Trbuna duplja Trbu (Cavitas abdominalis s.

abdominis)
Srednji deo upljine trupa Od grudne duplje odvojen dijafragmom Sa karlinom dupljom povezana gornjim ili ulaznom karli otvorom (apertura pelvis superior) Sadraj: vei deo pribora za varenje,slezina,deo mikranog Sadr ve mikra pribora,nadbubrene lezde, krvni sudovi i limfatici pribora,nadbubre Unutranju povrinu zidova trbune duplje i veinu organa Unutra povr trbu ve sadranih u njoj oblae trbuna maramica (peritoneum), a sadr obla trbu (peritoneum), njene tvorevine dele duplju na manje odeljke.

Trbuna maramica (Peritoneum) Trbu

Tanka, glatka, sjajna serozna opna koja oblae unutranju stranu obla unutra zidova i organe trbune i trbu karline duplje karli Povrina = 1,72m2 Povr
GRAA Mezotelijum jednoredniploasti epitel jednoredniplo korium sloj rastresitog vezivnog tkiva

Trbuna maramica (Peritoneum) Trbu

ULOGA Velika apsorpciona sposobnost Dijalizna sposobnost Sposobnost brzog stvaranja sraslina (athezije) (athezije) mezotelijumske elije mogu da se transformiu u transformi vezivne elije zatitna za mo regeneracije i mo mo zaraivanja stvara priraslice (athezije) mo zara

Trbuna maramica (Peritoneum) Trbu

PODELA Zidni ili parijetalni (peritoneum parietale) Drobni ili visceralni (peritoneum viscerale) Saccus serosus peritonei sadri liquor peritonei sadr kod ena komunicira sa spoljanjiom sredinom spolja kod mukaraca potpuno mu zatvorena

Kretanje tenosti kroz peritonealnu te duplju

Parijetalni peritoneum (Peritoneum parietale)

Oblae iznutra zidove abdominalne duplje Obla Labavo privren za podlogu slojem rastresitog vezivnog pri vr tkiva Lako se moe odvojiti od zidova mo Sloj podperitonealnog tkiva tanak na donjoj strani dijafragme i zadnjoj strani bele linije-peritoneum vrsto linijesrastao Labavo privren za podlogu dozvoljava promenu veliine pri vr veli nekih organa U predelu zadnjeg zida znatno deblji sloj podperitonealnog vezivnog i masnog tkiva

Tvorevina parijetalnog peritoneuma

Peritoneumski nabori:
Plica umbilicalis mediana (obliterisani urahusurahuslig.umbilicale medianum) Plica umbilicalis medialis (obliterisani deo a.umbilicalisa.umbilicalislig.umbilicale mediale) Plica umbilicalis lateralis (a. et vv. epigastricae inferiores)

Tvorevina parijetalnog peritoneuma

Pritoneumske jamice:
Fossa supravesicalis
(parno udubljenje izmeu sredinjeg i sredi unutranjeg umbilikalnog nabora) unutra

Visceralni peritoneum (Peritoneum viscerale)

Obavija veinu organa abdominalne ve duplje, gradi njihov serozni omora omora (tunica serosa) Ispod je sloj veoma tankog rastresitog vezivnog tkiva (tela subserosa) vrsto srastao sa povrinom organa povr Tvorevine visceralnog peritoneuma:
Opornjaci

Fossa inguinalis medialis

(parno udubljenje izmeu unutranjeg i unutra spoljanjeg umbilikalnog naboraspolja naboraodgovara nivou povrnog otvora povr ingvinalnog kanala)

Fossa inguinalis lateralis (parno udubljenje upolje od spoljanjeg spolja

umbilikalnog nabora-u visini naboradubokog otvora ingvinalnog kanala)

-Mezenterijum -Mezokolon
Veze

Trigonum inguinale
(izmeu lateralne ivice rektusa (izmeu unutra,lateralnog umbilikalnog spolja i ingvinalnog lig. dole

-Ligamenta -Omenta

Mesocolon transverum et mesenterium

Mesocolon sigmoideum

Mesoapendix

Omentum majus et minus

Peritoneumski sudovi i nervi

Peritoneum parietale- krvni sudovi abdominalnih i karlinih parietalekarli zidova. Limfatici se spajaju u zidovima i dreniraju u parijetalne limfne lezde. Inervacija somatski nervi miia i mi koe zidova. Omoguavaju preciznu lokalizaciju ko Omogu senzibiliteta. Peritoneum viscerale- vaskularizacija iz sudova koji visceralesnabdevaju organe. Limfatici se spajaju sa limfaticima organa. Inervaciju obezbeuju viscerosenzitivna vlakna Inervaciju visceralnih apletova abdomena.

Topografska podela trbune duplje trbu (Cavitas abdominalis s. abdominis)

Peritoneumska duplja (cavitas peritonealis) Ekstraperitoneimski prostor (spatium extraperitoneale)
Retroperitoneumski prostor (spatium retroperitoneale) Retroingvinalni prostor (spatium retroinguinale)

Podela: -peritoneumska dupla abdomena -peritoneumska duplja karlice

Podela peritoneumske duplje

Cavitas peritonealis
suprakolini ili nadmezokolini suprakoli nadmezokoli sprat (situs abdominis superior) infrakolini ili podmezokolini infrakoli podmezokoli sprat (situs abdominis inferior)
Transverzalni kolon i transverzalni mezokolon Komunikacija
Uska pukotina ispred prednje strane transcerzalnog kolona i parijetalnog peritoneuma prednjeg trbunog zida trbu Dva uska,uspravna peritonealna leba, lateralni parakolini parakoli lebovi (sulci paracolici)

Suprakolini ili nadmezokolini sprat

Situs abdominis superior
Organski prostori Bone organske loe, leva i Bo lo desna Sredinja organska loa Sredi lo Peritoneumski odeljci: Dva gornja,potpreana gornja,potpre - recessus subphrenicus dexter - recessus subphrenicus sinister Dva donja,subhepatina donja,subhepati - recessus hepatorenalis - bursa omentalis

Lig. falciforme hepatis

Recessus subphrenicus dexter et sinister

Bursa omentalis
Najvei pag opte peritonealne duplje Najve op Iza eluca, ispred pankreasa i levog bubrega etiri zida; Dva kraja, desnidesniulazniotvor i levi-dno burse leviPrednji zid: visceralni peritoneum zadnje strane eluca i dve eludane eluda veze, omentum minus i lig.gastrocolicum Zadnji zid: Parijetalni peritoneum prednje strane pankreasa, levog bubrega i leve nadbubrene lezde, nadbubre zadnjeg zida abdomena, dijafragme i aorte i njenih grana

Bursa omentalis
Gornji zid ili gornja ivica: du du pripoja gornje ivice amentum minus, od desnog kraja porte hepatis ulevo donjom stranom svoda dijafragme do abdominalnog dela ezofagusa. Donji zid: ascendentni deo velikog omentuma u nivou transverzalnog mezokolona sa kojim je srastao svojim zadnjim listom.

Bursa omentalis-Ulazni ili omentumski otvor (foramen

omentale s. epiploicum) i dno
Ulazni otvor -Nalazi se na desnom kraju -Oblika uspravne pukotine -Gore: peritoneum lobus qaudatus -Dole: Pars superior duodeni -Pozadi: V.cava inferior -Spreda: Lig. Hepatoduodenale Dno je na levom kraju,slepo zatvoreno i priljubljeno uz hilus slezine. Peritoneum se prebacuje sa repa pankreasa na slezinu kao lig.pancreaticosplenicum, a zatim nastavlja napred i udesno preko eluca kao lig.gastrosplenicum.

Bursa omentalis - podela

Predvorje (vestibulum) desni,manji,ulazni deo Omentumska burza u uem u smislu levi,vei deo levi,ve Granica-dva peritoneumska Granicanabora: -gore-plica goregastropancreatica-a.gastrica gastropancreaticasinistra -dole-plica dolehepatopancreatica-a.hepatica hepatopancreaticacommunis

Bursa omentalis - pristupni putevi

Prirodni -foramen omentale Hiruki Hiru -kroz peritoneumske duplikature koje grade njen prednji i donji zid -mali omentum -lig.gastrocolicum -mesocolon transversum -odlubljivanjem velikog omentuma od prednje strane transverzalnog kolona hiruki se pristupa zadnjoj strani hiru eluca, pankreasu i spleninoj spleni arteriji

Infrakolini ili podmezokolini sprat

Situs abdominis inferior
Desni infrakolini odeljak infrakoli
Lateralni parakolini leb parakoli Medijalni parakolini leb parakoli

Omentum maius - mesocolon transversum

Levi infrakolini odeljak infrakoli

Lateralni parakolini leb parakoli Medijalni parakolini leb parakoli

Spatium retroperitoneale

PODELA ORGANA TRBUNE TRBU DUPLJE PREMA PERITONEUMU

Intraperitonealni (gaster, ieiunoileum, splen, hepar) pokretni Prvobitno retroperitonealni (ren, glandula suprarenalis, ureter) nepokretni Sekundarno retroperitonealni (duodenum, ushodni i nishodni kolon, pankreas)pankreas)nepokretni

Proirenje podpreanog Pro podpre dela kanala za varenje Rezervoar hrana, mea se i me natapa eludanim eluda sokovima. Poetna Po resorpcija Intraperitoneumski organ Situs abdominis superior Regio hypohondriaca sinistra i regio epigastrica

FAKTORI KOJI UTIU NA OBLIK ELUCA UTI

(eme: prazan, delimino pun i distendiran eludac) delimi

ZIDOVI ELUCA

Oblik eluca se menja kod jedne osobe, zavisno: zavisno: a) od sadraja (hrana, gasovi) b) od stadijuma varenja, sadr varenja, c) od konstitucije, d) od poloaja tela u prostoru, i polo e) od poloaja i veliine okolnih organa, i polo veli f) od tonusa miinog sloja eluca. mi Radioloki, vidi se samo mehur vazduha (zidovi i sadraj se ne vide), ukoliko Radiolo sadr se eludac ne ispuni kontrastom.

Prednji zid (paries anterior) (paries anterior) -oznaen pincetom na preparatu ozna
- okrenut ka prednjem trb. zidu (na transverzalnom preseku)

Zadnji zid (paries posterior). (paries posterior).

- lei neposredno na plavoj podlozi le - okrenut je ka retroperitonealnim organima (na transverz. preseku)

KRIVINE ELUCA
1. MALA ELUDANA KRIVINA ELUDA (CURVATURA GASTRICA MINOR) MINOR)
Mala krivina je u celini konkavna udesno i nagore; duga je oko 15 cm, i za razliku od velike krivine ima relativno stalan poloaj. polo Mala krivina je vezana uz jetru malim omentumom (omentum minus), tanije, minus), ta njegovim delom - lig. hepatogastricum. hepatogastricum.

INCISURA ANGULARIS
Ugaoni usek (incisura (incisura angularis) je otra angularis) o angulacija male krivine na spoju tela i pilorinog dela pilori eluca. Usek je posledica jae ja kontrakcije muskulature eluca na ovom mestu. Na mestu useka, zid eluca je veoma tanak.

KRIVINE ELUCA
2. VELIKA ELUDANA KRIVINA ELUDA (CURVATURA GASTRICA MAJOR) MAJOR)

KARDIJA (CARDIA; PARS CARDIACA) (CARDIA; CARDIACA)

Kardija (cardia) je nedefinisan deo (cardia) eluca oko istoimenog otvora; ime je dobio po tome to ovaj deo lei le blizu dijafragme na koju pak nalee nale srana kesa (pericardium). sr Otvor kardije (ostium cardiacum) (ostium cardiacum) se nalazi na gornjoj strani eluca, ali ne na vrhu, nego malo udesno. Od dna eluca je odvojen iznutra naborom (plica cardiaca*), kome spolja odgovara usek kardije (incisura cardiaca). cardiaca).

Velika krivina ima takav oblik i duinu (oko 40 cm), koje zavise du od sadraja eluca i tonusa miinog sloja. sadr mi S velike krivine polazi dorzalni mezogastrijum, velika keceljica ili veliki omentum (omentum majus), i vee eludac za preagu (lig. (omentum majus), ve pre (lig. gastrophrenicum), za slezinu (lig. gastrosplenicum) i popreni gastrophrenicum), (lig. gastrosplenicum) popre kolon (lig. gastrocolicum). (lig. gastrocolicum).

KARAKTERISTIKE EZOFAGOGASTRINOG SPOJA EZOFAGOGASTRI

1. Ezofagogastrini spoj je efikasan Ezofagogastri sfinkter: zbog cirkularnih vlakana u dijafragmi (desnom kraku) i jednjaku; zbog prisustva frenikoezofagealnog ligamenta; zbog postojanja ugla; zbog sluzokonih nabora; i sluzoko zbog intraabdominalnog pritiska koji komprimuje abdominalni deo jednjaka. 2. U nivou ovog spoja, postoji nagli prelaz stratifikovanog ljuspastog epitela jednjaka u kolumnarni epitel eluca, sposobnog za sekreciju. sekreciju.

INCISURA CARDIACA

Usek kardije (incisura cardiaca), kliniki je poznat kao Hissov ugao. Svako (incisura cardiaca), klini poveanje ovog ugla (CN) upuuje na prve znake hijatalne hernije eluca pove upu (prolaps eluca kroz ezofagealni zjap na dijafragmi u grudnu duplju).

ELUDANO DNO (FUNDUS GASTRICUS); ELUDA (FUNDUS GASTRICUS); ELUDANI SVOD (FORNIX GASTRICUS) ELUDA (FORNIX GASTRICUS)

TELO ELUCA (CORPUS GASTRICUM) GASTRICUM)

Telo eluca je vertikalno postavljen sredinji deo eluca. sredi Nalazi se izmeu dna, dna, kardijanog i kardija pilorinog dela eluca. pilori

Naziv fundus, vie je vi hirurki termin; anatomski, u pitanju je hirur svod eluca (fornix gastricus), koji lei (fornix gastricus), le u levoj kupoli preage. pre Vazduh u dnu eluca se moe mo dokazati perkusijom u nivou Traube-ovog prostora. TraubeVazduni mehur u elucu amortizuje Vazdu eventualne udarce u trbuh. Ako bi eludac bio ispunjen samo tenou, te no svaki jai udarac u trbuh doveo bi do ja rasprsnua eluca. rasprsnu

PILORINI DEO (PARS PYLORICA) PILORI

LIG. HEPATOGASTRICUM ET OMENTUM MAJUS

OSNOVNI DELOVI: 1. Antrum ili predvorje (u nivou L2 prljena); pr 2. Canalis pyloricus ili pilorini kanal (R 2 cm; D 3 cm). pilori (R 3. Pylorus (nastaje zbog konstrikcije terminalnog dela eluca) 3a. Ostium pyloricum ili pilorini otvor vodi u tanko, dvanaestopalano pilori dvanaestopala crevo (duodenum); pravu granicu prema tankom crevu predstavlja kruni pilorini mii (m. sphincter pylori). kru pilori mi pylori).

RAZLIITI POLOAJI ELUCA RAZLI POLO

GASTER (MORPHOLOGIA INTERNA)

1. Tunica serosa 1a. Tela subserosa 2. Tunica muscularis 2a. Str. longitudinale 2b. Str. circulare 2c. Fibrae obliquae 3. Tela submucosa 4. Tunica mucosa

Kod ptoze i hipotonije eluca, antrum moe da se mo spusti u malu karlicu.

SEROZNI OMOTA (TUNICA SEROSA) OMOTA

1. Serozni omota eluca omota gradi visceralni list peritoneuma. On nedostaje uz pripoj duplikature na maloj i velikoj krivini, i na trouglastom polju iza kardije gde je eludac u neposrednom dodiru sa dijafragmom. U nivou krivina, nastaju peritonealne duplikature - omentum majus et minus. 1.1. Subserozni sloj (tela subserosa) postoji samo u nivou krivina eluca.

MIINI OMOTA MI OMOTA (TUNICA MUSCULARIS)

U zidu eluca, miini mi omota poseduje 3 sloja: omota 1. Spoljni, uzduni ili uzdu longitudinalni sloj (str. longitudinale) 2. Srednji, kruni ili kru cirkularni sloj (str. circulare) 3. Duboki sloj, kosa vlakna (fibrae obliquae)

UZDUNI SLOJ (STR. LONGITUDINALE) UZDU

Uzduni sloj miinih vlakana eluca, Uzdu mi direktni je nastavak istog u jednjaku. Slabo je razvijen u fundusu i pogotovo, na prednjem i zadnjem zidu eluca. Dobro je razvijen uz obe krivine, posebno uz malu krivinu (prekida se na angularnom useku) gde deo vlakana lepezasto iri po telu. Uzduni sloj je dobro razvijen u Uzdu pilorinom delu (jednako po celom obimu), kada pilori deo vlakana ponire u dubinu, izmeu vlakana izmeu Sfinktera i formira m. dilatator pylori*, koji povremeno otvara pilorus. Uzduni sloj menja duinu eluca. Kako je ovaj Uzdu du sloj prekinut na granici tela i pilorusa, razlikuju se dva funkcionalna dela eluca; u gornjem delu se hrana due zadrava, dok se u pilorinom du zadr pilori delu ona mea sa sokovima i povremeno me istiskuje u duodenum.

KRUNI SLOJ (STR. CIRCULARE) KRU

Kruni sloj je takoe nastavak Kru istog sloja u jednjaku. Na granici sa duodenumom, ovaj sloj je otro odvojen o tankim vezivom. Kruni sloj je jednoliko Kru rasporeen po celom elucu, osim fundusa. Debljina krunog sloja u kru fundusu je manja od 1 mm, u telu je oko 2 mm, u pilorinom pilori delu oko 3 mm, a u pilrinom pilri sfinkteru (m. sphincter pylori) (m. pylori) 4-7 mm.

M. SPHINCTER PYLORI

KOSA VLAKNA (FIBRAE OBLIQUAE)

Na emi i slici kadaverinog eluca vidi se poloaj kadaveri polo pilorinog sfinktera - u obimu pilorinog otvora. pilori pilori

Kosa vlakna su najdublja u miinom omotau. Ona se poput petlje prebacuju mi omota preko kardijanog useka i ire po prednjem i zadnjem zidu (do nivoa angularnog kardija useka) i paralelna su sa malom krivinom, mada je ona sama liena ovih vlakana. li Zajedno sa krunim vlaknima, kosa vlakna uestvuju u zatvaranju kardije. kru u

SUBMUKOZNA TELA (TELA SUBMUCOSA)

Submukozna tela sadre sadr vezivna i malo elastinih elasti vlakana koja su ukrtena ukr u svim smerovima. Ona su vrsto vezana uz sluzokou, a slabo uz sluzoko miini sloj. mi Submukozna tela omoguuju pokretanje i omogu nabiranje sluzokoe u sluzoko odnosu na miini sloj. mi

SLUZOKONI OMOTA (TUNICA SLUZOKO OMOTA MUCOSA)

Sluzokoa je sivoruiasta i nabrana u Sluzoko sivoru brojne, preteno uzdune nabore (plicae prete uzdu (plicae gastricae). Nabori su najstalniji du gastricae). du krivina; uz veliku krivinu proteu se 6-8 prote 6nabora, koji meusobno anastomoziraju. anastomoziraju. Gastina polja (areae gastricae), promera Gasti (areae gastricae), 1-6 mm, imaju na dnu jamice (foveolae), (foveolae), oko 3.5 miliona na broju, na kojima se otvaraju lezde (3-5 lezda u jednoj (3jamici). Otuda, moemo rei da je mo re sluzokoa eluca velika lezda, koja se sluzoko sastoji od morfoloki i funkcionalno morfolo razliitih delova. razli Uz malu krivinu postoje po dva nabora (na prednjem i zadnjem zidu eluca), poev od kardije do angularnog useka; ova po 4 nabora ograniavaju, ranije opisan, ograni gastrini kanal (canalis gastricus). gastri

LAMINA PROPRIA MUCOSAE

U sluzokoi se nalaze: sluzoko 1. gll. gastricae propriae (izluuju pepsin i (izlu HCl) 2. gll. pyloricae (izluuju mukus, enzim (izlu katepsin i hormon gastrin) 3. gll. cardiacae Razlikuju se 4 tipa sekretornih elija koje pokrivaju povrinu eluca i ekstendiraju povr unutar gastrinih jama i lezda: gastri Mukozne elije sekretuju alkalnu sluz koja uglavnom titi epitel od kiseline. Parijetalne elije produkuju HCl; Parij etalne parijetalne elije su obilne u lezdama tela parij etalne eluca, a praktino su odsutne u prakti pilorinim lezdama. pilori Glavne elije produkuju pepsin, proteolotini enzim. proteoloti G elije sekretuju hormon gastrin. gastrin.

POSEBNE KARAKTERISTIKE ELUDANE SLUZOKOE ELUDA SLUZOKO

Sluzokoa je slabo osetljiva Sluzoko na promenu temperature i na dodir, to je dokazano kod osoba kod kojih je operativno formirana fistula eluca. eludac je neosetljiv na rezanje i ubod; suprotno, rastezanje peritoneuma je bolno. Grevit bol nastaje draenjem Gr dra ogranaka u miinom mi omotau eluca. omota

ARTERIJSKA VASKULARIZACIJA ELUCA

ARTERIJSKE ARKADE ELUCA

Du male krivine (u duplikaturi malog omentuma) anastomoziraju aa. gastricae, Du sinistra (tr. coeliacus) et dextra (a. hepatica propria). Du velike krivine (u duplikaturi velikog omentuma) anastomoziraju aa. gastroDu gastroomentales, sinistra (a. splenica) et dextra (a. gastroduodenalis). gastroduodenalis).

LIMFNA DRENAA DRENA

U zidu eluca postoje submukozna i subserozna limfna mrea. mre Limfni sudovi uglavnom prate arterije. I drenano podruje prati ogranke drena podru leve gastrine arterije; II podruje gastri podru prati desnu gastrinu arteriju; III gastri podruje obuhvata levi deo svoda i podru levu uzdunu polovinu eluca uzdu (limfatici idu izmeu dva lista gastrospleninog ligamenta ka hilusu gastrospleni slezine a zatim se ulivaju u pankreatikosplenine limfne vorove); pankreatikospleni IV limfno podruje odgovara desnoj podru gastro-omentalnoj (gastro-epiploinoj) gastro(gastro- epiploi arteriji.

VENE ELUCA (pritoke portne vene)

10

AUTONOMNA INERVACIJA ELUCA

Simpatika vlakna koe Simpati ko peristaltiku, smanjuju tonus miia, zatvaraju pilorus, a mi otvaraju kardiju. Parasimpatika vlakna Parasimpati ubrzavaju peristaltiku, poveavaju tonus miia pove mi eluca i podstiu sekreciju podsti eludanog soka. eluda Mijenterini splet (pl. Mijenteri myentericus) regulie myentericus) reguli eludanu motoriku, dok eluda podsluzokoni splet (pl. podsluzoko submucosus) regulie, osim submucosus) reguli motorike, i eludanu eluda sekreciju.

(Slika za proveru znanja)

GASTER
1. 2. 3. 4. 5. 6. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Corpus gastricum Fundus (fornix) Paries anterior anterior Curvatura gastrica major urvatura Curvatura gastrica minor urvatura Cardia M. sphincter pylori Antrum pyloricum Canalis pyloricus analis Incisura angularis angularis Canalis gastricus Canalis Plicae gastricae

11