Vous êtes sur la page 1sur 12

FINANSIJSKI MENADMENT

Tema 1 Preduzee i poslovne funkcije Preduzee kao poslovni sistem, Poslovne funkcije, Poslovno okruenje
Finansije kao veoma kompleksno nauno i poslovno podruje podrazumijeva est osnovnih podruja koje predstavljaju i posebne naune discipline. U osnovi finansije moemo posmatrati kao: Monetarne finasije Bankarske finansije Finansijska trita i hartije od vrijednosti Poslovne finansije Javne finansije i Meunarodne finansije Sistem poslovnih ciljeva u preduzeu. Opti, posebni i pojedinani poslovni ciljevi. Osnovni cilj postojanja i poslovanja preduzea je maksimiziranje dobiti dobitka u duem vremenskom periodu, jer bez maksimiziranja dobiti nema opstanka i razvoja preduzea. Izuzetak od ovog pravila : poslovanje preduzea sa gubitkom u poslovanju, osnovni cilj izlazak preduzea iz zone gubitka. Platena nesposobnost, osnovni cilj preduzea je finansijsko saniranje i uspostavljanje platene sposobnosti Znaaj finansija za preduzee ogleda se u sljedeem: Preduzee se ne moe osnovati i registrovati bez poetnog novca kapitala. Novac kapital je osnovna pretpostavka za osnivanje preduzea i za obezbjeenje osnovnih resursa za obavljanje osnovne djelatnosti a to su radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada. Preduzee ne moe poslovati bez finasija bez finansijske podrke, posebno bez kratkorono vezane imovine obrtnih sredstava Preduzee se ne moe razvijati bez finansija bez finansijske podrke. Rast i razvoj preduzea postie se dodatnim ulaganjem odnosno dodatnim angaovanjem novca kapitala. Za poslovanje preduzea interes pokazuju odreene interesne skupine odnosno stejholderi: Eksterni: Akcionari vlasnici, Investitori, Kreditori (banke i druge finansijske organizacije), Dobavljai, Kupci, Drava dravni organi (Vlada, ministrastva, inspekcijski i kontrolni organi i drugi republiki i lokalni organi) 1

Opta i profesionalna javnost ( graani, potroai, mediji, nevladine organizacije, meunarodne organizacije, strukovne organizacije i udruenja, akademska zajednica itd.) Interni: Uprava menadment preduzea Uposleni Sindikat U uslovima kada preduzee posluje sa gubitkom sve interesne skupine trpe negativne posljedice koje se ogledaju u sljedeem: vlasnici gube dio ili gube ukupnu imovinu kapital povjerioci gube dio imovine odnosno nisu u mogunosti da naplate svoja potraivanja djelimino ili potpuno uposleni ostaju bez posla ili u najboljem sluaju ostaju jedno vrijeme bez plate ili ostaju sa smanjenim platama drava ostaje bez djela javnih prihoda za finasiranje javnih potreba javnih rashoda ta mogu da urade interesne skupine da bi se stabilizovalo preduzee i na koji nain: Vlasnici novim ulaganjem nadomjetaju izgubljeni kapital odnosno pristaju da se dio ili ukupni gubitak pokrije na teret kapitala, Povjerioci prihvataju da se prolongira naplata njihovih potraivanja ili pristaju da se otpie dio potraivanja ili da dio ili u potpunosti potraivanja konvertuju u kapital i na taj nain postaju vlasnici kapitala u preduzeu, Menadment prihvata da se smanje ugovorene plate ili prihvata da jedno vrijeme radi i bez plate, Uposleni odustaju od zahtjeva za poveanje plate, pristaju na smanjenje plate, pristaju da jedno vrijeme rade bez plate ili pristaju na manji i selektivan otpust dijela zaposlenih, Drava prihvata da reprogramire obaveze po osnovu neizmirenih javnih prihoda ili prihvata da otpie dio obaveza po osnovu neizmirenih javnih prihoda a imajui u vidu i njenu ulogu u pogledu socijalne funkcije moe prihvatiti i da odreenim podsticajnim mjerama djeluje na stabilizaciju stanja u preduzeu posebno ako je rije o stratekom preduzeu. Finansijski menadment podrazumijeva pribavljanje, finansiranje i upravljanje imovinom u funkciji ostvarivanja vrhunskog cilja preduzea. Iz navedenog proizilazi da su tri kljune poslovne odluke u preduzeu koje se odnose na finansijski menadment: odluka o investiranju odluka o finansiranju odluka o upravljanju Odluka o investiranju donosi se poslije odreivanja ukupne imovine koja je neophodna preduzeu za poslovanje. Ova odluka podrazumijeva prethodno utvrivanje postojanja imovine, utvrivanje potrebne imovine odnosno nedostajae imovine. Pored utvrivanja veliine vrijednosti imovine potrebno je utvrditi i strukturu potrebne imovine. Odluka o investiranju podrazumijeva i utvrivanje imovine koja nije potrebna, nije u funkciji i treba je eleminisati i zamjeniti dakle podrazumijeva i dezinvestiranje. 2

Odluka o finansiranju donosi se nakon odluke o investiranju. Odluka o finasiranju podrazumijeva utvrivanje iz kojih izvora i na koji nain e se finasirati izvrenje odluke o investiranju. Donoenju odluke o finansiranju podrazumijeva prethodnu analizu imovinskog, finansijskog i prinosnog poloaja odnosnog preduzea. U analizi imovinskog i finansijskog poloaja primarno se bavimo analizom finansijske stabilnosti i zaduenosti, a u analizi prinosnog poloaja primarno se bavimo analizom rizika ostvarenja finansijskog rezultata i analizom take indiferentnog finansiranja. Odluka o finasiranju podrazumijeva utvrivanje iz kojih izvora (sopstveni ili tui) i na koji nain ( kratkorono ili dugorono) e se finansirati odluka o investiranju. Odluka o upravljanju imovinom, nakon utvrivanja potreba, pribavljanja imovine, finansiranja pribavljanja imovine i bitno je kako dalje upravljati sa tom imovinom, a da to upravljanje bude u funkciji ostvarivanja vrhunskog cilja preduzea. Osovne funkcije u preduzeu: Nabavna funkcija Proizvodna funkcija Prodajna funkcija Finansijska funkcija Ostale poslovne funkcije (funkcija razvoja, funkcija marketinga, funkcija upravljanja ljudskim resursima, pravna funkcija, funkcija odravanja ....) Odnos finansijske funkcije i drugih poslovnih funkcija Pravno, poslovno, poresko i finansijsko okruenje u kom posluje preduzee Drutveno odgovorno poslovanje preduzea Korporativno upravljanje Odnos vlasnika i uprave Agencijska teorija principal agent Motivacija i nadzor uprave

Motivacija Direktne menaderske kompenzacije (menaderska plata, menedarska premija, odgoene kompenzacije i stok opcijska vrijednost) Indirektne menaderske kompenzacije Nadzor Uloga trita Revizija Ogranienja menadmenta u odluivanju

Tema 2 FINANSIJSKA POLTIKA I NAELA FINANSIJSKE POLITIKE


U filozofskom smislu politika je nauka o upravljanju.Politika uvijek tei ostvarenju nekog cilja, te se politika moe shvatiti kao nauka o ciljevima, sredstvima, metodama i instrumentima ostvarivanja ciljeva. Poslovna politika podrazumijeva izbor i odreivanje koncepcija i ciljeva koje preduzee namjerava postii u odreenom periodu, izbor naina i sredstavaza njihovo ostvarivanje, te organizaciju i kontrolu njene relizacije Kapital se moe pribaviti: Akumuliranjem (zadravanjem) dijeka neto dobitka u preduzeu Dokapitalizacijom (pronalaenjem novih investitora koji ele da postanu vlasnici preduzea) Dugoronim pozajmljivanjem kapitala Ni jedna od pomenutih opcija pribavljanja kapitala nije moguabez ostvarivanja vrhunskog cilja politike preduzea bez maksimiziranja dobitka jer: Ako preduzee ne posluje s dobitkom nema ta da akumulira Ako preduzee ne posluje s dobitkom ne moe da isplauje divedende jer svaki akcionar tei da stopa dividende bude vea od kamatne stope koje na uloeni novac plaaju poslovne banke, te novi investitor nee ulagati u preduzee ako ova pretpostavka nije ispunjena Ako preduzee ne posluje s dobitkom tada je upitan njegov finansijski poloaj, a uslijed loeg finansijskog poloaja nee biti u mogunosti da pozajmljuje kapital na dugoronoj osnovi Poslovna politika preduzea i politike poslovnih funkcija funkcionalne politike (finansijska politika, raunovodstvena politika, politika nabave, politika prodaje, politika razvoja, politika ljudskih resursa...) Horizontalna veza izmeu politika poslovnih funkcija. Vertikalna veza izmeu politika poslovnih funkcija. Vrhunski cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzea. Finansijska snaga preduzea podrazumijeva: Trajnu sposobnost plaanja Trajnu sposobnost finansiranja Trajnu sposobnost investiranja Trajnu sposobnost poveanja imovine vlasnika Trajnu sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa u preduzeu Trajna sposobnost plaanja likvidnost podrazumijeva da preduzee u momentu dospjea obaveza za plaanje ima gotovine najmanje u visini dospjelih obaveza. Koncepti odravanja trajne sposobnosti plaanja likvidnosti: Koncept pune sigurnosti Koncept ogranienog rizika Koncept punog pokria obaveza Koncept improvizovane likvidnosti

Koncept pune sigurnosti podrazumijeva da preduzee ima likvidnu rezervu da i najvei poremeaji u mobilizaciji kratkorono vezane imovine ne mogu da dovedu do ne mogunosti plaanje dospjelih obaveza. Koncept ogranienog rizika podrazumijeva da preduzee ima likvidnu rezervu ali osjetno nu od likvidne rezerve u konceptu pune sigurnosti, koja e omoguiti plaanje dospjelih obaveza i kod manjih poremeaja u mobilizaciji kratkorono vezane imovine. Ovaj koncept ne omoguava plaanje dospjelih obaveza u uslovima krupnijih poremeaja u mobilizaciji kratkorono vezane imovine. Koncept punog pokria obaveza podrazumijeva da je likvidna rezerva na nuli uz tenju da dnevna mobilizacija kratkorono vezane imovimne odgovara dospjelim obavezama za plaanje. Budui da preduzee nema likvidnu rezervu trajna sposobnost plaanja zavisi od usklaenosti mobilizacije kratkorono vezane imovine i dospjelih obaveza za plaanje kako po iznosu tako i po ronosti. Koncept improvizovane likvidnosti podrazumijeva odsustvo svake politike likvidnosti uz prisustvo politike rentabilnosti. Politika koja se oslanja na ovaj koncept nije dugog vijeka, jer dugorono odsustvo likvidnosti ima trajne negativne posljedice po preduzee. Trajna sposobnost finansiranja podrazumijeva da je preduzee sposobno da finansira dati obim poslovanja iz raspoloivih izvora finansiranja ili da smanjenje postojeih izvora finansiranja nadomjesti drugim izvorima finansiranja. Trajna sposobnost investiranja podrazumijeva da preduzee viak slobodne gotovine uloi u investicioni projekat koji obeava poveanje dobitka ili da za finansiranje tog projekta pribavi nove dodatne izvore finansiranja. Trajna sposobnost poveanja imovine vlasnika podrazumijeva poveanje vrijednosti kapitala vlasnika u preduzeu. Knjigovodstvena vrijednost kapitala poveava se: Ako se pri prodaji akcija ostvaruje premija Ako se pri raspodjeeli neto dobitak akumulira za rezerve Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa u preduzeu podrazumijeva da se zadovolje interesi interesnih skupina (vlasnici, uprava, zaposleni, drava, povjerioci, investitori...) Interesi interesnih skupina nisu podudarni, ne rjetko su suprostavljeni. Uloga finansijske funkcije u ostvarivanju interesa interesnih skupina. Naela finansijske politike imaju za cilj da utvrde idealan poredak odnosa u finansiranju preduzea, pri emu su sva naela finansijske politike usmjerena na ostvarenje cilja finansijske politike finansijsku snagu. Naela finansijske politike su: Naelo finansijske stabilnosti Naelo rentabilnosti Naelo likvidnosti Naelo finansijske elastinosti Naelo neizvjesnosti Naelo finansiranja u skladu sa rizikom Naelo optimalnog dejstva slike finansiranja Naelo finansijske stabilnosti podrazumijeva odnose izmeu dugorono vezane imovine i dugoronih izvora finansiranja. Finansijska stabilnost izraava se koeficijentom finansijske stabilnosti. KFS = 1 dobra finansijska stabilnost 5

KFS < 1 izuzetno dobra finansijska stabilnost sigurna likvidnost i platena sposobnost KFS > 1 izuzento loa finansijska stabilnost ugroena likvidnost i platena sposobnost Prihvatljiva finansijska stabilnost Dugorono vezana imovina = Dugoroni izvori finansiranja

Kratkorono Kratkoroni izvori vezana imovina i= finansiranja gotovina Dobra finansijska stabilnost Dugoroni izvori Dugorono vezana < Finansiranja imovina

Kratkorono vezana imovina i> Kratkoroni izvori gotovina finansiranja

Loa finansijska stabilnost Dugorono vezana imovina Dugoroni izvori finansiranja >

Kratkorono Kratkoroni izvori vezana imovina i< finansiranja gotovina Model izraunavanja finansijske stabilnosti 1.Stalna imovina 2.Stalne zalihe 3.Gubitak iznad kapitala 4.Dugorono vezana i izgubljena imovina (1+2+3) 5.Kapital umanjen za gubitak do visine kapitala 6.Dugorone obaveze 7.Dugorona rezervisanja 8.Dugoroni izvori finansiranja (5+6+7) 6

9.Koeficijent finansijske stabilnosti (4/8) 10.Slobodan kapital (8-4) 11.Nedostajui kapital (4-8) Teko je odravati finansijsku stabilnost u sljedeim uslovima: U strukturi stalne imovine dominiraju sredstva koja se nikada ne mobiliu (zemljite) i sredstva koja se sporo mobiliu (graevinski objekti) U strukturi dugoronih izvora finansiranja dominiraju dugorone obaveze Preduzee posluje sa niskim neto dobitkom , te se njegovom raspodjelom ne moe poveati kapital. Jo je tee ako preduzee posluje s gubitkom koji umanjuje kapital ito se negativno odraava na finansijsku stabilnost Ukoliko koeficijent obrta zaliha opada, stalne zalihe se poveavaju i time se pogorava finansijska stabilnost. Naelo rentabilnosti podrazumijeva ostvarivanje prinosa na kapital (koliko se novanih jedinica prinosa ostvari na 100 novanih jedinica uloenog kapitala), iz ega proizilazi da bez maksimiziranja dobitka prinos na kapital nije mogue ostvariti. Prinos se posmatra kao stopa prinosa (stopa rentabilnosti). Stopa prinosa uslovljena je strukturom kapitala, visinom kamatne stope odnosno kamatom kao cijenom pozajmljenog kapitala Preduzee - opcija Red. Pozicija A B br 1 Sopstveni kapital 60.000 30.000 2 Pozajmljeni kapital 40.000 70.000 3 Ukupni kapital (1+2) 100.000 100.000 4 Prihod od prodaje 200.000 200.000 5 Varijabilni poslovni rashodi 140.000 140.000 6 Mara pokria (4-5) 60.000 60.000 7 Fiksni poslovni rashodi 50.000 50.000 8 Poslovni dobitak (6-7) 10.000 10.000 9 Rashodi finansiranja 3.200 5.600 10 Bruto dobitak (8-9) 6.800 4.400 11 Porez na dobitak 20% 1.360 880 12 Neto dobitak 5.440 3.520 13 Prosjena kamatna stopa 8% 8% Stopa prinosa na ukupni kapital 14 10% 10% (8/3*100) Stopa prinosa na sopstveni kapital 15 9,07% 11,70% (12/1*100) Naelo likvidnosti se moe posmatrati kao: likvidnost imovine likvidnost preduzea solventnost kao poseban pokazatelj likvidnosti Likvidnost imovine je sposobnost i vrijeme date imovine da se mobilie u gotovinu. - Kratkorone hartije od vrijednosti 7

Kratkorona potraivanja Kratkoroni plasmani Zalihe gotovih proizvoda Zalihe nedovrene proizvodnje Zalihe materijala Stalna imovina transformie se u gotovinu putem amortizacije

Likvidnost preduzea je sposobnost preduzea da plati obaveze u momentu njihovog dospjea. Ta sposobnost preduzea povezana je sa finansijskom stabilnou ali i sa rokovima mobilizacije kratkorono vezane imovine i rokovima dospjea kratkoronih obaveza. Dakle preduzee je likvidno u uslovima kada se imovina nesmetano transformie iz novanogu robni oblik i obrnuto. Solventnost je poseban pokazatelj likvidnosti odnosno to je krajnja likvidnost i podrazumijeva sposobnost plaanja obaveza ne u momentu dospjea ve kad tad u neodreeno vrijeme ukljuujui i plaanje obaveza iz steajne likvidacione mase. Naelo finansijske elastinosti podrazumijeva sposobnost prilagoavanja preduzea u dva smjera: U pogledu mogunosti pribavljanja dodatnog kapitala U pogledu mogunosti smanjenja kapitala ili njegovog rentabilnog upoljavanja Preduzee ije hartije od vrijednosti kotiraju na berzi lake pribavlja dodatni kapital nego preduzee ije hartije od vrijednosti ne kotiraju na berzi. Ako preduzee ima potrebu za dodatnim kapitalom, a hartije od vrijednosti mu kotiraju na berzi, ono e postupiti ovako: prvo e prodati kupljene hartije od vrijednosti ako prodajom hartija od vrijednosti nemoe pokriti potrebe za dodatnim kapitalom preduzee e izvriti novu emisiju hartija od vrijenosti i na taj nain pribaviti nedostajui kapital Ukoliko hartije od vrijednosti ne kotiraju na berzi preduzee e teko pribaviti dodatni kapital jer: ako pribavlja sopstveni dodatni kapital prvo mora nai investitore koji hoe da uloe kapital u preduzee ako pozajmljuje mora nai kreditora, da ga uvjeri u dobar prinosni i finansijski poloaj i da se potom dogovori o kreditnim uslovima Naelo nezavisnosti podrazumijeva slobodu preduzea u voenju poslovne i finansijske politike kao dijela poslovne politike u odnosu na elje i namjere povjerilaca. Faktori koji utiu na nezavisnost: Finansijska stabilnost Rentabilnost Likvidnost Finansijski rezultat Struktura kapitala Naelo finansiranja u skladu sa rizikom podrazumijeva utvrivanje poslovnog, finansijskog i ukupnog rizika ostvarivanja finansijskog rezultata. 8

Poslovni rizik je odnos dobitka iz poslovnih aktivnosti i mare pokria. Finansijski rizik je odnos izmeu dobitka iz poslovnih aktivnosti i dobitka finansijskog rezultata. Ukupni rizik je odnos finansijskog rezultata i mare pokria odnosno proizvod poslovnog i finansijskog rizika. Primjer izraunavanja rizika ostvarivanja finansijskog rezultata Red. Pozicija Varijanta A Varijanta B br Prihodi od prodaje 1 500.000 500.000 Varijabilni rashodi 2 350.000 350.000 Mara poria (1-2) 3 150.000 150.000 Poslovni fiksni rashodi 4 120.000 120.000 Poslovni dobitak (3-4) 5 30.000 30.000 Rashodi kamata 6 2.000 15.000 Dobitak redovne aktivnosti 7 28.000 15.000 (5-6) Rizici ostvarivanja fin.rezultata 5 5 8 Poslovni (3/5) 1,07 2 Finansijski (5/7) 5,35 10 Ukupni (3/7) Naelo optimalnog dejstva slike finansiranja podrazumijeva da povjerioci sliku finansijskog stanja preduzea stiu putem finansijskih izvjetaja bilansa stanja i na osnovu te slike finansijskog stanja utvruju poslovnu politiku prema preduzeu. Bilans ima optimalno dejstvo slike finansiranja: Ako je finansijska stabilnost dobra Ako su devizne obaveze u uslovima opadanja kursa domae valute niske ili nepostoje Ako je relativno visok dobitak Ako je udio sopstvenog kapitala u strukturi pasive relativno visok. Bilans ne prua optimalno dejstvo slike finansiranja: Ako je finansijska stabilnost loa Ako su devizne obaveze visoke a kurs domae valute opada Ako preduzee posluje na granici pozitivnog finansijskog rezultata a posebno ako posluje s gubitkom Ako je udio sopstvenog kapitala u ukupnoj strukturi pasive relativno nizak

Tema 3 FINANSIJSKA POLITIKA I PRAVILA FINANSIRANJA


U teoriji i praksi finansija prisutna su odreena pravila finansiranja koja su osnovu mogu biti: horizontalna pravila finansiranja vertikalna pravila finansiranja ostala pravila finansiranja Pravila finansiranja imaju za cilj da kroz njihovu primjenu poslovanje preduzea dovede na najmanji mogui rizik od negativnog finansijskog razultata, nelikvidnosti, nerentabilnosti .... Horizontalna pravila finansiranja podrazumijevaju odnose izmeu imovine sa stanovita roka imobilizacije i kapitala sa stanovita roka raspoloivosti. Horizontalna pravila finansiranja su: Zlatno bankarsko pravilo i Zlatna bilansna pravila Zlatno bankarsko pravilo postavio je 1854 godine njemaki naunik Nibner. Pravilo glasiKredit koji neka banka moe dati, a da pri tom ne doe u opasnost u pogledu isplate svojih obaveza mora da odgovara kreditu koji banka uiva i to ne samo po kvantitetu iznosu nego i po kvalitetu rokovima raspoloivosti. U praksi su prisutna odstupanja od ovih pravila koja ne dovode u pitanje likvidnost i rentabilnost banke ako se obezbjedi: Obnavljanje kratkoronih depozita tako da se osigura vremenska usklaenost priliva i odliva depozita na nain da ne doe do smanjenja salda depozita: Taloenjem novca, koje podrazumjeva da po zakonu velikih brojeva svi klijenti nee doi u isto vrijeme da podignu svoje depozite; Povezanost klijenata banke, koje podrazumijeva da banka nastoji svoje klijente meusobno poslovno povezati i nataj nain omoguiti veu ronu transformaciju kratkoronih depozita u dugorone plasmane Meubankarsko kreditiranje, kada banka moe koristiti kredite drugih banaka i centralne banke. Zlatna bilansna pravila podrazumjevaju da imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti (imobilizacije ) odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i roku dospjea. Imovina i izvori finansiranja agregiraju u dva segmenta: Dugorono vezana imovina i dugorono raspoloivi izvori finansiranja i Kratkorono vezana imovina uveana za gotovinu i kratkoroni izvori finansiranja Ove dvije jednaine u praksi su poznate kao finansijska ravnotea: Dugorona finansijska ravnotea Kratkorona finansijska ravnotea Zlatna bilansna pravila moemo posmatrati u uem i irem smislu. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu podrazumijeva da su dugoroni izvori finansiranja jednaki uravnoteeni sa dugorono vezanom imovinom. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu nastalo je poslije zlatnog bilansnog pravila u uem smislu, zato to potovanje zlatnog bilansnog pravila u uem smislu nije obezbjeivalo permanentnu likvidnost. 10

Zlatno bilansno pravilo u irem smislu pod dugorono vezanom imovinom pored navedenog podrazumjeva i stalna obrtna sredstva, ali je poimanje stalnih obrtnih sredstava razliito (ukupne zalihe, prosjene zalihe i gvozdene ili minimalne zalihe). Dakle zlatno bilansno pravilo u irem smislu zahtjeva da se i stalne zalihe finansiraju iz dugoronih izvora finansiranja iz ega proizilazi da se ostala obrtna imovina finansira iz kratkoronih izvora finansiranja. Vertikalna pravila finansiranja podrazumijevaju odnose u strukturi kapitala sa stanovita vlasnitva. Vertikalna pravila finansiranja su: Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala Odnos osnovnog i rezervnog kapitala Odnos sopstvenog i pozajmljenog kaptala je odnos svih vrsta sopstvenog kapitala (osnovni, rezervni, emisiona premija i nerasporeeni dobitak) naspram svih vrsta obaveza (dugoronih i kratkoronih). Numeriki odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitla nije utvren niti postojiunaprijed utvren normativ te je taj odnos uslovljen nizom faktota varijabli: Rentabilnost Struktura imovine Zatita povjerilaca Stepen inflacije Rentabilnost je zaeraivaka mo preduzea a izraava se putem stope prinosa na kapital. Kod razmatranja uticaja rentabilnosti na vlasniku strukturu kapitala uzima se u obzir: Stopa prinosa na ukupni kapital Stopa prinosa na sopstveni kapital Prosjena kamatna stopa pozajmljenog kapitala Struktura imovine kao odnos stalne i obrtne imovine utie na odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala na nain: Visoko uee stalne imovine u strukturi imovine rezultira visokim fiksnnim poslovnim rashodima koji dovode do visokog poslovnog rizika u ostvarivanju finansijskog rezultata. Da bi ukupan rizik ostvarenja finansijskog rezultata bio prihvatljiv uz visok poslovni rizik, finansijski rizik mora biti na nizak Nizak finansijski rizik ostvarenja finansijskog rezultata podrazumijeva niske rashode finansiranja kamata a to je ostvarljivo pomjeranjem vlasnike strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. Viska stopa inflacije zahtjeva da preduzee pomjera vlasniku strukturu kapitala ka sopstvenom kapitalu: Realno negativne kamatne stope kreditori restriktivni u kreditiranju potreba za pomjeranjem strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu Realno pozitivne kamatne stope, kreditori pozajmljuju uz visoke kamatne stope koje rezultiraju visokim rashodima finansiranja rashodi kamata. Visoki rashodi kamata visok finansijski rizik ostvarenja finansijskog rezultata. Rjeenje za preduzee manji udio pozajmljenog kapitala, manji rashodi kamata, manji finansijski rizik, pomjeranje strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu

11

Odnos osnovnog i rezervnog kapitala Zakon o privrednim drutvima odreuje visinu rezervi rezervnog kapitala putem stope rezervnog kapitala u odnosu na osnovni kapital.Rezerve utvrene zakonom imaju karakter zakonskih rezervi. Preduzee pored zakonskih rezervi moe dodatno izdvajati za rezerve. Dodatno izdvajanje za rezerve utvruje se statutom preduzea te se dodatne rezerve nazivaju i statutarne rezerve. Osnovna funkcija rezervnog kapitala je da zatiti osnovni kapital. Preduzee koje posluje s gubitkom, gubitak nadoknauje: Dopunom imovine Smanjenjem kapitala Ostala pravila finansiranja: Pravilo finansiranja 2:1 Pravilo finansiranja 1:1 Pravilo odnosa gotovine i kratkoronih obaveza Pravilo finansiranja 2:1 podrazumijeva da je odnos obrtne imovine i kratkoronih obaveza 2:1. Pravilo podrazumijeva da se 50% obrtne imovine finansira iz kratkoronih izvora finansiranja a 50% iz dugoronih izvora finansiranja. Kljune su stalne zalihe Stalne zalihe > 50% ukupnih zaliha nelikvidnost Stalne zalihe < 50% ukupnih zaliha - likvidnost Pravilo finansiranja 1:1 zahtjeva da kratkorona potraivanja uveana za kratkorone hartije od vrijednosti i za gotovinu budu jednaka kratkoronim obavezama. Kljune su stalne i sezonske zalihe. Stalne i sezonske zalihe se finansiraju iz dugoronih izvora finansiranja. Pravilo odnosa gotovine i kartkoronih obaveza, podrazumijeva odnos gotovine naspram kratkoronihobaveza. Ovaj odnos treba da bude takav da omoguava platenu sposobnost preduzea i da ne stvara ogromnu likvidnu rezervu jer to dovodi u pitanje rentabilnost.

12