Reci I Nedela Pozivanje I Podssticanje Na Ratne Zlocine U Medijima U Srbiji 1991-1992

REI I NEDELA
Pozivanje ili podsticanje na ratne zloine u medima u Srbi 19911992
CENTAR ZA TRANZICIONE PROCESE UREDNIK: BRUNO VEKARI
REI I NEDELA
Pozivanje ili podsticanje na ratne zloine u medima u Srbi 19911992
AUTORI
Ivan Boljevi, ore Odavi, Vladimir Petrovi, Svetislav Rabrenovi, Bogdan Stankovi, Jasna arevi Jankovi, Novak Vuo, Milica Vukoti
BEOGRAD, 2011.
REI I NEDELA Pozivanje ili podsticanje na ratne zloine u medima u Srbi 1991 1992
Izdava Centar za tranzicione procese
Urednik Bruno Vekari
Autori Ivan Boljevi, ore Odavi, Vladimir Petrovi, Svetislav Rabrenovi, Bogdan Stankovi, Jasna arevi Jankovi, Novak Vuo, Milica Vukoti
Recenzenti Prof dr Snjeana Milivojevi Prof dr Vojin Dimitrevi
Grako oblikovanje i slog Ivan Hraovec
tampa ATC, Beograd, 2011.
Tira 1.000
ISBN 978-86-915147-0-9
Objavljivanje publikace pomogla Fondaca Fridrih Ebert
: SADRAJ
SADRAJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 GLAVA I ISTORSKI OKVIR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Stanje u medima tokom 1980-ih godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Osma sednica i ujednaavanje medskog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Velika je snaga Osme sednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Medska priprema rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Partska kontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Proputena ansa 9. marta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Kad kaem novina, mislim Politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Bastilja u Takovskoj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 GLAVA II RATNO IZVETAVANJE 19911992 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Sejanje mrnje i straha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Psiholoko propagandni rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Ishodita propagandnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 GLAVA III TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Analiza uticaja medskog izvetavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Ratna propaganda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Mo grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Kolektivno nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 PRIMERi 1. Zastraivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 2. Dehumanizaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 3. Medski lin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 4. Zloupotreba dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 5. Isleivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
: SADRAJ
GLAVA IV PRAVNI OKVIR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .233 1. Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu (MVT). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 2. Meunarodni krivini tribunali za bivu Kugoslavu i Ruandu . . . . . . 239 A. Meunarodni krivini tribunal za Jugoslavu (MKTJ) . . . . . . . . . 239 b. Meunarodni krivini tribunal za Ruandu (MKTR). . . . . . . . . . . . 247 3. Evropski sud za ljudska prava i Komitet Ujedinjenih naca za ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 a. Relevantni predmeti Evropskog suda za ljudska prava . . . . . . . 263 b. Komitet Ujedinjenih naca za ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . .268 4. Zakljuci u pogledu meunarodne prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269 5. Domai pravni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
POST SCRIPTUM MEDI U SRBI DANAS: EHO DEVEDESETIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283 Hukaki govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 Ogreenja o etika pravila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .286 Novi sistem etikog novinarstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .288 Parada ponosa kao test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .290 Etniko ienje javnog ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Poruke mrnje na Treem kanalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 Povratak Milane Baleti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 Presuda Palmi zbog diskriminace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .296 Sluaj dve Aide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Maja i Milo: Mrzimo Jevreje! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Sajber mrnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .298 Deset dana jula sluaj hapenja Radovana Karadia . . . . . . . . . . . . . 299 Srebrenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 mali amac veliki brod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 Govor mrnje i utnja mrnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
: SADRAJ
ANEKS 1 REGIONALNI SKUP DUBROVNIK 2007 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Pravni okviri za pokretanje krivinog postupka protiv novinara koji su pozivali na rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Krivino delo organizovanja i podsticanja na izvrenje genocida i ratnih zloina izvreno putem sredstava javnog informisanja . . . . . . . 309 Propaganda mrnje u meunarodnom krivinom pravu . . . . . . . . . . . . . 317 Odgovornost novinara u koniktu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 Pred zadatou istore dirigovanih meda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Nuna je pretpostavka ne civilno ve civilizovano drutvo koje je spremno iskazati prezir prema ljudima koji to zasluuju . . . . . . . . . . . . 356 Hrvatski novinari i suenja za ratne zloine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Postoje pravne i zakonske osnove za krivini progon lica za koja postoji osnovana sumnja da su propagandom u medima uestvovale ili podsticale na izvrenje ratnog zloina . . . . . . . . . . . . . . . 365 Govor mrnje metoda politike propagande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368 Medski zakoni u BIH, Srbi i Hrvatskoj i suenja medima . . . . . . . . . 375 ANEKS 2 NUNS: KRIVINA PRAVA TUILATVU ZA RATNE ZLOINE . . . . . . . . . . . . . .383 PRILOZI UZ KRIVINU PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .386 ANEKS 3 Prof. dr Miklo Biro: MEDI I RATNI ZLOINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 Uvodne napomene: Smer i opseg uticaja meda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 Medi u Srbi: Razvoj nacionalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .408 Medi u Srbi: Proizvodnja rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 Medi u Srbi: Stimulisanje ratnih zloina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 Tehnologa medske manipulace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 Tehnologa psiholoke manipulace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420 SPISAK IZVORA I LITERATURE Arhivski materal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Meunarodni i domai pravni izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426
: SADRAJ
: SADRAJ
PREDGOVOR
Da li je govor mrnje u medima u Srbi tokom oruanih sukoba na prostoru Jugoslave devedesetih godina predstavljao samo neistinito, ostraeno i neobjektivno izvetavanje koje se moglo smatrati vie ili manje uobiajenom reakcom na ratne zloine i dogaaje koji prate svaki oruani sukob ili se, pak, moe govoriti, u pravnom smislu, o aktivnostima koje su u sebi sadravale elemente tekih krivinih dela pozivanja ili podsticanja na ratne zloine? Ova krupna dilema o kojoj su mnogi novinari, sociolozi i etiari, u Srbi i izvan nje, ve izrekli mnoga miljenja i mnoge rei osude ne, ipak, u dovoljnoj meri osvetljena iz (krivino)pravne optike. Presudu, ali ne sudsku, ratnom izvetavanju na ovim prostorima doneo je, pored ostalih i Tadeu Mazovjecki, specalni izvestilac Komise za ljudska prava UN koji je u svom specalnom izvetaju o medima iz decembra 1994. godine napisao: Od poetka sukoba, informace koje su objavljivali medi u bivoj Jugoslavi u sutini su se sastojale u nacionalistikom diskursu i sveprisutnim napadima i uvredama uperenim protiv drugih naroda. Ne iznenauje to je taj fenomen direktno doveo do uasnih zverstava na bojitima... Nezavisnom pravosuu i nezavisnim medijima kao okosnicama svake zrele demokrate i pokretaima konstruktivnog suoavanja sa prolou ostala je obaveza da, u najveoj moguoj meri, doprinesu razjanjavanju gorepomenute dileme. Ne do kraja osvetljena suptilna tanka lina koja razdvaja slobodu govora i izraavanja meda od nedozvoljenih tehnologa medske manipulace: iznoenja neistina, demonizace nepratelja, viktimizace sopstvenog naroda, prikrivanja istine, posebno u sluajevima koji daju osnovu za pretpostavku da su doprineli izvravanju ratnih zloina. Dobra je okolnost to u ve prilino bogatoj meunarodnoj praksi pa i u presudama i pravnim miljenjima brojnih meunarodnih sudskih i politikih instituca - od Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu, meunarodnih tribunala za Ruandu i bivu Jugoslavu i Evropskog suda za ljudska prava do Pravnog komiteta UN - postoje primeri tretmana govora mrnje kao kriminalne delatnosti koja ne zatiena meunarodnim pravom. Potvrdu za takav pristup
10
: SADRAJ
mogue je nai i u najvanim meunarodnopravnim instrumentima koji se tiu ove oblasti. Tako Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima UN naelno garantuje pravo slobodnog izraavanja, ali istovremeno kae da se primena tog prava mora sprovoditi sa odgovornou zbog ega moe da bude i predmet neophodnih ogranienja kako bi se potovala prava i ugled drugih.... U svojoj interpretaci ovog dela pomenutog Pakta, Komitet za ljudska prava UN kae da svako zagovaranje etnike, rasne ili verske mrnje koja ukljuuje pretpostavke diskriminace, neprateljstva ili nasilja treba da bude zabranjeno zakonom. Iz toga bi mogao da usledi zakljuak da pomenuta dela, odnosno nedela meda ne samo mogu ve i moraju da budu inkriminisana. Bogata injenina graa koja svedoi o beau meda u Srbi tokom 90-tih godina prolog veka nudi pravnoj struci najvei mogui izazov: da vodei rauna o pozitivnom nacionalnom i meunarodnom zakonodavstvu i raspoloivoj meunarodnoj sudskoj praksi krivinopravno kvalikuje pojedine radnje izvrenja krivinog dela i ukae na njihove uinioce. Mnotvo je pravnih pitanja koja trae odgovore: od razjanjavanja problema kauzalnosti odnosno odgovora na pitanje da li je nastupanje posledice element krivinog dela, konkretno, da li bi se moglo tvrditi da postoji krivino delo pozivanja ili podsticanja na izvrenje ratnih zloina iz lana 145 Krivinog Zakonika Srbe ako se utvrdi da je neko zbog ureivake politike i neistinitog izvetavanja sa fronta i izvrio krivino delo ratnog zloina? Ko moe da bude oznaen kao poinilac: da li samo glavni urednici meda, da li samo izvetai, jedni i drugi ili niko od njih? O kojem stepenu krivice se radi i kako bi se mogao dokazivati umiljaj? Pitanja je mnogo... Svrha je ove publikace da na jednom mestu prikupi tekstove koji se bave ovim i irim pitanjima odnosa meda i ratnih zloina kako bi se naem pravosuu omoguilo, da se uz podrku struke i samih meda, potrai odgovore na ova i druga pitanja i na struno korektan i profesionalan nain utemelji eventualne budue postupke koji bi mogli da se vode protiv odgovornih osoba u medima Srbe.
BRUNO VEKARI
11
: UVOD
12
: UVOD
UVOD
Cela propaganda, velike rei udarale su direktno ljudima na podsvest. Pred oi su im vraane strane slike prethodnog rata. To sam mogla da vidim i u svojoj kui, majku koja je svakog jutra ponavljala kako je kao dete gledala leeve koji plivaju Savom. Ljudi su bili slueni. Tako sam jednog dana sluala razmiljanje svog dobrog kolege i imala oseaj da se ovek razboleo. Pomislila sam na Besnilo Bore Pekia. Imate taj fenomen virus koji poinje da vas izjeda. I ja sam imala periode kada sam sumnjala u sebe, da ja moda nisam u stanju da shvatim i razumem ta se dogaa. ekala sam da izae Vreme i da vidim da ima jo ljudi koji slino razmiljaju, da nisam poludela
iz razgovora s novinarkom koja je radila u jednom od meda bliskih vlasti
U oruanom sukobu koji se tokom devedesetih godina prolog veka (od 1991. do 1999. godine) odigrao na prostoru bive Jugoslave (Hrvatska 1991 1995; Bosna i Hercegovina 1992 1995; Kosovo i Metoha 1999.) ivote je izgubilo najmanje 130.000 ljudi, milioni su raseljeni ili izbegli, unitena su velika materalna dobra i kulturne vrednosti od neprocenjivog znaaja. Silini i razornoj dimenzi tog rata i tekim krenjima meunarodnog humanitarnog prava u velikoj meri doprineli su medi pod kontrolom vladajuih elita u svim zemljama regiona, posebno u Srbi (Radio-televiza Srbe, dnevni listovi i izdanja Politike), u Hrvatskoj (Hrvatska radio-televiza, dnevni list Vjesnik), a ureivake politike na osnovama propagande mrnje i osvete nisu bili poteeni ni medi u Bosni i Hercegovini. Pitanje zato niko na prostoru bive SFR Jugoslave ne odgovarao za neprocenjivu tetu nanetu rtvama rata i posleratnim generacijama putem medske poruke ostalo je bez jasnog odgovora. U Srbi su medi pod kontrolom Slobodana Miloevia bili, 0prema oceni komunikologa i medskih analitiara, kolski primer uspene medske propagande. Dravna informativna maina, e su poluge inili Radio-televiza Srbe, glasila Politikine grupe i agenca TANJUG, bila je jedinstvena po nainu nansiranja, izboru upravnih odbora, postavljenju glavnih urednika.
13
: UVOD
Uloga meda na vlasti bila je destruktivna. Razvala se postupno, u nekoliko faza, od dominantnog govora mrnje koji je pozivao na meunacionalnu netrpeljivost, preko kampanje otvaranja starih rana iz dalje ili skore prolosti (Gazimestan, 1389, Jasenovac, 1941 1945, zloini u BiH tokom Drugog svetskog rata); usledile su neistine i poluistine, zatakavanje umesto objektivnih izvetaja, koji su se mogli pronai samo u medima van kontrole drave sa antiratnom ureivakom politikom. Kada su sukobi okonani, kao da je usledila kampanja tiine. Haki tribunal je ve otpoeo da procesuira ratne zloine, a u regionu poinje obrnut proces opiranje uspostavljanju ponovnog poverenja meu narodima u novonastalim dravama, kao i spreavanje procesuiranja poinilaca ratnih zloina. Sve u pokuaju da se ti dogaaji prepuste kolektivnoj amnezi. Traumatini potresi kao posledica ratova i nasilja, intenzitet i razorni efekti tih dogaaja nali su se u sreditu panje svetske javnosti, a medi na prostoru bive Jugoslave koji su nastojali da objektivno i nepristrasno izvetavaju i analiziraju te dogaaje nali su se na udaru istih onih politikih i kvaziintelektualnih elita koje su u rat ule i iz njega izale sa intencom odranja na vlasti po svaku cenu. Podrku u toj nameri imali su u dravnim medima. Politike i drutvene promene u regionu poetkom dvehiljadite godine dovele su i do drugae atmosfere u drutvu. Proces tranzicione pravde mogao je da otpone, a zajedno s njim i krivini postupci za ratne zloine kao njen sastavni deo. Nedan urednik, direktor meda, novinar, niko ne odgovarao za svoj doprinos tragedi koja je zadesila prostore bive Jugoslave. Kako lustrace ne bilo u politikoj sferi niti u sferi drutva uopte, ona je mimoila i mede. Sud asti Udruenja novinara Srbe doneo je 5. decembra 2000. godine odluku da osmorica glavnih i odgovornih urednika trajno budu iskljueni iz lanstva Udruenja. Odluka je prvo doneta za urednika informativnog programa RTS-a Milorada Komrakova, sa obrazloenjem da je odgovoran za viegodinje medske manipulace koje su sprovoene u svim emisama informativnog programa RTS-a, za fabrikovanje neistinitih vesti, za prekrajanje stvarnih dogaaja i zbog poziva na progon politikih neistomiljenika, ime je zakone novinarske profese potpuno podredio slepom sluenju reimu Slobodana Miloevia. Istovremeno, mnogi novinari i urednici koji su devedestih pozivali na rat ostali su i dalje ne samo u medima gde su nastavili da kreiraju javno mnjenje, ve su se mnogi nali u ulozi vodeih politiara u vremenu tranzice.
14
: UVOD
Na poetku, a ni na kraju sukoba, meutim, ne stoji re, nego ruka na polugama moi u dravi i drutvu. (Duan Relji) Republika Srba, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, suoava se s potrebom i obavezom da formira objektivan stav prema uzrocima ratnih zloina koji su se dogodili u prolosti; iz toga proistiu potreba i obaveza da se, u skladu s meunarodnim standardima, krivino gone oni koji su te zloine poinili, ali i oni koji su na njih pozivali ili podsticali. Zbog pravnog naela zabrane retroaktivne primene zakona, u Srbi ne na raspolaganju oblik odgovornosti za uee u zajednikom zloinakom poduhvatu. U dugim razgovorima s novinarima Politike, Tanjuga, Radio-televize Beograd i Radio-televize Novi Sad, doli smo do znaajnih informaca o mehanzmima na kojima su poivale ureivake politike meda, zapravo samo jedna jedina ureivaka politika. O tome moe da posvedoi reenica Urednici, jednostavno, dobu nareenje Dakle, medi su se ureivali iz jednog centra. Miloevi je imao svoje odane ljude, vrlo umene i talentovane za oblikovanje dnevno potrebne medske slike dogaaja koji su se nizali jedan za drugim. To je, ak, esto izazivalo podsmeh kod obinih ljudi. Bili su u manjini jer nisu slepo verovali voi. Takva medska agresa u vidu propagande pruala im je oseaj da im novinari meda bliskih vlasti vreaju inteligencu. U dravnim medima ne bilo prostora za novinare koji su odbali da slue ideologi. Pod pretnjama ili bez njih, naputali su redakce, ostajali bez posla, ili, pak, osnivali nove mede. Premda je Srba u ii interesovanja ove stude, zloupotreba meda tokom ratova devedesetih regionalni je, iri fenomen, o emu svedoe poznati sluajevi govora mrnje u medima u regionu poput Slobodne Dalmace i Zmaja od Bosne. Dugorono gledano, cilj objavljivanja ove stude jeste unapreivanje javnog informisanja u postkoniktnom periodu, ali i jasno denisanje problema odgovornosti za javnu re u periodu sukoba. Jula 2009, Nezavisno udruenje novinara Srbe (NUNS) je zbog sumnje da je poinjeno krivino delo rgnizvnj i pdsticnj n izvrnj gncid i rtnih zlin iz l. 145. KZ SR podnelo krivinu pravu protiv odgovornih osoba i novinara u Radio-televizi Beograd, Radio-televizi Novi Sad, dnevnim listovima Politika, Veernje novosti i drugima koji su svojim uticajem i znaenjem u medskom prostoru, kao dravna medska preduzea, sprovodili ratnohukaku propagandu. NUNS ih smatra odgovornim za ratna deavanja na
15
: UVOD
prostoru bive Jugoslave koja su dovela do ogromnih materalnih gubitaka i ljudskih rtava, te najstranih ratnih zloina. U Tuilatvu za ratne zloine razmatralo se pitanje pravnog osnova za krivini progon lica odgovornih za pozivanje ili podsticanje na izvrenje ratnih zloina. Na regionalnoj konferenci u Dubrovniku novembra 2007, na temu odgovornosti ratnohukakih meda, prvi put su, u prisustvu javnosti, razgovarali tuioci za ratne zloine i predstavnici meda. Stoga je po prispeu krivine prave otvoren pretkrivini postupak s ciljem da se ispitaju navodi iz krivine prave, proue okolnosti krivinog dela, individualizuje odgovornost za njegovo izvrenje. Tim Tuilatva za ratne zloine, uz pomo saradnika, pravnika i analitiara iz regionalnog projekta Pravda i ratni zloini, pregledao je obimnu medsku dokumentacu. Korieni su arhivi Politike AD, Radio-Beograda, Radio-televize Srbe, arhivska graa iz Fonda za humanitarno pravo i Arhiva Otvorenog drutva (Open Society Archives) u Budimpeti, dokumenti iz Arhitela, kao i autobiograje novinara i glavnih i odgovornih urednika, te obimna literatura koja postoji o ovoj temi. Istraivanje je obuhvatilo izvetavanje meda bliskih vlasti u 1991. i na poetku 1992. godine. Sprovoena je i analiza presuda i optunica koje su povodom zloina poinjenih putem medskog izvetavanja donosili meunarodni tribunali: Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu u sluajevima trajher i Frie, Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslavu (sluaj eelj), Meunarodni krivini tribunal za Ruandu u sluaju Nahimana i ostali, kao i analiza sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta UN za ljudska prava u sluajevima koji su se odnosili na medsko izvetavanje (Surek protiv Turske, Jersild protiv Danske, Forison protiv Francuske itd.). U svrhu pretkrivinog postupka pribavljeno je i ekspertsko miljenje prof. dr Mikloa Biroa sa Katedre za psihologu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prof. dr okice Jovanovia sa Katedre za sociologu Filozofskog fakulteta u Beogradu. tampana, audio i vizuelna zaostavtina devedesetih godina veoma je obimna, ali i rasuta. Najobimna kolekca tampe nalazi se u Narodnoj biblioteci Srbe, gde su pohranjeni svi brojevi glasila koja su izlazila na teritori Republike Srbe, kao i mnogih van njene teritore. Manje iscrpna, ali znaajna jeste i kolekca periodike u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Ova se graa uva u folio povezima i ne digitalizovana. Za digitalizovanu novinsku grau bitne su arhive samih medskih kua. Politika AD je digitalizovala najvei broj svojih izdanja,
16
: UVOD
a u njenoj arhivi nalaze se i tampani primerci svih Politikinih izdanja, od kojih su za ovu problematiku najvani Politika, Politika ekspres i NIN). Novosti imaju sopstvenu arhivu. Dragocena istraivaka preica omoguena je istraivakim radom Fonda za humanitarno pravo, a arhivska kolekca Istraivanje o ratnoj propagandi i govoru mrnje sadri obiman kliping izdvojenih lanaka ove sadrine iz Politike, Politike Ekspres, Veernjih novosti, Borbe, Duge, NIN-a i drugih glasila za period od 1990. do 2000. godine. U pogledu radske i televizske dokumentace, pregledana je Arhiva Radio-Beograda i Radio-televize Srbe. Veliki deo arhive RTS moe se pribaviti van arhiva veliku kolekcu strpljivo je prikupio Lazar Lali, a mnogi delovi materala mogu se pronai u arhivama Fonda za humanitarno pravo i Arhivama Otvorenog drutva u Budimpeti.1 Za razliku od tampanih meda, koji ostavljaju obilje tragova, na koje se istraiva moe u svako doba ponovo vratiti, prolaznost i kratkotrajnost zraenja sadraja elektronskih meda teko su premostiva prepreka kada se eli istraiti relativno dug period, pie Rade Veljanovski.2 Mada naa televiza postoji samo pet decena, u njenom arhivu ve nedostaju mnoga izuzetno dragocena svedoanstva zabeleena kamerom. Najtee je osakaen arhivski deo sa snimcima iz 90-tih. U RTS-u su tada urednici partski cenzori odreivali ta e se uvati za budunost, unitavajui snimke ogromne vrednosti.Mileta Keina, direktor Programskog arhiva RTS, naglaava da je ova ustanova slubeno samo servis, da uva samo ono to mu daju redakce, ali i da je mnogo puta spasavao arhivsku grau uprkos partskim komesarima u redakcama: Neki ljudi su neprikosnoveno odluivali ta e zavriti u istori i praktino smo od 1989. smeli da uvamo samo ono to je emitovano u Drugom dnevniku. Brisani su mnogi dragoceni materali koji nikad nisu emitovani, naroito oni sa ratita. Ipak, neto smo kriom uspevali da sauvamo, a sve ee nam se javljaju ljudi koji su neto sauvali kod kue, i donose nam to blago.3 Arhiv RTS-a je ipak u veli1 Kolekca Lazara Lalia; Fond za humanitarno pravo, Istraivanje o ratnoj propagandi i govoru mrnje (FHP IP-049-2); Open Society Archives (OSA, 304-0-15/17), Audio-vizuelni materal iz rata u bivoj Jugoslavi 2 Rade Veljanovski, Zaokret elektronskih meda, Neboja Popov (prir.), Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorskom pamenju, B92. Beograd 2002, knj. II, 178 3 Boris Subai, Nekad cenzura, a danas nebriga drave ugroavaju audio-vizuelne istorske izvore I
17
: UVOD
koj meri ouvan naporima Dokumentarne arhive, i pristupaan na bazi podataka programskog arhiva. U njemu se nalaze sauvani delovi informativnog programa iz devedesetih godina. Pored toga, u arhivi se uva i niz dokumentarnih lmova o ratu koji se emituju udarnim terminima. Interesantno je da su o svojoj aktivnosti pisanog traga ostavili najodgovorni novinari Miloevievog perioda. U tome prednjai ivorad Minovi, koji je ak dve knjige (Dan poinje s Politikom? i Ulini biograf) posvetio periodu tokom kojeg je bio direktor i glavni i odgovorni urednik Politike. Tadanji glavni i odgovorni urednik Politike Ekspres, docne direktor Tanjuga Slobodan Jovanovi objavio je skup svojih novinskih lanaka Virtuelna Srba, a niz reeksa na izvetavanje u ovom periodu ostavio je za sobom i tadanji urednik Veernjih novosti Rade Brajovi (Devedesete danas). Neto manje skloni peru bili su elnici dravne televize, koji su za sobom uglavnom ostavili zapise o linim problemima nakon 5.oktobra (Milorad Komrakov, Moj esti oktobar i Dragoljub Milanovi, Odmazda zbog istine). U okviru ove literature korisna za shvatanje razvoja propagandnog aparata jesu seanja Miodraga Ilia (Lai dugih nogu. Medski rat i oko njega), koji je 1991. godine rukovodio satelitskim programom RTS-a, i generala Milovana Milutinovia (Kako sam vodio medski rat), koji je tokom rata rukovodio Informativnom slubom VRS4. Problematika ratne zloupotrebe meda privukla je panju brojnih domaih i stranih autora, a su dela takoe koriena u ovoj studi5.
4 ivorad Minovi, Dan poinje s Politikom?, Alef trojni, aak 2008; ivorad Minovi, Ulini biograf, Altera, Beograd 2010; Slobodan Jovanovi, Virtuelna Srba, Beletra, Beograd 2000; Rade Brajovi, Devedesete danas, igoja, Beograd 2010, Milorad Komrakov, Moj esti oktobar, Beograd 2009; Ljiljana Milanovi, Odmazda zbog istine. Ko je, kako i zato osudio direktora Milanovia zbog bombardovanja RTS-a, Grafocentar, Novi Beograd 2006; Miodrag Ili, Lai dugih nogu, Medski rat i oko njega, Biona, Ni 1995; Milovan Milutinovi, Kako sam vodio medisjki rat, Narodna knjiga, Beograd 1998 5 Branko Milinkovi (prir.), Govor mrnje. Analiza sadraja domaih meda, Centar za antiratnu akcu, Beograd 1994; Mark Tompson, Proizvodnja rata. Medi u Srbi, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Meda centar, Beograd 1995; Svetlana Slapak et alia, Rat je poeo na Maksimiru. Govor mrnje u medima, Meda centar, Beograd 1997; Nena Skoljanac Brunner i drugi (ur), Medi i rat, Argument, Beograd 1999; Prilozi Aleksandra Nenadovia, Radeta Veljanovskog, Zorana Markovia i Snjeane Milivojevi u poglavlju Medski rat, Neboja Popov (ur.), Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorskom seanju, Samizdat B92, Beograd 2002, tom II, 151-253; Kemal Kurspahi,
18
: UVOD
Utvreno je da je izvetavanje velikog dela meda u Srbi tokom rata bilo ratnohukaki usmereno, ispod svakog profesionalnog i ljudskog nivoa. Redovi ove stude nesumnjivo stavljaju Tuilatvo pred pravno kompleksan, ali istovremeno i vaan zadatak od ireg javnog znaaja. Svesno takvog izazova, Tuilatvo za ratne zloine opredelilo se da javnosti stavi na uvid deo materala koji se odnosi na ratno izvetavanje, a koji nee ugroziti dalji tok istrage. Takva namera je odredila i karakter ove stude. U njoj se analizira medska scena u Srbi do izbanja rata, izdvajaju se medi koji su kljuno uticali na oblikovanje javne sfere i instrumenti kojima su se sluili u podsticanju mrnje. Zatim se ispituje pravni okvir za procesuiranje ovog krivinog dela, s posebnim osvrtom na dosadanju praksu meunarodnih sudova u ovoj problematici, kao i osnove za procesuiranje u domaem zakonodavstvu. Studa obuhvata i primere izvetavanja s poetka rata, koji nemaju za cilj da presuuju umesto suda, ve da podstaknu argumentovanu javnu debatu za koju se nadamo da e doprineti rasvetljavanju okolnosti koje su dovele do profesionalnog sunovrata srpskih meda, a cilj je i spreavanje njihove zloupotrebe u budunosti. Mark Tompson, autor knjige Proizvodnja rata, na Regionalnom skupu novinara i tuilaca u Dubrovniku 2007. godine skrenuo je panju da bi bilo neophodno uspostaviti drutvene i profesionalne mehanizme kontrole propagande. To to radite, to je asna stvar, neto to mi dugujemo svojoj deci, konstatovala je profesorka prava Vesna Raki Vodineli kada smo se s njom konsultovali o delu knjige koji se tie meunarodnopravne prakse.
Zloin u 19:30: balkanski medi u ratu i miru, Media centar, Sarajevo 2003; Renauld de la Brosse, Politika propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj dravi: posledice instrumentalizace meda za ultranacionalistike svrhe, u: Sonja Biserko (prir.), Miloevi vs.Jugoslava, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2004, knj.I 127-213.
19
: ISTORSKI OKVIR
20
GLAVA I: ISTORSKI OKVIR
GLAVA I
ISTORSKI OKVIR
Medski sistem SFR Jugoslave i SR Srbe zaet je u ratnom kontekstu. O znaaju koji je partizanski pokret pridavao informativnoj sferi svedoi i injenica da je na Drugom zasedanju AVNOJ-a novembra 1943. prva instituca, stvorena odmah posle Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslave (NKOJ) bila Telegrafska agenca Nove Jugoslave (TANJUG).1 Partska glasila poput Borbe i Proletera nastavila su da izlaze tokom rata, kao i veliki broj biltena, plakata i drugih propagandnih sredstava, korienih u cilju postizanja pobede. U neposrednom posleratnom periodu ovaj aktivistiki trend je nastavljen. Iako su Zakon o tampi koji je Privremena narodna skuptina donela jo 24.avgusta 1945, kao i Ustav iz 1946. zabranjivali cenzuru i preventivne administrativne mere i, navodno, garantovali slobodu tampe, postojali su ekasni naini da se ona ogranii.2 Pre svega, nacionalizacom grakih preduzea, tampara, litograja i kinematografa, drava i parta su ovu sferu stavile pod potpunu kontrolu. Koordinacu je vrilo Ministarstvo za informace, na em elu se nalazio Vladislav Ribnikar, ali i Odeljenja agitace i propagande, odnosno Agitprop komisa direktno podreena CK KPJ, reorganizovana marta 1945. pod rukovodstvom Milovana ilasa.3 Zahuktavanje propagandne delatnosti bilo je vaan segment preuzimanja pune konotrole nad drutvom. Tako se broj listova u Jugoslavi penje sa 97 (1945) na 248 (1948). Osim nekoliko verskih publikaca, sva su ta glasila bila pod direktnom ili posrednom kontrolom KPJ.4 Upravo je ta medska centralizaca doprinela
1 Stevan Niki, Osloboenje tampe, Mladost, Beograd 1982, 125. 2 Ovaj Zakon o tampi je ostao na snazi do 1960. Drugi propisi koji su regulisali ovu oblast u neposrednom posleratnom periodu: Odluka o obaveznom dostavljanju tampanih stvari na podruju Jugoslave (1945); Uredba o organizaci radiodifuzne slube (1946); Pravilnik o pravljivanju radio-aparata (1946). 3 Vie u Ljubodrag Dimi, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbi 1945-1952, Rad, Beograd 1988, 31-54. 4 S.Niki, nav.delo, 129. O Zakonu u tampi pie Lj.Dimi, nav.delo, 154156, a posebno Mihailo Bjelica, Medi i politika mo. Novinarstvo u
21
odolevanju sovjetskom pritisku prilikom krize oko Rezoluce Informbiroa 1948 1949. Posle izbanja Rezoluce nad tampom je pojaana kontrola, ne samo partska nego i policska. (...) Ne bilo zabrana opozicionih listova iz prostog razloga sto je kontrola bila toliko stroga da tampa ne mogla da objavi nesto je u suprotnosti sa tekuom politikom. Svi sumnjivi novinari su pokanjavani ili pohapeni, tako da cenzura ne ni bila potrebna. 5 Partski organ, Borba, koja prerasta od novembra 1944 u dnevni list, u tom periodu dosee vrhunac tiraa od 650.000 primeraka. U godinama nakon Informbiroa, u nastojanju da se pokae da je jugoslovenski komunizam drugai od sovjetskog, menja se i raslojava i medska scena. Redakca Borbe je 1953. pokrenula Veernje novosti, a pisci iz Mladog borca obnovili su NIN 1951 godine. Osnovnim zakonom o novinskim preduzeima i ustanovama iz 1956, institut osnivaa se prenosi sa drave na drutveno-politike zajednice, preteno organizace socalistikog saveza. Tako, na primer, Borba postaje organ SSRNJ.6 Naravno, ove su promene bili pre administrativne nego stvarne, parta je vrsto drala medske konce u rukama.7
Srbi 1945-1997, Institut za politike stude, Beograd 1997, 21-26. 5 M.Bjelica, nav.delo, 31. 6 Osniva je imao posebna, zakonom ustanovljena prava u odnosu na informativnu ustanovu ili organizacu. Osniva imenuje direktora, glavnog i odgovornog urednika i spoljne lanove Saveta (one koji nisu izabrani iz redova lanova kolektiva). Spoljni lanovi imaju apsolutnu veinu u savetima. Status osnivaa bio je rezervisan za drutveno-politike zajednice i organe drutveno-politikih organizaca. Organizace i zajednice, koje vre osnivaka prava prema odreenoj infromativnoj ustanovi ili oganizaci nisu obavezno bili i stvarni osnivai ovih glasila. Tako su i listovi osnovani mnogo pre pojave ovog instituta u zakonu dobili osnivaa: osnivaka prava u Borbi, koja je osnovana kao glasilo KPJ, vrie SSRNJ; osniva Politike, koja je pokrenuta poetkom XX veka postae RK SSRN Srbe. S.Niki, nav.delo, 153. 7 Na urednika mesta, priblino u isto vreme (tokom 1952), doli su i partski funkcioneri vieg ranga. Mita Miljkovi, lan srpskog CK, postavljen je za glavnog i odgovornog urednika Politike.Aleksandar Nenadovi, Glavni urednik. Politika i pad srpskih liberala, 1969-1972, Politika, Beograd 2003, 33-5. U novine se stizalo po partskoj direktivi. Nenadovi se sea kako ga je u Politiku uputio Mili Bugari, nadreeni u partskom Univerzitetskom komitetu rekao mu je: Danas sam dobio poruku da e i ti, kako su drugovi odluili, kao mlai novinarski saradnik biti ukljuen u grupu koju CK Srbe alje u Politiku.. A.Nenadovi, 33
22
Iako je jugoslovenska tampa postajala slobodnom od blokovske, granice su jasno postavljene. Na ovu temu je ilustrativno govorio 1957. ef drave, Josip Broz Tito: Mi ne moemo sada dozvoliti da vlada nae zemlje vodi jednu spoljnu politiku, a da pojedini novinar, zbog toga to mora da razva svoje misli, smatra da je on iznad svega, da mora da stvara javno miljenje i da radi toga rui onu politiku koju inaugurie i sa kojom se slae na narod.8 Dve godine kasne, ponovo se osvrnuo na pitanje slobode tampe i njenog ograniavanja: Naa tampa je slobodna, kao to mora da bude slobodna u jednoj zemlji koja stvara svoj ivot na principima prave socalistike demokrate. Ali, ona mora biti strogo principelna i u skladu sa politikom nae narodne vlasti i nastojanjima da se ostvaruju svi zadaci koji vode u socalizam.9 Zakon o tampi i drugim vidovima informaca donet 1960. predviao je slobodne medske ustanove kojima se upravlja po naelima drutvenog samoupravljanja, zarad ostvarenja prava graana na informisanje. Istie se i sloboda tampe, ali i njena dunost da graane pravovremeno, potpuno i valjano informie.10 Te godine je u zemlji izlazilo 904 listova sa ukupnim tiraom od 629.476.000 primeraka, a broj asopisa je premaio hiljadu. Ovaj zakon je osim tampe regulisao i druge vidove informaca, prepoznajui domete radio-difuzne revoluce. Radio je ve tokom Drugog svetskog rata odigrao presudnu ulogu u propagandnoj delatnosti, posebno na podruju Jugoslave. Sluanje emise na srpskohrvatskom jeziku Radio Londona, ili radio stanice Slobodna Jugoslava koja je emitovala sa teritore SSSR-a (do marta 1945.) predstavljalo je i nain informisanja i vid pruanja otpora okupaci. Prepoznajui vanost ovog meda, nove vlasti osnivaju nakon rata Savezni komitet za radio difuzu koji koordinira radom est republikih i dvema pokrajinskim radio stanicama, a Radio Jugoslava postoji do 1953, kada se deli po republikim avovima, pa tako nastaju Radio Beograd (poeo sa emitovanjem ve 10.novembra 1944)11, Radio Zagreb i Radio Ljubljana, neto docne i Radio Novi Sad (1949) i rad koordinira Jugoslovenska radio-difuza, a regulie Zakon o radio-difuznim
8 J.B.Tito, Re o diskusi na V plenumu Saveznog odbnora SSRN, Sabrana dela, Napred, Zagreb 1960, IX, 21 9 J.B.Tito, Pismo Savezu novinara, nav.delo, X, 299. 10 S.Niki, 154-59. 11 Aleksandar Spasi, Kratak pregled istore radiodifuze u Jugoslavi, Jugoslovenski institut za novinarstvo, Beograd 1976, 70-90.
23
stanicama 1955. Za samo jednu decenu, broj registrovanih radio-aparata skoio je sa 422.000 (1953) na 2.300,000 (1963). 1965. Radio Beograd je do 1970. emitovao tri programa, a osnovan je i Studio B kao radio novinara Borbe. U ovom periodu pojavljuje se i novi, neobino vaan med televiza. Mogunost televizskog prenosa prezentovana je Beograanima jo na izlobi o Nikoli Tesli u Beogradu, Bezistanu 1955. godine. Ve 8.juna 1956. Savezno izvrno vee donosi Odluku o dodeljivanju sredstava za izgradnju televizske mree u Jugoslavi. Ova odluka je operacionalizovana tokom 1956, pod rukovodstvom direktora Radio Beograda Mirka Tepavca.12 Informativni program je isprva bio pod okriljem federace Saveznog Saveta za radiodifuzu i televizu, koji je usmeravao rad Centralne informativne redakce. Meutim, iako je napravljeno zajedniko programsko telo za televizski program, vremenom se dolo samo do deliminog zajednikog programa. Ubrzo se iz jezikih i politikih razloga prelazi sa koncepta zajednikog na koncept kooridniranog programa, pa se u SFRJ izdvajaju tri centra TV Zagreb (1956), TV Beograd (1958) i TV Ljubljana (1958).13 Izvrno vee narodne Skuptine NRS donosi februara 1958. odluku o prerastanju Radio Beograda u Radio-televizu Beograd, za ta je otvoreno novih 170 radnih mesta.14 irenje predajnike veze je usledilo veoma brzo, a krunisano je tornjem na Avali izgraenim 1965. godine. Satelitski program je lansiran 23. jula 1962., a do 1966. je razraen i plan za stvaranje Drugog programa TV Beograd. Razva se i Radio Beograd, koji osniva Drugi (1965) pa Trei program (1969). NIP Borba osniva Studio B 1970. godine, a od 1973, televizski program u boji se emituje svakodnevno.15 Radio televiza Beograd je prednjaila u ovim promenama i inicirala je
12 Ubrzo je formirana programska ekipa budue televize Branko Popovi, Saa Markovi, Duica Manojlovi, Ljubomir Zeevi, Vlada Mitrovi (glavni urednik novinarskog sektora), Pavle Maletin i Igor Leandrov (urednik vesti). Vidi Igor Leandrov, Pre poetka. Seanja na pripreme za uvoenje televizskog programa u Beogradu. Prilozi za istoru televize Beograd, TVB Beograd 1986, tom II; Up. I Rodoljub ii, Kroz ekran svet, Prilozi za istoru televize Beograd, Beograd 1986, tom III., Up.Hronologa TV Beograd, www.tvist.rs/tvb/hronologa.doc 13 Prvi eksperimentalni program TV Beograd emitovan je u subotu, 23.avgusta 1958, iz studa na Sajmitu, kada je gledaoce pozdravio voditelj Mia Orlovi. I.Leandrov, nav.delo, 5. 14 Vasile Popovi et alia, Iz istore Televize Beograd, TV Beograd 1984, 102-103 15 A.Spasi, nav.delo, 92-95.
24
sline pomake na Radu Novi Sad i na Radu Pritina. Ustavne reforme poetkom 70-tih godina uinile su sloenom strukturu meda, pa tako RTB postaje sloena jedinica sastavljena od 17 OOUR-a. U skladu sa Zakonom o informisanju iz iz 1973, konstituisano je 9 programskih saveta, od koji je Programski savet RTB imao 31 lana, saveti rada i televize po 15, a programski saveti programa po 15 lanova, od kojih je dve treine imenovala Skuptina SR Srbe a jednu treinu radna zajednica. Postojala je Skuptina RTB i njen Izvrni odbor, kao i Radniki savet.16 Na elu ove instituce nalazio se generalni direktor RTB. DIREKTORI RTB / RTS 19551959. Mirko Tepavac 19591962. Duan Popovi 19621972. Zdravko Vukovi 19721985. Milan Vukos 19851988. Ratomir Vico 19891991. Duan Mitevi 1991. Ratomir Vico 19911992. Dobrosav Bjeleti 19921995. Milorad Vueli 19952000. Dragoljub Milanovi 20002001. Nenad Risti 20012004. Aleksandar Crkvenjakov 20042010. Aleksandar Tani Moda i vie od ustavnih reformi, na stanje u medskoj sferi osetno su uticali dogaaji vezani za studentske proteste 1968. godine, i politiku krizu u Srbi i Hrvatskoj 1971-2. Kako pie Aleksandar Nenadovi: Oprezna nastojanja redakce da profesionalnim, selektivnim postupkom kojim se, dakako ne ponitavao jednopartski informativni monopol korak po korak racionalizuje i najosetljive, to jest, politiko izvetavanje sa domae scene ... Granicu tih mogunosti u Politici kao i u drugim medima, irile su, ili suavale, opte politike prilike unutar vladajue nomenklature, pre svega partske.17 Jedan od studentskih zahteva odnosio se i na smenu direktora i glavnih urednika
16 Isto, 98-99. 17 A.Nenadovi, 55
25
beogradskih glasila zbog naina izvetavanja sa demonstraca, a zahtevala se i demokratizaca sredstava informisanja. Parta je meutim imala drugace planove. U nestabilnim periodima, medske su slobode suavane, na ta upuuje procena i zakljuak sa sednice Izvrnog biroa Predsednitva SKJ, 7.10.1968: Formiran je svojevrsan feti autonome tampe ... Razvilo se shvatanje da usmerenost i sadrina listova, radio i TV programa zavise iskljuivo od redakca, odnosno ponaanja novinara ... Neophodno je u veoj meri celokupni sistem informisanja tretirati kao sastavni deo politikog sistema i politike i drutvene odgovornosti.18 Pozivanje na politiku odgovornost u medima uzelo je posebno dramatine razmere po ostavci Nikezievog rukovodstva u Srbi 1972. Novinari, posebno komentatori od znaaja, bili su lanovi parte, ali ni njima ne bilo lako da se snau. Hajku je najavio Dragoslav Draa Markovi, u izjavu je prenela Politika, 26.10.1972 pod naslovom Znaju se najprei poslovi: Ispitae se struktura kadrova u sredstvima informisanja. Istiui da opravdana kritika, tano upuena na beogradsku tampu, u reima druga Tita obavezuje sve u ovoj republici na hitno preduzimanje mera, Markovi je najavio likvidiranje monopola odreenih struktura i pojedinaca u drutvu nad sredstvima informisanja i likvidiranje monopola pojedinaca u sredstvima informisanja19. Markovi istovremeno belei u svom dnevniku: Bie nuno nai zadovoljavajua reenja u sredstvma informisanja. U RTV Beograd, za generalnog direktora, umesto Zdravka Vukovia, ii ie svakako Milan Vukos. Ko e na mesto Sae Nenadovia u Politici i F.Barbera u NINu? M.Stamenkovi i ne misli da treba jo da ide iz Veernjih novosti. Po mom uverenju, bie nuna zamena i Lj.Veljkovia u Ekonomskoj politici. Treba razmiljati o svemu. Nee biti ba jednostavno nai zadovoljavajua reenja svuda. Moda bi dobro bilo ii svuda, privremeno, ne na konana reenja, ve postaviti samo v.d. glavnih urednika i urednika.20 Nekoliko dana kasne, nakon to su obavljene politike konsultace, Markovi ponovo unosi: Saa Nenadovi (Politika), Frane Barberi (NIN) i Era Ili (RTV Beograd) dali su ostavke. Za vrioce dunosti imenovani su: Voja uki
18 Isto, 57-8. 19 Cit,prem: A.Nenadovi 245-8. 20 Dragoslav Draa Markovi, ivot i politika 1967-1978, 29.oktobar 1972, Rad, Beograd 1978, knj.I, 396.
26
(Politika), Ua Milivojevi (NIN) i Lj. Zeevi (RTB). Vrlo je naglaeno da to ne znai nikakvo prejudiciranje reenja. Bilo je vano, meutim, razjasniti se i dogovoriti hitno oko v.d. rukovodeih funkca u tim radnim orgnaizacama, kako bi se u bukvalnom smislu preuzela vlast u toj znaajnoj oblasti. 21 Brzina ove istke pokazala je istinske razmere politizace meda, a njena temeljnost je imala dalekosene posledice. Slavoljub uki sumira njene efekte, kojima je srpsko novinarstvo preko noi lieno najsposobnih novinara: Jednim potezom pera smenjeni su, ili pod pritiskom vlasti dali ostavke, svi urednici vodeih glasila: Aleksandar Nenadovi, glavni urednik Politike, Frane Barberi, glavni urednik NIN-a, Mirko Stamenkovi, glavni urednik Veernjih novosti, Dragoljub Era Ili, direktor Televize Beograd, Ljubomir Veljkovi, glavni urednik Ekonomske politike, Veroslava Tadi, glavni urednik Televize Beograd, ivota orevi, pomonik glavnog urednika NIN-a, Jovanka Brki, predsednik Udruenja novinara Srbe, Generalnom direktoru Radio-Televize Beograd Zdravku Vukoviu i glavnom uredniku Borbe Slobodnu Glumcu istekao je mandat.22 Ova istka je uzrokovala dalekosenu erozu samosvesti koja je usledila u srpskim medima. Takva praksa je opredelila stavove i ponaanje nove klape glavnih urednika, koji su nastojali da oslukuju politike vetrove bez izlaganja riziku koji je oduvao njihove prethodnike. Ubrzo su se osetile posledice ove krize politike mate: Kada je prilikom sledeih ustavnih promena, 1971, odnosno 1974.godine, zakonsko regulisanje ove matere preneto u nadlenost republika i pokrajina, veina republika i pokrajina preuzela je privremeno postojei tekst starog saveznog zakona o tampi u gotovo neizmenjenom obliku i faktiki produila njegovu vanost.23 Posledino, sistem je postajao konfuzan i upadao u protivrenosti. Podruje informativne delatnosti u bivoj je dravi bilo regulisano zakonima i saveznog i republikog karaktera. Ustavom SFRJ (cl. 167) i Zakonom o tampi bila je zajamena sloboda tampe i drugih vidova informisanja. Za objavljivanje informaca ne bila potrebna prava ni prethodno odobrenje. Cenzura ne postojala, ili bolje receno zakoni kau da ne postoji. Zakonodavac izuzetak predvia u sluaju ratnog stanja ili kad je aktom nadlenog organa utvreno da postoji neposredna ratna opasnost (l. 3. Zakona o tampi). Graanima se daje pravo da se
21 A.Nenadovi, nav.delo, 252. 22 Slavoljub uki, Politiko groblje, Slubeni glasnik, Beograd 2010, 189. 23 S. Niki, 166. U Srbi je to bio Zakon o javnom informisanju od 20.6.1973.
27
koriste sredstvima informisanja radi sopstvenog obavetavanja, da izraavaju i objavljuju svoja miljenja, ire informace, izdaju novine i druge oblike tampe kao i pravo da uestvuju u upravljanju sredstvima javnog saoptavanja informaca pod uslovima koje propisuje zakon. Ovim se pravom na sme koristiti u cilju ruenja socalistikog demokratskog ureenja utvrenog Ustavom, ugroavanja mira, ravnopravne meunarodne saradnje i nezavisnosti SFRJ, raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mrnje. Ovom zabranom obuhvaeno je i podsticanje na vrenje krivicnih dela, vreanje asti i ugleda graana, javni moral, sve sto moe da nanese tetu vaspitanju dece i omladine ili da nanese tetu interesima drutvene zajednice. Zakonski lan slinog ili identinog sadraja bio je propisan u svim republikim zakonima koji su regulisali ovu oblast. Slina ogranienja sadri i vie lanova saveznog Zakona, kao i l. 1. i 2. Zakona o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja iz 1976. godine.24 Kao i Zakon o unoenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informativnoj delatnosti u Jugoslavi (1974) i Zakon o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja imao je za cilj otvaranje mogunosti znaajnih ogranienja slobode informisanja zarad, kako je otkrivao njegov lan 1., spreavanja zloupotebe slobode tampe i drugih vidova informisanja radi ruenja osnova socalistikog samoupravnog demokratskog ureenja utvrenog Ustavom SFRJ, ili ugroavanje nezavisnsosti zemlje, ili ugroavanja mira i ravnorpavne meunarodne saradnje.25 Slinu svrhu su indirektno imali i lanovi 116, 134, 136, 150 i 157 saveznog Krivinog zakona, a posebno njegov lan 133, posveen krivinom delu neprateljske propagande. Ako se rezimira ovaj ustavni i pravni razvoj, u njemu je oigledna tenza izmeu dva protivrena normativna oblika sistema masovnog komuniciranja, upadljivo izraena u Ustavu SFRJ iz 1963.godine, nastavila da ivi i u novom jugoslovenskom Ustavu usvojenom 1974. godine. Tradicionalna kategora graanske
24 Mirjana Nadazdin Defterdarevi, Pravo i sloboda informisanja. Dometi i ogranienja. Razvoj komunikacskih sistema i procesa u Bosni i Hercegovini Most. asopis za obrazovanje, nauku i kulturu, br. 105, jul-avgust 1998, http://www.most.ba/016/028.htm 25 Zakon o unoenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informtaivnoj delatnosti u Jugoslavi, Sl.list SFRJ br39, 1974. i Zakon o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja, Sl list SFRJ 31.12.1976. Presek stanja u tadanjem sistemu informisanja daje Muhamed Nuhi, Sistem informisanja u SFRJ, Svjetlost, Sarajevo 1981.
28
ustavnosti, izraena u garanci slobode tampe, ukljuena je i u ovaj ustav uporedo sa novim oblikom slobode i prava oveka, samoupravljaa, slobode i prava da bude informisan i da informie, koje predstavlja svojevrsnu negacu instituta slobode tampe.26 Posledice ovakve dinamike uoava Mihajlo Bjelica: U vreme Titove vladavine stvoren je u Jugoslavi sistem javnog informisanja koji je po mnogo emu bio specian u svetu. Gledan izdaleka, sistem je izgledao skoro idealan. Najviim normativnim i programskim dokumentima (Ustav, Zakon o udruenom radu, program Saveza komunista, Zakon o javnom informisanju) garantovana su radnim ljudima i graanima takorei sva poznata prava i slobode u oblasti informisanja ... Meutim, ako se sistem osmotri iznutra, ne teko zapaziti da je on svo vreme funkcionisao na stari agitpropovski nain. Za veinu garantovanih prava nisu bili predvieni mehanizmi kako se oni ostvaruju u praksi. To je poznati nesklad izmeu normativnog i stvarnog.27
STANJE U MEDIMA TOKOM 1980-IH GODINA

Takav sistem je bio posebno loe opremljen da reaguje na krizne situace, to se osetilo ubrzo nakon Titove smrti. Eskalaca krize na Kosovu aprila 1981. godine koju su karakterisali izgubljeni ivoti, zavoenje vanrednog stanja i vojna intervenca, bila je praena i embargom na informace. Sa jedne strane, na partskim sastancima je slavljena medska reakca na krizu. Radovan Pantovi je na elu Programskog saveta RTB-a tvrdio da su novinari izvrili sve svoje zadatke koji su im se nametnuli u toku izvetavanja o kontrarevoluci na Kosovu i akcama drutva, pre svega Saveza komunista.28 Realnost je, meutim, bila drugaija. Jedan jugoslovenski dnevni list objavio je 1.aprila 1981. godine, sasvim hladnokrvno, lanak o velikim turistikim mogunostima SAP Kosovo. Idueg dana i sva ostala tampa prenela je agencsku informacu o poveanju dnevnog dodatka u pokrajini Kosovo. Informativne emise jugoslovenskih televizskih stanica obilovale su tih dana vestima o dogaajima irom sveta prvi minuti posveivani su po pravilu sukobima police i obojenog stanovnitva u Londonu i slinim ulinim neredima u Briselu. O onome to se upravo zbivalo na
26 S.Niki, nav.delo, 166. 27 M.Bjelica, nav.delo, 53-55. 28 Cit.prem: Rade Veljanovski, Zaokret elektronskih meda, u: Neboja Popov (prir.), Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorskom pamenju, B92. Beograd 2002. knj.II, 180.
29
Kosovu ne bilo ni rei.29 Medi su itekako podbacili u pokrivanju ovih dogaaja, ne usuujui se da o njima izvetavaju dok se ne utvrdila njihova politika kvalikaca. Meutim, jednom kada je jugoslovenski partski vrh osudio albanske demonstrace kao izraz kontrarevoluce, najuticajna srpska glasila su se nadmetala u osudama albanskog iredentizma, dolivajui ulje na vatru. Tako je aprila 1982., Ratomir Vico, tada lan predsednitva GK SK Beograda i urednik informativno-politike redakce Radio Beograda, osuujui ekstreme u javnoj rei o Kosovu, pomenuo smernu neutralnost pred kontrarevolucom u nekim sredinama i zabrinjavajuu neosetljivost za problem iseljavanja Srba i Crnogoraca u tampi i forumima30 Naravno, rekaca je usledila i u obliku inicativa da se sistem transformie. Posle Titove smrti poela su se postavljati razna pitanja o funckionisanju politikog i informativnog sistema, meu kojima i pitanje poloaja i uloge profesionalnih novinara. Na novinarskim skupovima mogle su se uti izjave, valjda prvi put posle Drugog svetskog rata, da ova profesa ne bi smela da bude transmisa Saveza komunista.31 Naime, prema podacima Saveza novinara Jugoslave, u SFRJ je 1982 radilo 11,000 novinara, od kojih u Srbi 3,800. Od ovog broja preko 75% bili su lanovi SKJ. U izdanjima NIP Borbe radilo je oko 450 novinara, od kojih su 65 odsto bili lanovi Parte. U NIP Politika od oko 400 bilo je 70 procenata lanova parte, u Radio Beogradu 300 novinara, u Televizi Beograd 300 (80 odsto lanova parte, a u TANJUGU od 250 zaposlenih 88 procenata je imalo partsku knjiicu.32 Iako je Agitrpop odavno rasputen, nadzor nad medima i dalje je sprovodila Komisa Predsednitva CK SKJ za propagandnu i informativnu delatnost, a ni polica ne bila manje zainteresovana. Kako pie Slavko uruva, u Sedmoj upravi SSUP-a postojalo je odeljenje zadueno za kontrolu meda, koje je u svakoj redakci imalo svoje obavetajce i to po sistemu: jedan policajac na tri novinara, zahvaljujui oj delatnosti je polica promptno, na svakih deset minuta dobala izvetaje ta se gde dogaa.33
29 S.Niki, 229. 30 Isto, 344. 31 M.Bjelica, nav.delo, 55. 32 M.Bjelica, nav.delo, 48-9. 33 Predrag Popovi, Oni ne prataju, Poslednja ispovest Slavka uruve, Info orfej, Beograd 2001, 165.
30
Najdirektni uticaj na mede dolazio je iz republikih centara, na koje je preneta mo u duhu Ustava 1974, to je umesto liberalizace dovelo do republike parcelizace medskog prostora. Slavoljub uki je pisao: Stara Juga se zauvek raspadala. I tampa je izgubila rani izgled. Posle vie decena prisilnog uutkivanja, nastala je gladna trka da kaemo ono to rane nismo mogli rei.34 Nisu se svi medi sa istom energom i matovitou ukljuili u kritiko preispitivanje jugoslovenske stvarnosti. Prema analizi usmerenosti medskih poruka koju je asopis Novinarstvo sproveo 1981., jasno su se izdvajali konzervativni medi u kojima su dominirale pozitivne poruke usmerene ka stabilizaci poretka (radio i televiza, Borba i Politika), neformalna tampa (Ekspres, Novosti) i nedeljnici (NIN i Duga) u kojima su problemi ee tematizovani i razbaruena omladinska glasila koja su prednjaila u kritici sistema.
Pozitivne poruke Radio Beograd TV Beograd Borba Politika NIN Politka ekspres Duga Veernje novosti Omladinske novine Student 71 65 47 45 37 36 31 23 16 16 Negativne poruke 14 17 40 42 38 48 53 44 60 77 Neutralne poruke 15 18 13 13 25 16 16 33 24 7
TABELA PREUZETA IZ M.BJELICA, NAV.DELO, 59.
Prema Ognjenu Pribieviu, u drugoj polovini osamdesetih godina je dolo do znaajnih promena u sistemu informisanja. Stari sistem se raspao, a novi koji nastaje predstavlja meavinu starog i novog.35 Prema Zakonu o osnovama sistema javnog informisanja SFRJ iz 1985, drutveno politike zajednice i organizace su mogle da osnuju novinsku ili radiodifuznu organizacu, ali uz pri-
34 S.uki, Politiko groblje, Slubeni glasnik, Beograd 2010, 225-6. 35 Ognjen Pribievi, Promene u sistemu informisanja u Jugoslavi,.Novinarstvo 1 (1991), 66.
31
bavljeno miljenje SSRN (Socalistikog saveza radnog naroda), Sindikata ili Saveza omladine, ime se uvao reeks partske kontrole nad medskom sferom uspostavljen 1945. godine. Zakonom je bila predviena i zabrana rasturanja tampe ukoliko se iznose ili prenose neistinite i alarmantne vesti ili tvrdnje kojima se ugroava ili bi se mogao ugroziti javni red ili mir ili uznemiriti javnost. Ove zabrane, meutim, nisu funkcionisale. inilo se da je represivni sistem pokazivao znake zamora, a tampa poela slobodne da izvetava. Meutim, destabilizacom Saveza Komunista Jugoslave u drugoj polovini osamdesetih godina, tampa koja je do tada bila pod partskom kontrolom postaje sredstvo unutarpartskih, pre svega meurepublikih sukoba. M. Bjelica pie: Nespremna za ma kakve demokratske reforme, vladajua parta nastojala je da i dalje vlada i dri sve konce u svojim rukama na isti nain kao i rane. Meutim, kako je vreme odmicalo, otpori jednopartskom nainu vladanja postajali su sve jai. Sa raznih strana dolazile su kritike, kako prakse tako i teore. Jedan za drugim dovedeni su u pitanje svi principi na kojima je zasnovan Program Saveza komunista vodea uloga parte, demokratski centralizam, samoupravni socalizam, delegatsko odluivanje.36 Odgovor na ovaj izazov razlikovao se u razliitim delovima Jugoslave. O tadanjoj situaci u Srbi Bjelica navodi: Tokom 1984. godine partski komiteti imali su obavezu da organizuju rasprave o problemima javnog informisanja i novinarstva. U toj jugoslovenskoj akci naroito energinim pokazalo se novoizabrano rukovodstvo Gradskog komiteta SK Beograda sa Slobodanom Miloeviem na elu (...) U delu zakljuaka koji se odnose na javna glasila reeno je: Gradski komitet nalae komunistima NIRO Politika da deniu i ostvare program idejno-politikog delovanja u pogledu jedinstvene ureivake politike i da svestrano analiziraju i ocene razloge i puteve pojavljivanja napisa nesocalsitike sadrine i nacionalistike intonace i preduzmu mere protiv ovakvih pojava u NIN-u, Politici eskpres, TV revi, Intervjuu i Ilustrovanoj politici. To se odnosi i na sline pojave u Dugi, Novostima 8 i Saboru.37 Ognjen Pribievi ukazuje da su tada u Srbi ... vodei medi (RTB i Poltiika) ve nekoliko godina svedeni na nivo biltena vladajue komunistike
36 M.Bjelica, 64-65 37 Cit.prem M.Bjelica, nav.delo 65-66.

32
parte.38 Medski diskurs se zaotravao, posebno u pokrivanju tema povezanih sa nastojanjem SR Srbe da redenie odnos sa svojim pokrajinama, poput izvetavanja o iseljavanju Srba i Crnogoraca sa Kosova. To naravno ne znailo da je sva tampa govorila jednim glasom. Naprotiv, nesuglasice koje su postojale unutar srpske komunistike parte itekako su se mogle iitavati na stranicama beogradske tampe. Alarmantni medski skandali, poput pojave nacrta memoranduma SANU u Veernjim novostima krajem septembra 1986. i sa njim povezanog objavljivanja humoreske Vojko i Savle u Politici januara 1987. ukazivali su na dramatinu erozu profesionalnih standarda.39
Istovremeno, sistem je nastojao da obeshrabri pokuaje medske emancipace, poput planiranog novinarskog Fonda solidarnosti. Na sednici Gradskog komiteta, uz prisustvo Predsednika CK SKS Slobodana Miloevia ova inicativa
38 O.Pribievi, nav.delo, 67. 39 Vidi Miodrag Marovi, Politika i politika, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2003, tom II
33
je uguena uz obrazloenje da predstavlja pokusaj konstituisanja politike opozicione organizace. Stavise, ovaj je primer iskorien za razraunavanje sa opozicionim elementima uopste, a narocito u izdavakim i novinskim kuama u drugim institucama koje direktno utiu na stvaranje javnog mnenja.40
OSMA SEDNICA I UJEDNAAVANJE MEDSKOG PROSTORA

Ukupno stanje na Kosovu, koje se ne popravlja ni potrebnom, ni poeljnom, ni olako obeanom brzinom, stvara opasnu atmosferu u kojoj kao da se svaka izgovorena re protiv srpskog nacionalizma doivljava kao popustljivost prema albanskom separatistikom nacionalizmu (...) Lako se gubi orentaca, brkaju se opredeljenja, blede line preko kojih se ne sme prei (...) Zapaljive rei ne donose nita drugo nego poare (...) ta treba da se dogodi da bismo shvatili da obara na oruju povlae i neodmerene, histerine rei na javnoj sceni, ponekad i jedan jedini red u novinama?
DRAGIA PAVLOVI u razgovoru sa urednicima beogradskih glasila 11.septembra 1987, koji je bio povod za odranje Osme sednice
Ovakvo je novinarstvo ilo u susret burnim politikim dogaajima na prolee 1987, kada sekretar CK SKS Slobodan Miloevi dramatino menja pristup reavanju pitanja Kosova. Miloevi je prepoznavao vanost meda u politikom ivotu. Jo kao elnik beogradskih komunista detaljno se uputao u medsku kadrovsku problematiku.41. Kako svedoi njegov dugogodinji saradnik Borisav Jovi, javnosti je pridavao ogroman znaaj, ali naalost, najee joj ne poklanjao odgovarajuu panju. Bio je svestan ogromne uloge raspoloenja graana, ali je smatrao da graani ne treba uvek i o svemu da budu obaveteni. Bio je sklon da se informace graanima doziraju, pa i podeavaju prema politikim
40 M.Bjelica, nav,delo, 79. 41 Tako Miloevi na sednici Gradskog komiteta 18. febrruara 1987 kae: Promenjen je glavni urednik Duge, ali se stanje u Dugi nee promeniti dok ne doe do promene u redakci Duge u irem smislu. Razgovaramo i o novom glavnom uredniku NIN-a. Bez obzira na reenje do koga doemo, neemo reiti probleme u NIN-u ako ne doe do ozbiljne rekonstrukce itave redakce. Cit. prem. A.Nenadovi, Politika u nacionalistikoj oluji u N.Popov, nav.delo, tom II, 169,
34
potrebama i to je, naroito poslednjih godina njegove vladavine, obilato koristio. Godinama je najveu panju posveivao sredstvima informisanja, naroito televizi. Lino je odabirao glavne urednike novina i informativnih programa, a pogotovo direktora rada i televize. Moda nigde kao u ovoj oblasti ne na direktonoj vezi drao sve urednike koji su hranilli javnost vestima, komentarima i uopte informacama. Bio je duboko ubeen da graani svoje gledanje na politiku situacu formiraju na osnovu onoga to se njima servira, a ne prema njihovom stvarnom materalnom i politikom poloaju. Ono to ne objavljeno, ne se ni dogodilo to je bila Miloevieva deviza.42 Ova se deviza potvrdila prilikom Miloevieve posete Kosovu Polju krajem aprila 1987., tokom koje je otvoreno uzeo u zatitu predstavnike kosovskih Srba.43 Ta poseta je oznaila poetak nove medske stratege. Njena prezentaca na beogradskoj televizi promovisala je Miloevia u nacionalnog lidera. Njegova uzgredna izjava demonstrantima (Niko ne sme da vas be) postaje medska atrakca. Tadanji zamenik direktora RTB, Duan Mitevi, koji je stajao iza ove orkestrace, priseao se: Emitovali smo Miloevievo obeanje na TV bez prekida. To ga je i lansiralo. Seao se i Miloevieve reakce: Mi smo taj izvetaj pravili za svoje redovne emise, mi imamo tri kanala, i on je bio vrlo zadovoljan tim putem, zato to misli da je uradio ono to je trebalo da uradi.44 Ovakva propagandna poruka pala je na plodno tle. Niu se televizski i novinski izvetaji o Miloevievom boravku na Kosovu, o susretu sa predstavnicima kosovskih Srba koji je trajao celu no, a koji tampa romantino naziva najdua no. Najavljuje se novi, beskompromisan pravac i se zaetnik ak opeva i pesmi Radoslava Zlatanovia Himna na Ledini: Preruen u gavrana / Lunjajui pored Sitnice / Iskusni strelac nam se primie. Seljaci,rudari i traktoristi / elezniari,govedari i pesnici / Novinari, fotoreporteri i policajci
42 Borisav Jovi, Knjiga o Miloeviu, Nikola Pai, Beograd 2001, 13 43 Kosta Nikoli, Niko ne sme da vas be, Slobodan Miloevi u Kosovu Polju 24-25.april 1987, Institut za savremenu istoru, Beograd 2006 44 Lora Silber, Alan Litl, Smrt Jugoslave, B92, Beograd 1996, 31.
35
Pune jeftine narodne kujne / I odlaze na trg /Iako je zvanicnik Ragip Haljilji / Zapretio kosovopoljskom narodu / Nazvavi ga svakakvim imenima / On ne sme da se okuplja,rekao je Ali pristie lep mladi govornik / Sunce koje zalazi pali mu nakostreenu kosu / Razgovarau sa svojim narodom i na ledini,kae /U kolskom dvoristu, na njivi Ima li leka protiv uplaene dece / Uzvikuje starica sa bebom u naruju / Protiv pianja u krevetu, krikova u snu / Protiv silovanja devojica / Eno, goleki visovi tamne, sad e meseina / Bal jednonogih vampira samo to ne poeo Ljudi su zapanjeni, jer govornik kae: Mrzim svoj narod ako je kukavicki / Pljujem na plaljivce i trtoguzce. Slobodan sam ako veto ruim pakao. Tad govornik je zbunjen: narod mu aplaudira / Narod koji je nazvan buntovnikim / Peva tiho svoju himnu:Hej Sloveni!45 Ovakav razvoj je u velikoj meri zatekao Miloevievog dugogodinjeg promotera, predsednika Predsednitva Srbe, Ivana Stambolia. Stamboli je smatrao da takva radikalizaca kosovskog pitanja ugroava dotadanje napore usmerene ka promeni odnosa izmeu republike i pokrajina i da otvara vrata nacionalistikoj histeri, ali ne blagovremeno uvideo da je upravo to bilo sredstvo kojim je Miloevi nastojao da ostvari cilj ruenje Ivana Stambolia i uvrenje vlasti u Srbi. Dok je Stamobli uzaludno nastojao da izbegne konfrontacu, parta i javnost su se ubrzano opredeljivali izmeu Ivice i Slobe. Sa njima i medi: Bilo je specalno zadovoljstvo pratiti to gambanje, pie Slavko uruva. Poelo je svrstavanje u suprotstavljene blokove. Miloevia odmah podrala Politika, sa ikom Minoviem na elu. Televiza sa direktorom Eriem, tek se kasne presaldumila u tom smeru.46 U tako napetoj atmosferi okinut je oroz u kasarni u Parainu, u kojoj je 3.septembra vojnik albanske nacionalnosti Aziz Keljmendi u rastrojstvu pucao po spavaonici, usmrtio etiri druga regruta, a ranio petoricu. O nainu na koji je beogradska tampa propratila ovu tragedu pie tadanji direktor i glavni i odgovrni urednik Politike, ivorad Minovi: Kad danas o svemu tome mislim,
45 Radoslav Zlatanovi, Himna na ledini, Knjievne novine, 38/1987,br.731,1.V 1987. 46 P.Popovi, nav.delo, 174.
36
moguno je da smo u neemu i greili ... podseam kako je izgledala prva strana Politike 4.septembra 1987. godine. Prva dva stupca: Ubena eitiri vojnika, druga tri;: Keljmendi pucao u Jugoslavu. Ispod tih naslova jo dva izvetaja. Prvi: Parain je zanemeo i drugi Vest je sve potresla. Naslov Keljmendi je pucao u Jugoslavu dao je jedan od urednika Politike, jer su poginuli vojnici bili razliitih nacionalnsoti i iz razliitih krajeva Jugoslave. Da izvestim, prvi put, i o ovome: smatrali smo da zbog delikatnosti dogaaja jedino treba da se konsultujemo sa vrhom Jugoslovenske narodne arme. Reeno nam je da o informacijama, izvetajima, komentarima i njihovim intonacama treba da se dogovaramo sa Politikom upravom SSNO (Saveznog sekretarata za narodnu odbranu), Nekoliko dana posle zloina SSNO izdao je zvanino saoptenje kome je Politika dala naslov uzet iz samog teksta: Nacionalistika zaslepljenost ubice Keljmenda. To je dakle bilo jedno od prvih slubenih saoptenja JNA povodom zloina u parainskoj kasarni (...) ni taj vrh ni Miloevi uopte nisu imali nikakav kontakt sa Politikom. Povodom tog traginog dogaaja (...) mi smo jedine kontakte imali sa Politikom upravom SSNO i mislim da je bilo dobro to smo ih imali.47 Meutim, bez obzira na to da li je iza antialbanske histere u beogradskoj tampi stajala JNA ili Miloevi, ona je objektivno ila na ruku Miloevievoj struji, prikazujui Stambolia kao kompromisera koji ne dorastao dramatinoj situaci. Ivan Stamboli pie: Posle ubistva vojnika u kasarni u Parainu nastaje kvalitativna promena u javnom mnjenju Srbe. Posle svega, u sredstvima javnog informisanja. Do Paraina, ika Minovi i ostali uvaavali su ono to sam im govorio. A govorio sam im: ekajte. Polako. Idemo ve sa merama. Nemojte, ljudi, tu ljutu travu na ljutu ranu. Posle Paraina, i Slobodan Jovanovi i ika Minovi i Duan Mitevi poinju otvoreno da mi se suprotstavljaju, da se raspravljsju sa mnom, da odbaju ono na emu insistiram... U Politici je nacionalistika provala posle Paraina. Kao po komandi. Poinju da pale Srbu. Diu Srbe na noge. Da je Miloevi godinama planirao ta bi valjalo preduzeti da doe do anse, ne bi mogao smisliti povoljni dogaaj.48
47 . Minovi, Ulini biograf, 104-107. 48 rtve: Ivan Stamboli Slavku uruvi, Udruenje Nauka i drutvo Srbe, Beograd 2006, 30.
37
U dogovoru sa Stamboliem, situacu nastoji da smiri sekretar Gradskog komiteta Dragia Pavlovi. Slavko uruva je o tome pisao: Tog leta je dolo do ubistva vojnika u Parainu, to je kasne iskonstruisano u uvod u konani obraun za vlast u Srbi. ika Minovi je tu tragedu digao na planetrani nivo, estoko potpalio, pa se Dragia Buca Pavlovi istrao, verovatno u dogovoru sa Stamboliem, da gasi vatru. Sazvao je sastanak sa glavnim i odgovornim urednicima beogradskih meda, pa u kritici nacionalistike opce izgovorio sintagmu olako obeana brzina, koja je kasne prerasla u linu blokovske diference.49 Pavlovi je na tom sastanku 11.septembra upozoravao na gubljenje orentace i na neodmerene i histerine rei na javnoj sceni50 Izvrni sekretar gradskog komiteta Radmilo Kljaji ilustrovao je ove pojave primerima iz Politike, Politike Eskpres i Intervjua. Iako su njihove kritike bile upuene predstavnicima meda, mogli su se itati i kao optuba na raun politiara koji nude sumnjive preice i nude olaka obeanja. Ispostavilo se da je ovaj pokuaj predstavljao uvod u dotada najozbiljnu politiku krizu, budui da Miloevi ne imao nameru da ustukne. Prema dobro obavetenom Slavoljubu ukiu, 13.septembra 1987. u kui Mirjaninog dede.
49 P.Popovi, nav.delo, 175 50 Vidi Dragia Pavlovi, Olako obeana brzina, Globus, Zagreb 1988, 97-8.
38
39
gde Miloevii provode slobodne dane, sastaju se Slobodan, Mira Markovi, Duan Mitevi i glavni urednici Politike i Ekspresa, ivorad Minovi i Slobodan Jovanovi. Tu je dogovoreno da tampa pone kampanju protiv Dragie Pavlovia. Tekst je napisala Mira Markovi, a ispomagao je ivorad Minovi, glavni urednik Politike, koji je imao i ulogu daktilografa. Dogovoreno je da komentar publlikuje Ekspres i da ga prenese uticajna Politika ime e se javnosti dati do znanja kolika je ozbiljnost dogaaja. Ostalo je samo jedno, tehniko pitanje: ko da potpie komentar? Potpisao ga je novinar Ekspresa Dragoljub Milanovi, koji ne uestvovao na sastanku u Poarevcu. Postae posle toga direktor najmoneg meda, Televize Beograd.51 Slavko uruva dodaje neznatno drugau verzu: Poto to ne znao sam da napie, uveni Dragoljub Milanovi, s Kosovo i s brkovi, mali zarozani provincalac, seo i potpisao komentarinu u kojem je rasturan Buca Pavlovi. To je verovatno napisao ili ika Minovi ili Slobodan Miloevi.52 ivorad Minovi osporava ove tvrdnje i porie da je uestovovao u pripremi ovog medskog pua: Mogao sam o njemu misliti bilo ta, ali ni u snu nisam pomiljao da bi mogao biti toliki klevetnik. Dodue, da bi la bila uverljiva, treba joj dodati zrnce istine. To zrnce je injenica da se tog 13.septembra 1987. doista dogodio pomenuti susret u domu porodice Miloevi, i to u Poarevcu, a sve ostalo su nagaanja o onome o emu se tom prilikom razgovaralo Osim toga, nisu bili prisutni samo ljudi koje pominje uki. Bilo je jo nekoliko, kako on, koraginovski kae, uesnika ovog kruoka... ali te druge linosti, ne znam iz kojih razloga, on ne pominje. A bilo bi i vie nego indikativno i znaajno da ih je pomenuo. (...) Nita u Poarevcu ne dogovoreno u vezi sa reagovanjem Ekspresa povodom istupanja Dragie Pavlovia. Glavni urednik Ekspresa Slobodan Jovanovi, s kojim sam putovao u Poarevac, gotovo uzgredno mi je rekao da su napisali komentar povodom izjave D.Pavlovia, koji e u sutranjem broju, u ponedeljak 14.septeembra, Ekspres objaviti na drugoj, komentatorskoj strani. Napomenuto mi je da se sadraj zasniva na njegovoj polemici sa Pavloviem na sastanku sa glavnim urednicima dan pre toga u Gradskom komtietu. (...) ukiu ne bila dovoljna ova bedna la, ve mu je bila potrebna i pakost, bez koje on i ne moe da pie. Osim toga, umesto to je upotrebio izmiljenju priu Duana
51 Slavoljub uki, Politiko groblje, 238-239 52 P.Popovi, nav.delo, 176.

40
Mitevia, koji ga je obavetavao o kruoku, bilo je logino da se obratio glavnom uredniku Ekspresa, od koga bi saznao gde je i kad napisan komentar o Pavloviu. (...) A to se tie Mire Markovi, ona tada ne nita ni diktirala ni pisala, ve nam je kuvala kafu.... Taj susret u Poarevcu smo S.Jovanovi i ja u ali nazivali ifrovanim imenom Lubenica, jer je nas nekolicinu iz Beograda i nekoliko ljudi iz Poarevca te nedelje Miloevi pozvao na bostan. Dan je protekao u neobaveznom askanju u kojem Mirjana ne uestvovala, osim u ve pomenutoj ulozi kafe-kuvarice. Kasne sam obaveten da je Duan Mitevi ispriao ukiu svoju verzu tog susreta, a ovaj ju je prihvatio kao takvu, dakle netanu ... Vara se uki kad misli da je u pomenutom kruoku u Poarevcu bilo odanih i poverljivih ljudi. U tom sunanom septembarskom danu, oko velikog stola sa crvenim krikama lubenice, niko nikom ne bio odan, niko nikome ne verovao, svako je merio ta e da kae i niko ne znao ta je u Miloevievoj glavi ... Poarevaki susret Sl.. (na osnovu Mitevievih pria) ocenjuje kao zaveru od koje je maltene sve poelo, a ja ga opisujem zbog besprimernih kleveta koje mi je u tekstu o tome on naneo. 53 Meutim, nakon objavljivanja Milanovievog komentara Olake ocene Dragie Pavlovia, objavljenog u Politici Ekspres, uprkos podrci koju je partski gradski komitet dao Pavloviu, zakazuje se 18. septembra sednica Predsednitva CK SKS. Na njoj se po Miloevievom zahtevu razmatra sluaj Dragie Pavlovia. Uprkos Stambolievom protivljenju, tesnom veinom usvaja se odluka da se Radmilo Kljaji iskljui iz Saveza komunista, a Pavlovi iz partskog Predsednitva i da se preispita odgovornost njemu bliskih ljudi u medskoj sferi (Ivana Stojanovia, Momila Baljka). Da potvrdi ove odluke i do kraja ritualno raspravi Pavloviev sluaj, saziva se Centralni komitet, na uvenoj Osmoj sednici koja je odrana 23. i 24.septembra 1987. 54 Razreenjem Dragie Pavlovia iz partskog rukovodstva na sednici koja je bila televizski prenoena oslabljena je dramatino i pozica predsednika Predsednitva SR Srbe Ivana Stambolia.
53 ivorad Minovi, Ulini biograf: knjigom na knjige Slavoljuba ukia, Altera, Beograd 2010, 112-115. 54 Osma sednica CKSKS, Beograd 1987. Up. Momilo Pavlovi, Dejan Jovi, Vladimir Petrovi (prir.), Slobodan Miloevi: Put ka vlasti. Osma sednica CKSKS, Institut za savremenu istoru, Beograd 2008.
41
Napadan u vodeim glasilima, Ivan Stmboli do kraja godine podnosi ostavku. Dva meseca su po novinama i televizi raspisivali poternice za ljudima, proganjali ih, obeaivali, smenjivali (...) Mene su ostavili za kraj. Metod je isti. Krenuli su sa nekim paualnim, neodreenim optubama. Osnovna kvalikaca je, prvo, oportunista, pa onda i izdajnik srpskog naroda. (...) Stvarala se atmosfera progona. Bespomoan si. Ne moe javno nita.55 Stambolieve pristae se uklanjaju sa pozica vlasti, a posebno iz medske sfere. Sa RTB-a odlazi urednik Informativno-politikog programa Mihailo Eri, a Gordana Sua je sklonjena sa ZIP-a. Ostavke podnose glavni urednici NIN-a (Mirko eki pa Predrag Vukovi) i Duge (Grujica Spasovi), a na njihova mesta dolaze oko Stoji i Ila Rapaji.56 Atmosferu opisuje Mirko eki, dotadanji urednik NIN-a: Krenule su partske komise, sastavljene od istaknutih partskih aktivsta, sastanci, ispitivanja. U komsi koja je formirana da se ispita politika odgovornost ne samo Mirka ekia, ve i veeg dela redakce, bilo je nekoliko lanova iz Slobinog jurinog odreda. U komisi su bila po dva predstavnika Predsednutva CK Srbe, Gradskog komiteta, Komise za informisanje i Optinskog komiteta Stari Grad. Glavnu re u Komisjii vodio je Zoran Todorovi Kundak (...) Ono to je Komisa htela ne moglo da proe u naoj partskoj organizaci, pa su oni za glavnog urednika
55 Ivan Stamboli Slavku uruvi, rtve, Udruenje nauka i drutvo Srbe, Beograd 2006, 89-90 56 M.Bjelica, nav.delo, 68.
42
doveli oku Stojia.57 Slino se deavalo i drugde. Glavni urednik Duge Grujica Spasovi daje ostavku, a na njegovo mesto dolazi Ila Rapaji. U Svetu Jelenu Jevremovi na istom mestu zamenjuje Ljiljana Bulatovi. Dragoslav Markovi u svoj dnevnik zapisuje: Podrka zakljucima Osme sednice CK SK Srbe tee iz dana u dan, na televizi, u tampi. Kako proces tee sve vie doba na intenzitetu i u sve zaotrenem vidu postavlja pitanje diferencce. Proiruje se lista prozvanih i optuenih. Svakodnevno je na tapetu Ivan Stamboli. Tri se iskljuenje pire Galovia iz SKJ. Napadnut je i optuen Bogdan Bogdanovi ... Ne odustaje se od smenjivanja Mihaila Eria u TV Beograd, bez obzira na miljenje Osnovne organizace Saveza komunista i ureivakog koleguma. Radmilo Kljaji ne iskljuen iz Saveza komunista u organizaci Poltiike. Razume se, i njega e iskljuiti Optinski komitet.58 Miloevieve pristae u medskoj sferi ojaavaju svoje pozice. Duan Mitevi avanzuje u RTB, Slobodan Jovanovi ostaje glavni urednik Politike Eskpres, u kojem plasira novinare koji se eksponiraju senzacionalistikim i nacionalistikim tekstovima Ljiljanu Bulatovi, Dragoljuba Milanovia, Miroslava Markovia. Upitan mnogo kasne da li je ovo glasilo prednjailo u napadima na Miloevieve protivnike, Jovanovi je rekao: Ekspres jeste bio perjanica, ali ne u tom smislu. List je imao veliki tira i znaajnu pozicu koja se ne moe nametnuti nikakvim vetakim ili dirigovanim sredstvima, nego je bio prihvaen od italaca. Bilo je otre rei, bilo je izrazitih, jakih tekstova i komentara, bilo je mnogih otkria koje niko drugi ni po nedelju dana kasne ne smeo da preuzme. Upitan da li se osea nacionalistom, kazao je: Mislim da ne, iako pitanje ne jednostavno ... mislim da se ba u SPS dogodio taj spoj socalnog i nacionalnog. Druga je stvar to je tokom ovog perioda komponenta demokratskog ispala.59 U Politici, glavni i odgovorni urednik ivorad Minovi se pak oslobaa predsednice Izdavackog saveta ivane Olbine i Ivana Stojanovia, direktora Politike i lana CK SK Jugoslave, koji je iz novina saznao da je Predsednitvo CK SK Srbe zakljuilo da predloi Socalistikom savezu Srbe da on bude smenjen sa dunosti direktora Politike. O tome se ne prethodno razgovaralo sa Ivanom
57 Milo Miovi, Naslednici bez testamenta, Razgovori sa glavnuim urednicima NIN-a, Nova, Beograd, 1999, 199. 58 Miroslav Markovi, prir. Seanje i komentari. Dnevnike beleke Dragoslava Drae Markovia, Slubeni glasnik, Beograd 2010, 18-19. 59 S.Jovanovi, Virtuelna Srba, Beletra, Beograd 2000, 121-2.
43
Stojanoviem ni sa Poltikom, ni sa Predsednitvom Socalistikog saveza i njegovim radnim telima i komisama. Zadocneli staljinizam.60 Umesto Stojanovia, v.d. direktora od 12. oktobra 1987 postaje sam Minovi, kojeg Predsednitvo republike konference SSRN Srbe ustoliava za direktora 25.decembra, budui da svojim idejno-politikim opredeljenjem i dokazanom strunim i drugim sposobnostima prua uverenje da e uspeno obavljati dunosti direktora NO Politika ... u jednom politiki sloenom razdobolju, kada je na Politiku vren pritisak van kue i u samoj Kui da se odstupi od drutveno utvrene ureivake politike, redakca i glavni urednik Minovi uspeli su da osnovna orentaca lista ostane na lini Saveza komunista., obrazlagalo je odluku ovo telo. 61
60 M.Markovi, nav.delo, 19. 61 Politika za nas, 29.decembra 1987, br.33, str.1

44
POLITIKI I MEDSKI VRH NAKON OSME SEDNICE GORE: SLOBODAN MILOEVI I IVORAD MINOVI; SLOBODAN JOVANOVI; LJILJANA BULATOVI DOLE: SLOBODAN MILOEVI U RADNOJ POSETI POLITICI; DOLE LEVO: SLOBODANKA GRUDEN; MILORAD UNKOVI I IVORAD MINOVI
45
Ljubav izmeu Politike i pobednika Osme sednice zapeaena je proslavom 84. roendana Politike 23.januara 1987 u Domu JNA, kojoj prisustvuje itavo novo rukovodstvo, na elu sa predednikom Predsednitva CKSKS, Slobodanom Miloeviem, Petrom Graaninom, prdsednikom Predsednitva Srbe i lanom Predsednitva SFRJ Nikolom Ljubiiem, Duanom krebiem, lanom Predsednitva CKSKJ, Bogdanom Trifunoviem, predsednikom Predsednitva konference SSRNS, Aleksandrom Bakoeviem, predsednikom Skuptine grada i Radoem Smiljkoviem, Predsednikom GK SK Beograda.62 Drei istovremeno funkce direktora i glavnog i odgovornog urednika, Minovi postaje kljuni branilac tekovina Osme sednice, ne proputa nednu priliku da istakne svoje provoborake zasluge. Na sastanku Komise za novinare Gradskog komiteta CKSKS, posveenom ovim promenama, Minovi komentarie pisanje zagrebakog lista Danas o ovom dogaaju: Prosto ne mogu da verujem da taj list dovodi u pitanje Osmu sednicu CK Srbe na taj nain to postavlja pitanje da li je ta sednica na Titovom putu. Ja teu optubu nisam proitao. Na ovom sastanku se u estini nadmeu elni ljudi medske sfere Slobodan Jovanovi, Aleksandar Prlja, Ljiljana Bulatovi, Sergej estakov, Duan Mitevi, Bora Ili, Momir Brki i drugi. 63 Na istom tragu, partski kolektiv Politike neposredno po Osmoj sednici dri sastanak na kojoj se njen ishod kuje u zvezde, a na kojoj se kao posebno gorljivi govornici istiu Ljiljana Bulatovi, ivorad Minovi i Slobodan Jovanovi.
VELIKA JE SNAGA OSME SEDNICE

Pod naslovom Velika je snaga Osme sednice, podnosilac izvetaja na Konferenci SK NO Politika, Ljana Bulatovi zakljuila je: Osma sednica CK SK Srbe ... armisala je znaaj javnosti i demokratinosti u politikom radu. ivorad Minovi je takoe pozdravio rezultate sednice, hvalei se da je i u ovim okolnostima Politika odolela pritiscima i
62 Politika za nas, 27.januar 1988, 1-3, br.334 63 M.Bjelica, nav.delo, 82-83.
46
manipulacama. Najdalje je otiao Slobodan Jovanovi: to se tie Osme sednice, pre i posle i povodom nje, kada ovde govorimo, dozvoliu sebi da kaem da je ovo samo prirpema za neku vrstu nae Osme sednice (...) Ako ima otpora, onda da se diferenciramo.64 to Jovanovi kae, Minovi radi. Veran shvatanju svog posla koje je izrekao tokom polemike o humoresci Vojko i Savle (Kao glavni urednik ja imam odreene obaveze i odreena ovlaenja i na prvom mjestu mi je obaveza da sprovodim i realizujem politiku Saveza komunista...65) Minovi puni Politiku lojalnim kadrovima i marginalizuje nepouzdane, ne obazirui se na otpore.66 U maju 1989 uz protivljenje itave redakce postavlja Teodora Anelia za glavnog i odgovornog urednika NIN-a. Njegov naslednik, Velizar Zeevi, o tome kae: ...Pad kvaliteta NIN-a je postajao sve izraziti kada se na tom mestu naao Teodor Aneli, novinar koji se profesionalno formirao u NIN-u. Ne znam da li je on imao direktan kontakt sa nekim od politiara u vrhu, ali on se ponaao tako kao da je privezao NIN za vladajuu stranku, kao da ga je zakopao za neko zvanino miljenje.67 Meutim, ni profesionalnizam ni tirai nisu bili bitni novoj ekipi, koliko lojalnost i jasno usmerenje, o kojem svedoe NIN-ove naslovnice u periodu nakon Osme sednice (Faksimil Zakona o zabrani povratka Srba na Kosovo, Dva nataliteta Albanska porodica sa sedamnaestoro dece i osnovna kola sa jednim uenikom Srbinom, Srbi i Crnogorci sa Kosova demonstriraju u Novom Sadu, Selo Prekale na Kosovu, septembar 88, Srpkinja sa pukom o ramenu uva decu na njivi, Sto dana koju su potresli Crnu Goru, Slovena i Jugoslava: ko koga eksploatie, 28.III 1989. Srba Republika! Proglaenje ustava Srbe).68 Prosto se vidi kako se trajektorija naslovnica poklapa sa trajektorijom politike reima. Miloeviev se reim naime opredelio da odgodi i izbegne
64 Sa sednice konference SK NO Politika: Velika je snaga Osme sednice, 29. decembar 1987, Politika za nas, 5-9. 65 Marovi, nav.deo, 217. 66 Tako je Aleksandar Nenadovi napadnut lankom u Politici Eskpres koji su potpisali Slobodan Jovanovi i Dragoljub Milanovi. Uzalud sa traio odgovor na logino pitanje; da li e glavni urednik mog lista, koji je kao diretkor cele rme nadreen i urednicima Ekspresa, uzeti zatitu svog dopisnika iz SAD ili e me redakca opozvati, ako ne smeili nee da me brani? ika je zagonetno utao. Aleksandar Nenaodovi, nav.delo, 281. 67 M.Miovi, nav.delo, 249 68 oko Stoji u: Milo Miovi, nav.delo 216-217
47
demokratizacu forsiranjem dravnog pitanja, pa je tako i novi Zakon o informisanju SR Srbe iz 1989. donesen pre uvoenja viestranaja. Njime je omogueno osnivanje privatnih meda, ali ta mogunost ne dramatino ugrozila reimski monopol u medskoj sferi. Medi u drutvenom vlasnitvu ostali su pod kontrolom SSRN, a nakon njegovog ukidanja status osnivaa su preuzele republika, odnosno pokrajinske i optinske skuptine. Umesto ka pluralizaci medskog sistema, pisala je Jovanka Mati napori vlasti bili su usmereni ka odravanju vladajueg dravno-partskog modela meda i nastojanju da se osigura funkcionisanje meda kao glavnog instrumenta u osnaivanju nove nacionalistike ideologe i vladajue parte kao njenog ekskluzivnog protagoniste.69 Ovako disciplinovano novinarstvo upustilo se u koordiniranu medsku ofanzivu koja je pratila Miloevievu borbu za slamanje pokrajinskih autonoma. Mitinzi istine i drugi vidovi antibirokratske revoluce kao i manifestace buenja nacionalizma medski su podstrekavani na razliite naine. Tokom mintinga u Vojvodini isprobano je reagovanje meda koji tamo jo uvek nisu do kraja bili pod kontrolom Miloevieve mainere. Gordana Sua, tada novinarka Televize Beograd, kasne je priala kako je ve pri izvetavanju sa prvog novosadskog mitinga imala problema sa glavnim urednikom Duanom Miteviem. Poto je napravila izvetaj, on joj je rekao da mora da doda kako je tamo bio Vojislav eelj i da je drao nacionalistike govore, da je bio Mata Bekovi, akademik, koji je takoe pozivao narod na pobunu i da su se pevale nacionalistike pesme. Ona ne dozvolila da joj se u izvetaju ita menja, a po emitovanju njene prie ukljuen je dopisnik iz Novog Sada koji je u etar izdeklamovao Mitevievu verzu: Sutradan je stigao demanti. eelj uopte ne bio u Srbi, ve u Bosni. Mata Bekovi je bio u Parizu, priseala se Sua.70 I Politika je kljuno doprinosila dogaanju naroda. Meu sredstvima za koje se opredelila posebno se istie nova rubrika, isprva nazvana Regovanja, a docne Odjeci i reagovanja, dodata jula 1988. Oslanjajui se na tradiciju rubrike Meu nama, koja je godinama objavljivala pisma italaca, Odjeci i reagovanja su do marta 1991 sluili kao poligon za pljuvanje reimskih
69 Jovanka Mati, Televiza protiv biraa. Televizska kampanja za parlamentarne izbore u Srbi 1990-2000, Dobar naslov, Beograd 2007, 60.. 70 Zoran Pavi, Dvadeset godina od Gazimestana, u: Bojan Leki, Zoran Pavi, Slavia Leki (prir.), Kako se dogaao narod i Antibirokratska revoluca. Slubeni glasnik, Beograd 2009, 25
48
protivnika, i najavu politikih istki.71 Zamiljena, oigledno, kao kanal za podsticanje i usmeravanje vaniinstitucionalnog reavanja politikih problema, rubrika se prvi put javlja 8.jula 1988 godine, na sam dan odravnja mitinga Srba i Crnogoraca sa Kosova u Novom Sadu, kojim je otvorena duga i vrua sezona dogaanja naroda.72 Odjeci i reagovanja irom otvaraju stranice Politike za govor mrnje, koji se plasira pod krinkom liberalizace tampe. ivorad Minovi o tome kae Odjeke i reagovanja ja lino nisam pokrenuo ali ta injenica nimalo ne umnjanjuje moju odgovornost, kao glavog urednika lista, za njeno objavljivanje u Politici.73 Izvetaj Nezavisne komise pod nazivom Kosovski vor dreiti ili sei, podrobno je analizirao pisanje Politike. Analizom sadraja stavova o Kosovu u ovom listu (koji ima viedecensku tradicu glavnog glasila u Srbi kojeg itaoci masovno prihvataju kao najvii autoritet u pitanjima politike analize), zakljueno je da u ovom glasilu propaganda ima prvenstnvo nad objavljivanjem, da u listu Politika preovladjuju izlaganja kojima se prenose stavovi dravno-partskih organa i profesionalnih politiara, i da je homogenizaca ocelnog tumaenja zbivanja na Kosovu kombinovana sa povratnim impuslima iz baze, preko rubrike Odjeci i reagovanja. Analiza priloga ove rubrike o Kosovu od 1. januara do 1. jula.1990. pokazala je da ovu rubriku odlikuju odsustvo suprotstavljenih miljenja i daloga, odsustvo injenickog materala o progonima nealbanskog stanovnitva, odustvo albanskih autora, ustanovljavanje nove autoritarnosti uz odbojnost prema opozici i druge propagandne karatkerisitke.74 Sa preuzimanjem kontrole nad pokrajinama, iri se i medska baza Miloevieve moi, koja tokom 1990. obuhvata i vodea tampana glasila i televizu iz Vojvodine i Kosova. U Vojvodini se u sprovoenju istki u novinarskoj organizaci naroito istakao Mihalj Kertes, ovek od poverenja i novi lan Predsednitva
71 Reprezentativan deo priloga iz ove rubrike objavljen je u Aljoa Mimica, Radina Vueti, Vreme kada je narod govorio. Odjeci i reagovanja u Politici, 1988-1991, Institut za socioloka istraivanja, Beograd 2008. Vidi i Jelka Jovanovi, Bojan Toni (prir.), Vreme kad je narod govorio. Odjeci i reagovanja (Politika, 1988-1991). Okrugli sto, 14-15.decembar 2001, Fond za humanitarno pravo, Beograd 2002. 72 A.Mimica, nav.delo, 24. 73 .Minovi, nav.delo, 145. 74 Srdja Popovi, Dejan Jana, Tanja Petovar (prir.), Kosovski vor: dreiti ili sei? Izvetaj nezavisne komise, Hronos, Beograd 1990, 77, 101-102, 130.
49
50
SR Srbe. Na vanrednoj skuptini Drutva novinara Srbe, odranoj u Vrbasu krajem maja 1989, na kojoj je prisustvovao Kertes, zatraena je otra diferencijaca u RTV Novi Sad, sto je bio siguran znak da se pripremaju nove istke (...) U svom prepoznatljivom stilu Mihalj Kertes izjavio je da treba odmah oduzeti pero onima koji su bili u slubi stare politike.75 Situaca je bila jos tea na Kosovu. Dragoljub Markovi unosi u dnevnik za 5.jul 1990: Danas je Skuptina SR Srbe donela odluku o prestanku rada Skuptine SAP Kosova i Izvrnog vea Kosova ... u isto vreme doneta je odluka o uvoenju privremenih mera u RTV Pritina
75 M.Bjelica, nav.delo, 87.

51
i u Rilindi, kao i o smenjivanju svih rukovodilaca u tim institucama. Imali smo prilike veeras da vidimo kako milica izlazi iz prostore tih ustanova koje obustavljaju rad do daljnjeg. Naao se, ipak, i poneki Albanac koji je u toj situaci prihvatio da preuzme dunost u RTV Pritina i Rilindi umesto smenjenih rukovodilaca (Gani Jaari, Beir Hoti, Ramiz Kurtei).76 U ovoj istki bez posla su ostali ne samo direktori i urednici, vec i 1300 zaposlenih u RTV Pritina i 200 u Rilindi, a sest lokalnih radio stanice koje su emitovale program na albanskom su zatvorene. Sva tri najveca medska sistema u SR Srbi dolaze pod Miloevicevu kontrolu. Ovako centralizovani, srpski dravni medi poinju borbu protiv glasila poput Borbe, televize YUTEL ili nedeljnika Vreme, koji ne aplaudiraju Miloevievoj politici konfrontace. Ovu preorentacu pratila je i nova istka u novinarstvu. Sa RTB su smenjeni Goran Mili, Mihailo Kova i Omer Karabeg, a Radniki savet NIP Politika prepolovljava platu etrdesetorici novinara, koji su pristupili Udruenju nezavisnih novinara Srbe.77 Nakon ustavnih promena u SR Srbi krajem 1989 i rastakanja SKJ na 14. vanrednom Kongresu januara 1990, agresivno izvetavanje se seli na tematiku rekomponovanja Jugoslave. Nameu se etnonacionalne teme zapaljivog karaktera navodna ekonomska eksploataca Srbe od strane Slovene i Hrvatske, hipertrora se broj srpskih rtava u Drugom svetskom ratu e se ekshumace televizski prenose. Sa pobedom HDZ-a na izborima u Hrvatskoj medi strateki poinju da izjednaavaju novu garnituru sa ustakim reimom. Vidosav Stefanovi primeuje: Beogradska tampa besni, vrea, pljuje,. Da li neto moe biti gore od Politike? Moe, mada izgleda neverovatno. To su Ekspres Politika i Veernje novosti, ali ni ostali ne zaostaju iza ove dve narodne novine, bar se trude da ih dostignu.78
76 Miroslav Makovi, nav.delo, 39 77 M.Bjelica, nav.delo, 72, M.Marovi, nav.delo 232 Radilo se o novinarima koji su pristupili Udruenju nezavisnih novinara . Nakon Osme sednice, krajem 1987, pitanje lojalnosti novom kursu otvara se u Udruenju novinara Srbe u vidu pritisaka da se razrei njegov predsednik, Jug Grizelj. Ova borba traje gotovo godinu dana, do oktobra 1988, kada Grizelj podnosi neopozivu ostavku. Zamenjuje ga Borislav Ili, da bi ubryo na ovo mesto bio izabran pomonik glavnog i odgovornog urednika Politike Slobodan Lazarevi, ime je obezbeena lojalnost ove instituce. Vie u M.Bjelica, nav.delo, 84-86 78 Vidosav Stefanovi, Dnevnik samoe, Izbor fragmenata 1988-1992, Slubeni glasnik 2010, 179.
52
PODRUJA SFRJ NA KOJIMA SE PRODAVALA POLITIKA I POLITIKA EKSPRES
Legalizacom politikih stranaka i drugim oblicima pluralizace politikog ivota postalo je neminovno i normativno otvaranje medskje sfere. Ova sitauca je i formalizovana Zakonom o osnovama sistema informisanja SFRJ iz decembra 1990. kojim je omogueno svim pravnim i zikim licima da osnivaju i izdaju javna glasila. Ogranienjem je odreeno da programska orentaca glasila ne moe biti usmerena na nasilnu promenu Ustavom utvrenog drutvenog ureenja, ugroavanje teritoralne celokupnosti i nezavisnosti zemlje, krenje Ustavom SFRJ zajamenih sloboda i prava oveka i graanina i raspirivanje nacionalne, verske i rasne mrnje i netrpeljivosti. U realnosti, meutim, dezintegraca savezne zajednice, praena jaanjem dravnih atributa u jugoslovenskim republikama, zaustavila je proces decentralizace i oslobaanja meda od kontrole vlasti. Sa zaotravanjem konikata izmeu republikih centara moi, dolo je do pojaane centralizace unutar republikih medskih podsistema, do smanjenja ve osvojenih prostora profesionalne slobode i stavljanja meda u direktnu slubu republikih i pokrajinskih nacionalnih birokrata.79 Glavna javna glasila su potpala pod kontrolu vladajuih parta, a u Srbi postaju glasnogovornici Slobodana Miloevia. Opozicione novine, kao i nezavisna tampa, poput nedeljnika Vreme, osnovanog 1990, ne predstavljaju izazov ovom monopolu, budui da je njihov tira i domet ogranien. Republika vlast dodeljuje
79 Jovanka Mati, Televiza protiv biraa. Televizska kampanja za parlamentarne izbore u Srbi 1990-2000, Dobar naslov, Beograd 2007, 57.
53
radio-televizske frekvence, ljubomorno uvajui primat dravne televize. Ni TV Politika ni TV Studio B, budui male beogradske stanice lokalnog dometa, slabo tehniki opremljene i sa preteno radio novinarima, nisu predstavljale nikakvu alternativu dravnoj televizi, sa TV centrima u Beogradu, Novom Sadu i Pritini. TV Beograd, prvi i najvei TV centar u Jugoslavi, pokrivao je celokupnu teritoru Srbe, tehniki bio odlino opremljen, raspolagao je ogromnim sredstvima od obavezne pretplate i imao brojan i iskusan profesionalni kadar. Od svih TV programa u Srbi, najveu gledanost imala je centralna veernja infromativna emisa TV Beograd Dnevnik 2. Do drastinog poveanja gledanosti ovog programa dolo je 1989.godine u odnosu na prethodnu godinu.80 Medska lozoja, stratega i taktika bila je jednostavna i ekasna. Kako pie Vidosav Stefanovi, sveu i voljom potroaa meda vlada onaj ko njima upravlja. Bitka za medije poinje uklanjanjem glavnih urednika i novinaara koji oklevaju da se izjasne. Na njihovim mestima pojavljuju se manje poznati i manje kompetentni novinari, ali spremni da sprovedu ono to im se naredi. Nedna redakca u Beogradu ne poteena, nedno uredniko mesto. Putevi vode prema porodinoj vili na Dedinju, naredbe otuda dolaze. Pratelj porodice postaje direktor radio televize Srbe.... A televiza, voena tvrdom rukom tog debeljka sa licem uvreenog deaka, proizvodi ono to je potrebno porodici i veini koja je sledi: paralelnu stvarnost. Ne bitno ono to se dogaa ve ono to se vidi na televizi. Bie to posao za perae mozgova. Vetina steena u titozmu bie primenjena u postkomunizmu.81
MEDSKA PRIPREMA RATA

Monolitnost jednopartskog sistema u Jugoslavi poinje da se uruava 1990. godine i pritisak ka njegovom ukidanju postaje ogroman pa reim Slobodana Miloevia poinje da vodi bitku da se odri na vlasti u promenjenim drutveno-politikim okolnostima. U predveerje prvih demokratskih izbora, kontrola nad medima i sadrinom njihovog izvetavanja, postaje osnovna poluga vlasti i osiguranje budueg izbornog rezultata. Toga su bili svesni i reim i mlada, slabana i razjedinjena srpska opozica. Iako je sistem prolazio kroz neku vrstu pseudodemokratizace, karakterisane poplavom novih izdanja, knjiga i novina
80 J .Mati, nav.delo, 63. 81 Vidosav Stevanovi, Miloevi, jedan epitapf, Montena, Beograd, 2002, 60-61
54
u kojima su otvarane mnoge do tada tabuizirane teme, glavni medi su bili pod strogom dravnom i partskom kontrolom i borba za njih postaje jedan od kljunih frontova politike borbe. Mihailo Bjelica daje presek izgleda ovog fronta: Prema zvaninim statistikim podacima, u Srbi je 1990.godine izlazilo 1.447 listova i asopisa sa ukupnim godinjim tiraom od 586 miliona primeraka. Najvei deo tiraa otpadao je na dnevne listove (357 miliona). Ukupno je izlazilo 14 dnevnih listova od kojih su devet informativno-politiki (u Beogradu Politika, Politika ekspres, Vorba i Veernje novosti, u Novom Sadu Dnevnik i Magyr szo, u Pritini Jedinstvo i Rilinda, i u Niu Narodn list. Nakvei proseni tira imale su Veernje novosti (222.000), Politika ekspres (199.000) i Politika (185.000), na etvrtom mestu bila je Borba (31.000). Radio i televizske stanice delile su se na matine (republike i pokrajinske) i lokalne. Statistika je 1990.registrovala 58 radio stanica u Srbi (1.821.000 pretplatnika) i pet televizskih stanica (1.620.000 pretplatnika). Do 1990. U Jugoslavi je postojala samo jedna novinska agenca Tanjug, sa seditem u Beogradu i dopisnicma i redakcama reppublikim i pokrajinskim centrima.82 Borba je otvorena po pitanju ureivake politike dravne televize. Stric Miloevieve supruge Mirjane, ali i njegov estoki protivnik u kadrovskim borbama unutar komunistike partije, Dragoslav Draa Markovi pie u svom dnevniku 15. juna 1990 godine: Konfrontace i otre polemike povodom prekjueranjeg protestnog zbora opozice na Trgu Republike se nastavljaju i dobaju na estini. Iz redova opozice stiu optube zbog bezrazlone intervence milice pred RTV Beograd i tue uesnika protesta (batine su navodno dobili i prof. D.Miunovi i knjievnik Borislav Peki), kao i zbog krivog, nepotpunog informisanja broj uesnika mitinga, tok i sadraj tog protestnog skupa ... Protestu se pridruuju i novinari RTV Beograd (organizovani u svom nezavisnom sindikatu), kao i novinari kue Politika (potpisano 36 novinara). Niti Televiza Beograd (za razliku od Radio Beograda koji je informace o tim protestima objavio), niti Politikina izdanja o tome ne obavetavaju. O svemu pak informie Borba. Borba je zvog toga ponovo predmet estokih napada i Politike i gradskog rukovodstva Socalistikog saveza Beograda. Borba i Studio B optuuju se da su bili organizatori mitinga ... Odnosi se i dalje komplikuju i zaotravaju. Pored glavnog zahteva za odravanjem slobodnih viestranakih izbora pre donoenja ustava,
82 M.Bjelica, nav.delo, 94-5.
55
od strane opozicionih stranaka zahteva se smenjivanje Duana Mitevia i ike Minovia, kao i otvaranje sredstava informisanja, ukidanje monopola parte SK Srbe i vlasti.83 Ovakve konfrontace i zahtevi opozice da reim prepusti kontrolu nad dravnim medima i omogui njihovu profesionalizacu, nastavie se godinama, sa malo rezultata. Reim je briljivo uvao medsko jezgro svoje vlasti, dravnu televizu i Politikinu grupu, Veernje novosti i mreu lokalnih glasila odravajui iluzu medskog pluralizma kroz postojanje kritikih glasila poput dnevnika Borba ili nedeljnika Vreme. Tira, a time i uticaj, ovih novina je bio ogranienog dometa. U istom polozaju su bili i elektronski medi, Studio B, koji je prelazio iz ruke u ruku, ili kasne radio stanice B92 i Radio Index, a se ujnost merila krugom dvojke i koji su godinama sluili samo za informisanje graana Beograda i vebu policskih ili vojnih slubi za elektronsko ometanje. Interesantno da, uz sva ogranienja, zabrane, podmetanja, fabrikovanje afera i sukoba, ogromne nansske i sudske pritiske, reim u Srbi ne u korenu suzbio samo postojanje nezavisnih mede. Na taj nain se, prema meunarodnim institucama, predstavljao u boljem svetlu. Nezavisna Borba pod urednitvom Stae Marinkovia je dovedena na rub postojanja i ukinuta, naklonost vlasnika TV Pinka i TV Koave je bila neogranicena; ukroene su Veernje novosti i Studio B, koji je imao svetle trenutke u otporu reimu. Sve je moglo da se menja, odreeni medi su mogli da menjaju svoju ureivaku politiku, ali u dva sluaja reim Slobodana Miloevia nikada ne pravio ustupke. To su Politika i Televiza Beograd, odnosno Radio Televiza Srbe. Do kraja vladavine socalista i JUL-a , ove dve medske grupace, ostali su njihovo nedodorljivo polje.
83 Miroslav Markovi, (prir), Seanje i komentari. Dnevnike beleke Dragoslava Drae Markovia, Slubeni glasnik, Beograd 2010, 39
56
PARTSKA KONTROLA
RTS je maina lai smiljena da izaziva, podstie i naglaava nacionalistike strahove i mrnje. Takva je i hrvatska radio-televiza. I bosanska vlada ne imuna na propagandu i jednostranost u informisanju.
William Shawcross, Meunarodni centar protiv cenzure, 1994.
Izreiranim ujedinjenjem Saveza komunista Srbe i Socalistikog saveza radnog naroda Srbe 27.jula 1990. godine nastaje Socalistika parta Srbe, nasledivii tako kadrove, imovinu i infrastrukturu koja joj je omoguila da se sa znaajnom prednou ukljui u izbornu trku sa tek osnovanim opozicionim partama. SPS je imao kontrolu nad svim glavnim i odgovornim urednicima meda, postavljao ih je iz svojih redova, nansirao njihove hirove i medske ekperimente. Oni su im uzvratili istom merom. Prema nekim politikolokim istraivanjima, srpska opozica nala se u prilino nezavidnom poloaju na poetku izborne trke. Proseni graanin Srbe, odnosno proseni glasa, jos nenavikao na mogunost demokratskog izbora i slobodne misli, svoje politiko miljenje obrazovao je na kraju krajeva skoro iskljuivo na osnovu televizskih vesti. Njih 30 odsto uopte ne italo novine, 26 odsto je italo povremeno, a redovno svega 44 odsto. Ankete koje je u Srbi sproveo Institut za drutvene nauke Univerziteta u Beogradu u oktobru 1992. godine, i koje je ponovio u prolee 1993. godine, upuuju na to da su televiza i radio najomiljeni izvor informaca za 66% do 76% ispitanika. Samo 14% se opredelilo za novine i magazine. Kad se uporede ova dva podatka, jasno je da je Televiza, odnosno njen centralni Dnevnik, kao jedina dnevno-informativna emisa, sa njenom ogromnom gledanou (ak su i redovno vojnici, na odsluenju vojnog roka, imali obavezu da svako vee u pola osam gledaju Dnevnik), bila jedini reper kojim se uspostavljalo javno mnjenje Srbe. U situaci kada je devedeset odsto tampanih meda bilo u rukama socijalista, preostalih deset odsto meda nisu mogli da prue mogunost da neka druga strana prikae svoj program u pravom svetlu. S obzirom da su se socijalisti rastrali kako bi upravo pred izbore obavili vane dravnike poslove, otvarali fabrike, puteve, postrojenja, radio i televizske vesti bile su prepune ogoljene SPS-propagande.
57
Jedno istraivanje je pokazalo da su, samo u poslednjoj sedmici pred izbore decembra 1990. na TV Dnevniku i u glavnim radskim vestima najpominjani bili upravo predstavnici SPS-a: Slobodan Miloevi (133 puta, u trajajnju od 37 minuta) Borisav Jovi (46 puta, 3 minuta) Radoman Boovi (43 puta 7 minuta) Svi socalistiki funkcioneri prikazivani su u pohvalnom smislu, ne bilo kritike niti objektivnog informisanja. Nasuprot tome, opozica je pominjana prevashodno protokolarno, u vezi s nadzorom izbornog postupka (SPO 33 puta i DS 26 puta). Jedini opozicionar sa dravnom dunou, premer Jugoslave Ante Markovi, pomenut je 41 put, ali nednom pohvalno. (27 puta neutralno i 14 puta negativno). Saopstenja SIV-a i saveznog premera nisu stavljana na naslovne strane, niti u prvih petnaest minuta Dnevnika u 19.30.84 Komunistiki reim, presvuen u socalisticko ruho, je tako uspeo da preivi krah komunizma u Evropi. Na decembarskim izborima 1990., Slobodan Miloevi biva izabran sa za predsednika sa 65 odsto glasova, a SPS sa manje od 50 odsto glasova zahvaljujui izbornom sistemu osvaja 194 od 250 skuptinskih mandata. Dravni medi su tokom itave kampanje otvoreno podravali Miloevia i diskvalikovali njegove politicke protivnike.85 Ovog perioda aktivnosti dravne televize sea se njen tadanji generalni direktor, Duan Mitevi, u intervjuu datom nedeljniku Vreme 1999. godine: VREME: Opte je uverenje da su vaa kua (RTB) i Politika najzaslunije za ustoliavanje vlasti Slobodana Miloevia. Koliko su uopte ti izbori mogli da budu fer kada ste vi na sastancima koleguma otvoreno govorili: Mi moramo sve da uinimo da socalisti pobede! DUAN MITEVI: Pravo da vam kaem, ne seam se; uo sam da je neko to citirao. Plaim se da ne odemo suvie usko ako tako konkretno
84 S.Antoni, nav.delo, 105-7. 85 Posebno je na meti bio lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drakovi. U njegovoj demonizaci prednjaila je novinarka Mila tula, koja je neposredno pred izbore u ekstenzivnom intervjuu na Treem programu dravne televize lansirala niz optubi na njegov raun, ukljuujui i uvenu klevetu o njegovoj raskonoj vili na enevskom jezeru. Up. R.Veljanovski, u: Neboja Popov, Srpska strana rata, str.190.
58
razgovaramo, mislim da bi tu imalo ta da se kae, onako, malo ire. Naime, kao to je poznato, mi smo bez ikakve potrebe kasnili, poslednji smo odrali viestranake izbore. VREME: Zato je Srba ve tada toliko kasnila? DUAN MITEVI: Ima vie razloga: osnovni je da je u Srbi bila vrlo snana politika struja koja ne shvatala da je zavreno sa socalizmom ili komunizmom, i koja nikad ne ozbiljno shvatala viestranatvo. Politiki vrh Srbe ne shvatio da je gotovo sa monizmom, da jedna parta ili jedna ideja stalno bude na vlasti. Vrh je vie raspravljao ta da radi sa partom i Socalistikim savezom, znai o svojim strukturama, nego to je raspravljao kako e da izgleda srpsko drutvo u celini. U tim diskusama bilo je dosta do podela. VREME: Gde ste vi bili? DUAN MITEVI: Od samog poetka sam smatrao da i mi moramo da se opredelimo za put kojim je krenuo itav Istok, da poinje epoha politikog pluralizma i da i televiza, kao jedan vaan med, mora tome da se podesi. Moj stav je bio da je televiza dravna, da ne partska i da skuptina upravlja televizom u ime drave. Smatrao sam da mora da postoji ozbiljan odnos prema opozici. Jeste, mi smo se u sutini ponaali kao leviari koji su u televizi. Dogovorio sam sa pokojnim Vitasom, glavnim urednikom, da se napravi jedna konvenca sa opozicom. Mi smo zvali i SPS na taj dogovor. VREME: ta je bilo regulisano tim predizbornom dogovorom? DUAN MITEVI: To je bila konvenca kako treba da izgledaju pripreme opozice za nastup na televizi i radu; bilo je precizno utvreno da svaka parta za svoje predstavljanje na televizi dobe tri sata. U Okrugloj sali u Radio Beogradu bila je organizovana svojevrsna tombola: ko, kada i u koliko sati nastupa na televizi. SPS, koji bi mi kao trebalo da forsiramo, dobio je vrlo nepovoljan termin 10 dana pre izbora. I termin je izuzetno znaajan. Svaka parta imala je u glavnom dnevniku po dva minuta, a u treem po minut.
59
VREME: Da li ste angaovali eksperte, strunjake za voenje predizbornih kampanja? DUAN MITEVI: Ne, sve su radili nai novinari, ali je posla toliko bilo da mi nismo imali dovoljno novinara, pa su uestvovale i kolege iz Novog Sada i Pritine. VREME: I sve se pretvorilo u svojevrstan TV cirkus: glavna zvezda bio je nezaboravni predsedniki kandidat Nikola eeroski, etkar iz Malog Mokrog Luga, koji je svojim molbama i tubama protiv optinske administrace uveseljavao puanstvo. DUAN MITEVI: Pa jeste, sve se pretvorilo u apsurd. Shvatio sam da metod ima manu: ne se ilo prema znaaju, veliini parta. I neke minorne parte, kakvih ima i danas, dobile su svoj troasovni termin za predstavljanje. Odjednom se u politikom ivotu pojavilo hiljade anonimusa. I kao to znate, ne tako jednostavno priati na televizi ni dva minuta, a kamoli sat. Bilo je nekih parta, nisu znali ta da rade: skupe sve roake, pratelje, ali ne znaju ta da priaju. Izvode neki umetniki program da se nekako izvade od muke. Neki su igrali folklor. I to predizborno predstavljanje na televizi je stvarno postalo folklor. Bilo je i smenih situacija: seam se izvesne devojke koja je napravila nekakvu partu, radila je u SUP-u, bila je daktilografkinja. U svojoj prezentaci govorila je ne samo ono to i etkar eeroski nego i to da ne sigurna da li e biti bolje kad pobedi, kad bude ministar kulture ili neto drugo. I naravno, cela stvar se pretvorila u svoj apsurd, poela je da dosauje gledaocima. Tada su poeli i neki posebni skeevi: Miloevi je odbio da uestvuje. VREME: S kojom je argumentacom odbio termin koji mu je dodeljen po pravilima izborne utakmice? DUAN MITEVI: Jednostavno ne hteo: smatrao je da je dovoljno popularan i ta ima on tu da pria i da se predstavlja. Taj njegov termin je ostao nepopunjen, pa su socalisti onda putali neke lmove iz propagandne aktivnosti parte. VREME: Opozica je demonstrirala, pretila bojkotom izbora, ba zbog pristrasnosti televize. Da li su i socalisti imali primedbi?
60
DUAN MITEVI: Kako da ne! Bilo je mnogo nervoze: to si putao ono, to nisi dao ovo. Pa onda, prepirke oko broja ljudi koji su prisustvovali mitinzima: ako Vuk kae da je bilo 100.000 ljudi, polica, odnosno vlast, odmah tvrdi da ih ne bilo vie od 10.000. Vi ste bili kuni pratelj branog para Miloevi Markovi. Da li je i Miloevi imao primedbi? DUAN MITEVI: Ne sporno da sam bio njihov pratelj. Jedan od najveih apsurda jeste da opozica demonstrira protiv mene, a ja stalno zbog Vuka imam sukob sa leviarima. Zove predsednik Miloevi i kae: to se onoliko puta Vuk Drakovi? Kaem, ne puta se nego ide po konvenciji, ali on ni da uje. Ali nisam ni ja naivan, ja sam kao maarska sobarica: ja sam video da je u interesu socalista da Vuk bude na televizi, ja sam, kao profesionalac, video neto to oni nisu videli: Vuk na televizi, u studu propada! Gledam, dolaze ljudi na te Vukove skupove, kad se ono popeo na kran, seate se, a sneg provejava, izgledao je maltene kao Hristos. I uopte, sve ide lepo dok on onako hercegovaki peva na mitinzima, ali na televizi, u studu propada! Neobran, razbaruen, bez kravate, lako plane na novinara, esto nema argumente, amara novinara, to ne pe vodu na televizi. Kaem ja to Miloeviu, ali ne vredi: kratko reeno, ne mogao da vidi Vuka na televizi. Posle se Vuk izbirikao. VREME: Srpski intelektualci su gotovo listom podrali fantastini uspon Miloevia. Neki su se razoarali, ali samo su retki to javno priznali. Mihiz, na primer: Svoj nemali doprinos sluivanju srpskog naroda dali su i srpski intelektualci, a meu njima i Borislav Mihailovi-Mihiz. Koliko je Duan Mitevi doprineo sluivanju srpskog naroda? Ovi izborni skeevi ilustruju da se ilo na to. DUAN MITEVI: Ja mislim da nisam. Neke su greke napravljene jer nismo imali iskustva, priznajem. Nisam imao potrebe da to inim: ja sam znao da e socalisti da pobede! Imali smo odlian Centar za ispitivanje javnog mnjenja. Dogovorimo se da za svoje potrebe, krajnje interno, da to ne bi uticalo na tok izbora, sondiramo javno mnjenje da vidimo kako e narod da glasa. Vuk je imao po trgovima ljude, ali ne moe ti to tek tako da proceni. Ve s jeseni, krajem oktobra, imali smo na reperezentativnom
61
uzorku uraenu analizu, takozvanu plavu knjigu, koja je predviala laku pobedu socalista, to se uopte ne moglo zakljuiti po nekom optem raspoloenju. Atmosfera meu socalistima bila je jako nervozna, plaili su se da e da izgube. Pravo da vam kaem, ne to ba bilo na meke dueke. Meutim, sve to je bilo opoziciono, sindikati, pa i u redakcama, svi su bili ubeeni, od moje pokojne tate pa nadalje, da opozica pobeuje sto posto! Nikoga opoziciono opredeljenog niste mogli da razuverite. Neki poeli i u redakci da se kolebaju: dolaze kod mene, kau, efe, ovo je gotovo. A ja u oci imam plavu knjigu koja govori potpuno suprotno. I ja s tom knjigom odem gore na dva-tri mesta, kaem: Ljudi, mi pobeujemo! Vrlo je interesantno njihovo reagovanje: niko ne hteo ni da pogleda knjigu, valjda da ne baksuziraju!? I samo kukaju: Ma, pusti to istraivanje, grune mraz, pa poledica, pa nee ljudi da izau, pa ovo, pa ono... Ljudi koji su radili tu akcu apolutno su sve pogodili: ukljuujui i podatak da e socalisti dobiti 192 poslanika, a levica je dobila 194 od 250 mesta u skuptini! VREME: Kad ste bili tako ubeeni u pobedu stranke na vlasti zato je televiza iskrivljavala sliku o zbivanjima u opozici? Zato je opozicu slikala kao snage mraka i haosa? Seate se skupa reformista u Domu omladine na koji je siledski upao Vojislav eelj sa svojim etnicima: veinu prisutnih oblila je ledena jeza, knjievniku Mirku Kovau je foto-aparatom razbena glava, eeljevci su vikali: Ustae, ustae!, publika skandirala: Jugoslava, Jugoslava! Prisebni Neboja Popov je nastavio skup. Zato ste posle toga na programskom kolegumu RTB-a naredili da se objave komentari koji e sadravati sledee teze: promoci reformista ne prisustvovalo vie od 200 ljudi, eeljevi etnici su rasturili skup, Ante Markovi i saradnici nisu uspeli da odgovore ni na jedno pitanje? Uvee je ovako sroen komentar u udarnom dnevniku proitao Milorad Komrakov. DUAN MITEVI: Ko to kae da sam ja dao instrukce? VREME: Rade Veljanovski, bivi urednik u Radio Beogradu, pogledajte zbornik Srpska strana rata. DUAN MITEVI: Pravo da vam kaem, ja se toga ne seam. Nemam potrebu da se pravdam. Moe Veljanovski da pria sad ta hoe. Moram da
62
kaem da se uopte nisam meao u pisanje komentara. Nikada! Ja sam o tom incidentu uo, itao sam u novinama, ali ja s tim dogaajem nemam nikakve veze! Na Kolegumu RTB-a saoptavate poverljivu informacu sa vrha: Gotovo je sa Jugoslavom, Srbi ne potrebna Jugoslava. To je zapravo direktiva ta da se radi.Ne, ne znam. Pravo da vam kaem, ne seam se! Ja sam bio generalni direktor u kui koja je imala nekoliko hiljada zaposlenih, koja u toku dana emituje desetine, stotine emisa. Imao sam zamenike, pomonike, urednike. Ja sam mogao da delujem na nekom globalnom planu. Imao sam obiaj svakog ponedeljka da iznosim na sastancima svoje miljenje: ko je hteo da ga usvoji, usvajao je. Ko ne ne! Mogao bih globalno da kaem da sam dosta tano prognozirao i pogaao razvoj dogaaja. E, sad to sam za neke bio crni gavran.. Ja se neto ne seam da je Veljanovski bio neki opozicionar i da je iznosio neko drugo miljenje. Izvravao je sve zadatke. On je bio u strukturi. Neslaganja je uvek bilo oko nekih emisa, ali u svim tim sukobima niko nikada ne mogao da se poali da mu se zbog toga neto desilo, da mu je oduzeta emisa, da mu je smanjena plata. Jeste, neki otputeni novinari su posle priali da je Mitke ipak bio vrstan profesionalac.Svaka analiza e vam pokazati da sam ja davao veliku slobodu novinarima. Naa opozica je outala injenicu da je posle mog odlaska sa televize 1100 novinara ostalo bez posla! Nisu re progovorili, niko ih ne ozbiljno zatitio. Ja pravo da vam kaem, ne prihvatam te podele kao ono je bilo socalistiko vreme, nedemokratsko, a ovo je demokratsko. Svaka analiza novinarstva na televizi, e vam pokazati da to ne tano. Danas smo pali na najnie grane ba zbog odnosa prema istini: Srba koja ima razvenu tampu od 1903. doivela je da u ovoj profesi na kraju XX veka ispliva drutveni talog. Reimski medi piu ko treba da bude likvidiran!? Danas se dravni medi rukovode oskulama zasnivanim na neistinama. Prvo se preutkuje ta se deava sa Srbima na Kosovu, ne javlja se da naputaju Kosovo, ali onda evo vesti da se vraaju na Kosovo!? Ovde se strahom upravlja, a uplaenim i zgrenim ljudima se lako manipulie. VREME: Televiza je i onda bila iskrivljeno ogledalo, zato bi inae opozica tako uporno traila vau smenu?
63
DUAN MITEVI: Ja sam onda poruio opozici, i pokazalo se da sam bio u pravu: Zapamtite! Nikad nee biti vie opozice na televizi u predizborno vreme nego to je bilo kad sam ja bio generalni direktor! Mene su moji drugovi leviari pustili niz vodu i opozica je dobila direktore koje je zasluila: Bjeletia, Vuelia i sad ve da ne priam gde smo stigli. VREME: Ali, i onda je, kao i sada, bilo poganih komentara o opozici kao stranim plaenicima i izdajnicima. I zbog toga se demonstriralo. DUAN MITEVI: Ma, oni nisu juriali na Miloevia i vlast, oni su juriali na televizu kao svojevrstan politiki eufemizam: ne idemo na one gore nego idemo na televizu! Vuk je koristio metod ulice. Ideja je bila jasna: da se ponovi rumunski scenario. Oni su naivno verovali da e da osvoje televizu, da e za generalnog direktora da postave Mihiza ili Matu i da su onda manje-vie na konju, da je vlast njihova!? VREME: Da, mi smo gledali taj rumunski scenarijo uivo, direktan prenos. DUAN MITEVI: Ne nikada zabeleeno, ni od nae opozice, da smo mi, Televiza Beograd, napravili izvanredan informativni podvig. Prvo smo obezbedili fantastian izvetaj iz Rumune, sve smo putali i sve je preko nas ilo u svet. To je dan-no ilo. Ja sam poslao ekipu da sa predajnika u Vojvodini direktno prima rumunski program i alje nama. Ceo svet je dolazio u Beograd da izvetava iz Rumune, pa su tek posle, kada je auesku uben, otili na lice mesta. I tako se pojavio Iliesku, doli narodni predstavnici, dravni udar izvren preko televize. I tako je naa opozica zakljuila da to moe da se izvede i u Jugoslavi! Naravno, posle su dogaaji pokazali da je to u Rumuni bio pravi dravni udar, da je struktura zavere protiv aueskua bila paljivo sinhronizova, televiza je bila samo sredstvo. E, opozica je htela reprizu tog scenara kod nas. VREME: Zato nikada niste traili intervju od Miloevia? DUAN MITEVI: Nekoliko puta sam davao ideju da bi on trebalo da d jedan intervju, ali on ne hteo. Jednostavno ne hteo. VREME: Zato?
64
DUAN MITEVI: Miloevi je od samog poetka imao averzu prema televizi. Ne samo prema televizi nego uopte prema javnosti, osobito prema sredstvima informisanja. Tek je kasne poeo da shvata da kad izgubi na propagandom polju, gubi i stvarno. Ali shvatio je to kasno. On ima jednu osobinu koja je mene iznenadila: ja sam ovek televize, tamo sam bio novinar 28 godina i to mi nikako ne ide u glavu malo ko zna, ali on uopte ne gleda televizu, on ni sebe ne gleda na televizi!? Ima neku averzuima kod njega neto. Ne voli da se pojavljuje, ne voli da se slika, ne voli da bude u centru panje. I to je jako smetalo: bio je veliki autoritet, drao je svu vlast, ali neki strateki potezi ne mogu da se dobro objasne ako nema informace iz samog centra informaca. Napravio sam u ivotu onoliko intervjua: od Josipa Broza Tita do Deng Siao Pinga, ali nisam sa Slobodanom Miloeviem sa kojim sam bio kuni pratelj. Posle je dao jedan intervju Vueliu, jedan CNN-u... Ostalo su, to kau, govori i lanci.86 Slobodan Miloevi je vrlo rano uvideo od kolikog je za njega interesa kontrola i korienje Parte i meda za osvajanje i ouvanje vlasti. Bolje nego i jedan srpski politiar toga vremena, on je shvatio znaaj meda u osvajanju i uvrivanju vlasti.87 On e to ostvarivati zamenjujui stranake kadrove vlastitim snagama i lino e bdeti nad tim da na elo javnih meda budu postavljeni njegovi najverni saveznici iz Parte. Rukovodioci programa rada i televize, kao uostalom i direktor novinske grupe Politika, uvek su naime lanovi najueg rukovodstva SPS, odnosno pre njega Saveza komunista. Miloevi se tokom svoje vladavine oslanjao naroito na dnevnike Politika i Politika Ekspres na elu kojih su bili ivorad Minovi, odnosno Slobodan Jovanovi, bliski politiki saveznici Miloevia, koje je na funkce glavnog i odgovornog urednika jos 1986. godine postavio Savez komunista Srbe sa ciljem da eliminie svaku opozicu svojim nacionalistikim pozicama u pogledu Kosova unutar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbe. Oni su mu najverni saveznici, kuni pratelji poput Duana Mitevia, intimusi od najveeg poverenja. Kroz njihove novine, on govori, prenosi svoje misli i planove kroz nepotpisane lanke, feljtone i pisma italaca. Autonomne pokrajine takoe bivaju pogoene
86 Svedok vremena: Duan Mitevi, Vreme br.455, 25. septembar 1999. 87 M.Bjelica, nav.delo, 70.
65
pocetkom devedesetih istkama koje se sprovode u medima. U Vojvodini, posle jogurt-revoluce bivaju smenjeni vodei novinari Radio-Televize Novi Sad, i dnevnog lista Dnevnik. Na Kosovu, vlada Srbe zavodi vrstu kontrolu nad medima u letu 1990.: 5. jula smenjen je glavni urednik Radio-televize Pritina, a otputeno je vie od hiljadu zaposlenih. Dnevnik Rilindja, jedina novina na albanskom jeziku, biva zatvorena, ime je otkaz dobilo 200 novinara. Zatvoreno je i est lokalnih stanica na albanskom jeziku. Preuzimanje kontrole nad audiovizuelnim medima u rei Miloevievog reima preduzeto 1986-1987. godine dovreno je u leto 1991. godine. Ovaj mehanizam je u meuvremenu stavljen u slubu politike konfrontace na nivou Jugoslave. Otar konkt sa Slovenom koji je srpsko rukovodstvo poetkom decembra pretvorilo u svojevrsni embargo na uvoz slovenake robe u Srbu propraen je na dravnoj televizi i u tampi zapaljivim naslovima. Prednjaila je Politika, koja je vest objavila naslovom koji je zahvatio najvei deo naslovnice: Srba prekida odnose sa Slovenom. Nizali su se izvetaji repetitivnog karaktera, sraunati da oblikuju javno mnenje i mobiliu ga u podrci rukovodstvu protiv novog nepratelja. Tako je od samog poetka dinamika promena u Sloveni, a posebno u Hrvatskoj, bila krajnje negativno komentarisana u srpskim medima. Istovremeno, raspadali su se poslednji ostaci zajednikog jugoslovenskog informativnog sistema, budui da su republike odbale da prikazuju materal poreklom iz drugih republika koji ih je prikazivao u negativnom svetlu.88 Tokom 1990., ova se sitauca pogoravala, a broj nepratelja umnoavao. Stvarala se atmosfera opsadnog stanja, naglaavala potreba za jedinstvom u tekim trenucima za Srbu i itav srpski narod u Jugoslavi. Beogradski medji obraaju sve veu panju na uslove u kojima ive Srbi van Srbe, posebno naglaavajui njihovu ugroenost u Hrvatskoj nakon izbora koji na vlast dovode Hrvatsku demokratsku zajednicu, a na mesto predsednika Franju Tumana. Poredivi ove dogaaje sa povampirenjem usatva, srpski medi uestvuju u mobilizaci Srba u Hrvatskoj, pruaju medsku podrku uspostavljanju srpskih autonomnih oblasti i bez rezerve se svrstavaju. U zloupotrebi meda gaenje profesionalnih standarda
88 M.Bjelica, nav.delo, 97-99.

66
postaje redovna pojava, na ta je marta 1991. ukazao Stojan Cerovi u asopisu Vreme, u lanku naslovljenom Gebels je za njih amater.
67
PROPUTENA ANSA 9. MARTA

Od poetka sukoba, informace plasirane u medima bive Jugoslave su se uglavnom sadravale nacionalistiki diskurs, generalizirane napade i uvrede usmjerene drugima. (...) Ne iznenauje onda da je taj fenomen vodio injenju stranih zvjerstava na bojitima i celoj teritori.
Specalni izvjetaj o medima, Tadeu Mazovjecki, specalni predstavnik UN-ove Komise za ljudska prava, 1994.
Opozica je posle izbornog debakla shvatila da je reimska dominaca nad kljunim medima bila u korenu njenog neuspeha, pa su se i zahtevi fokusirali na ostvarivanje medskih sloboda. Povod za veliki opozicioni miting, zakazan u Beogradu za 9.mart 1991., bio je komentar jednog od televizskih urednika, koji je izjednaio rukovodstvo SPO sa ustaama. Izjednaavanje opozice sa ustaama, teklo je paralelno sa ve zahuktalom retorikom o povampirenju saradnika okupatora u zapadnim jugoslovenskim republikama i buenju nekog etvrtog Rajha. Uporedo sa propagandom usmerenom protiv spoljnjeg nepratelja, totalna kontrola Socalistike stranke nad Televizom Srbe Miloeviu omoguava da uutka nesaglasne glasove iznutra. Kada nisu naprosto ignorisane, akce opozice su se sistematski iskrivljavale i poistoveivale sa inovima izdaje i napada na Srbu i njene graane. Nakon to je RTB odbila da objavi demanti, zakazan je miting na kojem je zahtevana ostavka direktora i kljunih televizskih urednika. Reim je odgovorio zabranom okupljanja, pa su se protest pretvorile u sukob izmeu demonstranata i police, koja je posebno briljivo branila Takovsku ulicu, sedite RTB-a, koje je Drakovi nazivao TV Bastiljom Unutra je bilo napeto, sea se Milorad Komrakov u svojoj knjizi Moj 5.oktobar, ali je on, prema sopstvenom tumaenju, smogao snage da profesionalno odradi svoj posao. Duan uki je vodio Dnevnik 9. i 10. marta 1991. godine. Ne bilo pratno, tih dana, izai pred kamere. Mnogi nisu izdrali ... tri naredna dana, TV Dnevnike u 19,30 vodio sam ja. Pokuavao sam da ostanem pribran, neutralan, da razmiljam samo o poslu, uprkos stravini priotiscima, u kui i van nje.89 Zapravo, RTB je o demonstracama izvetavao kao o ruilakom piru, divljanju i bestijalnom napadu na mir graana i Jugoslavije i otvoreno
89 M.Komrakov, nav.delo, 215
68
69
pozdravljao reakcu police i JNA, i su tenkovi na osnovu odluke krnjeg Predsednitva SFRJ pritekli Miloeviu u pomo izaavi na ulice Beograda. Ovaj tipian primer dezinformisanja, ponavljae se u sledeim godinama, kad god opozica izvede neku svoju akcu na ulicama. U trenutku kada se pred seditem RTS-a u Beogradu okupilo 200.000 osoba traei da ode njegov Upravni odbor, skup se promee u sukob tokom kojeg je poginuo jedan policajac i jedan demonstrant. Iste veeri voditelj tv-dnevnika dogaaje prikazuje na okrnjen nain: osa dnevnika je pogiba policajca, u prvom planu su slike udovice u suzama koju pridravaju da bi mogla da hoda. Naprotiv, o drugoj pogibi mladog demonstranta starog 17 godina ne kae se nita, ba kao ni u saoptenju Ministarstva unutranjih poslova koje se ita na televizi. Slike koje snima i emituje nezavisna televizska stanica NTV Studio B, i radus emitovanja pokriva samo podruje prestonice, pokazuju verzu vrlo razliitu od slubene istine. Te slike pokazuju masu ljudi kako mirno slua govore prvaka opozice, a sukobi su poeli tek kada su snage reda upotrebila suzavac kako bi rasprile demonstrante. Te slike, koje protivuree zvaninoj istini, nee pokazati dravna televiza koja cenzurie prizore brutalnosti police i gledaoci e moi da vide samo slike koje dokazuju da su vinovnici nasilja pripadnici opozice. Iako odmah sutradan poinje protestna demonstraca studenata, u televizskim vestima dominiraju jueranji dogaaji: nairoko se emituju slike iz Skuptine u kojoj govori Miloevi i pita se ne li u akcu opozice umeana strana ruka. Uporedo s tim, reim potie sve delove drutva da ga podre i osude demonstrace studenata i opozice. Dravna televiza takvima irom otvara svoja vrata, naroito u televizskom dnevniku u kojem se itaju pisma podrke polici, vojsci i dravnim rukovodiocima, kao i pozivi na uestvovanje u velikoj demonstraci podrke koja treba da se odri istoga dana. TV Beograd opirno e pratiti tu demonstracu podrke, a centralno e mesto dati govoru Mihaila Markovia, akademika i potpredsednika vladajue stranke, koji stigmatizuje izdajnike Srbe, a Slobodanu Miloeviu upuuje hvalospev: Upravo u asu kada se neoustaki specalci pripremaju za odluujui napad na Knin, upravo u tome asu neka nevidljiva ruka je ovde usred Beograda pokrenula mehanizam za razbanje Srbe. Od Petra I do danas imamo sreu da se na naem elu nalazi jedan izuzetno sposoban, estit i hrabar ovek, Slobodan Miloevi.
70
Ipak, nastavak protesta kroz studentske demonstrace na Terazskoj esmi doneo je vane promene. Studenti su postavili etiri uslova: oslobaanje iz zatovora uesnika demonstraca, meu kojima je i Vuk Drakovi; smenjivanje ministra srpske police Radmila Bogdanovia: smenjivanje vodeih ljudi Televize. Svi ovi zahtevi su ispunjeni, Duan Mitevi je u Skuptini razreen dunosti generalnog direktora RTV Beograd; dunosti je razreen i Sergej estakov, kao i Predrag Vitas, glavni i dogovorni urednik Informativnog programa. Neopozive ostavke podneli su Slavko Budihna, urednik unutranje redakce, i Ivan Krivec, glavni i odgovorni urednik Treeg kanala TV Beograd. Jedan ustupak Slobodanu Miloeviu je ipak bio najtei: odrei se Duana Mitevia, koji mu je izdano pomagao u vreme Osme sednice, mitinga istine i prvih parlamentarnih izbora.. Ali, politika ne trpi sentimentalnosti. Posle ultimativnih zahteva studenata, kod Miloevia su doli predsednik Skuptine Srbe Slobodan Unkovi, potpredsednik Bora Petrovi i predstavnici srpske vlade Dragutina Zelenovia, traei Mitevievu ostavku. Dobro, nema drugog izlaza sloio se Miloevi. Samo, nemojte misliti da u ja da mu to saoptim. Ja smem, ali me je sramota! Miteviu se telefonom javio Borivoje Petrovi: Dule, kako si? Odlino! Dule, vidi, krv je pala... Ti zna kakve sam ja nepravde u ivotu pretrpeo Sve mi je jasno, Boro. Mi se znao jo iz omladinskih dana. Samim tim to si me ti pozvao, jasno mi je koliko sam propao. Dobie ostavku za pola sata!90 Preplaeni funkcioneri toliko su eljno oekivali Mitevievu ostavku da su je doekali na ulazu u zgradu Skuptine Srbe. Istog dana, 12.marta, u 17.30,
90 Mitevi je jedan od najbliih pratelja suprunika Miloevi, jo iz studentskih dana. On je prvi preko Televize lansirao Milovievu krilaticu sa Kosova Polja, koja je novom lideru pronela slavu: Niko ne sme narod da be!. U pripremi Osme sednice imao je vanu, pozadinsku ulogu, mimo ou javnosti, Hokus-pokus, kreativac ovog politikog dogaaja, Milosevi je umeo da pridobe pristalice, aloi im je bio odan samo do granice koja ne ugroava njegov vladarski pololaj. Tako je, za sve neoekivano, 9. marta 1991, rtvovao svog bliskog pomagaa Duana Mitevia, protiv koga se u najveoj meri okrenulo nezadovoljstvo demonstranata. Prevara je uspela. Opozica je slavila pobedu, Mitevi je otiao pognute glave, a srpski predsednik je na elo Televize doveo nove elnike koji e ovaj najmoni med dovesti do pukog slugeranjstva. Ubrzo su se u hodnicima Takovske 10 pojavili vapui plakati. Aman, vratite na Mitevia! Slavoljub uki, Politiko groblje, Slubeni glasnik, Beograd 2010, 306.
71
sastala se Vlada Srbe i privremen o postavila za direktora Ratomira Vica, a ve u 18 asova Mitevi je izleteo iz zgrade televize..91 Umesto svog pratelja Duana Mitevia, Slobodan Miloevi je na elo RTB doveo jo tvru uredniku garnituru, koja e tek napraviti informativnu pusto, rasplamsati rat i proistiti vladine reimske mede od svih onih, koji su uopte imali iluzu da e moi profeisonalno da obavljaju svoj posao. Glavni urednik Informativnog programa TV Beograd postaje dotadanji predsednik Skuptine beogradske optine Stari Grad Aleksandar Avramovi, koji je televizske novinarske poslove znao samo kao uesnik u nekim lokalnim emisama posveenim njegovoj optini.
STARI I NOVI: DUAN MITEVI, RATOMIR VICO, ALEKSANDAR PRLJA I IVORAD MINOVI
Kadrovske promene su usledile i u NIP Politici, i je radniki savet na predlog ivorada Minovia 25.marta imenovao Aleksandra Prlju za v.d. glavnog i odgovornog urednika, dok je Minovi ostao samo direktor. Na sopstveni zahtev razreeni su tokom aprila Ljiljana Bulatovi, glavni i odgovorni urednik Sveta i Teodor Aneli, kojeg na mestu glavnog i odgovornog urednika NIN-a zamenjuje Velizar Zeevi. Ova promena se prelila i na vojvoanske mede, Izvrno vee Vojvodine je 12. marta na zahtev studenata Univerziteta u Novom Sadu usvojilo ostavke direktora RTV Novi sad dr Branka Balja, direktora Radio Novog Sada Milorada Vukovia, glavnog i dogovornog urednika informativnog programa televize na srpskohrvatskom jeziku Kamenka Mutia i glavnog i odgovornog urednika lista Dnevnik Miloa Ignjatovia. Izvrno vee je konstatovalo da su ove ostavke podnete i da ih treba shvatiti kao moralni in i lini odnos prema zahtevima studenata, a radi stvaranja uslova za dalje demokratske procese, posebno u oblasti
91 Isto, 307.
72
infromsianja. Pokrajinska vlada je takoe odmah imenovala vrioce dunsoti u ovim oblastima: za generalnog direktora RTV imenovan je dosadanji ministar za inforamce Milan Vui, za glavnog i odgovornog urednika redakca na srpskohrvatskom jetiku Marko Kekovi, a za list Dnevnik Svetozar Gavri.92 Ove Miloevieve ustupke, koji su se pokazali taktikim, mnogi su pogreno smatrali poetkom istinske demokratizace. Meutim, smenjene medske elnike nisu zamenili samostalni, ve upravo obrnuto. Tako je na mesto v.d. direktora Radio Televize Beograd doao Ratomir Vico, koji se na tom poloaju nalazio i pre Mitevia. Reim ne imao nameru da ispusti svoje glavne poluge dravnu televizu i Politikinu medsku grupu
KAD KAEM NOVINA, MISLIM POLITIKA

Rekao bih samo da je Politika svojim demokratskim i slobodarskim opredeljenjima ostvarila snaan uticaj u javnosti i stekla veliki ugled kod nas i u svetu.
ivorad Minovi na proslavi 84 roendana Politike, 23.januara 1988.
Dnevni list Politiku pokrenula je 25. januara 1904. godine porodica Ribnikar, u em se vlasnitvu nalazio do podrutavljenja nakon Drugog svetskog rata. Od 1973. za osnivaa lista smatrana je Republika konferenca Socijalistikog saveza radnog naroda Srbe. Ovo je glasilo, zahvaljujui tradici i ugledu, kao i talentu novinara koji su u Politici radili, predstavljalo kljuan tampani med u Srbi i itavoj Jugoslavi. Vremenom je preraslo u organizacu sloene strukture, u kojoj je pored dnevnih listova Politika i Politika Ekspres postojala itava sera
92 Drugi Dnevnik RTB, 12.3.1991.

73
periodinih izdanja. Rukovodea mesta u Politikinoj grupi bila su od posebne vanosti i znaaja. Odlukom Predsednitva Konference SSRNS imenovani su direktori. Na tom mestu se do 1986. nalazio Aleksandar Bakoevi, zatim je tu dunost nakratko vrio ivorad Minovi, pa Ivan Stojanovi, koji nakon Osme sednice ponovo vri dunost direktora. Na tom mestu se do kraja godine ustaljuje, ostajui sve to vreme na funkci glavnog i odgovornog urednika lista.93 Minovi, doktor politikih nauka, novinarstvom je poeo da se bavi 1959., a u Politici se zaposlio dve godine kasne, proavi mesta saradnika, zatim urednika politike rubrike, politikog komentatora, pa pomonika i zamenika glavnog i odgovornog urednika. Od 1985. godine bio je glavni i odgovorni urednik lista, a tokom 1986. i od 12. oktobra 1987. bio je i v.d. direktora. Istovremeno, bio je sekretar Konference Saveza komunista NO Politika, predsednik Radnikog saveta OOUR Politika, lan Komise za informisanje Skuptine SR Srbe i predsednik komise za informisanje Gradskog komiteta organiazce Saveza komunista Beograda kao i lan CK SKS i predsednik Komise za informisanje i propagandu CK SKS.94 Biograja govori sama za sebe, a iz nje se najbolje vidi povezanost partijske funkcije u jednom novinskom preduzeu od dravnog znaaja. U ovom periodu (1986) u NO O Politici je radilo 3861 radnika. a. Glavni i odgovorni urednik Politike ekspres bio je Slobodan Jovae novi, a NIN-a Mirko eki. Tira je u proseku za 1986. godinu iznostio 263,744 za Politiku i 253.356 za Ekspres, a sledee godine 254,915 za Politiku i 228.618 za Ekspres. U narednim decenama, tira se smanjivao, ali je Politika i dalje ostala najuticajni dravni tampani med.
93 Politika za nas, Informativni list NO Politika, 29.maj 1986, br.313-314. 6. 94 Politika za nas, Dr ivorad Minovi direktor NO Politika, br.333, 29.decembar 1987str.1
74
Tokom Minovievog mandata, najavljena je reorganizaca kroz umanjenje broja OOUR-a-, pa je ubrzano doao predlog novog organizovanja kroz udruivanje u 4 OOUR-a. Opta namena grupe ostala je, meutim ista, i mogla se iitati iz Odluke o Novinskoj organizaci Politika i listovima Politika, Politika ekspres i NIN Republike koference SSRN od 17.decembra 1986. godine. U njoj stoji da su pomenuti listovi duni da dosledno ostvarujui program i politiku Saveza komunista Jugoslave, aktivno doprinose izgraivanju i razvijanju samoupravnih socalistikih odnosa, jaanju bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti u SR Srbi i SFR Jugoslavi, armaci nezavisne i nesvrstane politike SFRJ i zadovoljenu najirih drutvenih, kulturnih i drugih potreba radnih ljudi... NO Politika e kroz listove Politika, Politike eskpres i NIN i sva svoja druga izdanja, socalistiki samoupravno usmerena, izraavati interese radnike klase, naroda i narodnosti SR Srbe i Jugoslave, stalno armisati tekovine socalistike revoluce, dostignua socalistikog samoupravnog drutva, jaati nezavinsot i odbrambenu sposobnost nae zemlje i njenu nesvrstanu spoljnu politiku, uz realno, svestrano i stvaralako prikazivanje drutvenih zbivanja, problema i protivrenosti naeg drutveno-ekonomskog razvoja.95 Ta i takva Politika bila je jedan od glavnih nosilaca Miloevieve medske ofanzive sredinom 1987. Posebno se istakla u stvaranju antialbanske histere nakon tragede u kasarni u Parainu, aludirajui na postojanje ire zavere albanskih rukovodilaca i opozice na Kosovu protiv srpskog naroda. Sluaj Keljmendi je postao obrazac na osnovu koga su se Albancima s Kosova pripisali mrnja protiv Srba i genocidne namere.96 Kao da nema dovoljno naina da se demonstrira bliskost izmeu Slobodana Miloevia i Politike, koja postaje njegovo istinsko mezime, dok joj ara ve tepa Slobodanka. Nakon glamurozne proslave 84-godinjice Politike uz prisustvo celokupnog novog srpskog vrha januara 1988, Miloevi dolazi u radnu posetu NO Politika 5 jula 1988, kojom prilikom je povoljno ocenio nastojanje NO Politika da se razva na savremenim tehniko-tehnolokim, informativnim i ekonomskim osnovama.97 Jo je znaajna bila sveana akadema odrana u Sava centru januara 1989 povodom 85. godinjice lista. Izlaui istorat kue, Mino-
95 Politika za nas, 20. decembar 1986 96 Vidi u ovoj studi, str.... 97 Politika za nas, 3.avgust 1988, 340, str.3-52.
75
vi ne proputa da istakne njenu sadanju ulogu Opredelili smo se za reformu, ustavne promene, posebno u Srbi i za reavanje zlokobne kosovske situace.98 Reim ne proputao priliku da se kritiki osvrne na stanje u medima, da kritikuje, ali da pohvali. 13. marta 1989. godine odrana je sednica Predsednitva Republike konference SSRNS sa temom ureivake politike Politikinih izdanja, RT Beograd, listova Duge i Jea. Meu ovim glasilima, Politika je izdvojena to zbog ispravnog dranja, to zbog kreativnosti. Istaknuta je rubrika Meu nama kao primer te javne tribine na kursu Saveza komunista Srbe. Aleksandar Prlja, istaknuti saradnik Politike, postaje republiki sekretar za odnose sa inostranstvom. Pljute i nagrade za lojalne elnike u medima 1988. i 1989. Slobodan Jovanovi prima Oktobarsku nagradu za seru svojih tekstova o aktuelnim zbivanjima u Srbi, Kosovu i Jugoslavi, a on i Mile Kordi dobaju i godinju nagradu NO Politike za izuzetne ureivake poteze. Stoga ne udi to Jovanovia 11.januar 1990. Predsednitvo RK SSRN Srbe glatko reizabira na mesto glavnog i odgovornog urednika Ekspresa, kao oveka pod im je rukovodstvom Ekspres postao glasilo progresivne orentace i istinska demokratska tribina. Veliki je Jovanoviev doprins to se u ovom periodu nalazio u samom picu borbe na kursu Osme sednice CK SK Srbe.99 Sa jednakim entuzazmom, Minovi 1988 doba nagradu za najbolje ureivani list, pa je 31. janura 1990. godine ponovo imenovan jednoglasno na obe svoje funkce direktora NIP Politika i glodura lista Politika. Na istoj sednici je prihvaena informaca o reorganizaci Politika iz NO u NIP (novinskoizdavako preduzee). Naime, dok Miloevi centralizuje Srbu, Minovi to isto ini sa Politikom. Dotadanja stratega ukrupnjavanja OOURa zamenjena je njihovim potpunim ukidanjem.100 Aprila 1989. godine odran je referendum kojim je ukinut OOUR. Interesantno da referendum zaposlenih dao negativan rezultat u Politici Ekspres, ali onda je 13. juna odran ponovo i promena je usvojena. Disciplinuje se i NIN, za eg glavnog i odgovornog urednika NIN-a izabran je 4. maja 1989. Teodor Aneli.101 Kompana Politika moe se pohvaliti
98 Politika za nas, 31.januar 1989, br.345, 7. 99 Politika za nas, 19.januar 1990. 358, 2. 100 O toku ovih reformi detaljno pie ivorad Minovi,Dan poinje s Politikom?: prilozi za prouavanje odnosa tampe i politike vlasti, Alef Trojni, aak 2008. 101 Pozicija nedeljnika NIN je tokom 1991. godine postala specifina, istorija nesporazuma Kompanije Politika i NIN a traje od marta 1991. godine, kada je poelo NIN-ovo
76
i televizskom stanicom, koja je startovala 28. juna 1990. godine, na Vidovdan, koji posle Miloevicevog mitinga na Gazimestanu doba jedan poseban znaaj. Razlog za ekspresno uvoenje ove TV-stanice ubrzo postaje jasan. Radniki savet je postavio ivorada orevia za glavnog i odgovornog urednika. On je bio nekadanji glavni urednik Komunista za Srbu, lan Izvrnog vea Skuptine Srbe i predsednik Republikog komiteta za informisanje, prema nekim svedoenjima, specalista za sreivanje stanja u beogradskom novinarstvu.
udaljavanje od preovladavajue koncepce i borba za odravanje nezavisne pozice ovog uglednog magazina esto e dolaziti u iu javnosti.Januara 1951. godine, grupa liberalno orentisanih intelektualaca obnavlja nedjeljnik, koji je kratko vreme izlazio uoi Drugog svjetskog rata. Njega je vlast bila zabranila zbog izrazito leve orentace. NIN (Nedeljne informativne novine) pokreu se uz angaman ljudi slobodoumnijih razmiljanja, koji su se pojavljivali u dotadanjoj omladinskoj tampi: Omladini, Mladom borcu, Srednjokolcu, knjievnom asopisu Polet. Redakca je okupila mlade entuzijaste spremne da u vremenu raskida sa Staljinom stupe u borbu i sa njegovim dogmama u kulturi i umetnosti, poznatim pod pojmom socijalistiki realizam. NIN postaje glasilo za otvorene polemike, prvo o knjievnom i umetnikom stvaralatvu, a zatim i o teoretskim i politikim temama. Naravno, u onoj meri u kojoj su na sve to bili spremni tadanji intelektualci, najveim delom iz redova Parte. Ali i skloni promenama koje je nosilo sobom odvajanje od istonoevropskih sistema. M.Marovi, nav.delo. NIN je proao veliki put od jednog progresivnog glasila do ignorisanja ili velianja ratnih zloina, o emu svedoi urednik Velizar Zeevi (mart-oktobar 1992). Prema njegovom seanju: U to vreme je bio doao u NIN mladi novinar, ii, lepo je i smelo pisao i ja ga jednog dana pozovem i kaem mu da napie neto o kriminalu u ratu, koji je poeo da se vidno ispoljava. Direktno mu ukaem na Arkana, koji se tada bio angaovao u Slavoni. ii to prihvati i odmah ... uvi da pominjem Arkana, jedan na kolega nee verovati ko upada kod mene, ovek koji ne Srbin, Tomo Peternek, i usplahireno kae: Jeli, bre, Zeko, zna li ti ta se tamo radi? Oni hoe da piu protiv Arkana! Pitam: Ko hoe da pie?. Pa eno ga ii tamo telefonira... Pa neka telefonira, kaem, ja sam mu rekao da napie tekst o tome. Pa jesi li ti lud? Zar sad pisati protiv Arkana?, pita on zbunjen. Pa sad, a kad bi drugo. Jel ti misli da posle, kad se sve zavri i on kao heroj doe na belom konju u Beograd, da e onda smeti neto da kae o njemuu ... ii je napisao tekst i objavili smo ga. Istina, bio je prilino izbalansiran. Govorio je o ljudima koji imaju kriminalnu prolost, koju ele da operu u ratu, pa to je uvek tako bilo, u ratovima se obino pokae njihova patriotska strana i slino. Govorili su i neki sociolozi. Iako je Arkan pominjan, ne se moglo protumaiti da je kritika uperena iskljuivo na njega. Ali bilo je i onih koji su tvrdili da iz patriotskih razloga treba zamureti nad neom prolou, jer ljudi imaju pravo da se pokau u drugom svetlu, u drukim okolnostima., Milo Miovi, Nasledici bez testamenta. Razgovori s glavnim urednicima NIN-a, Nova 156, Beograd 1999, 258-9
77
78
TV Politika postaje praktino etvrti kanal dravne televize, sa koje se emituju vane poruke i u predveerje prvih viestranakih izbora. Sa ekrana TV Politike zasvetlee nova zvezda televizskog novinarstva, gospoa Mila tula, rani komentator zagrebackog nedeljnika Danas. Nakon uspenog starta na TV Politika, tula doba udarno vreme u noi u kojoj poinje izborna utnja na ekranima velike TV Beograd, kada netedimice udara po opozicionim prvacima koristei najodvratne aluze i izmiljene afere. Na TV Politika emitovana je i Minimaksoviza, zabavna emisa u kojoj su uz humor esto promicane ogavne pretnje. Tako je juna 1991. u njoj nastupio Miloeviev omiljeni opozicionar Vojislav eelj, uz frenetine pljeske publike komentariui stvaranje hrvatske vojske: VOJISLAV EELJ: A to se ove njihove arme tie, znate, to 20 do 30 etnika reava sve. Kad metak iz Tompsona pogodi Hrvata u elo oba mu oka odmah iskau, a kada ga rafal pogodi preo vrata odmah ostaje bez glave nema ni potrebe da ga kolju. MINIMAKS: Ovo je ve u domenu crnog humora, crni humor? VOJISLAV EELJ: Nema tu humora nikakvog, ja samo odgovaram ozbiljno na pitanje (...) A to se tog klanja tie, mada se tebi nee svideti, usavrili smo nove metode. Sad koljemo kaikom za cipele, i to zaralom. I onda se nikada autopsom ne moe ustanoviti emu je rtva podlegla, posledicama klanja ili tetanusu. 102 Deveti mart je uneo kratkotrajne promene u ureivaku politiku Politike. Na osnovu jednog od sluajnih susreta sa dr ivoradom Minoviem, njegov kolega Slavoljub uki napisae da je tadanji direktor i glavni urednik Politike u vreme martovskih demonstraca doao do zakljuka da Miloevieva vlast ide u propast. On je jo tada poeo, pisao je uki, sebi da trai odstupnicu i oslonce u vrhovima stranake opozice. Sa tog stanovita zanimljivo je bilo ponaanje Politike u vreme martovskih demonstraca. Ona je jedina od reimskih meda objavila na prvoj stranici informacu o hapenju Vuka Drakovia, kao i njegov govor pred odlazak u zatvor. Zanimljivo je da u vreme martovskog bunta prestaje da se pojavljuje i rubrika Odjeci i reagovanja. Bez ikakvog objanjenja urednitva Politike, umesto nje opet oivljavaju tradicionalna i na samo dva stupca plasirana Pisma italaca. Naravno sa prizemnim temama iz svakodnevnog ivota103
102 Transkript gostovanja Vojislava eelja u Minimaksoviziji, http://www.youtube.com/ watch?v=Y5g8YifGqiA 103 M.Marovi, nav.delo
79
Meutim, tim pre je Miloeviu lake palo da se lii Minovievih usluga na mestu glavnog urednika Politike, na kojem ga 25.aprila 1991. zamenjuje ovek iz samog srca sistema, Aleksandar Prlja. Minovi ostaje direktor, nadzirui proces transformace Politike, a je normativna struktura zakrovljena do kraja 1991, kada prerasta u novinsku kompanu, uz zadravanje istog pravnog naslova: NIP POLITIKA. Kao to mnogo godina kasne objanjava ika Minovi, sve to ne znailo nita drugo nego stavljanje 15 Politikinih listova, rada i TV Politike, pod sigurnu Miloevievu kontrolu. Privremeno je mene zadrao da obavljam poslove direktora, posle jasne opomene to e mi se desiti ako mu ne budem lojalan. Ali je ve pripremao poverljive ljude za budue korake u tom smeru.104 Ovako disciplinovana, Politika je bila spremna da ue u rat.
104 Cit.prem: M.Marovi, nav.delo.

80
DELIMINO REKONSTRUISANA ORGANIZACIONA EMA POLITIKE 1991:
Direktor ivorad Minovi 15.10.1987-9.11.1995
Gl. i odg. urednik Aleksandar Prlja v.d. 22.3.1991-26.4.1991. 26.4.1991-17.4.1992. Zamenik Gl. i odg. Urednika
Pomo nik Gl. i odg. urednika ivorad or evi 1.3.1990-30.6.1990 Hadi Dragan Anti 01.10.1991 -
Beogradska rubrika Urednik Urednik Miroslav Markovi Miroslav Markovi Kraj 1990.
Unutranje politi ki desk
Dopisni ka rubrika Urednik
Rajko Vujatovi Vujatovi (Zagreb) (Zagreb) Vojislav ivkovi Vojislav ivkovi (Pritina) (Pritina)
DELIMINO REKONSTRUISANA ORGANIZACIONA EMA POLITIKE EKSPRES 1991:

Direktor ivorad Minovi 15.10.19879.11.1995 Desk ef deska Sima irkovi Gl. i odg. urednik Slobodan Jovanovi 29.10.1985-22.7.1992
Zamenici Gl. i odg. Urednika Slobodan Ignjatovi 12.04.1990- 29.10.1991
Pomo nici Gl. i odg. urednika Dragoljub Milanovi 17.7.1990-17.1.1992. Slobodan Ignjatovi 29.10.1991-13.4.1992
Drutveno-politi ka rubrika Milutin Ni iforovi saradnik politi ke rubrike 26.12.1990 05.02.2004
Beogradska rubrika Urednik Miroslav Markovi 11.6.1990-23.6.1992 Zamenik urednika Mom ilo Kova evi 11.6.1990-26.5.1992 Lidija Ze evi Saradnik 28.6.198923.6.1992
Feljtoni i kolumne Stefan Gruba pisao kolumne tokom 1991 godine
Dopisni ka rubrika AntonijeStefanovi 12.04.1990 24.10.2002 Jovica Mladenovi Slavonija/Osijek 13.2.19911994 Vojislav ivkovi 12.4.1990 -1.4.1993 Rajko Vujatovi - Zagreb 14.6.1990-10.6.1991 Aleksandara Plavevski Ljubljana i Hrvatska 11.6.1990 6.10.1992 Jelenko Slatinac-Srem i Slavonija 23.5.1989-1.7.1994
81
BASTILJA U TAKOVSKOJ?
Vukovar je danas razruen, ali osloboen grad.
Miodrag Popov, voditelj Dnevnikovog dodatka, TV Beograd, 13. decembar 1991.
Osnovana 1958. godine, Radio Televiza Beograd se u narednim decenijama transformisala u sloeni sistem koji je emitovao tri radska i tri televizska programa, ukljuujui i satelitiski, i od poetnih 170 radnih mesta narasla na vise hiljada zaposlenih. Ova medska kua od prvorazrednog politikog znaaja imala je posebno mesto u Miloevievom sistemu vlasti. Glavnu propagandnu ulogu odigrae beogradska Televiza koja je posle Osme sednice postala jedan od vodeih stubova vlasti. Ona je istureni odred reima i utvrenje koje je bilo bolje obezbeeno nego Generaltab. I najvei politiki potresi upravio su vezani za televizu, koja je vie puta bila povod najmasovnih okupljanja Beograana.105
Slobodan Miloevi je svesno koristio i kontrolisao mede za nametanje lajtmotiva nacionalistike propagande kako bi u oima graana opravdao stvaranje drave unutar ih bi granica iveli svi Srbi, ali i ojaao sopstvenu vlast. Da bi propaganda irena putem tampe i audiovizuelnih meda dosegla punu ekasnost, Miloevi se lino pobrinuo za kontrolu nad sredstvima javnog informisanja, ograniio slobodu rei postojeim nezavisnim medima onemoguavajui ih na sve naine da informiu graane i budno pazio na to da se novinari dre zvanine line i prihvataju ideje i program vlasti: ukratko, da potuju nametnutu disciplinu. Miloevi je koristio razne vrste sredstava i pritisaka da bi ostvario vrstu kontrolu nad sredstvima informisanja i ljudima iz te brane. Promociji
105 S.uki, nav.delo, 303.

82
Slobodana Miloevia verovatno nita ne toliko doprinelo koliko veta montaa snimka niko ne sme da vas be, a uvrivanju njegove vlasti veoma je pomogao Duan Mitevi, direktor RTB. Stoga je paralelno sa objedinjavanjem srpskog politikog prostora pod Miloeviem teklo i objedinjavanje televizskog prostora pod beogradskom televizom. Ona se bezrezervno stavlja na stranu Miloevieve politike, a kroz uvoenje vanrednog stanja na Kosovu i antibirokratsku revolucu na elo RTV Novi Sad i RTV Pritina dolaze reimu lojalni ljudi i teku pripreme za stvaranje jedne celovite Radio-televize Srbe. U televizu se investira lansira se trei kanal dravne televize, stvara se satelitski program i program za inostranstvo. Ova takorei totalna blokada meda omoguie Slobodanu Miloeviu i njegovoj parti, Socalistikoj parti Srbe da bez problema dobu prve slobodne izbore u decembru 1990 Pored novinsko-izdavake grupe Politika, pokazae se da je glavni prenosnik mistikace istore u Srbi televiza. Kao tradicionalni propagator zvanine ideologe, televiza naime prerasta u najvani medum, i to bez konkurence, jer je dugo predstavljala jedini izvor informaca za vie od 90 odsto Srba. Dakle, piui istoru nanovo, bazirajui se na fragmentima stvarnosti tj. primenjujui selektivnu memoru koja se sastoji u skidanju odgovornosti sa sebe (za sopstvene) zloine podstiui seanje na zloine koje su poinili drugi ta e sredstva informisanja doprineti satanizaci drugih nacionalnih zajednica, naroito kosovskih Albanaca, Hrvata i bosanskih Muslimana. Godine 1990, kako bi se pripremilo i opravdalo Miloevievo preuzimanje pokrajine Kosovo, srpska televiza je putem niza uoptavajuih komentara pokrenula kampanju protiv kosovskih Albanaca optuivanih da truju bunare i kolju decu.106 Slobodan Miloevi e lino uestvovati u stigmatizovanju kosovskih Albanaca, nuenjem manihejskog vienja politike situace, zatvarajui vrata za svako kompromisno reenje u toj autonomnoj pokrajini. Tako e naprimer on
106 tafetnu palicu je preuzela Politika koja je objavljivala pisma italaca u stvarnosti esto lana potvrujui tim pismima injenicu da Albanci tamo siluju na stotine Srpkinja. U Politici od 9. februara 1990., iz pera Vojislava K. Stojanovia, predsednika Udruenja univerzitetskih nastavnika i naunih radnika Srbe, moemo proitati sledee: () Danas su se bestalni albanski teroristi razularili na Kosovu i Metohi, unitavajui i napadajui sve srpsko, upadajui Srbima u kue i teroriui ono malo to ih je tamo ostalo. Na Kosovu i Metohi vlada teror terorista naoruanih do zuba (). Politika, 9. februar 1990, 9.
83
u jednom govoru koji je prenela TV Beograd izjaviti: Svako dete zna istinu o Kosovu i Srbi i upravo zato o tome nemam potrebe da govorim, a onima koji misle da ima potrebe odgovorio bih da neu o tome da govorim jer ne bih prihvatio nikome da se pravdamo zato Republika Srba ne doputa da na Kosovu i Metohi ponovo ubaju Srbe i Crnogorce i zato nismo spremni za dalog o mogunosti stvaranja albanske drave na tlu Srbe. Da ne bude zabune, elim otvoreno da kaem da svako ko na ovim pitanjima trai odstupanje moe zato da se izbori samo obaranjem sadanjeg rukovodstva Srbe . To zatvaranje vrata za bilo kakav razgovor urodilo je u julu 1990. proglaenjem Republike Kosovo, odmah nakon ega su srpske vlasti raspustile Skuptinu u Pritini, a uvele i privremene mere na RTV Pritina i u novinama na albanskom Svoju mo televiza pokazuje tokom predizborne kampanje krajem 1990, tokom koje se stezao medski obru. Zapravo jo sredinom godine, 13. juna, opozica je zakazala zajedniki miting, na kojem je protestovalo oko 20,000 ljudi, prvo pred skuptinom, pa pred televizom u Takovskoj, gde je intervenisala polica, pretukavi Borislava Pekia i Dragoljuba Miunovia. Prema istraivanjima same televize, koja je imala izvanredan centar za istrazivanej gledanosti, najvane vesti, odnosno udarni Drugi dnevnik u 19.30, sredinom oktobra 1990, svakodnevno je, na podruju Srbe bez Kosmeta, pratilo vie od tri miliona gledalaca. Istraivanja su pokazala da je skoro 30% njih u potpunosti verovalo onome sto bi ulo na TV vestima. Njih 46% kadgod je i sumnjalo. Tek 12% gledalaca uvialo je da ee ne ba tako kako se kae. Dakle, ono to se videlo i ulo na na TV Dnevniku najee se uzimalo zdravo za gotovo. A na TV Dnevniku, iz veeri u vee, moglo se videti ili uti: da srpska privreda, zahvaljujui srpskoj vladi i socalistima, sve bolje posluje; da je razlog privrednih tekoa pogrena politika Savezne vlade: da srpska vlada i SPS imaju udesne razvojne programe: da opozica eli budzato da rasproda srpsku privredu i da tako veinu radnika ostavi bez posla; da se u opozicionim krugovima razmilja i o ukidanju penza; da opozica u tajnosti sarauje sa najveim srpskim neprateljima; da opozica priprema podelu Srbe, i tome slino.107 Sadraj i poruke drugog Dnevnika bile su paljivo osmiljavane. O tome svedoi Milorad Komrakov:Mitevi je predsedavao, svakog ponedeljka,
107 Slobodan Antoni, Zarobljena zemlja. Srba za vlade Slobodana Miloevia, Otkrovenje, Beograd 2002, 414
84
redakcskim sastancima na kojima se analizirao program i gde je direktno govorio o narednim programskim zadacima. Bio je autoritet. Ni jedan Dnevnik u 19,30 asova ne mogao da krene dok kouljicu emise ne vidi Mitke, kako smo ga svi zvali. A bilo je, koliko pamtim, malo onih koji bi se suprotstavili miljenju direktora.108 Miloevi je, prema nekim svedocenjima, esto iao tako daleko da je ak odreivao i kako treba da izgledaju vesti na televizi. Recimo, Vlado Mare, nekadanji voditelj TV Dnevnika, opisuje kako je jednom stigla vest da je na jugu Srbe u vercu oruja uhvaena grupa Albanaca. Predvee se, telefonom, u urednitvo javio Miloevi i naredio da se obavezno naglasi da je vercovano oruje bezbedno prelo Slovenu i Hrvatsku i da je zaustavljeno tek u Srbi. Ovo poslednje je u tom trenutku izgleda prosto izmislio, poto takav podatak ne postojao u prvobitnoj vesti, niti je ikada docne potvren.109 Ne treba izgubiti iz vida da su Tanjugove vesti bile glavni sastojak u svim proreimskim medima u Srbi. Prema seanju voditelja Dnevnika TV Beograd Milorada Komrakovu, one su inile osnovu za nekih 90% informativnih sadraja RTB. Tanjug je preuzeo tafetu u ratno-hukakoj propagandi i u tome se pokazao kao glavno pomagalo Radio-televizi Beograd i patriotskoj tampi. Kada Veernje novosti i Politika nisu imale materala da napune novine, svesrdno su koristile izvetaje proverenih Tanjugovih reportera. Ti izvetaji nisu imali nednu dodirnu taku sa davno uspostavljenom agencskom formom kratko, jasno i bez komentara. Buduim generacama predstoji tek da se ispita, koliko su Tanjugovi izvetaji sa poetka devedesetih bili uopte tani. Ideje i zamisli Slobodana Miloevia u Takovskoj sprovodili su ljudi od poverenja. Za razliku od drugih meda, u kojima je Osma sednica izazvala osetne potrese, televiza je ostala pod upravom generalnog direktora Ratomira Vica, koji je uivao Miloevievo poverenje. U usponu je bila zvezda Duana Mitevia, koji je 1989 zamenio Vica na ovom mestu. U ovom periodu probali su se oni uvereni u svoju misu poput Milorada Komrakova: Ponosan sam na godisnju nagradu RTS-a koju sam 1.oktobra 1993.godine dobio za TV Dnevnik, za najuspene godine ostvarenje u radio i TV stvaralatvu, za emisu u celini ... Mukotrpan timski rad koji zahteva talentovane pojedince, koji znanjem, pojavom, poverenjem, teraju gledaoce da u 19.30 i gledaju
108 M.Komrakov, nav.delo, 212-3. 109 Cit.prem Drago Ivanovi, Zaverom protiv javnosti, Republika, Beograd 1998.
85
86
i sluaju emisu. I danas sam ubeen da mnogi veliki televizski reditelji ne bi mogli da izdre sedam dana realizace TVD2! Taj stres, tu odgovornosti za ivu emisu, strah od mogue greke, stalnu dnevnu napetost i zavisnost od tima asistenata to se ne moe nikada adekvatno platiti. esto su kolege iz drugih programa, sporovoznih redakca i emisa, bile ogorene i ljubomorne na realizatore TVD, zbog malo veih plata ... pa javna je tajna da je TVD u 19,30 asova uvek bio najvana, najsloena, najstresna televizska emisa. I uvek najgledana. Lau oni koji tvrde suprotvno.110 Kako je rasla Miloevieva mo, rasla je i mo dravne televize. Ona je bila centralni stub njegovog reima, o emu svedoi Pavi Obradovi, potpredsednik Narodne Skupstine Srbe. VREME BROJ 456, 2. OKTOBAR 1999.
SVEDOK VREMENA: PAVI OBRADOVI

VREME: Da li je zbog te nevanosti parlamenta tog 9. marta zgrada televize bila neuporedivo bolje branjena nego Skuptina? Zna se, naravno, ta su glavni stubovi Miloevieve vlasti: pre svega elektronski medi i Politika, zatim vojska, polica, nanssko-ekonomska oligarha kojom je okruen ovih deset godina i, naposletku, nejedinstvo opozice. Po meni, ipak, centralni stub je RTS. Zato je RTS branjen ne samo 9. marta ve i u svim slinim prilikama trostrukim snagama. Do 9. marta Skuptina Srbe je imala obezbeenje od svega nekoliko ljudi. Tek kasne su uvedeni elektronski kontrolni punktovi. Kada je prvog dana postavljena kontrola ulaska u zgradu Skuptine, ispostavilo se da je puno poslanika dolo u parlament sa pitoljima i jo kojeim. Oni su znai i pre toga u parlamentu stalno bili naoruani. VREME: Bili ste u parlamentu i kada je eelj postao narodni poslanik u leto 1991. ta je promenilo njegov ulazak u skuptinu? eelj je bio potreban SPS-u kao orue za obraun sa opozicom. To je tada bila njegova jedina funkca. I on je to perfektno odraivao za SPS, tu nema nikakve dileme. Lino, sa njim sam imao prilino korektno iskustvo.
110 Milorad Komrakov, Moj esti oktobar, MD Style. Beograd 2009, 47-9
87
Ali iskreno reeno, eelja je praktino napravila Socalistika parta. Zasedanja tog parlamenta bila su uglavnom javna. Prenosila ih je RTS i eelj je tu priliku redovno koristio. On je produkt politike Slobodana Miloevia i nita se tu sluajno ne deavalo.111 O demonstracama 9. marta i njenim posledicama ve je pisano na poetku poglavlja, kao i o tome kako je izvetavala informativna redakca TVB. Ipak, trebalo bi spomenuti da je Radio Beograd, koji je bio u polunezavisnom odnosu prema RTB korektno izvetavao sa demonstraca devetog marta. Bilo je predvieno da Radio Beograd, sat vremena docne, objavi i puni zvuni zapis sa zbora. Meutim, po okonanju vesti, direktor RTV Beograd, Duan Mitevi, prenosio nareenje sa zastraujue visokog mesta da se o zboru vie ne izvetava. Urednitvo je, u tom trenutku, poslualo nareenje. Ali sutradan, odralo je sastanak i odluilo je da takve naredbe ubudue ne prima.112 To ne bio prvi put da Radio Beograd pusti disonantan ton. Jo od 1989. godine ve se osea znatna razlika u ureivakoj politici izmeu Radio Beograda i TV Beograd. Novinari sve vie oseaju potrebu da se otrgnu od diktata vlasti i jednosmerne monolitne ureivake politike (...) Slini pokuaji na TV Beogradu, pogotovo u emisjima iz kulture i informativnim emisama, rezultirali su ukidanjem nekih emisa, meu njima i najpoznate i veoma gledane emise Kino oko. Promenjeni su sastavi ekipa koje su radile Dnevnik i magazin ZIP. Ovo se dogaalo iz dva razloga: vlastima je bio vani jai med, a uz to u televizi je na najodgovornim mestima bio kadrovski sastav spreman da realizuje svaku elju monika (...) Tadanji generalni direktor RTB-a Duan Mitevi na sastancima Programskog i Poslovodnog koleguma otvoreno govori: Mi moramo da uinimo sve da socijalisti pobede. Istovremeno se raspiruje negativan odnos prema ostalim delovima Jugoslave. Kao poverljiva informaca, pristigla iz politikog vrha Srbe, na Kolegumu RTB-a saoptava se: Nema nita od Jugoslave i Srbi ne potrebna Jugoslava. Ove izjave na sastancima najviih programskih i rukovodeih organa RTB-a znaile su svojevrsnu orentacu kojom je trebalo ii.113 Ova pukotina ne mogla dugo da traje. Pregrmevi devetomartovski udar i smenjivanje Mitevia, reim se brzo prestrojio. Umesto Mitevia, vrilac
111 Svedok vremena: Pavi Obradovi, Vreme broj 456, 2. oktobar 1999. 112 S. Antoni, nav.delo, 101 113 R. Veljanovski, nav.delo, 187-188.
88
dunosti generalnog direktora postaje Ratomir Vico, ime se efektivno anulira svaka mogunost politike ili kadrovske promene. U kojoj je meri ovo bilo tano pokazalo se na jesen iste godine, kada Vico odlazi ni manje ni vie nego na mesto republikog ministra za informisanje. Istovremeno, zavrava se proces objedinjavanja dravne televize. 31. jula 1991. doneen je Zakon o Radio-televizi Srbe kojom je objedinjen dravni medski prostor centralizacom tri velika radio-televizska centra Beograda, Novog Sada i Pritine. Ovaj kolektiv od oko osam hiljada zaposlenih stavljen je potpuno u funkcu interesa jedne stranke. Celokupna imovina je podravljena, a sve ingerence nad RTS-om dobila je Vlade, koja je tada a i kasne, sa malim izuzecima bila jednostranaka.114 Nastaje RTS, i Upravni odbor (l.23), kao i generalnog direktora (l.25) imenuje vlada Srbe. Po lanu 19. ovog zakona, Radio-televiza Srbe priprema i realizuje programe rada i televize u cilju: Da istinito, blagovremeno, profesionalno i nepristrasno informie graane i doprinosi slobodnom formiranju i izraavanju miljenja slualaca i gledalaca; Da doprinosi armaci nacionalnih vrednosti srpskog naroda i drugih naroda i narodnosti koji ive u Republici Srbi, zbliavanju i proimanju kultura naroda i narodnosti u Republici Srbi, Jugoslavi i svetu; Da blagovremeno obavetava o aktuelnim zbivanjima u svetu, naunim, kulturnim i ostalim civilizacskim dostignuima; Da doprinosi optem obrazovanju, zdravstvenom obrazovanju i zatiti ivotne sredine, strunom uzdizanju graana i irenju znanja iz ovih oblasti; Da informie o naunim aktivnostima i podstie ukupno nauno stvaralatvo; Da razva kulturu i umetniko stvaralatvo i obezbeuje najvii kvalitet umetnikih programa: Da neguje humane, moralne, estetske i umetnike vrednosti; Da doprinosi irenju veza sa Srbima izvan Srbe; Da se stara o prezentaci kulturnog naslea i umetnikog stvaralatva u zemlji i inostranstvu; Da uva radio i televizske zapise od kulturnog i nacionalnog interesa;
114 R. Veljanovski, nav.delo, 192.
89
GLAVA I: RATNO IZVETAVANJE 19911992
Da prezentira sadraje od interes za mlade; Da informie nae graane u inostranstvu, pripadnike srpske nacionalne manjine u susednim zemljama i iseljenike; Da doprinosi informisanju inostrane javnosti; Da doprinosi razvoju domae kinematograje i uestvuje u proizvodnji domaeg lma; Da obezbeuje kvalitet i odgovarajuu zastupljenost inostranih programa. 115 Za ostvarenje ovih ciljeva sredinom avgusta vlada Srbe imenuje elnike ovog sistema, koji zamenjuju dotadanje vrioce dunosti. U drugom Dnevniku od 16.avgusta 1991. proitana je vest da je Vlada republike na sednici od 15. avgusta imenovala, u skladu sa zakonom o Radio-Televizi vrioce dunosti direktora i glavnih i odgovornih urednika programa u Radio Televizi Beograd. Imenovani su: Za v.d. generalnog direktora RTB dr Dobrosav Bjeleti, direktor Televize edomir Mirkovi, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Televize Beograd Krste Bjeli, glavni i odgovorni urednik Kulturno-Obrazovnog programa Velimir Luki, glavni i odgovorni urednik Umetniko-zabavog programa Milovan Vitezovi, i glavni i odgovorni urednik beogradskog programa Milan Nedi. U Radio Beogradu za vrioca dunosti direktora rada Vlada Srbe je imenovala dr Vojislava Miovia, glavni i odgovorni urednik prvog programa rada postao je Momir Brki, glavni i odgovorni Drugog programa ore Malovrazi, glavni i odgovorni urednik treeg programa Slobodan Divjak, a glavni i odgovorni urednik Beograda 202 Mihajlo Toi..116. Rat je mogao da pone.
115 Zakon o Radio-televizi Srbe, Slubeni glasnik Republike Srbe, 48/91 116 Drugi dnevnik RTS, 16.avgust 1991.
90
GLAVA II : RATNO IZVETAVANJE 19911992
GLAVA II
RATNO IZVETAVANJE 19911992

Nesumnjivo je da se rat vie ne vodi samo klasinim sredstvima, ve se vodi i jedan estok medski rat,
Slobodan Miloevi, u intervjuu Miloradu Vueliu, prolee 1992. godine
Istora modernog novinarstva u tesnoj je vezi sa ratom. Ratno izvetavanje je jedna od najteih, ako ne i najtea novinarska disciplina. Izvetavanje sa krimskog ratita, prvo sa rusko-turskog rata 1851. godine, a zatim sa podruja ratnih okraja Rusa sa koalicom Engleza i Francuza smatra se roenjem modernog ratnog novinarstva. Prikupljanje informaca u ratnim uslovima povezano je sa neposrednom opasnou. Novinari su izloeni vatri zaraenih strana, esto nastradaju kao kolateralna teta, a sve ee kao legitimni cilj. Sa druge strane, pri plasiranju tih informaca zloupotreba je pre pravilo nego izuzetak. U ratu se medi, pored njihovog osnovnog informativnog delovanja, koriste zarad ostvarenja ratnih ciljeva. Sluei se patriotizmom kao mehanizmom za disciplinovanje meda, vlasti oblae i vesti u nacionalne odore. Medi manipuliu informacama, sluei u propagandnom ratu, ali se i medima manipulie. tavie, rat prvo poinje u medima, pa tek onda na ratitu, prvo se ispaljuju rei, a onda dolee metak! Stoga rat predstavlja istinski kamen kunje za profesionalne standarde novinarske struke. Graanski ratovi imaju neke osobenosti, pogotovo meu lokalnim novinarima i dopisnicima. Emoce su tu na viem nivou nego profesionalni standardi. Tako je bilo u amerikom graanskom ratu, Ruskoj revoluci, panskom graanskom ratu, ratu na podruju bive Jugoslave, pa sve do krvavih slika demokratskih pobuna 2011. godine u arapskom svetu. Pored emoca, bitno ogranienje je i propaganda zaraenih, ili zainteresovanih, strana, pa je zbog toga veoma
91
vana uloga nezavisnih ili treih izvora. Oni mogu znatno da relativizuju propagandne izvetaje u ratu angaovanih novinara. Sa masovnim koritenjem interneta i mobilnih telefona nemogue je sakriti zloine i surovosti u graanskom ratu. Korisnici vebsajta Youtube su sa nekoliko minuta zakanjenja mogli da odgledaju snimak zarobljavanja, muenja i likvidace libskog voe Moamera el Gadaja i ba zbog toga je modernim generacama teko objasniti kakva su sva ogranienja, pre svega tehnoloka, vaila poetkom devedesetih godina prolog veka i koliko je bilo teko, izuzimajui cenzuru i autocenzuru, izvetavati sa ratita. Srpsko, odnosno jugoslovensko novinarstvo imalo je bogato iskustvo sa ratnim izvetavanjem. Najbolji, najiskusni novinari bili su prisutni na svim ratitima od zavretka Drugog svetskog rata, afrikih ratova za oslobaanje od kolonalizma, arapskih sukoba, pa do Rumunske revoluce i obaranja reima Nikolaja aueskog. Dugogodinji novinar i urednik NIN-a ore Radenkovi izvetavao je iz izraelsko arapskih ratova ezdesetih godina i u asopisu Novinarstvo, broj 1, Beograd 1991. godine, koji je proroanski nosio ime Rat u ratu Ratni reporteri, izneo je jednu idealizovanu sliku ratnog izvetavanja, od koje nee ostati ni traga u aktivnosti njegovih mlaih kolega tokom ratova na prostoru bive Jugoslave: Od davnina je za fenomen rata uopte, u prethodnim, propratnim ili naknadnim razmiljanjima, vezivano prastaro pitanje straha i hrabrosti. Ono se spontano primenjuje i na novinarsku profesu u tim izuzetnim okolnostima. Kako se ratni izvetai oseaju i ponaaju u uslovima koji ne mogu da garantuju bezbednost i ivot, koliko se plae, koliko ne, kako se to odraava na njihov rad? Upravo to vai za rad novinara u ratnim uslovima, kao i za vojni posao pilota, tenkiste, vezista i drugih. On je skroz koncentrisan na zahteve profesionalne dunosti, osea povieno profesionalno astoljublje, zaokuplja ga uveana profesionalna radoznalost, podloan je pojaanoj profesionalnoj ambici, bavi se praktinim prevladavanjem mnogih profesionalnih hendikepa u vanrednim okolnostima. I sve to u neizbeno oteanim tehnikim uslovima, poee u cajtnotu. Sve to, razume se, suava radus i slabi dejstvo straha kao pratioca rata. Neminovno dolazi do intenzivne identikace izvetaa sa svojim specalnim zadatkom... Bitno je to u ratu, u vanrednim uslovima, sa neizostavnim vremenskim ogranienjima, sa konciznou, koja mora biti maksimalna, novinar, neizbeno
92
u svom praenju drame preuzima na sebe nekoliko paralelnih uloga tumaa stratege, politikog analitiara, psiholokog posmatraa. Uz deifrovanje propratnih sociolokih fenomena (i pri svemu tome, trebalo bi da primenjuje izotrene moralne kriterume za ratne razloge sukobljenih strana i njihove opipljive ratne postupke to, naalost, najee izostaje).117
SEJANJE MRNJE I STRAHA

Pod kontrolom Slobodana Miloevia i njegove parte upravo e medi dobiti zadatak da zaseju otrov mrnje i straha meu Srbe koje propaganda prikazuje kao neposredno i u samom svom biu ugroene prisustvom i delovanjem drugih naroda u okruenju. Tokom duge i sve dublje krize drutva i zajednike drave, naroito posle Titove smrti, neki su oekivali zaokret ka demokrati, kao i u drugim zemljama realnog socalizma, a drugi, snani, nametnuli su kao prioritet nacionalno pitanje. ire se sve zapaljive ideje o Srbima koa rtvi zajednike drave. Slogan o ostatku zaklanog naroda nedvosmisleno poziva na revan, na osvetu. Niu se konfrontace sa drugim narodima od Albanaca na Kosovu do Slovenaca, Hrvata i Muslimana u Bosni i Hercegovini. Talas srpskog etnonacionalizma iri se ulicama i trgovima gradova, kroz antibirokratsku revolucu i dogaanje naroda. Na tom talasu sve veu mo zadoba novi Voa, Slobodan Miloevi, lider vladajue parte i u starom reimu (SK) i u novom poretku (SPS). Novu ideologu podravaju i proizvode najznaajne nacionalne instituce. Srpska pravoslavna crkva, pored ostalog, pred sam rat organizuje prenoenje motu svetog kneza Lazara (poput starozavetnih pohoda) od Srema preko Bosne i Hercegovine na Kosovo, kroz mesta koja e ubrzo zahvatiti ratni poar (...) Zamah nove ideologe poiva i na udelu svetovnih instituca Univerziteta i SANU, i se autoritet godinama koristi za promocu etnonacionalizma. Vladajua parta i SKS i SPS ne odrie se komunizma, ali se obilato koristi i nacionalizmom da se uvrsti na vlasti i za nju zadobe to masovnu podrku. U tome je pomau i mnoge nastajue politike stranke koje ostaju u vladajuoj ideolokoj matrici. Vanu polugu reim ima i u vojsci (JNA). U toj i takvoj gravitaci svoje mesto imaju
117 ore Radenkovi , Rat u ratu Ratni reporteri, Novinarstvo, broj 1/1991, 27.
93
i medi, od stare i ugledne Politike preko sve monih elektronskih meda pa do mnogih nastajuih meda.118 U plasmanu ovakvih poruka, medi se koriste klasinim tehnikama i principima propagande, proverenima na drugim mestima i u drugim vremenima. Jo aprila 1990. godine na Programskom kolegumu RTB na kom se razmatrao Plan programa za 1991, Ratomir Vico je isticao potrebu da se kroz programe naglasi povezanost sa Srbima koji ive van Srbe (Kninska krajina, Bosna i Hercegovina i td.) i ukljuivanje delova njihovih programa u programe RTB.119 Na ovoj lini, RT Beograd i RT Novi Sad pruali su medsku, ali i logistiku podrku i tako se otvoreno svrstali i ukljuili u tok jugoslovenske krize, zaotravajui njen karakter. Tako je zaprepaena jugoslovenska javnost imala prilike da 25. januara 1991. godine na prvom kanalu beogradske televize u udarnom terminu pogleda materal o uvozu naoruanja u Hrvatsku, koji je tajno snimila i montirala vojna sluba bezbednosti.120
Cilj ove emise bio je kako u vrenju pritiska na hrvatsko rukovodstvo, tako i u pripremi stanovnitva na mere koje bi moge da uslede. U tom dokumentarcu
118 Neboja Popov, Medski ok i njegovo odgonetanje, u: Nena Skoljanac Brunner i drugi (ur), Medi i rat, Argument, Beograd 1999, 12-3. O razliitim aspektima institucionalnog doprinosa nacionalistikom trendu vidi priloge Olivere Milosavljevi, Radmile Radi i Miroslava Hadia u Neboja Popov (prir.), Sprska strana rata I-II, Samizdat B92, Beograd 2002. 119 Cit prem. Rade Veljanovski, nav.delo, Srpska strana rata II, 191-2. 120 Transkript ove emise reprodukovan je u Kosta Nikoli, Vladimir Petrovi (prir.), Od mira do rata. Dokumenta Predsednitva SFRJ, Institut za
94
savremenu istoru/Fond za humanitarno pravo, Beograd 2011, 88-98.
snimljenom u crno-beloj tehnici, gledaoci su mogli da vide hrvatskog ministra odbrane, Martina pegelja, kako, sniman sakrivenom kamerom, iznosi svoj plan akce protiv kasarni jugoslovenske vojske i najavljuje likvidace. Tako barem prenosi Televiza Srbe jer su rei koje izgovara Martin pegelj nerazumljive a za srpske gledaoce ponavlja ih spiker u o-u: A ovo, ako do neega doe, onda samo daj direktivu svim svojima koje pozna: ubati ekstreme. Na licu mjesta. Na ulici, usred kruga kasarnskog, bilo gdje drugdje, samo pitolj, i u stomak. To nee biti rat, nego e biti graanski rat u kome nema milosti ni prema kome, ni prema eni, ni prema djeci. Stan, jednostavno bombe u stan porodini... 4 Taj skrpljeni snimak, emitovan dva puta u toku iste veeri u kolau sa izjavama drugih hrvatskih politiara (Franje Tumana, Josipa Boljkovca...) stvorio je eljeni efekt. Delovao je kao elektrook na srpsko javno mnenje za koje je ovo bila potvrda zlih namera nove vlasti u Zagrebu. To to je snimak bio emitovan zarad pojaanja pritisaka na hrvatsku vlast da izvri razoruanje rezervnog milicskog sastava, kao i to to je bio u funkci jaanja pozice vojnog faktora u raspletu jugoslovenske krize, ne vie bilo bitno. Jednom emitovan, trajno je promenio uslove pod kojima se odvao raspad drave. Interesantno da se na objavljivanje snimka ekalo mesecima. Umesto odlune vojne ili policske akce, dravni vrh se odluio za medsko satanizovanje nove hrvatske vlasti. Naelnik KOS a general-majora Aleksandra Vasiljevia je u intervjuu NIN-u, u julu 1992. godine rekao da je jo polovinom novembra 1990. godine general Veljko Kadevi odluio da izvorni televizski materal o aktivnostima tri hrvatska ministra pegelja, Boljkovca i Mria pokae Borisavu Joviu, predsedniku Predsednitva SFRJ. Gospodin Jovi je paljivo sasluao izvetaj o rezultatima akce tit i pogledao lmove. Na tom sastanku je odlueno da se glavni akteri pohapse i izvedu pred sud svedoio je Vasiljevi novinaru NIN-a, ne ulazei u objanjanja udne medske akce. Punu sliku deavanja moemo da vidimo, kada se posvetimo tampanim medima poetkom 1991. godine. Prema istraivanju Milana Miloevia i Zdenke Milivojevi za AIM, Politika sistematski objavljuje tekstove u kojima se govori da se Hrvatska naoruava uvozom kalanjikova, dok informace o nainu na koji su se Srbi do tada naoruavali otimanjem oruja od lokalnih stanica milice nisu objavljivane.
95
GLAVA II : RATNO IZVETAVANJE 19911992 19911
Politika od 27. januara na prvoj strani donosi nadnaslov Situaca u Hrvatskoj i ogroman naslov Rezervisti rasputeni, oruje se jo ne vraa, 30. januara Politika na naslovnoj strani objavljuje da je Uvoz oruja bio po nalogu vlade, a najavljuje se novi feljton Kome smetaju Srbi u Hrvatskoj, s podnaslovom San o velikoj Hrvatskoj do Drine, Zemuna i Crnoj Gori kao njenom privesku, San o izbacivanju Srba s Istocnog Jadrana.
96
Na prvoj strani Politike je tog 30. januara 1991. objavljen antrfile (kao najava veeg teksta na 9. strani), u kojem se pod naslovom Kraj iluza ukazuje na komentar Milorada Vuelia, budueg direktora Radio televize Srbe, sada urednika magazina Peat. U njemu se kae: Moramo se do kraja i bez iluza i samoobmana suoiti sa injenicom da se u Hrvatskoj, meu Hrvatima, do sada ne naao niko ko bi izrekao bar jednu jedinu re osude javnim planerima kasapljenja i novog ustakog genocida nad Srbima... To do sada ne uradio ni jedan hrvatski intelektualac ni knjievnik, nedno drustvo ili udruenje, niko od poslenika javne reci, niko od ugleda i autoriteta, nedan propagandista, a ni katolika crkva. Hrvatska, dakle, ponovo uti..... Bitno je primetiti da u januaru 1991. godine jo ne bilo rata u Hrvatskoj, ne bilo izbeglica iz Hrvatske, postojala je opozica vladajuem ratobornom HDZ u, a od februara meseca sa etniki meovitih podruja postepeno poinju odlaziti i Srbi i Hrvati. Kljuni razlog je medski proizveden strah od rata. Politika u svoj informativni govor, uvodi izraz ustae, a od sredine godine. intenzivno koristi izraze ustake formace, ustaka gnezda, ustake snage, ustaka uporita. Na poetku godine, kada rata jo rata nema, novinari Politike svoje tekstove zasnivaju na istorskim argumentima, a za njima poseu pre svega u istoru, a potom u aktuelnu situacu u Hrvatskoj esto uz proizvodnju paralelne stvarnosti. Analiza pisanja Politike u januaru 1991. pokazuje da opisujui dogaaje u Kninskoj krajini, ovaj list o aktivnostima hrvatske i srpske strane informie na dva razliita naina. Kontekst u koji smeta informace o tim aktivnostima je istorski, a oznake za hrvatsku stranu su: paravojne formace, partske vojske, naoruani HDZ-ovci. Srpska strana doba oznake napaeni i prognani srpski narod, krajinska vojska, borci, branioci, oslobodioci itd. 121 Radikalizaca medskog diskursa usledila je na prolee 1991. godine, a osnovne karakeristike naina ratnog izvetavanja ispoljile su se tokom incidenta
121 Analiza sadraja Politike u toku 1991. godine pokazuje da se u 9453 sluaja autori ne pozivaju ni na kakav izvor, na slubene izvore poziva se u 1080 lanaka, a neposredan uvid autora u 472 sluaja. Beogradska agenca za primenjena socioloka i politikoloka istrazivanja Argument analizirala je pisanje lista Politika u toku 1991. po zajednikoj matrici po kojoj je paralelno zagrebaki IDNS analizirao pisanje Vjesnika.
97
u Pakracu poetkom marta. U tom gradiu u zapadnoj Slavoni dolo je do oruanog sukoba 2. marta 1991. godine. Povod za sukob bila je odluka SO Pakrac od 22. februara o prikljuenju SAO Krajini; odlueno je i da se Policska uprava preimenuje u Optinski sekretarat unutranjih poslova i podredi Sekretaratu unutranjih poslova Krajine kojim je komandovao Milan Marti. Naoruan je rezervni sastav police i tokom 1. marta preuzeta je policska stanica.
98
U ranim jutarnjim asovima 2. marta oko 200 pripadnika specalnih jedinica MUP-a Hrvatske ulo je u Pakrac i zauzelo policsku stanicu i zgradu Skuptine optine. Dolo je do kraeg sukoba sa lokalnim srpskim policskim snagama; prema hrvatskim izvorima sukoba ne ni bilo, ve su se srpske snage bez borbe povukle na oblinja brda. To je bio povod da Borisav Jovi, na predlog generala Kadevia, bez saglasnosti ostalih lanova Predsednitva, odobri pokret odreenih jedinica JNA. U Pakrac su upuene snage iz Bjelovara, Virovitice i Zagreba. One su ule u Pakrac, razdvojile sukobljene strane i smirile situacu u gradu. Dolo je do kratke razmene vatre iz peadskog oruja. Socalistika parta Srbe naglo je radikalizovala svoju retoriku i osudila je 3. marta 1991. godine brutalan napad na stanovnitvo: Nasilnikim i faistikim metodama hrvatske vlasti nasrnule su ne samo na mir i zajedniki ivot, nacionalnu ravnopravnost i demokratu, ve i na same ivote graana. Hrvatske vlasti su ovim tekim nasiljem dovele do daljeg pogoranja ionako teke politike situace u Jugoslavi. Socijalistika parta Srbe trai od Predsednitva SFRJ da umesto jalovih sednica i saoptenja vri svoje Ustavom utvrene funkce. Ovo saoptenje je preneto u Politici i Politici Ekspres. Primetno je da, to se tie Pakrakog incidenta, Politika i Politika ekspres ograniavaju svoje izvore na jednu stranu, Borba nastoji da izvetava balansirano, ukrtajui informace iz Predsednitva SFRJ, vojske, srpskih i hrvatskh vlasti (Borba, 4.3.1991 i 5.3.1991). Neprofesionalno, zapaljivo i konfuzno izvetavanje o neredima u Pakracu dostie vrhunac u Veernjim novostima. One na naslovnici od 3.3.1991 donose ogroman naslov Prepad na Pakrac (str.1) u kojem se kae da zvanino niko ne poginuo, ali da se nezvanino
99
Blagoje Adi u poseti Vukovaru, oktobar 1991
Branko Stankovi, oktobar 1991
Dnevnikov dodatak
Danka Novovi, avgust 1991
Dobrosav Bjeleti, v.d. direktora RTB, oktobar 1991
Dr Milan Bulaji, Prebilovci 1991
Dr Miodrag Starevi
saznaje da je poginulo 11 Srba. Specal posveen ovom dogaaju na strani 3 donosi niz zapaljivih nepotpisanih naslova (Invaza na Pakrac, Masakr pred crkvom, Poginuo svetenik?) i utean naslov Odobren pokret jedinica JNA. Vojna intervenca je detaljno obraena na strani 6 (Vojska patrolira gradom). Na strani 8, u okviru reakca na ove dogaaje, prenosi se komentar Radomira Smiljania Aveti prolosti, koji zakljuuje da se 1941, ipak, sada u svojoj stravinosti ponovila. Tri dana posle incidenta u Pakracu, Veernje novosti od 4.3.1991 i dalje seju konfuzu. niti demantujui niti potvruje vest o ubenim i ranjenim srpskim civilima.. Demanti sledi tek 6.3.1991 na strani 5 (Bez rtava, sreom). U njemu se konstatuje da su Novosti pogreile, ali je odgovornost za neadekvanto obavetavanje prebaena na utanje zvaninih izvora informaca. Tekim reima sluile su se ne samo novine, ve i dravno rukovodstvo. Sa martovskim demonstracijama u Beogradu koincidiralo je i zaotravanje jugoslovenske krize, karakterisano neuspeenim pokuajem uvoenja vanrednog stanja od strane Jugoslovenske narodne arme. Strah za sopstvenu vlast ubrzavao je Miloevievu odluku da ue u rat. Reagujui na nastalo bezvlae nakon ostavke srpskih i crnogorskih predstavnika u dravnom Predsednitvu, Slobodan Miloevi se 16.marta, u jednom od svojih retkih televizskih obraanja javnosti, okoristio prilikom da proiri bojazan od neizvesne budunosti, a sebe predstavi kao uvara stabilnosti: Sino je Jugoslava ula u zavrnu fazu svoje agone. Predsednitvo SFRJ odavno ne funkcionie, a iluza o nastojanjima predsednitva Jugoslave i naporima kojih u stvari nema, od noas je i denitivno mrtva. To ne korak nazad, ve korak napred, jer je i gruba istina bolja
Dr Zoran Stankovi, Obdukca u Vukovaru, novembar 1991
100
od iluza i obmana. Jugoslava je ostala bez svog Predsednitva, ali ne ostala bez radnika, bez seljaka, bez miliona svojih graana i ljudi koji su poteno i vredno radili, uvali svoju zemlju, brinuli o svojim porodicama. Milioni tih potenih i normalnih ljudi nee dati svoju zemlju. to se Srbe tie, ona je uvek za Jugoslavu i to nikada ne krila. Sa dubokim uverenjm i ponosom, ona to kae i sada javno. Blokadom funkca Predsednitva SFRJ od strane nosilaca dezintegrace zemlje, plan razbanja Jugoslave uao je u zavrnu fazu. Taj plan se ostvaruje na tetu vitalnih interesa srpskog naroda, kako u Srbi tako i u Jugoslavi. Umesto demokratske federace, koja srpskom narodu zajedno sa drugim narodima treba da omogui miran i ravnopravan ivot u jednoj dravi, snage antisrpske koalicjie planirale su, i sada nastoje, da ostvare raspad Jugoslave. Jugoslava postoji, i ona ne moe biti ukinuta jednostranim aktima i politikom svrenog ina, jer su realni interesi, dostignute slobode, demokratske tekovine i snaga naroda koji u njoj ive garanca njenog osptanka i uspenog razvoja. Direktnom sabotaom sopstvene naredbe o razoruanju paravnojnih formaca, Predsednitvo SFRJ omoguilo je stvaranje republikih arma, koje predstavljaju neposrednu pretnju bezbednosti zemlje, svim njenim graanima, a posebno republici Srbi, i srpskom narodu izvan Srbe. U Predsednitvu SFRJ, koje je Vrhovna komanda oruanih snaga Jugoslave, sve vreme je od kada je naredba bila doneta, na snazi bila organizovana blokada funkca JNA, koja je duna i sposobna da zatiti narod od rata, bio on graanski ili zavojevaki. Predsednitvo Jugoslave sve je uinilo kako njegova sosptvena naredba na bi bila ni sprovedena i kako bi otcepljenje pojedinih republika i delova Jugoslave bilo izvedeno
101
Dragan Krivaevi, TV Novi Sad, novembar 1991
Dragan Milutinovi , oktobar 1991
Dusko Petrovi, Cavtat, oktobar 1991
Enriko Josif, septembar 1991
Fotograja Gorana Mikia br.1 1, novembar 1991
kombinovanjem politikih manevara, opstrukce i oruanih incidenata, umesto mirnim putem uz potovanje prava svakog naroda na samoopredeljenje. Svojom ostavkom na funcku u Predsednitvu Jugoslave i vrhovnoj komandi oruanih snaga, dr Borisav Jovi odbio je da prihvati blokadu i opstrukcu dravnog vrha u kritinom trenutku za sudbinu zemlje. Smatram da ostavka Borisava Jovia predstavlja u datim okonostima postupak odgovornog oveka koji ne prihvata da sudeluje u raspadu svoje domovine, i predstavlja akt pobune protiv opstrukce u dravnom vrhu. S obzirom na tako nastalu situacu, elim da objavim da Republika Srba nee priznati nednu odluku Predsednitva SFRJ jer bi u postojeim okolnostima svaka takva odluka bila nelegitimna. U radu takvog Predsednitva, koje se odluilo za dezintegracu Jugoslave, lino neu prihvatiti nikakvo uee u smislu ovlaenja kojima bi mesto Borisava Jovia shodno Ustavu Jugoslave bilo preneto na mene. Oekujem da e graani Srbe, jugoslovenska i meunarodna javnost, razumeti da nedan patriota ne moe prihvatiti legitimitet kolektivnog efa drave koji deluje protiv integriteta svoje zemlje i vaeeg ustava. Zahtevam od Skuptine Republike Srbe da shodno aktima o preuzimanju funkcija Skuptine Kosova, na prvoj sednici donese odluku o smenjivanju Rize Sapunde sa funkce lana Predsednitva SFRJ. U postojeim okolnostima pokuaja izazivanja nereda u Sandaku i na Kosovu i Metohi, naredio sam mobilizacu rezervnog sastava snaga bezbednosti MUP Republike Srbe i hitno formiranje dodatnih snaga milice Republike Srbe. Od Vlade Republike Srbe zatraio sam da izvri sve priprema za formiranje dodatnih sna-
Fotograja Gorana Mikia br.2 2 novembar 1991
Fotograja iz Vukovara br. 3 1, novembar 1991
Fotograja iz Vukovara br.4 2, novembar 1991
102
ga u obimu i veliini koje e garantovati zatitu interesa Republike Srbe i srpskog naroda. Pozivam sve politike stranke da u ovoj tekoj situaci uspostave punu saradnju, i zanemare sve meusobne razmirice i razlike, u interesu Srbe. Smatram da u Republici Srbi, uprkos nastalim okolnostima u Jugoslavi, ne treba uvoditi vanredne mere. Sve instituce sistema i celokupan ivot u Republici Srbi treba da se normalno odvaju. Graani Srbe mogu biti uvereni da je Republika Srba u stanju da obezbedi zatitu interesa republike ,svih njenih graana, i srpskog naroda. Republika Srba, graani Srbe i srpski narod suprotstavie se svim aktima razbanja nae domovine. Danas moramo biti vrsti i odluni da branimo svoju zemlju kao to smo to toliko puta do sada inili. Ja sam uveren da e veliki slobodarski duh srpskog naroda pobediti snage antisrpske koalice nadvene nad Srbom i nad Jugoslavom. To je naa obaveza. Na ispitu su mudrost, hrabrost i iznad svega patriotizam graana nae republike i cele Jugoslave. Od ovog trenutka, mi taj ispit polaemo. Verujem u pobedu mira u Jugoslavi. Verujem u pobedu jedinstva u Srbi i u pobedu snaga koje e doneti spokojstvo ljudima, a pre svega majkama i naoj deci.122 Opti rat u Jugoslaviji je poeo istovremeno sa donoenjem novog Zakona o radu i televizi, kojim je u Srbi formalizovano ve postojee kontrolisano, zapravo cenzurisano novinarstvo. Kadrovski proiene redakce vodeih meda spremno su doekale taj trenutak. im su se oglasile prve srpske puke u Hrvatskoj, pohrlili su dobrovoljci iz Srbe a za njima, eljni slave, i ratoborni novinari. Beogradska televiza proirila je
122 Drugi dnevnik, 16.mart 1991., transkript obraanja Slobodan aMiloevia
103
Fotograsano u okolini Knina, 1991
Franjo Tuman, novembar 1991
General Andra Biorevi, novembar 1991
Irinej Bulovi, Amlohe Radovi i Milorad Vueli, decembar 1991
Ivica Milosavljevi, jul 1991
izvetava Vlado Slepevi
Jovan Markovi intervjuie graane Banja Luke, oktobar 1991
svoje informativno-politike emise, i uvela nove, da bi mogla objavljivati sve to joj stize sa bojita. Gledaoci su satima i satima sedeli pored malih ekrana i gledali izvetaje o svakojakim zloinima nad Srbima i sluali kuknjavu ena i dece. Posle reportera sa terena, dolazili bi redakcski novinari i spoljni komentatori i objanjavali gledaocima kako su se i zato sve mrane sile, domae i strane, udruile protiv Srba. Na kraju bi sve zasolio neki poznati naunik ili knjievnik obeanjem da e, i pored svega pobediti istina, to jest Srba.123 Programi, pogotovo u informativno-politikom delu, pripremani su po pravilima ratne propagande, krajnje jednostrano: Novinari rada i televize odlaze na ratom zahvaena podruja i izvetavaju o ugroenom srpskom narodu, izbeglicama-Srbima, poruenim srpskim kuama, zloinima koji se vre nad srpskim narodom. Niko ne pominje poginule Hrvate i Muslimane, izbeglice i siroad iz ovih naroda, zloine nad njima i njihovom imovinom.124 Sa zahuktavanjem ratnih operaca Drugi dnevnik, med preko kojeg se najvei deo stanovnitva informisao o situaci u zemlji, neprestalno je produavan, pa je njegovo trajanje ilo i do 112 minuta. Ipak, ni u tom formatu ne bio dovoljan da u potpunosti prenese eljenu poruku, pa je 22.08.1991. godine uveden Dnevnikov Dodatak. Uz ve postojee emise tipa ZIP-a, i specalne dokumentarne emise, Dnevnikov dodatak, posveen gotovo iskljuivo ratu, predstavljao je glavni izvor informaca, dezinformaca i lai o deavanjima na ratom zahvaenim podrujima. Stie se utisak da je rat
Jovan Markovi, na udaru snajpera sa Lokruma, oktobar 1991
123 Mihajlo Bjelica, Srpski ratovi reima 1844-2000, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2003, 179. 124 Rade Veljanovski, nav.delo, II, 193.
104
u Krajini samo produetak Drugog TV Dnevnika drugim sredstvima.125 Nekadanji direktor jugoslovenskog Instituta za novinarstvo Mihajlo Bjelica tvrdi da je medska propaganda Srbe imala dva glavna zadatka: Prvi, da ubedi domau i stranu javnost da Srbi vode pravedan rat, koji im je nametnut od strane drugih jugoslovenskih naroda i velikih sila, i drugi da povea borbeno raspoloenje srpskog naroda. Odmah se videlo da propaganda ne obavlja svoje zadatke kako valja, jer je ceo svet osudio Srbu i Srbe kao glavne krivce za rat (...) to se tie drugog zadatka da propaganda podie borbeno raspoloenje naroda moe se rei da je on ostvaren sa mnogo vie uspeha. Uostalom, to potvruju i dve ankete Instituta za politike nauke, sprovedene na uzroku od 1000 punoletnih graana Srbe, jedna krajem avgusta 1991, u vreme kada je poinjao rat u Hrvatskoj, i druga krajem oktobra iste godine, u vreme kad se oruani rat naveliko rasplamsao. U prvoj anekti 80 odsto graana odgovorilo je da je za oivanje mira, dok se za nastavljanje rata do konane pobede izjasnilo svega 13 posto ispitanika. Za dva meseca ratno raspoloenje graana Srbe se znatno izmenilo za ouvanje mira izjasnilo se 64 odsto anketiranih graana a broj pristalica rata poveao se od 13 na 27 odsto. 126 Kako se postizala ova promena? Miodrag Ili, tvorac programa za inostranstvo RTS, pie kako ga je u prolee 1991. godine pozvao generalni direktor RTB Dobrosav Bjeleti i saoptio mu:
Kapetan Dragan, jul 1991
Klara Mandi, avgust 1991
Kosta Krainanin, oktobar 1991
125 M.Bjelica, Srpski ratovi reima 1844-2000, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2003, 107. 126 Mihajlo Bjelica, Srpski ratovi reima 1844-2000, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2003, 104 106. Podaci su preuzeti iz asopisa Novinarstvo 1991-2-4
105
Krste Beli, komentar, oktobar 1991
Lida Duvani, oktobar 1991
Ljiljana Arsenovi, oktobar 1991
Ljiljana Milanovi
Nedavno je Upravni odbor RTB doneo odluku da se osnuje Centar za informisanje inostrane javnosti. Svedok ste svega to se zbiva, vidite da smo zasuti klevetnikim pisanjem strane tampe. Novi Centar treba da se argumentima, koristei snagu televize, suprotstavi lanim optubama protiv Srbe i srpskog naroda, i da stranom svetu, svuda gde je moguno, objasnjava pozadinu i sutinu konikta u Jugoslavi.127 Ili je prihvatio da rukovodi ovim Centrom, a njegovo shvatanje novinske objektivnosti vidi se iz osnivakog dokumenta koji je sainio sredinom oktobra 1991. godine da se vide ciljevi i namere s kojima smo uli u takozvani medski ili propagandni rat: Metod delovanja novoformiranog centra nee i ne moe biti konstruisanje izmiljenih informaca, lai, kleveta. Inscenirano bombardovanje Banskih dvora, zvanine rezidence predsednika Tumana u Zagrebu, koje su izveli hrvatski pirotehniari, zatim Mesieva tragikomina optuba da Jugoslovenska narodna arma upotrebljava bojne otrove, demantovana od amerikih vojnih strunjaka, ili 15,000 granata ispaljenih na Dubrovnik (!), koje su ustvari ispalili hrvatski medi, ne samo da ne odgovaraju naem poimanju asti, dostojanstva i profesionalnog odnosa prema javnosti, ve to Srbi kao ozbiljnoj dravi sa dugogodinjiom dravotovornom, parlamentarnom i diplomatskom tradicom ne potrebno da se slui operetskim i praterskim trikovima, ni maglama koje se brzo diu i razotrkivaju moralnu bedu svojih tvoraca. Istina i samo istina, objektivni pristup uvek i svuda, makar iao trenutno i na tetu Srbe, jedini je i pravi nain obraanja svetu, koji sigurno slui uvrivanju
Ljubisav Aleksi, jul 1991 127 Miodrag Ili, Lai dugih nogu, Medski rat i oko njega, Biona, Ni 1995, 10.
106
meunarodnog poverenja.128 Na ovom zadatku okupio je veoma sposobne novinare Ivana Kriveca i Slavka Budihnu., odnosno ljude koji su se proslavili neobjektivnim izvetavanjem tokom martovskih demonstraca 1991.129 Ovaj program je zaiveo krajem 1991. godine. Razume se da u njegovoj realizaci ne ostalo ni traga od visokoparnih naela njegovog stvaraoca. Okosnicu programa za inostranstvo inio je plasman informaca o zloinima nad Srbima. Sa svih strana, a najee iz Ministarstva za informisanje Srbe, stizali su urgentni zahtevi da im se upute kasete, ili da se od video-amterijala sa ratita saine celoviti dokumentarni zloini Zbora narodne garde Hrvatske.130 U nabavljanju takvog. materala naroito se istakao mladi novinar Dragan Milutinovi, hitar i spretan. Obezbedio je video-zapise armskih snimatelja sa ratita i opustelih, razorenih srpskih krajeva u Hrvatskoj, dokumentne o zloinima nad civilima srpske nacionalnosti (Genocid, Jasenovac, Vukovar)131 Tako je za tri godine nastalo oko 50 dragocenih emisa od kojih su mnoge na stranim jezicima stigle u hiljade domova irom sveta. Evo nekih karakterisitnih naslova: Jasenovac ustaki logor genocida, Istina o granicama unutar Jugoslave, Sta hoe albanska manjina u Srbi, Vatikan, klerofaizam
Mata Bekovi, decembar 1991
Mila tula, oktobar 1991
Milan Mailovi, oktobar 1991
128 Isto, 16-17. 129 Isto, 24. 130 Isto, 24. 131 Isto, 20. Dokumentarni lmovi koji se pominju emitovani su ne samo u program za inostranstvo, ve veoma esto i u domai program RTS. Titlovani su na engleksi, nemaki i franacuski, sauvani su u arhivi Komise za prikupljanje podataka o izvrenim zloinima protiv ovenosoti i meunarodnog prava.
107
Milan Mileti, novembar 1991
Milena Gabaneli, novembar 1991
Milena Markovi, oktobar 1991
Milenko Ili, TV Novi Sad novembar 1991
Milana Baleti, novembar 1991
i razbanje Jugoslave, Ko je kriv za graanski rat u Jugoslavi, Ustae.132 Dokumentarni lmovi koji se pominju emitovani su ne samo u program za inostranstvo, ve veoma esto i u domaem programu RTS i igrali su vanu ulogu u ostraivanju srpskog javnog mnenja. Na primer, dokumentarni film Zloini ustake drave 1991. bez mnogo komentara puta montirane priloge u segmentima, od kojih se prvi, pod nazivom Davljenje vojnika, odnosi na neredu u Splitu 6. maja 1991.godine. Za njim sledi prilog Zlostavljanje vojnika JNA od strane MUP-a Hrvatske, 20/21.7.1991. Za ovim snimcima prebenih ljudi sledi prilog Masakr nad Srbima (Krajina, selo ukanovii) iz avgusta 1991, u kojem se prikazuju srpski leevi i obeeno kue. Zatim sledi niz priloga o zloinima nad Srbima iz slavonskih sela (ovac, Dubovac, Kosovac, Donji Rajii. Sarva i Laslovo) iz avgusta i septembra 1991. U selu ovac, reproter i snimatelj Milan Teodorovi intervjuie itelje, i pita dve devojice predkolskog uzrasta: Kai mi, evo uje kako se puca ovde, jel se plai? Jel te strah? Decu svi nagovaraju da kau da se plae i ona potvruju klimajui glavama. Reporter pita: Jel se plai vojske? Na nagovor, deca klimaju glavama odreno. U okviru daljih priloga, u selu Kosovac ekipa pita deaka koji ne moe imati vie od pet godina: Jel ostao tata kui? Dete odgovara nesto nerazumljivo. U nastavku se prikazuje prilog, noni snimak u kojem su izloeni leevi pripadnika Srpske dobrovoljake garde u otvorenim kovezima i poluraspadnutom stanju. Iz pozadine se uje glas eljka Ranatovia Arkana: To samo mogu ivotinje mogu da urade. Arkan pojanjava; Ustaka Crna lega je uhvatila ova dva dobrovoljca, vi ste videli leeve od trojice: Sran
132 M.Ili, 23.
108
Cvetkovi, on je iz okoline Leskovca, onda Mirko Laladinovi iz Beograda, Markovi Duan iz Beograda. Njih je uvatila ta Crna lega kad je napala Palae, i ovaj, videli ste ta su im napravili. Oni su ih ive muili, sekli im nokte, po genitalama im gasili cigarete, pekli ih razumete lomili im kosti. ta da vam kaem, klali su ih i ja samu uspeo jedva da ih menjam preko gradonaelnika Oseka za etiri asne sester koje su bile u Tenju. Danas smo ih zamenili, ta mrtva tela na jedvite jade, jer nisu hteli da ih daju uopte. Arkan grli oca jednog od poginulih koji kae Jao sine, osvetiu te sine... Arkan nastavlja: Nemaka televiza je prikazala, ja nisam gledao ali kau da je prikazala ove leeve i rekla da su to hrvatski leevi, razumete, u stvari to je ist genocid, ponavlja se, znai ist genocid nad srpskim narodom, znai da su oni opet krenuli starim stazama kojima ih je uio Ante Paveli i Adolf Hitler. Znai da su krenilu istim tim stazama ponovo, stazama zloina i stazama mraka. I to je to to se deava, zato smo mi ustali protiv tog zla da se botimo. Oni sad kolju ene i decu irom takozvane Hrvatske, ali vidite da se potvrdila ponovo 1941, da opet kolju. Naredni prilog predstavlja snimak sahrane poginulih na Koranskom mostu u Karlovcima, 21.09.1991. Prihvat kovega i kolektivna sahrana se prikazuju, leevi se snimaju u kovezima i su gornji delovi otvoreni, da bi se prikazale rane koje komentarie hirurg, dr Milan Kresojevi: Nekima nedostaju uha, oi, tako da mislim da se radi o jednom iivljavanju nad polumrtvim ljudima. Sledi prilog o masakru nad vojnicima Bjelovarske kasarne iz septembra, a za njim snimak isleivanja od 10.okrobra 1991. godine pod nazivom Neki od vukovarskih ubica i koljaa. Dvojica zarobljenika su intervjuisana pod prinudom, sa povezom preko glave. Dokumentarac se zavrava prilogom
Miloljub Milosevi, septembar 1991
Milorad Cvetkovi, oktobar 1991
Milorad Jovanovi, novembar 1991
Milorad Komrakov i akademik Enriko Josif, septembar1991
109
Milo Markovi i Goran Miki, dnevnik 21.11.1991
Milovan Drecun i Dragan Milutinovi, avgust 1991
Milovan Drecun, avgust 1991
Logori smrti u Hrvatskoj 1941-1945. Da li se istora ponavlja?. Efekti ovakvog plasmana informaca bili su dalekoseni. Mihajlo Bjelica unosi u svoj dnevnik 28.septembra 1991: Ovo ne novinarstvo, ovo je specalni rat. Svakog dana gledam produeni Dnevnik sa specalnim izvetajima sa ratita u Hrvatskoj. Unakaeni leevi, uplakane ene i deca, poruene kue, zgarita. Potresna svedoenja o muenju srpskog ivlja. Pre neki dan negde sam uo, ili proitao, da su kod jednog hrvatskog ustae pronali ogrlicu od odseenih prstia srpske dece. Na televizi je prikazana reportaa, koja e mi dugo ostati u seanju, o popu koji dri poluugljenisanu lobanju, ljubi je i pria da je to bila glava srpskog deaka koga su ubili Hrvati. uo sam negde i priu o igranju fudbala odseenim glavama proptivnikih vojnika. Moji poznanici koji su gledali hrvatsku televizu kau da u njenim programima ima toga jo vie. Samo to tamo umesto hrvatskih ustaa, decu kolju srpski etnici. I tako svaki dan novi specalni TV dodataka, nova doza mrnje. Narod je ve dopingovan i spreman za rat. Hoemo oruje..133 Kako je do toga dolo? Neboja Popov pie: Zbog jakih rei i slika mnogi smatraju novinare i mede za glavne aktere ruenja gradova i drava Valja, meutim, razlikovati njihov udeo za taan i pravedan sud o njima (...) Zastraujue poruke ratne propagande i prizori okrutnosti koji ih prate dovoljni su da izazovu medski ok. ok pojaava i to to velik broj meda deluje kao pod komandom neke nevidljive ruke.134
Neboja Jankovi, avgust 1991 133 M.Bjelica, nav.delo, 107, 134 Neboja Popov, Medski ok i njegovo odgonetanje, Medi i rat, str.9
110
PSIHOLOKO PROPAGANDNI RAT

Da bi propaganda irena putem tampe i audiovizuelnih meda dosegla punu ekasnost, reim se pobrinuo za kontrolu nad sredstvima javnog informisanja, ograniio slobodu rei postojeim nezavisnim medijima onemoguavajui ih na sve naine da informiu. Tako su stvorene osnovne pretpostavke za voenje psiholoko-propagandnog rata. Psiholoki rat je oblik specalnog rata sa ciljem ostvarivanja sopstvene koristi uz pomo odreenih psiholokih efekata. U psiholokom ratu koristi se psiholoko oruje psiholoki mehanizmi i zakonitosti, koji tee izmeni stavova, vrednosti, miljenja i ponaanja suprotne strane, ali sopstvene javnosti i oruanih snaga, drava saveznica i neutralnih drava.135 Karakteristike psiholokog oruja su sledee ono je oruje duha, deluje na psihu; ono ne uba, ve uverava; ima najvei domet, jer ne poznaje granice i frontove; njegova upotreba ne iziskuje prekid delovanja, deluje bez odmora; ono se moe koristiti u svakom (hladnom i toplom) ratu; ono istovremeno osvaja i brani, jer deluje protiv nepratelja i za moral vlastite drave; deluje u globalnom obliku, istovremeno obuhvatajui neprateljski front i sopstvene redove.136 Najrasprostranjene i najee sredstvo psiholokog rata je ratna propaganda.137 Denice propagande
135 Vera Ranogajec, 2000. Psiholoki rat. Polemos 3, 146. 136 Isto, 147-8. 137 Primenom masovne propagande utvreno je da je u zatovrenom drutvu njena publika u svako doba spremna da
111
Nino Brajovi i Goran Hadi, novembar 1991
Nino Brajovi izvetava iz Vukovara, novembar 1991
Obrovac, septembar 1991
Olja Movi Damjanovi
Patolozi VMA kod grobnice u Prebilovcima
istiu pre svega njenu manipulativnu karakteristiku. Propaganda je tako svaki oblik komunikace i manipulace od strane politike vlasti, a upuena je sledbenicima vlasti, opozici i neutralnima 138 U modernom svetu politika propaganda postoji u svim politikim sistemima, otvorenim i zatvorenim, posebno u vreme nacionalnih i internacionalnih napetosti, u uslovima rata i situacama slinim ratu (npr. terorizam). Ratna propaganda je najee korieno sredstvo psiholokog rata. To je organizovana aktivnost, sa ciljem irenja ideolokih, politikih, verskih, naunih i drugih stavova, uverenja, injenica i ideja, ili, reeno psiholokim terminima, aktivnost irenja informaca radi stvaranja predispozica za odreeni nain ponaanja 139
poveruje u najgore, ma kako apsurdno ono bilo, i da se nee aliti mnogo ni kada je obmanu, zato to ionako misli da je svaka izjava la. Totalitarne voe zasnivaju svoju propagandu na ispravnoj psiholokoj pretpostavci da, u takvim uslovima, ljude mogu naterati da jednog dana poveruju i u najneverovatne bajke, a da ipak mogu da budu sigurni da e mase, ako sledeeg dana dobu nepobitan dokaz da su te tvrdnje lane, potraiti utoite u cinizmu; umesto da se okrenu od voe koji ih je slagao, mase e se vajkati da su od poetka znale da je ta tvrdnja bila la, a voi e se diviti zbog njegove izvanredne taktike. Hana Arent, Izvori totalitarizma, Feministicka izdavacka kuca, Beograd 1998, 390. 138 Vamik D. Volkan 2006. Large-Group Psychodynamics and Massive Violence. Nordisk Tidsskrift for Psykoterapi 23, 95-114 139 Jo jedan aspekt ove antisrpske mahinace bila je i navodna zavera koju su organizovale izdajice iznutra: novinari optueni da ne podravaju Miloevievu linu bie dakle smenjeni sa svojih radnih mesta, nakon to su ih glasnogovornici reima poimence igosali kao izdajnike. Tako e ultranacionalista Vojislav eelj, voa Radikalne stranke, koji je unapred objavljivao prave namere srpske
112
Petko Koprivia, TV NS, septrembar 1991
Predaja u Dalju, Nino Brajovi, avgust 1991
Radovan Pankov, septembar 1991
Prvi prikaz principa ratne propagande ponudio je Lord Arthur Ponsonby (1928), nakon zavretka Prvog svetskog rata. Te mehanizme je kasne, nakon putovanja 1999. godine kroz tadanju Jugoslavu u ulozi mirovne inspektorke, sistematizovala i opisala istoriarka Ana Moreli u obliku 10 zapovesti ratne propagande (2003): 1. Mi ne elimo rat, neprijatelj je prouzrokovao rat. Veina graana danas je protiv rata i zbog toga voe uvek neposredno pre rata daju ovu ili jako slinu izjavi kako bi ispali isprovocirani u oima javnosti. 2. Nepratelj je jedini odgovoran za ovaj rat. Voe se pravdaju ponaanjem protivnika u ratu. Uvek je neko drugi kriv 3. Voa neprateljskih snaga je sam avo. Uglavnom se ili voa ili ak celi narod demonizira, oni se prikazuju kao roeni zli i opaki dok smo mi i nai dobri i poteni.
Ratko Dmitrovi, avgust 1991
Ratomir Vico, ministar, oktobar 1991
vlasti,na konferencama za tampu koje su prenosila zvanina sredstva informisanja, u vie navrata iznositi spiskove nedisciplinovanih ili stranaki obojenih novinara, a koji e zatim zaista biti odstranjeni. Nakon estodnevnog trajka na drugom programu rada (sa kulturnim i muzikim programom) u aprilu 1992. organizovanim iz protesta protiv stavljanja programa pod politiku kontrolu, Vojislav eelj je na jednoj konferenci za tampu objavio spisak novinara koji po njegovom miljenju treba da se odstrane sa rada i televize. Spisak je proitan u televizskom dnevniku u udarnom terminu. Veina novinara trajkaa, kao npr. Ana Koteska koja je prikazana kao probugarski nastrojena, nakon toga je poterana na prinudni odmor ili programski marginalizovana, Politika propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj dravi: posledice instrumentalizace meda za ultranacionalistike svrhe. Na zahtev Tuilatva Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslavu, izvetaj sastavio Renaud de La Brosse, redovni profesor na Univerzitetu Reims Champagne-Ardenne (Francuska), 25
113
Reporter Dragan Ili i Boro Draji, septembar 1991
S leva na desno: Borivoje Tei, Blagoje Adzi i Veselin ljivananin, Vukovar 1991
Sa leva na desno Milo Markovi Dusan Mili, Milorad Jovanovi, novembar 1991
Sa leva na desno Vuk Obradovi, Blagoje Adzi, Nebojsa Pavkovi, Borivoje Tesi, oktobar 1991
Sajrus Vens i Franjo Tuman, novembar 1991
4. Mi se borimo za dobru stvar. Ekonomski ili geopolitiki interes esto se ne stavlja u prvi plan, dok se rat prikazuje kao borba za veru, ljubav i otadbinu. U svim ratovima devedesetih, Srba se postavljala kao branilac univerzalnih vrednosti. 5. Nepratelj namerno ini zlodela; kada mi upotrebimo prekomernu silu, to je nesrena sluajnost. Ratni zloini su kljuni delovi svakog rata. Cilj je zaraenih zemalja da svet vidi samo zloine druge strane, a da se nai stave pod tepih 6. Nepratelj koristi nedoputeno oruje. Taj argument proizlazi iz prethodnog i slui da javnost misli kako vlastita strana za razliku od protivnike potuje pravila igre. 7. Nepratelj ima mnogo vie gubitaka od nas. Podrka javnog mnjenja moe se u ratu zadrati samo ako odravate iluzu da ste nadmoni i da protivniki vojnici ginu na sve strane dok vai prolaze bez ogrebotine. 8. Nau stvar podravaju i njen cilj opravdavaju umetnici i intelektualci. injenica je da moda svega 5% umjetnika i intelektualaca podrava ratove, ali gde je onih 95 % koji su protiv? 9. Naa misa je sveta. U ovom propagandnom naelu vrlo je vana uloga crkve i svetenstva. Kosovski mit je esto koriten za objanjavanje aktuelnih dogaaja 10. Izdajnik je onaj koji sumnja u nae izvetavanje. Onaj koji sumnja u propagandu vlastite strane ili iznosi podatke one druge strane odmah e biti predstavljen kao petokolona i izdajnik. 140
140 Glavni kriterum za napredovanje u profesi postala je poslunost i spremnost da se izvri svaki povereni zadatak. Kako, na primer, drugae tumaiti injenicu da su najvee novinske kue (Politika, Veernje novosti, Radio Beograd, Televiza Beograd) poveravale izvetavanje sa fronta mladim i neiskusnim reporterima iako su u svojim redakcama imale novinare sa bogatim iskustvom sa ratita po Africi i Azi. M. Bjelica, nav.delo, 117
114
Slobodan Miloevi
Pored ovih optih karakteristika, ratnog novinarstvo je u bivoj Jugoslavi bilo odreeno nekim specinim ogranienjima: 1. Nedostatak iskustva niko ne obuen i treniran da bude ratni izveta, a na poetku 1991. vie od 80 odsto srpskih novinara je bilo stare od 40 godina, retki su imali priliku da izvetavaju sa ratom zahvaenih prostora.141
Slobodan Miloevi, novembar 1991
Snajperista u Vukovaru novembar 1991
141 Problem raspada stare dopisnike mree postao je posebno aktuelan kada je rat na prostorima Hrvatske poprimio karakter velikih vojnih operaca ... Za veoma kratko vreme Politika je ostala bez svojih dopisnika iz Karlovca, Oseka i Splita, dok je u dopsinitvi z Zagreba ostao samo jedan novinar (Radoje Arseni)... Tako se dopisnika mrea uglavnom morala osloniti na one stare, i par novih dopisnika na sopstvenim slobodnim teritorama (...) Najproduktivni dopisnik u ovom periodu bio je Duan Kecman iz Banjaluke, sa ukupno 70 tekstova, od ega 27 potpisanih inicalima. Na drugom mestu je Milan etnik iz Knina (56 tekstova, 13 sa inicalima) i na terem dopisnik iz Zagreba Radoje Aresni (47 tekstova, 7 sa inicalima), str. 130-133, Velimir urguz Kazimir, Oblaenje novina, Nena Skoljanac Brunner i drugi (ur), Medi i rat, Argument, Beograd 1999,
115
Snimci iz Kupara, oktobar 1991
Tomislav Simovi, ministar odbrane, oktobar 1991
TV Novi Sad Dnevnik
U sredini Borivoje Petrovi, desno Pavi Obradovi, jul 1991
Ustaka mlade, Borovo Selo, arhivski snimci iz 1944 godine
2. Nedostatak logistike za potpuno izvetavanje sa ratita potrebna je produkcijska podrka redakcije, koju niko ne imao na poetku devedesetih od srpskih novinara. Samo uspostavljanje veze sa redakcom u Beogradu je predstavljalo uspeh; podseanja radi, nisu postojali mobilni telefoni ili internet veza se uspostavljala ksnom telefonom, radio vezom ili teleksom. 3. Nepoznavanje terena osim ponekih dopisnika, za izvetavanje sa ratita su koriteni novinari iz centrale, koji nisu poznavali podruje, situaciju, etniki sastav i sve ostalo to im je bilo potrebno za kvalitetno izvetavanje.142
142 Od 2.769 tekstova u uzorku, ak 24,4 osto otpada na Tanjug. U ovom periodu je uloga stranih agenca zanemarljiva (Rojters je tako imao samo jedan tekst, Fran press dva, AFP tri teksta i AP jedan) ... Od ukupnog broja vesti (254) u svega 36,3% (93) sluajeva autori su novinari, a ak 62,2 odsto (159) autori su Tanjug ili redakca. To znai da Veljko Kadevi su centralnu novinarsku disciplinu vest kontrolisale i pokrivale kod preko 60 odsto sluajeva, dravne ili paradravne organizace i instituce., Velimir urguz Kazimir, Oblaenje novina, Nena Skoljanac Brunner i
116
4. Nekredibilni svedoci u ratnim uslovima, svedoci nisu kredibilni, izloeni su stresu, viednevnoj pucnjavi, nespavanju, tekim emotivnim traumama. 5. Nedostatak drugih izvora ne postoji mogunost provere informaca, koja se doba sa jedne strane ratita. Nemogue je kontaktirati drugu stranu i uti drugu stranu prie. 143 6. Cenzura dozvole za boravak na ratom zahvaenim podrujima izdavale su vojne vlasti, SSNO ili slini organi. 144
drugi (ur), Medi i rat, Argument, Beograd 1999, 121-157 143 Pomonik Komadanta Druge vojne oblasti general major Milan Aksentevi, zaduen za moralno vaspitanje i pravne poslove, izdaje 20. januara 1992. godine dozvolu novinarima iz Kraljeva za izvjetavanje iz ratom zahvaenih podruja. Novinari ALEN KNEEVI, br. Line karte 117044, izdata kod SUP kraljevo iz Ibarske novosti i Radio Kraljevo i DRAGAN PAJOVI, lina karta CR 876755. SUP Kraljevo iz POGLEDI iz Kragujevca (njihove redakce) traili su da im se omogui izvjetavanje iz zona odgovornosti 5. i 9. Kiorpusa. Nae je miljenje da im to treba omoguiti u skladu sa uobiajnom praksom. Stoga pomenutim novinarima, treba izdati jednokratne dozvole, a mjesta njihovih poseta prilikom izdavanja dozvola treba precizirati. Dozvole po zavrenom poslu obavezno moraju vratiti komandi korpusa koja je izdala dozvolu. 144 Ovako je glasio tekst dozvole. U skladu sa Uputstvom o informisanju javnosti o oruanim snagama za vreme mira preko tampe, rada i televize, take 16-b, naredbe o nadlenosti stareinma SSSNO u oblasti informisanja javnsoti take 5. i Uputstva pomonika SSNO za MV i PP o postupku informsianja javnosti, taka 19. ODOBRAVA se poseta vojsnsoj jedinici-komandi-ustanovi dana: ... drugu:.. iz redakce lista-TV:... broj line karte/pasoa:... izdao SUP:... , radi prikupljanja podataka o ivotu i radu vojnikamornara, stareina i graanskih lica na slubi u JNA. U toku boravka u jedinici, novinara-snimatelja-fotorreportera obavezno upoznati ta je za njegovo lino informisanje, a ta
117
Veljko Kadevi i Slobodan Miloevi 4, oktobar 1991
Veselin ljivananin i Blagoje Adi, Vukovar, oktobar 1991
Veselin ljivananin i Sajrus Vens
Vesna Jugovi, novembar 1991
Vesna ivanovi, oktobar 1991
Vladika Filaret sa decom hrvatske nacionalnosti , 2 avgust 1991
Odobrenje za posetu novinara / snimatelja na ratitima tokom 1991. i 1992. godine davao je Savezni sekretarat za narodnu odbranu i to Uprava za moralno vaspitanje.145 Ova dozvola je mogla da se na njihov zahtev oduzme, tako da su novinari uglavnom izvetavali na osnovu njihovih podataka i saoptenja, da bi se makar pribliili centru deavanja. Izvetaje dopisnika ili reportera menjali su urednici u redakcama,a naslove su najee davali glavni i odgovorni urednik ili njegov zamenik.146 Postojala je i autocenzura zbog straha od otputanja sa posla ili zbog straha za linu bezbednost jer su neregularne jedinice pratile izvetavanje meda i nisu bile blagonaklone prema onima koji nisu pravilno izvetavali. Mada je veina domaih i stranih novinara imala ovu dozvolu, bilo je i odreenih problema, o emu govori i jedna naredba komande 2. operativne grupe JNA i njenog komadanta general pot-
za objavljivanje. Takoe, i fotoreportere i snimatelje na vreme upoznati koje objekte, naoruanje, opremu i drugo, ne mogu fotograsati i snimati. Novinaru fotoreporteru snimatelju, sa ovim odobrenjem Milorad Petrovi i Brana Crnevi, jul 1991 pruiti potrebnu pomo i stvoriri mu uslove za izvrenje zadatka. Ova dozvola se nalazi u linoj arhivi autora stude 145 Herarha je u novinama, naravno ne smo u Politici, jednostavna. Na elu se nalazi glavni i odgovorni urednik. Prvi do njega je operativni urednik ili ef deska. Iza njega je, po znaaju rubrika, urednik unutranje-politike rubrike. U ratna ili predratna vremena veliki znaaj doba i urednik dopsnike mree. Svaki od urednika je odgovoran za svoj sektor, ali glavni i odgovorni, ili operativni urednik, mogu u svakom momentu da skinu ili ubace neki tekst. Velimir Vojislav eelj i Ratni tab SRS, avgust 1991 urguz Kazimir, Oblaenje novina, Nena Skoljanac Brunner i drugi (ur), Medi i rat, Argument, Beograd 1999, 123. strana 146 Druga operativna grupa je bila zaduena za Dubrovaku operacu. Primedba autora
118
pukovnika Jevrema Cokia potinjenim jedinicama od 5. oktobra 1991: Imajui u vidu injenicu da se pojedini novinari bez ikakvog odobrenja i reda kreu u rejonu razmetaja jedinica i u zoni gde se odvaju borbena dejstva i pri tome kontaktiraju sa pojedinim pripadnicima JNA, TO i dobrovoljcima koji im iznose luina i sugestivna miljenja i ocene sa kojima se kasne, prilikom objavljivanja poistoveuju itaoci, sluaoci i gledaoci, a da to n stav i ocena rukovoenja i komandovanja. Sve to dezinformie javnost, izaziva razne komenatre negativne konotacije, to se negativno odraava na stanje i odnose unutar jedinica operativne grupe. U cilju spreavanja daljnjeg oticanja neproverenih podataka, neocelnih izvetaja, kao i neovlaenog kretanja novinara po terenu gde se nalaze jedinice Operativne grupe, ubudue ne dozvoliti pristup ni jednom novinaru, snimatelju, fotoreporteru, koji nema posebno odobrenje koje e izdavati Sluba za informisanje Komande Operativne grupe. Pomonik saveznog sekretara za moralno vaspitanje i pravne poslove general-potpukovnik Marko Negovanovi izdao je uputstvo Komandi 5. vojne oblasti 16.10. 1991. godine: Od poetka oruanih sukoba na kriznim podrujima u Republici Hrvatskoj poveano je interesovanje inostranih javnih glasila za sagledavanje pozica i uloge JNA u razreenju kriznog stanja u Jugoslavi. Na osnovu dosadanjih iskustava odnos inostranih TV, radio i novinskih izvetaa, koji su boravili u posetama komandama, jedinicama i ustanovama JNA, bio je u veini sluajeva korektan. Pored toga bilo je i sluajeva
119
Vojislav eelj u Vukovaru, novembar 1991,
Vuk Drakovi, Dragoljub Miunovi, Vojislav Kotunia, decembar 1992
Vuk Obradovi u poseti Vukovaru, oktobar 1991
Arhivski snimci, Vukovar 1991.
arogantnog i nekorektnog nastupa nekih pojedinaca. Meutim, u nekim jedinicama JNA; naroito u sluajevima kada su novinari dolazili nenajavljeni i bez odgovarajuih odobrenja, predstavnicima sredstava javnog informisanja grubo je zabranjivan rad. Da bi se ubuue izbegli nepotrebni konikti neophodno je da komande jedinica, u granicama raspoloivih mogunosti i ovlaenja, posvete dunu panju domaim i inostranim novianrima i TV ekipama imajui u vidu pre svega potrebu da im se, dok su u zoni odgovornosti dotien komande, obezbedi: njihova maksimalna sigurnost prilikom posete jedinici-ustanovi i korektan odnos prema svim izvetaima bez obzira da li su ili nisu najavljeni. To znai da treba svaki sluaj posebno procenjivati pridravajui se, ipak, generalnog stava, da informace o aktivnostima jedinice mogu da se daju samo onim novinarima (novinarskim ekipama) koje su najavljene i dolaze sa odgovarajuim odobrenje za posetu i rad u jedinici. U kontaktima sa inostranim novinarima treba posebno voditi rauna da ne doe do oticanja vojnih podataka kojima bi se nanela teta borbenoj gotovosti konkretne jedinice, odnosno JNA. 147
Zarobljena Manda, novembar 1991
147 O tome koliko novinari mogu da nanesu tete borbenoj gotovosti jedinica JNA, i kako se sa tim izboriti govori i jedna naredba komadant 9. korpusa JNA iz Knina general majora Ratka Mladia. U nareenju od 3. januara 1992. godine on obraa posebnu panju na novinare u cilju spreavanja irenja dezinformaca: U zoni dejstva jedinica Korpusa ima sluajeva dolaska raznih grupa o pojedinaca stranaki opredeljenih, koji ire propagandu sa stranakih pozica i na taj nain vre
eljko Rakoevi i major Borivoje Tesi, novembar 1991
dezinformisanje u jedinicama i naruavanje borbenog morala. Daju proizvoljne ocene za odreene stareine, za orhagane vlasti i vre politiko-bezbednosne procene. Za spreavanje irenja ovih dezinformaca, NAREUJEM:
120
Pored poseta reportera ratitima, JNA je imala kontrolu i nad redakcijama u Beogradu, tanije nad glavnim i odgovornim urednicima. Pored ove institucionalne kontrole vojske nad medijima, postojala i vaninstitucionalna. Afera Opera, odnosno uticaj Kontraobavetajne grupe RV i PVO JNA na srpske mede, regrutovanje novinara i urednika i fabrikovanje priloga jo nisu do kraja razjanjeni, premda je o tome na suenju Slobodanu Miloeviu svedoio Mustafa andi, detaljno se osvrui upravo na sistem kontrole plasmana informaca i ulogu meda. Interesantno svedoenje iznosi jo jedna svedokinja u ovom postupku, Dobrila Gaji-Glii, od septembra 1991. do januara 1992 savetnica ministra odbrane generala u vladi Republike Srbe Tomislava Simovia. U svojoj knjizi Srpska vojska Iz kabineta ministra vojnog ona iznosi niz detalja o linama komunikace sa medima.148
eljko Ranatovi Arkan
Zeljko Raznatovi Arkan i Zoran Zivkovi, novembar 1991.
U rejonima zonama dejstva jedinice Korpusa ne moe se ukljuitivati ljudstvo koje deluje sa stranakih i drugih pozica. Svako usaglaavanje i dogovor oko ovakvih grupa i pojedinaca vriti sa tabom-komandom korpusa. Sve posete licima iz sastva Korpusa koej mogu negativno uticati onemoguiti (novinari, snimatelji, roditelji, roaci, pratelji i dr.) i odmah izvestiti komandu korpusa. Lica koaj vre defetizam, naruavaju borbeni moral, udaljiti iz rejona zone dejstva jedinice. Ako budu pruali otpor, uhapsiti ih . 148 Autorka je bila i novinarka Ekspresa koja je iz prve ruke iskusila sistem cenzure i pritiska: I ja sam u tom tekstu obraivala temu gde su bili Jovan Rakovi, Karadi i mnogi drugi i moj urednik Jevrem Damjanovi mi je rekao: Dobrila, ovaj tekst ne sme niko da ti objavi, Zato?, Zbog Radovana Karadia, Zato?,, zato to je predsednik Miloevi naredio da se Radovan Karadi promovie, a jasam postavljen na mesto glavnog i odgovornog urednika Ekspres
121
Zoran Lukovi, jul 1991.
Aleksandar Ljubii, novembar 1991.
Njen kabinet je bio direktno zasluan za medsku panju koja je posveivana liderima prekodrinskih Srba: Kad se pojavio Goran Hadi (tek izabran za predsednika Republike Srpske krajine) u pratnji Kuma i Arkana, ne bilo nita neobino, jedino je bio problem njegovog izraavanja, da se oslobodi i progovori, da prati tok svojih misli i da govori o borbi i ulozi dobrovoljaca u ratu. Trebalo ih je predstaviti sredstvima informisanja. Na Radio Beogradu imali su odmah obezbeen razgovor, pripremljena i pitanja i odgovore. Trebalo je armisati njihovu borbu i ciljeve, njihovo junatvo, i svetu ih predstaviti onakve kakve jesu: borci koji brane svoja ognjita, koji se bore za goli ivot, slobodu, protiv genocida... Posle nekoliko sati, urednik radio Beograda je zvao ministra da mu ispria kako su se svi u kui uplaili Gorana Hadia i njegovih saradnika, jer su u radio upali pod punom ratnom spremom, tako naoruani ulu u studio, tako proitali odgovore na ve pripremljena i postavljena pitanja, a novinari rada odahnuli to su ostali ivi. Smejali smo se na priu koju smo uli...149 U kabinetu ministra odbrane odravani su redovni sastanci sa sa glavnim i odgovornim urednicima na temu ratnog informisanja: Glavni i odgovorni urednik NIN-a molio je Simovia da bude gost tog lista i da odgovara na novinarska pitanja, Zbog prezauzetosti taj razgovor je odlagan, ali zbog hitnosti drugih poslova morao je da se odri neodloan sastanak sa nekim od glavnih i odgovornih urednika pojedinih listova sa temom ratno informisanje i kako izvetavati. I na taj sastanak urednici su pozivani selektivno.. Iz vojnog vrha bili su pozvani generali Gvero i Negovanovi. Bio je tu i glavni i odgovorni urednik NIN-a....150 Glavni i odgovorni urednici su ovaj podsticaj slali niz sopstveni komandni lanac, kreirajui tako obrazac izvetavanja koji se ustalio na jesen 1991. tokom rata u Hrvatskoj i preneo u naredni period, a o kojem je svoj sud doneo Tadeu Mazovjecki, specalni izveta koga je imenovala Komisa za ljudska prava Ujedinjenih naca. U svom Specalnom izvetaju o medima iz decembra
plitike da izvrim taj zadatak, I nemoj da gubi glavu zbog tvojih ludosti. Dobrila Gaji Glii, Srpska vojska Iz kabineta ministra vojnog , Srpski glas, Glenroz, 50. 149 Dobrila Gaji Glii, Srpska vojska Iz kabineta ministra vojnog, Srpski glas, Glenroz, 141 150 Isto, 50.
122
1994. godine on je upozorio na negativni uticaj sredstava javnog informisanja na jugoslovensko javno mnenje: Od poetka sukoba, informace koje su objavljivali medi u bivoj Jugoslavi u sutini su se sastojale u nacionalistikom diskursu i sveprisutnim napadima i uvredama uperenim protiv drugih naroda. Ne iznenauje to je taj fenomen direktno doveo do uasnih zverstava na bojitima, kao i na celoj teritori.151
ISHODITA PROPAGANDNOG RATA

Interesantno svedoenje o ishoditima propagandnog rata ostavio je jedan od ljudi koji je u medskoj sferi imao znaajne funkce, pukovnik Milovan Milutinovi, naelnik Informativne slube Odjeljenja za moral, verska i pravna pitanja pri Glavnom tabu Vojske Republike Srpske, glavni i odgovorni urednik vojnih listova Krajiki vojnik i Srpska vojska kao i vojnike TV emise Na braniku otadbine. Iz njegovih memoara saznaje se mnogo o dinamici ratne propagande u periodu proglaenja Savezne Republike Jugoslave i njenom prenoenju na teritoru Bosne i Hercegovine: Po nareenju G JNA, 17.aprila 1992 .godine, poslednjim vojnim avionom iz Beograda stigao sam u Banja Luku. Odmah sam se javio u komandu i nakon dva dana primio dunost naelnika Informativne slube i Pres-cetnra 5.korpusa JNA. Nekoliko narednih dana, po premu dunosti pratio sam organizacu rada Centra i izvetavanje novinara sa ratita. Primetio sam brojne propuste koji onemoguavaju plansku i svrsishodnu informativno-propagandnu delatnost o stanju na terenu i dejstvima oruanih sastava. Smatrao sam da je potreban drugai odnos novinara prema informaci i informisanju javnosti, prvenstveno kroz timski rad, na kojeg pripadnici Centra nisu bili navikli. Svaki pripadnik Centra radio je nekoordinirano i individualno aljui novinske izvetaje pojedinim redakcama bez konkretnih dogovora i
151 Situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia, Final periodic report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia submitted by Mr. Tadeusz Mazowiecki, Special Rapporteur of the Commission on Human Rights, http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca. nsf/0/4382f1156088a2ea8025669d00503b39?Opendocument
123
usaglaavanja to je, posebno u takvim uslovima, bilo kontraproduktivno. Mnogi novinari nalazili su se ve est meseci u Centru pa su se opirali predloenim promenama u reorganizaci rada. Svoje stavove branili su izjavama kako uspeno rade ve nekoliko meseci i da ne mogu prihvatiti promene. Njihov otpor organizaci rada nisam prihvatio i kao vojnik pokuao sam nesporazume reiti na ljudski i civilizovani nacin. Mnogi od njih su u meuvremenu mobilisani pa je novu organizacu bilo lake sprovesti. Kako je vreme odmicalo lanovi Centra prihvatili su zahteve nove organizace rada koja se, s obzirom na uslove rada, nerazumevanja nadlenih struktura, kako vlasti tako i komandi operativnih jedinica i slabih materalnih uslova za rad, kasne pokazala dosta uspenom. Predsednitvo BiH, bez prisustva srpskih predstavnika, nezadovoljno razvojem situacem 8.aprila 1992, proglasilo je stanje neposredne ratne opasnosti. Da bi sproveo svoje namere, Ala Izetbegovi je 12.aprila izdao direktivu Glavnom tabu TO BiH o sveoptem napadu na kasarne i druge vojne objekte, prvenstveno na skladita, magacine i spreavanje izvoza naoruanja i opreme prema Srbi. Boravak oze Kutiljera u Sarajevu 11/12.aprila, gde je odrana sedma runda razgovora o BiH, ne dao oekivane rezultate, pa je muslimanska strana nastavila sa realizacom nareenja. Treba istai da se takva aktivnost odvala u tajnosti i izvan ou javnosti. Bilo je vee, 28. aprila 1992. godine, oko 18h. Sedeli smo u Pres-centru i dogovarali organizacu rada za sutradan. Zazvonio je telefon i nakon izvesnog vremena na telefaks je stigla poruka. Deurni je proitao poruku i shvatio da ne upuena Centru pa ju je ostavio po strani s obrazloenjem da poruka ne za nas. Zamolio sam da mi donese dokumenat. Dokument je poslat iz republikog taba TO BiH, sa potpisom komandanta pukovnika Hasana Efendia, a upuen je predsednicima optina i optinskih izvrnih vea u BiH, gde su se na tim dunostima nalazili muslimanski predstavnici. U dokumentu je pisalo da na osnovu Odluke Predsednitva BiH br.02-11-327/92 od 27.04.1992 godine R TO BiH upuuje nareenje br.02-145-1 u kojem se pored ostalog kae: 4 Ubrzano planirati i otpoeti borbena dejstva na celokupoj teritori republike BiH i iste koordinirati sa tabom teritoralne odbrane rege, okruga i Republike BiH
124
Paljivo sam proitao sadraj nareenja R TO BiH. Iznenaen sadrajem, shvatio sam ozbiljnost situace i nameru muslimanskih ekstremista da ugroze jedinice i objekte JNA i izvre preuzimanje vlasti u optinama BiH. Posebna panja bila je posveena nareenju optinskim organima da organizuju presretanje i napade na jedinice JNA, da otimaju naoruanje i borbenu tehniku iz magacina i skladita naoruanja i spree njihovo odvoenje u Srbu. Ozbiljnost situace je zahtevala brzo reagovanje kako bi se spreilo iznenaenje. Primljeni akt predstavljao je nareenje muslimanskim paravojnim jedinicama, ekstremistima za organizovanje napada na jedinice JNA, vojne objekte i skladita, zbog ega je trebalo brzo upozoriti armske sastave i srpsko stanovnitvo. Trebalo je upoznati jugoslovensku i svetsku javnost sa namerama muslimanskih paravojnih snaga da oruanim putem i sukobima sa JNA i Srbima iskomplikuju situaci na prostoru BiH, te upozoriti srpski narod da muslimanska strana priprema nasilno preuzimanje vlasti u pojedinim optinama, to se, s obzirom na sloenu vojno-politiku situacu ne smelo dozvoliti. Na dokumentu sam napisao Objavljen rat JNA i podcrtao odreene take nareenja. Pozvao sam saradnike, proitao tekst i ukazao na znaaj brzog prenoenja sadraja informace. Zahtevao sam od Vlade Slepevia (tada dopisnika TV Beograda) da odmah pozove urednika TV Dnevnika i kae mu o pripremama muslimanskih ekstremista za napade na jedinice JNA i preuzimanje optina i zahtevao da se ta informaca nae na poetku emise. Od Branislava Boia (dopisnika Radio Beograda) zatraio sam da spremi javljanje za Dnevnik u 19 asova. Sline sadraje pripremali su i drugi dopisnici. Vlado Slepevi uspostavio je vezu sa TV Beogradom i dogovorio prilog, meutim, urednik TV Dnevnika Milorad Komrakov elio je da se uje sa mnom. Objasnio sam mu znaaj emitovanja pripremljene informace u najavi Dnevnika to je on i prihvatio. Posle toga uo sam se sa urednicima TV Banjaluka i Radio Banjaluka i istakao potrebu da informacu koju emo uskoro poslati mora biti emitovana u udarnom delu informativnih emisa.
125
Na osnovu datih podataka svi novinari uurbano su pripremali javljanje za svoje agence. U isto vreme sam pripremio informacu i dao je novinarima, a od Radio-televize Banjaluka traio da se ona emituje u najavi. Za samo pola sata informaca je distribuirana agencama i sredstvima informisanja u BiH i SFRJ. Sa nestrpljenjem sam iekivao poetak informativnih emisa. Na svim sredstvima informisanja naa informaca bila je prva vest. Posebno zadovoljstvo bilo je to je Radio i TV Beograd informacu emitovao u najavi i na samom poetku veernjeg dnevnika. Prema reakcama bilo je oito da je informaca iznenadila mnoge, ak i pojedince iz vojnih komandi i organa vlasti koji su traili njihovu potvrdu. To je uozbiljilo situacu u BiH, posebno prema Srbima. Ve oko 21 as, Ala Izetbegovi je demantovao vest Centra iz Banjaluke, zbog ega je ponovo zvao Milorad Komrakov i traio dodatna objanjenja kako se dolo do dokumenta i zamolio da mu se dokument poalje telefaksom. To je uinjeno odmah pa je ista vest uz demanti Izetbegovia i TV Sarajeva i prikaz dokumenta ponovo emitovana na udarnom mestu treeg dnevnika TV Beograda. Nakon ove informace, jedinice JNA na prostoru BiH stavljene su u punu gotovost. Organizovana je dopunska zatita vojnih objekata i skladita, a pripadnici Srpske demokratske stranke u mnogim mestima tokom noi preuzeli su skuptine optina, sekretarate unutranjih poslova i tabove TO. Poseban primer za to je Predor gde su Srbi tokom noi preuzeli sve vitalne objekte i vlast u optini, a kako se kasne saznalo, muslimanska strana planirala je da takvu akcu sprovede sutradan, Suvino je bilo ta rei o znaaju akce pres-centra na brzom informisanju srpske javnosti i jedinica JNA (...) Ovakav postupak Pres-centra na pravovremenom obavetavanju javnosti pokazao se ispravnim, a lanovi Centra su na ovom primeru mogli jasno videti kako timski rad u informativno-propagandnoj delatnosti, posebno u sloenim i ratnim prilikama, moe biti koristan i delotvoran.152 Opisani vid aktivnosti nastavljen je i nakon dogovora o povlaenju JNA iz Bosne i Hercegovine:
152 Milovan Milutinovi, Kako sam vodio medski rat, Narodna knjiga, Beograd 1998, 21-25
126
U Generaltabu u Beogradu tih dana radilo se na realizaci odluke Predsednitva SRJ o izvlaenju jedinica i ustanova JNA sa prostora BiH ... Kao ovek i patriota nisam mogao prihvatiti odluku Predsednitva SRJ kojom srpski narod, zapadno od Drine, ostaje nezatien i bez potrebnih borbenih sredstava, a u koja je i sam ulagao tokom proteklih 50 godina ... Svestan situacije odluio sam informativnu delatnost usmeriti na podizanje svesti srpskih patriota, posebno ocirskog sastava, kako bi se spreilo odvoenje borbene tehnike, naoruanja, sredstava i vojne opreme sa prostora Krajine i bive BiH u Srbu. Podstai srpske patriote da u svim jedinicama, ustanovama i objektima tadanje JNA organizovano spree izvoenja borbenih sredstava iz sredina gde su pripreme bile u toku. S obzirom na ogroman pritisak meunarodnih krugova i javnosti, te hrvatske i muslimanske strane oko odlaska JNA sa prostora BiH trebalo je incirati brzo donoenje politike odluke o formiranju srpske vojske, Svestan nastale vojno-politike situace otiao sam do glavnog i odgovornog urednika lista Glas u Banjaluci Mire Mlaenovia kako bi se dogovorio o saradnji. S obzirom na to da se u JNA nalazi deo ocira slepih poslunika, koji bi me zbog radikalnih stavova i napisa u tampi hapsili i zatvarali, dogovorio sam svakodnevno slanje jednog opirneg teksta, pod pseudonimom samo nama dvojici poznatom. Shvativi moju ozbiljnu nameru da raskrinkam eventualnu izdaju i izvoz oruja, Mlaenovi je prihvatio saradnju sa Pres-centrom i predlog mojih tekstova za naredne dane. Ve sutradan, 28.aprila 1992 godine, Glas je objavio opiran tekst pod naslovom Kome treba izdaja? .... Taj i naredni brojevi banjalukog Glasa, tampani su i veem tirau i prema dogovoru sa redakcam dostavljani svim jedinicama ime je usmeravana aktivnost subjekata na organizovanju odbrane osloncem na vlastite snage i postojea sredstva. U dogovoru sa TV i Radio Banjalukom, ti tekstovi itani su tokom dana u njihovim programima to je obezbeivalo obavetenost celokupne javnosti i jasno denisanje osnovnih stavova po pitanju odbrane. Posebno treba istai vanost ovog ali i drugih tekstova koji su snano jaali patiotska oseanja i okupljali rodoljube u zajedniki odbrambeni stroj za odbranu naroda.153
153 Isto, 26-8

127
Ova propagandna maina okree svoju delatnost na unutra, usmerava se ka sopstvenom stanovnitvu: Znaajan deo informativno-propagandne delatnosti VRS tokom proteklog rata na prostoru bive BiH, bio je usmeren na propagandna dejstva prema sopstvenom stanovnitvu i borcima kako bi se kod njih pobudila patriotska oseanja i sve snage drutva motivisale za oruanu borbu i odbranu srpskog naroda. Osnovu za izradu propagandnih poruka predstavljali su analiza dejstava protivnikih strana i njihovi agresivni planovi prema srpskim prostorima; praenje rada i aktivnosti meunarodnih instituca, pre svega Saveta bezbednosti i centara politike moi u donoenju odluka protiv Srba; praenje antisrpske propagande u svetskim medima; postupci antisrpskih i antipatriotskih snaga koji negativno utiu na moral i borbenu gotovost VRS, praenje mera i aktivnosti Glavnog taba i operativnih komandi na zatiti srpskih prostora i stanovnitva. Na osnovu takvih analiza i operativnih i obavetajnih podataka komandi VRS jasno se kristalisala opta situaca na terenu, odnos javnosti prema dogaajima i stanje moral boraca i stanovnitva za odbranu. Zbog nerazumevanja ove oblasti od strane nadlenih dravnih instituca i nekih stareina vojske, nepostojanja utvrene stratege informisanja i propaganda i neshvatanja moi propagande u ratu propagandna dejstva bila su plod samoinicativnog rada grupe ljudi, pri centrima za inforomativno propagandnu delatnost VRS. Za propagandne akce prema sopstvenoj javnosti jasno su denisani ciljevi, zadaci, snage i sredstva realizace, koji su koordinali sa informativnim sadrajima masmeda RS, posebno vojnikih radio I TV emisa i opte situace na frontu. Propagandne akce su se istovremeno kordinirale sa dejstvima oruanih sastava i planski dozirali masmedima u Jugoslavi. Osnovu propagandih poruka inili su podaci: o dejstvima i namerama protivnika, slobodarske tradice srpskog naroda, opasnosti od iznenadnih dejstava protivnika, posebno specalnih snaga i postupci snaga RS koji umanjuju moral i motivisanost odbrane. Takvim porukama trebalo je: ojaati i zbiti patriotski stroj, stvoriti poverenje odbrambenih snaga u vlastite snage i mogunosti odbrane srpskih prostora
128
podstai na razvanje borbenih i slobodarskih tradica srpskog naroda i isticati svetle primere hrabrosti i inicative boraca i jedinica u borbenim dejstvima, i energino se suprotstaviti svim negativnim uticajima na moral i motivisanost za borbu Propagandni sadraji bili su realni, sveobuhvatni i veto preko masmeda RS usmeravani prema srpskoj javnosti. Ovi sadraji imali su na odreen nain propagandni uticaj i na protivniko javno mnenje, a delom i na meunarodnu javnost. Zahvaljujui ugledu vojnih centara medi su sa panjom emitovali takve poruke. Prema nekim ocenama, kako vojnih tako i civilnih struktura, briljantno su realizovane propagandne akce centara za informativno-propagandnu delatnost VRS na jaanju morala i motivisanosti boraca: objava rata srpskom narodu i JNA, Banjaluke bebe i proboj koridora, Pripreme protiv VU NATO, Odseene glave sprskih boraca, Dii glavu Krajino i druge.154 Od pomenutih operaca izdvajamo Milutinovieva seanja na akcu Banjaluke bebe i proboj koridora iz juna 1992 koja je estoko potresla srpsku javnost. O ovom dogaaju pie Milo Vasi: Za smrt 13 beba u banjolukoj bolnici zbog nedostatka kiseonika optuena je meunarodna zajednica i njene sankce. To to je ceo sluaj bio izmiljen (kako lepo objanjava dr Borisav Jovi, jedan od aktera, u svojim memoarima), to to su u neposrednoj blizini Banjaluke postojala dva aktivna postrojenja za proizvodnju medicinskog kiseonika ne pomoglo; vera u nebesku misu i zaveru protiv Srba bila je jaa155 Propagandnu pozadinu rasvetljava Milutinovi: Srpski narod zapadno od Brkog bio je u potpunoj blokadi, uz sankce i zabranu leta humanitarnih aviona potpuno odseen i bez veza sa maticom ... humanitarna situaca na prostoru Krajine neprekidno se pogoravala i pretila katastrofom ... zabranom leta nisu se mogli koristiti ni avioni ni helikopteri za prevoz ranjenika u medicinske ustanove SR Jugoslave niti obezbeivati medicinskim sredstvima ... Krajem maja, svestan teke situace pozvao sam novinara Radio Beograda Branislava Boia na dogovor o
154 Milovan Milutinovi, nav.delo, 77-8. 155 Milo Vasi, Virtuelna stvarnost Vreme br. 431, 23. januar 1999
129
informativno-propagandnoj aktivnosti u takvim uslovinma. To se pre svega odnosilo na to da se vapaj srpskog naroda za medicinskom pomoi uje irom sveta, odnosno da se antisprski raspoloena meunarodna zajednica pozove na potovanje ljudskog prava na ivot. Trebalo je traiti pomo u medicinskim sredstvima i lekovima. U razgovovru smo traili neto osetljivo na to bi se nagluvi monici pozvali na razum i humanost. Boi je istakao da je na Kliniko-bolnikom centru (KBC) u Banjaluci, poslednjih dana umrlo nekoliko ranjenika, bubrenih bolesnika i novoreoenih beba. Sloili smo se da bi umiranje beba i bubrenih bolesnika zbog nedostatka kiseonika i otopina moglo izazvati panju javnosti, eventualne osude i apelovati za pomo. Dogovorili smo se da on obie KBC, upozna se sa stanjem, a nakon toga zakae razgovor sa najodgovornim ljudima. Ve posle dva dana u pres-centru dolo je do sastanka sa direktorom KBC dr Dragutinom Iliem i naelnikom Deje klinike dr Milovanom Milovanoviem. Oni su istakli veoma teku i zabrinjavajuu sitaucu jer su nedostajali osnovni lekovi i sanitetski materal, isti kiseonik za operace i otopine za bubrene bolesnike. Prema njihovoj oceni to je uzrokovalo smrt vie ranjenika, bolesnika i novoroenih beba. Na kraju je dogovoreno da se narednih dana organizuje konferenca za tampu na kojoj e lanovi KBC upoznati novinare sa problemima u leenju obolelih i predloiti mere za spreavanje veih posledica i eliminisanje poveane smrtnosti. Takoe je dogovoreno da se oblast medicinske zatite stanovnitva permanentno informativno prati i inicira preko pres-centra i svih agenca koje su sa njim na vezu, a da e Branislav Boi biti neposredna veza Centra sa KBC-om. Nakon konsultaca sa Boiem dogovorio sam izradu plana informisanja i propagande usmerene teino na etiri cilja: Praenje humanitarne sitauce, posebno pojavu novih sluajeva umiranja ranjenika, beba i bubrenih bolesnika, pravovremeno i objektivno informisanje javnosti Traenje unutranjih rezervi lekova, sanitetskog materala i sredstava, ukljuujui i kiseonik, koji se mogu nai u kunim zalihama, ambulantama, privrednim i drutvenim organizacama
130
Na nehumanom odnosu meunarodne zajednice prema srpskom narodu, posebno zabrani humanitarnih letova, graditi osudu humanog i demokratskog Zapada u cilju skidanja zida sankca za lekove i sanitetski materal Na stradanju novoroenih beba i bolesnika podizati borbeni moral boraca i ubrzati angaovanje jedinica u proboju puta prema Jugoslavi, odakle se jedino oekivala pomo Nakon utvrenih ciljeva i planova, pres-centar je svakodnevno informisao javnost o trenutnoj humanitarnoj situaci. Zbog nepostojanja kopnenih i televizskih veza jugoslovenska i svetska javnost jedino se preko vojnih telefona obavetavala o stvarnoj situaci. Dogovoreno je da kompletnu informativno/propagandnu akcu vodimo samo Boi i ja, kako bi se obezbedila koordinisanost, ekasnost i posticanje dogovorenih ciljeva. Direktor KBC dr Dragutin Ili je 5. juna 1992. godine uputio protestno pismo meunarodnoj javnosti u kojem je ukazao na teku humanitarnu situacu u Krajini i potrebu za medicinskim sredstvima. Kao dopisnik Radio Beograda Branislav Boi je zajedno sa drugim dopisnicima svakodnevno obavetavao javnost o humanitarnoj akci i apelovao za pomo. U okviru plana odrano je nekoliko konferenca za tampu na kojima su lekari KBC govorili o stanju bolesnika i apelovali za pomo. Izvetaje novinara iz pres-centra prenosila su sredstva informisanja u Jugoslavi i deo stranih dopisnika iz Beograda preko svojih agenca. Zaposleni KBC-a su ponovo 13. juna uputili protest i apel svetskoj javnosti za pomo u kiseoniku za novoroene bebe. S obzirom da se situaca i dalje komplikovala KBC je ponovo 18. juna upozorio na opasnost katastrofe jer kiseonika ima samo za dva dana i zatraio akcu radi pomoi od eventualnih posledica. Zahvaljujui intenzivnoj informativno-propagandnoj aktivnosti prikupljene su znaajne koliine lekova, sanitetskog materala, kiseonika, to je ublailo posledice... Stalni vapaji za pomo ugroenoj deci i novoroenim bebama snano su uticali na narastanje borbenog morala i motivisanosti boraca za proboj puta prema Srbi. Ovakva aktivnost i neprekidan uticaj na svest boraca rezultiralo
131
je veoma brzom i ekasnom vojnikom akcom Koridor, pa se moe rei da je takva propagandna aktivnost snano motivisala borce da iz dana u dan juriaju i probaju put ka matici. Zahvaljujui hrabrosti i samopregoru boraca put je proben pa je nakon viemesenog prekida uspostavljena kopnena veza srpskih krajina sa Srbom. Ve posle dva dana, nakon proboja koridora, Branislav Boi je posle 23 asa neprekidnog puta doveo kolonu prikupljene humanitarne pomoi koju je sakupio Radio Beograd i jugoslovenski Crveni krst. Na elu ovog humanitarnog konvoja, pored Boia nalazio se dr Branislav Ljiljak iz jugoslovenskog Crvenog krsta. U toj poiljci bili su brojni lekovi, sanitetski materal i maina za proizvodnju kiseonika. U tom periodu muzika ekipa BIG rada iz Banjaluke napravila je pesmu Dvanaest zvjezdica u znak seanja na dvanaest nasilno umorenih novoroenih beba. Istovremeno, TV Banjaluka je napravila dokumentarni lm na istu temu, koji je zahvaljujui TV Beogradu, nakon proboja koridora videla jugoslovenska, i deo svetske javnosti.156 Ohrabren ovim uspesima, Milutinovi je izradio dugorone instrukce za propagandno delovanje, koje svedoe o karakteristikama medskog rata: U raznim meunarodnim krugovima polovinom 1992. godine esto se govorilo o potrebi preduzimanja vojne intervence NATO pakta protiv srpskog naroda i njegove vojske ... Da bi se pripremilo stanovnitvo i jedinice VRS, Pres-centar je samoinicativno planirao informativno-propagandnu delatnost kako bi se pripremili subjekti i ukazalo da pravilni postupci stanovnitva i jedinica mogu umanjiti efekte eventualne vojne intervence. U tom smislu postavljeni su sledei zadaci: Upoznati stanovnitvo sa realnim mogunostima vojne intervence NATO pakta kojima bi u tome sadejstvovale hrvatske i muslimanske snage Organizovati pripremu i uvebavanje stanovnitva na postupke u sluaju vazdune opasnosti, otklanjanju posledica, pruanju medicinske pomoi i organizovanju najnune proizvodnje u takvim uslovima
156 Milovan Milutinovi, nav.delo, 79-84.

132
Kroz razvanje tradica srpskog naroda ukazati na potrebu jedinstva i zbijanja srpskih redova, jaanje odbrambenih sposobnosti jedinica VRS i stalno potencirati da Srbi nemaju rezervne domovine Izvriti pripremu sredstava javnog informisanja za rad i postupke u sluaju vazdune opasnosti i vojne intervence kako bi se obezbedila neprekidnost informisanja. Odmah na poetku realizace aktivnosti preko srpskih sredstava informisanja emiovani su krai novinski lanci, osvrti i komentari u kojima je isticana mogunost vojne intervence i vazdunih udara NATO pakta. Posebno je apostrorana negativna uloga i mogui postupci muslimanskih i hrvatskih snaga u takvim uslovima ... Ovakvi napisi podstakli su lokalne nadlene organe vlasti i civilnu zatitu da organizuju uvebavanje stanovnitva u postupcima u sluaju vazdunih napada i vojne intervence. Na radu i televizi organizovana su gostovanja ljudi iz tabova civilne zatite koji su stanovnitvu ukazivali na potrebu uvebavanja odreenih postupaka, Uporedo sa tim vreno je upoznavanje sa signalima opasnosti, pozivano na sreivanje sklonita i drugih objekata zatite stanovnitva. Prvi podaci pokazivali su veliku zainteresovanost ljudi, ena i dece za obuku i organizaciono pripremanje objekata zatite, a po kolama, mesnim zajednicama i preduzeima organizovane su vebe. Sve te postupke briljivo su snimale ekipe Pres-centra, rada i televize i javno pokazivale javnosti uz komentar strunih ljudi. Tako organizovana priprema stanovnitva motivisala je mnoge strukture da se ova pitanja potpune reguliu. Kako nadleni dravni organi nisu pokazivali inicativu za pripremu stanovnitva, pres-centar je napravio nekoliko radio-letaka sa pozivom Krajinicima na mobilizacu svih sposobnih ljudi. Uz to, napravljeno je nekoliko radio-letaka namenjenih agresorima, koji se odvae da napadnu RS, sa pozivom da se kao osvajai i agresori vrate svojim kuama. Radio-leci snimljeni su na engleskom, nemakom, italanskom i francuskom jeziku u studu i presnimljeni na vei broj kaseta koje su sa uputstvom spakovane u koverte i podeljenje svim radio i televizskim stanicama.U cilju pripreme meda za rad u sluaju vojne intervence u organizaci Pres-centra u Domu VRS u Banjaluci, organizovan je jednodnevni seminar kojem su prisustvovali najodgovorni ljudi lokalnih radio stanica, Rada i TV Banjaluke, lista Glas srpski
133
iz Banjaluke, Kozarskog vjesnika iz Predora i Svitanja iz Doboja. Seminar je pobudio veliku panju, jer su, pored ostalog, utvreni postupci i postavljeni zadaci: Koje uslove trebaju imati lokace za rad sredstava informisanja u nastalim uslovima izvan naseljenih mesta. Potrebno je odabrati 1-2 lokace i vreme za njihov izbor i ureenje. Obezbeenje agregata za struju i goriva za rad radio i TV stanica i tampara u sluaju prekida telefonskih veza Vreme promene frekvenca radio i TV predajnika u sluaju elektronskog ometanja i nain obavetavanja stanovnitva o vremenu emitovanja i novim frekvencama. Nain obezbeenja reona razmetanja i uspostava kurirskih veza sredstava informisanja sa vlastima, komandama i pres-centrom. S obzirom da nadleni dravni organi te Ministarstvo informaca nisu dali nikakve instrukce za rad meda u tekim uslovima rada dogovoren je nain izvetavanja sa ratita, nadlenost jedinica i komandi u izdavanju saoptenja, zatita planova i vojnih podataka.Razmotrene su materalne pretpostavke za uspeni rad i sagledane mogunosti meusobne pomoi izmeu radio stanica i tampara. Predloeno je da se ispita mogunost emitovanja zajedniih radio programa gde bi regionalni nosioci bili Radio Banjaluka, Radio Predor, Radio Tesli i Radio Prnjavor. Na osnovu toga odreeni su nosioci izrade programe i koordinace sa gravitirajuim lokalnim radio stanicama. Na kraju seminara radio stanicama date su zapeaene koverte u kojima su bili na kasetama snimljeni radio-leci i dogovoreno vreme i nain njihove upotrebe. Da bi se ojaalo uverenje u vlastite snage i sposobnosti tokom intenzivnih pritisaka i pretnji vojne intervence i bombardovanja RS, iz Banjaluke je krenuo Maraton slobode u kojem su uestvovali najbolji atletiari krajikih optina ... od Banjaluke do Knina, deonici dugoj 250 kilometara. ..Sve uestale pretnje vojnom intervencom nagnale su komandu Pres-centra da izvri celovite pripreme za rad u uslovima kakvi su se mogli oekiva-
134
ti. Za tu situacu odabrano je osnovno i rezervno mesto pres-centra podalje od grada, zaklonjeno i maskirano u okolnim umama gdje bi se formirala: Informativna sluba namenjena praenju stanja u zonama borbenih dejstava i obavetavanje o akcama avace i dejstvu kopnenih snaga NATO Grupa novinara, analitiara i prevodilaca za pripremu informaca i agencskih vesti, posebno u dejstvu avace i snaga NATO za potrebe jugoslovenskih, lokalnih radio stanica, TV Banjaluke. Pokrenuta radio stanica sa antenama i agregatima za rad na terenu popunjena ekipom novinara, spikera i tehnikim osobljem radi izrade i emtivovanja radio-programa za obavetavanje srpske javnosti na evropskom prostoru. Televizska grupa koja e pripremati izvetaje, reportae o stanju u zonama borbenih dejstava, znaajnim dogaajima sa terena i dokumentovanje zloina NATO od poetka vojne intervence, posebno prema civilnom stanovnitvu. Ova grupa bi pripremala priloge za TV Banjaluku, Beograd i Novi Sad, koje bi se posredstvom kurira upuivale u jugoslovenske stude. Ekipa fotoreportera sa fotolaboratorom snimala bi znaajne dogaaje, posebno dejstva avace NATO i stradanje civilnog stanovnitva i izraivala fotograje za potrebe agenca i novinskih kua. Pokretna tampara za izradu informativnih biltena, obavetenja i letaka sa potrebnim ljudstvom za rad na terenu. Ekipa za tehniko obezbeenje sredstava i veza sa komandom korpusa i sredstvima informisanja. Ekipa vozaa i kurira sa dva teretna i dva luksuzna vozila za prevoz sredstava i novinskih ekipa na teren i dva motocikla za kurirske veze sa komandom, sredstvima informisanja i prenos fono, foto i video materala agencama u Jugoslavi. Grupe za obezbeenje objekata i raznoenje hrane. Ekipe pres-centra u vie navrata uvebavane su u iznoenju i montai sredstava na terenu i organizaci rada u takvim uslovima. Moe se zakljuiti da je pres-centar bio osnovna pokretaka snaga koja je pravovremeno razmiljala
135
i uticala na pripreme za informisaje i propagandu i u najteim uslovima, kada nema elektrine energe, kada NATO bombarduje i vri intenzivna radio ometanja i kada ne postoje telefonske veze nego se prenos poruka vri kuririma... Bilo kako bilo, ove aktivnosti pres-centra u Banjaluci predstavljaju veoma dragoceno iskustvo kako se kreativno moe razmiljati i organizovati informisanje i propaganda u ratu, ak i u najteim uslovima kada je velika superiornost nepratelja.157 U isto vreme, na drugoj obali Drine, Slobodan Miloevi je odluio da promea karte. U prolee 1992. godine dolazi do velike kadrovske rotace u Radio Televizi Srbe. Njen generalni direktor, Dobrosav Bjeleti, najavljivao je nove istke, u kojima je kriterum bio patriotizam, kako ga je on shvatao: Nezadovoljan sam to pojedinci kleveu kuu u kojoj zarauju hleb, a nee iz nje da odu. Gospodo, idite za svojim ubeenjem, to je poteno. Ne sanjarite, oslobodite se iluze da ete izvriti prevrat u Televizi (...) ta hoe ti ljudi? Prvo primaju platu, imaju stimulativni deo, sve elemente drutvenog standarda, ukljuujui i letovalite na Zlatiboru (...) Zadovoljan sam to je RTV Srbe zakoraila u svet i postala svetska televiza, osloboena protektorata hrvatske televize. Imamo svoj kanal u svet, koji koriste i Crna Gora, Makedona i BiH. Zadovoljan sam to smo pomogli srpskom narodu u Hrvatskoj da ga ustae ne ubaju dva puta: jednom duhovno, drugi put ziki. Pokrili smo celu Hrvatsku u pogledu ujnosti i gledanosti RTV programa. Srean sam to smo srpskom narodu u Hrvatskoj, posebno u Krajini, pomogli u stvaranju vlastitog radio i TV-programa.158 Novinari kojima je bilo teko da rade pod takvim uslovima su esto davali otkaze ili su bili primoravani da napuste posao. Prema procenama nezavisnog sindikata RTS-a, u prve dve godine ratnog konikta, ovu medsku kuu je napustilo ili je otputeno oko 1300 novinara i tehniara. Meutim, ubrzo sa RTS-a odlazi sam Bjeleti. Na mesto generalnog direktora dolazi Milorad Vueli, a
157 Milovan Milutinovi, nav.delo, 85-90. O efektima ratne propagande u irenju mrnje u ovom delu Bosne i Hercegovine reito govori i presuda Radoslavu Braninu, i izvodi se nalaze u pravnom okviru ove stude. 158 Veernje novosti, 30. mart 1992.
136
umesto edomira Mirkovia, direktor TV Srbe postaje Slobodan Ignjatovi, novinar Politike Ekspres. Za svoje poteze Miloevi ne obezbedio punu podrku u SPS, o emu svedoi i Pavi Obradovi u intervjuu za Vreme iz 1999. godine: Iz SPS-a sam otiao neposredno posle zatvorenog partskog kongresa odranog u oktobru 1992. godine. Taj zatvoreni kongres bio je gotovo iznuen. Na tom skupu sam imao petnaestominutno obraanje u kome sam pomenuo tri stvari. Rekao sam da se Miloevi veoma retko obraa javnosti u tako sloenim trenucima u kojima je zemlja grcala. Pomenuo sam i prilino neeksibilan odnos prema opozici. Jednoga dana bie objavljeni i stenogrami sa tog kongresa pa e biti mogue da se proveri ta sam sve tada rekao. Miloevia koji je prisustvovao tom skupu podsetio sam da on ne samo predsednik SPS-a ve i predsednik svih graana ove drave. Trea zamerka bila je uperena na katastrofalnu kadrovsku politiku koju je vodio. Ve tada oko njega su bile razne Brace, Mede, Bide, Rake, Bade, migavci, Zeke... Kao ilustracu loeg voenja kadrovske politike naveo sam i predlog da se za lana Izvrnog odbora SPS-a izabere Milorad Vueli, koji je tada bio direktor RTS-a. Pitao sam zato se to radi s obzirom na to da smo ve trpeli mnoge udarce zbog jednopartisjkog karaktera dravne TV. Umesto da se ta pozica uini neutralnom, Vueli je gurnut u Izvrni odbor SPS-a, ime se transparentno dokazivalo ko kontrolie TV.159 Upravo je Vueli bio osoba od poverenja koja je uspela da do kraja oisti dravnu televizu od bilo koga sa najmanjom naznakom o simpati prema opozici, kao i od svih onih koji su insisitirali na profesionalnom izvestavanju. Sam Vueli svedoi o tome da ga je na elo RTS-a doveo Dobrica osi, ali istie da je ipak Slobodan Miloevi imao najvanu ulogu u njegovom premetaju sa funkce glavnog i odgovornog urednika Televize Novi Sad. PLEJBOJ: Dobrica osi je prilino uticao na vae nacionalno buenje. Kau da ste jedan od njegovih najznaajnih projekata.
159 Svedok vremena: Pavi Obradovi Vreme broj 456, 2. oktobar 1999.
137
VUELI: Nekada smo se intenzivno druili. Bio sam fasciniran njegovim knjigama. osi je ovek koji je bio svestan srpskih nacionalnih interesa, imao svoju literarnu vizu i od njega praviti nacionalistu ili inspiratora zloina potpuno je besmisleno. PLEJBOJ: U kakvim ste odnosima danas? VUELI: Vidimo se ponekad na nekoj veeri. Ti odnosi su poremeeni njegovom smenom, u kojoj nisam neposredno uestvovao, ali nas je to ipak udaljilo.Mislim da u nekim stvarima Dobrica prema meni ne bio dovoljno iskren. Ne da ne govorimo, samo na odnos vie nema taj intenzitet. Posebno sam voleo, a i ona mene, njegovu enu Boicu. I danas gajim najnena oseanja prema njoj. PLEJBOJ: Kao oveka koji tada jo ne bio lan SPSa, ali je radio za nacionalnu stvar, Dobrica osi vas je predloio za mesto efa RTS-a. Prekid odnosa s njim u momentu njegovog pada sa mesta predsednika SRJ, mnogima slui kao kljuni dokaz vae nelojalnosti i neukusne pragmatinosti. VUELI: Dobrica je sam napustio svoju koncepcu reavanja nacionalnog pitanja. Oigledno se ne snaao u toj stvari i na tom mestu. to se RTS-a tie, u tome je uestvovalo vie ljudi. Na kraju je, naravno, odluio Miloevic. PLEJBOJ: Kada ste upoznali Slobodana Miloevia? VUELI: U februaru 1992. Miloevic je bio vrlo neposredan. Delovao mi je smireno, ozbiljno, prilino usamljeno, kao svaki dravnik. Ako govorimo lino, Miloevic je inteligentan, obaveten, svata zna i ume da bude duhovit. Kada neto ne mogao do kraja da obrazloi, voleo je da kae: Ti to ne razume, to je bio znak da je razgovor zavren.160 Ovim smenama na elu Televize, Miloevi je uspeo da ponovo izazove sukob sa opozicom. U javnosti kree novi bunt protiv guenja slobodne rei. Nezavisni sindikat novinara RTV Srbe zakazuje ali ne uspeva i da sprovede generalni trajk 21. aprila 1992. godine.
160 Intervju Milorad Vueli, Plejboj, 2004.

138
U junu 1992. godine nastupaju studenti, koji osnivaju Odbor za slobodu RTV Srbe. Na studentskim tribinama, koje se svakodnevno odravaju, nastupaju proganjani novinari iz beogradskih redakca, traei pravo na slobodu pisanja. A sa Vidovdanskog sabora udruene opozice, povorke sa desetinama hiljada Beograana upuuju se svakodnevno prema zgradi RTV SRBE pred kojom satima demonstriraju. Graani trae povratak izbaenih novinara, ali i odlazak njenih elnih ljudi sa funkca. To do Miloevia, meutim, ne dopire i Televiza nastavlja da te proteste ignorie. Nita u poretku stvari ne menja ni protestni mar vie stotina novinara, koji pred Saveznom skuptinom zahtevaju potovanje ustavnih naela o slobodi javne rei. Njihov protest podrava samo tek izabrani savezni premer Milan Pani, najavljujui suprotstavljanje Miloevievoj represivnoj politici u Srbi. Odstranjenje edomira Mirkovia sa mesta direktora Televize zbog neslaganja sa ureivakom politikom koju je po Miloevievoj elji proklamovao Vueli i njegova zamena Ekspresovom vedetom Ignjatoviem bila je kap koja je prelila au za dva lana Upravnog odbora RTV Srbe. Usledile su neopozive ostavke dr Dragoljuba Miunovia, efa Demokratske stranke i akademika Vasila Krestia. Time se Vueli oslobaa i poslednje kontrole programa RTV Srbe budui da u Upravnom odboru ostaju jedino funkcioneri Miloevieve parte.161 Stezanje medskog obrua bilo je deo ire stratege reima sa prolea 1992. April je poeo meunarodnim priznanjem Bosne i Hercegovine, a zavrio se proglaenjem Savezne Republike Jugoslave, federace koju su sainjavale dve bive jugoslovenske republike Srba i Crna Gora. Posle kratkotrajnih i netransparentnih konsultaca (28. marta 13. aprila) krnje Savezno vee Skuptine SFRJ usvojilo je novi Ustav (27. aprila) i raspisalo izbore. Ova rekonstrukca se deavala u dramatinim okolnostima rat u Hrvatskoj je uao u
161 M.Marovi, nav.delo. Interesantan je jedan primer novinarskog otpora i ne bi trebalo da bude nezabeleen. Za glavnog urednika Drugog programa Radio Beograda dolazi novinarska ratnohukaka perjanica Ljiljana Bulatovi. Njeno postavljenje izaziva u Radio Beogradu opti trajk novinara Drugog programa. Njoj ne dozvoljavaju ni ulaz u zgradu, pa se dovode milicske snage da to omogue. No, kako u urednikoj kancelari ili izvan nje nema s kime da komunicira, a jo manje da radi suoena sa optim bojkotom Ljiljana Bulatovi naputa dodeljenu joj funkcu i vraa se u Politiku da saeka neko novo nametenje. Dve decene kasne prisutna je u javnosti kao apologeta i biograf Ratka Mladia, komadanta vojske bosanskih Srba.
139
odreeno zatije, ali se u Bosni i Hercegovini zahuktavao. Srpska strana je imala razloga da bude zadovoljna situacom na frontu. Po reima generala Vuka Obradovia, naelnika Uprave za moralno vaspitanje pri SSNO: U krajnjem, pod rukovodstvom stareina nae vojske i ostvarena je znaajna vojna pobeda. Oko 95 odsto teritora na kojima srpski narod ivi i ima veinu u njegovim je rukama.162 Meutim, obe lanice nove federace, a posebno srpsko rukovodstvo, predvoeno Slobodanom Miloeviem, oznaene su od strane meunarodne zajednice kao glavni inspiratori ratnih dejstava, i uslovljavane hitnim izlaenjem mirovnog reenja. Istovremeno sa konstituisanjem Savezne Republike Jugoslave, u BiH upadaju prve organizovane paravojne formace iz Srbe, dok se ostaci Jugoslovenske narodne arme dele na Vojsku Jugoslave i Vojsku Republike Srbe. Nova drava, Savezna republika Jugoslava se umesto pred priznanjem nala pred meunarodnim sankcama koje je 30. maja Rezolucom 757 proglasio Savet bezbednosti kao odgovor na dalje eskaliranje krize u Bosni i Hercegovini. Slobodan Miloevi je na razliite naine nastojao da amortizuje meunarodni pritisak. Na elna mesta Savezne republike Jugoslave dovedeni su ljudi bez direktnog kontakta sa Socalistikom partom Srbe, za predsednika Dobrica osi, a za premera Milan Pani. Reim je sebi mogao da dozvoli ogranieni zaokret ka mirotvorakom diskursu, budui da su srpske paradrave formirane na teritori Hrvatske i Bosne i Hercegovine dosegle odreeni nivo samoodrivosti. Sam Miloevi minka ratnohukaku retoriku, insistiranjem na neuestvovanju Srbe i SRJ u ratu. Za ovu vrstu zaokreta i ekasan plasman takve informace bili su potrebni ljudi od poverenja. Takvo poverenje Miloevi ukazuje upravo novom generalnom direktoru RTS-a Vueliu, kojem daje ekskluzivan intervju 28. maja 1992: M.Vueli: Govori se obino da smo u situaci tekoj u kojoj se nalazimo, da smo pre svega zbog toga to smo izgubili medski rat, a bojim se da ta teza u nekoj meri mogue da je tana, ali prenebregava da smo se ipak nali na meti nekih tuih interesa i da je to ipak vani deo ovog ishoda koji trenutno ivimo.
162 Politika, 26. mart 1992.

140
S.Miloevi: Nesumnjivo je da se rat vie ne vodi samo klasinim sredstvima, ve se vodi i jedan estok medski rat, i vidimo po informacama koje dobamo da praktino veoma teko moete da naete dogaaj koji bi iao nama u prilog, a da nae mesta u medima veine zemalja Evropske zajednice ili Amerike. Re je o jednoj veoma dobro organizovanoj i dobro nansiranoj propagandi koja je stavljena u funkcu formiranja javnog mnenja protiv Srbe. A Srba je, kao to znate, od samog poetka jugoslovenske krize, upravo nastojala da se sauva Jugoslava, da se kriza reava na miran nain.163 Razume se, ni svetska ni domaa javnost ne glatko prihvatila Miloevievu doktrinu neuestvovanja u ratu, niti brisanje odgovornosti meda za njegovo zapoinjanje. Institut za novinarstvo sproveo je sredinom 1993. godine anketu, u kojima su upitani odgovarali ta misle o odgovornosti novinara za rat: Veina uesnika ankete smatra da novinari nisu glavni krivci za rat, ali da, zavisno od poloaja i uticaja u redakcama, snose deo krivice. Njihova krivica je u tome to su prihvatili da slue politici i politiarima koji su zagovarali rat. Jedan od novinara, uesnika u raspravi, napisao je u svom prilogu: Ukoliko ikada bude utvrivana odgovornost za jugoslovenski haos u kome je stradalo toliko ljudi, kreatori ratnikog javnog mnenja nee sigurno biti zaobieni. Drugi uesnik, takoe novinar, napisao je neki meu nama bie na optuenikoj klupi budueg jugoslovenskog Nirnberkog procesa, ako ga uopte bude.164
163 Drugi dnevnik RTS, 28.maj 1992. 164 M.Bjelica, nav.delo, 108-9. Anketa je objavljena u asopisu Novinarstvo 1994-1
141
GLAVA II : TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA
142
GLAVA III: TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA
GLAVA III
TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA165

Kada stanovnici jedne drave budu razumeli kako su stanovnici druge drave nasamareni, kao i oni sami u vreme rata, pre e saoseati sa njima kao sa rtvama, nego to e ih osuivati kao kriminalce, jer e razumeti da se njihov zloin sastojao iz poslunosti diktatu vlasti i prihvatanju onoga to su njihova vlada i medi prezentovali kao istinu
Ponsonby, 1928166
Izvetavanje meda sa ratita irom Jugoslave i pozadine borbenih dejstava poetkom devedesetih godina prolog veka nalazi se pod lupom novinara i eksperata ve dve decene. Brojni primeri lanog izvetavanja, namernog irenja dezinformaca i ogoljene ratne propagande ve su dobro poznati u strunoj javnosti, a iroj javnosti su postala ponovo dostupna kroz brojna suenja pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslavu, dokumentarne lmove koji se bave ovom tematikom i projekte koji nastoje da osvetle ovaj aspekt nae skore prolosti. Meutim, uprkos ovom ekstenzivnom interesovanju, nain funkcionisanja, tehnika i uticaj ratne propagande nisu do kraja osvetljeni. Kumulativni efekat beskrajnih ponavljanja propagandnih poruka doprineo je uvrenju stereotipa koji oteavaju objektivnu analizu. Na poetku ovog poglavlja predstavljamo analizu uticaja medskog izvetavanja. Ovo poglavlje takoe okuplja i sistematizuje i nekoliko tematskih celina karakteristinih za nain izvetavanja srpskih medija 1991. godine
165 Ekspertsko miljenje profesora Mikloa Biroa videti u aneksu br. 3 166 Arthur Ponsonby, 1928. Falsehood In War-time: Propaganda Lies of the First World War.
143
(zastraivanje, dehumanizaca protivnike strane, medski lin protivnika, zloupotreba dece i isleivanje). Ukrtanje vesti bremenitih govorom mrnje, kojima su graane bombardovali tampani i elektronski medi pribliava nas razumevanju efekata ratne propagande.
ANALIZA UTICAJA MEDSKOG IZVETAVANJA

Izvetavanje meda uticalo je na postavljanje temelja verbalnih motiviuih inilaca167, koji su prethodili nasilju i zloinima. Opisima stvari kakve jesu i izjavama o tome kakve akce e voditi ka kojim posledicama, stvarali su se preduslovi za eljenu kolektivnu i nasilnu reakcu. Utiui prvenstveno na emocionalnu sferu168 javnosti, izvetavanje meda irilo je strah, bes, mrnju i anksioznost i lociralo krivce za nastalu situacu. Ukoliko bi osnovne oblike izraavanja predrasuda169 gradacski klasikovali, ogovaranje i govor mrnje bili bi na samom dnu te lestvice. U nastavku bi bilo izbegavanje (socalna distanca), diskriminaca i nasilje, a na samom vrhu genocid (progon i istrebljavanje grupa, manjina i celih naroda). Tako posmatrajui, govor mrnje, prisutan u izvetavanju meda, ne moe biti benigni inilac, ve je preduslov i katalizator distance i mrnje, koje ukoliko nisu spreene, su ak i ohrabrivane, i vode ka izraavanju nasilja i tenjama ka istrebljenju suprotstavljene grupe. Putem medskog izvetavanja, u javnosti su postavljani neki od glavnih temelja motiviuih elemenata kolektivnog nasilja170: prilike za akciju (podsticanje i ohrabrivanje na akcu od strane nacionalnih voa i drugih autoriteta, sa signalom o pozitivnim i negativnim posledicama, koje e uslediti), prethodni motiviui inioci (prilika za zaslugu potovanja i prepoznavanje, ali i postojanje deprivace i opasnost gubitka neega vrednog konkretnog ili apstraktnog) i posledice koje nastupe nakon akcije ili one za koje se oekuje da e nastupiti, koje su ujedno i najvani faktori koji oblikuju ljudsko delovanje. One
167 Mark A Mattaini, 2003. Understanding and Reducing Collective Violence. Behaviour and Social Issues 12 (2), 90-108. 168 Vera Ranogajec, 2000. Psiholoki rat. Polemos 3 (5), 145-156. 169 Allport, 1954 prema Mirjana Ule, 2004. Socialna psihologa. Ljubljana: Fakulteta za drubene vede. 170 Mattaini, nav.delo.
144
istupaju ak i kada eljeni ishod situace ne zagarantovan ili kada je jasno da je cena delovanja visoka (npr. smrti nedunih ljudi). Kombinace dehumanizace i pripisivanja krivice su se pokazale kao naalost veoma uspene stratege, koje su tokom ljudske istore omoguile injenja najstravinih oblika kolektivnog i dravnog nasilja171, ali je njihov uticaj nezaobilazan i prilikom individualnog injenja zloina. Razlikujemo dva faktora muenja: muenje u kome se rtva prepoznaje kao drugi, dakle kao druga iva osoba i muenje u kome je telo drugog tretirano kao objekat, nad kojim je uspostavljena potpuna kontrola to moe predstavljati trumf nad telom, trumf nad granicom tela kao psiholokom barerom zabrane povreivanja tela drugog, to i ubistvo kao krajnji in ini ne samo moguim, nego i lakim172. injenje nasilja olakano je i njegovim opravdavanjem173 (jer ovek ima uroenu sposobnost da oseti empatu i simpatu, kao i da predvidi povredu koju e akt nasilja izazvati kod drugog). Upravo tehnike dehumanizace spadaju u mehanizme kojima se inicira, ali i pravda nasilje. rtvi se oduzimaju njene ljudske osobine tada poinilac rtvu vie ne vidi kao ljudsko bie sa oseanjima, nadanjima i brigama, sa ime bi mogao i sam da se identikuje. Tako su npr. pripadnici hrvatskog naroda u srpskoj tampi predstavljani kao koljai, narkomani, neljudi, koji su nezaustavljivi, neunitivi i odluni u svojoj nameri da istrebe srpski narod. Kod odreenog broja pripadnika srpskog naroda to je moglo dovesti do ubeenja, da se samo porazom u borbi ili zarobljavanjem nepratelja, Srbi ne mogu odbraniti od pojedinanih smrti i kolektivnog istrebljenja, ve da je sa ciljem zatite, ali i osvete, neophodno uzvratiti istom merom. Objavljivani tekstovi pravili su paralelu sa ustakim genocidom iz Drugog svetskog rata. Ovo se odnosilo na poreenja aktuelnog hrvatskog rukovodstva (sa Antom Paveliem i ustakim reimom), na poreenja aktuelnog dravnog
171 Day i Vandiver, 2000, Haslam, 2006, Neubacher, 2006 prema Manuel Eisner, 2009. The Uses of Violence: an Examination of Some Cross-Cutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 40-59. 172 Jovi, Opai, 2004 prema Vladimir Jovi, 2006. Psihoanalitiki osvrt na pitanja kompenzace prisilno mobilisanih izbeglica, 105-130. U: Goran Opai et al. (ur.): Posledice prinudne mobilizace izbeglica 1995. godine. Beograd: IAN. 173 Bandura, 1990, 1999, Bandura et al, 1996 prema Manuel Eisner, 2009. The Uses of Violence: an Examination of Some Cross-Cutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 40-59.
145
ureenja hrvatske drave (sa NDH), na poreenja stvarnih ili lanih zloina u ratu (sa zloinima iz perioda Drugog svetskog rata, poinjenim nad srpskim narodom, a esto i nad nezatienom srpskom decom). Povlaenjem paralela sa zloinima nad Srbima u NDH, u vezi sa pojedinanim sukobima, ali i u vezi sa celokupnim kontekstom (ideologa HDZ se poredila sa faizmom i nacizmom) iznoene su teze o tome da se istora ponavlja174. Cilj ovakvog izvetavanja bilo je ojaavanje zajednikog oseaja viktimizace unutar naroda i reaktivaca izabrane traume175 masovna kolektivna trauma srpskog naroda je bila mitologizovana, a reprezentace traumatinih dogaaja su u meuvremenu postale deo nacionalnog identiteta velike grupe176. U konkretnom sluaju ratne krize i ugroenog identiteta, velika grupa je regresirala (to su politiari dodatno stimulisali), oslanjajui se na primitivne odbrambene mehanizme (koji su putem medskog izvetavanja dodatno potkrepljivani), sa ciljem ponovnog uspostavljanja identiteta i kohezivnosti. Jedan od mehanizama bilo je cepanje sveta na nas (rtve) i njih (napadae, koljae, ubice...), sa ciljem izazivanja prvenstveno emocionalnih reakca i tenji da nepratelju uradimo ono to je on uradio nama177. Umanjivanjem vrednosti nepratelja do nivoa dehumaniziranosti i stvaranjem stava o pravu na osvetu178, oblikovana je atmosfera u kojoj su lanovi grupe mogli osetiti da imaju pravo da unite nepratelja i ukljue se ak i u kulturalno i etniko ienje179. ienje je takoe jedan od rituala do kojih dolazi prilikom regrese velike grupe i ima cilj dekontaminace grupe od uticaja drugih od ienja jezika od stranih rei, do najmaligneg oblika, danas poznatog kao etniko ienje180. Osveta, kao snaan motivator nasilja zbog stvarnog ili tako doiv174 Jelena Vasiljevi, 2008. Kultura seanja i medska narativizaca sukoba u Hrvatskoj. Etnoantropoloki problemi 3 (1), 243-273. 175 Vamik D. Volkan, 2004. Chosen Trauma, the Political Ideology of Entitlement and Violence (Berlin Meeting). Vladimir Jovi, 2006. Psihoanalitiki osvrt na pitanja kompenzace prisilno mobilisanih izbeglica, 105-130. U: Goran Opai et al. (ur.): Posledice prinudne mobilizace izbeglica 1995. godine. Beograd: IAN. 176 Volkan, 2004, nav.delo. 177 Vamik D. Volkan, 2006. Large-Group Psychodynamics and Massive Violence. Nordisk Tidsskrift for Psykoterapi 23, 95-114 (objavljeno u Danskoj). 178 Volkan, isto. 179 Volkan, isto. 180 Vamik D. Volkan, 1999. Individual and Large-Group Identity: Parallels in Development and Characteristics in Stability and Crisis. Croatian Medical Journal 40 (3), 458-465.
146
ljenog prestupa ili provokace181 i ljutnja, kao univerzalni emotivni mehanizam razliitih oblika osvetnikog ponaanja182, na taj nain dobili su svoj legitimitet. Izvetavanje meda teilo je izazivanju oseaja straha i beznadenosti po pitanju sudbine pripadnika srpskog naroda. esti predmet izvetavanja meda su bili hrvatstvo tj. ustatvo i istorski koreni mrnje prema Srbima (srbofoba, ali i tvrdnje o uroenoj genocidnosti hrvatskog naroda)183. ak i bez konkretnog povlaenja paralela sa zloinima nad Srbima iz Drugog svetskog rata, zbog ovakvog izvetavanja, mnogi pripadnici srpskog naroda mogli su osetiti strah za sopstveni ivot, to je takoe organizujui faktor grupa u koniktnim situacama184, kada se za zatitu sopstvenog ivota ne biraju sredstva.
RATNA PROPAGANDA
Ratna propaganda, najefikasnije sredstvo psiholokog rata, najlake deluje na osobe sa izraenom osobinom konformizma, autoritarnosti, emocionalne labilnosti, agresivnosti, rigidnosti i na osobe smanjene emocionalne, socijalne i intelektualne zrelosti.185 Poruka nosei kao deo ratne propagande mora biti dostupna, privlana, razumljiva, zanimljiva i uverljiva, da bi se osiguralo da osoba, kojoj je poruka namenjena, na nju obrati panju, shvati je, prepusti joj se, zadri je (ne zaboravi je) i na nju reaguje tj. ponaa se na eljeni nain186. Najee korieni propagandni prenosioci poruka su: radioemise; TV emise i lmovi; pisane poruke (tampa, leci, plakati, grati, karikature); propagandni timovi (grupe ljudi koji deluju na terenu); zvuna psiholoko-propagandna sredstva; glasine.
181 Manuel Eisner, 2009. The Uses of Violence: an Examination of Some CrossCutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 4059. The Uses of Violence: an Examination of Some Cross-Cutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 40-59. 182 Kempes et al, 2005 prema Eisner, nav.delo. 183 Vasiljevi, nav.delo. 184 Jovi, Opai, 2004 prema Jovi, nav.delo. 185 Vera Ranogajec, 2000. Psiholoki rat. Polemos 3 (5), 145-156. 186 Ranogajec, isto.
147
Ratna propaganda deluje na sledee sfere: emocionalnu sferu oveka, izazivajui strah, bes, anksioznost, nostalgu, ali i patriotizam, identikacu, emocionalno rastereenje, lociranje krivca i drugo; kognitivnu sferu oveka, u cilju ega se upotrebljavaju injenice (bela propaganda), poluistine (siva propaganda) i lai (crna propaganda).187 FENOMENOLOKI OSVRT NA IZVETAVANJE MEDA U SRBI TOKOM DEVEDESETIH GODINA XX VEKA Uloga meda u Srbi u devedesetim godinama prolog veka bila je veoma znaajna. Erdei zakljuuje da su medi, a posebno nacionalna televiza tada preuzeli centralnu pozicu u proizvodnji i kontroli tumaenja i znaenja kljunih dogaaja u srpskom drutvu, oblikujui i odravajui reprezentace stvarnosti onih na vlasti. Najekasne korieno sredstvo je bilo utiavanje svih glasova, koji bi mogli da zaprete slici nacionalnog identiteta i da dovedu u pitanje zvanine verze istine, kao i preutkivanje dogaaja koji bi mogli da unite sliku vladajueg reima kao tolerantnog, miroljubivog i patriotskog. Vladajui reim je vladao i najmonim medima u to doba u Srbi: asopisima Politika, Politika Ekspes i Veernje novosti.188 Svi anrovi TV i radio produkce, kao i tampe, u to vreme su korieni za oblikovanje narastajueg nacionalnog razlikovanja, seanja na herojsku prolost, kao i za podseanje stanovnika Srbe na njenu posebnu pozicu, to je esto interpretirano kao otpor novom svetskom poretku189 Nakon to su medi u Srbi u osamdesetim godinama pomogli da se identitet pripadnika srpskog naroda preoblikuje od identiteta bivih Jugoslovena (i komunista) u kasne nacionalni (srpski) identitet i tako stvore imaginarnu zajednicu, u toku devedesetih godina, nacionalna televiza teila je da stvori i propagira zvanine verze rat(ov)a i rtava inei pre svega otru moralnu distinkcu izmeu nas (herojskih boraca za slobodu) i njih (agresivnih poinilaca). Umesto glasova civila, mogli su se uti samo glasovi vojnika, boraca za slobodu, koji su predstavljeni
187 Ranogajec, isto, 150. 188 Ildiko Erdei, 2008. Television, Rituals, Stuggle for Public Memory in Serbia During 1990s. Issues in .Ethnology and Antropology 3 (3), 145-169. 189 Erdei, isto, 152.
148
kao borci koji krvare u nacionalnom interesu, a rtve rata su zvanino imenovane kao asne rtve za vene principe190 Nacionalni mitovi postaju u to vreme kljuni faktori u nacionalnoj identikaci i mobilizaci, ako ne i uslov za dalji opstanak (srpskog) naroda.191 Ovo se dogadja delom zbog uspenog ubeivanja javnosti, kroz sredstva masovnih meda, a od strane nacionalistikih grupa, da je potrebna njihova potpuna predanost nacionalnoj istori, zbog ega su trenutne i budue potrebe potpuno zapostavljene. Ali, kao to istie olovi, ljudi nisu toliko zabrinuti vraanjem u prolost, koliko naputanjem realnog istorskog vremena. Jezik etnikog i militaristikog nacionalizma nudi percepcu vremena kao vene sadanjosti ili vraanja istoj. Taj jezik je vaskrsao i mnoge istorske gure, velike heroje, koji u javnim diskusama prate aktualne voe naroda; ili su te gure reinkarnirane u linostima voa i heroja. Politika mitologa ide i korak dalje ona pronalazi i odgovarajue reinkarnace venih nepratelja tih heroja. Osnovni argumenti za objanjenje pojave heroja i reinkarnace predaka je najee traen u idejama bioloko-rasnog naslea (mitoloke genetike), po kome u krvi svih ljudi nekog naroda tee vena krv, osnova njhovog etnikog identiteta i jedinstva sa precima. Kategora prostora je takoe deo mita, prostor je konstruisan kao mrea simbolikih prostora (bojna polja, svete reke,...). Najvani od svih simoblikih prostora je grob, koji, u analogi sa biljkama, simbolizuje na jednoj strani seme nacionalne obnove, koja ima preduslov u iskustvu rtve i smrti, a na drugoj strani korenje, koje narod vee za drevna tla pradomovine. Takvo poimanje ima posebno znaenje u vreme etnikih ratova oko teritore, kada vaskrsnu i ideje o etnikom prostoru i suverenosti etnike grupe na njenoj teritori. Nebeska Srba, jo jedan od tada aktualnih mitova, povezana je tako sa linom rtvom za sopstveni narod i najvrednim inom koji neko moe da pokloni svom narodu dobrovoljnom smru za svoj narod (nema vaskrsenja bez smrti). Oseanja etnike pripadnosti su najcenjena i ukljuuju simbole pripadnosti (kultura, folklor, religa, pismo, nonja) i klevetanje svih drugaih ili stranih stvari. Ideja prirode je svakako najvea boginja politike mitologe vraanje
190 Erdei, isto, 161-2. 191 Ivan olovi, 2000. The Renewal of the Past: Time and Space in Contemporary Political Mythology. Other Voices 2 (1).
149
prirodi, vraanje prirodnoj zajednici i prirodnom narodu. U konkretnom sluaju su to srpski ratnici, koji su u harmoni sa prirodom. To su ratnici-seljaci (peasant-warriors), koji su uspeli da u sebi ouvaju i ojaaju prirodni impuls da mrze i unite nepratelja. Zato su oni primer zikog i psihikog zdravlja. Ne-priroda (anti-nature) pojavljuje se na vie nivoa, to su etniki meani brakovi, u kojima se raaju deca van mi-oni uvrenog reda stvari; urbana sredita, posebno gradovi, u kojima ima najvie takvih primera (zato su unitenje Vukovara, Sarajeva, Mostara,... propratile interpretace o neizbenim posledicama zbog njihovog otuenja od prirode i moralne i bioloke iskvarenosti ovih graana). Isto tako je i biva Jugoslava bila, po miljenju pristalica mitolokog politikog naturalizma, neprirodna tvorevina. Mit je u politikim diskusama tako otiao dalje od garantovanja ravnotee izmeu racionalnih i iracionalnih momenata u drutvenoj strukturi, posebno u smislu svog mesta i prikladnosti (iracionalno ima svoju funkcu i legitimitet u drutvu, ali do odreenih granica). Ta proliferaca mita je postala mogua i po autorovom miljenju u nekom smislu neizbena, u vreme najvee masovne redukce razumnosti na Balkanu. Reimska propaganda imala je cilj da reaktivira srpsku izabranu traumu i da stvori kolaps vremena. Ovo se odnosi pre svega na Boj na Kosovu 1389. godine; ovim je poraz Srba na Kosovu priblien sadanjosti, a kolektivna seanja na poraz postala su aktuelna oseanja.192 KULTURA SEANJA I NARACE U TAMPANIM MEDIMA U SRBI TOKOM DEVEDESETIH GODINA XX VEKA Kultura seanja je pojam koji oznaava interdisciplinarnu naunu oblast koja se bavi tumaenjem i objanjenjem razliitih oblika uvanja i iskrivljavanja prolosti, ali i kao zbirni pojam za oznaku ukupne nenaune javne upotrebe prolosti193 (Vasiljevi 2008: 248). Kolektivno pamenje gradi kulturni aparat koji stvara smisao (sadanjosti i budunosti) i obezbeuje kontinuitet kolektivnog identiteta194.
192 Vamik D. Volkan, 2004. Chosen Trauma, the Political Ideology of Entitlement and Violence (Berlin Meeting). 193 Jelena Vasiljevi, 2008. Kultura seanja i medska narativizaca sukoba u Hrvatskoj. Etnoantropoloki problemi 3 (1), 243-273. 194 Vasiljevi, isto.
150
Naraca o prolosti nastaje kad se tragovi i delovi prolosti biraju, preinaavaju i organizuju, u skladu sa promenljivim prioritetima zajednice u odreenom trenutku ili vremenskom periodu sadanjice. U uslovima krize i ratova, slike prolosti dobaju nov oblik i novu, mobilizatorsku snagu. Tada se menjaju akcenti kolektivnog samoodreenja i identiteta, kao i odreenja drugog u odnosu na kojeg se vre nova pozicioniranja. Narativi nam omoguavaju da osmislimo sadanjost, da interpretiramo i razumemo dogaaje kao fragmentirane doivljaje stvarnosti. Narativna prolost je preduslov emotivnoj mobilizaci, to i jeste njen cilj. Konstruisane slike prolosti mogue je naime moralno i normativno vrednotiti.195 Jelena Vasiljevi analizirala je novinarske tekstove srpske (i hrvatske) tampe u periodu 1991. 1995. godine, posebno one koji su teili objanjenju, analizi, poanti, interpretaci dogaaja o kojima su pisali (autorske kolumne, feljtoni, izvetaji ratnih dopisnika, intervjui sa javnim akterima), a u kojima je bila prisutna tema prolosti, istore, seanja. Prilikom analize ovakvih tekstova u srpskoj tampi (objavljenim u novinama Politika, Veernje novosti, Borba / Naa borba, Politika ekspres, Nin, Duga, Vreme), pronaene su sledee stratege tj. teme, i je primarni cilj bio legitimizaca svoje i delegitimizaca pozice nepratelja:196 Paralelizmi se pojavljuju kao esta i ekasna stratega razumevanja pojave ili procesa, njihovog vrednovanja i stava koji prema njima treba zauzeti. Iako povlaenje paralela nastaje kao spontan proces, on moe biti i stratega (namernog) usmeravanja interesa i panje javnosti u eljenom pravcu. Za vreme rata u Hrvatskoj, u srpskoj tampi vaskrsnula su seanja na zloine nad Srbima u NDH iz Drugog svetskog rata. Ti paralelizmi su se povlaili u vezi sa pojedinanim sukobima (npr. na Plitvicama), ali i u vezi sa celokupnim kontekstom (ideologa HDZ se poredila sa faizmom i nacizmom, a meunarodna sredina, koja je nekada davno omoguila kvinslinku NDH, u vreme pobede HDZa tumaena je kao novi svetski poredak), iznoei zapravo teze o tome da se istora ponavlja. Istorska sudbina prostora i posebnosti karaktera i pojava koje iz nje proizilaze esta su tema analiziranih tekstova. U njima se tumai skora ili dalja
195 Vasiljevi, isto. 196 Vasiljevi, isto, 251-262.

151
prolost Jugoslave i istora odnosa velikih sila prema njoj, a posee se i za nacionalnim posebnostima, stereotipima, istinama o karakterima koje su istora i narodsko iskustvo potvrdili. Tako je Srba oduvek nekako bivala rtva interesa drugih drava, posebno Nemake, ali i svojih unutranjih, strukturnih odnosa, koje su najavljivale njen raspad. Autori ovih tekstova esto su i analizirali hrvatstvo tj. ustatvo (npr. njihov navodni oseaj superiornosti) i istorske korene mrnje prema Srbima (srbofoba, ali i tvrdnje o uroenoj genocidnosti hrvatskog naroda vrhunac te teze dostignut je objavljivanjem vesti /koja nikada ne potvrena/ o italanskoj novinarki Mileni Gabaneli, koja je navodno pronala leeve 40 dece /negde se navodi i 41/ u Vukovaru, za koje se tvrdilo da su srpske nacionalnosti, a ta tvrdnja potkrepljivana je upravo tezama o genocidnosti hrvatskog naroda). Autoriteti iz prolosti pojavljuju se kao izvori legitimiteta za osmiljavanje dogaaja sadanjosti (npr. kako je antifaistika borba u Drugom svetskom ratu bila legitimna i pravedna, tako ne treba sumnjati u ispravnost borbe protiv faista, kako su u tekstovima nazivani Hrvati; postojanje tzv. istorskog prava Srba na odreene teritore, to se objanjavalo brojanim prednostima ali i karakternim crtama borbenosti i nacionalnom pripadnou pojedinih poznatih i priznatih stanovnika odreenog mesta). Uputstva za seanje bila su esto davana u osvrtima na neki dogaaj, mada, kako navodi autor mnogo ee u hrvatskoj nego u srpskoj tampi, posebno pred kraj rata, kako se jo vie komplikovala uloga Srbe u ratu. Potcrtavani su oni sadraji koji bi trebalo da imaju posebnu vanost za zajednicu i koji je mogu reintegrisati (pobede, neustraivost, istaknuti borci).
MO GRUPE
Na koji nain je mogue oblikovati miljenje, usmeriti delovanje i mobilisati snagu tako velike grupe kao to je jedan narod ili bar veina njegovih pripadnika? Ovo je mogue objasniti teorama identiteta i funkcionisanja velike grupe. VELIKO-GRUPNI IDENTITET Pojam velike grupe Volkan koristi za oznaavanje desetina, stotina, hiljada ili miliona pojedinaca koji imaju odreena zajednika oseanja (primer takve velike grupe je etnika grupa). Ono to simboliki moe predstaviti
152
identitet pojedinaca u velikoj grupi je veliko platno, koje stoji iznad svih lanova grupe i pokriva ih. Ukoliko doe do potresa ili komadanja tog zajednikog platna, njegova vanost dolazi u prvi plan, dok individualni identitet, predstavljen pariima istog tog platna, doba sekundarni znaaj.197 Po Volkanu individualni i grupni aspekti srnog (core) identiteta razvaju se u detinjstvu, prepliu se i kristaluzuju u adolescenci i postaju temelji za socijalni i profesionalni identitet u odraslom dobu. Na taj nain je nei veliko-grupni identitet (large-group identity) etniki, nacionalni, religski intimno povezan sa njegovim linim identitetom198. U normalnim uslovima, veliko-grupni identitet je internalizovan i apstrahovan, ali kada usled stresnih uslova doe do regrese velike grupe, lanovi grupe mogu se vratiti korienju objekata na primitivni (eksterni) nain ili mogu stvoriti nove objekte (primerne za eksternalizacu), da bi ojaali grupne veze199. Autor navodi primer da su za vreme izraelske okupace pojasa Gaze, Palestinci u svojim depovima nosili malo kamenje, obojeno palestinskim bojama, da ih izraelski vojnici nisu mogli videti. Tako su kroz kamenje, zajednike rezervoare palestinskog identiteta, meu sobom stvarali nevidljivu mreu palestinstva. TEORE PSIHOPATOLOGE MASE ILI PSIHOPATOLOGE VELIKIH GRUPA Jovi smatra da je zbog kompleksnosti ovog fenomena teko prevoenje termina individualne psihopatologe na psihopatologu mase ili velikih grupa, koji se u psihoanalizi obino povezuje sa dinamskim aspektom analizom nesvesnih motiva, odbrana i konikata. On navodi dve vrste postojeih paradigmatinih psiholokih objanjenja objanjenje preko regrese velike grupe i posttraumatsko objanjenje.200
197 Vamik D. Volkan 2006. Large-Group Psychodynamics and Massive Violence. Nordisk Tidsskrift for Psykoterapi 23, 95-114 (objavljeno u Danskoj). 198 Vamik D. Volkan, 1999. Individual and Large-Group Identity: Parallels in Development and Characteristics in Stability and Crisis. Croatian Medical Journal 40 (3), 458-465. 199 Volkan, 1999, nav.delo. 200 Vladimir Jovi. 2006. Psihoanalitiki osvrt na pitanja kompenzace prisilno mobilisanih izbeglica, 105-130. U: Opai, Goran et al. (ur.): Posledice prinudne
153
Objanjenje preko regrese velike grupe je bazirano na Frojdovoj teori psihologe mase, a u analizi konikta na teritori bive SFRJ ga je koristio Volkan (1997, 1999, 2002). Osnovna predpostavka te teore je postojanje identiteta velike grupe, kao dela srnog (core) identiteta, u ta Volkan svrstava i nacionalni identitet i zakljuuje da u doba krize velika grupa regresira (nazaduje u svom razvoju), to politiari i reimi mogu dodatno stimulisati. Ta regresa rezultira u nasilnom koniktu, impulsu za odranje identiteta i kohezivnosti Gubitak ili pretnja gubitkom srnog identiteta stvara ekstremnu anksioznost, ak i smrtni strah kod osobe.201. Volkan202 objanjava da su se u bivoj Jugoslavi Srbi, Hrvati i Muslimani istiui svoj veliko-grupni identitet, uskoro nali u nasilnom procesu denisanja sebe i demoniziranja drugih. Kao to istie Kulberg Veston203, u bivoj Jugoslavi dolo je do cepanja (splitting), kao jednog od primitivnih odbrambenih mehanizama velike grupe pojmovi i prezentace bile su podeljene na dobre / loe i mi / oni kategore, to su nacionalni lideri, posebno kroz propagandna sredstva, ohrabrivali, stvarajui oseaj straha, besa i nesigurnosti. ienje (purication) je jedan od rituala do kojih dolazi kada velika grupa regresira odnosi se na razliite riuale sa ciljem dekontaminace grupe od uticaja drugih od ienja jezika od stranih rei, do najmaligneg oblika, danas poznatog kao etniko ienje204. Posttraumatsko objanjenje navodi da je konikt 1991. godine nekakav nastavak ili ponovno odigravanje (reenactment) konikta iz 1941. godine, koji je, zbog represe komunistikog reima i praktino potpune zabrane slobodnog govora o interektikim sukobima u toku Drugog svetskog rata izbio na tako nasilan nain.205 Po ovoj teori transgeneracskog prenoenja trauma genocida, druga i trea generaca rtava preuzima na sebe dunost osvete; u konkretnom sluaju rata u bivoj Jugoslavi postoji nekoliko primera voa, koji su bili neposredno ili posredno izloeni traumi genocida (Milan Babi, i otac je kao deak, sa svojom porodicom jedva izbegao pogubljenje; general Adi, e su roditelje iskasapile ustae dok se sakrivao u drvetu; general Mladi, eg
mobilizace izbeglica 1995. godine. Beograd: IAN meunarodna mrea pomoi. 201 Volkan, 2002 prema Jovi, nav.delo, 109. 202 Volkan, 1999, nav.delo, 462. 203 Culberg Weston, 1997 prema Volkan, 1999, nav.delo. 204 Volkan, 1999, nav.delo, 462-3. 205 Jovi, nav.delo, 110.
154
oca su ubile ustae; Milan Kovaevi, koji je roen u koncentracionom logoru Jasenovac).206 Volkan je u svojoj teori regrese velike grupe delimino koristio i posttraumatsko objanjenje, u kontekstu izabrane traume ona se odnosi na mentalne reprezentace velike grupe o masivnoj traumi koju su doiveli njihovi preci od strane neprateljske grupe. Kada jednom grupa izabere da mitologizuje i psihologizuje ove reprezentace dogaaja, ono to se stvarno dogodilo vie ne vano, a ove reprezentace vremenom postaju deo identiteta velike grupe i nevidljivom mreom spajaju lanove te grupe, naroito u sluaju ugroenog identiteta. Po njegovim navodima, Miloevi je reinkarnirao traumu poraza na Kosovu 1389. godine i tako inicirao borbu protiv muslimanskog stanovnitva u bivoj Jugoslavi. Uticaj kosovskog mita na srpsku kulturu i poimanje nacionalnog identiteta objanjava i koncept kulturalne traume u sociologi, po kome se naglaava kulturalno seanje na traumu u imaginativnom neke grupe, za ta ne potrebno neposredno iskustvo njenih lanova.207. Volkan208 navodi pet koraka, kojima se slue destruktivne voe i njihova propagandna mainera, a koje imaju za cilj unitenje suprotstavljene grupe, da bi se ojaao ili preoblikovao identitet sopstvene grupe: 1. Ojaanje zajednikog oseaja viktimizace u okviru velike grupe, kome prethodi napad neprateljske grupe ili neka druga katasrtofa; 2. Reaktivaca izabrane traume; 3. Pojaavanje oseaja naosti (we-ness); 4. Umanjivanje vrednosti nepratelja do nivoa dehumaniziranosti; 5. Stvaranje preteranog stava o pravu na osvetu ili reaktivaca dominantne ideologe podobnosti. Ovakav sled intervenca moe imati pogubne i tragine efekte, jer stvara atmosferu u kojoj lanovi grupe oseaju da imaju pravo da unite nepratelja i ukljue se ak i u kulturalno i etniko ienje. Tome doprinosi i cepanje sveta na nas i njih (kao rezultat regrese velike grupe), prilikom ega se pojavljuju pre svega emocionalne reakce i tenje, da nepratelju uradimo ono to je on uradio nama
206 Jovi, isto. 207 Jovi, nav.delo, 110. 208 Volkan, 2004, nav.delo.
155
Jovi smatra da je ipak strah za ivot organizujui faktor grupa u koniktnim situacama, a ne strah od gubitka grupnog identiteta (ta analoga je po njegovom miljenju pojednostavljena). I Blum upozorava na opasnost pojednostavljenih uzrono posledinih veza i generalizaca od individualnog do masovnog poremeaja209. Jovi navodi da se nacionalistike narace svode na retoriku krvi i tla, nacionalistike mitove, ekskluzivnost i superiornost (nebeski narod), egzistencalnu ugroenost nace sa naglaskom na pravednosti rata i dehumanizaci protivnika. Svi navedeni elementi bivaju ireni propagandnom mainerom.210 Oseaj bespomonosti se kod ljudi najlake izaziva unitavanjem svega onoga to prema linoj percepci pojedinca predstavlja njegov identitet (Ranogajec 2000: 152). Rezultat ovakvih aktivnosti je panian strah usled ugroenosti vlastitog ivota i ivota svojih najbliih, zbog ega je ovek spreman na ekstremna ponaanja, koja su inae van njegovih referentnih okvira, kao i za prihvatanje drugih vrednosti i ponaanja, koje inicator tih aktivnosti eli da proizvede.211 IRENJE STEREOTIPA, PREDRASUDA I KULTURNOG RASIZMA Ukratko reeno, stereotipi predstavljaju u javnosti prisutnu generalizacu odreenih osobina osoba, grupa, manjina, pojava..., sa ciljem smanjivanja kompleksnosti saznanja o svetu, dok su predrasude apstraktni stavovi i sudovi o bilo kom tipu osoba, objekata ili situaca, bez prethodnih znanja o pojmu o kome se stvara sud. Lipman212 je bio miljenja da ljudi donose odluke i deluju na osnovu informaca o svetu, koje zbog njegove kompleksnosti ne mogu (ili mogu u izuzetno ogranienom obliku) dobiti posredstvom linog iskustva. Potrebne informace tako nalaze u tampi i (za Lipmana u to vreme novim) masovnim medima, stvarajui od njih neke vrste mentalnu mapu, osnovni model navigace kroz mnogo vei univerzum. Na taj nain svi mi slaemo svoju sliku sveta na osnovu
209 Blum, 1986 prema Jovi, nav.delo, 110. 210 Jovi, nav.delo, 110. 211 Ranogajec, nav.delo, 155. 212 Lippmann, 1922, 1925 prema Curtis Lang i Gladys Engel Lang, 2009. Mass Society, Mass Culture and Mass Communication: the Meaning of Mass. International Journal of Communication 3, 1012.
156
slika koje su sloili drugi (svojim opaanjima i izvetavanjima). Lipman je tako doao do pojma stereotipi, kojim je oznaio slike koje ljudi nose u svojim glavama i koje, kada se jednom oblikuju, deluju kao pregrada (screen) izmeu ljudi i mnogo kompleksneg sveta. Finalna slika je tako prelomljena, propagandom i manipulacom masovnih meda, kao i smetnjama i nesporazumima na strani premnika. Lipman je pretpostavljao da je direktni i neposredni uticaj onoga to vide, proitaju ili uju na ljude moda mali, ali da emoce povezane sa tim utiscima imaju tenju da istraju, posebno ukoliko su vezane za neki simbol (ime, slogan, cilj, stranku), koji slui okupljanju mnotva oko zajednikog pitanja. Traub-Verner opisuje odnos izmeu individualnog i grupnog u stvaranju predrasuda. Predrasuda nastaje prilikom pogrenog ili zaustavljenog razvoja, kada dolazi do stvaranja patolokih odbrambenih struktura, unutar istorskog okvira i kulturoloke pozadine, koje procesu formiranja predrasude nude ideacioni sadraj. Tako e taj sadraj odreivati koga ja mrzim, odbrambena struktura e odreivati zato ja mrzim, a oblik tog procesa ili odgovor na pitanje kako ja mrzim, nastae u interakci izmeu individualne psihopatologe i grupne psihologe213. Rasizam ima vie nivoa: lini / individualni, kulturni, institucionalni / organizovani214. Balibar istie da danas postoji rasizam bez rasa ili kulturni rasizam, koji temelji na socalnim i kulturnim predrasudama215. Blumer navodi etiri osnovna tipa oseaja i sudova u vezi sa kulturnim rasizmom: oseaj da je sopstvena kultura vie vredna; oseaj da je manjinska, razliita kultura manje vredna; ubeenje da dominantna kultura ima pravo na privilegije i posebne statuse; strah i sumnja da manjina moe ugorziti mo, privilege i status sopstvene kulture216.
213 Traub-Werner, 1984 prema Jovi, nav.delo, 111. 214 Jelka Zorn, 2003. Antirasistina perspektiva v socialnem delu: kako prepoznati rasizem v vsakdanjem ivljenju in kulturna kompetentnost slub. Socialno delo, 42 (4-5), 303-310. 215 tienne Balibar, 2007. Mi, dravljani Evrope? Meje, drava, ljudstvo. Ljubljana: Zaloba Sophia. 216 Blumer, 1999 prema Ule, nav.delo.
157
Alport je sistematizovao osnovne oblike izraavanja predrasuda: ogovaranje (ale i vicevi) i govor mrnje; izbegavanje (socijalna distanca do pripradnika drugih grupa ili narodnosti); diskriminaca (neposredno usmerena ka pripadnicima drugih grupa ili narodnosti); nasilje (ugroavanje zikog integriteta ljudi); genocid (progon i istrebljavanje grupa, manjina i celih naroda) 217. GOVOR MRNJE Uprkos prepoznatoj i opteprihvaenoj vanosti garantovanja slobode govora, opasnost govora mrnje ne svugde jednako prepoznata i uzeta u obzir. Prilikom pravnog denisanja govora mrnje uvek je prisutan i strah da bi denice govora mrnje mogle, namerno ili ne, biti tumaene kao ograniavanje slobode govora218. U veini sveta danas je regulisana sloboda govora. U SAD je regulisana ve Ustavom, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi regulisana zakonom (krivino delo propagande mrnje). Pa ipak, za razliku od npr. Junoafrike republike, ni SAD ni UK nemaju u pomenutim dokumentima eksplicitno opredeljena pravila koja se tiu govora mrnje219. Junoafrika republika je 1996. godine Ustavom regulisala pravo slobode govora (lan 16), dok su u istom lanu (taka 2) denisana njegova ogranienja pravo slobode govora se tako ne odnosi na: ratnu propagandu; podsticanje na neposredno nasilje; promovisanje mrnje, koje temelji na rasi, narodnosti, polu i religi i koje podstie na povreivanje220. Poslednja stavka podstie na povreivanje moe se protumaiti kao stav da govor mrnje sam po sebi moe biti dovoljno gnusan da izazove neproraun217 Allport, 1954 prema Ule, nav.delo. 218 Nevena Rui, 2010. Medi i govor mrnje: meunarodni pravni okvir. 219 Katharine Gelber, 2002. Free Speech, Hate Speech and an Australian Bill of Rights. Australian Review of Public Aairs 2 (3), 107-118. 220 Constitution of the Republic of South Africa.
158
ljivu tetu i da polae temelje za maltretiranje lanova viktimizovane grupe221. Dakle ne neophodno da se dogodi da govor mrnje zaista podstakne povredu, ve samo da moe da je podstakne222. Meunarodna konvenca o ukidanju svih oblika rasne diskriminace, koja je na snagu stupila 1969. godine, u 4. lanu osuuje propagandu i organizace koje su voene idejama o superiornosti neke rase, grupe odreene boje ili etnikog porekla ili one koje opravdavaju ili podravaju oblik rasne mrnje ili diskriminace.223 1951. godine stupila je na snagu Meunarodna konvenca o spreavanju i kanjavanju zloina genocida Ujedinjenih naca, koja genocid oznaava za zloin meunarodnog prava i navodi, da e biti kanjena sledea dela (lan III): (a) genocid; (b) sporazum o izvrenju genocida; (c) neposredno i javno podsticanje na izvrenje genocida; (d) pokuaj genocida; (e) sauesnitvo u genocidu. ... bilo da su poinioci dravni rukovodioci, slubenici ili pojedinci (lan 224 IV). Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (koji je u bivoj SFRJ stupio na snagu 1976. godine), pored prava na slobodu miljenja i izraavanja, opredeljenih u lanu 19, u lanu 20 predvia i zabranu irenja mrnje: 1. Svaka propaganda u korist rata zakonom e se zabraniti. 2. Zakonom e se zabraniti svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminacu, neprateljstvo ili nasilje.225 Na prvom samitu efova drava i vlada zemalja lanica Saveta Evrope, koji je odran u Beu 1993. godine, usvojena je Beka deklaraca. Tema samita bili su zloini i zabrinjavajui porast agresivnog nacionalizma, antisemitizma, ksenofobe, mrnje i netolerance meu narodima, sa posebnim naglaavanjem dogaaja na teritori bive Jugoslave, a ishod samita plan akce, koji se
221 Marcus, 1997 prema Gelber, nav.delo, 24. 222 Wallenstein, 2001 prema Gelber, nav.delo. 223 Meunarodna konvenca o ukidanju svih oblika rasne diskriminace. 224 Meunarodna konvenca o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. 225 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima.
159
odnosi i na injenino i odgovorno izvetavanje meda o delima netrepeljivosti i rasizma.226 Preporuka br. 20 o govoru mrnje, koju je 1997. godine doneo Kabinet ministara Saveta Evrope, u naelima, koja se odnose pre svega na govor mrnje koji se iri posredstvom meda, opredeljuje govor mrnje kao sve oblike izraavanja koji ire, raspiruju, podstiu ili pravdaju rasnu mrnju, ksenofobu, antisemitizam ili druge oblike mrnje zasnovane na netoleranci, ukljuujui tu i netolerancu izraenu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diksrimininace i neprateljstva prema manjinama, migrantima i ljudima imigrantskog porekla227. U isto vreme kada je usvojena pomenuta preporuka, bila je usvojena i Preporuka br. 21 o medima i promovisanju kulturne tolerance, u kojoj su pozitivno oznaene inicative medskih kua da promoviu kulturu tolerance i za to date konkretne preporuke.228 Ve nakon Prvog svetskog rata analizirana je ruilna snaga ratne propagande i govora mrnje, kao njenog sastavnog dela229. Koliko vremena je bilo potrebno da se ta saznanja integriu i u pravne sisteme? Previe. Naposletku, stie se utisak da su sve te analize i saznanja zloupotrebljene, umesto da budu iskoriene sa ciljem prevence najmasovnih i najbrutalnih sukoba i zatite ljudskih prava i potencalnih rtava.
NASILJE
Ajzner istie da je razliite manifestace nasilja, u razliitim drutvima i u duim vremenskim periodima, mogue razumeti u kontekstu nasilja kao stratekog i ciljnog ponaanja, oblikovanog tokom evoluce ljudske vrste procesima prilagoavanja i organizovanog i transformisanog u socalnim institucama.230 On je nasilje u najuem smislu denisao kao: namerno, ali neeljeno nanoenje zikih povreda drugim ljudskim biima.
226 Rui, nav.delo. 227 Preporuka br. R (97) 20 o govoru mrnje Komiteta ministara Saveta Evrope. 228 Preporuka br. R (97) 21 o medima i promovisanju kulture tolerance Komiteta ministara Saveta Evrope. 229 Npr. Arthur Ponsonby, 1928. Falsehood In War-time: Propaganda Lies of the First World War. 230 Manuel Eisner 2009. The Uses of Violence: an Examination of Some CrossCutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 41..
160
Nova istraivanja prosuivanja i donoenja odluka u delima nasilja pokazuju da su neki ljudi po prirodi agresivni od drugih i da e neke situace pre izazvati nasilniko ponaanje nego neke druge situace dakle da su u socalnom ponaanju vani tako unutranji mehanizmi, kao i spoljanji okidai. Istraivanja evolucske perspektive nasilja pokazuju da se mukarci ee slue nasiljem nego ene, da se ljudi u dobu 18-35 godina sa veom verovatnoom posluuju nasiljem, da su materalna sredstva, mo i seks najei ciljevi do kojih se dolazi nasiljem, da je npr. izloenost ponienju u prisustvu drugih jedna od najeih situaca koja dovede do nasilnikog ponaanja, da su npr. smelost i traenje rizinih situaca najee individualne osobine povezane sa nasiljem, a da su npr. uzbuenje i ljutnja najei emocionalni procesi u aktima nasilja231. Tako ni Galtung232 ne pristalica biolokog determinizma, po kome su ljudi predodreeni za odreeno ponaanje ili osobinu, u ovom sluaju agresivnost (kao direktnu) ili dominacu (kao strukturnu formu nasilja).233 Njegov osnovni argument je da te osobine ovek ispoljava povremeno i u zavisnosti od konteksta, iako su moda stalno prisutne, ali prikrivene. Pod pojmom socalnih instituca, Ajzner podrazumeva relativno trajne aranmane ponaanja, uloga, normi i vrednosti koje strukturiu ljudsko ponaanje234. Najvanije socijalne institucije koje koriste instrumentalni karakter nasilja (skladitei, organizujui, raspodeljujui i tehnoloki omoguavajui nasilje, da bi dostigle neki odreeni cilj) su drava i njen vojni i policski aparat. Socalne instituce takoe omoguavaju normativna oekivanja u vezi ponaanja, mehanizme za reavanje problema i scenare za rutine u ponaanju, stvarajui tako parametre koji do izraaja dolaze u procesu procena i donoenja odluka od strane pojedinca (npr. vrednovanje i stav prema nasilju u porodici). Isto tako, socalne intsituce imaju mo da selektivno uzgajaju line karakteristike povezane sa nasiljem (npr. uvoenje ideala samokontrole u sistem porodice i kole).
231 Eisner, nav.delo, 47. 232 Johan Galtung, 1990. Cultural Violence. Journal of Peace Research 27 (3), 291-305. 233 Galtung, nav.delo, 295-6. 234 Berger i Luckmann, 1966 prema Eisner, nav.delo, 48.
161
Johan Galtung je denisao tri vrste nasilja: 1. Direktno nasilje, gde su denisani poinioci i rtve; okarakterisano kao dogaaj; 2. Strukturalno nasilje, gde se od strane organizacske ili drutvene strukture ili uslova ivota, rtve proizvode; okarakterisano kao proces; 3. Kulturalno nasilje; okarakterisano kao stalnost235.
Kulturalno nasilje
Direktno nasilje
Strukturalno nasilje
Ove tri vrste nasilja stoje svaka na svom oku trougla. Donja dva ugla nose direktno i strukturalno nasilje, nad kojima je kulturalno. Trougao moe biti postavljen u 6 razliitih pozica, koje svaka na svoj nain, svedoe o odreenoj strukturi nasilja. Nasilje moe nastati u bilo kom od tri ugla i sa lakoom se prenosi na ostala dva. Kulturalno nasilje, koje se odnosi na odreene aspekte kultura i ne na kulture u celini, sprovodi se kroz simbolike sfere ovekovog postojanja (relige i ideologe, jezik i umetnost, empirike i formalne nauke) i slui opravdavanju ili legitimizaci direktnog ili strukturalnog nasilja, tako da ono izgleda, ako ne i osea se, kao ispravno, ili barem ne pogreno.236. Ajzner prouava nasilje kao ka-odreenom-cilju-usmereno ponaanje. U nastavku su predstavljeni neki od osnovnih motiva za nasilno ponaanje i delovanje.
235 Galtung, nav.delo, 294-302. 236 Galtung, nav.delo, 291.

162
OSVETA I ZATITA Osveta je snaan motivator nasilja u sluaju odmazde za stvaran ili tako doivljen prestup ili provokacu. Ajzner navodi vie razliitih pojmova, koji se koriste za ovu grupu nasilnog ponaanja: reaktivna agresa, nasilje odmazde, osveta, moralistio nasilje, samo-pomo, kazna. Njima se ljudi posluuju da bi popravili prekraj prethodni napad, uvredu, neplaen dug, neposlunost, nevernost. Ljutnja je njihov univerzalni emotivni mehanizam237. Osveta reava sledee meusobno povezane probleme: Osveta odba agresore od odluke da ponovo napadnu; Osveta upozorava druge mogue napadae da ne treba da napadnu; Moralistika osveta, kao skup oseanja i ponaanja koje ljudi pokazuju kada su prekrene norme reciprociteta, predstavlja pokuaj ispravljanja nepravde (npr. pokuaj stvaranja nepravedne prednosti)238. Zatita se odnosi pre svega na lanove privatnih grupa boraca protiv kriminala, organizovane kriminalne grupe, gusare, gospodare rata, drave u nastajanju i do neke mere maloletnike bande, koji, u nedostatku socalnih instituca na viem nivou, a zbog potrebe po izvetenim osvetnicima i ukoliko postoji dobra mogunost za zaradu, kontroliu i tite odreenu teritoru. U jednostavnim drutvima radi se o lanovima grupe na osnovu krvnog srodstva (npr. krvna osveta). UNUTRANJA NAGRADA Iako veina ljudi u veini situaca ne doivljava pratna oseanja prilikom svedoenja nasilnom aktu ili injenja nasilja239, postoje dokazi da u nekim socalnim grupama, u nekim kontekstima, znaajan broj pripadnika tih grupa prilikom nasilja doivljava pratna oseanja i da se to ne moe pripisati individualnim patologama lanova tih grupa240. Kako navodi Ajzner postoje dokazi da se prilikom sprovoenja masakara i genocida prvobitne inhibice prema injenju povreda ubrzo zamene emotivnim stanjem kolektivnog besa, kada pojedinci, bez prethodnih znakova psihoze, ue-
237 Kempes et al, 2005 prema Eisner., nav.delo, 49. 238 McCullough, 2008 prema Eisner, nav.delo, 49. 239 Bandura, 2006 prema Eisner, nav.delo, 51. 240 Baumeister i Campbell, 1999, Nell 2006 prema Eisner, nav.delo, 51.
163
stvuju u silovanjima, muenjima, sakaenjima i ubistvima dece241. Vanu ulogu u tome igraju ekstremna emotivna stanja, ali i trumf, uzbuenje i zadovoljstvo. Baumajster i Kembel prepoznaju tri unutranje nagrade povezane sa nasilnikim ponaanjem: sadizam (postizanje zadovoljstva prilikom povreivanja drugih), akt nasilja kao izvor uzbuenja, rizika i stimulusa (beg iz dosade); potvrivanje sebe povreivanjem drugih (onih koji predstavljaju pretnju pozitivnom samovrednovanju). OPRAVDANJA NASILJA Odgovarajue opravdanje nasilja je neophodno, zato to ovek ima uroenu sposobnost da oseti empatu (da kognitivno prepozna oseanja drugih) i simpatu (da oseti oseanja drugih), kao i da predvidi povredu koju e akt nasilja izazvati kod drugog. Bandura prepoznaje sledee mehanizme, koji pojedincu olakavaju prevazilaenje moralnih prepreka injenja nasilja i povrede drugog: Kognitivne rekonstrukce ponaanja koje nanosi povrede (npr. moralna opravdanja ina, kao da taj ima socalni ili moralni cilj); Minimiziranje subjektivne vanosti u nasilnikom aktu (npr. vienje line angaovanosti kao rezultat socalnog pritiska, spoljanjih okolnosti ili nareenja drugih); Tehnike dehumanizace, koje rtvi oduzmu njene ljudske osobine, tada je poinilac vie ne vidi kao ljudsko bie sa oseanjima, nadanjima i brigama, sa ime bi mogao i sam da se identikuje242. Ovi mehanizmi se prenose, kao kognitivni scenari, kroz porodicu, kolu, vojsku i ideologe i tako postaju socalni mehanizmi u drutvenim institucama. Kombinacije dehumanizacije i pripisivanja krivice su se pokazale kao veoma uspene stratege tokom ljudske istore, koje su omoguile injenja najstravinih oblika kolektivnog i dravnog nasilja243. Ideologa je jedan od kulturnih aspekata koja raa nasilje. Religske dihotome (Bog avo, dobro zlo, blagoslov greh, Izabrani neizabrani), u ideologi su zamenjene otrim kategorama vrednosti244. Moda najbolji pri241 Eisner, nav.delo, 52. 242 Bandura, 1990, 1999, Bandura et al, 1996 prema Eisner, nav.delo, 54. 243 Day i Vandiver, 2000, Haslam, 2006, Neubacher, 2006 prema Eisner, nav.delo, 55. 244 Galtung, nav.delo, 297-8.
164
mer su kategore mi i oni. Posledica ovog kategoriziranja su nacionalizam i imperalizam. Mehanizam stvaranja kategore Drugog je samo-ispunjujue proroanstvo: iskoriavani ljudi postaju ponizni, a nastavljaju da budu iskoriavani, jer deluju ponizno i dehumanizovano. Kada je Drugi, ne samo dehumanizovan, nego i uspeno pretvoren u ono, lien humanoidnosti, pozornica je spremna za bilo koji tip direktnog nasilja, za koje se zatim krivi rtva.245 Taj princip se ojaava kategorama, a je upotreba u istori ve viena, npr. Hitlerovim opisom Jevreja opasno ono, tetoine ili baktere ili u Ruandi reju Inyenzi(bubavabe), a u medima (asopisu Kangura i na radu RTLM) su ga koristili pripadnici naroda Hutu najpre za borce, a kasne za sve pripadnike Tutsa.246 Radio RTLM, koji je izvetavao u vreme genocida nad Tutsima, javljao je da se, inae neizleiva okrutnost Tutsa moe izleiti samo njihovim istrebljenjem247. Tako unitavanje u psiholokom smislu postaje izvodljiva dunost. Jovi upozorava na zastraujue pitanje koje se tie trenutka kada se vojne strukture ili naoruani pojedinci odvoje od politikog konteksta rata i ponu sa izvravanjem besmislenih zloina, trenutka kada se svesno, sistematski, promiljeno ine zloini nad drugim ljudskim biima, sa inventivnou koja uvek prevazilazi i najmorbidnu matu. Depersonalizaca vojnika i dehumanizaca nepratelja, sastavni su deo vojne obuke, jer razvaju vojnikovu sposobnost ubijanja; meutim to se ne moe izjednaiti sa stravinim zloinima muenja.248 Jovi opisuje dva faktora muenja, do kojih se dolo prilikom analiza vrsta muenja kroz koje su proli klenti Centra za rehabilitacu rtava torture: muenje u kome se rtva prepoznaje kao drugi, dakle kao druga iva osoba i muenje u kome je telo drugog tretirano kao objekat, nad kojim je uspostavljena potpuna kontrola to moe predstavljati trumf nad telom, trumf nad granicom tela kao psiholokom barerom zabrane povrei-
245 Galtung, isto, 298. 246 Jolyon Mitchell, 2007. Remembering the Rwandan Genocide: Reconsidering the Role of Local and Global Media. Global Media Journal 6 (11). 247 Mitchell, isto. 248 Jovi, nav.delo, 121-2.
165
vanja tela drugog, to i ubistvo kao krajnji in ini ne samo moguim, nego i lakim249.
KOLEKTIVNO NASILJE
Na koji nain pojedinac uestvuje u kolektivnom nasilju, predstavljeno je pojednostavljenim dagramom dinamike nasilnikog ponaanja250.
OBJANJENJA251: Prilike za akcu. Do akta kolektivnog nasilja najee dolazi kada je pojedinac podstaknut ili ohrabren od strane nekog na pozici voe. To je obino signal, koji nosi (implicitnu) poruku da e, ako pojedinac odmah reaguje, doi do pozi-
249 Jovi, Opai, 2004 prema Jovi, nav.delo. 250 Mark A. Mattaini, 2003. Understanding and Reducing Collective Violence. Behaviour and Social Issues 12 (2), 90-108. 251 Mattaini, nav.delo, 91-7.
166
tivnih ili ako ne reaguje negativnih posledica. Dostupnost mete ili mogunost deluju kao prilika za akcu, nosei informacu o moguim eljenim posledicama (pozitivno socalno prepoznavanje ili izbegavanje averzivne kontrole). Prethodni motiviui inioci. Pojedinac deluje u aktu kolektivnog nasilja samo ako su posledice takvog ina vrednovane ili motiviue (potovanje, prepoznavanje). Deprivaca ili opasnost gubitka neega vrednog, konkretnog ili apstraktnog, takoe motiviu uee u ovakvom aktu. Averzivni uslovi i kontrola su takoe motiviui (to su ona skustva koje bi neko, da moe, najrade izbegao). Kontra-kontrola je fenomen, kada ljudska bia, koja iskuse averzivnu kontrolu, deluju tj. reaguju sa ciljem da uspostave kontrolu nad onima koji su ih kontrolisali252. Verbalni prethodni motiviui inioci. Kritiki organizujui faktori ljudskog drutva su privatne ili javne izjave o tome ta je vano, opisi stvari kakve jesu i izjave o tome kakve akce e voditi ka ka kojim posledicama. Socalizacski proces koji nas naui da druge posmatramo kao avole ili poinioce zlodela, utie na nau spremnost da ih napadnemo ili da iskoristimo mirne alternative. Isto tako utie i uenje da je delovanje protiv suprotstavljene grupe kljuno, ak i kada postoji opasnost povreivanja nevinih. Teora uenja po modelu objanjava da je delotvorno i ako je osoba vidi da neko kao ona sama uestvuje u kolektivnom nasilju i zatim doba potovanje i biva prepoznana. Strukturalni uslovi. Ovi uslovi se odnose kako na okolinu, tako i na unutranji svet osobe, ukljuuju npr. dostupnost mete, neophodna sredstva (oruje) za napad, ziki i mentalni kapacitet za napad. Ekasne i neekasne posledice. Ovo su najee najvani faktori koji oblikuju ljudsko delovanje posledice koje nastupe nakon akce ili one za koje se oekuje da e nastupiti. One istupaju ak i kada eljeni ishod situace ne zagarantovan ili kada je jasno da je cena delovanja visoka (npr. smrti nedunih ljudi). Neke od posledica imaju veoma mali uticaj na ponaanje i neekasne su to se odnosi na predviene kazne od strane suprotstavljene grupe (mogu biti i kontraprodultivne, jer je obino prisutno ubeenje o relativnoj nepobedivosti) i na mogue povrede ili smrt aktera, koje mogu biti (pozitivno) protumaene kao prilika za (venu) slavu i potovanje.
252 Delprato, 2003, Skinner, 1953 prema Mattaini, nav.delo.

167
Kolektivna agresa je simultano agresivno ponaanje velikog broja ljudi, grupa ili masa, bilo da se radi o spontanim masama, kao to su pobune, ili o organizovanim, u sluaju ratova253. Nova istraivanja ponaanja u grupi ukazujuju na pojav deindividuace u grupnoj dinamici. U stanju deindividuace, kontrola razuma i orentace prema normama, kao i samo-prezentace i brige o kasnim posledicama je smanjena, to rezultira u veoj spremnosti za ekstremnim ponaanjem i krenjem normi254. U suprotnosti sa navedenom teorijom individuacije, je teorija pojavne norme (the emergent-norm theory) po kojoj je ponaanje individua u grupi ekstremne, ne iz razloga inhibice kontrole ili nepotovanja normi, ve zbog pojave novih grupnih normi255. U modelu socalnog identiteta deindividuace (SIDE model), Rajher, Spirs i Postmes, objanjavaju da individue potuju preteno unutranje norme grupe i su lanovi. Nedoumice u vezi normativnog ponaanja mogu biti smanjene propagandom, koja propagira vrednosti i norme, koje treba potovati256. Sprovedena istraivanja govore u prid obe teore. Man, Njutn i Ajnes su u svom istraivanju doli do zakljuka da su anonimni uesnici bili agresivni, i to posebno onda, kada je agresivno ponaanje bilo normativno257. Namee se zakljuak da je medskom manipulacom tokom ratnih sukoba formirano javno mnjenje koje je legitimiziralo i normalizovalo pojave kolektivnog nasilja, a doprinelo je i anonimnosti poinilaca ratnih zloina. U nastavku predstavljamo nekoliko primera medskog izvetavanja.
253 Miles Hewstone i Wolhgang Stroebe, 2004. Introduction to Social Psychology: a European Perspective, 336-338. 254 Diener, 1980, Zimbardo, 1969 prema Hewstone, Stroebe, nav.delo, 336. 255 Turner, Killian, 1972, prema Hewstone, Stroebe, nav.delo, 337. 256 Reicher, Spears i Postmes, 1995 prema Hewstone, Stroebe, nav.delo. 257 Mann, Newton i Innes, 1982 prema Hewstone, Stroebe, nav.delo.
168
PRIMERI
1. ZASTRAIVANJE
U Hrvatskoj su u drugoj polovini aprila 1990. odrani viestranaki izbori, na kojima je prvo mesto zauzela Hrvatska demokratska zajednica. Ona je sa neto vie od 40% osvojenih glasova izborila 205 zastupnikih mesta u Saboru (58%), pa je tako formirala vladu. Ovaj Sabor bira osnivaa HDZ-a, Franju Tumana za predsednika Predsednitva SR Hrvatske 30.maja 1990. Do kraja godine donosi niz novih zakona, ukljuujui i novi Ustav, 22.decembra 1990, kojim su promenjene osnove dravnog i drutvenog poretka, ali i uklonjena odredba o konstitutivnosti srpskog naroda, zamenjeni dravni simboli i slino. Nova politika garnitura u Hrvatskoj, pre svega Franjo Tuman i Stjepan Mesi, hrvatski lan Predsednitva SFRJ, otro se suprotstavlja politici centralizace Jugoslave koju su zagovarali armski vrh, predsednik Srbe Slobodan Miloevi i lanovi jugoslovenskog Predsednitva pod njegovom kontrolom. Hrvatske pozice postepeno prelaze od predloga za stvaranje konfederace do uspostavljanja suverene Hrvatske, a situaca prerasta u otvorenu krizu nakon tzv.balvan revoluce, odnosno preuzimanja vlasti hrvatskih Srba u optinama u kojima su inili veinu. Posledino, hrvatsko-srpski odnosi erodiraju tokom itave 1991. od uzajamnih optubi do otvorenog rata. Odjek ove eroze moe se jasno pratiti u srpskoj tampi i elektronskim medima, u kojima slika o novom hrvatskom rukovodstvu prolazi kroz odreene faze. Negativno karakterisano od samog poetka, do kraja 1990. godine ono se standarndo posmatra kao Tumanov reim, e se karakteristike isprva porede, a zatim izjednaavaju sa politikom Nezavisne Drave Hrvatske iz Drugog svetskog rata. Ova poreenja, upotrebljena u funkci nacionalne mobilizace kroz izazivanje straha i mrnje kod srpskog stanovnitva, te meunarodne delegitimizace Hrvatske, uzela su maha sa izbanjem prvih oruanih incidenata tako da se od tada Republika Hrvatska gotovo uvek naziva NDH i kvalikuje se kao ustaka ili faistika drava, za hrvatsku vlast se koriste izrazi kao to je hrvatsko vrhovnitvo, ustaka vlast ili nova ustaka vlast, hrvatski borci se po pravilu izjednaavaju sa ustaama i faistima i to korienjem naziva kao
169
to su orunici, bojovnici, ustae, koljai, ustaki fanatici, neoustae, strani plaenici, legionari, crne lege, crnokouljai i td. Tadanji hrvatski politiari i to bez obzira da li su bili ekstremni nacionalisti kao Franjo Tuman ili Gojko uak ili umereni i pomirljivi kao to je na primer bio Stepan Mesi se jednako kvalikuju kao ustae. Ve na poetku 1991 godine Politika objavljuje tekst pod naslovom Niko nas i nikad vie nee voditi na klanicu (15.01.1991. godine) gde Jovan Rakovi govori na opelu rtvama ustakog zloina u Voinu, i kae udar na svakog Srbina znai udar na ceo srpski narod, prenose se takoe rei lokalne uiteljice koja je rekla da im potomci ustaa danas u Voinu pevaju Podrum mali gde smo Srbe klali, rat je trei praviemo vei. Veernje novosti 17.1.1991 godine objavljuju lanak pod naslovom Lov na Srbe koji govori o izjednaivanju stalnog i rezervnog policskog sastava u hrvatskoj, ali sa upadljivom razlikom izmeu tela teksta, dramatinog naslova i podnaslova. Politika 10.3.1991 godine na strani 19. objavljuje knjievni tekst reditelja Purie orevia pod naslovom Luburin povratak koji govori o povratku ustaa kroz prepriavanje stare prie. Reenice relativno jasno govore o zloinima ustaa: Tako je... Milo i Milica, prvi moji susedi, imali su lepu majku. Ubili ste ih, sa dosadom upita stari galeb. Nisu bili kao Italani...abari su se drali kao jarci pred klanje... Prozori na zaviaju se otvorie. Po okraju u Borovu Selu 2.5.1991 godine posle koga se intenziviraju ratni sukobi u Hrvatskoj Veernje novosti 18.5.1991 objavljuju tekst pod anslovom Obeleeni stanovi (R.G. str. 31) koji govori o obeleavanju srpskih stanova u Mostaru sa znakom HU, koji se tumai kao akronim za hitno ubiti. Centralni motiv o vampirenju ustatva ponavljaju svi vodei medi. Tako Radio Beograd od 14.07.1991 u emisi Nedeljom u 10 komentarie nakon rata u Sloveni: U poslednjih 19 dn koji su potresli zemlju ulo se dost kvlikc o prljvom rtu Slovene protiv JNA, o seprtistikim i genocidnim pobudm Hrvt i Albnc, o neprincipelnom drnju Mkedonc i Muslimn. Sve ovo meutim vie nlost govori o nemoi Srbe nego o perdnim postupcim drugih kojim je Srb deurni krivc. Nisu smo oni krivi to su nm, kko se ke, pobede prerstle u porze, drugi porze pretvrli u pobede. Ne dkle smo kljuno pitnje zbog eg Slovenci vode prljvi rt protiv JNA, zto se u Hrvtskoj povmpiruje usttvo, ve i t je Srb mogl i morl d uini d ni do jue brtski nrodi ne dou u pozicu d to i relizuju
170
U drugoj polovini 1991, sa potpunim izbanjem rata, odlazi se korak dalje, pa se iznosi da su hrvatske vlasti premaile svoj ustaki uzor, to se obilato potkrepljuje tvrdnjama o zloinima koje su organizovale i poinile. Ova propaganda je bila u funkci jaanja politike konfrontace, a njen kumulativni efekat bio je izazivanje meunacionalne mrnje. Septembra 1991 godine JNA pojaana dobrovoljakim jedinicama poinje opti napad na Hrvatsku i dotadanji lokalni sukobi ogranienog intenziteta prerastaju u otvoreni rat, samim tim i medsko izvetavanje se radikalizuje: Politika ekspres 1.9.1991 objavljuje tekst pod naslovom Beg od Srbosjeka (strana 12) sa slikom otrog predmeta na kome pie Srbosjek a u tekstu se vri direktno poreenje zloina koje su ustae poinile u Okuanima i Novskoj a pogotovu u selima Mlaka i Meea. U tekstu se dalje navodi da je u vezi zloina iz 1944 godine Strah od recidiva je oigledan, a 22.09.1991 Miroslav Markovi u svojoj redovnoj kolumni u Politici ekspres na strani 9. pie: Aveti se ponovo bude, oruje ponovo zvecka, Srbi su ponovo na udaru. A Evropa razmilja. Oni koji nisu kanjeni, sada bi da kanjavaju. Delati bi da se vrate na mesto zloina. Uporedo sa ovakvim izvetavanjem, dravna televiza 20.09.1991 prenosi zvanine kvalikace dogaaja u Hrvatskoj od strane srpske vlade: Arma je u Hrvatskoj napadnuta jer se ispreila pred paravojnim formacama ustake vlasti koja napada srpska naselja i srpski narod u Hrvatskoj. Neposredni cilj ustake faistike hrvatske vlasti jeste genocid nad srpskim narodom, i nad vojncima JNA koji se nalaze na sluenju vojnog roka u Hrvatskoj. Vlada Srbe podrava patriotska raspoloenja graana prema JNA i njenoj misi mira i zatite ivota graana. Svako suprotno ponaanje u ovoj prelomnoj situaci bilo bi ravno izdaji. Od svih naih graana oekuje se i zahteva savesno potovanje vojne obaveze, a takoe i suprotstavljanje izdajnikim pokuajima pojedinaca i grupa da spree izvravanje zadataka arme i time omogue ustakim koljaima da ostvare svoje rmane ciljeve, kae se u saoptenju Vlade Srbe. U slinom tonu i Radio Beograd 3.10.1991. prenosi saoptenje za tampu SPS-a: Izvrni odbor pokrjinskog odbor Soclistike prte Srbe u Vojvodini zhtev energinu kcu z, kko se ke, konnu pobedu nd sngm povmpirenog fizm olienog u orunim formcm Hrvtske. Hrvtsko Vrhovnitvo nmerv d izzove opti grnski rt u Jugoslvi i d po svku cenu uniti srpski nrod u Hrvtskoj, istie SPS z Vojvodinu. Tri se smen predsednik SIV- Ante Mrkovi jer je on, kko se ke, osvedoeni protivnik
171
Jugoslve. SPS z Vojvodinu ocenjuje d su grni Vojvodine do sd ispoljili visok stepen solidrnosti i ptriotizm u prunju pomoi Srbim u Hrvtskoj i odzivom mobilizci i dobrovoljnim stupnjem u jedinice Jugoslovenske Nrodne Arme. Otro su osuene pojve dezerterstv i defetizm u nekim sredinim, ke se u soptenju Izvrnog odbor Soclistike prte Srbe z Vojvodinu. Politika ekspres 5.10. 1991 godine na strani 4, objavljuje tekst Mamutska srbosjeina: Jue su zapanjeni novinari imali priliku da vide ogromnu srbosjeinu rune izrade dugu oko jedan metar. Ovaj sablasni alat sluio je za klanje Srba i na njemu je bilo jo usirene krvi. U ustakom arsenalu sakrivenom u katolikoj crkvi bilo je jo i harpuna i specalnih vesala a je daska iskiena zaralim ekserima kojima su ovi, kako su nam procedili kroz zube, praili Srbe po turu. Prilozi sa ratita iz ovog perioda obiluju epitetima ustatvo koje sreemo u prilogu Radio Beograda kod izvetaa Milana Dajia ak tri puta u okviru kratkog priloga emitovanog 09.10.1991: Jih vtrenih okrj, osim povremenih, i spordinog otvrnj vtre n frontu Zpdne Slvone i okunskog krj, severnim grnicm SAO Krjine dns ne bilo. Jedinice Bnjlukog korpus i Teritorlne odbrne Okun ko i u svim dosdnjim slujevim potuju sporzume o prekidu vtre, to se druge strne tie, hrvtske strne, nem eih vtrenih jvljnj, vie je posledic stnj u kojem se n ovom podruju nlze ustke prvojne formce rzbene n svim vtrenim linm i sbene u uske prostore u centrim Nove Grdike, Pkrc i Novske pred konnim su vojnim slomom. Smo potpuni vojni porz ustkih formc n irem podruju ovog krj je oslobnje tkvih znmenj ko to su Jsenovc. Metfor ovog rt ili Pkrc, centr srpske duhovnosti n ovim slvonskim srpskim zemljm moe d bude grnc srpskom nrodu od povmpirenog fizm i grnc ostnk i opstnk srpskog nrod n ovim teritorm. Isti izveta dri se svog vokabulara i u prilogu od 13.10: N rtitu Zpdne Slvone u okunskopkrkom krju i dns trju minobcki okrji. Poslednji npd ustkih minobckih posd bio je pre neto vie od st vremen, kd su n Stru Grdiku u kojoj je smeten dio komnde Jedinic JNA bnjlukog korpus plo 5 min ispljenih s ustkih poloj ispred Nove Grdike. Osim mterlne tete, drugih ljudskih gubitk ne bilo. Ine, i dns se n rtitu Zpdne Slvone, u okunsko-pkrkom krju vode borbe ndomk Pkrc, nkon
172
to su jue jedinice JNA i TO ule u Lipik. Uste brne prilz Pkrcu kroz selo Filipovc s svojih poloj u Prekopkri i Mtkovcu. Istih dana (14.10.1991), eljko Mandi iz Pakraca izvetava za Radio Beograd: Ine, preiveli stnovnici Pkrc i Lipik koji se nisu n vreme sklonili, svedoci su ustke tirne, divljnj i iivljvnj nd nedunim stnovnitvom, zikog mltretirnj i zstrivnj djece, en i strc, divljkih pretres i rzbnj po kum i stnovim, prebjnj i oskivnj strc, pogotovu onih z koje su dome uste znli d su bili uesnici nrodnooslobodilke borbe. On etiri dana kasne (18.10.1991) ponovo izvetava iz Zapadne Slavone: U poslednjim dogovorima o mirnom razreenju jugoslovenske krize hrvatski orunici u Zapadnoj Slavoni daju ipak svoj peat novim napadima na poloaje Jugoslovenske Narodne Arme i teritoralaca. Tokom jueranjeg celog dana kao i prolu no ustae su bile posebno aktivne a njihovi napadi svom estinom otpoeli su povratkom hrvatskog vrhovnika Tumana iz Sovjetskog Saveza. U ovom trenutku ustae koncentriu snage na svim pravcima u Zapadnoj Slavoni. Juer i danas biljeimo estoke minobacake napade kao i napade haubikim granatama na poloaje Teritoralne odbrane u opinama Podravska Slatina i Daruvar, napadnuta su sela Klisa i Donje i Gornje Cepidlake. Ve nekoliko dana zaredom hrvatski orunici pokuavaju prvo minobacaima, a zatim i tenkovskim probojima probiti preko sela Bajir, Trokut i Lovska poloaje Jugoslovenske Narodne Arme i TO, kako bi po svaku cenu stigli do svojih opkoljenih kamarata u Pakracu i Lipiku. U jueranjem takvom pokuaju, nakon to su ipak uspeli popaliti pola sela Lovska, ustae su ponovo osujeene. Zarobljena su i dva tenka MUP-a koja su donedavno pripadale Jugoslovenskoj Narodnoj Armi i jedno borbeno oklopno vozilo, 20 ustaa, dok ih je 20-tak zauvek ispalo iz stroja. Ostatak Tumanove soldaterske panino je potrailo spas u begu. Lipik je u rukama Jugoslovenske Narodne Arme i teritoralaca osim jednog dela oko groblja gde su se orunici, bar oni koji su to bili u mogunosti, povukli. Ipak, uskoro bi i ovaj dio trebao biti oien. Po ulasku u pojedina uporita u Lipiku teritoralci i pripadnici JNA zatekli su stravinu sliku, na stotine mrtvih MUP-ovaca u ruevinama koji su se ve poeli raspadati, veliki broj ranjenih. Pri ienju uhapeno je 30-tak ustaa, od kojih su ve neki odbacili uniformu i obukli civilna odela, meutim oni nisu raunali na preivele svedoke koji su spremni svedoiti o ustakim zlodelima u Lipiku. Lipik je, kako smo ve rekli, pao u ruke oslobodilaca nakon nekoliko dana neprekidnih borbi, a kolika je bila beznadena upornost ustakih bojovnika
173
svedoi jedan podatak, za vreme naeg boravka u Lipiku od pre dva dana iz ruevina hotela Lipik dopirali su strahoviti jauci ranjenika, a na uzastopne pozive megafonom od strane Jugoslovenske Narodne Arme da se predaju, usledili su novi napadi snajperima i raketnim bacaima od strane ustaa po jedinicima Jugoslovenske Narodne Arme i TO. U izvetaju Dragana Bera sa Banije i Korduna za Radio Beograd od 23.10.1991, istiu se druge karakteristike ratnog izvetavanja, gde se hrvatske oruane snage nazivaju Tumanovom soldateskom i bojovnicima: Na Bani i Kordunu ponovo nema mira. Tumanova soldaterska ponovo se drznula i u dolini Kupe izmeu Siska i Petrinje napala poloaje Teritoralne odbrane Bane. ine to iz minobacaa, topova, haubica i vie ciljnih raketnih bacaa otetih iz garnizona Jugoslovenske Narodne Arme u Varadinu. To isto uinili su i sela Brkievina odakle su napali poloaje Jugoslovenske Narodne Arme i Teritoralne odbrane Gline. Nema mira ni primirja ni na Kordunu, jer je ofanziva hrvatskih orunika na Slunjska brda doivela neuspeh, pa ustae svoj gnjev iskaljuju nad srpskim stanovnitvom u Karlovcu, Dugoj Reci i okolnim mestima. Na Banu i Kordun danas su stigle crnogorske jedinice rezervnog sastava Jugoslovenske Narodne Arme. Primirje i mir svi ovde oekuju, ali kako to ostvariti kad hrvatska strana osokoljena zakljucima iz Haga smatra da su genocidu ponovo otvoreni svi putevi. Istog dana, Radia Majstorovi za Radio Beograd izvetva iz okoline Dubrovnika (23.10.1991): Jedinice JNA n dubrovkom rtitu i oko njeg, jutros su obvile obimne pripreme n estoki npd n hrvtske neprteljske poloje u reonu Kupr, Mlin, Plt i ostlih okolnih mest Dubrovnik. U estoku borbu protiv hrvtskih bndi, ukljueni su tenkovi, tek rtiljer, dok ovo jvljmo ve se vode estoke borbe. Jedinice JNA npreduju po plnu. Odlune su u likvidci osttk hrvtskih fist i bndi. Kko smo ve njvili, dns se oekuje odlun bitk protiv hrvtskih zlikovc i njihovo totlno unitenje n prostorim oko Dubrovnik. Sa druge strane, vesti o bombardovanju Duborvnika se potiskuju putem neumornog plasiranja zvaninih demantija (Radio Beograd, 24.10.1991): Vojnopomorski sektor Bok soptio je d vojsk ne bombrdovl Dubrovnik. Sve informce koje se plsirju u jvnosti o tome su neistinite i ist su izmiljotin, istie se u soptenju. U dosdnjim dejstvim JNA ne gl ni jednom minom tj grd. Oito je, zkljuuje se u soptenju d je re o ve pozntoj propgndi predstvnik Dubrovnik koji ine sve d svetskoj jvnosti priku kko JNA npd tj grd. Povodom uestlih informc
174
u svetskoj jvnosti o ugroenosti kulturne btine Dubrovnik, predsednik Udruenj novinr Srbe Slobodn Lzrevi uputio je telegrm lnovim mirovne mise Evropske zjednice u Cfttu i Dubrovniku. Svetskoj jvnosti sve ee se prezentirju neistinite informce o nvodnom bombrdovnju kulturnih spomenik u strom delu Dubrovnik, od strne jedinic JNA i TO, ko i o ugroenosti itve kulturne btine Dubrovnik, ke se u telegrmu. Tim povodom, molim vs d uloite svoj utoritet i upotrebite sve rspoloive mogunosti kko bi domi i strni novinri mogli d se uvere u stvrno stnje Dubrovnik. Utoliko pre, jer postoje oprvdn strhovnj d su ustke snge u Dubrovniku ve minirle zidine Strog grd i d se spremju d reprizom scenr primenjenog n Bnskim Dvorim u Zgrebu poine jo jedn zloin nd kulturnom btinom, d bi, istko je Slobodn Lzrevi pred licem jvnosti krivicu prepisle drugoj strni. Kao jedna od posebnih karakteristika istie se i verolomnost ustaa, posebno po pitanju krenja primira i prljavog rata koji vode, kako za Radio Beograd 12.10.1991 izvetava Mirko Stankovi: U vukovrskom krju se i pored primirj vode borbe teritorlc i ustkih bojovnik. im su dobili hrnu i lekove grd se ponovo ustremil i n jedinice JNA, koj je dugo trpel udrce, ond je bil prisiljen d odgovori. Npredovnje teritorlc je evidentno, md su to pomci, reklo bi se mic po mic, p ipk izgledi z konno osloboenje Vukovr su sve vie izvesni i to u krtkom roku. Pored npd n jedinice JNA,ustrki bojovnici su npdli i okoln sel, posebno nselje Crepulj u Borovom Selu i Brdin. Pregovori oko predje oruj u Iloku su privedeni krju. Vie nee biti odlgnj. Poslednji rok z predju oruj je do ponedeljk u 12 sov. Ovo su ve trei pregovori i posle svkog ustki bojovnici Ilok ubju svoje pregovre. Tkv sudbin zdesil je i dosdnjeg zpovednik policske stnice Mtu Brleti, koji je bio spremn d Ilok spse od rtnog vihor. Arm nudi jedino reenje, d speclne jedinice JNA uu u Ilok, rengrd, Bpsko i Sotin i pokupe oruj grdist i HDZ-ovc. Ustke vlsti u Iloku tvrde d e orgnizovti referendum, n kojem e se grni ovog drevnog grd izjsniti d li su z predju oruj. Predstvnik rmije u ovim pregovorim generl mjor Drgoljub Aneli, prihvtio je ovj poslednji rok, meutim, kko e proi predstojei referendum teko je rei, li je sigurno d je to novo odlgnje polgnj oruj.
175
Ovu verolomnost potvruju i zvanini izvori, pa tako 3.10.1991 o njoj pria za emisu Radio Beograda Argument vie general Marko Negovanovi: Spiker: Pomonik saveznog sekretara za narodnu odbranu, general potpukovnik Marko Negovanovi dao je interju Radio Beogradu o trenutnoj politikoj situaci u zemlji i na ratitu. Spiker intervjua: Odgovor Vrhnovne komande Vlade Hrvatske je i kratak i jasan i energian. Pozdravljen je u javnosti irom nae zemlje. Drue generale, javnost je tako neto oekivala i rane. Moete li nam rei neto vie o razlozima kojima se Vrhovna komanda rukovodila prilikom donoenja ove svoje najnove odluke? General potpukovnik Marko Negovanovi: U upozorenju koji je tab Vrhovne komande uputio predsedniku Republike Hrvatske sadrani su ti razlozi. Rukovodstvo i oruane formace Republike Hrvatske potpuno su ignorisale sve postignute sporazume o prekidu vatre, dogovorena primirja koristili su za koncentracu snaga i izvoenja napada na vojne objekte i jedinice, a kasarne i drugi vojni objekti napadani su mnogostruko jaim snagama. Umesto da su ukidale, pojaavale su se blokade vojnih jedinica, pripadnicima arme uskraivana su voda i hrana, to se po meunarodnim konvencama mora obezbediti i ratnim zarobljenicima. Faktiki se radilo i radi o svojevrsnom genocidu. Izvreno je mnotvo bezonih zloina nad pripadnicima JNA. Domaa i svetska javnost su upoznati sa nekima od njih. Zloupotrebljavaju se i na sve mogue naine ikaniraju, proganjaju i unitavaju porodice pripadnika JNA i naravno to se vie ne moglo tolerisati. Pored toga, podsetio bih vas sada, sluaoce Radio Beograda, na sliku i rei, na verolomni napad na kasarnu u Bjelovaru. Ti nai ljudi nisu davali nikakvog povoda da se na njih napadne. Obaveteni smo bili da je u kasarni bilo vie desetina ena i dece, koji su se tu nali, da bi se zatitili od terora koji se nad njima sprovodio. Sve to, ustakim zloincima ne smetalo da napadnu kasarnu svim sredstvima i viestruko nadmonim snagama i uine ono to su uinili. I kad su uinili zloine, koje ste svi videli, ne im smetalo da trae razgovore o sudbini garnizona. Zar se zaista zloincima moe verovati i sa njima razgovarati? Pored iznetih, i ovo su razlozi da moramo sve uiniti i upotrebiti sve snage i sredstva i cilju deblokade svih naih sastava, zatite srpskog ivlja od ustakih faistikih oruanih snaga i faizoidnog hrvatskog vrhovnitva, kao svih ostalih asnih i potenih ljudi, koje ove snage i mrane sile ugroavaju.
176
Posebno raspojasano je bilo izvetavanje sa vukovarskog ratita, poput priloga sa Radio Beograda od 11.10.1991: Milena Markovi: U potpunosti uvaavajui dogovore i odluke o prekidu sukoba, komanda jedinice JNA na podruju Vukovara, bila je spremna da najavljenom transportu sa hranom i lekovima iz pravca Vinkovaca odnosno Nutre i Bogdanovaca omogui ulazak u grad. Naravno uz rutinsku kontrolu transporta. Meutim, najavljeni transport ne stigao danas, kao ni jue, pa e da ga proprati arma biti spremna i danas ako je protekla dva dana transport negde zastao. Ni danas, a ni jue ne se pojavio na zakazanom mestu ni zapovednik ZNG za Vukovar tzv. pukovnik Branimir Zupan. Hoe li doi sutra, ostaje da se vidi, tek transport iz Oseka kako je najavljeno, koji je danas trebao da pristigne sa lekovima u Vukovar, takoe je izostao, jer je umesto lekova bila artiljerska munica, u ta su se uverili i brojni domai i strani novinari, koji su se danas u Vukovaru pored toga uverili i u konkretne primere genocidnosti ustake vlasti i njenih plaenika nad nedunim srpskim narodom. Novinarima je naime omogueno da se sretnu sa jo jednim vukovarskim ovekom zveri, Miladinom Nikoviem, koji ne kre brojne svirepe zloine poinjene ovde u Vukovaru po nalogu kojekakvih zapovednika. Pred televizskim kamerama, Nikovi je objanjavao stravine scene pokolja u podrumima, muilitima ispod Skuptine optine, Dvorca grofa Elza u centru grada i Veslakom klubu. Sudei po svemu u Vukovaru je jo slini Nikovia spremnih na zloine, jer je sve vie poziva armi da evakuiu graane i spasi ih sigurne smrti. Da li e arma preduzeti neto konkretno, ne znam, tek danas po podne uputila je proglas svim dobronamernim graanima Vukovara da se iz grada povuku prema Vuteksu, gde e ih evakuacione grupe preuzeti i zbrinuti. Bitka za Vukovar ulazi u zavrnu fazu u novembru 1991 godine i tom periodu su zebleeni najekstremni primeri ratne propaganda i govora mrnje: Politika ekspres, 3.11.1991 godine, strana 11, pie pod naslovom Ljudske zveri pomraena uma tekst: Zabeleen je sluaj da su novogradike novoustae nedavno pekle jedno srpsko dete na ranju, a kad je o zabavi re, ustae su je u svoje slobodno vreme uveli kada zarobe Srpkinje u poodmakloj trudnoi. Onda poinje klaenje koga je pola neroeno dete, a kad se skupe marke, dolari i slina valuta na hrpu, onda onaj ustaa koji vodi ovu satansku okladu, kamom ustanovljuje kome je pripala ova krvava oklada...; zadnji paragraf prepriava Srbin Kozaranin kako su videli ustae kako ulaze u kuu i kako istrava dete: Nismo
177
znali ta da radimo, kae ovaj Kozaranin, a u tom je istralo jedno ensko dete i zavriskalo, prepoznavi ustau na vratima: Ne daj me ika Ivo, zaklali su mi mamu i tatu. Ustaa imenov Ivo, hladno je uzeo no i zaklao devojicu. Kozarani su skoili, ne gledajui na vlastite ivote. Nesretna devojica i njeni roditelji su osveeni .... Politika od 21.11.1991, pod naslovom Ubio enu i dete da bi dokazao lojalnost (podnaslov Gardista Joko Juri sa Mitnice masarkom najbliih izraavao vernost Hrvatskoj): Gardista Joko Juri da bi dokazao vernost Hrvatskoj, zaklao je svoju suprugu, inae Srpkinju, noem joj rasporio stomak i iz utrobe izvukao sedmoseni plod deteta. Juri je oboje ekserom zakovao za stablo kruke u naselju Mitnica. O, boe, pomislili smo, uje li krvnike gnusne, stravine ubice nevine dece srpske. O, boe, koliko je ta devojica, Srpkinja, morala propatiti dok je seivom ustakim, ustae nisu obezglavile. O, boe, i zveri bi se, valjda, stiale i zveri bi imale vie samilosti pred tom nemonom, na silu razgolienom, na silu razdevienom, pa, zaklanom mladom Srpkinjom. (Politika Ekspres, 2.12.1991 godine, strana 21) Sve se ee poimenice pominju nabeeni izvrioci zloina. lanak Zaklali 60 Srba (B.B.M, 2.10.1991, str.19) prenosi vest o ubistvu i klanju 60 Srba, od kojih 20 dece u Starim Jankovcima, od kojih se navodno saznalo posle hapenje 5 povratnika iz Australe sa ustake obuke (Marka Kujadia, Stjepan Luia, Pere arca, Jusina Mustafova i elimira Dikonia). Oni su navodno odali i imena ubica koji su vadili srce i oi: to su braa Marko, Ivan Pero i Medo uzel, Stjepan Filinovac, Drago i Martin Saraevi, Drago i Marko Dragievi, Franjo Pavlovi, Marko i Franja Vida, Mata i Vinko Topi, i Vinko Mari. Otud su mnogi sluaoci Radio Beograda sa olkaanjem primili vest od 18.11.1991: Dobr dn, potovni sluoci. Vukovr je po, objvil je jue prv stnic Skj. Jedinice Jugoslovenske Nrodne Arme i srpskih dobrovoljkih odred oslobjui i poslednji njtvri obru centr opsednutog grd nisu, d kko, imli vremen d zvone n zvon, on e sigurno dugo zvoniti onim kojih vie nem zbog povmpirenog fizm i ponovnog ustkog genocid, o emu nlost svedoe tel stotine srpskih civil mskrirnih od hrvtskih sng u selim krj Vukovr, to jvlj i Frns pres pozivjui se n vojne izvore. Ustaki karakter reima potvrivali su i zvanini izvori, kako sluamo na Radio Beogradu 21.11.1991: Svezni sekretr z Nrodnu odbrnu Veljko Kdijevi s srdnicim povodom zvretk borbi u Vukovru primio je komndnt 1.Vojne oblsti ivotu Pni, komndnt opertivnih grup
178
sever i jug Andru Biorevi i Mil Mrki i komndnt Jedinice vce 1.Vzduhoplovnog korpus Rtnog vzduhoplovstv i protivvzdune odbrne Brnislv Petrovi i estito im n izvojevnoj pobedi. Premu je, kko je sopteno, prisustvovlo i nekoliko strein, vojnik i dobrovoljc koji su se dobro istkli u teki borbm. Generl Kdevi je odo priznnje svim uesnicim dvomesenih okrj u kojim su, do nogu, potuene elitne ustke formce. Istiui d e ti uspesi biti veliki podstrek u borbi protiv povmpirenog fizm i obnvljnj genocid nd Srbim, Kdevi je nglsio d se u vreme pobede s dunim potovnjem semo svih strein, vojnik i dobrovoljc koji su u tu pobedu ugrdili svoje ivote.258
258 Identina vest je emitovana zajedno sa video-zapisom na Dnevniku i u Dnevnikovom dodatku RTS-a istog dana.
179
GLAVA III: TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA IZVET
180 0
181
PRIMERI
2. DEHUMANIZACA
Samo u svetlu uspene propagandne kampanje zastraivanja, koja je svalila itav teret odgovornosti za rat na protivniku stranu, povukla jednakost izmeu itavog hrvatskog naroda i povampirenog ustatva i stvorila atmosferu neposredne opasnosti kojom je opravdavano nasilje, mogue je razumeti medsku strategu kojom su dravni medi nastojali da ubede svoje sluaoce da su protivnici neljudi, zveri u ljudskom obliju. Ova je poruka smiljeno plasirana na razliite naine. Jedna od bizarnih tema koja je predstavlja opte mesto u srpskim tampanim i elektronskim glasilima od poetka sukoba zasnivala se na tvrdnji da hrvatski vojnici uivaju narkotike, kojima ih vlasti sistemarski opskrbljuju, drogirajui ih da bi im ulili hrabrost i spremili da vre zlodela. Prvi pomen ove vesti nalazi se u prilogu sa Bane koji potpisuje .uki, a objavljuje Politika 2.8.1991, na strani 6 pod naslovom Drogom protiv straha: Borci etvrte kordunake brigade imaju dokaze da se mupovci i gardisti drogiraju. Naime, u transporteru koji je zapljenjen 16.jula na prilazu srpskom selu Poljane naeno je naeno je nekoliko boica od po 100 miligrama jakog narkotika koji eliminie strah. Slina infromaca je plasirana u Dnevnikovom dodatku od 16.9.1991, u kojem je prenet opiran intervju sa ocem Filaretom. Filaret u tom prilogu pokazuje Srbosjek, posebnu vrstu sablje koja se prave u Dizeldorfu sa specalnom namenom klanja Srba. Istie da se hrvatski vojnici drogiraju. Oni sa kojima je u zatvoru razgovarao navodno mu se poveravaju, kau mu da se prema njima postupa korektno, a jedan zarobljenik ga je u etiri oka zamolio za drogu. Filaret tvrdi da su u pitanju specalne tablete koje gardisti koriste i onda juruaju na bilo ta. Te se tablete nalaze u NATO kompletima koji se dele ustaama. Glasina o drogiranju protivnike vojske se ustaljuje od 21.9.1991. kada Politika Ekspres prenosi saoptenje Informativne slube Kninskog korpusa u kojem se kao krunski dokaz za iznesenu tvrdnju navodi pronalak priceva na zauzetom terenu. Iste veeri Dnevnikov dodatak 21.9.1991 donosi prilog reportera Dragana Ilia, u kojem intervjuie komandanta odbrane Trpinje Boru Drajia. Draji
182
izmeu ostalog navodi: Zanimljivo je da smo u gnezdima gde su se nalazili, i u kuama gde su svoju strau davali, pronalazili priceve sa narkoticima koji su tim bojovnicima davali hrabrost u zloinima koje su vrili na ovom podruju. U narednom periodu e ovu informacu na razliite naine plasirati Politika i Veernje novosti, ali se njoj sa posebnim arom posvetila Politika ekspres, koja joj je posvetila i naslovnicu 22.9.1991 i vraae se ovoj temi esto i rado do izmaka godine. Par dana kasne, Politika od 26.09.1991 na strani 13 izvetava: Hrvatski snajperisti su proterani iz sela, ali se oni najfanatini vraaju iz Ilae i okolnih mesta u samoubilake i usamljenike akce. Oni, koje su oslobodioci likvidirali posle ovakvih izleta bile su rtve neobinih zloina. Naime oni su, pod snanim narkoticima, bili potpuno lieni svesti o sopstvenim postupcima. Slina vest o naenim pricevima preneta je i u Drugom dnevniku 30.9.1991. Za Radio Beograd 7.10.1991, Milan Daji izvetava iz Okuana: Na frontu Zapadne Slavone severnim granicama SAO Krajine na sve tri vatrene line okuanskog kraja istonoj u selima Trnavoj, Medari prema Novoj Gradiki, te zapadnoj u selima Jazavica, Rodanik i Voarice prema Novskoj kao i u Lipiku i Pakracu jue i danas vode se borbe za svaku kuu. Jedinice banjalukog korpusa Jugoslovenske Narodne Arme, Teritoralna odbrana i dobrovoljci nanose teke poraze ustakim paravojnim formacama unitavajui faistiku, kako se to onim renikom kae ivu silu i materalna borbena sredstva. Primera radi, u osloboenom selu Gornji Raji teritoralci su samo na jednom mestu sahranili 73-ojicu poginulih ustaa koje njihovi ratni zapovednici vie ni ne odnose sa bojita u paninom begu iz srpskih sela u koja su doli zatrovani mrnjom, drogom i alkoholom. Pred jedinicima arme i Teritoralne odbrane na ovoj zapadnoj lini fronta okuanskog kraja ostalo je jo ustako uporite u selu Grabovac pred Novskom a na junoj lini tog fronta predstoji i konano oslobaanje Jasenovca u sastavu optine Okuani, jo jedne osloboene optine SAO Krajine. Ustake bojne su i danas razbane u pravcu Nove Gradike, Cernika i Reetara, nekad i sad centara ustake vojne i crkvene vlasti po em je okriljem obnovljen pokuaj genocida nad srpskim narodom na ovim srpskim zemljama, a danas ustake formace u srpskom selu Poljane pred Novom Gradikom dre kao tit 150 ljudi iz ovog sela. Nezvanian je, ali sasvim blizu tanosti podatak od oko 200 ustaa izbaenih iz borbenog stroja u operacama jedinica banjalukog korpusa i Teritoralne odbrane Okuane.
183
Ubrzo se u izvetakoj retorici ustaljuje i termin drogirani Tumanovi bojovnici. Vlado Slepevi izvetava za Drugi dnevnik od 4.11.1991: Na boritima Zapadne Slavone i danas su voenje estoke borbe sa hrvatskim orunicima, koji pod dejstvom droge i alkohola napadaju poloaje JNA i teritoralne odbrane. Na stranicama Politike Marko Nicovi daje struno objanjenje ove pojave (11.11.1991, str.9): Kljukanje drogom na hrvatskom ratitu je u nekim jedinicama Zengi obavezno i po reima mr Nicovia, obavlja se pod nadzorom stareina ... Ako vojnik uzme dozu amfetamina nekoliko dana ne osea glad. Koriste ga hrvatski asnici da bi premostili nedostatak hrane za vojsku. Metanfetamin se naziva i grom ili bomba. Kod drogiranih izaziva ubilaki nagon. I to koriste stoernici u Hrvatskoj da bi bojovnika naveli na zloine. U Dnevnikovom dodatku posveenom padu Vukovara, 19.11.1991, reporter komentarie izgled zarobljenika koji su transportovani u Sremsku Mitrovicu: Bez uniformi i oruja, i kurai koju daje pric sa drogom, ovi ljudi ne izgledaju tako opasno,. Neposredno po padu Vukovara, 21.11.1991, Dnevnik Prvog programa Radio Beograda koji vodi Gordana umenkovi Jevovi prenosi izvetaj Ratka Stevia iz Osjeka: Md se obru oko Osek sve vie stee, grdisti, mupovci ne prestju d poslednjim sngm uine nemogue, d ubcivnjem svojih jurinik i stlnim gnjem poloj teritorlc i srpskih sel u Brnji ponovo zuzmu ovj krj. Kopju rovove i neve n levoj obli Drve, skoncentriu nove snge, vtru iz hubic otvrju i n sve veu dljinu. Nos su tko gli osnovnu kolu Mo Pde u Kneev vinogrdim, met stlnih npd su bil i sel Bilje, Drde i Nevesinje. Osim mterlnih tet, drugog nikkvog uspeh nisu imli. Pokuli su i dv nov proboj li im nit ne uspelo. Doiveli su smo jo jedn tek debkl, 20-tk njih je likvidirno, u Brnji se jo pri o podvigu jednog mjor koji je preksino likvidiro sm 40 ust koji su u po bel dn i pod velikim uticjem droge pokuli d krenu u novo osvjnje Brnje. Sznli smo d su tkozvni grdisti svi iz Brnje i d su ih njihove gzde iz Osek silom nterli d ponovo povrte ovj krj koji su tko lko propustili. To to ih lju u sigurnu smrt, oni koji su zpoeli ovj prljv rt, ni mlo ne interesuje. Posle pd Vukovr u Oseku je meu stnovnicim, koji su jo preostli u ovom grdu, zvldl pnik i strh, mnogi, pre sveg Hrvti, nputju svoje domove. Ekstremni grdisti p k i ef tkozvne tjne police u ovom grdu Vnj Kokez npustili su Osek jer su oni ipk uvideli gde su doveli ovj nrod
184
i grd. S sigurnou se moe tvrditi d e se potresne slike iz Vukovr ponoviti i u Oseku jer zloglsne uste nisu mirovle prem Srbim ni u ovom grdu. Svrha ovog propagandnog sredstva je bila viestruka izjednaavanjem hrvatskih vojnika sa narkomanima doprinosilo se njihovoj dehumanizaci, ukazivalo na potrebu za korienjem stimulusa kojima se otklanja pomanjkanje hrabrosti i nedostatak vere u cilj i svrhu borbe. Oni se derogiraju na nivo besnih ivotinja, to implicitno umanjuje blokade i konice pri njihovoj eliminaci. Vremenom se ustaljuje i ovakav nain izvetavanja i ovakva percepca Hrvata, pa tako Milorad Jovi 27.10.1991 u Novostima dana Radio Beograda u 15,00 sov ita ovakvu kombinacu harange i vremenske prognoze: Potovni sluoci, dobr dn. Reltivno mirni dni ne mirne noi, to je uglvnom obeleje dognj n rtitim u Hrvtskoj proteklih dn p i izmeu juernjih i dnnjih novosti dn Prvog progrm Rdio Beogrd. S prvim mrkom poinju provokce ustkih bojovnik, prorde njihove minobci i tko celu no. Teko je utvrditi, li nmee se pitnje, d li tkve none ustke ktivnosti imju neke veze s Mesecom koji je pun proteklih noi, zn se ko je ktivn u noim punog Mesec ili se mod od strh d dnevno svetlo konno ne otkre t se to zist dev u srpskim krjinm ustki teror seli u no. D li je iz istih ili slinih rzlog nou sprovoen i neleglni referendum o Autonomi Sndk, dns se zvrv, u emisi opirne o njegovom toku. Mihil Gorbov i Hs Ditrih Gener jue rzgovrli u Moskvi, izjsnili se z potovnje princip nepovredivosti postojeih grnic u Jugoslvi, li ostlo nejsno d li smo spoljnih ili i unutrnjih. Vreme sutr hldno, uglvnom oblno li i vie sunc. Neto docne, 30.10.1991, Radio Beograd prenosi opirno vest o boravku Vojislava eelja na vukovarskom ratitu, u kojoj se iznosi tvrdnja da su mnogi hrvatski vojnici oboleli od side: Mirko Stankovi: Posle relativnog mirnog predveerja oko 23 asa, dolo je do oruane provokace hrvatskih bojovnika koji su otvorili minobacaku vatru na poloaje JNA i TO. Pred zoru dolo je do snanog protoudara iz tekog oruja na ve poznata uporita hrvatske garde. Od jutros sukob je poprimio ire razmere, tako to su se u dejstva ukljuile i oklopne mehanizovane i peadske formace. Zbog sve teeg, tane beznadeneg poloaja, nepratelj sve ee pokuava da oslabi neke take u obruu na stradegskom putu Vukovar-Vinkovci, u nameri da se izvue iz blokade, ali mu to ne polazi za rukom. Veliku podrku Jedinicama TO prua poligon Petrova Gora, odakle se
185
ponoi oglaava oruje velike razorne moi. Nepratelj se sve vie saba prema Dunavu. Jue se po prvi put iz osloboenog dela grada oglasio i Srpski radio Vukovar. Gost u programu bio je prof.dr. Vojislav eelj, koji je od hrvatskih bojovnika zatraio da poloe oruje kako bi se stvari reavale mirnim putem. Vojvoda eelj je u svom obraanju rekao da je do osloboenja Vukovara preostalo jo 5-6 dana, pa je poruio Hrvatima u gradu da ne ginu uludo, ve da predaju grad u ruke oslobodilaca. Oglaavanje Srpskog radio Vukovara, te javljanje Vojvode eelja iz ovog grada unelo je veliku paniku u redove ZENGI, tim pre to je s Vojvodom stigao i vei kontigent njegovih dobrovoljaca. Jo vea pometnja meu gardistima zavladala je posle jedne nesmotrene izjave ravnateljice vukovarske bolnice dr. Vesne Bosanac, koja kae da meu hrvatskim bojovnicima, a naroito meu legionarima ima bolesnih od side. I za kraj da kaemo i to da je jutros komadantu ZENGI u Vukovaru, Jastrebu, upuen zahtev da njegovi orunici poloe oruje i predaju grad njegovim oslobodiocima. Dok ovo javljamo, odgovor jo ne stigao. Dok se protivnik dehumanizuje, sa druge strane glorikuju se pripadnici srpskih paravojnih formaca, kojima se irom otvara medski prostor. Tako Radio Beograd od 19.10.1991. u Zelenom megahercu iscrpno prenosi izjave eljka Ranatovia Arkana: Vreme r vojnike, sd su Srbi vojnici njpotrebni. D je Srbi potrebn knjievnik, j bi verovtno uzeo d piem neto, li ovj, vreme je tkvo d trebju vojnici, trebju Obilii i svki Srbin koji u sebi im te krvi Obili, ovj, on je moro d postne vojnik. Kod mene nem obelej, mi smo vnstrnki opredeljeni, nedn strnk ne upleten, zni mi smo ist srpsk vojsk, srpski dobrovoljci. Kd vojnik pristupi u moju jedinicu on se, pod broj jedn, upoznje s morlom ne vojske i s prvim, zni, on ne sme ko vojnik moje jedinice i moje vojske ne sme d uzme jednu jbuku ni iz ustkih vinogrd ni iz ustkih vonjk, ni iz srpkih normlno, kmoli neku stvr iz neke kue nputene ili tko dlje. To smo mi rskrstili i kod mene je smrt streljnjem trenutn ko uhvtim nekog d ukrde od, to se tie moje vojske, prem tome mi smo to rsistili i kod mene, verujte, j rtujem ovde tri mesec i deset dn tno, z t tri mesec i deset dn ne se desilo d je jedn jbuk flil nekom. Pri se d moje jedinice kolju, rzumete, to se pri u hrvtskim sredstvim informisnj, u ustkim sredstvim informisnj i tko dlje, mi nismo zklli nikog, mi immo smo jednog kome je dozvoljeno d kolje to je ps Dipsi koji
186
je trenirn d npdne n re ust. On je jedini koji im prvo d kolje i ovj, ine mi drugi smo se sluimo isto utomtskim orujem i tko dlje, zni, no niko ne upotrebio jo od ns. A oni su nvikli d ubju, oni ubju, oni rtuju svud po svetu, oni su nvikli, z njih ubiti ovek je nit, tko d, ne mogu d nm pobegnu nigde, stvr je u tome to emo mi d ih hvtmo svud ksne. Treb d su svesni tog d nem benj. Oni trenutno mogu d izbegnu negde, li ovde se rju novi vizentli, rzumete, i treb d su svesni d nedn zloin nee biti neknjen. Svki Srbin e biti osveen, to j obevm. Glorikovanje Arkana i njegovih dobroboljaca odvalo se i na dravnoj televizi, koja je emitovala na Treem kanalu dokumentarni lm o Srpskoj dobrovoljakoj gardi koji je snimio Borislav Pelevi, u cilju promoce Tigrova i njihovog komandanta. Dravna televiza je u takoe vie puta emitovala noni snimak prihvata leeva pripadnika SDG, u kojem su izloeni leevi pripadnika Srpske dobrovoljake garde u otvorenim kovezima i poluraspadnutom stanju. Iz pozadine se uje glas eljka Ranatovia Arkana: To samo mogu ivotinje mogu da urade. Arkan pojanjava; Ustaka Crna lega je uhvatila ova dva dobrovoljca, vi ste videli leeve od trojice: Sran Cvetkovi, on je iz okoline Leskovca, onda Mirko Laladinovi iz Beograda, Markovi Duan iz Beograda. Njih je uvatila ta Crna lega kad je napala Palae, i ovaj, videli ste ta su im napravili. Oni su ih ive muili, sekli im nokte, po genitalama im gasili cigarete, pekli ih razumete lomili im kosti. ta da vam kaem, klali su ih i ja samu uspeo jedva daih menjam preko gradonaelnika Oseka za estri asne sestre koje su bile u Tenju. Danas smo ih zamenili, ta mrtva tela na jedvite jade, jer nisu hteli da ih daju uopte. Arkan grli oca jednog od poginulih koji kae Jao sine, osvetiu te sine... Arkan nastavlja: Nemaka televiza je prikazala, ja nisam gledao ali kau da je prikazala ove leeve i rekla da su to hrvatski leevi, razumete, u stvari to je ist genocid, ponavlajs eona, znai list genocid nad srpkim narodom, znai da su oni opet krenuli starim stazama kojima ih je uio Ante Paveli i Adolf Hitler. Znai da su krenilu istim tim stazama ponovo, stazama zloina i stazama mraka. I to je to to se deava, zato smo mi ustali protiv tog zal da se botimo. Oni sad kolju ene i decu irom takozvane Hrvatske, ali vidite da se potvrdila ponovo 1941, da opet kolju.
187
188
189
PRIMERI
3. MEDSKI LIN
Medsko presuivanje politikim protivnicima predstavljalo je opte mesto u strategi izvetavanja tokom 1991. Na meti su se prvo nali elni hrvatski politiari Martin pegelj, Josip Boljkovac i sam Franjo Tuman. Jo u dokumentarnom lmu emitovanom 25.1.1991. oznaeni su kao organizatori uvoza oruja u Hrvatsku sa ciljem oruanog ustanka, nakon ega je dramatino suen prostor za mirno reenje jugoslovenske krize. Franjo Tuman se prvo naziva banom, ime se potencira njegova nacionalistika orentaca, ali i sve ee poredi sa Antom Paveliem (poglavnik). Pod udar beogradskih meda dolazi i Stjepan Mesi, lan Predsednitva SFRJ. Medi raskrinkavaju usstaki pedigre njegove porodice, e, a za njega samog se iri neveerovatna glasina da bradom priikriva istetovirano slovo U. Tako o u Novostima dana Radio Beograda od 13.07.1991, voditelj j Duan Caran prenosi reagovau nja Petra kundria na izjavu Stjepana Mesia:
190
Izjv Stjepn Mesi londoskom listu Juropjen ispod je svkog nivo elementrne ljudskosti i politikog morl i ne bi bil vredn komentr d ne re o osobi koj je n mestu predsednik Predsednitv Jugoslve. On je u potpunom rskorku s minimumom principelnosti koju bi moro d potuje svki mislei politir. Zn se ko je u Jugoslvi Hitler i Musolin doeko ovcm ko oslobodioce ko to se zn i to gde dns divljju povmpireni fisti i uste i kkve su u tome line zsluge Stjepn Mesi, ke se u izjvi Petr kundri, Generlnog sekretr Glvnog odbor Soclistike prte Srbe. kundri dlje ke, d kd je re o ugledu Slobodn Miloevi, predsednik Republike Srbe i onome zt se dns zlu rukovodstvo, grni Srbe i srpski nrod, o tome sigurno nee svedoiti izjve poput Mesieve, ve stvrni demokrtski ciljevi Srbe. Rzumljiv je Mesiev strh od demokrte, jedinstv i sloge u Srbi, li to je ve njegov problem i problem njemu slinih, ke se u izjvi Petr kundri, Generlnog sekretr Glvnog odbor Socijlistike prte Srbe, povodom intervju Stjepn Mesi Juropjenu koji je uputio Rdio Beogrdu. Kada je 5.decembra 1991 Sabor Hrvatske i formalno opozvao Mesia sa mesta u Predsednitvu SFRJ, on je podneo dug izvetaj o svojoj aktivnosti na mestu predsednika ovog tela. Iste veeri, Miodrag Popov zavrava Dnevnikov dodatak: Mogu da kaem da smo zavrili, ali da je zavrio jo neko. Putajui samo zavrni deo Mesievog izlaganja na kojem se uje kako on kae: Mislim sa sam obavio zadatak. Jugoslave vie nema i hvala vam lepa!, dok ga poslanici ispraaju aplauzima, Popov komentarie: Jeste, obavio je ovek posao, ja mislim na obodtrano zadovoljstvo. Tane, vie na njihovo ali manje na nae, ali ostae Stipe Mesi zapisan kao kapetan broda koji je eleo da potopi svoju lau. Hvala vam to ste bili sa nama, dovienja. Ova reenica, u originalu Iireena u vidu konstatace, u interpretaci srpskih meda ova reenica postaje krunski dokaz Mesievih razbakih namera. Istrgnuta iz konteksta i parafrazoirana na razliite naine, ubrzo je postala sve to je srpska javnost pamtila od Mesieve politike aktivnosti 1991. Sutranji Ekspres (6.12.1991, str.9, na primer, prenosi izjavu Veljka Kadevia koji smatra Mesia nespornim ratnim zloincem koji mora da se krivino goni. Kroz slian medski tretman prolazi u Srbi i predsednik Saveznog izvrnog vea, Ante Markovi, protiv kojeg su se taktiki udruili i Slobodan Miloevi i Franjo Tuman. Primere iz beogradskih media uperene protiv njega
191
prikupio je Srbobran Brankovi: Ante Markovi je idejni tvorac, zatitnik ekstremnog hrvatskog naroda i razba Jugoslave, glavni kuvar u svim rabotama protiv Srbe, doekan s negodovanjem i zviducima, odgovoran za sukobe i krvoprolie i poptuno nepotrebne i niim opravdane ljudske rtve u sukobima u Sloveni, Ante Markovi pere ruke kada su u pitanju upotreba oruja i izgubljeni ivoti, Ante Markovi se ustremljuje na JNA, Markovi ini sve da uniti i poslednj saveznu instituticju, Antugoslovensko ponaanje Ante Markovia. Na ovom primeru se pokazuje ne samo mehanizam, ve i ekasnost ove propagande. Markoviev rejting u 1990 bio je izuzetno visok; u aprilu te godine on je bio na drugom mestu po popularnosti sa prosenom ocenom 1,4. Kampanja protiv njega otpoela je u drugpj polovini 1990. I ve u martu 1991. On je negativno ocenjen u politikoj javnosti Srbe sa ocenom 0,72, a u novembru iste fodine a ocena je 1,38..259 opisuje kao kvazugosloven, pretovrni Hrvat koji nastoji da nas prevari, unititelj jugoslovenske ekonome i kriptoustaa. Ova retorika se pojaava sa izbanjem rata, pa tako televizski Dnevnik od 15.7 1991 prenosi vest da e se u petak 19.jula u prostorama Pedagoke akademe u Beogradu odrati prva tzv. Etika porota, koju je pokrenuo Meustranaki demokratski moralni sud Jugoslave. Kao optueni na ovu prvu etiku porotu pozvani su Ante Markovi, Franjo Tuman i Milan Kuan. Protiv njih trojice pokrenuta je optunica za izdaju Jugoslave, a Tuman i Kuan optueni su jo i za izdaju hrvatskog i slovenakog naroda. Demokratski moralni sud i takozvanu Etniku porotu (sic!) osnovali su Demokratska pedagoka stranka Jugoslave, Socalistika narodna stranka Jugolsave, Socalistika parta Sribje, Radnika parta Jugoslave, i Pokret Jugogoslovenske perspektive, svi potpisnici takozvanog Kodeksa politilkog morala. Franjo Tuman je bio stalna meta, a jedno od omiljenih sredstava njegove ustaizace bilo je selektivno prenoenje pisanja strane tampe. Tako Radio Beograd prenosi 18.10.1991: Frnjo Tumn je Hitlerov pologet, pie dns ugledni britnski list Grdn otro npdjui hrvtskog predsednik i upozorvjui d se u Hrvtskoj povmpiruje fizm, izvetv dopisnik Tnjug Neboj Mgdeski:
259 Srbobran Brankovi, Medska interpretaca kao instrumetn nacionalne homogenizace, u: Meidji i rat, Beograd 1999, 220-221; Indikativno je da su ba u martu 1991, Miloevi i Tuman najverovatne doli do dogovora da Markovi mora da ode.
192
Doktor Frnjo Tumn je Hitlerov pologet, pie dns u dugkom tekstu o hrvtskom predsedniku londonski Grdn. Anlizirjui Tumnovo ponnje posebno njegove knjige govore, list istie d su Jevreji u Evropi i Sjedinjenim Amerikim Drvm postli svesni tekog ntisemitizm hrvtskog ef drve. U tekstu se ke d su Tumnove tvrdnje d je u Jsenovcu ubijeno smo 30.000 ljudi jednostvno odvrtne i d je dovoljno setiti se Fr Sotor Mjstorovi d bi svim bilo jsno o emu se rdi. Tumnov rzmiljnj o Jevrejim koje optuuje ni mnje ni vie d su oni bili ti koji su u Jsenovcu ubli Srbe i Rome, mogu biti privlne Nemcim, Austrncim i Plestincim, i ns Britnce morju d upozore n njegovu novu nezvisnu drvu Hrvtsku, istie Grdn. Ovo je etvrti tekst u poslednj etiri dn u kojim britnski listovi Tjms, Dejli telegrf, Indipendet i dns Grdn upozorvju n povmpirenje fizm u Hrvtskoj. Dnnji Grdnov komentr objvljen n udrnoj strni list je do sd njotr kritik hrvtskog ef drve. Sa razvojem operaca ova tehnika medskog lina preneena je sa vodeih linosti protivnike strane na obine ljude. Na listi ubenih nakon pada Vukovara, 20/21.novembra 1991. na poljoprivrednom dobru Ovara dva su enska imena. Jedna od tih ena, Ruica Markobai stradala je u petom mesecu trudnoe.260 Ne ubena sluajno. Po svedoenju njene tetke Ljubice Doen, iznesenom 6.2.1998. na suenju Slavku Dokmanoviu u Hakom tribunalu, Ruica Markobaie je po identikaci zadrana i smetena u autobus sa mukarcima iz sasvim specinog razloga: Vojnici su je vukli za kaput i runu torbu i psovali je: Kurvo, ustaka kurvo, gdje su ti slike, gdje su slike tvog mua kako ree djeje prste i od njih pravi ogrlice?261 Isto je potvrdila i sestra od tetke Tanja Doen na suenju Vukovarskoj trojci 8.2.2006. Ona je videla kako su pred bolnicu dovukli Ruicu Markobai, u petom mesecu trudnoe. Psovali su je kao ustaku kurvu, pitali gde joj je mu, vikali kako su ustae sekle prste srpskoj deci i pravili od njih ogrlice..., a vojnik koji je uvodio u autobus gurnuo je Ljubici Doen u ruku neto novca. Kada ga je pitala zato joj to daje, vojnik je odgovorio: Gospoo, vama e to moda trebati. Njoj sigurno nee.262
260 podaci o predmetu su zatieni 261 ICTY, IT-95-13a Dokmanovic case, http://ictytranscripts. dyndns.org/trials/dokmanovic/980206ed.htm 262 ICTY, IT-95-13/1Mrksic et alia case, http://www.ictytranscripts.org/ TrialTranscripts/HTML/transe13-1/06-02-08-IT.html
193
I zaista, po iskazima svedoka-saradnika pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, a koji su uestvovali u egzekucama Ruica Markobai je ubena sa naroitim sadizmom. Svedok je dao iskaz da je trudnu enu Dai Zoran ... zadnju izveo. Ona je molila, kukala. Bilo je ono, radite od mene ta hoete, ali nemojte me ubiti. Dai joj je prislonio na donji deo stomaka puku i opalio rafal, tako da je ona zavrila u desnom delu rupe, na samom oku. Istiui da je rtvu poznavao od detinjstva, svedok je rekao da se meu vojnicima prialo da je njen suprug sekao deci prste, pravio ogrlice od tih prstia.263 Isto je potvreno i u drugom predmetu koji je voen pred istim sudom: Nisam je do tad znao, a uo sam da je njen mu pravio od prstu dece ogrlice. Suda Krstaji: Tako je ila pria? Svedok: Da.264 Odgovornost za nastanak i irenje ove prie, a time i pogibu Ruice Markobai van svake sumnje snose ratni medi, koji su poevi od kraja septembra sve do izmaka 1991 plasirali vest o ustakom monstrumu, nekada nazivanim Davor, nekada Damir a nekada Darko (ali uvek Markobai), u em je stanu naena ogrlica koju je pravio od prstia srpske dece. Navoeno je da se radi o kriminalcu u povratu, sociopati i nekrolu. Naposletku, tampa je prenela da su Markobaia srpski dobrovoljci uhvatili i streljali. O verodostojnosti ovih informaca svedoi sam Davor Markobai To je gomila gluposti. Mene se tereti da sam srpskoj djeci sjekao prstie i ui i od toga napravio ogrlicu za Vesnu Bosanac. Tereti me se i da sam silovao mrtve srpske ene. Po tome ja sam najvea zvijer na ovome svetu. Zbog svega toga od rata ni jednom nisam napustio granice RH. Meutim, nigdje ne navode i da su moju enu Ruicu, trudnu est mjeseci,
263 podaci o predmetu su zatieni 264 podaci o predmetu su zatieni

194
ubili na Ovari. Ne spominju ni moga sina koji je zbog svega toga, kao dete od 6 godina, od oka oslepio i zanemio rekao je D. Markobai.265 Vesti o Markobaiu su evoluirale postepeno. Prvi pomen o njemu donosi Dnevnikov dodatak 21.9.1991, u prilogu reportera Dragana Ilia iz Vukovara, u kojem se kae: Svaka nova osloboena kua u Vukovaru je istovremeno i pria o zverstvima branioca hrvatske demokrace. U jednoj od osloboenih kua pronaena je pobena petolana srpska porodica, a u stanu Darka Markobaia, Hrvata koji je dobar deo ivota proveo po hrvatskim zatvorima, a sada je u uniformi Tumanovog vojnika, pronaena je ogrlica sastavljena od deih prstia, koja je verovatno trebala da svedoi o hrabrosti ovog hrvatskog bojovnika. Nevezano sa Markobaiem, o postojanju ogrlice od deih prstia pir u Politici Ekspres od 29.9.1991 na strani 9 Miroslav Markovi, po kojem je tu ogrlicu zla na televizi navodno prikazao hrabri kaluer. Vesti o Markobaievoj daljoj sudbini istovremeno prenose Radio Beograd. Politika Ekspres, i podgorika Pobjeda Politika Eskpres, od 5.10, na strani 5 donosi prilog Dolao kolja koji je potpisan inicalima P.B: Iako informaca ne potvrena, nezvanino se saznaje da je prilikom pokuaja bekstva sa vukovarskog ratita uhvaen zloglasni hrvatski orunik Darko Markobai koji se proslavio pravljenjem niski od deih prstu. Dan kasne, 6.10, Politika Ekspres na strani 10 donosi nepotpisan prilog naslovljen Streljan Markobai: Poznatog ustakog koljaa, Davor Markobai, onog kome je u kui naena ogrlica od deih prstia, ugvatili su borci teritoralci sa Petrove gore i streljali ga. Re je o metaninu Vukovara, poznatom kriminalcu, nekrolu, oveku-zveri, koji je proveo po zatvorima 13,5 godina i iza sebe ima 36 tekih krivinih dela, o emu smo pisali prole godine. Markobai je inae bio miljenik dr Vladimira eksa. On ga je i doveo prvo u MUP, a onda kao elitnog koljaa u gardu. Istovremeno na Radu Beograd, 5.10.1991, Mirko Stankovi javlja: Inae, u Vukovaru i okolini sa radou je primljena jo nepotvrena informaca da je priilkom bekstva uhvaen jedan od najveih zlikovaca sa ovog podruja, Darko Markobai, za kojeg se tvrdi da je sainio ogrlicu od deih prstia. Dan kasne, 6.10.1991, Mirko Stankovi izvetava iz Vukovara: Na kraju da kaemo i to, da je poznati ustaki kolja Davor Markobai, kome je u kui naena ogrlica od
265 Veernji list 12.1.2011 i Vukovarske novine 1.2.2011,
195
deih prstu, i za koga smo onomad javili da su ga borci teritoralne odbrane sa Petrove Gore uhvatili, streljan. Re je o Vukovaraninu, poznatom kriminalcu i nekrolu, koji je po zatvorima proveo 13 i po godina. Podgorika Pobjeda prenosi vest o Markobaiu u lanku naslovljenom Kad je ubanje u krvi Zulu veba smrt: Opisati sve zloine na kojima poiva ustaka vlast u Hrvatskoj bilo bi pretenciozno, jer mata i zloinaka perdnost klero-faista u ovom ratu prevazilazi sve do sada znano. Ustaa Davor Markobai uhapen je ovih dana i streljan. To je onaj monstrum, koji se diio ogrlicom koju je napravio od djejih prstia. Ovaj zlikovac je bio osuen kao nekrol na trinaest i po godina robe. U najarenoj vojsci na svetu koja sada uba i pljaka po Hrvatskoj, slinih pojedinaca ima mnogo. Samo vlast u im je metodama i praksi ljudski ivot sveden na mrnju i koja privileguje i razva faistiki mentalitet moe da stvori vojsku od svjetske oloi, kriminalaca i umobolnika. Poznat je recept koji je Markobaiu i slinima dao maha. Na jednom sastanku u Vukovaru Vladimir eks je objasnio plan za rasno istu Hrvatsku. Patoloki tipovi i umobolni kriminalci, kazao je ovaj advokat, ine prve redove hrvatske vojske. Sa njima takoe u prvim redovima, ljudi iz mjeovitih brakova Jugoslovena. Tamo bi u Hrvatskoj ostali isti Hrvati da uivaju u plodovima suverene i nezavisne. (Sonja Biserko (prir.), Dubrovnik: Rat za mir, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2006, 69) Jedna od potvrda ove vesti dola je i iz snimka od 10.10.1991, koji je naknadno emitovan u dokumentarnom lmu Zloini hrvatske ustake drave, u kojem se pod naslovom Neki od vukovarskih ubica i koljaa intervjuie prinudno
196
neidentikovani zarobljenik, k ima maramu na glavi i izmeu ostalog svedoi, d k b k koji kada ga pitaju koga jo zna od zlikovaca: Znam onog Davora to je napravio ogrlicu od deih prstia. Sumnju u ovu vest izraavaju Veernje novosti 10.10, u kojima Milena Markovi na strani 16 ostavlja mogunost da je Markobai ipak iv. U istom broju o ogrlici koja mu se pripisuje pie i urednik Rade Brajovi (str.2), koji u nekrologu je njeno otkrie pripisao poginulom novinaru Milanu egarcu. Novosti ubrzo (25.10.) daju obiman prilog na strani 24, odlomak iz vukovarskog dnevnika dopisnice Milene Markovi pod naslovom Oi u oi s koljaem. Pod podnaslovom Ne verujem svojim oima teritoralci Sinia Fot i Zdravko autorki navodno pokazuju autorki ogrlicu: Izvadio je iz maramice nisku. Prvi put neko takvo vidim. Na crnoj koi dei prstii. Uinilo mi se da je to dobra imitaca, od plastike. Evo to smo nai pretresajui kuu Davora Markobaia, Tumanovog zatitnika i kriminalca. Sekao je dee prstie i nizao na ogrlicu. Ne verujem sopstvenim oima. Prstii uveli, bez krvi. Detece bi moglo imati optilike tri-etiri godine Ponestaje mi daha. Da li je mogue? e je to delo? Moe li ovek to uiniti? Jesu li se na ovoj traci mogli nai prstii moje dece? ... Imam utisak da u izgubiti svest. I
197
Markobai ima dete. Ne bilo u kui. Ni ono ni Markobaieva supruga Ruica. Ko zna, da smo ih zatekli, a ovo nali, ta bi se desilo, kae Sinia. Iste novine 15.11. na strani 12 u lanku Pakao na Vuki koji su potpisali D.Stoji i M.Petrovi idu korak dalje, i objavljuju ak i adresu Ruice Markobai kroz svedoenje bive podstanarke Markobaievih naslovljeno Prstii na regalu: Poznavala sam i Davora Markobaia, ustau koji se hvalisao ogrlicom od deih prstia. ak sam neko vreme, dok je on bio u zatvoru stanovala kod njegove supruge Ruice u ulici Ive Lole Ribara broj 1, kod muzeja u Vukovaru. Bio je i rane kockar, varalica, besposliar i ne me iznenadio kad sam kasne ula ta je uradio. Jedna njegova kominica, neka Pavica, pravila ga je zbog toga, rekavi da je na regalu u njegovoj sobi visila ta ogtlica od dejih prstia svedoi o ovom neuvenom zloinu Davora Markobaia, koji je u meuvremenu netragom nestao, njegova biva podstanarka Pavica Petkovi. Dan nakon ubistva na Ovari gde je stradala Ruica Markobai, 21.11.1991, Veernje novosti ne piu nita o tom masovnom zloinu, ali na strani 17 pod naslovom Uhapen i Markobai i podnaslovom Prilikom ienja Vukovara pohvatani najokoreli zlikovci koji su inili zverstva nad Srbima, autor sa inicalima B.B.M pie: Veina najokorelih ustaa koji su proteklih meseci inili zverstva nad Srbima uhapeni su, a meu njima je i Davor Markobai, zlikovac koji je pravio ogrlicu od deih prstia. Ogoreni graani trae da im sudi narod i zato nisu dozovlili da zlikovci budu pod vojnom kontrolom. Zajedno sa Markobaiem, uhapena su i braa Luter i Martin Doen koji su Srbe klali priborom koji su koristile ustae u Drugom svetskom ratu. Ubali su maljem i vadili oi specalno konstruisanim burgama. Sasvim sluajno je otkrivena ena-zlikovac Mandaa Mati iz Borova naselja koja je pokuala da zajedno sa ostalim ustaama pobegne dublje u Hrvatsku. Ona je priznala da je zaklala devojicu od 14 godina iz Borova naselja, ulica Kozaraka 41, a kao razlog navodi da je to bio njen zadatak doben od mesnog fronta kako bi dokazala da je prava Hrvatica. I pored toga to je Vukovar dosta oien od ustaa, ipak se pretpostavlja da je jo najmanje 500 skrivenih i preruenih. Mnogi su ak obukli uniforme lekara i sada pruaju pomo bolesnicima. Treba napomenuti da prethodnog dana iz vukovarske bolnice izvedeni u tekstu pomenuti Martin Doen (mu svedokinje Ljubice Doen) i njegova braa Iva i Tada Doen, za koje se smatra da su stradali na Ovari, kao i Ruica Markobai. Radio televizija Beograd naknadno emituje specijalnu emisiju naslovljenu Osloboeni Vukovar, u kojoj snimak koji je datumiran 19.11.1991, pria o
198
o ustakim koljaima i se presti merio brojem likvidiranih Srba. Prikazuje se snimak kue u kojoj se nalazi le, uz tekst: Davor Markobai napravio je jezivu ogrlicu od deih prstia. Prema svedoenju Ivana Bjelopetrovia, zloinci su silovali deaka od 4 godine i bacili ga u Dunav. Brojna zlodela poinili su koljai: Dinko Palag, Baria Ivanovi, Josip Krco, Tada Doen, Martin Luter i Ivica Dugan, koga su nazivali Samuraj zbog naina na koji je ubao. Meu ubenima na Ovari nalazili su se Tada Doen i Ivica Horvat. Priu o Davoru Markobaiu ponovo aktuelizuje Duga u tekstu Vanje Bulia od 4.1.1992, str 18-21, naslovljenom Priznanica za vukovarski zloin, uz podnaslov ta je sve otkriveno u tajnim ustakim arhivima. Autor navodi da je materijal za tekst dobio na osnovu rekonstrukce hrvatske arhivske grae koja se sada nalazi na obradi Izmeu ostalog pie: Kada je poetkom septembra objavljeno da je u podrumu kue Davora Markobaia, vukovarskog kabadahe, pronaena ogrlica od etrdeset dejih prstia, ljudi nisu verovali da je mogue da ovek poini takav zloin. U novinama je pisalo da je Markobai uhvaen, zatim streljan, ali je kasne sve dematovano i reeno da je pobegao. U Vukovaru svi tragovi vode do srpskog naselja Petrova Gora (...) Markobai je najverovatne zavrio ivor u naselju Petrova Gora, ali o tome niko ne eli da pria. Sada je dostupan dosje Davora Markobaia, istkanutog hrvatskog bojovnika kako se esto isticalo u hrvatskoj tampi. Njegov dosje vie govori o novoj hrvatskoj vlasti, nego sve to je do sada napisano. Do dolaska na vlast HDZ-a imao je 36 krivinih dela otmica, kraa, oruanih pljaki i ostalih razbojnitava. U zatovrima je proveo gotovo treinu ivota dvanaest i po godina. Imao je i est meseci vojnog zatovra u Skoplju, mada u dosjeu nema objanjenja zato je bio u vojnom zatvoru. Na kraju dosje pie: Stavlja se pod specalni nadzor SUP Hrvatske, jer je izvrio obljubu mrtve ene u grobljanskoj kapeli u Vukovaru. Dakle prevedeno na jezik obinih smrtnika, ludak kojeg treba stalno kontrolisati. Kada je Vladimir eks, nekadanji beogradski miljenik, a sada hadezeovski jastreb i suda Ustavnog suda Jugoslave, odrao uveni govor u Vukovaru u kome izmeu ostalog kae: da smo zagrizli crvenu jabuku i vidjeli da je trula i crvljiva, u njegovoj pratnji je bio Davor Markobai. Vladimir eks ga je lino preporuio milici, pa je ak postojala ansa da postane ef policske postaje u Vukovaru. Ipak, Markobai je otiao da radi kao specalac u Rakitje, gde je bio i sabirni centar zarobljenih vojnika JNA i rezervista. Kakv je posao tamo obavljao Markobai, ne teko zakljuiti. Posle toga je radio i kao putujui policajac u vozovima za
199
Beograd, pa ne teko povezati masakr posle zaustavljanja voza u Jankovcima sa njegovim kondukterskim radom. Kada su mu dosadili ti mlaki poslovi u polici, vratio se u Vukovar, stavio ogrlicu od dejih prstia oko vrata i postao istaknuti
200
bojovnik koji je pao na braniku otadbine, kako se obino formulie nestanak hrvatskih vojnika. Uverenje da je Davor Markobai mrtav dovedeno je u pitanje u tekstu iz Vukovarskih novina, od 6.6.1992, koje na strani 7 pod naslovom Kako je poelo pre no to je poelo i podnaslovom Iz policskog dosea objavljuju ak i Markobaievu sliku u jugoslovenskoj policskoj uniformi uz podnaslov ovek-zver i sledei tekst: U narcisoidnoj pozi, sa pukom i psom, ovo je Davor Markobai, bivi roba sa staom po zatvorima od 14 godina. HDZ politiarima se uinio izuzetno pogodnim za rad i bezbednost na vukovarskom tlu. Na savest mu se staljvaju pokolji Srba, osobito dece od ih prstu je sainio ogrlicu kao dokaz rodoljublja i odanosti domovini Hrvatskoj. On je bio namenjen vukovarskim Srbima kao zakon. Sada se nalazi u MUP Republike Hrvatske gde je bio primljenpo izlasku iz zatvora 1990. Markobai se nakon toga pojavljuje na listi pripadnika Jedinice za posebne zadatke MUP Hrvatske Rakitje, kao pripadnik 1.satne 2.voda (http://tigar_ rakitje.sitesled.com/prva.html), a ef operativnog tima Vojne police tadanje Prve vojne oblasti JNA, pukovnik Rajko Novakovi u jednom intervjuu smatra da je bio pripadnik odreda smrti koje je u ime Tomislava Merepa organizovao Zdravko Komi , timova za likvidacu vienih Srba. U tim jedinica su se nalazili kriminalci, brutalne ubice i psihopate, meu kojima su se izdvajali Marin Plio, Vinko anji, Josip Dufek, Draen Gado, Neboja Hodak zvani emo. U toj grupi su bili i Davor Markobai koji se javno hvalio ogrlicom koju je napravio od prstu dece (...) Niko od njih nikada ne procesuiran za ove zloine (http:// www.lopare.net/forum/politika-i-ekonoma/5427-rat-je-poceo-napadom-nasrbe.html) Novakovi je u pravu utoliko to se niti ime Davora Markobaia niti famozna ogrlica nikada nisu pojavili u istragama koje su od 1991. vrene o zloinima poinjenim na teritori Hrvatske, ni u Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslavu, niti pred nacionalnim sudovima u Hrvatskoj i Srbi. Pojavio se tek na nepotvrenoj listi od oko 300 branitelja koji su po navodima hrvatske tampe
201
osumnjieni za ratne zloine u Srbi, a zatim i u intervjuima koje je davao povodom privoenja Tihomira Purde. Davor Markobai ne bio jedini Vukovaranin koji je proao kroz medski lin. Hrvatski novinar Sinia Glavaevi (1960 1991) koji je mesecima izvetavao iz opkoljenog Vukovara, uben je na Ovari 20.11. 1991. godine zajedno sa ostalim zarobljenicima, koji su izvueni iz Vukovarske bolnice. Bio je ranjen u glavu, to ne smetalo da bude i preben, i prema hrvatskim svedoanstvima, njegovo ime se nalo na spisku za likvidacu koju su na poljoprivredno dobro Ovara doneli srpski dobrovoljci. Medijski je satanizovan mesecima pre pada Vukovara. U Ekspres Politici od 27. oktobra 1991. godine, strana 5, u antrelu pod naslovom Novinar bojovnik pie: U kui vukovarskog novinara Sinie Glavaevia, biveg spikera Radio Vukovara, koji je naglo avanzovao u ratnog reportera, posle nasilne smene u ovoj redakci 2. maja ove godine, pripadnici Vojne policije umesto magnetofona i novinarske belenice, pronali arsenal puaka, plastinog eksploziva i d ih ubojnih sredstava. drugih b j ih d Od reporterskog alata jedino su nali telefonski imenik vanih urednika kao to su dr Franjo Tuman, Stjepan Mesi, i drugi vrhovnici, koji po logici posla radioreportera, nemaju nikakva veze sa ovim zanatom. Ovaj antrle deo je ire reportae iz Vukovara koju su potpisali V. Obradovi i J. Slatinac. Politika Ekspres se sa posebnim arom obruila na Vesnu Bosanac, upravnicu bolnice u Vukovaru. Nju imenom pominje i izvetaj Mirka Stankovica Radu Beograd o padu Vukovara od 20.11.1991: U Vukovaru je oruje potpuno utihnulo i oni koji su hrvatsko vrhovnitvo i raalovani general Tus proglaavali junacima, jer su u neposrednoj blizini bolnice jo uvek pruali otpor, nisu ni pretpostavljali da su to ustvari kukavice koje su svoje ruke najvie okrvarili pa su od straha odnosno odgovornosti nisu imali petlje predati. Stoernik Tus poslao je svojim pulenima pomo od 1500 elitnih boraca, ali su usput izgubili po kukuruzitima i razbeali se glavnom bez obzira. Pa ipak otpor u tih kvaziheroja je slomljen i svi su pali u ruke oslobodilaca. Do sada je naim snagama se predalo oko 1700 hrvatskih gardista, crnokouljaa, legionara i belosvetskog amelja. U njihovim depovima i nedrima pronaeno je mnotvo zlata i drugih dragocenosti, te
202
GLAVA III: TEHNIKE, EFEKTI I PRIMERI RATNOG IZVETAVANJA , J
203
mnotvo stranog novca. Samo u nogavici jednog gardiste pronaeno je 48.000 DEM. Meu vie od 1000 bolesnika u vukovarskoj bolnici krilo se i oko 500 gardista, koji su kod ravnateljice dr. Vesne Bosanac potraili zatitu za svoja nedela. Doktorica Bosanac, poznata Vukovaranka, bila je sve do inagurace HDZ vlasti plahovita srna, da bi se preko noi preobrazila u pravog risa. Pregledom kua i podruma pronaeno je i nekoliko muilita, u kojima su bila sva mogua sredstva za muenja i ubanja, sve do elektrine stolice. U toku propitivanja zlikovaca, meu kojima je bio i Marko Luketi 21.godinji gardista iz Andraevaca, kae da je sam likvidirao 15 vojnika JNA. Sve u svemu u vojnikom smislu, Hrvatska je izgubila ne samo grad svoje sudbine, ve i kompletnu divizu plaenika, zlikovaca hrvatskog i belosvetskog /amelja/. Ako se na Vukovaru branila Hrvatska, onda je ona pala zajedno sa koncepcom odsutne odbrane. Dr Bosanac je u prilogu Politike ekspres o padu Vukovara Aleksandre Plavevski od 20.11.1991 na strani 5, poznata po svojim rasistikim kriterumima za prem pacenata na leenje. U vukovarskoj bolnici bilo je, naime, mesta samo za Hrvate kojim je trebala medicinska pomo. Dva dana docne, 22.11, na strani 5, ista autorka pie reportau naslovljenu enski Mengele posveenu zlodelima dr Vesne Bosanac, pedatra i ratnog direktora vukovarske bolnice, koju ve svi nazivaju enskim Mengeleom, o likvidacama bolensih i ranjenih civila da bi se oslobodili kreveti za hrvatske junake... Ekspres nastavlja ovu kampanju prilogom od 28.11, gde na strani 8 pod naslovom Neprilike zbog slike Z.Plavi objavljuje prilog o stradanju Srbina iz Vukovara , koji je izmeu ostalog imao nevolja zbog slike objavljene u hrvatskoj tampi, a u okviru tog priloga objavljuje fotograju Vesne Bosanac uz sledei opis: Ustaki fanatizam na delu: dr Vesna Bosanac, direktor bolnice u Vukovaru gde su pod njenom etikom masakrirali pacente. Naposletku, Politika ekspres od 11.12.1991 na strani 4 ne kre razoarenje to je Vesna Bosanac po sporazumu o razmeni zarobljenika vraena u Hrvatsku, pa u okviru priloga o razmeni koji potpisuje J.Slatinac, uz podnaslov Razmenjen i enski Mengele ponovo objavljuje njenu fotograju uz komentar osvedoeni ustaki kolja dr Vesna Bosanac ipak izbegla zasluenoj kazni.
204
PRIMERI
4. ZLOUPOTREBA DECE
Deca su bila est predmet zloupotrebe u izvetavanju sa ratita. U dokumentarnom lmu RTS-a Zloini hrvatske ustake drave 1991 emituje se prilog iz sela ovac gde, reproter i snimatelj Milan Teodorovi intervjuie itelje, i zemu ostalog pita dve devojice predlosloh uzrasta: Kai mi, evo uje kako se puca ovde, jel se plai? Jel te strah? Decu svi nagovaraju da kau da se plae i ona potvruju klimajui glavama. Reporter pita: Jel se plai vojske? Na nagovor, deca klimaju glavama odreno. U okviru daljih priloga, u selu Kosovac ekipa pita deaka koji ne moe imati vie of 5 godina: Jel ostao tata kui? Dete odgovara nesto nerazumljivo. Daleko brutalna zloupotreba dejih patnji emitovana je na RTS-u, 17.10.1991, u prilogu u kojem novinarka Ljiljana Arsenovi intervjuie u Tirovoj deaka sa Petrove Gore kojem je amputirana noga i teko je povreen na Kordunu. Istovremeno, pronose se vesti o bojazni da bi hrvatska strana mogla da pribegne masovnom ubanju dece. Tako Novosti dana Radio Beograda od 18.11.1991 prenose sledeu vest: Predstvnik SSNO- ocenio je u izjvi TANJUGu d su neosnovni njnovi zhtevi hrvtske vlde, jer nem relnog osnov z strh d e bilo ko u Vukovru nvodno mskrirti civile, strce i decu. Pre e biti d se mod ve poinjeni zloini ele prebciti n JNA, reko je pukovnik Miodrg Strevi povodom zhtev iz Zgreb d JNA ztiti stnovnitvo Vukovr od nvodno militntnih etnik i terorist. Pukovnik Strevi je istko d je rm jo pre mesec i po dn u kci izvlenj rnjenik iz Vukovr predlgl d se iz grd izvuku svi civili, pogotovo dec. Hrvtsk strne je to izriito odbil, koristei civile ko ivi tit, reko je Strevi. Vest o masovnom pokolju dece naposletku je izmiljena i iskoriena u zavrnici vukovarske operace. Jugoslovenska narodna arma, srpski dobrovoljci i teritoralna odbrana su nakon tromesene opsade uspostavili kontrolu nad itavim Vukovarom 18.novembra 1991. Razrueni grad je pljakan, a njegovo je stanovnitvo bilo izloeno progonu i teroru koji je kulminirao u noi izmeu 20. i 21. novembra masovnim ubistvom na poljoprivrednom dobru Ovara. Sledi preuzeta i dopunjena hronologa ovih dogaaja sa osvrtom na fabrikovanje
205
izmiljene vesti o pokolju etrdeset i jednog srpskog deteta koja je plasirana u kritinom trenutku koju je uspostavila Branislava Kosti266: 18.11.1991. godine JNA, TO i srpske dobrovoljake i paravojne snage, nakon tromesenog granatiranja i opsade, zauzimaju Vukovar i ulaze u grad. 19.11.1991. godine Zarobljeni hrvatski vojnici i civili, pod straom JNA, prebacuju se u zatvore i sabirne centre u Srbi (zarobljeni civili u id, a vojnici u zatvor u Sremskoj Mitrovici). Deo zarobljenika biva vraen, kratko zadran u kasarni JNA, a zatim izmeten u objekat Veleprometa (u kome je u noi izmeu 19. i 20. novembra dolo do pojedinanih sluajeva maltretiranja, muenja i ubanja zatvorenika). Po iskazima svedoka, JNA ne odobrava njihov nehuman tretman i onemoguava muenje zarobljenika, na mestima na kojma su njeni predstavnici prisutni. Iste veeri, Drugi dnevnik RTS-a Milan Mileti, izvetavajui izmeu 19.40 i 19.45 asova o zavrnim opercama za oslobaanje Borovog naselja saoptava vest sledeeg sadraja: O stradanjima Srba u ovom bestalnom ratu naalost govori strana injenica koju u vam saoptitiu podrumu u Borovom naselju, danas posle 16 asova u ienju kua u jednom podrumu pronaeni su leevi poklane dece, njih oko etrdesetoro. 20. novembra ujutru, JNA izvodi zarobljene civile i vojnike iz Vukovarske bolnice, upuuje ih autobusima ka Srbi. Neki od tih autobusa tokom popodneva bivaju vraeni, a zarobljene osobe odvedene hangar poljoprivredne farme na Ovari, gde su zarobljenici pod nadzorom JNA, TO, dobrovoljaca i paravojnih formaca. Istog jutra, u Veernjim novostima se na 5.strani pojavila nepotpisana vest pod naslovom Pokolj dece: Vest koja je u trenutku pisanja ovog izvetaja stigla u pres-centar u Erdutu odjeknula je poput bombe. U podrumu jedne od kua u Borovom naselju oslobodioci su nali etrdesetoro zaklane dece! Po tvrenju oevidaca, slika je jeziva a novinari su odmah krenuli da se uvere u verodostojnost ove informace. Vest je objavljena u okviru priloga iz Vukovara koji su sastavili dopisnici D.Stoji, M.Petrovi i M.M. (verovatno Milena Markovi). 20. novembra, izmeu 11.15 i 11.40 sati Rojters objavljuje vest svog reportera o masakru 41 srpskog deteta u Borovom Naselju; Rojtersov dopisnik je
266 Branislava Kosti, Moe li zlo biti malo?, Mioko: Medi i okolina: reva za ekologu meda, Fond za razvoj istraivakog novinarsva i nove mede, 2007, br.1, 15-6. Dopune su unete u boldu.
206
vest saznao od fotografa slobodnjaka, koji je tvrdio da ima saznanja kao oevidac; Rojtersovo dopisnitvo iz Beograda alje vest svojoj matinoj kui (oko 10.30 sati) bez traenja dodatne .potvrde/provere informace; Rojters objavljuje vest, takoe ne traei dodatnu proveru. Reno de la Bros tvrdi da je do Rojtersa stigla preko njegovog radanjeg ratnog dopisnika, Vjekoslava Radovia, bazirana na izjavi koju mu je dan rane dao fotograf-slobodnjak Goran Miki. Up. Reno de la Bros, Politika propaganda i project Svi Srbi u jednoj dravi: posledice instrumentalizace meda za ultranacionalistike svrhe, str.4. U polemici voenoj ovim povodom u asopis Vreme Radovi je poricao svoje uee u plasmanu ove vesti. Up. Milo Vasi, Ko, jel ja? i Vjekoslav Radovi, Sike Milo kao guja ljuta!, Vreme 635-636, mart 2003. 20. novembra, od 11.25h vest od Rojtersa preuzimaju mnogi sveski i domai medi, meu prvima italanske (od 11.25h) i britanske mree, radio i TV stanice; od 11,40h vest emituje i RTS, koja na terenu u Borovu Selu koje je veinski srpsko, ali i u Borovo Naselju i Vukovaru, koje je dva dana pre toga osvojila JNA, ima svoje izvetae, od kojih ni jedan ne potvruje ovu vest; 20. novembra, od 11.40 pojedini medi, a nakon 12h praktino svi elektronski medi u Srbi i SAO Krajini i ostalim srpskim entitetima objavljuju ovu vest kao udarnu i ponavljaju je. 20. novembra, u 19.30, TV Dnevnik II, najgledana informativna emisa RTS, koju su preuzimali svi srpski studi, detaljno prenosi ovu vest i najavljuje Mikia kao gosta u specalnoj emisi nakon Dnevnika. 20.novembar, na Dnevniku Radio Beograda Rade Radulovi ita vest: Nezvisn britnsk televizsk mre ATV jvlj o mskru 41. detet u osnovnoj koli u Borovom nselju. Ov stnic prenosi izvetj fotoreporter Gorn Miki, prem kojem su pripdnici hrvtske grde povlei se iz Vukovr u Borovu nselju izvrili prvi pokolj itvih srpskih porodic. ATV prenosi d je Borovo nselje puno leev ljudi ubenih noevim i sekirm. Ovu vest ATV je objvio pod oznkom HITNO. 20. novembra 1991. godine, vest o masakru dece, po izjavi dr Vesne Bosanac i dvojice optuenika za zloin u Ovari, objavljuje i veernje izdanje lokalnog lista u Vukovaru, na naslovnoj strani (niko od njih ne navodi taan naziv lista). 20. novembra, od 20.15h TV Beograd organizuje specalnu emisu, kao prilog TV Dnevniku II u 19.30 u kojoj se ova vest detaljno analizira; u emisi je
207
VEST I DEMANTI FAKSIMIL SA REUTERSOVOG TELEPRINTERA
208
gost fotograf od koga je vest potekla, Goran Miki, koji pred gledaoce iznosi svoje imprese kao oevidac masakriranih deih leeva; 20. novembra 1991. godine, u Vukovaru, izmeu 20h i 21h, JNA koja je do tada spreavala nehumano ponaanje TO i paravojnih fromaca prema zarobljenim Hrvatima, u pisanoj formi izuzima iz svoje komandne nadlenosti paravojne formace i TO, nad kojima vie ne uspeva da uspostavi kontrolu. Ova odluka je na snazi do jutra 21.11.1991. godine. u noi izmeu 20. i 21. novembra od stane pripadnika TO, srpskih dobrovoljaca i paravojnih snaga, iz hangara na poljoprivrednom dobru Ovara izvedeno je i ubeno 188 mukaraca i 2 ene, starosti izmeu 16 i 76 godina (zvanini obdukcski nalaz meunarodne komise). 21. novembra, na konferenci za mede (izmeu 10 i 11h) JNA zvanino demantuje da ima bilo kakvih saznanja o bilo kakvom zloinu nad decom u Vukovaru; 21. novembra, oko 15h Rojters se zvanino izvinjava za objavljivanje neproverene i nepotvrene vesti (nakon 14h); veina meda koji su preneli vest objavljuje ovaj demanti (istog dana, ili sutradan); 21.novembra Drugi dnevnik TV Beograd prenosi saoptenje Novosadskog korpusa da ne zabeleen nedan sluaj samovoljnog postupanja prema zarobljenicima. 21. novembra, oko 20.30h u toku specalne veernje emise TV Beograd o ovom zloinu, voditelj pominje demanti, ali dovodi u pitanje i verodostojnost vesti i verodostojnost demanta; 21.novembra, iako je vest ve demantovana, Radio Beograd u Dnevniku koji vodi Gordana umenkovi Jevovi kae: Slike us, potresne prie preivelih u Vukovru i vesti o mskru n civilim koji po ulsku vojske izbju n svetlost dn, prenose sve svetske gence. Udrno mesto se dje prii fotoreporter Gorn Miki o mskru dece u Borovom nselju. Zatim se ekstenzivno ponavljaju vesti koje su tokom dana, sledei Rojters, objavile svetske agence. Asoiejted pres poinje izvetj iz Jugoslve konsttcom d posle denitivnog pd Vukovr n videlo izlze strvine prie o pokolju civilnog stnovnitv. Agenc nvodi d se odlzk bolesnik i rnjenih iz bolnice ko i civil iz Vukovr i okolnih nselj odv uglvnom preko srpske terito-
209
re. Ov Agenc dje publicitet i izjvi predsednik Vlde Slvone, Brnje i Zpdnog Srem Gorn Hdi d e Vukovr biti glvni grd te oblsti. Izvet Rojters ke d ljudsk tel prekrivju ulice Vukovr i d JA pokrenul istrgu o mskru 41 detet u oblinjem Borovom nselju. Agenc detljno prenosi priu fotoreporter Gorn Miki, e snimke sm povremeno koristi, uz objnjenje d su poinioci tog zloin pripdnici hrvtskih sng, koji su se povlili iz Vukovr. Sposobnost Hrvtske d se odbrni od ndmonog vojnog vzduhoplovstv i rtiljere opd svkim dnom. Kri izvetj o zloinu u Borovom nselju prenosi i BBC. to se tie evkuce bolnice u Vukovru, reporter konsttuje d se bolesnici i rnjenici k dljim odreditim upuuju preko srpske teritore. Iz izvetj je jsne zto hrvtsk strn odb d to uini s ljudim koji ele u tu Republiku. Upuivnje konvoj ke BBC preko podruj koje dre hrvtske snge, nterl bi Hrvte d oiste puteve od min i time oslbe linu odbrne. Agencij Frans pres izvetvjui iz Zgreb, nvodi d je Svezn arm, obelodnil mskr nd srpskom decom, d je Hrvtsk ztril meunrodnu istrgu. Svi listovi u Turskoj objvljuju vest o trginom strdnju dece u Borovom nselju. Njtirni list Kuret pozivjui se n izjvu fotoreporter Miki nvodi d su decu zklli pripdnici hrvtske milice. List Milet nvodi d federln rm rspole i drugim podcim o rtu i zloinim i d su srpske kue bile u Vukovru obeleene. Kanadski radio i tampa pie uglavnom da su borbe u Vukovaru okonane i da grad kontrolie arma. Torontostar citira rei jednog ocira koji je Sajrusa Vensa uveravao da se vojska ne bori protiv Hrvata ve protiv faizma. A danas izraelski list Davar na hebrejskom jeziku objavljuje komentar urednika Teda Frojsa o ustakim zlodelima tokom 2. svetskog rata sa polemikim osvrtom na neke tvrdnje hrvatskog predsednika Tumana. List istie da je Jasenovac za Srbe isto to i Auvic za Jevreje. Navodi se da je u smrtonosnom hrvatskom logoru od 19411944 godine ubeno oko milion ljudi, veinom Srba, Jevreja i Cigana. Okrutnost ustaa je bila ak vea od Nemake, a u Jasenovcu i drugim bitkama poginulo je 15%ukupnog broja srpskog stanovnitva, pie Izraelski list. List zatim pie da jedna nedavna knjiga Franje Tumana pokazuje da u srpskom ukazivanju na gotovo otvoreni semitizam u Hrvatskoj i na vezu sadanje vlade u Zagrebu sa ustaama iz prolosti, nema
210
preterivanja. Otuda je po Tumanu odgovornost za 3000-4000 ubenih u Jasenovcu na Jevrejima a ne na Hrvatima. Stoga svet mora znati ko je Tuman i ko ga podrava i da je Hrvatska ta koja naputa Jugoslovensku federacu, zakljuuje pored ostalog komentator Tedi Frojs. Beki listi Di prese je jedini austrski list koji danas dodue neupadljivo i kratko objavljuje vest o ustakom masakru srpske dece u Borovom naselju. Dravni radio i televiza u svojim informativnim emisama tu vest su pomenuli, dodajui da zato nema dokaza i da je u Zagrebu saopteno da je re o srpskoj propagandi. Istovremeni Di prese kritikuje informativnu politiku dravnih rada i televize uz konstatacu da ima sve vie albi na histeriu i ideologiziranu jednostranost izvetaa Austre iz Jugoslave, kae se da u njihovim izvetajima ima sve manje injenica, slika i prave televize. Novinari su se posebno interesovali za vest o smrti 40-oro dece u Borovom Selu. Dopisnik Ejbisi njuza iz Beograda, a je redakca prva poslala u svet sliku o zloinu u Borovom Selu, pitao je da li Vlada Srbe ima podatke ko su poinioci zloina, jer se na osnovu slike ne zna da li su to poinili Srbi ili Hrvati. Petrovi je odgovorio da se grupa od 10 lekara sudske medicine nalazi na terenu i da se tek posle uviaja i ispitivanja moe dati potpuna informaca. On je ukazao da za sada postoje samo svedoenja itelja iz ovog mesta , a na osnovu toga moe se zakljuiti da je oko 90% stradalih Srba. Petrovi je najavio da e u subotu poslanici parlamenta Srbe posetiti Borovo selo i okolinu. 22. novembar list Politika na prvoj strani objavljuje vest o masakru dece kao istinitu, nudi objanjenje zato ta vest ne pomenuta od strane predstavnika JNA (JNA u tom momentu ima kontrolu nad Borovim Naseljem, koji je neposredno pre toga zauzela, i stoga, jedina ima realna saznanja o tome da li su ili nisu zateeni dokazi zloina nad civilnim stanovnitvom, posebno nad decom). 23. novembra list Politika objavljuje demanti na neupadljivom mestu; zagrebaki list Vjesnik prvi put pominje ovu vest, u kontekstu demanta JNA i demanta Rojtersa.
Veernje novosti od 20.11.1991, najavljuje na naslovnici: U jednom podrumu u Borovom naselju otkriveno etrdesetoro zaklane dece! Opirna vest je na strani 5, u okviru priloga iz Vukovara koji su sastavili dopisnici D.Stoji,
211
M.Petrovi i M.M. (verovatno Milena Markovi) donose nepotpisanu vest naslovljenu Pokolj dece: Vest koja je u trenutku pisanja ovog izvetaja stigla u prescentar u Erdutu odjeknula je poput bombe. U podrumu jedne od kua u Borovom naselju oslobodioci su nali etrdesetoro zaklane dece! Po tvrenju oevidaca, slika je jeziva a novinari su odmah krenuli da se uvere u verodostojnost ove informace. RTS, Drugi dnevnik, 20.11.1991, 19.30: Milorad Komrakov otvara dnevnik: Dobro vee, potovani gledaoci. Vest o masakru 41 deteta u osnovnoj koli u Borovo Naselju u centru je panje domae i inostrane javnosti, domaih i svetskih agenca i sredstava informisanja. Nezavisna britanska televizska mrea Aj ti vi, javlja o masakru etrdesetednog deteta u osnovnoj koli u Borovo Naselju. Stanica prenosi izvetaj fotoreportera Gorana Mikia, prema kome su pripadnici hrvatske garde, povlaei se iz Vukovara, u Borovo Naselju izvrili pravi pokolj itavih srpskih porodica. Prenosi se da je celo Borovo Naselje puno leeva ljudi koji su ubeni noevima ili sekirama. ITV javlja da ovaj fotoreporter prenosi izjave vojnika Jugoslovenske narodne arme koji kau da je etrdesetedno srpsko dete zaklano. Ova vest na teletekstu ITV-a daje se kao hitna. To je prvi put da se javlja o masakrima koje vre hrvatski gardisti. Rojters javlja da su hrvatski vojnici optueni za masakr etrdesetednog deteta prilikom povlaenja ispred snaga Jugoslovenske narodne arme. Reporteri Televize Beograd, a koliko smo danas obaveteni, i televizskih stanica iz gotovo itavog sveta, ine sve da o ovom stravinom masakru javnosti to pre dostave i dokumentarne snimke. U Vukovaru je prepodne poela evakuaicja bolensnika iz tamonje bolnice, a u njoj se kako se procenjuje nalazi 420 bolesnika i 400 civila. Civil iz bolnice vojska proverava, kako bi utvrdila da li meu njima ima onih koji su pripadali hrvatskim oruanim formacama. U nastavku Ratko Dmitrovi komentarie: Stravine slike viene sino i veeras, svjedoanstva koja e nas pomjerati iz nervnih sredita narednih dana, slike masakriranih Srba, nisu obile niti e obii svet. U Vukovaru su hrvatski neofaisti zaklali do sada neutvren broj Srba. Strahuje se da je u pitanju vie od hiljadu ljudi. Dosada je poznato da je od ustakog noa stradalo nekoliko desetina djece. Bukvalno na kunom pragu, pripadnici Jugoslavenske narodne arme i srpski teritoralci nalazili su i jo uvek nalaze ubene itave srpske porodice. Ovo je grad velikog
212
srpskog stradanja, grad na oj se periferi mesecima zavravala teritora ogormnog koncetnracionog logora. Vest se dalje razva u Dnevnikovom dodatku 20.11.1991 u kojem gostuje nezavisni fotograf Goran Miki, koji pria o masakru dece kao oevidac. Voditelj Milo Markovi ponavlja itavu vest, a zatim nastavlja razgovor sa Mikiem: Voditelj: Ti kad si doao, ta si tamo video? Goran Miki: Pa jednostavno, videli smo najlonske vree pune malih leeva. Ja sam uspeo da se dopuzam na jedno dvadeset metara do njih. To se veoma lako moe videti da su to deca od pet-est godina, preklana, puna krvi oko glave . To je tako muan prizor da i onim vojnicima su suze tekle, zaista, i po cenu ivota smo hteli to da Voditelj: Ima li neku procenu koliko je tih leeva koji bi se mogli nazvati dejima? Goran Miki: Pa, oni su povadili to iz podruma, to je bilo na gomile. Spajali su glave, tela, to je sve stravino izgledalo, bilo je sigurno oko etrdeset, verujem njihovom broju, precizne nisam mogao da brojim, ali . Voditelj: Dobro, imao si foto-aparat, jesi li probao da snimi? Goran Miki: Probao sam da snimim, ustao sam, meutim, prtali su meci oko mene, jedan vojnik repetirao je puku u mene i naredio mi da se spustim, jer bi uostalom i ja poginuo. Voditelj: Tebi je izriito zabranjeno bilo da to snimi? Ima li neku predstavu da li je neko snimio? Goran Miki: Pa, ne znam, pretpostavljam da je vojska to uradila, to bi bilo realno i trebalo je da se to uradi. Tokom daljeg razgovora emitovane su Mikieve fotograje izmasakriranih odraslih ljudi, koje su Miki i voditelj komentarisali. Ne emitovana ni jedna fotograja dece. Goran Miki: Meutim, ovo sve to vidimo, to su prizori i ne najekstremni koje sam video. Voditelj. Mi kada smo zajedno pregledali, iako je sve ovo drastino i potresno i to je jedna morbida jedna neopisiva, ipak ima i onih fotograja koje bi bilo stidno i muno prikazivati. Gorane hvala ti lepo na ovom ubedlivom i jako potresnom svedoenju. Goran Miki: Hvala i vama.
213
Dnevna tampa, Politika, Politika Ekspres i Veernje novosti 21.11.1991. plasira ovu vest na naslovnicama, i razrauje sa razliitim intenzitetom. Istog dana, Rojters demantuje ovu vest i izvinjava se zbog plasmana neproverene informace za koju ne postoje dokazi. Jugoslovensak narodna arma se takoe oglaava, istiui da nema saznanja da su na pomenutoj lokaci pronaeni opisani dei leevi. RTS na ove demante reaguje u Drugom dnevniku, 21.11.1991 u kojem izveta Nino Brajovi komentarie: Grad je danas organizovano u prqanji JNA poseitla grupa od 200 stranih i domaih novinara. Najuporni traili su posmrtne ostatek zaklane dece o kojim bruji celi svet, rekoe i susedna Austra. Sa grupom strunjaka beogradskog Instituta za sudsku medicinu pretraili smo sve kole, dee vrtie i njohove podrume. Od zloina nit raga. U jednom vrtiu nali smo zlihe munice koju su teritoralci aktivirali, i to je sve. na Traganje se nastavlja. Dnevnikov dodatak od 21.11.1991, koji vodi Milo Markovi, kae: Naalost, ni veeras nismo u mogunosti da vam pokaemo slike toga masakra o kome do danas jo nema zvaninih potvrda. No i veeras emo emitovati sveodenja italasnke radio-televite koji tvrdi da je video poklanu decu. Gost Dnevnikovog dodatka bio je Nino Brajovi, koji je ponovio da nismo uspeli nai nikakve tragove zloina () niti se vojni izvori oglaavaju u vezi sa tim niti bilo koji drugi () nema ni potvde, nema ni demanta () Ovi teritoralci koji su istili taj teren takoe kau da tako neto nisu videli, i da su to takoe uli, videli na televizi, uli iz novina Markovi ne odustaje: Najee se pominje mogunost da su ta deca, ti leevi negde preneeni. Brajovi: Ti leevi su, ako se to zaista desilo, rpeneeni, a svedoenje o tome ja mislim da imamo od italanse novinarke, odnosno od priloga koji sledi. Markovi: Jeste, to je novinarka italanske televize, Jole-Milena Garbaneli. Gabaneli: U ime Boga, je li? Stigla je vest da je ubeno etrdestore srpske dece () Poslednja stvar koju sam ja elela je bila da snimam pobenu decu kao dokaz, jer je po meni dovoljno rei, a ne i kamerom zapisati. Doli smo na to mesto u blizini fabirke, bio je mrak i sili smo za dipa. U meuvremneu su rpsitizala oklopljena vozila sa zarobljenim ustaama Pucalo se sa svih strana, rekli su mi tu su deca. Pribliila sam se desetak metara i videla gomili leeva. Nisam ih rpevbrojavala, ali sam jasno videla preseene vratove, zaklanu decu, malu decu. Pucalo se. Povukli su me natrag (.) Nisma
214
uspela da ih snimim, jer tako netp nisam nikada videla. Ne bilo dovoljno svetla da bih mogla da snimim () Sutradan, doli smo da traimo decu na to mesto u blizini gaeike, ali leeva dece vie ne bilo tu. Reeno nam je da su u toku noi odneseni. Svi su govorili da ih je odnoela savezna vojsa, srpska vojska, da bi spreila da srpski vojnici vide te dee leeve, bojei se da to kod njih to neizazove revolt u odnosu na civilno stanovnitvo, jer da bi to jo vie razbuktalo ratne sukobe, tako je barem meni reeno, das u ih iz tog razloga odneli. U Dodatak se ukljuuje Milorad Jovanovi o reakcama iz svetskih medskih centara, i dodatak se preliva u konfuzni demanti u kojem Markovi istovremeno ita opiran demanti Informativne slube vojne komande Prve arme, dok intervjuie pukovnika Duana Milia, strunjaka za specalni rat. Markovi naposletku lozofski zakljuuje: Pa najbolje bi bilo da tako ne bilo. Lako je primiti novinarski greh. ovek je bio taj momak, fotoreporter Rojters-a vrlo uverljiv, pre svega jer je imao vie desetina fotograja iz neposredne blizine koje su drastine po onom ta prikazuju. On je mlad, meni je izgledao vrlo korektno i vrlo uzbueno celo to vreme Ako je ve uverio Rojters... Mi smo prvo preko Tanjuga ve dobili vest italijanske televizske mree ANSA. Mi smo tragom te vesti nali oveka i ba se onako novinarski radovali, evo, brzo reagujemo, evo oveka na koga se pozivaju svetske agence. Pod pretpostavkom da to i ne tano sad ne moemo rei jeste tano, ni ne tano jer ni za jedno ni za drugo nemamo uverljive dokaze, a najlake se izvinuti I kad si u najnormalnim uslovima otme ta dezinformaca, a kamoli u ovoj ratnoj psihozi gde ima ljudi koji ponekad i haluciniraju u toj muci, u tom stravinom ambentu. tampa narednih dana produava ovu konfuznu politiku istovremenog plasiranja informace, njenog demantovanja enog i pretvaranja u nejasnu poluistinu koja razliitim intenzitetom opstaje na stranicama Politike, Politike ekspres, a posebno Veernjih novosti u kojima se vest spinuje do kraja godine.
215
216
Davno posle demanta, Radio Beograd jo uvek podgreva vest o pobenoj deci na razliite naine. Tako 24.11. u emisji Nedeljom u 10 intervjuie strunjaka za genocid, profesora Dragana Davidovia: Profesor Dragan Davidovi ve desetak godina prouava genocid u bosanskoj krajini. U vreme kada se silom prilika ponovo trae logina, psiholoka i objanjenja druge vrste za ponovno javljanje ovog zla u Hrvatskoj, svakako je vano ono to ima da kae ovakav poznavalac . Sa profesorom Davidoviem razgovara Momilo Bokovi. Momilo Bokovi: Da li je ovaj sadanji genocid nastavak onog prethodnog iz 1941. godine i da li su iste metode? Prof. Davidovi: Pa on je nesporno nastavak, iz prostog razloga to vue svoju snagu, crpi svoju snagu iz korijena ideologije, odnosno ideje koja je nastala u 19 veku, o hrvatskom politikom narodu iz glava ljudi poput Ante Starevia i Kvaternika, dakle ideje da Hrvatska mora biti nezavisna do Drine i etniki ista, dakle, bez ikakve primesa zle izmatike krvi kakva je srpska krv. U tom smislu ideja stara 150 godina ostala je svea i danas, ali naravno metodi neki provoenja te ideje su morali bitno da se promene, stoga je to i uslovilo injenicu da genocid u punoj meri danas ne mogao biti izvren nad srpskim narodom kao to je 41, 45 godine. Momilo Bokovi: Pa kako gledate na pokolj dece u Vukovaru? To je drastian primer ponavljanja genocida nad malom nedunom decom. Prof. Davidovi: Da se razumemo, metode su identine. Nain izvrenja dakle zloina je identian, a ponavlja se ono to se ponavljalo i 41 i 45. Koliko ja znam iz istraivanja Dragoja Lukia, oko 50.000 srpske dece je stradalo u Bosni i Hercegovini od ustakih noeva i kama i upravo taj istraiva ima poimenino, dakle, imenom i prezimenom preko 30.000 dece koja su stradala na taj bezuman nain. Dakle, i danas nita se ne menja u tom smislu, osim to su uslovi za izvrenje takvog zloina promenjeni u toj meri da je nemogue ga izvriti onako kako se izvravalo 41.,45. Naime, Hrvatska danas odnosno HDZ kao politika stranka odnosno pokret je svojom internacionalizacom sukoba u Jugoslavi neminovno dovela sebe u orsokak da bi mogla da izvri onakav genocid kao 41. Osim toga tu nema ni patronata kao to su bili Nemaka, Itala itd. U tom smislu se odstupilo od ideje koja je stara kao to sam rekao 150 godina o ienju, ali postoje zato drugi radikalni pristupi, dakle, paljenja ognjita, paljenja kulturnih
217
dobara Srpske pravoslavne crkve itd., dakle, zatiranje, potpuno zatiranje i progon srpskog stanovnitva iz tih krajeva s nadom, njihovom nadom da se ono nikad vie nee vratiti na svoja ognjita i da je na taj nain reen jedan od sutinskih pitanja hrvatskog naroda odnosno nepostojanje Srba na njihovoj teritori. Momilo Bokovi: ta valja initi s obzirom da Evropa i dalje ostaje gluva na sve ovo to se deava? Pojedine zemlje nee ni da objave za ovaj genocid sada u Vukovaru i u drugim mestima, u Krajini na primer? Prof. Davidovi: Znate kako, mi smi u tom smislu i kao istoriari, naunici i novinari i uopte instituce koje su trebale da se bave tim problemima zakazali. Zakazujemo, ustvari zakazali smo evo ve 45 godina. Mi jo nismo u stanju da objasnimo osnovne elemente genocida 41.45, a evo sustigao nas je novi. Dakle i tu smo zakazali. Ja sam danas na jednoj konferenci za tampu govorio o tome da su recimo Nemci imali u svakom bataljonu fotografa profesionalnog, da je diviza svaka nemaka imala kino kamere, dakle koji su u prvim borbenim redovima snimali sve ta se deavalo. Da su italanska dokumenta koja su danas prikazana sistematino bileila svako ime i prezime ubenog Srbina na podruju NDH. Dakle, u ono vreme, a mi to danas nismo u stanju, dakle, mi u prvim borbenim redovima nemamo ljude koji su profesionalci koji e obaviti posao od fotograsanja, od zabeleavanja imena i prezimena, od direktne izjave svedoka, do da ne govorim o ostalim stvarima koje bi trebalo dakle specalistima, strunjacima sudske medicine itd. koja e to prezentovati. Mi naravno u propagandnom tom smislu ne trebamo da budemo bizarni. Mi samo treba da iznosimo istinu, a ona e se zaista onog trenutka kada bude kvalitetno postavila, da pokae kao vrednost i koja e srpskom narodu doneti pravu promocu u onom smislu jednog naroda koji pati upravo 50 godina. Momilo Bokovi: ta po Vama valja initi da u svet prodre istina, da ovi podaci budu prezentirani, jel Vi ste rekli da smo zatajili. A kako emo sada u ovoj situaci, ovo su svei podaci, a ipak mnoge ugledne radio i televizske stanice to ne objavljuju? Prof. Davidovi: Pa znate kako, ja opet tvrdim da je na posao, svih nas odnosno da radimo ono to nam je struka. Dakle, smatram da bi pri svakoj jedinici bilo to dobrovoljci ili bili to korpus, trebali da postoje grupe strunjaka od istoriara do kvalifikovanih, do istoriara umetnosti, arhitekata, moda ak do kvalitetnih medicinskih strunjaka, koji e u pravom trenutku, odmah doi do identikace svega onog to se desilo, a na nadlenim institucama,
218
ministarstvima je da to publikuje i da pokua da prodre u svet u onoj meri u kojoj je to mogue. Naravno ja podseam na jednu vrlo zanimljivu stvar da nekada istina jednostavno ne u stanju da proe zbog interesa i interes e odreivati koliko e istine da procuri u svet. 1914. pred sami Prvi svetski rat, engleska tampa je sa najveom mrnjom govorila o Srbima, u ovom smislu, da ako Srbi ele da izau na more, treba ih izvesti i potopiti, da bi dva ili tri dana posle kad su Entlezi uli u Prvi svetski rat, da bi se kompletna situaca promenila i da bi engleska tampa sa najveom ljubavlju govorila o Srbima. To je moda jedan eklatantan primer, ali on meni govori o injenici da interesi uveliko e odreivati i potrebu prodora istine u svet. Naravno mi moramo da radimo u onoj meri, ukoliko je to potrebno da bi ta istina na kraju i dola do merodavnih faktora u Evropi i svetu. U istoj emsi, 24.11 javlja se iz Iz glavnog grada Sovjetskog Saveza javlja se dopisnik Tanjuga Mihajlo aranovi. Mihajlo aranovi: Razlog je jednostavan. Dosadanjih 13 sporazuma o primirju nesu potovana, a pre nego se oglase ovim 14., Sovjeti ele da vide da se dogovoreno ipak ostvaruje. S tim pre se u zvaninim krugovima izbjegava komentar to od ovog primirja zavisi da li e i kada biti u Jugoslavi upueni Plavi lemovi. Za njih ovdje ne vlada veliko oduevljenje, ali sudei po nekim nezvaninim izjavama Sovjeti nee biti protiv toga ako se steknu svi uslovi, ukljuujui jo nepostignutu saglasnost jugoslovenskih strana u koniktu o njihovom rasporedu. Reklo bi se da se Sovjeti najbre i najlake izjanjavaju oko onih pitanja oko kojih mogu izazvati moda malo nezadovoljstva Jugoslave, ali ne i svojih zapadnih partnera. Tako zvanini predstavnik Ministarstva za spoljne veze ne imao ba ni jednu kritiku re o tome to su strani ratni brodovi uplovili u Jadran, jer smatra da ne vojni pritisak ako se oni nalaze izvan jugoslovenskih teritoralnih voda. Verovatno bi druke govorio ako bi nea ratna ota dola nadomak sovjetskih teritoralnih voda pod bilo kakvim izgovorom. Inae, ovde u javnosti jaa opredeljenje u prilog Srbe i protiv je ekonomskih sankca, pogotovu naftnog embarga. Naravno ima u listovima posebno u izvestama onih koji za razliku od korektnih dopisnikih izvetaja iz Jugoslave, piu na lini sadanje nemake poznate propagande.
219
Sreom, takvih je sve manje, pa je ak i sovjetska televiza koja najmanje ubedljivo izvetava o jugoslovenskim zbivanjima, sino, makar ispriala o strahotama u Vukovaru, pominjui i priu o zaklanoj deci, tvrdei dodue da cena rata prevazilazi ciljeve vojnog uspeha. U ovom trenutku ovde se oekuje kakve e poteze preduzeti ugledni ef diplomate Edvard evarnadze, koji je pre nekoliko dana po drugi put preuzeo ovaj resor. Sudei prema prvim izjavama, Sovjeti nee lako, a ponajmanje olako pristati na sankce protiv Jugoslave. evarnadzeove rei imaju teinu u svetu. Zloini nad decom centralna su tema emise Novosti dana 27.11.1991, koju na Radio Beogradu vodi Miladin Manojlovi Spiker: Dva odbora Socalistike parte Srbe za porodicu i decu i socalna pitanja, uputula su apel za zatitu ivota i ovenosti. Upuen je protest vladama, dravnicima i diplomatama koji mogu doprineti miru u Jugoslavi, da stanu u zatitu ivota, istine i pravde. Izvetava Zorica Panteli. Zorica Panteli: U apelu nadlenim evropskim i svetskim organizacama i institucama izmeu ostalog se navodi da se na pragu 21. veka u Evropi dogaaju najstravini zloini nad decom i nedunim stanovnitvom u Jugoslavi, a da su zloinu pre svega izloeni pripadnici srpskog naroda. Genocid nad srpskom decom kae se u apelu, prate stradanja i dece drugih naroda, ostavljajui im trajne psihozike traume. Tim povodom predsednik saveta za porodicu i decu Radmila Cvetkovi kae. Radmila Cvetkovi: U ime nedune i nezatiene dece, ena i majki, starih i bolesnik, u ime porodica pogoenih najstranom tragedom, upuujemo ovaj apel svim odgovornim pojedincima da osude zloine i javno imenuju njihove vinovnike. Ekonomski ili neki drugi interes pojedinih evropskih zemalja, ne moe nadjaati i sakriti istinu o stradanjima srpskog naroda, o najmranim zloinima nad decom, koja su budunost svakog naroda i oveanstva. Spiker: Apel su podrali Udruenje pratelja dece, Savet dece Vojvodine, Odbor za zatitu prava deteta, i je predsednik pesnik Ljubivoje Rumovi, izmeu ostalog rekao:
220
Ljubivoje Rumovi: Stradaju deca na obe strane, znai i srpska i hrvatska, i ne samo na obe strane, nego na sve etiri strane sveta, podjednako teke rane zadobaju i deca koja sve te strahote gledaju na televizi i sluaju od odraslih. Spiker: Apelu za zatitu ivota i ovenosti, pridruio se kako je reeno i predsednik Srpske akademe nauka i umetnosti Duan Kanazir, koji zbog zauzetosti ne uestvovao u radu skupa. U raspravi koja je prethodila veina uesnika ukazala je na to da se o zloinima ne moe svedoiti samo emocama, ve da je neophodno sakupiti i argumentovati dokumentacom i sve to predstaviti svetu. Predloeno je i otvaranje muzeja genocida nad Srbima. Prema Branisalvi Kosti, dr Vesna Bosanac, direktorka Vukovarske bolnice do ulaska srpskih snaga u Vukovar, za dokumentarnu emisu B92, i delovi su 2005. godine ukljuenu dokumentarni lm Janka Baljka i Drage Hedla Vukovar konani rez, kae: Na dan kad je bila Ovara, dvadesetog studenog, u veernjim, tim ... novinama, na prvoj stranici, veliki naslov etrdeset troje srpske dece ubeno u Vukovaru. To je putena vest da ovi jo vie podivljaju. etnici i kojekakvi dragovoljci... Arkanovci, orlovi. Grupa medicinskih strunjaka iz Srbe, koja je u Vukovar hitno poslata 19.11. 1991. godine, dobila je (20.11.1991.) i zadatak da utvrdi istinu o masakru dece. Njihov izvetaj predstavlja zvaninu potvrdu srpske strane da masakra ne bilo. Za, ve pomenuti, dokumentarni lm, dr Zoran Stankovi, patolog sa Vojnomedicinske akademe u Beogradu, koji je bio lan pomenute medicinske ekipe, kae: Ono to je meni ostalo u pameti, to je da su nas napali kad smo mi rekli da ne ubeno etrdesetoro dece, koliko su oni to u ono vreme izneli. Objanjavajui, kako je uopte mogla nastati pria o masakru dece i odakle je moglo potei potresno svedoenje italanske novinarke, on se sea ubene porodice eeva, a tela su naena u dvoritu jedne kue u Vukovaru: Mali eevac, koji je uben sa majkom i ocem... Video sam onu italanku koja je tvrdila da je videla etrdesetoro... da su ta deca postojala u Vukovaru. Ali ona je videla kad su malog eevca iznosili. Ispred tog ulaza je ve bilo nekih petnaestak vrea. I to je bilo verovatno neto... da je ova novinarka mislila da se radi o deci i da su u tim vreama i ta deca, s obzirom da je u to vreme bila onakva propaganda kakva je bila.267
267 B.Kosti, nav.delo, 15.

221
PRIMERI
5. ISLEIVANJE
Jedan od najdrastinih primera ratne propagande predstavljala je medska zloupotreba zarobljenih hrvtaskih boraca i civila prema kojima je postupano protivno III enevskoj konvenci o pravima ratnih zarobljenika i lanu 3. zajednikom za sve enevske konvence i II Dopunski protokol. Hrvtaski borci i civili su bili hapeni u ratom zahvaenim podruima samo na osnovu svoje nacionalnosti ili pripadnost hrvatskim oruanim snagama i pod sumnjom da su inili najmonstruozne zloine deportovani u zatvore u Sremskoj Mitrovici, Niu, Beogradu i idu kao i u za to posebno formirane logore (koje je vlast nazivala Sabirnim centrima) u selima Begejci i Stajievo kod Zrenjanina kao i u logor Morinj u Crnoj Gori kojima je tada upravljala Jugoslovenska narodna arma. Danas postoje optube da su uvari sistematski primenjivali ziku i psihiku torturu i zarobljenici su stalno bili odvoeni na islevanja gde su pod pritiskom priznavali zloine nakon ega su protiv jednog broja njih podnete optunice za uee u ratnim zloinima nad srpskim stanovnitvom. ivotni uslovi na tim mestima su bili nehumani: hrane je bilo nedovoljno, lekarska nega je bila neadekvatna, higenski uslovi su bili ispod svakog nivoa dok su zarobljenici spavali u nekadanjim talama, na goloj zemlji i u nezagrejanim prostorama na zimskoj temperaturi vezduha. Prema nekim svedoenjima usled takvog tretmana neutvren broj zarobljenika je izgubio ivot. Delovi iskaza bivih zarobljenika logora Begejci iz dokumentarnog lma Glavu dole, ruke na lea u produkci RTV B92: Ivo Lovri: ProIazimo Zrenjanin. Kud emo? ta emo? Ne znamo nita. Dolazimo tamo kod ume neke, to je ve popodne. Domljenko taj Vorgi sedi pored mene tako na drugoj strani autobusa. Ja govorim Domljenko sad smo gotovi. Kasne malo, kako dolazimo do kape onaj svaki to dolazi do kape ima svog jednog, njih dvojica ekaju nas dvojica idemo i pendrekom po uima po glavi i gde stigne., nemilo, nemilo. I u talu ko stoku. I stoj tamo ruke na leima, ovako(glavu dole, ruke na lea). Bio je neki izmeu mene i ovoga Stipe Lukia on je tu malo dalje od mene, iz Iloka, neki
222
Papak eljko. On se dizao na momente popustili mu ivci, skoi, Idem ja kui, Lezi nemoj se dizat, ubie te Ma ta ja idem deca mene trae, majka mene trai, ena mene trai.Ja mu kaem nemoj i . Ja ga nisam mogao suzdrat on se pokupi i ode. Kad ovaj eki doe: Kud e ti?, Idem tamo i tamo, Nazad i udri po njemu a meu nama dvojici je leao a Domljenko je taj leao pre mene odmah. E oni su njega prebili kundacima gazili po njemu kao po ivini nekoj on je skakao od muke skoi na mene pa skoi na onog s druge strane. Kae Zato to radite?, Ma nema to ta oni, oni samo tuku Stepan Tomas: To jutro kia je udarila padala ljevala, snebilo se sve, zgorelo je sve, nema nigde nita. Ja, kud u? ta u? U vatim svog u, odem u Cigane kod Ljube Budimove, uo sam njezin je mu uben. ta emo dole? Odemo kod nje. ta emo ga, saranit ga? Reko, nita Ljubo ajmo u vojsku pravit se pa pitati da ga ukopamo. ta emo, usmrdit e se. Ajde, uzmemo mi neke bele krpe krenemo tamo kod njih da ih pitamo da saranimo oveka. Mene su odma. Ja sam imao konduktersku torbu gde nosim novce i karte eleznike i tako sve, i ja odem kod njih i pitam. STOJ! Tanu prida se! 10 koraka nazad! ta ima u torbi?! Ima to, imam au vode, imam novaca ne znam kolko, zaboravio sam, imam vozne karte, ona kondukterska kleta. Torbu nikad nisam dobio, to vie ne vae. I nali su mi...po belaju no sam neki imao, to je depni no obini to kondukteri nose...eto za jelo. Izvade: A s ovim ste poklali nau decu, Kolko ste poklali dece? Nisam ni jedno, nema ni vae ni nae dece, kae Petoro dece je naeno u vaoj kadi zaklano, nekad kau petoro nekad estoro. Pa jedno 6-7 dana ne bilo dana da mene i jednog Vukovarca nisu isleivali i uvek, izlupa te, pa ne se smelo ni kazat da doba batina. Kae: Jel su te lupali opet?, Pa nisu, meni dodala ve pria, ode samo zaspi i odspava dva sata, i ono kad ne sme nikog uti i spava i gotovo, nema ta.
223
Onda Hrana, pa jedna riba ona sardina na etiri oveka, pateta od 10 deka na etiri oveka, kruh na jedno 6-7 judi, grah jedno 6-7 graaka na oveka, batina kolko god hoe. eljko Sabo: Tad sam video iz autobusa neto to sam gledao samo na lmovima, neto to nisam moga da verujem da u XX stoljeu postoji. Video sam kao neku zgradu neki sala, talu okruenu bodljikavom icom, naoruane vojnike, icu gde su bili svezani njemaki ovari i zatim drugi krug ice. Tu su nas iz autobusa naterali da izlazimo van a imali smo doek palir dobrodolice. Naime u prvih etiri dana od svih tih doeka koje smo imali umrlo je sedam ljudi od batina koje su dobili. Znate legnete navee kad je vreme za spavanje, ovek pored vas legne. Eto, ja sam imao taj sluaj da smo se dodirivali glavu o glavu i ujutru kad se treba dignuti on se ne die. Dolazi vojnik drma ga, meutim, odnose ga kasne kao mrtvog oveka. Ujutru za doruak dobete aj, pola onako nite kruha, etvrt salame, ja konkretno taj aj nisam pio i bilo je dobro to ne bilo eera jer sam ga koristio prilikom odlaska u sanitarni vor, koristio sam ga upravo kao vodu za pranje i za higenu osobnu. ene koje su bile u Begejcima njih 15-20, odaberu jednu od mlaih pa navee im mora spremat verovatno su je i silovali, iivljavali se. Pored gore navedenog u logore su dovoeni novinari reimskih meda koji su zarobljenike javno, pred kamerama isleivali o njihovim zlodelima i posle o tome pravili reportae za televizu i radio i pisali novinske lanke u kojima su ih predstavljali kao ustae, koljae i zlikovce sa kojima se ak i dobro postupa s obzirom da se zna ta su oni sve radili. Autori ovakvih tekstova i reportaa iako po zanimanju profesionalni novinari nisu izraavali ni najmanju sumnju u to da se u tim logorim vri sistematsko zlostavljanje zarobljenika iako je bilo jasno vidljivo u kakvim uslovima ive zarobljenici i u kakvom se psihikom i zikom stanju nalaze dok su za relevantne uzimali samo podatke koje je dobali od logorskih vlasti Politika Ekspres 27.9.1991 na strani 11 objavljuje tekst pod naslovom Po zanimanju Hrvati autorke Aleksandre Plavevski: Istina o njihovim stranim zlodelima ne moe se sakriti. Njima su se do jue ponosili, dokazujui ubijanjem Srba i pripadnika savezne arme privrenost i odanost hrvatskoj vlasti. Mlada demokraca i njeni vojnici inili su u Tovarniku zloine neshvatljive
224
civilizovanom svetu. Ljudi koji su preiveli doskoranji ustaki teror u ovom mestu, ukoena pogleda priaju o ubicama koje su vadiepovima kopale oi uhvaenim Srbima. O iivljavanjima nad decom i enama, o klanjima; onima za koje se verovalo da se na naim prostorima nikada nee dogoditi . Uz tekst se nalaze i slike navodnih ustaa i koljaa sa njihovim imenima i prezimenima i kratkim opisima zloina koje su inili. Radio Televiza Srbe u Dnevnikovom dodatku od 16.10.1991 puta snimak sasluanja jednog zarobljenika, vidno zaputenog i sa povezom preko ou. Titl ga identikuje: Josif iz Vukovara, zarobljeni pripadnik ustakih jedinica, a krol pojanjava: Snimljeno u okolini Vukovara. Ovaj zarobljenik ne povreen. Zavoj na glavi ima jer ne eleo da mu se do suenja vidi lice. Tog oveka, ispred kojeg je mikrofon dok se u pozadini uju eksploze, ispituje lice koje se na snimku ne vidi: Y: Reci ti nama, koja zverstva si ti inio? X: Zvjerstva sam inio. Ubio sam. Jednog sam vojnika zaklao. Y: Jednog vojnika si zaklao, gde? () U Vukovaru? Jel taj vojnik bio iv? X: Bio je onesceen? Y: Onesveen? I ti si ga zaklao? Objasni nam kako si ga zaklao? X: X: Drugom vojniku sam izvadio dva zuba? Y: Kakvi su to zubi bili? X: Zlatni (...) to sam dao Zrni Ivici (...) Y: Dobro. Reci jel si nekog silovao ti? X: Jednu ensku. Y: Jednu ensku? Kako se ta enska zove? X: Slaa Petrovi (...) uo sam da je iz Vukovara. Y: Jel si je klao? X: Oni su je zaklali. Y: Ko? X: Zrni Ivica i ostali gardisti (...) Y: Navedi jo neko ime od tih gardista (...) ta si ti jo radio, jel si klao neku djecu? X: Da Y: Kolko djece si zaklao? X: Dvoje.
225
Y: Koliko su bili stari? X: Oko 15 godina (...) Y: Da li su njihove majke bile pristune? X: Jesu. Iznuena ispovest ovog Josifa postaje opte mesto ratne propagande reimskih meda. Vesti Radio Beograda od 11.10.1991, 19h putaju reportau Milene Markovi iz Vukovara, u kojoj se ponavlja vest o njegovom hvatanju i detalji o zverstvima koje je izvrio. O njemu piu i Politika i Politika Ekspres i objavljuju njegovu fotograju. Po njegovom prebacivanju u jedan od logora u Banatu, novinari dravne telvize prave jo jedan intervju sa njim, koji Radio televiza Beograd puta 10.11.1991. Tek tu uspeva da pogodi tano ime ovog oveka, koji je dotle nazivan Josif, Miladin Ninkovi i Jozo. Novinarka Vesna ivanovi ga ispituje i on ponavlja slinu, ve sistemtizovanu i dobro nauenu priu: Najava: Prilog o sabirnom centru u Banatu u kojem je smeteno 330 zarobljenika iz redova ZNG i MUP Hrvatske. Videete razgovor sa dvojicom pripadnika hrvatskih paravojnih formaca, a prvi od njih vam je moda i poznat. Pre dvadesetak dana, sa povezom na licu, govorio je o zverstvima koja je polinio. MILADIN MILKOVI: Ja se zovem Milkovi Miladin, star sam 22 godine, iz Sotina sam. VESNA IVANOVI: Otkud ovde? MILADIN MILKOVI: Doao sam u Vukovar i tu sam radio zla dela. VESNA IVANOVI: Doborovljno ste otili u Zenge? MILADIN MILKOVI: On me je upisao. VESNA IVANOVI: ta ste radili dok ste bili tamo? MILADIN MILKOVI: Delio sam konzerve i jednog sam vojnika priklao? VESNA IVANOVI: Kako ste zaklali? MILADIN MILKOVI: Noem. VESNA IVANOVI: A zato ste klali, mislim zbog ega? MILADIN MILKOVI: Oni su bili uz mene tamo. VESNA IVANOVI: Koji, jel moete da kaete? MILADIN MILKOVI: Bio je Asanovi Ivica i Zrni Ivica. VESNA IVANOVI: Odakle su oni? MILADIN MILKOVI: Iz Sotina? VESNA IVANOVI: Oni su bili prisutni dok ste vi klali? Samo jednog vojnika?
226
MILADIN MILKOVI: Jednom sam izvadio dva zuba, jednog sam priklao, jednu sam ensku silovao i dvoje dece sam priklao. VESNA IVANOVI: Da li ste silovali pre klanja? MILADIN MILKOVI: Jednu sam ensku silovao (...) ja je nisam zaklalo, oni su je zaklali. VESNA IVANOVI: Ko je zaklao? MILADIN MILKOVI: Zrni Ivica i Asanovi. VESNA IVANOVI: Gde su sada oni? MILADIN MILKOVI: Oni su u gradu ostali. VESNA IVANOVI: Koliko su stara dece? MILADIN MILKOVI: Oko 15 godina (...) VESNA IVANOVI: Kako ste ih, u prisustvu koga, ko je jo bio tu (...) roditelji dece da li su bili prisutni? MILADIN MILKOVI: Jesu. VESNA IVANOVI: ta su radili oni? MILADIN MILKOVI: Oni su jecali, plakali. VESNA IVANOVI: Da li se kajete? MILADIN MILKOVI: Sad je gotovo. VESNA IVANOVI: Imate li oseaj krivice? Da li ste svesni ta ste uradili? MILADIN MILKOVI: Jesam. VESNA IVANOVI: MILADIN MILKOVI: Da li vam je ta slika pred oima, to to ste radili MILADIN MILKOVI: Ne. VESNA IVANOVI: Zaboravili ste? MILADIN MILKOVI: Da. Veernje novosti 13. i 14.11.1991 objavljuju tekstove autorke Tamare Baki pod naslovima Zloinci na salau(strane 19/1/2): Logor smeten izmeu dve reke 25 kilometara daleko od Zrenjanina skriva od ou javnosti nekoliko stotina zarobljenika, mahom Hrvata, koji su uestvovali u zverstvima nad srpskim ivljem u okolini Vukovara, Tovarnika, Oseka i drugih krajeva Slavone. To su pripadnici Zbora narodne garde, MUP Hrvatske, crnokouljai, ustae, ali i seljaci, domaice, mladii sa nepunih esnaest godina. Uglavnom su zadojeni mrnjom prema svemu to se srpsko. Tu u logoru oekuju kaznu. Veina je svesna da su bili samo pioni u krvavom piru hrvatskog vrha. Zarobljenica Ljuba Budim, domaica,
227
Hrvatica po nacionalnosti majka 11-oro dece. Ima est sinova. Za etvoricu ne zna gde su, verovatno u ZNG. Mu joj je poginuo. Zarobljena je u Tovarniku, dok je bacala bombe na mlade vojnike JNA...Sada stalno plae. Deo iskaza Ljube Budim: Kada sam dola u id, jedan me je vojnik odma udario nogom u stomak i pala sam na beton. I meni je tako vor iskoila i ja sam vor imala plavo. I oni su svi: Ti si baba bombaica i tako. I uvek isto i uvek isto priala i nisam imala drugo ta da im kaem . Najtee mi je kad me odvedu na ispitivanje i kad mi kau da su mi deca, jer Drago je onda bio u polici i da je on deci seko nokte i prste i pravio od njih ogrlicu i da sam imala ja sinove, ja sam imala njih dvojicu u Zagrebu da je i njih pobilo i da su mi svi pobeni. I svoji na nianu(strana 19): Prava galera hladnokrvnih ustakih koljaa izloena je u logoru kod Zrenjanina. Re je o zarobljenim ustaama, tekim zloincima od kojih veina ima okrvavljene ruke sa vie ubenih vojnika i civila na dui. Teko bi bilo napraviti Top listu njihovih zloina jedni prednjae po broju rtava, drugi po surovosti i bezonosti i hladnokrvnosti. Ipak, kolja iz Vukovara Josif Miljkovi(28)., koji je naoigled roditelja zaklao dvoje dece zasluio je da bude prvi pomenut. Nedavno, u televizskoj emisi, hladnokrvni kolja je izjavio da se ne kaje i da ga nevine rtve ak i ne progone. Po padu Vukovara, ekipa RTB predvoena Ninom Brajoeviem ulazi u grad, to emituje Drugi dnevnik 19.11.1991, i snima srpske metane kako vreaju i optuuju zarobljene Hrvate.: NINO BRAJOVI: Meu civilima, mnogo je onih koji samo nose civilno odelo, a do jue... ITELJ: Ja da se sakrem u opinu kad su bombe letele, samo da me ne pogodi, a on meni pitolj u usta stavljao. Bezobraznie jedan! NINO BRAJOVI: A pitolj u usta jel ste stavljali? ZAROBELJNIK: Nisam. NINO BRAJOVI: Jel pozanajete ovog oveka? ZAROBLJENIK: Da, iz vienja. Pitolj nisam stavljao nikome, jer pitolj nisam ni imao. NINO BRAJOVI: Jel ste bili u gardi, kako niste imali pitolj? ZAROBLJENIK: Mene su na silu bili mobilisali, da moram kao civili uvati one zatoenike u opini. NINO BRAJOVI: A to su bili Srbi zatoenici? ZAROBELJNIK: Da, Srbi.
228
19.11.1991 u Dnevnikovom dodatku vodetelj Milo Markovi najavljuje: U narednih par minuta videete hiljade pripadnika hrvatskih oruanih snaga koji su jue zarobljeni u Vukovaru. Oni su, da kaemo, smeteni, u jedan zatvor u Sremskoj Mitrovici. Sledi prilog koji se emituje uz snimak koji prikazuje zarobljene ljude u civilnoj odei: Nakon jueranjeg oslobaanja Vukovara, zarobljena je i vea grupa ustaa. Dokaz za to su i ovi kadrovi zarobljenih faista, zengi i mupovaca, snimljeni rano jutros u sabirnom centru neposredno iza line fronta. Samo u toku prole noi, gde se i nala televitska ekipa RV i PVO, dovedeno je vie od 3000 zarobljenih ustaa. Mnogi od njih, koji su pruali estok otpor jedinicama JNA, teritoralcima i dobrovoljcima, ipak su uspeli da sa sebe skinu uniforme i druga obeleja ustakih formaca. Meutim, odali su ih sitni detalji koji su i osujetili njihov plan da prikru zlodela koja su uinili. Najvei broj njih imao je istu obuu, vojne izme strane proizvodnje, a line stvari koje su sa sobom poneli bile su zapakovane u identine putne torbe ili vree Vuteksa iz Vukovara. Bez uniformi i oruja, i kurai koju daje pric sa drogom, ovi ljudi ne izgledaju tako opasno, pa ih je lako uvalo samo nekoliko straara. Da je re o zlikovcima, reito govore dokazi obezbeeni u toku dananjeg dana. Kriminalistiko-tehnikom analizom i uzimanjem tzv. paranske rukavice utvreno je da su svi oni u poslednja 24 asa upotrebljavali vatreno oruje. Na rukama svih ustaa pronaeni su tragovi barutnih estica, a kod dvojice i tragovi ljudske krvi u predelu podlaktice, koja ne njihove krvne grupe. Politika ekspres 24.11.1991 na strani 15 objavljuje tekst pod naslovom Svi smo klali autora Sinie Ivanovia: U baraci je vladao polumrak i naprezao sam se da vidim kako izgledaju ti ljudi koji su iza sebe ostavili toliko zlodela. Prolazio sam pored onih koji stoje i zagledao se u one koji na podu sede. Verujte: obina lica! Vae i moje kome s kojima smo se, koliko jue pozdravljali, s kojima smo u kafani sedeli i s kojima smo zajedno radili! Zastao sam pred jednom produhovljenom facom. Uinilo mi se, ak, da poznajem tog oveka. Vi? Otkud vi ovde? upitao sam. Tek kad je podigao pogled video sam da ga ne poznajem. A njegov pogled je kazivao da je hladnokrvni ubica. Stresao sam se ak i od same pomisli kakva bi mi sudbina bila da sam dopao njegovih aka u vreme kad se ubalo iz mrnje, ali i iz zadovoljstva.
229
230
231
GLAVA III: PRAVNI OKVIR
232
GLAVA IV: PRAVNI OKVIR
GLAVA IV
PRAVNI OKVIR
TRETMAN KRIVINE ODGOVORNOSTI MEDA I NOVINARA ZA DELA PODSTREKIVANJA NA DRUGA KRIVINA DELA I GOVOR MRNJE U PRAKSI MEUNARODNIH SUDOVA I TRIBUNALA
U ovoj glavi daje se pregled predmeta koji su se vodili pred raznim meunarodnim sudovima i Tribunalima od drugog svetskog rata do danas. Zajedniko im je to su vodjeni upravo u pravcu utvrdjivanja krivine odgovornosti zaposlenih u medima, a za nedozvoljene radnje podstrekavanja ili govora mrnje.
1. MEUNARODNI VOJNI TRIBUNAL U NIRNBERGU (MVT)

PREDMET JULUS TRAJHER Presuda Julusu trajheru pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu predstavlja prvu presudu za ratne zloine poinjene putem medskog izvetavanja u istori. Julus Streicher je na nirnberkom procesu osloboen po taki 1.optunice (Uestovanje u zajednikom planu/zaveri) ali ga je tribunal proglasio krivim i osudio na smrt po taki 4 (zloini protiv ovenosti)268 iz razloga to je na osnovu predoenih dokaza doneo zakljuak da je Streicher putem nedeljnika turmer (Jurinik), i je izdava i vlasnik bio tokom 22 godine podstrekavao na ubistva i istrebljenje jevrejskog naroda u Nemakoj i na teritorama koje su bile pod nemakom kontrolom u toku drugog svetskog rata.269 Julius Streicher je bio izdava nedeljnog glasila nacistike parte turmer od 1923. do 1945. godine a do 1933. godine je bio i urednik tog glasila. Julus
268 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(1. oktobar 1946 godine), strana 304 269 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(1. oktobar 1946 godine), strane 301-304
233
trajher je kroz svoje govore i lanke, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, incirao nemake umove virusom anti-semitizma i podsticao nemaki narod na aktivan progon Jevreja270 turmer je 1935. godine dostigao tira od oko 600.000 primeraka i najvei deo njegovog sadraja je bio popunjen takvim lancima. U delu optunice IMT koji se odnostio na trajhera pisalo je sledee: on (trajher) je odobravao, usmeravao, i uestvovao u zloinima protiv ovenosti utvrenim takom 4. optunice, a to posebno ukljuuje podstrekavanje na progon Jevreja utvren takama 1. i 4. optunice.271 Primeri pisanja turmera trajher je osuen zbog izvetavanja turmera od 1933 godine (dolazak nacista na vlast u Nemakoj) pa sve do kraja rata. trajher je aprila 1933 godine preko turmera prvo pozivao na bojkot jevrejskih trgovina, banaka i robnih kua a zatim podravao nirnberke rasne zakone 1935 godine, 14.aprila 1937 godine Der Sturmer objavljuje da da su Jevreji ritualno klali Hriane prilikom proslave svog praznika Pashe, 1.avgusta 1938 godine je podstrekavao na ruenje sinagoge u Nirnbergu a 10. novembra iste godine je otvoreno zagovarao pogrome Jevreja koji su se u to vreme dogaali.272 Tuilatvo je meunarodnom Sudskom veu kao dokaze predoilo 23 lanka koji su u turmeru bili objavljeni izmeu 1938 i 1941 godine a u kojima je bilo podstrekavano na vrenje zloina protiv ovenosti protiv jevrejskog naroda. Kao karkteristian primer treba navesti lanak iz 1938 godine u kome se Jevreji karakteriu kao gamad i bacilli, zatim da nisu ljudska bia nego paraziti, nepratelji, zlikovci i prenosioci zaraze koji moraju biti uniteni u interesu opstanka oveanstva. Ostali lanci su takoe zagovarali ideju da e samo kada svetska jevrejtina bude unitena jevrejski problem biti reen. U maju 1939 godine u vodeem lanku u turmeru je pisalo:
270 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(1. oktobar 1946 godine), strana 302. 271 Aneks A optunice Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu protiv Hermana Geringa i ostalih (strana 77. u presudi) 272 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(1. oktobar 1946 godine), strana 302.
234
Kaznena ekspedica mora da deluje protiv Jevreja u Rusi. Kaznena ekspedica koja e im obezbediti istu sudbinu kakvu svaki ubica i kriminalac mora da oekuje. Smrtnu kaznu i pogubljenje. Jevreji u Rusi moraju biti pobeni. Moraju biti potpuno iskorenjeni273 1940. godine trajher je objavio pismo itaoca koji je poredio Jevreje sa rojevima skakavaca koji u potpunosti moraju biti uniteni. Tuilatvo je dalje kao dokaze Veu predoilo 26 lanaka iz turmera iz perioda od avgusta 1941 do septermbra 1944. godine, od koji je dvanaest napisao sam trajher, a kojima je nedvosmisleno zahtevano unitenje i istrebljenje Jevreja: 25. decembar 1941. godine: Ukoliko opasnost od razmnoavanja tog Boeg prokletstva u jevrejskoj krvi doe do kraja, onda preostaje samo jedno reenje istrebljenje tog naroda i je otac avo.274 Februar 1944 godine: Ko god radi ono to radi Jevrejin je nitkov, kriminalac. I onaj ko to ponavlja i eli da ga kopira zasluuje istu sudbinu, unitenje, smrt. 275 Iako je trajher znao da nemake snage bezbednosti vre zloine nad Jevrejima i ostalim nepodobnim etnikim ,verskim ili politikim grupama nastavio je sa irenjem mrnje preko turmera. trajher je na suenju poricao da je imao bilo kakva saznanja o masovnim zloinima ali su na suenju izvedena dva dokaza koja su opovrgla njegovu odbranu: Prvi je bio dokaz o tome da je zvanini fotograf turmera u prolee 1943 godine bio poslat da poseti istonoevropske getoe u kojima su Jevreji bili zatoeni u vreme kada su nemake snage unitile pobunjeni varavski geto to je bilo praeno brutalnim zloinima nad pobunjenim Jevrejima.
273 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(1. oktobar 1946 godine), strane 302. i 303. 274 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(oktobar 1946 godine), strana 303. 275 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(oktobar 1946 godine), strana 303.
235
Drugi dokaz je bila injenica da je trajher redovno primao i itao jevrejski list koji je izlazio za vreme rata Israelitisches Wochenblatt, a koji je, u svakom broju iznosio podatke o jevrejskim rtvama kao i cifru koliko je bilo deportovanih i ubenih Jevreja u tom trenutku u Evropi. trajher je u novembru 1943 godine komentarisao lanak iz tih novina u kojem je pisalo da su Jevreji bukvalno nestali iz Evrope i to na na nain to je rekao da to ne jevrejska la. Kada je u decembru 1942 godine komentarisao lanak koji je objavljen u londonskom Tajmsu a koji se odnosio na zverstva koja vode ka unitenju, trajher je rekao da je Hitler upozorio da e II svetski rat dovesti do unitenja jevrejtine. U januaru 1943 godine napisao je i objavio lanak u kojem je rekao da je Hitlerovo proroanstvo ostvareno, da je svetska jevrejtina istrebljena i da je divno saznanje da je Hitler oslobaa svet od jevrejskih muitelja. Zakljuak sudskog vea U delu presude vezanom za zloine protiv ovenosti a koji se odnosio na turmer Vee je zakljuilo: turmeru i ostalim glasilima je bilo dozvoljeno da ire mrnju prema Jevrejima i u govorima i javnim izjavama nacistikih lidera Jevreji su bili izloeni javnom podsmevanju i preziru.276 to se odgovornosti Juliujsa trajhera tie Sudsko vee Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu je na osnovu izvedenih dokaza dolo do zakljuka da je uzaludno za trajhera da tvrdi da je reenje jevrejskog problema koje je on zagovarao bilo strogo ogranieno na klasikovanje Jevreja kao stranaca i na donoenje diskriminatornih propisa kao to su nirnberki zakoni, kao i na dopunjavanje meunarodnih ugovora o, ukoliko bi to bilo mogue, stvaranju drave Izrael negde u svetu gde bi svim Jevrejima bilo dozvoljeno da emigriraju. Vee je dalje zakljuilo da je trajher podstrekavao na ubistva i istrebljenje jevrejskog naroda i to u trenutku kada su Jevreji u Evropi ubani u najgorim moguim uslovima to jasno predstavlja progon na politikoj i rasnoj osnovi u vezi
276 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(oktobar 1946 godine), strana 248
236
sa ratnim zloinima denisanim Poveljom tribunala i predstavlja zloin protiv ovenosti.277 PREDMET HANS FRIE Druga presuda koja se pred IMT-om odnosila na ratne zloine poinjene putem medskog izvetavanja je presuda radio komentatoru i visokom funkcioneru nemakog Ministarstva propagande Hansu Frieu. Za razliku od trajhera Frie je osloboen po takama 1. 3. i 4. optunice tribunala u Nirnbergu. Fritzche je bio poznati radio komentator koji je jednom nedeljno komentarisao aktuelne dogaaje u svojoj autorskoj emisi Hans Frie govori koja je sa emitovanjem poela u septembru 1932 godine; Frie je iste godine postao i ef nemake dravne novinske agence. Agenca je maja 1933 godine inkorporisana u Ministrastvo narodnog prosveenja i propagande koje je vodio Jozef Gebels a Frie je tada postao lan nacistike parte i preao u to ministarstvo. Decembra 1938 postao je ef Odeljenja za tampu pri ministarstvu a oktobra 1942 godine unapreen je na pozicu ministarskog direktora. Jedno vreme je sluio u propagandnom odeljenju na istonom frontu da bi novembra 1942 postao ef Odeljenja za radio pri Ministarstvu propagande i opunomonik za Politiku organizacu velikog nemakog rada. to se optubi po takama 3.(ratni zloni) i 4.(zloini protiv ovenosti) tie u delu optunice koji se odnosio na Friea pisalo je: da je optueni koristio svoj zvanini poloaj i svoj lini uticaj kako bi podstrekavao, ohrabrivao i podravao vrenje ratnih zloina i zloina protiv ovenosti, a to se naroito odnosi na mere usmerene protiv Jevreja i nemilosrdnu eksplatacu okupiranih teritora278 Meunarodni tuilac je na suenju tvrdio da je Frie podsticao i ohrabrivao vrenje ratnih zloina i to na nain da je namerno falsikovao vesti kako bi u Nemcima probudio one strasti koje bi ih dovele do vrenja ratnih zloina i zloina protiv ovenosti . Tuilac je dalje tvrdio da njegov zvanini poloaj ne bio naroito bitan da bi se zakljuilo da je uestvovao u proizvodnji i formulisanju propagandnih kampanja.
277 Presuda glavnim nacistikim zloincima pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu(oktobar 1946 godine), strana 304 278 Aneks A optunice Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu (strana 79. u presudi)
237
Primeri govora Hansa Friea i zakljuak Sudskog vea Na suenju su kao dokazi izvedeni delovi odreenih govora Hansa Friea a za koje je Sudsko vee zakljuilo da su denitivno antisemitski, kao to je na primer izvod iz jednog od njegovih govora da je rat prouzrokovan od strane Jevreja i da se ispostavilo da e njihova sudbina biti isto tako nepratna kao to je rer predvideo, ali je Vee isto tako dolo do zakljuka da ti govori nisu prouzrokovali progon ili istrebljenje Jevreja kao i da nema dokaza da je Frie bio svestan da se istrebljenje Jevreja odva na istoku. Vee je jo na osnovu predoenih dokaza zakljuilo da je Frie dva puta pokuao da onemogui publikacu antisemitskog turmera ali da u tome ne uspeo kao i da je povremeno emitovao lane vesti ali da ne moe da se dokae da je Frie znao da su te vesti lane. Primer za to predstavlja Frieova reportaa o potapanju nemake podmornice za koju se ispostavilo da je netana ali, prema zakljuku Suda, optueni to ne mogao da zna jer je kao izvor imao zvaninu informacu dobenu od nemake mornarice tako da ne imao razloga da sumnja da je informaca netana. Tribunal je na osnovu svih predoenih dokaza zakljuio da iako je Frie davao tvrde izjave propagandne prirode u svojim radio obraanjima ne moe da prihvati da je on imao nameru da podstie nemaki narod da ini zverstva nad pokorenim narodima i da ne moe da prihvati da je on uestvovao u zloinima koji mu se stavljaju na teret ve da je njegov cilj bio da pridobe iroku narodnu podrku za Hitlera i nemake ratne napore te je iz tog razloga doneo presudu kojom Friea osloboa krivice po svim takama optunice. ZAKLJUAK O PREDMETIMA VOENIM PRED MVT Iz prethodne analize vidi se da je sudsko vee u predmetu trajher nalo da je isti odgovoran kao izdava novina mada je pomenulo i da je neke od lanaka koje su citirali kao kriminalne pisao lino. Iz presude se vidi da se u lancima poziva na direktno istrebljenje Jevreja i da se poziva na istrebljenje svih Jevreja koji su generalno oznaeni kao nepratelji. trajher je po sudskom veu znao za zloine koji se ine protiv Jevreja ali je bez obzira na to nastavio sa irenjem mrnje u turmeru, a vee je i izvelo dokaze o tome. Ovakva odluka proizilazi iz injenice da je naen odgovornim za podstrekavanje na ubistva i istrebljenje Jevreja i to u trenutku kada su Jevreji irom nacistike Nemake i okupirane Evrope bili sistematski proganjani i ubani. Najzad,
238
Sudsko vee je nalo da su takva njegova injenja predstavljala progon na politikoj i rasnoj osnovi, odnosno zloin protiv ovenosti. Iz analize drugog predmeta voenog protiv Hansa Friea moe se primetiti da je Vee trailo kauzalnu vezu izmedju njegovih govora i krivinih dela i nalo da njegovi govori nisu prouzrokovali progon ili istrebljenje Jevreja. Vee je takoe u skladu sa odgovornou za progon trailo i njegovo znanje kao deo umiljaja i nalo da nema dokaza da je Frie bio svestan da se istrebljenje Jevreja odva na istoku. U vezi optube da je emitovao lane vesti sudsko vee je zakljuilo da ne dokazano da je Frie znao da su te vesti lane. Najzad vee je nalo da ne moe da zakljui da je Frie imao nameru da podstie nemaki narod da ini zverstva nad pokorenim narodima i zbog toga ga oslobodilo odgovornosti.
2. MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNALI ZA BIVU KUGOSLAVU I RUANDU

A. MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNAL ZA JUGOSLAVU (MKTJ)
PREDMET VOJISLAV EELJ Predmet koji se vodi protiv optuenog Vojislava eelja pred MKTJ u sve veoj meri je relevantan i za ovu knjigu. Ovo iz razloga to optunica sadri vie taaka (krivinih dela) kojima tuilatvo Tribunala navodi kao eeljevu radnju izvrenja progona, prinudnog transfera i deportace njegove zapaljive govore koje je drao u Vukovaru, Malom Zvorniku i Hrtkovcima, odnosno podstrekavanje na izvrenje tih krivinih dela nad nesrpskim stanovnitvom u tim mestima.279 Naime u paragrafu 5 Optunice tuilatvo eelju kao jedine radnje linog izvrenja na teret stavlja akte progona (taka 1 Optunice) putem direktnog i javnog etnikog omalovaavanja (paragra 15 i 17k) u vezi sa govorima optuenog u Vukovaru, Malom Zvorniku i Hrtkovcima, putem deportace i prisilnog premetanja (paragra 15 i 17k) u vezi sa govorom optuenog u Hrtkovcima, te po pitanju optubi za deportacu i nehumana dela (prisilno premetanje) (take 10-11, paragra 31-33), u vezi sa govorom optuenog u Hrtkovcima. Tuilatvo dodaje da se u izraz poiniti u ovoj optunici ukljuuje uestvovanje Vojislava ee279 MKTJ, Trea izmenjena optunica protic Vojislava eelja, Paragraf 5
239
lja u zajednikom zloinakom poduhvatu u svojstvu saizvrioca a kada tuilatvo koristi izraz podsticao, tuilatvo tereti Vojislava eelja da je svojim govorima, izjavama, radnjama i/ili propustima doprineo da se kod izvrilaca stvori odluka da poine navedena krivina dela. Kao to se iz napred navedenog vidi govori ali i ostala javna istupanja Vojislava eelja njemu su ustvari stavljeni na teret po dva osnova. Prvo, kako je ve navedeno, kao njegova lina radnja podstrekavanja na zloine progona, prinudnog transfera i deportace, a zatim i kao radnje njegovog doprinosa zajednikom zloinakom poduhvatu koji je imao za cilj progon nasilnim sredstvima nesrba sa dela teritore Bosne i Hercegovina i Hrvatske. Ovaj doprinos eelj je po tuilatvu ostvario tako to je: 1. drao zapaljive govore u medijima, tokom javnih skupova i prilikom poseta dobrovoljaca u kojima ih je podsticao na zloine, 2. u javnim govorima pozivao na iseljenje Hrvata iz Vojvodine, 3. indoktrinirao dobrovoljce ekstremnim etikim retorikama kako bi se ukljuili u prinudni transfer nesrpske populace.280 Od usmene rasprave po pravilu 98bis moglo se primetiti da Tuilatvo tribunala sve vie poklanja panju govorima optuenog Vojislava eelja a sve manje njegovim ostalim radnjama doprinosa zajednikom zloinakom poduhvatu. Takoe i veina u sudskom veu je razmatrala samo oblik odgovornosti podstrekavanjem i u sklopu toga se najvie bavila govorima optuenog to moda ukazuje da ve u ovoj fazi smatraju da ovaj oblik odgovornosti najvie odgovara prirodi krivine odgovornosti Vojislava eelja. Ova promena stratege koja sada sve vie poiva na eeljevim javnim istupanjima dodatno je pojaana injenicom da se tuilatvo a kasne i sud nekoliko puta pozivalo na denice govora mrnje i citiralo praksu ICTR u tamonjem predmetu Medi. Konkretni primeri govora mrnje U dosadanjem toku predmeta koji se vodi protiv Vojislava eelja videlo se da tuilatvo klasikuje govore i izjave u skladu nekim poznatim kategorijama i metodama govora mrnje. Ovo se videlo ne samo iz navodjenja konkret-
280 videti paragraf 10 (b) (d) (g), Trea izmenjena optunica Vojislav eelj,
240
nih primera njegovih govora koji su po tuilatvu dostizali govor mrnje ve i od selekce tih govora u pojedine kategore. Sudsko vee je u svojoj usmenoj odluci po 98bis kao radnje podstrekavanja optuenog eelja navelo: 1. promovisanje nacionalistike ideologe putem progona nesrba, 2. sistematsko omalovaavanje nesrba, 3. irenje atmosfere straha, 4. ohrabrivanje pristalica SP/SRS da se prave kao dobrovoljci i ohrabrivanje tih pristalica da ostvare nacionalistiku ideologu svim sredstvima.281 Sud je kao primere sistematskog omalovaavanja nesrba (dehumanizaca nepratelja) citirao sledee dokaze: dokaz P34 intervu optuenog u Politici kako neko moe da pregovara sa ustaama, dokaz P1194 gde je optueni rekao da ima samo 16 dobrih Hrvata koji imaju prava da ostanu u Srbi a da e ostali biti izbaeni iz Srbe, dokaz P298 to je snimak sa Hrvatske televize od 7 nov 1991 godine, kao i P1201 to je transkript intervjua optuenog Politici koji je puten 12 juna 1992 godine u oba optueni govori o Vukovaru i Hrtkovcima kao ustakim stecitima gde su najgore ustae, dokaz P1211 je transkript konference za tampu od 13 januara 1993 godine to je objavljeno i u njegovoj knjizi gde govori o Hrvatskoj kojom vladaju ustae, svedok VS007 rekao je da je uo optuenog da koristi termin ustaa ispred tela ubenih Hrvata koji su ubeni u borbi i da je rekao da moraju da budu spaljeni da ne bi zagaivali vazduh; svedoka Gorana Stoparia koji je svedoio da je optueni sve Hrvate zvao ustaama;282 Kao primere druge vrste radnji odnosno irenja atmosfere straha sud je naveo sledee dokaze: dokaz P153 to je lanak objavljen u Velikoj Srbi, broj 9 od 1991 godine kao i dokaz P179 to je njegov govor u 1991 godini gde govori o novom ustakom poretku koji ponovo implementira genocidnu politiku, zatim dokaz P35 to je govor od 4 juna 1991 godine gde govori da svi oni koji
281 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strana transkripta 16859 282 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strane transkripta 16863-66
241
nemaju istu savest treba da se plae, mi Srbi smo mnogo oprostili i zaboravili i da ukoliko nastave sa genocidnim aktivnostima da emo ne samo osvetiti svaku rtvu nego emo izravnati stare raune iz drugog svetskog rata; dokaza P62 je dokumantarni lm BBCa Smrt Jugoslave koji je puten u martu 1995 godine a optueni je u njemu rekao mi Srbi smo u opasnosti, hrvatske faistike horde napadaju Srpske ene i decu, i planiraju genocid prema Srbima, svedok Antoni Oberal je takodje svedoio da neki govori koji se tiu propagande nemaju isto znaenje u nacionalistikim i obinim govorima i rekao je da je apsolutno zabranjeno kada situaca ne mirna i kada postoji kontekst u kome moe da se desi da civili budu ubeni.283 I kao primere tree vrste radnji podstrekavanja, odnosno ohrabrivanja dobrovoljaca sud je kao primer naveo sledee dokaze: svedok Zoran Ranki svedoio da je optueni govorio dobrovoljcima pre nego to su otili na front da postanu heroji da se bore za Veliku Srbu, pominje se i dokument P217 gde optueni postavlja 16 vojvoda, video P255 gde se vidi to unapredjenje i P218 i unapredjenje etnikih vojvoda 20 marta 1994 godine; o tome takodje svedoio svedok Goran Stopari, SRS dobrovoljac koji kae kako ih je optueni posetio na frontu u Vukovaru i kako je to njemu znailo mnogo, svedok VS002 koji je takodje rekao da su poseeni dobrovoljci bili izuzetno zahvalni, svedokinja Vesna Bosanac koja je takodje rekla da je ula kako ohrabruje dobrovoljce.284 Sud i tuilatvo su takodje citirali jo dokaza javnih istupanja optuenog, na primer, dokaz P547 koji se tie govora optuenog u Hrtkovcima u kome govori o progonu nelojalnih Hrvata jer za njih nema mesta u Sremu, i kae da ukoliko ne odu dobrovoljno da e ih oni staviti na autobuse i odvesti do granice, zatim dokaz P1197, to je transkript televizskog intervjua putenog 8 aprila 1992. godine, u kome eelj kae da nikada ne video dobrog Hrvata i da su Hrvati nepratelji i najgori kriminalci. Predsedavajui suda je u svom izdvojenom miljenju citirao jo primera eeljevih javnih nastupa:
283 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strane transkripta 16864-66 284 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strana transkripta 16866
242
u intervjuu 6 dec 1990 god kae da osim malog broja sve ustae jesu kriminalci i da treba da se kazne gubitkom teritore dokaz P32; u februaru 1991 godine je u Skuptini rekao da su se pripremili za krvoprolie dokaz P1255, u aprilu na TV Politici kae da e srpska drava omoguiti da imaju 1.5 miliona nepratelja manje, i da Srbi gree kada misle da su im Hrvati jednaki; 1 maja 1991 godine u intervjuu za TV Novi Sad je rekao da e osveta Srba nad Hrtvatima rezultirati u smrti stotina hrvatskih civila koje on ne moe da sprei i da nee biti odgovorni za to jer je osveta opravdana dokaz P1177; video snimak od 6 maja u kome kae da e se ne samo osvetiti dananje rtve nego e i poravnati stare raune, intervju 11. maja na TV Novi Sad kae da etnici ciljaju tompsonima u glavu ustaa da im iskoe oi dokaz P1254, intervju magazinu ON pita kako moete da pregovarate sa ustaama, zar ne vidite da su svi Hrvati osim njih nekoliko ustae dokaz P34; kae da je osveta slepa da e biti nevinih rtava, ta moe da se radi, da Hrvati bolje razmisle dva puta, da ukoliko budu lojalni gradjani imae sva prava ali u suprotnom e morati da odu; TV Novi Sad, 1 jun 1991 godine hvali se zbog prolivanja ustake krvi u Slavoni dokaz P1180; tokom izbornih govora 4 juna 1991 god kae da ukoliko Hrvati ponovo krenu da e osveta biti strana i da e zavriti iza Anatole dokaz P35, i da su rekli Hrvatima da ukoliko krenu u genocid da se nee osvetiti samo za dananje rtve nego e i izravnati stare raune; intervju TV Novi Sad od 25 jula rekao da su Hrvati kukavice i da alju plaenike umesto svojih vojnika, dokaz P1181, u asopisu Duga od 13 septembra 1991 godine govorio o granicama dokaz P1182 i ponovo da su Hrvati genetski kukavice dokaz P34; govor u skuptini od 26. septembra 1991 godine predlae formiranje vojne hunte, ista sednica 27. septembra govori parlamentu da ne prihvati nita to bi podrazumevalo da Srbi ive sa Hrvatima i Slovencima dokaz P1258; intervju Studu B od 8 aprila 1992 godine gde je rekao da u celom svom ivotu ne upoznao dobrog Hrvata i da su Hrvati srpski najgori nepratelji dokaz P1195, 21 aprila intervju poziva da se otpuste svi Makedonci, Bugari i Hrvati jer rade protiv interesa srpskog naroda dokaz P1197, kasne 12 juna kae da nema dobrog Hrvata ni u Imotskom ni u celoj zapadnoj Hercegovini dokaz P1201; prelazei na 1993 godinu navodi da je u dokumentu P62 eelj rekao da su horde ustaa
243
pregazile naa sela i napadaju nae ene i decu i pokuavaju da dovre genocid, pominje se i izvetaj Obershala P5; tokom njegovog svedoenja putani su delovi videa, kao P14 gde se vidi da optueni govori u Jagodnjaku aprila 1991 godine o Tumanu i novom ustakom poretku i kae da e svaki srpski ivot biti osveen, u govoru od 13 maja 1993 dokaz P18 optueni je rekao da sledei put kada napadnu Muslimani i Hrvati moraju biti ubeni kako ne bi nikada ponovo ustali i napali nas.285 I u samoj optunici su citirani neki izvodi iz govora koje je drao optueni kao to je na primer govor iz Zvornika iz marta 1992 godine kada je Vojislav eelj rekao: Draga brao etnici, naroito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najvei junaci. Oistiemo Bosnu od pagana i pokazaemo im put koji vodi na istok, gde im je i mesto286. Iz ovih primera govora optuenog vidi se da je on izjednaavao ustae i Hrvate i hrvatski narod, da je pozivao na akcu u raznim oblicima odnosno javno govorio da se ustae ubu, da se izravnaju rauni za rtve iz prvog i drugog svetskog rata, da se Hrvati stave u kamione i proteraju iz Srbe, da je zastraivao Srbe genocidom i izjednaavao ustae koji su taj genocid poinili i hrvatski narod, da je opravdavao zloine i govorio da e biti stotine hrvatskih rtavama medju civilima ali da je to opravdano jer je osveta opravdana. Vremensko vaenje Interesantno pravno pitanje na koje je odgovorilo sudsko vee je i da li optueni danas moe da odgovara za govor mrnje po praksi Meunarodnog suda u Ruandi kada u vreme izvrenja odnosno od 1990 do 1993 godine takva sudska praksa ne postojala i ne mogla da bude poznata optuenom. Sudsko vee Tribunala je odgovorilo pozitivno i navelo da Vojislav eelj: Kao doktor pravnih nauka i asistent na fakultetu nije mogao a da ne zna da je zabrana podsticanja na rasnu nacionalnu ili versku diskriminacu kodikovana u meunarodnom pravu (lan 7 Univerzalne deklarace o ljudskim pravima 10 dec 1948, i lan 20 para 2 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima od 1966 god). Takoe su naveli da lan 4a Meunarodne konvence o eliminisanju svih oblika rasne
285 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strane transkripta 16963-69 286 MKTJ, Trea izmenjena optunica protiv Vojislava eelja, Paragraf 22
244
diskriminace namee obavezu da proglase kanjivim delima podsticanje na diskriminacu. Po sudskom veu optueni eelj je takoe trebalo da bude svestan da su takvi akti kanjavani nakon drugog svetskog rata, optueni je po sudu bio svestan u vreme izvrenja dela koja mu se danas pripisuju da su ona bila inkriminisana na meunarodnom nivou (podsticanje na nacionalnu versku i rasnu mrnju putem propagande ili na drugi nain) Sudsko vee je iznelo miljenje da optueni takoe ne mogao da ne zna da je Jugoslava prihvatila obavezu kanjavanja takvih diskriminatornih ponaanja uvoenjem lana 134 para 1 KZ koji je usvojen u septembru 1976 godine a objavljen u Slubenom glasniku u oktobru iste godine. Prvo je zapreena kazna bila 10 godina zatvora da bi se 1990 promenila odredba i maksimalna kazna smanjila na 5 godina zatvora. Zbog toga je sudsko vee nalo da je optueni bio svestan kriminalizace na nacionalnom nivou (podsticanje na rasnu nacionalnu i versku mrnju i netrpeljivost).287 Zakljuak Pretresnog vea Vano je ukazati na zakljuak Pretresnog vea po odluci 98bis o vremenskom vaenju optubi protiv Vojislava eelja odnosno mogunosti da odgovara za svoja javna istupanja po praksi Meunarodnog krivinog suda za Ruandi iako ona ne postojala u vreme izvrenja krivinog dela koja se njemu stavljaju na teret odnosno od 1990. do 1993 godine. Vee je odgovorilo na prigovor optuenog i zakljuilo da je zabrana podsticanja na rasnu nacionalnu ili versku diskriminacu bila kodikovana u meunarodnom pravu odnosno lanu 7 Univerzalne deklarace o ljudskim pravima 10 dec 1948, i lana 20 para 2 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima od 1966 god. U zakljuku se moe navesti da je pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu Julul trajher osuen a Hans Frie osloboen za podstrekavanje na izvrenje zloina protiv ovenosti putem medskog izvetavanja dok je Vojislav eelj pred MKTJ takoe optuen za podsticanje na izvrenje zloina protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja rata putem politikih govora koje je drao. Iz toga se vidi da da su pred oba ova meunarodna tribunala tuioci koristili
287 Usmena odluka po pravilu 98bis, 4 maj, strane transkripta 16856-58
245
podsticanje denisano kao oblik odgovornosti kako za ratne zloine tako i za zloine protiv ovenosti (ubistava, muenja, progona, deportaca i td) koje su poinioci izvravali putem medskog izvetavanja ili putem politikih govora. Treba ipak napomenuti da je predmet eelj tek na polovini te da tek predstoji izvodjenje dokaza optuenog eelja tako da gore pomenuti zakljuci pretresnog vea po pravilu 98bis nisu nikako konani. Zbog toga treba saekati prvostepenu presudu da bi se videli nalni zakljuci suda po gore pomenutim pitanjima. PREDMET RADOSLAV BRANIN Od ostalih sluajeva koji su voeni pred MKTJ-om a odnose se na podstrekavanje na vrenje ratnih zloina i zloina protiv ovenosti treba istai sluaj Radoslava Branina288 koji je septembra 2004 prvostepeno osuen, izmeu ostalog, i za podstrekavanje na izvrenje zloina protiv ovenosti, Vee je u tom smislu zakljuilo: Zahvaljujui svojim poloajima vlasti, optueni je imao pristup medima. Od rukovodilaca na regionalnom nivou, upravo se on najee pojavljivao u medima. Zbog toga to je bio na poloaju vlasti, njegove javne izjave su imale veu teinu, kako u oima Srba, tako i nesrba. Premda optueni ne bio jedini predstavnik SDS-a koji je u tom periodu koristio pogrdan i hukaki jezik, njega meu rukovodiocima bosanskih Srba u Bosanskoj krajini izdvajaju kao onoga koji je zastupao i izraavao najekstremne stavove (Paragraf 324) Optueni je svojim javnim izjavama sejao strah i mrnju izmeu bosanskih Srba na jednoj, te bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata na drugoj strani, hukajui te nacionalne grupe jednu protiv druge Optueni je kontinuirano koristio pogrdne nazive za nesrbe, nazivajui ih balama (Muslimane), ustaama (Hrvate), iptarima (Albance), gamadi, pogani, nekrstima i ljudima drugog reda(Paragraf 325) Optueni je otvoreno govorio protiv meanih brakova, a jednom prilikom je otiao tako daleko da je sugerisao da decu iz meanih brakova treba baciti u reku Vrbas i ona koja isplivaju bie srpska deca (Paragraf 328)
288 MKTJ Presuda Pretresnog vea u sluaju Tuilac protiv Radoslava Branina, IT-99-36-T
246
tavie, on je javno predloio kampanju izravnavanja rauna ubanjem na nacionalnoj osnovi, izjavivi da e za svakog ubenog Srbina u Sarajevu biti ubena dva Muslimana u Banja Luci (Paragraf 329) Pretresno vee smatra da je optueni podstrekavao ta prisilna premetanja i deportace stanovnika (Paragraf 577) Pretresno vee se uverilo da je optueni pomagao i podravao izvrenje krivinog dela progona putem bezobzirnog liavanja ivota, muenja, razaranja imovine, verskih i kulturnih objekata, kao i deportace i prisilnog premjetanja. Optueni je i podstrekavao na progon na nain deportace i prisilnog premjetanja (Paragraf 1054)
B. MEUNARODNI KRIVINI TRIBUNAL ZA RUANDU (MKTR)

PREDMET NAHIMANA I OSTALI Jedna od najznaajnih presuda na meunarodnom nivou koja koja se bavi odgovornou meda za izvetavanje tokom oruanog sukoba jeste presuda Tribunala u Ruandi, optuenom Ferdinandu Nahimani i ostalima.289 U analizi ove presude e se pre svega predstaviti injenini zakljuci prvostepenog vea, a zatim e se citirati najvani pravni zakljuci u pogledu podstrekavanja na genocid i postojanja progona kao zloina protiv ovenosti. Na kraju e biti dat opti zakljuak o pojedinim injeninim i pravnim zakljucima Pretresnog i albenog vea i njihovoj relevantnosti za eventualni krivini postupak pred domaim sudovima. Utvrene injenice U pogledu relevantnih injenica vano je napomenuti da je optueni Nahimana bio osniva Radio Televize Libre des Mille Collines (u daljem tekstu RTLM).290 an Bosko Barajagviza je bio osniva politike parte koja je organizovala nansiranje RTLM. Hasan Ngeze bio je novinar koji je kasne postao i glavni i odgovorni urednik novina Kangura,291 a sud je naao da je kontrolisao izda-
289 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, 3 Decembar 2003 godine, albena presuda 28 Novembar 2007 godine 290 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.5 291 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 7 and 123
247
nja i bio odgovoran za sadraj ovih novina.292 Za novinu Kangura sudsko vee je takoe nalo da su bile najpoznate novine u Ruandi.293 Sud je zatim analizirao konkretne radnje optuenih odnosno lanke u novinama Kangura i radio emise na stanici RTLM i da li su usled tih javnih govora optueni krivino odgovorni za genocid i razliite zloine protiv ovenosti (istrebljenje, progon, ubistva). Pretresno vee ne meutim posebno analiziralo lanke da utvrdi postojanje podstrekavanja na genocid, a posebno da utvrdi zloine protiv ovenosti ve je pre ulaenja u pravnu analizu generalno analizirao lanke Kangure i emise RTLM i davalo miljenje ta je reeno u njima. Naime, sud je faktiki analizirao recimo da li oni sadre direktni ili indirektni poziv na akcu ili na nasilje, da li su diskriminatorni, da li dehumanizuju drugu stranu i prema kome su usmereni a zatim davalo pravnu ocenu lanaka i emisa u zavisnosti od optubi. Analiza lanaka u listu Kangura Pretresno vee je u detalje analiziralo izdanje novina Kangura gde su objavljene Deset zapovesti u sklopu lanka pod nazivom Apel na svest Hutua.294 Sud je oigledno analizirao ceo kontekst lanka jer je naao da je isti podeljen u 5 delova, da se u prvom delu podsea na napad koji su 1990 godine izveli Tutsi ekstremisti i gde se na kraju kae: Nepratelj je i dalje tu, meu nama... Zbog toga Huti, gde god da ste probudite se. Budite vrsti i oprezni. Preduzmite sve potrebne mere da odvratite nepratelja od novog napada. U drugom delu lanak opisuje Tutse kao krvoedne te da imaju dva oruja protiv Huta novac i ene. Trei deo lanka opisuje implementacu njihovog plana odnosno da su Tutsi iskoristili novac da preuzmu Hutu preduzea. etvrti deo se zove Tutsi ene gde se kae da se one udaju za Hutu zvaninike da bi bile puni. I na kraju u petom delu gde su objavljene deset zapovesti objavljen je apel da Huti treba da prestanu da saaljevaju Tutse. Prva od deset zapovesti glasila je: Svaki Hutu mukarac treba da zna da Tutsi ene, gde god da su, rade za svoju Tutsi etniku grupu. Zbog toga smatrae se izdajnikom Hutu koji se oeni Tutsi enom, Hutu koji ima Tutsi ljubavnicu, svaki Hutu koji uzme Tutsi enu za sekretaricu ili u zatitu.295
292 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.135 293 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.122 294 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.138 295 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.139
248
Nakon analize zakljuak u vezi ovog lanka je da je on objavljen u kontekstu isto etnikog konikta izmeu Hutua i Tutsa, da su Tutsi predstavljeni kao neprijatelji, kao zli, pokvareni i ambiciozni, da je tekst slao poruku prezira i mrnje prema etnikoj grupi Tutsa a pogotovu Tutsi ena koje su prikazane kao neprateljski agenti. Sudsko vee je takoe nalo da lanci napadaju sve Tutse i Tutse kao grupu bez ikakve distinkce, kao i da je lanak upozorio itaoce da je neprijatelj i dalje meu nama i da eka da nas napadne. Sudsko vee je takoe tumailo da je lanak molba da se Huti probude, da prestanu da saaljevaju Tutse i da preduzmu sve mere da zaplae nepratelja napadom i nalo da su lanci pisani u imperativu i da zbog toga ovo predstavlja jasan poziv Hutima da preduzmu akcu protiv Tutsa.296 Takoe je analizirana u detalje i naslovna strana Kangure br.26 i prvo su odbaeni argumenti odbrane u pogledu znaenja slika maete na naslovnoj strani sa pitanjem Koje oruje emo koristiti da osvojimo Injenzi-je(bubavaba) jednom za svagda?.297
296 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 152-153. 297 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.160
249
Sudsko vee je zakljuilo, prvo, da je poruka naslovne strane bila da se maeta koristi da se osvoje Injenzi jednom za svagda, a zatim dalje i da su u lancima objavljenim u ovom broju Kangure Tutsi izjednaeni sa neprateljem, da su prikazivani kao hipokriti, lopovi i ubice i da zbog svega termin Injenzi na naslovnoj strani moe da se razume od strane italaca da se odnosi na Tutse koji su pri tom predstavljeni kao iskonsko zlo.298 Sudsko vee je tako nalo da je poruka sa naslovne strane Kangure bila poruka nasilja.299 Pretresno vee je zatim analiziralo nekoliko lanaka iz Kangure kao to su lanak Bubavaba ne moe da rodi leptira iz 40 broja Kangure u kome se izmeu ostalog kae Istora nae zemlje je preplavljena njihovom zlobom i pokvarenou, Bubavaba moe roditi samo drugu bubavabu. Koja je razlika izmeu Inyenzi-ja koji su napali u oktobru 1990 godine i onih iz 1960 godine? Oni su svi isti. Zatim lanak Huti treba da pomognu Kanguri da odbrani Hute u kome se izmeu ostalog kae Ako pogledate paljivo videete da 85% Tutsa koji ive u zemlji jesu na neki nain povezani sa izbeglicama iz kojih su Inyenzi i Inkotanyi koji su nas napali....300 U pogledu ovih lanaka Sudsko vee je nalo da oni alju poruke etnike mrnje i da usmeravaju neprateljstvo javnosti prema stanovnitvu Tutsa.301 Sudsko vee je takoe analiziralo izdanja Kangure koja su objavljivala liste sa imenima Inkotanji-ja (izdanje 40 kada je objavljena lista sa 123 imena gde je izmeu ostalog pisalo ovo su ljudi koji e uzeti pitolj i istrebiti vas.302). Sudsko vee je nalo da je lanak u okviru kojeg je objavljena lista predstavljao poziv na akcu itaoce Kangure, jer se nakon upozorenja da e biti istrebljeni pozivaju da organizuju odbranu jer su bezbednosne slube izgubile petlju, odnosno da lanak jasno implicira da itaoci treba da preduzmu akcu prema onima koji su imenovani kako bi se spasili istrebljenja.303
298 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 172-173 299 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.246 300 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 177-180 301 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.187 (da je sud utvrdio da se reference na sauesnike Inyenyi-ja i Inkotanyja odnosile na populacu Tutsa (paragra 217, 223, 231) 302 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.198 303 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 201 and 206 (sudsko vee je takoe citiralo svedoke koji su
250
Sudsko vee je analiziralo i objavljena izdanja Kangure iz 1994 godine i nalo da su oni implicitno pozivali na istrebljenje. Tako je prvo analiziran lanak iz broja 54. Kangure Poslednja la gde izmeu ostalog pie Nadajmo se da e Injenzi imati hrabrosti da shvate ta e se desiti i shvate da e ukoliko naprave malu greku svi biti istrebljeni; ukoliko naprave greku da napadnu ponovo nee niko od njih ostati u Ruandi, ak niko od sauesnika.304 Takoe analiziran je i lanak u broju 56 Kangure Kako e nestati UN trupe a naslov editorala problemi izmeu Hutua i Tutsa gde izmeu ostalog stoji Nakon njihovog odlaska (UN) krv e poeti stvarno da tee. Svi Tutsi i kukaviki Hutu e biti istrebljeni.305 Sudsko vee je zakljuilo na osnovu ovih lanaka da oni izjednavaaju sauesnike sa celokupnim stanovnitvom Tutsa, i da e napad RPF izazvati pokolj nedunih Tutsa u zemlji i dae RPF biti odgovoran za taj pokolj, kao i da su lanci predstavljali pretnju, a ne upozorenje imajui u vidu jak, nasilan jezik koji je upotrebljen u ovim lancima.306 Analiza emisa radio-televize RTLM307 Sudsko vee je pre svega analiziralo nekoliko emisa RTLM koji su izjednaavali Inyenzi-je i celo stanovnitvo Tutsa. Na primer, emisa od 30. novembra 1993 godine u kojoj se izmeu ostalog kae: ne mogu da podnesem zloine koje ine Inkotanji-ji. Oni su ljudi kao svi drugi. Znamo da su uglavnom Tutsi i da nisu svi Tutsi loi. ... Mislim da e ipak na kraju, svi biti otkriveni i kanjeni.308 Sudsko vee je navelo emise koje su po njima denisale nepratelja kao Tutsa, kao to je emisa od 15 maja 1994 godine koja kae rat koji vodimo je rat izmeu dve etnike grupe, Huta i Tutsa.309 Emisa iz maja 1994 godine izjednaava po sudu Inkotanji-je i Tutse jer prvo kao nepratelje nekoliko puta pominje Inkotanji-je
svedoili da su lanaci Kangure proizveli akcu paragra 231-246) 304 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.215 305 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.225 306 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 230-231 307 Nee se ovde praviti razlika izmeu emisa pre i posle 6 aprila 1994 godine jer kako je reeno razlike je pravljena zbog optih elemenata zloina protiv ovenosti koji nisu od znaaja za ovu pravnu analizu 308 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.358 309 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.392
251
kojih ima 10% a onda pomenuo Tutse i opet da njih ima 10%.310 Emisa od 15 maja 1994 godine izmeu ostalog kae Inkotanji su manjinska grupa u Ruandi. Tutsa je vrlo malo. ak i ako uzmemo da ih ima 10% u ratu je stradalo 2%. Sada ih ima 8%. Da li e nastaviti da ine samoubistvo. Zar nee biti istrebljeni? ... Mislim da je jedna osoba meu Inkotanyi-ima odgovorna za njihovo istrebljenje. Mora da postoji osoba koja se dogovorila da se istrebe Inkotanyi, da se istrebe Tutsi svuda na svetu ...311 U pogledu izjednavaavanja Inkotanji-ja i Tutsa od posebne vanosti za sud bilo je korienje termina sauesnici Inkotanji-ja pa su tako analizirani lanci koji su irili strah da su sauesnici svuda, kao to je emisa od 5 juna 1994 godine koja dete od 14 godina koje je ilo po vodu predstavljalo kao puna Inkotanji.312 Sudsko vee je navelo emise koje su pravile etnike stereotipe, kao emisa iz oktobra 1993 godine gde je se govori da Tutsi imaju 70% bogatsva u zemlji,313 kao i etnike stereotipe u vezi zikih karakteristika pa je u emisi od 9 dec 1993 godine raspravljano o optubama da RTLM mrzi Tutse i reeno je da imaju lepe noseve, da su visoki i vitki ....314 Sudsko vee je citiralo emisu koja po njihovom miljenju izjednaava Inkotanji-je i Tutse preko njihovih zikih karakteristika, u citiranom delu emise reeno je Stotinu hiljada mladih ljudi mora biti regrutovano brzo. Oni moraju da ustanu kako bi ubili Inkotanyi-je i istrebili ih. ... Razlog zato emo ih istrebiti je to pripadaju jednoj etnikog grupi. Gledajte koliko je neko visok i njegov ziki izgled. Gledajte njegov mali nos i slomite ga....315 Sudsko vee je takoe primetilo da su emise bile usmerene na podgrevanje atmosfere i pozivali stanovnitvo da uzme oruje, pa je tako u emisi od 16 marta 1994 god gde se izmeu ostalog kae zvali su me sluaoci i rekli Mi emo biti iza nae vojske i ako treba mi emo uzeti bilo kakvo oruje, koplja, strele...316
310 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.395 (takoe i 396 i 397) 311 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.400 312 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 413-414 313 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.363 314 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.368 315 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.396 316 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.371
252
Takoe sudsko vee je navelo da su emise esto objavljivale imena pojedinaca kao RPD sauesnika i pozivale sluaoce da budu oprezni prema riziku koji ti pojedinci predstavljaju, a sudsko vee je nalo da su ti pojedinci a su imena bila objavljena bili civili. U emisi od 14 marta 1994 jedno lice je oznaeno kao Inkotanji a data su imena i njegove porodice, dok su u emisi iz aprila 1994 godine navedena imena sauesnika Inkotanji-ja.317 U emisi od 20 maja 1994 godine data su imena nekoliko svetenika i oznaeni su kao nepratelji.318 U emisi od 2 juna 1994 godine objavljena su takoe imena i za njih je reeno da su sauesnici i opasnost za bezbednost319 a u emisi od 31 marta 1994 godine objavljena su imena 13 studenata koja su formirala brigadu gde se izmeu ostalog kae: Dragi sluaoci vidite da su ovi studenti jako mladi a to moe biti jako opasno. Moramo da kaemo da ovo potvruje da se RPF inltrirao u kole.320 Na kraju sudsko vee je nalo da su emise RTLM pozivale na istrebljenje Inkotanyi-ja e je istrebljenje bilo izjednaeno sa istrebljenjem Tutsa, tako da se u emisi od 13 maja 1994 kae Neko mora da je napravio dogovor da istrebi sve Inkotanyi-je... da uini da nestanu zauvek ... da ih izbrie iz ljudskog seanja... da istrebi sve Tutse sa lica zemlje ... da uini da zauvek nestanu.321 Sudsko vee je nalo da se istrebljenje pominjalo u emisama u vreme dok se ono stvarno i deavalo pa tako emisa od 9 juna 1994 godine izmeu ostalog kae: video sam Inkotanyi kod dame, preko stotinu ih je bilo ubeno. Meutim jo ih je dolazilo. Kada su doli izgledali su kao stoka pred klanje. Ne znam da li su pobeni danas ili e biti pobeni noas. ... Bojim se da e nestati ako ne budu paljivi.322 U nekim emisama pozivalo se na ubanje civila, tako se u emisi od 23. maja 1994 godine izmeu ostalog kae: Po svaku cenu Inkogtanyi moraju da budu istrebljeni, u svim delovima nae zemlje. Bez obzira da li su stigli na aerodrom ili negde drugde. Neki se pretvaraju da su izbeglice, neki da su bolesnici. Gledajte ih paljivo, jer Inkotanji-i znaju mnogo trikova. ... Mi bi trebali da odemo i u izbeglike kampove u okolne zemlje i da ubemo one koji su poslali svoju decu u RPA. Sudsko vee je nalo da se izbegliki kampovi ne odnose na
317 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 375-383 318 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.410 319 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.429 320 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.431 321 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.397 322 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.415
253
Inkotanji-je a da je poziv sluaocima da budu paljivi i da gledaju putnike koji se pretvaraju da su izbeglice faktiki bio poziv da se izbeglice napadnu.323 Izmeu ostalog sudsko vee je analiziralo i nalo da su neke od emisa na brutalan nain dehumanizovale nepratelja. Tako emisa od 31. maja 1994 godine opisuje ubanje tapom Tutsi deteta koje je na ispitivanju reklo da su Inkotanji-ji rekli da e mu platiti kolovanje.324 Sudsko vee je citiralo i lanak koji se obraao onima koji se nalaze na barikadama na putevima kao podrku onome to oni tamo rade. U emisi iz maja 1994 godine podstrekavaju se oni na barikadama da uzmu drogu jer ona daje hrabrost i kae uvajte barikadu i spreite prelazak bubavaba (Inenza). Popuite malu cigaru i napravite im pakao.325 Sudsko vee je takoe sasluavalo i analiziralo iskaze svedoka koji su govorili sa jedne strane o sadraju nekih novinskih lanaka i emisa ali i o efektu koji su oni imali na Tutse i njihove porodice. Na kraju u pogledu RTLMa sudsko vee je nalo da su emise predstavljale tenju da se digne svest Huta o diskriminaci koju su trpeli od Tutsi manjine,326 da emise u kojima se govorilo o velikom bogatstvu Tutsa (bez obzira na istinitost tvrdnji koje sud ne mogao da pouzdano utvrdi327) mogu da se smatraju zapaljivim i emitovanim u cilju promovisanja etnike mrnje.328 Nalo je takoe da su emise u kojima se mnogo puta ponavljalo zato neko mrzi Tutse imale za cilj da se mobilie gnev prema Tutsima, a da su emise koje su govorile o zikim karakteristikama Tutsa trebale da stvore etnike predrasude.329 Sud je takoe naao da kao bitno pomene da RTLM ne bio otvoren za drugae miljenje330 a da emise u kojima su objavljivana imena pojedinaca nisu utvrdile da su to stvarno pripadnici RPFa ve da su ciljali te pojedince isto na osnovu njihove
323 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 425-426 324 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.417 325 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.433 326 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.468 327 Takoe sud je naveo u svojoj analizi da su neki svedoci posvedoili da RTLM ne proveravao informace dobene od Interahamwe, para.533 328 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.470 329 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.471 330 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.472
254
etnike pripadnosti.331 Sud je takoe naao da su pojedine emise RTLM praene nasilnim akcama i ubanjima (na osnovu iskaza svedoka).332 Sud je zakljuio da su mnoge emise pozivale na istrebljenje, kako Inkotanja tako i Tutsa (navedene emise od 4 i 5 juna 1994 godine).333 Sud je, osim toga, naao da su emise pravile etnike stereotipe na nain koji je promovisao prezir i mrnju prema Tutsi stanovnitvu, emise su takoe pozivale sluaoce da uzmu oruje protiv nepratelja. Nepratelj je denisan kao RPF, Inkotanji, Injenzi i sauesnici a svi su u emisama izjednaavani sa Tutsima kao etnikom grupom. U emisama su objavljivana imena pojedinaca i njihovih porodica koje su u nekim sluajevima ubene, a sud je naao da je njihova smrt na razliitim nivoima kauzalno vezana za emise u kojima su pominjani.334 Radio je bio sredstvo masovne komunikace koje je pokrivalo celu Ruandu. Mnogi ljudi su imali radio i sluali RTLM kod kue, u barovima, na barikadama. Sud nalazi da su RTLM emise koristile prethodne privilege koje su imali Tutsi i tekoe Huta, kao i strah od oruane pobune kako bi mobilisali populacu, stavljajui ih u stanje mrnje i nasilja koje je bilo upravljeno prema etnikoj grupi Tutsa. RTLM je ohrabrivao da se oni ubu, uporno aljui poruku da su Tutsi nepratelji koji moraju da se eliminiu jednom za svagda.335 Pravna ocena Prvostepenog Vea (u pogledu postojanja genocida) Vee je zatim na osnovu ovakvih optih zakljuaka vezanih za novine Kanguru i radio RTLM prelo na pravnu analizu prvo u pogledu postojanja krivinog dela genocida. Sudsko vee je tako zakljuilo (na osnovu gore izvedenih injeninih zakljuaka) da je program rada RTLM sadravao etnike stereotipe na nain da promovie prezir i mrnju prema Tutsi stanovnitvu i pozivao sluaoce da izau i uzmu oruje protiv nepratelja.336 Sud je na osnovu emisa RTLM takoe naao
331 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.474 332 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.475 333 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.483 334 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.487 335 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.488 336 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.949
255
da su emise kolektivno slale poruku etnikog nasilja i pozivale na nasilje prema Tutsi populaci.337 Sa takvim zakljukom u u vezi programa RTLM sud je preao na individualnu odgovornost i naao optuenog Barajagvizu odgovornim po komandnoj odgovornosti (lan 6/3 Statuta MKTR) jer ne spreio ubistva Tutsa koja su bila podstreknuta programom RTLM338 (Nahimana ne bio optuen po komandnoj odgovornosti) a Nahimanu lino odgovornim (lan 6/1 Statuta MKTR) jer je preko RTLM-a podstrekavao ubistva Tutsi civila zbog ega je lino odgovoran za izvrenje genocida.339 Zatim je sud utvrivao linu odgovornost sve trojice optuenih za direktno i javno podstrekavanje na genocid (odvojena taka od optube za izvrenje genocida) u okviru koje je razmatralo praksu iz Nirnberga i ESLJP,340 kao i sudsku praksu MKTR i nalo da direktno podstrekavanje mora da predstavlja vie od nejasne i indirektne sugeste.341 U vezi programa RTLM sud je naao da je radio pozivao sluaoce na akcu protiv nepratelja i sauesnika nepratelja koji je predstavljen kao stanovnitvo Tutsa, i citiralo emisu od 4. juna 1994. u kojom su sluaoci pozivani da istrebe Inkotanji-je koje e poznati po zikom izgledu tako to je reeno: gledajte njihov mali nos i slomite ga i nalo da to simbolizuje nameru da se uniti etnika grupa Tutsa. I Nahimana i Barajagviza su oglaeni odgovornim za podstrekavanje na genocid putem emisa RTLM.342 U vezi novina Kangura sudsko vee je nalo da dva lanka objavljena u decembru 1990 godine alju poruku prezira i mrnje prema etnikoj grupi Tutsa, prema enama Tutsa koje su predstavljane kao neprateljski agenti i pozivala itaoce da preduzmu sve neophodne mere da zaustave nepratelja koji je denisan kao Tutsi populaca.343 Sud je takoe naao da lanak u Kanguri broj 40 podstie na nasilje jer su objavljena imena 123 Tutsa i reeno je da vlada ne moe da ih zatiti od ovih ljudi i da moraju da se samostalno organizuju i odbrane da ne bi bili istrebljeni. lanak predstavlja poziv na nasilje jer je u itaocima izazvan
337 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.971 338 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.973 339 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.974 340 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 978-1000 341 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 1011-1015 342 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paras1031-1033 343 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.950
256
strah, budui da su im data imena sa kojima taj strah mogu da poveu i jer su ih mobilisali da preduzmu aktivne mere da se zatite. U pogledu individualne odgovornosti optuenog Ngezea za podstrekavanje na genocid putem novina Kangure sud je naao da su dva pomenuta lanka direktno podstrekavali na genocid te nalo da je Ngeze kao osniva i urednik Kangure odgovoran za podstrekavanje na genocid.344 Ovde je vano napomenuti da je kasne albeno vee MKTR nalo da je Pretresno vee pogreilo to se ne pozvalo na konkretne emise RTLM koje su predstavljale direktno podstrekavanje na genocid ve samo navelo jednu emisu kao primer i onda je, da bi ispravilo ovu greku Pretresnog vea, samo ponovo analiziralo konkretne emise.345 Tako je u pogledu optubi za genocid albeno vee ponovo analiziralo konkretne radio emise na RTLM da bi se uverilo da li one predstavljaju direktno podstrekavanje na genocid i nalo da one od pre 6. aprila 1994 godine nisu predstavljale direktno podstrekavanje na genocid dok je potvrdilo da one posle 6. aprila 1994 godine predstavljaju direktno podstrekavanje na genocid (paragra 755-758). albeno vee je takoe analiziralo lanke u Kanguri i nalo da nekoliko njih predstavljaju direktno podstrekavanje na genocid (Paragra 765-775). Pravna ocena Prvostepenog vea (u pogledu postojanja zloina protiv ovenosti) Sud se takoe izjasnio o takama optube za zloine protiv ovenosti346 a pravno najinteresantni deo odnosi se na odgovornost optuenih za progon zbog lanaka u Kanguri i emisa na RTLM. U pogledu progona sud je prvo naao da praksa denie progon kao teka ili agrantna krenja fundamentalnih prava koji dostiu isti nivo kao i ostali akti predvieni kao zloini protiv ovenosti u Statutu Suda. Sudsko vee je zatim u skladu sa takvom denicom nalo da govor mrnje koji cilja stanovnitvo na
344 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 1037-1038 345 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 735 i 770 (u vezi lanaka Kangure) 346 Na osnovu lanaka Kangure i emisa RTLMa optueni su osueni prvo za eksterminacu (istrebljenje) paragra 1057-1068
257
bazi etnike pripadnosti ili na drugoj diskriminatornoj osnovi dostie taj nivo i predstavlja progon denisan Statutom.347 Sud je zatim napravio razliku izmeu podsticanja i krivinog dela progona primetivi da je podsticanje denisano namerom dok je progon denisan posledicom, smatrajui da progon ne samo provokaca koja treba da izazove tetu, ve delatnost koja po svojoj prirodi i nanosi samu tetu. U skladu sa tim, ne neophodno da postoji poziv na akcu u emisama koji predstavljaju progon, odnosno ne neophodno da postoji veza izmeu progona i akata nasilja.348 Sud je takoe naao na osnovu sudske prakse da govor mrnje ne zatien meunarodnim pravom a zatim i da mnoga nacionalna zakonodavstva sadre zabranu propagiranja mrnje na disriminatorskim osnovama. Zakljuio je na osnovu te kako meunarodne tako i nacionalne prakse da govor mrnje koji propagira etniku ili drugu formu diskriminace kri norme meunarodnog obiajnog prava koji zabranjuju diskriminacu.349 Sudsko vee je nalo da je krivino delo progona ire od direktnog i javnog podsticanja koje ukljuuje propagiranje etnike mrnje u drugim oblicima. Dosledno tome, zakljuio je da lanci Bubavaba ne moe da rodi leptira i Deset zapovesti (nezavisno od lanka Apel na svest Hutua) predstavljaju progon.350 Sud je takoe naao da lanci Kangure i emise RTLMa nanose nie forme tete, to predstavlja progon. Relevantno pravo U ovoj analizi nisu detaljno analizirane presude Pretresnog i albenog vea u predmetu Medi u delu u kom su se ticale podstrekavanja na genocid jer, kako je ve pomenuto, podstrekavanje na genocid je specino i razliito od opteg pojma podstrekavanja (zahteva se direktno pozivanje na genocid i ne obuhvata po pravilu govor mrnje zbog ega ne preterano relevantno za domai postupak gde takoe nema direktnog pozivanja na zloine). Iz ovog razloga akcenat je stavljen na delove ove dve presude koji su se ticali pravnog pitanja
347 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1072 348 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1073 349 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paragra 1074-1076 350 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1078
258
da li su konkretni lanci ili radio emise sami po sebi akti progona kao zloina protiv ovenosti.351 Najvani zakljuak Pretresnog vea u tom smislu je da su lanci i emise okrivljenih (onako kako su gore opisani) predstavljali govor mrnje a zatim i da takav govor mrnje predstavlja krivino delo progona.352 Sudsko vee je takoe zakljuilo da takvi akti progona i da taj govor ne mora nuno da sadri poziv na akcu niti mora da postoji veza izmeu progona i dela nasilja.353 U albenoj presudi ovakvi zakljuci Pretresnog vea su analizirani i prvostepena presuda u ovom delu je delimino potvrena. Naime albeno vee ne se u potpunosti sloilo sa prvostepenim sudom ve je nalo da: govor mrnje sam po sebi ne moe da predstavlja krenje prava na ivot, slobodu i ziki integritet ljudskog bia. Stoga je, da bi se dolo do krenja pomenutih prava, neophodna intervenca drugih lica, sam po sebi, govor ne moe da direktno uba pripadnike odreene grupe, kao ni da ih zatvara i ziki povreuje.354 Meutim albeno vee je nalo da govor mrnje jeste krenje fundamentalnih prava na bezbednost i ljudsko dostojanstvo. albeno vee je dalje utvrdilo da u konkretnom sluaju ne mora da odgovori da li govor mrnje bez podsticanja na nasilje protiv pripadnika odreene grupe ima istu teinu kao i ostali akti navedeni kao zloin protiv ovenosti. Time je albeno vee napravilo razliku izmeu govora mrnja koji ne podstie na nasilje i govora mrnje koji to ini355. Vee je zauzelo stav da ne mora svaki pojedinani akt koji ini zloin protiv ovenosti da dostie nivo kakav imaju ostali navedeni akti zloina protiv ovenosti ve da oni treba da budu posmatrani zajedno. Kumulativni efekat akata koji ine zloin protiv ovenosti je taj koji treba da dostigne nivo kakav imaju ostali navedeni akti zloina protiv ovenosti. Takoe vee je navelo da je za ocenu tog nivoa
351 U knjizi takoe ne analizirana pojedinana odgovornosti u onom delu gde su optueni osloboeni zbog injenice da su odreeni lanci i radio emise emitovane pre nego to je uspostavljen rasprostranjen i sistematski napad na civilno stanovnitvo kao prethodni uslov za postojanje svih zloina protiv ovenosti pa i progona. 352 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1072 353 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1073 354 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.986 355 A suda Teodor Meron izdvojio miljenje u delu da obian govor mrnje jeste krenje meunarodnog prava i da moe da predstavlja progon kao zloin protiv ovenosti (drugae sa govorom koji podstie nasilje)
259
odnosno teine tih akata veoma vaan kontekst u kome se deavaju ti akti koji ine zloin protiv ovenosti.356 Na kraju je albeno vee nalo da su medski govori (lanci i emise) bili praeni pozivima na izvrenje genocida prema grupi Tutsa, da su se odigrali u okviru masovne kampanje progona Tutsa koja je bila karakteristina po aktima nasilja, ubanja, muenja itd. Konkretno, govori emitovani od strane RTLM, uzeti u celini i u njihovom kontekstu dostigli su po svojoj teini prag ostalih zloina protiv ovenosti. albeno vee je stoga nalo da govor mrnje i pozivi na nasilje prema Tutsima ... predstavljaju sami po sebi pojedinane akte progona. Dodatno, albeno vee je nalo da neke emise jesu u praksi znaajno doprinele poinjenju ostalih oblika progona protiv Tutsa i da su te emise navodile na izvrenje akata progona.357 PRESUDA MKTR U PREDMETU MEDI Presuda Meunarodnog krivinog tribunala za Ruandu (MKTR) u predmetu Medi predstavlja relevantnu sudsku praksu, pre svega zbog toga to u znaajnoj meri prua odgovor na pitanje ta konkretno predstavljaju dela govora mrnje i progona putem korienja meda. U ovom predmetu Sudsko vee je takoe zakljuilo da za kvalikacu i kriminalizacu akata progona putem korienja meda i govora mrnje ne neophodno da nuno sadre poziv na akcu kao ni da postoji veza izmeu progona i dela nasilja. Prvostepena presuda u predmetu Medi znaajna je i zbog toga to se, formirajui sudsku praksu, u njoj analiziraju konkretni lanci i emise i ocenjuje ta konkretno u njima dostie takav stepen koji moe da utie da se odreeni akti kvalikuju kao govor mrnje odnosno progon. S tim u vezi, relevantno je takoe to je sud zakljuio, iz ne uvek jasnih lanaka i emisa, da je mrnja usmerena ne samo na pripadnike vojnih formaca Inkotanyi-je nego na celo stanovnitvo Tutsa. U pogledu dehumanizace neprijatelja i izazivanja straha presuda je relevantna jer objanjava za to koriene metode koji su u velikoj meri korieni i na prostoru bive Jugoslave. U navedenoj presudi privlai panju i ocena da injenica da su ak i ponekad nedovoljno
356 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.987 357 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.988
260
jasne poruke i pozivi da domae stanovnitvo uzme oruje protiv nepratelja i tako se zatiti imale karakter poziva na akcu za vrenje inkriminisanih akata. Treba obratiti panju i na zakljuke presude o odgovornosti urednika pojedinih meda za njihovo izvetavanje, kao i na injenicu da je sud analizirao da li je konkretan med bio otvoren za drugae stavove, a pogotovu na injenicu da se ne stvarala profesionalna distanca/ograivanje od pojedinih ekstremnih stavova. Od dodatne vanosti je injenica da je sud napravio razliku izmeu podstrekavanja na genocid koje mora da bude direktno (iako ne i uvek eksplicitno) i govora mrnje koji u kontekstu kampanje progona sam po sebi predstavlja akt progona.
3. EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA I KOMITET UJEDINJENIH NACA ZA LJUDSKA PRAVA

U pogledu tretmana krivine odgovornosti meda i novinara za dela podstrekivanja na druga krivina dela i govor mrnje relevantna sudska praksa i odgovarajua pravna miljenja mogu se nai u aktivnostima Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) i Komiteta Ujedinjenih naca za ljudska prava (UN Komitet). U narednim redovima bie ire predstavljena tri predmeta od znaaja za ova pitanja, dae se i osvrt na pojedine zakljuke ESLJP u pojedinim predmetima koji mogu da budu elevantni i za analizu rada meda tokom sukoba 1990ih godina na prostoru bive Jugoslave i pravnu kvalikacu pojedinih dela. Predmeti pred UN komitetom za ljudska prava voeni su zbog povreda odredbi Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima dok se predmeti pred ESLJP vode zbog povreda odredbi Evropske konvence o ljudskim pravima. Relevantne odredbe Meunarodnog pakta o gradjanskim i politikim pravima su lan 19. koji regulie slobodu govora i lan 20. koji namee obavezu zabrane podstrekavanja na diskriminacu: lan 19. 1. Niko ne moe biti uznemiravan zbog svojih miljenja. 2. Svako lice ima pravo na slobodu izraavanja; ovo pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaenja, primanja i irenja informaca i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, tampanom ili umetnikom obliku, ili na bilo koji nain po slobodnom izboru.
261
3. Ostvarivanje sloboda predvienih u taki 2. ovog lana obuhvata posebne dunosti i odgovornosti. Sledstveno tome, ono moe biti podvrgnuto izvesnim ogranienjima koja moraju, meutim, biti izriito odreena zakonom, a potrebna su iz razloga: a) potovanja prava ili ugleda drugih lica; b) zatite dravne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja i morala. lan 20. 1. Svako propagiranje rata je zakonom zabranjeno. 2. Svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju koji predstavlja podsticanje na diskriminacu, neprateljstvo ili nasilje, zakonom je zabranjeno. Relevantan lan Evropske konvence o ljudskim pravima glasi: lan 10 Sloboda izraavanja 1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja informaca i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za rad televizskih, radio i bioskopskih preduzea. 2. Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono se moe podvrgnuti formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritoralnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
262
A. RELEVANTNI PREDMETI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

PREDMET JERSILD PROTIV DANSKE Jens Olaf Jersild je danski novinar koji je u vremenu relevantnom za sluaj bio zaposlen na danskom nacionalnom radu (koji je takoe emitovao i televizske emise). Jersild je tada radio na TV emisi Nedeljni informativni magazin (Sunday News Magazine, Sondagsavisen) koja se bavila aktuelnim drutvenopolitikim temama. U emisi od 21. jula 1985 godine Jersild je uradio intervu sa grupom danskih rasista koji su sebe nazivali Zelene jakne (the Grenjackets, Gronjakkerne), u kojem su pripadnci ove grupe, sem to su se javno deklarisali kao rasisti koji mrze ljude druge boje koe kao i imigrante koji iz drugih zemalja dolaze u Dansku, izjavljivali da: Crnci nisu ljudska bia zato to imaju drugau telesnu strukturu, Da su Crnci i strani radnici ivotinje , ...da kada pogleda sliku gorile pa onda pogleda Crnca, shvati da imaju istu telesnu strukturu, ...da imigranti prodaju drogu a jedan od njih je priznao i da su farbali ulazna vrata stanova imigranata u belu boju i da su im bacali boju u lice dok su spavali u svojim stanovima, a sve u cilju toga da ih oteraju iz Danske. Postupak pred danskim sudovima Po objavljivanju emise javni tuilac je pokrenuo postupak pred Gradskim sudom u Kopenhagenu protiv pripadnika Zelenih jakni zbog irenja mrnje (lan 266 Danskog krivinog zakonika) ali i protiv Jersilda i efa informativnog programa Danskog rada Lasea Jensena za pomaganje i podravanje istog krivinog del a(lan 23). Jersildova i Jensenova odbrana je zastupala tezu da postupanje njihovih klenata ne moe da se poredi sa postupanjem ostalih optuenih zbog toga to su oni svojim postupanjem samo eleli da ukau na rasizam kao ozbiljan drutveni problem u Danskoj, da stavovi priapdnika Zelenih jakni nisu propagirani ve da je raeno potpuno suprotno, kao i da je danska javnost imala interes da bude informisana o veoma loim drutvenim pojavama. 24. aprila 1987 godine sud je osudio Jersilda i Jensena na novane kazne i u obrazloenju naveo da je autor ohrabrivao Zelene jakne da iznose svoje rasistike stavove, kao i da ne iznosio nikakve kontra-argumente na oigledno rasistike izjave pripadnika Zelenih jakni. Vii sud za istonu Dansku je u drugostepenom
263
postupku sa pet sudskih glasova protiv jednog odbacio albu Jersilda i Jensena, dok je danski Vrhovni sud takoe odbacio albu sa etiri glasa protiv jednog. Odluka i obrazloenje ELJSP U sluaju Jersild protiv Danske, ESLJP je sa 12 glasova (protiv 7), dana 23. septembra. 1994 godine doneo odluku da je Danska prekrila lan 10 (Sloboda izraavanja) Evropske konvence o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. ESLJP je odluku obrazloio time to se pozvao na sluaj Gardan i Obzerver protiv Ujedinjenog Kraljevstva gde je navedeno da tampa u dananje vreme ima ulogu javnog straara kada su u pitanju osnovne vrednost demokratskog drutva, i da u tom smislu ima zadatak da prenosi informace i ideje od javnog interesa dok javnost ima pravo da ih prima jer u protivnom ne bi mogla da odigra svoju ulogu javnog psa uvara. Sud je ovakav stav koji se originalno odnosio na tampane mede preneo i na elektronske mede. Na tvrdnje danskih sudova da je Jersild podstrekivao Zelene jakne da daju rasistike izjave i da bi bez Jersildove uloge rasisitiki stavovi Zelenih jakni ostali nepoznati irokom krugu ljudi, ESLJP je naveo: da je emisa zapoela uvodom TV voditelja o rasizmu u Danskoj, da je voditelj takoe najavio da je cilj emise da ukae na problem na nain to e prikazati odreene osobe koje imaju rasistike stavove, a na nain to e prikazati njihov mentalitet i drutveno poreklo, i da nema razloga da se sumnja da emisa ne ispunila taj cilj. Sud je jo zakljuio da kada se sagleda cela emisa ne moe da se doe do zakljuka da su kroz emisu propagirani rasistiki stavovi ve moe da se doe do potpuno suprotnog zakljuka: da je emisa kroz intervu imala za cilj da se razotkre, analizira i objasni ponaanje ove grupe mladia, koje predstavlja veliki drutveni problem. Sud je zakljuio i da je ponaanje i TV voditelja i Jersilda bilo takvo da su se sve vreme distancirali od osoba koje su intervuisali i to na nain da su ih opisali kao ekstremne mlade ljude, koji podravaju Kju kluks klan i imaju krivine doseee. Kljuno pitanje koje je sud postavio u ovom sluaju je pitanje novinarskog distanciranja i osude rasistikih i drugih problematinih stavova koji se iznose u medima. Kada je re o situaci na prostoru bive Jugoslave, van je svake sumnje da su tokom dvedesetih godina u reimskim medima bezrezervno veliani ratni
264
zloinci i kriminalci u uniformi koji su iznosili rasistike i ovinistike stavove prema narodima koji su tada oznaeni kao neprateljski. To je raeno ne samo bez distanciranja od strane novinara nego i uz njihovu otvorenu podrku, a takav odnos je jednako bio zastupljen kako u informativnom tako i u zabavnom programu gde su kriminalci u uniformi imali status rok zvezda. PREDMET SUREK PROTIV TURSKE Kamil Tekin Surek je u vremenu relevantnom za sluaj bio veinski vlasnik u organizaci Deniz Basin Yayin Sanayi ve Ticaret358 koja je u Istanbulu izdavala nedeljnu revu Haberde Yorumda Sercek (Istina o vestima i komentarima). U broju. 23 od 30. avgusta 1992 godine objavljena su dva pisma italaca pod naslovima Oruje ne moe da pobedi protiv slobode i Naa je krivica. U njima su Turska vlada i snage beznednosti oznaeni kao okrutne ubice Kurda i faisti, a kurdski narod pozivan na oruani otpor protiv njih. Postupak pred turskim sudovima Surek je optuen pre Sudom za nacionalnu bezbednost u Istanbulu za irenje neprateljske propagande i mrnje meu ljudima a na osnovu lana 312. Krivinog zakonika i Glave 8 Zakona o spreavanju terorizma. Sud je 12. aprila .1993 osudio Sureka na novanu kaznu a urednika na novanu i zatvorsku kaznu. Kasacioni sud je prvo vratio suenje na poetak posle ega je Sureku novana kazna umanjena. Surek se alio ponovo ali je Kasacioni sud 30. septembra 1994. godine potvrdio presudu Suda za nacionalnu bezbednost. Odluka i obrazloenje ELJSP Odluujui u predmetu Surek protiv Turske, ESLJP je 8. jula 1999 godine doneo odluku sa 11 glasova (protiv 6) da ne bilo krenja lana 10. Evropske konvence o ljudskim pravima od strane Turske. U obrazloenju odluke ESLJP je naveo da iako izvrna vlast mora da bude vie izloena kritici od obinog graanina... i iako u demokratskoj dravi ponaanje izvrne vlasti mora da bude izloeno ispitivanju ne samo zakonodavne i sudske vlasti nego i javnog mnjenja, dravne vlasti kao garant javnog reda i mira
358 Prevod na srpski: Izdavatvo pomorske industre i trgovine
265
mogu da preduzmu ak i krivino-pravne mere kako bi odgovorile na neopravdane napade i kritike, a posebno ukoliko nikakav drugi odgovor ne mogu. Sud je takoe naveo da ukoliko takve primedbe podstiu na nasilje prema individui, grupi ili dravnom zvaniniku dravne vlasti uivaju mnogo veu slobodu da se meaju u pravo na slobodno izraavanje. Sud je dalje naao da je drava imala pravo da se mea u slobodu izraavanja iz razloga to se iz inkriminasinih pisama italaca jasno vidi namera da se stigmatizuje druga strana, i to etiketama kao to su: faistika turska vojska, plaene imperalistike ubice itd. Prema obrazloenju presude, u jednom pismu su takoe identikovana imena lica protiv kojih je bila usmerena mrnja i na taj nain stvorio rizik zikog nasilja prema njima.359 Po miljenju suda, ovakva pisma su pozivala na krvavu osvetu na nain to su podgrevale emoce i isticale ve ukorenjene predrasude koji su se manifestovale u smrtonosnom nasilju, a posebno se mora imati u vidu da su ta pisma objavljivana u kontekstu sloene bezbednosne situace u jugoistonoj Turskoj gde je tada postojao sukob izmeu turskih snaga bezbednosti i kurdskih pobunjenika koji je rezultirao gubicima ljudskih ivota i uvoenjem vanrednog stanja u regionu, i da su u takvoj situaci takva pisma podsticala samo na jo vie nasilja na nain to su irila mrnju prema navodnim poiniocima zverstava nad Kurdima. Sud je takoe naao da iako Surek ne lino povezan sa stavovima izreenim u pismima italaca, on je autorima pisama pruio prostor za pozivanje na nasilje i mrnju. Sud takoe ne prihvatio argument da Surek treba da bude osloboen odgovornosti samo zato to kao vlasnik koji se bavio samo komercalnim pitanjima ne imao veze sa ureivakom politikom, zbog toga to je kao vlasnik imao mogunosti da utie na ureivaku politiku reve. Presuda i miljenje ELJSP u ovom predmetu su vani jer utvruju iroku odgovornost za pisanje meda. Ova presuda navodi na zakljuke da je vlasnik lista, prvo, odgovoran i za pisma italaca i, drugo, da je odgovoran to je propustio da utie na ureivaku politiku ime se dodatno pojaava stav da je glavni urednik odnosno vlasnik svakako odgovoran za pisanje svog lista.
359 Ovo diskutovano i od strane i sudskog vea MKTRa u predmetu Medi, para.999
266
OSTALI POJEDINANI RELEVANTNI SLUAJEVI U dva predmeta voena po predmetima iz Turske ESLJP je naao da slobodi govora treba dati jau snagu u sluajevima kada je predmet kritike i napada vlada jedne drave (predmeti Inkal protiv Turske i Arslan protiv Turske).360 Sude su takoe zakljuile da ova irina u davanju prednosti slobodi govora treba da bude ograniena onda kada konkretna pisanja predstavljaju pozivanje na nasilje. Takoe vaan bio je i predmet Surek i Ozdemir protiv Turske (koji je presuen zajedno sa gore navedenim predmetom Surek 8. Jula 1999 godine) gde je analizirana radnja bilo objavljivanje intervjua sa vodjom PKK(Radnika parta Kurdistana)361 u kome je govoreno o razlozima borbe nasilnim sredstvima. U miljenju sude su istakle da u oceni treba vie voditi rauna o generalnom kontekstu nego stvarnim reima koje su koriene i njihovog eventualnog uticaja. Dva kljuna pitanja za veinu suda bila su 1. da li su upotrebljeni termini imali za cilj da rasplamsaju ili podstaknu na nasilje? i 2. da li je stvoren realan i stvaran rizik da to moe da se desi?..362 ZAKLJUAK U POGLEDU PRAKSE ESLJP Jedna od najvanih presuda koje su analizirane je presuda u predmetu Surek protiv Turske u kome je sud odgovorio na nekoliko vanih pitanja. Uglavnom, praksa ESLJP pravi razliku u pogledu razlike i granice izmeu slobode govora i govora mrnje. Sud je zauzeo stav da kada korieni izrazi predstavljaju pozivanje na nasilje tada i sloboda govora trpi vea ogranienja. Sud je takoe veliku vanost poklonio generalnom kontekstu u kome se konkretne rei iskoriene. Druga vana injenica je da je sud pisanje u konkretnom sluaju denisao kao pozivanje na nasilje i mrnju, iako u konkretnom sluaju nisu korieni direktni pozivi na nasilje ve etikete kao faistika turska vojska, plaene imperalistike ubice. Trea znaajna stvar je to je ESLJP stao na stanovite da
360 Rasprava oko ovih sluajeva takodje MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, paras 994-996 361 Organizaca koja vodi oruanu borbu protiv Turske vlasti od 1984 godine 362 Takodje videti raspravu u presudi ICTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.999
267
je optueni Surek mogao da bude kanjen i za pisma italaca koja su objavljena kao i da je odgovoran iako je bio samo vlasnik lista u kome su lanci objavljeni jer je kao vlasnik mogao da utie na ureivaku politiku to dodatno pojaava argument da je onda jo odgovorni glavni urednik lista.
B. KOMITET UJEDINJENIH NACA ZA LJUDSKA PRAVA

PREDMET FORISON PROTV FRANCUSKE Robert Forison je francuski istoriar poznat po negiranju holokausta u smislu negiranja postojanja gasnih komora za masovono istrebljenje Jevreja. 1990. godine u Francuskoj je donet Gajsotov zakon koji inkriminie negiranje zloina protiv ovenosti na nain na koji su denisani Londonskom poveljom iz 1945. godine, a na osnovu koje su nacistiki lideri bili osuivani pred Meunarodnim vojnim sudom u Nirnbergu. Autora je neposredno po donoenju navedenog zakona tuilo jedanaest udruenja francuskih boraca pokreta otpora i preivelih logoraa a zbog intervjua objavljenog u meseniku Le Choc du Mois363 septembra 1990 godine u kojem je ponovio svoju tvrdnju da gasne komore za istrebljenje nisu postojale u Auvicu. Postupak pred francuskim sudovima Robert Faurisson i urednik mesenika Patrice Boizeau su osueni pred pariskim sudom (Chambre Correctionnelle du Tribunal de Grande Instance de Paris) 18. aprila.1991. na novanu kaznu zbog poricanja zloina protiv ovenosti, a pariski Apelacioni sud je posle albe autora potvrdio presudu i uveao novanu kaznu Forison-u i Bojzou. Postupak pred francuskim kasacionim sudom ne voen iz razloga to je autor tvrdio da nema novca da nansira advokate i sudske trokove. Forison se obratio Komitetu UN sa osnovnom tvrdnjom da Gajsotov zakon kri njegovo pravo na slobodu izraavanja i akademsku slobodu uopte.
363 Srpski prevod: Sukob meseca

268
Odluka i obrazloenje Komiteta UN Komitet UN je doneo odluku da Francuska ne prekrila lan 19., stav 3 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Komitet UN je obrazloio da je restrikca slobode govora u sluaju Roberta Forisona bila predviena zakonom (Gajsotov zakon u ovom sluaju), da je restrikca odgovarala ciljevima postavljenim u Stavu 3. (a) i (b) lana 19 iz razloga to je ogranienje u skladu sa Stavom 3 takom (a) lana 19 da se pravo moe podvri ogranienjima koja moraju biti utvrena zakonom i neophodna za potovanje prava i ugleda drugih lica. S obzirom da su autorove izjave date u cilju jaanja antisemitskih oseanja, restrikca slobode govora je data u cilju prava jevrejske zajednice da ivi bez straha od antisemitizma, te je iz tog razloga i opravdana. Komitet je takoe zakljuio da je ogranienje autorove slobode govora bilo apsolutno neophodno, pozivajui se na argument drave Francuske da je Gajsotov zakon donesen da bi sluio u borbi protiv rasizma i antisemitizma i na izjavu biveg francuskog ministra pravde da je poricanje holokausta toak pokreta antisemitizma.
4. ZAKLJUCI U POGLEDU MEUNARODNE PRAKSE

OBLICI ODGOVORNOSTI KOJI SU UPOTREBLJAVANI U MEUNARODNOJ PRAKSI Kao to se moglo videti iz prethodne analize i predstavljanja predmeta u kojima se pred raznim meunarodnim sudovima sudilo za ratnohukako izvetavanje meda, do sada je to radjeno po tri vrlo razliita oblika krivine odgovornosti. Naime kako je reeno pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu nedozvoljeno izvetavanje smatrano je samo po sebi zloinom protiv ovenosti. Na isti nain sudjeno je i u predmetu Medi pred MKTR. Meutim u tom predmetu takoe je nedozvoljeno izvetavanje meda tokom oruanog sukoba kvalikovano kao podstrekavanje na genocid i zloine protiv ovenosti. U neto novoj pravnoj istori, odnosno u predmetima pred MKTJ, nedozvoljeno izvetavanje meda je kvalikovano takodje kao oblik podstrekavanja na genocid, zloine protiv ovenosti i ratne zloine ali i kao radnja uea okriv-
269
ljenih u zajednikom zloinakom poduhvatu, a sve po lanu 7/1 Statuta MKTJ i 6/1 MKTR. Iz razliitih kvalikaca odgovornosti pred razliitim meunarodnim sudovima vidi se i kolika je specinost i sloenost odgovornosti meda za govor mrnje. Kako je to na vie mesta pomenuto, specinost odgovornosti meda proizilazi iz vie razloga medju kojima se moda i kao osnovni istiu, s jedne strane, potreba zabrane govora mrnje putem meda kojim se podstiu razliiti oblici diskriminace i, sa druge, potreba omoguavanja slobode meda. Sve ove nedoumice naravno zajednike su i kada se govori o odgovornosti meda za dogadjaje tokom oruanih sukoba na prostoru bive Jugoslave. VRSTE/METODI NEDOZVOLJENOG IZVETAVANJA/ RADNJE IZVRENJE KRIVINIH DELA Ono to je bilo zajedniko sudovima pri uspostavljanju oblika odgovornosti za izvetavanje meda jeste da su u razliitim zemljama korieni slini metodi. Naime, kada kao u Ruandi ne bilo direktnog odnosno neposrednog podstrekavanja na injenje genocida predstavnici meda iz razliitih zemalja su uglavnom koristili nekoliko oprobanih modela izvetavanja koje je trebalo da dovede do odreenih ciljeva. Takvi metodi bili su ciljno izvetavanje koje kroz dehumanizacu nepratelja, viktimizacu domaih dravljana, lanog izvetavanja, generalizace i nepravljenja razlike izmedju civila i nepratelja, velianja svojih ratnih zloinaca zajedno imaju za cilj da dovedu do injenja zloina protiv nepratelja druge nacionalnosti.
5. DOMAI PRAVNI OKVIR

Za razliku od meunarodne prakse, deo pravnika i profesora smatra da pravosudnim organima Republike Srbe iz razliitih razloga ne na raspolaganju eventualna optuba za krivino delo zloina protiv ovenosti pa samim tim ni bilo koji oblik krivine odgovornosti u vezi sa tim krivinim delom. Zbog pravnog naela zabrane retroaktivne primene zakona, po miljenju veine pravnika u Srbi, tuilatvu takodje ne na raspolaganju ni oblik odgovornosti putem uea u zajednikom zloinakom poduhvatu. Ono to, ukoliko se prihvati takav argument, ostaje kao mogunost jeste uspostavljanje eventualne odgovornosti zaposlenih u medima za podstre270
kavanje na krivina dela protiv meunarodnog humanitarnog prava i posebno krivino delo koje je bilo inkriminisano i u vreme ratnih deavanja na prostoru bive Jugoslave (a takoe danas ne zastarelo), odnosno pozivanje na krivino delo pozivanja i podsticanja na izvrenje ratnih zloina iz lana 145 stav 4 KZ koji je bio vaei u vreme izvrenja dela odnosno iz lana 375 stav 7 sada vaeeg KZ. KRIVINO DELO Iako se u javnosti vodila polemika o tome da li je ili ne izvetavanje meda tokom devedesetih godina predstavljalo krivino delo podsticanja na izazivanje rasne i verske mrnje i netrpeljivosti, iz istraivanja meunarodne sudske prakse jasno je da metodi izvetavanja pojedinih meda u Srbi mogu eventualno da se svrstaju u krivino delo pozivanja i podsticanja na izvrenje ratnih zloina iz lana 145 stav 4 KZ. Ovo pre svega zbog toga to samo ovo krivino delo ne zastarelo pa je mogue voditi istragu i oekivati eventualno pokretanje krivinog postupka. Ono to je, s druge strane, jasno jeste da se u izvetavanju meda koja su prethodno navedena svakako stiu elementi krivinog dela iz lana 319 sadanjeg KZa odnosno delo Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti. Meutim, kao to je poznato, za ovo krivino delo krivino gonjenje je ve zastarelo. Imajui u vidu razne oblike odgovornosti koji su predstavljeni u razmatranju meunarodne prakse, treba napomenuti da se, ukoliko se govori o pozivanju ili podsticanju na izvrenje ratnih zloina iz lana 145 KZ, radi o specinom krivinom delu, a ne o odgovornosti za podstrekavanje na izvrenje ratnih zloina, to bi predstavljalo oblik odgovornosti sauesnika za krivino delo ratnog zloina. Naime u pogledu elemenata odgovornosti za podstrekavanje, po domaem pravu za postojanje podstrekavanja moraju da budu ispunjeni sledei uslovi: 1. stvaranje odluke kod drugog lica da izvri krivino delo, 2. podstrekavanje moe da bude izvreno svakom radnjom (mada je to najee verbalna radnja), 3. potrebno je da je delo izvreno ili pokuano, 4. podstrekavanje se odnosi na konkretno krivino delo i upravljeno je na odreeno lice ili krug lica
271
5. umiljaj obuhvata svest o uzronoj vezi izmeu radnje podstrekavanja i odluke da se izvri krivino delo, kao i svest o svim bitnim obelejima tog dela.364 Pred MKTJ odgovornost za podstrekavanje povlai sledee elemente: 1. postojanje dela optuenog koji predstavljaju podstrekavanje, 2. svest optuenog o realnoj verovatnoi da e biti poinjeni zloini kao posledica radnji podstrekavanja, 3. veza izmeu dela optuenog i zloina.365 U situaci podstrekavanja eventualni podstreka bi bio lino odgovoran za ratni zloin kao da ga je sam izvrio dok se u prvom sluaju radi o odgovornosti za izvrenje krivinog dela iz lana 145 KZ. I sam komentar krivinog zakonika u pogledu razlike izmeu krivinog dela iz lana iz lana 145 stav 4 i podstrekavanja navodi: Pozivanje odnosno podsticanje upravljeno je na neodreen krug lica. Ako bi se to inilo prema odreenom licu ili odreenom krugu lica, postojalo bi podstrekavanje na izvrenje genocida ili ratnog zloina.366 U sluaju podstrekavanja na ratni zloin naravno morali bi da budu ispunjeni svi gore navedeni elementi odgovornosti za podstrekavanje odnosno da postoji radnja podstrekavanja izvrena sa umiljajem i je krajnji cilj izvrenje ratnog zloina (ak i to da sam podstreka eli izvrenje ratnog zloina). Iz analize jednog dela prikupljenih injenica koje su predstavljene u ovoj knjizi ini se da izvrene radnje po svojoj prirodi i drutvenoj opasnosti ne ispunjavaju sve elemente za zasnivanje odgovornosti za podstrekavanje na izvrenje krivinog dela ratnog zloina. Naime, u dosadanjem pregledu aktivnosti meda 90-tih godina nisu naeni primeri direktnog podstrekavanja na ratne zloine, odnosno nisu naeni lanci u kome neko direktno (jasno) podstrekava (formira odluku kod drugog lica) da se poini ubistvo ili druga radnja koja se moe kvalikovati po zakonu kao ratni zloin.
364 Zoran Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, 2006, strana 154-159 365 Videti albenu presudu u predmetu Kordi, paragra 26 i 32, decembar 2004; MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.480; takoe usmena odluka po pravilu 98bis u predmetu protiv Vojislava eelja, 4 maj 2011 godine, strana transkripta 16859, 366 Komentar Krivinog zakonika, Zoran Stojanovi, Beograd, 2006 godina, strana 790
272
Krivino delo iz lana 145 KZ i jezikim tumaenjem samog dela, a i zbog zapreene kazne (podstreka odgovara kao da je izvrio ratni zloin za koji je predviena kazna od 20 godina zatvora dok je za delo iz 145 zapreena kazna od 1 do 10 godina) oigledno je mnogo blae od odgovornosti za podstrekavanje na ratni zloin. Zbog svega napred iznetog po ovom pitanju ini se opravdanim pojedino izvetavanje meda i korienje govora mrnje podvesti pod radnje krivinog dela iz lana 145 KZ. Analizom radnji pozivanje i podsticanje moe se zauzeti stav da bi radnje iz krivinog dela 145 KZ mogle biti ispunjene i postojanjem posrednog poziva na akcu ili nasilje protiv nepratelja. ini se da ta akca koja treba da bude obuhvaena umiljajem poinioca odnosno da bude svestan da postoji mogunost da odreeni nain izvetavanja dovede do odreene akce. Zbog oigledne razlike u krivino pravnom smislu podstrekavanja na ratni zloin kao oblika odgovornosti i krivinog dela podsticanja na izvrenje ratnog zloina sporno je i u kolikoj meri se u analizi kao analoga moe koristiti postojea medjunarodna sudska praksa za podstrekavanje. (pitanje odnosa izmeu denice podstrekavanja i podsticanja koje je navedena kao radnja u lanu 145 KZ). Meutim odreeni zakljuci meunarodnih sudova sigurno se mogu navesti na ovom mestu kao relevantni za raspravu u ovoj knjizi. PRIMERI IZ MEUNARODNE SUDSKE PRAKSE KOJI SE MOGU KORISTITI ZA RAZJANJENJE RADNJI IZVRENJA IZ LANA 145 KZ U pogledu meunarodne sudske prakse koja je citirana i analizirana u ovom tekstu treba napomenuti da ova praksa, naravno, ne poznaje krivino delo iz lana 145 KZ. Meunarodna praksa je, kako je ve reeno, injenino sline radnje uglavnom kvalikovala kao podstrekavanje na izvrenje nekog od oblika zloina protiv ovenosti (eksterminacu, ubistvo ili progon), tako da takva sudska praksa analogom opet samo posredno moe da osvetli i nedoumice oko elemenata krivinog dela iz lana 145 KZ. Takoe napred je ve reeno da je meunarodna sudska praksa pravno i u pogledu dokazivanja situaca jo zahtevna u pogledu postojanja podstrekavanja na genocid jer sudska praksa stoji na stanovitu da takvo podstrekavanje mora da bude direktno (zbog rei korienih u konvenci o genocidu za opisivanje ovog oblika odgovornosti koja je direk-
273
tno implementirana u statute MKTR i MKTJ odnosno rei direktno i javno podstrekavanje na izvrenje genodica367). U prethodnoj analizi sudske prakse pred Evropskim sudom za ljudska prava i UN Komiteta Ujedinjenih naca za ljudska prava videlo se da je sud raspravljao o pravnom pitanju koje je od interesa i za postupak pred domaim sudom, a to je da li je povreen lan 10 Evropske konvence (koji je slian lanu 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima368) odnosno da li je postojalo podstrekavanje na diskriminacu, neprateljstvo ili nasilje bazirano na nacionalnoj, rasnoj ili verskoj osnovi.369 Zabrane koje se mogu nai u ovim meunarodnim konvencama, odnosno povrede lana Evropske konvence i Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima koje je Republika Srba ratikovala takoe obavezuju domae pravosue pa ih stoga kao relevantne takoe treba i ovde pomenuti. Isto tako kao relevantnu valja uzeti i praksu Evropskog suda za ljudska prava koja je odgovarala na razne nedoumice u pogledu primene ovih meunarodnih instrumenata. Jedna od moda najznaajnih rasprava u pogledu naina vrenja govora mrnje verovatno se nalazi u predmetu Medi gde je albeno vee MKTR raspravljalo o pitanju odnosa govora mrnje i direktnog podstrekavanja na genocid i nalo da kada je lice optueno za genocid ono ne moe biti odgovorno za govor mrnje koji ne sadri direktan poziv na poinjenje genodica.370 Ipak albeno vee se sa druge strane ne sloilo sa stavom da je neko odgovoran za direktno podstrekavanje na genocid samo onda kada njegovi akti izriito pozivaju na istrebljenje ili kada se koriste termini koji su potpuno jasni svim sluaocima,371 ve da se moe utvrivati i da li govor koji ne sadri eksplicitni poziv za izvrenje genocida moe da predstavlja direktno podstrekavanje na izvrenje genocida imajui u vidu konkretan kontekst.372
367 MKTR Statut, lan 2; MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.692; 368 Relevantne odredbe oba meunarodna dokumenta videti dole u delu u kome se analizira meunarodna praksa 369 O ovome raspravljano i u presudi pred ICTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.991, 370 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.693 371 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.702 372 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.703
274
POINILAC U pogledu poinilaca ovog krivinog dela jedna od dilema jeste da li bi postupak trebalo da se vodi protiv pojedinih novinara koji su pisanjem svojih lanaka u novinama (ili autorskim emisama na televizi) izvrili podsticanje na izvrenje ratnih zloina ili su odgovorni samo urednici koji su u relevantno vreme bili odgovorni za celokupnu ureivaku politiku. Sa aspekta drutvene odgovornosti ini se opravdani stav da se vodi istraga i eventualni postupak protiv glavnih i odgovornih urednika ili zamenika urednika nego protiv pojedinih novinara. Ovo iz vie razloga, a pre svega zbog injenice da su urednici poetkom devedesetih godina postavljani na takva mesta po politikoj podobnosti i to su zahvaljujui tome imali i iri uvid u politiku prema ratnim deavanjima kao i zbog toga to su po prirodi svog posla imali uvid u celokupan rad novinara i izvetaa, u izgled i sadraj celih izdanja novina pre njihovog objavljivanja, kao i u opti kontekst koji e njihov dnevni list pruiti itaocima. Oni su, takoe, zahvaljujui svojim pozicama, imali pristup i uvid u vesti koje su objavljivale druge novinske agence i mogli da vre selekcu vesti, lanaka i intervua koji e se objaviti u njihovim listovima. Treba naglasiti da bi u pretkrivinom postupku trebalo u potpunosti rasvetliti zakonsku ili ugovornu regulativu koja je regulisala rad glavnih i odgovornih urednika i njihova prava i obaveze. Pitanje odgovornosti potencalnih osumnjienih (glavnih i odgovornih urednika) moe se veoma brzo rasvetliti iskazima svedoka koji su radili i bili upoznati sa radom meda i obavezama glavnih urednika u relevantnom periodu. Kao to se vidi i iz analize meunarodnopravnog okvira, meunarodni ali i nacionalni sudovi su bili dosta vrsti u stavu da su izdavai i urednici odgovorni za postupanje svojih meda i zaposlenih u tim medima pod njihovom kontrolom.373 UMILJAJ U vezi umiljaja ini se da bi se eventualni umiljaj za krivino delo iz lana 145 KZ mogao pripisasti glavnom uredniku meda ako bi se utvrdilo da je on
373 Videti napred u knjizi analizu predmeta MKTR Nahimana i ostali kao i praksu ESLJP odnosno predmete Forison i Jersild
275
zbog izuzetno neobjektivnog i ostraenog izvetavanja koje moe da se okarakterie kao govor mrnje, bio svestan da njegovo izvetavanje u kontekstu oruanog sukoba kakav je trajao na podruju Hrvatske ili Bosne i Hercegovine moe izazvati reakcu Srba da preduzmu nasilnu akcu prema nepratelju (Hrvatima ili Muslimanima) i pristao na nastupanje posledice odnosno izvrenja zloina, te nastavio sa istim izvetavanjem. U pogledu umiljaja i dokazivanja eventualnog umiljaja kako je napred navedeno ak postoje primeri nekoliko emisa u kojima uesnici oruanog sukoba u relevatno vreme jasno govore o uticaju meda na njih. U tom pogledu moe se jo jednom pomenuti radio emisa Zeleni megaherc u kojoj mu i ena eeljevi dobrovoljci, govore o razlozima zato su doli na ratite (novembar 1991 godine). Dok mu govori dosta otvoreno o tome kako se on ponaa prema nepratelju i da ih uba i noem, ena govori da je gledala reportau o ocu Filaretu i lobanji deteta i da je zbog toga dola na ratite i ostavila dete kod kue. RADNJA IZVRENJA Problem utvrivanja radnje izvrenja krivinog dela javlja se u ovom kontekstu kao najznaajni , s obzirom na to da praksa u pogledu ovog krivinog dela u Republici Srbi jednostavno ne postoji. U strunoj literaturi kao i u meunarodnoj praksi je identikovano nekoliko konkretnih oblika novinarstva, odnosno delovanja meda koji predstavljaju oigledne primere neobjektivnog i zlonamernog, neprofesionalnog delovanja novinara. U skladu sa tim u ovoj knjizi su dati primeri koji bi trebalo da pokau koji je nivo navedenog delovanja neophodan da bi se mogao zastupati stav da je u pitanju faktiko pozivanje ili podsticanje na izvrenje ratnog zloina. Kategore nedozvoljenog izvetavanja odnosno metodi govora mrnje koji bi bili traeni su sledei: 1. Iznoenje neistina: (Primer bi bio svesno pogreno izvetavanje o zloinima nad Srbima, svesno preterivanje o broju srpskih rtava, svesno pogreno predstavljanje naina izvrenja zloina od strane nepratelja kako bi se proizvela reakca kod Srba.) 2. Selekca informaca kako bi se kreirala realnost kakva odgovara takvoj ureivakoj politici.
276
a. Naslov sadrina teksta (oigledno isticanje u naslovu injenica ili odreenih slika ili frejmova u televizskim emisama o kojima tekst ili televizska emisa faktiki ne govore to treba da izazove reakcu gaenja ili otpora kod graana) b. objavljivanje odjeka i reagovanja pristrasnih i ostraenih italaca (koja nisu proverena odnosno namerno objavljivanje informaca koje mogu da izazovu reakcu graana na osvetu); c. Objavljivanje samo informaca sa iz odreenih domaih meda i zatvorenost za strane mede i alternativne informace (kako se javnosti ne bi pruila mogunost da na osnovu pune informace vie razliitih izvora formiraju svoje miljenje); 3. Demonizaca nepratelja i viktimizaca Stvaranje rtava od srpskog naroda sa ciljem da se se podstakne na akcu budui da je poznato je da izazivanje straha i stvaranje atmosfere u kojoj je jedna strana ugroena vrlo lako dovodi do akce odnosno nekog postupanja koje je usmereno da se rtva zatiti na tetu navodnog nepratelja. (Primeri koji su traeni bili bi predstavljanje nepratelja u najgorem moguem svetlu kako bi se njegovo postojanje relativizovalo i injenje zloina protiv njega shvatilo od strane Srba kao neto to faktiki i ne zloin nego dobro delo; uporeivanje nepratelja, u ovom sluaju, Hrvata, Bonjaka i Albanaca sa istorskim neprateljima srpskog naroda, ustaama, Turcima i balama i generalizaca odnosno izjednaavanje svih Hrvata sa ustaama, kako bi se Srbi mobilisali na akcu protiv njih; podseanje na zloine koji su poinjeni prema Srbima u Drugom svetskom ratu; predstavljanje Srba posebno najnezatienih kao ena i dece kao rtava najgorih zloina; pozivanje da Srbi preduzmu akce da se zatite od zloina koji e se ponoviti; pozivanje da se Srbi naoruaju i zatite itd.) 4. Svi ostali primeri novinarstva koji bi se mogli povezati sa namerom odgovornih iz meda da eventualno proizvedu akcu u vidu ratnog zloina. (Primeri bi bili propagiranje paravojnih formaca i pruanje informaca o njihovom organizovanju i mogunosti pristupanja itd.) U pogledu radnje izvrenja ona bi se mogla denisati kao ostraeno i neobjektivno izvetavanje meda koje ima za cilj da stvori atmosferu straha kod srpskog naroda, viktimizacom i podseanjem na genocid iz Drugog svetskog
277
rata i preterivanjem i, ak, neistinitim izvetavanjem o novim zloinima Hrvataustaa, da bi se podstakla jaka akca odnosno reakca Srba da uzmu oruje i zatite se od nepratelja. U tom smislu bile bi relevantne injenice da isti medi vre demonizacu nepratelja, Hrvata u ovom sluaju, predstavljajui ih kao narkomane i zveri i vre suptilnu generalizacu izmeu ustaa i svih ostalih Hrvata, ukljuujui i Hrvate manjinsko stanovnitvo u Srbi, da takva negativna propaganda treba da dovede do realizace projekta humanog preseljenja stanovnitva, odnosno da medi, u ovom sluaju, poslue kao govornica za ekstremiste koji propagiraju ili sprovode u delo ideju humanog preseljenja. U svakom sluaju, postavilo bi se pitanje da li je demonizaca i dehumanizaca protivnika/nepratelja, olakala Srbima da u zatiti poine zloine, kako prema ustaama ali i prema svim Hrvatima. Za navedenu radnju izvrenja mogao bi se koristiti termin govor mrnje koji inae ima svoju denicu ali bi se moglo uzeti, u skladu sa krivinim delom pozivanja i podsticanja na ratne zloine, da ovaj termin predstavlja skup ovih gore navedenih oblika zloupotreba u izvetavanju, a koje dostiu takav prag da mogu da se tumae zajedno kao radnja pozivanja i podsticanja u smislu lana 145KZ. Prema denici govora mrnje sadranoj u preporuci br. R (97) 20 Saveta Evrope takva radnja podrazumeva sve oblike izraavanja koji ire, raspiruju, podstiu ili pravdaju rasnu mrnju, ksenofobu, antisemizam ili druge oblike mrnje zasnovane na netoleranci, ukljuujui tu i netolerancu izraenu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminace i neprateljstva prema manjinama, migrantima i ljudima imigrantskog porekla.374 Tribunal u Ruandi odnosno vee koje je sudilo u predmetu Medi zakljuilo je da hate speech (govor mrnje) ne zatien slobodom govora niti je zatien meunarodnim pravom.375 Sud je naao analizirajui predmet Streicher, praksu ESLJP i nacionalna zakonodavstva da govor mrnje koji izraava etnike i druge forme diskriminace kri odredbu obiajnog meunarodnog prava koja zabranjuje diskriminacu.376 Meutim najvie napadani deo presude Medi pred MKTR bio je deo da obian govor mrnje (budui da je, to je posebno interesantno, sud napravio razliku izmeu obinog govora mrnje koji
374 Preporuka br. R (97) 20 o govoru mrnje Komiteta ministara Saveta Evrope. 375 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1074 376 Ibid, para.1076
278
ne poziva na nasilje i govora koji to ini377) moe predstavljati podstrekavanje na genocid ili delo progona. Zbog napred iznetog ini se da govor mrnje potpada pod dve radnje izvrenja navedene u krivinom delu iz lana 145KZ (pozivanje i podsticanje). PITANJE DA LI JE NASTUPANJE POSLEDICE ELEMENT KRIVINOG DELA? Jo jedno vano pravno pitanje jeste da li krivino delo pozivanja i podsticanja na izvrenje ratnih zloina iz lana 145 KZ zahteva posledicu odnosno, konkretno, da li je zbog ureivake politike odnosno naina izvetavanja neko na frontu i izvrio krivino delo ratnog zloina. Komentar krivinog zakona koji je ve citiran gore u delu koji se ticao krivinog dela je dosta jasan u ovom pogledu i stoji na stanovitu da ne potrebno nastupanje posledice odnosno delo iz stava 4 dovreno je samim pozivanjem odnosno podsticanjem na izvrenje genocida ili ratnog zloina.378 Ovo je potvreno i meunarodnom pravnom praksom, pa je tako sudsko vee MKTR u predmetu Medi nalo da ne potrebno postojanje specinog elementa kauzalnosti koji povezuje radnje (koriene rei) sa direktnim efektom.379 Sudsko vee je takoe u prilog ovakvog miljenja navelo da ni u predmetu Streicher voenim pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu kauzalnost ne zahtevana, a da je isti sluaj i u praksi ESLJP.380 Da akti podstrekavanja ne moraju da budu preduslov postojanja zloina potvrdilo je i albeno vee MKTR i nalo da radnje podstrekavanja treba samo da znaajno doprinesu poinjenju zloina.381
377 Takoe izdvojeno miljenje suda albenog vea, Teodora Merona 378 Komentar Krivinog zakonika, Zoran Stojanovi, Beograd, 2006 godina, strana 790 379 MKTR, Prvostepena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.1007 380 Ibid, 381 MKTR, albena presuda, predmet Ferdinand Nahimana i ostali, para.502
279
GLAVA IV: ZAKLJUAK
280
: ZAKLJUAK
ZAKLJUAK
U ovoj studi dat je sveobuhvatan prikaz kako nekih optih pitanja vezanih za rad meda tokom ratnih i oruanih sukoba, ali je i analizirana specinost rada meda u bivoj Jugoslavi. Takoe se na jednom mestu nalaze mnogi primeri izvetavanja meda iz Republike Srbe koji mogu itaocu iz dananje perspektive da prue preciznu sliku dogaaja od pred petnaestak godina. U svetlu ove analize ini se da radnja izvrenja krivinog dela iz lana 145 KZ mogu biti razliiti metodi sprovoenja govora mrnje koji su navedeni rane odnosno dehumanizaca nepratelja, viktimizaca sopstvenih graana lano izvetavanje, generalizace i nepravljenje razlike izmeu civila i nepratelja i velianja ratnih zloina. Kako je navedeno u pregledu meunarodne prakse vana su i pitanja da li takav govor mrnje ima za cilj da izazove injenja krivinih dela protiv druge strane te da li socalni, istorski i injenini kontekst u kom se vri jedno takvo izvetavanje meda govori u prilog postojanja krivine odgovornosti zaposlenih u medima. Na ovom mestu se moe rei da razliiti nedozvoljeni metodi koji su dati u delu knjige gde se nalaze konkretni lanci tampanih meda i transkripti elektronskih meda na alost jesu bili primenjivani i u medima u Republici Srbi tokom oruanih sukoba na prostoru bive Jugoslave tokom 1990ih godina. Kako je predstavljeno, medi su se ovakvim metodima sluili dugi niz godina. Takvo postupanje ne specinost samo meda na prostoru bive Jugoslave tokom oruanih sukoba. Posledice govora mrnje devedesetih prisutne su i danas na medskoj sceni, ne samo u Srbi i ne samo kada su u pitanju ratni zloini i njihovi izvrioci. Ugroen je ceo korpus ljudskih prava, jer su neki medi ostali govornice mrnje. Podseanje i drutvena osuda takvog naina komuniciranja usmereni su ka uvrivanju mehanizama prevence u budunosti. Ostaje, na kraju, pitanje tanke line, odnosno pitanje odnosa izmeu nedozvoljenih metoda kakav je govor mrnje i slobode izraavanja meda. Kada se, meutim, iz dananje perspektive sagledaju posledice oruanih sukoba, jasno je da u najmanju ruku oni moraju da budu makar jednako potovani,
281
: ZAKLJUAK
odnosno da sloboda meda ne sme i ne moe da bude apsolutna, ukoliko njena zloupotreba dovodi do ugroavanja drugih sloboda i prava graana. Ova knjiga i primeri do kojih se dolo u njenoj pripremi treba da pomognu i u otkrivanju ako ne jasnog uzroka onda sigurno konteksta u kome su se oruani sukobi dodatno rasplamsavali. Iz ove knge i primera koji su objanjavali odgovornost meda u drugim zemljama povodom primenjenih nedozvoljenih metoda izvetavanja jasno je da rad meda nema samo krivinu sferu ve i jednu duboku drutveno socalnu sferu te da rad meda u skladu sa tim moe biti predmet jedne moralne ocene koja treba da dovede do odredjenih pouka za budunost. Na kraju imajui sve to u vidu ostaje da se vidi da li e nakon zavrenog pretkrivinog postupka koje vodi Tuilatvo za ratne zloine, ispitavanja uloge konkretnih zaposlenih u medima, konteksta u kojim je takvo izvetavanje meda vreno i ostalih relevantnih injenica biti zauzet stav da primenjeni metodi dostiu onaj stepen neobjektivnosti i kriminalne namere kada izvetavanje meda zasluuje krivinu odgovornost zaposlenih u njima.
282
POST SCRIPTUM: MEDI U SRBI DANAS EHO DEVEDESETIH
POST SCRIPTUM
MEDI U SRBI DANAS: EHO DEVEDESETIH

Govor mrnje je zabranjen Ustavom i odgovarajuim zakonima i meunarodnim konvencama. Analiza pisanja pojedinih meda u Srbi od dvehiljadite do danas, meutim, navodi na zakljuak da, kada je u pitanju ratnohukaka propaganda, za neke od njih, i to veoma tirane i veoma gledane, rat kao da jo ne zavren. Eho devedesetih je ponekad toliko snaan, a govor mrnje na mahove dominantan da ovaj fenomen svakako zahteva analizu u razmatranju pitanja odgovornosti meda za ratne zloine. I pored zakonskog okvira koji je unapredio sankcionisanje govora mrnje, ohrabrujuih poteza pravosua, ozbiljnog preispitavanja unutar same profese i usvojenih kodeksa koji propisuju najvie standarde novinarstva, postavlja se pitanje uzroka takvog stanja, dvanaest godina posle oruanih sukoba. Zakon o radiodifuzi Republike Srbe predvia da Republika radiodifuzna agenca vodi rauna o tome da programi emitera ne sadre informace kojima se podstiu diskriminaca, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razliite politike opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naci, etnikoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti. U Zakonu o javnom informisanju navodi se da nadleni sud moe, na predlog javnog tuioca, zabraniti distribucu informace ako utvrdi da je to neophodno u demokratskom druvu radi spreavanja: poziva na nasilno ruenje ustavnog poretka, naruavanja teritoralnog integriteta Republike, propagiranja rata, podstrekavanja na neposredno nasilje ili zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminacu, neprateljstvo ili nasilje, a od objavljivanja informace neposredno preti ozbiljna, nepopravljiva posledica e se nastupanje ne moe spreiti na drugi nain. Prema stanovitima Evropske Une ne sme se izraavati govor mrnje ni prema jednoj osobi bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualnu orentacu.
283
Razlike se smatraju pozitivnim, a medi su ti koji treba da ih promoviu i ire tolerancu. U etvrtom ciklusu izvetaja Evropske komise protiv rasizma i netolerance (EKRI) 382koji je usvojen 23. marta 2011, a objavljen 31. maja 2011. godine, u poglavlju IV Rasizam u javnom govoru- Medi, navodi se da EKRI pozdravlja pozitivna kretanja u Srbi. Meutim, uprkos postignutom napretku, neka pitanja i dalje stvaraju zabrinutost. tampa, uglavnom tabloidna, i dalje oznaava manje multietnike hrianske crkve i manjinske verske grupe kao opasne sekte. Neke novine stalno koriste uvredljive termine za Albance i Bonjake, navodi se Izvetaju. U svom prvom izvetaju EKRI je preporuila srpskim vlastima da obezbede da se zakonske odredbe protiv govora mrnje primenjuju na novinare koji ih prekre. Takoe im je preporuila da podstaknu svaku inicativu meda za upoznavanje zaposlenih sa ovim zakonskim odredbama, kao i sa domaim i meunarodnim standardima kojima se regulie ukidanje rasne diskriminace i borba protiv rasizma. EKRI preporuila srpskim vlastima da podstaknu osnivanje nezavisne agence odgovorne za obezbeivanje potovanja zakonskih propisa i naela profesionalne etike u medima, kao i za razmatranje pritubi protiv njih. EKRI im je takoe preporuila da podstiu veu razliitost u informativnom sektoru preduzimanjem mera kojima bi se obezbedili obuka i zapoljavanje novinara iz redova nacionalnih ili etnikih manjina. Meutim, predstavljanje pojedinih manjina, kao to su bonjaka ili albanska, i dalje je skoro iskljuivo povezano sa negativnim dogaajima u srpskim medima, konstatuje EKRI . Analizirajui i komentariui zakonske okvire kojima se obezbeuje potovanje prava na razliitost u medima i sankcionie govor mrnje, EKRI navodi da Krivini zakonik Srbe ne sadri posebne odredbe o govoru mrnje, a tekst postojeih odredaba oteava krivino gonjenje takvih dela. Stoga, EKRI preporuuje srpskim vlastima da preduzmu mere za ekasnu borbu protiv svake netolerance u zemlji prema verskim i etnikim manjinama u javnom govoru, da stvore
382 (http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/country-by-country/serbia/SRB-CbC-IV-2011021-SRB.pdf); etvrti ciklus izvetaja za svaku pojedinanu zemlju usredsreuje se na sprovoenje i ocenjivanje. U njima se ispituje u kojoj meri su se sledile glavne preporuke EKRI iz prethodnih izvetaja, a ukljuuju i ocenu usvojenih politika i preduzetih mera.
284
svest u medima, bez ugroavanja njihove ureivake nezavisnosti, o potrebi da se obezbedi da informace koje oni pruaju ne stvaraju klimu neprateljstva prema pripadnicima etnikih ili verskih manjina. Vlastima se preporuuje da podre sve inicative koje preduzimaju medi u ovoj oblasti i da im obezbede neophodna sredstva za poetno usavravanje i usavravanje tokom rada u oblasti ljudskih prava uopte, a posebno problematike rasizma. Zakonom o zabrani diskriminace koji je usvojen 26. marta 2009. godine (stupio na snagu 27. aprila 2009. godine), zabranjuju se: viktimizaca, rasistike organizace, govor mrnje. kao i uznemiravanje i poniavajue postupanje. U lanu 13. Zakona navodi se odreeni broj tekih oblika diskriminace, koji ukljuuju: 1) podsticanje mrnje na osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti i jezika; 2) zagovaranje ili vrenje diskriminace od strane dravnih organa ili u toku postupka koji se vodi pred dravnim organima; 3) zagovaranje diskriminace putem javnih organa; 4) ropstvo, trgovina ljudskim biima, aparthejd, genocid, etniko ienje, kao i zagovaranje bilo ega od gore navedenog; 5) diskriminaca protiv pojedinaca po osnovu dva ili vie linih svojstava; 6) diskriminaca koja se vri vie puta (ponovljena diskriminaca) ili koja se vri u duem vremenskom periodu (produena diskriminaca) prema jednom istom licu ili grupi lica; i 7) diskriminaca koja dovodi do tekih posledica za diskriminisanog pojedinca.
HUKAKI GOVOR383
Evropski parlament je 18. januara 2006. usvojio Rezolucu o homofobi u Evropi. Rezoluca snano osuuje homofobu i diskriminacu zasnovanu na seksualnoj orentaci u zemljama lanicama EU i poziva sve evropske instituce i zemlje lanice EU, kao i zemlje kandidatkinje za lanstvo u EU, da hitno zaustave procese diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i promoviu i zatite ljudska prava svih osoba koja se tiu njihove seksualne orentace. Izmeu ostalog, po toj rezoluci svaka tvrdnja o postojanju opasnosti od navodne homoseksualizace drutva mora se smatrati ekvivalentnom rasistikim ili antisemitskim izjavama o navodnoj jevrejskoj ili muslimanskoj zaveri radi postizanja dominace nad svetom i kao takva adekvatno sankcionisati.
383 Prof. dr Zorica Mrevi Lini stav, Danas,29.09.2010, strana 8, Ebart Vesti, 24. avgust 2011
285
Hukaki govor je posebno opasan vid govora mrnje jer su njegovi akteri linosti koje utiu na formiranje javnog mnjenja ili su dati u kontekstu koji multiplikuje njihovo dejstvo. Samim tim je i odgovornost uticajnih drutvenih aktera tim vea i obaveza uzdravanja od takvog govora jo naglaena, naglaava dr Zorica Mrevi i zakljuuje da imunitet koji uivaju politiki lideri i narodni poslanici, od kojih se inae najmanje moe oekivati da kre zakone donete od strane predstavnikog tela i su lanovi, makar i da nisu za njih glasali, ne daje pravo da se nekanjeno daju hukake, homofobne izjave. Imunitet je pre svega opomena onima kojima je dat na poveanu odgovornost za svoje ponaanje i javne izjave, opominje na uzdravanje od govora mrnje, posebno od onog destruktivnog, hukakog tipa, naglaava Mrevi.
OGREENJA O ETIKA PRAVILA

Meda centar Beograd je februara 2005. godine, u saradnji sa Uneskom, formirao Savet za tampu. Zadatak ovog tela, sastavljenom od uglednih novinara, bio je da prati i analizira nivo potovanja profesionalnih standarda i etikih kodeksa u tampanim medima i da ukazuje na primere njihovog krenja. lanovi Saveta su jedanput meseno na konferencama za novinare saoptavali rezultate monitoringa. Monitoringom su obuhvaeni dnevni listovi: Politika, Danas, Veernje novosti, Blic, Glas javnosti, Kurir i Press. Povremeno su analizirani nedeljnici Vreme, NIN, Evropa i Nedeljni telegraf. Analiza pisanja meda u smislu krenja etikih principa i profesionalnog kodeksa, raena je na osnovu unapred dogovorenih kriteruma u 18 kategora, meu kojima su, sa aspekta analize govora mrnje danas u medima, naroito vani sledei: 10. kriterum (novinari se moraju suprotstaviti onima koji ne priznaju ljudska prava ili se zalau za diskriminacu bilo koje vrste prema nekoj etnikoj ili drutvenoj grupi); jedanaesti (novinarstvu je strana svaka diskriminaca po etnikoj pripadnosti, jeziku, veri, rasi, polu, branom statusu, politikom opredeljenju, zanimanju, godinama, zikim svojstvima, ideolokom uverenju i socalnom poreklu); dvanaesti (rasu, veru, nacionalnost, etniku pripadnost, seksualnu orentacu i porodini status oveka, novinar e pomenuti samo ako je to neophodno za informacu). Savet za tampu Meda centra, svestan da se analizama i izvetajima ne moe spreiti krenje osnovnih pravila novinarske profese, ukazao je da je cilj
286
ovog nezavisnog tela bio da javno ukae na masovno krenje pravila. U Savetu su ukazali da je objavljivanje njihovih izvetaja ipak doprinelo da redakce vie panje posvete osnovnim pravilima profese. O Drugom izvetaju Saveta za tampu, marta 2005. godine, Politika pie da je on ukazao na mogui povratak govora mrnje, to e, sve do poslednjeg izvetaja za 2011. godinu, biti zajedniki imenitelj gotovo svih izvetaja. Analiza sedam dnevnih i etiri nedeljna lista tokom marta 2005. godine pokazala je da su primeri vulgarnosti, neprimerenog renika, pristrasnost, naruavanje privatnosti i zloupotreba oseanja, pa sve do najdirektnih lai i klevetanja, itekako prisutni na domaoj medskoj sceni. Gordana Sua, izvestilac Saveta, upozorila je tada da krenju ljudskih, etikih i profesionalnih normi, ne odolevaju ni najugledna glasila. Najbrojna ogreenja o etika pravila zabeleena su tada u Srpskom nacionalu (37), zatim u Kuriru, Glasu javnosti (13), Veernjim novostima (10), Blicu (devet), a na kraju u Politici i u Danasu (po etiri). (Dva poslednja lista bila su na spisku, kako se navodi, uglavnom zbog prikrivenog ili indirektnog reklamiranja nekih rmi i vlasnika). U navedenom Politikinom lanku (od 4. maja 2005.), profesor dr Ranko Bugarski je podsetio da svaki verbalni ispad ili tekst koji obiluje neprikladnim izrazima ne automatski i govor mrnje. ak i u sluajevima kada se proziva linost, meta govora mrnje u principu nisu pojedinci ve grupe - nacionalne, etnike ili druge. Dok je u vreme Miloevia govor mrnje bio monocentrian i jednosmeran (iz vrha vlasti usmeravan preko meda ka politikim protivnicima), posle 5. oktobra 2000.-te takav govor je nestao sa naslovnih strana da bi se sada opet pojavio na sceni. Meutim, po Bugarskom, taj govor mrnje sada je policentrian, ima vie izvora i meta, a u tome uestvuju razne politike opce i medi. U izvetajima Saveta se konstatuje se da se najee kre najvane etike norme i osnovna profesionalna pravila i to gotovo uvek ono po kojem je novinarstvu strana svaka diskriminaca po etnikoj pripadnosti, jeziku, politikom, ideolokom ili socalnom poreklu. Decembra 2005. godine, Lila Radonji, podnosei izvetaj Saveta za novembar kae da posao vezan za rad Saveta, izvetaje i analize koji su iz tog rada proistekli doivljava kao pokuaj profesionalaca da povrate kredibilitet novinarskoj profesi, ukau na krenje standarda i osnovnih etikih vrednosti i zanatskih znanja, a esto i zakona. Poverenje u tampu opada. U optoj krizi instituca
287
i sve manjoj veri graana u njih, tampa je imala ansu da ouva kredibilitet, poverenje i ugled. Kultura daloga, korektnost, kodeks, nepristrasnost, etika, znanje, obrazovanje, provera injenica i drugi ljudski i novinarski principi nestali su iz novinarskih profesionalnih debata rejting i tira su postale jedine teme. U ime tiraa ili rejtinga kao vrhunskog principa i jedine mere, plasiraju se najnezamislive optube, olaki sudovi, nacionalna i verska diskvaliklaca, uvrede i prostaki obrauni. I u razveniim drutvima deavalo se slino pritisak trita jeo je sedmu silu, ali u tim drutvima je profesa umela da se odbrani i nae mehanizme za samoodbranu. Eroza profese traila je mere za povratak kredibiliteta. Uslov za takvu akcu je da je i izdavai i novinari ele. I razume se, da u njoj uestvuju. Takav kao i bilo koji drugi konsenzus u ovoj Srbi je skoro nemogu. Zagaenost je teka, ali prava re za reakcu javnosti na tabloidno novinarstvo. Najkrupna pitanja se tretiraju na nivou traeva, banalizaca razliitih tema je dovedena do vrhunca. Gordana Sua opominje su u nesreenom drutvu su i nesreeni medi i citira italanskog pisca i drutvenog teoretiara, marksistu Antonia Grama: Kao to je gramatika istora odreene fraze kolektivnog, nacionalnog jezika, medi su njegova fotograja.
NOVI SISTEM ETIKOG NOVINARSTVA

Savet za tampu Meda centra je 7. oktobra 2005. godine proglasio neophodnost uspostavljanja Novog sistema etikog novinarstva u Srbi i uputio apel svim profesionalnim udruenjima novinara, Ministarstvu kulture Srbe i glavnim urednicima prestinih novinskih kua da se ponovo posvete demokratskim vrednostima i prihvate Jedinstveni etiki kodeks koji bi sproveli Statutarno novinarsko vee i Ombudsman za medsku etiku. Izvesne pozitivne promene koje su uoljive ostavljaju prostor za zakljuak da je stalni monitoring rada meda vaan inilac u nastojanju da se osigura potovanje elementarnih pravila novinarske profese, naveli su u Savetu i ukazali da ovakve i sline akce treba nastaviti. Savet je 2006. godine podrao ideju NUNSa i UNS-a o formiranju stalnog medskog saveta. U svojim izvetajima, Savet navodi konkretne primere nepotovanja etikih i profesionalnih normi i standarda.
288
U izvetaju o ubistvu porodice Mutavdi u Novom Pazaru avgusta 2005, Glas javnosti, na osnovu izjave neimenovane osobe, iznosi detalje o izmasakriranim telima, kao i tvrdnje da iza svega stoje nacionalistiki motivi.384 List tako, bez ozbiljneg napora da istrai i proveri navode neimenovane osobe, podstie meunacionalnu mrnju, jer izvetaj, u sutini, sugerie kako su Bonjaci (koji su u Novom Pazaru jedini potencalni izvor napada na Srbe zasnovanog na etnikim motivima) skloni da na najbrutalni nain masakriraju Srbe da bi ih proterali. U prii o nepravilnostima pri dodeli kua u selu Jaa Tomi koje je stradalo u poplavama, izvesnom Boi Galiotu Kurir pripisuje da je u Kninu zauzeo dve srpske kue, a da je prvi u Jai Tomiu kome se gradi kua. Fotograja temelja za kuu propraena je potpisom Prvo, pa ustaa.385 U arsenal nedozvoljenih uoptavanja svakako, prema oceni Saveta za tampu, spada i naslov u Blicu 6. aprila 2005. godine Slovenac poinio monstruozno ubistvo. 386 Re je o slovenakom dravljaninu Silvu Plutu, koji je ubio Jasminu oi iz Aleksinca. Guranjem u naslov njegove nacionalne pripadnosti, itaocima se posredno sugerie kako je on ubistvo izvrio zato to je Slovenac, a ne iz nekih drugih razloga, istie se u izvetaju Saveta. Moda najruni primer neosnovanog blaenja ljudi i, pravnikim jezikom govorei, izazivanja verske i nacionalne mrnje, zabeleen je, prema oceni Saveta iz aprila 2005. godine, u Glasu javnosti od 14. aprila. List je objavio pismo itateljke iz Kragujevca (potpisala se kao Ivana Nikoli), koja sa gnuanjem primeuje da u njenom gradu slobodno ive i Albanci. Re je o prilino nejasnoj i nerazumljivoj opservaci o imenu izvesnog studenta Adama Krasnia, za koga itateljka tvrdi da je Adem. Ovo Adem bi, valjda, trebalo da bude jo jedan dokaz da je ovek Albanac. Urednici su ojaali itateljkine opservace, naslovivi tekst sa Student ili Adem. Iz toga bi, valjda, trebalo zakljuiti kako nekome ko je Adem i ne primereno da bude student. Dakle, moe biti samo jedno ili drugo,
384 http://web.arhiv.rs/Develop/Arhiva2005.nsf/frameset?openpage 385
Naslov: U Jai Tomiu grade kuu ustai koji je u Kninu zauzeo dve srpske kue, dok kome Srbi ni ekser nisu dobili ; http://arhiva. kurir-info.rs/Arhiva/2005/avgust/24/V-18-24082005.shtml http://www.blic.rs/stara_arhiva/hronika/81839/ Slovenac-pocinio-monstruozno-ubistvo
289
386
a nikako oboje zajedno, stoji u izvetaju Saveta i dodaje se: Ovom pismu italaca posveujemo znaajan prostor jer je oigledno da se na mala vrata u mede vraa populistiko-nacionalistika retorika sa kraja osamdesetih i poetka devedesetih. Ovakve opservace u medima teko da su bile mogue ak i u odmakloj fazi reima Slobodana Miloevia, u kojoj je on nastojao da se prolie kao garant mira na Balkanu. Ne treba podseati da su i pisma italaca u nadlenosti nekih urednika. Urednici moraju da ih itaju upravo zato to je teza da `objavljujemo sve na ta naiemo` u profesionalnom smislu neodriva, navodi u svom izvetaju Dragan Janji, izvestilac Medskog saveta za april 2005. godine.
PARADA PONOSA KAO TEST

Novinarska radionica koja je u junu 2000. godine odrana u beogradskom hotelu Interkontinental u organizaci Saveta Evrope i Asocace nezavisnih elektronskih meda (ANEM), u em radu su uestvovali novinari uglavnom ANEM-ovih elektronskih meda, (iako su pozivi upueni svim veim redakcama i nezavisnim produkcama) bila je posveena razmatranju radne verze kodeksa koja je ponuena na javnu raspravu elektronskim medima. Kodeks predvia, izmedu ostalog, da radio i TV stanice moraju insistirati na zabrani svih oblika diskriminace, ukljuujui i polnu, mentalnu ili seksualnu orentacu. Ovu odrednicu su, samo nekoliko sedmica posle seminara, grubo prekrili upravo uesnici radionice, izvetava NUNS-ov Dose broj 11.387 Dose navodi da je na TV aak Aleksandar Seni, samoproklamovani borac protiv sekti i svih devantnih pojava koje prete da zauvek unite srpski rod, nastupio sa koliinom mrnje koja je prevazila i najcrnji vokabular nekadanjeg RTS iz ratnih dana. U tekstu se konstatuje da je, nakon politikih promena Srbu, posle talasa ekstremnog nacionalizma, zapljusnuo talas kleronacionalizma i faizma. Aleksandar Seni je u emisi TV aak izneo stav da sve one koji su razliite seksualne orentace treba proterati ili ak ziki likvidirati, kako bismo ouvali zdravu nacu.
387 http://www.nuns.rs/dose/11/24.jsp
290
U tekstu se podvlai da se niko tada od urednika TV aak ne ogradio od ovakvih istupa, iako je ova TV stanica u slovila kao jedna od onih koje su za vreme vladavine Slobodana Miloevia proklamovale demokratu i graansko drutvo. Senievo izlaganje ne tada dotaklo ni politike parte u lokalnoj vlasti koje su nastupale sa demokratskim i graanskim likom. Kada je septembra 2006. godine Ivana Duli Markovi izjavila za Danas da oekuje reakcu drave, medski lin potpredsednice Vlade Srbe i funkcionerke G17 Plus bio je na samom vrhuncu. Posle napada poslanika Srpske radikalne stranke u republikom parlamentu i u leskovakoj Skuptini optine i sere hukakih napisa u tabloidima, Kurir je pod naslovom Ustain jatak (u nastavku na petoj strani je naslov Ustaki jatak) 388objavio da je njen otac zaposlio za rad na salau ratnog zloinca, ustau, izvesnog Ivana Jovanovia Crnog koji je kasne osuen na smrt veanjem. Kurir objavljuje i navodni zapisnik navodne istrage protiv Jovanovia iz 1956. godine. O Jovanoviu ovaj dnevnik tvrdi da je bio ustaki podocir u ustakoj umberakoj brigadi, te da je kraj rata doekao kao partizan. Tekst u Kuriru potpisan je inicalima R.K, a zavrava se konstatacom da potpredsednici Vlade ipak nisu mrske ustae odnosno da se, kao i predsednik Skuptine Srbe Predrag Markovi, na nedavnoj manifestaci druila sa radikalnim desniarem iz Hrvatske Antom apiem. Nedna re nema veze s mojom porodicom, ili sa nekim koga ja poznajem, ak se ni moj otac ne zove kao to pie u Kuriru. Mislim da je ovo posao za dravnog tuioca, ali ne verujem da e da ga obavi, jer je u prethodnim sluajevima uvek davao podrku radikalima u sluajevima vezanim za Kurir i za istupe u leskovakoj Skuptini optine. Drava je na taj nain podrala to da oni mogu nekoga da postave kao metu rekla je Danasu Ivana Duli Markovi. U istom tekstu, ona je naglasila da nema problem sa tim to piu tabloidi ve je problem injenica da kada ujutru idem peke na posao osmoro od desetoro ljudi nosi Kurir. Imam problem s tom slikom Srbe, nastavila je Duli Markovi. Od tih osmoro, etvoro uzimaju sve to tamo pie zdravo za gotovo. Moja porodica se pita u kojoj to mi dravi ivimo - mislili smo da smo u svojoj domovini, 389rekla je za Danas Ivana Duli Markovi.
388 http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-v...11092006.shtml 389 http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=6657

291
ETNIKO IENJE JAVNOG IVOTA

Novinar Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu politikih nauka, konstatovao je u razgovoru za Danas da je tekst u Kuriru govor mrnje. Ovde je re o hajci na enu koja sluajno ne srpskog porekla, to bi normalnim ljudima u demokratskoj dravi bilo potpuno nevano. Ali, ovde imamo na delu etniko ienje javnog ivota i javnih funkca od ljudi koji nisu srpske nacionalnosti. ANEM je u svom saoptenju ocenilo da se radi o nedopustivoj kampanji na nacionalnoj osnovi i insistira da nadleni, s punom sveu o neprihvatljivosti povratka na govor mrnje kao dozvoljenog modela komunikace u zemlji, nau nain da se suprotstave neodgovornim istupima na javnoj sceni. Udruenje radio i televizskih novinara Srbe i Asocaca profesionalnih emitera Srbe u zajednikom saoptenju upozorili su na povampirenje govora mrnje u domaoj tampi, pre svega u nekim tabloidima, koje se pretvara u hajku na sve neistomiljenike. Udruenje novinara Srbe objavilo je protest u kojem saoptava da tekst objavljen u Kuriru predstavlja novinarsku zloupotrebu u kojoj se senzacionalizam stavlja iznad potreba za istinitim i objektivnim informisanjem. Ministarstvo kulture pozvalo je tuilatvo da reaguje na novi napad na nacionalnoj osnovi na Ivanu Duli Markovi: Da bi se spreile neeljene posledice do kojih mogu da dovedu ovakvi tekstovi, javni tuilac bi morao, na osnovu Zakona o javnom informisanju, reagovati i predloiti sudu zabranu distribuce takvih informaca, navodi Ministarstvo i upozorava da se u poslednje vreme u pojedinim dnevnim listovima uestalo pojavljuju tekstovi kojima se podstie i zagovara nacionalna mrnja i koji predstavljaju podsticanje na diskriminacu, neprateljstvo, ili nasilje i da objavljivanje takvih informaca moe imati ozbiljne posledice. Aferu Duli pokrenuo je poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasi, koji je za skuptinskom govornicom rekao da su neki lanovi porodice tada ministarke poljoprivrede, potom potpredsednice srpske vlade Ivane Duli Markovi bili ustae. Radikali su optuili Ivanu Duli Markovi navodei navodne aktivnosi svih lanova njene ue i ire porodice. Potpredsednica Izvrnog vea Vojvodine i pokrajinski sekretar za regionalnu meunarodnu saradnju Ivana Duli-Markov podnela je septembra 2009. godine ostavku na obe te funkce i povukla se iz politikog ivota Srbe.
292
ini se, ipak, da je ona svoju politiku sudbinu u Srbiji odredila hrabrim istupom u Parlamentu Srbe, 1. aprila 2005. godine, kada je, kao ministarka poljoprivrede, opisujui stanje u srpskoj poljoprivredi zakljuila: Za poljoprivredu je vane od dobrog semena da smo svesni da smo mi zemlja u kojoj je samo pre desetak godina bila najvea ikad, ikad zabeleena inaca, u kojoj su nicala nova groblja i jame sa leevima umesto novih vonjaka, u kojoj su umesto bresaka hladnjaama prenoeni leevi, koja je bombardovana tri meseca i kojoj su na kraju ubili premera. Tadanji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli tada je naveo je kako je ubeen da ministar poljoprivrede ima hrvatsko dravljanstvo. Prvi Optinski sud Beogradu je septembra 2008. godine kaznio novanom kaznom Ivana orbia, tadanjeg glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina Glas javnosti, zbog teksta od 16. marta 2006. godine, kog su potpisali Prognani Srbi, a koji glasi: Brao Srbi! Pozivamo Vas da se okupimo u velikom broju 17.3.2006. godine u 10.30 ispred trnog centra IMMO na Novom Beogradu u bloku 64 i izrazimo nae nezadovoljstvo zbog otvaranja hrvatske radnje pod imenom Idea. Dok smo mi proterani sa naih vekovnih ognjita irom Hrvatske i onemoguen nam je povratak naim domovima, dotle hrvatska izma nesmetano gazi srpskom zemljom, kupuje rme i otvara prodavnice po Srbi. Dokle? Brao Srbi, pozivamo Vas da se okupimo u velikom broju i onemoguimo otvaranje hrvatske prodavnice u Beogradu i da bojkotujemo kupovinu u njihovim radnjama. Svaka kupovina u Idei jeste davanje novca onima koji su nas ubali i proterali iz svojih domova. Pratiemo ko kupuje u toj radnji i ne eli da se solidarie sa stotinama hiljada izbeglih i prognanih Srba. STOP, Hrvatskoj okupaci Srbe! Sud je zabranio orbiu, kao tadanjem glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista Glas javnosti, kao i svakom njegovom eventualnom nasledniku na tom radnom mestu, da u ovom dnevnom listu kao i/ili na internet sajtu istog dre i/ili ponovo objavljuju tekst citiran u izreci ove presude kao i druge sline tekstove koji sadre ideje, informace ili miljenja kojima se podstie diskriminaca, mrnja ili nasilje protiv drugih naca i koji predstavljaju govor mrnje. Ivanu orbiu je Sud naloo da u rubrici Ekonoma, bez naknade i bez komentara objavi tekst presude i da Inicativi mladih za ljudska prava nadoknadi trokove parninog postupka u ukupnom iznosu od 108.600 dinara. Okruni sud u Beogradu je u predmetu G. 15402/08 potvrdio presudu Prvog optinskog suda, a albu tuenog Ivana orbia odbio kao neosnovanu.
293
PORUKE MRNJE NA TREEM KANALU

Komitet pravnika za ljudska prava izrazio je u svom saoptenju od 23.februara 2006. godine to je Republika radiodifuzna agenca preduzela sve mere iz svoje nadlenosti kako bi suzbila emitovanje SMS poruka neprihvatljivog sadraja. Komitet je 25. januara poslao dopis Republikoj radiodifuznoj agenci, u kojem je ukazao na diskriminacu i govor mrnje prema seksualnim manjinama posredstvom SMS poruka koje se emituju na Treem kanalu RTS-a. Taj kanal je emitovanjem poruka prekrio lan 14. Zakona o radiodifuzi, a pokazalo se da se korienjem legalnih sredstava moe stati na put govoru mrnje, saoptio je Komitet.
POVRATAK MILANE BALETI

Nezavisno udruenje novinara Srbe i Nezavisno drutvo novinara Vojvodine okarakterisali su 8. maja 2011. godine kao skandalozno pojavljivanje novinarke Milane Baleti u ulozi autora i scenariste emise Portret Nikole Kusovca - glancanje mitova na Radiotelevizi Vojvodine (RTV). Milana Baleti je jedan od simbola ratnohukakog novinarstva devedesetih godina, govora mrnje, promovisanja nacionalistike ideologe i nepotovanja osnovnih etikih standarda, ocenili su u saoptenju NUNS i NDNV i naveli kako je povratak Milane Baleti u program RTV, javnog servisa koji nansiraju graani, otvoreni amar demokratskoj javnosti i dokaz daljeg uruavanja ugleda novinarske profese, ali i osnovnih moralnih naela. Demokratska zajednica Hrvata: poziv na nasilje sa malog ekrana Demokratska zajednica Hrvata poslala je 26. juna 2011. godine otvoreno pismo predsedniku Saveta Republike radiodifuzne agence (RRA) episkopu jegarskom Porru zbog govora mrnje i uvreda iznetih u emisi Prve srpske televize, zahtevajui da RRA preduzme odgovarajue mere i oduzme nacionalnu frekvencu toj televizi. Obraamo Vam se u ime svih graana hrvatske nacionalnosti i kojima je zasmetalo to je u emisi Vee sa Ivanom Ivanoviem izreeno vie tekih uvreda na raun Svetog oca i Katolike crkve, te svih katolika, i ispoljena mrnja prema hrvatskom narodu i hrvatskoj nacionalnoj manjini u Srbi, navodi se u pismu. Sporni sadraji emise Ivana Ivanovia emitovani su u aprilu pa je tada monitoring sluba RRA pregledala materal i zakljuila da ne dolo do krenja
294
zakona. Ipak, reagovali su na pravu zajednice Hrvata u Srbi i pokrenuli postupak - jednoglasno su se sloili da ne bilo govora mrnje. Prekrajni sud u Beogradu, po pravi RRA je 13. jula 2011. godine, povodom emise Trenutak istine, emitovane oktobra 2009, izrekao TV Pink kao pravnom licu kaznu od 750.000 dinara, dok je odgovornom licu izreena kazna od 40.000 dinara. Sud je ovom odlukom stao na stanovite da navedeni program, kako je to navedeno u pravi RRA, protivan odredbama Zakona kojima se titi ziki, mentalni i moralni razvoj dece i omladine, smatra Agenca. U skladu sa odlukom Saveta, navedeno je u saoptenju, vlasnika struktura svih nacionalnih emitera bie u najkraem roku objavljena na sajtu Agence. Na osnovu prekrajne prave RRA, sud je prvi put izrekao novanu kaznu televizi Pink za emisu Trenutak istine od 750.000 dinara.
295
PRESUDA PALMI ZBOG DISKRIMINACE

Zbog tekog oblika diskriminace LGBT populace, Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je 2. novembra 2011. godine prvostepenu presudu protiv predsednika stranke Jedinstvena Srba i gradonaelnika Jagodine Dragana Markovia Palme. Prvi osnovni sud je usvojio tubu na osnovu Zakona o zabrani diskriminace koju je Pravna sluba Gej strejt alanse podnela protiv Markovia 22. avgusta i utvrdio da je Dragan Markovi Palma izvrio teak oblik diskriminace po osnovu seksualne orentace. Sud je Markoviu zabranio da ponavlja izvrenu diskriminacu i naloio mu da Gej strejt alansi nadoknadi sudske trokove. Pravna sluba GSA podnela je tubu protiv Markovia zbog njegove izjave medima 15. avgusta 2011. godine u kojoj je rekao: Stav Jedinstvene Srbe i moj lini stav je mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i ele da prikau neto to je bolest da je normalno. Za GSA je ovaj sluaj od strateke vanosti, pre svega zbog injenice da je po prvi put u Srbi doneta presuda nekom politiaru zbog teke diskriminace i govora mrnje protiv LGBT populace, kao i zbog zloupotrebe najee drutvene predrasude i neistine o LGBT osobama da su one bolesne, navodi se u saoptenju. Savet Republike radiodifuzne agence bavio se i analizom emise Ko SOS kanala koji je 16. marta 2009, promovisao govor mrnje i time prekrio Zakon o radiodifuzi. Na Kosovu Srbi bez struje i vode, a u Beogradu prie o pederima se vode je transparent sa fudbalske utakmice, koji je u emisi Ko na SOS kanalu bio zamrznut u pozadini voditelja i autora emise Vladana Tegelte. Emisa je, inae, bila posveena koarci. Navai sa tim transparentom na tribinama fudbalskog stadiona sve vreme su bili u pozadini Tegelte. Tegelta je za Danas rekao da je sliku s tim transparentom postavio u emisi kako bi skrenuo panju na ono to se trenutno deava na Kosovu i Metohi, kao i da e i ubudue raditi sline stvari, sve dok se ne pomogne kosovskim Srbima390. Tegelta je rekao da uprava SOS kanala nema nikakve veze s transparentom i da je odluka da to uradi samo njegova. Goran Karadi iz Saveta RRA rekao je Danasu da e Agenca proveriti sve dokaze u vezi sa spornom emisom i, ukoliko bude utvreno da je prekren Zakon o radiodifuzi, podnee prekrajne prave protiv odgovornih lica.
390 Danas,19.03.2009;Strana:4
296
Mi moemo da izreknemo etiri mere, a to su upozorenje, javno upozorenje, privremeno i trajno oduzimanje dozvole, objasnio je Karadi.
SLUAJ DVE AIDE

Na autorski tekst Aide orovi u Danasu reagovao je Muslimanski omladinski klub. U tekstu reagovanja koji je potpisala potpredsednica Muslimanskog omladinskog kluba Aida Raljanin orovieva je okarakterisana kao isfrustirana ena, bez kueta i maeta. vulgarno se komentarie privatni ivot Aide orovi, novinarke i direktorke NVO Urban-in iz Novog Pazara, dobitnice nagrade Osvajanje slobode, koju dodeljuje Fond Maja Marievi Tasi. Usledile su reakce nevladinih organizaca i uglednih linosti na odluku urednitva da objavi tekst koji je ispod etikih i bilo kakvih drugih standardnih minimuma javnog govora,391 zapazio je Teol Pani, kolumnista nedeljnika Vreme. Direktorka Urban in-a dobila je policsku zatitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbi Muamera Zukorlia.
MAJA I MILO: MRZIMO JEVREJE!392

Pop pevaica Maja Nikoli u ranim jutarnjim satima otvoreno je izjavila u ralitu Dvor da ne voli Jevreje, a njen kolega Milo Bojani podrao ju je izjavom da su upravo oni bombardovali Srbu, izvestio je svoje itaoce beogradski dnevnik Pres: Iako ih je Mika Kosti upozorila da sve snimaju kamere i da zbog irenja verske mrnje mogu snositi velike posledice, Bojani je na to odbrusio da ga boli dupe za kamere, navodi Press. U nekoliko narednih brojeva Press je ovaj incident postavio kao ozbiljan drutveni problem: sagovornici novinara ocenili su da je u pitanju naslee govora mrnje devedesetih, da se radi o antisemitizmu sa elementima faizma i nacizma i da je naroito opasno ako to ide sa medija sa nacionalnom frekvencom393. Docent Fakulteta politikih nauka Slavia Orlovi pojasnio je: rei mogu biti ubojite kao veoma opasno i pogubno oruje, jer jezici prethode maevima.
391 Teol Pani: Dve Aide i standardi, Dnevnik,20.02.2011 392 Press,26.02.2011. 393 Press, 01.03.2011.
297
U Srbi je govor mrnje rasprostranjen, to je zakljuak na osnovu samo nekoliko navedenih primera. Romi, Jevreji, homoseksualci, muslimani, osobe sa invaliditetom, pa ak i ene, smatra Komesar za ljudska prava LDP-a Marko Karadi. On je upozorio da je drutvo postkoniktno, pa mora da bude mnogo oprezne na pojave govora mrnje. U Srbi je govor mrnje rasprostranjen i veoma se razliito gleda na njega u zavisnosti koja je grupa ili pojedinac meta. Romi, Jevreji, homoseksualci, muslimani, osobe sa invaliditetom, pa ak i ene jesu predmet govora mrnje koji se pojavljuje u razliitim formama. Ovde se veoma esto odustaje od gonjenja jer tuilatvo ima slabost prema podstrekaima koji se veoma esto kru pod platom rodoljublja. Konkretno, smatram da je izbacivanje Maje Nikoli sa Dvora dobar primer, koji edukuje drutvo poruio je Karadi u Pressu. Vie javno tuilatvo u Beogradu pokrenulo je istrani postupak protiv Maje Nikoli i Miloa Bojania zbog osnovane sumnje da su izvrili krivino delo izazivanje nacionalne, verske i rasne mrnje i netrpeljivosti, u vezi sa njihovim antisemitskim izjavama u raliti programu Dvor. Tuilatvo je odmah obavestilo javnost da je nedopustivo davati antisemitske izjave i to na televizi sa nacionalnom frekvencom, kao i da e protiv odgovornih biti pokrenuti krivini postupci, izjavio je portparol Republikog javnog tuilatva Tomo Zori. Centar za prava manjina iz Beograda saoptio je da najotre osuuje govor mrnje u emisi Nedeljno popodne sa Leom Ki RTV Pink, u kojoj je pevaica Zorana Pavi ispriala dva vica kojima se direktno i nedvosmisleno vrea romska zajednica.394
SAJBER MRNJA395
Profesorka Mainske kole u Novom Sadu Jelena Popovi-Ivanovi, prema izvetavanju meda, navodno je irila nacionalnu mrnju preko svoje fejsbuk stranice, pozivajui i na otvoreno nasilje nad homoseksualcima. Predstavljajui se kao Nikita e Buraka, profesorka je napisala da su promoteri tolerance izopaeni i to objasnila ovako: Manjine nikad ne smeju imati ista prava kao veinski narod! Ovo je naa zemlja, srpska, bre!,
394 Danas,25.05.2010. 395 Veernje Novosti,3.11.2010.

298
NUNS je 21. septembra 2011. godine izrazio oekivanje da e nadleni prosvetni ali i pravosudni organi preduzeti zakonom predviene mere protiv autorke govora mrnje e nedelo bi verovatno potrajalo da roditelji uenika o njenom vanrednom pedagokom angamanu nisu obavestili Nezavisno drutvo novinara Vojvodine. NUNS je istovremeno uputio javnu kritiku i dnevnom listu Kurir zbog neprofesionalnog pristupa ovoj temi. lanak o skandalu u Mainskoj koli u Novom Sadu, objavljen je pod naslovom Gejeve treba odvaliti od batina, ime se javnosti alje nita manje opasna poruka od onih koje je profesorka objavljivala na Fejsbuku. Ovaj postupak Kurira predstavlja najgrublje krenje profesionalnih i etikih standarda zbog ega je pomenuti tekst uvrten u Crnu kutu na sajtu NUNS-a. Veernje novosti upozoravaju da je drutvena mrea Fejsbuk preplavljena govorom mrnje. Kada je re o njenim korisnicima iz Srbe, navodi se da je izuzetno popularna grupa pod nazivom Mali Hrvat tri poljem, a ja za njim da ga koljem, koju je u jednom trenutku 2, novembra 2011. godine inilo 8.596 korisnika. Imenom i prezimenom korisnici Fejsbuka iz Srbe potpisivali su se ispod izjava Avle avle, pune iptara, aljem im pozdrav preko rafala, Boe ne znam ta mi je, pale mi se dame... Kada se pre ovih pojavila Fejsbuk grupa Smrt enama, gde se mukarci pozivaju da nemilosrdno udare po lepem polu, portparol Republikog javnog tuilatva Tomo Zori najavio je istragu, u saradnji sa MUP-om. Grupa je ugaena posle prave administratorima srpskog Fejsbuka. Kao odgovor, pojavila se grupa Smrt debelim enama. Na ovoj drutvenoj mrei postoje i grupe Smrt iptarima, Smrt pederima, Smrt Ciganima, Smrt glupaama, Smrt koli, Smrt profesorima. U Hrvatskoj, piu Novosti, na ovoj drutvenoj mrei postoje grupe Kala nosim, Srbe kosim, Ub Srbina, ne ti brat, J... Srbe... Postoje albanske grupe koje pozivaju na trebljenje Balkana od srpskih go..na.
DESET DANA JULA SLUAJ HAPENJA RADOVANA KARADIA

Jedna osoba je preminula od povreda zadobenih na protestu, nekoliko novinara je pretueno, 51 policajac i 23 demonstranta su povreeni kada je Radovan Karadi predat Hakom tribunalu. Uloga meda u ovom sluaju ne
299
bila mala, a ni neutralna396. Glorikovanje optuenih za ratni zloin denitivno poziva ljude na akcu i zaotrava situacu u drutvu pie magazin Biznis i nanse i podvlai da medi i kada samo izgovaraju teke rei, pozivaju narod na akcu. Prema oceni regionalnih reportera u izvetaju koji je objavila Balkanska istraivaka mrea (BIRN)397 hapenje Radovana Karadia bilo je, sasvim sigurno, medski najzanimljivi dogaaj 2008. godine. Generalna slika izvetavanja o ovom dogaaju u medima u Srbi, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, pokazuje da je javnost, u poplavi vesti o hapenju jednog od najtraenih hakih optuenika ostala podeljena oko stava o suoavanju sa ratnim zloinima, ali i uskraena za osnovne, a veoma bitne informace, navela je urednica izvetaja Nidara Ahmetaevi. Kada je 21. jula 2008. godine uhapen Radovan Karadi, medi su u Srbi bili posveeni traganju za pikanterama iz ivota doktora Dragana Dabia, pod im se lanim identitetom Karadi krio poslednjih godina svog bekstva. Ratni zloini koji se mu se optunicom hakog tribunala stavljaju na teret, bili su u drugom planu, kao i informace o tome ko mu je pomagao u skrivanju. Izuzev nekoliko meda, poput B92, dnevnog lista Danas, nedeljnika Vreme. Da li je njegova putna torba koju je sa sobom imao u autobusu prilikom hapenja bila crvene ili crne boje, di li je sa sobom imao laptop, kako mu se zvala ljubavnica i ime se bavila, lanci posveeni Ludoj kui, lokalnoj kafani u kojoj je svirao gusle i hranio se, sve je to punilo novinske stupce i priloge u elektronskim medima. No, ono to ete doznati iz analiza i na osnovu monitoringa pisanja meda u pet zemalja regiona u tih deset dana, jeste da su gotovo svi zaboravili rtve, one zbog kojih je Karadi vie od decene bio traen. One zbog kojih su mu na teret stavljene tako teke optube.One i se ivoti njegovim hapenjem nee moi vratiti. Medi su ih naprosto stavili u drugi plan, konstatuje Ahmetaevieva. U sluaju hapenja Ratka Mladia ponovio se medski sluaj Karadi, sa neto manje senzacionalizma, ali i dalje bez dovoljno informaca o ratnim
396 Biznis & nanse,15.05.2010;Strana:76
397 Histora u sjeni senzace: regionalni medi o hapenju Radovana Karadia, Nidara Ahmetaevi, Markus Taner, Sarajevo, BIRN BiH, Konrad Adenauer Fondaca ( http://www.kas.de/wf/doc/kas_16609-1522-15-30.pdf?090525154522)
300
zloinima za koje je Mladi optuen niti o tome ko ga je i kako skrivao. U nekim medma dovedena je u pitanje sama optunica. Profesor medske kulture i estetike u medima eljko Vukovi ocenio je za novosadski Dnevnik da medi u Srbi nisu iskoristili ansu da kritiki i celovito sagledaju deavanja tokom ratova devedesetih i zloine koje su poinjeni, niti svoju ulogu u tom periodu398
SREBRENICA
Iz Izvetaja Saveta za tampu Meda centra o potovanju etikih i profesionalnih normi i standarda u srpskim tampanim medima za jun 2005. godine Srebrenica lm o mukom ubanju est Muslimana iz ovog bosanskog gradia, skupovi na kojima se razgovaralo o Srebrenici, predstojea desetogodinjica masakra u Srebrenici, debata u srpskoj skuptini i u javnosti uopte, apsolutno je potisnula u drugi plan sve ostale dogaaje. Otuda e se ovaj izvetaj ponajvie baviti tom temom. Sve je poelo prvog junskog dana prepodne, na suenju Slobodanu Miloeviu, tuilac je prikazao lm, precizne video zapis o tome kako sedmorica Srba, pripadnici jedinice korpioni, brutalno ubaju est muslimana, od kojih su etvoro bili maloletnici. Uvee, Televiza B92 je u Vestima objavila snimak i razgovor sa Nataom Kandi u trajanju od 20 minuta, dok je RTS u svom veernjem dnevniku lmu posvetio 20 sekundi. Sutradan, 2. juna, prvi izvetaji, zajedno sa slikama stravinog zloina, pojavili su se u novinama. Ali, ne u svim i ne u istom obimu. Danas, Politika, Blic i Veernje novosti objavljuju izvetaj pod gotovo istovetnim naslovima Na suenju Slobodanu Miloseviu prikazan snimak o ubanju Muslimana u Srebrenici (Snimak ubistva u Srebrenici), dok je za Politiku to nadnaslov, a naslov je Svedok zgroen. Danas ve ima i sagovornike. Sutradan, 3.juna, sa izvetajima i fotograjama javljaju se i ostale novine Glas, Kurir i Srpski nacional koji u nadnaslovu tvrdi da su za zloin znali svi politiari u Srbi i RS, a utali, dok je naslov konkretni I ini znao za korpione. Za prvu stranu Kurira vane je da je meu desetoricom uhapenih za ubistvo muslimana i Pera Petraevi, radnik obezbeenja Bogoljuba Karia, a jo je vane da je uhapen brat Sinie Mihajlovia (fudbalera) carinik Draen
398 Dnevnik, 19.06.2011
301
Mihajlovi zbog mita od 30 evra. Sve novine objavljuju velike izvetaje. Politika na prvoj strani u nadnaslovu najavljuje da je Karla del Ponte pohvalila vlasti u Beogradu, da bi u naslovu konstatovala - Mudar potez Srbe (izjava glavnog hakog tuioca, kao i prigodna izjava premera Kotunice nekim novinama bili su signal da pridaju vei znaaj dogaanjima oko Srebrenice). Ni 4. juna za Kurir Srebrenica, meutim, ne glavna tema. Udarna tema na naslovnoj strani je - Neboja Bakarec. Politika na 1. i 7. strani u nadnaslovu konstatuje da su Snimci brutalnog zloina u Srebrenici okirali javnost, naslov je ivot u strahu, a podnaslov jo nisu pohapeni svi koji su u ratnim godinama odlazili na tajanstvene zadatke u Bosnu i Hercegovinu. Sledea dva dana, 5. i 6. juna Srpski nacional je ve u svom elementu: - prvo objavljuje naslov Cilj je satanizaca srpskog naroda, zatim korpioni umesto zaposlenja to se u tekstu objanjava i ovako: Neki zastareli dogaaj iz Srebrenice, koji je uzgred budi reeno problem u drugoj dravi, a nita o tome kako se nalazimo pred ekonomskim sunovratom. Za Nedeljni telegraf Srebrenica oigledno ne tema. Tokom celog meseca objavljuje samo jedan tekst sa nadnaslovom Visoki funkcioner Okrunog suda u Beogradu otkriva da bi Sreten Joi, trenutno u zatvoru u Holandi, uskoro mogao da bude svedok pred Hakim sudom, a o emu bi mogao da svedoi kae se u naslovu Zna tajnu pokolja Srba u Srebrenici i ulogu holandskih mirovnjaka 1994 1995. Mnogo prostora bi uzelo ako bi se izvetaj detaljne bavio novinarskim tekstovima, ili prilozima u kojima se prostor daje sagovornicima i raznoraznim strunjacima koji, u najblaoj varanti, pokuavaju da relativizuju zloin u Srebrenici najvei posle Drugog svetskog rata u Evropi. Evo samo nekoliko glavnih teza na tu temu: licitira se ne samo broj rtava jedne i druge strane u nastojanju da se kao postigne nekakva ravnotea i reciprocitet zloina, uoptava se i rangira stepen sopstvene i tue odgovornosti i krivice (Politika 19.6.). Tu je i teora o razumljivoj reakci na zloine druge strane, pria o tome da se zloin dogodio van nae teritore, da treba pre svega razgovarati o uzrocima koji su doveli do zloina, a to su rasturanje Jugoslave i secesa nekih bivih republika, da ne treba nikako priznati zloine jer emo morati da plaamo veliku odtetu... Kako je snimak o brutalnom ubistvu estoro muslimana nesumnjivo u javnosti ostavio izuzetno snaan utisak (prvi put je u jednom ispitivanju javnog mnjenja veina ispitanika imala pozitivno miljenje o Hakom tribunalu), krenulo se u nalaenje i oivljavanje potresnih scena o zloinima nad Srbima. Ovaj
302
trend kulminirao je objavljivanjem posebnog dodatka o srpskim rtvama u ratu u Bosni i Hercegovini u Veernjim novostima 30. juna. Pisalo se i o histerinoj kampanji Svi Srbi su krivi za Srebrenicu, na kraju e nas naterati da pomislimo - dosta nam je vie istine o Srebrenici. Akca izaziva reakcu (Glas javnosti 29. jun). Ve izanale prie o stranim plaenicima i izdajicama postale su opet aktuelne, pa Radomir Smiljani u Srpskom nacionalu 22. juna, pozivajui se ni manje ni vie nego na Hitlera koji je za plaenike rekao da su vlastohlepni i srebroljubivi rekao da su to kod nas Nataa Kandi, Biljana Kovaevi Vuo, arko Kora, Sonja Biserko, Goran Svilanovi i ostali koji se prepoznaju.
MALI AMAC VELIKI BROD

Hapenje Gorana Hadia, kojim je, praktino, zavreno najtee poglavlje saradnje Srbe sa Hakim tribunalom izazvalo je daleko manju panju meda u odnosu na hapenja Ratka Mladia i Radovana Karadia. Veina novinara ocenila je da je znaaj hapenja Hadia mnogo manji u poreenju sa ostalim hakim optuenicima i da je najvane da je i on predat Tribunalu. Jovanka Mati iz Instituta drutvenih nauka objasnila je za Danas da je ovakvo interesovanje za izruenje poslednjeg hakog optuenika oekivano, kao i njegovo hapenje. Prema njenim reima, mnogi graani nisu znali ni ko je on ni kako izgleda, jer se manje pominjao u javnosti399. U tekstu Mali amac pun ko brod 400 u nedeljniku Vreme, Milo Vasi konstatuje da je Goran Hadi za dravu Srbu i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo vani od Ratka Mladia jer se o Mladiu ionako sve zna, dok bi Goran Hadi imao da ispria mnogo toga to se u iroj javnosti ne zna, a ne nikako zgodno za Srbu: Ja sam samo mali amac privezan za veliki brod, citira Vasi Hadia s poetka devedesetih kako odgovara na primedbe iz Republike Srpske Krajine. Tada je bio tek predsednik vlade SAO Slavone, Baranje i Zapadnog Srema, ovek vie nego blizak Badi Stojiiu, Braciki Kertesu, Frenku Simatoviu, Jovici Staniiu i najvie od svih eljku Ranatoviu Arkanu. Bio je blizu Beogradu i jo blii glavnom stanu nansskih i drugih mahinaca zbog kojih se rat u Slavoni itd. smesta pretvorio u grabeno umorstvo ako ne i poeo s tom
399 http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/medi_ravnodusni_ prema_hapsenju_hadzica.55.html?news_id=220283 400 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995023
303
304
namerom. Goran Hadi moda jeste bio mali amac privezan za veliki brod, ali je taj amac uskoro bio pun kao brod napisao je Milo Vasi. Zbog hapenja hakih optuenika ali i zbog institucionalnog suoavanja Srbe sa kriminalom, pre svega sa ratnim zloinima, govor mrnje odreenih meda usmerio se i prema predstavnicima dravnih organa, najvie prema predstavnicima pravosua.
GOVOR MRNJE I UTNJA MRNJE401

utnja mrnje se iskazuje reitim utanjem u trenucima kada je do bola jasno da bi se neto moralo izustiti, da bi se neka ekstremna nepodoptina morala osuditi Ovako, u intervjuu Vremenu, prof. dr Ranko Bugarski karakterie fenomen koji je postao deo politike (ne)kulture u Srbi. Predsednik Boris Tadi ustaa, ubeni premer Zoran ini kriminalac, Rado Ljui, profesor univerziteta, dr Milanu Protiu, kolegi istoriaru, u televizskom studu psuje majku i javno naglaava da ovaj nita bolje ne ni zasluio. Fudbaler Dule Savi iz Glasa javnosti poruuje da bi streljao onoga ko je doneo odluku o civilnom sluenju vojske. Na sve strane uvrede, najstrane poruke, psovke, lai i klevete, izdajnici, lopovi, strani plaenici... Povratak u prolost? zapitala se Slobodanka Ast u Vremenu, navodei ove neslavne primere javnog govora u Srbi posle demokratskih promena. Posle jednog kratkotrajnog perioda prividne hibernace po svrgavanju Miloevievog reima opet je poela prozivka nacionalno i konfesionalno nepodobnih, ponekad potuljena, ponekad direktno uvredljiva: I Maar moe biti dobar Srbin (poruka sa nacionalne televize). Oigledno, uticajne politike snage i ideoloke grupace pribegavaju verbalnom linu politikih protivnika i neistomiljenika ocenjuje Slobodanka Ast. Prof. dr Ranko Bugarski podsea da je marta 2002. godine u jednom lanku u Danasu ukazao na odsustvo svake odgovornosti, demagoki zamaskirano insistiranjem na novoosvojenoj slobodi javne rei i pravu da se uje i druga strana. Konstatovao sam kako nam ponovo soli pamet ta druga strana, koja je, dok je bila prva i praktino jedina, toliko zaduila narod i zemlju gurajui ih u ratove protiv svakojakih dumana. Sada je, konstatuje jo 2006. godine dr Bugarski situaca jo gora, jer su se sada dodatno upleli nansski i drugi
401 Vreme, 23.03.2006; Strana: 54
305
interesi raznih televiza u grozniavom nadmetanju oko gledanosti a zna se kako se u naim uslovima taj cilj najlake postie. List Alo 14. decembra 2011. senzacionalistiki otkriva na naslovnoj strani da sarajevski muziar Dino Merlin sa tri rasprodata koncerta u beogradskoj Areni iznosi iz Srbe milion evra. Zbog koncerta visokog rizika, kosnatuje Alo ugroena je i bezbednost u glavnom gradu Srbe pa to dovodi u pitanje vreme odravanja derbi utakmice Crvene Zvezde i Partizana. Pisanje beogradskog dnevnog lista kojim se indukuje napetost u javnom ivotu glavnog grada na dan derba i na dan koncerta usledilo je posle niza pokuaja da se pred nastup Dina Merlina omalovai ovaj muziar, uglavnom pomou negativnih izjava pojedinih njegovih kolega sa estrade. Radi se zapravo o manipulaci sa motivima ksenofobe i nacionalizma. Ksenofoba se u ovom primeru naprosto namee javnom ivotu jer Beograd, svojom otvorenou i izuzetno bogatom i raznovrsnom kulturnom ponudom to demantuje. Alo zakljuuje da postoji strah da bi Dele i Grobari sa Autokomande mogli da se presele na Novi Beograd i da tamo ugroze bezbednost potovalaca bosankog pevaa. Kao objaenjenje, ovaj beogradski list navodi da navai Crvene Zvezde nisu preterani ljubitelji bosanskog pevaa, sa im se, po oceni istog lista slau pristalice Partizana.
Kada bi se naveli svi primeri krenja profesionalnog, ali pre svega etikog standarda novinarstva, i to samo onih u kojima preovlauje govor mrnje, bila bi potrebna jedna zasebna knjiga. Poraavajui su efekti navedenih primera u godinama od kojih smo oekivali bolje ili u kojima smo bili duni prema sebi da se kao graani odnosimo bolje jedni prema drugima u javnoj komunikaci.
306
ANEKS 1: REGIONALNI SKUP DUBROVNIK 2007
ANEKS 1
REGIONALNI SKUP DUBROVNIK 2007
UVOD
PRAVNI OKVIRI ZA POKRETANJE KRIVINOG POSTUPKA PROTIV NOVINARA KOJI SU POZIVALI NA RAT
Regionalna konferenca o odgovornosti meda za ratne zloine odrana je u Dubrovniku, od 12. do 14. novembra 2007. godine. Skup u dubrovakom Interuniverzitetskom centru organizovala su tri novinarska udruenja Hrvatsko novinarsko drutvo, kao domain, Nezavisno udruenje novinara Srbe i Mediacentar Sarajevo. Eminentnim novinarima i medskim i pravnim ekspertima iz regiona, prvi put od kada se razgovara na ovu osetljivu temu, pridruili su se predstavnici etiri tuilatva Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbe, Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske, Tuilatvo BiH, kao i predstavnici Kancelare Vrhovnog dravnog tuioca Crne Gore. Podrka Mise OEBS-a u Srbi i programa Ist ist Partnerstvo bez granica bila je od presudne vanosti za obezbeivanje kvaliteta konference. Otvarajui konferencu u ime domaina, tadanji predsednik HDN Dragutin Lui je podsetio na podelu odgovornosti za ratne zloine koju je uspostavio Karl Jaspers na kaznenu, politiku, moralnu i metaziku, koja podrazumeva odgovornost za dogaaje koje smo nemoni da spreimo. Predsednica NUNS-a Nadeda Gae je naglasila da je to udruenje nastalo upravo na distanciranju novinara od ratnohukakog reima Slobodana Miloevia i kazala da novinari koji piu o suoavanju Srbe sa prolou i danas zbog takvog stava doivljavaju nepratnosti i pretnje. U tom kontekstu, ona je navela napad na novinara nedeljnika Vreme Dejana Anastasevia koji jo ne razja-
307
njen, kao i nerasvetljena ubistva novinara Dade Vujasinovi, Slavka uruve i Milana Pantia. Podseajui na ulogu koju su novinari i medi odigrali u ratovima na prostoru bive SFRJ, Boro Konti iz sarajevskog Medacentra citirao je nemakog slikara Maksa Libermana koji je, opisujui svoju domovinu tridesetih godina prolog veka, kazao kako ovek ne mogao pojesti toliko koliko je mogao povratiti. Konti smatra da je to vrlo primenjivo na sve to su novinari i medi inili u BiH tokom rata. Istovremeno, on je postavio pitanje kako se moemo vratiti na temu odgovornosti novinara i meda kada su mnoga stratita pretvorena u muzeje. Jedan od najboljih poznavalaca ratne propagande na prostoru bive SFRJ Mark Tompson, autor knjige Proizvodnja rata, skrenuo je panju na realne mogunosti da se novinarima sudi, ali je istakao vanost sudova profesionalnih udruenja. Tompson pak smatra da bi za primer trebalo procesuirati kreatore ratne propagande, vodee ljude medskih kua i da bi bilo neophodno uspostaviti drutvene i profesionalne mehanizme kontrole propagande. Profesor na amerikom univerzitetu Jejl Ivo Banac usprotivio se represi poto ona, rekao je, nuno vodi do cenzure, ali je istovremeno ukazao na korene propagandnog ponaanja meda tokom ratova. Prema njegovim reima, medi se i dalje ponaaju u skladu sa maksimom koju je uveo Moe Pade, a to je idejno novinarstvo. Re je o konceptu u kom medi slue ideji, projektu, a u ovom sluaju je to bio ratni projekt, kazao je Banac. Prema njegovim reima, osnov za hukako ponaanje meda je i princip legitimace odmazde koji je u posleratnoj Jugoslavi sproveden i kroz osnovno obrazovanje. Napokon, smatra on, posledica takvog idejnog novinarstva, koje se prepoznaje i danas, jeste da se, za razliku od drutava razvene demokrate, i u etabiliranim medima poput Politike, Vjesnika, NIN-a pojavljuju tekstovi koji proizvode mrnju. Poto je re o viedecenskom sprovoenju koncepta idejnog novinarstva, na pitanje koje je sam postavio skupu postoji li recept da se medi brzo promene, on je odgovorio odreno i naglasio da je re o dugom procesu koji mora da zahvati itavo drutvo. Slinog je miljenja bio je i tadanji pomonik ministra kulture Srbe zaduen za mede Dragan Janji, koji je upozorio da se novinari i medi ne mogu posmatrati izolovano. Prema njegovim reima, ako budu voeni nedovoljno
308
utemeljeni sudski procesi, oni bi mogli da dovedu do kontraefekta i novog obnavljanja mrnje. Novinar iz Crne Gore eki Radoni se otro suprotstavio moguem optem amnestiranju novinara i meda i kazao da su odmah iza projektanata rata, a pre vojnika, bili hukai i podsticai. Tokom sese Slike i rei mrnje prikazani su delovi istoimene dokumentarne sere B92 i televizskih snimaka iz vremena napada na Dubrovnik. Usledila je rasprava o mogunostima krivinog progona lica koja su vrila propagandu i o Kodeksu profese. U nekoliko brojeva asopisa Pravda u tranzici objavljavljeni su pripremljene stude i tekstovi izlaganja u Dubrovniku
Tekst je neznatno skraen, odnosno sveden na informativni deo kako bi itaocu bilo jasno o emu je re. V.V.
BOGDAN STANKOVI, ZAMENIK TUIOCA ZA RATNE ZLOINE
KRIVINO DELO ORGANIZOVANJA I PODSTICANJA NA IZVRENJE GENOCIDA I RATNIH ZLOINA IZVRENO PUTEM SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA
POTENCALNI IZVRIOCI Kad propaganda postane sredstvo za povredu ili ugroavanje drutvenih vrednosti, kada je ona podsticaj na vrenje nasilja i drugih napada na oveka i njegovu zajednicu, drugim reima, kada doe do zloupotrebe prava na slobodu i ostale opteprihvaene ljudske vrednosti, propaganda se pretvara u drutveno opasnu, a nekad i kriminalnu delatnost U proteklih pedesetak godina, od usvajanja enevskih konvenca iz 1949. godine, oveanstvo je iskusilo alarmantan broj oruanih sukoba koji su se odvali skoro na svim kontinentima. Za to vreme, enevske konvence i njihovi Dopunski protokoli obezbedili su pravnu zatitu licima koja ne uestvuju, ili vie ne uestvuju direktno u neprateljstvima. ak i tada, dolazilo je do brojnih povreda tih ugovora, koje su za posledicu imale patnje i smrt, a koje su mogle da budu izbegnute da je meunarodno humanitarno pravo bolje potovano.
309
Opte je miljenje da do povreda meunarodnog humanitarnog prava ne dolazi zbog nejasnoa i neadekvatnosti njegovih pravila ve zbog nedostatka volje da se ta pravila potuju, zbog nezadovoljajuih sredstava da se ona primene i zbog nedostatka svesti o tim pravilima kod politikih voa, komandanata, boraca i javnosti uopte. I na teritori bive Jugoslave, u ratnim dogaajima od 1990. do 1999. godine, pravila humanitarnog prava u velikom broju teko su krile sve zaraene strane, iako je bilo poznato da je biva Jugoslava ratikovala ugovore iz pomenute oblasti. No, i pored toga, bilo je samo sporadinih krivinih progona izvrilaca ratnih zloina, tako da je meunarodna zajednica bila primorana da osnuje poseban ad hoc sud koji e se baviti ovom problematikom u cilju postizanja represivnog i preventivnog efekta. Moramo ovde da istaknemo da oekivani preventivni efekat ne postignut jer su ratni zloini vreni i nakon formiranja Meunarodnog tribunala za bivu Jugoslavu (MKTJ), sve do prestanka oruanog sukoba. Tek po prestanku oruanih sukoba, a u nekim zemljama nakon odreenih politikih promena, poinje organizovanje i osposobljavanje pravosudnih sistema za suenje zbog povreda pravila meunarodnog humanitarnog prava, te poinju prvi krivini postupci na nivou prihvatljivih svetskih standarda protiv izvrilaca tih krivinih dela. Nuno je istai da se ovom specinom krivinopravnom problematikom niko ne dugi niz godina bavio, ako se izuzmu sluajevi voeni krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina i nekoliko sluajeva suenja ratnim zloincima u kasnem periodu, a koji su izvreni tokom Drugog svetskog rata. Takoe se mora imati u vidu itav niz problema koji je proizaao iz specinosti ratnih sukoba u bivoj Jugoslavi i naknadne politiko-pravne prekompozice te teritore osnivanjem vie novih drava, to je znatno iskomplikovalo krivine postupke. Ti problemi se delimino prevazilaze zakljuivanjem tehnikih sporazuma izmeu odreenih tuilatava u regionu, sa tendencom da se oni zakljue i sa ostalim organima krivinog gonjenja sa kojima nisu potpisani u cilju to ekasneg krivinog progona uinilaca tih krivinih dela. Dosadanje pravnosnane presude iz ove oblasti po pravilu su se odnosile na direktne izvrioce ratnih zloina i njihove neposredne nadreene, kako zbog tekoa u pribavljanju dokaza o krivinoj odgovornosti osoba na viim nivoima, tako i zbog odreenog ogranienja u zakonskoj regulativi koja se odnosi
310
na takozvanu komandnu odgovornost, a koja je prisutna u svim pravosuima u regionu. Imajui u vidu napred iloeno stanje i postignute rezultate u procesuiranju ratnih zloina u zemljama nastalim na teritori bive Jugoslave, mislimo da se na ovom skupu mogu izneti odreena razmiljanja koja se tiu mogunosti krivinog gonjenja onih lica koja su svojim politikim i drugim postupcima direktno ili posredno doprinela da se ratni zloini vre. Kao potencalni izvrioci ovakvog vida vrenja ratnih zloina mogu se pojaviti lica koja su obavljala odreene politike funkce kao i druge osobe koje su kroz svoja slubena delovanja realizovale odreene stavove i sl, a koji eventualno mogu predstavljati inkriminisane radnje. Kao to je poznato, ni jedan oruani sukob ne poinjao iznenada i bez odreene politiko-propagandne pripreme. Ta priprema se mora obaviti na nain i dovoljno dugo da se stvori uverenje kod sopstvene, a po mogunosti i kod meunarodne javnosti, o opravdanosti i potrebi preduzimanja oruanih aktivnosti. Pod propagandom se podrazumevaju delatnosti kojima se prema javnosti, grupi lica ili pojedincima iri, izaziva ili uvruje uverenje o ispravnosti odreenih ideja, stavova ili programa u cilju da to uverenje bude pokreta odreene akce. Po svojoj sadrini, propaganda moe biti politika, kulturna, verska, ratna i dr. Cilj propagande moe biti progresivan ili neprihvatljiv, a ona se moe zasnivati na istini, poluistini ili na lai. Sa gledita pravnog poretka u jednoj dravi, propaganda moe biti pravno dozvoljena i pravno nedozvoljena. Odreeni oblici nedozvoljene propagande predstavljaju krivina dela. Ovde posebno treba istai da upravo takva propaganda koju moemo da oznaimo kao nedozvoljenu ima za cilj dehumanizacu protivnika, da se rtva lii statusa ljudskog bia, u situacama kada ovek treba da bude objekat sistematskog ubanja. Analizirajui dejstvo propagande na oveka, Erih From je upravo propagandu oznaio kao jedan od moguih uzroka koji dovode do opaanja opasnosti i oseaja ugroenosti. Zaista, bilo je neophodno, sa stanovita ciljeva politikih elita koje su vodile jugoslovenske narode u rat, uveriti iste te narode koji su decenama iveli u multietnikoj sredini da su ugroeni upravo od svojih koma. Tako se kod njih razvila spremnost da ratuju meusobno. Na poetku, propaganda se nuno oslanja na kulturoloku utemeljenost i morala je biti koordinisana delovanjem takozvane intelektualne elite. Pre samog poetka sukoba, dehumanizacom nepratelja, propaganda je oslobaala potencalne
311
egzekutore moralnih dilema. Zato je medska propaganda na prostorima bive Jugoslave bila uvod u rat. Upravo zbog toga, kanjavanje za takvu, nedozvoljenu propagandu ne u suprotnosti sa ostvarivanjem ljudskog prava na slobodu misli i opredeljenja. Ovo osnovno ljudsko pravo oveka obuhvata i njegovo pravo da stvara i uvruje kod drugih odreena uverenja i da ih podstie na odreene akce. Ali, kad propaganda postane sredstvo za povredu ili ugroavanje drutvenih vrednosti, kada je ona podsticaj na vrenje nasilja i drugih napada na oveka i njegovu zajednicu, drugim reima, kada doe do zloupotrebe prava na slobodu i ostale opteprihvaene ljudske vrednosti, propaganda se pretvara u drutveno opasnu, a nekad i kriminalnu delatnost. Zahvaljujui savremenim tehnikim mogunostima, propaganda putem televize, tampe, rada itd, postala je veoma mono sredstvo za vrenje uticaja, kako u okviru jedne zemlje tako i na meunarodnom planu. Otud i pojaana opasnost od tetne propagande. Zbog toga, odreeni oblici propagande u svim zemljama predstavljaju krivina dela dok u meunarodnom pravu takve aktivnosti predstavljaju zabranjenu delatnost predvienu meunarodnim ugovorima. Imajui napred izloeno u vidu postavlja se pravno pitanje mogunosti krivine odgovornosti lica na visokim slubenim poloajima koja su svojim izjavama uticala ili doprinela da se vre krivina dela, pa i krivina dela ratnih zloina, kao i lica koja su plasirala takve stavove. Poznato je da u zakonodavstvima zemalja nastalih na teritori bive Jugoslave, primenljiva zakonska regulativa dozvoljava mogunost da te osobe mogu krivino odgovarati pod uslovom da su naredile ili izvrile ratne zloine. U tim sluajevima ne postoji problem da se konstituie njihova krivina odgovornost. Koliko je do sada poznato, takvih vidova odgovornosti, odnosno dokaza koji bi odgovarali tom kontekstu, ne bilo. Ako toga za sada nema, postavlja se pitanje da li postoji neka druga mogunost da te osobe krivino odgovaraju? Smatramo da je nuno razmotriti mogunost da te osobe eventualno mogu krivino odgovarati pod uslovom da su one zajedno sa drugim licima uestvovala u izvrenju krivinih dela kao sauesnici. Imajui u vidu razne oblike zajednikog vrenja krivinog dela, kao i temu kojom se bavimo, odmah se namee oblik koji je poznat kao podstrekavanje. Podstrekavanje je oblik sauesnitva kojim se umiljajno navodi drugo lice da izvri krivino delo. Za postojanje podstrekavanja bitno je da je podstreka kod neke osobe stvorio takvu odluku da je na osnovu nje ili zbog nje krivino delo
312
izvreno. Podstrekavanje se uvek odnosi na odreeno krivino delo. Ono mora biti upravljeno ili na odreeno lice, ili odreeni krug lica, a da pri tome ne neophodno da podstreka poznaje izvrioce. Svim uesnicima u ratu je poznato da, usled tekog krenja meunarodnog humanitarnog prava, on sa sobom nosi ljudske rtve, najee civilne, razaranja, patnje, raseljavanje i progon, a sve to esto pravdano nunou ciljeva koji se ele postii oruanim sukobom. U stvaranju ili odravanju takve atmosfere, po pravilu, koriste se sardrajno sva mogua sredstva. Dosadanja iskustva nedvosmisleno ukazuju da se u pripremi ili odravanju atmosfere koja prethodi ili traje u toku oruanih sukoba najee koristi i neprihvatljiva propaganda, tako da je prva rtva tih sukoba istina. U nameri da ovu veoma sloenu i vanu problematiku postavimo u okvir naeg pravnog okruenja, moemo da zakljuimo da je sasvim mogue, naravno, uz ispunjenje nunih elemenata, putem odreenog propagandnog delovanja podstrekavati odreene osobe na vrenje ratnih zloina. Dosadanja sudska praksa Tribunala u Ruandi (sluajevi: Nizitegeka, Nahimana, Barajagviza, Ngeza) i Meunarodnog vojnog suda u Nirnbergu (sluaj trajher) nesumnjivo pokazuje kakve su sve mogunosti i problemi sa kojima bi se susreli pravosudni organi u razreavanju konkretnih dogaaja verbalnog delovanja na izvrioce krivinih dela ratnog zloina. Po naem miljenju, postoji jo jedna mogunost, pravno i injenino mnogo jednostavna, koja omoguava da se ovaj problem ekasne rei. Naime, u svim zakonodavstvima u regionu, u kritinom periodu, postojalo je posebno krivino delo koje je sankcionisalo odreena ponaanja, a koja u sebi sadre odreena verbalna istupanja koja su imala za cilj postizanje propagandnih efekata. To krivino delo se zove Organizovanje grupe ili podsticanje na izvrenje genocida ili ratnih zloina. Pozivanje odnosno podsticanje treba da bude upravljeno na neodreeni krug lica. Ako bi se ovakva delatnost odnosila na neko odreeno lice ili na odreeni krug lica, ne bi se radilo o ovom krivinom delu ve o podstrekavanju na konkretno krivino delo, kao to je napred istaknuto. To krivino delo, pored ostalih radnji, sadri dva oblika izvrenja: a) pozivanje i b) podsticanje na izvrenje krivinih dela iz lana 141 do 144 KZ SFRJ (Genocid, Zloin protiv ovenosti, Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika i Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika).
313
Pod pozivanjem treba razumeti delatnosti upravljene na stvaranje uverenja o potrebi preduzimanja odreenih postupaka, odnosno da se propagandne aktivnosti vre prema licima kod kojih tek treba stvoriti takvo uverenje. Pozivanje i podsticanje moe se vriti na razne naine: direktnim i neposrednim uticanjem na vrenje odreenih akcija, izraavanjem stavova koji stvaraju odreena uverenja, prikrivanjem ili lanim prikazivanjem odreenih dogaaja ili injenica, itd. Ovo krivino delo je dovreno samim izraavanjem takvih stavova. To znai da ovo krivino delo postoji i kada ne dolo do konkretne opasnosti za zatitne objekte navedene u zakonu. Dovoljno je da je postojala samo mogunost nastupanja ove opasnosti. Drugim reima, za postojanje ovog oblika konkretnog krivinog dela ne od znaaja da je dolo do ugroavanja i u kom stepenu, nego da je moglo doi do ugroavanja. U vezi sa tim, ne od znaaja ni okolnost da je uinilac izazvao ili uvrstio neko uverenje kod grupe ljudi ili pojedinaca, znai i onda kada je takva propaganda ostala bez dejstva. Naravno, u sredstvima masovnog komuniciranja rade novinari koji sainjavaju potrebne produkte ili ih pak plasiraju javnosti u cilju postizanja oekivanih efekata. Da se odmah razumemo, apsolutno nismo protiv opravdane propagande koja ima za cilj podizanje morala stanovnitva, prenoenje tanih informaca, borbu protiv defetizma i slino, ali smo protiv one propagande koja nekritino i tendenciozno usmerava raspoloenje javnog mnjenja u cilju postizanja planiranih politikih ciljeva. Takav vid komuniciranja sa javnou obino se naziva govor mrnje. Gledano kroz istoru oruanih sukoba, mogao bi se nai ogroman broj primera koji su stvarali ili odravali takvo psiholoko stanje u javnosti zaraenih strana, to je, kao proizvod, dovelo do stranih zloina koji ni u kom sluaju nisu bili opravdani ratnim potrebama. Da su takvi vidovi propagande postojali i da su se pokazali veoma pogubnim, lako je dokazati, jer su oni zabranjeni meunarodnim konvencijama; lanom 7 Statuta MKTJ; lanom 25. taka c Rimskog satuta Meunarodnog krivinog suda; lanom 145 stav 4 KZ SFRJ, itd. Da se radi o veoma tekom krivinom delu, bez obzira to je za izvrioce predviena kazna od jedne do deset godina zatvora, u naem zakonu, govori injenica da krivino gonjenje i izvrenje kazne ne zastareva shodno lanu 108 KZ.
314
Druga radnja krivinog dela sastoji se u podsticanju na izvrenje krivinih dela i taj izraz treba tumaiti tako da se time eli uvrivanje takvog uverenja koje je upravljeno prema licima kod kojih ve postoji takav stav ili koja su kolebljiva u svom uverenju. Ovo krivino delo je dovreno samim izraavanjem takvih stavova. To znai da ovo krivino delo postoji i kada ne dolo do konkretne opasnosti za zatitne objekte navedene u zakonu. Dovoljno je da je postojala samo mogunost nastupanja ove opasnosti. Drugim reima, za postojanje ovog oblika konkretnog krivinog dela ne od znaaja da je dolo do ugroavanja i u kom stepenu, nego da je moglo doi do ugroavanja. U vezi sa tim, ne od znaaja ni okolnost da je uinilac izazvao ili uvrstio neko uverenje kod grupe ljudi ili pojedinaca, znai i onda kada je takva propaganda ostala bez dejstva. Ako se poe od analize na koji nain se moe pozivati ili podsticati na vrenje krivinih dela, moemo odmah zakljuiti da javni zborovi ili drugi oblici neposrednog komuniciranja sa potencalnim izvriocima krivinih dela predstavljaju veoma mono sredstvo uticanja na formiranje javnog mnjenja jer se stvara neposredni interaktivni odnos izmeu uesnika takvih dogaaja. Meutim, odravanje takvih skupova je veoma komplikovano organizovati iz raznoraznih razloga i teko je obezbediti odreenu vremensku dinamiku nunu da bi se samo na taj nain postigao oekivani efekat. U cilju prevazilaenja tih problema koriste se savremena i veoma ekasna sredstva koja su na raspolaganju onim iniocima koji zbog svog politikog i drugog poloaja mogu direktmo uticati ili upravljati medima, to je sluaj u svim dravama koje uestvuju direktno ili indirektno u oruanim sukobima. Ta sredstva su svakako sredstva javnog komuniciranja: pisani i elektronski medi, odnosno novine, radio i televiza. Po naem miljenju, nesumnjivo je da u savremenom svetu elektronski medi imaju prevagu nad ostalim, jer se putem njih moe direktno uticati na najiru javnost tako da se od nje ne oekuje nita vie osim da aktivira sopstvene elektronske ureaje. Da bi se donela pravilna odluka u tome da li u ponaanju novinara ili nekog ko putem javnih meda poziva ili podstie na vrenje krivinog dela ratnih zloina, onako kako to predvia lan 145 stav 4 KZ, potrebno je izvriti paljivu i detaljnu analizu elemenata ovog krivinog dela, jer svaki govor mrnje, po nama, ne krivino delo, bar ovo o kome je re. Kao izvrilac ovog krivinog dela, kao to se iz napred izloenog moe naslutiti, pojavljuje se svaka osoba koja putem javnih meda uputi takve poruke
315
neodreenom krugu lica. Ne bi trebalo da bude sporno da su te osobe i novinari, autori izvetaja, reportaa, komentara i slino. Takoe, treba imati u vidu da su u sainjavanju takvih priloga uestvovali urednici ili uredniki kolegum, pa sasvim opravdano treba ozbiljno razmotriti i njihovu odgovornost. Smatramo da je ovaj vid odgovornosti veoma delikatan jer je neophodno utvrditi da li su oni kreatori takvih priloga ili su realno bili samo transmisa izmeu onih koji su nametnuli obavezu objavljivanja takvog priloga. Na ovakav vid zakljuivanja upuuje nas i, dodue, oskudna sudska praksa. Meunarodni vojni sud u Nirnbergu, koji je sudio glavnim nemakim politikim i vojnim funkcionerima, svojom presudom od 1. oktobra 1946. godine, oslobodio je od optube visokog funkcionera nemakog ministarstva propagande zaduenog za radio propagandu Hansa Friea koga je optunica teretila za zajedniki plan ili zaveru, zloin protiv mira i zloin protiv ovenosti, jer ne mogao utvrditi da je on bio kreator inkrimimisanih priloga, a s obzirom na njegov poloaj i organizacu ministarstva propagande. Sledstveno tome, svaki govor, pa i, pod odreenim uslovima, i slike mrnje nee predstavljati neki od napred analiziranih oblika krivine odgovornosti, ako pozivaju na etniku netrpeljivost, ali svakako predstavljaju neprihvatljivo delovanje koje je u suprotnosti sa etikim kodeksom profesionalnih strunih udruenja poslenika javne rei. Naravno, ovo izlaganje apsolutno nema za cilj da ponudi konano reenje ove veoma sloene i delikatne problematike ve samo otvaranje mogunosti sagledavanja krivinopravnog aspekta odgovornosti lica koja su javnim nastupima pozivala na akcu protiv zakonom zatienih dobara, to, po naem miljenju, pod odreenim uslovima moe konstituisati njihovu krivinu odgovornost, ili su pak znaajno uticala na stvaranje ambenta koji je pogodovao vrenju ratnih zloina.
316
MR VIDAN HADI VIDANOVI, PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U NOTINGEMU:
PROPAGANDA MRNJE U MEUNARODNOM KRIVINOM PRAVU

REI I KAZNA Iako je istina da rei ne mogu da ubu, njihova dobro proraunata upotreba sa ciljem stvaranja povoljnog ambenta za vrenje meunarodnih zloina nikako se ne moe smatrati manje zloinakim delovanjem od, recimo, obavljanja dunosti uvara u koncentracionom logoru U poslednjih nekoliko godina povealo se interesovanje za pravni tretman govora mrnje kako u nacionalnim zakonodavstvima tako i na meunarodnom planu. Posebno ustra rasprava vodi se u domenu krivinog prava i to onog njegovog dela koji se tie kanjavanja krivinih dela protiv meunarodnog prava odnosno onog korpusa krivinopravnih normi koji nazivamo meunarodnim krivinim pravom. Jedna strana, koja je prevashodno pod uticajem amerike kole koja zagovara gotovo apsolutnu slobodu govora, uporno negira mogunost kanjavanja govora mrnje ovom vrstom krivinopravnih normi. Njihov argument je u sutini zasnovan na injenici da rei ne mogu da ubu niti da direktno ugroze bilo u bezbednost, te da zbog toga govor mrnje ne treba uopte sankcionisati, a naroito ne pravnim normama koje obuhvataju najtea krivina dela poznata modernoj civilizaci, odnosno genocid, zloine protiv ovenosti i ratne zloine. Druga strana insistira na inkriminaci pojedinih oblika govora mrnje istiui da je vrenje tako kompleksnih krivinih dela kakvi su genocid, ratni zloini i zloini protiv ovenosti, gotovo nemogue bez dobro isplanirane i izvrene propagande mrnje. Ovaj stav naroito je izraen u Evropi, pouenoj iskustvima nacistike propagande pre i tokom Drugog svetskog rata, gde su opravdana ogranienja slobode govora nala svoje mesto i u Evropskoj konvenci za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ova rasprava, koju je Robert Sedler sa Vejn Univerziteta u Sjedinjenim Dravama nazvao Amerika protiv ostatka sveta, ula je i u sudnice mnogih zemalja, ali i u meunarodne krivine tribunale. Problem je, konano, zakucao i na vrata srbanskih pravosudnih organa, a najava Tuioca za ratne zloine da bi mogle biti podignute optunice protiv pojedinih novinara i urednika iz devedesetih naile su na veoma ustru, ali esto ne
317
najbolje obavetenu prepirku. Sreom, sada ve bogata praksa meunarodnih pravosudnih organa i pojedinih nacionalnih sistema umnogome bi trebalo da olaka posao Tuilatvu za ratne zloine i ukae na put koji treba slediti kako bi se izvrioci ovih specinih krivinih dela priveli pravdi. Tokom poslednjih 60 godina, od Nirnberkog procesa do suenja Vojislavu eelju pred Meunarodnim tribunalom u Hagu, iskristalisalo se nekoliko krivinih dela i oblika odgovornosti koji kao radnju izvrenja (odnosno jedan od bitnih elemenata bia tog krivinog dela) imaju govor mrnje. Tu se pre svega radi o zloinu direktnog i javnog pozivanja na vrenje zloina genocida, zloin protiv ovenosti putem progona te oblik sauesnitva putem podstrekavanja na vrenje zloina i uestvovanje u zajednikom zloinakom poduhvatu kroz osmiljavanje i izvravanje propagande mrnje. Direktno i javno pozivanje na vrenje genocida Krivino delo javnog i neposrednog pozivanja na vrenje genocida jedini je verbalni delikt koji je izriito propisan u meunarodnim instrumentima i koje je manje-vie potpuno nesporno. Prvi put je inkriminisano lanom III (c) Konvence o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948, a potom i potvreno kao posebno krivino delo u statutima meunarodnih krivinih tribunala za bivu Jugoslavu i Ruandu (lan 4, stav 3(c) Statuta MKTJ i lan 2, stav 3(c) Statuta MKTR) i lanom 25, stavom 3(e) Statuta stalnog Meunarodnog krivinog suda. esto se pogreno tvrdi da je prvu presudu za vrenje ovog krivinog dela doneo nirnmberki Meunarodni vojni tribunal (MVT) koji je sudio vodeim nacistima po zavretku Drugog svetskog rata i to u presudi Julusu trajheru, ozloglaenom vlasniku i uredniku antisemitskog asopisa Jurinik. Ova tvrdnja ne tana, prosto zato to u trenutku suenju trajheru ovo delo ne ni postojalo. Naime, prva presuda za javno i neposredno pozivanje na genocid doneta je pred Meunarodnim tribunalom za Ruandu u sluaju Akejesu, gde je sudsko vee podrobne objasnilo elemente ovog posebnog krivinog dela: Direktno i javno pozivanje mora se denisati [] kao direktno navoenje uinioca na vrenje genocida, bilo putem govora, povika ili pretnji izreenih na javnim mestima ili javnim skupovima, bilo putem prodaje, odnosno rasturanja pisanog ili tampanog materala na javnim mestima ili javnim skupovima, bilo putem javnog isticanja plakata i postera, bilo putem nekog drugog sredstva audiovizuelne komunikace.
318
U ovoj denici moe se uoiti nekoliko karakteristika zloina. Prvo, pozivanje mora da bude usmereno prema navoenju na vrenje odreenog dela genocida. Shodno tome, pozivanje mora da bude usmereno protiv jedne od etiri grupe zatiene od zloina genocida (nacionalne, etnike, rasne ili verske). Konano, pozivanje mora da bude usmereno ka navoenju na izvrenje dela genocida u svrhu totalnog ili deliminog unitenja jedne od gore navedenih grupa. Iz toga proizlazi da se pozivanje na vrenje bilo kog drugog dela koje ne spada u kategoru dela genocida ne moe tretirati kao krivino delo direktnog i javnog pozivanja na genocid. Na primer, pozivanje na ubistvo svih lanova neke opozicione politike grupe, ili pripadnika seksualnih manjina, ili hendikepiranih lica, ne bi se moglo okvalikovati kao krivino delo o kome je ovde re. Slino tome, pozivi na deportacu neke od zatienih grupa, npr. etniko ienje ne bi se moglo kvalikovati kao direktno i javno pozivanje na vrenje genocida, naprosto zbog injenice da takva dela nemaju za cilj ziko unitenje tih grupa. Dve sutinske komponente ovog zloina jesu javnost i direktnost. Ispunjenje uslova direktnosti predstavlja znaajnu prepreku u tretiranju svih oblika govora mrnje i propagande mrnje kao krivinog dela javnog i direktnog pozivanja na genocid.. Direktnost podrazumeva da govor, odnosno drugi oblici izraavanja moraju nedvosmisleno da pozivaju na izvrenje odreene radnje izvrenja genocida uz naznaenje ciljne grupe i uputstvo da je svrha izvrenja pomenutih dela ziko unitenje konkretne ciljne grupe. Meutim, element direktnosti ne identian sa pojmom eksplicitnosti. Kao to je sudsko vee MKTR zakljuilo u Presudi Akajeseu, podstrekavanje na zloin moe da bude implicitno, a da pri tome nita ne izgubi od svoje direktnosti. Direktni element podstrekavanja treba posmatrati u svetlu njegovog kulturolokog i lingvistikog sadraja. To znai da odreeni govor u nekoj zemlji moe da bude shvaen kao direktan, dok u drugoj, u zavisnosti od slualaca, takva percepca moe potpuno da izostane. Iako element direktnosti ne isto to i izriito pominjanje ubanja i istrebljivanja pripadnika neke od zatienih grupa, on se ne moe poistovetiti ni sa uoptenim govorom mrnje. Izbegavanje upotrebe eksplicitnih termina bie mogue pre svega zbog sistematske upotrebe govora mrnje i briljivo osmiljene propagande mrnje koja prethodi genocidu ili koja se odva uporedo sa njim. Meutim, sa stanovita prava, propaganda mrnje e biti okvalikovana
319
kao podstrekavanje jedino u onoj meri u kojoj ona eksplicitno ili implicitno, ali uvek na nain razumljiv sluaocima, poziva na vrenje genocida. Javno i neposredno pozivanje na genocid je nesvreno krivino delo, odnosno ne zahteva i faktiko izvrenje samog genocida. Krivino delo je uinjeno onog momenta kada su rei pozivanja na genocid izgovorene. Upravo u tome i jeste razlika izmeu ovog konkretnog krivinog dela i podstrekavanja kao oblika sauesnitva koje je primenljivo na sva krivina dela. Takoe treba primetiti da je albeno vee MKTR utvrdilo da se odreeno lice moe na osnovu svog nadreenog poloaja smatrati odgovornim za dela direktnog ili javnog podstrekavanja na vrenje genocida koji su poinila njemu potinjena lica. Oslanjajui se na naelo izraeno u Presudi Musemi, po kome komandna odgovornost vai i u vanvojnom domenu, albeno vee je u presudi po albi u Medskom sluaju povuklo paralelu izmeu odgovornosti urednika meda denisane nacionalnim zakonima i komandne odgovornosti u meunarodnom krivinom pravu. Do sada je veoma mali broj ljudi pravnosnano osuen za ovo krivino delo. Pored Akejesua, koji je na raskru u jednom provincskom gradu u Ruandi opravdavao ubistvo saradnika plemena Tutsi i pozivao stanovnitvo da uba Tutse, za direktno i javno pozivanje na genocid osuen je jo i jedan novinar ruandanske radio-stanice RTML, Ruu, koji je uestalo preko radio talasa ponavljao poziv Na posao! to je bio signal za Ubajte Tutse!. Za isti zloin osuen je i bivi premer Ruande Kambanda, koji je priznao krivicu usled njegovih govora u kojima je, izmeu ostalog, rekao i: Odbete li da date svoju krv za svoju zemlju, popie je psi!. Da je izostalo priznanje, teko je verovati da bi albeno vee podralo ovakvu odluku. Najpoznati osuenici za ovaj zloin su urednici najmonih ruandanskih meda, rada RTLM i asopisa Kangura, Ngeze, Nahimana i Barajagviza. Njihovi medi nisu samo pozivali na genocid, ve su i izvetavali o kretanju izbeglica kako bi njihovi delati mogli lake da ih pronau i izmasakriraju. Najnova presuda doneta je u sluaju Bikindi, pevaa i tekstovi neodoljivo podseaju na one hrvatskog pevaa Tompsona, no njegova osuda na 12 godina zatvora jo uvek ne pravnosnana. Ovako skroman bilans posledica je veoma visokih zahteva sadranih u denici krivinog dela javnog i neposrednog pozivanja na genocid. Vrlo je teko nai uporedne primere onima iz Ruande, gde se tako oigledno pozivalo na ubistva i istrebljenje. Najblii tome su primeri iz nacistike Nemake uperereni
320
protiv Jevreja. Ipak, tvorci i izvrioci ove propagande bili su osueni za vrenje jednog drugog krivinog dela usled nepostojanja zloina javnog i neposrednog pozivanja na genocid; radilo se o zloinu protiv ovenosti putem progona. Tada, zbog nesavrenosti korpusa meunarodnog krivinog prava, a danas usled nesavrenosti krivinog dela pozivanja na genocid, krivino delo progona predstavlja verovatno jedan od najadekvatnih naina za tretiranje ekstremnih oblika govora mrnje u meunarodnom krivinom pravu. GOVOR MRNJE KAO ZLOIN PROTIV OVENOSTI Verovatno najpoznati sluajevi koji su se ticali krivine odgovornosti za govor mrnje u meunarodnom pravu su oni koje je sproveo Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu. Od celog nacistikog propagandnog aparata Saveznici su uspeli da se domognu jedino Julusa trajhera, vlasnika i urednika ozloglaenog antisemitskog glasila Jurinik i Hansa Friea, visokog inovnika u Gebelsovom Ministarstvu propagande i poznatog nemakog radio-voditelja. Gebels se, ba kao i Hitler, ubio pre no to su se Sovjeti domogli rerbunkera, dok se Oto Ditrih, drugi u rangu u propagandnoj maineri, jo nekoliko meseci uspeno skrivao. trajher je, zbog svojih napisa kojima je nedvosmisleno pozivao na istrebljenje Jevreja proglaen krivim za zloin protiv ovenosti putem progona, dok je Frie osloboen krivine odgovornosti. Formulaca tih presuda, meutim, navela je mnoge naunike i pravne strunjake da povuku paralele izmeu trajherove osuujue presude i Frieove oslobaajue presude, te krivinog dela direktnog i javnog podstrekavanja na genocid. Paljivom analizom Nirnberke presude, a naroito razliitih formulaca korienih u osuujuoj presudi trajheru sa jedne, i oslobaajuoj presudi Frieu sa druge strane, vrlo je lako videti da to zapravo ne tano, te da su elementi krivinog dela za koje je sueno ovoj dvojici umnogome razliiti od elemenata krivinog dela pozivanja na genocid. Ako uporedimo Presudu i ponuene dokaze na kojima se zasniva optunica u predmetu trajher, lako moemo uoiti da, od svih tekstova koje je napisao optueni, a koji su navedeni kao dokazni materal, svoje mesto u Presudi su nali samo oni u kojima se direktno i eksplicitno poziva na istrebljenje Jevreja. Ustvari, iz formulace dispozitiva Presude moe se zakljuiti da je trajher osuen za progon Jevreja jedino zbog toga to je podstrekavao na ubanje i istre-
321
bljenje, to predstavlja radnju slinu onoj koja je opisana u delu direktnog i javnog pozivanja na genocid. Meutim, mogue je uoiti nekoliko krupnih razlika izmeu elemenata krivinog dela direktnog i javnog pozivanja na vrenje genocida sa jedne strane, i sa druge, elemenata krivinog dela za koje je osuen trajher. Dok kod pozivanja na genocid ne potrebno utvrivati bilo kakvu vezu izmeu pozivanja na genocid i neposrednog vrenja genocida, MVT je naao za shodno da naglasi da je trajher podstrekavao na ubanje i istrebljenje Jevreja u okolnostima kada se ve uveliko sprovodilo istrebljenje Jevreja na okupiranim istonim teritorama. Pored toga, MVT naglaava i injenicu da je trajher imao saznanja o akci istrebljenja koja je bila u toku. Prema zahtevima MVT, trajherovi napisi i javni istupi nisu morali da za rezultat imaju izvrenje krivinog dela na koje se u njima poziva, ve je bilo dovoljno da su lanci objavljivani i govori drani u kontekstu faktikog vrenja masovnih zloina, ili parafrazirano u duhu savremene terminologe u okolnostima postojee sistematske i iroke akce usmerene protiv civilnog stanovnitva. ini se da je u trajherovom sluaju MVT tretiao objektivni element postojanja iroke ili sistematske akce protiv Jevreja kao kontekstualni element izvrenja krivinog dela, dok je svest i saznanje optuenog o postojanju tih okolnosti pored nesumnjivog postojanja volje optuenog da podstrekava na unitenje Jevreja sud tretirao kao deo mens rea. Frieov sluaj je bio potpuno drugai od trajherovog. Za razliku od trajhera, Frie je osloboen jer Tribunal ne smatrao da je estoka propagandna retorika imala za cilj podstrekavanje nemakog naroda na vrenje zlodela protiv porobljenih naroda, te je taj sud zakljuio da se on ne moe smatrati uesnikom u zloinima za koje se tereti. Pored navedenog, iako je Tribinal naao da su pojedini Frieovi govori bili antisemitski intonirani, ti govori nisu pozivali na progon ili istrebljenje Jevreja. Tribunal uz to konstatuje da nema dokaza da je Frie imao saznanja o njihovom istrebljenju koje se sprovodilo na istoku. Takoe, Tribunal je ustanovio da znaaj Frieovog poloaja i zvaninih kompetenca ne bio takav [] da bi upuivao na zakljuak da je on uestvovao u osmiljavanju i realizaci propagandnih kampanja. U pogledu navoda optube da je Frie podstrekavao i ohrabrivao na vrenje ratnih zloina, namerno falsikujui vesti sa ciljem da kod nemakog naroda izazove ostraenost koja je dovela do zloina, Tribunal konstatuje da je u svojim emisama Frie ponekad zaista irio
322
Meunarodni krivini tribunal za Ruandu osudio je 22. juna Kalkista Kalimanzira (54), biveg vrioca dunosti ministra unutranjih poslova Ruande, na 30 godina zatvora zbog izazivanja genocida i aktivnog podstrekavanja Hutu sledbenika na masakr Tutsa od aprila do juna 1994. godine. Kalkista Kalimanzira se 2005. godine dobrovoljno predao MKTR: trolano vee okonalo je istragu tri godine kasne. Pokolj u Kabeu trajao je nekoliko dana, opisao je predsedavajui vea MKTR Denis Bajron prilikom izricanja presude. MKTR je tokom 15-godinjeg rada osudio 38 lica, od kojih je est puteno na slobodu. Odlukom Saveta bezbednosti UN Meunarodni krivini tribunal treba do kraja ove godine da okona sve sudske sporove (ukupno jo dvadesetak) i 2010. godine obustavi rad zbog isteka UN mandata. Nevladina organizaca Hjuman rajts vo kritikovala je MKTR zbog pristrasnog odnosa prema Tutsima koji su tokom genocida 1994. godine, navodno, pobili oko 40.000 Hutua. Javni tuilac MKTR Hasan Dalou je 2008. godine predmete protiv Tutsa koji sada dre vlast u Ruandi poslao zvaninom Kigalu da ih prosledi tamonjim narodnim gaaa sudovima.
lane vesti, ali nema dokaza da je znao da su te vesti bile lane. Na kraju, MVT zakljuuje da je Frieov cilj bio [] da izazove nacionalno oseanje privrenosti Hitlerovoj politici i opravdanosti nemakih ratnih poduhvata. Formulaca ove presude je veoma dvosmislena. Neki eksperti, poput Vilijama abasa koji je jedan od najveih autoriteta kada je u pitanju pravni tretman zloina genocida, smatraju da MVT ne osudio Friea zato to njegova antisemitska propaganda ne bila dovoljno direktna. Drugi dodaju da njegovi govori nisu bili dovoljno nedvosmisleni u pozivima na ubanje jevrejskog naroda (Timerman), da u Frieovom sluaju ne postojala neophodna namera, te da je on imao ulogu prenosioca propagandnih poruka, a ne aktivnog uesnika propagande (Kagvi-Nbungu). Ipak, neophodno je primetiti da Tribunal ne rekao da se u Frieovim izjavama nisu stekla obeleja pozivanja na ubanje; Tribunal je rekao da njegove izjave nisu prele ak ni nii prag, odnosno da nisu podstrekavale zlodela bilo koje vrste (ukljuujui zloine protiv ovenosti i ratne zloine), kao i to da one ne sadre elemente podsticanja na bilo koji oblik progona, pa ni na istrebljenje Jevreja. Tribunal je takoe konstatovao da Frie, za razliku od trajhera, ne znao
323
za aktuelna zlodela i istrebljenja, to je u njegovom sluaju oigledno iskljuivalo postojanje namere (mens rea) kao neophodnog elementa krivinog dela. Postoji uoljiv raskorak izmeu trajherove osude za podstrekavanje na ubistvo i istrebljenje i presude izreene Frieu, kojom je on osloboen odgovornosti za podstrekavanje na vrenje zlodela, progona i istrebljenja, falsikovanje vesti sa ciljem podstrekavanja na ratne zloine i za planiranje i osmiljavanje propagandnih kampanja. Najvane to ovde treba istai jeste injenica da u Presudi ne postoji nita to bi navodilo na zakljuak da je sud Friea oslobodio odgovornosti zbog toga to potonje radnje ne smatrao krivinim delima. Jednostavno, MVT je Friea oslobodio optubi zbog toga to je zakljuio da Frie ta dela ne poinio, odnosno da se ne moe smatrati odgovornim za njihovo izvrenje. Razliit odnos Tribunala prema trajherovoj i Frieovoj odgovornosti ne proizlazi samo iz razlika u sadrajima njihovih govora, nego i iz razlika u njihovom delovanju. Dok je trajher osuen zbog govora koje je lino drao i tekstova koje je lino objavljivao, sud je ispitivao Frieovu odgovornost u okvirima njegove uloge u planiranju i osmiljavanju propagandnih kampanja. Frie je osloboen odgovornosti za to krivino delo jer, kako je MVT zakljuio, on ne uestvovao u planiranju takvih propagandnih aktivnosti. Pored toga, sud u Frieovom sluaju ne pronaao neophodni element namere. Stoga Frieovo oslobaanje od odgovornosti ne moe da ponudi denitivni odgovor na pitanje da li takvo konkretno delovanje moe da predstavlja zloin protiv ovenosti. Da bismo pronali odgovor na ovo pitanje, moramo da se osvrnemo i na potonja nirnberka suenja voena pred nirnberkim vojnim tribunalima koja su organizovale okupacione sile u Nemakoj, konkretno na sluaj Ota Ditriha, Hitlerovog linog efa za tampu i dravnog sekretara u Ministarstvu za javno prosveenje i propagandu, to je bio poloaj drugi po rangu u formalnoj herarhi, odnosno odmah ispod Gebelsovog. Iako je bio tek drugi u formalnom lancu komande, Ditrih je bio direktno odgovoran za slube koje su kontrolisale nemaku tampu, inostranu tampu i periodiku. Prema svedoenju koje je na glavnom pretresu dao Paul Karl mit, direktor Odeljenja za tampu nemakog Ministarstva spoljnih poslova, Ditrih je snabdevao Hitlera isecima iz dnevne tampe (Fuehrer material), na osnovu kojih je Hitler njemu i Gebelsu svakodnevno izdavao direktive u vezi sa propagandnim aktivnostima. Takoe je utvreno da je izmeu Gebelsa i Ditriha postojao rivalitet, te da Gebels ne imao
324
apsolutnu kontrolu nad Ditrihovim aktivnostima vezanim za nemake tampane mede. to se tie povremenih sukoba direktiva koje su Gebels i Ditrih odvojeno izdavali tampanim glasilima, Nirnberki vojni tribunal (NVT) je ustanovio da je Ditrih u takvim situacama imao poslednju re. Prepoznajui znaaj sistematske i organizovane antevrejske propagande, te odgovornost Ota Ditriha kao jednog od tvoraca te propagande, NVT je osudio Ditriha na sedam godina zatvora. Obrazloenje Presude je veoma instruktivno: Potpuno je [] jasno da je dobro promiljena, esto ponavljana i uporna kampanja usmerena na izazivanje mrnje nemakog naroda prema Jevrejima bila osmiljavana i usmeravana od strane odeljenja za tampu i njegovog efa Ota Ditriha. Ditrihovo delovanje je u potpunosti ili u najveoj meri nesumnjivo moglo biti plod Gebelsovog uticaja, ali Ditrih je bio taj koji je odobravao i autorizovao svako izdanje. [] Jedina svrha pomenute kampanje bila je da javnost uini neosetljivom na progone i ubistva koja su se sprovodila. [] Direktive dnevnim i periodinim listovima nisu bile tek puke politike polemike, niti puki izraz antisemitizma bez odreenoga cilja, i njihova svrha ne bila samo ujedinjenje nemakog naroda u podrci ratnim naporima. [] Njihova oigledna i otvorena svrha bila je raspirivanje nemakog besa protiv Jevreja, obezbeenje pokria za mere koje se protiv Jevreja sprovode ili e se sprovoditi, te odagnavanje eventualnih sumnji u pogledu pravinosti mera rasnog progona koje se primenjuju protiv Jevreja [] Ditrih je kroz svoje delovanje svesno primenjivao takve mere i, tumaei i opravdavajui ih, uestvovao u zloinima protiv ovenosti e su rtve bili Jevreji [] Zato je on kriv, i zato ga ovaj sud proglaava krivim injenica koja nedvosmisleno sledi iz ove formulace jeste da sud ne proglasio Ditriha krivim za direktno i javno pozivanje na ubanje pripadnika jevrejskog naroda, niti za bilo koji drugi konkretni poziv na delovanje. On je osuen samo za svoju ulogu u osmiljavanju uoptene propagande mrnje prema Jevrejima, i takva njegova uloga, koja je obuhvatala osmiljavanje, organizovanje i sprovoenje propagande mrnje ocenjeni su kao zloin protiv ovenosti. Ditrihovo delovanje ne bilo podstrekavanje na bilo kakvu konkretnu akcu. Njegovo podstrekavanje bilo je usmereno na izazivanje mrnje protiv Jevreja. Kako je MVT konstatovao, svrha konkretne propagandne kampanje bila je da ljude uini neosetljivima na kampanju progona i ubanja e je sprovoenje bilo u toku, da izazove bes nemakog naroda prema Jevrejima, da opravda mere koje se sprovode ili koje e se sprovoditi, te da predupredi eventualne sumnje u
325
ispravnost mera rasnog progona a je rtva bio jevrejski narod. Stoga je jasno da u propagandnom delovanju za koje je Ditrih osuen ne bilo elemenata podstrekavanja na nasilje, niti poziva na konkretnu akcu. Dalje, Ditrih ne lino podstrekavao na mrnju. On je izdavao direktive i stvarao takav medski ambent sa namerom da izazove mrnju prema Jevrejima. Takvim svojim delovanjem on je uestvovao u zloinima protiv ovenosti a je rtva bio jevrejski narod. Kao to je objasnio MVT, On je igrao aktivnu ulogu u progonu Jevreja putem aktivne kontrole koju je vrio nad tampom, a ne putem javnih poziva na akcu. Iz napred navedenog lako se moe zakljuiti da je meunarodno obiajno pravo, na nain kako su ga u to vreme interpretirale amerike vojne vlasti, predvialo zabranu i inkriminacu propagande mrnje, ukljuujui sve oblike uea u takvom zloinu, pa i planiranje i nareivanje. Stavovi ad hoc krivinih tribunala Ujedinjenih nacija u poetku su bili opreni kada je u pitanju tretman govora mrnje kao zloina protiv ovenosti. Prvi od dva tribunala koji se bavio temom govora mrnje bio je MKTR. U svojoj prvoj presudi vezanoj za govor mrnje, sudsko vee MKTR u predmetu Ruu utvrdilo je da je okrivljeni krivino odgovoran i za podstrekavanje na genocid i za progon.. Meutim, sudsko vee MKTJ ne bilo istog miljenja. U predmetu Kordi i erkez ovo vee je odbacilo stav tuioca po kome podsticanje i propagiranje mrnje na politikoj, nacionalnoj, rasnoj ili drugoj osnovi predstavlja krivino delo zloina protiv ovenosti putem progona. Ova kratka i, u neku ruku, ikanozna odluka vea MKTJ, e je pravno rezonovanje bilo zasnovano na pogrenoj interpretaci Nirnberke presude, netanom navoenju izvora pa ak i iskrivljavanju injeninog stanja u pogledu postojanja odreenih meunarodnih instrumenata, na sreu ne bitne uticala na razvoj meunarodnog krivinog prava u smislu tretmana govora mrnje kao zloina protiv ovenosti putem progona. Dosledno svojoj praksi ustanovljenoj u predmetu Ruu, sudsko vee MKTR u predmetu Medi konano je probilo led naavi da su okrivljeni Nahimana, Barajagviza i Ngeze krivino odgovorni za zloin protiv ovenosti putem progona, zbog sadraja njihovih lanaka i emisa za vreme genocida u Ruandi. Presudu sudskog vea potvrdilo je albeno vee koje je na sistematian nain objasnilo pod kojim uslovima govor mrnje moe biti sankcionisan kao zloin protiv ovenosti. Pre svega, utvreno je da govor mrnje sam po sebi i posmatran van konteksta ne moe predstavljati zloin protiv ovenosti. Meutim, albeno vee je
326
utvrdilo da govor mrnje moe da predstavlja krenje fundamentalnih prava na bezbednost i ljudsko dostojanstvo. albeno vee je potom prelo na ispitivanje stepena teine navodnih dela kako bi utvrdilo da li ona mogu da budu obuhvaena denicom zloina protiv ovenosti. Za razliku od presude sudskog vea MKTJ u predmetu Kordi i erkez, MKTR je uzeo u obzir sve okolnosti i metode progona, te doprinos govora mrnje u konkretnoj kampanji progona. Kao i bilo koji drugi zloin protiv ovenosti, progon putem govora mrnje mora da se dogodi kao deo sistematskog i masovnog napada na civilno stanovnitvo. Ovaj napad, meutim, ne mora obavezno da bude oruani napad, ve moe da se odnosi i na zlostavljanje civilnog stanovnitva. Da bi se govor mrnje tretirao kao krivino delo progona, on mora da bude uperen protiv odreene grupe ili kolektiviteta koji se moe identikovati. Zatiene grupe u ovom sluaju obuhvataju iri pojam od denice sadrane u Konvenci o genocidu, tako da pored rasnih, nacionalnih, etnikih i verskih grupa, eksplicitno ukljuuje i politike, kulturne i polne grupe. Dalje, govor mrnje mora da bude diskriminativne prirode i mora da bude javni. Govor moe, ali ne mora da sadri nikakvu vrstu poziva na akcu. Govor moe da sadri takve informace koje e posluiti kao okida za irenje najrazliitih dezinformaca, straha u irim slojevima stanovnitva, dehumanizace ciljne grupe, pohvale rane uinjenim delima nasilja itd. Prilikom utvrivanja da li je pojedinani govor ili tekst dovoljno ozbiljno ugroavao civilno stanovnitvo, njih ne treba posmatrati izolovano, ve ih treba posmatrati u kontekstu i utvrivati kumulativni efekat svih radnji koje su preduzete radi progona. Zajednika svojstva mentalnih elemenata zloina protiv ovenosti jesu namera injenja, kao i svest uinioca o postojanju napada na civilno stanovnitvo, te svest o sopstvenom injenju kao sastavnom delu toga napada. Uiniocu, meutim, ne moraju da budu poznati konkretni detalji toga napada, niti mora da bude svestan injenice da su njegova dela usmerena protiv odreene ciljne grupe. Uz sve ostale elemente koji moraju da postoje kod drugih zloina protiv ovenosti, mentalna komponenta (mens rea) u sluaju krivinog dela progona mora da sadri i jedan posebni kriterum, a to je diskriminativna namera uinioca. Mora da postoji takva situaca u kojoj uinilac napada odreenu grupu ili kolektivitet zbog karakteristika te grupe, odnosno u kojoj napada pojedinca zbog njegove pripadnosti toj grupi ili kolektivitetu. Postojanje ove specine diskriminativne namere razlikuje krivino delo progona od drugih zloina protiv
327
ovenosti. Stoga, neophodan uslov koji mora da bude ispunjen da bi se neki govor mrnje mogao smatrati zloinom protiv ovenosti jeste svest uinioca o postojanju napada na odreenu civilnu populacu. Dok u sluaju drugih zloina protiv ovenosti uinilac u naelu ne mora da bude svestan injenice da je njegov napad usmeren protiv odreene ciljne grupe, u sluaju govora mrnje takva situaca je gotovo nezamisliva, jer govor mrnje po svojoj prirodi podrazumeva postojanje verbalnog napada protiv odreene populace sa namerom da se takav napad izvri. Diskriminativna namera je takoe sastavni element govora mrnje, te stoga ne predstavlja smetnju njegovoj kvalikaci kao krivinog dela. Ustvari, govor mrnje po svojoj prirodi ve predstavlja akt diskriminace. GOVOR MRNJE KAO DEO ZAJEDNIKOG ZLOINAKOG PODUHVATA Koncept zajednikog plana i zavere bio je veoma dobro poznat MVT-u. Uee u takvom planiranju ili zaveri sankcionisano je lanom 6(a) Povelje Meunarodnog vojnog tribunala. Za razliku od savremenog shvatanja pojma zajednikog zloinakog poduhvata (ZZP), naela zajednikog planiranja i zavere bila su predmet posmatranja MVT iskljuivo u kontekstu agresorskog rata. Za razliku od pojma zavere u anglosaksonskim sistemima, MVT se bavio situacom u kojoj su zajedniki plan ili zavera morali da budu u vezi sa faktikim izvrenjem agrese da bi bili kvalikovani kao krivino delo, ili kako Krajer objanjava, situacom u kojoj su se planovi sprovodili u delo. Sa druge strane, nirnberko tumaenje planiranja i zavere u velikoj meri korespondira sa savremenim shvatanjem pojma zajednikog zloinakog poduhvata. Meutim, granice ovog instituta u interpretaci MVT-a bile su prilino uske. MVT ne dao denitivni odgovor na pitanje da li bi govor mrnje ili propagandna kampanja zasnovana na dezinformacama koje imaju za cilj opravdanje agresorskog rata mogli da ine krivino delo doprinosa zaveri ili planiranju agresorskog rata. Meutim, postoje jake indice da bi, ukoliko bi se pravi ovek naao na optuenikoj klupi, taj optueni bio osuen upravo za takvu vrstu uea. I trajher i Frie su osloboeni odgovornosti po taki optunice koja ih je teretila za uee u zajednikoj zaveri ili planiranju agresorskog rata. U oba sluaja MVT je zakljuio da okrivljeni nisu uestvovali u formulisanju plana, te da nisu znali za postojanje takvog plana. Ipak, Presuda Frieu je indikativna u
328
tom smislu to je MVT uzeo u obzir njegovu ulogu u planu estoke propagandne kampanje, koja je prethodila svakom znaajnem aktu agrese. Sa druge strane, utvreno je da on ne imao kontrolu nad sprovoenjem tog plana, te da je bio samo kurir koji je tampi prenosio instrukce dobene od Ditriha. Iz ovoga se moe zakljuiti sledee: da je Frie bio dovoljno upoznat sa postojanjem pomenutog plana, odnosno da je imao kontrolu nad procesom osmiljavanja toga plana, sud bi ga mogao smatrati odgovornim za uee u zaveri. Posebno dragoceni argument u prilog ovoj tvrdnji pronalazimo u Presudi Hesu. Hes, koji je bio Hitlerov zamenik u Nacionalsocalistikoj parti pre bekstva u Englesku, bio je, po miljenju MVT-a, obaveteni i dobrovoljni uesnik u nemakoj agresi protiv Austre, ehoslovake i Poljske. Pored drugih dela uea u zajednikom planiranju, kao to su uee u tajnim mobilizacijama, potpisivanje zakona o prisajedinjenju Austre Nemakom Rajhu i dekreta o uspostavljanju okupacione vlade u Sudetskoj oblasti, MVT se takoe osvrnuo na itav niz javnih govora kojima je Hes doprineo izvrenju zajednikog plana. Dana 24. jula 1938. godine, on je odrao govor na komemoraci povodom etvrte godinjice neuspelog dravnog udara koji su pokuali da izvedu austrski nacionalsocalisti. U tom govoru on je veliao politiku koja je dovela do anlusa (anekse), branei okupacu Austre od strane Nemake [] Hes je utopio Henlajnovu Partu sudetskih Nemaca u Nacistiku partu, i odrao govor u kome je istakao da je Hitler bio reen da dobe Sudetsku oblast po svaku cenu, pa i po cenu rata ukoliko bi to bilo potrebno [] Dana 27. avgusta 1939, kada je napad na Poljsku privremeno odloen u pokuaju da se Velika Britana privoli da povue garance koje je dala Poljskoj, Hes je javno hvalio Hitlerovu velikodunu ponudu Poljskoj, optuujui pri tome Poljsku za ratnohukaku politiku i Englesku koja je u takvoj politici podrava. Treba konstatovati da Nirnberki sud ove konkretne postupke ne shvatio kao indicu da je Hes znao za postojanje zajednikog plana. Argument u tom smislu MVT je video u Hesovoj bliskosti sa Hitlerom. Pomenuti govori predstavljali su Hesov doprinos zajednikom planu, a ne dokaz da je on znao za postojanje toga plana. Danas je institut ZZP primenjiv na sve sluajeve meunarodnih zloina. ZZP je postao mono oruje pravde u procesuiranju onih koji su najodgovorni za izvrenje meunarodnih zloina, ali koji su, s obzirom na svoje poloaje, udaljeni od samog ina izvrenja konkretnih krivinih dela. Ovaj princip predstavlja
329
priznanje sloenosti meunarodnih zloina, e izvrenje esto zahteva ogromnu organizacu, kao i zamane materalne i ljudske potencale. Kroz praksu MKTJ izdiferencirale su se tri zasebne kategore zajednikog zloinakog delovanja, tako da danas moemo da razlikujemo bazini, sistematski i produeni vid zajednikog zloinakog poduhvata. Svi oblici ZZP odlikuju se istim objektivnim elementima: (1) vie od jednog uesnika, (2) postojanje zajednikog plana koji podrazumeva izvrenje meunarodnog zloina i (3) uee optuenog kroz pruanje bilo kog oblika pomoi ili doprinosa izvrenju zajednikog plana. Ovaj doprinos ne mora da bude u formi izvrenja bilo kog meunarodnog zloina ve moe da podrazumeva delovanje u smislu stvaranja uslova za izvrenje zloina. Kada je re o subjektivnim elementima ZZP (mens rea), oni su u svakoj od pomenute tri kategore drugai i faktiki ine osnov njihove meusobne diferencace. Kada je re o prvoj kategori, mora da se dokae postojanje zajednike namere izvrenja zloina. to se tie druge kategore, koja u stvari predstavlja varacu prve, ali u okolnostima masovneg sistematskog nasilja (na pr. zlostavljanje zarobljenika u koncentracionim logorima), mora da postoji lina obavetenost o sprovoenju sistematskog nasilja, kao i namera da se to nasilje dodatno podstakne i ohrabri. U vezi sa treom kategorom, albeno vee MKTJ je izjavilo da je primerena primena koncepta zajednikog cilja jedino u sluajevima gde su zadovoljeni sledei uslovi u pogledu mentalnog aspekta dela (mens rea): (I) namera uea u zajednikom zloinakom poduhvatu i podsticanja pojedinanog ili zajednikog kriminalnih ciljeva toga poduhvata; i (II) predvidljiva mogunost da e drugi lanovi grupe vriti i takva dela koja ne predstavljaju predmet zajednikog kriminalnog cilja. [] Kao to smo ve objasnili, Nirnberka presuda nam daje nedvosmisleni dokaz da je mogue uestvovati u zloinakom poduhvatu koji je u vezi sa inom agrese putem govora i propagande u skladu sa meunarodnim obiajnim pravom. Nema nikakvog razloga da se iskljui ova mogunost kada je re o drugim ozbiljnim zloinima, a naroito onim zloinima koji podrazumevaju opsene operace i temeljne pripreme, kao to je to sluaj u zloinima genocida i zloinima protiv ovenosti. Isto treba da vai i za one oblike ZZP gde zajedniki plan ne zloinaki sam po sebi, ali postaje zloinaki zato to ima za posledicu vrenje meunarodnih zloina.
330
Na alost, praksa MKTJ i MKTR to ne moe ni da potvrdi ni da porekne. U predmetu Ruu, okrivljeni ne optuen za uee u zajednikom zloinakom poduhvatu sa ciljem izvrenja bilo kog krivinog dela. Isto vai i za okrivljene u predmetu Medi. MKTJ ne imao mnogo prilike da raspravlja o govoru mrnje i propagandi mrnje, i u poreenju sa MKTR iskustvo MKTJ je u tom smislu minorno. Ipak, treba konstatovati da je tuilac MKTJ makar u jednom sluaju pre eelja pokuao da izdejstvuje osuujuu presudu za govor i propagiranje mrnje kroz primenu doktrine zajednikog zloinakog poduhvata. U sluaju Slobodana Miloevia tuilac je dokazivao da je ovaj optueni, izmeu ostalog, uestvovao u zajednikom zloinakom poduhvatu tako to je kontrolisao srpske dravne mede, manipulisao njima i koristio ih na druge naine za irenje preteranih i lanih informaca o napadima na nacionalnoj osnovi koje su bosanski muslimani i Hrvati vrili protiv Srba, a u cilju stvaranja atmosfere straha i mrnje meu srpskim stanovnitvom u Srbi, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, doprinosei na taj nain masovnom proterivanju nesrpskog ivlja, uglavnom bosanskih muslimana i Hrvata, sa teritore BiH.Poto je Miloevi umro pre izricanja presude, ovi navodi optube ostali su bez odgovora. U sluaju Vojislava eelja, MKTJ e imati izuzetnu ansu za sveobuhvatnu analizu sloenih pravnih pitanja vezanih za govor mrnje u meunarodnom krivinom pravu. eelj ne optuen samo za uee u zloinima putem podstrekavanja na njihovo izvrenje i za delo progona putem ostraenih govora, ve i za uee u zajednikom zloinakom poduhvatu. Prema navodima optube, eeljevi zapaljivi govori u medima, na javnim skupovima i tokom njegovih obilazaka dobrovoljakih jedinica podstrekavali su te snage na vrenje meunarodnih zloina; tuilac dalje navodi da je eelj uestvovao u ratnohukakoj propagandi i podsticanju mrnje prema nesrbima, te da je svojim javnim govorima podstrekavao na zloine progona. Optube za uee u zajednikom zloinakom poduhvatu kroz podstrekavanje mrnje i ratna propaganda posebno su zanimljive. One se ne pozivaju ni na kakvu direktnu vezu izmeu eeljevih govora i faktikog izvrenja konkretnih zloina, kao to je to sluaj sa drugim takama optunice. Mrnja ne zloin, a zloini protiv mira nisu u domenu nadlenosti MKTJ. Tuilac stoga namerava da dokae da je eelj svojim ueem u ratnohukakoj propagandi i propagandi mrnje doprineo realizaci zajednikog plana o izvrenju jednog ili vie krivinih dela iz Statuta MKTJ.
331
Tretiranje govora mrnje u okviru zajednikog zloinakog poduhvata verovatno predstavlja najadekvatni pristup ovom konkretnom problemu. ak i tamo gde je mogue utvrditi neposrednu vezu izmeu zikog uinioca zloina i podstrekaa koji je taj zloin izazvao javnim govorom mrnje, primena doktrine ZZP predstavlja dragoceni instrument za razumevanje znaaja odreenog oblika ponaanja u irem kontekstu. Postoje brojne stude koje se bave ciljevima i efektima govora mrnje u kontekstu masovnog nasilja. U jednoj od svojih studa Gregori Stenton konstatuje da postoji osam faza genocida, od kojih se est faza mogu oznaiti kao faze izvrenja etnikog nasilja. Pet od pomenutih est faza (klasikaca, simbolizaca, dehumanizaca, polarizaca i priprema) manje ili vie su povezane sa propagandom mrnje. Jo mnogo autora zagovara stanovite da propaganda mrnje kojom se dehumanizuju odreene grupe, mobilizuje ira javnost protiv zajednikog nepratelja i opravdavaju drastine mere kao to su liavanje graanskih prava, progon i ubistva, predstavlja preduslov svakog oblika organizovanog nasilja. Budui da svaki ovek ima makar nejasnu svest o tome da je nanoenje ozbiljnih povreda drugom ljudskom biu sutinski pogreno i nemoralno, potrebno je oznaiti budue rtve kao drutvene otpadnike za koje ne vae uobiajene moralne norme, predstaviti ih kao nia bia prema kojima ne treba imati nikakvih obzira i liiti ih njihove sutinske odrednice njihove ljudske prirode. Iako je istina da rei ne mogu da ubu, njihova dobro proraunata upotreba sa ciljem stvaranja povoljnog ambijenta za vrenje meunarodnih zloina nikako se ne moe smatrati manje zloinakim delovanjem od, recimo, obavljanja dunosti uvara u koncentracionom logoru. Kanjavanjem ove vrste delovanja u kontekstu zajednikog zloinakog poduhvata ostvarila bi se neposredna veza izmeu zakona i realnosti, ili drugim reima, bile bi identikovane prava svrha i faktika uloga govora mrnje u organizovanom nasilju. PODSTREKAVANJE KAO VID ODGOVORNOSTI ZA GOVOR MRNJE Podstrekavanje u meunarodnom krivinom pravu je, ba kao i u velikom broju nacionalnih jurisdikca, jedan od oblika sauesnitva. Ovaj oblik krivine odgovornosti primenjuje se na osobe koje radnjama ili uzdravanjem od injenja podstiu drugu osobu da uine odreeno krivino delo. Radnja kojom podstreka podstie druge na injenje zloina moe biti bilo koje vrste. Kako to istie
332
Boas, po pravilu se radi o nekoj vrsti psiholokog pritiska koji se ispoljava kroz verbalne radnje i druge vidove komunikace. Podstrekavanje ne mora biti javno, ali mora biti direktno, odnosno, kako to istie jedan od najveih autoriteta u oblasti meunarodnog krivinog prava i bivi predsednik MKTJ Antonio Kaseze, ne sme se raditi o prostoj posrednoj sugesti ve o eksplicitnom ohrabrivanju i ubeivanju. Ipak, prema pravilima meunarodnog krivinog prava, podstrekavanje moe da bude i javno, to je veoma bitno kada je u pitanju pravni tretman govora mrnje. U sluaju Akejesu, MKTR je ustanovio da je podstrekavanje kanjivo samo kada je podstrekavano krivino delo zaista i uinjeno. Pored toga, kako je to utvreno u sluaju Tadi, mora postojati uzronoposledina veza izmeu podstrekavanja i injenja krivinog dela. No, iako uee u injenju zloina kroz podstrekavanje mora neposredno i bitno doprineti injenju konkretnog zloina, podstrekavanje ne mora biti presudan faktor za injenje tog konkretnog zloina. Naime, kako je sudsko vee to objasnilo u sluaju Nasera Oria, ak i u sluajevima u kojima su direktni poinioci ve imali odreeni stepen namere da izvre krivino delo, podstreka i dalje moe biti kanjen ukoliko je doprineo uvrivanju te namere. Podstreka mora da ima nameru da izazove injenje odreenog krivinog dela, ili makar da ima svest da bi, usled njegovog psiholokog pritiska, delo moglo biti uinjeno. Pravnim strunjacima nesumnjivo je najlake da razumeju ovaj vid odgovornosti kada su u pitanju govori mrnje koji izazivaju ratne zloine i zloine protiv ovenosti. Ovaj oblik odgovornosti je, naime, poznat svim nacionalnim zakonodavstvima. Zbog toga je, verovatno, i najvei broj presuda pred meunarodnim telima bio zasnovan upravo na ovom obliku odgovornosti. Ipak, od svih prethodno navedenih mogunosti, procesuiranje govora mrnje kroz podstrekavanje je najneadekvatne reenje i treba ga primenjivati samo u ogranienom broju sluajeva. Naime, ovaj oblik odgovornosti ne zasnovan na drutvenoj opasnosti govora mrnje kao takvog, ve na drutvenoj opasnosti injenja konkretnih zloina. Dok je ovo sasvim opravdano kod veine obinih krivinih dela, meunarodni zloini su isuvie ozbiljni i kompleksni da bi se njihovo podsticanje tretiralo toliko restriktivno. ak i u velikom broju nacionalnih zakonodavstava, ukljuujui i srbansko, podstrekavanje moe biti kanjivo ak i ukoliko podstrekavano delo nikada ne ni uinjeno. Tako, pored srbanskog, vajcarsko, nemako i rusko pravo tretiraju neuspelo podstrekavanje kao pokuaj podstrekavanog dela. Pored toga, podstrekavanje esto predstavlja zasebno krivino
333
delo kada je usmereno ka podstrekavanju odreenog zloina ili posebno drutveno opasnog ponaanja (npr. podstrekavanje nacionalne, rasne i verske mrnje, podsticanje na samoubistvo itd). POTENCALNI SLUAJ MEDI PRED TUILATVOM ZA RATNE ZLOINE U BEOGRADU Kao to se iz ovog teksta moe videti, odluka tuioca za ratne zloine Vladimira Vukevia da se pozabavi radom pojedinih meda tokom devedesetih ne ni blizu toliko kontroverzna i pravno neutemeljena kao to to neki (uglavnom nepravnici) pokuavaju da prikau javnosti. Ne samo da su novinari i urednici ve odgovarali za svoje neodgovorno izvetavanje tokom ratova i masovnih stradanja, ve su neki zbog toga izgubili i ivot, dok e drugi provesti dugi niz godina u zatvorima. Iako su u ovoj zemlji svi pozvani da budu pravnici i fudbalski selektori, kako je to jednom aljivo objasnio jedan od naih najuvaenih pravnika, tumaenje pravnih normi je mnogo kompleksi zadatak od itanja nekoliko konvenca i zakonskih lanova. Da je drugae, pravni fakulteti i pravosudni ispiti ne bi ni postojali. No, Tuilac za ratne zloine u Srbi e se, i pored svih ovih opca koje pred njim stoje, suoiti sa mnogo pravnih problema kako bi izdejstvovao osuujuu presudu. Naime, naa sudska praksa ne pokazuje naroitu naklonost za direktnu primenu pravila meunarodnog prava pred domaim sudovima. Ovo je naroito tako u krivinom pravu, gde se maksima nema krivinog dela i kazne bez zakona tumai izuzeztno restriktivno. U takvim okolnostima, tuilac e morati da se pridrava slova Krivinog zakonika Srbe, odnosno, da stvari budu jo gore, Krivinog zakona SFRJ odnosno SRJ, zbog izuzetno problematine i, na kraju krajeva, ni u emu utemeljene pogrene primene naela zabrane retroaktivnosti od strane naih viih sudova. Krivini zakon SFRJ odnosno SRJ ne poznavao institut zloina protiv ovenosti, pa tako najrazraena opca iz meunarodnog krivinog prava otpada kao mogunost. No, upravo taj zakon sadri jednu povoljnost koju meunarodno krivino pravo nema iako bi mnogi voleli da je vide. Radi se, naime, o tome da Krivini zakon SRJ po kome bi se najverovatne i sudilo novinarima, ne zabranjuje samo pozivanje na genocid kao to to ini meunarodno pravo, ve i pozivanje na vrenje ratnih zloina. Povrh toga, taj zakon ne sadri zahtev direktnosti
334
kako je gore opisan u meunarodnom krivinom pravu. S obzirom na stavove jugoslovenske delegace prilikom pripreme Konvence o genocidu i njihovu podrku optoj zabrani propagande mrnje u kontekstu meunarodnih zloina, naem e tuiocu biti veoma lako dokazati da je jugoslovenski zakon pruao iru zatitu rtvama govora mrnje od meunarodnog prava, te da je pored direktnog podsticanja na genocid jugoslovenski zakonodavac uvrstio i brojne druge oblike govora mrnje u pravnu normu koja se tie ovog konkretnog ponaanja. S druge strane, tamo gde je mogue dokazati direktnu vezu izmeu odreenih poziva na vrenje ratnih zloina i konkretnih zloina koji su se dogodili, tuilac se moe posluiti institutom podstrekavanja, mada bi time potpuno nepotrebno zakomplikovao dokazni postupak, i to je jo problematine, ugrozio ispravan razvoj sudske prakse u Srbi po ovom pitanju. Na kraju, tu je i neuspelo podstrekavanje koje se moe tretirati kao pokuaj injenja konkretnog krivinog dela, to bi dodatno olakalo posao Tuilatvu. Kada se sagleda stvarno pravno stanje, mora se konstatovati, bez trunke cinizma, da e pojedinci vrlo teko spavati u danima koji slede i to ne zbog neijeg hira ili politike nepodobnosti, ve prosto zato to su, u zanosu, iz pohlepe ili pukog poslunitva, zaista izvrili radnje koje imaju elemente krivinog dela. injenica da se to dogodilo pre skoro 20 godina ne menja nita, jer je politika meunarodne zajednice i svih zemalja na svetu pa i nae.da meunarodni zloini ne zastarevaju. Ostaje samo nada da e ishod ovog sluaja biti opomena nosiocima javne rei da njihov drutveni poloaj sa sobom nosi i veliko breme odgovornosti.
335
KATARINA SUBAI, NOVINARKA AGENCE AFP
ODGOVORNOST NOVINARA U KONFLIKTU

MEDSKI RATNI ZLOINI PRED SUDOM habimana: osoba u medima koja pokuava da nahuka itaoce protiv drugih na osnovu rasnih razlika, ak i na nasilje. Re nastala po Kantano Habimani, radio voditelju koji je podsticao na nasilje protiv Tutsa tokom genocida u Ruandi 1994. godine402. Porast uticaja meda uslovio je, izmeu ostalog, i poveanje interesovanja za prava i obaveze novinara, kao i njihovu odgovornost. Tokom XX veka meunarodna zajednica je razvala koncept denisanja i zatite ljudskih prava, ukljuujui i pravo na slobodu izraavanja, prikupljanja i irenja informaca, ali i naina njihove zatite. Istovremeno se, meutim, pojavila i potreba da se postave granice e bi se prekoraenje, usled korienja odreene vrste govora, smatralo preteim po druga prava. Uloga meda u socalno osetljivim periodima poput politikih kriza ili ratova postaje jo znaajna. Ve u Prvom, a jo vie u Drugom svetskom ratu, to su dobro razumele sve zaraene strane, pa su kontrola nad medima i novinarima, cenzura i propaganda bili sastavni deo ratne stratege, kako na nemakoj, tako i na strani Saveznika. Promenom politikih okolnosti i padom Berlinskog zida uloga meda doba nove dimenze. Niz lokalnih i regionalnih sukoba koji su izbili po zavretku hladnog rata, mahom etniki ili nacionalistiki motivisani konikti, karakterisala je i posebna uloga meda u njihovom podsticanju. Tehnoloki razvoj meda, te njihova ira dostupnost, poveali su njihov uticaj, ali i doveli do sve brojnih pokuaja zloupotrebe od strane sukobljenih politikih i vojnih elita. Rat je i za novinare specino iskustvo i dodatno iskuenje za njihove etike i profesionalne standarde. Da li je vane biti dobar novinar ili dobar patriota,
402 Urban Dictironary: A person in the media trying to agitate readers based on racial dierences, even to the point of violence. Taken from Kantano Habimana, a radio announcer who incited violence against Tutsis during the 1994 genocide in Rwanda. (prev.aut.), http://www.urbandictionary.com/dene.php?term=habimana (pristupljeno 13. 5. 2009).
336
kome biti lojalan svojim itaocima, sluaocima i gledaocima ili svojoj dravi, kako obuzdati emoce neminovno uzburkane posmatranjem ratnih prizora na terenu, u kom trenutku novinar postaje ratnik, vojnik, rtva ili samo ovek neka su od pitanja koja se pred poslenike javne rei postavljaju u vremenima konikta. Jedinstven odgovor ne postoji i uglavnom se svodi na lini izbor novinara. Ratni izveta britanskog javnog servisa BBC, Kejt Edi (Kate Adie) jednom prilikom je izjavila da su principi izvetavanja stavljeni na ozbiljnu probu kad va narod ide u rat. emu ste posveeni? Apstraktnim principima istine, ili onima koji pokreu ratnu maineru, preplaenom ili moda ratobornom stanovnitvu, odlukama izabranih predstavnika u demokratskom drutvu, iskljuenju disidentske manjine, mladim momcima i devojkama koji su pristali da rizikuju ivote na prvoj lini fronta? Ili ste posveeni irim principima rasuivanja i preispitivanja, pitajui zato moraju da se suoe sa tim rizikom? Dozvolite mi da sasvim pojednostavim pitanje: kada reporter rtvuje princip potpune istine potrebi da se dobe rat?403. Ne mali broj novinara koji ovom iskuenju nisu odoleli. Kakva je odgovornost novinara koji su rei koristili kao oruje tema je koja sve vie zaokuplja panju samih novinara, profesionalnih udruenja, ali i pravosua.. Prvi put su se sude nekog meunarodnog suda bavile procenjivanjem da li je re oruje i koliku je tetu nanela drutvu i ljudima po zavretku Drugog svetskog rata. Meunarodni sud u Nirnbergu404 osudio je 1946. godine Julusa trajhera (Julius Streicher), izdavaa i urednika tabloida turmer (Der Sturmer), na smrt veanjem zbog toga to je svojim tekstovima pozivao na istrebljenje Jevreja. Drugi takav sluaj je suenje novinarima i urednicima odgovornim za podsticanje na nasilje i genocid u Ruandi. Poetkom 21. veka, etiri novinara proglaena su krivim za genocid i zloine protiv ovenosti zbog uloge koju su imali u podsticanju jednog od najbrutalnih pokuaja istrebljenja odreene etnike grupe. Meunarodni krivini tribunal za ratne zloine poinjene u
403 Stuart Allan and Barbie Zelizer, Rules of Engagement, Reporting War: Journalism in wartime, Routledge, Oxon, 2004., pp. 3, (prev.aut.) 404 Sud su osnovali Saveznici nakon bezuslovne kapitulace Nemake 1945. godine. Tribunal, i su tuioci i sude delegirani iz Velike Britane, Francuske, Sjedinjenih Amerikih Drava i Sovjetskog Saveza, sudio je politikom i vojnom vrhu Hitlerove Nemake za holokaust i zloine poinjene tokom Drugog svetskog rata.
337
Ruandi (MKTR)405 utvrdio je da su Ferdinand Nahimana, an-Bosko Barajagviza (Jean-Bosco Barayagwiza), Hasan (Hassan) Ngeze i or Rudiu (Georges Ruggiu), svojim novinarskim i urednikim aktivnostima podsticali genocid i uticali na zloinako ponaanje slualaca i italaca, irili mrnju i direktno pozivali na unitenje jedne etnike grupe, naroda Tutsi406. Ovo su, naravno, samo najekstremniji primeri. Mnogi novinari, koji su svojim radom uticali na raspirivanje sukoba u svojoj zemlji, nisu, a verovatno i nee odgovarati za to. Razlog treba traiti u nedostatku volje politike elite, ali i nemoi profesionalnih udruenja i samih meda da u potpunosti rasvetle ulogu novinara i urednika u odreenom sukobu. Primer za ovu tvrdnju su sluajevi u zemljama nastalim na prostoru bive Jugoslave. Gotovo dvadeset godina nakon izbanja rata ne poznato da je neki novinar odgovarao zbog svog rada uoi i tokom krvavih sukoba 1990-tih, iako je jednoduna ocena da je konikt u nekadanjoj Titovoj federaci zapoeo upravo u medima. SLOBODA GOVORA I GOVOR MRNJE Sloboda govora smatra se jednim od osnovnih ljudskih prava i uvrtena je kao neprikosnovena u sve vane meunarodne konvence i nacionalne zakone. Univerzalna deklaraca o ljudskim pravima, usvojena 1948. godine na Treoj godinjoj skuptini Ujedinjenih naca (UN) prvi je dokument koji, u lanu 19. predvia zatitu slobode izraavanja. Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice407.
405 Ad hoc sud je 1994. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih naca sa mandatom da sudi poiniocima genocida i ratnih zloina poinjenih tokom te godine u Ruandi. Sedite suda je u Arui, Tanzani. 406 Oko 800 000 ljudi, uglavnom Tutsa, brutalno je ubeno tokom 100 dana u prolee 1994. godine. Ono to je u prvom trenutku izgledalo kao jedan u nizu afrikih etnikih ili plemenskih sukoba, jednoduno je kasne ocenjeno kao briljivo planirani i izvedeni genocid koji je vladajui Hutu reim planirao sa namerom da potpuno uniti Tutsi populacu u Ruandi. 407 Branislav Milinkovi, Sloboda izraavanja po meunarodnom pravu, MEDSKE SLOBODE: prava i ogranienja, Beograd, Meda centar, 1996, str. 13.
338
Slobodu govora u lanovima 19 i 20 detaljne regulie Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine, ugovor koji je prihvatilo vie od dve treine zemalja sveta, obavezujui se da potuju i garantuju prava svim pojedincima na njihovoj teritori. Iako neprikosnovena, sloboda govora, meutim, ne i apsolutna. Ve prilikom denisanja prava na slobodu govora i izraavanja uoena je neophodnost da se postave ogranienja kako korienje ovog prava ne bi ugrozilo neka druga, takoe osnovna ljudska prava. Tako lan 20 Pakta eksplicitno propisuje ono to prelazi granice slobode izraavanja i predstavlja zloupotrebu prava slobode govora: 1. Svaka propaganda u korist rata bie zakonom zabranjena. 2. Zakonom e biti zabranjeno svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminacu, neprateljstvo ili nasilje408. Prema tumaenju eksperata Ujedinjenih naca za ljudska prava to je jedina dunost kojoj se drave moraju povinovati kad je u pitanju ogranienje slobode izraavanja409. Govor mrnje Komitet ministara Saveta Evrope denie kao svaki izraz koji propagira, podstie, promovie ili opravdava rasnu mrnju, ksenofobu, antisemitizam ili druge forme mrnje zasnovane na netoleranci410. Kljuno je pitanje, meutim, kada govor mrnje prelazi granice zagarantovane slobode govora, te ga treba zabraniti kako bi se spreile njegove tetne posledice. Obraajui se uesnicima Konference UN posveenoj vezi izmeu lanova 19 i 20 Pakta o graanskim i politikim pravima, visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih naca Navanetem Pilej (Navanethem Pillay) kae da: de-
408 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, lan 20, http://www.vrhovni. sud.srba.yu/upload/documents/Zakoni/Medjunarodni%20pakt%20o%20 gradjanskim%20i%20politickim%20pravima.pdf, (pristupljeno 11. 4. 2009.) 409 Agnes Callamard, Conference room paper, Expert seminar on the links between articles 19 and 20 of the International Covenant on Civil and Political Rights, Oce of the United Nations High Commissioner for Human Rights, Geneva, 2-3 October 2008, pp. 11, (prev.aut.), http://www2.ohchr.org/english/issues/opinion/articles1920_ iccpr/docs/compilation_conference_room_papers.pdf, (pristupljeno 18. 4. 2009.) 410 Anne Weber, Manuel sur le discours de haine, Conseil de lEurope, Martinus Nho Publishers, Leiden-Boston, 2009., pp. 3, (prev.aut.).
339
nisanje line koja razdvaja govor zatien (lanom 19 o slobodi izraavanja) od onog koji to ne, treba na kraju da bude odluka, u najboljem sluaju, doneta nakon temeljnog prouavanja pojedinanih okolnosti svakog sluaja411. Kontekst ima veliki znaaj u odreivanju granice tolerisanja govora mrnje.U uslovima politike nestabilnosti i zagrejane atmosfere, govor mrnje ima drugau, veu teinu. Profesor Koen-Almagor, koji se detaljno bavio slobodom izraavanja i tampe, te etikim principima u medima, primeuje da rei koje u jednom kontekstu iskazuju miljenje, mogu postati podstrekake kada su upuene zapaljivoj publici. Usled osobenosti sluajeva podsticanja dolazi do velike verovatnoe trenutne opasnosti, te postoji malo ili nimalo mogunosti da se otvoreno raspravlja uz iznoenje suprotnih miljenja koja bi mogla da umanje efekte takvog govora412. Profesionalna i etika odgovornost novinara je uglavnom moralna i za posledicu moe imati gubljenje kredibiliteta samog novinara i meda za koji radi. Koen-Almagor istie da novinari, bilo da ih zovemo profesionalcima ili jednostavno zanatlama, treba da budu odgovorni za svoj rad. Uzmimo primer iz druge oblasti, kada treba da preemo most, pretpostavljamo da su profesionalni inenjer koji je projektovao most i ljudi koji su ga izgradili uradili svoj posao kompetentno i pouzdano. Svaki posao koji ima veze sa ljudskim ivotom mora se obavljati sa oseajem odgovornosti413. Nepotovanje ili ak grubo krenje profesionalnih pravila, meutim, u posebnim uslovima poput politikih ili oruanih sukoba moe, osim to dovodi do ozbiljnog uruavanja ugleda same novinarske profese, pada poverenja javnosti u novinare i dugoronog sniavanja profesionalnog nivoa meda, postati i krivino delo koje onda postaje nadlenost pravosua.
411 Navanethem Pillay, Opening remarks, Expert seminar on the links between articles 19 and 20 of the International Covenant on Civil and Political Rights, Oce of the United Nations High Commissioner for Human Rights, Geneva, 2-3 October 2008, pp. 4, (prev.aut.), http://www2.ohchr.org/english/issues/opinion/articles1920_iccpr/ docs/compilation_conference_room_papers.pdf, (pristupljeno 18. 4. 2009.) 412 Cohen-Almagor, Harm Principle, Oence Principle, and Hate Speech, u Speech, Media and Ethics, Palgrave, New York, 2001, pp. 7, (prev.aut.). 413 Cohen-Almagor, Speech, Media and Ethics, pp. 89, (prev.aut.).
340
PONAANJE NOVINARA U KONFLIKTU Razmatrajui ulogu meda u vremenima sukoba414, Duan Relji zakljuuje da medi i novinari nisu uzronici nasilja, ve su to monici koji se njima slue, ali da od samih novinara i njihove etike zavisi da li i kako e dozvoliti da budu pretvoreni u ratnike. On istie da tek realna mo kojom politiki centri ograniavaju ili potpuno ukidaju medsku autonomu otvara branu za jezik mrnje u medima. To za sobom povlai dalje krugove nasilja, dok zemlja ne nestane u plamenu. Na poetku, a ni na kraju sukoba, meutim, ne stoji re, nego ruka na polugama moi u dravi i drutvu415. Ipak, Relji, nekadanji ugledni novinar novinske agence Tanjug, nedeljnika Vreme, a zatim istraiva i ef Odseka za mede i demokratu u Evropskom institutu za mede (EIM)416, konstatuje da su u procesu propadanja zemlje mnogobrojni novinari postali zloinci za pisaim stolom417. U situacama unutranjih napetosti i sukoba, medi predstavljaju virtuelni borbeni front. Novinari su u toj situaci ratnici na frontu. Nasilje koje, latentno ili manifestno, ini sr svakog sukoba, esto zahvata i novinare koji o njemu izvetavaju. U nekim sluajevima ono od njih i poinje. Ekrani, bilo oni na kojima novinari piu svoje izvetaje ili pak oni drugi, sa kojih se njihovi izvetaji i komentari emituju, postaju killing screens ekrani ubice. Spirala realnog nasilja esto se najpre pripremi u medima, a gotovo se uvek iz njih dalje podstie. Neki novinari postaju rtve ratnih zbivanja... drugi, esto veina, postaju zloinci. Oni uzimaju uea u sukobu tako to, stavljajui se u slubu politikog centra moi, podstiu na nasilje i legitimizuju ga418. Sposobnost meda da doprinesu raspirivanju i eskalaci sukoba prepoznaje i Sis Hamelink, profesor meunarodnih komunikaca, meda, relige i kulture na Univerzitetu Amsterdam. Neko moe sumnjati u mirovnjake potencale meda, ali se istovremeno moe pokazati da informativni medi mogu znaajno da pogoraju situacu i svakako doprinesu eskalaci konikta grupa u masovna ubanja419. Analizirajui dalje kako medi podstiu na zloine, Hame-
414 Duan Relji, Pisanje smrti: medi u vremenima sukoba, Radio B92, Beograd, 1998. 415 Ibid, str. 127. 416 Relji danas radi u nemakom Institutu za meunarodne odnose i bezbednost. 417 Ibid, str. 14. 418 Relji, op.cit, str. 15. 419 Cees J. Hamelink, Media between warmongers and peacemakers, u Media, War & Conict,
341
link istie da propagandisti ubedljivo sugeriu svojoj publici da drugi predstavljaju osnovnu pretnju bezbednosti i dobrobiti drutva i da je jedini efektan nain da se ta velika pretnja izbegne njena eliminaca. Upotreba nasilja u tom procesu predstavljena je kao neizbena i zato ne samo prihvatljiva ve apsolutno neizbena420. Podsticanjem se smatra podstrekivanje i ohrabrivanje koje vodi direktno ka diskriminaci, neprateljstvu ili nasilju. Kljuno za ideju podsticanja je stvaranje okruenja u kome ne mogue uivanje prava na jednakost i dostojanstvo421. Zato to neki novinari rade? Izgovor samo sam radio svoj posao, koji su mnogi kasne koristili, nedovoljan je da opravda mranu ulogu koju su odigrali, niti ih oslobaa odgovornosti, kao to ni vojnik koji je ubao civile u ratu ne biva osloboen odgovornosti zato to je samo radio svoj posao. Zato su pristajali na to? Relji smatra da politika elita moe postii iroku kontrolu medske komunikace samo ako su novinari zavisni od nje. Ta zavisnost moe da bude ekonomske prirode, ili pak izmeu elite i novinara postoji dobrovoljna saglasnost u shvatanjima i ciljevima422. Ovakva uloga novinara povlai i odgovornost koja se formalno ili neformalno utvruje nakon zavretka sukoba. Ve je pomenuto da je dva puta u istori, zbog teine posledica i sumnje da su ih novinari svojim radom izazvali, takvu odgovornost utvrivao meunarodni sud. Meunarodni tribunal u Nirnbergu 1946. godine sudio je Julusu trajheru, osnivau i uredniku anti-semitskog nedeljnika turmer, dok je Meunarodni sud za ratne zloine poinjene u Ruandi razmatrao individualnu odgovornost novinara i urednika rada RTLM i dvonedeljnika Kangura.
SAGE, Januar 2008, pp. 79, (prev.aut.). http://mwc.sagepub.com , (pristupljeno 3. 4. 2009.) 420 Ibid, pp. 81. 421 Callamard, op.cit., pp. 29. 422 Relji, op. cit, str. 104.
342
NIRNBERG: SLUAJ JULUSA TRAJHERA Julus trajher smatran je najistaknutim antisemitom, bio je visoki zvaninik nacistike parte, zagovornik antevrejskih zakona i jedan od malobrojnih saradnika kojima se Hitler obraao sa prisnou. trajher je, meutim, najpoznati kao urednik zloglasnog nedeljnika turmer, koji je osnovao i ureivao gotovo etvrt veka na nain koji su sude Meunarodnog suda u Nirnbergu ocenile ravnim ratnom zloinu. Prvi je novinar koji je proglaen krivim i osuen pred meunarodnim sudom zbog tekstova koje je objavljivao i ureivao u turmeru. Sud ga je osudio na smrt veanjem, a presuda je izvrena 16. oktobra 1946. godine. trajher je u maju 1923. osnovao turmer, list sa podnaslovom Nemaki nedeljnik u borbi za istinu, koji se smatra jednim od najozloglaenih u istori meda. Nedeljnik je u potpunosti bio posveen buenju rasne mrnje. Bio je jedan od najtiranih listova u Nemakoj, jedine novine za koje je Hitler tvrdio da ih ita od prve do poslednje strane423. Ve u prvom broju trajher se ne ustezao od napada na Jevreje, koje e potom, iz broja u broj, osuivati na grub, prost i zloban nain tokom naredne 22 godine: Mi nacionalsocalisti neemo vie biti spreavani da postignemo cilj koji traimo. ak ni klevetom i izdajom. Na cilj je slobodan nemaki narod, odgovoran samo sebi samom. Sve dok je Jevrejin u Nemakoj kod kue, mi smo jevrejski robovi. Dakle on mora da ide. Ko? Jevrejin!424. Do dolaska Hitlera na vlast 1933. godine, turmer je ve bio jedan od najpopularnih nacistikih asopisa. Broj italaca prelazio je i najvei tira od 500.000, koliki je bio 1937. godine. Novina je izlagana irom Nemake na poseenim javnim mestima na autobuskim stanicama, u fabrikim kantinama, na trgovima, u parkovima, prometnim ulicama, ukratko svuda gde su njeni naslovi mogli privui nei pogled. Na stotine tekstova tokom godina ponavljalo je rasni argument. trajher je redovno koristio termine kao jevrejski advokat, jevrejski doktor, jevrejski
423 Randall L. Bytwerk, Julius Streicher, Cooper Square Press, New York, 2001, pp. 1-2, (prev.aut.). 424 Karl Holz, Des Strmers Kampf (Nuremberg: Strmerverlag, 1937), (prev.aut.), citirano na http://www.calvin.edu/academic/cas/ gpa/stuermerskampf.htm, (pristupljeno 12. 4. 2009.)
343
tenor, svesno pravei razliku u odnosu na nemake poslanike iste profese. Svako izdanje turmera upuivalo je na to da su Jevreji i Nemci razliite rase. Ubrzo su Jevreji u listu bivali poreeni sa ivotinjama insektima, paukovima, krastavim abama, te prikazivani kao rogati monstrumi. Ova vrsta poreenja bila je vaan deo trajherove stratege. Najpre, naravno, nepratne asocace na nepopularne oblike animalnog ivota prebaene su na Jevreje... Takva poreenja ine Jevreje manje humanim, moda i potpuno nehumanim biima. Teko je ubiti ljudsko bie, ali pauka zgazimo bez razmiljanja. Dehumanizaca Jevreja bio je prvi korak na putu za Auvic, ocenjuje profesor Rendal Bitverk (Randall L. Bytwerk), pisac jedine tampane trajherove biograje425. Prema Bitverku, trajher je pokuavao da izgradi univerzalni stereotip o Jevrejima. Slino kao to vojnik u ratu gradi stereotip o nepratelju koji treba da bude uben po vienju, tako je trebalo da Nemci automatski mrze Jevreje, bez obzira na razlike. Takav stereotip ini miljenje nepotrebnim. Ako neko veruje da su svi Jevreji loi, saznanje da je neko Jevrejin je sve to treba da zna o toj osobi. Stvaranje nepovoljne slike o Jevrejima bio je prvi korak. Drugi je bio da se Nemci ubede da su Jevreji vie od nepratnog. Oni su bili opasni i predstavljali su direktnu i trenutnu pretnju svakom nemakom pojedincu kao i postojanju nemake nace u celini426. U septembru 1935. godine Hitler je u Nirnbergu najavio takozvane Nirnberke zakone. trajher ne bio konsultovan oko ovih zakona, zbog ega je lino bio uvreen, ali ostatak sveta je to video kao njegovu veliku pobedu i direktnu posledicu pisanja turmera. Njujork Tajms (The New York Times) je u to vreme pisao da nakon trajherovog trumfa u Nirnbergu, njegove rei treba uzimati za ozbiljno427. Tridesetih godina list je ve otvoreno savetovao Nemcima da izbegavaju Jevreje. Onda je otiao i korak dalje i poeo da objavljuje spiskove jevrejskih strunjaka i prodavaca koje treba izbegavati. turmer je uveo i stalnu rubriku koja je sluila kao stub srama a za koju su itaoci dostavljali podatke o jevrejskim mukarcima i nemakim enama koji su viani zajedno.
425 Bytwerk, op.cit, pp. 106. 426 Bytwerk, op. cit, pp. 117. 427 Ibid, pp. 155.
344
Ne treba zanemariti ni objavljivanje imena Nemaca koji su se druili sa Jevrejima, kupovali u njihovim radnjama i, uopte, imali kontakte sa njima. Bitverk je evidentirao gotovo 6 500 Nemaca a su imena tokom godina objavljena u turmeru zbog bilo kakvog kontakta sa Jevrejima. Prozvani su doivljavali velike nepratnosti u ivotu, od gubljenja pratelja do javnih osuda na ulici. Uticaj turmera bio je izuzetno veliki. Nisu svi itaoci poverovali u sve to je napisano, ali je propaganda trajala dovoljno dugo i bila toliko snana da probudi sumnju da bi neto od objavljenog i moglo da bude tano. U najmanju ruku dovela je do ravnodunosti mnogih Nemaca prema Jevrejima, to je utrlo put holokaustu. Kada su i primetili da Jevreji oko njih nestaju i da ih je sve manje, mnogi Nemci nisu imali potrebu da reaguju, nisu u tome videli nita neobino. Smatra se da veina Nemaca ne o Jevrejima ni razmiljala nakon 1939. godine, do kada je njihov broj u Nemakoj ve bio zanemarljiv. To je samo po sebi bila pobeda nacistikih antisemita. Kad ne bilo nikoga da stane uz Jevreje, bilo je lako ubati ih428. Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva Saveznika posle Drugog svetskog rata bio da uhapse trajhera. Saveznici su ga izveli pred sud ne zbog njegove centralne uloge u nacistikoj vladi ili zbog bilo kakvog direktnog uea u sprovoenju holokausta, ve zato to je, kako je navedeno u optunici, njegova propaganda ostavila u naslee gotovo ceo narod zatrovan mrnjom, sadizmom i ubistvom. Drugi su izveli holokaust; trajher je pripremio teren429. U optunici protiv njega se navodi da je odobravao, rukovodio i uestvovao u zloinima protiv ovenosti, posebno u podsticanju progona Jevreja430. Optube su se odnosile na trajherove hukake aktivnosti protiv Jevreja u njegovim javnim govorima i tekstovima u turmeru. En i Don Tusa (Ann, John), autori jedne od najiscrpnih istorskih beleki o Nirnberkom suenju, istiu da je trajherov sluaj bio jedan od teih sa kojim su se sude Meunarodnog tribunala susrele. Imajui u vidu tvrdnju tuilaca da je progon Jevreja bio nacistiki metod za ostvarivanje kontrole nad Nemakom i dugoronog cilja dominace Evropom... bilo je potpuno logino izvesti trajhera
428 Ibid, pp. 178. 429 Bytwerk, pp. 2. 430 Nuremberg Trial Proceedings, Vol. 1, Indictment, (prev.aut.) http:// avalon.law.yale.edu/imt/count.asp (pristupljeno 12. 4. 2009.)
345
pred sud. On je bio najzloglasni predstavnik nacistikih vlasti u mrnji prema Jevrejima, smatralo se da su njegove novine formirale javno mnjenje i pripremile psiholoke uslove u kojima je javnost bila pripremana da prihvati ubanje jedne rasne grupe. Argument je bio ubedljiv. Zakon, meutim, iako esto prihvata koncept razumnog oveka, ne odobrava brze zakljuke. On zahteva dokaz da bi uspostavio vezu izmeu tvrdnji i zloina, motiva i radnji, rei i dela. Gde su te veze u sluaju trajher? Tuilatvo ne tvrdilo da je sam trajher nekoga ubio. Da li je bilo dokaza koji bi van svake sumnje utvrdili da su trajherove rei podstakle druge da poine zloine? Tuilatvo se nadalo da jeste. Nadalo se da e ubediti Tribunal da su rei poput ub, istrebi, iskoreni koje je trajher upotrebljavao logino i neizbeno dovele do smrti Jevreja. Ali jesu li? Tuioci nisu mogli da dovedu nednog svedoka koji bi rekao odluio sam da ubem Jevrejina zato to sam itao turmer i to sam i uradio. Bez te veze izmeu rei i dela postojala je mogunost da Tribunal samo ustanovi da je trajher bio antisemit, a antisemitizam ne bio zloin na Nirnberkom suenju. Ubanje Jevreja (ili Cigana, ili Slovena ili Nemaca) jeste431. Branei se na sudu trajher je tvrdio da ne podsticao progon Jevreja. Uveren sam da sadraj turmera ne bilo podsticanje. Tokom svih 20 godina nikada nisam u tom kontekstu napisao spalite jevrejske kue, prebte ih na smrt. Ni jedan jedini put se tako neto ne pojavilo u turmeru432, citira Bitverk njegov iskaz u Tribunalu i dodaje: U najstroem smislu rei, trajher gotovo da je u pravu. Njegov uticaj bio je pre kroz ono to je turmer zvao sveta mrnja. Sam trajher ne ubio nednog Jevrejina, ali rei koje je izgovarao i pisao bile su osnova holokausta433. Sude su se bez veih tekoa sloile oko presude trajheru, iako je voena rasprava o tome za koje take optunice treba da bude osuen. Na kraju je proglaen nevinim za uee u zaveri za agresu, a krivim za zloin protiv ovenosti. Ono o emu sude, meutim, nisu raspravljale bilo je osnovno pitanje da li su trajherove rei mogle da budu neposredno povezane sa delima drugih. Ovo pitanje je brinulo jednog od amerikih pomonika tuioca. On se sea da mu je sluaj bio problematian trajher je mogao biti grozna linost, ali on sam
431 Ibid, pp. 335. 432 Bytwerk, op. cit, pp. 180. 433 Ibid.
346
zapravo nikada nikog ne ubio. Od tada ovo pitanje mui i ostale... Stav drugog amerikog pomonika je bio da trajher ne mogao da izbegne odgovornost za smrt est miliona Jevreja ak i ako tana priroda njegove odgovornosti ne moe da bude precizno utvrena. Konano, on je bio pomonik i pomaga i mogao bi se uporediti (verovatno to mogu samo Amerikanci) sa voom navaa koji neprekidnim podsticanjem gomile do frenetinog uzbuenja... postaje kljuna osoba u uspehu svog tima. Mora da su i sude delile ovaj stav. Nikada nisu sumnjali u to da trajher mora biti osuen na smrt434. Jo jedan novinar je bio optuen pred Meunarodnim Tribunalom u Nirnbergu. Hans Frie bio je novinar koga je Gebels 1933. imenovao za efa servisa vesti novinskog odeljenja u Ministarstvu propagande. Zadatak mu je bio da brifuje urednike i usmerava ih ta da objavljuju, a izdavao je i saoptenja za inostranstvo. Od 1937. godine paralelno je radio i kao radio voditelj i, prema nekim izvorima, bio dosta uspean i popularan. Frie je u Nirnbergu osloboen optubi za zloine protiv ovenosti. Prema razliitim izvorima, uhapen je odmah po oslobaanju iz nirnberkog pritvora i osuen pred nemakim sudom za denacikacu na devet godina tekog rada, ali je 1950. godine pomilovan i osloboen. Po Bitverku, Frie je bio blie obinom novinaru u poreenju sa trajherom. trajher je posvetio celu kareru antisemitizmu, dok je Frie bio obini radio-komentator. Iako je jasno podravao naciste i bio antisemita on nije koristio genocidnu retoriku po kojoj je trajher bio uven. Osim toga, on se pokajao435.
434 Tusa and Tusa, op. cit, pp. 457. 435 Bytwerk, prepiska sa autorkom rada, 28. 4. 2009.
347
RUANDA: SUENJE NOVINARIMA Mo meda da stvore i unite osnovne ljudske vrednosti nosi veliku odgovornost. Oni koji kontroliu takve mede odgovorni su za posledice njihovog delanja436, navodi se u presudi trolanog sudskog vea Meunarodnog suda za ratne zloine u Ruandi (MKTR) izreenoj 2003. godine novinarima i urednicima Ferdinandu Nahimani, an-Boskou Barajagvizi (Jean-Bosco Barayagwiza) i Hasanu Ngezeu (Hassan Ngeze). Nahimana i Barajagviza su bili osnivai i urednici takozvanog Rada Mrnje, RTLM, dok je Ngeze bio osniva i urednik dvonedeljnika Kangura. Sudsko vee MKTR utvrdilo je da je Radio Tlvision Libre des Mille Collines (Slobodna Radio-televiza hiljadu breuljaka, RTLM) bio angaovan u promovisanju etnikih stereotipa na nain koji je promovisao prezir i mrnju prema populaci Tutsa, manjinske etnike grupe u Ruandi koja je do prolea 1994. godine inila 15 odsto stanovnitva. Uloga RTLM-a, kao i dvonedeljnika Kangura, bila je izuzetno znaajna za pripremu, a zatim i samo sprovoenje genocida. Prema zakljucima suda, RTLM radio je pozivao sluaoce da trae i uzmu oruje protiv nepratelja. Nepratelj je bio identikovan kao Inkotanyi (paravojna formaca Tutsa) ili Inyenzi (bubavabe izraz korien od ezdesetih godina za etniku grupu Tutsi pod geslom da jedini nain da ih se Hutu narod oslobodi jeste da ih sve ube). Radio je oba termina koristio kao jasnu referencu za sve pripadnike naroda Tutsi. Nakon 6. aprila 1994.437 propagiranje etnike mrnje i pozivi na nasilje dobili su na intenzitetu u emisama RTLM-a. Ove emise su eksplicitno pozivale na istrebljenje etnike grupe Tutsa438. I pre i nakon 6. aprila 1994. godine, RTLM je objavljivao imena pojedinih Tutsa i njihovih porodica, kao i onih pripadnika naroda Hutu koji su bili politiki protivnici vladajueg reima. U nekim sluaje-
436 The Prosecutor V. Ferdinand Nahimana, Jean-Bosco Barayagwiza, Hassan Ngeze, Case No. ICTR-99-52-T, Judgment, Summary, 3. decembar, 2003., pp. 3, (prev.aut.), http://69.94.11.53/ENGLISH/cases/Barayagwiza/judgement/Summary-Media.pdf (pristupljeno 28. 4. 2009. god.). 437 6. aprila 1994. godine raketom je oboren avion u kojem se nalazio predsednik Ruande. Incident je bio okida za poetak masovnog ubanja Tutsa i taj datum smatra se poetkom genocida. 438 The Prosecutor V. Ferdinand..., op. cit, 26, pp. 7.
348
vima, ovi ljudi su posle toga ubeni i Vee je utvrdilo da je, do odreenog stepena, njihova smrt uzrono povezana sa objavljivanjem njihovih imena439. Osnovan u julu 1993. godine, RTLM je odmah stekao popularnost jer se sadrajem i nainom prezentace razlikovao od dravnog Radio Ruande. Nahimana, istoriar, obrazovan u Zapadnoj Evropi, bio je jedan od osnivaa i direktor rada, dok je Barajagviza, pravnik po obrazovanju, bio praktino njegov zamenik. RTLM se bavio temama o kojima se prialo kod kue, na poslu, u kaima i na ulici. Neformalni nain izraavanja voditelja i novinara pridobio je simpate slualaca, a jednostavan i razumljiv jezik, te razgovor o svakodnevnim problemima brzo je stekao njihovo poverenje. Nevladina organizacija lan 19 (article19) u izuzetno dokumentovanoj studi Emitovanje genocida: cenzura, propaganda i dravno-sponzorisano nasilje u Ruandi 1990-1994440 ocenjuje da je, imajui u vidu profesionalno iskustvo novinara i voditelja, njihova odluka da primene stil takozvanih disk-dokej emisa, karakteristinih za radio stanice na Zapadu, bila namerna. Pojava RTLM-a i brzo pribliavanje publici otvorilo je prostor za njegovu vanu ulogu u predstojeem masakru. Ubrzo nakon poetka emitovanja radio je poeo da sve otvorene zagovara rasne stereotipe i iri strah od opasnosti koja preti od Tutsi populace. Opta slika koju je RTLM radio stvarao o zajednici Tutsi je da su oni izdajniki narod, narod koji je varao Hutue, ivei sa njima u miru ali planirajui za to vreme napad, pie Mari Kimani, novinarka koja je pratila suenje u Arui. Par meseci pre poetka genocida, RTLM je sve vie isticao slinost onoga to se dogaa u tom trenutku sa onim to se deavalo 1959. godine, kada su Hutui brutalnim masakrom prekinuli dotadanju dominacu Tutsa. Tako je stanovnitvo podsticano na nasilje kao oblik samoodbrane. Da bi meu Hutuima izazvali strah od nasilja i raseljenja, medi su se koristili poluistinama ili ak i laima i pretnjama. Denisali su ko je nepratelj, a kasne su objasnili ta tom nepratelju treba uiniti. Brojni zvuni zapisi i citati emisa RTLM-a koji dokazuju direktno podsticanje na ubanje i genocid zabeleeni su i sauvani. Meu upeatljivima je
439 Ibid, 28. 440 Linda Kirschke, Broadcasting Genocide: Censorship, propaganda&state-sponsored violence in Rwanda 1990-1994, ARTICLE 19, 1996, (prev.aut.), http://www.article19. org/pdfs/publications/rwanda-broadcasting-genocide.pdf (pristupljeno 17. 4. 2009.)
349
Habimanino obraanje sluaocima 13. aprila: nastavite da drite oi otvorene, ostanite na oprezu... i kaznite ih kako zasluuju441. Tokom i nakon genocida, novinari RTLM-a su javno poricali da su igrali bilo kakvu ulogu u podsticanju nasilja kao i da je to to se dogodilo u Ruandi od aprila do jula 1994. bio genocid. Valeri (Valerie) Bemeriki, jedna od najpoznatih novinarki RTLM rada, tek nedavno je prihvatila da je re o genocidu, kada je ve osuena na kaznu doivotnog zatvora zbog svoje uloge u njemu. Samo sam radila svoj posao novinara, rekla je u ruandskom zatvoru 2004. godine. Dok smo radili nikada nismo koristili na radio da im kaemo (sluaocima) da treba da idu i ubaju ljude. Ali sluaoci su nas moda pogreno razumeli. Ako smo traili od ljudi da se otarase bubavaba, nismo mislili da treba da ubaju ljude, izjavila je novinaru Njusdeja (Newsday)442. Za bilo kakvo loe ponaanje koje bi moglo biti protumaeno kao podsticanje na genocid, Bemerikeva optuuje svoje nadreene: Kao to dobro znate, novinar je kao vojnik: on pria priu koju mu urednik kae443. Rudiu, Belganac koji je radio za RTLM-ov program na francuskom jeziku, 2000. godine je priznao svoje uee u podsticanju na genocid i izjasnio se krivim na suenju pred Meunarodnim sudom za Ruandu. Shvatio sam da su neki ljudi u Ruandi ubeni tokom dogaaja 1994. godine i da sam ja bio odgovoran i kriv za to, da je postojala direktna veza izmeu onog to sam rekao i njihove smrti i, u tim okolnostima, verujem da nemam drugog izbora nego da se izjasnim krivim, rekao je sudskom veu tom prilikom444. U obrazloenju presude kojom Rudiua osuuje na 12 godina zatvora, sud zakljuuje da su medi, posebno radio RTLM, bili kljuno orue ekstremista za mobilizacu i podsticanje stanovnitva na vrenje masakara. Sluanost RTLM-a je u Ruandi bila velika i on (radio) je postao ekasan instrument propagande. Optueni, novinar i voditelj RTLM-a, igrao je jednu od kljunih uloga u podstica-
441 Ibid. 442 Dele Olojede, When Words Could Kill, Newsday, 4. maj, 2004, (prev. aut.), http://www.pulitzer.org/archives/6922 (pristupljeno 29. 4. 2009) 443 Ibid. 444 The Prosecutor Vs. Georges Ruggiu, Judgement, 45, ICTR Basic Documents and Case Law, DVD 1995-2006., pp. 13, (prev.aut.).
350
nju na etniku mrnju i nasilje koje je RTLM energino irio... Njegove emise su podsticale masakre Tutsi stanovnitva445. Dvonedeljni magazin Kangura, osnovan 1990. godine, bio je tampana prethodnica RTLM rada. Osniva i glavni urednik magazina bio je Hasan Ngeze, za koga je MKTR utvrdio da je u potpunosti kontrolisao sadraj lista. Kangura je po dometu i uticaju kasne uporeivana sa trajherovim turmerom. Jedan od karakteristinih tekstova bio je Deset zapovesti, objavljen u decembru 1990. godine, u kome su pripadnici Hutu naroda pozivani na buenje gde god da su, te da preduzmu sve neophodne mere kako bi odvratili neprijatelja od zapoinjanja novog napada. Tutsi su opisivani kao krvoedni, sa ambicom da dominiraju narodom Hutu i preuzmu vlast. Kangura je, kao i RTLM, stigmatizovala etniku grupu Tutsi u Ruandi do stepena na kome njihovo ubanje ne samo stvar nacionalne dunosti, ve ubistvo Tutsa ne kao oduzimanje ivota ljudskom biu. Oslobaate se bubavabe. Zato je bilo tako lako uzeti maetu, ubiti nekog i onda otii kui i priati sa svojom decom446, navodi eriti Kagvi-Ndungu (Charity Kagwi-Ndungu), lanica tuilakog tima na suenju novinarima. Vee je razmatralo individualnu krivinu odgovornost Ferdinanda Nahimane i an-Boskoa Barajagvize za emitovanje RTLM programa na osnovu njihovih uloga u stvaranju i kontroli RTLM-a. Nahimana i Barajagviza bili su broj jedan i broj dva najueg rukovodstva rada. Oni su predstavljali radio na najviem nivou na sastancima u Ministarstvu informisanja, oni su kontrolisali nansiranje kompane, a obojica su bili lanovi Upravnog komiteta koji je zapravo funkcionisao kao odbor direktora RTLM-a. Prihvatajui da Nahimana i Barajagviza nisu direktno donosili odluke u vezi sa svakom emisom na RTLM-u, sud konstatuje da su ove odluke, bez obzira na to ko ih je donosio, bile odraz urednike politike za koju su optueni bili odgovorni. Emise su prenosile poruku etnike mrnje i poziv na nasilje protiv Tutsi populace447. Ngeze je, po oceni suda, napisao mnogo lanaka i uvodnika koji predstavljaju jasan dokaz njegove genocidne namere. Kao osniva, vlasnik i urednik
445 Ibid, 50-51, pp. 14. 446 Charity Kagwi-Ndungu, Symposium: The Media and the Rwanda Genocide, 13. 3. 2004., transcript, pp. 42, (prev.aut.). 447 The Prosecutor V. Ferdinand..., op. cit, 79-80, pp. 19.
351
Kangure, Hasan Ngeze je koristio publikacu da ule mrnju, promovie strah i podstie genocid. Oigledno je da je Kangura igrala znaajnu ulogu... u stvaranju uslova koji su doveli do genocida448. Nahimana je pravosnanom presudom osuen na 30 godina zatvora, Barajagviza na 32, a Ngeze na 35 godina. Tri urednika nisu, meutim, jedini medski poslenici osueni za ratne zloine u Ruandi. Kao to je ve reeno, novinar RTLM programa na francuskom jeziku, Belganac Rudiu, osuen je na 12 godina zatvora poto je priznao krivicu pred MKTR-om. Nekim novinarima ovog rada sudilo je lokalno pravosue. Valeri Bemeriki, na primer, izdrava kaznu doivotnog zatvora u Kigalu na koju je osuena nakon to ju je sud u Ruandi proglasio krivom za genocid. Sluaj meda mrnje u Ruandi jo jednom je otvorio pitanje kolika je odgovornost novinara za zloine protiv ovenosti i genocid. Moglo bi se rei da postoji saglasnost da novinari nisu ti koji zapoinju konikt ve su to politiki monici koji medima manipuliu. To, meutim, ne oslobaa individualne odgovornosti novinare i urednike koji su podsticali na nasilje. Tamo gde se utvrdi da je to bilo krivino delo, odgovornost ne samo etika i profesionalna i mora je utvrditi sud po slovu zakona. To, naravno, ne ni lako ni jednostavno, rei su nekonvencioalno oruje u je ubojitost teko odmeriti paragrama, a tanka lina kojom se tuioci i sude tom prilikom kreu zahteva izuzetan oprez i profesionalnost. Ipak, to je jedini nain da se teret kolektivne odgovornosti skine sa itavih medskih kua koje decenama nakon promena imaju problem da vrate poverenje italaca, slualaca i gledalaca, a time i da obavljaju ulogu kakvu u slobodnom drutvu treba da imaju budnog i beskompromisnog uvara demokratskih vrednosti i zatitnika interesa javnosti.
448 The Prosecutor V. Ferdinand..., op. cit, 105, pp. 24.

352
PROF. DR IVO BANAC
PRED ZADATOU ISTORE DIRIGOVANIH MEDA

MEDI U SLUBI (RATNOG) PROJEKTA
Koncept idejnosti je zapravo sutina dirigovanih meda, to je kao naslee ostalo i u tranzcionom razdoblju Zaista je teko rei ita novo na ovu temu, posebno pred Markom Tompsonom. Ta knjiga Kovanje rata, objavljena u Zagrebu pred 12 godina, mala je enciklopeda svega onoga to je relevantno za upoznavanje zlouporabe meda u zemljama bive Jugoslave i to je pridonelo upravo okolnostima koje su bile najkarakteristine za ratove nakon 1991. godine. Ja bih rado dao kontekst koji moda objanjava narav zloporabe meda i posljedice s kojima jo uvek ivimo, kao i elemente za opce koje je i kolega Tompson naznaio. Govorio bih pre svega o zadatostima. Moramo uzeti u obzir da je dekadentno stanje meda 90-ih godina u prvim fazama pluralizma posljedica dirigiranih meda koja je pratila novinarstvo i elektronike mede kroz celo 20. stoljee. Mi smo ovdje preivjeli niz diktatura, od kojih su neke bile relativno lagane, poput one 30-ih godina do vrlo estokih za vreme Drugog svjetskog rata i, dakako, komunistikih posle Drugog svjetskog rata. Nedavno sam sluao staru plou koju je izdao Radio Begrad 60-ih godina kao komemorativnu za Mou Pade, koji je bio pripadnik profese. Tih godina Pade vrlo rjeito, pre svega ironizira neke sitne pogreke koje se mogu dogoditi u pisanju novinara. Na primjer, u jednom listu je objavljeno da je on bio zatvoren u Kerestincu i da je pokuao pobjei za vreme one poznate provale iz Kerestinca 1940. godine. On to ismava, jer ne s tim imao nikakve veze, ali kae da su to male stvari, da to ne bitno. Bitno je da se u naem novinarstvu dogaaju krupne greke koje samo pokazuju da ima novinara koji nisu idejni. I taj koncept idejnosti je zapravo sutina dirigiranih meda, to je kao nasljee ostalo i u tranzcskom razdoblju. To jest, ideja da medi moraju sluiti neem izvan njih, nekoj veoj ideji, nekom projektu. U ovom sluaju ratnom projektu. Mislim da je takva koncepca meda jedan od velikih problema s kojima se mnogi novinari devedesetih, a neki ni danas, jo nisu posve suoili. To je jedna zadatost povesti dirigiranih meda,
353
to je neto s im se moramo tek razraunati. Ne bilo nikakve odgovornosti za itavu jednu povest pisanja u slubi koje je uvek bilo u funkci odreenih diktatura. Ta zadatost je koncept koji odraava zapravo nasilje, prinudu u openitoj drutvenoj klimi na naim prostorima. Sama ideja da moe doi do istrage nae ili vae u jednom trenutku odluujuem za povesni razvoj govori o dubokoj netoleranci koja se propagirala na sve naine. Nedavno sam gledao itanku za etvrti razred osnovne kole koju sam ja koristio. Upravo u ovoj zgradi prje 50 godina. Tu emo nai nevjerojatnih tekstova. Evo jedan primjer koji govori o porukama koje su davane u edukaci tog, i ne samo tog vremena. Tekst je iz romana Demonja Milana Noinia, scena je sa amarice za vreme Drugog svjetskog rata. Jedan deko umire u krilu svoje majke, pogoen neprateljskim rafalom. To promatraju ljudi iz partizanske skupine i (ita tekst, ljudi gledaju sad majku, sad djeaia, ona ga ljulja kao da spava). Najmlai zbog teke slike kae: Ajdemo, Demonja, zakasnit emo. ekaj, gledaj, stani brate da se napem mrnje, da se nahranim gnjeva. To, dakako postaje motiv za odmazdu koja se doivljava u tom kontekstu kao potpuno legitimna. Kad takva ideja ue meu osnovnokolsku populacu, moete misliti kako se dalje reproducira i iri. I to je jedna zadatost kad razmiljamo o raznim aspektima degenerace meda 90-ih godina. Ima jo jedan element koji mi se ini vanim i koje deli razvene demokrace i one koje tek ulaze u pluralizam. To je nepostojanje granice izmeu onog to je drutveno respektabilno i onoga to to ne. Recimo, ne moe se tvrditi da u razvenim demokracama nema ekstremista, iritelja mrnje, ljudi koji na svaki nain rade na vrlo slinim projektima koje smo ovdje doivjeli 90-ih godina. Ali takvi ljudi uglavnom nemaju pristupa u etablirane mede. Teko je zamisliti nekoga tko propagira rasnu mrnju kao autora uvodnika ili lanka u listovima poput Le Mondea, NY Timesa, itd. To je nezamislivo. A kod nas se 90-ih upravo to dogaalo i jo se uvek dogaa. Bilo je potpuno normalno da se lanci sa ekstremnim porukama objave u najelitnim listovima bive Jugoslave. I to se i danas dogaa. Dogaa se preesto. Ja pratim dio beogradskih novina i moram rei da itajui NIN danas ne vidim neku bitnu razliku od NIN-a iz 90-ih. Pojavljuju se formulace koje su do te mjere histerine po sadraju da se ovjek pita kakva je pretpostavka. Zar ne gradimo jo jedno kovanje rata u nekim drugim delovima nemirnog balkanskog poluotoka? I jo jedna zadatost koju moramo imati u vidu i koja je propagirana sistematski zadnja dva stoljea delom kao na odgovor na dehumanizacu naih podruja koju su obavljale razvene sredine. Taj je pogled
354
ovo podruje oznaavao kao divljako, a onda se to divljatvo velia kao neto to je po sadraju herojsko. To je ona misao koja se pojavljuje u Nazorovoj pjesmi: Mi porod jesmo vuka i arslana/to davno bjee jo je u nama. Vratimo se mogunosti da odgovornost meda traimo brzo ili sustavno. Tu ima itav niz prepreka koje su, naravno, povezane sa openitim stanjem u drutvu. Recimo, ove rasprave koje se sada u Hrvatskoj vode oko tema u izbornoj kampanji govore o osjetljivosti na razne manipulace koje su tipine za ovu faza naeg razvoja. A mislim da takvih situaca imamo u izobilju u itavoj regi. Prema tome, sanaca samog drutva je nuna pretpostavka za rast odgovornosti u medima. To nee doi lako, potrajat e, mislim ne jednu ve vie generaca koje e, nadam se, ivjeti u stabilnom drutvu. Jer stabilnost pretpostavlja onu vrstu odgovornosti koja je, naravno, uvek poremeena kad dolazi do ratova i diktatorskih reima. Drugi aspekt je, dakako, edukaca. To je nuno projekt na kojem se radi s vie strana. Neu tu ponavljati ono to predstavljaju i neki ovdje prisutni, ali se to odnosi i na edukacu samih novinara. Bojim se da se esto moemo zapanjiti razinom neznanja koje je pokazano u nizu lanaka. Naravno, tome ima leka. To pretpostavlja da su pripadnici profese ipak educirani da izbjegavaju ne samo injenine nego i druge greke. Recimo, u Slobodnoj Dalmaci pre dva dana bio je lanak o zahtjevima japanskih turista u Hrvatskoj. Ono to je strano je u naslovu Krivooki trae. . .. Sama ideja da se u jednom dnevnom listu u ovoj zemlji moe upotrebiti rasistiki izraz kao taj govori o neosjetljivosti i needuciranosti dela novinara. Kolega Tompson je govorio o odgovornosti putem sudova, ukljuujui one koji su postavljeni po samoj profesi. Moram naglasiti da bih bio protivnik bilo kakve restriktivne procedure ak i prema najgorim iriteljima mrnje u medima. To vas uvek uvodi u onaj prostor gdje cenzura postaje legitimna. Mislim da ne treba ii restrikcom, najmanje ne zakonima koji bi regulirali ono to se pie u medima, ali treba stvoriti takvu vrstu samozatite unutar profese koja bi mogla regulirati ponaanje pojedinaca. Kako doi do suda asti, kako doi do stupnja samosvesti gdje profesa sama nadzire svoje pripadnike teko je rei. Sigurno je jedno: to u ovom trenutku ne postoji,. Da postoji, ne bi bilo toliko primjera i danas koji su dio problema o kojem upravo razgovaramo. Mislim da nisam na najbolji nain reio ovo pitanje, ali, priznat ete, malo smo umorni od problema odgovornosti meda upravo zbog toga to nismo pronali formulu koja bi nas mogla zadovoljiti. Ponavljam, do toga moe doi tek s promjenama generacskih orentaca.
355
PROF. DR ARKO PUHOVSKI, FILOZOFSKI FAKULTET, SVEUILITE U ZAGREBU
NUNA JE PRETPOSTAVKA NE CIVILNO VE CIVILIZOVANO DRUTVO KOJE JE SPREMNO ISKAZATI PREZIR PREMA LJUDIMA KOJI TO ZASLUUJU
NEPRISTOJNO JE PREBACIVATI PROBLEM NAPROSTO NA TUILATVO Ipak treba poi od koljaa Koljai hodaju ulicama, deluju kao ugledne osobe u politikom, privrednom, javnom i drugom ivotu. Mislim na zike koljae, ne idejne. I u tom pogledu se ponavlja neto o emu se govorilo u Nemakoj poetkom 50-ih i to se uvek dogaa nakon rata naprosto se ne moe suditi svima. To je loe, to je alosno, to ima veze s nesposobnou ljudi koji to rade, ali se vraam na poetak. To ima veze s nespremnou drutva da se ponaa civilizovano Tu sam, kao to sam ve rekao, u pozici da nisam ni novinar ni pravnik, da sam negdje izmeu. I iz te pozice izmeu mislim da mogu govoriti o tri razine problema. Prva je zadana tema: profesionalni kodeks je miljen svugdje kao dokument moralnih obveza. Za prekraj moralne obveze nema druge sankce osim da se osobu oglasi nemoralnom. Dakle, prekraj moralne obveze ne moe biti sankcioniran kaznama, kako se to stalno misli, to ne disciplinski pravilnik, to ne zakonska odredba, to je neto to treba moralno sankcionirati. Da bi to bilo mogue, nuna je pretpostavka ne civilno, nego civilizirano drutvo koje je spremno iskazati prezir prema ljudima koji to zasluuju. To je neto to kod nas ne postoji i zato je nepristojno prebacivati problem naprosto na tuiteljstvo, dravno odvjetnitvo ili sud kad drutvo ne u stanju neke ljude koji to zasluuju iz moralnih razloga na odgovarajui nain tretirati. Postoje primjeri, recimo, u Danskoj nakon rata, u Norvekoj nakon rata, kako se tretiralo neke ljude koji su opravdano doivjeli prezir zajednice. Kod nas toga nema. Jedini prezir koji postoji je bio etniki utemeljeni prezir. Jer je jedina etika koja je postojala je bila etniki utemeljena. Etno-etika koja pretpostavlja da sam zato to sam po etnicitetu Hrvat ujedno dobar, ili Srbin, ujedno dobar, itd. To je prava razina problema na koju hou upozoriti. Dakle, kad je re o profesionalnim kodeksima, to je ope mjesto. Kad je konkretno o novinarskom kodeksu re, po mom sudu je problem u tome to se olako polazi od moralne razine problema, a preskae se spoznajna.
356
Dakle, pretpostavlja se da novinari zaista znaju istinu, a ne ele je pisati. Moje viedesetljetno poznavanje stotina novinara pokazuje da su kod njih barem toliko esto bili na dnevnom redu intelektualni problemi, dakle nesposobnost da razumu koliko moralni problemi, dakle spremnost da kau ono to su razumjeli. Kad se stvar svede na moralni problem, ispada da su novinari svi u stanju razumjeti, vidjeti istinu, pa je iz kukaviluka ne kau. Dakle, glupost se, jednostavno reeno, ostavlja po strani. Glupost jest ljudsko pravo. Novine su me zbog toga kritizirale, ali ja to i dalje tvrdim. Ali, ne i profesionalno pravo. I o tome takoer treba govoriti sa stajalita profesionalne obveze. Jednostavni primjer: za nekoliko dana dolazi jo jedna obljetnica pada Vukovara. Ja sam pre nekoliko godina predloio da Novinarsko drutvo taj dan proglasi Danom sramote hrvatskog novinarstva. Ni jedan jedini med u Hrvatskoj ne ni tog ni narednog dana objavio da je Vukovar pao. To je najvea kolektivna sramota svih novinara i novinarki u Hrvatskoj. Nikada se tome u novinarskim redovima ne razgovaralo. Mnogi zaista nisu znali, jer su informace bile dvojbene, mnogi su znali i odluili biti domoljubni. Odluili u ova dva naela koja je Dejan (Anastasevi) spomenuo shvatiti da bi istina mogla tetiti pa onda rade emo malo otetiti istinu da ne otetimo javnost. I to jest realna dilema. Jednostavno govorei, svako ureeno drutvo poiva na stanovitoj koliini lai bez koje ne bi bilo ureeno. Bez toga nema civilizace. Od toga da kaem Dobar dan ili Dobro jutro. Kad sretnem susjeda u est ujutro, ja u est sati ujutro nikom nita dobro ne elim. Ali u rei Dobro jutro da ne kompliciram susjedske odnose. Dakle, mi od razine pristojnog ponaanja nadalje prihvaamo takozvane korisne neistine ili lai i s njima svaka civilizaca ivi. Zato se kad se govori o komisama za istinu i pomirenje zaboravlja da uz istinu uvek ide uznemirenje. Istina ne umiruje. To su naprosto loe preslikane kranske oskule. Istina uvek uznemiruje, izaziva sporove, jer se s njom teko moe ivjeti. Zamislite osobu u bilo kojoj zajednici, od obitelji nadalje, koja bi govorila istinu, samo istinu i nita do istine. Takva bi osoba konsenzusom svih susjeda, pratelja, srodnika zavrila u prvoj ludnici u roku od nekoliko tjedana jer to nitko ne bi mogao izdrati. Prema tome, ne moemo se ponaati kao u nekom utopskom modelu u kojem bi svi junaci novinari i novinarke govorili istinu i samo istinu, a zli direktori, poslunici, politiari im to onemoguavali. Naprosto su kompromisi neto to se realno dogaa. Kad se shvati da se kompromisi dogaaju, postavlja se moralno pitanje do koje toke mogu raditi kompromise a da ne otetim neka temeljna naela. Svako malo ujem u tramvaju
357
nekog kako kae da nikad ne lae. Imam potrebu ziki napasti toga, jer je to naprosto nemogue. Ne istina da se tako moe ivjeti i to se ne moe traiti. Moralni kodeks ne moe traiti luksuz. Ne zaboravite da je hrabrost moralni luksuz. Mi nemamo pravo od ljudi traiti hrabrost. Imamo pravo traiti da rade ono to im je obveza do razine na kojoj sebe ne ugroavaju. Sve preko toga je hrabrost, a to je luksuz. Hrabar sam ako sam uinio vie nego to imate pravo od mene oekivati. Dakle, ne moete od mene oekivati da inim vie od onoga to imate prava od mene oekivati. To je kontradikca. Dakle, to su posebni primjeri ljudi koji su se zaista ispostavili, rtvovali, koji su svoju egzistencu doveli u sumnju, pa i ivot, i oni su po logici stvari zanemariva brojana manjina. Inae po primjeru, naravno, nezanemariva. To ne moe biti osnova kodeksa. Osnova kodeksa moe biti minimalna pristojnost. Primjerice, ako ve pone napad na nekog, da se ne moraju ba svi prikljuiti tom napadu. Ako je netko ucenjen, nisu svi ucenjeni. Ako se nakon dva dana ne moe o nekim stvarima govoriti, zato se danas ne moe govoriti o tome kako se izvjetavalo o Vukovaru pre 17 godina? Kad je ak i za gospodina Tomca prolo skoro dovoljno vremena. Prema tome, imamo situacu u kojoj treba razlikovati te dve razine. I konano, trea razina na koju hou upozoriti: pitanje osoba, odnosno biograja. To se moe zvati lustracom, opet nekim profesionalnim elementima. Tu je kolega Juriin navodio ST kao jedan od onih znakova propagande za rat u Hrvatskoj. Urednik danas najutjecajneg dnevnika u Hrvatskoj je svoju kareru poeo u ST-u. O tome se nigdje nita ne moe rei. Danas najugledni tzv. liberalni novinari, primjerice u Globusu i Nacionalu, su bile perjanice govora mrnje u Globusu poetkom 90-ih. Etnikog, rodnog i svjetonazorskog. Ljudi koji danas sa zgraanjem piu, recimo, o Norcu. I to su stvari o kojima zaista treba govoriti. Pitanje glasi: Na kojoj toki se zaista radi o prelomu, o tome da sam spoznao neto pa promenio pozicu, a na kojoj se radi o tome da se uvercavam u novi main stream. Argument je veoma jednostavan. Onog asa kad netko objavi tekst u kojem kae: Spoznao sam da su stvari koje sam radio pre toliko i toliko godina bile pogrene, inio sam to iz dobre vjere, ao mi je zbog toga, ja s tim nemam nikakvim problema. Ali ta ideja da se korak po korak prebacujem s jedne na drugu stranu u nadi da e svi zaboraviti, jer novine traju samo jedan dan, je problem. Ne samo profesionalni, nego zato nam se opet pojavljuje netko tko e punim pluima recitirati poezu u prozi tipa novinari su savjest drutva nasuprot pokvarenim politiarima, nesposobnim tuiteljima i koruptnim policajcima.
358
I u tom pogledu zavrna toka. Naravno da veina ljudi koji su odgovorni za ove ratne zloine o kojima je pre govoreno nee biti procesuirana. Ali, po mojoj procjeni, oko 5000 poinitelja ratnih zloina na podruju bive Jugoslave koji su klali, ubali, silovali nee biti procesuirano. To je ipak najvei problem. Pa onda ovi, kako kau Nemci, schreibtischteater, ljudi koji su za pisaim stolom pripravljali zloine. Ipak treba poi od koljaa. Koljai hodaju ulicama, djeluju kao ugledne osobe u politikom, privrednom, javnom i drugom ivotu. Mislim na zike koljae, ne idejne. I u tom pogledu se ponavlja neto o emu se govorilo u Njemakoj poetkom 50-ih i to se uvek dogaa nakon rata naprosto se ne moe suditi svima. To je loe, to je alosno, to ima veze s nesposobnou ljudi koji to rade, ali se vraam na poetak. To ima veze s nespremnou drutva da se ponaa civilizirano. Da se kae: O.K. vi imate novac, vi imate utjecaj, vi imate novine, vi mate banke, ali neu s vama razgovarati jer ste inili stvari koje ja kao osoba koja sebe smatra pristojnom ne mogu prihvatiti. Tek kad to uinim imam pravo gnjaviti ovog ili onog tuitelja, ovog ili onog policajca, ovog ili onog politiara da neto uini. To se ne dogodilo ni unutar novinarskih struktura, ni u opoj javnosti, ni u sveuilinoj javnosti, nisam pristran. Ali ona je bila treerazredna jer su profesori openito razmjerno nevani, s nekoliko izuzetaka. U tom pogledu se radi o staroj i jednostavnoj frazi na kojoj nekolicina od nas godinama inzistira. Sueljavanje s prolou. To se naprosto kae to je bilo. Meni je puno vane da se kae to je bilo nego da Francek ili tefek idu u zatvor. Iako ni ti ne bi bilo loe, naravno. Da se naprosto kae o emu se zaista radi.. . Ne moe se sve svesti na to da su poslunici u novinarskim redovima inili ono to im je netko rekao. Jedan dio novinara je to radio, radio svinjare iz uvjerenja. Ne samo zbog novca. I nemojmo zaboraviti jednu stvar na kojoj sam godinama inzistirao da je sve poelo s liberalizacom medskog prostora u Jugoslavi. Tako da je Savez komunista izgubio sposobnost kontrole nad medima i onda je izalo neto to nisu izmislili novinari, nego to je oito postojalo, neto to je bilo 40 godina prinudno tjerano pod tepih. To nisu samo novinari pustili da doe do rei. Nego oni koji su 40 godina, ja sam tu frazu upotrebio pre govora mrnje, naredili tiinu mrnje, zabranili da se o mrnji govori. Onda je ona eksplodirala kad vie kontrole ne bilo. Kroz mede, uz ostalo, pa u ratu. U tom pogledu se vratimo: kodeks treba gledati u budunost, on treba poi od sposobnosti da se spoznaju injenice do moralne odgovornosti. Ali odgovornost znai pre svega pripravnost da se prihvati reakca. I dalje ne moemo objaviti odgovor u novinama na
359
pristojan nain. A kamoli na televizi ili radu ako nismo posebno mone osobe. Ponavljam, od Hrvatskog slova, preko Ferala do Jutarnjeg lista, ista vam je ansa da vam objave odgovor na ono to su rekli. A te novine inae nikakvu drugu zajedniku vezu nemaju. Osim to se sindikalno pokrivaju prema svima oko sebe. Vi ne moete ni u jednim od tih novina demantirati neistine koje o vama piu tako da to bude objavljeno na istom mjestu, istim slovima u iduem broju bez istovremenog komentara urednika, to je stvar elementarne pristojnosti. To ne moete praktiki ni u jednim novinama postii. Dodatni element: u zadnje tri, etiri godine pojavljuje se neto to se zove forumi na internetskim izdanjima novina. Tu se pojavljuju neopisivi primjeri govora mrnje. Navest u dva koja se mene tiu. Prvi je glasio ovako: Hrvatski ranji: prvo nabete Karlu del Ponte, onda Goldsteina, pa arka Puhovskog. Drugi: Kad konano Puhovskom odrubimo glavu, iz njegovih e vena curiti pialina a ne krv. To je neto to su forumi maloas spomenutog najugledneg dnevnog lista u Hrvatskoj objavili jer se smatra da, za razliku od Pisma itatelja, za forume urednitvo ne odgovorno. To je kakti sloboda. Ta sloboda ne moe biti, kolikogod to tehniki bilo teko, biti bez granica. Ako je jasno prihvaeno da je urednitvo odgovorno da je kao itatelj napiem psujui njega ili nju, ne vidim po kakvoj logici nema odgovornosti za ono to se pie na forumu, a o tome uope nikakve rasprave do sada ne bilo. Jer se svi ponaaju prema onome: to su nove tehnologe, internet je prostor slobode, to se nas ne tie. Dakle, etiki kodeks ne kanjava, on naprosto ide ka preziru. Oni koji ga prekre idu na plou. Pie: arko Puhovski je povrijedio sveuilini kodeks jer je, recimo, ostavio studente est sati da ekaju na ispit. To jest ili ne dovoljno da meni bude neugodno. Ali to je konzekvenca, nema drugog kanjavanja. Za to, meutim, treba ta vrst civilizace koje nemamo i po mom sudu otuda stvar opet poinje. Hvala lepo.
360
PERO JURIIN, SLOBODNI NOVINAR, SPLIT
HRVATSKI NOVINARI I SUENJA ZA RATNE ZLOINE

AST PROFESE
I ono malo istine to se tih dana probilo do javnosti, a kasne i kroz retke nezavisne mede, omoguilo je da novinarska svedoenja postanu dokumenti vremena Ima jedna izreka koja kae da je sumnja jedini ispravni put do istine. To bi, drugae reeno, trebalo znaiti kako je samo preispitivanje onoga to se dogodilo put do saznavanja uzroka i posljedica tog dogaaja, pa time i do dobijanja cjelokupne slike o tom dogaaju, koji upravo u odnosu na povod, uzroke ili posljedice moe poprimiti potpuno drugau konotacu od onoga to nam se u prvi mah uinilo ak i neposrednim promatranjem ili pak sudjelovanjem u dogaaju. Re je dakle o stavljanju dogaaja u odreeni kontekst (vremena i prostora) u kojem e se osobne istine suoavati sa nizom drugih osobnih istina i mnotvom injenica, stvarajui u meusobnoj interakci pretpostavke da se to vie pribliimo istini. U tom smislu, gledajui na zbivanja proteklih ne samo 15-tak, ve i 20, pa i vie godina, distanca nam pomae da dogaaje sagledamo u svjetlu procesa, u konkretnom sluaju procesa razbanja Jugoslave. Pritom je posebna vrednost u tome to smo svi, vie ili manje neposredni promatrai ili direktni sudionici (pasivni ili aktivni) tog procesa. To su neke od kljunih pretpostavki za dolaenje ili bolje rei pribliavanje istini o onome to se dogodilo. KO JE KRIV Naime, lako je rei: oni drugi su krivi za sve, a mi smo u svemu nevini. Ili, mi nismo mogli nita drugo napraviti, jer nam oni nisu ostavili manevarskog prostora da postupimo druke.Ali, upravo nam vremenska distanca potvruje i ui nas da su i nevini itekako pripomogli razvoju dogaaja. I sama teina ratne traume utjecala je da se neka zbivanja potisnu u drugi plan to onda oteava dobivanje vjerodostojnog konteksta kako bi se to bolje razumjelo odreene
361
dogaaje. Danas se tako skoro vie i ne govori o povesnoj odgovornosti Saveza komunista, koji ne znao nai odgovore na izazove poetkom 80-tih godina i nakon, simboliki reeno, pojave Slobodana Miloevia. Kada se to gleda kroz prizmu Hrvatske, onda se sva krivica za ono to se dogodilo nakon odlaska SK sa vlasti, ne moe pripisivati samo Franji Tumanu i njegovoj stranci, emu su mnogi skloni, a bez da se sagleda koliko je nastupu HDZ-a na vlast doprinio i nesposobni SKH. S druge strane, vano je sagledati koliko je i zato, u potonjem sukobljavanju, HDZ iao na ruku srpskom nacionalizmu. Odnosno, koliko je vlast, uspostavljena u Zagrebu u travnju 1990. godine dodatno doprinela homogeniziranju Srba, naroito u ruralnim i nerazvenim djelovima Hrvatske. Koliko je i zato novouspostavljena vlast radila na revizi prolosti, pogotovo one antifaistike iz vremena Narodnooslobodilake borbe. Kako se i zato, esto vrlo brutalno, obraunavala sa ideolokim neistomiljenicima. Zato je usporedo sa eskaliranjem sukoba sve vie sotonizirala Srbe, a kasne i Muslimane (Bonjake). Zato je i sa kakvim ciljem vlast manipulirala Katolikom crkvom te zato je ova pristala na takvu pozicu. Medska blokada i propaganda uspostavljena u Hrvatskoj bitno su oteavali sagledavanje cjeline dogaanja, ali i djelovanja te postupaka HDZ-a i ekstremnih hrvatskih nacionalista. Tako je tada teko bilo uoiti da je izbacivanje s posla po ideolokom i nacionalnom kriteru praksa ne samo u pojedinom gradu. Takoer, izbacivanje iz stanova, iskljuivanje telefona, ukidanje mirovina i ruenje antifaistikih obiljeja, ne bila samo posebnost jednog grada ili rege. Da ne govorimo o likvidacama i s tim u vezi zauujuom neekasnou police. Pokuaji da se informira drugae, da se koliko toliko sauvaju profesionalni kriteri u novinarstvu nisu uspjeli. Ipak i ono malo istine to se tih dana probilo do javnosti, a kasne i kroz retke nezavisne mede, omoguilo je da ta novinarska svjedoenja postanu dokumenti vremena, tragom kojih su kasne ispriane mnoge neugodne prie, na koje je hrvatska javnost, impregnirana politikom propagandom i zatupljena nemonom opozicom, u poetku negativno reagirala. Pritom je indikativno da je, primjerice 90-tih, reakca vlasti ovisila i o tiranosti meda. Tako se slubeni Zagreb ne mnogo uzbuivao zbog tekstova objavljenih u Feral Tribuneu, asopisu Arkzin, Bumerangu i Novom listu, dok su njihove tirae trino bile nezanimljive, pa stoga i njihov utjecaj ogranien. Pritisci, poevi
362
od otvorenih pretnji, hapenja, premlaivanja, prislukivanja, paljenja tirae, a kasne naroito kroz sudske tube, sa enormnim zahtjevima za odtetu zbog duevnih boli, poeli su sa rastom tiraa, ili kao u primjeru Rada 101 poveanjem sluanosti. Krajnji cilj je bio uutkati ili potpuno ugasiti odreeni med. Dio novinara tako je spaavao ast profese, ali i odraivao posao dobro uhljebljenih politiara, koji nisu imali snage i hrabrosti da sami prvi potaknu brojna pitanja krenja ljudskih prava, pljakake pretvorbe i opeg sunovrata u kojem su unitene instituce sustava, poevi od pravosua do police i u kojem je rad sveden na apsurdnu kategoru, jer se vercom svega i svaega, te drugim oblicima kriminala, pogotovo u okviru dravnog ustroja moglo osigurati bolji ivot bez rada i znanja. Dolo je do potpunog moralnog rasapa i negiranja svih dotadanjih vrednosti. APSURD Tako smo doli do danas apsurdne situace da su novinari, uz esto tesnu suradnju s nevladinim organizacama za zatitu ljudskih prava, bili jedan od najznaajnih faktora ouvanja zdrave supstance drutva, to se za najvei dio politiara ne bi moglo rei. To naime potvruju i dananja suenja za ratne zloine u Hrvatskoj koja su svojevrstan vid suoavanja s nedavnom prolou. Re je uglavnom o suenjima za zloine o kojima su novine ve odavno sve napisale. Sporost postupaka uvjetovana je samo nepostojanjem odlune politike volje, e odsustvo se moe pripisati i pozici i opozici. Kada je o pozici re onda je jasno zbog ega. Re je o istoj organizaci koja je bila na neupitnoj vlasti 90-tih godina. Kada je re o opozici, onda je to vezano uz njenu utnju, poglavito u vreme dok je poetkom 90-tih, u vreme najeeg rata i najveeg broja zloina sjedila u Vladi nacionalnog jedinstva, ne poduzimajui nita ekasno na zaustavljanju nasilja, kriminala i zloina na podrujima pod kontrolom hrvatskih vlasti. Zato se i moglo dogoditi da, primjerice, zahtjev za pravnom pomoi u poznatom sluaju Lora, upuen u Beograd, bude zadran est mjeseci u Ministarstvu pravosua treeseanjske vlasti. Zato se i moe dogoditi (primjerice) da za slom splitske eljezare unitene 90-tih godina, teak 80 miluna eura, jedini pred sudom odgovara (doljepotpisani) novinar, a a se pak tuba protiv pozna-
363
tog politiara (zbog klevetanja da je novinar pun stranih obavjetajnih slubi) kiseli ve dve godine ekajui zastarnu sudbinu slinih tubi. Na kraju, ipak treba rei da je spomenuta zdrava supstanca drutva svakog dana sve jaa. Vie nema protestnih mitinga za Mirka Norca, u TV programe se javljaju i oni koji osuuju poinjene zloine. Pritom je nesporno da su tome pomogli i pritisci meunarodne zajednice. Meni pak kao Splianinu, autoru tekstova o zloinima u Lori i koji sam se jedini zalagao da se suenje u tom sluaju odri u Splitu, predstavlja satisfakcu da su upravo u gradu u kojem su i poinjeni ti zloini oni i osueni. Da je Split imao snage suoiti se s njima, kao jednom od najmranih stranica svoje povesti. To kao i injenica da se otvaraju sve znaajni sudski procesi budi nadu da smo ipak svakim danom za korak blii istini, ma kolike bile nae sumnje. PROPAGANDNI PROSTOR
Procjenjuje se da je oko 600 zaposlenika na Hrvatskoj televizi onemogueno u radu i potjerano s posla potezom pera Antuna Vrdoljaka. Od nepoudnih je oien i Vjesnik. Upadi u novinarske redakce oruanih silnika izvreni su u Glasu Slavone, hrvatskoj redakci Borbe, splitskoj Televizi Marjan, prvoj nezavisnoj televizi u Jugoslavi. Na kraju je direktnom naredbom sa Pantovaka, tog hrvatskog Olimpa, skrena i Slobodna Dalmaca, koju je potom (do 2000. godine) napustilo 100-tinjak novinara. Tako je stvoren jednoobrazni medski prostor u kojem ne bilo razlike izmeu onog to su pisali Veernji list, Vjesnik, Slobodna Dalmaca, ili to je prikazivala i emitirala HRTV, pogotovo u vestima ili uvenoj emisi Slikom na sliku.
364
VESNA TANICA, TUITELJKA POSEBNOG ODELJENJA ZA RATNE ZLOINE TUILATVA BIH
POSTOJE PRAVNE I ZAKONSKE OSNOVE ZA KRIVINI PROGON LICA ZA KOJA POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA SU PROPAGANDOM U MEDIMA UESTVOVALE ILI PODSTICALE NA IZVRENJE RATNOG ZLOINA
PROBLEM DOKAZIVANJA E BITI VELIK
Kazneni progon se temelji na injenicama, odnosno dokazima o poticanju na zloin, kako u pojedinom ubojstvu, tako i u masovnom zloinu. Zbog toga je svakom tuitelju, i danas i ubudue, tako potrebna potpora meda Iz brojnih je izvjea, studa, lanaka, vidljivo da su medi od kraja 80-ih u bivoj Jugoslavi postali najvjerni promicatelji nacionalnih, bolje reeno, nacionalistikih programa i stranaka. Koncem 1994, specalni izvjestitelj UN-a Masowietzky, u specalnom izvjeu o medima istie da su od poetka sukoba informace o sukobima bile pisane nacionalistikim jezikom i usmjerene na okrivljavanje drugih naroda i da ne iznenauje to je taj fenomen doveo do uasnih zvjerstava na bojitima i celom teritoru bive Jugoslave. Dakle, krivica je na drugog strani, krivi su drugi narodi. Bila je to propaganda, priprema krvavog pira o kojem smo se osvjedoili, posebno u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Nesporno je da su medi koriteni kao ratno oruje za ostvarivanje politikih ciljeva, za osvajanje teritora silom, ubojstva, muenja, silovanja. U tom govoru nisu vidjeli nita nemoralno, pogreno, jer su sledili ideje prevladavajueg morala u em su kreiranju i sami sudjelovali. Sustavna uporaba poluinformaca, lanih informaca, odsutnost medskih pokrivanja nekih dogaaja omoguila su da se u neke nacionalne zajednice udahnu mrnja i strah. Medi su pripremili psiholoki teren za narastanje meunacionalne mrnje pretvorivi se u oruje nakon izbanja rata. Krajem 80-ih i poetkom 90-ih godina prolog stoljea na prostorima bive drave razbuktao se doista propagandni rat. Medi su po svojoj naravi i funkci u to ukljueni i upregnuti. Naravno, ne svi i ne svi jednakim intenzitetom, obimom i sadrajem. Rezultanta takvog stanja i ope drutvene klime je bila da je istina postala prva rtva rata. Medski rat je voen kao oblik
365
specalnog rata u okviru tadanjih politikih sukobljavanja, antagonizama i priprema vojnih sukobljavanja. Medi su postali rtva zlouporaba s obzirom na to da nisu imali vlastite standarde rada niti gospodarsku samoodrivost i politiku neovisnost. U nekim sluajevima opredjeljenjem samih urednika i novinara, no u veini sluajeva kao poslunici vladajuih struktura i vojne vlasti. U kakvom ponaanju i djelovanju novinara traiti i nalaziti uporita i dokaze za kazneni progon osoba koje su pisanom i izgovorenom reju, izvjetavanjem izravno i javno poticale na zloine? Za kazneni progon osoba koje su izravno utjecale na zloin potrebno je utvrditi odnos te osobe prema konkretnom zloinu, njen status u vojno-politikoj strukturi koja je kontrolirala odreeni med. Potrebno je prvo utvrditi status odreenog meda, pod om je kontrolom bio kad je putem njega poticano na progon ili izvrenje odreenog kaznenog djela te status osobe koja je mrnjom putem meda poticala na djelo ratnog zloina. Kazneni progon se treba temeljiti na jasnom razlikovanju zabranjenih oblika govora mrnje i doputenih oblika javne rasprave. Kazneni progon treba poticati ozdravljenje drutva, ne daljnje sukobljavanje. Kazneni progon se temelji na injenicama, odnosno dokazima o poticanju na zloin, kako u pojedinom ubojstvu, tako i u masovnom zloinu. Zbog toga je svakom tuitelju, i danas i ubudue, tako potrebna potpora meda u rasvjetljavanju svakog ratnog zloina. Dolaenje do istine je osnova pravinog postupka i pravedne sankce. Slobodna sam izraziti vlastito miljenje da novinari, pa i medi za koje piu, u nemalom broju sluajeva nisu na visini svog inae znaajnog zadatka i uloge. Neretko se ne razlikuje uloga tuiteljstva od uloge sudova, nedovoljno se shvaa da je tuiteljstvo samo ravnopravna stranka u postupku i da sud izrie presude. Opravdane su frustrace rtava i javnosti zbog sporosti procesa za ratne zloine, ali temeljita i kompetentna istraga i utemeljena optunica je najbolja, pa i jedina garanca da e krivce stii ruka pravde. Neophodno je, dakle, fokusiranje i ustrajavanje na univerzalnim pravima i pravinosti, koji e omoguiti procesuiranje konkretnog ratnog zloina umjesto politiziranja. U ratu u Bosni i Hercegovini ljudi su protjerivani sa svojih ognjita, protupravno zatvarani, ubani, mueni, silovani. Novinari su kroz izgovorenu i pisanu re, proizvodei mrnju i strah, postali vojnici s druge strane bojinice. Njihova je re esto bila ubojita od metka. Novinari, urednici i vlasnici meda koji su koriteni kao oruje u ratu, duboko sam uvjerena, podleu kaznenoj odgovornosti.
366
Uporita za takvo moje stajalite imamo u Konvenci o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, ali i u enevskoj konvenci. Konvenca o spreavanju i kanjavaju zloina genocida usvojena je na Opoj skuptini UN-a u prosincu 1948. godine, u lanku 3 kae se da su kanjivi genocid, dogovor o provoenju genocida, izravno poticanje provedbe genocida, pokuaj genocida i sudionitvo u genocidu. Tako je po prvi put u meunarodnom sporazumu propisana kaznena odgovornost za djelo izravnog i javnog poticanja sprovedbe genocida. U Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima takoer se propisuje da svaka propaganda rata treba biti zabranjena i da svako pozivanje na nacionalnu, rasnu ili vjersku mrnju koja predstavlja poticanje na diskriminacu, nasilje i neprateljstvo treba biti zakonom zabranjena i sankcionirana. Kazneni zakon BiH za ratne zloine, odnosno za kaznena djela protiv ovjenosti, vrednosti zatienih meunarodnim pravom inkriminira osobe koje potiu i pozivaju druge da ine ratne zloine. Naime, odredbom lanka 176, stavak 4 tog Zakona regulirano je da je kanjivo organiziranje skupine ljudi i poticanje radi izvrenja kaznenih djela genocida, zloina protiv ovjenosti, zloina protiv civilnog puanstva, protiv ratnih zarobljenika i ranjenika i bolesnika. Stavak 4 tog lanka glasi: Tko poziva ili utjee na poinjenje ovih kaznenih djela (navedenih) kaznit e se kaznom zatvora od jedne do deset godina. Na temelju Kaznenog zakona BiH, djelatnici meda mogli bi eventualno biti procesuirani kao suizvritelji u izvrenju kaznenog djela protiv ovjenosti i vrednosti zatienih meunarodnim humanitarnim pravom ukoliko bi se moglo dokazati da je postojao zajedniki dogovor vie osoba da se poini neko od tih kaznenih djela i da je na temelju teore podjele rada postojala stvarna i na injenicama utvrena uloga novinara kroz javno izgovorenu re, kroz izravno poticanje na izvrenje kaznenog djela, odnosno da su radnje svake osobe koja sudjeluje u izvrenju djela tako meusobno povezane da izvreno djelo i nastala protivpravna posljedica predstavljaju rezultat zajednikog djelovanja svih sudionika te da je na strani svakog izvritelja postojala svest i volja da djeluje s drugima na ostvarenju zajednikog kriminalnog cilja. Isto tako, Kaznenim zakonom BiH propisano je da je onaj tko drugog s umiljajem potie da uini kazneno djelo kaznit e se kao da ga je sam poinio i opeprihvaeno stajalite teore i prakse je da poticanje moe biti izvreno svakim sredstvom i djelatnou kojima se moe utjecati na volju drugoga u izvrenju kaznenog djela. elim naglasiti da je sa stajalita rtava, kao i sa stajalita
367
djelatnika pravosua, osobito tuitelja, od posebnog interesa moguost kaznenog progona zbog govora mrnje kao progona odreene grupe osoba. Velik broj osoba je iz razloga nacionalne i vjerske pripadnosti, obiteljskih okolnosti ili politikog uvjerenja doivljavalo i doivljava i danas govor mrnje prenoen medijima kao progon sebe i grupe ljudi kojoj pripada. Na kraju, miljenja sam da bi pojedine drave, ali i cjelokupna meunarodna zajednica, pouene traginim iskustvima zlouporabe meda i sredstava informiranja diljem sveta trebale raditi na donoenju regulative koja e striktno denirati rad meda i onemoguiti njihovu zlouporabu u ratovima i oruanim sukobima. Dakle, po mom sudu, postoje i pravne i zakonske osnove za kazneni progon osoba za koje postoji osnovana sumnja da su propagandom u medima sudjelovale ili poticale na izvrenje djela ratnog zloina. Problem dokazivanja e biti velik, ali on je prisutan i kod drugih djela ratnog zloina. On se ogleda u nedostupnosti dokaza koji se u velikoj mjeri nalaze u susjednim dravama, u dvojnom dravljanstvu i u sve manjoj spremnosti svjedoka da svjedoe u predmetima ratnog zloina. MR NIDARA AHMETAEVI, BIRN, SARAJEVO
GOVOR MRNJE METODA POLITIKE PROPAGANDE

RAT JE U NAE KUE UAO PREKO MALIH EKRANA I RADIO TALASA, NE TEDEI NIKOGA Na alost, niko od onih koji su zaetnici tog jezika, onih koji su ga razvijali do stepena kada je postao naa svakodnevica na nain da ni ne primetimo kada govorimo mrnjom, ne odgovarao pred zakonom Pokuavajui odgovoriti na pitanje kako narodi bivaju uvueni u rat, jedan njemaki novinar nakon Prvog svjetskog rata je zakljuio kako prvo politiari lau novinarima, a onda sami ponu vjerovati u te lai kada ih vide u medima. Ono to bih ja dodala je da rat zaista pone u onom trenutku kada novinari ponu vjerovati laima koje su svjesno proizveli zajedno sa politiarima. Mislim da je veina nas ovdje svjedoila upravo takvom razvoju dogaaja. Naalost, i danas ivimo sa tim novinarima i politiarima i njihovim laima. U Srbi, Hrvatskoj i BiH ne retko se moe uti da su novinari poeli rat. Pri tome se zaboravlja da su pomenuti novinari radili samo ono to su politiari eljeli.
368
Propaganda je ve stoljeima prisutna u ivotima svih nas. Propagandista koristi sva sredstva da poalje poruku koja treba doi do to veeg broja ljudi. Ali je posebno opasna politika propaganda, jer oni koji se njome koriste najee ne prezaju ni od ega, naroito ako im je cilj rat, to jeste bio sluaj u Jugoslavi i dravama nastalim njenim raspadom. NAGRAENI PROPAGANDISTI Dakle, cilj politike propagande koja se poela iriti krajem osamdesetih Jugoslavom bio je rat. I sudei po svemu to se desilo, mislim da se moemo sloiti u konstataci da je bilo rei o vrlo uspjenoj propagandi. Kaem uspjenoj ne samo jer su postigli cilj rat, nego zbog toga to ni danas ta propaganda ne iskorenjena. Samo sada ima drugi cilj odravati strah prisutnim i pravdati zloine koji su poinjeni. Novinari kao i politiari su se obilato korisitili govorom mrnje koji se tako ukorenio u na svakodnevni govor, da mislim da se danas moe primetiti da se u Srbi, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, a vjerovatno i na Kosovu, jo govori jezikom mrnje. Ponovo moram rei na alost, ali niko od onih koji su zaetnici tog jezika, onih koji su ga razvali do stepena kada je postao naa svakodnevica na nain da ni ne primetimo kada govorimo mrnjom, ne odgovarao pred zakonom. Kau da je zloin poinjen reima jako teko dokazati. Ovu frazu koriste svi oni koji tvrde da je to razlog zato do sada niti jedan propagandista ne kanjen, iako postoje zakonski okviri, u domaem, ali i meunarodnom pravu, koji omoguavaju sankce za one koji hukaju na mrnju i rat. Kod nas, po mom, ali i mnogim drugim miljenjima, poinioci ovih zloina na kraju bivaju nagraeni. Danas su to urednici, direktori medskih kua, profesori novinarstva. Neki su napredovali i u politikoj kareri. Rei tih ljudi i te kako su ubale, i to doslovno. Korene politike propagande koja je dovela do rata pronalazimo jo poetkom osamdesetih, odnosno neposredno nakon smrti Josipa Broza Tita. Buenje politike propaganda, koje e kasne dovesti do rata, deava se u vremenu kada drava poinje ekonomski da slabi. Politika propaganda na ovim naim prostorima, krenula je iz Beograda. Sredinom osamdesetih, govor mrnje u medima kreiran u Srbi, koncentrie
369
se najpre na Albance. Medi bivaju preplavljeni priama o rtvama i krivcima, a izvjetaji puni stereotipa, od kojih se nekih do danas nismo oslobodili. Propagandisti koriste na prvom mjestu informativne mede, odnosno ljudsku potrebu za informacom koja je naroito naglaena u nesigurnim vremenima. Ljudima jednostavno treba informaca u koju e lako povjerovati, i koja e doi od izvora kojem mogu vjerovati. Primjera tih zaetaka jezika mrnje iz osamdesetih ima puno, ali sam za ilustracu izabrala dva jednu fotograju i jednu fabrikovanu informacu. Fotograja naslovljena Majka sa Prekala objavljena je 1987. godine. Na fotograji je ena sa pukom na ramenu okruena djecom. Pria koja je nadopunjavala fotograju bila je da je re o srpskoj porodici na Kosovu koja je prisiljena nositi oruje kako bi odbranila svoju djecu od albanskih nacionalista. Ovo je bila otvorena poruka o rtvovanju jedne nace, a ena-majka je iskoritena kao simbol da se ukae na najranjivu komponenta drutva. Jo jedna velika medska pria koja je veoma napadno plasirana posredstvom svih meda u Jugoslavi je o ubistvu grupe vojnika u jednoj kasarni JNA. Sluaj Keljmendi, kako ga se sjeamo. Medska pria bila je o Albancu koji je uao u spavaonicu i ubio grupu Srba. Kako su nam rekli, razlog je bio ista mrnja prema Srbima, a Albanci su prikazani kao najvei zlikovci i nepratelji tog naroda, a i pretnja za ostale u Jugoslavi. Javnost ne imala mogunost da provjeri ednu od ove dve prie koje su servirane na nain da se lako moglo povjerovati u njih. Obje su, jasno, kreirane u politikim centrima i putem novinara poslunika plasirane u mede. Ovakve slike, praene priama politiara, uz strah koji je zavladao dovele su do deavanja naroda ili masovnih mitinga. KO JE REKAO RAT tampani i elektronski medi gorljivo i na udarnim mjestima tampanih meda i samom poetku glavnih informativnih emisa u elektronskim medima prate Mitinge istine na svim stranama. Propaganda se trudi da ponudi dobre fotograje, krupne kadrove lica i plakata sa sloganima kao to su oni Hoemo oruje! Idemo na Kosovo!, televize da prikau dobre krupne planove i najagilne mitingae, sve popraeno parolama govornika.
370
Za mede u Beogradu ovo su bile udarne vesti mjesecima. Zagreb i Ljubljana ve tada poinju manje panje posveivati ovim dogaajima, odnosno ne izvjetavati na isti nain kao Beograd. I poinje svojevrsni medski rat koji se polako seli na teren. Medi koji prate izvjetaje baziraju priu na pretjerivanju i uzdizanju ljudi (naroda). Najvee javno okupljanje svakako je bilo na Gazimestanu, Kosovo polje, u junu 1989. godine, kada je sa govornice prvi put javno pomenut rat kao mogue rjeenje za situacu u Jugoslavi. Medi u drugim republikama, naroito tampani, poinju prikazivati cjelokupnu situaci na drugai nain od onog to javnosti govori tada glavni grad. Naroito to rade u Sloveni, pre svih list Mladina. Oni su prvi stali na stranu kosovskih Albanaca, a ne retko ve tada se pojavlju tekstovi o nezavisnosti same Slovene. Na sve njihove natpise prvi odgovaraju medi u Srbi nazivajui ih i faistima. Tri godine kasne, 1991. godine, u Sloveni poinje i vrlo brzo zavrava (trajanje) rat koji je formalno zavrio tek 1999. godine na Kosovu. Iako je najjaa propaganda mrnje kreirana u Beogradu, ni druge republike, tj novonastale drave koje su poele proglaavati nezavisnot jedna za drugom, nisu ostale imune. Puno je slinosti u nainu kako je ta propaganda kreirana u centrima politike moi. Najvani cilj za sve politiare koji su doli na vlast bio je staviti mede pod svoju kontrolu i postaviti svoje ljude na elne pozice medskih kua. Kako to radi Miloevi u Srbi, isto radi i Franjo Tuman u Hrvatskoj, i Ala Izetbegovi u Bosni. Prva bitka na teritori BiH vodila se za televizske predajnike koje je JNA, koja je kontrolisala veinu predajnika, oduzela i predala Karadievim Srbima pomogavi tako da sa radom pone Srpska radio televiza. MI PROTIV NJIH I ONI PROTIV NAS Politika propaganda u ratu razlikovala se od one predratne. Medi tada naglaavaju prie o rtvama i krivcima, njima i nama, a slike postaju sve krvave i okrutne. Sam jezik i slike postaju emotivni sa ciljem da probude reakcu. Sve metode i sva oruja, da tako kaem, su dozvoljeni. Od propagandista i onih koji rade za njih trai se maksimalna kreativnost.
371
Vrlo zanimljiva propagandna taktika koju koriste gotovo podjednako i Sarajevo i Beograd i Zagreb u toku rata, a koja je zavarala mnoge barem u BiH, je ostavljanje prostora protivnicima reima da govore. Ne pridajui znaaj protivnicima, putajui ih da govore, reim dokazuje da su oni beznaajni i alju poruku da ustvari u tim reima nema istine, te zato nisu ni vredni da ih se demantuje ili uutkuje. U delu Bosne i Hercegovine, pod kontrolom vlade u Sarajevu, cenzura ne bila zvanino nametnuta niti za vreme rata. Sloboda govora omoguavala je medima, veinom nezavisnim, da piu i govore o temama koje su ih interesovale bivajui ne retko veoma kritini prema vlastima. Vladajua SDA najee ne komentarisala negativne natpise. Tiina je bila metod kojim su se koristili (a esto ga koriste i danas) kako bi minimalizirali znaaj meda i naglasili ispravnost svoje vladavine. Mnogi nezavisni novinari bili su prevareni ovom metodom istiui i javno da je nenametanje cenzure jedna od pozitivnih strana vladavine SDA. Oni koji su izuavali politiku propagandu i govor mrnje poetkom devedesetih na ovim prostorima, identikuju jo neke zajednike odlike. Mitologa je jako bitna odlika uspjene politike propagande koja je primjenjena na naim prostorima. To ne nita novo jer su isto radili u Drugom svjetskom radu Hitlerovi propagandisti. Propagandista primjenjuje stereotipe, manipulie emocama, a kroz mitove spaja dogaaje iz prolosti i sadanjosti elei time uvjeriti ljude da su ove izmiljene prie dio njihove histore. Najbolji primjer ostaje Kosovska bitka, nain na koji su spojeni u jedan simbol Car Lazar i njegova borba za Srbe i Slobodan Miloevi. Drugi mit koji je obiljeio devedesete je onaj o tisuljetnom snu o Hrvatskoj, ime se opet svi oni koji primaju poruku podsjeaju na prolost, borbe za nezavisnost i ugroenost jedne strane od druge strane. Lai su neophodne da bi propagandista postigao cilj. Hitler je govorio da to je vea la, vea je i ansa da neko u nju povjeruje. Njegov glavni propagandista Joseph Goebbels preporuio je da treba koristiti djeliminu istinu i ne izbjegavati govoriti stvari koje jesu tane, ali je njihovu tanost teko provjeriti. Govor mrnje, tj politika propaganda, koristi se i pogrenim izgovorom imena protivnika ili davanjem naziva koje pripadnici druge nace smatraju pogrdnim ili nepodobnim (kao iptari za Albance, bale ili Turci za bosanske muslimane).
372
Lingvisti su ukazali da kreatori govora mrnje kreiraju nove fraze, koje polako postaju dio naeg jezika. Tako su u na jezik ulazile rei i fraze koje su opisivale ono to se deavalo oko nas, a teko nam je bilo shvatiti ili prihvatiti. Ratna terminologa, koju smo svi usvojili iz meda, podrazumeva rei kao to su neutralizaca, humano preseljenje, etniko ienje, agresor, nepratelj, genocid, ustae, etnici, srbo-etnika armada, ustaoidna vlada, islamska drava Bosna, mudahedini, neutralizaca, mirovni pregovori, Alini bojovnici, ustake faiste, koljai, islamske ustae, dihad-ratnici Uspjena politika propaganda koristi sve mogue metode koje su joj dostupne. Tako je u naem sluaju propagandista koristio muziku i to najee takozvani turbo-folk koji je slavio rat i ratne heroje. Tako je nastao Thomson, Knina-mali Nina, Ceca i mnogi drugi, teko ih je sve i u svim nacama pobrojati. Oni su uvek vezani za politike opce na vlasti i promoviraju ustvari nacionalizam. Naalost, na politiku propagandu nisu ostali imuni ni drugi muziki anrovi, ali je ovaj doivio najveu ekspanzu i prema tome ima i najvie uticaja. Statut Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslavu daje precizne upute ko i zbog ega moe biti osumnjien za ratne zloine. Statut daje i pravnu osnovu za podizanje optunica protiv novinara i to u lanu 4 (genocid) e) direktno i javno podsticanje na genocid Zatim u lanu 7 (individulana odgovornost za zloine) Paragraf 1 Osoba koja podstie ili na drugi nain pomae ili ohrabruje. No, niti jedna optunica ne podignuta ni deset godina posle kraja rata. ZADATAK DOMAIH SUDOVA Ideja lustrace sve ee se pominje na prostorima zemalja nastalih raspadom Jugoslave. Lustraca je proces koji se ve desio u nekim istonoevropskim dravama i najee je denisan kao uklanjanje protivnika demokrate ili kritelja ljudskih prava u starom reimu sa javnih funkca. Lustraca je izvrena u Poljskoj, ekoj, Bugarskoj i Rumuni. Donekle slini procesi voeni su u Junoafrikoj Republici nakon aparthejda i Njemakoj nakon Drugog svjetskog rata (de-nacikaca, de-faizaca). Novinari koji su u Srbi, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj uestvovali u irenju mrnje koja je podsticala na ubanja, to su radili svjesno. Da su imali izbora,
373
govore oni-drugi koji su umjesto rame uz rame sa vlastima, stali na stranu profesionalizma. Novinari naravno podleu profesionalnom etikom kodu. Mora se rei da je ono to se desilo u sluaju ratova u Jugoslavi primjer neprofesionalizma novinara koji su do juer bili drutveno-politiki radnici. Sa malih ekrana SFRJ i zemalja koje su nastale njenim raspadom, ljudi su bombardovani slikama i reima koje su propagandisti oblikovali kako bi stvorili mrnju gdje je ne bilo i atmosferu straha koja e probuditi potrebu za odbranom, i konano dovesti primaoca poruke da poini zloine zanemarujui osnovne ljudske vrednosti. Kako politiari tako i novinari snose svoj dio odgovornosti za uase koje su doneli ratovi i buenje nacionalizma u BiH i Hrvatskoj i Srbi. I ovo jeste istina koja baca krivicu na mede i zbog koje novinari koji su u svemu tome uestvovali moraju odgovarati. Iako se ne sme zaboraviti da je propaganda mrnje kreirana, razvena i kontrolisana iz politikih centara moi, zbog ega i ti politiari moraju odgovarati. Danas u BiH, Srbi i Hrvatskoj ne teko zametiti da je propagandista iz rata postigao konani cilj pretvaranjem govora mrnje u jezik mrnje. Politika propaganda je dola do vrhunca uinivi da ljudi ute ili ignoriu krivicu za ratne zloine. Glavna poruka koju su irili propagandisti na svim stranama bila je ona o rtvovanju nace, i ona i danas postoji i esto je koritena kao izgovor za odbijanje saradnje sa Hakim tribunalom ili domaim sudovima. Haki tribunal ne mogao ili htio podizati optunice protiv novinara iz Srbe, BiH ili Hrvatske, mada mnogi smatraju da je i to neophodno. Domai sudovi koji se bave procesuiranjem ratnih zloina takoer jo se nisu u svom radu doticali meda, a ini se da je na njima taj zadatak ostao i da e ga trebati ispuniti. Ako ni zbog ega ono stoga to mnogi koji su do juer ubali sa malih ekrana, i sada rade u medima, a neki su ak postali ili to pokuavaju, politiari. Nedno drutvo koje eli biti demokratsko, koje eli garantovati sretan ivot, ne moe napredovati niti se zadovoljiti takvim stanjem.
(Sarajevo, Septembar 2007.)
374
MEDSKI ZAKONI U BIH, SRBI I HRVATSKOJ I SUENJA MEDIMA

RTB izvjetaj sa ratita u Hrvatskoj, vjerovatno negdje posle pada Vukovara, u novembru ili decembru 1991. godine. Kamera prikazuje izbliza lica maldih vojnika u maskirnim majicama kratkih rukava. Jedan ima krvave oiljke na licu. Njihova lica se ne vide ali iza kamere dopiru glasovi, jedan enski i jedan muki. Njih dvoje postavljaju pitanja vojniku. Novinarka: Da li ste spremni da saraujete sa nama? Vojnik: Da, jesam... Novinarka: Izdali ste Armu i SFRJ. Kako mi da vam verujemo? Vojnik: Moja tri pratelja su u pritvoru. Mogu ako hoete svu trojicu ubiti. Mogu ubiti dvojicu i jednog potediti. Ili, mogu ubiti samo jednog. Tako mogu dokazati da imate poverenja u mene. Novinarka: Dakle, spreman si da uba svoje saborce? Vojnik: Da! Gabriel Eckstein u svom eseju o zakonima koji se tiu govora mrnje kae da su to oni zakoni koji zabranjuju bilo koju vrstu govora mrnje; etiketiranje grupa, uznemiravanja i optuivanje. Danas, a i u vreme ratova, postojale su u Srbi, BiH i Hrvatskoj pravne mogunosti za procesuiranje ljudi koji se bave irenjem govora i ideja mrnje. Meunarodno pravo takoer se protivi ovim metodama. U sve tri zemlje gdje se rat odvao postojali su zakoni i pravila koja se tiu i zatite ljudskih prava, te zakoni koji reguliu upotrebu govora mrnje. U SFRJ sve mede kontrolisali su republiki ogranci Saveza komunista. Za vreme Tita uspostavljen je sistem javnog informisanja koji se odlikovao jakom decentralizacom, a cilj je bio svakoj kulturi garantovati prostor za izraavanje. Tako je svaka republika imala svoje mede, a JRT sa sjeditem u Beogradu sluila je kao neka vrtsa koordinatora. Kasne se pokazalo da je takva organizaca posluila na ruku nacionalistima koji su preuzimali kontrolu nad medima. Titova vlast uspostavila je i Komisu za ideoloki rad i Komsu za politiko propagandne aktivnosti i informisanje. Sloboda govora bila je zagarantovana ustavom iz 1974. godine. Ipak, ne postojao slobodan pristup informacama, a postojali su zakoni koji su strancima zabranjivali objavljivanje odreenih
375
materala i zakon koji je zabranjivao kritikovanje lika i djela Josipa Broza Tita. Situaca sa slobodom meda ne bila nimalo jednostavna u to vreme, ali za potrebe ovog istraivanja koncentrisala sam se na govor mrnje u BiH pre, za vreme rata i danas. Neposredno pre rata novi federalni zakon odobrio je privatno vlasnitvo i tada su pored dravne televize i republikih ogranaka, neke opine, gradovi i privatnici pokrenuli svoje mede. Nakon izbora u BiH 1990. godine, kontrola meda prela je sa komunistike vlade u ruke politiara iz parta koje su dole na vlast, veinom sa nacionalnim predznakom. Iako je bilo pokuaja donoenja novog zakona, i predlog je ocenjen kontroverznim, BiH je ula u rat bez jedinstvenog zakona o medima. Godine 1992. zvanina vlada u Sarajevu preuzela je kontrolu nad RTVBH. Kako su u vladi sjedili predstavnici vie parta i nacionalnih grupa, ljudi koji su ostali zaposleni na RTVBH takoer su na neki nain predstavljali multikulturalnost Bosne i Hercegovine. S ratom, SDA koja ostaje stranka sa najvie vlasti na teritori pod kontrolom ABiH, preuzima kontrolu nad RTVBH i iskoritava priliku da uradi to su Miloevi i Tuman u susjedstvu ve uinili. Pored meanja u ureivaku politiku, SDA postavlja direktora, prvo Muda Memu a zatim Amilu Omersofti, oboje aktivni lanovi SDA. Snage koje su kontrolisali Karadievi sljedbenici, uz pomo JNA, okupirale su veliki broj predajnika na teritori BiH ime su omoguili RTS da svojim programom preuzme primat. Druga opca bila je Srpska radio televiza, koja je emitovala iz studa na Palama gdje je bilo i sjedite Karadieve vlade. Program je bio strogo kontrolisan i usaglaavan sa lanovima SDS-a. U preostalom delu Bosne, dakle onom pod kontrolom HVO snaga, gledaoci su mogli pratiti program HRT iz Zagreba, te nekoliko lokalnih televiza koje su po pravilu bile nacionalistike. Zakoni koji bi regulisali ta se emituje u programima elektronskih meda, ali i ono to se objavljuje u tampanima medima, kao mnogi drugi zakoni, jednostvano nisu postojali ili ako jesu, nisu bili potovani. Slika meda sa poetka devedesetih u BiH je haos u kojem se nala cela zemlja, te prikazuje rat koji se vodio sredstvima politike propagande. U godinama nakon rata, nekoliko vanih zakona koji se odnose na mede su usvojeni u BiH. Regulisan je slobodan pristup informacama, to je za ovdanje mede od izuzetne vanosti. Od 1999. godine usvojen je i Etniki kod za mede prema kojem svi novinari i urednici, kao i vlasnici meda, imaju samo moralnu obavezu. U lanku 1. ovog Koda stoji:
376
Novinari i njihove publikace imaju obavezu prema javnosti da odravaju visoke etnike standarde svo vreme u svim okolnostima. Dunost je novinara i izdavaa da potuju potrebe graana za korisnim, pravovremenim i relevantnim informisanjem i da brane principe slobode informisanja i prava na fer i kritino informisanje lan 4. pak upuuje na zabranu upotrebe govora koji bi pobudio diskriminacu naglaavajui kako novine i publikace moraju izbjei predrasude ili uvredljive asocace na osobe zbog njihove etnike, nacionalne, rasne, religske, polne ili seksualne orentace ili bilo kakve zike ili mentalne mane ili bolesti . Pravila, u provedbu nadgleda Regulatorna agenca za mede, postoje i za elektronske mede. NOVINARI PRED SUDOVIMA Statut Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslavu daje precizne upute ko i zbog ega moe biti osumnjien za ratne zloine. Statut daje i pravnu osnovu za podizanje optunica protiv novinara i to u lanu 4 (genocid) e) direktno i javno podsticanje na genocid Zatim u lanu 7 (individulana odgovornost za zloine) Paragraf 1 Osoba koja podstie ili na drugi nain pomae ili ohrabruje. NO, niti jedna optunica ne podignuta ni deset godina posle kraja rata. Na okruglom stolu koji je odran 2001. godine u oktobru u Sarajevu ta da radimo sa slobodom informisanja, novinari su moda prvi put analizirali ulogu meda u ratu. Glasnogovornica ICTY Florence Hartmann tom prilikom je rekla da niti jedna optunica protiv novinara ne podignuta u Hagu jer ne postoje dokazi koji bi ukazali na direktno uee novinara u genocidu i etnikom ienju u BiH. Neke optunice ukazuju da je ICTY svjestan da je politika manipulaca postojala. To je sluaj i sa optunicom protiv Slobodana Miloevia u kojoj stoji; 25, g) on je kontrolisao, manipulisao i na druge naine koristio srbanske dravne mede kako bi irio pretjerane i krive poruke o etnikim sukobima koje su uzrokovali bosanski muslimani ili Hrvati protiv Srba, a sa ciljem stvaranja atmosfere straha i mrnje meu Srbima koji su ivjeli u Srbi, Hrvatskoj i BiH, a to je doprinelo uveliko protjerivanju veine nesrpskog stanovnitva, posebno bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata u delovima BiH. U emisi emitovanoj na talasima rada Slobodna Evropa 2001. godine na pitanje upueno Florence Hartmann da li postoji mogunost podizanja optunica
377
protiv novinara u Srbi, Hrvatskoj i BiH, Hartman je odgovorila da ICTY nema potrebnu dokumentacu da dokae uee, ali da su tamonji zvaninici uvjereni da medi jesu odgirali vanu ulogu u svemu to se deavalo. Kako smo svjesni uloge meda za vreme ratova, delovi optunice protiv Miloevia razmatraju koritenje meda kao oruja za injenje nekih kriminalnih radnji. Na alost, to ne odvojen sluaj kao na suenjima za zloine u Ruandi gdje imamo neke optunice protiv direktora ili ministara informisanja, nekih meda i novinara koji su direktno uestvovali u svemu to se deavalo. Za Jugoslavu nemamo kompletiran dose o medima. Miloevieva optunica ne jedina koja pominje ulogu meda. Dokument pod naslovom General Background, A. poreklo sukoba izmeu muslimana i Hrvata u (oktobar 1992. mart 1994.), 1. Sluaj za tuilatvo c) Hrvatski nacionalizam, rat i propaganda, dio 48 stoji: Tuiteljstvo je objasnilo porast diskriminatornog ponaanja u delu bosanskih Hrvata prema bosanskim muslimanima kao, djelimino, proizvod antibosanske propagandne kampanje koju su vodili hrvatski medi i vlasti. Svjedok S svjedoio je da su prohrvatska i antibonjaka propaganda irena sa televize Vitez koju je kontrolisao HVO i koja je naglaeno izvjetavala o potrebi odvajanja Hrvata i Bonjaka. O efektima te propagande posredno govori i britanski novinar Anthony Loyd, u knjizi My War Gone By, I Miss It o. Putujui kroz srednju Bosnu, Loyd je upoznao staru enu koja ga je zasula, kako on pie, tiradom protiv Islama. Na hiljade arapskih mudahedina mota se okolo po brdima, rekla mi je. Oni su radikalizirali svest bosanskih muslimana koji su sada uli u dihad, sveti rat, protiv ugroenih Hrvata koji su tako dugo bili ponieni pod Osmanlama. Bosna je sada evropska granica na kojoj se bori protiv fundamentalistikih Allahovih lega, a na braniku su hrabri Hrvati, hajduki potomci, koji se bore za hrianstvoAko ja kao relativno nepristrasan stranac, koji ima slobodan pristup medima, mogu biti uplaen od lokalnih propagandista i onih koji su irili strah, zamiljam ta te njihove metode rade izolovanim ruralnim zajednicama koje nemaju pristup vestima, nemauju iskustvo nepristrasnih meda, i oslanjaju se na glas lokalnih vlasti u potrazi za istinom Javnost u zemljama koje su bile pogoene ratovima, a nastale su raspadom Jugoslave, vjeruje da novinari snose ogromnu odgovornost za sve to se desilo i konano za raspad zajednike domovine. Hrvatski intelektualac Ivan Zvonimir
378
iak, rekao je jednom prikom kako re moe biti ubojita od metka. Kada je napisana, ak je i jaa jer ostaje dugo. Metak ube jednom, jednu, dve, tri, pet osoba. Ali rei mogu da unite celu zajednicu. Ivan olovi iz Beograda izrekao je slian stav piui u reima u jednoj od svojih knjiga. On pie kako iziriiti protivnici rata poetak sukoba mogu pronai u idejama i reima koje je lako iriti okolo. Dva velika suenja novinarima obiljeila su period nakon Drugog svjetskog rata. Posljednja presuda izreena je 2003. godine pred Meunarodnim sudom za zloine poinjenjene u Ruandi. Sud je osudio trojicu novinara za genocid i pozivanje na irenje mrnje, te ubanje. U Ruandi je 1994. godine ubeno oko 800.000 ljudi, pripadnika naroda Tutsi. Sudski panel je zakljuio da su optueni koristili radio i petnaestodnevnik kako bi podsticali etniku mrnju koja je navela na masakre u crkvama, kolama, bolnicama i na barikadama. Radio stanica koju su u Ruandi nazvali Radio maeta, vodila je ubice do rtava, emitovala imena Tutsa koji su se skrivali, brojeve registarskih tablica i mjesta gdje su se skrivali. Dvojica novinara su osuena na doivotni zatvor, a jedan na 27 godina. Mo meda da stvore i unite ljudske vrednosti ide uz ogromnu odgovornost rekle su sude na dan izricanja presude. Oni koji kontroliu mede jesu odgovorni za posljedice. Tako su Ferdinand Nahimana, Jean-Bosco Barayagwiza i Hasan Ngeze postali prvi novinar osueni na stroge zatvorske kazne zbog zloupotrebe meda u novoj histori. Najpoznate medsko suenje u prolom stoljeu bio dio suenja nacistima u Nirnbergu koji se odnosio na Juliusa Streichera, urednika i izdavaa polupornografskog i antisemitskog lista Der Strmer. Njegove novine pozivale su na mrnju Jevreja. Proglaen je krivim i osuen na smrt vjeanjem. U presudi stoji: zbog njegovog propovedanja, pisanja i irenje mrnje protiv Jevreja, Streicher je bio poznat kao jevrejomrzac broj jedan. U njegovim govorima i tekstovima, sedmicu za sedmicom, mjesec za mjesecom, incirao je njemake umove virusom antisemitizma i poticao na zloine. Znajui ta se deava sa Jevrejima u okupiranim istonim teritorama, ovaj optueni je nastavio pisati i objavljivati svoju propagandu smrtiStreicherovo podsticanje na ubanje i istrebljeje Jevreja dok su oni bivali ubani na najoktrune naine, jasno formiraju optunicu na politikim i rasnim osnovama a koja se vee na ratne zloine kako ih denie Povelja i jesu zloini protiv ovjenosti.
379
ZVORNIK Pored slika iz Sarajeva, publici u Srbi bile su uskraene i slike i informace etnikog ienja dela Bosne. Tako je bilo i u sluaju grada Zvornika kojeg su srpske snage okupirale 1992. godine. Na hiljade ljudi je lealo ubeno na ulicama ovog gradia nakon to su JNA i paramilitarne snage iz Srbe ule. Srbijanski medi su objavili da je grad osloboen. Prikazujui damu na kojoj je srpska zastava i zvunici sa kojih odjekuje Mar na Drinu to je trebalo asocirati gledaoca na hrabrost Srba kako u prolosti tako i danas. Izuzev srpskih meda, niti jedan drugi izvjeta mjesecima ne mogao ui u Zvornik. GENOCID UIVO Genocid u Srebrenici, barem delovi onoga to se desilo, bili su gotovo uivo prenoeni na talasima SRTa. Kamermani i novinari uli su u grad sa vojnicima VRS. Prvi snimci emitovani su 16. jula 1995. godine, odnosno pet dana nakon okupace grada. Svi snimci su paljivo montirani tako da se nisu vidjela ubistva, a vojska je prikazivana kao oslobodilaka i pravedna. Vedran koro bio je urednik i voditelj vesti na dan 11. jula 1995. godine na SRT (danas takoer novinar). Veernji Dnevnik poeo je izvjetajem o NATO udarima oko Srebrenice. Nakon toga sledio je redovni izvjetaj sa prvih lina, a potom vest dana, koju je voditelj proitao sa osmehom na licu. Srpska vojska, upravo smo dobili vest, oslobodila je Srebrenicu. U silovitom kontranapadu koji je usledio nakon nekoliko muslimanskih ataka iz zatiene zone Srebrenice, i nakon paljenja okolnih sela i nasilja nad srpskim civilima, srpske jedinice danas su u nezadrivom nastupu oslobodile celo podruje ove optine. U ovom trenutku u toku je prihvat civila i predstavnika UNPROFORa sa kojima se postupa strogo po vaeim meunarodnim konvencama. Prema odredbi enevske konvence postupa se i prema naoruanim i vojno sposobnim mukarcima iz Srebrenice. Oni u ovom asu predaju svoje naoruanje, a oekuje se tokom veeri da e i muslimanske paravojne jedinice iz epe isto to uiniti. Predsjednik Republike Srpske doktor Radovan Karadi izdao je naredbu o uvoenju civilne vlasti u Srebrenicu i naimenovao Miroslava Deronjia za civilnog komesara sa visokim ovlatenjima. Sve tee po planu i prema meunarodnim konvencama. Muslimanski narod, posebno oni koji nisu poinili zloin, nemaju nikakvog razloga za strah i pozivaju se da sarauju sa civilnim organima vlasti.
380
Isti tekst proitan je tri puta u narednih pola sata. Niti jedna slika ne prikazana te veeri Prve snimke iz Srebrenice emitovane su 16. jula 1995. godine. Urednik i voditelj Snjean Lalovi, danas takoer novinar na RTRS, uao je sa kamermanom Radetom Popoviem tik uz generala Ratka Mladia u okupirani grad. U intervjuu za SRT na dan okupace Mladi je izgovorio: Poklanjam danas ovaj grad Srbima na dar. ONI KAO HOE DA SE OTCJEPE Ivica Pulji napravio je priu o mladom, preplaenom vojniku na prvoj lini negdje u Sloveni. Vojnik je govorio naglaenim bosanskim akcentom. J Kako ide? S Jebeno uasno, eto kako. J Zna li protiv koga se bori? S Ma samo znam da oni pucaju na nas. J Ko su oni? S Pa valjda pripadnici Teritoralne odbrane i drugi. J A zna li to je ovaj rat, ova bitka? S Kako bi ja to znao? Oni kao ele da se otcjepe, a mi im kao to ne damo.
(Izvjetaj JUTEL-a, privatni arhiv, datum ne zabiljeen na snimku ali radnja se deava izmeu 25. i 29. juna 1991.godine, za vreme desetodnevnog rata u Sloveni.)
Ovo je jedna od prvih pria sa lina bojinice. ak i danas daje sliku svesti Jugoslovena koji i pored toga to su bili pod udarima politike propagande iz raznih centara jo uvek nisu bili spremni na ono to je usledilo. RAT U KOJEM PUKE NISU JEDINO ORUJE Nekadanji urednik na RTVBH i voditelj centralnog Dnevnika Senad Hadifejzovi, Dnevnik 2 u 19.30, 2. aprila 1992. poeo je reima: Dobro vee. Jo ne zvanino objavljeno, jer jo uvek se vaga, ali za sada, u delu BiH, i to treba rei, je rat! Ovo je rat protiv nedunih civila; ovo je rat protiv nae djece. Ovo je rat protiv svih nas. Ne ubamo se meusobno, nego oni nas ubaju. Ne sluajte glasine. Ne vjerujte nita sem ono to vidite svojim oima. Ovo je rat u kojem puke nisu jedino oruje.
381
1 Video arhiva Pravo na sliku i re, RTB, 1991, taan datum ne zabeleen. 2 Eckstein, Gabriel. http://wcl.american.edu/pub/humright/ brief/v3i2/lerner32.htm, 08. 12. 2002. 3 Matic, George (ed), 1996, pp. 24 4 Thompson, Mark. 1999, pp. 9, 10 5 Ibid, pp. 219 6 Ibid., pp. 265-268 7 dostupno na www.vzs.ba 8 ibid 9 Statut ICTY dostupan na http://www.un.org/icty/ (prevod sa engleskog jezika) 10 Habul, Emir. The Media and War Crimes: Will the Hague Prosecute Journalists? Available at http://www.mediaonline.ba/mediaonline/attach-eng/4178.pdf , (prevod sa engleskog) 11 Optunica protiv Slobodana Miloevia, dostupna na http://un.org/icty/ indictment/english/mil-ii011122e.htm (prevod sa engleskog) 12 amo, Mensur i Lali, Ivana. Medi i ratni zloini: da li e se balkanski Goebbles izvui?, intervju sa Florence Hartman za Radio Slobodna Evropa, dostupno na http://www.danas.org/programi/haaska/2001/10/20011019132729.asp 13 Dostupno na http://www.un.org/icty/kupreskic/trialc2/ judgement/kup-tj000114e-3.htm#IIIA1c 14 Loyd, Anthony. My War Gone By, I Miss It So, Penguine Books, 2001, pp 70-71 15 iak, Ivan Zvonimir, dio govora sa okruglog stola Tolerancom protiv mrnje; borba protiv rasizma, ksenofobe, antisemitizma i netrepeljivosti; Govor mrnje, Zagreb, objavio Hrvatski Helsinki komitet za ljudska prava, grupa autora, 1997, pp. 161 16 olovi, Ivan. Politika simbola, Beograd, XX Vek, 2000, pp. 36 17 Dostupno na http://www.historyplace.com/worldwar2/timeline/nurem.htm
382
ANEKS 2: NUNS KRIVINA PRAVA TUILATVU ZA RATNE ZLOINE
ANEKS 2
NUNS: KRIVINA PRAVA TUILATVU ZA RATNE ZLOINE

Izvrni odbor Nezavisnog udruenja novinara Srbe smatra da su pojedini medi u Srbi, krajem 80-ih i poetkom devedesetih godina 20. veka, tokom raspada SFRJ, prvo znatno doprineli rastu meunacionalnih netrpeljivosti i mrnje a zatim se i direktno stavili u slubu ratne propagande. Medsko manipulisanje u irenju nacionalne i verske mrnje preraslo je u otvoreno podsticanje diskriminace i neprateljstva ime su stvorene psiholoke pretpostavke za najbrutalne ratno nasilje i zloine. Zbog toga je NUNS podneo krivinu pravu protiv odgovornih osoba i novinara u Radio-televizi Beograd, Radio-televizi Novi Sad, dnevnim listovima Politika, Veernje novosti i drugim koji su svojim uticajem i znaenjem u medskom prostoru i kao dravna medska preduzea sprovodili ratnohukaku propagandu. Smatramo ih suodgovornim za ratna deavanja na prostoru bive Jugoslave koja su dovela do ogromnih materalnih gubitaka i ljudskih rtava i najstranih ratnih zloina. Izvrni odbor Nezavisnog udruenja novinara Srbe U Beogradu 8. jula 2009. godine
383
TUILATVU ZA RATNE ZLOINE REPUBLIKE SRBE IZVRNI ODBOR NEZAVISNOG UDRUENJA NOVINARA SRBE
PODNOSI KRIVINU PRAVU

PRTIV NN lic (dgvrnih lic i nvinr u Rdi-tlvizii Bgrd, Rditlvizii Nvi Sd, dnvnim listvim Plitik, Vrnj nvsti i dr.), zbg kriving dl rgnizvnj i pdsticnj n izvrnj gncid i rtnih zlin iz l. 145. KZ SR. RZLZI Smtrm d su, pr izbinj runih sukb n prstru biv ugslvi, n tm istm prstru, u mdiim, gvrm mrnj i irnjm lnih infrmci vrn plitik-prpgndn priprm d s u vnsti stvri uvrnj prvdnsti rung sukb i, u njmu, grubg krnj nrmi munrdng humnitrng prv. Smtrm, tk, d su t bili prvn ndzvljni blici prpgnd i d su, smim tim, prdstvljli krivin dl. vm prilikm lim d pr svg ukm n t kk su u tim ktivnstim ustvvl pdin dgvrn lic i nvinri nkih mdi u Srbii. Smtrm d su s ni tvrn stvili u slubu td ktulng rim, pdstiui i iri, pr svg muncinlnu i vrsku mrnju, li i ndzvljnu prpgndu. S vim intnzittm nstvili su svu ktivnst i u tku pt pzntih runih sukb n vim prstrim u vrmnu d 1991. d 1999. gdin. Izvtvui s prstr runih sukb, svsn s lju, ptm bruu i bvljuu pluln i ln infrmci nvdn strvinim zlinim pripdnik drug strn. T bktivn iml snn fkt i utic n iru vnst, nrit n pdin pripdnik i rgulrnih i tzv. prvnih runih frmci, d s svtniki pnu u tim sukbim, ini nt zlin prm civilim (ubistv, munj, nvn pstupnj, pvrd tlsng intgritt, zstrivnj, trr, rsljvnj ili prsljvnj civilng stnvnitv, rzrnj vih i mnjih nslj, prtivzknit ztvrnj, pljku
384
imvin stnvnitv i dr.), ztim ubistv, munj i nvn pstupnj prm rnjnicim, blsnicim i rtnim zrbljnicim. Sv v injnic su pznt iz vg br prcsuirnih sluv, kk prd Hkim tribunlm, tk i prd Vm z rtn zlin krung sud u Bgrdu i, prthdn, prd sudm pt ndlnsti krunim sudm u Bgrdu. Sv t i tkv pstupnj pdinih pripdnik nvdnih runih frmci, prtivn munrdnm humnitrnm prvu i k tkv snkcinisn i nim Krivinim zknikm, bktivn su dlm prizll iz svsn mdisk mnipulci pdinih nvinr i dgvrnih lic, pr svg nvdnih srdstv infrmisnj. Tkv njihv pnnj i bktivn i subktivn prdstvlju rdnj pzivnj i pdsticnj n izvrnj rtng zlin i d su tim izvrili krivin dl rgnizvnj i pdsticnj n izvrnj gncid i rtng zlin iz l. 145. KZ SR. vm prilikm vm u ptvrdu nih snvnih sumnji d su pdinci, k z sd prsnln n prdljum, izvrili prdmtn krivin dl, dstvljm sld tmpn i lktrnsk prilg. Smtrm nunim d Tuiltv z rtn zlin izvri dgvru prvr nih nvd, d vntuln prikupi drug infrmci i dkz, t d nkn tg zhtv pkrtnj kriving pstupk prtiv drnih lic, z nvdn krivin dl. Izvrni dbr Nzvisng udrunj nvinr Srbi U Bgrdu 1. ul 2009. gdin
385
PRILOZI UZ KRIVINU PRAVU
PRILOG 1
Prilozi u medima koji su pozivali i podstrekivali na injenje ratnih zloina (Period: 1991. 1995. godine; 1999. godina) 1.DOSE NUNS, TEKSTOVI MEDI I RAT, Uloga meda i novinara u raspirivanju meunacionalne mrnje i ratovima na podruju bive SFRJ, autorke Ivana Jovanovi i Mirjana Panti, broj 29, juni 2009. godine: Rubrika Odjeci i reagovanja, Politika, juli 1987. mart 1991; Radina Vueti i prof. Aljoa Mimica obradili su u izdanju Fonda za humanitarno pravo obiman materal iz rubrike, knjiga objavljena i u drugom, dopunjenom izdanju. Preko te rubrike lansirani su svi stereotipi koji su Srbe u celoj Jugoslavi pripremili za ono to e doi 1991, na tezi da su ugroeni od novog genocida. Potpisnici tekstova u toj rubrici bili su brojni akademici, novinari i druge javne linosti. Istovremeno, na stranicama Politike oglaavali su se akademici (osi, Tadi, Markovi, Ivi, Kresti i drugi). Oni su se uvek javljali u kljunim trenucima, kada je trebalo objasniti da je Srba rtva zavere, da se u Sloveni i Hrvatskoj desila kontrarevoluca, da Srbima u Hrvatskoj i Bosni preti genocid, da Srbi, Hrvati i Bosanci ne mogu zajedno i slino. Po pravilu intervjuisao ih je Milorad Vueli, kae Sonja Biserko i dodaje da su njihovi intervjui uvek bili plasirani na po nekoliko prvih strana Politike. U vie od 4.000 autentinih ili falsikovanih pisama italaca postavljeni su osnovni obrasci srpskog nacionalizma, kae za Dose o medima istoriarka Radina Vueti. Ta je rubrika, prema njenoj oceni, od velikog znaaja za razumevanje naina na koji je javno mnjenje u Srbi i Jugoslavi bilo sistematski pripremano za buduu dirigovanu dekonstrukcu zemlje i ratove u Sloveni, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Prema njenim reima uticaj ove rubrike bio je mnogo vei od onoga koji se mogao oekivati od forme pisama italaca. Trebalo je najpre da probudi nepoverenje prema drugom, zatim da proizvede strah, a onda i da podbode mrnju. Istraivanjem je utvreno da u spornoj rubrici dominiraju klasini pameti, paraliterarno oslanjanje na epsko naslee, kvazisocioloke montae probranih poluistina, tendenciozna feljtonizaca istorskih dogaaja i melodramski iskazi. Odjeci i reagovanja nesumnjivo su
386
promenili ton, pa i kompletnu ureivaku politiku ne samo u matinom dnevnom listu, nego u srpskom novinarstvu uopte. To je postao model za druge mede, pre svega za Televizu Beograd. Sociolog Stjepan Gredelj: tokom ratova u bivim jugoslovenskim republikama televiza i naroito radio bili su daleko opasni od tampe; medi su u ogromnoj meri uticali na zloine koji su se dogodili. U ratu, kad sa rada imate poklie ohrabrivanja, ljude je lako ubediti da je na primer 40 beba zaklano u Vukovaru, da su od deih prstia pravljene ogrlice, dodaje on, i naglaava da u takvim medskim operacama nisu uestvovali samo medi, ve itave strukture, od kulturnih do politikih instituca. One su formirale javno mnjenje, a medi su bili drugi eelon. Pozivajui se na izvetaje Crvenog krsta, autori istraivanja objavljenog pod nazivom Medi i rat utvrdili su da iz etniki meovitih sredina ve u februaru 1991. godine odlaze i Srbi i Hrvati, a kljuni razlog je medski proizveden strah od rata. Metodologu koja se u medima razvila najpre u Srbi, Gredelj tumai cininom kombinacom rei. Po njemu, to je bila spontana organizovanost, ili organizovana spontanost. Naprosto, krenulo je na jedan nain, a onda su ljudi poeli da dosoljavaju, presoljavaju..., kae Gredelj i dodaje da su se po principu Gebelsove formule hiljadu puta ponovljena la postaje istina, i za vreme rata u bivoj Jugoslavi informace ponavljale sve dok ih ljudi nisu prihvatali bez razmiljanja. Kao rezultat takvog pristupa, taj rat imao je samo depove otpora i ne naiao ni na kakav protest ire javnosti. Naprotiv, tenkovi na putu za Hrvatsku ispraeni su cveem. Novinar Dragomir Oluji Oluja je ubeen da se s velikom verovatnoom moe pretpostaviti ko su pisci scenara, odnosno kreatori matrice koju su od Politike i tadanjeg RTB-a preuzeli i drugi medi. Prema Olujievom miljenju, Slobodan Miloevi je postavio sistem, temelj i ciljeve, a posao su operativno odradili nekadanji direktori Politike i RTB-a ivorad Minovi i Duan Mitevi, knjievnik Brana Crnevi i pojedine linosti iz Srpske akademe nauka i umetnosti, pre svih Dobrica osi, a ne treba preskoiti ni Matu Bekovia i Udruenje knjievnika Srbe. U toj ekipi bilo je i entuzasta, meu kojima je i drugi ovek tadanjeg reima Borisav Jovi. On je, tvrdi Oluji, pisao pod pseudonimom u Politikinoj rubrici Odjeci i reagovanja a, kako kae, verovatno ne bio jedini. U januaru 1991. godine na prvom programu Televize Beograd emitovan je dokumentarni lm o Martinu pegelju, a Politika je izvestila da je Otkriven
387
hrvatski plan oruane pobune, uz citat pegeljeve izjave iz pomenutog lma Mi smo u ratu s vojskom. Ako do neega doe, pobiti ih sve na ulici, u stanovima, bacati bombe, pitolj u stomak, ene, djecu.... TV Beograd emitovala je i nekoliko izjava ubaenih hrvatskih terorista koji su javno priznali da su planirali da u Srbi ine zloine. Politika je krajem januara 1991. godine objavila komentar Milorada Vuelia koji e kasne biti postavljen za direktora Radio-televize Srbe: Moramo se do kraja i bez iluza i samoobmana suoiti sa injenicom da se u Hrvatskoj, meu Hrvatima, do sada ne naao niko ko bi izrekao bar jednu re osude javnim planerima kasapljenja i novog ustakog genocida nad Srbima i svim drugim nepoudnim. To do sada ne uradio nedan hrvatski intelektualac, niti knjievnik, nedno drutvo ili udruenje, niko od poslenika javne rei, niko od ugleda i autoriteta, nedan propagandista, a ni katolika crkva. Hrvatska, dakle, ponovo uti.... Pozivajui se na izvetaje Crvenog krsta, autori istraivanja objavljenog pod nazivom Medi i rat utvrdili su da iz etniki meovitih sredina ve u februaru 1991. godine odlaze i Srbi i Hrvati, a kljuni razlog je medski proizveden strah od rata. Veernje novosti objavile su nedelju dana pre demonstraca 9. marta 1991. u istom broju tri verze vesti o jednom pravoslavnom sveteniku u Slavoni, pa je u jednoj objavljeno da je uben, u drugoj da je ranjen, a u treoj da je zarobljen.. Komentar Slavka Budihne, objavljen 16. februara na RTB, u kojem je optuio Srpski pokret obnove da je produena ruka ustakog hrvatskog reima. Vest o masakru 41 deteta u osnovnoj koli u Borovu naselju, 20. novembar 1991. Tu vest prvo je objavio tadanji dopisnik agence Rojters Vjekoslav Radovi (u periodu posle oktobarskih promena 2000. ef informativne slube Demokratske stranke Srbe), a zbog demanta koji je sutradan usledio njemu je u toj kui uruen otkaz. U Dnevnikovom dodatku emitovan je razgovor sa ovekom koji je otkrio nepostojee leeve, a snimak je i danas mogue videti na sajtu Jutjub. TVB je najpre objavila (ne pozivajui se na Rojters nego na nezavisnu britansku televizsku mreu ITV) vest o masakru 41 deteta u osnovnoj koli u Borovu naselju. Stanica prenosi izvetaj fotoreportera Gorana Nikia prema kojem su pripadnici hrvatske garde, povlaei se iz Vukovara, izvrili pravi pokolj itavih srpskih porodica, najavio je spiker, uz sliku ruevina i bati u kojima su bili leevi vie ljudi odevenih u civilnu odeu. Usledio je razgovor u studu
388
sa Nikiem: Oni su to povadili iz podruma, to su bile gomile, spajali su glave, tela, to je sve stravino izgledalo. Probao sam da snimim, meutim pratali su meci i jedan od vojnika repetirao je puku i naredio mi da spustim aparat. Ve sutradan TVB je objavila da je fotoreporter negirao sve ono to je bio izjavio. Slini obrasci korieni su i u hrvatskim medima koji su kao odgovor na vest o 40 beba u Vukovaru objavili da srpski etnici prave ogrlice od prstia ubene hrvatske dece. Primera radi, hrvatski enski asopis Svet, u izdanju iz avgusta 1991, umesto modom i receptima bavio se hrvatskim majkama, etnicima, agresorima, zloinima i slinim temama. TV Beograd je na poetku rata u Hrvatskoj objavila izjavu zarobljenog hrvatskog teroriste koji novinaru priznaje da je pred srpskim majkama zaklao njihovo dvoje dece. Na snimku se vidi mladi neurednog izgleda koji mrmljajui nepovezano odgovara na pitanja novinara. Novinar ispituje grubim tonom, esto prekida odgovore. X: Prvo su me odveli dole, u oak, tamo je bilo dvoje dece, vezane za stolicu. NOVINAR: Ko te odveo? X: Srni Ivica i Hasanovi Ivica. NOVINAR: Da, doveli su te i ta su ti rekli? X: Tamo je bilo dvoje dece vezane... NOVINAR: Malo glasne priaj! X: ... Bilo je dvoje dece vezane za stolicu i onda mi je Ivica dao noeve... rekao mi da moram zaklati... NOVINAR: Koliko su deca bila stara: X: Otprilike 15 godina. NOVINAR: A ta su ta deca radila, kako su to prihvatila i kako su se ponaala kad su te videla da im s noem prilazi? X: Plakala su. NOVINAR: Plakala su. A jesu te molili moda neto? X: Jesu, ali Hasanovi Ivica mi je zapretio to smo se posvaali pre, ja sam morao zaklati djecu. Majke su plakale. NOVINAR: A je li ti bilo ao? X: Jeste. NOVINAR: Zato si to uinio? X: Zato to su me oni naterali.
389
NOVINAR: Naterali su te. Kako si ih zaklao? X: Noem. NOVINAR: Noem. A kakav je to no bio? Je l to bio obian no neki, kakav no? Specalan? Skakavac? X: Kao rambo no. Imao neke zube, kompas i crne korice. NOVINAR: Objasni kako si zaklao decu? X: Sa levom rukom sam, kako su bili vezani, uvatio za kosu i preo do pola noem. NOVINAR: Samo da te pitam, jesi ti tada to radio u normalnom stanju, da nisi prethodno popio neki lek, neki praak da nisi dobio? X: Pre toga su mi bili dali injekcu... NOVINAR: Ko ti je dao? X: Srni Ivica. NOVINAR: Srni Ivica. Jesi ti to dobrovoljno prihvatio, tu injekcu? X: Nisam, bio sam prisiljen. NOVINAR: Sve si, kako te shvatam, pod prisilom radio? X: Da. NOVINAR: Koliko neposredno pre nego to si zaklao decu, koliko neposredno pre toga si dobio injekcu? X: Dobio sam injekcu... vreme ne znam ba tono. NOVINAR: Pa, koliko, 10, 15 minuta pre toga, koliko? X: Bilo je malo vie. NOVINAR: Objasni, kako si postupao sa decom. Priao si im, ona su plakala... X: Da. NOVINAR: Idemo dalje, priaj, onda si levom rukom uhvatio za kosu i preklao jedno dete. Kako? Preko grkljana, je l? X: Ovako... do pola. NOVINAR: Jesi bio okrvavljen? X: Nisam. NOVINAR: Znai, dosta si struno radio. X: Bila je tamo jedna plahta... NOVINAR: Je l gledao neko taj tvoj in to si radio? X: Gledale su majke. NOVINAR: Majke su gledale. ta su radile? Plakale su i molile?
390
X: Da. NOVINAR: A ta ti je Srni u tom trenutku govorio? X: On je rekao da moram zaklati i to drugo dete. NOVINAR: Onda, ta si radio dalje? X: Onda sam morao i to drugo dete zaklati.... U tekstovima Zloini na salau i tit od talaca, koje su Veernje novosti objavile 13. novembra 1991. i 20. novembra iste godine, autori T. Baki, D. Stoji i M. Petrovi pisali su o hrvatskoj ivotinjskoj prirodi. O hrvatskom varvarstvu pisalo se u istom listu u tekstovima Ustae ubaju i svoje i Krajinici zauzeli Saborsko 12. i 17. novembra 1991, a potpisnici su N. Nenkovi, M. Janoevi i M. Bonjak. U tekstovima koje su potpisali D. Stoji i M. Petrovi Iz podruma u slobodu i Zveri klale u pono (14. i 22. novembar 1991), govorilo se o demonskoj prirodi Hrvata, dok je Anelko Dragojevi u Veernjim novostima 22. novembra 1991. u tekstu Sve zloince za sve rtve, pisao o njihovom nepojmljivom sadizmu. Novosti su u tekstu Specalci iste mine, potpisanom inicalima B. B. M., 20. novembra 1991. pisale i o polnoj izopaenosti Hrvata koji su, kako je navedeno, obukli ensku odeu da bi pobegli iz grada. Pisalo se i o rasnoj inferiornosti Hrvata, uz tvrdnje da regrutuju crnce, ali i da koriste decu kao ivi tit. Novinar Jovan Dulovi, nekadanji reporter Politike ekspres, prisea se dvojice dobrovoljaca iz Crne Gore koji su se, podgrejani novinskim tekstovima i televizskim prilozima s ratita, zaputili u Vukovar. Kad su videli ta se tamo deava reili su da se vrate kui. Rekli su: Nismo mi doli ovako da ratujemo. Otili su i niko nita ne mogao da im kae, kae za Dose Dulovi. JNA na bradinskom silosu, potpuno pustom, gde se po izmetu moglo utvrditi da ve neko vreme hrvatske snage tu nisu boravile, mnogobrojne dopisnike beogradskih meda to ne spreilo da piu o velikoj pobedi Jugoslovenske arme i oslobaanju silosa od ustaa. U novinama je osvanuo naslov Borba za silos, navodi Dulovi, koji je s vojnicima doao u silos i dodao da je naslov pratila izmiljena pria o tome koliko je hrvatskih vojnika bilo na silosu, kako su pobegli, ta su pobili... Prema njegovim reima mnogi su svesno izmiljali prie, jer su znali da e im tekstovi ui u novine, pa su mogli da piu ta su hteli. to
391
vie pljuje i izmilja to je sigurne da e ti tekst biti na vrhu strane, dodao je on. Seam se, bio je tamo neki Jelenko Slatinac, dopisnik Politike ekspres, koji je pisao te izmiljotine, lupao, brkao... Napisao je jednom da su Hrvati u Bradinu kod Vukovara zaustavili voz i pobili oko 100 ljudi, to je potpuna besmislica. Posle toga sam sreo neke ljude koji su me pitali jesi li ti Slatinac? Ja sam rekao da nisam, a ovaj mi pokazuje novine sa spiskom mrtvih, na kojem je i njegovo ime, i kae: E, ovo sam ja, a ovaj ispod to pie da je masakriran je ovaj to stoji pored mene, sea se Dulovi. To je, kako ocenjuje, bilo tragino, a ovek koji mu je pokazivao novine sa spiskom pobenih bio je besan i bojao se da e njegova famila proitati da je mrtav i da e se uznemiriti. Reporter Branko Brudar obavestio je 1991. godine auditorum dravne televize da Hrvati pustoe srpske kue, da su posegli za svim moguim sredstvima, ukljuujui i teke droge, pa im se tako nadrogiranim i pomahnitalim teko odupreti na bojnom polju. Brudar je istovremeno umirio publiku optimistikom prognozom da ustaki pohod nee dugo trajati jer je pobeda srpskih branilaca izvesna: Ratu u Hrvatskoj teko je prognozirati kraj, ali je zato ishod tog rata vidljivi. Kao i u svakom, i u ovom ratu jedno od najmonih oruja jeste motiv. Srpski branioci koji su u meuvremenu konsolidovali svoje redove, tako da su od naoruanog naroda postali dobro organizovana vojska, imaju jak motiv odbrana boljeg ivota, ognjita, ali i dostojanstva drugog po veliini naroda na teritori sada ve bive Hrvatske. Druga strana, ustae i belosvetske horde plaenika i pljakaa, ba u tome u pljaki nalaze svrhu ratovanja, naveo je Brudar. Ustako vrhovnitvo je u svoj pakleni plan unitenja srpskog naroda sem iptara sa Kosova i Metohe i iz Makedone ukljuilo i narkotike. Budui bojovnici se na poligonima za obuku drogiraju, tako da na front dolaze kao neizleivi narkomani. Oni u svojim borbenim kompletima, zavisno od aniteta, nose heroin, morjum, LSD i kombinuju ih sa alkoholnim piima. Protiv tako drogiranih i praktino neuraunljivih vrlo je teko ratovati. Pogotovo ako se uzme u obzir da su se hrvatske vlasti od kraja Drugog svetskog rata na ovamo vrlo temeljito spremale za ovo to se sada dogaa. Jedan od primera koji potvruje ovu tezu jeste i Vukovar, grad u zapadnom Sremu koji je pretvoren u pravo utvre-
392
nje. Borbe za osloboenje ovog grada vode se danonono, a oslobodioci se bore bukvalno za svaku kuu, naveo je Brudar u svom TV prilogu iz Vukovara. Milana Baleti, ratna reporterka Televize Novi Sad, koju gledaoci pamte po izvetavanju sa prvih lina fronta u Dubrovniku i u Vukovaru, ne tedela rei da opie ta rade ustaki koljai i da na mahove iskritikuje one koji im ne pruaju otpor. Kako je mogue da se ovde u Vukovaru toliko odre ustae? Mora da im je narod pruao podrku. ta vi mislite?, upitala je novinarka TV Novi Sad dve graanke koje je zatekla u Vukovaru. Jedna ena odgovara da ne zna, da je novinarka puno pita, a Baletika nastavlja: Kako je mogue da se narod ne pobunio protiv njih, a druga ena odgovara: Nee protiv svojega niko. Izazivanje etnike mrnje putem sredstava javnog informisanja, satanizaca dotadanjih sunarodnika, kolskih drugova, kolega, bila je uvertira u rasplamsavanje rata. S jedne strane stajali su Srbi, nebeski narod, a s druge strani plaenici, mudahedini, ustae, koljai Izvestila je da su u Suboticu, preko Katolike crkve u tom gradu, dovoene zenge i pripadnici HVO, odakle su konvojima prebacivani na leenje u Maarsku. Posle izleenja, vraali bi se na vukovarsko ratite, tvrdila je Baleti. Evo nas u Subotici. Odatle se vri organizovano prebacivanje ustake bande u Maarsku, zemlju koja znai slobodu za koljae. Pitamo prozvanog: gospodine Skenderoviu, pomoi zloincu da pobegne da li je to pitanje humanosti, demokrate ili sauesnitva?, upitala je Baleti svog sagovornika Jula Skenderovia, tadanjeg predstavnika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Sauesnitvo sa zloincem je za svaku osudu, odgovorio je Skenderovi. Milana Baleti je nastavila: Kako se oseate sada kada se zna da ste vi jedan od tih koji je pomagao zloincima, na ta je Skenderovi odgovorio da to ne tano. Priznanje nismo ni oekivali, konstatuje Baleti na kraju priloga. Za informativni program dravne televize radila je od 1991. do februara 1994. kada je, kako je kasne objasnila, specalni izvestilac UN Tadeu Mazovjecki traio preko Saveta bezbednosti UN da joj se zabrani rad. Kada su i slali tekstove bez doterivanja, urednici su se trudili da zaine stupce, dodajui, oduzimajui, komentariui... Sve to urednicima ne odgovaralo brisali su. Masakrirali su tekstove, ne samo moje, nego sve one od kojih je mogla da se napravi pria da smo pobedili..., kae Jovan Dulovi.
393
Dravna agenca Tanjug bila je glavno pomagalo Radio-televizi Beograd i patriotskoj tampi. Ti izvetaji nisu imali nednu dodirnu taku sa davno uspostavljenom agencskom formom kratko, jasno i bez komentara. U izvetaju iz Vlasenice u Bosni, koji je prenela Politika 1. oktobra 1992, reporter Tanjuga, uz sve gnusne detalje muenja, prenosi kako su Srbe u Bosni pekli na ranju. Srbi s podruja Biraa u istonoj Bosni i dalje su u neopisivom oku posle prolonedeljnog masakra u kojem su muslimanske snage ubile vie od 60 sunarodnika. Strahuje se za sudbinu oko 50 Srba koji se vode kao nestali. Masakr nad 33 civila u srpskom selu Podravanje, dvadesetak kilometara jugoistono od Milia, i nad 28 civila i vojnika u selima Rogosa i Nedeljite kod Vlasenice, zasigurno su meu najstravinim u viemesenom ratu u Bosni i Hercegovini. rtve su, kau patolozi koji su izvrili obdukcu, na najsvirepi nain klane, ubane tupim predmetima, lobanje su im razmrskane, seeni su im prsti, polivani su benzinom i paljeni. Lekari iz vojne bolnice u Miliima Zoran Mitrovi i Slobodan eri potvrdili su novinarima da su obdukcom utvrdili da su dvojica masakriranih Srba peena na ranju. Takve tvrdnje dokazuju ne samo icama naenim na zglobovima aka i oko skonih zglobova na unakaenim i ravnomerno sagorelim telima ove dvojice, ve i raereenim poloajem leeva, detaljan je bio izveta Tanjuga. London, 30. avgusta 1992. (Tanjug) Samoproklamovani muslimanski parlament u Londonu u subotu je otvorio registar za dobrovoljce koji ele da pomognu svojoj brai u Bosni, saznaje Tanjug iz pouzdanih izvora. Prethodnica islamske arme ima vie stotina fanatinih boraca, stigli su poetkom avgusta, ali se zna da su osmorica ve ostavila kosti u Bosni, dok ih je najmanje 10 ranjeno. Prema Sandej tajmsu, glavni cilj im je da sa bosanskim snagama stvore koridore opkoljenog Sarajeva prema Hrvatskoj i Jadranu, kako bi lake dopremili teko naoruanje i dobrovoljce iz islamskih zemalja. Samo u Travniku, pie londonski list, jue je na front protiv Srba krenulo 80 Arapa. U njihovom zenikom tabu vori se velika crna zastava sa stihovima iz Kurana... (Kompletan izvetaj objavljen u listu Politika) Gorade, 6. septembra 1992, Politika Noas je, uprkos kii, plamteo veliki poar u Goradu. Njegovi zlokobni odsjaji videli su se daleko. Muslimanski ekstremisti spalili su srpske kue u Vranjskoj mahali, od predela Glamo prema vojnoj industri Pobjeda kojoj takoe preti unitenje u vatrenoj stihi. Samo uz ogromno portvovanje boraca, kao i komandanta Dobre Staniia,
394
muslimanske snage spreene su da se sa podruja Vievice probu na prostor Kozare. Odatle bi, navodno, lako mogli da ugroze ajnie, a opkoljavanje ovog malog ali strateki vrlo vanog grada, ugrozilo bi ivote najmanje pet hiljada nejai, meu kojima 4.000 izbeglica, opisao je novinar Politike Radovan Kovaevi deavanja u dolini Drine u ranu jesen 1992. godine. Jo jedna lekcija iz ratovanja, ali i iz rodoljublja za pripadnike zelenih beretki na foanskom ratitu. Opta muslimanska ofanziva u kojoj je bilo angaovano vie muslimanskih brigada u potpunosti je razbena. injenica da je muslimanski Radio Sarajevo priznao gubitke od 300 mrtvih Alinih ratnika dovoljno govori o estini sukoba, ali i odlunosti srpskih boraca Foe da odbrane slobodnu teritoru. Kakvi su to ljudi koji su u svom suludom islamskom pohodu ostali zauvek na srpskoj zemlji, upitao je izveta za RTB Drago Todorovi s foanskog ratita. Na rancu ovog nesrenika ispisano je ime i prezime: Neziri Naim. Ostali koji lee nepoznati. Moete da zakljuite da muslimani, pored toga to kukaju da nemaju hrane i munice, od sveta kupuju i dobaju preko crnog trita i iz Irana. Tekst koji je Todorovi proitao bio je pokriven slikom leeva u osvojenoj Foi i municom za koju je gledaocu sugerisano da je zaplenjena u borbi. O zbivanjima u Sarajevu, ili kako se tada govorilo na sarajevskom ratitu, publiku u Srbi uglavnom izvetavali novinari s Pala koji su podatke dobali od Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladia. Novinarka Rada oki, pozivajui se na izvesnu srpsku strau, jednom prilikom je javila: Muslimanski ekstremisti dosetili su se, valjda, najstravineg naina muenja na planeti. Protekle noi srpsku neja ive su bacali u kaveze s lavovima u Zoolokom vrtu Pionirska dolina! Ista novinarka javljala je da na sarajevskom ratitu muslimanske snage uz pomo stranih plaenika otvaraju jaku vatru na srpske poloaje iz svih pravaca. Onaj ko je uo ove dve vesti ni u snu ne bi poverovao da su Srbi zaposeli brda oko Sarajeva i da etiri godine granatiraju grad u kojem ne bilo elementarnih uslova za ivot, a civili ginu od gelera, snajpera i granata. U srpskim medima JNA, teritoralci i dobrovoljci nazivani su oslobodioci i branioci, a hrvatske i muslimanske vojne jedinice ustae, mudahedini, ustaoidne horde, crnokouljai, bojovnici, zenge, pana i drogirana soldateska. Srpske snage, uglavnom paravojne formace kojima je (bar zvanino) komandovao eljko Ranatovi Arkan, ule su u Zvornik poetkom aprila 1992.
395
godine. Grad su zaposeli dobrovoljci koji su iz Srbe stigli u organizaci Srpske radikalne stranke i raznih drugih stranaka, udruenja i slubi. Naredna tri meseca preostalo muslimansko stanovnitvo zatvarano je u improvizovane logore, pljakano, ubano, proterivano. U gradu koji je zbog straha i divljanja te paravojske napustilo i srpsko stanovnitvo, danima su leali ostavljeni leevi ubenih ljudi. Dobrovoljci pod komandom kapetana Dragana, ali i druge paravojne formace, organizovano su pljakale muslimanske kue i prevozile stvari preko Drine u Srbu, a u prazne muslimanske kue i stanove useljavali izbeglice iz drugih delova Bosne. Srpski medi objavili su samo informacu da je grad osloboen, prikazujui damu na kojoj se vorila srpska zastava, sa ih je zvunika odjekivao Mar na Drinu. U junu, kada su iz sela Kozluk stanovnici organizovano autobusima odvedeni najpre do Loznice, pa zatim vozom sa stonim vagonima na Pali i, konano, preko granice u Maarsku, TV Beograd objavila je prilog o muslimanskim izbeglicama kojima je utoite prueno u Srbi. Izmueni ljudi govorili su pred kamerama kako su lepo doekani i prihvaeni, a novinar nednom reju ne doao do toga da su ljudi bili primorani da organizovano napuste svoje domove i da potpiu izjavu da svu imovinu ostavljaju optini Zvornik. Falsikat slike Uroa Predia Siroe na majinom grobu koji je objavljen u Veernjim novostima kao autentian snimak stradanja Srba u Bratuncu. Poznata je i Majka iz Prekala, fotograja ene koja s pukom o ramenu i sa dvoje dece ide poljem, iskoriena da prikae patnju Srba na Kosovu krajem osamdesetih. Kasne se, meutim, ispostavilo da je komsku puku na rame nesrene ene stavio snalaljivi fotoreporter da pojaa utisak (Dose 27-28, tekst Borisa Deulovia Kako je sporni otkup stana tei greh od nespornog raspirivanja mrnje). Poslednji, neobjavljeni tekst novinarke Duge Radislave Dade Vujasinovi bio je intervju s liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom eeljem koji je odgovarao na pitanja povodom hapenja ratnih zloinaca za koje se tvrdilo da su na ratite otili u organizaci radikala, to ta stranka negira i danas. U vreme NATO bombardovanja jedna od glavnih poluga reima, podsea Dragomir Oluji, bio je tadanji ministar informisanja Aleksandar Vui koji je svakog dana drao bringe za glavne i odgovorne urednike meda. U vreme Vuievog mandata uben je Slavko uruva, a usvojen je i zloglasni Zakon o
396
informisanju prema kojem su izricane drakonske kazne medima. Vui je tokom rata u BiH radio kao novinar Srpske televize na Palama. Miloevieva politika bila je utemeljena na tzv. samoostvarujuem proroanstvu prvo se dokazivalo da ne moemo da ivimo zajedno s Hrvatima (Slovencima, Bosancima, Albancima...) i se zahtevala podela, a onda se provociralo, podmetalo, hukalo i kevtalo. Kada bi druga strana poela da se opire i odgovara, zavravalo se konstatacom: Eto, ta smo vam rekli i izazivanjem rata, etnikim ienjima, iseljavanjima i progonima, paljenjem i ruenjem kua, unitavanjem imanja, logorima, ubanjem ljudi, streljanjima i slinim, kae Oluji. U tome su, objanjava on, uestvovali svi svako na svoj nain od kola, univerziteta i Akademe, preko parta, ukljuujui i opozicione, i dravnih ustanova/slubi, najvie Jugoslovenska narodna arma i Sluba dravne bezbednosti, pa do Srpske pravoslavne crkve! Dragomir Oluji kae da je utanje o dogaajima imalo za cilj da se sopstveni graani dre u pokornosti i neznanju. Na primer, nakon to je poetkom 1994. godine jedna jedina granata, prema mom sudu, sluajno pala s poloaja Arme BiH na, ako se dobro seam, amac, Karadieve i Mladieve vlasti i Vojska Republike Srpske su prvi put, poslednji put i nikad vie pozvale novinare, i domae i strane, da dou u taj grad i potpuno slobodno razgovaraju sa svima. Pa kad su oni u razgovoru s metanima spomenuli blokadu i granatiranje Sarajeva sa srpskih poloaja, niko im ne verovao, jer se o tome u republiko/ srpskim medima utalo. Miloeviev reim pribegavao je medskim malverzacama, najzad, i zbog toga da bi lake doao do topovskog mesa. To je u konanici bio sav njihov smisao, zakljuuje Oluji. Lokalni medi, naroito u ratnim podrujima, zloupotrebljavani su na drastian nain. Na suenju optuenima za ratne zloine u Zvorniku, svedoei pred Okrunim sudom u Beogradu o okolnostima u kojima je njen suprug Abdulah Buljubai uhapen i kasne uben, Jasna Buljubai ispriala je da su se oni iz kratkog izbeglitva vratili u Zvornik poto je na lokalnom radu objavljen proglas da se svi koji su otili moraju vratiti do 15. maja 1992. Bilo je objavljeno da e onima koji ne dou do tog roka biti oduzeti imovina, stanovi i radna mesta. im su doli u Zvornik krenuli su u optinu da se prave, ali je usput njen suprug uhapen i odveden i vie ga nikada ne videla. Ispostavilo se da je preminuo u jednom od improvizovanih zatvora od posledica zlostavljanja.
397
Dnevni list Politika, ispovest dvojice izbeglica iz Sarajeva novinaru Radovanu Kovaeviu, 5. avgusta 1993. godine: reportaa je bila ilustrovana fotograjom oveka koji mae noevima, uz potpis Igra noeva muslimanskog vojnika posle pobede nad Hrvatima kod Bistrice. Uz neprestano degradiranje i etiketiranje Albanaca sa Kosova kojima je pripisivana odgovornost za bombardovanje, medi su posebnu panju posvetili negiranju humanitarne katastrofe na Kosovu zbog koje je do intervence i dolo. U jednom od Politikinih tekstova Aleksandar Apostolovski 29. marta 1999. objavio je s podnaslovom Humanitarna katastrofa omiljena fraza reisera krize na Kosovu i Metohi cinian napis o tome da se na graninom prelazu prema Makedoni nalaze tobonje izbeglice i da navodi stranih meda o kolonama izbeglica s Kosova koje ekaju da preu granicu nisu tani, jer na toj teritori snega nema. Politika Ekspres 29. jula 1993. objavila je nadnaslov Austrski plaenici u hrvatskoj vojsci: Ispovest Ulriha Groedla i naslov Ubanje je moj posao. Na istoj strani objavljena je i Ispovest profesionalnog sarajevskog ubice, izvesnog snajperiste Jusufa, pod naslovom Vidim mu lice i pucam. Ne moe se utvrditi ni identitet tih ljudi, kao ni njihova dalja sudbina, pa ne mogue rei da li su zaista bili zarobljeni Hrvati ili slubenici tajnih slubi koji su u montiranom procesu uestvovali u propagandi. Princip ispitivanja pred kamerama iskorien je tokom sukoba srpske police i kosovskih Albanaca 1998. godine, kada su uhapena braa Ljuam i Bekim Mazreku iz Malieva. Oni su 2001. godine osueni na 20 godina zatvora, ali su 2002. amnestirani i zajedno sa vie od 1.000 Albanaca koji su bili u zatvorima u Srbi vraeni na Kosovo. Braa Mazreku uhapena su 2. avgusta 1998. godine, a bili su optueni da su uestvovali u ubistvu i muenju civila u selu Kleka na Kosovu. Televiza Beograd emitovala je snimak priznanja brae Mazreku, a u ispitivanju uestvuje tadanji dopisnik Radio televize Srbe sa Kosova i vojni komentator Milovan Drecun. Tokom sukoba na Kosovu Milovan Drecun snimao je za RTS slikovite priloge s terena. Zalegao bi na zemlju i u prvom planu snimka komentarisao detalje: Ono to vidite u umi, dragi gledaoci, to su albanski teroristi. A meu golim stablima drvea, 15 metara dalje od Drecuna, unjale su se neke tamne siluete. Karakteristinim glasom i na svoj spontan, prepoznatljiv nain, uestvovao je i u ispitivanju brae Mazreku.
398
NAJAVA VODITELJA DNEVNIKA: U selu Kleka, pred mnogobrojnim domaim i stranim novinarima, predoena slika za neverovati. Ostaci unitenih ljudi u krematorumu, kao iz nacistikih vremena. Uesnici tog neasnog, necivilizovanog akta, jasno su i ini se bez ikakve grie savesti, pred kamerama odgovarali na pitanja istranog sude i novinara. PREVODILAC: Po Bekimovoj izjavi, to je mesto gde su streljali desetoro. NOVINARKA X: Je li bilo civila? PREVODILAC: Da. (Odgovara Bekim Mazreku) NOVINARKA X: Da li su bili ene, deca starci? PREVODILAC: Dvoje dece, tri ene, dva mlada momka i tri oveka. NOVINARKA X: Jesu li bili Srbi ili Albanci? PREVODILAC: Srbi. Mislim da su bili Srbi. MILOVAN DRECUN: Kako se vi zovete? MAZREKU (uz pomo prevodioca): Ljuan Mazreku iz Malieva. MILOVAN DRECUN: Jeste vi uestvovali u streljanju srpskih civila? MAZREKU: Da. MILOVAN DRECUN: Da li ste uestvovali u silovanju? MAZREKU: Da. MILOVAN DRECUN: Koliko ena ste silovali pre streljanja? MAZREKU: Silovao sam samo jednu. MILOVAN DRECUN: Koliko godina je imala? MAZREKU: 15. Sledi komentar voditelja uz snimke naoruanja, albanskih zastava...: Nezapameni i naalost ne jedini zloin albanskih terorista samo je dodatak plamenu nasilja i zla koje takozvana OVK iri Kosmetom i dokaz je o pravom licu separatista to ognjem i maem uz pomo poznatih mentora iz sveta ele da ovladaju svetom srpskom zemljom. Maske su ovog puta pale. Ne mogu za terorizam da postoje dvostruki arini i svet to mora da shvati. Ta vajna OVK ne nita drugo do grupaca sileda.... Vest o zloinu brae Mazreku bila je plasirana dan poto je tenkovskom granatom ubeno 11 lanova porodice Aslani koji su napustili svoju kuu u jednom selu u optini Suva Reka. Meu poginulima bilo je osmoro dece od est meseci do 13 godina i tri ene, to je posebno uznemirilo meunarodnu javnost. Braa Mazreku tri puta su izvedeni na mesto zloina kako bi ponovili priznanje razliitim novinskim ekipama. Treba li spomenuti da o pogibi porodice Aslani srpska javnost preko svojih meda ne bila obavetena?
399
Sonja Biserko tvrdi da je i list Duga imao vanu ulogu u propagandi, kao i Epoha koja je ve 1991. donela mape razgranienja u SFRJ. Te mape kasne su koriene u procesu Tuilatva MKTJ protiv Slobodana Miloevia. Prema njenoj oceni Politika ekspres ve tada je bila neka vrsta tabloida s najprizemnim podvalama. Veernje novosti, NIN i Politika bili su strateki nacionalni listovi koji su obradili javno mnjenje za ono to je kasne dolo. Navela je da je Miloevi centralizovao mede i da je imao ureivaki kolegum koji je svakog dana zasedao i donosio odluke o strategi. Ona je navela da je ve 1988. godine stavio pod kontrolu sva Politikina izdanja, kao i sve elektronske mede. Novosadsku televizu je, kako tvrdi, koristio za mobilizacu Srba u Hrvatskoj i Bosni. Takoe je osnivao i lokalne televize u Kninu i Banjaluci, koje su kontrolisali Beograd i JNA. ak su i vodei novinari bili iz Beograda ili Sarajeva, dodaje Biserko. 2. TEKST NOVINARA BORISA DEULOVIA: Kako je sporni otkup stana tei greh od nespornog raspirivanja mrnje (Dose NUNS, broj 28, mart maj 2009.) 3. asopis PRAVDA U TRANZICI, brojevi 10 i 11, tekstovi na temu PRAVNI OKVIRI ZA POKRETANJE KRIVINOG POSTUPKA PROTIV NOVINARA KOJI SU POZIVALI NA RAT, Regionalna konferenca o odgovornosti meda za ratne zloine, Dubrovnik, novembar 2007. godine, u organizaci Hrvatskog novinarskog drutva, Nezavisnog udruenja novinara Srbe i Mediacentra Sarajevo; na konferencu su pozvani predstavnici tri tuilatva Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbe, Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske, Tuilatvo BiH, kao i predstavnici Kancelare Vrhovnog dravnog tuioca Crne Gore. 4. Dokumentarna sera Slike i rei mrnje, Lazar Lali, Arhitel, Beograd 5. Dokumentarne radio emisije iz vukovara, Svetlane Luki i Svetlane Vukovi
400
ANEKS 3: MEDI I RATNI ZLOINI
ANEKS 3
MEDI I RATNI ZLOINI
SOCIO-PSIHOLOKA ANALIZA
PROF. DR MIKLO BIRO

INTERNI MATERAL TUILATVA ZA RATNE ZLOINE SRBE
Mart, 2011.
UVODNE NAPOMENE: SMER I OPSEG UTICAJA MEDA

MEDI I AGRESA Poev od ezdesetih godina prolog veka, psiholoka istraivanja449 nedvosmisleno pokazuju da se agresa moe nauiti. Pored agrese kao forme odbrambenog ponaanja, agresa se moe javiti i kao reakca na neke dugogodinje frustrace, ali i kao naueno ponaanje. Drugim reima, ovek koji inae u svom uobiajenom ponaanju ne bazino agresivan moe postati agresivan jednostavnim usvajanjem tuih modela (agresivnog) ponaanja. Viegodinja istraivanja potvrdila su mogunost usvajanja agrese imitiranjem agresivnih modela, pri emu je uticaj najjai kod imitiranja znaajnih osoba (agresivnih roditelja, npr.), a potom kod imitace agrese koja se prezentuje putem jav-
449 Bandura, A., Ross, D., Ross, S. A. (1961). Transmission of aggression through imitation of aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 63, 575-582.
401
nih meda (televize i lmova), dok je uticaj crtanih lmova manji, iako takoe uoljiv450. Dalja istraivanja451 pokazala su da je uticaj meda najvei kod osoba koje su i inae sklone agresivnom ponaanju, ali da gledanje agresivnih sadraja moe da otkoi agresivne tendence i kod onih osoba koje nisu do tada manifestovale agresivno ponaanje. Posmatranje drugih kako se agresivno ponaaju stvara ideju da je agresivnost dozvoljiva i olakava njeno ispoljavanje. Takoe, redovno gledanje agresivnih sadraja emitovanih preko meda moe da desenzibilie ljude u vezi sa nasiljem, tako da se agresivno ponaanje poinje smatrati drutveno prihvatljivim i normalnim452. Kao rezultat ovakvih saznanja u mnogim zemljama (u svim skandinavskim, npr.) je zabranjeno emitovanje igranih i crtanih lmova koji prikazuju agresu, a u veini ostalih je obavezno ogranienje u odnosu na uzrast. UTICAJ MEDA U SRBI 19901995 Znaaj i domet medskog uticaja mora se posmatrati u kontekstu njihove pozicionirano-sti u drutvu, mogue konkurence (u smislu ponude drugaeg miljenja) i poverenja auditoruma. Nema nikakve sumnje da su medi u Srbi, poev od 1988. godine, dakle na obzorju rata i raspada Jugoslave, bili potpuno kontrolisani. Od poetka 1990. svi srpski medi, uz izuzetak nekoliko nezavisnih (Vreme, Borba, Studio B, B92) i je domet bio vie nego ogranien, poeli su da vre ratnu propagandu i emituju govor mrnje u cilju podizanja motivace za rat. Istraivanja praenosti meda iz tog perioda pokazuju da su nezavisni medi 1990. pokrivali jedva 10% populace (i to preteno u Beogradu, kao i meu obrazovanom populacom u veim gradovima), da se do 1995. udeo nezavisnih meda u ukupnom auditorumu Srbe popeo jedva do nekih 25% i da
450 Bandura, A. (1965). Inuence of models reinforcement contingencies on the acquisition of imitative responses. Journal of Personality and Social Psychology, 1, 589-595. 451 Bandura, A., Ross, D., Ross, S. A. (1963). Imitation of lm mediated aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 66, 3-11. 452 Essau, C.A., Conradt, J. (2004). Prevalence and correlates of conduct disorder symptoms in children and adolescents. The 6. Biennial Conference of the European Association for Research on Adolescence.
402
on sve do 2000. ne preao 35%! Iako je stepen poverenja u zvanine mede opadao iz godine u godinu, 1990, kada su medi zloupotrebljeni u propagandi mrnje, ono je bilo veoma visoko. Ta istraivanja453 pokazala su takoe, da je uticaj provladinih i nezavisnih meda bio gotovo pravilno rasporeen po demografskim osama nezavisne mede gledali su mlai i vie obrazovani delovi populace, a provladine stari i nie obrazovani. tavie, ispostavilo se da je ak i 2000. godine, kada je reim bio na izmaku i kada su iskrivljavanja i friziranja informaca u dravnim medima (naroito na RTS-u) bila gotovo potpuno providna i van realnosti, da je u te informace i dalje verovao ogroman broj ljudi454. To poverenje je bilo u znaajnoj korelaci sa politikim opredeljenjem. Drugim reima, u tom trenutku medi vie nisu formirali javno mnjenje, ve je odrane formirano politiko opredeljenje opredeljivalo koji e se med gledati! Za nau priu to je znaajan podatak, jer on govori da je prednost medskog jednoumlja na poetku 90-tih uspela da postigne konformizacu javnog mnjenja i formira politike stavove kod jednog broja vrednosno zbunjenih i politiki neukih ljudi, a da su ti stavovi kasne bili otporni na informace koje su bile u suprotnosti sa njihovim politikim opredeljenjem. U psihologi je odavno dokazano da su vrsto formirani stavovi emocionalno obojeni i teko promenljivi. MEDI KAO SREDSTVO KONFORMIRANJA injenica da su reimski medi na poetku 90-tih bili potpuno kontrolisani, dala je ansu reimu da formira i, to je jo vane, konformira javno mnjenje. U kontekstu navike na dugogodinje socalistiko jednoumlje i injenice da su konzumenti pripadali kategori visoko autoritarnih linosti (o emu e biti rei kasne), tj. linostima sa visoko razvenim sklonostima da se dravni autoriteti sluaju i slede, medi su bili mono oruje koje je koristilo ne samo pomenuti mehanizam unisonosti, ve i oreol zvaninog glasnogovornika koji ne reprezentuje samo vlast, ve i itavu dravu. Etatizovani medi u rukama reima dobali su visoko poverenje auditoruma i veliki broj graana pratio je mede, ne samo da bi dobio informace, ve i da bi dobio signal ta je socalno poeljno miljenje i socalno poeljno ponaanje. Na taj nain, medi su doprinosili i
453 SMMRI (2000). Praenost i politiki uticaj nezavisnih meda u Srbi. Interni material FOD. 454 Biro, M., Logar-uri, S., Bogosavljevi, S. (2000). Politiki uticaj dravnih i nezavisnih televiza u Srbi. Nova srpska politika misao, 7, 227-242.
403
podsticali konformiranje i to konfomiranje u pravcu nacionalizma i etnike distance prema ostalim narodima bive Jugoslave. Mo grupnog miljenja i uticaj grupe na promenu individualnog miljenja i stavova viestruko je dokazana psiholokim eksperimentima. Eksperiment koji je izveo ameriki psiholog Solomon E455 demonstrira zastraujui efekat stavova grupe na zakljuivanje pojedinca. Eksperiment je izgledao ovako: subjekt je trebalo da da svoj sud o nekoj jednostavnoj injenici (koja je lina dua, pri emu su razlike bile lako uoljive), ali taj zakljuak je saoptavao posle drugih lanova grupe koji su (u dogovoru sa eksperimentatorom) davali pogrene odgovore. Veina subjekata je demonstrirala kolebljivost i oiglednu nepratnost to se njihovo miljenje razlikuje od grupe, a ak 38,6% je svoj zakljuak potpuno uskladilo sa (oigledno pogrenim) miljenjem grupe. Opisani fenomen obilato se koristi u propagandi, a posebno u politikoj propagandi. Ako nam televiza danima prikazuje jedno miljenje kao veinsko, kao opteprihvaeno, a drugo kao manjinsko i beznaajno onda je sasvim prirodna pojava da se veliki broj (ne samo kolebljivaca, ne samo glupih i neobrazovanih) priklanja ovako promovisanom optem stavu. Posebna forma konformiranja primenjena je kada su otpoeli ratni sukobi i kada je trebalo ostvariti nacionalno jedinstvo u ratnim ciljevima. Tada je otpoelo prozivanje izdajnika posebno onih koji su se ratu protivili456. PODLONOST UTICAJU DRAVNIH MEDA: AUTORITARNOST Pomenuli smo da je vaan preduslov slepog verovanja zvaninim medijima i sleenja njihovih poruka autoritarna linost. Pojam autoritarnosti koji je uveo Erih From tridesetih, a razradio Teodor Adorno457 sa saradnicima pedesetih godina, najee se vezuje uz faizam i anti-demokratsko ponaanje uopte. On podrazumeva splet stavova i ponaanja koji u sebi sadre: autoritarnu submisivnost (slepu poslunost prema nadreenima i surovu dominantnost prema
455 Asch, S. E. (1951). Eects of group pressure upon the modication and distortion of judgments. U H. Guetzkow (Ed.) Group, Leadership and Men. New York, Carnegie Press. 456 Momo Kapor, na primer, u Borbi od 7-8.03.1992. pie: Beograd je pun izdajnika, kukavica i lanih pacista, ali Srba ne moe nositi teret te menaere zauvek 457 Adorno, T. W., Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D., Sanford, R. N. (1950). The Autoritarian Personality. New York, Harper and Brothers.
404
podreenima), agresivnost (pre svega, prema osobama koje ne pripadaju istoj ideologi ili organizaci), rigidnost (crno-belo vienje stvarnosti, izbegavanje situaca koje nisu jasne, ideoloki dogmatizam, sklonost praznovericama i nenaunom miljenju), te konzervativizam (otpor promenama i robovanje konvencama). Ve prva istraivanja autoritarnosti u Jugoslaviji, dala su zapanjujue podatke: neki od dobenih skorova bili su najvei ikad zabeleeni u svetu458. Budui da je pojam imao politiki krajnje negativnu konotacu, rezultati su pominjani veoma stidljivo, a itava plejada sociologa i socalnih psihologa ukazivala je na metodoloke neadekvatnosti primenjenih skala, ne bi li u nestandardizovanosti instrumenta na naoj populaci nali razlog za neverovanje da je na socalistiki ovek obina autoritarna krpa. Meutim, naredna istraivanja sa modikovanim instrumentom459 dala su takoe zastraujue rezultate: preko 50% ispitanih ispoljavalo je izuzetno visoke skorove na skali autoritarnosti! Dalje analize460 ukazale su na neke zanimljive injenice: povezanost sa obrazovanjem je bila izuzetno visoka najmanju autoritarnost pokazali su intelektualci (posebno humanistiki), a najveu polutani (radnici/seljaci) i nekvalikovani radnici. Razlike postoje i u odnosu na region: najmanju autoritarnost u Srbi pokazao je Beograd, a najveu autoritarnost imaju Ni i Leskovac (Kosovo ne ispitivano)461. Kada se ovi podaci uporede sa rezultatima izbornog odluivanja u Srbi devedesetih godina, uoava se gotovo frapantna podudarnost! I neke druge korelace izazivaju asocace: visok skor autoritarnosti javljao se uporedo sa sklonou ka konformizmu, otporom prema promenama i nespremnou za preuzimanje rizika, odsustvom tolerance, oseanjem otuenosti i oseanjem bespomonosti. Istovremeno, kada se korelace demografskih karakteristika sa autoritarnou uporede sa mapom dominace zvaninih meda u Srbi 90-tih, vidimo da je uticaj dravnih meda bio odreen ne samo odsustvom konkurence, ve
458 Rot, N., Havelka, N. (1973). Nacionalna vezanost i vrednosti srednjokolske omladine. Beograd, Institut za Psihologu i Institut drutvenih nauka. 459 Hrnjica, S. (1992). Zrelost linosti. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 460 Panti, D. (1977). Vrednosti i ideoloke orentace drutvenih slojeva. U B. Popovi i sar. Drutveni slojevi i drutvena svest. Beograd, Centar za socioloka istraivanja. 461 Kuzmanovi, B. (1988). Mladi i nezaposlenost. Beograd, IICSSOS.
405
i premivou auditoruma zvaninom miljenju na terenu gde su ovi medi dominirali. Time je njihov znaaj, naravno, bio multipliciran. Iako se za sukrivca moe pronai kulturni milje (patrarhalnost) ili drutveno-istorske okolnosti, doprinos komunizma je nesumnjiv. Vaspitanje za autoritarno ponaanje bilo je sastavni deo celokupnog ivljenja komunistikog oveka kola je bila samo jedan od tokia u celokupnom mehanizmu. Dugi niz godina negovana ideja da postoji samo jedno pravo miljenje, jedna jedina ispravna ideologa i da svi koji imaju drugae stavove i poglede na svet moraju biti ekskomunicirani iz zajednice, proizvelo je nespremnost za pratanje, nesposobnost da se prihvati drugae vienje sveta i naina ureenja drutva, odsustvo smisla za kompromis, netrpeljivost prema drugim ideologama, verama, narodima. Stvorilo je optu tendencu da se neistomiljenik pobedi i uniti, a ne da se pridobe ili da mu se priblii na pola puta kako bi se omoguila saradnja i suivot. Na samom startu demokratskih procesa, stvorilo je preduslove za tako polarizovanu politiku situacu u kojoj osiona vladajua struktura opozicu ne prihvatala kao partnera, ve ju je proglaavala nacionalnim izdajnikom, demonizovala i izvrgavala ruglu. I, sa druge strane, stvorila je situacu u kojoj je lako bilo razviti nacionalistiku iskljuivost i, ak i komunistike lidere susednih republika sa kojima se ne slagala proglasiti ustaama i balistima. injenica je da se autoritarnost javlja kod osoba koje su funkcionalno nieg nivoa (stare, nie obrazovane, socalno manje uklopive). Bilo stoga to su staraki rigidni, bilo zato to im je zbog nieg stupnja informisanosti sposobnost za snalaenje u (novim) ivotnim situacama umanjena, autoritarci tee jednostavnim (konvencionalnim) odgovorima i lakim reenjima. Autoritarnost (ili, bar neki njeni elementi, poput rigidnosti i konzervativizma) se, dakle, moe prikazati kao sklonost ka pojednostavljenju stvarnosti. Na prvi pogled se moe initi da rasprostranjena autoritarnost u srpskoj populaci eskulpira politike elite. Ali, jedan podatak iz naeg istraivanja462 to jasno negira: ako su bivali ubeeni da je neka stvar zakonom regulisana (zatita nacionalnih manjina, na primer) i najtvri autoritarci su je prihvatali, iako se (sudei po nizu drugih odgovora) u dubini due nisu sa njom slagali! Ako, dakle, demokratska vlast propie tolerancu i demokratsko ponaanje, autoritarci
462 Biro, M., Molnar, A., Popadi, D. (1997). Stavovi graana Srbe prema pravnoj dravi: relaca sa obrazovanjem, autoritarnou i poznavanjem ljudskih prava. Sociologa, 2, 168-182.
406
e se ponaati kao sav ostali svet, ali ako vlast promovie netolerancu, autoritarci e biti u prvim redovima agresivnog proiavanja od ideoloki, verski ili etniki drugaih. Nakon zastraujuih iskustava Holocousta i zloina koji su opravdavani onim ja sam samo vrio svoju dunost, nakon drugog svetskog rata porastao je istraivaki interes za nekritinu poslunost. Sigurno najuvene istraivanje sproveo je Stenli Milgram463. U njegovim eksperimentima (i su rezultati izazvali toliku nevericu da su vie puta ponovljeni) sluajni subjekt bi bio pozvan da uestvuje u naunom istraivanju u funkci uitelja. Njegov zadatak bio je da drugog subjekta (uenika) koji ui nekakvo tivo kanjava za greku elektrookom! Ispred uitelja bila je postavljena poluga sa ispisanom voltaom i posle svake greke uenik je trebao da bude kanjen sve jaim elektrookom. Na 75 volti uenik bi poinjao da stenje, na 150 da kuka i vie da nee vie da uestvuje u eksperimentu, a na 285 (ispod ega je pisalo ok opasan po ivot) da puta krike agone. itave dve treine uesnika u eksperimentu ne reagovalo na vapaje uenika (koji je, naravno, sve vreme veto glumio) i slepo je slualo instrukce glavnog eksperimentatora! U ovom sluaju, zapazili ste, autoritet je bio samo obian naunik. ta se tek deava kada je u pitanju neki vie pretei autoritet, moemo samo da zamislimo. Struna javnost, naroito ona sa zapada koja nema iskustvo kontrolisanih meda, esto je bivala skeptina prema pritubama antiratnih aktivista i opozice Miloeviu da se kontrolom meda u Srbi moe lako vladati, sve dok Berluskoni ne demonstrirao kako se, ak i u Itali, zemlji sa dugom demokratskom tradicom, moe pobediti na izborima sa samo dve nedelje starom strankom ako kontrolie mede! Ako se, pri tome, ukalkulie autoritarni srpski ovek, postaje jasno do koje mere su medi bili mono oruje u rukama vlasti. Sasvim je izvesno da je Miloeviev reim bio svestan sa kakvim glasaima ima posla i da je to veto koristio. Slogani u izbornim kampanjama 1990. i 1992. bili su direktno usmereni da isprovociraju poslunost autoritetu (Tako treba) ili da podstaknu strah od promene (Sa nama nema neizvesnosti)464.
463 Milgram, S. (1990). Poslunost autoritetu. Beograd, Nolit. 464 Na marketinkom skupu 1993. jedan od rukovodioca tih kampanja, Neboja ukeli je izjavio da su kampanje briljivo pripremane na bazi stude o karakteristikama biraa.
407
MEDI U SRBI: RAZVOJ NACIONALIZMA

U procesu derogace komunistike ideje, nastao je ideoloki vakuum koji je u najveem broju postkomunistikih zemalja bivao popunjen nacionalistikom ideologom. Ali, to ne bila nezaobilazna nunost, ve najee izbor politikih elita koje su u toj opci nale najjednostavni i najjeni nain mimikre svojih komunistikih grehova. To je bio sluaj sa politikom elitom u Srbi koja se razila sa svojim partskim drugovima u Hrvatskoj i Sloveni i koja je ba u forsiranju nacionalnih, a ne ideolokih i stratekih razlika razvila svoju politiku misu. U tome su im, naravno, obilato pruili pomo kontrolisani medi koji su sistematski forsirali etniku distancu koja je povremeno poprimala razmere i ekonomskog rata (neemo kupovati proizvode iz Slovene). Zato je nacionalizam bio tako zgodna zamena komunistikoj ideologi? Prvi deo odgovora lei u injenici da obe ideologe pripadaju onome to Triandis465 naziva kolektivistikom kulturom i da su obe fundirane u autoritarnoj netoleranci drugih466. Drugi deo odgovora se nalazi u iskonskoj ljudskoj potrebi za socalnim pripadanjem i identikaci sa socalnom grupom. Budui da je tranzica karakterisana izrazitom socalnom neizvesnou, postojala je dodatna potreba za sigurnou u grupi slinih, a takva slinost se najlake nalazila u prvom narednom krugu identikace posle porodice naci. No, kao to smo ve pomenuli, u Srbi je ta zamena grupnog identiteta bivala praena malignim forsiranjem mrnje prema susedima i doskoranjim sunarodnicima. Socalna psihologa poznaje vie nivoa grupne identikace: vi moete biti lan teniskog kluba, pripadati profesionalnom esnafu, oseati se lokal-patriotom kao graanin nekog grada ili regiona, pa sve do pripadnosti odreenoj naci ili rasi. U svim tim identikacama, pored sigurnosti, pripadnost grupi donosi i odreeno oseanje vie vrednosti, a to je grupa ekskluzivna, to je to oseanje jae. Ali, grupa ne samo zbir pojedinaca ona ima sopstvenu dinamiku.
465 Triandis, H. C. (1990). Cross-cultural studies of individualism-collectivism. U R. A. Dienstbier & J. J. Berman (Eds.) Nebraska Symposion on Motivation: Cross-cultural perspectives. Nevraska, Univ. Nebraska Press (str. 41-133). 466 Visoka povezanost autoritarnosti i nacionalizma dokazana je u brojnim psiholokim istraivanjima, npr. Duckitt, J. (1989). Authoritarianism and group identication: A new view of an old construct. Political Psychology, 10, 63-84.
408
Jo od radova Gistava Le Bona467 psihologa prepoznaje mo grupe da menja ponaanje pojedinca. Jedan od najubedljivih primera kako pojedinac moe postati zao pod uticajem grupe i grupnog zadatka, je eksperimenat u kome su studenti, glumei zatvorsku situacu, bili podeljeni na zatvorenike i uvare i gde su uvari veoma brzo, identikujui se sa ulogom, poinjali da besomuno maltretiraju zatvorenike koji su do samo pre nekoliko trenutaka bili njihovi dobri drugovi!468 Mo grupe da menja stavove i ponaanje pojedinca proizilazi iz percepce njene vee ekasnosti zajedno smo jai, to je jasno izraeno u faistikim simbolima469. Rane pomenuti eksperimenti S. Ea o potrebi za konformiranjem pokazuju da pojedinac ne menja svoje stavove sa sveu da su oni pogreni, tj. da je on u pravu, a da grupa ne (ali da je korisno promeniti svoj stav da bi se uklopio u grupno miljenje), ve da postoji svojevrsna internalizaca grupnog miljenja, tj. da dolazi do kognitivne dualizace do uverenja da je grupna realnost drugaa od moje line realnosti. Zato grupni stavovi nadvladavaju individualne? Zato to to bekstvo od slobode, kako ga je jo davno nazvao Erih From470, donosi sigurnost grupe. I, zato to investiranje u vrednosti grupe donosi oseanje vie line vrednosti. Neophodna je izuzetna lina snaga (uz nanssku nezavisnost koja ne zanemarljiva) ili, pak, asocalnost, da bi se pojedinac odupro magnetizmu grupe. Naravno, ako grupa nudi moralno neprihvatljive vrednosti, spremnost na prihvatanje takvih vrednosti bie u zavisnosti od stepena u kojoj je pojedinac internalizovao moralne norme i njegove spremnosti da drutvena pravila podredi aktuelnim linim interesima. Sa druge strane, to je saglasnost izmeu individualnih vrednosti i uverenja i ideologe koju promovie grupa vea, to je vei stepen identikace pojedinca sa tom grupom. Razliiti socalni identiteti imaju i razliiti kvalitet, to ima direktne reperkuse na ponaanje grupe. Psihologa to zove zasienou identitetom (identity salience), to ne samo stepen identikace sa odreenom grupom, ve i
467 Le Bon, G. (1963). Le Psychologie des foules. Paris, Presses Universitaires de France. 468 Zimbardo, P. G. (1998). The psychology of evel: A situationist perspective on recruiting good people to engage in anti-social acts. Japanese Journal of Social Psychology, 11, 125-133. 469 Fascis snop prua koji okruuje sekiru (simbol koji vodi poreklo jo iz antikog Rima) je poznati logo faizma. 470 Fromm, E. (1986). Bekstvo od slobode. Zagreb, Napred.
409
doivljaj da postoji nekakva esenca, nekakav poseban kvalitet koji tu grupu izdvaja od drugih. to je pripadnost grupi tee promenljiva, vie vidljiva (nace i vere se moemo i odrei, ali boju koe ne moemo promeniti) i vie donosi (u psiholokom ili materalnom pogledu), to je zasienost identitetom vea. A, to je zasienost vea, to je vea verovatnoa da e se dogoditi socalna kategorizaca471. Grupa se poinje doivljavati kao vrsto denisana kategora, sa jasno naglaenim granicama bez prelaznih oblika: postojimo mi koji smo znaajno drugai od njih, a oni to su svi ostali koji ne pripadaju naoj grupi. Sa percepcom vee homogenosti raste i doivljaj ekasnosti i supremace grupe. Pri tome se potreba za oseanjem vie vrednosti jo pojaava i mi smo najbolji, najlepi, najasni, dok su oni loi, runi, neasni. Postoje brojni socio-psiholoki eksperimenti472 koji pokazuju da se ovaj proces odva u sluaju podele na grupe, ak i kada je on baziran na tako bezazlenom kriterumu kao to je preferenca slikarskog stila Pola Klea ili Vasila Kandinskog! Naravno da u tom mehanizmu lei sr razvoja stereotipa prema drugima, naravno da u tome lei osnov za generalizacu po kojoj su svi pripadnici moje nace dobri (pa je, samim tim, nemogue da u mojoj naci postoje ratni zloinci, na primer), dok su svi pripadnici tue nace neprihvatljivi. Tako se lako stie i do potpune dehumanizace drugih koja potom olakava zloine. Jer, ako oni nisu OK, ako nisu ljudi, zato bi bio problem da ih potamanimo? Pojedinci koji bi mogli pripadati grupi (naci), ali ne prihvataju potpunu homogenizacu su izdajnici i otpadnici, a oni sumnjive esence, po pravilu moraju biti najglasni zastupnici ideja grupe, kako bi dokazali svoju autentinu pripadnost. Pored esence koja je tako karakteristina za nacionalistiku i rasistiku kategorizacu, homogenizaci i pojaavanju socalnog identiteta mogu doprineti i spoljni momenti: status, zajednika sudbina, jednake vrednosti ili zajedniki cilj, ali i oseanje ugroenosti. Kada ste pripadnik manjinskog naroda i ne oseate se preterano fanatinim pripadnikom te nace, pa pripadnike vaeg
471 Tajfel, H. & Turner, J. C. (2004). The Social Identity Theory of intergroup behavior. U J. T. Jost & J. Sidanius (Eds.) Political Psychology. New York, Psychology Press. 472 Tajfel, H. & Turner, J. C. (1986). The Social Identity Theory of intergroup behavior. U S. Worchel & W. G. Austin (Eds.) Psychology of Intergroup Relations. Chicago, Nelson.
410
naroda ponu diskriminisati ili proganjati, najednom ete osetiti potrebu za podrkom i sigurnou sopstvenog naroda. Ne, stoga, neobino da su najhomogene ba one nace (poput Jevreja, na primer) koje su u svojoj istori bile najvie proganjane. Iz istog razloga, raspirivanje straha od nepratelja oduvek je bila oprobana praksa ratne i nacionalistike propagande kojom se postizala homogenizaca nace. Pogotovo ako zato postoje i istorska iskustva, kao to je to bilo u sluaju Jugoslave. Kada do homogenizace jednom doe, mnogo je tee dovesti do razbanja socalne grupe i omekavanja njenih granica. Ako pre nekog meuetnikog sukoba ne bilo izraenog nacionalizma u tim grupama, posle takvog sukoba e biti vidljiva plima nacionalistikih ideja, stereotipa i iracionalnih podela. U tom kontekstu ponovo treba naglasiti znaaj kontrole medskog prostora u Srbe na poetku 90-tih. Jer ti medi su raspirivali i formirali nacionalizam koji potom ne mogao biti lako opovrgnut ili uzdrman drugaim informacama i irenjem drugaih vrednosti. Tim pre to je usledio rat, pa su oni drugi postali ne samo drugai, nego i opasni po nas. Nema sumnje da je uloga meda u prihvatanju odreenih (novih) vrednosti ogromna, do te mere da oni mogu dovesti do prihvatanja vrednosti ak i kada su one etiki problematine. Jo manje sumnje ima da su medi u Srbi kontrolisani, unisoni i sa oreolom dravne ideologe bili znaajni inilac formiranja nacionalistikih vrednosti, tim pre to su pali na teren ideoloki zbunjenih i vrednosno nesigurnih individua. A, kada je proces nacionalne identikace i homogenizace bio dovren, naeg oveka, sklonog da slua autoritet vlasti, ne vie bilo teko ubediti da krene da brani ugroenu nacu i da uba one koji je ugroavaju. Sa druge strane, kontinuitet i doslednost u forsiranju nacionalistikih vrednosti odreenih dravnih meda (uz zgraavanje veine nezavisnih i uz otpore pojedinih novinara koji su ili otputani ili davali otkaze) govori protiv spontanosti tog pokreta i uverava nas da je iza toga stojala ideja (oliena, na primer, u Memorandumu SANU), konspiraca i organizaca.
411
MEDI U SRBI: PROIZVODNJA RATA

Kako vrednosna orentaca, bazirana na prirodnoj ljudskoj potrebi za pripadnou sebi slinima i potovanju kontinuiteta sa precima, prerasta u mrnju prema drugima? Kako socalna identikaca sa nacom, prolazei kroz proces samo-kategorizace, prerasta u ksenofobu i faizam koji proizvode etno-politike konikte i genocide? Najjednostavniji odgovor je: tako to nacionalizam postaje politiki program. Nacionalizam kao instrument politike podrazumeva izdizanje sopstvene nace na raun dugih. Psiholoki osnov takvog opredeljenja podrazumeva kompleks inferiornosti. To objanjava zato je on premiv za male i ugnjetavane narode i zato ga rado prihvataju osobe koje imaju taj problem i na linom nivou. Mehanizam pomou koga nacionalizam nadkompenzuje oseanje inferiornosti je jednostavan velianjem sopstvene nace. Proglaenjem svog naroda za nebeski, izabrani, uber alles; pothranjivanjem iracionalnih ideja o veliini i natprirodnoj moi i forsiranjem nenaunog miljenja koje takve ideje propagira. I, naravno, proglaenjem svih onih koji nama ne priznaju tu veliinu za nepratelje, a onih koji nisu pripadnici nae nace za nie vredna bia. Istora (esto falsikovana), simboli, mitovi veoma su pogodni instrumenti kojim se taj mehanizam pothranjuje i odrava. Medi u Srbi obilato su uestvovali u podseanju, pa i kreiranju istore, u promovisanju nebeskog naroda i proizvodnji nepratelja. Nacionalizam kao instrument politike po pravilu proizvodi pretnju, jer iskazuje ekspanzionistike ili iridentistike ambice. Izdiui i homogenizujui sopstvenu nacu on nagovetava potcenjivanje i potinjavanje drugih naca; istiui ugroenost svoje, on ugroava druge nace. Parola kojom se naca homogenizuje oni nas mrze, oni e nas ponovo istrebljivati kao u prolom ratu ima snagu samoispunjavajueg proroanstva (self-fullling prophecy): ako nam oni prete, onda treba da se naoruamo da bismo bili spremni na odbranu. A, kada se jedna strana naorua, onda je to otvorena pretnja drugoj, pa i ta druga pone da se naoruava i otvoreni sukob je samo pitanje trenutka kada e prva varnica kresnuti. U sluaju jugoslovenskih etnikih sukoba, najea teza (naroito meu stegonoama rata) je da je on bio neibena posledica vekovne mrnje. Drugi
412
svetski rat se najee navodi kao prapoetak mrnje izmeu Srba i Hrvata. Ovu tezu obilato su zlorabili nacionalistiki krugovi na obema stranama. Sa TV ekrana nisu silazili raznorazni strunjaci koji su podseali na ustake473 ili etnike zloine i dokazivali na njihovu uzrono-posledinu vezu sa aktuelnim zbivanjima na poetku 90-tih. U isto vreme, svi koji su pokuavali da dokau da se radi o avetima prolosti koje su instrumentalno oivljene, proglaavani su naivnim pacistima, jugonostalgiarima, idealistima koji, zabivi glavu u svoje kosmopolitske snove, ne vide realnost, a realnost je da se to mora desiti. Rezultati nekih istraivanja govore, meutim, sasvim suprotno. Sredinom 1989. godine, na teritori itave Jugoslave sprovedeno je veliko istraivanje koje je ukljuivalo i pitanje etnikih odnosa474. Na osnovu rezultata tih istraivanja, moe se izvesti nedvosmislen zakljuak da izmeu junoslovenskih naroda (pre rata) ne bilo, ne mrnje, nego ni etnike distance475!! Najvea distanca registrovana je izmeu Srba i Albanaca i Albanaca i Srba, a, zatim, neto manja izmeu Slovenaca i ostalih, dok kod Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, te Hrvata i Muslimana, takve distance praktino ne bilo. Ako bi, dakle, meunacionalna mrnja bila osnovni uzrok rata, onda je rat trebalo odavno da izbe na Kosovu, a u Bosni ga verovatno nikada ne bi ni bilo! Ako ova istraivanja i stavimo pod sumnju, smatrajui da bi taj rezultat mogao biti posledica socalno poeljnih (i politiki poeljnih) odgovora, jer je komunistika propaganda forsirala Bratstvo i jedinstvo meu narodima Jugoslave, ostaje nam jo jedan mnogo objektivni podatak broj etniki meanih brakova. Prema podacima iz popisa 1991, u bosanskim gradovima bilo je ak 36% meanih brakova476! Kako u takvoj situaci uopte govoriti o nekakvoj iskonskoj mrnji??
473 Na ustaki genocid nad Srbima podseali su nas u Politici na primer, Stojan Adaevi (5.03.1990) i Dara Slobotka-Pele (22.05.1990). 474 Panti, D. (1991). Jugoslava na kriznoj prekretnici. Beograd, IDN; Mihailovi, S. i dr. (1990). Deca krize. Beograd, Institut drutvenih nauka. 475 Etnika distanca je pojam koji oznaava stepen prihvatanja odreene etnike skupine izraen kroz tvrdnje tipa: Ne bih imao nita protiv da se moj sin oeni Hrvaticom. Skala za merenje socalne (pa i etnike) distance je instrument koji je prvi uveo Bogardus (Bogardus, E. S. /1925/. Measuring social distance. Journal of Applied Sociology, 9, 216-226). 476 Petrovi, R. (1985). Etniki meani brakovi u Jugoslavi. Beograd, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
413
Naa ispitivanja javnog mnjenja u prolee 1990. godine, dakle neposredno pre najveeg bujanja nacionalistikih ideja, ukazuju da je ekstremne nacionalistike stavove (koji su ukljuivali ratnu opcu) prihvatalo neto oko 15% ispitanika, a da je u mogunost ratnog raspleta jugoslovenske krize verovalo jo manje! Naravno, situaca se menja u vremenima krize i, pogotovo, pod razarajuim dejstvom ratne propagande. Drugim reima, pripadnika jednog naroda koji su mrzeli pripadnike drugog naroda bilo je, naravno, i u naoj zemlji, ali su oni predstavljali upadljivu manjinu (jednako kao i u drugim narodima), ekstremista koji su bili spremni da povedu graanski rat bilo je i u Jugoslavi (jednako kao i u drugim zemljama), ali oni nisu mogli spontano taj rat ni povesti, ni sprovesti. Nema sumnje da je jedan od najznaajnih motora rata bio strah. U optoj atmosferi dobanja koja je karakteristina za komunistike zemlje, neko se uvek oseao uskraenim. Kad narodu kre creva, on trai krivca za svoju nesreu. A, po psiholokim mehanizmima pomeranja agrese na manje opasnog protivnika krivac se ne traio u vlasti, nego u susedu. Vojvoanima su bili krivi Dalmatinci, jer su uivali plodove vojvoanskog leba koga su prodavali turistima za devize, a Dalmatincima su bili krivi svi ostali, jer im otimaju devize zaraene na njihovom moru, itd. U takvoj atmosferi opte nacionalne paranoje, naalost, otpoeli su demokratski procesi u Jugoslavi. Sasvim je logino da je u takvom kontekstu bilo veoma lako manjinama raspiriti strah od majorizace (i eksploatace), pa ak i od istrebljenja. Obilato zloupotrebljavajui kontrolu nad republikim medima, ba na tim strahovima jahali su nacionalni jahai apokalipse ka svom osnovnom cilju apsolutnoj vlasti. Od trenutka kada je poela bitka za celovitu Srbu, a pogotovo posle antibirokratske revoluce i organizovanja spontanih mitinga, Slobodan Miloevi se u zapadno-jugoslovenskim medima prikazivao kao nacionalistika opasnost, boljevik, diktator i staljinista, da bi uoi rata to kulminiralo u pogrdnim etiketama tipa vanbrani Staljinov sin ili dvojnik Sadama Huseina. Sa druge strane, Franjo Tuman je, praktino od samog dolaska na vlast, bio za beogradske mede ustaa, faista, naslednik Ante Pavelia, zagovornik genocida nad Srbima, itd. Medi su igrali kljunu ulogu i u izazivanju straha: pored ve pomenutih istorskih reminiscenca na zloine iz II svetskog rata, koristile su se i druge asocace: ahovnica je uvek bila ustaki simbol koji jasno kazuje namere novih hrvatskih vlasti prema Srbima, dok
414
hrvatska TV ne proputala priliku da svaki srpski nacionalni simbol ili jubilej dovede u vezu sa etnitvom. Medske lai bile su u direktnoj funkci provociranja neprateljstava. Tipian primer su vesti o pogibama za koje se kasne ispostavljalo da su neistinite. Tako je, na primer, Jovan Nikoli 16. februara 1991. na TV Dnevniku koji je ureivala TV Novi Sad objavio da je u nemirima u Pakracu poginulo etvoro Srba, to se ispostavilo kao netano, ali vest nikada ne demantovana! Mirovne demonstrace vie od 200.000 Sarajla uoi samog poetka rata u Bosni, 6. aprila 1992, na srpskom TV Dnevniku bile su upadljivo marginalizovane, praene bez slike i uz sledei komentar: Takozvane mirovne snage su se okupile s namerom da obore postojeu vladu i formiraju novu koja bi nastavila politiku SDA.... U svom vetaenju pred Hakim tribunalom u sluaju Slobodana Miloevia, Renaud de la Brosse, profesor na Reims Champagne-Ardenne Univerzitetu u Francuskoj477, navodi posebno Dugu, Politiku i Politiku Ekspres i njihove glavne urednike ivorada Minovia i Slobodana Jovanovia, kao glavne pomonike Miloevia u medskom kreiranju rata i potonjoj ratnoj propagandi i je osnovni cilj bilo stvaranje drave svih Srba (u domaoj verzi svi Srbi u jednoj dravi). On navodi da su kontrolisani medi u Srbi od sredine 80-tih pa do juna 1991. sistematski pripremali javno mnjenje, prvo za ideje nacionalizma, a potom za raspad Jugoslave i rat. U prvoj fazi to je bila edukaca kontaminirana nacionalistikim asocacama i manipulacom istorom ... u cilju mobilizace srpskog javnog mnjenja protiv sveih opasnosti. U drugoj fazi (u kojoj su, po njegovim reima, Odjeci i reagovanja u Politici bile najeklatantni primer) ta kampanja poprimila je obrise jasnog ovinizma, da bi u treoj fazi obilovala laima i glasinama, pripremajui neprateljstva. Ovo vetaenje bilo je deo ireg dokaznog postupka kojim je Tuilatvo Tribunala u Hagu dokazivalo da je, poev od 80-tih kada su irene nacionalistike ideje, pa do poetka 90-tih kada je otpoela ratna propaganda i govor mrnje, to bila pripremana i dobro organizovana stratega razbanja Jugoslave i ostvarenja koncepta Velike Srbe.
477 Dostupno na: www.scribd.com/doc/30835972/Serbian-Propaganda-PART-2-PoliticalPropaganda-the-Plan-to-Create-a-State-for-all-Serbs-Renaud-de-la-Brosse

415
Iz medskih krugova moglo se saznati da je ratna propaganda takoe bila organizovana i sinhronizovana. Ako je to istina, onda bi sadraj te obuke mogao biti predmet istrage o poreklu poruka koje su motivisale za ratne zloine478.
MEDI U SRBI: STIMULISANJE RATNIH ZLOINA

Da li medi mogu biti predmet inkriminace ratnih zloina? Ovo pitanje moe se postaviti i sa drugaom konotacom: moe li se ukinuti pravo na slobodu izraavanja, kad ono postane sredstvo ugroavanja slobode i ivota drugih? Za pravnu proceduru, najvane je pitanje da li se konkretne medske akce mogu dovesti u direktnu vezu sa poinjenjem ratnih zloina. Iako Meunarodna konvenca o ljudskim i politikim pravima UN u lanu 19 garantuje pravo slobodnog izraavanja, u paragrafu 3 istog lana kae se da se primena tog prava mora sprovoditi sa odgovornou i tako mora biti predmet neophodnih restrikca da bi se potovala prava i ugled drugih i da bi se potovala nacionalna sigurnost ili javni red ili javno zdravlje ili moral. U svojoj interpretaci ovog paragrafa, u Komentaru lana 19, Komitet za ljudska prava UN kae: Postoji meuzavisnost izmeu principa slobode izraavanja i ovih ogranienja koja determinie aktuelni okvir individualnih prava, te da se ove restrikce prava na izraavanje mogu odnositi na interese drugih osoba ili zajednice u celini. tavie, lan 20 iste konvence kae da svako zagovaranje etnike, rasne ili verske mrnje koja ukljuuje pretpostavke diskriminace, neprateljstva ili nasilja treba da bude zabranjeno zakonom. Dakle ne re o tome da moe, ve da mora biti inkriminisano. Slino tome, lan 4(a) Meunarodne konvence o eliminaci rasne diskriminace obavezuje lanove potpisnike da u svom zakonodavstvu inkriminiu svako irenje ideja o rasnoj superiornosti ili mrnji, kao i akte nasilja prema grupi ljudi
478 Autor ovih redova vodio je oktobra 1994. u nedeljniku Vreme polemiku sa Petrom Kostiem (u to vreme predavaem na Vojnoj akademi) koji je u svojim skriptama zastupao ideje da nema humanih ratova i doslovno pisao: Represale prema stanovnitvu i nehumano postupanje prema borcima kada postanu rtve rata (ranjenici, zarobljenici) uvek su bili sredstva da se protivniku nanesu najtei gubici: pad morala kao ljudskog faktora rata... Ukratko, zahtevati od vojnika da vode iste, humane ratove jeste traiti od njih da budu budale.
416
drugae rase ili etnike pripadnosti, a lan 4(b) zahteva zabranu organizaca koje ire rasnu diskriminacu. I Evropska konvenca o ljudskim pravima na slian nain svojim lanom 10(2) ini restrikce prava na slobodu izraavanja datim u lanu 10(1). Evropski sud za ljudska prava je u nekoliko navrata svojom praksom potvrdio takvo stanovite dato u konvenci. Zvui paradoksalno, ali i zakonodavstvo SFRJ inkriminisalo je irenje rasne, nacionalne i verske mrnje i netrpeljivosti vrlo decidirano. U istori inkriminace ratnih zloina poznati su sluajevi Juliusa Streichera, urednika nedeljnika Der Sturmer koji je u svom listu irio brutalni antisemitizam i Hansa Fritzschea koji je vodio nacistiki propagandni radio u kome je propagirao ideje o arevskoj superrasi. Obojica su u Nirnbergu optueni za zloine protiv ovenosti. Prvi je osuen na smrt, a drugi osloboen, jer je utvreno da je pruao otpore Gebelsu. Meunarodni sud za ratne zloine u Ruandi koji je zasedao u Arui, u sluaju protiv Hassana Ngezea, urednika lista Kangura koji je pozivao na istrebljenje Tutsa479 stao je na stanovite da postoji kauzalna veza izmeu govora optuenog i kasneg masovnog masakra Tutsa u zajednici. Takoe, isti sud osudio je ak i Simona Bikinda, kantautora pesme koja je promovisala anti-Tutsevska oseanja! U naem sluaju, nesporna injenica je da su ratni zloini injeni, a da je masakr u Srebrenici od meunarodne zajednice ak proglaen genocidom. Takoe je injenica da su medi u Srbi prikrivali ratne zloine koje je inila srpska strana, kao i da su ti zloini opravdavani (masakru u Srebrenici je prethodio Bratunac, masakr na Markalama su poinili sami Bonjaci kako bi sebe prikazali kao rtvu, i sl.), a da su osnivanje Meunarodnog suda za ratne zloine u Jugoslavi i njegove presude prikazivani u srpskim medima kao antisrpska zavera ime su se indirektno negirali ratni zloini. Ne nikakva uteha da su medi u Hrvatskoj (bliski HDZ-u) i Bosni (bliski SDA) irili lai i koristili govor mrnje na gotovo identian nain kao reimski medi u Srbi.
479 Presuda je doneta po presedanu Akayesu sluaja. Dostupno na: www.ictr.org

417
TEHNOLOGA MEDSKE MANIPULACE

Tokom itavog perioda medske manipulace koje su inili, medi su koristili nekoliko oblika iskrivljavanja ili zatakavanja istine u funkci formiranja javnog mnjenja. Prikrivanje informace Jedna od najeih formi manipulacije je bila ne-informisanje. Iako su injenice bile iroko dostupne u stranoj tampi i distribuirane od strane svetskih agenca, nai medi nisu ni jednom reju pomenuli injenicu da je, na primer, 19.10.1992. i 16.01.1993. poinjen masakr u Sarajevu ili da je 18.03.1993. porueno svih 5 dama u Beljini. Za bombardovanje Dubrovnika javnost u Srbi je saznala tek 2002. uoi isporuivanja generala Jokia Hagu, a o masakru u Srebrenici vie se saznalo tek kada su pohapeni lanovi paravojne formace korpioni. ak i 2009. u ispitivanju Beogradskog centra za ljudska prava480, manje od 35% ispitanih graana Srbe imalo je pravu informacu o dogaajima u Srebrenici! Iskrivljavanje informace U tendenci prikrivanja istine, nai medi koristili su nekoliko svesnih lingvistikih trikova. Prvi, i najei, bila je semantika inverza korienje rei koje su, govorei o nekom dogaaju, pridavale tom dogaaju sasvim suprotno znaenje od onog istinskog. Osvajanja gradova nazivana su oslobaanjem, Srbi su vodili defanzivne ofanzive i tome slino. Drugi nain je bio pomou semantike disperze korienjem rei koje razvodnjavaju pojam i ine ga manje razumljivim i tako umanjuju znaaj dogaaja ili ga prikazuju na eufemistiki nain. Trei oblik iskrivljavanja informace sastojao se tome da su se, u pozivanju na pojedine istorske dogaaje, direktno menjali istorski podaci u funkci manipulace (broj rtava u Jasenovcu je uveavan, a broj rtava u Srebrenici je sistematski umanjivan, na primer).
480 Beogradski centar za ljudska prava je, uz pomo agence za ispitivanje javnog mnjenja SMMRI, u nekoliko navrata ispitivao stavove graana Srbe prema ratnim zloinima i Tribunalu u Hagu i kontinuirano saoptavao o malom poznavanju injenica o ratnim zloinima. Ovo poslednje istraivanje je objavljeno u knjizi Novosti iz prolosti (Beogradski centar za ljudska prava, 2010).
418
Izmiljanje informaca Pored ve citiranih izmiljenih informaca na poetku rata, tokom rata bilo je vie primera izmiljenih informaca koje su ak javno demantovane, a da demanti ne nikada objavljen. Iz tek osloboenog Vukovara javljalo se o 41 masakriranoj bebi, a TVNS (reporter ore Gajdoevi) je objavio da je u jednom ustakom gnezdu naena ogrlica od deih prstu. Ni hrvatska TV ne ostajala duna izvestila je kako su srpski vojnici jednom Hrvatu iskopali oi pre nego to e ga zaklati. Tu se moe svrstati i ona vest da srpski snajperisti dobijaju po 500 maraka za svako odstreljeno dete u Sarajevu ili izvetaj Rade oki na samom poetku rata u Bosni, u kojem ona saoptava da u sarajevskom zoolokom vrtu lavovima bacaju srpsku decu. Informace u funkci opravdavanja ratnih zloina Pored ve pomenutog primera zatakavanja kad su za Markale optuivani Bonjaci i traenja aliba za nae zloine u zloinima drugih, jedan od najeih primera opravdavanja zloina sastojao se u eksplicitnoj ili implicitnoj tendenci ka deindividuali-zaci zloina. Tvrdnjama da je to rat i da su u ratu zloini neizbeni, razvodnjavala se individualna krivica i individualna odgovornost za zloine, a krivica izdizala na kolektivni nivo. Psiholoki cilj svih ovih manipulaca je bio da prikae srpsku stranu rata kao pravednu, defanzivnu, ugroenu i humanu, a onu drugu stranu kao nepravednu, ofanzivnu, ugroavajuu i nehumanu. Praktini cilj je bio, naravno, da opravda ratne poduhvate reima u Srbi i srpskog nacionalnog programa, podigne motivacu za rat i motivacu za uee u ratu481. Psiholoki efekat ovih manipulaca bio je, pak, poruka da Boa zapovest ne ub vie ne vai, da moralne norme koje su vaile u miru vie ne vae, da to to mi radimo, togod da radimo, ne moe biti ratni zloin, te da, samim tim to je nemogue da mi poinimo ratni zloin, moemo initi sve to nam je volja. Prikrivanje i opravdavanje ratnih zloina od strane zvaninih, dravnih meda, u trenutku kada su oni postali javna tajna, slalo je poruku da ratni zloini nisu
481 Bilo je i direktnog propagiranja ukljuivanja u dobrovoljake odrede. Tokom opsade Vukovara 1991, na primer, voen je intervju sa poslanikom Dragoslavom Aleksiem, dobrovoljcem.
419
nita strano, da oni nisu neprihvatljivi i protivni srpskoj stvari, te, samim tim, da ne bi trebalo ni da budu osudivi i kanjivi ni zakonski, ni moralno. Istovremeno, prikazivanjem zloina kao kolateralne nunosti rata i time indirektno podizanje odgovornosti na nivo cele nace (drave), postizan je cilj da se javno mnjenje mobilie u odbranu naih zloina i njihovih poinioca, umesto da se kanjavanje ratnih zloina prikae kao nacionalni i moralni interes da bi se individualizacom krivice sprala ljaga sa celog naroda.
TEHNOLOGA PSIHOLOKE MANIPULACE

Pored ovih, gore pomenutih formi psiholoke manipulace kojim se podizala motivaca za rat, ali indirektno i za ratne zloine, postojala su jo dva oblika koja se mogu direktno dovesti u vezu sa injenjem ratnih zloina. Prvi je dehumanizaca nepratelja. U skladu sa rane pomenutim i objanjenim mehanizmima socalne kategorizace i nacionalne homogenizace, bilo je lako proiriti ideju o naem nebeskom narodu i, sledstveno tome, o nievrednim susedima sa kojima ratujemo. Ali, kada se u toj tendenci uniavanja vrednosti protivnika dostigne nivo dehumanizace, onda je to direktan uvod u zloine protiv ovenosti i krenje enevske konvence. Jer, kao to rekosmo, ako su nai protivnici neljudi, onda nema ni potrebe da se prema njima ponaamo kao prema ljudskom biu; ako se oni ponaaju kao zveri, logino je da im uzvratimo zub za zub; ako u njihovim dejstvima nema morala, prirodno je da o moralu vie ne treba da brinemo; ako u njihovom ponaanju nema hrianske ovenosti, normalno je da o ovenosti vie ne razmiljamo. Ima bezbroj primera kako su medi u Srbi koristili govor mrnje482 kao formu dehumanizace nepratelja. Kao eklatantan primer ovakvih tekstova mogu se navesti sledei citati: Ljudi... priaju o ubicama koji su vadiepovima kopali oi... O iivljavanjima nad decom i enama, o klanjima483; Hrvatskim orunicima... redovno je... pristizala nemala koliina droge... sluila im je kao ohrabrenje za masovna masakriranja nedunog srpskog, a delom i hrvatskog stanovnitva484.
482 U izdanju Helsinkog odbora u Srbi objavljena je 1995. knjiga Hate speech as freedom of speech u kojoj se mogu nai mnogobrojni primeri govora mrnje. 483 Politika ekspres, 27.09.1991, str. 11. 484 Politika ekspres, 16.10.1991, str. 7.
420
Drugi oblik psiholoke manipulace koristio je mehanizam straha od istrebljenja. Ve smo pomenuli da je strah bio mono i rado korieno sredstvo za kreiranje rata i ratnu mobilizacu. Prirodno je da se moramo organizovati i braniti, ako nam je drava, narod, ivot, dostojanstvo ugroeno. A, ako, na primer, postoji istorsko iskustvo genocidnog ponaanja ustaa za vreme II svetskog rata, onda je lako raspiriti takav strah naroito u sredinama koje su takvo iskustvo ve imale. Evolucionistike teore u psihologi485 govore o iskonskoj potrebi svake bioloke vrste, pa tako i ljudskog bia, da ire sopstvene gene i, istovremeno, potrebi da se sopstvena vrsta brani od istrebljenja. Ove teore tvrde da postoje bioloki mehanizmi koji uvaju organizam koji moe sluiti reprodukci, nautrb poroda jer e organizam biti u mogunosti da kasne obnovi vrstu. Tako, na primer, nosee enke koje dou u situacu nedostatka hrane gube porod, da bi se ouvao osnovni reproduktivni organizam. Taj (uroeni?) mehanizam prisutan je i kod naroda koji se brane od istrebljenja, a prirodna odbrana je istrebljenje istrebljivaa. A, kad pripadnik naroda ima razven nacionalni identitet, njemu e zatita njegove nace postati vani cilj od zatite sopstvenog ivota. Ako stalno govorimo o ustaama kao sinonimu za Hrvate, mi aljemo poruku da su svi Hrvati genocidno nastrojeni prema Srbima, da svi Hrvati imaju ivotnu misu da istrebe Srbe. I, onda je jedina mogua odbrana od genocidnih Hrvata genocid nad Hrvatima. Zato se genocid javlja kao jedino reenje za odbranu od genocida? Pa, zato to se forsira ideja o istorskoj perpetuaci (oni opet hoe da nas unite) i neprekidnoj lini istih nastojanja koja se jedino mogu prekinuti tako to e se nosioci tih genocidnih tendenca izbrisati sa lica zemlje. U medskoj manipulaci strahom od istrebljenja bilo je prvo neophodno dokazati da smo mi genetski drugai i, naravno, genetski savreni. Biljana Plavi je u intervjuu novosadskom Svetu486 i je vlasnik i glavni urednik Robert oban, tvrdila da su Muslimani genetski iskvaren materal koji se prekrstio u Islam. I ti geni su se reprodukovali iz generacu u generacu... Ja bih volela da potpuno oistim Istonu Bosnu od Muslimana. Potom je bilo neophodno dokazati da je na delu ista genocidna aktivnost kao u vreme II svetskog rata: ... pet decena posle poslednjeg genocida, srpski narod u administrativnim granicama
485 Videti na primer: David H. Buss (2004), Evolutionary Psychology: the new science of the mind. Pearson, Boston. 486 6.11.1993.
421
. : MEDI I RATNI ZLOINI
sadanje Hrvatske ponovo je suoen sa istrebljenjem. Delati su Tumanove novoustae, sinovi i unuci Pavelievih ustaa. Rekama Savom i Dunavom ponovo plove srpski leevi, ponovo su formirani koncentracioni logori, krematorumi za spaljivanje leeva. 487 Najzad, kao krucalni dokaz da je re o genocidu, a ne o uobiajenim ratnim zbivanjima, informie se o istrebljenju o ubanju ena i dece, starica i civila: Da li e svet utati kada vidi iskasapljena tela u plastinim vreama i neviene primere surovosti, kao to je preklana starica sa rukama sklopljenim za milost. Kada ugledaju tela cele porodice u dvoritu svoje kue ubenih maljem. Kada se uvere u zapreminu ahta punog ljudskih leeva. Kada shvate da na snimku fotoreportera ne montirana odseena glava majke, u naruju zaklanog sina. Kada uju svedoenja o iivljavanju ljudi ivotinja nad mladiem i devojkom, peenih i izvaenog mozga, muenih uz smeh, pred oima drugih. Ekserima su zakivali umorene Srbe488. Manipulaca informacama o ubanju dece (pomenuti su primeri iz Vukovara i sarajevskog zoolokog vrta) imala je dvostruku ulogu da pokae genocidna nastojanja (ne ubaju se ratnici, ve nam se zatire ceo rod) i da isprovocira roditeljske (zatitnike) instinkte. oveku koji ne nacionalistiki zadojen teko je da razume logiku ratnih zloina, ali u nacionalistikoj strategi oni imaju opravdanje u etnikoj istoi. Pored toga to je, po toj logici, potrebno dravu oistiti od etniki neistih elemenata, vana je i prevenca zagaivanja naih istih i superiornih gena od neistih elemenata. To je bilo opravdanje Holocousta. Tu logiku demostrirala je i Biljana Plavi koja je u jednom intervjuu489 upozoravala: Mi smo uznemireni poveanim brojem meanih brakova izmeu Srba i Muslimana, jer to omoguava razmenu gena izmeu etnikih grupa i posledino dovodi do degenarce srpske nace. Dakle, ako se napisi u funkci podizanja motivace za rat i mobilizace mogu svrstati u legitimnu ratnu propagandu (naravno, pod uslovom da podizanje motivace za ubanje drugih uopte smatramo legitimnim), tehnologa dehumanizace nepratelja i, naroito, tehnologa raspirivanja straha od istrebljenja nesumnjivo su vodile ka zloinima protiv ovenosti i zanemarivanju pravila rata regulisanih enevskom konvencom.
.
487 Politika ekspres, 26.10.1991, str. 15. 488 Politika ekspres, 21.11.1991, str. 4. 489 Osloboenje, maj, 1994.
422
. : SPISAK IZVORA I LITERATURE
SPISAK IZVORA I LITERATURE

ARHIVSKI MATERAL
Arhiva Politike P&M Arhiva Radio Beograda Dokumentarna arhiva Radio-televize Srbe Fond za humanitarno pravo (FHP IP-049-2), Istraivanje o ratnoj propaganda i govoru mrnje Medska dokumentaca Ebart, Beograd Open Society Archives (OSA 304-0-15/17) Materal o ratu u bivoj Jugoslavi
MEUNARODNI I DOMAI PRAVNI IZVORI

1. 2. Constitution of the Republic of South Africa. Preuzeto 13.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.saweb.co.za/election/constit/saconst.html. Dopunski protokol uz enevske konvence od 12. avgusta 1949 godine o zatiti rtva nemeunarodnih oruanih sukoba(Protokol II). Preuzeto3.11.2011 godine sa elektronske adrese: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI/zen_protokol_2_lat.pdf 3. Evropska konvenca za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4.novembra 1950 godine. Preuzeto 3.11.2011 godine sa elektronske adrese: http://www.echr. coe.int/NR/rdonlyres/EA13181C-D74A-47F9-A4E5-8A3AF5092938/0/BIH_CONV.pdf 4. Izvetaj Evropske komise protiv rasizma i netolerance, 31.05.2011.godine (http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/country-by-country/serbia/SRBCbC-IV-2011-021-SRB.pdf 5. Krivini zakon SRJ((Slubeni list SFRJ, br.44/76-1329, 36/77-1478, 34/84-895, 37/84-933, 74/87-1743, 57/89-1441, 3/90-63, 38/90-1217, 45/90-1340, 54/901773 i Slubeni list SRJ, br. 35/92-651, 37/93-816, 24/94-273, 61/01 od 09.11) 6. Krivini zakonik Republike Srbe (Sl. Glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr.,72/2009 i 111/2009)
423
7.
Meunarodna konvenca o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. Preuzeto 19.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.preventgenocide.org/yu/pravo/ konvenca.htm.
8.
Meunarodna konvenca o ukidanju svih oblika rasne diskriminace. Preuzeto 18.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.unmikonline.org/regulations/ unmikgazette/05bosniak/BRacialdiscrimination.pdf.
9.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Preuzeto 18.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.vrh.sud.rs/upload/documents/Zakoni/Medjunarodni%20pakt%20o%20gradjanskim%20i%20politickim%20pravima.pdf.
10. Odluka Komiteta Ujedinjenih naca za ljudska prava u sluaju Faurisson protiv Francuske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://www1.umn.edu/ humanrts/undocs/html/VWS55058.htm 11. Optunica Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslavu protiv Vojislava eelja: Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://www.icty.org/x/cases/ seselj/ind/en/seslj-3rdindcorr081110e.pdf 12. Optunica Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu protiv Hermana Geringa i ostalih. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://avalon.law.yale.edu/imt/ count.asp i http://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/NT_major-war-criminals.html 13. Povelja Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu. Preuzeto 3.11.2011 godine sa elektronske adrese http://avalon.law.yale.edu/imt/imtconst.asp 14. Preporuka br. R (97) 20 o govoru mrnje Komiteta ministara Saveta Evrope. Preuzeto 18.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.cpm.edu.rs/code/navigate. asp?Id=86. 15. Preporuka br. R (97) 21 o medima i promovisanju kulture tolerance Komiteta ministara Saveta Evrope. Preuzeto 18.10.2010. sa elektronske adrese: http://www. cpm.edu.rs/code/navigate.asp?Id=83. 16. Presuda Apelacionog vea Me. krivinog suda za Ruandu u sluaju Ferdinand Nahimana i ostali. Preuzeto sa elektronske adrese: http://www.unictr.org/Portals/0/Case/English/Nahimana/decisions/071128_judgement.pdf 17. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Arslan protiv Turske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view. asp?item=13&portal=hbkm&action=html&highlight=TURKEY&sessionid=8123318 7&skin=hudoc-en 18. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Incal protiv Turske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view.
424
asp?item=8&portal=hbkm&action=html&highlight=TURKEY&sessionid=81233187 &skin=hudoc-en 19. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Jersild protiv Danske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view.asp?item =1&portal=hbkm&action=html&highlight=Jersild%20%7C%20DENMARK&sessio nid=81233187&skin=hudoc-en 20. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Surek protiv Turske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view. asp?item=21&portal=hbkm&action=html&highlight=TURKEY&sessionid=8123318 7&skin=hudoc-en 21. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Surek i Ozdemir protiv Turske. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view. asp?item=20&portal=hbkm&action=html&highlight=TURKEY&sessionid=8123318 7&skin=hudoc-en 22. Presuda Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu protiv glavnih nacistikih zloinaca(oktobar 1946 godine) . Preuzeta 3.11.2011 sa elektronske adrese: http:// avalon.law.yale.edu/subject_menus/judcont.asp i http://www.loc.gov/rr/frd/ Military_Law/NT_major-war-criminals.html 23. Presuda Pretresnog vea Me. krivinog suda za bivu Jugoslavu u sluaju Tuilac protiv Radosla Branina. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese: http:// www.icty.org/x/cases/brdanin/tjug/en/brd-tj040901e.pdf 24. Presuda Pretresnog vea Me. krivinog suda za Ruandu a sluaju Ferdinand Nahimana i ostali. Preuzeto 3.11.2011 godine sa elektronske adrese: http://www. unictr.org/Portals/0/Case/English/Nahimana/judgement/Judg&sent.pdf 25. Rezoluca Evropskog parlamenta o homofobi u Evropi (januar 2006.) 26. Statut Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslavu (auriran 2009). Preuzeto 19.10.2010. sa elektronske adrese: http://www.icty.org/x/le/Legal%20 Library/Statute/statute_sept09_bcs.pdf. 27. Statut meunarodnog krivinog tribunala za Ruandu(auriran 2010 godine). Preuzeto 3.11.2011 godine sa elektronske adrese: http://www.unictr.org/Legal/StatuteoftheTribunal/tabid/94/Default.aspx 28. Usmena odluka po pravilu 98bis od 4. maja 2011 godine. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslavu. Preuzeto 3.11.2011 sa elektronske adrese http://www. icty.org/x/cases/seselj/trans/en/110504ED.htm
425
29. enevska konvenca o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949 godine. Preuzeto 3.11.20111 godine sa elektronske adrese: http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI/zen_konvenca_3_lat.pdf 30. Zakon o radiodifuzi Republike Srbe 31. Zakon o tampi (1945) 32. Odluka o obaveznom dostavljanju tampanih stvari na podruju Jugoslave (1945) 33. Uredba o organizaci radiodifuzne slube (1946) 34. Zakon o javnom informisanju (1973) 35. Zakon o unoenju i rasturanju inostranih sredstava masovnog komuniciranja i o inostranoj informtaivnoj delatnosti u Jugoslavi (1974) 36. Zakon o spreavanju zloupotrebe slobode tampe i drugih vidova informisanja (1976) 37. Zakon o Radio-televizi Srbe (1991) 38. Zakon o zabrani diskriminace (2009)
LITERATURA
1. Ahmetaevi, Nidara, Taner Markus, Histora u sjeni senzace: regionalni medi o hapenju Radovana Karadia, Sarajevo, BIRN BiH, Konrad Adenauer Fondaca ( http://www.kas.de/wf/doc/kas_16609-1522-15-30.pdf?090525154522 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Arent, Hana. 1998. Izvori totalitarizma, Feministicka izdavacka kuca, Beograd Antoni, Slobodan. 2002. Zarobljena zemlja. Srba za vlade Slobodana Miloevia, Otkrovenje, Beograd Balibar, tienne. 2007. Mi, dravljani Evrope? Meje, drava, ljudstvo. Ljubljana: Zaloba Sophia. Baevi, Ljiljana. 1991. Izmeu medskog rata i rata za mede, u V.Goati, Od izbornih rituala do slobodnih izbora, Beigrad IDN. Bjelica, Mihailo. 2003. Srpski ratovi reima 1844-2000, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd Bjelica, Mihailo. 1997. Medi i politika mo. Novinarstvo u Srbi 1945-1997, Institut za politike stude, Beograd Brajovi, Rade. 2010. Devedesete danas, igoja, Beograd
426
9.
Brosse, Renauld de la Politika propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj dravi: posledice instrumentalizace meda za ultranacionalistike svrhe, u: Sonja Biserko (prir.), Miloevi vs.Jugoslava, Helsinki odbot za ljudska prava, Beograd 2004, knj.I 127-213
10. Cerovi, Stojan, Gebels je za njih amater, Vreme, 4.3.1991. 11. olovi, Ivan. 2000. The Renewal of the Past: Time and Space in Contemporary Political Mythology. Other Voices 2 (1). 12. Dimi, Ljubodrag. 1988. Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbi 1945-1952, Rad, Beograd 13. Defterdarevi, Mirjana Nadazdin, Pravo i sloboda informisanja. Dometi i ogranienja. Razvoj komunikacskih sistema i procesa u Bosni i Hercegovini Most. asopis za obrazovanje, nauku i kulturu, br. 105, jul-avgust 1998, http://www. most.ba/016/028.htm 14. uki, Slavoljub. 2010. Politiko groblje, Slubeni glasnik, Beograd 15. Eisner, Manuel. 2009. The Uses of Violence: an Examination of Some Cross-Cutting Issues. International Journal of Conict and Violence 3 (1), 40-59. 16. Erdei, Ildiko. 2008. Television, Rituals, Stuggle for Public Memory in Serbia During 1990s. Issues in Ethnology and Antropology 3 (3), 145-169. 17. Gaji Glii, Dobrila. 1993. Srpska vojska - Iz kabineta ministra vojnog , Srpski glas, Glenroz 18. Galtung, Johan. 1990. Cultural Violence. Journal of Peace Research 27 (3), 291-305. 19. Gelber, Katharine. 2002. Free Speech, Hate Speech and an Australian Bill of Rights. Australian Review of Public Aairs 2 (3), 107-118. 20. Hampson, FrancoiseIncitement and the Media, Papers in the Theory and Practice of Human Rights No 3, Human Rights Centre, University of Essex, 1993 21. Hewstone, Miles i Stroebe Wolhgang. 2004. Introduction to Social Psychology: a European Perspective, 336-338. 22. Hieber, Loretta. 2001, Lifeline Media: Reaching populations in crisis A guide to developing media projects in conict situations Geneva: Media Action Internationa 23. Ili, Miodrag .1995. Lai dugih nogu, Medski rat i oko njega, Biona, Ni 24. Ivanovi, Drago. 2000,. Zaverom protiv javnosti. Beograd : Republika 25. Jovanovi Jelka, Bojan Toni (prir.), 2002 Vreme kad je narod govorio. Odjeci i reagovanja (Politika, 1988-1991). Okrugli sto, 14-15.decembar 2001, Fond za humanitarno pravo, Beograd.
427
26. Jovanovi, Slobodan .2000. Virtuelna Srba, Beletra, Beograd 27. Jovi, Borisav. 2001; Knjiga o Miloeviu, Nikola Pai, Beograd 28. Jovi, Vladimir. 2006. Psihoanalitiki osvrt na pitanja kompenzace prisilno mobilisanih izbeglica, 105-130. U: Opai, Goran et al. (ur.): Posledice prinudne mobilizace izbeglica 1995. godine. Beograd: IAN meunarodna mrea pomoi. 29. Kazimir Velimir urguz, Nena Skoljanac Brunner i drugi (ur), 1999. Medi i rat, Argument, Beograd 30. Kagwi Ndungu. 2007. Charitiy. The Challenges in Prosecuting Print Media for incitement to Genocide. U: Thompson, Allan (ur.): The Media and the Rwanda Genocide. Pluto Press - Fountain Publishers. 31. Kodeks novinara Srbe, NUNS, oktobar 2006; UNS, decembar 2006. Beograd 32. Komrakov, Milorad, 2009, Moj esti oktobar, MD Style Beograd 32a Kosti, Branislava, 2007, Moe li zlo biti malo? Mioko: Medi i okolina: reva za ekologu meda, Fond za razvoj istraivakog novinarsva i nove mede, 2007, br.1, 15-6 33. Kurspahi, Kemal. 2003. Zloin u 19:30: balkanski medi u ratu i miru, Media centar, Sarajevo 34. Lang, Curtis i Lang, Gladys Engel. 2009. Mass Society, Mass Culture and Mass Communication: the Meaning of Mass. International Journal of Communication 3, 998-1024. 35. Leki Bojana, Leki Slavia, Pavi,Zoran (prir.), 2009. Kako se dogaaop narod I Antibirokratska revoluca. Slubeni glasnik, Beograd 36. Leandrov Igor, 1986 Pre poetka. Seanja na pripreme za uvoenje televizskog programa u Beogradu. Prilozi za istoru televize Beograd, TVB Beograd, tom II/III 37. Mattaini, Mark A. 2003. Understanding and Reducing Collective Violence. Behaviour and Social Issues 12 (2), 90-108. 38. Mati Jovanka, 2007. Televiza protiv biraa. Televizska kampanja za parlamentarne izbore u Srbi 1990-2000, Dobar naslov, Beograd 39. Markovi, Dragoslav Draa. 1978. ivot i politika 1967-1978, Rad, Beograd 40. Markovi, Miroslav prir. 2010. Seanje i komentari. Dnevnike beleke Dragoslava Drae Markovia, Slubeni glasnik, Beograd 41. Marovi, Miodrag. 2003. Politika i politika, Otpor knjiga 1, Interprint, Beograd 42. Marovi, Miodrag Politika i politika, Helsinki odbor za ljudska prava II, Beograd 2003, tom II 43. Medi, demokrata, tranzica - izbor dokumenata, 1997. Beograd : Radio B92.
428
44. Medska slika Srbe ivot u represi, 2000. Beograd : Istraivaki tim Meda centra. 45. Mileti, M. 2001,. Masmedi u vrtlogu promena. Beograd : Zajednica RTV stanica Srbe 46. Mileti, M. 2004. Srba bez etvrte vlasti. Kultura polisa. Novi Sad : Udruenje za politike nauke Vojvodine 47. Milanovi, Ljiljana Odmazda zbog istine. Ko je, kako i zato osudio direktora Milanovia zbog bombardovanja RTS-a, Grafocentar, Novi Beograd 2006 48. Milinkovi Branko (prir.) .1994. Govor mrnje. Analiza sadraja domaih meda, Centar za antiratnu akcu, Beograd 49. Milutinovi, Milovan. 1998 Kako sam vodio medski rat, Narodna knjiga, Beograd 50. Mimica, Aljoa, Radina Vueti, 2008. Vreme kada je narod govorio. Odjeci i reagovanja u Politici, 1988-1991, Institut za socioloka istraivanja, Beograd 51. Minovi, ivorad. 2008. Dan poinje s Politikom? : prilozi za prouavanje odnosa tampe i politike vlasti, Alef trojni. aak 52. Minovi, ivorad. 2010. Ulini biograf: knjigom na knjige Slavoljuba ukia, Altera, Beograd 53. Miovi Milo, 1999. Naslednici bez testamenta, Razgovori sa glavnuim urednicima NIN-a, Nova, Beograd, 54. Mitchell, Jolyon. 2007. Remembering the Rwandan Genocide: Reconsidering the Role of Local and Global Media. Global Media Journal 6 (11).. 55. Monroe E. Price and Mark Thompson, eds. Forging Peace: Intervention, Human Rights and the Management of Media Space (Edinburgh: Edinburgh University Press, 2002) 56. Nenadovi, Aleksandar. 2003. Glavni urednik. Politika i pad srpskih liberala, 1969-1972, Politika, Beograd 57. Nikoli, Kosta. 2006. Niko ne sme da vas be, Slobodan Miloevi u Kosovu Polju 24-25.april 1987, Institut za savremenu istoru, Beograd 58. Nikoli, Kosta, Vladimir Petrovi (prir.), 2011 Od mira do rata. Dokumenta Predsednitva SFRJ, Institut za savremenu istoru/Fond za humanitarno pravo, Beograd 59. Niki, Stevan. 1982. Osloboenje tampe, Mladost, Beograd 60. Nuhi, Muhamed. 1981. Sistem informisanja u SFRJ, Svjetlost, Sarajevo 61. Pavlovi, Dragia. Olako obeana brzina, Globus, Zagreb 1988 62. Pavlovi Momilo, Dejan Jovi, Vladimir Petrovi (prir.), 2008. Slobodan Miloevi: Put ka vlasti. Osma sednica CKSKS, Institut za savremenu istoru, Beograd .
429
63. Plavi, P, Radojkovi, M. i Veljanovski, R. (1993). Ka demokratskoj radiodifuzi. Beograd : Fondaca Soros Jugoslava. 64. Plavi, Prvoslav, Mavri Gordana, (1991) Odnos stanovnika Srbe prema programima RTB, Izvetaji i analize za posebne svrhe, Centar za istraivanje programa I auditoruma RTB, Beograd. 65. Politika za nas, Informativni list NO Politika, 1986-1992 66. Ponsonby, Arthur. 1928. Falsehood In War-time: Propaganda Lies of the First World War 67. Popov Neboja (prir.), 2002. Srpska strana rata I-II, Samizdat B92, Beograd 68. Popovi, Predrag. 2001. Oni ne prataju, Poslednja ispovest Slavka utuve, Info orfej, Beograd 69. Popovi Srdja, Dejan Jana, Tanja Petovar (prir.), 1990. Kosovski vor: dreiti ili sei? Izvetaj nezavisne komise, Hronos, Beograd 70. Popovi Vasile et alia. 1984. Iz istore Televize Beograd, TV Beograd 71. Pribievi, Ognjen Promene u sistemu informisanja u Jugoslavi,. Novinarstvo 1 (1991) 72. Radulovi Duan, Spai Neboja, 1991, U potrazi za demokratom Dose Beograd 73. Radenkovi ore, Rat u ratu - Ratni reporteri, Novinarstvo, asopis Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, broj 1/1991. 74. Ranogajec, Vera. 2000. Psiholoki rat. Polemos 3 (5), 145-156.. 75. Radojkovi, M. 1995. Mogunosti konstituisanja demokratskog javnog mnenja u Srbi. Potisnuto civilno drutvo. Beograd : EKO-centar. 76. Radojkovi, M. 1998. Mogunost nastanka civilnog sektora RTV stanica u Srbi. Beograd FPN. 77. Radojkovi, M. 1998: Medi i tranzica ogled na primeru SR Jugoslave. Beograd : FPN 78. Rui, Nevena. 2010. Medi i govor mrnje: meunarodni pravni okvir. Preuzeto 18.10.2010. sa elektronske adrese Mediacentar Sarajevo 79. Silber Lora, Alan Litl, 1996. Smrt Jugoslave, B92, Beograd 80. Slapak Svetlana et alia, 1997. Rat je poeo na Maksimiru. Govor mrnje u medima, Meda centar, Beograd 81. Spasi, Aleksandar. 1976. Kratak pregled istore radiodifuze u Jugoslavi, Jugoslovenski institut za novinarstvo, Beograd
430
82. Stefanovi Vidosav, Dnevnik Samoe, Izbor fragmenata 1988-1992, Slubeni glasnik 2010 83. Stevanovi Vidosav, Miloevi, jedan epitapf, Montena, Beograd, 2002 84. Svedok vremena: Duan Mitevi, Vreme br.455, 25. septembar 1999 85. Svedok vremena: Pavi Obradovi, Vreme broj 456, 2. oktobar 1999. 86. Thompson, Mark, 1999. Forging War: The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Luton: University of Luton Press. 87. Tompson, Mark, 1995. Proizvodnja rata. Medi u Srbi, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Meda centar, Beograd 88. Toni, Bojan, Jovanovi, Milica, Olovka pie mrnjom. Kako su Veernje novosti i Politika izvetavali o Vukovaru, e-novine, http://www.e-novine.com/region/regionhrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html 89. Ule, Mirjana. 2004. Socialna psihologa. Ljubljana: Fakulteta za drubene vede. 90. Vasiljevi, Jelena. 2008. Kultura seanja i medska narativizaca sukoba u Hrvatskoj. Etnoantropoloki problemi 3 (1), 243-273. 91. Veljanovski, Rade, Zaokret elektronskih meda, Neboja Popov (prir.), Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorskom pamenju, B92. Beograd 2002 92. Volkan, Vamik D. 2004. Chosen Trauma, the Political Ideology of Entitlement and Violence (Berlin Meeting).. 93. Volkan, Vamik D. 1999. Individual and Large-Group Identity: Parallels in Development and Characteristics in Stability and Crisis. Croatian Medical Journal 40 (3), 458-465. 94. Volkan, Vamik D. 2006. Large-Group Psychodynamics and Massive Violence. Nordisk Tidsskrift for Psykoterapi 23, 95-114 (objavljeno u Danskoj) 95. Zorn, Jelka. 2003. Antirasistina perspektiva v socialnem delu: kako prepoznati rasizem v vsakdanjem ivljenju in kulturna kompetentnost slub. Socialno delo, 42 (4-5), 303-310. 96. Zlatanovi, Radoslav Himna na ledini, Knjievne novine, 38/1987,br.731,1.V 1987. 97. rtve: Ivan Stamboli Slavku uruvi, Udruenje Nauka i drutvo Srbe, Beograd 2006
431
432

Reci I Nedela Pozivanje I Podssticanje Na Ratne Zlocine U Medijima U Srbiji 1991-1992

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Reci I Nedela Pozivanje I Podssticanje Na Ratne Zlocine U Medijima U Srbiji 1991-1992

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

REI I NEDELA

Pozivanje ili podsticanje na ratne zloine u medima u Srbi 19911992

CENTAR ZA TRANZICIONE PROCESE UREDNIK: BRUNO VEKARI

Izdava Centar za tranzicione procese

Urednik Bruno Vekari

Recenzenti Prof dr Snjeana Milivojevi Prof dr Vojin Dimitrevi

Grako oblikovanje i slog Ivan Hraovec

tampa ATC, Beograd, 2011.

Objavljivanje publikace pomogla Fondaca Fridrih Ebert

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

STANJE U MEDIMA TOKOM 1980-IH GODINA

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

TABELA PREUZETA IZ M.BJELICA, NAV.DELO, 59.

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

36 M.Bjelica, 64-65 37 Cit.prem M.Bjelica, nav.delo 65-66.

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

OSMA SEDNICA I UJEDNAAVANJE MEDSKOG PROSTORA

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

51 Slavoljub uki, Politiko groblje, 238-239 52 P.Popovi, nav.delo, 176.

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

60 M.Markovi, nav.delo, 19. 61 Politika za nas, 29.decembra 1987, br.33, str.1

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

VELIKA JE SNAGA OSME SEDNICE

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

75 M.Bjelica, nav.delo, 87.

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

PODRUJA SFRJ NA KOJIMA SE PRODAVALA POLITIKA I POLITIKA EKSPRES

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

MEDSKA PRIPREMA RATA

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR

GLAVA I: ISTORSKI OKVIR