-1-

-AKTIVNI DIELEKTRICI
Dok se kod pasivnih dielektrika ocekuje stabilnost osobina pri dejstvu razlicitih Iaktora,
zahtevi kod aktivnih dielektrika su upravo suprotni.Naime, od njih se ocekuje aktivna uloga u
elektronskim komponentama, kondezatorima, pretvaracima, displejima I dr. U principu, sto
se vise menjaju osobine pod dejstvom spoljasnjih Iaktora to takvi materijali bolje ispunjavaju
svoju Iunkciju. Dilektrici cijim se osobinama moze upravljati spoljasnjim energetskim
dejstvom I koji se mogu iskoristiti za pravljenje Iunkcijonalnih elemenata u elektronici
su:Ieroelektrici, piezo I piroelektrici, elektreti I tecni kristali.

-FERUELEKTRICI

Feroelektrici su materijali kod kojih se javlja spontana polarizacija I ona se mozemenjati

dejstvom spoljasnjeg elektricnog polja. Posto se osobine Ieroelektricnih materijala prvo
primecene kod Senjetove soli ova grupa materijala se naziva I senjetoelektricima.
Feroelektrici imaju niz speciIicnih osobina koje se javljaju u odredjenom temperaturskom
interval. Kirijeva (Ieroelektricna) temperature je temperature Iaznog preobrazaja ispod koje
Ieroelekrtik ima domensku strukturu I karakteristicne Ieroelektricne osobine. Iznad te
temperature dolazi raspadanja domenske structure I Ieroelektrik prelazi u paraelektricno
stanje. Neki materijali imaju dve Kirijeve temperature pa se u temperaturskom interval
izmedju njih nalaze u Ieroelektricnom stanju a izvan tog temperaturskog interval su
paraelektricni.

Usled domenske structure Ieroelktrika pojavljuje se nelinearna zavisnost njihove elektricne

indukcije od jacine elektricnog polja (slika 4.13) koja se naziva petljom dilektricnog
histerezisa. Za Ieroelektrike je karakteristicna izrazita zavisnost relativne dielektricne
konstante od temperature sa maksimuma (jednim ili vise) koji odgovara Kirijevoj
temperaturi. Na slici 4.14 data je zavisnost velicine relativne dielektricne konstante r od
temperature T pri razlicitim jacinama polja e za BaTiO
3
. U poslednje vreme je proucenveci
broj Ieroelektrika koji se po tipu hemijske veze I Iizickim osobinama mogu podeliti u dve
grupe: Jonski kristali (BaTiO
3
, PbTiO
3
, KN0
3
, NaNbsO
15
I drugi) i dipolno kristali u koje
spadaju NaKC
4
H
4
O
6
(Senjetova so), KH
3
PO
4
, (NH
2
CH
2
PO
4
)H
2
SO
4
I drugi. Jedinjenja prve
grupe su nerastvorna u void, imajuznacajnu mehanicku cvstocu I lako se dobijaju
uobicajenim mehanickom tehnologijom. Dipolni kristali, medjutim, imaju nisku mehanicku
cvrstocu I rastvorljivi su u void. Zato, iz vodenih rastvora jedinjenja druge grupe, mogu
kristalisati njihovi relativno krupni kristali.









Feroelektrici imajiu raznovrsnu primenu: za izradu niskoIrekventnih kondezatora malih
dimenzija I velikog kapaciteta; u proizvodnji materijala sa sposobnoscu velike nelinearne
polarizacije za dielektricne pojacavace, modulatore I druge upravljacke uredjaje ; za
modulaciju laserskog zracenja; kod piezo I poroelekrticnih pretvaraca I u racunskoj tehnici. U
Ieroelektrike za kondezatore spade niz keramickih materijala. Medju njima je poznat cvrsti
rastvor SrTiO
3
I

Bi
4
Ti
3
O
12
. Za proizvodnju kondezatora malih dimenzija za niske napone
koristi se BaTiO
3
sa dodatkom oksida bizmuta I cirkonijuma. Za izradu visokovoltnih
kondezatora koji rade na sobnoj temperature koristi se material na bazi BaTiO
3
I BaZrO
3
koji
ima Kirijevu temperature blizu sobne. Za izradu nelinearnih kondezatora se
koristeIeroelektricni materijali sa jako izrazenim nelinearnim osobinama I izrazitom
zavisnoscu
r
od jacine elektricnog polja. Ti materijali se nazivaju varikondi. Pomocu njih
se moze upravljati parametrima elektricnog kola promenom kapaciteta.
Pored Ieroelektrika postoje I antiferoelektrici koji takodje imaju domensku strukturu ali je
spontana polarizovanost svakog domena kod njih jednaka nuli jer su dipolni momenti unutar
svakog domena antiparalelno orjentisani.
Kristali nekih Ieroelektrika I antiIeroelektrika imaju jako izrazen elektroopticki efekat koji se
maniIestuje u izmeni indeksa prelamanja pri dejstvu spoljasnjeg konstantnog elektricnog
polja. Ovaj eIekat se naziva linearni ako se indeks prelamanja menja proporcijonalno jacini
polja. U nekim slucajevima se indeks prelamanja menja sa kvadratom jacine polja.
Elektroopticke osobine kristala Ieroelektrika se koriste za modulaciju laserskog zracenja. Za
elektroopticku modulaciju svetlosti se koriste kristali niobata litijuma (iNbO
3
),
dihidroIosIati kalcijuma (KH
2
PO
4
) kao I prozracna Ieroelektricna keramika na bazi cvrstih
rastvora cirkonatatitanata olova sa oksidom lantana.

-IEZUELEKTRICI I IRUELEKTRICI
Piezoelektrici su aktivni dielektrici sa jako izrazenim piezoelektricnim eIektom pri cemu se
pod pie:oelektricnim efektom podrazumeva pojava polarizacije dielektrika pod dejstvom
mehanickih naprezanja. Pri obrnutom piezoelektricnom eIektu dolazi do promene dimenzije
dielektrika pod dejsvom elektricnog polja. Mada je otkriven veliki broj materijala sa
piezoelektricnim osobinama samo se manji broj koristi u piezotehnici.Medju njima vazno
mesto mesto zauzima kristalni kvarc.
Monokristali kvarca se rezu na tanke plocice pri cemu je vazno voditi racuna o
kristalograIskoj orjentaciji. Kvarcni rezonatori su zapravo polirane kvarcne plocice sa
elektrodama I drzacem, imaju nisku vrednost za `SZ I visok Iaktor dobrote t.j. niske
mehanicke gubitke. Osim kvarca, kod raznih piezopretvaraca se koriste kristali sulIata
litijuma, Senjetove soli, niobata I tantala litijuma.
Za dobijanje poiezo pretvaraca se koriste I piezokeramika na bazi cvrstih rastvora cirkonata-
titanata olova (PbZrO
3
-PbTiO
3
). Preimucstvo piezokeramike nad monokristalima je u
mogustvu dobijanja aktivnih elemenata slozenog oblikai razlicite velicine.Piezokeramika se
koristi za izradu mikroIonamalih dimenzija, teleIona, detonatora, razlicitih senzora (pritiska,
deIormacija, vibracija), piezorezonantnih Iiltera, piezotransIormatora I dr.
Piroelektrici su aktivni dielektrici kod kojih se javlja piroelektricni efekat. Ovaj eIekat se
sastoji u promeni spontane polarizacije sa promenom temperature. Svi piroelektrici su
istovremeno I piezoelektrici. Tipicni linearni piroelektrici su turmalin I sulIat litijuma.
Piroelektrici se spontanao polarizuju ali, za razliku od Ieroelektrika, njihova se polarizacija ne
moze menjati dejstvom spoljasnjeg elektricnog polja.Kada nema promene temperature
spontana polarizovanost piroelektrika je kompezovanaslobodnim naelektrisanjima suprotnog
zanaka za racun procesa elektroprovodnosti I adsorpcije naelektrisanih cestica iz okolne
atmosphere. Pri promeni temperature spontana polarizacija se menja sto dovodi do
oslobadjanja nekih naelektrisanja na povrsini piroelektrika pri cemu se u zatvorenom kolu
javlja strujni tok.
Piroelektricni materijali se koriste za izradu toplotnih senzora I detektora inIracrvenog
zracenja.

-ELEKTRETI
Elektreti su dielektrici koji, posle predhodne obrade, sticu I zadrzavaju elektricnu
polarizaciju. Zaostala ploarizacija elektreta (za razlikuod piroelektrita I polarizovanih
Ieroelektrita) nije potpuno kompezovana pa je kod njih jacina unutrasnjeg polja razlicita od
nule a moze da bude I vrlo visoka.
Postoje razliciti nacinai dobijanja elektreta:teromoelktreti se dobijajuhladjenjem rastopa
polarnih dielektrika u jakom elektricnom polju; fotoelktreti se dobijaju iz materijala koji
pokazuju eIekat Ioto-elektroprovodnosti (sumpor, CdS) pri istovremenom dejstvu svetlosti I
elektricnog polj; koronoelektreti se dobijaju koronskim praznjenjem I dr.
Kod elektreta postoje dve vrste naelektrisanja. Ako su naelektrisanja na povrsini elektreta
istog znaka kao I polaritet polarizovanih elektroda onda se radi o homonaelektrisanfu. U
suprotnom, rec je o heteronaelkektrisanfu (slika 4.15,a,b).
Pri jacini polarizovanog polja E
p
,5MV/m obrazuje se heteronaelektrisanje I pri
E
p
~1MV/m stvara se homonaelektrisanje. Za slucaj ,5MV/mE
p
1MV/m stvara se
heteronaelektrisanje koje vremenom opada do nule I dalje se, tokom vremena, obrazuje
homonaelektrisanje.
Vreme zivota elektreta moze da dostigne nekoliko godina (slika 4.16.) ali se brzo skracuje sa
povisenjem temperature I vlaznosti. Pri tome je eksperimentalno utvrdjeno da elektreti sa
homonaelektrisanjem imaju duze vreme zivota.














Elektreti mogu da budu neorganskog I organskog porekla.
NeorIanski elektreti su najcesce na bazi TiO
p
, CaTiO
3
, BaTi
3
, MgTi
3
I slicnih keramickih
materijala. Uzorci keramickih elektreta se najcesce izradjuju u vidu diskova precnika 8
mm

do 1
mm
I debljine od ,3 do 1
mm
. Polarizacija se vrsi na temperature do 3
o
C I jacini
elektricnog polja E_1MV/m tokom 4 do 1 sati.
Postoje dve grupe elektreta na bazi organskih materijala. U prvu grupu spadaju elektreti na
bazi pcelinjeg voska I prirodnih smola (cilibar, koloIonijum, selak) koji se dobijaju pri
povisenim temperaturama (termoelektroliti) I njihov vek trajanja je do jedne godine. U drugu
grupu spadaju elektreti na bazi slabo polarnih ili nepolarnih organskih polimera
(politetraIluoretilena, polietientereItalata, poliamida I dr). Neki od njih (polietilentrreItalat)
mogu da sadrze elektretne osobine I preko 4 godine. Kako predstavljaju izvore stalnog
elektricnog polja, elektreti mogu da se koriste za izradu razlicitih uredjaja:kondezatorskih
mikroIona, dozimetara, maraca atmosIerskog pritiska I vlaznosti, elektrostatickih voltmetara,
Iiltera za gasove, visokonaponskih generator male snage I dr.

-TECNI KRISTALI

Tecni kristali, kao sto je poznato, poseduju tzv. Parakristalnu strukturu kao medjustanje pri
prelasku iz kristalnog u tecno stanje tako da imaju osobine tecnosti (viskoznost) a I kristala
(postojanost unutrasnje structure I anizotropnost). To su izduzeni molekuli koji poseduju
dielektricnu I opticku anizotropiju. Pri dejstvu vrlo slabih elektricnih polja dolazi do
dramaticnih promena makroskopskih osobina tecnih kristala.
Postoji vise vrsta tecnih kristala, ali se za izradu displeja koriste samo tzv. Nematski tecni
kristali jer najbrze reaguju na primenu elektricnog polja. Razvijen je niz stabilnih nematskih
tecnih kristala pogodnih za primenu na sobnoj temperature. Pored displeja, sve se vise koriste
I za izradu tecnokristalih ekrana TV-aparata bez katodnih cevi, elektrooptickih prekidaca I dr.







-MACNETNI MATERI)ALI

Proucavanje magnetizma se zasniva na eksperimentalnim podacima u vezi sa uslovima

magnjecenja razlicitih materikalai promene njihovog magnecenja u Iunkciji jacine
magnetnog polja I temperature.
Magnetni moment se javlja kod svakog materijala kad se ovaj uneseu magnetno polje. Pri
tome se za opisivanje magnecenja materijala koriste sledece velicine: B(T)-magnetna
indukcija, H(A/m)-jacina magnetnog polja, J(A/m)-jacina magnecenja, k
m
-magnetna
susceptibilnost, -magnetna propustljivost, 4(Vb)-magnetni Iluks.
Jacina magnecenja je proporcijonalna jacini magnetnog polja:
Jk
m
H
Magnetna indukcija (B) u materijalu jednaka je zbiru indukcija spoljasnjeg (B

) I sopstvenog
(B
u
) magnetnog polja:
B B

B
u

(H J)
Gde je

4a*

(H/m) magnetna propustljivost slobodnog prostora.

Iz gore pomenute jednacine dobija se:
B

(1 k
m
)

r
H
Gde je
r
1 k
m
ili
r
B/

H-relativna magnetna propustljivost ili, krace, (u daljem tekstu )

magnetna propustljivost.
Kao sto je vec receno u prvoj glavi, materijali se, prema magnetnim osobinama, dele na
dijamagnetne (dijamagnetici), paramagnetne (paramagnetici), Ieromagnetne (Ieromagnetici),
antiIeromagnetne (antiIeromagnetici) I Ierimagnetne (Ierimagnetici).
Dijamagnetni matrijali se najcesce sastoje od atoma sa simetricnom elektronskom
strukturom pa zato ne poseduju stalne magnetne momentejer se svi elektronski spin-momenti
medjusobno kompezuju. Tu spadaju na samo plemeniti gasovi vec I ostali matrijali structure
slicne plemenitim gasovima upogledu kompletnosti valentine ljuske: metali (Cu, Bi, Pb, Sb,
Ag, Au, Hg I drugi); elementarni gasovi (sem kiseinika), neorganski materijali (graIit,
dijamant, Al
2
O
3
I dr.) I skoro svi organski materijali.
!aramagnetni materijali imaju stalne ali haoticno rasporedjene magnetne momente
slobodnih elektrona. Tu spadaju neki metali (Al, Cr, Mn, W, Pt, Pd, Na, K I dr), legure na
bazi Cr, J I Mn kao I veliki broj neorganskih jedinjenja (CrCl
3
, FeCl
3
, NiSO
4
,
MnSO
4
,FeSO
4
,Fe
2
O
3
, C
0
O, Cr
2
O
3
I dr). Od gasova jedino kiseonik ima paramagnetne
osobine.

Na slici 5.1. su graIicki prikazane zavisnosti BI(H) za dijamagnetne, paramagnetne I

Ieromagnetne materijale. Dijamagnetici I paramagnetici se veoma slabo magnete u
magnetnom polju I to paramagnetici u smeru polja a dijamagnetivi u smeru obrnutoo od
smera polja. Prestankom dejstva polja njihova namagnecenost postaje jednaka nuli. Magnetna
suscetibilnost (k
m
) dijamagnetika je negativna I (po aspsolutnoj vrednosti) vrlo mala, ne
zavisi od temperature niti od jacine magnetnog polja. Kod paramagnetika je k
m
~ ali je po
apsolutnoj vrednosti takodje vrlo malo; ne zavisi od jacinespoljasnjeg magnetnog polja ali
zavisi od temperature.
Za dijamagnetike I paramagnetike se kaze da su materijali sa slabim magnetnim uredjenjem I
oni nemaju veceg prakticnog znacaja.


eromagnetni materijali se lako magnete I njihovo magnecenje moze dostici veliku jacinu I
pri malim vrednostima polja pri cemu magnecenje nije srazmerno jacini polja (slika5.1.). U
Ieromagnetne materijale spadaju:Fe, celik, Co, Ni, Fe
3
O
4
I neke legure.
Kod antiferomagnetika spin-momenti se postavljaju u medjusobno antiparalelan polozaj.
Atomarni magneti su gusce rasporedjeni (gusce je pakovanje atoma nego kod Ieromagnetika)
pa je energetski povoljniji antiparalelen polozaj spin-momenata. Poznata su neka neorganska
jedinjenja sa antiIeromagnetnim osobinama (NiF
2
, MnF
2
, MnO, MnO
2
, FeO, MnO, BiFeO
3
I
dr.).
erimagnetni materijali imaju untiparalelnu orjentaciju permanentnih magnetnih momenata
bliskih suseda ali su oni razlicitog inteziteta. Pri tome, rezultanatna namagnecenost moze da
bude zbacajno velika. Po magnetnim osobinama Ieromagnetici su izmedju Ieromagnetnih I
antiIeromagnetnih materijala.Najznacajniji Ierimagnetni materijali su Ieriti. Prosti Ieriti imaju
hemijsku Iormula MeOFe
2
O
3
dge je Me- dvovalentan metal (Fe, Co, Mn, Zn Cd, Mg I dr).
Od materijala sa jakim magnetnim uredjenjem (Ieromagnetici, antiIeromagnetici I
Ierimagnetici) Ieromagnetici su od najveceg prakticnog znacaja.