PNG i Australija leto 2006.

Papua Nova Gvineja Sidnej Tasmanija PNG and Australia-Summer 2006

Papua New Guinea - Sydney - Tasmania

Bojana Rilke i Jovan Jovanovi

Putovanje u leto 2006. godine je trajalo 24 dana od 11. jula do 3. avgusta i obuhvatalo daleku Papuu Novu Gvineju (PNG) i Australiju sa Tasmanijom, njenim junim ostrvom. Od velikih gradova Australije posetili smo samo Cairns i Sidney. Celo putovanje bih dakle podelila na tri dela PNG, Sidnej, Tasmanija. I opet - Beogradski aerodrom, utorak 11. jula 2006. Let za Be, kompanijom Austrian Airlines, odakle imamo vezani let za Sidnej istom kompanijom. I sve zapoinje nerviranjem 1 - u startu kasnimo oko 50 minuta, to nije bilo dobro, jer do nastavka leta za Australiju imamo samo 70 minuta. Ipak stigli smo, projurili bekim aerodromom Schwechat i stali u dugaki red za avion za Sidnej. Sa olakanjem smo shvatili da i on kasni u polasku. Velikim Boing-om 777 do Sidneja treba da letimo oko 20 sati, sa sletanjem u Kuala Lumpuru za oko 10 sati.

Na kraju e se ispostaviti da nerviranjem i zavravamo ali ipak vredi ona sve je dobro kada se dobro zavri a to se upravo i desilo
1

U Kuala Lumpur smo sleteli u 4 sata po lokalnom vremenu, napolju je apsolutni mrak, a grad udesno osvetljen. Aerodrom je veoma moderan i velik, sav u betonu, eliku i staklu. Ceo avion je ispranjen, putnici koji ovde ostaju izali su na jedan izlaz, a mi transferni smo uli u ogromnu prostoriju sa debelim tamno plavim tapisonom, gde smo se malo rastezali od dugog sedenja. I pripremali za dalje dugo sedenje. Nakon oko pola sata nastavili smo putovanje u oieniom i sredjenom avionu. U Sidnej smo sleteli u rano poslepodne po lokalnom vremenu. Pogled je bio fascinantan jer je ovaj grad pun zaliva i zatona, uvala i uvalica. Centar je u soliterima, ali vrlo inventivno i matovito gradjenim. Ugledali smo i uvenu Operu u luci. Grad iz vazduha izgleda kao bajka, ali kakav je zapravo, videemo nakon povratka iz PNG. Podigli smo prtljag i preselili se na domai aerodrom, kako bismo nastavili put za Cairns. Nakon poletanja, a s obzirom da je ve vee, gledajui kroz prozor aviona, Sidnej izgleda kao jedno veliko, tamno prostranstvo na koji je baena hrpa dragulja. Lokacija grada je neverovatna, ne-ve-ro-vatna!!! Ne znam, ali imam utisak da u se zaljubiti u ovaj grad!!! Nakon vrlo ugodnog leta Quantas-ovim avionom u Cairns smo sleteli na vreme, gde nas je predstavnik Der Tour-a, otpratio do hotela Holliday Inn sa ogromnim atrijumom punim egzotinog, tropskog bilja, kaktusa, fikusa, palmi... Nalazimo se na severu Australije, i ovde je, iako vremenski zima, vlano i toplo. etvrtak 13.07. Izali smo da dorukujemo i proetamo - u pola 10 dolazi auto po nas da nas odveze na aerodrom, odakle polazimo za Port Moresby, glavni grad PNG. Cairns je grad od 130 000 stanovnika, smeten uz veliki koralni greben. Izrazito je turistiki, a sezona traje tokom cele godine. Glavna je upravo sada od poetka jula do septembra, kada je tzv. suni period. Oko 12 sati smo se ukrcali u avion papuanske kompanije Air Niugini. I nakon devedesetak minuta sletesmo u Port Moresby.

Papua Nova Gvineja

Ostrvo Nova Gvineja, koje se sastoji od Papue Nove Gvineje na istoku i Indoneanske Irian Jaya provincije na zapadu, drugo je po veliini ostrvo na svetu nakon Grenlanda. Oko 75% povrine Nove Gvineje je pokriveno praumom jednom od najguih i najouvanijih prauma na svetu., po veliini odmah iza Amazonska praume. Klima je tropska. Odlaskom Australijanaca 1973. godine, Papua Nova Gvineja je postala samostalna drava. Ima slabu ili nikakvu infrastrukturu, sa relativno visokom stopom kriminaliteta ivotinjski svet Papue je fascinantan. Zemlja je puna edemskih vrsta, nema majmuna i velikih predatora, a razlog je okean koji je onemoguio njihov prelazak na ostrvo. Praume su dakle ovde apsolutno bezbedne. U PNG ivi oko 190 vrsta sisara. U ovoj zemlji ima vie riba nego na bilo kom drugom mestu na svetu. Dalje, ima najmanje 25 000 vrsta tvrdokrilaca i 6 000 vrsta leptirova, 160 vrsta aba i dve vrste krokodila: slanovodni koji ivi u estuarijima i slatkovodni koji ivi u rekama i jezerima. Vrlo esto obe ove vrste ive zajedno u rekama. Postoji oko 170 vrsta gutera i oko 110 vrsta zmija. PNG je zemlja sa najrazliitijim pticama na svetu. Postoji 708 edemskih vrsta ptica, koje ukljuuju 578 kopnenih i slatkovodnih vrsta, 40 vrsta morskih ptica i 90 selica. Stanovnici Papue su u neposrednim kontaktima sa kasuarijima i rajskim pticama. U PNG postoje tri vrste kasuarija, a od 43 vrste rajskih ptica na svetu, ovde ak ivi 38 vrsta. U PNG kao turisti uglavnom dolaze Amerikanci, a od Evropljana Englezi, Nemci i neto Italijana. Sve skupa godinje samo oko 2-3000 turista, to

je zaista malo. Razlog je velika udaljenost Papue od emitivnih centara, a i skupoa aranmana Na aerodromu u Port Moresbiu doekao nas je Steven - predstavnik Trans Niugini Tours-a, koji nas je dipom odvezao do prelepog hotela na brdacu iznad samog aerodromg. Hotel medjutim podsea na dobro uvanu tvrdjavu, a obezbedjenje u uniformama s pukama podsea na vojnike koji patroliraju oko njenih visokih zidova. Na nae pitanje kako iz hotela moemo doi do grada da ga malo razgledamo, Steven je rekao da za to nema nikakve potrebe jer sve nae potrebe moemo da zadovoljimo u hotelu. (Kasnije smo saznali da nas u grad ne putaju zbog bezbednosti) Hotel zaista ima sve to treba - dve prodavnice sa suvenirima i razglednicama, predivan bazen na vrhu brda sa restoranom, odakle se prua lep pogled na pistu sa jedne strane i na stari avion koji predstavlja vrstu eksponata, sa druge. Uz bazen smo se odmarali uz kafu i kolae, vreme je mlako, vee se lagano sputa i dolaskom noi poinje duvati lagani povetarac. Nakon veere u restoranu uz bazen, rano smo legli, spavali divno. Petak 14.07. Pre 4 ujutro sam pogledala kroz prozor - obezbedjenje je i u ovo doba noi veoma agilno i sada eta sa orujem na ramenu. U Port Moresbiju ostavljamo jedan kofer i nosimo samo deo stvari sa sobom. Naime, leteemo malim avionima tako da nam prtljag ne sme prei 10 kg. U 7 sati po nas dolazi Steven, a na aerodromu nas doekuje masa sveta, sa nepreglednom koliinom prtljaga. Naime, kako u Gvineji nema drumova uglavnom se putuje avionom. A iz Port Moresbia se u brda nose sve potreptine, pa je tako ovde bilo svega - od garderobe, kiobrana i lonaca do bickla. More, more prtljage, i masa sveta, tamnih, bradatih mukaraca sa otrovno crvenim usnim dupljama, ali i poneka ena takodje crvenih zuba i desni. Imala sam jedan ne ba prijatan oseaj bili smo jedini belci, uz to ja plava, (ta mi bi da ba sada, po prvi put u ivotu posvetlim kosu?!?) Nadalje, pomalo smo optereeni i onim to smo o Papui proitali Poslednjih godina brojni posetioci bili su rtve estokih zloina, i ponekad su pretrpeli teke povrede. Kradja automobila, oruane pljake, i kamenovanje vozila su problemi sa kojima se susree Port Moresby, Lae i Mount Hagen. Deparenja i kradje tani este su u guvama. Individualno putovanje predstavlja naravno vei rizik za kradje ili grupna silovanja

nego ona koja su organizovana ili ona koja su u pratnji. Posetioci PNG treba da izbegavaju da koriste taksi ili autobuse poznate kao javna motorna saobraajna sredstva. Koliko stvarno rizikujemo?!?
Steven je uzeo stvar u svoje ruke ekirao karte, predao prtljag i mi smo preli u drugi deo aerodroma, gde nas je doekao mir, tiina i red. Onaj neprijatni oseaj je polako iezao. Do Maunt Hagena se leti 1 sat. Doekali su nas predstavnici Trans Niugini Tours-a dva jako crna Papuanca Majkl voza i Kendis, vodi. Od stranaca u Mount Hagen stigli smo samo Jovan i ja. Ostalo su sve domoroci. Aerodrom izgleda nestvarno ne postoji nikakva traka za prtljag - on se dovozi u dve kamionske prikolice, nakon ega narod nahrupi traei svoje stvari. Iza iane ograde, na nju priljubljenih obraza i noseva stoje stotine ljudi obueni najarenije to se moe zamisliti. Neki su bosi, neki u japankama, tlo po kojem hodaju je blatno, tako da im noga u to upadaju. Otvorenih oiju posmatraju avion veliku pticu koja je sletela i dovezla ljude i sve je veoma podsealo na film Bogovi su pali na teme. Nakon to smo podigli prtljag, dipom koji nas je ekao ispred same avionske zgrade i krenusmo prema Rondon Ridge Lodge-u. Usput smo saznali neke interesantne podatke o ovoj zemlji. -

PNG je jedna od poslednjih zemalja na svetu u kojoj se ne tri za vremenom ima ga jako mnogo. Zato je sve usporeno i masa sveta sedi oko puteva. Ovde se govori petina ukupnog broja svih jezika na svetu, odnosno manje od 4 miliona ljudi govori gotovo 800 razliitih jezika. Postoji mnogoenstvo (jedan pedesetogodinjak, izuzetno bogat ima 20 ena i 80 dece). Kraj oko Mount Hagena je otkriven kao naseljeno podruje tek 1933. godine ovi brdjani su jedna od poslednjih velikih skupina ljudi koje je svet tek tada upozano. A ono to je najfascinantnije za strance je katapultiranje ovih ljudi iz predistorije u godine kasnog 20. veka Moral brdjana je relativna stvar: u sopstvenom klanu la, kradja, silovanje i ubistvo su neoprostivi; sve to uiniti neprijatelju - je pozdravljano. Brdjanska drutva su patrijarhalna, u smislu da sva prava, obaveze i solidarnost prema grupi u vezi su sa oevom stranom.

Smrtnost dece je velika, a prosena ivotna dob je 54 godine. Pojedina podruja PNG se veoma razlikuju tako postoje bitne razlike izmedju brdovitih predela Mount Hagena, Tari doline, ili Sepik podruja, uz reke Sepik i Karawari. U podruju Mount Hagena uglavnom ivi narod Melpa, i ovde jo uvek postoji vetiarenje i spaljivanje ena. Jo i danas povremeno se nadje lanak u novinama o seljanima uglavnom u brdima koji su otkrili vraa obino enu spalili joj kuu, a nju kamenovali i vrlo esto ubili. Sa PNG se redovno povezuje i kanibalizam i lov na glave. U PNG ne postoje nikakve zemljine knjige, ne postoje matine knjige rodjenih, ne postoje saobraajne i vozake dozvole. Ljudi vrlo esto menjaju imena, i imaju ih obino vie. Ovde nema romantike, ljubavi, u naem smislu te rei, - ene se kupuju, i one treba da rade, da obradjuju vrt, da uvaju stoku, treba da radjaju decu. Lanac vrednosti u brdskom delu PNG je (1) zemlja (2) svinja i (3) ena.

Proli smo kroz trnicu - sve je prostrto po zemlji, sve je u nekakvom polublatu po kojem ljudi, interesantnih fizionomija, gackaju bosi, vrlo areno obueni. Opet smo ugledali ljude jezivih, crvenih usnih duplji saznasmo da oni vau neke trave narkotikih svojstava koje im usta boje u crveno. I stigosmo u Rondon Ridge Lodge koji vode dvoje Kanadjana. Lodge se nalazi visoko na brdu, na samom rubu dungle. Potpuno je nov i izgleda savreno. Na apartman ima oko 50 m2, na dva je nivoa a terasa gleda na Mount Hagen i planine okolo. Nakon ruka u drutvu domaina krenuli smo u jednoipoasovnu etnju po okolnoj dungli. Vrlo je gusta, a vodi nam je objanjavao pojedine biljke i njihove namene. Iz razgovora smo saznali da je na vodi oenjen i to samo jednom enom i ima devojicu od 3 godine. Pri tome on ne zna koliko ima godina, ali na osnovu nekih pokazatelja misli da ima oko 30-35 godina. U razgovoru je pomenuo da nekada nije bilo ebadi kao danas, pa ga je majka, kad je bio mali, pokrivala liem. Tokom veere smo u razgovoru sa Kanadjanima saznavali dalje o PNG.

Ovde ima ukupno est lodge-eva, veze su uglavnom avionske, jer postoji samo jedna glavna cesta. Pri tome, nema automatskog, radarskog navodjenja - sve je vizuelno. Subota 15.07. Nakon doruka smo sa vodiem i vozaem krenuli put Mount Hagena u gradu je puno sveta, sve je uurbano. Ceo ovaj kraj ima izuzetno dobru i plodnu zemlju, tako da ono hrani veliko podruje zemlje. Ljudi su neverovatno srdani, nasmejani, pruaju ruke. Vrlo su mirni i deluju dobroudno. Ruak koji smo poneli iz lodge-a, kao neki piknik, pojeli smo u tipinom papuanskom selu. Sve je puno cvea ono raste cele godine, i uopte rastinje je nestvarno, a ptice pevaju boanstveno. U selu smo posetili muzej, zatim kuu skalpova. Vrhunac je bilo slikanje sa poglavicom, koji je bio tradicionalno obuen; doao je sa svoje dve ene i vrlo je simpatian,. Zove se Derema to je vrsta banane. Bogat je, to se vidi iz dugakog lanca koji se sastoji od sloenih cevica od kojih svaka predstavlja 10 svinja. Nedelja 16.07. Doli su neki Nemci i Belgijanci, pa nas je danas u grupi devetoro. Obilazili smo sela oko Mount Hagena, prisustvovali ritualnim plesovima prizivanja duhova, obili park orhideja. Park je pun rastinja koje se kod nas u Evropi moe kupiti u samo ekskluzivnim cvearama. Na izlazu iz parka, ugledasmo vlasnika sa nekim repatim udom na glavi, mekanih, slatkih bezazlenih oiju. To je kuskus, edemska ivotinja Nove Gvineje, lenja kao i sve ivotinje na ostrvu, ivi u drveu, hrani se liem i izlazi nou bojei se uglavnom oveka koji je koristi i za hranu. Ovaj kuskus ivi bezbedno, kao ljubimac vlasnika parka, Poslednja poseta bili su medmeni, ljudi namazani sivim blatom, sa velikim blatnim maskama na licu, koji su nam ritualnim plesom ispirali legendu o svom ivotu.

Ponedeljak, 17.07. Iako je jutro osvanulo u totalnoj magli, sili smo do aerodroma u Mount Hagenu i maleckim avionom u koji stane 5 osoba + pilot, u dve ture stigli do reke Karawari. Let je trajao oko 35 minuta. Livada na koju smo sleteli je uz reku, usred dungle. Stotinjak metara dalje, na reci nas je doekao veliki motorni amac, koji nas je rekom Karawari doveo do Sepik Spirit-a, vrlo romantinog dvospratnog broda gde treba da provedemo naredna tri dana. Obilaziemo pokrajinu Sepik, kraj uz reku. Za veinu ljudi Sepik podrazumeva komarce, krokodile, kanibale i plutanje leeva i uveravam vas da sam sve to i videla. Napisano je 1932. godine. Odmah na ulazu u brod su nam poskidali cipele - zbog hodanja po dungli na njima uvek ima blata i zemlje. Cipele se ostavljaju na spoljnoj palubi i uvee ih osoblje isti. Obroci se najavljuju gongom i mi smo nakon ruka i kratkog odmora, otili do jednog sela, razgledali ga, pogledali njihove rukotvorine. Inae svi izleti se obavljaju ustaljeno prelazi se na motorni amac koji nas rukavcima reke vodi do destinacije brodom se vozi samo po reci, na veim razdaljinama. Vratili smo se na brod, odmorili se, u pola 7 je bio snek, nakon toga u 7 brifing za sutra, pa u pola 8 veera. Posle veere smo, u ugodnim foteljama zavaljeni, odgledali prvi deo jednog sjajnog dokumentarnog filma o PNG. Utorak, 18.07. Lepo je posmatrati svitanje na reci. Uz kafu i aj koji stoje u trpezariji posmatrali smo dizanje sumaglice, nakon ega smo dorukovali, pa krenuli na jednodnevni izlet. Posetili smo kuu duhova - Tambaran, ispred koje se nalazi kamenje na koje su se nabijale glave ubijenih neprijatelja ili inoplemenika, gledali ritualni ples lovaca na glave, obilazili reku, etali dunglom... Posle pola pet smo se vratili na Sepik Spirit. Dan je bio naporan, ali je bilo vrlo, vrlo interesantno. Oko sat i po odmora do sneka, zatim sledi brifing za sutra, pa veera i onda II deo filma o PNG.

Sreda, 19. 07. Posle doruka, u pola 9 smo otili u jedno selo koje je reka, promenom svog toka, podelila na dva dela. Posmatrali smo ereenje sago palme od koje se koristi praktino svaki deo, u jednoj sojenici su nam demonstrirali svoj nain kuvanja pripremali su ribu sa nekim povrem, od sago palme pravili palainke, pripremali sago puding..., zatim smo gledali kako prave maske i uopte predmete od drveta, kako dube i rezbare drvo, kako boje..., kupili neke suvenire. Po povratku na brod sve smo suvenire poprskali Morteinom, kako bi se unitile eventualne bube i kako bi se ti predmeti mogli uneti u Australiju. Oni lanovi grupe koji odavde idu u Singapur taj problem nemaju. Australijanci su vrlo strogi i jako uvaju svoju zemlju... Nakon ruka, krenuli smo u obilazak poslednjeg sela u ovom podruju, poznatom po izradi svirala. Opet nam je izveden tradicionalni ples, koji je bio interesantan. U povratku peh - nasred reke Karawari iscurelo nam je ulje iz motora postadosmo brodolomnici. Sva srea da amac ima radio vezu sa naim brodom, koji nas je pokupio nakon sat i po plutanja. Vee koje se lagano sputalo davalo je dozu dramatinosti nama Robinsonima! etvrtak, 20. juli. Brod je celu no plovio rekom Karawari, napustili smo ga nakon doruka, ukrcali se sa stvarima na motorni amac i za oko 45 minuta smo stigli do sledeeg lodge-a. Karawari lodge se nalazi na vrhu brda na raskrenom delu dungle. Poloaj mu je neverovatan sve je puno leptirova svih vrsta i boja, puno je raznog arenog cvea, sam lodge je sav u drvetu sa puno, puno maski i lokalnih rezbarija, sa nestvarno dobro lociranom drvenom terasom na kojoj su poredane lealjke i stolice od, kao tu, tekog drveta, sa koje puca pogled na gustu dunglu koja se sputa do reke, iza koje se opet nalazi dungla. Nepregledna, nepregledna...Dakle sa svih strana, dokle god pogled see svuda je prauma. Ovde imamo mree za spavanje jer postoji opasnost od uboda malarinih komaraca. Nakon brifinga i ruka, kratki odmor, a zatim sputanje do reke i motornim amacem razgledanje sela uz obalu

Pre veere smo imali predavanje o maskama i gvinejskim artefaktima, posle koje smo se odmah povukli u nae kuice na spavanje. Moj krevet je bio uz prozore prema dungli prozori su otvoreni pokriveni samo mreom. Bukvalno, ali bukvalno se ima oseaj da se nalazi u samoj dungli - ona je oko desetak metara od kue. Privukla sam fotelju i u mraku neko vreme sedela i posmatrala svice koji su palili i gasili svoje sijalice. Ovo je zaista nestvarno. I vizuelno i auditivno. Zvukovi su toliko neobini! Oseeam se vanzemaljski, vanvremenski ... Petak, 21. juli. Nakon doruka smo napustili Karawari Lodge i opet avionom otili u drugi deo PNG, ponovo u brda. Ambua Lodge je divan, nalazi se na oko 2500 m nadmorske visine, svee je, ali u krevetima imamo elektrinu ebad tako da za hladnou ne brinemo. Ovo je podruje naseljeno narodom Huli. Vrlo su odmereni, ozbiljni i otmeni. Tradicionalne boje su im uta, crvena i crna to su boje gline kojom se oni mau - i lice i telo! Inae ukraavaju se perjem rajskih ptica, bue noseve kroz koje stavljaju alke, tela premazuju palminim uljem i prekrivaju perlama i koljkama.

Posle ruka, nakon desetak minuta vonje kombijem, peke smo krenuli po gustoj praumi sve je blatno, klisko i vlano - odjednom smo se nali podno najveeg vodopada u Novoj Gvineji koji je onako odozdo delovao i zastraujue i oaravajue. Masa vode koja se uz zagluujuu buku strmoglavljuje usred guste praume!!! (uzgred, vodopad je samo 60 metara visok u poredjenju sa nekim drugim svetskim je nizak, ali u ovom je ambijentu delovao ogroman) Subota, 22. juli . Veoma rano smo krenuli u posmatranje rajskih ptica. Ptiarenje je bilo relativno uspeno. Uspeli smo da ih vidimo, dalekozorom, visoko u kronjama drvea.

10

Inae smo danas smo na celodnevnom izletu posetili kolu pravljenja perika od prirodne kose, zatim smo posmatrali ples suncu, a nakon toga neku njihovu tradicionalnu igru. Posle veere smo pakovali kofere, a s obzirom da je napolje prilino hladno, ukljuili smo elektrinu ebad. Naa poslednja no u Papui Novoj Gvineji. Nedelja, 23. juli. Do aerodroma treba da predjemo oko 20-25 km, put kojim emo se voziti oko dva i po sata. Na aerodromu je krenula strepnja da li je vreme dovoljno OK za avione nas dalje ekaju presedanja, vezani letovi, rezervisana noenja i putovanje dalje... Kako e sve da se uklopi; kako e da protekne? Sa svim moguim sletanjima i sakupljanjima putnika (neki su bosi, neki samo zaogrnuti aravima) stiemo u Port Moresbi samo 55 minuta pre poletanja aviona za Sidnej. U prostoriji gde pristie prtljag (kamioniima) vlada neopisiv haos i nema nikakve anse da dobijemo na kofer u narednih sat-sat i po. E onda sam se ja razmahala! Jovan je ostao sa runom prtljagom, a ja se razletela stigla ponovo na pistu, ula medju prtljag u na avion, gde mi je pilot omoguio da uzmem na kofer. Izjurili smo u aulu aerodroma ekao nas je predstavnik agencije sa deponovanim koferom, jurnusmo na medjunarodni aerodrom (zgrada pokraj) i uuuuh ukrcasmo se u avion Brisbain Sidnej. U 15 minuta do 21 sat smo izali iz aviona u Sidneju..

Sidnej

Taksijem smo otili u hotel Marriot u samoj luci, najstroem centru grada. Iz sobe imamo pogled na uveni Harbour Bridge , a od Opere smo udaljeni 5-6 minuta hoda. arobno - samo da se odmorimo i ispavamo. Ponedeljak, 24 juli. Organizovano razgledanje grada je poelo nakon doruka, oko pola 9. Sidnej je kao bajka - od nekadanjeg mesta u koje su dolazili zatoenici po kazni, nastala je pulsirajua svetska metropola sa preko 4 miliona stanovnika. Obili smo delove grada Bondi i Manly, sredite grada sa, sigurno najlepom prirodnom lukom na svetu, sa uvenom Sidnejskom operom,

11

najpoznatijom zgradom Australije i simbolom Sidneja i Mostom, takodje zatitnim znakom ovog grada. Proli smo tzv. Malu luku, iznad koje se cene kua kreu oko 6-7 miliona dolara. Rezidencijalna etvrt Sidneja je nestvarna ovo je grad u koji se ovek zaista moe zaljubiti! Sidnej ukupno ima 34 velike lepe plae, od ega se tano polovina nalazi u severnom, a polovina u junom delu grada. Nakon zavretka ove sightseeing ture, autobus nas je ostavio u jednom delu velike Sidnejske luke, gde smo se ukrcali na vrlo luksuzni James Cook brod za razgledanje. Na njemu smo uz odlian ruak imali dva sata razgledanja luke sa vode, naravno uz objanjenje preko razglasa. arobno, arobno!

Utorak, 25 juli. Danas obilazimo jedno od najomiljenijih izletita - Blue Mountains, a nakon toga zoloki vrt sa kengurima i koalama. Plave planine su ime dobile po eukaliptusu, kojeg je mnogo na ovom podruju. Ulje iz eukaliptusovog lia prouzrokuje izmaglicu koja pod odredjenim uglom svetla daje plaviastu boju. U hotelu Imperial, izgradjenom 1878. godine, u kojem je 1954. prilikom jedne od svojih poseta, boravila i engleska kraljica Elizabeta smo ruali, i nakon podue vonje stigosmo u Blackstone, kombinaciju nacionalnog parka i zolokog vrta. Videli smo nekoliko vrsta koala, (neverovatno su mirne i lenje spavaju dnevno oko 20 sati) nekoliko vrsta kengura koje sam i hranila, milovala sam bebe dingo psa, videli smo pticu emu, pingvine... Oko pola sata vonje smo od Sidneja. Uvee smo, etali gradom ne zna se da li je Sidnej lepi nou ili danju. Veerali smo u italijanskom restoranu Kod Alfreda smetanom u jednoj od najstarijih zgrada u Sidneju, koja se zbog svoje istorijske vrednosti uspela sauvati u strogom centru medju visokim soliterima. U neposrednoj je blizini naeg hotela.

12

Sreda, 26. juli. Iako pada sitna kia, Sidnej je i dalje boanstven dakle u svako doba, po svakom vremenu! Definitivno nas je osvojio!!! Potpuno se slaemo sa reenicom Sidnej je najbolja adresa na svetu! Zaista jeste!!! Danas letimo za za Hobart, za Tasmaniju. Let traje sat i 25 minuta .

Tasmanija
Ovde je vrlo hladno, a ivot u Hobartu zamre trenutkom zatvaranja radnji, dakle oko 18,30. U hotelu Mercure gde smo odseli, ostavljamo dva komada naeg prtljaga. Uzimamo samo najosnovnije, rano leemo - ve u pola 7 ujutro kreemo na putovanje po ovom ostrvu. etvrtak, 27. juli. Nakon doruka, sa grupom (po godinama vrlo mladom) i vodiem Brusom, kreemo. Dorukujemo usput u jednoj pekari-poslastiarnici, a zatim tasmanijska avantura poinje. Tasmanija je nekada bila deo australijskog kopna. Postala je ostrvo krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 10 000 godina. Izolacija je ouvala tasmanijske ivotinje predatora nije bilo (osim tasmanijskog djavola i prugastog tigra), tako da dananji posetilac moe videti retke i na kopnu nepoznate torbare. Tasmanija prua neka od najspektakularnijih divljih mesta na Zemlji. Vie od 60 vrhova se nalazi na preko 915 m nadmorske visine, a ima i mnogo visoravni.

Tu raste i najvie drvo na svetu Mountain Ash - umski pepeo i drugo arobno drvee. Najvie od njih moe biti i preko 30 metara. U prolee cvetaju orhideje i razne vrste arenog poljskog cvea. Mnoge praumske ivotinje su none, tako da se danju uma ini tiha, osim pevanja ptica. Nou, drvee i grmlje oivi.

13

Jo uvek je najneobinija ivotinja tasmanijski djavo. To je dlakava crna zverica prodornog glasa, koja je ime dobila kada su doseljenici, nakon nonih krikova ujutro nalazili samo krv zaklane ivine. Tada bi konstatovali su da je to mogao napraviti samo djavo. Tasmanijski tigar, sa prugama po ledjima koji je nekada u praumi lovio volije, vrstu malih kengura, gotovo je sigurno izumro. Tasmanija, onako generalno predstavlja jedan veliki, jedan ogroman nacionalni park. Predivni, uzredjeni nacionalni park! Krenuli smo zapadnom stranom Tasmanije, slabo naseljenom, posetili Land of Giants, nacionalni park visokih, visokih starih eukaliptusa, zatim nacionalni park St. Claire, gde se nalazi i istoimeno jezero, najdublje u celoj Australiji (ne samo u Tasmaniji). Ovde ive i platipusi udne ivotinje koje su kombinacija ribe (ive u vodi i imaju peraje), sisara (doje mladunad) i ptice (imaju kljun kao patke). Ruak je naprvio Bruce, jeli smo u pirirodi imamo svu opremu. Bruce je inae odlian kuvar, koji je ak izdao i svoju knjigu recepata (koju smo narvno i mi kupili ) Vonja u nastavku trajala je dosta dugo, ali je bila vrlo prijatna. Uopte sve je vrlo romantino nekako maglovito, tajanstveno, oblaci se sputaju i vrlo su niski, sve je nestvarno zeleno, pomalo mistino. Putevi su odlini, Bruce je izuzetno dobar voza. Jovan i ja sedimo na prvim seditima naeg malog autobusa (koji je predvidjen za 21 osobu, a nas je 9, tako da svako ima barem po dva sedita), a muzika je iz 70 i 80-ih godina. Kao da smo je mi birali! Zastali smo u malom gradu Queenstown-u, koji deluje kao kulisa za neki kaubojski film, i prosto svakog asa oekuje da se u tom mrtvilu pojavi neki tip na konju sa pitoljem oko pasa. U Tullah lodge-u, odnosno Tullah chalet-u treba da provedemo dve noi. Chalet je vrlo prijatan, na samom jezeru, sa velikom trpezarijom sa kaminom. Posle veere imali smo i tortu sa sveima jer je devojka iz grupe imala rodjendan. Napunila je 24 godine. Petak, 28. juli. Posle doruka otidjosmo na kraj sveta, na rub okeana, gde se sledee kopno nalazi udaljeno ak 16 000 kilometara to je Argentina, mesto 400

14

km udaljeno od Buenos Airesa. zemaljskoj kugli.

Najvea povrina vode bez kopna na

Bili smo na peanim dinama, zatim gradiu Strahamu, nekada poznatom po kopanju zlata i srebra, obili Montezuma vodopade, odnosno imali etnja dugaka 9,5 km. Bilo je vrlo naporno staza je ravna, ali prolazi gustom umom, a s obzirom da je padalo vee, povratak je bio gotovo po totalnom mraku. Nakon veere legli smo vrlo umorni. Subota, 29. juli. Posle doruka na jezeru smo uzalud traili (kao i dan pre) uzalud!

platipuse

Oko 10 sati smo iz lodga krenuli prema Cradle planinama. Okolina je neverovatna, odnosno boja okoline je udna postoji neka posebna vrsta trave koja se zove button grass, koja dobija boju iz tla, a onda je dalje prenosi na jezero. Ovde je i Weindorfers prauma, koja je ime dobila po Weindorfer-u, Nemcu koji je prvi doao na ovo podruje i koji je umu posadio i odravao. Boje su udesne, i izgleda nestvarno. Prenoili smo u Davonportu, tipinom tasmanijskom gradiu, kojim smo pre veere proetali. Hotel u kojem smo odseli nalazi se uz samu luku, tako da je neposredno ispred prozora proetao Spirit of Tasmania, ogroman putniki brod koji saobraa na liniji Meloborn-Davonport. Nedelja, 30. juli. Nakon doruka smo otili u kanjon sa kaskadnim vodopadom. Ceo kanjon je ispresecan divnim etalitem, sa svim bezbednosnim merama za turistepeake. Dakle sat vremena etnje kroz prelepu prirodu. Svee je, ali ne hladno! Nakon podue vonje stigli smo opet u jedan nacionalni park sa puno piknik zona. Na vodi je ostao da spremi ruak, a mi smo proetali po umi Belih vitezova - to su ogromna stabla eukaliptusa. Videli smo najdeblje drvo obima 12-13 metara, koje je staro izmedju 350 i 650 godina. etnja je bila divna. uma je opet bila boanstvena. Na putu prema mestu gde emo spavati u jednom trenutku je kraj autobusa proletelo jato arenih ptica. Bili su to papagaji rozenkoli, koji su se prosto utrkivali sa autobusom prvi put u ivotu videla sam jato papagaja ovako na otvorenom u svom prirodnom ambijentu!!! U mestu Bicheno Bieno spavamo, ali pre veere odlazimo na Diamond Island da posmatramo pingvine.

15

Ponedeljak, 31. juli. Prvo zaustavljanje je bilo u Frechin nacionalnom parku, gde je posebno impresivan vidikovac odakle se prua boanstven pogled na tzv. Weinglas plau. Ime je dobila s jedne strane po obliku lii na vinsku au, a sa druge strane, na jednom delu te plae nekada se zaista proizvodilo vino. Zatim podua vonja do tzv. Swan Sea Labudovog jezera, gde smo imali ruak, pa poseta farmi koja proizvodi jagode, maline, kupine, ribizle... Od svog tog voa oni prave sladoled (nije neto posebno!!!), ali i demove, slatka... vrlo su fini!!! Oko 17 sati smo stigli u najjuniju taku naeg celokupnog putovanja samim tim i najhladniju - Port Arthur uveno istorijsko mesto, poznato po zatvoru u periodu od 1830. do 1877. godine. Nakon veere imamo tzv. Ghost turu - turu duhova. Naime, u ovom je zatvoru mnogo kanjenika pogubljeno, a i mnogo ih je umrlo prirodnom smru. S obzirom da njihovi duhovi jo uvek lutaju okolo, to se i dogadjaju udne stvari. Barem vodii tako priaju! Na turi smo imali enu vodia, koja je za svaku zgradu imala po neku priu, stravinu naravno. Bilo je ba adrenalinski Utorak, 1. avgust. Posle doruka smo obili turistiki centar Port Arthura sa vrlo zanimljivom priom o istorijatu zatvora i uopte kanjavanju zatvorenika, a zatim smo brodom otili na krunu vonju oko ostrva mrtvih (groblja zatvorenika). Nakon ruka krenusmo natrag, ka Hobartu. Pauza je bila u Tasmanian Devil Park-u, gde smo prisustvovali hranjenju djavolia. To je lep park sa puno kengura, ptica... Prijatnom vonjom stigli smo oko pola 5 u Hobart. Oprostili smo se od grupe i Bruca, u Mercure hotelu dobili jo lepu sobu nego prethodni put, gde smo samo ukljuili grejanje i odmah izali u etnju. Hobart nam se dopao mnogo vie nego prvi put razlog je verovatno i to to smo se saiveli sa Tasmanijom, ali i vreme koje je bilo vrlo lepo, mlako i pomalo melanholino - kao uostalom i nae raspoloenje jer se ovo putovanje polako pribliava kraju. Kupili smo kofer, bez kojeg kao treeg, ne bih mogla da spakujem stvari. Naime, ovde u Tasmaniji smo kupili toplih stvari debele prsluke, ja debelu jaknu, vrste cipele za hodanje i Jovan i ja - to je sve dodatak za nae, i u polasku skoro puna kofere. Veerali smo u restoranu kojeg je Bruce preporuio za stek.

16

Umorni, ali zadovoljni zaspali smo tu poslednju no na Tasmaniji. Sreda, 02. avgust. Probudili smo se oko 5 sati, spakovali stvari, popili kafu i poli na aerodrom, jer smo u 10,30 imali avion za Sidnej. Let je bio na vreme, na vreme smo sleteli i ekirali stvari za Be i uz muvanje po aerodromu i sedenje po kafiima provodili vreme do poletanja. I onda poinju problemi! Oko 16 sati nam javljaju da je dolo do nekih tehnikih smetnji i da e nam se pilot obratiti za dva sata. Mi se jo uvek nita ne brinemo, jer u Beu i tako imamo veliku pauzu do poletanja za Beograd. Ali oko 19 sati nas obavetavaju da deo koji je potreban da bi se avion osposobio za let, ne moe da se nabavi u Australiji, pa zato svi putnici treba da podignu svoje stvari, i ponovo ih ekiraju kod malezijske kompanije, kojom treba da odletimo do Kuala Lumpura, gde e nas Austrijska kompanija prihvatiti. Ogroman avion, strano puno putnika, uasno puno prtljaga sav se prtljag podigao za oko 1 sat; za naredni sat i po se izvrila neka evidencija kod austrijske kompanije, a naredni sat i po vrilo se ekiranje kod Malezijaca. Dakle pravo pravcato maltertiranje. Dobili smo bon po 10 dolara od Austrijanaca, da neto pojedemo. Malo pre 23 sata po lokalnom vremenu poleteli smo za Kuala Lumpur. Let je bio fantastian. Avion je mnogo komforniji od austrijskog, osoblje izuzetno ljubazno i lepo, a hrana izvrsna. Divno smo spavali (nije ni udo!) i u Kuala Lumpur sleteli nakon oko 9 sati leta Ugodno smo se iznenadili kada su nas obavestili da ne moramo vaditi stvari, jer su one ekirane do Bea. A tamo emo videti za dalje kada se javimo na transfer desk. etvrtak, 03. avgust. Desetak sati smo leteli do Bea i odmoreni sleteli po lokalnom, sada naem vremenu, oko 12 sati. Imali smo jo pedesetak minuta do poletanja aviona za Beograd. Na bekom aerodromu nam rekoe da su u kompjuteru videli da su nae stvari direktno transferisane za Beograd, to smo jo jednom proverili kod zemaljske stjuardese neposredno pre ulaska u avion. Na letu za Beograd su jo dva putnika koji su dola istim avionom iz Sidneja. Na vreme sleemo u Beograd, prelazimo graninu kontrolu, ekamo prtljag ali uzalud. Niko od nas sa leta iz Sidneja nije doekao svoje stvari.

17

Onda sledi procedura prijavljivanja nestalih stvari koje su nam u dva navrata, 4. i 5. avgusta dostavljene na kunu adresu. Sve je bilo itavo i na broju. Ali u svakom sluaju jedna neprijatnost. Ono to rekoh na poetku, poelo je i zavrilo malom neprijatnou uz srean ishod. to je i najvanije. I tako, zavrilo je i ovo, i po kilometrai i po egzotinosti, zaista veliko putovanje. Bilo je lepo, bilo je udesno, bilo je nezaboravno!!! Medjutim, iako je Sidnej najbolja adresa, ovoj beogradskoj smo se i te kako obradovali!!!

18