ALGE

Od modrozelenih algi kasnije su se evoluirale slozenije gradjene alge. Medju njima se i dalje nalaze jednocelijski oblici, ali se razvijaju kolonijalni i visecelijski oblici razlicite gradje tijela. U toku evolucije alge su pored postojeceg pigmenta hlorofila a, nastalog jos kod modrozelenih algi, izgradile i druge hlorofile b,I,d,e, a pored njih i druge specificno bojene pigmente. Na osnovu boje tijela, kao i nacina razmnozavanja i nekih drugih osobina alge dijelimo na razdjele: zlataste alge, silikatne alge, mrke alge, crvene alge, zutozelene alge, euglenoidne alge, razdio hara

Modrozelena alga

Razdio zlatastih algi - Chrysophyta

U ovaj razdio ubrajaju se jednocelijske zlatnomrke i mrke alge.U njihovim celijama nalaze sa hlorofili a i c, pigmenti karotin i ksantofil. To su goli organizmi sa ameboidnim kretanjem kojima zahvataju i cvrstu hranu. U slatkovodnom planktonu su ceste vrste rodova Uroglena i Synura. Njihova kolonija je od veceg broja celija poredanih u radijalnim pravcima. Znacaj: Najstariji oblici zlatastih algi stari su oko 1,2 milijarde godina. Nalaze se u slatkim i slanim vodama. Znacajne su kao proizvodjaci organskih materija i vazna su karika u lancima ishrane vodenih zivotinja.

Zlatasta alga

Razdio silikatnih algi - Bacillariophyta

Silikatne alge rasprostranjene su u slatkoj, slanoj vodi a i u zemljistu. To su jednocelijski oblici,mrke boje. Njihov celijski zid je proziran, jer je unutrasnji sloj od pektina a spoljasnji od staklasto prozirnog silicijuma. Sastoji se od dvije polovine pri cemu veca pokriva manju. Poklopac se naziva epiteka a dno hipoteka. Razmnozavaju se diobom celija, rjedje polnim spajanjem gameta. Prilikom diobe svaka kcerka celija dobija po jednu polovinu celijskog zida koju sama dogradjuje. U polnom nacinu razmnozavanja u dvjema jedinkama se obrazuju po cetiri jedra.od njih po tri jedra degenerisu a ostala dva se spajaju dajuci zigot. Zigot raste u novu jednku i obrazuje novi zid. Znacaj: Silikatne alge su primarni proizvodjaci organske hrane. Osjetljive su na promjenu hemizma vode pa se mogu koristiti kao indikatori stepena cistoce. Negomilava se i stvara naslage mulja poznate pod imenom dijetomejski mulj.

Morske silikatne alge

Razdio mrkih algi - Phaeophyta

Mrke alge obuhvataju visecelijske oblike pricvrscene za stijene i druge cvrste predmete koje se nalaze u vodi. Talus im je veoma raznovrstan. Kod najprostijih je koncast i granat ili plocast, a kod nekih ima cak izdvojene djelove koji lice na korijen, stablo i list.. Celijski zid je od celuloze, a spoljasnji slojevi sadrze pektinske materije koje lako bubre. U sastav zida ulaze algin i fukoidin. U citoplazmi se nalazi krupna vakuola, jedno jedro, ribozomi i mitohondrije. U hloroplastima se nalaze hlorofili a i c, karotini, ksantofil, fukoksantin koji daje boju talusu. Rezervne materije su: alkohol, manit, ulje i polisaharid laminarin. Razmnozavaju se vegetativno,sporama I polno. Vegetativno odvajanjem djelova talusa iz kojih se razvijaju nove biljke. Polni proces se javlja u tri oblika: izogamija (gamete su jednaki po izgledu), heterogamija (zenski gamet je krupniji) I oogamija (zenski gamet je krupniji i nepokretnjiv). Znacaj: Mrke alge sluze kao hrana morskim zivotinjama. Neke vrste se koriste u ljudskoj ishrani jer su bogate ugljenim hidratima a i vitaminima. Takodje imaju znacajnu ulogu u medicini.

Mrke alge

Razdio crvenih algi - Rhodophyta

Ovaj razdio obuhvata oko 4000 vrsta, zastupljenih uglavnom u morima. Ova vrsta algi zivi na najvecim dubinama. Crvene alge su rijetko jednocelijski oblici. Celijski zid im je od celuloze i pektina a ima i agra. Hloroplasti sadrze hlorofile a i d,alfa i beta karotine, fikoeritrin i fikocijanin. Razmnozavaju se samo polno. Znacaj: Mnoge crvene alge se koriste u ishrani, u obliku salate i dodatka jelima. Iz crvenih algi dobija se agar-agar, to je supstanca sposobna da odrzava vlaznost, koristi se i kao lijek za zeludacna oboljenja. Primjenjuje se i u industriji hljeba, tekstilnoj i industriji hartije.

Crvene alge

Razdio zutozelenih algi - Hanthophyta

Zutozelenih algi ima oko 400 vrsta. Stanovnici su slatkih voda. To su jednocelijski,kolonijalni i vesecelijski organizmi. Celije su im jednojedarne, a jedra su veoma sitna. Hloroplasti su plocasti ili socivasti, sadrze hlorofile a i e, karotine i ksantofile. Celijski zid im je od pektina prozetog silicijumom. Mnoge zutozelene alge ulaze u sastav fitoplanktona. Koncasta alga Tribonema naseljava povremene i trajne bare, a oblikom podsjeca na koncaste oblike zelenih algi. Konac ove alge je negranat, izgradjen od niza cilindricnih celija oblika bureta. Vaucheria je rod sa nekoliko vrsta koje naseljavaju slatke i slane vode ali i vlazno tlo. To su cjevasti ili sifonalni oblici. Tribonema se razmnozava diobom konca na nekoliko dijelova ili se obrazuju zoospore kruskastog izgleda sa dva bica nejednake duzine. Vaucheria se takodje razmnozava bespolno zoosparama. U polnom nacinu razmnozavanja Tribonema obrazuju se izogameti koji se spajaju stvarajuci zigot, a iz zigota se razvija nova biljka. Kod Vaucheria polni process se odvija po tipu oogamije. To znaci da se obrazuje krupna jajna celija u oogoniji. Polni organi nastaju u obliku grana,a od talusa se odvajaju pregradom. U anteridijama se obrazuju spermatozoidi sa dva bica. Zid anteridije osluznjava da bi omogucio izlazak spermatozoidima. Spajanjem spermatozoida i jajne celije nastaje zigot, koji obrzuje svoj zid i ulazi u fazu mirovanja. Poslije nekoliko mjeseci zigot klija u novu biljku.

Botrydium granulatum, vrsta zutozelene alge

Razdio euglenoidnih algi - Euglenophyta

Ovaj razdio obuhvata oko 450 vrsta. To su jednocelijski organizmi bez pravog celijskog zida. Spoljasnji dio citoplazme je nesto cvrsci, zvani pelikula. Euglenofite se krecu pomocu biceva-flagela,kojih imaju 1-3. U hloroplastima zastupljeni su hlorofil a i b, beta karotin i ksantofil. Kod nekih predstavnika prisutno je tjelasce, osjetljivo na svjetlosne zrake fotoreceptor (ocna mrlja). Rezervna materija im je nerastvorljivi ugljeni hidrat paramilum, koji se razlaze do glukoze. Euglene zive u slatkoj i slanoj void ali i u barama sa stajskim djubrivom. Razlicitog su oblika i velicine, sa jednim bicem i jednom ocnom mrljom. Vrste roda Phacus zive u vodama siromasnim hranljivim materijama.one su spljostenog oblika i zbog cvrstine svoje pelikule su izgubile sposobnost da mijenjaju oblik. Kod roda Trachelomonas oko celija postoji kucica. Vrste roda Colatium nemaju hloroplasti i zive saprofitski. One se za izvor hrane pricvrscuju galertnom drskom, a celija se pokrece prilikom procesa razmnozavanja. Razmnozavaju se najcesce uzduznom diobom svoje celije. Za vrijeme diobe, kod vecine celija ne prestaje s kretanjem. Pri nepovoljnim uslovim obrazuju se spore. Znacaj: Izvjestan broj vrsta zivi u planktonu i znacajan je za lance ishrane u vodenim basenima. Oblici sposobni za fotosintezu snabdijevaju okolinu kiseonikom, a takodje i organskim materijama.

Euglenoidna alga

Razdio hara Charophyta

Harofite ili prsljencice su visecelijske krupne alge,po izgledu slicne rastavicima medju visim biljkama. Obuhvataju cetiri roda sa 300 vrsta. Talus im je veoma slozene gradje, na njemu se razlikuju stabloliki I listoliki dio I rizoidi. Svojim izgledom se razlikuju od drugih algi. Njihov zbunasti talus izgradjen je od koncastih ili stablolikih clankovito prsljenastih izdanaka,a za podlogu je pricvrscen rizoidima. Tijelo ima clanke I cvorove. Diobom celija clanaka obrazuju se novi bocni izdanci. Tjemena celija I nekoliko celija u blizini nje bezbojne su I ne sadrze hloroplaste. Sve druge celije su sa velikim brojem socivastih hloroplasta. U njima se nalaze hlorofili a I b I karotini. Rezervna materija u celijama je skrob. Citoplazma se nalazi uz celijski zid,koji je cvrst I debeo, a sastavljen je od celuloze. Spoljasnji dio celijskog zida prozet je krecnim supstancama. Centralni dio citoplazme zauzima krupna vakuola, ispunjena celijskim sokom. Kod harofita zastupljeno je vegetativno razmnozavanje. U tu svrhu se na rizoidima nalaze krtolasti izrastaji, koji se odvajaju od biljke I izrastaju u nove jedinke. Polni proces je po tipu oogamije. Na istom cvoru razvijaju se anteridije I oogonije. Kod oogonije se pruza pet uporednih trakastih izrastaja, koji se na vrhu zavrsavaju u obliku vijenca. Spermatozoidi su sa dva bica. Poslije oplodjenja nastaje zigot koji jedno vrijeme miruje. Iz njega se u prvo vrijeme razvija kratka negranata nit- praklica, koja obrazuje pupoljke I pocinje da dobija izgled biljke. Ovaj razdio je rasprostranjen na svim kontinentim I mnogim ostrvima. Zive u jezerima,kanalizaciji, jamama, u mineralnim vodama, izvorima

Harofita