ZELENO UVENUE Verticillium albo-atrum, V.

dahliae
Autor: Aleksandra Savi

Zeleno uvenue je iroko rasprostranjeno oboljenje povrtarskih biljaka familije Solanaceae. Patogen naroito zahvata papriku i paradajz. Javlja se na 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka, pre svega vrste familije Solanaceae (paprika, paradajz, plavi patlidan, krompir), Cucurbitaceae (krastavac, lubenica, dinja) i druge. Najvee tete kod nas su zabeleene u dolinama reka Save, Morave, Niave i Timoka.

Simptomi Opti simptom bolesti je uvenue biljaka. Ono najee nastaje tokom vegetacije pri emu biljka zadrava zelenu boju, pa se zato i naziva zeleno uvenue Simptomi zavise od vrste biljke domaina, patogenosti soja i otpronosti sorti. Dakle, karakteristian simptom oboljenja je uvenue biljaka ili pojedinih njenih delova, koje se manifestuju najpre gubljenjem turgora lia. U prvim fazama zaraze infekcije biljke nakon noi ili navodnjavanja povrate sveinu, ali parazit se razvija, zaposeda sudovno tkivo biljke ometajui njegovu funkciju, to dovodi do potpunog uvenua biljaka u roku od nekoliko dana.

Na uzdunom preseku prizemnog dela stable uoava se mrka obojenost sudovnog tkiva, to predstavlja karakteristian simptom zelenog uvenua.

Zaraene biljke imaju skraene internodije i bunast izgled.

Na liu ovakvih biljaka uoavaju se simptomi nekroze ivice koja sve vie zahvata lisno tkivo.

Simptomi opisani kod paprika slini su i na plavom patlidzanu.

Na paradajzu nema pojave uvenua biljaka, niti se remeti njihov porast i razvie u takvoj meri kao kod paprika. Tek na starijem liu nastaju hlotrotine pege koje potom nekrotiraju.

Mrka obojenost sudovnog sistema, uoljiva na uzdunom preseku prizemnog dela stable, karakteristican je znak zelenog uvenua paradajza.

Patogen se odrava u zemljitu trajnom micelijom (telo gljive), V. albo-atrum i mikrosklerocijama (tvorevine gljiva koje su otporne na nepovoljne uslove i slue za odravanje gljiva), V. dahliae na biljnim ostacima ili korovskim biljkama. Micelija i konidije (spore, jednoelijska ili vieelijska reproduktivna jedinica gljive koja je sposobna da klija i da proizvede nove individue), imaju slabu konkurentnu sposobnost prema mnogim zemljinim mikroorganizmima, tako da se van biljke domaina u njemu kratko odravaju, oko est meseci. Patogenu pogoduju vlana zemljita i temperature od 21-27C.

Mikrosklerocije u zemljitu mogu odrati vitalnost do 15 godina, ali to je najee do dve godine. Infekciju korena mladih biljaka ostvaruje micelija direktno kroz epidermis ili korenove dlaice i kroz povrede. Micelija najpre kolonizira parenhimsko tkivo, a odavde prodire u ksilem. Tek u ksilemu nastaje njen intezivan porast. Iz sudovnog tkiva micelija dospeva na povrinu lia i du lisnih nerava obrazuje konidije i konidiofore.

Konidije se rasejavaju kinim kapima i tako dospevaju u zemljite. U njemu, u kontaktu sa korenovim sistemom domaina, ostvaruje sekundarne zaraze. U povoljnim uslovima zaraza se sa lokalnih arita moe proiriti na ceo usev. U obolelim biljnim organima micelija formira V. dahliae formira mikrosklerocije, a V. albo-atrum trajnu miceliju, ime se ciklus zavrava. Mere zatite Kao preventivne mere zatite obavezno primenjivati pravilan plodored, upotreba otpornih sorti , uklanjati obolele biljne ostatke, vriti dezinfekciju supstrata pri proizvodnji rasada. Papriku na istoj povrini treba gajiti tek svake pete godine, a u plodosmeni uvoditi biljne vrste koje nisu domaini opisanom patogenu (itarice, kukuruz, soja, eerna repa, a od povra pasulj, boranija, graak i kupus). Biljne ostatke posle etve ili berbe treba unititi. Zemlja za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru termiki ili hemijski treba dezinfikovati. Direktne mere zatite biljaka primenom fungicida nemaju vei praktini znaaj, samo neki fungicidi sisteminog delovanja primenjeni zalivanjem na bazi (benomila ili propamokarb-hidrohlorida) imaju uticaj na parazita. Oni ne spreavaju infekciju, ve samo zaustavljaju razvie gljive dok traje delovanje aktivne materije preparata, a po njemom razlaganju gljiva nastavlja da se razvija. Zeleno uvenue je bolest koja se najee javlja pred samu berbu. Biljka se inficira tako to gljiva preko korena ulazi i zauzima provodne snopove i spreava snabdevanje nadzemnih delova vodom. U poetku, biljke tokom dana izgledaju kao da su zahvaene suom a kasnije se povrate u normalno stanje. Bolest brzo napreduje pa lie pone da uti, vene i otpada. Nakon infekcije bolest se ne moe suzbiti te su efikasne jedino preventivne mere od kojih je plodored najbolji.

literatura: Mijatovic, M., Obradovic, A., Ivanovic, M., Zatita povra, Beograd

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/15081.html