Atmosfera kao vazduni omota planete je jedna velika smea gasova.

Gledano prema zapremini, u toj smei preovlauju dva gasa: azot (78%) i kiseonik (21%), dok na sve ostale gasove otpada preostalih 1%. Naizgled jednostavno, zar ne? Ne! Ba taj 1% gasova ini meteorologiju krajnje uzbudljivom naukom. Ono to bi se ugrubo moglo nazvati prljavtinom, ustvari su gasovi koji diriguju svim promenama u atmosferi koje moemo nazvati vremenom, klimom i uopte meteorologijom. Neki imaju manju, a neki veu ulogu u tome; neki su potcenjeni, a neki precenjeni po svojoj vanosti. Argon (0.93%), plemenit gas; nema veeg meteorolokog znaaja, pa ga neemo gledati, osim u svetleim reklamama koje se esto pogreno nazivaju neonskim. Ugljen-dioksid se u atmosferi nalazi u strano malim koliinama, reda veliine nekoliko stotina milionitih delova. I ko bi rekao da ta enormna koliina ugljen-dioksida izaziva katastrofalne promene klime, globalno zagrevanje i jo monogo drugih savremenih problema! Ostalo nam je oko 0.03% za sve ostale gasove. Iako nemaju veeg meteorolokog zanaja, ipak ih pomenimo: neon, helijum, kripton (eto jo tri plemenita gasa iz svetleih reklama), vodonik, ozon. Mada nemaju kvorum, nisu bez uticaja na nau planetu. Ozon je, na primer, bio optuivan za svoje rupe u stratosferi, koje nemilice proputaju ultraljubiasto zraenje i time ugroavaju ivot i zdravlje na Zemlji. Meutim, primetiete da se u ovom opisu sastava atmosfere ne nalazi jedan od najvanijih gasova. To je, inae, najvaniji gas sa efektom staklene bate; jedini se vidi u atmosferi, ali samo ako svoje gasovito stanje menja za neko drugo agregatno stanje; tavie, ivotno je vaan. To je, naravno, vodena para. Da, uistinu je opisan sastav atmosfere, ali bez vodene pare. Takva atmosfera se naziva suva atmosfera. Vodena para se izdvaja iz vie razloga. Pre svega, koliina vodene pare u atmosferi je jako promenljiva kako u prostoru, tako i u vremenu. Dalje, vodena para jedina ima fazne prelaze (promene agregatnog stanja) od svih gasova atmosfere. Te promene (kondenzacija, isparavanje, sublimacija) neretko upravljaju veoma znaajnim meteorolokim procesima. Najzad, i sama vodena para daje posebne karakteristike vazduhu ne samo svojom gustinom, ve i ostalim osobinama, kao to je filtrovanje pojedinih opsega Sunevog zraenja, to dovodi do pomenutog efekta staklene bate. Meteorologija bez vodene pare bila bi krajnje dosadna nauka. Osim ovih sastojaka, atmosfera u sebi nosi i vrste estice. Sastav vazduha prikazan je na slici 1. Vazduh se smatra zagaenim ako sadri materije iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje su tetne za zdravlje ljudi, ivotnu sredinu i materijalna dobra. Zagaenostvazduha naziva se i aerozagaenje. Aerozagaenje je nastalo jo sa pojavom vatre i to od dima i zaguljivih gasova, a dalji uticaj na zagaenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada ivinog sulfida u srednjem veku uticala je na zagaenje vazduha sumporom. Masovno zagaenje vazduha poinje sa veom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Jo u XIII veku, u Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagaenosti vazduha dimom koji su predviali i smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagaenju daje industrija, a sredinom dvadesetog veka javlja se problem zagaenja radioaktivnim materijama.

azot (N2) kiseonik (O2) argon (Ar) (CO2) neon (Ne) helijum (He) ugljovodonik(CH4) kripton (Kr) oksidi azota (N2O) ksenon (Xe) vodonik (H) azot dioksid (NO2) ozon (O3) sumpordioksid (SO2) ugljenmonoksid (CO) (NH3)

Hemijska industrija se deli na: 1. Neorgansku (proizvodnja sintetikog amonijaka, uree, amonijum nitrata, amonijum sulfata, fosforskih ubriva, superfosfora, amonijum fosfora, fluorovodonine kiseline, HCl, H2SO4 preradom rude i emisija SO2 u atmosferu je vea, Na2CO3 i dr.)i Organsku (proizvodnja eksploziva, boje i lakova, organskih kiselina, ftalanhidrida, plastike, polivinilhlorida, polistirena, polipropilena, sapuna i deterdenata, sintetikih vlakana, gume, organskih jedinjenja metala pr.Pb, farmaceutskih sirovina, org.hemikalija, benzopiren..). H3PO4 osnovne zagaujue materije su gasoviti fluoridi, pre svega HF i SiF4. U prirodi uran ima izraziti afinitet prema fosfatima ubrenjem zemljita. Boje gubi se 1 do 2% rastvora odlazei u atmosferu.