e

neprozirna zavesa i pregradni zid izme|u uma i Boga. "Oni koji u toku
svojih molitava nikoga i ni{ta ne vide - vide Boga" (Meletije
Ispovednik). Isto tako ose}awa stvorena uobraziqom mogu biti uzrok
pada u obmanu. Ko sam sebi stvara slike Raja, svetaca i angela, te se
uzbu|uje i divi takvoj tvorevini ma{te ubrzo }e osetiti neku vrstu
naslade u du{i i po telu. To je posledica br`e cirkulacije krvi koja uzbu|
uje ~ula, deluje na telo i, shodno stvara odre|eno du{evno
raspolo`ewe. Takva naslada je telesne, ~ulne prirode, i onaj koji misli
da je to duhovno dejstvo molitve, ve} se nalazi u samoobmani i
prelesti. Za vreme tih ose}awa veoma ~esto se javqa smeh (tj. napad
smeha), visokoumqe i utan~ana ta{tina. Nasuprot tome pravi plod
istinske molitve je pla~, skru{enost i sagledavawe svoga ni{tavila.
Svetiteqi su imali vi|ewa istinita, i ose}awa radosti i ushi}ewa, ali su
ona bila duhovne prirode, a ne ~ulne i ma{tarske. Svi sveti oci koji su
opisivali podvig molitve zabrawuju ne samo stvarawe ma{tarija po
sopstvenoj voqi nego i sagla{avawe voqe i ose}awa s ma{tarijama i
privi|ewima koja nam se mogu ukazati neo~ekivano i nezavisno od
na{e voqe, {to se zna dogoditi u molitvenom podvigu, a naro~ito u
bezmoloviju. Sve ovo re~eno predstavqa su{tinu Grigorijevog u~ewa o
prelesti koje se nalazi u "Dobrotoqubiju".

- Nipo{to ne prihvataj - veli prepodobni Grigorije Sinait - ako {to

ugleda{ bilo ~ulnim o~ima, bilo umom, bilo van sebe, bilo unutar
sebe, pa ma to bio lik Hristov, ili an|elski, ili svetiteqski, ili kakva
svetlost. Budi pa`qiv i oprezan - nipo{to ne prihvataj tu pojavu kao
istinitu, ne obra}aj na wu nikakve pa`we niti stupaj u razgovor s wome.
Nemoj dozvoliti sebi da poveruje{ ~emu bulo, nemoj sa sva~im da
saose}a{ i da se sagla{ava{, nemoj brzo da se poverava{ vi|ewu ~ak i
kad bi bilo istinito i dobro. Boqe ostani hladan i tu| prema vi|ewu i
stalno ~uvaj um svoj od slika te vrste. Ne daj mu da iznutra, iz sebe
samoga, stvara ikakve slike, niti da ostavi u wemu svoj otisak kakva
slika spoqa. Ko ugleda ne{to mi{qu ili ~uvstvom, makar to bilo i od
Boga, i brzo prihvati vi|ewe, taj lako pada u prelest ili, u krajwoj liniji,
obelodawuje svoju sklonost i prijem~ivost za prelest jer brzo i
lakomisleno usvaja vi|ewa i javqawa. Po~etnik je du`an da obrati svu
svoju pa`wu samo na srda~no delawe (a to zna~i ~vrsto vezivati um
uz re~i molitve propra}aju}i to skru{eno{}u srca) i da jedino to
smatra neprelesnim. Drugo pak ne{to (kao vi|ewa i duhovna ushi}ewa)
ne treba da prihvata dok ne dosegne bestra{}e. Bog se ne gnevi na
onoga ko, ~uvaju}i se prelesti i s krajwom obazrivo{}u paze}i na se,
odbaci kakvo od Boga poslano vi|ewe, ne razmotriv{i ba{ najbri`qivije
pojavu. Naprotiv, Bog }e takvoga pohvaliti za wegovu
blagorazumnost". Za onoga ko se bavi molitvom Isusovom i uop{te
molitvom potpuna i najboqa za{tita od prelesti jeste onaj vid smirewa
{to ga zovu pla~em. Zatim ve`bawe u samoukoravwu, samogrdwi i
pam}ewu svojih grehovnih padova i saplitawa, i najzad - molitva
Gospodu o izbavqewu od prelesti.