K. G.

JUNG

PSIHOLOKI TIPOVI
S nemakog N. preveo URIC

MILO

M A T I C A

S R P S K A

PSIHOLOKI TIPOVI

UVOD
Platon i Aristotel! To su ne samo dva si stema nego i tipovi dveju razliitih ljudskih priroda, koje se od pamtiveka, pod svima kosti m i m a , viSe ili m a n j e n e p r i j a t e l j s k i o d n o s e j e d n a p r e m a drugoj. Naroito kroz ceo srednji vek, s v e do dananjeg dana, tako se borilo, i ta borba je najhitniji sadraj istorije hrianske crkve. U v e k je re o P l a t o n u i Aristotelu, iako pod d r u g i m imenom. Sanjarske, mistine, platonske prirode otkrivaju iz ponora svoje due hrianske ideje i simbole koji im odgovaraju. Praktine, sreivake, aristotelske prirode grade od tih ideja vrst sistem, dogmatiku i kult. C r k v a obuhvata najzad i j e d n u i d r u g u prirodu; jedni se u a n a v a j u v e i n o m u kleru a drugi u m o n a t v u , ali neprestano ratuju jedni sa drugima. (H. Hajne, Nemaka, 1)

Prilikom svog praktikog lekarskog rada s n e r v o znim pacijentima ve sam odavno primetio da pored m n o g i h individualnih razlinosti ljudske psihologije i m a i tipskih razlika, i to s a m n a r o i t o p r i m e t i o n a j p r e dva tipa, k o j a s a m o z n a i o k a o introvertni i ekstravertni tip. K a d posmatramo tok ljudskog ivota, vidimo kako je sudbina jednoga oveka vie uslovljena o b jektima n j e g o v i h interesa, d o k je sudbina d r u g o g a vie uslovljena n j e g o v o m vlastitom unutranjou, n j e g o v i m s u b j e k t o m . K a k o svi m i o d s t u p a m o m a l o v i e p r e m a o v o j ili o n o j strani, s a s v i m j e p r i r o d n o t o s m o skloni da sve svaki put r a z u m e v a m o u smislu s v o g vlastitog tipa. 7

Tu okolnost s p o m i n j e m v e o v d e da bih, koliko god mogu, uklonio eventualne nesporazume. Razume se, t a o k o l n o s t z n a t n o o t e a v a p o k u a j o p t e g o p i s i vanja tipova. M o r a m u itaoca pretpostavljati veliku dobronamernost ako elim da me pravilno razume. Bilo bi relativno prosto kad bi svaki italac znao u k o j u kategoriju sam sebe ubraja. A l i je v e o m a esto t e k o p r o n a i d a l i n e k o p r i p a d a o v o m ili o n o m t i p u ; naroito onda kad je ovek sam u pitanju. Stavie, kad je vlastita linost u pitanju, sud je izvanredno zamuen. Te subjektivne zamuenosti suda naroito su este zato to je s v a k o m izrazitom tipu imanentna naroita tendencija ka kompenzaciji jednostranosti svoga tipa, t e n d e n c i j a k o j a j e b i o l o k i c e l i s h o d n a , j e r tei d a o d r i d u e v n u r a v n o t e u . K o m p e n z a c i j o m n a s t a j u s e k u n d a r n i k a r a k t e r i ili t i p o v i , k o j i d a j u v e o m a teku sliku za odgonetanje, tako teku da je ovek sam sklon da egzistenciju tipova uopte porekne i da v e r u j e s a m o j o u i n d i v i d u a l n e razliitosti. T e t e k o e m o r a m istai d a o p r a v d a m i z v e s n u o s o b e n o s t s v o g d o c n i j e g p r i k a z i v a n j a : m o g l o b i se, n a i m e , initi kao da bi najprostiji p u t b i o taj da o p i em dva konkretna sluaja i da ih ralanjene stavim jedan pored drugoga. Ali svaki o v e k ima oba m e h a nizma, kako ekstraversije tako i introversije, i samo r e l a t i v n o p r e t e z a n j e j e d n o g ili d r u g o g i n i t i p . O t u d a bi o v e k v e u j a k o j meri m o r a o retuovati da u s l i k u u n e s e p o t r e b a n r e l j e f , to b i p r e d s t a v l j a l o v i e ili m a n j e d o b r o n a m e r n u p r e v a r u . O s i m t o g a , p s i h o loka reakcija j e d n o g oveka jeste u tolikoj meri slo ena stvar da bi m o j a sposobnost prikazivanja j e d v a bila d o v o l j n a da o t o m e d a m apsolutno pravilnu sli ku. Zato se m o r a m nuno ograniiti na to da iznesem principe koje sam izdvojio iz obilja posmatranih p o jedinanih injenica. Pri tom nije re ni o kakvoj d e d u c t i o a p r i o r i , k a o to b i s e m o g l o p r i i n j a v a t i , n e g o o deduktivnom prikazivanju empirijski dobivenih u v i a j a . T i u v i a j i , k a o to s e n a d a m , d o p r i n o s e r a z bistravanju dileme, koja je dovela i jo uvek vodi, ne samo u analitikoj psihologiji n e g o i u d r u g i m o b lastima nauke, a naroito u l i n i m u z a j a m n i m v e z a 8

ma ljudi, do nesporazuma i razdvojenosti. Otuda se o b j a n j a v a zato je egzistencija d v a j u razlinih tipova v e o d a v n o p o z n a t a i n j e n i c a , k o j a j e u o v o j ili o n o j formi, bilo poznavaocu oveka bilo mudrovanju m i s l i o c a , p a l a u o i , ili se p r e d s t a v i l a Geteovoj ( G o e t h e ) i n t u i c i j i , n a p r i m e r , k a o o b u h v a t n i p r i n c i p sistole i dijastole. I m e n a i p o j m o v i k o j i m a s u o b u h v a e n i m e hanizmi introversije i ekstraversije jesu v e o m a razlini i svagda prilagoeni stanovitu individualnog posmatraa. Iako postoji razlinost formulisanja, n e prestano izbija zajednika crta u o s n o v n o m shvatanju, naime kretanje interesa p r e m a o b j e k t u u j e d n o m sluaju, i kretanje interesa od objekta p r e m a subjektu i n j e g o v i m vlastitim psiholokim dogaaji ma u d r u g o m sluaju. U p r v o m sluaju objekat d e j stvuje kao magnet na tendencije subjekta, on ih privlai i uslovljava subjekat u velikoj m e r i ; tavie, on otuuje subjekat od njega samoga i menja njegove k v a l i t e t e u s m i s l u i z j e d n a a v a n j a sa o b j e k t o m u t o l i k o j meri da bi se m o g l o misliti da je o b j e k a t od vieg, i u p o s l e d n j o j liniji od p r e s u d n o g znaaja za s u b j e kat, i kao da je to donekle apsolutno o d r e e n j e i n a roit smisao ivota i sudbine da se subjekat sasvim predaje objektu. U d r u g o m sluaju, naprotiv, s u b j e kat jeste i ostaje sredite svih interesa. M o g l o bi se rei, ini se kao da u p o s l e d n j o j liniji sva ivotna energija trai subjekat i stoga svagda o m e t a da o b j e kat zadobije ikakav p r e m o a n uticaj. ini se k a o da energija ostavlja objekat, kao da je subjekat magnet koji h o e da o b j e k a t p r i v u e sebi. Nije lako prikazati to suprotno odnoenje p r e m a o b j e k t u na lako r a z u m l j i v i jasan nain, i velika je opasnost u t o m e to se m o e dospeti do sasvim p a r a doksnih formulisanja, k o j a vie donose zabunu n e g o jasnou. Introvertno stanovite m o g l o bi se uopte oznaiti k a o o n o k o j e u s v i m okolnostima tei da subjekat i subjektivni psiholoki dogaaj pretpostavi o b j e k t u i o b j e k t i v n o m d o g a a j u , ili b a r d a i h p o t v r d i p r e m a o b j e k t u . O t u d a taj stav d a j e subjektu viu vrednost negoli objektu. P r e m a t o m e , o b j e k a t stoji na niem vrednosnom nivou, on ima sekundaran znaaj; 9

tavie, on, k a d se prui prilika, stoji s a m o k a o o v a p l o e n j e j e d n e i d e j e , ali j e p r i t o m e i d e j a b i t n a s t v a r ; ili j e o n p r e d m e t j e d n o g o s e a n j a , ali j e p r i t o m e o s e ajmi d o i v l j a j g l a v n a s t v a r , a n e o b j e k a t u s v o j o j realnoj individualnosti. Ekstravertno stanovite, n a protiv, podvrgava subjekat objektu, pri e m u via vrednost pripada objektu. Subjekat ima svagda se kundaran znaaj; subjektivno doivljavanje pojavlju j e s e p o n e k a d s a m o k a o s m e t n j a ili i z l i a n p r i v e s a k objektivnih dogaaja. Jasno je da se psihologija koja proizlazi iz ta d v a o p r e n a stanovita m o r a raspasti u dva totalno razlina orijentisanja. J e d n o stanovite sve posmatra pod uglom svoga shvatanja, a drugo pod u g l o m objektivnog deavanja. T i o p r e n i s t a v o v i nisu, p r e svega, nita d r u g o nego opreni mehanizmi: dijastolsko izlaenje i z a hvatanje o b j e k t a i sistolsko koncentrisanje i o t k i d a nje energije od zahvaenih objekata. Svaki ovek ima d v a m e h a n i z m a kao izraz s v o g p r i r o d n o g ivotnog r i t m a , k o j i Gete o d i s t a n i j e s l u a j n o o z n a i o f i z i o l o kim p o j m o v i m a srane delatnosti. Ritmina izmena oba ta oblika psihike delatnosti odgovarala bi n o r m a l n o m toku ivota. Ali ne samo komplikovani s p o ljanji uslovi p o d kojima ivimo nego i moda jo komplikovaniji uslovi nae individualne psihike d i s pozicije retko doputaju nimalo neometan tok psi hike ivotne delatnosti. Spoljanje okolnosti i u n u tranja dispozicija idu v e o m a esto naruku j e d n o m m e h a n i z m u , a o g r a n i a v a j u ili o m e t a j u d r u g i m e h a nizam. Otuda, prirodno, nastaje pretezanje jednog mehanizma. A k o to stanje ma na k o j i nain postane h r o n i n o , o n d a o t u d a n a s t a j e tip, n a i m e h a b i t u a l a n stav u k o m e trajno p r e v l a u j e jedan mehanizam, a d a , r a z u m e se, n i k a d n e m o e p o t p u n o u g u i t i d r u g i , jer on neuslovljeno pripada psihikoj ivotnoj delat n o s t i . Z a t o n i k a d n e m o e nastati i s t t i p u t o m s m i slu da on i m a s a m o j e d a n m e h a n i z a m pri p o t p u n o j atrofiji drugoga. Tipski stav znai u v e k samo r e l a tivno pretezanje jednog mehanizma. Konstatovanje introversije i ekstraversije dalo je u p r v o m redu mogunosti da razlikujemo dve 10

obimne grupe psiholokih jedinki. Ali to grupisanje toliko je p o v r n e i opte prirode da ba nita vie ne doputa n e g o takvu optu razliku. Tanije ispitivanje o n i h i n d i v i d u a l n i h p s i h o l o g i j a k o j e p a d a j u u j e d n u ili drugu grupu pokazuje o d m a h velike razlike izmeu p o j e d i n i h jedinki k o j e ipak pripadaju istoj grupi. Z a t o m o r a m o uiniti dalji korak da m o e m o oznaiti u e m u se sastoje razlike jedinki k o j e pripadaju j e d n o j o d r e e n o j g r u p i . M o j e i s k u s t v o p o k a z a l o j e d a se, uopte uzev, jedinke m o g u razlikovati ne samo po universalnoj razlinosti ekstraversije i introversije nego i po pojedinim psiholokim osnovnim funkcija ma. Koliko, naime, ne samo spoljanje prilike nego i unutranja dispozicija dovode do prevlaivanja e k s t r a v e r s i j e ili i n t r o v e r s i j e , t o l i k o o n e i d u n a r u k u i p r e vlaivanju odreene osnovne funkcije u jedinki. Osnovne funkcije, tj. funkcije koje se ne samo genuino n e g o i specijalno razlikuju od drugih funkcija, a k o j e j e u t v r d i l o m o j e i s k u s t v o , j e s u miljenje, oseanje, oset i intuicija. P r e v l a u j e li j e d n a od t i h f u n k cija habitualno, onda nastaje tip koji odgovara. O t u da ja razlikujem misaon, oseajni, osetni, i intuitivan t i p . Svaki od ovih tipova moe, osim toga, da bude introvertan ili ekstravertan, v e p r e m a s v o m o d n o enju prema objektu na nain kako je gore ocrtano. O v o ovde protumaeno razlikovanje nisam proveo u dvama prethodnim saoptenjima o psiholokim tipo v i m a , n e g o sam misaoni tip identifikovao s i n t r o v e r t n i m , a oseajni tip s ekstravertnim. O v a zbrka se p r e ma produbljenom obraivanju problema pokazala kao neodriva. Da otklonim nesporazume, molio bih itaoca da pazi na razlikovanje k o j e je o v d e p r o v e deno. Da bih u tako k o m p l i k o v a n i m stvarima o b e z b e dio neuslovljeno potrebnu jasnou, poslednju glavu knjige posvetio sam definiciji svojih psiholokih p o j mova.
1

Jung, Contribution a l'etude des types psychologiques. A r c h . de Psychologie, I. X I I , p. 289. I d . : Psychological Types. C o l l e c t e d P a p e r s o n A n a l y t i c a l P s y c h o l o g y . L o n d o n , 1917, p. 287. Id.: Psychologie der unbevmssten Prozesse. Ziirich, II A u f l a g e , 1918, p. 6 5 .
1

PROBLEM

TIPOVA U ANTIKOJ I SREDNJOV E K O V N O J ISTORIJI D U H A

PSIHOLOGIJI U ANTICI. GNOSTIARI. TERTULIJAN I ORIGEN

1.

KA

Uvek je, dodue, bilo psihologije, otkako postoji i s t o r i j s k i s v e t , ali o b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e i m a t e k o d skora. Za n a u k u ranijeg v r e m e n a vai stav: s u b j e k tivna psihologija raste ukoliko objektivna nedostaje. O t u d a s u d e l a s t a r i h , d o d u e , p u n a p s i h o l o g i j e , ali samo malo toga m o e se obeleiti kao o b j e k t i v n o -psiholoko. To bi m o g l o biti uslovljeno osobenou ljudskih veza u antici i s r e d n j e m v e k u . A n t i k a je imala, ako se tako sme rei, gotovo iskljuivo b i o l o ko p r o c e n j i v a n j e blinjih, kao to to svuda izbija iz ivotnih navika i pravnih odnosa u starom veku. Srednji v e k imao je, ukoliko je sud o vrednosti u o p te n a a o i z r a z , m e t a f i z i k o p r o c e n j i v a n j e b l i n j i h , koje je poelo milju o neizgubljivoj vrednosti l j u d ske due. O v o procenjivanje koje kompensuje stano vite antike za ocenu line vrednosti, koja jedina m o e biti o s n o v a o b j e k t i v n e psihologije, isto j e tako nepodesno kao i bioloko procenjivanje. Nije, d o d u e, m a l e n b r o j o n i h k o j i m i s l e d a s e p s i h o l o g i j a m o e pisati i e x c a t h e d r a . D a n a s s u s v a k a k o m n o g i u v e reni da se objektivna psihologija ima oslanjati pre svega na posmatranje i iskustvo. O v a osnova bila bi idealna kad bi bila m o g u n a . A l i ideal i cilj n a u k e ne 13

sastoje se u t o m e da prue to taniji opis injenica nauka ipak ne m o e konkurisati kinematografskim i fetnografskim s n i m c i m a n e g o o n a ispunjava s v o j cilj i svoju n a m e r u samo u postavljanju zakona, k o j i n i j e nita d r u g o n e g o skraen izraz za razline i o p e t kao nekako jedinstveno shvaene procese. Ovaj cilj p o s r e d s t v o m razumevanja i z d i e s e i z n a d o n o g a to se m o e s a m o i s k u s i t i , i b i e s v a g d a , i p o r e d o p t e i dokazane valjivosti, plod subjektivne psiholoke k o n stelacije ispitivaeve. U n a u n o m obrazovanju t e o rija i p o j m o v a ima m n o g o od line sluajnosti. P o stoji i psiholoka lina jednaina, a ne s a m o p s i h o f i z i k a . M i v i d i m o b o j e , ali n i k a k o n e v i d i m o * d u i n e talasa. O v a d o b r o p o z n a t a i n j e n i c a n e srne s e n i g d e uvaavati vie nego u psihologiji. Dejstvovanje line j e d n a i n e p o i n j e v e p r i p o s m a t r a n j u . V i d i s e ono to se najbolje moe videti iz sebe. T a k o se n a j p r e vidi trun u oku brata svoga. N e m a sumnje, trun je o n d e , ali b a l v a n l e i u v l a s t i t o m i m o d a e d o nekle spreiti akt vienja. Ja ne v e r u j e m principu istog posmatranja u takozvanoj objektivnoj psi hologiji, ma se ograniavala i na naoare hronoskopa, tahistoskopa i d r u g i h psiholokih aparata. o v e k se osigurava time i protiv suvie velikog iskoriavanja psiholokih iskustvenih injenica. A l i jo m n o g o vie lina psiholoka jednaina dolazi do vaenja u p r i k a z i v a n j u ili s a o p t a v a n j u o n o g to j e p o s m a t r a n o , a da i ne g o v o r i m o o s h v a t a n j u i a p s t r a k c i j i i s k u s t v e nog materijala! Nigde se kao u psihologiji ne p o j a v ljuje nuan osnovni zahtev da posmatra i ispitiva b u d e a d e k v a t a n s v o m o b j e k t u , u t o m s m i s l u to m o e v i d e t i n e s a m o j e d n o n e g o i d r u g o . Z a h t e v d a o n samo o b j e k t i v n o v i d i i ne treba isticati; j e r to je n e m o g u n o . A k o s e n e v i d i suvie s u b j e k t i v n o , o v e k v e m o e biti zadovoljan. Sto se subjektivno posmatranje i shvatanje slae s o b j e k t i v n i m injenicama p s i h o l o kog objekta, to je za shvatanje dokaz samo utoliko ukoliko shvatanje nikako ne pretenduje da bude o p te, n e g o eli s a m o da vai za oblast o b j e k t a k o j a je uzeta u obzir. Utoliko balvan u vlastitom oku o m o g u uje ba nalaenje truna u bratovljevu oku. U t o m 14

sluaju b a l v a n u vlastitom oku, kao to je r e e n o , ne dokazuje da brat n e m a nikakva truna u oku. Ali spre avanje v i e n j a lako bi m o g l o postati p o v o d za optu teoriju da su sve trunke balvani. Priznanje i u v a a vanje subjektivne uslovljenosti saznanja uopte, a naroito psiholokih saznanja, jeste osnovni uslov za nauno i pravino cenjenje jedne psihe razline od posmatranoga subjekta. Ovaj uslov samo je onda ispunjen kad je posmatra dovoljno obaveten o obi mu i vrsti s v o j e vlastite linosti. A l i on m o e biti dovoljno obaveten samo ako se u velikoj meri oslo bodio izjednaivalakih uticaja kolektivnih sudova i kolektivnih oseanja, i time dospeo do jasnog razum e v a n j a svoje vlastite individualnosti. Ukoliko se dalje v r a a m o u istoriju, utoliko vie v i d i m o da linost iezava p o d k o p r e n o m k o l e k t i v n o sti. I a k o a k s i e m o d o p r i m i t i v n e p s i h o l o g i j e , n a i e m o da o n d e uopte ne m o e biti ni rei o p o j m u jedinke. Mesto individualnosti nalazimo onde samo k o l e k t i v n o o d n o e n j e ili p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e (Levi-Bril L e v y B r u h l ) . A l i k o l e k t i v n i s t a v o m e t a saznanje i uvaavanje jedne od subjekta razline psi hologije, jer je kolektivno nastrojeni duh upravo n e sposoban da drukije misli i osea negoli p r o j i c i r a j u i . O n o to m i r a z u m e m o p o d p o j m o m j e d i n k e jeste relativno mlada tekovina istorije ljudskog duha i k u l t u r e . S t o g a n i j e n i k a k v o u d o to j e r a n i j e s v e m o n i kolektivni stav tako rei sasvim o m e o o b j e k tivno psiholoko uvaavanje individualnih diferenci ja, kao i uopte svako nauno objektivisanje individualno-psiholokih procesa. Upravo zbog toga n e d o statka u p s i h o l o k o m m i l j e n j u b i l o je saznanje p s i hologizovano, tj. ispunjeno projiciranom psihologi j o m . Poeci filosofskog objanjavanja sveta daju za to odline primere. Naporedo s razvitkom individu alnosti i t i m e u s l o v l j e n o g psiholokog diferenciranja ljudi ide depsihologizacija objektivne nauke. Ova iz laganja m o d a e objasniti zato izvori o b j e k t i v n e psihologije u materijalu koji n a m je predat iz starog veka v e o m a o s k u d n o teku. Razlikovanje etiri t e m p e ramenta, k o j e smo primili od starog veka, vie g o t o v o 15

i nije psiholoko tipizovanje, jer temperamenti g o t o v o nisu nita d r u g o n e g o psiho-fizioloke k o m p l e k s i je. A l i odsustvo obavetenja ne znai da o d e j s t v o v a n j u suprotnosti k o j e su u pitanju n e m a m o nikakvih tragova u istoriji antikog duha. T a k o j e g n o s t i k a f i l o s o f i j a p o s t a v i l a tri t i p a , koji moda odgovaraju trima psiholokim osnovnim f u n k c i j a m a , miljenju, oseanju i osetu. M i l j e n j u bi odgovarao pneumatiar, oseanju psihiar, osetu hiliar. Slabije uvaavanje psihiara o d g o v a r a d u h u g n o se, k o j a j e p r e m a h r i a n s t v u u p o r n o b r a n i l a v r e d nost saznanja. A l i hrianska naela ljubavi i vere nisu bila sklona saznanju. P r e m a tome, u okviru hri anske sfere pneumatiar bi bio slabije cenjen u k o liko bi se odlikovao samo posedovanjem gnose, sa znanja. S m e m o misliti i na diferenciju tipova ako p o smatramo dugu i ne bezopasnu borbu koju je crkva od prvih poetaka vodila protiv gnosticizma. S obzi r o m na nesumnjivo preteno praktiki pravac prvog hrianstva, intelektualac je, ukoliko se sledujui svom borbenom nagonu nije izgubio u apologetskoj polemici, teko m o g a o da d o e do izraaja. Regula fidei bila je suvie uska i nije doputala nikakvo sa mostalno kretanje. Osim toga, ona je oskudevala u sadraju pozitivnog saznanja. Sadravala je malo jnisli, k o j e su, d o d u e , p r a k t i k i b i l e i z v a n r e d n o a r a g o c e n e , ali s u s p u t a v a l e m i l j e n j e . S a c r i f i c i u m i n t e l lectus m n o g o tee je pogaao intelektualca nego o s e a j n o g o v e k a . O t u d a j e v e o m a p o j m l j i v o to s u preteni saznaj ni sadraji gnose, k o j i u svetlosti n a eg dananjeg razvitka duha ne samo da nisu izgubili od s v o j e vrednosti n e g o su a k u znatnoj meri i dobili, morali za intelektualca u o k v i r u c r k v e imati v e o m a veliku privlanu snagu. Oni su za n j e g a doista b i l i p r a v o i s k u e n j e s v e t a . N a r o i t o j e doketizam z a davao posla crkvi s v o j i m t v r e n j e m da je Hrist i m a o samo prividno telo, i da su celo n j e g o v o zemaljsko postojanje i patnja bili privid. U t o m e tvrenju p r e m o n o izbija n a p r e d isto mislena strana nasuprot o n o m e to j e ljudski opipljivo. B o r b a s a g n o s o m p o 16

javljuje n a m se najjasnije u d v a m a likovima, koji su ne samo kao crkveni oci n e g o i kao linosti bili v e o m a z n a m e n i t i . To su Tertulijan i Origen, s l u a j n i s a v r e m e n i c i s k r a j a II v e k a . O n j i m a k a e Sulc ( S c h u l t z ) : Jedan organizam m o e da prima u se hranljivo g r a divo g o t o v o bez ostatka i da ga asimilie s v o j o j v l a stitoj prirodi, a drugi ga o p e t isto tako g o t o v o b e z ostatka i z b a c u j e uz izraze estoke odvratnosti. U t a k v o j suprotnosti drao se Origen na j e d n o j , a T e r t u lijan na d r u g o j strani. N j i h o v a r e a k c i j a na g n o s u ne obeleava samo oba karaktera i njihove poglede na svet, n e g o je i od osnovnog znaaja za poloaj gnose u d u h o v n o m ivotu i u religioznim strujama onoga vremena. T e r t u l i j a n s e r o d i o o k o 160. g o d . u K a r t a g i n i . B i o je paganin, predan pohotljivom ivotu svoga grada sve do s v o j e trideset i pete godine ivota, kad je p o s t a o h r i a n i n . N a p i s a o j e m n o g o b r o j n e spise, i z k o j i h oevidno izbija n j e g o v karakter, koji nas naroito interesuje. Pre svega, jasna je njegova besprimerna p l e m e n i t a revnost, n j e g o v a vatra, n j e g o v strasni temperamenat i duboka intimnost n j e g o v a religioznog shvatanja. On je fanatian i genijalno jednostran za l j u b a v saznanja istine, netrpeljiv, b o r b e n a priroda kojoj nema ravne, nemilostiv borac, koji svoju p o b e du vidi samo u totalnom unitenju protivnika, njegov jezik je kao blistava sablja k o j o m zamahuje svirepa vetina. On je tvorac c r k v e n o g latinskog jezika, k o j i vai vie od hiljadu godina. On kuje terminologiju m l a d e crkve. A k o se on bio dohvatio k o j e g gledita, m o r a o ga je, kao da ga iba vojska pakla, provesti i do njegovih krajnjih konsekvencija, ak i onda ako p r a v o v e o d a v n o n i j e v i e s t a j a l o n a n j e g o v o j strani i sav u m n i poredak leao pred n j i m raskidan. Strasnost n j e g o v a miljenja bila je tako neumitna da se o n n e p r e s t a n o o t u i v a o u p r a v o o d o n o g a z a ta j e d a o k r v s v o j u . P r e m a t o m e , i n j e g o v a etika i m a o p o r u o t r i n u . O n j e n a r e i v a o d a s e m u e n i t v o trai, a n e da se bei od njega, nije doputao drugi brak i zahtevao je da osobe enskoga roda prekrivaju lice.
1
1

Dokumente

der

Gnosis.

Jena,

1910.

2 Jung, Odabrana dela, V

17

G n o s u , k o j a j e b a strast m i l j e n j a i s a z n a v a n j a , p o b i j a o je s f a n a t i n o m b e z o b z i r n o u , a s n j o m z a j e d n o i od n j e ne ba m a l o razlinu filosofiju i nauku. N j e mu se pripisuje velianstvena ispovest: Credo quia a b s u r d u m est ( V e r u j e m j e r j e b e s m i s l e n o ) . T o i s t o rijski svakako ne bi bilo sasvim tano; on je rekao s a m o ( D e c a r n e C h r i s t i , 5 ) : E t m o r t u u s est d e i filius, p r o r s u s c r e d i b l e est, q u i a i n e p t u m est. E t s e p u l t u s r e s u r r e x i t ; c e r t u m est, q u i a i m p o s s i b i l e est. ( I b o z i j i sin j e u m r o : u t o s e p o t p u n o m o e v e r o v a t i , j e r j e besmisleno. I uskrsao je iz groba; to je izvesno, jer je nemogue.) Otrinom svoga duha prozreo je svu b e d u filosofs k o g i g n o s t i k o g z n a n j a i s p r e z r e n j e m ga o d b i o od s e b e . P o z i v a o se, n a p r o t i v , n a s v e d o a n s t v o s v o g v l a stitog unutranjeg sveta, na s v o j e vlastite unutranje injenice, koje su bile jedno s n j e g o v i m verovanjem. Njih je on izgraivao i tako postao tvorac p o j m o v n i h veza, k o j e jo i danas lee u osnovi katolikoga siste ma. Iracionalna unutranja injenica, koja je za njega bitno dinamike prirode, bila je princip i postavljanje o s n o v e p r e m a s v e t u i k o l e k t i v n o p r i z n a t o j ili r a c i o nalnoj nauci i filosofiji. N a v o d i m n j e g o v e rei: P r i z i v a m n o v o s v e d o a n s t v o , ili t a v i e s v e d o anstvo k o j e je poznatije no ma k o j i pisani spomenik, 0 k o m e se vie dogovaralo no ma o k o m e sistemu ivota, k o j e je vie raireno no ma k o j a objava, v e e n e g o c e o o v e k , n a i m e o n o to i n i c e l o g o v e k a . P r i s t u p i m i , d a k l e , o d u o , b i l o da si n e t o b o a n s k o i v e n o , k a o to v e r u j u n e k i f i l o s o f i u t o l i k o e m a n j e l a g a t i ili n i m a l o b o a n s k a , j e r s i s m r t n a , k a o to m i s l i j e d i n i E p i k u r u t o l i k o e m a n j e s m e t i d a l a e b i l o da si s n e b a d o l a ili iz z e m l j e r o e n a , b i l o i z b r o j e v a ili a t o m a s a s t a v l j e n a , b i l o d a u isti m a h s t e l o m o t p o i n j e s v o j e p o s t o j a n j e ili n a k n a d n o biva stavljena u njega, ma otkuda ti vodila poreklo 1 ma k a k o pravila od o v e k a o n o to je, n a i m e u m n o bie, sposobno za opaanje kao i za saznanje. Ali ne z o v e m tebe, ti duo k o j a u kolama izvebana, u b i bliotekama obavetavana, u akademijama i atikim tremovima hranjena i nahranjena, mudrost objavlju18

je n e , s t o b o m h o u da g o v o r i m , ti duo k o j a si p r o s t a i n e o b r a z o v a n a , n e v e t a i n e i s k u s n a , k a k v a si u onih k o j i nita d r u g o n e m a j u n e g o tebe, sasvim o n a k v a k a k v a dolazi s ulice, iz ulinog budaka, iz radionice. Meni je potrebno ba tvoje neznanje. S a k a e n j e m s v o j e linosti izvrenim u r t v o v a nju intelekta (sacrificium intellectus) Tertulijan j e dospeo do bezobzirnog priznavanja iracionalne u n u tranje injenice, stvarne osnove svoga verovanja. Nunost religioznog procesa koji je on u sebi oseao o b u h v a t i o j e n e n a d m a n o m f o r m u l o m : anima naturaliter christiana. Sa s a c r i f i c i u m i n t e l l e c t u s p a l e su za njega filosofija i nauka, a sledstveno i gnosa. U d o c n i j e m n j e g o v o m ivotu pootrila su se ocrtana obeleja. K a d je crkva sve vie bila p r i m o rana da s m a s o m pravi k o m p r o m i s e , on se protiv toga p o b u n i o i postao je pristalica onoga frigijskog p r o r o k a Montana, e k s t a t i a r a , k o j i j e z a s t u p a o p r i n c i p apsolutnog porican ja sveta i potpunog o d u h o v l j a v a nja. U otrim pamfletima otpoeo je napadati politiku p a p e Kaliksta I, i t a k o s m o n t a n i z m o m v i e ili m a n j e d o s p e o e x t r a e c c l e s i a m . P o j e d n o m i z v e t a j u Augustinovu, on je d o o n i j e a k i s m o n t a n i z m o m d o a o u sukob i osnovao s v o j u sektu. Tertulijan je tako rei klasian predstavnik i n t r o v e r t n o g mislenog o v e k a . N j e g o v znatni, i z v a n redno otro razvijeni intelekat praen je vrlo v i d n o m ulnou. Psiholoki proces razvitka, koji mi o b e l e a v a m o k a o hrianski, d o v e o g a j e d o r t v e , d o o d secanja n a j d r a g o c e n i j e g organa, a ta mitska misao opet je sadrana u v e l i k o m i p a r a d o g m a t i n o m s i m b o l u r t v o v a n j a b o j e g sina. N j e g o v n a j d r a g o c e n i i i organ bio je ba intelekat, i posredstvom n j e g o v i m dobijeno je jasno saznanje. Sacrificium intellectus o n e m o g u i o m u j e put p r e k o isto razumskog r a z vitka, i time se naao p r i m o r a n i m da iracionalnu sna gu svoje duevne osnove prizna kao fundamenat svoga bia. Mislenu stranu gnose, n j e n o specifino intelektualno iskivanje dinamikih fenomena duev ne osnove, morao je nuno omrznuti, jer je to bio 19

ba put koji je m o r a o ostaviti da bi priznao princip oseanja. U Origenu upoznajemo apsolutnu suprotnost T e r t u l i j a n u . O r i g e n j e r o e n u A l e k s a n d r i j i o k o 185. god. N j e g o v otac b i o je hrianski muenik. On sam odrastao je u o n o j naroitoj d u h o v n o j atmosferi u k o j o j su se meale misli Istoka i Zapada. Imajui j a k u e l j u z a z n a n j e m , n a u i o j e s v e to j e b i l o v r e d n o d a se zna, i tako je prihvatio sve to je p r u a o i z v a n r e d no bogati aleksandrijski misleni svet onoga vremena, hriansku, jevrejsku, helenistiku, egipatsku m u drost. Istakao se k a o uitelj u j e d n o j katehetskoj k o l i . P a g a n s k i f i l o s o f Porfirije, u e n i k Plotinov, r e kao je o n j e m u : N j e g o v spoljanji ivot bio je ivot j e d n o g h r i a n i n a i p r o t i v z a k o n i t ; ali s o b z i r o m na s v o j e m i l j e n j e o stvarima i o b o a n s t v u , on je h e l e nizovao predstave Grka i podmetnuo ih tuim m i t o vima. V e p r e 211. god. d o g o d i l a s e n j e g o v a s a m o kastracija; njeni blii motivi m o g u se, dodue, p o g a a t i , ali s u i s t o r i j s k i n e p o z n a t i . S v a g d a j e b i o o k r u en uenicima i elom etom stenografa koji su h v a tali d r a g o c e n e r e i s usta p o t o v a n o g a u i t e l j a . K a o pisac bio je izvanredno plodan, i kao predava i u i telj razvijao je veliku delatnost. U Antiohiji drao je s a m c a r i c i - m a j c i Mameji p r e d a v a n j a o t e o l o g i j i . U Cezareji bio je glava svoje kole. N j e g o v a uiteljska delatnost bila je m n o g o puta prekidana dalekim p u tovanjima. Bio je izvanredno uen i imao udnovatu sposobnost da se briljivo bavi stvarima. Nanjuio je stare rukopise biblije i stekao naroite zasluge za k r i tiku teksta. B i o je velik naunik, tavie jedini istin ski n a u n i k k o g a j e s t a r a c r k v a i m a l a , k a e Harnak. Origen, s a s v i m s u p r o t n o Tertulijanu, n i j e se o t i m a o uticaju gnosticizma; naprotiv, on ga je u ublaenoj f o r m i p r e n e o u k r i l o c r k v e ; b a r u t o m p r a v c u ila j e n j e g o v a tenja. Stavie, on je tako rei sam bio h r i anski gnostiar, po s v o m e miljenju i po s v o j i m o s n o v n i m s h v a t a n j i m a . N j e g o v p o l o a j p r e m a veri i znanju c r t a Harnak o v i m p s i h o l o k i z n a a j n i m r e c i ma: Biblija je na jednak nain potrebna i jednima i drugima: oni koji veru ju dobivaju iz nje injenice 20

i zapovesti k o j e su im potrebne, a oni koji znaju i taju iz nje ideje i izvlae iz nje snage k o j e ih v o d e do gledanja B o g a i ljubavi p r e m a B o g u dakle, da se sve materijalno pretopijeno duhovnim tumaenjem (alegoriko izlaganje, hermeneutika) pojavljuje kao k o s m o s ideja, tavie da je n a j z a d sve u s p o n o m sa vladano i kao stepen ostavljeno, a jedino preostaje mirni spokojni odnos od B o g a proizilog duha p r e m a B o g u (amor et visio). N j e g o v a teologija bila je, za r a z l i k u od Tertulijanove, b i t n o f i l o s o f s k a , i o n a se tako rei sasvim uklapa u o k v i r novoplatonske f i l o sofije. U Origena p r o i m a j u se sfere grke filosofije i gnose, s j e d n e strane, i hrianskog i d e j n o g sveta, s d r u g e strane, na miran i h a r m o n i a n nain. A l i o v a dalekosena uviaj na mukotrpnost i pravinost d o vele su i Origena dotle da je doiveo tu sudbinu da b u d e osuen od crkve. Svakako, definitivna osuda dogodila se tek posthumno, poto je Origen kao sta r a c u Decijevu p r o g a n j a n j u h r i a n a b i o m u e n i u s k o r o p o t o m u m r o o d p o s l e d i c a t o r t u r e . G o d . 399. p a p a Anastasije I i z r e k a o je s v o j u o s u d u , i g o d . 5 4 3 . n j e g o v o lano uenje prokleo je sinod koji je sazvao Justinijan, a e g a su se d r a l i i s u d o v i d o c n i j i h k o n cili j a . Origen je klasian predstavnik ekstravertnoga tipa. N j e g o v a o s n o v n a orijentacija ide na o b j e k a t ; to se p o k a z u j e u s a v e s n o m v o e n j u rauna o o b j e k t i v n i m i n j e n i c a m a i n j i h o v i m uslovima, i p o k a z u j e se u formulisanju onoga najvieg principa, ljubavi p r e ma B o g u i vienja B o g a (amor et visio dei). Proces hrianskog razvitka naiao je u Origena na tip ija je prvobitna osnova odnoenje prema objektima, a o n o se o d v a j k a d a simbolino izraava u seksualnosti, zbog ega izvesne teorije i sve bitne duevne funkci je svode ba na seksualnost. Otuda je kastracija a d e kvatan izraz r t v o v a n j a n a j d r a g o c e n i j e funkcije. S a s v i m j e k a r a k t e r i s t i n o t o Tertulijan v r i s a c r i f i c i u m i n t e l l e c t u s , a Origen s a c r i f i c i u m p h a l l i , j e r h r i a n ski proces h o e potpuno unitenje ulne vezanosti za objekat, tanije reeno: on hoe rtvovanje funkcije koja je do tada imala najviu vrednost, rtvovanje 21

najskupljega dobra, najjaega nagona. rtva je, b i o loki posmatrana, donesena u slubi domestikacije, a psiholoki posmatrana, da razreenjima starih v e z a n o s t i u v e d e n o v e m o g u n o s t i r a z v i t k a z a d u h . Tertu lijan j e r t v o v a o i n t e l e k a t , j e r j e i n t e l e k a t b i o o n o to ga je najjae vezivalo za svetovnost. On je pobijao gnosu, jer je ona za njega predstavljala stranputicu u i n t e l e k t u a l n o , k o j e u isti m a h u s l o v l j a v a i u l n o s t . U z i m a j u i u obzir tu injenicu, nalazimo da se i g n o sticizam u stvari deli u dva pravca: je d a n pravac g n o s t i a r a tei z a o d u h o v l j a v a n j e m k o j e i d e i z n a d s v a ke mere, drugi pravac gubi se u etikom anomizmu, u apsolutnom libertinizmu, koji se ne ustee ni od kakvog razvrata i ni od kakvog ma koliko gnusnog perversiteta i bestidnosti. Razlikovali su se u p r a v o e n k r a t i t i ( u z d r i j i v i ) i a n t i t a k t i ili a n t i n o m i s t i ( p r o t i v n i c i p o r e t k a i z a k o n a ) , k o j i su n a e l n o g r e i l i i namerno, prema izvesnim naelima, predavali se ra zuzdanoj rasputenosti. Poslednjima pripadaju n i k o laiti, a r h o n t i a r i i t d . i v r l o t a n o n a z v a n i b o r b o r i j a n ci. K o l i k o su p r i v i d n e suprotnosti b i l e bliske, p o k a z u j e p r i m e r a r h o n t i a r a , g d e s e ista s e k t a r a s p a l a u enkratitski i antinomistiki pravac, od k o j i h je svaki o s t a o l o g i a n i k o n s e k v e n t a n . K o h o e d a z n a ta etiki znai s m e o n i u velikim crtama izveden i n t e lektualizam, taj n e k a p r o u a v a istoriju gnostikog morala, i p o t p u n o e shvatiti sacrificium intellectus. Oni ljudi bili su ba i praktiki k o n s e k v e n t n i , i o n o do ega su s v o j o m milju doli iivljavali su do a p s u r d n o s t i . A l i O r i g e n j e r t v o v a o ulnu v e z a n o s t za svet time to je sebe osakatio. N j e m u intelekat oevidno nije b i o nikakva opasnost, n e g o pre osean j e i oset k o j e v e z u j e za objekat. Kastracijom se o s l o b o d i o ulnosti u d r u e n e sa gnosticizmom, i stoga se b e z straha m o g a o predati bogatstvu gnostikoga m i ljenja, dok se Tertulijan s v o j o m intelektualnom r t v o m u s p r o t i v i o g n o s i , ali t i m e i s t e k a o d u b i n u r e ligioznoga oseanja na k o j u ne nailazimo u Origena. U o d n o s u n a O r i g e n a o n s e o d l i k u j e t i m e to j e s v a ku od s v o j i h rei d o i v e o u dubini srca, to ga nije, kao onoga, zanosio razum, n e g o srce. A zaostaje za

22

n j i m u t o m e to j e o n , n a j s t r a s n i j i o d s v i h mislilaca, teio za tim da z n a n j e uopte o d b a c i i da s v o j u b o r b u protiv gnose proiri u b o r b u protiv ljudskog milje n j a u o p t e , k a e ulc. O v d e v i d i m o kako se u hrianskom procesu p r v o b i t a n t i p z a p r a v o o b r n u o : Tertulijan, o t r i m i s l i l a c , p o s t a j e o v e k o s e a n j a ; Origen p o s t a j e n a u n i k i g u b i s e n a o n o m to j e m i s l e n o . R a z u m e s e d a n i j e teko obrnuti stvar i logiki, pa rei da je Tertulijan odvajkada bio oseajan ovek, a Origen intelektua lac. Bez obzira na injenicu to time tipska razlika nije uklonjena, nego postoji i docnije kao i ranije, obrnuti nain gledanja ne objanjava kako dolazi do toga da je Tertulijan svog najopasnijega neprijatelja v i d e o u m i s l e n o m , a O r i g e n u s e k s u a l n o s t i . M o g l o bi se r e i da su se i j e d a n i d r u g i p r e v a r i l i , i k a o a r g u m e n a t za to m o g a o bi se izneti k o b n i rezultat ivota i j e d n o g i d r u g o g . U o v o m sluaju o v e k bi m o r a o p r i h v a t i t i d a s u i j e d a n i d r u g i r t v o v a l i o n o to i m je manje vano, dakle donekle sa sudbinom napravili jevtin pazar. I to je j e d n o gledite, i n j e g o v princip i m a valjivost k o j a zasluuje priznanje. Ima, tavie, m e u primitivcima takvih lukavaca koji staju pred s v o j feti s c r n i m p i l e t o m p o d r u k o m i k a u : G l e , rtvujem ti lepu crnu svinju. Ali ja mislim da nain objanjavanja koji oduzima vrednost, i pored oevid n o g o l a k a n j a to g a o s e a o b i a n o v e k p r i o t k i d a nju od neeg velikog, nije u svima okolnostima pra vilan, ma koliko se govorilo da je bioloki. K o l i k o lino poznajemo oba ta velikana u carstvu duha, m o r a m o rei da je celo n j i h o v o bie toliko ozbiljno da njihovo hriansko preobraanje nije bilo ni lukavost ni prevara, n e g o stvarnost i istinitost. N e e m o se izgubiti na stranputici ako o v o m p r i l i k o m s e b i p r e d s t a v i m o ta p s i h o l o k i z n a i l o m l j e n j e prirodnog nagonskog pravca, onako kako se ono p o j a v l j u j e u hrianskom (rtvenom) procesu: iz gore r e e n o g p r o i z l a z i , n a i m e , d a p r e o b r a a n j e u isti m a h z n a i i p r e l a e n j e u j e d a n d r u g i s t a v . T i m e se i o b j a njava otkuda vodi poreklo motiv koji goni na p r e o b r a a n j e , i u k o l i k o Tertulijan i m a p r a v o to s h v a t a 23

da je dua naturaliter christiana: prirodni n a g o n ski p r a v a c s l e d u j e , k a o s v e u p r i r o d i , p r i n c i p u n a j manje koliine snage. Jedan ovek ima neto vie sposobnosti ovde, drugi onde. Prilagoivanje prvoj o k o l i n i d e t i n j s t v a i z i s k u j e ili n e t o v i e u s t e z a n j a i r a z m i l j a n j a , ili n e t o v i e u o s e a v a n j a , v e p r e m a prirodi roditelja i okolnostima. T i m e se automatski i z g r a u j e izvestan n a d m o n i stav, iz k o g a proizlaze razlini tipovi. Ukoliko, dakle, svaki o v e k kao rela tivno stabilno bie poseduje sve psiholoke osnovne funkcije, utoliko bi to bila i psiholoka nunost, s o b z i r o m na savreno prilagoivanje, da ih o v e k u j e d n a k o j meri i p r i m e n j u j e . Jer m o r a biti n e k a k v o g razloga za to to postoje razlini putovi psiholokog prilagoivanja: oevidno je da nije dovoljan samo j e dan put, j e r se ini da objekat, na primer, samo k a o p r e d m e t m i l j e n j a ili s a m o k a o p r e d m e t o s e a n j a m o e biti shvaen tek delimino. Z b o g j e d n o s t r a n o ga (tipskoga) stava ostaju u poslu psiholokoga p r i lagoivanja neke pogreke, k o j e se u toku ivota n a g o m i l a v a j u , z b o g e g a s e r a n i j e ili d o c n i j e r a z v i j a ometanje prilagoivanja, i to nagoni subjekat na kompenzaciju. Ali kompenzacija se m o e postii samo odsecanjem ( r t v o m ) d o t a d a n j e g a j e d n o s t r a n o g a s t a va. T i m e nastaje privremeno zaustavljanje energije i prelivanje u kanale kojima se ovek nije svesno k o r i s t i o , ali k o j i n e s v e s n o l e e s p r e m n i . D e f i c i t u p r i lagoivanju, koji je causa efficiens za p r o c e s p r e o braanja, subjektivno se primeuje kao oseanje n e odreena nezadovoljenja. Takva atmosfera vladala je na prekretnici naeg raunanja vremena. Izvanred na i udnovata potreba za osloboenjem obuzela je oveanstvo i dejstvovala na onaj neuveni procvat svih mogunih i nemogunih kultova u starom R i m u . Nisu nedostajali ni predstavnici teorije iivljavanja, koji su mesto biologijom operisali razlozima tada nje nauke. Covek se nije mogao zadovoljiti ni spe k u l a c i j a m a o t o m e zato l j u d i m a tako r a v o i d e ; samo je kauzalizam onoga v r e m e n a bio neto m a n j e ogranien negoli kauzalizam nae nauke; ljudi nisu zahvatali samo u detinjstvo n e g o i u k e s m o g o n i j u , i 24

izmiljali su m n o g o b r o j n e sisteme, koji su dokazivali ta s e s v e u p r a s t a r o v r e m e d e a v a l o , i z e g a s u z a tim, kao posledica, proizlazila nepodnoljiva stanja za oveanstvo. r t v a k o j u su p r i n e l i Tertulijan i Origen j e s t e d r a s t i n a , s u v i e d r a s t i n a z a n a u k u s , ali o n a j e o d govarala duhu onoga vremena, koji je bio sasvim konkretistian. I z t o g a d u h a u z i m a l a j e g n o s a s v o j e v i z i j e z a i s t o r e a l n o ili b a r k a o n e t o t o s e n e p o sredno odnosi na realno, a Tertulijan je injenici s v o ga oseanja priznavao objektivno vaenje. Gnostici zam je subjektivno unutranje opaanje p r o m e n e sta va projicirao k a o k o s m o g o n i j s k i sistem i v e r o v a o u realitet svojih psiholokih figura. U svojoj knjizi o preobraajima i simbolima li bida ostavio sam otvoreno pitanje odakle vodi p o reklo naroiti libidni pravac u hrianskom procesu. Tada sam govorio o razdvajanju libidnog pravca u dve polovine, upravljene suprotno jedna drugoj: o b j a n j e n j e za to proizlazi iz jednostranosti psiholo kog stava, k o j i je postao toliko jednostran da se n a metala kompenzacija iz nesvesnog. Ba gnostiki p o kret u prvim hrianskim vekovima najjasnije doka zuje izbijanje nesvesnih sadraja u m o m e n t u k o m penzacije. S a m o hrianstvo znai razaranje i rtvo vanje antikih kulturnih vrednosti, t j . antikog sta va. U dananje v r e m e g o t o v o je izlino primetiti da j e s a s v i m s v e j e d n o d a l i g o v o r i m o o s a d a n j o s t i ili o v r e m e n u p r e 2000 g o d i n a .

2.

TEOLOKE

PREPIRKE STARE

CRKVE

Nije neverovatno to na suprotnost tipova naila zimo i inae u istoriji shizama i jeresi rane hrian s k e c r k v e , t a k o b o g a t e p r e p i r k a m a . E b i o n i t i ili j e vrejski hriani, k o j i su m o d a istovetni sa p r a h r i anima, verovali su u iskljuivo ljudsku prirodu H r i sta i s m a t r a l i g a z a s i n a M a r i j e i J o s i f a , k o j i j e t e k naknadno svetim d u h o m dobio posveenje. Ebioniti 25

su, p r e m a t o m e , u t o j t a k i e k s t r e m p r e m a d o k e t i ma. Ova suprotnost dejstvovala je jo dugo posle toga. Ona se p o n o v o p o j a v l j u j e u crkvenopolitiki z a o t r e n o j , ali s a d r a j n o u b l a e n o j f o r m i o k o 320. g o d . u j e r e s i Arijevoj. A r i j e j e p o r i c a o o d o r t o d o k s n e c r k v e p r e d l o e n u f o r m u l u TOJ IlaTpi, 6u.oouffi.os- ( j e d n a k ocu). A k o istoriju velikog arijanskog spora oko h o m u s i j e i h o m o jusi je (Hristova sutinska j e d n a k o s t i sutinska slinost sa B o g o m ) tanije p o g l e d a m o , i z g l e d a n a m , istina, d a h o m o j u s i j a r a z g o v e t n o s t a v l j a akcenat na ulno i ljudski opipljivo, nasuprot isto m i s l e n o m i apstraktnom stanovitu h o m u s i j e . Isto t a k o b i n a m s e m o g l o i n i t i d a j e p o b u n a monofisita (koji su zastupali apsolutno jedinstvo Hristove p r i rode) protiv diofisitske f o r m u l e Halkedonskog s a b o ra (koji je zastupao nerazdvojivu dvostruku prirodu H r i s t o v u , n a i m e n j e g o v u s j e d i n j e n u ljudsku i boan sku p r i r o d u ) p o n o v o p r i z n a l a v a e n j e s t a n o v i t u a p straktnog i nepredstavljivog prema ulno p r i r o d n o m u d i o f i s i t s k o j f o r m u l i . A l i u isti m a h u p a d l j i v o n a m p r e d o i izlazi i n j e n i c a d a j e n e s a m o u a r i j a n s k o m pokretu nego i u monofisitskoj prepirci suptilno d o g m a t i k o p i t a n j e b i l o g l a v n a s t v a r , istina z a o n e g l a v e k o j e s u g a p r v o b i t n o i z n e l e , ali n e z a i r o k e m a s e , k o j e su se stranarski doepale prepirke o d o g m a m a . Za njih ni u ona vremena tako suptilno pitanje nije imalo nikakvu motivsku snagu, nego su ih pokretali problemi i zahtevanja politike moi, a ovi nikakva posla nisu imali sa teolokom diferencijom. A k o je diferencija tipova ovde uopte imala kakav znaaj, o n j e b i o u t o m e to j e o n a d a v a l a v a n e r e i , k o j e su na laskav nain stavljale obeleje na grube i n stinkte masa. A l i time ni na koji nain ne treba da bude ugaeno priznanje injenice da su za one koji su prepirku raspirivali homusija i h o m o j u s i j a bile o z b i l j n a s t v a r . J e r iza t o g a , i s t o r i j s k i k a o i p s i h o l o ki, k r i l o s e e b i o n i t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t isti ovek s relativnom (prividnom) boanstvenou, i d o k e t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t isti B o g s a s a m o p r i v i d n o m t e l e s n o u . I p o d t i m s l o j e m o p e t lei v e lika psiholoka shizma. S j e d n e strane, t v r e n j e da

26

glavna vrednost i glavni znaaj lei u ulno d o h v a t ljivom, iji je subjekat, iako ne svagda ljudski-lian, a ono ipak uvek projicirani ljudski oseaj; s druge strane, t v r e n j e da glavna v r e d n o s t lei u apstrakt n o m i izvanljudskom, iji je subjekat funkcija, t j . : objektivni prirodni proces koji tee u nelinoj zako nitosti, s o n u s t r a n u l j u d s k o g o s e a j a , t a v i e k a o n j e g o v a osnova. P r v o stanovite previa funkciju u korist funkcionoga kompleksa, k a k v i m se o v e k p o j a v l j u j e ; d r u g o stanovite previa oveka kao n e m i n o v n o g nosioca, u korist funkcije. O b a stanovita p o riu glavnu vrednost jedno drugom. to se zastupni ci i j e d n o g i d r u g o g s t a n o v i t a o d l u n i j e i d e n t i f i k u j u sa s v o j i m stanovitem, utoliko vie i p o k u a v a j u , moda u najboljoj nameri, da jedno d r u g o m nametnu svoje stanovite i time vre nasilje nad g l a v n o m vrednou drugog. D r u g a strana suprotnosti tipova k a o da se p o j a v l j u j e u pelagijanskom s p o r u , u p o e t k u V v e k a . O d Tertulijana d u b o k o p r o o s e a n o i s k u s t v o d a o v e k ni posle krtenja ne m o e izbei greh postalo je u Augustina, k o j i j e u m n o g o m p o g l e d u s l i a n T e r t u lijanu, ono sasvim karakteristino, pesimistiko u e n j e o n a s l e d n o m grehu, ija se sutina sastoji u p o u d i , concupiscentia, n a s l e e n o j od A d a m a . Prema injenici naslednoga greha stajala je u Augustina spasavalaka milost boja s institucijom crkve, k o j u je ona stvorila i koja je upravljala sredstvima spase nja. U t o m e shvatanju vrednost o v e k o v a stoji v e o ma nisko. C o v e k zapravo nije nita drugo nego bedno, pokvareno stvorenje, koje e u svima okolnostima p o stati p l e n a v o l a a k o p o s r e d o v a n j e m c r k v e , k o j a j e dina daje blaenstvo, ne b u d e uestvovao u boanskoj m i l o s t i . T i m e j e v i e ili m a n j e o t p a d a l a n e s a m o v r e d nost nego i moralna sloboda i samoopredeljenje o v e k o v o , a z b o g toga je svakako utoliko vie rasla v r e d n o s t i z n a a j i d e j e c r k v e , to j e o d g o v a r a l o p r o g r a mu izreenom u augustinskoj Civitas Dei.
2

Pouda; mi lp.a.Qiivr\, p r i t i s a k i propast.

2

b i s m o rekli: neukroeni libido, koji kao zvezda i sudbine, vodi oveka u krivicu

27

P r e m a silnom pritisku koji je dolazio od takva shvatanja neprestano se uzdie oseanje ovekove slobode i moralne vrednosti, k o j e ne doputa da ga d u g o pritiskuje nijedan uviaj, ma koliko dubok, i nijedna logika, m a koliko otra. P r a v o oseanja l j u d s k e v r e d n o s t i n a l o j e s v o g a b r a n i o c a u Pelagiju, b r i t a n s k o m k a l u e r u , i n j e g o v u u e n i k u Celestiju. N j e g o v o uenje zasnivalo se na moralnoj slobodi o v e kovoj kao na datoj injenici. Za psiholoku srodnost pelagijanskog stanovita sa diofisitskim shvatanjem k a r a k t e r i s t i n o j e d a s u n a p a d a n i p e l a g i j a n c i nali p r i j e m u Nestori ja, m i t r o p o l i t a c a r i g r a d s k o g . N e s t o rije je naglaavao razdvojenost d v e j u priroda Hristovih p r e m a Kirilovu u e n j u fizikog jedinstva Hrista k a o b o g o o v e k a , tpucriKifi voocng-. N e s t o r i je n i k a k o n i j e h t e o n i d a s e M a r i j a s h v a t a k a o SEOT6KO5- ( r o d i t e l j k a B o g a ) , n e g o s a m o k a o XeicTTOTKog- ( r o d i t e l j k a H r i s t a ) . Stavie, on je misao da je Marija b o g o m a j k a s p u n o prava nazvao paganskom. Od njega je potekla n e stori janska prepirka, k o j a se n a p o s l e t k u zavrila otcepljenjem nestorijanske crkve.

3.

PROBLEM

TRANSSUPSTANCIJACIJE

S velikim politikim preokretima, slomom R i m skoga Carstva i propau antike civilizacije, doao je kraj i o v i m prepirkama. Ali kad je posle vie v e k o v a p o n o v o bila postignuta izvesna stabilnost, p o javljivale su se i psiholoke diferencije p o n o v o na s v o j k a r a k t e r i s t i a n n a i n , i s p r v a p l a l j i v o , ali s u s porastom kulture postajale intenzivnije. Dodue, to nisu bili vie p r o b l e m i koji su pobunili staru crkvu, n e g o s u b i l e n a e n e n o v e f o r m e , ali p s i h o l o g i j a k o j a s e p o d n j i m a k r i l a b i l a j e ista. O k o s r e d i n e I X v e k a p o j a v i o s e o p a t Pashasije Radbert p r e d j a v n o u sa s p i s o m o T a j n o j v e e r i , i u n j e m u je zastupao uenje o transsupstancijaciji, t j . t v r e n j e da se v i n o i h o s t i j a u z a j e d n i c i p r e t v a r a j u u istinsku k r v i istinsko telo Hristovo. O v o shvatanje, 28

k a o to j e p o z n a t o , p o s t a l o j e d o g m a , p o k o j o j s e pretvaranje vri vere, realiter, substantialiter; iako su, d o d u e , a k c i d e n c i j e , n a i m e h l e b i v i n o , z a d r a l e s v o j i z g l e d , o n e su, i p a k , p o s u p s t a n c i j i , t e l o i krv Hristova. Protiv ove ekstremne konkretizacije j e d n o g simbola osmelio se da iznese suprotno t v r e n j e Ratraman, k a l u e r u i s t o m m a n a s t i r u g d e je Radbert b i o o p a t . A l i o d l u n o g p r o t i v n i k a n a a o j e R a d b e r t u Skotu Eriugeni, v e l i k o m f i l o s o f u i s m e l o m m i sliocu ranog srednjeg veka, koji je toliko visoko i usamljeno stajao iznad svoga v r e m e n a da ga je p r o kletstvo c r k v e stiglo tek posle j e d n o g stolea, kao to k a e Hase u s v o j o j i s t o r i j i c r k v e . K a o o p a t o d M a l m e s b e r i j a b i o j e o k o g o d . 889. u b i j e n o d s v o j i h k a l u e r a . Skot Eriugena, k o m e j e p r a v a f i l o s o f i j a b i l a i prava religija, nikako nije bio slep pristalica a u t o r i t e t a i o n o g a to j e j e d a r e d r e e n o , j e r j e o n , z a r a z liku od veine ljudi svoga vremena, m o g a o sam da misli. On je um stavio nad autoritet, m o d a na j e d a n v r l o n e s a v r e m e n n a i n , ali p r e m a p r i z n a n j u d o c n i j i h v e k o v a pouzdano. ak i crkvene oce uzviene iznad svake diskusije on je samo zato i utoliko drao za autoritete ukoliko su u n j i h o v i m spisima bila sadr ana blaga ljudskoga uma. Tako je i on smatrao da Tajna v e e r a nije nita d r u g o n e g o s p o m e n na o n u p o s l e d n j u v e e r u k o j u j e Isus slavio s a s v o j i m u e nicima, to e i inae u m n i ljudi misliti u sva v r e mena. Ali Skot Eriugena, ma koliko jasno i prosto ljudski mislio, i ma koliko malo bio sklon da p o b e g n e od smisla i vrednosti svete c e r e m o n i j e , n i j e se b i o uiveo u duh svoga vremena i u elje svoje okoline, a na to m o d a ukazuje i okolnost to su ga ubili n j e g o v i vlastiti manastirski d r u g o v i . Z a t o j e m o g a o u m n o i k o n s e k v e n t n o d a m i s l i , ali u t o m e n i k a k o n i j e imao onakav uspeh kakav je doiveo Radbert, koji, d o d u e , n i j e m o g a o d a m i s l i , ali j e z a t o o n o t o j e simbolino i smislom bogato transsupstancirao i o g r u b i o u ulno, uivevi se o e v i d n o u d u h s v o g a vremena, koji je traio konkretizaciju religioznih d e avanja. 29

Nije teko u o v o j prepirci prepoznati one o s n o v ne e l e m e n t e na k o j e s m o nailazili v e u ranije p o m i njanim prepirkama, naime na apstraktno stanovite, ono koje nije sklono meanju s konkretnim objektom, i na konkretizatorno, ono koje je okrenuto objektu. Daleko je od nas da s intelektualnog stanovita i z r e k n e m o sud koji bi jednostrano oduzimao vrednost Radbertu i n j e g o v u naporu. Mada upravo ta dogma mora m o d e r n o m d u h u izgledati kao apsurdna, ipak ovek ne sme dozvoliti da n j o m bude zaveden da je i s t o r i j s k i o g l a s i z a b e z v r e d n u . O n a j e , istina, s k u p o c e n k o m a d z a s v a k u z b i r k u l j u d s k i h z a b l u d a , ali n j e na bezvrednost ne proizlazi otuda eo ipso, jer b i s m o p r e s v a k e o s u d e m o r a l i n a i r o k o ispitati k a k v o j e b i l o dejstvo te d o g m e u religioznom ivotu onih vekova, i ta j o n a e v r e m e n e p o s r e d n o d u g u j e t o j d o g m i . Ne treba, naime, prevideti da ba vera u stvarnost ovoga uda zahteva razreenje psihikoga procesa od o n o g a to j e i s t o u l n o , a t o r a z r e e n j e n e m o e ostati bez uticaja na prirodu psihikoga procesa. Proces upravljenoga miljenja, naime, postaje upravo n e mogunost ako ono to je ulno poseduje suvie v i soku minimalnu vrednost. Z b o g suvie visoke v r e d nosti o n o postojano prodire u duu, raskida i razara funkciju upravljenoga miljenja osnovanu ba na i s k l j u e n j u o n o g a to n e p r i s t a j e u z n j u . I z t o g a p r o stog razloga sasvim jasno proizlazi praktiki smisao takvih o b r e d a i d o g m i k o j e se ba s toga stanovita opiru i isto oportunistikom i b i o l o k o m nainu p o s m a t r a n j a , a da i ne g o v o r i m o o n e p o s r e d n i m , s p e cifino religioznim dejstvima koja je pojedinac d o ivljavao v e r o m u tu dogmu. Koliko god za nas Skot Eriugena visoko stajao, utoliko je m a n j e doputeno da Radbertov napor omalovaujemo. Ali iz toga slu aja m o r a m o nauiti da je misao introvertnoga i n komensurabilna misli ekstravertnoga, jer su oba oblika miljenja, s obzirom na svoja odreenja, sa svim i o s n o v n o razlina. M o d a bi se m o g l o rei: m i l j e n j e i n t r o v e r t n o g a j e umno, a m i l j e n j e e k s t r a vertnoga programatino.

30

N e t r e b a m i s l i t i d a j e o v i m i z v o e n j i m a , k a o to izrino h o u da istaknem, reena stvar o individual n o j psihologiji i j e d n o g a i drugoga autora. to o S k o tu E r i u g e n i l i n o z n a m o a to je d o s t a m a l o n i j e dovoljno da izvrimo pouzdanu dijagnozu njegova t i p a . O n o to z n a m o g o v o r i u p r i l o g i n t r o v e r t n o g a tipa. 0 R a d b e r t u n e z n a m o t a k o r e i nita. Z n a m o s a m o t o d a j e o n k a z a o n e t o to s e p r o t i v i o p t e m l j u d s k o m m i l j e n j u , ali s p o u z d a n o m l o g i k o m o s e a n j a o t v o r i o o n o to j e o n o v r e m e b i l o s p r e m n o d a p r i h v a t i kao prikladno. Ova injenica govorila bi u prilog eks tra v e r t n o g a t i p a . A l i z b o g n e d o v o l j n o g p o z n a v a n j a i j e d n e i d r u g e linosti m o r a m o se uzdrati od suda, jer bi naroito k o d Radberta stvar mogla da b u d e i sasvim d r u k i j a . On bi m o g a o isto tako da b u d e i introvertan ovek, koji se pored ogranienoga razu ma ni na koji nain nije uzdizao iznad shvatanja s v o j e okoline, i ija je logika, pored potpune neoriginalnosti, dopirala ba dotle da najblii zakljuak i z v u e m o iz premisa k o j e gotove lee u spisima otaca. 1 obrnuto, Skot Eriugena m o g a o je da b u d e i ekstravertan kad bi bilo dokazano da ga je nosila sredina k o j a s e n e s a m o o d l i k o v a l a o n i m to s e z o v e c o m m o n sense n e g o i izjavu k o j a je tome odgovarala oseala k a o o n o to d o l i k u j e i to j e d o s t o j n o d a s e eli. O v o poslednje ba za Skota Eriugenu nikako nije doka z a n o . A l i , n a d r u g o j strani, z n a m o i t o k a k o j e b i l a velika enja onoga vremena za realnou religiozno ga uda. O v o m karakteru duha vremena morao je p o g l e d Skota Eriugene izgledati kao hladan i u b i stven, d o k se za R a d b e r t o v o t v r e n j e m o r a l o oseati d a u n a p r e u j e i v o t , j e r j e k o n k r e t i z o v a l o o n o to j e svako eleo.

4.

NOMINALIZAM

REALIZAM

Prepirka o T a j n o j veeri u IX v e k u nije bila nita d r u g o n e g o p o e t a k j e d n e m n o g o v e e prepirke, k o j a je d u h o v e v e k o v i m a razdvajala i u sebi sadra31

vala nedogledne posledice. To je bila suprotnost i z meu nominalizma i realizma. P o d nominalizmom razumevamo onaj pravac koji je tvrdio da takozvane u n i v e r s a l i j e ( U n i v e r s a l i a ) n a i m e r o d n i ili o p t i p o j m o v i , k a o to s u , n a p r i m e r , l e p o t a , d o b r o , i v o t i nja, o v e k itd. nisu nita d r u g o n e g o N o m i n a ( i m e n a ) ili r e i , p o d r u g l j i v o z v a n i i f l a t u s v o c i s . Anatol Frans ( A n a t o l e F r a n c e ) k a e : E t q u ' e s t - c e q u e p e n ser? Et c o m m e n t p e n s e - t - o n ? N o u s pensons avec des mots s o n g e z - y , u n m e t a p h v s i c i e n n ' a , p o u r c o n s t i t u e r l e s v s t e m e d u m o n d e , q u e l e eri p e r f e c t i o n n e d e s singes et des ehiens. To je ekstremni nominalizam, i s t o o n a k o k a o k a d Nie ( N i e t z s c h e ) u m s h v a t a k a o metafiziku jezika. Obrnuto, realizam je tvrdio egzistenciju universalija ante r e m , n a i m e d a opti p o j m o v i i m a j u s v o j u egzistenciju za sebe kao Platonove ideje. Uprkos s v o j o j crkvenosti, nominalizam je skeptika struja k o j a hoe da ospori posebnu egzistenciju svojstvenu a p straktnom. To je vrsta naunog skepticizma u okviru n a j k r u e dogmatike. N j e g o v p o j a m realiteta nuno pada sa u l n i m realitetom stvari, ija individualnost predstavlja o n o to je realno p r e m a apstraktnoj ideji. Striktni realizam, pak, premeta akcenat stvarnosti na apstraktno, na ideju, na universalno, k o j e on stav lja ante r e m (pred stvar).

a)

Problem

universalija

antici

K a o to p o k a z u j e u k a z i v a n j e n a P l a t o n o v o u e n j e o i d e j a m a , r e je o s u k o b u k o j i zadire daleko u p r o l o s t . N e k o l i k o o t r o v n i h p r i m e d a b a u Platona o starcima koji kasno ue i o siromanima u duhu ukazuju na pretpostavke d v e j u srodnih filosofskih kola, k o j e su se r a v o slagale s platonskim d u h o m , n a i m e na kiniare i megariare. P r e d s t a v n i k prve k o l e , Antisten, b i o j e , m a d a n i k a k o t u s o k r a t s k o j a t m o s f e r i d u h a i a k p r i j a t e l j Ksenojontov, i p a k i z raziti p r o t i v n i k P l a t o n o v a l e p o g s v e t a i d e j a . O n j e a k n a p i s a o p o l e m i k i spis p r o t i v P l a t o n a , u k o m e 32

je n j e g o v o ime na nepristojan nain obrnuo u Sdda v. Z d d w v z n a i d e a k a ili m u k a r c a , ali p o d p o l n i m a s p e k t o m , j e r o-(idwv d o l a z i od erdihi, p e n i s , a t i m e je Antisten n a m a d o b r o p o z n a t i m p u t e m p r o j e k c i j e n e no nagovestio iju on stvar misli da brani protiv P l a t o n a . Z a h r i a n i n a Origena o v a t a k o e p r a o s n o v a , k a o to v i d i m o , b i l a j e u p r a v o a v o , s k o j i m je on teio da izie na kraj samokastracijom, posle ega je preao u bogato ukraeni svet ideja. Ali A n t i sten je bio dohrianski paganin, k o m e je j o na srcu leala stvar za k o j u je phallus o d v a j k a d a stavljen k a o simbol, naime ulni oseaj; ne samo njemu, nego, kao to j e p o z n a t o , i c e l o j k i n i k o j k o l i , k o j o j j e p o p r a t ni motiv bio: natrag prirodi! Razloga koji su A n t i stenovo konkretno oseanje i opaanje mogli da p o mere napred nije bilo malo: pre svega, on je bio p r o leter, k o j i je od s v o j e zavisti napravio vrlinu. On n i j e b i o n i k a k a v Iftafzvris, n i k a k a v p u n o k r v n i G r k . Bio je s periferije; napolju je i uio, pred vratima atenskim, i trudio se da i m a proletersko ponaanje, obrazac kinike filosofije. Cela kola sastojala se od p r o l e t e r a , ili b a r o d p e r i f e r i j s k i h l j u d i , i s v i m a n j i ma glavni posao bio je razorno kritikovanje tradicio nalnih vrednosti. Posle Antistena, jedan od najistak n u t i j i h p r e d s t a v n i k a k o l e b i o j e Diogen, k o j i j e s a m s e b i d a o n a d i m a k Kuwv = P a s , a i n j e g o v g r o b u k r a avao je pas od parskog mramora. Ma koliko da je bila topla njegova ljubav prema oveku, i ma koliko da je celo njegovo bie bilo puno razumevanja za l j u d s k u p r i r o d u , o n j e n e u m i t n o o b a r a o s v e to j e ljudima njegova vremena bilo sveto. Ismejavao ih je z b o g uasa k o j i je u pozoritu o b u z i m a o gledaoce kad g l e d a j u T i j e s t o v u g o z b u ili t r a g e d i j u E d i p o v a i n c e s t a : antropofagija ipak nije tako rava, jer ljudsko meso nikako ne m o e zahtevati izuzetan poloaj prema d r u g o m mesu, a i nesrean incestan odnos nije n i k a k v a n a r o i t a n e v o l j a , k a o to n a m p o k a z u j e v e o m a pouan p r i m e r naih d o m a i h ivotinja. U m n o g o strukom pogledu srodna s kinikom bila je megarska kola. M e g a r a je bila nesrena suparnica A t e n e ! Posle poetka koji je m n o g o obeavao, i u k o m e se Megara
3 Jung, Odabrana dela, V

33

istakla o s n i v a n j e m B i z a n t i o n a i h i b l e j s k e M e g a r e u Siciliji, u s k o r o su izbili unutranji nemiri, z b o g k o j i h je Megara venula sve do s v o j e propasti, i bila n a d maena od Atene u svakom pogledu. Glupe seljake dosetke zvale su se u A t e n i m e g a r s k e ale. Iz te s m a t e r i n i m m l e k o m usisavane zavisti podlonika m o g a o bi se objasniti ne m a l e n b r o j stvari k o j e su karakteristine za megarsku filosofiju. I o v a filosofija, k a o i kinika, bila je sasvim nominalistika, k o j a je stajala u striktnoj suprotnosti p r e m a realizmu ideja u Platona. Istaknut predstavnik toga pravca bio je Stilpon iz M e g a r e , o k o m e je sauvana o v a karakteristina anegdota: Stilpon je doao j e d a r e d u A t e n u i v i d e o na A k r o p o l j u udesnu statuu Paladinu, k o j u je izra d i o F i d i j a . S a s v i m m e g a r s k i , o n j e p r i m e t i o d a t o nije erka Divova, nego Fidijina. U t o j ali i z r a e n je i ceo duh megarskoga miljenja, jer je Stilpon uio da su rodni p o j m o v i bez realiteta i o b j e k t i v n e v a n o sti; k o , d a k l e , g o v o r i o o v e k u , n e g o v o r i n i o k o m e , j e r n e o z n a a v a OUTE T V S E OUTE T V S E (ni o v o g a n i o n o g a ) . Plutarh mu p r i p i s u j e r e e n i c u : srEpov Etepou JJ,T) KarnropETcrdcu d a j e d n o n e m o e i z j a v l j i v a t i o d r u g o m e . Antisten j e u i o s l i n o . i n i s e d a j e n a j s t a r i j i p r e d s t a v n i k o v e v r s t e o b r a z o v a n j a s u d o v a b i o Antifont iz Ramnunta, s o f i s t i s a v r e m e n i k S o k r a t o v . J e d n a r e e n i c a k o j u j e o n s a u v a o g l a s i : D u i n u niti v i d i o i m a niti j e m o e d u h o m saznati k o s a z n a j e m a koje duge predmete. Iz te reenice nesmetano p r o izlazi p o r i c a n j e s u p s t a n c i j a l n o s t i r o d n o g a pojma. O v o m naroitom vrstom suda svakako se potkopa vaju temelji Platonovim idejama, jer u Platona ba idejama pripada veno i nepromenljivo vaenje i trajanje, dok je stvarno i mnoina samo prola zan o d s j a j . A k i n i k o - m e g a r s k i kriticizam sa stano vita s t v a r n o g razreava o n e r o d n e p o j m o v e u isto kazuistika i deskriptivna imena bez ikakve s u p stancijalnosti. A k c e n a t lei na i n d i v i d u a l n o j stvari. O v u optepoznatu i fundamentalnu suprotnost Gomperc ( G o m p e r z ) j e j a s n o s h v a t i o k a o problem inherencije i predikacije: 34

K a d , na primer, g o v o r i m o o t o p l o m i h l a d nom, onda govorimo o toplim i hladnim stvari ma, k o j i m a toplo i hladno pripadaju kao atributi r e s p . p r e d i k a t i ili iskazi. I s k a z s e o d n o s i n a o n o to j e o p a e n o i t o s t v a r n o p o s t o j i , n a i m e n a t o p l o ili hladno telo. Iz v e e g b r o j a slinih sluajeva i z d v a j a mo p o j a m t o p l i n e i h l a d n o e , a s t i m i n e p o s r e d no v e z u j e m o neto tvarno, resp. zajedno pomiljamo. Tako n a m je toplota i hladnoa etc. neto tvarno zbog odjeka opaanja u apstrakciji. U p r a v o n a m je teko da tvarno otkinemo od apstrakcije, jer ono na prirodan nain prianja uza svaku apstrakciju shodno n j e n o m poreklu. U t o m e smislu stvarstvenost p r e d i kata je zapravo a priori. A k o sada p r e e m o na n a j b l i i vii r o d n i p o j a m , t e m p e r a t u r u , o n d a j o i o v d e bez tekoe oseamo tvarno, koje je, dodue, svoju u l n u o d r e e n o s t o d l o i l o u n e t o , ali n i u e m u n i j e izgubilo od svoje predstavljivosti. Meutim, i p r e d stavi jivost je usko vezana za ulno opaanje. A k o se p o p n e m o do jednog jo m n o g o vieg rodnog pojma, n a i m e d o p o j m a energije, o n d a , d o d u e , i e z a v a k a rakter t v a r n o g a i, isto tako, u i z v e s n o m smislu k v a l i t e t p r e d s t a v l j i v o s t i , ali t i m e o t p o i n j e i s u k o b o p r i rodi energije, n a i m e da li je ona isto mislena, a p s t r a k t n a , ili j e n e t o s t v a r n o . D o d u e , u e n i n o m i nalist naega v r e m e n a u v e r e n je u to da je e n e r g i j a g o l o i m e i t a n t u z n a e g d u h o v n o g k a l k i l a , ali ne m o e spreiti da o b i n a jezika upotreba uzima e n e r g i j u k a o neto sasvim t v a r n o i da u g l a v a m a postojano izaziva n a j v e u saznajnoteorijsku p o m e tenost. Stvarstvenost isto mislenog, k o j a se tako p r i rodno uvlai u na apstrakcioni proces i stvara r e a l i t e t p r e d i k a t a ili a p s t r a k t n e i d e j e , n i j e n i k a k a v v e taki proizvod, n i k a k v o p r o i z v o l j n o hipostasiranje jednoga pojma, nego neto osobito prirodno nuno. Stvar, n a i m e , ne stoji tako da se apstraktna misao p r o i z v o l j n o h i p o s t a s i r a i da se p r e m e t a u o n o s t r a n i svet isto tako v e t a k o g p o r e k l a , n e g o j e stvarni i s t o rijski proces obrnut. U primitivaca je, naime, imago, psihiki o d j e k ulnog oseaja, tako jaka i tako izra3"

35

zito u l n o o b o j e n a d a ona, k a d s e r e p r o d u k t i v n o p o j a v l j u j e , t j . k a o spontana slika seanja, p o n e k a d i m a i k v a l i t e t h a l u c i n a c i j e . A k o se, d a k l e , p r i m i t i v n o m o v e k u p o n o v o p o j a v i slika s e a n j a n j e g o v e p o k o j n e majke, on vidi i uje tako rei n j e n duh. Mi samo mislimo na pokojnike, a primitivan o v e k ih opaa, ba z b o g i z v a n r e d n e ulnosti s v o j i h d u h o v n i h slika. Otuda dolazi primitivna vera u duhove. D u h o v i su o n o to m i sasvim prosto z o v e m o mislima. K a d p r i mitivan ovek misli, on zapravo ima vizije, i njihov realitet je toliko velik da on postojano z a m e n j u j e p s i h i k o i r e a l n o . Pauel ( P o v / e l l ) k a e : L a c o n f u s i o n d e s c o n f u s i o n s d a n s l a p e n s e e d e s n o n - c i v i l i s e s est l a confusion de l'objectif et du subjectif. Spenser ( S p e n c e r ) i Gilen ( G i l l e n ) k a u : W h a t a s a v a g e e x periences during a d r e a m is just as real to h i m as w h a t he sees w h e n he is awake. Sto sam ja sam v i d e o od psihologije crnca, sasvim p o t v r u j e o n o to sam naveo. Iz te osnovne injenice psihikog realizma samostalnosti slike prema samostalnosti ulnog o s e aja v o d i p o r e k l o vera u d u h o v e , a ne iz d i v l j a k o v e potrebe za objanjenjem, koju mu samo Evropljani pripisuju. Misao ima za primitivnog oveka vizionaran, auditivan i stoga i karakter o b j a v l j i v a n j a . Otuda arobnik, naime vizionar, jeste u v e k i mislilac p l e m e n a , k o j i p o s r e d u j e z a o b j a v l j e n j e d u h o v a ili b o g o v a . Ba otuda dolazi i m a g i j s k o dejstvo misli, j e r zato to je ona realna, dobra je kao delo, a isto tako i re, k a o spoljanja odea misli, j e r re izaziva r e a l ne slike seanja, ima dakle realno dejstvo. Mi se u d i m o p r i m i t i v n o j p r a z n o v e r i c i s a m o z a t o to n a m je polo za rukom da izvrimo dalekoseno oduzima n j e u l n o g a karaktera psihike slike, t j . nauili s m o da apstraktno mislimo, razume se sa gore p o m e n u tim ogranienjima. Onaj koji se i praktiki bavio a n a litikom p s i h o l o g i j o m zna da je esto p r i m o r a n da i svoje obrazovane pacijente podseti na to da m i l j e n j e n i j e n i k a k v o d e l a n j e ; j e d n o g a z a t o to v e ruje da je d o v o l j n o da neto misli, a d r u g o g a zato to s m a t r a d a n e srne o n e e m u d a m i s l i , j e r b i t o i n a e m o r a l o i da ini. K a k o se prvobitni realitet psihike

36

slike p o n o v o lako p o j a v l j u j e , p o k a z u j e san u n o r m a l nog oveka i halucinacija pri gubitku d u h o v n e r a v notee. Mistika praksa ak tei da v e t a k o m i n t r o v e r s i j o m p o n o v o uspostavi primitivni realitet slike (imago), da povisi protivteg p r e m a ekstraversiji. Upadljiv primer je inicijacija muhamedanskog mistiara T e v e k u l - b e g a , k o j u vri Mola-ah. T e v e k u l - b e g pria: Posle ovih rei pozvao me je on (Mola-ah) da stanem p r e m a n j e m u , dok su m o j a ula bila kao o p i jena, i naredio mi da d u b o k o u sebi p r o i z v e d e m s v o j u sopstvenu sliku; i poto mi je oi bio vezao, pozvao me je da sve svoje duevne snage koncentriem na svoje srce. Posluao sam, i u trenutku, po b o j o j m i losti i uz d u h o v n u p o m o eihovu, otvori se m o j e srce. V i d e o s a m d a j e d u b o k o u m e n i b i l o n e t o to j e l i i lo na izvrnut pehar; kad je taj predmet bio uspravljen, oseanje neogranienog blaenstva ispunjavalo je m o j e bie. R e k o h m a j s t o r u : , D u b o k o u sebi v i d i m vernu sliku o v e elije u k o j o j p r e d t o b o m sedim, i ini mi se k a o da n e k a k a v d r u g i T e v e k u l - b e g sedi pred nekim drugim Mola-ahom.' Majstor mu je objasnio to kao prvu pojavu njegove inicijacije. U s k o r o z a t i m s l e d o v a l e su, d o i s t a , j o d r u g e v i z i j e , poto je jedared bio otvoren put ka primitivnoj real n o j slici.
8

Realitet predikata dat je a priori, j e r on je o d vajkada bio u ljudskom duhu. Samo naknadnom kri tikom oduzima se apstrakciji karakter stvarnosti. Jo u Platonova v r e m e n a v e r a u m a g i j s k i r e a l i t e t p o j m a rei bila je toliko jaka da je za filosofa bilo v r e d n o izmiljati mudrolije i lane zakljuke, pri e m u je p o sredstvom apsolutnog znaenja rei primoravao sagovornike na apsurdan odgovor. Prost primer je s o f i z a m M e g a r a n i n a Eubulida, z v a n e n k e k a l i m e n ( z a strti). O n g l a s i : M o e l i p o z n a t i s v o j e g a o c a ? M o g u . Moe li poznati o v o g a zastrtoga oveka? Ne m o g u . T i s e b i p r o t i v r e i ; j e r o v a j zastrti o v e k j e t v o j o t a c . Ti, dakle, m o e svoga oca poznati, pa opet ga i ne poznati. O b m a n a lei s a m o u t o m e to pitanik na
s

Buber,

Ekstatische

Konfessionen,

1909,

p.

31

ss.

37

naivan nain pretpostavlja da re poznati svaki put obeleava j e d n o isto o b j e k t i v n o stanje stvari, d o k je n j e n o v a e n j e u stvari ogranieno samo na izvesne sluajeve. Na istom principu p o i v a keratin (rogati), k o j i g l a s i o v a k o : S t o nisi i z g u b i o , j o i m a ; r o g o v e nisi i z g u b i o . D a k l e , i m a r o g o v e . I t u l e i o b m a n a u naivnosti pitanika, koji u premisi pretpostavlja o d r e e n o stanje stvari. O v o m m e t o d o m m o g l o s e u v e r ljivo pokazati da je apsolutno znaenje rei bilo ilu zija. T i m e je napadan i realitet r o d n o g a p o j m a , k o j i je u formi platonske ideje imao ak metafiziku egzi s t e n c i j u i i s k l j u i v o v a e n j e . Gomperc k a e : o v e k jo nije bio ispunjen onim nepoverenjem prema jezi ku, k o j e nas oduevljava i doputa da u recima u p o z n a m o esto tako m a l o adekvatan izraz injenica. Stavie, vladala je naivna vera da krug p o j m a i krug u p o t r e b e rei k o j a mu u celosti odgovara m o r a j u svaki put j e d n o drugo pokrivati. P r e m a magijskom apsolutnom znaenju rei, k o j e pretpostavlja da je n j o m e svaki put dato o b j e k t i v n o stanje stvari, s o f i stika kritika je sasvim na s v o m e mestu. Ona u b e d l j i v o d o k a z u j e n e m o r e i . U k o l i k o su, d a k l e , i d e j e samo imena pretpostavka koja bi se morala d o kazati napad na Platona opravdan je. A l i rodni p o j m o v i prestaju da b u d u samo imena ako obeleav a j u slinosti i k o n f o r m i t e t e stvari i z m e u sebe. T a d a je r e o p i t a n j u da li su ti k o n f o r m i t e t i o b j e k t i v n i ili ne. Stvarno ti konformiteti postoje, otuda i rodni p o j m o v i o d g o v a r a j u realitetu. Oni sadre realnog t o l i k o k o l i k o egzaktno opisivanje j e d n e stvari. R o d n i p o j a m razlikuje se od toga samo tim to je on opisi v a n j e i o z n a i v a n j e k o n f o r m i t e t a stvari. Otuda sla b o s t n e l e i u p o j m u ili u i d e j i , n e g o u n j e n o m j e z i k o m izrazu koji, kao to je r a z u m l j i v o s a m o po sebi, n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a a d e k v a t n o n e d a j e s t v a r ili konformitet stvari. Stoga je nominalistiki napad na u e n j e o idejama u naelu prekorai van je bez o p r a v danja. Otuda je Platonova razdraena odbrana bila p o t p u n o o p r a v d a n a . P r i n c i p i n h e r e n c i j e u Antistena sastoji se u t o m e to se o s u b j e k t u ne m o g u izrei ne samo m n o g i predikati nego uopte nijedan koji je od

38

njega razlian. Antisten je dopustio da vae samo iskazi k o j i s u s a s u b j e k t o m b i l i i d e n t i n i . B e z o b z i r a na okolnost da takve identine reenice (kao slatko je slatko) uopte nita ne iskazuju i stoga su b e s m i s l e n e , s l a b o s t p r i n c i p a i n h e r e n c i j e l e i u t o m e to n i identian sud n e m a nikakva posla sa stvari; re tra v a n e m a n i k a k v a posla sa stvari t r a v a po sebi. P r i n c i p i n h e r e n c i j e pati u isto t a k o v e l i k o j m e r i od starog fetiizma rei, k o j i n a i v n o pretpostavlja da r e pokriva i stvar. K a d zato nominalist d o v i k u j e reali stu: T a sanja, misli da ima posla sa stvarima, a ipak se bori samo sa h i m e r a m a rei!, i realist m o e isto odgovoriti nominalistu, j e r i nominalist ne radi sa samim stvarima, n e g o s recima, k o j e on stavlja za stvari. I k a d za s v a k u p o j e d i n u stvar stavlja n a roitu re, to su ipak u v e k samo rei, a ne same stvari. T a k o j e i d e j a e n e r g i j e , d o d u e , k a o to s m o p r i z n a l i , i s t p o j a m r e i , ali i p a k t a k o i z v a n r e d n o realan da akcionarsko drutvo k a k v e elektrane plaa otuda dividendu. Upravni odbor nikako ne biste m o gli uveriti u irealitet i d r u g u metafiziku energije. E n e r g i j a o z n a a v a b a k o n f o r m i t e t p o j a v a sile, k o j i se ne m o e porei i koji najubedljivije svakodnevno dokazuje svoju egzistenciju. Ukoliko je stvar realna, i jedna re konvencionalno obeleava stvar, utoliko i rei pripada realno znaenje. Ukoliko je k o n f o r mitet stvari realan, utoliko i r o d n o m p o j m u k o j i o b e leava konformitet stvari pripada realno znaenje, i to znaenje ni m a n j e ni v e e nego znaenje rei k o j a obeleava p o j e d i n u stvar. P o m e r a n j e v r e d n o snog akcenta s j e d n e strane na d r u g u jeste stvar i n dividualnog stava i s a v r e m e n e psihologije. O v u o s n o vu Gomperc je o s e t i o i u A n t i s t e n a i i s t i e o v e t a k e : Jaki ljudski razum, opiranje svakoj zanesenosti, moda i jaina individualnog oseanja, k o j e m u p o j e dinana linost, a stoga i pojedinano bie uopte vai k a o tip p u n e s t v a r n o s t i . M i t o m e d o d a j e m o j o z a vist nepunokrvnoga graanina, proletera, oveka k o g a je sudbina o s k u d n o obdarila l e p o t o m i k o j i eli d a s e p o p n e n a v i s i n u b a r t i m e to o b a r a v r e d n o s t i

39

drugih. To je naroito karakteristino za kiniara, k o j i je u v e k eprtljasto o c e n j i v a o d r u g e i k o m e nita nije bilo sveto, ukoliko je, naime, to pripadalo n e k o me d r u g o m e , i koji se ak n i j e ustezao od naruava nja kunoga mira samo da bi imao priliku da oveku daje savete. Prema o v o m bitno kritikom duhovnom pravcu stoji Platonov svet ideja sa s v o j o m v e n o m S o p s t v e nou. Jasno je da je psihologija onoga koji je onaj svet stvorio bila suprotno orijentisana p r e m a gore ocrtanom kritiko-analizatornom obrazovanju sudo v a . M i l j e n j e Platonovo a p s t r a h u j e o d m n o i n e s t v a r i i sintetiko-konstruktivno stvara p o j m o v e koji o b e leavaju i izraavaju opte konformitete stvari k a o o n o to z a p r a v o jeste. N j i h o v a nevidljivost i n a t o venost jeste direktna suprotnost konkretizmu prin cipa inherencije, koji bi eleo da gradivo miljenja svede na jedanputno, individualno, stvarno. Ali ovo p r e d u z i m a n j e isto je tako n e m o g u n o kao i i s k l j u ivo vaenje principa predikacije, koji bi eleo da o n o to je iskazano o m n o g i m p o j e d i n a n i m stvarima podigne do vene supstancije koja postoji s onu stra n u slabosti. O b a o b r a z o v a n j a sudova i m a j u p r a v o n a postojanje, kao to se i o b a na prirodan nain n a h o d e u s v a k o m o v e k u . T o se, p o m o m m i l j e n j u , n a j bolje vidi iz injenice da je upravo osniva m e g a r s k e k o l e , Euklid iz Megare, p o s t a v i o j e d n o s v e j e dinstvo, koje je neizmerno visoko i nedostino sta jalo iznad individualnog i kazuistikog. On je, naime, elejski princip bia povezao sa d o b r o m , tako da su za njega bie i d o b r o bili identini. Protiv toga stajalo je samo nebie zla. O v o optimistiko svejedinstvo nije, prirodno, nita d r u g o n e g o opti p o j a m najvieg reda, p o j a m koji obuhvata samo ono to j e s t e , a u isti m a h je i p r o t i v a n s v a k o j e v i d e n c i j i , i to u m n o g o v e o j meri n e g o platonske ideje. T i m e je Euklid stvorio kompenzaciju za kritiko razreav a n j e suda u stvari k a o gole rei. To svejedinstvo je tako daleko i tako n e o p r e d e l j e n o da i ne izraava vie n i k a k a v k o n f o r m i t e t stvari, n i j e n i k a k a v tip, n e g o tvorevina elje za jednim jedinstvom koje obuhvata

40

n e u r e e n u g o m i l u p o j e d i n a n i h stvari. Z e l j a za t a k v i m jedinstvom namee se svima koji vole ekstreman nominalizam, ukoliko oni uopte pokuavaju da se oslobode svoga negativno-kritikoga dranja. Otuda u te vrste ljudi esto nalazimo jedan jedinstveni osnovni p o j a m izvanredne neverovatnosti i proizvolj nosti. N e m o g u n a j e , naime, stvar oslanjati se na p r i n c i p i n h e r e n c i j e . Gomperc o t o m e k a e o d l i n o : T a k a v pokuaj po svoj prilici doivee neuspeh u svima vremenima. Sasvim je bio iskljuen njegov uspeh u v r e m e n u k o j e m u je nedostajalo istorijsko r a zumevanje, i koje gotovo nikako nije imalo produ b l j e n o g u e n j a o dui. Tu je bila ne samo pretilaka n e g o i neotklonjiva opasnost da optepoznate i p r o v i d n i j e , ali s v e u s v e m u m a n j e v a n e k o r i s n o s t i p o t i s n u u p o z a d i n u o n e s k r i v e n i j e , ali k o j e u i s t i n i i m a ju v e u vrednost. T i m e to je kiniar uzeo za uzor svet ivotinja i praoveka, da po t o m obrascu potkre e i z r a s l i n e k u l t u r e , u d a r i o j e n a m n o g o tota to j e bilo plod razvitka koji broji mirijade godina i koji se u s v e m u penjao na v e u visinu. Konstruktivni sud, k o j i u suprotnosti p r e m a i n herenciji ukida k o n f o r m i t e t stvari, p r o i z v e o je opte ideje, koje pripadaju najviim kulturnim dobrima. Cak i ako te ideje pripadaju mrtvima, ipak nas s n j i m a v e z u j u j o k o n c i , k o j i su, k a o t o k a e Gomperc, dobili jedva raskidljivu jainu. On produuje: K a o le k o j i n e m a due, tako na t o m p u t u i o n o to po sebi n e m a due m o e stei p r a v o na potedu, p o t o v a n j e i ak na p o r t v o v a n u odanost; neka se pomisli na slike, na g r o b o v e , na v o j n i k u zastavu. A l i i n i m li p r e m a sebi s a m o m e nasilje i t r u d i m li se s u s p e h o m da raskinem ono predivo, onda padam u podivljalost, onda doivljujem teke gubitke u svim oseajima k o j i tvrdo hridovito zemljite gole stvarnosti prekri v a j u b o g a t i m p o k r i v a e m cvetna ivota. Na d u b o k o m potovanju te nadrasli, na uvaavanju svega o n o g a to bi se m o g l o nazvati steenim vrednostima, p o i va svaka prefinjenost, svaki ukras i ljupkost ivota, svako oblagoroivanje ivotinjskih nagona, kao i sva ko u m e t n i k o uivanje i zanimanje u m e t n o u ba 41

sve o n o to su kiniari bili pregli da b e s k r u p u l o z n o i bez samilosti iskorene. Doista to se s m e drage v o lje priznati n j i m a i n j i h o v i m ne suvie retkim m o dernim sledbenicima ima jedna granica preko koje se ne smemo pokoravati upravljanju principa asoci jacije, a da ne b u d e m o optueni z b o g ludosti, ak z b o g praznoverice, k o j a j e sasvim izrasla i z b e z g r a ninog vladanja toga principa. Uli s m o toliko opirno u p r o b l e m inherencije i predikacije ne s a m o zato to se taj p r o b l e m p o n o v o pojavio u sholastikom nominalizmu i realizmu, nego i z a t o to o n j o u v e k n i j e s t i g a o d o m i r a i i z r a v n a n j a , a m o d a n i k a d n e e n i stii. J e r o v d e j e p o n o v o re o tipskoj suprotnosti izmeu apstraktnog stano vita, g d e p r e s u d n a v r e d n o s t lei u s a m o m p r o c e s u miljenja, i m i l j e n j a i oseanja, k o j e je vezano za orijentaciju posredstvom ulnih objekata. U posledn j e m sluaju duhovni proces je sredstvo za isticanje linosti. Nije n i k a k v o u d o to je ba proleterska f i losofija bila ona koja je usvojila princip inherencije. G d e j e u v e k bilo d o v o l j n o razloga d a s e teite p r e mesti na individualno oseanje, tu miljenje i oseanje nunim nainom zbog oskudnosti u pozitivno-stvaralakoj energiji (koja, n a i m e , sva slui linoj svrsi) postaje n e g a t i v n o - k r i t i n o , o n o analie i r e dukuje na konkretnu pojedinost. Otuda nastaje n a g o m i l a v a n j e n e u r e e n i h p o j e d i n i h stvari, i n j e m u se u najboljem sluaju nadreuje neko neopredeljeno s v e j e d i n s t v o , u k o j e g a j e k a r a k t e r e l j e v i e ili m a n j e providan. A l i g d e teite lei na d u h o v n o m procesu, tu se rezultat d u h o v n o g a stvaranja n a d r e u j e m n o ini k a o ideji. Ideja j e k o l i k o g o d j e m o g u n o d e p e r s o n a l i s a n a ; ali l i n o o s e a n j e k o l i k o g o d m o e p r e lazi u d u h o v n i proces, k o j i o n o hipostasira. K a o gore, tako i o v d e uz p u t m o r a m o postaviti pitanje da li n a m psihologija platonskog uenja o idejama daje pravo d a p r e t p o s t a v l j a m o d a Platon lino pripada introvertnom tipu, i da li n a m p s i h o l o g i j a k i n i a r a i m e g a r a n a d o p u t a d a j e d n o g Antistena, Diogena i Stilpona u b r o j i m o u e k s t r a v e r t n e t i p o ve? K a d se polazi od ovako postavljenog pitanja, r e 42

 e n j e j e sasvim nemoguno. I z n a j b r i l j i v i j e g p r o u a v a n j a a u t e n t i n i h P l a t o n o v i h spisa k a o n j e g o v i h d o c u m e n t s humains m o d a bi se dalo izvesti k o j e m u bi tipu on lino pripadao. Ja sam ne usuujem se da iskaem ikakav pozitivan sud. K a d bi neko dokazao da Platon pripada ekstravertnom tipu, ne bi me zaudio. O drugima predanje je u tolikoj meri fragmentarno da je reenje, po m o m miljenju, n e m o g u n o . K a k o i jedna i druga pretresana vrsta m i ljenja dolaze od premetanja vrednosnog akcenta, r a z u m e se da je isto tako m o g u n o da se z b o g i z v e snih razloga u introvertnoga lini oseaj p o m e r a n a pred i superordinuje miljenju, tako da miljenje p o staje negativno-kritino. Za ekstravertnog v r e d n o s n i a k c e n a t l e i n a v e z i b a s a o b j e k t o m , ali n e n u n o i na l i n o m odnosu. A k o veza sa o b j e k t o m stoji na p r v o m mestu, onda je duhovni proces, dodue, ve s u b o r d i n o v a n , ali n e m a d e s t r u k t i v a n k a r a k t e r a k o s e zanima iskljuivo p r i r o d o m objekta i uzdrava od uplitanja linog oseaj a. Otuda osobiti sukob izmeu principa inherencije i principa predikacije i m a m o da o b e l e i m o k a o specijalan sluaj, k o j i u d a l j e m t o k u izuavanja treba da nae dubokosenu procenu. O s o bitost o v o g a sluaja lei u t o m e to u n j e m u pozitiv n u i n e g a t i v n u u l o g u i g r a i l i n i o s e a j . G d e t i p (opti p o j a m ) pojedinu stvar svue do senke, tu je tip, i d e ja, dobila stvarnost. G d e v r e d n o s t p o j e d i n e stvari u n i t a v a t i p (opti p o j a m ) , t u d e l u j e a n a r h i s t i k o r a sturivanje. O b e pozicije su ekstremne i nepravine, ali o n e p r o i z v o d e s l i k u s u p r o t n o s t i , k o j a j e p o t p u n o r a z g o v e t n a i b a p r e t e r i v a n j e m i s t i e c r t e k o j e se, svakako u blaoj i stoga skrivenoj formi, n a h o d e i u b i u i n t r o v e r t n o g i ekstravertnog tipa, a k i a k o je re o linostima u kojih lini oseaj nije p o m e r e n u p r v i red. Jer znatnu razliku u b i u ini to da li j e , n a p r i m e r , d u h o v n o g o s p o d a r ili sluga. G o s p o d a r misli i osea drukije n e g o sluga. Ni dalekosena apstrakcija od linog u prilog opte vrednosti ne m o e sasvim eliminisati line primese. U k o l i k o o v e p o s t o je, i miljenje i oseanje sadre one destruktivne t e n dencije k o j e dolaze od samopotvrivanja linosti p r e -

43

ma neprijatnim socijalnim uslovima. Ali ovek bi pao u veliku zabludu ako bi, z b o g postojanja linih t e n dencija, hteo i proizvedene opte vrednosti da svede na lina nevidljiva strujanja. To bi bila nadripsihologija. Ali ona postoji.

b)

Problem

universalija

sholastici

Problem i jednog i drugog obrazovanja sudova ostao je nereen, jer tertium n o n datur. T a k o je Porfirije p r e d a o p r o b l e m u s r e d n j e m v e k u : M o x d e generibus et speciebus illud q u i d e m sive subsistant s i v e i n n u d i i n t e l l e c t i b u s p o s i t a sint, s i v e s u b s i s t e n tia c o r p o r a l i a s i n t a n i n c o r p o r a l i a , e t u t r u m s e p a r a t a a sensibilibus an in sensibilibus posita et circa haec consistentia, dicere recusabo ( S t o se tie optih i rodnih p o j m o v a , pitanje je da li su oni supstancijalni ili s a m o i n t e l e k t u a l n i , d a l i s u t e l e s n i i l i n e t e l e s n i , d a l i s u o d v o j e n i o d s t v a r i o p a a n j a ili s u u n j i m a i oko njih.) U tome obliku primio je problem srednji vek: razlikuje se platonsko shvatanje, k o j e tvrdi da u n i v e r s a l i a p o s t o j e a n t e r e m , d a o p t e ili i d e j a p o s t o j i k a o o b r a z a c ili p r i m e r p r e s v i h p o j e d i n i h s t v a r i i s a s v i m o d v o j e n o o d n j i h fcv oupavtco TTOO ( n a n e b e s k o m m e s t u ) , k a o to m u d r a D i o t i m a k a e S o k r a t u u razgovoru o lepom. N e e m u s e t o lepo p o k a z a t i k a o n e k o l i c e , n i k a o r u k e , n i k a o ita d r u g o t o p r i p a d a t e l u ; n i t i k a o kakav g o v o r , niti k a o k a k v o z n a n j e ; a ni k a o neto to je sadrano u e m u d r u g o m , bilo to u ivu biu, ili u z e m l j i , ili n a n e b u , ili u e m u d r u g o m , n e g o k a o neto to je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i veno. M e u t i m , s v e o s t a l o t o j e l e p o u e s t v u j e u t o m e na o v a k a v n e k a k a v nain to to ostalo nastaje i n e s t a j e , a o n o n i t i se ita p o v e a v a , n i t i se s m a n j u j e , niti m u s e ita i n a e d e a v a (Simposion 211 V . ) . P r e m a p l a t o n s k o j f o r m i s t a j a l o j e , k a o to s m o videli, kritiko m n e n j e da su rodni p o j m o v i samo rei. U t o m e sluaju realno je prius, a idealno p o s t e -

44

rius. To gledite post rem.

obeleili

su

recima:

universalia

Izmeu ta dva shvatanja stoji umereno reali s t i k o s h v a t a n j e Aristotelovo, k o j e s e m o e o b e l e i t i k a o u n i v e r s a l i a i n r e : d a , n a i m e , f o r m a (elSos ) i gradivo postoje zajedno. Aristotelovo stanovite je konkretistian posredniki pokuaj, koji potpuno o d g o v a r a b i u Aristotelovu. P r e m a t r a n s c e n d e n t a l i z m u s v o g a u i t e l j a Platona, i j a j e k o l a d o c n i j e p a l a u n e k i p i t a g o r s k i m i s t i c i z a m , Aristotel j e s a s v i m b i o o v e k stvarnosti, n j e g o v e antike stvarnosti, m o r a se r e i , k o j a j e s a d r a v a l a m n o g o k o n k r e t n o g to s u docnija vremena prihvatila i pribrojila inventaru ljudskog duha. N j e g o v o reenje odgovara konkretizmu antikog c o m m o n sense-a.
-

Te tri f o r m e d a j u i lananje s r e d n j o v e k o v n i h p o g l e d a u v e l i k o j p r e p i r c i o u n i v e r sali j a m a , k o j a j e z a p r a v o bila esencija sholastike. Ne m o e biti m o j z a datak v e zbog m o j e oskudne k o m p e t e n c i j e da ulazim u pojedinosti velikoga spora. Ja u se z a d o v o ljiti n a g o v e t a j n i m orijentacijama. Prepirka j e o t p o e l a p o g l e d i m a Johana Roscelina k r a j e m XI veka. Za njega su universalije bile samo nomina rerum, i m e n a s t v a r i , ili, k a o to t r a d i c i j a k a e : f l a t u s v o c i s . Z a n j e g a s u postojale s a m o p o j e d i n e stvari, j e d i n k e . O n j e b i o , k a o to Tejlor ( T a y l o r ) o d l i n o p r i m e u j e , strongly held by the reality of individuals. Najblii zakljuak bio je da i Boga treba pomiljati samo kao j e d i n k u , a t i m e i t r o j s t v o r a z r e i t i u t r i l i c a , i m e je Roscelin d o s p e o z a p r a v o d o t r i t e i z m a . R e a l i z a m k o j i je tada p r e v l a i v a o nije m o g a o dopustiti da mu se to n a r e u j e : g o d . 1092, n a j e d n o m s i n o d u u S o a s o n u , Roscelinova shvatanja bila su osuena. Na drugoj strani s t a j a o je Vilhelm od Sampoa, u i t e l j Abelarov, e k s t r e m a n realist, ali a r i s t o t e l s k e o b o j e n o s t i . P o A b e l a r u , o n j e u i o d a j e d n a ista s t v a r u s v o m t o t a litetu i u j e d n a k o v r e m e postoji u razlinim p o j e dinim stvarima. I z m e u p o j e d i n i h stvari n e m a uopte nikakve bitne razlinosti, n e g o s a m o razlinost a k c i dencija. Poslednjim p o j m o m stvarne razlinosti s t v a r i o k a r a k t e r i s a n e s u k a o s l u a j n o s t i , k a o to s u 45

u dogmi transsupstancijacije hleb i vino kao takvi samo akcidencije. Na s t r a n i r e a l i z m a s t a j a o je i Anzelm od Kenterberija, o t a c s h o l a s t i k e . S a s v i m p l a t o n s k i , u n j e g a universalia lee u b o a n s k o m logosu. Iz toga duha t r e b a s h v a t i t i i p s i h o l o k i v a a n dokaz o postojanju Boga, k o j i je p o s t a v i o A n z e l m i k o j i se z o v e ontolo ki. O v a j d o k a z e g z i s t e n c i j u b o j u i z v o d i i z i d e j e B o g a . Fihte (J. H . F i c h t e ) ( P s v c h o l o g i e I I , 120) f o r mulisao je taj dokaz ukratko o v a k o : P o s t o j a n j e i d e je n e e g a n e u s l o v l j e n o g a u naoj svesti d o k a z u j e r e alnu egzistenciju toga neuslovljenoga. A n z e l m o v a je misao da p o j a m najviega bia k o j i se nalazi u intelektu ukljuuje i kvalitet egzistencije (non potest esse i n i n t e l l e c t u s o l o ) . O n , d a k l e , z a k l j u u j e : V e r o e r g o est aliquid, q u o m a j u s cogitari n o n potest, ut n e c c o g i t a r i p o s s e t n o n esse, e t h o c e s t u , D e u s n o s t e r . ( S t o g a zaista p o s t o j i n e t o o d e g a s e n e t o v e e n e m o e zamisliti, tako da se ne bi m o g l o zamisliti i da t o n e p o s t o j i , a t o s i ti, g o s p o d e B o e n a . P r o s l o g i o n s e u A l l o q u i u m d e D e i e x i s t e n c i a , p . 110). L o g i k a slabost ontolokoga a r g u m e n t a toliko je optepoznata da ve treba objasniti psiholoke razlo ge zbog ega je d u h kao A n z e l m m o g a o postaviti o v u a r g u m e n t a c i j u . Najblii razlog treba traiti u optoj psiholokoj dispoziciji realizma uopte, naime u i njenici da ne s a m o izvesna ljudska klasa n e g o i, p r e ma struji vremena, izvesne ljudske grupe svoj v r e d nosni akcenat premetaju na ideju, tako, da im ideja predstavlja viu realnu resp. ivotnu, vrednost n e goli stvarnost p o j e d i n i h stvari. Otuda se n j e m u ini prosto n e m o g u n o prihvatiti d a o n o to i m j e n a j d r a g o c e n i j e i n a j v a n i j e ne bi t r e b a l o i stvarno da postoji. tavie, oni n a j j a i dokaz za samo dejstvo tih dragocenih i vanih stvari i m a j u u rukama, j e r je n j i h o v ivot, n j i h o v o m i l j e n j e i oseanje, kao to je optepoznato, sasvim orijentisano p r e m a t o m e gledi tu. N e v i d l j i v o s t i d e j e n i t a n e s m e t a s t v a r i p o r e d n j e n o g i z v a n r e d n o g dejstva, a o n o je b a stvarnost. Oni i m a j u idealan, a nikako senzualistian p o j a m stvarnosti.
x

46

S a v r e m e n i p r o t i v n i k A n z e l m o v , Gaunilo, p r i g o vorio je v e da esta predstava o s r e n o m i savre n o m ostrvu (kao to je, na primer, feaka zemlja) ipak nuno ne dokazuje i n j e g o v u stvarnu egzisten ciju. Taj p r i g o v o r je o p i p l j i v o u m a n . T a k v i i slini prigovori u toku v e k o v a nisu se javljali u m a l o m b r o j u , ali t o n i k a k o n i j e s m e t a l o d a o n t o l o k i a r g u m e n a t ne izumre sve do najnovijega vremena; njega su jo u X I X v e k u z a s t u p a l i Hegel ( H e g e l ) , Fihte i L o c e (Lotze). T a k v e kontradikcije ne treba pripisivati n e k o j n a r o i t o j o s k u d n o s t i u l o g i c i ili n e k o j j o m n o g o v e o j zaslepljenosti n a j e d n o j ili d r u g o j strani. T o b i bilo bljutavo. Naprotiv, re je o dubokosenim psiho lokim razlikama, k o j e treba jedared priznati i vrsto i h d r a t i . P r e t p o s t a v k a d a i m a s a m o jedna p s i h o l o g i j a ili s a m o j e d a n p s i h o l o k i o s n o v n i p r i n c i p j e s t e nepodnoljiva tiranija pseudonaune predrasude o n o r m a l n o m oveku. G o v o r i se u v e k o o v e k u i n j e g o v o j psihologiji, k o j a se svaki p u t svodi na nita d r u g o n e g o . Isto tako g o v o r i se u v e k o stvarnosti k a o da je i m a s a m o jedna. Stvarnost je o n o to u j e d n o j ljudskoj dui dejstvuje, a ne o n o o e m u izvesni ljudi pretpostavljaju da d e j s t v u j e i to se uoptava na u n a pred usvojen nain. Ma koliko se pri t o m e nauno postupalo, ne treba zaboraviti da nauka nije s u m m a ivota, d a j e ona, tavie, s a m o j e d a n o d p s i h o lokih stavova, samo jedna forma ljudskoga m i ljenja. Ontoloki argumenat nije nikakav argumenat i nikakav dokaz, nego psiholoko konstatovanje inje nice da i m a klasa ljudi k o j o j je odreena ideja o n o t o d e j s t v u j e i to j e s t v a r n o , s t v a r n o s t k o j a t a k o rei dopire do sveta opaanja. Senzualist kuca na i z vesnost svoga realiteta, a o v e k ideje stoji na s v o j o j psiholokoj stvarnosti. Psihologija m o r a da se p o m i r i s a e g z i s t e n c i j o m tih d v a j u (ili v i e t i p o v a ) , i d a se u s v a k o m sluaju u s v i m a o k o l n o s t i m a kloni toga da jedan tip shvati kao n e r a z u m e v a n j e drugoga, i n i k a d a n e srne o z b i l j n o p o k u a v a t i d a j e d a n t i p s v e d e na drugi, kao da bi svaki drukiji oblik bio samo funkcija jednoga. T i m e ne treba da bude poniten

47

potvreni nauni princip principia explicandi praeter necessitatem n o n sunt multiplicanda. Jer n u nost v e e g b r o j a objanjakih principa postoji. B e z obzira na to to s m o o v d e izneli u prilog o v e p r e t postavke, trebalo bi nekome da otvori oi znaajna i n j e n i c a d a j e n a i m e , i p o r e d t o g a to j e Kant ( K a n t ) , kako se ini, definitivno o b o r i o argumenat, ne m a l e n broj pokantovskih filosofa argumenat p o n o v o p r i h v a t i o . I d a n a s s m o m i p o n o v o i s t o t a k o ili, a k , j o m n o g o vie udaljeni od sporazuma o suprotnosti idealizam-realizam, spiritualizam-materijalizam, zajedno sa svima sporednim pitanjima, negoli rani srednji vek, koji je bar i m a o zajedniki p o g l e d na svet. U prilog ontolokoga dokaza n e m a doista n i j e dan logiki argumenat koji bi raunao na moderni intelekat. Ontoloki argumenat u s a m o m sebi n e m a ba n i k a k v a posla s l o g i k o m , n e g o je on u f o r m i u k o j o j g a j e Anzelm o s t a v i o i s t o r i j i n a k n a d n o i n t e l e k tualizovana ili racionalizovana psiholoka injenica, to se, p r i r o d n o , n i j e m o g l o d o g o d i t i b e z p e t i t i o p r i n cipii i ostalih sofizama. A l i ba u t o m e p o k a z u j e se n e o b o r i v o v a e n j e a r g u m e n t a to o n e g z i s t u j e , i t o ga consensus gentium dokazuje kao optu injenicu k o j a je tu. T r e b a raunati sa i n j e n i c o m , a ne sa s o fizmom njena obrazloenja, jer se pogreka ontolo koga a r g u m e n t a sastoji j e d i n o u t o m e to eli da logiki argumentuje onde gde je on ipak neto m n o g o vie negoli samo logiki dokaz; re je, naime, o psi holokoj injenici, koja je svojim pojavljivanjem i s v o j o m delatnou u tolikoj meri jasna da ak ne p o trebu je nikakve argumentacije. Consensus gentium dokazuje da je A n z e l m u pravu kad konstatuje da ima B o g a , j e r s e o n z a m i l j a . T o j e o p t e p o z n a t a i s t i na, a k n i t a d r u g o n e g o i d e n t i n a r e e n i c a . L o g i k o obrazloenje je p o r e d toga sasvim izlino i p o n a j pre jo lano ukoliko je A n z e l m na svojoj ideji o B o g u hteo da dokae tvarnu stvarnost. On kae: Existit ergo procul dubio aliquid, q u o maius cogitari non volet, et in intellectu et in re. Postoji, dakle, iznad svake sumnje neto od ega se vee ne m o e z a m i l j a t i , i to ne s a m o u i n t e l e k t u n e g o i u s t v a r i 48

(stvarstvenost, realnost). A l i p o j a m res bio je s h o l a s t i c i n e t o to j e s m i l j u s t a j a l o n a j e d n a k o j v i sini. T a k o je Dionisije Areopagita, i j i su spisi v r i l i znatan uticaj na ranu s r e d n j o v e k o v n u filosofiju, r a z l i k o v a o j e d n o p o r e d d r u g o g a entia rationalia, intellectualia, sensibilia, simpliciter existentia (stvari r a cionalne, intelektualne, senzibilne, stvari k o j e prosto p o s t o j e ) . Toma Akvinski n a z i v a r e s o n o q u o d est in a n i m a (to je u d u i ) a i o n o q u o d est e x t r a a n i m a m (to j e i z v a n d u e ) . U t o m z n a m e n i t o m i z j e d naivanju jo se vidi primitivna stvarstvenost (real nost) misli u tadanjem shvatanju. Otuda se iz toga stanja duha lako m o e razumeti i psihologija o n t o l o koga dokaza. Hipostasiranje ideje nije bilo nikakav bitan korak, nego nesmetano dato kao odjek primi t i v n e u l n o s t i m i s l i . Gaunilov p r o t i v d o k a z j e p s i h o loki n e d o v o l j a n , j e r se i ideja o s r e n o m ostrvu, k a o t o d o k a z u j e c o n s e n s u s g e n t i u m , e s t o p o j a v l j u j e , ali, ipak, pokazuje m a n j e dejstvo negoli ideja o Bogu, k o j o j z b o g toga pripada via realitetska vrednost. Svi docniji, koji su p o n o v o prihvatili ontoloki argumenat, pali su u z a b l u d u A n z e l m o v u , b a r u p r i n c i p u . Kantova a r g u m e n t a c i j a m o d a b i b i l a d e f i n i tivna. Stoga e m o ukratko prei na nju. K a n t kae d a j e p o j a m a p s o l u t n o n u n a b i a ist p o j a m u m a , t j . ista i d e j a , i j a o b j e k t i v n a r e a l n o s t t i m e to j e u m potrebuje jo ni izdaleka nije dokazana. Ali neuslovljena nunost sudova nije apsolutna nunost stvari. Jer apsolutna nunost suda jeste s a m o u s l o v i j e n a n u n o s t s t v a r i ili p r e d i k a t a u s u d u . N e p o s r e d n o p r e t o g a d a j e Kant k a o p r i m e r n u n a s u d a d a t r o u g a o i m a tri u g l a . N a t u r e e n i c u p o ziva se k a d p r o d u u j e : P r e t h o d n i stav ne znai da su ba tri u g l a nuna, n e g o u t v r u j e da, p o d u s l o v o m d a j e d a n t r o u g a o p o s t o j i , n u n o p o s t o j e i tri u g l a . Pri svemu tome ta logika nunost pokazala je tako veliku m o svoje iluzije da mi, poto smo u nekoj stvari obrazovali p o j a m a priori, k o j i je takav da, po naem miljenju, svojim obimom obuhvata i njenu egzistenciju, uobraavamo da pouzdano m o e m o i z vesti o v a j zakljuak: k a k o o b j e k t u o v o g a p o j m a n u 4 Jung, Odabrana dela, V

49

no pripada egzistencija, tj. p o d u s l o v o m da ja o v u stvar stavim kao datu (egzistentnu), onda se i n j e n a egzistencija stavlja nuno (prema pravilu identiteta), i p r e m a t o m e samo to bie m o r a biti nuno, j e r se n j e g o v a e g z i s t e n c i j a u isti m a h z a m i l j a u j e d n o m proizvoljno usvojenom sudu i pod uslovom da ja n j e g o v predmet stavim. M o iluzije na k o j u Kant ovde c i l j a n i j e n i t a d r u g o n e g o p r i m i t i v n a , magijska mo rei, k o j a j e u p o j m u s a k r i v e n o i m a n e n t n a . T r e b a l o je da proe dug razvitak dok su ljudi najzad p o t p u n o u v i d e l i d a r e , f l a t u s v o c i s , n e z n a i ili n e r a a svaki put i realitet. A l i injenica da su to izvesni l j u di uvideli jo ni blizu nije mogla da u svima glavama iskoreni praznoverinu m o koja je imanentna f o r mulisanom p o j m u . O e v i d n o je da i u toj instinktiv n o j p r a z n o v e r i c i i m a n e e g a to s e n e m o e i s k o r e niti, j e r p o k a z u j e n e k o p r a v o n a egzistenciju, k o j e svakako dosad nije bilo dovoljno uvaeno. Paralog i z a m (pogrean zakljuak) ulazi na slian nain u o n t o l o k i a r g u m e n a t , n a i m e i l u z i j o m , k o j u Kant n a ovaj nain objanjava. On najpre govori o tvrenju o apsolutno n u n i m s u b j e k t i m a , iji je p o j a m u p r a v o i n h e r e n t a n p o j m u e g z i s t e n c i j e , k o j i se, d a k l e , n e m o g u ponititi bez unutranjih protivrenosti. Taj pojam bio bi pojam najrealnijega bia. Ono, tvr dite vi, sadri c e l o k u p a n realitet, i vi imate p r a v o da takvo bie smatrate za m o g u n o . .. Celokupan rea litet p a k o b u h v a t a i e g z i s t e n c i j u : d a k l e , e g z i s t e n c i j a lei u p o j m u o n e k o m m o g u n o m . A k o se sad o v a stvar poniti, onda se ponitava unutranja m o g u nost stvari, a to je protivrenost. Ja o d g o v a r a m : Vi ste z a p a l i u p r o t i v r e n o s t j o o n d a k a d ste u p o j a m j e d n e s t v a r i k o j u ste, b i l o p o d k o j i m s k r i v e n i m i m e n o m , hteli da zamislite samo po n j e n o j mogunosti ve uneli p o j a m egzistencije. A k o v a m se to dopusti, o n d a ste p r i v i d n o i g r u d o b i l i , ali u s t v a r i n i s t e n i t a k a z a l i , j e r ste u i n i l i p r o s t u t a u t o l o g i j u . Bie oevidno nije nikakav realan predikat, t j . p o j a m o n e e m u to m o e p r i d o i p o j m u j e d n e s t v a r i . O n o j e s a m o p o z i c i j a j e d n e s t v a r i ili i z v e s n i h o d r e e n j a po sebi. U l o g i k o j upotrebi o n o je samo kopula

50

j e d n o g a s u d a . S t a v Bog je svemoan s a d r i d v a p o j ma koji imaju svoje objekte: B o g a i svemo. Reca je n i j e s a m a p o s e b i n e k i p r e d i k a t , n e g o s a m o o n o to predikat stavlja u o d n o s p r e m a subjektu. A k o sad u z m e m subjekat (Bog) zajedno sa svima n j e g o v i m p r e d i k a t i m a ( u k o j e s p a d a i s v e m o ) , p a k a e m : Bog jeste ili ima Boga, o n d a n e d o d a j e m n i k a k a v n o v p r e dikat p o j m u o Bogu, nego samo stavljam subjekat po sebi, sa svima n j e g o v i m predikatima, i to p r e d m e t u odnosu na m o j p o j a m . Oni o b o j e m o r a j u sadravati j e d n o isto, i o t u d a p o j m u k o j i i z r a a v a s a m o m o g u n o s t n e m o e p r i d o i n i t a d r u g o , z a t o to j a ( p o m o u i z r a z a : o n jeste) z a m i l j a m n j e g o v p r e d m e t k a o a p s o l u t n o d a t . I t a k o o n o to j e s t v a r n o n e s a d r i u s e b i n i t a v i e n e g o o n o to j e s a m o m o g u n o . S t o r e a l n i h talira n e s a d r e n i t a v i e n e g o sto m o g u n i h t a l i r a . A l i m o j e i m o v n o s t a n j e s a sto r e a l n i h t a l i r a v e e je nego s n j i h o v i m prostim p o j m o m (tj. s n j i h o v o m mogunou). N e k a n a p o j a m o n e k o m p r e d m e t u s a d r i to b i l o i k o l i k o mu drago, ipak mi m o r a m o iz n j e g a izii da bi o v o m predmetu dodelili egzistenciju. K o d p r e d meta ula to se deava na osnovu veze sa jednim od m o j i h o p a a j a p o e m p i r i j s k i m z a k o n i m a ; ali to s e tie objekata istoga miljenja, ne postoji nikakvo sredstvo da se sazna njihova egzistencija, jer ona bi s e m o r a l a saznati p o t p u n o a p r i o r i ; m e u t i m , n a a svest o svakoj egzistenciji pripada p o t p u n o jedinstvu iskustva, te iako se egzistencija izvan o v o g a polja zai sta n e m o e o g l a s i t i z a a p s o l u t n o n e m o g u o n u , i p a k j e ona pretpostavka k o j u niim ne m o e m o opravdati. O v o o p i r n o p o d s e a n j e n a Kantovo d u b o k o r a z r a u n a v a n j e ini mi se p o t r e b n o , j e r ba tu nalazimo n a j i s t i j e r a z l i k o v a n j e i z m e u e s s e i n i n t e l l e c t u i esse i n r e . Hegel j e z a m e r i o K a n t u d a s e p o j a m o B o g u n e m o e u p o r e i v a t i s a s t o talira u f a n t a z i j i . A l i k a k o Kant s p r a v o m kae, logika apstrahuje od svakoga sadraja, jer ona ne bi bila vie nikakva logika kad bi sadraj bio pretenij i. K a o uvek, i z m e u logikog ili-ili n e m a niega treeg naime, p o s m a t r a n o sa stanovita logike. Ali i z m e u intellectus i res ima
4'

51

jo anima, i to esse in anima ini celu ontoloku a r g u m e n t a c i j u i z l i n o m . S a m K a n t je u Kritici prak tikog uma u i n i o v e l i a n s t v e n p o k u a j da e s s e in anima opravda filosofski. On tu uvodi B o g a kao p o stulat p r a k t i k o g u m a , a t a j p o s t u l a t p r o i z l a z i i z t e nje za najviim dobrom, nune zbog apriorno sazna n o g potovanja za moralni zakon i iz pretpostavke n j e g o v o g o b j e k t i v n o g realiteta k o j a otuda izvire. Esse in anima jeste psiholoka injenica, o k o j o j j e d i n o t r e b a resiti d a l i s e j e d a r e d , v i e p u t a ili universalno pojavljuje u ljudskoj psihologiji. inje nica koja se naziva B o g i formulie kao najvie d o b r o znai, kao to v e t e r m i n pokazuje, najviu d u e v n u v r e d n o s t ili, d r u g i m r e c i m a , p r e d s t a v u k o j o j s e d o d e l j u j e ili j o j f a k t i n o p r i p a d a n a j v i i i n a j o p t i ji znaaj s o b z i r o m na o d r e e n j e naeg delanja i n a ega miljenja. U jeziku analitike psihologije p o j a m
4

0 B o g u p o j a v l j u j e se zajedno s o n i m k o m p l e k s o m predstava koji p r e m a preanjoj definiciji ujedinjuje u sebi najvii zbir o n o g a to z o v e m o libido (psihika energija). Prema tome, faktini animin p o j a m o B o g u bio je u razlinih ljudi sasvim razliit, to o d g o v a r a 1 iskustvu. B o g n i j e ni u ideji stalno b i e , a j o m n o g o m a n j e u stvarnosti. Jer najvia delatna vrednost l j u d s k e d u e j e s t e , k a o to j e p o z n a t o , v e o m a r a z l i n o l o k a l i s a n a . I m a t a k v i h &vb ttebs~ri KoiXia ( k o j i m a je B o g t r b u h , P h i l . 3 , 19), n o v a c , n a u k a , m o , s e k s u a l nost itd. V e p r e m a lokalizaciji najviega d o b r a p o r j r a se cela psihologija jedinke, b a r u g l a v n i m c r t a ma, tako da psiholoka teorija koja se osniva iskljuivo na nekom osnovnom nagonu, kao na prim e r n a p o h l e p i z a n o v c e m ili s e k s u a l n o s t i , m o e svagda adekvatno objasniti samo crte sporednog znaaja. c) Abelarov pokuaj ujedinjavanja

N i j e b e z i n t e r e s a ispitati k a k o j e s a m a s h o l a stika p o k u a l a da i z g l a d i s p o r o u n i v e r s a l i j a m a i da stvori ravnoteu i z m e u tipskih suprotnosti, k o j e je

4

Kritik

der

praktischen

Vernunft,

p.

90

157

ss.

52

razdvojilo tertium n o n datur. O v a j pokuaj i z j e d n a e n j a j e s t e d e l o Abelara, o n o g a n e s r e n o g a o v e k a k o j i j e p l a n u o l j u b a v l j u p r e m a H e l o j z i i s v o j u strast m o r a o d a plati g u b i t k o m s v o j e mukosti. K o p o z n a j e ivot A b e l a r o v zna u kolikoj je meri n j e g o v a v l a stita d u a p r i h v a t i l a o n a o d v o j e n a d v o j s t v a s u p r o t n o sti, k o j i h j e s j e d i n j e n j e n j e m u f i l o s o f s k i n a s r c u l e a l o . Remiza ( R e m u s a t ) karakterie Abelara kao eklektiara, koji je, dodue, sve izreene teorije o u n i v e r s a l i j a m a k r i t i k o v a o , ali j e o d s v i h i p a k u z e o o n o t o j e i s t i n i t o i o d r i j i v o . A b e l a r o v i spisi, u k o l i k o s e o d n o s e na spor o universalijama, teko se r a z u m e j u i z b u n j u j u oveka, j e r se autor nalazi u n e p r e s t a n o m o d m e r a v a n j u svih argumenata i aspekata; i ba i njenica da on n i j e d n o m izreenom stanovitu nije dao pravo, n e g o pokuavao da shvati i ujedini o n o to je suprotno, uinila je da ga ni n j e g o v i uenici nisu p r a v i l n o razumeli. N e k o l i k o n j i h shvatili su ga k a o nominalista, a d r u g i k a o realista. To n e r a z u m e v a n j e karakteristino j e , jer je m n o g o lake misliti p r e m a j e d n o m o d r e e n o m tipu, zato to o v e k u n j e mu m o e da ostane logian i konsekventan, negoli p r e m a i j e d n o m i d r u g o m tipu, jer nedostaje srednje stanovite. Realizam kao i nominalizam, k a d im o v e k sleduje u njima samima, v o d e ka zatvorenosti, jasnosti i jedinstvenosti. A l i o d m e r a v a n j e i i z j e d n a avanje suprotnosti vodi ka haosu i zavretku koji ne zadovoljava u smislu tipova, j e r reenje ne m o e ni j e d n o g a ni drugoga uiniti potpuno zadovoljnim. Remiza j e i z spisa A b e l a r o v i h s k u p i o c e o n i z g o t o v o kontradiktornih tvrenja k o j a se odnose na na p r e d met. On u z v i k u j e : Faut-il admettre, en effet, ce vaste et incoherent ensemble de doctrines dans la tete d'un seul h o m m e , et la philosophie l ' A b e l a r d est-elle le chaos? Od nominalizma uzima A b e l a r isti nu da su universalije rei utoliko ukoliko su one jezikom izraene duhovne konvencije; zatim uzima otuda istinu da j e d n a stvar u stvari n i j e nita opte, n e g o u v e k j e d n a o d v o j e n a stvar, i da supstancija u stvari nije nikada universalna, n e g o individualna i 5
6

Charles

de

Remusat,

Ablard,

Pari,

1845.

53

njenica. Od realizma uzima A b e l a r istinu da su g e nera i species ujedinjenja individualnih fakata i stvari n a c s n o v u n j i h o v i h n e s u m n j i v i h slinosti. P o s r e d n o s t a n o v i t e z a n j e g a j e s t e konceptualizam, k o j i se ima razumeti kao funkcija koja poima opaene individualne objekte, klasifikuje ih na osnovu nji h o v e s l i n o s t i u g e n e r a i s p e c i e s i t a k o ih iz n j i h o v a apsolutnoga mnotva svodi na relativno jedinstvo. Koliko je nesumnjiva mnoina i razlinost pojedinih stvari, toliko je n e s u m n j i v a i egzistencija slinosti, koja omoguuje sjedinjavanje pod pojam. Ko je psi holoki tako nastrojen da u g l a v n o m opaa slinost stvari, za n j e g a je tako rei dat zbirni p o j a m , t j . on se f o r m a l n o n a m e e , m o g l o bi se rei, n e o s p o r n o m injeninou ulnog opaanja. A l i ko je psiholoki tako nastrojen da u g l a v n o m opaa razlinost stvari, n j e m u nije iskljuivo data slinost, n e g o diversitet stvari, k o j i m u s e isto tako n a m e e v e l i k o m i n j e n i n o u , k a o d r u g o m e s l i n o s t . i n i s e k a o d a b i uoseavanje u o b j e k a t b i l o t a k a v p s i h o l o k i p r o c e s k o j i ba razlinost toga objekta od n e k o g a drugoga stav lja u naroito j a s n u svetlost, i k a o da bi apstrakcija od objekta bila takav proces koji je naroito podesan da se ne osvre na stvarnu razlinost pojedinih stva ri, u p r i l o g n j i h o v e o p t e s l i n o s t i , k o j a j e u p r a v o osnova ideja. K a d se uoseavanje i apstrakcija u j e dine, daju onu funkciju koja je osnova p o j m u k o n ceptualizma. On se osniva na psiholokoj funkciji, koja je stvarno jedina mogunost da se divergencija nominalizma i realizma svede na zajedniki put. Mada je srednji vek u m e o da govori velike rei o dui, on ipak nije i m a o n i k a k v e psihologije, k o j a je jedna od najmlaih nauka uopte. Da je tada bilo k a k v e psihologije, A b e l a r bi esse in a n i m a p o d i g a o d o p o s r e d n i k e f o r m u l e . T o j e Piemiza j a s n o u v i d e o kad kae: D a n s la l o g i q u e pure, les universalia ne sont q u e les termes d'un langage de convention. D a n s l a p h y s i q u e , q u i est p o u r l u i p l u s t r a n s c e n d a n t e q u ' e x p e r i m e n t a l e , q u i est s a v e r i t a b l e o n t o l o g i e , l e s g e n r e s e t les e s p e c e s s e f o n d e n t sur l a m a n i e r e d o n t les etres sont reellement produits et constitues. Enfin, 54

e n t r e la l o g i q u e p u r e et la p h y s i q u e il y a un m i l i e u et c o m m e une science mitoyenne, qu' on peut appeler une psychologie, ou A b e l a r d recherche c o m m e n t s'engendrent nos concepts et retrace toute cette g e nealogie intellectuelle des etres, tableau ou s y m b o l e de leur hierarchie et de leur existence reelle ( R e m i z a : T . I I , p . 112). Universalia ante r e m i post r e m ostale su sporno pitanje za sve docnije v e k o v e , ako su i odbacile svoje s h o l a s t i k o r u h o i z a o d e l e se n o v i m h a l j i n a m a . U osnovi uzeto, to je bilo staro pitanje. P o k u a j reenja naginjao je as na realistiku, as na nominalistiku stranu. Naunost X I X v e k a p o m a k l a j e p r o b l e m p o n o v o na nominalistiku stranu, jer je filosofija u p o etku X I X veka u v e o j meri bila sklona realizmu. Ali suprotnosti nisu vie toliko o d v o j e n e jedna od druge kao u Abelarova vremena. Mi imamo psiholo giju, posredniku nauku, koja jedina moe da ujedi n j u j e i d e j u i s t v a r , a d a n e i n i n a s i l j e j e d n o j ili d r u g o j . O v a m o g u n o s t lei u s u t i n i p s i h o l o g i j e , ali n i k o ne bi m o g a o tvrditi da je dosad psihologija taj zada t a k i i s p u n i l a . U t o m e s m i s l u o v e k se m o r a sloiti s R e m i z a o v i m r e c i m a : A b e l a r d a d o n e t r i o m p h e ; car, m a l g r e les graves restrictions q u ' u n e critique clairvoyante decouvre dans le nominalisme ou le c o n c e p t u a l i s m e q u ' o n l u i i m p u t e , s o n e s p r i t est b i e n l ' e s p r i t m o d e r n e a son origine. II l'annonce, il le d e v a n c e , il le promet. La lumiere qui blanehit au matin l'horizon est d e j a c e l l e d e l ' a s t r e e n e o r e i n v i s i b l e q u i d o i t eclairer le monde. Ko se ne osvre na egzistenciju psiholokih tipo va, a t i m e ni na i n j e n i c u da je istina j e d n o g a z a b l u da d r u g o g a , za toga A b e l a r o v n a p o r n e e znaiti nita drugo n e g o j e d n o sholastiko cepidlaenje vie. Ali u k o l i k o p r i z n a j e m o e g z i s t e n c i j u o b a tipa, A b e l a r o v pokuaj m o r a n a m s e ipak initi v e o m a znaajan. O n s r e d n j e s t a n o v i t e trai u o n o m to s a m n a z i v a s e r m o , i pod tim ne podrazumeva toliko govor koliko uoblien, za o d r e e n smisao u d e e n iskaz, d a k l e d e f i n i c i j u , k o j a s e z a u t v r i v a n j e s v o g a s m i s l a slui v e i m b r o j e m rei. On ne govori o v e r b u m - u , jer to

55

u smislu n o m i n a l i z m a nije nita vie n e g o v o x , flatus vocis. Jer ba veliki psiholoki n a p o r anti koga kao i srednjovekovnoga nominalizma jeste u t o m e t o j e o n p r i m i t i v n i , m a g i j s k i ili m i s t i k i i d e n t i tet rei i o b j e k t i v n e injenice iz osnova razreio, s u vie iz osnova za tip ovek, k o j i svoj f u n d a m e n a t ima ne u p r i a n j a n j u za s t v a r i , n e g o u a p s t r a k c i j i ideje: o stvarima. A b e l a r je bio suvie iroka duha da bi p r e video tu vrednost nominalizma. Re mu je svakako bila v o x , a iskaz, ba s e r m o u n j e g o v u jeziku, b i o m u j e vie, j e r j e o n s a s o b o m d o n o s i o stalan smisao, o p i s i v a o o n o to j e z a j e d n i k o , i d e a l n o , m i l j e n o , m i slei o p a e n o na stvarima. U iskazu (sermo) ivelo je universalno, i s a m o tu. Z a t o je p o j m l j i v o to je A b e lar ubrajan i m e u nominaliste, svakako nepravo, jer je universalno za njega imalo veu injeninost n e goli v o x . A b e l a r u j e svakako bio teak izraz n j e g o v a k o n ceptualizma, jer on se nunim nainom morao sa stavljati iz kontradikcija. Jedan u o k s f o r d s k o m r u k o pisu s a u v a n epitaf A b e l a r u p r u a n a m , k a o to se m e n i ini, odlian p o g l e d u paradoksalnost n j e g o v a uenja:
Hic Et Hic docuit voces cum rebus significare, notare, docuit voces genus et res significando in sola

Errores g e n e r u m correxit, species

ita specierum. voe locavit,

Et genus et species sermones esse notavit.

Sic Sic

animal n u l l u m q u e animal genus esse probatur. et h o m o et nullus h o m o species vocitatur.

( O v a j je uio da rei s a m o z a j e d n o sa s t v a r i m a i m a j u znaenje, i uio je da rei o z n a a v a n j e m ine stvari p r e p o znatljivim; popravio je pogreno shvatanje zbirnih oznaka i apstrakta, prenosei i jedne i druge s a m o u re i objasnivi da su oni sloene d e f i n i c i j e . . . T a k o se pokazuje da je ivo tinja i n i j e d n a i v o t i n j a zbirni p o j a m , i da je i o v e k i n i j e dan ovek zbirni pojam.)

O n o to je suprotno j e d v a se m o e drukije o b u h v a t i t i n e g o l i u p a r a d o k s u , u k o l i k o se, n a i m e , tei z a

56

izrazom k o j i se u naelu oslanja na j e d n o stanovite, odnosno u o v o m sluaju na intelektualno stanovite. Ne s m e m o zaboraviti da osnovna razlika izmeu n o minalizma i realizma nije samo logiko-intelektualna n e g o psiholoka, i o n a u p o s l e d n j o j liniji izlazi na tipsku razlinost psiholokoga stava p r e m a o b j e k t u k a o i p r e m a ideji. Ko je idealno nastrojen, taj shvata i reaguje pod gleditem ideje. Ali ko je nastrojen p r e ma objektu, on shvata i reaguje p o d u g l o m svoga oseta. A p s t r a k t n o se n j e g a tie u d r u g o j liniji, i o t u da se n j e m u o n o to se na stvarima m o r a zamiljati p o j a v l j u j e k a o m a n j e b i t n o , ali p r v o m e o b r n u t o . O n a j k o j i j e n a s t r o j e n p r e m a o b j e k t u j e s t e nunim n a i n o m nominalist I m e je z v u k i d i m ukoliko, naime, jo nije nauio da svoj prema objektu orijentisani stav k o m p e n z u j e . A k o se p o j a v i o taj sluaj, onda od njega, ukoliko za to ima materijala, postaje o t a r l o g i a r , k o j i u e g z a k t n o s t i , m e t o d i i s u v o i trai sebi jednaka. Idealno nastrojeni je n u n i m n a i n o m logian, i stoga on, u osnovi uzev, ne m o e razumevati i ceniti udbenik logike. Razvitak ka kompenzaciji n j e g o v a tipa stvara od njega, kao to s m o videli u Tertulijana, s t r a s n o g o s e a j n o g o v e k a , ali n j e g o v a oseanja ostaju u zaaranom krugu njegovih ideja. Meutim, kompenzacioni logiar ostaje sa svojim sve tom ideja u zaaranom krugu svojih objekata. S ovim razmiljanjem dolazimo do nalija A b e larove misli. N j e g o v pokuaj reenja jeste jednostran. A k o bi k o d suprotnosti nominalizma i realizma bila re samo o logiko-intelektualnom obraunavanju, onda se ne bi m o g l o uvideti zato ne bi bilo m o g u n o nikakvo drugo nego paradoksalno krajnje formulisanje. Ali kako je re o psiholokoj suprotnosti, onda se jednostrano logiko-intelektualno formulisanje mora zavriti u paradoksu. Sic et h o m o et nullus h o m o species vocitatur. L o g i k o - i n t e l e k t u a l n i izraz je apsolutno nesposoban da n a m i u f o r m i iskaza (sermo) da onu srednju formulu, koja u jednakoj meri odaje p r a v d u sutini d v a j u s u p r o t n i h p s i h o l o k i h s t a v o v a , j e r on je uzet sasvim s apstraktne strane i p o t p u n o mu nedostaje priznanje konkretne stvarnosti. 57

Svako logiko-intelektualno formulisanje bilo o n o ma kako savreno u d a l j u j e se od ivotnosti i neposrednosti utiska koji izaziva objekat. O n o se mora udaljiti od njih da bi uopte m o g l o doi do f o r m u l i s a n j a . A l i b a t i m e g u b i s e o n o to s e e k s t r a v e r t n o m stavu ini da je od svega najhitnije, naime v e zanost p r e m a stvarnom objektu. Otuda n e m a nikakve m o g u n o s t i d a s e p u t e m j e d n o g a ili d r u g o g a s t a v a nae ma kakva formula koja zadovoljava, ujedinjuje. Pa ipak ovek ne m o e i kad bi to m o g a o njegov d u h da ostane u toj razdvojenosti, j e r ta r a z d v o jenost nije samo stvar daleko otuene filosofije nego neprestani svakodnevni p r o b l e m odnosa o v e k o v a p r e m a s a m o m sebi i p r e m a svetu. I k a k o je, u osnovi, re o t o m e p r o b l e m u , onda se i razdvojenost ne m o e resiti d i s k u s i j o m n o m i n a l i s t i k i h i r e a l i s t i k i h a r g u menata. Potrebno je za reenje jedno tree, posred niko stanovite. Shvatanju esse in intellectu n e d o staje opipljiva stvarnost, a shvatanju esse in re nedostaje duh. A l i ideja i stvar susreu se u psihi o v e k o v o j , k o j a dri ravnoteu i z m e u i d e j e i stvari. Sta je naposletku ideja ako j o j psiha ne o m o g u u j e ivotnu vrednost? Sta je i o b j e k t i v n a stvar ako j o j psiha oduzima uslovljivaku snagu ulnoga utiska? Sta je realitet ako n i j e stvarnost u n a m a , j e d n o esse in anima? i v a stvarnost nije iskljuivo data ni stvarnim, o b j e k t i v n i m odnosima stvari, ni i d e a l n o m formulom, nego samo obuhvatanjem i jednog i dru g o g u i v o m psiholokom procesu, b i e m u psihi (esse in anima). S a m o specifinom ivotnom delatnou psihe postie u l n o opaanje o n u dubinu utiska, i ideja o n u d e j s t v e n u snagu, i oni su o b o j e n e n a d o knadivi sastavni delovi ive stvarnosti. Ta sopstvena delatnost psihe, k o j a se ne m o e objasniti ni kao r e flektorna reakcija na ulni nadraaj ni kao egzekutivni organ venih ideja, jeste kao svaki ivotni p r o c e s s t a l a n s t v a r a l a k i akt. T u d e l a t n o s t n e m o g u n i k o j i m d r u g i m i z r a z o m d a o b e l e i m n e g o k a o fanta ziju. F a n t a z i j a j e i s t o t o l i k o o s e a n j e k o l i k o i m i s a o , o n a j e i s t o t a k o i n t u i t i v n a k a o to j e o s e a j n a . N e m a nikakve psihike funkcije koja u njoj ne bi neraspo58

znatljivo bila u vezi s d r u g i m psihikim funkcijama. O n a se p o j a v l j u j e as k a o prapoetna, as kao p o s l e d nji i najsmeliji produkat obuhvatanja svih m o g u n o sti. O t u d a m i s e f a n t a z i j a p o j a v l j u j e k a o n a j r a z g o vetniji izraz specifine psihike aktivnosti. Ona je pre svega stvaralaka delatnost, iz k o j e proizlaze o d govori na sva pitanja na koja treba odgovoriti; ona je majka svih mogunosti, u kojoj su takoe, kao sve psiholoke suprotnosti, ivo vezani unutranji i s p o l j a n j i s v e t . F a n t a z i j a j e b i l a i j e s t e u v e k o n o to stvara most i z m e u neudruivih zahteva objekta i subjekta, ekstraversije i introversije. S a m o u fantaziji vezana su o b a mehanizma. Da je Abelar dopro do saznanja psiholokih r a zlinosti oba stanovita, on bi k o n s e k v e n t n o m o r a o uzeti fantaziju za formulisanje ujedinjavalakog i z raza. A l i je fantazija tabu u carstvu nauke, u j e d n a koj meri kao i oseanje. Meutim, ako saznamo da je osnovna suprotnost psiholoke prirode, onda e psi hologija videti da je primorana da prizna ne samo stanovite oseanja n e g o i posredniko stanovite f a n tazije. A l i tu se p o j a v l j u j e velika tekoa: fantazija je v e i m d e l o m p r o d u k a t n e s v e s n o g a . O n a , istina, n e s u m n j i v o s a d r i s v e s n e s a s t a v n e d e l o v e , ali j e i p a k o s o b i t a k a r a k t e r i s t i k a f a n t a z i j e d a j e o n a u sutini n e p r o i z v o l j n a i da je p r e m a sadraju svesti z a p r a v o strana. Te o s o b i n e su j o j z a j e d n i k e sa s n o m , a o v a j poslednji svakako je jo u mnogo veoj meri neproi z v o l j a n i stran. O d n o s o v e k a p r e m a n j e g o v o j f a n taziji u v e l i k o j meri u s l o v l j e n je n j e g o v i m o d n o s o m prema nesvesnom uopte. I ova poslednja veza opet je naroito uslovljena duhom vremena. V e prema stepenu prevlaivanja racionalizma bie pojedinac v i e ili m a n j e s k l o n d a s e p r e d a j e n e s v e s n o m i n j e g o v i m produktima. Hrianska sfera, kao uopte svaka zatvorena religijska forma, ima nesumnjivu tenden ciju da nesvesno u jedinki potiskuje koliko je god m o g u n o , a t i m e i da z a u s t a v l j a n j e g o v u f a n t a z i j u . Umesto nje daje religija vrsto izgraena simbolina predanja, koja u jedinki treba potpuno da zamene nesvesno. Simboline predstave svih religija jesu

59

uobliavanja nesvesnih procesa u tipskoj, opteobaveznoj formi. Religiozno uenje daje tako rei defini tivno obavetenje o poslednjim stvarima, o onostranosti l j u d s k e svesti. Ma g d e posmatrali religiju u p o staj a n j u , v i d e e m o k a k o s a m o m o s n i v a u f i g u r e n j e gova uenja pritiu kao otkrovenja, tj. kao konkretizacije n j e g o v e nesvesne fantazije. F o r m a m a k o j e su nastale iz n j e g o v e nesvesne sfere pridaje se opta vrednost, i one u toj meri zamenjuju individualne fantazije drugih. Jevanelje po Mateju sauvalo n a m je fragmenat o v o g a procesa iz ivota Hristova: u istoriji kusanja v i d i m o kako je ideja carstva iz n e s v e snog pristupila osnivau u formi vizije avola, koji mu nudi vlast nad zemaljskim carstvom. Da je Hrist fantaziju konkretistiki shvatio, i time je doslovno uzeo, bio bi u svetu jedan luak vie. A l i on je k o n kretizam svoje fantazije odbio i stupio u svet kao k r a l j , k o m e j e p o d l o n o c a r s t v o nebesko. Z a t o o n n i j e bio nikakav paranoiar, kao to je i uspeh dokazao. O n o to psihijatri p o n e k a d i z j a v l j u j u o b o l e s n o m u psihologiji Hrista n i j e nita d r u g o n e g o s m e n o r a c i o nalistiko brbljanje, daleko od svakog razumevanja za t a k v e procese u istoriji oveanstva. F o r m a u k o j o j je Hrist predstavio sadraj s v o j e nesvesne sfere u s v o jena je i protumaena kao opteobavezna. T i m e su sve individualne fantazije izgubile vaenje i postale b e z v r e d n e , a k d o p a l e g o n j e n j a , k a o to p o k a z u j e sudbina gnostikoga pokreta i svih docnijih jeretika. Sasvim u t o m smislu govorio je v e prorok Jeremija (23, 1 6 ) : O v a k o veli G o s p o d nad v o j s k a m a : ne sluajte to g o v o r e p r o r o c i k o j i v a m p r o r o k u j u ; v a r a j u v a s , g o v o r e utvare svojega srca, ne iz u s t a G o s p o d n j i h . (25) u j e m t o g o v o r e t i p r o r o c i k o j i u i m e m o j e p r o r o k u j u l a g o v o r e i : snio sam, s n i o s a m . (26) D o k l e e t o b i t i u s r c u p r o r o c i m a k o j i p r o r o k u j u la, i p r e v a r u srca s v o j e g a p r o r o k u j u ? (27) K o j i m i s l e d a e u i n i t i d a n a r o d m o j z a b o ravi i m e uza sne njihove, k o j e p r i p o v e d a j u jedan d r u g o m e , kao to zaboravie oci n j i h o v i i m e m o j e uz Vala. 60

(28) P r o r o k k o j i sni, n e k a p r i p o v e d a s a n ; a u k o g a j e r e m o j a , n e k a g o v o r i r e m o j u i s t i n i t o ; ta e pleva sa penicom? govori Gospod. Isto tako v i d i m o u r a n o m hrianstvu kako su se, n a p r i m e r , b i s k u p i r e v n o s n o t r u d i l i d a d e j s t v o v a nje individualnog nesvesnog iskorene u monaha. N a roito dragocene poglede u odnosu na to daje nam n a d b i s k u p Atanasije iz A l e k s a n d r i j e u s v o j o j b i o g r a fiji svetoga A n t o n i j a . On u n j o j , radi p o u k e s v o j i m monasima, opisuje p o j a v e i utvare, opasnosti due, to napadaju o n o g a k o j i se u s a m l j e n o m o l i i posti. On ih pouava kako se avo vesto zaodeva da svece d o v e d e d o p r o p a s t i . a v o j e , r a z u m e se, g l a s v l a s t i t o g nesvesnog u pustinjaka, k o j i se buni protiv nasilnog priguivanja individualne prirode. D a u niz d o s l o v nih navoda iz te teko pristupane knjige. O v i v e o m a r a z g o v e t n o p o k a z u j u k a k o j e nesvesno sistematski gaeno i kako mu je oduzimana vrednost:
6

Ima vremena u kojima nikoga ne vidimo, pa ipak u j e m o um avolskih poslova, i tako n a m je kao kad neko glasno peva pesmu, a u drugo v r e m e tako n a m je kao kad sluamo rei Svetoga pisma, kao kad n e k o iv ponavlja n j e g o v e rei, i one su sasvim j e d n a k e recima k o j e b i s m o uli k a d bi n e k o itao iz k n j i g e (biblije). A deavalo n a m se i to da su nas oni (avoli) potrzali na n o n u molitvu i nagonili nas da u s t a j e m o . I p r e t v a r a h u se da su i m o n a s i m a s l i n i , i z a o d e v a h u se u r u h o onih k o j i t u g u j u (tj. u a n a h o r e te). I pribliuju n a m se kao k a d bi izdaleka dolazili, i poinju da iskazuju rei k o j e su podesne da oslabe r a z u m e v a n j e m a l o d u n i h : ,Sad ima zakon iznad s v a k o g s t v o r e n j a d a v o l i m o p u s t o e n j e , ali s m o b o j o m v o l j o m bili nesposobni da u e m o u s v o j e k u e kad s m o d o l i k n j i m a i d a i n i m o o n o to j e p r a v o . ' I a k o im ne polazi za r u k o m da na taj nain p r o d r u sa s v o j o m v o l j o m , oni ostavljaju tu prevaru za j e d n u drugu i k a u : , K a k o je m o g u n o za tebe da ivi? Jer ti si greio i inio n e p r a v d u u svakakvim stvarima. Misli
L a d y M e i v x M a n u s c r i p t JVB 6. The book of Paradise b y Palladius, H i e r o n v m u s etc. Edited b y E . A . W a l l i s B u d g e . L o n d o n , 1904.

61

l i d a m i d u h n i j e o b j a v i o ta s i t i r a d i o , ili d a j a n e z n a m da si ti o v o ili o n o u i n i o ? ' Stoga, ako bezazlen brat u j e te stvari, i intimno osea da je doista o n a k o delao kao to mu je a v o rekao, i ako ne p o z n a j e a volovu lukavost, n j e g o v se duh odmah zbunjuje, on e oajavati i p o n o v o pasti u bolest. N i j e n a m , dragi m o j i , p o t r e b n o d a s e u p l a i m o o d t i h s t v a r i , ali s e m o r a m o bojati ako avoli p o n u jo vie govoriti o s t v a r i m a koje su istinite, i t a d a ih m o r a m o b e z o b z i r no koriti. Z a t o b u d i m o na oprezu da s v o j e u h o ne p o k l a n j a m o n j i h o v i m recima, ako rei k o j e oni izriu i jesu rei istine. Jer bila bi sramota za nas k a d bi oni koji su se pobunili protiv B o g a imali da b u d u nai u i t e l j i . I o r u a j m o se, b r a o m o j a , o k l o p o m p r a v i n o s t i i s t a v l j a j m o na g l a v u l e m s p a s e n j a , i u t r e nutku b o r b e iz srca k o j e v e r u j e putajmo d u h o v n e s t r e l i c e k a o s a z a p e t a l u k a . J e r o n i ( a v o l i ) n i s u nita, a i k a d bi n e t o b i l i , n j i h o v a s n a g a ne bi u s e b i i m a l a n i t a to b i m o g l o o d o l e t i m o i k r s t a . Sveti Antonije pripoveda: Jedared mi se p o j a vio avo koji se naroito g o r d o i bestidno ponaao, stao p r e d a me s g l a s n o m g r a j o m p u k e g o m i l e , i o d v a i o s e d a m i k a e : ,Ja i b a j a s a m s n a g a b o j a ; ja i ba ja sam g o s p o d a r svetova.' I stao mi d a l j e g o v o r i t i : ,Sta eli d a t i d a m ? Z a h t e v a j i d o b i e . ' J a d u n u h na n j e g a i o d b i h ga u i m e H r i s t o v o . U j e d n o j d r u g o j prilici, kad sam postio, p o j a v i o mi se l u k a vac, u liku brata koji je donosio hleb, i p o e o mi d a v a t i s a v e t e g o v o r e i : ,Ustaj i s v o j e s r c e u t o l i h l e b o m i utoli v o d o m i malo se odmori od p r e k o m e r n o g n a prezanja, jer si o v e k i, ma koliko visoko stajao, ipak si z a o d e v e n s m r t n i m t e l o m i trebalo bi da si n e s p o k o j a n z b o g b o l e s t i i alosti.' J a s a m r a z m i l j a o o n j e g o v i m recima i u v a o s v o j e s p o k o j s t v o i ustezao se od o d g o v o r a . I ja se u m i r u s a g o h i u i n i h p o k o r u u molitvi i r e k o h : , 0 , Gospode, uini kraj o v o m e , kao to si n a v i k a o da i n i u s v i m v r e m e n i m a . ' I k a d s a m te rei izrekao, on zavri i ieze kao praina i n e stade ga s m o j i h vrata kao dima. I j e d a r e d u n o i p r i b l i i o s e satana m o j o j k u i i zakucao na vrata, a ja izioh da v i d i m ko je kucao,

62

i otvorih oi i videh lik izvanredno velikoga i jakoga oveka, i kad ga upitah: , K o si?' on mi o d g o v o r i i r e e : ,Ja s a m satana.' N a t o m u r e k o h : ,Sta t r a i t i ? ' I on mi o d g o v o r i i r e e : ,Zato me preziru m o n a s i i anahoreti i drugi hriani, i zato u sva v r e m e n a g o milaju prokletstvo na m e n e ? ' Ja se sabrah u udu nad n j e g o v o m besmislenom ludou i upitah ga: , Z a to ih m u i ? ' On mi na to o d g o v o r i i r e e : ,Nisam ja onaj koji ih mui, n e g o oni m u e sami sebe, jer meni s e u i z v e s n o j p r i l i c i d o g o d i l o , to s e d o i s t a z b i l o , d a b i oni, da im nisam doviknuo da sam ja neprijatelj, sebe zasvagda upropastili. Z a t o ja n e m a m nikakva mesta g d e b i h m o g a o d a b u d e m , niti i k a k a v b l i s t a v m a , niti l j u d i k o j i b i m i d o i s t a b i l i p o d l o n i , j e r o n i k o j i mi slue p o t p u n o me preziru, a osim toga m o r a m ih d r a t i u o k o v i m a , j e r m i n i s u o d a n i , z a t o to s m a traju da je p r a v o to tako postupaju, i u v e k su g o tovi da u svakoj prilici p o b e g n u od m e n e . Hriana je p u n ceo svet, i, gle, ak i pustinja je puna njihovih manastira i kua. uvaj se od njih kad me zloupotre b o m obasipaju.' J a m u o d g o v o r i h n a to, divei s e m i l o s t i n a e g a G o s p o d a : , K a k o t o d o l a z i d a ti, k o j i s i u svakoj d r u g o j prilici bio laac, sada istinu govori? I k a k o dolazi to da ti sada istinu g o v o r i k a d si ipak n a v i k a o d a g o v o r i lai? D o i s t a j e i s t i n a d a s i ti, k a d je Hrist doao na o v a j svet, b i o b a e n u n a j d u b l j e dubine, i da se koren t v o j e zablude kida iz zemlje.' A kad je satana uo i m e Hristovo, ieze n j e g o v lik i n j e g o v e rei prestae. Ova navoenja pokazuju kako je nesvesno u j e dinki bilo odbacivano p o m o u opte vere, iako je ono n a p r o v i d a n nain g o v o r i l o istinu. to j e o n o o d b a c i vano, to ima s v o j e naroite razloge u istoriji duha. Nije nam ovde dunost da te razloge poblie o b j a njavamo. Moramo se zadovoljiti injenicom da je ono bilo potiskivano. To potiskivanje, psiholoki r e e n o , sastoji se u o t i m a n j u libida, psihike energije. T i m e dobiveni libido sluio je izgraivanju i razvitku svesnoga stava, i m e s e postepeno o b r a z o v a o n o v p o gled na svet. N e s u m n j i v e koristi k o j e su otuda ste e n e p r i r o d n i m n a i n o m u t v r u j u taj stav. Z a t o n i j e

63

n i k a k v o u d o to j e naa psihologija o b e l e e n a j e d nim prvenstveno odbojnim stavom prema nesvesnom. Nije samo pojmljivo nego i sasvim nuno da sve nauke imaju iskljuiti ne samo stanovite oseanja nego i stanovite fantazije. Zato one i jesu nauke. A l i kako stoji stvar sa psihologijom? U k o l i k o sebe p o smatra k a o nauku, o n a m o r a isto da ini. A l i o d a j e li ona t i m e p r a v d u s v o m e g r a d i v u ? S v a k a n a u k a tei, naposletku, da s v o j e g r a d i v o formulie i izrazi u a p s t r a k c i j a m a , d a k l e m o g l a b i , i m o e , i p s i h o l o g i j a da proces oseanja, osetnog zapaanja i fantaziranja o b u hvati u intelektualnim apstrakcijama. O v o o b r a i v a nje obezbeuje, dodue, pravo intelektualno-apstraktn o g s t a n o v i t a , ali n e p r a v o d r u g i h m o g u n i h p s i h o lokih gledita. O v a druga m o g u n a gledita m o g u u n a u n o j p s i h o l o g i j i d a b u d u s a m o p o m e n u t a , ali s e n e m o g u pojavljivati kao samostalni principi nauke. N a u k a je u svima okolnostima j e d n a stvar intelekta, i njemu su druge psiholoke funkcije podvrgnute kao objekti. Intelekat je suveren naune oblasti. A l i je druga stvar kad nauka prelazi u s v o j u praktiku p r i menu. Intelekat, koji je ranije b i o kralj, postaje o v d e samo p o m o n o sredstvo, dodue nauno prefinjen i n s t r u m e n a t , ili p a k i s t o z a n a t s k o o r u e , k o j e n i j e v i e cilj s a m o sebi, n e g o ist uslov. Intelekat i s n j i m n a uka stavljaju se o v d e u slubu stvaralake snage i n a m e r e . I t o j e j o p s i h o l o g i j a , ali v i e n i k a k v a n a uka; to je jedna psihologija u irem smislu rei, psi holoka delatnost stvaralake prirode, u k o j o j p r v e n s t v o p r i p a d a s t v a r a l a k o j f a n t a z i j i . M o g l o b i se, m e sto d a s e g o v o r i o s t v a r a l a k o j f a n t a z i j i , i s t o t a k o d o b r o kazati i to da je u j e d n o j t a k v o j praktikoj p s i h o l o g i j i s a m o m ivotu d o p a l a v o d i l a k a u l o g a ; j e r , s j e d n e strane, to je, dodue, v e proizvoaka i s t v a r a l a k a f a n t a z i j a k o j a s e n a u k o m slui k a o p o m o n i m s r e d s t v o m , ali, s d r u g e s t r a n e , to su i r a z n e t r a n j e spoljanjega realiteta k o j e podstiu delatnost s t v a ralake fantazije. Nauka kao cilj sama sebi jeste i z v e s n o v i s o k i d e a l , ali n j e g o v o k o n s e k v e n t n o p r o v o e nje proizvodi toliko m n o g o svojih sopstvenih ciljeva koliko ima nauka i umetnosti. To, dodue, vodi u v i 64

soko diferenciranje i specijalisanje funkcija koje p o n e k a d d o l a z e u o b z i r , ali t i m e v o d i i u o t u e n o s t od sveta i ivota, a osim toga u nagomilavanje speci jalnih oblasti, k o j e postepeno g u b e svaku v e z u i z m e u sebe. T i m e otpoinje osiromaavanje i pustoenje ne s a m o u s p e c i j a l n o j o b l a s t i n e g o i u p s i h i o v e k a k o j i s e i z d i f e r e n c i r a o z a s p e c i j a l i s t a , ili p a o d o s p e c i jalista. A l i n a u k a m o r a s v o j u i v o t n u v r e d n o s t d o k a z a t i t i m e to o n a m o e b i t i n e s a m o g o s p o d a r i c a n e g o i slukinja. Ona time n i m a l o ne oduzima sebi d o s t o janstvo. A k o nas je nauka, dodue, ve dovela do saznanja n e r a v n o m e r n o s t i i n e r e d a u psihi, te je o t u da n j o j imanentni intelekat zasluio nae n a j v e e p o t o v a n j e , i p a k j e t e k a z a b l u d a u t o m e to j o j s e z a to pripisuje da je sama sebi cilj, k o j i je ini n e s p o s o b n o m d a b u d e ist i n s t r u m e n a t . A l i a k o s i n t e l e k t o m i s n j e g o v o m n a u k o m stupimo u stvaran ivot, o d m a h saznajemo da se nahodimo u j e d n o m ogranienju k o j e n a m zatvara druge, isto tako stvarne oblasti ivota. Z a t o s m o p r i m o r a n i d a u n i v e r s a k i o s t s v o g a ideala shvatimo kao jednu ogranienost i da potraimo gde se nalazi neki spiritus rector, k o j i s o b z i r o m na t r a nje potpunoga ivota daje vee jamstvo za psiholo ku universalnost negoli sam intelekat. K a d Faust u z vikuje: Oseanje je sve, on izrie suprotnost inte l e k t u , i t i m e d o b i v a s a m o d r u g u s t r a n u , ali n e o n a j totalitet ivota i t i m e vlastite psihe k o j a oseanje i miljenje ujedinjuje u neemu treem, viem. To tre e i v i e m o e se, k a o t o s a m v e n a g o v e s t i o , s h v a t i t i ne samo k a o praktiki cilj n e g o i k a o fantazija k o j a s t v a r a c i l j . T a j c i l j n e m o e saznati n i n a u k a , k o j a j e cilj sama sebi, ni oseanje, k o m e nedostaje v i d n a s n a ga miljenja. Jedno mora uzajmljivati drugo kao p o m o n o s r e d s t v o , ali n j i h o v k o n t r a s t j e t o l i k o v e l i k d a n a m je potreban most. T a j most dat n a m je u stvara lakoj fantaziji. Ona nije nijedno od o v o g a dvoga, jer je m a j k a i j e d n o g i d r u g o g tavie, ona je trudna detetom, ciljem, koji ujedinjuje suprotnosti. A k o n a m psihologija ostaje samo nauka, onda ne dostiemo ivot, n e g o sluimo nauci radi nauke. Ona n a s , d o d u e , v o d i k a s a z n a n j u s t a n j a s t v a r i , ali s e o p i 5 Jung, Odabrana dela, V

65

re svakom d r u g o m cilju kao vlastitom. Intelekat osta je zauzet s a m i m s o b o m sve d o k d r a g o v o l j n o ne rt v u j e svoj primat da prizna dostojanstvo drugih ciljeva. On se plaljivo ustee od toga da uini korak iznad sama sebe i da porekne svoju universalnu v a l j i v o s t , j e r s v e o s t a l o n i j e n j e m u nita drugo nego fantazija. A l i ta j e o n i k a d v e l i k o d a o to r a n i j e n i j e bilo fantazija? T a k o intelekat koji se ukoio u nauci radi nauke odseca sebi izvor ivota. N j e m u fantazija n i j e nita d r u g o n e g o san k a o elja, g d e j e izraeno svako nauci dobrodolo i potrebno potcenjivanje. N a uka radi nauke je neobilazna dokle g o d se radi na t o m e da se nauka razvija. A l i o n o to je samo postaje zlo kad je re o s a m o m ivotu koji bi trebalo da se razvija. Tako je u hrianskom kulturnom procesu bilo nuno da slobodnostvaralaka fantazija bude obuzdavana, a tako je bilo n u n o u naem p r i r o d n o n a u n o m v e k u da se fantazija obuzdava u d r u g o m pogledu. Ne treba zaboraviti da se stvaralaka f a n t a z i j a m o e i z r o d i t i u na j tetni je b u j a n j e i k i p e n j e ako joj se ne postave pravilne granice. Ali te granice nisu nikada one vetake ograde k o j e postavljaju i n t e l e k a t ili r a z u m n o o s e a n j e , n e g o s u d a t e p o t r e b o m i neobilaznom stvarnou. Zadaci v r e m e n a su razli n i , i u v e k s e t e k d o c n i j e p o u z d a n o m o e saznati ta j e m o r a l o d a b u d e , i ta n i j e t r e b a l o d a b u d e . U s v a g danjoj sadanjosti u v e k e vladati b o r b a uverenja, j e r rat j e otac s v e g a . S a m o istorija reava. Istina n i j e v e n a , o n a j e p r o g r a m . S t o j e istina v e n i j a , utoliko je neivotnija i b e z vrednosti, j e r n a m nita vie ne kae, zato to je sama s o b o m razumljiva. K a k o psihologija pridaje vrednost fantaziji d o kle god je ona samo nauka, pokazuju n a m poznati p o g l e d i Frojdovi ( F r e u d ) i Adlerovi ( A d l e r ) . Frojdovo tumaenje svodi fantaziju na kauzalne elementarne n a g o n s k e p r o c e s e , a Adlerovo s h v a t a n j e s v o d i j e n a elementarne finalne n a m e r e o v e k o v a Ja. P r v o je psihologija nagona, a d r u g o psihologija o v e k o v a Ja. Nagon je nelian bioloki fenomen. Jedna na t o m o s n o v a n a psihologija m o r a p r i r o d n o zanemariti Ja, jer Ja duguje svoju egzistenciju principu individua-

66

ci je, individualnom diferenciranju, koje nije nikakav opti bioloki f e n o m e n zbog svoga upojedinjenja. Mada opte bioloke nagonske snage o m o g u u j u i o b r a z o v a n j e linosti, ipak je ba individualno e s e n cijalno razlino od opteg nagona, ak stoji p r e m a n j e m u u n a j o t r i j o j s u p r o t n o s t i , k a o to s e j e d i n k a kao linost uvek razlikuje od kolektivnosti. Njena s u t i n a se i s a s t o j i u t o m e r a z l i k o v a n j u . O t u d a s v a k a psihologija linosti m o r a iskljuivati ba kolektivno kao p r e d m e t psihologije nagona i prelaziti p r e k o n j e ga, j e r ona opisuje sam proces f e n o m e n a Ja, k o j i se razlikuje od kolektivnog nagona. Karakteristini ani mozitet izmeu predstavnika i jednog i drugog sta novita dolazi od injenice to j e d n o stanovite znai konsekventno pobijanje vrednosti i obaranje drugoga stanovita. Jer dokle g o d nije priznato razlikovanje i z m e u psihologije n a g o n a i psihologije linosti, p r i r o d n o j e to i j e d n a i d r u g a s t r a n a m o r a j u s v o j u t e o riju smatrati za optevaljivu. T i m e nikako nije r e e n o da, na primer, psihologija n a g o n a ne bi m o g l a postaviti i j e d n u teoriju psihologije linosti. Ona to d o i s t a m o e u i n i t i , ali n a n a i n k o j i s e p s i h o l o g u l i nosti p o j a v l j u j e kao negativ za n j e g o v u teoriju. O t u d a d o l a z i d a s e u Frojda, d o d u e , p o n e k a d p o j a v l j u j u n a g o n i j a s t v a ( I c h t r i e b e ) , ali o n i u g l a v n o m s k r o m no i v o t a r e . O b r n u t o , u Adlera se p o j a v l j u j e s e k s u alnost g o t o v o k a o prosto p r e v o z n o sredstvo k o j e na o v a j ili o n a j n a i n s l u i e l e m e n t a r n i m c i l j e v i m a m o i . Adlerov princip je obezbeivanje line moi, koja se s u p e r p o n u j e o p t e m n a g o n u . U F r o j d a , p a k , o n o to linost stavlja sebi u slubu jeste nagon, tako da se Ja pojavljuje samo kao funkcija nagona. U okviru j e d n o g i drugog tipa nauna tendencija ide za tim da sve svede na sopstveni princip i da o t u da p o n o v o vri dedukovanje. O v a operacija m o e se naroito lako izvriti na fantazijama, j e r se o v e ne p r i l a g o a v a j u realitetu k a o f u n k c i j e svesti i zato i m a ju objektivno orijentisan karakter, n e g o su izraz n a g o n a i samoga jastva. Ko vidi sa stanovita nagona, lako nalazi ispunjenje elje, infantilnu elju, potisnutu seksualnost. Ko vidi sa stanovita f e n o 5*

67

m e n a Ja, isto tako l a k o nalazi e l e m e n t a r n e n a m e r e k o j e se odnose na obezbeivanje i diferenciranje j a stvene linosti, j e r fantazije su produkti p o s r e d o v a nja izmeu Ja i optega nagona. Prema tome, one sa dre e l e m e n t e o b e j u strana. Otuda j e t u m a e n j e p r e m a j e d n o j ili d r u g o j s t r a n i u v e k n a s i l n o i p r o i z v o l j no, jer se pri tome uvek jedan karakter uguuje. Ali u s v e m u p r o i z l a z i i p a k i z t o g a j e d n a d o k a i j i v a istina, s a m o j e o n a p a r c i j a l n a istina, k o j a n e m o e z a h t e v a t i nikakvo pravo na optu valjivost. Njena valjivost prua se na oblast prostiranja njena principa. A l i u oblasti drugog principa ona je nevaljiva. F r o j d o v a p s i h o l o g i j a k a r a k t e r i s a n a j e c e n t r a l n i m p o j m o m po tiskivanja i n k o m p a t i b i l n i h e l j n i h t e n d e n c i j a . o v e k se p o j a v l j u j e kao sveanj elja, k o j e su p r e m a o b jektu samo delimino prilagodljive. Njegove neurotike tekoe sastoje se u t o m e to uticaj sredine, v a spitanje i objektivni uslovi delimino ometaju iiv ljavanje nagona. Od oca i majke vode poreklo delom m o r a l n o otea vni uticaj i, a d e l o m infantilne v e z a n o sti k o j e k o m p r o m i t u j u d o c n i j i i v o t . P r v o b i t n a n a gonska predispozicija jeste nepromenljivo dato n e to, k o j e u g l a v n o m z b o g o b j e k t o v i h o m e t a k i h uticaj a pretrpljuje modifikacije, i zato se najvie m o g u n o neometano iivljavanje nagona prema prikladno o d a branim objektima pojavljuje kao potreban lek. O b r nuto, A d l e r o v a psihologija karakterisana je central n i m p o j m o m o superiornosti svoga Ja. o v e k se u p r v o m redu p o j a v l j u j e kao f e n o m e n Ja, k o j i ni u k o j i m o k o l n o s t i m a n e srne b i t i p o d l o a n o b j e k t u . D o k u Frojda znaajnu ulogu igraju udnja za objektom, vezanost za objekat i prema objektu n e m o g u n a vrsta izvesnih udnji, u Adlera sve se upravlja prema s u periornosti subjekta. F r o j d o v o potiskivanje nagona prema objektu postaje u Adlera osiguravanje subjek ta. U n j e g a j e l e k u n i t a v a n j e i z o l a t o r n o g o s i g u r a v a nja, u Frojda unitavanje potiskivanja k o j e objekat ini nedostinim. O t u d a j e o s n o v n a s h e m a u F r o j d a seksualnost, koja izraava najjau vezu izmeu subjekta i objekta: u A d l e r a , p a k , mo s u b j e k t a , k o j a g a s n a j v e i m d e j 68

stvom osigurava protiv objekata i daje mu izolaciju koja ponitava svaku vezu i na koju se ne sme n a srtati. F r o j d b i e l e o d a s e j a m i z a n e o m e t a n o i s t i canje nagona na njihove objekte, a Adler bi eleo da prolomi neprijateljski krug objekata, da Ja oslo bodi guenja u sopstvenom oklopu. Otuda bi prvo s h v a t a n j e u sutini m o g l o d a b u d e e k s t r a v e r t n o , a drugo introvertno. Ekstravertna teorija vai za eks tra v e r t n i t i p , i n t r o v e r t n a t e o r i j a v a i z a i n t r o v e r t n i tip. U k o l i k o j e s a d isti t i p s a s v i m j e d n o s t r a n p r o dukat razvitka, on je n u n i m n a i n o m i nebalansiran. P r e n a g l a a v a n j e j e d n e f u n k c i j e znai isto to i p o t i skivanje druge funkcije. O v o potiskivanje ne poni tava ni psihoanaliza utoliko ukoliko je ponekad aplikovana metoda orijentisana p r e m a teoriji vlastitog tipa. Ekstra vertni e, naime, s v o j e fantazije k o j e i z viru iz nesvesnog svoditi na n j i h o v u nagonsku sadrinu, p r e m a s v o j o j teoriji, a introvertni na svoje tenje ka m o i . D o b i t a k iz takve analize pripada p o nekad prevazi k o j a v e postoji. O v a vrsta analize pojaava, dakle, samo tip koji v e postoji i time ne o m o g u u j e n i k a k v o s p o r a z u m e v a n j e ili p o s r e d o v a n j e izmeu tipova. Naprotiv, jaz se produbljuje, i to ne s a m o spol ja n e g o i iznutra. I iznutra nastaje d i s o c i j a cija, j e r se ponekad partikulama druge funkcije k o j e i z v i r u u n e s v e s n i m f a n t a z i j a m a ( s n o v i m a itd.) o d u zima vrednost i p o n o v o se potiskuju. Stoga je izvesni kritiar imao donekle pravo kad je tvrdio da je F r o j dova teorija neurotika teorija, bez obzira na o k o l n o s t to j e t a j i z r a z z l o n a m e r a n i t r e b a d a slui s a m o tome da oveka oslobodi dunosti da se ozbiljno bavi pokrenutim problemima. I Frojdovo i A d l e r o v o sta novite jeste jednostrano i karakteristino samo za jedan tip. Obe teorije odbacuju princip imaginacije utoliko ukoliko redukuju fantazije i obdelavaju ih samo kao s e m i o t i a n izraz. A l i u stvari fantazije znae vie
7

Ja k a e m : semiotian u suprotnosti p r e m a s i m b o l i an. O n o to F r o j oznaava kao simbole, to nije nita d r u g o n e g o znaci z a e l e m e n t a r n e n a g o n s k e p r o c e s e . A s i m b o l je najbolji m o g u n i izraz za stanje stvari k o j e se jo ne m o e
7

69

n e g o t o : o n e su, n a i m e , u isti m a h i p r e d s t a v n i c i d r u goga mehanizma, u introvertnoga potisnute ekstraversije, u ekstravertnoga potisnute introversije. Ali potisnuta funkcija je nesvesna, otuda nerazvijena, embrionalna i arhaina. U t o m e stanju ona se ne m o e udruiti s viim n i v o o m svesne funkcije. Neprihvat ljivost fantazije dolazi u g l a v n o m iz te osobenosti f u n k c i j e k o j a lei u osnovi, a nije priznata. Iz tih razloga imaginacija je neto n e d o s t o j n o i beskorisno za svakoga k o m e je prilagoivanje spolja n j e m realitetu glavni princip. Ipak se zna da je s v a ka dobra ideja i svako stvaralako delo proizilo iz imaginacije i da je n j e n poetak stavljan u o n o to se obino oznaava kao infantilna fantazija. Nije samo umetnik ono bie koje sve najvee u svome i votu d u g u j e fantaziji, n e g o uopte svaki stvaralaki o v e k . D i n a m i k i p r i n c i p f a n t a z i j e j e s t e igra, k o j a j e s v o j s t v o i d e t e t a , i k a o t a k v a ne u d r u u j e se s p r i n c i p o m ozbiljna rada. A l i bez te igre s fantazijama jo nikada nije n i j e d n o stvaralako delo roeno. Igri imaginacije dugujemo neizmerno mnogo. Otuda je kratkovidan posao ako se fantazije zbog njihova p u s t o l o v n o g a ili n e p r i h v a t l j i v o g a k a r a k t e r a o b d e l a v a j u s o m a l o v a a v a n j e m . Ne treba zaboraviti da ba u imaginaciji j e d n o g a o v e k a m o e d a lei n j e g o v o n a j d r a g o c e n i j e . J a k a e m i z r i n o : moe, j e r s u n a d r u g o j strani fantazije i b e z vrednosti, ukoliko u obliku gruboga gradiva ne m o g u raunati ni na kakvu prim e n l j i v o s t . Da bi se izdiglo o n o d r a g o c e n o to lei u njima, p o t r e b n o je da se one razviju. A l i taj razvitak ne vri se istom n j i h o v o m analizom, n e g o i sinteti kim obdelavanjem, n e k o m vrstom konstruktivnog p o stupanja.
8

Ostaje otvoreno pitanje da li se suprotnost iz m e u j e d n o g a i d r u g o g a stanovita intelektualno i k a d a m o e p o t p u n o p o m i r i t i . I a k o s e p o k u a j Abelarov po smislu m o r a izvanredno ceniti, on ipak praktiki
d r u k i j e i z r a z i t i n e g o j e d n o m v i e ili m a n j e b l i s k o m a n a l o gijom. s U p o r . uz t o : J u n g , Inhalt der Psychose, II A u f l a g e . Idem. Psychologie der unbewussten Prozesse.

70

nije pokazao nikakvih p o m e n a dostojnih posledica, jer nije m o g a o da postavi nikakvu posredniku psiho l o k u f u n k c i j u o s i m k o n c e p t u a l i z m a ili s e r m o n i z m a , za koji se ini da je jednostrano intelektualno n o v o izdanje stare i d e j e o logosu. L o g o s k a o posrednik s v a kako je imao v e u vrednost negoli sermo time to je u svom ljudskom nainu pojavljivanja zadovoljio i neintelektualna oekivanja. Ne m o g u se osloboditi utiska da se A b e l a r o v b l i s t a v i d u h , k o j i j e s h v a t i o v e l i k o sic e t n o n , n e b i n i kada zadovoljio svojim paradoksalnim konceptualizm o m i o d r i c a n j e m od stvaralakog ina, da usled t r a g i n e s u d b i n e n i j e i z g u b i o u d a r n u s n a g u strasti. Da b i s m o ovaj utisak ocenili kako valja, sa k o n c e p t u a l i z m o m treba uporediti o n o to su od tog istog p r o b l e m a stvorili veliki Kinezi L a o Tse i uang Tse, ili S i l e r .

5.

SPOR

TAJNOJ VEERI IZMEU CVINGLIJA

LUTERA

Od docnijih suprotnosti koje su pokretale duhove trebalo bi zapravo da doe do rei protestantizam i reformacioni pokret uopte. Ali ova pojava je u toli koj meri kompleksna da bismo je najpre morali razreiti u m n o g e p s i h o l o k e p o j e d i n a n e p r o c e s e , k a k o bi m o g l a postati p r e d m e t analitikoga posmatranja. A to lei izvan oblasti m o j i h sposobnosti. Z a t o se m o ram zadovoljiti da iz one velike prepirke duhova istaknem samo pojedinaan sluaj, naime prepirku o Tajnoj v e e r i i z m e u Lutera ( L u t h e r ) i Cvinglija (Zwingli). V e p o m e n u t o u e n j e o transsupstancijaciji s a n k c i o n i s a o j e L a t e r a n s k i s a b o r g o d 1215, i o n o j e otada inilo tvrdo predan je vere, u k o m e je i Luter odrastao. Iako je misao da ceremonija i njeno k o n kretno vrenje ima objektivan isceljivaki znaaj za pravo sasvim nejevanelska, jer se jevanelski pra v a c o k r e n u o ba protiv znaaja katolikih institucija, ipak se Luter nije m o g a o osloboditi neposredno d e l o v n o g ulnog utiska uivanja hleba i vina. On nije 71

m o g a o da vidi u t o m e samo jedan znak, n e g o su o e vidna injeninost i njeno neposredno doivljavanje bili za n j e g a nuna religiozna potreba. Stoga je zahtev a o stvarnu prisutnost tela i k r v i Hristove u T a j n o j veeri. On je u h l e b u i v i n u i p o d h l e b o m i v i n o m primao telo i krv Hristovu. Religiozni znaaj n e p o srednoga doivljavanja na objektu bio je n j e m u tako velik da je i n j e g o v o predstavljanje bilo vezano za k o n k r e t i z a m t v a r n e prisutnosti svetoga tela. Otuda svi n j e g o v i pokuaji o b j a n j a v a n j a stoje ispod o v e i njenice: telo Hristovo je doista samo neprotorno prisutno. U o s l a n j a n j u na t a k o z v a n o u e n j e o k o n s u p stancijaciji jeste pored supstancije hleba i vina i s u p stancija svetoga tela realno prisutna. Z b o g te p r e t p o stavke zahtevani ubikvitet tela Hristova, k o j i je l j u d skom poimanju doneo naroite nevolje, bio je, d o d u e, z a m e n j e n p o j m o m v o l i p r e z e n c i j e , k o j a z n a i d a j e B o g svugde prisutan g d e hoe da b u d e prisutan. Ne vodei rauna o svim tim tekoama, Luter je nesme tano ostao pri neposrednom doivljavanju ulnog uti ska i radije napustio sva d v o u m l j e n j a ljudskoga r a zumevanja sa delimino apsurdnim, a delimino n e kako nedovoljnim objanjenjima. Jedva se moe usvojiti d a j e s a m o m o tradicije bila o n o to j e L u tera nagnalo da ostane pri toj dogmi, jer je on s a m dovoljno dokazao da se m o g a o osloboditi tradicional nih oblika vere. N e e m o pogreiti ako pretpostavimo da je ba dodir s emocionalnim znaajem stvarnog i tvarnog u T a j n o j v e e r i za s a m o g Lutera stajao i z nad jevanelskog principa, da je naime re jedini n o silac milosti, a ne c e r e m o n i j a . T a k o j e , d o d u e , u L u tera re imala znaaj isceljivanja, ^li pored toga i uivanje T a j n e v e e r e bilo je prenosilac milosti. K a o to je reeno, to bi m o d a samo p r i v i d n o b i o ustupak institucijama katolike c r k v e , a u stvari to je b i l o psihologijom Lutera zahtevano priznanje oseajne injenice osnovane na neposrednom ulnom doiv ljaju. P r e m a L u t e r o v u s t a n o v i t u , Cvingli j e z a s t u p a o isto simbolino shvatanje. On smatra da je re o d u h o v n o m udruivanju tela i krvi Hristove. O v o 72

stanovite karakterisano je u m o m i idealnim shvatan j e m c e r e m o n i j e . O n o je u p o v o l j n o m p o l o a j u to n e v r e a j e v a n e l s k i p r i n c i p , a u isti m a h s e k l o n i svih protivumnih hipoteza. Ali o v o shvatanje ne p o staje p r a v i n o p r e m a o n o m e to j e L u t e r u m e o d a ouva, n a i m e p r e m a realitetu ulnog utiska i n j e g o v e naroite emocionalne vrednosti. Dodue, i Cvingli je T a j n u v e e r u razdelio, i u n j e g a su h l e b i v i n o u i v a n i i s t o o n a k o k a o u L u t e r a , ali n j e g o v o s h v a t a n j e nije sadravalo nikakvu formulu k o j a bi adekvatno izrazila stanovite o b j e k t u s v o j s t v e n e opaaj no osetne i o s e a j n e v r e d n o s t i . L u t e r j e z a t o d a o f o r m u l u , ali o n a se spoticala o um i o jevanelski princip. To ne z a d a j e b r i g e s t a n o v i t u o s e t a i o s e a n j a i to s p r a v o m , j e r ideja, p r i n c i p , isto tako m a l o mari za osetno opaanje objekta. O b a gledita se u k r a j n j o j liniji iskljuuju. Ekstravertnom shvatanju ide u prilog Luterova formula, a idealnom stanovitu Cvinglijeva. Iako Cvinglijeva formula ne vri n i k a k v o nasilje nad o s e anjem i osetom, nego daje samo idealno shvatanje, ipak je prividno dat prostor dejstvovanju objekta. Ali se ini kao da se ekstravertno stanovite ne z a d o v o ljava t i m e to i m a o t v o r e n prostor, n e g o zahteva i formulisanje, pri emu idealno sleduje osetno-opaajnoj vrednosti, isto o n a k o kao to idealno f o r m u l i sanje iziskuje neko sledovanje oseanju i osetu. Zavravam ovde ovu glavu o principu tipova u antikoj i s r e d n j o v e k o v n o j istoriji duha sa sveu da sam samo postavio pitanje. M o j a kompetencija nije ni izdaleka dovoljna da nekako iscrpno obradi tako t e ak i obiman problem. A k o mi je polo za r u k o m da itaocu posredno d a m utisak o postojanju razlinosti tipskih stanovita, m o j j e cilj ostvaren. J e d v a j e p o trebno dodati da znam da nijedno od o v d e dodirnutih gradiva nije obraeno u zaokruenom obliku. Taj rad m o r a m ostaviti onima k o j i u toj oblasti raspolau b o gatijim znanjem n e g o ja.

73

II

SILEROVIM
1. PISMA O

IDEJAMA
ESTETIKOM

ZA

PROBLEM

TIPOVA

VASPITANJU

OVEKA

a)

funkciji

vee

funkciji

manje

vrednosti

Koliko sam svojim ogranienim sredstvima m o g a o d o z n a t i , i n i m i s e d a j e Fridrih Siler ( F r i e d r i c h Schiller) prvi koji je pokuao da svesno razlikovanje tipskih stavova izvri u v e i m razmerama i s p o t p u n i j i m p r i k a z i v a n j e m pojedinosti. N a taj znaajan p o kuaj da se prikau oba mehanizma k o j a su u pitanju 1 d a s e u isti m a h n a e m o g u n o s t z a n j i h o v o s j e d i njavanje nailazimo u lanku publikovanom prvi put g o d . 1 7 9 5 : O estetikom vaspitanju oveka. l a n a k se s a s t o j i i z n i z a p i s a m a to i h j e S i l e r p i s a o v o j v o d i o d Holtajn-Augustenburga.
1

D u b i n o m misli, psiholokim p r o i m a n j e m g r a d i va i irokim pogledom na mogunost psiholokoga r e enja konflikta, ilerov lanak daje mi povoda da opirnije prikazem i ocenim n j e g o v e ideje, kojima se dosad jo nikad nije dogodilo da b u d u pretresane u takvoj povezanosti. Silerova zasluga u naem p s i h o l o k o m p o g l e d u , k a o to e s e v i d e t i i z o n o g a to s l e d i , doista nije m a l a ; on n a m ipak d a j e izgraena gledita, koja u naoj psiholokoj nauci tek poinjemo da c e i C o t t a ' s c h e A u s g a b e , 1826, B d . X V I I I .

74

n i m o . M o j p o s a o , r a z u m e se, n e e b i t i s u v i e l a k , j e r bi mi se m o g l o dogoditi da Silerovim idejama dam tumaenje o k o m e bi se moglo tvrditi da mu s m i s a o n e l e i u o n o m e to i l e r k a e . J e r , i a k o se b u d e m trudio da na bitnim mestima navodim rei samoga autora, nee biti m o g u n o da n j e g o v e ideje unesem u vezu koju nameravam da ovde postavim, a da ne p r u i m i z v e s n a t u m a e n j a i o b j a n j a v a n j a . Na to e m e , s j e d n e strane, primorati p o m e n u t a o k o l n o s t , a, s d r u g e s t r a n e , o i g l e d n a i n j e n i c a da i l e r sam pripada o d r e e n o m tipu, i da je z b o g toga, i p r o tiv s v o j e v o l j e , prinuen da da jednostran opis. O g r a nienost naega shvatanja i saznanja nigde se ne p o javljuje razgovetnije negoli u psiholokim prikazi vanjima, gde nam je gotovo nemoguno da nacrtamo drugu sliku negoli o n u iji osnovni potezi v e u n a p r e d lee nacrtani u naoj dui. Ja iz razlinih crta zakljuujem da iler po s v o j i m osobinama pripada i n t r o v e r t n o m t i p u , d o k Gete p o s v o j i m o s o b i n a m a ako n e e m o da u z m e m o u obzir n j e g o v intuitivizam, koji je sve nadmaivao vie naginje ekstravertnoj strani. i l e r o v v l a s t i t i l i k o v e k e l a k o p o n o v o n a i u n j e g o v o m c r t a n j u idealistikoga tipa. T o m p r i p a d nou nametnuto je njegovu formulisanju neminovno ogranienje, i postojanje toga ogranienja, radi p o t punijega razumevanja, nikada ne s m e m o izgubiti iz vida. T o m e o g r a n i e n j u treba pripisati to je iler jedan mehanizam prikazao potpunije negoli drugi, k o j i je u introvertnoga s a m o n e p o t p u n o razvijen i stoga ima j o izvesne karaktere nie vrednosti, k o j e m o r a i m a t i b a z b o g t o g a to n i j e d o v o l j n o r a z v i j e n . U takvim sluajevima autorovo prikazivanje potreb u j e nau kritiku i korekturu. S a m o po sebi se r a z u me da je to ogranienje i dalo ileru p o v o d a da stvori neku vrstu terminologije, neprikladnu za optu u p o trebu. K a o introvertna linost, iler ima bolji odnos p r e m a i d e j a m a negoli p r e m a stvarima sveta. U o d n o s p r e m a i d e j a m a jedinka m o e da unosi vie oseanja ili v i e r e f l e k s i j e , v e p r e m a t o m e d a l i p r i p a d a v i e o s e a j n o m ili v i e m i s l e n o m t i p u . O v d e b i h z a m o l i o itaoca, koji je m o d a ranijim publikacijama bio u p u -

75

en na to da oseanje izjednai s ekstraversijom a m i l j e n j e s i n t r o v e r i j o m , da se seti d e f i n i c i j a d a t i h u poslednjoj glavi. Tu sam introvertnim i ekstravertn i m tipom obeleio d v e opte klase ljudi, p r e m a k o j i m a se podela na funkcioni tip k a o misleni, oseajni, osetni i intuicioni tip odnosi kao p o d o d e l j a k . Otuda i n t r o v e r t n a l i n o s t m o e d a b u d e m i s l e n i ili o s e a j n i tip, j e r i onaj k o j i misli i onaj k o j i osea m o e stajati p o d p r i m a t o m ideje, kao to o b a u d a t o m sluaju m o g u stajati i p o d p r i m a t o m o b j e k t a . A k o , dakle, ilera po n j e g o v i m osobinama, a n a roito po n j e g o v o j karakteristinoj suprotnosti prema Geteu, shvatimo kao introvertnu linost, ostaje p o najpre otvoreno pitanje k o m e pododeljku on pripada. Momenat intuicije igra nesumnjivo u njega veliku ulogu, i zbog toga, ako ga posmatramo iskljuivo kao pesnika, mogli bismo ga pribrojiti intuitivnom tipu oveka. U pismima o estetikom vaspitanju pojavlju j e n a m se, r a z u m e s e , m i s l i l a c i l e r . N e s a m o o t u d a nego i iz p o n o v l j e n o g a priznanja samoga ilera z n a mo kako je u n j e m u jak bio refleksivni elemenat. Prema tome, m o r a m o n j e g o v intuitivizam da p o m e r i m o p r e m a strani miljenja, pa ga tako i sa gledita psihologije introvertnoga mislenoga tipa m o e m o p o drobnije razumeti. U izlaganju k o j e sleduje, nadam se, d o v o l j n o e s e p o k a z a t i d a s e o v o s h v a t a n j e p o d u dara sa stvarnou, jer u Silerovim spisima ima d o sta m e s t a k o j a j a s n o g o v o r e u p r i l o g t o g a s h v a t a n j a . Stoga bih molio itaoca da ima na u m u da se m o j a izvoenja osnivaju na pretpostavci koju sam maloas skicirao. To mi se ini n u n o zato to je iler p r o b l e m koji je bio pred njim obradio onako kako ga je izva dio iz sopstvenoga unutranjega iskustva. V e o m a o p te formulisanje k o j e mu on daje m o g l o bi se s o b zirom na injenicu da bi druga psihologija, t j . drugi t i p o v e k a isti p r o b l e m o b u h v a t i o u s a s v i m d r u g e o b l i k e u z e t i k a o p r e k o r a i v a n j e ili k a o p r e n a g l o uoptavanje. A l i to bi bilo nepravilno utoliko to stvarno postoji cela klasa ljudi za k o j u stvar s p r o b l e m o m rastavljenih funkcija stoji isto o n a k o kao i za ilera. Z a t o , k a d p o n e k a d u s v o j i m sledeim i z v o 76

 e n j i m a b u d e m isticao jednostranost i subjektivizam ilerov, time nimalo neu smanjiti vaenje i z n a a j nost p r o b l e m a koji je Siler istakao, n e g o u, n a p r o tiv, stvoriti prostora za druga formulisanja. Stoga e kritika k o j u ponekad b u d e m iznosio imati vie znaaj transkripcije u n a i n i z r a a v a n j a k o j i S i l e r o v o f o r mulisanje oslobaa n j e g o v e subjektivne uslovijenosti. Ipak se m o j a izvoenja nadovezuju tako neposredno na Siler ova da ne o b r a u j u toliko opte pitanje intro v e r s i j e i e k s t r a v e r s i j e , k o j e n a s je u I g l a v i i s k l j u i v o zanimalo, k o l i k o tipski konjlikat introvertnoga mislenoga tipa. P r e svega, Silera zanima pitanje uzroka i p o r e kla rastavljan ja i j e d n o g a i drugoga mehanizma. P o uzdanim zahvatom istie on k a o osnovni m o t i v d i f e r e n c i r a n j e j e d i n k i . S a m a k u l t u r a b i l a j e o n o to j e n o v o m oveanstvu zadalo tu ranu. V e ova jedna reenica pokazuje obilno Silerovo razumevanje za na problem. Rasturivanje harmoninoga zajednikoga delovanja duevnih snaga u instinktivnom ivotu j e ste kao vazda otvorena a nikad neisceljiva rana, p r a va A m f o r t i n a rana, j e r diferenciranje j e d n e f u n k c i j e iz vie funkcija n e m i n o v n o dovodi do prebujnog raz v i j a n j a te f u n k c i j e , a z a n e m a r i v a n j a i o s a k a i v a n j a druge. Ja ne p o r i e m odlike, kae Siler, to ih sada nje pokolenje, posmatrano kao jedinstvo, i na terazijama razuma, moe potvrditi pred najboljim u d r e v n o j p r o l o s t i ; ali u z a t v o r e n i m l a n o v i m a m o r a otpoeti utakmica, i celina se m o r a meriti sa celinom. Koji se noviji pojedinac pojavljuje, ovek protiv o veka, da se s p o j e d i n i m A t e n j a n i n o m bori za nagradu o v e t v a ? O t k u d a zaista t a j t e t n i o d n o s j e d i n k i p o red svega preimustva r o d a ? Krivicu za tu slabiju snagu novijih Siler svaljuje na kulturu, t j . na diferenciranje funkcija. On najpre u k a z u j e k a k o su se u u m e t n o s t i i u e n o s t i i n t u i t i v n i i spekulativni r a z u m razdvojili i oblasti svojih p r i mena l j u b o m o r n o zatvorili jedan pred drugim. I sa
2 3

* L o c . cit. p. 22. * L o c . cit. p.

22. 77

sferom na koju ograniava svoje delovanje ovek je i u s a m o m sebi stvorio gospodara koji esto zavrava uguivanjem ostalih darova. D o k o v d e razmetljiva i raskona snaga imaginacije pustoi m u n e sadove r a z u m a , o n d e d u h a p s t r a k c i j e gasi v a t r u n a k o j o j b i trebalo da se srce o g r e j e i fantazija raspali (Loc. cit. p. 23). I dalje: K a d obino bie poloaj ovekov uzima za merilo, kad u j e d n o m e od svojih graana ceni samo memoriju, u d r u g o m e samo tabelarni razum, u treem samo mehaniku sposobnost; kad ono ovde, ravnoduno prema karakteru, navaljuje samo na to da i m a znanja, a o n d e duhu reda i zakonitom p o n a anju oprata n a j v e e p o m r a e n j e razuma kad ono u isti m a h e l i d a t e p o j e d i n e v e t i n e b u d u d o t e r a n e do tolikog intenziteta koliko subjektu oprata u e k s t e n z i t e t u o n d a s e n e s m e m o u d i t i t o s e ostali d a rovi due zanemaruju da bi se sva panja posvetila j e d n o m j e d i n o m , k o m e to ini ast i k o m e se to isplauje. U tim idejama Silerovim ima m n o g o vanoga. P o j m l j i v o je da je ilerovo v r e m e , pri tadanjem n e potpunom poznavanju grke kulture, cenilo grkoga oveka p r e m a veliini njegovih sauvanih dela, i time ga prekomerno precenjivalo, jer naroita grka lepota nije svoje postojanje dugovala ni u k o m sluaju n a j m a n j e kontrastu sa s r e d i n o m iz k o j e je proizila. P r e i m u s t v o g r k o g a o v e k a s a s t o j a l o s e u t o m e to j e on bio manje diferenciran negoli noviji ovek, ako s m o skloni da u t o m e v i d i m o j e d n o preimustvo; jer su tete takva stanja m o d a b a r isto toliko o e v i d n e . D i f e r e n c i r a n j e tih funkcija j a m a n o n i j e dolazilo iz zlobe, nego, ba k a o svagda i svugde u prirodi, iz p o trebe. Da je koji od tih doonijih oboavalaca g r k o g a neba i arkadijskih blaenosti sluajno doao na svet kao atiki helot, on bi m o d a lepote G r k e posmatrao malo drukijim pogledom. A k o je ve pod primitiv n i m uslovima V veka pre n. e. pojedina jedinka imala v e u mogunost za svestrano razvijanje svojih o s o bina i sposobnosti, onda je to ipak bilo m o g u n o samo n a t a j n a i n to s u h i l j a d e n j e n e s a b r a e b i l e o g r a n i -

78

avane i sakaene utoliko bednijim okolnostima. U pojedinim primercima bila je izvesno postignuta v i s o k a i n d i v i d u a l n a k u l t u r a , ali k o l e k t i v n a k u l t u r a b i l a je i antici strana. Ta tekovina bila je odreena h r i anstvu. Otuda dolazi da se n o v i j i ljudi kao masa s grkim o v e k o m m o g u ne samo meriti nego ga d a leko prevazilaze u svakom pogledu kolektivne kultu re. A l i iler i m a p r a v o kad tvrdi da naa individualna kultura nije hodila naporedo s kolektivnom kultu r o m ; i t o s e n i u sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o j e p r o t e k l o o d S i l e r o v a spisa, n i j e p o p r a v i l o ; n a p r o t i v : d a n i s m o na tetu individualne kulture j o dalje dospeli u kolektivnu atmosferu, jedva bi bile potrebne nasil n e r e a k c i j e , k o j e s e o l i a v a j u u d u h u j e d n o g a tirnera ( S t i r n e r ) i Niea. S t o g a i l e r o v e r e i m o d a i d a n a s j o i m a j u isto toliko vanosti. K a o to s e a n t i k a s t a r a l a z a u n a p r e e n j e v i e klase u pogledu individualnosti razvitka pritenjavan j e m v e i n e prostoga n a r o d a (heloti, r o b o v i ) , tako j e posle nje hrianska sfera postigla stanje kolektivne k u l t u r e t i m e t o j e isti p r o c e s k o l i k o j e g o d b i l o m o guno premestila u samu jedinku (podigla na s u b j e k tivni stepen, k a o to o b i n o kaemo). K a k o j e v r e d nost pojedinca bila proklamovana hrianskom d o g m o m o neizgubljivosti due, inferiorna veina n a r o d a sada nije vie m o g l a biti p o d v r g n u t a slobodi superiorne manjine, n e g o je u pojedincu funkcija vie vrednosti bila vie cenjena od funkcije nie v r e d n o sti. N a t a j n a i n d o g o d i l o s e p r e m e t a n j e g l a v n o g a znaaja na j e d n u d r a g o c e n u f u n k c i j u na tetu svih drugih funkcija. T i m e je psiholoki spoljanja soci jalna forma antike kulture premetena u subjekat, ime je u pojedincu proizvedeno unutranje stanje k o j e je u antici bilo spoljanje stanje, n a i m e d o m i nantna prvenstvena funkcija, k o j a se razvijala i d i f e rencirala na raun inferiorne veine. O v i m psiholo kim procesom postepeno se ostvarivala kolektivna kultura, koja, dodue, pojedincu daje jemstvo za droits de l'homme u neuporedivo vioj meri negoli a n t i k a , ali z a t o g u b i u t o m e t o p o i v a n a s u b j e k t i v n o j r o p s k o j k u l t u r i , i m e se, d o d u e , k o l e k t i v n a k u l 79

t u r a p o v i a v a , ali s e i n d i v i d u a l n a k u l t u r a u n i a v a . K a o to j e z a r o b l j a v a n j e m a s e b i l o o t v o r e n a r a n a a n tike, tako je ropstvo funkcija nie vrednosti vazda k r v a v a rana u dui dananjega oveka. Jednostranost u v e b a n j u snaga vodi, dodue, j e d i n k u n e m i n o v n o d o z a b l u d e , ali r o d d o i s t i n e , kae iler. D a v a n j e prvenstva superiornoj funkciji slui b i t n o k o r i s t i s o c i j e t e t a , ali n a n o s i t e t u i n d i v i d u a l n o s t i . O v a teta i d e t a k o d a l e k o d a v e l i k e o r g a n i zacije nae dananje kulture tee za p o t p u n i m brisa n j e m jedinke, jer se sasvim osnivaju na mainskoj primeni pojedinih prvenstvenih funkcija ovekovih. Ne raunaju se ljudi, nego jedna njihova diferenci rana funkcija. o v e k se predstavlja u kolektivnoj kulturi ne kao takav, nego je on predstavljen samo j e d n o m funkcijom, ak se identifikuje samo s t o m funkcijom i porie pripadnost drugim, inferiornim funkcijama. Time se moderna jedinka svodi na golu funkciju, jer ba samo ta funkcija reprezentuje jednu kolektivnu vrednost i otuda i sama doputa m o g u nost ivota. A l i da se diferenciranje funkcije i nije m o g l o nikako d r u k i j e ostvariti, Siler jasno u v i a : D a bi se razvili raznovrsni darovi u oveku, nije bilo nikakva drugoga sredstva n e g o da se oni stave jedan protiv drugoga. Taj antagonizam snaga je veliki i n s t r u m e n a t k u l t u r e , ali i p a k s a m o i n s t r u m e n a t , j e r dokle god on traje o v e k je tek na putu ka kulturi.
4 5

Po t o m e shvatanju, sadanje stanje antagonizma snaga ne bi jo bilo nikakvo kulturno stanje, nego b i s m o bili tek na putu ka kulturi. O t o m e e, r a z u m e se, m i l j e n j a biti p o d e l j e n a : j e r j e d n i e k a o kulturu r a zumevati ba stanje kolektivne kulture, d o k e drugi to s t a n j e r a z u m e v a t i s a m o k a o civilizaciju i k u l t u r u ocenjivati otrijim m e r i l o m individualnoga razvitka. iler se svakako vara kad se stavlja samo na drugo stanovite, i naoj kolektivnoj kulturi protivstavlja grku individualnu kulturu, jer on pri tome previa nepotpunost ondanje civilizacije, koja dovodi u s u m nju neogranieno vaenje one kulture. Tako zapravo
* L o c . cit. p. 29. L o c . cit. p. 28.
B

80

nijedna kultura nije nikada potpuna, ukoliko u v e k s t o j i ili v i e n a o v o j ili v i e n a o n o j strani, t j . j e d a r e d je ideal kulture ekstravertan, odnosno glavna v r e d n o s t l e i k o d objekta i u v e z i s n j i m ; d r u g i p u t je ideal introvertan i g l a v n o znaenje lei k o d jedinke, ili subjekta, i u v e z a m a s i d e j o m . U p r v o m o b l i k u kultura uzima kolektivan vid, a u d r u g o m individu alan. Otuda je p o j m l j i v o to se ba p o d u t i c a j e m h r i anske sfere, k o j o j je princip hrianska l j u b a v (i zbog asocijacije po kontrastu i njena suprotnost, n a i m e vrenje nasilja nad individualnou), ostvarila kolektivna kultura, u k o j o j pojedincu preti opasnost da e propasti, jer individualne vrednosti propadaju ve iz principa pridavanja manje vrednosti. Iz toga se u v r e m e n e m a k i h klasiara i razvila ona osobita e nja za antikom, k o j a je njima postala simbol indivi dualne kulture i ba zato v e i n o m bila v e o m a p r e c e njivana i ee preko m e r e idealizovana. A nije bilo malo pokuaja da se grki duh podraava i oseanjem u s v a j a , p o k u a j a k o j i n a m s e i n e b l j u t a v i , ali k o j i m a ipak treba odati priznanje kao prethodnicima j e d n e i n d i v i d u a l n e k u l t u r e . U sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o j e p r o t e k l o o d i l e r o v a spisa, p r i l i k e u p o g l e d u i n d i vidualne kulture nisu postale bolje, n e g o jo i gore, jer se interesovanje pojedinca jo u m n o g o veoj meri negoli tada troilo na kolektivna zanimanja, i stoga je pojedincu m n o g o m a n j e ostajalo vremena za razvi tak individualne kulture; otuda mi danas posedujemo visoko razvijenu kolektivnu kulturu, koja po organi zaciji daleko prevazilazi sve to je ikada ranije bilo, ali j e z a t o i u p r i l i n o j m e r i o t e t i l a i n d i v i d u a l n u k u l t u r u . D a n a s p o s t o j i d u b o k j a z i z m e u o n o g a ta n e k o j e s t e i ta n e k o p r e d s t a v l j a , t j . i z m e u o n o g a to k a o j e d i n k a i o n o g a to k a o k o l e k t i v n o b i e f u n k c i o n i e . N j e g o v a f u n k c i j a j e r a z v i j e n a , ali n i j e r a z v i j e n a n j e gova individualnost. A k o je on odlian, onda je istov e t a n s a s v o j o m k o l e k t i v n o m f u n k c i j o m , ali a k o j e neto to je t o m e suprotno, on je, dodue, kao f u n k c i j a u s o c i j e t e t u c e n j e n , ali k a o i n d i v i d u a l n o s t o n j e sasvim na strani s v o j i h inferiornih, nerazvijenih funkcija, i zbog toga je prosto varvarin, dok je prvi
6 Jung, o d a b r a n a dela, V

81

sreno obmanuo sebe u pogledu svog varvarstva. Ova jednostranost u pogledu socijeteta izvesno je donela koristi k o j e ne treba potcenjivati, i time se misli na tekovine k o j e se drukije ne bi m o g l e postii, kao to i l e r o d l i n o k a e : S a m o t i m e to s v u e n e r g i j u s v o g a d u h a s a b i r a m o u j e d n o m aritu, i sve s v o j e b i e z b i j a m o u j e d n u jedinu snagu, d a j e m o tako rei krila t o j j e d i n o j snazi, i p r e n o s i m o j e v e t a k i d a l e k o p r e ko ograda za k o j e se ini da ih je priroda n j o j p o stavila.
8

Ali ovaj jednostrani razvitak mora dovesti do r e akcije, i dovee do nje, jer pritenjene funkcije nie vrednosti ne m o g u se do u beskrajnost iskljuivati od saivota i razvitka. Jedared m o r a doi m o m e n a t u kome razdvojenost u unutranjem oveku opet mora biti u n i t e n a , d a s e d o p u s t i m o g u n o s t i v o t a o n o m to j e n e r a z v i j e n o . J a s a m v e n a g o v e s t i o d a d i f e r e n ciranje u razvitku kulture u krajnjoj liniji stvara d i socijaciju osnovnih funkcija psihikoga ivota, idui donekle iznad diferenciranja sposobnosti i p r e k o r a ujui u oblast optega psiholokoga stava uopte, koji upravlja nainom primene sposobnosti. Pri tome kultura stvara diferenciranje one funkcije koja v e od roenja ima bolju sposobnost za obrazovanje i u s a v r a v a n j e . T a k o je u j e d n o g a m i s l e n a s n a g a , a u drugoga oseanje pristupanije za dalji razvitak u n a roitoj meri, i stoga e se on p o d pritiskom zahteva da bude kulturan u naroitoj meri zanimati razvitkom one moi kojoj je osnova u njemu ve od prirode naroito povoljna, t j . podesna za obrazovanje i usa vravanje. Sposobnost za o b r a z o v a n j e i usavravanje, r a z u m e se, n e z n a i d a b i f u n k c i j a a p r i o r i i m a l a p r a vo na naroitu valjanost, nego ona m o g l o bi se rei: naprotiv predstavlja izvesnu nenost, labil n o s t i u o b l i l j i v o s t f u n k c i j e , i s t o g a se n i k a k o i ne m o e u v e k n a j v i a i n d i v i d u a l n a v r e d n o s t traiti i n a laziti u t o j f u n k c i j i , n e g o m o d a s a m o n a j v i a k o l e k tivna vrednost, ukoliko je, naime, ta funkcija razvi L o c . cit. p. 29.

82

j e n a d o j e d n e kolektivne vrednosti. Ali, k a o to j e r e e n o , m o e s e v e o m a l a k o desiti d a m e u z a n e m a r e n i m f u n k c i j a m a ima m n o g o sakrivenih viih indivi dualnih vrednosti, koje, dodue, za kolektivni ivot i m a j u m a n j i z n a a j , ali s u z a i n d i v i d u a l n i i v o t o d najvee vrednosti i zato predstavljaju ivotne v r e d nosti, i o n e p o j e d i n c u m o g u dati intenzitet i l e p o t u ivota, k o j e on uzalud o e k u j e od svoje kolektivne funkcije. Dodue, diferencirana funkcija pribavlja m u m o g u n o s t k o l e k t i v n o g a p o s t o j a n j a , ali n e z a d o v o l j e n j e i radost ivota, a o v o mu m o e dati samo razvitak individualnih vrednosti. Otuda je njihovo odsustvo nedostatak k o j i se esto d u b o k o osea, a rastojanje od njih unutranji rascep, k o j i bismo, isto kao i Siler, mogli uporediti sa b o l n o m ranom. M a k o l i k o se, d a k l e , z a c e l i n u s v e t a m o e d a dobije razdvojenim o b r a z o v a n j e m ljudskih snaga, ne m o e se poricati da jedinke, k o j e ono pogaa, pate p o d prokletstvom toga svetskog cilja. Gimnastikim v e b a n j i m a , istina, i z g r a u j u s e a t l e t s k a tela, ali s a m o s l o b o d n o m i j e d n a k o m i g r o m u d o v a l e p o t a . Isto t a k o , napregnutost pojedinih duhovnih snaga m o e proiz v e s t i , d o d u e , i z v a n r e d n e l j u d e , ali s a m o j e d n a k o m temperaturom d u h o v n i h snaga srene i potpune. U k o m e b i s m o odnosu, dakle, stajali p r e m a p r o l o m i optem svetskom v e k u kad bi obrazovanje i usavr avanje ljudske prirode nuno inilo takvu rtvu? Mi b i s m o bili sluge oveanstva, n e k o l i k o tisulea vrili b i s m o za n j i h ropski posao, i s v o j o j o s a k a e n o j p r i r o d i utisnuli sramotne t r a g o v e te uslunosti da bi d o c nije pokolenje, u blaenoj besposlici, m o g l o oekivati svoje moralno zdravlje, i razvijati slobodno rastenje svoga o v e a n s t v a ! A l i m o e li o v e k biti o d r e e n za to da iznad nekoga cilja zanemari samoga sebe? Zar bi trebalo da nam priroda zbog svojih ciljeva otme potpunost koju nam um zbog svojih ciljeva propisu j e ? M o r a , dakle, biti la da o b r a z o v a n j e i u s a v r a v a n j e p o j e d i n i h snaga ini n u n o m rtvu n j i h o v a t o t a l i t e t a ; ili a k o b i z a k o n p r i r o d e j o i t e i o k a t o m e , onda do nas mora stajati da taj totalitet u svojoj pri6*

83

rodi, koji je umetnost razorila, jednom viom umetnou?

7

ponovo

uspostavimo

O e v i d n o je da je iler u s v o m l i n o m ivotu najdublje osetio taj sukob, i da je ba iz toga otpora p o n i k l a u n j e m u e n j a da n a e o n u j e d i n s t v e n o s t ili jednoobraznost k o j a bi i o n i m f u n k c i j a m a to p r i t e njene k o p n e u ropskoj slubi donela osloboenje i time uspostavljanje harmoninoga ivota. O v a misao p o k r e t a l a je i Vagnera u n j e g o v u Parsijalu, i on mu je d a o simbolian izraz u v r a a n j u izgubljenoga k o p l j a i i s c e l j i v a n j u r a n e . t o j e Vagner p o k u a o d a k a e u u m e t n i k o m s i m b o l i n o m i z r a z u , to se Siler t r u d i da objasni u filosofskom razmiljanju. On to ne kae g l a s n o , ali i m p l i c i t e d o v o l j n o r a z g o v e t n o d a s e n j e g o v p r o b l e m t i e ponovnog usvajanja antikoga naina ivota i shvatanja ivota, a o t u d a n e p o s r e d n o p r o i z lazi z a k l j u a k d a j e o n h r i a n s k o r e e n j e s v o g a p r o b l e m a ili p r e v i d e o ili n a m e r n o p r e a o p r e k o n j e g a . U svakom sluaju, n j e g o v duhovni pogled vie je u p r a v ljen na antiku lepotu negoli na hriansko uenje o spasenju, a to uenje nije ipak teilo n i e m u d r u g o m nego ba o n o m istom oko ega se i iler naprezao, n a i m e osloboenju od zla. K a o to Julijan, a p o s t a t , kae u s v o m g o v o r u o kralju Heliju, srce o v e k o v o ispunjeno je besnom borbom, ime je odlino okarakterisao ne samo sama sebe n e g o i celo svoje v r e m e , naime unutranju rasturenost docnije antike, k o j a je s v o j spoljanji izraz nala u o n o j b e s p r i m e r n o j haotinoj zbunjenosti glava i srca, a hriansko u e nje obeavalo je da e oveka iz n j e osloboditi. to je h r i a n s t v o d a l o n i j e b i l o , r a z u m e se, n i k a k v o ree nje, nego izbavljanje, odreivanje jedne dragocene funkcije od svih drugih funkcija k o j e su tada elele da isto tako z a p o v e d n i k i v l a d a j u . H r i a n s t v o je dalo jedan o d r e e n p r a v a c , i s k l j u u j u i s v e d r u g e m o g u ne pravce. M o d a je ta okolnost bitno uticala na to d a i l e r u t k e p r e e p r e k o m o g u n o s t i s p a s e n j a to ga je nudilo hrianstvo.
' L o c . c i t . p . 3 0 s. Isticanja u tekstu su m o j a .

84

inilo se da bliska veza antike s p r i r o d o m o b e ava onu mogunost k o j u hrianstvo nije doputalo. Priroda u svom fizikom stvaranju oznauje nam put kojim treba da idemo u m o r a l n o m stvaranju. T e k kada je bila ublaena b o r b a elementarnih snaga u niim organizacijama, dala se priroda na plemenito s t v a r a n j e f i z i k o g a o v e k a . Isto t a k o , b o r b a e l e m e nata u e t i k o m oveku, sukob slepih nagona, m o r a se n a j p r e smiriti, i g r u b o protivstavljanje m o r a u n j e m u prestati p r e n e g o to o v e k p r e g n e na to da ide na r u k u raznovrsnosti. N a d r u g o j strani m o r a biti o b e zbeena samostalnost njegova karaktera, i podlonost stranim despotskim f o r m a m a m o r a ustupiti mesto znatnoj slobodi p r e n e g o to se raznovrsnost u n j e m u s m e d n e p o d v r i j e d i n s t v u i d e a l a ( L o c . cit. p . 32). D a k l e , t o n e t r e b a d a b u d e o d r e e n j e ili o s l o b o enje od inferiorne funkcije, nego uzimanje te funk cije u obzir; to treba da b u d e tako rei j e d n o razra unavanje s njom, koje na prirodnom putu ujedinjuje suprotnosti. A l i iler osea da bi usvajanje inferior nih funkcija m o g l o dovesti do sukoba slepih n a g o n a , k a o t o b i i s t o t a k o , ali o b r n u t o , j e d i n s t v o i d e a l a m o g l o d r a g o c e n o j f u n k c i j i p o n o v o dati p r v e n s t v o n a d inferiornim funkcijama i time uspostaviti staro sta nje. Inferiorne funkcije proti vstavl jene su dragocenoj f u n k c i j i , n e m o d a p o s v o j o j n a j d u b l j o j sutini, n e g o po svom obliku u datom vremenu. One su prvobitno bile zanemarene i potisnute, jer su kulturnog oveka o m e t a l e u p o s t i z a n j u n j e g o v i h c i l j e v a , a to su, n a i m e , j e d n o s t r a n i i n t e r e s i , k o j i n e z n a e i s t o to i p o t p u n o s t ljudske individualnosti. Ali, osim toga, te nepriznate f u n k c i j e n i s u n e m i n o v n e i p o s v o j o j sutini, i n e o p i r u se zamiljenom cilju. Meutim, dokle god se kulturni cilj ne poklapa s idealom potpunosti ljudskoga bia, te f u n k c i j e b i e i m a n j e c e n j e n e i relativno potiski v a n e . P r i h v a t a n j e p o t i s n u t i h f u n k c i j a j e s t e i s t o to i u n u t r a n j i g r a a n s k i rat, r a s p l a m t e l o s t r a n i j e p o t i snutih suprotnosti, i m e je nesmetano unitena sa mostalnost karaktera. Ta samostalnost m o e se p o stii s a m o i z r a v n a n j e m t e b o r b e , k o j e j e , i n i se, n e m o g u n o bez despoti je nad antagonistikim snaga85

ma. A time je kompromitovana sloboda, bez koje je n e m o g u n o izgraivanje m o r a l n o s l o b o d n e linosti. Ali ako se sloboda dopusti, p o j a v l j u j e se sukob n a gona. Uplaen slobodom, koja se svojim prvim p o k u a j i m a u v e k oglasu j e k a o n e p r i j a t e l j i c a , o v e k e s e onde baciti u ruke u d o b n o m ropstvu, i o v d e e, p e dantnim staralatvom d o v e d e n u oajanje, utei u d i v l j u nevezanost p r i r o d n o g a stanja. Uzurpacija e se pozivati na slabost ljudske prirode, insurekcija na njeno dostojanstvo, dok naposletku velika gospoda rica svih ljudskih stvari, lepa jaina, ne p o m e t e r a u n , i t o b o n j u b o r b u p r i n c i p a rei k a o p r o s t o p e snienje. Savremena francuska revolucija dala je o v i m s t a v o v i m a isto toliko ivu k o l i k o k r v a v u p o z a d i n u : otpoela je u znaku filosofije i uma, sa v i s o k i m i d e a l i s t i k i m p o l e t o m , a z a v r i l a se u k r v a v o m h a o s u , iz koga je proiziao despotski genije Napoleonov. B o g i nja u m a pokazala se n e m o n o m prema nasilju razu larene betije. iler osea p o d l o n o s t u m a i istine, i s t o g a z a h t e v a d a i s t i n a s a m a p o s t a n e snaga. A k o j e ona dosad u tako malenoj meri dokazivala svoju p o b e i v a k u snagu, o n d a to nije zasluga razuma, k o j i nije u m e o da d i g n e k o p r e n u s n j e , n e g o srca, k o j e se njoj zatvaralo, i nagona, koji nije za n j u delao. Jer otkuda ta jo tako opta vlast predrasuda i to p o m r a i v a n j e g l a v a , p o r e d s v e s v e t l o s t i to s u j e r a z v i l i f i l o s o f i j a i i s k u s t v o ? Vek je prosveen; to z n a i , n a e n a su i javnosti ostavljena znanja koja bi bila dovoljna da opravdaju bar nae praktike osnovne stavove. D u h slobodnoga izuavanja rasturio je lane p o j m o v e , k o j i su d u g o v r e m e n a s p r e a v a l i p r i s t u p k istini, i potkopavali zemljite na k o m e su fanatizam i prevara podigli svoj presto. Um se oistio od o b m a n a ula i laljive sofistike, a sama filosofija, k o j a nas je isprva uinila o d m e t n i c i m a od njega, glasno i silno poziva n a s n a t r a g u k r i l o p r i r o d e ta j e u z r o k t o m e t o smo mi jo uvek varvari?*
8

s L o c . c i t . p . 3 3 s. 9 L o c . c i t . p . 3 5 s.

86

U tim Silerovim recima oseamo blizinu francu ske prosveenosti i fantastinoga intelektualizma r e volucije. V e k je prosveen kakvo potcenjivanje intelekta! D u h slobodnoga izuavanja rasturio je lane p o j m o v e kakav racionalizam! o v e k se ivo sea rei proktofantasmista: T a ieznite! Ta mi smo razbistrili! A k o je v e , s j e d n e strane, b i l o sasvim u duhu onoga vremena da se znaaj i delovanje u m a precenjuje, pri e m u se sasvim zaboravilo da bi u m , kad bi stvarno p o s e d o v a o takvu snagu, v e o d a v n o i m a o v e o m a p o g o d n u p r i l i k u d a j e d o k a e , o n d a se, n i s a d r u g e s t r a n e , n e srne p r e v i d e t i i n j e n i c a d a n i s u s v e m e r o d a v n e g l a v e o n d a t a k o m i s l i l e , i d a se, p r e ma t o m e , t a j n a l e t r a c i o n a l i s t i n a i n t e l e k t u a l i z m a i u ilera osniva na osobito jaku s u b j e k t i v n o m razvitku toga istoga elementa. M o r a m o raunati k o d njega s pretezanjem intelekta, ne pre n j e g o v e pesnike i n t u i c i j e , ali d o i s t a p r e n j e g o v e m o i o s e a n j a . i l e r u s a m o m inilo se kao da u n j e m u postoji sukob izmeu imaginacije i apstrakcije, tj. izmeu intuicije i inte l e k t a . T a k o o n p i e Geteu (31. a v g u s t a 1 7 9 4 ) : T o j e o n o to j e m e n i , n a r o i t o u r a n i j i m g o d i n a m a , k a k o na polju spekulacije tako i na polju pesnitva davalo prilino nezgrapan pogled; jer, obino me je prestiz a o p e s n i k o n d e g d e j e t r e b a l o d a b u d e m filosof, a filosofski duh onde g d e sam eleo da b u d e m pesnik. Jo i sad mi se esto deava da snaga uobrazilje ometa m o j u apstrakciju, i hladni razum m o j e pesnitvo. Njegovo izvanredno divljenje Geteovu duhu, n j e g o vo gotovo ensko oseanje i prooseavanje intuicije svoga prijatelja, k o m e je on tako esto d a v a o izraza u svojim pismima, osniva se ba na ivom opaanju toga sukoba, koji je on prema gotovo savreno sin tetikoj prirodi G e t e o v o j m o r a o dvostruko oseati. P o s t o j a n j e toga sukoba dolazi od psiholoke o k o l n o sti d a s e e n e r g i j a o s e a n j a u j e d n a k o j m e r i u z a j m l j i vala koliko intelektu toliko i stvaralakoj imaginaciji. ini se da je iler poznavao tu okolnost; u istom p i s m u G e t e u o n p r i m e u j e da, poto j e p o e o p o z n a vati i upotrebljavati svoje m o r a l n e snage, k o j e su imale da odrede prave granice imaginaciji i intelektu, 87

fizika bolest preti da e ih potkopati. To je, naime, ve ee pominjano obeleje oskudno razvijene funkcije, da ona izmie svesnoj dispoziciji i da se po sopstvenom impulsu, tj. s izvesnom autonomijom, nesvesno m e a s d r u g i m f u n k c i j a m a , i pri t o m e se ponaa bez diferenciranoga izbora, isto dinamiki, m o d a k a o n e k i n a p a d ili k a o i s t o p o j a a n j e , k o j e svesnoj, diferenciranoj funkciji daje karakter p o n e s e n o s t i ili p r i n u e n o s t i . T i m e s e s v e s n a f u n k c i j a u j e d n o m sluaju odvodi preko njenih namerom i o d l u k o m postavljenih granica, u d r u g o m sluaju zadr ava jo pre postignua njenih ciljeva i zavodi na stranputicu, a u t r e e m sluaju naposletku v o d i do sukoba s drugim svesnim funkcijama, i taj sukob ostaje nerazreen sve dok se nesvesno primeana ometaka nagonska snaga po sebi ne diferencira, i tako p o d v r g n e izvesnoj svesnoj dispoziciji. N e e m o , dakle, m n o g o pogreiti u nasluivan ju da je uzvik: t a j e u z r o k t o m e to s m o m i j o u v e k v a r v a r i ? o s n o v a n ne s a m o u d u h u o n o g a v r e m e n a n e g o i u subjektivnoj psihologiji ilerovoj. S ondanjim v r e m e n o m , i o n k o r e n zla t r a i n a l a n o m m e s t u , j e r se v a r v a r s t v o n i j e s a s t o j a l o i n i k a d se ne s a s t o j i u t o m e to u m ili i s t i n a n e m a j u d o v o l j n o d e j s t v o , n e g o u t o m e t o s e o d n j i h o e k u j e t a k v o d e j s t v o , ili a k u t o m e to se u m u t a k v o dejstvo uopte pridaje iz praznovernoga precenjivanja istine. Varvarstvo lei u jednostranosti i u bezmernosti, u r a v o j p r o porciji uopte. Ba na veoma upeatljivom primeru francuske r e v o l u c i j e , k o j a j e tada dostigla k u l m i n a c i j u uasa, m o g a o je iler videti dokle dopire m o boginje uma i u kolikoj meri bezumna betija trijumfuje u o v e ku. I dogaaji toga v r e m e n a bili su izvesno inioci k o j i su ileru taj p r o b l e m n a m e t n u l i u n a r o i t o j meri, k a o to se esto deava da u o s n o v i lian i stoga prividno subjektivan problem jednim m a h o m uzra sta d o o p t e g p i t a n j a , k o j e o b u h v a t a c e o s o c i j e t e t , ako se on nameri na spoljanje dogaaje ija psiho l o g i j a sadrava iste e l e m e n t e k a o lini s u k o b . Z b o g toga i linom problemu pripada dostojanstvo, koje on

88

ranije nije imao, jer, naime, stanje u k o m e ovek nije j e d n o sa s a m i m s o b o m u v e k ima u sebi neega to postiuje i uniava, i m e o v e k dospeva u jedan i spol ja i iznutra unieni poloaj, k a o drava k o j a je obeaena graanskim ratom. Zato se o v e k i uste e da isto lini sukob izloi p r e d v e o m p u b l i k o m p o d p r e t p o s t a v k o m da ne pati od suvie smela s a m o precenjivanja. Ali, p o e li oveku za rukom da otkri je i uvidi vezu linoga p r o b l e m a s v e i m savremenim dogaajima, o n d a t a k v o p o k l a p a n j e znai isto koliko i o s l o b o e n j e iz u s a m l j e n o s t i i s t o l i n o g , i s u b j e k tivni p r o b l e m proiruje se do opteg pitanja naeg socijeteta. To nikako nije neznatan dobitak u p o g l e du mogunosti jednog reenja. Jer d o k linom p r o b l e m u stoje na raspolaganju samo one oskudne ener g i j e svesnoga interesovanja za sopstvenu linost, sada se k o l e k t i v n e n a g o n s k e snage slivaju i u d r u u j u s i n t e r e s o v a n j i m a to i h i m a J a , i t i m e n a s t a j e s a d a v e n o v poloaj, koji doputa n o v e mogunosti reenja. t o , n a i m e , l i n a s n a g a v o l j e ili d u h a n i k a d n e b i m o g l a uiniti, to m o e kolektivna nagonska snaga; ona oveka prenosi preko prepona k o j e on s v o j o m linom e n e r g i j o m nikada ne bi m o g a o da savlada. O t u d a i s m e m o nasluivati da su utisci s a v r e m e n i h d o g a a j a dali ileru snagu da se b a c i na p o kuaj reavanja sukoba izmeu jedinke i socijalne f u n k c i j e . T u p r o t i v r e n o s t d u b o k o j e o s e t i o i Ruso (Rousseau); ona mu je postala ak ishodna taka za n j e g o v o d e l o Emile ou de V Education (1762). Tu n a lazimo nekoliko mesta k o j a su znaajna za na p r o b l e m : L ' h o m m e civil n'est q u ' u n e unite fractionnaire qui tient au denominateur, et dont la valeur e s t d a n s s o n r a p p o r t a v e c l ' e n t i e r , q u i est l e c o r p s social. L e s b o n n e s institutions sociales sont celles qui savent le m i e u x denaturer l ' h o m m e , lui oter son existence absolue p o u r lui en d o n n e r u n e relative, et transporter le moi dans l'unite c o m m u n e . Celui qui dans l'ordre civil veut conserver la p r i m a u t e d e s s e n t i m e n t s d e l a n a t u r e n e sait c e q u ' i l veut. Toujours en contradiction avec lui-meme, t o u j o u r s f l o t t a n t e n t r e ses p e n c h a n t s e t s e s d e v o i r s , i l n e 89

sera jamais ni h o m m e ni c i t o v e n ; il ne sera b o n ni p o u r lui ni p o u r les a u t r e s . Ruso otpoinje svoje delo znamenitom reeni c o m : T o u t est bien, sortant des mains de l ' A u t e u r des choses, tout degenere entre les mains de l ' h o m me. O v a reenica karakteristina je za Rusoa i celu epohu. I iler gleda nazad, svakako ne za p r i r o d n i m o v e k o m R u s o o v i m tu lei bitna razlika nego za ovekom koji je iveo pod grkim nebom. A l i i j e d n o m i d r u g o m z a j e d n i k o je retrospektivno orijentisanje i, s t i m e n e r a z l u n o v e z a n o , i d e a l i z o v a n j e i p r e c e n j i v a n j e prolosti, i l e r z b o g lepote a n tike zaboravlja stvarnoga s v a k o d n e v n o g a Grka, a Ruso daleko zabrauje reenicom: L ' h o m m e natur e l est t o u t p o u r l u i ; i l e s t l ' u n i t e n u m e r i q u e , l ' e n t i e r absolu, i pri tome previa da je prirodni ovek sa s v i m k o l e k t i v a n , t j . isto t o l i k o u s e b i k o l i k o u d r u gima i sve drugo vie negoli jedinstvo. Ruso kae na j e d n o m mestu: Nous tenons a tout, nous nous accroc h o n s a tout, les temps, les lieux, les h o m m e s , les choses, t o u t se q u i sera, i m p o r t e a c h a c u n de n o u s , notre individu n'est plus q u e la m o i n d r e partie de n o u s - m m e s . C h a c u n s ' e t e n d , p o u r ainsi d i r e , s u r l a terre entiere, et devient sensible sur toute cette grande surface.
1 0

E s t - c e l a n a t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i loin d ' e u x - m e m e s ? Ruso se vara: on veru je da je to stanje p o n o v o t a k o p o s t a l o . N e ! O n o j e n a m a s a m o p o n o v o svesno postalo, j e r je u v e k tako bilo, i to sve vie to dalje i d e m o p r e m a p o e c i m a . J e r o n o to R u s o c r t a n i j e nita d r u g o n e g o o n a j kolektivni mentalitet p r i m i t i v c a k o j i j e Levi-Bril o d l i n o o b e l e i o k a o p a r t i c i p a tion mystique. O v o stanje uguivanja individualno sti n i j e n i k a k v a n o v i j a t e k o v i n a , n e g o o s t a t a k o n o g a arhainoga vremena u kome uopte jo nikakve i n dividualnosti nije bilo. Nije, dakle, re o uguivanju individualnosti u novije vreme, nego samo o o s v e ivanju i oseanju nadvlaivake moi kolektivnoga.
u

10 Smile: L i v r e I. Smile: L i v r e I I .

90

Ta m o , prirodno, projicira se u d r a v n e i c r k v e n e institucije, kao da svako v e nije naao puta i n a ina da se u d a t o m sluaju izmigolji i m o r a l n i m n a reenjima. O v e institucije nikako n e m a j u onu s v e m o to s e o d n j i h z a h t e v a l a i z b o g k o j e s u i h s v r e mena na v r e m e napadali novatori svake vrste, nego o n a u g u i v a k a m o l e i n e s v e s n o u n a m a , i to u kolektivnom mentalitetu varvara koji i dalje postoji. Kolektivna psiha mrzi donekle svaki individualni r a z v i t a k a k o o v a j n e p o s r e d n o n e slui c i l j e v i m a k o lektiviteta. T a k o je diferenciranje j e d n e funkcije o kojoj smo gore govorili, dodue, razvitak jedne indi v i d u a l n e v r e d n o s t i , ali j o t o l i k o p o d u g l o m g l e d a n j a k o l e k t i v i t e t a d a p r i t o m e , k a o to s m o v e v i d e l i , sama j e d i n k a tetu j e . I j e d a n i drugi autor s v o m n e poznavanju ranijih stanja ljudske psihologije imaju da z a h v a l e t o su se p r e v a r i l i u s u d u s o b z i r o m na vrednosti prolosti. Posledica s a m o o b m a n e u sudu jeste oslanjanje na varljivu sliku ranije savrenijeg tipa oveka, k o j i je na neki nain p a o sa s v o j e visine. Orijentisanje unatrag je v e po sebi ostatak a n t i k o ga miljenja, j e r je poznato da je karakteristika c e l o g a n t i k o g a i v a r v a r s k o g a m e n t a l i t e t a u t o m e to je p r e d poetak sadanjih zlih v r e m e n a stavljao zla tan rajski vek. T e k je hrianstvo izvrilo veliko s o c i j a l n o i d u h o v n o i s t o r i j s k o d e l o t i m e to j e l j u d i m a dalo n a d u u b u d u n o s t i time im obealo m o g u n o s t ostvarenja njihovih ideala u budunosti! Jae na glaavanje toga orijentisanja unatrag moda se p o klapa s p o j a v o m one opte regresije p r e m a p a g a n s k o m k o j a se s p o j a v o m renesanse opaa u sve v e o j meri. ini mi se izvesno da je o v o orijentisanje u n a trag moralo imati i odreen uticaj na izbor sredstava z a v a s p i t a n j e o v e k a . T a j d u h trai o s l a n j a n j e n a v a r ljivu sliku prologa. M o g l i b i s m o prei p r e k o toga kad nas saznanje sukoba izmeu tipova i tipskih m e h a n i z a m a n e b i p r i m o r a v a l o d a u isti m a h p o t r a i m o o n o to bi m o g l o dovesti do n j i h o v a jedinstva. To je i Sileru lealo na srcu, kao to e m o videti u o n o m
1 2
1 2

Nagovetaji toga nalaze se ve u grkim misterijama.

91

 t o s l e d u j e . Sta j e p r i t o m e b i l a n j e g o v a o s n o v n a m i sao, iskazuje o n sledeim recima, k o j e ukratko p o n a v l j a j u o n o to j e g o r e k a z a n o : N e k o d o b r o t v o r n o boanstvo neka zarana u z m e o d o j e sa grudi majke, neka ga doji m l e k o m b o l j i h v r e m e n a , i neka ga pusti da p o d dalekim g r k i m n e b o m sazreva do p u n o l e t nosti. K a d je p o t o m postalo o v e k , n e k a se on, stran l i k , v r a t i u s v o j v e k ; ali n e d a g a s v o j o m p o j a v o m r a z v e s e l j u j e , n e g o s t r a n o , k a o A g a m e m n o n o v sin, d a ga oiuje. Oslanjanje na grki obrazac jedva bi s e m o g l o r a z g o v e t n i j e izraziti. A l i u t o m e u s k o m f o r mulisanju otvara se i pogled na j e d n o ogranienje, k o j e Silera u o n o m to sleduje p r i m o r a v a na j e d n o v e o m a bitno proirenje; on, naime, produuje: G r a d i v o e o n , d o d u e , u z e t i o d s a d a n j o s t i , ili e f o r m u u z a j m i t i od p l e m e n i t i j e g v r e m e n a , a k s onu stranu svakog vremena, od apsolutnoga nepromenljivoga je dinstva svoga bia. i l e r je o d i s t a j a s n o o s e a o da bi m o r a o zahvatiti j o dalje, u pradoba boanskoga herojstva, u k o m e su ljudi jo bili polubogovi. Stoga on kae dalje: O v d e iz istoga etera n j e g o v e d e m o n ske prirode tee izvor, nezamuen pokvarenou p o kolenja i vremena koja se duboko pod njim valjaju u m u t n i m vrtlozima. Tu se pojavljuje lepa varljiva slika n e k o g a rajskog v e k a , u k o m e su ljudi j o bili b o g o v i i naslaivali se gledajui v e n u lepotu. Ali i tu je pesnik iler pretekao mislioca ilera. N e k o l i ko stranica dalje opet p o b e u j e mislilac. U stvari, k a e i l e r ( p . 47), m o r a n a s n a v o d i t i n a r a z m i l j a n j e t o to o v e k g o t o v o u s v a k o j i s t o r i j s k o j e p o s i u k o j o j c veta ju umetnosti i vlada ukus nalazi da je o v e a n s t v o p a l o , i ne moe pokazati ni jedan jedini pri mer d a s u v i s o k s t e p e n i v e l i k a o p t o s t e s t e t i k e k u l t u r e u j e d n o g n a r o d a ili r u k u p o d r u k u s p o l i t i k o m s l o b o d o m i graanskom vrlinom, da su lepi obiaji ili n a p o r e d o s a d o b r i m o b i a j i m a , i u g l a e n o s t p o naanja s istinom ponaanja.
1 3

P r e m a t o m e d o b r o poznatom iskustvu, k o j e se ne m o e poricati ni u pojedinostima ni uopte, oni heroji najranijih vremena, dakle, ne bi morali da
13

Erz.

d.

Menschen,

p.

39.

92

imaju nikakve naroito moralne promene u ivotu, t o u o s t a l o m i n e p o t v r u j e n i j e d a n j e d i n i g r k i ili d r u g i m i t . J e r s v a o n a l e p o t a m o g l a se, i p a k , r a d o v a t i s v o m p o s t o j a n j u s a m o z a t o to t a d a j o n i j e b i l o nikakva krivinog zakona i nikakve moralne policije. P r i z n a n j e m o v e psiholoke injenice da, naime, iva lepota rasprostire svoj sjaj samo onde g d e se izdie iznad stvarnosti p u n e mraka, m u k e i runoe izmie Siler s v o j o j p r a v o j nameri tle ispod n o g u ; on se latio toga da pokae da se rastavljeno m o e udruiti gledanjem, uivanjem i stvaranjem lepoga. Trebalo bi da lepota postane posrednik koji bi uspo stavio p r v o b i t n o jedinstvo ljudskoga bia. Ali, s u protno tome, sve iskustvo ukazuje na to da lepota za svoje postojanje potrebuje svoju suprotnost. K a o ranije pesnik, tako sada o v d e u ileru p r e v l a u j e m i s l i l a c . O n j e nepoverljiv p r e m a l e p o t i , o n ak dri m o g u n i m , na o s n o v u iskustva, da lepota vri nepovoljan uticaj: M a kuda u p r o l o m svetu upravljali svoje oi, nalazimo da ukus i sloboda bee j e d n o od d r u g o g a , i da lepota svoju vlast osniva samo na propasti herojskih vrlina. Na t o m e saznanju, k o j e je dobijeno posred s t v o m iskustva, teko se m o e zasnovati zahtev koji Siler u p u u j e lepoti. U d a l j e m razlaganju svoga p r e d meta on dospeva ak dotle da nalije lepote konstruie u takvoj jasnosti kakva se samo m o e poeleti: A k o s e o v e k p r i d r a v a s a m o o n o g a to d o s a d a n j a iskustva u e o uticaju lepote, onda se doista ne m o e o h r a b r i t i da izgrauje oseanja koja su za pravu kul turu ovekovu toliko opasna; i r a d i j e e , na r a u n grubosti i tvrdine, da bude bez topilake snage l e p o t e negoli da, p o r e d svih preimustava doterivanja, bude predat njenu delovanju koje donosi mlitavost i malaksalost. Borba izmeu pesnika i mislioca mogla bi se d o konati kad mislilac pesnikove rei ne bi uzimao d o s l o v n o , n e g o simbolino, k a o to b i i t r e b a l o d a s e shvata jezik pesnikov. Da li je iler sam sebe r a v o razumeo? Cini se da jeste, j e r inae ne bi ipak m o g a o da toliko argumentie sam protiv sebe. Pesnik g o 93

v o r i o i z v o r u iste lepote, k o j i lei iza svih v r e m e n a i pokolenja, i stoga svagda i u s v a k o m o v e k u izvire. T a j na k o g a pesnik misli i n i j e o v e k g r k e starine, n e g o stari p a g a n i n u n a m a s a m i m a , d e o v e n o n e p o k v a r e n e p r i r o d e i p r i r o d n e l e p o t e , ali k o j i i v l e i u nama nesvesno, i iji n a m odblesak preobraava liko ve d r e v n o g a vremena, z b o g ega i p a d a m o u zabludu da su ti ljudi posedovali ono za im mi teimo. To je od nae kolektivno orijentisane svesti odbaeni, arhaini ovek u nama, koji n a m se pojavljuje tako ruan i neprihvatljiv, a koji je ipak nosilac one l e pote k o j u na d r u g o m mestu uzalud traimo. O o v o m e o v e k u g o v o r i S i l e r p e s n i k , ali g a S i l e r m i s l i l a c r a v o shvata kao grki obrazac. M e u t i m , o n o to mislilac ne m o e logiki da izvede iz svojih dokaznih materijali ja, to mu obeava pesnik u simbolinom jeziku. Iz s v e g a to je dosad r e e n o d o v o l j n o jasno izlazi da svaki pokuaj izjednaenja jednostrano diferenci ranog bia naega v r e m e n a ima da rauna s ozbiljnim prihvatanjem inferiornih, jer nediferenciranih f u n k cija. N e e uspeti nikakav pokuaj posredovanja koji ne u m e da izvue energije inferiornih funkcija i da ih p o t o m preda diferenciranju. Ovaj proces moe se izvriti s a m o u saglasnosti sa z a k o n i m a energetike, t j . m o r a se stvoriti nekakav pad, koji latentnim e n e r gijama prua mogunost delovanja. Bio bi potpuno bezuspean zadatak koji je v e m n o g o puta p r e duziman i v e m n o g o puta ostao bez uspeha da se inferiorna funkcija direktno preobraa u superior nu. O n d a bi se isto tako d o b r o m o g a o proizvesti i perpetuum mobile. Nijedna inferiorna forma ener gije ne m o e se prosto preobratiti u superiorniju, o s i m a k o u isti m a h j o j e d a n i z v o r v i e v r e d n o s t i n e d a j e s v o j u p o m o , t j . p r e o b r a a n j e s e m o e vriti s a m o n a r a u n s u p e r i o r n e f u n k c i j e , ali p r i t o m e s e n i p o d k o j i m okolnostima n e m o e p o n o v o postii p o etna vrednost superiornoga oblika energije ni za inferiorne oblike, ak ni za superiornu funkciju, nego se nalazi i m o r a se n a i i z j e d n a e n j e u j e d n o j s r e d njoj temperaturi. Ali to za svakoga koji se identifi94

kuje sa svojom jednom, diferenciranom funkcijom z n a i s i l a e n j e u j e d n o d o d u e i z j e d n a e n o s t a n j e , ali k o m e se s obzirom na prividnu poetnu vrednost mora pridavati nia vrednost. O v a j zakljuak je n e m i n o v a n . S v a k o v a s p i t a n j e o v e k a k o j e tei z a j e dinstvom i harmonijom njegova bia ima da se razrauna s t o m injenicom. iler izvodi taj zakljuak n a s v o j n a i n , ali s e p r i t o m e o p i r e d a p r i h v a t i n j e g o v e posledice, ak i uz rizik da se m o r a odrei l e p o te. A l i p o t o j e m i s l i l a c i z r e k a o s v o j n e m i n o v n i z a kljuak, ponovo uzima re pesnik: Meutim, moda iskustvo n i j e s u d p r e d k o j i m s e m o e resiti p i t a n j e k a o to j e o v o , i p r e n e g o t o b i s e p r i z n a l a v a n o s t n j e g o v u s v e d o a n s t v u m o r a l o b i s e n a j p r e staviti i z v a n s u m n j e d a j e t o ista l e p o t a o k o j o j g o v o r i m o , i protiv k o j e svedoe oni primeri. Vidi se da o v d e iler pokuava da se stavi iznad iskustva, tj., d r u g i m recima: da lepoti prida kvalitet koji j o j p r e m a isku s t v u ne p r i p a d a . On m i s l i : Lepota bi se morala po kazati kao nuan uslov ovetva, t j . k a o n u n a , i m perativna kategorija; stoga on g o v o r i i o j e d n o m i stom u m n o m p o j m u lepote i o jednom transcenden talnom putu, koji nas udaljuje iz kruga pojava i iz ive sadanjosti stvari. K o se ne usuuje da se digne iznad stvarnosti, taj istinu nikad n e e osvojiti. Subjektivni otpor protiv iskustveno neizbenog puta nizbrdo daje Sileru p o v o d a da logiki intelekat sna n o natera u slubu oseanja i da ga time prisili da da formulu koja naposletku ipak jo omoguava p o stizanje p r v o b i t n e n a m e r e , iako j e n j e g o v a n e m o g u n o s t v e d o v o l j n o i z l o e n a . S l i n o n a s i l j e i n i i Ruso s v o j o m pretpostavkom da zavisnost od prirode ne u s l o v i j a v a n i k a k a v p o r o k , ali g a u s l o v i j a v a z a v i s n o s t od ljudi, i time dolazi do o v o g a zakljuka: Si les lois des nations pouvaient avoir, c o m m e celles de la na ture, u n e inflexibilite q u e jamais aucune force h u maine ne put vaincre, la dependance des h o m m e s redeviendrait alors celle des choses; on reunirait dans la r e p u b l i q u e tous les avantages de l'etat naturel a
1 4

"

L o c . c i t . p. 5 0 .

95

c e u x de l'etat civil; on joindrait a la liberte qui m a i n t i e n t rhomme e x e m p t d e v i c e l a m o r a l i t e q u i l ' e l e v e a la v e r t u . Na osnovu toga razmiljanja on daje savet: Maintenez l'enfant dans la seule dependance des choses, v o u s aurez suivi l'ordre de la nature dans le p r o g r e s d e s o n e d u c a t i o n . II n e f a u t p o i n t contraindre un enfant de rester q u a n d il v e u t aller, ni d'aller quand il v e u t rester en place. Q u a n d la volonte des enfants n'est point gatee par notre faute, ils n e v e u l e n t r i e n i n u t i l e m e n t . *
1

N e s r e a j e b a u t o m e to s e l e s l o i s d e s n a tions nikada i ni p o d k o j i m uslovima ne slau sa zakonima prirode toliko da bi civilizovano stanje bilo u isti m a h i s t a n j e p r i r o d e . A k o t a k v o s l a g a n j e t r e b a uopte da se zamilja kao moguno, onda se ono m o e z a m i l j a t i s a m o k a o k o m p r o m i s , ali p r i n j e m u n i j e d n o od ta dva stanja ne bi m o g l o postii svoj s o p stveni ideal, n e g o bi ostajalo znatno ispod njega. Ko h o e d a p o s t i g n e i d e a l j e d n o g a ili d r u g o g a s t a n j a , t a j e morati ostati pri stavu k o j i j e f o r m u l i s a o sam R u s o : II f a u t o p t e r e n t r e f a i r e u n h o m m e o u u n citoven; car on ne peut faire a la fois l'un et l'autre. U n a m a su i j e d n a i d r u g a n u n o s t : p r i r o d a i k u l tura. M i n e m o e m o d a b u d e m o s a m o m i sami, n e g o m o r a m o i za drugo da b u d e m o vezani. Stoga mora da postoji put koji nije samo racionalan kompromis, i d a p o s t o j i j e d n o s t a n j e ili p r o c e s k o j i p o t p u n o o d g o v a r a i v o m b i u , k a o to k a e p r o r o k : j e d n a s e m i t a e t v i a s a n c t a , j e d n a v i a d i r e c t a ita u t stulti n o n errent per e a m . Ja sam, dakle, sklon da i pesniku u Sileru, koji je u o v o m sluaju malo nasilno prisvo jio mislioca u njemu, dadem njegov deo prava, jer naposletku n e m a samo racionalnih nego i iracional n i h istina. I t o se, n a p u t u i n t e l e k t a , o d l j u d s k i h stvari p o j a v l j u j e k a o n e m o g u n o , t o j e v e ee n a p u t u iracionalnog postalo istinito. S v e n a j v e e p r o m e n e k o j e su se oveanstvu dogodile nisu mu stvar no dole putem intelektualnoga raunanja, nego p u t o v i m a k o j e j e s a v r e m e n i k p r e v i d e o ili i h k a o b e s m i 1 6

Emile:

Livre

II.

96

slene iskljuio, i koji su tek d u g o vremena docnije sagledani u njihovoj unutranjoj nunosti. Ali jo ee oni uopte i ne b i v a j u sagledani, jer iznad s v e ga najvaniji zakoni ljudskoga duhovnoga razvitka jo su za nas knjiga sa sedam peata. Svakako sam manje sklon da filosofskom dra nju pesnikovu pripisujem naroitu vrednost, jer je intelekat u slubi pesnika varljiv instrumenat. to intelekat m o e uiniti, to je on u o v o m sluaju v e uinio, jer je otkrio protivrenost izmeu elje i isku stva. Stoga je uzaludno da se odsad od filosofskoga m i l j e n j a zahteva j o i r e e n j e te protivrenosti. I kad bi se naposletku jo m o g l o zamiljati n e k o reenje, o v e k bi s n j i m e ipak jo stajao p r e d p r e p o n o m , jer s t v a r u o p t e n e z a v i s i o d z a m i l j e n o s t i ili o d n a l a e n j a n e k e r a c i o n a l n e i s t i n e , n e g o o d o t k r i a p u t a to ga stvarni ivot usvaja. Nikad se nije oskudevalo u predlozima i m u d r i m poukama. K a d bi zavisilo samo od toga, onda bi oveanstvo v e u v r e m e Pitagorino imalo najlepu priliku da u svakom pogledu doe na v i s i n u . S t o g a s e o n o t o i l e r p r e d l a e n e srne u z i m a t i t a k o r e i d o s l o v n o , n e g o k a o simbol, k o j i se, p r e m a ilerovoj psiholokoj sklonosti, p o j a v l j u j e zaodeven r u h o m filosofskog pojma. U t o m e smislu i transcen dentalni put, k o j i m je iler spreman da poe, ne treba razumeti m o d a kao saznaj nokritiko r e z o n o v a nje, nego, vie simbolino, kao onaj put k o j i m ovek uvek hodi ako je naiao na preponu koju najpre ne m o e savladati s v o j i m u m o m , na nereljiv zadatak. A l i da bi taj put m o g a o nai i n j i m e hoditi, on m o r a najpre due v r e m e proboraviti k o d suprotnosti u k o j e se n j e g o v raniji put razdvojio. Prepona zagauje put n j e g o v a ivota. G d e g o d se deava zagaivanje libida, tu se i suprotnosti k o j e su ranije u j e d i n j e n e u p o s t o j a n o m toku ivota raspadaju i otada pojavljuju kao ratoborni protivnici. Z a t i m se u borbi, koja due traje i ije se trajanje i zavretak ne m o g u predvideti, s u protnosti iscrpljuju, a iz energije k o j u su one i z g u bile obrazuje se tree, k o j e je ba tada poetak n o voga puta.
7 Jung, Odabrana dela, V

97

Prema t o m e p r a v i l u , i Siler s a d a p r e l a z i u p r o dubljeno ispitivanje delovanja suprotnosti. Ma na k a k v u p r e p o n u naili s a m o a k o je o n a v e o m a teka rascep i z m e u vlastite n a m e r e i o b j e k a t a k o j i se o p i r u postaje i o t p o r u n a m a samima. Jer, u k o l i k o se ja napreem da objekat koji se opire podvrgnem s v o j o j volji, m o j e celo bie dolazi polagano s n j i m e u vezu, naime ba prema j a k o m libidnom zaposednuu, koje jedan deo m o g a bia prevlaci tako rei u o b j e kat. Na taj nain nastaje delimina identifikacija i z vesnih slinih delova m o j e linosti sa sutinom o b j e k ta. C i m s e p o j a v i t a i d e n t i f i k a c i j a , s u k o b j e p r e m e ten u m o j u sopstvenu duu. O v a introjekcija sukoba s o b j e k t o m ini me ne j e d n i m sa s a m i m s o bom, uzrokuje time nemo prema objektu, a time iza ziva i afekte, koji su svagda simptom unutranje n e jedinstvenosti. Afekti, pak, dokazuju da samog sebe opaam, i time dolazim u stanje ako naime nisam slep da s v o j u p a n j u o b r a a m na samog sebe i da u s a m o m sebi pratim igru suprotnosti.
T i m p u t e m ide iler: o n n e nalazi rascep i z m e u drave i jedinke, nego ga u poetku XI p i s m a uzima k a o d v o j s t v o l i c a i s t a n j a , n a i m e k a o s a m o l i c e ili Ja i n j e g o v o p r o m e n l j i v o afektivno stanje. D o k je Ja relativno postojano, njegova vezanost (afektivno sta n j e ) m e n j a se. i l e r e l i t i m e d a r a s c e p z a h v a t i d o d n a . I s t v a r n o je j e d n a s t r a n a s v e s n a f u n k c i j a Ja, a d r u g a strana k o l e k t i v n a vezanost. O b a o d r e e n j a p r i padaju ljudskoj psihologiji. A l i razlini tipovi videe o v e o s n o v n e injenice u svetlosti k o j a je s v r e m e n a na v r e m e drukija. Za introvertne ideje o Ja jeste n e s u m n j i v o o n o to je kontinuirano i dominanta s v e sti, a o n o t o j e u s u p r o t n o s t i p r e m a t o m e j e s t e v e z a n o s t ili a f e k t i v n o s t a n j e . Z a e k s t r a v e r t n e , p a k , a k c e nat lei p r e na kontinuitetu veze sa o b j e k t o m , a m a n j e n a i d e j i o Ja. O t u d a b i z a n j i h p r o b l e m s t a j a o drukije. Ova taka mora se imati na u m u i uzimati u obzir ako pratimo ilerova dalja razmiljanja. K a d on, na primer, kae: Lice se objavljuje u veno p o 1 8

> L o c . cit. p . 5 1 .

98

s t o j a n o m Ja i s a m o u n j e m u , to je r e e n o sa s t a n o vita introvertnoga o v e k a . A sa stanovita ekstrav e r t n o g a m o r a l o bi se kazati da se lice o b j a v l j u j e s a m o u s v o j o j vezanosti, u funkciji v e z e sa o b j e k t o m . L i c e j e , n a i m e , s a m o u i n t r o v e r t n o g a i s k l j u i v o Ja, a k o d ekstravertnoga lei lice u n j e g o v u a f e k t i v n o m s t a n j u , a ne u a f i k o v a n o m Ja. N j e g o v o Ja l e i d o nekle ispod svoje afekcije, tj. svoje veze. Ekstravertni n a l a z i s e b e u p r o m e n l j i v o m , u p r o m e n i , a i n t r o vertni u postojanosti. Naposletku, Ja nije v e n o p o s t o j a n o u e k s t r a v e r t n o g a , k o j i na to m a l o p a z i . A introvertni i m a i suvie toga, i zato preza od svake p r o m e n e , u k o l i k o s e o n a d o t i e n j e g o v a Ja. A f e k t i v no stanje m o e za n j e g a znaiti neto n e p o s r e d n o m u n o i neprijatno, dok ekstravertni ni p o d k o j i m okolnostima ne bi primetio da je bez toga. Iz sledeega formulisanja moe se takoe bez smetnje da otkrije introvertni: Da u svakoj promeni postojano ostane sam, da sva opaanja uini iskustvom, t j . j e dinstvom saznanja, i da svaku od svojih vrsta p o j a v ljivanja u v r e m e n u uini z a k o n o m za sva vremena, t o j e propis koji m u j e dat n j e g o v o m u m n o m p r i r o dom. T u j e razgovetan stav koji vri a p s t r a h o v a nje, koji zadrava samog sebe; on ak postaje n a j vie pravilo. Svaki doivljaj m o r a odmah da se p o digne do iskustva, i iz zbira iskustava m o r a o d m a h da proizie i zakon za svu budunost, d o k je drugo s t a n j e p r i k o m e s e o d d o i v l j a j a n e srne p r a v i t i nikakvo iskustvo, da ne nastanu moda zakoni koji o m e t a j u b u d u n o s t isto tako ljudsko. S tim je p o t p u n o saglasno to Siler B o g a ne m o e zamisliti kao o n o g a k o j i postaje, n e g o s a m o k a o o n o g a k o j i v e n o jeste; zato on i s p o u z d a n i j o m i n t u i c i j o m saznaje boguslinost introvertnog idealnog stanja: ovek, predstavljen u svojoj potpunosti, bio bi prema tome postojano jedinstvo, k o j e u strujama p r o m e n e ostaje v e n o isto. O s n o v u z a b o a n s t v o nosi o v e k n e p r o tivreno u s v o j o j linosti u s e b i . O v a j p o g l e d na
1 7 1 8 1 9
1 7

1 8

1 9

L o c . cit. p . 5 4 . L o c . cit. p. 54. L o c . cit. p . 5 4 .

7"

99

b o j e b i e r a v o se slae s n j e g o v i m hrianskim u o veenjem i s onim slinim novoplatonskim shvatanjim a m a j k e b o g o v a i n j e n a sina, k o j i k a o d e m i j u r g silazi u p o s t a j a n j e . A l i S i l e r o v o s h v a t a n j e p o k a z u j e kojoj on funkciji pripisuje najviu vrednost, b o g u s l i n o s t , n a i m e p o s t o j a n o s t i i d e j a o Ja. Ja, k o j e s e b e apstrahuje od aficiranog stanja, n j e m u je najvanije, i stoga on o v u ideju i ima najvie diferenciranu, k a o to je to sluaj k o d svakoga introverta. N j e g o v B o g , n j e g o v a najvia vrednost, za njega je apstrakcija i o d r a n j e s v o g a Ja. A e k s t r a v e r t u j e B o g d o i v l j a v a n j e na o b j e k t u , p o t p u n o t o n j e n j e u stvarnost, i zato je n j e m u B o g koji je postao o v e k simpatiniji negoli v e n o n e p r o m e n l j i v zakonodavac. O v a gledita, k a o to bih o v d e anticipirajui n a p o m e n u o , vaila bi s a m o za svesnu psihologiju tipova. U n e s v e s n o m se o d n o s okree. ini se da je iler neto slutio o t o m e : iako n j e g o v a s v e s t v e , istina, v e r u j e u B o g a k o j i n e p r o menljivo postoji, n j e m u se ipak put ka boanstvu otvara u ulima, dakle u aficiranom stanju, u o n o m to s e m e n j a , u i v o m p r o c e s u . A l i t o j e z a n j e g a s e kundarno vana funkcija, i ukoliko se on sa s v o j i m J a i d e n t i f i k u j e , i a p s t r a h u j e g a o d o n o g a to s e m e nja, utoliko i n j e g o v svesni stav postaje sasvim apstraktivan, d o k aficirano stanje, vezanost p r e m a objektu, nunim nainom vie pripada nesvesnom. Iz toga stanja stvari proizlaze znaajne posledice:
2 0

1. Svesnim apstraktivnim stavom, koji sledujui s v o m idealu od svakoga doivljaja pravi iskustvo a od iskustva zakon, nastaje izvesno ogranienje i u b o gost, k o j a je karakteristina za introvertnoga. iler ga je u svome odnosu prema Geteu jasno doivlja vao, jer je oseao Geteovu vie ekstravertnu prirodu kao objektivno suprotstavljenu sebi. Gete kae k a rakteristino o sebi: Ja sam, naime, kao o v e k p o s m a t r a d o sri realist, t a k o d a k r a j s v i h s t v a r i k o j e mi se p r e d s t a v l j a j u nita od n j i h i nita uz n j i h ne m o g u da elim, i ja izmeu objekata ne znam ni za k a k v u r a z l i k u n e g o l i z a t u : d a l i m e o n i i n t e r e s u j u ili
21

20 Uporei uz to Julijanov govor o majci bogova. 21 P i s m o G e t e u od 5. j a n u a r a 1798.

100

ne. O ilerovu uticaju na sebe Gete kae veoma karakteristino: A k o sam v a m sluio za r e p r e z e n t a n t a g d e k o j i h o b j e k a t a , vi ste uinili da se od suvie strogog promatranja stvari i njihovih odnosa vratim samom sebi. Nauili ste me da na mnogostranost unu tranjeg oveka gledam s vie pravinosti, itd. U Geteu, pak, iler je nalazio esto naglaenu d o p u n u ili p o t p u n o s t s v o g a b i a i u isti m a h o s e a o s v o j u razlinost, k o j u on o v a k o karakterie: N e oekujte kod mene nikakvo veliko materijalno bogatstvo ide j a ; to je o n o to u ja k o d vas nai. M o j a potreba i m o j a tenja je da od malog napravim mnogo, i ako j e d a r e d p o b l i e u p o z n a t e m o j u u b o g o s t u s v e m u to se zove steeno saznanje, m o d a ete nai da sam u m n o g i m sluajevima i uspeo u tome. K a k o je m o j k r u g misli manji, ja ga ba zato bre i ee pretr a v a m , i ba stoga m o g u b o l j e da se koristim s v o j o m malom gotovinom, i raznovrsnost koja nedostaje sa draju da proizvedeni f o r m o m . Vi se trudite da s i m plifikujete svoj veliki svet ideja, a ja traim varijetet za svoja mala imanja. Vi imate da upravljate kra ljevstvom, a ja samo malo m n o g o b r o j n o m porodicom p o j m o v a , k o j u bih od srca rado rasprostranio u malen svet. A k o odbijemo oitovanje izvesnih, za introvert noga karakteristinih oseanja nie vrednosti, i t o m e priraunamo da ekstravertni velikim svetom ideja u p r a v l j a m a n j e n e g o l i to j e s a m p o d a n i k u t o m c a r stvu, o n d a i l e r o v o p r i k a z i v a n j e d a j e o d l i n u sliku one oskudnosti koja se obino razvija zbog bitno apstraktivna stava. 2 . D r u g a p o s l e d i c a a p s t r a k t i v n o g a s t a v a svesti, k o j a e se u p o t o n j e m toku naega ispitivanja p o k a zati k a o z n a a j n a , j e s t e o k o l n o s t d a n e s v e s n o u t o m e sluaju razvija k o m p e n z a t o r a n stav. to vie, n a i m e , svesna apstrakcija ograniava v e z u sa o b j e k t o m (jer se prave suvie m n o g a iskustva i zakoni), utoli ko u nesvesnom nastaje vea udnja za objektom,
2 2 23 2 4
2 2

2 3

2 4

P i s m o Sileru, aprila 1798. P i s m o S i l e r u o d 6 . j a n u a r a 1798. P i s m o G e t e u o d 3 1 . a v g u s t a 1794.

101

k o j a se u s v e s t i n a p o s l e t k u o i t u j e k a o prinudno ul no vezivanje za objekat. P r i t o m u l n a v e z a n o s t s t o j i m e s t o oseajne v e z e s a o b j e k t o m k o j a n e d o s t a j e , t j . k o j a je apstrakcijom uguena. Otuda iler na karak t e r i s t i a n n a i n s h v a t a ula k a o p u t ka b o a n s t v u , a ne oseanja. N j e g o v o Ja l e i u m i l j e n j u , a n j e g o v o aficirano stanje, n j e g o v a oseanja u ulnosti. Rascep za n j e g a lei, dakle, i z m e u d u h o v n o s t i k a o m i l j e n j a i u l n o s t i k a o a f i c i r a n o g a s t a n j a ili o s e a n j a . A l i k o d ekstravertnoga stvar stoji o b r n u t o : n j e g o v a veza s a o b j e k t o m j e r a z v i j e n a , ali n j e g o v s v e t i d e j a j e ulan, konkretan. u l n i o s e a j ili, b o l j e r e e n o , o s e a n j e k o j e s e n a l a z i u s t a n j u u l n o s t i j e s t e kolektivno, t j . o n o s t v a r a v e z a n o s t ili a f i c i r a n o s t a n j e , k o j e o v e k u v e k u isti mah premeta i u stanje mistike participacije, dakle u stanje parcijalnog identiteta s oseanim o b j e k t o m . Taj identitet o b j a v l j u j e se u prinudnoj z a v i s n o s t i o d o s e a n o g a o b j e k t a , i t o j e o n o to i n t r o vertnoga na putu circulus-a vitiosus-a podstie na p o j a a n j e apstrakcije, k o j a treba da uniti d o s a d n u vezu i pritisak koji od nje proizlazi. iler je saznao tu osobenost ulnoga oseanja: Dokle god samo o s e a , s a m o u d i i iz i s t e u d n j e d e l u j e , on i dalje nije nita drugo nego svet ( L o c . cit. p. 5 5 ) . A l i k a k o i n trovertni ne moe beskrajno da apstrahuje da bi izmakao aficiranom stanju, on se naposletku osea p r i m o r a n i m d a o n o m to j e s p o l j a n j e d a o b l i k . D a ne b u d e , dakle, s a m o svet, on m o r a materiji da da oblik, kae iler, on sve unutranje treba da ispoljava i svemu spoljanjem da daje oblik. Oba zadatka zamiljena u s v o m najviem ispunjenju v o d e natrag ka p o j m u boanstva, od koga sam poao.
28

Ova veza je znaajna. U z m i m o da je objekat ulno oseaj nog ovek hoe li mu se ovaj recept svideti? N a i m e , h o e li se on dati uobliavati k a o k a d bi onaj koji je za njega vezan bio njegov tvorac? B o g a i g r a t i u m a l o m , z a t o j e o v e k p o z v a n , ali n a posletku i beivotne stvari i m a j u boansko p r a v o na
2

L o c . cit. p. 55.

102

svoje sopstveno bie, i svet ve o d a v n o vie nije bio haos kad su prvi ovekoliki m a j m u n i poeli da otre kamenje. Zaista bi bio sumnjivi poduhvat kad bi svaki introvert hteo da ispoljava svoj ogranieni svet p o j m o v a i da po t o m e uobliava spoljanjost. Takve s t v a r i d e a v a j u se, d o d u e , s v a k o d n e v n o , ali o v e k i pati, i to s n a j b o l j i m p r a v o m , od te boguslinosti. Za ekstraverta ta bi f o r m u l a glasila: S v e spoljanje ponutranjivati i sve spoljanje uobliavati. O v u r e a k c i j u , k a o to s m o g o r e v i d e l i , i l e r j e i i z a z v a o u Geteu. Gete daje uz to jo izvanrednu paralelu; on pie Sileru: Naprotiv, ja sam pri svakoj vrsti delatn o s t i , g o t o v o s m e m t o r e i , p o t p u n o idealistian: j a ne pitam za predmete, nego zahtevam da se sve pri lagouje mojim predstavama ( a p r i l a 1798). To z n a i: kad ekstravertni misli, o n d a se to n j e m u s a m o m deava isto tako l e p o k a o kad introvertni d e l u j e p r e ma spoljanjosti. Ova formula, dakle, m o e zahtevati pravo na valjivost samo onde gde je gotovo savr eno stanje v e postignuto, i to k o d introvertnoga tako bogat, savitljiv i za izraaj podesan svet p o j m o v a da on objekat vie ne gura nasilu u Prokrustovu poste lju, a k o d ekstravertnoga tako potpuno poznavanje i u v a a v a n j e o b j e k t a da iz n j e g a ne m o e vie nastati nikakva karikatura a k o se n j i m e misli. V i d i m o , dakle, d a i l e r s v o j u f o r m u l u o s n i v a n a o n o m to j e n a j v i e m o g u n o , i time pred psiholoki razvitak jedinke stavlja g o t o v o nedomano visok zahtev s p r e t p o s t a v k o m d a j e o n i u s v e m u o s t a l o m j a s n o u v i d e o ta znai n j e g o v a formula. Bilo kako mu drago, u sva k o m e sluaju je neto jasno, naime da je ova f o r m u la: S v e unutranje ispoljavati i sve spoljanje uobli avati ideal svesnog stava introverta. Ona se o s n i va na pretpostavci, s j e d n e strane, idealna o b i m a unutranjega sveta p o j m o v a , formalnoga principa, a, s d r u g e strane, idealne mogunosti p r i m e n e ulnoga
263

Upozoravam da sve moje primedbe o ekstravertnom i i n t r o v e r t n o m v a e s a m o za o n e t i p o v e o k o j i m a je re u o v o m poglavlju, n a i m e , za intuitivni, ekstravertni oseajni tip, k a k a v predstavlja Gete, i za intuitivni, introvertni m i saoni tip, koji p r e d s t a v l j a Siler.
2 B a

103

principa, koji se u o v o m sluaju ne pojavljuje vie kao stanje aficirano, nego kao aktivna potencija. D o k l e g o d j e o v e k ulan, o n nije nita n e g o svet, i da ne b u d e samo svet, on m o r a materiji davati o b l i k . Tu lei obrtanje pasivnoga, trpnji p o d l o n o g a ulnoga principa. Ali kako se takvo obrtanje m o e dogoditi? Ba o t o m e je re. Jedva se m o e p r e t p o s t a v i t i d a o v e k u isti m a h s v o m e s v e t u p o j m o v a d a j e onaj izvanredni obim koji bi bio potreban da materi j a l n o m s v e t u d a d e p r i s t a l u f o r m u i d a , u isti m a h , svoje aficirano stanje, svoju ulnost, iz pasivnoga stanja o b r n e u aktivno, i t i m e ga p o p n e na visinu svoga sveta ideja. Negde ovek m o r a da bude vezan, t a k o r e i podloan, j e r i n a e zaista n e b i b i o B o g u slian. O s i m ako je Sileru stalo do toga da p r e m a objektu uini nasilje. Ali time bi on arhainoj i n f e riornoj funkciji dopustio neogranieno pravo egzi s t e n c i j e , t o j e , k a o to j e p o z n a t o , Nie b a r t e o r i j s k i u i n i o d o c n i j e . O v a p r e t p o s t a v k a , r a z u m e se, n i k a k o s e n e s l a e s a S i l e r o m , j e r o n se, k o l i k o j e m e n i poznato, nigde nije izrazio u t o m pogledu. N j e g o v a formula ima ak sasvim naivno-idealistiki karakter i on se slae sa d u h o m n j e g o v a v r e m e n a , k o j e j o n i j e obolelo od onoga dubokog neverovanja u ljudsko bie i l j u d s k u istinu, k a o e p o h a p s i h o l o k o g a k r i t i c i z m a k o j u je Nie inaugurisao. ilerova formula mogla bi se ostvariti samo p r i m e n o m bezobzirnoga stanovita m o i , k o j e s e v i e n e stara z a p r a v i n o s t i p r a v d u p r e m a o b j e k t u ili z a s a v e s n o u z i m a n j e u o b z i r s o p stvene kompetencije. Jedino bi u o v o m sluaju, koji Siler izvesno nikad nije imao na umu, i inferiorna funkcija m o g l a dospeti do uestvovanja u ivotu. Na t a j n a i n se i a r h a i n o , n a i v n o i n e s v e s n o i t e k p o k r i v e n o s j a j e m velikih rei i l e p o g gesta, u v e k p r o turivalo i p o m o g l o n a m da postignemo sadanju k u l t u r u , o i j o j sutini, d a b o m e , o v e a n s t v o s a d a n e m a ba potpuno saglasno shvatanje. Arhaini n a g o n ka m o i , k o j i se d o n d e krio iza kulture gesta, v e je sada k a o takav doao na p o v r i n u i n e o b o r i v o d o kazao da smo mi jo uvek varvari. Jer ne treba z a b o r a v i t i d a , u k o l i k o s e s v e s t a n s t a v srne d i i t i i z 104

vesnom boguslinou zbog svoga visokoga i apsolut n o g a s t a n o v i t a , u t o l i k o s e r a z v i j a n e s v e s t a n stav, ali i j a j e b o g u s l i n o s t o r i j e n t i s a n a p r e m a n i z i n i , t j . p r e m a arhainom b o g u ulne i nasilne prirode. H e raklitova e n a n t i o d r o m i j a stara se za to da d o e v r e me u k o m e e i taj deus absconditus izii na p o v r i n u i pritisnuti uza zid b o g a naih ideala. K a o da se ljudi p r i k r a j u X V I I I v e k a n i s u d o b r o o s v r t a l i n a o n o to se tada dogaalo u Parizu, n e g o su se zanimali p o e z i j o m i u m e t n o u i o s t a j a l i u i z v e s n o m s a n j a r s k o m ili igraem stavu, da se m o d a o b m a n j u j u gledanjem u ponor ljudskoga bia:
A l i t a m o dole je strano, I I ovek neka ne kua bogove, nikad i nikad neka ne udi da vidi

Sto oni milostivo pokrivaju m r a k o m i strahotom.

K a d je Siler iveo, jo nije dolo v r e m e razra unavanja sa podzemnou. Nie je tome v r e m e n u i s v o j i m unutranjim b i e m stajao m n o g o blie i stoga je znao da se pribliujemo eposi n a j v e e b o r b e . Zato j e o n , k a o j e d i n i p r a v i u e n i k operihauerov ( S c h o penhauer), i razderao koprenu naivnosti i u svome Zaratustri izneo nekoliko stvari k o j e su bile o d r e e n e za najivlji sadraj potonjega vremena.

b)

osnovnim

nagonima

U d v a n a e s t o m p i s m u S i l e r se r a z r a u n a v a s o b a osnovna nagona, i njima ovde i posveuje potpuniji opis: ulnom nagonu je posao da oveka stavlja u ograde v r e m e n a , i da ga uini m a t e r i j o m . Taj n a gon zahteva da b u d e promene, da bi v r e m e imalo n e k a k a v sadraj. T o stanje isto ispunjenoga v r e m e n a z o v e s e oseaj ( E m p f i n d u n g ) . ovek u tome stanju nije nita d r u g o n e g o jedinstvo koliina, i s p u n j e n m o m e n a t v r e m e n a ili, t a v i e , o n t o n i j e , j e r njegova linost je sve dotle ponitena dokle n j i m e
2 6

2 L o c . c i t . p. 5 6 .

105

vlada oseaj, oveka koji zama vezuje slobodnijega sadanjosti.

i dokle ga v r e m e v u e sa sobom dalje. tei navie taj n a g o n neraskidljivim v e za ulni svet, i apstrakciju s n j e n a n a j putovanja u beskrajno vraa u granice
2 7

Sasvim je karakteristino za psihologiju ilerovu to o n i s p o l j a v a n j e t o g a n a g o n a s h v a t a k a o o s e a j , a n e m o d a k a o a k t i v n o u l n o uenje. T o p o k a z u j e d a u l n o s t z a n j e g a i m a k a r a k t e r reaktivnoga, a f i c i r a n o g s t a n j a , to j e k a r a k t e r i s t i n o z a i n t r o v e r t a . Ekstravertan o v e k izvesno bi n a j p r e istakao k a r a k t e r uenja. K a r a k t e r i s t i n o j e , z a t i m , t o j e t a j n a gon onaj koji zahteva promenu. Ideja hoe neprom e n l j i v o s t i venost. Ko stoji p o d p r i m a t o m ideje tei z a p o s t o j a n o u , i o t u d a s v e t o tei z a p r o m e n o m m o r a leati na strani k o j a je t o m e suprotna. U i l e r o v u s l u a j u , n a s t r a n i o s e a n j a i o s e a j a (oset, o p a a j ) , k o j i se, p r e m a p r a v i l u , z b o g s v o g a n e r a z v i j e n o g a stanja nisu stapali j e d n o s d r u g i m . iler i n i j e p r a v i o d o v o l j n u r a z l i k u i z m e u oseanja i oseaja, to d o k a z u j e o v a j stav: O s e a n j e m o e s a m o kazati, to je istinito za o v a j subjekat i u o v o m e m o m e n t u , i m o e doi drugi momenat, drugi subjekat koji e i z j a v u sadanjega oseaja p o v u i (Loc. cit. p. 59). O v o mesto jasno pokazuje da se u ilera oseaj (oset) i o s e a n j e ( u v s t v o ) ( E m p f i n d u n g u n d G e f u h l ) slivaju i u jezikoj upotrebi. Sadraj o v o g a stava pokazuje nedovoljno procenjivanje i diferenciranje oseanja od oseaja (opaaja). Diferencirano oseanje m o e p o s t a v l j a t i i opte valjivosti, a ne s a m o k a z u i s t i k e . A l i i s t i n a da je opaaj oseanja i n t r o v e r t n o g a mislenoga tipa z b o g svoga pasivnoga i reaktivnoga karaktera samo kazuistian, zato to se iznad p o j e dinoga sluaja, k o j i m je on jedino podstaknut, n i kad ne m o e uzdii do apstraktnog uporeivanja svih sluajeva, jer se za taj posao u introvertnoga m i s l e n o g t i p a n e stara f u n k c i j a o s e a n j a , n e g o f u n k c i j a miljenja. A l i o b r n u t o stoji stvar k o d introvertnoga o s e a j n o g tipa, g d e oseanje postie apstraktni i opti
L o c . cit. p. 57.

106

karakter i otuda m o e postavljati i opte i trajne vrednosti. Iz Silerova opisa proizlazi dalje da je opaaj o s e anja (ime ja oznaavam ba karakteristino m e a n j e o s e a n j a i o s e a j a u i n t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa) o n a f u n k c i j a o k o j o j se Ja i z r a a v a da n i j e s n j o m e istovetno. On ima karakter opiranja, stranoga, k o j e ponitava linost, odvlai je sa s o b o m , stavlja o veka izvan njega samoga, otuuje ga od njega s a m o g a . O t u d a ga i l e r u p o r e u j e i s afektom, k o j i o v e ka dovodi dotle da dolazi izvan sebe. Kad ovek zatim p o n o v o postaje smotren, o n d a se to z o v e isto t a k o p r a v i l n o ii u s e , t j . v r a a t i se u s v o j e Ja, uspostavljati svoju linost. Iz toga razumljivo proiz lazi d a s e z a i l e r a o p a a j o s e a n j a z a p r a v o n e p o j a v l j u j e k a o n e t o to p r i p a d a l i c u , n e g o k a o v i e ili manje neprijatna popratna okolnost, k o j o j se p o n e kad pobedonosno protivstavlja vrsta volja. Ali ekstravertnom se ini kao da ba ta strana sainjava n j e g o v u p r a v u s u t i n u , i k a o d a j e o n s t v a r n o p r i sebi b a o n d a k a d j e o d o b j e k t a a f i c i r a n , to zaista m o emo razumeti ako u z m e m o u obzir da je za njega veza sa o b j e k t o m diferencirana superiorna funkcija, k o j o j se apstraktno m i l j e n j e i oseanje isto tako protivi kao to je to za introvertnoga n e m i n o v n o . Predrasuda ulnosti pogaa koliko miljenje ekstravertnoga oseajnog tipa toliko i oseanje introvert n o g a m i s l e n o g tipa. Z a o b a t o znai k r a j n j e o g r a n i e n j e na m a t e r i j a l n o i k a z u i s t i k o . I d o i v l j a v a n j e na objektu poznaje najslobodnije putovanje u b e s k r a j n o , a ne s a m o apstrakcija k a o u ilera. Z b o g toga iskljuivanja ulnosti od p o j m a i o b i ma lica m o e iler da doe do tvrenja da je linost apsolutno i nedeljivo jedinstvo, koje nikada ne m o e biti u protivrenosti sa samim s o b o m . O v o j e dinstvo je deziderat intelekta, koji bi svoj subjekat hteo da odri u n a j i d e a m i j e m integritetu, i zato k a o superiornu funkciju iskljuuje funkciju ulnosti, k o j a se n j e m u ini inferiorna. Rezultat je osakaivanje
2 8 2 9
2 8

2 9

T j . ekstravertno. T j . introvertno.

107

ljudskoga bia, k o j e je ba bilo motiv i ishodna taka ilerova ispitivanja. K a k o oseanje za ilera ima kvalitet opaanja oseanja i stoga je samo kazuistiko, prirodno je da najvie c e n j e n j e , istinita v r e d n o s t venosti, p r i p a d a uobliavalakoj misli, t a k o z v a n o m u o b l i a v a l a k o m nagonu, kako ga iler z o v e : Ali ako misao jedared i s k a e : to je, onda ona odluuje zasvagda i veno, i v a l j i v o s t n j e n a i s k a z a z a j e m e n a j e s a m o m lino u, k o j a prkosi svakoj promeni. Meutim, ovek s e m o r a p i t a t i : d a l i j e zaista s a m o p o s t o j a n o s t s m i s a o i v r e d n o s t l i n o s t i ? N i j e li to i p r o m e n a i p o s t a j an j e , razvitak, koji m o d a predstavlja ak jo vie v r e d n o s t i n e g o l i isti p r k o s p r o t i v p r o m e n e ?
3 0 31 3 2

G d e , dakle, uobliavalaki n a g o n odrava vlast, i u n a m a d e l a isti o b j e k a t , t u j e n a j v i e p r o i r e n j e bia, tu iezavaju sve ograde, tu se o v e k iz jednog koliinskog jedinstva, na koje ga je ograniio oskudni smisao, izdigao do jedinstva ideja, k o j e p o d s o b o m obuhvata celo carstvo pojava. Mi nismo vie jedin ke, n e g o vrsta; sud svih d u h o v a izreen je naim s u d o m , izbor svih srca reprezentovan je naim delom. N e s u m n j i v o j e d a m i s a o i n t r o v e r t n o g a tei t o m e H i p e r i o n u , s a m o j e teta t o j e j e d i n s t v o i d e j a i d e a l b r o j n o ograniene ljudske klase. M i l j e n j e je samo funkcija koja, ako je potpuno razvijena i pokorava se samo s v o m sopstvenom zakonu, prirodno zahteva pravo na optu valjivost. Zato se miljenjem moe da obuhvati samo jedan deo sveta, drugi s a m o o s e a n j e m , trei samo o s e t o m itd. Z a t o i ima razlinih psihikih funkcija, jer se psihiki sistem m o e ipak bioloki shvatiti samo kao sistem prilagoivanja, i otuda po svoj prilici oiju i m a samo zato to ima svetlosti. Stoga m i l j e n j e i m a u svima okolnostima s a m o z n a a j t r e i n e ili e t v r t i n e , i a k o o n o v a i s a m o u s v o j o j s o p s t v e n o j s f e r i , k a o to g l e d a n j e i m a i s k l j u i v o v a i j i v u f u n k c i j u za p r i m a n j e treptaja svetlosti,
8 U o b l i a v a l a k i n a g o n s l a e s e u Silera s m i s l e n o m s n a g o m . Cf. l o c . cit. p. 6 8 . si L o c . cit. p. 59. U d a l j e m t o k u Siler s a m k r i t i k u j e t u t a k u .
8 2

108

sluanje za primanje treptaja zvuka. Ko zato j e d i n stvo ideja stavlja na najvie mesto, i opaaj oseanja osea kao suprotnost p r e m a s v o j o j linosti, taj se moe uporediti sa o v e k o m koji, dodue, ima dobre o i , ali j e p o r e d n j i h p o t p u n o g l u v i a n e s t e t i a n . M i n i s m o vie jedinke, nego vrsta; izvesno, ako se i d e n t i f i k u j e m o s m i l j e n j e m , u o p t e s a m o s jed nom f u n k c i j o m , o n d a s m o m i k o l e k t i v n a o p t e v a l j i v a b i a , ali p o t p u n o o t u e n a o d s e b e s a m i h . O s i m t e e t v r t i n e p s i h e , o s t a l e tri e t v r t i n e j e s u u t a m i , u p o t i s n u t o s t i i u s m a n j e n o j v r e d n o s t i . E s t - c e la n a t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i l o i n d ' e u x - m e m e s ? m o g l i b i s m o o v d e da p i t a m o s Rusoom ali ne na p r v o m mestu priroda, v e naa sopstvena psi hologija, koja na varvarski nain precenjuje jednu funkciju i daje se od nje otrgnuti. Taj napad ( i m p e tus) j e , r a z u m e se, d e o p r i r o d e , n a i m e o n a n e u k r o ena nagonska energija od k o j e diferencirani tip preza ako se ona sluajno jedared ne manifestu je u idealnoj funkciji, g d e se slavi i ceni k a o boanski entuzijazam, nego u nekoj inferiornoj funkciji, kao to S i l e r r a z g o v e t n o k a e : A l i t v o j a j e d i n k a i t v o j a s a d a n j a p o t r e b a povui e sa sobom promenu, i ono za im sada vatreno udi uinie predmetom svoga preziranja. A l i da li se neukroeno, b e z m e r n o i disproporcion i s a n o p o k a z u j e u u l n o s t i in a b j e c t i s s i m o l o c o ili u n a j v i e r a z v i j e n o j f u n k c i j i k a o n j e n o p r e c e n j i v a n j e ili d e i f i k a c i j a , t o j e , u z e v i u o s n o v i , i s t o , n a i m e varvarstvo. T o se, r a z u m e se, n e m o e u v i d e t i d o k l e g o d j e o v e k j o h i p n o t i s a n predmetom d e l a n j a i p r i t o m e p r e v i a kako s e t o d e l a n j e v r i . Biti istovetan s j e d n o m diferenciranom funkci j o m z n a i b i t i k o l e k t i v a n , s v a k a k o n e v i e kolektivno istovetan, k a o p r i m i t i v a n o v e k , n e g o kolektivno pri lagoen, u k o l i k o j e s u d s v i h d u h o v a i s k a z a n n a i m sudom, jer mi tada mislimo i g o v o r i m o tano onako k a k v o je opte oekivanje u onih ije je miljenje u istoj meri diferencirano i prilagoeno. I izbor svih srca predstavljen je naim d e l o m , ukoliko mislimo i d e l a m o ba o n a k o k a k o svi ele da se misli i dela. 109

A s v i m i s l e i e l e da je n a j b o l j e i n a j v i e d o s t o j n o t e n j e t o a k o se, k o l i k o j e g o d m o g u n o , d o s p e v a d o identiteta s j e d n o m diferenciranom f u n k c i j o m , j e r to d o n o s i n a j o e v i d n i j e s o c i j a l n e k o r i s t i , ali n i i m o s o binama ljudske prirode, koje ponekad sainjavaju velik d e o individualnosti, n a j v e e tete. C i m se, kae iler, ustvrdi prvobitan, dakle nuan a n t a g o nizam oba nagona, onda, dakako, n e m a nikakva drugoga sredstva da se odri jedinstvo u o v e k u nego da se u l n i n a g o n neuslovljeno podvrgne u m n o m . Iz t o g a m o e nastati s a m o j e d n o o b l i n o s t , ali n i k a k v a harmonija, i ovek ostaje i dalje v e n o p o d e l j e n . Poto za oveka predstavlja tekou da pored sve pokretljivosti oseanja ostane veran s v o j i m osnovnim s t a v o v i m a , on se l a a p o d e s n i j e g a s r e d s t v a da otupi jivanjem oseanja obezbedi karakter; jer, svakako, beskrajno je lake ouvati spokojstvo p r e d r a z o r u anim protivnikom negoli savlaivati hrabra i jaka neprijatelja. U toj operaciji i sastoji se n a j v e i m d e l o m o n o to se z o v e u o b l i a v a n j e oveka, i to u n a j b o l j e m smislu rei, g d e to znai obdelavanje u n u t r a njega, a ne samo spoljanjega oveka. Tako uobli en ovek bie, dakako, sauvan od toga da bude g r u b a p r i r o d a i d a s e k a o t a k a v p o k a z u j e ; ali o n e , u isti m a h , o s n o v n i m s t a v o v i m a b i t i z a t i e n o d s v i h oseaja prirode, i ovetvo spol ja m o i e da mu se isto tako m a l o pribliava k a o i o v e t v o i z n u t r a .
3 8 34

I ileru je poznato da o b e funkcije, miljenje i a f i c i r a n o s t ( o s e a j o s e a n j a ) , m o g u jedna drugoj da podmeu (to s e d e a v a b a o n d a , k a o to s m o v i d e l i , kad se jednoj funkciji da prvenstvo). O n moe in tenzitet, k o j i iziskuje t v o r n u snagu, da stavi na t r p n u (aficiranost), da n a g o n o m za g r a d i v o pretekne n a g o n za oblik, i da od m o i koja prima napravi onu koja o d r e u j e . Ekstenzitet, k o j i p r i p a d a t r p n o j s n a z i , m o e d a dodeli t v o r n o j ( p o z i t i v n o m m i l j e n j u ) , d a n a g o n o m za oblik pretekne nagon za gradivo, i da moi koja prima podmetne onu koja odreuje. U prvom
ss L o c . cit. p . 6 1 s. 3* L o c . c i t . p . 6 7 .

110

sluaju on nikada nee biti on sam, u d r u g o m slu aju nikada n e e biti neto d r u g o .
8 6

U o v o m v e o m a znaajnom pasusu sadrano je m n o g o od onoga o e m u smo v e raspravljali. A k o snaga pozitivnoga miljenja pritie opaaju oseanja, t o b i z n a i l o i s t o t o i o b r t a n j e i n t r o v e r t n o g a tipa, onda kvaliteti nediferenciranih, arhainih opaaj a oseanja d o b i v a j u vlast, t j . jedinka t i m e pada u k r a j n j u vezanost, u identitet s o p a e n i m o b j e k t o m . O v o stanje odgovara takozvanoj inferiornoj ekstraversiji, tj. ekstraversiji koja oveka tako rei potpuno otki da od n j e g o v a Ja i r a z r e a v a u a r h a i n e k o l e k t i v n e veze i identitete. On tada nije vie o n sam, nego ista vezanost, istovetan sa s v o j i m o b j e k t o m , i stoga je bez stanovita. Protiv toga stanja introvertni o v e k i n s t i n k t i v n o o s e a n a j v e i o t p o r , ali t o g a n e ometa da u njega ee nesvesno zapadne. To stanje n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a n e srne s e z a m e n i t i e k s t r a v e r s i j o m ekstravertna tipa, iako j e introvertni u v e k sklon da izvri tu z a m e n u i da p r e m a toj ekstraver siji p o k a e isto p r e z i r a n j e k o j e je on, u o s n o v i uzev, svagda imao za svoju sopstvenu ekstravertnu vezu. Obrnuto, drugi sluaj znai isto predstavljanje i n t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa, k o j i sebe o d s e c a n j e m inferiornih opaanja oseanja osuuje na steril nost, t j . odlazi u o n o stanje u k o m e m u se o v e tvo spol ja m o e isto tako m a l o pribliavati k a o i ovetvo iznutra.
8 6

I o v d e je oevidno da iler svagda pie samo sa stanovita introvertnoga oveka. Jer ekstravertni, k o j i s v o j e Ja n e m a u m i l j e n j u , n e g o u oseaj n o j vezi s o b j e k t o m , nalazi sebe ba na objektu, dok se introvertni na n j e m u gubi. A l i ekstravertni, kad je introvertan, dolazi do svoje inferiorne vezanosti sa kolektivnim mislima, do identiteta sa kolektivnim m i l j e n j e m arhaine, konkretistine vrste, to bi se m o g l o o z n a i t i k a o osetno predstavljanje. U o v o j i n S5 8 menem vilu ne, L o c . c i t . p . 6 4 s. Radi otklanjanja nesporazuma hou ovde da napo da se to preziranje ne odnosi na objekat, bar u p r a nego samo na vezu sa njim.

111

feriornoj funkciji on se g u b i isto o n a k o kao i n t r o vertni u svojoj ekstraversiji. Otuda ekstravertni o s e a istu n e n a k l o n o s t i l i s t r a h ili t i h o p r e z i r a n j e z a introversiju k o j u i introvertni osea za ekstraversiju. iler suprotnost i z m e u o b a mehanizma u n j e g o v u s l u a j u , d a k l e , i z m e u o s e t a i m i l j e n j a ili, k a o to on t a k o e kae, i z m e u m a t e r i j e i f o r m e ili trpljenja i delatnosti (aficiranosti aktivnoga m i l j e n j a ) o s e a k a o nepremostivu. R a s t o j a n j e i z m e u oseta i miljenja je b e s k r a j n o , i ne m o e se ba niim posredovati izmeu njih. Oba stanja stoje u suprotnosti j e d n o p r e m a d r u g o m i nikada ne mogu da postanu jedno. Ali oba nagona hoe da postoje, i kao energije, kako to iler zamilja na moderan nain, hoe i potrebuju stanje ispregnutosti ( A b s p a n n u n g ) . S t o se tie n a g o n a za g r a d i vo, kao i nagona za oblik, njihovi su zahtevi vrlo o z b i l j n i , j e r s e j e d a n u s a z n a v a n j u v e z u j e z a stvar nost, a d r u g i za nunost stvari.*" A l i , i s p r e g n u t o s t u l n o g a n a g o n a n e srne n i n a k o j i n a i n d a b u d e d e l o v a n j e f i z i k e n e m o i ili o t u p e l o s t i o s e t a , k o j a s v u gde zasluuje samo preziranje; ona m o r a da bude radnja slobode, delatnost linosti, k o j a s v o j i m m o ralnim intenzitetom umerava onaj ulni. Samo u k o r i s t d u h a srne u l o i z g u b i t i . P r e m a t o m e m o r a s e zakljuiti da duh s m e izgubiti s a m o u korist ula. i l e r t o , d o d u e , n e k a e d i r e k t n o , ali t a k o m i s l i , s u d e i po smislu, kad kae: Ona ispregnutost nagona za o b lik s m e isto tako m a l o d a b u d e d e l o v a n j e d u h o v n e n e m o i ili s l a b o s t i m i s l e n i h ili v o l j n i h s n a g a ; t i m e b i ljudska priroda bila uniena. Obilje oseta mora da b u d e n j e n slavni izvor; ba ulnost m o r a p o b e i v a k o m snagom da potvruje svoju oblast i da se opire nasilju, k o j e bi j o j duh rado uinio t i m e to se p r e daje delanju pre nje.
3 7 3 8 3 9 4 1

U suprotnosti p r e m a ljenju. sa L o c c i t . p . 9 0 s. * L o c . c i t . p . 6 8 . L o c . c i t . p . 7 6 s. L o c . c i t . p . 6 8 s.
3 7 4

gorenavedenom

reaktivnom

mi

112

U tim recima izraeno je priznanje da ulnost i m a j e d n a k o o p r a v d a n j e kao i duhovnost. iler, d a kle, priznaje osetu p r a v o na sopstvenu egzistenciju. A l i u isti m a h v i d i m o u o v o m s t a v u n a g o v e t e n u j o jednu, dublju misao, naime ideju o uzajamnom d e l o v a n j u o b a n a g o n a , o z a j e d n i c i i n t e r e s a ili simbiozi, k a o to b i s m o m o d e r n i j e r e k l i , p r i e m u b i p r o d u k a t opadanja j e d n e delatnosti bio zemljite za ishranu druge. iler kae da se uzajamno delovanje oba n a g o n a s a s t o j i u t o m e t o d e l a t n o s t j e d n o g a u isti m a h osniva i ograniava d e l a t n o s t d r u g o g a , i da s v a k i pojedini za se dolazi do svoje najvie manifestacije ba time to drugi dela. Otuda, p r e m a toj misli, n j i h o v a suprotnost ne bi se nikako smela shvatiti k a o n e t o to t r e b a resiti, n e g o , n a p r o t i v , k a o n e t o to j e k o r i s n o i to u n a p r e u j e i v o t , to b i t r e b a l o s a m o odravati i potpomagati. Ovaj zahtev uperen je prav ce protiv pretezanja jedne diferencirane i socijalno dragocene funkcije, jer ona u p r v o j liniji pritenjava i isisava i n f e r i o r n e f u n k c i j e . To bi znailo ropski r e volt protiv h e r o j s k o g a ideala, koji nas p r i m o r a v a da za jedno r t v u j e m o s v e drugo. K a d se s t i m p r i n c i p o m k o j i j e , k a o to j e p o z n a t o , u n a r o i t o v i s o k o j m e r i izgraen hrianstvom u p r v o m r e d u radi o d u h o v l j a vanja oveka, a koji je zatim davao najefektivniju p o m o za n j e g o v o materijalisanje j e d a r e d raskrsti, o n d a se p r i r o d n o oslobaaju inferiorne funkcije, i, s p r a v o m ili b e z p r a v a , z a h t e v a j u j e d n a k o p r i z n a n j e kao i diferencirana funkcija. Time e se otvoreno p o kazati p o t p u n a suprotnost i z m e u ulnosti i d u h o v n o s t i , ili i z m e u o p a a j a o s e a n j a ili m i l j e n j a , u i n t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa. P o t p u n a suprotnost, k a o to i i l e r k a e , u z r o k u j e u z a j a m n o o g r a n i a v a n j e , to p s i h o l o k i z n a i i s t o to i a b o l i c i j u p r i n c i p a m o i , t j . odricanje od opte valjivosti na osnovu diferencira ne, i opte prilagoene, kolektivne funkcije. Iz toga n e s m e t a n o p r o i z l a z i individualizam, t j . n u n o s t p r i znanja individualnosti, priznanje oveka ovakva k a k a v jeste. A l i u j m o k a k o i l e r p o k u a v a d a s e p r i blii p r o b l e m u ! O v a j uzajamni odnos oba nagona jeste, dodue, zadatak uma, koji o v e k m o e sasvim
8 Jung, Odabrana dela, V

113

d a resi s a m o u p o t p u n o s t i s v o g a p o s t o j a n j a . T o j e u p r a v o m smislu rei ideja o n j e g o v u ovetvu, dakle jedno beskrajno, k o m e se on u toku vremena moe s v e v i e p r i b l i a v a t i , ali g a n i k a d a n e m o e d o s t i i . teta je to je Siler k a o tip o d r e e n ; k a d to ne bi bio, nikada m u n e b i m o g l o pasti n a p a m e t d a z a j e d n i k o delovanje oba nagona posmatra kao zadatak uma, jer suprotnosti se ne m o g u racionalno ujediniti tertium n o n datur zato se ba i z o v u suprotnosti. Osim ako Siler p o d u m o m ne razumeva neto drugo negoli ratio, n a i m e n e k u viu, g o t o v o mistiku m o . Suprotnosti se m o g u samo praktiki ujediniti kao k o m p r o m i s ili iracionalno, j e r i z m e u n j i h n a s t a j e j e d n o novum, k o j e s e r a z l i k u j e i o d j e d n e i o d d r u g e , a i p a k j e s p o s o b n o d a n a isti n a i n p r i m i n j i h o v e energije k a o izraz i j e d n e i druge, a ne j e d n e od njih. Neto t a k v o ne m o e se izmisliti, n e g o se s a m o i v o t o m m o e stvoriti. N a o v u poslednju m o g u n o s t m i sli u s t v a r i i S i l e r , k a o to v i d i m o u s l e d e i m r e e n i c a m a : A l i d a i m a s l u a j e v a g d e b i o n ( o v e k ) u isti m a h s t e k a o t o d v o s t r u k o i s k u s t v o , g d e b i u isti m a h postao svestan s v o j e slobode i osetio s v o j e postojanje, g d e b i s e u isti m a h o s e a o k a o m a t e r i j a i n a u i o p o znavati sebe kao duh, on bi u t i m sluajevima, i ba samo u njima, imao potpun pogled na svoje ovetvo, i p r e d m e t k o j i bi mu pribavio taj p o g l e d sluio bi mu k a o s i m b o l n j e g o v o g izvrenog o d r e e n j a (Loc. cit. p. 70).
42

K a d b i o v e k , d a k l e , m o g a o d a u isti m a h i v i i j e d n u i d r u g u s n a g u ili i j e d a n i d r u g i n a g o n , t j . d a mislei osea i da oseaj ui misli, o n d a bi u n j e m u iz o n o g a t o d o i v l j u j e (to S i l e r z o v e p r e d m e t o m ) n a s t a o simbol, k o j i b i i z r a a v a o n j e g o v o p o s t i g n u t o o d reenje, tj. njegov put na k o m e se ujedinjuju Da i Ne. P r e n e g o to poblie p r e e m o na psihologiju te misli, h o e m o da se u v e r i m o k a k o Siler shvata s u tinu i postanak simbola. P r e d m e t ulnoga nagona z o v e s e ivot u n a j i r e m z n a e n j u ; p o j a m k o j i z n a i celo materijalno bie, i svu neposrednu sadanjost u u l i m a . P r e d m e t n a g o n a u o b l i a v a n j a z o v e se lik
L o c . cit. p. 69.

114

 p o j a m k o j i o b u h v a t a sve f o r m a l n e osobine stvari i sve veze njihove prema snagama miljenja. P r e d m e t f u n k c i j e k o j a p o s r e d u j e z o v e s e , p o S i l e r u , ivi lik, a to bi b a b i o s i m b o l u k o m e se s u p r o t n o s t i u j e d i n j u j u , p o j a m k o j i slui z a o z n a k u s v i m a e s t e tikim osobinama p o j a v a i j e d n o m reju, o n o m e to se u najirem znaenju zove lepotom. Ali simbol pretpostavlja i f u n k c i j u k o j a s i m b o l e stvara, jo j e d nu, koja razumeva simbol. Jer ova poslednja nije ukljuena u stvaranje simbola, naprotiv, ona je za sebna funkcija, k o j u b i s m o mogli oznaiti kao milje n j e u s i m b o l i m a ili s i m b o l i k o r a z u m e v a n j e . N a i m e , sutina s i m b o l a se sastoji u t o m e to on prikazuje j e d n o stanje stvari k o j e po sebi nije u celini r a z u m ljivo, i to samo intuitivno nagovetava n j e g o v m o g u an smisao. Stvaranje simbola nije racionalan proces; j e r takav p r o c e s nikada ne bi m o g a o stvoriti sliku k o j a prikazuje u osnovi neshvatljivu sadrinu. R a zumevanje simbola zahteva izvesnu intuiciju, koja priblino uoava smisao tog stvorenog simbola i u n o si ga u s v e s t . O v u f u n k c i j u z o v e S i l e r t r e i m n a g o n o m , na gonom za igru, k o j i n i j e d n o j od o b e j u s u p r o t n i h f u n k c i j a n i j e s l i a n , ali i p a k s t o j i i z m e u n j i h i vodi rauna o njima, pod pretpostavkom, naime (to i l e r n e p r i m e u j e ) , d a b i o s e a n j e i m i l j e n j e b i l i o n d a zbiljske f u n k c i j e . A l i i m a i h n e m a l o k o d kojih ni oseanje ni miljenje nisu sasvim z b i l j ski, i o n d a bi tu m e s t o igre m o r a l a u sredini da stoji zbilja. Iako iler na d r u g o m mestu porie egzisten c i j u t r e e g p o s r e d n i k o g o s n o v n o g n a g o n a ( p . 61), ipak e m o prihvatiti da je, dodue, n j e g o v zakljuak m a l o o s k u d a n , ali n j e g o v a i n t u i c i j a u t o l i k o p r a v i l n i j a . J e r s t v a r n o s t o j i n e t o i z m e u s u p r o t n o s t i , ali j e o n o u isto diferenciranoga tipa postalo nevidljivo. U i n trovertnoga o n o lei u o n o m to ja z o v e m opaaj o s e anja. Z b o g relativnoga potiskivanja inferiorna f u n k c i j a je s a m o j e d n i m d e l o m v e z a n a uza svest, a d r u g i m d e l o m se dri nesvesnoga. Diferencirana funkcija je,
4 3 4 4

4 4

L o c cit. p. 73. L o c . cit. p . 7 4 .

115

koliko god je moguno, prilagoena spoljanjem rea litetu, ona je doista zapravo funkcija stvarnosti, i stoga je u n j o j fantastini elemenat u n a j v e o j m o g u n o j meri iskljuen. On se zato asocirao s inferi o r n i m funkcijama, k o j e se u g u u j u na slian nain. Otuda oseanje introvertnoga, koje je obino senti mentalno, ima veoma jaku primesu nesvesne fanta zije. Trei elemenat, u k o m e se suprotnosti sastaju, jeste s j e d n e strane stvaralaka, a s druge strane r e c e p t i v n a delatnost fantazije. O v a f u n k c i j a j e o n o t o iler obeleava kao nagon za igru, ime on vie misli n e g o to s t v a r n o k a e . O n k l i e : J e r , d a n a j z a d t o v e jedared izreknemo, o v e k se igra samo onde gde je on u p u n o m znaenju rei ovek, i on je sasvim ovek samo onde gde se igra. Predmet nagona za igru je za njega lepota. o v e k treba lepotom samo da se igra, i on treba samo l e p o t o m da se igra.
4 5

S i l e r j e z a p r a v o b i o s v e s t a n ta b i t o m o g l o z n a iti d a s e n a g o n z a i g r u d o n e k l e s t a v i n a n a j v i e m e s t o . K a o to s m o v e v i d e l i , p o n i t e n j e p o t i s k i v a n j a izaziva odskakanje suprotnosti j e d n e za d r u g o m i i z jednai van je, k o j e se nuno zavrava obaranjem d o tadanjih najviih vrednosti. To je katastrofa kulture, k a o to j e m i d a n a s j o r a z u m e v a m o , a k o s e v a r v a r ska strana E v r o p l j a n i n o v a prijavi za re, j e r ko j a m i za to da e takav o v e k , kad se p o n e igrati, postaviti sebi za cilj ba estetiko raspoloenje i uivanje prave lepote? To bi bila anticipacija sasvim nepravino n e opravdane vrste. Stavie, iz nunoga unienja k u l t u r noga napora treba oekivati sasvim neto drugo. iler zato s p r a v o m kae: Estetiki n a g o n za i g r o m j e d v a e se jo moi da upozna u svojim p r v i m pokuajima, jer tu neprestano posreduje ulni nagon s v o j o m t v r doglavou i svojom divljom poudom. Otuda vidimo da grubi ukus n a j p r e dohvata o n o to je n o v o i i z n e nadno, areno, pustolovno i bizarno, estoko i divljano, i da ni od ega toliko ne bei koliko od bezazlenosti i spokojstva. * Iz toga se m o r a zakljuiti da je iler bio svestan opasnosti toga preobraaja. Ta o k o l i L o c . c i t . p . 7 9 .
4

L o c . cit. p. 156.

116

nost objanjava i to to se on sam ne m o e zadovoljiti n a e n i m r e e n j e m , n e g o o s e a j a k u p o t r e b u d a o veku dade pouzdaniji fundamenat za njegovo o v e t v o n e g o l i to t o m o e b i t i n e s i g u r n a o s n o v a e s t e t i k o - i g r a e g stava. To m o r a i da b u d e tako. Jer s u p r o t n o s t i z m e u o b e j u f u n k c i j a ili f u n k c i o n i h g r u p a jeste u tolikoj m e r i velika i ozbiljna da bi igra j e d v a bila d o v o l j n a da nadmai sve tekoe i svu ozbiljnost toga sukoba. Similia similibus curantur potrebno je neto tree, k o j e se ozbiljnou bar izjednauje sa d r u g i m d v e m a funkcijama. K o d igraeg stava m o r a da otpadne svaka ozbiljnost, i time je stvorena m o gunost za apsolutnu odredijivost. N a g o n u se svia da ga p r i m a m l j u j e as oset as miljenje, i da se j e d a r e d igra objektima, a drugi put mislima. Ali, u svakom sluaju, on se n e e igrati s a m o l e p o t o m , j e r za to o v e k ne bi smeo vie da b u d e varvarin, n e g o bi v e m o r a o da b u d e estetiki vaspitan, d o k je re ba o t o m e k a k o on m o e da izie iz v a r v a r s k o g a stanja. Stoga se pre svega m o r a jedared utvrditi gde ovek zapravo stoji u s v o m najunutranjijem biu. On je a priori isto toliko oset k o l i k o i m i l j e n j e , on je u s u protnosti sa s a m i m s o b o m , a otuda na neki nain m o r a i da p o s r e d u j e i u s v o j o j n a j i n t i m n i j o j s u t i n i da bude bie koje, dodue, uzima uea u oba n a g o n a , ali s e m o e i o d j e d n o g i o d d r u g o g n a g o n a d a razlui, tako da on n a g o n e m o e , dodue, pretrpljivati i u d a t o m s l u a j u i m s e p o k o r a v a t i , ili i h m o e p r i m e n j i v a t i , ali n a t a j n a i n t o s e o d n j i h r a z l u u j e k a o od prirodnih snaga, k o j i m a je on, dodue, p o d v r g n u t , ali s k o j i m a s e n e o s e a i s t o v e t n i m . i l e r s e o tome ovako izraava: O v o stanovanje dvaju o s n o v nih nagona u oveku ne protivrei, uostalom, ni na koji nain apsolutnom jedinstvu duha, im ovek sta ne sam duh razlui vati i od j e d n o g i od drugog n a gona. Oba nagona egzistuju i dejstvuju, dodue, u n j e m u , ali o n s a m n i j e n i m a t e r i j a n i f o r m a , n i u l n o s t n i u m ( L o c . cit. p . 99). ini mi se da iler o v d e nagovetava neto v e o ma v a n o , naime izdvojivost jedne individualne je zgre, k o j a , d o d u e , m o e d a b u d e a s s u b j e k a t a s 117

o b j e k a t s u p r o t n i h f u n k c i j a , ali s v a g d a o s t a j e n e r a z luiva od njih. S a m o razluivanje je intelektualan isto tako kao i m o r a l a n sud. U j e d n o g a deava se to miljenjem, u drugoga oseanjem. A k o razluivanje n e p o e z a r u k o m ili a k o s e u o p t e n e i z v r i , o n d a j e neminovna posledica da se pojavljuje razreavanje j e d i n k e u suprotnosna d v o j s t v a t i m e to ona postaje s njima istovetna. Dalja posledica je razdvajanje sa s a m i m s o b o m , ili p r o i z v o l j n a o d l u k a z a o v u ili o n u stranu p o d nasilnim potiskivanjem suprotne strane. O v a j tok misli je v e o m a staro razmiljanje, k o j e je, koliko ja znam, psiholoki najinteresantnije f o r m u l i s a o Sinesije, h r i a n s k i e p i s k o p iz P t o l e m a i d e i u e n i k H i p a t i j i n . U s v o j o j k n j i z i De somnUs on s p i r i tus-u phantasticus-u o d r e u j e praktiki isto mesto u psihologiji kao Siler nagonu za igru, a ja stvaralakoj f a n t a z i j i , s a m o s e o n m e s t o p s i h o l o k i i z r a a v a meta fiziki, ali t o z a n a e s v r h e , k a o s t a r a j e z i k a u p o treba, ne dolazi u obzir. Sinesije kae o n j e m u : S p i ritus phantasticus inter aeterna et t e m p o r a l i a m e d i u s est, q u o e t p l u r i m u m v i v i m u s . S p i r i t u s p h a n t a s t i c u s u j e d i n j u j e u s e b i s u p r o t n o s t i , i o t u d a silazi i u n a gonsku prirodu sve do ivotinjskog, gde postaje i n stinkt i podstreka d e m o n s k i h p o u d a : Vendicat e n i m sibi spiritus hic aliquid v e l u t p r o p r i u m , t a n q u a m ex vicinis quibusdam ab extremis utrisque, et q u a e t a m l o n g e disjuncta sunt, o c c u r u n t in una n a tura. A t q u i essentiae phantasticae latitudinem natura per multas r e r u m sortes extendit, descendit utique usque ad animalia, quibus n o n adest ulterius intell e c t u s . A t q u e est a n i m a l i s i p s i u s r a t i o , m u l t a q u e p e r p h a n t a s t i c a m h a n e e s s e n t i a m sapit a n i m a l e t c . Tota genera d a e m o n u m ex ejusmodi vita suam sortiu n t u r essentiam. lila e n i m ex toto suo esse imaginaria s u n t , e t e x iis q u a e f i u n t i n t u s , i m a g i n a t a .
47

D e m o n i psiholoki nisu nita d r u g o n e g o i n t e r f e rencije nesvesnoga, tj. provale spontane prirode u kontinuitet svesnoga toka od strane nesvesnih k o m pleksa. K o m p l e k s i se m o g u uporediti sa demonima,
47 N a v o d i m g o d . 1497. po latinskom prevou Marsilija Ficina od

118

koji udljivo ometaju nae miljenje i delanje, i o t u d a j e stari i s r e d n j i v e k t e k e n e u r o t i k e s m e t n j e s h v a t a o k a o o p s e d n u t o s t . A k o se, d a k l e , j e d i n k a k o n sekventno stavlja na j e d n u stranu, onda se nesvesno s t a v l j a n a d r u g u i b u n i se, t o j e , p r i r o d n o , n a j v i e m o r a l o pasti u oi n o v o p l a t o n s k i m i hrianskim f i l o sofima, ukoliko su zastupali stanovite p o t p u n o g a oduhovljavanja. Naroito je dragoceno ukazivanje na imaginarnu p r i r o d u d e m o n a . K a o to sam g o r e i z l o io, ba je fantastini elemenat onaj k o j i je u n e s v e s n o m a s o c i r a n s p o t i s n u t i m f u n k c i j a m a . T i m e to s e jedinka (kao to krae m o e m o rei mesto i n d i v i d u a l na jezgra) ne razluuje od suprotnosti, ona postaje s njima istovetna i time iznutra rastrgana, t j . nastaje m u n a n e j e d i n s t v e n o s t . T o Sinesije i z r a a v a o v a k o : P r o i n d e spiritus hic animalis, q u e m beati spiritual e m q u o q u e a n i m a m v o c a v e r u n t , fit d e u s e t d a e m o n omniformis et idolum. In hoc etiam anima poenas exhibet. U e s t v o v a n j e m u o n o m to je nagonsko duh p o staje b o g i mnogoliki d e m o n . Ova osobena misao postaje odmah razumljiva ako se podsetimo da su oset i m i l j e n j e po sebi kolektivne funkcije, u k o j e se j e d i n k a (duh u ilera) n e r a z l i k o v a n j e m razreila. Ona, dakle, postaje time kolektivno bie, t j . B o g u slina, j e r je B o g kolektivna predstava o svuda rai r e n o m b i u . U o v o m s t a n j u , k a e Sinesije, d u a trpi m u k u . Ali o s l o b o e n j e se stie razlikovanjem, t j . t i m e to s e d u h , a k o j e p o s t a o h u m i d u s e t c r a s sus, spusti u dubinu, t j . b u d e u m e a n u o b j e k a t , a suprotno tome, ako se m u k o m preien suv i vreo p o n o v o u s p n e g o r e , t i m to s e b a s v o j i m v a t r e n i m kvalitetom razluuje od vlanosti svoga p o d z e m n o g a boravita. P r i r o d n o j e to s e p o s t a v l j a p i t a n j e k o j o m s e s n a g o m nedeljivo, ba jedinka, moe da brani od rastavljivakih nagona. Da se to moe dogoditi putem na gona za igru, na to ni iler ne misli vie na o v o m mestu, jer tu mora da bude re o neemu ozbiljnom, o v a n o j snazi, k o j a j e d i n k u m o e uspeno da o d v o j i od suprotnosti. Jer na j e d n o j strani z o v e n a j v i a 119

v r e d n o s t , n a j v i i i d e a l , a n a d r u g o j strani m a m i n a j jae zadovoljstvo. Svaki od ova dva osnovna nago na, kae Siler, tei, im je doao do razvitka, po s v o j o j p r i r o d i i n u n o d a s e z a d o v o l j i , ali b a z a t o to oba n u n o i to o b a ipak tee ka p r o t i v p o l o e n i m objektima ponitava se ovo dvostruko primoravanje, i volja p o t v r u j e s v o j u p o t p u n u s l o b o d u i z m e u j e d n o g i drugog. V o l j a je, dakle, ona k o j a se i p r e m a j e d n o m i p r e m a d r u g o m n a g o n u p o n a a k a o m o , ali se nijedan od n j i h ne m o e sam po sebi, k a o m o , ponaati p r e m a drugom. N e m a u o v e k u nikakve d r u g e m o i d o n j e g o v e v o l j e , i s a m o o n o to o v e k a unitava, s m r t i s v a k o o t i m a n j e svesti, m o e unititi unutranju slobodu.
4 8

Pravilno je da se suprotnosti logiki ponitavaju, ali p r a k t i k i s t v a r n e s t o j i t a k o , n e g o p r a k t i k i n a g o n i stoje aktivno jedan protiv drugoga i uzrokuju sukob koji je isprva nereljiv. V o l j a bi mogla, dodue, o d l u i t i , ali s a m o o n d a a k o a n t i c i p i r a m o o n o s t a n j e k o j e se tek m o r a postii. M e u t i m , jo n i j e reen p r o b l e m k a k o o v e k izlazi i z v a r v a r s t v a , i j o n i j e i s p o s t a v l j e n o o n o s t a n j e k o j e b i j e d i n o m o g l o da, "jolji d a onaj pravac koji vodi rauna i o j e d n o m j o drugom n a g o n u i s j e d i n j u j e i h . B a je to z n a k -<Jarv*trskoga stanja to je v o l j a jednostrano odreena, j e d n o m funkcijom, jer volja mora ipak imati jedan sadraj, j e d a n c i l j . A k a k o je taj cilj dat? N i k a k o d r u k i j e nego prethodnim psihikim procesom, koji intelektu a l n i m ili o s e a j n i m s u d o m ili u l n i m u e n j e m d a j e volji sadraj i cilj. A k o u l n o m uenju kao motivu volje poputamo, onda ispunjavajui jedan nagon d e l a m o protiv svoga racionalnog suda. A k o pak racio n a l n o m sudu ostavimo da spor izravna, onda e se i najpravinija podela uzimanja u obzir ipak uvek oslanjati na racionalni sud i otuda d r u g o m nagonu doputati prvenstvo nad ulnou. V o l j a e u svima okolnostima biti o d r e i v a n a as vie o v o m , as vie o n o m stranom, dokle god, naime, bude upuena na t o d a s v o j e s a d r a j e d o b i v a o d j e d n e ili d r u g e s t r a n e . A l i d a b i v o l j a s t v a r n o m o g l a resiti s p o r , o n a b i s e
L o c . cit. p. 99 i 100.

120

m o r a l a o s n i v a t i n a s r e d n j e m s t a n j u ili p r o c e s u k o j i d a j e sadraj, a o v a j ni j e d n o j ni d r u g o j strani n i j e s u v i e b l i z a k ili s u v i e d a l e k . O v a j s a d r a j m o r a o b i , p o S i l e r o v o j d e f i n i c i j i , b i t i simbolian, j e r s a m o s i m bolu m o e pripadati mesto k o j e posreduje izmeu suprotnosti. Stvarnost k o j u jedan nagon pretpostav lja jeste sasvim druga nego stvarnost drugoga n a g o n a . O n a bi d r u g o j b i l a nestvarna ili privid, i v i c e versa. Ali simbolu ovaj dvostruki karakter realnog i irealnog ne pripada. To ne bi bio nikakav simbol kad bi bio samo realan, j e r onda bi to bila realna pojava, k o j a ne bi m o g l a biti simbolina. A simbolino m o e b i t i s a m o o n o to u j e d n o m o b u h v a t a i d r u g o . K a d b i to bilo irealno, o n o ne bi bilo nita d r u g o n e g o p r a z n a i m a g i n a c i j a , k o j a s e n e b i o d n o s i l a n i n a ta r e alno, i na taj nain i ne bi bila simbol. Racionalne funkcije po svojoj prirodi nesposobne su da proizvode simbole, jer one produkuju samo ra cionalno, koje je jednoznano odreeno, a ne o b u h v a t a u isti m a h i d r u g o , s u p r o t s t a v l j e n e F u n k c i j e ulnosti takoe su nesposobne da proizvode simbole, jer i o n e su j e d n o z n a n o o d r e e n e o b j e k t o m i sadre s a m o s e b e , a n e d r u g o . o v e k b i se, d a k l e , r a d i p r o nalaenja one nepristrasne osnove za volju morao obratiti d r u g o j instanciji, u k o j e suprotnosti nisu j a sno odvojene, nego jo prvobitno sjedinjene. To o e v i d n o nije sluaj u svesti. Jer svest je po e l o m s v o m b i u diskriminacija, r a z l u i v a n j e Ja i Ne-ja, s u b j e k t a i o b j e k t a , Da i N e , itd. S v e s n o r a z l u i v a n j e u o p t e i z vrilo je odvajanje suprotnosnih dvojstava, jer samo svest m o e da sazna o n o to je p r i k l a d n o i da ga r a z lui od neprikladnog i bezvrednog. Samo ona moe o v u f u n k c i j u oglasiti za dragocenu, a o n u za b e z v r e d nu, i stoga o v o j davati snagu volje, a onoj suzbijati zahteve. A l i g d e n e m a n i k a k v e svesti, g d e instinktiv no j o nesvesno dri vlast, tu n e m a nikakva r a z m i ljanja, nikakva p r o i contra, nikakva neslaganja, nego je prosto deavanje, sreena instinktivnost, p r o porcija ivota. (Ukoliko, naime, instinkt ne nailazi na situacije k o j i m a je neprilagoen. U o v o m sluaju p o j a v l j u j e se zagaivanje, afekat, konfuzija i panika.) 121

Bilo bi, dakle, bezizgledno k a d bi se o v e k radi reenja sukoba i z m e u n a g o n a o b r a a o svesti. S v e s n o r e e n j e b i l o b i ista p r o i z v o l j n o s t i s t o g a n e b i n i k a d a m o g l o dati v o l j i o n a j simbolini sadraj k o j i jedini moe da iracionalno isposreduje logiku suprotnost. Zato moramo da idemo dublje, moramo da zahvatimo u o n e o s n o v e svesti k o j i su j o sauvali s v o j u p r v o bitnu instinktivnost, n a i m e u nesvesno, g d e se sve psihike funkcije nerazlueno slivaju u prvobitnu i fundamentalnu aktivnost psihikog. Oskudna razluenost u nesvesnom dolazi najpre od g o t o v o n e p o sredne povezanosti svih modanih centara m e u s o b o m , a zatim, u d r u g o j liniji, od relativno slabe e n e r getike vrednosti nesvesnih elemenata. Da oni i m a j u r e l a t i v n o m a l o e n e r g i j e , p r o i z l a z i o t u d a to n e s v e stan elemenat, a k o d o b i v a to j a e naglaavanje, o d m a h i prestaje da b u d e subliminalan, j e r se tada, n a ime, uzdie iznad praga svesti, a za to je o s p o s o b ljen samo naroitom, njemu imanentnom energijom. T i m e on postaje upad, predstava koja se slobodno p e n j e (Herbart). J a k e e n e r g e t i k e v r e d n o s t i s a d r a ja svesti d e l u j u k a o intenzivno osvetljenje, i time n j i h o v e razlike postaju razgovetno saznatljive, a zamene iskljuene. U nesvesnom, pak, uzajamno se p o d m e u najheterogeniji elementi, ukoliko i oni imaju samo nestalnu analogiju, ba s v o j o m neznatnom jasnou, s v o j o m slabom energetikom vrednou. ak se i ulni utisci slivaju, k a o to v i d i m o u fotizama (Blojler B l e u l e r ) , u a u d i t i o n c o l o r i e e . I j e z i k s a d r i n e m a l o s t v a r i o d tih n e s v e s n i h s l i v a n j a , k a o t o sam to pokazao, na primer, za glas, za svetlost, za stanja due. Nesvesno bi, dakle, bilo ona psihika instancija g d e se s v e to je u svesti rastavljeno i s u protno sliva u grupisanja i uobliavanja, koja, kad se k a o takva u z d i g n u do svetlosti svesti, p o k a z u j u prirodu k o j a odaje sastavne delove ka ko j e d n e tako i d r u g e s t r a n e , a i p a k n e p r i p a d a o v o j ili o n o j strani,
49 6 0

Upor. uz to rad Nunbergov: Vber kdrperliche Begleiterscheinungen assoziativer Vorgange. U Junga: Diagnost. Assoz. stud. B d . I I , p. 1 9 6 ss.
4

60

Wandl.

und

Symb.

der

Libido,

p.

155

ss.

122

n e g o trai p r a v o n a s a m o s t a l a n p o l o a j u s r e d i n i . Ovaj njen poloaj u sredini sainjava njenu vrednost ili n e v r e d n o s t z a s v e s t ; n e v r e d n o s t u k o l i k o s e k a o n e p o s r e d n o nita jasno razluljivo ne m o e opaziti na n j e n u grupisanju, zbog ega svest dolazi u n e d o u m i c u ta d a s t i m e p o n e , a n e v r e d n o s t u t o l i k o u k o liko ba njoj nerazluljivo daje onaj simbolini k a rakter koji mora pripadati sadraju volje koja posre duje. Osim volje, k o j a sasvim zavisi od svoga sadra ja, oveku je kao p o m o n o sredstvo dato jo ono materinsko mesto stvaralake fantazije, nesvesno, k o j e u svako doba m o e da stvara simbole p u t e m p r i r o d n o g a procesa elementarne psihike delatnosti, simbole koji m o g u da slue za od r e enje v o l j e k o j a posreduje. K a e m m o g u , jer simbol eo ipso ne d o l a z i u p r a z n i n u , n e g o o s t a j e u n e s v e s n o m , i to s v e d o k energetike vrednosti sadraja svesti prevazilaze vrednost nesvesnog simbola. Ali pod normalnim uslovima to je uvek sluaj, a pod nenormalnim uslovima re je o obrtanju podele vrednosti, pri e m u nesvesnom pripada via vrednost negoli svesnom. U o v o m sluaju, d o d u e , izlazi s i m b o l n a p o v r i n u s v e sti, a d a n e n a l a z i p r i j e m a k o d s v e s n e v o l j e i k o d egzekutivnih svesnih funkcija, jer su ove, naime, z b o g o b r t a n j a v r e d n o s t i p o s t a l e subliminalne. N e s v e s n o j e p o s t a l o superliminalno, z b o g e g a s e p o j a v i l o d u h o v n o nenormalno stanje, nered duha. Otuda pod normalnim prilikama nesvesnom sim b o l u t r e b a vetaki p r i v o d i t i e n e r g i j u , d a d o b i j e v e u vrednost i da se tako p r i v e d e svesti. To se deava i time se p o n o v o p r i k l j u u j e m o ideji razluivanja k o j u j e S i l e r p o k r e n u o r a z l u i v a n j e m sopstvenosti (des Selbst) od s u p r o t n o s t i . R a z l u i v a n j e je i s t o to i p o v l a e n j e libida s o b e j u strana, u k o l i k o je libido disponibilan. U nagonima investirani libido, naime, s a m o j e d o i z v e s n e m e r e slobodno disponibilan, u p r a vo dotle dokle dopire kao snaga volje, a k a o takav predstavlja onu mnoinu energije k o j o m Ja slobod n o raspolae. V o l j a u o v o m sluaju ima sopstvenost za m o g u a n cilj. Taj cilj je utoliko m o g u n i j i u k o l i k o j e d a l j i r a z v i t a k stian s u k o b o m . V o l j a u o v o m 123

s l u a j u n e o d l u u j e i z m e u s u p r o t n o s t i , nego samo za sopstvenost, t j . d i s p o n i b i l n a e n e r g i j a p o v l a i se ka s o p s t v e n o s t i , d r u g i m recima introvertuje s e . I n t r o versija znai samo to da je libido zadran k o d s o p stvenosti i da mu je zabranjeno da uestvuje u b o r b i suprotnosti. K a k o mu je put napolje zatvoren, on se prirodno obraa miljenju, zbog ega se ponovo n a h o d i u o p a s n o s t i da d o s p e u s u k o b . U a k t r a z l u i v a n j a i introversije spada to to disponibilni libido nije vie razreen samo od spoljanjega objekta nego i od unutranjega objekta, naime od misli. Na taj nain on postaje potpuno bezobjektan, nije vie vezan ni z a ta to b i m o g l o d a b u d e s a d r a j s v e s t i , i o t u d a pada u nesvesno, gde automatski dohvati gotovi m a t e r i j a l f a n t a z i j e , i t i m e g a p o k r e e n a u z d i z a n j e . Siler o v izraz za simbol, n a i m e ivi lik, jeste sreno i z a bran, jer izdignuti materijal fantazije sadrava slike psiholokoga razvitka jedinke u n j e n i m sukcesivnim s t a n j i m a , u n e k u r u k u o z n a i v a n j e ili c r t a n j e d a l j e g a puta izmeu suprotnosti. A k o v e razluivalaka d e latnost svesti ee ne nalazi m n o g o stvari na slika ma da ih neposredno razume, onda ove intuicije ipak sadravaju n e k u ivu snagu, koja odreujui m o e da dejstvuje na volju. Odreivanje volje vri se prema o b e m a stranama, zbog ega posle nekoga v r e m e n a suprotnosti p o n o v o postaju jae. Ali obnovljeni s u k o b p o n o v o i z a z i v a isti, m a l o a s o c r t a n i p r o c e s , z b o g ega je svagda p o n o v o o m o g u e n dalji korak. Ja sam tu funkciju posredovanja suprotnosti obeleio kao transcendentnu funkciju, i p o d n j o m , d a k l e , ne r a z u m e v a m nita tajanstveno, n e g o s a m o f u n k c i j u s v e s n i h i n e s v e s n i h e l e m e n a t a ili, m o d a k a o u m a t e m a tici, z a j e d n i k u f u n k c i j u r e a l n i h i i m a g i n a r n i h k o l i ina. Osim volje ija vanost ne treba da se time osporava i m a m o jo stvaralaku fantaziju kao ira51

51 M o r a m naglasiti da o v u funkciju ovde prikazujem s a m o u principu. D a l j i prilozi za o v a j v e o m a k o m p l e k s a n problem, kod koga nain primanja nesvesnih materijalija u svest ima v e o m a dubok znaaj, nahode se u m o m e radu La structure de l'Inconscient (Archives de Psvchologie. Dec. 1916) k a o i u m o j o j b r o u r i Die Psvchologie der unbetvussten Prozesse ( R a s c h e r , Z i i r i c h , 1 9 1 7 ) .

124

cionalnu instinktivnu funkciju, k o j a jedina moe v o lji da da takav sadraj koji sastavlja suprotnosti. To je ona funkcija k o j u je iler intuitivno shvatio kao i z v o r s i m b o l a , ali o z n a i o k a o n a g o n z a i g r u i s t o g a je nije dalje m o g a o uiniti u p o t r e b l j i v o m za m o t i v a ciju volje. Da bi dospeo do sadraja volje, on je p r i b e g a o razumu, i time stigao na j e d n u stranu. A l i on se naem problemu nenadno pribliio kad kae: Ona m o o s e a j a m o r a , d a k l e , b i t i u n i t e n a p r e n e g o to zakon (naime umna volja) moe da bude dignut do toga. T i m e , dakle, nije u i n j e n o da neto p o n e to jo nije bilo. Covek ne moe neposredno od oseaja p r e i k m i l j e n j u ; on mora uiniti korak nazad, j e r samo kad je jedna determinacija p o n o v o ponitena m o e da se pojavi protivpoloena. On mora, dakle trenutno biti slobodan od svakoga o d r e e n j a i proi stanje iste odredljivosti. Dakle, m o r a se na izvestan nain vratiti o n o m n e g a t i v n o m stanju iste b e z o d r e e n o s t i u k o m e s e n a h o d i o p r e n e g o to j e m a ta ostavilo utisak na n j e g o v o ulo. A l i ono stanje bilo je sadrajem p o t p u n o prazno, i sada je stvar u t o m e da se jednaka bezodreenost i j e d n a k o neograniena odredljivost u d r u e sa to je m o g u n o v e o m sadrin o m , j e r iz toga stanja treba da neposredno proizie neto pozitivno. Odreenje k o j e je ono primilo sen z a c i j o m m o r a se, d a k l e , v r s t o d r a t i , j e r o n o n e srne d a i z g u b i r e a l n o s t ; ali u isti m a h o d r e e n j e , u k o l i k o j e o n o ogranienje, m o r a biti poniteno, j e r treba d a zauzme mesto neograniena odredljivost.
5 2

O v o teko r a z u m l j i v o m e s t o sad s e v e n a o s n o vu o n o g a to je ranije kazano m o e lako razumeti, ako samo u v e k i m a m o na u m u da je iler postojano s k l o n d a r e e n j e trai u u m n o j v o l j i . M o r a s e z a m i sliti d a o v a j m o m e n a t n e p o s t o j i . A l i t a d a j e o n o to on kae potpuno jasno. K o r a k nazad jeste razlui vanje od suprotnih nagona, odreivanje i povlaenje libida od unutranjih i spoljanjih objekata. iler ovde svakako ima najpre na u m u ulni objekat, jer, k a o to j e v e r e e n o , k o d n j e g a j e u v e k r e o t o m e da se dospe na stranu u m n o g a miljenja, k o j e je,
M L o c . cit. p. 104.

125

k a k o se n j e m u ini, n e m i n o v n o n u n o za o d r e e n j e volje. Ali ipak mu se namee nunost da svako o d r e e n j e uniti. T i m e je implicite dato i o d r e e n j e od unutranjega objekta, ideje, inae bi bilo nemoguno dospeti do p o t p u n e besadrajnosti i bezodreenosti, dakle do onog prvobitnog stanja nesvesnosti u k o m e jo nikakva diskriminatorna svest nije postavila s u b jekat i objekat. T i m e iler, k a o to je opte poznato, m i s l i n a i s t o o n o t o s a m j a f o r m u l i s a o k a o introversiju u nesvesno. N e o g r a n i e n a o d r e d l j i v o s t z n a i , k a o to j e p o znato, neto slino kao stanje nesvesnog, u k o m e sve m o e da dejstvuje na sve bez razlike. O v o prazno sta n j e svesti treba da b u d e u d r u e n o sa to je m o g u n o v e o m sadrinom. O v a sadrina, k a o opreka prazni ni svesti, m o e biti s a m o n e s v e s n i sadraj, j e r n e k a k a v drugi sadraj n i j e dat. T i m e j e o e v i d n o izraeno s j e d i n j e n j e n e s v e s n o g i svesnog, i iz toga stanja t r e ba neto pozitivno da proizie. O v o pozitivno jeste za n a s simbolino odreenje volje. Za i l e r a je to jedno srednje stanje, k o j i m nastaje sjedinjenje o s e ta i miljenja. On ga zove srednje raspoloenje, u k o m e u isti m a h d e l a j u u l n o s t i u m , ali b a z b o g toga u z a j a m n o ponitavaju s v o j u o d r e i v a k u silu i protivstavljanjem izazivaju negaciju. Ponitavanje suprotnosti izaziva prazninu, k o j u mi upravo z o v e m o nesvesno. O v o stanje, poto nije suprotnostima o d r e eno, pristupano je svakom odreenju. iler ga zove estetiko s t a n j e ( L o c . c i t . p . 105). Z n a a j n o j e d a on pri t o m e previa da ulnost i um u o v o m stanju n e m o g u u isti m a h d a d e l a j u , j e r , k a o t o i l e r sam kae, oni su ak poniteni u z a j a m n o m negacijom. Ali kako ipak neto mora da dela, a iler n e m a n i kakvu drugu funkciju na raspolaganju, onda moraju za njega ponovo da delaju suprotnosna dvojstva. N j i h o v a d e l a t n o s t s v a k a k o p o s t o j i , ali k a k o j e s v e s t prazna, ona mora nunim nainom da bude u n e svesnom. Meutim, ovaj p o j a m ileru nedostaje, i zato je on o v d e isto to i naa s i m b o l o t v o r n a d e l a t 5 3

K a o Sto S i l e r p r a v i l n o v e k j e n u l a . L o c . cit. p . 108.

M

kae,

estetikom

stanju o

126

nost, stvaralaka fantazija. Siler estetiko stanje definie kao v e z u j e d n e stvari sa c e l i n o m naih r a z linih snaga (duevnih moi), a da za p o j e d i n u od njih nije odreen objekat. On bi moda bolje ui n i o d a se, m e s t o o v e n e s t a l n e d e f i n i c i j e , o v d e v r a t i o na svoj raniji p o j a m simbola, jer simbol ima kvalitet koji se odnosi na sve psihike funkcije a da nije o d reen objekat pojedine od njih. Uspeh postizanja o v o g a srednjega raspoloenja Siler vidi u injenici da je o v e k u sad ve od prirode postalo m o g u n o da o d s e b e n a i n i to h o e d a m u j e p o t p u n o v r a e n a s l o b o d a d a b u d e o n o to t r e b a d a b u d e . K a k o S i l e r postupa preimustveno intelektualno i racionalno, on pada kao rtva svoga suda. To v e pokazuje izbor i z raza estetiki. Da je on bio upoznat s i n d i j s k o m l i t e r a t u r o m , v i d e o b i d a iskonska slika, k o j a n j e m u lebdi pred oima, ima sasvim drugo znaenje negoli estetika. N j e g o v a intuicija nala j e nesvestan m o del, koji u n a e m d u h u o d a v n o lei gotov. A l i on ga tumai kao estetiki, iako je sam pre svega ista k a o s i m b o l i n o . Iskonska slika n a k o j u j a m i s l i m jeste ono osobeno obrazovanje ideja na Istoku, k o j e se u I n d i j i z g u s n u l o u u e n j e o brahman-atmanu, a u K i n i n a l o s v o g a p r e d s t a v n i k a u Lao-Ceu. I n d i j s k o s h v a tanje ui osloboenju od suprotnosti, a p o d n j i m a se razumevaju sva afektivna stanja i emocionalne v e zanosti za objekat. O s l o b o e n j e sleduje posle p o v l a enja libida od svih sadraja, zbog ega nastaje p o t puna introversija. Ovaj psiholoki proces na v e o m a k a r a k t e r i s t i a n n a i n o z n a u j e s e k a o tapas, t o s e najbolje prevodi izrazom sedenje na jajima. Ovaj izraz odlino crta stanje besadrajne meditacije, u k o j o j se libido donekle kao toplina za v r e m e lea n j a privodi s o p s t v e n o m sebi. P o t p u n i m o d r e e n j e m svih funkcija od objekta nastaje nunim nainom u u n u t r a n j e m b i u (u sebi) ekvivalenat o b j e k t i v n o g a realiteta, resp. potpuni identitet o n o g a to je iznutra i o n o g a to je spolja, i taj identitet m o e se tehniki o b e l e i t i k a o tat tvam asi (to si t i ) . S t a p a n j i m a s a m o ga sebe sa vezama p r e m a o b j e k t u nastaje identitet samoga sebe (atman) sa sutinom sveta (tj. sa v e z a 127

ma subjektovim prema objektu), tako da se saznaje identitet unutranjega i spoljanjega atmana. P o j a m brahmana samo se malo razlikuje od p o j m a atmana, jer u b r a h m a n u nije explicite dat p o j a m samoga sebe, nego s a m o j e d n o tako rei optije, ne poblie o d r e d ljivije stanje identiteta o n o g a to je u subjektu i o n o g a to j e i z v a n s u b j e k t a . Tapasu u i z v e s n o m s m i s l u p a r a l e l a n p o j a m j e s t e joga, i p o d t i m s e i m a r a z u mevati ne toliko stanje meditacije koliko svesna t e h nika vaspitanja za tapasno stanje. Joga je metoda po k o j o j se libido planski uvlai i time se oslobaa iz veza suprotnosti. Cilj tapasa i j o g e jeste uspostavlja n j e srednjega stanja, iz k o g a proizlazi o n o to stvara i to oslobaa. Psiholoki rezultat za p o j e d i n c a jeste d o s t i z a n j e b r a h m a n a , n a j v i e s v e t l o s t i , ili a n a n de (ananda = milina). To je krajnji cilj vebanja za o s l o b o e n j e . A l i j e isti p r o c e s u isti m a h z a m i l j e n i kao kosmogonski, jer iz brahman-atmana kao vaseljenske osnove proizlazi celo stvaranje. Kosmogonski mit je, kao svaki mit, projekcija nesvesnih procesa. Egzistencija ovoga mita dokazuje, dakle, da se u n e svesnom o n o g a k o j i se veba za tapas n a h o d e stvara laki procesi, k o j i se i m a j u shvatiti k a o n o v a d o t e rivanja prema objektu. Siler kae: i m se u oveku p o j a v i svetlost, n e m a v i e n i k a k v e m o i i z v a n n j e g a . i m u n j e m u n a s t a n e tiina, s t i a v a se i o l u j a u s v e miru, i b o r b a snaga u prirodi s m i r u j e se i z m e u g r a nica k o j e ostaju. Otuda nije nikakvo u d o ako p r a stara p o e z i j a o t o m v e l i k o m d o g a a j u u u n u t r a n j e m biu ovekovu govori kao o revoluciji u spoljanjem svetu, itd. J o g o m se veze sa objektom introvertuju i o d u z i m a n j e m vrednosti sputaju u nesvesno, g d e , k a o to j e g o r e p r e d s t a v l j e n o , m o g u d a u u u n o v e asocijacije sa d r u g i m nesvesnim sadrajima i stoga, kad se izvri tapasno vebanje, p r o m e n j e n e p o n o v o prilaze objektu. P r o m e n o m veze sa o b j e k t o m objekat je dobio n o v o lice. On je kao novostvoren; otuda je kosmogonski mit odlian simbol za rezultat tapasnog vebanja. U indijskom religioznom v e b a nju, k o j e tako rei vri samo introversiju, n o v o p r i 54

M L o c . cit. p. 135.

128

l a g o i v a n j e o b j e k t u , r a z u m e se, n e m a n i k a k a v z n a aj, nego ostaje kao nesvesno projiciran k o s m o g o n ski p o u n i m i t , a d a n e d o l a z i d o p r a k t i n o g p r e u o b l i avanja. U t o m e indijski religiozni stav stoji tako rei u dijametralnoj suprotnosti p r e m a zapadnjako-hricanskom stavu, j e r hrianski princip ljubavi vri ekstraversiju i bezuslovno potrebuje spoljanji objekat. Prvi princip dobiva zato bogatstvo saznanja, drugi izobilje dela. U p o j m u b r a h m a n a s a d r a n j e i p o j a m ritam (pravi put), svetski poredak. U b r a h m a n u , kao stva ralakoj sutini sveta i svetskoj osnovi, dolaze stvari na pravi put, jer u n j e m u su o n e v e n o razreene i novostvorene; iz b r a h m a n a sleduje sav razvitak na ureenom putu. P o j a m ritama vodi nas p o j m u Tao u hao-Cea. T a k o j e p r a v i p u t , z a k o n i t o u p r a v l j a n j e , srednji put izmeu suprotnosti, osloboen od njih, a i p a k ih u s e b i u j e d i n j u j e . S m i s a o i v o t a s a s t o j i se u t o m e to s e h o d i t i m p u t e m s r e d n j e g a a d a s e n i k a d a ne upada u suprotnosti. Ekstatini m o m e n a t sasvim n e d o s t a j e u Lao-Cea; o n j e z a m e n j e n n a d m o n o m f i losofskom jasnou, intelektualnom i intuitivnom mudrou, koja nije zamuena nikakvom mistikom m a g l o m , i k o j a predstavlja ba o n o to je najdostinije u d u h o v n o j nadmonosti, pa je zato u tolikoj meri liena haotinog da se od nesreenosti o v o g a s t v a r noga sveta udaljuje u zvezdane daljine. Ona pripi t o m l j u j e s v e d i v l j e , ali g a n e d o h v a t a i s t e i g a i n e p r e u o b l i a v a ga u v i e . M o g l o bi se lako prigovoriti da je analogija ilerovih misli s o v i m prividno dalekim idejama i s u v i e n a t e g n u t a . A l i n e srne s e p r e v i d e t i d a s u s e u s k o ro p o s l e ilera ba iste i d e j e m o n o p r o b i l e u g e n i j u openhauerovu, i da su se sa z a p a d n j a k i m g e r m a n skim d u h o m najintimnije povezale, tako da otada pa sve dosad ne iezavaju vie iz njega. Po m o m e m i ljenju, m a l o i m a znaaja to to je latinski p r e v o d Upaniada od Anketija di Perona ( A n q u e t i l du P e r r o n ) (1802) b i o p r i s t u p a a n o p e n h a u e r u , d o k i l e r svakako nema nikakve svesne veze, prema vestima k o j e su u n j e g o v o doba bile jo v e o m a oskudne. U
9 Jung, Odabrana dela, V

129

s v o m praktikom iskustvu dovoljno sam se uverio da ne treba direktnih posredovanja da se proizvedu takve srodnosti. V i d i m o ak neto sasvim slino u osnovnim p o g l e d i m a Majstora Ekeharta (Meister E c k e h a r t ) , a d e l i m i n o i u o s n o v n i m p o g l e d i m a Kantovim, k o j i i m a j u s a s v i m u d n u s l i n o s t s i d e j a m a Upaniada, m a d a n i s u n i n a j m a n j e , n e p o s r e d n o ili p o s r e d n o , iskusili n j i h o v u t i c a j . D e a v a s e i s t o k a o sa s v i m a m i t o v i m a i simbolima, k o j i u s v i m a k u t o v i m a zemlje m o g u autohtono da nastanu pa su ipak istovetni, j e r proizlaze ba iz istog i s v u g d e rairenog ljudskog nesvesnog, iji su sadraji beskrajno m a n j e razlini negoli rase i jedinke. Smatram za potrebno i to da p o v u e m paralelu i z m e u i l e r o v i h m i s l i i m i s l i I s t o k a , d a se, n a i m e , Silerove ideje oslobode uskoga ruha estetizma. Estet i z a m j e n e s p o s o b a n d a rei s u v i e o z b i l j n i i t e k i z a datak vaspitanja ovekova, jer on svagda v e p r e t p o stavlja o n o to bi ba trebalo da proizvede, n a i m e sposobnost ljubavi p r e m a lepoti. On upravo ometa produbljivanje problema, jer svagda otklanja p o gled od runog, r a v o g i tekog, i tei za u i v a n j e m , iako plemenitim. Stoga estetizmu i nedostaje svaka snaga za m o r a l n o motivisanje, j e r je on u n a j d u b l j o j sutini i p a k s a m o p r e i m j e n i h e d o n i z a m . i l e r s e , d o d u e , t r u d i d a d o n e s e n e u s l o v l j e n m o r a l a n m o t i v , ali mu dokazivanje u t o m e ipak ne polazi za r u k o m , jer j e n j e m u , ba z b o g estetikoga stava, n e m o g u n o d a vidi do kakvih konsekvencija vodi priznanje druge strane ljudske prirode. S u k o b k o j i time nastaje znai, naime, takvu zabunu i takav bol za oveka da on gledanjem lepote u najboljem sluaju moe ponovo da potisne suprotnost, a da je se ipak ne oslobodi, i m e je u n a j b o l j e m sluaju p o n o v o u s p o s t a v ljeno staro stanje. Da se o v e k u p o m o g n e da izie iz toga sukoba, p o t r e b a n je drugi stav negoli estetiki. To ba pokazuje paralela s i d e j a m a Istoka. Indijska
55

U p o t r e b l j a v a m re estetizam k a o s k r a e n izraz z a estetiki pogled na svet. O t u d a ne m i s l i m na onaj esteti z a m sa r a v i m p r i z v u k o m estetiziranja i igranja s u n o e n j e m svojih oseanja, to bi se m o d a m o g l o obeleiti k a o estetizam.
5 5

130

filosofija religije shvatila je taj p r o b l e m u svoj n j e g o v o j dubini i pokazala koja je kategorija sredstava potrebna da se omogui reenje sukoba. ovek potrebuje za to najvie moralno naprezanje, najvee s a m o poricanje i portvovan je, najviu religioznu ozbilj n o s t , p r a v u s v e t o s t . K a o to j e p o z n a t o , operihauer je, pored svega priznanja estetikog, ba tu stranu p r o b l e m a n a j j a s n i j e i s t a k a o . R a z u m e se, n i k a k o s e n e s m e m o prevariti mislei da su rei estetiki, l e p o t a i t d . z v u a l e Sileru i s t o o n a k o k a o n a m a . J a zaista n e p r e t e r u j e m k a d t v r d i m d a j e l e p o t a za Silera b i l a religiozan ideal. L e p o t a je b i l a n j e g o v a r e l i g i j a . N j e g o v o estetiko r a s p o l o e n j e m o g l o b i s e isto tako dobro prevesti izrazom religiozna pobonost. A l i j e Silerova i n t u i c i j a , n e i s k a z u j u i n e t o t a k v o i ne obeleavajui jezgro svog problema explicite kao religiozno, dola do religioznoga problema, razume se do religioznog p r o b l e m a primitivca, o k o j e m on u s v o m ispitivanju ak prilino opirno raspravlja, ne provodei tu liniju do kraja. Znaajno je da u daljem toku njegovih razmiljanja pitanje nagona za igru dolazi sasvim u pozadinu, u prilog p o j m a estetikoga r a s p o l o e n j a , k o j e k a o d a p o s t i e gotovo m i s t i k u v r e d n o s t . M i s l i m d a t o nije s l u a j n o , nego se o s n i v a n a o d r e e n o m r a z l o g u . Cesto se b a n a j b o l j e i n a j d u b l j e misli j e d n o g a dela najupornije protive j a s n o m p o i m a n j u i formulisanju, ako bi na razlinim mestima i bile nagovetene i otuda zapravo d o v o l j n o s p r e m n e da s v o j u sintezu o m o g u e do jasna izraza. ini mi se kao da se i o v d e p o j a v l j u j e takva teko a. Za p o j a m estetikoga raspoloenja kao s r e d n j e g a s t v a r a l a k o g a s t a n j a i l e r s a m p r i n o s i misli n a osnovu kojih se lako m o e upoznati dubina i o z b i l j nost t o g a p r o b l e m a . S d r u g e strane, on je isto tako jasno video nagon za igru kao onu traenu sred n j u delatnost. Ne m o e se poricati da ova oba p o i m a nja stoje jedno prema drugom u izvesnoj suprotno sti, j e r i g r a i o z b i l j n o s t t e k o h o e d a s e p o d n o s e . Ozbiljnost sleduje posle dubokog unutranjeg prisi ljavan ja, a igra je n j e g o v spoljanji izraz, n j e g o v a s p e k a t o k r e n u t s v e s t i . N i j e r e , r a z u m e se, o nekom 131

hotenju igre, n e g o o t o m e da je ovek prinuen na igru, o t o m e da se f a n t a z i j a i s p o l j a v a u i g r i unutra njom p r i m o r a n o u , b e z p r i t i s k a o k o l n o s t i , a i b e z p r i t i s k a v o l j e . T o j e ozbiljna i g r a . P a i p a k j e t o i g r a , p o s m a t r a n a spol ja, od svesti, t j . sa stanovita k o l e k tivnoga suda. A l i to je igra iz unutranje p r i n u e n o sti. T o j e d v o z n a n a o s o b i n a , i o n a j e v e z a n a z a s v e stvaralako. A k o igra protie u s a m o j sebi, ne p r o i z v o d e i neto t r a j n o i ivo, o n d a je to s a m o igra, a u d r u g o m sluaju to se zove stvaralaki rad. Iz igra koga kretanja inilaca, ije v e z e isprva nisu vrste, nastaju grupisanja koja posmatralaki i kritiki inte lekat tek naknadno procenjuje. Za proizvoenje n o v o g ne stara se intelekat, n e g o n a g o n za i g r u iz u n u tranje primoranosti. Stvaralaki duh igra se o b j e k tima k o j e voli. Otuda se svaka stvaralaka delatnost ije mogunosti ostaju skrivene gomili lako moe smatrati k a o igrarija. I m a odista vrlo m a l o stvara lakih ljudi kojima se nije zameralo zbog igrarije. K a d je u p i t a n j u genijalni o v e k k a k a v je b i o iler, doista s m o skloni da u v a i m o ta gledita. A l i sam g e nijalan o v e k eli da prevazie izuzetnoga o v e k a i s v o j u vrstu i da stigne do optijega oveka, da i n j e mu dopadne unapreivanje i osloboavanje, e m u se stvaralac ionako v e iz najjae unutranje p r i m o r a nosti n i k a k o n e m o e d a ukloni. A l i m o g u n o s t p r o irenja takva gledita na vaspitanje oveka uopte n i j e u n a p r e d z a j e m e n a , ili se b a r ini da to nije.
56

Z a r e e n j e t o g a p i t a n j a m o r a m o se, k a o u v e k u o v a k v i m sluajevima, pozivati na svedoanstva istorije ljudskoga duha. Z a t o je p o t r e b n o da sebi jo j e dared predstavimo s k o j e osnove treba polaziti pri obdelavanju toga pitanja: videli smo da Siler zahteva razreivanje suprotnosti sve do potpune praznine
U p o r . uz ovo Uber die notivendigen Grenzen beim Gebrauch schoner Formen, p. 1 9 5 . Zato, naime, to se u estetiki prefinjenog o v e k a uobrazilja i u svojoj slobodnoj igri u p r a v l j a p r e m a z a k o n i m a , i to se u l u svia da ne u i v a bez pristanka uma, lako se zahteva od u m a uzvratna usluga, da se u zbilji svoga zakonodavstva upravlja p r e m a interesi ma uobrazilje, i ne zapoveda volji bez pristanka ulnih n a gona.

132

svesti, u k o j o j , dakle, ni na koji n a i n ne i g r a j u u l o gu ni oseti, ni oseanja, ni misli. T a k v o traeno stanje jeste, dakle, stanje n e d i f e r e n c i r a n e svesti, ili svesti u k o j o j su d e p o t e n c i r a n j e m energikih vrednosti svi sadraji izgubili s v o j u razliitost. A l i stvarna svest je moguna samo onde gde vrednosti izazivaju neku razluljivost sadraja. G d e razluijivost nedostaje, tu ne m o e biti n i k a k v e stvarne svesti. Z b o g toga t a k v o sta n j e s m e m o obeleiti kao nesvesno, iako postoji m o gunost svesti u s v a k o doba. R e je, dakle, o abaissement du niveau mental (aneJanet) a r t i f i c i jelne prirode, otuda i o slinosti s j o g o m i stanjima hipnotikoga engourdissement-a. Koliko ja znam, iler se nigde nije izraavao o t o m e kako on zapra vo zamilja tehniku da se posluim t o m re ju za proizvoenje estetikoga raspoloenja. Primer s J u n o n o m Ludovizi, koji on m i m o g r e d daje u s v o jim pismima, pokazuje n a m stanje estetike p o bonosti, i n j e n karakter sastoji se u p o t p u n o j p r e danosti i uoseanju u objekat posmatranja. Ali m o e se opaziti da u stanju o v e pobonosti nedostaje k a rakteristika besadrajnosti i bezodreenosti. M e u tim, ovaj primer, zajedno sa jo drugim mestima, ipak pokazuje da ileru lebdi pred oima ideja p o bonosti. T i m e p o n o v o zahvatamo u oblast reli g i o z n i h f e n o m e n a ; ali u isti m a h o t v a r a n a m s e i i z gled na stvarnu m o g u n o s t proirenja takvih gledita na o p t e g a o v e k a . Stanje religiozne pobonosti jeste kolektivni fenomen, koji nije vezan za individualnu obdarenost.
5 7 5 8

Ali ima jo vie mogunosti. V e smo videli da se praznina svesti, resp. n e s v e s n o stanje izaziva s p u tanjem libida u nesvesno. U nesvesnom lee s p r e m ni relativno naglaeni sadraji, n a i m e k o m p l e k s i s e anja individualne prolosti, p r e svega roditeljski kompleks, koji je istovetan s k o m p l e k s o m detinjstva. Pobonou, dakle sputanjem libida u nesvesno, r e 3 7

L o c . cit. p. 8 1 .

L o c . cit. p . 8 1 : j e r e n s k i b o g i z i s k u j e n a e o b o a v a nje, itd.

5 8

133

aktivie se k o m p l e k s detinjstva, ime se p o n o v o o i v ljuju reminiscencije detinjstva, t j . pre svega veze sa roditeljima. Fantazije koje proizlaze iz te reaktivacije daju p o v o d a za nastajanje oinskih i materin skih boanstava, kao i za b u e n j e religioznih d e t i n j skih veza sa B o g o m i detinjskih oseanja k o j a t o m e odgovaraju. Znaajno je da simboli roditelja postaju svesni, a nikako slike stvarnih roditelja; tu i n j e n i cu F r o j d objanjava potiskivanjem slike roditelja iz incestnih opiranja. Ja se slaem s t i m o b j a n j e j e m , ali m i s l i m da o n o n i j e i s c r p n o , j e r previda izvanred ni smisao ove simboline zamene. Simbolizovanje u slici B o g a z n a i s n a n o u z d i z a n j e n a d k o n k r e t i z a m , nad ulnost reminiscencije, jer se regresija prihvatanjem simbola kao stvarnoga simbola uskoro preobraava u progresiju, d o k bi ostala regresija da je takozvani simbol definitivno bio objanjen samo kao znak za stvarne roditelje i time b i o lien svoga samostalnoga karaktera. Stvarnim usvajanjem s i m bola dolo je oveanstvo do svojih bogova, tj. do injenice misli k o j a j e o v e k a n a p r a v i l a g o s p o d a r e m z e m l j e . P o b o n o s t j e , k a o to i i l e r p r a v i l n o s h v a t a , regresivno kretanje libida ka nesvesnom, poniranje u i z v o r p o e t k a . Iz toga se k a o slika p o i n j a n j a p r o g r e s i v n o g a k r e t a n j a simbola, k o j i predstavlja o b u hvatnu rezultantu svih nesvesnih inilaca, izdie ivi lik, k a k o i l e r z o v e s i m b o l , s l i k a B o g a , k a o to t o p o k a z u j e i s t o r i j a . O t u d a zaista n i j e n i k a k a v s l u a j to j e n a p i s a c b a b o j u s l i k u , J u n o n u L u d o v i z i , o d a b r a o k a o p a r a d i g m u . U Getea o d t r o n o c a majki lete nebu pod oblake boanski likovi Parida i Helene, s j e d n e strane p o d m l a e n i roditeljski par, a s druge strane simbol unutranjega procesa sjedinja vanja, za k o j i m i Faust strasno udi k a o za najviim unutranjim p o m i r e n j e m , to jasno p o k a z u j e sledea scena, a to isto tako j a s n o proizlazi iz d a l j e g a t o k a d r u g o g a dela. K a o to m o e m o d a v i d i m o ba n a p r i m e r u Fausta, vizija simbola znai ukazivanje na dalji
59

8 9

Wandl.

Ovu und

taku Symb.

opirno sam der Libido.

pretresao

svojoj

knjizi

134

tok ivota, primamljivanje libida ka jo j e d n o m d a l j e m c i l j u , ali k o j i o t a d a n e u g a s n o d e j s t v u j e u n j e m u , tako da n j e g o v ivot, kao plamen k o j i se raspalio, n e prestano i dalje hodi ka dalekim ciljevima. To je takoe specifini ivotvorni znaaj simbola. To je tak o e vrednost i smisao religioznoga simbola. R a z u m e se, n e m i s l i m t i m e n a d o g m a t i k i u k o e n e , m r t v e simbole, nego na simbole koji se izvijaju iz stvarala ke nesvesti ivota oveka. G o l e m i znaaj takvih s i m bola m o e zapravo poricati samo onaj koji misli da istorija sveta poinje dananjim d a n o m . Trebalo bi d a b u d e i z l i n o g o v o r i t i o z n a a j u s i m b o l a , ali, n a alost, stvar ne stoji tako, j e r d u h naega v r e m e n a misli da je izdignut a k iznad s v o j e vlastite p s i h o l o gije. Moralno-higijensko stanovite naega v r e m e n a h o e , p r i r o d n o , da u v e k zna je li takva stvar tetna ili k o r i s n a , p r a v i l n a ili n e p r a v i l n a . I s t i n s k a p s i h o l o g i j a n e m o e s e starati z a t o ; n j o j j e d o v o l j n o d a sazna k a k v e su stvari po sebi i za sebe. Stvaranje simbola, k o j e proizlazi iz stanja p o bonosti, jeste opet jedan od onih religioznih k o l e k tivnih fenomena koji nisu vezani za individualnu obdarenost. P r e m a t o m e , i u o v o j taki s m e m o da pretpostavimo mogunost proirenja diskutovanih gledita na optega oveka. T i m e mislim da sam d o v o l j n o p r i k a z a o b a r t e o r i j s k u m o g u n o s t Silerovih gledita za optu ljudsku psihologiju. Radi p o t p u n o sti i j a s n o s t i h o u j o d a o v d e d o d a m d a s e o d a v n o b a v i m p i t a n j e m v e z e svesti i svesnoga u p r a v l j a n j a ivotom sa simbolom. Pri tome sam doao do zaklju ka da se simbolu, s obzirom na n j e g o v veliki znaaj kao reprezentantu nesvesnog, m o r a pripisivati ne mala vrednost. V e iz svakodnevnoga iskustva u p o stupanju s nervoznim bolesnicima znamo kako izvr stan p r a k t i k i z n a a j i m a j u n e s v e s n e i n t e r f e r e n c i j e . Sto j e v e a d i s o c i j a c i j a , t j . u d a l j i v a n j e s v e s n o g a s t a va od individualnih i kolektivnih sadraja nesvesnog, u t o l i k o su v e a i t e t n a , a k i o p a s n a , o m e t a n j a ili p o j a a v a n j a sadraja svesti nesvesnim. D a k l e , s o b z i r o m na praktike okolnosti, simbolu se doista m o r a pripisivati znatna vrednost. A h ako simbolu p r i d a j e -

135

m o v r e d n o s t , s v e j e d n o d a l i v e l i k u ili m a l e n u , t i m e on dobiva svesnu motivsku vrednost, t j . biva opaan, i time se n j e g o v o j nesvesnoj libidnoj opsednutosti daje prilika za razvitak u svesnom upravljanju i votom. Time je po m o m e miljenju dobivena ne b a n e z n a t n a p r a k t i k a k o r i s t ; n a i m e saradnja ne svesnog, n j e g o v o s l i v a n j e s a s v e s n i m p s i h i k i m n a p o r o m , i time izdvajanje ometakih uticaj a n e s v e snog. O v u zajedniku funkciju, vezu sa simbolom, o b e l e i o s a m k a o transcendentnu funkciju. N a o v o m m e s t u n e m o g u uzeti k a o s v o j zadatak d a o v a j p r o b l e m p r o v e d e m do potpunoga razjanjenja. Za taj posao bezuslovno je potrebno da iznesem sve one m a terijalije k o j e se p o j a v l j u j u kao rezultati nesvesne delatnosti. U dosadanjoj strunoj literaturi opisane fantazije ne daju nikakvu sliku o simbolinim stva ralatvima o k o j i m a je ovde re. Ali za te fantazije ima u lepoj knjievnosti m n o g o primera, no oni, d a b o m e , nisu isto posmatrani i predstavljeni, n e g o su proli kroz intenzivnu estetiku obradu. M e u o v i m primerima hou pre svega da istaknem dva dela Mojrinkova ( M e v r i n k ) : Der Golem i Das grune Gesicht. O b r a d u t e s t r a n e p r o b l e m a m o r a m s a u v a t i z a docnije izuavanje. S o v i m izvoenjima o s r e d n j e m stanju mi s m o , i a k o n a s j e n a t o p o d s t a k a o S i l e r , izili d a l e k o i z v a n njegovih shvatanja. Mada je otro i duboko dohvatio suprotnosti u ljudskoj prirodi, on je pokuaj reenja ostavio na p o e t n o m stepenu. Cini se da je za to kriv termin estetiko raspoloenje. Siler, n a i m e , tako rei identifikuje estetiko raspoloenje s lepim, koje duu prenosi u to raspoloenje On time ne obuhvata samo uzrok i dejstvo nego i stanju b e z odreenosti, sasvim suprotno svojim vlastitim defi nicijama, daje jednoznanu odreenost na taj nain to ga i z j e d n a u j e s lepim. T i m e je i funkciji p o s r e d o v a n j a unapred oduzeta otrina, j e r ona k a o lepota ini da n e o m e t a n o tetuje runoa, o k o j o j je ipak takoe re. Siler kao estetiku osobinu j e d n e stva6 0

L o c . cit. p. 108.

136

ri definie to to se ona odnosi n a celinu naih r a z linih snaga. P r e m a tome, dakle, lepo i estetik o ne m o g u da se poklapaju, jer su nae razline snage i estetiki razline, lepe i rune, i samo n e p o p r a v l j i v idealist i optimist m o g a o bi izmiljati da je celina ljudske prirode ba lepa. Ona je, tavie, ako o v e k hoe da b u d e pravian, prosto stvarna i i m a s v o j e s v e t l e i t a m n e s t r a n e . Z b i r s v i h b o j a j e siv, svetao na t a m n o j , taman na svetioj pozadini. Iz te p o j m o v n e negotovosti i nedovoljnosti o b j a njava se i o k o l n o s t to p o t p u n o ostaje u tami p i t a n j e kako se m o e uspostaviti o v o posredovno stanje. Ima mnogobrojnih mesta iz kojih nedvoznano p r o izlazi da ba u i v a n j e p r a v e lepote izaziva s r e d n j e stanje. T a k o iler kae: to naim ulima u n e p o s r e d n o m oseaju laska, to nau m e k u i p o k r e t l j i v u d u u o t v a r a s v a k o m u t i s k u , ali n a s i u i s t o m s t e p e n u ini m a n j e sposobnima za napor. to nae m i s l e n e s n a g e n a p r e e i to i h p o z i v a k o p t i m p o j m o vima, to daje snage naem duhu za svaku vrstu o t p o r a , ali ga i u i s t o m o d n o s u i n i o k o r e l i m , i o d u z i m a n a m prijemijivosti isto toliko koliko n a m p o m a e d a d o e m o do v e e samostalnosti. Ba zato i j e d n o i d r u g o d o v o d i naposletku n u n o d o iscrpljenja, itd. A k o s m o se, n a p r o t i v , p r e d a l i u i v a n j u p r a v e l e p o t e , o n d a smo u takvom trenutku u jednakom stepenu majstori svojih trpnih i delatnih snaga i s j e d n a k o m l a k o o m o b r a a e m o se o z b i l j n o s t i i i g r i , m i r o v a n j u i k r e t a nju, popustljivosti i otporu, apstraktnom miljenju i posmatranju. O v o prikazivanje stoji u otroj suprotnosti p r e ma ranije postavljenim odreenjima estetikoga sta nja, u k o m e o v e k treba da b u d e nula, bez o d r e e nja, d o k je ipak o v d e ba u najveoj meri odreen lepotom (predan lepoti). Ne vredi truda da idemo dalje za tim pitanjem u ilera. On je o v d e dospeo do granice samoga sebe i svoga vremena, koju mu je bilo n e m o g u n o prei, j e r svugde je naiao na n e v i d ljivoga najrunijega oveka, ije je otkrivenje bilo s a u v a n o za n a e v r e m e i za Niea. 137

Siler b i h t e o d a u l n o b i e u i n i u m n i m t i m e t o ga p r e toga pravi estetikim, kao to on sam k a e . M o r a se izmeniti priroda ulnoga oveka, kae on, fiziki ivot m o r a se p o d v r i f o r m i , on m o r a s v o je fiziko odreenje da izvede prema zakonima l e p o te, na ravnodunom polju fizikoga ivota mora ovek da otpone svoj moralni ivot, on mora jo u okviru svojih ulnih ograda da otpone svoju u m n u slobodu, ve svojim naklonostima mora da namet ne zakon svoje volje, mora se nauiti da plemeni tije udi.
6 1 6 2 6 3 6 4 6 5

M o r a , o k o m e na pisac govori, jeste d o b r o poznato treba, koje se priziva svagda kad se ne vidi nikakav drugi put. I tu nailazimo na neizbene g r a nice. Bilo bi nepravino od pojedinanoga duha, ma koliko on bio velik, oekivati savlaivanje ovoga g i g a n t s k o g a p r o b l e m a , p r o b l e m a k o j i m o g u resiti s a m o v r e m e n a i narodi, a i ovi ne svesno, n e g o s a m o s u d binom. V e l i i n a Silerove m i s l i l e i u p s i h o l o k o m p o smatranju i u intuitivnom poimanju posmatranoga. Osim toga, elim da n a v e d e m jo j e d n u od njegovih misli, k o j a u v e l i k o j m e r i zasluuje da b u d e istak nuta. V e s m o videli da je srednje stanje karakter i s a n o p r o i z v o e n j e m p o z i t i v n o g a , n a i m e simbola. S i m b o l u s v o j o j prirodi u d r u u j e o n o to je suprotno, pa tako udruuje i suprotnost realno-irealno, jer je o n s j e d n e s t r a n e p s i h o l o k i r e a l i t e t ili s t v a r n o s t ( z b o g s v o g a delovanja), a s d r u g e s t r a n e ne o d g o v a ra n i k a k v o m fizikom realitetu. On je injenica, a i p a k p r i v i d . T u o k o l n o s t Siler j a s n o i s t i e , d a b i n a t o n a d o v e z a o a p o l o g i j u privida, k o j i j e u s v a k o m p o gledu znaajan.
66

i L o c . c i t . p . 1 1 8 .
2 L o c . c i t . p . 1 2 0 . 3 L o c . c i t . p . 1 2 1 .

L o c . cit. p. 123. L o c . cit. p. 124. L o c . c i t . p . 1 1 1 .

138

Najvea glupost i najvii razum imaju izvestan afinitet j e d n o p r e m a d r u g o m e u t o m e to o b o j e trae s a m o realno, a za isti p r i v i d s a s v i m su n e o s e t l j i v i . S a m o t i m e to j e o b j e k a t n e p o s r e d n o p r i s u t a n u u lima biva glupost istrgnuta iz svoga mira, i samo t i m e to s e n j e n i p o j m o v i s v o d e n a i n j e n i c e i s k u s t v a biva razum doveden u stanje mira; j e d n o m reju, glupost se ne m o e izdii iznad stvarnosti, a r a z u m n e m o e ostati ispod istine. U k o l i k o su, dakle, p o t r e b a r e a l i t e t a i n a k l o n j e n o s t k a s t v a r n o m iste p o sledice nedostatka, utoliko su ravnodunost p r e m a realitetu i interesovanje za privid p r a v o proirenje ovetva i presudan korak ka kulturi.
6 7

Kad sam malopre govorio o dodeljivanju v r e d n o s t i s i m b o l u , u k a z a o s a m n a p r a k t i k u k o r i s t to j e ima ovrednoivanje nesvesnog: nesvesno ometanje s v e s n i h f u n k c i j a i s k l j u u j e m o n a t a j n a i n to n e svesno unapred unosimo u raun uzimanjem simbola u obzir. Nesvesno, kao to je poznato, kad n i j e realiz o v a n o , u v e k r a d i n a t o m e d a n a d s v i m rairi l a a n privid: ono nam se uvek pojavljuje na objektima, jer sve nesvesno je projicirano. A k o , dakle, nesvesno moemo da p o j m i m o kao takvo, onda od objekta o t k i d a m o l a n i p r i v i d , to istini m o e s a m o d a i d e u prilog. Siler kae: O v o ljudsko p r a v o vladanja vri on ( o v e k ) u umetnosti privida, i to o t r i j e o d v a j a moje i tvoje j e d n o od d r u g o g a , to b r i l j i v i j e r a s t a v lja lik od sutine, i to vie u m e da liku da samostal nosti, utoliko e vie ne s a m o proirivati oblast l e p o te n e g o ak ouvati granice istine; j e r on privid ne m o e o i s t i t i o d s t v a r n o s t i , a d a u isti m a h n e o s l o bodi stvarnost od privida. Teenje za samostalnim p r i v i d o m iziskuje i apstrakcione m o i , i s l o b o d e srca, i e n e r g i j e v o l j e v i e n e g o to j e o v e k u p o t r e b n o d a se ogranii na realitet, i on m o r a da o v a j drugi v e ima za s o b o m ako h o e da stigne do o n o g a .
6 8 6 9

' L o c . cit. p. 142. s L o c c i t . p . 1 4 6 .

6

L o c . cit. p. 151.

139

2.

RASPRAVA

NAIVNOM

SENTIMENTALNOM

PESNISTVU

J e d n o v r e m e i n i l o m i s e k a o d a b i ilerova p o d e l a p e s n i k a na naivne i sentimentalne bila podela p r e m a gleditima k o j a bi se slagala s o n i m a k o j a su o v d e izloena. A l i sam posle zrela razmiljanja d o ao do zakljuka da stvar ne stoji tako. ilerova d e f i n i c i j a je p r o s t a : Naivni pesnik je priroda, sentimen talni j e trai. O v a p r o s t a f o r m u l a j e z a v o d l j i v a u t o liko ukoliko postavlja dve razline vrste veza sa objektom. Otuda bi se najverovatnije moglo rei: o n a j k o j i p r i r o d u t r a i ili e l i k a o o b j e k a t n e m a j e , on bi, p r e m a t o m e , bio introvertni; i obrnuto, onaj koji je v e sam priroda, dakle, stoji u najprisnijoj vezi sa objektom, bio bi ekstravertni. Ali takva, m a l o nasilna interpretacija imala bi m a l o v e z e sa i l e r o v i m gleditem. Njegova podela na naivno i senti m e n t a l n o j e s t e p o d e l a k o j a se, u s u p r o t n o s t i p r e m a naoj podeli tipova, ne bavi upravo individualnim mentalitetom pesnika, nego karakterom njegove s t v a r a l a k e d e l a t n o s t i , r e s p . n j e g o v a p r o d u k t a . Isti pesnik m o e u jednoj pesmi da b u d e sentimentalan, a u drugoj naivan. H o m e r je, dodue, svugde naivan, ali k o l i k i o d n o v i j i h n i s u n a j v e i m d e l o m s e n t i m e n talni? iler je o e v i d n o oseao o v u tekou i stoga je rekao da je pesnik uslovijen svojim vremenom, ne kao jedinka, n e g o kao pesnik. Tako on kae: Svi p e snici k o j i t o stvarno jesu pripadae, v e p r e m a t o m e k a k v o j e v r e m e u k o m e c v e t a j u ili s l u a j n e o k o l n o sti k o j e u t i u n a n j i h o v o o p t e o b r a z o v a n j e i n j i h o v o p r o l a z n o d u e v n o r a s p o l o e n j e , i l i n a i v n i m a ili sentimentalnima. P r e m a t o m e , re je i u ilera ne o fundamentalnim tipovima, nego vie o izvesnim k a r a k t e r i s t i n o s t i m a ili o s o b i n a m a p o j e d i n i h p r o d u k a ta. O t u d a j e o d m a h j a s n o d a i n t r o v e r t a n p e s n i k m o e prigodice pevati ne samo naivno n e g o i sentimental no. T i m e nikako ne dolazi u obzir ni identitet n a i v nog i sentimentalnog s ekstravertnim, s jedne, i s in70

7 0

Schiller,

Vber

naive

und

sentimentalische

Dichtung.

140

trovertnim, s d r u g e strane, ukoliko dolaze u pitanje tipovi. A l i s t v a r s t o j i d r u k i j e a k o je r e o tipskim mehanizmima.

a)

Naivni

stav

N a j p r e u izloiti definiciju k o j u je Siler dao o t o m e stavu. V e je p o m e n u t o da je naivni priroda. On s l e d u j e p r o s t o j p r i r o d i i osetu i ograniava se samo na podraavanje stvarnosti. U naivnim pri kazivanjima mi se veselimo ivoj prisutnosti objekta u naoj uobrazilji. Naivno pesnitvo je dar pri rode. Ono je srean hitac; ne potrebu je nikakvu p o p r a v k u a k o uspe, niti je m o g u n o da se p o p r a v i a k o p r o m a i ( L o c . cit. p . 3 0 3 ) . S v o j o m p r i r o d o m m o r a naivni genije sve da ini, s v o j o m s l o b o d o m m o e m a l o ; i on e svoj p o j a m ispuniti i m priroda u n j e mu pone dejstvovati po unutranjoj nunosti. Naivno pesnitvo jeste dete ivota i ono vodi natrag u i v o t . Naivni g e n i j e sasvim zavisi od iskustva, od sveta koji ga neposredno dodiruje. On p o t r e b u je pomo spolja. Naivnom pesniku moe obina priroda n j e g o v e okoline postati opasna, j e r p r i j e m i j i v o s t j e u v e k v i e ili m a n j e z a v i s n a o d s p o l j a njega utiska, i samo postojana ivost p r o d u k t i v n e moi, koja se od ljudske prirode ne moe oekivati, m o g l a bi spreiti da gradivo p o n e k a d ne utie na lepu prijemljivost. Ali koliko god je puta to sluaj, od jednog pesnikog oseanja postaje obino. Naivni genije puta da priroda u n j e m u n e o g r a n i e no upravlja. Iz ovoga odreenja pojma naroito je oevidna zavisnost naivnoga od objekta. N j e g o v a veza sa o b j e k t o m ima karakter primoravan ja, jer on objekat introjikuje, tj. nesvesno se s n j i m e identi71 7 2 7 3 7 4 7 5 7 0 7 7

71 L o c . c i t . p . 2 4 8 . 72 L o c . c i t . p . 2 5 0 . '3 L o c . cit. p. 304. 7* L o c . cit. p . 3 0 3 . 75 L o c . c i t . p. 3 0 5 . 7 L o c . c i t . p . 3 0 7 s. 77 L o c . cit. p . 3 1 4 .

141

f i k u j e ili je t a k o r e i a p r i o r i s n j i m e i d e n t i a n . Levi-Bril t u v e z u s a o b j e k t o m o b e l e a v a k a o p a r t i c i p a tion m y s t i q u e . O v a j identitet u v e k se stavlja iznad analogije izmeu objekta i nesvesna sadraja. M o e se rei i o v o : identitet se ostvaruje p r o j e k c i j o m n e svesne analogijske asocijacije na objekat. Takav identitet u v e k i m a karakter primoravanja, jer je re o izvesnoj libidnoj sumi, koja, kao svaki libidni k v a n titet k o j i d e l u j e i z n e s v e s n o g , i m a , s o b z i r o m n a s v e sno, karakter prisilnosti, t j . o n a svesti n i j e d i s p o n i bilna. Otada je o v e k naivna stava u velikoj m e r i uslovljen o b j e k t o m , objekat tako rei samostalno vri u n j e m u svoje dejstvo, on se samo u n j e m u ispunjuje, j e r sam postaje identian s o b j e k t o m . T i m e on u neku ruku daje objektu svoju ekspresivnu funkciju i n a t a j n a i n g a p r e d s t a v l j a , n e t i m e to g a p r e d s t a v l j a a k t i v n o ili n a m e r n o , n e g o s e o b j e k a t p r e d stavlja u n j e m u . On je sam priroda, priroda stvara u n j e m u produkat. On puta da priroda u n j e m u n e o granieno upravlja. Objektu pripada prvenstvo. U t o liko je naivni stav ekstravertan.
7 8

b)

Sentimentalni

stav

V e s m o p o m e n u l i d a s e n t i m e n t a l n i p e s n i k trai p r i r o d u . On r e f l e k t u j e o utisku to ga ostavljaju u n j e m u suprotnosti, i samo na toj refleksiji osnovano je ganue u k o j e on sam biva d o v e d e n i u k o j e d o vodi nas. P r e d m e t se o v d e v e z u j e za j e d n u ideju, i samo na toj vezi poiva n j e g o v a pesnika snaga. On uvek ima posla sa dvema antagonistikim p r e d s t a v a m a i o s e a j i m a , sa s t v a r n o u k a o g r a n i c o m , i sa s v o j o m idejom kao beskrajnim, i pomeano o s e anje k o j e on izaziva u v e k e biti dokaz toga d v o strukoga vrela. Sentimentalno raspoloenje je re z u l t a t n a s t o j a v a n j a da se, i p o d uslovima refleksije,
7 9 8 0

78

Les

fonctions

mentales

dans

les

societes

infirieures.

L o c . cit. p. 249.

o L o c . c i t . p . 2 5 0 .

142

uspostavi naivni oseaj, po sadraju. Sentimen talno pesnitvo je produkat samotovanja. Senti mentalni g e n i j e izloen je opasnosti da, iznad n a s t o javanja, od nje (ljudske prirode) ukloni sve ograde, s a s v i m u n i t i l j u d s k u p r i r o d u , i d a s e n e s a m o , to ona sme i treba, iznad svake odreene i ograniene stvarnosti u z d i g n e do apsolutne m o g u n o s t i ili da je idealie, n e g o da prevazie jo i samu m o g u n o s t ili da sanjari. Sentimentalni genije ostavlja stvarnost da bi se uspeo do ideja i slobodnom s a m o s t a l n o u s a v l a i v a o s v o j e g r a d i v o ( L o c . c i t . p . 314.). Lako je videti da je sentimentalni pesnik, u s u protnosti prema naivnom, obeleen refleksivnim i apstraktivnim stavom prema objektu. On reflektuje o o b j e k t u time to se od o b j e k t a p o v u k a o . On je, dakle, tako rei a priori o d v o j e n od objekta kad p o inje njegova produkcija; ne dejstvuje objekat u n j e mu, nego dejstvuje on sam. Ali ne dejstvuje u samom sebi, n e g o iznad objekta. On je razlian od objekta, a ne istovetan s n j i m ; on tei da postavi s v o j u v e z u sa njim, da svoje gradivo savlada. Iz ove njegove rastavijenosti od objekta proizlazi utisak dvojstva koji je Siler istakao, j e r sentimentalni pesnik crpe iz dva izvora, iz objekta, resp. iz opaanja toga objekta, i iz samoga sebe. Spoljanji utisak objekta nije n j e m u neto neuslovljeno, nego materijal koji on obdelava p r e m a merilu svoga vlastitoga sadraja. Otuda on stoji nad objektom, pa ipak ima neku vezu s a n j i m , ali n e v e z u p r i j e m l j i v o s t i , n e g o o n p o n a h o e n j u d a j e o b j e k t u v r e d n o s t ili o s o b i n u . N j e g o v s t a v je, dakle, stav introvertnoga. Meutim, karakteristikom ovih dvaju stavova k a o introvertnog i ekstravertnog nismo iscrpli Siler o v u misao. O b a naa m e h a n i z m a znae samo o s n o v ne fenomene prilino opte prirode, koji v e o m a n e o p r e d e l j e n o n a g o v e u j u o n o to je specifino. Radi r a z u m e v a n j a n a i v n o g i sentimentalnog m o r a m o uzeti u p o m o d v a dalja principa, n a i m e elemente oseta i intuicije. U d o c n i j e m t o k u n a e g a i s p i t i v a n j a j a u
8 1 8 2

si L o c . c i t . p . 3 0 1 . 82 L o c . c i t . p . 3 0 3 .

143

jo opirnije da govorim o o v i m funkcijama. O v d e u samo spomenuti da je naivni pesnik obeleen p r e tezanjem osetnoga elementa, a sentimentalni pretezanjem intuitivnoga elementa. Oset vezuje za o b j e kat, on ak subjekat uvlai u o b j e k a t , i otuda se opasnost za n a i v n o g a sastoji u t o m e to on m o e potonuti u o b j e k t u . Intuicija k a o opaanje vlastitih nesvesnih procesa odvlai od objekta, uzdie se iznad objekta, i otuda tei da u v e k savlada g r a d i v o i da ga uoblii p r e m a s u b j e k t i v n i m gleditima, da ak izvri nad n j i m nasilje a da toga nije svesna. Otuda je opasnost sentimentalnoga u t o m e to se on sasvim otkida od realnosti i tone u fantaziju k o j a izvire iz nesvesnog (sanjariti!).

c)

Idealist

realist

U istoj raspravi ilerova razmiljanja d o v o d e do postavljanja dvaju psiholokih ljudskih tipova. On kae: O v o me dovodi do v e o m a znaajnog psiholo kog antagonizma m e u ljudima u veku koji se k u l tivie: antagonizma koji, zato to je radikalan i o s n o van u unutranjem obliku due, priprema p o d v a j a n j e m e u l j u d i m a g o r e n e g o to b i g a ikada m o g l a izazvati b o r b a interesa, i k o j i pesniku i umetniku oduzima svaku nadu da e se svima dopasti i sve g a nuti, to je ipak n j i h o v zadatak; k o j i filosofu, ako je i uinio sve, o n e m o g u u j e da svima ulije uverenje, to i p a k p o j a m f i l o s o f i j e n o s i u s e b i ; k o j i , n a p o s l e t k u , o v e k u u praktikom ivotu nikada n e e dopustiti da n j e g o v nain delanja naie na opti p r i j e m u k r a t ko, do suprotnosti k o j a je k r i v a to n i j e d n o d e l o duha i nijedna radnja srca ne m o g u stvoriti presudnu s r e u k o d j e d n e klase a da ba time k o d druge ne n a v u k u n a s e osudu. O v a suprotnost stara j e n e s u m n j i vo k a o i poetak kulture, i p r e svretka kulture teko bi se m o g l a izravnati drukije n e g o u pojedinim retkim subjektima, kojih je po svoj prilici u v e k bilo i u v e k e i h b i t i ; ali, i a k o n j e n i m d e j s t v i m a p r i p a d a i t o d e j s t v o to o n a s p r e a v a s v a k i p o k u a j s v o g i z 144

ravnanja, zato to se nita ne m o e doneti da se p r i zna nedostajanje na j e d n o j i realitet na d r u g o j stra ni, ipak je u v e k d o v o l j a n dobitak to to se tako v a n o p o d v a j a n j e prati do n j e g o v a p o s l e d n j e g a izvora i to se time sutina b o r b e svodi b a r na prostiju f o r mulu. Iz o v o g a mesta n e s u m n j i v o proizlazi da je iler posmatranjem suprotnih mehanizama doao do p o stavljanja dvaju psiholokih tipova, koji u n j e g o v u shvatanju zahtevaju pravo na onakov znaaj kakav ja p r i d a j e m i n t r o v e r t n o m i e k s t r a v e r t n o m . S o b z i r o m na uzajamnu vezu dvaju tipova koje sam ja postavio m o g u od rei do rei potvrditi o n o to iler kae o s v o j i m tipovima. U saglasnosti s o n i m to s a m v e kazao, dolazi iler od m e h a n i z m a ka tipu t i m e to kako od naivnoga tako i od sentimentalnoga karak t e r a o d v a j a o n o to o b a i m a j u p e s n i k o . A k o v r i mo tu operaciju, imamo da odbijemo genijalno, stva ralako, i o n d a e u n a i v n o g a preostati v e z a n o s t za objekat i njegova samostalnost u subjektu, a u sen timentalnoga nadmoenost nad objektom, koja se i s p o l j a v a u v i e ili m a n j e a r b i t r a r n o m p r o s u i v a n j u i obdelavanju objekta. iler kae: Tada od prvoga (naivnoga) ne preostaje nita sem, s o b z i r o m na t e o rijsko, trezven duh posmatranja i vrsta p r i v r e m e n o s t uz slino s v e d o a n s t v o ula; a s o b z i r o m na praktino: rezignovano pokoravanje nunosti priro de. O d sentimentalnoga karaktera ne preostaje n i ta s e m n e m i r a n d u h s p e k u l a c i j e , k o j i u s v i m a s a z n a n j i m a trai n e u s l o v l j e n o , a u p r a k t i k o m m o r a l a n rigorizam, k o j i n e u s l o v l j e n o trai u svima r a d n j a m a v o l j e . K o p r i p a d a p r v o j k l a s i m o e s e n a z v a t i reali stom, a ko d r u g o j , idealistom. * Dalja ilerova izvoenja o njegovim dvama tipo v i m a o d n o s e se, p r e m a t o m e , s a m o n a p o z n a t e f e n o m e n e realistikoga i idealistikoga stava, i stoga nisu interesantna za nae ispitivanje.
8 3 8 4 8

L o c . c i t . p . 3 2 9 s. f4 L o c . c i t p . 3 3 1 . 8 L o c . c i t . p . 3 3 1 . 10 Jung, Odabrana dela, V

145

III

APOLONSKO I DIONISKO
N I C E : ROENJE T R A G E D I J E

P r o b l e m koji je iler osetio i delimino obradio p o n o v o j e n a n o v i o s o b e n n a i n p r i h v a t i o Nie u s v o m , g o d . 1871. i z i l o m , s p i s u Die Geburt der Tragodie (Roenje tragedije). O v o mladako delo ne o d n o s i se, d o d u e , n a i l e r a , n e g o m n o g o v i e n a Sopenhauera i Getea. A l i o n o , b a r p r i v i d n o , sa i l e r o m i m a zajedniki estetizam i v e r u u G r k e , sa openhauerom pesimizam i m o t i v spasenja, a n e i z b r o j n o m n o g o i m a z a j e d n i k o g a s a G e t e o v i m Fau stom. R a z u m e se, o d t i h v e z a z a n a u n a m e r u n a j znaajnija je veza sa ilerom. Ipak, ne m o e m o m i moii Sopenhauera a da ne opazimo u kolikoj je on m e r i p r e n e o u stvarnost slutnje istonih saznanja, k o j e su se u Silera pojavljivale kao blede sheme. A k o se ne osvremo na pesimizam koji vodi poreklo iz k o n t r a s t a sa h r i a n s k o m r a d o u v e r o v a n j a i s i z vesnou u spasenje, onda je Sopenhauerovo uenje o spasenju bitno pesimistino. On je preao na stra n u Istoka. T a j k o r a k n e s u m n j i v o j e kontrastna r e akcija na nau zapadnjaku atmosferu. K a o to je poznato, o v a se reakcija j o i danas u znatnoj m e r i p r o d u u j e u r a z l i n i m p o k r e t i m a , k o j i s u v i e ili m a n j e potpuno orijentisani p r e m a Indiji. Taj p o h o d na I s t o k z a u s t a v l j a se za Niea u G r k o j . On o s e a G r k u takoe kao srednji deo izmeu Istoka i Z a p a 146

d a . U t o l i k o o n s e d o d i r u j e s a S i l e r o m ali k o l i k o j e drukije njegovo shvatanje grkoga bia! On vidi tamnu foliju, na k o j o j je naslikan zlatno vedri svet Olimpa. D a bi m o g l i iveti, morali su Grci stvoriti o v e b o g o v e , j e r su na to bili prinueni. G r k je p o znavao strahote i uase postojanja; da bi uopte m o g a o iveti, on je p r e d njih m o r a o postaviti sjajnu s a njariju o Olimpljanima. Onu golemu nepoverljivost prema titanskim m o i m a prirode, onu M o j r u koja b e z m i l o s n o sedi na prestolu iznad svih saznanja, o n o g orla velikoga ljudskoga dobrotvora P r o m e t e ja, onu stranu sudbinu m u d r o g a Edipa, o n o nasledno p r o kletstvo Atrida, k o j e Oresta primorava da ubije m a j ku . . . Grci su neprestano onim umetnikim srednjim svetom Olimpljana iznova savlaivali, u s v a k o m slu a j u zastirali i o d p o g l e d a u k l a n j a l i . G r k a v e d r i na, nasmejano nebo Helade pred sumornom poza dinom to saznanje bilo je sauvano za m o d e r n e ; teak argumenat protiv moralnog estetizma! T i m e je N i e stao n a stanovite k o j e s e o d i l e r o v o g znatno razlikuje. O n o to s m o u ilera smeli nasluivati d a su, n a i m e , n j e g o v a p i s m a o e s t e t i k o m v a s p i t a n j u b i l a i p o k u a j u s o p s t v e n o j s t v a r i to p o s t a j e p o t p u n a izvesnost u N i e o v u spisu, to je d u b o k o lina knjiga. I koliko iler poinje tako rei plaljivo i b l e d i m b o j a m a da slika s v e t l o s t i s e n k u i da u v l a s t i t o j dui oseanu suprotnost p o i m a kao naivno p r e m a sentimentalnom, iskljuujui sve pozadinsko i p o n o r no ljudske prirode, toliko Nieovo shvatanje zahvata dublje i natee suprotnost koja u s v o m j e d n o m delu ni u e m u ne ustupa blistavoj lepoti ilerove vizije, ali u s v o m e d r u g o m d e l u n a l a z i b e s k r a j n o t a m n i j e t o n o v e , k o j i , d o d u e , p o j a a v a j u j a i n u s v e t l o s t i , ali izazivaju slutnju jo tamnije noi za sobom.
1

Svoje fundamentalno suprotnosno dvojstvo Nie z o v e : apolonsko-dionisko. M i e m o n a j p r e p o k u a t i d a sebi predstavimo to suprotnosno dvojstvo. U tu svrhu d o n e u niz doslovnih n a v o d a na o s n o v u kojih e i t a l a c i a k o n i j e i t a o N i e o v s p i s s a m m o i da
1

N i e t z s c h e , L o c . cit. p. 31.

10*

14?

s t v o r i s u d , a u isti m a h d a m o j e s h v a t a n j e u p o r e d i s njegovim. 1. M n o g o b i s m o dobili za estetiko vaspitanje kad b i s m o doli n e samo d o l o g i k o g a uvianja n e g o i do neposredne sigurnosti shvatanja da je dalji r a z v i t a k u m e t n o s t i v e z a n za d u p l i c i t e t apolonskog i dioniskog: n a s l i a n n a i n k a o to n a r a t a j zavisi od dvojstva polova, u neprestanoj borbi, a s pomirenjem k o j e s e j a v l j a s a m o p e r i o d i n o ( L o c . c i t . p . 19). 2. Na njihova dva boanstva umetnosti, A p o l o na i Dionisa, n a d o v e z u j e se nae saznanje da u g r k o m s v e t u p o s t o j i golema suprotnost, po p o r e k l u i ciljevima, izmeu umetnosti vajara, apolonske, i n e likovne umetnosti muzike, kao umetnosti Dionisove: dva tako razlina nagona idu jedan p o r e d drugoga, p o n a j v i e u o t v o r e n o j neslozi j e d a n sa d r u g i m , i u z a j a m n o se podstiu na sve novija snanija raanja, da u njima perpetuiu b o r b u one suprotnosti k o j u z a j e d n i k a r e ,umetnost* p r e m o u j e s a m o p r i v i d n o ; n a posletku, metafizikim udesnim aktom helenske . v o l j e ' p o j a v l j u j u se udrueni, i u t o m e z d r u e n j u p r o i z v o d e najzad isto k o l i k o dionisko toliko i a p o l o n sko umetniko delo atike tragedije.
2

Da bi oba nagona poblie okarakterisao, Nie naroito psiholoka stanja njima izazvana u p o r e u j e sa s t a n j i m a sna i zanosa (opijenosti). A p o l o n s k l n a g o n i z a z i v a s t a n j e u p o r e e n o sa snom, a d i o n i s k i n a g o n s t a n j e u p o r e e n o s a zanosom. P o d s n o m r a z u m e v a Nie, kao to s a m dokazuje, bitno unutranju v i z i j u , lepi privid svetova sna. A p o l o n vlada lepim p r i v i d o m unutranjega sveta fantazije, on je b o g svih likotvornih snaga. On je mera, b r o j , ogrania vanje i savlaivanje svega divljeg i neukroenog. o v e k bi m o g a o A p o l o n a obeleiti kao divnu b o ansku sliku principii individuationis. Dionisko, n a protiv, jeste osloboenje razuzdanoga nagona, r a z mah neobuzdane dinamike ivotinjske i boanske p r i rode, i otuda se o v e k u d i o n i s k o m h o r u p o j a v l j u j e
8

* L o c . cit. p. 19. L o c . cit. p. 2 3 .

148

k a o satir, g o r e b o g a d o l e j a r a c . T o j e z g r a a n j e n a d r a s k i d a n j e m p r i n c i p a i n d i v i d u a c i j e , i u isti m a h s l a sti p u n o u s h i e n j e z b o g t o g a to j e o n r a s k i n u t . S t o ga se dionisko moe uporediti sa zanosom koji indi vidualno razreava u kolektivne nagone i sadraje, to je razbijanje odvojenoga Ja izazvano svetom. Zato se u dioniskom stanju o v e k nahodi do oveka, i o t u e n a , n e p r i j a t e l j s k a ili p o d j a r m l j e n a p r i r o d a p o n o v o slavi praznik p o m i r e n j a sa s v o j i m izgubljenim sinom, o v e k o m . Svako se sa svojim blinjim osea jedno (ne samo udruen, pomiren, stopljen). Sto ga n j e g o v a individualnost m o r a biti sasvim unitena. C o v e k nije vie umetnik, on je postao umetniko delo. U m e t n i k a snaga cele prirode ispoljava se o v d e u drhtanju zanosa. T j . stvaralaka dinamika, libido u formi nagona, doepala se jedinke kao o b j e k t a i u p o t r e b l j a v a j e k a o o r u e ili i z r a z . A k o s e p r i r o d n o b i e srne s h v a t i t i k a o u m e t n i k o d e l o , o n d a ovek u dioniskom stanju svakako postaje prirodno p o s t a l o u m e t n i k o d e l o ; ali, u k o l i k o p r i r o d n o b i e i n i j e n i k a k v o u m e t n i k o d e l o u s m i s l u o n o g a to o b i no nazivamo umetnikim delom, onda ono i nije n i t a d r u g o n e g o ista p r i r o d a , n e o b u z d a n a , u s v a k o m pogledu divlji potok, ne ak ni ivotinja ogra niena na sebe i svoje bie. O v u taku m o r a m da istaknem radi jasnoe i docnije diskusije, jer je iz izvesnih razloga Nie mimoiao to isticanje i time preko problema bacio varljivu estetiku koprenu, k o j u svakako m o r a neproizvoljno da skine na n e k o likim mestima. Tako, na primer, kad govori o dioniskim o r g i j a m a : G o t o v o svuda sredite o v e s v e t k o v i ne lealo je u preteranoj p o l n o j razularenosti, iji su talasi p r e l a z i l i p r e k o s v a k e p o r o d i n o s t i i n j e n i h a snih ustanova; u p r a v o najdivljanije betije prirode tu se razbuktavahu, sve do onoga odvratnog meanja sladostraa i svireposti. N i e p o m i r e n j e delfijskoga Apolona sa Dionisom posmatra kao simbol p o m i 4 6 6 7
4

L o c . cit. p. 57 ss. L o c . cit. p. 24.

L o c . cit. p. 25. ' L o c . cit. p. 27.

149

renja tih suprotnosti u g r u d i m a civilizovanoga Grka. Ali on pri t o m e zaboravlja s v o j u vlastitu k o m p e n zatornu formulu po kojoj bogovi Olimpa za svoju svetlost i m a j u da zahvale tamnini grke due: po njoj, pomirenje Apolona sa Dionisom bilo bi lep pri vid, jedno desideratum, izazvano n e v o l j o m k o j u je civilizovana polovina Grka oseala u borbi sa s v o j o m v a r v a r s k o m stranom, a o v a je ba u dioniskom sta n j u krila sebi p u t o v e bez prepona. I z m e u religije jednoga naroda i njegova stvarnog ivota uvek p o stoji kompenzatorna veza, inae religija ne bi imala ba nikakva p r a k t i k o g smisla. P o e v i o d v e o m a m o r a l n e r e l i g i j e P e r s i j a n a c a i v e u starini p o z n a t e m o ralne sumnjivosti persijskih ivotnih navika, pa sve do nae hrianske epohe, u k o j o j je religija l j u bavi potpomagala najvei pokolj svetske istorije, o b i stinjuje se to pravilo. Stoga ba i iz simbola d e l f i j skoga pomirenja s m e m o zakljuiti osobito estoku razdvojenost u g r k o m biu. T i m e bi se objasnila enja za spasenjem, k o j a je misterij ama dala onaj g o l e m i znaaj za grki n a r o d n i ivot, i k o j i su stariji prieljkivai Helade sasvim prevideli. ovek se za d o v o l j a v a o time to e u G r k u n a i v n o nai sve to n j e m u s a m o m nedostaje. U dioniskom stanju, dakle, Grk nikako nije postajao najpre umetniko delo, nego je bio zgrabljen od svoga vlastitog varvarskog bia, liavan s v o j e individualnosti, razreavan u sve svoje kolektivne sastavne delove, i postajao je j e d n o s k o lektivnim nesvesnim (rtvovanjem svojih individual nih ciljeva), j e d n o sa genijem roda, ak i prirode. Za ve postignutu apolonsku ukroenost o v o stanje zanosa, u k o j e m u je o v e k sasvim zaboravljao sebe i svoje ovetvo i k o j e ga je inilo istim nagonskim b i e m , m o r a l o j e b i t i n e t o to z a s l u u j e p r e z i r a n j e , i stoga je n e s u m n j i v o najpre morala da otpone e stoka b o r b a i z m e u j e d n o g a i drugoga nagona. Neka se oslobode nagoni civilizovanoga oveka! Onaj koji se zanosi k u l t u r o m uobraava da e potei sama l e pota. Ova zabluda osniva se na velikom nedostatku psiholokoga poznavanja. Nagonske snage zagaene u c i v i l i z o v a n o m o v e k u v e o m a su destruktivne i 150

m n o g o opasnije negoli nagoni primitivca, koji svoje negativne nagone postojano iivljuje u skromnoj m e r i . P r e m a t o m e , n i j e d a n rat u istorijskoj prolosti ne moe da se po neizmernoj grozovitosti poredi s r a tom civilizovanih nacija. Bie da ni kod Grka nije bilo drukije. Ba iz ivog oseanja strahote njima je postepeno polazilo za r u k o m da pomire dionisko s apolonskim metafizikim udesnim aktom, kako Nie o d m a h u poetku kae. O v e izjave m o r a mo se v r s t o drati, kao i d r u g e n a p o m e n e da se s u protnost koja je u pitanju samo prividno premou j e z a j e d n i k o m r e j u ,umetnost'. M o r a m o s e seati o v i h reenica, j e r N i e , isto k a o i Siler, i m a izrazitu tendenciju da umetnosti pripie posredniku i osloboditeljsku ulogu. A time problem zapinje u estetik o m i runo je l e p o ; odvratno, pa ak i pakosno dobiva sjaj dostojan uenja u v a r l j i v o m sjaju estetiki-lepoga. Umetnika priroda u Sileru, kao i u Nieu, prisvaja sebi i s v o j o j specifinoj stvaralakoj mogunosti izbavilaki znaaj. Z b o g toga Nie sasvim zaboravlja da p o v o d o m Apolonove borbe protiv D i o nisa i n j i h o v a k o n a n o g a p o m i r e n j a nikada za G r k e n i j e b i l o r e i o e s t e t i k o m p r o b l e m u , n e g o o reli gioznom pitanju. D i o n i s k e s a t i r s k e s v e t k o v i n e b i l e su po svakoj analogiji neka vrsta totemskih svetkovina, s u n a z a d n o m i d e n t i f i k a c i j o m s m i t s k i m p r e c i m a ili direktno s totemskom ivotinjom. Kult Dionisa imao je na m n o g i m mestima mitsko-spekulativan karak ter, i svakako je vrio v e o m a j a k uticaj na b u e n j e religioznosti. To to je iz p r v o b i t n o religiozne c e r e m o n i j e proizila tragedija znai tano toliko koliko i veza naega m o d e r n o g a pozorita sa s r e d n j o v e k o v n i m prikazivanjima Hristova stradanja i n j i h o v o m iskljuivo religioznom p o d l o g o m , i stoga n a m nije doputeno da o problemu sudimo p o d njegovim samo estetikim aspektom. Estetizam su m o d e r n e naoari, kroz koje se gledaju psiholoke tajne Dionisova kulta u s v e t l o s t i u k o j o j ih stari z a e l o n i k a d a n i s u g l e d a l i i doivljavali. K a o Siler, tako i Nie p o t p u n o previa religiozno stanovite i z a m e n j u j e ga estetikim p o smatranjem. Izvesno je da o v e stvari i m a j u izrazito 151

e s t e t i k u s t r a n u , k o j a s e n e srne z a n e m a r i v a t i . A l i , ako se srednjovekovno hrianstvo shvata samo este tiki, o n d a se n j e g o v stvarni karakter falsifikuje i o d b a c u j e , i to isto toliko kao k a d se o n o shvata s a m o sa istorijskoga stanovita. Stvarno r a z u m e v a n j e m o e se postii samo na jednakoj osnovi, j e r niko nee tvrditi da je sutinu eleznikih m o s t o v a d o v o l j n o upoznao ako im je estetiki priao s v o j i m oseanjima. Tako je shvatanjem da je borba izmeu A p o l o na i Dionisa pitanje suprotnih umetnikih nagona p r o b l e m na j e d a n istorijski i materijalno nepravian nain p o m e r e n u estetiku oblast, i t i m e je p o d v r g n u t samo deliminom posmatranju, koje nikada ne moe voditi rauna o njego%om stvarnom sadraju.
8

N e s u m n j i v o je da to p o m e r a n j e m o r a imati svoj psiholoki razlog i cilj. Nije teko otkriti dobitak p r o cedure: estetiko posmatranje od problema o d m a h pravi sliku, k o j u posmatra posmatra lagodno, divei se n j e n o j lepoti kao i n j e n o j runoi, i, sigurno u d a ljen od svakog saoseanja i svakog sadoivljavanja, s a m o s v o j i m o s e a n j e m p r i l a z i strasti s l i k e . E s t e t i k i stav zatiuje od uea, od vlastitog upetljavanja, k o j e znai religiozno p o i m a n j e problema. Jednaku korist o b e z b e u j e istorijski nain posmatranja, a za n j e g o v u kritiku dao je sam N i e niz najdragocenijih priloga. Mogunost da se tako o g r o m a n p r o b l e m p r o b l e m s r o g o v i m a , kako ga on zove moe p r i mati isto estetiki svakako je p r i m a m l j i v a , j e r n j e g o v o religiozno poimanje, k o j e je u o v o m sluaju jedino adekvatno poimanje, pretpostavlja jedno d o i v l j a v a n j e ili j e d n u d o i v i j e n o s t , a m o d e r a n o v e k r e t k o se m o e t i m e diiti. A l i ini se da se D i o n i s N i e u o s v e t i o n e k a se u p o r e d i n j e g o v Pokuaj sa9

8 Estetizam prirodno m o e zamenjivati religiozne f u n k cije. A l i koliko stvari i m a k o j e t o isto n e m o g u initi? t a sve nismo upoznali kao surogat za nedovoljnu religiju? Iako je estetizam v e o m a plemenit surogat, on je ipak s a m o s u r o gatska tvorevina mesto nedovoljne prave stvari. Docnije obraanje Nieovo u Dionisa pokazuje uostalom najbolje da se estetiki surogat nije trajno odrao. das Nietzsche, Vbm Leben. I I S t i i c k d e r Nutzen und Nachteil der Historie unzeitgemassen Betrachtungen. fiir

152

mokritike, p i s a n g o d . 1886, a s t a v l j e n k a o u v o d Ro enju tragedije. D a , ta je d i o n i s k o ? U o v o j k n j i z i nalazi se o d g o v o r na to o v d e g o v o r i j e d a n ,koji z n a ' , posveenik i uenik svoga boga. A l i to N i e n i j e b i o k a d j e p i s a o Roenje tragedije; o n j e t a d a bio estetiki aficiran, a dioniski tek onda k a d je p i s a o Zaratustru i o n o z n a a j n o m e s t o k o j i m z a v r a va s v o j Pokuaj samokritike: P o d i g n i t e s r c a , b r a o moja, visoko, jo vie! I ne zaboravite ni nogu! P o dignite i n o g e , vi d o b r i igrai, i j o b o l j e : vi stojite i na glavi! Naroita dubina, s k o j o m je Nie shvatio p r o b l e m uprkos estetikom samoosiguranju, bila je v e toliko bliska stvarnosti da se n j e g o v o docnije dioni sko doivljavanje pojavljuje gotovo kao neminovna k o n s e k v e n c i j a . N j e g o v n a p a d na Sokrata u Roenju tragedije u p e r e n j e n a S o k r a t a k a o r a c i o n a l i s t a , k o j i se p o k a z u j e kao n e d o v o l j a n za dioniski orgijazam. O v a j afekat o d g o v a r a analognoj pogreci k o j u ini e s t e t i k o p o s m a t r a n j e : ono se brani od problema. Ah uprkos estetikom shvatanju N i e je, ipak, nasluivao stvarno reenje problema v e onda kad je pisao da suprotnost nije premoivana umetnou, nego m e tafizikim udesnim aktom helenske volje. On v o l j u s t a v l j a u n a v o d n i k e , t o s o b z i r o m na to to je on tada bio p o d jakim uticajem openhauerovim m o e m o tumaiti kao vezu sa metafizikim p o j m o m volje. Metafiziko ima za nas psiholoki zna aj nesvesnog. A k o , dakle, metafiziko u Nieov o j formuli z a m e n i m o nesvesnim, onda bi traeni klju ovoga problema bio nesvestan udesni akt. u d o je iracionalno; dakle, akt je nesvesno iracio nalno deavanje, tvorevina iz sebe, bez upletanja u m a i namere k o j a je svesna cilja; o n o proizlazi, o n o p o staje kao f e n o m e n rastenja stvaralake prirode, a ne iz izmudrivanja ljudske otroumnosti roene iz e njivog oekivanja, iz v e r o v a n j a i nade. Ovaj problem ovde ostavljam, jer emo u daljem toku ispitivanja imati d o v o l j n o prilike da se na to pitanje jo opirnije vratimo. Mesto toga prelazimo na to da p o j m o v e apolonsko-dionisko poblie ispita153

mo s obzirom na njihove psiholoke kvalitete. O s m o trimo najpre dionisko. Na osnovu Nieova prikaziva nja odmah saznajemo da se pod tim razumeva neko r a z v i j a n j e , n e k o s t r u j a n j e o v a m o i o n a m o , n e k a dijastola, k a o t o j e r e k a o G e t e , n e k o k r e t a n j e k o j e obuhvata svet, kako ga i iler crta u s v o j o j odi R a dosti:
Budite zagrljeni, milioni, Ovaj poljubac celome svetu.

i dalje:
Radost na piju sva bia prirode; ruinim tragom. smrti; grudima

svi dobri, s v i zli idu za njenim prijatelja Poljupce dala je n a m a i lozama, okuana u sladostrae bilo je crvu dano i h e r u v i m stoji pred B o g o m .

To je dioniska ekspanzija. To je struja n a j m o nijega sveoseanja, koja n e o d o l j i v o izbija i kao n a j jae vino opija ulo. To je pijanost i n a j v i e m smislu. U t o m e stanju uestvuje u najvioj meri psiho l o k i e l e m e n a t oseta, b i l o u l n o g b i l o a f e k t i v n o g o s e ta. R e j e , d a k l e , o e k s t r a v e r s i j i o s e a n j a , k o j a s u n e razluljivo vezana za elemenat oseta, i stoga ih o b e l e a v a m o kao oseanje senzitivnosti. Otuda su to vie afekti koji izbijaju u t o m e stanju, dakle neto n a g o n s k o , n e t o to j e s l e p o i n e o d o l j i v o , a n a r o i t o s e izraava u afekciji telesne sfere. Suprotno tome, apolonsko je opaanje unutra njih slika lepote, m e r e i oseanja u k r o e n i h u p r o porcije. Uporeenje sa snom jasno ukazuje na karak ter apolonskoga stanja: to je stanje introspekcije, kontemplacije okrenute unutra, prema snivanom s v e t u v e n i h i d e j a , d a k l e s t a n j e introversije. Utoliko je analogija sa naim mehanizmima za ista n e s u m n j i v a . A l i a k o b i s m o s e z a d o v o l j i l i a n a l o g i j o m , t i m o g r a n i e n j e m vrili b i s m o nasilje n a d N i e o v i m p o j m o v i m a t i m e to b i s m o i h , n a i m e , s t a v ljah u Prokrustovu postelju. 154

V i d i m o da u toku naega ispitivanja stanje intro versije, ukoliko postaje habitus, u v e k donosi sa so b o m i diferenciranje veze sa s v e t o m ideja, a h a b i tualna ekstraversija takvu vezu sa objektom. Od toga d i f e r e n c i r a n j a nita n e n a l a z i m o k o d N i e o v i h p o j mova. Dionisko oseanje ima sasvim arhaian k a rakter afektivnog oseta. O n o , dakle, nije isto, o d v o j e n o i iz nagonskoga diferencirano do onoga p o kretljivoga elementa k o j i se u ekstravertnoga tipa pokorava odlukama razuma i predaje se o v o m e kao posluan instrumenat. Isto tako, N i e o v p o j a m i n t r o v e r s i j e n e o d n o s i s e ini n a k a k v u i s t u , d i f e r e n ciranu vezu sa idejama, koja bi se iz opaaja, bilo ulno uslovljenoga bilo stvaralaki proizvedenoga, oslobodila, p r e m a o d v o j e n i m i istim formama. A p o lonsko je unutranje opaanje, intuicija sveta ideja. Uporeenje sa snom jasno pokazuje da Nie zamilja o v o stanje s j e d n e strane kao isto posmatrako, a s d r u g e kao isto likovno. O v e karakteristike znae neto osobeno, to ne s m e m o u r a u n a v a t i u s v o j p o j a m i n t r o v e r t n o g a ili ekstravertnoga stava. U o v e k a k o j i je p r e t e n o r e fleksivno nastrojen iz apolonskoga stanja posmatran j a unutranjih slika s l e d u j e o b d e l a v a n j e s a g l e d a n o ga onako kako to odgovara intelektualnome miljenju. Iz toga proizlaze ideje. U oveka koji je preteno ose a j n o nastrojen sleduje slian proces, proivljavanje slika o s e a n j e m i d o n o e n j e o s e a j n e i d e j e , k o j a e s e n cijalno moe da se spoji sa refleksivno postavljenom i d e j o m . Z a t o su ideje isto tako misao kao i oseanje, na primer ideja otadbine, slobode, Boga, besmrtnosti itd. P r i n c i p i j e d n o g a i d r u g o g a o b d e l a v a n j a je r a c i o nalan i logian. Ali ima i j e d n o sasvim d r u g o stano vite s koga logiko-racionalno obdelavanje ne vai. O v o drugo stanovite je estetiko. O n o se u i n t r o v e r siji z a d r a v a n a p o s m a t r a n j u i d e j a , o n o r a z v i j a i n t u iciju, unutranje p o s m a t r a n j e ; u ekstraversiji o n o se z a d r a v a na osetima i r a z v i j a u l a , i n s t i n k t , m o g u nost afektovanosti. Za o v o stanovite miljenje nika ko n i j e p r i n c i p u n u t r a n j e g a o p a a n j a ideja, a isto tako ni oseanje, n e g o su za njega, tavie, m i l j e n j e i 155

o s e a n j e ist d e r i v a t u l n o g a oseta.

unutranjega

posmatranja

ili

Nieovi p o j m o v i v o d e nas time do principa t r e e g a i e t v r t o g a psiholokoga tipa, k o j i bi se p r e m a racionalnim tipovima (mislenim i oseaj n i m tipovi m a ) m o g l i o b e l e i t i k a o e s t e t i k i t i p o v i . T o j e intui tivni i u l n i ili osetni (senzitivni) t i p . O v a t r i t i p a imaju, dodue, s racionalnim tipovima zajedniki m o m e n a t introversije i ekstraversije, a da, s j e d n e stra ne, kao misleni tip ne diferenciraju opaanje i p o s m a t r a n j e unutranjih slika do miljenja, a s d r u g e stra ne, kao oseajni tip, ne diferenciraju afektivno n a g o n s k o i osetno (senzitivno) d o i v l j a v a n j e do oseanja. Suprotno tome, intuitivni tip nesvesno opaanje p o die do diferencirane funkcije, preko k o j e se deava i n j e g o v o prilagoivanje svetu. On se prilagouje posredstvom nesvesnih direktiva, k o j e dobiva naro ito finim i izotrenim opaanjem i t u m a e n j e m t a mnosvesnih pokreta. Kakva je ta funkcija, to je, pri r o d n o , teko opisati z b o g n j e n a iracionalnoga i tako rei nesvesnoga karaktera. Ona se m o e m o d a u p o r e d i t i s a S o k r a t o v i m d e m o n o m ; r a z u m e se, s t o m r a z l i k o m to je n e o b i n o racionalistiki stav Sokratov, koliko god je moguno, potiskivao intuitivnu f u n k ciju, tako da se ona morala prometnuti u k o n k r e t n o -halucinatornu, jer nije imala nikakva direktnog psi h o l o k o g pristupa svesti. Osetni (senzitivni) tip je u s v a k o m p o g l e d u p r e okretanje intuitivnog. On se tako rei osniva samo na elementu u l n o g oseta. N j e g o v a psihologija orijentie se p r e m a nagonu i osetu. Stoga je on sasvim upuen na realni sadraj. injenica da N i e istie ba psiholoku f u n k c i j u intuicije, s j e d n e strane, i psiholoku funkciju oseta i nagona, s d r u g e strane, m o g l a bi biti karakteristina za n j e g o v u vlastitu, linu psihologiju. On se doista m o e pribrojiti intuitivnom tipu sa sklonou prema i n t r o v e r t n o j strani. Z a p r v u stvar g o v o r i n j e g o v p r e teno intuitivno-umetniki nain produkcije, za koji je ba v e o m a karakteristian n j e g o v spis o r o e n j u tragedije, a u jo veoj meri n j e g o v o glavno delo, 156

Tako je govorio Zaratustra. Za n j e g o v u i n t r o v e r t n o -intelektualnu stranu karakteristini su njegovi a f o r i s t i k i spisi, k o j i i p o r e d j a k o g a o s e a j n o g k a r a k t e r a p o k a z u j u izrazito kritiki intelektualizam na nain francuskih intelektualaca u X V I I I veku. Za n j e g o v intuitivni tip uopte govori oskudno racionalno o g r a niavanje i zatvorenost. K r a j takva stanja stvari nije u d n o to je on u s v o m p o e t n o m delu injenice s v o j e line psihologije nesvesno stavio u prvi red. To o d g o vara intuitivnom stavu, k o j i u p r v o m e r e d u iznad unutranjega opaa spoljanje, ponekad ak na raun realiteta. P o s r e d s t v o m takva stava on je stekao i dublji pogled u dubinske kvalitete svoga nesvesnog, ija je gruba forma svakako, koliko znamo, tek u p o etku n j e g o v e bolesti dostigla p o v r i n u svesti, poto se v e ranije bila otkrila u m n o g i m erotikim n a g o vetajima u n j e g o v i m spisima. Stoga u psiholokom p o g l e d u t r e b a v e o m a aliti t o s u p o s l e o b o l j e n j a u Turinu naeni, ba u o v o m pogledu v e o m a karakte ristini, o d l o m c i uniteni za v o l j u m o r a l n o - e s t e t i k o m saaljevanju.

157

IV

PROBLEM TIPOVA U POZNAVANJU OVEKA

FURNEATJX J O R D A N : C H A R A C T E R A S SEEN I N B O D Y A N D P A R E N T A G E 1. OPSTI POGLED NA DZORDANOVE TIPOVE

U daljem hronolokom ispitivanju prethodnih radova koji se odnose na pitanje psiholokih tipova dolazim sada do malenoga, m a l o u d n o v a t o g a dela, za ije sam poznavanje zahvalan svojoj cenjenoj sar a d n i c i dr Konstansi E. Long ( C o n s t a n c e E. L o n g ) u L o n d o n u : F u r n e a u x Jordan. F. R. C. S. Character as S e e n i n B o d y a n d P a r e n t a g e . L o n d o n 1896. T h i r d e d . U s v o j o j m a l e n o j k n j i z i od 126 s t r a n a Dordan (Jordan) opisuje u g l a v n o m dva karakteroloka tipa; n j i h o v a definicija interesuje nas vie negoli u j e d n o m p o g l e d u , i a k o da u n a p r e d k a e m o a u t o r , u o s n o vi uzev, ima na u m u nae tipove samo do j e d n e p o l o vine, a to se tie d r u g e p o l o v i n e , on u n j u unosi gledite intuitivnoga i osetnog (senzitivnog) tipa i mea ga sa drugima. Ja u n a j p r e dati re autoru i n a v e s t i n j e g o v u u v o d n u d e f i n i c i j u . O n k a e n a str. 5 : Postoje dva fundamentalno razlina karaktera, d v a razgovetna tipa karaktera (s j e d n i m treim, s r e d n j i m ) : jedan u k o g a je tendencija p r e m a aktivnosti jaka, a tendencija p r e m a refleksiji slaba, i drugi u koga prevlauje naklonost p r e m a refleksiji, d o k je n a g o n delatnosti slabiji. I z m e u ta d v a ekstrema i m a 158

vrlo m n o g o preliva. Ali treba pomenuti jo jedan, trei, u k o g a snage refleksije i d e l a n j a vie ili m a n j e odravaju ravnoteu. U srednju klasu m o g u se ura unati i oni karakteri u k o j i h p o s t o j i n a k l o n o s t ka e k s c e n t r i n o s t i , ili g d e p r e v l a u j u d r u g e , p o m o g u nosti nenormalne tendencije p r e m a emocionalnim i neemocionalnim procesima. I z o v e d e f i n i c i j e j a s n o s e v i d i d a Dordan r e f l e k siji, m i l j e n j u , p r o t i v s t a v l j a d e l a t n o s t i l i a k t i v n o s t . S a s v i m je r a z u m l j i v o to posmatra ljudi k o j i ne ispi tuje dublje najpre primeuje reflektivno bie u su protnosti p r e m a d e l o v n o m biu, i zato je sklon da posmatranu suprotnost definie s toga gledita. A l i v e prosto razmiljanje da delovno bie ne proizlazi nuno samo iz impulsa, nego da ono moe proizii i iz miljenja, pokazuje da je nuno definiciju malo produbiti. Dordan sam dolazi do toga zakljuka time t o n a str. 6 u v o d i u r a z m a t r a n j e d a l j i e l e m e n a t , k o j i je za nas od naroite vrednosti, n a i m e oseajni e l e m e nat. On konstatuje da je aktivni tip m a n j e strastan, dok se reflektivni temperamenat odlikuje strasnou. O t u d a D o r d a n s v o j e t i p o v e o z n a a v a k a o t h e less impassioned i the more impassioned. Elemenat preko kojega prelazi u u v o d n o j funkciji on, dakle, naknadno uzdie do postojanoga termina. Ali ono po e m u se on razlikuje od naega shvatanja jeste inje n i c a d a j e u n j e g a m a n j e s t r a s n i t i p u v e k u isti m a h i aktivan, a drugi n e a k t i v a n . Ja s m a t r a m da to m e a n j e n i j e sreno, j e r i m a v e o m a strasnih i d u b o k i h p r i r o d a k o j e su u isti m a h i e n e r g i n e i d e l o v ne, i o b r n u t o m a n j e strasnih, p o v r n i h priroda, koje se nikako ne odlikuju aktivnou ni niom for m o m delatnosti, poslenou. P o m o m e miljenju, n j e g o v o inae dragoceno shvatanje znatno bi dobilo u jasnosti da je on odreenje aktivnosti i neaktivnosti, po sebi karakteroloki znaajno, ispustio iz vida kao sasvim drugo stanovite. Iz narednih izlaganja videe se da D o r d a n t i p o m less impassioned and m o r e active opisuje ekstravertnoga, a tipom m o r e impas sioned and less active introvertnoga o v e k a . I j e d a n i d r u g i m o g u d a b u d u d e l o v n i ili n e d e l o v n i , a d a p r i 159

t o m e ne m e n j a j u s v o j tip, i z b o g toga bi, po m o m e miljenju, trebalo da m o m e n a t aktivnosti kao glavna k a r a k t e r i s t i k a o t p a d n e ; ali, k a o o d r e e n j e s e k u n d a r nog znaaja on ipak utoliko igra ulogu ukoliko se e k s travertni, prema s v o j i m osobinama, pojavljuje kao m n o g o pokretljiviji, ivlji i delovniji negoli intro vertni. M e u t i m , ta osobina sasvim zavisi od faze u kojoj se jedinka momentano nahodi prema spolja n j e m svetu. Introvertni o v e k u ekstravertnoj fazi p o j a v l j u j e se k a o aktivan, a ekstravertni u i n t r o v e r t n o j fazi p o j a v l j u j e se kao pasivan. S a m a aktivnost, kao osnovna crta karaktera, m o e ponekad da b u d e introvertna, t j . ona se p o v l a i sasvim u sebe i razvija i v u m i s l e n u ili o s e a j n u d e l a t n o s t , d o k n a p o l j u , i z van nje, vlada dubok mir; ponekad ona moe da bude ekstravertna, i tu se p o k a z u j e u z a h u k t a n o m , i v o m delanju, d o k iza n j e stoji vrsta, n e p o k r e n u t a misao ili i s t o t a k v o o s e a n j e . P r e n e g o to poblie u e m o u D o r d a n o v a izla ganja, m o r a m radi j a s n o g p o s t a v l j a n j a p o j m o v a istai jo jednu okolnost koja bi, ako se ne u z m e u obzir, m o g l a dati p o v o d a za zabunu. Ja sam u u v o d u p r i metio da sam u ranijim publikacijama introvertnoga identifikovao sa m i s l e n i m t i p o m , a ekstravertnoga sa oseaj n i m t i p o m . T e k docnije, k a o to s a m v e p r i m e tio, postalo mi je jasno da se introversija i ekstraversija k a o opti o s n o v n i stavovi i m a j u razlikovati o d funkcionih tipova. Ta d v a stava najlake i m o g u da se upoznaju, d o k se za razlikovanje i funkcionih t i p o va iziskuje v e obimnije iskustvo. Ponekad je n e o bino teko nai kojoj funkciji pripada prvenstvo. Zavodniki delu je injenica da introvertni po prirodi ostavlja utisak o v e k a k o j i reflektuje i razmilja, z b o g svoga apstraktnoga stava. Otuda s m o skloni da mu zato pripiemo primat miljenja. Obrnuto, ekstra vertni prirodno pokazuje m n o g e neposredne reakcije, zbog kojih nasluujemo da u n j e m u prevlauje ose ajni elemenat. A l i ta nasluivanja v a r a j u nas, j e r ekstravertni m o e lako da b u d e i misleni tip, a i n t r o v e r t n i o s e a j n i t i p . Dordan o p i s u j e u o p t e s a m o i n trovertnoga i ekstravertnoga. Meutim, tamo gde on 160

zalazi u pojedinosti opis mu p o s t a j e n e r a z u m l j i v , j e r se onde meaju crte razlinih funkcionih tipova, koji zbog nedovoljne obrade gradiva nisu odvajani jedan od drugoga. A l i u optim crtama, slika introvertnoga i ekstravertnoga stava ispala je razumljiva, tako da se p o t p u n o vidi sutina i j e d n o g a i d r u g o g a o s n o v n o g a stava. U k a r a k t e r i s a n j u t i p o v a sa g l e d i t a a f e k t i v n o s t i n a l a z i m p r a v i z n a a j D o r d a n o v a spisa. V e s m o v i deli da je reflektivna strana introvertnoga, r a z m i ljanje, kompenzirana nesvesnim arhainim n a g o n skim i osetnim (senzitivnim) ivotom. M o g l o bi se r e i i t o d a j e o n i n t r o v e r t n o n a s t r o j e n b a z a t o to se iznad arhaino-impulsivnoga, strasnoga bia m o r a uzdii do sigurne visine apstrakcije, da bi otuda m o gao savlaivati neposlune, divljaki zahuktane a f e k te. O v o gledite sasvim je prikladno za m n o g e slua jeve. Obrnuto, m o g l o bi se rei i to da je m a n j e ukorenjeni afektivni ivot ekstravertnoga podesnij i za diferenciranje i d o m e s t i k a c i j u negoli arhaino, nesvesno miljenje i oseanje, fantaziranje, k o j e m o e opasno uticati na n j e g o v u linost. Stoga je on u v e k o n a j k o j i tei d a s e u n a j v e o j m e r i p r o m e e i i v o t p r o v o d i u h u c i , da ne m o r a d o l a z i t i s e b i i s v o j i m ravim mislima i oseanjima. Iz ovih lako i z v o d ljivih opaanja objanjava se j e d n o tako rei parad o k s n o m e s t o u D o r d a n a na str. 6, g d e on k a e da u less impassioned (ekstravertnoga) temperamenta prevlauie intelekat i ima neobino veliki udeo u f o r miraniu ivota, d o k su u reflektivnoga t e m p e r a m e n t a b a afekti o n i k o i i z a h t e v a i u n r a v o n a v e i z n a a j . Ovo shvatanje na prvi pogled kao da direktno b i j e u g l a v u m o j e t v r e n j e da less impassioned tip odgovara m o m e ekstravertnome tipu. Meutim, pri d u b l j e m posmatranju stvar nikako ne stoji tako, j e r r e f l e k t i v n o b i e o d i s t a pokuava d a u d a r i n a n e p o s l u n e a f e k t e , ali u s t v a r i d a d o e p o d u t i c a j strasti u veoj meri negoli onaj koji je svoje prema objektu orijentisane elje uzeo za svesno merilo svoga ivota. Ovaj poslednji, naime ekstravertni, pokuava time da s e s v u g d e p r o t u r i , ali m o r a d o i v e t i t o d a s u n j e g o v e
11 Jung, Odabrana dela, V

161

subjektivne misli i oseanja o n o to mu se s v u g d e na put postavlja kao prepona. On je p o d uticaj em svoga psihikoga unutranjega sveta u veoj meri negoli to i s a m s l u t i . O n t o s a m n e m o e d a v i d i , ali p a l j i v a o k o l i n a v i d i l i n u navlanost n j e g o v a t e e n j a . S t o g a n j e g o v o o s n o v n o pravilo svagda m o r a biti da se pita: Sta ja zapravo h o u ? ta je m o j a tajna n a m e r a ? Drugi, introvertni, sa svojim svesnim, izmiljenim n a m e r a m a p r e v i a u v e k o n o to n j e g o v a o k o l i n a o p a a i suvie jasno, n a i m e da n j e g o v e n a m e r e slue z a p r a v o j a k i m , ali b e z n a m e r n i m i b e z o b j e k t n i m n a g o n i m a i da su u velikoj meri p o d n j i h o v i m uticajem. Ko posmatra i ocenjuje ekstravertnoga sklon je da oseanje i miljenje iznoeno na videlo smatra za tanku k o p r e n u k o j a n e p o t p u n o zastire s a m o hladnu i i z m u d r o v a n u l i n u n a m e r u . K o tei d a r a z u m e i n t r o v e r t n o g a l a k o e d o i n a m i s a o d a s e e s t o k a strast muno obuzdava samo prividnim mudrovanjem. I j e d a n i d r u g i s u d je pravilan i laan. S u d je laan a k o j e s v e s n o s t a n o v i t e , s v e s t u o p t e , j a k a i sposobna za otpor p r e m a nesvesnom; a pravilan onda ako slabo svesno stanovite stoji p r e m a j a k o m n e s v e s n o m te mu se u d a n o m sluaju m o r a ukloniti. U o v o m p o s l e d n j e m sluaju izbija o n o to je stajalo u pozadini, u jednoga egoistina namera, a u drugoga r a z u z d a n a strast, e l e m e n t a r n i a f e k a t , k o j i o d b a c u j e svaku konsideraciju. Ova razmiljanja omoguavaju n a m d a u isti m a h s a z n a m o k a k o D o r d a n p o s m a t r a : on oevidno uzima u obzir afektivnost posmatranoga, i otuda n j e g o v a nomenklatura: less emotional i more impassioned. Kad on, dakle, introverta p o i m a sa gledita afekta k a o strasnika, a ekstraverta s i s t o g a s t a n o v i t a k a o m a n j e g a s t r a s n i k a , i, t a v i e , kao intelektualca, onda on time dokazuje naroitu v r s t u s a z n a n j a , k o j e s e m o r a o b e l e i t i k a o intuitivno. Stoga sam ve ranije ukazao na to da Dordan racio nalno gledite mea sa estetikim. K a d on introverta karakterie k a o strasnika, a ekstraverta k a o i n t e l e k t u a l c a , o n o b a t i p a p o s m a t r a o e v i d n o s a nesvesne s t r a n e , t j . opaa ih iznad svog nesvesnog. On p o s m a t r a i s a z n a j e i n t u i t i v n o , t o b i v i e ili m a n j e u v e k 162

m o g a o da bude sluaj kod praktikog poznavaoca l j u di. Ma k o l i k o t a k v o shvatanje p r i g o d i c e bilo pravilno i duboko, ono je ipak vezano za v e o m a bitno ograni enje: ono previa injeninu stvarnost posmatranoga, j e r u v e k sudi po slici u o g l e d a l u n j e g o v a n e s v e snog, mesto po n j e g o v o j stvarnoj pojavi. O v a p o g r e ka u sudu sasvim je vezana za intuiciju, zbog ega um o d v a j k a d a stoji s n j o m na ratnoj nozi i samo p r o tiv svoje volje daje joj pravo na egzistenciju, iako se u izvesnim sluajevima mora uveriti u objektivnu pravilnost intuicije. Tako se Dordanova formulisanja u s v e m u p o d u d a r a j u s a s t v a r n o u , ali i p a k n e s a stvarnou kako je razumevaju racionalni tipovi, nego sa njima nesvesnom stvarnou. Ovi odnosi pri rodno su najprikladniji da unesu zabunu u o c e n j i v a n j e p o s m a t r a n o g a i da unesu tekoe u s p o r a z u m e v a n j e o posmatranom. Stoga u o v o m pitanju nikada ne treba voditi borbu za nomenklaturu, nego se treba drati injenice posmotrive, suprotnosne razlinosti. Iako se ja, na svoj nain, sasvim drukije izraavam negoli Dordan, mi se ipak slaemo u klasifikaciji p o smatranoga (s izvesnim odstupanjima). P r e n e g o to p r e e m na raspravljanje o D o r d a n o v o j tipizaciji materijala posmatranja, jo u se u k r a t k o v r a t i t i n a p o s t u l i r a n i , t r e i ili i n t e r m e d i j a t n i t i p . K a o to s m o v i d e l i , D o r d a n s v r s t a v a u n j e g a , s j e d n e strane, sasvim balansirane, a s d r u g e strane nebalansirane. N e e biti izlino da se na o v o m mestu jo jedared setimo klasifikacije valentinijanske k o l e : hilski o v e k , k o j i j e p o d r e e n p s i h i k o m i p n e u m a t i k o m . Hilski o v e k , po toj definiciji, o d g o v a r a osetnom (senzitivnom) tipu, t j . o n o m o v e k u ija su dominantna odreenja data ulima i u ulima, u u l n o m opaanju. Osetni (senzitivni) tip n e m a ni d i f e r e n c i r a n o m i l j e n j e n i d i f e r e n c i r a n o o s e a n j e , ali j e n j e g o v a ulnost d o b r o razvijena. To je, k a o to je poznato, sluaj i k o d primitivnoga oveka. Ali n a gonska ulnost primitivca ima opreku, i to je sponta nost psihikoga. D u h o v n o , misli se n j e m u tako rei p o j a v l j u j u . N i j e o n o n a j k o j i i h p r a v i ili i z m i l j a za to mu nedostaju sposobnosti n e g o se one prave a* 163

same i opsedaju ga, ak mu se p o j a v l j u j u halucinatorski. O v a j mentalitet m o e se oznaiti kao intuiti van, jer intuicija je instinktivno opaanje psihikoga sadraja u n j e g o v u pojavljivanju. D o k je r e d o v n o psiholoka glavna funkcija primitivca ulnost, intui cija je kompenzatorna funkcija koja se m a n j e i s p o ljava. Na viem stepenu civilizacije, gde su jedni vie ili m a n j e d i f e r e n c i r a l i m i l j e n j e , a d r u g i o s e a n j e , ima ih takoe ne m a l o koji su u v e o j meri razvili intuiciju i slue se n j o m e kao bitno o d r e d i v a k o m f u n k c i j o m . Iz toga proizlazi intuitivni tip. Stoga m i slim da se D o r d a n o v a srednja g r u p a i m a razreiti u osetni (senzitivni) i intuitivni tip.

2. S P E C I J A L N O P R I K A Z I V A N J E I K R I T I K A DZORDANOVTH TIPOVA

Sto se tie opte p o j a v e i j e d n o g a i d r u g o g a tipa, D o r d a n (str. 17) i s t i e d a m a n j e e m o c i o n a l n i t i p m n o g o v i e p o k a z u j e i s t a k n u t e ili m a r k a n t n e l i n o s t i n e g o l i e m o c i o n a l n i t i p . O v o t v r e n j e d o l a z i o t u d a to D o r d a n aktivni tip o v e k a identifikuje sa m a n j e e m o c i o n a l n i m , to j e , p o m o m e m i l j e n j u , n e d o p u t e no. Bez obzira na tu zabludu, pravilno je da manje e m o c i o n a l n i ili e k s t r a v e r t n i , k a o t o j a m a n o s m e m o rei, s v o j i m p o n a a n j e m ini sebe m n o g o u p a d l j i v i j i m n e g o l i e m o c i o n a l n i ili i n t r o v e r t n i .

a)

Introvertna

ena

(The m o r e impassioned w o m a n ) D o r d a n r a s p r a v l j a n a j p r e o k a r a k t e r u introvertne ene. D o n o s i m g l a v n e t a k e n j e g o v a o p i s a u i z v o d u (str. 17 i d a l j e ) : M i r n o p o n a a n j e , k a r a k t e r koji se ne m o e lako proitati, prigodno kritian do sarkastinosti; iako je zla v o l j a u nje p o n e k a d p r i metna, ona nije ni udljiva ni neumorna, ni manisav a , n i c e n s o r i o u s (to b i s e p o s m i s l u m o r a l o p r e v e 164

sti i z r a z o m o n a k o j a v o l i d a k r i t i k u j e , n e m a k i c e n s o r h a f t ) , n i d a n d r l j i v a . O n a iri m i r o k o s e b e , i n e s v e s n o tei i i s c e l j u j e . A l i p o d t o m p o v r i n o m t i n j a j u a f e k a t i strast. S a s t a r o u , n j e n k a r a k t e r d o biva u drai. Ona je simpatina, t j . uestvuje u o s e a n j u i doivljavanju drugih. Najgori enski k a r a k teri n a h o d e s e u t o m e t i p u . O n e s u n a j s v i r e p i j e m a e h e . O n e su, istina, n a j l j u b a z n i j e m a j k e i e n e , ali n j i h o v e strasti i a f e k t i t o l i k o s u j a k i d a i m z a n o s e u m . O n e s u v i e v o l e , ali i s u v i e m r z e . L j u b o m o r n o s t moe od njih da napravi divlje zverove. A k o mrze s v o j u pastorad, m o g u da ih fiziki m u e do smrti. G d e zlo nije gospodar, tu je sama moralnost d u b o k o oseanje, i ono ide s v o j i m vlastitim i nezavisnim p u tem, koji se ne prilagouje u v e k konvencionalnim n a m e r a m a . T i m p u t e m n e h o d i s e i z p o d r a a v a n j a ili p o d v r g a v a n j a , a nikako radi nagrade, ni na o v o m ni na o n o m svetu. Samo u intimnom odnosu razvija ta ena svoje odlike i svoje nedostatke; tu ona pokazuje b o g a t s t v o s v o g a s r c a , s v o j e b r i g e i r a d o s t i , ali i s v o j e strasti i p o g r e k e , k a o n e p o m i r l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t , g n e v , l j u b o m o r n o s t ili a k razuzdanost. O n a j e p o d vrgnuta uticaju trenutka i malo sposobna da misli na sreu i dobro odsutnih. M o e lako da zaboravi na druge, i na v r e m e uz to. A k o je afektovana, njena poza ne osniva se na podraavanju, nego pokazuje promenu u ponaanju i jeziku prema promenjenima mislima i oseanjima. U drutvenom pogledu ona ostaje koliko g o d je to m o g u n o sebi jednaka u n a j razliitijim drutvima. U d o m a e m kao i u drutve n o m i v o t u n e trai n i k a k v a v e l i k a p r a v a i l a k o s e m o e z a d o v o l j i t i . O n a s p o n t a n o d a j e s v o j e s a g l a s n e ili p o h v a l n e s u d o v e . U m e d a u m i r i ili d a o h r a b r i . I m a s a o s e a n j a z a s v e s l a b e , b i l i t o d v o n o c i ili e t v o r o n o c i . I z d i e se na v i s i n u i s p u t a se u n i z i n u , o n a j e sestra i d r u g a r i c a u i g r i c e l e p r i r o d e . N j e n s u d j e b l a g i p o p u s t l j i v . K a d ita, o n a t e i d a s h v a t i i n t i m n u misao i najdublje oseanje knjige; stoga podvlai rei u k n j i z i i p r a v i b e l e k e na m a r g i n i , i k n j i g u i t a j o jedared. 165

Iz o v o g a opisa nije teko poznati introvertni k a rakter. A l i je opis u izvesnom smislu jednostran, jer u g l a v n o m uzima u obzir oseajnu stranu, ne naglaa vajui onu karakteristiku k o j o j ja pridajem naroitu vrednost, naime svesni unutranji ivot. Dordan, istina, s p o m i n j e d a j e i n t r o v e r t n a e n a c o m t e m p l a t i v e , ali n e u l a z i p o b l i e u t o . N j e g o v o p i s , k a o t o mi se ini, p o t v r u j e m o j a izlaganja o nainu n j e g o v a posmatranja; on vidi u g l a v n o m oseajno konstelisano s p o l j a n j e p o n a a n j e i i s p o l j a v a n j e strasti, ali n e u l a z i u sutinu svesti toga tipa. Z a t o ne s p o m i n j e da u n u tranji ivot igra presudnu u l o g u za svesnu p s i h o l o giju t o g a tipa. Zato, na primer, introvertna ena p a ljivo ita? Z a t o to ona p r e svega voli r a z u m e v a n j e i p o i m a n j e misli. Zato je o n a m i r n a i unosi mir? Z a t o to r e d o v n o s v o j a o s e a n j a z a d r a v a u s e b i i i s p o l j a v a ih u s v o j i m mislima, mesto da ih drugima tovari. Njena nekonvencionalna moralnost oslanja se na d u b o k o razmiljanje i na unutranja uverljiva oseanja. Dra njena mirnoga i razumnoga karaktera osniva se ne s a m o na m i r n u stavu n e g o i na t o m e to se s n j o m e m o e u m n o i p a m e t n o g o v o r i t i , i to o n a m o e d a uvaava argumenat svoga partnera. Ona ga ne p r e kida i m p u l s i v n i m ispoljavanjima, n e g o prati n j e g o v a m n j e n j a svojim mislima i oseanjima, k o j a se ipak ne kolebaju i ne rue pod protivnikim argumentom. O taj vrsti i d o b r o izgraeni poredak svesnih duevnih sadraja upire se haotino-strasni afektivni ivot, k o j e g a je introvertna ena v e o m a esto, bar u n j e g o v u linom aspektu, svesna, i k o j e g a se boji, jer ga poznaje. Ona razmilja o samoj sebi i stoga je p r e ma spoljanjem svetu staloena, i m o e d r u g o da sa z n a j e i p r i z n a j e n e o c e n j u j u i g a o d o b r a v a n j e m ili kuenjem. Ali ako joj njen afektivni ivot kvari te dobre osobine, ona odbija svoje nagone i afekte koliko g o d m o e a da n a d n j i m ne postaje gospodar. K a o to je n j e n a svest logina i vrsto sklopljena, tako je n j e n afekat elementaran, zamren i nesavladljiv. Nedosta j e m u u p r a v o ljudska nota, o n j e disproporcionisan, i r a c i o n a l a n , t o j e prirodni fenomen, k o j i r a z b i j a l j u d ski p o r e d a k . N e d o s t a j e m u s v a k a o p i p l j i v a p o z a d i n 166

ska m i s a o , s v a k a n a m e r a , i z a t o j e o n , k a d s e u k a e prilika, samo destruktivan, j e d n a bujica, k o j a ne m i sli n i n a k a k v o r a z a r a n j e i n i k a k v a s e r a z a r a n j a n e k l o n i , b e z o b z i r a n i n u a n , slua s a m o s v o j z a k o n , p r o ces koji sam sebe ispunjava. Njene dobre osobine d o l a z e o t u d a t o j e m i l j e n j u , t o l e r a n t n o m ili d o b r o n a m e r n o m poimanju, polo za r u k o m da zadobije uticaj nad jednim delom nagonskoga ivota i da ga povue z a s o b o m , ali i p a k n e m o e d o h v a t i t i c e l i n u n a g o n a i preuobliiti ga. Afektivnosti je introvertna ena d a leko m a n j e svesna u n j e n o m e l o m o b i m u negoli s v o jih racionalnih misli i oseanja. O n a je nesposobna da o b u h v a t i c e l u s v o j u a f e k t i v n o s t , ali i m a p r i m e n l j i v a shvatanja. Njena afektivnost je daleko m a n j e pokret ljiva negoli njeni d u h o v n i sadraji, ona je u neku ruku uporna, znatno inertna, i otuda se teko m e n j a ; istrajna je, i otuda njena nesvesna neprekidnost i r a v n o m e m o s t , ali o t u d a i n j e n o t v r d o g l a v s t v o i n j e n a ponekad nerazumna nesavitljivost u stvarima k o j e se tiu afektivnosti. O v a razmiljanja m o g u d a n a m objasne zato j e sud o i n t r o v e r t n o j eni s a m o sa gledita afektivnosti nepotpun i nepravian u ravom kao i u dobrom smi slu. T o to D o r d a n n a j g o r e e n s k e k a r a k t e r e n a l a z i m e u introvertnima po m o m e miljenju dolazi otuda to o n p r i d a j e s u v i e v a n o s t i a f e k t i v n o s t i , k a o d a j e s a m o strast m a j k a zla. D e c a s e n a s m r t m o g u m u i t i sasvim d r u k i j e negoli samo fiziki. I obrnuto, o n o naroito bogatstvo ljubavi u introvertnih ena nipo to n i j e u v e k n j i h o v a v l a s t i t a i m o v i n a , n e g o s u o n e ak vie puta time opsednute i ne m o g u biti drukije, d o k se jedared ne ukae povoljna prilika u k o j o j , na udo svoga partnera, one iznenada pokazuju n e o e k i vanu hladnou. Afektivni ivot introvertnoga bia j e ste u o p t e n j e g o v a s l a b a s t r a n a , o n n i j e b e z u s l o v n o pouzdan. O n o se s a m o vara u t o m e , i drugi se varaju i razoaravaju u n j e m u ako raunaju samo na n j e g o vu afektivnost. N j e g o v duh je pouzdaniji, jer je prilagoeniji. N j e g o v afekat je suvie neobuzdana priroda. 167

b)

Ekstravertna

ena

(The less impassioned w o m a n ) Prelazimo sada na D o r d a n o v o crtanje d r u g o g a tipa ene, o n e k o j u o n z o v e less impassioned w o m a n . I o v d e m o r a m odbaciti sve ono to autor d o daje in puncto aktivnosti, jer to dodavanje donosi s a m o to da se tipski karakter ne u p o z n a j e o n a k o k a k o treba. A k o je stoga re o izvesnoj naglosti ekstravertne ene, onda se time ne misli na elemenat d e lovnosti, aktivnosti, n e g o samo na pokretljivost aktiv nih procesa. Dordan o ekstravertnoj eni kae: I z vesna naglost i izvestan oportunizam, pre nego izdr ljivost i doslednost. Njen ivot je redovno ispunjen m n o g i m malim stvarima. Ona prevazilazi ak lorda Bikonsfilda kad on kae da nevane stvari nisu v e o m a nevane, i da v a n e stvari nisu v e o m a vane. O n a k a o t o j e i n i l a n j e n a b a b a , i k a o to e i n i t i j o i njeni unuci rado se zadrava na optem pogoranju ljudi i stvari. U v e r e n a je da nita ne bi napredovalo da se ona ne trudi. esto je v e o m a korisna u socijal nim pokretima. Rasipanje energije u domaem ie n j u iskljuivi je cilj ivota za m n o g e od njih. ee n e m a n i k a k v i h i d e j a , n i k a k v i h strasti, n i k a k v a m i r a i nikakvih pogreaka. N j e n afektivni razvitak rano je zavren. O n a je sa osamnaest g o d i n a esto isto toliko m u d r a kao i sa etrdeset osam. P o l j e njena gledanja n i j e n i d u b o k o n i p r o s t r a n o , ali j e v e u n a p r e d j a s n o . Pored velike obdarenosti vodilaki poloaj. U d r u tvu ispoljava ona dobrostiva oseanja, dareljiva je i gostoljubiva prema svakome. Procenjuje svakoga, a zaboravlja da i n j u p r o c e n j u j u . Izdana je u p o m a g a n j u . N i k a k v e d u b o k e strasti. V o l e t i z n a i z a n j u v i e ceniti, m r n j a j e s a m o odvratnost, l j u b o m o r n o s t samo uvreeni ponos. Njen entuzijazam ne prestaje. Ona uiva u lepoti pesnitva, m a n j e u n j e g o v u patosu. Njeno verovanje i njeno neverovanje vie je potpuno negoli jako. Ona nema nikakvih pravilnih uverenja, ali i n i k a k v i h r a v i h s l u t n j i . O n a n e v e r u j e , n e g o
1

i p. 35.

168

usvaja; nije ona koja ne veru je, nego ona koja ne zna. Ne ispituje i ne sumnja. U v a n i m prilikama p o verava se autoritetu, u m a n j i m stvarima pravi p r e nagle zakljuke. U njenu vlastitom m a l o m svetu sve je onako kako ne bi trebalo da bude, u velikom svetu sve je na s v o m mestu. Ona se instinktivno protivi da zakljuke u m a prenese u praksu. K o d kue pokazuje sasvim drugi karakter negoli u drutvu. Na zakljui vanje braka u nje v e o m a utie astoljublje, ljubav prema promeni, poslunost prema tradicionalnoj n a v i c i , ili e l j a d a i v o t p o s t a v i n a s o l i d n u b a z u ili d a postigne veu sferu uticaja. A k o n j e n m u pripada impassioned tipu, onda on decu vie voli n e g o ona. U d o m a e m krugu izbijaju na videlo sve njene nepri jatne osobine. Tu dela ona po svojoj volji, u n e p o v e zanim prekorima. Nemoguno je predvideti kada e za asak granuti sunce. K a d j o j o v e k jedared zameri zbog neprestanoga ocenjivanja i prekoravanja, ona se udi i nalazi se u v r e e n o m , i u v e r a v a da o n a ipak h o e s a m o o n o n a j b o l j e , ali i m a l j u d i k o j i n e z n a j u ta j e z a n j i h d o b r o . N a i n n a k o j i b i o n a e l e l a d a uini d o b r o svojoj porodici sasvim je razlian od o n o ga na k o j i bi htela da koristi d r u g i m ljudima. G a zdinstvo m o r a u v e k da b u d e s p r e m n o da ga vidi svet. D r u t v o m o r a biti p o t p o m a g a n o i u n a p r e i v a n o . Na vie klase m o r a se initi utisak, a nie m o r a j u se d r ati u r e d u . V l a s t i t a k u a j e n j e n a z i m a , d r u t v o n j e no leto. Pretvaranje poinje i m doe neka poseta. N e m a n i k a k v i h s k l o n o s t i p r e m a askezi, n j e n o j u v a enosti t o nije potrebno. L j u b a v p r e m a p r o m e n i , k r e tanju i odmoru. Ona moe da otpone dan b o j o m slubom i da ga zavri k o m i n o m o p e r o m . Drutvena v e z a je n j e n o uivanje. Tu nalazi sve, rad i sreu. O n a v e r u j e u drutvo, i d r u t v o v e r u j e u n j u . Na n j e n a oseanja malo utie predrasuda, i ona je po navici uglaena. R a d o padraava i odabira za to najbolje m o d e l e , ali o t o m e n e p o l a e s e b i r a u n . K n j i g e k o j e ona ita m o r a j u sadravati ivot i lica k o j a delaju. O v a j d o b r o poznati tip ene, k o j i D o r d a n o z n a ava kao less impassioned, jeste n e s u m n j i v o ekstravertan. Na to ukazuje celo ponaanje, k o j e je, zbog 169

njegova naina, oznaava ba kao ekstravertnu. P o stojano ocenjivanje, koje se nikada ne osniva na stvarnom razmiljanju, jeste ekstravertovanje prola znoga utiska, koji n i k a k v e veze n e m a sa s t v a r n o m milju. Seam se duhovita aforizma koji sam jedared negde itao: Miljenje je tako teko zato veina sudi. R a z m i l j a n j e i z i s k u j e p r e s v e g a v r e m e n a , i otuda onaj koji razmilja n e m a nikakve prilike da neprestano ispoljava svoj sud. Inkoherencija i i n k o n sekvencija suda, n j e g o v a zavisnost od tradicije i a u toriteta p o k a z u j e odsustvo samostalna razmiljanja; isto t a k o nedostatak samokritike i nesamostalnosti poimanja ukazuju na defekat funkcije suenja. O d sustvo d u h o v n o g a unutranjega ivota u ovoga tipa dolazi m n o g o razgovetnije do izraza negoli n j e g o v o prisustvo u i n t r o v e r t n o g a tipa u g o r e i z v e d e n o m o p i su. C o v e k b i l a k o b i o s k l o n d a p r e m a o v o m e o p i s u z a k l j u i o i s t o t a k o v e l i k o m ili j o v e e m d e f e k t u a f e k t i v n o s t i , k o j a j e , k a o to j e o p t e p o z n a t o , p o v r na, a k p l i t k a , g o t o v o l a n a , j e r s v a g d a s n j i m e v e z a n a ili i z a n j e g a s a z n a t i j i v a n a m e r a o d u z i m a a f e k tivnom teenju gotovo svaku vrednost. Ali ja sam sklon prihvatiti da autor o v d e isto tako p o t c e n j u j e kao to u ranijem sluaju p r e c e n j u j e . M e u t i m , i pored prigodnih priznanja dobrih osobina, tip u s v e mu ravo prolazi. Ja u o v o m sluaju v e r u j e m u i z v e sne predrasude autorove. ak je d o v o l j n o ponajee d a j e o v e k s n e k o l i k o ili s j e d n i m p r e d s t a v n i k o m tipa i m a o rava iskustva, pa da po j e d n o m sluaju o c e n j u j e s v a k i s l i a n s l u a j . N e srne s e z a b o r a v i t i d a , kao to se razumnost introvertne ene osniva na t a n o m podeavanju njenih duhovnih sadraja prema optem miljenju, i afektivnost ekstravertne ene ima izvesnu pokretljivost i neznatnu dubinu zbog njena prilagoavanja uz opti ivot l j u d s k o g a drutva. U o v o m e sluaju re je o socijalno diferenciranoj afek tivnosti neosporne opte valjivosti, k o j a se ak p o v o l j n o razlikuje od teine, upornosti i strasnosti i n trovertnoga afekta. Diferencirana afektivnost u k l o nila je haotinost patosa i postala disponibilna f u n k cija prilagoavanja, svakako na raun duhovnoga 170

unutranjega ivota, koji o d s u s t v o m pravi sebe p r i m e t n i m . A l i on se j e d n a k o nahodi u nesvesnom, i to u o b l i k u k o j i o d g o v a r a i n t r o v e r t n o j strasti, n a i m e u n e r a z v i j e n o m stanju. O v o stanje karakterisano je i n fantilizmom i a r h a i z m o m . Iz nesvesnoga nerazvijeni duh daje afektivnome teenju sadraje i tajne motive, koji ne proputaju da u kritinom posmatrau ostave r a v utisak, d o k ih nekritian p o s m a t r a previa. Pred neprijatnim utiskom, koji u posmatrau ostav lja stalno opaanje r a v o prikrivenih egoistikih m o tiva, suvie se z a b o r a v l j a injeninost i prilagoena korisnost na vidik iznoenih tenja. Sve lako, n e o b a vezno, umereno, bezazleno, povrno u ivotu iezlo bi kad ne bi bilo nikakvih diferenciranih afekata. o v e k bi se u g u i o ili u n e p r e s t a n o m p a t o s u ili u p u s t o j p r a z n i n i p o t i s n u t e strasti. A k o s o c i j a l n a f u n k c i j a i n trovertnoga uglavnom opaa pojedinca, ekstravertni u n a p r e u j e ivot drutva, k o j e isto tako i m a p r a v o n a egzistenciju. Stoga je n j e m u potrebna ekstraversija, jer ona u p r v o m redu gradi most ka blinjemu. Ispol j a v a n j e a f e k a t a , k a o to j e p o z n a t o , d e j s t v u j e s u g e stivno, d o k d u h o v n o m o e razviti s v o j u delatnost tek posredno, posle m u n o g prenoenja. Za socijalnu funkciju potrebni afekti nikako ne sme ju da b u d u d u b o k i , i n a e i z a z i v a j u strast u d r u g o g a . A strast r e meti ivot i napredak socijeteta. T a k o i prilagoeni, diferencirani duh introvertnoga nije dubok, n e g o vie ekstenzivan, i otuda on ne remeti i ne razdrauje, n e g o u r a z u m l j u j e i u m i r u j e . A l i k a o to i n t r o v e r t n i u n o s i p o m e t n j u e s t i n o m s v o j e strasti, t a k o e k s t r a vertni donosi nemir svojim napola nesvesnim milje n j e m i o s e a n j e m , k o j e se i n k o h e r e n t n o i otkinuto esto u obliku netaktinoga i bespotednoga suenja aplikuje b l i n j e m u . A k o se sastavi c e l o k u p n o s t takvih sudova i pokua da se iz njih sintetiki konstruie psihologija, onda se najpre dospeva do sasvim ani malnoga osnovnoga shvatanja, koje bezutenom d i vljanou, grubou i glupou ni na koji nain ne zaostaje za krvnikim afektivnim b i e m introvertno ga. Stoga ja Dordanovo tvrenje da se najloiji k a rakteri m o g u nai m e u strasnim introvertnim p r i 171

r o d a m a n e m o g u potpisati. M e u ekstravertnima i m a isto tako m n o g o i isto tako d u b o k o g nevaljalstva. G d e se introvertna strasnost ispoljava u g r u b i m delima, tu prostota nesvesnoga ekstravertnoga miljenja i osea n j a v r i s r a m o t n a d e l a n a d u i r t v e . J a n e z n a m ta j e g o r e . t e t n o s t p r v o g a s l u a j a j e s t e u t o m e to s e delo vidi, a prostota shvatanja u d r u g o m e sluaju krije se pod koprenom prihvatljiva ponaanja. Ja bih istakao socijalnu briljivost o v o g a tipa, n j e g o v o a k t i v n o u e s t v o v a n j e u d o b r u i srei drugih, a isto tako i n j e g o v u izrazitu tendenciju da d r u g i m a uini radost. Ovaj kvalitet introvertni ima v e i n o m samo u f a n taziji. D i f e r e n c i r a n i a f e k t i i m a j u j o p r e i m u s t v o ljupkosti, lepe f o r m e . Oni ire estetiku, prijatnu a t mosferu. Ima izvanredno m n o g o ekstravertnih koji se zanimaju nekom umetnou (veinom muzikom), n e t o l i k o to s u z a t o n a r o i t o o s p o s o b l j e n i k o l i k o z a t o to m o g u t i m e sluiti d r u t v e n o s t i . I m a n i s a v o s t n e m a u v e k n e p r i j a t a n ili a k b e z v r e d a n k a r a k t e r . V e o m a esto ona se ograniava na prilagoenu vaspitak u tendenciju, k o j a zasniva v r l o m n o g o dobra. Isto tako zavisnost suda nije u svima prilikama rava, n e g o ak p o t p o m a e ugui van je ekstravagancija i t e t n i h izrasli, k o j e n i n a k o j i n a i n n e u n a p r e u j u ivot i d o b r o socijeteta. Bilo bi uopte sasvim n e o p r a v d a n o tvrditi da je j e d a n tip u n e k o m p o g l e d u dragoceniji negoli drugi. Tipovi se uzajamno d o p u njuju, i njihova razlinost daje ba onu m e r u n a p r e gnutosti k o j u ne samo jedinka nego i socijetet potrebu je za odravanje ivota.

c)

Ekstravertni

mukarac

O e k s t r a v e r t n o m m u k a r c u D o r d a n k a e (str. 26. i d a l j e ) : N a n j e g a s e n e m o e u n a p r e d r a u n a t i i n e o d r e e n je u s v o m e stavu, ima sklonosti p r e m a udljivosti, ustumaranom poslovanju, nezadovoljnosti i i s k a z i v a n j u s u d o v a , z l o s u d i o s v e m u i s v a e m u , ali je svagda sam s o b o m zadovoljan. Iako je n j e g o v sud esto laan i njegovi projekti ne polaze mu za r u k o m , 172

on ipak ima n e o g r a n i e n o p o v e r e n j e u njih. K a o to je Sidnej Smit (Sydney Smith) rekao o j e d n o m zna menitom dravniku svoga vremena: on je bio svakoga trenutka spreman da uzme komandu nad flotom K a n a l a , ili d a a m p u t i r a n o g u . O n i m a o d r e e n u f o r m u l u z a s v e to m u s e d e a v a : ili s t v a r n i j e istinita ili je ovek ve odavno poznaje. Na njegovu nebu nema mesta za dva sunca. Ali ako izvan n j e g a ima jo koje, on je muenik. R a n o sazreva. V o l i da upravlja, i esto je drutvu v e o m a koristan. A k o sedi u k a k v o j k o m i siji z a v r e n j e d o b r o i n s t a v a , o n s e u j e d n a k o j m e r i v e o m a interesu je za izbor pralje kao i za izbor p r e d sednika. U drutvu predano dela s v i m snagama. Sa s a m o p o u z d a n j e m i i s t r a j n o u izlazi p r e d d r u t v o . O n je o v e k spreman da stie iskustva, jer mu iskustvo pomae. Vie voli da bude javno poznati p r e d s e d n i k k o m i s i j e o d tri l a n a n e g o l i d a b u d e nepoznati d o b r o tvor celoga naroda. Manja obdarenost nikako ne o m e ta n j e g o v u vanost. Da li dela? On je uveren da je energian. Da li je brbljiv? On veruje u svoj besedn i k i t a l e n a t . R e t k o p r o i z v o d i n o v e i d e j e ili o t v a r a n o v e p u t e v e , ali j e o d m a h s p r e m a n d a s l e d u j e , d a razumeva, da p r i m e n j u j e i da izvodi. Sklon je da se dri religioznih i politikih u v e r e n ja k o j a v e postoje i k o j a su o p t e p r i m l j e n a . U i z v e s n i m o k o l n o s t i m a sklon je da sa uenjem posmatra smelost svojih j e retikih ideja. A l i n j e g o v ideal je esto toliko visok i j a k da nita ne m o e omesti stvaranje j e d n o g p r o stranog i pravinog shvatanja ivota. N j e g o v ivot je veim delom obeleen moralnou, istinoljubivou i i d e a l n i m p r i n c i p i m a , ali p o n e k a d e l j a z a n e p o s r e d nim efektom dovodi ga u tekoe. A k o je na j a v n o m z b o r u s l u a j n o n e z a p o s l e n , t j . a k o n e m a n i e g a to b i o n p r e d l o i o ili p o t p o m a g a o , ili to b i o d o b r i o ili o d b i o , o n e i p a k ustati i b a r z a h t e v a t i d a s e j e d a n p r o z o r z a t v o r i z b o g p r o m a j e ili d a s e j e d a n o t v o r i d a se dobije sveza vazduha. Jer on zahteva ne samo v a zduha n e g o i panje. U v e k je sklon da ini o n o za ta g a n i k o n i j e m o l i o . U v e r e n j e d a g a l j u d i g l e d a j u o n a k o k a k o on eli da ga g l e d a j u , n a i m e k a o o v e k a k o j i b e z poinka misli na d o b r o svoga blinjega. On 173

zaduuje druge, i zbog toga ipak ne m o e otuda da ode bez nagrade. G o v o r o m moe druge da pokrene, a da sam ne b u d e pokrenut. B r z o iznalazi elje i m i ljenja drugih. Podsea na opasnost koja se pribliuje; organizuje i vesto vodi pregovore s protivnicima. U v e k ima projekata i pokazuje senzacionalnu poslenost. A k o je ikako m o g u n o , u drutvu se m o r a osta viti prijatan utisak, a ako to n i j e m o g u n o , o n o se m o r a bar zauditi, a ako ni to nije m o g u n o , onda se m o r a u n j e g a uneti b a r u z n e m i r e n j e i potresenost. On je spasitelj od p o z i v a ; ne osea se r a v o u ulozi p r i z n a t o g a s p a s i t e l j a . M i n e m o e m o d a ita d o b r o n a p r a v i m o o d s e b e ali m o e m o u n j e g a v e r o v a t i , o n j e m u sanjati, B o g u se za n j e g a zahvaljivati i n j e g a moliti da nas oslovi. On je nesrean u miru i ne m o e se dovoljno odmoriti. Posle dana ispunjenoga radom mora da ima uzbudljivo vee u pozoritu, na k o n c e r t u , u c r k v i , na p a z a r u , na r u k u , u k l u b u ili u s v e m u zajedno. A k o nije d o s p e o n a n e k a k a v sastanak, o n g a uznemiruje bar telegramom nametljivoga oprav danja. I ovaj opis o mo g u a v a n a m da dobro u p o z n a m o tip. Ali g o t o v o jo vie negoli pri opisu ekstravertne e n e o v d e se, i p o r e d p o j e d i n i h s o l i d n i h p r i z n a n j a , p o j a v l j u j e m o m e n a t omalovaavanja k o j e karikira. To d e l i m i n o stoji do toga to o v a m e t o d a opisivanja ne m o e uopte da vodi rauna o ekstravertnom biu, jer je tako rei n e m o g u n o da se intelektualnim sredstvima specifina vrednost ekstravertnoga p o m a k n e na p r a v u svetlost, d o k je to k o d introvertnoga m n o g o lake, j e r se n j e g o v a svesna razumnost i n j e g o v a s v e s n a m o t i v a c i j a m o g u izraziti i n t e l e k t u a l n i m s r e d s t v i m a , a i s t o t a k o i n j e n i c a n j e g o v e strasti i d e l a koja otuda proizlaze. U ekstravertnom pak glavna vrednost lei u v e z a m a sa o b j e k t o m . ini mi se da jedino sam ivot priznaje ono pravo koje mu intelek tualna kritika n e m o e dati. i v o t j e d i n i p o k a z u j e n j e g o v e v r e d n o s t i i p r i z n a j e i h . M o e se, i s t i n a , k o n statovati da je ekstravertni socijalno koristan, da on stie velike zasluge za napredak l j u d s k o g a drutva itd. A l i analiza n j e g o v i h sredstava i n j e g o v i h m o t i 174

vacija davae u v e k negativan rezultat, j e r glavna vrednost ekstravertnoga ne lei u n j e m u s a m o m , nego u uzajamnoj vezi sa o b j e k t o m . Veza sa o b j e k tom pripada onim imponderabilijama koje intelektu alno formulisanje nikada n e e dohvatiti. Intelektualna kritika ne m o e propustiti da u a n a l i s a n j u i d e n a p r e d i da p o s r e d s t v o m i z v e t a j a o m o t i v a c i j a m a i ciljevima p o t p u n o rasvetli osmotreni materijal. A l i iz toga nastaje slika k o j a je za p s i h o logiju ekstravertnoga gotova karikatura, i ko bi m o da v e r o v a o da je naao pravi stav p r e m a ekstravertn o m e na o s n o v u takva opisa, taj bi, na s v o j e u e n j e , video da stvarna linost prkosi s v o m e opisu. T a k v o jednostrano shvatanje potpuno ometa prilagoivanje ekstravertnome. Da mu se oda pravda, miljenje o n j e m u m o r a se sasvim apstrahovati, o n a k o kao to se i ekstravertni moe pravilno prilagoditi introvertnome samo ako moe da primi njegove duhovne sadra je kao takve, bez obzira na njihovu mogunu p r a k tiku primenljivost. Intelektualna anahza ne moe nita d r u g o n e g o d a e k s t r a v e r t n o m e potura s v e m o g u n e pozadinske i p o k r a j n j e misli, n a m e r e i druge takve stvari, k o j e u stvari zapravo ne postoje, n e g o u n a j b o l j e m sluaju utiu k a o senkasti efekti nesvesnih pozadina. D a b o m e , izvesno je da ekstravertni, kad n e m a nita d r u g o da kae, ipak n a r e u j e da se p r o z o r o t v o r i ili z a t v o r i . A l i k o j e t o p r i m e t i o ? K o m e j e t o u stvari palo u oi? S a m o n e k o m e koji pokuava da s e b i da r a u n a o m o g u n i m r a z l o z i m a i n e r a z l o z i m a takva delanja, dakle n e k o m e koji reflektuje, ralanjava i rekonstruie, d o k za sve druge ta mala graja p o t p u n o tone u optu h u k u ivota, a da oni ne nalaze nikakva p o v o d a da u tome vide o v o li ono. Ali ba na taj nain manifestu je se psihologija ekstravertnoga: ona pripada dogaajima svakodnevnoga ljudskoga ivota i ne znai nita ni iznad ni ispod toga. S a m o o n a j k o j i razmilja gleda dalje i gleda k r i v o to s e t i e i v o t a ali p r a v i l n o t o s e t i e n e s v e s n e m i slene pozadine ekstravertnoga. On ne vidi pozitiv n o g a o v e k a , n e g o s a m o n j e g o v u senku. I s e n k a p o v l a u j e sudu na tetu svesnoga pozitivnoga oveka. 175

J a m i s l i m d a j e d o b r o to se, z a l j u b a v s p o r a z u m a , radi na t o m e da se o v e k o d v o j i od s v o j e senke, n e svesnoga, jer j e inae diskusija ugroena z b r k o m p o j mova kakvoj nema ravne. Na drugome oveku se o p a a m n o g o ta t o n e p r i p a d a n j e g o v o j s v e s n o j p s i hologiji, n e g o izbija iz n j e g o v e nesvesti, i time se m o e m o zavesti da n j e m u kao n e k o m s v e s n o m Ja p r i pisujemo i osmotreni kvalitet. i v o t i sudbina i delaju t a k o , ali p s i h o l o g , k o m e n a s r c u l e i s a z n a n j e s t r u k ture psihe, s j e d n e strane, i o m o g u a v a n j e sporazum e v a n j a ljudi m e u s o b o m , s d r u g e strane, ne bi trebalo da tako ini, n e g o da s v e s n o g a o v e k a sasvim odvoji od nesvesnoga, jer samo uporeivanjem sves n i h s t a n o v i t a m o e se p o s t i i j a s n o s t i s p o r a z u m , a nikada redukcijom na nesvesne pozadine, sporedne svetlosti i etvrtinske t o n o v e .

d)

Introvertni

mukarac

O k a r a k t e r u i n t r o v e r t n o g m u k a r c a (the m o r e impassioned and reflective man) Dordan kae: N j e g o v a uivanja ne m e n j a j u se od asa do asa, njegova ljubav prema uivanju jeste genuine prirode, o n n e trai u i v a n j e i z i s t e n e u m o r n o s t i . K a d s e n a hodi na j a v n o m poloaju, on je to na osnovu o d r e e n e s p o s o b n o s t i , ili i m a n a u m u n e t o to b i e l e o da izvede. K a d je n j e g o v rad izvren, on rado ide, moe druge da prizna i vie bi voleo da vidi kako n j e gova stvar uspeva u ruci drugoga negoli kako p r o pada u n j e g o v o j . On lako precenjuje zasluge svojih saradnika. Nije i nikada ne m o e da b u d e habitualni psova. Polagano se razvija, oklevalo je, nije nikakav religiozni vo, nikada n e m a samopouzdanja da zna ta j e z a b l u d a , k a k o b i z a n j u m o g a o s p a l i t i s v o g a b l i njega. Iako ima hrabrosti, on ipak ne pokazuje t o liko uverenja o svojim vlastitim nepogrenim istina m a d a b i s e z a n j i h d a o spaliti. I a k o j e z n a t n o o b d a ren, n j e g o v a okolina gura ga napred, d o k se drugi tip sam pojavljuje na pozornici.
2

s p. 35.

176

K a r a k t e r i s t i n o j e , k a k o m i s e i n i , to p i s a c u poglavlju o i n t r o v e r t n o m mukarcu, o k o m e je o v d e r e , s t v a r n o n e k a e v i e n e g o to s a m j a o v d e u i z v o d u d o n e o . N a j v i e n e d o s t a j e c r t a n j e strasti, z b o g k o j e se on i oznaava kao impassioned. Izvesno je da o v e k u dijagnostikim domiljanjima m o r a biti o b a z r i v ali i n i s e d a n a s o v a j s l u a j n a v o d i n a pretpostavku da je odeljak o introvertnome m u k a r cu iz subjektivnog razloga ispao tako mrav. P r e m a onako obimnom i nepravinom crtanju ekstravertno g a tipa, o v e k b i o e k i v a o s l i n u t e m e l j i t o s t o p i s a i za introvertnoga tipa. Zato on nije dat? U z m i m o da D o r d a n sam stoji na introvertnoj s t r a n i ; o n d a b i b i l o r a z u m l j i v o to b i m u s l i a n o p i s kakav on s nemilosrdnom otrinom daje za svoj p r o tivtip j e d v a uspeo. Ne bih rekao z b o g nedostatka o b jektivnosti, nego zbog nedostatka poznavanja svoje vlastite senke. K a k o se introvertni p o j a v l j u j e s v o m p r o t i v t i p u , t o o n n i k a k o n e m o e z n a t i ili z a m i s l i t i , osim ako mu ekstravertni to sam ne kae, uz opasnost da ga introvertni onda pozove na megdan. Jer koliko je ekstravertni voljan da bez okolienja gore datu k a r a k t e r i s t i k u p r i m i k a o d o b r o n a m e m u i t a n u sliku s v o g a karaktera, isto toliko m a l o sklon je introvertni da primi svoju karakteristiku od ekstravertna p o s m a traa i kritiara. O n a bi, n a i m e , isto tako o m a l o v a a v a l a . J e r n a isti n a i n n a k o j i i n t r o v e r t n i tei d a shvati ekstravertnoga i pri t o m sasvim ostaje bez uspeha, tako i ekstravertni pokuava da razume d u hovni unutranji ivot drugoga sa stanovita spoljanjosti i pri t o m isto tako p o t p u n o ostaje b e z uspeha. I n t r o v e r t n i p r a v i u v e k p o g r e k u t i m e to d e l a n j e hoe da izvede iz subjektivne psihologije ekstraverta, a ekstravert m o e duhovni unutranji ivot u v e k da shvati samo kao posledicu spoljanjih prilika. A p straktna misao m o r a za ekstravertnoga da b u d e neka fantazija, neka vrsta tlapnje, ako objektivna veza nije uoljiva. I stvarno, introvertna mislena prea esto n i j e nita d r u g o n e g o t o . U s v a k o m s l u a j u , m o g l o b i se o i n t r o v e r t n o m m u k a r c u m n o g o rei, i m o g l o bi s e dati j e d n o k a k o p o t p u n o t a k o i n e p o v o l j n o n a l i j e ,
12 Jung, Odabrana dela, V

177

k a o to j e t o D o r d a n u i n i o u r a n i j e m o d e l j k u o e k s travertnome. ini mi se da je vana D o r d a n o v a p r i m e d b a da je uivanje introverta genuine prirode. ini se da je to uopte osobina introvertnoga oseanja (uvstva): ono je genuino, o n o jeste zato to postoji iz samoga sebe, ono ima korena u dubljoj prirodi o v e k o v o j , ono izbija u n e k u r u k u iz s a m o g a s e b e k a o s v o j vlastiti c i l j ; o n o n e e l i d a slui n i k a k v o m d r u g o m c i l j u , n i k a k v o m se i ne predaje, i z a d o v o l j a v a se t i m e to ispunjava samo sebe. To je u vezi sa spontanou a r hainoga i prirodnoga fenomena, koji se jo nije p o k l o n i o c i l j e v i m a c i v i l i z a c i j e . S p r a v o m ili b e z p r a v a , ali u s v a k o m s l u a j u b e z o b z i r a n a p r a v o ili n e p r a v o , n a c e l i s h o d n o s t ili n e c e l i s h o d n o s t , i s p o l j a v a s e a f e k tivno stanje nametnuto subjektu, i protiv njegove v o l j e i n j e g o v a oekivanja. O n o na sebi n e m a niega to b i d o p u t a l o z a k l j u a k d a j e m o t i v a c i j a s v e s n a . U dalje odeljke Dordanove knjige ne bih eleo o v d e da ulazim. On navodi istorijske linosti kao p r i mere, pri emu se pojavljuju raznovrsna pogrena gledita, k o j a se zasnivaju na v e p o m e n u t o j m a n i to p i s a c u n o s i m e r i l o a k t i v n o g i p a s i v n o g i m e a g a sa drugim merilima. Iz toga se ee pojavljuje za k l j u a k da se aktivna linost u r a u n a v a i u b e s t r a stan tip, i o b r n u t o : da bi strasna p r i r o d a u v e k imala da b u d e i pasivna. M o j e shvatanje tei da tu zabludu otkloni t i m e to m o m e n a t aktivnosti uopte izdvaja kao gledite. Ali Dordanu pripada zasluga to je (koliko ja znam!) prvi put dao relativno tanu karakteristiku emocionalnih tipova.

178

V PROBLEM TIPOVA U PESNITVU

K A R L S P I T E L E R : PROMETEJ I EPIMETEJ 1. UVODNE MISLI O SPITELEROVOJ TIPIZACIJI

K a d p o r e d zamerki to ih pesniku d a j u zamraji afektivnoga ivota i problem tipova ne bi igrao znat nu ulogu, onda bi to gotovo bio dokaz da on uopte i ne postoji. A l i smo v e k o d ilera videli kako je taj p r o b l e m u n j e m u pasionirao koliko pesnika toliko i mislioca. U o v o m p o g l a v l j u o b r a a m o sada panju pesnikoj tvorevini koja se osniva gotovo iskljuivo n a m o t i v u p r o b l e m a t i p o v a . M i s l i m n a Prometeja i Epimeteja, d e l o Karla Spitelera ( C a r l S p i t t e l e r ) , k o j e j e p r v i p u t i z i l o g o d . 1881. Ne bih nikako m o g a o unapred objasniti da P r o m e t e j , onaj k o j i unapred misli, znai introvertnoga, a E p i m e t e j , koji dela i naknadno misli, ekstravertno g a . R e j e u p r v o m r e d u , p r i s u k o b u tih d v a j u l i k o v a , o borbi introvertne s ekstravertnom linijom razvitka u j e d n o j istoj jedinki, a tu liniju p e s n i k o p r i k a z i v a n j e konkretisalo je u d v e m a samostalnim figurama i njihovim tipinim sudbinama. Oevidno je da Prometej pokazuje introvertne karakterne crte. O n d a j e sliku j e d n o g s v o g u n u t r a njeg sveta, sliku introverta koji je v e r a n s v o j o j dui. On svoje bie taono izraava recima k o j i m a odgovara
1

i P. 9, D i e d e r i c h s , J e n a , 12*

1911.

179

anelu: Ali ne stoji do m e n e da sudim licu svoje due, j e r gle, m o j a gospodarica je to, i m o j b o g u r a d o s t i i b o l u , i to s a m u v e k , t o o d n j e i m a m k a o s v o j e . Stoga h o u da s n j o m e delim s v o j u slavu, i ako se mora to dogoditi, pa neka, ja m o g u da b u d e m bez nje. P r o m e t e j se time predaje na milost i nemilost s v o j o j dui, t j . funkciji v e z e sa u n u t r a n j i m s v e t o m . Stoga i m a dua tajanstven, metafiziki karakter, ba zbog veze sa nesvesnim. P r o m e t e j j o j daje apsolutni z n a a j k a o g o s p o d a r i c i i v o d i t e l j i c i n a isti n e u s l o v l j e ni nain kao to se P r o m e t e j p r e d a j e svetu. On s v o j e individualno Ja r t v u j e dui, vezi sa n e s v e s n i m k a o k o l e v c i v e n i h slika i znaaja, i t i m e b i v a lien sebe, j e r m u i z m i e p r o t i v t e g persone, v e z a s a s p o l j a n j i m o b j e k t o m . T i m e to s e p r e d a j e s v o j o j d u i , P r o m e t e j se liava svake v e z e s o k o l i n o m i time g u b i n e m i n o v nu korekturu spoljanjim realitetom. A l i taj gubitak r a v o se slae sa sutinom o v o g a sveta. Z a t o se P r o meteju javlja aneo, oevidno predstavnik vladavine nad svetom; prevedeno na psiholoki to znai: proji ciranu sliku tendencije u p r a v l j e n e na realno p r i l a g o ivanje. Saglasno s time kae aneo Prometeju:
2

D o g o d i e se o v o : ako to ne moe i ne oslobodi se nepravinog naina svoje due, propala je za tebe velika nagrada m n o g i h godina, i srea tvoga srca, i svi p l o d o v i tvoga m n o g o l i k o g a d u h a , i na d r u g o m mestu: Bie odbaen na dan slave zbog svoje due, koja ne poznaje nikakva boga i ne potuje nikakav zakon, i nita n j e n o j gordosti n i j e sveto, k a k o na nebu tako ni na zemlji. K a k o Prometej jednoglasno s t o j i n a strani d u e , s v e t e n d e n c i j e p r i l a g o i v a n j a spoljanjem svetu bivaju potiskivane i tonu u n e svesno. Z b o g toga se one pojavljuju, kad se primete, kao da ne pripadaju vlastitoj linosti i stoga kao p r o j i c i r a n e . S t i m e s t o j i u i z v e s n o j p r o t i v r e n o s t i to se i dua, na iju je stranu P r o m e t e j preao, i k o j u on t a k o r e i p u n u p r i m a u svest, p o j a v l j u j e p r o j i c i r a n a . K a k o j e d u a j e d n a f u n k c i j a v e z e , k a o i persona, t o
Upor. Jung, Psych. T. X V I .
2

La

structure

de

l'inconscient.

Arch.

de

180

se o n a u n e k u ruku sastoji iz d v a dela, j e d n o g a k o j i pripada jedinki i drugoga koji pripada objektu veze, u o v o m sluaju nesvesnom. ovek je, dodue, uopte sklon ako ba nije pristalica H a r t m a n o v e filosofije da nesvesnom pripie samo relativnu egzisten ciju psiholokoga inioca. Iz saznajno-teorijskih raz loga nismo ni na koji nain u poloaju da iskaemo ita v a i j i v o u p o g l e d u o b j e k t i v n o g r e a l i t e t a p s i h o lokoga kompleksa fenomena koji obeleavamo kao n e s v e s n o , k a o to n i s m o u p o l o a j u d a ita v a i j i v o u i n i m o u p o g l e d u sutine realnih stvari k o j a lei s o n u stranu nae psiholoke m o i . Ali iskustvo mi nalae da u k a z e m na to da sadraji nesvesnog, s o b z i r o m na delatnost nae svesti, z a h t e v a j u isto p r a v o na stvarnost zbog svoje upornosti i persistencije kao i realne stvari spoljanjega sveta, iako se to p r a v o mentalitetu koji je preimustveno upravljen prema spoljanjem svetu ini v e o m a neverovatno. Ne sme se zaboraviti da uvek ima v e o m a m n o g o ljudi za koje su sadraji nesvesnog imali v e u vrednost stvarnosti negoli stvari spoljanjega sveta. S v e d o a n s t v o istorije ljudskoga duha govori u prilog i jednoj i drugoj stvarnosti. D u b l j e ispitivanje ljudske psihe p o k a z u j e i bez okolienja, uopte govorei, podjednako jak utic a j na d e l a t n o s t s v e s t i i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e , t a k o da psiholoki iz sasvim empirijskih razloga i m a m o p r a v o d a s a d r a j e n e s v e s n o g o b d e l a v a m o k a o stvar ne, i s t o o n a k o k a o i s t v a r i s p o l j a n j e g a s v e t a , i a k o o b a ta realiteta j e d a n d r u g o m protivree, te se ini d a s u p o s v o j o j sutini s a s v i m r a z l i n i . A l i b i l a b i niim neopravdana neskromnost kada bismo hteli da j e d a n realitet n a d r e d i m o d r u g o m e . Teosofija i spiritualizam jesu nasilna prekoraivan ja isto tako kao i materijalizam. U sferi s v o j e psiholoke m o i treba da b u d e m o odista skromni. Z b o g osobene stvarnosti n e svesnih sadraja s m e m o ih oznaavati kao objekte s i s t i m p r a v o m k a o to s p o l j a n j e s t v a r i o z n a a v a m o k a o objekte. K a o to je persona kao veza svagda uslovijena i spoljanjim o b j e k t o m , i stoga u spolja n j e m o b j e k t u u v r e n a isto o n a k o k a o i u s u b j e k t u , tako je i dua kao veza sa unutranjim o b j e k t o m r e 181

prezentovana unutranjim o b j e k t o m , pa je zato s v a g da j o i od s u b j e k t a razlina u i z v e s n o m smislu i s t o ga kao razlino opaljiva. Ona se zato P r o m e t e j u ini kao neto sasvim razlino od njegova individualnog Ja. I a k o s e o v e k s a s v i m m o e d a p r e d a s p o l j a n j e m svetu, a ipak svet jo u v e k stoji pred n j i m kao o b j e kat razlian od njega, tako se u n e k u r u k u i nesvesni svet slika ponaa k a o o b j e k a t razlian od subjekta, iako se o v e k t o m e svetu sasvim rtvuje. I s t o o n a k o k a o to n e s v e s n i s v e t m i t o l o k i h s l i k a indirektno d o i v l j a v a n j e m na spoljanjoj stvari g o vori o n o m e koji se sasvim predaje spoljanjem svetu, tako i realni spoljanji svet i n j e g o v o zahtevanje i n d i rektno g o v o r i o n o m e k o j i se sasvim p r e d a j e dui, j e r niko ne m o e da b u d e bez i j e d n e i d r u g e stvarnosti. Ide li samo neko napolje, on m o r a da ivi svoj mit, a ide li unutra, on m o r a da sanja svoj spoljanji, t a k o zvani realni ivot. O v a k o govori dua P r o m e t e j u : Ja sam b o g poroka, koji te postrance vodi n e u t r t i m s t a z a m a . A l i t i nisi b i o u o i t a k o t i s e p o m o j i m recima dogodilo, pa su ti zato ukrali slavu tvoga i m e na i sreu tvoga ivota radi m e n e . Prometej odbacuje kraljevstvo koje mu nudi aneo, t j . odbija prilagoivanje o n o m e to je dato, zato to on za to zahteva n j e g o v u duu. D o k je s u b j e kat, naime P r o m e t e j , sasvim ljudske prirode, dua je sasvim druge vrste. Ona je demonska, jer unutranji objekat, s kojim je ona kao veza povezana, kroz nju sija, n a i m e n a d l i n o , k o l e k t i v n o n e s v e s n o . N e s v e s n o , p o s m a t r a n o kao istorijska p o d l o g a psihe, sadri u k o n c e n t r i s a n o m o b l i k u c e o niz e n g r a m a , k o j i s u o d neizmerno davnog vremena uslovijavali sadanju psi hiku strukturu. E n g r a m i nisu nita d r u g o n e g o t r a govi funkcija koje nagoveuju na koji je nain p r o seno i najvie i najintenzivnije funkcionisala l j u d ska psiha. Ovi funkcioni engrami predstavljaju se kao mitoloki motivi i slike kako se one delimino i d e n tino, a delimino v e o m a slino p o j a v l j u j u u svih n a r o d a i m o g u se l a k o d o k a z a t i i u n e s v e s n i m m a t e r i jalijama modernoga oveka. Otuda je razumljivo ako
8

p . 2 4 s.

182

se i izrazite ivotinjske crte ili elementi p o j a v l j u j u pod nesvesnim sadrajima pored onih uzvienih figu ra k o j e su oveka odvajkada pratile na putu njegova ivota. R e je o i t a v o m svetu slika ija b e z g r a n i nost ni u e m u ne zaostaje za svetom realnih stva ri. K a o t o s e o v e k u k o j i s e l i n o s a v p r e d a j e s p o ljanjem svetu ovaj pojavljuje u liku nekoga blisko ga, voljenoga bia, na k o m e e on, ako mu je sudbina d a s e p o t p u n o p r e d a j e l i n o m o b j e k t u , iskusiti d v o smislenost sveta i vlastitoga bia, tako se d r u g o m e pojavljuje demonska personifikacija nesvesnoga, koja ovlaplouje celokupnost, krajnju suprotnost i d v o smislenost sveta. To su granine p o j a v e , k o j e p r e k o rauju normalnu srednju meru, i zato normalna s r e dina ne zna za o v e svirepe zagonetke. One za n j u ne postoje. U v e k ima samo malen broj onih koji dostiu ivicu sveta, g d e p o i n j e n j i h o v a slika u ogledalu. Ko u v e k stoji u sredini, za n j e g a dua i m a ljudski, a ne d u b i o z n i , d e m o n s k i k a r a k t e r , k a o to m u s e i b l i n j i nikad nisu pojavljivali kao sumnjivi. S a m o potpuno p r e d a v a n j e j e d n o m e ili d r u g o m e i z a z i v a n j e n u d v o s m i s l e n o s t . Spitelerova i n t u i c i j a u h v a t i l a j e o n u s l i k u due o k o j o j bi bezazleni ja priroda j e d v a m o g l a i da sanja. T a k o n a str. 2 5 i t a m o : I d o k s e o n t a k o p o n a ao u silovitoj s v o j o j revnosti, n j o j zaigrae u d n o v a t i trzaji o k o usta i lica, kapci su j o j neprestano treptali, u r n o se d i z a h i s p u t a l i , a i z a n j e n i h m e k a n i h f i n i h t r e p a v i c a o n o je v r e b a l o i p r e t i l o i u n j a l o se, kao vatra k o j a p o d m u k l o u p o t a j i z a h v a t a k u u , i k a o tigar k o j i s e p r o v l a i k r o z g r m l j e , a i z t a m n o g a l i a iskrsava tu i tamo n j e g o v o uto iarano telo. ivotna linija k o j u sebi odabira P r o m e t e j jeste, dakle, oevidno okrenuta unutra. On rtvuje sada njost i s v o j u vezu sa n j o m , da unapred mislei stvori neku daleku budunost. S a s v i m j e d r u k i j i Epimetej. O n s a z n a j e d a n j e g o v o teenje ide ka svetu i za o n i m to svetu vredi. Stoga govori anelu: Ipak za istinom ide m o j a u d n j a , i g l e , m o j a d u a l e i u t v o j o j r u c i , i a k o ti se to svia, daj m i savest, k o j a e m e nauiti k o l e k t i v n o j 183

s a v e s t i i s v e m u o n o m to j e p r a v i n o . E p i m e t e j n e m o e odoleti iskuenju da ispuni svoju vlastitu s u d binu i da se p o d v r g n e b e z d u e v n o m stanovitu. O v o priljubljivan je svetu o d m a h se i n a g r a u j e : I d o g o d i l o se: k a d se E p i m e t e j p o d i e , on oseti svoj rast v e i m i s v o j u hrabrost j a o m , i sve n j e g o v o bie bilo je ujedinjeno i sve njegovo oseanje b r e k talo je od zdravlja i sree. I on dakle k r e n u sigurnim korakom kroz dolinu, pravim putem, kao onaj koji se nikoga ne boji, i otvorena pogleda kao onaj koga na dahnjuje spomen o vlastitom bogatstvu. O n j e , k a o to P r o m e t e j k a e , s v o j u s l o b o d n u duu prodao za kolektivnu savest. Dua mu je (u korist n j e g o v a brata) nestala. On je poao za s v o j o m e k s t r a v e r s i j o m , i z a t o to s e o v a o r i j e n t i e p r e m a spoljanjem objektu, on je u t o n u o u elje i o e k i v a nja sveta, najpre spolja na s v o j u n a j v e u korist. P o stao je ekstravertan, poto je ranije g o d i n a m a iveo u usamljenosti u podraavanju svoga brata, kao onaj k o j i j e z b o g p o d r a a v a n j a i n t r o v e r t n o g a l a n o ekstra vertan. T a k v a n e p r o i z v o l j n a s i m u l a t i o n d a n s l e c a r a c t e r e (Polan P a u l h a n ) ne p o j a v l j u j e se r e t k o . Zato je n j e g o v razvitak ka stvarno ekstravertnom napredak p r e m a istini i zasluuje nagradu k o j u dobiva. D o k je Prometej tiranskim zahtevom svoje due o m e t e n u s v a k o j v e z i sa s p o l j a n j i m o b j e k t o m , i u slubi dui m o r a prineti najsvirepije rtve, Epimetej d o b i v a i s p r v a v a l j a n u zatitu o d o p a s n o s t i k o j a p r e t i e k s t r a v e r t n o m e a s a s t o j i se u p o t p u n o m g u b l j e n j u u s p o l j a n j e m o b j e k t u . O v a zatita s a s t o j i se u s a v e sti k o j a s e o s l a n j a n a t r a d i c i o n a l n e p r a v i l n e p o j m o ve, dakle na ono blago predane ivotne mudrosti, k o j a se ne s m e prezirati, i k o j u j a v n o m n j e n j e isto o n a k o u p o t r e b l j a v a k a o sudi j a krivini zakonik. T i m e je Epimetej u dato ono ogranienje koje mu ne da da se o b j e k t u preda u o n o j meri u k o j o j se P r o m e t e j p r e d a j e s v o j o j dui. T o m u z a b r a n j u j e savest, k o j a stoji na mestu n j e g o v e due. K a k o P r o m e t e j l j u d s k o m svetu i n j e g o v o j k o d i f i k o v a n o j savesti okree lea, on pripada svirepoj gospodarici dui i n j e n o j 184

prividnoj proizvoljnosti, i zanemarivanje sveta p l a a bezgraninim bolom. Ali mudro ograniavanje b e s p r e k o r n o m saveu v e z u j e E p i m e t e j u oi, tako da on slepo m o r a iveti svoj mit, svagda s oseanjem da ini pravo, jer u v e k ostaje u saglasnosti s optim o e k i v a n j e m , i to u v e k s u s p e h o m , jer ispunjava elje svih. A k o hoe da vide kralja, Epimetej ga predstav lja sve do neslavnog svretka, sve dotle u v e k praen optim odobravanjem koje ga podupire. Njegovo sa mopouzdanje i samopravinost, njegovo nepokoleb ljivo pouzdanje u svoju optu valjivost, n j e g o v o n e s u m n j i v o t v o r e n j e p r a v d e i n j e g o v a m i r n a savest, omoguavaju da lako upoznamo onaj karakter koji j e Dordan o c r t a o . N e k a s e n a str. 102 i d a l j e u p o redi poseta Epimetejeva bolesnom Prometeju, gde kralj Epimetej hoe da isceljuje svog bolnog brata: I kad su sve to d o b r o izvrili, tada istupi kralj n a pred, i l e v o i desno oslanjajui se na j e d n o g a p r i j a t e l j a , p r o g o v o r i i p o z d r a v i , i r e e dobronamerne r e i : ,Od srca ao mi je tebe, P r o m e t e j u , m o j ljubljeni b r a t e ! A l i o h r a b r i se, j e r g l e , o v d e i m a m n e k u m a s t , veoma dobru za svaku boljku, udesno isceljuje po v r u i n i k a o i na studeni, i m o e je upotrebljavati k a k o za utehu tako i za kaznu.' I tako g o v o r e i uze on s v o j tap i v r s t o zaveza m a s t i s v e mu to o p r e z n o p r u i s vanim dranjem. A l i P r o m e t e j , tek to je osetio miris i lice masti, okrenu glavu sa g a e n j e m . I tada kralj p r o m e n i ton glasa, i s t a d e v i k a t i i p r o r i c a t i s v r e l o m r e v n o u : ,Cini s e d a j e t e b i p o t r e b n a v e a k a z n a , j e r t i nije d o v o l j n a sadanja pouka t v o j e sudbine.' I tako govorei on izvue jedno ogledalo iz k a puta i sve mu objasni od poetka, i postao je vrlo reit i znao je sve n j e g o v e pogreke. O v a s c e n a j e o d l i n a i l u s t r a c i j a z a Dordanove rei: Societv must be pleased if possible; if it will not be pleased, it must be astonished, if it will neither be pleased n o r astonished, it must be pestered and shocked. U toj sceni nailazimo m o d a na jednaki klimaks. Na Istoku bogat o v e k pokazuje svoje d o stojanstvo t i m e to se u javnosti ne p o k a z u j e d r u k 185

ije n e g o l i oslonjen na d v a roba. E p i m e t e j se slui t o m p o z o m d a izazove utisak. S a d o b r i m d e l a n j e m m o r a u isti m a h d a b u d e v e z a n o i o p o m i n j a n j e i m o ralna pouka. A kad to ne koristi, onda drugi treba da b u d e uplaen b a r l i k o m s v o j e vlastite prostote. Jer sve i d e za i z a z i v a n j e m utiska. Postoji j e d n a a m e r i ka izreka koja kae: U Americi dve vrste ljudi i m a j u u s p e h a : o n a j k o j i n e t o m o e i o n a j k o j i s e vesto p r e t v a r a d a t o m o e . T j . p r i v i d j e p o n e k a d isto t a k o uspean kao i stvarno delo. Ekstravertni o v e vrste o d l i n o o p e r i e prividom. I n t r o v e r t n i h o e t o d a istera i z a t o zloupotrebljava s v o j r a d . S a s t a v i m o l i P r o m e te ja i E p i m e t e j a u j e d n o j linosti, otuda izlazi o v e k koji je spolja Epimetej a iznutra P r o m e t e j , pri e m u se i j e d n a i druga tendencija p o s t o j a n o ljute j e d n a na drugu, i svaka od njih pokuava da Ja k o n a n o p r e v e d e na s v o j u stranu.

2.

UPOREENJE SPITELEROVA SA GETEOVIM

PROMETEJA

Nije od neznatna interesa da se o v o shvatanje Promete ja uporedi sa Geteovim prikazivanjem P r o meteja. Ja mislim da i m a m dovoljno razloga za n a sluivan je da je Gete pripadao pre ekstravertnom tipu negoli introvertnom, dok Spitelerove osobine u r a u n a v a m u poslednji tip. Doneti p o t p u n dokaz o ispravnosti ovoga nasluivan ja m o g l o bi poi za r u k o m samo proirenom i briljivom ispitivanju i ana lizi G e t e o v e b i o g r a f i j e . M o j e n a s l u i v a n j e o s n i v a s e na raznovrsnim utiscima, k o j e neu spominjati da ne b i h i z n o s i o o n o to j e s u v i e n e d o v o l j n o . Introvertni stav ne treba da se n u n o poklapa s P r o m e t e j e v o m f i g u r o m , a t i m e m i s l i m da se t r a d i cionalna P r o m e t e j e v a figura m o e i drukije t u m a iti. T a d r u g a v e r s i j a n a h o d i s e , n a p r i m e r , u P l a t o n o v u Protagori, g d e o n a j k o j i d e l i i v e s n a g e b i i m a k o j a su b o g o v i stvorili od zemlje i vatre nije P r o m e te j, nego Epimetej. Na o v o m mestu, kao i u mitu uopte, P r o m e t e j je (ba saglasno s antikim u k u 186

som) uglavnom bogat var kama i izmiljanjima. U Getea se n a h o d e d v a sastavka. U f r a g m e n t u o P r o m e t e j u i z g o d . 1773. P r o m e t e j , p r k o s n i k , j e s t e t v o r a c i uobliavalac koji se oslanja na samoga sebe, koji je b o g u slian i prezire b o g o v e . N j e g o v a dua je M i n e r va, erka Divova. P r o m e t e j e v a veza sa M i n e r v o m ima m n o g o slinosti sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa duom. Tako Prometej kae Minervi:
O d poetka t v o j e rei bile s u m i svetlost n e b e s k a ! Uvek I kao da bi moja dua govorila sama sebi, Otvarala zajedno se sebi roene harmonije iz s a m e sebe, govorilo da je boanstvo, govorim ja, govori

Odjekivale u njoj I jedno boanstvo K a d bih mislio da I kad sam mislio sam. tako Govorio sam

I t a k o s t o b o m i sa m n o m Tako jedno, Veno prisno tebi! moja ljubav

I dalje:
K a o to Utonulog Odande S I moju slatka sunca pliva Kavkaza okruuje slatkim spokojstvom, duu sutonska svetlost

mranoga

Odsutnu i meni u v e k prisutnu, Tako su se m o j e snage razvijale Sa svakim dahom iz tvoga nebeskoga vazduha.

I G e t e o v P r o m e t e j je zavisan od s v o j e due. S l i nost sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa d u o m jeste velika. Tako Spitelerov P r o m e t e j kae svojoj dui: P a da su mi sve oteli, ja p r e k o svake m e r e ostajem bogat dokle god mi ti jedina ostaje i zove me s v o j i m prijateljem' t v o j i m slatkim ustima, i pogleduje na me s v o j i m ponosnim, milosti p u n i m licem. Ali, i p o r e d slinosti o b e j u figura i n j i h o v e v e z e sa d u o m , ipak postoji bitna razlika: Geteov P r o m e t e j je tvorac 187

i uobliavalac, a M i n e r v a o i v l j u j e n j e g o v e figure od ilovae. Spitelerov P r o m e t e j nije stvaralac, nego p a t n i k , s a m o n j e g o v a d u a s t v a r a , ali n j e n o s t v a r a n j e j e sakriveno i tajanstveno. Pri oprotaju ona mu kae: I sada se opratam s t o b o m , j e r gle, m e n e eka v e l i k o d e l o , d e l o k o j e i z i s k u j e silan r a d , i p o t r e b u j e m m n o g o urbe da ga dovrim. ini se da u Spitelera dui pripada p r o m e t e j s k i stvaralaki rad, d o k s a m Prometej samo mui m u k u stvaralake due. Ali G e teov P r o m e t e j sam dela, i to u p r v o m redu dela samo stvaralaki, i na o s n o v u s v o j e vlastite stvaralake snage prkosi b o g o v i m a :
Ko je meni pomogao titana? smrti,

Protiv I

drskosti

Ko je m e n e spasao ropstva? arko

Nisi li ti to s v e s a m o izvrilo. Sveteno srce?

Epimetej je u o v o m e komadu oskudno okarakterisan, P r o m e t e j u sasvim inferioran, branilac k o l e k tivnoga oseanja, k o j e slubu dui m o e da shvati samo kao tvrdoglavstvo. Tako Epimetej kae P r o meteju:
Ti stoji sam! ne poznaje slasti Tvoja samovolja

K a d b i s e b o g o v i , ti, Tvoji i svet i sva nebesa Oseali kao prisna celina.

N a g o v e t a v a n j a k o j a se n a h o d e u f r a g m e n t u o P r o m e t e j u suvie su oksudna da bismo iz njih mogli da u p o z n a m o sutinu E p i m e t e j evu. A l i karakteristi ka Geteova Prometej a doputa da u p o z n a m o tipsku razliku od karakteristike Spitelerova P r o m e t e j a. G e teov P r o m e t e j uobliava i dejstvuje na spoljanji svet, on formira likove, n a d a h n j u j e ih s v o j o m d u o m i stavlja ih u prostor, on z e m l j u ispunjava p r o i z v o d i m a s v o g a s t v a r a l a t v a , o n j e u isti m a h u i t e l j i v a spita ljudi. A l i u Spitelerova P r o m e t e j a sve ide u n u t r a , i e z a v a u t a m i d u e v n e d u b i n e , k a o to o n 188

sam iezava, ak se iseljava iz svoje ue otadbine, da postane u neku ruku jo nevidljiviji. Po k o m p e n zatornom principu nae analitike psihologije mora u t a k v o m sluaju dua, t j . personifikacija n e s v e s n o ga, da naroito b u d e delatna i da sprema delo, k o j e je jo nevidljivo. Osim ve navedenoga mesta, ima u Spitelera jo jedan potpun opis o v o g a procesa e k v i v a l e n c i j e k o j i s e i m a o e k i v a t i . N a l a z i m o g a u me uigri o Pandori. Pandora, ova zagonetna figura u mitu o P r o m e teju, u Spitelera je b o j a erka, k o j o j , osim jedne v e o m a d u b o k e veze, inae nedostaje svaka veza sa P r o m e t e j e m . O v o shvatanje naslanja se na istoriju mita, g d e je ena k o j a stupa u vezu sa P r o m e t e j e m ili Pandora ili Atena. M i t o l o k i P r o m e t e j i m a s v o j u d u e v n u v e z u s a P a n d o r o m ili A t e n o m k a o u G e t e a . Ali u Spitelera pojavljuje se znaajan rascep, koji je svakako v e n a g o v e t e n i u istorijskom mitu, g d e se naime P r o m e t e j P a n d o r a stapaju s analogijom H e festAtena. U Getea je odabrana versija P r o m e t e j Atena. U Spitelera, pak, P r o m e t e j je stavljen izvan boanske sfere, i data mu je vlastita dua. A l i n j e gova boanstvenost i n j e g o v a mitska praveza sa P a n d o r o m ostavljeni su kao kosmika suprotnost u n e b e s k o j o n o s t r a n o s t i i d e l a j u za s e b e . S t v a r i k o j e se u onostranosti deavaju jesu stvari k o j e se deavaju s o n u stranu nae svesti, t j . u n e s v e s n o m . T a k o je umetnuta igra s P a n d o r o m prikazivanje o n o g a to se deava u n e s v e s n o m d o k P r o m e t e j pati. D o k P r o m e t e j i e z a v a i z s v e t a i rui p o s l e d n j i m o s t p r e m a o veanstvu, on tone u d u b i n u samoga sebe, i n j e g o v a jedina okolina, n j e g o v jedini objekat, jeste on sam. I time je on b o g u slian, jer po n j e g o v o j definiciji b o g je bie k o j e s v u g d e p o i v a u s a m o m sebi, i s v a g da i svugde zbog svoje svudaprisutnosti ima za p r e d met samo sebe. Razume se da se Prometej nikako ne osea bogu slinim, n e g o b e d n i m u najveoj meri. Poto je Epimetej na to jo prispeo da pljune na n j e g o v u bedu, otpoinje umetnuta igra u onostranosti, r a z u m e se u trenutku kad je u P r o m e t e j u bila p o t i snuta svaka veza sa s v e t o m sve do unitenja. To su 189

p r e m a iskustvu trenuci u k o j i m a sadraji nesvesnoga imaju najbolju mogunost da zadobiju samostalnost i ivotnost, t a k o d a m o g u s v e s t a k i d a s a v l a d a j u . U nesvesti, pak, ogleda se P r o m e t e j e v o stanje na ovaj nain: I u tamno jutro istoga dana h o d i o je po sa m o t n o mirnoj livadi iznad svih svetova bog, tvorac svega ivota, vrei prokleti kruni hod, p r e m a n e o b i n o j sutini s v o j e z a g o n e t n e , h u d e b o l e s t i .
4

Jer zbog te bolesti nikad nije m o g a o dovriti s v o je obilaenje, nikada nije smeo da nae odmora na stazi s v o j i h n o g u , n e g o v e n o j e d n a k i m k o r a k o m , i z dana u d a n i iz g o d i n e u g o d i n u obilazi o k o tihe l i v a de, teka koraka, o b o r e n e glave, izbrazdana ela i izobliena lica, i neprestano p r e m a sreditu kruga upravlja namrgoene poglede. I dok je on tako danas delao kao u sve dane n e izbenoga deavanja, i sve d u b l j e se sputala n j e g o v a g l a v a z b o g alosti, i sve se vie v u k a o n j e g o v k o r a k od umora, i zbog ravo p r o b d e v e n e n o i inilo se iscrpeno pravrelo njegova ivota: Dolazila je zato kroz n o i suton Pandora, n j e gova najmlaa erka, krotko se pribliavala nesigur n i m k o r a k o m p o s v e e n o m m e s t u , stala p o g r u e n a u stranu, pozdravljajui s k r o m n i m p o g l e d o m , i pitajui p o b o n i m u t a n j e m usta. Bez sumnje je oevidno da b o g ima bolest P r o m e t e j e v u . J e r k a o to P r o m e t e j p u t a d a s v a n j e g o v a strast, c e l i l i b i d o n j e g o v e d u e , t e e u n a j d u b l j u d u binu n j e g o v a bia i samo se p o s v e u j e slubi svoje due, tako i n j e g o v b o g obilazi krunim h o d o m s r e d i t e s v e t a i t r o i se u t o m e , b a k a o i P r o m e t e j , k o j i je d o s p e o dotle da se ugasi. To znai: n j e g o v libido je sasvim preao u nesvesno, gde se mora pripremati jedan ekvivalenat, jer libido je energija koja ne moe ieznuti bez traga, n e g o u v e k m o r a da proizvodi j e d a n e k v i v a l e n a t . E k v i v a l e n a t j e P a n d o r a , i o n o to ona donosi ocu: donosi mu, naime, dragoceno blago, k o j e bi htela dati l j u d i m a radi u o b l a a v a n j a n j i h o v i h bolova.
4

lungen

U p o r . uz to und Symbole

J u n g , Inhalt der Libido.

der

Psychose.

Isti,

Wand-

190

A k o ovaj proces prenesemo u ljudsku sferu P r o metej evu, to znai: d o k P r o m e t e j pati u stanju sli nosti sa b o g o m , n j e g o v a dua priprema delo, o d r e eno da ublaava bolove oveanstva. Time bi n j e g o v a dua htela k ljudima. Ali delo k o j e n j e g o v a dua snuje i stvara nije istovetno sa d e l o m P a n d o r i n i m . B l a g o P a n d o r i n o je nesvesna slika u ogledalu, k o j a simbolino predstavlja stvarno delo Prometejeve d u e . I z t e k s t a n e s u m n j i v o izlazi ta j e b l a g o : t o j e bog-spasitelj, o b n o v l j e n j e sunca. Ta enja izraava se u bolesti toga, on e z n e za p r e p o r o d a j e m , i stoga sva n j e g o v a ivotna snaga tee natrag u sredite s o p stvenosti (Selbst), t j . u dubinu nesvesnoga, iz k o j e se ivot p o n o v o raa. Stoga je i p o j a v l j i v a n j e blaga u svetu ocrtano tako k a o da su pri t o m e zatitrale slike B u d i n a r o e n j a iz Lalitavistare: P a n d o r a sputa b l a go p o d j e d a n orah, k a o to M a j a s v o j e dete raa p o d smokvom. U p o n o n o j senci p o d d r v e t o m neprestano se a r i i g o r i i p l a m t i , i k a o j u t a r n j a z v e z d a na t a m n o m nebu sevale su u daljini dijamantne m u n j e . P a su i p e l e i leptirovi, k o j i su o n d e igrali nad c v e t n o m b a t o m , d o l e t a l i , o b i g r a v a l i i v i j o r i l i o k o u desnoga deteta... ...i i z v a z d u h a t e k o s e s p u t a h u e v e , e l j n e da i s k a u s v o j e p o t o v a n j e novom, lepem sunanom licu, i k a d s u i z n a j b l i e b l i z i n e u g l e d a l e m u d r i s j a j zrakova, tada s e zanese n j i h o v o srce... A iznad s v e g a o v o g a p r e s t o l o v a l o j e o i n s k i i b l a g o odabrano drvo s a s v o j o m d i n o v s k o m k r o n j o m , s v o j i m t e k i m zelenim ogrtaem, i dralo je kraljevske ruke zati ujui lice svoje dece. I sve o n e m n o g e grane savijahu se l j u p k o i p r i klanjahu se k zemlji, tako da su kao n e k o m o g r a d o m odbijale strane poglede, zavidne da one jedine ui vaju nezasluenu milost poklona; i sve one hiljade n e n o n a d a h n u t o g lia tresahu se i drhtahu od sla sti, u m e i o d r a d o s n o g u z b u e n j a k a o m e k a n , i s t o
8 6

Sto se tie m o t i v a dragocenosti i preporoda ja, m o r a m u k a z a t i na s v o j u k n j i g u : Wanlungen u. Symbole der Libido. S p i t t e l e r , loc. cit. p. 126.
5

191

u s k l a e n h o r u u b o r u a k o r d a : , K o b i z n a o ta j e s a k r i v e n o p o d s k r o m n i m k r o v o m , k o b i slutio kakva d r a g o c e n o s t lei u naoj sredini!' K a d je za M a j u doao as raanja, rodi ona svoje dete p o d p l a k s a - s m o k v o m , k o j a zatitniki sputa svoju kronju do zemlje. Od ovaploenoga Bodisatve iri s e n e i z m e r n a s v e t l o s t k r o z a s v e t , b o g o v i i p r i roda u e s t v u j u u r o e n j u . K a k o Bodisatva stupi na zemlju, p o d n j e g o v i m n o g a m a naraste velik lotos, i stojei u lotosu gleda on na svet. Otuda tibetanska m o l i t v e n a f o r m u l a : o m m a n i p a d m e h u m (ah, n a d dragocenou u lotosu!). Trenutak preporoda ja nala zi Bodisatvu pod odabranim bodi-drvetom, gde on p o s t a j e Buda ( O s v e t l j e n i ) . O v a j p r e p o r o a j ili o b n o v ljenje praeno je istom svetlou, i istim u e n j e m prirode i pojavljivanjem bogova, kao i roenje. Ali u carstvu Epimetej evu, gde vlada samo sa vest, a ne dua, n e i z m e r n o b l a g o propada. A n e o , besnei z b o g E p i m e t e j e v e tuposti, o k o m l j u j e se na n j e g a : Z a r t i nisi i m a o n i k a k v u d u u k a d s i s e t a k o g r u b i n e r a z u m a n k a o i v o t i n j e s a k r i v a o p r e d u desnim boanstvom? V i d i se, b l a g o P a n d o r i n o j e o b n a v l j a n j e b o g a , n o v b o g ; ali t o s e d e a v a u b o a n s k o j s f e r i , t j . u n e s v e s n o m . E p i m e t e j ski e l e m e n a t , k o j i v l a d a v e z o m s a svetom, ne poima slutnje procesa k o j e prelaze u svest. To je Spiteler opirno prikazao u n a r e d n i m o d e l j c i m a g d e v i d i m o kako je svet, t j . svest i njen racionalni, p r e m a spoljanjim objektima orijentisani stav, nesposoban da pravilno oceni v r e d n o s t i z n a aj blaga. Z b o g toga blago nepovratno propada. O b n o v l j e n i b o g znai o b n o v l j e n i stav, t j . o b n o v ljenu mogunost intenzivnoga ivota, p o n o v n o posti zanje ivota, jer psiholoki b o g u v e k znai najveu vrednost, dakle n a j v e u sumu libida, najvei inten zitet i v o t a , o p t i m u m p s i h o l o k e i v o t n e d e l a t n o s t i . U S p i t e l e r a , p r e m a t o m e , n e s a m o p r o m e t e j ski n e g o i
7 8

Spiteler predstavlja famoznu savest Epimetej evu kao m a l u ivotinju. To odgovara i ivotinjskom instinktu oportuniteta. s L o c c i t . p. 1 3 2 s s .
7

192

epimetejski stav p o k a z u j e se ka o n e d o v o l j a n . I j e d n a i d r u g a t e n d e n c i j a d i s o c i r a j u se, e p i m e t e j s k i s t a v harmonie sa datim stanjem sveta, a p r o m e t e j s k i ne, i stoga poslednji m o r a da radi na o b n o v i ivota. On p r o i z v o d i i n o v stav p r e m a svetu (svetu p o k l o n j e n o b l a g o ) , ali s e t i m e n i k a k o n e d o p a d a E p i m e t e j u . U p r kos tome, nije teko u Pandorinu poklonu u Spitelera upoznati simbolian pokuaj reenja problema, k o j i s m o v e istakli p r i r a s p r a v l j a n j u o S i l e r o v i m pismima, naime problem sjedinjenja diferencirane i nediferencirane funkcije. A l i p r e n e g o to s e n a s t a v i m o z a n i m a t i t i m p r o b l e m o m , m o r a m o se vratiti G e t e o v u P r o m e t e j u. K a o to s m o v e videli, postoje o e v i d n e razlike izmeu stvaralakoga Prometej a Geteova i patnike figure Spitelerove. Dalja vana razlika jeste veza sa P a n d o r o m . U Spitelera je Pandora onostrani duplikat P r o m e t e j e v e due, duplikat koji pripada boanskoj s f e r i ; u G e t e a , n a p r o t i v , o n a je s t v o r e n j e i e r k a ti^ tanova, dakle u odnosu apsolutne zavisnosti p r e m a njemu. V e veza Geteova Prometej a sa M i n e r v o m pomie ga na mesto Vulkanovo, i injenica da je P a n dora sasvim n j e g o v o stvorenje i ne pojavljuje se kao stvorena od bogova, ini ga stvaralakim b o g o m i time ga udaljuje iz boanske sfere. Zato P r o m e t e j kae:
I jedno bih boanstvo mislio da govorilo govorim je ja,

Kad

I k a d sam mislio da govori boanstvo, Govorio sam sam.

U Spitelera, naprotiv, P r o m e t e j n e m a niega b o anskog, ak je i n j e g o v a dua samo nezvanini d e m o n ; boanstvo je postavljeno za sebe, o d v o j e n o od ljudskoga. Geteovo je shvatanje utoliko antiko u k o liko podvlai boanstvenost titanovu. P r e m a tome, i Epimetej m o r a pored njega v e o m a odudarati, d o k se on u Spitelera p o j a v l j u j e kao m n o g o pozitivniji. U G e t e o v o j Pandori i m a m o , s r e n i m s l u a j e m , j e d a n deo koji n a m daje potpuniju karakterizaciju E p i m e 13 Jung, Odabrana dela, V

193

teja negoli fragmenat o k o m e smo dosad raspravljali. Tu se Epimetej predstavlja na ovaj nain:
Dan I Od Da K Da Ja I Jo i no ne odvajaju bedu mi se jasno, sam se brzo zbi, okreem mogunog, zadan bi nosim staru svoga imena: to

roditelja munom turobnom mladom s sadanje

Epimetej igrom tako

nazvan

Da razmiljam o prolom, misi! gorak ka carstvu

natrag trud mi

likotvorstva ivotu

nestrpljenjem briga teke

okrenut

nepromiljeno jade

ugrabih postigoh.

novih

O v i m recima obeleava Epimetej svoje bie: on razmilja o prolom, i od Pandore, k o j u je (po klasik o j prii) uzeo za enu, on se ne m o e vie osloboditi, t j . n e m o e s e v i e resiti n j e n e s l i k e u s v o j o j p a m e t i ; ali o n a s a m a d a v n o j e o d n j e g a p o b e g l a , p o t o m u j e ostavila erku, Epimeleju, brigu, a Elporu, nadu, p o vela sa sobom. Tu je Epimetej ocrtan tako jasno da m o e m o saznati k o j u o n p s i h o l o k u f u n k c i j u p r e d s t a v l j a . D o k je P r o m e t e j i u Pandori isti t v o r a c i uobliavalac, i s v a k o d n e v n o se rano die iz postelje da u i s t o m n e u g a s n o m p o l e t u stvara i d e j s t v u j e na svet, Epimetej je sav predan fantazijama, snovima i seanjima, pun nemirna staranja i briljiva r a z m i ljanja. Pandora se pojavljuje kao stvorenje H e f e s t o v o , k o j e j e P r o m e t e j o d b i o , ali E p i m e t e j o d a b r a o za enu. O n j o j kae o n : skupocena dragocenost, ak najvie dobro I b o l z a takvim blagom j e s t e s a m o slast. dora je n j e m u
I veno meni Blaenstvo Lepotu imao, pripada, predivna! uivao sam celo oseao sam,

Pan

Divna mi doe ko cvetni m a j , Videh je, uzeh, Ko magla razbi Zemlji me vue, s v e m u bi kraj se varljivi baj, nudi neba sjaj.

Trai li rei da n j e v r e d n o zbore,

194

eli li je dii v e

lebdi gore.

S najboljom je sravni, t o m vrednost pada. D o k ti jo smilja, ona ve vlada, Ti se protivi, ona te svlada. Jo se koleba, ve rob si joj D o b r o i milo uzvratie ga. Sta vredi ugled? ponizie ga. B u d e 1' ti m e t a , okrilatie te. S t a n e l' ti na put, omesti e te. Z a p o v e d i li, p r o g o n i e t e . P a m e t i , blaga sveg liie te, U tisu Ko se likova kree m e u n a m a , lebdi nad vodama, sja, ta da
9

tada.

Ide po polj'ma, Oblik i sadraj Njemu i

svetiljka moli i

oplemeni,

sebi viu m o

Meni se ko mladost, ko ena javila.

K a o to ovi stihovi jasno pokazuju, P a n d o r a za E p i m e t e j a ima znaaj d u e v n e slike, ona mu p r e d s t a v l j a d u u : o t u d a n j e n a b o a n s k a sila, n j e n a n e pokolebljiva nadmoonost. G d e g o d se takvi atributi pridaju izvesnim linostima, moe se sa pouzdanou z a k l j u i t i da su te l i n o s t i nosioci simbola r e s p . i m a gines za projicirane sadraje nesvesnoga. Jer sadra j i nesvesnoga jesu o n o to d e j s t v u j e o n o m g o r e o c r t a n o m snagom, a naroito onako kako ih Gete nenad mano obeleava u strofi:
Z a p o v e d a li, p r o g o n i e te.

O v i m recima odlino je ocrtano osobeno afek t i v n o p o j a a n j e sadraja svesti a s o c i j a c i j o m a n a l o g nih sadraja nesvesnoga. To p o j a a n j e ima u sebi n e t o d e m o n s k i - p r i n u d n o , d a k l e n e k o b o a n s k o ili avolsko dejstvo. G o r e smo Geteovu figuru P r o m e t e j a oznaili kao e k s t r a v e r t n u . O n a je u Pandori o s t a l a ista, s a m o ovde nedostaje Prometejeva veza sa duom, sa n e svesno enskim. Ali zato se p o j a v l j u j e Epimetej kao
* P r e v o d S v e t i s l a v a S t e f a n o v i a (Pandora, o d J . V . G e t e a , B e o g r a d 1933, str. 3 0 3 1 ) . sveana igra

195

onaj koji je okrenut sebi unutra, kao introvertni. On razmilja, on izaziva seanja iz g r o b a prolosti, on misli. Sasvim je razlian od Epimeteja Spite lerova. Stoga s m e m o rei da se o v d e (u G e t e o v o j Pandori) s t v a r n o n a h o d i r a n i j e n a g o v e t e n i s l u a j , g d e je P r o m e t e j ekstravertni, aktivni stav, a E p i m e tej introvertni, umstvovalaki. Ovaj Prometej je, dakle, u ekstravertnoj f o r mi o n o isto to i S p i t e l e r o v u i n t r o v e r t n o j f o r m i . U Pandori P r o m e t e j u s v e m u s t v a r a za k o l e k t i v ne ciljeve, on je u svome brdu udesio formalnu f a briku radnju, gde se potrebni proizvodi gotove za ceo svet. Z a t o j e o d v o j e n o d svoga unutranjega s v e ta; ta veza ovaj put pripada Epimetej u, naim e o n o m e sekundarnome i isto r e a k t i v n o m e miljenju i o s e a nju ekstravertnoga, k o m e pripadaju sva obeleja manje diferencirane funkcije. Otuda je i Epimetej sasvim predat na milost i nemilost Pandori, jer mu je ona u svakom pogledu nadmona. Psiholoki, to znai da se svesna epimetejska funkcija ekstraverta, n a i m e ba o n o f a n t a s t i n o , u m s t v o v a l a k o i p r e m i si j a v a l a k o p r e d s t a v l j a n j e , p o j a a v a p r i s t u p a n j e m due. A k o dua stoji u vezi s m a n j e diferenciranom f u n k c i j o m , o n d a se m o r a izvesti zakljuak da je v i soka, resp. diferencirana funkcija suvie kolektivna, t j . stoji u slubi kolektivne savesti, a ne u s l u b i slobode. G d e g o d se taj sluaj p o j a v l j u j e a on se p o j a v l j u j e v e o m a esto tu je m a n j e diferencirana funkcija, t j . druga strana, pojaana patolokom egocentrinou, tj. ekstravertni tada svoje slobodno v r e m e i s p u n j a v a m e l a n h o l i n i m ili h i p o h o n d r i n i m r a z m i l j a n j i m a , a k o n e h i s t e r i n i m f a n t a z i j a m a ili drugim s i m p t o m i m a ; " introvertni, pak, bori se s o s e anjima nie vrednosti, koja ga nasilno opsedaju i p r a v e o d n j e g a isto tako t u r o b n a o v e k a .
10 1 2

Spitelerovo Heit und Keit. Na njihovo mesto moe i kompenzatorno da doe po viena drutvenost, intenzivno drutveno poslovanje, jer se u njegovoj brzoj promeni trai zaborav. Mesto toga kompenzatorno moe da se javi bolesno pojaana delatnost u radu, koja takoe slui potiskivanju.
10 11 12

196

P r o m e t e j Pandore n e o d g o v a r a v i e S p i t e l e r o v u Prometeju. On je samo kolektivna tenja za delatnou, koja u s v o j o j jednostranosti znai potiskivanje e r o t i k e . N j e g o v sin Filerot j e i s t a e r o t s k a s t r a s t ; j e r k a o s i n s v o g a o c a o n m o r a , k a o to j e t o k o d d e c e ee sluaj, da p o d nesvesnim pritiskom nadokna u j e o n o to s u r o d i t e l j i s u v i e m a l o i v e l i . K a r a k t e ristino je da E p i m e t e j , koji je neoprezan i u v e k tek naknadno razmilja, ima erku Epimelejubrigu. Filerot voli Epimeleju, P a n d o r i n u erku, i tako se ispata k r i v i c a P r o m e t e j a , k o j i j e P a n d o r u o d b i o . U isti m a h P r o m e t e j i E p i m e t e j u d r u u j u s e n a t a j n a i n to P r o m e t e j e v a p o s l o v n o s t izlazi n a v i d e l o k a o nepriznata erotika, a Epimetej evo postojano osvrta n j e kao razumna bojaljivost, koja bi htela da z a u stavi isto tako p o s t o j a n o p r o d u c i r a n j e P r o m e t e j e v o i da ga ogranii na pravu meru. Ovaj Geteov pokuaj reenja, za k o j i se ini da je izrastao iz ekstravertne psihologije, v o d i nas natrag ka Spitelerovu pokuaju reenja, koji s m o m a l o p r e bili ostavili da se p o z a b a vimo Geteovom figurom Prometeja.
13

Spitelerov Prometej, kao i n j e g o v bog, okree se o d s v e t a , p e r i f e r i j e , i u p r a v l j a s v o j p o g l e d u se, p r e m a sreditu, o n o m u s k o m prolazu preporoaja. O v a k o n c e n t r a c i j a ili i n t r o v e r s i j a p o s t e p e n o p r i v o d i l i b i d o u nesvesno. T i m e se pojaava delatnost nesvesnih sa draja; dua poinje da radi i stvara delo k o j e bi iz nesvesnoga htelo da izroni u svest. Ali svest ima d v a stava: prometejski, koji libido odvlai od sveta i i n t r o v e r t u j e , a da ne d a j e , i e p i m e t e j s k i , k o j i p o s t o j a n o daje iz sebe, bez due, v o e n zahtevima spoljanjega objekta. K a d Pandora daje svetu svoj poklon, to u psiholokom znai da nesvestan produkat visoke vrednosti n a m e r a v a da postigne ekstravertnu svest, t j . vezu sa realnim s v e t o m . Iako p r o m e t e j s k a strana, t j . umetnik, intuitivno p o i m a visoku vrednost dela, ipak je njegova lina veza sa svetom u svakom p o gledu toliko pod vlau tradicije da se delo shvata ba kao u m e t n i k o delo, a ne kao o n o to zapravo i
M Filerot koji voli Erosa.

197

jeste, naime simbol koji znai o b n o v u ivota. Ali da bi o n o ostavilo s a m o estetiki znaaj i dolo u s t v a r n o s t , t r e b a l o b i d a d o s p e i u i v o t n a t a j n a i n to s e u n j e m u usvaja i ivi. M e u t i m , ako stav u g l a v n o m i n t r o v e r t u j e i tei s a m o k a a p s t r a k c i j i , o n d a j e e k s traversiona funkcija m a n j e vrednosti, t j . u oblasti kolektivne ogranienosti. Ova ogranienost ometa da d u o m stvoreni simbol oivi. T i m e se dragocenost g u b i ; ali s e n e m o e s t v a r n o i v e t i a k o b o g , t j . n a j via ivotna vrednost, k o j a se u simbolu izraava, ne m o e o i v e t i . O t u d a g u b i t a k d r a g o c e n o s t i z n a i u isti m a h poetak Epimetej eve propasti. I s a d p o i n j e e n a n t i o d r o m i j a : u m e s t o ( k a o to j e svaki racionalist i optimist sklon da prihvati) da posle dobrog stanja dolazi bolje, jer se sve kree u raz v i t k u k o j i raste, o v e k v a l j a n e savesti i k o j i se dri opte priznatih moralnih stavova zakljuuje pakt sa b e h e m o t o m i n j e g o v o m z l o m etom, i ak sebi p o v e renu b o j u decu p r o d a j e avolu. Psiholoki to znai da kolektivni, nediferencirani stav p r e m a svetu gui najvie vrednosti ovekove i time postaje destruktiv na m o , iji uticaj raste sve d o k se p r o m e t e j s k a stra n a , n a i m e i d e a l n i i a p s t r a k t n i s t a v , ne s t a v i u s l u b u d u e v n o g b l a g a i k a o pravi P r o m e t e j sveta ne zapali n o v u vatru. Spitelerov P r o m e t e j m o r a izai iz s v o j e usamljenosti i, s opasnou po svoj ivot, rei l j u d i ma da lutaju i gde lutaju. On mora da prizna neumit nost istine, isto o n a k o k a o to G e t e o v P r o m e t e j m o r a da prizna neumitnost ljubavi u Filerotu. Da je destruktivni elemenat u epimetejskom sta vu stvarno tradicionalna i kolektivna ogranienost, jasno se p o k a z u j e u m a h n i t o m besnilu E p i m e t e j e v u protiv jagnjeta, k o j e je providna karikatura tra dicionalnoga hrianstva. U o v o m e afektu izbija neto to n a m je d o b r o poznato iz otprilike istovremene Zaratustrine m a g a r e e svetkovine. U t o m e se izraa va savremena struja. ovek, naime, neprestano zaboravlja da neto to je n e k a d a bilo d o b r o ne ostaje d o b r o zasvagda i veno. Starim putovima, koji nekada behu dobri, on 198

j o d u g o ide, iako su v e postali ravi, i on se samo uz najvee rtve i neuvene m u k e moe osloboditi za b l u d e i u v i d e t i d a j e o n o to j e n e k a d a b i l o d o b r o d a nas m o d a zastarelo i n i j e vie d o b r o . T a k o on p r o lazi k a k o u m a l e n o m tako i u v e l i k o m . P u t o v e i n a ine svoga detinjstva, koji nekada b e h u dobri, on teko m o e da odbaci, iako je n j i h o v a tetnost v e o d a v n o d o k a z a n a . Isti j e s l u a j , s a m o g i g a n t s k i p o vean, s p r o m e n o m istorijskoga stava. Opti stav o d govara j e d n o j religiji, a p r o m e n e religije pripadaju n a j m u n i j i m trenucima svetske istorije. Nae v r e m e je svakako u tome pogledu obuzeto zaslepljenou k o j o j n e m a ravne. Misli se da se m o r a samo neka f o r mula ispovesti protumaiti kao nepravilna i nevaljiva, pa da o v e k psiholoki b u d e osloboen svih tradi c i o n a l n i h u t i c a j a h r i a n s k e ili j e v r e j s k e r e l i g i j e . V e ruje se u prosveenost, kao da bi neki intelektualni o k r e t i m a o n e k a k a v d u b l j i u t i c a j n a p r o c e s e d u e ili ak na nesvesno! Potpuno se zaboravlja da je religi j a m i n u l i h 2000 g o d i n a p s i h o l o k i s t a v , o d r e e n n a i n prilagoivanja unutranjem i spoljanjem ivotu, a taj nain proizveo je o d r e e n u kulturnu f o r m u i time stvorio atmosferu na k o j u nema nikakva uticaja in telektualno poricanje. Intelektualni okret je, dodue, simptomatino vaan kao ukazivanje na budue m o g u n o s t i , ali d u b l j i s l o j e v i d u e j o d u g o p r o d u u j u svoj rad u preanjem stavu, p r e m a psihikoj iner ciji. Otuda je nesvesno ivim odralo paganske e l e mente. Lakoa s k o j o m se antiki duh p o n o v o uzdie m o e se posmatrati na renesansi. L a k o a s k o j o m se j o m n o g o stariji primitivni d u h p o n o v o p o d i e m o e se u naem vremenu moda jo bolje posmatrati n e goli u ikojoj drugoj istorijski poznatoj epohi. to jedan stav hvata d u b l j e korena, to nasilniji m o r a j u ispasti p o k u a j i k o j i t r e b a d a d o n e s u o s l o b o e n j e o d toga. Poklik epohe prosveenosti: Ecrasez l'infame doneo je u okviru francuske revolucije religiozni p r e o k r e t , k o j i psiholoki i n i j e znaio nita d r u g o n e g o l i b i t n u k o r e k t u r u s t a v a , ali k o m e j e n e d o s t a j a l a universalnost. P r o b l e m j e d n e opte p r o m e n e stava od onoga vremena nije se vie smirio; on se ak p o n o v o 199

pojavljivao u mnogim izvanrednim glavama X I X v e k a . V e s m o v i d e l i k a k o j e iler p o k u a o d a s a v l a da p r o b l e m . U G e t e o v i m razmiljanjima o p r o b l e m u Prometeja Epimetej a ponovo upoznajemo pokuaj da vie diferenciranu funkciju, koja odgovara hri anskom idealu naroitog isticanja dobra, nekako sjedini s manje diferenciranom funkcijom, ije p o tiskivanje i nepriznavanje opet odgovara hrian s k o m i d e a l u o d b a c i v a n j a zla. S i m b o l o m P r o m e t e j a i Epimetej a tekoa k o j u je iler pokuao da savlada filosofsko-estetiki z a o d e v a se u r u h o antikoga mita. T i m e s e d e a v a n e t o to s a m v e r a n i j e i s t a k a o k a o tipino i zakonito: ako se ovek, naime, nahodi pred nekim tekim zadatkom koji ne m o e da savlada sredstvima to m u stoje n a raspolaganju, o n d a a u t o matski nastaje retrogradni pokret libida, t j . regresija. Libido se povlai od sadanjega problema, introvert u j e s e i u n e s v e s n o m o i v l j u j e v i e ili m a n j e p r i m i tivan analogon svesne situacije s preanjim putem prilagoivanja. Ovaj zakon uslovi java Geteov izbor simbola: Prometej je bio spasitelj, koji je svetlost i o g a n j d o n e o o v e a n s t v u to j e g i n u l o u m r a k u . G e teovo znanje m o g l o je svakako nai i drugoga spasi telja, z b o g ega ba n a v e d e n a determinanta nije d o v o l j n a za o b j a n j e n j e . To m o r a , tavie, da stoji i do antikoga duha, koji je ba ono v r e m e o k o prekretni ce X V I I I veka osetilo i cenilo kao neuslovljeno k o m p e n z a t o r n o , i to i z r a a v a l o u s v a k o m p o g l e d u , estetiki, filosofski, m o r a l n o , a k i politiki (filhelenizam). Paganizam antike, koji je slavljen kao slo b o d a , n a i v n o s t , l e p o t a itd., b i o j e o n o t o j e i z lazilo u susret enji o n o g a v r e m e n a . Ta e n j a i z b i j a l a j e , k a o to i l e r j a s n o p o k a z u j e , i z o s e a j a p o l o vinosti, duevnoga varvarstva, moralne neslobode, nelepote. Ti oseaji, svi bez razlike, dolaze od j e d n o s t r a n o g a c e n j e n j a i o d s t i m e p o v e z a n e i n j e n i c e to je primeivana psiholoka disocijacija izmeu vie
14

1 4 T j p o r . Geteove T a j n e . T u s e p o k u a v a d a d a r o z e n krojcersko reenje, naime sjedinjenje Dionisa i Hrista, rue i krsta. P e s m a ostavlja o v e k a h l a d n i m . Ne m o e se n o v o vino ulivati u stare m e h o v e .

200

diferencirane i manje diferencirane funkcije. Hrianska rastrganost oveka u dragocen i o d b a e n k o m a d postala je nepodnoljiva o n o m v r e m e n u u p o r e enju sa ranijim, senzibilizovanijim v r e m e n o m . G r e nost se sudarala s oseaj em v e n e , prirodne lepote, k o j u je o n o v r e m e v e m o g l o da posmatra; stoga je ona zahvatila u prolost, u v r e m e u k o m e ideja g r e nosti j o n i j e bila p o c e p a l a celinu o v e k a , i u k o m e su jo zajedno mogli da se nahode visina i dubina l j u d s k e p r i r o d e b e z v r e a n j a m o r a l n o g a ili e s t e t i k o ga oseanja. Ali pokuaj jedne regresivne renesanse zapeo je u p o e c i m a , k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u i Pandora. Klasiko reenje n i j e ilo dalje, j e r se docniji h r i anski v e k o v i s a s v o j i m d o i v l j a v a n j e m k o j e j e p o drivalo dubine nisu mogli porei. Otuda se antikofilski p r a v a c m o r a o u b l a a v a t i o s v r t a n j e m n a s r e d n j i v e k . O v a j p r o c e s n a j j a s n i j e s e pz-oduuje u G e t e o v u Faustu, g d e s e p r o b l e m h v a t a z a r o g o v e . P r i h v a t a s e b o j a opklada i z m e u dobra i zla. Faust, s r e d n j o v e kovni P r o m e t e j , sastaje se s Mefistofelom, s r e d n j o vekovnim Epimetejem, i zakljuuje s njime ugovor. I tu je p r o b l e m v e toliko povien da se m o e videti k a k o s u F a u s t i M e f i s t o j e d a n isti o v e k . E p i m e t e j ski elemenat, koji o svemu naknadno razmilja i svodi u prvobitni haos mogunost meanja likova, zao t r a v a s e u a v o l u d o z l e sile, k o j a p r e d s v e i v o i z nosi hladnu avolsku pesnicu i koja bi da odagna svetlost u m a j s k u no, iz k o j e je svetlost roena. D a v o s v u g d e i m a istinito e p i m e t e j s k o miljenje, m i ljenje nita n e g o , k o j e sve ivo zakiva za p r v o b i t n o nita. E p i m e t e j e v a n a i v n a strast p r e m a P r o m e tejevoj Pandori postaje Mefistofelova namera da ugrabi duu Faustovu. I Prometej eva mudra smotren o s t d a n e p r i m a b o a n s k u P a n d o r u ispata s e t r a g i k o m epizode s Gretom, dockan ispunjenom enjom prema Heleni i beskonanim penjanjem ka gornjim m a j k a m a . ( V e n o ensko v u e nas gore.) U figuri s r e d n j o v e k o v n o g a a r o b n j a k a krije se prometejski prkos protiv b o g o v a koji vae. arobnjak 201

je spasao k o m a d prastaroga paganizma, on sam p o seduje u sebi bie k o j e nije dostigla hrianska r a z dvojenost, t j . on ima pristupa k nesvesnom, koje je jo pagansko, i g d e se suprotnosti jo zajedno nalaze u p r v o b i t n o j naivnosti, s o n u stranu svake grenosti, ali k o j e j e , k a d s e p r i m i u s v e s n i i v o t , s p o s o b n o d a istom p r v o b i t n o m i stoga demonski d e l o v n o m snagom proizvodi kako zlo tako i d o b r o (Deo one snage k o j a svagda h o e zlo, i svagda stvara d o b r o ) . On je zato kako onaj koji upropauje tako i onaj koji spaava (Faust: e t n j a ) . S t o g a j e o v a f i g u r a p r e s v i h p o d e s n a da postane nosilac simbola za pokuaj ujedinjavanja. Osim toga, srednjovekovni arobnik stresao je sa sebe antiku naivnost, koja je postala n e m o g u n a , i celu hriansku atmosferu usisao j a i m d o i v l j a v a n j e m . Onaj k o m a d paganstva mora najpre da ga sasvim ubaci u hriansko samoporicanje i samoraskidanje, jer je njegova enja za spasenjem toliko jaka da se uzima svako sredstvo. Najzad ne uspeva ni hrianski p o k u a j r e e n j a , i t a d a se p o k a z u j e da u e n j i za spasenjem i u tvrdoglavosti samopotvrivanja paganskoga k o m a d a lei ba m o g u n o s t spasenja, jer antihrianski simbol pokazuje m o g u n o s t za p r i m a n j e zla. S t o g a j e G e t e o v a i n t u i c i j a s h v a t i l a p r o b l e m sa s v o m otrinom k o j a se m o e poeleti. Izvesno je karakteristino da su drugi plitki pokuaji reenja, k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u , Pandora i r o z e n k r o j c e r ski k o m p r o m i s s i n k r e t i z m a d i o n i s k e r a d o s t i s a h r i a n s k i m s a m o r t v o v a n j e m u Tajnama ostali n e d o vreni. Spasenje Fausta poinje n j e g o v o m smru. Njegov ivot zadrao je prometejski karakter boanstvenosti, k o j i j e o d n j e g a otpao tek n j e g o v o m smru, t j . n j e g o v i m preporodajem. To psiholoki znai da je prestao faustovski stav da bi se ostvarilo jedinstvo j e d i n k e . O n o to s e n a j p r e p o j a v i l o k a o G r e t a , a z a tim na viem stepenu postalo Helena, to na kraju uzviavanjem postaje Mater gloriosa. Iscrpsti taj m n o g o z n a n i simbol ne m o e o v d e biti m o j zadatak.
1 5

is To su v e o m a esto predstavnici starije narodnosti, koji i m a j u m a i j s k e snage. U Indiji su to Nepalezi, u E v r o p i Cigani, u protestantskim krajevima kapucini.

202

Ja hou samo da ukazem na to da je re o onoj prais k o n s k o j slici k o j o m s e v e g n o s a b a v i l a u v e l i k o j meri, naime o ideji boanske bludnice Eve, Helene, Marije i Sofije Ahamot.

3.

ZNAAJ

UJEDINILACKOGA

SIMBOLA

B a c i m o li sa sad v e d o b i v e n o g a stanovita p o gled na nesvesno obdelavanje p r o b l e m a u Spitelera, o d m a h p r i m e u j e m o da u g o v o r sa z l o m ne proizlazi iz namere Prometejeve, n e g o iz besmislenosti E p i m e t e j a, k o j i p o s e d u j e s a m o k o l e k t i v n u savest, a n i k a k o m o razlikovanja za stvari unutranjega sveta. On se opredeljuje samo prema kolektivnim vrednos t i m a i t i m e p r e d v i a n o v o i o s o b i t o , a to se, k a o to znamo, u v e k deava k o l e k t i v n o m stanovitu orijentisanom prema objektu. Objektivnim merilom mogu da se mere kurantne kolektivne vrednosti, a ne n o v o stvoreno, e m u samo slobodna ocena stvar ivoga oseanja moe da da pravu vrednost. Ali tome pri pada ovek koji ima duu, a ne samo veze sa s p o ljanjim objektima. Propadanje Epimetej evo poi n j e g u b i t k o m n o v o r o e n e b o j e slike. N j e g o v o m o ralno nepobitno miljenje, oseanje i delanje nikako ne iskljuuju da se sve vie i vie uvlai o n o to je zlo, destruktivno i prazno. O v a invazija zla znai p r e o b r a a n j e ranijeg d o b r o g u tetnost. T i m e S p i t e ler izraava da je dosadanji moralni princip, dodue, i s p r v a o d l i a n , ali v r e m e n o m g u b i v e z u s a i v o t o m , jer ne m o e da u sebi obuhvati obilje ivotnih p o j a va. R a c i o n a l n o istinito je suvie uzak p o j a m da bi ga ivot u s v e m u i trajno m o g a o d o v o l j n o shvatiti i i z raavati. A l i iracionalni dogaaj roenja b o g a stoji izvan racionalnih ograda deavanja. R o e n j e boga hoe psiholoki da kae da je stvoren n o v simbol, n o v izraz najviega i v o t n o g a intenziteta. S v e e p i m e t e j s k o u o v e k u i s v i e p i m e t e j ski l j u d i p o k a z u j u s e k a o nesposobni da shvate taj dogaaj. Ali od toga trenut ka najvii ivotni intenzitet m o e se nai s a m o na 203

n o v o j liniji. Svaki drugi pravac postepeno izumire, tj. pripada razaranju i rasturivanju. Novi ivotodavni simbol vodi poreklo iz Prometejeve ljubavi prema s v o j o j dui, k o j a j e o b i l n o obeleena k a o d e m o n s k a . Stoga ovek m o e da bude siguran da se u novi s i m b o l i n j e g o v u i v u l e p o t u slio i e l e m e n a t zla, j e r i n a e bi mu nedostajao svetao ivot, kao i lepota, poto su ivot i lepota prirodnim nainom moralno indife r e n t n i . S t o g a e p i m e t e j s k i k o l e k t i v i t e t i ne n a l a z i u t o m e n i t a to b i b i l o d o s t o j n o c e n j e n j a . J e d n o s t r a nost n j e g o v a m o r a l n o g a stanovita zaslepljuje ga potpuno. To stanovite istovetno je s j a g n j e t o m , t j . tradicionalno hrianskim. Epimetej sko besnilo p r o tiv jagnjeta nije, dakle, nita drugo n e g o Ecrasez l'infame u obnovljenoj formi, opiranje protiv tra dicionalnoga hrianstva, k o j e je bilo nesposobno da shvati n o v i simbol i da time ivot upravi n o v i m putem. O v o konstatovanje m o g l o b i n e k o g a ostaviti p o t p u n o hladnim kad pesnici ne bi bili oni koji u m e j u da itaju kolektivno nesvesno. Oni, kao prvaci svoga vremena, pogaaju tajanstvene struje koje teku u tami, i p r e m a individualnoj sposobnosti izraavaju ih u v i e ili m a n j e r e i t i m s i m b o l i m a . O n i , k a o p r a v i p r o r o c i , n a v e u j u ta s e d o g a a u n e s v e s n o m , t a j e v o l j a b o j a j e z i k o m S t a r o g a z a v e t a , i ta e p r e ma t o m e u p o t o n j e v r e m e n e m i n o v n o izii na svetlost dana kao opta pojava. Spisateljski znaaj P r o m e t e j e v a dela u Spitelera, propast Epimetejeva, n j e g o v o p o n o v n o sjedinjenje sa duom ivoga brata i E p i m e tej eva osveta jagnjetu, k o j a u s v o j o j svireposti p o d sea na scenu i z m e u Ugolina i nadbiskupa R u d i j era ( D a n t e , Inferno, X X X I I ) , p r i p r e m a j u r e e n j e s u k o b a koje je vezano s krvavom p o b u n o m protiv tradicio nalnoga kolektivnoga morala. K o d p e s n i k a m a l e n i h p r o p o r c i j a srne s e p r e t p o stavljati da v r h u n a c n j e g o v a dela ne nadmaa visinu n j e g o v i h linih radosti, b o l o v a i elja. A l i u Spitele ra delo nadvisuje linu sudbinu. Stoga njegovo ree n j e p r o b l e m a n e stoji usamljeno. O d a v d e d o Z a r a tustre, razbijaa ploa, samo j e j e d a n korak. O v a m o 204

se p r i d r u u j e i Stirner ( S t i r n e r ) , p o t o je Sopenhauer kao prvi postavio uenje porican ja. On je govorio o poricanju sveta. Psiholoki znai svet svet kao to ga ja vidim, m o j stav p r e m a svetu, j e r svet m o e da se posmatra kao m o j a volja i m o j a predstava. S v e t po sebi je indiferentan. M o j e Da i Ne proizvodi diferencije. Poricanje, dakle, tie se stava p r e m a s v e tu, i to u p r v o j liniji o p e n h a u e r o v a stava p r e m a s v e tu, k o j i j e , s j e d n e strane, isto intelektualistiko- r a c i o n a l a n , a, s d r u g e s t r a n e , d o i v l j u j e s v e t u n a j sopstvenijem oseanju posredstvom mistikoga iden titeta. O v a j s t a v j e i n t r o v e r t a n , o n d a k l e b o l u j e o d tipoloke suprotnosti. Ali Sopenhauerovo delo m n o gostruko nadvisuje n j e g o v u linost. On iskazuje ono to su nejasno mislile i oseale m n o g e hiljade. Slino Nie: n j e g o v Zaratustra p r e s v e g a i z d i e na s v e t l o s t sadraje kolektivno nesvesnog naega vremena u o p te, pa stoga i nalazimo k o d n j e g a p r e s u d n e o s n o v n e crte: ikonoklastiku pobunu protiv tradicionalne m o ralne atmosfere i usvajanje najrunijega oveka, koje kod Niea vodi do one potresne nesvesne trage d i j e p r e d s t a v l j e n e u Zaratustri. A l i o n o to s t v a r a l a ki duhovi iznose iz kolektivnoga nesvesnoga, to se s t v a r n o i n a h o d i t u , i s t o g a r a n i j e ili d o c n i j e izlazi na svetlost kao psiholoka p o j a v a mase. Anarhizam, ubistvo kneza, odvajanje anarhistikoga elementa od krajnje socijalistike levice, k o j e se u najnovije v r e m e sve jasnije vri, s a s v o j i m p r o g r a m o m k o j i j e kulturi apsolutno protivan to su p o j a v e p s i h o l o g i j e mase, k o j e su v e o d a v n o iskazali pesnici i s t v a ralaki mislioci. Stoga nas pesnici ne m o g u da ostave hladnima, jer u svojim glavnim delima i u svojim najdubljim inspiracijama oni crpu iz dubina k o l e k tivnoga nesvesnoga i glasno iskazuju o n o to drugi samo sanjaju. Ali iako to pesnici glasno iskazuju, oni iskazuju ipak samo simbol p o v o d o m koga oseaju estetiku radost, b e z svesti o n j e g o v u p r a v o m e z n a aju. Ne bih m o g a o osporavati da pesnici i mislioci imaju vaspitnoga uticaja na svoje savremenike i p o t o m s t v o ; ali m e n i s e i n i d a s e n j i h o v u t i c a j u b i t n o m osniva na t o m e to oni neto to svi znaju kau g l a 205

snije i jasnije, i s a m o u k o l i k o izraavaju to opte n e s v e s n o z n a n j e , oni d e j s t v u j u v a s p i t n o ili z a v o d i laki. N a j v e e i naj neposredni je sugestivno dejstvo postie pesnik koji najpovrinskiji sloj nesvesnoga u m e da izrazi u p r i k l a d n o j f o r m i . U k o l i k o g l e d a n j e stvaralakoga genija dublje prodire, utoliko je on vie stran gomili i utoliko je vei otpor svih onih k o j i se poneto izdiu iznad gomile. Gomila ga ne r a z u m e , ali i v i n e s v e s n o o n o t o o n i s k a z u j e ; n e z a t o to on to iskazuje, n e g o zato to ivi iz kolektivnoga nesvesnoga u koje je on gledao. Bolji ljudi nacije r a z u m e j u , istina, n e t o o d o n o g a t o o n k a e ; ali z a t o to s e i z r e e n o , s j e d n e s t r a n e , s l a e s a d o g a a j i m a k o j i se u g o m i l i o d i g r a v a j u , a, s d r u g e s t r a n e , a n t i c i p u j e n j e n e vlastite tenje, oni m r z e t v o r c a takvih misli, ne iz pakosti, n e g o iz nagona samoodranja. A k o saznanje kolektivnoga nesvesnoga dostigne tak v u d u b i n u d a svesni izraz n e m o e vie obuhvatiti sadraj, onda se u trenutku ne m o e vie rasuditi da l i j e r e o b o l e s n u p r o d u k t u ili o p r o d u k t u k o j i j e nerazumljiv zbog svoje naroite dubine. Ponajee j e j e d a n o s k u d n o s h v a e n , ali d u b o k o z n a a j a n s a draj takoe neto bolesno. I bolesni produkti su r e d o v n o znaajni. A l i u oba sluaja pristup je teak. Slava ovih tvoraca, ako ona uopte ikada doe, jeste posthumna i zadocnjava ponekad za vie vekova. T v r e n j e Ostvaldovo ( O s t w a l d ) d a danas genijalan duh ostaje nepoznat jo najvie desetak godina, o g r a niava se po svoj prilici na oblast tehnikih pronala zaka, inae bi t a k v o t v r e n j e bilo smeno u n a j v e o j meri. Jo treba ukazati na j e d n u naroito vanu taku. R e e n j e p r o b l e m a u Faustu, u V a g n e r o v u Parsifalu, u S o p e n h a u e r a , a k u N i e o v a Zaratustre j e s t e reli giozno. S t o g a n i j e u d n o v a t o to j e i p i t e l e r b i o prinuen na religiozno poimanje. A k o se neki p r o b l e m shvati religiozno, onda to psiholoki znai: v e o ma znaajno, od naroite vrednosti, odnosei se na celinu ovekovu, stoga i na nesvesno (carstvo boje, onaj svet itd.). U Spitelera je a k religiozni o b l i k upravo raskono plodan, pri e m u specifino reli206

g i o z n o s v a k a k o g u b i o d d u b i n e , ali z a t o d o b i v a u m i tolokom bogatstvu, u arhaizmu, i stoga i u p r o s p e k tivnoj simbolici. Razgranate mitoloko predivo p o j a a v a ne jasnost p o i m a n j a i reenja p r o b l e m a , i s t o ga ini delo teko pristupanim. Apstruzno, groteskno i b e z u k u s n o , to s e u v e k p o j a v l j u j e u z m i t o l o k o b u j no k i p e n j e , o m e t a ui vi j a v a n j e , izoluje t i m e smisao dela i celini daje malo neprijatan ukus one original n o s t i k o j a se, b l a g o d a r e i s a m o n e m i r n o - b r i l j i v o m prilagoivanju, na d r u g o m mestu moe uspeno razli kovati od psihike nenormalnosti. Ali mitoloka nabujalost, ma koliko ona zamara la i bila neukusna, ima jedno preimustvo. O n o se s a s t o j i u t o m e to s e u t o j n a b u j a l o s t i m o e r a z v i t i s i m b o l , ali s v a k a k o n a t o l i k o n e s v e s t a n n a i n d a s v e sna otroumnost pesnikova nigde ne u m e p r i p o m o i izrazu smisla, n e g o ulae napore s a m o u slubu m i t o lokom bujanju i njegovu plastikom izgraivanju. S p i t e l e r o v o p e s n i t v o r a z l i k u j e s e k a k o o d Fausta t a k o i od Zaratustre u t o m e t o je s v e s n o p e s n i k o v o uee u smislu simbola u poslednjim sluajevima b i l o v e e , i z b o g t o g a je m i t o l o k o b u j a n j e u Faustu i m i s l e n o k i p e n j e u Zaratustri b i l o p o t i s n u t o u p r i l o g t r a e n o g a r e e n j a . Z b o g t o g a su i Faust i Z a r a tustra m n o g o l e p i n e g o l i S p i t e l e r o v Prometej. A l i o v a j p o s l e d n j i j e istinitiji k a o r e l a t i v n o v e r a n o d b l e s a k s t v a r n i h p r o c e s a u k o l e k t i v n o m n e s v e s n o m . Faust i Zaratustra u v e l i k o j m e r i p r u a j u p o m o p r i i n d i v i dualnom savlaivanju problema koji je u pitanju; Spitelerov Prometej i Epimetej, pak, omoguuje optije saznanje problema i n j e g o v a kolektivnoga n a ina pojavljivanja, blagodarei mitolokim b u j a n j i m a p o t p o m a g a n i m s v i m a s r e d s t v i m a . O n o to n a m u p r v o m r e d u o m o g u u j e saznanje Spitelerove d e m o n s t r a c i j e n e s v e s n i h r e l i g i o z n i h s a d r a j a j e s t e simbol boje obnove, k o j i se o b i m n o o b r a u j e u O l i m p s k o m proleu. O v a j s i m b o l p o j a v l j u j e s e n a j t e n j e v e z a n sa t i p s k o m i f u n k c i o n o m s u p r o t n o u i i m a o e v i d n o znaaj pokuaja reenja u obliku o b n o v e optega sta va, to se u jeziku nesvesnoga izraava k a o o b n o v a boga. Boja obnova je optepoznata praiskonska sli207

ka, k o j a se tako rei svugde nalazi; ja s p o m i n j e m samo ceo kompleks umiranja i vaskrsavanja boga i sve n j e g o v e prethodne stepene dok se ne obnovi p u n j e n j e fetia i huringa m a i j s k o m s n a g o m . Slika i z raava da se stav p r o m e n i o , i t i m e se pojavila n o v a napregnutost energije, nova mogunost manifestacije ivota, n o v a plodnost. Poslednja analogija objanjava obilno dokazanu vezu boje obnove sa fenomenima godinjih v r e m e n a i rastenja. o v e k je prirodno sklon da iz ovih analogija izvede zakljuak o m i t u o godinjim vremenima, mitu o vegetaciji, astralnom ili l u n a r n o m m i t u . P r i t o m e s e s a s v i m z a b o r a v l j a d a mit, kao sve psihiko, m o e biti uslovijen ne s a m o spoljanjim dogaajem. Psihiko takoe donosi svoje vlastite unutranje uslove, tako da se s isto toliko prava m o e tvrditi i to da je m i t isto psiholoki i da s e p o d a c i m a m e t e o r o l o k i h ili a s t r o n o m s k i h p r o c e s a koristi samo kao izraajnim materijalom. P r o i z v o l j nost i apsurdnost m n o g i h primitivnih mitskih t v r e nja ukazuje na ovu versiju objanjavanja kao na od linu ee negoli na svaku drugu. Psiholoka izlazna situacija za b o j u o b n o v u j e ste s v e v e i r a s c e p u n a i n u p r i m e n j i v a n j a p s i h i k e e n e r g i j e , l i b i d a . J e d n a p o l o v i n a slui s e p r o m e t e j skim, druga polovina epimetejskim nainom p r i m e n j i v a n j a . P r i r o d n o j e to s e t a k v e s u p r o t n o s t i o m e t a j u ne s a m o u s o c i j e t e t u n e g o i u j e d i n k i . O t u d a se o p t i m u m ivota sve vie i vie povlai od ekstrema s u p r o t n o s t i i trai s r e d n j i p o l o a j , k o j i n u n i m n a inom m o e da b u d e iracionalan i nesvestan. K a k o srednja pozicija ima iracionalan karakter kao sjedi njenje suprotnosti i jo je nesvesna, ona se projicira n o p o j a v l j u j e k a o p o s r e d n i k i b o g , k a o m e s i j a ili m e dijator. Z a nae, i n p u n c t o saznanja, p r i m i t i v n i j e z a padne oblike religije nova ivotna mogunost p o j a v l j u j e s e k a o b o g ili s p a s i t e l j , k o j i i z l j u b a v i i l i i z o i n s k e b r i g e , ali p o s v o j o j v l a s t i t o j u n u t r a n j o j o d l u c i , unitava rascep kada i kako on to iz n a m a sakrivenih razloga nae za potrebno. Da je o v o shvatanje detinjasto, vie je n e g o oevidno. Istok je pre vie h i l j a da godina upoznao taj proces i stoga postavio p s i h o 208

loko uenje o spasenju, koje put spasenja stavlja u oblast ljudskih namera. Iako indijska religija, kao i kineska i budizam, koji v e z u j e o b e sfere, i m a j u p r e d s t a v u s r e d n j e g a puta, k o j i s e m o e p o s t i i m a g i j s k o m delatnou, izbavljajui, i svesnim stavom. Vedansko s h v a t a n j e s v e s n o trai o s l o b o e n j e i z d v o j s t v a s u protnosti, da bi stiglo na put spasenja.

a)

Brahmanistiko

shvatanje

problema

suprotnosti

Sanskrtski izraz za d v o j s t v o suprotnosti u p s i h o lokom smislu jeste Dvandva. On inae znai jo dvojstvo (naroito mukarca i enu), borbu, svau, d v o b o j , s u m n j u itd. D v o j s t v a suprotnosti stvorio je ve tvorac sveta: M o r e o v e r , in order to distinguish actions, he separated merit f r o m demerit, and he caused the c r e a t u r e s to be affected by t h e pairs oj opposites, such as pain and pleasure. Komentator Kuluka kao dalja dvojstva suprotnosti z o v e : elju i gnev, ljubav i m r n j u , glad i e, b r i g u i tlapnju, ast i sramotu. Neprestano ovaj svet m o r a da pati od dvojstava s u protnosti. Bitni etiki zadatak jeste u t o m e da se o v e k ne p r e d a j e uticaj u suprotnosti (nirdvandva = slobodan, nedodirnut suprotnostima), nego da se u z die iznad njih, jer osloboenje od suprotnosti vodi spasenju. O v d e d a j e m niz dokaza:
1 8 1 7

1. Iz knjige Manua: A k o on stavom svoga ose anja postane ravnoduan prema svima objektima, onda postie v e n o blaenstvo, kako na o v o m svetu tako i posle smrti. Ko se na ovaj nain m a l o - p o m a l o o d r e k a o svih veza i oslobodio se svih d v o j stava s u protnosti, poiva u Brahmanu.
1 8

2. Poznata opomena Krinina: * V e d e se odnose n a tri gune;* ali ti, o A r d u n a , b u d i r a v n o d u a n p r e 1

M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I, 26. S a c r e d B o o k s , 25. M R a m a v a n a II, 84, 20. >8 M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I V , 80 s., L o c . c i t . Bhagavad-gita II. K v a l i t e t i ili f a k t o r i i l i k o n s t i t u e n t i s v e t a . 14 Jung, Odabrana dela, V

209

ma trima gimama, ravnoduan prema suprotnostima (nirdvandva) svagda postojan u hrabrosti. 3. U Jogasutri Patanalija stoji: T a d a (u n a j d u b l j e m poniranju, samadhi) sleduje osloboenje od suprotnosti.
21 22

4. O o n o m e koji zna: B a tu stresa on d o b r a i zla dela, zatim n j e g o v i poznanici, k o j i su mu p r i jatelji, uzimaju n j e g o v o dobro delo, a oni koji mu n i s u p r i j a t e l j i n j e g o v o z l o d e l o ; k a o to n e k o k o s e n a kolima brzo vozi gleda na tokove, tako on gleda na d a n i n o , na d o b r a i zla d e l a i na s v e s u p r o t n o s t i ; a on, s l o b o d a n od d o b r i h i zlih dela, kao znalac B r a h mana, ide k Brahmanu.
2 8

5. (Za poniranje je pozvan) ko savlauje p o u du i g n e v , p r i a n j a n j e uza svet i u l n o z a d o v o l j s t v o ; ko se oslobaa suprotnosti, ko se odrie oseanja Ja (resp. sebeznalosti), k o j e s l o b o d a n o d n a d e .
2 4

6. Pandu, koji hoe da postane pustinjak, kae: Sasvim pokriven prahom, prebivajui u slobodi, e lim da stanujem na korenu drveta, da se odriem s v e ga, m i l o g i n e m i l o g , da ne o s e a m ni alost ni radost, da jednako p r i m a m pokudu i pohvalu, ni da negujem nadu ni da posvedoavam potovanje, slobodan od suprotnosti (nirdvandva), bez ikakva imanja.
2 5

7. K o u i v o t u i u u m i r a n j u , u s r e i k a o i u n e srei, pri d o b i v a n j u i gubljenju, u ljubavi i mrnji, ostaje sebi jednak, taj se spaava. Ko ni za i m ne tei i n i z a ta n e m a r i , k o j e s l o b o d a n o d s u p r o t n o s t i ( n i r d v a n d v a ) , i j a d u a n e p o z n a j e strasti, t a j j e s a svim spaen. Ko ne ini ni pravo ni nepravo, i blago n a g o m i l a n o u r a n i j e m i v o t u o d b a c u j e o d ( d o b r i h i zlih)
2 *
2

Deussen, Joga je,

Allg. kao

Gesch.

d.

Philos.

I,

3,

p.

511

ss. za p o

to je

poznato,

sistem

vebanja

stizanje viih osloboenih stanja. 23 K a u s h i t a k i - U p a n i s h a d I, 4.

2 4

Tejobindu-Upanishad 3.

23 M a h a b h a r a t a I, 119, 8 s.

210

dela; ija se dua u m i r u j e kad iezavaju telesni e l e menti, ko se uzdrava od suprotnosti, taj se spa ava. 8. P u n u hiljadu g o d i n a uivao s a m ulne stvari, pa ipak uvek iznova pojavljuje se pouda za njima. Stoga hou da ih se odreknem, i svoj duh da upravim na Brahmu; ravnoduan prema suprotnostima (nir d v a n d v a ) i slobodan od oseanja Ja h o u da lutam sa divljai.
2 8 2 7

9. P o t e d i v a n j e m svih bia, p r e o b r a a j e m a s k e ta, s a m o s a v l a i v a n j e m i b e e l j n o u , z a v e t o m i b e s prekornim ivotom, ravnodunou i podnoenjem suprotnosti oveku pada u deo uivanje u beskvalitetnom Brahmi. 10. K o j e s l o b o d a n o d o h o l o s t i i z a s l e p l j e n o s t i , i savladao pogreku da uz neto prianja, ko ostaje veran najviem Atmanu, ije su elje ugasle, ko osta je nedodirnut suprotnostima zadovoljstva i bola, ovi od zaslepljenosti slobodni dospevaju u ono neprolaz no mesto. K a o to proizlazi iz o v i h n a v o d a , to su n a j p r e spoljanje suprotnosti, kao toplota i studen, k o j i m a t r e b a d a s e u s k r a t i p s i h i k o u e e , ali z a t i m i e k s t r e m n a afektivna k o l e b a n j a , k a o l j u b a v i m r n j a itd. Afektivna kolebanja su prirodno postojani pratioci svih psihikih suprotnosti, a isto tako p r i r o d n o i svih suprotnih shvatanja u moralnom i drugom pogledu. K a o to iskustvo pokazuje, takvi afekti su utoliko vei ukoliko momenat uzbuivanja dodiruje celokupnost jedinke. Otuda je smisao indijske namere jasan: ona eli da uopte o s l o b o d i suprotnosti ljudske prirode, i to za n o v ivot u B r a h m a n u , stanju spase n j a i b o g u u isti m a h . B r a h m a n m o r a , d a k l e , z n a i t i
2 8 2 9 3 0

* M a h a b h a r a t a X I V , 19, 4 s s . B h a g a v a t a - P u r a n a I X , 19, 19, 1 8 s . P o t o j e o s t a v i o neutanje u utanje, on postaje brahmana. Brihadaranvaka U p . 3, 5 . 8 B h a g a v a t a - P u r a n a I V , 22, 24. 2 G a r u d a - P u r a n a 16, 110. Z a o v e , z a m e n e d e l i m i c n o n e d o s t i n e , n a v o d e (N 193, 2 0 1 2 0 5 ) d u g u j e m l j u b a z n o j p o m o i dr A b e g a u Cirihu, specijalista u sanskrtu.
2 7 2 3 0

14*

211

iracionalno sjedinjenje suprotnosti, a time i defini tivno savlaivanje. Iako je Brahman kao osnova s v e ta i t v o r a c s v e t a s t v o r i o s u p r o t n o s t i , i p a k u n j e m u m o r a j u suprotnosti p o n o v o i da b u d u unitene, ako on inae treba da znai stanje spasenja. O v d e d o n o sim niz dokaza: 1. B r a h m a n je sat i asat, b i e i n e b i e , s a t v a m i asatvam, realitet i irealitet. 2. Odista, postoje dva oblika Brahmana, naime: uoblieno i neuoblieno, smrtno i besmrtno, ono to s t o j i i o n o to h o d i , b i e i o n a j s v e t . 3. B o g , t v o r a c svih stvari, velika Sopstvenost (Selbst), k o j a u v e k boravi u srcu ljudskom, biva o p a an od srca, due, duha; ko to zna, postie besmrtnost. K a d je svetlost granula, onda n e m a ni dana ni noi, ni bia ni nebia. 4. D v o j e je u v e n o m beskonanom najviem B r a h m a n u l a t e n t n o s a d r a n o , znanje i neznanje. N e z n a n j e j e p r o l a z n o , z n a n j e v e n o , ali o n a j k o i h d a j e jeste drugi. 5. Sopstvenost, manja negoli maleno, vea n e goli veliko, sakrivena je u srcu o v e kreature. ovek, osloboen uenja i osloboen brige, vidi velianstvo Sopstvenosti kroz milost tvorca. Iako on m i r n o sedi, ipak daleko p u t u j e ; iako m i r n o lei, ipak s v u g d e hodi. K o j e , o s i m m e n e , sposoban d a sazna o v o g a b o g a , k o j i razveseljava i ne r a z v e s e l j a v a ?
31 3 2 3 3 3 4 3 8

i D e u s s e n , Allgem. Gesch. der Philos. I, 2 p. 1 1 7 . a B r i h a d a r a n v a k a - U p a n i s h a d 2, 3. [ E n g l e s k i p r e v o d : the material and the immaterial, the mortal and the i m m o r t a l , t h e solid a n d t h e fluid, sat (being, definite) a n d t y a (that, indefinite). S a c r e d B o o k s 15]. S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d , 4, 17 s. S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d 5 , 1 (Deussen). E n g l e s k i p r e v o d (Sacred B o o k s 15): I n t h e imperishable and infinite highest B r a h m a n , wherein the two, knowledge and ignorance are hidden, the one, ignorance, perishes, the other, knowledge, is i m m o r t a l ; but he, w h o controls both, knowlege and ignor ance, is another.
4

s s Deussen o v d e p r e v o d i : E r i s t und wandert doch fernhin. Er liegt u n d schweift doch allerwSrts. D e s Gottes H i n - u n d Herwogen, w e r verstande es ausser mir? K a t h a - U p a n i s h a d 1, 2, 20 s.

212

6.

Jedno bez pokreta a ipak brzo kao miljenje V o z i se, da od b o g o v a ne b u d e dostignuto M i r n o stojei, o n o prestie sve trkae N j e m u je b o g vetra ve utkao pravode. O d m a r a se, a i p a k j e b e z o d m o r a , Daleko je, a ipak tako blizu. O n o se u s v e m u nahodi, A ipak je izvan svega t u .
3 6

7. A l i kao to o n d e u v a z d u n o m prostoru soko ili o r a o , p o t o s e n a l e t e o , u m o r a n s a v i j e s v o j a k r i l a i u u r i se, t a k o i d u h h i t a k o n o m s t a n j u u k o m e , poto zaspi, ne o s e a vie n i k a k v e u d n j e i ne gleda n i k a k v u sliku u snu. To je n j e g o v pravi oblik, slobodan od zahteva, s l o b o d a n o d zla, s l o b o d a n o d s t r a h a . J e r k a o t o o n a j k o g a je zagrlila v o l j e n a ena n e m a n i k a k v e svesti o t o m e ta j e s p o l j a ili ta j e u n u t r a , t a k o i d u h k o g a j e z a g r l i o B r a h m a n n e m a n i k a k v e s v e s t i o o n o m to j e s p o l j a ili u n u t r a ( u n i t e n j e s u p r o t n o s t i s u b j e k a t -objekat). Okean je ova jedna sekunda, slobodna od d v o j stva; to je svet Brahmana, o kralju. Tako ga je uio Jadnavalkija. To je njegov najvii cilj, njegov n a j vii uspeh, n j e g o v najvii svet, n j e g o v o n a j v i e u i vanje.
3 7

8.

Sto j e p o k r e t l j i v o , t o l e t i a i p a k m i r n o s t o j i , Sto d i e i ne d i e , to o i z a t v a r a , To cela zemlja nosi u svima oblicima, I to zajedno hodei postaje jedinstvo.
3 8

Ova navoenja pokazuju da je Brahman sjedi n j e n j e i u n i t e n j e s u p r o t n o s t i , i o t u d a u isti m a h i k a o iracionalna * koliina stoji iznad njih. To je b o j e b i e , u isti m a h i S o p s t v e n o s t ( s v a k a k o u m a n j o j m e r i negoli srodni p o j a m o Atmanu) i odreeno psiholoko stanje, k o j e se odlikuje izolovanou p r e m a afekat3
8 8

8 7

5 8

8 8

Ica-Upanishad 4 5 (Deussen). Brihadaranvaka-Upanischad 4, 3. A t h a r v a v e d a 18, 8 , I I ( D e u s s e n ) . Otuda je B r a h m a n sasvim nesaznatljiv i nerazumljiv.

213

skim kolebanjima. K a k o je trpljenje afekat, to o s l o b o e n j e od afekata znai spasenje. Osloboenje iz kolebanja afekata, to znai iz zategnutosti s u p r o t n o sti, i s t o j e t o i p u t s p a s e n j a , k o j i p o s t e p e n o v o d i u brahmansko stanje. Stoga je B r a h m a n jo u izvesnom smislu ne samo stanje nego i proces, stvaralako t r a j a n j e . O t u d a n i j e u d n o v a t o to s e n j e g o v p o j a m u Upaniadama izraava svima simbolima koje sam ja ranije obeleio kao simbole libida. Ovde dajem dokaze koji amo pripadaju:
40

b)

brahmanistikom shvatanju simbola

ujedinilakog

1. A k o se kae: Brahman je najpre na Istoku roen, onda se kao ono sunce Brahman svakodnevno raa na Istoku.
4 1

2. Onaj o v e k u suncu jeste Parametin, B r a h man, Atman.

4 2

3. Onaj ovek koga u suncu pokazuju, to je I n dra, Pradapati, B r a h m a n .

4 3

4. B r a h m a n je svetlost jednaka s u n c u .
4 5

4 4

5 . S t a j e o v a j B r a h m a n , t o j e b a o n o to s i j a kao ona sunana ploa. 6. B r a h m a n je najpre roen na Istoku, S horizonta otkriva sjaj krasnoga; Oblike o v o g a sveta, najdublje, najvie, P o k a z u j e o n , k o l e v k u o n o g a to j e s t e i t o nije. O t a c s j a j n o g a , proizvodilac b l a g a , U a o je u vazduni p r o s t o r u s v i m a o b l i c i m a ;
Wandl. und Symbole der Libido, Leipzig un

Jung, W i e n 1912.
40

C a t a p . B r a h m . 14, 1, 3, 3 ( D e u s s e n ) . 2 T a i t t . A r . 10, 6 3 , 15 ( D e u s s e n ) .
4 4

C a n k h . B r . 8, 3 ( D e u s s e n ) . V a i . S a m h . 23, 4 8 (Deussen).

g a t a p . B r . 8, 5, 3, 7 ( D e u s s e n ) .

214

N j e g a s l a v e p o h v a l n o m p e s m o m , mlado, Brahman je, izazivajui rastenje brahmanom (molitvom). Brahman je proizveo boanstva, Brahman je proizveo svet.
4 8

K u r z i v o m sam istakao izvesna, naroito k a r a k t e ristina mesta, iz k o j i h proizlazi da B r a h m a n nije samo o n o to proizvodi n e g o i o n o to je p r o i z v e d e n o , to u v e k i z n o v a p o s t a j e . P r i d e v a k k r a s n o g a ( v e n a ) , koji ovde vai za sunce, daje se na drugim mestima videocu, k o j i j e o b d a r e n b o a n s k o m s v e t l o u , j e r , kao Brahman-sunce, i v i d e o e v d u h obilazi z e m l j u i nebo, gledajui Brahmana. O v a intimna veza, ak istovetnost boanske sutine sa Sopstvenou ( A t m a nom) oveka, opte je poznata. N a v o d i m primer iz Atarvavede:
4 7

B r a h m a n o v uenik hodi oivljujui oba sveta. U n j e m u su jednoduni svi Bogovi. On dri i nosi z e m l j u i n e b o . On svojim t a p a s o m
4 8

hrani i svog uitelja.

B r a h m a n o v u ueniku dolaze radi posete Oci i bogovi, pojedinano i zajedno; I sve b o g o v e hrani on tapasom.

Brahmanov uenik je sam inkarnacija B r a h m a na, iz ega n e s u m n j i v o proizlazi istovetnost B r a h m a nove Sopstvenosti s odreenim psiholokim stanjem. 7. sunce onde; Iz njega postaje brahmanska snaga, n a j v i i Brahman, B o g o v i svi, i t o o n o i n i b e s m r t n i m . Brahmanski uenik pun sjaja nosi Brahmana, U njemu su svi bogovi utkani.*
9

Bogovima nagnano,

sija

nenadvieno

8. B r a h m a n je i P r a n a = i v o t n i d a h i k o s m i k i p r i n c i p ivota; isto tako B r a h m a n je V a y u = vetar,

T a i t t . B r . 2, 8, 8 ss ( D e u s s e n ) . A t h a r v a v e d a 2, 1, 4, 1, 11, 5 ( D e u s s e n ) . 48 V e b a n j e . U p o r . Jung, Wandl. und Symb. A t h a r v a v e d a 11, 5, 23 s ( D e u s s e n ) .
4 47 4

d.

Libido.

215

k o j i s e u B r i h a d a r a n j a k a - U p a n i a d i (3, 7 ) n a v o d i k a o kosmiki i psihiki princip ivota.

60

9. O n koji je o v a j (Brahman) u o v e k u i on koji je onaj (Brahman) u suncu jesu oba j e d n o .

5 1

10. ( M o l i t v a j e d n o g a n a s a m r t i ) : L i c e i s t i n i t o g a (Brahmana) pokriveno je zlatnom ploom. Podigni je, o Puane (Savitri, sunce), da b i s m o videli istinitoga. 0 Puane, jedini videoe, J a m o , S u r j o (Sunce), sine P r a d a p a t i j a , rairi s v o j e z r a k e i s k u p i i h . S v e t l o s t , k o j a je t v o j najlepi lik, ja je v i d i m . Ja s a m o n o to je on (tj. o v e k u suncu).
5 2

11. I o v a s v e t l o s t , k o j a s i j a n a d o v i m n e b o m , vie od svega, vie od svakoga, u n a j v i e m svetu, nad k o j i m n e m a v i e n i k a k v i h d r u g i h s v e t o v a , t o j e ista svetlost k o j a je u dubini bia ovekova. I za to i m a mo ovaj vidljivi dokaz: naime, ako ovako dodirom osetimo ovde toplotu i telo.
5 3

12. K a o z r n o p i r i n a , ili z r n o j e m a , ili z r n o p r o s a , ili j e z g r a p r o s e n o g z r n a , t a k o j e o v a j d u h u dubini Sopstvenosti zlatan k a o p l a m e n b e z d i m a ; i on je vei od neba, vei od prostora, vei od o v e zemlje, vei od svih bia. On je dua ivota, on je m o j a dua; k n j e m u , o d a v d e , k toj dui d o i u u m i r u i .
5 4

13. U A t a r v a v e d i (10, 2 ) B r a h m a n s e s h v a t a k a o vitalistiki princip, k a o ivotna snaga, k o j a stvara sve organe i nagone koji njima pripadaju. K o mu usauje seme da prede konac roda, ko je nagomilao na n j e g a d u h o v n e snage, dao mu glas 1 menjanje oblija? I m o o v e k o v a vodi poreklo iz Brahmana. Iz ovih navoda, kojih bi se broj mogao mnogostruko p o veati, izlazi n e s u m n j i v o d a s e p o j a m B r a h m a n a , p o svima svojim atributima i simbolima, poklapa s o n o m i d e j o m dinamike i stvaralake koliine k o j u sam obeleio kao libido. R e Brahman znai: 1) m o M Deussen, Allg. Gesch. der Philos. 1, 2, p. 93 ss. " T a i t t . U p . 2, 8, 5 (F. M a x Miiller). a B r i h a d a r . U p . 5, 15, 1 ss. (F. M a x M i i l l e r ) . K h a n d o g y a - U p . 3 , 13, 7 s . ( F . M a x M u l l e r ) . s C a t a p . b r a h m . 10, 6, 3 ( D e u s s e n ) .

216

litvu, 2) b a s m u , 3) sveti govor, 4) sveto znanje (veda), 5) svetu p r o m e n u , 6) apsolutno, 7) sveti stale ( b r a h m a n a ) . Dojsen ( D e u s s e n ) k a o n a r o i t o k a r a k t e r i s t i n o istie z n a e n j e m o l i t v e . B r a h m a n dolazi o d b a r h , farcire, b u j a n j e , tj. molitva, shvaena kao o v e k o v a v o l j a k o j a tei k a s v e t o m , b o a n s k o m .
8 5 5 6

Ovo izvoenje ukazuje na izvesno psiholoko sta nje, naime na specifinu koncentraciju libida, k o j a p r e b u j n i m inervacijama izaziva opte stanje n a p r e g nutosti, a o v o je v e z a n o sa o s e a n j e m b u j a n j a . Stoga se i u g o v o r n o m j e z i k u o t a k v o m stanju r a d o u p o t r e b l j a v a j u slike o preticanju, p u c a n j u , p r s k a n j u itd. ( W e s s d a s H e r z v o l i ist, d e s s g e h t d e r M u n d i i b e r = k o m e j e s r c e p u n o , p r e l i v a j u m u s e u s t a , t j . to j e na srcu, to je i na jeziku). Indijska praksa tei da o v o stanje zagaivanja ih nagomilavanja libida planski izazove o d v a j a n j e m p a n j e (libida) od o b j e k a t a i od psihikih stanja, suprotnosti. Otcepljivanje ulnoga opaanja i gaenje sadraja svesti nasilno d o v o d i do sputanja svesti (sasvim k a o u hipnozi) i t i m e o i v l j u j e sadraje nesvesnoga, t j . praiskonske slike, k o j e z b o g svoje universalnosti i svoje neograniene staro sti i m a j u k o s m i k i i n a d l j u d s k i k a r a k t e r . N a t a j n a i n p o j a v l j u j u se sva ona uporeenja o suncu, ognju, p l a m e n u , vetru, dahu itd. k o j a su o d v a j k a d a vaila kao simboli za snagu k o j a raa, stvara, p o k r e e svet. K a k o sam se tim uporeenjima libida opirno bavio u spe cijalnom d e l u / ne m o g u ih ovde ponavljati. Ideja stvaralakoga principa sveta jeste projekcija opaa nja ivoga bia u samom oveku. Svakako e m o ui niti n a j b o l j e ako to b i e apstraktno shvatimo k a o energiju, d a b i s m o u n a p r e d i z b e g l i s v a v i t a l i s t i k a rava razumevanja. Ali svakako m o r a m o i na drugoj strani s t r i k t n o o d b i t i o n o h i p o s t a z i r a n j e p o j m a e n e r gije, k o j e ine moderni energetiari. S p o j m o m ener gije dat je i p o j a m suprotnosti, jer energetiki proces
7
55

Allg.

Gesch.

der

Philos.

I,

1,

p.

240

ss.

5 4

Za to govori i veza B r a h m a n - p r a n a - M a t a r i c v a n (onaj Jung, Wandlungen und Symbole der Libido.

k o j i u m a j c i b u j a ) A t h a r v a v e d a 11, 4, 15.
57

217

nuno pretpostavlja egzistenciju jedne suprotnosti, t j . d v a j u razlinih stanja, bez k o j i h uopte nikakav p r o ces nije moguan. Svaki energetiki f e n o m e n (nema uopte fenomena koji ne bi bio energetian) manife stu je p o e t a k i k r a j , g o r e i d o l e , v r e l o i h l a d n o , ranije i d o c n i j e , p o r e k l o i c i l j itd., t j . d v o j s t v a s u p r o t n o s t i . Neodvojivost p o j m a energije od p o j m a suprotnosti vezana je i za p o j a m o libidu. Otuda libidni simboli m i t o l o k e ili f i l o s o f s k o - s p e k u l a t i v n e p r i r o d e ili s u d i r e k t n o p r e d s t a v l j e n i s u p r o t n o s t i m a , ili s e n a j b l i e razreavaju u suprotnosti. Ja sam na ovaj unutranji rascep libida v e ranije ukazao i time sam naiao na otpor s n e p r a v o m , k a k o mi se ini, j e r n e p o s r e d n a asocijacija libidnoga simbola s p o j m o m suprotnosti daje mi za pravo. O v u asocijaciju nalazimo i kod p o j m a ili s i m b o l a B r a h m a n a . N a v e o m a z n a a j a n n a i n f o r m a B r a h m a n a n a h o d i s e k a o m o l i t v a i u isti m a h kao dosvetska stvaralaka snaga, a poslednja pri t o m e razreena u polne suprotnosti, u j e d n o j himni Rigvede:
6 8

I o v a m o l i t v a p e v a e v a , irei se, Postala je krava, koja je ve postojala pre sveta; U krilu ovoga boga zajedno prebivajui, Hranjenici jednake nege jesu bogovi. t a j e bilo d r v o , ta j e bilo stablo, Iz koga su z e m l j u i nebo isekli, O b o j e , koji ne stare i v e n o su izdani u pomoi, K a d bi dani iezli i p r a s k o z o r j a ? T a k o veliko izvan njega nita vie nema, On je bik, koji nosi zemlju i nebo, Sito oblaka opasuje on kao krzno, Gospodar, k a d ga, kao Sur ju, v o z e plavi konji. K a o sunana strela o b a s j a v a o n d a l e k o zemlju, P r o h u j a v a kroz bia, kao v e t a r kroz m a g l u Gde putuje kao Mitra, u Varuna. Agni. pasui, od stvori nepokrenuto, Rastavlja Ona, Rodi jaru kao umi

K a d j e d o g n a n a n j e m u krava rodila, pokrenuta, sina, koji je slobodno stariji roditelja...

M R i g v e d a 10, 3 1 , 6 ( D e u s s e n ) .

218

U d r u g o j formi je ta sa t v o r c e m sveta n e p o s r e d no vezana suprotnost predstavljena u Catapatha-brah m a n a m 2, 2, 4: Pradapati * bio je ovaj svet u p o etku jedini, koji razmiljae: ,Kako se ja m o g u ras ploivati?' M u i o se on, vebao se u tapasu; tada iz svojih usta rodi A g n i (vatru), j e r ju je p r o i z v e o iz ~ v o j i h usta,* z a t o j e A g n i p r o d i r a j e l a . P r a d a pati razmiljae: kao prodira jela ja sam ovaj A g n i i z s e b e r o d i o ; ali o v d e n e m a niega drugoga t o b i o n m o g a o da jede, j e r zemlja je tada bila sasvim pusta; nije bilo nikakva zelen ja i nikakva drvea; to mu je b i l o u m i s l i . T a d a se Agni okrenu njemu s razvaljenim drelom. T a d a m u r e e n j e m u s v o j s t v e n a v e l i i n a : Zrtvuj! I P r a d a p a t i s a z n a d e : m e n i s v o j s t v e n a veliina govorila mi je i on je rtvovao. Na to se die On k o j i t a m o sija (sunce); na to se die On k o j i o v d e o i u j e ( v e t a r ) . T a k o se, d a k l e , P r a d a p a t i t i m e t o j e r t v o v a o r a s p l o d i o i u isti m a h s a m s e b e s p a sao smrti, k o j a g a j e k a o A g n i htela p r o g u t a t i . . .
5 60 1

rtvovanje je uvek naputanje dragocena k o m a da, time rtvovalac izbegava da b u d e pojeden, t j . ne nastaje preobraanje u suprotnost, nego sjedinjava n j e i izjednaivan je, iz ega o d m a h nastaje n o v libido, resp. oblik ivota, diu se sunce i vetar. Na d r u g o m mestu u Catapatha-brahmanam-u navodi se da je jedna polovina Pradapati ja smrtna, druga besmrtna.
6 2

Na slian nain, kao to se Pradapati deli u bika i k r a v u , d e l i se i na d v a p r i n c i p a : manas ( r a z u m ) i vac ( g o v o r ) . P r a d a p a t i b i o j e j e d i n i o v a j s v e t . V a c je bio on sam, Vac je obino n j e g o v o drugo (njegov alter e g o ) ; on razmiljae: pustiu da proizie o v a V a c , i neka o d e da p r o m e o v o sve. Tada on pusti da
K o s m i k i , stvaralaki princip = Libido. Taitt. S a m h . 5, 5, 2, 1: O n je kreature, poto ih je stvorio, proeo l j u bavlju. Samooploivanje, askeza, introversija.
s 6 0

i P r o i z v o e n j e vatre u ustima jezikom. Upor. uz to J u n g . Wandl. Symb. 2 U p o r . m o t i v d. Libido. Dioskura u

ima und

znaajnu v e z u sa Symbole d. Libido. Jung, Wandl. und.

delu

219

proizie Vac, i ona ode i sve ovo ispuni. O v o mesto je naroito interesantno ukoliko se g o v o r o v d e shvata kao stvaralaki, ekstravertni libidni pokret, u G e t e o vu smislu kao dijastola. Dalja paralela je o v o mesto: Pradapati je doista bio ovaj svet, V a c mu je bilo n j e g o v o d r u g o : n j u j e oplodio; o n a osta bremenita; tada ona izie iz njega, stvori o v a stvorenja, i p o t o " se o p e t v r a t i u P r a d a p a t i j a . U C a t a p a t h a - B r . 8, 1, 2, 9 pripisuje se V a c u ak v e o m a visok z n a a j : V a c j e doista m u d r i Vigvakarman, j e r V a c o m s t v o r e n je c e o o v a j s v e t . A l i u C a t a p . - B r . 1, 4, 5, 8 p i tanje primata izmeu manasa i vaca reava se d r u k i je: Dogodilo se jedared da su se Razum i Govor b o rili o p r v e n s t v o . R a z u m g o v o r a e : ,Ja s a m b o l j i n e g o ti, j e r t i n i t a n e g o v o r i t o j a n e b i h b i o s a z n a o r a n i j e . ' T a d a g o v o r a e G o v o r : ,Ja s a m b o l j i n e g o ti, j e r to si ti saznao, to ja saoptavam, to ja rasprostirem.' Oni zamole Pradapatija da rei pitanje. P r a dapati se sloi s R a z u m o m i r e e : . S v a k a k o je R a z u m b o l j i od tebe, j e r to R a z u m ini, ti podraava i hodi n j e g o v i m k o l o s e k o m ; a obino loiji podraava o n o to b o l j i i n i . ' ( D o j s e n ) .
6 3 6 4

Ova mesta pokazuju da se tvorac sveta m o e razdeliti u R a z u m i G o v o r , k o j i j e d n o p r e m a d r u g o m e stoje u suprotnosti. O b a principa, k a k o D o j s e n istie, ostaju isprva u o k v i r u Pradapatija, tvorca sveta, k a o to proizlazi iz o v o g a mesta: Pradapati je u d e o : Ja hou da budem mnogo, hou da se rasploujem. Tada je u t e i r a z m i l j a o u s v o m e razumu; to je b i l o u n j e g o v u razumu, to se obrazovalo u Brihat; tada je on razmiljao: O v o lei u m e n i k a o p l o d tela, k o j e u ja da rodim g o v o r o m . Tada on stvori g o v o r itd.
9 5 66

O v o mesto pokazuje oba principa u njihovoj pri rodi kao psiholoke funkcije; naime, manas kao i n es D e u s s e n , 14, 12. Philos.
8 5

Gesch.

d.

Phil.

I,

p.

206.

Pancav.

Br.

20,

4 W e b e r , I n d . Stud. 9 , 4 7 7 . N a v e d . u D e u s s e n , G e s c h . d . I, 1, p. 206. = pesma. i m e jednog Samana

D e u s s e n , L o c . cit. I, 1, 205, P a n c a v . B r . 7, 6.

220

troversiju libida s proizvoenjem jednoga unutra njega produkta, a vac kao funkciju ispoljavanja, ekstraversije. S o v o m p r i p r e m o m m o e m o sada da s h v a timo i drugo m e s t o k o j e se tie Brahmana: Brahman je stvorio d v a sveta. Poto je uao u onostranu p o lovinu (sveta), razmiljao j e : K a k o m o g u da stiem u o v e s v e t o v e ? I on stie u ovaj svet dvema stvarima: likom i imenom. Ovo dvoje su dve velike nemani Brahmana; ko zna te dve velike nemani Brahmana, taj postaje velika neman; to dvoje su dve velike po jave Brahmana.
8 7

Malo dalje lik se objanjava kao manas ( M a nas je lik, j e r se m a n a s o m zna da je on taj l i k ) i ime kao vac (jer vacom dohvata se ime). Obe n e m a n i B r a h m a n a p o j a v l j u j u se, d a k l e , k a o m a n a s i vac, i time kao dve psihike funkcije, kojima B r a h m a n m o e da stie u d v a sveta, i m e se o e v i d n o misli na v e z u . R a z u m o m (manasom) introvertujui s e p o i m a ili u s v a j a l i k s t v a r i , a g o v o r o m ( v a c o m ) ekstravertujui se d a j e i m e stvari. I j e d n o i d r u g o s u v e z e , ili p r i l a g o i v a n j a , ili a s i m i l a c i j e s t v a r i . I j e d na i d r u g a n e m a n o e v i d n o se zamiljaju i p e r s o n i f i k o v a n e , a na to u k a z u j e i d r u g o i m e p o j a v a = yaksha, j e r yaksha z n a i t o i d e m o n ili n a d l j u d s k o bie. Personifikacija znai psiholoki u v e k relativnu samostalnost (autonomiju) personifikovanoga sadra ja, t j . relativno otcepljivanje od psihike hijerarhije. Takav sadraj ne p o d v r g a v a se proizvoljnoj r e p r o d u k c i j i , n e g o s e s a m s p o n t a n o r e p r o d u k u j e ili i z m i e i s v e s t i n a isti n a i n . T a k v o o t c e p l j i v a n j e r a z v i j a se, na p r i m e r , k a d postoji inkompatibilnost i z m e u Ja i i z v e s n a k o m p l e k s a . K a o to j e p o z n a t o , o v o o t c e p l j i v a n j e opaa se v e o m a esto i z m e u Ja i seksualnoga kompleksa. Ali i drugi kompleksi m o g u da budu otcepljeni; na primer, kompleks moi, tj. zbir svih t e nji i predstava k o j e su upravljene na postizanje l i ne moi. Ali ima jo jedna vrsta otcepljivanja, naime
88

f C a t a p . B r . 1 1 , 2, 3 ( D e u s s e n ) .
48

praecox.

U p o r . uz to Halle, 1907.

Jung,

Uber

die

Psychologie

der

Dem.

221

otcepljivanje svesnoga Ja s odabranom funkcijom od ostalih komponenata linosti. O v o o t c e p l j i v a n j e m o e se o b e l e i t i k a o identifikacija Ja s izvesnom funkci jom ili f u n k c i o n o m g r u p o m . O v o o t c e p l j i v a n j e v r l o j e esto u ljudi koji naroito d u b o k o poniru u j e d n u od svojih psihikih funkcija i diferenciraju je do jedne jedine svesne funkcije prilagoivanja. Dobar k n j i evni primer takva oveka jeste Faust u poetku tra g e d i j e . Ostali sastavni d e l o v i linosti p r i b l i u j u se u liku kudrova, a zatim u liku Mefistofela. Iako M e f i stofel, kao to se n e s u m n j i v o m o e dokazati m n o g i m asocijacijama, reprezentuje i seksualni kompleks, ipak bi, po m o m e miljenju, bilo neopravdano t u m a iti M e f i s t o f e l a k a o o t c e p l j e n i k o m p l e k s , d a k l e , n a primer, k a o potisnutu seksualnost. O v o t u m a e n j e je v e o m a usko, jer je Mefistofel jo neto vie nego sama seksualnost, on je i m o , on je uopte ceo ivot F a ustov, ukoliko on nije miljenje i izuavanje. To n a j jasnije pokazuje uspeh ugovora sa avolom. K a k v e se nesluene mogunosti ne razvijaju iz podmlaenoga Fausta! Stoga mi se ini da je pravilno shvatanje o n o po k o m e se Faust s j e d n o m f u n k c i j o m identifikovao i s n j o m e se otcepio od celine s v o j e linosti. D o c n i j e se mislilac u liku V a g n e r a odvaja od Fausta. Svesna sposobnost za jednostranost jeste znak najvie kulture. Ali neproizvoljna jednostranost, tj. ne m o i drukije negoli biti jednostran, jeste znak varvarstva. Stoga i najjednostranija diferenciranja nalazimo u varvarskih naroda, na primer pojave hrianske askeze k o j e vreaju dobar ukus, paralelne p o j a v e u j o g i n a i u t i b e t a n s k o m b u d i z m u . Za v a r v a r skoga oveka postoji ak uvek velika opasnost da p o stane rtva n e k e jednostranosti i t i m e izgubi iz vida celinu s v o j e linosti. O v i m s u k o b o m , na primer, o t p o inje ep o Gilgameu. Jednostranost kretanja p o j a v ljuje se u varvarskoga oveka sa d e m o n s k i m priti skom; tu ima neega od ostrvljenosti i razgoropaenosti. V a r v a r s k a jednostranost u v e k pretpostavlja izvestan stepen osakaenosti instinkta, k o j e n e m a u primitivnog oveka, zbog ega je primitivni ovek uopte jo slobodan od varvarske jednostranosti. 222

Identifikacija s izvesnom funkcijom o d m a h vodi u zategnutost suprotnosti. to je jednostranost p r i silni j a , t j . to j e n e o b u z d a n i j i l i b i d o , k o j i g o n i n a j e d nu stranu, to u jednostranosti i m a vie demonstva. J e r o v e k o d e m o n s k o j o p s e d n u t o s t i ili o m a i j s k o j opinjenosti govori onda kad ga ponese njegov vla stiti n e u k r o e n i , n e d o m e s t i k o v a n i l i b i d o . M a n a s i v a c j e s u n a taj n a i n doista veliki d e m o n i , j e r m o g u d a v r e silan u t i c a j n a o v e k a . S v e s t v a r i k o j e v r e v e l i k uticaj shvatane s u k a o b o g o v i ili d e m o n i . T a k o j e manas u gnostici personifikovan kao zmijoliki Nus, vac kao Logos. Vac se odnosi prema Pradapatiju kao Logos prema Bogu. Mi tako rei svakodnevno doivl j u j e m o kakvi su d e m o n i introversija i ekstraversija. K o d svojih pacijenata v i d i m o , i o s e a m o sami na sebi, s kolikom snagom i neodoljivou struji libido unutra i n a p o l j e , ili s k o l i k o m s e n e p o k o l e b l j i v o u m o e d a u t v r d i i n t r o v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n s t a v . A k o s e z a t o manas i vac obeleavaju kao nemani Brahmana, to potpuno odgovara psiholokom stanju injenica da se libido odmah pri svom pojavljivanju epa na dve s t r u j e , k o j e s e r e d o v n o p r a v o v r e m e n o s m e n j u j u , ali p o n e k a d se i simultano p o j a v l j u j u u f o r m i sukoba, naime u strujanju upravljenom napolje i strujanju u p r a v l j e n o m unutra. D e m o n s k a strana oba kretanja lei u n j i h o v o j nesavladljivosti i premoi. O v a j k v a l i tet svakako se p r i m e u j e s a m o onda kad je instinkt primitivnoga oveka ve u vioj meri ogranien, ime se spreava prirodno i celishodno kretanje protiv j e d nostranosti, a kultura nije jo toliko napredovala da bi ovek svoj libido ve toliko pripitomio da d r a g o voljno i namerno moe uestvovati u introversionom i ekstraversionom libidnom kretanju.

c)

Ujedinilaki

simbol

kao

dinamika

zakonitost

Razvitak spasavalakoga principa iz d v o j stava suprotnosti i postanak d v o j s t v a suprotnosti iz istoga stvaralakoga principa pratili s m o u n a v o d i m a iz i n dijskih izvora, a pri t o m e smo mogli da b a c i m o p o 223

gled u oevidno zakonito psiholoko deavanje, k o j e lako m o e m o da ujedinimo i s p o j m o v i m a nae m o d e m e psihologije. O v a j utisak zakonitoga deavanja daju n a m i indijski izvori kad Brahmana identifikuju s r t o m (rita). A ta j e r t a ? R t a z n a i : v r s t p o r e d a k , odreenja, pravac, odluku, sveti obiaj, ustanovu, b o anski zakon, o n o to j e p r a v o , o n o to j e istinito. N j e n o osnovno znaenje po iskazu etimologije jeste: spajanje, (pravilnije) hod, pravac, direktiva. O n o to se dogodilo, to je u s l o v l j e n o r t o m , ispunjava c e o s v e t , ali s e r t a n a r o i t o o b j a v l j u j e u p r i r o d n i m p r o cesima, koji ostaju sebi jednaki, i najpre izazivaju p r e d s t a v u p r a v i l n o g a p o v r a t k a : P o rti zasjala j e n e b o m roena zora. O c i koji unose poredak u svet p o rti s u u z n e l i n a n e b u sunce, k o j e j e b a s v e t i o v i d ljivo lice rte. O k o n e b a tri rtin toak s dvanaest p a l a c a , k o j i n i k a d a n e stari, g o d i n a . A g n i s e n a z i v a i z d a n k o m r t e . U delanju o v e k o v u d e l u j e r t a k a o moralni zakon, k o j i n a r e u j e istinu i h o d po p r a v o m p u t u . Ko se podvrgava rti, on hodi putem lepim i bez trnja. R t a se p o j a v l j u j e i u k u l t u , u k o l i k o o v a j vai kao arobniko ponavljanje resp. proizvoenje k o s m i k o g a deavanja. K a o to v o d e teku p o k o r a v a jui se rti, i zora rudi, tako se i rtva pali p o d rtinim uhamljivanjem;* na putu rte A g n i prinosi rtvu b o g o v i m a . B o g o v e p r i z i v a m , ist od m a i j a ; s r t o m izvrujem svoje delo, stvaram svoje miljenje, kae onaj koji rtvuje. Rta se u Vedi ne pojavljuje person i f i k o v a n a , a p o Bergenju ( B e r g a i g n e ) i m a n e e g a o d konkretnoga bia. K a k o r t a i z r a a v a p r a v a c d e a v a nja, ima putova rte, ima uzdodra i brodova rte, bogovi se prigodno stavljaju s n j o m naporedo. Tako, na p r i m e r , o r t i se k a e to se k a e o V a r u n i . I M i t r a , stari s u n a n i b o g , d o v o d i s e u v e z u s r t o m ( k a o g o r e ! ) . O A g n i j u kae s e : Postaje V a r u n a a k o tei r t i .
9 7 0 7 1

** Nagovetavanje konja, to ukazuje na dinamiku p r i rodu p o j m a rte. A g n i s e naziva u z d o d r o m rte. V e d i c H y m n s . Sacred B o o k s 46, p. 158, 7. p. 160, 3, p. 229, 8. U p o r . O l d e n b e r g , Nachr. d. Gbtt. Ges. d. Wiss. 1 9 1 5 , p . 167 s s . R e l i g i o n d e s V e d a , p . 1 9 4 s s . Z a o v a j n a v o d z a h v a lan s a m ljubaznosti g. dr A b e g a u Cirihu.
7 0

224

B o g o v i s u u v a r i rte. * S p o m e n u u j o n e k o l i k o b i t nih veza:

7

1. R t a je Mitra, j e r Mitra je B r a h m a n , i rta je Brahman.

7 8

2. D a j u i b r a h m a n i m a k r a v u o v e k stie sebi sve svetove, j e r u n j o j je ritam, zajedno s B r a h m a nom, a i tapas.

7 4

3. Pradapati se naziva p r v e n c e m rte. 4. B o g o v i su sluali z a k o n e r t e .

7 7 7 8

7 5

5. On koji je video njega, skrivenoga (Agni), on k o j i se pribliio struji r t e . 6. O znaoe rte, znaj rtu! B u e n j e m otvori m n o ge struje rte.
7 8

Buenje se odnosi na slubu A g n i ja, k o m e je ova himna posveena. (Agni se ovde naziva i crvenim b i k o m rte.) U slubi A g n i ja bui se vatra kao magijski simbol p o n o v n o g proizvoenja ivota. O v d e se o t v a raju struje rte, o e v i d n o s istim znaenjem, naime struje ivota ponovo se dovode, iz veza osloboeni li b i d o . R i t u a l n i m b u e n j e m v a t r e ili r e c i t o v a n j e m h i mni izazvano dejstvo vernik prirodno zamilja kao magijsko d e j s t v o objekta, a u stvari je to o m a i j a vanje subjekta, n a i m e povienje oseanja ivota, osloboenje i p o v e a n j e ivotne snage, uspostavljanje psihikoga potencijala.
7 9

Deussen,

Allgem.

Gesch.

d.

Philos.

I,

1,

p.

92.

C a t a p a t h a - B r a h m a n a m 4, 1, 4,

10 ( E g g e l l n g ) .

74 A t h a r v a v e d a 10, 10, 33 ( D e u s s e n ) . w A t h a r v a v e d a 10, 1 2 , 1 , 6 1 ( D e u s s e n ) .

7

V e d i c H y m n s . S a c r e d B o o k s , 46, p . 54.

77 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p. 61. 7 8 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p . 3 9 3 . T O s l o b o e n j e l i b i d a s t i e s e ritualnim r a d o m . O s l o b o enje dovodi libido do svesne primenljivosti. On se d o m e stikuje. Iz instinktivnoga, nedomestikovanoga stanja on se prenosi u stanje disponibiliteta. To crta stih u k o m e se k a e : K a d su vladari, dareljiva gospoda, svojom snagom proiz v e l i n j e g a ( A g n i ) i z d u b i n e , i z forme bika ( V e d . H y m n s . L o c . cit. p. 147). 15 Jung, Odabrana dela, V

225

7. T a k o se kae: Iako se on (Agni) iskrade, opet molitva ide pravce k njemu. One (molitve) izazvale su tok rtinih struja. P o n o v n o pojavljivanje oseanja ivota, oseanja navrele energije uopte se rado uporeuje s o t v o r e n i m k l a d e n c e m , ili s t o p l j e n j e m d o s a d n o g a z i m s k o g a l e d a u p r o l e e , ili s k i o m p o s l e d u g e s u e .
8 0 81

8. S time se odlino poklapa o v o m e s t o : Muzare rte m u k a l e su i bile preobilne sa s v o j i m p u n i m v i m e nima. Reke k o j e izdaleka moljahu milost (bogova) provalile su kroza stenu sa svojim strujama. O v a slika j a s n o u k a z u j e n a zategnutost e n e r g i j e , na oslobaanje zagaenoga libida. Rta se o v d e p o j a v ljuje kao posednica blagoslova, muzara koje muu, kao pravi izvor osloboene energije.
8 8

9. U s a g l a s n o s t i sa s p o m e n u t o m s l i k o m k i e za osloboenje energije jeste i o v o mesto: Magle lete, oblaci g r m e . K a d su njega, koji b u j a od mleka rte, vodili naj pravij im p u t o v i m a rte, onda A r j a m a n , M i tra i Varuna, on k o j i z e m l j u obilazi, p u n e k o n u v r e u (oblak) u materici d o n j e (atmosfere). A g n i j e onaj k o j i b u j a o d m l e k a rte, o v d e u p o r e en sa snagom m u n j e , koja izbija iz nagomilanih i k i om ispunjenih oblaka. Rta se ovde ponovo pojavljuje kao pravi izvor energije, u k o m e je i A g n i roen, kao t o j e t o u V e d i c H y m n s , L o c . c i t . p . 161, 7 i z r i n o spomenuto. Rta je i put, t j . proces k o j i se vri po zakonu. 10. O n i s u k l i c a n j e m p o z d r a v i l i s t r u j e r t e , k o j e behu skrivene na mestu roenja boga, na njegovu seditu. K a d je on razdeljen b o r a v i o u krilu voda, tada je on pio, itd. O v o mesto d o p u n j u j e o n o to j e m a l o p r e reeno o rti k a o i z v o r u libida, u k o m e b o r a v i b o g i iz k o j e g a se on iznosi u svetenoj proceduri. A g n i je pozitivna
83 8 4

8 0 v e d i c H v m n s . L o c . cit. p . 147. si U p o r . uz to T i s t h t r y a - p e s m u . bole d. Libido. 82 V e d i c H v m n s . L o c . cit. p. 88. 83 L o c c i t . p . 1 0 3 . 84 L o c . c i t . p . 1 6 0 , 2.

Jung,

Wandl.

und

Sym-

226

p o j a v a r a n i j e latentnoga libida, o n j e izvrilac ili i s punjavalac rte, n j e n uzdodra (upor. gore!), on oprema dve dugogrive, crvene kobile rte. Stavie, on dri rtu k a o k o n j a na uzdi (Ved. H y m n s . L o c . cit. p . 382). O n d o v o d i b o g o v e ljudima, t j . n j i h o v u snagu i n j i h o v blagoslov, k o j i nisu nita d r u g o n e g o o d r e ena psiholoka stanja, u k o j i m a oseanje ivota i ivotna energija struje slobodnije i srenije, u k o j i m a j e l e d p r o b i j e n . Nie j e s h v a t i o t o s t a n j e u o n o m udesnom stihu:
8 5

Der du mit dem Dass Ihrer

Flammenspeere

M e i n e r Seele Eis zerteilt, sie b r a u s e n d n u n z u m M e e r e hochsten Hoffnung eilt.

8 6

11. S t i m e s e p o k l a p a j u o v a p r i z i v a n j a : N e k a s e otvore boanska vrata, mnoioci rte m n o g o uena v r a t a , d a b o g o v i m o g u izii. N e k a s e n o i z o r a mlade m a j k e rte zajedno spuste na travu gde se rtvuje, itd. Analogija sa raanjem sunca je oevidna. Rta se p o j a v l j u j e kao sunce, jer se iz noi i sutona raa m l a do sunce.
87

12. O b o a n s k a v r a t a s l a k i m p r o l a z o m , o t v o r i t e s e n a n a u zatitu. P u n i t e r t v u b l a e n o u s v e v i e i v i e : Mi se p r i b l i a v a m o (s m o l i t v a m a ) n o i i j u t r u mnoiocima ivotne snage, dvema mladim maj kama rte. Mislim da ne treba navoditi dalje dokaze za to da je p o j a m rte simbol libida, k a o sunce, vetar itd. S a m o je p o j a m rte m a n j e konkretistian i sadri a p straktan elemenat odreenoga pravca i zakonitosti, t j . o d r e e n o g a , u r e d n o g a p u t a ili t o k a . T o j e , d a k l e , v e filosofski simbol libida, koji se m o e upotrebi ti sa s t o i k i m p o j m o m u d e s a , EiUapudvn. U s t o i a r a
5 V e d . H y m n s . L o c . cit. p. 244, 6 i p. 316, 3. 8 Ti koji kopljem p l a m e n i m razbija led m o j e due, tako da ona huno k m o r u s v o j e n a j v i e n a d e hita. V e d . H y m n s . L o c . cit. p . 153 i p . 8 .

8 7

15*

227

zlPapv-ivt) i m a , k a o t o j e p o z n a t o , z n a e n j e s t v a r a l a k e p r a t o p l o t e i , u isti m a h , o d r e e n a z a k o n i t a t o k a (otuda i n j e n o znaenje kao pritisak zvezda). l i b i du kao psiholokom p o j m u energije pripadaju ti atri buti kao razumljivi po sebi: p o j a m energije ukljuuje ideju odreeno upravljenoga toka eo ipso, jer tok u v e k sleduje o d vie d o nie zategnutosti. T a k o isto i p o j a m libida, k o j i ne znai nita d r u g o n e g o e n e r giju toka ivota. N j e g o v i zakoni su zakoni ivotne energije. Libido kao p o j a m energije je kvantitativna f o r m u l a za p o j a v e ivota, k o j e , kao to je poznato, i m a j u razlian intenzitet. L i b i d o prolazi k a o fizika energija kroza sve mogune preobraaje, o kojima nas obavetavaju fantazije nesvesnoga i mitovi. O v e f a n tazije su ponajpre samopreslikavanja energetikih procesa menjanja, koji prirodno imaju odreene za k o n e , o d r e e n p u t toka. O v a j p u t znai liniju ili krivulju optimuma kako energetikoga razreavanja tako i posla koji t o m e odgovara. Stoga je taj put izraz upravo za strujanje i manifestaciju energije. Put je r t a , pravi put, s t r u j a i v o t n e e n e r g i j e , l i b i d a , o d r e e n a putanja, n a k o j o j j e m o g u a n t o k k o j i s e n e p r e stano obnavlja. O v a j put je i sudbina, ukoliko s u d b i n a zavisi o d nae psihologije. T o j e p u t naega o d r e enja i naega zakona. Bilo bi iz osnova lano tvrditi d a t a k a v p r a v a c n i j e n i t a d r u g o n e g o naturalizam, ime se iskazuje miljenje da se ovek preputa s v o j i m nagonima. Pri tome se pretpostavlja da nagoni u v e k idu dole, i da je naturalizam neetiko spu tanje na krivoj ravni. Ja n e m a m nita protiv toga a k o s e n a t u r a l i z a m t a k o r a z u m e v a , ali m o r a m n a p o menuti da o v e k k o j i je ostavljen s a m o m sebi, dakle koji bi imao svaku priliku za sputanje, kao, na p r i mer, primitivni ovek, ima moral i zakonodavstvo koji strogou zahteva ponekad znatno nadmauju na kulturni moral. Nita ne m e n j a na stvari ako p r i m i t i v n o m o v e k u v a i k a o d o b r o ili z l o n e t o d r u g o negoli nama. Glavna je stvar da n j e g o v naturali zam vodi do zakonodavstva. Moralnost nije nikakvo lano razumevanje k o j e j e izmislio astoljubivi M o j sije na Sinaju, n e g o pripada zajedno zakonima ivota 228

i u n o r m a l n o m t o k u i v o t a s t v a r a s e k a o k u a , ili g a l i j a , ili m a k o j e d r u g o k u l t u r n o o r u e . P r i r o d n o s t r u j a n j e libida, ba taj srednji put, znai potpunu p o s l u nost p r e m a o s n o v n i m zakonima ljudske prirode, i u p r a v o se ne m o e postaviti nikakav vii moralni princip n e g o ona saglasnost s prirodnim zakonima, a taj sklad d a j e libidu p r a v a c u k o m e lei o p t i m u m i vota. O p t i m u m ivota n i j e n a strani g r u b o g a egoizma, j e r o v e k nikada ne postie o p t i m u m ivota na liniji egoizma, poto je on, u osnovi uzevi, tako sazdan da mu radost blinjega k o j u je on izazvao znai neto n e n a d o k n a d i v o . Isto tako o p t i m u m ivota ne m o e se postii na putu neobuzdane individualistike udnje za nadmonou, jer je kolektivni elemenat u oveku toliko jak da bi mu njegova enja za zajednicom p o kvarila uivanje u g o l o m egoizmu. O p t i m u m ivota m o e se postii samo poslunou prema zakonima strujanja libida; ovi zakoni izazivaju pravilno p o j a v l j i v a n j e sistole i dijastole, k o j e d a j u radost i n u n o ogranienje; a one postavljaju i ivotne zadatke indi vidualne prirode. B e z ispunjenja tih zadataka nikad se ne m o e postii o p t i m u m ivota. K a d bi se dostizanje o v o g a puta sastojalo samo u t o m e d a s e o v e k p r e d a j e n a g o n i m a k a o list n a v o d i t a l a s i m a , k a o t o m i s l i o n a j k o j i s e ali n a n a t u r a l i z a m , o n d a n a j d u b l j a f i l o s o f s k a s p e k u l a c i j a to j e istorija duha uopte p o z n a j e ne bi imala nikakav rais o n d'etre. Pri p o g l e d u na filosofiju Upaniada d o b i v a se utisak k a o da dostizanje puta ne spada ba u n a j prostije zadatke. Nae zapadnjako razmetanje prema indijskim shvatanjima pripada naem varvarskom biu, koje je jo daleko od toga da uopte nasluuje ispravnost. Mi s m o jo u v e k toliko nevaspitani da p o t r e b u j e m o zakone spolja i uitelja, resp. oca, da b i s m o z n a l i ta j e d o b r o i m o g l i i n i t i ta v a l j a . I k a k o s m o jo varvari, to n a m se pouzdanje u zakone ljud ske prirode i ljudskoga puta priinjava kao opasan i neetiki naturalizam. Z a t o ? J e r se u v a r v a r a p o d tananom kulturnom k o o m o d m a h p o j a v l j u j e betija, i od toga on s p r a v o m strahuje. A l i ivotinja se ne s a v l a u j e t i m e t o se z a t v a r a u k a v e z . Nema nikakve 229

moralnosti bez slobode. K a d v a r v a r s k i o v e k o d r e i ivotinju, onda to nije nikakva sloboda, nego neslo boda. Da bi o v e k m o g a o biti slobodan, najpre m o r a da savlada svoje varvarstvo. To se deava u principu na taj nain to j e d i n k a o s n o v u i m o t i v n u snagu m o ralnosti osea i opaa kao sastavne d e l o v e s v o j e s o p stvene prirode, a ne kao spoljanja ogranienja. Ali kako m o e o v e k drukije doi do o v o g a oseaj a i uviaja negoli s u k o b o m suprotnosti.

d)

Ujedinilaki

simbol

kineskoj

filosofiji

P o j a m srednjega puta, o n o g a k o j i lei i z m e u suprotnosti, nalazimo i u K i n i u obliku Taoa. P o j a m Taoa p o j a v l j u j e n a m se najvie u vezi s i m e n o m j e d n o g a f i l o s o f a , L a o - C e a , r o e n o g a g o d . 604. p r e n . e . A l i o v a j p o j a m j e stariji negoli filosofija L a o - C e a . On ide zajedno s izvesnim predstavama stare narodne religije o Taou, putu neba. Ovaj p o j a m odgovara v e d a n s k o j rti. O v o s u z n a e n j a T a o a : 1 . p u t , 2 . m e t o d a , 3 . p r i n c i p , 4 . p r i r o d n a s n a g a ili i v o t n a s n a g a , 5. z a k o n i t i p r i r o d n i p r o c e s i , 6. i d e j a s v e t a , 7. u z r o k svih p o j a v a , 8. o n o to je p r a v o , 9. o n o to je d o b r o , 10. m o r a l n i s v e t s k i p o r e d a k . N e k o j i p r e v o d i o c i p r e v o de Tao ak izrazom bog, ne bez izvesnoga opravdanja, j e r T a o podsea na konkretnu supstancijalnost isto o n a k o k a o rta. Najpre u navesti nekoliko dokaza iz Tao-te-kinga, klasine knjige L a o - C e a : 1. J a ne z n a m iji je on (Tao) sin; ini se da je postojao pre boanstva.
8 8

2. O n je ureivaka prasnaga, k o j a je delala p r e n e g o to su postali n e b o i zemlja. K a k o je b i o tih i k a o b e z o b l i k a , s a m z a se, n e p r o m e n l j i v , s v e o b u h v a t a n i n e i s c r p a n ! On se m o e s h v a t i t i k a o majka svih stvari. J a n e p o z n a j e m n j e g o v o i m e , ali g a o b e l e a vam kao Tao.
8 9

Tao-te-king, 8 Tao-te-king,

cap. cap.

4. 25.

230

3. L a o - C e uporeuje Tao s v o d o m , da obelei n j e g o v o b i e : B l a g o s l o v v o d e p o k a z u j e se u t o m e to ona svima dobro ini i pri tome ipak bez otpora uvek trai najnie mesto, k o j e g a se svi ljudi k l o n e . O n a i m a u sebi neega od Taoa. Misao padanja ne bi s e j a m a n o m o g l a b o l j e izraziti. 4. Tenja za veno-onostranim vodi do gledanja snaga, a tenja za v e n o - o v o s t r a n i m vodi do gledanja prostornosti.
9 0

Srodnost sa brahmanskom o s n o v n o m milju jeste oevidna, a da nije bio potreban neposredan dodir. L a o - C e je sasvim originalan mislilac, i praiskonska slika, k o j a je o s n o v a p o j m u r t e - B r a h m a n a - A t m a n a i Taoa, jeste opte ljudska, i kao primitivan p o j a m e n e r g i j e , k a o d u e v n a s n a g a , ili k a k o s e i n a e m o e obeleiti, s v u g d e se p o n o v o nalazi. 5. Venost saznavati: to je mudrost. Ko venost ne saznaje, taj dela slepo i nesreno. Saznanje v e n o sti d o n o s i s t r p l j i v o s t . S t r p l j i v o s t r a a p l e m e n i t o s t . Plemenitost donosi vlast. Vlast donosi n e b e s k o bie. Nebesko bie donosi Taoa. Tao donosi trajanje. A k o Ja ne postoji vie, onda n e m a nikakvih opasnosti.
81

Saznanje Taoa ima, dakle, kao posledicu spase nje i uzvien je, kao znanje Brahmana: ovek postaje j e d n o s T a o o m , sa beskrajnim stvaralakim traja n j e m , da ovaj najnoviji filosofski p o j a m prikladno v e z u j e m o za n j e g o v e starije srodnike, j e r T a o je i h o d vremena. T a o je iracionalna, i otuda sasvim neshvatljiva k o l i i n a : T a o j e b i e , ali n e s h v a t l j i v o , a h n e pojmljivo.
9 2

6 . T a o j e i n e t o to n e p o s t o j i : S v e s t v a r i p o d n e b o m p r o i z i l e s u i z n j e g a k a o b i a , ali b i e o v o g a bia opet je proizilo iz njega kao nebia. Tao je

9 3

o Loc. (Jena, 1923).

cit.

cap.

1.

Prema

nem.

prevou

R.

Wilhelma

L o c . cit. c a p . 16. P r e m a i s t o m n e m . p r e v o u . 2 L o c . c i t . c a p . 2 1 . 8 L o c . c i t . c a p . 4 0 .

231

sakriven, b e z i m e n . Tao je oevidno iracionalno s j e d i n j e n j e s u p r o t n o s t i , i z a t o simbol k o j i j e s t e i n i j e .

9 4

7. D u h doline je besmrtan, on se zove duboko ensko. Vrata d u b o k o g enskog zovu se n e b o i koren zemlje. Tao je stvaralako bie, oploavajui kao otac i raajui kao majka. On je poetak i svretak svih bia. 8. >ije se d e l a n j e slae sa T a o o m , postaje j e d n o s T a o o m . Stoga se savreni oslobaa iz suprotnosti, jer prozire njihovu prisnu vezu i alternativno p o j a v ljivanje. Tako se kae u gl. 9: S a m se p o v u i jeste put neba. 9. Z a t o je on (savreni) nepristupaan za p r i b l i avanje, nepristupaan za otuivanje, nepristupaan za korist, nepristupaan za tetu, nepristupaan za ast, n e p r i s t u p a a n z a s r a m o t u . *
9

10. B i t i j e d n o s a T a o o m l i i n a d u h o v n o s t a n j e deteta ( g l . 10, 28, 5 5 ) . K a o to je poznato, o v o psiholoko zauzimanje stava pripada i uslovima sticanja hrianskoga c a r stva bojega, k o j e je, u osnovi uzevi p o r e d svih racionalnih tumaenja centralno iracionalno bie, slika i simbol od k o j e g a proizlazi izbavilako dejstvo. Hrianski simbol i m a samo vie socijalan (dravni) karakter negoli srodni istoni p o j m o v i . O v i poslednji n e p o s r e d n i j e s e v e z u j u z a dinamistike predstave koje postoje svakako od praiskonskih vremena, nai me za sliku m a i j s k e snage, k o j a proizlazi od stvari i l j u d i , a n a v i e m s t e p e n u o d b o g o v a ili n e k o g a n a ela. 11. P o p r e d s t a v a m a t a o i s t i k e r e l i g i j e , T a o s e d e l i na naelno dvojstvo suprotnosti, na Yang i Y i n . Y a n g je toplota, svetlost, mukost. Y i n je hladnoa, tama, enskost. Y a n g je i nebo, Y i n zemlja. Iz Yang-snage v o d i p o r e k l o Schen, n e b e s k i d e o l j u d s k e d u e , a i z Y i n - s n a g e v o d i p o r e k l o Kwei, z e m a l j s k i d e o d u e . C o v e k je na taj n a i n , k a o m i k r o k o s m o s , i ujedinitelj
4 L o c . c i t . c a p . 4 1 .
9 8

L o c . cit. c a p . 56.

232

dvojstava suprotnosti. N e b o , o v e k i zemlja obrazuju tri g l a v n a e l e m e n t a sveta, San-tsai. O v a slika j e p r v o bitna predstava, k o j u slino nalazimo i na drugim mestima, na p r i m e r u zapadnoafrikom m i t u o O b a tali i O d u d u j i , p r a r o d i t e l j i m a ( n e b o i z e m l j a ) , k o j i z a jedno lee u nekoj Kalebasi dok izmeu njih ne n a stane sin, o v e k . o v e k k a o m i k r o k o s m o s k o j i u sebi ujedinjuje svetske suprotnosti odgovara, dakle, ira c i o n a l n o m simbolu, k o j i u j e d i n j u j e p s i h o l o k e s u p r o t nosti. O v a praslika o v e k a o e v i d n o j e lebdela pred o i m a i ileru k a d j e s i m b o l n a z v a o i v i m l i k o m . Deljenje ljudske due na Schen- ih Hwun-duu i n a K w e i - ili P o h - d u u j e s t e v e l i k a p s i h o l o k a i s t i n a . O v a kineska predstava p o n o v o se pojavljuje na p o z n a t o m m e s t u u Faustu:
D v e due ive, v a j ! u biu m o m , Jedna od druge elele bi poi! J e r j e d n a , gle, estoka p u t n a strast, Dri se zemlje udima prispojnim; A druge mo, zemljinu bee vlast, U v i s bi praocima dostojnim.*

Egzistencija d v e j u zasebnih, suprotnih tenden cija, k o j e oveka m o g u da o d v e d u u ekstremne sta v o v e i da ga u svet bilo na n j e g o v u d u h o v n u bilo na n j e g o v u materijalnu stranu zapletu i time r a z jedine s njim samim, zahteva egzistenciju jednog protivtega, koji je ba iracionalna koliina Taoa. S t o ga se v e r n i k b r i l j i v o trudi da ivi u saglasnosti s T a o o m , da ne bi zapao u zategnutost suprotnosti. K a k o je Tao iracionalna koliina, ona se ne m o e namerno napraviti, to L a o - C e neprestano naglaava. O v o j o k o l n o s t i d r u g i s p e c i f i n o k i n e s k i p o j a m , ' Wuwei, d u g u j e s v o j e naroito znaenje. T o znai nita n e d e l a t i , ali k a k o Ular o d l i n o t u m a i : N e d e l a t i , n e nedelati. Racionalno htenje poslovanja, u e m u je veliina i zlo nae e p o h e , ne v o d i k T a o u .
N J. V. Gete, Faust, prvi O d a v i , B e o g r a d 1928, str, 4 3 . deo tragedije, preveo R. J.

233

Taoistika etika ide, dakle, za tim da onu iz o s n o ve sveta proizilu zategnutost suprotnosti razrei v r a anjem u Tao. O v o m prilikom m o r a m o da se setimo i m u d r a c a iz O m i j a , Nakae Toju, o n o g a z n a m e n i toga japanskoga filosofa X V I I veka. Oslanjajui se na kinesko uenje Chu-Hi-kole, on je postavio dva prin c i p a , R i i Ki. R i j e s v e t s k a d u a , K i j e s v e t s k o g r a d i v o . A l i Ri i Ki su j e d n o isto, u k o l i k o su atributi B o g a , i stoga postoje s a m o u n j e m u i n j i m e . B o g je n j i h o v o s j e d i n j e n j e . I s t o t a k o dua o b u h v a t a Ri i K i . O B o g u k a e T o j u : B o g k a o s u t i n a s v e t a o b u h v a t a s v e t , ali se u isti m a h n a l a z i s a s v i m b l i z u n a s , i to u n a e m v l a s t i t o m t e l u . B o g j e z a n j e g a j e d n o opte Ja, d o k je individualno Ja u n a m a n e b o , n e t o n a t u l n o , b o a n s k o , o b e l e e n o k a o Ryochi. R v o c h i j e b o g u n a m a i b o r a v i u s v a k o j j e d i n k i . To je pravo Ja. T o j u r a z l i k u j e , n a i m e , p r a v o i l a n o Ja. L a n o Ja je s t e e na, iz naopakih m i l j e n j a postala linost. O v o lano Ja m o g l o bi se bez tekoa obeleiti kao persona, naime kao ona ukupna predstava naega bia k o j u s m o i z g r a d i l i iz i s k u s t a v a n a i h u t i c a j a na o k o l i n u i uticaj a o k o l i n e na nas. P e r s o n a obeleava o n u stranu k o j o m s e n e k o pojavljuje s a m o m s e b i i o k o l i n i , ali n e o n o t o n e k o jeste, d a g o v o r i m o r e c i m a openhauerovim. O n o t o j e n e k o , t o j e n j e g o v o i n d i v i d u a l n o j a , p o T o j u u p r a v o Ja, R v o c h i . R v o c h i s e n a z i v a i samo bie (Alleinsein) i poznavanje jedinog ( A l l e i n k e n n e n ) , o e v i d n o z a t o to j e t o s t a n j e k o j e s e odnosi na Sopstvenost (Selbst) s o n u stranu svih s p o ljanjim iskustvom uslovljenih linih sudova. T o j u shvata R v o c h i k a o s u m m u m b o n u m , k a o slast ( B r a h m a n j e a n a n d a = slast). R v o c h i j e s v e t l o s t k o j a p r o i m a s v e t , t o Inouye t a k o e u p o r e u j e s B r a h m a nom. Rvochi je ovekoljublje, besmrtno, sveznalako, dobro. Z l o dolazi od hotenja (openhauer!). To je samoregulatorna funkcija, posrednik i ujedinitelj dvojstava suprotnosti, Ri i K i : To je, sasvim po i n d i j skoj predstavi, stari m u d r a c , k o j i ti u g r u d i m a b o 07

Upor. Tetsujiro Inouve, Die japanische Philosophie ( u K u l t u r d e r G e g e n w a r t , L e i p z i g u n d B e r l i n , 1913).

97

234

r a v i , ili, k a o t o Wang-Yang-ming, k i n e s k i o t a c j a panske filosofije, kae: U s v a k o m srcu boravi Sejin (mudrac). Samo se u to ne veruje dovoljno duboko, zato je celina ostala p o k o p a n a . Odavde nije vie teko razumeti kakvu je iskon s k u s l i k u d o n e o z a r e e n j e p r o b l e m a Vagnerov P a r s i f a l : t r p l j e n j e se s a s t o j i u z a t e g n u t o s t i s u p r o t n o s t i i z m e u G r a l a i K l i n g s o r o v e m o i , k o j a se sastoji u posedovanju svetoga koplja. U Klingsorovoj moi n a lazi se K u n d r a , instinktivna, j o sveza snaga ivota, k o j a A m f o r t i nedostaje. Parsifal oslobaa libido iz stanja neprestane raspojasanosti, zato to, s j e d n e strane, nije p a o p o d n j e g o v u m o , a, s d r u g e strane, to je i od Grala odvojen. A m f o r t a je k o d Grala i pati z b o g toga, n a i m e zato to d r u g o n e m a . Parsifal nema nijedno od dvoga, on je nirdvandva, slobo dan od suprotnosti, i stoga je on izbavitelj, darivalac isceljenja i obnovljene ivotne snage, ujedinitelj s u protnosti, naime svetloga, nebeskoga, enskoga, G r a la, i t a m n o g a , zemaljskoga, m u k o g a , koplja. S m r t Kundrina objanjava se bez tekoe kao osloboenje l i b i d a i z p r i r o d s k e , n e d o m e s t i k o v a n e f o r m e (iz f o r m e bika, upor. gore!), koja od nje otpada kao mrtva forma, d o k snaga kao strujanje n o v o g a ivota izbija u blistanju Grala. Deliminim neproizvoljnim u z d r a v a n j e m od suprotnosti Parsifal je izazvao zagaivanje koje je omoguilo novo padanje i s time m a nifestaciju obnovljene energije. Oevidno seksualistiki jezik m o g a o bi nas lako zavesti da sjedinjenje koplja i gralske zdele jednostrano shvatimo kao oslo b o e n j e seksualnosti. A l i sudbina A m f o r t i n a p o k a z u je da nije seksualnost, nego, naprotiv, da je ba n j e g o v o sputanje u prirodski, ivotinjski stav postalo uzrok njegova trpljenja i gubitka njegove moi. Z a v o e n j e od strane K u n d r e ima vrednost simbolikoga akta, k o j i ne znai to da je seksualnost o n o to z a daje takve rane, nego, naprotiv, da je stav prirodske raspojasanosti, b e z v o l j n o g a podleganja biolokome zadovoljstvu. T a j stav znai isto to i p r e v a g a i v o tinjskoga dela nae due. Onaj koga savlada ivotinja zadobija rtvenu ranu, koja je namenjena ivotinji 235

(radi d a l j e g a razvitka o v e k o v a ) . K a o to s a m v e r a n i j e i s t a k a o u s v o j o j k n j i z i Preobraaji i simboli libi da, n i j e r e , u o s n o v i u z e v i , o s e k s u a l n o m e p r o b l e m u , nego o domestikaciji libida, a o seksualnosti s a m o utoliko ukoliko je ona jedna od najvanijih i najopa snijih izraajnih oblika libida. K a d bi o v e k u sluaju Amfortinu i u sjedinjenju koplja i Grala video samo seksualni p r o b l e m , zapao bi u nerazreljivu protivr e n o s t , j e r b i o n d a o n o t o d o n o s i t e t u b i l o u isti m a h i o n o to d o n o s i i s c e l j e n j e . A l i t a k a v p a r a d o k s d o p u t e n j e i i s t i n i t s a m o a k o s e u isti m a h s j e d i njenje suprotnosti posmatra na vioj ravni, naime ako se r a z u m e da n i j e r e o seksualnosti ni u o v o m ni u o n o m obliku, nego samo o stavu k o m e je podvrgnuto svako delanje, pa otuda i seksualno. M o r a m nepresta no naglaavati da praktiki p r o b l e m analitike p s i h o logije lei d u b l j e negoli seksualnost i n j e n o potiski vanje. O v o gledite nesumnjivo je dragoceno za o b j a n j a v a n j e o n o g a i n f a n t i l n o g a i s t o g a b o l e s n o g a koma d a d u e , ali j e n e d o v o l j n o k a o p r i n c i p o b j a n j a v a n j a za celinu ljudske due. O n o to stoji s o n u stranu s e k s u a l n o s t i ili n a g o n a m o i j e s t e zauzimanje stava pre ma seksualnosti ili m o i . U k o l i k o z a u z i m a n j e s t a v a nije samo intuitivan, t j . nesvestan spontan fenomen, nego i svesna funkcija, on je u g l a v n o m poimanje. Na nae poimanje u svima problematinim stvarima rede s v e s n o , ali v e i n o m n e s v e s n o , u n a j v e o j m e r i u t i u izvesne kolektivne ideje, k o j e stvaraju nau d u h o v n u atmosferu. O v e kolektivne ideje stoje u najuoj vezi s p o i m a n j e m i v o t a ili s p o g l e d o m n a s v e t m i n u l i h s t o l e a ili t i s u l e a . D a l i s m o m i s v e s n i ili n i s m o svesni te zavisnosti, to ne pripada o v a m o , j e r te i d e j e utiu na nas ve kroz atmosferu u kojoj diemo. O v e kolektivne ideje u v e k imaju religiozan karakter, i neka filosofska ideja postie kolektivan karakter s a m o ako ona izraava praiskonsku sliku, t j . k o l e k tivnu prasliku. Religiozni karakter onih ideja dolazi o t u d a to o n e izraavaju stvarno stanje kolektivnoga nesvesnoga, a time i m o g u da o s l o b o d e latentne e n e r gije nesvesnoga. Veliki problemi ivota, k o j i m a p r i pada i seksualnost, u v e k stoje u vezi s praiskonskim 236

slikama kolektivnoga nesvesnoga. Stavie, o v e slike s u p r e m a p r i l i k a m a inioci u r a v n o t e a v a n j a ili k o m p e n z o v a n j a p r e m a p r o b l e m i m a to ih ivot n a m e e stvarnosti. To nije u d n o v a t o utoliko to su slike t a loi drevnih, vie n e g o hiljadugodinjih iskustava u borbi za prilagoivanje i postojanje. Stoga svi veliki doivljaji ivota, sve najvie zategnutosti dotiu b l a go o v i h slika i izazivaju n j i h o v o unutranje p o j a v l j i vanje, koje kao takvo postaje svesno ako jedinka ima samo toliko samosvesnosti (Selbstbesinnung) i snage p o i m a n j a d a i m i s l i o o n o m to d o i v l j u j e , a n e s a m o da to vri, t j . da, i ne znajui, konkretno ivi m i t o m i simbolom.

4.

RELATIVNOST

SIMBOLA

a)

Sluba

eni

sluba

dui

Princip hrianskoga sjedinjenja suprotnosti j e ste s l u b a Bogu, u b u d i z m u sluba Sopstvenosti, a u G e t e a i S p i t e l e r a u simbolu slube eni nalazimo slu bu dui u z e t u k a o p r i n c i p s p a s e n j a . U t o m e , s j e d n e strane, lei m o d e r n i individualistiki, a, s d r u g e stra ne, i primitivan polidemonistiki princip, koji ne samo svakom plemenu nego i svakoj rodbini, svakoj porodici, ak i s v a k o j j e d i n k i d o d e l j u j e n j e n vlastiti religiozni princip. Srednjovekovni obrazac za Fausta zato i ima svoj naroiti znaaj, jer je stvarno srednjovekovan e l e m e nat o n o to stoji u s a m i m p o e c i m a m o d e r n o g a i n d i vidualizma. To je otpoelo, kao to se m e n i ini, s l u b o m eni, i m e je dua m u k a r e v a kao psiholoki inilac znatno ojaana; jer sluba eni znaila je slu b u dui. To n i g d e nije lepe i p o t p u n i j e izraeno n e g o l i u D a n t e o v o j Boanstvenoj komediji. D a n t e je d u hovni vitez svoje dame; za n j u on doivljuje pustolo vine u d o n j e m i g o r n j e m svetu. I u o v o m j u n a k o m p o s l u u z v i s u j e m u s e n j e n a slika d o o n e onostrane, mistine figure boje matere, figure koja se oslobo dila objekta i stoga postaje personifikacija isto p s i 237

h o l o k o g a stanja stvari, n a i m e onih nesvesnih s a d r aja iju personifikaciju ja obeleavam kao duu. T r i deset i tree p e v a n j e Raja sadri vrhunac duevnoga razvitka Danteova u Bernhardovoj molitvi:
D j e v o majko, erko sinka tvoga, N a d s v i m skromna, nad s v i m uzorita, Stavni cilju Savjeta Vjenoga, Tobom ljudska narav plemenita T a k o posta da Tvorac pregori Postat djelom djela svog vlastita.
9 8

N a D a n t e o v r a z v i t a k o d n o s i s e st. 2 2 s s . :
Ovaj koji amo s najskrajnije

S v j e t s k e izbe, promotrivi s reda S v e konake duhova, prispije, S a d od tebe prosi milost, eda Pogled mu se uzvine navie, Da praizvor Blaenstva ugleda.

S t . 31 SS.:
D a g a m o l b o m t v o j o m rijei t m u e Umrlosti, pa n e k se zastori, Sto mu kriju Vinju radost srue!

S t . 37 s s . :
T i o d l j u d s k e zatiti g a b r u k e : G l e ! Blaenku, gle! ete blaene K a k o sa m n o m za nj sklapaju ruke!

Okolnost da o v d e D a n t e g o v o r i na usta svetoga Bernharda ukazuje na preobraenje i uzvienje n j e g o v a vlastitoga bia. Isto p r e o b r a e n j e d o i v l j u j e ak i Faust, k o j i od Margarete uzlazi do Helene, i od o v e do boje matere i, viestruko menjajui svoje bie
O v i i n a r e d n i s t i h o v i i z Boanstvene v o d u : D a n t e A l i g h i e r i , Divna gluma, p r e v e o T . K o t o r , 1910, str. 5 6 1 5 6 2 .
98

komedije p o p r e i p r o t u m a i o F.

238

metafizikom smru, kao doktor Marijan postie n a j vii cilj. K a o takav g o v o r i Faust s v o j u molitvu D e v o j ci majci:
Carice, Pusti Pod Tvoju Odobri I sa najvia, sveta! svodom grud da

me

oajnu, tajnu.

nebesnim vidim

to m o j a

Neno sad pokree, svetom ne mogu elje smo ljubavi svladati, voljni; Na susret ti mee. Nas Nae Cim Uz tebe smo

prestaju zadovoljni. slavna

N a j i s t i j a d e v o ti, Majko asna, Ti si naa Carica Bogovima ravna. pun j e spasa, ete

Pogled Majke

Trudite se da vas vidi, Sa zahtevom tada B l a e n i i s a m i biti. Svaka bolja onda volja slubi biva milostiva. Tek u tvojoj Ostaj nama

Devo, Majko, ti Boice!

8 9

O v o m prilikom moramo spomenuti i znaajne simbolike atribute Bogorodice u lauretanskom m o lepstviju:

Mater Mater amabilis admirabilis justitiae Ti Ti Ti Ti ljupka majko, divna majko, saveta. ogledalo pravednosti,

M a t e r b o n i consilii. Speculum Sedes

9 9

Ti m a j k o dobroga

sapientiae

sedite mudrosti, Faust, BeogradSara

Prevod Milana Savia j e v o 1920, str. 6 3 3 6 3 4 , 638).

(Gete,

239

Causa Vas Vas Vas Rosa Turris Tunis Domus

nostrae

laetitiae

Ti Ti Ti Ti Ti Ti Ti Ti Ti Ti

uzroe

nae

radosti,

spirituale honorabile insigne dcvotionis mystica, Davidica, eburnea, aurea, arca coeli matutina.

duhovni sude pun duhovna kulo kulo zlatna

sude, asti, ruo,

Ti odlini

sude pobonosti,

Davidova, od slonove saveza, kapijo, zvezdo. Romanum) kosti, kuo,

Foederis Janua Stella

korabljo nebeska jutarnja

(Missale

O v i atributi p o k a z u j u funkcioni znaaj slike o b o j o j materi; oni p o k a z u j u k a k o d u e v n a slika d e l u j e n a svesno zauzimanje stava, n a i m e k a o sud p o b o nosti, k a o vrsta f o r m a , k a o i z v o r mudrosti i o b n o v e . U najzbijenijem i najpreglednijem obliku nala zimo ovaj karakteristini prelaz od slube eni ka s l u b i d u i u r a n o h r i a n s k o m i s p o v e d n o m s p i s u , u Pa stiru H e r m a s a , k o j i j e p i s a o o k o 140. g o d . n . e . G r k i pisana k n j i g a sastoji se iz niza vizija i otkrivenja, koja u bitnom predstavljaju utvrivanje nove vere. K n j i g a j e j e d n o v r e m e v a i l a k a o k a n o n s k a , ali j e o d Muratorskoga kanona odbaena. Ona poinje ovako: Onaj koji me je odnegovao predao me je nekoj Rodi u Rimu. Posle m n o g o godina p o n o v o sam se s n j o m e upoznao i p o e o je voleti kao sestru. Posle n e koga vremena video sam je jedared gde se kupa u Tibru, i d a o s a m j o j r u k u i p o m o g a o j o j da izie iz reke. K a d sam ugledao njenu lepotu, pomislio sam u s v o m e srcu: ,Bio bih srean kad bih imao enu takve lepote i takve udi.' To je bila jedina m o j a elja, i n i t a d r u g o (ETEPOV Se ouSe ev). O v a j d o i v l j a j b i o j e polazna taka za vizionarnu epizodu, koja je posle toga sledovala. K a k o s e ini, H e r m a s j e k a o r o b s l u io k o d R o d e , pa je potom, kao to se to esto dea valo, b i o osloboen i p o n o v o se sreo s n j o m e docnije. Pri t o m e u n j e m u se, po s v o j prilici i zato to je p r e ma n j o j oseao zahvalnost i zato to mu se ona s v i 240

 a l a , r o d i l o l j u b a v n o o s e a n j e , ali j e o n o z a n j e g o v u svest imalo samo karakter bratske ljubavi. Hermas je b i o h r i a n i n , i o s i m t o g a , k a o to s e v i d i i z d a l j e g a teksta, u o n o v r e m e v e otac p o r o d i c e , i te okolnosti lako objanjavaju potiskivanje erotskoga elementa. T i m pre je naroita situacija, koja ostavlja m n o g a p i tanja otvorena, bila p o d e s n a da mu u svesti izazove erotsku elju. On je zapravo u misli jasno izrazio da b i e l e o d a R o d u i m a z a e n u , ali s e o g r a n i a v a , k a o to H e r m a s i z r i n o i s t i e , n a t u p r o s t u k o n s t a t a c i j u , zaelo zato to su dalje i neposredni je elje o d m a h bile moralno potiskivane. O v a j potisnuti libido, kao to s e n e s u m n j i v o v i d i i z d a l j e g a t e k s t a , p r o i z v e o j e u n j e g o v o m nesvesnom jaku promenu, jer je oivio duevnu sliku i izazvao spontanu delatnost. itajmo dalje: P o s l e izvesnoga v r e m e n a , kad sam iao u K u m u i delo b o j e slavio zbog n j e g o v e veliine, lepote i m o i , p o e o me je u d a l j e m h o d u hvatati san. I dola mi je neka misao, i odvela me kroz besputni kraj, kroz koji nikakav o v e k nije m o g a o da ide. O v o m e sto b i l o j e p u n o p u k o t i n a i v o d o d e r i n a . P r e a o s a m t u reku i stigao na ravno zemljite, g d e sam pao na k o lena, m o l i o se B o g u i ispovedao s v o j e grehe. D o k sam se tako molio, otvorilo se nebo, i ja sam ugledao onu enu za k o j o m sam eznuo, i ona me je s neba p o zdravila i rekla mi: ,Zdravo, Hermase!' Ja sam je g l e d a o i r e k a o j o j : , G o s p o d a r i c e , ta r a d i t i o v d e ? ' A ona mi je odgovorila: .Primljena sam o v a m o da te zbog tvojih grehova optuim pred Gospodom.' Ja sam j o j r e k a o : .Optuuje li me sada?' ,Ne', odgovorila je o n a , ,ali u j s a d a t o u t i r e i . B o g , k o j i b o r a v i u nebu, i koji je stvorio bie iz nebia, i koji ga je u v e ao i u m n o i o radi svoje svete crkve, ljuti se na te to s i s e o g r e i o o m e n e . ' J a s a m j o j o d g o v o r i o i r e k a o : ,Zar s a m se o t e b e ogreio? G d e sam i kada sam rekao tebi kakvu zlu re? Zar nisam svagda i svugde gledao na te kao na boginju? Zar se nisam uvek p r e ma tebi p o n a a o k a o p r e m a sestri? Zato, o g o s p o o , lano tovari na me tako rave i neiste stvari?' Ona se nasmejala i odgovorila mi: ,Pouda za g r e h o m p o 16 Jung, Odabrana dela, V

241

d i g l a s e u t v o m s r c u . Ili, z a r s e t e b i n e i n i d a j e t o za pravedna oveka greno delo kad se grena p o uda podigne u n j e g o v u srcu? Da, to je greh', rekla je ona, ,i to velik. Jer p r a v e d n i k u v e k tei za p r a vednim'. S a m o t n e etnje, k a o to se zna, idu n a r u k u m a tanju. Tako je Hermas na s v o m e putu u K u m u r a z miljao o svojoj gospodarici, pri e m u je potisnuta erotika fantazija postepeno sputala svoj libido u n e svesno. Z b o g toga, t j . zbog opadanja intenziteta s v e sti, h v a t a o g a j e san, i o n j e d o s p e o u s o m n a m b u l n o , resp. ekstatino stanje, k o j e n i j e nita d r u g o n e g o n a roito intenzivna fantazija, k o j a p o t p u n o savlauje svest. To o e v i d n o n i j e n i k a k v a erotika fantazija koja ga opseda, nego on biva u neku ruku premeten u d r u g u z e m l j u , to f a n t a z i j a p r e d s t a v l j a k a o p r e l a enje preko neke reke i kao neko koraanje kroz b e s p u t n u z e m l j u . N a taj n a i n n j e m u s e n e s v e s n o p o j a v l j u j e k a o p r o t i v s v e t ili n a d s v e t , u k o m e s e o d i g r a vaju dogaaji i ljudi ponaaju slino kao u svetu stvarnosti. N j e g o v a gospodarica-gospoa n e p o j a v l j u je mu se u n e k o j erotikoj fantaziji, n e g o u b o a n skom obliku, kao boginja na nebu. Ta okolnost u k a zuje da je u nesvesno potisnuti erotiki utisak oiveo u n j e m u gotovu prasliku boginje, dakle prapoetnu d u e v n u sliku. Erotiki utisak, dakle, o e v i d n o se u kolektivnom nesvesnom udruio s onim arhainim ostacima koji od pradavnih vremena uvaju tragove m o n i h utisaka o b i u ene, utisaka o eni k a o m a j c i i o eni kao d e v o j c i d o s t o j n o j u d n j e . Ti utisci b i h su m o n i zato to su k a k o u detetu tako i u z r e l o m o v e k u o d r e i v a l i sile k o j e b e z o k o l i e n j a z a s l u u j u atribut boanstvenosti, n a i m e neodoljivoga, n e u s l o v l j e n e m o i . S a z n a n j u tih istina k a o d e m o n s k i h m o i nije poreklo toliko u moralnom potiskivanju koliko u samoregulisanju psihikoga organizma, k o j i tei da s e o v i m o k r e t a n j e m zatiti o d g u b i t k a r a v n o t e e . J e r , a k o p s i h i p o e z a r u k o m d a n e o d o l j i v o j snazi strasti, koja oveka na milost i nemilost baca d r u g o m na put, p o s t a v i p r o t i v t e u n a t a j n a i n to n a v i s i n i strasti bezgranino uenom objektu otme idola i oveka 242

primora da padne na kolena pred boanskim likom, o n d a ga je ona t i m e spasla od b a c a n j a prokletstva na o b j e k a t . O n j e v r a e n s a m o m s e b i i n a l a z i se, p r i m o r a n d a s e v e z u j e z a se, p o n o v o i z m e u b o g o v a i ljudi, na svome sopstvenom putu, podvrgnut svom s o p s t v e n o m zakonu. G o l e m i strah to ga osea p r i m i tivan ovek, onaj strah od svega upeatljivoga, koji on o d m a h osea kao ar snabdevenu maijskom sna g o m , u v a ga od gubitka due, k o j e g a se tako rei b o j e svi primitivni narodi, j e r posle toga gubitka p o j a v l j u j u se bolest i smrt. Gubitak due odgovara otki danju jednoga dela vlastitog bia, iezavanju i e m a n cipaciji j e d n o g a k o m p l e k s a , k o j i t i m e postaje tiranski u z u r p a t o r svesti, gui celinu l j u d s k o g a bia, b a c a ga s n j e g o v a puta i p r i m o r a v a na radnje ija lepa j e d nostranost kao n e m i n o v n u posledicu donosi samorazorenje. K a o to je poznato, primitivni ljudi podleu t a k v i m f e n o m e n i m a k a o to s u o s t r v l j e n o s t , r a z g o r o paenost, opsednutost itd. Saznavanje d e m o n s k o g a k a r a k t e r a sile j e s t e u s p e n a zatita, j e r t a p r e d s t a v a o d m a h oduzima objektu najjau ar i njen izvor p r e m e t a u d e m o n s k i s v e t , t j . u n e s v e s n o , o d a k l e j e sila strasti i i z b i l a u s t v a r n o s t . O v o m p r e m e t a n j u l i b i d a u nesvesno slue i razna bajanja, k o j i m a je cilj da duu povrate i izvre obajanje. O v a j m e h a n i z a m o e v i d n o delu je i u sluaju Hermasovu. Preobraanje Rode u boansku gospoda ricu oduzelo je stvarnom o b j e k t u snagu k o j a izaziva strast i d o n o s i p r o p a s t , i H e r m a s a p o d v r g a v a z a k o n u n j e g o v e due i njenih kolektivnih odreenja. N e s u m njivo je da je on na osnovu svojih sposobnosti jae uestvovao u duhovnim strujanjima svoga vremena. N j e g o v brat Pije ba u ono v r e m e sedeo je na vladianskom prestolu u Rimu. Otuda je Hermas bio p o zvan da sarauje na velikim zadacima svoga vremena u v e o j meri n e g o to bi ih m o g a o realizovati kao negdanji rob. Nijedna sposobna glava onoga v r e mena nije se mogla trajno protiviti istorijskom z a datku pohrianjivanja, osim ako su joj ograde i m i sije rase p r i r o d n i m p u t e m dodeljivale d r u g u f u n k ciju u velikom duhovnom procesu preobraavanja.
Ili*

243

K a o g o d to s p o l j a n j i u s l o v i i v o t a p r i m o r a v a j u o v e k a na socijalne funkcije, tako i dua sadri k o l e k tivna odreenja, koja primoravaju na socijalizaciju miljenja i uverenja. Preobraaj mogunoga socijal noga prekoraenja i mogunoga samooteenja stra u u slubi dui podstakao je Hermasa na i s p u n j a vanje socijalnoga zadatka d u h o v n e prirode, koji za ondanje v r e m e , izvesno, nije bio ba od neznatnog znaaja. Da bi bio sposoban za izvrivanje toga zadatka, oevidno je nuno da mu dua razori i poslednju m o gunost erotske veze sa objektom. Ova poslednja m o g u n o s t j e n e a s n o s t p r e m a s a m o m s e b i . T i m e to s e Hermas svesno odrie erotike elje, on dokazuje samo da bi mu prijatnije bilo kad erotika elja ne bi u n j e m u p o s t o j a l a , ali n i k a k o n e d o k a z u j e d a o n stvarno n e m a erotikih namera i fantazija. Z a t o mu gospodarica-gospoa, dua, bespotedno otkriva e g z i stenciju n j e g o v a greha i time ga oslobaa i tajne v e zanosti za objekat. T i m e ona kao sud pobonosti p r e u z i m a o n u strast k o j a j e r a n i j e n a m e r a v a l a d a s e beskorisno utroi na objekat. Tu je m o r a o da b u d e uniten i poslednji ostatak, da bi se t i m e ispunio i s t o rijski zadatak, koji se sastojao u o d v a j a n j u oveka od ulne vezanosti, primitivne participation mystique. Za tadanja o v e k a ta je vezanost v e bila postala n e snosna. Stoga se m o r a l o pojaviti diferenciranje d u hovnoga, da bi se uspostavila psihika ravnotea. Svi filosofski pokuaji za uspostavljanje psihike r a v n o tee (aequanimitas), koji su se u g l a v n o m zgunjavah u s t o i k o m u e n j u , r a z b i l i su se o n j i h o v r a c i o n a l i zam. Um moe da da ravnoteu samo o n o m emu je um v e organ ravnotee. A l i za koliki b r o j ljudi i u k o j i m je v r e m e n i m a istorije bio on to? o v e k r e dovno mora da prema n e k o m s v o m stanju ima i s u protnost, da bi se prinudno naao u sredini. Na o s n o vu samoga u m a on, ipak, nikada ne m o e da napusti o n o to je u n e p o s r e d n o m stanju p u n o ivota i u l n o sti. T a k o p r o t i v m o i i u i v a n j a p r o l a z n o g a o n m o r a d a i m a r a d o s t v e n o g a , a p r o t i v strasti u l n o g a d a ima oduevljavanje natulnim. Koliko mu je ovo n e 244

osporno stvarno, toliko mu ono m o r a da bude prinud no delovno. Poto je uvideo stvarno postojanje svoje erotike elje, H e r m a s stie m o g u n o s t da dospe do priznanja metafizikoga realiteta, t j . time d u e v n a slika d o b i v a i onaj ulni libido koji, drei se sve dotle k o n k r e t n o g a o b j e k t a , a otada slike, d a j e idolu onaj realitet k o j i j e u l n i o b j e k a t o d v a j k a d a t r a i o s a m o z a se. T a k o dua m o e uticajno da govori i da s v o j i m p r a vima s uspehom pribavi vaenje. Posle gore saopten o g a r a z g o v o r a s R o d o m , n j e n a je slika iezla i n e b o se p o n o v o zatvorilo. Z a t o se sada pojavila n e k a stara gospoa u blistavoj haljini, koja Hermasa pouava da je njegova erotika elja grean i besmislen p o d u h v a t p r o t i v p o t o v a n j a d o s t o j n a d u h a , ali d a s e B o g n e l j u t i n a n j e g a z b o g t o g a , n e g o z a t o to o n , H e r m a s , trpi g r e h o v e s v o j e porodice. Na taj vesti nain libido se erotikoj elji p o t p u n o o d u z i m a i u n a j b l i e m o k r e tu p r e n o s i u s o c i j a l n i z a d a t a k . N a r o i t a f i n o a l e i u okolnosti da je dua odbacila sliku R o d e i dobila oblik stare ene, d a b i erotiki elemenat k o l i k o j e g o d m o g u n o stavila u pozadinu. D o c n i j e H e r m a s o t k r i v e n j e m s a z n a j e d a j e t a s t a r a e n a s a m a crkva, a t i m e se k o n k r e t n o - l i n o r a z r e a v a u a p s t r a k c i j u , i i d e j a dobiva injeninost i stvarnost, k o j u ranije nije i m a la. P o t o m m u stara ita tajanstvenu k n j i g u k o j a j e u p e r e n a p r o t i v p a g a n a i a p o s t a t a , ali o n n j e n s m i s a o n e m o e d a shvati. D o c n i j e o p e t u j e m o d a k n j i g a s a dri jednu misiju. Tako mu gospodarica-gospoa p r e d a j e n j e g o v zadatak, k o j i on i m a da izvri kao n j e n vitez. P o j a v l j u j e se i proba vrline. Jer uskoro zatim stara se H e r m a s u prividela i o b e a l a mu da e p o n o v o d o i o k o p e t o g a asa, d a m u o b j a s n i o t k r i v e n j e . H e r mas se uputio u polje, na ugovoreno mesto. K a d je tamo prispeo, nae postelju, pokrivenu duekom i fi n i m platnom. K a d sam te stvari video onde g d e lee, pie Hermas, v e o m a se zaudih, i tako rei spopadne me drhtanje, i kosa mi se nakostrei i k a o d a m e uhvati panian strah, j e r s a m o v d e b i o sam. K a d sam p o t o m p o n o v o doao sebi, setih se slave b o j e i o h r a b r i h se, p a d o h n a k o l e n a i p o n o v o G o s p o d u 245

i s p o v e d i h s v o j e g r e h e , k a o to s a m i r a n i j e b i o u i n i o . A o n a j e d o l a s a est m l a d i h l j u d i , k o j e s a m v e r a n i j e v i d e o , i stala p o r e d m e n e i p o e l a sluati k a k o s e m o l i m i svoje grehove Gospodu ispovedam. I ona me se dotakla i progovorila: ,Hermase, prekini sve m o l i tve radi svojih grehova. Moli se i za pravinost, da moe sa s o b o m poneti jedan deo toga.' I ona me je uzela za ruku, podigla i p o v e l a postelji, i rekla m l a d i m l j u d i m a : ,Idite i g r a d i t e ! ' A k a d s u m l a d i l j u d i otili i n a s d v o j e o s t a l i s a m i , r e e m i : , S e d n i a m o ! ' J a j o j r e k o h : , G o s p o d a r i c e , n e k a stari n a j p r e s e d n e . ' O n a r e e : ,Cini to ti k a e m , i sedni.' A l i k a d s a m ja po s v o j o j elji hteo da s e d n e m s desne strane, ona me p o k r e t o m ruke uputi da s e d n e m n j o j s leve strane. K a d s a m o t o m e r a z m i l j a o i b i o z a b r i n u t to m i n i j e d a l a d a s e d n e m s d e s n e s t r a n e , o n a m i r e e : ,Jesi l i alostan, H e r m a s e ? M e s t o na d e s n o j strani je za d r u ge, koji su se B o g u v e svideli i koji su za i m e trpeli. A tebi jo m n o g e stvari nedostaju da bi m o g a o s n j i ma da sedi. A l i ostani k a o dosad u s v o j o j prostoti, p a e s n j i m a d a sedi, i t a k o t r e b a d a s e d o g a a svima k a d su ispunili o n o to je b i o posao Onih i n o s i l i o n o to s u O n i n o s i l i . Erotiko nepoznavanje situacije bilo je Hermasu v e o m a blisko. Sastanak mu se svia najpre kao r o ite n a l e p u i o d v o j e n u m e s t u ( k a o to o n k a e ) . Nametena dragocena postelja na fantastian nain podsea na Erosa, tako da je n e m i r k o j i obuzima Hermasa kad je vidi veoma pojmljiv. On oevidno mora erotiku asocijaciju m o n o savlaivati da ne bi p a o u neprijatno raspoloenje. On, dodue, kao to se ini, ne uvia iskuenje, u k o l i k o to iskuenje n i j e m o d a pretpostavljeno ba u crtanju n j e g o v a nemira, kao samo s o b o m razumljivo, a ta asnost u o v e k a t a danjega vremena moda je pre moguna negoli u m o d e r n o g a oveka. Jer tadanji o v e k stajao je ipak, uopte uzev, svojoj prirodi jo blie negoli mi, i otuda je on pre mogao da neposredno opaa svoje prirodne reakcije i da ih p r a v i l n o u p o z n a j e . U t o m e sluaju njegovo ispovedanje grehova odnosilo bi se na opaa nje nesveta oseanja. U svakom sluaju, sledee pita246

n j e d a l i t r e b a d a s e d i d e s n o ili l e v o n a g o v e tava moralnu o p o m e n u , k o j u on prima od g o s p o d a rice. Iako su, n a i m e , u r i m s k i m p r o r i c a n j i m a z n a m e n j a k o j a su dolazila s l e v e strane vaila k a o povoljna, i p a k je i u G r k a i u R i m l j a n a l e v a s t r a n a b i l a u o p t e n e p o v o l j n a , n a ta u k a z u j e d v o s t r u k o z n a e n j e r e i s i n i s t e r . A l i k a o to d o k a z u j e m e s t o u t e k s t u k o j e neposredno sleduje, ovde postavljeno pitanje o d e s n o j i l e v o j strani n e m a , p r e s v e g a , n i k a k v a p o s l a s narodnim verovanjem, nego je biblijskog porekla i o e v i d n o s e o d n o s i n a M a t . 25, 3 3 : O v c e e p o s t a v i t i s desne strane sebi, a j a r c e s leve. Z b o g s v o j e b e z a zlene i k r o t k e p r i r o d e o v c e su alegorija dobrih, a jarci z b o g s v o j e n e o b u z d a n o s t i i previtosti slika zlih. T i m e to m u g o s p o d a r i c a n a m e n j u j e m e s t o n a l e v o j strani o n a g a n a l e p n a i n o b a v e t a v a o s v o m e r a z u mevanju za njegovu psihologiju. K a d je Hermas za u z e o s v o j e m e s t o n a l e v o j strani, i t o m a l o s n u d e n , k a k o on istie, u p u u j e ga gospodarica na vizionarnu sliku, k o j a se razvija p r e d n j e g o v i m oima. On vidi kako mladii, potpomognuti desetinama hiljada d r u gih ljudi, podiu golemu kulu, ije se kamenje pri ljubljuje j e d n o uz drugo kao saliveno. Ovakva n a r o i t o v r s t a i n e r a z o r i v a k u l a z n a i c r k v u , k a o to H e r m a s d o z n a j e . Gospodarica je crkva, i k u l a takoe. V e s m o u atributima lauretanskog molepstvija videli da se Marija oznaava kao Turris Davidica i Turris eburnea, kao kula od slonove kosti. ini se da je o v d e r e o j e d n a k o m ili s l i n o m z n a e n j u . N e s u m n j i v o k u l a i m a z n a e n j e vrstog i zatienog, k a o u psalmu 61, 4: Ti si m o j e utoite, jaka kula od neprijatelja. Izvesna slinost sa g r a e n j e m vavilonske kule bie o v d e po svoj prilici iskljuena zbog naroito intenziv n i h u n u t r a n j i h p r o t i v r a z l o g a , ali u j e d n a k o j m e r i i nagovetena, jer je Hermas, s b o l o m gledajui nepre stane s h i z m e i j e r e t i k e p r e p i r k e , m o r a o da pati isto onako kao sve druge mislilake glave one sfere. Taj utisak b i e i n a j o s n o v n i j i razlog za pisanje o v o g a i s p o v e d n o g a spisa, k a o t o m o e m o r a z a b r a t i i z o n o g a nagovetaja da je otkrivena knjiga uperena protiv pagana i apostata. Heteroglosija, z b r k a jezika, k o j a je 247

onemoguila graenje vavilonske kule, vladala je g o tovo sasvim ba u p r v i m v e k o v i m a hrianske crkve i iziskivala oajna naprezanja od vernika da bi o v e k p o s t a o g o s p o d a r tih k o n f u z i j a . K a k o j e t a d a n j e h r i anstvo bilo daleko od toga da sainjava stado p o d j e d n i m pastirom, bilo j e sasvim p r i r o d n o to j e H e r mas teio da nae m o n o g a pastira, poimena, kao i onaj vrsti i pouzdani oblik koji je elemente nanesene etirma vetrovima, sa brda i iz mora, stameno u j e d i njavao u jednu celinu. Htonsko uenje, ulnost u svima svojim razno v r s n i m oblicima, sa s v i m p r i a n j a n j e m za ari okoline i sa s v o j o m prinuenou da psihiku energiju rasipa na bezgranino raznovrsne stvari sveta jeste glavna prepona za potpunost jednoga jedinstveno upravlje n o g a stava. U k l a n j a n j e o v e p r e p o n e m o r a l o je, dakle, da b u d e jedan od najvanijih zadataka onoga v r e m e n a . S t o g a j e s a s v i m r a z u m l j i v o to n a m s e u p o i m e n u (pastiru) H e r m a s o v u i z n o s i p r e d o i b a s a v l a ivanje toga zadatka. V e s m o videli kako su se p r vobitno erotiko uzbuenje i n j i m e razreena energija preneli u personifikaciju nesvesnoga kompleksa, u figuru eklesije, stare gospoe, k o j a s v o j i m vizionarn i m p o j a v l j i v a n j e m otkriva spontanost k o j a j o j lei u osnovi. Tu d o z n a j e m o dalje da stara g o s p o a , c r k v a , postaje sad v e tako rei kula, j e r k u l a je t a k o e crkva. Ovaj prelazak iznenauje nas, jer veza kule sa starom g o s p o o m ne m o e se odmah uvideti. Ali n a m atributi Marije u lauretanskom molepstviju p o m a u d a p o e m o p r a v i m t r a g o m , j e r o n d e , k a o to je spomenuto, nalazimo devojku-majku oznaenu kao kulu. O v a j a t r i b u t v o d i p o r e k l o iz Pesme nad pesmama IV, 4: Sicut turris D a v i d c o l l u m tuum, quae aedific a t a est c u m p r o p u g n a c u l i s ( V r a t t i j e k a o k u l a D a vidova, sazidana za oruje). VII, 4: C o l l u m t u u m sicut turris eburnea (Vrat ti je kao kula od s l o n o v e kosti). S l i n o V I I I , 10: E g o muris, et ubera m e a sicut turris (Ja s a m zid, i d o j k e su m o j e kao kule). 248

Pesma nad pesmama j e , k a o t o je p o z n a t o , z a pravo profana ljubavna pesma, moda epitalamija (svadbena pesma), k o j o j su ak i jevrejski naunici jo v e o m a kasno odricali kanonsko priznanje. Ali m i stiko tumaenje volelo je da zarunicu shvati kao i z r a i l j s k i n a r o d , a z a r u n i k a k a o B o g a , J a h v a , i to iz pravilna instinkta, n a i m e da i erotsko oseanje p r e nese u boji odnos p r e m a e l o m narodu. Iz istoga r a z l o g a i h r i a n s t v o se d o k o p a l o Pesme nad pesmama, da zarunika shvati k a o Hrista, a zarunicu k a o c r k v u . Psihologiji srednjega veka izvanredno je pristajala ova analogija, i ona je izazvala sasvim otvorenu hris t o v s k u e r o t i k u t a d a n j e m i s t i k e , z a ta j e Mehtilda i z Magdeburga j e d a n o d n a j s j a j n i j i h p r i m e r a . I z t o g a duha proizilo je lauretansko molepstvije. O n o se u i z v e s n i m a t r i b u t i m a D e v e M a r i j e o s l a n j a n a Pesmu nad pesmama. T o s m o v e p o k a z a l i z a s i m b o l k u l e . V e grki oci upotrebljavaju ruu kao atribut M a r i j i n , z a j e d n o s l j i l j a n o m , t a k o e s e o s l a n j a j u i n a Pe smu nad pesmama 2, 1 s: E g o f l o s c a m p i et l i l i u m c o n v a l l i u m . S i c u t l i l i u m i n t e r s p i n a s , sic a m i c a m e a i n t e r f i l i a s (Ja s a m r u a s a r o n s k a , l j i l j a n u d o l u . S t o je ljiljan m e u trnjem, to je draga m o j a m e u d j e vojkama). U srednjovekovnim himnama Mariji m n o g o u p o t r e b l j a v a n a s l i k a j e z a t v o r e n v r t i z Pesme nad pesmama 4, 12 (Hortus conclusus, soror mea sponsa) i zapeaen studenac (P. n a d p. 4, 12: fons signatus). N e o s p o r n o erotiku p r i r o d u ovih u p o r e e n j a p r i m i l i s u o c i i z r i n o k a o t a k v u . T a k o Amvrosije, na primer, zatvoren vrt objanjava kao devianstvo ( v i r g i n i t a s ) , (De inst. virg. c. 10). I s t o t a k o Amvro sije ( C o m . i n a p o c . c . 6 ) u p o r e u j e M a r i j u s a M o j s i j e v o m koarom od trske: per fiscellam scirpeam, b e a t a v i r g o d e s i g n a t a est. M a t e r e r g o f i s c e l l a m s c i r p e am in qua Moses ponebatur, praeparavit, quia sapientia deij q u a e est f i l i u s d e i , b e a t a m M a r i a m v i r g i n e m elegit, in cuius u t e r o h o m i n e m , cui p e r unitatem p e r s o n a e c o n j u n g e r e t u r , f o r m a v i t . Augustin s e d o c n i j e slui estim u p o r e e n j e m talama (lonice) za Mariju, opet s izrinim ukazivanjem na anatomski smisao: elegit sibi t h a l a m u m castum, u b i c o n j u n g e r e t u r 249

s p o n s u s s p o n s a e ( s e r m . 192) i p r o c e s s i t d e t h a l a m o s u o , i d est, d e u t e r o v i r g i n a l i ( s e r m . 124). T u m a e n j e s u d a (vas) k a o u t r o b e ( u t e r u s ) m o g l o b i , p r e m a t o m e , v a i t i k a o u t v r e n o k a d Amvrosije paralelno s gorenavedenim Augustinovim mestom k a e : n o n d e t e r r a , s e d d e c o e l o vas s i b i h o c , p e r q u o d d e s c e n d e r e t , e l e g i t , et s a c r a v i t templum pudoris (De instit. virg. c. 5 ) . I u g r k i h o t a c a o z n a i v a n j e k a o oTCEuog- ( s u d , G e f a s s ) n i j e r e t k o . I tu o s l a n j a n j e na e r o t i k u a l e g o r i k u Pesme nad pesmama n i j e n e v e r o v a t n o , iako se izraz vas u tekstu V u l g a t e ne p o j a v l j u j e , ali s e p o j a v l j u j e s l i k a p e h a r a i p i j e n j a , 7. 2: U m b i l i c u s tuus crater tornatilis, n u n q u a m i n d i g e n s poculis. V e n t e r tuus sicut a c e r v u s tritici, vallatus lilis ( P u p a k j e t v o j k a o p e h a r o k r u g a o , k o j i nikad nije bez mirisna vina. T r b u h je tvoj kao stog penice, ograen ljiljanima). Paralelno sa smislom prve reenice ide uporeenje Marije s uljanicom udovice iz Sarepte u majstorskim pesmama K o l m a r skoga rukopisa (K. Bartsch. Stuttgart, 1862): S a r e p ta in S v d o n i e n lant dar Helyas w a r t gesant zuo einer w i t w e n diu in solte neren, der glicht m i n lip w o l w i r u e c l i c h , d o d e n p r o p h e t e n sant i n m i c h g o t und uns wolt diu tiurunge verkeren. Paralelno s d r u g o m r e e n i c o m k a e Amvrosije: i n q u o v i r g i n i s u t e r o s i m u l a c e r v u s t r i t i c i e t lilii f l o r e s g e r m i n a b a t : q u o n i a m et g r a n u m tritici generabat et lilium, etc. K a t o l i k i i z v o r i ( S a l z e r , Sinnbilder und Beinamen Mariens) z a s i m b o l i k u s u d a n a v o d e v e o m a d a l e k a m e s t a , k a o , na p r i m e r , Pesmu nad pesmama 1, 1: Osculetur me osculo oris sui: q u i a meliora sunt u b e r a tuo v i n o [Da m e h o e d a p o l j u b i p o l j u p c e m usta svojih, j e r t v o j a l j u b a v (zapravo d o j k e ) slaa j e o d v i n a ] ; t a v i e , Knj. postanja I I 16, 3 3 I r e e M o j s i j e A r o n u : u z m i krag, i n a s p i p u n g o m o r m a n e , i metni pred Gospoda da se uva od kolena do kolena vaega. O v e izvetaene veze pre govore protiv biblijskoga porekla simbolike suda negoli za to p o reklo. Za mogunost izvanbiblijskoga porekla uopte govori injenica da srednjovekovna himna Mariji slobodno uzima svoja uporeenja odasvuda i tako 250

rei sve to je n e k a k o d r a g o c e n o d o v o d i u vezu sa D e v o m M a r i j o m . T o to j e s i m b o l s u d a v e v e o m a star on v o d i p o r e k l o iz III do IV v e k a ne g o vori protiv njegova svetovnoga porekla, jer v e oci behu skloni izvanbiblijskim paganskim u p o r e e n j i m a , k a o t o s u , na p r i m e r , Tertulijan, Augustin i drugi uporeivali D e v u sa jo neobesveenom z e m ljom, sa jo neoranom njivom, izvesno ne bez pogledanja na K o r u Eleusinskih misterija. Takva u p o r e enja dobivala su oblik iznad paganskih modela na isti n a i n k a o to j e Kimon ( C u m o n t ) p o k a z a o z a ranu srednjovekovnu crkvenu ilustraciju knjige na primeru Ilijina uzlaska na n e b o , koji se rado drao nekoga antikoga mitranskoga obrasca. U razlinim obiajima, najvie u premetanju Hristova roenja na natalis soli invicti, ugledala se c r k v a na p a g a n ski o b r a z a c . Hijeronim u p o r e u j e D e v u M a r i j u s a suncem k a o m a j k o m s v e t l o s t i . O v a o z n a a v a n j a i z vanbiblijske prirode m o g u da vode poreklo samo iz tadanjih j o estih paganskih oblika posmatranja. Stoga je sasvim opravdano ako se ovek kraj sim bola suda sea i tadanje d o b r o poznate i daleko r a irene gnostike simbolike suda. Iz onoga v r e m e n a sauvan je velik b r o j g e m a sa s i m b o l o m suda, v r a sa znaajnim krionim vezama, koji odmah podsea na uterus i l i g a m e n t a lata. O v a j sud o b e l e a v a se po Materu ( M a t t e r ) k a o V a s e o f S i n , m o d a u s u p r o t nosti p r e m a h i m n a m a Mariji, k o j e n j u slave kao vas v i r t u t u m . King ( K i n g ) (The Gnostics and their remains, p . 111) o s p o r a v a o v o s h v a t a n j e k a o p r o i z v o l j no i p r i d r u u j e se Kelerovu ( K o h l e r ) s h v a t a n j u da se ( u g l a v n o m egipatska) slika na g e m a m a odnosi na krage dolapa koji je nilsku v o d u izvlaio na polja, a na to u k a z u j u i naroite veze, k o j e su o e v i d n o s l u ile za u v r i v a n j e kraga za toak. O p l o a v n a d e l a t n o s t k r a g a m o e s e u a n t i k o j f r a z e o l o g i j i izraziti kao oploivanje Iside s e m e n o m Ozirisovim, kako
100 101

IM lila terra c u n d a t a , etc. 101 V e r i t a s n a t u s est.

virgo

nondum orta est,

pluviis quia

nec

imbribus

foe-

de terra

Christus

de virgine

251

K i n g p r i m e u j e . ee se na sudu nalazi vi jaa za ito, v e r o v a t n o s o b z i r o m na mvstica v a n n u s Jacchi, XxEvov, f i g u r a t i v n o m e s t o r o e n j a p e n i n o g a z r n a , simbola boga plodnosti. ( U p o r . Jung, Wandl. und Symb. der Libido, p. 319.) O b i a j je b i o u g r k o j s v a d b e n o j c e r e m o n i j i da se nevesti stavi na glavu v i j a a n a p u n j e n a p l o d o v i m a , o e v i d n e ini za plodnost. O v o shvatanje susreta se sa starom egipatskom p r e d s t a v o m d a s v e p r o i z l a z i i z p r a v o d e , i z N u a ili N u t a , k o j a j e i d e n t i f i k o v a n a s a N i l o m ili o k e a n o m . N u s e p i e t r i m a loncima, t r i m a vodenim znacima i z n a k o m neba. U himni posveenoj Ptah-Tenenu stoji: T v o r c e zrna, k o j e proizlazi iz n j e g a u n j e g o v u i m e nu Nu Stari, k o j i o p l o a v a v o d e n u m a s u n e b e s k u i k o j i ini da v o d e izbijaju na b r d i m a , da dadu ivot m u k a r c u i e n i fV. B a d ( W . B u d g e ) , The Gods oj the Egvptians, 1904, I, 5 1 1 ] . S e r V a l i s B a d o b r a t i o mi je panju na to da simbolika uterusa postoji jo i d a n a s u j u n o m z a l e u E g i p t a k a o i n i za k i u i plodnost. Jo se katkad deava da uroenici u g r m u ubiju enu, te joj izvade uterus da se tim organom koriste u m a i j s k i m ritusima [Upor. Talbot (P. A m a u r y T a l b o t ) , In the shadow of the bush, p. 67, 74, s s ] . A k o z a m i s l i m o k a k o s u c r k v e n i o c i b i l i p o d j a k i m uticaj em gnostikih predstava i pored n a j j a ega otpora protiv o v i h jeresi, onda se m o e razumeti da je ba u simbolici suda probio k o m a d hrianski primenljivoga paganstva, i to utoliko lake ukoliko je potovanje M a r i j e po sebi v e paganski ostatak, koji je hrianskoj crkvi osiguralo nasledstvo Velike M a t e r e ( M a g n a M a t e r ) , I s i d e i d r u g i h . I s l i k a Vas sapientiae p o d s e a n a g n o s t i k i o b r a z a c , naime na Sofiju, o v a j z a g n o s u t a k o z n a a j a n s i m b o l . Ja sam se zadrao na simbolici suda malo due n e g o to su m o j i itaoci oekivali. A l i to s a m uinio i z o d r e e n a r a z l o g a , n a i m e z a t o to m i j e s t a l o d a o n u za rani srednji v e k tako karakteristinu legendu o G r a l u psiholoki o s v e t l i m u n j e n o j vezi sa s l u b o m eni. Religiozna centralna predstava o v o g a m n o g o struko variranoga legendnoga gradiva jeste sveti sud, jedna, k a o to j e s v a k o m e o e v i d n o , sasvim n e h r i 252

 a n s k a slika, k o j o j p o r e k l o t r e b a traiti d r u g d e , a n e u k a n o n s k i m i z v o r i m a . M e n i se, p r e m a g o r n j e m , i n i d a j e t o p r a v i k o m a d g n o s e , k o j i j e ili t a j n o m t r a d i c i j o m n a d i v e o z a t i r a n j e j e r e s i ili z a s v o j e v a skrsavanje zahvaljuje nesvesnoj reakciji protiv vla d a v i n e z v a n i n o g a h r i a n s t v a . D a l j i i v o t ili n e s v e sno vaskrsavanje simbolike suda dokazuje pojaanje enskoga principa u tadanjoj mukoj psihologiji. S i m b o l i s a n j e u z a g o n e t n o j slici z n a i o d u h o v l j a v a n j e erotike oivljene slubom eni. Ali o d u h o v l j a v a n j e znai uvek zadravanje libidne koliine, koja bi se inae neposredno u seksualnosti iivela. A k o se takva l i b i d n a k o l i i n a z a d r i , o n d a istina, p r e m a i s k u s t v u , j e d a n d e o n j e tee u o d u h o v l j e n i izraz, a drugi d e o odlazi u n e s v e s n o i tu d e l u j e na izvesno o i v l j a v a n j e k o r e s p o n d e n t n i h slika, k o j e s e i z r a a v a j u b a u s i m b o l u suda. S i m b o l ivi z a d r a v a n j e m izvesnih l i b i d nih oblika i sa s v o j e strane p o n o v o utie na zadra v a n j e tih libidnih oblika. Razreavanje simbola znai i s t o t o i o t i c a n j e l i b i d a n e p o s r e d n i m p u t e m , ili b a r s j e d n o m gotovo nesavladljivom prinuenou ka n e posrednoj primeni. Ali ivi simbol obajava tu o p a s n o s t . S i m b o l g u b i s v o j u t a k o r e i m a g i j s k u ili, a k o se hoe, oslobodilaku snagu i m je saznana n j e g o v a razreljivost. Stoga simbol koji deluje m o r a da ima n e k u osobinu k o j a se ne m o e napasti. To m o r a da b u d e n a j b o l j i m o g u i izraz svagdanjega p o g l e d a n a svet, izraz k o j i ba po smislu ne m o e biti n a d m a e n ; zatim, on mora poimanju da b u d e toliko dalek da kri tikom intelektu nedostaju sva sredstva za m o g u nost valjanog rasturanja i, naposletku, n j e g o v a estetika forma m o r a da b u d e uverljiva pred oseanjem, tako da se protiv n j e ne m o g u dii nikakvi a r g u m e n ti emocionalne prirode. Simbol Grala oevidno je za izvesno v r e m e ispunjavao te zahteve, i toj o k o l n o sti z a h v a l j i v a o j e z a s v o j i v i u t i c a j , k o j i se, k a o t o pokazuje p r i m e r Vagnerov, n i j e ni danas sasvim ugasio, iako nae v r e m e i naa psihologija nezaustav ljivo iziskuju n j e g o v o rasturanje. Opte zvanino hrianstvo p o n o v o je usisalo gnostike elemente koji se o b j a v l j u j u u psihologiji 253

slube eni i smestilo ih u p o j a a n o p o t o v a n j e M a rije. Ja sam odabrao lauretansko molepstvije, kao p o znat primer o v o g asimilacionog procesa, iz v e o m a v e likog b r o j a drugih isto tako interesantnih m a t e r i j a li ja. S o v o m asimilacijom optem hrianskom s i m b o l u p r o p a o je n a j p r e u slubi eni razvijani p u p o ljak d u e v n e kulture m u k a r e v e . N j e g o v a dua, k o j a se razvijala u slici s a m o o d b r a n e g o s p o d a r i c e , i z g u bila je individualni izraz s v o j i m p r e l a s k o m u opti simbol. T i m e se izgubila i m o g u n o s t individualnoga diferenciranja, ona je potisnuta kolektivnim izrazom. Takvi gubici obino uvek imaju rave posledice, koje su i u o v o m sluaju uskoro sebi pribavile v a e n j e . D o k se, n a i m e , d u e v n a v e z a p r e m a e n i i z r a a v a l a k o l e k t i v n i m p o t o v a n j e m Marije, slika ene gubila je vrednost na koju ljudsko bie ima izvesno prirodno p r a v o . O v a vrednost, k o j a s v o j p r i r o d a n izraz nalazi u i n d i v i d u a l n o m izboru, prelazi, kad se individualni izraz n a d o k n a d i k o l e k t i v n i m , u nesvesno. U n e s v e s n o m slika ene d o b i v a o p s e d n u e , k o j e o i v l j u j e infantilno-arhaine dominante (Upor. za ovaj p o j a m Jung, Die Psvchologie der unbewussten Prozesse. Z i i r i c h , 1917). R e l a t i v n o o b e z v r e d n o i v a n j e r e a l n e ene k o m p e n z u j e se d e m o n s k i m crtama na taj nain to se svi nesvesni sadraji, u k o l i k o su aktivisani otcepljenim libidnim koliinama, pojavljuju projici rani na objekat. Relativno obezvrednoivanje ene z n a i : m u k a r a c j e v o l i u i z v e s n o m s m i s l u m a n j e , ali se zato ena p o j a v l j u j e kao progoniteljica, t j . kao v e tica. Na taj nain, s p o j a a n i m p o t o v a n j e m M a r i j e i z b o g n j e g a , r a z v i l o se t r a b u n j a n j e o v e t i c a m a , ta neugasna sramotna ljaga docnijega srednjega veka. A l i to nije bila jedina posledica. O t c e p l j e n j e m i p o t i skivanjem vane progresivne tendencije nastalo je uopte izvesno aktivisanje nesvesnoga. I o v o aktivisanje nije moglo u optem hrianskom simbolu nai nikakav d o v o l j a n izraz, j e r bi adekvatni izraz p o s t o jao najpre u individualnim izraajnim oblicima. Ah ova okolnost spremila je zemljite za jeresi i shizme. Od toga se hrianski orijentisana svest m o r a l a f a natiki braniti. B e z u m n o s t strahota inkvizicije bila 254

je natkompenzovana sumnja, koja se nametala od strane nesvesnog i k o j a je naposletku izazvala j e d n u od najveih shizmi crkve, naime reformaciju. Iz ovoga duega raspravljanja dobivamo ovaj u v i a j : poli smo od one vizije Hermasove u k o j o j je on v i d e o k a k o se podizala neka kula. Stara gospoa, k o j a je ranije o sebi rekla da je kula, o b j a n j a v a d o c nije kulu kao simbol crkve. N j e n znaaj prelazi time na kulu, k o j o m se bavi i c e o dalji tekst poimena. Sad je za Hermasa re o kuli, a ne vie o staroj g o spoi, a kamoli o realnoj Rodi. T i m e je izvreno o d reivanje libida od realnoga objekta i njegovo p r e noenje na simbol, n j e g o v o prevoenje u funkciju simbola. Ideja opte i jedinstvene crkve, izraena s i m b o l o m j e d n e kao iz stene isklesane i n e o b o r i v e kule, postaje time u duhu Hermasovu stvarnost k o j a se vie ne m o e vraati u prolost. Odreenje libida od objekta premeta je u unutranjost subjekta, ime se aktiviu slike nesvesnoga. O v e slike su arhaini izrazni oblici, k o j i postaju simboli, a svi se sa s v o j e strane opet p o j a v l j u j u k a o ekvivalenti za objekte koji su relativno izgubili vrednost. Ovaj proces je u s v a k o m s l u a j u star k o l i k o i o v e a n s t v o , j e r se s i m boli nalaze v e m e u reliktima doistorijskoga o v e ka, kao i u najniega tipa o v e k a k o j i danas j o ivi. Pri obrazovanju simbola, dakle, oevidno je da m o r a biti rei i o bioloki v e o m a vanoj funkciji. K a k o s i m b o l m o e d a i v i s a m o t i m e to o b j e k a t r e l a t i v n o g u b i v r e d n o s t , t o o n o e v i d n o slui i c i l j u o b e z v r e d noivanja objekta. K a d bi objekat imao neuslovljenu vrednost, on bi bio i neuslovleni odreiva s u b jekta, i time bi bila unitena sloboda delanja, j e r ni relativna sloboda pored neuslovljenog determinisanja o b j e k t o m ne bi vie mogla postojati. Stanje apsolut ne vezanosti za objekat znai isto to i p o t p u n o e k s teriorisanje p r o c e s a svesti, t j . istovetnost s u b j e k t a i objekta, a time je unitena svaka mogunost sazna nja. O v o stanje nalazi se u ublaenoj f o r m i j o i d a nas u primitivna oveka. Takozvane projekcije, na k o j e esto nailazimo pri p r a k t i k o j analizi, nisu t a k o e nita d r u g o n e g o ostaci p r v o b i t n e istovetnosti 255

subjekta s objektom. Takvim stanjem uslovljeno iskljuivanje saznanja i n e m o g u n o s t svesna iskustva znae znatne gubitke u sposobnosti prilagoivanja, koja je veoma vana za oveka od prirode nenaoru ana i nezatiena, sa n j e g o v i m p o t o m s t v o m k o j e je dui niz godina nie vrednosti u odnosu p r e m a i v o tinjama. Ali besaznajno stanje i sa stanovita a f e k tivnosti znai opasnu inferiornost, ukoliko istovetnost oseanja s o s e a n i m o b j e k t o m utie na to da, p r v o , neki o b j e k a t m o e vriti k o j e g o d j a k o d e j s t v o n a subjekat i, drugo, da neki afekat subjekta bez p r e p o n a obuhvata i o b j e k a t i vri nasilje. Sta p o d tim razumevam, ilustruje jedna epizoda iz ivota B u m a n a : n e k i B u m a n i m a o j e m a l e n a sina, k o j e g a j e v o l e o s karakteristinom n e n o m m a j m u n s k o m ljubavlju primitivca. Ova ljubav je, da kaemo pravo psiho loki, p o t p u n o autoerotina, t j . subjekat voli samoga s e b e u o b j e k t u . O b j e k a t slui p r i t o m e u n e k u r u k u kao erotiko ogledalo. Jednoga dana posle ribanja v r a a s e B u m a n k u i s r d i t , j e r nita n i j e u l o v i o . K a o uvek, i tada je malian istrao radosno pred n j e g a , ali g a j e o t a c z g r a b i o i n a m e s t u m u z a v r n u o i j u . R a z u m e se, o n j e p o t o m m r t v o d e t e o p l a k i v a o s istom neprisebnou s k o j o m ga je ranije zadavio. O v a j sluaj jasno p o k a z u j e istovetnost objekta sa svagdanjim afektom. Jasno je da ovakav mentali tet spreava u hordi svaku organizaciju k o j a u vioj m e r i d o p u t a zatitu. S t o g a j e o n s o b z i r o m n a r a z mnoavanje i umnoavanje speci ja nepovoljan ini lac, i zato se k o d specije j a k o m vitalnou m o r a p o t i s k i v a t i i p r e u o b l i a v a t i . Iz t o g a c i l j a p r o i z l a z i i n j e m u slui s i m b o l t i m e to o d o b j e k t a o d v a j a i z v e s n u koliinu libida, t i m e mu relativno oduzima vrednost i na taj nain daje subjektu n e k u nadvrednost. A l i ova nadvrednost odnosi se na nesvesno u subjekta. T i m e se subjekat stavlja izmeu spoljanje i u n u tranje determinante, i otuda nastaje mogunost i z bora i relativna sloboda subjektova. S i m b o l u v e k proizlazi iz arhainih ostataka, iz p l e m e n s k o - i s t o r i j s k i h e n g r a m a , o i j o j se starosti i p o r e k l u m o e m n o g o s p e k u l i s a t i , ali n i t a o d r e e n o 256

zakljuiti. Bilo bi i sasvim nepravilno kad b i s m o hteli da simbole izvodimo iz linih izvora, na primer iz individualno potisnute seksualnosti. T a k v o potiskiva n j e m o e najvie da dobavi koliinu libida, k o j a aktivie arhaini engram. A l i engram odgovara nasleen o m nainu funkcije, koji svoje postojanje ne duguje moda n e k o m sekularnom seksualnom potiskivanju, nego injenici nagonskoga diferenciranja uopte. Ali nagonsko diferenciranje bilo je i jeste bioloki nuna mera, k o j a nije moda svojstvena samo vrsti ovek, n e g o se isto tako manifestu je u p o l n o j zakrljalosti pele radilice. O v o poreklo simbola, u naem sluaju simbola suda, ja sam izveo iz arhainih predstava. K a o to j e o v o m s i m b o l u o s n o v a p r a p r e d s t a v a u t e r u sa, t a k o i z a s i m b o l k u l e m o e m o n a s l u i v a t i s l i n o poreklo. Simbol kule m o g a o bi pripadati nizu onih, u osnovi uzev, falikih simbola kojima je bogata istorija simbola. Da se ba u o n o m trenutku kad Hermas pri pogledu na primamljivu postelju m o r a potiskivati e r o t i k u f a n t a z i j u n a m e e f a l i k i s i m b o l , to p o s v o j prilici o d g o v a r a erekciji, nije udnovato. Mi smo v i deli da su i drugi simbolski atributi d e v o j k e - c r k v e nesumnjivo erotikoga porekla, kao takvi v e zbog s v o j e g a p o r e k l a p o t v r e n i Pesmom nad pesmama i, pored toga, jo od otaca izrino tumaeni kao takvi. Simbol kule u lauretanskom molepstviju vodi p o r e k l o iz istoga izvora i m o g a o bi zato da i m a i slinu osnovu znaenja. Atribut kule o d slonove kosti jeste nesumnjivo erotike prirode, jer se odnosi na b o j u i g l a t k o u k o e ( P e s m a nad p. 5, 14: N j e g o v o t e l o j e k a o ista s l o n o v a a ) . A l i i s a m u k u l u s u s r e t a m o u n e s u m n j i v o e r o t i k o j v e z i u Pesmi nad pe smama 8 , 1 0 : J a s a m z i d i d o j k e s u m o j e k a o k u l e . T i m e se istiu dojke, dakle n j i h o v a puna i n a p r e g n u t a k o n s i s t e n c i j a , m o d a s l i n o k a o 5 , 15: N j e g o v a bedra su kao mramorni stubovi. T o m e odgovara i 7, 5: T v o j vrat je kula od slonove kosti i T v o j nos je kao kula na Libanu, ime se misli na vitkou u z rasta. O v i a t r i b u t i v o d e p o r e k l o i z o s e a j a d o d i r a i organskih oseaja, koji se stavljaju u objekat. K a o to se s u m o r n a v o l j a p o j a v l j u j e k a o siva, a radosna
17 Jung, Odabrana dela, V

257

kao svetla i arovita, tako stoji stvar i s oseajima dodira p o d uticaj em subjektivnih seksualnih oseaj a, u o v o m sluaju oseaja erekcije, iji se kvaliteti p r e n o s e na o b j e k a t . E r o t i k a p s i h o l o g i j a Pesme nad pesmama p r i m e n j u j e u s u b j e k t u i z a z v a n e s l i k e na objekat radi povienja n j e g o v e vrednosti. A l i c r k v e na psihologija p r i m e n j u j e iste slike da l i b i d o u p r a v i na o b j e k a t u s l i c i , a p s i h o l o g i j a H e r m a s o v a u z d i e n e s v e s n o izazvanu sliku n a j p r e do cilja po sebi, da tu ovaploti onu misao koja je v e o m a vana za ta danji mentalitet, n a i m e za stabilizaciju i organiza ciju n o v o d o b i v e n o g a hrianskoga pogleda na svet i stava.

b)

Relativnost

pojma

Bogu

Majstora

Ekeharta

Proces kroz koji je Hermas proao predstavlja u m a l o m o n o to s e u r a n o j s r e d n j o v e k o v n o j p s i h o l o giji deavalo u velikom: novo otkrie ene i obrazo vanje enskoga simbola Grala. Hermas je video R o d u u n o v o j s v e t l o s t i , ali t i m e o d r e e n a k o l i i n a l i b i d a pretvorila mu se pod rukama u ispunjavanje njegova savremenoga zadatka. Po m o m e miljenju, za nau psihologiju karakte r i s t i n o j e t o to n a p r a g u n a j n o v i j e g a v r e m e n a s t o j e dva duha k o j a su izvrila snaan uticaj na srca i g l a v e m l a d o g a n a r a t a j a : Vagner i Nie; p r v i je b r a nilac ljubavi, koji u s v o j o j muzici daje maha celoj skali o s e a j n i h t o n o v a o d T r i s t a n a p a s v e d o l e d o r o d o s k v r n i l a k e strasti, i o d T r i s t a n a p a s v e g o r e d o najvie duhovnosti Grala; drugi je branilac moi i p o b e d n i k e v o l j e i n d i v i d u a l n o s t i . Vagner u s v o m n a j v i e m i p o s l e d n j e m izrazu n a d o v e z u j e na legendu o G r a l u , k a o Gete na Dantea, a Nie na s l i k u g o s p o d ske kaste i gospodskoga morala, kako ga je srednji v e k vie no jedared ostvario u m n o g i m h e r o j s k i m i vitekim likovima plave kose. V a g n e r raskida o k o v e k o j i s u stezali l j u b a v , N i e r a z b i j a p l o e v r e d n o s t i koje su okivale individualnost. Oba tee slinom c i l j u , ali s t v a r a j u n e i s c e l j i v r a s c e p , j e r g d e j e l j u b a v , 258

tu ne vlada nikakva m o pojedinca, a gde pojedinca, tu ne vlada nikakva ljubav.

je

mo

To to trojica od n a j v e i h n e m a k i h d u h o v a u svojim najveim delima nado vezu ju na ranu srednjov e k o v n u psihologiju, ini mi se da dokazuje da je ba ono v r e m e ostavilo jedno pitanje na k o j e otada jo nije donesen odgovor. M o r a m o pokuati da se t o m e pitanju malo vie p r i b l i i m o . M e n i se, n a i m e , i n i k a o d a j e o n o s t r a n o n e t o to s e i z r a a v a l o u i z v e s n i m v i t e k i m r e d o v i m a t a d a n j e g a v r e m e n a , i z a ta s e i n i d a j e s v o j i z r a z n a l o u l e g e n d i o G r a l u , b i l o k l i c a ili p u p o l j a k nove orijentacione mogunosti, nova simbola. Nehrianstvenost, resp. gnostiki karakter simbola o G r a lu ukazuje na one rane hrianske jeresi, na one d e limino snane zaetke koji u sebi kriju obilje s m e lih i sjajnih ideja. Ali gnosa p o k a z u j e nesvesnu psi hologiju u najbogatijem razvitku, ak u perverznoj b u j n o j izrasli, d a k l e u p r a v o o n a j e l e m e n a t k o j i s e najvie odupire regulae fidei (pravilu vere), o n o p r o metej sko i stvaralako, k o j e se klanja samo vlastitoj dui, a nikako k o l e k t i v n o m merilu. U gnosi nalazimo, razume se u g r u b o m obliku, o n u v e r u u m o vlasti toga otkrivenja i vlastitoga saznanja k o j a je n e d o stajala d o c n i j i m v e k o v i m a . O v a v e r a i m a s v o j e p o reklo u p o n o s n o m oseanju vlastitoga srodstva sa B o gom, koje se ne podvrgava nikakvoj ljudskoj odred bi, i k o j e u datom sluaju ak i b o g o v e savlauje s n a g o m saznanja. U gnosi lei p o e t a k o n o g a puta koji vodi do psiholoki tako znaajnih saznanja n e m a k e mistike, koja je cvetala ba u o n o v r e m e o k o m e mi govorimo. Karakteristino je za pitanje koje je pred nama da se seamo i najveega mislioca o n o ga v r e m e n a , Majstora Ekeharta. K a o to su se u v i tetvu primeivali znaci n o v e orijentacije, tako n a m se u E k e h a r t a p o j a v l j u j u n o v e m i s l i , m i s l i i s t e duevne o r i j e n t a c i j e k o j a j e p o k r e n u l a Dantea d a i d e za s l i k o m B e a t r i i n o m u p o d z e m l j e n e s v e s n o g a , a nadahnula pevae koji su pevali predanja o Gralu. N a alost, i z l i n o g a ivota E k e h a r t o v a n i j e n a m p o z n a t o n i t a to b i n a m o b j a s n i l o p u t k o j i m j e o n d o 17'

259

s p e o d o d u e , ali n j e g o v s u p e r i o r n i n a i n k o j i m o n u svome govoru o kajanju kae: ouch noch erfraget m a n selten, daz die liute k o m e n t ze g r o z e n dingen, sie s i e n z u d e m e r s t e n e t w a z v e r t r e t e n , u k a z u j e n a lino iskustvo. Ekehart je stran h r i a n s k o m o s e a n j u grenosti, a zanima nas n j e g o v o oseanje u n u t r a njega srodstva sa B o g o m . ovek se osea otrgnut iz atmosfere Upaniada. M o r a da se u Ekeharta d o g o d i lo sasvim izvanredno povienje duevne vrednosti kad se m o g a o uzdii do tako rei isto psiholokog, dakle relativnoga shvatanja Boga i njegova odnosa prema oveku. Otkrivenje i opirno formulisanje r e lativnosti B o g a p r e m a o v e k u i n j e g o v o j dui ini mi se da je jedan od najvanijih koraka na putu do psi holokoga poimanja religioznoga fenomena i time do mogunosti osloboenja religiozne funkcije iz zagunih o g r a d a intelektualne kritike, k o j a isto tako i m a prava na postojanje. T i m e d o s p e v a m o d o pravoga zadatka o v o g a p o glavlja, naime do raspravljanja o relativnosti s i m b o l a . P o d relativnou bojom r a z u m e v a m s h v a t a n j e po k o m e Bog ne postoji apsolutno, tj. odreen od ljudskoga subjekta i s onu stranu svih ljudskih u s l o va, n e g o po k o m e je on u izvesnom smislu zavisan od ljudskoga subjekta, te postoji uzajamna i neizbena v e z a i z m e u o v e k a i B o g a , t a k o d a se, s j e d n e s t r a ne, ovek moe razumeti kao funkcija Boga, a, s d r u ge strane, B o g kao psiholoka funkcija oveka. Za nau analitiku psihologiju, kao za nauku koja se m o r a shvatiti kao empirijska sa ljudskoga stanovita, slika B o g a j e s i m b o l i n i izraz izvesnoga p s i h o l o k o g a s t a n j a ili f u n k c i j e k o j a j e o k a r a k t e r i s a n a t i m e t o je ona nad svesnom voljom subjekta neuslovljeno n a d m o n a i s t o g a m o e d a i z n u a v a ili d a o m o g u u j e dela i napore ije bi izvoenje bilo nedostino s v e snom naprezanju. Ovaj premoni impuls ukoliko s e b o j a f u n k c i j a m a n i f e s t u j e u d e l a n j u ili o v a inspiracija koja nadmaa svesni razum dolazi od ustavljanja energije u nesvesnom. O v i m nagomilava n j e m libida o i v l j u j u se slike to ih kolektivno n e svesno poseduje kao latentne mogunosti, a m e u 260

n j i m a s e n a l a z i slika B o g a , o n o u t i s k i v a n j e k o j e j e o d praiskonskih v r e m e n a kolektivni izraz za n a j j a e i najneuslovljenije uticaj e nesvesnih libidnih k o n c e n tracija na svest. Otuda za nau psihologiju, k o j a se kao nauka m o r a ograniavati na iskustvo u okviru naem saznanju povuenih granica, B o g nije ni r e lativan, nego je funkcija nesvesnoga, tj. manifesta cija otcepljene libidne koliine k o j a je aktivisala s l i k u B o g a . R a z u m e se, z a o r t o d o k s n o s h v a t a n j e B o g j e apsolutan, t j . o n postoji p o sebi. T i m e j e izraeno i p o t p u n o o t c e p l j i v a n j e o d n e s v e s n o g a , to p s i h o l o k i znai da o v e k nije svestan injenice da boanski uti caj proizlazi iz vlastitoga unutranjega ivota. Ali stanovite b o j e relativnosti znai da se znatan deo nesvesnih procesa bar nago vesta van j em saznaje kao p s i h o l o k i s a d r a j . O v a j u v i a j , r a z u m e se, m o e s e pojaviti s a m o o n d e g d e je dui p o k l o n j e n a j e d n a vie no obina panja, ime su sadraji nesvesnoga iz s v o jih projekcija povueni u objekte i njima (sadraji m a ) data izvesna svesnost, na o s n o v u k o j e se oni p o javljuju kao pripadni subjektu i stoga i kao s u b j e k tivno uslovljeni. O v a j sluaj p o j a v i o se k o d mistiara. To ne znai da je ovaj sluaj uopte p r v o p o javljivanje ideje boje relativnosti: u primitivnih l j u d i p r i r o d n o i u p r i n c i p u n a l a z i se r e l a t i v n o s t b o j a , jer gotovo svugde na niem stepenu shvatanje Boga j e s t e i s t o d i n a m i k e p r i r o d e , t j . B o g j e boanska snaga, s n a g a z d r a v l j a , d u e , m e d i c i n e , b o g a t s t v a , g l a v a r a itd., k o j a s e i z v e s n i m p r o c e d u r a m a m o e u h v a titi i u p o t r e b i ti za p r o i z v o e n j e za i v o t i l j u d s k o z d r a v l j e n u n i h s t v a r i , a p o n e k a d i za p r o i z v o e n j e magijskih i neprijateljskih dejstava. O v u snagu pri mitivni ovek osea i kao spoljanju i kao unutra nju, t j . ne samo kao s v o j u vlastitu ivotnu snagu n e g o i k a o m e d i c i n u u s v o m e a m u l e t u ili k a o u t i c a j koji dolazi od n j e g o v a glavara. To je prva dokaljiva predstava duhovne snage koja sve proima i ispunja v a . P s i h o l o k i , s n a g a f e t i a ili p r e s t i m e d i c i n s k o g a o v e k a j e s t e n e s v e s n o s u b j e k t i v n o p r o c e n j i v a n j e tih objekata. R e je, dakle, u osnovi uzevi, o libidu, koji se n a h o d i u s u b j e k t i v n o j nesvesti i opaa na o b j e k t u , 261

jer se sve aktivisano nesvesno pojavljuje projicira no. P r e m a tome, relativnost boja koja se pojavljuje u s r e d n j o v e k o v n o j mistici jeste vraanje na p r i m i tivno stanje stvari. M e u t i m , srodne istone p r e d s t a ve o i n d i v i d u a l n o m i n a d i n d i v i d u a l n o m a t m a n u nisu nikakve regresije na primitivno, n e g o sa b i e m Istoka saglasan konstantan dalji razvitak iz primitivnog, sa zadravanjem principa koji se v e razgovetno p o j a v ljuju u primitivnom. Vraanje na primitivno nije u d n o v a t o utoliko u k o l i k o svaka istinski iva f o r m a r e l i g i j e k u l t n o ili e t i k i o r g a n i z u j e j e d n u ili d r u g u primitivnu tendenciju, odakle j o j ba pritiu tajan stvene nagonske snage, k o j e proizvode onu potpunost ljudskoga bia u religioznom procesu. Ovo vraa n j e , ili k a o u i n d i j s k o m , n e p r e k i n u t a s v e z a s p r i m i tivnim, jeste dodirivanje materinske zemlje, praizvor a s v a k e s n a g e . U s m i s l u s v a k o g d o r a c i o n a l n e ili etike visine diferenciranoga shvatanja ove nagonske snage jesu neiste prirode. Ali sam ivot tee u isti m a h i z b i s t r i h i i z m u t n i h i z v o r a . S t o g a n j e m u i nedostaje svaka suvie velika istota ivljenja. Svako obnavljanje ivota ide kroz mute i hodi dalje do bistrine. A l i to je v e e razbistravanje i d i f e r e n ciranje, to je slabiji ivotni intenzitet, ba z b o g o d l i vanja supstancija k o j e ga mute. Proces razvitka p o trebuje ne samo razbistravanje nego i uzmuivanje. T o j e v e l i k i r e l a t i v i s t Majstor Ekehart d o b r o u v i d e o kad je rekao: Dar u m b e lidet got gerne den schaden der sunden unde hat dicke gelitten u n d aller dickest verhenget iiber die menschen, die er hat versehen, daz er sie ze g r o z e n d i n g e n ziehen w e l l e . N i m w a r ! W e r was unserm herren je lieber unde heimlicher denne die aposteln w a r e n ? D e r beleip nie keiner, er v i e l e i n t o t s i i n d e n , a l l e w a r e n sie t o t s i i n d e r g e w e s e n . Daz hat er in der alten unde niuwen e dicke bewiset v o n den, die i m e verre die liebsten darnach males w u r d e n , u n d o u c h n o c h erfraget m a n selten, dez die
1 0 2

1 0 2

nekoliko

Primera za to ima mnogobrojnih. Spomenuo sam ih u s v o m s p i s u Wandl. und Symbole der Libido.

262

l i u t e k o m e n t z e g r o z e n d i n g e n , sie s i e n z e d e m e r s t e n etwas vertreten. S j e d n e strane z b o g s v o j e psiholoke o t r o u m n o sti, a s d r u g e s t r a n e z b o g v i s i n e s v o j e g a r e l i g i o z n o g a oseanja i miljenja, Majstor Ekehart je najsjajniji predstavnik one kritike struje u crkvi na kraju X I I I veka. Stoga u navesti niz njegovih izjava, koje osvetljavaju n j e g o v o relativistiko shvatanje B og a: 1. Jer o v e k je doista B o g i B o g doista o vek. 2. Meutim, k o m e B o g nije takva unutranja imovina, nego svakoga boga mora sebi nabavljati spolja o v d e ili o n d e , g d e g a p o t o m t r a i n a n e d o v o l j a n n a i n , p o s r e d s t v o m o d r e e n i h d e l a , l j u d i ili m e sta: taj ga ba n e m a , i o n d a se lako p o j a v l j u j e neto to n e k o g a o m e t a . I t o g a n e o m e t a s a m o r a v o d r u tvo n e g o i dobro, ne samo ulica nego i crkva, ne s a m o r a v e r e i i dela n e g o isto t a k o i d o b r e rei i dela. J e r p r e p o n a lei u n j e m u : B o g u n j e m u j o n i j e postao svet. K a d bi mu on to bio, o n d a bi se on o s e ao na svakom mestu i k o d svih ljudi na svaki nain i skriven: uvek bi imao Boga etc. O v o mesto je naroito psiholoki interesantno; ono otkriva k o m a d primitivnoga shvatanja Boga, kao to s m o g a g o r e s k i c i r a l i . N a b a v l j a t i s e b i s v a k o g a b o g a s p o l j a znai isto to i p r i m i t i v a n p o g l e d da se tondi m o e pribaviti spolja. Svakako u Ekeharta pre m o e biti rei o g o v o r n o j figuri, o figuri k o j a o m o g u u j e razgovetni problesak prasmisla. U sva k o m sluaju, jasno je da Ekehart ovde razumeva B o g a kao psiholoku vrednost. To se vidi iz o v e r e enice: K o B o g a sebi pribavlja spolja, taj j e ometan objektima. K o , naime, B o g a ima spolja, taj ga je
103 1 0 4 1 0 5 1 0 8

ios p f e i f f e r , Deutsche Mystiker, B d . I I . 104 V o n d e n H i n d e r n i s s e n a n w a h r e r G e i s t l i c h k e i t . H . Biittner, Meister Eckeharts Schriften und Predigten. Diederichs, J e n a , 1909, B d . I I , 185. Geist. Unterweisung, 4 , H . B i i t t n e r , l o c . cit. B d . I I ,
1 0 5

p.

8.
1 0 8

P o j a m libida u Bataka. W a r n e c k e , Die Batak, L e i p z i g 1 9 0 9 . T o n d i j e i m e z a m a i j s k u k o j e se tako rei sve okree.

Religion der snagu oko

263

nunim nainom projicirao u objektu, ime objekt dobiva jednu nadvrednost. Ali gde je to sluaj, tu o b j e k a t i m a i p r e k o m e r a n uticaj na subjekat i dri ga u izvesnoj ropskoj zavisnosti. Ekehart o e v i d n o misli n a o v u d o b r o poznatu vezanost z a objekat, k o j o m se svet pojavljuje u ulozi Boga, tj. kao apsolut no uslovljivaka veliina. Stoga on dalje kae da takvom oveku B o g jo nije postao svet, jer mu je svet zamenio mesto Boga. Takav, dakle, nije n a d vrednost odreio od objekta i introvertovao je, kako bi tu vrednost p o s e d o v a o u sebi s a m o m . A k a d bi je p o s e d o v a o u sebi s a m o m , i m a o bi B o g a (ba tu v r e d nost) svagda k a o objekat, k a o svet, i tako bi mu B o g postao svetom. U istom spisu Ekehart kae: K o se d o b r o osea u dui, n j e m u je prijatno na s v a k o m mestu i k o d svih ljudi; a ko se oseao ravo, n j e m u je neprijatno na svakom mestu i k o d svih ljudi. Jer, ko se d o b r o osea u dui, taj B o g a ima u sebi. Ko tu vrednost nosi u sebi, on je s v u g d e d o b r e v o l j e , on nije zavisan od objekata, t j . nije potrebit i ne o e k u j e o d o b j e k t a o n o to m u n e d o s t a j e . I z t i h r a z m i ljanja m o g l i b i s m o kao d o v o l j a n zakljuak izvesti da j e B o g u Ekeharta p s i h o l o k o ili, t a n i j e r e e n o , p s i hodinamiko stanje. 3. Drugi put pod bojim carstvom razumevaju duu. J e r dua ima iste osobine kao i boanstvo. P r e ma t o m e , sve to je o v d e r e e n o o b o j e m carstvu m o e se, u k o l i k o j e s a m B o g t o c a r s t v o , u i s t i n u r e i i o dui. Sve je postalo kroz njega, p r o d u u j e s v . J o v a n . O dui ima se to razumevati, jer dua je sve. O n a je to, j e r je o n a slika boja. A l i k a o takva ona je i carstvo boje. Toliko je, kae jedan majstor, B o g u dui da se celo n j e g o v o b o g o v a n j e osniva na n j o j . V i e j e s t a n j e u t o m e to j e B o g u d u i n e g o l i t o j e d u a u B o g u : to j e o n a u B o g u , t i m e o n a j o n i j e b l a e n a , ali j e b l a e n a o t u d a to j e B o g u n j o j . O s l a n j a j t e se na t o : Bog sam je blaen u dui. Dua, taj m n o g o z n a n i i m n o g o t u m a e n i p o j a m , odgovara, istorijski uzeto, j e d n o m p s i h o l o k o m s a d r aju k o m e u o k v i r u granica svesti m o r a pripadati izvesna samostalnost. Jer, kad ne bi to bio sluaj, o 264

v e k ne bi nikada doao na misao da dui pripie sa mostalno bie kao da je ona objektivno opaljiva stvar. Ona m o r a biti sadraj k o m e pripada sponta nost, a time nuno i delimina nesvesnost, k a o s v a k o m e autonomnom kompleksu. Primitivni ovek ima, k a o to j e p o z n a t o , r e d o v n o v i e d u a , t j . v i e a u t o n o m n i h kompleksa visoke samostalnosti, tako da oni i m p o n u j u k a o o d v o j e n a b i a (kao u izvesnih d u h o v n o obolelih ljudi!). Na viem stepenu smanjuje se broj dua, d o k se na n a j v i e m dosad p o s t i g n u t o m k u l t u r n o m stepenu dua sasvim ne razrei u svesnost svih psihikih procesa i time produuje svoje postojanje samo jo kao termin za celokupnost psihikih p r o c e sa. O v o t r o e n j e d u e j e z n a k n e s a m o z a p a d n j a k e n e g o i istonjake kulture. U b u d i z m u sve se r a z r e a v a u s v e s n o s t , a k se i s a m s k a r e , n e s v e s n e t v o r a k e snage, m o r a j u postizati i preobraavati religioznim samorazvicem. S o v i m sasvim optim istorijskim razvitkom p o j m a due stoji u protivrenosti shvata nje analitike psihologije, jer ona ima p o j a m due k o j i se poklapa s celokupnou psihikih funkcija. M i , naime, definiemo duu, s j e d n e strane, k a o v e z u p r e m a n e s v e s n o m , a, s d r u g e s t r a n e , i k a o p e r s o n i f i kaciju nesvesnih sadraja. Sa kulturnoga stanovita t a k o r e i z a a l j e n j e j e to j o i m a p e r s o n i f i k a c i j a n e svesnih sadraja, kao to je sa stanovita o b r a z o v a n e i d i f e r e n c i r a n e s v e s n o s t i a l o s n o to i m a n e s v e s n i h sadraja. Ali, kako se analitika psihologija bavi stvarnim ovekom, a ne ovekom kakav bi on po iz vesnim pogledima trebalo da bude, sleduje da se oni fenomeni koji ve primitivnim ljudima daju povoda da g o v o r e o d u a m a j o u v e k p o j a v l j u j u , isto o n a ko kao to se u k o j e g a evropskoga kulturnoga n a r o da j o nalazi g o l e m b r o j onih k o j i v e r u j u u aveti. A k o mi ve postavljamo uenje o jedinstvu Ja, po k o j e m u n e m o e biti n i k a k v i h samostalnih k o m p l e k s a , priroda ba ni najmanje ne vodi rauna o takvim in teligentnim teorijama. A k o je dua personifikacija nesvesnih sadraja, onda j e , kao to s m o v e d e f i n i sali, i B o g n e s v e s t a n s a d r a j , j e d n a p e r s o n i f i k a c i j a , u k o l i k o s e z a m i l j a k a o l i a n , s l i k a ili i z r a z u k o l i k o 265

s e z a m i l j a s a m o ili u g l a v n o m d i n a m i k i , d a k l e u b i t n o m isto kao i dua ukoliko se o n a zamilja k a o personifikacija nesvesnoga sadraja. Shvatanje M a j stora Ekeharta je, dakle, isto psiholoko. D o k l e g o d j e d u a , k a o to o n k a e , s a m o u B o g u , o n a n i j e b l a ena. A k o se p o d blaenou razumeva neko n a r o ito zdravo i povieno stanje ivota, onda o v o stanje, dakle, po Ekehartu ne m o e postojati dokle god je kao B o g obeleavana snaga, libido, sakrivena u o b j e k t i m a . J e r d o k l e g o d g l a v n a v r e d n o s t ili B o g , p o Ekehartu, nije u dui, dotle je snaga napolju, dakle u objektima. Bog, tj. glavna vrednost, mora se p o v u i iz objekta; time B o g dolazi u duu, i to je vie stanje i za B o g a znai blaenstvo. Psiholoki, to znai: ako se boji libido, t j . projicirana nadvrednost, sazna k a o p r o j e k c i j a , tako da saznanjem objekti izgube od znaaja, onda se za tu nadvrednost smatra da pripada jedinki, i time nastaje povieno oseanje ivota, t j . n o v o zadovoljstvo. Bog, t j . najvii inten zitet i v o t a , n a l a z i se o n d a u d u i , u n e s v e s n o m . A l i to se ne sme da razumeva tako kao da bi onda Bog b i o s a s v i m n e s v e s t a n , u t o m s m i s l u t o bi i i d e j a o n j e m u iezla iz svesti. tavie, stvar stoji tako da se g l a v n a v r e d n o s t d r u k i j e s m e t a i n a l a z i se u n u t r a , a ne napolju. Nisu onda objekti autonomni inioci, n e g o je B o g postao autonomni psiholoki kompleks. Ali a u t o n o m a n k o m p l e k s j e u v e k s a m o d e l i m i n o sve stan, j e r s e o n s a m o u s l o v l j e n o a s o c i r a s a J a , t j . n i kada tako da bi ga Ja sasvim moglo obuhvatiti, jer tada on ne bi vie bio autonoman.
1 0 7

Stoga od toga trenutka onaj koji de terminu je nije vie nadvrednosni objekat, nego nesvesno. Iz n e svesnoga dolaze tada uslovljivaki uticaji, t j . osea se i zna se da oni tada dolaze iz nesvesnoga, i t i m e n a staje jedinstvo bia (Ekehart), j e d n a veza izmeu
i" S a z n a n j e n e e g a k a o p r o j e k c i j e n e s m e s e n i k a d a r a v o r a z u m e t i k a o ist i n t e l e k t u a l a n proces. I n t e l e k t u a l n o saznanje razreava jednu projekciju samo onda ako je ona ionako ve zrela za razreavanje. Intelektualnim s u d o m i v o l j o m n e m o g u n o je izvui libido iz projekcije k o j a ionako jo nije zrela.
7

266

svesnoga i nesvesnoga, pri k o j o j svakako nesvesno i m a v e i z n a a j . M o r a m o s a d a pitati o d a k l e d o l a z i t o b o a n s t v o ili slast l j u b a v i ( a n a n d a , k a o to I n d i j c i nazivaju brahmansko stanje). Via vrednost lei u tome stanju kod nesvesnoga. Postoji, dakle, jedno s p u t a n j e p r e m a s v e s t i , to e r e i d a s e n e s v e s n o p o j a v l j u j e kao determinantna koliina, pri e m u Ja svesti o stvarnosti g o t o v o iezava. O v o stanje ima, s j e d n e s t r a n e , n a j v e u s l i n o s t sa s t a n j e m deteta, a, s d r u g e s t r a n e , sa s t a n j e m primitivnoga oveka, na kojega u velikoj meri utie nesvesno. M o g l o bi se sa sigurnou rei da je uspostavljanje ranijega rajsko ga stanja uzrok o v e blaenosti. A l i ostaje jo da se r a z u m e zato je o v o p o e t n o stanje tako naroito p u n o zadovoljstva. O v o blaeno oseanje prati sve one trenutke koji su obeleeni oseanjem bujnoga i v o t a , d a k l e t r e n u t k e ili s t a n j a g d e j e o n o to j e n a slagano m o g l o otei bez prepona, g d e nije bilo p o t r e b n o d a s e s v e s n i m n a p o r o m i n i o v o ili o n o , d a s e n a e n e k i p u t ili d a s e o s t v a r i n e k o d e j s t v o . T o s u s i t u a c i j e ili r a s p o l o e n j a g d e s t v a r i t e k u s p o n t a n o , gde nije potrebno da se muno uspostavljaju nekakvi u s l o v i k o j i o b e a v a j u d a e i z a z v a t i r a d o s t ili z a d o voljstvo. Za o v u radost, koja, bez obzira na s p o l j a nji svet, struji iz dubina bia i sve zagreva, v r e m e detinjstva je nezaboravljivi znak. Stoga je odnos d e teta p r e m a roditeljima simbol za pravi unutranji uslov p o d k o j i m se p o j a v l j u j e blaenstvo. Tako rei biti kao dete znai: posedovati zalihu naslaganoga l i b i d a , k o j i s e j o m o e razliti. D e t e t u l i b i d o s t r u j i u s t v a r i , t a k o o n o s e b i s t i e s v e t , a p o s t e p e n o se o n o i s l i v a s a s v e t o m , k a o to k a e r e l i g i o z n i j e z i k , j e r m u stvari p o s t e p e n o postaju prevane. P o t o m se p o j a v l j u j e zavisnost od stvari. Iz t o g a sleduje nunost rtve, t j . p o v l a e n j a libida, rasecanja veza. Na taj nain intuitivna doktrina religioznoga sistema p o k u ava da p o n o v o skupi energiju, ona sama o v a j p r o ces sabiranja predstavlja u s v o j i m simbolima. Via vrednost objekta pokazuje prema nioj vrednosti
1 0 8

los W i l l i a m eternal delight.

Blake, Poetical

engleski mistiar, kae: Energv is Works. V o l . I , L o n d o n 1 9 0 6 , p . 2 4 0 .

267

subjekta sputanje unazad, zbog ega bi libido sasvim strujao prema subjektu kad ne bi bilo preponskih m o i svesti. K o d primitivnih ljudi s v u g d e v i d i m o prirodno religijsko vebanje, jer oni bez tekoe m o g u da idu za n a g o n o m as u o v o m as u o n o m p r a v c u . Religijskim v e b a n j e m stvaraju oni sebi p o n o v o p o t r e b n u m a g i j s k u s n a g u , ili p r e k o n o i p o n o vo stiu izgubljenu duu. Orijentaciona taka velikih religija nije od o v o g a sveta; time je dato kretanje libida upravljeno na unutranje bie subjekta, tj. na njegovo nesvesno. Opte povlaenje i introversija li bida proizvodi onde koncentraciju libida, k o j a je simbolisana kao dragocenost, a u parabolama kao dragocen biser, kao blago u njivi. Poslednjom s l i k o m slui s e i E k e h a r t i o b j a n j a v a j e o v a k o : N e b e s k o carstvo lii na b l a g o k o j e je sakriveno u njivi, kae Hristos. O v a n j i v a je dua u k o j o j sakriveno lei blago nebeskoga carstva. Stoga je B o g i svako stvorenje blaeno u dui. O v o t u m a e n j e slae se s naim psiholokim razmiljanjem. Dua je personi fikacija nesvesnoga. U n e s v e s n o m e lei blago, t j . u introversiji sputeni potonuli libido. O v a koliina l i bida obeleava se kao boje carstvo. B o j e carstvo z n a i p o s t o j a n u s a g l a s n o s t ili u j e d i n j e n j e s a B o g o m , ivot u n j e g o v u carstvu, dakle u stanju u k o m e p r e tena koliina libida lei u n e s v e s n o m i odatle d e terminie svesni ivot. U nesvesnom koncentrisani libido dolazi od objekta, od sveta, koji ga je r a n i j o m nadmonou uslovljavao. Tada je Bog bio napolju, a sada on d e j s t v u j e iznutra k a o sakriveno blago, k o j e se shvata kao b o j e carstvo. Oevidno je time i z raeno da u dui nagomilani libido predstavlja v e z u sa B o g o m (bojim carstvom). A k o Majstor Ekehart dolazi do zakljuka da je dua upravo b o j e carstvo, onda se ona zamilja kao veza sa B o g o m , i B o g bi bio snaga koja u n j o j dela i k o j u ona opaa. Ekehart zove d u u i slikom Boga. Na o s n o v u e t n o l o k i h i s t o r i j s k i h shvatanja due jasno saznajemo da je ona, s jedne strane, sadraj k o j i pripada subjektu, a, s d r u g e stra1 0 8

109 B u t t n e r , L o c . c i t . B d . I I , p . 1 9 5 .

268

ne, i svetu duhova, t j . nesvesnom. Stoga i ima dua u v e k neto z e m a l j s k o i neto avetinjsko u sebi. To je isto sluaj i sa m a g i j s k o m snagom, sa b o j o m s n a g o m , u primitivnih ljudi, d o k shvatanje viih kultur nih stepena jasno odvaja oveka od B o g a i naposletku ga podie na visine najistije idealnosti. Ali dua nikada ne gubi svoj srednji poloaj. Stoga se dua m o r a smatrati kao funkcija izmeu svesnoga s u b j e k ta i subjektu nepristupnih dubina nesvesnoga. D e terminativna snaga k o j a dela iz tih dubina (Bog) ocrtava se d u o m , t j . o n a stvara s i m b o l e , slike, i sama j e s a m o slika. U t i m s l i k a m a p r e n o s i o n a s n a g e n e s v e s n o g a u svest. O n a je na taj n a i n sud i p r e n o s n i ca, organ opaanja za nesvesne sadraje. to ona opaa, to su simboli. A simboli su u o b l i e n e energije, snage, t j . d e t e r m i n a t i v n e ideje, k o j e i m a j u isto tako veliku duhovnu kao i afektivnu vrednost. A k o je, k a o to Ekehart kae, dua u B o g u , ona j o nije b l a ena, t j . ako je ta funkcija opaanja sasvim p r e p l a v ljena silom (dvnamis), to jo nikako nije sreno sta n j e . N a p r o t i v , a k o j e B o g u dui, t j . a k o d u a o p a a n j e p o i m a nesvesno, i ako se otuda uobliila do slike i simbola, to je o n d a sreno stanje. O p a a m o : s r e n o s t a n j e je stvaralako stanje. 4. Tako Majstor Ekehart govori lepu re: A k o me n e k o pita: ,Zato se m o l i m o , zato postimo, zato inimo sva d o b r a dela, zato s m o krteni, zato je B o g postao o v e k o m ? ' ja odgovaram: Da bi se B o g r o d i o u dui i dua o p e t u B o g u . Z a t o je pisano celo pismo. Zato je B o g stvorio ceo svet: da bi se B o g r o d i o u d u i i d u a o p e t u B o g u . Najintimnija priroda svakoga zrna ima u vidu penicu, i svaki metal zlato, i svaki zaetak oveka! O v d e Ekehart jasno iskazuje da je B o g u n e s u m n j i v o j z a v i s n o s t i o d d u e , i u isti m a h d a j e d u a mesto bojega roenja. Ova poslednja reenica lako se moe razumeti prema naim gornjim razmiljanji m a . F u n k c i j a o p a a n j a (dua) d o h v a t a s a d r a j e n e svesnoga i k a o stvaralaka f u n k c i j a raa silu ( d y n a 269

mis) u s i m b o l i k o m o b l i k u . to dua raa, to su, psiholoki uzeto, slike, za k o j e opta racionalna p r e t postavka misli da su bez vrednosti. T a k v e slike su bez vrednosti i ukoliko se ne m o g u neposredno s u s p e h o m iskoristiti u o b j e k t i v n o m svetu. P r v a m o g u n o s t i s k o r i a v a n j a j e s t e umetnika u k o l i k o n e k o raspolae sposobnou umetnikoga izraavanja, d r u g a m o g u n o s t i s k o r i a v a n j a je jilosojska speku lacija, t r e a j e q u a s i religiozna, k o j a v o d i k a j e r e s i i osnivanju sekata; etvrta mogunost je iskoriavan j e snaga u slikama za p r e t e r i v a n j e u s v a k o m obliku. D v a poslednja iskoriavanja ostvarena su naroito jasno u enkratitskom (uzdrijivom, asketskom) i antitaktikom (anarhistikom) pravcu gnostike. Ali o s v e i v a n j e slika i m a i n d i r e k t n o i v r e d n o s t za p r i l a g o ivanje stvarnosti ukoliko se time veza sa r e a l n o m okolinom oslobaa fantastine primese. S v o j u glavnu vrednost, pak, i m a j u slike za subjektivnu sreu i z a dovoljstvo, bez obzira na to da li su spoljanji uslovi p o v o l j n i ili n e p o v o l j n i . B i t i p r i l a g o e n j e s t e j a m a n o ideal. A l i prilagoivanje n i j e u v e k m o g u n o , jer i m a poloaja u kojima je jedino prilagoivanje strpljivo podnoenje. Ovaj oblik pasivnoga prilagoivanja o m o g u u j e se i olakava r a z v i t k o m slika fantazije. Ja kaem razvitkom, jer su fantazije isprva sirovo gradivo sumnjive vrednosti. Stoga se one moraju podvri obradi, da dobiju onaj oblik koji je pogodan da da najveu m e r u uspeha. O v a obrada je pitanje tehnike, o k o m e o v o m prilikom ne m o g u raspravljati. M o g u , jasnosti radi, napomenuti samo toliko da p o stoje d v e m o g u n o s t i o b r a d e : 1. reduktivna i 2. s i n tetika metoda. P r v a metoda sve svodi na primitivne nagone, a druga iz datoga gradiva razvija proces d i ferenciranja linosti. Reduktivna i sintetika m e t o d a dopunjuju jedna drugu, jer svoenje na nagon vodi do realiteta, do p r e c e n j i v a n j a realiteta i time do n u 1 1 0 111 112

110 po Ekehartu, dua je isto toliko ono to poima ko liko i ono to je pojmljeno. Biittner, Loc. cit. Bd. I, p. 186. ni Knjievni primeri za ovo jesu: E. T. A. Hoffmann, M e v r i n k , Barlach (Mrtvi dan), na viem stepenu: Spitteler, Goethe (Faust), Wagner. ii2 Nie u Zaratustri.

270

nosti rtve. Sintetika m e t o d a razvija simbolike fantazije, k o j e proizlaze iz libida introvertnog rtvom. Iz o v o g a razvitka nastaje n o v stav p r e m a svetu, koji radi svoje diferencije zajemava n o v o sputanje. O v o p r e l a e n j e u n o v s t a v o b e l e i o s a m k a o transcendentnu f u n k c i j u . U o b n o v l j e n o m stavu p o n o v o se k a o pozitivno stvaranje p o j a v l j u j e na svetlost dana libido, koji je ranije utonuo u nesvesno. On odgovara p o n o v o zadobivenom v i d l j i v o m ivotu. To znai simbol bojega roenja. Obrnuto, ako se libido povlai od spoljanjega o b j e k t a i tone u nesvesno, tada je dua u B o g u r o e n a . A l i o v o s t a n j e n i j e s r e n o ( k a o to Ekehart tano primeuje), jer je re o j e d n o m , s o b z i r o m na d n e v n i ivot, n e g a t i v n o m aktu, o silasku ka skrivenom b o g u (deus absconditus). Ovaj ima o s o b i n e k o j e s u v e o m a r a z l i n e o d o s o b i n a B o g a to d a nju sija.
1 1 3 114

Ekehart govori o bojem roenju kao o procesu koji se ee ponavlja. Stvarno je proces o k o j e m u o v d e raspravljamo psiholoki proces, koji se nesvesno gotovo neprestano ponavlja, a kojega postajemo r e lativno svesni samo u n j e g o v i m sasvim velikim k o l e b a n j i m a . G e t e o v p o j a m sistole i dijastole intuitivno je p o g o d i o p r a v u stvar. M o g l o bi biti rei o ritmu p o j a v l j i v a n j a ivota, o treptajima ivotnih snaga, k o j i redovno protiu nesvesno. To bi moglo da bude raz l o g to j e t e r m i n o l o g i j a k o j a v e z a t o p o s t o j i p r e t e n o r e l i g i o z n a ili m i t o l o k a , j e r s e t a k v i i z r a z i ili formule odnose uvek u p r v o m redu na nesvesne psi h o l o k e i n j e n i c e , a n e n a f a z e M e s e e v e ili n a d r u g e p l a n e t a r n e p r o c e s e , k a o to e e s m a t r a n a u n o objanjavanje mitova. Kako je re o preteno nesvesnim procesima, mi se u nauci v e o m a trudimo da iz slikovitoga jezika iziemo bar toliko da postignemo nivo slikovitoga jezika drugih nauka. D u b o k o poto1 1 3

Upor.

prethodno Prozesse.

saoptenje u

Jungovu

s p i s u Psychot.

der

uribevo.

114 E k e h a r t k a e : S t o g a s e p o n o v o v r a a m s a m o m s e b i , tu nalazim najdublje mesto, dublje od samoga pakla; jer i otuda goni me m o j a beda dalje: Ja, ipak, ne m o g u pobei! Tu u zasesti i tu u ostati. B i i t t n e r , L o c . cit. I, 180.

271

vanje velikih prirodnih tajni, k o j e religiozni jezik n a p o r n o izraava simbolima to su posveeni starinom, znaajnou i lepotom, ne uniava se proirivanjem psihologije na o v e oblasti, do k o j i h dosadanja nauka nije imala nikakva pristupa. Mi simbole p o m e r a m o samo m a l o dalje nazad i k o m a d n j i h o v e oblasti i z v l a i m o n a d n e v n u s v e t l o s t , ali p r i t o m e n e p a d a m o u zabludu da s m o time stvorili neto vie n e g o s a m o n o v simbol za istu zagonetku, k o j a je svima v r e m e n i m a p r e nas bila zagonetka. Naa nauka je takoe s l i k o v i t i j e z i k , ali o n a u p r a k t i k o m p o g l e d u p r i s t a j e b o l j e n e g o l i stara m i t o l o k a h i p o t e z a , k o j a s e i z r a a vala konkretnim predstavama umesto, kao mi, p o j movima. 5. Dua je tek time to je stvorenje napravila Boga, tako da njega nije bilo sve dok dua nije p o stala n e t o s t v o r e n o . J a s a m p r e n e k o g a v r e m e n a i z j a v i o : ,to je B o g B o g , t o m e sam ja uzrok!' B o g se saznaje od due: to je on boanstvo, to ima od s a m o g sebe. 6. A l i i B o g p o s t a j e i p r o l a z i . 7. K a k o ga izgovaraju sva stvorenja, postaje Bog. D o k sam jo boravio na zemljitu boanstva, u n j e g o v o j struji i vrelu, niko me nije pitao kuda b i h e l e o ili ta r a d i m : t a d a n i j e b i l o n i k o g a k o b i m e m o g a o pitati. T e k p o t o s a m iziao, sva s t v o r e n j a o b j a v i e B o g a . I zato o n a ne g o v o r e o b o a n s t v u ? S v e to je u b o a n s t v u j e s t e jedno, i o t o m e se ne m o e n i t a g o v o r i t i . Samo Bog dela neto; b o a n s t v o n e d e l a nita, o n o n e m a n i t a d a d e l a , i o n o s e z a t i m nikada i nije osvrtalo. B o g i b o a n s t v o se razlikuju kao delanje i nedelanje niega. K a d ponovo d o e m kui u B o g u , tada nita vie ne stvaram u sebi, tako je ovaj m o j prodor m n o g o vidniji nego m o j e p r v o proizlaenje. Jer ja j e d a n d o n o s i m sva s t v o r e n j a , iz njihova vlastitog osea ja podignuta u moje oseaje, da u m e n i i o n a p o s t a n u j e d n o ! K a d se tada vratim na zemljite boanstva, u n j e g o v u struju i v r e l o , n i k o m e n e p i t a o d a k l e d o l a z i m ili g d e s a m
1 1 5 1 1 8

u B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 198. u B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 147.

272

b i o : n i k o n i j e p r i m e t i o d a m e n e m a . T o z n a i : Bog prolazi. "

1

K a o to iz ovih n a v o d a proizlazi, Ekehart pravi razliku izmeu Boga i boanstva, pri e m u je b o a n s t v o s v e to n e z n a s e b e i s e b e n e s a z n a j e , d o k s e Bog p o j a v l j u j e k a o funkcija due, a d u a k a o f u n k c i j a boanstva. Boanstvo je o e v i d n o svugde rairena stvaralaka m o , psiholoki: raalaki, stvaralaki nagon, koji sam sebe ne zna i ne saznaje, a m o e se u p o r e d i t i sa openhauerovom k o n c e p c i j o m volje. A l i B o g se p o j a v l j u j e kao o n o to je postalo iz boanstva i due. Dua kao kreatura izgovara ga. On jeste u k o liko se dua razlikuje od nesvesnoga i ukoliko ona opaa snage i sadraje nesvesnoga, a on prolazi i m dua utone u struji i vrelu nesvesne snage. Tako Ekehart kae na d r u g o m m e s t u : K a d sam iziao iz Boga, tada su govorile sve stvari: ,Ima neki Bog!' To m e n e m o e uiniti blaenim, j e r pri t o m p o i m a m sebe kao kreaturu. Ali u probijanju, poto h o u da s l o b o d a n s t o j i m u v o l j i b o j o j , a i s l o b o d a n od te v o l j e b o j e , i s v i h b o j i h d e l a , i od samoga Boga tu sam ja vie nego sve kreature, tu nisam ni B o g ni k r e a t u r a : j e s a m o n o to s a m b i o i t o u ostati, s a d a i svagda! Tu d o b i v a m polet, i on me izdie iznad svih anela. U poletu postajem toliko bogat da mi B o g ne m o e biti d o v o l j a n , posle svega to j e o n k a o B o g , posle svih njegovih boanskih dela: jer u tom p r o b i j a n j u p r i m a m to s a m j a i B o g z a j e d n i k i . T u s a m t o s a m b i o , t u niti o p a d a m niti r a s t e m , j e r t u s a m n e t o n e p o m i n o to s v e s t v a r i p o k r e e . T u B o g n e nalazi vie nikakva mesta u o v e k u , j e r tu je o v e k s v o j o m siromatinom p o n o v o zadobio o n o to j e n a v e k b i o i t o e s v a g d a ostati. T u j e B o g p r i m l j e n u duh. Proizlaenje (Hervorgehen) znai osveivanje n e s v e s n o g a s a d r a j a i n e s v e s n e s n a g e u o b l i k u ideje roene iz due. Ovaj akt je svesno o d v a j a n j e od n e svesne sile, rastavljanje Ja k a o s u b j e k t a od B o g a (tj. n e b e s n e sile) k a o o b j e k t a . T i m e p o s t a j e B o g . A k o
i " B u t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 148. 18 Jung, Odabrana dela, V

273

se ovo odvajanje probijanjem, tj. rastavljanjem Ja od sveta i identifikacijom Ja s i m p u l s i v n o m silom n e s v e s n o g a p o n o v o uniti, o n d a B o g i e z a v a k a o objekat i postaje subjekat koji se vie ne razlikuje od Ja, t j . Ja kao relativno pozni p r o i z v o d diferenci ranja p o n o v o se udruuje s mistikom, d i n a m i k o m svepovezanou (participation mystique primitiv nih ljudi). To je uronjivanje u struju i vrelo. Sad su odmah jasne m n o g o b r o j n e analogije s predstava m a I s t o k a . P o z v a n i j i o d m e n e istakli s u i h u o b i m n o j obradi. Ali ovaj paralelizam bez direktnoga uticaja dokazuje da Ekehart misli iz dubine kolektivnoga duha, k o j a je zajednika Istoku i Zapadu. O v a z a j e d nika osnova, z a k o j u s e n e m o e initi o d g o v o r n o m nikakva zajednika istorija, jeste p r a o s n o v a p r i m i tivne duhovne nastrojenosti s n j e n i m primitivnim e n e r g e t i k i m p o j m o m B o g a , g d e s e i m p u l s i v n a sila jo nije stvrdnula u kristalu apstraktne ideje B o g a . O v o vraanje na prvobitnu prirodu, ova religiozno organizovana regresija ka psihikim uslovima prasta roga doba, jeste zajednika svima u najdubljem s m i slu i v i m religijama, p o e v o d australijskih C m a c a pa sve do ekstaza hrianskih mistiara naega v r e mena i nae kulture. O v i m v r a a n j e m p o n o v o se uspostavlja p o e t n o stanje, neverovatnoa identiteta sa B o g o m , i zbog te neverovatnoe, k o j a je ipak p o stala v e o m a u t i c a j a n d o i v l j a j , p r o i z l a z i n o v o s p u tanje: svet se p o n o v o stvara, j e r se o b n o v i o stav ovekov prema objektu.
1 1 8

Dunost j e istorijske savesti d a s e n a o v o m m e stu, g d e g o v o r i m o o relativnosti b o j e g a simbola, s e timo i onoga u svome vremenu usamljenoga oveka koji, kao to je to hteo tragian udes, nikako n i j e m o g a o nai odnos p r e m a s v o j o j vlastitoj viziji. Angel Silezije. t o se M a j s t o r E k e h a r t , s v e l i k i m naporom miljenja i mnogostruko u teko razumlji v o m j e z i k u , t r u d i o d a i z r a z i , t o p o k a z u j e Silezije u k r a t k i m , d i r l j i v o i n t i m n i m s t i h o v i m a , ali k o j i , m i s l e na
Australia.

Spencer and

Gillen,

The

Northern

Tribes

oj

Central

274

n o , crtaju istu relativnost b o j u , k o j u j e v e M a j s t o r Ekehart d o k u i o . N a v o d i m niz tih stihova. N e k a oni sami govore za sebe:
1. Ja znam da bez m e n e B o g ne m o e ni trenutka iveti, Propadnem li ja, on m o r a Nuno 2. duh napustili.

Bog ne moe bez mene Ni j e d n o g jedinog crvia stvoriti, Ne spasem li ga ja s njime, On smesta mora propasti.

S.

Ja sam velik kao B o g : On je malen kao ja; O n n e m o e biti J a n e m o g u biti nada m n o m , pod njim.

4.

B o g je u m e n i I ja Zar

oganj, drugome

sam u n j e m u svetlost: nismo mi jedan prisno zajedniki? sebe:

Sasvim 5.

Bog me voli Ja mu dajem

iznad

V o l i m li ga ja tako, onda toliko Koliko on meni daje iz sebe! 6. B o g je m e n i B o g i Ja I 7. ovek:

sam njemu ovek i Bog: on me spaava iz bede.

Ja gasim n j e g o v u e,

B o g se prilagouje nama, O n j e ono to Jao nama mi hoemo: ako i mi n j e m u

N e p o s t a j e m o to treba d a postajemo. 8. B o g je ono to j e s t e : Ja s a m ono to j e s a m : Poznaje li dobro jednoga, Poznaje i m e n e i njega. 18*

275

9.

Ja nisam izvan Boga, I I B o g nije izvan mene, i svetlost, on je m o j ukras. Ja s a m njegov sjaj

10.

Ja s a m loza u sinu, O t a c je sadi i hrani, Plod koji iz m e n e raste Jeste Bog, sveti duh.

11.

Ja s a m b o j e d e t e i sin, On je opet m o j e dete: K a k o se to ipak deava Da s m o i j e d a n i drugi oboje?

12.

Ja Da

s a m m o r a m sunce biti, svojim zracima crtam. bezbojno more

Moram Celoga

boanstva

Bilo bi smeno pretpostavljati da takve smele misli, k a o i misli Majstora Ekeharta, nisu nita d r u g o do prazna izmiljan ja svesne spekulacije. T a k v e misli su u v e k istorijski znaajni fenomeni, k o j e nesvesna strujanja unose u kolektivnu psihu: hiljade drugih, b e z i m e n i h , s t o j e iza n j i h s a s l i n i m m i s l i m a i o s e a n j i m a p o d p r a g o m svesti, s p r e m n e d a o t v o r e v r a t a n o v o g a v r e m e n a . U smelosti ovih misli iskazuje se bezbrinost i nepokolebljiva sigurnost nesvesnoga duha, koji e doslednou prirodnoga zakona doneti duhovni preobraaj i obnovu. S reformacijom, stru janje je dostiglo optu povrinu dnevnoga ivota. R e formacija je u velikoj meri uklonila crkvu kao p o srednicu spasenja i uspostavila linu vezu s B o g o m . Time je prekoraen vrhunac najvee objektivacije b o j e ideje, i otada se p o n o v o sve vie i vie s u b j e k tivie p o j a m Boga. Rascepkavanje u sekte jeste l o gika posledica toga procesa subjektivisanja. Krajnja posledica toga jeste individualizam, koji predstavlja nov oblik odvojenosti i kojega je neposredna o p a s n o s t u r o n j i v a n j e u n e s v e s n u silu ( d v n a m i s ) . K u l t 276

plave betije vodi poreklo iz toga razvitka, i jo m n o g e druge pojave k o j i m a se nae v r e m e odlikuje pred drugim vremenima. Ali im se dogodi ovo uron j i v a n j e u n a g o n , na d r u g o j strani neprestano se die i o t p o r p r o t i v i s t o b e z o b l i n o g a , h a o t i n o g a g o l e sile, potreba za o b l i k o m i z a k o n o m . K a d dua roni u stru j u , ona m o r a i da stvara simbol, k o j i u sebi obuhvata snagu, zadrava je i izraava. O v a j p r o c e s u k o l e k t i v n o j p s i h i o s e a j u ili n a s l u u j u o n i p e s n i c i i u m e t n i c i koji uglavnom stvaraju iz opaanja nesvesnoga, dakle iz nesvesnih sadraja, i iji je duhovni horizonat d o v o l j n o irok da shvate glavne p r o b l e m e vremena, bar u njihovoj spoljanjoj pojavi. Spitelerov P r o m e t e j n a s t a j e n a j e d n o j p s i h o l o koj prekretnici: on prikazuje raspadanje suprotnosnih dvojstava, k o j a su ranije bila jo zajedno. P r o m e t e j , uobliavalac, sluga due, iezava iz kruga ljudi; samo ljudsko drutvo, pokoravajui se b e z d u n o j m o r a l n o j rutini, pripada b e h e m o t u , p r o t i v n i m , destruktivnim posledicama preivljenoga ideala. U p r a v i a s P a n d o r a (dua) s t v a r a u n e s v e s n o m s p a s o nosnu dragocenost, k o j u oveanstvo ne postie, jer je ne razume. Obrt ka b o l j e m u sleduje tek na osnovu zahvatanja prometejske tendencije, koja posredstvom uvianja i razumevanja tek nekolike, a p o t o m m n o g e l j u d e p r i v o d e s v e s t i . R a z u m e se, n e m o e b i t i d r u k ije nego da to delo ima svoje koren je u intimnom doivljavanju tvorca. A l i kad bi se o n o sastojalo samo u pesnikoj elaboraciji o v o g a isto linoga doivljaja, onda bi mu u velikoj meri nedostajali opte vaenje i trajnost. A kako ono doivljuje, predstavlja i o b r a u j e ne samo ono to je lino n e g o u g l a v n o m k o l e ktivne probleme naega vremena i kao line, onda m u p r i p a d a o p t e v a e n j e . M e u t i m , u isti m a h o n o je i pri p r v o j svojoj pojavi moralo naii na r a v n o dunost savremenika, j e r savremenici su k a d g o d u velikoj veini pozvani da odravaju neposrednu sa danjost i da je slave, i na taj nain da izazovu onaj fatalni zavretak, iji je zamraj providencijalni stva ralaki d u h v e p o k u a o da resi. 277

5.

PRIRODA

UJEDINILACKOG

SIMBOLA

SPITELERA

M o r a m o jo sebi da p o l o i m o raun o v a n o m p i tanju kakve osobine ima blago i simbol obnovljenoga ivota, k o j i pesnik osea kao donosioca radosti i spa senja. V e s m o skupili niz dokaza k o j i prikazuju boansku prirodu, boanstvo blaga. T i m e je jasno reeno da u o v o m simbolu lee mogunosti za nova energetika razreenja, naime za osloboenja n e s v e sno vezanoga libida. Simbol kae u v e k : tako rei u o v o m obliku m o g u n a j e n o v a manifestacija ivota, spasenje od vezanosti i prezasienosti ivota. S i m b o l o m iz nesvesnoga osloboeni libido simbolisan je kao p o d m l a e n , ili u o p t e k a o n o v b o g , k a o t o se, n a primer, u hrianstvu Jahve preobrazio u oca koji v o l i i u o p t e u v i u i d u h o v n i ju m o r a l n o s t . M o t i v obnove boje je uopte rairen i stoga se m o e p r e t postaviti kao poznat. Sto se tie oslobodilake snage blaga, kae Pandora:
1 1 9

N e g o gledaj, ula sam o j e d n o m ljudskom rodu, b o g a t o m b o l o v i m a i d o s t o j n o m da mu se o v e k zato smiluje, i stoga sam izmislila j e d a n poklon, da m o d a , u k o l i k o m i d o p u t a , n j i m e u b l a a v a m ili t e i m n j i hove mnoge bolove. Lie drveta k o j e zatiuje poroaj p e v a : Jer o v d e je sadanjost, i o v d e je b l a enstvo, i o v d e je m i l o s t .
1 2 0 1 2 1

Vesnitvo udesnoga deteta, novoga simbola, jeste l j u b a v i radost, dakle stanje rajske vrste. O v o vesnitvo je paralela Hristovu roenju, dok su p o zdravljanje od strane sunane b o g i n j e i udo r o e n j a to ljudi u udaljenosti u t o m e trenutku postaju dobri i obdareni, atributi Budina roenja. Iz Bojega blagoslova e l e o b i h i s t a i s a m o j e d n o z n a ajno mesto: da bi se svakom oveku deavale one slike k o j e je on n e k a d a kao dete gledao u arenoj
1 2 2 1 2 3

IM

Upor.

Jung,

Wandlungen

und

Symbole

der

Libido.

o S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 108. i L o c . cit. p. 127. 122 L o c . c i t . p . 1 3 2 . 12S L o c . c i t . p . 1 2 9 .

278

sanjarskoj svetlosti b u d u n o s t i . Time je oevidno r e e n o da se detinjske fantazije m o g u ispuniti, t j . da se o n e slike ne g u b e , n e g o treba da se z r e l o m o v e k u p o n o v o priblie i ispune. Stari K u l e u B a r l a h o v u Mrtvom danu kae: K a d nou leim i pritiskuju me jastuci tame, onda se ponekad o k o m e n e zbija zvuna svetlost, vidljiva m o j i m o i m a i ujna m o j i m uima. I tada stoje o k o m o j e postelje lepi likovi b o l j e b u d u n o s t i . J o u k o e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e , j o s p a v a i v i ali ko bi ih probudio, stvorio bi svetu bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to mogao. K a k v a bi srca tek time mogla da kucaju! Sasvim d r u g a srca, k o j a sasvim d r u k i j e k u c a j u n e g o to sada m o g u . (O slikama.) O n e ne stoje ni na k a k v o m s u n c u i n i g d e ih s u n c e ne o s v e t i j u j e . Ali one hoe i jedared moraju izii iz noi. To bi b i l a u m e t nost, stvoriti ih na suncu, tada bi one ivele. I E p i metej ezne za slikom, za b l a g o m ; on u razgovoru k a e o statui H e r a k l a ( h e r o j a ! ) : T o j e s m i s a o s l i k e i s r a z u m e v a n j e m o n a j e d i n o nau slavu stavlja u to da d o i v l j u j e m o p r i l i k u i k o r i s t i m o j e , da blago sazreva iznad nae glave i da ga dobivamo. * I k a d se blago, od Epimetej a odbijeno, donosi svetenicima, ovi pevaju upravo onako kako je Epimetej za blagom ranije eznuo: O doi, o Boe, sa s v o j o m milou, da odmah zatim njima ponueno nebesko blago o d biju i narue. Poetak h i m n e k o j u p e v a j u svetenici lako je razumeti kao protestantsku crkvenu pesmu:
1 2 4 12S 12

Doi, Istinski

doi, od

due

ivota,

Boe

velnosti! svako doba; i sjaj

Tvoja snaga Tako O, Ti e duh snage

nije uzalud, i i svetlost srcu. jaine, due,

Ona nas ispunjava u Biti u t a m n o m due izvesni novi

Unapreuj

u n a m a svoja dela, itd.

124 L o c . c i t . p . 1 2 8 . 125 P a u l C a s s i r e r , B e r l i n , 1 9 1 2 , p . 1 6 s . 12 S p i t t e l e r , L o c . c i t . p . 1 3 8 .

279

Ova himna ide sasvim paralelno s naim pret h o d n i m i z v o e n j i m a . S t o isti s v e t e n i c i k o j i t u p e s m u pevaju odbacuju n o v duh ivota, n o v simbol, to sa svim odgovara racionalistikom biu epimetejskih k r e a t u r a . U m u v e k trai r e e n j e n a u m n o m , k o n s e kventnom, logikom putu, i time ima pravo u svima s r e d n j i m p o l o a j i m a i p r o b l e m i m a , ali u n a j v e i m i presudnim pitanjima on nije dovoljan. On je nespo soban da stvori sliku, s i m b o l ; simbol je iracionalan. K a d je racionalni put postao orsokak to on posle nekolikog vremena obino postaje onda reenje dolazi sa strane sa k o j e se ne o e k u j e ( K a k v o d o b r o m o e doi od Nazareta?). Ovaj psiholoki zakon je, na primer, osnova mesijanskih proricanja. Sama p r o ricanja su projekcije nesvesnoga koje nasluuje b u due deavanje. K a k o je reenje iracionalno, to se p o j a v a spasitelja v e z u j e za n e m o g u a n , t j . iracionalan uslov, dakle za trudnou d e v o j k e . O v o proricanje je kao m n o g a druga, k o j a glase, na primer, o v a k o : Magbet nee podlei nijednoj dumanskoj moi sve dok dunsinanskom visu ne prie velika birmanska uma.
1 2 7

R o e n j e spasitelja, t j . postanak simbola, deava se onde gde se ne oekuje, i to ba onde otkuda je r e e n j e n a j n e v e r o v a t n i j e . T a k o k a e Isaije (53, 1): Ali ko v e r o v a naem propovedanju, i miica Gospodnja k o m e se otkri? Jer iznie pred n j i m kao ibljika, i k a o koren iz suhe z e m l j e ; ne bi oblija ni lepote u njega; i v i d e s m o ga, i ne bee nita na o i m a e g a radi b i s m o ga p o eleli. Bio je najprezreniji i najodbaeniji izmeu ljudi, bolnik i vian bolestima, i kao jedan od k o g a svak zaklanja lice, prezren da ga ni za to ne uzimasmo. O n o to spaava ne nastaje samo o n d e odakle se nita n e o e k u j e , n e g o s e p o j a v l j u j e , k a o to o v o m e sto pokazuje, i u liku na k o m e n e m a niega d o s t o j n o g potovanja za epimetejski sud. Pri opisivanju o d b a civanja simbola Spiteler se jedva svesno oslanja na i Isaije 7,14. 280

biblijski obrazac, inae bi se to primetilo na n j e g o v i m r e c i m a . Sta vie, o n j e u z i m a o i z iste d u b i n e i z k o j e proroci i tvorci stvaraju simbole spasenja. P o j a v a spasitelja znai udruivanje suprotnosti: I v u c i e boraviti s j a n j c i m a , i risovi e leati s jariima, tele i lavi i ugojeno ivine bie zajedno, i malo dete v o d i c e ih. I k r a v a i m e d v e d i c a z a j e d n o e pasti, m l a d n j i h o v a leae zajedno i lav e jesti slamu k a o v o . I d e t e k o j e sisa i g r a e s e n a d r u p o m a s p i d i n o m , i d e t e o d b i j e n o o d sise z a v l a i e r u k u s v o j u u r u p u zmije vasiliska. * P r i r o d a s i m b o l a s p a s e n j a j e s t e p r i r o d a deteta, ** t j . d e j a b e z a z l e n o s t ili s t a v b e z p r e t p o s t a v a k a p r i p a da s i m b o l u i n j e g o v o j funkciji. O v a j detinjski stav d o n o s i e o i p s o s a s o b o m t o to s e m e s t o s a m o v o l j s t v a i racionalne namernosti pojavljuje drugi princip v o e n j a , i j a b o a n s t v e n o s t z n a i i s t o to i n a d m o . Princip v o e n j a je iracionalne prirode, i zato se on pojavljuje u ruhu udesnoga. O v u vezu lepo daje I s a i j e 9, 6: J e r n a m s e r o d i d e t e , sin n a m s e d a d e , k o j e m u je vlast na ramenu, i i m e e mu biti: divni, savetnik, B o g silni, o t a c v e n i , k n e z m i r n i . Ova odreenja daju bitne osobine simbola spa senja, k o j e s m o v e g o r e utvrdili. Kriterijum b o anskoga uticaja je neodoljiva snaga nesvesnoga impulsa. Junak je u v e k figura snabdevena m a g i j s k o m s n a g o m , k o j a n e m o g u n o ini m o g u n i m . S i m bol je srednji put, na k o m e se suprotnosti sjedinjuju za n o v a kretanja, v o d e n i tok, k o j i posle d u g e sue izliva plodnost; napregnutost pre spasenja u p o r e u j e s trudnoom: K a o trudna ena, koja uskoro treba da rodi, takve su njene poroajne muke, ona vie u bolovima: tako je i nama, Gospode, pred tvojim licem. Tada s m o i mi trudni, i s t r a h u j e m o da j e d v a o d a h n j u j e m o ; ali n e m o e m o z e m l j i p o m o i .
1 8 1

" 8 Isaije U , 6 ss. udesno dete u Spitelera.

1 2 9

281

Ali tvoji mrtvi ivee,

m o j i leevi uskrsnue.

U aktu spasenja o i v l j u j e se o n o to je b i l o n e o ivljeno, mrtvo, t j . psiholoki: one funkcije koje su leale ugarene i bile besplodne, nezaposlene, potisnu te, p r e z r e n e , p o t c e n j e n e , itd., n a j e d a r e d i z b i j a j u i p o i n j u iveti. Ba funkcija nie vrednosti p r o d u uje ivot k o j i je b i o u opasnosti da se u diferencira noj funkciji ugasi. Ovaj motiv vraa se u novozavetnoj misli o povratku, &TcoKaTdKrta<ncr TCAVTCOV, koja je visoka forma razvitka one opte rairene m i sli j u n a k o g a m i t a , p o k o m e j u n a k , k a d i z l a z i i z u t r o be kita, izvlai i s v o j e roditelje i sve o n e k o j e je n e m a n r a n i j e bila progutala, to F r o b e n i j u s z o v e izmiljivanje svih (Allausschlupfen). Vezu s ju n a k i m m i t o m u v a i I s a i j e d v a s t i h a d a l j e (27, 1 ) : Tada e G o s p o d s v o j i m ljutim i velikim i j a k i m m a e m pokarati obojicu, levijatana prugu zmiju, i l e v i j a t a n a k r i v u l j a s t u z m i j u , i ubie zmaja koji je u moru.
1 8 0 1 3 1 1 8 2

S r o e n j e m simbola prestaje regresija libida u nesvesno. Regresija prelazi u progresiju, vraanje prelazi u tok. T i m e se lomi privlana snaga p r a i z v o r a . Z a t o i s t o j i u Barlahovoj d r a m i Mrtvi dan: K u l e : I tada stoje oko m o j e postelje lepi likovi b o l j e b u d u n o s t i . J o u k o e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e , j o s p a v a i v i ali k o b i i h p r o b u d i o , s t v o r i o b i s v e t u bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to m o g a o . Mati: Junatvo u jadu i nevoljama! Kule: Ali moda bi ipak neko mogao! M a t i : Trebalo bi da taj najpre sahrani svoju majku. Motiv materinskoga zmaja sam ja ranije o p irno obradio, tako da to o v d e ne m o r a m ponavljati. Postanak n o v o g ivota i n o v e plodnosti, onde gde se
1 8 8

iso u p o r . g o r e m o j a r a s p r a v l j a n j a u z S i l e r o v a p i s m a . i R i m l j a n i m a 8 , 19. u* Frobenius, Vek sunanoga boga. iss Upor. Wandlungen und Symbole der Libido. S ubi j a n j e m levijatana ide u Spitelera paralelno savlaivanje b e hemota.

282

n i j e m o g l o nita oekivati, p r i k a z u j e i Isaije 35, 5 i dalje: T a d a e se otvoriti oi slepima, i ui g l u h i m a otvorie se. Tada e h r o m i skakati k a o jelen, i jezik n e m o g a p e v a e , j e r e u pustinji provreti v o d e i potoci u z e m lji sasuenoj. I o n d e g d e je ranije bilo suho, postae jezera; i g d e j e bila z e m l j a sasuena, postae ledeni izvori. G d e j e r a n i j e b i o stan z m a j e v s k i , b i e t r a v a , t r s k a i sita. I onde e biti nasip i put, koji e se zvati sveti put; n e e i i p o n j e m u n e i s t i , n e g o e b i t i z a n j i h ; ko p o e n j i m e , ni lud n e e zalutati. S i m b o l spasenja je nasip, put na k o m e se ivot m o e dalje kretati, b e z m u k e i pritiska. Helderlin kae
Blizu

u
je

Patamu:

I teko je shvatiti B o g a . A l i gde je opasnost, tu raste I ono to e spasti.

Cini se kao da bi blizina B o g a bila opasnost, t j . kao da bi koncentracija libida u nesvesnom bila o p a snost za svesni ivot. Stvarno stvar stoji o v a k o : to j e v i e l i b i d o i n v e s t i r a n u n e s v e s n o m ili, b o l j e r e e n o , to v i e s e b e i n v e s t i r a , t o v i e r a s t e u t i c a j , m o g u n o s t uticaj a nesvesnoga, t j . sve odbaene, ostavljene, p r e ivele, tavie od dalekih narataja sasvim izgubljene m o g u n o s t i f u n k c i j e o i v i j u j u i p o i n j u vriti sve v e i uticaj na svest, uprkos esto o a j n o j odbrani svesnoga uvianja. O n o to spaava je simbol, k o j i u sebi m o e obuhvatiti i udruiti svesno i n e s v e s n o . D o k se svesti disponibilni libido u diferenciranoj funkciji postepe no i s c r p l j u j e i s v e p o l a g a n i j e i t e e p o p u n j u j e , i d o k se s i m p t o m i n e j e d i n s t v a sami s o b o m g o m i l a j u , raste opasnost od poplave i razoren ja p o m o u nesvesnih sa d r a j a , ali u isti m a h r a s t e i s i m b o l k o j i j e p o z v a n d a rei s u k o b . M e u t i m , simbol je najprisnije v e z a n s o p a s n i m s t v a r i m a , t a k o d a o n ili n j i m a m o e b i t i z a menjen, ih moe da pri svojoj pojavi izazove ba zlo 283

i razorenje. TJ s v a k o m sluaju, p o j a v a o n o g a to d o nosi spasenje v e z a n a je najprisnije s r a z o r e n j e m i opustoenj e m . K a d staro ne bi bilo zrelo za smrt, nita n o v o ne bi se p o j a v i l o , i staro ne bi m o g l o i ne bi trebalo da bude uniteno kad n o v o m e ne bi na te tan nain zauzimalo mesto. O v a prirodna psiholoka v e z a s u p r o t n o s t i n a l a z i se u I s a i j e 7, 16 i d a l j e . U 7, 14 kae se da e d e v o j ka roditi sina, k o m e e dati i m e Emanuilo. Emanuilo karakteristino znai B o g s nama, tj. sjedinjenje s latentnom silom nesvesnoga, k o j a j e z a g a r a n t o v a n a u s i m b o l u s p a s e n j a . A l i ta o v o sjedinjenje najpre treba da znai, p o k a z u j u stihovi koji neposredno sleduju: Jer p r e n e g o to dete naui odbaciti zlo a i z a brati d o b r o , ostavie zemlju, na k o j u se gadi, d v a cara njezina. 8, 1: I ree G o s p o d : uzmi preda se veliku knjigu i u n j o j n a p i i o v e j i m p i s m o m : brz na plen, hitar na grabe. 8, 3: Z a t i m p r i s t u p i h p r o r o i c i , i o n a z a t r u d n e i r o d i sina. A G o s p o d m i r e e : n a e n i m u i m e : brz n a plen, hitar na grabe. J e r p r e n e g o to dete n a u i vikati: o e m o j i m a j ko moja! odnee se blago damatansko i plen sama r i j ski p r e d c a r e m a s i r s k i m . 8, 6: Sto ovaj narod ne mari za v o d u siloamsku koja tee tiho . . . Zato, evo, G o s p o d e na njih navesti silnu i v e liku v o d u iz reke, naime cara asirskoga i svu slavu n j e g o v u , te e izii iz svih s v o j i h p o t o k a , i tei e p o v r h svih svojih bregova. I n a v a l i e p r e k o J u d e , p l a v i e i r a z l i v a e se i d o i d o g r l a , i k r i l a e j o j s e rairiti p r e k o s v e k o l i k e t v o j e zemlje, Emanuilo! V e u s v o j o j k n j i z i Preobraaji i simboli libida ukazao sam na to da zmaj, opasnost od poplave, u b i stvo deteta, ugroavaju ro enje Boga. Psiholoki to z n a i : d a l a t e n t n a sila m o e i z b i t i i s v e s t p r e p l a v i t i . O v a opasnost je za Isaiju strani car, k o j i u p r a v l j a neprijateljskim, m o n i m carstvom. Za Isaiju, razume se, p r o b l e m nije psiholoki, n e g o j e z b o g s v o j e p o t p u 284

ne projekcije k o n k r e t a n . U Spitelera, m e u t i m , pro b l e m je v e v e o m a psiholoki, i stoga o d v o j e n od k o n kretnoga objekta, pa ipak se izraava u sasvim sli n i m o b l i c i m a k a o u Isaija, i a k o j e d v a s m e m o d a n a s l u u j e m o svesno naslanjanje. R o e n j e spasitelja z n a i i s t o to i k a k v a v e l i k a k a t a s t r o f a , j e r n o v , m o an ivot izbija onde gde se ne nasluuje nikakav ivot, nikakva snaga i nikakva m o g u n o s t razvitka. On provaljuje iz nesvesnoga, t j . iz onoga dela psihe z a k o j i s e n a m e r n o ili n e n a m e r n o n e z n a , i z a t o g a svi racionalisti o b d e l a v a j u k a o nita. Iz toga n e v e r o vatnog i odbacivanog dolazi n o v priliv snage, o b n o v a i v o t a . A l i ta z n a i n e v e r o v a t n o i o d b a c i v a n o ? T o s u svi oni psihiki sadraji koji su zbog svoje nesaglasnosti sa s v e s n i m v r e d n o s t i m a potisnuti, dakle: runo, n e m o r a l n o , n e i s p r a v n o , n e s v r h o v i t o , n e s p o s o b n o itd. T j . , s v e to s e d o t i n o j j e d i n k i j e d a r e d t a k o p o k a z a l o . O p a s n o s t s e s a s t o j i u t o m e to o v e k , z b o g e s t i n e s k o j o m se te stvari p o n o v o p o j a v l j u j u , zbog n j i h o v a n o v o g i udesnog sjaja, u tolikoj meri biva ponesen d a s v e r a n i j e v r e d n o s t i o d b a c u j e ili z a b o r a v l j a . Sto j e r a n i j e p r e z i r a n o sad p o s t a j e v r h o v n i p r i n c i p , a to j e ranije b i l o istina sad se z o v e zabluda. O v o o b r t a n j e vrednosti izjednauje se s razorenjem dosadanjih i votnih vrednosti, dakle jednako je zemlji k o j u je opustoila poplava. T a k o u Spitelera n e b e s k i d a r P a n d o r i n d o n o s i z e m l j i i l j u d i m a n e s r e u . K a o to i z P a n d o r i n e k u t i j e u klasinom mitu p r o v a l j u j u bolesti, poplavljuju i pustoe zemlju, tako slina nesrea nastaje od blaga. Da to shvatimo, m o r a m o sebi poloiti raun o o s o b i nama o v o g a simbola. Prvi koji blago nalaze jesu s e l j a c i , k a o to s u p a s t i r i o n i k o j i p o z d r a v l j a j u s p a s i t e lja. Oni ga okreu tamo i a m o u s v o j i m rukama d o k naposletku sasvim oglupavie, shodno stranoj, raz vratnoj, nezakonskoj pojavi. K a d su ga doneli pred k r a l j a i o v a j ga p o k a z a o sa v e s t i r a d i i s p i t i v a n j a , da o n a k a e d a ili n e , t a d a o n a u p l a e n o s k o i s o r m a n a na pod, i sakri se p o d krevet n e m o g u n a nasluivanja. K a o preplaeni rak otrovno buljei, neprija teljski roguei savijene klete tako je savest i z 285

v i r i v a l a i s p o d k r e v e t a i d o g o d i l o s e d a s e o n a , to s e Epimetej tvorevini blie primicao, sve dalje povlaila n e l j u b a z n i m p o k r e t i m a . I t a k o u t e i u u r i l a se, n e izgovarajui ni j e d n u jedinu r e i ne dajui glasa od sebe, ma koliko je kralj molio, preklinjao i podsticao raznim besedama. O e v i d n o j e d a j e savesti n o v i s i m b o l b i o v e o m a nesimpatian, i stoga je kralj seljacima savetovao da blago nose svetenicima. Jedva je Hifil-Hofal (vr h o v n i svetenik) p o g l e d a o lice slike, k a d p o e da se u a s a v a i da se g a d i , da v i e i da g a l a m i , z a t i u j u i elo rukama. , D a l j e s t i m r u g l o m , j e r n e t o protivboansko l e i u n j e m u i plotsko je n j e g o v o srce i drskost b i j e iz n j e govih oiju. Z a t i m s e l j a c i o d n e s u b l a g o a k a d e m i j i : ali n a s t a v nici v i s o k e k o l e n a o e da slici n e d o s t a j e .oseanje i dua', a ,povrh toga ozbiljnost, a najvie i misao vodilja.' Zlatar naposletku nae da je blago lano i od prosta materijala. Na trgu, g d e su seljaci hteli da se blaga oslobode, pojavi se policija. uvari prava, kad v i d e e s l i k u , p o v i k a e : , I m a li s r c a u v a e m t e l u i l e i li i u v a o j d u i s a v e s t da se to u s u u j e t e i t a k o j a v n o pred oi svih iznosite tu pravu, bestidnu, pohotljivu golotu? B r z o se tornjajte odavde! I teko v a m a samo ako sluajno t o m slikom uprljate nau istu d e c u zajedno sa belim enama . . . ' P e s n i k je s i m b o l obeleio k a o stran, n e m o r a l a n , nezakonski, suprotan moralnim oseajima, oprean oseanju i naoj predstavi duevnoga, isto tako i n a em p o j m u boanskoga; taj simbol govori ulnosti, bestidan je i m o e u velikoj meri da ugrozi javni m o ral izazivanjem seksualnih matanja. O v i atributi, dakle, o d r e u j u n e k o sutastvo k o j e se nahodi u p r o tivrenosti naroito s naim moralnim vrednostima, u drugom redu i s estetikim vrednosnim sudom, jer u t o m oskudevaju vie oseaj ne vrednosti, i odsustvo misli vodilje nagoveuje i iracionalnost njegova mislenoga sadraja. Verdikat protivboansko m o g a o 286

bi se protumaiti i kao protivhriansko, j e r ta istorija nije lokalizovana ni u d a l e k o m starom v e k u ni u Kini. Ovaj simbol je, dakle, prema svima atributima predstavnik funkcije nie vrednosti, dakle neprizna tih psihikih sadraja. Slika o e v i d n o predstavlja iako to n i g d e nije r e e n o go ljudski lik ivi lik. Ovaj lik izraava potpunu slobodu da o v e k b u d e o n a k a v k a k a v j e , a u isti m a h i d u n o s t d a b u d e o n a kav kakav j e ; on, prema tome, znai najviu m o g u n o s t k a k o e s t e t i k e t a k o i m o r a l n e l e p o t e , ali p o p r i rodi i ne u vetaki prireenoj idealnoj f o r m i on znai o v e k a k a k a v b i m o g a o d a b u d e . T a k v a slika, s t a v ljena pred oi oveku kakav je u datom trenutku, ne m o e p o k r e n u t i u n j e m u n i t a d r u g o n e g o o n o to j e lealo vezano i uspavano, a n i j e s njime ivelo. A k o sluaj htedne da je samo j e d n o m p o l o v i n o m civilizovan, a drugom polovinom jo varvarin, onda e p o g l e d na t a k v u sliku izazvati u n j e m u svako v a r v a r s t v o . M r n j a l j u d i u v e k s e k o n c e n t r i e n a n e t o to im k svesti p r i v o d i n j i h o v e r a v e osobine. O t u d a je sudbina blaga s trenutkom n j e g o v e pojave u svetu i bila zapeaena. N e m o pastire, k o j e ga je najpre nalo, isprebijali su seljaci na m r t v o ime, a zatim tresnuli blago na ulicu. T i m e je simbol spasitelja z a v r i o s v o j u k r a t k u , ali t i p i n u k a r i j e r u . N a s l a n j a nje na hriansku misao o Hristovu stradanju o e v i d n o j e . S p a s i t e l j s k a p r i r o d a b l a g a v i d i s e i o t u d a to se ono pojavljuje jedared samo svakih hiljadu godina; to je redak dogaaj, to cvetanje blaga i pojavljiva n j e j e d n o g a spasitelja, j e d n o g a Saoshianta, j e d n o g a Bude. Svretak karijere blaga tajanstven j e : ono dospeva u ruke nekoga Jevrejina putnika. Ne bee to J e v r e j i n o v o g a sveta, i n j e g o v o ruho iznad svake m e r e inilo n a m se strano. Taj naroiti Jevrejin m o e d a b u d e s a m o Ahasver, k o j i n i j e p r i m i o p r a v o g a s p a sitelja i sebi o v d e sliku spasitelja tako rei krade. Pria o Ahasveru je pozna hrianska pria, koja se
1 3 4

* S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 163.

287

kao takva ne m o e datirati ranije negoli u p o e t a k XVII veka. Ona psiholoki proizlazi iz koliine libi da ili dela linosti k o j i u h r i a n s k o m stavu p r e m a ivotu i svetu ne nalazi n i k a k v e p r i m e n e i stoga se potiskuje. Za taj d e o Jevreji su o d v a j k a d a b i h simbol, i otuda srednjovekovno ludilo proganjanja Jevreja. Ideja ritualnoga ubistva sadri misao odbacivanja spasitelja u p o o t r e n o m o b l i k u , j e r se t r u n u vlasti t o m o k u vidi kao greda u o k u brata. Misao o ritual n o m ubistvu nagovetena je i u Spitelera, jer J e v r e jin krade udesno dete poslano s neba. Ova misao je mitoloka projekcija nesvesnoga opaanja da se d e j stvo spasenja neprestano osujeuje prisutnou nespasenoga dela u nesvesnom. Ovaj nesvesni, nedomestik o v a n i , nevaspitani ili v a r v a r s k i deo, k o j i se m o e drati s a m o na lancu, a ne m o e mu se dopustiti da b u d e slobodan, projicira se na one koji nisu p r i h v a tili h r i a n s t v o , a u s t v a r i t o j e u n a m a d e o k o j i d o sad nije proao kroz hrianski p r o c e s domestikacije. Postoji nesvesno opaanje toga oprenoga dela, k o j e mu o v e k eli da p o r e e egzistenciju otuda p r o jekcija. N e s p o k o j s t v o je konkretan izraz nespasenosti. Nespaseni deo o d m a h privlai k sebi n o v u svetlost, energiju novoga simbola. Time je na drugi nain i z raeno isto to s m o v e nagovestili ranije, kad s m o g o v o r i l i o uticaj u s i m b o l a na optu psihu: s i m b o l razdrauje sve potisnute i neprihvaene sadraje, kao, na primer, u u v a r a t r g a ; isto tako u H i f i l - H o fala, k o j i p o s v o m n e s v e s n o m o t p o r u p r o t i v s v o j e vlastite religije o d m a h istie i p o j a a v a p r o t i v b o a n stvenost i putenost novoga simbola. Afekat odbijanja odgovara koliini potisnutoga libida. M o r a l n i m p r e o brtanjem istoga nebeskoga dara u zaguljive mata rije tih glava izvreno je ritualno ubistvo. A l i je uprkos tome pojavljivanje simbola delovalo. Dodue, on nije prihvaen u s v o m istom obliku, nego je p r o gutan od arhainih i nediferenciranih moi, pri e m u su j o snano p o m a g a l e svesna m o r a l n o s t i estetika. Time poinje enantiodromija, promena iz dotadanje vrednosti u n e v r e d n o s t , od d o t a d a n j e g a d o b r a u zlo.
1 8 5

IM

E.

Konig,

Ahasver,

1907.

288

Carstvo dobra, k o j e m u je Epimetej kralj, bilo je o d a v n o u neprijateljstvu sa carstvom b e h e m o t o v i m . Behemot i levijatan * j e s u d v e iz k n j i g e o J o v u p o z n a t e nemani Boga, s i m b o l i n i i z r a z i n j e g o v e m o i i snage. K a o grubi ivotinjski simboli, oni psiholoki oznaavaju srodne snage ljudske prirode. Stoga kae J a h v e :
13 1 8 7

A gle, behemot, kojega sam stvorio s t o b o m . . . Gle, n j e g o v a snaga je u n j e g o v i m bedrima, i n j e g o v a sila u i l a m a n j e g o v a t r b u h a . S v o j rep die k a o kedar, i ile n j e g o v i h butina spletene su kao g r a n e : On je poetak bojih p u teva. O v e rei m o r a j u se paljivo itati: o v o m s n a g o m poinju putevi Boga, naime Jehove, jevrejskoga Boga, k o j i u N o v o m zavetu skida sa sebe o v a j oblik. On tamo nije vie B o g prirode. Psiholoki to znai da je ta gruba nagonska strana u n e s v e s n o m naslaganog libida u hrianskom stavu trajno zatvorena u donjoj oblasti; time se j e d n a polovina B o g a potiskuje, resp. u p i s u j e se u r a u n o v e k o v i h k r i v i c a , i u k r a j n j o j l i niji pripisuje oblasti a v o l o v o j . Otuda, kad nesvesna snaga p o i n j e strujati gore, kad p o i n j u putevi b o ji, onda se pojavljuje B o g u liku behemota. Moglo bi se isto tako rei da se B o g o n d a p r e d s t a v l j a u a v o l j e m liku. A l i ove moralne procene jesu optike o b m a n e : snaga ivota je s o n u stranu m o r a l n o g a suda. M a j s t o r E k e h a r t k a e : K a e m li, d a k l e , d a j e B o g d o b a r : t o n i j e istina, j a s a m d o b a r , B o g n i j e d o b a r ! I d e m j o d a l j e : j a s a m b o l j i o d B o g a ! J e r s a m o to j e d o b r o m o e biti b o l j e , i s a m o to m o e b o l j e postati, to m o e postati n a j b o l j e . B o g nije dobar, i stoga ne m o e p o s t a t i b o l j i , a z a t o to n i j e b o l j i , n e m o e p o stati n i n a j b o l j i . D a l e k o o d B o g a l e e o v a t r i o d r e e
1 8 8 1 3 9

n e Spitteler, L o c cit. p . 179. 137 U p o r . uz to Wondl. und Symbole der Libido, p. 58. 138 V u l g a t a i m a a k : n e r v i t e s t i c u l o r u m e j u s p e r p l e x i s u n t . U S p i t e l e r a j e Astarta e r k a b e h e m o t o v a k a r a k t e ristino. 139 U p o r . s t i m F l o u r n o v , Une mystique moderne. Arch. d e P s y c h . T . X V , 1915. 18 Jung, Odabrana dela, V

289

n j a : d o b a r , bolji, najbolji. On stoji iznad svega toga.

1 4 0

K a o neposredno dejstvo simbola spasenja proiz lazi u d r u i v a n j e s u p r o t n i h d v o j s t a v a : t a k o s e i d e a l n o carstvo Epimetej evo udruuje sa carstvom b e h e m o t o v i m ; t j . m o r a l n a svest ulazi u opasan savez s n e s v e snim sadrajima i tome pripadnim, s o v i m sadrajima istovetnim libidom. Ali Epimeteju su poverena boja deca, naime ona najvia dobra ovetva, bez kojih o v e k nije nita d r u g o n e g o ivotinja. U d r u i v a n j e m s vlastitom nesvesnom suprotnou p o j a v l j u j e se o p a snost o d opustoen j a , unitenja ili p o p l a v e , t j . v r e d nosti svesnoga m o g l e bi propasti na energetikim vrednostima nesvesnoga. D a j e ona slika prirodne l e p o t e i m o r a l n o s t i b i l a p r i h v a e n a i z a d r a n a i da s a m o s v o j o m n e v i n o m prirodnou nije posluila kao n a draaj za teku prljavost pozadine nae moralne kulture, tada b o j a deca, u p r k o s savezu sa b e h e m o tom, ne bi bila ugroena, jer bi Epimetej onda u sva ko doba u m e o razlikovati izmeu vrednosti i n e v r e d nosti. A l i kako se simbol nae jednostranosti, nae r a c i o n a l i s t i k e d i f e r e n c i r a n o s t i i u isti m a h z a k r l j a losti p o j a v l j u j e k a o n e p r i h v a t l j i v , t o n e d o s t a j e s v a k o merilo za vrednost i nevrednost. A k o zatim udrui v a n j e suprotnosnih d e j stava ipak d o e k a o vii d o gaaj, nuno se pojavljuje opasnost od poplave i u n i tenja, i to na karakteristian nain stoga to se o p a sne protivtendencije prokrijumare p o d v i d o m p r a v i h p o j m o v a . M o e s e i o n o to j e r a v o i u b i t a n o r a c i o n a l i s a t i i estetisati. T a k o s e b o j a d e c a j e d n o z a drugim predaju behemotu, tj. svesne vrednosti r a z m e n j u j u se za isto nagonstvo i otupavelost. R a n i j e nesvesne grube i varvarske tendencije gutaju svesne v r e d n o s t i , i z a t o b e h e m o t i l e v i j a t a n p o s t a v l j a j u ne vidljiva kita ( n e s v e s n o ) k a o s i m b o l s v o g a p r i n c i p a , dok je korespondentni simbol epimetejske oblasti ptica. K i t , k a o s t a n o v n i k m o r a , j e s t e u o p t e s i m b o l nesvesnoga koje prodire. Ptica, kao stanovnik s v e 1 4 1

140 B u t t n e r , L o c . c i t . I , p . 1 6 5 . 141 O b i l n i d o k a z i za to u: Wandlungen Libido.

und

Svmbole

der

290

tloga vazdunoga carstva, jeste simbol svesne misli, ili a k ideala (krila!) i s v e t o g a d u h a . Konanu propast dobra spreava posredovanje Prometejevo. On oslobaa poslednje boje dete, M e siju, od nasilja n j e g o v i h neprijatelja. Mesija postaje naslednik b o j e g a carstva, d o k se P r o m e t e j i E p i m e t e j , personifikacije o d v o j e n i h suprotnosti, udrueni povlae u svoju zaviajnu dolinu. I jedan i drugi slobodni su od vlasti. E p i m e t e j zato to je se m o r a o odrei, a P r o m e t e j zato to za n j o m nikako i nije t e io. Psiholoki izraeno, to znai: introversija i e k s traversija prestaju dominirati kao jednostrane smernice, a t i m e prestaje i disasocijacija psihe. Na n j e n o m mestu pojavljuje se n o v a funkcija, simboliki pred stavljena detetom, zvanim Mesija, k o j e je dugo lealo spavajui. M e s i j a j e posrednik, s i m b o l n o v a stava, o n o ga koji udruuje suprotnosti. On je dete, deak, koji, po starom obrascu venoga deaka (puer aeternus), svojom mladou naveuje preporoaj i p o n o v o z a d o b i j a n j e i z g u b l j e n o g (aTCOKaTffTaois ). S t o j e P a n d o r a k a o s l i k u d o n e l a n a z e m l j u , to s u l j u d i o d b a c i l i i to i m j e d o n e l o b e d u , t o s e i s p u n j u j e u Mesiji. Ova simbolska veza odgovara estom i s k u s t v u u p r a k s i a n a l i t i k e p s i h o l o g i j e : a k o se u s n o vima pojavi kakav simbol, on se iz svih gore opirno navoenih razloga odbacuje, i on ak izaziva p r o t i v reakciju, koja odgovara invaziji behemota. Iz toga su k o b a proizlazi uproivanje linosti na individualne osnovne crte k o j e postoje od poetka ivota, i k o j e j a m e za v e z u sazrele linosti s energijskim izvorima d e t i n j s t v a . K a o to S p i t e l e r p o k a z u j e , p o s t o j i p r i t o m e p r e l a s k u v e l i k a o p a s n o s t u t o m e to s e m e s t o s i m b o l a racionalistiki prihvataju n j i m e izazvani arhaini n a goni i donose u uobiajenim formama shvatanja. E n g l e s k i m i s t i a r V . Blejk ( W . B l a k e ) kae: P o s t o j e d v e k l a s e l j u d i : plodni * i o n i k o j i prodir u . Religija je tenja da se i jedni i drugi u d r u e .
1 4 2 1 3 1 4 4 1 4 5

142 poetical works, I p. 2 4 9 . The prolific = plodni, onaj koji raa iz sebe. 144 The devouring = onaj koji prodire, prima u sebe. Religion is an endeavour to reconcile the t\vo!
1 4 3 1 4 5

19*

291

O v o m B l e j k o v o m reju, koja na tako prost nain sa ima pitelerove osnovne ideje i moja izvoenja, e lim da zavrim ovo poglavlje. A k o sam pitelerovo d e l o o b r a d i o s n e o b i n o m o p i r n o u , t o se, k a o i p r i tumaenju ilerovih pisama, dogodilo da bih odao p r a v d u bogatstvu misli i podsticaja k o j e n a m d a j e S p i t e l e r o v Prometej i Epimetej. Ograniio sam se, koliko g o d je to bilo m o g u n o , na o n o to je bitno, a n a m e r n o sam preutao ceo niz p r o b l e m a k o j i m a bi se morala posvetiti potpuna obrada toga dela.

292

VI PROBLEM TIPOVA U PSIHIJATRIJI

OTO G R O S : C E R E B R A L N A S E K U N D A R N A F U N K C I J A

Sada pristupamo pokuaju j e d n o g a psihijatra da izdigne dva tipa iz haotine raznovrsnosti takozvanih psihopatskih niih vrednosti. Ova neobino obimna grupa obuhvata sva psihopatska granina stanja, k o j a se vie ne s m e j u pribrajati oblasti pravih psihoza, dakle sve neuroze i sva stanja degeneracije, kao inte lektualne, moralne, afektivne i druge psihike nie v r e d n o s t i . T a j p o k u a j u i n i o j e Oto Gros ( O t t o Gross), k o j i je p o d n a t p i s o m Cerebralna sekundarna funkcija (Die zerebrale Sekundarfunktion) god. 1902. objavio j e d n u teorijsku studiju, i njena osnovna h i poteza dala mu je p o v o d a da postavi dva psiholoka tipa. Iako je empirijski materijal koji ga je zanimao uzet iz oblasti p s i h i k e nie vrednosti, i p a k nita ne smeta da se tu dobivena gledita prenesu i na dalju oblast normalne psihologije, ukoliko, naime, neurav noteeno duevno stanje daje ispitivau naroito p o voljnu priliku da izvesne psihike fenomene vidi u g o t o v o preteranoj jasnosti, f e n o m e n e koji se esto samo nejasno m o g u da opaze u okviru normalnih gra nica. Nenormalno stanje deluje ponekad kao staklo za
1

Preraeno, ali u sutini n e p r o m e n j e n o , prikazivanje tipova daje Gros i u svojoj k n j i z i Uber psychopathologische Mi7iderwertigkeiten. B r a u m i i l l e r , W i e n u n d L e i p z i g 1 9 0 9 , p. 27 ss.
1

293

uveliivanje. Sam Gros u zavrnom poglavlju proi r u j e s v o j e z a k l j u k e i n a d a l j e o b l a s t i , k a o to e m o docnije videti. Pod sekundarnom funkcijom Gros razumeva cerebralan elijski proces, koji otpoinje poto je primarna funkcija izvrila svoj posao. Primarna funkcija odgovarala bi p r a v o m poslu elije, naime proizvoenju nekog pozitivnog psihikog procesa, r e cimo predstave. Posao odgovara j e d n o m energetikom procesu, naime po svoj prilici razreenju jedne h e mijske napregnutosti, tj. j e d n o m h e m i j s k o m raspadu. Posle toga akutnoga ispranjen ja koje Gros obeleava kao primarnu funkciju, poinje sekundarna f u n k cija, t j . restitucija, p o n o v n o izgraivanje ishranom. Ova funkcija, v e p r e m a intenzitetu prethodnoga u t r o k a e n e r g i j e , i z i s k i v a e d u e ili k r a e v r e m e . Z a t o v r e m e e l i j a se, s o b z i r o m n a o n o t o s e r a n i j e d o godilo, nahodi u p r o m e n j e n o m stanju, u j e d n o j vrsti n a d r a e n o g a stanja, k o j e ne m o e ostati b e z uticaj a na d a l j i p s i h i k i t o k . O s o b i t o visoko naglaeni, afekta puni p r o c e s i m o g l i b i z n a i t i n a r o i t u t r o a k e n e r g i j e , i s t o g a n a r o i t o p r o d u e n i p e r i o d r e s t i t u c i j e ili s e k u n darnu funkciju. Delovanje sekundarne funkcije na psihiki tok zamilja Gros kao dokaijivo specifino uticanje narednoga asocijacionoga r a z v o j a , i to u smislu ograniavanja asocijacionoga izbora na temu predstavljenu u primarnoj funkciji, takozvane glav ne predstave. Stvarno, ja sam malo docnije u s v o j i m vlastitim eksperimentalnim radovima a tako isto vie m o j i h u e n i k a u p o d u d a r n i m ispitivanjima m o g a o u k a z a t i na fenomene perseveracije prema visoko naglaenim predstavama, fenomene koji se b r o j n o m o g u d o k a z a t i . M o j u e n i k Ebervajler ( E b e r schweiler) u j e d n o j jezikoj raspravi dokazao je taj isti f e n o m e n u a s o n a n c a m a i a g l u t i n a c i j a m a . Iz p a t o lokoga iskustva zna se jo kako su este persevera c i j e b a p r i t e k i m p o v r e d a m a m o z g a , k a o to s u a p o 2 3

Jung, Diagnostische Associationsstudien. * Eberschweiler, Untersuchungen iiber die sprachliche Komponente der Association. Inaug. Diss. Zurich 1908, Allg. Zeitschrift . P s v c h i a t r i e , 1908.
2

294

pleksije, tumori, atrofina i druga stanja d e g e n e r a c i j e . <5na s e s v a k a k o m o r a j u p r i p i s a t i b a t o j s t e k o ama vezanoj restituciji. G r o s o v a hipoteza ima otuda m n o g o v e r o v a t n o e sama p o sebi. S a s v i m j e p r i r o d n o p o s t a v i t i p i t a n j e d a l i n e m a j e d i n k i ili a k t i p o v a u kojih period restitucije, sekundarna funkcija, traje due negoli k o d drugih, i ne bi li se otuda eventualno m o g l e izvesti izvesne psihologije osobite vrste. K r a t ka sekundama funkcija u datom m a l o m vremenskom razmaku utie m n o g o manje na konsekutivne asocija cije negoli duga. Otuda se primarna funkcija m o e u p r v o m sluaju ee dogoditi. S t o g a psiholoka slika ovoga sluaja pokazuje svojstvenost brzo i neprestano obnavljane spremnosti akcije i reakcije, dakle neku v r s t u skretljivosti, s k l o n o s t k a p o v r n o s t i v e z i v a n j a , nedostatak dubljih, zatvorenijih sveza, izvesnu i n k o herenciju, ukoliko se oekuje znatnost sveze. M e u tim, u jedinstvu vremena nameu se m n o g e nove t e m e , ali s e n i k a k o n e p r o d u b l j u j u , t a k o d a s e a n i veau pojavljuju i heterogene i razline vrednosti stvari, a t i m e se izaziva utisak t a k o z v a n o g nivelisan j a p r e d s t a v a (Vernike W e r n i c k e ) . O v o b r z o u z a stopno sledovanje primarnih funkcija iskljuuje eo ipso doivljavanje afektivnih vrednosti predstava, i stoga afektivnost n e m o e d a b u d e drukija n e g o p o v r n a . A l i t i m e s u u isti m a h o m o g u e n a i b r z a p r i lagoivanja i p r o m e n e stavova. Pravi misleni proces ili, b o l j e r e e n o , a p s t r a k c i j a p a t i p r i r o d n o o d k r a t k o e sekundarne funkcije, jer proces apstrakcije zahteva trajnije zadravanje polaznih predstava i njihova na knadna delovanja, dakle duu sekundarnu funkciju. Bre uspostavljanje p r i m a m e funkcije uslovljava v i u reagibilnost, s v a k a k o ne u i n t e n z i v n o m , n e g o u ekstenzivnom smislu, i otuda hitrije p o i m a n j e n e p o s r e d n e s a d a n j o s t i , ali s a m o p o n j e n o j p o v r i n i , a n e po n j e n u d u b l j e m znaaju. O v a okolnost izaziva uti s a k b e s k r i t i n o s t i ili, p r e m a p r i l i k a m a , i u t i s a k n e m a n j a predrasuda, izlaenja u susret i razumevanja, a u d a t o m sluaju i utisak nerazumljive b e z o b z i r n o sti, b e s t a k t i n o s t i ili a k i n a s i l n o s t i . S u v i e b r z o p r e laenje p r e k o dubljih znaajnosti ostavlja utisak i z 295

vesne slepoe za sve stvari k o j e ne lee na k r a j n j o j povrini. Brza reagibilnost p o j a v l j u j e se i kao t a k o zvana prisutnost duha, smelost do lude hrabrosti, k o j a s v o j u pretpostavku ima u beskritinosti, u n e realisanju opasnosti. Brzina akcije priinjava se kao o d l u n o s t , ali j e v i e s l e p i m p u l s . Z a h v a t a n j e u t u u oblast p o j a v l j u j e se kao po sebi razumljivo i olaka no je nepoznavanjem afektivne vrednosti predstave, radnje i njena uticaja na blinjega. Brzo o b n o v l j e n o m spremnou spreava se obraivanje opaanja i i s k u s t a v a , t a k o d a pamenje r e d o v n o z n a t n o t r p i , j e r u najvie sluajeva m o g u se lako reprodukovati samo o n e asocijacije k o j e su u masama stupile u vezu. R e lativno izolovani sadraji naglo se gube, i stoga je beskrajno tee zapamtiti niz besmislenih (inkoherentnih) rei n e g o l i j e d n u p e s m u . B r z a zapaljivost, e n t u z i j a z a m k o j i s e u s k o r o gasi, j e s u d a l j e k a r a k t e r i s t i nosti, a isto tako izvesne bezukusnosti, k o j e nastaju zbog suvie brzoga sledovanja heterogenih sadraja i zbog nerealisanja njihovih suvie diferentnih a f e k ti vnih vrednosti. Miljenje ima reprezentativan k a rakter, dakle vie karakter predstavljanja i nizanja sadraja negoli karakter apstrakcije i sinteze. Pri o v o m crtanju tipa s kratkom sekundarnom funkcijom ja sam u bitnom sledovao Grosa, dodajui nekoliko transkripcija u normalno. Gros, naime, zove ovaj tip: nia vrednost sa spljotenom sveu. A l i a k o s u v i e nezgrapne crte ublaimo do normalnog, dobiemo o p t u s l i k u , u k o j o j e i t a l a c l a k o p r e p o z n a t i Dordanov l e s s e m o t i o n a l t y p e , d a k l e ekstravertnoga. S t o g a G r o s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a to j e p r v i k o j i j e postavio jedinstvenu i prostu hipotezu za ostvariva n j e o v o g a tipa. S u p r o t a n t i p G r o s o b e l e a v a k a o niu vrednost sa suenom sveu. S e k u n d a r n a f u n k c i j a o v o g a t i p a je naroito intenzivna i produena. Njenim produe n j e m o m o g u e n je uticaj na konsekventnu asocijaciju u v e o j meri negoli k o d g o r e p o m e n u t o g a tipa. P o j m l j i v o je u o v o m sluaju prihvatiti i p o j a a n u p r i marnu funkciju, dakle obimniji i potpuniji rad elije negoli k o d ekstraverta. Prirodna posledica toga bila 296

bi produena i pojaana sekundarna funkcija. P r o d u ena sekundarna funkcija utie na due zadravanje dejstva izazvanoga polaznom predstavom. T i m e n a staje efekat k o j i G r o s obeleava kao kontraktivno dejstvo, naime naroito (u smislu polazne predstave) upravljeni izbor konsekutivnih asocijacija. T i m e se p o s t i e o b i m n i j e r e a l i s a n j e ili p r o d u b l j i v a n j e t e m e . Predstava d e j s t v u j e postojano, utisak ide d u b o k o . N e p o v o l j n a je posledica ograniavanja na u u oblast, i z b o g toga trpi raznovrsnost i bogatstvo miljenja. Ipak se sinteza bitno potpomae, j e r elementi k o j i se i m a j u spojiti ostaju sasvim d o v o l j n o konstelisani da o m o g u e svoju apstrakciju. Zatim, suavanje na j e d nu temu utie, dodue, na obogaivanje pripadnih asocijacija i na v r s t u unutranju p o v e z a n o s t i z a tvorenost predstavnoga k o m p l e k s a , ali i t a j k o m pleks zatvara se p r e m a s v e m u to n j e m u ne pripada i tako d o s p e v a u asocijativno izolovanje, i taj f e n o m e n G r o s ( o s l a n j a j u i s e n a Vernikeov p o j a m ) o b e l e ava kao sejunkciju. Posledica sejunkcije k o m p l e k s a j e s t e n a g o m i l a v a n j e g r u p a p r e d s t a v a (ili k o m p l e k s a ) k o j e m e u s o b o m n e s t o j e n i u k a k v o j , ili s t o je samo u labavoj vezi. O v o stanje pokazuje se spol ja k a o d i s h a r m o n i n a ili, k a k o j e G r o s n a z i v a , k a o s e junktivna l i n o s t . I z o l o v a n i k o m p l e k s i p o s t o j e n a j p r e bez uzajamnoga uticaj a jedan pored drugoga, i zbog t o g a se i ne p r o i m a j u u z a j a m n i m i z j e d n a i v a n j e m i p o p r a v l j a n j e m . O n i s u , istina, u s e b i s t r o g o i l o g i k i z a t v o r e n i , ali i m n e d o s t a j e p o p r a v n i u t i c a j d r u k i j e upravljenih kompleksa. Stoga se lako moe dogoditi da se k o j i naroito j a k i stoga i naroito o d v o j e n i n e promenljiv kompleks uzdigne do nadvrednosne ide j e , t j . postane dominantna, k o j a prkosi svakoj kritici i uiva potpunu autonomiju, tako da se uzdie do v e liine koja svim ovlauje, do spleen-a. U bolesnim
4

Na d r u g o m m e s t u (Psychopath. Mindeno. p. 41) G r o s , k a k o mi se ini, s p r a v o m r a z l i k u j e n a d v r e d n o s n u ideju i takozvani vrednosno nadvieni kompleks. Poslednji f e n o m e n , n a i m e , nije karakteristian s a m o za o v a j tip, k a o to Gros misli, nego i za drugi. Konfliktni kompleks zbog svoje oseajne naglaenosti ima uopte znatnu vrednost, svejedno u k o j e g a se tipa p o j a v l j i v a o .
4

297

s l u a j e v i m a o n a p o s t a j e l u a k a ili p a r a n o i n a i d e j a , t j . apsolutno nepokolebljiva veliina koja ceo ivot jedinke prinudno stavlja u svoju slubu. T i m e se ceo mentalitet drukije orijentie, stanovite se p o m e ra. Na osnovu ovoga shvatanja postanka paranoine i d e j e m o g l a bi se objasniti i injenica da se u i z v e snim poetnim stanjima podesnim psihoterapeutskim procedurama paranoina ideja moe korigovati, nai me onda kada oveku poe za rukom da je vezuje sa d r u g i m k o m p l e k s i m a predstava koji e je proiriti i stoga korigovati. Postoji i neka nesumnjiva o p r e z n o s t , ta v i e b o j a l j i v o s t s o b z i r o m n a a s o c i r a n j e r a stavljenih kompleksa. Stvari m o r a j u da ostanu isto o d v o j e n e , m o s t o v i i z m e u k o m p l e k s a k i d a j u se, t a k o rei, to je m o g u n o vie r i g o r o z n i m i rigidnim f o r mulisanjem sadraja kompleksa. Gros tu tendenciju z o v e s t r a h o m od a s o c i j a c i j a (Psvchopath. Mindertv. p. 40). Stroga unutranja zatvorenost takva k o m p l e ksa oteava svaki pokuaj uticaja spolja. T a k a v p o k u aj m o e doneti pozitivne rezultate s a m o ako m u p o e z a r u k o m d a ili p r e m i s u ili z a k l j u a k k o m p l e k s a v e e za k o j i drugi k o m p l e k s isto o n a k o strogo i l o g i n o k a o to s u oni m e u s o b o m povezani. N a g o m i l a v a n j e n e d o v o l j n o povezanih kompleksa prirodno izaziva j a k o i z d v a j a n j e n a p o l j e i, kao to b i s m o mi rekli, j a k o sla ganje libida unutra. Otuda redovno p r i m e u j e m o i z vanrednu koncentraciju na unutranje procese, ve p r e m a p r i r o d i o v e k o v o j , ili na fizike senzacije u o n o g a k o j i j e v i e e m o c i o n a l n o o r i j e n t i s a n , ili n a d u hovne procese u onoga koji je vie intelektualno ori jentisan. Linost se p o j a v l j u j e sputana, apsorbovana ili r a s u t a , p o t o n u l a u m i s l i ili i n t e l e k t u a l n o j e d n o s t r a n a ili h i p o h o n d r i n a . U s v a k o m s l u a j u , n a i l a z i m o na slabo u e s t v o v a n j e u s p o l j a n j e m ivotu i j a s n u sklonost ka zaziranju od ljudi i ka usamljenosti, koja se esto kompenzuje naroitom ljubavlju prema ivo t i n j a m a ili b i l j k a m a . Z a t o s u u n u t r a n j i p r o c e s i u t o liko vie u kretanju, jer se s v r e m e n a na v r e m e d o 8

U p o r . uz t o : P. B j e r r e , chronischen Paranoia. Jahrb. fiir schungen, B d . III, p. 795 ss.

8

Zur Radikalbehandlung der psychoanalytische For-

298

t a d a m a l o p o v e z a n i ili n i k a k o n e p o v e z a n i k o m p l e k s i iznenada sudaraju i time p o n o v o daju p o v o d a za intenzivnu primarnu funkciju, koja iskljuuje v r e mensku duinu sekundarne funkcije i njeno amalgam i s a n j e d v a j u k o m p l e k s a . M o g l o bi se misliti da bi se na taj nain j e d a r e d svi k o m p l e k s i m o g l i sudariti i time proizvesti optu jedinstvenost i zatvorenost psi hikih sadraja. O v a blagotvorna posledica pojavila b i se, r a z u m e se, s a m o k a d b i s e m o g l a z a u s t a v i t i p r o mena spoljanjega ivota. Ali kako to nije m o g u n o , onda se ipak neprestano pojavljuju novi nadraaji, koji proizvode sekundarnu funkciju, i ova unakrst preseca i p o r e m e u j e unutranje linije. S h o d n o t o m e ovaj tip i m a izrazitu tendenciju da odstranjuje s p o ljanje nadraaje, da se uklanja promeni, da ivot u njegovu konstantnom toku, ako je to moguno, zadr ava dok nije izvrio sva unutranja amalgamisanja. A k o je re o n e k o m bolesniku, on e tu tendenciju i j a s n o p o k a z i v a t i , o n e se, k o l i k o g o d j e t o m o g u n o , od svega povlaiti i teie da ivi usamljenikim i v o t o m . A l i on e s a m o u l a k i m sluajevima nalaziti s v o je isceljenje na taj nain. U svima teim sluajevima ne preostaje nita d r u g o n e g o smanjivati inten zitet p r i m a r n e f u n k c i j e , a t o j e p i t a n j e s v a k a k o j e d n o poglavlje sa sebe, i njega smo se v e dotakli pri pretresanju ilerovih pisama. Zaista je jasno da se o v a j t i p o d l i k u j e s a s v i m n a r o i t i m fenomenima afe kta. K a o t o s m o v i d e l i , o v a j t i p r e a l i e a s o c i j a c i j e k o j e pripadaju polaznoj predstavi. On asocira u p u noj meri materijal koji pripada temi, tj. ukoliko nije re o materijali jama koje su ve vezane za druge k o m plekse. Naie li kakav nadraaj na takav materijal, t j . n a j e d a n k o m p l e k s , o n d a n a s t a j e ili s n a n a r e a k cija, eksplozija p u n a afekta, ili a k ne nastaje nita a k o i z d v o j e n o s t k o m p l e k s a nita ne pusti unutra. A l i ako se dogodi realisanje, sve afektivne vrednosti is k l j u u j u se; deava se jaka afektivna reakcija, k o j a za sobom ostavlja dugo naknadno delovanje, koje v r l o e s t o o s t a j e s p o l j a n e o p a e n o , ali s e u t o l i k o d u blje uvlai unutra. D o c n i j a treperenja afekta ispunja299

vaju jedinku i ine je nesposobnom da prihvata nove nadraaje dok afekat ne zanemi. Gomilanje nadraaja postaje nesnosno, zbog ega se pojavljuju esto ke reakcije odbrane. Pri jakoj kompleksnoj nagomilanosti nastaje uopte hronian stav odbrane, k o j i se m o e p o p e t i d o n e p o v e r e n j a , ta v i e d o l u d i l a g o n j e nja u patolokim sluajevima. Iznenadne eksplozije, smenjujui se sa utljivou i odbranom, m o g u lino sti d a t i b i z a r a n i z g l e d , t a k o d a t a k v i l j u d i p o s t a j u zagonetka za svoju okolinu. Smanjena pripravnost usled unutranje zaokupljenosti izaziva nedostatak prisutnosti duha i b r z o g snalaenja. Z b o g toga ee nastaju zamrene situacije, u k o j i m a o v e k ne u m e sebi p o m o i opet jedan razlog vie za p o v l a e n j e od drutva. Prigodnim eksplozijama unosi se p o r e m e e n o s t u v e z e sa d r u g i m a , i z b o g s m e t e n o s t i i b e s p o monosti ovek osea nemogunost da veze ponovo dovede u pravilan tok. Ova nezgrapnost u prilagoi v a n j u izaziva niz ravih iskustava, k o j a n e m i n o v n o s t v a r a j u o s e a n j e n i e v r e d n o s t i ili g o r i n e , a k o n e ak ogorenosti, k o j a se rado o k r e e p r o t i v onih to s u b i l i p r a v i ili t o b o n j i u z r o n i c i n e s r e e . A f e k t i v n i unutranji ivot je v e o m a intenzivan, i zbog mnogih afekata koji se i docnije oseaju proizlazi v e o m a fin preliv tonova i njihova opaanja, dakle naroito e m o cionalna senzitivnost, koja se i ispoljava naroitim z a ziranjem i bojaljivou pred emocionalnim nadraaj i m a ili s v i m a situacijama u k o j i m a bi takvi utisci bili m o g u n i . Osetljivost se o k r e e naroito protiv emocionalnih stanja okoline. Stoga se osorljive izjave miljenja, tvrenja puna afekta, uticaji na oseanje i s l i n o u n a p r e d o d b i j a j u i to iz s t r a h a od v l a s t i t e emocije, koja bi mogla da p o n o v o izazove naknadan utisak, n a d k o j i m o v e k n e b i m o g a o postati g o s p o dar. Iz o v e senzitivnosti l a k o nastaje s v r e m e n o m u o v e k u i z v e s n a seta, k o j a s e o s n i v a n a o s e a n j u d a je izdvojen iz ivota. Stoga na d r u g o m mestu* G r o s misli da je turobnost (Tiefsinn) naroita k a r a k t e ristika o v o g a tipa. Na istom m e s t u se naglaava da
8

Gross,

Vber

psychopathologische

Mindertvertigkeiten,

p. 37.

300

realisanje afektivne vrednosti lako izaziva afektivno precenjivanje, davanje suvie velike vanosti n e e m u . Jako ispoljavanje unutranjih procesa i isticanje emocionalnog u o v o m liku omoguuje n a m da lako upoznamo introvertna oveka. Opis koji Gros daje m n o g o j e p o t p u n i j i o d o p i s a u k o m e j e Dordan o p i s a o s v o j i m p a s s i o n e d t y p e , ali b i o v a j u s v o j i m glavnim crtama m o g a o da b u d e istovetan s tipom koji je ocrtao Gros. U V p o g l a v l j u s v o g a spisa G r o s p r i m e u j e da u o k v i r u n o r m a l n e irine o b a tipa nie vrednosti k o j e je on o p i s a o p r e d s t a v l j a j u fizioloke razlinosti indi vidualnosti. S p l j o t e n o - p r o i r e n a i s u e n o - p r o d u b l j e na svest jeste, dakle, razlinost karaktera. T i p rai rene svesti jeste, po Grosu, p r v e n s t v e n o praktian, zbog brzog prilagoivanja okolini. Unutranji ivot ne pretee, jer ne dolazi do izgraivanja velikih k o m pleksa predstava. O n i delaju energino vrei p r o p a g a n d u za v l a s t i t u l i n o s t a s t o j e li v i e , i za v e like ideje koje su drugi preuzeli. Oseajni ivot o v o g a tipa Gros smatra sa primitivan, a k o d onih koji stoje vie organizuje se prihvatanjem gotovih i d e ala spol j a . T i m e delatnost, resp. oseajni i v o t (kao to kae Gros) m o e da postane heroian. A l i je on u v e k banalan. ini se da heroino i banalno ne pristaju jedno uz drugo. Ali n a m Gros odmah p o k a z u j e ta o n p o d t i m r a z u m e v a : u o v o g a t i p a n e p o s t o j i nikakva dovoljno bogato razvijena veza erotikoga k o m p l e k s a predstava s ostalim s a d r a j e m svesti, t j . s ostalim kompleksima estetike, etike, filosofske i r e l i g i o z n e p r i r o d e . Frojd b i o v d e g o v o r i o o p o t i s k i v a n j u erotikoga elementa. Za Grosa je izraeno postojanje o v e v e z e pravi znak o t m e n e p r i r o d e (p. 61). Z a i z graivanje ove veze neizbena je sekundarna f u n k cija, jer se samo produbljivanjem i odravanjem e l e menata u svesnosti m o e ostvariti o v a sinteza. P r i m ljenim idealima m o e se seksualnost, dodue, potisnu ti na puteve socijalno korisnoga, ah se ona nikada ne
7 8
7

L o c . cit. p. 59. uz to slino utvrivanje u Dordana.

8 Upor.

301

uzdie iznad granica trivijalnosti. O v a j m a l o strogi sud odnosi se na stanje stvari k o j e se lako m o e o b j a sniti s u t i n o m e k s t r a v e r t n o g a k a r a k t e r a : e k s t r a v e r tan o v e k orijentie se samo na spoljanjim p o d a c i ma, tako da glavna vanost njegove psihike delatnosti s v a g d a l e i u b a v l j e n j u o k o t i h p o d a t a k a . S t o g a m a l o ili g o t o v o n i t a n e p r e o s t a j e z a s r e i v a n j e u n u tranjih stvari. O n e se unapred m o r a j u p o d v r g a v a t i odlukama prihvaenim spolja. Stoga se p o d takvim okolnostima i ne m o e ostvariti veza vie razvijenih sa manje razvijenim funkcijama, jer ona zahteva v e o ma m n o g o v r e m e n a i napora, dugotrajan i teak rad na samovaspitanju, k o j i se uopte ne m o e vriti b e z introversije. Za taj rad ekstravertnu o v e k u n e d o s t a j e v r e m e i u i v a n j e , a o s i m t o g a s p r e a v a ga u t o m e isto n e p r i k r i v e n o n e p o v e r e n j e k o j i m o n p o s m a tra svoj unutranji svet, a introvertni spoljanji svet. A l i ne sme se verovati da bi introvertni, blagodarei svojoj v e o j sintetikoj sposobnosti i svojoj boljoj m o i da realie afektivne vrednosti, tako rei b e z ustezanja m o g a o provesti i sintezu s v o j e individual nosti, t j . p r e svega od j e d a r e d uspostaviti h a r m o n i n u vezu viih i niih funkcija. Ja iznosim o v o f o r m u l i sanje Grosova shvatanja, da je re samo o seksualno sti, j e r , p o m o m e m i l j e n j u , n i j e r e s a m o o s e k s u a l nosti n e g o i o d r u g i m nagonima. Seksualnost je s v a k a k o v e o m a esta izrazna f o r m a za neobuzdane, s i r o v e n a g o n e , ali j e i s t o t a k o i t e n j a k a m o i u s v i m a svojim m n o g o v r s n i m aspektima takav nagon. Gros je za introvertna o v e k a izmislio izraz sejunktivna l i nost, i time je istakao naroitu tekou o v o g a tipa da vezuje komplekse. Sintetika sposobnost introvert n o g a t i p a slui p r e s v e g a z a t o d a o b r a z u j e j e d n e o d drugih moda odvojene komplekse. Tako i u intro v e r t n o g a k o m p l e k s s e k s u a l n o s t i ili e g o i s t i n e t e n j e k a m o i ili p o h l e p n o s t i z a u i v a n j i m a o s t a j e i z o l o v a n i m o d a otro rastavljen od drugih kompleksa. Seam se, n a p r i m e r , j e d n o g i n t r o v e r t n o g a , v e o m a i n t e l e k t u alnoga neurotiara, k o j i se naizmenino zadravao u visokim sferama transcendentalnoga idealizma i u ozloglaenim b o r d e l i m a predgraa, a da n j e g o v a svest 302

n i j e d o p u t a l a e g z i s t e n c i j u m o r a l n o g a ili e s t e t i k o g a s u k o b a . O b e s t v a r i v r e n e su, k a o p o t p u n o r a z l i n e , sasvim o d v o j e n o j e d n a o d druge. R a z u m e se, r e z u l tat je b i o teka n e u r o z a pritiska. O v u kritiku m o r a m o imati na u m u kad pratimo G r o s o v a izvoenja o tipu sa p r o d u b l j e n o m sveu. P r o d u b l j e n a svest je, k a k o kae Gros, o s n o v a p o unutranjenih individualnosti. Z b o g jakoga kontraktivnoga efekta spoljanji nadraaji svagda se p o s m a traju sa stanovita j e d n e ideje. Mesto nagona ka praktikome ivotu u takozvanoj stvarnosti p o j a v l j u je se tenja za pounutranjivanjem. Stvari se ne poimaju kao pojedinana pojava, nego kao delimini p o j m o v i velikih kompleksa predstava. O v o Grosovo shvatanje tano se podudara s naim ranijim razmi ljanjima p o v o d o m pretresanja nominalistikoga i r e alistikoga stanovita i n j e g o v i h prethodnih stadijuma u p l a t o n s k o j , m e g a r s k o j i k i n i k o j koli. Iz G r o sovih shvatanja lako se m o e uvideti u e m u se sasto ji razlika i z m e u stanovita: o v e k s k r a t k o m sekun darnom funkcijom ima u vremenskom jedinstvu mnoge i samo labavo povezane primarne funkcije; on je, dakle, naroito vezan za pojedinu pojavu, za indi vidualni sluaj. Otuda su universalia za njega samo n o m i n a i l i e n a su s t v a r n o s t i . N a p r o t i v , za l j u d e s p r o d u e n o m sekundarnom funkcijom stoje svagda na p r v o m m e s t u unutranja stanja stvari, abstracta, i d e j e ili u n i v e r s a l i a ; o n a s u z a n j e g a p r a v a s t v a r n o s t , za k o j u on mora vezivati sve pojedinane pojave. S t o ga je on, sasvim p r i r o d n o , realist (u smislu sholastike). K a k o introvertnom nain posmatranja svagda stoji iznad opaanja spoljanjih stvari, on je sklon da b u d e relativist. On osea k a o naroito prijatnu h a r moniju okoline; ona odgovara njegovoj unutranjoj tenji za harmonizacijom njegovih izolovanih k o m pleksa. On se kloni svakoga neometanoga p o j a v l j i vanja, jer bi ga ono m o g l o dovesti do nadraaja koji suvie u z n e m i r u j e . ( M o r a j u se izuzeti sluajevi e k s plozija afekta!) Socijalno obziran je je neznatno, j e r
9 1 0

G r o s s , p. 6 3 . 10 p . 6 4 .

303

ga apsorbuju unutranji procesi. Jako prevlaivanje vlastitih ideja spreava usvajanje tuih ideja i ideala. Jakim unutranjim obraivanjem kompleksa pred stava d o b i v a j u o n e izrazit individualan karakter. O s e a j n i i v o t j e e s t o s o c i j a l n o n e u p o t r e b l j i v , ali uvek individualan." Ovo tvrenje autorovo moramo podvri iscrpnoj kritici, j e r o n o sadri p r o b l e m koji, p r e m a m o m e i s kustvu, uvek daje povoda za najvee nesporazume izmeu tipova. Introvertni intelektualac, koga Gros ovde oevidno ima na umu, ne ispoljava moda nika k v o oseanje, nego logiki korektna shvatanja, i k o r e k t n o d e l a n j e , d o b r i m d e l o m z a t o to o s e a p r i r o d n u odvratnost p r e m a iznoenju oseanja na pazar, i to se boji da nekorektnou ne izazove nadraaje koji bi uznemiravali, t j . afekte u svojih blinjih. On se boji neprijatnih afekata u drugih, zato to misli da oni i m a j u n j e g o v u vlastitu senzitivnost i to je u v e k uznemiren ve i brzinom ekstravertnoga i njegovim delanjem na skokove. On potiskuje svoje oseanje, i o t u d a o n o u n j e m u p o n e k a d n a b u j a d o strasti, p a g a zato on i suvie jasno p r i m e u j e . E m o c i j e k o j e ga m u e dobro su mu poznate. On ih uporeuje sa ose a n j i m a k o j a m u d r u g i , i t o , r a z u m e se, n a p r v o m mestu ekstravertni oseajni tipovi pokazuju, i nalazi da su n j e g o v a oseanja sasvim drukija od onih u drugih ljudi. Zato mu pada na pamet da su njegova oseanja (tanije reeno: n j e g o v e emocije) j e d i n stvena u s v o j o j vrsti, t j . individualna. P r i r o d n o je da su ona razlina od oseanja ekstravertnoga oseajnoga tipa, j e r o v a su diferenciran instrumenat p r i l a g o ivanja i stoga n e m a j u p r a v e strasnosti, k o j a o b e leava unutranja oseanja introvertnoga mislenoga t i p a . A l i strast k a o n e t o n a g o n s k o n e m a m n o g o i n dividualnog po sebi, n e g o je u d a t o m sluaju z a j e d nika s v i m a l j u d i m a . S a m o o n o to j e diferencirano moe da bude individualno. Zato se u velikim afek tima razlika tipova o d m a h i brie u prilog optega suvie l j u d s k o g a . U stvari, po m o m e m i l j e n j u ,
" p. 65.

304

ekstravertni oseajni tip ima u p r v o m e redu p r a v o na individualnost oseanja, jer su njegova oseanja di f e r e n c i r a n a ; ali o n p a d a u i s t u o b m a n u t o s e t i e njegova miljenja. On ima misli k o j e ga m u e . U p o reuje ih s mislima k o j e iskazuje okolina, t j . u p r v o m r e d u introvertni misleni tipovi. On nalazi da se n j e g o v e misli m a l o slau s n j i h o v i m mislima, i stoga ih smatra za individualne i sebe samoga m o d a za origi n a l n a m i s l i o c a , ili p o t i s k u j e m i s l i u o p t e z a t o to n i k o inae tako ne misli. U stvari, to su misli k o j e i m a c e o s v e t , ali k o j e s e r e t k o g l a s n o g o v o r e . P o m o m e shvatanju, dakle, gornje tvrenje Grosovo odgovara s u b j e k t i v n o j o b m a n i , ali o n a j e u isti m a h o p t e pravilo. Poviena kontraktivna snaga o m o g u u j e s a m o u d u b l j i v a n j e u stvari a k o j e vie ne prianja nikakav neposredan vitalan interes. T i m e Gros pogaa b i t nu crtu introvertnoga mentaliteta: introvertni ima sklonost da razvija misao po sebi, b e z ikakva obzira na svu spoljanju stvarnost. U t o m e lei preimustvo i opasnost. Velika je korist m o i apstraktno razvijati misao s o n u stranu ulnosti. A l i opasnost je u t o m e to se time tok misli udaljuje od svake praktike primenljivosti, zbog ega njegova ivotna vrednost p r o porcionalno pada. Stoga introvertnome svagda p o m a lo preti opasnost da suvie izie iz ivota i da stvari suvie posmatra p o d n j i h o v i m simbolinim aspektom. I tu crtu G r o s istie. A l i ni ekstravertni se ne nahodi u b o l j e m poloaju, samo za njega stvar stoji drukije. On ima sposobnost da svoju sekundarnu funkciju skrauje na taj nain to d o i v l j u j e g o t o v o s a m o p o z i t i v n e f u n k c i j e , t j . to u o p t e v i e n e p r i a n j a z a stvarnost, n e g o se u n e k a k v o j opijenosti izdie iznad n j e , stvari vie ne vidi i ne realie ih, n e g o ih u p o trebljava jo samo kao stimulacije. Ova sposobnost je velika vetina, jer n j o m e o v e k m o e da se izvue iz m n o g i h tekih situacija (Izgubljen si ako veruje u o p a s n o s t , Nie), ali je i v e l i k a teta, j e r se n a p o sletku zavrava katastrofom, time to ee uvlai oveka u gotovo neizbean haos.
1 2

12 p . 6 5 . 20 Jung, Odabrana dela, V

305

Po Grosu, iz ekstravertnoga tipa proizlaze t a k o z v a n i civilizatorski, a iz i n t r o v e r t n o g a t a k o z v a n i kul turni g e n i j i . P r v i o b l i k o d g o v a r a p r a k t i k o m s p r o voenju i postizanju, a drugi apstraktivnom izna laenju. Gros na kraju izraava svoje uverenje da nae v r e m e naroito potreb uje sueno-produbljenu svest, nasuprot r a n i j i m v r e m e n i m a , k o j a su imala i r u i p o v r n i j u s v e s t . M i s e r a d u j e m o o n o m to j e idealno, duboko, simbolino. Prostotom do harmonije to je umetnost visoke kulture.
13

G r o s j e t e r e i p i s a o , z n a se, 1902. g o d i n e . A s a d a ? K a d b i s m o u o p t e o t o m e s m e l i izraziti s v o j e miljenje, morali bismo rei: potrebujemo oevidno i jedno i drugo, i civilizaciju i kulturu, skraenje s e kundarne funkcije kod jednih i produenje kod dru gih. Jer ne stvaramo j e d n o bez drugoga, i na a lost, m o r a m o t o d a p r i z n a m o d a n a n j e m o v e a n stvu nedostaje i j e d n o i drugo. ega k o d jednoga ima suvie, toga k o d d r u g o g a i m a premalo, i zato h o e m o da se izrazimo obazrivo. Jer neprestano prianje o napretku postalo je neverodostojno i sumnjivo. Saimajui, eleo bih napomenuti da se Grosovi pogledi idui dalje poklapaju s m o j i m a . Stavie, m o j a t e r m i n o l o g i j a e k s t r a v e r s i ja i i n t r o v e r s i j a opravdava se pred Grosovim shvatanjem. Ostaje n a m samo jo da kritiki osvetlimo G r o s o v u fundamental nu hipotezu, p o j a m sekundarne funkcije. S t v a r j e u v e k m u n a k a d j e r e o f i z i o l o k i m ili organskim hipotezama s o b z i r o m na psiholoke p r o c e s e . K a o to j e p o z n a t o , u v r e m e v e l i k i h u s p e h a ispitivanja m o z g a vladala je neka vrsta manije da se za psiholoke procese fabriku ju hipoteze (meu k o j i ma hipoteza da se u snu elini produeci povlae nije najapsurdnija) koje su doivele ozbiljno razma t r a n j e i n a u n u d i s k u s i j u . S p r a v o m se g o v o r i l o o pravoj mitologiji mozga. Ali Grosovu hipotezu n i kako ne bih eleo da obraujem kao mit mozga, jer ona ima veoma veliku radnu vrednost. Ona je odlina radna hipoteza, to j o j je i sa d r u g e strane
3 p . 6 8 s.

306

ve viestruko priznato. Ideja sekundarne funkcije je isto tako prosta k a o i genijalna. O v i m p r o s t i m p o j m o m m o e s e svesti n a f o r m u l u k o j a z a d o v o l j a v a v e o m a velik broj kompleksnih duevnih fenomena, i to f e n o m e n a ija bi se diferentna priroda opirala p r o stoj redukciji i klasifikaciji p o m o u druge hipoteze. Kraj tako srene hipoteze ovek je svagda u iskue nju da preceni njeno proirenje i njenu primenljivost. To bi i o v d e m o g a o da b u d e sluaj. Pa ipak, i o v a hipoteza, na alost, i m a s a m o o g r a n i e n o p o l j e primenljivosti. N e e m o se nikako osvrtati na i n j e nicu da je hipoteza po sebi samo postulat, jer niko nikada nije video sekundarnu funkciju modane e lije i niko ne bi m o g a o dokazati da bi i zato bi t r e balo da sekundarna funkcija u principu ima kvalita tivno jednak kontraktivni efekat na najbliu asocija ciju kao primarna funkcija, koja je ipak po svojoj definiciji bitno razlina od sekundarne funkcije. P o stoji druga okolnost koja je, po m o m e miljenju, m n o g o tea: habitus psiholokoga stava m o e da se k o d j e d n e iste j e d i n k e p r o m e n i u n a j k r a e m roku. A k o j e t r a j a n j e s e k u n d a r n e f u n k c i j e f i z i o l o k i ili o r g a n s k i k a r a k t e r , o n s e m o r a p o s m a t r a t i k a o v i e ili manje trajan. Onda se ne sme oekivati da e se trajanje sekundarne funkcije iznenada promeniti, jer t o n i k a d a n e v i d i m o k o d f i z i o l o k o g a ili o r g a n s k o g a karaktera, izuzevi patoloke p r o m e n e . K a o to sam v e vie puta istakao, introversije i ekstraversije nisu n i k a k v i karakteri n e g o mehanizmi, k o j i se t a k o r e i p o v o l j i m o g u u k l j u i v a t i ili i s k l j u i v a t i . S a m o i z n j i hova habitualnoga prevlaivanja razvijaju se shodni karakteri. Izvesno, predilekcija se osniva na k o j o j u r o e n o j d i s p o z i c i j i , ali o v a z a e l o n i j e s v a g d a a p s o lutno presudna. esto sam video da su uticaji sredine g o t o v o isto tako vani. a k s a m j e d a r e d d o i v e o da je neko ko je iveo u najbhoj okolini jednoga intro vertnoga oveka i pokazivao jasno ekstravertno p o naanje s v o j stav p r o m e n i o i postao introvertan kad je d o c n i j e stupio u blisku v e z u sa j e d n o m izrazito ekstravertnom linou. M n o g o puta video sam da izvesni lini uticaji u n a j k r a e m r o k u i k o d izrazita
20*

307

tipa bitno m e n j a j u trajanje sekundarne funkcije, i da se, isto tako, ranije stanje p o n o v o uspostavlja ako je otpao strani uticaj. M e n i se ini da se, shodno t a k v i m iskustvima, interesovanje m o r a vie obratiti prirodi p r i m a r n e f u n k c i j e . S a m G r o s istie naroito produenu funkciju posle predstava punih afekta i time sekundarnu funkciju dovodi u zavisnost od p r i m a r n e funkcije. Ne postoji u stvari nikakav plauzibilan razlog zato bi trebalo da se u e n j e o tipovima osnuje na trajanju sekundarne funkcije: moda bi se o n o i s t o t a k o m o g l o o s n o v a t i n a intenzitetu primarne funkcije, j e r j e t r a j a n j e sekundarne funkcije ipak oevidno zavisno od intenziteta utroka energije, rada e h j e . R a z u m e se, p r o t i v t o g a m o g l o b i s e p r i g o v o r i t i d a trajanje s e k u n d a r n e f u n k c i j e zavisi o d b r z i n e r e stitucije, i da i m a j e d i n a k a s naroito h i t r i m i s h r a njivanjem mozga, prema drugima, koje su manje srene. U o v o m sluaju mozak ekstravertnoga morao bi da ima v e u restitucionu sposobnost negoli mozak introvertnoga. Za takvu v e o m a neverovatnu pretpo stavku nedostaje dokazna osnova. to n a m je poznato o stvarnim osnovima produene sekundarne funkcije ograniava se na i n j e n i c u da, b e z obzira na patoloka stanja, naroiti intenzitet primarne funkcije logiki utie na produenje sekundarne funkcije. Shodno toj injenici, dakle, pravi p r o b l e m lei k o d primarne f u n k c i j e i z g u n j a v a se u p i t a n j e o t k u d a dolazi to da je kod jednoga primarna funkcija redovno intenziv na, a k o d d r u g o g a slaba. A k o tako zaustavimo p r o b l e m na primarnoj funkciji, onda se pojavljuje n u nost da objasnimo otkuda vodi poreklo razlini i n tenzitet i odista nagla p r o m e n a intenziteta primarne funkcije. Ja to smatram za energetian fenomen, koji z a v i s i o d n e k o g a o p t e g a stava. i n i s e d a i n t e n z i t e t p r i m a r n e f u n k c i j e u p r v o m r e d u zavisi od toga k o lika je napregnutost spremnosti. Postoji li velika k o liina psihike napregnutosti, onda e i primarna funkcija biti naroito intenzivna sa srazmernim p o sledicama. A k o s rastenjem umora nategnutost p o 1 4

sche

i* p. 1 2 . I s t o t a k o G r o s u s v o j o j k n j i z i Uber Minderivertigkeiten, W i e n , 1 9 0 9 , p. 30 i p. 3 7 .

pathologi-

308

pusti, o n d a se p o j a v l j u j e skretljivost, povrnost a s o cijacije, naposletku beanje od ideja, dakle stanje koje je obeleeno slabom primarnom funkcijom i kratkom sekundarnom funkcijom. Opta psihika n a pregnutost zavisi, sa s v o j e strane (bez obzira na f i zioloke razloge, kao to je o d m o r e n o s t itd.), od v e o ma k o m p l e k s n i h inilaca, kao to su raspoloenje, p a n j a , o e k i v a n j e , itd., d a k l e o d v r e d n o s n i h s u d o v a , k o j i su, s a s v o j e s t r a n e , o p e t r e z u l t a n t e i z s v i h p r e t hodnih psihikih procesa. Ja p o d tim prirodno razum e v a m ne samo logike n e g o i sudove oseanja. U naem tehnikom jeziku optu napregnutost oznaa v a m o energetiki k a o libido, a s gledita psihologije svesti k a o vrednost. I n t e n z i v n i p r o c e s j e z a p o s e d n u t l i b i d o m ili m a n i f e s t a c i j a h b i d a , d r u g i m r e c i m a v e o ma napregnuto energetiko proticanje. Intenzivni p r o c e s je p s i h o l o k a vrednost, i s t o g a se a s o c i j a t i v n e v e z e k o j e i z n j e g a p r o i z l a z e o z n a a v a j u k a o vrednosne, u s u p r o t n o s t i p r e m a o n i m a k o j e s e o s t v a r u j u kraj neznatnoga kontraktivnoga efekta, a te oznaa v a m o k a o b e z v r e d n o s n e ili p o v r n e . Napregnuti s t a v j e v e o m a k a r a k t e r i s t i a n z a i n t r o v e r t n o g a , d o k malaksali, l a k i s t a v o d a j e ekstravertnoga, izuzev izu z e t n a s t a n j a . A l i i z u z e c i s u esti, i t o k o d j e d n e iste jedinke. A k o se introvertnome dade sasvim podudar na harmonina sredina, on olabavljuje sebe do total ne ekstraversije, i o v e k misli da pred s o b o m ima ekstravertna oveka. Ali neka se ekstravertni p r e m e sti u n e k u m r a n u o d a j u , g d e g a m o g u n a g r i z a t i s v i p o t i s n u t i k o m p l e k s i , i on e d o s p e t i u n a p r e g n u t o s t u k o j o j e n a j s l a b i j e p r i m e t a n n a d r a a j realisati u n a j primetniji. T a k o i z m e n e ivotnih situacija takoe m o g u d a u t i u i d a t i p t r e n u t n o p r e o b r a z e , ali t i m e s e r e d o v n o ne m e n j a p r e i m u s t v e n i stav, t j . i p o r e d p r i g o d n e ekstraversije introvertni ostaje o n o to je r a n i j e bio, a isto tako i ekstravertni.
1 5

S a i m a m : ini m i s e d a j e primarna f u n k c i j a v a nija negoli sekundarna. Intenzitet primarne f u n k O v a napregnutost odnosno malaksalost moe se kat k a d dokazati ak u tonusu muskulature. O n a se redovno vidi izraena na licu.
1 5

309

cije jeste presudni m o m e n a t . O n zavisi o d opte p s i hike napregnutosti, tj. od koliine nagomilanog, disponibilnog libida. M o m e n a t koji uslovljava to n a g o m i l a v a n j e jeste k o m p l e k s n o stanje stvari, k o j e je rezultanta svih prethodnih psihikih stanja. O n o se m o e okarakterisati kao raspoloenje, panja, stanje afekta, o e k i v a n j e itd. Introversija je o k a r a k t e r i sana o p t o m n a p r e g n u t o u , i n t e n z i v n o m p r i m a r n o m funkcijom i srazmerno dugom sekundarnom funkci j o m . Ekstraversija je okarakterisana optom malaksalou, slabom primarnom funkcijom i srazmerno kratkom sekundarnom funkcijom.

310

VII PROBLEM TIPINIH S T A V O V A U ESTETICI

VORINGER: APSTRAKCIJA I UOSECAVANJE

U n e k u ruku, po sebi se r a z u m e da sve oblasti l j u d s k o g a d u h a k o j e s e n e p o s r e d n o ili p o s r e d n o b a v e psihologijom daju svoje priloge za pitanje kojim se o v d e z a n i m a m o . P o t o s m o uli glas filosofa, pesnika, lekara i p o z n a v a o c a ljudi, j a v l j a se za r e estetiar. E s t e t i k a j e p o c e l o j s v o j o j sutini p r i m e n j e n a p s i h o logija i zanima se ne s a m o estetikom sutinom stvari nego i moda u jo veoj meri psiholokim p i t a n j e m estetikoga stava. T a k o fundamentalan f e n o m e n kao to je suprotnost introversije i ekstraversije ne bi m o g a o stalno izmicati ni estetiaru, j e r nain na k o j i s e o s e a ili p o s m a t r a u m e t n o s t i l e p o j e s t e k o d razlinih ljudi toliko razlian da je n e k o m e ta suprot n o s t m o r a l a p a s t i u o i . I z u z e v m n o g e , v i e ili m a n j e j e d n o k r a t n e ili j e d i n s t v e n e u s v o j o j v r s t i , i n d i v i d u alne osobitosti stava, p o s t o j e d v e suprotne o s n o v n e f o r m e k o j e j e Voringer ( W o r r i n g e r ) o z n a i o k a o u i v l j a v a n j e ih uoseavanje (Einfiihlung) i apstrakciju. N j e g o v a definicija uivljavanja oslanja se u g l a v n o m n a Lipsovu ( L i p p s ) . U L i p s a j e u i v l j a v a n j e o b j e k t i vizacija mene u n e k o m od mene razlikovanom p r e d metu, s v e j e d n o da li o n o to je objektivisano zaslu u j e i m e o s e a n j a ili n e . T i m e to a p e r c i p u j e m n e k i
1

Worringer, Abstraktion M u n c h e n 1911 ( I A u f l . 1 9 0 8 ) .

1

und

Einfiihlung,

III

Auflage.

311

p r e d m e t , d o i v l j u j e m , p o l a z e i o d n j e g a , ili o s t a j u i u n j e m u kao apercipovanom, podsticaj za odreen n a in unutranjega dranja. Ovaj se p o j a v l j u j e kao n j i m e d a t , m e n i o d n j e g a s a o p t e n . Jodl ( J o d l ) o b j a njava stvar o v a k o : ulni privid koji umetnik daje nije samo povod da se po zakonima asocijacije seam o s r o d n i h d o i v l j a j a , n e g o t i m e to o n p o d l e e o p tem zakonu eksternalizacije* i p o j a v l j u j e se kao n e t o i z v a n n a s , m i u isti m a h p r o j i c i r a m o u n j e g a u n u tranje procese k o j e on u n a m a reprodukuje, i time mu dajemo estetiko oivotvorenje (asthetische Beseelung) izraz k o j i bi se m o g a o pretpostaviti izrazu uivljavanje, jer kod ove introjekcije sopstvenih unutranjih stanja u sliku nije re samo o oseanjima nego o unutranjim procesima svake vrste. Vunt ( W u n d t ) u o s e a v a n j e r a u n a u e l e m e n t a r n e procese asimilacije. U i v l j a v a n j e j e , d a k l e , j e d n a v r s t a p r o cesa opaanja, k o j i je obeleen time to se oseajno bitan psihiki sadraj premeta u objekat i objekat time introjicira sadraj koji s v o j o m pripadnou s u b j e k t u asimilie o b j e k a t s u b j e k t u i v e z u j e ga sa s u b j e k t o m toliko da subjekat sebe tako rei osea u o b jektu. Ipak se pri tome subjekat ne osea kao proji ciran u objekat, n e g o mu se objekat u koji se on u i veo pojavljuje kao oivotvoren i kao da govori iz s a m o g a sebe. O v a osobenost v o d i p o r e k l o otuda to projekcija nesvesne sadraje prenosi u objekat, zbog ega se uivljavanje u analitikoj psihologiji o z n a a v a i k a o prenoenje ( F r o j d ) . Stoga je uivljavanje neka ekstraversija. Voringer estetiko doivljavanje u u i v l j a v a n j u d e f i n i e o v a k o : Estetiko uivanje je objektivisano samouivanje. Shodno tome samo je
2 4 6 9

2 Lipps, p . 1 9 3 s.

Leitfaden

der

Psychologie,

II

Auflage,

1906,

' Pod eksternalizacijom Jodl razumeva lokalisanje ul noga o p a a n j a u prostoru. Ne u j e m o t o n o v e u u i m a i ne vidimo boje u oku, nego na prostorno lokalisanom objektu. L o c . cit. B d . I I , p. 2 4 7 . * Jodl, Lehrbuch der Psychologie, 1908, Bd. II, p. 436. Wundt, Grundziige der physiologischen Psychologie, V A u f l . , B d . I I I , p. 191.
8

L o c . c i t p. 4.

312

o n a f o r m a lepa u k o j u s e o v e k m o e u i v e t i . Lips kae: Samo ukoliko postoji to uivljavanje, forme su lepe. Njihova lepota je ovo m o j e idealno slobodno uivanje u n j i m a . P r e m a tome, f o r m a u k o j u se o v e k n e m o e u i v e t i j e s t e runa. T i m e j e d a t o i ogranienje teorije uivljavanja, jer ima oblika u m e t n o s t i , k a o to Voringer i s t i e , k o j e u m e t n i k o m s t v a ranju stava uivljavanja ne odgovaraju. To su n a r o ito istonjaki egzotini oblici umetnosti. Iz duge tradicije u nas zapadnjaka prirodno lepo i prirodno istinito utvrdilo se kao m e r i l o umetniki lepog, jer to je uopte i m e r i l o k o j e pripada sutini g r k o - r i m ske i z a p a d n j a k e umetnosti. (Izvesne stilske f o r m e srednjega veka svakako predstavljaju izuzetak od toga!) Na opti stav p r e m a umetnosti jeste o d v a j k a da stav uivljavanja, i zato k a o lepo m o e m o da o b e l e i m o s a m o o n o u to m o e m o d a s e u i v i m o . A k o je umetniki oblik objekta takav da je oprean ivo t u , t a k o r e i a n o r g a n s k i ili a p s t r a k t a n , o n d a n e m o e m o svoj ivot da unosimo u njega, a to svagda i n i m o kad se u i v l j u j e m o . (U to se u i v l j u j e m jeste u o p t e i v o t , Lips.) M o e m o s e u i v l j a v a t i s a m o u organske, p r i r o d n o istinite f o r m e , u o n e k o j e h o e ivot. Pa ipak, postoji neka naelno druga umetnika f o r m a , n e k i i v o t u o p r e a n stil, k o j i p o r i e h o t e n j e ivota, o d v a j a se od ivota, a ipak istie p r a v o na l e potu. G d e umetniko stvaranje proizvodi ivotu oprene, anorganske i apstraktne forme, tu ne m o e vie da b u d e rei o u m e t n i k o m hotenju iz potrebe uivljavanja, nego ak o potrebi koja je uivljavanju direktno suprotna, dakle o tendenciji da se ivot p r i tesni. K a o o v a j protivpol potrebe uivljavanja p o j a v l j u j e n a m se nagon za apstrakcijom. S t o se t i e psihologije nagona za apstrakcijom, kae Voringer: S t a su, d a k l e , p s i h i k e p r e t p o s t a v k e n a g o n a z a a p strakcijom? I m a m o da ih traimo u oseanju sveta onih naroda, u njihovu psihikom dranju prema k o smosu. D o k nagon za uivljavanjem ima za uslov srean panteistiki odnos p o v e r e n j a izmeu ljudi i
7 6

i L i p p s , Asthetik, p. 2 4 7 . 8 W o r r i n g e r , L o c . cit. p. 16.

313

p o j a v a spoljanjega sveta, n a g o n za apstrakcijom je posledica velike unutranje uznemirenosti ovekove zbog pojava spoljanjega sveta i koresponduje s v e o ma transcendentalnom obojenou svih predstava. O v o stanje mogli bismo da n a z o v e m o g o l e m i m d u h o v n i m strahom od prostora. Kada Tibul kae: ,prim u m in m u n d o fecit deus t i m o r e m ' (najpre je u svetu b o g stvorio strah), o n d a se to isto o s e a n j e b o j a l j i v o sti m o e p r i h v a t i t i i k a o k o r e n u m e t n i k o g a s t v a ranja. U stvari, ui vi j a v a n je pretpostavlja n e k u g o t o vost, n e k o poverenje subjekta prema objektu. U i v ljavanje je dragovoljan predusretljiv pokret, koji subjektivni sadraj prenosi u objekat i time izaziva subjektivnu asimilaciju, koja proizvodi dobru saglas n o s t i z m e u s u b j e k t a i o b j e k t a ili n j o m e u d a t o m s l u a j u i o b m a n j u j e . P a s i v a n o b j e k a t m o e se, d o d u e, s u b j e k t i v n o asimilisati, ali t i m e n i k a k o n e m e n j a svoje stvarne kvalitete. Oni se prenoenjem samo zastiru i m o d a se ak vri nasilje nad n j i m a . Uivi j a v a n j e m m o g u da se p r o i z v e d u slinosti i prividne z a j e d n i k e stvari, k o j e po sebi u stvari ne postoje. Stoga se lako m o e razumeti da m o r a postojati i mogunost druge vrste estetike veze s o b j e k t o m , naime stav koji se ne odaziva objektu, nego se ak udaljuje od n j e g a i tei da se o b e z b e d i protiv o b j e k t o v a uticaja na t a j n a i n to u s u b j e k t u p r o i z v o d i p s i h o l o k u d e l a t nost k o j o j je cilj da paralie o b j e k t o v uticaj. U i v l j a vanje pretpostavlja objekat u neku ruku kao prazan, i zato ga m o e ispunjavati vlastitim ivotom. A p s t r a kcija, meutim, pretpostavlja objekt u neku ruku kao i v i d e l a t a n , i s t o g a tei d a s e u k l o n i n j e g o v u u t i caju. Apstraktivni stav je, dakle, centripetalan, t j . introvertan. Voringerov p o j a m apstrakcije odgovara time introvertnom stavu. Znaajno je da Voringer u t i c a j o b j e k t a o b e l e a v a k a o s t r a h ili z a z i r a n j e . O n a j koji vri apstrakciju zauzimao bi, dakle, p r em a o b jektu stav kao da objekat ima kvalitet koji izaziva strah, t j . k a o d a v r i t e t a n ili o p a s a n u t i c a j , p r o t i v kojega se on m o r a braniti. O v a j prividno aprioristiki kvalitet objekta jeste nesumnjivo i neka projekcija, 314

r e s p . p r e n o e n j e , ali p r e n o e n j e n e g a t i v n e v r s t e . M o rali b i s m o , dakle, pretpostaviti da aktu apstrakcije prethodi nesvestan akt projekcije, u k o j e m u se n e gativno naglaeni sadraji prenose na objekat. K a k o je u i v l j a v a n j e , k a k o i apstrakcija, akt svesti, i k a k o poslednjoj prethodi nesvesna projekcija, to smemo postaviti pitanje da li m o d a i uivljavanju ne p r e t h o d i k a k a v nesvestan akt. K a k o j e sutina u i v l j a v a n j a projekcija subjektivnih sadraja, onda prethodni nesvesni akt m o r a da b u d e suprotnost, naime o d u z i m a n j e d e l o t v o r n e m o i o b j e k t u . T i m e se, n a i m e , o b jekat u neku ruku ispranjava, oduzima mu se s a m o delatnost, i na taj n a i n on postaje p o d e s a n da p r i hvati subjektivne sadraje onoga koji se uivljuje. O n a j k o j i s e u i v l j u j e tei d a o b j e k a t n a d a h n e s v o j i m i v o t o m i da svoj ivot doivi u o b j e k t u ; stoga je potrebno da samostalnost i diferencija izmeu o b j e k ta i subjekta ne b u d u suvie velike. Otuda se n e s v e s n i m a k t o m k o j i p r e t h o d i u i v l j a v a n j u d e p o t e n c i r a ili n a t k o m p e n z u j e samovlasnost objektova, t j . time to se subjekat nesvesno odmah nadreuje objektu. Ali nadredi van je m o e se deavati samo nesvesno p o j a a v a n j e m znaaja subjektova. To se m o e zbivati n e s v e s n o m f a n t a z i j o m , k o j a ili o b j e k a t o d m a h l i a v a v r e d n o s t i i s n a g e , ili s u b j e k a t p o v i a v a i n a d r e u j e g a o b j e k t u . T e k n a taj nain nastaje o n a j n a g i b k o j i potrebu je uivljavanje da bi subjektivne sadraje m o g l o preneti u objekat. Onaj koji vri apstrakciju nahodi se u j e d n o m strano o i v l j e n o m svetu, k o j i tei d a g a n a d m o n o p r i g u i , i s t o g a s e o n p o v l a i u sebe da k o d sebe izmisli f o r m u l u spasenja, k o j a je podesna da n j e g o v u s u b j e k t i v n u vrednost uzvisi to liko da m o e odoleti objektovu uticaj u. Naprotiv, onaj koji se uivljuje nahodi se u svetu koji p o t r e b u je n j e g o v o subjektivno oseanje da ima ivot i duu. On s p o v e r e n j e m oivotvorava taj svet, d o k se onaj koji vri apstrakciju s n e p o v e r e n j e m povlai pred demonima objekata i apstraktnim tvorevinama p o d i e s e b i s u p r o t a n s v e t o d k o j e g a d o b i v a zatitu. A k o dozovemo u pamet izvoenja prethodnih poglavlja, onda e m o u uivljavanju lako upoznati mehanizam 315

ekstraversije, i u apstrakciji mehanizam introversije. Velika unutranja uznemirenost ovekova zbog p o j a v a spoljanjeg sveta n i j e nita d r u g o n e g o zazi ranje od nadraaja u introvertnoga, koji se zbog s v o j e g a d u b l j e g a oseaj a plai suvie b r z e i suvie j a k e izmene nadraaja. N j e g o v e apstrakcije i slue izra zito cilju d a j e d n i m optim p o j m o m o n o to j e n e r e d o v n o i o n o to je p r o m e n l j i v o uhvati u ograde z a k o nitosti. S a m o se po sebi r a z u m e da se o v a u o s n o v i uzev maijska procedura u najpunijem razvitku n a lazi k o d p r i m i t i v n o g a o v e k a , iji geometrijski znaci nemaju toliko vrednost lepote koliko vrednost m a ijsku. Voringer s p r a v o m kae: Mueni zamrenom v e z o m i m e n j a n j e m p o j a v a spoljanjega sveta, takvi narodi oseali su g o l e m u potrebu za spokoj stvom. M o g u n o s t usreenja, k o j u su oni traili u umetnosti, n i j e se sastojala u t o m e da p o n i r u u stvari s p o l j a n j e ga sveta, da sebe u n j i m a uivaju, n e g o u t o m e da pojedinu stvar spoljanjega sveta izvuku iz njene samovoljnosti i prividne sluajnosti, da je pribliava n j e m apstraktnim f o r m a m a o v e k o v e e i na taj nain nau odmorite u smeni pojava. O v e apstraktne zakonite f o r m e jesu, dakle, j e dine i najvie f o r m e u k o j i m a se o v e k p r e d g o l e m o m zamrenou slike sveta m o e da o d m o r i . K a o to V o r i n g e r k a e , b a i s t o n j a k e u m e t n i ke f o r m e i religije pokazuju apstraktivni stav p r e m a svetu. Istonjaku, dakle, svet se uopte m o r a p o j a v ljivati drukije negoli zapadnjaku, koji uivljavan j e m daje duu svome objektu. Istonjaku je objekat a priori oivljen, on ima n a d m o nad n j i m , i stoga se povlai pred n j i m i apstrahuje svoje utiske. Odlian p o g l e d na i s t o n j a k i s t a v d a j e Buda u Propovedi o ognju, g d e k a e : S v e s t o j i u p l a m e n u . O k o i s v a u l a stoje u plamenu, zapaljena o g n j e m ljubavi, o g n j e m mrnje, o g n j e m obmane; zapaljena su roenjem, starou, smru, b o l o m i albama, brigom, e m e r o m i o a j a n j e m . C e o svet stoji u p l a m e n u ; ceo svet je
9 1 0

L o c . cit. p. 18. 10 L o c . c i t . p . 2 1 .

316

prekriven d i m o m ; ceo svet prodire vatra; ceo svet se trese. O v a j uasni i bola p u n i p o g l e d na svet izazvao je u budista n j i h o v apstraktivni stav, k a o to je i B u d a p r e m a legendi na o s n o v u slinoga utiska doao do svojega toka ivota. Dinamiko oivljavanje objekta kao osnova za apstrakciju nalo je odlian izraz u s i m b o l i n o m jeziku B u d i n u . O v o o i v l jav a n j e ne osniva se na uivljavanju, nego odgovara jednoj aprioristikoj nesvesnoj projekciji, projekciji koja zapravo postoji od samoga poetka. Stavie, izrae projekcija pojavljuje se kao nepodesan da pravilno oznai f e n o m e n . P r o j e k c i j a je zapravo akt koji se d e ava, a ne stanje k o j e se nahodi od poetka, o k o m e je o v d e oevidno re. Po m o m e miljenju, za to stanje p r e j e k a r a k t e r i s t i a n Levi-Brilov p o j a m p a r t i c i p a tion m y s t i q u e , jer taj p o j a m formulie p r v o b i t n u vezanost primitivnog oveka za njegov objekat. N j e g o v i o b j e k t i su, n a i m e , d i n a m i k i o i v l j e n i , i s p u n j e n i d u e v n o m t v a r i ili d u e v n o m s n a g o m ( n i k a k o u v e k o i v l j e n i , k a o to u z i m a a n i m i s t i k a h i p o t e z a ! ) , i s t o g a v r e n e p o s r e d a n psihiki uticaj na o v e k a , a taj u t i c a j d o l a z i o t u d a to j e o v e k t a k o r e i d i n a m i k i i s t o vetan sa s v o j i m objektom. Stoga u nekim primitiv nim jezicima predmeti za upotrebu imaju oivljen r o d (sufiks oivljenosti). Na slian nain za apstrak t i v n i s t a v je o b j e k a t a p r i o r i o i v l j e n i s a m o d e l a t a n i ne potrebu je uivljavanje; naprotiv, objekat vri t o liko m o a n uticaj da primorava na introversiju. Jako nesvesno opsedanje o b j e k t a l i b i d o m dolazi od n j e g o v e participation mystique s nesvesnim onoga koji je introvertno nastrojen. To jasno proizlazi iz rei B u dinih: svetski oganj je istovetan s o g n j e m libida u s u b j e k t a , s n j e g o v o m g o r u o m s t r a u , ali k o j a s e n j e m u pojavljuje kao objekat, jer je nije diferencirao do subjektivno disponibilne funkcije. Stoga mu se apstrakcija pojavljuje kao funkcija koja se bori p r o tiv prvobitne participation mystique. Ona odvaja od o b j e k t a da bi unitila spajanje s n j i m . Ona, s j e d n e strane, v o d i ka stvaranju umetnikih oblika, a, s d r u ge strane, ka saznanju o b j e k t a . U j e d n a k o j m e r i i funkcija uivljavanja jeste organ ne samo umetniko317

ga stvaranja n e g o i saznanja. Ali ona se deava na sa s v i m d r u k i j o j osnovi n e g o apstrakcija. K a o to j e o v a o s n o v a n a n a m a g i j s k o m z n a a j u i sili o b j e k t a , tako je uivljavanje osnovano na magijskom znaaju s u b j e k t a , k o j i se p o s r e d s t v o m mistike identifikacije d o k o p a v a o b j e k t a . K a o to p r i m i t i v n i o v e k s t o j i p o d magijskim uticaj em fetiove snage, tako je on, s d r u ge strane, i a r o b n i k i a k u m u l a t o r m a g i j s k e snage k o j o m feti i s p u n j a v a . (Upor. u z o v o hurigarit Australijanaca.) Nesvesno depotenciranje objekta, k o j e prethodi aktu uivljavanja, jeste takoe trajno stanje slabijega naglaavanja objekta. A l i zato su u onoga koji se uivljuje nesvesni sadraji istovetni s o b j e k t o m i o s t a v l j a j u ga n e o i v l j e n i m i n e n a d a h nutim, zbog ega uivljavanje postaje nuno za sa znanje sutine o b j e k t o v e . U o v o m sluaju, dakle, m o g l o bi se govoriti o n e k o j nesvesnoj apstrakciji k o j a stalno postoji i k o j a objekat predstavlja kao nenadahnut. Jer apstrakcija uvek ima to dejstvo: ona ubija svojevoljnost objekta dokle god je ova magijski vezana za duu subjektovu. Stoga onaj ko vri a p s t r a k c i j u s v e s n o j e p r i m e n j u j e , d a b i s e zatitio o d magijskoga uticaja objektova. Iz aprioristike n e o ivljenosti objekata proizlazi i uivljavaoev prisni o d n o s p r e m a svetu: nita ne postoji to bi na n j e g a neprijateljski m o g l o uticati i pritesniti ga, jer on s a m d a j e o b j e k t u ivot i duu, iako se n j e g o v o j svesti ini da stvar stoji ba obrnuto. Naprotiv, za o n o g a koji apstrahuje svet je ispunjen m o n o delatnim i stoga o p a s n i m o b j e k t i m a , i zato on osea strah i, svestan svoje nemoi, povlai se od suvie bliskoga dodira sa svetom, da proizvede o n e misli i f o r m u l e k o j i m a se nada da e zadobiti prevlast. Stoga n j e g o va psihologija jeste psihologija onoga koji je pritenjen, d o k se onaj koji vri uivljavanje s aprioristikom pouzdanou pojavljuje pred objektom, jer je objekat zbog svoje neoivljenosti bezopasan. P r i 11 1 2
11

Australia.
1 2

Spencer and Gillen, London 1904.

The

Northern

Tribes

of

Central

lativno

Z a t o to s u nesvesni sadraji uivijavaoevi s a m i r e neoivljeni.

318

r o d n o j e to j e o v o k a r a k t e r i s a n j e s h e m a t i n o i n e m o e o k a r a k t e r i s a t i c e l u s u t i n u e k s t r a v e r t n o g a ili i n t r o v e r t n o g a s t a v a , n e g o s a m o m o e istai i z v e s n e nijanse, k o j e ipak imaju znatan znaaj. K a o to o n a j k o j i v r i ui v i j a v a n j e u i v a u o b j e k t u sama sebe a da toga n i j e svestan, tako i onaj k o j i v r i a p s t r a k c i j u , t i m e to r a z m i l j a o u t i s k u k o j i mu dolazi od o b j e k t a , g l e d a sama s e b e a za to ne zna. J e r o n o to o n a j k o j i v r i u i v l j a v a n j e p r e n o s i u o b j e k a t jeste o n sam, t j . n j e g o v vlastiti nesvesni s a d r a j , i o n o to o n a j k o j i v r i a p s t r a k c i j u m i s l i o s v o m utisku o o b j e k t u , to on misli o s v o j i m vlastitim o s e anjima, koja mu se pojavljuju na objektu. Otuda je jasno da stvarnom dokui van ju objekta pripadaju o b e funkcije, kao i stvarnom umetnikom stvaranju. O b e funkcije i postoje svagda u jedinki, samo su v e inom neravnomerno diferencirane. Zajedniki koren ovih dvaju osnovnih oblika estetikoga doivljavanja V o r i n g e r n a l a z i u n a g o n u za samoodricanjem. Kod apstrakcije o v e k tei za tim da u p o s m a t r a n j u o n o g a to j e n u n o i n e p o m e r l j i v o b u d e o s l o b o e n s l u ajnosti u ljudskom biu uopte, prividne p r o i z v o l j nosti opte organske egzistencije. P r e m a n e i z m e r nim neoivljenim objektima koji unose zabunu i stva raju d u b o k e utiske o v e k sebi stvara j e d n u apstrak ciju, t j . apstraktnu optu sliku, k o j a utiske v e z u j e u zakonitu f o r m u . O v a slika i m a m a g i j s k i znaaj zati te protiv haotine izmene doivljavanja. ovek p o nire u tu sliku i g u b i se u n j o j toliko da s v o j u a p straktnu istinu najzad stavlja iznad realiteta ivota i time ivot, koji bi m o g a o omesti uivanje u a p straktnoj lepoti, u o p t e pritenjava. On se na taj nain sam podie do jedne apstrakcije, identifikuje s e b e s v e n o m v a l j i v o u s v o j e s l i k e i s m i r u j e se u n j o j t i m e to m u o n a u n e k u r u k u p o s t a j e f o r m u l a k o j a ga spaava. Na taj n a i n on se o d r i e s a m o g a sebe i svoj ivot p r e d a j e s v o j o j apstrakciji, u k o j o j ga u n e k u r u k u k r i s t a l i e . A l i t i m e to o n a j k o j i v r i uivljavanje prenosi u o b j e k a t s v o j u delatnost, svoj ivot, on se time takoe prenosi u objekat, ukoliko
13

Loc. cit.

p. 26.

319

preneseni sadraj predstavlja bitan deo subjekta. On postaje objekat, identifikuje se s n j i m e i na taj n a i n liava se s a m o g sebe. T i m e to se objektivie on se d e s u b j e k t i v i e . V o r i n g e r k a e : A l i t i m e to o v u v o l j u za delatnost prenosimo u drugi objekat, mi jesmo u d r u g o m objektu. Razreeni smo od svojega individualnoga bia dokle god sa svojim nagonom za doivljavanjem izbijamo u koji spoljanji objekat, u nekoj spoljanjoj formi. Mi tako rei oseamo kako naa individualnost utie u vrste granice p r e m a b e z g r a n i n o j diferenciranosti i n d i v i d u a l n e svesti. U o v o m samoobjektivisanju lei samoodricanje. O v o potvrivanje nae individualne potrebe delatnosti predstavlja u isto v r e m e ograniavanje njenih n e o graniljivih mogunosti, poricanje njenih nesjedinljivih diferenciranosti. Sa svojim unutranjim n a g o n o m za delatnou mi se odmaramo u granicama o v o ga objektivisanja. K a o to za o n o g a koji vri apstrakciju apstraktna slika predstavlja n e k u p r i mirenost, neki odbrambeni zid protiv rastvornih uti caja nesvesno oivljenih objekata, tako je i za o n o ga koji vri uivljavanje prenoenje na objekat z a tita p r o t i v r a s t v o r n o g a u t i c a j a u n u t r a n j i h s u b j e k tivnih inilaca, koji postoje u bezgraninim m o g u nostima fantazije i u podudarnim podsticajima d e l a t n o s t i . K a o t o s e p o Adleru i n t r o v e r t n i n e u r o t i a r hvata neke fiktivne linije vodilje, tako se i ekstra vertni neurotiar hvata objekta u koji vri p r e n o enje. Introvertni je svoju liniju vodilju apstrahov a o iz svojih d o b r i h i ravih iskustava na o b j e k t u , i poverava se formuli kao n e k o m zatitnom sredstvu protiv bezgraninih mogunosti ivota.
1 4 1 8

Uivljavanje i apstrakcija, ekstraversija i introv e r s i j a j e s u m e h a n i z m i p r i l a g o i v a n j a i zatite. U k o liko o m o g u u j u prilagoivanje, oni zatiuju oveka o d s p o l j a n j i h o p a s n o s t i . U k o l i k o s u u p r a v l j e n e funki* L o c . c i t . p. 2 7 . Fr. Th. Vischer crta oivljene o b j e k t e .
18

svome

romanu

Auch

Einer

odlino

320

ije, o n i o s l o b a a j u o v e k a o d s l u a j n o n a g o n s k o g a , ta v i e , o n i g a u v a j u o d t o g a t i m e to m u o m o g u u j u n e k o samoodricanje. K a o to p o k a z u j e s v a k o d n e v n o psiholoko iskustvo, ima v e o m a m n o g o ljudi koji se sasvim identifikuju sa svojom upravljenom funkcijom (dragocenom funkcijom), a to su i z m e u ostalog ba tipovi o k o j i m a je o v d e govoreno. Identifikacija s upravljenom funkcijom ima to n e o s p o r n o p r e i m u s t v o to s e o v e k n j o m e n a j b o l j e p r i lagouje kolektivnim oekivanjima i zahtevima, i tek pri tome moe jo samoodricanjem da se otme s v o jim manje znaajnim, nediferenciranim i neupravljenim funkcijama. Nesebinost (Selbstlosigkeit), uostalom, sa stanovita socijalnoga morala jeste n a r o i t a v r l i n a . N a d r u g o j s t r a n i , i p a k , d o l a z i v e l i k a teta od identifikacije s u p r a v l j e n o m funkcijom, naime degeneracija jedinke. o v e k je n e s u m n j i v o s p o s o b a n z a d a l e k o s e n u m e h a n i z a c i j u , ali n e u t o l i k o j m e r i da bi sasvim m o g a o dii r u k e od sebe, a b e z tete po s e b e . J e r to s e o n v i e i d e n t i f i k u j e s j e d n o m f u n k cijom, utoliko vie opseda je libidom i utoliko vie oduzima libido drugim funkcijama. One, dodue, due v r e m e n a i p o d n o s e o b i m n o u s k r a i v a n j e l i b i d a ; ali jedared ipak reaguju. Jer, time to im se libido u s k r a u j e one p o s t e p e n o d o s p e v a j u p o d prag svesti, n j i h o v a asocijativna veza sa sveu poputa i time one polagano tonu u nesvesno. To je istoga z n a e nja kao i regresivan razvitak, n a i m e vraanje rela tivno razvijene funkcije na infantilni i naposletku na arhaini stepen. Ali kako je o v e k samo relativno m a l o hiljada godina p r o v e o u kultivisanom stanju, a m n o g e stotine hiljada godina u nekultivisanom, u n j e m u su arhaini naini funkcije jo izvanredno sposobni za ivot i lako se m o g u p o n o v o oiveti. A k o se, d a k l e , i z v e s n e f u n k c i j e u s k r a i v a n j e m l i b i d a d e z integruju, onda njihove arhaine osnove u nesvesnom prelaze u funkciju. O v o stanje znai disasocijaciju linosti, j e r arhaine funkcije n e m a j u nikakvih n e posrednih veza sa sveu, dakle nikakvi prolazni m o 19
16

Symbole

Upor. za upravljeno der Libido, p. 7 s s .

miljenje

Jung,

Wandl.

und

21 Jung, Odabrana dela, V

321

stovi ne postoje izmeu svesnoga i nesvesnoga. Stoga ukoliko samoodricanje ide dalje, utoliko dalje k o raa i arhaisanje nedovoljno naglaenih funkcija. A s t i m e raste i znaaj nesvesnoga. T a d a n e s v e s n o p o inje simptomatiki ometati upravljenu funkciju, i s time otpoinje onaj karakteristini circulus vitiosus na koji nailazimo kod mnogih neuroza: ovek p o k u ava da uticaje koji ga nesvesno uznemiruju k o m p e n zuje naroitim naporima upravljene funkcije, i ta trka u datom sluaju produuje se do nervnoga slo ma. Mogunost samoodricanja zbog identifikacije s upravljenom funkcijom ne osniva se moda samo na jednostranom ograniavanju na jednu funkciju, nego i na t o m e to je sutina u p r a v l j e n e f u n k c i j e princip koji iziskuje samoodricanje. Tako svaka upravljena funkcija zahteva strogo iskljuenje svega o n o g a to o v a m o ne pristaje, miljenje iskljuuje svako osea n j e k o j e ga u z n e m i r u j e , a isto tako o s e a n j e i s k l j u u j e sve misli k o j e ga uznemiruju. Bez potiskivanja svega toga upravljena funkcija nikako se ne moe ostvariti. Ali, nasuprot t o m e , samoregulisanje ivoga organizma prirodno iziskuje harmonizaciju ljudskoga bia; stoga se uzimanje u obzir m a n j e zatienih funkcija namee kao ivotna nunost i kao neizbean zadatak vaspitanja ljudskoga roda.

322

VIII PROBLEM TIPOVA U MODERNOJ

1. D Z E M S O V I TIPOVI

FILOSOFIJI

I u n o v i j o j p r a g m a t i k o j filosofiji o t k r i v e n o je p o s t o j a n j e d v a j u t i p o v a , i to je u i n i o Vilijam Dems (William James). On kae: Istorija filosofije u v e l i k o j m e r i j e s u d a r a n j e i z v e s n i h l j u d s k i h temperamenata ( k a r a k t e r o l o k i h d i s p o z i c i j a ) . Ma kakvoga t e m p e r a m e n t a bio jedan filosof po pozivu, on u s v a k o m sluaju pokuava, k a d filosofira, da misli i n j e nicu svojega temperamenta. Ipak njegov temperamenat predstavlja predrasudu jau no ma koja od njegovih objektivnih premisa. Temperamenat n j e g o v u d o k a z i v a n j u u o v o m e ili o n o m e p r a v c u d a j e v a nost t i m e to p r e m a prilikama d o v o d i do s e n t i m e n t a l n i j e g a ili h l a d n i j e g a g l e d a n j a n a s v e t , i s t o o n a k o k a o i n j e n i c a ili p r i n c i p . o v e k m i s l i l a c i m a p o v e r e n j e u s v o j t e m p e r a m e n a t . On sebi eli svet k o j i se slae s n j e g o v i m t e m p e r a m e n t o m , i on misli na svako predstavljanje sveta k o j e n j e m u dolikuje. L j u d e d r u goga temperamenta on osea kao l j u d e k o j i nisu p r a v i l n o u s k l a e n i sa s t v a r n i m k a r a k t e r o m s v e t a , i u osnovi uzev on ih posmatra kao nenadlene i kao l j u d e k o j i nikako nisu pravi filosofi, ma koliko u d i jalektikoj umenosti bili nadmoniji od njega. Ali
1 2

W . J a m e s , Pragmatism. A n e w n a m e w a y s of thinking. L o n g m a n s , L o n d o n 1911. * L o c . c i t . p. 6.

1

for

some

old

21*

323

u javnim diskusijama on ne moe, prosto zbog s v o j e ga temperamenta, polagati nikakvo pravo na naroi t o o d l i k o v a n j e ili a u t o r i t e t . O t u d a v o d i p o r e k l o i z vesno nedostajanje ozbiljnosti u filosofskoj diskusiji: najznaajnija od svih naih premisa nikada se ne p o minje.* P o t o m D e m s prelazi na karakterisanje d v a j u t e m p e r a m e n a t a : k a o t o se u o b l a s t i m o r a l a i i v o t n i h navika m o g u da razlikuju ljudi koji su konvencio nalni i oni k o j i se p o n a a j u n e i z v e t a e n o , u p o l i t i k o m p o g l e d u oni k o j i v e r u ju u autoritet i anarhisti, u l e p o j k n j i e v n o s t i a k a d e m i a r i i realisti, u u m e t n o s t i k l a s i a r i i r o m a n t i a r i , t a k o se, p o D e m s o v o m m i l j e n j u , i u f i l o s o f i j i n a l a z e d v a tipa, n a i m e r a cionalist i empiriar. Racionalist je oboavalac apstraktnih i venih principa. Empiriar je l j u b a v nik injenica u svoj njihovoj neuglaenoj raznovr snosti. Iako niko ne m o e da bude ni bez injenica ni bez principa, ipak se p o j a v l j u j u sasvim razlina gledita, v e p r e m a t o m e k a k o se teina p o m e r a na j e d n u ili d r u g u s t r a n u . R a c i o n a l i z a m p r e d s t a v l j a D e m s kao sinonim za intelektualizam, a e m p i r i zam kao sinonim za senzualizam. Iako o v o u j e d n a avanje, po m o m e miljenju, nije osnovano, mi emo ipak, pre svega, zadravajui za se kritiku, poi dalje za t o k o m D e m s o v i h misli. Po m o m e shvatanju, s i n telektualizmom se v e z u j e idealistika i optimistika tendencija, dok empirizam naginje ka materijalizmu i jednom samo uslovijenom i nesigurnom optimizmu. R a c i o n a l i z a m ( i n t e l e k t u a l i z a m ) j e u v e k monistian. On p o i n j e sa c e l i n o m i o n i m to je universalno i u j e d i n j u j e stvari. Empirizam, m e u t i m , p o i n j e sa d e l o m i o d c e l i n e p r a v i zbir. O n b i s e m o g a o o b e l e iti k a o pluralistian. R a c i o n a l i s t j e o v e k o s e a n j a , empiriar tvrdoglavo bie. Prvi je, prirodno, sklon u v e r e n j u o slobodi v o l j e , a drugi je sklon fatalizmu. Racionalist je lako dogmatian u s v o j i m konstataci jama, empiriar je, naprotiv, skeptiniji. Dems o b e 4 5

8 L o c . c i t . p . 7 s. L o c . cit. p. 9 L o c . cit. p. 10 ss.

4 5

324

leava racionalista kao tender-minded (s n e n i m i d e l i k a t n i m d u h o m ) , a e m p i r i a r a k a o tough-minded (sa i l a v i m d u h o m ) . T i m e o n o e v i d n o p o k u a v a d a obelei naroitu prirodu dvaju mentaliteta. U daljem toku naega izlaganja imaemo prilike da ovo karakterisanje podrobnije ispitamo. Zanimljivo je ta D e m s kae o predrasudama k o j e ta dva tipa gaje jedan prema drugome. Oni nemaju ba visoko m i ljenje jedan o d r u g o m e . N j i h o v a tipska suprotnost igrala je u l o g u u sva v r e m e n a filosofije, pa tako i danas. T o u g h - m i n d e d o c e n j u j e t e n d e r - m i n d e d - a kao sentimentalna, dok tender-minded smatra ovoga za n e f i n a , t u p a ili b r u t a l n a . J e d a n s m a t r a d r u g o g a z a inferiorna.
6

Kvalitete i j e d n o g a i d r u g o g a tipa stavlja D e m s u ove dve kolone jednu pored druge: Tender-minded:
racionalistian (sleduje principima) intelektualistian idealistian optimistian religiozan indeterministian monistian dogmatian

Tough-minded:
empiristian (sleduje injenicama) senzualistian materi jalistian pesimistian ireligiozan deterministian, fatalistian pluralistian skeptian

O v o rasporeivanje dodiruje razline probleme, na k o j e s m o v e nailazili u p o g l a v l j u o n o m i n a l i z m u i realizmu. Tender-minded ima izvesne crte zajed nike s realistom, a t o u g h - m i n d e d s nominalistom. K a o to s a m g o r e i z l o i o , r e a l i z a m o d g o v a r a p r i n c i p u introversije, a n o m i n a l i z a m ekstra v e r si je. N e s u m n j i vo i prepirka o universalijama spada na p r v o m e m e stu m e u one istorijske suprotnosti temperamenata u filosofiji k o j e skriveno nagovetava Dems. O v e veze preporuuju nam da kod tender-minded-a misli mo na introvertnoga, a kod tough-minded-a na eks travertnoga oveka. Ali n a m jo preostaje da p o d r o b n i j e i s p i t a m o d a l i t a v e z a s p r a v o m p o s t o j i ili n e .
o L o c . c i t . p . 12 s.

325

M o m e svakako ogranienom poznavanju D e m s o v i h spisa n i j e p o l o z a r u k o m d a n a e p o d r o b n i j e d e f i n i c i j e ili o p i s e t i h d v a j u t i p o v a , i a k o Dems vie puta govori o tim dvama nainima m i l j e n j a , te ih o b e l e a v a o t p r i l i k e i k a o t h i n i t h i c k . Flurnoj ( F l o u r n o v ) objanjava thin kao mince, tenu, maigre, chetif, a thick kao epais, solide, massif, c o s s u . D e m s z a t e n d e r - m i n d e d u p o trebljava jedared i izraz soft-headed, dakle d o s l o v ce s mekanom glavom. Soft je kao tender m e k a n , nean, m i o , blag, tih, dakle m a l o slab, u t u ljen, slabe snage, nasuprot izrazima thick i t o u g h , a to su otporni, solidni, teko p r o m e n l j i v i kvaliteti, koji podseaju na prirodu gradiva. S h o d n o tome Flurnoj objanjava oba naina miljenja ovako: C'est l'opposition entre la facon de penser abstractionniste c'est-a-dire p u r e m e n t l o g i q u e et dialectique, si chere a u x philosophes, mais qui n'inspire a James aucune confiance, et qui lui parait fragile, creuse, ,chetive', pare que trop sevre du contact des choses particulieres et la fagon de penser c o n crete, l a q u e l l e s e n o u r r i t d e f a i t s d ' e x p e r i e n c e e t n e quitte jamais la rgion terre a terre, mais solide, des ecailles de tortues ou autres donnees positives. Iz ovoga komentara nikako se ne sme izvui zakljuak da Dems jednostrano pristaje uz konkretno milje nje. On udostojava oba stanovita: Facts are good, of course give us lots of facts. Principles are g o o d g i v e u s p l e n t y o f p r i n c i p l e s . K a o to j e p o z n a t o , jedna injenica nije nikada samo takva kakva je po sebi, n e g o i t a k v a k a k v u je p o s m a t r a m o . A k o , dakle, D e m s k o n k r e t n o m i l j e n j e o b e l e a v a k a o t h i c k ili tough, on dokazuje time da ovaj nain miljenja ima za njega neto supstancijalno, otporno, dok mu se apstraktno miljenje p o j a v l j u j e kao neto slabo, tanano i bledo, m o d a ak, ako t u m a i m o kao F l u r n o j , kao neto slabunjavo i oronulo. Takvo shvatanje,
7 8

Th.

Flournov,

ha

philosophie

de

W.

James.

Saint-

- B l a i s e , 1911, p. 32. 8 L o c . cit. p. 3 2 .

326

r a z u m e se, m o g u n o j e samo onda a k o j e o v e k s u p stancijalnost a priori povezao s k o n k r e t n o m injeni c o m , a to je ba, kao to je reeno, stvar t e m p e r a menta. A k o empirijski mislilac s v o m e k o n k r e t n o m miljenju pripisuje otpornu supstancijalnost, onda je to, gledano s apstraktnoga stanovita, s a m o o b m a n a , jer supstancijalnost, tvrdoa pripada spoljanjoj injenici, a ne empirijskom miljenju. tavie, o v o poslednje pokazuje se kao naroito slabo i nitavno, jer se prema spoljanjoj injenici toliko malo u m e potvrditi da u v e k zavisi od ulno datih injenica, za n j i m a tri i zbog toga se j e d v a m o e da uzdigne iznad prosto klasifikatorske i prikazivalake delatnosti. Sa stanovita miljenja, dakle, konkretno miljenje je neto v e o m a slabo i nesamostalno, jer ono n e m a v r stinu u s a m o m e sebi, n e g o u spoljanjim injenicama, koje su nadreene miljenju zbog uslovne vrednosti. O v o miljenje, dakle, obeleeno je nizom ulno v e zanih predstava, k o j e se u pokret stavljaju ne toliko unutranjom mislenom delatnou koliko izmenom ulnih opaanja. Niz konkretnih predstava uslovljen u l n i m o p a a n j i m a n i j e , d a k l e , u p r a v o o n o to b i apstraktni mislilac obeleio kao miljenje, n e g o u najboljem sluaju pasivna apercepcija. Stoga je t e m peramenat koji vie voli konkretno miljenje i n j e m u pripisuje supstancijalnost obeleen prevlaivanjem ulno uslovljene predstave prema aktivnoj apercepcionoj delatnosti, k o j a proizlazi iz subjektivne v o l j n e radnje, i predstave dobivene posredovanjem ula h o e d a s r e d i p r e m a n a m e r a m a j e d n e ideje, t j . k r a e r e e n o : o v o m e t e m p e r a m e n t u vie j e stalo d o o b jekta; objekat se zadahnjuje ivotom, on se ponaa kao toboe samostalan u subjektovu svetu predstava i shvatanje povlai p r e m a sebi. O v a j temperamenat, dakle, ekstravertuje. Miljenje ekstravertnoga je konkretistiko. N j e g o v a vrstina ne lei u n j e m u , nego u neku ruku izvan njega, u injenicama u k o j e se prenosi ivot, i o t u d a v o d i p o r e k l o i D e m s o v a kvalifikacija kao tough. Ko se u v e k stavlja na stra nu konkretnoga miljenja, t j . na stranu predstava o injenicama, tome se apstrakcija pojavljuje kao n e 327

to s l a b o i n i t a v n o , j e r o n j e m e r i p o v r s t i n i k o n kretne, u l n o date injenice. A l i ko stoji na strani apstrakcije, t o m e ulno data predstava nije o n o to o d l u u j e , n e g o apstraktna i d e j a . I d e j a , p o u o b i a j e n o m shvatanju, n i j e nita d r u g o n e g o apstrakcija j e d n o g zbira iskustava. Pri t o m e o v e k voli da d u h ljudski predstavlja kao p o e t n u istu p l o u (tabula rasa), na k o j o j ostavljaju slova tek o p a a n j e i i s k u stvo sveta i ivota. Sa o v o g a stanovita, a to je sta novite nae empirijske naunosti u najirem smislu, ideja i ne m o e da b u d e nita d r u g o n e g o e p i f e n o menalna, aposteriona apstrakcija iz iskustava, i stoga slabija i blea od ovih. Ali mi znamo da duh ne m o e b i t i t a b u l a rasa, j e r n a m k r i t i k a n a i h m i s l e n i h p r i n cipa pokazuje da su izvesne kategorije naega milje nja date a priori, t j . pre svakoga iskustva, i p o j a v l j u j u s e u isti m a h s a p r v i m m i s l e n i m a k t o m , t a v i e o n e s u n j e g o v i p r e f o r m i r a n i u s l o v i . A l i t o j e Kant d o kazao za logiko miljenje, to vai za psihu j o u m n o g o v e e m o b i m u . Psiha je isto t a k o m a l o k a o i d u h ( o b l a s t m i l j e n j a ) u p o e t k u t a b u l a rasa. S v a k a k o n e d o s t a j u k o n k r e t n i s a d r a j i , ali s a d r a j n e m o g u nosti n a s l e e n o m i p r e f o r m i r a n o m f u n k c i o n a l n o m d i s p o z i c i j o m date su a priori. O n a n i j e nita d r u g o n e g o rezultat funkcijskih navika m o z g o v a u nizu p r e daka, talog pokuaja prilagoivanja i iskustava f i l o g e n e t i k o g a n i z a . N o v o p o s t a l i m o z a k ili f u n k c i j s k i s i s t e m j e s t e , d a k l e , star, z a s a s v i m o d r e e n e s v r h e udeen instrumenat, koji ne samo pasivno apercipuje n e g o i iz sebe aktivno s r e u j e iskustva i n a g o n i ih na izvesne zakljuke i sudove. O v a sreivanja ne dea v a j u s e p a k s l u a j n o ili p r o i z v o l j n o , n e g o s l e d u j u strogo p r e f o r m i r a n i m u s l o v i m a , k o j i nisu dati p o s r e d o v a n j e m iskustva kao sadraji posmatranja, nego su dati a priori k a o uslovi p o s m a t r a n j a . To su i d e j e ante rem, formalni uslovi a priori p o v u e n e osnovne lini je, k o j e gradivo iskustva u p u u j u na odreen oblik, t a k o d a s e o n e , k a o to i h j e Platon s h v a t i o , m o g u z a m i l j a t i k a o likovi, u n e k u r u k u k a o s h e m e ili n a s l e e n e f u n k c i j s k e m o g u n o s t i , ali k o j e i s k l j u u j u d r u g e m o g u n o s t i ili i h b a r o g r a n i a v a j u u v e l i k o j m e r i .

328

Otuda proizlazi da i n a j s l o b o d n i j e ispoljavanje duha, fantazija, nikada ne m o e zalutati u o n o to je b e z granino (iako pesnik m o e tako oseati), n e g o ostaje v e z a n o z a p r e f o r m i r a n e m o g u n o s t i , z a praslike ili praiskonske slike. P r i p o v e d a n j a b a j k i n a j u d a l j e n i j i h naroda p o k a z u j u u slinosti s v o j i h m o t i v a tu v e z a nost za izvesne praslike. ak i slike k o j e su osnova naunim teorijama pokazuju to ogranienje, na pri m e r eter, energija, n j i h o v a p r e o b r a a v a n j a i n j i h o v a postojanost, teorija o atomima, afinitet itd. K a o to, dakle, u d u h u o n o g a k o j i k o n k r e t n o misli prevlauje i daje pravac ulno data predstava, tako u d u h u onoga k o j i apstraktno misli pretee b e s a drajna i stoga nepredstavljiva praslika. Ona ostaje relativno neaktivna dokle god se objekat zadahnjuje ivotom i time uzdie do uslovnoga inioca miljenja. A l i ako se u objekat ivot ne prenosi, te se on time liava s v o j e preponderancije u d u h o v n o m e procesu, onda se n j e m u uskraena energija vraa u subjekat. U subjekat se n e s v e s n o prenosi ivot i t i m e se b u d e u n j e m u spavaive p r e f o r m i r a n e slike, i o v e se z b o g toga p o j a v l j u j u kao delatni inioci u d u h o v n o m e p r o cesu, svakako u nepredstavljivoj formi, u neku ruku k a o nevidljivi reiseri, iza kulisa. K a k o su o n e samo aktivisane funkcione mogunosti, one su bez sadra ja, stoga nepredstavljive, i zato tee za i s p u n j e n j e m . O n e iskustveno gradivo povlae u svoju f o r m u i ne predstavljaju injenice, nego sebe u injenicama. One se unekoliko zaodevaju injenicama. Stoga nisu neka poznata ishodina taka, kao empirijska injenica u konkretnome miljenju, nego se m o g u tek doiveti nesvesnim uobliavanjem iskustvenoga gradiva. I empiriar moe svoje iskustveno gradivo da ralan j a v a i u o b l i a v a , ali o n g a u o b l i a v a m o d a p r e m a n e k o m konkretnom pojmu, koji je stvorio na osnovu prethodnih iskustava. Naprotiv, onaj koji apstrahuje uobliava prema n e k o m n e s v e s n o m propisu, i tek a posteriori iz p o j a v e k o j u j e u o b l i i o doivljuje ideju p r e m a k o j o j j e davao oblik. Empiriar, shodno svojoj psihologiji, svagda je sklon da usvaja, i onaj koji apstrahuje 329

uobliava iskustveno gradivo proizvoljno prema b l e dim, slabim i nedovoljnim pretpostavkama, jer on duhovni proces onoga koji apstrahuje odmerava p r e ma svome vlastitom modus procedendi. Ali prava p r e m i s a , i d e j a ili p r a s l i k a o n o m e k o j i a p s t r a h u j e j e ste n e p o z n a t a u p r a v o o n a k o k a o e m p i r i a r u t e o r i j a , k o j u e on naknadno, posle mnogih i mnogih ekspe rimenata, izgraditi iz iskustva. K a o to s a m u j e d n o m ranijem poglavlju objasnio, jedan vidi individualni objekat i interesu je se za n j e g o v o individualno dra nje, a drugi u p r v o m e redu vidi slinosne veze i z m e u objekata i ne v o d i rauna o individualnosti i n j e nice, jer mu je o n o to v e z u j e i spaja rasturene i r a z novrsne pojave prijatnije i donosi mu spokojstvo. Ali za p r v o g a je slinosna veza upravo neto tegobno, n e t o to m u n a r u a v a s p o k o j s t v o , i t o g a , p r e m a p r i likama, ak spreava da se doepa saznanja o b j e k t o ve osobitosti. to se vie uivljuje u pojedini objekat, utoliko on vie saznaje n j e g o v u osobitost i utoliko vie iezava mu injenica slinosne veze s nekim d r u g i m o b j e k t o m . A l i ako se on u m e da uivi i u drugi objekat, onda je kadar da slinost d v a j u o b j e kata oseti i shvati u m n o g o v e o j m e r i negoli o n a j koji ju je pre svega uvideo samo spolja. Onaj koji k o n k r e t n o m i s l i m o e , z b o g i n j e n i c e to s e n a j p r e uivljuje u jedan a zatim u drugi objekat, samo v e o ma polagano dolaziti do saznanja slinosnih veza, i zato se n j e g o v o miljenje p o j a v l j u j e kao tegljivo. A l i veoma lako tee njegovo uivljavanje. Meutim, o n a j k o j i apstraktno misli b r z o d o k a z u j e slinosti, i n dividualne objekte zamenjuje generalnim obelejima i tom iskustvenom gradivu daje oblik s v o j o m vla s t i t o m u n u t r a n j o m m i s l e n o m d e l a t n o u , ali o v a s e nalazi p o d j a k i m u t i c a j e m senaste praslike, isto onako kao i konkretno miljenje pod uticajem objek ta. t o j e v e i u t i c a j o b j e k t a n a m i l j e n j e , u t o l i k o o n o vie u r e z u j e n j e g o v e crte u m i s l e n u sliku. A l i ukoliko objekat manje dejstvuje u duhu, utoliko jae apriorna ideja udara svoj peat na iskustvo. Z b o g prekomernoga znaaja empirijskoga objekta nastaje onda u nauci izvesna vrsta teorije specijalista, k o j a 330

se, n a p r i m e r , u p s i h i j a t r i j i p o j a v l j u j e k a o o n a p o znata mitologija m o z g a , g d e se pokuava da se neka vea iskustvena oblast objasni principima koji su o d lini za objanjenje izvesnih usko ogranienih k o m p l e k s a i n j e n i c a , ali s a s v i m n e d o v o l j n i z a s v a k u d r u gu upotrebu. Ali, obrnuto, apstraktno miljenje, k o j e prihvata pojedinu injenicu samo zbog njene slino sti s n e k o m d r u g o m i n j e n i c o m , s t v a r a u n i v e r s a l n u h i p o t e z u , k o j a , d o d u e , i d e j u v i e ili m a n j e p r e d s t a v l j a i s t o , ali s a s u t i n o m k o n k r e t n i h i n j e n i c a i m a i s t o t o l i k o m a l o ili i s t o t o l i k o m n o g o p o s l a k o l i k o i mit. U svojoj krajnjoj formi, dakle, obe forme m i ljenja proizvode mitologiju, od kojih se jedna k o n kretno izraava elijama, atomima, treptajima i m n o g i m slinim stvarima, a druga v e n i m idejama. Krajnji empirizam ima bar to preimustvo da inje n i c e izloi to istije. A l i k r a j n j i i d e o l o g i z a m i m a p r e i m u s t v o d a a p r i o r n e f o r m e , i d e j e ili p r a s l i k e o g l e d a u n a j v e o j m o g u n o j istoti. Teorijski r e z u l tati p r v o g a i s c r p l j u j u s e n j e g o v i m i s k u s t v e n i m g r a d i v o m , praktiki rezultati d r u g o g ograniavaju se na prikazivanje psiholoke ideje. K a k o je na sadanji nauni duh jednostrano nastrojen konkretno-empirijski, to on delo o n o g a koji prikazuje i d e j u ne u m e ceniti, j e r m u injenice stoje iznad p o z n a v a n j a p r a formi u kojima ih ljudski razum poima. Zaokretanje n a s t r a n u k o n k r e t i z m a j e s t e , k a o to j e p o z n a t o , r e lativno mlada tekovina, koja vodi poreklo iz epohe prosveenosti. Uspesi toga razvitka dostojni su d i v l j e n j a , ali . s u i z a z v a l i n a g o m i l a v a n j e e m p i r i j s k o g a gradiva, k o j e s v o j o m nepreglednou vie stvara z a bunu negoli jasnou. Ono nuno vodi naunome se paratizmu i time mitologiji specijalista, k o j a znai smrt universalnosti. Ali prevlaivanje empirizma nije s a m o zagui v a n je aktivnoga miljenja n e g o i opasnost za stvaranje teorija u okviru j e d n e disci pline. M e u t i m , odsutnost optih gledita ide naruku m i t s k o m stvaranju teorija, ni m a n j e ni vie n e g o to to ini i odsutnost empirijskih gledita. Stoga ja smatram da su Demsovi termini tender-minded i tough-minded samo jednostrano o e 331

vidni i, u osnovi uzev, sadre izvesno prejudiciran je. A l i iz o v o g a izlaganja m o g l o bi biti jasno da D e m s o v a tipizacija o b r a u j e iste t i p o v e k o j e s a m j a o b e leio izrazima introvertan i ekstravertan.

2.

KARAKTERISTINA

SUPROTNOSNA TIPOVA

DVOJSTVA

D2EMSOVIH

a) Prvo suprotnosno dvojstvo koje Dems navodi k a o o z n a k u z a r a z l i k o v a n j e t i p o v a j e s t e racionalizam prema empirizmu. Ja s a m se, k a o to e italac primetiti, v e u p r e t h o d n o m izjasnio za o v u suprotnost i pri t o m e suprotnost shvatio kao ideologizam p r e m a empiriz m u . K l o n i o sam s e izraza racionalizam, j e r j e k o n kretno, empirijsko m i l j e n j e isto tako racionalno kao i aktivno, ideoloko miljenje. Ratio upravlja i j e d n o m i d r u g o m f o r m o m . A, osim toga, ne postoji samo jedan logiki racionalizam, nego i racionalizam oseanja, ukoliko je, naime, racionalizam pre svega opte psiholoko zauzimanje stava u odnosu na r a cionalnost miljenja i oseanja. S o v i m shvatanjem p o j m a racionalizam ja se nahodim u svesnoj su protnosti prema istorijsko-filosofskom shvatanju, k o j e izraz racionalistiki u p o t r e b l j a v a u smislu ideoloki, resp. racionalizam shvata kao primat ideje. K o d novijih filosofa ratio je svakako izgubila isto idealni karakter i rado se obeleava kao m o , n a g o n , h o t e n j e , t a v i e k a o o s e a n j e , ili k a o m e t o d a . S v a k a k o je ratio psiholoki p o s m a t r a n o i z v e s t a n s t a v , k o j i j e k a o to k a e Lips, p r a e n o s e a n j e m o b j e k t i v n o s t i . U Baldvina ( B a l d w i n ) j e r a t i o konstitutivni, regulativni princip duha. Herbart (Herbart) objanjava u m kao m o razmiljanja. Sopenhauer k a e z a u m d a o n i m a s a m o jednu f u n k ciju, naime obrazovanje p o j m a ; i iz ove jedine f u n k cije v e o m a lako i same s o b o m objanjavaju se sve
9 1 0

10

Baldwin, Herbart,

Handbook Psvchologie

of

Psychology als

I,

p.

312. 117.

Vfissenschaft,

332

one gorenavedene pojave kojima se ivot ovekov r a z l i k u j e o d i v o t a i v o t i n j a , i n a p r i m e n u ili n e p r i m e n u o n e f u n k c i j e u k a z u j e p r o s t o s v e to s e s v u g d e i u s v a k o d o b a n a z i v a l o u m n i m ili n e u m n i m . Go renavedene pojave tiu se izvesnih ispoljavanja u m a koja je Sopenhauer skupio, naime savlaivanje afe k a t a i strasti, s p o s o b n o s t da se g r a d e z a k l j u c i i o p t i principi, saglasno delanje veeg broja jedinki, civilizacija, drava; zatim nauka, uvanje ranijega iskustva, itd. A k o z a S o p e n h a u e r a u m ima funkciju obrazovanja p o j m o v a , onda on, p r e m a tome, ima k a rakter o n a k v a stava psihikoga aparata k o j i j e p o d e san da m i s l e n o m aktivnou obrazuje p o j m o v e . S a s v i m u t o m e s m i s l u j e d n o g a s t a v a s h v a t a u m i Jeru zalem ( J e r u s a l e m ) , n a i m e k a o dispoziciju volje, k o j a nas osposobljava da se u s v o j i m odlukama sluimo u m o m i d a s a v l a u j e m o strasti. Um je, dakle, sposobnost da b u d e m o umni, o d reen stav koji o m o g u u j e miljenje, oseanje i delanje prema objektivnim vrednostima. Ove objek tivne vrednosti sa stanovita empirizma proizlaze iz i s k u s t v a , ali s a g l e d i t a i d e o l o g i z m a i z a k t i v n o g a a k t a o c e n e u m a , k o j i b i t a d a u Kantovu s m i s l u b i o m o suenja i delanja prema naelima. Jer um je u K a n tu izvor ideje, koji je u m o v pojam, kojega se p r e d m e t ne m o e n a i u i s k u s t v u , i k o j i s a d r i prasliku upotrebe razuma kao regulativni princip radi opte povezanosti nae empirijske upotrebe r a zuma. O v o shvatanje j e isto introvertno. P r e m a n j e m u stoji empiristiko shvatanje V u n t o v o ; po n j e mu um pripada kompleksnim intelektualnim funk cijama koje se sa svojim p r v i m stepenima, koji im d a j u neizbene ulne supstrate, u jednom optem izrazu obuhvataju u celinu. O e v i d n o je da je ovaj p o j a m ,intelektualnog' ostatak psihologije m o i , k o j i m o d a j o v i e n e g o l i stari p o j m o v i p a m e n j e , r a z u m , f a n t a z i j a i t d . p a t i od meanja sa logikim gleditima koja lee izvan psihologije, i da on p o s t a j e u t o l i k o
1 1 12 1 3
11

Schopenhauer, Welt als Wille und Vorstellung Jerusalem, Lehrb. der Psychologie, p. 195. is K a n t , Log. p. 1 4 0 s.
12

I,

8.

333

n e o d r e e n i j i i u isti m a h p r o i z v o l j n i j i u k o l i k o o b u hvata raznovrsnije psihike sadraje. A k o za sta novite naune psihologije nema nikakva pamenja, n i k a k v a r a z u m a i n i k a k v e f a n t a z i j e , nego samo izvesnih elementarnih psihikih procesa i njihovih veza, k o j e se u p r i l i n o p r o i z v o l j n o m r a z l i k o v a n j u o b u h v a t a j u p o d o n i m i m e n o m , onda, r a z u m e se, i m a j o m a n j e n e k e , i n t e l i g e n c i j e ' ili i n t e l e k t u a l n e f u n k cije' kao jednoga jedinstvenoga pojma podudarnoga sa ma kojim stanjem injenica koje treba vrsto ograniiti. Pa ipak ostaju izvesni sluajevi gde je k o risno, iako u j e d n o m z b o g naina psiholokoga p o smatranja i z m e n j e n o m smislu, posluiti se o n i m p o j m o v i m a iz staroga inventara psihologije moi. Ovi sluajevi nastaju onde gde nailazimo na kompleksne, iz razlinih sastavnih delova pomeane fenomene, koji zbog pravilnosti svoje veze pre svega i iz p r a k t i k i h r a z l o g a i z i s k u j u d a s e o n j i m a v o d i r a u n a , ili g d e n a m individualna svest prua odreene p r a v c e dara i obrazovanja, i g d e pravilnost veze opet poziva n a a n a l i z u t a k v i h k o m p l e k s n i h d u h o v n i h d a r o v a . Ali, razume se, u svima ovim sluajevima zadatak je da ne ostajemo kod tako obrazovanih generalnih poj mova, nego da ih, gde god je moguno, svodimo na njihove proste inioce. * O v o s h v a t a n j e je i s t o e k s travertno. Naroito karakteristina mesta istakao sam kurzivnim slovima. D o k su za introvertno stano vite generalni p o j m o v i k a o u m , intelekat itd. moi, tj. proste osnovne funkcije koje raznovrsnost psihikih procesa to ih o n e prate o b u h v a t a j u u j e dinstvenome smislu, oni za ekstravertno, empiristik o stanovite nisu nita d r u g o n e g o sekundarni, i z vedeni pojmovi, komplikacije elementarnih procesa, a na o v e poslednje ekstravertno stanovite p r e m e t a v r e d n o s n i akcenat. Istina, p o o v o m stanovitu, t a k v i p o j m o v i n e m o g u s e o b i i , ali b i i h u p r i n c i p u svagda trebalo svoditi na njihove proste inioce. S a m o se po sebi razume da empiristiko stanovite n e m o e misliti n i k a k o d r u k i j e n e g o r e d u k t i v n o
1

Wundt, I I I , p . 5 8 2 s.
14

Grundziige

der

phys.

Psychol.

Auflage,

Bd.

334

s obzirom na opte p o j m o v e , jer za njega su p o j m o v i u v e k s a m o o n o to j e i z iskustva izvedeno. O n o u o p te n e p o z n a j e n i k a k v e p o j m o v e u m a , i d e j e a p r i o ri, j e r j e n j e g o v o m i l j e n j e p o d e e n o p a s i v n o a p e r ceptivno p r e m a ulno uslovljenom iskustvu. Z b o g o v o g a stava objekat je u v e k naglaen, on je u neku r u k u o n o to dela i primorava nas na saznanja i k o m plikovane zakljuke uma, i ovi zahtevaju postojanje optih p o j m o v a , koji pak slue samo za to da izvesne grupe fenomena shvate p o d j e d n i m kolektivom. Tako opti p o j a m , n a r a v n o , n i j e nita d r u g o n e g o j e d n a s e k u n d a m a koliina, koja zapravo, osim u jeziku, i ne postoji. Stoga n a u k a u m u , fantaziji itd. ne m o e priznati nikakvo p r a v o na posebnu egzistenciju, u k o liko smatra da stvarno postoji samo o n o to postoji kao ulno data injenica, kao elementaran inilac. A l i ako j e miljenje, kao to j e t o sluaj k o d i n t r o vertnoga, aktivno aperceptivno, onda u m , intelekat, fantazija itd. i m a j u vrednost o s n o v n e funkcije, m o i , t j . m o g u n o s t i ili d e l a n j a i z n u t r a , j e r z a t o s t a n o v i t e vrednosni akcenat lei na p o j m u , a ne na elementar nim procesima koje poklapa i obuhvata pojam. Ovo miljenje je p o r e k l o m sintetiko. O n o iskustveno g r a divo sreuje prema shemi p o j m a i upotrebljava ga da ispuni s v o j e ideje. P o j a m se p o j a v l j u j e kao activ u m , i to iz vlastite unutranje snage, k o j a zahvata iskustveno gradivo i uobliava ga. Ekstravertni kao izvor o v e snage pretpostavlja, s j e d n e strane, istu p r o i z v o l j n o s t , a, s d r u g e , s u v i e b r z u g e n e r a l i z a c i j u ogranienih iskustava. Introvertni, koji nije svestan s v o j e vlastite psihologije miljenja pa je m o d a ak sam pomodni empirizam usvojio kao putokaz, bezuspeno se brani od ove zamerke. Ali zamerka nije ni ta d r u g o n e g o j e d n a p r o j e k c i j a e k s t r a v e r t n e p s i h o logije. Jer, aktivni misleni tip energiju s v o j e mislene delatnosti ne dobiva ni iz proizvoljnosti ni iz isku stva, n e g o iz ideje, t j . iz u r o e n e funkcionalne f o r m e , k o j a j e aktivisana n j e g o v i m introvertnim zauzima n j e m stava. O v o g a izvora o n n i j e svestan, j e r o n i d e j u z b o g n j e n e apriorne besadrajnosti m o e d a sazna tek u uobliavanju a posteriori, naime u formi k o j u 335

prima miljenjem obraeno iskustveno gradivo. Ali za ekstravertnoga objekat i elementarni proces jesu v a n i i n e i z b e n i s t o g a to j e o n i d e j u n e s v e s n o p r o j i c i r a o u o b j e k a t i to se s a m o e m p i r i j s k i m s a b i r a n j e m i uporeivanjem m o e da uzdigne do p o j m a i time do ideje. Oba pravca miljenja znaajno su su protstavljena jedan prema drugome: jedan iz svoje nesvesne ideje uobliava gradivo i tako dolazi do iskustva; drugi ide za g r a d i v o m k o j e sadri n j e g o v u nesvesnu projekciju ideje i tako dospeva do ideje. O v a s u p r o t n o s t s t a v o v a i m a u s e b i n e t o to o v e k a m i s l i o c a n a d r a u j e , i z a t o je i i z a z v a l a n a j v a t r e n i j e i najbezuspenije naune diskusije. Nadam se da ovo raspravljanje dovoljno oprav d a v a m o j e s h v a t a n j e d a r a z u m (ratio) i n j e g o v o j e d nostrano uzdizanje do principa, upravo racionalizam, p r i p a d a j u e m p i r i z m u isto toliko k o l i k o i i d e o l o g i z m u . Mesto da govorim o ideologizmu, mogao bih da u p o trebim i re idealizam. Ali o v o j upotrebi smeta njegova suprotnost prema materijalizmu, i ja kao suprotnost prema materijalistikom ne bih mogao rei ideoloki, j e r materijalist, kao to p o k a z u j e istorija filosofije, esto isto tako m o e d a b u d e i d e o log, naime u sluaju ako nije nikakav empiriar, nego aktivno misli polazei od opte ideje materije. b) Drugo suprotno dvojstvo koje Dems postav lja jeste intelektualizam prema senzualizmu (senzacionalizmu!). Senzualizam je izraz k o j i obeleava sutinu e k s t r e m n o g a empirizma. On u u l n o m iskustvu nalazi j e d i n o i iskljuivo v r e l o saznanja. Senzualistiki stav je sasvim orijentisan p r e m a o b j e k t u koji daju ula, dakle napolje. O e v i d n o je da D e m s misli na inte l e k t u a l a n , a n e n a n e k i e s t e t i k i s e n z u a l i z a m , ali b a zato ini se da intelektualizam nije suprotnost k o j a t o m e odgovara. Psiholoki intelektuahzam je stav k o j i s e o b e l e a v a t i m e to u s l o v n u g l a v n u v r e d n o s t daje intelektu, dakle saznavanju na p o j m o v n o m stepenu. S o v i m s t a v o m ja m o g u da b u d e m i senzualist, naime u sluaju ako svoje miljenje zaposlim k o n kretnim p o j m o v i m a , koji svi skupa v o d e poreklo iz 336

ulnoga iskustva. Stoga i empiriar m o e da bude intelektualan. Filosofski intelektualizam se u p o t r e b ljava otprilike p r o m i s o u e sa r a c i o n a l i z m o m , i stoga b i s m o opet ideologizam morali uzeti kao suprotnost p r e m a senzualizmu, u k o l i k o je i senzualizam u s v o j o j sutini s a m o k r a j n j i e m p i r i z a m . c) Tree D e m s o v o suprotnosno dvojstvo jeste idealizam prema materijalizmu. V e kod senzualizma m o g l o se pretpostavljati da D e m s time ne misli s a m o na p o j a a n empirizam, t j . na intelektualan senzualizam, nego da je izrazom sensationalistic h t e o m o d a istai i o n o to je v e zano za oset bez obzira na sve intelektualno. K a d k a e m v e z a n o z a o s e t m i s l i m n a s t v a r n u ulnost, s v a kako ne u v u l g a r n o m smislu kao voluptas, nego kao psiholoki stav u k o j e m u nije toliko o b j e k a t u k o j i se o v e k u i v l j u j e k o l i k o ista i n j e n i c a u l n o g a u z b u enja i oseta ona koliina koja daje orijentaciju i o d reivanje. O v a j stav m o e se obeleiti i k a o reflektoran, j e r ceo mentalitet zavisi od ulnoga oseta te u n j e m u i dostie vrhunac. Objekat se ne dohvata ni apstraktnim saznanjem ni uivljavanjem, nego d e j stvuje svojom prirodnom f o r m o m postojanja, i su bjekat se orijentie iskljuivo na ulnim osetima k o j e izaziva d o d i r s o b j e k t o m . O v a j stav o d g o v a r a o bi p r i m i t i v n o m mentalitetu. Suprotnost koja n j e m u pri p a d a j e s t e intuitivni s t a v , o b e l e e n o s e t n i m p o i m a njem, koje nije ni intelektualno ni oseajno, nego o b o j e u isti m a h u n e r a z l u e n o j m e a v i n i . K a o to s e u l n i o b j e k a t pojavljuje u o p a a n j u , t a k o se i p s i h i k i s a d r a j pojavljuje u i n t u i c i j i , d a k l e , q u a s i i l u z i o n a r a n ili h a l u c i n a t o r a n . Na o s n o v u toga to je u D e m s a t o u g h - m i n d e d obeleen ne samo k a o sensationalistic n e g o i kao materialistic (a dalje j o i kao irreligious) p o j a v l j u j e se d v o u m l j e n j e da li on doista s v o j o m tipizaci j o m ima u v i d u istu suprotnost tipova k a o ja. M a t e rijalizam se vulgarno svagda razumeva k a o stav koji se orijentie prema materijalnim vrednostima, d a kle kao neka vrsta moralnoga senzualizma. D e m s o v o karakterisanje davalo bi, dakle, v e o m a nepovoljnu
22 Jung, Odabrana dela, V

337

sliku k a d b i s m o tim izrazima hteli podmetnuti n j i h o v vulgaran znaaj. To izvesno ne bi bilo u pameti Demsu, ije ranije navedene rei o tipovima hoe da spree jedan nesporazum u o v o m pravcu. ovek, d a kle, ne bi m o g a o pogreiti ako u z m e da D e m s u g l a v n o m i m a u v i d u filosofski znaaj izraza o k o j i m a je re. Tada materijalizam znai stav koji se svakako o r i j e n t i e p r e m a m a t e r i j a l n i m v r e d n o s t i m a , ali n e prema ulnim, nego prema injeninim vrednosti m a ; pri t o m e se p o d injenicom razumeva neto spoljanje i tako rei gradivno. Suprotnost t o m e jeste idealizam, koji u filosofskom smislu glavnu v r e d n o s t p r i p i s u j e ideji. P o d t i m s e n e m o e r a z u m e v a t i moralan idealizam, inae bismo, suprotno D e m s o v o j nameri, morali pretpostavljati i to da se p o d materi jalizmom razumeva moralan senzualizam. A k o , d a kle, prihvatimo da on pod materijalizmom razumeva stav koji orijentacionu g l a v n u vrednost stavlja na realnu injeninost, onda p o n o v o dolazimo do toga da i u o v o m e atributu otkrijemo ekstravertnu osobenost, i time se nae poetne sumnje rasturaju. Da filosof ski i d e a l i z a m o d g o v a r a i n t r o v e r t n o m i d e o l o g i z m u , t o smo ve videli. Ali moralan idealizam ne bi ni na koji nain bio karakteristian za introvertnoga, jer i m a teri jalist m o e biti m o r a l n o idealistian. d) etvrto suprotnosno prema pesimizmu. dvojstvo je optimizam

Nisam sasvim siguran da li se ova poznata su protnost po k o j o j se m o g u razlikovati ljudski t e m p e ramenti odmah sme primeniti na Demsove tipove. D a l i j e , n a p r i m e r , Darvinov e m p i r i z a m i p e s i m i s t i an? On je to izvesno za nekoga ko ima ideologistiki p o g l e d na svet, i na drugi tip o v e k a gleda kroz n a oari nesvesne projekcije oseanja. Ali sam empiri ar ne treba stoga nikako da svoj p o g l e d shvati k a o p e s i m i s t i a n . Ili d a l i j e , n a p r i m e r , m i s l i l a c Sopenhauer, i j i j e p o g l e d n a s v e t s a s v i m i d e o l o g i s t i k i ( p o t p u n o k a o isti i d e o l o g i z a m U p a n i a d a ) , s h o d n o D e m s o v o j t i p i z a c i j i m o d a o p t i m i s t i a n ? S a m Kant, v e o m a ist i n t r o v e r t a n t i p , s t o j i s o n u s t r a n u o p t i m i z m a i pesimizma, isto onako k a o veliki empiriari. 338

Stoga mi se ini da ni o v a suprotnost n e m a nikakva posla sa D e m s o v i m tipovima. K a o to i m a o p t i m i stikih introvertnih, t a k o isto i m a i optimistikih e k s travertnih i vice-versa. Ali bilo bi veoma lako m o g u no da se Demsu ova zabluda potkrala na osnovu m a lopre nagovetene subjektivne projekcije. Materija l i s t i k i ili i s t o e m p i r i s t i k i ili p o z i t i v i s t i k i p o g l e d n a svet p o j a v l j u j e se stanovitu ideologizma kao apso lutno bezutean. O n o ga, dakle, m o r a oseati k a o p e simistian p o g l e d na svet. Ali ko v e r u j e u B o g a m a teriju, t o m e se materijalistiki pogled na svet p o j a v ljuje kao optimistian. Materijalistikim shvatanjem, naime, preseca se ideologizmu ivotni nerv, jer se time koi n j e g o v a glavna snaga, aktivno a p e r c i p o v a n j e i ostvarivanje praslika. Stoga mu se takav pogled na svet m o r a pojavljivati kao sasvim pesimistian, jer ga on liava svake n a d e da e v e n u ideju ikada p o n o v o ugledati ostvarenu u pojavi. Svet realnih i n j e nica znai za n j e g a progonstvo i trajnu bezaviajnost. A k o , dakle, D e m s materijalistiki pogled na svet stavlja paralelno s p e s i m i z m o m , onda bi ta okolnost ukazivala na to da on lino pripada ideologistikoj strani pretpostavka k o j a bi se l a k o m o g l a p o t v r diti m n o g i m d r u g i m c r t a m a iz ivota o v o g a filosofa. O v a okolnost m o g l a bi objasniti i to zato je t o u g h - m i n d e d d o b i o tri m a l o s u m n j i v a e p i t e t a : s e n z u a l i s t i an, materijalistian, ireligiozan. Na istu o k o l n o s t u k a z u j e i o n o m e s t o u Pragmatizmu g d e D e m s o b o stranu odvratnost tipova u p o r e u j e sa susretom i z m e u bostonskih turista i stanovnitva K r i p l K r i k a . O v o u p o r e e n j e je za drugi tip m a l o laskavo i d o p u ta da z a k l j u u j e m o o o s e a j n o j o d v r a t n o s t i , s k o j o m se ni jaka volja za pravinost ne m o e takmiiti. Ali ini mi se da je o v a j mali d o c u m e n t h u m a i n ba dragocen dokaz za injenicu izazivake razlinosti o b a t i p a . M o d a s e m o e i n i t i s i t n i a r s k i to j a p o malo udaram glasom ba na takve oseajne inkompa1 5

J a m e s , Pragmatism, p . 13. B o s t o n c i s u p o z n a t i z b o g svojega ouhovljenoga estetizma. Cripple Creek je poznati rudarski distrikt u Virdiniji. Suprotnost, dakle, m o e se lako predstaviti!
15

22*

339

tibilnosti. A l i ja sam se m n o g o s t r u k i m iskustvima u v e r i o u to da ba takva, u pozadini svesti z a d r a v a na oseanja ponekad na nepovoljan nain utiu i na najlepi rezonman i ometaju sporazumevanje. L a k o se m o e pomisliti da i stanovnitvo Kripl Krika na bostonske turiste gleda naroitim oima. e ) P e t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e religioznost prema ireligioznosti. Vaenje o v e suprotnosti za D e m s o v u psiholo g i j u t i p o v a b i t n o z a v i s i , r a z u m e se, o d d e f i n i c i j e k o j u D e m s d a j e religioznosti. K a d on sutinu religiozno sti s a s v i m s i d e o l o g i s t i k o g a s t a n o v i t a p o i m a k a o stav u k o m e religiozna ideja igra dominantnu ulogu (u suprotnosti p r e m a oseanju), onda on ima izvesno p r a v o to tip t o u g h - m i n d e d obeleava i kao ireligiozan. A l i D e m s misli suvie iroko i suvie ljudski da ne bi v i d e o da religiozni stav m o e biti determinisan i r e l i g i o z n i m oseanjem. T a s a m o n k a e : N a e o s o bito uvaavanje injenica nije u nama neutralisalo s v a k u r e l i g i o z n o s t . Ali ovo uvaavanje je u samom sebi tako rei religiozno. N a n a u n i s t a v je p o b o a n (our scientific t e m p e r is d e v o u t ) . Nedostatak d u b o koga potovanja prema venim idejama empiriar naknauje n e k o m tako rei religioznom v e r o m u r e alnu injenicu. A k o n e k o svoj stav orijentie na ideji B o g a , o n d a j e t o psiholoki isto k a o k a d b i o n t o inio n a i d e j i t v a r i ili k a o k a d b i r e a l n e i n j e n i c e p o d i g a o do determinantnoga inioca svojega stava. U k o l i k o s e o v o o r i j e n t i s a n j e d e a v a s a m o neuslovljeno, u t o l i ko zasluuje epitet religiozan. A l i sa j e d n o g a v i s o k o g a stanovita realna injenica je isto tako v e o m a dostojna da b u d e neuslovljen inilac, k a o ideja, p r a slika, k o j u j e s t v o r i o s u d a r o v e k a i n j e g o v i h u n u t r a njih uslova s tvrdim injenicama spoljanje stvar nosti p r e toliko miri jada godina. Neuslovljeno p o t o vanje realnih injenica ni na koji nain sa psiholo koga stanovita ne m o e se nikada obeleiti k a o i r e ligiozno. Tough-minded ima ba svoju empiristiku religiju, k a o to t e n d e r - m i n d e d i m a s v o j u i d e o l o g i stiku religiju. Svakako je i injenica nae s a v r e m e 1 6

* J a m e s , L o c . cit. p. 15.

340

ne kulturne e p o h e to to n a u k o m vlada objekat, a religijom subjekat, tj. ideologizam, jer ideja koja d e j stvuje iz same sebe morala se ipak n e k u d skloniti, poto je u nauci s v o j e m e s t o m o r a l a ostaviti o b j e k t u . A k o se religija na taj nain shvati k a o savremena kulturna p o j a v a , onda D e m s i m a p r a v o to e m p i r i a r a o b e l e a v a k a o i r e l i g i o z n a o v e k a , ali s a m o t o liko. K a k o filosofi nisu neuslovljeno sasvim o d v o j e n a ljudska klasa, n j i h o v i tipovi i izvan oblasti l j u d i k o j i se b a v e filosofijom prostirae se u opte oveanstvo, moda dotle dokle dopire kultivisano oveanstvo uopte. V e iz o v o g a optega razloga ne b i s m o smeli polovinu kulturnoga oveanstva obeleavati kao ireligioznu. Mi ak iz psihologije primitivnih ljudi zna mo da religiozna funkcija pripada prosto postojanju due i svagda i s v u g d e postoji, ma koliko bila n e d i ferencirana. A k o ne prihvatimo malopre nagovetenu ograni enost p o j m a religija u Demsa, onda opet mora biti rei o o s e a j n o m faut pas, k o j e se, k a o to s m o videli, i suvie lako deava. e s t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e indeterminiprema determinizmu. O v a suprotnost je psiholoki interesantna. S a m o s e p o s e b i r a z u m e d a e m p i r i z a m kauzalno m i s l i , i m e je aksiomatino usvojena nuna veza izmeu uzroka i posledice. Empiristiki stav stie orijentaciju o b j e k t o m u koji se ovek uivljuje, on je u neku ruku pod uticaj em spoljanje injenice i oseanja nunosti neke posledice k o j a proizlazi iz nekoga uzroka. Sasvim je p r i r o d n o to se o v o m stavu psiholoki n a m e e utisak nepromenljivosti kauzalnih veza. Identifikacija u n u tranjih psihikih procesa s t o k o m spoljanjih inje nica data je v e zato to se o b j e k t u u aktu u i v l j a v a n j a nesvesno d a j e znatna koliina vlastite aktiv nosti, vlastitoga ivota. T i m e se subjekat asimiluje objektu, iako onaj koji se uivljuje misli da asimi l u j e objekat. A l i ako na o b j e k t u lei jak vrednosni akcenat, time objekat poseduje znaaj koji i sa svoje strane utie na subjekat i primorava ga na disimila c i j u sa s a m i m s o b o m . K a o to je poznato, ljudska p s i zam 341 f)

hologija je kao kameleon; to praktiki psiholog sa znaje svakodnevno. Gde god prevlauje objekat, tu se deavaju ujednaavanja s p r i r o d o m objekta. Tako, na primer, identifikacija sa voljenim o b j e k t o m igra znatnu ulogu u analitikoj terapiji. Osim toga, psiho logija primitivnih ljudi daje n a m mnotvo primera disimilacije u prilog objekta, na primer esto u j e d i n j a v a n j e s t o t e m s k o m i v o t i n j o m ili s d u h o v i m a p r e daka. Stigmatizacija od srednjovekovnih pa do n o v o vekovnih svetaca pripada takoe ovamo. U podraa v a n j u Hrista (imitatio Christi) disimilacija je podignuta ak do principa. Kraj o v e nesumnjive sklo nosti ljudske psihe ka disimilaciji psiholoki se lako moe razumeti preuzimanje objektivnih kauzalnih v e z a u s u b j e k a t . P s i h a t i m e , k a o to j e r e e n o , p a d a p o d uticaj iskljuivoga vaenja kauzalnoga principa, i t u j e v e p o t r e b a n c e o s a z n a j n o - t e o r i j s k i alat d a s e o v e k odbrani o d p r e m o i toga utiska. Pri t o m e d o lazi u obzir o t e a v a j u a okolnost da nas empiristiki stav celim s v o j i m d r a n j e m spreava da v e r u j e m o u unutranju slobodu. Jer svaki dokaz, ak i svaka m o gunost dokaza, nedostaje n a m . ta treba da znai ono bledo, nejasno oseanje slobode prema golemom pritisku objektivnih dokaza suprotnoga dela? Stoga je determinizam empiriara tako rei neizbean, p o d p r e t p o s t a v k o m da empiriar misli, i ne voli k a o to se to esto deava da i m a d v e fioke, j e d n u za nauku, a drugu za religiju k o j u je primio od roditelja i socijeteta. K a o to s m o videli, sutina i d e o l o g i z m a osniva se na nesvesnom aktivisanju ideje. O v o aktivisanje moe da poiva na naknadnoj, u ivotu stee n o j o d v r a t n o s t i p r e m a u i v l j a v a n j u , ali m o e d a p o stoji i od r o e n j a , k a o a priori od p r i r o d e stvoren i p o t p o m o g n u t stav. (U s v o m e p r a k t i k o m e iskustvu viao sam takve sluajeve u vie mahova.) U o v o m p o s l e d n j e m s l u a j u i d e j a j e a p r i o r i a k t i v n a , ali t a k o da, z b o g svoje praznine i nepredstavljivosti, nije data s v e s t i . O n a j e k a o n a d m o n a u n u t r a n j a , ali n e p r e d stavljiva, injenica nadreena objektivnim spoljanjim injenicama, i bar oseanje svoje nezavisnosti i slobode daje subjektu, koji se zbog svojega unutra342

njega ujednaavanja s idejom osea prema objektu kao nezavisan i slobodan. A k o je ideja glavni inilac orijentacije, ona sebi asimiluje subjekat isto o n a k o k a o to i s u b j e k a t p o k u a v a d a u o b l i a v a n j e m i s k u stvenoga gradiva asimiluje sebi ideju. Dakle, sasvim k a o k o d g o r e pretresanog empiristikoga stava, d e a v a s e d i s i m i l a c i j a s u b j e k t a s a s a m i m s o b o m , ali u o b r n u t o m smislu, t j . u o v o m e sluaju u prilog ideje. Nasleena praslika je koliina koja nadivljuje sva vremena, te stoji iznad svih p o j a v n i h promena, pre svakoga i iznad svakoga individualnoga iskustva. Stoga ideji pripada naroita m o . A k o j e aktivisana, o n a izrazito oseanje m o i prenosi u subjekat, time to s e b i p o s r e d s t v o m u n u t r a n j e g a n e s v e s n o g a u i v ljavanja asimiluje subjekat. Iz toga izbija u subjektu oseanje moi, nezavisnosti, slobode i venosti. (Upor. uz to Kantove p o s t u l a t e o B o g u , s l o b o d i i b e s m r t n o sti.) A k o s u b j e k a t o s e a s l o b o d n u d e l a t n o s t s v o j e n a d r e a l n u i n j e n i c u u z d i g n u t e i d e j e , o n d a j e p r i r o d n o to mu se namee misao slobode. A k o je njegov ideologiz a m ist, o n m o r a d o s p e t i a k d o i n d e t e r m i n i s t i k o g a osvedoenja. Suprotnost o k o j o j s m o o v d e raspravljali jeste u velikoj meri karakteristina za nae tipove. Ekstra vertni obeleen je s v o j o m tenjom za objektom, uivljavanjem u objekat i identifikacijom s objektom, i svojom traenom zavisnou od objekta. On se nahodi p o d u t i c a j e m o b j e k t a i s t o t o l i k o k o l i k o tei d a g a a s i miluje. Meutim, introvertni je obeleen svojim pri vidnim samopotvrivanjem prema objektu. On se buni protiv svake zavisnosti od objekta, o d b a c u j e u t i canje k o j e vri objekat, ak p o n e k a d osea strah od toga. Utoliko, pak, vie zavisi od i d e j e , k o j a ga zati u j e od spoljanje zavisnosti i daje mu oseanje u n u t r a n j e s l o b o d e , ali s t o g a i i z r a z i t u p s i h o l o g i j u m o i . S e d m o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e monizam pre pluralizmu. P r e m a o n o m to j e g o r e kazano, o d m a h s e m o e razumeti d a stav k o j i j e orijentisan i d e j o m tei m o nizmu. Ideja u v e k ima hijerarhian karakter, bila ona dobivena apstrakcijom iz predstava i konkretnih p o j ma 343 g)

m o v a , ili a p r i o r i p o s t o j a l a k a o n e s v e s n a f o r m a . U p r v o m e sluaju ona je najvia taka zdanja, koja u neku ruku sve to stoji p o d n j o m zavrava i time o b u hvata, a u d r u g o m sluaju ona je nesvesni z a k o n o davac, k o j i regulie mogunosti i nunosti miljenja. U oba maha ideja ima dominantnu osobinu. Iako p o stoji mnoina ideja, ipak ponekad jedna ideja za k r a e ili d u e v r e m e p r e v l a u j e i m o n a r h i j s k i k o n stelie v e l i k b r o j psihikih elemenata. O b r n u t o , isto je tako jasno da stav koji se orijentie p r e m a objektu u v e k ima sklonost ka mnoini principa (pluralizam), j e r raznovrsnost o b j e k t o v i h osobina prinudno izaziva i mnoinu p o j m o v a i principa, bez kojih se j e d n o o b j a n j e n j e n e m o e prilagoditi sutini o b j e k t a . Monistika tendencija pripada stavu introversi je, pluralistika tendencija stavu ekstraversije. h) O s m o suprotnosno dvojstvo je dogmatizam prema skepticizmu. I u o v o m e sluaju lako se m o e uvideti da se dogmatizam u p r v o m e redu dri stava k o j i ide za idejom, iako nesvesno ostvarivanje ideje eo ipso nije dogmatizam. Pa ipak, nain na koji se nesvesna ideja tako rei nasilno ostvaruje ostavlja u o n i m a to stoje spolja utisak k a o da onaj k o j i misli p r e m a idejama polazi od neke d o g m e i njena vrstog okvira u k o j i se utiskuje iskustveno gradivo. Stav koji se upravlja p r e m a o b j e k t u p o j a v l j u j e se, s a s v i m r a z u m l j i v o , s o b z i r o m na s v e i d e j e a priori k a o skeptian, j e r eli da do rei dou u p r v o m e redu objekat i iskustvo, ne v o d e i rauna o optim idejama. Skepticizam je u o v o m e smislu ak neminovan prethodni uslov sva k o g a iskustva. I ovo suprotnosno dvojstvo potvruje bitnu sli nost Demsovih tipova s m o j i m a .

3.

KA KRITICI D2EMSOVA SHVATANJA

K a d kritikujem Demsovo shvatanje, m o r a m pre s v e g a istai d a s e o n o b a v i g o t o v o i s k l j u i v o k v a l i t e tima miljenja. U j e d n o m filosofskom delu jedva se 344

m o e drukije i oekivati. Ali ova okvirom uslovlje na jednostranost lako daje p o v o d a za pometnju. Jer, n i j e t e k o o v e ili o n e o s o b i n e , ili a k n e k e o d n j i h , dokazati na o p r e n o m tipu. Ima, na primer, e m p i r i ara k o j i su dogmatini, religiozni, idealistini, i n t e lektualistini i racionalistini; i obrnuto, ima ideologa k o j i su materijalistini, pesimistini, deterministini i ireligiozni. A k o se v e m o e ukazati na to da ovi i z razi obeleavaju v e o m a k o m p l e k s n a stanja stvari, pri e m u dolaze u pitanje jo v e o m a razline nijanse, time ipak nije otklonjena mogunost pometnje. D e m s o v i i z r a z i j e s u , p o j e d i n a n o u z e t i , s u v i e pro strani i s a m o u c e l o k u p n o s t i s v o j o j d a j u p r i b l i n u sliku tipske suprotnosti a da je time, ipak, ne svode na prostu formulu. U svemu, Demsovi tipovi su drag o c e n a d o p u n a slike t i p o v a k o j u s m o dobili iz ostalih i z v o r a . D e m s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a to j e p r v i p u t s izvesnom opirnou ukazao na izvanredni znaaj temperamenata za uobliavanje filosofskoga milje nja. Njegovo pragmatiko shvatanje hoe da udrui suprotnosti filosofskih pogleda uslovljenih razlikom temperamenata. K a o to j e poznato, p r a g m a t i z a m j e daleko rairen filosofski pravac k o j i vodi poreklo iz e n g l e s k e f i l o s o f i j e (F. C. S. Schiller), i k o j i i s t i n i priznaje vrednost ogranienu na njenu praktinu dejstvenost i korisnost, p o n e k a d ne v o d e i r a u n a o n j e n o j o s p o r l j i v o s t i s a o v o g a ili o n o g a s t a n o v i t a . K a rakteristino je da D e m s svoje prikazivanje ovoga filosofskog pogleda poinje ba suprotnou tipova i time tako rei zasniva nunost pragmatikoga p o g l e da na svet. T i m e se ponavlja onaj prizor koji n a m je v e pruio rani srednji vek. Tadanja suprotnost g l a sila j e : n o m i n a l i z a m p r e m a r e a l i z m u , i A b e l a r j e b i o o n a j k o j i j e t r a i o s j e d i n j e n j e u s e r m o n i z m u ili k o n ceptualizmu. Ali kako je tadanjem shvatanju pot p u n o n e d o s t a j a l o p s i h o l o k o g l e d i t e , t o se, s h o d n o tome, i n j e g o v pokuaj reenja zavrio jednostrano logiko-intelektualistiki. Dems ide dublje, on su protnosti shvata psiholoki i, saobrazno s tim, p o k u ava da da pragmatiko reenje. to se tie vrednosti t o g a r e e n j a , o v e k se, d a b o g m e , n e s m e p r e d a v a t i n i 345

k a k v i m iluzijama: pragmatizam je samo sredstvo za nevolju, k o j e sme zahtevati pravo na vaenje dokle god, izvan t e m p e r a m e n t o m obojenih saznajnih m o gunosti intelekta, nisu otvorena nikakva druga v r e la, k o j a b i o b r a z o v a n j u f i l o s o f s k o g a p o g l e d a m o g l a d o d a t i n o v e e l e m e n t e . Bergson ( B e r g s o n ) j e d a b o g m e , ukazao na intuiciju i mogunost j e d n e intuitivne m e t o d e . Ali, k a o to j e poznato, stvar j e ostala s a m o na ukazivanju. D o k a z m e t o d e n e d o s t a j e a i n e e b i t i tako lako doneti ga, iako Bergson sme da ukae na svoje p o j m o v e ivotnoga elana (elan vital) i stvaralakog trajanja (duree creatrice) kao na rezultate intuicije. Bez obzira na o v o intuitivno s h v a eno osnovno poimanje, koje svoje psiholoko oprav d a n j e i z v o d i i z i n j e n i c e d a j e o n o v e starini, s p e cijalno neoplatonizmu, bilo sasvim dobro poznata kombinacija neposrednoga saznanja, Bergsonova m e toda je intelektualistika, a ne intuitivna. U n e u p o redljivo veoj meri intuitivnim izvorom posluio se Nie i t i m e se o s l o b o d i o s a m o g i n t e l e k t a u s v o j e m u filosofskom obrazovanju posmatranja, svakako na ta k a v nain i u tolikoj meri da je n j e g o v intuicionizam daleko prekoraio granice filosofskoga pogleda na svet, i d o v e o do u m e t n i k o g a dela, k o j e predstavlja veliinu dobrim delom nepristupanu filosofskoj kri t i c i . T i m e , r a z u m e se, m i s l i m n a Zaratustru, a n e n a zbirke filosofskih aforizama, k o j e su pristupane u p r v o m e redu psiholokoj kritici, i to z b o g s v o j e p r e teno intelektualistike m e t o d e . A k o se, dakle, u o p te s m e g o v o r i t i o n e k o j i n t u i t i v n o j m e t o d i , z a t o j e , p o m o j e m u m i l j e n j u , Nieov Zaratustra d a o n a j b o l j i p r i m e r i u isti m a h u b e d l j i v o d o k a z a o m o g u nost neintelektualistikoga i ipak filosofskoga p o i m a n j a p r o b l e m a . K a o p r e t h o d n i c i Nieova i n t u i c i o n i z m a p o j a v l j u j u mi se openhauer i Hegel, p r v i z b o g o s c ajne intuicije, k o j a p r e s u d n o u t i e n a n j e g o v o p o s m a t r a n j e , a d r u g i z b o g idealne intuicije, k o j a l e i u osnovi n j e g o v a sistema. U o b a o v a prethodnika sta jala je intuicija ako mi je taj izraz doputen i s p o d i n t e l e k t a , a k o d Niea i z n a d n j e g a .

346

Suprotnost o b e j u istina iziskuje p o n a j p r e p r o gramatiki stav, ako o v e k uopte eli da b u d e p r a vian p r e m a d r u g o m e stanovitu. Ma koliko bila p r a gmatika metoda neizbena, ona ipak pretpostavlja suvie m n o g o rezignacije i tako se gotovo n e m i n o v n o vezuje s nedostatkom stvaralakoga uobliavanja. Ali do reenja sukoba suprotnosti ne dolazi se ni l o g i k o -intelektualistikim obrazovanjem kompromisa, kao u konceptualizmu, ni pragmatikim odmeravanjem praktike vrednosti logiki neudruljivih pogleda, n e g o j e d i n o u p o z i t i v n o m s t v a r a l a t v u ili d e l u , k o j e u sebe prima suprotnosti kao nune elemente k o o r d i n a c i j e , isto onako k a o t o k o o r d i n i s a n o k r e t a n j e m i ia u v e k u sebi o b u h v a t a i i n e r v a c i j u antagonista. S t o g a p r a g m a t i z a m n e m o e d a b u d e nita d r u g o n e g o prelazan stav, k o j i treba da pripremi put stva ralakom delu otklanjanjem predrasuda. N o v i m p u tem, koji priprema pragmatizam i na koji ukazuje Bergson, v e j e , k a o to se m e n i ini, koraknula n e m a k a r a z u m e se, n e a k a d e m s k a f i l o s o f i j a : Nie je taj k o j i je sa sebi s v o j s t v e n o m nasilnou razbio ta zatvorena vrata. N j e g o v o delo izvodi nas preko o n o g a to nas ne z a d o v o l j a v a u p r a g m a t i k o m r e e n j u , i to isto o n a k o snano kao to je p r a g m a t i k o p r i znanje ivotne vrednosti j e d n e istine savladalo suvu jednostranost nesvesnoga konceptualizma poabelarske filosofije i j o i m a da je savlauje.

347

IX

PROBLEMI

TIPOVA U BIOGRAFICI

O S T V A L D : VELIKI LJUDI

K a o t o s e o t p r i l i k e s m e o e k i v a t i , i o b l a s t bio graf ike d a j e s v o j p r i l o g z a p r o b l e m p s i h o l o k i h t i p o va. Treba zahvaliti prirodno-naunoj metodici j e d n o g a Vilhelma Ostvalda to j e u p o r e i v a n j e m j e d n o g a b r o j a b i o g r a f i j a u g l e d n i h i s p i t i v a a p r i r o d e izila n a videlo tipska psiholoka suprotnost, k o j u Ostvald o b e l e a v a k a o klasini i romantini t i p . D o k je p r v i , kae Ostvald, okarakterisan svestranom potpunou s v a k o g a p o j e d i n o g a p o s l a , ali i s t o v r e m e n o p o v u e n i m biem i slabom linom uticajnou na svoju okolinu, romantiar pada u oi suprotstavljenim osobinama. Njemu je svojstvena ne samo potpunost pojedinoga rada nego i raznovrsnost i v e o m a primetna original nost m n o g o b r o j n i h dela koja brzo sleduju jedno za drugim, i on obino neposredno i m o n o utie na s v o j e savremenike. I treba naglasiti d a j e brzina m e n talne reakcije merodavna za to da li otkriva pripada p r v o m e ili d r u g o m e tipu. Ispitivai s v e o m a v e l i k o m brzinom reakcije jesu romantiari, a oni s m a l o m klasiari. Klasiar polagano stvara i ponekad tek relativno kasno donosi najzrelije plodove svojega
1 2 8
1

Ostwal,

Grosse

Manner,

III

und

IV

Aufl.,

Leipzig

1910. * L o c . cit. p. 44. L o c . c i t . p . 4 4 . s.

3

348

duha. J e d n o obeleje klasinoga tipa koje, po O s t valdu, nikada ne nedostaje jeste neuslovljena p o treba da pred javnou bude slobodan od zablude. Klasinom tipu kao naknada za n e d o v o l j n i lini uti caj z a j a m e n je utoliko izdaniji uticaj s p i s o m S v a kako se ini da su t o m e uticaju postavljene i granice, k a o to se m o e videti iz o v o g a sluaja iz biografije Helmholcove ( H e l m h o l t z ) k o j i j e p o m e n u o O s t v a l d : p o v o d o m Helmholcovih matematikih ispitivanja o d e j s t v i m a i n d u k c i o n i h u d a r a c a D i Boa-Rejmon ( D u B o i s - R e y m o n d ) pie ispitivau: Ti mora ne uzmi to za zlo vie obratiti panju na to da apstrahuje od svojega vlastitoga stanovita znanja, pa da se sta vi na stanovite onih koji jo ne znaju o e m u je r e i to eli da im objasni. H e l m h o l c na to o d g o vara: to se tie prikazivanja u lanku, ono mi je ba ovoga puta zadalo m n o g o muke, i ja sam mislio naposletku da s m e m biti n j i m e zadovoljan. Uz o v o Ostvald p r i m e u j e : O n nikako ne ulazi u pitanje i t a l a c a , j e r , p r e m a p o s t u p k u k l a s i a r a , o n p i e z a sa moga sebe, t j . t a k o d a s e p r i k a z i v a n j e n j e m u i n i d a je bez prigovora, a ne drugima. Karakteristino je to Di B o a u istome p i s m u pie H e l m h o l c u : T v o j u r a s p r a v u i i z v o d p r o i t a o s a m n e k o l i k o p u t a , ali n i s a m s h v a t i o ta s i z a p r a v o b i o u i n i o i k a k o s i u i n i o . Naposletku sam sam pronaao tvoju metodu, i tek postepeno razumevao sam tvoje prikazivanje.
4 5 6

O v a j sluaj u i v o t u klasinoga tipa, k o m e retko ili n i k a d a n e polazi z a r u k o m d a i s t o v r s n e due z a pali na s v o j o j , jeste sasvim tipian sluaj i pokazuje d a n j e m u p r i p i s i v a n i u t i c a j p o s r e d s t v o m spisa u g l a v n o m dolazi otuda to o n r e d o v n o utie tek p o s t h u m n o , t j . k a d n a k n a d n o b u d e o t k r i v e n i z s v o j i h spisa, k a o to s e t o o t p r i l i k e d o g o d i l o Robertu Majeru ( R o bert M a y e r ) . ini mi se da i n j e g o v i m spisima v e o m a esto nedostaje ubedljivi, plameni, neposredno lini u t i c a j , j e r spis je naposletku isto o n a k o lian izraz
7

* Loc. Loc. Loc. 7 Loc.

cit. cit. cit. cit.

p. p. p. p.

89. 94. 100. 100.

349

k a o i k o n v e r s a c i j a ili p r e d a v a n j e . U t i c a j , d a k l e , k o j i k l a s i a r v r i p o s r e d s t v o m spisa n e o s n i v a s e t o l i k o n a spoljanjim podstrekivakim kvalitetima njegova spisa k o l i k o n a o k o l n o s t i d a j e s p i s n a p o s l e t k u j e d i n o o n o to od n j e g a preostaje i iz ega se n a k n a d n o m o e rekonstruisati u e m u je b i o rad o v e k o v . Jer ini mi se da je injenica, k o j a proizlazi i iz Ostvaldova opisa, d a k l a s i a r r e t k o s a o p t a v a ta r a d i i k a k o r a d i , n e g o s a o p t a v a ta j e p o s t i g a o , b e z o b z i r a n a t o t o n j e g o v a publika nita ne nasluuje o n j e g o v u putu. i n i se da za klasiara p u t i nain stvaranja n e m a j u veliki znaaj, j e r su s n j e g o v o m linou, k o j u on u v a u pozadini, najprisnije vezani. S v o j a dva tipa Ostvald u p o r e u j e sa etirma sta r i m t e m p e r a m e n t i m a , i to s o b z i r o m na p o l a g a n u i brzu reakciju, a ta se osobenost n j e m u p o j a v l j u j e kao fundamentalna. Polagana reakcija odgovara flegma tinom i melanholinom temperamentu, a brza reak cija sangvininom i holerinom. Ona sangvinini i flegmatini tip posmatra kao n o r m a l n e srednje t i p o ve, d o k mu se holerini i melanholini tip ine kao bolesne preteranosti osnovnih karaktera. K a d se p r e g l e d a j u b i o g r a f i j e Hamfrija Devija ( H u m p h r v D a v y ) i Libiha ( L i e b i g ) , s j e d n e s t r a n e , i b i o g r a f i j e Roberta Majera i Faradejeva ( F a r a d a v ) , s d r u g e s t r a n e , s t v a r n o j e l a k o u v i d e t i d a s u p r v i u isti m a h izraziti r o mantiari i sangvinino-holerini, a drugi isto tako jasni klasiari i flegmatino-melanholini. O v o O s t v a l d o v o razmiljanje ini mi se k a o sasvim u b e d l j i v o , j e r su etiri stara t e m p e r a m e n t a v e o m a v e r o v a t n o konstruisana po istom principu iskustva po k o m e je i Ostvald postavio klasini i romantini tip. etiri temperamenta oevidno su razlikovanja prema gledi tu afektivnosti, t j . reakcija k o j e se p o j a v l j u j u u afektu. Ali o v a klasifikacija, sa psiholokoga stano v i t a , j e s t e povrna; o n a s u d i s a m o p o s p o l j a n j o j p o javi. Po o v o j staroj podeli, o v e k k o j i se spolja p o naa m i r n o i n e p r i m e t n o pripada f l e g m a t i n o m t e m peramentu. On vai kao flegmatian i time se u b r a 8

s 350

L o c . cit. p. 372.

ja m e u flegmatiare. A l i , u stvari, m o e se desiti da j e o n s v e , ali n i k a k a v f l e g m a t i a r , n e g o a k o s e t l j i v a , tavie strasna priroda, u k o j e e m o c i j a protie sasvim iznutra, a n a j j a e unutranje u z b u e n j e izraava se najveim spoljanjim spokojstvom. O toj injenici v o d i r a u n a Dordanovo s h v a t a n j e t i p o v a . O n o n e sudi po p o v r n o m utisku, n e g o po d u b l j e m p o i m a n j u ljudske prirode. Ostvaldova fundamentalna oznaka z a r a z l i k o v a n j e o s n i v a s e , k a o i stara p o d e l a t e m p e ramenata, na spoljanjem utisku. N j e g o v r o m a n t i n i t i p o k a r a k t e r i s a n je i n j e n i c o m brze reakcije ka spoljanjosti. K l a s i n i t i p r e a g u j e m o d a i s t o t a k o b r z o , ali k a unutranjosti. K a d o v e k p r e e O s t valdove biografije, o d m a h vidi da romantini tip odgovara ekstravertnom, klasini introvertnom. Hamfri Devi i Libih su k o l s k i p r i m e r i za e k s t r a v e r t ni t i p , k a o Robert Majer i Faradej za i n t r o v e r t n i t i p . Reagovanje ka spoljanjosti karakteristino je za e k s t r a v e r t n o g a , k a o to j e r e a g o v a n j e k a u n u t r a n j o s t i karakteristino za introvertnoga. Ekstravertni nema nikakvih naroitih tekoa u l i n o m ispoljavanju, on s v o j o j sadanjosti pribavlja vanost g o t o v o n e p r o i z v o d n o , j e r e l o m s v o j o m p r i r o d o m tei d a sebe p r e n e s e u o b j e k a t . L a k o se p r e d a j e o k o l i n i , i to u f o r m i k o j a je okolini razumljiva i stoga prihvatljiva. F o r m a j e r e d o v n o d o p a d l j i v a , ali u s v a k o m s l u a j u r a z u m ljiva, ak i kad je neprijatna. Jer osobina je brzoga r e a g o v a n j a i ispoljavanja da se u o b j e k a t ne prenosi s a m o o n o to j e d r a g o c e n o n e g o i o n o to j e b e z v r e d n o s t i , p o r e d o n o g a to z a d o b i j a t a k o e i m i s l i i a f e k t i koji odbijaju. Z b o g brzoga ispoljavanja i prenoenja sadraji su u m a l o j m e r i preraeni i stoga l a k o r a zumljivi, i v e iz isto v r e m e n s k o g a n a d o vezi v a n ja n e p o s r e d n i h i s p o l j a v a n j a nastaje postupnost slika k o j e publici jasno prikazuju put k o j i m je ispitiva proao i nain na koji je do rezultata doao. M e u t i m , introvertni, koji najpre reaguje ka unutranjosti, r e d o v n o se ne odrie svojih reakcija (izuzev eksplozije a f e k t a ! ) . O n p r e u t k u j e s v o j e r e a k c i j e , ali o n e m o g u da b u d u isto o n a k o n a g l e kao i r e a k c i j e e k s t r a v e r t noga Zato se one ne pojavljuju, i otuda introvertni 351

lako ostavlja utisak sporosti. K a k o su neposredne r e akcije u v e k v e o m a line, to ekstravertni ne moe n i ta d r u g o n e g o d a i s p o l j a v a s v o j u l i n o s t . I n t r o v e r t n i , m e u t i m , s a k r i v a s v o j u l i n o s t t i m e to p r e u t k u j e s v o j e neposredne reakcije. On ne tei za uivi j a v a njem, za prenoenjem svojih sadraja u objekat, nego za apstrakcijom od objekta. Stoga svoje reakcije ne ispoljava neposredno, n e g o vie voli da ih u sebi d u g o obrauje, da se p o t o m pojavi sa gotovim rezultatom. On tei za tim da s v o j rezultat to vie oslobodi l i noga i da ga prikae kao jasno odvojen od svake line veze. Stoga se n j e g o v i sadraji u spoljanjem svetu p o j a v l j u j u u to v i e a p s t r a h o v a n o j i d e p e r s o n a l i z o v a n o j f o r m i kao rezultati d u g o g a unutranjeg rada. A l i time su oni postali i teko razumljivi, jer publici nedostaje svako poznavanje pripremanja i naina na koji je ispitiva dospeo do svojega rezultata. Publici nedostaje i lina veza, jer introvertni sebe zatajuje i time j o j sakriva svoju linost. Ali ba su line veze o n o to o m o g u u j e r a z u m e v a n j e o n d e g d e izneverava intelektualno poimanje. Ova okolnost mora se uvek briljivo uzimati u obzir tamo g d e je re o o c e n j i v a nju razvitka introvertnoga oveka. ovek je redovno ravo informisan o introvertnome, jer ga ne m o e videti. K a k o on ne m o e neposredno reagovati prema spoljanjem svetu, to se ni n j e g o v a linost ne ispo ljava. Stoga n j e g o v ivot uvek ostavlja publici iroko p o l j e za fantastina t u m a e n j a i p r o j e k c i j e a k o on na primer zbog svojih radnji uopte ikada postane predmet optega interesovanja. A k o s t o g a Ostvald k a e d a j e z a r o m a n t i a r a k a rakteristina duhovna rana zrelost, onda moramo dodati da romantiar svoju ranu zrelost upravo p o k a z u j e , d o k klasiar isto t a k o m o e r a n o d a b u d e z r e o , ali s v o j e p r o i z v o d e z a t v a r a u s e b i , n e n a m e r n o , n e g o z b o g n e m o i d a i h s e n e p o s r e d n o lii. Z b o g oskudnoga oseajnoga diferenciranja ostaje u intro v e r t n o m e jo v e o m a dugo izvesna nespretnost, neki istinski infantilizam line veze, t j . o n o g a e l e m e n t a koji Englez obeleava kao personalitv. Njegovo lino ispol javan je je toliko nesigurno i neodreeno, i 352

on s a m u t o m e p o g l e d u toliko osetljiv da se samo s p r o i z v o d o m koji se n j e m u ini savren usuuje da se pokae okolini. I on vie voli da pusti da za n j e g a govori njegov proizvod, mesto da se za svoj proizvod l i n o z a u z i m a . I z t o g a s t a v a p r o i z l a z i , r a z u m e se, t o liko odugovlaenje njegova pojavljivanja na pozor n i c i s v e t a d a g a o v e k l a k o m o e o b e l e i t i k a o dockan zrela. A l i t a k o p o v r a n s u d p o t p u n o p r e v i a o k o l n o s t da se infantilizam o n o g a koji je prividno rano sazreo i diferenciran prema spoljanjosti nalazi prosto u n u tra, u n j e g o v o j vezi sa n j e g o v i m u n u t r a n j i m b i e m . O v a injenica obelodanjuje se tek pozno u ivotu rano sazreloga, na primer u obliku neke moralne n e z r e l o s t i , ili, to j e v e o m a e s t o s l u a j , u n e k o m p r i m e t n o m infantilizmu miljenja. Romantiar redovno ima povoljnije mogunosti z a r a z v i t a k i p o j a v l j i v a n j e n e g o l i k l a s i a r , k a o to Ostvald v a l j a n o p r i m e u j e . O n izlazi p r e d p u b l i k u v i d l j i v o i u b e d l j i v o , i ini da se n j e g o v lini znaaj upoznaje u n j e g o v i m reakcijama. T i m e se za njega brzo postavljaju mnoge dragocene veze, koje oploav a j u n j e g o v r a d i p o t p o m a u n j e g o v r a z v i t a k u i rinu. O b r n u t o , k l a s i a r o s t a j e s a k r i v e n ; n e d o s t a t a k linih v e z a o g r a n i a v a r a s p r o s t i r a n j e n j e g o v a p o l j a r a d a , ali t i m e n j e g o v a d e l a t n o s t d o b i v a u dubini i p l o d n j e g o v a r a d a u t r a j a n o s t i i v r s t i n i . Oduevlje nje i m a j u o b a t i p a , ali e k s t r a v e r t n o m e s e u s t a p r e b i vaju o n i m ega mu je srce puno, d o k oduevljenje i n t r o v e r t n o m e zatvara usta. T a k o on i ne uie n i k a k v o o d u e v l j e n j e u s v o j o j okolini i stoga mu nedostaje krug saradnika koji imaju slino udeenu prirodu. K a d bi on i u i v a o u saoptavanju i i m a o n a g o n za n j i m , opet ga lakonizam n j e g o v a izraza i n j i m e u s l o v ljeno nerazumevanje i uenje publike plae i zadr avaju od daljih saoptavanja, jer mu vrlo esto niko i n e v e r u j e d a i m a d a s a o p t i m a ta i z v a n r e d n o . N j e g o v izraz, n j e g o v a personalitv ine s e p o v r n o m sudu k a o obini, d o k romantiar esto v e s a m po sebi izgleda interesantan i p o s e d u j e vetinu da taj uti9

L o c . cit. p. 374. 23 Jung, Odabrana dela, V

353

sak j o p o d v u e d o p u t e n i m , ili ak i n e d o p u t e n i m sredstvima. Ova diferencirana sposobnost izraava nja je podesna pozadina za znaajne misli i p r e d u sretljivo pomae oskudnom razume van ju publike da pree preko praznina njena miljenja. Stoga je sa s v i m u m e s n o za tip k a d Ostvald istie uspeno i s j a j n o n a s t a v n i k o v a n j e r o m a n t i a r o v o . Romantiar se uiv ljuje u uenika i s t o g a u p r a v o m t r e n u t k u z n a p r a v u r e . K l a s i a r se, m e u t i m , b a v i s v o j i m m i s l i m a i p r o b l e m i m a i zato p o t p u n o p r e v i a tekoe r a z u m e v a n j a kod svojega uenika. O klasiaru Helmholcu Ost vald primeuje: On i pored svojega golemoga zna nja, svojega obimnoga iskustva i svojega stvarala koga duha nikada nije bio dobar uitelj: nije reagovao odmah, nego tek posle nekoga vremena. A k o bi mu uenik u laboratorijumu postavio neko pitanje, on bi o b e a o da e o t o m e razmisliti, pa bi posle n e koliko dana i doneo odgovor. Ali ovaj odgovor nala zio bi se toliko daleko od uenika da je ovaj samo u veoma retkim sluajevima umeo da pronae vezu izmeu tekoe k o j u je oseao i zaokruene teorije optega problema k o j u mu je uitelj izneo. Tako je nedostajala ne samo trenutna pomo, do koje je p o e t n i k u n a j v i e stalo, n e g o i n e p o s r e d n o p r e m a l i nosti uenika podeeno r u k o v o e n j e , k o j i m se o v a j od poetne prirodne nesamostalnosti u malim stup njevima razvija do potpunoga savlaivanja odabrane n a u n e oblasti. S v i ti nedostaci dolaze sasvim n e p o sredno otuda to uitelj ne m o e o d m a h da reaguje na potrebu za uenjem koja se ba pojavila, nego mu je za oekivani i eljeni uticaj potrebno toliko v r e mena da samo dejstvo zbog toga propada.
1 0

Ostvaldovo objanjenje na osnovu spore reakcije introvertnoga ini mi se n e d o v o l j n o . Ne m o e se d o kazati da je H e l m h o l c imao slabu brzinu reakcije. On samo ne reaguje prema spoljanjosti, n e g o p r e m a unutranjosti. Ne u i v l j u j e se u uenika, i stoga ne r a z u m e ta u e n i k eli. K a k o j e s a s v i m p o d e e n z a s v o j e misli, ne reaguje na linu elju u e n i k o v u , n e g o
10 L o c . c i t . p . 3 7 7 .

354

na misli to ih je u n j e m u izazvalo pitanje u e n i k o v o , i to tako b r z o i temeljno da o d m a h nasluuje dalju vezu, k o j u ne m o e da u trenutku pregleda i da je i z r a z i u a p s t r a k t n o m i i z r a e n o m o b l i k u , ali ne z a t o to misli suvie sporo, n e g o zato to mu je o b j e k t i v n o nemoguno da celu dimenziju nasluenoga problema u j e d n o m trenutku zbije u gotovu formulu. On, r a z u m e se, n e o p a a d a u e n i k n e m a n i p o j m a o t o m e p r o b l e m u , n e g o misli da je re o n e k o m p r o b l e m u , a ne o vrlo prostom i j e v t i n o m savetu koji bi on o d m a h m o g a o dati ka d bi samo jasno m o g a o sebi predstaviti ta j e u e n i k u u t o m e t r e n u t k u p o t r e b n o d a b i m o g a o ii dalje. Ali, kao introvertan ovek, on se ne u i v l j u j e u p s i h o l o g i j u d r u g o g a , n e g o se u i v l j u j e u sebe, u s v o j e vlastite teorijske p r o b l e m e , i od uenika primljenu preu prede dalje pored teorijskoga p r o blema, prilagodivi se problemu, a ne trenutnoj p o trebi uenikovoj. Ovaj osobeni stav introvertnoga uitelja jeste, u p o g l e d u nastavnike delatnosti, n a ravno, veoma necelishodan, a i nepovoljan s obzirom na lian utisak to ga introvertni ostavlja. On izaziva utisak sporosti, nastranosti, ak i ogranienosti, i zato ga ne samo dalja publika nego i njegovi blii drugovi po struci v e o m a esto potcenjuju, sve d o k o n j e g o v u m i s l e n o m radu ne razmisle docniji ispitivai, prerade ga i p r e v e d u . M a t e m a t i a r u Gausu ( G a u s s ) t o l i k o je nastavnikovanje bilo neprijatno da je svakom pojedi n o m studentu koji mu se javio saoptavao da se n j e g o v teaj iz m a t e m a t i k e v e r o v a t n o n e e ostvariti, da bi se na taj nain oslobodio nunosti da m o r a p r e d a vati. Tegobnost nastavnike delatnosti bila je za n j e g a , k a o t o O s t v a l d o d l i n o p r i m e o u j e , u n u n o s t i to m o r a u p r e d a v a n j u izricati n a u n e rezultate a da prethodno nije najpodrobnije utvrdio i doterao d o slovni tekst. Da s v o j e rezultate saoptava drugima bez te obrade, to je m o d a u n j e m u izazivalo oseanje kao da stranima treba da se pokazuje u n o n o m ruhu. O v o m napomenom Ostvald dodiruje veoma bitnu taku, naime ve gore pomenutu odvratnost in1 1

O s t w a l d , L o c . cit. p. 380.
23'

355

trovertnoga prema tome da dozvoli da u okolinu d o laze drukija negoli sasvim nelina saoptenja. Ostvald istie d a romantiar s v o j u karijeru r e d o v n o m o r a da zavri v e relativno rano zbog sve v e e i v e e iscrpenosti. Ostvald je sklon da i o v u i njenicu objasni v e o m brzinom reakcije. K a k o ja mislim da pojam brzine mentalne reakcije jo ni iz daleka nije objanjen, a ni dosad nikako nije d o k a zano, i teko da e se i dokazati, da se reakcija p r e m a spoljanjosti pojavljuje bre negoli p r e m a unutra njosti, to mi se ini da se ranija iscrpenost ekstra vertnoga otkrivaa bitno osniva na n j e m u svojstve n o j reakciji prema spoljanjosti. On v e v e o m a rano poinje da publiku je, brzo postaje poznat, rano r a zvija intenzivnu publicistiku i akademsku delatnost, odrava line veze s rairenim k r u g o m prijatelja i p o znanika i, p o v r h toga, uzima neobino velikog u e a u razvitku s v o j i h uenika. Introvertni naunik poinje docnije publikovati, njegovi radovi pojavlju ju se jedan za drugim u veim vremenskim razma cima, oni su v e i n o m oskudniji u izrazu, u n j i m a nema ponavljanja jedne teme, ukoliko se ne moe izneti neto o s n o v n o n o v o ; z b o g p r e g n a n t n o g a l a k o n i z m a n a u n o g a s a o p t a v a n j a , e s t o n e d o s t a j u svi p o daci o p r e e n o m e p u t u ili o o b r a e n i m materijali j a ma, i stoga se n j e g o v i radovi ne r a z u m e v a j u i ne p o klanja im se panja, i tako naunik ostaje nepoznat. N j e g o v o n e m a n j e v o l j e z a n a s t a v n i k o v a n j e n e trai nikakvih uenika, njegova oskudna poznatost isklju uje veze s v e i m k r u g o m poznanika, i stoga on r e d o v n o ivi p o v u e n ne samo iz n e v o l j e n e g o i po i z b o r u , slobodan od opasnosti da se suvie troi. N j e gova reakcija prema unutranjosti neprestano ga vodi k usko ogranienim putovima n j e g o v e istraivalake delatnosti, k o j a po sebi, dodue, izaziva j a k o n a p r e z a n j e i d u g o t r a j n u i s c r p e n o s t , ali n e d o p u t a n i k a k v e sporedne utroke na poznanike i uenike. Svakako kao oteavajue dolazi u obzir da oevidni uspeh r o mantiarov znai i osveenje k o j e unapreuje ivot, ali k o j e j e k l a s i a r u v e o m a e s t o u s k r a e n o , t a k o d a j e o n p r i m o r a n d a s v o j e j e d i n o z a d o v o l j e n j e trai u 356

potpunosti s v o j e g a n a u n o g a rada. Stoga mi se ini da se relativno rana iscrpenost romantinoga genija o s n i v a na reakciji prema spoljanjosti, a ne na v e o j brzini reakcije. Svoju podelu tipova Ostvald ne zamilja kao a p solutnu u t o m smislu to bi se svaki naunik o d m a h m o g a o p r i k a z a t i k a o p r i p a d n i k j e d n o g a ili d r u g o g a tipa. A l i on smatra da se ba sasvim veliki v e o m a e s t o o d l u n o m o g u u v r s t i t i u j e d n u ili d r u g u k r a j n j u grupu, dok srednji ljudi m n o g o ee predstavljaju i s r e d n j e l a n o v e s o b z i r o m na b r z i n u reakcije. *
1

Saimajui, elim napomenuti da Ostvaldove biografije sadre delimino v e o m a dragocen materi jal za psihologiju tipova i da ubedljivo utvruju p o klapanje romantinoga tipa s ekstravertnim, s jedne, i klasinoga tipa s introvertnim, s druge strane.

12 O s t w a l , L o c . cit. p. 372 s.

357

OPSTI

OPIS
I.

TIPOVA

UVOD

U r e d o v i m a k o j i sleduju pokuau da d a m opti opis psihologije tipova. P r e svega, to treba da se i z vri z a o b a opta tipa, o d k o j i h s a m j e d n o g a o b e l e i o kao introvertna, a drugoga kao ekstravertna. U p r i logu u zatim pokuati jo da d a m izvesnu karakte ristiku onih specijalnih tipova ija se osobenost ostvaruje time to se jedinka u g l a v n o m p o s r e d s t v o m funkcije koja je kod nje najvie diferencirana prila g o u j e ili o r i j e n t i e . P r v e b i h o z n a i o k a o o p t e ti pove podeenosti, k o j i se r a z l i k u j u p r a v c e m s v o j e g a interesovanja, kretanjem svojega libida, a druge kao funkcione tipove. Opti tipovi podeenosti razlikuju se, k a o to je u ranijim poglavljima mnogostruko istaknuto, svojim naroitim stavom prema objektu. Introvertni se p o naa p r e m a o b j e k t u apstrahujui; on, u osnovi uzev, svagda gleda na to da objektu uskrati libido, kao da bi morao preduprediti premo objektovu. Ekstravert ni, m e u t i m , ponaa se p r e m a o b j e k t u pozitivno. On potvruje njegov znaaj u tolikoj meri da svoj s u bjektivni stav postojano orijentie p r e m a objektu i s n j i m e ga d o v o d i u v e z u . U o s n o v i u z e v , o b j e k a t za njega nikada n e m a d o v o l j n o vrednosti, i stoga se n j e g o v znaaj m o r a pojaavati. O b a tipa su u tolikoj meri razlini i njihova suprotnost toliko pada u oi 358

da je n j i h o v a egzistencija o d m a h o e v i d n a i laiku u psiholokim stvarima, ako mu je jedared na to o b r a ena panja. Svako poznaje one zatvorene, teko p r o zrive, esto plaljive prirode, k o j e predstavljaju ne m o e biti j a u suprotnost p r e m a o n i m d r u g i m o t v o r e n i m , d r u e l j u b i v i m , e e v e d r i m ili b a r l j u b a z n i m i pristupanim karakterima, k o j i izlaze na kraj sa c e l i m s v e t o m ili se i p r e p i r u , ali su o p e t s n j i m u v e z i , utiu na njega i primaju uticaj od njega. ovek je prirodno sklon da takve razlike shvati najpre kao individualne sluajeve naroitoga obrazovanja karak tera. A l i ko ima priliku da upozna m n o g e ljude, lako e otkriti da k o d o v e suprotnosti nikako nije re o izolovanim individualnim sluajevima nego ak o tipinim individualnim sluajevima, koji su m n o g o o p t i j i n e g o to j e m o r a l o p r e s v e g a p r e t p o s t a v l j a t i o g r a n i e n o psiholoko iskustvo. U stvari, r e je, k a o to su p r e t h o d n a p o g l a v l j a m o g l a pokazati, o j e d n o j fundamentalnoj suprotnosti, k o j a je as jasna as n e jasnija, ah u v e k vidljiva kad je r e o jedinkama s prilino izrazitom linou. Na takve ljude ne naila zimo moda samo m e u obrazovanima, nego uopte u s v i m a s l o j e v i m a s t a n o v n i t v a , i z b o g t o g a se n a i tipovi m o g u dokazati ne samo k o d obinoga radnika i seljaka nego i k o d najvie diferenciranih pripadnika j e d n e nacije. Ni razlika u p o l u nita ne m e n j a na toj injenici. Jednake suprotnosti nalaze se i k o d ena u svima slojevima stanovnitva. Takva opta raire nost j e d v a bi se m o g l a pojaviti kad bi tu bilo rei o j e d n o j stvari svesti, t j . o svesno i n a m e r n o o d a b r a n o m stavu. U t o m e sluaju izvesno bi odreen, isto vrsnim vaspitanjem i obrazovanjem povezan i shodno tome lokalno ogranien sloj stanovnitva bio najglavniji nosilac takva stava. Ali stvar n i k a k o ne stoji t a k o , n e g o se, b a s u p r o t n o t o m e , t i p o v i d e l e v e r o vatno bez izbora. U istoj porodici j e d n o je dete i n t r o vertno, drugo ekstravertno. K a o tip podeenosti, p r e ma tim injenicama, kao opti i po izgledu sluajno podeljeni f e n o m e n , ne m o e biti stvar svesnoga suda ili s v e s n e n a m e r e , t o o n z a s v o j e p o s t o j a n j e m o r a svakako da duguje nekom nesvesnom, instinktivnom 359

razlogu. Otuda suprotnost tipova, k a o opti psiholoki fenomen, mora ma kako da ima svoje bioloke pret hodnike. Veza izmeu subjekta i objekta, bioloki p o s m a trana, jeste u v e k odnos prilagoivanja, jer svaka veza izmeu subjekta i objekta pretpostavlja modifikatorske uticaje jednoga na drugo. O v e modifikacije sainjavaju prilagoivanje. Otuda su tipini stavovi prema objektu procesi prilagoivanja. Priroda pozna je dva fundamentalno razlina puta prilagoivanja i time o m o g u e n o g daljeg postojanja ivih organizama: jedan put je pojaana plodnost pri relativno slabijoj snazi z a o d b r a n u i t r a j a n j u i v o t a p o j e d i n e j e d i n k e ; drugi put je naoruanje jedinke svakojakim sredstvi ma samoodranja pri relativno slabijoj plodnosti. ini mi se da je ova bioloka suprotnost ne s a m o a n a l o g o n n e g o i opta o s n o v a naih d v a j u psiholokih n a ina prilagoivanja. O v d e bih eleo da se ograniim na opte ukazivanje, na osobenost ekstravertnoga, s j e d n e s t r a n e , da se p o s t o j a n o t r o i i u s v e r a s p r o s t i r e , i na t e n d e n c i j u i n t r o v e r t n o g a , s d r u g e strane, da se b r a n i p r o t i v s p o l j a n j i h z a h t e v a , d a s e to v i e u z d r ava od svih troenja energije koja se odnose direkt n o n a o b j e k a t , ali d a z a t o s e b i s t v o r i t o o b e z b e e n i j u i m o n u poziciju. Stoga B l e j k o v a intuicija nije ravo oba tipa obeleila k a o prolific i d e v o u r i n g t y p e . K a o to p o k a z u j e opta biologija, o b a puta su utrvena i na s v o j n a i n u s p e n a , a t a k o i s t o i t i p i n i s t a v o v i . Sto jedan ostvaruje o b i m n i m vezama, drugi postie monopolom. Na osnovu injenice da ponekad ve kod dece u p r v i m g o d i n a m a ivota u p o z n a j e m o tipini stav, m o r a m o pretpostaviti da b o r b a za opstanak, k a o to je uopte razumevaju, nikako nije onaj inilac koji pri m o r a v a na o d r e e n stav. S v a k a k o , i to s j a k i m d o k a zima, m o g l o bi se zameriti t o m e da maloletno dete, ak v e i odoje, m o r a da vri psiholoki napor p r i lagoivanja nesvesne prirode, jer naroito osobenost materinskih uticaj a izaziva u deteta specifine r e a k cije. Ovaj argumenat m o e se pozivati na nesumnjive i n j e n i c e , ali p o s t a j e n i t a v a n k a d s e s p o m e n e i s t o 360

tako n e s u m n j i v a i n j e n i c a d a d v a deteta iste m a j k e m o g u v e rano pokazivati suprotan tip, a da se ni u najmanjoj meri ne m o e dokazati promena u m a t e rinu stavu. Iako ni p o d k o j i m okolnostima ne bih e leo da potcenim nedoglednu vanost materinskih uti caja, o v o me iskustvo primorava na zakljuak da se p r e s u d n i i n i l a c m o r a traiti u d i s p o z i c i j i d e t e t a . t o jedno dete, pored svih mogunih istovrsnih spoljanjih uslova, p r i m a o v a j , a d r u g o onaj tip, to se u k r a j n j o j liniji m o r a pripisati individualnoj dispoziciji. Ja pri tome, naravno, i m a m na u m u samo one slua jeve koji su pod normalnim uslovima. Pod nenormal n i m uslovima, t j . gde je re o ekstremnim i stoga n e normalnim stavovima kod majki, moe se deci n a metnuti i relativno istovrstan stav n a s i l j e m n a d n j i h o v o m individualnom dispozicijom, koja bi moda bila odabrala drugi tip da je nisu ometali nikakvi nenormalni spoljanji uticaji. G d e se dogodi takvo, s p o l j a n j i m u t i c a j e m u s l o v l j e n o , k r i v o t v o r e n j e tipa, tu jedinka postaje docnije veinom neurotina, i n j e no isceljivanje m o g u n o je samo ako jedinka izgradi sebi stav koji j o j prirodno odgovara. to se tie naroite dispozicije, o t o m e ne znam da k a e m nita d r u g o do to da o e v i d n o i m a jedinki k o j e i m a j u v e u l a k o u ili s p o s o b n o s t , ili k o j i m a j e podesni je da se prilagouju na jedan, a ne na drugi nain. Za tu stvar mogli bi doi u pitanje naem z n a n j u nepristupani, u k r a j n j o j liniji fizioloki razlozi. D a t a k v i h m o e biti, p o s t a l o m i j e v e r o v a t n o z b o g i s kustva da preokret u tipu moe, p r e m a okolnostima, v e o m a nauditi d o b r o m fiziolokom zdravlju organi z m a , t i m e to v e i n o m u z r o k u j e j a k u iscrpenost.

II.

EKSTRAVERTNI

TIP

Z b o g preglednosti i jasnoe prikazivanja nuno je da pri opisivanju o v o g a tipa i sledeih tipova r a zlikujemo psihologiju svesnoga i nesvesnoga. Stoga e m o n a j p r e p r i s t u p i t i o p i s u fenomena svesti. 361

1.

OPSTI

STAV

SVESTI

K a o to je poznato, svaki o v e k orijentie se na p o d a c i m a t o m u i h d a j e s p o l j a n j i s v e t ; ali v i d i m o d a t o m o e biti sluaj n a j e d a n vie ili m a n j e p r e s u dan nain. Neko u injenici da je napolju hladno o d m a h nalazi p o v o d da o b u e ogrta, a drugi, k o j i eli da ojaa i otvrdne, smatra da je to izlino; neko se divi n o v o m tenoru, j e r mu se divi ceo svet, a drugi m u s e n e divi, n e m o d a zato to m u s e o n n e b i s v i ao, n e g o zato to smatra da o n o e m u se svi d i v e ne treba jo pozadugo da bude dostojno divljenja; neko se p o d v r g a v a datim okolnostima, jer, k a o to iskustvo pokazuje, neto drugo ipak nije moguno, a drugi je uveren da e, ako se neto v e hiljadu puta tako d o godilo, hiljadu i p r v i d o g a a j biti n o v sluaj, itd. P r v i se orijentie na datim spoljanjim injenicama, a d r u gi rezervie sebi shvatanje k o j e se u m e e izmeu n j e g a i o n o g a to j e o b j e k t i v n o d a t o . A k o o r i j e n t i s a n j e na objektu i na o b j e k t i v n o m pretee tako da najee i najglavnije odluke i radnje nisu uslovljene s u b j e k tivnim shvatanjima, nego objektivnim okolnostima, onda se govori o ekstravertnom stavu. A k o je o v a j habitualan, govori se o ekstravertnom tipu. A k o n e k o tako misli, osea i dela, j e d n o m r e j u : ivi onako k a o t o neposredno o d g o v a r a o b j e k t i v n i m o k o l n o s t i m a i n j i h o v i m zahtevima, onda je on ekstravertan. On ivi tako da oevidno objekat kao determinantna koliina u n j e g o v o j svesti igra v e u u l o g u negoli n j e g o v o s u bjektivno shvatanje. On svakako ima subjektivna s h v a t a n j a , ali j e n j i h o v a d e t e r m i n a n t n a s n a g a s l a b i j a negoli snaga spoljanjih objektivnih uslova. Stoga on i ne o e k u j e da e ikada u s v o m vlastitom unutra n j e m biu naii ma na kakve neuslovljene inioce, jer takve poznaje samo izvan sebe. Na epimetejski nain njegovo unutranje bie podlee spoljanjem z a h t e v u , s v a k a k o n e b e z b o r b e ; ali k r a j u v e k i s p a d a u prilog o b j e k t i v n o g a uslova. N j e g o v a cela svest g l e da na spoljanji svet, j e r mu vana i presudna deter minacija svagda dolazi spolja. Ali ona mu otuda d o lazi j e r je on o t u d a i o e k u j e . Iz o v o g a o s n o v n o g a 362

stava proizlaze tako rei sve osobenosti n j e g o v e psi h o l o g i j e , u k o l i k o s e o v e n e o s n i v a j u ili n a p r i m a t u o d r e e n e p s i h o l o k e f u n k c i j e ili n a i n d i v i d u a l n i m n a roitostima. Interesovanje i panja s l e d u j u o b j e k t i v n o m s t i caju okolnosti, u p r v o m redu okolnostima najblie okoline. Ne s a m o lica n e g o i stvari jesu o n o to p r i v l a i i n t e r e s o v a n j e . S h o d n o t o m e i delanje s e u p r a v lja p r e m a uticaj i m a lica i stvari. O n o je n e p o s r e d n o vezano za o b j e k t i v n e injenice i determinacije, te se iz njih m o e tako rei iscrpno objasniti. Delanje je na primetain n a i n v e z a n o z a o b j e k t i v n e p r i l i k e . U k o l i k o delanje nije samo reaktivno s obzirom na nadraaje okoline, ono ipak svagda ima karakter koji se moe p r i m e n i t i na realne prilike i u o k v i r u datoga nalazi dovoljan i primeren slobodan prostor. Ono nema n i kakvih ma k a k o ozbiljnih tendencija da izie izvan t o g a p r o s t o r a . Isto v a i i z a i n t e r e s o v a n j e : o b j e k t i v n i sticaj prilika i m a g o t o v o neiscrpnu dra, tako da i n t e r e s o v a n j e n o r m a l n o nikada i ne trai neto d r u g o . Moralni zakoni delanja poklapaju se s p o d u d a r n i m zahtevima socijeteta, resp. s n o r m a l n i m shvatanjem koje ima opte vaenje. Kad bi uobiajeno shvatanje bilo drugo, onda bi i subjektivne moralne ideje v o d i l j e b i l e d r u g e , a da t i m e nita ne bi b i l o i z m e n j e n o na c e l o k u p n o m psiholokom habitusu. O v a stroga uslovljenost o b j e k t i v n i m iniocima n i k a k o ne znai, k a o to b i s e t o m o g l o initi, p o t p u n o ili a k i d e a l n o prilagoivanje ivotnim uslovima uopte. Ekstravertn u p o g l e d u o v a k v o ulagoivanje ( E i n p a s s u n g ) u o b jektivno dato m o r a na svaki nain izgledati kao p o t puno prilagoivanje (Anpassung), jer tome pogledu n e k o drugo merilo nije uopte dato. Ali, k a d se stvar posmatra s viega stanovita, t i m e nikako nije r e e n o da je o b j e k t i v n o dato i u svima okolnostima n o r m a l n o . O b j e k t i v n i uslovi m o g u v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i ili lokalno da budu nenormalni. Jedinka koja je ulago e n a u te okolnosti u e s t v u j e , d o d u e , u n e n o r m a l n o m s t i l u o k o l i n e , ali se, z a j e d n o s a e l o m s v o j o m okolinom, nahodi u nenormalnom poloaju s obzirom na optevaee zakone ivota. Pojedinac m o e pri t o m 363

s v a k a k o n a p r e d o v a t i , ali s a m o d o k s a e l o m s v o j o m okolinom ne propadne zbog greha prema optim za k o n i m a ivota. U toj propasti on m o r a uestvovati s istom pouzdanou s k o j o m je ranije bio ulagoen u o b j e k t i v n o d a t o . O n s e u l a g o d i o , ari s e n i j e p r i l a g o dio, jer prilagoivanje iziskuje vie nego samo n e o metano hoenje sa svagdanjim uslovima neposredne o k o l i n e . ( U k a z u j e m n a S p i t e l e r o v a E p i m e t e j a.) P r i lagoivanje iziskuje posmatranje onih zakona koji su optiji negoli lokalni i vremensko-istorijski uslovi. Cisto ulagoivanje je ogranienost n o r m a l n o g a e k s t r a v e r t n o g a tipa. Za s v o j u n o r m a l n o s t ekstravertni tip d u g u j e , s j e d n e strane, okolnosti to se relativno bez smetnje ulagodio u date prilike i prirodno n e m a nikakvih drugih zahteva n e g o da ispuni objektivno d a t e m o g u n o s t i , d a k l e d a se, n a p r i m e r , p r i h v a t i p o z i v a k o j i n a t o m e m e s t u ili u t o v r e m e p r u a n a d a m a b o g a t e m o g u n o s t i , ili d a i n i i l i o b a v l j a b a t o t o o k o l i n a t r e n u t n o p o t r e b u je i to od n j e g a o e k u j e , ili da se uzdrava od svih novotarija k o j e jo nisu s a s v i m p r i m l j e n e ili n e k a k o d r u k i j e p r e m a a j u o e k i v a n j e okoline. A, s d r u g e strane, n j e g o v a se n o r m a l nost osniva i na toj v a n o j okolnosti to ekstravertni premalo vodi rauna o injeninosti svojih subjektiv n i h p o t r e b a i n u n i h s t v a r i . T o j e , n a i m e , n j e g o v a sla ba taka, jer tendencija n j e g o v a tipa ide u tolikoj meri p r e m a spoljanjosti da se lako i najosetnija od svih subjektivnih injenica, n a i m e z d r a v l j e tela, k a o premalo objektivna, kao premalo spoljanja, ne uzima dovoljno u obzir, tako da se vie ne ostvaruje zadovoljenje elementarnih potreba neophodno nunih za fiziko zdravlje. Z b o g toga trpi i telo, a n e k m o l i dua. Ipak o v u poslednju okolnost ekstravertni r e d o v n o m a l o p r i m e u j e , ali j e u t o l i k o v i e p r i m e u j e njegova najblia domaa okolina. Gubitak ravnotee on opaa tek kad se p o j a v l j u j u nenormalni telesni o s e a j i. O v u opipljivu injenicu on ne m o e prevideti. P r i r o d n o je to on n j u smatra k a o k o n k r e t n u i o b jektivnu, jer za n j e g o v mentalitet nema niega d r u goga kod njega. K o d drugoga on odmah vidi u o 364

braenje. Suvie ekstravertan stav m o e da postane i bezobziran p r e m a subjektu toliko da se poslednji sasvim rtvuje takozvanim objektivnim zahtevima, na primer postojanim p o v e a v a n j e m posla, jer su ipak p r e d o i m a p o r u d b i n e i j e r se m o r a j u ispuniti mogunosti koje su se nametnule. Opasnost ekstravertnoga jeste u t o m e to se on u v l a i u o b j e k t e i u n j i m a se s a s v i m g u b i . F u n k c i o n a l n a ( n e r v n a ) ili s t v a r n a t e l e s n a r e m e e n j a k o j a o t u da nastaju imaju kompenzatoran znaaj, j e r ona s u bjekat primoravaju na neko nedragovoljno samoograniavanje. A k o su simptomi funkcionalni, oni svojom naroitom prirodom m o g u simboliki da izraavaju psiholoku situaciju; na primer u pevaa ija slava naglo dostie opasnu veliinu, k o j a ga z a vodi na nesrazmerno troenje energije, zbog nervne smetnje iznenada malaksavaju visoki tonovi. U o veka koji je od najskromnijih poetaka veoma brzo dospeo do veoma uticajnoga i nadama bogatoga dru tvenoga poloaja, psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p tomi brdske bolesti. o v e k a koji namerava da se o e ni oboavanom i bezmerno precenjivanom enom v e o m a sumnjiva karaktera spopada nervni gr u drelu, koji ga prinuava da se ogranii na d v e olje m l e k a na dan, a u z i m a ih svaka tri asa. T i m e je stvarno spreen da poseuje svoju verenicu i m o e se zanimati s a m o j o i s h r a n o m s v o g a tela. o v e k a k o j i nije vie sposoban za napore svojega vlastitom zaslu g o m o g r o m n o proirenoga posla snalaze n e r v n i n a padi ei, zbog k o j i h on b r z o podlee histerinom a l k o h o l i z m u . K a o to s e m e n i i n i , n a j e a n e u r o z a ekstravertnoga tipa jeste histerija. kolski p r i m e r histerije u v e k je karakterisan preteranim optenjem s licima iz okoline, a isto tako je u p r a v o imitatorsko ulagoivanje u prilike karakteristina osobenost. Osnovna crta histerinoga bia jeste postojana t e n dencija da se o n o pravi interesantnim i izaziva utiske u onih s k o j i m a saobraa. Korelat t o m e je poslovina sugestibilnost, povodijivost za d r u g i m licima. O e vidna ekstraversija pokazuje se u sklonosti ka s a o p tavanju i poverljivosti histerinoga lica, k o j a p o n e 365

kad ide do saoptavanja sasvim fantastinih sadraja, i o t u d v o d i p o r e k l o p r e k o r e v a n j e h i s t e r i n e lai. H i sterini karakter je p o n a j p r e preterivanje u n o r m a l n o m e stavu, k o m p l i k o v a n o zatim z b o g k o m p e n zatorskih reakcija nesvesnoga, k o j e nasuprot preteranoj ekstraversiji psihiku energiju z b o g telesnih remeenja primoravaju na introversiju. Z b o g reakci je nesvesnoga nastaje druga kategorija simptoma, koji imaju vie introvertan karakter. O v a m o , pre s v e ga, pripada bolesno p o j a a n a delatnost fantazije. Posle ovoga optega karakterisanja ekstravertnoga stava prelazimo sada na opis p r o m e n a to ih d o i v ljuju osnovne psiholoke funkcije zbog ekstravertno ga stava.

2. S T A V N E S V E S N O G A

M o d a se ini u d n o v a t o to g o v o r i m o n e k o m s t a v u n e s v e s n o g a . K a o to s a m d o v o l j n o o b j a s n i o , j a v e z u nesvesnoga p r e m a svesti zamiljam k a o k o m penzatornu. P o t o m e shvatanju n e s v e s n o m b i isto tako p r i p a d a o stav k a o i svesti. U p r e t h o d n o m odeljku istakao sam tendenciju ekstravertnoga stava p r e m a izvesnoj jednostranosti, naime dominantni poloaj objektivnoga inioca u toku psihikoga deavanja. Ekstravertni tip svagda tei da se (prividno) preda uticaju objekta i da svoj subjekat asimilie objektu. Opirno sam ukazao na konsekvencije koje m o g u da proiziu iz preterivanja ekstravertnoga stava, n a i m e na tetno priguivan je subjektivnoga inioca. P r e m a tome, m o e se oekiva ti da e psiholoka kompenzacija svesnoga ekstra vertnoga stava naroito naglaavati subjektivni m o menat, tj. imaemo da u nesvesnom dokaemo jaku egocentrinu tendenciju. O v a j dokaz stvarno polazi za r u k o m praktikom iskustvu. O v d e ne ulazim u k a zuistiko, nego u k a z u j e m na naredne odeljke, gde k o d svakoga funkcionoga tipa pokuavam da prikazem karakteristini stav nesvesnoga. Ukoliko je u o v o m odeljku re samo o kompenzaciji optega ekstravert n o g a stava, o g r a n i a v a m se na isto tako optu k a r a k 366

teristiku kompenzatorskoga stava nesvesnoga. Stav nesvesnoga za uspenu dopunu svesnoga ekstravert n o g a stava ima n e k u vrstu introvertnoga karaktera. Ono koncentrie energiju na subjektivni momenat, tj. na sve potrebe i zahteve koji su zbog suvie ekstra v e r t n o g a s v e s n o g a s t a v a p r i g u e n i ili p o t i s n u t i . K a o to v e i z p r e t h o d n o g a o d e l j k a j a s n o s l e d u j e , m o e s e lako shvatiti da orijentacija p r e m a o b j e k t u i o b j e k tivno d a t o m vri nasilje nad m n o g i m subjektivnim pokretima, miljenjima, eljama i nunostima i lia va ih one energije koja im na prigodan nain treba da pripada. o v e k nije nikakva maina, k o j a se u datom sluaju moe prepraviti za sasvim druge cilje ve i koja zatim funkcionie na sasvim drukiji nain i s i s t o m p r a v i l n o u k a o i r a n i j e . o v e k s v a g d a sa s o b o m nosi celu s v o j u istoriju i istoriju oveanstva. A l i istorijski inilac predstavlja ivotnu potrebu k o j o j m o r a u susret izlaziti m u d r a e k o n o m i j a . Sto je dosad bilo m o r a u n o v o m nekako doi do rei i uzeti uea u ivotu. Stoga cela asimilacija o b j e k t u nailazi na protest pritenjenoga minoriteta o n o g a to je bilo d o s a d i to j e b i l o o d p o e t k a . I z o v o g a s a s v i m o p t e ga razmiljanja lako se m o e shvatiti zbog ega n e svesni zahtevi ekstravertnoga tipa imaju zapravo p r i m i t i v a n i i n f a n t i l a n , s e b i a n k a r a k t e r . K a d Frojd za nesvesno kae da ono m o e samo eleti, onda to u velikoj m e r i vai za nesvesno ekstravertni tip. U l a g o ivanje u objektivno dato i asimilacija n j e m u sprea va osveivanje nedovoljnih subjektivnih pokreta. O v e t e n d e n c i j e (misli, e l j e , a f e k t i , p o t r e b e , o s e a n j a itd.) d o b i j a j u p r e m a s t e p e n u s v o j e p o t i s n u t o s t i r e g r e sivan karakter, t j . ukoliko su m a n j e priznate, utoliko postaju infantilnije i arhaini je. Svesni stav otima im njihova relativno disponibilna posedanja energije i ostavlja i m o d energije samo o n o to s e m o e o b e l e iti k a o p r v o b i t n i i n s t i n k t . I n s t i n k t s e n e m o e u n i titi p r o i z v o l j n i m m e r a m a p o j e d i n e j e d i n k e ; t o b i i z i skivalo ak dugo organsko preobraavanje mnogih narataja, j e r instinkt je energetiki izraz o d r e e n e organske nastrojenosti. Tako, naposletku, k o d svake pritenjene tendencije ostaje znatan prinos energije, 367

k o j i o d g o v a r a jaini instinkta, i u v a s v o j u d e l o t v o r nu mo, iako je oduzimanjem energije postao nesvestan. t o j e svesni ekstravertni stav p o t p u n i j i , u t o liko je infantilniji i arhainiji nesvesni stav. Nesvesni stav p o n e k a d je karakterisan b r u t a l n i m e g o i z m o m , koji daleko p r e k o r a u j e detinjsku prirodu i granii se s opakou. Tu one elje za incestom, k o j e Frojd opi suje, nalazimo u p u n o m cvetu. Po sebi se razume da su o v e stvari sasvim nesvesne i da o k u laikoga p o smatraa ostaju skrivene dokle god ekstravertni s v e sni s t a v n e d o s t i g n e n i k a k a v v i i s t e p e n . A l i d o e l i do preterivanja svesnoga stanovita, o n d a s i m p t o m a t i n o izlazi n a v i d i k i n e s v e s n o , t j . n e s v e s n i e g o i z a m , infantilizam i arhaizam, gubi svoj prvobitni k o m p e n z a t o r s k i k a r a k t e r t i m e t o s e p o j a v l j u j e u v i e ili m a n j e otvorenoj opoziciji p r e m a svesnome stavu. To se deava ponajpre u apsurdnom preterivanju svesnoga stanovita, a to preterivanje treba da slui p r i g u i v a n j u n e s v e s n o g a , ali o v o s e r e d o v n o z a v r a v a j e d n o m reductio a d a b s u r d u m svesnoga stava, t j . s l o m o m . Katastrofa moe da bude objektivna, ukoliko se objektivne svrhe postepeno iskrivljuju u s u b j e k t i v n e . T a k o se, n a p r i m e r , j e d a n t a m p a r z a d v a d e s e t godina dugoga tekoga rada od obinoga nametenika bio uzdigao do samostalnoga sopstvenika v e o m a u g l e d n e r a d n j e . R a d n j a s e s v e v i e i v i e irila, i o n j o j se sve vie i vie posveivao, time to je postepeno sve svoje sporedno interesovanje svodio na nju. P o sao ga je progutao, a to ga je g u r n u l o u propast na o v a j nain: nesvesno, radi k o m p e n z a c i j e n j e g o v i h iskljuivih poslovnih interesa, oivele su u n j e m u i z vesne u s p o m e n e iz n j e g o v a detinjstva. On je tada n a l a z i o v e l i k u r a d o s t u s l i k a n j u i c r t a n j u . M e s t o d a se, dakle, latio te sposobnosti k a o sporednoga zanimanja radi odravanja ravnotee, on je n j u kanalisao u svoj posao i p o e o fantazirati o u m e t n i k o m u o b l i a v a n j u svojih proizvoda. Na nesreu, fantazije su postale stvarnost: on je stvarno poeo proizvoditi po s v o m vlastitom primitivnom i infantilnom ukusu, s takvim ishodom da je posle nekoliko godina njegov posao krenuo u propast. On je delao p r e m a j e d n o m od naih 368

kulturnih ideala, po k o m e delotvorni ovek sve m o r a koncentrisati na j e d a n krajnji cilj. A l i je otiao suvie daleko i pao je kao rtva m o i subjektivnih, infantilnih zahteva. Meutim, katastrofalno reenje m o e da b u d e i subjektivne vrste, n a i m e u obliku nekoga nervnoga s l o m a . T a k a v s l o m p o j a v l j u j e s e n a t a j n a i n to n e svesno protivdejstvo moe naposletku da ukoi svesnu akciju. U t o m e sluaju svesti se kategoriki n a m e u zahtevi nesvesnoga i time izazivaju koban ra s c e p , k o j i s e v e i n o m i s p o l j a v a u t o m e t o l j u d i ili v i e n e z n a j u ta z a p r a v o h o e , n i z a ta n e m a j u v i e v o l j e , ili n a j e d a r e d h o e s u v i e m n o g o i p o k a z u j u s u v i e v o l j e , ali z a n e m o g u n e s t v a r i . P r i t e z a n j e i n f a n tilnih i primitivnih nagona, k o j e je ee nuno iz k u l t u r n i h r a z l o g a , l a k o d o v o d i d o n e u r o z e ili d o z l o u p o t r e b e narkotikih tvari, kao to su alkohol, m o r f i j u m , k o k a i n itd. U j o t e i m s l u a j e v i m a rascep se zavrava samoubistvom. Znaajna osobenost nesves n i h t e n d e n c i j a j e s t e u t o m e t o o n e , u k o l i k o s e svesnim nepriznavanjem l i a v a j u s v o j i h e n e r g i j a , uto liko dobivaju destruktivan karakter, i to i m presta nu da budu kompenzatorne. Ah prestaju da budu kompenzatorne kada dostignu stanje koje odgovara kulturnom nivou apsolutno nepomirljivom s naim. Od toga trenutka nesvesne tendencije obrazuju blok k o j i je u s v a k o m p o g l e d u suprotan svesnom stavu i ije postojanje dovodi do otvorenoga sukoba. inje nica da stav nesvesnoga k o m p e n z u j e stav svesti d o l a zi uopte do izraza u psihikoj ravnotei. N o r m a l a n ekstravertan stav, n a r a v n o , nikada ne znai da se jedinka uvek i svugde ponaa prema ekstravertnoj s h e m i . U s v i m a o k o l n o s t i m a u i s t e j e d i n k e b i e za posmatranje m n o g o psiholokih dogaaja gde m e h a nizam introversije dolazi u pitanje. Ekstravertnim nazivamo samo dranje u k o m e pretee mehanizam ekstraversije. U tome sluaju svagda je najvie dife rencirana psihika funkcija u ekstravertnoj primeni, d o k se m a n j e diferencirane funkcije nalaze u introvertnoj primeni, tj. funkcija vie vrednosti veinom je svesna i p o t p u n o p a d a p o d k o n t r o l u svesti i svesne
24 Jung, Odabrana dela, V

369

namere, dok su manje diferencirane funkcije manje svesne, resp. delimino nesvesne, i u m n o g o slabijoj meri podvrgnute svesnoj proizvoljnosti. Funkcija vie svesti svagda je izraz svesne linosti, njena namera, njena volja i njeno izvrivanje, dok manje diferenci rane funkcije pripadaju stvarima koje se nekome d e a v a j u . T o n e t r e b a d a b u d u b a l a p s u s l i n g u a e , ili c a l a m i , ili k a k v e d r u g e o m a k e , n e g o m o g u i p o l o v i n o m ili t r i m a e t v r t i n a m a d a p r o i z l a z e i z n a m e r a , t i m e t o m a n j e diferencirane funkcije i m a j u i slabiju svesnost. Klasian primer za to je ekstravertni oseajni tip, koji uiva u izvanrednom oseajnom odnosu sa s v o j o m o k o l i n o m , ali k o m e s e d e a v a d a p o n e k a d i s p o ljava sudove s krajnjom netaktinou. Ovi sudovi proizlaze iz n j e g o v o g m a n j e diferenciranoga i m a n j e svesnoga miljenja, koje je samo delimino pod n j e g o v o m kontrolom i, osim toga, nedovoljno se odnosi na objekat, pa stoga moe da utie kao bezobzirno u velikoj meri. Manje diferencirane funkcije u ekstravertnom stavu svagda odaju izvanrednu subjektivnu uslovljenost izrazite egocentrinosti i linoga predubeenja, ime dokazuju svoju blisku vezu s nesvesnim. U n j i m a p o s t o j a n o izlazi n a v i d e l o nesvesno. o v e k n e s m e sebi uopte predstavljati da nesvesno trajno lei s a k r i v e n o p o d t o l i k i m i t o l i k i m n a s l a g a m a i da se u neku ruku m o e otkrivati samo m u n i m dubinskim b u e n j e m . Naprotiv, nesvesno se postojano uliva u svesno psiholoko zbivanje, i to u tako v e l i k o j m e r i d a j e p o s m a t r a u p o n e k a d t e k o resiti k o j e k a r a k t e r ne osobine treba da se pripisuju svesnoj, a koje n e svesnoj linosti. O v a tekoa p o j a v l j u j e se u g l a v n o m kod lica koja se u malo v e o j meri izraavaju negoli d r u g a . R a z u m e se, v e o m a z a v i s i i o d s t a v a p o s m a t r a e v o g d a l i o n v i e s h v a t a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k ter j e d n e linosti. Uopte, posmatra k o j i je n a s t r o j e n da sudi p r e e shvatiti svestan karakter, d o k e p o s m a t r a k o j i j e nastrojen d a opaa vie biti p o d uticajem nesvesnoga karaktera, jer sud se vie interesuje za svesno motivisanje psihikoga deavanja, d o k opaanje vie registruje isto deavanje. A l i u k o 370

liko u j e d n a k o j m e r i p r i m e n j u j e m o o p a a n j e i sud, lako n a m se m o e dogoditi da n a m se jedna linost p o j a v l j u j e u isti m a h k a o i n t r o v e r t n a i e k s t r a v e r t n a , a da p r e svega ne b i s m o znali kazati k o m e stavu p r i pada funkcija vie vrednosti. U takvim sluajevima samo temeljna analiza funkcijskih osobina m o e n a m pomoi da steemo prihvatljivo shvatanje. Pri tome treba voditi rauna koja je funkcija sasvim potinjena kontroli svesti i motivaciji, a k o j e f u n k c i j e i m a j u karakter sluajnoga i spontanoga. P r v a funkcija je u v e k vie diferencirana nego o v e druge, koje, osim toga, imaju pomalo infantilne i primitivne osobine. P o n e k a d p r v a funkcija daje utisak normalnosti, d o k o v e druge i m a j u u sebi neto n e n o r m a l n o i patoloko.

3.

OSOBENOSTI PSIHOLOKIH OSNOVNIH FUNKCIJA U EKSTRAVERTNOME STAVU

a)

Miljenje

Z b o g ekstravertnoga optega stava orijentie se miljenje prema objektu i objektivnim injenicama. O v a orijentacija miljenja p o k a z u j e izrazitu o s o bitost. M i l j e n j e uopte hrani se, s j e d n e strane, iz subjektivnih, u k r a j n j e m r e d u nesvesnih izvora, a, s druge strane, iz o b j e k t i v n i h injenica d o b i v e n i h posredstvom ulnih percepcija. Ekstravertno milje n j e odreuju ovi poslednji inioci u veoj meri n e goli prvi. Sud u v e k pretpostavlja neko merilo; za ekstravertni sud p u n o v a n o je i presudno merilo u z e to iz objektivnih prilika, svejedno da li je ono p r e d stavljeno neposredno objektivnom, ulno opaljivom i n j e n i c o m , ili o b j e k t i v n o m i d e j o m , j e r o b j e k t i v n a ideja je takoe neto spol ja dato i spol ja uzeto, iako se ona subjektivno odobrava. Stoga ekstravertnom miljenju nikako nije p o t r e b n o da b u d e isto k o n k r e t n o m i l j e n j e o i n j e n i c a m a , n e g o o n o m o e isto tako biti i isto idealno miljenje, ukoliko je samo dokazano da su ideje k o j i m a se misli u v e o j meri uzete spol ja, t j . d o b i v e n e posredstvom tradicije, v a 24*

371

spitanja i u t o k u obrazovanja. Kriterij um p r o s u i v a n j a d a l i j e j e d n o m i l j e n j e e k s t r a v e r t n o s a s t o j i se, dakle, najpre u pitanju prema k o m e se merilu s u e n j e u p r a v l j a , d a l i j e o n o d o b i v e n o s p o l j a ili j e s u b jektivnoga porekla. Dalji kriterijum je pravac za kljuivanja, naime pitanje da li je miljenje p r v e n s t v e n o o k r e n u t o k a s p o l j a s n o s t i ili n e . B a v l j e n j e m i ljenja konkretnim predmetima nije nikakav dokaz za njegovu ekstravertnu prirodu, jer ja se m o g u m i s l e i z a n i m a t i k o n k r e t n i m p r e d m e t o m , t i m e to s v o j e m i l j e n j e a p s t r a h u j e m o d n j e g a ili t i m e t o s v o j e m i ljenje njime konkretiem. A k o se m o j e miljenje i zanima k o n k r e t n i m stvarima, i u k o l i k o bi se i m o g l o obeleiti kao ekstravertno, ipak ostaje neizvesno i karakteristino k o j i m e p r a v c e m miljenje udariti, naime da li o n o u svom daljem toku ponovo vodi k o b j e k t i v n i m d a t o s t i m a , s p o l j a n j i m i n j e n i c a m a ili o p t i m , v e d a t i m p o j m o v i m a , ili n e . Z a p r a k t i k o miljenje trgovca, tehniara, prirodnonaunoga istra ivaa odmah je oevidan pravac prema objektu. Sto se tie filosofova miljenja, tu ne m o e biti s u m nje ako pravac njegova miljenja smera na ideje. U o v o m e s l u a j u m o r a se, s j e d n e s t r a n e , ispitati d a l i su te ideje samo apstrakcije iz iskustva na o b j e k t u i t i m e n e p r e d s t a v l j a j u nita d r u g o n e g o v i e k o l e k tivne p o j m o v e , koji u sebi obuhvataju zbir o b j e k t i v nih i n j e n i c a ; s d r u g e strane, m o r a se ispitati da li su te ideje (ako, naime, nisu o e v i d n e kao apstrak cije iz neposrednih iskustava) m o d a dole tradicijom ili s u u z e t e i z d u h o v n e o k o l i n e . M o e l i s e n a t o p i tanje potvrdno odgovoriti, onda te ideje takoe p r i p a d a j u kategoriji o b j e k t i v n i h datosti, i zato se i o v o miljenje m o e obeleiti kao ekstravertno. I p o r e d toga to sam p r e d u z e o da sutinu i n t r o vertnoga miljenja ne prikazujem ovde, nego u j e d n o m d o c n i j e m odeljku, ipak mi se ini neizbeno da v e o v d e d a m nekoliko obaveten ja. Jer, kad o v e k t a n o r a z m i s l i ta s a m m a l o a s r e k a o o e k s t r a v e r t nome miljenju, lako moe doi do zakljuka da time uopte ne mislim na sve o n o to se r a z u m e v a p o d miljenjem. Miljenje koje nije upravljeno ni na 372

objektivne injenice ni na opte ideje ne zasluuje, m o g l o bi se rei, i m e m i l j e n j a . Ja sam svestan toga da nae v r e m e i njegovi odlini predstavnici poznaju i priznaju samo ekstravertni tip miljenja. To, s j e d n e s t r a n e , d o l a z i o t u d a to r e d o v n o s v a k o m i l j e n j e to se v i d i na povrini sveta u o b l i k u n a u k e i f i l o s o f i j e , ili i u m e t n o s t i , n e p o s r e d n o v o d i p o r e k l o o d o b j e k t a ili s e u l i v a u o p t e i d e j e . I z o b a r a z l o g a o n o mi se p o j a v l j u j e , ako i ne svagda k a o evidentno, a o n o i p a k u sutini k a o r a z u m l j i v o i s t o g a k a o r e l a t i v no vaee. U tome smislu moe se rei da je zapravo poznat samo ekstravertni intelekat, naime ba onaj koji se orijentie na objektivno datome. Ali postoji sad p o i n j e m da g o v o r i m o i n t r o v e r t n o m e i n t e l e k tu i sasvim drugi nain miljenja, k o m e se ak teko m o e poricati i m e miljenja, naime nain koji se ne orijentie ni na neposrednom objektiv n o m iskustvu ni na optim i objektivno posredova n j e m dobivenim idejama. Do ovoga drugoga naina miljenja doao sam na ovaj nain: kad se u misli m a z a n i m a m n e k i m k o n k r e t n i m o b j e k t o m ili n e k o m optom idejom, i to tako da pravac m o j e g a miljenja u k r a j n j o j liniji v o d i p o n o v o natrag ka m o j i m p r e d m e t i m a , o n d a taj intelektualni p r o c e s nije j e d i n i p s i hiki proces koji se u meni trenutno deava. P r e l a z e i p r e k o s v i h m o g u n i h o s e a j a (oseta) i o s e a n j a k o j a s e p o r e d m o j e g a t o k a m i s l i v i e ili m a n j e p r i m e u j u k a o smetnja, istiem da je m o j tok misli koji polazi od o b j e k t i v n o datoga i tei o b j e k t i v n o m e p o stojano takoe u vezi sa subjektom. Ova veza je c o n ditio sine qua non, j e r b e z n j e uopte ne bi bilo n i k a k v a toka misli. A k o s e v e m o j t o k misli, koliko je god to moguno, upravlja prema objektivno datom, i p a k j e t o moj s u b j e k t i v n i t o k m i s l i , k o j i n i t i s e m o e kloniti m e a n j a s u b j e k t i v n o g a niti biti b e z n j e g a . A k o v e teim ka t o m e da s v o m e toku misli u s v a k o m e pogledu dam objektivan pravac, ipak ne m o g u spreiti subjektivni paralelni proces i n j e g o v o direktno uestvovanje a da ne o d u z m e m ivot svome toku misli. O v a j subjektivni paralelni proces i m a prirodnu i s a m o v i e ili m a n j e i z b e n u t e n d e n c i j u d a o b j e k t i v 373

no dato subjektivie, t j . asimiluje subjektu. Padne li glavni akcenat na subjektivni proces, onda nastaje ona druga vrsta miljenja k o j a je suprotna ekstravertnome tipu, n a i m e na subjektu i na subjektivno datom orijentisani pravac, koji ja obeleavam kao introvertan. Iz o v o g a drugoga orijentisanja nastaje m i l j e n j e k o j e niti j e d e t e r m i n i s a n o o b j e k t i v n i m i n j e n i c a m a niti u p r a v l j e n o na o b j e k t i v n o dato, dakle miljenje k o j e polazi od subjektivno datoga i okree se s u b j e k t i v n i m i d e j a m a ili i n j e n i c a m a s u b j e k t i v n e prirode. Ja ovde neu dalje da ulazim u ovo milje nje, nego hou samo da utvrdim njegovo postojanje, da time dam nunu dopunu ekstravertnome toku misli i o b j a s n i m n j e g o v u sutinu. Ekstravertno m i l j e n j e d o l a z i d o i z r a z a s a m o n a t a j n a i n to o b j e k tivnoj orijentaciji pripada izvesna prevaga. Ta o k o l nost nita ne m e n j a u logici miljenja, n e g o s a m o s a i n j a v a o n u o d Demsa k a o p i t a n j e t e m p e r a m e n t a shvaenu razliku izmeu mislilaca. Orijentisanjem p r e m a o b j e k t u n i j e , k a o to j e r e e n o , n i t a p r o m e n j e n o u s u t i n i m i s l e n e f u n k c i j e , ali j e p r o m e n j e n o u njenoj pojavi. K a k o se upravlja prema objektivno datom, ona se pojavljuje kao prikovana za objekat, kao da bez spoljanjega orijentisanja ne bi ni mogla postojati. O n a se p o j a v l j u j e quasi u pratnji spolja n j i h i n j e n i c a , ili s e i n i d a j e p o s t i g l a s v o j u v i s i nu ako se m o e ulivati u k a k v u optevaljivu ideju. ini se da je ona svagda p o d uticaj em o b j e k t i v n o d a toga i da svoje zakljuke m o e donositi samo s n j e g o v i m pristankom. Stoga ona izaziva utisak n e s l o b o de i p o n e k a d k r a t k o v i d o s t i , i p o r e d s v e o k r e t n o s t i u prostoru ogranienom objektivnim granicama. O n o to o v d e o p i s u j e m jeste s a m o utisak p o j a v e ekstravertnoga miljenja u posmatrau, koji ve sto g a m o r a stajati n a d r u g o m stanovitu, j e r inae n i kako ne bi ni m o g a o posmatrati p o j a v u ekstravert n o g a miljenja. Z b o g svojega drugoga stanovita on i v i d i s a m o p o j a v u , a ne n j e g o v u sutinu. A ko s a m s t o j i u sutini o v o g a m i l j e n j a , o n m o e d o i s t a d a s h v a t i n j e g o v u s u t i n u , ali n e n j e g o v u p o j a v u . O c e njivanje prema samoj pojavi ne m o e odati pravdu 374

sutini, i z a t o se o n o u n a j v i e s l u a j e v a z a v r a v a o d u z i m a n j e m vrednosti. A l i p o sutini o v o m i l j e n j e nije manje plodno i stvaralako negoli introvertno miljenje, s a m o n j e g o v a m o slui d r u g i m c i l j e v i m a negoli o v o . O v a razlika naroito se p r i m e u j e k a d se ekstravertno miljenje doepa gradiva koje je spe cifian predmet subjektivno orijentisanoga miljenja. O v o j e s l u a j a k o se, n a p r i m e r , s u b j e k t i v n o u v e r e n j e a n a l i t i k i o b j a n j a v a i z o b j e k t i v n i h i n j e n i c a ili kao posledica i i z v o e n j e iz objektivnih ideja. A l i za nau prirodnonauno orijentisanu svest razlika i z m e u jednoga i drugoga naina miljenja postaje jo oevidnija kad subjektivno orijentisano miljenje p o kuava da objektivno dato d o v e d e u veze k o j e nisu o b j e k t i v n o date, t j . da ga potini s u b j e k t i v n o j ideji. I j e d n o i d r u g o o s e a se k a o p r e s e z a n j e i p r i t o m e se p o j a v l j u j e o n o dejstvo senke to ga j e d a n za d r u gim imaju oba naina miljenja. Subjektivno orijen tisano m i l j e n j e p o j a v l j u j e se tada k a o ista p r o i z voljnost, a ekstravertno miljenje kao najobiniji i banalni inkomenzurabilitet. Stoga oba stanovita n e prestano ratuju jedno protiv drugoga. M o g l o bi se m i s l i t i d a b i s e o v a j s p o r l a k o m o g a o z a v r i t i t i m e to bi se predmeti subjektivne prirode sasvim odvojili od onih objektivne prirode. O v o odvajanje je, na a lost, n e m o g u n a stvar, iako su m n o g i pokuali da ga izvedu. A kad bi to odvajanje i bilo m o g u n o , ono bi bilo velika nevolja, j e r su oba orijentisanja po sebi jednostrana te imaju samo ogranieno vaenje, i ba zato potrebuju svoje uzajamno uticanje. A k o o b j e k tivno dato stavi m i l j e n j e p o d svoj uticaj ma u k o j o j v e o j m e r i , o n o m i l j e n j e s t e r i l i z u j e t i m e to g a p o n i a v a d o ista d o d a t k a o b j e k t i v n o d a t o g a , t a k o d a o n o ni u k o m e pogledu ne moe vie da se oslobodi objektivno datoga do izraivanja apstraktna pojma. P r o c e s miljenja ograniava se tada na isto m i s l e no praenje (Nachdenken), ne u smislu razmi ljanja (Uberlegung), n e g o u smislu istoga p o d r a a v a n j a , k o j e u sutini n e k a e n i t a d r u g o n e g o o n o to se o e v i d n o i n e p o s r e d n o nalazilo v e u o b j e k t i v no datom. Takav misleni proces prirodno vodi natrag 375

k o b j e k t i v n o d a t o m , ali n i k a d a p r e k o n j e g a , d a k l e n i do spajanja iskustva s o b j e k t i v n o m i d e j o m ; i o b r n u to, ako o v o miljenje ima za p r e d m e t o b j e k t i v n u i d e ju, ono nee moi da postigne praktiko pojedinano i s k u s t v o , n e g o e u p o r n o o s t a j a t i u j e d n o m v i e ili m a n j e tautolokom stanju. Za o v o materijalistiki mentalitet daje jasne primere. A k o ekstravertno miljenje zbog pojaane deter minacije objektom podlegne objektivno datom, onda se o n o , s j e d n e strane, sasvim g u b i u p o j e d i n a n o m iskustvu i proizvodi gomilanje nesvarenih e m p i r i j s k i h m a t e r i j a l i j a . T e k a m a s a v i e ili m a n j e n e p o v e zanih pojedinanih iskustava stvara stanje mislene disocijacije, k o j a r e d o v n o n a d r u g o j strani izaziva psiholoku k o m p e n z a c i j u . O v a se sastoji u j e d n o j kako prostoj tako i optoj ideji, koja nagomilanoj, ali i z n u t r a n e p o v e z a n o j c e l i n i t r e b a d a d a p o v e z a n o s t , ili p o s r e d n o b a r s l u t n j u t a k v e p o v e z a n o s t i . P o d e s n e i d e j e z a t u s v r h u j e s u m o d a m a t e r i j a ili e n e r g i j a . A l i ako m i l j e n j e u p r v o m r e d u ne zavisi suvie od spoljanje injenice, nego od neke ideje koja je ovladala injenicama, onda iz kompenzacije siroma tva te i d e j e nastaje utoliko izrazitije n a g o m i l a v a n j e injenica, koje su ba jednostrano grupisane prema relativno ogranienu i sterilnu stanovitu, i pri t o m e r e d o v n o m n o g o d r a g o c e n i j i i u m n i j i aspekti stvari potpuno propadaju. Vrtoglavo obilje takozvane nau ne literature naih dana d u g u j e , na alost u v i s o k o m postotku, svoju egzistenciju ovoj ravoj orijentaciji.

b)

Ekstravertni

misleni

tip

K a o to iskustvo pokazuje, psiholoke o s n o v n e funkcije u j e d n o j istoj jedinki retko ih g o t o v o n i k a d a n e m a j u s v e i s t u j a i n u i h isti s t e p e n r a z v i t k a . R e d o v n o p r e t e e j e d n a ili d r u g a f u n k c i j a k a k o u j a i n i tako i u razvitku. A k o m e u psiholokim funkcijama p r i p a d a prvenstvo m i l j e n j u , t j . a k o j e d i n k a s v o j e ivotne radnje izvruje uglavnom pod rukovodstvom miljenja i razmiljanja, tako da sve ma kako vane 376

r a d n j e p r o i z l a z e , ili b i b a r p o t e n d e n c i j i t r e b a l o d a proizlaze, iz intelektualno miljenih motiva, onda je r e o mislenu tipu. T a k a v t i p m o e da b u d e i n t r o v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n : m i s e o v d e n a j p r e b a v i m o ekstravertnim mislenim tipom. O v a j t i p , dakle, po definiciji, bie o v e k k o j i tei naravno, s a m o u k o l i k o j e ist t i p d a c e l o k u p n o s v o j e i s p o l j a v a n j e i v o t a stavi u zavisnost od intelektualnih zakljuaka, koji se u poslednjem redu svagda orijentiu na o b j e k t i v n o d a t o m , ili n a o b j e k t i v n i m i n j e n i c a m a ili o p t e vaeim idejama. O v a j tip oveka ne samo sebi n e g o i svojoj okolini p r e m a objektivnoj injeninosti, resp. njenoj objektivno orijentisanoj intelektualnoj formuli, daje presudnu mo. T o m formulom meri se d o b r o i zlo, o d r e u j e se lepo i runo. Pravilno je sve to o d g o v a r a o v o j formuli, nepravilno to n j o j p r o t i v r e i , i s l u a j n o to p o r e d n j e i n d i f e r e n t n o p r o t i e . Kako se ova formula pojavljuje shodno svetskom smislu, ona postaje i svetski zakon, koji u v e k i s v u gde mora doi do ostvarenja ne samo u pojedina n o m n e g o i u o p t e m . K a o jto s e e k s t r a v e r t n i m i s l e ni tip p o d r e u j e s v o j o j f o r m u h , to m o r a da ini i n j e g o v a okolina za s v o j u vlastitu sreu, j e r ko to ne ini, taj je neispravan, on se protivi s v e t s k o m z a k o nu, i stoga je n e r a z u m a n , n e m o r a l a n i besavestan. Ekstravertnom m i s l e n o m tipu n j e g o v moral zabra n j u j e da trpi izuzetke, jer n j e g o v moral m o r a da p o stane stvarnost p o d svima okolnostima, poto je to, k a o to s e n j e m u p o j a v l j u j e , n a j i s t i j e f o r m u l i s a n j e o b j e k t i v n e injeninosti i stoga m o r a da b u d e i o p t e v a e a istina, n e i z b e n a z a s p a s e n j e o v e a n s t v a . T o ne moda iz ljubavi prema blinjemu, nego sa viega s t a n o v i t a p r a v e d n o s t i i i s t i n e . S v e to se u n j e g o v o j vlastitoj prirodi osea kao protivreno o v o j formuli jeste samo nepotpunost, sluajno podbacivanje, koje e p r v o m prilikom biti popravljeno, a ako to ne p o e za rukom, onda je ono bolesno. A k o bi trebalo da t o lerancija sa bolesnicima, b o l n i c i m a i n e n o r m a l n i m a ini sastavni d e o f o r m u l e , za to se nalazi specijalna ustanova, na primer zavodi za spaavanje, bolnice, z a t v o r i , k o l o n i j e itd., r e s p . p l a n o v i i n a c r t i z a t o . Z a 377

pravo izvoenje redovno nije dovoljan motiv pra vinosti i istine, za to je p o t r e b n a j o i p r a v a l j u b a v prema blinjemu, k o j a ima vie posla sa oseanjem negoli s jednom intelektualnom formulom. Zapravo b i t r e b a l o ili m o r a l o b i se i g r a j u v e l i k u u l o g u . A l i ako je formula d o v o l j n o prostrana, onda ovaj tip k a o r e f o r m a t o r , k a o d r a v n i t u i l a c i i s t i l a c savesti, ili k a o p r o p a g a t o r v a n i h n o v i n a , m o e d a i g r a z a s o c i j a l n i i v o t v e o m a k o r i s n u u l o g u . M e u t i m , to j e f o r m u l a ua, t o vie o v a j tip postaje zanovetalo, m u drija i p r e m a sebi pravini kritiar, k o j i bi sebe i druge eleo da stegne u jednu shemu. T i m e su n a znaene sve krajnje take izmeu kojih se kree mnoina ovih tipova. S h o d n o sutini e k s t r a v e r t n o g a s t a v a , d e l a n j a i i s p o l j a v a n j a o v i h linosti su u t o l i k o p o v o l j n i j a ili b o l j a to se dalje vre u s p o l j a n j e m svetu. N j i h o v najbolji aspekat nalazi se na periferiji n j i h o v e sfere delanja. Sto ovek dublje prodire u njihovu nadle nost, utoliko se vie p r i m e u j u n e p o v o l j n e p o s l e d i ce n j i h o v e tiranije. Na periferiji pulsira jo drugi ivot, k o j i istinu f o r m u l e osea kao potovanja d o stojan dodatak ostalome. Ali, to se d u b l j e prodire u delokrug formule, utoliko vie izumire svaki ivot k o j i ne o d g o v a r a formuli. Vlastiti pripadnici najvie kuaju rave posledice ekstravertne formule, jer oni su prvi koji neumitno bivaju time usreeni. A jo vie pati od toga sam subjekat, i time dolazimo do druge strane psihologije o v o g a tipa. Okolnost to nikada n i j e bilo niti e ikada biti intelektualne f o r m u l e k o j a bi m o g l a u sebi obuhvatiti i p r i k l a d n o izraziti p u n o u ivota i n j e g o v i h m o g u nosti izaziva zaustavljanje, resp. iskljuivanje drugih vanih oblika i manifestacija ivota. U p r v o m e redu to e biti k o d o v o g a tipa oveka svi od oseanja z a visni oblici ivota k o j e sustie u g u i v a n j e , na p r i m e r : estetike manifestacije, ukus, smisao za umetnost, n e g o v a n j e prijateljstva itd. Iracionalni oblici, kao r e l i g i o z n a i s k u s t v a , strasti i s l i n o , e s t o su i z b r i s a n i do potpune nesvesnosti. Ovi p r e m a okolnostima i z vanredno vani oblici ivota produuju n a j v e i m d e 378

l o m nesvesno postojanje. Iako i m a izuzetnih ljudi koji ceo svoj ivot m o g u da prinesu kao rtvu o d r e enoj formuli, ipak mnogi ne m o g u zauvek da ive u t o j i s k l j u i v o s t i . R a n i j e ili d o c n i j e v e p r e m a s p o ljanjim prilikama i unutranjoj nastrojenosti in telektualnim stavom potisnuti oblici ivota primeti e s e p o s r e d n o t i m e to r e m e t e s v e s n o u p r a v l j a n j e ivotom. Dostigne li o v o r e m e e n j e znatan stepen, o n d a se g o v o r i o j e d n o j neurozi. U najvie sluajeva stvar svakako ne ide tako daleko, jer jedinka i n stinktivno doputa sebi preventivna ublaavanja for mule, svakako posredstvom prikladnoga umnoga zaodevanja lepim ruhom. Time je stvoren ventil sigunosti. Z b o g s v o j e relativne ili p o t p u n e nesvesnosti, tendencije i f u n k c i j e iskljuene iz svesnoga stava ostaju u relativno nerazvijenom stanju. P r e m a s v e snoj funkciji one imaju manju vrednost. Ukoliko su nesvesne, one su stopljene s ostalim sadrajima n e svesnoga, i zbog toga dobijaju bizaran karakter. U k o liko su svesne, one igraju sekundarnu ulogu, iako su v e o m a znaajne z a c e l o k u p n u psiholoku sliku. R e m e e n j e k o j e proistie iz svesti u p r v o m r e d u pogaa oseanja, jer ona najpre protivree ukoenoj intelek t u a l n o j f o r m u l i , i s t o g a se i p o t i s k u j u n a j i n t e n z i v n i j e . Nijedna funkcija ne m o e biti sasvim iskljuena, nego samo znatno nagrena. Ukoliko se oseanja sa m o v o l j n o daju uobliavati i podreivati, ona moraju p o t p o m a g a t i intelektualni stav svesti i prilagoivati se njegovim namerama. Ali ovo je moguno samo do izvesnoga stepena; jedan deo oseanja ostaje n e p o koran i stoga se m o r a potiskivati. A k o potiskivanje uspe, o n o se g u b i iz svesti i o n d a p o d p r a g o m svesti razvija delatnost k o j a je u protivrenosti sa svesnim namerama, i koja p r e m a okolnostima postie efekte kojih je ostvarenje za jedinku potpuna zagonetka. Tako, na primer, svesni, esto izvanredni altruizam ometa tajna, samoj jedinki sakrivena samoivost, koja u osnovi uzev nekoristoljubivim radnjama utiskuje peat koristoljubivosti. iste etike n a m e r e m o g u jedinku da d o v e d u u kritiku situaciju, g d e se 379

p o n e k a d vie n e g o ini k a o da su presudni sasvim drugi motivi, a ne etiki. To su d o b r o v o l j n i spasioci ili u v a r i m o r a l a , k o j i s e i z n e n a d a s a m i p o j a v l j u j u k a o l j u d i k o j e t r e b a s p a a v a t i ili k a o k o m p r o m i t o v a ni. Z b o g s v o j e n a m e r e d a spaavaju oni r a d o u p o t r e b ljavaju sredstva k o j a su podesna da izazovu ba ono e m u se o v e k hteo ukloniti. Ima ekstravertnih idealista k o j i ostvarivanje svoga ideala za spasenje ljudi hoe da p o t p o m o g n u u tolikoj meri da se sami ne usteu od lai i d r u g i h neasnih sredstava. I m a u nauci vie b o l n i h p r i m e r a g d e su v e o m a zasluni ispi t i v a i iz n a j d u b l j e g a u v e r e n j a u i s t i n u i o p t u v a l j i vost svoje formule krivotvorili dokaze u prilog svo j e g a ideala, i to p r e m a formuli: cilj o p r a v d a v a s r e d stvo. S a m o oseajna funkcija nie vrednosti, koja n e svesno zavodi, m o e da izazove takve zabludelosti kod ljudi koji inae visoko stoje. Nia vrednost oseanja u o v o g a tipa ispoljava se j o i na drugi nain. Svesni stav, k a o to to o d g o v a r a s t v a r n o j f o r m u l i k o j a p r e v l a u j e , j e s t e v i e ili m a nje nelian, esto u tolikoj meri da od toga znatno pate lini interesi. A k o je svesni stav ekstreman, o n d a otpadaju svi lini obziri, i oni p r o t i v sopstvene l i n o sti. V l a s t i t o z d r a v l j e z a n e m a r u j e se, s o c i j a l n i p o l o aj p r o p a d a , vlastitoj p o r o d i c i nanosi se teta u n j e nim najvitalnijim interesima, u zdravstvenom, finansijskom i m o r a l n o m pogledu, sve u slubi ideala. U svima sluajevima pati lino uzimanje uea u d r u g o j slubi, u k o l i k o o v o nije sluajno p o k r e t a nae formule. Stoga se esto deava da ua porodica, na primer ba roena deca, poznaje takva oca samo kao svirepa tiranina, d o k se u daljoj okolini razlee slava o njegovu ovetvu. Ne moda uprkos, n e g o ba zbog visoke nelinosti svesnoga stava, o s e a n j a su n e s v e sno izvanredno lino osetna te izazivaju izvesne tajne p r e d r a s u d e , p o i m e n c e i z v e s n u g o t o v o s t d a se, n a p r i mer, objektivna opozicija protiv f o r m u l e r a v o shvati k a o l i n a z l o n a m e r n o s t , ili d a s e s v a g d a p r a v i n e g a tivna pretpostavka o kvalitetima drugih, da se u n a pred obesnae njihovi argumenti, razume se da bi s e zatitila s o p s t v e n a o s e t l j i v o s t . Z b o g n e s v e s n e o s e t 380

ljivosti g o v o r se v e o m a esto ubrzava, zaotrava, p o staje agresivan. esto se p o j a v l j u j u insinuacije. O s e a n j a i m a j u k a r a k t e r n e e g a to j e n a k n a d n o i to hramlje, kao to i o d g o v a r a funkciji nie vrednosti. Otuda postoji izrazita nastrojenost za oseanje o d mazde. Ma koliko da je velikoga obima individualno p o r t v o v a n j e za intelektualni cilj, oseanja su sitniarski podozriva, udljiva i konzervativna. Sve n o v o , to j o nije sadrano u formuli, posmatra se kroz v e o nesvesne mrnje i prema tome se ocenjuje. Oko sredine preanjega veka dogodilo se da je neki zbog svoje ovekoljubivosti znameniti lekar pretio j e d n o m a s i s t e n t u d a e g a o t p u s t i t i z a t o to j e o v a j upotrebio t e r m o m e t a r ; jer f o r m u l a glasi: groznica se poznaje po pulsu. Slinih sluajeva ima, kako je p o znato, m n o g o . Sto su oseanja j a e potisnuta, utoliko ona gore i potajnije utiu na miljenje, k o j e inae m o e da bude u besprekornom poloaju. Intelektual no stanovite k o j e bi moda zbog svoje vrednosti koja mu stvarno pripada m o g l o polagati pravo na opte priznanje, z b o g uticaj a nesvesne line osetljivosti doivljuje karakteristinu p r o m e n u : o n o postaje dogmatski ukoeno. S a m o p o t v r i v a n j e linosti p r e nosi se na n j e g a . Istina se vie ne ostavlja n j e n u prirodnom delovanju, nego se zbog identifikacije sub jekta s n j o m obrauje kao osetljivo lue, k o m e je p a kosni kritiar n a n e o b o l . Kritiar se napada i rui, moda jo linim invektivama, i nijedan argumenat prema okolnostima nije rav toliko da se ne bi prim e n i o . Istina s e m o r a iznositi d o k javnosti n e p o n e b i v a t i j a s n o d a o e v i d n o n i j e r e t o l i k o o istini k o liko o njenu linom proizvodniku. A l i dogmatizam intelektualnoga stanovita z b o g nesvesnoga meanja nesvesnih linih oseanja d o ivljuje jo dalje osobite promene, k o j e se ne osni v a j u toliko na oseanju sensu strictiori koliko na p r i mesi drugih nesvesnih inilaca k o j i su s potisnutim o s e a n j e m stopljeni u nesvesnom. I p o r e d toga to ba um dokazuje da svaka intelektualna formula m o e b i t i istina s a m o s o g r a n i e n i m v a e n j e m i s t o ga nikada ne m o e polagati pravo na apsolutnu v l a 381

davinu, ipak formula praktiki zauzima takvu p r e tenost da sva druga stanovita i mogunosti pored n j e odlaze u pozadinu. Ona z a m e n j u j e svaki optiji, n e o d r e e n i j i i s t o g a s k r o m n i j i i i s t i n i t i j i p o g l e d na svet. Zato i dolazi na mesto onoga optega pogleda koji se obeleava k a o religija. Z b o g toga formula p o s t a j e r e l i g i j a , i a k o u sutini n e m a n i k a k v e v e z e s n e im religioznim. Time ona dobiva i karakter neuslovljenosti, k o j i je bitan za religiju. Ona postaje tako rei intelektualna praznoverica. A sve one psiholoke tendencije koje se njome potiskuju nagomilavaju se u nesvesnom kao suprotna pozicija, te izazivaju n a pade sumnje. Z a o d b r a n u o d s u m n j e svesni stav p o staje fanatian, j e r fanatizam n i j e nita d r u g o n e g o natkompenzovana sumnja. Ovaj razvitak vodi n a p o sletku do preterano branjene svesne pozicije i do i z graivanja apsolutno suprotne pozicije, koja je, na primer, u suprotnosti p r e m a svesnom racionalizmu do krajnosti iracionalna, a u suprotnosti p r e m a m o dernoj naunosti svesnoga stanovita do krajnosti arhaina i praznoverna. Z b o g toga se onda javljaju oni, iz istorije nauka poznati, ogranieni i smeni p o gledi o k o j e su se spotakli m n o g i v e o m a zasluni n a unici. P o n e k a d se nesvesna strana u takva oveka o v a p l o u j e u nekoj eni. O v a j itaocu zaelo d o b r o poznati tip nalazi se, p r e m a m o m e iskustvu, u g l a v n o m k o d mukaraca, k a o to j e m i l j e n j e u o p t e f u n k c i j a k o j a v i e p r e v l a uje u mukarca negoli u ene. A k o miljenje doe d o vlasti, o n d a j e , k o l i k o j a m o g u d a v i d i m , v e i m d e l o m r e o m i l j e n j u k o j e p r a t i p r e t e n o intuitivnu d u h o v n u delatnost. Miljenje ekstravertnoga mislenoga tipa jeste pozitivno, t j . o n o s t v a r a . O n o v o d i ili n o v i m i n j e n i c a m a ili o p t i m s h v a t a n j i m a d i s p a r a t n i h i s k u s t v e n i h materijalija. N j e g o v sud je uopte sintetian. O n o gradi i kad rastavlja, jer svagda preko rasturanja prelazi n e k o m n o v o m sastavljanju, n e k o m d r u g o m p o i m a n j u , k o j e o n o to j e rastavilo n a drugi nain p o n o v o s j e d i n j u j e , ili d a t o m g r a d i v u d o d a j e n e t o d a l j e . 382

Stoga bi se na taj nain sud uopte m o g a o obeleiti i k a o predikativan. S v a k a k o j e k a r a k t e r i s t i n o d a o n o n i k a d a n i j e d e s t r u k t i v n o ili t a k v o d a apsolutno o d u zima vrednost, nego uvek razorenu vrednost z a m e n j u j e d r u g o m . O v a osobina dolazi otuda to j e m i ljenje n e k o g a mislenoga tipa tako rei kanal u k o m e uglavnom tee njegova ivotna energija. Neprestano napredovanje ivota ispoljava se u n j e g o v u m i l j e nju, zbog ega njegova misao dobiva progresivni, proizvodilaki karakter. N j e g o v o miljenje nije u z a s t o j u ili a k u p o v l a e n j u . A l i o v e p o s l e d n j e o s o b i n e m i l j e n j e stie ako mu ne pripada p r v e n s t v o u s v e sti. K a k o j e o n o u o v o m e s l u a j u r e l a t i v n o b e z n a ajno, to mu nedostaje i karakter neke pozitivne i v o t n e delatnosti. O n o ide z a d r u g i m funkcijama; p o staje epimetejsko t i m e to postaje quasi zakasnela dosetka, k o j a se svagda zadovoljava time da p r e i v a j u i r a z m i l j a o o n o m e to j e p r e t h o d i l o i t o s e v e dogodilo, da ga ralanjuje i svaruje. K a k o u o v o m e sluaju stvaralaki inilac lei u d r u g o j f u n k ciji, miljenje n i j e vie progresivno, n e g o je u zasto ju. N j e g o v s u d d o b i j a i z r a z i t karakter inherencije, t j . sasvim se ograniava na o b i m svojega gradiva k o j e se nahodi pred njim, nigde ga ne prekoraujui. Ono s e z a d o v o l j a v a v i e ili m a n j e a p s t r a k t n i m k o n s t a t o vanjem a da iskustvenom gradivu ne dodeljuje v r e d nost k o j a se ne bi u n j e m u v e u n a p r e d nalazila. I n herentni sud ekstravertnoga miljenja orijentisan je na objektu, tj. njegovo konstatovanje sleduje uvek u smislu objektivna znaaja iskustva. Stoga on ne ostaje samo pod orijentacionim uticaj em objektivno datoga n e g o ostaje ak u oblasti p o j e d i n o g a iskustva, i n e i s k a z u j e o o v o m e n i t a to n j i m e v e n i j e d a t o . O v o miljenje lako se m o e posmatrati k o d ljudi koji n e m o g u p r o p u s t i t i d a i z a j e d n o g a u t i s k a ili j e d n o g a iskustva stavljaju u m n u i nesumnjivo v e o m a vanu n a p o m e n u , ali k o j a n e p r e l a z i n i u ta p r e k o d a t o g a o b i m a iskustva. T a k v a napomena kae u osnovi samo o v o : Razumeo sam, m o g u o tome da razmiljam. A l i i to je dovoljno. Takav sud znai najvie uvrav a n j e n e k o g a iskustva u j e d n u o b j e k t i v n u svezu, ali 383

j e p r i t o m e o d m a h o e v i d n o d a i s k u s t v o p r i p a d a u taj okvir. Ali ako neka druga funkcija, a ne miljenje, ima p r v e n s t v o svesti u ma k a k o v i e m stepenu, o n d a m i ljenje, ukoliko je tada uopte svesno, i ukoliko se ne nalazi u neposrednoj zavisnosti od prevlaivake funkcije, dobij a negativan karakter. Ukoliko je m i ljenje podreeno prevlaivakoj funkciji, ono se s v a k a k o m o e p o j a v l j i v a t i k a o p o z i t i v n o , ali b l i e ispitivanje m o e lako dokazati da ono prosto izraava prevlaivaku funkciju i podupire je dokazima, esto u o e v i d n o j protivrenosti sa m i l j e n j u s v o j s t v e n i m zakonima logike. O v o miljenje, dakle, otpada za raz m a t r a n j e k o j e j e u p i t a n j u . M i se, n a p r o t i v , z a n i m a mo osobinama onoga miljenja koje se ne moe p o d rediti prvenstvu d r u g e funkcije, n e g o ostaje v e r n o s v o m vlastitom principu. Posmatranje i ispitivanje o v o g a miljenja je teko, j e r je o n o u k o n k r e t n o m s l u a j u svagda vie ili m a n j e potisnuto s t a v o m svesti. Stoga se ono mora veinom izvui tek iz pozadina svesti, ako s l u a j n o u trenutku slabosti j e d a r e d ne izie na povrinu. O n o se obino mora izmamljivati p i t a n j e m : A l i ta v i z a p r a v o m i s l i t e , u o s n o v i u z e v , i u d u b i n i d u e , o t o j s t v a r i ? Ili se m o r a p r i b e i a k l u k a v s t v u i p i t a n j e m o d a o v a k o f o r m u l i s a t i : Sta mislite da ja o toj stvari m i s l i m ? O v a j p o s l e d n j i o b l i k m o r a se, n a i m e , o d a b r a t i a k o j e p r a v o m i l j e nje nesvesno i zato projicirano. Miljenje k o j e se na taj n a i n i z m a m l j u j e na p o v r i n u svesti i m a k a r a k teristine osobine, i ba z b o g njih ga ja obeleavam k a o negativno. N j e g o v h a b i t u s n a j b o l j e j e o k a r a k t e r i s a n d v e m a r e c i m a n i t a n e g o . Gete j e o v o m i l j e n j e personifikovao u figuri Mefistofelovoj. Ono, pre svega, pokazuje tendenciju da predmet svoga suenja svede na ma koju banalnost i da mu oduzme sopstven samostalan znaaj. To se deava na taj nain to se p r e d m e t predstavlja kao da se nalazi u zavisnosti od n e k e d r u g e b a n a l n e stvari. Proizie li i z m e u d v a mukarca kakav sukob prividno stvarne prirode, onda negativno miljenje kae: Cherchez la femme. A k o n e k o b r a n i ili z a s t u p a n e k u s t v a r , o n d a n e g a t i v 384

no m i l j e n j e ne pita za znaaj stvari, n e g o : K o l i k o o n t i m e d o b i j a ? Moleotu ( M o l e s c h o t t ) p r i p i s i v a n a r e : D e r M e n s c h ist, w a s e r isst ( o v e k j e o n o t o jede) ide takoe u ovo poglavlje, kao i jo mnoge druge izjave i shvatanja koje ne treba doslovce n a voditi. Ne samo destruktivnost ovoga miljenja nego i u d a t o m sluaju ograniena korisnost ne p o t r e b u j u zaelo nikakva dalja objanjenja. Ah postoji i druga forma negativnoga miljenja, koja se u prvi mah za e l o j e d v a m o g l a u p o z n a t i k a o t a k v a , a t o j e teosofsko m i l j e n j e , k o j e se d a n a s r a p i d n o r a s p r o s t i r e u svima d e l o v i m a sveta, m o d a k a o reakciona p o j a v a na materijalizam prethodne epohe. Teosofsko milje nje, kako izgleda, nikako nije reduktivno, nego sve uzdie do transcendentnih i sveobuhvatnih ideja. N e k i san, n a p r i m e r , n i j e v i e s k r o m a n san, n e g o d o ivljaj na nekoj drugoj ravni. Zasad jo neobjanji va injenica telepatije objanjava se v e o m a prosto vibracijama koje idu od jednoga do drugoga. Obi na nervna poremeenost objanjena je veoma prosto t i m e to s e n e t o d o g o d i l o a s t r a l n o m t e l u . I z v e s n e antropoloke osobenosti atlantskih primorskih sta novnika lako se objanjavaju propau Atlantide, itd. T r e b a s a m o d a o t v o r i t e m a k o j u teosofsku k n j i g u pa da se uguite od saznanja da je sve v e objanje no, i da d u h o v n a nauka uopte nije vie ostavila nijednu zagonetku. Ovaj nain miljenja, u osnovi uzev, isto tako je negativan kao i materijalistiko miljenje. A k o o v o poslednje shvata psihologiju kao hemijske p r o m e n e ganglijskih elija, ih kao ispruan j e ili p o v l a e n j e e l i j s k i h p r o d u e t a k a , ili k a o u n u tranju sekreciju, o n d a je o n o p r a z n o v e r n o isto tako kao i teosofija. Jedina razlika je u t o m e to m a t e rijalizam sve svodi na nama dobro poznatu filosofiju, a teosofija na p o j m o v e indijske metafizike. A k o se san svodi na p r e t o v a r e n stomak, t i m e ipak san j o nije objanjen, i ako se telepatija objanjava kao v i b r a c i j a , t i m e j e i s t o t a k o m a l o r e e n o . J e r ta j e vibracija? Oba naina objanjavanja nisu samo n e m o n a nego su i destruktivna, jer ozbiljno izuava n j e p r o b l e m a o m e t a j u time to p r i v i d n i m o b j a n j e 25 Jung, Odabrana dela, V

385

n j e m o d v r a a j u interesovanje od stvari i u p r v o m e sluaju privode ga stomaku, a u d r u g o m sluaju i m a gmarnim vibracijama. Oba naina miljenja su jalo va i v o d e jalovosti. Negativni kvalitet dolazi otuda to j e o v o m i l j e n j e neopisano jevtino, t j . siromano proizvodnom i stvaralakom energijom. To je milje nje zakaeno za brod drugih funkcija.

c)

Oseanje

(uvstvovanje)

O s e a n j e u e k s t r a v e r t n o m e stavu orijentie se prema objektivno datom, t j . objekat je neminovna determinanta naina oseanja. O n o se nalazi u s a glasnosti s o b j e k t i v n i m vrednostima. Ko oseanje u v e k poznaje samo kao subjektivno stanje nee o d m a h razumeti sutinu ekstravertnoga oseanja, jer se ekstravertno oseanje koliko je god m o g u n o oslo b o d i l o s u b j e k t i v n o g a inioca i zato se sasvim p o d vrglo uticaju objekta. I onde gde se prividno p o k a zuje kao nezavisno od kvaliteta konkretnoga o b j e k ta, o n o i p a k s t o j i u v l a s t i t r a d i c i o n a l n i h i h i n a e optevaeih vrednosti. Ja m o g u da se opredelim za p r e d i k a t l e p ili d o b a r n e z a t o to b i h i z s u b j e k t i v n o g a o s e a n j a n a l a z i o d a j e o b j e k a t l e p ili d o b a r , n e g o zato to je prikladno da ga z o v e m l e p i m ili d o b r i m ; i t o p r i k l a d n o u t o l i k o u k o l i k o b i s u protan sud ma kako remetio optu oseajnu situaci ju. K o d takva prikladna oseajnog suda nikako nije r e o p r e t v a r a n j u ili a k o l a i , n e g o o a k t u u l e b l j i vanja. Tako, na primer, m o e se neka slika obeleiti kao lepa zato to se uopte pretpostavlja da je u n e k o m salonu obeena i poznatim i m e n o m potpisana s l i k a l e p a , ili z a t o to b i p r e d i k a t r u a n m o g a o v r e a t i p o r o d i c u s r e n o g a p o s e d n i k a , ili z a t o to p o setilac i m a intenciju da stvori prijatnu o s e a j n u atmosferu, a za to je nuno da se sve osea kao p r i jatno. Takva oseanja upravljena su na osnovu o b j e k tivnih determinanata. Ona su k a o takva genuina i predstavljaju vidljivu oseajnu funkciju. Isto onako kao to se ekstravertno m i l j e n j e oslobaa s u b j e k t i v 386

nih uticaj a koliko g o d je to m o g u n o , tako i ekstra vertno oseanje mora proi izvestan proces diferen ciranja dok ne bude lieno svakoga subjektivnoga dodatka. Oseaj nim aktom proizvedena procenjironja o d g o v a r a j u ili n e p o s r e d n o o b j e k t i v n i m v r e d n o s t i m a ili b a r i z v e s n i m t r a d i c i o n a l n i m i s v u d a rairenim vrednosnim metilima. O v o j vrsti oseanja treba v e likim d e l o m pripisati to tako m n o g i ljudi idu u p o z o r i t e , n a k o n c e r a t ili u c r k v u , i t o s p r a v i l n o o d merenim pozitivnim oseanjima. N j e m u treba pripi sati i r a z n e m o d e i , t o j e m n o g o d r a g o c e n i j e , p o z i tivno i raireno potpomaganje socijalnih, filantrop skih i drugih kulturnih poduhvata. U o v i m stvarima ekstravertno oseanje pokazuje se kao stvaralaki i nilac. B e z o v o g a oseanja, na primer, ne m o e se z a misliti lepa i harmonina drutvenost. Utoliko je ekstravertno o s e a n j e isto tako d o b r o t v o r n a , u m n o delatna m o kao i ekstravertno miljenje. Ali se o v o blagotvorno dejstvo gubi im objekat zadobije preteran uticaj. U o v o m e sluaju, naime, suvie ekstra vertno oseanje p r e m n o g o v u e linost u objekat, t j . o b j e k a t asimilie lice, a z b o g toga lini karakter o s e anja, k o j i sainjava n j e g o v u glavnu dra, propada. Time oseanje postaje hladno, stvarno i neverodostojn o . O n o o d a j e n e k u t a j n u n a m e r u , ili u s v a k o m s l u a j u izaziva takvo p o d o z r e n j e k o d m i r n o g a i p r o s t o dunoga posmatraa. O n o vie ne ostavlja onaj p r i jatni i osveavajui utisak k o j i svagda prati genuino oseanje, nego se osea poza i glumatvo, iako je moda egocentrina namera jo sasvim nesvesna. Takvo preterano ekstravertno oseanje ispunjava, d o d u e , e s t e t i k a o e k i v a n j a , ali n e g o v o r i v i e s r c u , n e g o s a m o j o u l i m a , ili t o j e g o r e s a m o j o razumu. O n o , dodue, m o e estetiki da ispunjava s i t u a c i j u , ali s e o g r a n i a v a n a t o i n e u t i e d a l j e i z van toga. O n o je postalo jalovo. Ide li ovaj proces dalje, razvija se udnovato protivrena disocijacija oseanja: ono se oseajnim procenjivanjima dokopava svakoga objekta, i nadovezuju se m n o g o b r o j n e veze, k o j e j e d n a d r u g o j u dui p r o t i v r e e . K a k o t a k v e stvari n i k a k o n e b i bile m o g u n e k a d b i p o s t o j a o
25*

387

prilino naglaen subjekat, to se u g u u j u i poslednji ostaci stvarno linoga stanovita. P o j e d i n i oseajni procesi usisavaju subjekat u tolikoj meri da p o s m a tra d o b i v a utisak kao da jo postoji samo proces oseanja a nikakav subjekat oseanja. Oseanje u o v o m stanju sasvim je izgubilo svoju prvobitnu l j u d sku toplotu, o n o ostavlja utisak poze, n e e g a l e p r a v o g a i l a k o m i s l e n o g a , n e p o u z d a n o g a i s u m n j i v o g a i, u g o r i m sluajevima, utisak histerinoga.

d)

Ekstravertni

oseajni

(uvstveni)

tip

Ukoliko je oseanje neosporno vidljivija svojstvenost enske psihologije negoli miljenje, to se najizrazitiji oseajni tipovi i nalaze k o d enskoga pola. A k o ekstravertno oseanje ima prvenstvo, onda g o v o r i m o o ekstravertnom oseaj n o m tipu. Primeri k o j i m i l e b d e p r e d o i m a k o d o v o g a tipa tiu s e g o t o vo bez izuzetka ena. Ova vrsta ene ivi p r e m a m e rilu svojega oseanja. Oseanje takve ene vaspitan j e m se razvilo u u l e b l j e n u i kontroli svesti p o d vrgnutu funkciju. U sluajevima koji nisu ekstremni oseanje ima lini karakter, iako je subjektivno v e u vioj meri prigueno. Stoga se linost p o j a v l j u j e kao ulebljena u objektivne odnose. Oseanja o d g o varaju objektivnim situacijama i optevaeim v r e d nostima. To se nigde ne pokazuje razgovetnije negoli u takozvanom l j u b a v n o m izboru: voli se podesni mukarac, a ne neki drugi; on je podesan, ne moda zato to bi sasvim o d g o v a r a o subjektivnoj sakrivenoj sutini e n e to o n a v e i n o m u o p t e i ne z n a n e g o z a t o to s t a l e , starost, i m a n j e , v e l i i n a i u v a enost n j e g o v e porodice odgovaraju svim razlonim zahtevima. R a z u m e se, t a k v o formulisanje m o g l o b i se odbaciti kao ironija i oduzimanje vrednosti k a d ne bih bio duboko uveren da ljubavno oseanje te ene savreno odgovara njenu izboru. Ono je istin sko, a ne m o d a pametna smicalica. T a k v i h na r a zumu zasnovanih brakova ima vrlo mnogo, i oni n i kako nisu najloiji. T a k v e ene su dobre drugarice 388

svojih mueva i dobre majke dokle god njihovi m u e v i ili d e c a i m a j u p s i h i k u k o n s t i t u c i j u k o j a j e o b i na u n j i h o v u drutvu i n j i h o v o j zemlji. P r a v o o s e ati m o e se s a m o o n d a k a d nita d r u g o ne r e m e t i oseanje. A l i oseanje nita u tolikoj m e r i ne remeti k a o miljenje. Otuda j e o t p r v e r a z u m l j i v o to s e m i ljenje k o d o v o g a tipa priguuje koliko j e g o d m o guno. Ali time nikako ne treba da bude reeno da takva ena uopte ne misli; naprotiv, ona misli m o d a v e o m a m n o g o i v e o m a u m e n o , ali n j e n o m i l j e n j e n i j e n i k a d a sui g e n e r i s , n e g o e p i m e t e j ski p r i v e s a k n j e n a oseanja. Sto ne m o e oseati, o t o m e ona ne m o e svesno ni misliti. T a ne m o g u misliti o o n o m to ne o s e a m , rekla mi je j e d n a takva ena sa sil n i m negodovanjem. Ukoliko oseanje doputa, ona m o e v e o m a d o b r o m i s l i t i , ali s v a k i m a k a k o l o g i k i zakljuak koji bi m o g a o izazvati r e m e e n j e oseanja o d b a c u j e se a limine. O n j e m u o n a prosto ne misli. I tako se ceni i voli sve to je p r e m a o b j e k t i v n o m p r o cenjivanju d o b r o ; ostalo kao da postoji samo izvan n j e g a s a m o g a . A l i o v a s e slika m e n j a k a d znaaj o b j e k t a d o s t i g n e j o v i i s t e p e n . K a o to s a m v e objasnio, tada sleduje takva asimilacija subjekta s o b j e k t o m d a s u b j e k a t o s e a n j a v i e ili m a n j e p r o pada. Oseanje gubi lini karakter, o n o postaje o s e a n j e po sebi, i d o b i v a se utisak k a o da se linost s a s v i m r a z r e a v a u s v a g d a n j e o s e a n j e . K a k o se u ivotu neprestano m e n j a j u situacije, k o j e izazivaju razline ih ak meusobno nepodudarne oseaj ne t o n o v e , to se linost razreava u isto t a k o m n o g o r a z linih oseanja. Jedared je ovek ovo, drugi put sa s v i m neto d r u g o prividno; j e r u stvari takva raznolikost linosti jeste neto memoguno. Osnova linosti ipak ostaje istovetna sa s o b o m i stoga stupa u otvorenu opoziciju prema smenjivanju oseajnih stanja. Z b o g toga posmatra u o s e a n j u i z n o e n o m na pazar ne nalazi vie lian izraz o n o g a koji osea, n e g o , naprotiv, alteraciju n j e g o v e linosti, dakle udljiv prohtev. Prema stepenu disocijacije izmeu Ja i svagdanjega oseajnog stanja p o j a v l j u j u se v i e ili m a n j e z n a c i n e s a g l a s n o s t i i n e j e d i n s t v a s a s a 389

mim sobom, tj. prvobitno kompenzatorni stav nesve snoga postaje otvorena opozicija. To se ponajpre po kazuje u preteranom ispoljavanju oseanja, na pri mer u zvunim i nametljivim oseajnim predikatima, ali ovi su takvi da primeujemo da im nedostaje izresna verodostojnost. Oni zvue potmulo i nisu uverljivi. Naprotiv, na osnovu njih ve upoznajemo mo gunost da se time natkompenzuje otpor, i da bi stoga takav oseajni sud mogao glasiti i sasvim drukije. A malo docnije on i glasi drukije. Treba situacija da se samo malo izmeni, pa da odmah izazove na popri te sasvim suprotno procenjivanje istoga objekta. Rezultat je takva iskustva da posmatra ne moe ozbiljno uzeti ni jedan ni drugi sud. On poinje da svoj sopstveni sud zadrava za se. Ali kako je ovome tipu pre svega stalo do toga da postavi intenzivan oseajni odnos s okolinom, to e biti nuni udvostru eni napori da se savlada uzdrljivo ponaanje oko line. To pogorava situaciju na putu circulus vitiosusa. to se jae naglaava oseajna veza s objektom, utoliko se nesvesna opozicija vie pribliuje povrini. Ve smo videli da ekstravertni oseajni tip naj vie uguuje svoje miljenje, jer je ba miljenje naj podobnije da oseanje poremeti. Iz toga razloga i miljenje, ako hoe da dospe do iole istih rezultata, najvie iskljuuje oseanje, jer nita nije tako po dobno da miljenje poremeti i krivotvori kao oseajne vrednosti. Stoga je miljenje ekstravertnoga oseajnoga tipa, ukoliko je samostalna funkcija, potisnu to. Kao to sam ve spomenuo, ono nije sasvim po tisnuto, nego samo utoliko ukoliko njegova neumit na logika nuno izaziva zakljuke koji oseanju ne odgovaraju. Ah ono je doputeno kao sluga osea nja ili, bolje reeno, kao njegov rob. Njegova hrptenjaa je slomljena, ono ne moe da, shodno svom sopstvenom zakonu, sprovede samo sebe. Meutim, kako ipak postoji neka logika i neumitno pravilni zakljuci, oni se negde i deavaju, ali izvan svesti, naime u nesvesnom. Zato je nesvesni sadraj ovoga tipa u prvom redu miljenje osobite vrste. Ovo mi ljenje je infantilno, arhaino i negativno. Dokle god
390

s v e s n o o s e a n j e z a d r a v a l i n i k a r a k t e r ili, d r u g i m recima, dokle g o d linost nije progutala pojedina oseajna stanja, nesvesno m i l j e n j e ponaa se vrei k o m p e n z a c i j u . A l i a k o se l i n o s t d i s o c i r a i r a z r e i u p o j e d i n a j e d n o d r u g o m protivrena oseajna stanja, i d e n t i t e t l i n o s t i g u b i se, s u b j e k a t p o s t a j e n e s v e s t a n . M e u t i m , t i m e to subjekat d o s p e v a u nesvesno, on se asocira s n e s v e s n i m m i l j e n j e m i t i m e n e s v e s n o m miljenju p o m a e da d o e do prigodne svesnosti. to je jaa svesna oseajna veza i to ona zato oseanje vie liava ja-stva (ent-icht), utoliko jaa postaje i nesvesna opozicija. To se ispoljava u t o m e to se ba oko najvie procenjenih objekata sabiraju n e s v e s n e m i s l i , k o j e n e m i l o s r d n o r u e v r e d n o s t tih o b j e kata. M i l j e n j e u stilu nita n e g o o v d e je sasvim na mestu, jer razara n a d m o n o s t oseanja vezanoga za objekat. Nesvesno miljenje dostie povrinu u obliku misli k o j e esto imaju prirodu opsesije i iji je opti karakter negativan i takav da o d u z i m a v r e d nost. Stoga k o d ena o v o g a tipa i m a trenutaka u k o j i m a se najloije misli zaustavljaju na o n i m o b j e k t i ma kojima oseanje pridaje najveu vrednost. N e g a t i v n o m i l j e n j e slui s e s v i m a i n f a n t i l n i m p r e d r a s u d a m a ili u p o r e e n j i m a k o j a s u p o d o b n a d a o s e a j nu vrednost stave u sumnju, i o n o privlai sve p r i mitivne instinkte da bi oseanja m o g l o objasniti kao nita n e g o . Vie j e uzgredna n a p o m e n a kad o v d e s p o m i n j e m da se na taj nain d a j e uea i k o l e k t i v n o m n e s v e s n o m , c e l o k u p n o s t i p r i m o r d i j a l n i h slika, i tada iz n j i h o v e obrade p o n o v o proizlazi mogunost regeneracije stava na n e k o j drugoj osnovi. Najglavniji oblik neuroza u o v o g a tipa jeste h i sterija, sa s v e t o m svojih karakteristinih infantilno-seksualnih nesvesnih predstava. e) Kratak pregled racionalnih tipova

O b a opisana tipa o z n a a v a m kao racionalne t i p o ve ih tipove suenja, j e r su okarakterisani primatom funkcije razumskoga rasuivanja. Opte je obeleje tih d v a j u tipova to to je n j i h o v ivot u v e l i k o j m e r i 391

podreen razumskome sudu. Treba svakako da u z m e m o u obzir da li pri t o m e g o v o r i m o o stanovitu s u b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e j e d i n k e ili o stanovitu p o smatraa k o j i spolja opaa i sudi. O v a j posmatra, naime, m o g a o bi lako doi do suprotnoga suda, i to ako samo o n o to mu se ukazuje intuitivno shvata i po t o m e sudi. i v o t o v o g a tipa u s v o j o j celokupnosti nije nikada zavisan samo od razumskoga suda, n e g o u g o t o v o isto t a k o v e l i k o j m e r i i od n e s v e s n e n e r a zumnosti. O n o g a ko posmatra s a m o o n o to se p r e d n j i m deava, ne vodei rauna o unutranjem g a z dinstvu j e d i n k i n e svesti, m o g u lako d a z b u n e n e r a zumnost i sluajnost izvesnih nesvesnih jedinkinih izjava u veoj meri negoli razumnost njenih svesnih namera i motivacija. Stoga svoj sud osnivam na t o m e to j e d i n k a osea kao s v o j u svesnu psihologiju. A l i d o p u t a m da bi se takva psihologija isto tako d o b r o m o g l a ba o b r n u t o shvatiti i predstaviti. I u v e r e n sam da bih, da sam i m a m drugu individualnu psiho logiju, racionalne tipove na obrnut nain, polazei od nesvesnoga, opisao kao iracionalne. O v a okolnost oteava prikazivanje i razumljivost psiholokih sta nja injenica na nain koji se ne sme potcenjivati, i neizmerno poveava mogunost nesporazuma. D i skusije k o j e proizlaze iz ovih nesporazuma r e d o v n o su beznadene, jer se govori jedno m i m o drugo. O v o iskustvo bilo je za m e n e jedan razlog vie da se u svome prikazivanju oslanjam na subjektivno svesnu psihologiju, jer se time dobiva bar odreena o b j e k tivna podrka, koja sasvim otpada ako bi ovek hteo da psiholoku zakonitost zasniva na nesvesnom. U o v o m e sluaju, naime, objekat vie ne bi m o g a o imati pravo iskazivanja svoga miljenja, jer on zna o s v e mu d r u g o m vie negoli o vlastitom nesvesnom. Sud bi time bio ostavljen samo posmatrau pouzdano jemstvo za to da e se on osnivati na n j e g o v o j v l a stitoj individualnoj psihologiji i da e se o v a p o s m a trau nametnuti. Ovaj sluaj, po m o m e miljenju, n a l a z i se k a k o u Frojdovoj t a k o i u Adlerovoj p s i hologiji. Jedinka je time sasvim predata nahoenju posmatraeva suda. A l i to ne m o e biti sluaj a k o se 392

za osnovu u z m e svesna psihologija posmatraeva. U o v o m e sluaju on je merodavan, jer jedini poznaje svoje svesne motive. Razumnost svesnoga upravljanja ivotom u oba o v a tipa znai svesno iskljuivanje sluajnoga i n e r a zumnoga. Razumski sud predstavlja u ovoj psiholo giji m o koja neodreeno i sluajno u realnom deav a n j u g o n i u o d r e e n e f o r m e ili b a r p o k u a v a da ih nagna. T i m e se, s j e d n e strane, i z m e u ivotnih m o gunosti stvara odreen izbor, jer se svesno prihvata samo o n o to odgovara razumu, a, s druge strane, sa mostalnost i uticaj onih psihikih funkcija k o j e slue opaanju onoga to se deava bitno se ograniavaju. O v o o g r a n i a v a n j e oseta i intuicije, r a z u m e se, n i kako nije apsolutno. O v e funkcije postoje kao s v u gde, samo njihovi proizvodi podleu izboru razum skoga suda. A p s o l u t n a jaina oseta, na primer, nije presudna za motivaciju delanja, n e g o sud. F u n k c i j e opaanja dele, dakle, u izvesnom smislu sudbinu o s e anja u sluaju p r v o g a tipa i sudbinu miljenja u d r u g o m e sluaju. O n e su relativno potisnute i stoga u m a n j e diferenciranom stanju. O v a okolnost daje n e s v e s n o m naih d v a j u tipova osobito o b e l e j e : to o v i ljudi ine svesno i namerno, jeste razumno (shodno n j i h o v u razumu!), a to im se deava, to o d g o v a r a sutini, s j e d n e s t r a n e , i n f a n t i l n o - p r i m i t i v n i h o s e t a , a, s d r u g e strane, istih takvih intuicija. Sta treba r a zumevati pod ovim pojmovima, pokuau da prika z e m u narednim odeljcima. U svakom sluaju, ono to se o v i m t i p o v i m a deava jeste iracionalno (razu m e se, k a d s e s t v a r p o s m a t r a s n j i h o v a s t a n o v i t a ) . A kako ima veoma m n o g o ljudi koji vie ive od o n o g a to i m s e d e a v a n e g o l i o d o n o g a t o r a d e i z r a z u m n e n a m e r e , m o e s e lako desiti sluaj d a takav o v e k naa dva tipa posle briljive analize obelei kao iracionalne. M o r a mu se dopustiti da nesvesno j e d n o g a o v e k a esto ostavlja m n o g o jai utisak n e goli n j e g o v o svesno, i da su n j e g o v a dela esto znat no tea negoli n j e g o v e razumne motivacije. R a z u m n o s t tih d v a j u tipova j e o b j e k t i v n o o r i jentisana, zavisna od o b j e k t i v n o datoga. N j i h o v a r a -

393

zumnost odgovara onome to kolektivno vai kao razumno. Subjektivno, njima ne vai kao razumno nita drugo do ono to svi smatraju za razumno. Ali i razum je dobrim delom subjektivan i individualan. U naem sluaju ovaj deo je potisnut, i to utoliko vie ukoliko je znaaj objekta vei. Stoga potiskivanje uvek ugroava subjekat i subjektivni razum, i kad njemu pripadnu, oni dospevaju pod vlast nesvesno ga, koje u ovome sluaju ima veoma neprijatne oso bitosti. O njegovu miljenju ve smo govorili. K tome dolaze primitivni oseti, koji se ispoljavaju kao oseti primoravanja, na primer u obliku kakve nenormalne, prinudne pohlepnosti za uivanjima, koja moe da dobije sve mogune oblike, i primitivne intuicije, koje za pometene i njihovu okolinu mogu neposred no da postanu patnja. Sve neprijatno i muno, sve nemilo, runo ili ravo, izvlai se njukanjem ili se ubacuje nasluivanjem, i ponajvie je pri tome re o poluistinama, koje su, vie nego ma ta drugo, po dobne da izazovu nesporazume najotrovnije vrste. Iz jakoga uticaja to ga vri opozicija nesvesnih sadr aja proizlazi nunim nainom i esto prolamanje svesnoga razumnog pravila, naime veoma primetna vezanost za sluajnosti, koje ih posredstvom svoje oseajne jaine, ili posredstvom svojega nesvesnoga znaaja zadobivaju prinudan uticaj.

f)

Oset

(oseaj,

senzitivitet)

U ekstravertnome stavu oset je preteno uslovljen objektom. Kao ulna percepcija oset je, pri rodno, zavisan od objekta. Ali on je isto tako, pri rodno, zavisan i od subjekta, i otuda postoji i jedan subjektivni oset, koji je po svome nainu sasvim razlian od objektivnoga oseta. U ekstravertnome stavu subjektivno uee oseta, ukoliko dolazi u pi tanje njegova svesna primena, jeste spreeno ili po tisnuto. Isto tako je oset kao iracionalna funkcija re lativno potisnut ako miljenje ih oseanje imaju prvenstvo, tj. on funkcionie svesno samo utoliko
394

ukoliko svesni, rasuivaki stav sluajna opaanja o b r a a u sadraje svesti, d r u g i m r e c i m a realie ih. ulna funkcija sensu strictiori je p r i r o d n o apsolut na, sve se, na primer, vidi i u j e ukoliko je to f i z i o l o k i m o g u n o , ali s v e n e d o s t i e o n u v r e d n o s t p r a ga k o j u jedna percepcija mora da ima da bi bila i apercipovana. To se menja ako nema prvenstvo n i jedna druga funkcija n e g o ba oset. U o v o m e slua ju iz oseta o b j e k t a nita se ne i s k l j u u j e i nita se n e p o t i s k u j e ( i z u z e v s u b j e k t i v n o u e e , k a o to j e ve spomenuto). Oset se prvenstveno determinie o b j e k t o m , i oni objekti koji izazivaju najjai oset jesu presudni za psihologiju jedinke. T i m e nastaje i z r a z i t o u l n a vezanost z a o b j e k t e . S t o g a j e o s e t v i t a l na funkcija koja je snabdevena najjaim ivotnim n a g o n o m . Ukoliko objekti izazivaju osete, utoliko vae i, ukoliko je to na o s n o v u oseta uopte m o g u n o , s v e s t i h p r i m a , o d g o v a r a l i o n i s u d u r a z u m a ili n e . N j i h o v o vrednosno merilo je samo jaina oseta u s l o v ljena n j i h o v i m o b j e k t i v n i m osobinama. Z b o g toga svi objektivni procesi ulaze u svest ukoliko oni uopte izazivaju osete. A l i to su samo konkretni, ulno opaljivi objekti ih procesi koji u ekstravertnome stavu izazivaju osete, i to samo takvi k o j e bi svako i u sva v r e m e n a osetio kao konkretne. Stoga se j e dinka orijentie prema injeninosti koja je u p r a v o m smislu v e o m a osetna za ula. Funkcije suenja stoje ispod konkretne injenice oseta i zato i m a j u osobine m a n j e diferenciranih funkcija, dakle izvesnu negativnost s infantilno-arhainim crtama. Najjae j e p o t i s k i v a n j e m p o g o e n a , r a z u m e se, o s e t u s u p r o t na funkcija, naime funkcija nesvesnoga opaanja, intuicije.

g)

Ekstravertni

osetni

(senzitivni)

tip

Ne postoji nijedan drugi ljudski tip k o j i bi po realizmu bio ravan ekstravertnom osetnom tipu. N j e g o v objektivni smisao za injenice izvanredno je razvijen. On u s v o m e ivotu gomila realna iskustva 395

na k o n k r e t n o m o b j e k t u , i to je izrazitiji, to se m a n j e slui s v o j i m iskustvom. N j e g o v doivljaj u i z v e s n i m s l u a j e v i m a ne postaje uopte o n o to bi zasluivalo i m e iskustva. Sto o n oseti, t o m u slui najvie k a o o d v o e n j e k n o v i m iskustvima, i sve to m o d a n o v o ulazi u k r u g n j e g o v i h interesovanja steeno je na p u t u iskustva i t r e b a t o m e c i l j u da slui. U k o l i k o je o v e k sklon da izrazit smisao za istu injeninost shvata k a o razuman, o n e t a k v e l j u d e slaviti k a o p a m e t n e . A l i oni to u stvari nisu, j e r su osetu i r a c i o nalnoga sluaja isto tako p o d v r g n u t i k a o i osetu r a cionalnoga deavanja. T a k a v tip esto je r e p r i v i d n o o m u k a r c i m a ne misli, r a z u m e se, da je p o d l o a n osetima. On e se, naprotiv, na taj izraz osmejkivati kao na sasvim neprikladan, jer za njega j e oset k o n k r e t n o ispoljavanje ivota. N j e g o v a n a m e r a odnosi se na k o n k r e t n o uivanje, a isto tako i njegova moralnost. Jer pravo uivanje ima svoj n a roiti moral, s v o j u naroitu umerenost i zakonitost, svoju nesebinost i gotovost na rtvu. N j e m u nije potrebno da bude ulan neotesanac, nego on m o e s v o j e osete da diferencira do n a j v e e estetike istote a da ni u najapstraktnijem oseanju nikada ne b u d e n e v e r a n s v o m e p r i n c i p u o b j e k t i v n o g a o s e t a . Vuljenov ( W u l f e n ) i e r o n b e z o b z i r n o g a u i v a n j a i v o t a jeste o t v o r e n a samoispovest takva tipa. K a d se k n j i ga tako posmatra, ini mi se da je dostojna itanja. Na niem stepenu ovaj tip je ovek opipljive stvarnosti, b e z sklonosti ka refleksijama i b e z n a m e ra da vlada. N j e g o v neprestani motiv je da osea objekat, da ima senzacija i da uiva ako je moguno. On nije neljubazan ovek, esto ima prijatnu i ivu sposobnost za uivanje, ponekad je veseo bratac, a p o n e k a d estet sa p u n o ukusa. U p r v o m e sluaju v e liki p r o b l e m i ivota zavise o d v i e ili m a n j e d o b r a ruka, a u drugom pripadaju d o b r o m ukusu. K a d takav o v e k z a d o v o l j a v a oset, o n d a je za n j e g a sve bitno reeno i ispunjeno. Nita ne m o e da b u d e vie nego konkretno i stvarno, a pretpostavke pored toga ili iznad t o g a d o p u t e n e s u s a m o u k o l i k o p o j a a v a j u oset. Nikako ne treba da ga p o j a a v a j u u p r i j a t n o m 396

smislu, j e r o v a j tip n i j e obian pohotljivac, n e g o eli s a m o najjai oset, k o j i o n p o s v o j o j prirodi u v e k m o r a da p r i m a spol ja. to dolazi iznutra, ini mu se k a o b o l e s n o i o d b a c l j i v o . U k o l i k o misli i osea, on u v e k svodi na objektivne osnove, tj. na uticaje koji d o laze od objekta, bez obzira na najjae izvrtanje l o gike. Opipljiva stvarnost daje mu da na svaki nain odahne. U o v o m e pogledu on je ovek neoekivano lakoveran. Psihogen simptom e bez dvoumljenja v e zivati za nisko b a r o m e t a r s k o stanje, a p o s t o j a n j e kakva psihika sukoba ini mu se k a o nenormalna sanjarija. N j e g o v a l j u b a v n e s u m n j i v o se osniva na veoma osetnim draima objekta. Ukoliko je n o r m a lan, on je u p a d l j i v o u l e b l j e n u datu stvarnost, u p a d l j i v o zato to je to u v e k vidljivo. N j e g o v ideal je injeninost, on je pun obzira u svakome pogledu. N e m a nikakvih ideja-ideala, pa stoga i nikakva r a z loga da se ikako drukije ponaa p r e m a istinskoj stvarnosti. To se izraava u s v i m a spoljanjim stva rima. On se dobro odeva, prema svojim prilikama, k o d n j e g a s e d o b r o p i j e i j e d e , u d o b n o s e s e d i , ili s e bar shvata da n j e g o v prefinjeni ukus sme polagati neka prava na n j e g o v u okolinu. On ak uverava da s e i z v e s n e r t v e z a v o l j u stilu n e s u m n j i v o n a g r a u j u . A l i to oset vie pretee, tako da subjekat k o j i o s e a i e z a v a iza s e n z a c i j e , u t o l i k o t a j t i p p o s t a j e n e p r i j a t n i j i . O n s e r a z v i j a ili u g r u b o g a s l a d o s t r a s n i k a ili u b e s k r u p u l o z n o g a , r a f i n o v a n o g a e s t e t u . K o l i ko mu tada objekat postaje neizbean, toliko se o b j e k t u k a o n e e m u to p o s t o j i u s e b i i s o b o m o d u zima vrednost. Nad n j i m se zloinaki vri nasilje i isceivanje t i m e to se uopte j o u p o t r e b l j a v a samo k a o p o v o d z a oset. S a v e z i v a n j e m z a o b j e k a t t e r a s e u krajnost. A l i t i m e se i n e s v e s n o iz k o m p e n z a t o r ske uloge goni u otvorenu opoziciju. P r e svega, poti snute intuicije p r i b a v l j u j u sebi vanost u obliku p r o jekcija na objekat. Nastaju najneobinije pretpostav ke: ako je re o nekom seksualnom objektu, onda l j u b o m o r n e fantazije igraju veliku ulogu, a isto tako i s t a n j a p l a n j e . U t e i m s l u a j e v i m a r a z v i j a j u se fobije svake vrste, a naroito simptomi prinudnosti. 397

Patoloki sadraji d o b i v a j u karakter irealnosti, i e sto su m o r a l n o i religiozno obojeni. Cesto se razvija cepidlaka rabulistika, smenoskrupulozna moralnost i primitivna, p r a z n o v e m a i magijska religioznost, k o j a se vraa na apstruzne verske obrede. S v e o v e stvari v o d e p o r e k l o iz potisnutih, m a n j e diferencira nih funkcija, koje u takvim sluajevima odudaraju od svesti i utoliko se u p a d l j i v i j e p o j a v l j u j u u k o l i k o se ini da se osnivaju na apsurdnijim pretpostavka ma, sasvim u suprotnosti p r e m a s v e s n o m smislu za injenice. Cela kultura oseanja i oseta prikazuje se u o v o j drugoj linosti posunovraena u bolesnu p r i miti vnost; razum je m u d r o v a n j e i cepidlaenje, m o ral je pusto moralisanje i o e v i d n o farisejstvo, r e l i gija je apsurdna praznoverica, m o nasluivanja, taj otmen o v e k o v dar, jeste lino mudrijaenje i d o v i j a n j e , o n j u i v a n j e svakoga ugla, i, m e s t o u irinu, ide u n a j u e prisnosti suvie ljudske siunosti. Specijalni prinudni karakter neurotikih simpto ma predstavlja nesvesnu suprotnost prema svesnoj m o r a l n o j neusiljenosti stava istoga oseta, koji, sa stanovita racionalnoga suda, b e z obzira prihvata o n o to se deava. A k o v e n e p o s t o j a n j e p r e t p o s t a v ki u oseajnoga (osetnoga) tipa nikako ne znai a p s o lutnu bezakonost i neogranienost, ipak kod njega sa svim bitno ograniavanje otpada sudom. Ali racional ni sud predstavlja svesnu prinudu, k o j u racionalni tip sebi na izgled d r a g o v o l j n o n a m e e . O v a prinuda s p o pada osetni tip nesvesnoga. P o v r h toga, vezanost r a cionalnoga tipa za objekat ba zbog egzistencije suda nikada ne znai toliko koliko onaj neuslovljeni odnos k o j i senzitivni tip i m a p r e m a objektu. A k o n j e g o v stav dostie n e n o r m a l n u jednostranost, on je stoga u opasnosti da isto t a k o p o d l e g n e z a h v a t u n e s v e s n o g a kao to s e svesno pridrava objekta. A k o j e v e p o stao neurotian, o n d a s e p r e m a n j e m u m n o g o tee m o e postupati, jer se funkcije k o j i m a se lekar o b r a a n a l a z e u r e l a t i v n o n e d i f e r e n c i r a n u s t a n j u i z a t o s u m a l o ili n i m a l o p o u z d a n e . V i e p u t a t r e b a s e latiti afekti v n i h sredstava presi je da mu o v e k neto uini svesnim. 398

h)

Intuicija

Intuicija kao funkcija nesvesnog opaanja u p r a v lja se u ekstravertnom stavu sasvim na spoljanje objekte. Poto je intuicija u g l a v n o m nesvestan p r o ces, to se i n j e n a sutina v e o m a teko m o e svesno shvatiti. U svesti intuitivnu f u n k c i j u z a m e n j u j e i z vestan stav oekivanja, gledanje i zagledan je, pri e m u svagda tek naknadni rezultat m o e pokazati koliko se zagledalo i koliko se stvarno videlo na o b j e k t u . K a o to i oset, ako i m a prvenstvo, n i j e samo reaktivan proces, koji dalje nema znaaja za objekat, nego, naprotiv, n e k a actio, k o j a objekat zahvata i uobliava ga, tako i intuicija nije samo opaanje, i sto gledanje, nego aktivan, stvaralaki proces koji isto toliko unosi u objekat koliko iz njega izvlai. K a o to nesvesno izvlai n e p o s r e d n u saznaju, tako on stvara i nesvesno dejstvo u objektu. Intuicija p o s r e d u j e s v a k a k o d a s e n a j p r e s t e k n u s a m o s h k e ili opaanja veza i odnosa, koji se posredstvom drugih f u n k c i j a i h n i k a k o ili s a m o v e o m a z a o b i l a z n i m p u t o v i m a m o g u postii. O v e slike i m a j u vrednost o d r e enih saznanja, k o j a presudno utiu na delanje, u k o liko glavna vanost pripada intuiciji. U o v o m e slu aju psihiko prilagoivanje osniva se gotovo samo na intuicijama. Miljenje, oseanje i oset su relativ n o potisnuti, pri e m u j e najvie p o g o e n oset, j e r j e k a o svesna ulna funkcija najvea smetnja intuiciji. Oset isto, n e p r e d u b e e n o , n a i v n o g l e d a n j e o m e t a nametljivim ulnim nadraajima, koji pogled uprav l j a j u na fizike povrine, dakle ba na stvari iza k o j i h i n t u i c i j a tei d a d o e . K a k o s e i n t u i c i j a u e k s t r a v e r t n o m e stavu, preteno upravlja na objekat, ona se zapravo v e o m a pribliuje osetu, j e r stav o e k i v a n j a p r e m a spoljanjim o b j e k t i m a m o e s e sluiti g o t o v o isto tako v e l i k o m v e r o v a t n o o m oseta. A l i da bi se intuicija m o g l a provesti, m o r a oset u velikoj meri da se ugui. P o d osetom r a z u m e v a m u o v o m slu aju prosti i neposredni ulni oset k a o vrsto ocrtanu 399

fizioloku i psihiku injenicu. To se naime m o r a unapred izrino utvrditi, jer, ako intuitivnoga pitam prema e m u se orijentie, on e mi govoriti o stvari ma k o j e u dlaku lie na ulne osete. Vie puta p o s l u ie se i izrazom oset ih oseaj. On stvarno ima o s e t e , ali s e n e u p r a v l j a p r e m a s a m i m o s e t i m a , n e g o su mu oni samo uporine take za posmatraj. Oni su izabrani p o m o u nesvesnog pretpostavljanja. Ne p o stie g l a v n u v r e d n o s t f i z i o l o k i n a j j a i o s e t , n e g o neki drugi, koji se nesvesnim stavom intuitivnoga znatno uveava u svojoj vrednosti. Time on e v e n tualno postie g l a v n u vrednost, i svesti intuitivnoga ini se k a o da je on ist oset. A l i on to stvarno nije. K a o to oset u ekstravertnome stavu tei da z a d o b i j e najjau injeninost, j e r se samo time stvara izgled p u n a ivota, tako intuicija tei za d o h v a t a n j e m n a j v e i h mogunosti, j e r s e p o s m a t r a n j e m m o g u n o s t i nasluivanje n a j v i e z a d o v o l j a v a . I n t u i c i j a tei za otkrivanjem mogunosti u o b j e k t i v n o datome, stoga je ona kao samo prireena funkcija (naime ako joj ne pripada prvenstvo) i p o m o n o sredstvo, k o j e auto matski dela ako nikakva druga funkcija ne m o e otkriti izlaz iz s v u g d e z a t v o r e n e situacije. A k o i n t u i cija ima prvenstvo, onda se sve obine ivotne situa cije ine kao da su zatvoreni prostori k o j e intuicija i m a da otvori. O n a p o s t o j a n o trai izlaze i n o v e m o gunosti spoljanjega ivota. Intuitivnom stavu s v a ka ivotna situacija postaje u n a j k r a e m r o k u t a m nica, teak o k o v koji goni na traenje reenja. O b j e k ti kao da s vremena na v r e m e imaju gotovo preteranu vrednost, naime onda kad imaju da slue ba n e k o m reenju, n e k o m osloboenju, nalaenju neke n o v e m o g u n o s t i . T e k to s u i s p u n i l i s v o j u d u n o s t k a o s t e p e n ili m o s t , o n i p r i v i d n o n e m a j u v i e n i k a k v e vrednosti i o d b a c u j u se kao dosadan privesak. Jedna injenica vai samo utoliko ukoliko otvara nove m o gunosti k o j e je prevazilaze, i jedinku oslobaaju nje. Nove mogunosti su prinudni motivi kojih se intui cija ne m o e osloboditi i kojima ona sve drugo rtvuje.

400

i)

Ekstravertni

intuitivni

tip

G d e intuicija prevlauje, tu nastaje psihologija osobite vrste, i ona se m o r a poznati. K a k o se intui cija orijentie prema objektu, m o e se primetiti jaka z a v i s n o s t o d s p o l j a n j i h s i t u a c i j a , ali j e n a i n z a v i snosti sasvim razlian od zavisnosti senzitivnoga (osetnog) tipa. Intuitivan tip nikada se ne nalazi o n d e g d e se m o g u nai optepriznate stvarne vrednosti, n e g o u v e k o n d e g d e postoje mogunosti. On ima fin n j u h za o n o to klija i o b e a v a budunost. Nikada se on ne nalazi u stabilnim, o d a v n o p o s t o j e i m i v a l j a no zasnovanim odnosima koji i m a j u optepriznatu, ali o g r a n i e n u v r e d n o s t . K a k o s e u v e k n a h o d i n a putu ka n o v i m mogunostima, on preti da e se z a g u i t i u s t a b i l n i m o d n o s i m a . O n , istina, s h v a t a n o v e objekte i putove s velikom intenzivnou i ponekad s izvanrednim entuzijazmom, da bi ih se bez pijeteta i prividno bez seanja hladnokrvno odrekao im je utvren njihov obim pa mu dalje ne doputaju da nasluuje onakav njihov znatan razvitak. D o k l e g o d postoji neka mogunost, intuitivni tip vezan je za n j u sudbinskom moi. ini se kao da se c e o njegov ivot raa u n o v o j situaciji. I m a se utisak, i on ga s a m ima, k a o da je b a sad postigao definitivni o b r t u s v o m ivotu, i k a o da otada nita d r u g o v i e ne m o e m i s l i t i niti ita d r u g o o s e a t i . a k i k a d b i t o s v e b i l o ma k a k o p a m e t n o i celishodno, nita ga n e e zadrati od toga da j e d n o g a dana istu situaciju k o j a mu se inila kao o s l o b o e n j e i spasenje posmatra kao tamnicu i da se p r e m a n j o j k a o t a k v o j i ponaa. Ni r a z u m n i o s e a n j e n e m o g u g a zastraiti ili z a d r a t i od neke n o v e mogunosti, ak i kad bi ona prema okolnostima bila u protivrenostima s n j e g o v i m d o sadanjim uverenjima. Miljenje i oseanje, neizb e n e k o m p o n e n t e uveren ja, jesu k o d n j e g a m a n j e diferencirane funkcije, koje nemaju nikakvu presud n u v a n o s t i s t o g a snazi i n t u i c i j e n e m o g u s u p r o t s t a viti nikakav trajan otpor. Pa ipak su samo o v e f u n k cije kadre da uspeno kompenzuju prvenstvo intuici26 Jung, Odabrana dela, V

401

j e t i m e t o i n t u i t i v n o m t i p u d a j u sud, k o j i m u k a o tipu sasvim nedostaje. Moralnost intuitivnoga tipa nije ni intelektualna ni oseajna, nego on ima svoj sopstveni moral, naime vernost prema svome shvata nju i dragovoljno podvrgavanje moi toga morala. Osvrtanje na napredak okoline slabo je. Njeno fizi ko zdravlje tohcno je valjan argumenat kao i n j e g o v o vlastito. Isto tako o n i m a m a l o p o t o v a n j a z a u v e renja i ivotne navike svoje okoline, tako da ga esto smatraju za nemoralna i bezobzirna pustolova. K a k o se n j e g o v a intuicija zanima spoljanjim objektima i n j u h o m iznalazi spoljanje mogunosti, on se rado predaje pozivima gde svoje sposobnosti m o e u n a j v e o j m e r i svestrano razviti. M n o g i trgovci, p r e d u zetnici, spekulanti, agenti, politiari itd. pripadaju o v o m e tipu. Jo vie no k o d mukaraca ini se da se ovaj tip p o j a v l j u j e k o d ena. U o v o m e p o s l e d n j e m sluaju intuitivna sposobnost otkriva se daleko manje u p o zivu negoli, naprotiv, u drutvu. Takve ene u m e ju da se koriste svima socijalnim mogunostima, da sklapaju drutvene veze, da pronalaze mukarce od vrednosti, da bi zbog neke n o v e mogunosti p o n o v o sve napustile. Otprve je razumljivo da je takav tip ne samo kao narodni privrednik nego i kao unapreiva kul ture neobino znaajan. A k o je valjan, t j . ne suvie samoivo nastrojen, on m o e da stekne neobine za s l u g e k a o i n i c i j a t o r ili b a r k a o u n a p r e i v a s v i h p o etaka. On je prirodan branilac svih minoriteta koji obeavaju budunost. Poto on, ako je m a n j e p o deen prema stvarima negoli prema ljudima, naslu u j e u n j i m a izvesne sposobnosti i korisnosti, m o e da pravi i ljude. Niko kao on nema sposobnosti da ohrabri svoje blinje i da ih oduevi za neku n o v u stvar, iako e ih v e prekosutra opet ostaviti. Sto je n j e g o v a intuicija jaa, to se i n j e g o v subjekat vie stapa s a v i e n o m m o g u n o u . O n j e oivljuje, i z n o si je o i g l e d n o i s u b e d l j i v o m t o p l o t o m , tako rei je ovaplouje. To nije nikakvo glumatvo, nego sudbina. 402

O v a j stav i m a svoje velike opasnosti, j e r intui tivni tip suvie lako rasejava svoj ivot time to o i v l j u j e l j u d e i s t v a r i , i iri o k o s e b e o b i l j e i v o t a , ali n j i m e ne ivi on, nego drugi. K a d bi on m o g a o da se zadri na stvarima, pripadali bi mu p l o d o v i n j e g o v a r a d a , ali o n i s u v i e b r z o m o r a d a t r i z a n o v o m m o g u n o u i da ostavlja svoja tek posejana polja, k o j a e d r u g i eti. N a z a v r e t k u , o n o d l a z i p r a z a n . A l i ako intuitivni pusti da stvar dotle doe, o n d a mu i njegovo nesvesno postaje protivnik. Nesvesno intui tivnoga tipa i m a izvesnu slinost s nesvesnim o s e t n o g a tipa. M i l j e n j e i oseanje su relativno p o t i snuti i obrazuju u n e s v e s n o m infantilno-arhaine m i sli i o s e a n j a , k o j i s e m o g u d a u p o r e d e s o n i m a s u p r o t n o g a tipa. Oni se p o j a v l j u j u takoe u obliku intenzivnih p r o j e k c i j a i isto t a k o su apsurdni k a o misli i oseanja osetnoga tipa, s a m o im, kao to se m e n i ini, nedostaje mistiki karakter, oni se o d n o s e najvie na k o n k r e t n e , quasi realne stvari, k a o to su seksualna, finansijska i druga nasluivanja, na p r i m e r nanjuivanje bolesti. Cini se da ova razlinost v o d i p o r e k l o od potisnutih realnih oseta. O v i p o s l e d n j i o t k r i v a j u s e o b i n o n a t a j n a i n to s e i n t u i t i v n i t i p i z n e n a d a p r i l e p i z a v e o m a n e p r i k l a d n u e n u ili, u s u p r o t n o m s l u a j u , za n e p r i k l a d n a m u k a r c a , i to z a t o to s u t a l i c a d o d i r n u l a a r h a i n u s e n z i t i v n u s f e ru. Iz toga proizlazi neka nesvesna prinudna v e z a nost za kakav objekat, najee bez ikakva izgleda na uspeh. Takav sluaj je ve simptom prinudnosti, koji je i za ovaj tip sasvim karakteristian. On polae p r a v o na slinu s l o b o d u i nevezanost k a o i senzitivni tip, jer svoja reavanja ne p o d v r g a v a nikakvim r a cionalnim sudovima, n e g o samo opaanju sluajnih mogunosti. On se ogranienja oslobaa r a z u m o m i stoga u neurozi podlee n e s v e s n o m pritisku, m u d r o vanju, d o v i j a n j u i prinudnoj vezanosti za senzaciju o b j e k t a . U s v e s t i on o b d e l a v a o s e t i o s e a n i o b j e k a t sa suverenom nadmonou i bezobzirnou. To ne znai da on m o d a misli da je bezobziran i n a d m o a n ; on objekat koji svako moe da vidi prosto ne vidi i prelazi preko njega, kao i senzitivni tip; samo, ovaj
26*

403

poslednji ne vidi duu objekta. Za to se objekat d o c n i j e o s v e u j e , i to u o b l i k u h i p o h o n d r i n i h p r i n u d n i h ideja, fobija i svih m o g u n i h apsurdnih oseta tela.

j)

Kratak

pregled

iracionalnih

tipova

O b a d o v d e o p i s a n a t i p a o z n a a v a m k a o iracio nalne i z v e o b j a n j e n o g a r a z l o g a t o o n i s v o j e t v o renje i delanje ne osnivaju na racionalnim sudovima, nego na apsolutnoj jaini opaanja. Njihovo opaa n j e o d n o s i s e n a o n o to s e s a m o d e a v a i to s e n e podvrgava nikakvom izboru sudom. U o v o m e pogle du oba poslednja tipa imaju znatnu nadmonost nad o b a p r v a , r a c i o n a l n a t i p a . O n o to s e o b j e k t i v n o d e ava jeste zakonito i sluajno. Ukoliko je zakonito, ono je pristupano razumu, a ukoliko je sluajno, ono je razumu nepristupano. M o g l o bi se rei i o b r n u t o , d a m i n a o n o m to s e d e a v a o b e l e a v a m o kao zakonito o n o to se n a e m r a z u m u tako p o j a v l j u je, a kao sluajno ono u e m u ne m o e m o da otkri j e m o nikakvu zakonitost. Postulat universalne z a k o n i t o s t i o s t a j e p o s t u l a t s a m o n a e g a r a z u m a , ali n i k a ko nije postulat naih funkcija opaanja. K a k o se ni na koji nain ne zasnivaju na principu razuma i n j e g o v a postulata, o n e su po s v o j o j sutini iracionalne. S t o g a ja i t i p o v e o p a a n j a po n j i h o v o j sutini o b e l e avam kao iracionalne. Ali bi bilo sasvim nepravilno da moda o v e tipove shvatamo kao nerazumne zato to sud stavljaju ispod opaanja. Oni su s a m o u v e l i k o j m e r i empirijski; z a s n i v a j u s e s a m o n a i s k u s t v u , ak u tolikoj meri da njihov sud ne m o e najee da ide u p o r e d o s n j i h o v i m iskustvom. Ali, i p o r e d toga, postoje funkcije suenja, samo o n e velikim d e l o m svoj ivot ive nesvesno. Ukoliko se nesvesno i pored svojega odvajanja od svesnoga subjekta ipak n e p r e s t a n o p o j a v l j u j e , u t o l i k o se i u i v o t u i r a c i o n a l nih tipova otkrivaju upadljivi sudovi i upadljivi akti odluivanja u obliku prividnoga mudrovanja, hladno ga nadrirasuivanja i prividno smiljenog izbora lica i s i t u a c i j e . O v e c r t e i m a j u i n f a n t i l n o ili i p r i m i t i v n o 404

obeleje; ponekad su upadljivo naivne, ponekad i bezobzirne, otre i nasilne. Racionalno nastrojenome m o g l o b i s e l a k o initi k a o d a s u o v i l j u d i p o s v o m e p r a v o m e karakteru racionalistini i puni namera u r a v o m smislu. A l i taj sud vaio bi samo za n j i h o v o nesvesno, a nikako za n j i h o v u svesnu psihologiju, koja je sasvim podeena prema opaanju te je zbog s v o j e iracionalne sutine sasvim neshvatljiva r a c i o nalnom sudu. N e k o m ko je racionalno nastrojen m o e s e n a p o s l e t k u initi k a o d a t a k v o n a g o m i l a v a n j e s l u ajnosti uopte ne zasluuje ime psihologija. Ira cionalni p o p r a v l j a taj prezirni sud utiskom k o j i u n j e m u ostavlja racionalni: on ovoga gleda kao neto to je samo upola ivo i ija se jedina svrha ivota sastoji u t o m e da na sve ivo baca o k o v e razuma i da m u s u d o v i m a s t e e v r a t . T o su, r a z u m e s e , p o s l e d n j e k r a j n o s t i , ali s e o n e p o j a v l j u j u . S u d r a c i o n a l n o g a lako bi m o g a o iracionalnoga predstaviti kao racio nalna o v e k a slabije k a k v o e , ako ga, naime, shvati i z o n o g a t o m u s e d e a v a . N j e m u se, n a i m e , n e d e a v a o n o to j e s l u a j n o u t o m e j e o n m a j s t o r n e g o racionalni sud i racionalna n a m e r a jesu stvari k o j e g a snalaze. T o j e racionalnu o v e k u j e d v a shvat ljiva injenica, i njena neizmiljivost jednaka je samo jo uenju iracionalnoga koji je otkrio nekoga koji racionalne ideje stavlja vie negoli ivo i stvarno d e avanje. Neto takvo ini mu se j e d v a verovatno. R e d o v n o j e beznadeno hteti m u uopte neto n a e l no predlagati u tome pravcu, jer je n j e m u racionalno o b a v e t a v a n j e isto t a k o n e p o z n a t o i a k n e p r i j a t n o k a o to bi se r a c i o n a l n o m inilo neizmiljivo da s k l o pi ugovor bez uzajamne izjave i obaveze. Ova taka vodi me problemu psihike veze m e u predstavnicima razlinih tipova. Psihika veza o z n a ava se u n o v o j psihijatriji, naslanjajui se na jezik francuske kole hipnotista, k a o raport. Raport se s a s t o j i u p r v o m e r e d u u oseanju postojee saglasnosti, i p o r e d p r i z n a t e r a z l i n o s t i . a k i p r i z n a n j e p o stojeih razlinosti jeste, ukoliko je o n o samo z a j e d niko, v e raport, oseanje saglasnosti. A k o o v o o s e 405

anje, kad se ukae sluaj, u veoj meri uinimo s v e snim, onda otkrivamo da ono nije samo oseanje ija s e p r i r o d a n e m o e d a l j e analisati, n e g o u isti m a h i u v i a j ili s a d r a j s a z n a n j a k o j i t a k u s a g l a s n o s t i predstavlja u mislenom obliku. O v o racionalno p r e d stavljanje vai samo za racionalnoga, a nikako za i r a cionalnoga, jer se njegov raport ne osniva ni n a j m a n j e na sudu, n e g o na paralelitetu o n o g a to se d e a va, ivoga deavanja uopte. N j e g o v o oseanje sagla s n o s t i j e s t e z a j e d n i k o o p a a n j e n e k e s e n z a c i j e ili intuicije. Racionalni bi rekao da se raport s iracio nalnim osniva na istoj sluajnosti. A k o se objektivne situacije sluajno podudaraju, onda se ostvaruje n e t o k a o l j u d s k a v e z a , ali n i k o n e z n a k o l i k u v a n o s t i m a t a v e z a ili k o l i k o e t r a j a t i . R a c i o n a l n o m e s t o dolazi u p r a v o neprijatna misao da veza traje tano dotle dok spoljanje okolnosti sluajno pokazuju n e k u zajedninost. T o s e n j e m u n e ini k a o naroito ljudska stvar, d o k iracionalni ba u t o m e nalazi n a r o ito lepu ljudskost. Rezultat je to da jedan posmatra drugoga kao bezvezna, kao oveka u koga se ne moe p o u z d a t i , i s k o j i m s e n i k a d a n e m o e p r a v i l n o izii na k r a j . Do takva rezultata dolazi o v e k svakako samo ako svesno pokuava da poloi raun o nainu saobraanja s okolinom. K a k o takva psiholoka savesnost n i j e suvie uobiajena, esto proizlazi da se i p o r e d apsolutne razlinosti stanovita ostvaruje neka vrsta raporta, i to na o v a j nain. J e d a n s p r e u t n o m p r o j e k c i j o m pretpostavlja da drugi u bitnim takama i m a isto m i l j e n j e , a d r u g i sluti ili osea o b j e k t i v n u z a j e d n i n o s t , ali p r v i o n j o j n e m a n i k a k v e s v e s n e slutnje, te e o d m a h osporiti n j e n o postojanje, isto o n a k o k a o to d r u g o m n i k a d a n e e p a s t i n a p a m e t da bi trebalo da se njegova veza osniva na zajedni k o m e miljenju. Takav raport je najei: on se osni va na projekciji koja docnije postaje izvor nespora zuma. Psihika veza u ekstravertnome stavu u v e k se regulie prema objektivnim iniocima, prema spolja n j i m uslovima. O n o to je n e k o u s v o m unutranjem biu n e m a nikada presudan znaaj. Za nau sadanju kulturu ekstravertni stav je u naelu m e r o d a v a n za

406

p r o b l e m l j u d s k e v e z e ; r a z u m e se, r a s p r a v l j a se i o i n t r o v e r t n o m e p r i n c i p u , ali o n v a i k a o i z u z e t a k i poziva se na toleranciju okolnoga sveta.

III.

INTROVERTNI

TIP

1. OPSTI S T A V SVESTI

K a o to s a m v e u o d e l j k u I , 1 o v o g a p o g l a v l j a izloio, introvertni tip razlikuje se od ekstravertnoga u t o m e to s e o n n e o r i j e n t i e , k a o o v a j d r u g i , p r e teno na objektu i na objektivno datome, nego na subjektivnim iniocima. U p o m e n u t o m odeljku pod I naveo sam da se introvertnome izmeu opaanja o b jekta i n j e g o v a vlastita delanja uvlai n j e g o v o s u bjektivno shvatanje, koje spreava da delanje dobije karakter koji odgovara objektivno datom. To je, r a z u m e se, s p e c i j a l a n s l u a j k o j i j e n a v e d e n s a m o r a d i primera i koji treba da poslui samo o e v i d n o m p r e d stavljanju. O v d e , samo se po sebi razume, m o r a m o potraiti opti ja formulisanja. Introvertna svest vidi, dodue, spoljanje uslove, ali o d a b i r a s u b j e k t i v n u d e t e r m i n a n t u k a o p r e s u d n u . Stoga se ovaj tip upravlja p r e m a o n o m e iniocu o p a anja i saznanja koji predstavlja subjektivnu dispo ziciju za p r i m a n j e u l n o g a nadraaja. D v a lica, na p r i m e r , g l e d a j u isti o b j e k a t , ali g a n i k a d a n e v i d e tako da bi o b e na taj nain d o b i v e n e slike bile istovetne. Bez obzira na razlinu otrinu ulnih organa i na linu jednainu, postoje esto dubokosene razlike u nainu i m e r i psihike asimilacije p e r c e p c i o n e slike. D o k se ekstravertni tip svagda preteno poziva na o n o to m u d o l a z i o d o b j e k t a , i n t r o v e r t n i s e p r e t e n o o s l a n j a n a o n o to s p o l j a n j i u t i s a k u s u b j e k t u p r i v o di ka konstelaciji. TJ p o j e d i n o m sluaju j e d n e a p e r c e p c i j e m o e , r a z u m e se, r a z l i k a d a b u d e v e o m a d e l i k a t n a , ali u c e l i n i p s i h o l o k o g a g a z d i n s t v a o n a se o t k r i v a u n a j v e o j m e r i , i to u o b l i k u ograde koju ini Ja. D a o d m a h k a e m u n a p r e d : o n o s h v a t a n j e k o j e b i 407

s Vajningerom ( W e i n i n g e r ) o v a j s t a v h t e l o da o b e l e i k a o f i l a u t i k i ili, p o m o m e m i l j e n j u , k a o a u t o e r o t i k i ili e g o c e n t r i k i ili s u b j e k t i v i s t i k i ili e g o i s t i k i , j a smatram kao shvatanje koje skree s pravoga puta i oduzima vrednost. Ono odgovara predrasudi ekstra v e r t n o g a s t a v a p r e m a sutini i n t r o v e r t a . N e s m e s e n i k a d a z a b o r a v i t i ali e k s t r a v e r t n o s h v a t a n j e z a b o ravlja to suvie lako da je s v a k o opaanje i sazna vanje ne samo objektivno nego i subjektivno uslovijeno. Svet nije samo onakav k a k a v je po sebi nego i onakav kakav mi se p o j a v l j u j e . Stavie, u osnovi uzev, mi n e m a m o nikakva merila za ocenjivanje onoga s v e ta koji subjekat ne bi m o g a o asimilovati. K a d bi se prevideo subjektivni inilac, to bi znailo poricati veliku s u m n j u u apsolutnu mogunost saznanja. T i m e bi se dolo na put onoga praznoga i bljutavoga p o z i tivizma koji je naruio prekretnicu naega veka, a time i u onu intelektualnu neskromnost k o j a je p r e t hodnik oseaj ne grubosti i neke ne samo tupe nego i nadute nasilnosti. P r e c e n j i v a n j e m o b j e k t i v n e m o i saznanja potiskujemo znaaj subjektivnoga inioca, z n a a j b a s u b j e k t a . A l i ta j e s u b j e k a t ? S u b j e k a t j e ovek, mi smo subjekat. Nezdravo je zaboravljati da saznanje ima subjekat, i da uopte n e m a nikakva saznanja i da stoga i n e m a za nas n i k a k v a sveta g d e n i k o n e k a e : J a s a z n a j e m , ali t i m e i s k a z u j e s u b j e k t i v n o o g r a n i a v a n j e svega saznanja. Isto vai za sve psihike funkcije: one imaju jedan subjekat koji je neizbean kao i objekat. Karakteristino je za nae sadanje ekstravertno procenjivanje da re s u b j e k t i v a n p o n e k a d z v u i g o t o v o k a o p o k u d a , ali s v a k a k o kao isto subjektivan znai opasno oruje, o d r e eno da pogodi onoga koji nije potpuno uveren u n e u s l o v l j e n u n a d m o n o s t o b j e k t a . Stoga m o r a m o biti n a i s t o s t i m ta se m i s l i i z r a z o m s u b j e k t i v a n u o v o m e ispitivanju. K a o subjektivni inilac oznaavam o n u p s i h o l o k u a k c i j u ili r e a k c i j u k o j a s e s a d e l o v a n j e m i uticaj em o b j e k t a stapa u n o v o psihiko i n j e niko stanje. Ukoliko subjektivni inilac od najstari jih v r e m e n a i k o d svih n a r o d a na svetu ostaje u v e o m a velikoj meri istovetan sa samim s o b o m 408

t i m e to s u e l e m e n t a r n a o p a a n j a i s a z n a n j a t a k o r e i s v a g d e i u s v a v r e m e n a ista u t o l i k o je on i s t o t a k o vrsto zasnovan realitet kao i spoljanji objekat. K a d stvar ne bi tako stajala, o n d a se nikako i ne bi m o g l o govoriti o n e k o j trajnoj i u bitnosti istoj i postojanoj stvarnosti, i s p o r a z u m e v a n je s p r e d a n j i m a b i l o bi n e m o g u n a stvar. Utoliko je, stoga, subjektivni i nilac neto isto tako n e u m i t n o dato k a o i r a s p r o s t r tost m o r a i p o l u p r e n i k Z e m l j e . Utoliko i subjektivni inilac polae pravo na sve dostojanstvo j e d n e k o l i ine k o j a o d r e u j e svet i k o j a se nikada i n i g d e ne m o e iskljuiti iz rauna. On je drugi svetski zakon, i ko se na n j e m u zasniva, zasniva se na istoj tolikoj sigurnosti, na istom t o l i k o m t r a j a n j u i v a e n j u , k a o i o n a j k o j i s e p o z i v a n a o b j e k a t . A l i k a o to o b j e k a t i o b j e k t i v n o d a t o n i k a k o n e o s t a j u u v e k isti, j e r s u podvrgnuti ne samo tronosti n e g o i sluajnosti, tako i subjektivni inilac podlee promenljivosti i indivi dualnoj sluajnosti. A time je i n j e g o v a v r e d n o s t samo relativna. P r e k o m e r n i razvitak introvertnoga stanovita u svesti ne vodi, naime, ka b o l j o j i p r i hvatljivijoj primeni subjektivnoga inioca, nego ka v e t a k o m subjektivisanju svesti, k o m e s e n e m o e utedeti zamerka da je isto subjektivno. Z b o g toga nastaje suprotnost p r e m a d e s u b j e k t i v i s a n j u svesti u n e k o m p r e t e r a n o m ekstravertnom stavu, k o j i zaslu u j e Vajningerovu o z n a k u m i s a u t i a n . B u d u i d a se introvertni stav oslanja na opti, v e o m a realan i apsolutno neizbean uslov psiholokoga prilagoiva nja, to su izrazi k a o filautian, e g o c e n t r i a n i slini vie n e u m e s n i i za osudu, j e r izazivaju p r e d r a s u d u d a j e s v a k a d r e s a m o o d r a g o m Ja. N i t a n e b i bilo tako naopako kao takva pretpostavka. Ali na nju o v e k esto nailazi ako ispituje s u d o v e e k s t r a v e r t n o ga o introvertnome. O v u zabludu zaelo nikako ne bih eleo da pripiem pojedinome ekstravertnome, nego pre da je stavim na raun danas optevaeega ekstravertnoga shvatanja koje se ne ograniava na ekstravertni tip, n e g o ga, p r o t i v n j e g a samoga, u istoj meri zastupa i drugi. Poslednjega ak s p r a v o m p o g a 409

a zamerka da je neveran svom vlastitom postupku, d o k se p r v o m e bar to ne m o e zameriti. Introvertni stav upravlja se u n o r m a l n o m slu aju prema psiholokoj strukturi k o j a je u naelu data nasledstvom, i ta struktura je subjektu i m a n e n t n a koliina. A l i o n a s e n i k a k o n e s m e staviti k a o p r o s t o i s t o v e t n a s a s u b j e k t o v i m Ja, to b i s e m o g l o dogoditi zbog gore pomenutih oznaka, nego je ona psiholoka struktura subjektova pre svakoga razvitka j e d n o g a Ja. S u b j e k a t , k o j i j e z a p r a v o o s n o v a , u p r a v o S o p s t v e n o s t (das S e l b s t ) , j e s t e m n o g o o b i m n i j e n e g o l i Ja time to p r v o o b u h v a t a i nesvesno, d o k je d r u g o u b i t n o s t i s r e d i t e s v e s t i . K a d bi Ja b i l o i s t o v e t n o sa Sopstvenou, onda bi bilo neshvatljivo kako se u snovima m o e m o pojavljivati ponekad u sasvim d r u gima oblicima i znaenjima. Svakako je za introvert n o g a k a r a k t e r i s t i n a o s o b e n o s t t o to o n , s l e d u j u i isto tako vlastitoj sklonosti k a o i optoj predrasudi, s v o j e Ja z a m e n j u j e S o p s t v e n o u , i s v o j e Ja p o d i e do subjekta psiholokoga procesa, ime vri ba ono ranije p o m e n u t o , b o l e s n o s u b j e k t i v i s a n j e svesti, k o j e ga o t u u j e od objekta. Psiholoka struktura je isto o n o to j e Semon ( S e m o n ) o b e l e i o k a o m n e m u , a j a k a o kolektivno nesvesno. I n d i v i d u a l n a S o p s t v e n o s t je d e o ili i s e a k ili p r e d s t a v n i k j e d n o g a s v u g d e , u s v i m a ivim biima postojeega i shodno tome stupnjevi toga naina psiholoka proticanja, koji je u svakome b i u p o n o v o u r o e n . O d d a v n i n a u r o e n i nain delanja o b e l e a v a se k a o i n s t i n k t , a za n a i n p s i h i k o g a dohvatanja objekta predloio sam da se obeleava k a o arhetip. S t a s e r a z u m e v a p o d i n s t i n k t o m , m o g u zaelo pretpostaviti da je svima poznato. Drukije stvar stoji s arhetipovima. P o d t i m r a z u m e v a m isto t o s a m r a n i j e , o s l a n j a j u i se na Jakoba Burkharta (Jakob Burckhardt), obeleio kao praiskonsku sliku i opisao u d e v e t o m p o g l a v l j u o v o g a dela. M o r a m i taocu da ukazem na to poglavlje, a naroito na lanak o slici. Arhetip je simbolina formula, koja svagde stupa u f u n k c i j u ili o n d e g d e j o n e m a n i k a k v i h s v e s n i h p o j m o v a , ili g d e t a k v i i z u n u t r a n j i h i l i s p o l j a 410

njih razloga uopte nisu moguni. Sadraji kolektiv n o g a nesvesnoga zastupljeni su u svesti k a o izrazite sklonosti i shvatanja. Jedinka ih r e d o v n o shvata kao o b j e k t o m uslovljene to je, u osnovi uzev, p o g r e no j e r oni proizlaze iz n e s v e s n e strukture psihe i samo ih izaziva uticaj objekta. O v e subjektivne sklo nosti i shvatanja jai su n e g o uticaj objekta, n j i h o v a p s i h i k a vredaiost j e v i a , t a k o d a s e o n i s u p e r p o n u j u s v i m a utiscima. K a o to se i n t r o v e r t n o m ini n e s h v a t ljivo da objekat svagda ima da bude presudan, tako ekstravertnome ostaje zagonetka kako to da subjek tivno stanovite treba da b u d e n a d m o n i j e nego o b jektivna situacija. On neizbeno dolazi do nasluivan j a d a j e i n t r o v e r t n i i l i u o b r a e n e g o i s t ili d o k t r i n a ran zanesenjak. P o n o v o bi doao na hipotezu da introvertni stoji p o d uticajem nekoga nepoznatoga kompleksa moi. O v u predrasudu introvertni n e s u m n j i v o p r e d u s r e e t i m e to n j e g o v o d r e e n i i v e o m a uoptavalaki nain izraavanja, koji prividno svako drugo miljenje unapred iskljuuje, ide naruku ekstravertnoj predrasudi. P o v r h toga v e bi sama o d l u nost i upornost subjektivnoga suda, k o j i je s v e m u objektivno datom a priori nadreen, bile dovoljne da izazovu utisak j a k e egocentrinosti. Protiv o v e p r e d rasude introvertnome veinom nedostaje pravilni a r g u m e n a t : o n , n a i m e , n e z n a z a n e s v e s n e , ali s a s v i m optevaee pretpostavke svojega subjektivnoga suda ili s v o j i h s u b j e k t i v n i h o p a a n j a . S h o d n o s t i l u v r e m e na, on traga izvan s v o j e svesti, a ne iza n j e . A k o je a k m a l o neurotian, o n d a t o znai vie ili m a n j e p o t p u n o nesvestan identitet o n o g a to z o v e m o Ja sa Sopstvenou, ime se Sopstvenost u s v o m e znaaju o b a r a na nulu, a Ja b e z m e r n o raste. N e s u m n j i v o , za uobliavanje sveta presudna m o subjektivnoga i n i o c a u t i s k u je se t a d a u Ja, i t i m e se i z a z i v a p r e t e rano polaganje prava na m o i upravo glupava e g o centrinost. Svaka psihologija koja bie o v e k o v o svodi na nesvesni nagon ka moi roena je iz takve n a s t r o j e n o s t i . M n o g e b e z u k u s n o s t i u Niea, n a p r i mer, d u g u j u s v o j e p o s t o j a n j e subjektivisanju svesti. 411

2. NESVESNI S T A V

N a d m o n i poloaj subjektivnoga inioca u svesti znai smanjivanje vrednosti o b j e k t i v n o m e iniocu. Objekat n e m a onaj znaaj koji bi zapravo trebalo da m u p r i p a d a . K a o to u e k s t r a v e r t n o m e s t a v u i g r a s u vie veliku ulogu, tako u introvertnome stavu ima suvie m a l o da kae. K o l i k o se svest introvertnoga subjektivie i Ja dobiva znaaj koji mu ne pripada, toliko se objektu suprotstavlja pozicija koja se ne m o e zadugo odrati. O b j e k a t je koliina n e s u m n j i v e moi, d o k je Ja neto v e o m a ogranieno i trono. Neto d r u g o bilo bi kad bi Sopstvenost istupila p r e ma objektu. Sopstvenost i svet su komenzurabilne koliine, i stoga n o r m a l a n introvertan stav i m a isto toliko opravdanosti za svoje postojanje i vaenja k o liko i n o r m a l a n ekstravertan stav. A l i a k o je Ja u z e l o na se p r a v o na subjekat, onda prirodno, radi k o m penzacije, nastaje nesvesno pojaanje objektova uticaja. O v a p r o m e n a otkriva se t i m e to, i p o r e d p o nekad upravo bolesna napora da Ja zadobije o b e z b e enu nadmonost, objekat i objektivno dato razvijaju premone uticaje, koji su utoliko nesavladljiviji u k o liko jedinku nesvesno dohvataju i time se neodoljivo n a m e u svesti. Z b o g toga to Ja i m a o s k u d n u v e z u s o b j e k t o m u d n j a za s a v l a i v a n j e m , n a i m e , n i j e nikakvo prilagoivanje nastaje u nesvesnom k o m penzatorska veza s o b j e k t o m , i o n a u svesti pribavlja sebi vanost kao vezanost za objekat koja je neuslovl j e n a i ne s m e se ugui vati. to Ja vie tei da sebi obezbedi sve m o g u n e slobode, nezavisnosti, n e o b a vezanosti i nadmonosti, utoliko vie dospeva u r o p stvo objektivno datog. Sloboda duha vezuje se lancem sramotne, finansijske zavisnosti, bezbrinost delanja doivljuje jedno za drugim bojaljivo klecanje pred javnim miljenjem, moralna nadmonost pada u k a ljugu veza manje vrednosti, zapovedniko uivanje zavrava se b e d n o m enjom da ovek bude voljen. N e s v e s n o se stara u p r v o m e r e d u za v e z u s o b j e k t o m , i to na nain koji je podesan da iz osnova razori ilu ziju m o i i fantaziju n a d m o n o s t i u svesti. O b j e k a t dobija dimenzije koje izazivaju planju, i pored s v e 412

snoga omalovaavanja. Z b o g toga Ja jo jae vri o d v a j a n j e i s a v l a i v a n j e o b j e k t a . N a p o s l e t k u Ja se o k r u u j e p r a v i m s i s t e m o m o b e z b e i v a n j a ( k a o to j e Adler o d l i n o o c r t a o ) , k o j a t e e d a s a u v a j u b a r v a r ljivo miljenje o nadmonosti. A l i time se introvertni s a s v i m o d v a j a o d o b j e k t a i p o t p u n o s e satire, s j e d n e s t r a n e , u m e r a m a za o d b r a n u , a s d r u g e s t r a n e , u besplodnim pokuajima da objektu i m p o n u j e i da uspe. Meutim, ova naprezanja postojano presecaju s i l n i u t i s c i to i h i n t r o v e r t n i d o b i v a o d o b j e k t a . P r o tiv njegove volje objekat mu neprekidno imponuje, on u n j e m u izaziva najneprijatnije i najtrajnije a f e k te i p r o g o n i ga na s v a k o m koraku. N j e m u stalno t r e ba neki golem, unutranji rad da bi se m o g a o o d r a t i . O t u d a j e t i p i a n o b l i k n j e g o v e n e u r o z e psihastenija, b o l e s t k o j a j e o b e l e e n a , s j e d n e s t r a n e , v e l i k o m senzitivnou, a s d r u g e strane v e l i k o m iscrpijivou i hroninom zamorenou. Analiza linoga nesvesnoga daje mnoinu fanta zija moi udruenih sa strahom pred snano o i v l j e n i m objektima, k o j i m a introvertni u stvari i lako p a d a k a o r t v a . I z s t r a h a p r e d o b j e k t o m r a z v i j a se, n a i m e , n a r o i t a s t r a l j i v o s t d a s e b i ili s v o m e m i l j e n j u pribavi vanost, jer on se boji pojaanoga uticaja objektova. B o j i se v e o m a uticajnih afekata u drugih i j e d v a se m o e odbraniti od straha da ne dospe p o d tu uticaj. Objekti, n a i m e , i m a j u za n j e g a strane, m o n e kvalitete, k o j e im on, dodue, ne m o e svesno p o g l e d o m p r o u z r o k o v a t i , ali z a k o j e m i s l i d a i h o p a a svojim nesvesnim. K a k o je njegova svesna veza s o b j e k t o m relativno potisnuta, ona ide kroz nesvesno, g d e je obasipaju kvaliteti nesvesnoga. Ovi kvaliteti u p r v o m e redu jesu infantilno-arhaioni. Z b o g toga n j e gova veza s objektom postaje primitivna i dobiva sve o n e osobitosti k o j e karakteriu primitivnu v e z u s o b j e k t o m . Stvar stoji tada tako kao da objekat p o s e d u j e m a i j s k u silu. S t r a n i , n o v i o b j e k t i i z a z i v a j u s t r a h i n e p o v e r e n j e , kao da kriju nepoznate opasnosti, sta rinski objekti su kao n e v i d l j i v i m k o n c i m a obeeni o n j e g o v u duu, svaka p r o m e n a pojavljuje se kao r e m e e n j e , ako ne u p r a v o kao opasnost, jer kao da z n a 413

i maijsku oivljenost objekta. Samotno ostrvo gde se kree samo ono emu je doputeno da se kree, p o s t a j e i d e a l . R o m a n F . T . Viera ( F . T h . V i s c h e r ) J o jedan ( A u c h E i n e r ) p r u a o d l i a n p o g l e d u t u s t r a nu i n t r o v e r t n o g a d u e v n o g a s t a n j a , a u isti m a h i u s i m b o l i k u k o l e k t i v n o g a n e s v e s n o g a k o j a se krije iza toga stanja, a k o j u ja u o v o m e opisu tipova ostavljam p o strani, j e r o n a n e pripada s a m o tipu, n e g o j e opta.

3.

OSOBENOSTI PSIHOLOKIH OSNOVNIH FUNKCIJA U INTROVERTNOME STAVU

a)

Miljenje

Pri opisu ekstravertnoga miljenja ve sam dao kratku karakteristiku introvertnoga miljenja, na koju ovde jo jedared elim da ukazem. Introvertno miljenje orijentie se u p r v o m e redu na subjektiv n o m e iniocu. Subjektivni inilac predstavljen je u najmanju ruku subjektivnim oseanjem pravca, koje na kraju krajeva odreuje sudove. Ponekad je to i v i e ili m a n j e g o t o v a s l i k a , k o j a u n e k u r u k u slui kao merilo. Miljenje se m o e zanimati konkretnim i h a p s t r a k t n i m k o l i i n a m a , ali s e u v e k n a p r e s u d n o m mestu orijentie na subjektivno datome. Ono, dakle, ne vodi iz konkretnoga iskustva p o n o v o natrag u o b j e k t i v n e stvari, n e g o ka s u b j e k t i v n o m e sadraju. Spoljanje injenice nisu uzrok i cilj o v o g a miljenja, iako bi introvertni v e o m a esto eleo da s v o m e m i ljenju da takav izgled, n e g o o v o miljenje poinje u subjektu i vodi natrag ka subjektu, i onda kad p r e duzima najdalje izlete u oblast realne injeninosti. Otuda ono, s obzirom na postavljanje n o v i h injenica, uglavnom neposredno ima vrednost, ukoliko u p r v o me redu posredno daje nova shvatanja, a m n o g o m a n j e poznavanje n o v i h injenica. O n o stvara p o s t a v l j a n j e p i t a n j a , o t v a r a v i d i k e i p o g l e d e , ali p r e m a i njenicama ispoljava rezervisano dranje. One su mu p r i k l a d n e k a o i l u s t r a t i v n i p r i m e r i , ali n e s m e j u d a p r e t e u . i n j e n i c e s e s a b i r a j u s a m o k a o d o k a z i , ali nikako zbog samih sebe. O v o drugo se uopte, ako se 414

deava, vri samo kao komplimenat ekstravertnome stilu. i n j e n i c e z a o v o m i l j e n j e i m a j u s e k u n d a r a n z n a a j , ali p r e t e n u v r e d n o s t i m a z a n j e g a r a z v i t a k i prikazivanje subjektivne ideje, poetne simboline slike, k o j a p r e d n j e g o v i m u n u t r a n j i m p o g l e d o m stoji m a n j e ili v i e t a m n a . O n o s t o g a n i k a d a n e t e i z a mislenom rekonstrukcijom konkretne injeninosti, n e g o za n e k i m u o b l i a v a n j e m tamne slike u ideju p u n u svetlosti. O n o h o e da postigne injeninost, hoe spoljanje injenice da vidi onako kako one ispunjavaju okvir njegove ideje, i njegova stvara laka snaga p o k a z u j e se u t o m e to o v o m i l j e n j e m o e da proizvede i i d e j u k o j a nije leala u s p o l j a njim injenicama, a ipak je njihov najprikladniji, apstraktan izraz, i n j e g o v zadatak zavren je a k o se od njega stvorena ideja pojavljuje kao proistekla iz spoljanjih injenica i ako se m o e dokazati da j o j one daju vaenje. Ali, k a o to ekstravertnome m i l j e n j u nikada ne polazi za r u k o m da iz konkretnih injenica izvue v a l j a n i s k u s t v e n i p o j a m ili d a s t v o r i n o v e i n j e n i c e , i s t o tako introvertnome miljenju ne polazi za r u k o m da s v o j u p o e t n u sliku u v e k prenese u i d e j u prilagoenu injenicama. K a o to u p r v o m e sluaju isto e m p i r i j sko gomilanje injenica osakauje misao i uguuje smisao, tako i introvertno miljenje pokazuje opasnu s k l o n o s t d a i n j e n i c e n a silu s a b i j a u o b l i k s v o j e s l i k e ili da ih a k ignorie, da bi m o g a o razviti sliku s v o j e fantazije. U o v o m e sluaju predstavljena ideja nee m o i poricati s v o j e p o r e k l o iz t a m n e arhaine slike. Ostae na n j o j mitoloka crta, k o j a se tumai m o d a kao originalnost, a u gorim sluajevima kao udljivost, jer n j e n arhaian karakter strunjacima koji nisu upoznati s mitolokim motivima nije kao takav jasan. Subjektivna snaga uveravanja takve ideje o b i n o n i j e v e l i k a , ali j e u t o l i k o v e a u k o l i k o m a n j e dolazi u dodir sa spoljanjim injenicama. Iako se o n o m e k o j i zastupa i d e j u m o e initi k a o d a b i n j e g o v oskudni injeniki materijal bio razlog i uzrok v e r o dostojnosti i vaenja n j e g o v e ideje, ipak nije tako, jer ideja svoju snagu uveravanja dobiva iz svojega 415

nesvesnoga arhetipa, koji je k a o takav optevaei i istinit, i v e n o e b i t i istinit. A l i o v a i s t i n a u t a k v o m obliku je opta i u tolikoj m e r i simbolina da u v e k najpre mora ui u trenutno prihvaena i prihvatljiva saznanja, da postane p r a k t i k a istina sa neto m a l o ivotne vrednosti. ta bi, na primer, bila kauzalnost k o j a se nigde u praktikim uzrocima i praktikim p o sledicama ne bi m o g l a saznati? O v o m i l j e n j e l a k o s e g u b i u b e z m e r n o j istini subjektivnoga inioca. O n o stvara teorije radi teorije, p r i v i d n o s o b z i r o m n a s t v a r n e ili b a r m o g u n e i n j e n i c e , ali s j a s n o m s k l o n o u d a o d i d e a l n o g a p r e e n a i s t o s l i k o v i t o . T i m e se, d o d u e , o s t v a r u j u s h v a t a n j a m n o g i h m o g u n o s t i , ali o d n j i h n i j e d n o n e p o s t a j e stvarnost, i naposletku se stvaraju slike k o j e uopte v i e n e i z r a a v a j u n i t a to j e s p o l j a s t v a r n o , n e g o s u s a m o j o s i m b o l i o n o g a to j e p r o s t o n e s a z n a t l j i v o . T i m e o v o m i l j e n j e postaje mistino i isto tako n e plodno kao miljenje koje se odigrava samo u okviru o b j e k t i v n i h injenica. K a o to se o v o d r u g o sputa na nivo p r e d o a v a n j a injenica, tako se p r v o rasipa u predoavanju nepredstavljivoga, koje se nahodi ak s onu stranu svake slikovitosti. P r e d o a v a n j e i n j e n i c a j e n e o s p o r n o istinito, j e r j e s u b j e k t i v n i i n i l a c iskljuen, i injenice se d o k a z u j u same iz sebe. T a k o i predoavanje nepredstavljivoga ima subjektivno neposrednu, u b e d l j i v u snagu i dokazuje se iz svojega v l a s t i t o g a p o s t o j a n j a . P r v o k a e : E s t , e r g o est (Jest, dakle jest); a poslednje: Cogito, ergo cogito (Mislim, dakle mislim). U krajnost doterano introvertno m i ljenje dospeva do evidencije svoga vlastitoga s u bjektivnoga bia, a ekstravertno miljenje do eviden cije svoje potpune istovetnosti s o b j e k t i v n o m injeni c o m . K a o to o v o s a m o sebe porie s v o j i m p o t p u n i m pretapanjem u objekat, tako se o n o oslobaa svakoga sadraja i zadovoljava svojim golim postojanjem. T i m e se u oba sluaja dalje koraanje ivota iz m i slene funkcije istiskuje u p o d r u j e drugih psihikih funkcija, k o j e su dotle egzistirale u relativnoj n e s v e snosti. I z v a n r e d n o o s i r o m a e n j e i n t r o v e r t n o g a m i l j e nja u objektivnim injenicama k o m p e n z u j e se o b i 416

l j e m nesvesnih injenica. U k o l i k o se svest sa m i s l e n o m funkcijom vie ograniava na najmanji i koliko j e g o d m o g u n o n a p r a z a n k r u g , ali z a k o j i s e i n i d a sadri svu p u n o u boanstva, utoliko se vie nesvesna fantazija obogauje m n o i n o m arhaino uoblienih injenica, p a n d e m o n i j u m o m maijskih i iracionalnih k o l i i n a , k o j e v e p r e m a v r s t i f u n k c i j e to j e n a j p r e zamenjuje mislena funkcija kao nosaica ivota d o b i v a j u naroito lice. A k o je to intuitivna funkcija, o n d a s e d r u g a s t r a n a g l e d a o i m a j e d n o g a Kubina (Kubin) ili jednoga Mojrinka. A k o je to oseajna funkcija, onda nastaju do tada neuvene, fantastine oseajne veze i oseajni sudovi protivrenostima b o gatoga i nerazumljivoga karaktera. A k o je to osetna funkcija, onda ula u vlastitom telu i izvan njega otkrivaju n o v o , o n o to se nikada p r e n i j e osetilo i doivelo. P o d r o b n i j e ispitivanje tih p r o m e n a lako m o e dokazati pojavljivanje primitivne psihologije sa s v i m a n j e n i m o b e l e j i m a . R a z u m e se, o n o t o s e i s k u silo nije s a m o primitivno n e g o i simbolino, i u k o liko se o n o pokazuje k a o starije i prvobitni je, utoliko j e istiniti j e b u d u n o u . J e r s v e s t a r o n a e g a n e s v e snoga ima u v i d u o n o to dolazi. U o b i n i m o k o l n o stima ne polazi za r u k o m ni prelazak na drugu stra n u , a nekmoli spasavalaki prolaz kroz nesvesno. Prelazak se najvie ometa svesnim otporom protiv p o d v r g a v a n j a Ja nesvesnoj injeninosti, u s l o v n o m e realitetu nesvesnoga objekta. Stanje je disocijacija, drugim recima neuroza s karakterom unutranjega satiranja i sve v e e m o d a n e iznurenosti, psihastenije.

b)

Introvertni

misleni

tip

K a o t o b i j e d a n Darvin m o g a o p r e d s t a v l j a t i n o r m a l n i e k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p , t a k o b i se, n a p r i m e r , Kant m o g a o o b e l e i t i k a o s u p r o t n i n o r m a l n i i n t r o vertni misleni tip. K a o to p r v i g o v o r i u injenicama, tako se poslednji poziva na subjektivna inioca. D a r v i n hita n a p r o s t r a n o p o l j e o b j e k t i v n e i n j e n i n o s t i ,
27 Jung, Odabrana dela, V

417

a Kant zadrava za sebe j e d n u kritiku saznanja u o p t e . U z m e m o l i j e d n o g a Kivijea ( C u v i e r ) i s t a v i m o g a p r e m a Nieu, o n d a s u p r o t n o s t i j o v i e z a o t r a v a m o . Introvertni misleni tip okarakterisan je p r i m a t o m g o r e o p i s a n o g a m i l j e n j a . O n se, k a o n j e g o v e k s travertni paralelni sluaj, presudno nahodi p o d uti caj em ideja, ah o v e ne proizlaze iz objektivno datoga, n e g o iz subjektivne osnove. On e, kao i ekstravertni, i i z a s v o j i m i d e j a m a , ali u o b r n u t o m p r a v c u , n e p r e m a spoljanjosti, n e g o p r e m a unutranjosti. On tei za p r o d u b l j i v a n j e m a ne za rasprostiranjem. O v o m osnovom on se razhkuje od svojega ekstra vertnoga paralelnoga sluaja u znatnoj m e r i i na o e vidan nain. O n o to d r u g o g a odlikuje, n a i m e n j e gova intenzivna vezanost za objekat, n j e m u ponekad gotovo sasvim nedostaje, kao uostalom svakome i n trovertnome tipu. A k o je objekat neki ovek, onda taj o v e k jasno osea da on zapravo samo negativno dolazi u pitanje, t j . u blaim sluajevima postaje s v e s t a n s v o j e i z l i n o s t i , a u g o r i m s l u a j e v i m a o s e a se direktno o d b a e n k a o inilac remeenja. O v a negativ na veza sa objektom, ravnodunost do iskljuenja, karakterie svakoga introvertnoga, a i opis introvert n o g a tipa uopte v e o m a oteava. U n j e m u sve tei iezavanju i skrivenosti. N j e g o v sud pokazuje se kao hladan, nesavitljiv, proizvoljan i bezobziran, j e r se manje odnosi na objekat negoli na subjekat. N e m a tu da se oseti nita to bi o b j e k t u davalo m o d a viu vrednost, nego u v e k neto prevazilazi objekat i o m o g u u j e da se d u b o k o oseti subjektivna n a d m o n o s t . M o e tu da b u d e utivosti, ljubaznosti i uljudnosti, ali e e s n a r o i t i m u k u s o m i z v e s n o g a n e s p o k o j s t v a , k o j e iza toga otkriva j e d n u nameru, n a i m e n a m e r u o b e z o r u a n j a p r o t i v n i k a . O n t r e b a d a s e u m i r i ili uutka, j e r bi m o g a o unositi nered. O n , dodue, nije n i k a k a v protivnik, ali, a k o j e osetljiv, o n e oseati izvesno suzbijanje, a moda i smanjivanje vrednosti. O b j e k a t u v e k p o d l e e i z v e s n o m z a n e m a r i v a n j u ili, u gorim sluajevima, biva okruen nepotrebnim merama obazrivosti. T a k o o v a j tip r a d o iezava iza o b l a k a nesporazuma, koji postaje utoliko gui ukoliko on 418

kompenzatorski pokuava da p o m o u svojih funkcija m a n j e vrednosti prihvati liinu izvesnoga urbaniteta, k o j a esto stoji u najoptijoj suprotnosti p r e m a n j e g o v u stvarnom biu. A k o se on pri izgraivanju s v o jega sveta ideja i ne ustee ni od kakva ma kako smela preduzea, i stoga ne misli n i k a k v u misao, jer bi ona mogla da b u d e opasna, prevratnika, jeretika i mogla bi da vrea oseanje, opet ga obuzima n a j vea bojaljivost ako preduzee treba da postane spoljanja stvarnost. To mu ide uz dlaku. A k o on s v o j e misli i donese na svet, ne v o d i ih kao zabrinuta m a j k a s v o j u decu, n e g o ih izlae i v e o m a se ljuti ako same ne o b e z b e u j u sebi uspeh. N j e g o v o ponajee p r e k o m e r n o n e m a n j e p r a k t i k e s p o s o b n o s t i ili n j e g o va nenaklonost prema reklami potpomau ga pri t o m e u s v a k o m e pogledu. A k o se n j e m u ini da je n j e g o v p r o i z v o d valjan i u redu, on m o r a i da b u d e v a l j a n , i d r u g i i m a j u t o j istini prosto da se p o k l o n e . On se zaelo n e e m n o g o truditi da nekoga, u g l a v n o m n e k o g a od uticaja, p r i d o b i j e za to. A a k o to ini, o n d a to ini p o n a j v i e u tolikoj m e r i neveto da postie protivno od o n o g a to je nameravao. S takmacima u vlastitoj struci doivljava v e i n o m r a v a iskustva, jer nikada ne u m e da osvoji njihovu naklonost; on im o b i n o a k d a j e n a z n a n j e k a k o s u m u izlini. U p r o duivanju svojih ideja ponajvie je uporan, svojeglav i nepristupaan uticaju. Od toga udnovato odudara n j e g o v a sugestibilnost p r e m a linim uticaj ima. A k o je upoznata prividna bezopasnost nekoga objekta, onda je ovaj tip v e o m a pristupaan ba elementima m a n j e vrednosti. Oni ga zahvataju sa strane n e s v e snoga. On dozvoljava da ga zlostavljaju i na najsra motniji nain iskoriavaju ako samo nije ometan u produivanju svojih ideja. On ne vidi kad ga s lea pljakaju i praktiki mu hude, jer mu je njegova veza sa o b j e k t o m sekundarna, i objektivno p r o c e n j i vanje njegova proizvoda nesvesno. Kako svoje p r o b l e m e p r e m a mogunosti izmilja, on ih k o m p h k u j e i stoga je svagda upleten u sva m o g u n a premiljanja. K o l i k o mu je jasna struktura n j e g o v i h misli, toliko
2T

419

mu je nejasno g d e i kako o n e spadaju u stvarni svet. On se samo teko moe pomiriti s time da prihvati da se neto to je n j e m u jasno ne ini jasno i s v a k o m e d r u g o m . N j e g o v stil j e v e i n o m o t e a n d o d a c i m a o d svake ruke, ogranienjima, obazrivostima, sumnjama, koje vode poreklo od njegova dvoumljenja i usteza n j a . P o s a o m u t e k o i d e o d r u k e . O n ili j e u t l j i v ili nailazi n a l j u d e k o j i g a n e r a z u m e j u ; t i m e sakuplja dokaze za neizmerljivu glupost ljudsku. A k o ga slu ajno jedared shvate, pada u lakoverno p r e c e n j i v a nje. R a d o postaje rtva astoljubivih ena, k o j e u m e ju da iskoriste n j e g o v u beskritinost p r e m a objektu, ili s e r a z v i j a u m i s a n t r o p s k o g a m a t o r o g a m o m k a s a detinjskim srcem. Vie puta je i n j e g o v o spoljanje p o n a a n j e neveto, m o d a d o sitnica paljivo, d a o t k l o n i u z b u e n j e i g r a j u , ili j e z n a a j n o b e z b r i n o , detinjski naivno. U s v o j o j specijalnoj oblasti rada on izaziva najeu protivrenost, s k o j o m nita ne u m e da pone, ako se svojim primitivnim afektom ne upusti m o d a u isto tako zajedljivu i b e s p l o d n u p o l e m i k u . On vai k a o bezobziran i autoritativan u irem krugu. Ukoliko ga ovek podrobnije upoznaje, utoliko sud o n j e m u postaje povoljniji, i najblia okolina u m e do najvee m e r e da ceni prisan dodir s n j i m . O n o m e k o j i p o d a l j e stoji ini se da je on naroguen, nepristupaan i nadmen, vie puta i ozlojeen zbog svojih po drutvo nepovoljnih predrasuda. K a o lini uitelj ima slab uticaj, jer mu je mentalitet n j e g o v i h uenika nepoznat. Ni pouavanje, u osnovi uzev, n i malo ga ne interesuje, ako sluajno nije neki teorijski p r o b l e m . On je lo uitelj, jer za v r e m e pouavanja misli o n a s t a v n o m gradivu i ne z a d o v o l j a v a se p r e d stavljanjem toga gradiva. S p o j a a v a n j e m n j e g o v a tipa postaju n j e g o v a uverenja tvra i nesavitljivija. Strani uticaji se i s kljuuju, a on lino za one koji podalje stoje postaje nesimpatiniji, i stoga zavisniji od najblie okoline. N j e g o v g o v o r postaje liniji i bezobzirniji, a n j e g o v e i d e j e p o s t a j u d u b o k e , ali s e u g r a d i v u k o j e j o p o stoji ne m o g u vie d o v o l j n o izraavati. Nedostatak se 420

n a k n a u j e e m o t i v n o u i osetljivou. Strani uticaji, k o j e on spolja otro odbija, o s v a j a j u ga iznutra, od strane nesvesnoga, i on m o r a protiv njih da gomila dokaze, i to protiv stvari k o j e se o n i m a to stoje n a p o l j u ine sasvim izline. K a k o se z b o g n e m a n ja v e z e sa o b j e k t o m n j e g o v a svest subjektivie, to mu se k a o n a j v a n i j e i n i o n o t o s e u p o t a j i n j e g o v e osobe n a j vie tie. I on p o i n j e da s v o j u subjektivnu istinu zamenjuje svojom osobom. Dodue, nee pokuavati da ikoga lino primorava da usvoji n j e g o v a uveren ja, ali e o t r o v n o i l i n o k i d i s a t i n a s v a k u k r i t i k u , m a koliko bila pravina. Na taj nain on se postepeno usamljuje u svakome pogledu. N j e g o v e isprva p l o d o nosne ideje postaju destruktivne, jer se truju talo enjem ozlojeenja. S izolacijom prema spoljnjem svetu raste b o r b a s nesvesnim uticajima, k o j i ga p o s t e p e n o p o i n j u slabiti. P o j a a n a n a k l o n o s t p r e m a u s a m l j e n o s t i t r e b a d a g a titi o d n e s v e s n i h u t i c a j a , ali g a o n a r e d o v n o v o d i d u b l j e u s u k o b , k o j i g a i z nutra satire. Miljenje introvertnoga tipa je pozitivno i sin tetino s o b z i r o m na razvitak ideja, k o j e se u sve v e o j meri pribliuju v e n o m vaenju praslika. A l i ako se njihova veza razlabavi objektivnim iskustvom, onda one postaju mitoloke i za trenutno vremensko stanje neistinite. Stoga je o v o miljenje dragoceno i za savremenika s a m o d o k stoji u o e v i d n o j i r a z u m ljivoj vezi sa injenicama koje su poznate savremenicima. Ali ako miljenje postaje mitoloko, ono postaje irelevantno i rastura se s a m o u sebi. O v o m e m i l j e n j u suprotne relativno nesvesne funkcije oseanja, intuiranja i oseta jesu od m a n j e vrednosti i i m a j u primitivno ekstravertan karakter, i n j e m u treba p r i pisati sve n e p r i j a t n e i m r s k e uticaje o b j e k t a k o j i m a je podvrgnut introvertni misleni tip. M e r e za s a m o o b e z b e e n j e i p r e p o n s k a polja to ih takvi ljudi o b i no prave oko sebe jesu dovoljno poznati, tako da n j i h o v opis m o g u sebi d a utedim. S v e t o slui z a o d b r a n u od magijskih uticaja, a tu spada i b o j a l j i vost pred enskim polom. 421

c)

Oseanje

(uvstvovanje)

Introvertno oseanje uglavnom je determinisano subjektivnim iniocem. To znai za oseajni sud isto tako bitnu razliku od ekstravertnoga oseanja kao to se introversija miljenja razlikuje od ekstraversije. N e s u m n j i v o je da intelektualno p r i k a z i v a n j e ili i samo priblino opisivanje introvertnoga oseajnog p r o c e s a spada m e u tee stvari, iako naroita sutina ovoga oseanja neuslovljeno pada u oi ako je ovek uopte umotri. K a k o se ovo oseanje uglavnom p o d vrgava subjektivnim prethodnim uslovima i samo se sekundarno zanima objektom, to se ono mnogo m a nje pojavljuje i redovno se pogreno razumeva. To je oseanje koje objektima prividno oduzima v r e d nost i stoga se ponajvie negativno otkriva. P o s t o j a nje pozitivna oseanja m o e se tako rei samo indi r e k t n o d o k u i t i . O n o n e tei d a s e s l i j e s o b j e k t i v n i m , n e g o da mu sebe nadredi t i m e to nesvesno p o k u a v a da ostvari slike k o j e mu lee u osnovi. Stoga o n o s v a g d a tei z a s l i k o m n a k o j u n e m o e n a i i u s t v a r nosti, a k o j u je o n o u n e k u r u k u ranije videlo. O n o b e z p a n j e n e m a r n o klizi p r e k o o b j e k a t a k o j i nikada n i s u p o d e s n i z a n j e g o v c i l j . O n o tei z a u n u t r a n j o m intenzivnou, za k o j u objekti daju najvie podstreka. D u b i n a o v o g a o s e a n j a m o e s e s a m o n a s l u t i t i , ali s e ne m o e jasno shvatiti. O n o l j u d e ini utljivima i teko pristupanima, jer se pred objektovom brutal nou povlai kao mimoza, da osetom dokui duboku p o z a d i n u s u b j e k t o v u . R a d i zatite o n o se zaklanja za n e g a t i v n e o s e a j n e s u d o v e ili z a u p a d l j i v u r a v n o dunost. P r a i s k o n s k e s l i k e su, k a o t o j e p o z n a t o , i s t o t o liko ideja koliko i oseanje. Stoga i osnovne ideje kao B o g , s l o b o d a i b e s m r t n o s t i m a j u isto toliko o s e a j n e vrednosti koliko su znaajne kao ideje. Shodno tome, sve to je r e e n o o i n t r o v e r t n o m e m i l j e n j u m o g l o bi se preneti i na introvertno oseanje, s a m o se sve to se onde dokuuje milju ovde dokuuje oseanjem. A l i injenica da se misli r e d o v n o m o g u razumljivije 422

izraziti n e g o l i o s e a n j a u s l o v j e to j e k o d o v o g a o s e a n j a v e p o t r e b n a i z v a n r e d n a j e z i k a ili u m e t n i k a izraajna sposobnost da se n j e g o v o bogatstvo ma i p r i b l i n o p r i k a e ili s a o p t i . K a o t o s u b j e k t i v n o m i ljenje zbog svojega neman ja odnosa teko moe da izazove adekvatno razumevanje, tako to moda u jo v e o j meri vai za subjektivno oseanje. Da bi se d r u g i m a saoptilo, o n o m o r a da n a e spoljanju f o r mu k o j a je p o d e s n a da, s j e d n e strane, s u b j e k t i v n o oseanje p o d u d a r n o shvati, a, s d r u g e strane, da ga blinjemu preda tako da u n j e m u nastane paralelan proces. Z b o g relativno velike unutranje (kao i s p o ljanje) jednakosti ljudi o v o se dejstvo m o e postii, iako je izvanredno teko nai f o r m u koja odgovara o s e a n j u , d o k l e g o d se, n a i m e , o s e a n j e j o s t v a r n o u g l a v n o m orijentie n a b l a g u praiskonskih slika. A l i ako ga iskvari egocentrinost, ono postaje n e s i m p a t i n o , j e r s e t a d a p r e t e n o z a n i m a s a m o j o s v o j i m Ja. O n o tada n e m i n o v n o izaziva utisak sentimentalna s a moljublja, tenje da sebe napravi interesantnim, pa ak i b o l e s n o g p o s m a t r a k o g utonua u sebe. K a o to s u b j e k t i v i s a n a s v e s t i n t r o v e r t n o g a m i s l i o c a tei z a apstrakcijom apstrakcija i time postie samo najjau intenzivnost po sebi prazna mislena procesa, tako se i egocentrino oseanje p r o d u b l j u j e do besadrajne strasnosti, k o j a s a m o s e b e o s e a . O v a j s t e p e n j e m i stino-ekstatian i priprema prelazak u oseanjem p o t i s n u t e , e k s t r a v e r t n e f u n k c i j e . K a o to p r e m a i n t r o v e r t n o m e miljenju stoji primitivno oseanje, za koje objekti prianjaju magijskom snagom, tako se prema introvertnome oseanju pojavljuje primitivno miljenje, koje u konkretizmu i ropstvu prema inje n i c a m a trai sebi ravna. O s e a n j e se p o s t e p e n o o s l o baa veza sa o b j e k t o m i stvara sebi n e k u s a m o s u b j e k t i v n o v e z a n u s l o b o d u delanja i savesti, i o v a se u datom sluaju odrie svih obiaja i navika. Ali u t o liko vie nesvesno miljenje podlee moi objektiv noga.

423

d)

Introvertni

oseajni

(uvstveni)

tip

Primat introvertnoga oseanja naao sam uglav n o m k o d ena. Poslovica Tiha v o d a breg roni vai za o v e ene. O n e su v e i n o m tihe, teko pristupane, n e r a z u m l j i v e , vie puta sakrivene iza detinjske ih b a nalne liine, a vie puta i melanholina t e m p e r a m e n ta. O n e s j a j e m n e u p a d a j u u o i i n e p o k a z u j u se. Kako se preteno predaju svome subjektivno orijentisanom oseanju da ih ono vodi, to njihovi pravi m o tivi ostaju v e i n o m sakriveni. P r e m a spoljanjem svetu one pokazuju harmoninu neupadljivost, pri jatno spokojstvo, simpatian paralelizam, k o j i ne eli d a d r u g o g a p o b u u j e , d a i z a z i v a u n j e m u u t i s a k ili d a ga ak pridobija i m e n j a . A k o je o v a spoljanja strana m a l o izraziti j a , o n d a s e n a m e e t i h o n a s l u i v a n j e i n diferentnosti i hladnoe, k o j e se m o e pojaati do n a sluivan ja ravnodunosti p r e m a d o b r u i zlu drugih. Tada se jasno primeuje oseajni pokret koji se otu u j e o d objekta. K o d n o r m a l n o g a tipa o v a j sluaj p o javljuje se svakako samo ako objekat na neki nain dejstvuje suvie m o n o . Stoga se oseajna pratnja d e ava samo dok se objekat kree u srednjem oseajn o m p o l o a j u n a s v o m v l a s t i t o m p u t u i n e tei d a preseca put drugoga. Prave emocije objekta ne prate s e , n e g o s e u g u u j u i o d b a c u j u , ili b o l j e r e e n o r a s h l a u j u negativnim oseajnim s u d o m . Iako s v a g d a postoji gotovost za spokojan i harmonian paralelan hod, ipak se prema stranom objektu ne pokazuje n i kakva ljubaznost, nikakvo toplo susretanje, nego i n diferentan, do odbijanja hladan postupak. Ponekad se dobiva utisak da se osea izlinost vlastitoga p o s t o janja. P r o t i v n e e g a to zanosi, to je entuzijastino, taj tip pazi p o n a j p r e na d o b r o n a m e r n u n a d m o n o s t i kritiku, k o j a osetljivu objektu lako uzima vetar iz jedara. Ali navala emocije m o e se otro odbiti u b i stvenom hladnoom ako ona jedinku sluajno ne d o hvati sa strane nesvesnoga, tj., d r u g i m recima, ako ne oivi neku praiskonsku oseajnu sliku i time z a r o b i o s e a n j e o v o g a tipa. K a d s e p o j a v i taj sluaj, o n d a takva ena prosto oseti trenutnu uzetost, p r o t i v 424

k o j e se docnije n e m i n o v n o javlja utoliko ei otpor, k o j i e dostii objekat na n a j r a n j i v i j e m mestu. Veza sa objektom odraava se koliko je god moguno u n e k o m mirnom i sigurnom srednjem poloaju oseanja p o d u p o r n i m u s k r a i v a n j e m strasti i n j e n e n e o d m e renosti. Stoga izraavanje oseanja ostaje oskudno, i objekat trajno osea smanjenje svoje vrednosti, ako ga postane svestan. To svakako n i j e u v e k sluaj, jer m a n j a k v e o m a e s t o o s t a j e n e s v e s t a n , ali z a t o s v r e m e n o m , zbog nesvesnoga prava na oseanje razvija simptome koji treba da izvojuju poveanu panju. K a k o ovaj tip ponaj ee izgleda hladan i rezervisan, to mu povran sud lako odrie svako oseanje. Ali to je u osnovi pogreno, jer oseanja nisu ekstenziv na, nego intenzivna. Ona se razvijaju u dubinu. D o k se, na primer, ekstenzivno oseanje samilosti na p o desnu m e s t u i s p o l j a v a r e c i m a i d e l i m a i u s k o r o se m o e p o n o v o osloboditi toga utiska, intenzivna s a m i lost opire se s v a k o m e izrazu i d o b i v a strasnu dubinu, k o j a b e d u sveta p o i m a u sebi i smrzava se na n j o j . Ona moe moda da izbije preko mere i da dovede do t a k o r e i h e r o j s k o g a d e l a k o j e o v e k a z g r a n j a v a , ali prema k o m e ni objekat ni subjekat ne m o g u nai pravilan odnos. Spolja se i lepom o k u ekstravertnoga o v a samilost p o j a v l j u j e k a o hladnoa, j e r o n a n e ini nita v i d l j i v o , a u n e v i d l j i v e snage ekstravertna svest ne m o e verovati. Ovaj nesporazum je karakteristi an doivljaj u ivotu o v o g a tipa i r e d o v n o se r e g i struje kao najvaniji argumenat protiv svake dublje o s e a j n e v e z e s a o b j e k t o m . A l i ta j e s t v a r n i p r e d m e t ovoga oseanja to je normalnome tipu dato samo n a sluivanjem. S v o j cilj i svoj sadraj on izraava sam pred sobom moda u skrivenoj i pred profanim oima b o j a l j i v o u v a n o j r e l i g i o z n o s t i , ili u i s t o t a k o o d i z nenaenja o b e z b e e n i m poetskim slikama, ne bez tajnoga astoljublja da ostvari neku nadmonost nad objektom. Zene koje imaju dece unose m n o g o od toga u d e c u t i m e to im t a j n o u h v a j u s v o j u strasnost. Iako u n o r m a l n o m tipu nagovetena tendencija da se o n o to se tajno osea j e d a r e d o t v o r e n o i v i d l j i v o n a d r e d i o b j e k t u , ili d a m u s e p o b e d n i k i n a m e t n e , 425

ne igra nikakvu ulogu remetnicu i nikada ne vodi do ozbiljna pokuaja u tome pravcu, ipak neto od toga p r o k a p l j u j e u lino uticanje na objekat, u obliku n e koga esto teko odredi jivoga, dominantnoga uticaj a. T o s e o s e a o t p r i l i k e k a o m u n o ili z a g u l j i v o o s e a nje, k o j e opinjava okolinu. T i m e ovaj tip dobiva neku tajanstvenu mo, koja u najveoj meri moe da fascinuje naroito ekstravertnoga oveka, jer dodiru je njegovo nesvesno. Ova m o vodi poreklo od ose a n j e m d o h v a e n i h , n e s v e s n i h s l i k a , ali j e s v e s t l a k o v e z u j e za Ja, i t i m e se u t i c a j i s k r i v l j u j e u s m i s l u l i n e t i r a n i j e . A k o s e n e s v e s n i s u b j e k a t i d e n t i f i k u j e s a Ja, onda se i tajanstvena m o intenzivnoga oseanja m e nja u banalno i naduto vlastoljublje, u tatinu i tiransko primoravanje. Otuda nastaje tip ene koji je z b o g svojega beskrupuloznoga slavoljublja i zbog svoje p o d m u k l e svireposti na zlu glasu. A l i o v a j preokret vodi u neurozu. D o k l e g o d se Ja osea ispod visine nesvesnoga subjekta i oseanje d o k u u j e vie i m o n i j e stvari n e g o l i Ja, d o t l e j e t i p n o r m a l a n . N e s v e s n o m i l j e n j e j e , d o d u e , a r h a i n o , ali s p r e m n o d a p o m o u r e d u k cija k o m p e n z u j e prigodne prohteve da se Ja podigne do subjekta. A l i ako se ipak p o j a v i taj sluaj z b o g potpunoga priguivan ja reduktivnih nesvesnih mislenih uticaj a, onda nesvesno miljenje prelazi u o p o z i ciju i projicira se u objekte. T i m e subjekat k o j i je postao egocentrian m o e da oseti m o i znaaj o b j e kata k o j i m a j e oduzeta vrednost. Svest p o i n j e o s e a t i t o d r u g i m i s l e . R a z u m e se, d r u g i m i s l e s v e m o g u n e niskosti, snuju zlo, p o d b a d a j u i p r a v e s p l e t ke u potaji, itd. To subjekat m o r a pretei t i m e to sam poinje da preventivno pravi spletke i da s u m njii, da oslukivanjem ispituje i da kombinuje. N a padaju ga glasovi, i m o r a j u se praviti greviti napori da se opasna podleglost koliko je god m o g u n o obrne u nadmonost. Nastaju beskrajna suparnitva p o t a j ne prirode, i u t i m o g o r e n i m b o r b a m a ne samo to s e n e i z b e g a v a n i k a k v o r a v o ili n i s k o s r e d s t v o n e g o se i vrline zloupotrebljavaju, samo da bi se m o g a o iskoristiti neki adut. T a k a v razvitak v o d i do i z n u r e 426

nosti. Oblik neuroza j e m a n j e histerian negoli n e u rastenian, k o d ena esto s j a k i m sauestvovanjem telesnoga stanja, na p r i m e r a n e m i j e s p o s l e d i n i m stanjima.

e)

Kratak

pregled

racionalnih

tipova

Oba opisana tipa jesu racionalna ukoliko se osni vaju na funkcijama racionalnoga suenja. Racionalni sud osniva se ne samo na objektivno datome nego i n a subjektivnom. Prevlaivanje j e d n o g a ili d r u g o g a inioca, uslovljeno n e k o m dispozicijom k o j a esto p o stoji od rane mladosti, svakako potiskuje razum. Stvarno racionalan sud trebalo bi, naime, da se p o ziva ne samo na objektivni nego i na subjektivni i n i l a c , i da v o d i r a u n a i o p r v o m e i o d r u g o m e . A l i to bi b i o idealan sluaj i pretpostavljao bi r a v n o m e ran razvitak ekstraversije i introversije. Meutim, oba kretanja se iskljuuju i ne mogu, dokle god p o stoji n j i h o v a dilema, da uopte b u d u j e d n o p o r e d drugoga, n e g o najvie j e d n o za drugim. Stoga je i u obinim okolnostima idealan razum nemoguan. R a cionalan tip u v e k ima tipino variran razum. T a k o i n trovertni racionalni tipovi nesumnjivo i m a j u racio nalan sud, samo se ovaj sud vie upravlja p r e m a s u bjektivnome iniocu. Logika nigde ne treba da bude savijena, j e r jednostranost lei u premisi. Premisa je prevlaivanje subjektivnoga inioca, k o j e postoji pre svih zakljuaka i sudova. On se unapred p o j a v l j u j e sa po sebi razumljivo v i o m v r e d n o u negoli o b j e k tivni inilac. Pri t o m e , k a o to je reeno, nikako nije re o nekoj datoj vrednosti, nego o prirodnoj dispo ziciji k o j a postoji pre svakoga davanja vrednosti. Stoga se introvertnome racionalni sud nuno p o j a v ljuje za nekoliko nijansi drukiji negoli ekstravert nome. Tako se introvertnome, da spomenemo najoptiji s l u a j , o n a j lanac z a k l j u a k a k o j i v o d i d o subjektivnoga inioca pojavljuje kao malo racional niji negoli onaj koji vodi k objektu. Ova, u pojedinom sluaju pre svega neznatna, gotovo neprimetna, r a 427

zlika izaziva u v e l i k o m e nepremostive suprotnosti, k o j e su utoliko iritativnije ukoliko je n e k o m e u p o j e d i n o m sluaju rninimalno p o m e r a n j e stanovita manje svesno zbog psiholokih premisa. Glavna z a bluda u k o j u se pri tome r e d o v n o upada jeste to to se o v e k trudi da n e k u zabludu dokae u zakljuku, mesto da prizna razlinost psiholokih premisa. T a k v o priznanje teko pada s v a k o m racionalnom tipu, jer potkopava prividno apsolutno vaenje njegova principa i p r e d a j e ga n j e g o v o j suprotnosti, to je j e d n a k o katastrofi. G o t o v o jo vie negoli ekstravertni tip, nespora z u m u podlee introvertni; n e m o d a zato to m u j e e k s t r a v e r t n i b e s p o t e d n i j i ili k r i t i n i j i p r o t i v n i k n e g o t o b i o n s a m m o g a o d a b u d e , n e g o z a t o t o j e stil epohe, za k o j i m on sam ide, protiv njega. Ne prema ekstravertnome, nego prema naem optem zapad n j a k o m shvatanju sveta, on se nalazi u manjini, svakako ne brojno, nego po svome oseanju. Kako ubeeno ide za optim stilom, on potkopava sam sebe, j e r j e s a v r e m e n i stil s a s v o j i m g o t o v o i s k l j u i v i m p r i znavanjem vidljivoga i opipljivoga protiv njegova principa. Gn subjektivnome iniocu zbog njegove n e vidljivosti mora smanjivati vrednost i primoravati sebe da uestvuje u ekstravertnome poveavanju o b jektivne vrednosti. On sam potcenjuje subjektivnog inioca, i zato ga pritiskuju oseanja nie vrednosti. S t o g a n i j e n i k a k v o u d o to s e s u b j e k t i v n i i n i l a c b a u nae vreme, a naroito u o n i m pokretima koji i z m i u ispred sadanjosti, ispoljava na preteran i stoga bezukusan i karikiran nain. Mislim na dananju umetnost. P o t c e n j i v a n j e vlastitoga principa ini i n trovertnoga egoistinim i natura mu psihologiju p o tlaenoga. to je egoistiniji, sve vie mu se i ini k a o da su drugi, koji za savremenim stilom m o g u da idu verovatno do kraja, ugnjetai od kojih se on mora braniti i p r e m a k o j i m a m o r a zauzimati odbrambeni stav. On v e i n o m ne vidi da glavnu pogreku ini t i m e to se ne pridrava s u b j e k t i v n o g a inioca s o n o m v e r n o u i p r e d a n o u s k o j o m se ekstravertni u p r a vlja prema objektu. Z b o g potcenjivanja vlastitoga 428

principa njegova naklonost prema egoizmu postaje n e i z b e n a , a t i m e on s t i e i p r e d r a s u d u e k s t r a v e r t a . A l i kad bi ostao veran s v o m e principu, on bi sasvim p o g r e n o bio p r o c e n j e n kao egoist, i opravdanost n j e g o v a stava potvrdila bi se optim posledicama toga stava i razbila nesporazume.

f)

Oset

(senzitivitet)

I o s e t , k o j i j e p o s v o j o j c e l o j sutini u p u e n n a objekat i objektivni nadraaj, podlee u introvertno me stavu znatnoj promeni. I on ima subjektivna i nioca, j e r p o r e d objekta koji se osea stoji subjekat koji osea, i k o j i o b j e k t i v n o m e nadraaj u doprinosi s v o j u subjektivnu dispoziciju. Oset u introvertnome stavu osniva se preteno na subjektivnome ueu p e r c e p c i j e . ta se t i m e misli, jasno se vidi p r e svega iz umetnikih dela k o j a reprodukuju spoljanje o b j e k t e . A k o , n a p r i m e r , v i e s l i k a r a s l i k a j e d a n isti pejsa, trudei se da b u d e dat verno, ipak e svaka slika biti razlina od druge, ne m o d a samo z b o g vie ili m a n j e r a z v i j e n a u m e n j a , n e g o u g l a v n o m z b o g r a zlina g l e d a n j a ; tavie, na n e k o j i m slikama p o j a v i e se neka izrazito psihika razlinost u poloaju n a s t r o jenja i pokretu b o j e i figure. O v e osobine odaju vie ili m a n j e j a k o u e s t v o v a n j e s u b j e k t i v n o g a inioca. S u b j e k t i v n i i n i l a c o s e t a je u s u t i n i isti k a o i za druge ve pretresane funkcije. Nesvesna dispozicija je o n o to m e n j a ulnu p e r c e p c i j u v e u n j e n u p o s t a j a n j u i z b o g toga j o j o d u z i m a karakter ista uticaja o b j e k t o v a . U o v o m e sluaju oset se preteno v e z u j e za subjekat, a tek u d r u g o m e r e d u za objekat. K o l i k o izvanredno jak m o e da b u d e subjektivni inilac, n a j jasnije n a m pokazuje umetnost. Prevlaivanje su bjektivnoga inioca ide ponekad od potpunoga uguivanja istoga uticanja objektova, pa ipak pri t o m e oset ostaje oset, i svakako je on tada postao n e k o o p a anje subjektivnoga inioca, i o b j e k t o v o uticanje p a l o j e n a s t e p e n ista p o k r e t a a . I n t r o v e r t n i o s e t r a zvija se u t o m e pravcu. Postoji, dodue, pravo ulno 429

o p a a n j e , ali s e o n o p o j a v l j u j e t a k o k a o d a o b j e k t i zapravo i ne prodiru u subjekat, nego kao da s u b j e kat g l e d a stvari sasvim d r u k i j e ili s a s v i m d r u g e stvari n e g o l i d r u g i l j u d i . S t v a r n o s u b j e k a t opaa iste s t v a r i k a o s v a k o d r u g i , ali s e t a d a n i n a k o j i n a i n ne zadrava k o d istoga o b j e k t o v a uticaja, nego se zanima subjektivnim opaanjem to ga je izazvao o b jektivni nadraaj. Subjektivno opaanje znatno je razlino od o b j e k t i v n o g a . O n o se u o b j e k t u ili n i k a k o n e m o e n a i ili s e m o e n a i n a j v i e n a s l u i v a n j e m , tj. ono, dodue, m o e da b u d e slino u drugim ljudi m a , ali s e o b j e k t i v n i m o d n o s i m a s t v a r i n e m o e n e p o s r e d n o zasnivati. O n o ne ostavlja utisak n e k o g a p r o i z v o d a svesti, za to je i suvie g e n u i n o . A l i o s t a v lja n e k i psihiki utisak, j e r se u n j e m u m o g u saznati stvari n e k o g a viega psihikoga poretka. M e u t i m , taj se p o r e d a k ne p o d u d a r a sa sadrajima svesti. R e j e o k o l e k t i v n o - n e s v e s n i m p r e t p o s t a v k a m a ili d i s p o zicijama, o mitolokim slikama, pramogunostima predstava. Na s u b j e k t i v n o m o p a a n j u lei karakter z n a a j n o g a . O n o k a e v i e n e g o l i ista s l i k a o b j e k t a , naravno samo o n o m e k o m e subjektivni inilac u o p te neto kae. N e k o m e d r u g o m e ini se da r e p r o d u kovani subjektivni utisak pati od osobine da n e m a d o v o l j n e slinosti s o b j e k t o m , i da je stoga s v o j cilj promaio. Otuda subjektivni oset vie dohvata p o z a dine fizikoga sveta negoli n j e g o v u povrinu. O n o kao presudnu stvar ne osea realitet objekta, n e g o realitet subjektivnoga inioca, n a i m e praiskonskih slika, k o j e u s v o j o j c e l o k u p n o s t i p r e d s t a v l j a j u j e d a n psihiki svet u ogledalu. Ali o v o ogledalo ima n a r o itu sposobnost da sadanje sadraje svesti ne p r e d stavlja u n j i h o v u za nas p o z n a t o m o b h k u , n e g o u i z v e s n o m smislu s u b specie aeternitatis, n a i m e o t p r i like o n a k o k a k o bi ih gledala n e k a svest stara m i l i o n godina. T a k v a svest videla bi postajanje i nestajanje s t v a r i u isti m a h s n j i h o v i m s a d a n j i m i t r e n u t n i m b i e m ; i n e s a m o t o n e g o u isti m a h i d r u g o t o j e bilo p r e n j i h o v a postajanja i to e biti posle n j i h o v a nestajanja. Sadanji trenutak je toj svesti n e v e r o vatan. Po sebi se razume da je to samo uporeenje, 430

ali m e n i j e o n o p o t r e b n o d a u n e k u r u k u o i g l e d n o p r e d s t a v i m naroitu sutinu introvertnoga oseta. I n trovertni oset posredno daje neku sliku k o j a objekat r e p r o d u k u j e m a n j e negoli to g a p o k r i v a t a l o g o m prastaroga i potonjega subjektivnoga iskustva. T i m e s e isti u l n i u t i s a k r a z v i j a u d u b i n u b o g a t o g a n a s l u ivan ja, d o k ekstravertni oset dohvata trenutno i na povrini o t v o r e n u bit stvari.

g)

Introvertni

osetni

(senzitivni)

tip

P r i m a t introvertnoga oseta stvara o d r e e n tip koji se odlikuje izvesnim osobenostima. To je iracio nalan tip, u k o l i k o i z m e u o n o g a to se deava ne i z a bira preteno prema racionalnim sudovima, nego se upravlja p r e m a o n o m e to se ba deava. D o k je e k s travertni osetni tip determinisan intenzivnou o b jektova uticaja, introvertni se orijentie prema inten zivnosti subjektivnoga uea oseta izazvanoga o b j e k t i v n i m n a d r a a j e m . P r i t o m e , k a o to s e v i d i , i z m e u objekta i oseta ne postoji nikakva p r o p o r c i o nalna, n e g o prividno sasvim n e o d m e r e n a i p r o i z v o l j na veza. Stoga se spolja tako rei nikada ne m o e u n a p r e d v i d e t i ta e o s t a v i t i u t i s a k , a ta n e e . K a d bi postojala jaini oseta proporcionalna izraajna sposobnost i revnost, o n d a bi iracionalnost o v o g a tipa izvanredno padala u oi. T a k a v sluaj postoji, na p r i m e r , ako j e jedinka u m e t n i k k o j i stvara. A l i kako j e to izuzetan sluaj, to za introverta karakteristina i z raajna tekoa sakriva i n j e g o v u iracionalnost. On, naprotiv, m o e padati u oi svojim spokojstvom, s v o j o m p a s i v n o u ili r a c i o n a l n i m s a m o s a v l a i v a n j e m . O v a osobenost, koja o b m a n j u j e povrni sud, d u g u j e s v o j e p o s t o j a n j e n e v e z a n o s t i z a o b j e k t e . O b j e k t u se, dodue, u n o r m a l n o m sluaju nikako ne smanjuje v r e d n o s t s v e s n o , ali m u s e n j e g o v n a d r a a j i p o d s t r e k o d u z i m a na taj nain to ga o d m a h z a m e n j u j e s u bjektivna reakcija, k o j a se dalje vie ne odnosi na stvarnost objekta. T o , r a z u m e se, d e l u j e k a o n e k o oduzimanje vrednosti objektu. T a k a v tip m o e n e k o 431

me lako da postavi pitanje zato o v e k uopte postoji, zato da uopte j o o b j e k t i m a b u d e o p r a v d a n o p o s t o janje, kad se ipak sve bitno deava bez objekta. Ova sumnja moe da bude opravdana u ekstremnim slu a j e v i m a , ali n e u n o r m a l n o m s l u a j u , j e r j e o s e t u objektivni nadraaj neizbean, samo on proizvodi n e to d r u g o n e g o to bi se po s p o l j a n j e m stanju stvari m o g l o nasluivati. K a d se stvar posmatra spol ja, ini se kao da uticanje objekta uopte ne prodire do su bjekta. O v a j utisak je utoliko taan ukoliko se s u bjektivni sadraj koji vodi poreklo iz nesvesnoga utisku je i z m e u subjekta i o b j e k t a i unitava uticaj objekta. O v o utiskivanje moe da se deava s tolikom otrinom da se d o b i v a utisak kao da se j e d i n k a n e p o sredno brani od objektovih uticaja. U n e k o m ma na k o j i n a i n p o j a a n o m s l u a j u t a k v a o d b r a n a i zatita stvarno i postoji. A k o je nesvesno samo malo p o j a ano, onda subjektivno uee oseta postaje ivo u tolikoj meri da gotovo sasvim prekriva uticaj objekta. Iz toga, s j e d n e strane, nastaje za o b j e k a t oseanje p o t p u n a o d u z i m a n j a vrednosti, a, s d r u g e strane, za subjekat iluzionarno shvatanje stvarnosti, k o j e s a m o u bolesnim sluajevima ide dotle da jedinka nije vie kadra da pravi razliku izmeu stvarnoga objekta i subjektivnoga opaanja. Iako tako vano razlikova nje sasvim iezava tek u n e k o m gotovo psihotikom stanju, ipak davno pre toga m o e subjektivno o p a anje u najveoj meri da utie na miljenje, osea n j e i d e l a n j e , i p o r e d t o g a to s e o b j e k a t j a s n o v i d i u svoj s v o j o j stvarnosti. U sluajevima gde uticaj o b jekta zbog naroitih okolnosti, na primer zbog n a r o i t e i n t e n z i v n o s t i ili p o t p u n e a n a l o g i j e s n e s v e s n o m slikom, prodire sve do subjekta, i normalni sluaj o v o g a t i p a i m a p o v o d a d a dela p o o v o m n e s v e s n o m obrascu. O v o delanje je, s obzirom na objektivnu stvarnost, ikizionarnoga karaktera i stoga veoma udnovato. Ono jednim udarcem otkriva od stvarno sti u d a l j e n u s u b j e k t i v n o s t t i p a . A l i g d e u t i c a j o b j e k t a ne p r o d i r e p o t p u n o , tu on nailazi na slabo u e s t v o v a n j e i d o b r o n a m e r n u n e u t r a l n o s t , k o j a s v a g d a tei d a donese m i r i ravnoteu. O n o to je suvie nisko m a l k o 432

s e p o d i g n e , to j e s u v i e v i s o k o s p u s t i s e m a l o n i e , t o j e e n t u z i j a s t i n o u b l a u j e se, t o j e e k s t r a v a g a n t n o o b u z d a v a se, i to j e n e o b i n o s v o d i s e n a p r a v u formulu, sve to da bi se uticaj objekta odrao u p o trebnim granicama. Z b o g toga i ovaj tip utie na o k o linu vrei pritisak, u k o l i k o n j e g o v a bezazlenost ne stoji izvan svake sumnje. A k o j e o v o poslednje slu aj, onda jedinka lako postaje rtva agresivnosti i vlastoljublja drugih. Takvi ljudi daju se redovno zlo upotrebljavati, i zato se na n e p o d e s n o m mestu svete pojaanom resistencijom i bandoglavou. A k o ne p o stoji n i k a k v a izraajna sposobnost, o n d a svi utisci idu unutra u d u b i n u i dre svest opinjenu, tako da j o j nije m o g u n o da zagospodari fascinatornim utiskom. O v o m e tipu za n j e g o v e izraze stoje na relativnom r a spolaganju samo arhaine izraajne mogunosti, jer su m i l j e n j e i o s e a n j e r e l a t i v n o n e s v e s n i , a u k o l i k o su svesni, raspolau s a m o nunim, b a n a l n i m i s v a k o d n e v n i m izrazima. Stoga su oni k a o svesne funkcije sasvim nepodesni da subjektivna opaanja dadu a d e kvatno. Zato je ovaj tip v e o m a teko dokuljiv o b j e k t i v n o m e r a z u m e v a n j u , k a o to i s a m s e b i n a j e e ostaje nerazumljiv. N j e g o v razvitak udaljuje ga uglavnom od stvar nosti objekta i p r e d a j e ga n j e g o v i m subjektivnim opaanjima, k o j a n j e g o v u svest orijentiu u smislu n e k e arhaine stvarnosti, iako on ostaje sasvim n e svestan o v e injenice zbog nedostatka uporednoga suda. Ali on se stvarno kree u n e k o m e mitolokome svetu, u k o m e mu se ljudi, ivotinje, eleznice, kue, reke i brda pojavljuju delimino kao milostivi b o govi, a delimino kao zlonamerni demoni. Da mu se oni tako p o j a v l j u j u , toga on nije svestan. A l i k a o takvi oni utiu na n j e g o v o suenje i delanje. On sudi i dela kao da ima posla s takvim silama. To p o i n j e da mu pada u oi tek kad svoje osete otkrije kao t o talno razline od stvarnosti. A k o je vie sklon o b j e k t i v n o m e r a z u m u , o n e t u razliku osetiti k a o b o l e s n u ; meutim, ako je, veran s v o j o j iracionalnosti, sklon da s v o m e osetu pripie v r e d n o s t realiteta, o n d a m u o b jektivni svet postaje privid i komedija. Ali tu dilemu
28 J u n g , O d a b r a n a d e l a , V

433

postiu samo krajnosti skloni sluajevi. Jedinka se redovno zadovoljava svojom zatvorenou i banalno u s t v a r n o s t i , ali p r e m a n j o j s e o n a p o n a a n e s v e s n o arhaino. Njeno nesvesno je uglavnom obeleeno potiski v a n j e m intuicije, koja ima ekstravertan i arhaian karakter. D o k ekstravertna intuicija ima onu k a r a k teristinu pronicljivost, dobar nos za sve m o g u nosti o b j e k t i v n e stvarnosti, arhaina ekstravertna i n tuicija ima m o duha za sve podozrive, mrane, p r ljave i opasne pozadine stvarnosti. P r e m a o v o j intuiciji stvarna i svesna namera o b j e k t a nee nita znaiti, n e g o o n a njuka za svima m o g u n o s t i m a a r hainih prethodnih stepena takve namere. Stoga ona i m a n e t o to u p r a v o o p a s n o p o t k o p a v a , i t o s t o j i u najotrijem kontrastu sa dobronamernom nevinou svesti. D o k l e g o d s e j e d i n k a n e u d a l j u j e suvie o d objekta, nesvesna intuicija dejstvuje kao blagotvorna k o m p e n z a c i j a za m a l o fantastini i lakovernosti s k l o ni stav svesti. A l i ako n e s v e s n o stupa u o p o z i c i j u p r e m a svesti, tada takve intuicije dostiu p o v r i n u i r a z v i j a j u s v o j e o p a s n e u t i c a j e t i m e to s e n a p r i n u d a n nain n a m e u svesti te izazivaju n a j n e p r i j a t n i j e prisilne predstave o objektima. Neuroza koja otuda nastaje jeste r e d o v n o prinudna neuroza, u k o j o j se h i s t e r i n e c r t e p o v l a e iza s i m p t o m a iscrpenosti.

h)

Intuicija

Intuicija u introvertnome stavu u p r a v l j a se na u n u t r a n j e o b j e k t e , k a o to b i s e s p r a v o m m o g l i oznaiti elementi nesvesnoga. Unutranji objekti o d n o s e se, n a i m e , p r e m a s v e s t i s a s v i m a n a l o g n o k a o spoljanji objekti, iako oni nisu fizikoga, nego psi h o l o k o g a realiteta. Unutranji objekti p o j a v l j u j u se i n t u i t i v n o m o p a a n j u k a o s u b j e k t i v n e slike stvari, na k o j e o v e k ne m o e nailaziti u s p o l j a n j e m iskustvu, nego one sainjavaju sadraje nesvesnoga, u krajnjoj liniji kolektivnoga nesvesnoga. Ovi sadraji u s v o m e p o s e b n o m e b i u ( p e r s e ) , r a z u m e se, n i s u p r i s t u p a n i 434

n i k a k v o m e iskustvu, a to je osobina k o j u oni imaju zajedniku sa spoljanjim objektima. K a o to su s p o ljanji objekti samo sasvim relativno onakvi kakve ih percipujemo, tako su i pojavni oblici unutranjih o b jekata relativni, proizvodi njihove n a m a nepristupa ne esencije i osobenosti intuitivne funkcije. K a o oset, tako i intuicija ima svoga subjektivnog inioca, koji se u ekstravertnoj intuiciji priguuje koliko je god m o g u n o , ali u i n t r o v e r t n o j p o s t a j e m e r o d a v n a v e l i ina. Iako introvertna intuicija m o e da d o b i j e p o d streka od spoljanjih objekata, ona se ipak ne zadr ava k o d spoljanjih mogunosti, n e g o k o d o n o g a to je spoljanjim stvarima unutra izazvano. D o k se i n trovertni oset u g l a v n o m ograniava na opaanje s v o jevrsnih inervacionih pojava posredstvom nesvesno ga i k o d njih se zadrava, intuicija priguuje o v u stranu s u b j e k t i v n o g a inioca i opaa sliku k o j u je ta inervacija prouzroila. Na primer, nekoga je zadesio neki psihogeni napad nesvestice. Oset se zadrava k o d svojevrsnih osobenosti ovoga inervacionoga p o remeaja i opaa sve svoje kvalitete, svoju intenziv nost, svoje vremensko proticanje, nain svojega n a s t a j a n j a i n e s t a j a n j a sa s v i m a p o j e d i n o s t i m a , a da se ni n a j m a n j e ne izdie iznad toga i ne koraa s v o m e sadraju, od k o j e g a je poremeaj proiziao. Meutim, intuicija iz oseta p r i m a samo podstrek za n e p o s r e d n u delatnost, ona p o k u a v a da vidi iza njega, te u s k o r o i opaa unutranju sliku, k o j a je izazvala izraznu p o j a v u , ba n a p a d nesvestice. Ona vidi sliku o v e k a k o j i posre, j e r ga je strela p o g o d i l a u srce. O v a slika f a scinuje intuitivnu delatnost, zadrava se k o d n j e i tei da i s p i t a s v e p o j e d i n o s t i . O n a z a d r a v a s l i k u i s n a j i v l j i m u e e m konstatuje k a k o se ta slika m e n j a , dalje razvija i naposletku iezava. Na taj nain i n trovertna intuicija opaa sve pozadinske procese ot prilike s istom jasnou kao ekstravertni oset spolja nje objekte. Stoga za intuiciju nesvesne slike postiu d i g n i t e t s t v a r i ili o b j e k a t a . A l i k a k o i n t u i c i j a i s k l j u u j e s u d e l o v a n j e o s e t a , t o o n a n e p o s t i e n i k a k v o ili postie samo n e d o v o l j n o poznavanje inervacionih poremeaja, uticaja na telo posredstvom nesvesnih
28*

435

slika. Z b o g t o g a s e s l i k e p o j a v l j u j u k a o o d v o j e n e o d subjekta, s posebnom egzistencijom, bez veze s licem. Z b o g toga u napred p o m e n u t o m primeru introvertni intuitivac koga je zadesio napad nesvestice ne bi d o ao na m i s a o da se opaena slika ma na k o j i n a i n m o e o d n o s i t i n a n j e g a s a m o g a . R a z u m e se, n e k o m e ko je nastrojen da sudi to se ini g o t o v o neshvatljivo, ali j e i p o r e d t o g a i n j e n i c a k o j u s a m v i e p u t a i s k u sio k o d o v o g a tipa. Znaajnu ravnodunost ekstravertnoga intuitivca s o b z i r o m na s p o l j a n j e o b j e k t e i m a i i n t r o v e r t n i s o b z i r o m na unutranje objekte. K a o to ekstravertni intuitivac neprestano njuka za n o v i m mogunostima i i d e za n j i m a , ne v o d e i rauna ni o s v o m e d o b r u i z l u , a ni o d o b r u i z l u d r u g i h , n e m a r n o p r e l a z i p r e k o ljudskih obzira i, u v e n o j udnji za p r o m e n o m , o b a r a o n o to j e t e k p o d i g n u t o , t a k o s e i i n t r o v e r t n i k r e e od slike do slike, trei za svima m o g u n o s t i m a to s e p o j a v l j u j u i z k r i l a n e s v e s n o g a , a d a n e u s p o stavlja v e z u sa s o b o m . K a o to o n o m e k o j i svet d o hvata samo osetima svet nikada ne postaje moralni p r o b l e m , tako ni intuitivcu svet slika nikada ne p o s t a j e p r o b l e m . O n j e j e d n o m e k a o i d r u g o m e estetiki problem, p i t a n j e o p a a n j a , s e n z a c i j a . N a t a j n a i n introvertni intuitivac gubi svest o svojoj telesnoj e g zistenciji k a o i o n j e n o m uticaju na druge. Ekstra vertno stanovite reklo bi o n j e m u : Stvarnost ne postoji za njega, on se predaje sanjarijama. Shvata n j e slika n e s v e s n o g a , to ih stvaralaka snaga p r o i z vodi u neiscrpnom obilju, svakako je neplodno s o b z i r o m n a n e p o s r e d n u k o r i s n o s t . U k o l i k o su, i p a k , o v e slike mogunosti shvatanja k o j a energiji u o d r e e n o m sluaju m o g u da dadu n o v o sputanje, utoliko je i ova funkcija, k o j a je od spoljanjega sveta n a j u d a ljenija, neizbena u psihikom celokupnom gazdin stvu, kao to podudarni tip nikako ne s m e nedostajati p s i h i k o m ivotu j e d n o g a naroda. Izrailj ne bi i m a o s v o j i h p r o r o k a k a d o v a j tip n e b i postojao. I n t r o v e r t na intuicija p o i m a slike k o j e v o d e p o r e k l o iz a p r i o r nih, t j . nasledstvom datih, osnova nesvesnoga duha. Ovi arhetipovi, ije je intimno bie nepristupano 436

iskustvu, predstavljaju talog psihikoga funkcionisan j a niza predaka, t j . mi l i o n s k i m p o n a v l j a n j e m n a g o milana i u tipove zgusnuta iskustva organskoga p o stojanja uopte. Stoga su u o v i m arhetipovima za stupljena sva iskustva k o j a su se od davnina na o v o j planeti dogodila. Ona su u arhetipovima utoliko j a snija ukoliko su bila m n o g o b r o j n i j a i intenzivnija. A r h e t i p b i o b i , d a k a e m o s Kantom, o t p r i l i k e n o u m e n o n slike k o j u intuicija opaa i u opaanju p r o i z vodi. K a k o , pak, nesvesno nikako n i j e neto to je samo tu kao psihiko caput m o r t u u m , nego ak neto to uestvuje u ivotu i doivljuje preobraaje, p r e obraaje koji uopte stoje u unutranjoj vezi s optim deavanjem, to introvertna intuicija opaanjem u n u tranjih procesa daje izvesne podatke koji m o g u da budu izvanredno vani za shvatanje optega deavanja; ona moe ak da unapred vidi ne samo nove m o gunosti n e g o i o n o to se d o c n i j e doista ispunjava. N j e n o proroko predvianje m o e se objasniti n j e n o m v e z o m s arhetipovima, koji predstavljaju zako nito p r o t i c a n j e svih stvari k o j e s e m o g u iskusiti.

i)

Introvertni

intuitivni

tip

Osobenost introvertne intuicije stvara takoe, ako postigne primat, svojevrstan tip oveka, naime mistinoga sanjara i v i d o v n j a k a , s j e d n e strane, i f a n tasta i u m e t n i k a , s d r u g e s t r a n e . P o s l e d n j i s l u a j m o gao bi da bude normalni sluaj, jer uopte kod ovoga tipa postoji sklonost da se ograniava na karakter opaanja u intuicije. Intuitivac ostaje r e d o v n o na opaanju, n j e g o v najvei p r o b l e m je opaanje, i ukoliko je on produktivan umetnik uobliavanje opaanja. A l i fantast se z a d o v o l j a v a posmatranjem, k o m e se on predaje da ga ono uobliava, tj. determin i e . P r o d u b l j i v a n j e i n t u i c i j e i z a z i v a , r a z u m e se, n e k o esto izvanredno udaljavanje jedinke od opipljive stvarnosti, tako da sam s v o j o j blioj okolini postaje zagonetka. A k o je on umetnik, njegova umetnost o b j a v l j u j e izvanredne, od sveta u d a l j e n e stvari, k o j e se 437

prelivaju u svima bojama, znamenite i banalne, lepe i g r o t e s k n e , u z v i e n e i u d l j i v e u isti m a h . A k o n i j e nikakav umetnik, on je esto nepriznat genije, za boravljena veliina, neka vrsta m u d r e polubudale, figura za psiholoke romane. Iako ne stoji sasvim na liniji introvertnoga tipa intuicije da od opaanja pravi moralan problem, jer je za to potrebno izvesno pojaanje funkcija suenja, ipak je dovoljno v e relativno neznatno diferencira n j e suda da se posmatranje iz isto estetike oblasti prenese u oblast morala. T i m e nastaje odlika ovoga tipa k o j a j e o d s v o j e g a estetikoga oblika bitno r a z l i n a , ali z a i n t r o v e r t n o g a i n t u i t i v c a i p a k k a r a k t e r i stina. M o r a l n i p r o b l e m nastaje ako se intuitivac stavlja u vezu sa s v o j o m vizijom, ako se vie ne z a d o voljava istim posmatranjem i n j e g o v i m estetikim procenjivanjem i uobliavanjem, n e g o dolazi do p i tanja: Sta znai to za m e n e ih za svet? Sta otuda p r o i z l a z i z a m e n e ili z a s v e t u p o g l e d u d u n o s t i ili z a d a t k a ? Cisti i n t u i t i v a c , k o j i s u d p o t i s k u j e i l i g a p o s e d u j e samo u oblasti opaanja, nikada, u osnovi uzev, ne dolazi do o v o g a pitanja, jer n j e g o v o pitanje je s a m o kako o n o p a a . O n s t o g a m o r a l n i p r o b l e m s m a t r a n e r a z u m l j i v i m ili a k a p s u r d n i m , i z a t o k o l i k o g o d je m o g u n o preteruje miljenje preko onoga to je gledao. Drukije postupa moralno nastrojeni intu i t i v a c . O n s e z a n i m a z n a a j e m s v o j e v i z i j e , n e stara se toliko za njene dalje estetike mogunosti koliko za njena moguna moralna dejstva, koja za njega proizlaze iz njene sadrajne vanosti. N j e g o v sud o m o g u u j e mu, svakako vie puta samo neodreeno, da sazna da je on kao ovek, k a o celina, n e k a k o u n e sen u s v o j u viziju, da je ona neto to m o e ne samo da se posmatra n e g o to bi m o g l o i da postane ivot subjekta. Z b o g toga saznanja osea se obaveznim da s v o j u viziju preoblii u svoj vlastiti ivot. A l i k a k o se on u g l a v n o j stvari oslanja s a m o na viziju, to n j e g o v moralni pokuaj ispada jednostran; on sebe i svoj ivot ini simbolinim, prilagoenim, dodue, u n u t r a n j e m i v e n o m s m i s l u d e a v a n j a , ali n e p r i l a g o e n i m sadanjoj p r a v o j stvarnosti. T i m e se on liava 438

i uticajnosti na nju, jer ostaje nerazumljiv. N j e g o v j e z i k n i j e o n a j k o j i m g o v o r e svi, n e g o s u v i e s u b j e k tivan. N j e g o v i m argumentima nedostaje uverljiva r a t i o . O n m o e s a m o i s p o v e d a t i ili p r o p o v e d a t i . O n je glas p r o p o v e d n i k o v u pustinji. Introvertni intuitivac najvie potiskuje oset objekta. Time je obeleeno njegovo nesvesno. U n e svesnom postoji kompenzatorna ekstravertna osetna funkcija arhaikoga karaktera. Stoga bi se nesvesna linost n a j p r e m o g l a opisati k a o ekstravertan osetni tip nie, primitivne vrste. Nagonstvo i neumerenost su osobine o v o g a oseta, sa i z v a n r e d n o m v e z a n o u za ulan utisak. O v a j kvalitet k o m p e n z u j e retki visinski v a z d u h svesnoga stava i daje mu izvesnu teinu, tako da se potpuna sublimacija ometa. Ali ako se zbog forsiranoga preterivanja svesnoga stava javi p o t p u n o podreivanje unutranjem opaanju, onda nesvesno prelazi u opoziciju, i tada nastaju p r i n u d n i oseti s prekomernom vezanou za objekat, koji se opiru svesnom stavu. Oblik neuroze je prinudna neuroza, koja kao simptome pokazuje delimino hipohondrine pojave, delimino preosetljivost ulnih organa, deli m i n o p r i n u d n a v e z i v a n j a z a o d r e e n a l i c a ili d r u g e objekte.

j)

Kratak

pregled

iracionalnih

tipova

O b a ocrtana tipa g o t o v o su nepristupana n e k o m spoljanjem prosuivanju. K a k o su introvertni, te z b o g t o g a i m a j u s l a b i j u s p o s o b n o s t ili g o t o v o s t z a ispoljavanje, oni daju samo malo p o v o d a za tano prosuivanje. K a k o se njihova glavna delatnost o k r e e unutra, spolja se ne vidi nita do u z d r a v a n j e , p r i t a j e n o s t , r a v n o d u n o s t ili n e s i g u r n o s t i p r i v i d n o n e osnovana zbunjenost. A k o se neto ispoljava, onda su to veim delom indirektne manifestacije po vrednosti niih i relativno nesvesnih funkcija. Ispoljavanja t a k v e v r s t e u s l o v l j a v a j u , r a z u m e se, p r e d r a s u d u o k o line prema o v i m tipovima. Z b o g toga su oni obino p o t c e n j i v a n i ili, u n a j m a n j u r u k u , n e s h v a e n i . K o 439

liko ovi tipovi sami sebe ne shvataju, jer im nedostaje sud u velikoj meri, toliko oni ne m o g u ni da razum e j u zato i h j a v n o m i l j e n j e p o t c e n j u j e . Oni, naime, ne uviaju da je njihov rad koji ide napolje i stvarno osobina nie vrednosti. Njihov pogled je omaijan bogatstvom subjektivnih dogaaja. to se g o d deava, to je u tolikoj m e r i zanimljivo i ima toliko neiscrpnu dra da oni i ne p r i m e u j u da o n o to od toga s a o p tavaju okolini r e d o v n o sadri samo v e o m a m a l o od o n o g a to o n i s a m i u s e b i k a o v e z a n i s t i m d o i v l j u j u . Fragmentarni i obino samo epizodski karakter n j i h o v i h s a o p t a v a n j a trai s u v i e m n o g o r a z u m e v a n j a i uslunosti okoline, a osim toga n j i h o v u saoptavanju nedostaje toplota k o j a pritie objektu i koja bi jedina mogla imati uverljivu snagu. Naprotiv, ovi tipovi v e o m a esto pokazuju osorljivo ponaanje prema okolini iako toga nikako nisu svesni, a i ne n a m e r a vaju da to pokau. ovek e takve ljude pravinije ocenjivati i s vie popustljivosti okruivati ako zna k a k o se o n o to se unutra sagleda teko m o e preneti u razumljiv jezik. O v a popustljivost, pak, ni na koji nain ne s m e ii toliko daleko da bi im se iziskivanje saoptavanja uopte opratalo. To bi za takve tipove bilo o d n a j v e e tete. S u d b i n a sama p r i p r e m a i m , m o da j o vie n e g o d r u g i m ljudima, silne spoljanje tekoe, koje m o g u da ih otrezne od zanosa unutra njega posmatranja. Ali to mora da bude velika p o treba koja im naposletku iznuava ljudsko saoptavanje. S ekstravertnoga i racionalistikoga stanovita ovi tipovi su odista najnekorisniji od svih ljudi. P o smatrani s viega stanovita, takvi ljudi su ivi s v e doci za injenicu da je raskoni i v e o m a burni svet i n j e g o v prebujni a opojni ivot ne samo izvan o v e k a n e g o i u o v e k u . Izvesno su ovi tipovi j e d n o strane demonstracije prirode, a h s u one v e o m a p o u ne za o n o g a k o j i se ne da zaslepiti s v a g d a n j o m d u h o v n o m m o d o m . L j u d i takva stava su unapreivai prosvete i vaspitai na svoj nain. N j i h o v ivot ui v i e n e g o to o n i k a u . I z n j i h o v a i v o t a , i d o b r i m d e l o m upravo iz njihove najvee pogreke, iz njihove 440

nemoi saoptavanja, razumevamo j e d n u od najveih zabluda nae kulture, naime praznu v e r u u kaziva nje i predstavljanje, prekomerno precenjivanje p o u avanja recima i metodama. Detetu zaelo m o g u da i m p o n u j u velike rei roditelja. Ali, po s v e m u sudei, v e r u je se da se dete t i m e i vaspita. U stvari, ivot k o j i m r o d i t e l j i i v e v a s p i t a d e t e , a o n o to r o d i t e l j i povrh toga dodaju u recima i gestovima decu moe s a m o d a z b u n i . Isto v a i z a u i t e l j a . A l i , t o l i k o s e v e r u j e u m e t o d e da se, ako je s a m o m e t o d a dobra, i n i d a j e i u i t e l j k o j i s e n j o m e slui p o s v e e n . o vek nie vrednosti nije nikada dobar uitelj. Ali s v o ju tetnu niu vrednost, koja uenika truje, on krije iza s v o j e i z v a n r e d n e m e t o d i k e i isto tako sjajne i n t e l e k t u a l n e i z r a a j n e s p o s o b n o s t i . R a z u m e se, u e n i k u zrelijim g o d i n a m a ne zahteva nita b o l j e n e g o p o znavanje korisnih metoda, jer je v e podlegao optem stavu koji veruje u pobedonosnu metodu. V e je iskusio d a j e najpraznija glava k o j a d o b r o m o e p o navljati neku metodu najbolji uenik. N j e g o v a cela okolina govori i pokazuje mu da je svaki uspeh i sva srea napolju, i da su potrebne samo pravilne metode d a s e p o s t i g n e o n o t o s e e l i . Ili, d a l i m u m o d a ivot njegova uitelja veronauke pokazuje onu sreu koja zrai iz bogatstva unutranjega posmatranja? Izvesno, iracionalni introvertni tipovi nisu nikakvi uitelji potpune ovenosti. N j i m a nedostaje razum i e t i k a r a z u m a ; ali n j i h o v i v o t u i d r u g o j m o g u n o sti, k o j u n a a k u l t u r a , n a a l o s t , p r e n e b r e g a v a .

k)

Glavna

funkcija

pomona

funkcija

Prethodnim opisima ne bih nikako hteo da iza z o v e m utisak kao da se ovi tipovi ee p o j a v l j u j u u t a k v o j i s t o t i . T o s u , u n e k u r u k u , s a m o galtonske porodine fotografije k o j e zajedniku, i stoga tipinu crtu g o m i l a j u i z b o g toga je n e s r a z m e m o istiu, d o k se individualne crte isto tako n e s r a z m e m o briu. Tano ispitivanje individualnoga sluaja pokazuje 441

o e v i d n o zakonsku injenicu da, p o r e d najvie d i f e rencirane funkcije, svagda u svesti postoji i da je r e lativno determinativna druga funkcija sekundarnoga znaaja i stoga m a n j e diferencirana. Da radi jasnosti jo jedared p o n o v i m o : svesni m o g u da b u d u proizvodi s v i h f u n k c i j a ; ali m i g o v o r i m o o s v e s n o s t i j e d n e funkcije samo ako volji na raspolaganju stoji ne samo njeno izvravanje, nego ako je i njen princip m e r o d a v a n z a orijentaciju svesti. M e u t i m , p o s l e d n j e j e sluaj samo ako, na primer, miljenje nije samo raz miljanje i zrelo umovanje, nego ako njegovo zaklju ivanje poseduje apsolutno vaenje, tako da logiki zakljuak u datom sluaju bez ikakve druge eviden cije vai ne s a m o k a o m o t i v n e g o i k a o garanti ja praktikoga delanja. Ovaj apsolutni poloaj glavne sile pripada empirijski samo j e d n o j funkciji i m o e samo j e d n o j funkciji pripadati, j e r bi isto tako s a mostalna intervencija druge funkcije nunim nai n o m dala drugu orijentaciju, k o j a bi p r v o j , bar deli mino, protivreila. Ali kako je ivotni uslov za s v e sni p r o c e s p r i l a g o i v a n j a imati jasne i j e d n o z n a n e ciljeve, to se prirodno uskrauje prireenost druge funkcije. Stoga druga funkcija m o e imati samo s e kundaran znaaj, to se i empirijski svagda p o t v r u j e . N j e n s e k u n d a r n i z n a a j s a s t o j i s e u t o m e to o n a ne kao primarna funkcija u datom sluaju jedina vai kao apsolutno pouzdana i merodavna, nego vie d o l a z i u o b z i r k a o p o m o n a ili d o p u n s k a f u n k c i j a . K a o sekundarna funkcija moe se prirodno pojaviti samo takva k o j o j sutina ne stoji u suprotnosti p r e m a g l a v noj funkciji. Na primer: pored miljenja nikada se ne moe pojaviti oseanje kao druga funkcija, jer n j e g o v a sutina stoji i suvie u suprotnosti p r e m a sutini miljenja. M i l j e n j e m o r a b r i l j i v o d a i s k l j u uje oseanje ako hoe da bude stvarno, svome prin c i p u v e r n o m i l j e n j e . T o , r a z u m e se, n e i s k l j u u j e d a i m a jedinki u k o j i h je miljenje na j e d n a k o j visini k a o oseanje, pri e m u o b o j e i m a j u j e d n a k u svesnu motivsku snagu. Ali u t a k v o m sluaju i nije re o d i ferenciranu tipu, n e g o o relativno nerazvijenu m i ljenju i oseanju. Stoga ravnomerna svesnost i

442

nesvesnost funkcija jeste obeleje primitivnoga d u h o v n o g a stanja. S e k u n d a r n o j funkciji, kao to iskustvo pokazuje, u v e k j e s u t i n a d r u k i j a , ali n e u s u p r o t n o s t i p r e m a glavnoj funkciji. Dakle, na primer, miljenje kao glavna funkcija lako se m o e udruiti s intuicijom k a o s e k u n d a r n o m f u n k c i j o m , ili isto t a k o d o b r o i s o s e t o m , ali, k a o t o j e r e e n o , n i k a d a s o s e a n j e m . Ne samo intuicija n e g o i oset nisu suprotni m i l j e nju, tj. ne moraju se bezuslovno iskljuivati, jer oni m i l j e n j u nisu sutinski slini u o b r n u t o m smislu, kao oseanje, koje se kao funkcija suenja uspeno takmii s miljenjem, n e g o su funkcije opaanja k o j e miljenju pruaju dobrodolu pomo. Otuda, im bi oni dospeli na miljenju jednaku visinu diferencira nja, uslovili bi p r o m e n u stava k o j a bi protivreila tendenciji miljenja. Oni bi, naime, iz stava suenja napravili stav opaanja. T i m e bi za miljenje n e i z beni princip racionalnosti bio priguen u prilog iracionalnosti istoga opaanja. Stoga je p o m o n a f u n k c i j a m o g u n a i k o r i s n a s a m o u k o l i k o slui g l a v n o j funkciji, a da pri t o m e ne zatrai p r a v o na a u t o nomiju svojega principa. Za sve praktike tipove vai naelo da oni, pored svesne glavne funkcije, imaju jo jednu relativno svesnu, p o m o n u funkciju, koja je u svakome p o g l e d u razlina o d sutine glavne f u n k c i j e . I z o v i h m e anja nastaju d o b r o poznate slike, na p r i m e r : p r a k tiki intelekat, koji je udruen s osetom, spekulativni intelekat, koji je proet intuicijom, umetnika intui cija, koja posredstvom oseanja suda odabira i p r e d stavlja s v o j e slike, filosofska intuicija, k o j a p o sredstvom jakoga intelekta prenosi svoju viziju u sferu razumljivoga, itd. Podudarno sa svesnim funkcionim odnosom uobliava se i nesvesno funkciono grupisanje. Tako, na primer, svesnom praktikom intelektu odgovara nesvestan intuitivno-oseajni stav, pri e m u f u n k c i ju oseanja zadeava relativno jae spreavanje n e goli intuiciju. O v a osobenost ima svakako interesa samo za onoga koji se zanima praktikim psiholokim 443

obdelavanjem takvih sluajeva. Ali o v o m e je vano da zna za to. Ja sam, naime, vie puta v i d e o kako se lekar trudi da, na primer, k o d nekoga izvrsnog inte lektualca oseajnu funkciju neposredno razvije iz n e svesnoga. Ovaj pokuaj m o g a o bi zaelo uvek p r o pasti, j e r o n z n a i s u v i e v e l i k o v r e n j e n a s i l j a n a d svesnim stanovitem. A k o vrenje nasilja uspe, onda zbog toga nastaje prava prisilna zavisnost pacijenta od lekara, prenoenje k o j e se jo samo brutalno m o e presei, j e r z b o g vrenja nasilja pacijent gubi stanovite, poto n j e g o v lekar postaje n j e g o v o sta novite. Ali pristup k nesvesnom i prema najvie p o tisnutoj funkciji otvara se tako rei sam, i s d o v o l j n i m u v a n j e m svesnoga stanovita, ako tok razvitka ide preko sekundarne funkcije, dakle u sluaju r a cionalna tipa p r e k o iracionalne funkcije. Ova, naime, daje svesnom stanovitu takav vidik, i pregled nad o n i m to je m o g u n o i to se deava da t i m e svest d o b i v a d o v o l j n u zatitu p r o t i v d e s t r u k t i v n o g a uticaj a nesvesnoga. Obrnuto, iracionalan tip zahteva jai razvitak u svesnom zastupljene racionalne p o m o n e funkcije, da bi bio dovoljno pripremljen da doeka udarac nesvesnoga. Nesvesne funkcije nahode se u arhaino-animaln o m stanju. N j i h o v i simbolini izrazi k o j i s e p o j a v ljuju u snovima i fantazijama predstavljaju veinom b o r b u ili i s t u p a n j e d v e j u i v o t i n j a ili d v a j u u d o v i t a jednoga protiv drugoga.

444

XI DEFINICIJE i t a o c u e s e m o d a u i n i t i s u v i n i m to t e k s t u svoga ispitivanja d o d a j e m naroiti odeljak o defini cijama p o j m o v a . Ja sam, meutim, d o v o l j n o iskusio da se ba pri psiholokim radovima ne moe d o v o l j no oprezno postupati sa p o j m o v i m a i izrazima, jer ba u psiholokoj oblasti, vie n e g o igde, nailazimo n a n a j v e e r a z l i k e u z n a e n j u p o j m o v a , to e s t o d a j e povoda najupornijim nesporazumima. O v o zlo ne proizlazi samo otuda to je psihologija m l a d a nauka, n e g o i o t u d a to s e i t a o c u i s k u s t v e n i m a t e r i j a l , m a terijal naunoga ispitivanja, ne m o e tako rei k o n k r e t n o staviti p r e d oi. Psiholoki ispitiva osea se neprestano prinuenim da onu stvarnost k o j u sam posmatra predstavi opirnim i tako rei posrednim opisivanjem. O neposrednom predstavljanju moe biti rei samo ukoliko se saoptavaju elementarne injenice, k o j i m a se m o e pristupiti p o m o u m e r e i broja. Ali koliko se od stvarne psihologije oveka moe da doivi i posmatra kao injenica koju je b r o j e m i m e r o m m o g u n o shvatiti? P o s t o j e takva stanja, i ja s m a t r a m da s a m ba u s v o j i m s t u d i j a m a o a s o c i jacijama i dokazao da se jo vrlo komplikovanim stanjima stvari m o e pristupiti p o m o u m e t o d e m e renja. A l i ko je d u b l j e uao u sutinu psihologije i ko psihologiji kao nauci postavlja vie zahteve, nai1
1

Leipzig,

Jung, Diagnostische 1911. II A u f l a g e .

Associationsstudien.

J.

A.

Barth.

445

me da se ona u svojoj egzistenciji ne sme vezivati samo za jadno i ogranieno ivotarenje, koje bi j o j bilo nametnuto granicama prirodnonauine metodike, taj je i uvideo da eksperimentalnoj metodi nikada n e e poi za r u k o m da pravilno shvati sutinu l j u d ske due, pa ak ni da prui priblino v e r n u sliku sloenih duevnih pojava. Meutim, i m napustimo oblast u k o j o j se stanja stvari shvata ju p o m o u m e r e i broja, upueni s m o na pojmove, koji n a m moraju da zamene meru i broj. Odreenost koju mera i broj pruaju posmatranoj i n j e n i c i m o e b i t i n a d o k n a e n a s a m o odreenou pojmova. A l i , k a o t o j e s v a k o m i s p i t i v a u i r a d n i k u u toj oblasti suvie d o b r o poznato, dananji p s i h o l o ki p o j m o v i p a t e o d v r l o v e l i k e n e o d r e e n o s t i i m n o goznanosti, tako da se ljudi uzajamno jedva m o g u da razumeju. Uzmimo samo kao primer pojam ose a n j e ( G e f u h l ) i p o k u a j m o s e b i d a p r e d s t a v i m o ta se sve pod tim p o j m o m razumeva, da bismo dobili predstavu o raznovrsnosti i mnogoznanosti psiholo kih p o j m o v a . Pa ipak je time izraeno neto k a r a k t e r i s t i n o , to j e , d o d u e , m e r i i b r o j u n e p r i s t u p a n o , a ipak je shvatljivo kao neto to postoji. o v e k ne m o e d a s e t o g a p r o s t o o d r e k n e , k a o t o t o i n i Vuntova f i z i o l o k a p s i h o l o g i j a k a d s e o v i h s t a n j a k a o s u t a s t v e n i h o s n o v n i h p o j m o v a o d r i e , ili k a d p o k u a v a d a i h z a m e n i e l e m e n t a r n i m i n j e n i c a m a ili d a ih u njih ralani. Na o v a j nain b i v a i z g u b l j e n j e d a n vaan deo psihologije. Da bi izbegao o v o zlo stanje stvoreno p r e c e n j i vanjem prirodnonaune metodike, ovek je prinuen da pribegne pouzdanim pojmovima. Da bismo dospeli do takvih pojmova, potreban je svakako rad mnogih, a donekle i consensus gentium. Kako o v o nije m o g u n o postii otprve i odmah, to se svaki pojedinani ispitiva mora bar potruditi da s v o j i m p o j m o v i m a da izvesnu vrstinu i odreenost, a to n a j b o l j e postie na taj nain to e objasniti z n a e n j e svih p o j m o v a k o j e j e u p o t r e b l j a v a o , t a k o d a s v a k o m o e v i d e t i ta n j i ma hoe da se kae. 446

Da bih odgovorio ovoj potrebi, eleo bih da u redovima koji sleduju izloim svoje osnovne psiho loke p o j m o v e po azbunom redu. Istovremeno bih z a m o l i o i t a o c a d a s e u s l u a j u s u m n j e seti o v i h m o jih objanjenja. S a m o se po sebi razume da ja o v i m objanjenjima i definicijama hou samo da kaem u k o m e s m i s l u se o v i m p o j m o v i m a s l u i m , a ni u k o m e sluaju ne elim rei da bi o v a upotreba na s v a k i n a i n b i l a j e d i n o m o g u n a , ili b e z u s l o v n o t a n a . 1. Afekat. P o d a f e k t o m t r e b a r a z u m e t i o n o oseajno stanje k o j e je obeleeno, s j e d n e strane, p r i m e t n o m telesnom i n e r v a c i j o m , a, s druge, stvarnim smetnjama u predstavnom toku. K a o sinonim afekta u p o t r e b l j a v a m emociju. Ja r a z l i k u j e m u s u p r o t n o s t i p r e m a Blojleru (v. a f e k t i v n o s t ) o s e a n j e od afekta, iako je n j e g o v prelaz u afekat lak, j e r svako oseanje, i m dospe do izvesne jaine, izaziva telesne inervacije i na taj nain postaje afekat. Pa ipak, bilo bi dobro iz praktikih razloga praviti razliku izmeu afekta i oseanja, jer oseanje m o e da b u d e funkcija k o j o m samovoljno raspolaemo, dok se sa afektom to po pravilu obino ne dogaa. Uz to se afekat jasno razlikuje od oseanja po vidljivim telesnim inervacijama, dok oseanju ove inervacije u veini slua j e v a n e d o s t a j u ili s u t a k o s l a b o g a i n t e n z i t e t a d a s e samo najfinijim instrumentima m o g u dokazati, na primer, putem psihogalvanskih pojava. Afekat se p o j a a v a o s e t o m onih telesnih inervacija to ih je sam izazvao. O v a k v o zapaanje dalo je povoda Dems-Langeovoj t e o r i j i a f e k a t a , k o j a u o p t e a f e k a t i izvodi p r v o b i t n o iz telesnih inervacija. Nasuprot
2 3

Upor. uz to: Wundt, Grundz. der phys. Psych. V A u f l a g e , III, p. 209 ss. F-re, Note sur des modifications de la risistance ilectrique e t c . Comptes-Rendus de la Societe de Biologie, 1888, p. 217 ss. Veraguth, Das psychogalvanische Reflexphanomen. Mon. schr. f. P s y c h . u Neurol. X X I , p. 387. Jung, On psychophysical relations etc. Journ. of Abn o r m . P s y c h . I, 247. Binswanger, Uber das Verhalten des psychogalvanischen Phdnomens e t c . D i a g n o s t . A s s o c . s t u d . I I , 1 1 3 .
2 s

447

tome ekstremnom shvatanju, ja shvatam afekat, s j e d n e strane, kao j e d n o psihiko stanje oseanja, a, s d r u g e strane, kao j e d n o fizioloko inervaciono sta nje, i ta stanja nagomilavajui se u z a j a m n o deluju j e d n o na drugo, a to znai da se p o j a a n o m oseanju pridruuje jedna oseajna komponenta k o j o m se afe k a t v i e p r i b l i u j e o s e t i m a (v. o.) i b i t n o s e r a z l i k u j e od stanja oseanja. Izrazite, t j . j a k i m telesnim i n e r vacijama praene afekte ne ubrajam u oblast f u n k c i j a o s e a n j a , n e g o u o b l a s t f u n k c i j a o s e t a (v. f u n k cija). 2 . Afektivnost. A f e k t i v n o s t j e p o j a m k o j i j e B l o j l e r skovao. Afektivnost oznauje i sadri u sebi ne samo afekte u stvarnom smislu n e g o i laka o s e a n j a ili o s e a j n e t o n o v e z a d o v o l j s t v a i n e z a d o v o l j s t v a . Blojler od a f e k t i v n o s t i r a z l i k u j e , s jedne s t r a n e , u l n e o s e t e i o s t a l e t e l e s n e o s e t e , a, s d r u g e strane, oseanja, ukoliko su ona unutarnji o p a a j n i p r o c e s i (na p r i m e r , o s e a n j e i z v e s n o s t i , v e r o v a t n o s t i ) i u k o l i k o s u n e j a s n e m i s l i ili s a z n a n j a .
4 5

3. Apercepcija. A p e r c e p c i j a je p s i h i k i p r o c e s p o m o u koga se kakav n o v sadraj pridaje ve datim sadrajima n a taj nain to g a o z n a a v a m o kao p o j m l j i v o g , s h v a e n o g ili k a o j a s n o g . Razlikuje se aktivna i pasivna a p e r c e p c i j a ; p r v a je proces pri k o m e subjekat sam od sebe, iz sopstvenih motiva, s v e s n o i s p a n j o m u s v a j a n o v s a d r a j i a s i m i l i e ga sa drugim sadrajima koji stoje u pripravnosti; d r u ga je proces pri k o m e se kakav n o v sadraj spolja ( p u t e m u l a ) ili i z n u t r a (iz n e s v e s n o g a ) n a m e e s v e s t i i na n e k i n a i n i z n u a v a p a n j u i s h v a t a n j e . U p r v o m sluaju akcenat delatnosti je na s a m o m Ja, u d r u g o m e akcenat lei na n o v o m sadraju k o j i se n a m e e .
8

4. Apstrakcija. A p s t r a k c i j a j e , k a o to v e s a m a r e n a g o v e t a v a , v a e n j e ili o d v a j a n j e k a k v a s a d r a j a ( k a k v a z n a e n j a , k a k v e o p t e o z n a k e itd.)

1

Bleuler,

Affektivitat,

Suggestibilitiit,

Paranoia,

1906,

p . 6. L o c . cit., p . 13 s. U p o r . W i m d t , Grundz. der phys. Psych. I, 322.

448

iz j e d n e sveze k o j a sadri i d r u g e elemente, ija je k o m b i n a c i j a k a o c e l i n a n e t o j e d a n p u t n o ili i n d i v i dualno i ba zato neto n e u p o r e d i v o . Jedanputnost, svojevrsnost i neuporedivost ometaju saznanje, zbog e g a s e ostali e l e m e n t i v e z a n i z a s a d r a j k o j i s e o s e a kao bitan m o r a j u elji za saznanjem priinjavati kao nepripadni. Otuda je apstrakcija duhovna delatnost koja ono t o s e o s e a k a o b i t a n s a d r a j ili s t a n j e s t v a r i o s l o b a a i z n j e g o v e v e z e s a o n i m to s e o s e a k a o n e p r i p a d a n e l e m e n a t n a t a j n a i n to g a o d v a j a o d n j e g a , d r u g i m r e c i m a t o g a diferencira ( v i d i o v o ) . Apstraktno j e u i r e m s m i s l u s v e o n o to j e i z d v o j e n o i z s v o j e v e z e s o n i m t o se, s o b z i r o m n a s v o j e znaenje, osea kao nebitno. Apstrakcija je delatnost koja je uopte svojstve n a p s i h o l o k i m f u n k c i j a m a . P o s t o j i a p s t r a k t i v n o mi ljenje, isto takvo oseanje, oset i intuiranje (vidi o v e p o j m o v e ) . Apstraktivno miljenje uzdie sadraj koji se odlikuje misaonim, logikim osobinama iz o n o g a to j e n e b i t n o . A p s t r a k t i v n o o s e a n j e ini isto to sa sadrajem k o j i nosi o s e a j n o obeleje, a isto t a k o p o s t u p a j u o s e t i i n t u i c i j a . P o s t o j e , d a k l e , n a isti nain apstraktne misli k a o to p o s t o j e apstraktna oseanja; o v e p o s l e d n j e Sali (Sully) naziva intelek t u a l n i m , e s t e t s k i m i m o r a l n i m . Nahlovski ( N a h l o w sky) tome dodaje religiozno oseanje. Apstraktna oseanja odgovarala bi u m o m e shvatanju viim ili i d e a l n i m o s e a n j i m a N a h l o v s k o g a . J a s t a v l j a m a p s t r a k t n a o s e a n j a u isti r e d s a a p s t r a k t n i m m i s l i m a . Apstraktni oseaj o b e l e i o b i h k a o estetski o s e a j , z a r a z l i k u o d u l n o g o s e a j a (v. o s e a j , o s e t ) . A p straktnu intuiciju obeleavam kao simboliku intu iciju, za razliku od fantazijske intuicije (v. fantazija i intuicija). U o v o m e d e l u n a p o j a m a p s t r a k c i j e u isti m a h nadovezujem shvatanje jednog s n j o m e vezanoga psihoenergetikoga procesa. Kada se prema kakvu objektu stavim u odnos apstrakcije, ne doputam
7 8 7
8

Sully, Hum. min. II c. 16.

Nahlowsky, Das Gefiihlsleben, p. 48.

29 Jung, Odabrana dela, V

449

o b j e k t u d a n a m e n e deluje k a o celina, n e g o i z d v a j a m j e d a n d e o s a m o g a o b j e k t a i z n j e g o v i h v e z a , pri

e m u iskljuujem o n e delove za

koje

smatram

da

nisu bitni. M o j a je namera da se oslobodim objekta k a o j e d n o k r a t n e i s v o j e v r s n e celine i da istaknem samo jedan deo istoga objekta. Shvatanje celine mi j e , d o d u e , d a t o , ali j a s e u t o s h v a t a n j e n e u d u b i j u j e m , m o j interes se ne uliva u celinu, nego se od objekta kao celine s istaknutim delom povlai u m e n e samog, to znai u m o j p o j m o v n i svet, k o j i je g o t o v p o s t a v l j e n ili k o n s t e l i s a n u k o r i s t a p s t r a k c i j e jednog dela objekta. (Drugaije osim p o m o u subjek tivne p o j m o v n e konstelacije ne m o g u iz objekta apstrahovati.) Interes shvatam k a o energiju = l i b i d o (vidi ovo) k o j u o b j e k t u p r i d a j e m k a o vrednost, ili k o j u o b j e k a t p r i v l a i e v e n t u a l n o i p r o t i v m o j e v o l j e ili t a k o d a j a t o g a n i s a m s v e s t a n . O t u d a j a apstrakcioni proces p o o e v i u j e m kao povlaenje li bida od objekta, kao protivstrujanje vrednosti od objekta k a subjektivnom apstraktnom sadraju. A p s t r a k c i j a z a m e n e , d a k l e , z n a i e n e r g e t s k o oduzi manje vrednosti objektu. A p s t r a k c i j a j e , da k a e m drugim recima, jedno introvertno libidno kretanje. A p s t r a k t i v n i m n a z i v a m stav ( v i d i o v o ) k a d o n , s j e d n e s t r a n e , v r i i n t r o v e r s i j u , a, s d r u g e s t r a n e , istovremeno jedan deo objekta koji se osea kao bitan asimilie s apstraktnim sadrajima to se v e nalaze u subjektu. Ukoliko je j e d a n sadraj apstraktniji, u t o l i k o s e o n m a n j e moe predstaviti. J a s e p r i d r u u j e m Kantovu s h v a t a n j u , p o k o m e j e j e d a n p o j a m utoliko apstraktniji ukoliko je vie razlika stvari iz n j e g a izostavljeno , u t o m e smislu to se apstrakcija u n a j v i e m stepenu od o b j e k t a apsolutno u d a l j u j e i na t a j n a i n d o s p e v a do k r a j n j e nepredstavljivosti, a o v a j a p s t r a k t j a n a z i v a m idejom (v. i d e j a ) . O b r n u t o , apstrakt koji jo raspolae predstavijivou i o i g l e d n o u j e s t e k o n k r e t a n p o j a m (v. k o n k r e t i z a m ) .
9

5. Arhaizam. A r h a i z m o m n a z i v a m s t a r o d r e v n i karakter psihikih sadraja i funkcija. P r i t o m e se

Kant, Log.' 6.

450

ne misli na arhaistiku, t j . i m i t o v a n u starinu, k a k o je prikazuju, na primer, poznorimska dela likovne u m e t n o s t i ili g o t i k a X I X s t o l e a , n e g o s e m i s l i s a m o n a o s o b i n e k o j e i m a j u k a r a k t e r relikta. K a o takve osobine oznaavamo sve one psiholoke crte k o j e p o s v o j o j sutini s t o j e u s k l a d u s o s o b i n a m a p r i mitivnoga mentaliteta. Jasno je da je arhaizam vezan u p r v o m e redu sa fantazijama nesvesnoga, t j . sa p r o izvodima nesvesne fantazijske delatnosti koji dopiru d o svesti. K v a l i t e t s l i k e j e a r h a i a n k a d a u s e b i s a dri nepobitne mitoloke paralele. Arhaine su aso cijacije po analogiji nesvesne fantazije, kao i njihov s i m b o l i z a m (v. s i m b o l ) . A r h a i z a m j e i d e n t i t e t s k a v e z a s a o b j e k t o m (v. i d e n t i t e t ) , p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e (v. o.). A r h a i z a m je k o n k r e t i z a m m i l j e n j a i oseanja. A r h a i z a m j e , d a l j e , n e o d o l j i v a sila i n e s p o s o b n o s t z a samosavladivanje (ponesenost). Arhaizam je slivenost p s i h o l o k i h f u n k c i j a (v. d i f e r e n c i r a n j e ) , n a p r i m e r miljenja i oseanja, oseanja i oseta, oseanja i i n tuicije, k a o i slivenost delova j e d n e f u n k c i j e (audition coloriee), ambitendencija i a m b i v a l e n c i j a (Blojler), to znai slivenost sa suprotnim, npr. oseanja i p r o tivoseanja.
10

6. Asimilacija. Asimilacija je ujednaenje n o v a sadraja svesti sa v e p r i p r a v n i m s u b j e k t i v n i m materijalom, pri e m u se naroito istie slinost n o v o g a sadraja sa gotovim subjektivnim materijalom, e v e n t u a l n o na tetu samostalnoga kvaliteta n o v o g a sadraja. Asimilacija je, u osnovi uzev, apercepcion i p r o c e s (v. a p e r c e p c i j a ) , k o j i s e o d i s t e a p e r c e p c i j e razlikuje po elementu ujednaavanja sa subjektiv n i m m a t e r i j a l o m . U t o m e s m i s l u Vunt k a e : * N a j upadljivije se pojavljuje ovaj nain formiranja (nai me asimilacija) k o d predstava onda k a d asimilatorni elementi postaju p u t e m reprodukcije, a asimilovani p u t e m n e p o s r e d n o g ulnog utiska. Pri t o m e se e l e m e n t i slika p a m e n j a u n o s e na n e k i nain u spoljni
1 1 12 1
10

Upor. uz to: Jung, Wandl. und Symbole der Libido. u W u n d t , Log. I, 2 0 . i * U p o r . L i p p s , L e i t f . . Psych. I I A u f l a g e , p . 1 0 4 . is W u n d t , Grundz. d. phys. Psych. I I I , 5 2 9 .

29*

451

o b j e k a t , t a k o d a se, n a r o i t o a k o s e o b j e k a t i r e p r o dukovani elementi znatno razlikuju jedan od d r u g o ga, izvreni ulni opaaj p o j a v l j u j e kao iluzija, k o j a nas o b m a n j u j e u p o g l e d u pravih osobina stvari. Ja u p o t r e b l j a v a m asimilaciju u neto proirenom smislu, naime kao u j e d n a a v a n j e objekta sa s u b j e k t o m uopte, i suprotstavljam joj disimilaciju, kao ujednaavanje subjekta sa o b j e k t o m , i kao o t u i v a n j e subjekta od s a m o g sebe u korist objekta, bilo da j e t o k a k a v s p o l j a n j i o b j e k a t ili k a k a v p s i h o l o k i , na primer neka ideja. 7. Diferenciranje. D i f e r e n c i r a n j e z n a i r a z v i j a n j e razlika, i z d v a j a n j e d e l o v a i z celine. J a taj p o j a m upotrebljavam u o v o m e radu poglavito u smislu psiholokih funkcija. Dokle god je jedna funkcija u t o l i k o j m e r i s t o p l j e n a s j e d n o m ili v i e f u n k c i j a , n a p r i m e r m i l j e n j e s a o s e a n j e m , ili o s e a n j e s o s e t o m itd., d a s e n i k a k o n e m o e s a m a p o j a v l j i v a t i , o n a j e u arhainom (v. o.) s t a n j u , n i j e d i f e r e n c i r a n a , t j . n i j e kao jedan naroiti deo iz celine izdvojena i kao takva samostalno ne postoji. Nediferencirano miljenje je nesposobno da misli o d v o j e n o od drugih funkcija, t j . s n j i m e s e p o s t o j a n o m e a j u o s e t n e s e n z a c i j e ili o s e a n j a ili i n t u i c i j e ; n e d i f e r e n c i r a n o o s e a n j e m e a se, na p r i m e r , s o s e t n i m s e n z a c i j a m a i f a n t a z i j a m a , n a p r i m e r s e k s u a l i z i r a n j e (Frojd) o s e a n j a ili m i l j e nja u neurozama. Po pravilu je nediferencirana f u n k c i j a t i m e i o k a r a k t e r i s a n a t o i m a o s o b i n e ambivalencije i ambitendencije, * t j . s v a k a p o z i c i j a v o d i p r i metno sa s o b o m svoju negaciju, iz ega proizlaze zna ajne smetnje pri upotrebi nediferencirane funkcije. Nediferencirana funkcija je i u s v o j i m p o j e d i n i m d e l o v i m a sli v e n a ; t a k o j e , n a p r i m e r , n e d i f e r e n c i r a n a sposobnost oseta t i m e oteena to se p o j e d i n e ulne sfere meaju (audition coloriee), j e d n o nediferenci rano oseanje, na primer, pomeanou mrnje i l j u 1

i* Bleuler, Die negative Suggestibilitat, Psych. W o c h e n s c h r . 1904, 27/28. Isti, Zur Theorie des schizophrenen Negativismus, N e u r . W o c h e n s c h r . 1910, 18/21. I s t i , Lehrbuch der Psychiatrie, p. 92, 285.

Neur. Psych.

452

b a v i . U k o l i k o j e j e d n a f u n k c i j a s a s v i m ili v e i m d e l o m nesvesna, utoliko ona nije diferencirana, nego u s v o j i m d e l o v i m a i s a d r u g i m f u n k c i j a m a sli v e n a . D i ferenciranje se sastoji u i z d v a j a n j u f u n k c i j e od d r u gih funkcija i u odvajanju njenih pojedinanih delova jednoga od drugoga. Bez diferenciranja pravac je nemoguan, jer pravac jedne funkcije, resp. njena upravljenost na neto osniva se na o d v a j a n j u i isklju ivanju nebitnoga. Slivanjem sa nebitnim o n e m o g u ena je upravljenost na neto; samo diferencirana funkcija pokazuje se kao ona koja je sposobna da daje pravac. 8. Disimilacija (vidi asimilacija).

9. Dua. U t o k u s v o j i h i s p i t i v a n j a s t r u k t u r e nesvesnoga naao sam p o v o d a da p r o v e d e m p o j m o v n o r a z l i k o v a n j e i z m e u d u e i psihe. P o d p s i h o m r a z u m e v a m celokupnost svih psihikih procesa, ne samo svesnih nego i nesvesnih. P o d duom, meutim, razumevam odreen, ogranien kompleks funkcija, koji bi se najbolje m o g a o okarakterisati kao linost ( P e r s o n l i c h k e i t ) . D a b i h o p i s a o ta p o d t i m p o d robnije razumevam, m o r a m uiniti jo nekoliko n a p o m e n a o gleditima k o j a su p o d a l j e od nas. To su naroito pojave somnambulizma, udvajanja karakte r a , r a z d v a j a n j a l i n o s t i . Z a n j i h o v o i z u a v a n j e stekli su zasluga u p r v o m r e d u francuski naunici, k o j i su n a m dali d a r a z u m e m o g l e d i t e m o g u n o g m n o t v a linosti u j e d n o j istoj jedinki. O t p r v e je jasno da se u normalne jedinke nikada ne moe pojaviti vie li n o s t i ; ali z b o g tih s l u a j e v a p r u e n a m o g u n o s t d i socijacije linosti verovatno bi bar kao nagovetaj p o s t o j a l a i u n o r m a l n o j irini. U s t v a r i , i m a l o p o otrenom psiholokom posmatranju polazi za r u k o m ,
1 5

Azam, Hypnotisme Double Conscience, Pari, 1887. Morton Prince, The dissociation of a personality, 1906. Landmann, Die Mehrheit geistiger Persdnlichkeiten in einem Individuum, 1894. Ribot, Die Personlichkeit, 1894. F l o u r n o v , Des Indes a la Planete Mars, 1 9 0 0 . Jung, Zur Psychol. u. Pathol. sog. occulter Phaenomene, 1 9 0 2 .
15

453

bez suvie velikih tekoa, da u normalnih jedinki bar nasluivanjem dokae tragove razdvajanja k a raktera. o v e k mora, na primer, samo da tano p o smatra n e k o g a u razlinim okolnostima, pa e otkriti kako se n j e g o v a linost upadljivo m e n j a pri prela enju iz jedne sredine u drugu, pri e m u se svaki put p o j a v l j u j e otro ocrtan i od ranijega jasno razlian karakter. Poslovini izraz n a ulici aneo k o d k u e a v o jeste jedna iz svakodnevnoga iskustva p r o i stekla formulacija f e n o m e n a razdvajanja linosti. O d r e e n a sredina iziskuje o d r e e n stav. S t o se d u e ili to s e e e i z i s k u j e o v a j s a s r e d i n o m p o d u d a r n i stav, t i m p r e o n p o s t a j e habitualan. V e o m a m n o g o l j u d i o b r a z o v a n o g a stalea m o r a d a s e n a j v i e k r e e u dvema sasvim razlinim sredinama: u d o m a e m krugu, u porodici, i u poslovnome ivotu. D v e sasvim razline okoline iziskuju d v a sasvim razlina stava, k o j i v e p r e m a s t e p e n u i d e n t i f i k a c i j e (v. o.) J a s a svagdanjim stavom uslovljavaju udvajanje karakte ra. S h o d n o s o c i j a l n i m u s l o v i m a i n u n o s t i m a s o c i j a l n i k a r a k t e r o r i j e n t i e se, s j e d n e s t r a n e , p r e m a o e k i v a n j i m a ili z a h t e v i m a p o s l o v n e s r e d i n e , a , s d r u g e strane, p r e m a socijalnim n a m e r a m a i tenjama s u b jekta. Domai karakter svakako bi se redovno mogao uobliavati vie prema subjektovim iziskivanjima l a godnosti i udobnosti, i otuda dolazi da se l j u d i k o j i su u j a v n o m ivotu izvanredno energini, hrabri, uporni, tvrdoglavi i bezobzirni, k o d kue i u porodici p o j a v l j u j u kao dobroduni, meki, popustljivi i slabi. K o j i je sad pravi karakter, prava linost? Na to p i tanje esto je n e m o g u n o odgovoriti. O v o kratko p r o suivanje pokazuje da i kod normalne jedinke raz dvajanje karaktera ni na koji nain nije nemoguno. Stoga ovek zaelo ima pravo da pitanje disocijacije linosti o b r a u j e i k a o p r o b l e m n o r m a l n e psihologije. Po m o m e miljenju, na gornje pitanje da p r o d u imo raspravljanje m o g l o bi se odgovoriti da takav ovek uopte nema nikakva prava karaktera, tj. da u o p t e n i j e individualan (v. o . ) , n e g o da je kolektivan (v. o . ) , t j . p o d u d a r a n s o p t i m o k o l n o s t i m a , s o p t i m oekivanjima. Da je individualan, on bi pored sve 454

r a z l i n o s t i s t a v a i m a o s a m o j e d a n isti k a r a k t e r . O n ne bi bio identian sa svagdanjim stavom, i ne bi m o g a o i ne bi hteo spreavati da n j e g o v a individual nost ma na k o j i nain d o e do izraza u j e d n o m k a o i u d r u g o m stanju. On je doista individualan, kao s v a k o b i e , ali n e s v e s n o . S v o j o m v i e ili m a n j e p o t p u n o m identifikacijom sa svagdanjim stavom on vara u n a j m a n j u ruku druge, a esto i sebe, u pogledu s v o g p r a v o g k a r a k t e r a ; o n u z i m a liinu, z a k o j u z n a da, s j e d n e strane, o d g o v a r a n j e g o v i m n a m e r a m a , a, s d r u g e strane, zahtevima i m i l j e n j i m a n j e g o v e o k o line, i pri t o m e pretee as jedan as drugi m o m e n a t . O v u liinu, n a i m e a d h o c uzeti stav, n a z v a o s a m persona, to j e b i l o o z n a k a l i i n e a n t i k o g a g l u m c a . Ko se identifikuje s liinom, toga z o v e m linim (u suprotnosti prema individualan). O b a stava g o r e zamiljanoga sluaja jesu d v e k o lektivne linosti, k o j e elimo da s a m e m o prosto p o d i m e n o m p e r s o n a ili p e r s o n a e . V e s a m n a g o v e s t i o d a je prava individualnost razlina i od j e d n o g a i od d r u goga. Persona je, dakle, kompleks funkcija koji se ost v a r i o i z r a z l o g a p r i l a g o i v a n j a ili p o t r e b n e u d o b n o s t i , ali n i j e i d e n t i a n s i n d i v i d u a l n o u . K o m p l e k s f u n k c i ja u persone odnosi se samo na odnos prema objektima. Od veze jedinkine sa spoljanjim o b j e k t o m treba otro razlikovati vezu sa subjektom. P o d subjektom razumevam najpre one nejasne i tamne pokrete, ose anja, misli i osetne senzacije k o j i ne pritiu d o k a i j i vo iz kontinuiteta svesnoga doivljavanja na objektu, nego pre naruavajui i ometajui, a ponekad i una preujui izronjavaju iz tamnih dubina, iz donjih s l o j e v a i pozadina svesti, i u s v o j o j celokupnosti sai njavaju opaanje ivota nesvesnoga. Subjekat, shva e n k a o u n u t r a n j i o b j e k a t , j e s t e n e s v e s n o . K a o to postoji odnos prema spoljanjem objektu, spoljanji stav, tako postoji i o d n o s p r e m a u n u t r a n j e m o b j e k t u , unutranji stav. R a z u m l j i v o j e d a j e o v a j u n u tranji stav z b o g s v o j e do krajnosti intimne i t e ko pristupane sutine m n o g o nepoznati j a stvar n e 16
18

logie,

I,

Jung, XVI,

La structure p. 152.

de

l'inconscient.

Arch.

de

Psycho-

455

goli spoljanji stav, k o j i svako o t p r v e m o e da vidi. A l i mi se ini da n i j e suvie teko stei p o j a m o t o m e unutranjem stavu. Sva ona takozvana sluajna k o e nja, udljivi prohtevi, raspoloenja, maglovita osea nja i fragmenti fantazije, koji katkad ometaju k o n centrisani korisni rad, a katkad i spokojstvo n a j n o r m a l n i j e g a o v e k a , i k o j i se racionalno s v o d e as na telesne uzroke as na druge p o v o d e , g o t o v o r e d o v n o nemaju svoju osnovu u uzrocima koje im pripisuje svest, n e g o s u o p a a n j a nesvesnih procesa. O v i m p o j a v a m a p r i p a d a j u , n a r a v n o , i s n o v i , k o j i se, k a o to je poznato, rado svode na kakve spoljanje i povrne uzroke, kao ravo varenje, leanje na leima i slino, iako takvo o b j a n j e n j e ne m o e nikada izdrati strogu kritiku. Stav pojedinih ljudi p r e m a o v i m stvarima je sasvim razlian. Jedan ni n a j m a n j e ne haje za s v o j e unutranje procese, on m o e preko toga tako rei da sasvim olako pree, a drugi im je u n a j v e o j meri p o d v r g n u t ; v e p r i u s t a j a n j u n e k a f a n t a z i j a ili n e k o neprijatno oseanje pokvari mu raspoloenje za ceo dan, nejasan, neprijatan oseaj sugerie mu pomisao na n e k u t a j n u bolest, neki san ostavi u n j e m u m r a n o nasluivanje, iako inae nije praznoveran. Drugi su opet samo epizodino pristupani o v i m nesvesnim p o k r e t i m a ili s a m o i z v e s n o j k a t e g o r i j i t i h p o k r e t a . J e d n o m e oni m o d a uopte j o nikada nisu doli d o svesti k a o neto o e m u bi se m o g l o misliti, a d r u g o m e su oni p r o b l e m svakodnevnoga mozganja. Jedan im daje fizioloku v r e d n o s t ili ih p r i p i s u j e p o n a a n j u b l i n j e ga, a drugi nalazi u n j i m a religiozno otkrivenje. O v i sasvim razlini naini postupanja s pokreti m a n e s v e s n o g a jesu isto tako habitualni k a o stavovi p r e m a s p o l j a n j e m u o b j e k t u . Stoga unutranji stav o d g o v a r a j e d n o m isto tako o d r e e n o m k o m p l e k s u funkcija k a o i spoljanji stav. O n i m sluajevima u kojima se unutranji psihiki procesi prividno sasvim p r e v i a j u n e d o s t a j e isto t o l i k o t i p i a n u n u t r a n j i s t a v , k a o to o n i m a k o j i k o n s t a n t n o p r e v i a j u s p o ljanji objekat, realitet injenica, nedostaje tipian spoljanji stav. P e r s o n a o v o g a p o s l e d n j e g a u ne s u 456

vie retkim sluajevima ima karakter bezveznosti, ponekad ak slepe bezobzirnosti, koja se esto savija tek pred surovim udarcima sudbine. Nije retkost da ba takve jedinke, ija je persona obeleena t v r d o m bezobzirnou i bezveznou, esto prema procesima nesvesnoga i m a j u stav iji je karakter do krajnosti podloan uticajima. Ukoliko su one spolja nepodlone u t i c a j i m a i nepristupane, utoliko su m e k e , l a b a v e i uplivljive prema svojim unutranjim procesima. Sto ga u o v i m sluajevima unutranji stav o d g o v a r a u n u tranjoj linosti, k o j a je od spoljanje dijametralno razlina. Ja poznajem, na primer, j e d n o g a oveka koji je bespotedno i slepo razorio ivotnu sreu s v o j i h b l i n j i h , ali k o j i j e p r e k i n u o v a n a p o s l o v n a p u tovanja da bi m o g a o uivati u lepoti umske ivice k o j u j e u g l e d a o i z v o z a . T a k v i ili s l i n i s l u a j e v i i z vesno su s v a k o m e poznati, tako da nije potrebno n a b r a j a t i p r i m e r e . K a o to n a m s v a k o d n e v n o i s k u s t v o d a j e p r a v o da g o v o r i m o o spoljanjoj linosti, tako n a m ono daje i pravo da pretpostavljamo postojanje unutranje linosti. Unutranja linost je postupak i nain kako se neko ponaa prema svojim psihikim p r o c e s i m a , ona j e unutranji stav, karakter, k o j i o n o k r e e n e s v e s n o m e . S p o l j a n j i stav, spoljanji k a r a k ter, o b e l e a v a m ka o personu, unutranji stav o b e l e a v a m k a o animu ( a n i m a ) , k a o duu. U k o l i k o j je meri neki stav habitualan, u tolikoj meri je on vie ili m a n j e v r s t o s a s t a v l j e n k o m p l e k s f u n k c i j a , s k o j i m s e J a v i e ili m a n j e m o e i d e n t i f i k o v a t i . J e z i k to plastiki izraava: ako n e k o ima habitualan stav prema izvesnim situacijama, onda se obino kae: O n j e s a s v i m drugi a k o i n i o v o ili o n o . T i m e j e utvrena samostalnost funkcionoga kompleksa habitualna stava: o v e k bi rekao kao da je neka druga linost uzela jedinku u posed, kao da je u nju uao d r u g i d u h . Ista s a m o s t a l n o s t k a k v a v e o m a e s t o p r i pada spoljanjem stavu polae p r a v o i na unutranji stav, na duu. J e d n a od najteih vetina vaspitanja sastoji se u t o m e da se izmeni persona, spoljanji stav. Isto tako je teko izmeniti duu, j e r je n j e n a struktura o b i n o isto tako vrsta kao i struktura p e r 457

sone. K a o to je persona b i e k o j e esto sainjava ceo prividni karakter jednoga oveka i u datome slu aju ga n e p r o m e n j e n o prati kroz ceo ivot, tako je i njegova dua odreeno ocrtano bie ponekad n e p r o m e n l j i v o vrsta i samostalna karaktera. Stoga se ona m o e vie puta v r l o d o b r o okarakterisati i opisati. Sto se tie karaktera due, po m o m e iskustvu vai opte naelo da se ona u svemu prema spolja n j e m k a r a k t e r u p o n a a komplementarno. D u a o b i n o , k a o to i s k u s t v o p o k a z u j e , s a d r i s v e o n e o p t e ljudske osobine k o j e nedostaju svesnome stavu. Tira nin m u e n stranim snovima, m r a n i m slutnjama i unutranjim planjama, jeste tipina figura. Spolja bezobziran, t v r d i nepristupaan, u sebi je p r i s t u p a an svakoj senci, podloan svakoj udljivosti, kao da je najnesamostalnije, najsavitljivije bie. Njegova dua sadri, dakle, o n e opteljudske o s o b i n e u p l i v l j i vosti i slabosti k o j e sasvim nedostaju n j e g o v u s p o ljanjem stavu, n j e g o v o j personi. A k o je persona intelektualna, o n d a je dua, sasvim p o u z d a n o , s e n timentalna. Ali komplementarni karakter due o d n o s i s e i n a p o l n i k a r a k t e r , k a o to s a m t o u v i e m a h o v a nesumnjivo video. V e o m a enstvena ena ima m u k u duu, v e o m a muevni mukarac ima ensku duu. O v a suprotnost dolazi otuda to, n a p r i m e r , m u karac nije sasvim i u svima stvarima mukarac, n e g o n o r m a l n o i m a i izvesnih enskih crta. Sto je s p o l j a nji stav vie muki, to su u n j e m u vie i z d v o j e n e enske crte; zato se o n e p o j a v l j u j u na dui. O v a o k o l nost o b j a n j a v a zato su ba v e o m a m u e v n i m u k a r ci podvrgnuti karakteristinim slabostima: prema p o kretima nesvesnoga oni pokazuju ensku povitljivost i uplivijivost. Obrnuto, ba najenstvenije ene p r e ma izvesnim unutranjim stvarima esto ispoljavaju n e p o u l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t i s v o j e g l a v o s t , a te o s o bine u takvoj intenzivnosti m o g u se nai samo k o d m u k a r c a kao spoljanji stav. To su crte m u k e p r i rode, k o j e su, i z d v o j e n e iz enskoga spoljanjega sta va, postale osobine due. A k o zato g o v o r i m o o n e k o j animi k o d m u k a r c a , m o r a l i b i s m o , s l e d s t v e n o , g o v o riti o n e k o m animu ( a n i m u s ) k o d e n e , d a d u i e n e 458

d a m o p r a v o i m e . K a o to k o d mukarca uopte u spoljanjem stavu preteu logika i smisao za injeni c e ili s e b a r s m a t r a j u k a o i d e a l i , t a k o k o d e n e p r e tee oseanje. A l i u dui o d n o s se o b r e , m u k a r a c osea u sebi, a ena razmilja. Stoga m u k a r a c lake pada u potpuno oajanje tamo gde ena jo uvek m o e d a tei i d a s e n a d a , i s t o g a s e o n p r e u b i j a n e goli ena. U k o l i k o ena m o e pasti k a o rtva s o c i j a l nih prilika, na p r i m e r k a o prostitutka, utoliko m u karac podlee impulsima nesvesnoga, alkoholizmu i drugim porocima. Sto se tie opteljudskih osobina, karakter due m o e s e i z v e s t i i z k a r a k t e r a p e r s o n e . S v e to b i n o r m a l n o t r e b a l o d a j e u s p o l j a n j e m s t a v u , ali t u v e o m a primetno nedostaje, n e s u m n j i v o se nalazi u unutranjem stavu. To je osnovno pravilo, i o n o mi se neprestano potvrivalo. A l i to se tie i n d i v i d u a l nih osobina, u o v o m p o g l e d u nita se ne m o e d e d u kovati. M o e biti izvesno samo to da su individualne osobine, ako je neko identian sa s v o j o m personom, asocirane sa duom. Iz o v e asocijacije proizlazi u s n o v i m a est simbol duevne trudnoe, k o j a se oslanja na iskonsku sliku roenja junaka. Dete k o j e i m a da se rodi znai tada individualnost koja jo svesno ne postoji. K a o to je persona k a o izraz prilagoivanja sredini r e d o v n o p o d uticaj em sredine i od n j e u o b l i ena, tako je i dua v e o m a uobliena od nesvesnoga i n j e g o v i h k v a l i t e t a . K a o to p e r s o n a u p r i m i t i v n o j sredini gotovo nunim n a i n o m prima primitivne crte, tako i dua uzima, s j e d n e strane, arhaine crte n e s v e s n o g a , a, s d r u g e s t r a n e , s i m b o l i n o - p r o s p e k tivan karakter nesvesnoga. Otuda vodi poreklo b o gatstvo nasluivanja i stvaralako unutranjega stava. Identitet sa p e r s o n o m automatski uslovljava nesvestan identitet sa duom, j e r ako je subjekat, Ja, nerazliit od persone, onda on n e m a nikakve svesne veze sa procesima nesvesnoga. Stoga on predstavlja same te procese, identian je s njima. Ko je bezuslovno sam svoja spoljanja uloga, bezuslovno je i podlegao unutranjim procesima, t j . on e u datom sluaju s bezuslovnom nunou presei svoju spolja459

 n j u u l o g u ili j e d o v e s t i a d a b s u r d u m ( e n a n t i o d r o m i ja, v. o.). P o t v r i v a n j e i n d i v i d u a l n e linije sasvim je iskljueno, i ivot protie u neizbenim suprotnosti m a . U o v o m e s l u a j u dua je i u v e k p r o j i c i r a n a u podudaran, realan objekat, p r e m a k o m e onda postoji g o t o v o bezuslovan odnos zavisnosti. S v e reakcije k o j e ishode od ovoga objekta imaju neposredan, iznutra napadaki uticaj na subjekat. esto je re o tragi n i m v e z i v a n j i m a (v. d u e v n a s l i k a ) . 10. Duevna slika. D u e v n a s l i k a je o d r e e n s l u a j m e u p s i h i k i m s l i k a m a (v. o.), k o j e s t v a r a n e s v e s n o . K a o to s e p e r s o n a , s p o l j a n j i s t a v , u s n o v i ma predstavlja slikama izvesnih lica k o j a odnosne osobine i m a j u u naroito izraenom obliku, tako se i dua, unutranji stav, u n e s v e s n o m predstavlja o d reenim licima koja imaju s duom podudarne o s o b i n e . T a k v a s l i k a z o v e s e d u e v n a slika. P o n e k a d s u t o i s a s v i m n e p o z n a t a ili m i t o l o k a l i c a . K o d m u k a raca dua se u nesvesnom r e d o v n o predstavlja kao ensko lice, k o d ena kao m u k o lice. U o n i m slu a j e v i m a g d e je individualnost nesvesna i stoga sa d u o m asocirana, d u e v n a slika i m a istopolan k a r a k ter. U svima o n i m sluajevima g d e je dat identitet s p e r s o n o m (v. d u a ) , t e j e s t o g a d u a n e s v e s n a , d u e v n a slika je stavljena u realno lice. O v o lice je p r e d m e t i n t e n z i v n e l j u b a v i ili i s t o t a k o i n t e n z i v n e m r n j e (ili i s t r a h a ) . U t i c a j i o v o g a l i c a i m a j u k a rakter neposrednosti i bezuslovne prinudnosti, jer svagda dobivaju afekti van odgovor. A f e k a t dolazi otuda to je stvarno svesno prilagoivanje o b j e k t u k o j i predstavlja duevnu sliku n e m o g u n o . Z b o g n e mogunosti i nepostojanja objektivne veze libido se gomila i eksploduje u ispranjavanju afekta. Afekti se pojavljuju svagda mesto neuspelih prilagoiva nja. Svesno prilagoivanje objektu koji predstavlja d u e v n u sliku ba je zato n e m o g u n o to je subjekat nesvestan due. K a d bi je on b i o svestan, m o g a o bi je razlikovati od o b j e k t a a t i m e i ponititi n e p o s r e d na dejstva objekta, j e r ta dejstva proizlaze od p r o j e k c i j e duevne slike na objekat. 460

K a o realan nosilac d u e v n e slike za mukarca je n a j p o d o b n i j a ena, z b o g enskoga kvaliteta n j e g o v e due, a za enu mukarac. G d e g o d postoji bezuslovna, tako rei magijski uticajna veza m e u polovima, r e j e o p r o j e k c i j i d u e v n e s l i k e . K a k o su, p a k , o v e v e z e este, to i dua m o r a biti esto nesvesna, t j . m n o g i ljudi m o r a j u biti nesvesni toga kako se p o n a aju prema unutranjim psihikim procesima. Kako ova nesvesnost svagda ide zajedno sa srazmerno p o t p u n o m i d e n t i f i k a c i j o m s p e r s o n o m (v. d u a ) , t o o v a p o s l e d n j a o e v i d n o m o r a biti esta. To se sa s t v a r nou p o d u d a r a utoliko ukoliko se doista m n o g i ljudi potpuno identifikuju sa s v o j i m spoljanjim stavom i stoga n e m a j u nikakav svestan o d n o s p r e m a u n u t r a njim procesima. P o j a v l j u j e se i obrnut sluaj, da s e d u e v n a slika n e projicira, n e g o ostaje k o d s u b jekta, iz ega proizlazi identifikacija sa d u o m u t o liko ukoliko je tada odnosni subjekat uveren da je postupak i nain kako se on ponaa prema unutra njim procesima n j e g o v jedini i stvarni karakter. U o v o m e sluaju persona se zbog svoje nesvesnosti p r o jicira, i to na istopolan objekat, to je osnova za m n o g e s l u a j e v e o t v o r e n e ili v i e l a t e n t n e h o m o s e k s u a l n o s t i ili p r e n o e n j a n a o c a k o d m u k a r a c a i p r e n o e n j a na m a j k u k o d ena. Takvi sluajevi u v e k se odnose na l j u d e sa defektnim spoljanjim p r i l a g o i v a n j e m i s relativnom bezveznou, jer identifikacija sa d u o m stvara stav k o j i se preteno orijentie na o p a anju unutranjih procesa, ime se objektu oduzima uslovni uticaj. A k o se d u e v n a slika projicira, p o j a v l j u j e se bezuslovno afektivno vezivanje za objekat. A k o se ne projicira, nastaje relativno neprilagoeno stanje, k o j e j e Frojd d e l i m i n o o p i s a o k a o narcisizam. P r o j e k c i j a duevne slike razreava od b a v l j e n j a unutranjim p r o c e s i m a d o k l e g o d se p o n a a n j e o b j e k t a slae sa subjektom. Time je subjektu omogueno da njegova p e r s o n a i v i i d a l j e s e r a z v i j a . R a z u m e se, o b j e k a t nee moi zadugo da svagda odgovara zahtevima d u e v n e slike, iako i m a ena k o j e zapostavljaju s v o j vlastiti ivot t e i m polazi z a r u k o m d a m u e v i m a v e o 461

m a d u g o v r e m e n a p r e d s t a v l j a j u d u e v n u sliku. T u i m p o m a e bioloki enski instinkt. Isto m o e n e s v e

s n o da i n i i m u za e n u , samo se zbog t o g a on l a a
dela koja u d o b r o m i u r a v o m naposletku prevazilaze n j e g o v e sposobnosti. Tu i n j e m u pomae b i o l o k i m u k i i n s t i n k t . A k o s e d u e v n a slika n e p r o j i c i r a , nastaje s v r e m e n o m upravo bolesno diferenciranje veze s nesvesnim. Subjekat u sve veoj meri plave nesvesni sadraji, k o j e on z b o g oskudne v e z e s o b j e k tom ne moe ni korisno upotrebljavati ni ma na koji drugi nain obraivati. Po sebi se razume da takvi sadraji u velikoj meri hude odnosu prema objektu. O v a d v a s t a v a su, n a r a v n o , k r a j n j i g r a n i n i s l u a j e v i , i z m e u k o j i h l e e n o r m a l n i s t a v o v i . K a o to j e poznato, normalno se nikako ne odlikuje naroitom jasnou, i s t o t o m ili d u b i n o m s v o j i h psiholokih f e nomena, nego, naprotiv, njihovim optim priguen j e m i o t r t o u . U l j u d i sa d o b r o d u n i m i n e a g r e s i v n i m s p o l j a n j i m s t a v o m d u e v n a slika r e d o v n o i m a zloudan karakter. Knjievan primer za to je d e m o n s k a e n a , k o j a p r a t i D i v a u S p i t e l e r o v u Olimpijskom proleu. P r o p a l i o v e k j e z a i d e a l i s t i k e e n e e e nosilac d u e v n e slike, i otuda je u t a k v i m s l u a j e v i m a e s t a f a n t a z i j a s p a s e n j a , a isti j e s l u a j k o d mukaraca, gde je prostitutka okruena o r e o l o m due k o j u t r e b a spasti. 11. Ekstraversija. E k s t r a v e r s i j a z n a i o b r t a n j e l i b i d a (v. o.) k a s p o l j a n j o j s t r a n i . O v i m p o j m o m oznaavam oevidnu vezu subjekta s objektom u smi slu pozitivna kretanja subjektivnoga interesovanja k o b j e k t u . N e k o ko se nahodi u e k s t r a v e r t n o m stanju misli, osea i dela s o b z i r o m na o b j e k a t , i to na n e posredan i spolja jasno opaljiv nain, tako da ne m o e postojati nikakva sumnja u n j e g o v pozitivan stav p r e m a objektu. Stoga je ekstraversija u n e k u ruku premetanje interesovanja iz subjekta na o b j e kat. A k o je ekstraversija intelektualna, subjekat se prenosi u objekat mislima; ako je ekstraversija o s e a j n a , s u b j e k a t se p r e n o s i u o b j e k a t o s e a n j i m a . U stanju ekstraversije postoji jaka, iako ne iskljuiva u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . M o e se g o v o r i t i o aktivnoj 462

e k s t r a v e r s i j i a k o se e k s t r a v e r s i j a e l i n a m e r n o , i o pasivnoj e k s t r a v e r s i j i a k o o b j e k a t e k s t r a v e r s i j u i z nuava, t j . ako sam privlai interesovanje subjekta, eventualno protiv namere subjektove. A k o je stanje ekstraversije habitualno, onda iz t o g a n a s t a j e ekstravertan tip ( v . t i p ) . 12. Emocija (vidi afekat).

13. Enantiodromija. Enantiodromija znai i d e n j e u suprotnost. O v i m p o j m o m se u filosofiji Heraklitovoj obeleava suprotnosna igra zbivanja, n a i m e shvatanje po k o m e sve to bitie prelazi u s v o ju suprotnost. O d ivoga postaje mrtvo, a od m r t v o ga ivo, od m l a d o g a staro, a od staroga m l a d o , od budnoga spavaivo, a od spavaivoga budno, struja stvaranja i propadanja nikada ne prestaje. Jer p o d i z a n j e i razaranje, razaranje i p o d i z a n j e , to je norma koja vlada nad svima krugovima ivota pri rode, nad najmanjima i nad najveima. ak i sam k o s m o s , k a o to j e i z p r a v a t r e p r o i z i a o , v r a t i e s e p o n o v o u n j u d v o s t r u k i p r o c e s , k o j i se o d i g r a v a u o d m e r e n i m r o k o v i m a , iako su o v i u isto v r e m e g o l e mi vremenski razmaci, u v e k e se p o n o v o odigra vati. O v o j e e n a n t i o d r o m i j a Heraklitova p o r e c i m a p o z v a n i h t u m a a . M n o g o b r o j n e s u i z j a v e i z Heraklitovih u s t a k o j e o v o m e s h v a t a n j u d a j u izraza. T a k o o n k a e : I p r i r o d a tei k a s u p r o t n o m e , i i z o v o g a , a ne iz istoga, raa sklad.
17 1 8 1 9

K a d ste roeni, spremajte se podleite smrti.

za

ivot i time

Z a due j e smrt postati voda, z a v o d u smrt p o stati z e m l j a . O d z e m l j e p o s t a j e v o d a , o d v o d e d u a . S v e stvari z a m e n j u j u se vatrom, i vatra se z a m e n j u j e s v i m a stvarima, isto k a o zlato r o b o m i r o b a zlatom.
17

S t o b a e u s , E k l . 1 , 5 8 : et'j.apiJivnv S i X i y o v x t - f e f e v a v r i o Zeller, Die Phil. Griech. der Griechen, I, II 53. Auflage, I, 456.

S p o r t a ? 5THJUOVPY&V T & V U V T M V .

8
19

Gompertz,

Denker.

463

U psiholokoj primeni svoga p r i n c i p a Herdklit kae: N e k a v a m , Efeani, nikada ne ponestane blaga, da vaa zaputenost izbije na svetlost.
2 0

Enantiodromijom oznaujem pojavljivanje ne svesne suprotnosti, naime u v r e m e n s k o m e nizu. O v a j karakteristini f e n o m e n p o j a v l j u j e se svugde g d e ekstremno jednostrani pravac vlada svesnim ivotom, tako da se u v r e m e n u i z g r a u j e isto toliko j a k a n e svesna suprotna pozicija, koja se prvobitno ispoljava u koenju svesnoga stvaranja, a docnije u prekidu svesnoga pravca. Dobar primer za enantiodromiju je psihologija Pavlova i njegova prelaza u hrianstvo, a isto t a k o istorija o p r e o b r a a n j u Rajmunda Lula ( R . L u l l u s ) , i d e n t i f i k a c i j a s a H r i s t o m o b o l e l o g a Niea, njegovo uznoenje do nebesa Vagnera, preobraaj Svedenborgov (Swedenborg) iz naunika u pro roka, itd. 14. Fantazija. P o d f a n t a z i j o m r a z u m e v a m d v e r a z l i n e s t v a r i , n a i m e 1. fantazmu i 2. imaginativnu delatnost. Iz m o g a t e k s t a p r o i z l a z i ta s a m s v r e m e n a na vreme razumevao pod fantazijom. P o d fantazijom kao fantazmom r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i se od drugih k o m p l e k s a predstava razlikuje time to mu spolja ne o d g o v a r a n i k a k v o realno stanje stvari. Iako se jedna fantazija prvobitno m o e osnivati na slikama seanja stvarnih doivljaja, ipak njen sadraj ne odgovara n i k a k v o m spoljanjem realitetu, n e g o je bitno s a m o odliv stvaralake d u h o v n e delatnosti, d e l a n j e ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e e n e r g i j o m p o s e d n u t i h psihikih elemenata. Ukoliko se psihika energija moe podvri samovoljnom pravcu, utoliko se i f a n t a z i j a m o e p r o i z v e s t i s v e s n o i s a m o v o l j n o , ili k a o c e l i n a ili b a r k a o d e o . U p r v o m s l u a j u o n a n i j e n i t a drugo nego kombinacija svesnih elemenata. Ali je ovaj sluaj samo vetaki i teorijski znaajan eksperimenat. U stvarnosti s v a k o d n e v n o g a psiholokoga i s k u s t v a f a n t a z i j a j e v e i n o m ili i z a z v a n a o e k i v a l a k i m , i n t u i t i v n i m s t a v o m , ili j e p r o v a l a n e s v e s n i h s a draja u svest. M o g u se razlikovati aktivne i pasivne
20 Diels, Fragm. d. Vorsokr. I, 79.

464

fantazije; prve su izazvane intuicijom, tj. stavom upravljenim na opaanje nesvesnih sadraja, pri e mu libido odmah poseda sve elemente koji izronjavaju iz nesvesnoga te ih asocijacijom paralelnih m a teri jalij a p r i v o d i k visini jasnosti i o e v i d n o s t i ; d r u g e se bez p r e t h o d n o g a i popratnoga intuitivnoga stava odmah pojavljuju u oevidnom obliku pri potpuno pasivnom stavu subjekta koji saznaje. O v e fantazije pripadaju psihikim automatizmima (Zane). Ove p o s l e d n j e f a n t a z i j e m o g u se, n a r a v n o , p o j a v i t i s a m o u relativnoj disocijaciji psihe, jer n j i h o v o ostvarenje pretpostavlja da se bitna koliina energije otela s v e snoj kontroli i posela nesvesne materijalije. Tako Savlova vizija pretpostavlja da je on nesvesno v e h r i a n i n , to j e b i l o n e p o z n a t o n j e g o v u s v e s n o m u v i anju. Pasivna fantazija uvek vodi poreklo iz j e d noga u o d n o s u p r e m a svesti suprotnoga procesa u n e svesnome, koji priblino usredsreuje na se isto t o liko e n e r g i j e k a o i svesni stav, pa je stoga i s p o s o b a n da slomi otpor ovoga poslednjega. Aktivna fantazija, meutim, d u g u j e za svoje p o stojanje ne samo jednostrano intenzivnom i suprot n o m n e s v e s n o m p r o c e s u nego, isto tako, sklonosti s v e s n o g a s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e t a v a n j a ili f r a g mente relativno slabo naglaenih, nesvesnih veza i da ih asociranjem paralelnih elemenata uoblii do p o t pune oiglednosti. K o d aktivne fantazije, dakle, nije nuno re o n e k o m disociranom d u e v n o m stanju, n e g o ak o p o z i t i v n o m u e s t v o v a n j u svesti. A k o p a s i v n a f o r m a f a n t a z i j e e s t o n o s i p e a t b o l e s n o g a ili bar nenormalnoga, aktivna f o r m a esto pripada n a j viim ljudskim d u h o v n i m delatnostima. Jer, u njoj svesna i nesvesna linost s u b j e k t o v a slivaju se u j e dan zajedniki i ujedinjavalaki proizvod. Tako uobliena fantazija m o e da b u d e najvii izraz j e d i n stva individualnosti i o v u p o s l e d n j u stvarati ba upravo savrenim izrazom njena jedinstva. (Upor. uz t o Silerov p o j a m e s t e t i k o g a r a s p o l o e n j a ) . P a s i v n a fantazija p o pravilu nikada n i j e izraz i n d i v i d u a l nosti k o j a je dospela do jedinstva, j e r ona, k a o to je reeno, pretpostavlja jaku disocijaciju, koja se sa s v o 30 Jung, Odabrana dela, V

465

j e strane m o e osnivati s a m o n a isto t a k o j a k o j s u protnosti nesvesnoga p r e m a svesti. S t o g a iz takva stanja i r u p c i j o m u svest proizila fantazija nikada n e e m o i biti savren izraz u sebi u j e d i n j e n e i n d i vidualnosti, n e g o preteno stanovita nesvesne l i nosti. i v o t P a v l o v j e d o b a r p r i m e r z a t o : n j e g o v o obrtanje hrianskoj veri odgovaralo je usvajanju r a nije nesvesnoga stanovita i potiskivanju dotadanje ga antihrianskoga stanovita, a o v o p o s l e d n j e o t k r i valo se u n j e g o v i m histerinim napadima. Stoga p a s i v n a f a n t a z i j a u v e k p o t r e b u j e s v e s n u kritiku, a k o n e treba da jednostrano pribavi vaenje stanovitu n e svesne suprotnosti. Naprotiv, aktivna fantazija kao proizvod, s j e d n e strane, svesna stava k o j i n e s v e s n o m nije s u p r o t a n i , s d r u g e s t r a n e , n e s v e s n i h p r o cesa, k o j i s e p r e m a svesti n e o d n o s e k a o suprotnost, nego samo kompenzatorski, ne potrebuje te kritike, nego samo razumevanja. K a o k o d sna (koji n i j e nita d r u g o n e g o pasivna f a n t a z i j a ) , t a k o i k o d f a n t a z i j e t r e b a r a z l i k o v a t i ma nifestan i latentan s m i s a o . P r v i p r o i z l a z i iz n e p o s r e d noga posmatranja fantazijine slike, n e p o s r e d n o g a iskaza fantastikoga k o m p l e k s a predstava. M a n i f e s t ni smisao u stvari esto j e d v a zasluuje o v o ime, iako je on kod fantazije uvek m n o g o vie razvijen negoli k o d sna, t o b i v e r o v a t n o d o l a z i l o o t u d a t o f a n t a z i j a sna r e d o v n o n e p o t r e b u j e n i k a k v u naroitu e n e r g i j u da se m o e uspeno suprotstavljati slabom otporu s p a v a i v e svesti, z b o g ega v e i m a l o suprotne i samo lako kompenzatorske tendencije m o g u dospeti do opaanja. Fantazija jave, meutim, m o r a da r a spolae v e z n a t n o m e n e r g i j o m da bi m o g l a savladati p r e p o n u k o j a dolazi od svesnoga stava. O s i m toga, nesvesna suprotnost m o r a biti v e o m a vana da bi m o g l a dospeti u svest. K a d bi se ona sastojala samo u nejasnim i teko shvatljivim nagovetajima, nikada ne bi m o g l a da p a n j u (svesni libido) u p r a v i na se u tolikoj meri da bi m o g l a prekinuti svezu sadraja svesti. S t o g a j e nesvesni sadraj u p u e n n a v e o m a jaku unutranju vezu, koja se ispoljava ba u izrazi tu manifestnu smislu. Manifestni smisao u v e k i m a 466

karakter oevidna i konkretna procesa, koji zbog s v o je o b j e k t i v n e irealnosti ne m o e zadovoljiti svest k o j a p o l a e p r a v o n a r a z u m e v a n j e . Z a t o e o n a teiti z a n e k i m d r u g i m z n a e n j e m f a n t a z i j e , z a n j e n i m tuma enjem, d a k l e z a l a t e n t n i m s m i s l o m . I a k o p o s t o j a n j e latentna smisla fantazije pre svega nikako nije si g u r n o , i nita ne stoji na p u t u e v e n t u a l n o m o s p o r a v a n j u m o g u n o s t i latentna smisla, ipak je p o l a g a n j e prava na razumevanje koje zadovoljava dovoljno za p o d r o b n o ispitivanje. O v o istraivanje latentnoga s m i s l a m o e i s p r v a d a b u d e i s t o kauzalne p r i r o d e , u postavljanju pitanja o psiholokim uzrocima ostva rivanja fantazije. O v o postavljanje pitanja vodi, s j e d n e strane, do p o v o d a za fantaziju koji se nalaze daleko nazad, a, s d r u g e strane, do utvrivanja n a gonskih snaga, k o j e s e e n e r g i n o m o r a j u uiniti o d g o v o r n i m a z a ostvarivanje fantazije. K a o to j e p o z n a t o , Frojd j e o v a j p r a v a c n a r o i t o i n t e n z i v n o i z gradio. Ja sam ovaj nain tumaenja obeleio kao reduktivan. O p r a v d a n j e r e d u k t i v n a s h v a t a n j a o d m a h je o e v i d n o , i isto je tako sasvim r a z u m l j i v o a k o za izvestan temperamenat ovaj nain tumaenja p s i h o l o k i h s t a n j a s t v a r i i m a n e t o to z a d o v o l j a v a , t a k o da se vie ne polae nikakvo p r a v o na dalje r a z u m e vanje. A k o neko glasno uzvikne vapijui za p o m o , onda je ta injenica dovoljno i zadovoljavajue o b j a njena ako se onaj k o j i vapije trenutno nalazi u i v o t n o j opasnosti. A k o n e k o sanja bogate trpeze, a dokazano je da je leui u postelju bio gladan, onda o v o o b j a n j e n j e n j e g o v a sna z a d o v o l j a v a . A k o n e k o ko priguuje s v o j u seksualnost, m o d a k a k a v s r e d njovekovni svetac, ima seksualnu fantaziju, onda je o v a injenica r e d u k c i j o m na priguivanu seksualnost dovoljno objanjena. A k o bismo, naprotiv, hteli da P e t r o v u viziju o b j a s n i m o t i m e to b i s m o j e s v e l i m o d a n a i n j e nicu da je on patio od gladi i stoga od nesvesnoga dobio poziv da jede neiste ivotinje, ih da je j e d e nje neistih ivotinja uopte znailo samo ispunjenje neke zabranjene elje, onda takvo objanjenje ima m a l o o n o g a to z a d o v o l j a v a . I s t o t a k o n e m o e z a d o 30*

467

voljiti nae zahtevanje ako bismo Savlovu viziju, na primer, hteli svesti na n j e g o v u potisnutu zavist z b o g uloge k o j u je Hrist igrao k o d svojih sunarodnika, na osnovu ega se on identifikovao sa Hristom. Oba o b j a n j e n j a m o g u da i m a j u u sebi neega istinitoga, ali n e s t o j e n i u k a k v o m o d n o s u p r e m a v r e m e n s k o -istorijski uslovljenoj psihologiji ne samo Petra n e g o i Pavla. O v o objanjenje je suvie prosto i suvie j e v tino. Istorija sveta ne m o e se pretresati k a o p r o b l e m f i z i o l o g i j e ili l i n e c h r o n i q u e s c a n d a l e u s e . O v o s t a novite bilo bi suvie ogranieno. Stoga s m o p r i m o rani da s v o j e shvatanje o l a t e n t n o m smislu fantazije znatno proirimo; najpre u kauzalnom pogledu; psi hologija pojedinca nikad se ne moe iscrpno objasni ti iz njega samoga, n e g o se m o r a jasno uvideti i da je i kako je njegova individualna psihologija uslovljena vremensko-istorijskim okolnostima. Ona nije samo f i z i o l o k i , b i o l o k i ili l i n i n e g o i v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i p r o b l e m . Zatim, n e k o psiholoko stanje stvari nikad se ne m o e iscrpno objasniti samo iz n j e g o v e kauzalnosti, ukoliko je kao iv f e n o m e n u v e k nerazluno uklopljeno u kontinuitet ivotnoga procesa, tako da je, dodue, s j e d n e strane u v e k neto to je postalo, a s d r u g e s t r a n e u v e k i n e t o to p o s t a j e , s t v a r a l a k o . Psiholoki momenat ima Janovo lice: on gleda nazad i n a p r e d . T i m e to p o s t a j e , o n p r i p r e m a i o n o to e se dogoditi u budunosti. K a d ne bi tako bilo, onda bi namera, svrha, postavljanje ciljeva, proraunava n j e ili n a s l u i v a n j e u n a p r e d b i l i p s i h o l o k e n e m o g u nosti. A k o n e k o ispoljava n e k o miljenje, i mi o v o s t a n j e s t v a r i d o v o d i m o u v e z u s a m o s t i m to j e r a nije neko drugi ispoljavao neko miljenje, onda je o v o o b j a n j e n j e praktiki sasvim -nedovoljno, jer mi elimo da znamo ne samo uzroke toga delanja, da b i s m o g a s h v a t i l i , n e g o i t o to o n t i m e m i s l i , z a k a k v i m c i l j e m i d e i ta n a m e r a v a , ta e l i t i m e d a p o stigne. A k o z n a m o j o i to, onda s m o o b i n o z a d o voljni. U svakodnevnom ivotu otprve i sasvim i n stinktivno d o d a j e m o objanjenju finalno stanovite; tavie, v e o m a esto ba finalno gledite s m a t r a m o za presudno, sasvim prelazei p r e k o stricte u z r o n o g a

468

momenta, oevidno u instinktivnom priznanju stva ralakoga m o m e n t a psihike sutine. A k o tako d e l a mo u s v a k o d n e v n o m e iskustvu, onda i nauna psiho logija m o r a voditi rauna o toj okolnosti, i to na taj n a i n to n e e stati s a m o n a s t r i e t e k a u z a l n o s t a n o vite, k o j e je prvobitno primila od prirodne nauke, n e g o e uzimati u obzir i finalnu p r i r o d u psihikoga. A k o , dakle, na osnovu svakodnevnoga iskustva finalno orijentisanje sadraja svesti vrsto stoji iznad svake sumnje, onda pre svega nema nikakva povoda za pretpostavku da to ne bi bio sluaj i k o d sadraja nesvesnoga, s ogranienjem suprotnoga iskustva. Po m o m e iskustvu, ne postoji nikakav p o v o d za ospora vanje finalnoga orijentisanja nesvesnih sadraja; n a protiv: sluajevi u k o j i m a se postie d o v o l j n o o b j a njenje samo u v o e n j e m finalnoga gledita jesu zai sta m n o g o b r o j n i . A k o , dakle, S a v l o v u v i z i j u p o s m a t r a m o s o b z i r o m na p a v l o v s k u m i s i j u u s v e t u , i s t o g a d o e m o d o z a k l j u k a d a j e S a v l e , istina, s v e s n o p r o g o n i o h r i a n e , ali n e s v e s n o b i o u s v o j i o h r i a n s k o stanovite i pretezanjem i p r o v a l j i v a n j e m nesvesnoga postao hrianin, j e r je n j e g o v a nesvesna linost za t i m c i l j e m teila u instinktivnom p o i m a n j u nunosti i znaajnosti toga dela, onda mi se ini da je o v o o b j a n j e n j e znaenja toga stanja stvari adekvatni je negoli reduktivno objanjenje linim momentima, iako su ovi poslednji nesumnjivo uestvovali u o v o m ili o n o m obliku, j e r suvie l j u d s k o g i m a s v u g d e . I s t o t a k o u Delima apostolskim d a t i n a g o v e t a j f i n a l n o g objanjenja Petrove vizije vie zadovoljava n e goli fizioloko-lino nagaanje. Saimajui, m o e m o , dakle, rei da fantaziju t r e ba razumevati ne samo kauzalno n e g o i finalno. K a u z a l n o m o b j a n j a v a n j u o n a s e p o j a v l j u j e k a o simptom n e k o g a f i z i o l o k o g a ili l i n o g a s t a n j a , k o j e j e r e z u l t a t prethodnih dogaaja. Finalnom objanjavanju, m e u t i m , f a n t a z i j a s e p o j a v l j u j e k a o simbol k o j i p o m o u materijalija to stoje na raspolaganju tei da obelei ili s h v a t i o d r e e n c i l j ili a k i z v e s n u b u d u u p s i h o l o ku liniju razvitka. K a k o je aktivna fantazija glavno obeleje u m e t n i k e d u h o v n e delatnosti, to je umetnik 469

ne s a m o prikaziva n e g o stvaralac i s t o g a vaspita, jer njegova dela imaju vrednost simbola koji o b e l e a v a j u b u d u e l i n i j e r a z v i t k a . O g r a n i e n i j e ili o p t i j e socijalno v a e n j e s i m b o l a zavisi od o g r a n i e n i j e ili optije ivotne sposobnosti stvaralake individualno sti. S t o j e i n d i v i d u a l n o s t n e n o r m a l n i j a , t j . t o j e z a ivot nesposobni ja, to ogranienije socijalno vaenje imaju n j o m proizvedeni simboli, iako su simboli za odnosnu individualnost apsolutno znaajni. Postoja n j e latentnoga smisla fantazije m o e se samo onda o s poravati ako postoji i shvatanje da prirodan proces n e m a uopte smisla k o j i zadovoljava. P r i r o d n a nauka, m e u t i m , istakla je smisao p r i r o d n o g a procesa u o b l i k u p r i r o d n i h z a k o n a . P r i r o d n i z a k o n i su, k a o to s e priznaje, ljudske hipoteze, postavljene radi o b j a n j e nja prirodnoga procesa. Ali ukoliko je pouzdano u t v r e n o da se postavljeni zakon slae s o b j e k t i v n i m p r o cesom, utoliko imamo pravo da govorimo o n e k o m smislu prirodnoga deavanja. A u kojoj n a m meri p o e za r u k o m da p o k a e m o zakonitost fantazije, toliko i m a m o i prava da g o v o r i m o o n j e n u smislu. A l i n a e n i s m i s a o m o e s a m o o n d a z a d o v o l j a v a t i ili, d r u g i m recima, dokazana zakonitost zasluuje samo onda to i m e ako adekvatno izraava sutinu fantazije. Postoji zakonitost na prirodnom procesu i zakonitost p r i r o d noga procesa. Dodue, zakonito je da se sanja kad se s p a v a ; ali t o n i j e n i k a k v a z a k o n i t o s t k o j a i s k a z u j e n e to o sutini sna. D o k a z n e k o g a f i z i o l o k o g a i z v o r a f a n t a z i j e j e s t e ist u s l o v n j e n a p o s t o j a n j a , ali n i k a k a v zakon n j e n e sutine. Z a k o n fantazije k a o psiholoko ga f e n o m e n a m o e biti samo psiholoki. Dolazimo do druge take naega objanjavanja p o j m a f a n t a z i j e , n a i m e d o p o j m a imaginativne delat nosti. I m a g i n a c i j a j e r e p r o d u k t i v n a i l i s t v a r a l a k a delatnost duha uopte, a da nije pri t o m neka n a r o ita m o , j e r o n a se m o e odigravati u s v i m a o s n o v nim oblicima psihikoga deavanja, u miljenju, ose anju, osetu i intuiranju. Fantazija kao imaginativna delatnost jeste za m e n e prosto neposredni izraz psihi ke ivotne delatnosti, psihike energije, k o j a svesti n i j e d a t a d r u k i j e n e g o u o b l i k u s l i k a ili s a d r a j a , 470

kao to se i fizika energija ne p o j a v l j u j e d r u k i j e nego kao fiziko stanje k o j e na fizikom putu nadra u j e u l n e o r g a n e . K a o to s v a k o f i z i k o s t a n j e energetiki p o s m a t r a n o n i j e nita d r u g o n e g o si s t e m sila, t a k o i j e d a n p s i h i k i s a d r a j n i j e n i t a d r u g o a k o s e e n e r g e t i k i p o s m a t r a n e g o s i s t e m sila k o j i se p o j a v l j u j e svesti. Stoga se s o v o g a stanovita m o e rei da fantazija k a o fantazma nije nita d r u g o n e g o o d r e e n a koliina libida k o j a se svesti nikada ne m o e pojaviti drukije nego ba u obliku neke sli ke. Fantazma je jedna idee-force. Fantaziranje kao imaginativna delatnost je istovetno s proticanjem psi hikoga procesa energije. 15. Funkcija. P o d p s i h o l o k o m f u n k c i j o m r a z u m e v a m izvestan oblik psihike delatnosti koji u r a zlinim okolnostima naelno ostaje sebi jednak. E n e r getiki posmatrana, funkcija je pojavni oblik libida (v. o . ) , k o j i u r a z l i n i m o k o l n o s t i m a n a e l n o o s t a j e sebi jednak, m o d a na slian nain k a o to se fizikal na snaga m o e posmatrati kao svagdanji pojavni o b lik fizikalne energije. R a z l i k u j e m u s v e m u etiri o s novne funkcije, d v e racionalne i d v e iracionalne, n a i m e miljenje i oseanje, oset i intuiranje. Z a t o b a etiri f u n k c i j e n a z i v a m o s n o v n i m funkcijama, za to ne m o g u da n a v e d e m nikakav razlog a priori, nego m o g u s a m o istai d a m i s e o v o s h v a t a n j e i z g r a d i l o u toku dugogodinjega iskustva. Razlikujem o v e f u n k cije j e d n u od druge, jer se ne m o g u odnositi jedna na drugu, resp. redukovati. Princip miljenja, na p r i m e r , apsolutno je razlian od principa oseanja, itd. Razlikujem naelno sve funkcije od fantaziranja, jer mi se fantaziranje ini kao naroiti oblik delatnosti, koji se m o e pokazati u svima etirma osnovnim f u n kcijama. Volja mi se pojavljuje kao sasvim sekundar na p s i h i k a p o j a v a , a i s t o t a k o i p a n j a . 16. Funkcija nie vrednosti. P o d f u n k c i j o m nie vrednosti r a z u m e v a m onu funkciju koja pri p r o c e s u d i f e r e n c i r a n j a o s t a j e u z a s t o j u . J e r , k a o to i s k u stvo pokazuje, jedva je moguno zbog nenaklon o s t i o p t i h u s l o v a d a n e k o u isti m a h r a z v i j e s v e 471

svoje psiholoke funkcije. V e socijalni zahtevi d o nose sa s o b o m to da o v e k , p r e svega i u najvie sluajeva, najjae diferencira onu funkciju za koju je i l i o d p r i r o d e n a j b o l j e o s p o s o b l j e n , ili k o j a m u d a j e najuspenija sredstva za n j e g o v socijalan uspeh. V r l o e s t o , g o t o v o r e d o v n o , o v e k s e m a n j e ili v i e potpuno identifikuje s najvie povlaenom i otuda najvie razvijenom funkcijom. Iz toga nastaju psiho l o k i tipovi. P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g a r a z v i t k a , j e d n a ili v i e f u n k c i j a n u n i m n a i n o m z a o s t a ju u razvitku. Stoga se one podesno m o g u obeleiti k a o f u n k c i j e n i e v r e d n o s t i , i to u p s i h o l o k o m , a nikako u psihopatolokom smislu, j e r o v e zaostale funkcije nikako nisu bolesne, n e g o su samo zaostale u poreenju sa povlaenom funkcijom. Ponajvie, t j . u normalnim sluajevima, funkcija nie vrednosti d e l i m i n o ili v e i m d e l o m p r i p a d a n e s v e s n o m . U k o liko se sav libido privodi povlaenoj funkciji, f u n k cija nie vrednosti razvija se regresivno, t j . vraa se u s v o j e arhaine p r e t h o d n e stadij u m e , i z b o g toga postaje inkompatibilna sa s v e s n o m i p o v l a e n o m funkcijom. A k o neka funkcija koja bi normalnim n a inom trebalo da b u d e svesna pripadne nesvesnom, onda i za tu funkciju specifina energija pripada n e svesnom. Jedna prirodna funkcija, kao, na primer, oseanje, poseduje energiju koja joj pripada od pri rode, ona je vrsto organizovan iv sistem, k o m e se ni pod kakvim okolnostima ne m o e sasvim odrediti n j e g o v a energija. T i m e to f u n k c i j a nie vrednosti postaje nesvesna, ostatak n j e n e energije prenosi se u nesvesno i time se nesvesno oivljuje na neprirodan nain. Iz toga nastaju fantazije koje odgovaraju funkciji to je postala arhaina. Stoga se analitiko osloboenje funkcije nie vrednosti iz nesvesnoga m o e dogoditi samo ako se na povrinu iznesu n e svesne slike fantazije k o j e je bila pokrenula ba funkcija to je postala nesvesna. O s v e i v a n j e m o v i h fantazija p o n o v o se osveuje i funkcija nie v r e d n o sti, i t i m e j o j s e s t v a r a m o g u n o s t r a z v i t k a . 17. Ideja. U o v o m e r a d u u p o t r e b l j a v a m p o n e kad p o j a m ideje da njime obeleim izvestan psiholo472

ki e l e m e n a t k o j i i m a b l i s k u v e z u s o n i m to j a z o v e m slikom (v. o . ) . S l i k a m o e b i t i line ili neline p r o v e nijencije. U p o s l e d n j e m sluaju o n a je kolektivna i odlikuje se mitolokim kvalitetima. Tada je obeleav a m k a o iskonsku sliku. A k o , p a k , o n a n e m a n i k a k a v mitoloki karakter, tj. ako j o j nedostaju oigledni kvaliteti pa je samo kolektivna, onda g o v o r i m o ideji. P r e m a t o m e , i d e j u u p o t r e b l j a v a m kao izraz za s m i sao n e k e iskonske slike k o j a je o d v o j e n a , apstrahovana, od konkretizma slike. U k o l i k o je ideja apstrak cija, ona se p o j a v l j u j e kao neto iz elementarnoga i z v e d e n o ili r a z v i j e n o , k a o p r o i z v o d m i l j e n j a . U o v o me smislu sekundarnoga i izvedenoga shvataju ideju Vuni? i d r u g i . A l i u k o l i k o i d e j a n i j e n i t a d r u g o n e g o formulisani smisao n e k e iskonske slike, u k o j o j je on v e simbolino b i o p r e d s t a v l j e n , s u t i n a i d e j e n i j e n i ta i z v e d e n o ili p r o i z v e d e n o , n e g o , s a p s i h o l o k o g a stanovita, ona postoji a priori, k a o data m o g u n o s t m i s l e n i h v e z a u o p t e . S t o g a j e i d e j a p o sutini ( n e p o formulisanju) a priori egzistentna i uslovna psiholo k a k o l i i n a . U o v o m e s m i s l u j e i d e j a u Platona p r a s l i k a s t v a r i , u Kanta p r a s l i k a u p o t r e b e r a z u m a , transcendentan pojam, koji kao takav prekorauje * granicu saznatljivosti, p o j a m uma, iji se p r e d m e t nikako ne m o e nai u iskustvu. Kant k a e : I a k o sada o transcendentalnim p o j m o v i m a u m a m o r a m o da k a e m o : oni su samo ideje, i p a k ih n i k a k o n e e m o m o i da smatramo za suvine i nitavne. Jer, iako se p o m o u njih ne m o e odrediti nijedan objekat, ipak o n i m o g u u o s n o v i i n e o p a e n o sluiti r a z u m u k a o k a n o n za proirivanje i jednoglasnost n j e g o v e upotrebe, p o m o u koga kanona razum, dodue, ne saznaje n i k a k a v p r e d m e t vie n e g o t o b i s a z n a o p o m o u s v o j i h p o j m o v a , ali s e i p a k u o v o m e s a z n a n j u p o m o u n j e g a b o l j e i dalje kree. Da ne g o v o r i m o o t o m e to oni moda omoguuju prelaz od p o j m o v a prirode ka praktikim p o j m o v i m a , te na taj nain m o g u s a m i m
1 2 2 3

21 Phll. S t u d . V I I , 13. 2* 23 Kritik Logik, d. p. reinen 140. Vernunft. Ed. Kehrbach, p. 279 ss.

473

moralnim idejama da pribave oslonac i vezu sa s p e kulativnim saznanjima u m a .

2 4

Sopenhauer k a e : P o d i d e j o m r a z u m e v a m , d a kle, svaki odreeni i vrsti stepen objektivacije volje, ukoliko je ona stvar po sebi i stoga tua mnotvu, a ti se stepeni u s v e m u odnose p r e m a pojedinim stva r i m a k a o n j i h o v i v e n i o b l i c i ili n j i h o v i o b r a s c i . U openhauera j e i d e j a s v a k a k o o i g l e d n a z a t o t o je on shvata sasvim u smislu o n o g a to ja o b e l e a v a m k a o i s k o n s k u s l i k u , ali j e o n a i p a k z a j e d i n k u n e s a znatljiva, objavljuje se samo istome subjektu sa znanja, koji se uzdigao iznad hotenja i individual nosti.
2 3 26

Hegel ideju s a s v i m h i p o s t a s i r a i d a j e j o j a t r i b u t jedino realnoga bia. Ona je p o j a m , realitet p o j m a i jedinstvo jednoga i drugoga. Ona je veno p r o izvoenje. U Lasvica ( L a s s w i t z ) i d e j a j e z a k o n k o j i u k a zuje pravac u k o m e treba da se razvija nae isku stvo. Ona je najpouzdaniji i najvii realitet. U Koena ( C o h e n ) i d e j a j e s a m o s v e s t p o j m a , osnivanje bia. Ne elim umnoavati svedoanstva za primarnu p r i r o d u ideje. O n o to sam n a v e o m o e d a b u d e d o v o l j n o da p o k a e k a k o se i i d e j a shvata kao osnova, a priori egzistentna koliina. O v a j poslednji kvalitet ona ima od svojega prethodnoga stepena, iskonske, simboline slike (v. o.). S v o j u sekundarnu p r i r o d u apstraktnoga i izvedenoga ima od racionalne obrade, k o j o j se iskonska slika p o d v r g a v a da bi se uinila p o desnom za racionalnu upotrebu. Poto je iskonska slika psiholoka koliina k o j a svagda i s v u g d e p o n o v o n a s t a j e , i s t o se u i z v e s n o m s m i s l u m o e r e i i o i d e j i , ali o n a , z b o g s v o j e r a c i o n a l n e p r i r o d e , m n o g o v i e
2 7 2 8 29 8 0

24 26 26 27 28 2 so

Kritik . reinen Vernunft. Kehrbach. weit als Wille und Vorstellung, B d . I, L o c . cit. 4 9 . Asthet. I, 138. Logik, I I I , p. 2 4 2 s. Wirklichkeit, p. 1 5 2 , 1 5 4 . Looifc, p. 1 4 , 1 8 .

25.

474

podlee promeni zbog racionalne obrade na koju v e o ma utiu v r e m e i okolnosti, a ta obrada daje joj f o r mulisanja koja odgovaraju svagdanjem duhu v r e mena. Z b o g toga to v o d i p o r e k l o od iskonske slike neki filosofi pripisuju j o j transcendentni kvalitet, to zapravo ideji kako je ja shvatam ne pripada, nego p r e i s k o n s k o j slici, k o j a i m a k v a l i t e t b e z v r e m e n o s t i , j e r je o d v a j k a d a i s v u g d e k a o sastavni d e o z a j e d n o data l j u d s k o m e duhu. S v o j kvalitet samostalnosti ona t a k o e d o b i v a o d iskonske slike, k o j a nikada n i j e n a injena, n e g o svagda postoji te iz sebe ulazi u o p a anje, tako da bi se m o g l o rei i to da ona od sebe tei za s v o j i m ostvarenjem, ukoliko je duh osea k a o aktivno odreenu potenciju. O v o shvatanje nije u stvari opte, n e g o je po s v o j prilici stvar stava (vidi gl. VII). Ideja je psiholoka koliina koja odreuje ne samo miljenje nego, kao praktika ideja, i oseanje. T e r m i n ideja u p o t r e b l j a v a m s v a k a k o n a j v i e s a m o kad govorim o odreivanju miljenja kod onoga koji misli; isto t a k o g o v o r i o b i h o ideji p r i o d r e i v a n j u oseanja k o d onoga koji osea. Naprotiv, t e r m i n o l o ki j e n a m e s t u g o v o r i t i o o d r e i v a n j u i s k o n s k o m slikom ako je re o apriornom odreivanju jedne n e diferencirane funkcije. Dvostruka priroda ideje kao n e e g a p r i m a r n o g a i u isti m a h s e k u n d a r n o g a p o v l a i za s o b o m da se izraz p o n e k a d u p o t r e b l j a v a p r o m i s c u e s iskonskom slikom. Za introvertni stav ideja je p r i m u m movens, za ekstravertni ona je produkat. 18. Identifikacija. P o d i d e n t i f i k a c i j o m r a z u m e v a m psiholoki proces pri k o m e se linost delimi n o ili u s v e m u s a m a o d s e b e desimilie ( v . a s i m i l a c i ja). Identifikacija je otuivanje od samoga sebe u prilog objekta, u koji se subjekat u n e k u r u k u p r e odeva. Identifikacija s ocem, na primer, znai p r a k tiki usvajanje naina i postupanja oeva, kao kad bi sin b i o o c u j e d n a k a , a ne od o c a razlina i n d i v i d u a l n o s t . I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e t o j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitacija, d o k j e i m i t a cija svesno podraavanje. Imitacija je neizbeno p o m o n o sredstvo za mladenaku linost koja se jo 475

razvija. O n a utie u n a p r e u j u i d o k l e g o d n e slui kao sredstvo iste udobnosti i time ne ometa razvitak prikladne individualne m e t o d e . Isto tako m o e i d e n t i f i k a c i j a d a slui u n a p r e i v a n j u d o k l e g o d s e j o n e m o e ii i n d i v i d u a l n i m p u t e m . A l i a k o se stvori b o l j a individualna mogunost, onda identifikacija pokazuje svoj patoloki karakter na taj nain to je otada ona isto tako p r e p o n a k a o to je ranije sluila n o e n j u i unapreivanju. Ona tada izaziva disocijaciju time to se zbog nje subjekat epa na dva jedno drugom tua dela linosti. Identifikacija se ne odnosi u v e k na lica, n e g o i na stvari (na primer, na k a k a v d u h o v n i pokret, n a p o s a o itd.) i n a p s i h o l o k e f u n k c i j e . t a v i e , p o slednji je sluaj naroito vaan (upor. gl. II). U t o m e sluaju identifikacija vodi do izgraivanja sekundar na karaktera, i to na taj nain to se j e d i n k a sa s v o j o m najboljom funkcijom identifikuje u tolikoj meri da se od svoje prvobitne karakterne sklonosti velikim d e l o m ili s a s v i m o t u u j e , z b o g e g a n j e n a p r a v a i n d i vidualnost podlee nesvesnom. Taj sluaj je gotovo pravilo kod svih ljudi s j e d n o m diferenciranom f u n k c i j o m . On j e , tavie, n u n o prolazite na p u t u i n d i v i d u a c i j e uopte. Identifikacija s r o d i t e l j i m a ili n a j b l i im pripadnicima porodice jeste delimino normalna p o j a v a u k o l i k o se p o k l a p a s porodinim identitetom k o j i a priori postoji. U t o m e sluaju p r e p o r u l j i v o je ne govoriti o identifikaciji, n e g o , k a o to to o d g o v a r a stanju stvari, o identitetu. Identifikacija s p r i p a d n i cima porodice razlikuje se od identiteta po t o m e to nije a priori data injenica, n e g o tek postaje s e k u n darna o v i m p r o c e s o m : j e d i n k a k o j a se r a z v i j a i izlazi iz p r v o b i t n o g a p o r o d i n o g a identiteta nailazi u p r o cesu svoga prilagoivanja i razvitka na preponu n e savladljivu u prvi mah, i zbog toga nastaje gomilanje libida, k o j i p o s t e p e n o trai regresivan izlaz. R e g r e s i j o m se p o n o v o o i v l j u j u ranija stanja, m e u osta lima i porodini identitet. Taj regresivno p o n o v o oivljeni, zapravo v e g o t o v o savladani identitet jeste identifikacija s pripadnicima porodice. S v e identifi kacije s licima nastaju na t o m e putu. Identifikacija ide uvek sa ciljem da nainom i postupkom drugoga 476

p o s t i g n e n e k u k o r i s t , i l i d a u k l o n i n e k u p r e p o n u , ili d a rei n e k i z a d a t a k . 19. Identitet. O i d e n t i t e t u g o v o r i m u s l u a j u neke psiholoke jednakosti. Identitet je u v e k n e s v e stan f e n o m e n , j e r b i s v e s n a j e d n a k o s t u v e k v e p r e t postavljala svest o d v e m a stvarima k o j e su jedna sa drugom jednake, pa prema tome i razdvajanje su bjekta i objekta, a time bi f e n o m e n identiteta v e bio uniten. Psiholoki identitet pretpostavlja s v o j u n e svesnost. On je karakteristika primitivnoga mentali teta i p r a v a osnova mistike participacije, koja, n a i m e , n i j e nita d r u g o n e g o preostatak p r v o b i t n e p s i holoke nerazlinosti subjekta i objekta, dakle p r i mordijalnoga nesvesnoga stanja; zatim je on karak teristika ranoga infantilnoga stanja duha, i n a p o s l e t ku i karakteristika n e s v e s n o g a u odrasloga k u l t u r n o g a o v e k a , k o j e , u k o l i k o n i j e p o s t a l o s a d r a j svesti, t r a j n o o s t a j e s t a n j e identiteta s o b j e k t i m a . N a i d e n t i t e t u s r o d i t e l j i m a o s n i v a se identifikacija (v. o.) s r o diteljima; isto tako, na n j e m u se osniva m o g u n o s t projekcije i introjekcije (v. o . ) . I d e n t i t e t je u p r v o m e redu nesvesna jednakost s objektima. On nije nika k v o izjednaivan je, n i k a k v a i d e n t i f i k a c i j a , n e g o a p r i orna jednakost, koja uopte nikada nije bila predmet svesti. Na identitetu se osniva n a i v n a p r e d r a s u d a da je psihologija jednoga jednaka sa psihologijom d r u g o g a , d a s v u g d e v a e isti m o t i v i , d a j e o n o to j e m e n i prijatno prijatnost, po sebi se razume, i za drugoga, d a j e o n o to j e z a m e n e n e m o r a l n o m o r a biti n e m o r a l n o i za d r u g o g a , itd. Na identitetu se osniva i opte rairena tenja k o j o m o v e k h o e d a n a d r u g o m e p o p r a v i o n o to b i t r e b a l o d a i z m e n i s a m u s e b i . N a identitetu se osniva, zatim, m o g u n o s t sugestije i p s i h i k e zaraze. Naroito jasno p o j a v l j u j e se identitet u patolokim sluajevima, na primer u paranoinom p o g r e n o m m i l j e n j u o o d n o e n j u , g d e se u d r u g o g a pretpostavlja vlastiti s u b j e k t i v n i sadraj k a o neto po sebi razu ml j i v o . A l i identitet je i m o g u n o s t s v e sna kolektivizma, svesna socijalna stava, k o j i je u idealu hrianske ljubavi prema blinjemu naao svoj najvii izraz. 477

20. Individuacija. P o j a m i n d i v i d u a c i j e i g r a u naoj psihologiji znatnu ulogu. Individuacija je u o p te p r o c e s s t v a r a n j a i p o j e d i n a i v a n j a p o j e d i n a n o g bia, specijalno razvitak psiholoke jedinke kao bia razlinog od optega, od kolektivne psihologije. Stoga je i n d i v i d u a c i j a proces diferenciranja, k o j i ima za cilj razvitak individualne linosti. Nunost i n d i v i d u acije je utoliko prirodna ukoliko spreavanje indivi d u a c i j e p r e t e n i m ili a k i s k l j u i v i m n o r m i r a n j e m prema kolektivnim merilima znai huenje individu alnoj ivotnoj delatnosti. A l i individualnost je v e f i z i k i i f i z i o l o k i d a t a i, s h o d n o t o m e , i z r a a v a se i psiholoki. Stoga bitno ometanje individualnosti znai vetako osakaivanje. Jasno je otprve da socijalna g r u p a k o j a se sastoji iz osakaenih jedinaka n i k a k o ne m o e biti zdrava i trajno za ivot sposobna usta nova, jer samo onaj socijetet koji svoju unutranju vezu i svoje kolektivne vrednosti moe da ouva p o red najvee mogune slobode pojedinca moe da oekuje trajnu ivotnost. K a k o jedinka nije samo p o jedinano bie nego pretpostavlja i kolektivne odnose p r e m a s v o j o j egzistenciji, to i proces individuacije ne v o d i u upojedin javan je, n e g o u i n t e n z i v n i j u i o p tiju kolektivnu vezu. Psiholoki proces individuacije usko je vezan sa takozvanom transcendentnom funkcijom, ukoliko se o v o m f u n k c i j o m daju individualne razvojne linije, koje se nikada ne m o g u postii p u t e m naznaenim k o l e k t i v n i m n o r m a m a (v. s i m b o l ) . Individuacija ni u kakvim okolnostima ne m o e biti jedini cilj psiholokoga vaspitanja. P r e n e g o to se individuacija m o e uzeti za cilj, m o r a biti posti gnut vaspitni cilj prilagoivanja za egzistenciju n u nom minimumu kolektivnih normi: biljka koja tre ba da se razvija do najvieg m o g u n o g a razvitka svoje osobenosti m o r a pre svega da ima mogunost rastenja i u s p e v a n j a na zemljitu u k o j e je zasaena. I n d i v i d u a c i j a s e u v e k v i e ili m a n j e n a h o d i u s u p r o t nosti p r e m a kolektivnoj n o r m i , j e r ona je u o d v a j a n j u i d i f e r e n c i r a n j u od optega i u i z g r a i v a n j u p o s e b n o g a , ali n e traene p o s e b n o s t i , n e g o p o s e b n o s t i 478

k o j a je a priori v e u nastrojenosti osnovana. M e u tim, suprotnost prema kolektivnoj normi samo je pri vidna suprotnost, j e r pri tanijem posmatranju indi v i d u a l n o s t a n o v i t e nije suprotno p r e m a k o l e k t i v n o j n o r m i , n e g o s a m o drukije orijentisano. I n d i v i d u a l n i put zapravo i ne m o e da b u d e suprotnost prema k o lektivnoj normi, jer bi suprotnost prema poslednjoj m o g l a d a b u d e s a m o s u p r o t s t a v l j e n a norma. A l i i n d i vidualni put upravo nikada nije norma. N o r m a n a staje iz celokupnosti individualnih putova i ima o p r a v d a n j e egzistencije i uticaj na unapreivanje ivota samo ako uopte postoje putovi koji s vremena na v r e m e hoe da se orijentiu prema nekoj normi. N o r m a n e slui n i e m u a k o i m a a p s o l u t n o v a e n j e . Stvaran sukob s kolektivnom n o r m o m nastaje samo a k o s e i n d i v i d u a l a n p u t p o d i e d o n o r m e , to j e z a pravo namera ekstremnoga individualizma. Ova n a mera je, naravno, patoloka i sasvim protivna ivotu. Ona, prema tome, n e m a nikakva posla s individuacijom, koja, dodue, udara individualnom stranputi c o m , te ba zato i potrebuje n o r m u radi orijentacije p r e m a drutvu i radi u t v r i v a n j a za ivot n u n e v e z e jedinaka u socijetetu. Stoga individuacija vodi p r i rodnom uvaavanju kolektivnih normi, dok je isklju ivo kolektivnom ivotnom orijentisanju norma u sve v e o j meri suvina, z b o g ega prava moralnost p r o p a d a . to je jae kolektivno normiranje oveka, to je vea njegova individualna nemoralnost. Individuacija se p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g a stanja identiteta (v. i d e n t i t e t ) . S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a i p r o irivanje sfere svesti i svesnoga p s i h o l o k o g a ivota. 2 1 . Individualnost. P o d i n d i v i d u a l n o u r a z u m e v a m svojstvenost i osobitost jedinke u svakom psiholokom p o g l e d u . Individualno j e sve to n i j e k o lektivno, dakle sve to pripada s a m o j e d n o m e , a ne veoj grupi jedinaka. O psiholokim elementima j e d v a se m o e iskazati da su individualnost, n e g o s a m o o n j i h o v u s v o j s t v e n o m i u svojoj vrsti jedinstvenom g r u p i s a n j u i k o m b i n a c i j i (v. j e d i n k a ) . 22. Intelekat. miljenje (v. o . ) . Intelektom nazivam upravljeno

479

2 3 . Introjekcija. I n t r o j e k c i j u j e u v e o A v e n a rijus kao termin koji odgovara projekciji. Ali pod t i m s h v a e n o ubacivanje s u b j e k t i v n a s a d r a j a u o b j e kat isto se tako d o b r o izraava i p o j m o m p r o j e k c i j e , i zato bi trebalo da se za taj proces zadri termin p r o j e k c i j a . Ferenci ( F e r e n c z i ) j e p o j a m i n t r o j e k c i j e definisao kao suprotan projekciji, naime kao u n o enje objekta u subjektivni krug interesovanja, dok projekcija znai premetanje subjektivnih sadraja u objekat. D o k paranoiar pokrete koji su postali n e p r i j a t n i i z b a c u j e i z s v o g a Ja, n e u r o t i a r p o m a e sebi na taj n a i n to v e i d e o s p o l j a n j e g a sveta p r i ma u s v o j e Ja i ini ga p r e d m e t o m n e s v e s n i h f a n t a zija. P r v i m e h a n i z a m j e p r o j e k c i j a , drugi i n t r o j e k cija. Introjekcija je neka vrsta procesa razreivanja, proirivanje kruga interesovanja. Po Feren ci ju, introjekcija je i normalan proces. Psiholoki, d a k l e , i n t r o j e k c i j a j e p r o c e s a s i m i l a c i j e (v. o . ) , d o k j e projekcija proces disimilacije. Introjekcija znai ujednaavanje objekta sa subjektom, a projekcija r a zlikovanje objekta od subjekta posredstvom jednog u objekat premetenog subjektivnoga sadraja. I n t r o jekcija je proces ekstraversije, ukoliko je za u j e d n a avanje objekta potrebno uivljavanje, uopte opsed a n j e o b j e k t a . M o e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna introjekcija; p r v i m oblicima pripadaju procesi p r e n o enja pri obraivanju neuroza, uopte svi sluajevi gde objekat vri bezuslovno privlaenje ka subjektu; d r u g o m o b l i k u p r i p a d a uivljavanje k a o p r o c e s p r i lagoivanja.
8 1 3 2

24. Introversija. I n t r o v e r s i j a je o b r t a n j e l i b i da k u n u t r a n j o j strani. T i m e je izraen n e g a t i v a n odnos subjekta prema objektu. Interesovanje se ne kree prema objektu, nego se povlai ka subjektu. N e k o ko je introvertno nastrojen misli, osea i dela na nain na osnovu koga se jasno vidi da je subjekat u p r v o m e r e d u o n o to m o t i v i e , d o k o b j e k t u p r i p a d a najvie s e k u n d a m a vrednost. Introversija moe da
si 82 Menschl. Weltbegr. p. Ferenczi, Introjektion 25 ss. und Ubertragung,

p.

10

ss.

480

i m a v i e i n t e l e k t u a l a n ili v i e o s e a j a n k a r a k t e r , a isto tako m o e da je karakterie intuicija ili oset. I n t r o v e r s i j a j e aktivna a k o s u b j e k a t hoe i z v e s n o o d v a j a n j e u o d n o s u p r e m a o b j e k t u , a pasivna a k o s u bjekat libidnu snagu koja struji nazad od objekta ne m o e da vrati k objektu. A k o je introversija habitua l n a , o n d a se g o v o r i o introvertnu tipu (v. t i p ) . 2 5 . Intuicija ( o d i n t u e r i = g l e d a t i , p o s m a t r a t i ) . Intuicija je, po m o m e shvatanju, osnovna psiho l o k a f u n k c i j a (v. o . ) . T o j e o n a p s i h o l o k a f u n k c i j a k o j a nesvesnim putem udeava opaanja. Predmet o v o g a opaanja m o e da b u d e sve, spoljanji i u n u t r a n j i o b j e k t i ili n j i h o v e v e z e . O s o b i t o s t i n t u i c i j e j e s t e u t o m e to o n a n i j e n i u l n a p e r c e p c i j a , n i o s e anje, ni intelektualan zakljuak, iako m o e da se p o j a v l j u j e i u t o m e obliku. K o d intuicije p o k a z u j e se nekakav sadraj kao g o t o v a celina, a da ne b i s m o bili s p o s o b n i n a v e s t i ili p r o n a i n a k o j i s e n a i n t a j s a d r aj ostvario. Intuicija je vrsta instinktivnoga d o k u i vanja, svejedno kakvih sadraja. Ona je, kao oset ( v . o . ) , iracionalna ( v . o.) f u n k c i j a o p a a n j a . N j e n i s a draji, k a o i sadraji oseta, i m a j u karakter datosti, u suprotnosti p r e m a karakteru izvedenosti, proizvedenosti oseajnih i mislenih sadraja. Stoga intui tivno saznanje dobiva svoj karakter od pouzdanosti i i z v e s n o s t i , i s t o g a j e b i l o m o g u n o d a z a Spinozu scientia intuitiva b u d e najvii oblik saznanja. Intuiciji je ta osobina zajednika s osetom, ija je f i zika osnova razlog i uzrok n j e g o v e izvesnosti. Isto tako, izvesnost intuicije osniva se na o d r e e n o m psi h i k o m s t a n j u s t v a r i , ali o s t v a r i v a n j e i g o t o v o s t o v o ga b i l i su n e s v e s n i . I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjek tivnom ili objektivnom o b l i k u ; p r v i j e o p a a n j e n e svesnih psihikih stanja stvari k o j a su u g l a v n o m s u bjektivne provenijencije, a drugi opaanje stanja stvari k o j a se osnivaju na subliminalnim opaanjima na objektu i na njima izazvanim subliminalnim o s e a n j i m a i m i s l i m a . T r e b a j o r a z l i k o v a t i konkretne i apstraktne o b l i k e i n t u i c i j e , v e p r e m a s t e p e n u s u d e 83
33

Slino

Bergsona.

31 Jung, Odabrana dela, V

481

l o v a n j a oseta. K o n k r e t n a intuicija p o s r e d u j e za o p a anja k o j a se tiu injeninosti stvari, a apstraktna intuicija posreduje za opaanje idealnih veza. K o n kretna intuicija je reaktivan proces, ukoliko otprve sleduje iz datih stanja stvari. M e u t i m , apstraktna intuicija, kao i apstraktni oset, potrebuje izvestan e l e m e n a t s m e r a , v o l j u ili n a m e r u . Intuicija j e , p o r e d oseta, karakteristika infantil ne i p r i m i t i v n e psihologije. O n a detetu i p r i m i t i v c u u odnosu p r e m a j a k o m ispoljavanju utiska oseta u n j i h p o s r e d u j e z a o p a a n j e m i t o l o k i h slika, p r e t h o d n i h s t u p n j e v a ideja (v. o . ) . I n t u i c i j a s e p o n a a p r e m a osetu kompenzatorski, i o n a j e , kao i oset, k o l e v k a g d e se miljenje i oseanje razvijaju kao racionalne funkcije. Intuicija je iracionalna funkcija, iako se m n o g e intuicije m o g u n a k n a d n o razloiti u s v o j e komponente, i time i njihovo ostvarivanje dovesti u saglasnost s n a e l i m a razuma. N e k o ko s v o j opti stav orijentie p r e m a principu intuicije, dakle p r e m a opaanjima o nesvesnom, pripada intuitivnom tipu (v. tip). V e p r e m a p r i m e n j i v a n j u intuicije n a u n u t r a n j e s t v a r i , n a s a z n a v a n j e ili u n u t r a n j e g l e d a n j e , ili na s p o l j a n j e stvari, na d e l a n j e i i z v o e n j e , m o e se r a z l i k o v a t i i n t r o v e r t n i i e k s t r a v e r t n i i n t u i t i v a c . U nenormalnim sluajevima pojavljuje se jako stapanje sa sadrajima k o l e k t i v n o g a nesvesnoga i isto tako v e lika uslovljenost tim sadrajima, zbog ega intuitivni tip m o e da se pojavljuje kao do krajnosti iraciona lan i neshvatljiv.
31

26. Iracionalan. O v a j p o j a m n e u p o t r e b l j a v a m u s m i s l u onoga to je razumu protivno, n e g o u s m i s l u onoga to se nahodi izvan razuma, n a i m e o n o g a t o se r a z u m o m ne m o e osnovati. O v a m o pripadaju e l e mentarne injenice, na primer da Zemlja ima Mesec, da je hlor elemenat, da v o d a na 4 C dostie n a j v e u g u s t i n u . I r a c i o n a l a n j e , d a l j e , sluaj, i a k o se naknad no m o e dokazati n j e g o v racionalni kauzalitet. I r a cionalno je inilac bia, k o j i se, dodue, k o m p l i k a c i 3 4

M.

Z a s l u g a z a otkrivanje egzistencije o v o g a tipa pripada Moltzeru.

482

j o m racionalnoga objanjavanja sve dalje moe da p o m e r a , ali k o j i z b o g t o g a , n a p o s l e t k u , k o m p l i k u j e objanjavanje u tolikoj meri da o n o prevazilazi m o shvatanja racionalnoga miljenja i tako dostie n j e g o v e g r a n i c e j o p r e n e g o to b i o n o o b u h v a t i l o c e linu sveta z a k o n o m razuma. P o t p u n o racionalno o b j a n j e n j e o b j e k t a k o j i stvarno jeste (dakle, k o j i nije s a m o postavljen) jeste u t o p i j a ili ideal. S a m o o b j e k a t koji nije bio postavljen m o e se i racionalno potpuno objasniti, jer u n j e m u u s a m o m poetku n e m a niega vie n e g o to j e postavljeno u p r a v o r a z u m o m m i l j e nja. I empirijska nauka postavlja racionalno ograni ene objekte, ukoliko zbog namernoga iskljuenja o n o g a to j e s l u a j n o n e u z i m a u o b z i r s t v a r n i o b j e kat kao celinu, nego u v e k samo jedan za n j e g o v o racionalno posmatranje istaknut deo. T a k o je m i l j e n j e k a o upravljena funkcija r a c i o n a l n o , a i s t o t a k o i oseanje. Ali ako ove funkcije ne uklanjaju racional n o o d r e e n i z b o r o b j e k t a ili o s o b i n a i v e z a o b j e k t o vih, n e g o o n o to je sluajno opaeno, ega o b i n o na stvarnom objektu uvek ima, onda se one liavaju pravca i zato g u b e neto od svojega racionalnoga k a r a k t e r a , j e r p r i m a j u o n o to j e s l u a j n o . Z b o g t o g a postaju delimino iracionalne. Miljenje i oseanje koje se upravlja prema sluajnim opaanjima te je b a s t o g a i r a c i o n a l n o j e s t e intuitivno ili o s e t o m d e t e r m i n i r a n o m i l j e n j e i o s e a n j e . K a k o intuicija t a k o i oset j e s u p s i h o l o k e f u n k c i j e , k o j e s v o j u p o t p u n o s t d o s t i u u apsolutnome opaanju onoga to se u o p t e d e a v a . S t o g a o n e s h o d n o s v o j o j sutini m o r a j u biti nastrojene za apsolutnu sluajnost i za svaku m o g u n o s t ; z a t o s e m o r a j u s a s v i m liiti r a c i o n a l n o g a pravca. Stoga ih ja obeleavam kao iracionalne f u n k cije, u suprotnosti prema miljenju i oseanju kao funkcijama k o j e svoju potpunost postiu u potpunoj saglasnosti sa zakonima razuma. Iako iracionalno kao takvo nikada ne moe da bude predmet koje nauke, ipak je za praktiku psihologiju v e o m a vano to je pravilno procenila m o m e n a t iracionalnoga. Praktika psihologija, naime, nabacuje mnoge probleme koji se u o p t e n e m o g u r a c i o n a l n o resiti, n e g o i z i s k u j u n e k o
sr

483

iracionalno reenje, t j . nainom koji ne odgovara za k o n i m a r a z u m a . S u v i e i s k l j u i v i m o e k i v a n j e m ili ak u v e r e n j e m da za svaki sukob m o r a postojati i racionalna mogunost izglaivanja m o e se omesti s t v a r n o r e e n j e i r a c i o n a l n e p r i r o d e (v. r a c i o n a l a n ) . 27. Ja. P o d Ja r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d stava k o j i ini sredite p o l j a m o j e svesti i za k o j i mi se ini da i m a veliki kontinuitet i identitet sa s a m i m sobom. Stoga govorim i o Ja-kompleksu. Ja-komp l e k s j e n e s a m o s a d r a j s v e s t i n e g o i u s l o v s v e s t i (v. o.), j e r svestan j e m e n i psihiki elemenat ukoliko j e vezan za Ja-kompleks. Ali ukoliko je Ja-kompleks s a m o sredite m o j e svesti, on n i j e identian sa c e l i n o m m o j e psihe, nego j e samo k o m p l e k s m e u d r u g i m k o m p l e k s i m a . Stoga p r a v i m razliku i z m e u Ja i Sopstvenosti (Selbst), ukoliko je Ja samo subjekat m o j e svesti, a Sopstvenost (Selbst) s u b j e k a t m o j e c e lokupne, dakle i nesvesne psihe. U o v o m e smislu bila bi Sopstvenost (Selbst) j e d n a (idealna) koliina k o j a u s e b i o b u h v a t a Ja. S o p s t v e n o s t ( S e l b s t ) r a d o s e p o j a v l j u j e u n e s v e s n o j f a n t a z i j i k a o n a d r e e n a ili i d e a l n a l i n o s t , m o d a k a o F a u s t u Getea i Z a r a t u s t r a u Niea. R a d i i d e a l n o s t i a r h a i n e c r t e S o p s t v e n o s t i (Selbst) prikazivane su i k a o o d v o j e n e od viega ( S o p s t v e n o s t i S e l b s t ) , u Getea u l i k u M e f i s t a , u Spitelera u l i k u E p i m e t e j a , u h r i a n s k o j p s i h o l o g i j i u l i k u H r i s t a i a v o l a ili a n t i h r i s t a , a u Niea Z a r a tustra otkriva s v o j u senku u n a j r u n i j e m o v e k u .
3 5

28. Jedinka. J e d i n k a j e p o j e d i n a n o b i e ; p s i holoka jedinka karakterisana je s v o j o m o s o b e n o m i u izvesnom pogledu jednokratnom psihologijom. O s o benost individualne psihe m a n j e se pojavljuje na n j e nim elementima, a vie na n j e n i m kompleksnim t v o r e v i n a m a . J e d i n k a ( p s i h o l o k a ) ili p s i h o l o k a i n d i v i dualnost postoji nesvesno a priori, a svesno samo u t o liko ukoliko postoji svest o osobenosti, t j . ukoliko p o stoji svesna razlinost od drugih. Sa fizikim data je p s i h i k a i n d i v i d u a l n o s t k a o k o r e l a t , ali, k a o to j e r e 86

Jung,

Zur

Psychologie

der

Dem.

praec.

Halle,

1907,

p.

45.

484

eno, pre svega nesvesno. Potreban je proces svesna d i f e r e n c i r a n j a , i n d i v i d u a c i j e (v. o . ) , d a s e i n d i v i d u a l nost napravi svesnom, t j . da se izdigne iz identiteta s o b j e k t o m . Identitet individualnosti s o b j e k t o m znai isto to i n j e g o v a nesvesnost. A k o je individualnost nesvesna, onda ne postoji nikakva psiholoka indivi dualnost, n e g o samo kolektivna psihologija svesti. U o v o m sluaju pojavljuje se nesvesna individualnost kao istovetna s o b j e k t o m , projicirana na objekat. Z b o g toga objekat ima suvie veliku vrednost i s u vie jak determinativan uticaj. 29. Kolektivno. K o l e k t i v n i m n a z i v a m s v e o n e psihike sadraje koji nisu svojstveni j e d n o j , nego istovremeno v e e m broju jedinaka, dakle drutvu, n a r o d u ili o v e a n s t v u . T a k v i s a d r a j i s u o d L e v i -Brila opisane mistine kolektivne predstave (representations collectives) primitivaca, kao i kultur n o m o v e k u d o b r o p o z n a t i o p t i pojmovi o p r a v u , dravi, religiji, nauci itd. A l i ne nazivaju se kolektiv n i m s a m o p o j m o v i i s h v a t a n j a n e g o i oseanja. L e v i -Bril pokazuje kako kolektivne predstave u primiti vaca predstavljaju istovremeno i kolektivna oseanja. Z b o g ove kolektivne oseajne vrednosti on representations coUectives obeleava i k a o m ys tiq ues, jer su ove predstave ne samo intelektualne nego i emocionalne. K o d kulturnoga oveka vezuju se s iz vesnim kolektivnim pojmovima i kolektivna osea n j a , n a p r i m e r s k o l e k t i v n o m i d e j o m B o g a , ili p r a v a , ili otadbine, itd. K a r a k t e r k o l e k t i v n o g a ne p r i p a d a s a m o p o j e d i n i m p s i h i k i m e l e m e n t i m a ili s a d r a j i m a n e g o i c e l i m f u n k c i j a m a (v. o.). T a k o , na primer, m o e miljenje uopte kao cela funkcija da ima kolektivan karakter ukoliko je, naime, optevaee, na primer sa z a k o n i m a logike p o d u d a r n o miljenje. Isto tako m o e oseanje kao cela funkcija da b u d e kolektivno u k o liko je, na primer, identino s optim oseanjem, d r u gim recima ukoliko odgovara optim oekivanjima,
3 6 3 7

se Levy-Bruhl, inferieures, p. 27 ss.

Les

fonctions

mentales

dans

les

societis

' L o c . c i t . p . 2 8 s.

485

na p r i m e r optoj m o r a l n o j svesti. Isto tako su k o l e k t i v n i o n a j o s e t ili n a i n k a k o s e o s e a i o n a i n t u i c i j a koji su istovremeno svojstveni veoj grupi ljudi. S u p r o t n o s t p r e m a k o l e k t i v n o m e j e s t e individualno ( v . o . ) . 30. Kompenzacija. K o m p e n z a c i j a z n a i izjed naenje ili zamenu. T a j p o j a m u v e o j e z a p r a v o A d ler u psihologiju neuroza. Ona kompenzaciju sma tra za f u n k c i o n a l n o izjednaavanje oseanja nie vrednosti p o m o u jednoga kompenzatornoga psiho lokoga sistema, slino k o m p e n z a t o r n o m o r g a n s k o m razviu kod organa nie vrednosti. Tako kae Adler: S a o d v a j a n j e m o d m a t e r i n o g a o r g a n i z m a o t poinje za o v e organe nie vrednosti i organske siste me borba sa spoljanjim svetom, koja nunim nai n o m m o r a da se razbukti i sa v e o m estinom da radi no k o d aparata koji je n o r m a l n o razvijen. A l i f e t a l n i k a r a k t e r d a j e u isti m a h p o v i e n u m o g u n o s t kompenzacije i natkompenzacije, pojaava sposobnost za p r i l a g o i v a n j e o b i n i m i n e o b i n i m s t v a r i m a i obezbeuje obrazovanje novih i viih formi, novih i viih delatnosti. Oseanje nie vrednosti k o d n e u r o tiara, k o j e p o A d l e r u etioloki o d g o v a r a nioj v r e d nosti organa, d a j e p o v o d a z a j e d n u p o m o n u k o n s t r u k c i j u , u p r a v o za k o m p e n z a c i j u k o j a se sastoji u stvaranju jedne fikcije koja treba da smanjuje niu v r e d n o s t . F i k c i j a ili f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a j e p s i h o loki sistem k o j i tei da niu v r e d n o s t preobrazi u viu vrednost. Znaajna je za ovo shvatanje egzisten cija jedne iskustveno neosporne kompenzatorne f u n kcije u oblasti psiholokih procesa. Ona o d g o v a r a slinoj funkciji u fiziolokoj oblasti, s a m o k r m a n j e n j u i samoupravljanju organizma. D o k Adler svoj p o j a m kompenzacije ograniava na izjednaivan je oseanja nie vrednosti, ja p o j a m kompenzacije shvatam u o p te k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a i v a n j e , k a o s a m o r e g u l i 3 8 8 9 4 0 4 1

Adler, Vber den nervosen Charakter. 1912. Nagovetaji uenja o kompenzaciji nalaze Grossa, a podstrek za to dao je A n t o n . Adler, Studie uber Mindervoertigkeit von
38 3 9 40

se

kod

Organen,

1907.
41

Isti,

Vber

den

nervdsen

Charakter,

p.

14.

486

sanje psihikoga aparata. U t o m smislu shvatam a k t i v n o s t n e s v e s n o g a ( v . o.) k a o u j e d n a e n j e o p t e g a stava u k o m e je p o m o u f u n k c i j e svesti stvorena j e d nostranost. Psiholozi svest rado u p o r e u j u s o k o m ; g o v o r i se o v i d n u p o l j u i v i d n o j taki svesti. O v i m u p o r eden j em je sutina f u n k c i j e svesti tano o k a r a k terisana: samo mali b r o j sadraja m o e istovremeno dospeti do najviega stepena svesti, i s a m o ogranien b r o j sadraja m o e se istovremeno zadrati u p o l j u s v e s t i . S v e s t u s v o j o j a k t i v n o s t i vri odabiranje. O d a b i r a n j e z a h t e v a pravac. A p r a v a c z a h t e v a iskljuenje svega to svesti ne pripada. Iz t o g a m o r a k a t k a d p r o izii izvesna jednostranost u orijentisanju svesti. Od odabranog pravca iskljueni i zadrani sadraji tonu p r v o u n e s v e s n o , ali z b o g s v o j e e f e k t i v n e e g z i s t e n c i j e dre ipak ravnoteu protiv svesne orijentacije, k o j a se z b o g u m n o a v a n j a svesne jednostranosti isto tako u m n o a v a i naposletku d o v o d i do v i d n e zategnutosti. O v a zategnutost predstavlja izvesno koenje svesne d e l a t n o s t i , k o j a se, d o d u e , n a j p r e u m n o e n i m s v e snim naporima m o e poruiti. A l i se ova zategnutost n e p r e s t a n o p o v e a v a n a t a j n a i n to s e z a d r a n i n e svesni sadraji ipak saoptavaju svesti, i to p o m o u snova i slika k o j e s a m e izronjavaju. U k o l i k o je v e a jednostranost svesnoga stava, utoliko su suprotniji sadraji koji proizlaze iz nesvesnoga, tako da se m o e govoriti o p r a v o m kontrastu izmeu svesnoga i n e svesnoga. U o v o m sluaju se pojavljuje k o m p e n z a cija u formi funkcije k o j a proizvodi kontrast. O v o je ekstreman sluaj. Po pravilu, kompenzacija n e s v e s n i m n i j e n i k a k a v k o n t r a s t , n e g o i z j e d n a e n j e ili d o puna svesne orijentacije. Nesvesno daje, na primer u s n u , s v e o n e z a s v e s n u s i t u a c i j u k o n s t e l i s a n e , ali s v e snim i z b o r o m ometene sadraje, ije bi poznavanje b i l o n e o p h o d n o svesti radi p o t p u n a prilagoavanja.
42

U normalnome sluaju kompenzacija je nesve sna, t j . o n a n e s v e s n i m r e g u l i s a n j e m d e l u j e n a s v e s n u aktivnost. Pri neurozama nesvesno se p o j a v l j u j e u tako j a k o m kontrastu p r e m a svesti da se k o m p e n Jung, E d . , p . 2 7 8 ss. Collecte Papers on Analytical Psychology. II

487

zacija remeti. Otuda je analitikoj terapiji cilj o s v e ivanje nesvesnih sadraja, da bi se na taj nain kompenzacija p o n o v o uspostavila. 3 1 . Kompleks moi. K o m p l e k s o m m o i o b e l e avam ponekad celokupni kompleks svih onih pred stava i tenji k o j e i m a j u t e n d e n c i j u da Ja stave iznad drugih uticaj a i da o v e p o d r e d e Ja-u, bilo da ti u t i caji v o d e poreklo od ljudi i prilika, bilo da proizlaze iz vlastitih, subjektivnih n a g o n a , uvstava i misli. 3 2 . Konkretizam. P o d p o j m o m konkretizma r a z u m e v a m n a r o i t u o s o b e n o s t miljenja i oseanja k o j a predstavlja suprotnost p r e m a apstrakciji. K o n kretno znai zapravo sraslo. K o n k r e t n o zamiljen pojam je p o j a m koji se predstavlja kao s drugim pojmovima srastao i sliven. Takav pojam nije apstraktan, nije i z d v o j e n i po sebi zamiljen, nego je u vezi s n e i m i meovit. On n i j e diferenciran p o j a m , n e g o se j o nalazi u ulno d a t o m o p a a j n o m m a t e r i jalu. Konkretistiko miljenje se kree u iskljuivo k o n k r e t n i m p o j m o v i m a i opaajima, i svagda se o d nosi na ulnost. Isto tako ni konkretistiko oseanje nikada se ne m o e odvojiti od ulne vezanosti. Primitivno miljenje i oseanje je iskljuivo konkretistiko, i u v e k se odnosi na ulnost. Misao primitivca n e m a nikakve izdvojene samostalnosti, nego je vezana za materijalnu pojavu. Ona se najvie u z d i e do s t e p e n a analogije. I s t o t a k o i p r i m i t i v n o oseanje uvek se odnosi na materijalnu pojavu. M i ljenje i o s e a n j e osnivaju se na osetu i s a m o se m a l o od njega razlikuju. Konkretizam je, prema tome, arhaizam (v. o.). M a g i j s k i uticaj fetia ne d o i v l j u j e se kao subjektivno oseajno stanje, n e g o se osea kao magijsko dejstvo. To je konkretizam oseanja. P r i mitivac ne doivljuje misao boanstva kao subjekti van sadraj, n e g o je sveto d r v o prebivalite, tj. sam Bog. To je konkretizam miljenja. K o d kulturnoga o v e k a k o n k r e t i z a m miljenja sastoji se, na primer, u nesposobnosti da se misli neto drugo nego ulno d a t e i n j e n i c e n e p o s r e d n o o i g l e d n e , ili u n e s p o s o b nosti da se subjektivno oseanje razlikuje od ulno datoga objekta oseanja. 488

Konkretizam j e p o j a m koji potpada p o d optiji p o j a m p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e (v. o . ) . K a o t o p a r ticipation mystique predstavlja slivanje jedinke sa spoljanjim objektima, tako i konkretizam predstav lja slivanje miljenja i oseanja s osetima. K o n k r e tizam uslovljava da je predmet miljenja i oseanja svaki p u t i s t o v r e m e n o i p r e d m e t oseta. O v o slivanje spreava diferenciranje miljenja i oseanja i obe funkcije zadrava u sferi oseta, t j . ulne vezanosti, z b o g ega se o n e nikada ne m o g u da razviju do istih funkcija, n e g o u v e k ostaju u pratnji oseta. Otuda proizlazi pretezanje oseajnoga (osetnoga) inioca u psiholokoj orijentaciji. (O znaaju osetnoga inioca vidi oset, oseaj i tip.) R a v a strana k o n k r e t i z m a je u vezanosti f u n k cije za osete. K a k o je oset opaanje fiziolokih n a d r a a j a , t o k o n k r e t i z a m z a d r a v a f u n k c i j u ili u u l n o j s f e r i ili j e n j o j n e p r e s t a n o v r a a . O v i m s e i z a z i v a ulna vezanost psiholokih funkcija, koja umanjuje psihiku samostalnost jedinke u korist ulno datih injenica. S obzirom na cenjenje injenica ova ori j e n t a c i j a j e , n a r a v n o , d r a g o c e n a , ali n e s o b z i r o m n a tumaenje i n j e n i c a i n j i h o v a o d n o s a p r e m a j e d i n k i . Konkretizam izaziva prevagu znaaja injenica i time vri potiskivanje individualnosti i njene slobode u korist objektivnoga procesa. A l i kako jedinka nije uslovljena samo fiziolokim nadraajima nego i inio c i m a k o j i su u d a t o m sluaju u suprotnosti sa s p o l j a n j i m injenicama, to konkretizam izaziva p r o j e k c i j u ovih unutarnjih inilaca u spoljanju injenicu i time tako rei praznoverino precenjivanje golih injeni ca, isto k a o k o d primitivaca. D o b a r p r i m e r z a o v o je k o n k r e t i z a m o s e a n j a u Niea i t i m e i z a z v a n o p r e c e n j i v a n j e d i j e t e , a i s t o t a k o m a t e r i j a l i z a m Moleotov o v e k j e o n o to j e d e . P r i m e r z a p r a z n o v e r i n o p r e cenjivanje injenica je hipostasiranje p o j m a ener g i j e u Ostvaldovu m o n i z m u . 33. Konstruktivan. O v a j p o j a m u p o t r e b l j a v a m n a s l i a n n a i n k a o sintetino, u n e k u r u k u k a o o b j a njenje poslednjega p o j m a . Konstruktivan znai p o diui. Ja upotrebljavam konstruktivno i sinte489

tino za obeleavanje metode koja je suprotstavljena reduktivnoj metodi. Konstruktivna metoda odnosi se n a o b d e l a v a n j e nesvesnih s a d r a j a ( s n o v a , f a n t a zija). Ona polazi od nesvesnoga proizvoda kao od n e k o g a simbolinoga i z r a z a (v. o . ) , k o j i p r e d s t a v l j a n a p r v o m e mestu deo psiholokoga razvia. Meder (Maeder) u t o m pogledu govori o jednoj stvarnoj prospektivnoj funkciji n e s v e s n o g a , koja quasi igra jui se anticipuje potonji psiholoki razvitak. I Adler p r i z n a j e j e d n u p r o s p e k t i v n u f u n k c i j u n e s v e snoga. Izvesno je da se produkat nesvesnoga ne sme smatrati k a o neto to je jednostrano postalo, u n e k u ruku kao krajnji produkat, jer bi mu se inae morao o d r e i s v a k i c e l i s h o d a n s m i s a o . I s a m Frojd p r i p i suje snu teleoloku ulogu bar kao uvaru spava nja, dok se prospektivna funkcija po n j e m u ogra niava uglavnom na elje. Karakter celishodnosti nesvesnih tendencija ne m o e se po analogiji sa d r u g i m p s i h o l o k i m ili f i z i o l o k i m f u n k c i j a m a a p r i o r i osporavati. Stoga produkat nesvesnoga shvatamo kao i z r a z k o j i j e o r i j e n t i s a n p r e m a n e k o m c i l j u ili n e k o j svrsi, a k o j i taku za p r a v a c karakterie s i m b o l i n i m jezikom. Shodno tome shvatanju, konstruktivna m e t o d a t u m a e n j a n e b a v i s e i z v o r i m a ili p o l a z n i m materijali j a m a k o j e slue k a o osnova nesvesnome produktu, n e g o trai da simbolini p r o d u k a t d o v e d e do jednoga optega i razumljivoga izraza. Slobodna domiljanja za nesvesni p r o d u k a t posmatra ju se, dakle, s o b z i r o m na p r a v a c cilja, a ne s o b z i r o m na poreklo. Ona se posmatraju pod uglom buduega d e lanja i p o i v a n j a ; pri t o m e se paljivo u z i m a u obzir n j i h o v o d n o s p r e m a p o l o a j u svesti, j e r p o k o m p e n 4 3 44 45 48 4 7 4 8 49
43

Jung,

Inhalt

der

Psychose. ovo

II

Auflage, u

p.

29

ss. u. Path.

44

sog.

O p i r a n p r i m e r za occult. Phaen. 1902.

vidi

Jung,

Psych. f.

Maeder, Vber das Traumproblem. Jahrb. analyt. u. psvchopatholog. Forsch. B d . V, 647. Adler, Vber den nervdsen Charakter.
45 48 4 7

psvcho-

Freud,

Traumdeutung.

149

Silberer (Probleme der Myst. und ihrer Symbole, p. s s ) s l i n o se i z r a a v a u f o r m u l i s a n j u analogikoga znaaja. J u n g , Die Psych. der unbew. Prozesse, p. 95 s s .
48 4

490

zatornom shvatanju nesvesnoga aktivnost nesvesnoga i m a za p o l o a j svesti znaaj u j e d n a i v a n j a i d o p u n j i vanja. K a k o je re o prethodnoj orijentaciji, to stvar ni odnos p r e m a o b j e k t u dolazi m n o g o m a n j e u obzir negoli pri reduktivnome postupku, koji se bavi v e zama s o b j e k t o m koje su se stvarno dogodile. N a protiv, re je o s u b j e k t i v n o m stavu, u k o m e o b j e k a t pre svega znai samo jedan znak za subjektove t e n dencije. Otuda konstruktivna metoda ide za tim da nesvesnom produktu dade smisao koji se odnosi na b u d u i stav subjekta. K a k o nesvesno p o pravilu m o e da stvara s a m o simboline izraze, to konstruktivna m e t o d a slui za to da s i m b o l i n o izraeni smisao razjasni u tolikoj meri da se pri t o m e p o j a v i ukazi v a n j e k o j e e pravilno postaviti svesnu orijentaciju, pri emu se subjektu za njegovo delanje daje nuna saglasnost sa nesvesnim. K a o to se nijedna psiholoka m e t o d a t u m a e n j a ne zasniva samo na asocijacionome materijalu analizanda, tako se i k o n s t r u k t i v n o stanovite slui i z v e snim u p o r e d n i m materijali j a m a . K a o to se r e d u k tivno t u m a e n j e slui i z v e s n i m biolokim, f i z i o l o kim, folklornim, literarnim i drugim uporednim predstavama, tako je i konstruktivno obraivanje misaonoga p r o b l e m a upueno na filosofske paralele, a obraivanje p r o b l e m a intuicije na mitoloke i r e ligijsko-istorijske paralele. K o n s t r u k t i v n a m e t o d a j e n e m i n o v n o individualistika, j e r s e b u d u i k o l e k t i v a n s t a v r a z v i j a s a m o preko jedinke. Suprotno tome je reduktivna metoda kolektivna, j e r o n a o d i n d i v i d u a l n o g a s l u a j a vodi n a t r a g k a o p t i m o s n o v n i m s t a v o v i m a ili i n j e n i c a ma. Konstruktivnu metodu moe subjekat neposred no primenjivati na svoj subjektivni materijal. U o v o m p o s l e d n j e m s l u a j u o n a p o s t a j e intuitivna m e toda, primenjena na izgraivanje opteg smisla n e svesna produkta. O v o izgraivanje nastaje putem asocijativnoga (dakle, ne aktivno aperceptivnoga, v . o.) p r i d r u i v a n j a d a l j e g a m a t e r i j a l a , k o j i s i m b o l i a n i z r a z n e s v e s n o g a (na p r i m e r san) o b o g a u j e i produbljuje tako da on dospeva do one jasnoe koja 491

o m o g u u j e svesno poimanje. Obogaenjem simboli n o g a izraza on se utkiva u opti je s p o j e v e i na taj nain asimilie. 34. Libido. P o d l i b i d o m r a z u m e v a m psihiku energiju. " P s i h i k a e n e r g i j a j e i n t e n z i t e t p s i h i k o g a p r o c e s a , n j e g o v a psiholoka vrednost. P o d t i m n i k a k o ne treba razumevati pridatu vrednost moralne, este t i k e ili intelektualne vrste, n e g o s e psiholoka v r e d n o s t p r o s t o o d r e u j e p o n j e n o j determinativnoj s n a z i , k o j a se ispoljava u odreenim psihikim dejstvima (Leistungen rezultatima). P o d libidom ne r a z u m e v a m n i p s i h i k u snagu, a t a k o s u g a k r i t i a r i pogreno protumaili vie puta. Ja ne hipostasiram p o j a m energije, nego ga upotrebljavam kao p o j a m za i n t e n z i t e t e ili v r e d n o s t i . P i t a n j e d a l i p o s t o j i n e k a s p e c i f i n a , p s i h i k a s n a g a ili n e n e m a n i k a k v a p o s l a s p o j m o m libida. Izraz libido ee u p o t r e b l j a v a m o p r o m i s c u e s e n e r g i j o m . O p r a v d a n j e z a t o to p s i hiku energiju nazivam libidom opirno sam izneo u r a d o v i m a n a v e d e n i m u z a b e l e c i p r i d n u s t r a n e 363.
6

35. Misao. M i s a o j e a n a l i z o m m i l j e n j a o d r e e n i s a d r a j ili g r a d i v o m i s l e n e f u n k c i j e ( v . o . ) . 36. M i l j e n j e . J a m i l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u o d e t i r i o s n o v n e p s i h o l o k e f u n k c i j e (v. f u n k c i j e ) . Miljenje je ona psiholoka funkcija koja, shodno svojim sopstvenim zakonima, dovodi date predstavne sadraje u (pojmovni) spoj. O n o je aperceptivna d e l a t n o s t i k a o t a k v a se d e l i u aktivnu i pasivnu m i slenu delatnost. A k t i v n o miljenje je v o l j n a radnja, pasivno miljenje je dogaaj. U p r v o m e sluaju p r e d stavne sadraje p o d v r g a v a m v o l j i k o j a h o e akt s u enja, a u d r u g o m sluaju u r e u j u se p o j m o v n e veze, o b r a z u j u se sudovi, k o j i su u d a t o m sluaju u o p r e nosti s a m o j o m n a m e r o m , n e o d g o v a r a j u p r a v c u m o jega cilja i otuda n e m a j u za m e n e oseanje pravca, iako naknadno m o g u da d o e m do uvianja njihove upravljenosti na osnovu aktivnoga apercepcionoga
p. o U p o r . uz to 119. Isti, Darstellung Jung, der Wandl. und Symbole Theorie, der p. Libido, 30 ss.

psychoanalytischen

492

akta. A k t i v n o miljenje, p r e m a t o m e , o d g o v a r a l o bi mome pojmu upravljenoga miljenja. Pasivno m i ljenje je u m o m e dole navedenom radu bilo n e d o voljno oznaeno kao fantaziranje.
5 1 52

Prosto nizanje predstava, to izvesni psiholozi n a z i v a j u asocijativnim m i l j e n j e m , za mene nije m i l j e n j e , n e g o s a m o predstavljanje. O m i l j e n j u b i se, p o m o m e shvatanju, trebalo govoriti s a m o o n d e gde je re o vezi predstava posredstvom jednoga p o j m a , g d e se, d r u g i m r e c i m a , n a l a z i m o p r e d a k t o m s u e n j a , b i l o da taj akt s u e n j a proistie iz nae n a m e r e ili n e .
5 3

Sposobnost miljenja upravljenoga na neto ja o b e l e a v a m k a o intelekat, a s p o s o b n o s t p a s i v n o g a ili neupravljenoga miljenja obeleavam kao intelek tualnu intuiciju. Dalje, upravljeno miljenje, intele k a t , n a z i v a m racionalnom (v. o.) f u n k c i j o m , b u d u i da na osnovu pretpostavke meni svesnih razumnih normi predstavne sadraje sreuje p o d p o j m o v e . N a suprot t o m e neupravljeno miljenje, intelektualna i n t u i c i j a , z a m e n e j e iracionalna (v. o.) f u n k c i j a , b u dui da o n o na osnovu meni nesvesnih i zato racio nalno nesaznanih normi procenjuje i ureuje p r e d stavne sadraje. A l i ja u datom sluaju m o g u n a k n a d n o saznati da i intuitivni akt s u e n j a o d g o v a r a razumu, iako je postao putem koji se meni pojavljuje kao iracionalan. Pod oseajnim miljenjem ne razumevam intui tivno miljenje, nego miljenje koje je zavisno od oseanja, dakle miljenje k o j e ne sleduje s v o m e s o p stvenome logikome principu, nego je podreeno principu oseanja. U oseajnom miljenju zakoni l o g i k e n a h o d e se s a m o p r i v i d n o dati, a u stvari su u k i nuti u korist namere oseanja. 37. Nagon. K a d g o v o r i m o n a g o n u u o v o m i l i u d r u g i m r a d o v i m a , o n d a t i m e m i s l i m na isto o n o t o s e o b i n o s h v a t a p o d t o m r e j u : n a i m e primora61

J u n g , Wandl. und Symbole d. Libido, p. 52 L o c c i t . p . 1 9 . James, Grundriss der Psych., p. 464.

M

ss.

493

nost n a i z v e s n e d e l a t n o s t i . P r i m o r a n o s t m o e p r o i z l a z i t i i z s p o l j a n j e g a ili u n u t r a n j e g a n a d r a a j a , k o j i p s i h i k i i z a z i v a m e h a n i z a m n a g o n a , ili i z o r g a n s k i h razloga, koji lee izvan sfere psihikih kauzalnih o d n o s a . Nagonska j e s v a k a p s i h i k a p o j a v a k o j u n i j e izazvala nikakva voljna namera, n e g o dinamiko p r i moravanje, bilo da to primoravanje neposredno vodi poreklo iz organskih, dakle izvanpsihikih, izvora, b i l o da je u s l o v i j e n o e n e r g i j a m a to ih je prosto i z a zvala voljna namera; u poslednjem sluaju s ograni e n j e m da proizvedeni rezultat prevazilazi dejstvo za k o j i m j e ila v o l j n a n a m e r a . P o d p o j a m n a g o n a s p a d a j u , p o m o m e miljenju, svi oni psihiki procesi i j o m energijom svest ne raspolae. Po o v o m e shva t a n j u p r i p a d a j u , d a k l e , a f e k t i ( v . o.) n e s a m o n a g o n s k i m n e g o i o s e a j n i m p r o c e s i m a (v. o s e a n j e ) . P s i hiki procesi koji su u obinim okolnostima funkcije v o l j e (tj., dakle, sasvim p o d v r g n u t i kontroli svesti) m o g u na nenormalan nain da postanu nagonski p r o cesi, time to im se p r i d r u u j e nesvesna energija. O v a p o j a v a javlja se s v u g d e g d e je sfera svesti o g r a niena ih potiskivanjima inkompatibilnih sadraja, ili g d e s e z b o g i s c r p e n o s t i , i n t o k s i k a c i j a i l i u o p t e p a tolokih modanih procesa pojavljuje abaissement d u n i v e a u m e n t a l (Zane), g d e , j e d n o m r e j u , s v e s t v i e n e k o n t r o l i e ili j o n e k o n t r o l i e n a j j a e n a g l a ene procese.
64

T a k v e procese koji su nekad u neke jedinke bili s v e s n i , ali s u s e s v r e m e n o m automatisali, n e b i h obeleio kao nagonske, nego kao automatske procese. Oni se i n o r m a l n o ne ponaaju k a o nagoni, j e r se u normalnim okolnostima nikada ne pojavljuju kao p r i m o r a v a n ja. Oni ine to samo ako im pritie neka energija k o j a i m j e strana. 38. Nesvesno. P o j a m n e s v e s n o g a z a m e n e j e iskljuivo psiholoki pojam, a nikako filosofski u smislu nekoga metafizikoga p o j m a . Nesvesno je, po m o m e miljenju, psiholoki granini p o j a m , koji p o U p o r . J u n g , Instinct of Psychology, Vol. X, 1.
64

and

the

Unconscious. T h e J o u r n a l

494

k r i v a s v e o n e p s i h i k e s a d r a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u svesni, t j . nisu vezani za Ja na opaljiv nain. O p r a v d a n j e za to to uopte g o v o r i m o p o s t o j a n j u n e s v e snih procesa proizlazi mi j e d i n o iz iskustva, i to n a j p r e iz psihopatolokoga iskustva, k o j e n e s u m n j i v o d o kazuje da, na primer, u sluaju histerike amnesije Ja ne zna za postojanje rairenih psihikih k o m p l e k sa, ali d a p r o s t a h i p n o t i k a p r o c e d u r a m o e d a u i d u e m trenutku savreno reprodukuje izgubljeni sadr aj. Iz hiljada iskustava o v e vrste izvedeno je o p r a v danje da se govori o postojanju nesvesnih psihikih sadraja. Pitanje u k o m e se stanju nahodi nesvestan sadraj d o k l e g o d n i j e i z v u e n n a p o v r i n u svesti, izmie svakoj mogunosti saznanja. Stoga je sasvim suvino hteti neto o t o m e nasluivati. T a k v i m f a n tazijama pripada nasluivanje cerebracije, fiziolo koga procesa itd. T a k o e j e sasvim n e m o g u n o n a vesti koliki je o b i m nesvesnoga, t j . k o j e sadraje ono u sebi obuhvata. O t o m e o d l u u j e samo iskustvo. P o sredstvom iskustva p r e svega z n a m o da svesni sadr aji z b o g gubitka s v o j e energetike vrednosti m o g u da postanu nesvesni. To je normalni proces zaborav ljanja. D a s e o v i sadraji p o d p r a g o m svesti prosto n e gube, z n a m o na o s n o v u iskustva, i oni p o n e k a d jo posle desetina godina m o g u da izrone iz utonulosti u p o d e s n i m okolnostima, na p r i m e r u snu, u hipnozi, k a o k r i p t o m n e s i j a , ili o s v e a v a n j e m a s o c i j a c i j a z a boravljenim sadrajem.
55

Iskustvo nas, dalje, ui da svesni sadraji bez suvie osetnoga gubitka m o g u da dospeju p o d prag svesti na o s n o v u intencionalnoga zaboravljanja, to Frojd o z n a a v a kao potiskivanje muna sadraja. Slino dejstvo nastaje z b o g disocijacije linosti, n e k o rasturivanje zatvorenosti svesti z b o g estoka afekta, ili z b o g n e r v o u s shock, ili z b o g raspada linosti u shizofreniji (Blojler).
* lisme Upor. Flournov, Arch. und Des de Indes sur d la un sog. Planete cas T. occulter de I. p. Mars, 1900.

Isti, avec Jung,

Nouvelles glossolalie. Zur

observations

somnambu101. 1902.

Psvchologie, Path.

Psych.

Phaen.,

495

Isto tako z n a m o iz iskustva da ulne p e r c e p c i j e z b o g s v o j e g a slaboga intenziteta ili z b o g skretanja panje ne postiu nikakvu svesnu apercepciju, a ipak postaju svesni sadraji zbog nesvesne apercepcije, to se opet, na p r i m e r , m o e dokazati h i p n o z o m . Isto m o e da b u d e sluaj za izvesne zakljuke i druge k o m b i n a c i j e k o j e , z b o g s u v i e s l a b e v r e d n o s t i ili z b o g skretanja panje ostaju nesvesne. Naposletku, isku stvo nas ui i to da i m a nesvesnih psihikih veza, na p r i m e r mitolokih slika k o j e nikada nisu bile p r e d m e t svesti, k o j e , dakle, proizlaze sasvim iz nesvesne delatnosti. Dotle n a m iskustvo daje uporita za pretpostav k u postojanja nesvesnih sadraja. A h n a m o n o nita n e m o e i s k a z a t i o t o m e ta moda m o e d a b u d e n e svestan sadraj. U z a l u d n o je stvarati pretpostavke o t o m e , j e r j e s a s v i m n e d o g l e d n o ta b i s v e m o g l o d a bude nesvestan sadraj. G d e je najnia granica jedne subliminalne ulne percepcije? Ima li neko odrei v a n j e m e r e z a f i n o u ili i r i n u p r o s t i r a n j a n e s v e s n i h kombinacija? K a d a je zaboravljen sadraj totalno ugaen? Na ta pitanja nema nikakva odgovora. Ali nae dosadanje ispitivanje o prirodi n e s v e snih sadraja doputa n a m izvesnu optu p o d e l u istih. M o e m o d a r a z l i k u j e m o lino n e s v e s n o k o j e o b u h v a ta sve akvizicije linoga postojanja, dakle zaboravlje no, potisnuto, pod p r a g o m opaeno, miljeno i o s e ajno. Ali pored ovih linih nesvesnih sadraja ima i drugih sadraja, koji ne proizlaze iz linih akvizi cija, n e g o iz nasleene mogunosti psihikoga f u n k cionisanja uopte, naime iz nasleene strukture m o z g a . To su mitoloke veze, motivi i slike, koji u svako doba i svugde m o g u p o n o v o da nastanu bez i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . O v e s a d r a j e o b e l e a v a m k a o kolektivno nesvesne. I s t o o n a k o k a o t o se svesni sadraji n a h o d e u n e k o j delatnosti, tako se n a h o d e i nesvesni sadraji, k a o to nas iskustvo ui. K a o to iz svesne psihike delatnosti proizlaze izvesni rezultati ili p r o i z v o d i , t a k o i iz n e s v e s n e delatnosti proizlaze proizvodi, na primer snovi i fantazije. S u vino je spekulisati o t o m e koliko je uestvovanje 496

svesti, na p r i m e r , u s n o v i m a . San n a m se predstavlja, mi ga ne stvaramo svesno. Izvesno je da svesna r e p r o d u k c i j a ili a k v e o p a a n j e m n o g o m e n j a j u n a t o m e , ali n e m o g u d a u n i t e o s n o v n u i n j e n i c u p r o duktivnoga pokreta nesvesne provenijencije. Funkcionalni odnos nesvesnih procesa prema s v e s t i m o e m o n a z v a t i kompenzatornim (v. o.) o d n o s o m , ukoliko nesvesni proces, k a o to iskustvo p o k a zuje, izvlai na povrinu subliminalni materijal, koji j e konstelisan p o l o a j e m svesti, dakle sve o n e s a d r aje koji, kad bi sve bilo svesno, ne bi mogli n e d o stajati n a s v e s n o j s l i c i situacije. K o m p e n z a t o r n a funkcija nesvesnoga utoliko se jasnije pojavljuje u k o l i k o je jednostraniji svesni stav, i za to patologija daje obilne primere. 39. Orijentisanje. K a o o r i j e n t i s a n j e o b e l e a v a m o p t i p r i n c i p n e k o g a s t a v a (v. o . ) . S v a k i s t a v o r i jentie se p r e m a izvesnom gleditu, bilo to gledite s v e s n o ili n e b i l o . T a k o z v a n i s t a v m o i o r i j e n t i e s e prema gleditu moi k o j o m Ja vlada priguivalakim uticajima i uslovima. Stav miljenja orijentie se, na primer, na logikom principu kao svom najviem za konu. Stav oseta orijentie se na u l n o m opaanju datih injenica. 4 0 . Oset ( S e n z i t i v i t e t ) , oseaj ( E m p f i n d u n g ) . Oset je po m o m e shvatanju, jedna od osnovnih psi h o l o k i h f u n k c i j a (v. f u n k c i j a ) . V u n t t a k o e u b r a j a oset u elementarne psiholoke f e n o m e n e . Oset ili o s e a j j e o n a psiholoka f u n k c i j a k o j a p o s r e d u j e i z m e u nadraaja i opaaj a. Stoga je oset istovetan s percepcijom. Oset treba strogo razliko v a t i o d oseanja, j e r o s e a n j e j e s a s v i m d r u g i p r o c e s , k o j i se, n a p r i m e r , m o e p r i d r u i t i k a o o s e a j n i t o n oseta. Oset se ne odnosi s a m o na spoljanji fiziki nadraaj nego i na unutranji, t j . na p r o m e n e u n u t r a n j i h o r g a n a . O t u d a j e o s e t u p r v o m e r e d u ulni
5 8

Sto s e tie istorije p o j m a oseta uporedi: W u n t , Grundz. d. phys. Psych. I, p. 3 5 0 s s . Dessoir, Geschichte der neuern deutschen Villa, Einl. in d. Psych. der Gegenioart. v. Hartmann, Die moderne Psychologie.
5 8

Psychologie.

32 Jung, Odabrana dela, V

497

oseaj, t j . p e r c e p c i j a p o s r e d s t v o m u l n i h o r g a n a i ula tela (kinestetiki, v a z o m o t o r n i itd.). On je, s j e d n e strane, elemenat predstavljanja, ukoliko p o sreduje i z m e u predstavljanja i percepcione slike s p o l j a n j e g a o b j e k t a , a, s d r u g e strane, e l e m e n a t oseanja, jer percepcijom telesne p r o m e n e daje o s e a n j u k a r a k t e r a f e k t a (v. a f e k a t ) . T i m e t o o s e t p o s r e d u j e i z m e u svesti i telesne p r o m e n e , on p r e d stavlja i fizioloke nagone. On n i j e s n j i m a istovetan, jer je samo perceptivna funkcija. T r e b a praviti razliku i z m e u u l n o g a ili k o n kretnoga i apstraktnoga oseta. P r v i obuhvata s o b o m forme o kojima s m o ranije govorili. Drugi oznaava izvedenu, tj. od drugih psiholokih elemenata o d v o j e n u vrstu oseta. K o n k r e t n i oset, naime, ne p o j a v l j u je se nikada ist, nego u v e k pomean s predsta v a m a , oseanjima i mislima. Apstraktni oset, m e u tim, predstavlja diferenciranu vrstu percepcije, koja b i s e m o g l a o z n a i t i k a o e s t e t i k a u k o l i k o se, s l e dujui svome vlastitom principu, odvaja ne samo od svih primesa razlika percipovanoga o b j e k t a n e g o i subjektivnih p r i m e s a oseanja i misli, i t i m e se u z die do stepena istote koji nikada ne pripada k o n k r e t n o m osetu. K o n k r e t n i oset, na primer, j e d n o g a cveta posreduje ne samo za opaaj samoga cveta nego i za opaaj stabljike, listova, nalazita itd. On se o d m a h i m e a s a o s e a n j i m a p r i j a t n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i t o i h j e i z a z v a o p o g l e d n a c v e t , ili s i s t o v r e m e n o i z a z v a n i m p e r c e p c i j a m a mirisa, ili s mislima, na p r i mer, o n j e g o v o j botanikoj klasifikaciji. Apstraktni oset, m e u t i m , istaknuto o b e l e j e cveta, na p r i m e r n j e g o v u blistavo crvenu boju, odmah uzdie do j e d i n o g a ili g l a v n o g a s a d r a j a s v e s t i , o d v o j e n o g a o d s v i h nagovetenih primesa. Apstraktni oset u g l a v n o m p r i pada umetnicima. On je, kao svaka apstrakcija, p r o dukat diferenciranja funkcije, i zato nita p r v o b i t n o . Prvobitni oblik funkcije je uvek konkretan, tj. p o m e a n (v. a r h a i z a m i k o n k r e t i z a m ) . K o n k r e t n i o s e t kao takav jeste reaktivan f e n o m e n . Apstraktni oset, meutim, kao svaka apstrakcija, nije nikada bez volje, t j . elementa pravca. Na apstrakciju oseta 498

u p r a v l j e n a v o l j a j e s t e i z r a z i i s p o l j a v a n j e estetikoga oseajnoga (osetnoga) stava. Oset u velikoj meri karakterie sutinu dece i primitivaca, u k o l i k o on u s v a k o m e sluaju pretee u o d n o s u p r e m a m i l j e n j u i oseanju, ali ne n u n o u odnosu p r e m a intuiciji. Ja, naime, shvatam oset kao svesnu percepciju, a intuiciju kao nesvesnu percep ciju. Oset i intuicija predstavljaju za m e n e d v e s u p r o t n o s t i ili d v e f u n k c i j e k o j e s e u z a j a m n o k o m p e n zuju, kao miljenje i oseanje. Mislena i oseajna funkcija kao samostalne funkcije razvijaju se kako o n t o g e n e t i k i t a k o i f i l o g e n e t i k i i z o s e t a ( r a z u m e se, isto tako iz intuicije k a o n u n e suprotnosti oseta). Ukoliko je elementaran fenomen, oset je neto prosto dato, to n i j e p o d v r g n u t o zakonima razuma, u suprotnosti p r e m a miljenju i oseanju. Stoga ja oset o b e l e a v a m k a o iracionalnu (v. o.) f u n k c i j u , i a k o r a z u m u polazi za r u k o m da velik b r o j oseta primi u racionalne veze. o v e k koji svoj celokupni stav orijentie p r e m a principu oseta pripada osetnom (senzitivnom) tipu (v. tipovi). N o r m a l n i oseti su srazmerni, t j . oni po proceni odgovaraju intenzitetu fizikoga nadraaja. Patoloki o s e t i s u n e s r a z m e r n i , t j . n e n o r m a l n o s l a b i ili n e n o r m a l n o j a k i ; u p r v o m e s l u a j u o n i su s p r e e n i , a u d r u g o m preterani. Spreavanje nastaje zbog prevlaivanja druge funkcije, preterivanje zbog nenormal ne slivenosti sa d r u g o m f u n k c i j o m , na p r i m e r z b o g s l i v e n o s t i s a j o n e d i f e r e n c i r a n o m u v s t v e n o m ili mislenom funkcijom. Preteranost oseta u t o m e slu aju prestaje im je s osetom slivena funkcija za sebe diferencirana. Naroito jasne primere daje psiholo g i j a n e u r o z a , g d e v e o m a e s t o p r e t e e j a k a seksualizacija ( F r o j d ) d r u g i h f u n k c i j a , t j . s l i v e n o s t s e k s u a l noga oseaja sa drugim funkcijama. 4 1 . Oseanje (uvstvo). O s e a n j e ( u v s t v o ) je a n a l i z o m o s e a n j a o d r e e n i s a d r a j ili g r a d i v o o s e a n j a f u n k c i j e (v. o . ) . 4 2 . Oseanje (uvstvovanje). Oseanje ubra j a m u etiri o s n o v n e psiholoke funkcije. Ne m o g u se
32*

499

prikljuiti o n o m psiholokom pravcu koji oseanje shvata kao s e k u n d a r n u , od p r e d s t a v a ili oseta z a v i s n u p o j a v u , n e g o sa Hefdingom ( H o f f d i n g ) , Vuntom, Lemanom ( L e h m a n n ) , Kilpeom ( K i i l p e ) , Baldvinom i d r u g i m n a l a z i m u o s e a n j u ( u v s t v o v a n j u ) s a m o s t a l n u f u n k c i j u sui g e n e r i s . O s e a n j e j e p r e svega p r o c e s k o j i se v r i i z m e u Ja i d a t a s a d r a j a , i to p r o c e s k o j i s a d r a j u d a j e o d r e e n u vrednost u s m i s l u u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( p r i j a t n o s t ili n e p r i j a t n o s t ) , ali z a t i m i p r o c e s k o j i s e , b e z o b z i r a n a t r e n u t n i s a d r a j s v e s t i ili n a t r e n u t n e o s e t n e s e n z a c i j e , m o e pojavljivati tako rei izolovan kao raspoloe nje (Stimmung). Ovaj poslednji proces moe se k a u z a l n o o d n o s i t i n a r a n i j e s a d r a j e s v e s t i , ali t o n e m o r a n u n o biti, j e r on isto t a k o m o e proizlaziti i iz n e s v e s n i h s a d r a j a , k a o to t o o b i l n o d o k a z u j e p s i h o patologija. Ali i raspoloenje, bilo da je ono dato opte ili s a m o k a o p a r c i j a l n o oseanje, znai n e k o p r o c e n j i v a n j e , ali n e n e k o g a o d r e e n o g a , p o j e d i n o g a s a d r a j a svesti, n e g o c e l o g a t r e n u t n o g a p o l o a j a svesti, i to o p e t u smislu u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a je o s e a n j e p r e s v e g a s a s v i m subjektivan p r o c e s , k o j i u s v a k o m pogledu m o e da bude nezavisan od spoljanjega nadraaja, iako se pridruuje s v a k o m oseaj u (osetnoj senzaciji). ak ravnoduan oseaj ima neki oseajni ton, naime ton ravnodunosti, ime je opet izraeno neko procenjivanje. Stoga je oseanje i n e k a v r s t a suenja, ali k o j e j e o d i n t e l e k t u a l n o g a s u d a utoliko razlino u k o l i k o se ne vri radi donoenja neke p o j m o v n e sveze, n e g o radi n e k o g a p r e svega s u b j e k t i v n o g a u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . P r o c e n j i v a n j e
57 68

Sto se tie istorije p o j m a oseanja i teorije oseanja uporedi: Wundt, Grundz. d. physiol. Psych. Isti, Grundz. d. Psych. p. 35 s s . Nahlowsky, Dos Geftihlsleben in seinen wesentlichen Erscheinungen, etc. R i b o t , P s y c h . d . Gefiihle. Lehmann, Die Hauptgesetze des menschlichen Gefiihlslebens.
4 7

Villa, 58 za upor.

Einleitung Grundz.

in d.

d.

Psych. i

d. Psych.

Gegenwart, I, 350

p. ss.

208

ss.

razlikovanje oseanja physiol.

oseaja

(osetne

senzacije)

Wundt,

500

o s e a n j e m p r o s t i r e s e n a svaki s a d r a j s v e s t i , m a k a k v e vrste on bio. P o j a a v a li se intenzitet oseanja, n a s t a j e afekat (v. a f e k a t ) , k o j i j e o s e a j n o s t a n j e s primetnim telesnim inervacijama. Oseanje se od a f e k t a r a z l i k u j e p o t o m e to n e i z a z i v a n i k a k v e p r i metne telesne inervacije, t j . toliko malo i toliko m n o g o kao i obian misleni proces. Obino, prosto o s e a n j e j e konkretno (v. o . ) , t j . p o m e a n o s a d r u g i m funkcionim elementima, na primer veoma esto s osetima. U t o m e n a r o i t o m e sluaju o n o se m o e o b e l e i t i k a o afektivno, ili ( k a o t o se, n a p r i m e r , u o v o m e r a d u d e a v a ) k a o oseajni senzitivitet, p o d k o j i m se razumeva pre svega nerazdvojno slivanje o s e a n j a s e l e m e n t i m a oseta. O v o k a r a k t e r i s t i n o m e anje nahodi se svugde gde se oseanje pokazuje kao funkcija k o j a nije diferencirana, najjasnije u psihi neurotiara s diferenciranim miljenjem. Iako je oseanje po sebi samostalna funkcija, o n o ipak m o e da dospe u zavisnost od neke druge funkcije, na p r i m e r od miljenja, zbog ega nastaje oseanje k o j e se prema miljenju ponaa kao njegova pratnja i samo se utoliko ne p o t i s k u j e iz svesti u k o l i k o pristaje u intelektualne sveze. Od obinoga konkretnoga osea nja treba razlikovati apstraktno o s e a n j e . K a o to a p s t r a k t n i p o j a m (v. m i l j e n j e ) i n i d a o t p a d n u r a z like stvari to ih je on obuhvatio, tako se i apstraktno oseanje izdie iznad razlika pojedinih od n j e g a p r o c e n j e n i h s a d r a j a i p r o i z v o d i r a s p o l o e n j e ili poloaj oseanja, k o j i u sebi o b u h v a t a razlina p o j e d i n a p r o c e n j i v a n j a i t i m e i h p o t i r e . K a o to m i l j e n j e sadraje svesti r a s p o r e u j e p r e m a p o j m o v i m a , t a k o i o s e a n j e r a s p o r e u j e sadraje svesti p r e m a n j i hovoj vrednosti. to je oseanje konkretni je, to je s u b j e k t i v n i j a i l i n i j a v r e d n o s t k o j u o n o d a j e ; a to je apstraktnije, to je opti ja i objektivnija vrednost k o j u o n o d a j e . K a o to p o t p u n o a p s t r a k t a n p o j a m vie ne p o k r i v a p o j e d i n a n o s t i osobenost stvari, n e g o s a m o n j i h o v u optost i nerazlinost, tako se i p o t p u no apstraktno oseanje ne pokriva vie pojedinanim m o m e n t o m i kvalitetom njegova oseanja, nego samo celokupnou svih m o m e n a t a i n j i h o v e nerazlinosti. 501

P r e m a t o m e o s e a n j e j e k a o i m i l j e n j e racionalna funkcija, ukoliko se, kao to iskustvo pokazuje, v r e d nost uopte dodeljuje prema zakonima razuma. Gornjim definicijama, naravno, nije okarakterisana sutina oseanja, n e g o je oseanje n j i m a s a m o spolja opisano. Intelektualna p o j m o v n a m o p o k a z u je se kao nesposobna da sutinu oseanja formulie u p o j m o v n o m e jeziku, jer miljenje pripada kategoriji i n k o m e n z u r a b i l n o m o s e a n j u , k a o to s e u o p t e n i jedna osnovna psiholoka funkcija ne m o e potpuno izraziti d r u g o m . O v o j okolnosti treba pripisati to nijedna intelektualna definicija nikada n e e biti u p o l o a j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi specifinost o s e a n j a . T i m e to s e o s e a n j a k l a s i f i k u j u n i t a n i j e d o b i v e n o za shvatanje n j i h o v e sutine, j e r i n a j t a nija klasifikacija m o i e u v e k da naznai samo onaj i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v s a d r a j n a k o m e ili s k o j i m s e oseanja p o j a v l j u j u povezana, a da time, ipak, n i j e dohvatila specifinost oseanja. Koliko god ima r a z linih i intelektualno dohvatljivih klasa sadraja, isto toliko m o e se razlikovati oseanje, a da time, ipak, sama oseanja ne b u d u iscrpno klasifikovana, jer iznad svih m o g u n i h intelektualno dohvatljivih klasa sadraja jo ima oseanja k o j a se otimaju intelek tualnom rubrikovanju. V e je misao klasifikacije i n telektualna i stoga sutini oseanja i n k o m e n z u r a b i l na. Z a t o se m o r a m o zadovoljiti t i m e to e m o n a z n a iti g r a n i c e p o j m a . Nain procenjivanja oseanjem moe se uporediti s i n t e l e k t u a l n o m a p e r c e p c i j o m , k a o apercepcija vrednosti. M o e se r a z l i k o v a t i aktivna i pasivna o s e ajna apercepcija. Pasivni oseajni akt karakterisan j e t i m e t o s a d r a j i z a z i v a ili p r i v l a i o s e a n j e , o n iznuava oseajno uestvovanje subjektovo. M e u tim, aktivni oseajni akt daje vrednosti od strane subjekta, on p r o c e n j u j e sadraje p r e m a intenciji, i to prema oseajnoj, a ne intelektualnoj intenciji. Stoga je aktivno oseanje upravljena funkcija, delanje volje, na primer v o l j e n j e u suprotnosti p r e m a z a l j u b l j e n o s t i . O v o p o s l e d n j e s t a n j e b i l o b i neupravljeno, pasivno oseanje, k a o to v e p o k a z u j e i jezika u p o 502

treba, jer ona p r v o obeleava kao delatnost, a ono d r u g o k a o s t a n j e . N e u p r a v l j e n o o s e a n j e j e oseajna intuicija. U t a n i j e m s m i s l u , d a k l e , s a m o a k t i v n o , u p r a v l j e n o o s e a n j e m o e s e o b e l e i t i k a o racional no, a p a s i v n o je iracionalno, u k o l i k o p r o i z v o d i v r e d nosti bez sudelovanja, eventualno ak i protiv n a m e re subjektove. A k o se celokupni stav j e d i n k e orijentie p r e m a f u n k c i j i o s e a n j a , o n d a g o v o r i m o o oseajnom tipu (v. t i p ) . 4 3 . Participation mystique. Ovaj termin vodi poreklo od Levi-Brila. Pod tim se razumeva naroita vrsta psiholoke vezanosti s o b j e k t o m . Ona se sastoji u t o m e to se subjekat ne m o e jasno r a z likovati od objekta, nego je s o v i m vezan neposred n o m v e z o m , koja se m o e obeleiti kao parcijalni identitet. O v a j identitet osniva se na n e k o m aprior n o m jedinstvu objekta i subjekta. Stoga je mistika participacija preostatak toga pratan ja. Ona se ne o d nosi na celinu veze subjekta i objekta, n e g o samo na izvesne sluajeve u k o j i m a se p o j a v l j u j e f e n o m e n te o s o b i t e v e z a n o s t i . R a z u m e se, p a r t i c i p a c i j a j e p o j a v a koja se najbolje m o e posmatrati k o d primitivaca; ona je ipak v e o m a esta i k o d kulturnoga oveka, iako ne u istoj rasprostranjenosti i intenzivnosti. K o d kulturnoga o v e k a o n a postoji i z m e u lica, r e d e i z m e u lica i stvari. U p r v o m e sluaju ona je takozvani odnos prenoenja, kod koga objektu (redovno) pripa da u neku ruku magijski, t j . neuslovljeni uticaj na s u b j e k a t . U d r u g o m s l u a j u r e j e ili o s l i n i m u t i c a j i m a j e d n e s t v a r i , ili o v r s t i i d e n t i f i k a c i j e s j e d n o m s t v a r i ili s i d e j o m i s t e .
6 9

44. Projekcija. P r o j e k c i j a z n a i s t a v l j a n j e n e koga subjektivnoga procesa u objekat. (To u suprot nosti p r e m a i n t r o j e k c i j i , v . o.). P r e m a t o m e , p r o j e k cija je proces disimilacije, ukoliko se subjektivan sa draj oduzima subjektu i u neku ruku utelovljuje u objekat. To su ne samo muni i inkompatibilni sa draji, kojih se subjekat oslobaa p r o j e k c i j o m , n e g o i
Levy-Bruhl, Les infrieures, Pari, 1912.
M

fonetions

mentales

dans

les

sociiles

503

pozitivne vrednosti, koje su subjektu ma iz kojih razloga, na p r i m e r zbog samopotcenjivanja, nepristu pane. Projekcija se osniva na arhainom identitetu ( v . o.) s u b j e k t a i o b j e k t a , ali s e k a o p r o j e k c i j a m o e obeleiti tek ako se pojavila nunost rasturanja i d e n titeta s o b j e k t o m . O v a n u n o s t p o j a v l j u j e s e a k o identitet izaziva remeenje, t j . ako se zbog o d s u stva projiciranoga sadraja znatno hudi prilagoiva n j u i stoga postaje poeljno vraanje projiciranoga sadraja u subjekat. Od toga trenutka dotadanji p a r cijalni identitet dobiva karakter projekcije. Stoga i z raz p r o j e k c i j a obeleava stanje identiteta k o j e se primetilo i zbog toga postalo p r e d m e t kritike, bilo vlastite kritike s u b j e k t o v e bilo kritike drugoga. M o e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna p r o j e k c i j a . Prva forma je obina forma svih patolokih i mnogih normalnih projekcija koje ne proizlaze ni iz kakve namere, nego su samo automatsko deavanje. Druga f o r m a n a l a z i s e k a o b i t a n s a s t a v n i d e o a k t a uivljavanja. U i v l j a v a n j e j e (v. o . ) , d o d u e , k a o c e l i n a p r o c e s i n t r o j e k c i j e u k o l i k o slui z a t o d a o b j e k a t d o v e d e u intimnu vezu sa subjektom. Da se o v a veza u s p o stavi, s u b j e k a t o d v a j a o d sebe n e k i sadraj, n a p r i m e r oseanje, premeta ga u objekat unosei njime ivot u o b j e k a t , i na taj n a i n u v o d i o b j e k a t u s u b jektivnu sferu. A l i aktivna f o r m a p r o j e k c i j e nahodi se i kao akt suenja, koji ide za tim da rastavi s u b j e kat i objekat. U t o m e sluaju subjektivan sud kao vaee stanje stvari odvaja se od subjekta i premeta u objekat, zbog ega se subjekat odvaja od objekta. Projekcija je, prema tome, proces introversije ukoli ko ona u suprotnosti prema introjekciji ne dovodi ni do kakva unoenja i ujednaivanja, nego do razlu ivanja i odvajanja subjekta od objekta. Stoga ona igra glavnu ulogu kod paranoje, koja redovno vodi do totalne izolacije subjekta. 4 5 . Racionalan. R a c i o n a l n o j e o n o t o j e r a z u m n o , to o d g o v a r a razumu. Ja r a z u m shvatam kao stav iji je princip da miljenje, oseanje i delanje uobliava prema objektivnim vrednostima. Objektiv ne vrednosti postavljaju se prosenim iskustvom, 504

s j e d n e s t r a n e , s p o l j a n j i h , a, s d r u g e s t r a n e , u n u t r a njih psiholokih inilaca. O v a iskustva ne bi nikako mogla predstavljati objektivne vrednosti kad bi kao takve d o b i v a l e vrednost o d subjekta, to j e v e akt razuma. Ali racionalni stav koji n a m doputa da objektivne vrednosti uopte objasnimo kao vae e nije delo p o j e d i n o g a subjekta, n e g o istorije sveta. Najvei broj objektivnih vrednosti a ba s time i razum jesu od davnina primljeni, vrsto sastavlje ni kompleksi predstava, i na njihovoj organizaciji d e lale su n e b r o j e n e hiljade godina s istom nunou s k o j o m priroda ivoga organizma reaguje na prosene i neprestano p o n a v l j a n e uslove okoline i n j i m a suprotstavlja podudarne komplekse funkcija, kao, na primer, o k o k o j e savreno o d g o v a r a prirodi svetlosti. Stoga bi se m o g l o govoriti o n e k o m preegzistentnom, metafizikom svetskom razumu kad ne bi reagovanje ivoga organizma koje odgovara prosenom spolja njem uticaju uopte bilo neizbean uslov njegove egzistencije, a tu misao je v e izrazio openhauer. Stoga ljudski r a z u m n i j e nita d r u g o n e g o izraz p r i lagoenosti o n o m e to se p r o s e n o p o j a v l j u j e , to se staloilo u postepeno vrsto o r g a n i z o v a n i m k o m p l e k sima predstava, koji sainjavaju objektivne v r e d n o sti. Z a k o n i r a z u m a su, d a k l e , o n i z a k o n i k o j i o b e l e a v a j u i reguliu proseni p r a v i , prilagoeni stav. R a c i o n a l n o j e s v e to s e s l a e s t i m z a k o n i m a , a i r a c i o n a l n o (v. o . ) , n a p r o t i v , s v e to s e n e p o d u d a r a s t i m zakonima. Racionalne f u n k c i j e su miljenje i oseanje, u k o l i k o p r e s u d n o stoje p o d u t i c a j e m akta r a z m i l j a nja. O n e svoju n a m e n u najpotpunije dostiu u sve savrenijem slaganju sa zakonima razuma. M e u tim, iracionalne funkcije su one k o j e idu za istim o p a a n j e m , k a o t o j e i n t u i r a n j e i oset, j e r o n e m o raju, koliko god je to moguno, da budu bez racio nalnog, a o v o pretpostavlja iskljuenje svega izvanrazumskog, da bi m o g l e dospeti do potpunoga opaa n j a svega to se deava. 46. Reduktivan. R e d u k t i v a n z n a i s v o d e i . Sluim se o v i m izrazom da obeleim onu psiholoku 505

m e t o d u tumaenja k o j a nesvesni proizvod ne shvata s a g l e d i t a s i m b o l i n o g a i z r a z a , n e g o k a o semiotian, k a o z n a k ili k a o s i m p t o m n e k o g a p r o c e s a k o j i j e u osnovi. Shodno tome, reduktivna metoda obdelava nesvesni proizvod u smislu nekoga svoenja na e l e mente, na osnovne procese, bilo da su oni reminiscen cije na dogaaje koji su se stvarno odigrali, bilo da su elementarni procesi koji aficiraju psihu. Otuda je reduktivna metoda orijentisana unazad (u suprotnosti p r e m a k o n s t r u k t i v n o j m e t o d i , v . o . ) , ili u i s t o r i j s k o m s m i s l u ili u p r e n o s n o m s m i s l u s v o e n j a k o m p l e k s n e i diferencirane koliine na neto optije i elementarn i j e . Frojdova i Adlerova m e t o d a t u m a e n j a j e s u r e duktivne ukoliko obe redukuju na elementarne p r o c e s e e l j e i t e n j e , u p o s l e d n j o j l i n i j i i n f a n t i l n e ili fizioloke prirode. Nesvesnom proizvodu pripada pri t o m e n u n o s a m o v r e d n o s t p r e n o s n a i z r a z a , z a ta z a pravo ne bi trebalo da se primenjuje termin simbol (v. o.). D e j s t v o r e d u k c i j e s o b z i r o m na znaaj n e s v e s n o g a p r o i z v o d a l e i u r a s t u r a n j u , t i m e t o s e o n ili svodi na svoje istorijske prethodne stepene i time unitava, ili p o n o v o integralie o n o m e l e m e n t a r n o m procesu iz koga je proiziao. 4 7 . Simbol. P o j a m s i m b o l a , p o m o m e s h v a t a n j u , s t o g a s e r a z l i k u j e o d p o j m a p r o s t a znaka. Zna enje simbolinoga i z n a e n j e semiotinoga jesu sa s v i m r a z l i n e s t v a r i . Ferero ( F e r r e r o ) u s v o j o j k n j i zi, s t r o g o u z e v , ne g o v o r i o s i m b o l u , n e g o o znaku. N a p r i m e r : stari o b i a j d a s e p r i p r o d a j i n e k o g a z e m ljita p r e d a j e k o m a d zelena busena m o e s e v u l g a r n o o b e l e i t i k a o s i m b o l i a n , ali p o s v o j o j p r i r o d i on je sasvim semiotian. K o m a d zelena busena je znak, s t a v l j e n za c e l o z e m l j i t e . T o a k sa k r i l i m a u eleznikoga inovnika nije nikakav simbol eleznice, nego znak koji obeleava pripadnost eleznikome saobraaju. Simbol, meutim, uvek pretpostavlja da j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u n a o z n a k a ili f o r m u l a z a s t a n j e s t v a r i k o j e j e r e l a t i v n o n e p o z n a t o , ali s e z n a ili s e z a h t e v a d a p o s t o j i . A k o se, d a k l e , t o a k
6 0

Ferrero,

Les

lois

psychologiques

du

symbolisme,

1895.

506

sa krilima u eleznikoga inovnika o b j a n j a v a kao simbol, onda bi time bilo reeno da taj ovek ima p o sla s n e k i m n e p o z n a t i m n a i n o m d e l a n j a , k o j i s e n e m o e d r u k i j e ili b o l j e izraziti n e g o k r i l a t i m t o k o m . S v a k o shvatanje k o j e simbolini izraz o b j a n j a v a k a o a n a l o g i j u ili s k r a e n u o z n a k u n e k e p o z n a t e s t v a r i j e ste semiotino. S h v a t a n j e k o j e s i m b o l i n i i z r a z o b j a njava kao n a j b o l j e m o g u n u i zato kao najjasniju i naj karakteristini ju formulaciju neke relativno n e p o z n a t e s t v a r i j e s t e simbolino. S h v a t a n j e k o j e s i m b o l i n i i z r a z o b j a n j a v a k a o n a m e r a n o p i s ili p r e o b l i a v a n j e n e k e p o z n a t e s t v a r i j e s t e alegorino. O b j a njenje krsta k a o simbola boanske ljubavi jeste semiotino, j e r b o a n s k a l j u b a v o n o s t a n j e s t v a r i k o j e s e i m a izraziti o b e l e a v a t a n i j e i b o l j e n e g o l i krst, koji m o e imati j o m n o g a druga znaenja. S i m bolino je, m e u t i m , o n o objanjenje krsta koje, i z nad svih iznalaljivih objanjenja, gleda na krst kao na izraz n e k o g j o nepoznatoga i n e r a z u m l j i v o g a m i s t i k o g a ili t r a n s c e n d e n t n o g a , t j . p r e s v e g a p s i h o l o koga stanja stvari, k o j e se prosto najprikladnije m o e predstaviti krstom. D o k l e g o d j e s i m b o l iv, o n j e izraz n e k e stvari koja se inae ne m o e b o l j e obeleiti. S i m b o l je iv samo dok je bremenit znaenjem. Ali ako je njegov smisao iz n j e g a roen, t j . ako je naen onaj izraz k o j i t r a e n u , o e k i v a n u ili n a s l u i v a n u s t v a r j o b o l j e formulie negoli dotadanji simbol, onda je simbol mrtav, t j . o n i m a j o s a m o i s t o r i j s k i z n a a j . S t o g a s e o njemu moe jo uvek govoriti kao o nekom simbo lu, uz preutnu pretpostavku da se o n j e m u govori k a o o o n o m to je on b i o kad s v o j b o l j i izraz j o n i j e iz sebe b i o rodio. N a i n na k o j i P a v l e i starija m i stika spekulacija postupaju sa s i m b o l o m krsta p o k a z u j e d a j e o n z a n j i h b i o s i m b o l k o j i j e n a nenad maan nain p r e d s t a v l j a o o n o to j e n e i z r e e n o . Z a svako esoteriko objanjenje simbol je mrtav, jer je esoterikom sveden na (veoma esto prividno) bolji i z r a z , i z b o g t o g a slui k a o p r o s t z n a k z a d r u g d e p o t punije i bolje poznate veze. iv je simbol uvek samo za e k s o t e r i k o stanovite. Izraz k o j i je stavljen za 507

poznatu stvar ostaje u v e k prost znak i nikada nije simbol. Stoga je sasvim n e m o g u n o da se iv, t j . z n a e n j e m bremenit simbol stvori iz poznatih veza. Jer o n o to j e t a k o s t v o r e n o n e s a d r i n i k a d a v i e n e g o to je unutra stavljeno. Svaki psihiki p r o i z v o d , u k o liko j e trenutno n a j b o l j e m o g u n i izraz z a n e k o j o n e p o z n a t o ili s a m o r e l a t i v n o p o z n a t o s t a n j e s t v a r i , m o e se shvatiti kao simbol ukoliko je o v e k sklon pretpostavci da izraz n a m e r a v a da obelei i o n o to s e t e k n a s l u i v a l o , ali s e j a s n o j o n i j e z n a l o . U k o liko svaka nauna teorija obuhvata neku hipotezu, dakle ukoliko je anticipatorna oznaka nekoga u su tini j o n e p o z n a t o g s t a n j a s t v a r i , o n a j e s t e s i m b o l . Zatim je svaka psiholoka pojava simbol pod pret postavkom da ona kazuje jo neto vie i neto drugo, to s e o t i m a s a d a n j e m s a z n a n j u . O v a p r e t p o s t a v k a je m o g u n a prosto svugde g d e postoji svest k o j a je podeena za dalje m o g u n o s t i znaenja stvari. O n a n i j e m o g u n a s a m o o n d e , i to s a m o za tu istu svest, g d e je svest sama proizvela neki izraz k o j i treba da iskazuje upravo toliko koliko je bilo u nameri n j e gova proizvoenja, dakle, na primer, neki m a t e m a tiki izraz. A l i za d r u g u svest o v o o g r a n i e n j e nikako ne postoji. Ona m o e i matematiki izraz da shvati kao simbol za neko u nameri njegova proizvoenja skriveno, nepoznato psihiko stanje stvari, u k o l i k o o v o stanje stvari o n o m e koji je stvorio semiotini i z raz nije d o k a l j i v o poznato i stoga nije m o g l o da b u d e p r e d m e t svesne u p o t r e b e . D a l i j e n e t o s i m b o l ili nije, t o zavisi p r e svega o d stava p o s m a t r a k e s v e sti, j e d n o g a r a z u m a , n a p r i m e r , k o j i d a t o s t a n j e s t v a r i ne uzima samo k a o takvo n e g o i kao izraz n e p o z n a toga. Stoga je odista m o g u n o da n e k o postavlja sta n j e stvari k o j e se nikako ne ini simbolino n j e g o v u p o s m a t r a n j u , ali s e t a k v o s v a k a k o i n i n e k o j d r u g o j svesti. Isto tako m o g u a n je o b r n u t sluaj. Ima, u s t v a ri, p r o i z v o d a i j i s i m b o l i n i k a r a k t e r n e z a v i s i o d stava p o s m a t r a k e svesti, n e g o se od sebe otkriva u simbolinu uticaj u na posmatraa. To su proizvodi koji su tako uoblieni da bi morali biti bez ikakva 508

smisla kad im ne bi pripadao simbolian smisao. T r o u g a o sa upisanim o k o m jeste k a o ista injeninost toliko besmislen da je n e m o g u n o da ga posmatra shvati kao prosto sluajnu igraku. T a k v o uobliavanje neposredno namee simbolino shvatanje. Ovaj u t i c a j b i v a p o t p o m o g n u t ili e i m i i s t o v e t n i m p o j a v l j i v a n j e m istoga uobliavanja ili naroito brilji v i m n a i n o m proizvoenja, koji je, naime, izraz j e d n e t o m e pridavane naroite vrednosti. Simboli koji se u o b l i a v a j u ba u t o m e o p i s a n o m n a i n u ili su m r t v i , t j . n a d m a e n i b o l j i m f o r m u l i s a n j e m , ili s u p r o i z v o d i ija simbolina priroda zavisi s a m o od stava p o s m a trake svesti. O v a j stav, k o j i datu p o j a v u shvata k a o s i m b o l i n u , m o e m o s k r a e n o b e l e i t i k a o simbolian stav. O n j e o d n o s i m a s t v a r i s a m o j e d n i m d e l o m opravdan, a d r u g i m d e l o m je izliv odreena pogleda n a s v e t , o n o g a k o j i d e a v a n j u , b i l o u v e l i k o m ili u m a l o m , pridaje neki smisao i t o m smislu pridaje i z vesnu v e u vrednost negoli istoj injeninosti. N a suprot o v o m shvatanju stoji drugo, k o j e akcenat svagda stavlja na istu injeninost i smisao p o d r e u j e injenicama. Z a o v a j poslednji stav n e m a nigde nikakvih simbola onde gde se simbolika osniva samo na nainu posmatranja. Naprotiv, i za njega ima sim bola, naime upravo onih koji od posmatraa iziskuju pretpostavljanje skrivena smisla. B o j i lik sa b i j o m g l a v o m m o e se, dodue, objasniti k a o l j u d s k o telo sa bijom glavom. Ali ovo objanjenje jedva bi se merilo sa simbolinim objanjenjem, jer je simbol suvie nametljiv da bi se m o g l o prei p r e k o njega. Simbol koji svoju simbolinu prirodu pokazuje n a m e t l j i v o n e t r e b a j o n i k a k o d a b u d e iv simbol. O n , n a p r i m e r , m o e d a u t i e s a m o n a i s t o r i j s k i ili f i l o s o f s k i r a z u m . O n i z a z i v a i n t e l e k t u a l n o ili e s t e t i k o interesovanje. Ali simbol je iv samo ako je i za p o smatraa n a j b o l j e i najvie m o g u a n izraz o n o g a to se nasluuje, a j o se ne zna. U t a k v i m o k o l n o s t i m a on izaziva nesvesno uestvovanje. On vri uticaj k o j i m stvara i u n a p r e u j e ivot. K a o to Faust kae:
Kako drukije na me utie ovaj znak...

509

 i v i s i m b o l f o r m u l i e b i t n o n e s v e s t a n d e o , i to j e taj deo optije rairen, to je optiji i uticaj simbola, jer u svakome dodiruje srodnu icu. K a k o je simbol, s j e d n e strane, n a j b o l j e m o g u n i i za datu e p o h u n e n a d m a n i i z r a z z a o n o to j e j o n e p o z n a t o , t o o n m o r a proizlaziti iz o n o g a to je na j diferencirani je i najkomplikovanije u savremenoj duhovnoj atmosfe ri. A l i k a k o ivi s i m b o l , s d r u g e strane, m o r a da o b u h v a t a o n o to j e s r o d n o n e k o j v e o j l j u d s k o j g r u pi da bi uopte m o g a o da na takvu utie, to on m o r a d a dohvata u p r a v o o n o to m o e d a b u d e zajedniko n e k o j v e o j ljudskoj grupi. T o nikada n e m o e biti o n o to j e v e o m a d i f e r e n c i r a n o i v r l o t e k o d o s t u p n o , jer to postie i razumeva samo malen b r o j , nego to m o r a biti neto jo tako primitivno da n j e g o v o s v u danje prisustvo bude izvan svake sumnje. S a m o ako simbol to dohvata i izraava najboljim m o g u n i m i z razom, on i m a opti uticaj. U t o m e se sastoji snani i u isti m a h s p a s o n o s n i u t i c a j n e k o g a i v o g a s o c i j a l noga simbola. Isto to k a e m o v d e o s o c i j a l n o m s i m b o l u vai i za individualni simbol. Ima individualnih psiholokih proizvoda koji imaju oevidno simbolian karakter, koji nam otprve nameu simboliko shvatanje. Za j e d i n k u oni i m a j u slian funkcionalan znaaj k a o s o cijalni simbol za v e u ljudsku grupu. A l i ovi p r o i z v o d i n i k a d a n i s u s a m o s v e s n a ili s a m o n e s v e s n a p o rekla, n e g o proizlaze iz r a v n o m e r n e saradnje i j e d n o g a i d r u g o g a . N e s a m o isti p r o i z v o d i s v e s t i n e g o i iskljuivo nesvesni proizvodi nisu eo ipso uverljivo simbolini, nego je simbolikom stavu posmatrake svesti o s t a v l j e n o da im pripisuje karakter simbola. A l i oni se isto tako m o g u shvatiti i kao sasvim k a u zalno uslovljene injenice, m o d a u smislu k a o to se crveni eksantem arlaha m o e shvatiti kao simbol arlaha. U o v o m e sluaju s v a k a k o se s p r a v o m g o v o r i o s i m p t o m u , a ne o s i m b o l u . S t o g a Frojd, po m o m e miljenju, sa svoga stanovita s p r a v o m nije g o v o r i o o simbolikim, n e g o o simptomatinim radnja ma,* j e r z a n j e g a o v e p o j a v e n i s u s i m b o l i n e u o v d e
1
81

Freud,

Zur

Psychopathologie

des

Alltaglebens.

510

definisanom smislu, n e g o su simptomatini znaci odreena i optepoznata osnovnoga procesa. Ima, n a ravno, neurotiara koji svoje nesvesne proizvode, k o j i su u p r v o m e r e d u i u g l a v n o m simptomi bolesti, shvataju kao v e o m a znaajne simbole. A l i uopte uzev to nije sluaj. Naprotiv, dananji neurotiar ak j e i s u v i e s k l o n d a i o n o to j e z n a a j n o s h v a t a k a o s i m p t o m . injenica d a postoje d v a distinktna, j e dan d r u g o m protivrena i s o v e i s o n e strane r e v nosno branjena shvatanja o smislu i nesmislu stvari p o u a v a nas da o e v i d n o i m a procesa k o j i ne izra avaju nikakav naroit smisao, koji su samo k o n s e kvencije, a nimalo simptomi, i drugih procesa koji u sebi n o s e skriven smisao; k o j i n e s a m o to n e e d a o d neega vode poreklo nego ak hoe da neto postanu i k o j i su zato simboli. N a e m taktu i naoj oceni ostavljeno je da ree gde i m a m o posla sa simptomi m a , a g d e sa s i m b o l i m a . Simbol je uvek tvorevina veoma kompleksne prirode, jer se sastavlja iz injenica svih psihikih funkcija. Z b o g toga on nije ni racionalne ni iracio nalne prirode. On, dodue, ima j e d n u stranu k o j a se o d a z i v a r a z u m u , ali i j e d n u s t r a n u k o j a j e r a z u m u nepristupana jer je sastavljena ne samo iz injenica racionalne prirode n e g o i iz iracionalnih injenica i stoga unutranjega i spoljanjega opaanja. B o gatstvo nasluivan ja i o b i l j e z n a e n j a u simbola izi skuje ne samo miljenje n e g o i oseanje, i n j e g o v a naroita slikovitost, ako je uobliena u ulnu f o r m u , izaziva ne samo oset n e g o i intuiciju. ivi simbol ne m o e se ostvariti u o t u p e l u i m a l o r a z v i j e n u duhu, jer e se takav duh zadovoljiti simbolom koji ve postoji, o n a k v i m k a k v o g m u g a prua o n o to tradi cionalno postoji. S a m o enja visoko razvijena duha, k o m e prueni simbol vie ne daje najvie sjedinjenje u jednom i z r a z u , m o e d a s t v o r i n o v s i m b o l . A l i k a k o simbol proizlazi ba iz svoje najvie i poslednje d u h o v n e t e k o v i n e , i u isti m a h m o r a d a o b u h v a t i i n a j dublje osnove svojega bia, to on ne m o e jednostra no proizlaziti iz visoko diferenciranih d u h o v n i h f u n k cija, n e g o m o r a u j e d n a k o j m e r i voditi p o r e k l o i iz 511

najniih i najprimitivnijih pokreta. Da bi o v o saraivanje najsuprotnijih stanja uopte bilo m o g u n o , ona oba moraju da stoje jedno pored drugoga u n a j punijoj suprotnosti. O v o stanje m o r a d a b u d e n a j ee razilaenje za s a m i m s o b o m , i to u tolikoj m e r i da se t e z a i a n t i t e z a n e g i r a j u , a Ja i p a k m o r a da p r i zna s v o j e b e z u s l o v n o u e s t v o v a n j e u tezi i antitezi. A l i ako postoji pobeenost j e d n o g a dela, onda e s i m b o l p r e t e n o biti p r o i z v o d d r u g o g a dela, i ba u istoj meri i m a n j e biti simbol n e g o simptom, naime s i m p t o m priguene antiteze. M e u t i m , koliko j e s i m bol samo simptom, toliko mu nedostaje i oslobodila ki uticaj, jer ne izraava potpuno opravdanje posto janja svih delova psihe, nego podsea na priguivanje antiteze, ak i ako ne bi trebalo da svest sebi daje rauna o tome. Ali ako postoji potpuna jednakost i ravnopravnost suprotnosti, potvrena bezuslovnim u e s t v o v a n j e m Ja u t e z i i a n t i t e z i , o n d a je t i m e s t v o ren zastoj htenja, j e r se vie ne m o e hteti, zato to svaki m o t i v ima pored sebe svoj jednako jak p r o tivmotiv. K a k o ivot nikada ne podnosi zastoj, n a staje slaganje ivotne energije, koja bi dovela do n e podnoljiva stanja kad iz zategnutosti suprotnosti ne bi nastala n o v a spajalaka funkcija, k o j a prevazilazi suprotnosti. A l i ona prirodnim nainom nastaje iz regresije hbida, a tu regresiju izazvalo je nagomila vanje. Kako je potpunim razilaenjem volje napre dak o n e m o g u e n , to libido otie nazad, struja tako rei tee natrag k izvoru, t j . pored zastoja i neaktiv nosti svesti nastaje aktivnost nesvesnoga, g d e s v e diferencirane funkcije imaju svoj zajedniki, arhai ni koren, od kojega primitivni mentalitet pokazuje j o m n o g o b r o j n e ostatke. A k t i v n o u nesvesnoga i z vlai se na povrinu sadraj koji je p o d j e d n a k o k o n stelisan t e z o m i antitezom i p o n a a se p r e m a j e d n o j i d r u g o j k o m p e n z a t o r s k i (v. o . ) . K a k o o v a j s a d r a j p o k a z u j e v e z u ne s a m o p r e m a tezi n e g o i p r e m a a n t i tezi, on sainjava srednju o s n o v u , na k o j o j se s u p r o t n o s t i m o g u d a p o m i r e . S h v a t i m o li, n a p r i m e r , s u protnost kao suprotnost ulnosti i duhovnosti, onda srednji, iz nesvesnoga roeni, sadraj zbog svojega

512

d u h o v n o g a bogatstva veza d a j e d o b r o d o a o izraz i z b o g s v o j e ulne oiglednosti dohvata ulnu antitezu. A l i i z m e u t e z e i a n t i t e z e r a z d v o j e n o Ja n a l a z i u j e d n o j srednjoj osnovi svoju suprotnost, svoj jedan i vlastit izraz, i o n o e ga u d n o dohvatiti da bi se spasio iz s v o j e razdvojenosti. Stoga zategnutost s u protnosti struji u srednji izraz i brani ga od b o r b e suprotnosti k o j a uskoro p o i n j e na n j e m u i u n j e m u , a te s u p r o t n o s t i p o k u a v a j u da n o v i z r a z r a z r e e u s v o m e smislu. D u h o v n o s t od izraza nesvesnoga h o e da napravi neto duhovno, a ulnost neto ulno, j e d na h o e da od toga napravi nauku i umetnost, a druga ulno doivljavanje. Razreavanje nesvesnoga proiz v o d a u j e d n o ili d r u g o p o l a z i z a r u k o m a k o J a n i j e bilo potpuno razdvojeno, n e g o je vie stajalo na o v o j n e g o l i n a o n o j s t r a n i . A k o s a d j e d n o j strani p o e z a rukom razreavanje nesvesnoga proizvoda, onda na t u s t r a n u p a d a n e s a m o n e s v e s n i p r o i z v o d n e g o i Ja, z b o g ega nastaje identifikacija Ja sa najvie zati i v a n o m f u n k c i j o m (v. f u n k c i j a n i e v r e d n o s t i ) . Z b o g toga e se proces razdvajanja ponoviti docnije na v i e m stepenu. A k o z b o g vrstine Ja ni tezi ni anti tezi n e p o e z a r u k o m d a r a z r e i n e s v e s n i p r o i z v o d , onda je time dokazano da je nesvesni izraz n a d m o niji ne samo od j e d n e n e g o i od druge strane. Cini mi se da su vrstina Ja i n a d m o n o s t s r e d n j e g a i z raza n a d t e z o m i antitezom korelati k o j i se u z a j a m no uslovljavaju. Ponekad bi se reklo kao da je vrsti na u r o e n e individualnosti o n o to je presudno, a p o n e k a d i to kao da nesvesni izraz ima n a d m o n u snagu k o j a Ja podstie na bezuslovnu vrstinu. Ali, u s t v a r i , m o d a b i s t v a r m o g l a stajati t a k o d a v r s t i na i o d r e e n o s t i n d i v i d u a l n o s t i , s j e d n e , i n a d m o n a snaga n e s v e s n o g a izraza, s d r u g e strane, nisu nita d r u g o n e g o znaci j e d n o g a istoga stanja stvari. A k o nesvesni izraz ostaje toliko o u v a n , onda on sainja va sirovo gradivo k o j e nije za razreavanje, nego za uobliavanje, i to gradivo postaje zajedniki p r e d m e t za tezu i antitezu. On time postaje n o v sadraj i vlada celim stavom, unitava rascep i snagu suprot nosti goni u zajedniko korito. T i m e je uniten z a 33 Jung, Odabrana dela, V

513

stoj ivota, i ivot m o e da tee dalje s n o v o m sna g o m i novim ciljevima. O v a j opisani proces u n j e g o v u totalitetu o b e l e i o s a m k a o transcendentnu funkciju, p r i e m u p o d funkcijom ne razumevam neku osnovnu funkciju, nego kompleksnu, iz drugih funkcija sastavljenu funkciju, a nazivom transcendentna neu da o b e leim nikakav metafiziki kvalitet, nego injenicu da je o v o m f u n k c i j o m stvoren prelazak iz j e d n o g a stava u drugi. T e z o m i antitezom obraeno sirovo gradivo, koje u svome procesu uobliavanja sjedinjuje suprot nosti, jeste ivi simbol. U n j e g o v u za d u g u e p o h u n e razreljivu sirovu gradivu lei n j e g o v o bogatstvo n a s l u i v a n j a , a u o b l i k u to g a n j e g o v o s i r o v o g r a d i v o p r i m a p o d uticajem suprotnosti lei n j e g o v uticaj na sve psihike funkcije. Nagovetaj i osnova simbolot v o r n o g a p r o c e s a n a l a z e se u o s k u d n i m i z v e t a j i m a o periodima inicijacije osnivaa religija, na primer: Isus i satana, B u d a i M a r a , L u t e r i a v o , Cvingli i n j e g o v a svetska predistorija, o b n o v l j e n j e Fausta na o s n o v u u g o v o r a sa a v o l o m u G e t e a . U Zaratustri nalazimo pri kraju odlian primer za priguivanje antiteze u liku najrunijega o v e k a . 4 8 . Sintetiki (vidi konstruktivan).

4 9 . Slika. K a d u o v o m d e l u g o v o r i m o s l i c i , onda ne mislim na psihiko odslikavanje spoljanje ga objekta, nego m n o g o vie na shvatanje koje svoje poreklo ima u poetskoj jezikoj upotrebi, naime m i s l i m n a sliku fantazije, k o j a s e samo indirektno odnosi na opaaj spoljanjega objekta. O v a slika vie poiva na nesvesnoj aktivnosti fantazije, i kao n j e n p r o d u k a t o n a se svesti p r i k a z u j e vie ili m a n j e stra n a , o t p r i l i k e u v i d u k a k v e v i z i j e ili h a l u c i n a c i j e , ali bez ispoljavanja patolokoga karaktera koji obino o v e p o j a v e n o s e , t j . bez p r i p a d a n j a m a k a k v o j k l i n i k o j slici b o l e s t i . S l i k a n o s i p s i h o l o k i k a r a k t e r k a k v e predstave u fantaziji, a nikada quasi realni karakter halucinacije, t j . ona nikada ne stoji na mestu stvar nosti i u v e k se razlikuje od ulne stvarnosti k a o u n u t a r n j a slika. a k j o j p o p r a v i l u n e d o s t a j e s v a 514

ka p r o j e k c i j a u prostor, i a k o u i z u z e t n i m s l u a j e v i ma m o e ak u neku ruku i spolja da se pojavi. Ovaj n a i n p o j a v l j i v a n j a o z n a u j e m o k a o arhaini (v. o.), a k o n i j e u p r v o m e r e d u p a t o l o k i , ali t o m u n i u k o m e sluaju ne oduzima karakter arhainoga. Na primi tivnome stupnju, tj. u mentalitetu primitivnoga, u n u tarnja slika lako se p r e m e t a u p r o s t o r k a o vizija ili k a o halucinacija ula sluha, a da nije patoloka. Iako slici p o p r a v i l u n e p r i p a d a n i k a k a v karakter stvarnosti, ipak p r e m a prilikama m o g u da j o j pripiem utoliko vei znaaj za duevno doivljavanje, tj. v e l i k u psiholoku vrednost, k o j a p r e d s t a v l j a u n u t r a nju stvarnost, koja u datom sluaju prevazilazi psiholoki znaaj spoljanje stvarnosti. U t o m s l u aju jedinka se ne orijentie prema prilagoivanju stvarnosti, n e g o p r e m a prilagoivanju unutranjim zahtevima. Unutranja slika je j e d n a k o m p l e k s n a koliina, sastavljena iz najrazliitijih materijalija najrazliitijega porekla. Pa ipak, to nije nikakav konglomerat, n e g o jedan u sebi jedinstven proizvod, koji ima svoj s o p s t v e n i s a m o s t a l n i s m i s a o . S l i k a j e koncentrisan izraz celokupne psihike situacije, ne s a m o ili p r e teno ba nesvesnih sadraja. Slika je, dodue, izraz n e s v e s n i h s a d r a j a , ali n e s v i h s a d r a j a u o p t e , n e g o samo onih k o j i su m o m e n t a n o konstelisani. O v a k o n stelacija proizlazi, s j e d n e strane, iz sopstvene a k t i v n o s t i n e s v e s n o g a , a s d r u g e s t r a n e iz m o m e n t a n o g a p o l o a j a s a m e s v e s t i , k o j i u v e k u isti m a h p o d s t i e i aktivnost pripadnih subliminalnih materijalija, dok nepripadne koi. P r e m a t o m e j e slika izraz k a k o n e svesne tako i svesne m o m e n t a n e situacije. T u m a e n j e njena smisla ne moe, dakle, polaziti ni samo od svesti n i s a m o o d nesvesti, n e g o s a m o o d n j i h o v e u z a jamne veze. J a n a z i v a m s l i k u iskonskom* onda kad ima arhaian karakter. O arhainom karakteru g o v o r i m o n d a k a d slika p o k a z u j e u o l j i v o slaganje sa p o z n a tim mitolokim motivima. U o v o m sluaju ona izra2
6 2

Jung,
S3*

Oslanjajui se na jednu izjavu J. Burckhardta. Upor. Wandl. u. Symb. der Lib., p. 3 5 .

515

ava, s j e d n e strane, preteno kolektivno-nesvesne (v. o.) m a t e r i j a l i j e , a , s d r u g e s t r a n e , u k a z u j e n a t o da se m o m e n t a n o stanje svesti m a n j e nahodi p o d l i nim uticaj em, a vie p o d kolektivnim. J e d n a lina s l i k a n e m a n i a r h a i a n k a r a k t e r n i kolektivan znaaj, nego izraava lino-nesvesne sa d r a j e i l i n o - u s l o v l j e n o stanje svesti. Iskonska slika, k o j u s a m n a d r u g o m e m e s t u o b e leio i kao arhetip,* jeste u v e k kolektivna, t j . ona je zajednika u n a j m a n j u r u k u svima narodima, ili svima vremenima. Verovatno je da su glavni m i t o loki motivi zajedniki svima rasama i svima v r e m e nima; mogao sam, na primer, da dokaem da se velik b r o j m o t i v a iz g r k e mitologije nalazi u s n o vima i fantazijama duevno obolelih najistokrvnijih crnaca.*
3 4

I s k o n s k a s l i k a j e m n e m i k i t a l o g , engram ( S e mon), koji je proiziao zgunjavanjem nebrojenih, m e u s o b n o slinih procesa. E n g r a m je u p r v o j hniji i na p r v o m e m e s t u taloenje i na taj n a i n tipina osnovna forma izvesnog duevnog doivljavanja koje se uvek vraa. Zato je on kao mitoloki motiv i j e dan izraz koji u v e k d e j s t v u j e i neprestano se vraa, t e k a o t a k a v i z v e s n o d u e v n o d o i v l j a v a n j e ili b u d i ili n a p o d e s a n n a i n f o r m u l i e . I s k o n s k a s l i k a j e p s i hiki izraz j e d n e fizioloko-anatomski o d r e e n e u r o enosti. A k o se stavimo na stanovite da je jedna o d reena anatomska struktura nastala p o d uticaj em uslova okoline na ivo gradivo, o n d a iskonska slika u svome stalnom i opte rasprostrtom javljanju o d g o v a r a j e d n o m isto t a k o o p t e m i s t a l n o m s p o l j a n j e m uticaj u, koji otuda m o r a imati karakter p r i r o d n o g a zakona. Na taj nain bi se m o g a o mit o d n o s i t i n a p r i r o d u (na p r i m e r , m i t o v i o s u n c u n a s v a k o d n e v n o r a a n j e i z a l a e n j e s u n c a ili n a i s t o t a k o za ula v e o m a osetnu p r o m e n u godinjih vremena).
J u n g , Instinct Psychology, Vol. X, 1.
8 4

and

the

Unconscious.

The slike

Journal nalazi se

of u:

Jung,

Znaajan primer Wandl. u. Symb. d.

jedne arhaine Lib., p. 94 f.

516

A l i bi pri t o m e preostajalo pitanje zato se o n d a k a o sadraj mita ne bi prosto pojavljivali sunce i n j e g o v e prividne promene direktno i nesakriveno. Meutim, i n j e n i c a d a s e s u n c e ili m e s e c ili m e t e o r o l o k i p r o cesi p o j a v l j u j u b a r u alegorijama upozorava nas na samostalnu saradnju psihe, koja, dakle, u o v o m slu a j u n e m o e b i t i s a m o p r o d u k a t ili o t i s a k u s l o v a okoline. Jer odakle bi ona onda uopte dobivala spo sobnost za neko stanovite izvan ulnog opaanja? Odakle bi j o j onda uopte pridolazila sposobnost da s t v o r i n e t o v i e ili n e t o d r u g o o s i m p o t v r d e s v e d o anstva ula? Otuda s m o prinueni pretpostaviti da data modana struktura svoju prirodu ne duguje s a m o uticaj u uslova o k o l i n e n e g o isto toliko i n a r o itom i samostalnom svojstvu ive materije, dakle n e k o m zakonu koji je dat sa ivotom. Stoga je data kakvoa organizma, s j e d n e strane, proizvod spolja njih uslova i, s d r u g e strane, o p r e d e l j e n j a k o j a su inherentna svemu ivome. P r e m a tome se i iskonska slika, s j e d n e strane, n e s u m n j i v o m o r a odnositi na izvesne za ula v e o m a osetne prirodne procese koji se s v a g d a o b n a v l j a j u i stoga su u v e k delatni, a, s d r u ge strane, isto tako n e s u m n j i v o na izvesna unutranja opredeljenja d u h o v n o g a ivota uopte. Svetlosti o r g a nizam suprotstavlja n o v u tvorevinu, oko, a prirodno me procesu duh suprotstavlja k a k v u simbolinu sliku k o j a prirodni proces prima isto onako kao oko s v e t lost. I k a o to je o k o s v e d o a n s t v o za naroitu i s a m o s t a l n u stvaralaku delatnost i v e m a t e r i j e , isto t a k o je i iskonska slika izraz s o p s t v e n e i n e u s l o v l j e ne, tvorake snage duha. Iskonska slika je na taj n a i n o b u h v a t a n izraz ivoga procesa. ulnim i unutarnjim duhovnim o p a ajima, koji se p o j a v l j u j u najpre kao neureeni i nepovezani, ona daje smisao koji unosi red i veze, i na taj nain ona psihiku energiju oslobaa v e z a nosti za nagi i n e s h v a e n i o p a a j . A l i iskonska slika i opaaj em drai o s l o b o e n e energije v e z u j e za o d reen smisao, i ovaj vodi delanje putovima koji o d g o v a r a j u smislu. Iskonska slika oslobaa n e u p o t r e b l j i v e , n a g o m i l a n e e n e r g i j e , n a t a j n a i n to u p u u j e 517

na prirodu, a sam prirodni n a g o n p r e v o d i u d u h o v n e forme. I s k o n s k a s l i k a j e p r v i s t e p e n ideje (v. o . ) , o n a j e kolevka ideje. Iz iskonske slike razum, i z d v a j a n j e m i s k o n s k o j slici s v o j s t v e n o g a i n u n o g a k o n k r e t i z m a (v. o . ) , r a z v i j a j e d a n p o j a m u p r a v o i d e j u ali o v a j s e o d d r u g i h p o j m o v a r a z l i k u j e t i m e to n i j e iskustvu dat, i to se otvara k a o osnova svega i s k u stva. O v u o s o b i n u primila j e i d e j a o d iskonske slike, k o j a k a o izraz specifine strukture m o z g a s v e m u iskustvu dodeljuje i odreenu formu. S t e p e n psiholoke uticajnosti iskonske slike o d r e u j e se stavom same jedinke. A k o je stav uopte introvertan, onda prirodnim nainom zbog odvajanja libida od spoljanjega objekta nastaje pojaano n a glaavanje unutranjega objekta, misli. Iz toga p r o i z lazi n a r o i t o i n t e n z i v a n r a z v i t a k m i s l i n a l i n i j i k o j u j e n e s v e s n o o b e l e i l a i s k o n s k a slika. N a t a j n a i n iskonska slika p o j a v l j u j e se n a j p r e indirektno. D a l j i hod misaonoga razvia dovodi do ideje, koja nije nita d r u g o d o iskonska slika k o j a j e dospela d o m i saonoga formulisanja. Preko ideje vodi samo razvi tak protivfunkcije, t j . im je ideja intelektualno shvaena, ona h o e da utie na ivot. Stoga ona p r i vlai oseanje, koje je u o v o m sluaju m n o g o manje diferencirano i otuda m n o g o konkretni je negoli m i ljenje. Stoga je oseanje neisto, i, zato to je n e d i ferencirano, jo spojeno sa nesvesnim. Zato je j e dinka nesposobna da oseanje s takvim osobinama udrui s i d e j o m . U o v o m sluaju iskonska slika p o j a v l j u j e s e k a o simbol n a u n u t r a n j e m o b z o r j u , t e p o m o u svoje konkretne prirode dohvata, s jedne stra ne, o s e a n j e k o j e se nalazi u n e d i f e r e n c i r a n o m k o n kretnom stanju, a p o m o u svoga znaaja dohvata i ideju, k o j o j je ona mati, te tako spaja ideju sa osean j e m . Iskonska slika u o v o m e o b l i k u p o j a v l j u j e se kao posrednik i time ponovo dokazuje svoju spa sonosnu uticajnost, k o j u je u religijama u v e k imala. S t o g a b i h j a o n o to Sopenhauer k a e o i d e j i p r e p r i m e n i o na iskonsku sliku, zato to, k a o to s a m o b j a snio p o d r e j u ideja, ideja m o r a biti shvaena ne 518

sasvim kao neto apriorno, nego upravo i kao neto izvedeno i naknadno razvijeno. Stoga, kad dalje b u d e m navodio openhauerove rei, m o l i m itaoca da re ideju u tekstu u v e k zameni iskonskom sli k o m d a b i r a z u m e o ta j a o v d e m i s l i m : Jedinka kao takva nikada ne saznaje ideju nego je saznaje samo onaj koji se iznad svega h t e nja i iznad sve individualnosti uzdigao do istoga s u b jekta saznanja: dakle, ona je dostina samo geniju, i zatim o n o m e k o j i se z b o g p o v i e n j a s v o j e iste s a znajne moi, izazvanog u najvie sluajeva delima genija, nahodi u g e n i j a l n o m raspoloenju: otuda se o n a n e m o e p r o s t o , n e g o s a m o u s l o v n o saoptiti, u k o l i k o s e s h v a e n a i (na p r i m e r ) u u m e t n i k o m d e l u ponavljana ideja svakome svia na osnovu n j e g o v e sopstvene intelektualne vrednosti, itd. Ideja je jedinstvo koje se zbog vremenske i prostorne f o r m e nae intuitivne aprehenzije raspalo u mnotvo. P o j a m l i i n a m r t a v s a n d u k u k o m e s v e to s e u n j e g a s t a v i l o d o i s t a l e i j e d n o p o r e d d r u g o g a , ali i z k o g a s e i n e m o e i z v a d i t i v i e n o to s e u n j e g a stavilo: ideja, naprotiv, u o n o m e koji ju je shvatio razvija predstave, k o j e su s o b z i r o m na s n j o m istoi m e n i p o j a m n o v e : o n a lii n a iv, s n a g o m s a m o r a z v i janja i raanja snabdeven organizam, koji proizvodi o n o to nije lealo smeteno u n j e g a .
4 5

openhauer j e j a s n o u v i d e o d a s e i d e j a , t j . iskonska slika p o m o j o j definiciji, n e m o e postii n a p u t u n a k o m e s e p o j a m ili i d e j a s t i u ( i d e j a p o Kantu B e g r i f f a u s N o t i o n e n * ) , n e g o d a j e z a t o potreban jedan elemenat s one strane r a z u m o v a f o r m u l i s a n j a , o t p r i l i k e , k a k o openhauer k a e , g e n i j a l no raspoloenje (geniale Stimmung), pri e m u se n e m i s l i n i n a ta d r u g o d o n a j e d n o o s e a j n o s t a n j e . J e r od ideje do iskonske slike dospeva se samo na taj nain to se p u t k o j i v o d i do ideje p r e k o v r h u n c a ideje produuje u protivfunkciju.
6

Welt Kritik

als der

Wille

und

Vorstellung.

Bd.

I, p.

49.

reinen

Vernunft.

Kehrb.,

279.

519

Iskonska slika se odlikuje ivou, za razliku od ideje, koja se odlikuje jasnou. Ona je naroit iv organizam, obdaren proizvodilakom snagom, jer je iskonska slika nasleena organizacija psihike energije, vrst sistem, k o j i nije samo izraz n e g o i mogunost toka energetikoga procesa. Ona obelea va, s j e d n e strane, nain k o j i m je energetiki proces o d p r a v r e m e n a n e p r e s t a n o t e k a o , i t o n a isti n a i n , a istovremeno omoguuje i neprestano ponavljanje za konitoga toka time to aprehenziju i psihiko p o i m a nje situacija o m o g u u j e na takav nain da se ivot m o e neprestano dalje produavati. Na taj nain je i s k o n s k a s l i k a n u n a s u p r o t n o s t instinktu, k o j i j e c e l i s h o d n o d e l a n j e , ali p r e t p o s t a v l j a i i s t o t a k o s a smislom podudarno kao i celishodno poimanje svag danjih situacija. O v a aprehenzija date situacije z a jemava se slikom koja postoji a priori. Ona p r e t p o stavlja primenljivu f o r m u l u bez k o j e aprehenzija k a k v o g n o v o g stanja stvari n e b i bila m o g u n a . 5 0 . Sopstvenost, sutastveno bie (Selbst) (v. Ja). 5 1 . Stav. O v a j p o j a m j e r e l a t i v n o n o v a t e k o v i n a p s i h o l o g i j e . O n a v o d i s v o j e p o r e k l o o d Milera ( M i i l l e r ) i Sumana ( S c h u m a n n ) . D o k Kilpe d e f i n i e stav k a o predispoziciju senzornih i motornih centara z a o d r e e n o u z b u e n j e ili k a k a v stalan impuls, Ebinghaus ( E b b i n g h a u s ) ga s h v a t a u i r e m s m i s l u k a o p o j a v u v e b a n j a , k o j a o n o to j e u o b i a j e n o u n o si u pojedinanu radnju koja od uobiajenoga odstu pa. Iz E b i n g h a u s o v a p o j m a stava proizlazi i naa upotreba pojma. Stav je za nas gotovost psihe da a g i r a ili r e a g i r a u j e d n o m e o d r e e n o m e p r a v c u . P o j a m je naroito vaan ba za psihologiju kompleksnih duevnih pojava, ukoliko d o v o d i do izraza o n u o s o bitu psiholoku p o j a v u , naime da izvesni nadraaji u i z v e s n o v r e m e m o n o d e l u j u , a u d r u g o s l a b o ili n i kako. Imati stav znai: za neto o d r e e n o biti s p r e man, ak i kad je to odreeno nesvesno, jer imati stav znai isto to i apriorna upravljenost na o d r e 6 7 8 9

Pflugers A r c h . B d . 45, 37. 8 G r . der Psychol. p. 4 4 . G r . der Psychol. I, 6 8 1 f.

7

520

eno, bez obzira na to da li je o v o odreeno p r e d s t a v l j e n o ili n i j e . G o t o v o s t , k a k o j e j a k a o s t a v s h v a tam, sastoji se u t o m e to je tu izvesna subjektivna konstelacija, odreena kombinacija psihikih inila c a ili s a d r a j a , k o j a e ili d e l a n j e u o v o m e i l i o n o m e o d r e e n o m e p r a v c u d e t e r m i n i s a t i , ili k a k a v s p o l j a n j i n a d r a a j s h v a t i t i n a o v a j ili o n a j o d r e e n i n a i n . B e z s t a v a j e a k t i v n a a p e r c e p c i j a (v. o.) n e m o g u n a . Stav uvek ima taku za pravac koja m o e biti svesna ili n e s v e s n a , j e r e s p r e m l j e n a k o m b i n a c i j a s a d r a j a u a k t u a p e r c e p c i j e n o v a s a d r a j a n e p o g r e n o istai o n e k v a l i t e t e ili m o m e n t e k o j i s e p o j a v l j u j u k a o p r i padni subjektivnom sadraju. Otuda se deava izbor ili s u d k o j i i s k l j u u j e o n o t o n e p r i p a d a . S t a p r i p a d a ili ta n e p r i p a d a r e a v a s e s p r e m l j e n o m k o m b i n a c i j o m s a d r a j a ili k o n s t e l a c i j o m . D a l i j e t a k a z a p r a v a c s t a v a s v e s n a ili n e s v e s n a , t o n e m a z n a a j a z a odabirako d e j s t v o stava, j e r je izbor v e a priori dat stavom i, uostalom, sleduje automatski. Ali je p r a k tino razlikovati svesno i nesvesno, j e r su neobino esto data i d v a stava, n a i m e svestan i nesvestan. T i m e treba da b u d e izraeno da svest ima p r i p r e m a nje drugih sadraja negoli nesvesno. Naroito je i z razita d v o j n o s t stava u n e u r o z a m a . P o j a m s t a v a i m a s a Vuntovim p o j m o m a p e r c e p c i j e i z v e s n o s r o d s t v o , ali s t o m r a z l i k o m t o p o j a m apercepcije obuhvata u sebi proces odnosa s p r e m l j e noga sadraja p r e m a sadraju koji je n o v i koji ima da se apercipuje, d o k se p o j a m stava odnosi iskljuivo na subjektivno spremljeni sadraj. Apercepcija je u n e k u r u k u m o s t k o j i v e dati i s p r e m l j e n i sadraj spaja s n o v i m sadrajem, d o k je stav u neku ruku podupira mosta na j e d n o j obali, a novi sadraj p o d u pira na drugoj obah. Stav znai iekivanje, a ie kivanje deluje uvek odabirajui i dajui pravac. S a draj koji je v e o m a naglaen i nahodi se u v i d n o m p o l j u svesti o b r a z u j e (event. z a j e d n o sa d r u g i m sadr ajima) izvesnu konstelaciju, k o j a znai isto to i o d reen stav, j e r takav sadraj svesti uskorava o p a a nje i apercipovanje svega istovrsnog, a koi sve neistovrsno. On stvara stav k o j i n j e m u odgovara. 521

Ovaj automatski fenomen je bitan povod za j e d n o stranost svesne orijentacije. D o l o bi se do potpuna g u b l j e n j a ravnotee kada u psihi ne bi postojala sam o r e g u l a t o r n a , k o m p e n z a t o r n a f u n k c i j a (v. o . ) , k o j a svesni stav koriguje. U o v o m e smislu je d v o j s t v o sta va, dakle, normalan fenomen, i on se sa svojim o m e tanjem p o j a v l j u j e samo ako je svesna jednostranost p r e t e r a n a . S t a v k a o o b i n a panja m o e d a b u d e r e l a t i v n o n e v a n a d e l i m i n a p o j a v a , ili i o p t i p r i n c i p k o j i o d r e u j e c e l u p s i h u . I z r a z l o g a d i s p o z i c i j e , ili i z r a z l o g a u t i c a j a s r e d i n e , ili v a s p i t a n j a , ili o p t e g a i v o t n o g a i s k u s t v a , ili u v e r e n j a , m o e h a b i t u a l n o d a postoji sadrajna konstelacija, k o j a stalno i do n a j m a n j i h sitnica p r o i z v o d i izvestan stav. N e k o k o n e dae ivota osea naroito duboko imae po svojoj prirodi stav koji stalno iekuje nedae. O v a j p r e t e rani svesni stav je k o m p e n z o v a n nesvesnim stavom p r e m a zadovoljstvu. Pritenjeni i m a osetan stav p r e m a o n o m e ta g a p r i t e n j i v a , o n s e o p r e d e l j u j e u iskustvu za ovaj momenat, vidi ga svuda, i otuda n j e g o v n e s v e s n i s t a v tei k a m o i i n a d m o n o s t i . P r e m a vrsti habitualnoga stava celokupna p s i h o logija j e d i n k e razliito je orijentisana i u o s n o v n i m crtama. Iako opti psiholoki zakoni v a e za svaku jedinku, ipak oni za pojedinu jedinku nisu karakteri stini, j e r je p r i r o d a n j i h o v a delanja sasvim razliita p r e m a prirodi optega stava. Opti stav j e u v e k r e zultat svih inilaca k o j i na psihu m o g u da utiu, d a kle uroene dispozicije, vaspitanja, uticaj a sredine, i v o t n i h i s k u s t a v a , d i f e r e n c i r a n j e m (v. o.) s t e e n i h shvatanja i u b e e n j a , k o l e k t i v n i h predstava itd. E g z i stencija individualne psihologije bila bi iskljuena bez apsolutno f u n d a m e n t a l n o g a znaaja stava. A l i opti stav izaziva tako velika p o m e r a n j a snaga i p r o mene u odnosima pojedinanih funkcija izmeu sebe da iz toga rezultuju opta dejstva, a ova ee d o v o d e u p i t a n j e v a e n j e o p t i h p s i h o l o k i h z a k o n a . I a k o se, na primer, izvesna m e r a ispoljavanja seksualne f u n k cije smatra kao n e o p h o d n a iz fiziolokih i psiholokih r a z l o g a , i p a k i m a j e d i n k i k o j e s e n j e , b e z tete, t j . bez patolokih pojava i bez ma na koji nain vidlji522

vih ogranienja delatnih sposobnosti, liavaju u v e l i koj meri, dok u drugim sluajevima i neznatne smet n j e u toj oblasti m o g u da izazovu opte posledice. K o l i k o su g o l e m e individualne razlinosti vidi se moda najbolje u pitanju prijatnost neprijatnost. T u i z n e v e r a v a j u s v a p r a v i l a . t a , n a j z a d , p o s t o j i to o v e k u u n e k o j p r i l i c i n i j e p r i i n i l o p r i j a t n o s t , a ta to mu u d r u g o m sluaju nije uinilo neprijatnost? Svaki nagon, svaka funkcija m o e se podvri drugoj i biti j o j pratnja. N a g o n ka s v o m Ja ili n a g o n ka m o i m o e sebi da potini seksualnost ili seksualnost i s k o riuje Ja. Miljenje, b u j n o rastui, prekrili sve d r u g o , ili o s e a n j e p r o g u t a m i l j e n j e i o s e t e , v e p r e m a stavu. U o s n o v i uzeto, stav je individualan f e n o m e n i otima se n a u n o m e nainu posmatranja. Ipak se u iskustvu m o g u razlikovati izvesni tipovi p r e m a stavu, ukoliko se m o g u razlikovati i izvesne psihike f u n k cije. A k o jedna funkcija habitualno ima prevagu, o n d a proizlazi tipian stav. P r e m a prirodi d i f e r e n c i rane funkcije sleduju sadrajne konstelacije, koje stvaraju stav koji im odgovara. T a k o postoji tipian stav o v e k a k o j i misli, o v e k a k o j i osea, o v e k a koji osea i o v e k a koji intuira. O s i m ovih isto p s i h o l o kih tipova po stavu, iji se b r o j m o d a m o e jo uveati, postoje i socijalni tipovi, naime takvi kojima kolektivna predstava udara peat. Oni su okarakterisani r a z l i n i m - i z m i m a . O v i k o l e k t i v n o u s l o v l j e n i stavovi su na svaki n a i n v r l o vani, i u i z v e s n i m sluajevima ak p r e m a u j u po znaaju isto i n d i v i dualan stav. 52. Stepen objekta. P o d t u m a e n j e m na s t e p e n u o b j e k t a r a z u m e v a m o n o shvatanje j e d n o g sna ili j e d n e f a n t a z i j e u k o m e se l i c a ili o k o l n o s t i to se u n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u z a o b j e k t i v n o - r e a l n a l i c a ili okolnosti. To u suprotnosti p r e m a stepenu subjekta (v. o.), p r i k o m e s e l i c a ili o k o l n o s t i t o d o l a z e u s n u v e z u j u s a m o z a s u b j e k t i v n e k o l i i n e . Frojdovo s h v a tanje sna kree se g o t o v o samo na stepenu objekta, ukoliko se elje u snu tumae kao elje k o j e se odnose 523

na realne o b j e k t e ili se o d n o s e na seksualne p r o c e s e , koji spadaju u fizioloku, dakle izvanpsiholoku sferu. 5 3 . Stepen subjekta. P o d t u m a e n j e m na s t e penu subjekta razumevam ono shvatanje jednoga sna ili j e d n e f a n t a z i j e k o d k o g a s e l i c a ili o k o l n o s t i t o se u n j i m a p o j a v l j u j u d o v o d e u v e z u sa subjektivnim, sasvim vlastitoj psihi p r i p a d n i m iniocima. K a o to je poznato, shka n e k o g a o b j e k t a k o j a se nalazi u n a oj psihi nije nikada sa o b j e k t o m apsolutno jednaka, n e g o n a j v i e slina. O n a s e ostvaruje, istina, u l n o m p e r c e p c i j o m i a p e r c e p c i j o m o v i h n a d r a a j a , ali b a p r o c e s i m a k o j i v e pripadaju naoj psihi, a k o j e je objekat samo izazvao. Svedoanstvo naih ula p o k l a p a se, d o d u e , k a o t o i s k u s t v o p o k a z u j e , u v e l i k o j m e r i s k v a l i t e t i m a o b j e k t a , ali n a a j e a p e r c e p c i j a pod gotovo nepreglednim subjektivnim uticajima, koji ine velike tekoe p r a v o m saznanju nekoga ljudskoga karaktera. Tako kompleksna psihika k o l i ina kakvu predstavlja ljudski karakter daje, osim toga, istoj ulnoj percepciji samo v e o m a slaba u p o rita. Za saznanje l j u d s k o g a karaktera p o t r e b n o je i uivljavanje, razmiljanje i intuicija. Z b o g ovih k o m plikacija, naravno, konani sud u v e k ima samo v e o m a s u m n j i v u v r e d n o s t , tako da je slika, u k o j u mi u o b l i a v a m o neki ljudski objekat, na svaki nain do k r a j nosti s u b j e k t i v n o uslovljena. Stoga se u praktinoj p s i h o l o g i j i d o b r o i n i a k o s e s l i k a , imago, n e k o g a o veka otro razlikuje od n j e g o v e stvarne egzistencije. Z b o g krajnje subjektivnoga ostvarenja jedne imago o n a j e esto p r e slika s u b j e k t i v n o g a k o m p l e k s a f u n k cija negoli slika s a m o g a o b j e k t a . Stoga j e p r i o b r a i vanju nesvesnih proizvoda bitno da se imago ne stav lja o d m a h kao identina s objektom, nego, naprotiv, da se shvata k a o slika s u b j e k t i v n e v e z e s o b j e k t o m . Obraivanje nesvesna proizvoda na stepenu su bjekta pokazuje prisustvo subjektivnih sudova i ten dencija, kojima se za nosioca postavlja objekat. A k o se, dakle, u nesvesnu p r o i z v o d u p o j a v l j u j e o b j e k a t ska i m a g o , onda n i j e re eo ipso o r e a l n o m objektu, n e g o isto tako, m o d a a k preteno, o s u b j e k t i v n o m k o m p l e k s u f u n k c i j a (v. d u e v n a s l i k a ) . P r i m e n a t u 524

maenja na stepenu subjekta doputa n a m obimno psiholoko t u m a e n j e ne s a m o sna n e g o i knjievnih dela, u k o j i m a su pojedine figure predstavnici za r e lativno slabe k o m p l e k s e funkcija u psihi p e s n i k o v o j . 54. Svest. P o d s v e u r a z u m e v a m v e z a n o s t p s i h o l o k i h s a d r a j a z a J a (v. J a ) , u k o l i k o J a o v u v e zanost kao takvu osea. V e z e sa Ja, ukoliko ih on ne o s e a k a o t a k v e , j e s u n e s v e s n e (v. o . ) . S v e s t j e f u n k c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r a v a v e z u p s i h i k i h s a d r aja sa Ja. Svest, po m o m e miljenju, nije istovetna s a psihom, z a t o to m e n i p s i h a z n a i c e l o k u p n o s t s v i h psihikih sadraja, k o j i nisu svi n u n i m n a i n o m d i rektno spojeni sa Ja, t j . nisu vezani za Ja u tolikoj m e r i da bi im pripadao karakter svesnosti. Postoji veliki broj psihikih kompleksa koji nisu svi nunim nainom spojeni sa Ja.
70 71 7 2

5 5 . Tip. T i p j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a r a k t e r i s t i a n n a i n i z r a a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili optosti. U u e m smislu o v o g a rada, tip je karakteri s t i a n o b r a z a c o p t a s t a v a (v. o.) k o j i s e p o j a v l j u j e u m n o g i m individualnim oblicima. Od mnogobrojnih stvarnih i mogunih stavova istiem u o v o m izua v a n j u u s v e m u etiri, n a i m e o n e k o j i s e u g l a v n o m orijentiu prema etirma psiholokim osnovnim f u n k c i j a m a (v. f u n k c i j a ) , d a k l e p r e m a m i l j e n j u , o s e a nju, intuiranju i osetu. Ukoliko je takav stav habitualan i z b o g t o g a k a r a k t e r u j e d i n k e d a j e o d r e e n o obeleje, g o v o r i m o psiholokom tipu. Ovi na o s n o v n i m funkcijama zasnovani tipovi, koji se m o g u o b e leiti k a o misleni, oseajni, intuitivni i osetni t i p , m o g u se prema kvalitetu osnovnih funkcija podeliti u d v e k l a s e : u racionalne i iracionalne t i p o v e . P r v i m a pripadaju misleni i oseajni tip, a drugima intuitivni i o s e t n i ( s e n z i t i v n i ) t i p (v. r a c i o n a l a n , i r a c i o n a l a n ) . Dalje razlikovanje u d v e klase doputa prvenstveno k r e t a n j e l i b i d a , n a i m e introversija i ekstraversija (v
N a t o r p , Einl. i n d . Psych. p . 1 1 . I s t o t a k o : L i p p s , ~ L e . i t der Psych. p. 3. U p o r . R i e h l (Z. Einf. in die Phil. 161), k o j i s v e s t t a koe shvata kao aktivnost, kao proces. Jung, Zur Psych. der Dem. praecox.
70

faden

71

71

525

o.). Svi osnovni tipovi m o g u pripadati k a k o j e d n o j tako i d r u g o j klasi, v e p r e m a p r e v l a i v a n j u vie i n t r o v e r t n o g a ili v i e e k s t r a v e r t n o g a s t a v a . O s e a j n i t i p m o e pripadati i n t r o v e r t n o j ili e k s t r a v e r t n o j klasi, a isto tako i neki d r u g i tip. R a z l i k o v a n j e na racionalne i i r a c i o n a l n e t i p o v e je d r u g o g l e d i t e , i s i n t r o v e r s i j o m i ekstraversijom n e m a nikakva posla. U dvama prethodnim saoptenjima uenja o ti povima nisam misleni i oseajni tip razlikovao od i n t r o v e r t n o g a ili ekstravertnoga, n e g o s a m misleni tip identifikovao s introvertnim, a oseajni s ekstravertnim. Ali pri potpunoj preradi materijala uvideo sam da se kako introvertni tako i ekstravertni tip m o r a j u obdelavati kao kategorije podreene funkcionim ti povima. O v o razdvajanje sasvim odgovara i iskustvu, ukoliko nesumnjivo, na primer, oseajnih tipova ima d v e vrste, od kojih je jedna vie podeena p r e m a s v o me oseajnome doivljaju, a druga vie prema o b jektu.
7 8

56. Transcendentna

funkcija

(vidi

simbol).

5 7 . Uivljavanje (ili uoseavanje). Uivljava n j e j e i n t r o j e k c i j a ( v . o.) o b j e k t a . Z a b l i e o p i s i v a n j e p o j m a u i v l j a v a n j a v i d i t e k s t V I I ( v . i projekcija). 58. Volja. P o d v o l j o m r a z u m e v a m u k u p n u psihiku e n e r g i j u k o j a svesti stoji na raspolaganju. V o l j n i proces bio bi, p r e m a tome, energetiki proces k o j i se izaziva svesnom m o t i v a c i j o m . Stoga psihiki proces koji uslovljava nesvesna motivacija ne bih n a zvao v o l j n i m procesom. V o l j a je psiholoki fenomen koji svoju egzistenciju duguje kulturi i moralnom vaspitanju, a primitivnom mentalitetu u velikoj meri nedostaje.

* Jung, Contribution d l'tude des types psychologiques, A r c h . e P s v c h o l o g i e , T o m . X V I , p . 152. Isti, Die Psychologie der uribewussten Prozesse, 1918.
7

526

ZAVRNA

RE

U n a e m v r e m e n u , u k o m e se iz tekovina f r a n c u ske revolucije, slobode, jednakosti, bratstva, razvio daleko rasprostranjen socijalni duhovni pokret, koji n e s a m o t o p o l i t i k a p r a v a s p u t a ili i z d i e n a o p t i i j e d n a k n i v o n e g o misli da i nesreu m o e otkloniti spoljanjim regulisanjima i ujednaivanjima, u ta k v o m v r e m e n u zaelo je nekoristan zadatak da g o v o r i m o o potpunoj neistorodnosti elemenata koji sa i n j a v a j u n a c i j u . I p o r e d t o g a to j e z a e l o l e p a s t v a r da je svako jednak pred zakonom, da svako ima svoj politiki glas, i da n i k o na sleenim stalekim p r e imustvima na nepravian nain ne nadmauje svoga b r a t a , i p a k ista s t v a r b i v a m a n j e l e p a k a d s e t a m i sao o jednakosti proiri i na d r u g e oblasti ivota. O n a j koji bi mislio da se ravnomernim regulisanjima i vota m o e postii ravnomernija raspodela sree m o r a o b i d a i m a v e o m a p o m u e n p o g l e d ili d a i z v e o m a maglovite udaljenosti posmatra ljudsko drutvo. M o rao bi da b u d e v e ogrezao u zabludi da, na primer, jednaki prihodi, resp. spoljanja ivotna mogunost m o r a z a s v e i m a t i o t p r i l i k e isti z n a a j . A l i ta i n i takav zakonodavac sa svima onima ija vea ivotna m o g u n o s t lei u n j i m a mesto izvan njih? Da je p r a vian, on bi m o r a o j e d n o m e dati m o d a dvostruko onoliko koliko drugome, jer j e d n o m e znai to m n o g o , a d r u g o m e malo. P r e k o psiholoke razlinosti ljudi, toga najnunijega inioca ivotne energije jednoga ljudskog drutva, n e e prei nijedno socijalno zako nodavstvo. Stoga je zaelo korisno govoriti o razno527

vrsnosti ljudi. O v e razlike uslovljavaju takva razlina prava na sreu da ih nijedno, ma koliko savreno, zakonodavstvo ne bi nikada m o g l o ni priblino da zadovolji. I ne bi se m o g a o izmisliti n i j e d a n s p o l j a nji ivotni oblik, ma koliko se inilo da je poten i p r a v i a n , k o j i n e b i z a j e d a n ili d r u g i t i p o v e k a z n a i o n e p r a v i n o s t . R a z l o g z a t o to s e i p o r e d t o g a r a znovrsni sanjari politike, socijalne, filosofske i reli giozne prirode trude da pronau one opte i isto vrsne spoljanje uslove koji treba da znae optu v e u m o g u n o s t sree, ini mi se da lei u optem stavu i suvie orijentisanom na spoljanjim stvarima. Ovih pitanja koja daleko zadiru m o e m o se o v d e samo dotai, j e r n i s m o sebi postavili zadatak da ih obraujemo. Ovde imamo da se bavimo samo psiho lokim p r o b l e m o m . I injenica raznih tipinih sta vova je p r o b l e m prvoga reda, ne samo za psihologiju n e g o i za sve o n e oblasti n a u k e i ivota g d e ljudska psihologija igra presudnu ulogu. O b i n o m ljudskom razumu odmah je, na primer, oevidna injenica da se svaka filosofija k o j a nije u p r a v o samo istorija f i l o sofije osniva na lino psiholokom prethodnom uslovu. O v a j prethodni uslov m o e da b u d e isto i n d i v i dualne prirode, i obino je kao takav shvatan, ako je uopte bilo kakve psiholoke kritike. Smatralo se da je time sluaj reen. A l i se pri t o m e previdelo da o n o to j e s m a t r a n o k a o i n d i v i d u a l n a r a n i j a p r e s u d a n i kako nije bilo bezuslovno takva presuda, jer je, nai m e , stanovite onoga filosofa imalo esto ugledne sledbenike. Njima je to stanovite bilo po volji, i to n e s a m o z a t o to b i g a p r o s t o a m i n o v a l i , n e g o z a t o t o su ga mogli potpuno razumevati i priznavati. T a k v o r a z u m e v a n j e bilo bi n e m o g u n o kad bi stanovite lilosofa bilo samo individualno uslovljeno, j e r tada o n o n i k a k o n e b i m o g l o b i t i s h v a t a n o ili m a i s a m o potvrivano. Od pristalica r a z u m e v a n a i priznavana o s o b e n o s t s t a n o v i t a m o r a , d a k l e , o d g o v a r a t i tipi nom, l i n o m s t a v u , k o j i i m a j o v i e p r e d s t a v n i k a u d r u t v u u j e d n a k o m ili s l i n o m o b l i k u . S t r a n k e s e r e d o v n o b i j u isto spolja, v r e b a j u i r u p e u u b o j n o j opremi protivnika. Takva prepirka redovno je slabo 528

plodna. Do znatno v e e vrednosti dolo bi se kad bi suprotnost bila p o m e r e n a na psiholoku oblast, o d a kle prvobitno i vodi poreklo. Na osnovu pomeranja uskoro bi se saznalo da i m a raznovrsnih psiholokih stavova, od kojih svaki ima pravo na postojanje, iako njihovo postojanje vodi do postavljanja inkompatibilnih teorija. Dokle god se pokuava da se spor i z ravna spoljanjim stvaranjima kompromisa, daje se zadovoljenje samo skromnim zahtevima plitkih gla va, koje se jo nikada nisu mogle zagrejati naelima. A l i stvaran s p o r a z u m m o e se, p o m o m e miljenju, postii samo ako se prizna razlinost psiholokih p r e t hodnih uslova. U m o m e praktikom radu neprestano mi se na mee injenica da je ovek gotovo nesposoban da shvati d r u g o stanovite negoli s v o j e vlastito i da mu prizna vaenje. U m a n j i m stvarima p o m a e opta p o vrnost, u p r a v o ista predusretljivost i trpeljivost i retka dobronamernost da se udari most preko p r o valije nerazumevanja. Ali u vanijim stvarima, a n a roito u o n a k v i m g d e dolaze u p i t a n j e ideali tipa, ini se da je sporazumevanje veinom nemoguno. Izve sno e prepirka i nespokojstvo svagda pripadati r e k v i z i t i m a l j u d s k e t r a g i k o m e d i j e , ali se, i p a k , n e m o e poricati da je napredak uglaenosti od prava pesnice d o v e o do stvaranja zakona, a time da obrazovanja instancije i merila koji su nadreeni zaraenim stran kama. Osnova za izravnan je spora shvatanja mogla bi, po m o m e uverenju, da b u d e priznanje tipova sta v a , ali n e s a m o p r i z n a n j e p o s t o j a n j a t a k v i h t i p o v a n e g o i injenice da je svako u s v o m e tipu toliko o g r e zao da je nesposoban za potpuno razumevanje d r u g o g a stanovita. M o e se smatrati da e se b e z p r i znanja o v o g a dalekosenoga zahteva sigurno vriti nasilje nad d r u g i m stanovitem. Isto o n a k o k a o to se zaraene stranke k o j e se nau pred s u d o m odriu neposrednoga nasilja nad drugim i svoja traenja p o v e r a v a j u p r a v i n o s t i z a k o n a i s u d i j e , t a k o se i t i p m o r a uzdravati od toga da grdi, sumnjii i obara orotivnika, svestan s v o j e vlastite predrasude. S h v a anjem problema tipinih stavova i njihovim prikaM Jung, Odabrana dela, V

529

rivanjem u nacrtu ja teim da pogled svojega itaa u p r a v i m na tu sliku mnogostrukih mogunosti stva ranja shvatanja, nadajui se da u b a r tim dati m a l e n prilog za poznavanje g o t o v o beskrajnih varijacija i preliva individualne psihologije. Nadam se da iz m o jih opisa tipova niko nee izvui zakljuak da ja m i s l i m d a s u e t i r i ili o s a m t i p o v a k o j e o p i s u j e m s v i k o j i se uopte p o j a v l j u j u . To bi b i o nesporazum. Ja, n a ime, nikako ne s u m n j a m u to da se stavovi koji se p o j a v l j u j u m o g u opisivati i sa d r u g i h stanovita. U o v o m e ispitivanju i m a nekoliko nago vesta van ja d r u gih mogunosti, kao, na primer, podela sub specie a k t i v n o s t i . A l i m a ta s e u z i m a l o k a o m e r i l o z a p o stavljanje tipova, uporeivanje razlinih formi h a b i tualnih stavova v o d i c e postavljanju isto tako m n o g i h psiholokih tipova. Ukoliko bi zaelo bilo lako da se stavovi koji se p o j a v l j u j u opiu i sa drugih stanovita n e g o to su o v d e opisani, utoliko bi m o g l o biti teko da se donesu dokazi protiv postojanja psiholokih tipova. Ne s u m n j a m u to da e se m o j i protivnici truditi da pitanje t i p o v a b r i u iz n a u n e liste traktanda, j e r za s v a k u teoriju kompleksnih psihikih procesa koja pretenduje na opte vaenje mora problem tipova da bude u najmanju ruku veoma nezgodna prepona. Svaka teo rija kompleksnih psihikih procesa pretpostavlja isto vrsnu ljudsku psihologiju, p r e m a analogiji svake prirodnonaune teorije, koja kao osnovu pretpostavlja takoe j e d n u istu prirodu. A l i to se tie psihologije, naroita je stvar u t o m e to pri njenu obrazovanju p o j m o v a p s i h i k i p r o c e s n i j e s a m o o b j e k a t n e g o u isti m a h i subjekat. A k o se u z m e da je subjekat u svima p o j e d i n i m s l u a j e v i m a j e d a n isti, o n d a s e m o e p r i hvatiti i to da je subjektivni proces obrazovanja p o j m o v a t a k o e s v u g d e j e d a n isti. A l i d a s t v a r t a k o n e stoji, najizrazitije proizlazi iz egzistencije n a j r a z n o v r s n i j i h shvatanja o sutini k o m p l e k s n i h psihikih procesa. R a z u m e se, n o v a teorija o b i n o pretpostavlja da su sva druga gledita netana, i to najvie zato to pisac subjektivno drukije vidi negoli n j e g o v i p r e t hodnici. On ne uzima u obzir da je psihologija k o j u 530

on vidi njegova psihologija, a najvie jo psihologija n j e g o v a tipa. Stoga on o e k u j e da za psihiki p r o c e s koji mu je objekat saznavanja i objanjavanja moe postojati samo jedno objanjenje, naime ba ono k o j e odgovara n j e g o v u tipu. Sva druga shvatanja m o gao bih gotovo rei: svih sedam drugih shvatanja k o j a su na s v o j nain isto tako istinita k a o i n j e g o v a , za n j e g a su zabluda. U interesu vaenja svoje vlastite teorije on e, dakle, oseati ivu i ljudski razumljivu zlovoljnost prema postavljanju tipova ljudske psiho logije, jer time bi n j e g o v o shvatanje izgubilo, na pri mer, sedam osmina svoje prave vrednosti; osim ako bi m o g a o da p o r e d s v o j e vlastite teorije zamilja jo sedam drugih teorija istoga procesa kao jednako isti n i t e ili, r e c i m o , p o r e d s v o j e , b a r j o n e k u d r u g u teoriju kao teoriju pune vrednosti. Sasvim sam uveren da prirodan proces, koji je u velikoj meri nezavisan od ljudske psihologije i stoga m o e da j o j b u d e samo objekat, m o e imati samo j e d n o isto o b j a n j e n j e . Isto tako u v e r e n s a m i u to da kompleksan proces koji se ne moe upregnuti ni u kakvo objektivno aparatsko registrovanje m o e n u no dobiti samo ono objanjenje k o j e sam donosi kao subjekat, t j . autor p o j m a m o e doneti samo onakav p o j a m k o j i s e s l a e s a p s i h i k i m p r o c e s o m k o j i o n tei d a o b j a s n i . A l i p o j a m e s e s a m o o n d a slagati a k o s e u mislenom subjektu podudara s procesom koji ima da se objasni. K a d se proces koji ima da se objasni ne bi nikako p o j a v l j i v a o k o d samoga autora, a takoe i n i kakva n j e g o v a analogija, onda bi autor stajao pred p r a v o m z a g o n e t k o m , ije bi reenje m o g a o ostaviti onome koji proces sam doivljuje. Kako se neka v i z i j a o s t v a r u j e , t o j a n i k a d a n e m o g u iskusiti o b j e k tivnim aparatima; njeno ostvarivanje mogu, dakle, s a m o objasniti o n a k o k a k o ga sebi zamiljam. A l i u o v o m e k a k o ga sebi z a m i l j a m nalazi se p r e d r a s u da, j e r u n a j b o l j e m sluaju m o j e objanjenje proizlazi otuda kako se proces neke vizije predstavlja u meni. Meutim, ko mi daje pravo da pretpostavim da se u svakome drugome proces vizije predstavlja jednako, ili b a r s a m o s l i n o ? 531

C o v e k e s prividinim p r a v o m navoditi u n i v e r salnu jednorodnost ljudske psihologije u svima v r e menima i zonama kao argumenat u prilog ovoga u o p tavanja subjektivno uslovljenoga suda. U tu j e d n o rodnost ljudske psihe ja sam tako duboko uveren da sam je ak saeo u p o j a m kolektivnoga nesvesnoga k a o j e d n o g a universalnoga i j e d n o r o d n o g a supstrata, i j a j e d n o r o d n o s t i d e t a k o d a l e k o d a s e isti m o t i v i m i tova i pria nalaze u svima kutovima prostrane Z e m lje, da Crnac junoamerikih drava sanja u m o t i v i ma g r k e m i t o l o g i j e i vajcarski t r g o v a k i egrt u svojoj psihozi ponavlja viziju egipatskoga gnostiara. Ali iz ove fundamentalne jednorodnosti izdvaja se isto tako velika ne j e d n o r o d n o s t svesne psihe. K o l i k e su n e i z m e r n e razdaljine i z m e u svesti j e d n o g a p r i mitivca, jednoga Atenjanina Temistoklova vremena i j e d n o g a dananjega Evropljanina! Kolika razlika p o stoji i z m e u svesti gospodina profesora i n j e g o v e ene! K a k a v bi uopte bio dananji svet kad bi p o stojala j e d n o r o d n o s t svesti? N e , misao o j e d n o r o d nosti svesnih psiha jeste a k a d e m s k a himera, k o j a uproava zadatak jednoga docenta pred n j e g o v i m u e n i c i m a , ali k o j a s e p r e d s t v a r n o u n i s a i m n e poklapa. Bez obzira na razlinost jedinki, ije je n a j intimnije bie zvezdanom daljinom odvojeno od suseda, v e su tipovi k a o klase jedinki u v e o m a v e l i k o j meri odvojeni jedni od drugih, i njihovu postojanju i m a j u se pripisati razlinosti optih shvatanja. Da bih pronaao j e d n o r o d n o s t ljudskih psiha, m o r a m da s i e m v e u f u n d a m e n t e svesti. Tu nalazim o n o u e m u svi l i e j e d n i n a d r u g e . A k o n e k u t e o r i j u z a s n i v a m n a o n o m e to s v e v e z u j e , o n d a p s i h u o b j a n j a v a m i z onoga to je na n j o j fundamenat i poreklo. A l i t i m e n e o b j a n j a v a m n i t a o d o n o g a to j e n a n j o j i s t o r i j s k o ili i n d i v i d u a l n o d i f e r e n c i r a n j e . S t a k v o m t e o rijom prelazim preko psihologije svesne psihe. T i m e p o r i e m zapravo celu drugu stranu psihe, naime n j e no diferenciranje od klice. U neku ruku svodim o v e k a n a n j e g o v p r e t h o d n i f i l o g e n e t i k i p o l o a j , ili g a rastavljam u njegove elementarne procese, i kad bih hteo da ga iz te redukcije rekonstruiem, u p r v o m e 532

sluaju ispao bi m a j m u n , a u d r u g o m n a g o m i l a v a n j e elementarnih procesa, ija bi zajednika igra donela besmisleno i besciljno uzajamno delovanje. N e s u m njivo je da je objanjenje psihikoga na osnovi j e d norodnosti ne samo moguno nego i potpuno oprav dano. A l i ako elim da sliku psihe d o p u n i m do n j e n e potpunosti, onda m o r a m imati pred oima injenicu raznovrsnosti psiha, j e r svesna individualna psiha spada isto tako u optu sliku psihologije k a o i n j e n i nesvesni fundamenti. Stoga u s v o m e obrazovanju p o j m o v a m o g u s istim p r a v o m da polazim od inje n i c e d i f e r e n c i j a l n i h p s i h a i d a isti p r o c e s k o j i s a m ranije posmatrao sa stanovita n j e g o v e jednorodnosti p o s m a t r a m sada sa stanovita diferenciranja. To m e , prirodno, vodi do shvatanja koje je upravo suprotno ranijemu. S v e to za o n o shvatanje kao individualnu varijantu nije dolazilo u obzir postaje o v d e znaajno k a o postavka za dalje diferenciranje, i sve to je o n d e dobivalo naroitu vrednost kao jednorodno pojavlju je mi se sada k a o b e z v r e d n o , j e r je isto kolektivno. U o v o m razmatranju u v e k u gledati na to na to neto smera, a nikada na to otkuda dolazi, d o k u r a n i j e m razmatranju nikada nisam vodio rauna o cilju, n e g o s a m o o p o r e k l u . S t o g a j e d a n isti p s i h i k i p r o c e s m o g u da objasnim dvema suprotnim teorijama, koje se u z a j a m n o iskljuuju, pri e m u ni o j e d n o j ni o drugoj teoriji ne m o g u tvrditi da je netana, jer t a nost jedne dokazana je jednorodnou, a tanost d r u ge nejednorodnou psiha. Ali o v d e poinje sada velika tekoa, k o j a je lai ku isto k a o i n a u n o j p u b l i c i toliko oteala i t a n j e m o j e k n j i g e o p r e o b r a a j i m a i s i m b o l i m a libida da su zbog toga m n o g e inae sposobne glave dospele u zabunu (kao to mi d o k a z u j u n j i h o v e p o d o z r i v e k r i tike). Ja sam, naime, pokuao da u toj knjizi na k o n kretnom materijalu prikazem i jedno i drugo shva tanje. A k a k o se stvarnost, kao to je poznato, ne s a s t o j i i z t e o r i j a niti z a n j i m a i d e , t o s e u n j o j z a j e d n o nahodi i j e d n o i drugo, to m o r a m o zamiljati k a o o d v o j e n o , i s v a k o i v o n e t o u d u i se p r e l i v a u v i e b o j a . S v a k o n e t o j e n e t o t o j e p r o i z i l o i to 533

misli na budunost, i ni za j e d n o ne m o e se s p o u z danou utvrditi da li bi bilo samo zavretak, a ne v e i poetak. Za n e k o g a ko misli da se za izvestan p s i h i k i p r o c e s m o e i m a t i s a m o jedno p r a v o o b j a njenje o v a ivotnost psihikoga sadraja, koja p r i nudno vodi do d v e ju suprotnih teorija, jeste stvar k o j a izaziva oajanje, naroito ako bi v o l e o proste i n e k o m p l i k o v a n e istine i m o d a b i o nesposoban da ih z a m i l j a u isti m a h . Ja opet nisam uveren da bi dvama nainima p o smatranja, onim koji redukuje i onim konstruktiv n i m k a k o sam ih jedared n a z v a o bile iscrpene mogunosti posmatranja. Naprotiv, mislim da se za psihiki proces m o e doneti j o nekoliko drugih isto tako pravih objanjenja, i to onoliko koliko ima t i p o v a . I o b j a n j e n j a e s e slagati m e u s o b o m i s t o onako dobro ih ravo kao i l a m i tipovi u svojim l i n i m vezama. A k o bi, dakle, trebalo da se dopusti p o stojanje tipinih razlinosti ljudskih psiha a p r i z n a j e m da ne v i d i m nikakva razloga zato se to ne bi m o g l o dogoditi onda nauni teoretiar vidi da je p o s t a v l j e n p r e d n e p r i j a t n u d i l e m u : ili d a d o p u s t i d a vie protivrenih teorija istoga procesa postoje jedna pored druge, ih da uini unapred beznadni pokuaj osnivanja sekte, k o j a za sebe zahteva p r a v o na jedinu pravilnu metodu i jedinu pravu teoriju. Prva m o g u nost ogreuje se ne samo o v e p o m e n u t u izvanrednu tekou dvostruke i unutra suprotne mislene opera cije n e g o i o j e d n o od prvih naela intelektualnoga morala: principia explicandi n o n sunt multiplicanda praeter necessitatem. Ali necessitas m n o i n e o b j a njenja presudno je data u sluaju j e d n e psiholoke teorije, jer za razliku od ma k o j e prirodnonaune t e o rije objekat objanjavanja u psihologiji jednake je prirode kao i subjekat: jedan psiholoki proces treba da objanjava drugi. Ova tugaljiva tekoa ve je odavno mislene glave nagnala da nau znaajne i z g o v o r e , k a o to je, n a primer, pretpostavka j e d n o g o b jektivnoga duha, koji bi stajao s onu stranu p s i h o 1
1

Jung,

Inhalt

der

Psychose,

II

Auflage,

Zweiter

Teil.

534

l o g i j e i stoga m o g a o da o b j e k t i v n o zamilja s v o j u sebi p o t i n j e n u p s i h u , ili s l i n a p r e t p o s t a v k a d a j e i n t e l e kat m o koja moe jo i sama sebe postavljati izvan sebe i sebe zamiljati. O v i m i slinim izgovorima t r e ba da se stvori ona arhimedska taka izvan zemlje, p o s r e d s t v o m k o j e i n t e l e k a t s a m s e b e t r e b a d a istavi. Ja shvatam dubokosenu ljudsku potrebu za p o g o d n o s t i m a , ali n e s h v a t a m d a b i t r e b a l o d a s e istina prikloni pred tom potrebom. Shvatam i to da bi este tiki m n o g o izmirenja donelo to kad bi ovek, mesto paradoksije protivrenih objanjavanja, psihiki p r o ces m o g a o redukovati na n e k u to prostiju instinkatsku osnovu i pri t o m e se pomiriti, ih kad bi mu m o gao dati neki metafiziki cilj spasenja i u t o j nadi predati se spokoj stvu. A l i m a ta m i t e i h d a d o k u i m o s v o j i m i n t e l e k t o m zavrie se paradoksijom i relativnou ako je to a s t a n p o s a o , a n i j e n e k a p e t i t i o p r i n c i p i i k o j a slui podesnosti. Da intelektualno dokuivanje psihikoga p r o c e s a mora d o v e s t i do p a r a d o k s i j e i r e l a t i v n o s t i , to je pouzdano, v e stoga to je intelekat samo j e d n a m e u razlinim psihikim funkcijama koja od pri r o d e slui o v e k u z a k o n s t r u k c i j u n j e g o v i h o b j e k a t s k i h slika. N e k a s e o v e k n e p r e d a j e p r i v i d u k a o d a se svet p o i m a s a m o iz intelekta; on se p o i m a isto tako i iz oseanja. Stoga je sud intelekta najvie p o l o v i n a istine, i m o r a , ako je poten, n a j z a d i priznati svoju nedovoljnost. P o r i c a n j e p o s t o j a n j a t i p o v a nita n e p o m a e p r o tiv injenice njihova postojanja. Stoga, s obzirom na njihovo postojanje, svaka teorija o psihikim p r o c e sima m o r a biti spremna na to da opet sama vai kao psihiki proces, i to k a o izraz tipa ljudske psihologije koji postoji i ija je egzistencija opravdana. T e k iz tih tipinih prikazivanja proizlaze materijali je ija kooperacija o m o g u u j e v i u s i n t e z u .

S A D R A J Uvod _ _ _ _ u _ _ _ _ i _ _ _ _ 7

I. P r o b l e m istoriji 1.

tipova

antikoj

srednjovekovnoj 13

duha

Ka psihologiji u antici. G n o s t i a r i . T e r t u l i j a n i Origen crkve u 13 25 28 31 32 44 52 71

2. 3. 4.

Teoloke Problem

prepirke

stare

transsupstancijacije i realizam

Nominalizam a) P r o b l e m b) P r o b l e m

universalija

antici sholastici

universalija u

c) A b e l a r o v p o k u a j 5.

ujedinjavanja

Spor o tajnoj veeri izmeu Lutera i Cvinglija

II. O 1.

Silerovim

idejama

za

problem

tipova

74 74 74 105

Pisma o estetikom vaspitanju oveka

a) O f u n k c i j i v e e i o f u n k c i j i m a n j e v r e d n o s t i b) O 2. osnovnim nagonima

Rasprava o naivnom i sentimentalnom pesnitvu stav stav 139 140 142 144 146

a) N a i v n i

b) S e n t i m e n t a l n i

c) I d e a l i s t i r e a l i s t

I I I . Apolonsko i dionisko (Nie:

Roenje tragedije)

537

IV. Problem Jordan: entage) 1. 2.

tipova

u poznavanju as seen

oveka in body

(Furneaux and par 198 158

Character

O p t i p o g l e d na D o r d a n o v e t i p o v e

Specijalno prikazivanje i kritika Dordanovih tipova (The (The 164

a) Introvertna woman)

ena

more

impassioned 164

b) Ekstravertna woman) c) E k s t r a v e r t n i

ena

less

impassioned 168 172 176

mukarac

d) I n t r o v e r t n i m u k a r a c V.

Problem tipova u pesnitvu (Karl Spiteler: P r o metej i Epimetej) misli 179 179

1. U v o d n e

o Spitelerovoj

tipizaciji sa

2. Uporeenje vim 3. Z n a a j

Spitelerova

Prometeja

Geteo 186 203

ujedinilakoga simbola

a) Brahmanistiko nosti b) O _ _

shvatanje problema suprot _ _ _ _ _ _ _ 209

brahmanistikom shvatanju ujedinilakog 214

simbola

c) Ujedinilaki tost

simbol

kao dinamika

zakoni 223 230 237 237

d) U j e d i n i l a k i s i m b o l u k i n e s k o j 4. Relativnost a) S l u b a simbola i sluba o _ _

filosofiji

eni

dui Bogu _ u

b) Relativnost Ekeharta 5. Priroda

pojma _

kod _ _

Majstora _ _ 258 278

ujedinilakog u

simbola

Spitelera Gros:

VI. Problem rebralna VII. Problem

tipova

psihijatriji funkcija) u

(Oto

Ce 293

sekundarna tipinih

stavova

Estetici

(Voringer: 311

Apstrakcija

i uoseavanje)

538

VIII. P r ob lem tipova 1. 2. Demsovi

u modernoj

filosofiji

323 323

tipovi

Karakteristina sovih tipova

suprotnosna

dvojstva

Dem 332 344

3.

Ka kritici D e m s o v a s h v a t a n j a tipova _ u _ biografici _

IX. Problemi ljudi)

(Ostvald: _ _

Veliki 348 _ u u 414 414 417 371 371 376 386 388 391 394 395 399 401 404 407 407 412 358 358 361 362 366

X. O p t i o p i s t i p o v a I. Uvod _

II. E k s t r a v e r t n i tip 1. 2. 3. Opti Stav stav svesti

nesvesnoga

Osobenosti

psiholokih stavu

osnovnih

funkcija

ekstravertnome a) M i l j e n j e

b) E k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p c) O s e a n j e (uvstvovanje)

d) E k s t r a v e r t n i o s e a j n i ( u v s t v e n i ) tip e) K r a t a k p r e g l e d f) Oset (oseaj, racionalnih tipova tip

senzitivitet)

g) E k s t r a v e r t n i o s e t n i h) I n t u i c i j a i) j) Ekstravertni

(senzitivni) tip

intuitivni

K r a t a k pregled iracionalnih tipova tip

III. Introvertni 1. 2. 3.

Opti stav svesti Nesvesni stav Osobenosti

psiholokih stavu

osnovnih

funkcija

introvertnome a) M i l j e n j e b) I n t r o v e r t n i

misleni tip

539

c) O s e a n j e

(uvstvovanje)

422 424 427 429 431 434 437 439 441

d) I n t r o v e r t n i o s e a j n i ( u v s t v e n i ) tip e) K r a t a k f) Oset pregled racionalnih tipova tip

(senzitivitet) osetni

g) I n t r o v e r t n i h) I n t u i c i j a i) j) k) Introvertni Kratak

(senzitivni) tip

intuitivni

pregled

iracionalnih

tipova

Glavna funkcija i pomona funkcija

X I . Definicije

445

Zavrna

re

527

ODABRANA

DELA

K.

G.

JUNGA

IV

Korice MILAN ZARKOVIC Tehnika redakcija MIRJANA JOVANOVIC MARIJA KOSTIC Korektor MIRJANA TEODOROVIC

tampa R A D I S A TIMOTIC Beograd, 1978.

Na osnovu miljenja Pokrajinskog sekretarijata za o b razovanje, nauku i kulturu S A P V br. 413-634/77. od 10. I 1978. godine, ova knjiga osloboena je osnovnog poreza na promet