Vous êtes sur la page 1sur 789

VOJNOIZDAVAKI I NOVINSKI CENTAR Za izdavaa

br. 1 ^ 1 2 1 1 ^ 5 5 ^ kiX-055

dr Nikola Popovi, pukovnik, naelnik Centra Biblioteka


RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE
K n j i g a ETIRISTO ESTA

Radomir ondovi,

Glavni i odgovorni urednik

pukovnik

Urednik

Miroslav Perii prof, dr Mirko Mirkovi prof, dr Momilo Zeevi

Recenzenti

Predgovor
ema o Srbiji 1939-1945. jedna je od najsloenijih iz najnovije istorije. Koliko do jue laicima je moglo izgledati da je o njoj sve reeno, zahvaljujui poplavi politikih ocena, prigodniarskim i publicistikim spisima, neumerenom slavljenitvu i zahuktaloj propagandi koja je nastojala da ovekovei pobednike. U neuporedivo manjoj naunoj istoriografskoj produkciji bili smo, takoe, daleko od stvarnog pokretanja i razumevanja nekih kljunih i kontroverznih problema. Na drugoj strani, ova se tema danas otvara u jednom vremenu kada je sve uzburkano, kada svuda oko nas vri, kada se pokreu mnoga nova pitanja oko 1941, pa i oko 1918. godine, smisla Jugoslavije i partizanskog jugoslovenstva". Vraamo se, dakle, razmatranju ustanike godine i rata u celini u asu kada sve ranije vrednosti dolaze pod udar preispitivanja: dogaaji, linosti, pokreti, ideologije, nacionalne koncepcije, smisao saveznitva i kolaboracije. Kriza i slom tzv. realnog socijalizma pred naim oima napravile su pravu pusto u ranijim shvatanjima. Podseamo na rei Mihaila S. Gorbaova, izgovorene marta 1988. u Beogradu, da e sve ono to se zbiva u SSSR-u imati znaaj i za druge zemlje. Raspao se i sistem meunarodnih odnosa poznat kao krimski, osobito znaajan za jugoslovenski meunarodni poloaj. Naa, jugoslovenska kriza upuuje na uoavanje nekih osobenosti u odnosu na ostale zemlje tzv. realnog socijalizma, odreenih drukijim razvitkom Jugoslavije u drugom svetskom ratu, sukobom 1948. i injenicom da ona nije bila deo lagerske zajednice socijalistikih drava. Moemo li, meutim, zaboraviti i injenicu da je Jugoslavija rano osetila krizu koju, pored svih spoljnih oznaka mirnog ivota, nije mogla da premosti od poetka 60-ih godina? Zar Josip Broz Tito nije na Brionskom plenumu juna 1966, kada se obraunao sa Aleksandrom Rankoviem, rekao da je ilaa kriza duga skoro jednu deceniju? Nisu li se otada zemljom prelili talasi nacionalizma, kulminirajui u Cestnoj aferi, MASPOK-u i albanskim pobunama 1968. i 1981. godine? Na raznim krivinama naeg razvitka otpadale su na hiljade komunista, bilo oznaenih za Ibeovce, ilasovce, ranko vie vce, nacionaliste, liberale itd. Utopija samoupravne ideologije i prakse, sa svojim najstupidnijim postulatima - dogovornom ekonomijom i kooperativnim federalizmom - doivela je u nae vreme potpun slom. Istoriar Mihail N. Pokrovski je isticao da je istina saglediva tek kada se zaobie planinski zavijutak i iza njega puknu vidici, to

prevedeno na istoriografski jezik znai da su objektivno zavreni procesi i nastupile posledice. Nauka moe poivati samo na pluralizmu miljenja, na shvatanju o antilinearnosti istorijskog procesa, jednom reju na kritikom miljenju. Jednopartijski sistem je uveliko ometao razvoj drutvenih nauka, a posebno istoriografije. Nauna istoriografija odbacuje zabravljenost izvora i tabuisanost tema, neprikosnovenost linosti - tvoraca istorije. Kod nas je glorifikacija linosti, meutim, bila dovedena do mitomanskih razmera. Mogla je postojati samo monumentalna istorija. Kao da je svet poinjao od nas, od 1941. godine. Kraljevina je otpisivana kao drutvo bez ikakvih vrednosti, bar u politikoj literaturi. Seamo se jednog dragog kolege s Univerziteta u Novom Sadu, koji se rezignirano pitao: Dokle e Kraljevina biti posmatrana iskljuivo kao drava u kojoj su dandari jeli ljude"? Sa istorijskog stanovita gledano, danas se otvaraju neki procesi koji su decenij ama samo bili prigueni, nikako i nestali, i koji u novoj istorijskoj situaciji izbijaju svom snagom. Stoga neki istoriari govore, zbunjeni slinou (analogijom) ranijih i sadanjih pojava, o asocijativnoj istoriji. Tradicija, donekle isticana u ratu, naglo je nestala, ak je olako krtavana kao recidiv nacionalizma. Epizoda partizansko-nemakih pregovora u prolee 1943. bila je dugo van istoriografskog tretmana, dok o njoj nije progovorio Tito 1978. godine, iako je o tome znao ceo svet od zavretka rata i pisalo se u zapadnoj i literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku. Stane Dolane je pre 15 godina osporavao sam pojam politike kompromisa u ratu 1943-1945. godine. Danas nas iz izloga izazivaju knjige emigranata u kojima se rat i revolucija u Jugoslaviji dijametralno drukije osvetljavaju, a istorijska feljtonistika viedecenijsko utanje nadoknauje mnogim novim injenicama, ali i senzacionalnim kazivanjima koja ne poivaju na injenikoj podlozi. Mnogi strani pisci, uglavnom publicisti (Nora Belof, Majki Lis, Dejvid Martin i drugi), vre reviziju istorije Srbije i Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Danas se uveliko pie i o represijama pobednika. Od ranije smo razlikovali tri osnovna oblika ovih represija 1941-1 ^53: zbog kolaboracije, Informbiroa i kolektivizacije. Krajnje je vreme da se, tim povodom, otvore arhivi i nadleni dravni organi objave dokumentaciju u vidu belih knjiga", koje bi to pitanje, o kojem se govori i pie manje-vie na senzacionalistiki nain, skinule s dnevnog reda: kada je do tog dolo, zato, na koji nain, s kakvim motivacijama, po ijem nareenju? U tome vidimo put smirivanja strasti i prevazilaenja omraza. Istoriari s takvom vrstom dokumentacije nisu raspolagali, niti danas raspolau, ako izuzmemo neke fragmente o prinudnoj kolektivizaciji i Informbirou. Sudbina savremene istorije je - kako bi rekao ameriki istoriar Artur lezinder, pisac Ruzveltovog Nju Dila" i Kenedijevih hiljadu dana" - da u savremenosti ima onoliko svedoka za" koliko i protiv". Ko moe spreiti rtve reima u poslednjih pola veka da iznose svoje

vienje istorije? Mislimo, niko. Pre nekoliko godina pisali smo da nema apoteke u kojoj bi se mogli nabaviti sedativi za smirivanje i zaborav prolosti, isto kao to nema tribunala koji bi osudama mogao spreiti duh radoznalosti za saznanjem prolosti. Nemaki istoriar Ernst Nolte opsednut je istorijom faizma ne bi li, izmeu ostalog, sam sebi objasnio neke pojave. U slinom je poloaju i svaki drugi istoriar savremene epohe, naroito ako due pamti. Pluralizam gledita nije smetnja ve pretpostavka za stvaralaki razvoj svake nauke, pa i istorijske, pod uslovom da se u traganju za istinom korektno primeni metodologija. Teko je, ponekad nemogue, doi do jedinstvenih i ujednaenih miljenja, ali u humanistikoj nauci tome ne treba ni teiti. Iskustvo istoriografije o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu kao da nam pre govori o negaciji nauke preovlaivanjem jednoobraznih tumaenja nego o njenom usponu u koncepcijskom smislu. Povodom proslave 200-godinjice francuske revolucije pojavilo se 50-ak studija i monografija. U nekima od njih osuen je teror revolucije, sav njen furor, ona predstavljena kao simbol giljotine, a u drugima slavljena kao pokreta novih procesa i inspirator novih ideja, kao pojava kojoj dugujemo Deklaraciju o pravima graana i Graanski zakonik; neki su francuskoj revoluciji pretpostavljali englesku, smatrajui da je ona svojom industrijskom revolucijom prokrila pute ve napretka, ekonomije, tehnolokog progresa, novih drutveno-ekonomskih odnosa; uradila u materijalnoj sferi ono to je postigla francuska u politikoj i pravnoj. Pamtimo rei jednog naeg uglednog istoriara da se istina o revoluciji moe saznati tek posle njenog poraza. A / / U nauci se zna da istorijska injenica ne mora odgovarati istoriografskoj injenici. Sreli smo mnogo dobronamernih ljudi koji se ljute na istoriare to ranije nisu izneli neke istine. Ne pitaju se, meutim, da li su istoriari za njih znali, da li su bili u posedu izvora, da li su ih mogli izneti? Jednom smo primili pismo jedne graanke koja kae da se sve zna", da je sve jasno, to je tipino laiko stanovite, krajnje simplicistiko, jer se struno zaista mnogo toga ne zna. Drugi e pokuati da mnoge od nas, dugo u struci, upozore na ranija tumaenja, razliita u odnosu na sadanja. Istorija nije, poput egzaktnih nauka, vezana striktnom strogou istraivakih postupaka, iako ovih nije liena. Postoji i saznajni proces, pojava novih izvora, otkrivanje zaetaka, ranije nezapaenih ili skrivenih pojava, razgraivanje stare epohe i nastajanje nove; vremenom dolazi i do boljeg razumevanja odnosa nove istorijske osnove i ranijih procesa i starih ideja, prividno prevazienih ideologija (nacionalnih i drugih). No, uprkos svemu tome, sve to je korektno injeniki uraeno do sada nastavlja da ivi kao trajni fond saznanja. Jednopartijska vlast je u nas trajala 45 godina, vie nego dugo, bez presedana za demokratske zemlje, vlast bez ikakve stvarne kontrole: parlamentarne, finansijske, sudske itd. Stoga tek sada otkrivamo neke zaetke buduih kriza (pitanje strategije utanja u sluaju genocida,

separatizam albanskih komunista koji su 1941. stigli iz Albanije, razliita merila prilikom oblikovanja federalnih jedinica, pozadinu finansijskih transakcija, tajnih nagodbi vrha, potmule frakcijske borbe u odavno nejedinstvenom rukovodstvu itd.). Jedan na ugledni sociolog, blizak istoriji, obratio se nedavno, u Domu omladine u Beogradu, pitanjem istoriarima: zato oni ranije nisu kritikovali Titov kult, njegovu autoritarnu vlast, politiki cezarizam? Pored toga to znamo da je politiki vrh bio neprikosnoven, nedodirljiv, gotovo sakralan, a na drugoj strani snabdeven svim moguim represivnim mehanizmima, moemo li smetnuti s uma da istorija, kao nauka pojedinanih injenica, ne moe da u svakom takvom pokuaju ne prodre u konkretan ivotopis i tajne oblike vrenja vlasti. Sociolog je mogao da govori o harizmi, naravno sa svim opasnostima prilikom iznoenja njene opte oznake, ali istoriar bi sebi ispisivao smrtnu presudu ukoliko bi konkretno sudio 0 ranijem i sadanjem ivotu voe (pod pretpostavkom da je taj ivot 1 poznavao u svim pojedinostima), njegovim promaajima, apsolutistiko-diktatorskom stilu voenja politike. Kafkin Jozef K. kae da nije sve u tome to e nas zatvoriti, nego u onome to dolazi sa osudom, to je prati. Kako drukije objasniti da su vitrine naih knjiara ve decenijama bile pune najraznovrsnije literature koja je imala kritian odnos prema marksizmu, komunizmu, socijalizmu, kolektivizmu, revoluciji, itd., ali da su se knjige iz oblasti savremene istorije iz pera stranaca mogle tek na prste prebrojati, i to od pre nekoliko godina, najpre od pisaca koji su prihvatali vladajua politika shvatanja o istoriji prolog rata i samoupravljanju. Znai li to da istoriari imaju pravo na oprotajnicu? Nije re o tome. Postoje radovi i neka ih struna kritika i javnost, starije i novije generacije istoriara, savremene i budue, ocenjuju. Kome iz struke nije poznato da su mnogi radovi u pomenutom vremenu napisani lege artis, kako o Kraljevini Jugoslaviji, tako i o vremenu rata i revolucije, pa delom i o posleratnom periodu. To je polo za rukom svakom onom posleniku muze Klio koji je izveo preciznu rekonstrukciju, svesno operisao injenicama, to sadri implicitnu kritiku; uoavao i otvarao neke nove probleme, postupno osvajao prostor stvaralakog ispoljavanja. Moemo pomenuti na desetine takvih radova: o stranakom ivotu i parlamentarizmu u Kraljevini SHS, preureenju Jugoslavije 1939, 27. martu, levim zastranjivanjima kako se nekad govorilo, jer se danas ovaj pojam odbacuje kao eufemizam, konferenciji u Bujanu, anatomiji partijskog bia posleratnog sistema, oblikovanju Srbije kao sloene federalne jedinice, izbeglicama u prolom ratu, represivnim merama Nemaca u Srbiji 1941, tzv. Uikoj republici, ratnim zloinima itd. Apologetska, himnina i jednostrano afirmativna literatura je za nama. Stiava se pomalo i talas gladi za senzacionalistikom literaturom o Srbiji i Jugoslaviji u drugom svetskom ratu, smanjuje interes za istoriju kroz kljuaonicu". Objektivni proces saznanja proverava ili e tek proveravati razne teorije konspiracije i zavera, raznih mistifikacija,

izvesnih ili izmiljenih. Traje jo, meutim, interegnum u kome je nadvladavala ili jo nadvlauje neproverena i metodoloki nekorektna, samim tim kvaziliteratura, okrenuta ranijim vulgarnim i jednostranim projekcijama ili savremenim nacionalistikim skretanjima po svaku cenu. Smemo li zaboraviti da se preko ranije i sadanje literature i te kako ostvarivala i ostvaruje politika instrumentalizacija nesvojstvena naunom stvaralatvu? Smatramo da istoriar mora raditi u skladu sa dihotomnim biem istorijske nauke, to jest da se dogaaji pre pola veka ili vie moraju posmatrati sine ira et studio, saglasno onovremenom odnosu snaga i hijerarhiji vrednosti (politikih, ideolokih, moralnih itd.), bez modernizacije, ali, na drugoj strani, da istoriari pripadaju svome vremenu, svojoj epohi, da su eda svoga doba, to ih obavezuje da sagledavaju i neke pojave koje su svojevremeno bile nevidljive, neupadljive ili sasvim marginalizovane, a u sutini od velikog znaaja za tekui i budui istorijski proces. Na tom pitanju izbijaju i izbijae sukobi sa ljudima koji ne poznaju rad istoriara, prigovarajui im da su zanemarili neke pojave na raun drugih, da se povode za menama i potrebama svoga vremena i vladajue politike, da insistiraju na nekim pitanjima koja ranije nisu spominjali (kao da su im ona i morala biti u vidnom polju), ne razumevajui da su distanca i rasplet procesa uslovili dato posmatranje, a ne politiko-kalkulantski odnos istoriara. Naravno da izneto razgranienje ne mora u praksi uvek iskljuivati i vanintelektualne i vannaune razloge u tumaenju. Saznajni otpor e nastajati i kod one kategorije ljudi koje obino podvodimo pod dogmatski tip, koji apriorno odbacuje raznovrsniju i protivurenu scenu na kojoj je tekao sukob osnovnih drutvenih i politikih snaga. Jesmo li u pravu da previamo da je decenijski teklo indoktriniranje ljudi, putem simplifikacija, koji pod dugim uticajima samo jednog vienja (koje moe biti odreeno i vrlo prozainim razlozima) nisu danas sposobni da raspravljaju u duhu slobodnog ukrtanja miljenja, s tezom i antitezom, modelom i kontramodelom, argumentom za" i argumentom koji mu protivurei, bez ugroavanja svoje individualnosti. Mi vidimo samo u takvom postupku nain probijanja istine. Obeleavamo 50 godina od ustanka naroda Jugoslavije u vremenu koje odlikuje postojanje dve prilino oprene literature o dogaajima koji su 1941. delili Srbiju. Za nas to nije neobina pojava, najmanje tragina, ve izraz proteklog vremena, izmenjene istorijske situacije, dosegnutosti slobode rasprave, razvoja istoriografije. ak i kada se te literature drastino ne slau, najmanje postoji razlog za uzbuivanje. Sta vie, znak su da se i u istoriografiji neto kree". Sukobi gledita - pod uslovom da se politiki ne funkcionalizuju - mogu samo dovoditi do rasplitanja problema u istoriografiji, kroz mirnu, razlonu raspravu, bez poveanja temperature. Nauna rasprava treba da razdvoji seme od kukolja, odstrani plevu, otkrije sutinu istorijskog zbivanja.

Jednostrana i osiromaena politika i nauna svest o minuloj epohi samo je za kratko mogla odloiti razmiljanje o naoj nedavnoj prolosti u racionalno-kritikim kategorijama. Sve to je ideoloki rvanj mrvio i istiskivao, deformisao i sumnjiio skoro 50 godina poelo je da se proputa kroz filter kritike valorizacije. Nije re o nasilnoj ili isforsiranoj reviziji istorije ve normalnom preispitivanju, kao rezultat zavrenih istorijskih procesa jedne epohe. Istorijske sastavnice iz stare ili nove istorijske osnove mogu se nalaziti i nalaze se u naem vremenu, pa i u budunosti. Izgledaju nam nerazumni oni koji ovu pojavu podvode pod robovanje istoricizmu, odvlaenje panje od sutranjih raspleta, svaalaki kompleks, tetno kopanje po utrobi biveg drutva, nepotrebno zadravanje u suterenima istorije, jednako kao i oni to do take apsolutizacije precenjuju razumevanje svoga doba iskljuivo posredstvom istorije. Neprihvatljivo nam je i nihilistiko stanovite po kome su istorijska iskustva generacija razliita i neponovljiva, jer svaka generacija eli da istutnji energiju koju nosi na svoj nain, pa i shvatanje da je re o beskraju neponovljivih pojedinosti" koje kao individualizovane" nemaju nikakvu vrednost za upoznavanje ivota. Svakako da u tome ima reakcije i na politiku koja je instrumentalizovala istoriju, nesposobna ili nespremna na stvaralako poimanje prolosti, budui zasenjena dnevnom angaovanou umesto apsorbovanjem sume znanja". Za nas izgradnja racionalizovane istorijske svesti nije manji zadatak od osiguranja vlastitog etnikog bia od strahovitih pretnji koje su se nad njime nadnele, demokratizacije drutvenog i politikog ivota, modernizacije privrede i otvaranja prema svetu, obustavljanjem savremenog bezumnog rata nametnutog srpskom narodu, jer ona doprinosi - pa i uslovljava - bre i doslednije izlaenje iz jednog prevazienog doba u novo. Shvatanje o znaaju racionalne istorijske svesti jedna je od bitnih pretpostavki za taj novi iskorak. Nita povrnije od potcenjivanja ove komponente, njenog tretmana kao periferne pojave, vida zaplitanja savremenosti kontradikcijama prolosti. Svest sadanjice ne moe biti imuna od sastojaka svesti iz prolosti, pogotovu ako je ona bila burna kakva je bila u naem prostoru 1939-1945. godine. Odravala se i prenosila putem raznih graditelja" ove svesti, inei da razlikujemo naunu i laiku svest, razne oblike i manifestacije paralelne istorijske svesti (porodine, plemenske, kolske, crkvene, stranake, itd.). Bez namere da aktuelizujemo ili funkcionalizujemo istoriju, uvereni smo da ona i danas utie na naa opredeljenja, pa da je i neophodna u predvianju budunosti kao inspirativno vrelo, opomena zaostalosti, lakomislenosti zabluda i ideolokih zaslepljenosti, vid identifikacije optih tendencija kretanja. Istorijska svest je tim neophodnija i znaajnija u ivotu, jer se iroko rasprostire, gotovo na celo drutvo, stvarajui i oblikujui praktino drutvenu svest.

10

Svest o daljoj i nedavnoj prolosti moe se prenositi na nauni nain, uvaavanjem raznovrsnih sadraja i svih protivurenih injenica od kojih je ona satkana, injenica koje ne moraju uvek biti i autentine, to zavisi od stepena razvitka istorijske nauke, tradicija i pogleda naroda u celini. Koliko li je samo poslednjih decenija istorijska svest bila optereena mitomanijom? Ne elimo da izgubimo iz vida koliko i sadanjost moe uticati na formiranje svesti u slubi ciljeva vladajuih snaga. Tek nedozvoljivo je da istorijska svest danas bude falsifikovana, potisnuta ili izopaena ideolokim sadrajem. Isto tako, nikako ne bi valjalo da se ponovi da se novo kalendarsko vreme utvruje od ulaenja novog vladajueg subjekta u istoriju, gaenjem prethodnih istorijskih pojava, raskonih i raznolikih, sabijanjem ukupnih procesa u oklop ideologizovanih vienja. Istorijska svest moe se manifestovati u racionalnom prilazu i razumevanju spletenih procesa i pojava i procesa, ali i izazivanjem nerazboritih strasti koje vuku poreklo iz nekih drukijih istorijskih situacija, razliitog drutvenog tla i meunarodnog konteksta. Ima li ita gore od suenih optika istorije, kojih izgleda da ne nedostaje i u naem vremenu? Recimo, jedne, opte rasprostranjene koja nije uspela da u socijalistikom reformizmu poslednjih 40 godina uvidi ogranienosti koje su omoguavale, ak i olakavale, odravanje autoritarne vladavine. Ili, shvatanja da je naa kriza roena u savremenom razdoblju ignorisanjem da je raspadanje Jugoslavije staro preko 30 godina, ija su spoljna obeleja izraena u nacionalistikim plimama, nacionalnim ekonomijama, shvatanju o Jugoslaviji kao tranzitnoj stanici, pretvaranju internacionalista u nacionaliste, rastakanju Jugoslavije ekstremnom decentralizacijom koja je vodila uobliavanju republikih drava i omoguavala nacionalne homogenizacije vienacionalnog drutva, degradiranja jednih naroda na raun uzdizanja drugih, ak i onih kvalifikovanih kao nacionalne manjine (narodnosti). Posebnu opasnost predstavlja osvajanje fatalizma kojemu na ruku ide zlosretni tekui jugoslovenski rat koga se uasavaju i oni koji ga vode, narodi oko nas, evropska i svetska javnost. Kao da su se otkinule neke mrane snage koje ele da se uzajamno unite, poseju mrnju za veita vremena, ostave za sobom ruevine i trajno traumatiziraju svesti. Kao nesumnjivu rtvu vidimo srpski narod, jo ugroeniji nego to je bio u prolom ratu. Sa svim uvaavanjima realnosti izraene u godinama i decenij ama totalitarizma i utanja o srpskom egzistencijalnom pitanju, smemo li se danas prepustiti fatalizmu da je trajni etniki sukob naa sudbina narednog veka? Zar ne moramo najzad shvatiti da civilizacijski hod ne moemo uvek poinjati iz poetka? Ako prihvatimo model miljenja o neizbenosti etnikih sukobljavanja onda emo iznova poinjati i nanovo se stropotavati u provaliju davnoprevazienih vremena. Naravno, ako preivimo! Nacionalni, socijalno-kulturni i modernizacijski emancipativni proces nisu jedan drugome suprotstavljeni, sa svim uvaavanjem patologije^ (nacionalistike i druge) oko nas, ako se o razreavanju

11

nacionalnog vora i rasplitanju nesumnjivih protivurenosti bude razmiljalo na trezven nain. Samo na osnovi jedne moderne socijalno-ekonomski integrativne osnove moe izrasti oseanje zajednitva meovitog prostora koje nee ugroavati nijednu nacionalnu individualnost, amalgamisanjem nacionalnih prava sa graanskim. Otuda nam i te kako ispada vano razumevanje razmea epoha u ijem interregnumu ivimo, sa sposobnou da civilizacijski proemo izmeu scila i haribda dananjice. Nacionalistiko-klerikalna agresija na srpski narod u Hrvatskoj ne vue samo korene iz prolosti ve i iz savremene nemoi demokratskih snaga da se suprotstave vladajuem totalitarizmu. Pretnja svake nacionalne homogenizacije izaziva opasnost da se na tui totalitarizam odgovori uspostavljanjem vlastitog, to bi bilo najtraginije u razreavanju jugoslovenske krize. Koliko li je njih ivelo u zabludi da su mogue promene jugoslovenskog (uopte, svetskog) socijalizma evolutivnim putem? Kratkotrajni razvoj energino je demantovao ovu i srodne zablude, kao rezultat krivih osnova na kojima je ova drutvena osnova poivala, sa nespojivou nekih kljunih odredbi tzv. socijalizma sa demokratijom i racionalnom ekonomskom organizacijom, pa i socijalnom pravdom i moralnim sistemom vrednosti. Mnogi i danas grade fatalistiku sliku nae sudbine na etnikom konfliktu do take obostranog krvoliptanja. Zato zaboravljati da postoji trei, demokratski put koji moe zatititi ugroeni nacionalni organizam srpskog naroda kroz istovremeni proces demokratske transformacije drutva. Nema prve i druge faze; postoji samo jedinstveni proces nacionalnog i politiko-socijalnog osloboenja, kao sinhronizovan i sintetiki sliveni proces. Emancipativni proces je kompleksan i simultan, ne trpi faze i prioritete, odlaganja - prvo nacionalna integracija a onda demokratski preobraaj, jer mora biti izraen u jedinstvenoj formuli, gde se demokratija ne zahteva u ime dekora ve zbog izmena iznutra", kao najuspenije nacionalne integracije. A kada kaemo demokratija" mislimo na proces odluivanja, uticaj u donoenju odluka, a ne manifestativnu stranu stotina stranaka i kakofonije miljenja.
*

Rad o Srbiji u drugom svetskom ratu zasnovali smo na delu novih istraivanja u arhivima, pre svega Arhivu Jugoslavije, u kome se nalazi i deo strane dokumentacije fotokopirane u Britanskom dravnom arhivu (Public Record Office), bivem arhivu CK SKJ (sada u Arhivu Jugoslavije), Arhivu SSIP-a, Vojnoistorijskom arhivu, Arhivu Josipa Broza, Arhivu Srbije, Dokumentaciji CK SK Srbije i drugima. Pregledana je brojna tampa koja je izlazila za vreme rata i okupacije u Srbiji (kolaboracionistika, etnika i ona narodnooslobodilakog pokreta). Kritiki je pretresena obimna objavljena graa (narodnooslobodilakog pokreta, etnika, nemaka, italijanska i maarska). Radei vie godina

12

na jugoslovensko-sovjetskim odnosima u drugom svetskom ratu, koristili smo i deo sovjetske dokumentacije koja se odnosi na Srbiju uoi aprilskog rata, u toku rata, a naroito u zavrnoj fazi rata (1944-1945. godina). Tema se nikako nije mogla savladati bez konsultovanja i korienja ogromne literature koja je nastala poslednjih 45 godina, ukljuujui i do jue zaobilaenu literaturu na srpsko-hrvatskom jeziku koja je izlazila u inostranstvu (tzv. emigrantsku literaturu). Re je o literaturi razliitog kvaliteta i karaktera: memoarskoj istoriografiji (seanjima, memoarima, dnevnicima, zapisima iz vremena rata ili naknadnim evokacijama), hronikama pojedinih dogaaja, mesta i regija, pregledima pojedinih oblasti u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji (zapadne, istone, june i centralne Srbije, Sandaka itd.). Preovlauje publicistika istoriografija koja, inae, dolazi pre istoriografije ili egzistira uporedo sa prvim istoriografskim pokuajima. Naunoj istoriografiji pripada vie dela (monografija, studija i rasprava) koja su neizostavna kao osnova bilo kojeg kompleksnijeg rada. Kako bismo zaboravili nekoliko pokuaja sintetikih pregleda o Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji i Sandaku? Vojni istoriari dali su ozbiljne priloge 0 vojnim operacijama na tlu Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije, Sandaka, borbama NOV sa etnicima, okupatorima (nemakim, bugarskim, maarskim i italijanskim), ilegalnom otporu u gradovima, sadejstvu NOVJ i Crvene armije, zavrnim operacijama za osloboenje Srbije i uea srpskih brigada i divizija u sklopu NOVJ u osloboenju Jugoslavije. Sagledavanju regionalnih pojava i Srbije u celini u drugom svetskom ratu pomogle su publikacije sa zajednikih skupova istoriara 1 uesnika dogaaja.* Nesumnjivo da istoriografija nije razreila neka bitna pitanja vezana za istoriju Jugoslavije i Srbije u drugom svetskom ratu. Ovu tezu ne opovrgava izrazito velika produkcija pod vidom istorijske nauke. Tek nestajanjem stare epohe, na dobroj dokumentalistikoj osnovi, naoj i stranoj, otvaraju se i otvarae se stara i nova istoriografska pitanja, ravati istorijsko interesovanje, uti nauna kritika. Srbija ima razloga da prouavanju perioda 1939-1945. posveti u budunosti vie panje, jer je u tome zaostajala, bivajui pritisnuta raznim predratnim, ratnim i posieratnim zabludama i hipotekama. Zaostajalo se iz politikog oportunizma, kojem se znala priklanjati i nauka. Potpadalo se pod uticaj parcelne obrade Srbije i pokrajina. Nastajalo je mnogo slinih knjiga sa onima o perifernim pitanjima koje nisu proirivale krug saznanja. Neki kvazi istoriari proklamovali su tezu da je istorijska istina samo ono to se prihvata u svim krajevima Jugoslavije. Uesnici, kao kazivai istorije, nisu mogli biti pouzdan izvor kazivanja. Udaljavanjem od dogaaja seanja su bledela, dogmatika prvobitnih shvatanja sve vie osvajala, emocije preplavljivale. Otpadanjem iz vladajueg
U iscrpnom naunom aparatu navedena su sva koriena dela, ukljuujui i neobjavljene rukopise, koja su nam sluila za injeniku rekonstrukciju, izvoenje analiza i uobliavanje koncepcije.

13

sistema, kod mnogih se javljao suprotan fenomen - hiperkriticizam. Osudom stare epohe od strane istorije nestaje nekadanje monolitno jednozvuje i pogledi obloeni ideolokim normativizmom. Kome danas jo nije jasno da se ne moemo ne suoavati s drukijim gleditima, reinterpretacijama, razliitim vrednovanjima istih dogaaja? Nastojali smo da selektivnim kritikim pristupom injenicama uobliimo osnovnu koncepciju naeg sintetikog pokuaja, ralanimo sastavnice ove retko sloene i razuene pojave, izvedemo zakljuke koji se zasnivaju na danas saznatoj empirikoj osnovi sadranoj u izvorima, objavljenoj grai, memoarskoj, publicistikoj i naunoj istoriografiji. Na rad ima nekoliko novina u smislu predmetnog odreenja teme, njenih hronolokih okvira, metodologije obrade, osnovne koncepcije. itaoca moe iznenaditi naslov monografije i vremensko odreenje teme 1939-1945. godine. Zar se Srbija moe identifikovati i individualno odrediti u Kraljevini Jugoslaviji 1939-1941? Sa stanovita meuratnih administrativnih podela kao samostalna jedinica unutranjeg ureenja svakako da ne moe. Odbacimo li, meutim, taj formalni momenat, mislimo da je primenjeno reenje racionalno, pa i nauno legitimno. U prvom redu zato to je 1939, kada dolazi do pokuaja preureenja Jugoslavije - do tada drave centralistike strukture zasnovane na unitaristikim osnovama, sa svim uvaavanjem politikih promena za vreme vlade Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) otvoreno srpsko pitanje postavljanjem na dnevni red formiranja srpske jedinice u Kraljevini Jugoslaviji. Na drugom mestu, period 1939-1941. obeleen je postojanjem snane opozicije u srpskom narodu namesnikom reimu iz unutranjepolitikih, nacionalnih i meunarodnih razloga, to e dovesti do prevrata 27. marta 1941, koji sutinski posmatrano uveliko ima srpsko obeleje, to jest sa stanovita glavnih uesnika prevrata, masovne reakcije srpskog naroda na prevrat i posledica koje su prvenstveno pogodile taj narod. Predmet obrade je Srbija shvaena u svom sadanjem integralnom obliku (Republika Srbija) obuhvatajui Srbiju, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju i deo Sandaka. Teite rada je na Srbiji; pomenute oblasti i pokrajine tek su predmet opte analize uoavanjem njihovih osobenosti (operativno-partijskih, teritorijalne strukture KPJ, etnike sloenosti, razliite hronologizacije dogaaja, karaktera tla, ustanike tradicije, nacionalno-verskih podela, ekonomskog bogatstva ili nasuprot tome zaostalosti i nerazvijenosti u socijalno-privrednom znaenju, razliitih okupatora i metoda vladavine itd.). U najoptijim linijama nisu mogle izostati analize koje otkrivaju poloaj i stradanja srpskog naroda koji je po projektu iz 1940. trebalo da se okupi u tzv. Srpskoj zemlji ili srpskoj jedinici. Usvajanje primenjenog postupka proizilazilo je iz tenji da se sagleda jedinstvena sudbina srpskog naroda, odnos matice i delova, oseanje u srpskom narodu o zajednikoj ugroenosti od domaeg i meunarodnog faizma, ali bez pretenzija da se iscrpno

14

obuhvati istorija srpskog naroda u drugom svetskom ratu u celini; ograniili smo se na ukazivanje srodne sudbine njegovih delova pod brutalnim terorom, nacionalnom diskriminacijom i denacionalizacijom (pod Bugarima i Maarima), te genocidnim unitenjem (u NDH i tzv. Velikoj Albaniji). Metodoloki gledano, pored pomenutog integralnog pristupa istoriji Srbije u prolom ratu, na prilaz ima jo jednu osobenost - re je o radu okvirnog karaktera, sa tretmanom osnovnih drutveno-politikih snaga, njihovih podela i sukoba, sa optom vojnom, politikom i dravno-pravnom institucionalizacijom. Izostale su podrobne rekonstrukcije vojnih i partijskih zbivanja, organizacionih promena i personalnih sastava (u kojima su se inae mnogi pisci pre nas iscrpljivali, pa ak i fetiizirali mnoge pojedinosti, ime ni najmanje ne elimo potcenjivati njihov napor, jer ostaju trajni fond faktografskog saznanja), ali su kao vladajua tendencija jednog vremena zasenjivali neka bitnija, sutastvenija pitanja Srbije i srpskog naroda u prolom ratu. Posvetili smo, vie nego to je to do sada bilo uobiajeno u pojedinim istraivanjima, znaajnu panju meunarodnim odnosima Jugoslavije i Srbije u njoj, sutini politike kompromisa, specifinom nainu meunarodnog priznanja smene vlasti u Jugoslaviji. Sa stanovita novih injenica i saznanja posmatrano je i analizirano stvaranje jugoslovenske federacije i mesto Srbije u njoj. Daleko vie nego ranije, uporedo sa narodnooslobodilakim pokretom, posmatrana je i njegova glavna ri val na sn aga -etniki pokret Dragoljuba Drae Mihailovia". U naoj monografiji ima nedovrenih pitanja, tek otvorenih, koja podstiu istraivanja, jer ne.mogu biti reena bez preciznih analitikih rekonstrukcija novih istraivaa. Odustajui od obrade vojne istorije, sem najvanijih operacija koje su skrivale politike namere kako komunista tako i etnika, kao glavnih suparnikih snaga na istorijskoj pozornici prolog rata, davali smo prednost politikoj strani dogaaja, dravno-pravnoj strukturi u procesu izgraivanja, odnosima u vrhu pobednikog pokreta, protivurenostima politike kompromisa. Smatrali smo, takoe, da bi rad bio necelovit ukoliko bismo izostavili ivot srpskog drutva za vreme rata: ideoloka shvatanja, politika strujanja, odnos prema faizmu i antifaizmu, novom poretku" i demokratskom svetu, privredne probleme, socijalne odnose, pitanje nacionalne integracije, ruski faktor" i oseanje slovenske uzajamnosti, kulturne manifestacije na okupiranoj i osloboenoj teritoriji, prosvetnu politiku, prihvat izbeglica, narodno zdravlje, vojni sanitet, ivot na selu i u gradu jednom reju, pod uticajem okupatorskokolaboracionistikog terora i iskljuivosti osnovnih protivnika olienih u narodnooslobodilakom i etnikom pokretu Mihailovia. Gotovo sve knjige o ratu i revoluciji, bilo o Jugoslaviji ili Srbiji, pisane su kao neke odvojene i izolovane deonice, kao da nije bilo

15

istorijskih tokova pre 1941. ili kao da je ivot poeo tek od nae pobede". Izdvajanjem Jugoslavije ili Srbije iz istorijskog konteksta pre 1941. gubi se ranije civilizacijsko tlo, tradicije, istorijska svest kao trajno stanje duha, generacione spone itd. Pokuali smo, bar donekle, da izbegnemo ovu jednostranost, inae slabost svake mlade pobednike snage u nas, zaslepljene svojim istorijskim doprinosom i delom. Iz nae koncepcije proizilazi da je Srbija, odnosno srpski narod, .-p/ j m a i a kij u nu ulogu u prolom ratu: kao rtva, narod koji je najvie stradao, doprineo obnovi druge Jugoslavije i pobedi narodnooslobodilakog pokreta. Iz istraivanja proizilazi da je narodnooslobodilaki pokret dobio bitku za Jugoslaviju onda kada je preveo na svoju stranu srpski narod u Bosanskoj krajini, Lici, Baniji, Kordunu, Gorskom kotaru i Slavoniji, Sremu (zapadno srpstvo"), na Kosovu i Metohiji, a na drugoj strani pobedio u borbi za Srbiju u leto 1944. godine. Iz programa i operativnih planova suparnikih snaga u prolom ratu jasno proizilazi da su i jedan i drugi pokret - narodnooslobodilaki i pokret Mihailovia - u Srbiji i srpskom narodu gledali faktor koji odluuje u prolom ratu. Za zakljuak o neravnomernosti narodnooslobodilake borbe u Srbiji moraju se uzeti relevantni kriteriji. Naime, ustanak u Srbiji posmatran u procesu juli-septembar 1941. oznaio je kontinuitet sa 27. martom 1941, a Srbija je od leta 1944. trajni vojno-ekonomski poligon za dovravanje osloboenja ostalih delova Jugoslavije u zajednici sa ostalim snagama NOVJ. Srpski vojnik je u sastavu jedinica NOVJ, kao i u prvom svetskom ratu, dopro na krajnji severozapad, na tromeu Jugoslavije, Italije i Austrije. Od raspleta u Srbiji 1944. godine zavisilo je i meunarodno priznanje Jugoslavije. Trudili smo se da u konkretnom istorijskom obliku i argumentovano pokaemo kako su sve velike sile u ratnom sukobu - Nemaka, na jednoj strani, a SSSR, Velika Britanija i SAD na drugoj - u Srbiji gledale vor jugoslovenskog pitanja. Na tom istom tlu, u Srbiji, internacionalizovano je 1941. jugoslovensko pitanje, kao rezultat sukoba dva pokreta otpora razliitih nacionalnih i ideolokih ciljeva izraenih i u njihovim dijametralno razliitim strategijama u toku prolog rata. Zbog svih pomenutih i drugih momenata: vojnog odnosa snaga sukobljenih pokreta, razliitih interesa njihovih meunarodnih pokrovitelja, nacionalnog sastava NOVJ, rasprostranjenosti i teritorijalnoj izmeanosti srpskog naroda u Jugoslaviji, federalizacije Jugoslavije u toku rata, istorija Srbije u izvesnom smislu predstavlja istoriju Jugoslavije u drugom svetskom ratu. U najsumarnijim linijama i uzrono-posledinim odnosima pokuali smo to i da pokaemo. Poloaj najveeg jugoslovenskog naroda nije mogao da ne tangira ostale narode Jugoslavije i obratno poloaj ostalih srpski narod. Istorija Srbije u drugom svetskom ratu, dakle, nije se mogla posmatrati van jedinstvene jugoslovenske revolucije, ali sa svojim

16

osobenostima, nacionalnim i istorijskim identitetom, u okviru veza sa narodima Jugoslavije, sa kojima Srbija granii, sem sa Slovenijom, a na drugoj strani i u okviru veza sa ostalim susednim balkanskim i srednjeevropskim zemljama. Rukovoeni iznetom namerom da izvedemo osnovnu rekonstrukciju dogaaja s uoptavanjem procesa, isputali smo niz pojedinosti, detaljnih odreenja pojava, poblie argumentacije usvojenih i ostvarivanih odluka. Po cenu opteg reljefa izostavljali smo dogaaje od znaaja za pojedine organizacije, vojne dogaaje, inae isprekidane i fragmentarne, kao rezultat osipanja, desetkovanja ili gaenja pojedinih odreda, sa njihovim probijanjem, kasnijim obnavljanjem, rasputanjem, lokalna savetovanja, ilegalni rad u gradovima, uopte na okupiranoj ili poluslobodnoj teritoriji. Izostavljeno moe biti uzeto za manu naeg rada, ali preovlaivanje analiza osnovnih procesa i za njegovu vrlinu. Preputamo ocenu itaocu.
*

Ne moemo da ne zahvalimo Vojnoizdavakom i novinskom centru na razumevanju za prihvatanje i objavljivanje naeg rukopisa. Kako bismo mogli zaboraviti koliko nas je dr Nikola Popovi, naelnik Centra, podsticao i ohrabrivao da rukopis zavrimo, da ne posustanemo? Odavno nismo naili na urednika koji je sa toliko strunosti i aurnosti bdio nad naim rukopisom u fazi prijema, ocene i tampanja, kao to je to radio Miroslav Perii. Urednikova neumorna briga i savesnost ostaju nam u svesti kao najsvetlija taka u izdavanju rukopisa. Profesori M. Mirko vic i M. Zeevi su nam, kao recenzenti rukopisa, znaajno pomogli u njegovom poboljanju. Vie je reenja u naem rukopisu za koja smo ostali njihov dunik. Nau zahvalnost dugujemo i mnogim kolegama - istoriarima Jugoslavije i Srbije u drugom svetskom ratu, sa kojima smo u toku rada na ovom rukopisu plodonosno izmenjivali gledita. U iskrenoj zahvalnosti ne moemo izostaviti saradnike hranilita grae u kojima smo proteklih godina radili (dr Kosari Vukasovi, naelniku Dokumentarnog odeljenja SIP-a, mr Nikoli utiu i Miladinu Miloeviu iz Arhiva Jugoslavije, dr Slavku Vukeviu, Radislavu Nikoliu i Miloju Priu iz Vojnoistorijskog instituta, dr Milovanu Bosiu, direktoru biveg Arhiva CK SKJ, mr Ljiljani Markovi i Milanu Terziu iz Arhiva J. B. Tita i drugim kolegama), nailazei na punu kolegijalnu predusretljivost i pomo u pronalaenju grae za nau temu. Zahvaljujemo Natai Nikoli na jezikoj redakciji teksta, Slavoljubu Kujundiu na tehnikoj obradi rukopisa i Dragani Lacmanovi na likovnoj obradi korica. Milka Radovi je kao i uvek do sada savesno prekucala tekst rukopisa, na emu joj svesrdno zahvaljujemo.

EST AH ZR VC.m

17

Glava I

Srpski narod u prvoj fazi drugog svetskog rata 1939-1941.


Stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja
tvaranjem Kraljevine SHS Srbi su smatrali da je reeno srpsko pitanje otvoreno 1804. okupljanjem svih Srba, sem manjeg broja u Rumuniji i Maarskoj, u jedinstvenoj jugoslovenskoj dravi. Kao pijemonteka snaga u procesu ujedinjenja, Srbija nije mogla da ne da i peat prvoj jugoslovenskoj dravi: karakteru ujedinjenja, obliku vladavine, unutranjem ureenju. Organizacija vlasti Kraljevine SHS poivala je na etnikom unitarizmu, koji je prema onovremenim shvatanjima najbolje mogao obezbediti interese srpskog naroda. Sam naziv drave bio je izraz shvatanja o troimenom narodu. Formula o etnikom unitarizmu bila je 1914-1918. i u meunarodnoj funkciji ujedinjenja, kada je s pozivom na nacionalni razlog razarana vienacionalna struktura polufeudalne Austro-Ugarske. Vreme krajem prvog svetskog rata i posle njegovog zavretka proticalo je u znaku prvenstva nacionalnog u Evropi, kao neke vrste legitimno priznate norme" (Benedikt Anderson). Eksperimentom kralja Aleksandra 1929. nacionalna ideja je sa svojom ideolokom podlogom integralnim jugoslovenstvom - dovedena do apsurda nedeljivog narodnog jedinstva (jedna drava, jedan narod), imajui za posledicu slabljenje jugoslovenske dravne ideje i obnovu nacionalnih programa, od kojih se onaj hrvatski zaodevao u federativno-konfederativno ruho. Da li su svi partneri" bili jednaki u stvaranju Kraljevine SHS? Hrvatska istoriografska teza insistira na nejednakosti, ali bez uvaavanja injenica istorijske stvarnosti u smislu odnosa snaga. Srbi su imali slavu pobednika (hrvatski nacionalisti cinino kau nad dva krepana carstva"), dinastiju, vladu, vojsku, diplomatski aparat, podrku saveznika, iako bez formalnih ugovornih odnosa; novostvorena drava se preko Kraljevine Srbije pojavila na Mirovnoj konferenciji, sve do meunarodnog priznanja; u Jugoslovenskom odboru je bilo malo politiara od autoriteta (sem Franje upila i Ante Trumbia), uglavnom plaanih od srpske vlade, sa izuzetkom dva-tri lana; Jugoslovenski odbor je delovao kao propagandna tribina ne uspevi da dobije meunarodno priznanje. Nezavisno od volje Hrvata i Slovenaca, Antanta je imala obaveze prema Italiji iz 1915. godine, na osnovu tajnog Londonskog ugovora. Drava SHS nije bila meunarodno priznata, a njena teritorija

19

se na osnovu odluke saveznike komande pod Franse D' Epereom smatrala neprijateljskom. Novoproglasena Drava SHS bila je, uglavnom, bez vojske i izloena italijanskoj ekspanziji. U istoriografiji se postavlja i pitanje: da li je volja naroda opredeljivala stvaranje Kraljevine SHS? Milorad Ekmei se upustio u merenje" te volje i naao da je ona ipak postojala, naravno ne izostavljajui katolike otpore, kao i razliita raspoloenja naroda u Dalmaciji i severnoj Hrvatskoj.^ No, volja se u takvim istorijskim situacijama nikada ne moe matematiki izraunati. Volja naroda Vojvodine i Crne Gore legalizovana je odlukama novosadske i podgorike skuptine novembra 1918. godine. Jugoslaviju je, nesumnjivo, hteo srpski narod u Austro-Ugarskoj. Makedonska nacionalna svest nije bila razvijena, niti su Makedonci imali svoje stranake organizacije, pokrete i predstavnike koji bi ih zastupali, mada je bilo pojedinanih i grupnih istupanja i slanja memoranduma inostranim forumima u kojima se isticala makedonska nacionalna samobitnost. Poznato je da nijedna drava koja izrasta iz protivurenih istorijskih kretanja ne bi formalnim cepidlaenjem mogla zadovoljiti savrenstvo merila; uvek bi joj nedostajao neki element. Izgleda nam mnogo vanije: ko je odbranio hrvatski i slovenaki etniki teritorij i kako bi delovi bive Austro-Ugarske podneli posledice poraza Carevine i tabora Centralnih sila uopte? Hrvati su 1918. i te kako mogli raunati i na otpor Srba u Hrvatskoj, raspoloenih za ujedinjenje i spajanje sa maticom. U istorijskoj nauci nema mesta hipotetikim razmatranjima, poput onih da li bi Srbi 1918. dobili granice predviene Londonskim ugovorom? Ipak postavimo pitanje: kako bi se praktino ponaala Italija, podravana od Francuske i Engleske, bez obzira to bi najveim delom odredbe Londonskog ugovora bile legalizovane? Srbi 1918. nisu mogli raunati na Rusiju, slovensku zatitnicu, koja se nalazila u haosu oktobarske revolucije. Hrvati bi - nastavimo li sa hipotetikim razmatranjem - u izmenjenoj konstelaciji poeli otvarati teritorijalne zahteve. Moglo se dogoditi ono od ega je strahovao Nikola Pai, da se u vidu, pa makar i okrnjene Hrvatske, na zapadu Srbije pojavi jedna nova Bugarska, steui je sa istoka i zapada. Srpska politika 1918. kao da nije bila svesna milenijskog prevrata koji se zbio stvaranjem Kraljevine SHS. Radilo se o prekoraenju granica razliitih civilizacija i vera, drukijih tradicija i mentaliteta; okupio se u jedinstvenom dravnom okviru svet i geografski ambijent koji se po prvi put posle rimskog vremena naao u jednoj celini. Za razliku od Srba i Crnogoraca, Hrvati nisu imali svoju dravu. ivei u Austro-Ugarskoj, oni su nastojali raznim nagodbenim vezama da steknu to autonomniji status. Nezadovoljstvo svojim istorijskim poloajem ispoljilo se i u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji. Srpskoj
0

M. Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 829-832.

20

politici nije bilo blisko niti razumljivo isticanje posle 1918. anahronih iskustava o dualizmu, federativno-konfederativnim vezama, na kojima je istrajavala hrvatska politika u svojstvu osnovnog opozicionog faktora srpskoj vladajuoj politici. Pojmovi povjesnog dravnog prava, metodi bojkota, izdvajanje narodnih poslanika (zastupnika) u neka posebna predstavnitva (zastupstva") koja su se obraala meunarodnim telima, slanje emisara na Zapad radi nalaenja zatite ili internacionalizacije hrvatskog pitanja, vodila su paralizi saradnje, izazivajui nezadovoljstvo srpske strane, praeno i represijom. Politika Stjepana Radia, voe Hrvatske republikanske seljake stranke (HRSS), u sutini je ila na podelu vlasti u Kraljevini. Hrvati su potkopavali dravu koju nisu prihvatali, jer se zasnivala na koncepciji troimenog naroda, odnosno na principu narodnog jedinstva. Njihova politika e pokazati strahovitu opstruktivnu mo u odnosu na Jugoslaviju, koja se moe posmatrati u elom meuratnom razdoblju, pa i posle Sporazuma Cvetkovi Maek. Srpska politika je branila reenja dravnog ureenja koja su vie odgovarala tradiciji srpskog dravnog ivota, bez poznavanja federativnih i konfederativnih oblika. Otkrivala su se dva iskustva i svesti o dravi: jedno, po kome drava nastaje u procesu nacionaloslobodilakih ratova, potirui ono drugo hrvatsko, koje je Maek jednom prilikom nazvao - asociranjem na ugovore i nagodbe, sa njihovim obnavljanjima i revizijama, notarskim. Dravu nastalu 1918. neki istoriari nazivaju dravom pomirenja", izmeu ostalog, jer je u sastav vojske Kraljevine SHS primila hiljade oficira poraene vojske Austro-Ugarske. Moemo li da ne podsetimo da su se u aparatu vlasti i privrede Kraljevine SHS nalazili predstavnici hrvatskog graanstva, dok je finansijska oligarhija Hrvatske sa svojim novanim zavodima, pre svega Zagrebakom tedionicom, predstavljala najjau finansijsku snagu u dravi. Na tlu Slovenije, Hrvatske i Vojvodine bila je smetena najvanija industrija Kraljevine Jugoslavije, ako izuzmemo vojnu koja se uglavnom nalazila na teritoriji Srbije. Jugoslovenski krajevi pod Austro-Ugarskom bili su neuporedivo razvijeniji od Srbije i Crne Gore, ali daleko inferiorniji od Austrije, Maarske, a naroito eke i Moravske u kojoj se nalazilo jezgro industrijske moi Austro-Ugarske. Nova drava je eksproprisala strane agrarne veleposede i spreila odlivanje zemljine rente u inostranstvo, ali joj nije polo za rukom da nacionalizuje strani kapital u industrijskim preduzeima i novanim zavodima, vezan za Be, Petu, Prag. Nacionalni, ekonomski i kulturni konglomerat Kraljevine nazivao se posle 1918. i u elom meuratnom razdoblju nemoguom dravom od samog poetka, istorijom teko razumljivog haosa za evropski nain razmiljanja. Meutim, prva jugoslovenska drava nije bila izuzetak prilikom stvaranja novih nacionalnih drava na ruevinama bivih carstava. Zato bismo zaboravljali ehoslovaku, sa esima (pa i Moravcima), Slovacima, Maarima, te sudetskim Nemcima. Hrvatsko nezadovoljstvo prvom Jugoslavijom", posmatrano u istorijskoj vertikali, ima i drugu stranu. Prvo, Hrvatska je preko

21

ujedinjenja prela na stranu pobednika; drugo, Hrvati su sa Slovencima uspeli da zatite svoje etnike granice u onovremeno datim mogunostima; tree, Hrvatska je tek u Jugoslaviji postala jedinstvena, jer je Dalmacija u Austro-Ugarskoj uivala drukiji status; etvrto, Hrvatska se iz jedne polufeudalne drave nala u novoj dravi, u koju je Srbija ula sa modernim, demokratskim institucijama (pre svega, parlamentarizmom); peto, u meuratnom razdoblju je dolo do duhovne nacionalne integracije i Hrvata i Slovenaca; esto, Hrvatska je 1939. uspela da izmeni svoj poloaj posle svega 20 godina zajednikog ivljenja. 2) Ulaskom Srbije u Jugoslaviju prestala je i briga za srpski nacionalni razvoj, kao protivna ideji narodnog jedinstva u formi troimenog naroda, kao blae varijante nacionalnog unitarizma. Cime bi se ta nebriga" jo mogla objanjavati? Svako otvaranje srpskog nacionalnog problema povuklo bi za sobom jo jae zaotravanje hrvatskog pitanja otvorenog sa ulaskom u Kraljevinu, a sa njime i nacionalnog pitanja Slovenaca, obnove rasprava o crnogorskoj dravnosti, autonomija u srpskim pokrajinama ili onima koje su smatrane za srpske (Juna Srbija, odnosno Makedonija). Iz shvatanja, dakle, da je srpsko pitanje 1918. reeno, izostala je briga o Srbima u Jugoslaviji, naroito srpskog naroda na jugu i severozapadu drave, do najzapadnijih srpskih brda: Kozare, amarice i Petrove gore. Zivelo je uverenje o neprekinutoj srpskoj liniji od Timoka do Une, ali se na srpskoj nacionalnoj integraciji nita nije radilo u smislu omeavanja i teritorijalnog zaokruivanja, ekonomskog, kulturnog i duhovnog povezivanja. Progovorio je van sumnje i umor Srbije, njena bioloka iznurenost, od kojih se nije bilo lako povratiti, a na drugoj strani i srpsko nerazumevanje novog prostora sa arenilom vera, obiaja, tradicija, pravnih reima, standarda obrazovanja i ivljenja, nonji, dijalekata. Ujedinjenje se zbilo oigledno i suvie brzo, neoekivano, tako rei preko noi. Godine 1918. granica je izbila na Karavanke, a nekada granina mesta - Zemun i Sabac - ostala su u dubokoj unutranjosti. Narodi Jugoslavije nisu se dobro ni poznavali, a trebalo je da saberu zajednike energije na dravnom i drutvenom polju. Od tradicionalno-istorijske usmerenosti prema jugu, dolo je do okretanja prema severozapadu. Srpska politika, kako naknadno meditira Slobodan Jovanovi, 1 istroila je svoju energiju u borbama oko autonomije Hrvata i Slovenaca, isputajui posle oslobodilakih ratova ansu konsolidacije prostora na jugu. Neki poslanici Narodne skuptine
2)

U drugom svetskom ratu Hrvatska je takoe izbegla posledice poraene drave - N D H , kao dela novog poredka", a zahvaljujui jugoslovenskoj potpori ostvareno je nacionalno sabiranje Hrvata i Slovenaca, prikljuenjem Istre, Slovenakog primorja, Zadra i ostrva svojim nacionalnim maticama. S. Jovanovi je problem Makedonije (June Srbije") video kao problem naseljavanja. Mi smo bili i posle svetskog rata isto tako slabi (izgubili mnogo ljudi) i nismo mogli poslati tamo 500.000 ljudi. Drugo, borba sa Hrvatima angaovala (je) snage na toj strani (to krivica Pribievia pa nismo sve snage bacili prema jugu). Velika greka je to b i l a . . . " - Navedeno prema: M. Stefanovski, Srpska politika emigracija o preureenju Jugoslavije 1941-1943, Beograd, 1988, 73.

22

Kraljevine Jugoslavije, uoavajui ovaj promaaj, isticali su suprotan primer Francuske sa Alzasom i Lorenom, oblastima u koje su upuivane najbolje intelektualne snage i idealisti. Slobodan Jovanovi krivca nalazi u Svetozaru Pribieviu, zaboravljajui na srpsku koncepciju Jugoslavije i politiku kralja Aleksandra. Tek, srpski nacion" nije uspeo da iskoristi pobede iz 1912-1913. i 1914-1918. godine. Prema jednoj refleksiji Lava Trockog iz vremena Balkanskih ratova, Srbija je 1912. sebi oko glave privezala mlinski kamen, ukljuivanjem u svoj sastav - s dotadanjom homogenom nacionalnom strukturom drave - milion Makedonaca i Arnauta. Kraljevina SHS od nepunih 12 miliona stanovnika imala je u svom sastavu dva miliona manjinskog stanovnitva i vernike tri religije, od kojih se katolika crkva nalazila pod centralizovanom vlau Vatikana u pitanjima svoje organizacije. Oko ovog neuspelog srpskog konsolidovanja na jugu javljaju se uglavnom dve oprene teze: jedna koja polazi od asimilativnog procesa, prodora u sive zone", i druga, nama daleko blia, od progresivnog demokratskog razvoja, veih ulaganja, uticaja naprednijim oblicima politike, kulture i ekonomije, civilizacijskom odbranom svoje postojbine i nacionalno-duhovnih svetilita, uvaavanjem svih nacionalnih posebnosti. Jugoslavija je zapoela ivot kao drava nejednakog i neravnomernog ekonomskog razvitka, koji je bio karakteristian i za Srbiju: Stara Srbija, mada srpska prapostojbina, bila je vie nego zaostala; Kosovo i Metohija iveli su u znaku feudalnih zakona Leke Dukaina, sa neprosveenom, zaostalom i bespravnom arnautskom masom; Crna Gora je 1918. ulazila u zajedniku dravu sa plemenskom strukturom drutvene organizacije ili njenim jakim tragovima, a Srbija sa nerazvijenim i neizjednaenim regijama. Pored opte duhovne srodnosti, kakve li su veze mogle postojati izmeu Srba u Banatu i Srba u junoj Srbiji? Stvaranjem Narodnog vijea SHS oktobra 1918. i raskidom dravnopravnih veza sa Kraljevinom Ugarskom i Carevinom Austrijom 29. oktobra 1918, Srbi su postali konstitutivni faktor novostvorene drave SHS. Za konfederiranu dravu Hrvatsku" Stjepana Radia Srbi ve nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, jer je Radi utke prelazio preko njihovih prava. U preuarenoj atmosferi hrvatsko-srpskih sukoba srpski prvaci su pretili stvaranjem Irske u Hrvatskoj. Izmeu usijanih hrvatsko-srpskih frontova nije probijalo saznanje da se hrvatska drava ne moe konstituisati na raun i bez volje Srba, jednako kao to se i srpska prava ne mogu ostvariti bez prihvatanja njihove individualnosti od strane Hrvata. Stjepan Radi je otvoreno hrvatsko pitanje sve vie zaotravao prolaskom opasnosti od aneksije jugoslovenskih teritorija i socijalnih nemira. Interesna teorija pola bi od injenice da su ulaskom u jedinstvenu jugoslovensku dravu Hrvatska i Slovenija u poslednji as promenile stranu barikade, koristei ujedinjenje, da bi se nale u krugu pobednikih sila u prvom svetskom ratu preko novostvorene Kraljevine.

23

Istoriar svakako ne moe previati ovu motivaciju, ali ne moe iskljuivati i niz drugih momenata koji su dali beleg hrvatskom i slovenakom ulaenju u sastav prve jugoslovenske drave (jugoslovenska ideja, shvatanje o etnikoj srodnosti, stvaranje veeg ekonomskog prostora, snaenje odbrambenih mogunosti, kulturno-jezika emancipacija Slovenaca itd.). Propaganda HRSS-a protiv reima Beograda bila je vie nego jednostrana, a na drugoj strani nespojiva sa srpskim shvatanjem dravnosti, patriotizma i jugoslovenstva. Ona je uzbunjivala duhove, trovala poverenje, izazivala nestabilnost od prvog dana u sferi unutranjeg poredka. Istaknuti privredni eksperti Kraljevine 1928. smatrali su da se ne moe napraviti nikakav program socijalno-ekonomskog razvitka dok se ne uvrsti pravni i politiki poredak, prevlada kriza u srpsko-hrvatskim odnosima i smire strasti. Otpor Radieve stranke sa osnove federalizma, kao dravno-pravnog izraza nacionalnog pitanja Hrvata, nije vodio samo grupisanju Hrvata ve i okupljanju oko Zagreba svih drugih snaga nezadovoljnih novom dravom i srpskom politikom. Naroito u Bosni i Hercegovini, u ijim je zapadnim delovima uticaj HRSS-a - HSS-a bio vie nego jak, u Crnoj Gori saradnjom Radia sa usamljenim Sekulom Drljeviem i podsticanjem crnogorskih federalista, kao i uticajem na nacionalno emancipovanije krugove makedonske inteligencije, naroito one koja je studirala u Zagrebu. Predstavnici Narodnog vijea su enevskom rezolucijom iz novembra 1918. nametnuli dvojnu formulu, koja je ponitavala rezultate krfskog kompromisa. Prenoenjem rasprave iz hotelske sobe" na bojno polje preovladala su reenja koja je nametnuo odnos snaga. U Naputku narodnog vijea istaknut je individualitet Drave SHS, inae meunarodno nepriznate.4) Istorija meuratne Jugoslavije pokazala je koliko je ta konfederalistika tradicija bila jaka, duboka, ilava; da izvire iz istorije i mentaliteta. Hrvatska politika koristila je take oslonca u zemlji i inostranstvu. Bez obzira na antiklerikalizam Stjepana Radia, religija je bila usaena u svest Hrvata, a Crkva kontrolisala u sutini njihov politiki ivot. Crkva je u kritinom trenutku mogla postati subjekt u politikom vakuumu, arbitar, zatitnik, posrednik, zalee nacionalnog fronta oslonjeno na internacionalnu osnovu Vatikana i njegov svetski uticaj. Jako iseljenitvo odravalo je veze sa zaviajem
4)

Narodno vijee SHS je u skladu sa svojim dotadanjim zakljucima i prema izjavi vlade Kraljevine Srbije, proglasilo ujedinjenje drave Slovenaca, Hrvata i Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom jugoslovenskom podruju bive austro-ugarske monarhije, s Kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu dravu Srba, Hrvata i Slovenaca". U Naputku narodnog vijea pripremljenom za delegaciju koja je ila u Beograd stajalo je (pod 1.) da konanu organizaciju nove drave moe odrediti samo sveopa narodna ustavotvorna skuptina svega ujedinjenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca s veinom od dvije treine glasova"; nad zemaljskom vladom u autonomnim poslovima nadzor je imao da pripada zemaljskim saborima (pod 9); na snazi su imali da ostanu svi dotadanji zakoni i drugi propisi, organizacija sudova, administrativno ustrojstvo i organi zemaljskih vlada.

24

i bilo vaan inilac u stvaranju javnog mnenja u inostranstvu. Frankovake snage paradirale su sa pripadnou Hrvata nemakom kulturnom krugu. Antisrpsko neraspoloenje naroito je poraslo prihvatanjem Vidovdanskog ustava 1921. prostom veinom i kupovinom glasova, uz bojkot hrvatske opozicije. 5) Obeleje politikim borbama posle 1921. davae zahtev hrvatske opozicije za reviziju Ustava. Ima istoriara koji kau da je Evropa stvorila Jugoslaviju i da je ona moe i razoriti. Van bukvalnog shvatanja ove teze, re je o uticaju nacionalnog ujedinjenja Italije i Nemake u prolom veku, a na drugoj strani mobilizaciji svih jugoslovenskih snaga radi odbrane etnikog integriteta. Stvaranje nacionalnih drava posle prvog svetskog rata, na ruevinama triju carstava, imalo je za cilj da nadomesti srednjeevropsku dravu kao branu revolucijom zahvaenoj Rusiji, uspostavi granini bedem protiv obnove revizionizma poraenih drava, novog germanskog imperijalizma i maarskog revizionizma, restauracije Habsburga u Austriji. Novostvorena Kraljevina SHS postala je ugaoni kamen novih meunarodnih odnosa na Balkanu, uspostavljenih u Versaju. Sve dok je sistem ovih odnosa bio na snazi, srpska pozicija u meunarodnim odnosima bila je neuporedivo jaa od hrvatske, spreavajui pokuaje internacionalizacije hrvatskog pitanja. Sa rastuom faistikom agresijom meunarodni poloaj srpskog naroda se pogoravao. O tome reito svedoi poloaj NDH u novom poredku", u kome nije bilo mesta za Srbiju. Tek to se Kraljevina SHS sklopila u celinu, najumniji deo vladajuih snaga poeo je misliti na unifikaciju pravnog sistema, na ekonomsko povezivanje, izgradnju saobraajnih veza. No, Kraljevina je ve 1928, prilikom skuptinskog atentata, upala u dramatinu krizu koja je zapretila duhovnom i politikom razdvajanju na istoni i zapadni deo Jugoslavije. esto se pominje kraljeva poruka ranjenom Stjepanu Radiu, preko Svetozara Pribievia, o razilaenju Srba i Hrvata mirnim putem, poput Norveana i veana, zaboravljajui da su ovi narodi imali svoje nacionalne teritorije i da njihovo stanovnitvo nije bilo izmeano. Srbija bi na taj nain, prema kralju Aleksandru, postala manja ali i homogenija. Navodi se i linija razgranienja - od Virovitice do Pakraca, obalama Une i Krke, koja bi izbila iznad ibenika do Zadra. U vremenu savremene kartografske groznice, pomenutoj ideji kralja Aleksandra iz jula 1928. pridaje se znaaj svesnog i promiljenog cilja za odvajanje Srba i Hrvata, u stvari cepanja Kraljevine SHS, mada kralj nikada nije ozbiljno mislio na podelu. Metod pretnje u politici ne moe se zamenjivati sa stvarnom namerom amputacije. Aleksandar je
5>

Demokrati i radikali su prilikom izglasavanja Ustava korumpirali poslanike Jugoslovenske muslimanske organizacije ( J M O ) i Demijeta, to jest Muslimanskog poslanikog kluba iz June Srbije". Iako je naputak predviao dvotreinsku veinu za usvajanje Ustava, kao i Krfska deklaracija iz 1917. godine, osnovni zakon nove drave usvojen je prostom veinom. Od 258 poslanika za Ustav su glasala 223 poslanika, a 35 protiv. Ukupno je apstiniralo 158 poslanika. U pitanju je bila Pirova pobeda vladajue radikalsko-demokratske grupacije sa Nikolom Paiem na elu.

25

bio kralj Jugoslovena i do svoje smrti je ostao dosledan ujediniteljskoj koncepciji i odbrani jugoslovenske celine. Aleksandrova diktatura u ime spasavanja drave od raspada i plemenskih atavizama, sa politikom nacionalne nivelacije, proizvela je katastrofalne posledice za jugoslovensku ideologiju. Meunarodna korist od demonstracije snage dravnog nasilja mogla je uticati na jadransku velesilu i susedne revizionistike zemlje, ali je naputanjem parlamentarizma, zavoenjem line vlasti, diktatom kao oblikom politike i guenjem nacionalnih oseanja, zemlja iznutra potkopana. Italija je zaista imala 1928. plan da napadne Kraljevinu SHS, to se sluajnou istorije - podudarilo sa akcijom jednog drugog Italijana, Palmira Toljatija (Erkolija), na IV kongresu KPJ u Drezdenu 1928. da preko KPJ razbije Jugoslaviju. Drava je, na jednoj strani, pokazala opravdanu spremnost da se brani od spoljne opasnosti, a na drugoj, izazvala revolt svih nacionalnih i demokratskih snaga u Jugoslaviji. Zemlja, naeta agrarnom krizom od 1926. godine i pritisnuta seljakim dugovima, zapae 1930-1931. u kovitlac velike ekonomske krize koja, mada sa zakanjenjem, nije mimoila ni Jugoslaviju. Oktroisani ustav donet 1931. samo je kamuflirao dalje nastavljanje diktature. Demonstracije studenata Beogradskog univerziteta, s odjecima i na drugim univerzitetima, potresle su reim u vreme sprovoenja prvih izbora u jesen 1941. na kojem se po darovanom ustavu glasalo ali nije i biralo. Najveu pukotinu reimu kraljevskog apsolutizma stvorile su tzv. zagrebake punktacije, lananom reakcijom rezolucija nacionalnih i stranakih prvaka za reviziju Ustava i preureenje drave na nacionalnim osnovama. Sestojanuarska diktatura osnaila je separatistike snage, naroito u Hrvatskoj. Separatistika politika dobijala je sve vie na snazi faistikom ekspanzijom, kako u Hrvatskoj, tako i u Makedoniji, na Kosovu i Metohiji, meu nacionalnim manjinama. Politika nacionalnog jedinstva se do kraja raspukla. Promena sovjetske politike posle pobede nacizma u Nemakoj, januara 1933, uticala je na izmenu odnosa SSSR-a prema Kraljevini Jugoslaviji. Umesto ruenja Jugoslavije preko KPJ, prihvata se njeno odravanje kako ona, razbijena na vie patuljastih drava, ne bi postala lak plen imperijalistikih sila. Velika Britanija, posredstvom neoficijelnih linosti poput R. Sitona Votsona, preuzima 1936. kljunu ulogu u reorganizaciji jugoslovenske drave na nacionalnom principu, u uverenju da e ona na taj nain iznutra ozdraviti uoi predstojee svetske krize. Sprovodnik te politike je prvi namesnik-knez Pavle Karaorevi, u engleskim izvorima obeleavan kao Prijatelj" (Friend"). Pogibijom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju zapoeo je period namesnikog reima. Ta faza vladavine esto se naziva diktaturom bez diktatora". Vlada Milana Stojadinovia nastojala je da pribliavanjem Jugoslavije Italiji i Nemakoj blokira ove zemlje kako ne bi pomogle HSS-u u reavanju hrvatskog pitanja. Za vreme Milana Stojadinovia dolo je do najveeg okruenja Hrvatske u meuratnoj

26

Jugoslaviji, preko trolane J R Z , preputanjem prostora Slovenije Slovenskoj ljudskoj stranci Antona Koroca, a Bosne i Hercegovine Jugoslovenskoj muslimanskoj organizaciji Mehmeda Spaha. Neutralizaciji HSS trebalo je da poslui i zakljuenje Konkordata. Stojadinovi se izjanjavao za jedinstvenu Jugoslaviju, to je bilo izraeno u naelu: jedan narod, jedna drava i jedan kralj. Izgleda da je Stojadinoviu odgovarao model Musolinija, to jest stavljanje kralja Viktora Emanuela III u senku monog voe. Osvetilo mu se, meutim, udruivanje svih demokratskih snaga u Jugoslaviji protiv reima, nereavanje hrvatskog pitanja i spoljnopolitika orijentacija prema faistikim silama. Za udruenu srbijansku opoziciju bile su neprihvatljive Stojadinovieve nedemokratske metode i odstupanje od tradicionalne spoljne politike. Sa stanovita nacionalnih odnosa, Stojadinovi je u srpsku i jugoslovensku politiku unosio jednu novu dimenziju - ekonomsku, jaanjem dravne intervencije, javnih radova (zapoetih jo pod Bogoljubom Jevtiem), u vidu gradnje puteva, razvijanja automobilizma, postavljanja osnova hemijskoj industriji. Politiku vlast trebalo je iskoristiti za ekonomsko uzdizanje Srbije u Jugoslaviji. U toj svetlosti moe se posmatrati i pojava pseudo studije ekonomskog eksperta HSS-a dr Rudolfa Biania Ekonomska podloga hrvatskog pitanja" 1938, sa predgovorom Vlatka Maeka. 6 ' Naputanjem liberalistike faze ekonomskog razvitka, koja je prvih godina posle ujedinjenja davala rezultate, zahvaljujui jeftinim kreditima u uslovima inflacije, ponitene meutim deflacijom, prelazilo se na politiku dravne intervencije i etatizma. Tada su se po prvi put u meuratnoj Jugoslaviji pojavili znaci naputanja isto politikih sredstava integracije, njihovom zamenom ekonomskim merama i privrednim povezivanjem, izazvani prinudom novih okolnosti, uticajem nemake dirigovane privrede prebaene na ratni kolosek i povoljne razmene Jugoslavije sa Nemakom i Italijom, kao komplementarnim zemljama Jugoslaviji i obratno. U tom vremenu uobliava se od ranije poznata politika Treeg rajha o Jugoslaviji kao dodatnom prostoru velikog privrednog prostora" Treeg rajha, koja e do 27. marta 1941. postati kanon u nemakom prilazu Jugoslaviji. estojanuarski reim oznaio je slom graanske demokratije u Jugoslaviji, naputanjem parlamentarizma. Poraz 1929. bio je tim traginiji, jer se parlamentarizam u nas nalazio tek u povoju, sa svim svojim protivurejima, pseudo formama, istaknutom ulogom vladaoca. Jugoslovenska ideja je 1929, takoe, dobila nepopravljiv udarac. Sa tog stanovita je manje vano da li je integralna jugoslovenska ideologija vie poticala iz preanskih delova Jugoslavije nego iz Srbije. Diktatura,
6>

Knjiga je sluila argumentaciji HSS u borbi za reenje hrvatskog pitanja. Srpski ekonomisti su je podvrgli kritici u Srpskom glasu". Zasnivala se na proizvoljnom korienju statistikih podataka. Srbija je optuena za navodnu ekonomsku pljaku Hrvatske. Prema R. Bianiu, nije vie bio opasan balkansko-levantijski sistem patrijarhalne stare Srbije" ve moderni aparat dravne ekonomije koji slui kao sredstvo eksploatacije". Zastava srpskog imperijalizma je bila jugoslovenska", pie prvak HSS-a - Vid. B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. I, Beograd 1988, 322.

27

tek, nije uspela da rei nijedno bitno pitanje: nacionalno, politiko, ekonomsko, ve samo da probudi krizu i dovede do jo veeg usijavanja u srpskohrvatskim odnosima. Mada je u Srbiji nadvladavala unitaristiko-centralistika koncepcija dravnog ureenja u vrhu vladajuih stranaka 1921, sa svim nijansama izmeu radikala i demokrata, rano su se osetili zahtevi za veim stepenom decentralizacije olieni u Nacrtu ustava Stojana Protia. Za radikalskog prvaka moglo je postojati jedinstvo u raznolikosti i raznolikost u jedinstvu, ali nigde i nipoto u jednolikosti". Za federalistiko ureenje izjanjavao se i Ljuba Stojanovi. Demokrati oko Ljube Davidovia su od 1922. poeli da trae mostove saradnje izmeu Srba i Hrvata, zapravo da postepeno rade na reavanju dravnog ureenja u skladu sa organizacijom sloene drave. Prvak Saveza zemljoradnika Jovan Joca Jovanovi je pre zagrebakih punktacija bio spreman da prihvati federativnu osnovu dravnog ureenja. Pismo Ljube Davidovia iz januara 1933. polazi od tri jedinice (samovladanja") sa gravitacionim centrima, kojima se pridruivala i etvrta jedinica - Bosna i Hercegovina, kao tampon-zona izmeu Srba i Hrvata. Glavni odbor Demokratske stranke izjasnie se juna 1937. za federativno ureenje Jugoslavije. Ima pisaca po kojima se moglo govoriti o faktikoj federalizaciji Jugoslavije i u uslovima centralistike strukture, imajui u vidu da su se centri jasno ocrtavali kao ranija istorijska sredita, po seditima centrala stranakih vodstava, rezidencijama verskih stareinstava (dodali bismo za Bosnu i Hercegovinu tek od asa kada je islamsko versko stareinstvo iz Beograda prelo u Sarajevo), postojanju univerzitetskih centara. Olabavljivanje diktatorskih stega u reimu J R Z proricalo je u znaku jaanja nacionalnog pokreta Hrvata. Dolazi do estokih sukoba izmeu etnika i reimskih snaga sa frankovcima u interpretaciji Vlade, nasuprot Maeku i prvaku SDS Savi Kosanoviu, koji su u nosiocima otpora protiv terora gledali nacionalne elemente. Od maja 1935. do januara 1936. bilans u Savskoj i Primorskoj banovini - po Kosanoviu pokazivao je blizu stotinu rtava. Nosilac i organizator nacionalnog pokreta je HSS, sa Vlatkom Maekom, stranka sa vrstom organizacijom, ekonomskim i kulturnim organizacijama na selu, te prvim formacijama poluoruanih odreda u vidu Graanske i Seljake zatite. Zakljuenje Bloka narodnog sporazuma 1937. i pad Milana Stojadinovia poetkom 1939, pod pritiskom kneza Pavia, na kojeg su Britanci vrili oigledan uticaj, otvorilo je novu fazu u srpskohrvatskim odnosima. S memorandumom Sitona Votsona o preureenju Jugoslavije, iz 1936. godine pojavio se i komunistiki projekt (u vidu pisma rukovodstva CK KPJ MK KPJ za Beograd) o federativnoj reorganizaciji Jugoslavije i stvaranju sedam jedinica. Ova ideja, sa Vojvodinom kao sedmom jedinicom, nije nikada vie ponovljena u KPJ. 7 ) Nacionalna koncepcija federativne reorganizacije, koju su zastupali komunisti, razlikovala se u nekim bitnim pitanjima od srpske graanske opozicije,
7)

Pismo Veselinu Maslei (Mesnom komitetu Beograda). Vodi se neosnovano kao Titovo pismo za Srbiju" - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 3, 37.

28

polazei od Makedonaca i Crnogoraca kao n a c i o n a l n i h posebnosti. Organizacija KPJ na nacionalnom principu nije ukidala princip centralistikog ustrojstva partije, ali je svojom organizacijom u sutini anticipirala kasniju komunistiku federaciju, sem manjih korekcija i nekih izuzetaka (Dalmacija, Vojvodina, Sandak). Oigledno je da se radilo 0 koncepciji nove nacionalne ravnotee, koja je pomerala teite odnosa u dravi na Hrvatsku u faktikom savezu sa buduom nacionalnom periferijom". U svojoj viziji federacije komunisti su imali uzor u unutranjoj organizaciji njihove druge otadbine" SSSR-a i u projektu hrvatske graanske opozicije o preureenju Jugoslavije. Organizaciju Partije na nacionalnom principu komunisti su stvarali krajnje oprezno 1 promiljeno, ali i nedosledno. Srpska partija u sastavu KPJ dobie status nacionalne tek na kraju drugog svetskog rata, maja 1945. Na ovo zakanjenje u njenom konstituisanju uticale su procene o politikoj oportunosti rukovodstva, pre svega zbog nerazgranienosti srpskog nacionalnog prostora od onog nesrpskog (koji su srpske graanske snage vodile kao srpski - Crna Gora, Makedonija, Vojvodina). Sem ovog momenta, na rukovodstvo KPJ morao je uticati slian obrazac organizacije SKP(b), koja u svom sastavu nije imala rusku partiju kao nacionalnu organizaciju. U srpskim demokratskim krugovima posle 1932. postupno je sazrevalo shvatanje da su Jugoslaviju sainjavali uglavnom tri naroda iste rase: Srbi, Hrvati i Slovenci. Muslimani su se tretirali kao Srbi ili Hrvati, ali se u nekim argumentacijama navode kao toliko vezani za svoju veru i obiaje da gotovo sainjavaju etvrti individualitet o kome se moralo voditi rauna pri preureenju drave. Srpsko-hrvatsko pitanje smatralo se kao glavno, jer su Srbi i Hrvati uglavnom sainjavali dravu, pa je i njen opstanak bio uslovljen njihovim sporazumom. Slovenaki problem je tretiran kao najlaki, samim tim to je njihov individualitet bio tanije odreen i jezino i teritorijalno. Kod Slovenaca nije bilo tenji za izdvajanjem. Dravska banovina je i do 1939. imala izuzetan faktiki poloaj i u administrativnom i u politikom smislu.Slovenci nisu zbog svog broja i poloaja mogli dovesti u pitanje ni snagu niti opstanak drave. Kulturnom emancipacijom u Kraljevini Jugoslaviji, kao glavnim identifikacijskim faktorom u svojoj istoriji, praenom i ekonomskim poletom, zahvaljujui poloaju na jugoslovenskom tritu, Slovenci u procesu preureivanja drave nisu pokazivali onu otrinu i doslednost kao Hrvati. Muslimanski problem takoe nije zabrinjavao; shvaen kao problem od manjeg znaaja, uklopljen je u srpsko-hrvatski odnos, pa je i njegovo reenje zavisilo od reenja srpsko-hrvatskog sukoba. Izdvajanje je za Slovence - u vreme rastuih meunarodnih pretnji faistike Italije i nacionalsocijalistike Nemake - bilo ravno samoubistvu. Sudbina njihove nacionalne integracije u budunosti, to znai i nacionalnog opstanka, nesumnjivo je zavisilo od sudbine Jugoslavije i pobede demokratskih sila nad faizmom, iako nisu nepoznate i druge oportunistike alternative vezane za opstanak slovenake
8>

M. Stefanovski, n.d., 74.

29

nacionalne celine. Pitanje Crne Gore i June Srbije", u stvari Makedonije, smatrano je internim srpskim pitanjem koje ne bi trebalo da oteava reavanje glavnog problema. Nacionalno pitanje shvaeno kao srpsko-hrvatsko, odnosno hrvatsko-srpsko, sa slovenakim kao daleko jednostavnijim, trebalo je razreavati u jednoj situaciji koja je ve bila poljuljana drugim svetskim ratom, znaajnom izmenom topografske mape Evrope (anlus Austrije, razbijanje ehoslovake, okupacija Albanije). Brojna nemaka manjina se od pobede obnovitelja" u Kulturbundu osilila, svesna svoje mone zatite. Moglo se oekivati da dve susedne drave, Maarska i Bugarska, zatrae reviziju mirovnih ugovora zakljuenih u Trijanonu i Neiju. Italija je zaposela celu granicu Jugoslavije du Makedonije, Kosova i Metohije i Crne Gore, od Ohrida do Bojane. Pojaana je aktivnost separatistikih snaga: Kosovskog komiteta, ustaa u zemlji, koji sve vie prodiru u HSS i ostvaruju uticaj u njegovim poluvojnim formacijama; VMRO-a, koji koristi zapaljivu parolu nezavisne Makedonije, radei u sutini za bugarske interese. Posle konkordatske krize 1937. zahladili su odnosi sa katolikim klerom i Vatikanom, naroito u graninim meovitim oblastima zapadne Hercegovine i Bosne te delovima Hrvatske. Dolazi do saradnje klerikalnih i ustakih snaga, koja vodi njihovoj simbiozi u vidu klerofaizma, kao specifine varijante faizma u nas. Za razliku od Stjepana Radia, Maek je bio daleko vre povezan sa vrhom Katolike crkve u Hrvatskoj. Preko svojih izaslanika i posrednika Maek je vodio pregovore s italijanskim ministrom spoljnih poslova grofom Galeacom Canom, koji se mogu shvatiti i kao pritisak na Beograd radi poboljanja pregovarake pozicije, ali u nekim interpretacijama i kao aktivnost protiv osnova drave. Nasuprot hrvatskom kompaktnom nacionalnom frontu, za Srbiju je bilo karakteristino politiko nejedinstvo. Srbijanska udruena opozicija nastupala je sa Maekom protiv Stojadinovieve reimske formacije - Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Ruenjem Stojadinovia knez je na vlast doveo neuticajnog Dragiu Cvetkovia, biveg predsednika nike optine, ministra u Stojadinovievoj vladi, prvaka reimskih sindikata (Jugoslovenski radniki savez - J U G O R A S ) , oveka koji e dobiti naziv kneevog kurira". Demokratska opozicija je celu ekipu na vlasti nazivala akom najamnika", koju je estojanuarski reim izbacio na povrinu. Pregovori o reavanju hrvatskog pitanja poinjali su, prema tome, u znaku postojanja vrstog, jedinstveno organizovanog nacionalnog pokreta pod vodstvom HSS i Maeka, sa Zastupstvom stranke kao najviim telom, nasuprot razjedinjenom srpskom frontu. Reenje nacionalnog preureenja traeno je parcijalno, prvo za Hrvate, da bi se potom nalo za Slovence i Srbe. Primenjena metodologija reavanja hrvatskog pitanja, u stvari preureenja Jugoslavije, izazivala je reakciju srbijanske opozicije i Srpskog kulturnog kluba (SKK). Demokratska opozicija je krajem avgusta 1939. osudila izdvajanje hrvatskog pitanja iz celine dravnog preureenja. Novembra 1939.

30

demokrati su u jednoj brouri napali Sporazum kao trgovaki pazar", napravljen bez poverenja, koji je ostavio nereenim pitanje fizionomije dela drave istono od Banovine Hrvatske. Javljala su se strahovanja da je nereeno pitanje ostalog dela drave idealno za pojavu novih interesenata", s pretenzijama da dobiju samostalni status. U izvorima se nailazi na podsticanje antisrpskih snaga spolja u svim oblastima koje su Srbi smatrali za svoje. Sukobljavaju se srpske snage za autonomiju i protiv autonomije Vojvodine. Na sline deobe nailazimo i u Bosni i Hercegovini. Najekstremnije srpsko nacionalno krilo - Srpski kulturni klub - preko svog organa (Srpski glas") osporavalo je granice i kompetencije Banovine Hrvatske, zahtevajui reviziju nagodbe izmeu Maeka i Cvetkovia. Za SK klub pitanje srpske jedinice postavilo se onog asa kada je stvorena posebna hrvatska jedinica. U stvari, tada je usvojeno naelo plemenskog ili etnikog omeivanja. Smatralo se da je pobedila teza plemenske individualnosti, pa i plemenske podvojenosti. Jugoslovenstvo, nepravedno oglaavano kao orue srpskog hegemonizma, predstavlja se u dobronamernim krugovima kao pesma budunosti, ali je iz stvarnog politikog ivota oevidno potisnuto". Iz primera eke i Slovake list je izvodio zakljuak da je jedini spas i Srba i Hrvata i Slovenaca samo u vrstoj jugoslovenskoj zajednici. Sporazum od 26. avgusta 1939. Srpski glas" je smatrao nepravednim, a svuda oko nas" (Srba) primenjivao se metod grabei". Naglaavalo se da su Hrvati dobili Sporazumom preko granica opravdanog, da mute" po Bosni, Vojvodini i Junoj Srbiji"; da je zagrebaka vlada uvela centralizam na svome podruju, dok je za srpski deo preporuivala autonomije sa posebnim izdvojenim oblastima; zajednika vlada se nije meala u hrvatske poslove, iako su u srpskom prostoru sve reavali hrvatski ministri. To se nije smatralo sporazumom", to nije bila ni ravnopravnost", ni pravednost". Mi, koji smo bili nosioci slobode i koji smo prvi probudili Balkan iz ropstva", kae se, doekujemo poruke, kako e nas g. Maek osloboditi, i sluamo mirno kako nam g. Koroec deli netraene lekcije. Ako je i u ime bratstva, i zajednice, i viih dravnih interesa, mislimo da je ve dosta". 9) U nalaenju sporazuma teritorijalno pitanje je bilo jedno od najteih, jer se radilo o izmeanosti stanovnitva. Zahvaljujui geografskom diskontinuitetu" izmeu Srba u matici i van nje, oko tri miliona Srba ivelo je van okvira Srbije. Tim povodom esto se koristi metafora o sijamskim blizancima" koji se ne mogu razdvojiti bez krvoprolia. Situacija je izgledala nereiva ma koliko politiki geometri bili veti. Svako prinudno preseljavanje pretilo je tektonskim poremeajem na nacionalno trusnom podruju kakvo je balkansko i obostranom civilizacijskom osiromaenju raseljavanih strana. Koliko je to pitanje bilo osetljivo i teko reivo pokazuje injenica da teritorijalni opseg Banovine Hrvatske nije bio konano reen. Sporazumom je bilo predvieno da
9)

Srpski glas", 25. januara 1940.

31

se iz Banovine, na osnovu plebiscita, mogu izdvojiti sela i optine koje su pripale Banovini sa srpskim stanovnitvom. Srpski politiari traili su etniki princip i plebiscitarno izjanjavanje i drugih srpskih optina i srezova u Banovini Hrvatskoj. Mada je etniki princip preovlaivao, Maek je nedosledno traio as primenu etnikog principa, a as drugih merila, ekonomskih, geografsko-saobraajnih, ve kako mu je odgovaralo. Banovina je spajanjem Primorske i Savske banovine dobila srezove: Dubrovnik iz Zetske banovine, srezove tzv. turske Hrvatske - Derventu i Gradaac (praktino deo Vrbaske banovine), Travnik, Fojnicu i Brko (iz Drinske banovine), Sid i Ilok iz Dunavske banovine. Prvak SDS, Sava Kosanovi, izjanjavao se u ime pojaanja srpskog stanovnitva da u sastav Banovine Hrvatske treba ukljuiti i Vrbasku banovinu. Najtee rasprave vodene su oko Bosne i Hercegovine, ijih su 13 srezova uli u Banovinu Hrvatsku na osnovu sporazuma (delovi Drinske, Vrbaske i Primorske banovine), ime je podela Bosne ve otpoela. Oslonjena na privremenost Sporazuma u njegovom teritorijalnom delu, hrvatska politika je istupala sa razliitim predlozima, koji ukazuju na tekoe razgranienja prilikom obrazovanja odgovarajue srpske jedinice: prema jednima, Bosna i Hercegovina je trebalo da dobije status autonomije, umanjene za srezove koji su ve bili uli u sastav Banovine Hrvatske; drugi su pominjali Bosnu i Hercegovinu sa katoliko-muslimanskom veinom; samostalni demokrati su bili podeljeni oko Bosne i Hercegovine; protiv cepanja Bosne i Hercegovine istupali su radikali. Prvaci SDS, sa Duanom Dudom Bokoviem, istupali su za vojvoansku jedinicu, nasuprot shvatanjima grupe oko Aleksandra Moa. U odnosu na Vojvodinu hrvatska politika je koristila maksimalni zahtev, to jest pretvaranje Banata, Bake i Baranje u zasebnu jedinicu, ali se razmiljalo i o odvajanju hrvatskih srezova i optina i njihovog prikljuivanja Banovini Hrvatskoj. Sva pitanja u opticaju otkrivala su tekou razgranienja stanovnitva po etnikom merilu, kako sa stanovita tekueg reenja, tako i kasnijeg ivota. Kraljevina, koja je do tada oprobala dva modela unutranjeg ureenja (kompromisnog i nacionalnog unitarizma), nalazila se na pragu i treeg - monarhistikog trijalizma. Za novu federativnu koncepciju zaloile su se osnovne politike snage, pritisnute novim okolnostima, odnosima snaga, promenama meunarodne situacije, a posebno buenjem nacionalnih energija koje je podstaklo razaranje diktatorskog reima i integralistike ideologije. Nikada, kao te 1939, srpske stranke nisu istupale za federalizaciju Jugoslavije sa monarhistikim oblikom vladavine. Istaknuti pravnici ore Tasi i Mihailo Ili objanjavali su ameriki federalizam, relativizirali pojam unutranjih granica, zalagali za demokratsku evoluciju. Srbi iz preka, nekada najvei centralisti i integralci, prihvatali su federalizam Svetozara Pribievia, odlaganjem ideje narodnog jedinstva za neko drugo vreme. Razilaenjem sa krunom i srbijanskom politikom, te stvaranjem Seljako-demokratske koalicije

32

(SDK) 1927, Pribievi je gradio sudbinu Srba u Hrvatskoj na saradnji s Hrvatima, smatrajui da srpski narod u Hrvatskoj ne sme postati malj u rukama srbijanskih stranaka protiv Hrvata. Federalizmu su se priklanjali i srbijanski politiari i stranke koje su tradicionalno bile protiv ovog oblika unutranjeg ureenja, gledajui u njemu opasnost po dravnu odbranu, slabljenje kohezije celine, jaanje izolacionizma itd. Slobodan Jovanovi je pisao da je iza Sporazuma ostala kompromitacija politike stvaranja jugoslovenskog nacionalizma pomou dravne vlasti, pretei da ugui i srpski i hrvatski nacionalizam. Ako je potonulo kao nacionalna ideja, jugoslovenstvo je imalo izgleda kao dravna ideja. Jovanovi se u Srpskom glasu" 1940. pitao: da li e snage koje lee u srpskom i hrvatskom nacionalizmu nai snage da se stave u slubu jugoslovenske dravne misli"? Sve je zavisilo od politike dalekovidosti i irokogrudosti i Srba i Hrvata, u stvari od njihovog politikog vaspitanja". Nalazio je da njihov spas nije u njihovom plemenskom egoizmu i fanatizmu, nego u njihovoj dravnoj zajednici. Smatrao je, takoe, da nas na pravi put ne mogu izvesti ni srpski niti hrvatski nacionalizam sam po sebi, nego tek bude li spojen s jugoslo venskom dravnom idejom, kao to ni ta ideja nee imati ivotne snage ako se ne spoji sa srpskim i hrvatskim nacionalizmom. Jovanovi je istupao za federaciju sa jakom centralnom vlau u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog optim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajednike poslove. Hrvatska banovina je embrionalna forma federalne jedinice koja stoji sama za sebe, dok se ne formiraju druge dve: Srbija i Slovenija. Faistika agresija, raspadanje do tada vaeeg sistema meunarodnih odnosa i poetak drugog svetskog rata, u kome e se 1941. nai i Jugoslavija, presekli su proces koji je iao u pravcu stvaranja jugoslovenske federacije. Poznata su, meutim, i druga miljenja. Pravnici, raspravljajui o karakteru Banovine Hrvatske, iznose razliita miljenja: autonomija u okviru unitarne drave; poloaj jedne izdvojene oblasti s naroitim pravima - corpus separatumu, zaetak federalne jedinice, Jelinekov model dravnog fragmenta".10-1 Do stvaranja slovenake federalne jedinice nije bilo teko doi, jer je ona ve bila teritorijalno omeena Dravskom banovinom. Mnogo je tee bilo obrazovati srpsku jedinicu. Za srpske politiare jedinstvo linije Dunav - Morava - Vardar bilo je neminovnost sa stanovita prolosti, sadanjosti i budunosti srpskog naroda. Strahovalo se od gubljenja Kosova i Metohije ukoliko se arnautski klin do kraja zarije u centar trougla srpskih zemalja" (misli se na Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju) i razdvoji ih. Milan Stojadinovi nije uspeo da ostvari dogovor s Turskom radi preseljenja Arnauta" u Anadoliju i Carigrad. Uprava Vardarske banovine izazivala je psihozu iseljenja Arnauta, naroito iz graninih krajeva. Izraivale su se analize o Makedoniji bez Makedonaca, navoenjem brojnih grupa nemakedonskog stanovnitva: Srba, u
10)

M. Stefanovski, n.d., 31.

33

predelu Skopske Crne Gore, Porea, na Mavrovu; zatim Cincara, Kucovlaha, Turaka, islamiziranog slovenskog stanovnitva oko Velesa, poarnauenih Muslimana, Arnauta", bugaraa". Vlastima je sugerisano da se prema bugaraima" , bivim egzarhistima, ne postupa strogo, jer su se oni borili za odbacivanje grkog jezika u crkvama. Emigracija u Bugarskoj ocenjivana je kao ekonomska a ne kao nacionalna, bugarofilska. Malobrojna grupa separatista u Crnoj Gori, oko Sekule Drljevia, koja se ve pribliila krajnjem frankovakom krilu i ustaama, pomagana je iz Zagreba. Autonomistika politika u Vojvodini takoe se ne moe posmatrati van srpsko-hrvatskih suprotnosti. Preostajalo je da se, uz sve tekoe, srpska jedinica oblikuje i teritorijalno zaobli, zajedno sa definitivnim razgranienjem Banovine Hrvatske. Usled rata do toga, meutim, nije dolo. Iz pravne i istorijske literature koja tretira pitanje kompetencije Banovine Hrvatske, vidi se da je centralna vlast zadrala: vojsku, spoljnu politiku, dravne finansije i razvoj privrede (spoljna trgovina, jedinstvo carinskog i trgovinskog podruja). Ban je upravne poslove iz svog delokruga samostalno reavao. Odreeni prihodi koji su pripadali Banovini obezbeivali su njenu finansijsku samostalnost. Ustanovljivanje bana, kao zamenika kralja, ostatak je iz istorije i ivota u Austro-Ugarskoj. u) Dok su Srbi naglaavali interes celine, Hrvati su nastojali da upotpune, uvrste i razviju svoj pravni i politiki poloaj. Pored teritorijalnog pitanja, koje je ostalo nereeno sve dok se ne omee druge dve jedinice, posebno Srbija, stalno se dralo otvoreno pitanje vojske: da se organizuje prema teritorijalnoj pripadnosti i da vojnici slue u Hrvatskoj, pod hrvatskim oficirima. Te zahteve je, meutim, bilo teko ostvariti, s obzirom na otpor srpskih krugova koji su smatrali da vojska mora zadrati optejugoslovensko obeleje. Nasuprot tome, hrvatski prvaci smatrali su da nema potpune slobode dok se puka ne obesi na svoje, hrvatsko rame. U meuvremenu HSS se osigurava preko stranakih poluvojnih organizacija: Graanske i Seljake zatite, te policije i orunitva. Sporazumom je bilo predvieno da e u novim jedinicama i u dravi biti obezbeeno jednako postupanje u pogledu uea u vrenju javne slube, da e biti obezbeena ravnopravnost usvojenih i priznatih veroispovesti, kao i da e Ustavom koji se donese biti zagarantovana jednaka graanska i politika prava. Deo Srba se priklanjao SDS, a deo dravnoj reimskoj stranci i Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci (JNS). Srbi su strahovali zbog odlaganja omeavanja srpske jedinice. Hrvati su se izjanjavali da se prvo ide na izbore, pa tek onda izvri razgranienje. Stvaranje Banovine Hrvatske je za deo srpskog naroda u Hrvatskoj predstavljalo izdaju, dok su se drugi, uglavnom iz Samon)

Isto, 51-54.

34

stalne demokratske stranke (SDS), mirili sa novim stanjem. Oekivalo se da konano ureenje regulie Ustav Jugoslavije koji bude donela Ustavotvorna skuptina. U vezi sa donoenjem Ustava, u hrvatskom stavu je dolo do vidnih promena. Umesto da se obezbeuju putem kvalifikovane, dvotreinske veine, kao sredstva da se izbegne majorizacija, hrvatski politiari su se izjanjavali za sporazumno odluivanje. Srpska opozicija u Bloku narodnog sporazuma prihvatila je takoe 1937. naelo da budua Ustavotvorna skuptina donese Ustav odlukom veine u kojoj bi bila veina Srba, veina Hrvata i veina Slovenaca iz redova poslanika Konstituante. Advokat Stevan Moljevi je u ime Srpskog kulturnog kluba Bosanske krajine ustao protiv Sporazuma kao novog Minhena. Moljevi je u Bosanskoj krajini video istaknuti srpski punkt prema Hrvatskoj i bonjakluku" Sarajeva. Prvaci SDS istupali su protiv ekstremizma Srpskog kulturnog kluba. Deo Srba oko Drutva Krajina" zalagao se za Krajinu kao teritorijalno-politiku jedinicu, koja bi obuhvatala 25 srezova biveg bihakog i banjalukog okruga sa centrom u Bihau. Prostor s obe strane Une ukljuivao je srezove iz Savske, Vrbaske i Primorske banovine koji se nabrajaju u spisu Krajina - Srbi u naim sjeverozapadnim pokrajinama" iz 1940. godine: Kostajnica, Glina, Vojni, Vrginmost, Udbina, Graac, Dubica, Dvor, Cazin, Biha, Bosanski Petrovac, Knin, Benkovac i drugi. Prema podacima iz popisa 1931, u tih 25 srezova ivelo je 940.296 ljudi, od ega Srba 586.379, Hrvata 250.618 i Muslimana 102.410. 12) Stari hrvatski politiar jugoslovenske orijentacije, Josip Smodlaka, predlagao je 1939. da se obrazuju etiri autonomne oblasti: srpska, hrvatska, slovenaka i dinarska. O politikoj prevlasti srpskog graanstva i birokratije moe se govoriti samo do 1939. godine, kada je dolo do revizije centralistikog ureenja stvaranjem Banovine Hrvatske, s namerom da se preostali deo drave preuredi na nacionalnom principu. Ova teza nije jedinstveno prihvaena u istoriografiji, jer postoje i suprotna gledita prema kojima je pomenuta prevlast fikcija unutranjih i spoljnih antisrpskih snaga. Za deo, uglavnom hrvatskih istoriara, teza o velikosrpskoj hegemoniji vai meutim za ceo period Kraljevine Jugoslavije, to jest do njenog vojnog poraza u aprilskom ratu. No i za nas je izneta teza o srpskoj politikoj prevlasti neprihvatljiva u apsolutiziranom ideoloko-politikom znaenju koje ne vodi rauna o vie bitnih ogranienja. Ako se ona posmatra u dinamikoj viziji, nije teko uoiti vie nejednakih modaliteta unutranjeg ureenja 1921, 1929. i 1939, pri emu se centralistika struktura drave stvaranjem Banovine Hrvatske praktino negira. O toj politikoj premoi srpskog graanstva pogotovu se ne moe govoriti kao o totalnom konceptu, jer je Slovenija u Kraljevini Jugoslaviji doivela punu nacionalnu samosvest, ekonomski prosperitet i kulturnu renesansu na nacionalnom jeziku, stvaranjem slovenakih
12)

Borba", 17. april 1991. .

35

gimnazija, univerziteta i slovenake akademije nauka. U sistemu vrenja vlasti uestvovali su i predstavnici Hrvata, Slovenaca, muslimana i drugih. Svi srpski politiari nisu imali istovetne poglede na unutranje ureenje, o emu govore koncepcije o decentralizaciji Stojana Protia, federativnom ureenju Ljube Stojanovia, evolucija demokrata ka federativnom ureenju, naputanje ideje o troimenom narodu od strane uticajnih intelektualaca vladajuih radikala. Nesporna je injenica da je hrvatsko graanstvo bilo daleko superiornije u ekonomsko-finansijskom smislu u poreenju sa srpskim, naroito do izbijanja velike ekonomske krize. Osim toga, srpski narod nije imao nikakve koristi od ove politike dominacije svojih vladajuih snaga. injeniki je utvreno da je kralj Aleksandar vie strahovao od reakcije srpskog naroda prilikom zavoenja estojanuarske diktature nego od hrvatske opozicije. Teza o tzv. velikosrpskom hegemonizmu uveliko je zloupotrebljavana, preuveliavana, koriena za podsticanje to jaeg otpora Beogradu, ali i radi izazivanja spoljne intervencije u prilog reavanju hrvatskog pitanja, u stvari za njegovu internacionalizaciju. Jednom stvorena teza o velikosrpskom hegemonizmu" pretvarana je u trajnu hipoteku, koja traje do naeg vremena. Mehanikom korienja ona je pretvorena u stereotip. Od nje se ne odustaje, kao da se polazi od postavke da neistina stalnom upotrebom postaje istina", delotvorna na svest, u smislu mobilizacije hrvatskog nacionalizma i svih antisrpskih snaga. Ako se ima u vidu austrougarsko poreklo teze o tzv. velikosrpskom hegemonizmu, kao vidu borbe protiv Srbije i irenja srpskog uticaja meu junoslovenskim stanovnitvom monarhije pre, i naroito posle balkanskih ratova, onda ne zauuje da su nju prihvatile i posle 1918. sve antijugoslovenske i antisrpske snage, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naroitu primenu nala je u politiko-propagandnom istupanju revizionistikih drava posle zakljuenja mirovnih ugovora, revanistikih snaga u Nemakoj i Kominterne posle njenog osnivanja 1919. godine. Kominterna e tezu o velikosrpskom hegemonizmu razvijati preko svoje nacionalne sekcije KPJ, koja je punu deceniju radila na razbijanju Jugoslavije (1925-1935) kao versajske tvorevine, tamnice naroda, drave srpske buroazije, u kojoj ugnjetaka srpska buroazija tlai ostale nesrpske narode. Moglo se, meutim, govoriti tek o srbiziranju Makedonaca i bespravnosti albanske nacionalne manjine koja je posebno bila eksploatisana od strane svoje feudalne, zemljine aristokratije sa barjaktarima na elu, koji su ulazili u kompromise sa vladajuim srpskim snagama, rukovoeni svojim interesom, politikim i ekonomsko-socijalnim. Reenja Sporazuma Cvetkovi-Maek bila su privremena, parcijalna, nedovrena, polovina i zakasnela. Nisu zadovoljavala interese osnovnih sukobljenih snaga, a zapostavljala su ostali zamreni nacionalni kompleks odnosa. Koliko su bila nedovrena jasno se vidi iz odnosa prema teritorijalnom razgranienju, pitanju kompetencija i vojske, pa

36

i postupka o daljem preureenju Jugoslavije. Banovina je stvorena deset godina posle zavoenja diktature, koja se i pored obnavljanja politikog ivota nastavljala u deformisanim politikim oblicima. Sporazum je bio delo kneza Pavia, koji je radio pod uticajem Britanaca, rukovoenih svojim motivima. Maek je protiv sebe imao ustae koji su pritiskali na izdvajanje iz Jugoslavije, a knez nakon 1939. opstrukciju cele srpske opozicije koja se stvaranjem Banovine Hrvatske nala van politike igre Maekovom orijentacijom da nae reenje u direktnom odnosu sa predstavnikom krune. Sporazum je doveo do praktinog razdvajanja drave, duhovne i faktike podele, ak i u sportu. Razarao je ideju narodnog jedinstva, budui da je bio teko prihvatan od onih koji su teko doivljavali raspad koncepcije o jedinstvenoj dravi i naciji. Vladimir orovi gleda na Sporazum kao na tragediju duha jugoslovenstva", koje e se narednih godina obnoviti u vidu partizanskog jugoslovenstva". Hrvati su ostvarili odluivanje u Banovini, zadravajui uticaj u ostalom delu Jugoslavije ueem u vladi. Razgranienje nije reilo pitanje sabiranja Srba u buduoj jedinici, niti Hrvata u Banovini Hrvatskoj. U Banovini je ostalo 800.000 Srba, a u potencijalnoj srpskoj zemlji" oko 600.000 Hrvata. Projekt o srpskoj zemlji", koji je vlada izradila 1940, sa zadravanjem banovina van hrvatske i slovenake, kao autonomijama, nije ostvaren. Nije formalno stvorena ni Banovina Slovenija (Dravska banovina). Tek septembra 1939. u Beogradu je obrazovana komisija za izradu Nacrta uredbe o Banovini Sloveniji, u koju su uli Mihailo Konstatinovi, M. Krek i S. Majcen. Demokrati su smatrali da se srpska nacionalna teritorija treba omeiti pre izbora. Takvo miljenje izraavao je i prof. Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo Ili. Komisija u sastavu Mihailo Konstantinovi, ore Tasi i Mihailo Ili zaduena je da saini predlog Uredbe o Srpskoj zemlji". U Srpskoj jedinici trebalo je da se nau sve teritorije van Banovine Hrvatske i Banovine Slovenije, s centrom u Skoplju. Sedita samoupravnih oblasti predviena su u Niu, Novom Sadu, Sarajevu i na Cetinju, sa posebnim organima vlasti u oblastima - oblasnom skuptinom i oblasnim odborom. Autonomni organi Srpske zemlje" su Sabor i Zemaljski savet, a politiki predstavnik zemaljske vlade u oblasti Veliki upan". Britanci su podsticali preureivanje Jugoslavije slabljenjem srpske prevlasti, u tenji da se nae ravnotea koja bi obezbedila vrstinu drave iznutra, zbog predstojeeg rata. Umesto stabilizacije, dolo je do jo vee dezorganizacije, defetizma, slabljenja otporne moi drave i njenih odbrambenih mogunosti. Na kraju je opravdano pitanje: da li je Sporazum bio korak ka pobedi budueg ekstremizma? HSS je posle 1939. bio izloen prodoru desniarskih snaga. Delimina reenja Sporazuma, pri konstelaciji novih odnosa meunarodnih sila, mogla su samo pojaati krajnje zahteve ustakih ultranacionalista. Klerofaistika komponenta osvajala je sve vie od konkordatske krize 1937. godine, kao osobena pojava,

37

samo donekle slina zemljama tzv. mediteranskog faizma (Frankovoj paniji i Salazarovoj Portugaliji), jer se radilo o nacionalno i verski homogenim zemljama, te Slovakoj upnika Jozefa Tise. Sporazum je postignut mimo ustaa, ali je objektivno iao na ruku ultranacionalistikim snagama, iako su ga one odbacivale kao izdaju, oekujui agresiju faistikih zemalja. Mogunosti federalizacije Jugoslavije zavrile su se u novoj meunarodnoj situaciji slomom drave, stvaranjem NDH i drugih vazalnih reima 1941. godine.

Kraljevina u meunarodnoj krizi i porast separatizma


Meunarodni poloaj Kraljevine Jugoslavije uveliko je bio otean i pre poetka drugog svetskog rata u Evropi, 1. septembra 1939, napadom Nemake na Poljsku. Posle prisajedinjenja Austrije Nemakoj, marta 1938, Jugoslavija je za suseda na Karavankama dobila Nemaku. Aprila 1939. Italija je okupirala Albaniju. elom duinom granica, od Ohrida do Bojane, Jugoslavija se tada graniila sa faistikom Italijom, koja nije prestajala da radi na unitenju Jugoslavije od njenog osnivanja. Proklamovana neutralnost Kraljevine Jugoslavije u ratu koji je tekao postajala je fikcija jedne male drave, iznutra izrovane, slabo naoruane, stenjene sa svih strana silama njoj suprotnih i nepomirljivih interesa. Poloaj Kraljevine izuzetno se pogorao u prolee 1940. godine. Posle brzog poraza Poljske jo tee je doivljen katastrofalni poraz Francuske. U ratu protiv Nemake nalazila se samo Velika Britanija, iekujui invaziju Ostrva. Britanija oigledno nije bila spremna za rat, ali njene voe nisu ni pomiljale da kapituliraju. Politika Vinstona Cerila bila je spremna da u toj fazi rata rtvuje svaku vladu i dravu koja bi makar za trenutak uspela da uspori nemaku agresiju. Pribliavanjem rata Balkanu, britanska politika sve vie je usredsreivala panju na aktiviranje odbrambenih snaga balkanskih drava da bi se uspenije oduprle Hitlerovoj najezdi. Velika Britanija je u Jugoslaviji preuzimala dotadanju ulogu Francuske. Sa svojim znaajnim geostratekim poloajem u sreditu Balkana i na ivicama srednje Evrope, Jugoslavija je trebalo da postane bedem nemakom prodoru. Obnovljene su ideje o balkanskom savezu Jugoslavije, Grke, Bugarske i Turske. No, zaokruivanje Jugoslavije nastavilo se ulaskom prvih nemakih jedinica u Rumuniju, avgusta 1940. godine. Time su pred svren in stavljene i Bugarska i Maarska. Jugoslovenska politika neutralnosti imala je sve manje izgleda. Laviranje Jugoslavije, s ogranienim poljem manevrisanja, sve vie se suavalo, zahvaljujui promeni ratne dinamike, izmenjenom odnosu snaga velikih sila u korist Osovine, pristupanju Rumunije, Maarske i kasnije Bugarske Trojnom paktu. Napadom Italije na Grku, oktobra 1940, rat se ve preneo na Balkan. Svi raniji vojno-politiki savezi u kojima je uestvovala Kraljevina Jugoslavija raspali su se. Mala antanta je ve za vreme vlade Milana Stojadinovia poela da nestaje sa scene. Raspadom i okupacijom

38

ehoslovake, marta 1939, izdvajanjem Slovake i uspostavljanjem eko-moravskog protektorata, nestao je jedan od njenih bitnih stubova. Slina sudbina oekivala je i Balkanski savez posle poraza Francuske, iako Engleska nije odustajala da se pomou njegovih lanica suprotstavi nemakim tenjama prodora na Balkan i izlasku na Sredozemlje, kao ili kucavici britanskih imperijalnih puteva. Sovjetski Savez suoio se polovinom 1940. sa demonstracijom izvanredne vojne nadmonosti Nemake u ratu sa Francuskom i Velikom Britanijom, ali i sa svojom nepripremljenou za rat. Politici SSSR-a odgovaralo je to due odlaganje rata. Staljin je polazio od shvatanja da je rat u toku imperijalistiki, da se rat ne tie SSSR-a i da treba ostati van njega dok se suprotstavljene strane ne istroe ili meu sobom ne unite. Pakt zakljuen izmeu Joahima fon Ribentropa i Vjaeslava M. Molotova avgusta 1939. konsternirao je u politiko-moralnom smislu komuniste irom Evrope i sveta, dotadanje nosioce politike narodnog fronta, kao i sav demokratski svet, ali je ovaj neoekivani savez" izmeu faizma i prve zemlje socijalizma" dao predah Sovjetskom Savezu da pojaa napore u vojnoj industriji i osnai odbrambenu mo. Poljska je po etvrti put u svojoj istoriji podeljena izmeu Nemake i SSSR-a, dok je tajnim ugovorima s Nemakom Sovjetski Savez obezbedio povraaj" Besarabije i Severne Bukovine. Zavretkom sovjetsko-finskog rata, u zimu 1939-1940, SSSR je dobio deo finske teritorije i ojaao odbranu Lenjingrada. Baltike zemlje Litvanija, Letonija i Estonija - praktino su inkorporirane u sastav SSSR-a. Jugoslavija je bila meu poslednjim zemljama Evrope koja je uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, juna 1940. godine. Kralj Aleksandar i knez namesnik nisu saraivali sa boljevikim reimom, gledajui u njemu zlikovaku vlast koja se obraunala sa carskim domom, pravoslavljem, imperijom i slovenstvom u ime internacionalizma i svetske revolucije. Reim je od 1921. bacio komuniste u ilegalnost, stavio ih van zakona i surovo progonio kao anacionalnu snagu, kojoj je tu pojam otadbine, vere i porodice i koja radi za strani centar - svetsku komunistiku internacionalu, podrivajui vladajui sistem odnosa. U Jugoslaviji, najvie u Beogradu i Srbiji, utoite je nalo oko 60-70.000 emigranata iz Rusije posle zavretka graanskog rata i poraza strane intervencije. Karaorevii i carska kua Romano vi bili su u roakim odnosima. Tradicionalne srpsko-ruske veze (pomo srpskim manastirima, naseljavanja Srba u junoj Rusiji, uee ruske vojske u bojevima na Varvarinu i Malajnici u prvom srpskom ustanku, uloga Rusije u sticanju srpske nezavisnosti, stav Rusije 1914. u vreme bekog ultimatuma, intervencija cara Nikole II za transport iznurene srpske vojske iz albanskih luka 1915-1916) bile su duboko urezane u svest srpskog naroda. Izlaskom SSSR-a, prvo iz prinudne izolacije u koju je sovjetsku republiku stavio kapitalistiki svet, usledila je kasnije samostalna

39

ideoloka izolacija Staljinovim prihvatanjem teze Buharina o mogunosti izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, koja je naputena posle pobede nacionalsocijalizma u Nemakoj januara 1933. i dolaska Hitlera na vlast. Sovjetski Savez je postao inspirator nove politike. Dolo je do meunarodnog pregrupisavanja u svetskim razmerama i ugovornih odnosa izmeu SSSR-a i Francuske, SSSR-a i ehoslovake, ulaska SSSR-a u Drutvo (Ligu) naroda, izjanjavanja za sistem kolektivne bezbednosti. Ova preorijentacija SSSR-a u meunarodnim odnosima nije mogla da se ne odrazi i na novu politiku Kominterne, proglaenu na Sedmom i poslednjem kongresu svetske komunistike internacionale 1935. godine, koja je nala svoj izraz u politici narodnog fronta kao univerzalne pojave i jednog vida grupisanja svih demokratskih snaga u borbi protiv faizma kao glavnog neprijatelja slobode i kulture. Politika narodnog fronta omoguavala je i podravala saveze komunista sa graanskim i socijalistikim partijama, to je u nekim zemljama dovelo i do obrazovanja vlada Narodnog fronta (Francuska, panija, ile). Promenu jugoslovenske politike prema SSSR-u posle 1939. prvenstveno su uslovljavali ustupci i povlaenje zapadnih sila, Engleske i Francuske, pred Nemakom i Italijom, utiui na vladajui reim u Jugoslaviji da u interesu poboljanja meunarodne pozicije male, neutralne zemlje, liene ekonomske i vojne moi, pone traiti oslonac na neoekivanoj strani, prevazilaenjem ideolokih predubeenja. Tim pre, to je SSSR od juna 1940. postao i balkanska sila, povraajem" Besarabije i severne Bukovine. Postojala su gledita da je time bio zatvoren dalji prodor SSSR-a na Balkan, zapravo da je tim ustupkom ova sila odstranjena iz prostora koji iskljuivo pripada nemako-italijanskoj sferi. Za nae poimanje dogaaja ovo shvatanje je teko odrivo, imaju li se u vidu istorijske tradicije i znaaj SSSR-a (poistoveivanog sa Rusijom) u svesti velikog dela balkanskih Slovena, pre svega Srba - Crnogoraca i Bugara, a na drugoj strani priroda velike sile koja je trajno teila izlasku na tzv. topla mora. Ako se SSSR u toj fazi bez veih reakcija nezadovoljstva mirio sa nemakom balkanskom politikom, onda je to bilo samo iz uvaavanja nemake vojne snage i sovjetskog nastojanja za odlaganjem neminovnog sukoba. Nemako-italijanske garantije Rumuniji znaile su utvrivanje uticaja Nemake i Italije na Balkanu, iskljuenjem uticaja Rusije" i Velike Britanije, pre svega sa severnog i centralnog dela poluostrva. Za Britaniju je sada postojao samo juni deo Balkana, na kome su bili angaovani njeni krupni interesi, iako se ona, kao velika sila, nije pomirila sa namenjenim ogranienjem suparnika. Velika Britanija se vraa u prostor u kome je do jue glavnu ulogu imala Francuska, teei da organizuje odbranu protiv nemakog prodiranja i potencijalne agresije. Samo prividno je moglo izgledati da e Balkan biti preputen miru posle reenja rumunsko-bugarskog i maarsko-rumunskog spora (Juna Dobruda i arbitraa oko Transilvanije - Erdelja).

40

Od SSSR-a se, po nekim nemakim shvatanjima, nije mogla oekivati agresivnija politika prema jugu Evrope, jer on u ofanzivnom smislu nije znaio mnogo, za razliku od defanzivne snage ove zemlje uslovljene beskrajnim prostorom. No u tom asu, 1940, ni Nemaka nije imala interesa za agresivnu politiku na Balkanu, jer se drala osnovnog principa ratovanja - da ne formira vie od jednog fronta, to je bio i glavni razlog nemako-sovjetskog sporazuma; rat u Podunavlju i na Balkanu upropastio bi privredu i ugrozio saobraajne veze Nemake sa SSSR-om; svaka velika sila imala je druge interese i druge namere u Podunavlju i na Balkanu, a u sluaju sukoba u tom prostoru, sa kojim je Nemaka imala trgovake veze, rat bi uzeo takve razmere i interesi velikih sila bi se toliko zapleli da niko ne bi mogao predvideti dalji razvoj dogaaja. Proizalo je da interese za jug, bar po nemakim shvatanjima, imaju samo zapadne demokratije koje bi se mogle posluiti intrigama" u ime postizanja svojih stratekih ciljeva. Kraljevina Jugoslavija je bila prinuena da okrene novi list prema SSSR-u, posle 22 godine upornog ignorisanja SSSR-a zbog revolucijom promenjenog unutranjeg nosioca vlasti. Pod uticaj em snanih slovenskih, proruskih oseanja u srpskom narodu, a i aktivnosti komunista koji su zahtevali oslonac na SSSR, no pre svega iz dravnih razloga, knez Pavle je poetkom 1940. poeo da menja raniji odnos prema SSSR-u, koji ve tada postaje uticajan faktor i na jugoistoku Evrope. Kao realan politiar, knez nije previao da je ekspanzija komunizma pod vidom panslovenstva samo krinka" sovjetske politike. Prvi glasovi o mogunosti prevazilaenja ovog anahronizma i uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu dve zemlje uli su se poetkom januara 1940. godine u izvetaju Ilije umenkovia, poslanika Kraljevine Jugoslavije u Ankari, koji je svom ministru Aleksandru Cincar Markoviu preneo uverenje sovjetskog ambasadora u Turskoj, Alekseja Terentijeva, da je vreme obnove odnosa (vaspostavljanje") izmeu Jugoslavije i Rusije" relativno blisko, to je nesumnjivo ocenjeno kao stav Kremlja, s obzirom na visoki stepen zavisnosti sovjetske diplomatije od svog centra. 13) Ankarski mig, koji je nagovetavao uspostavljanje odnosa izmeu dve zemlje, dat je u situaciji koja je
13)

Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu - A J ) , Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Ankari, F - 3 4 , Poslanik Ilija umenkovi ministru inostranih poslova Aleksandru Cincar Markoviu, 8. januara 1940 - Jo preciznije, kae se: U dosadanjim kontaktima sa ovdanjim ruskim ambasadorom stekao sam dosta jasnu impresiju, da on veruje u relativno blisku obnovu odnosa izmeu Jugoslavije i Rusije. Tu impresiju stekao sam ne samo direktno iz razgovora sa g. Terentijevom, nego i indirektno preko ovdanjega kineskog otpravnika poslova, koji je lini prijatelj, a moda i poverljiva linost, ruskog ambasadora. Kineski otpravnik poslova je direktno postavio pitanje Terentijevu o obnovi odnosa izmeu Jugoslavije i Rusije i na to dobio odgovor, da Rusija gleda na to dobrim okom, ali da ona kao velika sila ne moe prva uiniti korak u tom smislu". ...Kad se zna u kakvom su odnosu zavisnosti ruski ambasadori prema Kremlju, ima se razloga izvesti zakljuak da g. Terentijev ovako ne misli i ne govori samo u svoje ime ili po svojoj linoj inicijativi, ve da je njegovo shvatanje u isto vreme i shvatanje Moskve". . . . Osetljivost naih balkanskih saveznika zbog svakog naeg dodira sa Rusijom raste u pravoj proporciji sa poveanjem njihovog nepoverenja prema Rusiji".

41

odgovarala dvema zemljama, s obzirom na optu situaciju, svet u ratu, koristi ekonomskih veza i meunarodne komunikacije izlaenjem iz dugog izolacionizma obe zemlje u meusobnim odnosima, ali je hvatanje" kontakta diplomata dve zemlje usledilo i posle napada SSSR-a na Finsku i reakcije Drutva naroda, dakle u izrazitoj antiruskoj atmosferi". 14) Osetljivost balkanskih saveznika Kraljevine Jugoslavije na svaki dodir Jugoslavije sa SSSR-om rastao je srazmerno poveanju njihovog nepoverenja prema Rusiji". Za razliku od Jugoslavije, Bugarska je ve nekoliko godina imala odnose sa SSSR-om. Sovjetska ambasada u Sofiji imala je zadatak da se obavetava o prilikama u Jugoslaviji, a na drugoj strani da preko komunistikih organizacija ubacuje propagandni materijal u Jugoslaviju. 15) Sovjetski poslanik Aleksej Terentijev marta 1940. stavio je do znanja umenkoviu da i sovjetska vlada smatra povoljnim sve ono to ide u prilog pribliavanju SSSR-a i Jugoslavije.16^ Bila je to reakcija sovjetskog diplomate na ponudu kraljevske vlade da poalje u SSSR zvaninu trgovinsku delegaciju, sastavljenu od viih dravnih inovnika, radi pregovora sa sovjetskom vladom o uspostavljanju privrednih veza izmeu Jugoslavije i Sovjetske Rusije.17^ Sovjetska vlada pozitivno je reagovala na predlog o uspostavljanju privrednih veza izmeu dve zemlje.18^ Sovjetski ambasador je u razgovoru sa umenkoviem aludirao i na druge veze sem ekonomskih. 1 ^ Na okretanje prema SSSR-u namesniki reim je bio prinuen razvojem dogaaja. Sve dok je Francuska titila sistem ugovora posle prvog svetskog rata i stajala u frontu protiv Nemake 1939, oslonac na SSSR nije dolazio u obzir. Francuski poraz maja - juna 1940, potpuno je izmenio situaciju. Jugoslavija je, kao neutralna zemlja, morala obezbediti ravnoteu pred sve veim nemakim i italijanskim pritiskom na Balkan. Na drugoj strani, sovjetsko-nemaki pakt iz avgusta 1939. nije mogao ukloniti sovjetsko-nemake protivurenosti i na Balkanu. Trenje sovjetsko-nemakih interesa zapoelo je ve sovjetskim primora14)

16) 17) 18) 19)

Pomonik ministra Milan Smiljani javlja 16. januara 1942. Kraljevskoj ambasadi u Ankari: Meutim, pojava Sovjetske Rusije na evropsku scenu, koja je u prvo vreme izazvala u Bugarskoj veliko oduevljenje iz razloga to se verovalo da Sovjeti nastupaju kao zatitnici malih naroda i da e ispraviti mirovne ugovore u ijem zakljuenju nisu uestvovali - prema izvetajima koje ima Ministarstvo sa vie strana, sve vie i vie gubi onaj znaaj koji su joj pridavale iroke narodne mase u Bugarskoj. Naroito posle napada na Finsku na Sovjete se prestalo gledati kao na zatitnike malih naroda, i njihova snaga nije vie onako visoko cenjena kako je sovjetska propaganda to irila po Bugarskoj. U redovima bugarskih masa poinje preovlaivati uverenje da e zapadne demokratije odneti konanu pobedu i da e u vezi s tim biti dovedeno u pitanje i samo dananje ureenje Rusije". - A J , F - 3 5 . Tako je broura na srpsko-hrvatskom, tampana u Moskvi, sa referatom Staljina na 18. kongresu SKP(b), preko Poslanstva SSSR-a u Sofiji prebacivana tajnim putem u Jugoslaviju - Isto, Ministarstvo inostranih poslova - Poslanstvu u Ankari, 6. februara 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, 23. mart 1940. Isto, Aleksandar Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 22. mart 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, 26. mart 1940. Isto, 27. mart 1940.

4?.

vanjem Rumunije da ustupi SSSR-u Besarabiju i severnu Bukovinu. Nemaka je, podravanjem Bugarske da uzme junu Dobrudu od Rumunije, stavljala do znanja da je Balkan njena interesna sfera koju ona samo internim sporazumevanjem moe deliti sa Italijom, ukljuujui i Sredozemlje. Hitler je novembra 1940. odluno istupio protiv eventualnih sovjetskih garantija Bugarskoj. Velikoj Britaniji je u tom asu odgovaralo da se Sovjetska Rusija uplete u igru velikih sila oko Balkana, ali bez naruavanja status quo-a, ve samo kao protivtea Nemakoj, iako SSSR u sutini odavno nije uvaavao staru ravnoteu snaga na Poluostrvu. Sovjetska vlada negativno je reagovala i na ugovor izmeu Jugoslavije i Maarske, zakljuen 11. decembra 1940. godine, za koji je Jugoslavija verovala da ojaava njene pozicije prema Nemakoj - odbijajui da Jugoslaviji isporui oruje obeano mesec dana ranije. Sovjetska vlada je u ovom paktu videla nemake interese, dalje prodiranje Treeg rajha u Maarsku i preko nje uspostavljanje sve jae kontrole nad Rumunijom, posebno nemako izbijanje na sovjetsku granicu. U oima italijanskog poslanika u Beogradu, pregovori koji su predstojali izmeu Jugoslavije i SSSR-a ruili su jedan tradicionalni i do tada ljubomorno uvani bedem prema Istoku. Italijanski diplomata poistoveivao je Srbiju sa Jugoslavijom. Predstojalo je i otklanjanje anahronizma da u diplomatskom koru jugoslovenske prestonice uestvuje i predstavnik carske Rusije. Velika strepnja obuzela je rusku emigraciju, a uznemirenost nije mimoila ni dvorske krugove. Ironija je istorije da je knez Pavle, kao inspirator ove nove orijentacije, prema testamentu kralja Aleksandra bio obavezan da uva antisovjetsku tradiciju. Obrazovan na Ostrvu i pod uticajem Britanaca, knez je morao da savlauje averziju prema boljevizmu. Francusko-engleska propaganda stvarala je ubeenje da je u pitanju protivitalijanski i protivnemaki gest, to se ne moe iskljuivati s obzirom na usamljenost Engleske i njenu zainteresovanost za sukob sovjetsko-nemakih interesa uopte i posebno na Balkanu. Italijanska diplomatija nije, meutim, dramatizovala pribliavanje Sovjeta i Jugoslovena, jer su i Italijani trgovali sa SSSR-om, imali s njim diplomatske odnose, bili svesni ekonomskih potreba Jugoslavije i prilika u Balkanskom paktu. U iroj verziji ovih dodira Italijani su videli tenju Jugoslavije da odri politiku liniju saradnje sa balkansko-podunavskim zemljama i da ostane van sukoba u toku, to je bilo sasvim suprotno od onog to su eleli Francuzi i Englezi. 20) Zanimljivo je da je analiza italijanskog poslanika u Sofiji sasvim odudarala od one njegovog beogradskog kolege, nalazei u hodoau" Jugoslovena u SSSR-u interes Pariza i Londona koji su u tome mogli videti poetak razmimoilaenja izmeu Berlina, Rima i Moskve. Bugarski politiari uoavali su u jugoslovensko-sovjetskom
20)

Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, redaktor Duan Gvozdenovi, Beograd, 1969, 602-604.

43

pribliavanju jugoslovensko traenje zatite od nemakih i italijanskih akcija protiv Jugoslavije. Mada se Moskva formalno ironino odnosila prema panslavizmu, kao prevazienoj formuli, u svojim aktivnostima nije prestajala da podilazi slovenskim narodima koji sa svoje strane nisu mogli da ne vode rauna o stavu SSSR-a. Koreni tradicija bili su oigledno duboki i ideoloka sutina SSSR-a nije mogla da razuveri Srbe i Bugare da je re o drugoj vrsti reima kojemu je slovenstvo samo jedno od instrumentalnih sredstava u svetskoj politici. Budui da je Sofija prva uspostavila odnose sa Moskvom, bojaljivo je poela gledati da joj Jugoslavija kao kljuna balkanska zemlja po poloaju, broju stanovnitva i povrini ne oduzme steeno prvenstvo. Uspostavljanjem veza sa SSSR-om Jugoslavija je traila novu taku oslonca, nezavisno od antikomunistike sutine vladajueg reima, gledajui u SSSR-u veliku silu koja se nalazila van sukoba u toku. Isticanje sovjetske diplomatije da SSSR nije vezan za Nemaku i da vodi iskljuivo svoju politiku podsticalo je jugoslovenske politike krugove da nastave sa podravanjem pribliavanja. Ministar spoljnih poslova Kraljevine Aleksandar Cincar Markovi stavljao je do znanja Iliji umenkoviu, kraljevskom poslaniku u Ankari, da je Jugoslavija, prinuena ratnim okolnostima, morala da trai sirovine na svim stranama, pre svega u SAD i SSSR-u, na koje se gledalo kao na mogue liferante nafte i pamuka. Jugoslavija je obavestila SSSR o predlogu za zakljuenje trgovinskog sporazuma ^ i sastavu delegacije. 23) Uglavljivanje ekonomskih veza oznaavalo je poetak sreivanja jugoslovenskih odnosa sa Sovjetima, ali ne i obnovu redovnih diplomatskih odnosa.24^ Zakljuenje ekonomskih veza tumaeno je u delu krugova u zemlji i meu politiarima balkanskih drava kao prekid dotadanjeg otuivanja" izmeu Moskve i Beograda, kao naputanje dotadanjih shvatanja i predubeenja i razumevanje jugoslovenskih dravnika da im dravni interesi nalau normalne i prijateljske odnose sa SSSR-om. Pri tom se prvenstveno mislilo na geografski poloaj i vekovnu saradnju u istoriji, ali i na injenicu da je SSSR postao faktor od izuzetnog znaaja u razvoju dogaaja u Srednjoj Evropi i na Jugoistoku. U delu bugarske tampe tim povodom se podvlailo da je nestao onaj nekadanji zlokobni antagonizam izmeu Bea i Petrograda, koji je nekada trovao
21) 22)

24)

Isto, str. 648. Predlaemo zakljuenje: I) trgovinskog sporazuma u koji bi ule najpotrebnije odredbe o najveem povlaenju, o postupanju sa obostranim poslovnim svetom, o plovidbi, tranzitu i tome slino; II) 'sporazuma o plaanju' na bazi kliringa, kome bi bili pridodati kontigenti obostrano izvezenih proizvoda, eventualno njihova ukupna vrednost i tome slino; III) 'sporazuma o trgovinskim agencijama' u prestonici obe zemlje, iji bi zadatak bio kontrola sprovoenja robnog i platnog prometa, a iji bi se poloaj utvrdio u toku pregovora" - Isto, A. Cincar Markovi - I. umenkoviu, 6. april 1940. Dr Milorad orevi, bivi ministar finansija i dr Sava Obradovi, pomonik ministra trgovine i industrije; kao lanovi delegacije: dr Ljubia Miki, viceguverner Narodne banke, dr Rudolf Biani, direktor Direkcije za spoljnu trgovinu, Ivan Avsenek, industrijalac, Vladislav Markovi, savetnik Ministarstva inostranih poslova, sekretar delegacije Drago Zalar - Isto, 19. april 1940. A J , A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 16. april 1940.

atmosferu u Beogradu". Uvialo se da jugoslovensko-sovjetski privredni sporazum otklanja ranija politika nerazumevanja izmeu dve zemlje. Odbacivala su se kao tendeciozna i shvatanja da je uspostavljenim vezama nastajala opasnost za Jugoslaviju i za srpstvo s one strane nae granice" (bugarske granice - B.P.). 2 5 ) Aleksandar Cincar Markovi je 17. aprila 1940. obavestio italijanskog poslanika o trgovinskim pregovorima Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a. Jugoslovenski ministar spoljnih poslova isticao je ekonomsku stranu saradnje. Jugoslavija je bila ugroena nedostatkom nekih bitnih sirovina: gvoa, petroleja i pamuka, koje je mogla nabaviti samo iz SAD i SSSR-a, s tim to SAD nisu dolazile u obzir zbog udaljenosti i blokade morskih puteva. U predstojeim pregovorima Jugoslavija je oekivala da od SSSR-a dobije status najpovlaenije nacije. Posle zakljuivanja trgovinskog ugovora moglo se oekivati i priznavanje sovjetske vlade i de iure". Italijanski poslanik u Beogradu je u trgovinskoj misiji Jugoslavije odmah naslutio plat" kojim se prikriva uspostavljanje normalnih odnosa sa sovjetskom vladom. Sovjeti su oekivali ovaj korak sa zadovoljstvom, jer je njime demonstriran rastui znaaj SSSR-a u meunarodnoj politici, naroito na Balkanu. Sovjeti su ponovo osvajali ranije izgubljene pozicije carske Rusije, svesni daljih mogunosti ekonomskog, politikog i ideolokog prodora. Iako je odbacivao ideju panslavizma", SSSR se nije mogao odrei politike velike sile u Evropi i na Balkanu. Karakteristino je daje italijanski diplomata u Beogradu smatrao da imperijalna panslavistika politika na Balkanu, sa Carigradom kao krajnjim ciljem, ne ide sad u prilog Kremlju ni sa gledita sigurnosti ni sa gledita politike i socijalne propagande". 27) Bugarski komunisti su, pak, krajnji cilj SSSR-a videli u stvaranju balkanske federacije. Sovjetsku politiku tretirali su kao realistiku". Komunisti su bili uvereni u pobedu Engleske, ali su raunali da e ona biti do tog stepena iscrpljena da se nee moi suprotstaviti industrijskom poletu Rusije", budue evropske Amerike". 28) Trgovinski sporazum potpisan je u Moskvi 11. maja 1940, izmeu komesara spoljne trgovine Anastasa Mikojana i biveg ministra finansija dr Milorada orevia, predviajui optu razmenu i nain plaanja u visini od 176 miliona dinara 1940-1941. godine, 29) to je bio samo nagovetaj trgovinskih mogunosti izmeu dva partnera. Bitnija je izgleda politika strana ovog sporazuma, to se vidi i iz insistiranja Vjaeslava M. Molotova da se poboljaju odnosi izmeu Bugarske i Jugoslavije. 30) Prilikom razmene ratifikacionih dokumenata u Beogradu,
^ Isto, Izvetaj V. Milanovia iz Sofije - Ministarstvu inostranih poslova, 22. april 1940. ' Izvetaj italijanskog otpravnika poslova u Moskvi od 13. maja 1940. grofu Galeacu anu, Moskva 13. maj 1940 - V I I , Aprilski rat 1941, 634-635. 27) Isto, 599-600. 2 8 ) A J , F - 3 4 , Ministarstvo inostranih poslova - Poslanstvu u Ankari, 8. oktobar 1940. 29) Isto, Saoptenje TASS-a. 3 0 ) Isto, A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 18. maj 1940.

45

sovjetski ambasador u Bugarskoj Anatolij Lavrentijev isticao je miroljubivost sovjetske politike, elju da se na Balkanu odri mir i ravnotea, isticanjem da e u sluaju zapleta Sovjeti voditi realnu politiku, opredeljujui se prema okolnostima. 31) Italijanski otpravnik poslova u Moskvi maja 1940. realno je sagledavao znaaj trgovinskog ugovora izmeu Jugoslavije i SSSR-a, imajui u vidu njegov mali obim (oko 176 miliona dinara ili 78 miliona lira, od ega je 39 miliona otpadalo na izvoz a ostalo na uvoz). Pri tom jugoslovenska delegacija nije bila ni uverena da e SSSR biti u stanju da isporui obeane koliine pamuka. Razlika u klirinkom sporazumu u sluaju da Jugoslavija ne pokrije sovjetski izvoz imala je da se izmiri u dolarima SAD, ali je Anastas Mikojan, kako se kae, razumevajui ekonomski poloaj Jugoslavije, prihvatio plaanje u dinarima. Italijan je, meutim, preko svog obavetajca saznao da je pristanak za plaanje u dinarima dat radi pokrivanja rashoda predstavnitva SSSR-a u Beogradu, a naroito zbog trokova komunistike propagande u Jugoslaviji. 32) U diplomatskim krugovima se pretpostavljalo da e od sovjetskog dranja zavisiti i ponaanje Maarske i Rumunije prema Jugoslaviji. Prema izvetaju bugarskog poslanika u Moskvi, Molotov je isticao da SSSR ne moe dozvoliti da nestanu dve poslednje slovenske drave koje jo postoje". Za italijanske diplomate ovaj sporazum je znaio poetak sovjetskog politikog prodora na Balkan. U Parizu, meutim, nije nestalo podozrenje prema jugoslovensko-sovjetskom pribliavanju, kao politici ostvarivanoj u saglasnosti i u okviru odnosa izmeu Berlina, Moskve i Rima. 33 ' Inicijativu za to bre vaspostavljanje redovnih diplomatskih odnosa pokrenula je Jugoslavija 9. juna 1940. godine, stavljajui do znanja da bi u SSSR, u svojstvu opunomoenog ministra, bio upuen dr Milan Gavrilovi, senator.34^ U okviru zapoetog procesa normalizacije, Agencija TASS obavestila je agenciju Avala" o postavljanju dva dopisnika u Beogradu, ali je njihov dolazak odloen do donoenja odluke o obnavljanju redovnih diplomatskih odnosa.35^ Sovjetska vlada je 20. juna prihvatila predlog jugoslovenske vlade za uspostavljanje diplomatskih odnosa dve zemlje. - Sovjetski ambasador je eleo da sadrina nota o ustanovljenju" odnosa (ne obnove", kako je stajalo u jugoslovenskoj diplomatskoj komunikaciji) bude toplija od sadrine nota namenjenih prilikom ustanovljivanja diplomatskih odnosa sa drugim dravama, kao to je, na primer, bila Maarska. 37) Kraljevska vlada je dala agreman za Viktora Plotnjikova, kao poslanika SSSR-a u Kraljevini
31) 32) 33) 34) 35) 36) 37)

Isto, 3. jun 1940. V I I , Aprilski rat 1941, 633-634. A J , 13. maj 1940. Isto, 9. jun 1940. Isto, 12. jun 1940. Isto, Ilija umenkovi - Ministarstvu inostranih poslova, Ankara, 20. iun 1940. Isto, 22. jun 1940.

46

Jugoslaviji. Komunike o obnavljanju odnosa izdat je 24. juna 1940. godine. 38 ' Jugoslovenski poslanik u Moskvi, Milan Gavrilovi, 18. jula 1940. vodio je razgovor sa Vjaeslavom M. Molotovim, koji je smatrao da je poloaj Jugoslavije sloen", da odnosi SSSR-a sa Bugarskom nisu ravi i tom prilikom dodirnuo pitanje bugarskih revandikacija, pitajui se zato nije mogue doi do sporazuma sa Bugarima. 39) Sovjetski Savez pojaavao je interes za Balkan, raunajui pre svega na Bugarsku, gde su u narodu bila jaka slovenska oseanja i budila seanja na ulogu Rusije u sticanju bugarske nezavisnosti, ali i na Jugoslaviju. I u jednom i u drugom sluaju sovjetska politika je koristila dva koloseka optenja: preko svojih zvaninih organa i preko Kominterne, koja je drala pod svojom kontrolom sekcije i u ovim i drugim zemljama. Komunistike partije su u svojoj aktivnosti i osvajanju prostora vie nego koristile ovu slovensku komponentu, iako oficijelna Rusija" nije bila pristalica panslovenstva, gledajui u njemu samo pragmatistiko sredstvo svoje dravne politike. Sovjetski uticaj u Bugarskoj mogao je da postane protivtea vladinim krugovima germanofilski raspoloenim, koji su sa ostalim politikim snagama srodne orijentacije polagali svu nadu u Nemaku i njoj se slepo pokoravali", po miljenju grkog ministra inostranih poslova. Grka vlada je, prema analizi svog prvog diplomate, videla u sovjetskom prisustvu mogunost jaeg manifesto Vanja antagonizma u budunosti izmeu Nemake, Italije i SSSR-a na elom Balkanu, u ijem su sukobu male balkanske zemlje mogle da nau garantiju za odranje postojeeg stanja na Poluostrvu. Nije se, meutim, uoavalo daje Nemaka ve uspela da ostvari svoju hegemoniju", to joj je omoguavalo da nametne svoju volju i obezbedi potovanje svojih interesa na Balkanu, koji su u poreenju sa sovjetskim i italijanskim interesima u ekonomskom pogledu nesrazmerno krupni38)

Posle povoljno zavrenih privrednih pregovora izmeu Sovjetske Rusije i Kraljevine Jugoslavije, kao i posle izvrene izmene ratifikacionih instrumenata zakljuenog sporazuma, Sovjetska i Jugoslovenska vlada saglasile su se da se normalizuju odnosi izmeu dve zemlje vaspostavljanjem redovnih diplomatskih odnosa i odreivanjem zvaninih diplomatskih pretstavnika u Moskvi i u Beogradu. Sovjetska vlada dala je agreman za naimenovanje doktora Milana Gavrilovia, senatora, za jugoslovenskog poslanika u Moskvi, a jugoslovenska dala je agreman za naimenovanje gospodina Viktora Andrejevia Plotnikova, dosadanjeg poslanika u Norvekoj, za sovjetskog poslanika u Beogradu. Uinili bi sve da se sovjetskom poslanstvu stavi na raspoloenje potrebna zgrada do podizanja nove zgrade." - Isto, A. Cincar Markovi - Iliji umenkoviu, 21. jun 1940. 3 9 ) Govorei o Bugarskoj, kae, da njihovi odnosi sa Bugarima nisu ravi. Dodirnuo je pitanje bugarskih revandikacija. Veli, Bugarska se poslednjeg rata oseala uvreena i prirodno je da eli da se celokupno njeno stanje u izvesnoj meri ponovo rasmotri i revidira. Pita, zar se ne moe doi do sporazuma sa njima. Impresija naeg Poslanika je da e Sovjeti pomoi moda izvesne bugarske revandikacije, ma da su potpuno svesni dranja zvanine Bugarske. Izgleda da veruju da e tom pomoi pridobiti jo vie bugarski narod, a protiv zvanine Bugarske. U tom e se, primeuje g. Gavrilovi, prevariti, zato to e bugarska vlada to pretstaviti kao svoj uspeh i tako e uvrstiti reim koji oni ne ele. Odnosno Nemake, Molotov kae da nee sve izai na ono to je napisanomu Majn Kampfu" - Isto, Ministarstvo inostranih poslova, Milan Smiljani - Iliji umenkoviu, Beograd, 20. jul 1940. ^ Isto, bez datuma.

47

Posle sloma Francuske posledice nisu mogle da se ne osete i u komunistikim partijama Evrope i sveta, pa tako i u KPJ. Tim pre, to je SSSR preko Kominterne namenio KPJ aktivniju antifaistiku poziciju na Balkanu, za razliku od drugih partija, pre svega Bugarske, nastojei da preko nje stavi do znanja Nemakoj svoje interese na Balkanu. Stoga u razvitku KPJ i njenom ponaanju prema savezu SSSR-a i Nemake iz avgusta 1939. godine, pa do napada na SSSR 22. juna 1941. i stvaranja faktike ratne koalicije SSSR-a i Velike Britanije u sutini razlikujemo tri faze. Neoekivani brak" izmeu faizma i Staljinovog socijalizma nije proao bez iznenaenja i u KPJ, iako su se mogli uti glasovi da je u pitanju taktika, privremeno reenje, izraz staljinskog genija u spoljnoj politici da se neutraliu zapadne sile i njihova dvolina politika prema SSSR-u. Od tada pa do kapitulacije Francuske KPJ je bacila" parole i iznosila ocene uglavnom karakteristine i za druge komunistike partije; naputala se politika Narodnog fronta, osuivala oba ratujua bloka kao imperijalistika, napadalo na socijaldemokratiju kao slugu nacionalsocijalizma i faizma; pojedine regionalne organizacije (Crne Gore) pozivale su na demobilizaciju u izrazitom defetistikom duhu, to je Politbiro CK KPJ naknadno kritikovao; podravani su trajkovi u vojnoj industriji, naroito tromeseni trajk radnika aeronautike industrije u Beogradu. U proglasu CK KPJ od maja 1940. Svim ratnim hukaima i klevetnicima nae Partije", povodom proirenja rata na Belgiju i Holandiju, traeno je da se Jugoslavija ne uvlai u rat, koji je imperijalistiki. Mi smo raskrinkali engleske i francuske imperijaliste kao ratne hukae koji ele i druge narode uvui u rat da za njih vade kestenje iz vatre, raskrinkavali smo njihove lai da se oni toboe bore za nezavisnost malih naroda, za slobodu i demokratiju, jer injenice jasno govore sasvim obrnuto, tj. da se oni niim ne razlikuju od svojih protivnika i po pitanju progona radnike klase i nacionalnog ugnjetavanja". 4 1 ) Proglas je preslikavao Staljinovu procenu meunarodne situacije. Rat je oznaen kao imperijalistiki rat za novu podelu sveta. Traeno je uspostavljanje diplomatskih odnosa i zakljuenje pakta o uzajamnoj pomoi sa SSSR, s neutralnom i najjaom silom sveta", koja je kadra da brani i titi svoje saveznike. Odbacuju se napadi da komunisti slabe otpornu snagu zemlje, ak izraavanjem spremnosti da brane zemlju pod uslovom da se preduzmu odreene mere - oslonac na SSSR i hitno uspostavljanje demokratskih sloboda i prava itavog radnog naroda. 42) Re je o protivrenoj liniji 1939-1940, kada je i KPJ plaala cenu Kominterni i neoekivanom Staljinovom zaokretu. U pismu CK KPJ, KP Francuske od jula 1940. stoji, izmeu ostalog: Danas, kada je
41)

42)

Ministar unutranjih poslova S. Mihali je nareivao da se u vezi sa proslavom 1. maja 1940. preduzmu preventivne mere i onemogue destruktivni elementi" da organizuju proslave radnikog praznika - Aprilski rat 1941, 607. Isto, 683.

48

francuski narod baen u bezdan neopisivih patnji, Vi opet stojite na elu francuskog radnog naroda, Vi jedini branite njegove istinske interese. Ne samo francuske, nego i radne mase itavog svijeta danas znaju da ste vi bili u pravu kada ste za sve vrijeme imperijalistikog rata, koji su vodili francuski imperijalisti sa garniturom Daladje - Blum - Reno, govorili francuskim i svim radnim ljudima da je to rat francuskih imperijalista. One znaju da ste vi bili u pravu kada ste govorili da e francuski narod biti baen u najbarbarskije ropstvo njemakih imperijalista, ako francuski narod izgubi saveznika SSSR-a". KPJ je izraavala veru u KPF da e sruiti tiraniju prokockanih francuskih imperijalista i tuih imperijalistikih okupatora". Utoliko je vie svjestan meunarodni proletarijat da je u tim tekim danima po francuski narod potrebno razviti najzamaniji pokret revolucionarne solidarnosti sa francuskim proletarijatom i itavim francuskim narodom, razviti najzamaniju borbu protiv novog Versaja koji bi porobio francuski narod, protiv Kompjenja, za mir bez aneksija, za mir sa punim pravom nacija na samoopredeljenje". 43 ) Dolazak sovjetskog poslanika Viktora Plotnjikova u Beograd, 6. jula 1940, iskorien je za manifestacije u prilog SSSR-a. Klasni sindikalni pokret Beograda poetkom jula 1940. uputio je poziv graanima na doek Pljotnikova, u kome stoji: Dolazak pretstavnika prve i jedine u svetu radniko-seljake drave, jedine zemlje mira, slobode i napretka, pretstavlja za nas jedan od najveih praznika. Ceo na narod duguje neizmernu zahvalnost velikom sovjetskom narodu to je svojom politikom mira spasio Balkan - i nau zemlju - od poara imperijalistikog rata". Policija je uhapsila 500 graana i blokirala ulice, ali se prilikom doeka u pobonim ulicama ipak nalo oko 5.000 graana. Iste veeri prireene su manifestacije na Terazijama i na Karaburmi. 44 ' Sovjetski Savez je uticao na dogaaje u Jugoslaviji preko svog poslanstva u Beogradu (koliko god se pazilo da Poslanstvo ne postane meta oficijelne kritike i nemakih intervencija u Moskvi), obavetajne vojne slube pukovnika Mustafe Golubia i KPJ. Podsticana su romantina panslavistika oseanja", iva u Srbiji, Crnoj Gori, meu Srbima uopte. Posebna aktivnost ostvarivana je preko Komunistike partije Jugoslavije, povezane sa Kominternom i pod uticajem njenih direktiva. Aktivnije sovjetsko meanje u jugoslovensku spoljnu politiku bilo je od polovine 1940. vezano za tri gotovo sinhronizovane injenice: uspostavljanje jugoslovensko-sovjetskih diplomatskih odnosa; povraaj Besarabije i severne Bukovine ime je SSSR faktiki postao balkanska zemlja45^ i sve intenzivnije nemako-britanske borbe u jugoslovenskom
43)

45)

Isto, 758-9. Vid. B. Petranovi, N. uti, Beogradski univerzitet i 27. mart, Istorijski glasnik, 1 - 2 , Beograd 1989, 107. S S S R je po nemakim izvorima postavio pitanje povraaja" Besarabije prilikom zakljuenja sovjetsko-nemakog ugovora u avgustu 1939. godine. Nemake diplomate nisu prihvatale miljenje koje se ulo da je Nemaka insistirala na tome da Rusija" ostvari svoju nameru u pogledu Besarabije tek po svretku rata, iako je zahtevala da

49

prostoru usmerene na stavljanje Jugoslavije u odnos zavisnosti jedne ili druge suparnike sile. Ilija umenkovi je na osnovu svog iskustva, dodira sa drugim diplomatskim predstavnicima u turskoj prestonici, a posebno razgovora sa turskim ministrom inostranih poslova Saraogluom, dolazio do zakljuka da je SSSR eleo da se dri po strani od sukoba koliko je god to mogue, iskoriavajui za sebe svaku povoljnu situaciju koja se u toku tekueg sukoba mogla stvoriti. Izmeu Nemake i SSSR-a, po umenkoviu, nije postojala potpuno harmonina kolaboracija niti jedan iroki, precizan i iscrpan sporazum o meusobnim interesima". Samo se tako moglo razumeti neprestano pokretanje pitanja sovjetskorumunskih graninih incidenata od strane Moskve, koji nisu bili nita drugo do reakcija Sovjetske Rusije protiv odluke sila Osovine da joj odrede granice njene balkanske politike. umenkovi je sovjetsku politiku, na osnovu zvaninih istupanja Vjaeslava M. Molotova i nezavisno od njih, obeleavao kao dve politike: prva se mogla nazvati nacionalnom, dravnom politikom kao vid osiguranja spoljnih pozicija SSSR-a, a druga je internacionalistika, ideoloka, koja se sastojala u sprovoenju svetske revolucije, a u samoj stvari u boljeviziranju drugih naroda. Ovu drugu politiku umenkovi je video u nainu na koji je reeno pitanje baltikih drava, koje su pretvorene u savezne republike. Ova druga politika se, bez obzira na svoje ideoloke odrednice, u sutini poistoveivala sa prvom, politikom obezbeenja Sovjetske Rusije. Jer, uvesti boljeviki reim u drave koje okruuju Sovjetsku Rusiju", veli umenkovi, ne znai u samoj stvari nita drugo nego i tim putem osigurati Sovjetski Savez od spoljne opasnosti". Sluajevi sa Finskom i Poljskom pokazali su da je nacionalna (dravna) politika vanija za SSSR od druge, stavljajui, za sada, internacionalistiku, ideoloku politiku u pozadinu. Nemaka i Italija su svojim stavom prema Rumuniji, kao svojoj sferi, zatvarale balkanska vrata Sovjetskoj Rusiji. No, kako nije bilo potpunog sporazuma Nemake, Italije i Rusije" oko balkanskog prostora, postojale su anse da balkanske zemlje u svojoj politici iskoriste protivurenosti velikih sila. Velika Britanija i Turska bile su uverene da u postojeoj situaciji SSSR nee uiniti nita to bi moglo izazvati nepoverenje Nemake, ija vojna snaga jo uvek uliva veliko potovanje Moskvi". Prema umenkoviu, Hitler je bio
se pitanje rei mirnim putem kako se ne bi izazvao opti poar na Balkanu i ugrozilo nemako snabdevanje naftom iz Rumunije. Nemaka agencija D N B je pominjala glasove" da je S S S R , osim Besarabije i severne Bukovine, traio prava i u Konstanci i na donjem Dunavu, ali je ova verzija odbacivana kao irenje onespokojavajuih vesti". Oito se radilo o objektu tajnih nemako-sovjetskih aranmana i podele interesnih sfera izmeu Staljina i Hitlera. Ovim povraajem" obezvreene su garantije koje je Rumunija primila od Engleske i Francuske. Po Nemcima, Rumumja je napravila celu seriju politikih greaka" u prolosti, ukljuujui prenagljeni nacionalsocijalistiki scenario uoi povraaja" Besarabije koji je ubrzao sovjetsku akciju. Nemaka je smatrala da je Rusija" povraajem Besarabije, zadovoljena i da e se njene aspiracije na tome svakako zaustaviti. - A J . F - 3 5 , I. umenkovi - A. Cincar Markoviu, 10. jul 1940.

cn

spreman da ini ustupke SSSR-u sve dok se ne razrauna sa Engleskom, reen moda da ih posle pobede sve poniti. Na drugoj strani Hitler nije isputao iz vida poznati realizam Moskve koja iskoriuje svaku situaciju, prima sve to joj se prui, reena takoe da nita ne smatra kao definitivno, ve samo kao jednu etapu u ostvarenju svojih planova".46) Privremena uzdrljivost posle uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a, prerastala je u sve aktivnije sovjetsko prisustvo. Institucionalna osnova za aktivnost sovjetske diplomatije, bez obzira na svu kontrolu unutranjih organa Kraljevine, postalo je sovjetsko Poslanstvo. Preko 100 lanova ovog Poslanstva ostvarivalo je veze sa raznovrsnim graanskim krugovima, pre svega nastojei da to jae u uzajamnom kontaktu istaknu Sovjetsku Rusiju kao zatitnicu balkanskih Slovena i germansku opasnost koja im preti. 47 ) Ugovorni odnosi izmeu Berlina i Moskve davali su ovoj propagandi tajni karakter. Slovensko obeleje je bilo stoer okupljanja antinemakih snaga. Iza toga je stajalo, kao realni cilj, potpisivanje pakta o saradnji SSSR-a i Jugoslavije, kao vid vezivanja Jugoslavije za SSSR i stavljanje do znanja Nemakoj sovjetskih interesa na Balkanu. Oslanjanje na SSSR i zakljuenje pakta izmeu dve zemlje bio je glavni, dominantni akcioni zahtev jugoslovenskih komunista. Komunisti su javno i u propagandi isticali snagu Sovjetske Rusije, nepobedivost Crvene armije, njen sjajni komandni kadar, mudru Staljinovu politiku. Sovjetska pozicija u meunarodnim odnosima, odreena paktom Moskva Berlin, smatrana je privremenom, Staljinovom taktikom s namerom da paralie pokuaje druge, zapadne strane da skrene nemaku agresiju na Istok, koju je sovjetski voa predupredio neoekivanim zaokretom avgusta 1939. godine, obezbeujui poloaj Sovjetskog Saveza kao neutralne sile u tekuem sukobu imperijalistikih velesila. Poznate su Staljinove rei da Sovjetski Savez nee vaditi kestenje za druge iz vatre. Padom Francuske, Velika Britanija je na Balkanu nastojala da zameni Francusku, ispunjavajui neoekivano nastalu prazninu svojim prisustvom. Francuska ideja o stvaranju Balkanskog (Solunskog) fronta iz 1939. aktuelizovana je u prolee 1940. u jeku tekih borbi na zapadnom frontu. Planovi generala Maksima Vegana da sa francuskim trupama u Siriji, te britanskim snagama na Srednjem istoku izvede ovu operaciju, pokazali su se kao neostvarljivi, munjevitim raspletom na zapadnom frontu, nedostatkom transportnih sredstava i drugog materijala. 48 ) Seanja na Solunski front 1916-1918, s pokuajem njegove
^ Isto, Poslanik u Ankari - A. Cincar Markoviu, Ankara 22. septembar 1940. Prema poverljivom nemakom oveku i kasnijem saradniku okupatora Danilu Gregoriu, sovjetski poslanik Viktor Plotnjikov i savetnik Poslanstva Vladimir Lebedev imali su kontakte sa raznovrsnim krugovima prestonice. Na sastancima vojnog ataea pukovnika Samohina sa lanovima generaliteta, kao i mnogim svakodnevnim dodirima izmeu sovjetskih novinara i predstavnika sovjetske tampe, sve jasnije se isticalo da je Sovjetska Rusija spremna da pomogne Jugoslaviju svim sredstvima - D. Gregori, Samoubistvo Jugoslavije, Beograd 1942, 289. Iz izvetaja vojnog izaslanika Kraljevine Jugoslavije i Turskoj - naelniku Glavnog generaltaba od 20. aprila 1940. Vidimo da se plan saveznike, englesko-francuske intervencije na Balkan - prema turskim izvorima - odlagao do jeseni 1940, dok se balkanske drave ne pripreme. Rasplet na zapadnom frontu zapeatio je sudbinu vojne intervencije pre oekivanja. - A J , Poslanstvo u Ankari, F - 3 5 .

51

obnove, pokazala su se kao velika iluzija u smislu neponovljivosti ratnih situacija iz prvog u drugom svetskom ratu. Francuzi su u prvom svetskom ratu mogli raunati na srpsku vojsku koja je, posle prelaska Albanije i oporavka, uspela da sa ostalim saveznikim snagama stupi u dejstvo, nasuprot Jugoslovenskoj vojsci 1939-1940. koja se izjanjavala tek za odbranu granica u uslovima neutralnosti Kraljevine Jugoslavije. Porazom Francuske, Velika Britanija je napustila ovu ideju u svom prvobitnom obliku, svesna njene nerealnosti, ali je u modifikovanom obliku nastavila da radi na stvaranju balkanskog saveza Jugoslavije, Grke, Turske i Bugarske, i to kao politikog saveza koji bi se mogao iskoristiti i u vojne svrhe protiv nemake agresije i njenih planova za istiskivanje Engleske sa kontinenta. Radei na aktiviranju ovog saveza, Velika Britanija nije prezala od toga da se Balkan zapali i to to pre, samo da bi se Nemaka zaustavila u svom prodoru prema jugu i na taj nain onemoguilo da Nemci prirede Britancima novi Denkerk na jugu Evrope. Podsticanje balkanskih drava na otpor Nemakoj bilo je u izrazitoj nesrazmeri Velike Britanije sa mogunou da prui vojnu pomo ovim dravama. Britanija nije oskudevala samo u vojnim snagama nego i u ratnom materijalu. Mada je njena flota bila nadmonija u Sredozemlju, admiralitet je strahovao od reakcije italijanske flote, nemakih podmornica i avijacije. Britanci pogotovu nisu bili spremni da svoju flotu upute u Jadransko more, severno od Krfa. Italijanska opasnost na Balkanu bila je uveliko poveana od asa kada je jadranska velesila zaposela Albaniju. Suprotnosti meu balkanskim dravama inile su, takoe, napore Velike Britanije u smislu njihovog antinemakog aktiviranja teko ostvarljivim. Za Tursku je svaka ofanzivna operacija na Balkanu mogla imati za posledicu pribliavanje Nemake i SSSR-a Moreuzima i Sredozemnom moru, s ugroavanjem ovih vitalnih oblasti Turske. Bugarska je, pak, imala teritorijalne revandikacije prema Jugoslaviji, Rumuniji i Grkoj. Britanska nastojanja da pojaaju svoje prisustvo u jugoslovenskom prostoru posle pada Francuske nailazila su na protivmere Nemake, koja se odranije - na osnovu svoje politike, strategije i ekonomskih veza - ve bila uvrstila u Jugoslaviji. Nemaka je uoi aprilskog rata bila najznaajniji ekonomski partner Jugoslavije, zemlja koja je Jugoslaviju snabdevala naoruanjem, obavijala je zemlju pipkom" svoje obavetajne mree, koja je koristila klasine agente, tajnu mreu, petu kolonu", pre svega meu pripadnicima nemake narodnosne grupe (folksdojeri), turistiku navalu na Jadran, pojaanu propagandu. Velika Britanija je mogla uzvratiti po osnovu ranijeg uea u privredi Kraljevine Jugoslavije, preko tampe i drugih oblika propagande, naroito preko Radio-Londona, jaanjem svoje obavetajne mree, ekonomskom blokadom Nemake. Na tlu Jugoslavije se pre aprilskog rata vodila ogorena borba izmeu obavetajnih slubi dveju sukobljenih
49)

B. Petranovi, N. uti, 27. mart 1941, Beograd 1990, 26, 28.

52

sila. Pitanje nemake intervencije na Balkanu ubrzavao je i neuspeh italijanske armije u Grkoj. Nemaka vojna intervencija bila je izvesna i u sluaju da se u Grkoj ili uopte na balkanskom tlu nau britanske trupe. Neutralnosti Jugoslavije moralo je odzvoniti onog asa kada se na Balkanu budu nale jedne naspram drugih nemake snage i britanski ekspedicioni korpus, to se i dogodilo marta 1941. godine, iskrcavanjem tzv. Nilske armije, pod komandom generala Henri Majtlenda Vilsona. Nemake vojne snage u Bugarskoj, koja je prila Trojnom paktu 1. marta 1941, te Rumuniji, bile su daleko nadmonije u poreenju sa iskrcanim britanskim snagama u Grkoj (200.000 : 50.000). O vojnoj inferiornosti Britanaca u Grkoj svedoi i podatak da su njihovi avioni esto menjali aerodrome kako bi stvorili kod protivnika utisak da raspolau veim snagama od stvarnih. Jugoslavija se uveliko nalazila pod posrednim pritiskom Nemake, ali joj je 1940. neposredna opasnost zapretila od Italije. Musolini se marta 1940. nosio milju da napadne Kraljevinu Jugoslaviju, a slina pretnja je obnovljena i avgusta iste godine. Italija je u Jugoslaviji od njenog stvaranja gledala glavnog protivnika na istonoj strani Jadranskog mora. Britanske diplomate u Beogradu dobro su uoavale da je Italija za Kraljevinu Jugoslavije u elom meuratnom razdoblju bila isto to i Srbija za Austro-Ugarsku. Sta je za Jugoslaviju i njen opstanak znaila samostalna Albanija, koja ne bi bila zavisna ili u rukama Italije, najbolje pokazuje politika kralja Aleksandra koji je, odupirui se prodoru Italije u Albaniju, smatrao da je to pitanje ivota ili smrti Jugoslavije". Musolini je pak trajno eleo da rascepa" Jugoslaviju kao antiitalijansku, versajsku tvorevinu". Napadom Italije na Grku, iz Albanije, 28. oktobra 1940, uverene da e brzo baciti Grku na kolena, dolo je do naglog zaotravanja jugoslovensko-italijanskih odnosa koje je pretilo izbijanjem rata. Armijski general Milan Nedi, ministar vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije, podneo je predlog da Jugoslovenska vojska zauzme Solun pre nego to to uine Italijani. Odluka o zauzimanju Soluna doneta je na sednici Krunskog saveta, odranoj 28. i 31. oktobra te 1. novembra 1940. godine. Knez i njegov predsednik vlade Dragia Cvetkovi smatrali su da Jugoslavija ne sme dopustiti da se Italija nae u Solunu, polazei od toga da je za Grku bolje da se u Solunu pojavi Jugoslavija nego Italija. Meutim, knez je istovremeno izjavio da se od njega ne moe traiti da napadne savezniku zemlju i to jo zemlju svoje ene. Predlog da Jugoslovenska vojska zauzme Solun i predupredi Italiju bio je, u sutini akt izdaje prema Grkoj, pa i Velikoj Britaniji, znaei istovremeno svrstavanje uz Osovinu. Tvorac ovog plana, general Nedi, bio je svestan tekog strategijskog poloaja Jugoslavije, tehnike slabosti njene vojske, a pre svega bio je obuzet defetizmom i nevericom u mogunost otpora Nemakoj posle sloma Francuske. Italijanski odgovor na jugoslovenske namere bilo je bombardovanje Bitolja 5. i 6. novembra 1940. godine i smena ministra vojske. Umesto Nedia, za ministra

53

vojske postavljen je general Petar Pei. Nedi je svojim predlogom preao svoje kompetencije, preuzimajui poslove spoljne politike. 0) Mada je Jugoslavija proklamovala striktnu neutralnost u ratu izmeu Italije i Grke, nije je se dosledno pridravala. Grcima je na tlu Jugoslavije omogueno da organizuju skladita hrane i municije. Nasuprot tome, Jugoslavija je odbila tranzit nemake pomoi Italiji preko svoje teritorije. 51 ' Padom Francuske, nemakim snaenjem i otvaranjem balkanske krize, revizionistike snage u Bugarskoj poele su da otvaraju pitanje svojih teritorijalnih zahteva na raun zemalja pobednica u prolom ratu: Srbije (Jugoslavije), Rumunije i Grke. Mada teritorijalni zahtevi nisu zvanino pokretani, oni su podsticani i izraavani preko nezvaninih organizacija, tampe, ekstremnih govornika u bugarskoj skuptini. Bugarska rezervisanost prema Jugoslaviji rasla je sa promenama meunarodnog poretka u Evropi, pod uticajem nemakih pobeda. Revizija mirovnih ugovora posle prvog svetskog rata oekivala se kao posledica rata u toku. Bugarska je ispravku granica" oekivala uz pomo Nemake, na ijoj bi se strani nalazila i Rusija". tampa u bugarskoj sve manje je prikrivala svoje revizionistiko raspoloenje, isticanjem vere da predstoji mirna revizija ugovora u Neiju. Naglasci tampe stavljani su na neminovnost preureenja Evrope na novim temeljima i stvaranje sveta u kome e Bugarska nai zadovoljenje svojih nacionalnih ideala. ) tampa i nacionalistike organizacije demonstrirale su protiv Neijskog ugovora, navodei da je dolo vreme obrauna", da krv heroja trai osvetu", da robovi iz Dobrude, Trakije, Makedonije, zapadnih pokrajina, Timoka i Morave ekaju slobodu". Ohrabrene germanofilske struje naputale su dotadanju obazrivu uzdranost. Bugarska vlada se u svetu diplomatije pravdala da nije u stanju da umiri revizionistike zahteve u tampi. Antijugoslovenski program revizije granica zasnivao se i na radu makedonstvujuih". U Narodnom sobranju Cankov je uzvikivao da Bugarska nee voditi rat sa Jugoslavijom oko Makedonije, ali da se nijedan astan Bugarin nee odrei roene brae". Po njemu, Balkan e zaista pripadati balkanskim narodima tek kada Bugarska bude zadovoljena i obezbeen njen ivotni prostor. Drugi poslanici zahtevali su da se Makedoniji obezbedi kulturna, jezika i crkvena autonomija.53^ Za bugarsku tampu Bitolj je bio grad u Makedoniji pod srpskom vlau, a na obalama Vardara su iveli Bugari. Nemaki vojni uspesi, pritisak Nemake na Balkanu, jaanje germanofilskih struja u Bugarskoj, podsticali su sve agresivnije pisanje bugarske tampe. Narod se politiko-psiholoki pripremao za reviziju granica. U silama Osovine
50)

V. Terzi, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Beograd - Ljubljana - Titograd, 1983, 1, 290. 5 1 ) Prelaz 1.000 kamiona za potrebe italijanske armije u Grkoj - B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 37. 52> Isto, 39. . 53> A J , Ministarstvo inostranih poslova, F - 3 5 ; B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 41.

54

gledao se odluujui politiki i vojni inilac za obnovu Velike Bugarske" na raun svojih suseda. Bugarske nacionalne manifestacije pretvarane su u manifestacije s makedonskim obelejem. Rasturani su leci u duhu nacionalnih ideja. Makedonski krugovi u Bugarskoj nedvosmisleno su ili na izmenu meunarodno-pravnog poloaja teritorija na jugu Balkana. Makedonski predstavnici upuivali su memorandume i rezolucije poslanstvima Nemake, Italije, pa i SSSR-a, sa zahtevima za izmenu granica. 54 ' Kao i Bugarska, Maarska je bila na pozicijama revizionizma, iako njena vlada nije zvanino postavljala pitanje ispravki granica. No, ideja velike sentitvanske Maarske stalno je lebdela pred oima svih maarskih nacionalista. Ugovor u Trijanonu oznaavan je od prvog dana kao diktat koji Maarska odbacuje. Meutim, oficijelni faktori Maarske, koja je sve vie ulazila u krug nemakog interesa, stavljali su javno do znanja da je njihova zemlja zainteresovana za prijateljstvo i mir na Balkanu. Potpisivanje Ugovora o veitom" prijateljstvu (pakta) izmeu Kraljevine Jugoslavije i Maarske, krajem 1940, tumaeno je kao stvaranje povoljnijih uslova u Podunavlju i obezbeenje politike mira. Maarska je prila Trojnom paktu, nalazila pod nadzorom Nemake, pa se bez blagonaklonog stava Nemake nije moglo ni zamisliti potpisivanje maarsko-jugoslovenskog ugovora. Zakljueni ugovor izazvao je neraspoloenje u Bugarskoj, samim tim to se formalno protivio revizionistikom talasu koji je sve vie zahvatao Bugarsku. Pored Bugarske, ovim ugovorom nije bio zadovoljan ni SSSR, iz drugih motiva, odreenih maarskim priklanjanjem Osovini. Jugoslovenske iluzije o jugoslovensko-maarskom ugovoru bile su ubrzo rasprene. Pakt o veitom prijateljstvu", koji su 13. decembra 1940. u Beogradu potpisali Aleksandar Cincar-Markovi i grof Caki, samo je prividno pojaavao neutralnu poziciju Jugoslavije, pokazavi se kao obian komad papira" im se Jugoslavija nala u kritinoj situaciji. Posebno velika zabluda krila se u jugoslovenskom uverenju da je Maarska zakljuenjem ugovora preutno priznala gubitak teritorija naseljenih maarskim stanovnitvom, iako je vlada u Budimpeti poslednjih 20 godina grmela protiv Trijanonskog ugovora, koji je osakatio Kraljevinu Sv. Stevana". Zemlju koja je to uinila sada je nazivala prijateljem". Neki strani komentari posebno su se varali u uverenju da se Jugoslavija sada oseala manje ugroenom u optoj nesigurnosti Balkana". 5 5 ) Rapidno spoljnopolitiko pogoravanje meunarodnog poloaja Jugoslavije nije moglo da se ne odrazi na njenu od ranije nestabilnu unutranju situaciju. Faistika agresija i borba zaraenih sila na Balkanu jo vie su produbljivali stare nacionalne podele, pojaavali aktivnost separatistikih pokreta, podsticali separatizam na Kosovu i
55)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 45. Isto, 52.

55

Metohiji iz susedne Albanije pod italijanskom okupacijom, aktivirali rad Kosovskog komiteta", politiko-psiholoki pogodovali ustakoj delatnosti na izdvajanju Hrvatske i konstituisanju samostalne drave van okvira Jugoslavije, iz dana u dan intenzivirali propagandu makedonstvujuih" u Junoj Srbiji" (Makedoniji). Sporazum Cvetkovi - Maek, zakljuen 26. avgusta 1939, nije uklonio nepoverenje izmeu Srba i Hrvata, karakteristino od ujedinjenja 1918. godine. S teritorijalnim odredbama Sporazuma nije bila zadovoljna ni jedna niti druga strana. Hrvati su teili proirenju nadlenosti Banovine, a na drugoj strani postavljali pitanje stvaranja svojih oruanih snaga. Maek je protiv sebe imao ustae koji su traili izdvajanje Hrvatske iz sastava Jugoslavije, a knez - sa predstavnikom vlade Dragiom Cvetkoviem - vojsku, Srpsku pravoslavnu crkvu, opozicione graanske snage koje su u Sporazumu videle razbijanje kohezije zemlje, davanje velikih ustupaka Hrvatima, neodreenost poloaja budue srpske jedinice. Analiziranjem unutranje jugoslovenske situacije i meusobnih odnosa u zemlji, nemake diplomate primeivale su opte nezadovoljstvo. Po njima, mogli su se poveati zahtevi za stvaranje novih jedinica od strane Bosanaca i Crnogoraca, a stvaranje tih jedinica vodilo bi slabljenju unutranjih veza i tetilo ideji jugoslovenske drave, jer se nije radilo o geografskim ili ekonomskim jedinicama ve izrazito o etnikim organizmima. ak i kada bi se takve etnike jedinice stvorile, teko je bilo zamisliti da se nee u sebe zaauriti", to je opet ugroavalo jedinstvo drave. Izmeu Beograda i Zagreba postojale su i razlike u tumaenju postignutog Sporazuma, izazvane nedostatkom poverenja koje Sporazumom nije uspostavljeno. Hrvati su optuivali Srbe da nastoje da sporazum u praksi uine iluzornim, a Srbi Hrvate da im autonomija nije data u vidu definitivne otpusnice" jer su i oni duni da sudeluju u odgovornosti za opstanak jugoslovenske drave. Jugoslovenski opstanak posebno je bio ugroen aktivnim radom centrifugalnih sila u graninim krajevima prema Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, koje su ove susedne zemlje izdano pomagale, nekada javno a ponekad u skrivenoj ili posrednoj formi. Tek, Jugoslavija je izgledala veoma nestabilna, kako zbog nacionalnih antagonizama izmeu Srba i Hrvata koji nisu prestajali, tako i zbog nezadovoljstva nacionalnih manjina podsticanih iz inostranstva. O kolikom se riziku za opstanak jugoslovenske drave radilo, najbolje se moe videti iz injenice da je u pitanju bilo nezadovoljstvo dva miliona pripadnika manjina, pre svega Nemaca, Maara i Albanaca. Pored isto teritorijalnih pitanja, koja su bila stalno prisutna na dnevnom redu sve vie nacionalno usijanih politikih rasprava, na dnevni red su, osnivanjem Banovine Hrvatske, dola i personalna pitanja. Hrvati su se alili da se sa njihovim saplemenicima" u Srbiji loe postupa, dok su Srbi uzvraali u obratnom pravcu. O diskriminaciji Srba u Banovini Hrvatskoj govore injenice o otputanju dela slubenika

56

koji nisu odgovarali volji nove banovinske vlasti, zbog svojih politikih pogleda, nacionalnih stavova, odnosa prema novom poretku uspostavljenom Sporazumom. Iz nemakih analiza novembra 1939. vidi se da je u Banovini Hrvatskoj svoja mesta napustilo 1.500 upravnih slubenika, umarskih ininjera, trgovakih i industrijskih slubenika, 800 nastavnika, svi srpske plemenske pripadnosti". Otputeni slubenici nisu smeli vie upranjavati nikakvu profesiju u Hrvatskoj. Nemci su primeivali porast ustakog uticaja, kao i nezadovoljstvo ustaa Maekovim reenjem. Ustaki krugovi kritikovali su Maekovu navodnu popustljivost, ulaenje u kompromis, umesto izdvajanja Hrvatske iz sastava Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske drave. Indikator porasta ustakog uticaja u Banovini Hrvatskoj bili su i studentski izbori na Pravnom i Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, na kojima su nacionalistiki orijentisani studenti dobili nadmonu veinu. Nad Jugoslavijom je lebdela opasnost da doivi sudbinu ehoslovake. Zahtevi za uvoenje diktature u nekim srpskim krugovima inili su se nemakim analitiarima unutranje situacije neostvarljivim, jer povratak na reim Petra ivkovia i Milana Stojadinovia nije bio mogu bez revolucije", a na politikoj sceni Nemci nisu ni videli linost koja bi mogla odigrati ulogu diktatora. Poetne nade u preureenje drave na federativnom principu postepeno su splanjavale u polarizaciji srpsko-hrvatskih snaga, iji su interesi izgledali nepomirljivi. U zategnutoj meunarodnoj situaciji, posebno pribliavanjem rata Balkanu, suprotnosti izmeu Srba i Hrvata dobijale su sve vie mesta u kombinacijama velikih suparnikih sila. Nemci su tano uoavali da su u Zagrebu u punoj akciji jake snage koje, delom podravane iz inostranstva, pripremaju potpuno otcepljenje Hrvatske, istiui da stvaran sporazum sa Beogradom nikada nije bio ni mogu, jer Srbi ne bi eleli da napuste svoje pozicije glavne sile". Budunost jugoslovenske drave ocenjivana je kao mutna i neizvesna". 56) Britanci su, takoe, uviali da u Jugoslaviji postoji unutarnja praznina" i da nema nita od impresivne fasade jedinstva". Jugoslavija je bila privlaan plen iz vie razloga, olakan pre svega postojeim defetizmom koji je sve vie osvajao, zbog slabosti iznutra, spremnosti pojedinih generala da brane samo srpske granice, preputajui Hrvatsku njenoj sudbini. Britancima je bilo vano, kao predstavnicima velike sile, koja je u drugoj velikoj sili - Nemakoj u prolee 1939. videla glavnog suparnika, kojeg je trebalo zaustaviti i onemoguiti u pohodu na Balkan, da po svaku cenu nau modus vivendi izmeu Srba i Hrvata, kao pretpostavke za uvrivanje unutranjeg poloaja zemlje. Tek tako uvrena Jugoslavija mogla se odupreti nemakom pritisku, koji je jaao sa pribliavanjem rata Balkanu. Nemci su, razvijajui trgovinu sa Jugoslavijom, ulaganjima u njenu privredu i zainteresovanou da ona ostane i dalje privesak nemake
56)

Aprilski rat 1941, 466-469.

57

ekonomije, istupali za njeno ouvanje. Jaka Jugoslavija" je gledana kao deo nove Centralne Evrope. Samim tim, ona nije ni trebalo da strahuje za svoj teritorijalni integritet. Nemci su stavljali do znanja jugoslovenskim predstavnicima da put stvaranja jake Jugoslavije, oslonjene na Nemaku, vodi jaanjem centralizacije, suzbijanjem svakog separatizma, regionalizma, demokratskih kretanja, svih subverzivnih ideja", pre svega boljevizma". Za nemaku politiku prema Jugoslaviji 1939-1941. bilo je karakteristino da ovu znaajnu balkansku zemlju, gotovo kljunu, privlai u svoj krug interesa mirnim putem, politiko-diplomatskim sredstvima, kako bi ona nastavila sa privrednom saradnjom jer su se obe privrede uveliko udopunjavale. Nemaka se u Jugoslaviji, pre svega, mogla oslanjati na svoju jaku nacionalnu manjinu - jugoslovenske vabe, kojih je bilo oko pola miliona. Radilo se o ekonomski najsnanijoj manjini u Jugoslaviji, koja je imala meunarodnu zatitu svog poloaja. U jaanju Nemake ova manjina je videla glavnu garantiju svog poloaja u Jugoslaviji. Kulturna organizacija jugoslovenskih Nemaca- Kulturbund" godinama je korektno saraivala sa jugoslovenskim vlastima, nastojei da obezbedi drutveni, ekonomski i kulturni prosperitet svojih lanova. Tek pobedom nacional-socijalistike" struje meu nemakom manjinom u Kulturbundu", tzv. obnovitelja, stvorena je najsnanija i najorganizovanija peta kolona" u Jugoslaviji. Pripadnici ove manjine postali su svojim politikim i obavetajnim radom glavno uporite nemake politike u Jugoslaviji. Zbog snage svog zatitnika, jugoslovenske vlasti proputale su bez sankcija mnoge delatnosti folksdojera koje nisu bile u skladu sa dravnim zakonima. Mnogi pripadnici ove manjine, naroito oni koji su studirali u Treem rajhu, uli su u Nacionalsocijalistiku stranku, trajno ostali u Nemakoj primajui njeno dravljanstvo, pristali da rade za nemaku obavetajnu slubu po svom povratku u Jugoslaviju. Nemaki omladinci organizovali su se u Hitlerjugend". Pripadnici ove manjine nisu krili svoje pronemako raspoloenje. Izmeu Nemaca i Srba u mnogim mestima Vojvodine dolazilo je do najraznovrsnijih incidenata. Sama Nemaka nije bila zainteresovana da se kvare odnosi izmeu Jugoslavije i pripadnika nemake narodnosne grupe, s obzirom na spoljnopolitike interese Treeg rajha da Jugoslaviju mirnim putem privue na svoju stranu. Iz Nemake su stizala uputstva da se sprei javno deklarisanje za Trei rajh, ali da se nastavi tajna delatnost u skladu sa dobijenim zadacima od nemakih vlasti i obavetajnih centara. Ova dvojna linija delatnosti i kamuflirani nain nastupanja uveliko su zavaravali jugoslovenske vlasti. Januara 1941. predsednik Kulturbunda i voa nemake narodne grupe u Jugoslaviji, dr Janko Sep, od pripadnika organizacije zahtevao je da obustave noenje i upotrebu nacistikih i nemakih znakova, kao i uniformi. Od aktivista Kulturbunda traio je da se posvete iskljuivo kulturnom i nacionalnom radu.

58

Za kasnija vremena odloena su pitanja zahteva i traenja u pogledu inovnika nemake narodnosti, profesora i drugih javnih funkcionera. 57 ' Pripadnici ove manjine, vojni obveznici, prelazili su ilegalno granicu i kasnije se javljali iz Nemake, pozivajui svoje drugove u Jugoslaviji da koristei paso ili ilegalno napuste Jugoslaviju i zaposle se u Nemakoj. 5 8 ' Pribliavanjem raspleta u Jugoslaviji, koja nije mogla vie oklevati izloena snanom nemakom pritisku, agresivnost Kulturbunda i njegovog vodstva postala je sve izrazitija, otvorenija i bezobzirnija. Vrhovno vodstvo Kulturbunda poetkom marta 1941. pozivalo je svoje lanove u Jugoslovenskoj vojsci, pa i Slovence u koje su imali poverenje, da koriste Nemakom rajhu u vojsci, bilo na odsluenju kadrovskog roka ili na vebi. Svim sumiljenicima", ubeenim nacionalsocijalistima, nalagalo se da u tekuem ratu, bez obzira na rtve, rade u interesu Nemake. Od njih se zahtevalo da otvore oi i ui", praktino da sprovode obavetajni rad u Jugoslovenskoj vojsci, dostavljajui sve vredne podatke odreenim poverenicima Kulturbunda. Da bi njihov obavetajni rad bio to uspeniji vojnici - lanovi Kulturbunda morali su da budu savesni i disciplinovani kako bi lake dobili mesta u tabu, postali pisari, kuriri, ordonansi, te tako dolazili do to vrednijih podataka. Umesto nacionalsocijalistike propagande, koja se zabranjivala, od lanova Kulturbunda u jedinicama Jugoslovenske vojske se zahtevalo da se prave to vei rodoljubi, da bi stekli ugled pouzdanih graana i vojnika. Ako je u dotinom garnizonu bilo vie poverenika Kulturbunda za obavetajni rad, onda e onaj koji je najotresitiji i najsposobniji biti njihov voa koji e dostavljati svoja opaanja na nadleno mesto, i to usmeno, bez beleenja koje se zabranjivalo, kako se ne bi dovelo do otkrivanja mree i njenih lanova. 59 ' Organizacija Kulturbunda, sa velikom praksom, uhodana, rairena na celoj teritoriji Jugoslavije gde su iveli Nemci, pre svega u Vojvodini i Sloveniji, bila je odlino povezana i organizovana u mesnim, okrunim i oblasnim organizacijama, sa oblasnim voama. Politiki pragmatizam Treeg rajha, to jest njegovi planovi da se Jugoslavija privede u novi poredak" bez rata, nailazio je na nezadovoljstvo najradikalnijih pripadnika ove organizacije, koji su jedva ekali nestanak postojee drave i ustanovljivanje vladavine Treeg rajha. Stoga i ne zauuje njihovo ponaanje uoi aprilskog rata, u samom ratu i nakon njegovog zavretka, kada su se svi, bez izuzetaka, deklarisali kao nemaki dravljani i stupili u Vermaht, SS jedinice i lokalne policijske stanice. Italijanskom okupacijom Albanije oiveo je rad Kosovskog komiteta, osnovanog 1919. godine, kao tipine separatistike organizacije koja je radila na otcepljenju Kosova od Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, samostalno ili u saradnji sa organizacijom V M R O 57) 58) 59)

A J , Ministarstvo unutranjih poslova, F - 2 7 ; B. Petranovi, N. uti, n.d., 226. B. Petranovi, N. uti, n.d., 227. A V I I , k - 1 2 , Reg. br. 5/4-1; V I I , Aprilski rat 1941, 209-210.

59

vrhoviziranog. Glavni podsticaj za sprovoenje separatistike aktivnosti preko Kosovskog komiteta davala je Italija, u kojoj je rukovodstvo ovog komiteta godinama imalo utoite. Rad Kosovskog komiteta oiveo je u punoj meri osvajanjem Albanije, aprila 1939. godine. Sada se Italija graniila sa Jugoslavijom du cele granice prema Junoj Srbiji (Makedoniji), Kosovu i Metohiji, tj. prema Srbiji i Crnoj Gori. Gradnjom strategijskih puteva prema granici sa Jugoslavijom, Italija je otkrivala svoju buduu agresiju. Preko lanova Kosovskog komiteta, potpomognutog italijanskom obavetajnom slubom, uspostavljane su veze sa Albancima na Kosovu i Metohiji, izgraivana mrea dounika, saradnika i pristalica spremnih da se bore protiv Srba i Kraljevine Jugoslavije u cilju stvaranja Velike Albanije", uz pomo italijanskih snaga. U uslovima velike duhovne i materijalne zaostalosti na Kosovu i Metohiji, glavna uporita italijanske i velikoalbanske propagande nalazila su se meu vodeim albanskim slojevima, velikoposednicima, tzv. zemljinoj aristokratiji - koja je znala ulaziti u kompromise sa jugoslovenskim vlastima, ali nije prestajala da oekuje slom Kraljevine Jugoslavije i nacionalno osloboenje - malobrojnoj inteligenciji, nerazvijenom gradskom sloju. Iz mnogobrojnih izvora Kraljevine Jugoslavije moe se uoiti nepoverenje koje je vladalo prema albanskom stanovnitvu prilikom sluenja vojske i zapoljavanja; isticanja zahteva za svojim jezikom u javnoj delatnosti, kolama, pred sudom. Glavno uporite vlasti na Kosovu i Metohiji inili su Srbi - domoroci i srpsko-crnogorski kolonisti naseljavani u ove krajeve posle balkanskih i prvog svetskog rata. Zatvorenost albanskog stanovnitva u sistemu plemenskog ureenja - fisova, uticala je da meu Albancima ne bude prijemiva propaganda koja ne potie iz redova barjaktara i drugih zemljoposednika. Cak ni komunisti, sa svojom ideologijom proleterskog internacionalizma i kritikom tzv. velikosrpskog hegemonizma, nisu uspevali da dublje prodru meu albansko stanovnitvo, svodei svoje pristalice i lanove na malobrojne Albance (Arnaute, iptare), to e ostati karakteristino i za vreme rata. Najopasnija teroristika antijugoslovenska i antisrpska organizacija bio je ustaki pokret, formalno organizovan 1932. godine u inostranstvu, pod vodstvom Ante Pavelia koji je napustio Jugoslaviju posle estojanuarske diktature 1929. godine. Za ustae je Jugoslavija bila tamnica naroda, sinonim srpske hegemonije nad hrvatskim narodom, versaiska tvorevina koju je trebalo sruiti nasilnim putem. Kao snage ekstremnog nacionalizma, ustae su dolazile u sukob i sa politikom Vlatka Maeka, koji se praktino nalazio na elu kompaktnog, do stvaranje Banovine, hrvatskog nacionalnog pokreta. Maek se, za razliku od Stjepana Radia, bliio klerikalcima. Naglaavanjem da je hrvatski narod katoliki narod obezbeivalo se jedinstvo gotovo celog hrvatskog naroda u borbi za dobijanje nezavisnosti od Beograda. Maek je 1937. stvorio Blok narodnog sporazuma sa srbijanskom opozicijom (demokrati,

60

zemljoradnici i Glavni odbor radikala sa dr Misom Trifunoviem), koji se borio da reim prinudi na preureenje drave na nacionalnim osnovama. Kao i 1929, kada je oekivao da postigne sporazum sa krunom, Maek je i 1939. ostavio na cedilu Udruenu opoziciju, nastojei da postigne reenje hrvatskog pitanja u sporazumu sa knezom Pavlom. Da bi dobio meunarodnu podrku za svoj, program reenja hrvatskog pitanja, Maek je slao emisare na zapad - u demokratske i totalitarne zemlje. No, Milan Stojadinovi je razvijanjem dobrih meunarodnih odnosa sa Nemakom i Italijom, razvijanjem jugoslovenskoitalijanskih i jugoslovensko-nemakih odnosa, blokirao podravanje hrvatskih zahteva. Na osnovu sporazuma sa Rimom, Stojadinovi je postigao povratak dela ustaa u Jugoslaviju, sa Milom Budakom na elu, raunajui da e ih tako bolje drati pod svojom kontrolom. U cilju postizanja to boljeg pregovarakog poloaja sa knezom, Maek je preko svojih ljudi, ing. Amadeo Karnelutija i markiza Bombelesa, pregovarao sa grofom anom. Rezolucija Hrvatskog narodnog zastupstva od 15. januara 1939. ve je ukazivala na meunarodnu stranu hrvatskog pitanja. Italijani su pokuavali da ostvare svoj uticaj u Hrvatskoj i spree nemako meanje. Velika Britanija je, pak, teila da postigne snaenje Jugoslavije time to bi se ona iznutra ujedinila". Maek je koristio i jednu i drugu stranu da bi izvojevao to povoljniju taktiku poziciju za budue pregovore sa Beogradom. Ova politika, koliko god bila shvatljiva, sa politike take gledita, ipak je unosila faktor defetizma i nepoverenja u srpsko-hrvatske odnose. Maek je maja 1939. ak preao dozvoljenu granicu, prenosei preko Karnelutija anu da je Hrvatska spremna da ostvari svoju slobodu pobunom protiv Beograda. Sainjeni tekst sporazuma u Rimu predviao je da e Italija odrediti Maeku novana sredstva za organizaciju unutranje pobune. Bez obzira to Maek nije potpisao sainjeni sporazum, re je o traenju alternativnih reenja van postojee drave koja se ne mogu drukije tretirati nego kao veleizdaja. No, Maek je nastavio razgovore sa Beogradom, koji su doveli do Sporazuma Cvetkovi - Maek. Oigledno da i njemu nije odgovarao anov predlog da se posle zbacivanja jugoslovenskih vlasti stvori personalna unija sa Italijom. Italijani su se, kao to se vidi iz sainjenog sporazuma od 26. maja 1939, obezbeivali na taj nain to bi vlada pod predsednitvom Maeka imala i jednog italijanskog namesnika, dok bi ministarstva rata i spoljnih poslova u prvo vreme bila zajednika sa Italijom. 60 ' Antijugoslovensku i antisrpsku politiku sprovodila je i siuna i slabo uticajna Hrvatska nacionalsocijalistika stranka dr Stjepana Bua, predstavljajui praktino agenturu nemakog konzulata u Zagrebu. Isticala se propagandom nemakog nacionalsocijalizma i politike Treeg rajha, napadima na masone, solunae (solundije"), izdajnike kretene" iz redova hrvatskog naroda koji slue robijakom zagrljaju Beograda".
S0)

Lj. Boban, Sporazum Cvetkovi - Maek, Beograd 1965, 111.

61

Bugarska je tajno podravala separatistiko-teroristiku organizaciju Ivana Vane Mihajlova, odnosno vrhovizirani V M R O (Unutranja makedonska revolucionarna organizacija). Ideja slobodne Makedonije bila je u Junoj Srbiji" sve rasprostranjenija. Autonomistiko-separatistiki pokret uzeo je irok zamah naroito kod omladine. Zvanini faktori u Makedoniji branili su oficijelnu tezu o Junoj Srbiji" i samim tim olako poistoveivali otpor Makedonaca posrbljivanju sa uticajem bugarske politike preko makedonstvujuih", koji su ga koristili za razjarivanje antisrpskih strasti i potiskivanje svake srpske manifestacije. Iz izvora se vidi da se u gradovima Makedonije sve manje osealo da ima Srba. Manifestacije bugarske propagande ogledale su se u javnom sluanju Radio-Sofije. Makedonci su naputali stari srpski obiaj da slave slavu i prelazili na proslavu imendana. Pevalo se u slavu Germanije" koja treba da donese slobodu Makedoniji. Autonomistiko-separatistike ideje prodrle su i u makedonsko selo. Oekivani su padobranci kao oslobodioci od srpskog ropstva. irena je psihoza da e prilikom prevrata koji se oekivao svi Srbi biti poubijani. 61 ' Vladini poverenici optuivali su politiare - izrode, koji su se izdavali za Srbe, vodei antisrpsku politiku kojom se izdavala srpska stvar u Junoj Srbiji, Dedovini naoj, plaenoj stotinama hiljada srpske najistije krvi". Oni su ocenjivani kao egoisti, ak kao zloinci prema naoj Otadbini, naroito prema naoj uoj Otadbini - Moravsko-vardarskoj celini. Osvajanjem makedonskog dijalekta sve manje se govorilo srpski. Od vlade se trailo da se uvede vrsta i potena ruka, inae e biti kasno. Ovakvo ponaanje podsticala je i bugarska propaganda, koja je tvrdila da Makedonija nije izgubljena za bugarski narod i da u njoj danas postoji zdraviji bugarski duh no to je ikada bio. 62 ' Sistematsko osiromaenje Makedonije izazivalo je jo veu mrnju prema Srbima. Srpsku politiku zagovaralo je posle 22 godine samo srpsko stanovnitvo, dok je svuda nadvlaivao autonomni duh. Vojni obveznici otkazivali su poslunost ili stavljali do znanja da e se prvom prilikom predati. Vojnici - Makedonci nisu oseali ni trunku ljubavi prema postojeoj dravi, oekujui eljno njen raspad. Poraz koji je pretrpela Francuska bolno je odjeknuo kod svih Srba u Makedoniji, za razliku od stanovnitva juno od Ristovca, koji su istupali za protivnike Versajskog diktata, to jest za Nemaku, Italiju i Rusiju". Nemakim pobedama radovali su se Bugari, Maari i Makedonci, a najvie Makedonci. Svaku nemaku rtvu oseali su kao svoju. Bivi ministar graevina radikal Milo Robi smatrao je da su Srbi mangupskom politikom izgubili gotovo sve na jugu i eka se trenutak kada emo definitivno izgubiti sve, stvoreno krvlju tolikih generacija srpskog naroda". 63 '
61)

A J , Ministarski savet, F - 7 , Izvetaj iz Makedonije D. Cvetkoviu od 8. juna 1940.

62

Lepeza politikih i nacionalnih strujanja p o k a z u j e da se sve snanije ispoljavala makedonska nacionalna samosvest, k o j u su n a r o i t o podsticali komunisti, kao i levo krilo VMRO-a, polazei od Makedonije kao posebnog subjekta i samobitnosti makedonskog nacionalnog bia, istina u sazrevanju. Posebnu struju inili su makedonstvujuiji" koji su u Bugarskoj razvijali propagandu u prilog Makedonaca kao Bugara, podravali reviziju granice i nastojali da stvore to jaa uporita za svoje delovanje u Makedoniji. Autonomistika struja je na bazi neuspeha srpske politike u Makedoniji i snanog propagandnog zraenja iz Bugarske sve vie jaala u redovima omladine, graana i postepeno osvajala i makedonsko selo. Na eventualni dolazak Bugara gledalo se kao na nacionalno osloboenje. Prosrpska linija u Makedoniji je sasvim izgubila tlo uoi aprilskog rata, oslanjajui se na zvaninu srpsku propagandu i ideologiju, na aparat vlasti, inovnitvo srpskog porekla i srpske politike stranke koje su imale svoje ogranke na jugu.

Nosioci otpora kapitulaciji pred Osovinom


S nemakim pritiskom na Kraljevinu Jugoslaviju da se prikloni Trojnom paktu, od kasne jeseni 1940. rastao je otpor antifaistikih snaga da se ne prihvati kapitulacija. Poticao je od opozicionih snaga koje nisu prihvatale spoljnu i unutranju politiku kneza Pavia, predstavljajui produetak borbe iz vremena vlade Milana Stojadinovia i zakljuenja sporazuma o stvaranju Banovine Hrvatske, Srpske pravoslavne crkve sa patrijarhom Gavrilom Doiem na elu, vojnih krugova, Srpskog kulturnog kluba, istaknutih javnih radnika antifaistike orijentacije, komunista. Ako izuzmemo komuniste kao jugoslovensku partiju i pojedine politiare u Sloveniji, otpor protiv pristupanja Osovini imao je svoje uporite u Srbiji, Crnoj Gori i meu srpskim narodom. Otpor se sve jae izraavao sa nemakim stezanjem Jugoslavije. Pritisak na Jugoslaviju Hitler je kombinovao sa znatnim koncesijama koje nije uinio nijednoj od drava koje su ranije prile Osovini. Iz tog vremena sauvana je jedna nemaka ocena da se Nemaka prema Jugoslaviji ponaala kao prema primadoni". Hitleru je bio cilj da izbegne balkansku vojnu kampanju, ako se izuzme pomo Italiji (plan Marita") ija je armija zaglibila u ratu sa Grkom, iz dva razloga: prvo, da ne bi vezivao sebi ruke novom vojnom akcijom protiv Jugoslavije koja je mogla uticati na poetak ostvarivanja plana Barbarosa", to jest napada na SSSR, koji je bio donet decembra 1940, i drugo, kako bi sauvao celoviti privredni organizam Jugoslavije koji je ve uveliko postao ukalkulisani deo nemake ratne ekonomije. Do kog stepena su ili Hitlerovi ustupci najbolje se moe videti iz Hitlerovog prihvatanja ponude Dragie Cvetkovia novembra 1940. godine da se Jugoslaviji ustupi Solun, ukoliko ga Grka izgubi.164) Jugoslovensko
64)

V I I , Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata (redaktor Antun Mileti), Beograd 1987, 6, 84, 95, 162, 202-203.

63

odbacivanje ideje da se posedne Solun dok se Grka nalazila u ratu protiv Italije, to bi praktino znailo promenu strane u tekuem ratu i naputanje neutralnosti, nije meutim znailo da se izlazak na Egejsko more nije prieljkivao ukoliko Grka podlegne. U sutini, radilo se o nemakom ustupku Srbima, pod formom proirenja teritorijalnih okvira Kraljevine Jugoslavije, jer je izlazak na Egejsko more bio stari istorijski san Srba. Jugoslavija bi se posedanjem ove velike luke osigurala da ona ne doe u ruke Italije, koja bi mogla zatvoriti i poslednji prolaz Jugoslavije prema jugu. Nemaki pritisak na Jugoslaviju da prekine sa neutralnou i pree na stranu Osovine, imao je za uzvrat britanske protivmere da poslednji balkanski neutralac" - Jugoslavija zauzme antiosovinsku poziciju. Prilaskom Jugoslavije Trojnom paktu olakala bi se nemaka agresija na Grku i zadao udarac britanskom ekspedicionom korpusu, uraunavajui izbacivanje Britanaca iz Evrope. Nemakoj bi time polo za rukom da ugrozi britanske imperijalne puteve na Sredozemlju, posebno u istonom basenu Mediterana. Britanci su oiveli staru zamisao o stvaranju balkanskog fronta od Dardanela do Trsta. Kao to su Nemci formalno Jugoslaviji a praktino Srbima nudili Solun, Britanci su u jeku krize stavljali do znanja da su spremni da posle rata podre reviziju severozapadnih granica Kraljevine Jugoslavije prema Italiji, zadovoljavajui Slovence i Hrvate kojima su srpske aspiracije prema jugu, Egejskom moru, bile daleke i strane. ' Jedna i druga velika sila kombinovale su pritisak i ustupke, obeanja i pretnje, pravile vojne i politike raunice; stizale su jedna za drugom politike i moralne opomene knezu i vladi; Velika Britanija i SAD, koje su je podravale u balkanskoj krizi, dramatino su traile da se voe Jugoslavije uzdignu iznad dnevne opasnosti i misle na budunost. Pretnje i pritisak Hitlera sticale su se istovremeno sa porukama engleskog kralja, Vinstona Cerila i predsednika Franklina Ruzvelta knezu i Dragii Cve tko viu. 66 ' Britanska politika irenja uticaja u jugoslovenskom prostoru sudarala se sa suprotnom nemakom politikom. Sem politiko-propagandnog odmeravanja, na tlu Jugoslavije sukobljavale su se i mone obavetajne slube jedne i druge velike sile. Pojaana je i aktivnost sovjetske vojno-obavetajne i uopte obavetajne mree, koja je delovala van KPJ ali i preko pojedinih lanova KPJ koji su radili za NKVD, to se u ono vreme smatralo najveim stepenom poverenja i asti u redovima jugoslovenskih komunista. Uz finansijsku pomo Kominterne (Dmitrij Manuilski), Josip Broz je uz pomo Josipa Kopinia (Vokin, Vazduh - pseudonimi pod kojima se vodio), njegove pomonice - ene Stele (komuniste rodom iz Kavale) i advokata Vladimira Velebita, osnovao zagrebaki radio-centar kao obavetajni punkt za Jugoslaviju, druge balkanske i srednjeevropske zemlje. Josip Broz ostvarivao je vezu s Moskvom i kurirskim putem.
65> 66)

B Petranovi, N. uti, n.d., 168-173. Aprilski rat 1941, 141, 139-140, 271-3, 287-8.

64

Britanska obavetajna sluba radila je na osvajanju politikog prostora u Jugoslaviji, koristei politiare koji su bili na britanskom platnom spisku: Vjeeslava Vildera iz Samostalne demokratske stranke (SDS), poznatog kao pan Vilder", koji je uoi pristupanja Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta prebegao u Grku; Miloa Tupanjanina, voe Saveza zemljoradnika posle odlaska efa ove stranke Milana Gavrilovia za poslanika Kraljevine Jugoslavije u SSSR, inae od ranije poznatog franko fila i anglofila; vojvode Ilije Trifunovia Biranina, predsednika Narodne odbrane". Iz do sada poznatih izvora znamo da je Savez zemljoradnika primao od Britanaca od jula 1940. novanu subvenciju od 5.000 funti meseno. Manje subvencije primali su i Narodna odbrana Ilije Trifunovia, Samostalna demokratska stranka (SDS), list Nova rije" Vjeeslava Vildera, prvaka samostalaca, te Sokieva Pravda". Preko Saveza zemljoradnika Britanci su u Jugoslaviju uvozili oruje iz Grke, koje je bilo smeteno u centrali Saveza zemljoradnika u Balkanskoj ulici u Beogradu, kao i radio-stanice. 67 ' Ostvarivane su i veze sa nizom drugih srpskih politiara antifaistike orijentacije, kao i delom oficira, naroito iz vazduhoplovstva, meu kojima je Britancima bio najbliskiji brigadni general Borivoje Mirkovi, operativni izvrilac prevrata u noi 26/27. marta 1941. godine. Meu britanskim obavetajcima u Jugoslaviji nalazili su se ljudi koji su dugo radei u Jugoslaviji poznavali istoriju i obiaje zemlje, uspostavili poznanstva sa uticajnim privrednicima, politiarima, vojnicima. Meu njima su se isticali: Bil Bejli, koji je od 1928. radio u Trepi; Duan T. Bil Hadson, junoafriki ininjer, zaposlen u podrinjskim rudnicima od 1936. godine; obavetajci koji su delovali kao dopisnici britanskih listova (Terens Aterton i drugi).68' Britanci su koristei svoje i jugoslovenske novinare, povezane sa njihovim poslanstvom u Beogradu ili obavetajnom slubom, organizovali izlaenje novina sa snanom antinacistikom orijentacijom. 69 ' Obavetajci Velike Britanije u Jugoslaviji su izvodili ili pripremali diverzije na slovenakim eleznicama, brodovima u Dalmaciji, ruenju erdapa da bi se prekinuo transport Nemaca iz balkanskih zemalja, pre svega nafte iz Rumunije (Ploetija). Zbog ovih aktivnosti u neutralnoj zemlji, Jugoslavija je otkazala boravak Britancu Julijusu Hanau. 70 ' Pripremane su sabotae na mostovima u Beogradu i Mariboru, na eleznikoj pruzi i drumovima na pravcu Ni - Caribrod i u Vardarskoj dolini. Britanci su za svoje ljude obezbedili radio-stanice u Suaku, Ljubljani, Beogradu, Sarajevu, Niu i Skoplju. 71 '
67) 68) 69)

70) 71)

J. Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd, 1979, 46. Isto, 2 3 - 2 4 . Balkan Herald", Anglo-Jugoslav Review", Britanija" (posle zabrane je izlazio pod nazivom oveanstvo" i Danica)", novinska agencija Britanova", bilteni engleskog radia i tampe - Isto. Pored Hanaua proteran je i drugi britanski agent Hed (Head) - A V I I , k - 2 , Elaborat 27. mart 1941, Reg,, br. 19/2-1. B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 83.

Na tlu Jugoslavije radila je organizacija Intelidens servisa i S O E ili Uprava za specijalne operacije (Special Operations Executive), kojoj se uoi rata na elu naao Tomas Masterson (Servis Mastersona). Istovremeno sa ovim aparatom obavetajne slube, u Jugoslaviji je radio i razgranati aparat Poslanstva i konzularnih organa u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju, ukljuujui i ispostave u Sarajevu i Splitu. Britanci nisu birali sredstva da potpale rat na Balkanu. Britanski eksperti dobro su znali unutranje prilike u Jugoslaviji, kao i slabosti Jugoslovenske vojske, te nisu gajili iluzije - za razliku od Nemaca, koji su je zahvaljujui Hitlerovom kompleksu iz prvog svetskog rata precenjivali, videi u njoj srpsku vojsku iz prvog svetskog rata, to ona nije bila. Zalagali su se, kao i knez Pavle, za celinu Jugoslavije i njeno uvrivanje iznutra, putem unutranje reorganizacije drave. No, neposredno uoi aprilskog rata, Britanci su iz razloga vojne celishodnosti i svojih pragmatinih interesa, praktino odustajali od jugoslovenske celine, preporuujui povlaenje Jugoslovenske vojske iz prostora severno od Save i Dunava i koncentracije celokupnih vojnih snaga na Dunavu radi prijema glavnog nemakog udara. ' Britanska politika iskljuivo se rukovodila tenjom da se Nemcima zaprei put na jug, pri emu su bili spremni bez i najmanje sentimentalnosti da rtvuju svakog ko je tome mogao doprineti. Mada nisu verovali u Jugoslovensku vojsku, zamerali su - posle njenog brzog sloma i izvlaenje kralja, ministara i politiara iz Jugoslavije - to nisu nastavljene borbe u brdskim predelima u kojima Nemci nisu mogli koristiti oklopne jedinice. Prevrat u Beogradu oduevljeno je pozdravljen, ali u kasnijem sumiranju rezultata Britanci nisu nalazili ekvivalenciju izmeu uloenih napora da se Nemci zaustave i oekivanih efekata. Jedno od osnovnih kontroverznih pitanja koje se postavljalo u javnom mnenju i u literaturi o Jugoslaviji uoi aprilskog rata, posebno o prevratu u Beogradu i padu namesnikog reima, jeste: da li su prevrat izveli Britanci koji su dobro platili zaverenike i deo graanskih politiara, jednom reju da li je neto trebalo da zvekne" da bi se oborili nosioci kapitulacije pred Nemakom? Uticaj Britanaca na dogaaje, pa i SAD koje su ih podravale, van spora je i ubedljivo potkrepljen verodostojnim i autentinim izvorima. Meutim, sama britanska intervencija ne bi mnogo znaila da seme njihove propagande nije padalo na plodno tlo; da u Srbiji i u srpskom narodu uopte nije postojalo snano slobodarsko, antifaistiko i antigermansko raspoloenje. Srpski narod, politiari i vojni rukovodei sastav jo su pamtili borbe sa Austro-Ugarskom i Nemakom u prvom svetskom ratu, iz kojih je srpska vojska izala ovenana trijumfalnim pobedama na Ceru, Suvoboru i Kolubari. Koliko je iz dubina istorije naviralo prorusko i
1T>

Britancima je bilo najvanije da Jugoslovenska vojska napadne u saradnji s Grcima Italijane u Albaniji, a da se sa severa serijom manevarskih akcija povue do poloaja na liniji Ni - Sarajevo. - A J , Mikrofilm, Forin Ofis, FO 371, 302 08, Zajedniki izvetaj Obavetajnog potkomiteta 28. mart 1941 (procena obavetajne slube o moguoj jugoslovenskoj akciji).

66

slovensko oseanje, utoliko je iz vremena poslednjeg svetskog rata poticalo i ono antigermanskog karaktera. Tenja za slobodom i spremnost da se ona plati, nezavisno od cene, bilo je deo srpske nacionalne svesti. Otpor prema diktatu, nasilju, pretnjama i osvajanju proizilazio je iz tradicije celokupne srpske istorije. Demokratska opozicija u Srbiji zalagala se za vernost Francuskoj i Velikoj Britaniji. Iz redova ove opozicije dolazile su najotrije kritike vlade Milana Stojadinovia i njenog spoljnopolitikog kursa, razbijanja starih saveza i pribliavanja Italiji i Nemakoj. 73 ' Ideoloki i politiki gledano, demokrati su napadali faizam kao totalitarni sistem koji negira demokratiju i parlamentarizam. Meu antifaistiki orijentisanim politiarima isticali su se Ljuba Davidovi, Milan Grol, Jovan Joca Jovanovi, Dragoljub Jovanovi i drugi. Kao istaknuti antifaista, Dragoljub Jovanovi je faizam uzimao za najveeg protivnika, smatrajui, meutim, da nema uslova da faizam pobedi u Srbiji, iako je u nekim uim politikim sredinama ve bio uhvatio koren. Britanski uticaj na prevrat 27. marta nikako se ne moe posmatrati van postojeeg raspoloenja u srpskom narodu i vojsci. Januara 1941, prilikom posete Jugoslaviji i drugim balkanskim dravama specijalnog izaslanika predsednika SAD Ruzvelta - pukovnika Vilijema Donovana, u cilju da pomogne organizaciji fronta otpora nemakom prodoru, armijski general Duan Simovi je amerikom oficiru jasno stavio do znanja da je Jugoslavija spremna da se suprotstavi diktatu Osovine. 74 ' U redovima Jugoslovenske vojske poelo je odranije tajno organizovanje oficira protiv kneza Pavia i reima njegovog predsednika vlade Milana Stojadinovia, kako zbog unutranje tako i zbog spoljne politike. Prvi organizator ovih tajnih grupa meu oficirima bio je Borivoje Mirkovi, ije su kritike protiv reima obuhvatale ceo period od 1918. godine, sa posebnim naglaskom na estojanuarski reim diktature kralja Aleksandra i politiku kneza Pavia u svojstvu prvog namesnika. 5' Polovinom 1940. republikanac Jovan onovi, jedan od bivih crnorukaca, predlagao je britanskim obavetajcima u Beogradu ruenje namesnikog reima u Beogradu i germanofilskih struja oko kraha Borisa u Bugarskoj, koji je britanska vlada odbacila kao preuranjen. 76 ' Za veinu graanskih politiara knez Pavle je bio politiar blizak Velikoj Britaniji, ali je preovlaivalo ubeenje da se katastrofa pribliava i da on nee uspeti da izbegne da Jugoslavija postane nemaki satelit. Raspoloenje protiv Nemake u srpskom narodu je nesumnjiva injenica. Sve najznaajnije organizacije i institucije srpskog drutva
73)

73) 76)

Dr Dragoljub Jovanovi je napadao spoljnu politiku Stojadinovieve vlade 6. februara u ime zemljoradnike levice". - A J , Zbirka Milana Stojadinovia, F - 2 0 ; Saoptenje predstavnika Bloka narodnog sporazuma, Beograd 15. avgust 1938, Isto, F - 3 4 . B. Petranovi, N. uti, n.d., 58-59. Isto, 84. A J , Mikrofilm, Forin Ofis, FO 371;Filis Oti, Neki aspekti britansko-jugoslovenskih odnosa 1941. godine, Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Beograd 1973, 94-5; B. Petranovi, N. uti, n.d., 81.

bile su za pruanje otpora nadiruem faizmu. Pored prvaka demokratskih stranaka i vojske, na strani nepopustljivog otpora nalazili su se i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja je ve u vreme Konkordata 1937. bila stoer otpora protiv vlade Milana Stojadinovia. 77 ' Protiv sila Osovine istupali su uticaj ni episkopi Srpske pravoslavne crkve, Valerijan Pribievi i Nikolaj Velimirovi. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi zahtevao je od kneza Pavia da ne popusti pod pritiskom. Otpor paktu i kapitulaciji nije se samo izraavao u Srbiji, kao matici srpskog naroda, ve u srpskom narodu u celini: u Vojvodini, Bosni i Hercegovini, krajevima Hrvatske naseljenim srpskim ivljem, u Crnoj Gori, medu Srbim u Makedoniji. Iz svega toga proizilazi da je britanski pritisak, preko poruka vodeih ljudi Velike Britanije i SAD, da Jugoslavija ne kapitulira pred Osovinom, praen nizom propagandnih, politikih i obavetajnih akcija u samoj Jugoslaviji da se izazove otpor Nemakoj i Italiji, bio sinhronizovan sa autohtonim otporom naroda u samoj zemlji. Bez te komponente narodnog nezadovoljstva britanski pokuaji da zapale Jugoslaviju i Balkan ne bi mnogo znaili. Re je jednostavno o sticaju zajednikih interesa unutranjih i spoljnih snaga da se prui otpor istovetnom neprijatelju. Takva pojava je poznata u istoriji mnogih drava i na nju nailazimo u slinim situacijama u prolosti i savremenosti. Jednostranom i preuvelianom predstavljanju uloge Britanaca u prevratu 27. marta 1941. najvie su doprinosili nemaka propaganda, kao i njen derivat - propaganda malobrojnih pronemakih snaga u Srbiji. Meu tim snagama najistaknutije mesto pripada Dimitriju Ljotiu, efu Zbora", koji je svim silama radio da presee aktivnost protiv Nemake, smatrajui da spas zemlje lei u kapitulaciji pred Berlinom. Ljotieva analiza proizilazila je iz ideoloke bliskosti voe Zbora" s ideologijom nacionalsocijalizma, uverenja da e Nemaka u budunosti krojiti sudbinu celog sveta, averzije prema Britancima i neverice u mogunost odbrane Kraljevine Jugoslavije. Svoja shvatanja Ljoti je saeto izloio u poslednjem broju svog Biltena", koji se tampao pod zatitom pukovnika Miloa Masalovia, efa kabineta generala Milana Nedia. Ljoti je propagirao da Hitler nije taj koji izaziva rat ve su to Jevreji koji u saradnji s komunistima nastoje da izazovu svetsku katastrofu, kako bi preko revolucije" unitili hrianske i nacionalne drave i tako uspostavili svoje gospodarstvo. Tadanje meunarodne odnose Ljoti je posmatrao kroz prizmu borbe izmeu dvaju blokova: na jednoj strani nalazile su se drave liberalne demokratije" i SSSR-a, koje treba unititi, a na drugoj strani faistike sile Osovine, kao osnovni katalizatori" novog evropskog poretka. Za
17)

O otporu konkordatu postoji brojna dokumentacija. - A J , Zbirka M. Stojadinovia, F - 3 ; Fond Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, F - 5 4 . Pored istupanja patrijarha Varnave (Opomena izdajnicima vere pravoslavne"), sauvani su i protesti episkopa, eparhijskih saveta; pojavljivale su se antikonkordatske broure, proglasi i leci. Protiv Konkordata je ustala i organizacija Narodna odbrana" - A J , Fond Narodne skuptine, Kraljevine Jugoslavije, F - 5 4 .

68

Ljotia je ukljuivanje Jugoslavije u Hitlerov novi poredak" bio jedini nain da se zemlja spase od boljevike revolucije. Ljoti je u Biltenu" pisao da je hteo da spasi Balkan stranog rata, gotovo apokaliptinog karaktera, kao jedini nain da Jugoslavija opstane. Bilten" je irio naroito meu vojskom, nastojei, po sopstvenom kazivanju, da vojnicima i oficirima da duhovnu i politiku hranu", koje su bili lieni 20 godina malokrvnog ivota" Jugoslavije. Uklanjanjem Milana Nedia sa poloaja ministra vojske i mornarice, Ljotiev Zbor" je zabranjen, a njegov voa stavljen u kuni pritvor. lanovi Zbora" su hapeni, jer su postojale sumnje da sa delom oficira koji podravaju Milana Nedia mogu izvesti dravni prevrat. 78 ' Ljotievci su iz sklonita upuivali pisma ljudima za koje su mogli raunati da imaju neki politiki uticaj, ne bi li ih zaustavili u akciji koja se pripremala protiv pristupa Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta. Ljoti je smatrao da ako se odbaci pakt nastupa rasulo drave. U pomenutim pismima od graana se trailo da zahtevaju od kneza Pavia da na elo drave doe vrsta i autoritativna vlada koja e potovati Pakt., a s druge strane narodu ulivati poverenje da e sloboda i nezavisnost biti sauvani. Pismo se zavravalo sa molbom da se ne oglue i produe antipaktovski rad", primajui na sebe odgovornost za dravni i narodni slom. 79 ' Jedan od glavnih Ljotievih propagandista bio je Danilo Gregori, predsednik omladine Zbora", poklonik nemake organizacije, njene vojne i ekonomske moi. Za vreme svog boravka u Nemakoj, Gregori se oduevio nacionalsocijalizmom. U knjizi Privreda nacionalnog socijalizma" Gregori je propagirao Hitlerovu politiku i nacistiku ideologiju. 80 ' Istu liniju zastupali su i njegovi istomiljenici iz redova novinara i propagandista koji su u Nemakoj gledali tvorca budueg novog svetskog poretka, nasuprot trulom i raspalom Versajskom sistemu. Za ora Peria, Milana Bania i druge, svako drugo reenje od pristajanja na stranu Osovine bilo je jednako nacionalnom samoubistvu". Po ovim pronemaki raspoloenim novinarima i publicistima, trebalo je iskoristiti priliku i prigrliti ansu koja se nudila Jugoslaviji. 81 ' Iza zavere je, po njima, stajala egoistika engleska politika, masonski krugovi i judejskokomunistiko-kapitalistike snage, koje su ile na rtvovanje srpskog naroda. Meu antifaistikim snagama koje su ustajale protiv pristupa Jugoslavije Osovini i kapitulacije pred Nemakom, nalazili su se i komunisti. Peta zemaljska konferencija KPJ, odrana u Dubravi kod Zagreba oktobra 1940. godine, ocenila je da je politika narodnog fronta
78) 19) m) S1)

Aprilski rat 1941, 1969, 897. Naa borba", 28. septembar 1941. Aprilski rat 1941, 1969, 905-6. D. Ljoti, dr Danilo Gregori, Milan Bani, dr Dimitrije Najdanovi i drugi. - Vid. B. Petranovi, N. uti, n.d., 639-671.

69

krahirala", da su komunisti duni da se zauzmu za odbranu zemlje, s tim to je rat u toku - ukljuujui i napad Italije na Grku - nastavljao da se karakterie kao imperijalistiki. Josip Broz je prvih dana decembra 1940. pisao daje grki narod uvuen u imperijalistiki rat i da nezaraeni narodi Balkana nemaju razloga da se meaju u grko-italijanski sukob koji su izazvali imperijalistiki osvajai iz oba ratujua tabora". 82 ' Za komuniste, koji su se nalazili pod direktnim ideoloko-politikim uticajem Kominterne, bilo je bitno da se prui otpor snagama faizma kako bi se Nemakoj stavili do znanja interesi SSSR-a na Balkanu. Rukovodstvo i tampa glorifikovali su SSSR i njegovu meunarodnu politiku, uzdizali do nebesa sovjetsku vojnu snagu, blagostanje u SSSR-u i u tzv. osloboenim oblastima, pod kojima su se podrazumevale one steene na osnovu tajnog sporazuma Moskve i Berlina o interesnim sferama. Rukovodstvo KPJ nije smelo bez saglasnosti Kominterne sprovesti nijednu akciju, koja je mogla makar i malo odstupati od Staljinove generalne politike u meunarodnim odnosima. Josip Broz konsultuje Izvrni komitet Kominterne polovinom 1940. o celishodnosti obaranja namesnike vlade u Jugoslaviji i obrazovanja istinske narodne vlade" (radniko-seljake vlade"), koja bi rukovodila otporom naroda ukoliko faistike zemlje podele Jugoslaviju i stvore drave pod nemakim ili italijanskim protektoratom. Rukovodsvo KPJ je pri tom raunalo na zavoenje diktature proletarijata". Vilhelm Pik, Palmiro Toljati Erkoli, Klement Gotvald i Dmitrij Manuilski su za Izvrni komitet Kominterne odbacili ovu ideju KPJ, smatrajui da ona precenjuje svoje snage, da se predloenom akcionom parolom moe izazvati opasnost od izolovanja partije i stvoriti osnov za meanje stranih imperijalista. Jednom reju, da ona previa meunarodnu situaciju stvorenu imperijalistikim ratom i stanje na Balkanu. Partija je trebalo da se suprotstavlja svim pekulacijama o pomoi Crvene armije Sovjetskog Saveza u nekoj slinoj avanturi". Kominterna je od Partije traila da u narodu, graanstvu i vojsci podrava svaku tenju za organizovanjem otpora i da pojaa aktivnost protiv kapitulantskih tendencija vladajueg reima. Tek ako bi bez otpora dolo do podele jugoslovenske drave, KPJ bi morala da organizuje otpor protiv izdaje jugoslovenske buroazije i protiv nasilnih mjera stranih imperijalistikih sila". 83 ' Komunisti su i te kako vodili rauna o direktivama koje su dolazile iz daleka, pogotovu onima koje su se ticale osetljivih meunarodnih pitanja koja su se nalazila pod strogom Staljinovom kontrolom. Instrumentalna uloga komunistikih partija, kao sekcija Kominterne, u funkciji Staljinove spoljne politike nije sporna, iako je sam nain sprovoenja ovih direktiva zavisio od uspenosti njihove primene u datim nacionalnim okolnostima i razumevanja sloenosti meunarodne
82) 83)

Proleter", oktobar - novembar - decembar 1940, br. 9 - 1 0 , lanak Sovjetski Savez sprijeio bratoubilaki rat na Balkanu". A C K S K J ( A J ) , Fond K l , 1940, neregistrovana grada.

70

situacije. Moskva je bila svesna privremenosti saveza sa Nemakom, ali je usmeravala i sprovodila nadzor nad meunarodnom sferom komunistikog delovanja, starajui se da se Hitleru ne daju u ruke argumenti da optui SSSR za krenje ugovora iz avgusta 1939. godine. Sa retorikom o imperijalistikom ratu, komunisti su istovremeno sledili direktive iz Moskve da se u Jugoslaviji obezbedi to ira antifaistika koncentracija protiv politike kapitulacije Jugoslavije pred Nemakom. Josip Broz je pred kraj 1940, preko britanskog poslanstva, nastojao da se povee i sa Srpskim kulturnim klubom. Karakteristino je da britanska diplomatija nije krajem 1940. i poetkom 1941. komuniste smatrala ozbiljnijom vojnom i politikom snagom u Jugoslaviji. Neuspeni su bili pokuaji da se prvaci KPJ poveu sa prvacima Udruene opozicije. Kontakti su uspostavljeni samo sa Dragoljubom Jovanoviem, koji se marta 1940. izdvojio iz Saveza zemljoradnika i obrazovao Narodnu seljaku stranku (NSS), ali je i prvak levih zemljoradnika pokazivao nepoverenje prema komunistima, kao ljudima sa dve otadbine" (Jugoslavija i SSSR), a na drugoj strani zbog njihove iskljuivosti u smislu neprikosnovenosti organizaciono-politikog identiteta vlastite stranke, koji se nije smeo dovoditi u pitanje. Samim tim i saradnja na osnovi iskrenih uzajamnih sporazuma bila je teko ostvariva. Jovanoviev politiki uticaj je u Srbiji bio i dosta ogranien. Malobrojna demokratska levica" sa dr Ivanom Ribarom istupala je za saradnju s komunistima, samo to je i njen uticaj meu demokratsko-antifaistikim slojevima srpskog drutva bio vie nego zanemarljiv. Komunisti su polovinom marta 1941, kada se nemaki pritisak na Jugoslaviju nalazio na vrhuncu, istupili protiv kapitulacije i za pakt o uzajamnoj pomoi sa SSSR-om. Reimska garnitura se napadala zbog politike dvolinjatva" prema SSSR-u. No i u tom kritinom trenutku komunistiko vodstvo je izjednaavalo sile Trojnog pakta i engleski imperijalistiki blok", zahtevajui da se ni jednom ni drugom bloku ne prave nikakve koncesije. Neodreena situacija u kojoj se nalazio SSSR, paktom iz 1939. povezan sa Nemakom, dok je na drugoj strani Nemaka ve decembra 1940. donela plan da napadne SSSR, to Staljinu nije moglo biti nepoznato, uticala je i na karakter poruka u kojima je bilo izvesno samo traenje oslonca na SSSR, kao vida spaavanja nezavisnosti. Radilo se o nekoj vrsti neutralnosti izmeu dva bloka, sa takom oslonca na SSSR-u. Zbog opteg raspoloenja naroda protiv pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, naroito u srpskom narodu, te sovjetske zainteresovanosti da se Hitleru prui otpor bez ostavljanja u tom smislu kompromitujuih tragova pred Berlinom, da bi se sporazum sauvao kao Staljinova strateka zamisao da SSSR ostane van rata u toku, jugoslovenski komunisti su se nali u antifaistikom frontu jugoslovenskih snaga uoi potpisivanja Bekog protokola. U tom smislu ih je obavezivala i depea Georgija Dimitrova od 22. marta 1941. da se zauzme odluan stav protiv kapitulacije pred

71

Nemakom, podri svenarodni otpor politici ratne najezde", uz zahtevanje prijateljstva sa Sovjetskim Savezom. 84 ' Kao prvi namesnik, knez Pavle je sve konce vlasti drao u svojim rukama. Uivao je od prvog dana znaajnu podrku Britanaca. Obrazovan u Velikoj Britaniji, aristokrata po manirima, suptilan znalac umetnosti, sujetan i vlastoljubiv kao i svi Karadorevii, bio je vie nego otuen u svojoj zemlji. Vojni kor ga nije cenio jer nije poticao iz njegovih redova za razliku od kralja Aleksandra koji je delio dobro i zlo sa vojnicima, uestvovao u balkanskim i svetskom ratu, nije ni kao kralj izlazio iz vojnike uniforme. Knez Pavle je retko zalazio u unutranjost zemlje, pogotovu Srbije. Narod je bio razoaran to 28. juna 1939. nije prisustvovao proslavi na Kosovu Polju, kraj Gazimestana, povodom 550-godinjice Kosovske bitke. Slobodan Jovanovi je kneza Pavia ocenjivao kao kabinetskog oveka, zakopanog, uoptenog, zatvorenu prirodu koja se lako ne otvara, usamljenog, izolovanog, oveka koji nema kome da se poveri. Uzimao ga je kao vrlo dobrog oveka u normalno vreme, da kao diplomata sprovodi politiku jedne vlade, ali ne kao i oveka koji sam moe da vodi. 83 ' No, knez je istrajno nastavljao elju svog brata od strica, kralja Aleksandra, da ostane dosledno vladar Jugoslovena. Kralj je za ivota mislio da Pavlu izgradi stalnu rezidenciju u Zagrebu. Knez se i odmarao van Srbije, u svom dvorcu na Brdu kod Kranja. Vojska i politiari Udruene opozicije nisu mu mogli oprostiti ustupke koje je uinio prilikom stvaranja Banovine Hrvatske, ime je kohezija zemlje bila ozbiljno ugroena. Milan Stojadinovi je kneza, izgleda bez osnova, optuivao da eli da prigrabi krunu prestolonasledniku, iako je on nastojao da mu preda vlast im navri punoletstvo, septembra 1941. godine. Svojom politikom poputanja Hrvatima, a pri tome i stranac u Srbiji, knez je od protivnika bio napadan da se okruio pljevom lakeja". 8 6 ' Prihvatio je zakljuenje sporazuma 1939. teei, kao i Britanci, da iznutra ojaa Jugoslaviju, mada je davanje autonomije Hrvatima izazvalo suprotan efekat. U vreme pritiska na Jugoslaviju, novembra 1940 - marta 1941, nastojao je da se drava brani u celini, bez naputanja Slovenije i Hrvatske, nalazei da bi suprotno ponaanje znailo slom Jugoslavije kao dravne ideje i naputanje amaneta kralja Aleksandra. Nesumnjivo okrenut Britancima, knez je lavirao sa pozicija neutralnosti da ne bi izazvao drugu veliku silu, Nemaku. A kada se naao pred izborom izmeu nemakog ultimatuma i britanskog zahteva da se suprotstavi Nemakoj i njenim potencijalnim saveznicima, knez Pavle se odluio za pristup Osovini, uz koncesije koje je Nemaka uinila
84) 85) 86)

Aprilski rat 1941, 294. AJ D Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, knj. V I , 223-230. L Kneevi, 27. mart 1941, Njujork, 1979, 123.

72

Jugoslaviji. 87 ' Knez Pavle od ranije nije krio impresioniranost Nemakom i njenom vojnom i ekonomskom organizacijom, ali su njegova oseanja bila na strani demokratskih sila. Prihvatio je nemake uslove koje neki istoriari svode na formulu tzv. prinudne neutralnosti. Ova formula je predviala pristup Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta, ali uz uslove sadrane u tajnim notama po kojima e Nemaka potovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, da vlade sila Osovine za vreme rata nee upuivati Jugoslaviji zahtev za prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske dravne teritorije. Istovremeno je potvreno da e Nemaka omoguiti da Jugoslavija posle rata dobije Solun i izlazak na Egejsko more. I danas ima miljenja da bi reakcija naroda na pristup Jugoslavije Trojnom paktu bila drukija, ako bi je i bilo, da su date koncesije bile obelodanjene. Hitler je izbegao javno objavljivanje ustupaka da ne bi dolo do reakcije nezadovoljstva u Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji, kojima nisu date sline privilegije. Mada se ova pretpostavka ne sme zaobilaziti, izgleda nam da protivnici kapitulacije u vrhu politikog ivota i vojske, naroda pre svega, ne bi ustuknuli. Knez Pavle je podlegao pritisku, videvi da ne moe raunati na pomo Britanaca. Radilo se i o dravniku koji je nesumnjivo imao veliku koncentraciju vlasti u svojim rukama, ali istovremeno i o oveku koji nije bio sposoban za izvoenje odlunih koraka. Koristio je vlast, ali nije imao snage - to je vid slabosti psihike konstitucije - da se nosi sa njenim izazovima. Pristupajui Osovini, knez je istovremeno znao na kakvom se vulkanu nalazi. Iz toga ne treba izvlaiti zakljuak da je on sam bio upoznat sa izvoenjem neposrednog prevrata, jer za takvu tvrdnju nema ozbiljnog dokaza. Prilikom donoenja odluke knez se suoavao sa nizom nepovoljnih okolnosti: vojska nije bila sposobna da odbrani zemlju u sudaru sa najjaom i najmodernijom armijom na svetu u to vreme; knez nije bio siguran da e se Hrvati i Slovenci odupreti agresoru, ime se rizikovao raspad Jugoslavije, a nije bilo izgleda da ga Britanci podre. Knezu su Britanci jo ranije stavili do znanja da njihova flota nee ui u Jadransko more, zapravo da nee prei liniju severno od ostrva Krf. Izmeu alternativa: da zarati bez podrke Britanaca ili da kapitulira ali spasi zemlju bez rata i ugroavanja Jugoslavije, knez se odluio za drugo reenje. Poetkom marta u Berghofu Hitler je od kneza traio neodloni pristup Osovini. 88 ' Odluka o pristupu Osovini doneta je na estoj sednici Krunskog saveta, odranoj u Dvoru, 20. marta 1941. godine. Nemaka je preko svog poslanika u Beogradu, Viktora fon Herena, ultimativno
S7) 88)

R e je o nekoj vrsti vojne neutralnosti Kraljevine, a na drugoj strani zadovoljavanju Srba obeanjem Soluna posle rata. Ribentrop je obavestio Viktora fon Herena o razgovoru Firera sa knezom Pavlom u Berghofu 4. marta 1941. Od Jugoslavije se oekivalo da prie Trojnom paktu (ne i uee u ratu) i obeanje da e se Nemaka postarati da po zavretku rata Jugoslavija dobije Solun - Aprilski rat 1941, 202-203.

73

stavila do znanja Beogradu da se najdalje do 25. marta 1941. mora izjasniti, to jest pristupiti paktu. 89 ' Sa pribliavanjem raspleta, atmosfera se sve vie usijavala a knez nalazio pred saznanjem o ultimativnosti nemakog zahteva, britanske ogorenosti zbog poputanja, nezadovoljstva u svim slojevima srpskog drutva. "" - Zavera je nastajala u uslovima srpskog i jugoslovenskog drutvenog tla krajnje uzdrhtalog u uslovima starih i novih nacionalnih i politikih protivureja, krize u srpsko-hrvatskim odnosima, nezadovoljstva Srba partikularnim reavanjem nacionalnog pitanja omeavanjem samo Banovine Hrvatske, razvitkom hrvatskog nacionalistikog ekstremizma, mrnje protiv kneza Pavia koja se kupila godinama, odnosima starih politiara i mlaih ljudi, vojnih i civilnih faktora. Knez Pavle je ve godinama protiv sebe imao Udruenu opoziciju sa Acom Stanojeviem, Ljubomirom Davidoviem, Miloem Trifunoviem i Jovanom Jovanoviem. Opozicija je istupala za demokratizaciju zemlje, reenje srpskog pitanja, protiv politike faistikih sila, predstavljajui glavno antifaistiko jezgro graanske politike. Mada raspoloena protiv kneza Pavia, opozicija nije bila antimonarhistika. Uee Srpske pravoslavne crkve na strani antifaistikih snaga davalo je neku mitsku snagu kosovske rtve, opredeljenje za carstvo nebesko". Episkopi Velimirovi i Pribievi bili su u tesnoj vezi sa Anglikanskom crkvom. 90 ' Istaknuta uloga u otporu kapitulaciji pripadala je patrijarhu Gavrilu Doiu. Narodne organizacije iz Srbije i Crne Gore zasipale su SPC i njenog patrijarha depeama podrke. U depei iz Andrijevice od 22. marta 1941. stajalo je da Srpstvo stoji na braniku svoje nacije i svete crkve" i da je narod gotov poloiti svoj ivot za otadbinu i njenu slobodu". Narod Berana molio je svog duhovnog poglavara da vodi brigu o integritetu jugoslovenske otadbine. Organizacije Sumadije preklinjale su patrijarha da ne dopusti ponienje nacije. Iz Bilea je stigla poruka da su Hercegovci spremni kada budu pozvani da proliju svoju krv za slobodu i narodnu i dravnu nezavisnost. Cetinjani su sa narodnog zbora odavali priznanje patrijarhu Gavrilu i Svetosavskoj crkvi. Iz Novog Sada patrijarhu je poruivano da se na osnovu pouka drugih naroda bezuslovno sauva nacionalna ast, nezavisnost drave i sloboda. Poruka iz Podgorice je glasila da je ast iznad svega". Pljevljaci su odluku vlade da kapitulira oznaavali kao obeaenje srpskog naroda. Beograd je u Patrijarhu gledao uzdanicu srpskog naroda, a junaku smrt je oseao kao slau od kukavike predaje". 91 ' Srpski kulturni klub je bio na strani snaga koje su davale otpor kapitulaciji pred Hitlerom. Omladina ovog Kluba je sa omladinskim
89)

90) 91)

Nalog o postavljanju ultimativnog zahteva nemakom poslaniku u Beogradu podneo je Joahim fon Ribentrop 19. marta 1941. U nalogu je bilo dozvoljeno odlaganje samo 24 asa - Aprilski rat 1941, 280-281. J. Marjanovi, n.d., 24. L j . Durkovi Jaki, Uee patrijarha Gavrila i Sijiske pravoslavne crkve u dogaajima ispred i za vreme 27. marta 1941. i njihovo stradanje u toku rata, Beograd, 1 9 8 0 , 1 5 - 1 7 .

74

organizacijama demokrata, zemljoradnika, trgovake omladine Beograda, Saveza sokola obrazovala Front za odbranu otadbine. U audijenciji kod kneza Pavia, 20. marta 1941, Slobodan Jovanovi, predsednik Srpskog kulturnog kluba, stavio je do znanja knezu da se govori o mogunosti pua, zaloio se za obrazovanje koncentracione vlade i protiv potpisivanja pakta. Jovanovi je rekao knezu da je nezgodno" da Jugoslavija prilazi paktu neposredno posle govora amerikog predsednika u kome je on skoro objavio rat Nemakoj. Smatrao je, takoe, da je narod mobilisan i da e krenuti u pravcu otpora. To je", govorio je, kao kad se konj u punom trku zaustavlja i okree u suprotnom pravcu". Prema Jovanoviu, bilo je ostvareno jedinstveno nacionalno raspoloenje, od komunista do krajnje desnice, a Jugoslavija odustaje od odbrane. Iz toga mogu proizii nemiri slini onima iz vremena konkordatske krize, ali tei, jer je sada narod pod orujem. Jovanovi je Maeka smatrao izdajicom", koji je prvo izdao demokratiju, a sada izdaje i nacionalizam.92' Armijski general Duan Simovi je polovinom marta 1941. dva puta bio primljen kod kneza Pavia. Komandant vazduhoplovstva je skrenuo panju knezu na nepopularnost njegove unutranje i spoljne politike. Simovi je bio uveren da se protiv Nemaca moe voditi samo gerilski rat i da se mora ponoviti Solunski front. Knezu je ukazao da jedva dri svoje oficire pod kontrolom i da se moe desiti, u sluaju nepovoljnog obrta stvari i pogrenih odluka, da avijatiari prvo bombarduju Komandu vazduhoplovstva, potom Generaltab i ministarstva, pa i Beli dvor. 93 ' Protiv faistikih tendencija u Jugoslaviji istupali su i masoni, koji su avgusta 1940. raspustili svoju organizaciju. Na strani protivnika Osovine eksponiralo se i Udruenje rezervnih oficira, sa Vladetom Bogdanoviem kao predsednikom. Knez je najzad morao da se suoi i sa krizom svoje vlade, kao pretposlednjim adutom protivnika pristupa Trojnom paktu. Ministri Cvetkovieve vlade - dr Branko ubrilovi, Sran Budisavljevi i prof. Mihailo Konstantinovi - dali su 21. marta 1941. ostavku na svoje ministarske dunosti, nezadovoljni pristupanjem Jugoslavije Osovini. 94 '

Prevrat 27. marta - izraz narodne volje

Zbog pristupa Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta dolo je do demonstracija antifaistikih snaga irom Srbije, Vojvodine, Crne Gore, Dalmacije, Slovenije, Makedonije, iji je epicentar bio u srpskom prostoru. Nosioci ovih demonstracija su patrioti raznih politikih orijentacija, komunisti, monarhisti, svetena lica i uticajni episkopi Srpske pravoslavne crkve, pojedini oficiri i vojnici u nekim garnizonima.
92) 93) 94)

A J , D. Jovanovi, Politike uspomene, knj. V I , 223-230. A V I I , Memoari D. Simovia II, rukopis, 14; V. Terzi, n.d., 1, 410-411. B. Petranovi, N. uti, n.d., 236.

75

Na vest o pristupu Kraljevine Protokolu Trojnog pakta u Beu, u dvorcu Belvedere", zapreteno nezadovoljstvo kneevom kapitulacijom poelo je naglo da izbija meu snagama nespremnim da se pomire sa ovim inom. Demonstracije su izbile u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, apcu, aku, Jagodini (Svetozarevu), Kuevu, Vranju, Vlasotincima, Vrcu, Cetinju, Podgorici, Nikiu, Kotoru, Valjevu, Rumi i mnogim drugim gradovima Srbije, Crne Gore, Vojvodine, u Sarajevu, Skoplju, Splitu, Ljubljani. Nezadovoljstvo kneevom politikom kapitulacije nalo je izraz i u bekstvu tri oficira Kraljeve garde u Grku, gde se naao i Vjeeslav Vilder. 95) Prve demonstracije izbile su 24. marta uvee, na vest da se priprema zakljuenje pakta. 96 ' S obzirom na dosledan antinemaki stav patrijarha Gavrila, u Beogradu se proula vest da patrijarh organizuje pohod na Beograd. Komunisti su poeli da demonstriraju 25. marta 1941, nastavljajui demonstracije i narednog dana. U demonstracijama su se isticali beogradski studenti i aci. Izvikavane su parole: Bolje rat nego pakt", Bolje smrt nego ropstvo", Dole izdajnici", Dole Hitler", Dole pakt s Nemakom", ivela sloboda". aci su bojkotovali nastavu. Policija i andarmerija nisu uspevale da razbiju demonstrante. im bi andarmi krenuli, demonstranti bi zape vali himnu, primoravajui uvare reda da stanu u stav mirno. Raznorodnost demonstranata po svom politikom sastavu otkrivale su parole. Pred konakom episkopa Nikolaja Velimirovia manifestovao je narod Kraljeva. Stav episkopa bio je sadran u reima da ono to su primili 16 ljudi ne prima 16 miliona". U Jagodini su demonstrirali leviari", predvoeni Bokom uriiem, advokatskim pripravnikom.97' Sa parolama protiv Hitlera i Nemake, ule su se patriotske i nacionalne pesme, klicalo kralju i dinastiji, Jugoslaviji, vojsci. U Kragujevcu su se uli povici protiv ciganske vlade", pri emu se aludiralo na Dragiu Cvetkovia, politiara kojemu su vodei ljudi opozicije osporavali svaku legitimnost i politiki ugled. Sa radnicima u Smederevskoj Palanci demonstrirali su i uenici. Demonstranti su nosili jugoslovenske zastave. aci i studenti, mahom Srbi i Crnogorci, demonstrirali su u Skoplju, napadajui izdajnike (Vuka Brankovia). 98 ' Demonstracije aka su se u Skoplju razbijale u grupe sa po 200 lica, koje su se s vremenom na vreme sastajale na pojedinim takama grada. Zavisno od politikog raspoloenja, grupa aka - demonstranata klicala je u Sarajevu kralju, Rusiji" ili uzvikivala suprotnu parolu - dole Rusija". 9 9 ' U varoima u kojima je bio pijani dan demonstrantima su se pridruivali seljaci. U Valjevu je demonstrirala grupa radnika iz fabrike Vistad". U izvorima se pominju seljaci iz sela Vievca, sreza lepenikog, koji su
Z. Vukovi, Seanja iz rata, London, 1980, 52-53. A V I I , K - 1 2 , B r . reg. 44/4-1; B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 261. Isto, K - 1 2 , B r . reg. 45/4-1; B. Petranovi, N. uti 261. 9 8 ) Isto, B r . reg. 37/4-1. "> Isto, B r . reg. 38/4-1.
95) 96) 97)

76

doli u Rau Kragujevaku i manifestovali kralju i dravi.100) U Sarajevu je jedna grupa bogoslova u okviru akih i demonstracija drugih graana manifestovala za Srpstvo i Slovenstvo". 101) Prilikom demonstracija u vojvoanskim varoima, gde su iveli folksdojeri, nisu se mogli izbei napadi na pripadnike manjine koji su se agresivno ili provokativno drali pred demonstrantima.102) Sa acima viih razreda srednjih kola manifestovali su i Sokoli". Meu demonstrantima u Vojvodini bilo je i seljaka, Srba i Hrvata.103-1 Policijski i andarmerijski izvetaji skreu panju na demonstrante iz redova leviara" (komunista), koji su iskoritavali priliku da u patriotskom okviru demonstracija izviknu parole u slavu ,,Rusije"i saveza s njom, te protiv Hitlera i Musolinija.1041 andarmerija i policija su u vreme demonstracija u Beogradu i gradovima gde su zemlje Osovine imale poslanstva, odnosno konzulate, obezbeivale diplomatska predstavnitva od ogorenih demonstranata, koji su uzvikivali parole protiv Hitlera. Rezervni oficiri i vojni obveznici, naroito iz redova radnika, koje je potpisivanje Pakta zateklo na slubi ili odsluenju vojne obaveze u Knjaevakom garnizonu, na teritoriji Timoke divizijske oblasti, izali su u sastavu jedne ete iz kasarni i zauzeli potu, optinu i sresko naelstvo. Na elu pobunjene ete nalazio se kapetan II klase Boidar Miti. Na gradskom trgu govorio je Dimitrije Todorovi Kaplar, vodei komunista, a zatim kapetan Miti, pozivajui ostale oficire i vojnike da im se pridrue. Na intervenciju komandanta Timoke divizije eta se vratila u kasarnu, ali kapetan Miti nije pristao da preda oruje. Tom prilikom uhapeno je nekoliko levo orijentisanih rezervnih oficira i vojnika. Na vest o njihovom hapenju, kapetan Miti je pozvao etu da ponovo izae iz kruga kasarne, ali se ona podelila: jedan deo je ostao u kasarni, a drugi, sa kapetanom Mitiem, preao je Timok i uputio prema selu Buju. U tom delu ete bilo je dosta radnika iz Knjaevca koji su tokom zime bili pozvani na vebu. 105 ' U Beogradu su uoi potpisivanja Pakta rasturani leci u kojima se vladi prebacivalo izdajstvo i otvoreno pozivalo na ustanak. Vlasti u prestonici oekivale su vee demonstracije, a u gradu je za 25. mart nareena vojna pripravnost. Sve ove mere predostronosti nisu mnogo pomagale, jer je atmosfera bila vie nego eksplozivna. Meu stanovnitvom mesecima se stvarala klima protiv kapitulacije i njenih nosilaca iz kruga namesnikog reima. Rukovodstvo KPJ je polovinom marta 1941. pozvalo radnike i seljake, oficire i podoficire da istraju u borbi protiv kapitulacije reima, faizma, njemakih imperijalistikih osvajaa", te da narodima Jugoslavije preti strana opasnost" da zemlja bude
1001 101) 102) 103) 104) 105)

Isto, Isto, Isto, Isto. Isto, VII,

B r . reg. 50/4-1. B r . reg. 49/4-1. B r . reg. 50/4-2. B r . reg. 50/4-3. Aprilski rat 1941, 1987, 265.

77

uvuena u rat, na emu rade engleski agenti". U diplomatskim i politikim krugovima prestonice ve danima se govorilo o mogunosti svrgavanja kneza i vlade. Proteklih godina bilo je, takoe, pokuaja da se izvede pu i smeni nepopularna vlada. U uzavreloj situaciji mogli su se oekivati razni obrti. Kao to esto biva u mutnim vremenima, svi su neto oekivali, a niko se na pretnje nije obazirao, iako su organi reda preduzimali preventivne mere. Prigueno vrenje naroito se osealo u vojsci, koja mada formalno van politike i te kako je doivljavala dogaaje koji su odluivali sudbinu Jugoslavije, pitanje mira ili rata, kapitulacije ili otpora, priklanjanja na stranu demokratskih sila ili sila faizma, prihvatanja koncesija Osovine ili suprotstavljanja agresivnoj nemakoj politici. Defetistika komponenta naroito je zahvatila svest viih oficira i generala posle kapitulacije Francuske, ali ipak nije uspela da razori patriotizam i rodoljublje, naroito mlaeg stareinskog sastava Jugoslovenske vojske. Duh samopouzdanja preteno je izvlaen iz uspeha srpske vojske u prvom svetskom ratu, kada su se srpski komandni kadar i boraka snaga proslavili u sukobima sa armijama feldmarala Pooreka 1914. i feldmarala fon Makenzena 1915. koji je doveden sa delom nemakih snaga na srpski front, poto su Centralne sile prethodno osigurale da u rat na njihovoj strani ue i Bugarska, sa zadatkom presecanja izvlaenja srpske vojske junim pravcem, prema Grkoj i Egejskom moru. Rodoljubive narodne pesme koje su pevali vojni obveznici marta 1941. govore o visokom borbenom moralu, ak lakomislenom samopouzdanju, jer se Hitleru proricalo da e zaglaviti u ratu protiv Jugoslavije, uzdizala slava Kumanova i Cera, mo Srbinova u odbrani Otadbine. ' Zaboravljalo se za as da Jugoslovenska vojska nije bila Srpska vojska iz prvog svetskog rata i da je kralj Aleksandar za ivota sklonio zastave Srpske vojske u muzej, da je u njoj sluilo na hiljade oficira nesrpske narodnosti; da je vojska tehniki bila nespremna, a zemlja razorena dugotrajnom krizom i nacionalnim sukobima dovedena na rub propasti, u komandnom kadru zahvaena nevericom u borbenu mo i mogunost otpora Vermahtu, razjedena sumnjama o tome kako e se u ratu drati nesrpski narodi i nacionalne manjine, da li se moe odbraniti severozapadni deo Jugoslavije - Slovenija i Hrvatska, i nije li to ve bio znak raspadanja drave. Patriotsko raspoloenje mlaeg oficirskog sastava, Srba i stareina jugoslovenske orijentacije, u svim rodovima oruja je bilo zavidno, iako ispunjeno ozlojeenou na politiku vlade i kneza Pavia. Armijski vrh nije mogao oprostiti knezu Pavlu stvaranje hrvatskog corpus separatuma" 1939, ime je, po njegovom miljenju, znaajno opala odbrambena mo zemlje. Nezadovoljstvo dela oficira izraeno je stvaranjem tajnih grupa po garnizonima, iji sastav i delatnost, politike namere i radijus uticaja u nas jo nisu ispitani. O tim grupama irom garnizona govori
'
l06)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 254.

78

i Vinston eril u svojim memoarima. 107 ' Centar otpora kapitulaciji pred Nemakom nalazio se u snagama vazduhoplovstva, delimino u Kraljevoj gardi i u nekim jedinicama beogradskog garnizona. Zavera je nesumnjivo postojala i na njenom elu su se nalazili armijski general Duan Simovi, komandant vazduhoplovstva, i njegov pomonik brigadni general Borivoje Mirkovi; jedan kao reprezentativni predstavnik vojske posle izvoenja i uspeha zavere, drugi kao njen operativni izvrilac. Organizatori prevrata uviali su da se mehanizam zavere mora aktivirati to pre, jer je opte uzbuenje u narodu doseglo vrhunac, posebno u prestonici. Odluku o prevratu u noi 26/27. marta doneo je general Simovi. Meutim, rano se otvorilo pitanje da li je Simovi ili Mirkovi bio dua ruenja kneza Pavia i njegove vlade, sa dovoenjem na presto maloletnog kralja Petra II. Po naem miljenju, Simovi je bio izrazito najistaknutija figura meu oficirima - zaverenicima, istiui se od ranije antinemakom politikom; zagovarao je Solunski front i na Ruzveltovog izaslanika pukovnika Donovena ostavio izvanredan utisak svojom nepokolebljivom odlunou suprotstavljanja kapitulaciji pred Nemakom. U prethodnom periodu Simovi je stajao u centru otpora, 0 emu govore njegove intervencije kod kneza, Dragie Cvetkovia, kod ministra vojske i mornarice generala Petra Peia, kod naelnika Glavnog generaltaba generala Petra Koia i kod Srana Budisavljevia, prvaka SDS i lana Cvetkovi - Maekove vlade; Simovi je na svoju stranu privukao Boidara Maksimovia i Dragutina Ikonia; general je vodio pregovore s verskim predstavnicima SPC - patrijarhom Gavrilom i episkopom Nikolajem Velimiroviem. U dravno-vojnom i politiko-verskom vrhu drave Simovi je bio nepomirljivi protivnik podleganja Osovini. Kao general od ugleda i uticaja, stojei na elu elitnog roda vojske - vazduhoplovstva, Simovi je mogao povezivati oficire nie po inu, pregovarati sa drugom stranom, pa i uticati svojim autoritetom u raspletu na nove vlasti, spoljnopolitiku orijentaciju Jugoslavije i njeno meunarodno predstavljanje, komandu nad vojskom. Simovi navodi da je generalu Mirkoviu doveo majora ivana Kneevia, kao vezu sa Kraljevom gardom, te uputio vie oficira - ora Stanojlovia, iku Radojiia i Vasu Milica. 108 ' Plan prevrata izradio je Simovi, prema linom kazivanju, 109 ' a sproveo general Mirkovi, stojei na elu udara sve dok se general Simovi nije u zoru 27. marta naao u zgradi Ministarstva vojske i mornarice, gde se nalazio centar 1 glavni tab akcije.
107

' eril pie da je briljivo planiran revolucionarni udar" u malom krugu oficira oko D. Simovia. Za vou pobune uzima Boru Mirkovia, kome su, izmeu mnogih stotina rodoljuba, pomagali major Zivan Kneevi i brat mu Radoje. Mrea se irila iz Beograda do glavnih garnizona u zemlji - Zagreba, Skoplja i Sarajeva". - V. eril, Drugi svetski rat, tom III, Beograd, 147-8. io) A v i i , Memoari Duana Simovia, II deo, III odeljak, 256-262; B. Petranovi, N. uti, n.d., 349-350. 109) B. Petranovi, N. uti, n.d., 351-2.

79

Prevrat je izveden smiljeno, sistematski, beskrvno, ako se izuzme otpor jednog andarma, sluajne rtve. Pre svega, izbegnut je sukob sa snagama u vojsci koje su bile verne knezu Pavlu, koji se u noi 26/27. marta nalazio na putu za Sloveniju. Knez je u Zagrebu 27. marta odbio Mae kove savete da sa IV armijom krene na puiste u Beograd. 110 ' Zemunska grupa, pod komandom generala Borivoja Mirkovia i pukovnika Dragutina Savia, naelnika taba Komande vazduhoplovstva, izvela je, sa peadijskim snagama iz Zemuna, posedanje mosta na Savi i uspostavila punu kontrolu izmeu Beograda i Zemuna. Komandu nad svim snagama vazduhoplovstva primio je pukovnik Dragutin Savi. Vazduhoplovni pukovnik Stjepan Burazovi zauzeo je sa svojim odeljenjem Upravu grada Beograda i stavio pod svoju kontrolu prestonike policijske snage. Generaltabni potpukovnik Miodrag Lazi zauzeo je zgradu glavne telefonske centrale, pote i telegrafa. Vojska je zauzela i radio-stanicu u Beogradu, sa postrojenjima u Rakovici i Makiu. Dva bataljona Kraljeve garde, sa potpukovnikom Stojanom Zdravkoviem, opkolila su dvor na Dedinju. Trei bataljon Kraljeve garde, pod komandom majora Zivana Kneevia, zauzeo je zgrade Predsednitva vlade i glavnih ministarstava, Glavnog generaltaba i Komande Beograda, posedajui istovremeno raskrsnice glavnih ulica: Kralja Milana, Kneza Miloa i Nemanjine kod Slavije i Londona, Terazije. Peadijski major Danilo Zobenica je sa bataljonom bornih kola poseo deo Dvora na Dedinju, a drugim delom zauzeo poziciju u gradu, na raskrsnicama Kralja Milana, Miloeve i Nemanjine ulice. Jedna baterija artiljerijskog puka zatvorila je prilaze Beogradu od strane Banjice i Avale. ' Kralj nije bio u toku dogaaja vezanih za prevrat, tako da je njegov navodni proglas narodu preko Radio-Beograda proitao marinski oficir Jakov Jovovi, koji je imao glas slian glasu kralja Petra II. 1 1 2 ' Prevremeno dovoenje na presto kralja Petra II pre punoletstva predstavljalo je drugu reviziju Oktroisanog ustava posle stvaranja Banovine Hrvatske. Knez Pavle je, po povratku iz Zagreba, abdicirao i pod zatitom jugoslovenskih oficira napustio istog dana tlo Jugoslavije, preavi u Grku, gde su ga prihvatili Britanci, koji e ga internirati u Keniju, gde je boravio sve vreme rata. 113 ' Zaverenici su izdali proglas u ime Kralja Petra II, koji je on naknadno potpisao. Kralj je stavljao do znanja Srbima, Hrvatima i Slovencima da je u ovom tekom trenutku za na narod" odluio da uzme u svoje ruke kraljevsku vlast. Pozivao je sve Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko prestola. Narod je obaveten da vojska i mornarica ve izvravaju njegova nareenja, da su namesnici dali ostavke i da je mandat za sastav nove vlade poveren armijskom generalu Duanu Simoviu.
110) m) 112) 113)

V. Terzi, n.d., kn]. 1, 471. B . Petranovi, N . Zuti, n.d., 350. Isto, 89. Kneginja Olga je preko engleskog dvora uzaludno pokuavala da knez iz zdravstvenih razloga promeni boravite (pree u Johanesburg u Junoafrikoj uniji).

80

Prevrat je oduevljeno primljen u Beogradu i drugim gradovima Jugoslavije, sem u Zagrebu gde se smena vlasti nije ni osetila.Kralj i nova vlada mogli su se osloniti na sav srpski narod, na politike organizacije jugoslovenske i srpske orijentacije, na Srpsku pravoslavnu crkvu, organizaciju Sokola, na omladinske organizacije i grupe. Arhiepiskop peki, mitropolit beogradsko-karlovaki, Patrijarh srpski Gavrilo Doi sa Svetim arhijerejskim sinodom Srpske pravoslavne crkve odluno je istupao protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu u razgovorima sa knezom-namesnikom u Belom dvoru 20. i 23. marta 1941. godine, pozivajui se na tradiciju, glas u svetu, obavezu prema rtvama datim za jugoslovensku dravu. Patrijarh je smatrao da bi svaka suprotna politika u javnom mnjenju bila prihvaena kao bomba" koja bi mogla izazvati eksploziju u zemlji. Jedan od namesnika, Radenko Stankovi, uoi 27. marta protestovao je zbog patrijarhovog dranja, upuujui ak pretnje na adresu poglavara Srpske pravoslavne c r k v e . ' Sveti arhijerejski sabor SPC, odran u Beogradu u patrijarijskom dvoru, pod predsednitvom patrijarha Gavrila, 27. marta 1941. na svom vanrednom zasedanju pozdravio je dogaaje vezane za smenu na vrhu vlasti i kralja Petra II, izraavajui uverenje da e on uspeno povesti u budunost na brod" i da e se na njemu visoko leprati zastava slave", poeleo slogu naroda pod slavnim ezlom Karaorevia. 115 ' Patrijarh je zaduen od Svetog arhijerejskog sabora da preko radija objavi svetenstvu i narodu poruku Sabora, koja je polazila od toga da se narod 27. marta 1941. privoleo carstvu nebeskom, to jest carstvu Boije istine i pravde, narodne sloge i slobode. Taj veni ideal, noen u srcima svih Srba i Srpkinja, uvan i razgorevan u svetilitima naih pravoslavnih hramova, ispisan na naim narodnim krstaima barjacima, jutros je osvanuo ist i svetao kao sunce, oien i opran od praine navejane na nj i od svake mrlje..." Patrijarh je pozivao da svi poboni i sloni, svi kao jedan ovek, vrimo svoju dunost ispunjeni potovanjem prema vlastima i vojnim i graanskim.116' Za patrijarha Gavrila 27. mart 1941. je imao znaaj Vidovdana 28. juna 1389. godine i jula 1914. godine. Ceremonija uvoenja u vlast kralja Petra II obavljena je 28. marta 1941. polaganjem zakletve, a povodom njegovog stupanja na presto u Sabornoj crkvi u Beogradu i svima bogomoljama odrano je sveano blagodarenje. im je svet u jutarnjim asovima video tenkove i vojsku pod lemovima na ulicama Beograda, poele su spontane manifestacije kralju i vojsci. Poelo je kod Oficirskog doma. Od ugla do ugla, od kue do kue, pronela se vest da je kralj Petar II preuzeo vladarsku dunost", a na ulice prestonice pohrlile su hiljade ljudi da bi dali izraz svome oduevljenju. Na balkonima i prozorima kua zaleprale su se
114) 115) 116)

Dr Lj. Durkovi Jaki, n.d., 13-15. V. Terzi, n.d., 1, 477-8. Isto.

81

zastave, pojavile slike kralja Petra II; izala su vanredna izdanja listova sa najnovijim vestima. Najvea masa sveta nala se u neposrednom centru grada, na Terazijama, ali su se nepregledne povorke s periferije slivale ka glavnim arterijama grada. Najvie se klicalo kralju i narodnoj vojsci. Omladina je kitila cveem vojsku i nosila na rukama oficire. Mladi major obratio se graanima kod Narodnog pozorita sa brao i sestre", traei od naroda da se u miru razie. Reka naroda je tek narastala; manifestacije su zapravo poinjale. U nepreglednoj masi nali su se ljudi svih politikih boja, sem malobrojnih graana koji su podravali smenjeni reim ili pronemaku orijentaciju. Komunisti nisu znali za prevrat niti u njemu uestvovali, ali su se ukljuili u manifestacije kojima su tokom dana sve vie davali svoj ton. Odjekivale su parole: ivela narodna vlada", Zivela narodna vojska", Vojska s narodom", Traimo demokratska narodna prava", Amnestija za politike osuenike". Spontano su se redali govornici, istupajui sa zidova, postolja spomenika, sa improvizovanih govornica i kamiona, s ramena pojedinih graana. Novinski izvetaji pokazuju putanju manifestanata; ulicom Kraljice Marije, prema Tehnikom fakultetu, Kralja Aleksandra ulicom, zatim ulicom Jovana Ristia, gde se masa zaustavila pred poslanstvom SSSR-a i tu manifestovala, bezuspeno pokuavajui da izazove sovjetske diplomate ne bi li se pojavili. ta vie, prozori su bili zatvoreni i saloni sputeni. Za sovjetske diplomate bilo je rizino da se javno izjanjavaju o dogaaju koji je poremetio planove Treeg rajha, izazvao moralni udarac Hitleru na vrhuncu njegove moi i to pobednikoj vojnoj sili koja je bacila na kolena Poljsku i Francusku, potisnula Englesku sa severa kontinenta; tim pre, to je Sovjetska Rusija bila u ugovornim odnosima sa Nemakom. Na trgu Slavija govorili su predstavnici omladine, radnika i dr Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar Narodne seljake stranke. Sa Slavije povorka je krenula Hartvigovom ulicom (danas Beogradskom), ulivajui se u ulicu Kralja Aleksandra (danas Bulevar revolucije) i zastala pred spomenikom Vuka Karadia, gde je -palo" nekoliko vatrenih govora. Dinamini karakter manifestacijama sve vie su davali komunisti i lanovi SKOJ-a. Pojedini istaknuti komunisti javno su govorili, iako je to po partijskim normama bilo zabranjeno, ime su se praktino prvi put posle 1921. godine polulegalizovali. Pred spomenikom Vuku Karadiu govorio je i Sima Miloevi, profesor Univerziteta. Povorka je zatim skrenula opet u ulicu Kraljice Marije i produila prema fabrici Vlade Ilica, gde su manifestantima prili radnici. Komunisti su se ukljuili u manifestacije oko 10,30, dajui im svoje obeleje. Najee komunistike parole u manifestacijama su bile: Savez sa Rusijom", Beograd - Moskva", Branit emo zemlju", Dole Hitler", Dole faizam", Hoemo narodnu vladu", Raspustite koncentracione logore". Svetozar Vukmanovi je govorio pred Tehnikim fakultetom, a na Slaviji - po Dilasovoj instrukciji - u ime KPJ. Miting na Slaviji prevaziao je sva oekivanja, jer je na njemu uestvo-

82

vaio oko 100.000 ljudi. Na raznim takama Beograda govorili su prvaci KPJ: Spasenija Cana Babovi, Rade Konar, Ivo Lola Ribar. Komunisti su sa periferije pokretali manje grupe demonstranata koje su na putu do Bajlonijeve pijace znale narasti na 50.000 ljudi. 117)Komunistiki leci prekrili su Beograd. Komunistike demonstracije su, na osnovu nove direktive Kominterne od 29. marta - da se prekinu istupanja protiv vlade - obustavljene. Glavne ulice u centru bile su zakrene oduevljenim narodom (Knez Mihailova, Poenkareva), koji je pozdravljao vojsku pod lemovima i noevima na pukama, zaduenu da uva red. Predgraa Beograda su bila sveano okiena i u prazninom raspoloenju. 118 ' Antifaistiki tutanj Beograda ula je toga dana cela Jugoslavija, Evropa i svet. Nije trebalo biti dalekovid pa znati da Hitler nee bez reakcije odbolovati straan amar koji mu je bio zadat u Beogradu, neposredno posle sveanosti u dvorcu Belvedere", ali narod se u patriotskom ushienju nije obazirao na mogue posledice. Ono to je do tada radila vlada Cvetkovia bilo je suprotno volji naroda, dok je prevrat bio izlaz koji je odgovarao njegovom raspoloenju. Te zore progovorila je snaga i svest naega naroda", isticalo se u Proglasu Saveta patriotskih, srpskih kulturnih i privrednih organizacija i ustanova za vladu narodnog poverenja", koji su potpisali predsednici: dr Vladimir orovi, dr Vladimir Belaji, dr Vladimir orevi i drugi.119' Narodnim uiteljima i uiteljicama obratilo se i Jugoslo vensko uiteljsko udruenje. U Ratnikom domu u Beogradu Sredinja uprava udruenja rezervnih oficira i ratnika primila je dunost, sa koje je 22. marta 1941. bila nezakonito uklonjena. Na manifestacionom zboru Udruenja, koji je otvorio in. Nikodije Bogdanovi, pozdravljen je dolazak na presto kralja Petra II Karaorevia. Beogradskim ulicama manifestovali su i Sokoli kojima su se pridruili etnici, kliui kralju, vojsci, Jugoslaviji i sokolstvu. Oduevljenje je zahvatilo i gradove Crne Gore. Na Cetinju i drugim gradovima Crne Gore na ulice su izali svi: i stari i mladi, ensko i muko, seljaci, inovnici i radnici. Crnogorac ne moe da ne izrazi svoje zadovoljstvo ako ne bi pucao iz puke ili revolvera. Za to se na sve strane uju pucnji koji oglaavaju veliku narodnu radost." 120 ' acima kotorske gimnazije obratio se pukovnik Savo Orovi, komandant Bokokotorskog puka, s reima da je sudbina na strani Jugoslavije, jer je s njom velika slovenska Rusija". Manifestacijama su prekriveni gradovi i varoi Vojvodine. Masa sveta, koliku Novi Sad nikada do tada nije video, svrstala se pred spomenikom Svetozaru Miletiu, dok su muzike intonirale dravnu
8 12U)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 423. ,Politika", 28. mart 1941. Z. Kneevi, n . d . v 3 7 3 . B. Petranovi, N.Zuti, n.d., 427.

83

himnu i nacionalne pesme. Prilikom prolaska povorke pored taba prve armijske oblasti oduevljeno je aklamirano kralju Petru. Na elu povorke Novosadana nalazio se predsednik Matice srpske i jedan od prvaka Samostalne demokratske stranke, dr Aleksandar Mo. 121 ' Vojska je oduevljeno pozdravljena i u Splitu, prilikom obilaska grada; uvee 27. marta prireena je vojnika bakljada. Kraljevo stupanje na presto pozdravljeno je i u Ljubljani, Sarajevu, Skoplju. 122 ' Dragoljub Jovanovi e kasnije oceniti 27. mart kao trei srpski ustanak. Srbi su se tog dana listom pobunili i na dui im je laknulo kad su pred svetom rekli: bolje rat nego pakt". Voe zapadnih demokratija - Vinston eril i Franklin Ruzvelt patetino su pozdravili beogradski prevrat. eril je poruivao da je Jugoslavija ponovo nala svoju duu.123' Svetska tampa demokratskih i neutralnih drava govorila je u zanosu o prevratu u Beogradu. Moglo se proitati da je u Beogradu izvren prevrat u zoru, pisalo se o beogradskom proleu, pozdravljana je beogradska revolucija"; da se Beograd otresao ministara koji su stavili na kocku ast Jugoslavije; da je Hitler doiveo najvei diplomatski neuspeh, a jugoslovenski narod" pokazao dostojan svoje prolosti. Isticala se neocenjiva vrednost promena u Jugoslaviji: da je 27. mart jedan od najznaajnijih dana u istoriji slobodnih ljudi; Srbi su oni koji su pokrenuli talase nezadovoljstva; radilo se o narodu koji se nije dao uplaiti niti podlegnuti Hitlerovim trikovima. 124 ' Prevrat u Beogradu davao je podstrek i borcima pokreta otpora u zemljama okupirane Evrope, u Francuskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Nasuprot ovoj lavini vesti i interesovanja za ono to se zbilo u balkanskoj prestonici, u nemakim i italijanskim novinama prvo je stajalo da situacija ostaje mutna, dok nije poelo drvlje i kamenje" na vladu u Beogradu zbog zlostavljanja nemakih diplomata i graana, napada na nemake ustanove, uvreda koje su se inile Treem rajhu. 125 ' tampa Osovine je sve vie naglaavala razliit stav prema 27. martu jugoslovenskih naroda, pre svega Srba i Hrvata, ime je nagovetavala politiku razdvajanja putem produbljivanja suprotnosti, radi njihovog korienja prilikom predstojeeg slamanja Jugoslavije. 126 ' Zagreb nije manifestovao 27. marta 1941. godine, ako se izuzme jedna grupa manifestanata koja je narednog dana istupila na ulicama grada, sastavljena - po policijskom izvetaju - od leviara" , 127 ' Nijednoj
122

Politika", 28. mart 1941. Isto; Obzor", 28 oujak 1941; A J , 38 - 8 - 33. ' Vest iz Beograda za erila je bila bar jedan opipljiv rezultat naih oajnikih napora da se na Balkanu obrazuje savezniki front i sprei da ne padne sve komad po komad pod Hitlerovu vlast" - Govor pred Centralnim savetom Konzervativne stranke, V. eril, n.d., 3, 153, 124) B. Petranovi, N. Zuti, n.d., 446-6. 125> Isto, 471-2, 474. 126) Isto, 457. 127) Isto, 388-9.
121)

84

struji hrvatske politike, sem onim najzvaninijim faktorima koji su se u skladu sa uobiajenom procedurom i ceremonijalom morali izjanjavati o promeni do koje je dolo u Beogradu, nije odgovarao 27-martovski prevrat. Maek se bojao da izlazak vojske na scenu ne ugrozi sporazum o Banovini Hrvatskoj, a faistiko-separatistike struje u sutini su bile protiv svih vidova jugoslovenstva i odranja Jugoslavije. Sem toga, beogradski dogaaji ugroavali su interese Osovine. Prevrat koji se zbio u Beogradu primio je intimno s indignacijom nadbiskup zagrebaki Alojzije Stepinac. Za nadbiskupa je u pitanju bio dravni udar iz kojeg probija injenica da su Srbi i Hrvati dva svijeta koji se nikada nee ujediniti dok je jedan od njih u ivotu. Duh bizantizma je neto tako grozno daje Svemogui, a Sveznajui bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi. Za nas je to neto nepojmljivo, da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvih skrupula". Za Stepinca, 27. marta 1941. na ulicama Beograda nije bilo nijednog potenog oveka, ve je delovala samo razularena masa eljna krvi, uitaka i para". I opet: Sve u svemu Hrvati i Srbi dva su svijeta, sjeverni i juni pol koji se nikada nee pribliiti, osim udom bojim. Shizma je najvee prokletstvo Evrope, skoro vee nego protestantizam. Tu nema morala, nema naela, nema istine, nema pravde, nema potenja." 128 ' esto se raspravljalo, polemisalo i licitiralo je li 27. mart srpski ili jugoslovenski. U centru otpora nesumnjivo je bio srpski narod, koji je izvrilac prevrata u krajnjoj liniji. Berlin je doiveo prevrat kao zavereniki in srpskih oficira i akt srpskog naroda koji se suprotstavio 1941, kao i 1914. godine. Iz svih naknadnih reakcija Hitlera i drugih ustanova i komandi Treeg rajha nije teko uoiti da se dogaaj tretira kao srpski. ak je i operacija bombardovanja Beograda dobila simbolinu ifru - Kazna", jer se svodila na Hitlerovu osvetu slobodarskom Beogradu. Napadajui Jugoslaviju, Nemaka je sasvim drukija merila imala prema srpskom narodu i nesrpskim narodima, na ta je najveim delom uticalo nemako razumevanje prevrata kao izrazito srpskog ina. Prevrat od 27. marta je bio u duhu i izraz tradicija srpske istorije. Jugoslo vensku dimenziju dogaaju daju neke druge injenice: re je o smeni vlasti u Kraljevini Jugoslaviji, prevratu protiv reima koji je u ime Kraljevine Jugoslavije zakljuio jedan meunarodni akt, a tako su ga doivljavali i savezniki faktori. Jugoslovensko obeleje 27. martu daje i podrka nekih organizacija prevratu, koje su nominalno bile jugoslovenske ili rasprostranjene na svoj teritoriji Jugoslavije, a pre svega antifaistiko istupanje komunista koji su bili izrazito jugoslovenska partija u ilegalnosti. Iako su najvee demonstracije, odnosno manifestacije odrane u gradovima Srbije, Crne Gore i Vojvodine, one su bile organizovane i u Splitu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju.
128)

A J , Poslanstvo pri Vatikanu, Dnevnik Stepinca, knj. I V , 172-173; B. Petranovi, N. uti, n.d.. 672.

Vlada Duana Simovia i pitanje otpora


Nova vlada obrazovana je pod predsednitvom Duana Simovia, a u njoj su se, u svojstvu potpredsednika, nalazili Vlatko Maek i Slobodan Jovanovi, a kao lanovi Bogoljub Jevti, Fran Kulovec, Momilo Nini, Milo Trifunovi^ Milan Grol, Miha Krek, Dafer Kulenovi, Baria Smoljan, Juraj Sutej, Ivan Andres, Josip Torbar, Sran Budisavljevi, Branko ubrilovi, Milan Gavrilovi, Bogoljub Ili, Jovan Banjanin, Marko Dakovi, Sava Kosanovi, Boidar Markovi. U odnosu na oborenu vladu Cvetkovia, u novoj vladi se nalo osam ministara iz prethodne vlade: Maek, utej, Andres, Torbar, Smoljan, Kulovec, Krek i Kulenovi. ubrilovi i Budisavljevi su se takoe nalazili u vladi Cvetkovi - Maek, ali su oni dali ostavke zbog kapitulacije Vlade pred Osovinom. Resor inostranih poslova dobio je radikal Momilo Nini, ministar inostranih poslova i pod kraljem Aleksandrom, koji ga je tretirao kao svog prvog inovnika u ovom resoru, a vojske i mornarice general Bogoljub Ili, koji je zamenio generala Petra Peia. Za novu vladu je karakteristino da su u njoj bile zastupljene sve politike struje: bivi predstavnici Udruene opozicije (Grol i Boidar Markovi ispred demokrata, Milo Trifunovi radikala i Milan Gavrilovi, ef Saveza zemljoradnika do odlaska u Moskvu za poslanika Kraljevine). Slobodan Jovanovi je zauzeo mesto potpredsednika vlade, kao ugledni naunik i profesor univerziteta, a ne kao predsednik Srpskog kulturnog kluba. U vladi su bili predstavljeni i samostalni demokrati preko svog prvaka dr Srana Budisavljevia i Save Kosanovia, kao i Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS) preko Jovana Banjanina, poznatog kao apostol jugoslovenstva". Jugoslovensku muslimansku organizaciju predstavljao je Dafer Kulenovi, a Hrvatsku seljaku stranku Maek sa utejom, Torbarom, Smoljanom i Andresom. Posle decenijskog odsustvovanja u politikom ivotu, u Simo vie voj vladi se naao i ugledni crnogorski politiar Marko Dakovi, bivi crnorukac i jedan od organizatora Podgorike skuptine iz novembra 1918. godine. U vladi su po nacionalnoj strukturi bili predstavljeni Srbi, Hrvati i Slovenci. Odlueno je da se u vladi zadre svi ministri Hrvati sa dosadanjim resorima, kao i predstavnici Slovenske ljudske stranke (klerikalaca) i bosanskih muslimana. Iako je u vladi bilo rezervisano mesto za Maeka i druge prvake HSS, ovaj nije bio spreman da doe u Beograd pre nego to se ispune uslovi koje je postavljao u vezi sa Sporazumom Cvetkovi - Maek. Do preuzimanja dunosti, 4. aprila 1941, Maek je nastojao da dobije garancije za sporazum iz 1939. i neke nove ustupke na koje je Simovi pristao. ' Hrvatske zahteve su podravali i Britanci,
w

129>

Postignuti sporazum je konkretizovan i oivotvoren uredbama o razgranienju poslova ministarstva unutranjih poslova i Banovine Hrvatske; o Orunitvu (andarmeriji) Banovine, proirenjem ovlaenja Bana u normativnoj sferi vezanoj za Orunitvo; Banovinskom sudu za zatitu drave, ovlaenju Bana da ureuje pitanje javne sigurnosti, mira poredka; uredbom o povraaju prava i ponitenju osude zbog politiki kanjivih dela, i drugim propisima - Lj. Boban, n.d., 424-429.

86

rukovoeni tenjom da Jugoslavija u buduem ratu bude to vra iznutra.130' Sa Simoviem i Britancima da privole Maeka da stupi u vladu i doe u Beograd nadmetali su se Nemci, ali u suprotnom pravcu - da ne dolazi u prestonicu i da izdvoji Hrvatsku iz sastava Kraljevine Jugoslavije, dajui istovremeno ratni povod Treem rajhu posle 27. marta 1941. godine. Sa Maekom je u tom smislu vodio razgovore specijalni opunomoenik Joahima fon Ribentropa Valter Maletke, istina bez uspeha, jer je Maek - im je izdejstvovao ustupke od Simovia - stigao u Beograd. 131 ' Simovi je eleo da obrazuje vladu narodnog spasa". Bilo je ak predvieno da se u vladi nau episkop Nikolaj Velimirovi i rimokatoliki biskup Antun Akamovi. Za lana vlade general Ili je predloio i Dimitrija Ljotia, pod uslovom da osudi pakt i prethodno se izjasni za Engleze, ali je ef Zbora" odbio ovu ponudu. 132 ' Oko obrazovanja Simovieve vlade postoji vie kontroverzi. Prema Radoju Kneeviu, iji se uticaj u obrazovanju vlade nikako ne moe previati, Simovi je ispoljavao diktatorske sklonosti, imajui pred oima ulogu generala Jona Antoneskua u Rumuniji. 133 ' Ipak, nadvladalo je politiko reenje. Pojedini uesnici prevrata smatrali su da bi general Simovi zaista trebalo da uzme svu vlast u svoje ruke, izbegne politiare i duga raspravljanja oko spoljnih i unutranjih pitanja, jer se radilo o dramatinoj situaciji i neophodnosti akcije radi dobijanja u vremenu. Simovieva vlada, po ovim gleditima, trebalo je da se sastoji samo od nekoliko najvanijih ministarstava (vojske, spoljnih i unutranjih poslova, finansija, saobraaja, pota), na elu kojih bi se nalazili generali. Ovo stanovite je slino tendencijama o kojima pie i Radoje Kneevi. Meutim, isti izvori saoptavaju da se Simovi u datoj situaciji protivio zavoenju vojne diktature. Smatrao je da vladu treba obrazovati od predstavnika svih politikih stranaka, sa uglednim ljudima van partija. Vlada bi bila vlada iroke koalicije koja bi imala podrku celog naroda, tako da sve stranke, a preko njih i narod, podjednako snose odgovornost za politiku i odluke koje ona bude donosila. Hrvatima je, i po zagovornicima vojne diktature, trebalo dati sva potrebna uverenja da Sporazum Cvetkovi - Maek ostaje na snazi i da se ne radi o nikakvoj iskljuivo srpskoj politici, ve o zajednikom interesu Jugoslavije kao celine. Na Hrvate je trebalo apelovati da ostanu vrsto uz Srbe. U buduoj borbi protiv zajednikog neprijatelja teilo se uspostavljanju trajnog jedinstva. Vojna diktatura nije bila ideal oficira ve neophodna potreba trenutka u kome se nalazila Jugoslavija, omoguavajui da se radi brzo i odluno. 134 '
J^' B. Petranovi, N. uti, n.d., 515, 524, 528-9. itd. Maek je otputovao u Beograd 4. aprila 1941. Izjavio je u Zagrebu, pre odlaska, da e saradnja Hrvata u vladi doprineti da steena prava Hrvata" budu ne samo s potovana i uvrena ve i produbljena" - M. Stefanovski, n.d., 114. Isto, 102. 133) Isto. 134) A V I I , K - 4 , Reg. br. 44/1-1.

87

Simovievo svedoenje o njegovoj diktatorskoj ulozi je sasvim suprotno onom koje iznosi Radoje Kneevi, jer je - po njemu - Radoje Kneevi nudio Simoviu naroit poloaj upravljaa drave", to je bio i Antonesku u Rumuniji. 135) Jakob Hoptner, pak, smatra da je ideju 0 Antoneskuu izneo general Borivoje Mirkovi, koji se zalagao za generalsku vladu kojoj bi on stajao na elu, ali je u toj zamisli naiao na energino protivljenje Radoja Kneevia. Kneevi je u dravnom udaru gledao okonanje diktature i vraanje vlasti narodu. Udar je, po njemu, prekidao moralnu anarhiju i obnavljao politiki i moralni red zgaen dvanaest godina ranije". 6) Mirkovi je, prema ovoj verziji, odstupio od svoje ideje i vlada je sastavljena u demokratskom smislu od svih predstavnika stranaka i tri naroda Jugoslavije. Predvianja nekih uesnika u prevratu iz redova vojnih lica obistinila su se vie nego brzo. Nije bilo vreme za demokratski disput 1 zaklinjanje u napredne politike namere, ve za dejstvo u smislu ratnih priprema. Sa toga stanovita vlada je uveliko zatajila. Srpske i hrvatske politiare, naroito poslednje, razdirale su sumnje u namere zaverenika u odnosu na unutranji poredak, pre svega poloaj Hrvata, hoe li sporazum biti potovan ili ne, a na drugoj strani dolo je i do nevienog kolebanja oko preduzimanja hitnih odbrambenih mera pod uticajem halucinacija da se opasnost moda moe i izbei. Tih samo 10%" nade da se moe nai mirno reenje, nerealnih sami po sebi, sputavali su vladu koja se gubila u besplodnim raspravama, nerazumnim oekivanjima i administrativno-birokratskim sitnurijama. 137 ' Nova vlada generala Simovia imala je u svom sastavu osam ministara iz vlade koja je u zoru 27. marta sruena. Vlada je zavaravala sebe i narod da namesniki reim nije sruen iz meunarodnih ve iz unutranjepolitikih razloga. Iluzorno su odjekivala uveravanja sila Osovine da beki protokol ostaje na snazi i da Jugoslavija ne eli da menja spoljnopolitiku orijentaciju oborenog reima. Vlada i Vrhovna komanda lakoverno su smatrali da e dobiti u vremenu, dozvoljavajui sebi ak takvo iznenaenje da Vlada nemaki napad doeka u Beogradu. Odgovorni jugoslovenski faktori neodgovorno su se odnosili i prema obavetenjima jugoslovenskih obavetajaca iz Berlina i Bukureta o predstojeem napadu. 138) Na politikoj sceni posle prevrata zbila se jedna neobina psiholoka i politika pojava - oni koji su koliko jue ispoljavali retku ratobornost odjednom su poeli da uzmiu, postajali mirotvorci, podlegali iluzijama da mogu smiriti i zaustaviti Hitlera, jednom reju izbei rat ili dobiti u vremenu prethodnim zavaravanjem Berlina i Rima, o emu svedoe i inicijative da se posreduje preko Rima kod Berlina. Za razliku od
135> 136)

137)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 483. Jacob B. Hoptner, Jugoslavija u krizi 1934-1941, Rijeka, 1972, 257. Zapisnici sednica Ministarskog saveta 27. marta, 28. marta, 29. marta, 3. aprila 1941. - A J , Zbirka Save Kosanovia, 8 3 - 2 - 2 . 138> V. Terzi, n.d., 1, 549.

88

mladih zaverenika meu oficirima, stariji su bili za traenje politike solucije. Dojueranji buni protivnici faizma i opijeni prevratom, politiari i vojnici kojima se inilo da su spremni da se suoe sa najveom silom ovoga sveta preko noi su izgubili samopouzdanje, osvojio ih je defetizam, savladala depresija, duh posustao. Umesto ratnikog raspoloenja prevladavala je malodunost, pomeana sa strahom od sutranjice. Njihovo raspoloenje prenosilo se i na narod i vojsku. Generali, koji su istina znali do kojeg je stepena vojska nepripremljena za rat sa Nemakom, psiholoki su izgubili rat pre nego to su ga i poeli. Nini je postavljen za ministra inostranih poslova, jer je verovao da Hitler nee napasti Jugoslaviju i da e ona ostati van rata. Uveravao je poslanika Treeg rajha Viktora fon Herena da je akt" od 27. marta unutranjepolitike a ne spoljnopolitike prirode i da se u spoljnoj politici Kraljevine nita ne menja. Fran Kulovec je predlagao da vlada d decidiranu izjavu" da se nastavlja spoljna politika prethodne vlade, nasuprot drugim ministrima koji su smatrali da se takva vlada ne bi mogla odrati, jer je to suprotno miljenju javnosti. 139 ' Simovi je uveravao ministre da je neminovan nemako-ruski sukob i da e Hitler u tom ratu proi kao Napoleon, razlivajui snage irom bespregledne Rusije. Smatrao je eventualni jugoslovensko-italijanski sukob na tlu Albanije lakom operacijom koja bi se brzo okonala. Preko Ninia tekli su razgovori sa italijanskim poslanikom u Beogradu Mamelijem oko posredovanja Rima kod Berlina. 140 ' Za nosioca ove misije u Rim bio je umesto Ninia odreen Slobodan Jovanovi, ali je ta misija ve na samom poetku propala. 141 ' Vlada je na sednici od 3. aprila traila, na predlog Bogoljuba Ilia, da se stanovnitvo masovno ne iseljava iz Beograda, u stvari da se donese zabrana iseljavanja kako se ne bi izazivala panika. Ono to je svakom graaninu bilo jasno - da je rat na pragu - kao da nije bilo jasno jugoslovenskoj vladi, odnosno onom delu vlade koji je gubio vreme u raznim raspravama. Svojom miroljubivom politikom prednjaili su Maek i Kulovec, koji su u odnosu na rat zauzimali isti stav kao i u Cvetkovievoj vladi. Zlo razlika i nepoverenja jednih u druge nije moglo ieznuti ni u tim odsudnim trenucima pred napad. Od srpskih ministara miroljubivu politiku zagovarao je naroito Momilo Nini. Po Ninievoj elji Simovi je 5. aprila predvee sazvao konferenciju na kojoj su bili jo Maek, Jovanovi, Trifunovi, Grol, Jevti i Kulovec. Nini je izneo miljenje da se u najkraem roku mora stupiti u vezu sa nemakom vladom ako se eli izbei napad. Bio je spreman da lino ide na noge Hitleru. Maek i Kulovec su bili za izbegavanje rata po svaku cenu. Mada nije imao nikakvih simpatija za Osovinu, Maek je i 5. aprila 1941, kao i pre 27. marta, zastupao gledite da uee Jugoslavije u svetskom ratu nema nikakvog smisla.
Zapisnik sednice Ministarskog saveta, 28. mart 1941. - A J , Zbirka Save Kosanovia, K2. j* ' Isto, Zapisnik Ministarskog saveta od 29. marta 1941. ' SI. Jovanovi, Zapisi o problemima i ljudima, 1941-1944, London, 1976.
139) 1

89

Simovi je istupao za otpor Nemcima pre nego to uu u Solun, jer e onda Jugoslavija biti opkoljena i sve postati kasno. 142 ' Oekivanja nekih mlaih uesnika u prevratu 27. marta bila su izneverena, jer su oni prevrat posmatrali kao aktivno antinemako ponaanje vlade i vojnog rukovodstva zemlje. Deo uesnika istovremeno je strahovao da ne budu iskorieni kao slepo orue" za ostvarenje nekog cilja koji bi imao iskljuivo unutranjepolitiki znaaj. U dravnom udaru videli su prvenstveno smenu vlasti radi napada na Nemce u Bugarskoj. Poto samo obaranje vlade nisu shvatali kao automatsko ulaenje Nemake u rat protiv Jugoslavije, iako se tako dogodilo, trebalo je napasti Nemce dok deluje faktor iznenaenja i njihova nesabranost. Ako se nije moglo oekivati da Nemci budu poraeni, moglo se raunati na lokalne uspehe i podizanje morala. im je predstojao poraz u sukobu sa Nemakom, u koji se nije sumnjalo, onda je trebalo, rezonovali su uesnici pua, dati od sebe maksimum, naneti neprijatelju to vie rtava, istrajati u borbi to due i zadobiti veu slavu. Oficiri - uesnici prevrata smatrali su da slava oruja i ast zastave nisu prazne rei". Posebno se raunalo da bi sa vojne take gledita bilo najcelishodnije napasti Nemce u pokretu prema grkoj granici, kada se uopte nisu nadali ma kakvoj intervenciji sa jugoslovenske strane. Napadom bi se dobilo i vreme za mobilizaciju i koncentraciju najveeg dela snage Jugoslovenske vojske. Ofanzivne snage usmerene prema Bugarskoj omoguile bi obrazovanje defanzivne linije (mase") Dunav - Sava, do reke Bosne, iji bi zadatak bio da titi levi bok i pozadinu trupa koje se bore u Bugarskoj. 143 ' Izvrioci prevrata u Beogradu kao da nisu shvatili sutinski znaaj onoga to su uinili. Ruenjem vlade koja je Jugoslaviju privodila u drutvo Osovine oni su praktino bacili rukavicu silama Osovine, pre svega Nemakoj. Taj in bi se politiki mogao oznaiti kao casus belli. Rat Nemake protiv Jugoslavije mogao se oekivati, kao to su i Britanci shvatali da je rat izmeu Jugoslavije i Nemake neizbean. Gotovo iracionalno deluje shvatanje u vladi od 27. marta da je mogue diplomatsko-politikim sredstvima odloiti neumoljivost nemakog napada, tim pre to je bila poznata agresivnost Hitlera, uvreenost voe Treeg rajha, uverenost da iza prevrata stoje njegovi glavni protivnici Britanci, srbofobine ideje Hitlera. Manifestacije naroda posle prevrata jasno su otkrivale raspoloenje protiv Nemake. Glavne parole su bile nedvosmislene. Srpski narod je izmeu dve mogunosti - da se pokori ili prihvati izazov - izabrao onu ratnu. Mlae zavereniko jezgro bilo je za prihvatanje rata. Svaka ideja o eventualnom kompromisu bila je van granica svake realnosti. Glavni generaltab je 27. marta, suoen sa oiglednou situacije kao ratne, predloio objavljivanje opte mobilizacije, kao prve mere da se to spremnije saeka nemaki napad, 144 ' ali
l42

> Isto, 12. B. Petranovi, N. uti, n.d., 356 - 6. 144) V. Terzi, n.d., 2, 223.
143)

90

je vlada odbila izneti predlog iz bojazni da Nemcima ne prui ratni povod, kao da ga oni ve nisu imali u obaranju vlade koja je potpisala Protokol u dvorcu Belvedere". Proglaenje opte mobilizacije predlagali su i neki trezveni generali, svesni da se vojska mora nai u to povoljnijoj situaciji pred napad, koji je morao uslediti kao rezultat prethodnog ponaanja. Nareenje za hitnu optu mobilizaciju podravali su i komandant Beograda, armijski general M. Petrovi, te divizijski general u penziji Milutin Nikoli, tada prvi pomonik naelnika Generaltaba. Nikoli je Duanu Simoviu i generalu Bogoljubu Iliu, ministru vojske i mornarice, jasno stavio do znanja da je Jugoslavija opkoljena i da Nemci mogu iz Temivara stii u Beograd za sedam asova. Jedino logino pitanje koje se moglo postaviti sastojalo se u pitanju generala Nikolia: protiv koga je onda bio izveden pu, ako se pod hitno ne preduzimaju mere odbrane od napada? 145 ' Umesto opte mobilizacije, Ministarstvo vojske i mornarice 27. marta izdalo je nareenje za aktiviranje jedinica, koje je obuhvatalo aktiviranje: trupa za zatvaranje granice, jedinica za osiguranje unutranjosti teritorije, posadnih trupa, andarmerijskih jedinica i jedinica za ruenje i zapreavanje. 146 ' Prvog aprila 1941. nareeno je da se tab Jurine komande pretvori u tab etnike komande, da se tab premesti iz Novog Sada u Kraljevo i da se etnike jedinice ponu obuavati po principima etnikog ratovanja. 147 ' Opte aktiviranje jedinica, kao vid trajne mobilizacije, samo da bi se izbegli nemaki napadi o agresiji Kraljevine Jugoslavije, nareeno je 30. marta 1941, s tim da prvi dan aktiviranja bude 3. april 1941. godine. 148 ' Prilikom opteg aktiviranja Banovina Hrvatska je izuzeta od uzimanja vozila i stoke. 149 ' Ministar vojske general Ili naredio je svima u tabu Vrhovne komande, koji se nalazio u Beogradu u zgradi Generaltaba, da se ne vri evakuacija ratnog materijala iz zgrade kako ne bi dolo do uzbuivanja naroda. 150 ' Mlakost i neodlunost, bojazan sa nekim nestvarnim iekivanjem drukijeg raspleta od ratnog, koji je ve sopstvenom voljom prizvan, karakterisali su sve mere vojnih i politikih inilaca, idui na ruku u sutini Nemcima. Politike inicijative bile su nedoreene, polovine i dvosmislene, paralisale pripremu ratnog iekivanja. Nastavljale su se ak i kada je svima postajalo jasno da nema nikakvih izgleda da Hitler mirno prihvati promenu stvarnog stanja. Na sednici od 3. aprila Vlada je proglasila Beograd, Zagreb i Ljubljanu za otvorene i nebranjene gradove. Koliko je generalu Simoviu bilo stalo da stvori utisak da se Jugoslavija ne nalazi neposredno pred napadom, pokazuje i jedan privatni in: zakazao je venanje svoje keri u Topideru, 6. aprila 1941. godine.
J ^ T s t o , 224I5. Arhiv Vojnoistorijskog instituta ( A V I I ) , Reg. br. 8/1-1, k - 2 . V. Terzi, n.d., 2, 225. 148) Isto. 149 Isto, 226. 150) Isto, 227.

91

Opta mobilizacija je nareena tek 7. aprila 1941, zajedno sa proklamacijom vrhovnog komandanta za objavu rata silama Osovine, 151 ' koja je ostala bez rezultata, samim tim to nije doprla do komandi, ustanova i vojnih obveznika jer su veze ve bile pokidane bombardovanjem protivnika i nezaustavljivim nemakim prodorima na nekim sektorima fronta, pre svega u pravcu Skoplja, Nia i Zagreba. Samim tim je bio poremeen i plan izvrenja koncentracije jedinica. Aprilski rat su u Beogradu doekale glavne vojne ustanove, umesto da blagovremeno budu izvuene iz prestonice i smetene u mestima predvienim ratnim planom: tab Vrhovne komande u Koviljau, tab komande pozadine u Valjevo i Ministarstvo vojske i mornarice u Vrnjaku Banju. Ministarstvo vojske i tab komande pozadine pretrpeli su bombardovanje, koje je dovelo do unitenja zgrade Ministarstva i mobilizacijskog mesta Komande taba pozadine (zgrade Uiteljskog doma). Mada je jugoslovensko vazduhoplovstvo bilo zastarelo u odnosu na protivniku avijaciju, kao i cela oruana sila uostalom, ono je ipak najspremnije doekalo nemaki i italijanski napad. Na poetku aprilskog rata Jugoslovensko vazduhoplovstvo raspolagalo je sa 416 aviona, od kojih je jedna treina pripadala zastarelim aparatima, tako da je za dejstvo bilo sposobno samo 265 savremenih aviona sa oko 2.000 pilota. Komande vazduhoplovnih oblasti nalazile su se u Zemunu, Rajlovcu kod Sarajeva, u Niu, a vazduhoplovne baze (I reda) u Smederevskoj Palanci, Skoplju, Niu, Zemunu, aku, Zagrebu, Banjaluci, Rajlovcu, Mostaru i Bosanskom Brodu; baze II reda u Panevu, Kraljevu, Sjetlini, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici; te vazduhoplovne baze III reda u Kragujevcu, Prijedoru, Uroevcu, Bijeljini, Parainu, Pritini, Nikiu, Rakoj, Mostaru i Bosanskoj Gradiki. 152 ' Britanci su podsticali i podravali akciju Jugoslavije bez odlaganja. Grki kralj je, ak, pod uslovom da Jugosloveni i Grci napadnu Italijane, bio za to da se Jugoslaviji dozvoli privremena okupacija severne Albanije. Britanija je bila svesna znaaja promena u Jugoslaviji u njenu korist, nastojei da tu prednost to vie iskoristi, traei od Vlade antinemaku i antiitalijansku akciju. Nimalo blagonaklono nije se gledalo na oklevanja Simovia i njegove vlade, namere o pregovorima sa Berlinom i otezanja da bi se navodno dobilo u vremenu. No, Britanci nisu mogli vojno pomoi. Podsticali su dolazak Maeka u Beograd, njegovo stupanje u vladu i sporazumno reenje srpsko-hrvatskih problema, zadravajui i neke bojazni da se izmeu Srba i Hrvata ne jave razlike u odnosu na rat. 153 ' U strahu da ne izazove Berlin, Simovi je odbio predlog Antoni Idna da se s njim sretne. Vinston eril je raspolagao podacima o koncentracijama nemakih trupa i odluci da se Jugoslavija napadne, te stoga i bez imalo razumevanja za Simovieva
Isto, 229. 152) Isto, 270. 153) g Petranovi, N. Zuti, n.d., 536-7.
151)

92

uveravanja daje potrebno da dobije u vremenu. Umesto da Jugoslovenska vojska eka nemaki udar, britanski premijer je bio za neodloni napad na Italijane u Albaniji sa njihovom demoraliziranom pozadinom". SSSR je bio u ugovornim odnosima sa Treim rajhom, ali i zainteresovan da Nemaka zagazi u rat na Balkanu. Svaka nemaka akcija na drugoj strani odlagala je napad Nemake na SSSR. Penzionisani pukovnik Boin Simi, bivi crnorukac, naao se tajno u Moskvi poetkom marta 1941. sa ovlaenjem, pripremajui zakljuenje ugovora izmeu Jugoslavije i SSSR-a, Moemo pretpostavljati da je Simovi preko nekadanjeg rada u organizaciji Crna ruka" ili Ujedinjenje ili smrt" poznavao ranijeg crnorukca, a sada pukovnika sovjetske vojne obavetajne slube Mustafu Golubia, koji se nalazio u Jugoslaviji i odravao konspirativne veze sa jugoslovenskim linostima po vojnoj i dravnoj liniji, posredno ili direktno. No, pokazalo se da SSSR nije bio zainteresovan za zakljuenje ugovora o uzajamnoj pomoi, samim tim to bi se to kosilo sa postojeim ugovorom izmeu Moskve i Berlina. Akcija pokrenuta na inicijativu Jugoslavije okonala se posle prevrata zakljuenjem platonskog ugovora o prijateljstvu i nenapadanju izmeu SSSR-a i Kraljevine, koji je zakljuen u zoru 6. aprila, iako je antidatiran kao da je zakljuen 5. aprila 1941. godine. ak i ovakav benigni ugovor nemaka strana ocenjivala je kao antinemaku manifestaciju SSSR-a. Sovjetskom Savezu je odgovarao otpor Jugoslavije, kao u tom asu i Velikoj Britaniji, ali bez obavezivanja prema Kraljevini. Tok injenica pokazuje da je Duan Simovi ponudio otpravniku poslova SSSR-a Vladimiru Lebedevu zakljuenje ugovora koji bi sadravao i vojne obaveze SSSR-a, to se na kraju pokazalo kao neprihvatljivo za Staljina. 154 ' Duan Simovi je nerealno gajio izvesne nade da e dobiti podrku SSSR-a, koje su se ubrzo rasplinule. Veliko je pitanje ko je podravao ova nerealna oekivanja Simovia - Mustafa Golubi, Boin Simi ili neko drugi, to je danas bez izvora teko rei. Pravi se ponekad znak jednakosti izmeu 25. i 27. marta sa stanovita srpske sudbine, jer i jedan i drugi nisu izraavali interese Srba. Prvo gledite izraavala je u toku istorijske radnje jedna mala germanofilska struja u Srbiji i srpskom narodu koja se nije mogla ni priblino meriti sa preovlaujuim antinemakim, antifaistikim i slobodarskim raspoloenjem. Nemaka je nesumnjivo bila zainteresovana da privoli Jugoslaviju da mirnim putem pree na stranu Osovine iz razloga vojne celishodnosti, privredne celovitosti, obezbeenja dunavskog vodenog puta za prevoz robe iz Rumunije, Bugarske i Jugoslavije. Navodi se da je Hitler upoznao kneza Pavia sa skorim napadom na SSSR (to izvorno nije sasvim izvesno), a iz ega pristalice 25. marta izvlae zakljuak da je knez-namesnik imao izgleda da u tom buduem dvoboju dinova trai svoju ansu, zapravo opredeljuje pod daleko
154)

Isto, 568.

93

povoljnijim uslovima nemake zauzetosti neizvesnim ratom na Istoku. Hipotetina razmiljanja svakako nisu predmet rasprave istoriara, ali van njihovog okvira izlaze tendencije ranijeg Hitlerovog ponaanja iz kojih se mogu izvoditi izvesni zakljuci. Hitler je bio poznat kao nepotovalac ugovora, prekrilac zadate rei, naruavanja sveanih deklaracija. Koliko ih je samo do 25. marta 1941. prekrio? Za njega je pristup Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta bio komad papira" koji je mogao pocepati im prou okolnosti zbog kojih se za izdavanje tog privilegovanog papira zalagao. Za gvozdenog kancelara Oto fon Bizmarka se govorilo da mu je bilo lako zakljuiti ugovor, jer je jo lake mogao nai profesora meunarodnog prava koji e obrazloiti njegovo raskidanje. Hitler nije pripadao tom tipu formalista koji bi traili profesorska obrazloenja u slinim situacijama. Nemaka je gradila novu Evropu" na ruevinama stare, tzv. versajske, u kojima nije bilo mesta dravnim tvorevinama koje su smatrane, pa ma i sasvim nepravedno, versajskim, meu kojima i Jugoslaviji. Kako bi se mogao ogluiti o pretenzije revizionistikih drava za svojim delom plena, pa i separatistiko-teroristikim reimima ustaa i drugih. Obe alternative pred kojima su se nale Jugoslavija i njeni narodi, pre svega srpski, sadravale su u sebi opasnosti u uslovima dramatine krize na Balkanu, konfrontacije suparnikih velikih sila, narasle unutranje krize i otro suprotstavi]'enih nacionalizama. Ko je od ozbiljnih i rodoljubivo raspoloenih mogao oekivati da Hitler potuje dravnu ast jedne drave u kojoj je gledao versajsku kreaturu"? Malobrojne pronemake snage u Srbiji uzaludno su uveravale srpski narod da im Nemci nisu protivnici. Pakt potpisan 25. marta 1941. bio je oigledno iznueni sporazum sile koja je poivala na totalitarizmu, degradaciji moralnih normi u unutranjem ivotu i meunarodnim odnosima, negaciji demokratije, na vojnoj pretnji, lanoj propagandi, teroristikim metodama, apsolutizaciji agresije i brahijalne sile, oigledno Srbiji i srpskom narodu nenaklonjenoj. Od tog Pakta se u izmenjenoj istorijskoj situaciji nije moglo iekivati nita dobro. Drugi izbor je bio daleko vie u skladu sa srpskom istorijom. Antigermanske, antifaistike i slobodarske snage u srpskom drutvu bile su daleko nadmonije od onih koje su se izjanjavale za savez sa Nemakom. One su se mogle oslanjati i na jasno iskazano raspoloenje naroda i javnog mnenja za antigermansku alternativu. Generacije koje su pamtile otpor Srbije Austro-Ugarskoj i Nemakoj u prvom svetskom ratu davale su odluujui ton antinemakom raspoloenju. Graanske snage antifaistike orijentacije, od ranije frankofilski i anglofilski raspoloene, svrstavale su se uoi ovih sudbonosnih odluka na stranu otpora Nemakoj i njenim saveznicima. Mada su generali bili svesni da Jugoslovenska vojska nije dorasla da se po tehnici i vojnoj doktrini nosi sa Vermahtom, oficiri su smatrali da je neasno bez otpora pokleknuti. Antinemako raspoloenje masovno i gromoglasno irili su britanski i ameriki diplomati, propagandisti, politiari, tampa pod njihovim

94

uticajem, besomuna radio-propaganda. Sistematski se podjarivalo antinemako raspoloenje, koje je imalo tlo u samom srpskom narodu. Pri tom, tada se nije razmiljalo da je prevrat izazov nevienoj sili Vermahta, koja je smrvila francusku armiju neto manje od godinu dana ranije. Uee Srpske pravoslavne crkve u prevratu davalo je elom podvigu iracionalni sjaj Kosovske rtve", opredeljenja za carstvo nebesko". Na akt od 25. marta gledalo se kao na sramotu koju je trebalo to pre odbaciti da bi se doivela moralno-politika katarza. Jugoslavija se 27. marta nala, kao i u prvom svetskom ratu, na strani saveznika. Ulog Jugoslavije, stupanjem na stranu antifaistikog sveta, praktino u to vreme Velike Britanije i Ruzveltove Amerike koja ju je podravala, iako izvan rata, bio je sa stanovita budunosti neprocenjiv. Kapital od 27. marta bio je najvei kapital koji je jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglitvu imala u emigraciji. eril je do kraja zadrao romantian odnos prema ovom dogaaju na koji su Britanci uveliko uticali, ali ime nije bilo ugroeno autohtono raspoloenje naroda Lneposrednih izvrilaca prevrata. injenica je nesumnjivo da je 27. mart 1941. odredio sudbinu Jugoslavije i srpskog naroda. U herojskoj patetici nosilaca dogaaja, pre nego to su poele nastupati posledice, pitanje je da li je neko o njima trezveno i razmiljao. Visoka temperatura nacionalnog oduevljenja, slobodarstva i antifaizma potirala je razmiljanje o onome to sledi u vidu posledica. Sam rasplet 27. marta nije bio van duha naroda, tradicije i prethodne srpske istorije. Srbi su stekli slavu, a Jugoslavija u antifaistikom svetu ugled zemlje koja se usudila da protivurei Hitleru na vrhuncu slave i moi. Ima pisaca koji spominju inadisku prirodu" srpskog naroda, ili drugih koji se pozivaju na Njegoa (neka bude to biti ne moe, nek ad prodre pokosi satana"). Kako bilo da bilo, sa 27. martom neizbeno je dobijen rat, razorena drava i srpski svet naao se pod udarom Hitlera, inae optereenog srbofobskim kompleksom iz prvog svetskog rata. Austrijski kaplar nije nikada mogao potisnuti iz svesti seanje na sramotni poraz carskih armija koje su paradno krenule na malenu Srbiju 1914. godine. Srpska nacionalna integracija nije bila ostvarena 1918. i srpski narod je bio teritorijalno razasut u vazalnim dravama 1941, koje je Hitler stvarao ili nameravao da stvori u formalno ili faktiki anektiranim predelima Italije, Maarske i Bugarske. Na tlu Jugoslavije konstituisana su i tri izrazito antisrpska reima: folksdojerski u Banatu, ustaki i velikoalbanski na Kosovu i Metohiji. im nije vie bilo drave koja se smatrala svojom, nije bilo ni zatite. Srbija je skuena u svoj umadijsko-pomoravski atar, kao nekadanje jezgro drave, prvi prsten oko kojega se u nacionaloslobodilakim ratovima irilo podruje srpskog naroda. Otpor 27. marta, sa kratkotrajnim ratom, izazivao je elje za ponovnim ogledanjem sa okupatorom. Srbija i sama pod nemakom izmom nije bila u stanju da se odupre ustakoj politici unitavanja srpskog ivlja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u ime stvaranja nove, mone drave na Balkanu,

95

pre svega katolike i antisrpske. Kao da su sva zla koja su snala srpski narod proizila iz 27. marta. Protivnici prevrata i nosioci pronemake politike nastojali su da ozvanie ovaj dogaaj kao zloinaki, izdajniki prema svom narodu, nepromiljen i zlokobno tetan, demonizirajui ga neposredno posle zbivanja i u kasnijem razvitku, pa do danas, preko mnogobrojnih sledbenika potonjih generacija. Protagonisti prevrata nastavili su da akcentiraju pomenuti ulog i izbor na pravu stranu istorije. I profaistike i antifaistike snage u srpskom narodu lamentiraju ve decenij ama to je 27. mart dao vizu komunistima da stupe na scenu, na kojoj se polulegalizuju, steknu u irim narodnim slojevima ugled nacionalne snage, iskoriavajui taj iznenadni kapital u borbi za socijalnu revoluciju u formi otpora zavojevaima, ime su podrivali osnove snagama drutvenog i dravnog status quo koje su pokrenule lavinu otpora da se ne poklekne pred Hitlerovim diktatom. Paradoksalna situacija nastaje tek posle prevrata, jer dotadanji junaci 27. marta kao da su ustuknuli, u njih je uao strah, ostali su nekako zbunjeni na istorijskoj pozornici, u svakom sluaju neodluni, teturajui izmeu neosnovane nade da Hitler nee reagovati i britanskih pritisaka da se odmah stupi u akciju i preuzme strategijska inicijativa. Neverovatno je do kojeg je stepena motivacija uesnika prevrata bila u suprotnosti sa njihovim ponaanjem post festum. Kao da to nisu bili isti ljudi! emu dravni udar ako on nije bio shvaen i iskorien u smislu namera samih izvrilaca prevrata? Obaranje Cvetkovi - Maekove vlade i kneza Pavia bilo je objavljivanje rata Hitlerovoj Nemakoj. Zato se i kako to nije shvatilo? Stvari se ne bi bitnije, vojno gledano, izmenile, niti rtve bile manje, ali bi se usaglasile motivacije pre i posle 27. marta, potencijalne namere i neposredna, odluna akcija. Hitler je logicizirao daleko ubedljivije. Zaverenici oigledno nisu bili homogena grupacija, jer se radilo o politiarima i vojnicima, mlaim i starijim ljudima, predstavnicima mekeg i tvreg stava, fanaticima i rezonerima, niim i viim oficirima - generalima pre svega. Svima je moglo biti jasno da Jugoslovenska vojska sa svojim starinskim naoruanjem predstavlja neravnopravnog protivnika Nemakoj. Isto tako, nikome od uesnika nije moglo biti nepoznato da ih Velika Britanija ne moe vojno i materijalno pomoi. Nad svima njima nadnosilo se i saznanje koliko je zemlja duhovno podeljena i odnosi izmeu Srba i Hrvata poremeeni. Kome je od njih mogla biti tajna da je peta kolona" podrila temelje zemlje i njene odbrane? Postojala je velika neverica u dranje nesrpskih naroda i nacionalnih manjina. Sve ono to se u asu zapaljivosti duha potiskivalo, izbilo je svom snagom posle obaranja namesnikog reima i pred neizvesnou koja nije bila nimalo perspektivna, razarajui duh i svest. Same linosti na sceni, i pored vienih intelektualaca i javnih radnika, nisu bile dorasle drami koja se nametnula i u kojoj je srpskom narodu ponovo pripalo da odigra glavnu re u ruenju namesnikog poretka, ali i da postane glavna rtva nemake osvete i ustakog terora u dogaajima koji su sledili nakon razbijanja drave ijem su stvaranju toliko doprineli 1918. godine.

96

Glava II

Vojni poraz Kraljevine i sudbina srpskog naroda


Aprilski rat kao nedovreni" rat
itlerovo munjevito reagovanje na prevrat u Beogradu 27. marta, bilo je odreeno i vojnim razlozima: raiavanjem situacije na jugu Evrope pre nego to Vermaht krene u dugo iekivani pohod na Istok, o emu je ve decembra 1940. bio utvren vojni plan. Nova vlada u Beogradu bila je do kraja neprihvatljiva, samim tim to je uvredila vou nemakog naroda, pokazala po Hitlerovom miljenju nevienu drskost, usudivi se da rui reim koji je pokazao spremnost da se prikloni njegovoj volji. Strahovao je i od toga da novu vladu ne iskoriste Britanci i Grci u cilju obrazovanja jedinstvenog junog fronta. Stoga se Hitler nije ni obazirao na to to vlada nije istupila iz Pakta i to je izrazila volju da bude lojalna. Napadom na Jugoslaviju i Grku, kao i kasnije na Krit, gde je bila angaovana velika vazduhoplovna sila sa padobranskim jedinicama, Hitler je morao odloiti poetak operacije Barbarosa" za etiri nedelje, a kasnije za pet nedelja (od 15. maja na 22. jun 1941. godine), to e se pokazati sudbonosno za nemaku kampanju na Istoku. Jugoslavija je bila napadnuta od tri drave: Nemake, Italije i Maarske. Granice zemlje, duge preko tri hiljade kilometara, inile su odbranu zemlje nemoguom. Bugarska nije uestvovala aktivno u operacijama protiv Jugoslavije i Grke da ne bi dala povoda Turskoj, dok je Rumuniji bila namenjena preventivna uloga prema SSSR-u. 1 ' Maarske trupe poele su dejstvovati 10. aprila 1941, posle proglaenja NDH. Hitler je u svom govoru nemakom narodu 6. aprila 1941. oko 6 asova preko radija osudio vojnu kliku" u Beogradu, koja je veito organizovala vojne udare i sastojala se od britanskih plaenika", izvela protivudar i sruila vladu koja je teila miru s Nemakom. Tim povodom dolo je do ispada, koji su predstavljali sramotu u ivotu naroda koje Nemaki Rajh - kao velika sila, nije bio voljan da strpljivo
11

Nemaka je u Rumuniji imala vazduhoplovne baze. Kod nemake Vojne misije u Rumuniji nalazilo se 6 peadijskih divizija i 2 oklopne divizije. Bugarska i Rumunija dobile su svojim navodnim neutralnim dranjem zadatak da omogue da e nemake snage u ovim zemljama neometano grupiu pred oima vojske Kraljevine Jugoslavije koja nije smela preduzimati protivmere da ne povredi neutralnost" pomenutih zemalja - V. Terzi, n.d., 2, 88.

97

podnosi". Redao je primere napada na nemakog poslanika, pomonika vojnog izaslanika, mnoge inovnike, zastupnike nemakih firmi, izlobi, radnji, biroa, kola, koje su demolirane i opustoene, primere progona i zlostavljanja nemakih manjina, izmiljajui i preuveliavajui napade i vreanja kako bi se prema oprobanom nainu nacistike diplomatije i politike nemaki napad uinio to opravdanijim. Krivica je pripisana onim kreaturama" koje su jo 1914, sarajevskim atentatom, odvukle svet u ratnu katastrofu (ogromnu nesreu"). Po Hitleru, organizovala ih je i finansirala britanska obavetajna sluba. Hitlerova propaganda dobrim delom doprinosila je irenju teze da je u pitanju bio prevrat ija je inscenacija bila iskljuivo britanska. Koliko je Hitlerova akcija bila uperena protiv Srba najbolje se moe videti iz injenice da je Hitler jugoslovensku vladu dosledno nazivao srpskom vladom". Time je davao oduak provali svoje srbofobije, a na drugoj strani, u zapoetom ratu stavljao do znanja ostalim narodima Jugoslavije da Trei rajh ne ratuje protiv njih, ime je raunao na razaranje odbrane zloupotrebom nacionalnih protivrenosti, i onako vie nego zaotrenih. Smatrao je da krivica lei iskljuivo na srpskoj strani, koja je prizvala silu koja e je sada unititi. Bio je izriit, istiui da nemaki narod nema nikakvog povoda da se bori protiv Hrvata i Slovenaca, ali eli da se obrauna sa onom srpskom izdajnikom klikom u Beogradu koja misli da moe Balkan po drugi put staviti na raspolaganje britanskom atentatu protiv evropskog mira". Antisrpska nota izbijala je i iz drugih ocena u Hitlerovom ratnom proglasu: da je re o beogradskim uzurpatorima" i beogradskom zaverenikom krugu", koji mora biti sruen.2' Od tada, 27. marta, pa do svog kraja, bez obzira na neka taktika odstupanja, Hitler je zadrao otri i nepomirljivi antisrpski kompleks koji e za vreme rata uveliko opredeljivati nemaku politiku i mere protiv srpskog naroda. U Hitlerovoj dnevnoj zapo vesti vojnicima jugoistonog fronta izraavalo se oekivanje da oni nee biti manje hrabri od vojnika onih nemakih divizija koje su se u jesen 1915. pobedonosno borile na istom podruju, kojim vi sada nastupate". Iz govora voe" i njegove dnevne zapovesti vojnicima Jugoistonog fronta izvirali su i ostali nemaki akti i izjave kojima se objanjavao i opravdavao rat protiv Kraljevine Jugoslavije. Joahim fon Ribentrop ponavljao je rei svog Firera o kliki srpskih notornih zaverenika u Beogradu", koji su se udruili sa Britancima, ali nemaka vojska koja maruje dae i jednima i drugima (srpskim zaverenicima") lekciju. Nemaka vlada je u svojoj Deklaraciji o napadu na Jugoslaviju prevrat nazvala koliko glupim", toliko i zloinakim". Poput Hitlera, uspostavljala je kontinuitet izmeu 1914. i 1941, jer se navodno radilo o ozloglaenim zaverenicima ija su teroristika dela odvajkada inila Balkan nesigurnim". Nemaka akcija je tumaena kao uspostavljanje mira i bezbednosti na jugu Evrope putem vojnikih snaga Treeg rajha.
2)

Isto, 283-286.

Istovremeno je izdat Memorandum vlade Treeg rajha, u kome je stajalo daje vladajua srpska militaristika klika" objavljivanjem opte mobilizacije dala do znanja svoje napadake namere. Jugoslavija je izjednaavana sa Srbijom, navodnim preuzimanjem od stare Srbije" uloge potpaljivaa rata. 3 ' Odgovornost za rat svaljivana je na Jugoslaviju jednostavnom zamenom teza: rtva je postajala napada, a napada rtva / U zapisniku sa konferencije od 27. marta, na kojoj je Hitler doneo ^Odluku o unitenju Jugoslavije kao drave, zabeleeno je da treba raunati da e Hrvati prilikom napada biti na nemakoj strani, te da e im se zagarantovati prikladan politiki poredak (kasnije autonomija). Unutranja politika zategnutost u Jugoslaviji pojaae se politikim obeanjima Hrvatima, stajalo je u Direktivi za napad na Jugoslaviju. Hitler je u pismu Musoliniju, upuenom u noi 27/28. marta, stavio do znanja Dueu da se pored bugarske, a pre svega maarske saradnje, mora voditi rauna i o separatistikim tendencijama Hrvata, koje reprezentuje Ante Paveli. Smernice za propagandu protiv Jugoslavije" Vrhovne komande nemake kopnene vojske od 28. marta 1941. naglaavale su da se prema Hrvatima i Makedoncima, koji su bili izloeni pritisku velikosrpske hegemonije", ima nastupiti kao prema prijateljima, koje nemaka vojska eli sauvati da ih srpski ovinisti ne bace na ratite, gde e bez koristi ginuti za engleske interese. I u Predlogu za koordinaciju nemakih i italijanskih operacija protiv Jugoslavije, koja je izdala Vrhovna komanda nemake oruane sile, navodilo se da je za unutranje politiko razbijanje jugoslovenske dravne teritorije naroito poeljno u svakom pogledu izai u susret hrvatskim tenjama za samostalnou i da se Hrvati imaju tretirati kao prijatelji Osovine. Smatralo se celishodnim da se hrvatska teritorija potedi od vazdunih napada. 4 ' Izdvojeni, privilegovani stav Nemaca prema Hrvatima konstanta je njihovog ponaanja. Mada je Nemaka nastojala da mirnim putem pridobije Jugoslaviju na svoju stranu do 27. marta, njena obavetajna sluba raunala je na loe stanje nacionalnih odnosa u Jugoslaviji, faktiki srpsko-hrvatskih odnosa, to se uvek moglo iskoristiti za razbijanje Jugoslavije. Obraun u ratu koji je predstojao imao se izvriti sa Srbijom i Srbima, a ne sa Hrvatima, Makedoncima i jugoslovenskim manjinama. Loi srpsko-hrvatski odnosi bili su mlinski kamen oko vrata Jugoslavije, koju je Nemaka - sa ostalim revizionistikim dravama mogla zatei uvek kada proceni. Hrvati su u nemakoj politici bili trajna protivtea Srbima na Balkanu. I tradicionalno gledano bili su im blii. Kraljevina je, kao nacionalno nehomogena iznutra, bila i te kako
3)

Nemaka vlada je isticala prijateljsku politiku Treeg rajha prema Jugoslaviji za vreme M. Stojadinovia, koja je za privremeno bila oslabljena njegovim padom, ali je stavljena na solidnu osnovu" Bekim sporazumom od 25. marta 1941. koji je Jugoslaviji pruio dalekosene garancije" - Isto, 285. Direktiva o pripremanju napada na Jugoslaviju u propagandnom smislu - Isto, 43.

99

ranjiva, to nemaka politika nije nijednog trenutka isputala iz vida. Odnos Treeg rajha prema Jugoslaviji do 27. marta nije, prema tome, bio izraz prihvatanja jugoslovenske drave unapred i za sva vremena, ve je proisticao iz pragmatinih ekonomskih interesa za odravanjem njene celine, planova za preureenje Jugoistoka u novom poretku" i trenutnih procena ratne celishodnosti da se Vermaht ne angauje u ratu protiv Jugoslavije, nalazei se pred intervencijom protiv Grke i dalekosenim planom na Istoku. Napad je poeo bez objavljivanja rata u noi 5/6. aprila 1941. zauzimanjem Sipa, na Dunavu. Oko 5,10 asova nemaka avijacija je bombardovala jugoslovenske aerodrome kod Skoplja, Kumanova, Nia, Zagreba, Breica i Ljubljane. Oko 6,30 italijanska avijacija je sa baza u Italiji i Albaniji napala aerodrome, pristanita i pomorske baze na tlu Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Bosne i Slovenije. Oko 6,45 asova Nemci su sa aerodroma u Maarskoj, Rumuniji i Austriji izveli teroristiki napad na Beograd, koji je 3. aprila bio proglaen za nebranjen grad. Napadi na Beograd ponovljeni su jo tri puta 6. aprila, u noi 6/7. aprila i sledeeg dana, 7. aprila. 5 ' Nemaka avijacija je svojom aktivnou spreavala mobilizaciju, koncentraciju i grupisanje Jugoslovenske vojske. Na glavnom i prvom udaru 4 vazdune flote Treeg rajha, kojom je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler, naao se glavni grad Jugoslavije. Operacija je imala izrazito osvetniki peat. Trei rajh i njegov voa svetili su se Beogradu i njegovim stanovnicima za slobodarsko raspoloenje iskazano posle prevrata. U operaciji Kazna" (Strafgericht") Komande vazdune flote usvojene u Beu, 31. marta 1941, stajalo je pod b) da je zadatak vazduhoplovstva razaranja Beograda velikim napadom". Prvi napad izvelo je 234 bombardera uz pratnju lovaca. Pored dravnih nadletava, vojnih i civilnih, objekti napada bile su i stambene etvrti, bolnice, podzemna sklonita po parkovima. Sa osvetom je trebalo posejati paniku, slomiti duh graanstva, paralisati rad dravnih ustanova, izazvati demoralizaciju najirih razmera. Bombardovanje glavnog grada nastavila su se istog dana: oko 11 asova, oko 14 asova i predvee. Vazduna odbrana pokazala se nemonom pred navalom nemake vazdune sile, iako su piloti 6. lovakog puka oborili 10 nemakih aviona. Nemci su zlonamerno javljali o bombardovanju tvrave Beograd", iako se radilo o nebranjenom gradu i napadima na civilne i sanitetske objekte, te podzemna sklonita, zahvaljujui skici koju su dobili od petokolonakih elemenata. 6 ' Kapetan
5) 6)

Protiv nemakih bombarderskih formacija praenih lovcima, koji su napadale glavni grad Jugoslavije, istakao se esti lovaki puk koji je izgubio 13 aviona - Isto, 304 ; Bombardovani su sledei objekti: eljeznika stanica, elektrina stanica, zgrada Pote, telegrafa i telefona, zgrada Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generaltaba i Vojne akademije, Dvor na Dedinju, Gardijska kasarna u Topideru, Komanda andarmerije, Zemunski aerodrom, Uiteljski dom, Dorol, Kalenia pijaca, kolske zgrade, bolnice, stambene zgrade, sklonita P A Z - a po parkovima. Ako je postojala namera, onda su Nemci bombardovanjem Narodne biblioteke izvrili i kulturni genocid - Prema izvetaju Tehnike direkcije optine grada porueno je 714, a tee oteeno

100

Vladimir Kren, kao organizovani ustaa, 3. aprila 1941. prebegao je iz Zagreba u Austriju i Nemcima dao podatke o letakom rasporedu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.7' Nemaka avijacija istovremeno je bombardovala i saobraajne objekte u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i aerodrome kod S koplja, Uroevca i Pritine. Mada je neprijatelj uspeo prvog dana rata da uniti deo aviona ratnog vazduhoplovstva na tlu, lovaka i bombarderska avijacija pokazala je znake patriotizma i heroizma u sukobu sa daleko nadmonijom nemakom i italijanskom vazdunom armadom". Nemci i Italijani prvog dana rata zagospodarili su nebom, oborili 38 aviona u vazduhu i 77 unitili na zemlji, dok su nemaki gubici iznosili 21 a italijanski dva aviona. Jugoslovenska bombarderska avijacija uzvraala je napadima na nemake aerodrome, elezniki saobraaj i oklopne i motorizovane kolone u oblasti Sofije, Radomira i ustendila, zatim na pravcu ustendil - Kriva Palanka, a u Rumuniji u rejonu Temivara i Arada, severno od Maribora i u podruju Skadra, 8 ' ali se radilo o neravnopravnim protivnicima i u vazduhu i na kopnenom frontu. Jugoslovenska avijacija bombardovala je i gradove u Albaniji: Skadar, Lje, Dra, Zadar; bombardovani su i Peuj, Grac, Temivar, Arad. Nemako bombardovanje pokidalo je veze izmeu jedinica, onemoguavalo kretanje jedinica bez vazdune zatite, izazivalo nevericu u otpor iskazanoj sili, prouzrokovalo strah i paniku u pozadini i na frontu. Svako komandovanje i koncentrisanje snaga unapred je bilo preseeno. Svesni da pred sobom imaju oklopne jedinice, a u vazduhu nadmonu, gospodareu avijaciju Treeg rajha, vojnici su gubili samopouzdanje. Odnos snaga unapred je ubijao smisao svakog otpora. Trea grupa armija Jugoslovenske vojske, koja se nalazila pod komandom armijskog generala Milana Nedia, imala je praktino najvaniji zadatak: da odbranom Makedonije i upadom u Albaniju obezbedi odstupanje Jugoslovenske armije prema jugu, kao to je bilo predvieno ratnim planom. Na pravcu ustendil - Kriva Palanka Kumanovo - Skoplje dejstvovala je nemaka Druga oklopna grupa, sastavljena od tri divizije sa 600 tenkova. Ovoj grupi snaan otpor pruila je Moravska divizija kod Stracina, pretrpevi velike gubitke od tehniki daleko nadmonijeg neprijatelja koga su izdano pomagale vazdune snage. Tim je bio otvoren put ka Kumanovu i Skoplju. Bilo je vie nego jasno da je glavni nemaki udar na Jugoslovensku vojsku, usmeren iz Bugarske, imao za cilj da munjevito zauzme Makedoniju, presee eventualno odstupanje jugoslovenske vojske prema Grkoj i
1.888 zgrada. Poginulo je 2.271 lice; prema nemakim izvorima oko 4000 graana. Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, Beograd, 1984, 94-95. - Ima podataka da broj poginulih iznosi 20.000. Jedan od primera kako je u nas malo uraeno na utvrivanju precizne kvantifikacije rtava. Nemci su iz Glavnog generaltaba i Ministarstva vojske i mornarice dobili od svojih ljudi skicu mobilizacijskih mesta, usled ega je bilo i mnogo ljudskih rtava. V. Terzi, n.d., 2, 293.

8)

101

spajanje sa Britancima i Grcima, a zatim da se snage grupe armija opkole, unite i prinude na predaju. Nemci su 7. aprila, drugog dana rata, zauzeli Skoplje, a glavne snage 3. armijske oblasti su razbijene. Zauzimanjem Skoplja i izbijanjem u dolinu Vardara Nemci su sasvim prekinuli vezu Vrhovne komande sa jugoslovenskim trupama u Makedoniji, ime je njihovo razbijanje bilo samo pitanje vremena. Time je bio i otvoren put ka Pritini i Kosovu. 9) Jugoslovenska vojska nije postigla zamiljene uspehe ni na albanskom frontu. Zetska divizija je od 8. do 13. aprila protiv Italijana uspela da prodre u dubinu prema Skadru tek 15-20 km, jer je zadrana od italijanskih oklopnih jedinica. Desna kolona Kosovske divizije, koja je iz akovice prodirala takode prema gradu na Bojani, imala je u povlaenju znatne gubitke od albanskih snaga koje su je napadale iz zaseda. 1 Izmeu Zetske i Kosovske divizije dejstvovao je Komski odred. Trupe 3. armijske oblasti nisu uspele da obezbede odbranu fronta prema Bugarskoj, to jest da zatvore Strumiki, Carevoselski i Krivoreki pravac, usled ega je nastupilo rasulo. Peta armija, takoe, nije uspeno zadrala granini front prema Bugarskoj, na pravcu Bosiljgrada, Trna, Pirota, Knjaevca, Zajeara i Negotina. Nemci, koji su napadali niavskim pravcem, nisu uspeli da se zaustave ili da se bar njihovo napredovanje uspori nekoliko dana, radi organizacije odbrane na Junoj Moravi i zatvaranja prolaza dolinama Velike i Zapadne Morave. Nemci su ve prvog dana rata probili odbranu Jugoslovenske vojske na pravcu Ni - Pirot - Sofija. 11 ' Time je bio otvoren put prema Beogradu s june strane. Jedinice 11. nemake oklopne divizije ve 10. aprila izbile su u dolinu Velike Morave. Nemaki tenkovi su preko Lapova napredovali prema Beogradu. Slabe snage Jugoslovenske vojske (18 peadijski puk sa prvom baterijom i 1. protivtenkovskom etom) neuspeno su usporavale kretanje Nemaca preko Mladenovca. Sabantski odred nije uspeo spreiti prodor nemakih tenkova iz Jagodine ka Kragujevcu. Prodorom nemakih snaga prema Beogradu i Topoli razdvojene su jedinice 6. armije. Delovi nemake 8. oklopne divizije kretali su se na severu pravcem abac - Valjevo i abac - Obrenovac - Lazarevac. Prva armija se poela povlaiti iz Bake posle 10. aprila 1941. i ulaska Maarske u rat. Brzi prodor nemakih oklopnih i motorizovanih snaga preko zone 2. armije onemoguio je njeno uredno povlaenje preko Save, tako da su mnoge jedinice zarobljene u predelu Srema. Ustake pobune prinudile su 2. armiju da se povue na desnu
^ Isto, 310. 10) Na frontu Kosovske divizije dolo je do pobune Albanaca u pozadini u rejonu Suve Reke. Znaci nereda i panike javili su se i u pozadini Vardarske divizije. Izazivali su ih begunci iz Skoplja u prostoru Tetova i Gostivara, to je negativno uticalo na jedinice i komandovanje - Isto, 326-7. u> Nemaka je na junoj granici prema Jugoslaviji - Jugoistonom frontu imala najjae snage - 12. armiju, jau i spremniju od 2. armije na severozapadu koja je krenula u napad pre koncentracije svih predvienih snaga; jug je bio i glavni pravac nemakog udara.

102

stranu Save. Prilikom nemakog prodora u Mavu, 3. konjika i Potiska divizija pruile su snaan otpor nemakim snagama. 12 ' Na dan proglaenja NDH, 10. aprila 1941, raspala se etvrta armija kojom je komandovao general Petar Nedeljkovi. Ve 8. aprila 1941. dolo je do pobune 108. peadijskog puka u Bjelovaru. U pobuni, razaranju pozadine i pokuaju zarobljavanja taba etvrte armije uzeli su uee petokolonai: generaltabni pukovnik Franjo Nikoli, naelnik Operativnog odeljenja Prve grupe armija, Julije Makanec i Ivan Mrak, rezervni vazduhoplovni kapetani, koji su od ranije bili povezani sa nemakom obavetajnom slubom. Pobunjeni puk dobio je podrku 40. peadijskog i delova 42. puka. Hrvati su naputali jedinice, zarobljavali i ubijali srpske oficire i vojnike. 13 ' Hrvati komandanti bombarderskih i lovakih pukova nisu izvravali nareenja, predavali su se Nemcima, otkrivali poloaje vazdunih snaga, izostajali sa uzletanja i pored nareenja (major Franjo al, pukovnik Dragutin Rupi, pukovnik Zdenko Gorjup, major Mato ulinovi, potpukovnik Leonid Bajdak i drugi).14' Sabotaom je bila zahvaena i rena flotila. tab Rene flotile, kojem su se na elu nalazili kapetan bojnog broda Edgar Angeli i naelnik taba kapetan fregate Boris Storov, drala se saboterski za vreme neprijateljske akcije u erdapu u noi 5/6. aprila 1941. godine. Neprijatelj je u Zagrebu doekan kao oslobodilac. Prilikom dolaska nemakih trupa bugarofili su u Skoplju i Velesu isticali bugarske zastave, klicali Hitleru, Musoliniju i kralju Borisu. Petokolonai su u unutranjosti Srbije raznosili lane vesti, saoptavali o sputanju nemakih padobranaca, upadali u komande mesta i na nemakom izdavali lana nareenja, uticali panikerskim vestima da jedinice Jugoslovenske vojske napuste pojedine gradove (Kragujevac i Kraljevo), poto su prethodno palili vojne magazine i avione na aerodromu. 15 ' Slovenaki politiari u vladi pokazali su neposredno uoi rata da je koulja bila blia od gunja". Fran Kulovec i Miho Krek su 5. aprila 1941, preko Poslanstva Slovake u Beogradu, nudili Treem rajhu izdvajanje Slovenije iz sastava Kraljevine Jugoslavije pod uslovom da se garantuje integritet izdvojene Slovenije. 16 ' Narodni savet ili Nacionalno vee Slovenije, obrazovano 6. aprila od slovenakih politikih prvaka, otkazalo je poslunost Vrhovnoj komandi i vladi ve 10. aprila, im je proglaena NDH. Od Jugoslovenske vojske zahtevano je da napusti slovenaku teritoriju. Desetog aprila 1941. Hrvatska i Slovenija ispale su iz rata koji je u optem rasulu formalno nastavljala da vodi Kraljevina Jugoslavija. Jugoslovenska vojska i snage odbrane imale su od prvog dana rata protiv sebe folksdojere, koji su bili pripremljeni za dejstvo kao peta
Puk se pobunio u noi 7/8. aprila i 8. aprila 1941. godine, pod uticajem ustaa. Pobunjenici su klicali Hrvatskoj, pevalase Vila Velebita" - V. Terzi, n.d., 2, 333. " Mrak je preuzeo komandu nad svim pobunjenicima. " V. Terzi, n.d., 2, 508-9. Isto, 512. F. ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, 137-8.
1-1

103

kolona". Po ranijem Hitlerovom nareenju folksdojeri se nisu smeli odazivati na poziv za mobilizaciju. In. Franc Nojhauzen, preko kojeg je ila privredna pijunaa uoi rata, bio je rukovodilac celokupne nemake obavetajne mree u Jugoslaviji. Direktive su dobijane radioputem preko organizacije Jupiter" sa centrom u Beu. Radio-stanice folksdojera nalazile su se u Novom Sadu i Vrcu. Zadatak folksdojera je bio da demoraliu pozadinu i snage odbrane u skladu sa Hitlerovom strategijom ostvarivanja moralnog sloma neprijatelja pre nego to i doe do samog rata. Organizovana pre rata meu folksdojerima, peta kolona trebalo je da deluje iznutra i izazove haos i pometnju. U skladu sa Hitlerovim idejama Nemci u Jugoslaviji imali su da budu izvidnice koje pijuniraju", pripremajui rasulo pre pristizanja nemakih vojnih snaga. Nemaka propaganda je od 27. marta pripremala folksdojere za akciju, istovremeno opravdavajui napad na Jugoslaviju, vestima i komentarima o planskom proganjanju folksdojera, njihovom telesnom zlostavljanju i bacanju u koncentracione logore, a na drugoj strani naoruavanju srpskih bandita" protiv folksdojera. 17 ' Albanski separatisti su na Kosovu i Metohiji uestvovali u pljakanju vojnih magazina, povezivanju i sadejstvovanju sa italijanskim i nemakim jedinicama, preuzimali vlast, napadali saobraajnice u pozadini Kosovske divizije, koja se nalazila na albanskom frontu u borbi protiv italijanskih trupa. Italijanski obavetajci koji su se prebacili na Kosovo i Metohiju, maskirani su kao kalueri pojedinih katolikih redova, kao i albanske izbeglice koje su se vraale na Kosovo. 18 ' Ve 10. aprila, kada je u Zagrebu proglaena NDH, 11. nemaka oklopna divizija nastupala je od Jagodine u pravcu severozapada. Na kraju toga dana Vlada i Vrhovna komanda mogle su konstatovati da su 1. i 3. grupa armija prestale da postoje, da su se Trupe Primorske armijske oblasti rasturile bez borbe, da je 5. armija razbijena, da se Ratna mornarica raspada i da su samo 1, 2. i 6. armija donekle sposobne za borbu, kao i to da su veza i komandovanje sa preostalim snagama skoro sasvim paralisane". 19 ' Otpor je davan juno od Beograda, ali ogranienih razmera i mogunosti. Nemci su u borbama sa Knikim odredom, kod sela Dragobraa, izgubili sedam tenkova. Rudniki (Gornjomilanovaki) odred kod sela Bare unitio je pet nemakih tenkova. Jedanaesta nemaka oklopna divizija morala je kod sela Markovca da slomi otpor jedinica Dunavske Divizije. Na pravcu Velika Plana - Smederevska Palanka - Mladenovac divizija je morala da savlauje otpor Unske
17) 18>

19)

Hitler je u Proglasu nemakom narodu govorio o ispadima koji predstavljaju sramotu za Trei rajh koju on ne eli da podnosi. Organizovanu protivjugoslovensku aktivnost nosio je od prelaska u Tiranu 1939. Kosovski komitet, oslonjen na italijansku obavetajnu slubu. Rat je 10. aprila 1941. u sutini bio zavren, jer su ostaci razbijene Jugoslovenske vojske samo - kako veli V. Terzi - ivotarili do 17. aprila 1941, kada je konano (sem u Albaniji) likvidiran svaki otpor - V. Terzi, n.d., 2, 385.

104

divizije i 2. konjike brigade, ali je ipak nou 12. aprila stigla do podnoja Avale. Nemcima je pruen otpor i na domaku Aranelovca. 20) Jedinice 41. nemakog korpusa nadirale su kroz Banat bez otpora i predvee 12. aprila 1941. zauzele Panevo. Zbog nadiranja Nemaca preko Banata i Srema, nareeno je ruenje mostova na Dunavu i Savi kod Beograda, koje je izvreno u noi 11/12. aprila 1941. godine. Izviaka grupa kapetana Klingenberga iz nemake SS divizije Das Reichs" sa 9 vojnika ula je u Beograd, koji je posednut tek sutradan, 13. aprila 1941. godine. Bio je to trei ulazak Nemaca u ovom veku u glavni grad Srbije, odnosno Jugoslavije. Nemci e u osvojenom Beogradu organizovati defile pred zgradom Narodne skuptine. Srbi su bili i rtve folksdojera koji su u Banatu (Alibunar, Petrovgrad i Panevo) od 12. do 23. aprila streljali blizu 90 ljudi. Primeri otpora na mostobranu kod Klenka (Sabca) 12. aprila 1941, borbe abakog odreda i 3. konjikog puka, novoobrazovanog Mavanskog odreda, Protivavionskog diviziona kod Zvornikog mosta nisu mogli uticati na opti poraz i rasulo. Jedinice 2. Jugoslovenske armije nisu uspele odrati front na desnoj strani Save, kao to je to zahtevala Vrhovna komanda. Maarski regent Miklo Horti je nou 10/11. aprila 1941. izdao Proklamaciju za rat protiv Jugoslavije. Protumaio je 27. mart kao nasilno svrgavanje sa poloaja zakonitog poglavara Jugoslavije. Kao i Hitler, tako je i Horti smatrao da su ovu nasilnu promenu pripremile iste sile koje su i 1914. nanele Evropi toliko suza, krvi i patnje". Po njemu puisti su namerno izazvali sukob s velikim narodima Nemake i Italije, s kojima Maarsku obavezuje prijateljstvo i obaveze iz Trojnog pakta. Maarsku akciju Horti je objanjavao primenom zatitnih mera zbog bombardovanja maarske teritorije i pokuaja prodora jugoslovenskih snaga, zanemarujui injenicu da su sa tla njegove zemlje poletali avioni Treeg rajha na Beograd i da je Maarska sluila kao odskona daska za napad na Jugoslaviju. Pozdravio je odluku voa hrvatskog naroda" da proklamuju nezavisnost i samostalnost, dravu Hrvatsku, ime je, po regentu, Jugoslavija prestala da postoji jer se raspala na sastavne delove. Iz toga je zakljueno da je postala dunost da se u svoje ruke uzmu teritorije koje su nasilno otrgnute od Maarske 1918. godine. Horti je to smatrao svojom svetom nacionalnom dunou", a ulazak u rat opravdavao zatitom Maara koji ive u junom podruju od anarhije pustoenja". U Proglasu od 11. aprila Horti je pozdravljao hrvatski narod, koji je 10. aprila proglasio nezavisnost, a sa kojim je Maarska ivela u prijateljskim odnosima 1.000 godina. 21 '
20>

Prema Beogradu su prodirale: 8. oklopna divizija sa severa iz Srema i Zemuna; 11. oklopna divizija sa juga od Mladenovca preko Ralje i od Avale i glavnine 41. korpusa sa istoka, iz Paneva - Isto, 418. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (u daljem tekstu: Zbornik N O R - a ) , tom X V , knj. 1 (redaktori Godo Agne, Antun Mileti), O ueu hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije 1941-1945, Beograd - Budimpeta, 1986, 33-35.

105

Hortiju nije smetalo da razvrgne Ugovor o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom, zakljuen decembra 1940. Prilikom konsultovanja britanske i amerike vlade o eventualnim posledicama ulaska Maarske u rat protiv Jugoslavije, maarski predsednik Pal Teleki je dobio odgovor da bi itav anglosaksonski svet krenje Ugovora smatrao zloinakim napadom". U nervnom rastrojstvu, pritisnut neumoljivim injenicama stvarnosti, a razapet izmeu sveanih proklamacija i verolomne akcije svoje zemlje, Teleki je izvrio samoubistvo 3. aprila 1941. godine. Njegov moralni in nije, svakako, spreio maarske vlastodrce da uz pomo Nemake ostvare svoje revizionistike zahteve, ali je Telekijevo oprotajno pismo Hortiju ostalo kao primer asti i potovanja ugovornih obaveza. Data re je pogaena zbog kukaviluka, a sramota naneta potenju naroda, pisao je Teleki. Jasno je stavljao do znanja da je Maarska stala na stranu nitkova" i da e Maari postati leinari", najprljavija nacija". 22 ' Uzaludno je i patetino sam sebe okrivljivao to to nije spreio, kao da je i mogao. U toku rata i prvih dana okupacije Bake i Baranje maarski okupatori pobili su preko 3.500 Srba. Otkidanje Makedonije od ostalog dela Jugoslavije, pa samim tim i spreavanje da se snage Jugoslovenske vojske spoje u Grkoj sa Grcima i Britancima, davalo je glavni beleg ratnim operacijama na tlu Jugoslavije. Nemci, oigledno, nisu hteli dozvoliti da se ponovi situacija iz prvog svetskog rata sa Solunskim frontom. Pokazalo se, takoe, da romantiarsko i lakomisleno shvatanje o slabosti Italijana nije bilo opravdano, zbog slabe tehnike opremljenosti Jugoslovenske vojske i otpora Italijana, oslonjenih na svoje mehanizovane jedinice pod Skadrom. Nemci su glavnim snagama 12. armije feldmarala fon Lista odvojili vojinu prostoriju Makedonije od Srbije. Listove snage su istovremeno sa dva korpusa prele i u ostvarivanje plana Marita", napavi sa bugarske teritorije Grku u pravcu Trakije i Makedonije. Cilj 2. armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa bio je da razdvoji Hrvatsku i Sloveniju od Srbije, front severno od Save i Dunava od onog juno od ovih reka, od ega su u vreme nemakog politikog i diplomatskog pritiska na Kraljevinu Jugoslaviju da prie na stranu Osovine strahovali knez Pavle i drugi zvaninici namesnikog reima. Bombardovanjem Beograda, suprotno pravilima meunarodnog ratnog prava, koje su Nemci i u dotadanjem ratu krili bez mnogo premiljanja (Varava, Roterdam i gradovi u Engleskoj), Nemci su doprinosili optem rastrojstvu odbrane napadnute strane. Tri nemake manevarske formacije bile su od prvog dana usmerene prema glavnom gradu Jugoslavije, raunajui na iznenaenje i silovitost prvog udara, i to: prva, najsnanija oklopna grupa, koja je nadirala ka severu od
22)

Isto, 22 - Horti je istog dana napisao pismo Hitleru da su preduzete vojne mere, ali moli da zbog oseanja grie savesti koja nas ispunjava", iju dubinu najbolje ilustruje samoubistvo predsednika vlade, nemako vojno rukovodstvo tako odredi zadatke svojih trupa da oni budu u saglasnosti sa naom saveu" - Isto, 23-24.

106

pravca Sofija - Ni - Beograd; 41. oklopni korpus sa motorizovanim pukom Gros Dojland" sa prostora severoistonog Banata (Temivar - Vrac) i 46. oklopni korpus koji se kretao iz Meumurja preko Bara, kroz Slavoniju i Srem ka Beogradu. 23 ' Rat je na Severnom i Severozapadnom frontu zavren za etiri dana. Otpor nacionalno heterogene vojske zemlje koja je bila nacionalno razrivena iznutra, sastavljena od nezadovoljnih naroda (Hrvata, Makedonaca, albanske, nemake i maarske manjine), nije mogao biti uspean. Bolesti drutva nisu mogle da ne zahvate i armiju, tim pre to su se od 1939. u nju slivali i graani - vojni obveznici, unosei u vojsku sve frustracije i akutne nacionalne i socijalne probleme karakteristine za drutvo. Zastarela i slabo voena Jugoslovenska armija nala se u ratu sa najmodernijom, najprodornijom i najbrutalnijom armijom na svetu. Udarac Vermahta jednostavno nije bilo mogue izdrati. Rat je tek otkrio svom snagom dubinu jedne krize, najvii stepen defetizma i nacionalne razjedinjenosti, petokolonake izdaje. Vrhovna komanda, sa generalom Simoviem na elu, nije bila na visini zbivanja. Generali nisu bili spremni da se bore, a mnogi od njih nisu ni podnosili Simovia. Udar snaga 12. armije iz pravca Bugarske bio je neodbranjiv, o emu svedoi i injenica da je Skoplje palo pre Zagreba, jer se radilo o jedinicama izvanredno naoruanim i spremnim za izvoenje najsloenijih operacija, koje su, na jednoj strani, imale sigurno bugarsko uporite sa kojeg su napadale, a na frontu u Albaniji Italijane s kojima je trebalo da se sretnu. Kao i u dotadanjem ratovanju na Zapadu, Nemci su i na jugoslovenskom ratitu od prvog dana demonstrirali izvanredno sadejstvo kopnenih i mehanizovano-oklopnih snaga sa avijacijom. Mada je i na junom frontu bilo primera izdaje pete kolone naroito iz redova ustaa, u peadijskim jedinicama, ali i u vazduhoplovstvu, koji nisu hteli da izvravaju zadatke, ipak je uveliko preovlaivao srpski oficirski i boraki kadar. <1 Od prvog dana Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske nije /kontrolisala situaciju. Direktive i zapovesti upuivane su jedinicama koje vie nisu ni postojale. Traena je odbrana linija koje su ve bile probijene. U optem rastrojstvu drutva i vojske nestvarno su izgledale i kombinacije Vrhovne komande da se neprijatelj zaustavi na vodenim i planinskim preprekama - Savi, Uni i Velebitu - a kasnije organizuje otpor na masivima Komova, Durmitora, Prenja, na rekama Bojani i Neretvi. Vlada se povlaila od prvog dana rata. Nije postojala veza izmeu vlade i Vrhovne komande. Slobodan Jovanovi, Marko Dakovi i Bogoljub Ili optuivali su Hrvate za izdaju. 24 ' Maek je napustio
23)

Osma oklopna divizija 2. armije ula je 12. aprila u Zemun. Na putu prodora od Osijeka, Rume, Sremskih Karlovaca oduevljeno je doekivana od ustaa, folksdojera i Hrvatske zatite" - V. Terzi, n.d., 2, 368. ' lanovi Vlade direktno su optuivali Maeka, koji je napustio vladu 8. aprila i otiao u Kupinec, za dogaaje u Hrvatskoj.

107

jugoslovensku vladu 8. aprila, a drutvo su mu inili i ostali hrvatski ministri: Josip Torbar, Baria Smoljan i Ivan Andres; vladu je napustio i predstavnik JMO Dafer Kulenovi. Naputanje vlade, u stvari bekstvo ministara, bio je poseban primer aprilskog rasula. Pozivom svojim pristaama da izraze lojalnost novoj vlasti (ustakoj) 10. aprila, Maek je osigurao legitimnost prenosa vlasti, faktiki potvrdio separatizam i razbijanje Jugoslavije kao drave. Ostale su prazne rei Ivana ubaia da potpredsednik jugoslovenske vlade nee dezavuisati svojih drugova". 25 ' Kralj je sa vladom 14. i 15. aprila sa nikikog aerodroma napustio zemlju, odletevi za Grku. Simovi je bez saglasnosti vlade, mada u njeno ime, 14. aprila ovlastio armijskog generala Danila Kalafatovia da zakljui primirje, iako se u datoj situaciji radilo zapravo o kapitulaciji. Prethodno je Simovi, s pozivom na Ukaz kralja Petra II, obavestio komandanta pozadine Vrhovne komande Danila Kalafatovia, da je postavljen za naelnika taba Vrhovne komande. Tom prilikom Kalafatoviu je predao i pismeno ovlaenje, stavljajui mu do znanja da ga je kraljevska vlada na sednici na Palama 13. aprila 1941, s obzirom na stanje nae vojske, posle prvih neuspeha i naroito s obzirom na delikatnu situaciju nae vojske zbog dogaaja u Hrvatskoj i Dalmaciji", ovlastila da odmah zatrai primirje od neprijatelja kako bi se dobilo u vremenu i olakala situacija vojske.^ Simovi je imao u vidu situaciju Francuske 1940, ali se u Jugoslaviji radilo o sasvim drukijim prilikama. Nemci su zahtevali bezuslovnu kapitulaciju koja je iskljuivala svako primirje. Kapitulacija (Odredbe o primirju) je potpisana 17. aprila 1941. u Beogradu, u zgradi biveg ehoslovakog poslanstva. Kapitulaciju su potpisali general-pukovnik Maksimilijan fon Vajks, s nemake strane, a s jugoslovenske Aleksandar Cincar Markovi i general Radivoje Jankovi. ' U kratkotrajnom ratu zarobljeno je oko 375.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, koji su najveim delom odvedeni u zarobljenitvo, uglavnom Srba, Crnogoraca i Slovenaca. 28 '
25)

26)

2/>

28)

U zapisniku koji je vodio S. Kosanovi stoji da je J. utej izvestio da je Maek ostao u Kupincu da deli sudbinu svog naroda" - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu, 1941-1943, Zagreb, 1981, 10. Po svemu izgleda da Vlada na Palama nije uopte raspravljala o kapitulaciji, a kamo li o tome donela odluku. Iz Simovievog izvetaja podnesenog Vladi nije se moglo videti da se radi o kapitulaciji. Simovi je referisao da je poloaj nepovoljan, ali nije beznadean, jer postoji trea odbrambena linija. Oigledno je da se radilo o jednostranom i nerealnom izvetaju - B. Krizman, n.d., 1011. Glavni stan Firera obavestio je 17. aprila 1941. Vrhovnu komandu Vermahta da je komandant Jugoslovenske vojske - general D. Kalafatovi - prihvatio 15. aprila uslove kapitulacije i naredio jedinicama da ne pruaju otpor - V I I , Aprilski rat, 1987, 781 - Kosovska divizija je na tlu Albanije obustavila operacije tek 22. aprila 1941. godine. Prema nemakim izvorima zarobljeno je oko 398.000 ljudi, od kojih su Italijani zarobili samo oko 30.000. Na slobodu su puteni Makedonci (kao Bugari), Hrvati i pripadnici manjina. Prema kasnijem nemakom izvoru u nemakom zarobljenitvu je 21. juna 1941. bilo 181.258 zarobljenika - Jozo Tomasevich, etnici u drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979, 78. - J. Hoptner iznosi podatak da je u nemako zarobljenitvo palo 254.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, ne ubrajajui one iz Srbije - n.d., 276. - SI.

108

Aprilski rat je bio katastrofalan vojni poraz, ali je za posledicu imao razbijanje drave od strane pobednika. Za Nemaku i njene saveznike u pitanju je bila vojna egzekucija daleko nadmonijeg protivnika nad jednom vetakom tvorevinom koju su stvorili pobednici nad Centralnim silama 1918. godine. U likvidaciji te drave dolazila je do izraaja Hitlerova srbofobija zbog dogaaja koji su se odigrali u Beogradu u noi 26/27. marta. Rat neravnopravnih vojnih strana uticao je i na njegovu kratkotrajnost. Ali daleko vie od te injenice, na brzi i haotini slom Kraljevine Jugoslavije uticali su faktori unutranjeg rastrojstva drave, koji su bili karakteristini za sve vreme njenog trajanja, izbijajui vulkanski u svom antijugoslovenskom obliku naroito u uslovima rata. U sukobu Osovine i Kraljevine trijumf ovala je vojno nadmonija sila, moderna vojna doktrina, vojno daleko bolje organizovano drutvo. Nemaka je od 1934. prebacila svoju privredu na kolosek rata. Radilo se o nadmoi industrijske sile nad drutvom agrarnog karaktera. Bio je to i sukob homogene vojske sa nacionalno heterogenom armijom Jugoslavije. Hitler je oekivao daleko jai otpor Jugoslovenske vojske, ali vojska Kraljevine nije bila srpska vojska iz prvog svetskog rata. Defetizam politikog vrha i vojnog rukovodstva bio je poseban uzrok brzog poraza. Bilo je generala koji su se prilikom odlaska na front pozdravljali sa: Dovienja u zarobljenitvu". Nemaka i njeni saveznici bili su daleko tehniki nadmoniji u odnosu na Jugoslovensku vojsku, koja nije raspolagala modernim naoruanjem, pre svega avijacijom koja bi se mogla meriti sa Luftvahe, tekom artiljerijom, oklopno-mehanizovanim jedinicama, pa ni modernom vojnom doktrinom. Nemaka vojska je ve u dotadanjim kampanjama na istoku i zapadu stekla znaajno iskustvo i samopouzdanje. Osovina je bila superiornija i po broju ljudstva, jer se na njenoj strani nalazilo 870.000 vojnika nasuprot oko 600.000 vojnika Kraljevine Jugoslavije, pri tom neuporedivo slabije naoruanih i opremljenih. U napadu na Jugoslaviju uzele su uee 52 nemake, italijanske i maarske divizije, potpomognute iz vazduha sa 2.236 borbenih aviona. Odnos snaga u Vazduhu bio je 5 : 1 u korist avijacije Osovine. Rat je za Trei rajh bio, zbog nepredvienog prevrata, iznenadan i neoekivan, ali ta prednost za Jugoslovensku vojsku nije imala mnogo znaaja zbog kanjenja taba Vrhovne komande i jugoslovenske vlade da preduzmu blagovremeno odbrambene i mobilizacione mere, infatilno uvereni da je rat mogue izbei ili bar odloiti. I pored raspoloenja srpskog naroda da se sa Jugoslovenima bore, sve se sruilo kao kula od karata. Nemaka superiornost nije se ispoKerkez navodi Hitlerovu izjavu iz aprila 1941. (a takve podatke daje i Glavni Hitlerov stan, 28. maja 1941) d a j e ukupan broj zarobljenika iznosio 337. 864 vojnika i podoficira i 6.298 oficira, iskljuujui folksdojere, Maare i druge koji su odmah puteni. Sve zarobljenike Hitler oznaava kao Srbe - Obnova", br. 12. 1941; S. Kerkez, Drutvo Srbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1989, 602. - Nemci su u aprilskom ratu imali 558. izbaenih iz stroja, od toga 151 mrtvih. - V. Terzi, n.d., 2, 498.

109

ljavala samo u oklopnim jedinicama i vazduhoplovstvu, ve i u komandnom kadru, nainu komandovanja, izvoenju borbenih, operativnih zadataka. Rat je bio zavren onog dana kada je slomljen makedonski front i kada jugoslovenske trupe - i pored upada na albansko tlo - nisu uspele da osvoje Albaniju, potisnu Italijane, bace ih u more i zarobe veliki ratni materijal kao to se olako oekivalo, jer se navodno radilo 0 slabom protivniku. I pre rata se nije oekivalo da bi Jugoslovenska vojska mogla da zadri front severno od Save i Dunava. Nemci su, osim toga, u aprilskom ratu ne samo nametnuli munjeviti rat, ve i unitavajui rat", napadajui naseljena mesta, s ciljem demoralizacije naroda i vojske, ne obazirui se na rtve meu civilnim stanovnitvom. Demonstrirao se brzometni i totalni rat. Pri tom su politiki, propagandno, psiholoki i operativno koriene meunacionalne suprotnosti u Jugoslaviji. Na osnovu obimnih istraivanja aprilskog rata, Velimir Terzi je, uprkos optem slomu i razornom delovanju pete kolone, te defetizmu komandanata, izdvojio znatan broj jedinica umadijske, Bregalnike, Moravske, Toplike, Drinske, Timoke, Dunavske, Cerske, Unske, Dravske, 2. i 3. konjike divizije koje su pruile snaan otpor neprijatelju. 29 ' Piloti su pokazivali nevieni heroizam. Avijatiari 51. lovake grupe 6. lovakog puka sa zemunskog aerodroma tukli su se sa neuporedivo nadmonijim nemakim snagama, branei nebo Beograda. 1 nad drugim gradovima Jugoslavije bilo je primera pojedinanog i grupnog heroizma. Narednik pilot-lovac ore Cvetkovi oborio je dva italijanska aviona nad Podgoricom, a ostavi bez benzina i municije udario u italijanski avion. Nad Peujem je poginuo 7. aprila 1941. major Dobrosav Tei s drugovima, a u rejonu Segedina major Lazar Donovi, komandant grupe i drugi.30' Aprilski rat je imao jo jednu dimenziju koja nije uvek bila primeivana: izvesnu nedovrenost,31' bar sa srpske i crnogorske strane gledano. U pitanju su graani zemalja koji su imali drave pre 1918, slavnu vojnu tradiciju i samopregor naroda u slinim istorijskim situacijama, koji su teko shvatali da se drava gubi bez stvarne bitke. Ovaj inilac je vie nego vano da bude uoljiv u situaciji koja je nastala nakon vojnog poraza. Nedovren je i sa stanovita oficirskog kadra, koji se nije pokazao u kratkotrajnom ratu, iekujui trenutak svog iskupljenja nastavljanjem otpora. Za komuniste je rat tek poinjao. Rat se mogao smatrati nedovrenim i sa stanovita otpora okupacionim reimima i teroru zavedenim nad Srbima, posebno u NDH, na Kosovu i Metohiji, u okupacionoj zoni pod Maarima i Bugarima.
29) 30) 31)

Isto, 530-541. Isto, 535-540. M. ilas u delu Revolucionarni rat" (Beograd, 1990) koristi pojam nedovreni rat".

110

Srbi kao rtve vojnog sloma


Unitenjem jugoslovenske dravnosti ruili su se osnovi versajske Jugoslavije", iji su tvorci bili Srbi. Vojnom egzekucijom nad navodno neprirodnom dravnom tvorevinom, stvarane su istovremeno pretpostavke za nadoknadu saveznicima Treeg rajha - Italiji, Maarskoj i Bugarskoj, sa krajnjom degradacijom Srbije u teritorijalnim okvirima od Grdelice do Beograda. 32 ' Antisrpsku notu posebno je imalo istupanje Nemake, kao sile koja donosi osloboenje nesrpskim narodima. Beograd je uziman za simbol srpske moi izmeu dva svetska rata, ocenjivan kao ratni dobitnik", razume se na raun nesrpskih naroda bezobzirno tlaenih i eksploatisanih. Istupanjem u tom smislu obraunavalo se sa tradicijom Jugoslavije kao srpsko-versajske tvorevine, a na drugoj strani davala perspektiva nesrpskom stanovnitvu kao povlaenoj kategoriji stanovnitva u odnosu na Srbe i Slovence. Na delove jugoslovenske teritorije, posebno one koje su se raunale za srpske ili to i bile (kao to je sluaj s Vojvodinom i Kosovom i Metohijom), pretendovale su, uz saglasnost Treeg rajha, revizionistike zemlje - Bugarska i Maarska - koje su jedva ekale da u novoj vojno-politikoj i meunarodnoj konstelaciji pristupe deobi plena i komadanju Jugoslavije. Na Kosovu sa Metohijom Italija je pomogla da se konstituie reim Velike Albanije. Makedonija je vraena pod okrilje Bugarske, dok je zapadnim delom ula u sastav Velike Albanije", sa graninim krajevima Crne Gore. Okupacijom Bake i Baranje, s formalnom aneksijom ovih krajeva Maarskoj decembra 1941, tzv. june upanije ponovo su vraene pod krunu Sent Itvana. 33 ' Na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, bez Dalmacije, 10. aprila 1941. ustanovljena je klerofaistika i rasistika, izrazito antisrpska tvorevina - NDH.Stenjena u prebalkanske granice, zapravo jo ue, s obzirom na inkorporaciju Vranjskog i Pirotskog okruga u sastav Bugarske, 34 ' Srbija se nala pod reimom vojne uprave, kao jedina jugoslovenska
32

' Vojnookupaciona zona Srbije obuhvatala j e , prema nemakim izvorima, oko 51.100 km 2 sa 3,8 miliona stanovnika (3.810.000), od ega 175.000 Rumuna - Vlaha. Po izvorima iz Nedieve arhive stanovnitvo na teritoriji Vojnog zapovednika Srbije iznosilo je 3.773.000 ljudi, i to: 3.367.000 Srba, 23.000 Hrvata, 51.000 ostalih Slovena, 102.000 Maara, 146.000 Nemaca, 66.000 Rumuna i 18.000 ostalih. Pretkumanovska Srbija" je imala teritoriju od 48.303 km 2 , sa 3.798.229 stanovnika. U analizi ovih podataka trebalo bi voditi rauna o izbeglicama u Srbiji, a na drugoj strani zarobljenicima u aprilskom ratu iz Srbije. - Vid. J. Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963, 23. Centralni organ vlasti u okupiranoj Bakoj i Baranji je Vrhovni tab maarske vojske. Vojna uprava je avgusta 1941. zamenjena civilnom upravom. Jugoslovenske oblasti pod maarskom okupacijom anektirane su Zakonom o ponovnom prisajedinjenju Junih zemalja kruni Sv. Stevana od 16. decembra 1941. godine. Maarska soldateska je ve prilikom vojnog posedanja Bake poinila teke zloine nad Srbima. ' Hitler se aprila 1941. saglasio da bugarske trupe uu u Srbiju do linije Pirot - Vranje - Skoplje, ali je bugarsko okupaciono podruje do leta ve obuhvatalo srezove: caribrodski, niavski, luiki, bosilgradski, masuriki, bojaniki, preevski i pinjski, delove palanakog i vlasotinakog sreza, teritoriju severoistono od Zajeara, izmeu Timoka i stare dravne granice - J. Marjanovi, n.d., 22.

111

zemlja sa takvim statusom, obavezana da plaa kontribueije nemakom okupatoru za izdravanje okupacione vojske, to je takoe bio sluaj bez presedana na tlu vojno poraene Kraljevine Jugoslavije. 35 ' Srbiju je juna 1941. snala i tragedija Smedereva, usled eksplozije municije u Citadeli Smederevo" (Smederevskoj tvravi), gde se nalazilo skladite ratnog plena. Eksplozija je izazvala velika razaranja grada i ogromne rtve, koje je Vojnoupravni komandant u Srbiji 10. juna 1941. ocenjivao Komandi kopnene vojske na oko 500 poginulih i oko 700 ranjenih, mada se njihov broj procenjuje i na oko 2.000 mrtvih i ranjenih jer je do eksplozije dolo na pazarni dan, u vreme kada se veliki broj seljaka iz okolnog okruja naao u Smederevu.361 Da li se u sluaju ove eksplozije radilo o diverziji ili je do nje dolo iz nepanje i nehata nije se nikada saznalo. Nemci su istraivali uzroke eksplozije, ali nisu doli do podataka o diverziji. Tek neka svedoanstva koja se pojavljuju u nae vreme pominju diverziju koju vezuju za sovjetske obavetajce pukovnika Mustafu Golubia i Matiju Vidakovia, koji je inae od Nemaca bio kasnije uhvaen u Beogradu prilikom rada na spremanju jedne eksplozivne smee. 37 ' ak i da je diverzija izvedena u organizaciji ovih obavetajaca, sa njom nisu bili upoznati rukovodei partijski centri KPJ. injenica da ova operacija nije ranije bila vezana za sovjetske obavetajce ili KPJ, najverovatnije potie otuda to je eksplozija odnela isuvie ivota nevinih graana da bi mogla podsticajno delovati na otpor. Obelodanjivanje ove operacije kao antifaistike akcije, s njenim pripisivanjem antinemakim snagama pod uticajem komunista, izazvala bi sasvim suprotan efekat, sluei onim snagama koje su se zalagale za operacije koje ne bi masovno ugroavale stanovnitvo srpskih gradova i sela. Ukoliko je vojnoobavetajni sovjetski punkt o diverziji obavestio svoj moskovski Centar, onda bi se ova smederevska" tajna mogla rasplesti tek objavljivanjem grae sovjetskog porekla. Dve decenije posle pobednikog trijumfa srpskog naroda i stvaranja prve jugoslovenske drave, dolo je do dijamteralno drukije situacije: jueranji pobednici nali su se u ulozi poraenih. Ono to nisu mogle Centralne sile 1914-1918, uradile su snage obnovljenog nemakog revanizma putem faistike agresije, koja je u sutini predstavljala nastavak prvog svetskog rata za ostvarenje ciljeva koji nisu bili postignuti 1914-1918. Izvrenje odmazde i ostvarenje revana pripalo je vodeoj
35>

Srbija se nala u interesnoj sferi Velikonemakog R a j h a " sa obavezom da izdrava nemaku okupacionu upravu. U njoj su Nemci videli predstavnika poraene Kraljevine Jugoslavije. ' Zbornik N O R , tom X I I , 1, Izvetaj vojnoupravnog komandanta u Srbiji Komandi kopnene vojske od 10. juna 1941, 157. ' J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1979, 50, 112, 212 - Matija Vidakovi (pod pseudonimom Roman, Kostaluka, Zanjkovski, utuk) bio je uesnik graanskog rata u paniji. Stigao je u Beograd iz SSSR-a 1941, sa specijalnim zadatkom da izrauje tempirne mine. Prilikom njihove izrade, 4. jula 1941, dolo je do eksplozije u Dragaevskoj ulici br. 17 u Beogradu, kojom prilikom je Matija Vidakovi teko povreen. Gestapo ga je streljao.

112

sili nekadanjih Centralnih sila, Nemakoj, preobraenoj od 1933. u nacionalsocijalistiku zemlju sa rasistikom doktrinom i naglaenom ambicijom da zagospodari svetom, uz pomo Italije i ostalih susednih revizionistikih drava, ukljuujui asistenciju svih unutranjih protivjugoslovenskih snaga ije delovanje s manjim ili veim intenzitetom nije prestajalo u elom meuratnom razdoblju. Odgovornost je svedena na Srbiju i koncentracija mrnje usredsreena protiv srpskog naroda. Srbiji je namenjeno da isplati zaostale istorijske raune iz prvog svetskog rata i meuratnog perioda. Sluaj Srbije u drugom svetskom ratu klasian je primer nestvarne mrnje, negacije pravila meunarodnog ratnog prava, razmnoenosti pseudoistorijskih argumenata i neosnovanih optubi na raun jednog naroda. Jednostranom osudom srpskog naroda za reim u Kraljevini Jugoslaviji otpisivana je krivica svih ostalih uesnika u vrenju vlasti. Srpska krivica" u meuratnom razdoblju dobila je nestvarne razmere. Snage novog poretka" nastojale su da uspostave ekvivalenciju izmeu srpske politike u Kraljevini Jugoslaviji sa politikom nastupajue represije, iako i najpovrnije poznavanje srpskog ponaanja pre rata uopte nije moglo da se uporeuje s njenim razmerama i karakterom. Pobeda ustakog ekstremizma pripremana je izmeu dva svetska rata, u Jugoslaviji; produbljivan je jaz izmeu Srba i Hrvata, irila ideologija nacionalistike iskljuivosti. Takvoj orijentaciji sluila su kvazinauna ostvarenja o razlikama izmeu hrvatskog i srpskog knjievnog jezika (rad Petra Guberine i Krunoslava Krstia), navodnoj srpskoj ekonomskoj pljaki Hrvatske (knjiga Rudolfa Biania), o pojavi i nastanku pravoslavaca na tlu Hrvatske iz pera Krunoslava Draganovia (Masovni prelaz katolika u pravoslavlje na hrvatskom jezikom podruju u vrijeme turske vlasti", Rim, 1937). ta tek da se kae za knjigu Mladena Lorkovia Narod i zemlja Hrvata" (Zagreb, 1939). Ultranacionalistika ideologija sadrana u navedenim i srodnim radovima pripremala je buduu antisrpsku politiku. Nemaka se, kao glavni saveznik i najjaa sila Osovine, u Srbiji osiguravala zavoenjem vojne uprave, kontrolom Trepe i Kosovske Mitrovice, radi nadgledanja vane saobraajnice dolinom Ibra i eksploatacije olova, posedanjem vanih saobraajnica u dolini Morave u pravcu Skoplja i Egejskog mora na jednoj strani, i prema Sofiji i Bugarskoj na drugoj, ukljuujui i dunavski vodeni put sa eksploatacijom Borskog rudnika. Istraivai balkanske istorije u drugom svetskom ratu zapaaju znaaj transverzale Dunav - Otrant za Osovinu. U sastavu stenjene Srbije naao se i Banat u sklopu Dunavske banovine sa seditem u Smederevu, 38) ali pod okupacijom nemakih snaga koje su imale da spree istovremene maarske i rumunske pretenzije na ovu oblast, delimino naseljenu rumunskim i maarskim stanovnitvom; Banat je
38)

Za zastupnika bana Dravske banovine postavljen je Jozef Lap, sa seditem u Petrovgradu - Velikom Bekereku - Zbornik N O R , X I I , 1, 153-4.

113

sa istim formalnim statusom bio pod Vojnim zapovednitvom Srbije i vlau nemake narodnosne grupe, od oko 120.000 folksdojera. Istoni Srem sa Zemunom pripojen je NDH u jesen 1941. 39 ' Kosovo je podeljeno izmeu tri okupatora: Italijana, koji su favorizovali stvaranje Velike Albanije"; Nemaca, koji su faktiki drali Kosovsku Mitrovicu s Trepom i Bugara, koji su dobili manji deo Kosova. Pored nametnute politike hipoteke Srbiji i srpskom narodu za sve to se zbilo izmeu dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji, sa izazivanjem protiv Srba svih navodno ugnjetenih naroda protiv reima srpskog bespravlja, srpski narod je bio izloen i drugim merama eksploatacije, politike diskriminacije i denacionalizacije. Sve te mere odisale su izrazitom antisrpskom notom, jer su izvoene kao pokuaj da se predupredi svaki otpor, da se Srbija pritesni do kraja i narodu ubije svaka vera u budunost. Nemaka osiguranja ogledala su se u uspostavljanju razgranate i stroge birokratske vojno-upravne-ekonomske kontrole. Tzv. sedam tromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi u Srbiji, kako su ih zvali u Berlinu, zbog paralelnih koloseka ostvarivanja funkcija u kojima su se isprepletale i sudarale kompetencije - esto protivureei merama jednog centra u odnosu na drugi - oliavali su uglavnom vojnoupravni zapovednik, opunomoenik Joahima fon Ribentropa, generalni opunomoenik za privredu sa ranijim generalnim konzulom i grupenfirerom Francom Nojhauzenom na elu, vojnoobavetajna sluba Abver i Sluba Glavnog ureda bezbednosti pod Himlerovim rukovodstvom. Vojna organizacija zemlje sprovedena je preko feldkomandantura, krajskomandantura i ortskomandantura. Sve je sluilo odravanju mira, iskoriavanju privrednih dobara i onemoguavanju da se ponovi nedavna izdaja". Pretnje smrtnim kaznama na poetku okupacije i uvoenje vojnih sudova tek su nagovetavali budui teror u ustanikim i postustanikim uslovima.40' U krajevima pod bugarskom i maarskom okupacijom poela je denacionalizacija srpskog stanovnitva. Bugarizacija stanovnitva Vranjskog i Pirotskog okruga tekla je u znaku politike da se radi o stanovnitvu koje je od pamtiveka bugarsko. Graanima ovih okruga nametnuto je isticanje bugarskih zastava; bugarizirana su im prezimena; stavljani bugarski natpisi na radnjama. Prva hapenja i internacije nacionalno nepouzdanih graana podseale su na prvi svetski rat. Granica prema Srbiji bila je zatvorena za graane iz pirotskog okruga. Bugari su poeli da dovode svoje slubenike, svetenike, prosvetne radnike. 41 '
> Isto, 395, 407. ' Vojnoupravni zapovednik Srbije je ve aprila 1941. predvideo smrtne kazne za dela nasilja i sabotae protiv nemake vojske; kanjivo je obustavljanje rada, sluanje neprijateljskih radio-stanica, zatvaranje radnji; zabranjeno je skupljanje na ulicama; proglaena je nadlenost vojnih sudova za uvredu nemake vojne sile i njenih zapovednika - Proglas komandanta nemakih trupa u Beogradu, aprila 1941 - Zbornik N O R , X I I , 1, 94-95. 4 1 ) B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-1945, 1, Beograd 1983, 43.
39

Maarska okupacija zapoinjala je u znaku terora i odmazde nad srpskim ivljem. Zaposedanjem Bake, maarski okupatori zaveli su vojne sudove. Stvorena je psihoza opasnosti od etnika, dobrovoljaca, optanata, kolonista, Jevreja, komunista". 42 ' Slovensko stanovnitvo", koje je posle 1918. bilo naseljeno u okupacionom prostoru, koji e nekoliko meseci kasnije biti i formalno anektiran, iseljavano je, a njihova zemlja dodeljivana maarskom stanovnitvu ili kolonistima Cango-Sekeljima iz Bukovine, Maarima iz Srbije i Bosne, vitezovima" iz Maarske. Baku su morali da napuste pripadnici srpske, hrvatske, jevrejske i ciganske narodnosti koji u njoj nisu imali pravo zaviajnosti do 31. oktobra 1918. godine. Kao i u srpskim krajevima pod bugarskom okupacijom, srpska prezimena su maarizovana, a na okupirano (anektirano) podruje dovoeni su prosvetni radnici i slubenici iz Maarske. Na ova podruja prenet je i sistem politikih partija koje su delovale u Maarskoj. Bitno je bilo da se to pre sliju novosteene oblasti sa maticom". Izvrena je reintegracija" nekadanjih istorijskih upanija namesto zateenog administrativnog ureenja. Stvarana je predstava o kontinuitetu sentitvanske Maarske. 43 ' Srpsku sudbinu delili su i Jevreji, 44 ' prinueni, kao i graani okupirane Srbije, da plaaju kontribucije, iako ni to nije bio otkup da se ne deportiraju u Maarsku i Ukrajinu. Srpske nauno-prosvetne i verske ustanove nale su se, takoe, pod udarom: rad Matice srpske je suspendovan, a imanja Srpske patrijarije i srpskih manastira stavljena pod sekvestar. 45 ' Vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i okupacija Srbije izazvali su u narodu teko razoaranje, depresiju, gubitak perspektive. U lomu jugoslovenske drave srpski narod je doiveo apokaliptinu sudbinu. Neznatne kolaboracionistike snage, koje su jo pre rata izraavale pronemaku politiku, svojim dranjem i propagandom unosile su jo veu duhovnu pometnju. Ideolozi nacionalne obnove pod faistikom okupacijom svodili su vojni poraz Kraljevine Jugoslavije na samounitenje na duhovnom planu, izraeno u pobedi tuinske misli, mislei pri tom - pod znatnim uticajem nacizma - na jevrejstvo, masonstvo, komunizam i demokratiju; bilo je to za njih i samounitenje na moralnom polju, beaenjem i kamenovanjem najboljih tradicija;
Nareenjem naelnika Generaltaba 11. aprila 1941. uvedena je vojna uprava na zauzetoj teritoriji june Maarske". Predvieno je proterivanje doseljenika i kolonista; inovnici - eksponirani kao protivnici Nemaca i Maara stavljeni su pod policijski nadzor; zabranjeno je odravanje zborova; zapoelo je interniranje Srba; zatvorene su srpske kole u mestima sa maarskom veinom - Zbornik N O R , tom X V , 1, 44-61. Zauzete teritorije tretirane su kao maarske, oduzete 1918, koje u velikoj meri nastanjuju Maari. U maarskom shvatanju radilo se o vraanju jednoplemenika" Isto, 35. u> U Bakoj je bilo 15.000 Jevreja. Gotovo svi (14.800) su stradali u logorima, na prisilnom radu, za vreme racije januara 1942. - J. Romano, Jevreji Jugoslavije 1941-1945. rtve genocida i uesnici N O R , Beograd 1980, 160-4. ' Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945. (u daljem tekstu Vojvodina u N O R - u " ) , u redakciji . Popova, Novi Sad, 1984, 65-68; B. Petranovi, n.d., 1, 43.
42)

115

nacionalno samounitenje u vidu opteg defetizma, naputanja i razaranja svih nacionalnih osnova; samounitenje na socijalno-ekonomskom planu izraeno u tuinskoj eksploataciji i osiromaenju naroda i politiko samounitenje integralnim ruenjem narodne drave. Oigledno, krivce za sadanje stradalnitvo nalazili su, sem u delovanju pomenutih sila, i u konstrukciji Jugoslavije u kojoj se Srbija 1918. utopila". Srpska profaistika politika i propaganda nisu se u odnosu na Jugoslaviju bitno razlikovale od ustake. Uopte, stvaranje jugoslovenske drave 1918. pripisivano je uticaju velikih sila, pre svega Engleske, koja je skrenula razvitak Srbije suprotno tradicijama njene dugovene istorije. Time se opet propitivao smisao savremene srpske istorije i opravdanost njenog izbora na istorijskom raskru 1918. godine. Srpska istorija u meuratnom periodu bila je po ovom shvatanju kao jedna od onih udnovatih interpolacija istorije koja udaljava od vekovnih prirodnih tokova. Srpski narod pod okupacijom je, pri tom, uveravan da mu je nemaki narod prijatelj. Slom 1941. uporeivan je sa Kosovom 1389. godine. Da bi se dobilo poverenje vlastitog naroda za pronemaku politiku kolaboracionista, pravljene su analogije sa maralom Filipom Petenom, pobednikom kod Verdena, koji je navodno pomogao francuskom drutvu da nadvlada duh portvovanja". U 27. martu 1941. videla se najvea zabluda srpske politike, jer se rtvovala za engleske interese umesto da prihvati ponuenu privilegovanu soluciju Osovine u odnosu na druge lanice. Pogrenim inom srpski hazarderi" tog dana potpisali su menicu komunistima i njihovim pobednicima. Za Tanasija Dinia, poznatog kvislinga, 27. mart je bio izdajniki i bezumni in, nasuprot mudrom inu" od 25. marta 1941. godine. Srbija je tada, kao sastavni deo Kraljevine Jugoslavije, postala redak primer rtve neskrupulozne meunarodne radnje", iji su pokretai majstori judeoanglosaksonskog sadizma, mranog Intelidens servisa, slobodnih zidara i komunizma". Meu uesnicima prevrata vieni su iskljuivo plaenici perfidnog Albiona", koji su kopali grob za sahranu Jugoslavije. Judeo-englesko-amerikanskom kapitalizmu pridodavala se i marksistika Moskva" u stvaranju izdajnikog plana" za obaranje Protokola o pristupu Jugoslavije Trojnom paktu. Za unitenje srpskog naroda odgovornost je traena u politici Londona i Moskve, kojima nikada nije bilo dovoljno rtava srpskog naroda. Poput Duana Simovia, naao se posle kapitulacije Draa Mihailovi da nastavi delo meunarodnih satrapa". Za Dragog Jovanovia 27. mart je bio prirodna posledica jedne nenarodne i nesrpske dravne politike koja se vodila kroz 20 godina dravnog ivota Kraljevine Jugoslavije. Kolaboracionistika tampa i kvislinzi okupljeni oko Saveta komesara Milana Aimovia videli su u Nemakoj prijateljsku zemlju, koja se trudila da Jugoslaviju ubedi diplomatskim i politikim putem, obeavajui joj Solun, ali su neprijatelji srpskog naroda rizikovali nacionalno samoubistvo". Slobodarsko raspoloenje Srba 27. marta 1941. proglaavano

116

je zabunom" uverenjem da se tog dana ini kraj svim dotadanjim sramotama i bezakonjima meuratnih reima. Trajni reimski ki" imao je svoj pandan u trajnom prevratnikom kiu". U svemu to se zbilo 27. marta 1941. vien je iskljuivo neprijateljski tropreg: jevrejstvo, masonstvo i komunizam". Dr Dimitrije Najdanovi u ljotievskoj Naoj borbi" pisao je da nema udnijeg datuma u srpskoj istoriji od 27. marta, jer nema veeg izdajstva. U fokusu", pisao je, jedne tragikomedije ili, kako bi rekao panski muenik - filosof Unamuno, jedne komitragedije jarko su osvetljena tri izdajnika lika: lakomo i lakoumno prevratnitvo, slabiko reimstvo i totalno dravoborstvo narodnih neprijatelja". Protivnici 27. marta nalazili su, meutim, i dobru stranu martovskog prevrata, sagledavajui je u tome to su Srbi, navodno, za svagda raistili sa Jugoslavijom. Srpski narod nije vie eleo u jednu dravnu kuu ni sa braom ni sa nebraom. Na ast ili na sramotu ostavljana je svima velika", mona", ujedinjena", jedinstvena" drava, jer je srpskom narodu donela samo nesreu, sramotu i krv", pad i stradalatva bez Kosova gora od Kosova. 46 ' O smrtonosnom okruenju Srbije posle arpila 1941. govore same za sebe dravne i vazalne tvorevine, koje su na antisrbizmu gradile svoju politiku i svoju nacionalistiku veliinu, naikane oko Srbije na Drini, Savi, Dunavu, Ibru, Niavi, Binikoj Moravi i Uvcu. Kada je trebalo naterati srpske kolaboracioniste na vee angaovanje, pretilo se ustakim i maarskim ekspedicionim korpusima koji e zavoditi red u Srbiji; ili da su car Boris i poglavnik Ante Paveli uspostavili tzv. slovenski luk izmeu Sofije i Zagreba drei u kletima Srbiju koja je na suprotnostima Bukureta i Sofije, Bukureta i Budimpete uspevala da zadri koliko-toliko snoljive odnose tek sa Rumunijom generala Jona Antoneskua. Srbija je dobila granicu sa NDH na Savi, na domaku Beograda, pripajanjem ovoj Zemuna i istonog Srema. Kakvi su preokreti mogui u relativno kratkom razdoblju pokazuje situacija 1918, kada su srbijanski ovek i njegov dojueranji sused iz Zemuna, stari graniari, preko noi prestali to da budu pomeranjem granice na severozapad za sedam stotina kilometara, na Karavanke. Granini gradovi u prolosti Zemun i abac - nali su se preko noi u dubokoj unutranjosti zemlje. Banat, bogat i neophodan za snabdevanje Beograda, formalno je bio u sastavu Srbije a faktiki u rukama folksdojera. Iako je ostalo da se definitivna podela sprovede tek posle svetske pobede Treeg rajha, nije teko pretpostaviti kakva bi sudbina zadesila Srbiju ako se ima u vidu Hitlerova politika prema slovenskom svetu, naroito Rusima, Srbima i Poljacima kao gnojivu za nemake njive, a u sluaju Srba i Firerovom trajnom frustracijom porazima koje je Kraljevina Srbije nanela Monarhiji 1914. na Ceru, Suvoboru i Kolubari i prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine. Nemako (vapsko) stanovnitvo u Podunavlju, sa
46)

Naa borba", 29. mart 1942.

117

plodnim i geopolitiki i stratekim vanim panonskim prostorom, dolinom Morave i dunavskim putem, pa i istorijskom tradicijom vezivanom za princa Ojgena, vojvodu Evgenija Savojskog, bilo je vaan inilac budueg politikog oblikovanja ovog prostora. Teko je i pretpostavljati da bi Srbi dobili u delu tog prostora mesto koje je namenjivano vabama. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda) 1941. istina nije dolo, iako su pravljeni planovi jo i pre agresije, jer je svako prekrajanje u tom prostoru Hitler ostavio za posle rata. Poznato je, takoe, da je predviano stvaranje oblasti oko Gvozdenih vrata i erdapa. Pominjao se i plan da se Beograd proglasi za nemaki grad i tvravu Rajha, koja bi bila brana od azijskih i slovenskih naroda". Istorijska podseanja upuivala su na to da je jo vojvoda Savojski eleo od Beograda da napravi habsburku carsku tvravu" koju bi naselio Nemcima, ime bi se Srbi odbili od Dunava i Beograda". 47 ' Srpski narod nakon okupacije nije samo izgubio dravu za ije je stvaranje najvie uloio u ratu 1914-1918. godine, ve se i naao u situaciji da van Srbije kao svoje matice dovede u pitanje i svoju bioloku sutinu, pre svega u NDH, ali i u drugim krajevima, posebno da se moralno unizi, duhovno obogalji, ubije njegova istorijska svest i nasilno lii svog nacionalnog imena i bia. U prvu Jugoslaviju uao je demografski isceen", sa jednom etvrtinom fiziki izgubljenog stanovnitva, a vojni slom te iste drave 20 godina kasnije doivljavao je u znaku ustakog genocidnog zatiranja. U ime stvaranja nacionalno iste NDH, ustae su zapoele likvidaciju jedne treine stanovnitva unitavanjem, iseljavanjem i prekrtavanjem. Vojni zapovednik u NDH, general Gleze fon Horstenau, zabeleio je da ne poznaje dravu - sem ustake - koja prodire samu sebe". Nemaki general grozio se sadistike bestijalnosti ustaa sa Eugenom Didom Kvaternikom na elu. 48 ' Pri ovim zloinima blede asocijacije na verske ratove i krvoprolia iz prolosti. ta je jedna Bartolomejska no prema etverogodinjem klanju Srba 1941-1945. godine? ta je izazvalo ovu industriju smrti"? Koji su uzroci mogli pokrenuti masovno unitavanje ljudi razliitih rasa, vera i nacija, ideolokih i politikih ubeenja? Koji su se to ljudi nali da spaljuju i gue druge ljude? Neprihvatljivo je da uzrok lei s one strane razuma. Najlake ga je otpisati na raun patologije pojedinaca ili uih grupa, svaliti na sumanute izvrioce, ljude poremeene psihe, infernalne rekordere u nonom ubijanju poput fra Miroslava Majstorovia, roene zlikovce" iz Lombrozove galerije zloinaca. Socijalna psihologija moe, svakako, dosta da kae o poremeenosti ljudskih odnosa, naroito u meteima, pri emocionalnim usijanjima, u atmosferama koje pogoduju masovnom zloinu. Ali, daleko je vanije prodreti u sutinu ideologija koje propovedaju rasno i nacionalno prvenstvo, opsednute
47) 48)

M. Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944, Beograd, 1979,16, 21. Zbornik N O R , tom X I I , 1, 406.

118

iskljuivou, po cenu zloina, uoiti politiku i ekonomsku motivaciju nosilaca pokreta, utvrditi metodologiju ostvarivanja vladavine faistiko-klerikalnih snaga. Ustae su se u svojoj antisrpskoj politici oslanjali na raniju tradiciju pogroma Srba u blioj i daljoj prolosti. Nacistika ideologija je okvir i osnova, ali se nikako ne mogu izuzimati istorijski tragovi s recidivima, lokalne posebnosti, falsifikovanje istorije i zloupotreba tradicije, sa kvazi tezom o gotskom poreklu Hrvata, starevievsko-frankovakom antisrpskom politikom praenom velikohrvatskom mrnjom i megalomanijom. U emu je nacionalsocijalizam otvorio put ustakim zloinima? Pre svega, svojim prethodnim teroristikim iskustvom, legalizacijom logora, pogromima nad Jevrejima, idejama antislovenskog karaktera u Hitlerovom Mein Kampf, rasnom teorijom i rasno-antropolokom diskvalifikacijom ljudi nearijevskog porekla, negacijom Jugoslavije kao drave, srbofobijom nemakog vrha, Hitlerovim sugerisanjem Poglavniku da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer za 50 godina moe biti kasno. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku na koju je dugo ekao. Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasa krvi, rase i zemlje". Ako je NDH elela da bude straa Evrope na Balkanu, ona je, prema Hitlerovom shvatanju, morala da bude tvrda srca" i da ne smetne s uma da je mekoa" najvea okrutnost. Srbi su se u kleroustakoj verziji razlikovali od domorodaca rasno i verski, bili useljeni sloj stanovnitva koje nije imalo autohtoni karakter; idovi" su, opet, svojim prisustvom remetili nacionalno istu dravu, kao i rasno inferiorni Cigani. Komunisti su, kao i u svim nacionalistikim pokretima bez razlike, shvatani kao strano telo koje ne pripada organskom tkivu nacije. Progone nisu mogli izbei ni hrvatski antifaisti, kao politiki protivnici, pa i pristalice Jugoslavije u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine". Podosta je protivnika tzv. nekrofilske istorije koji obezvreuju napore istraivaa da objasne uzroke neuvenog zloina kako se nikada vie ne bi ponovila slina klanica naroda, ali njihova argumentacija kao da pre uverava da strategiju utanja ili zaborava treba ozakoniti za sva vremena. Potiskivanje istine, meutim, najvei je protivnik skladnih nacionalnih odnosa, ozdravljenja duha, uspostavljanja harmonine politike saradnje. Puno saznanje o korenima zloina i razlozima njegovog prekrivanja velom zaborava pretpostavka je istinskog zbliavanja. Kao to ne moe biti tana teza ultranacionalistikih srpskih snaga koje ovaj monstruozni zloin nad jednim narodom ele da poistovete sa odgovornou celog jednog naroda, hrvatskog, neprihvatljiva je i ona suprotna da je zloin delo malog broja ljudi pomraene pameti, nahukanih ustaa. Koreni seu i u istoriju srpsko-hrvatskih odnosa i imaju vie svojih incidentalnih manifestacija, izazvanih verskim, politikim i socijalnim razlozima, iako ih ne bismo apsolutizirali odbacivanjem situacije koju je nametnula nacistika okupacija Jugoslavije 1941. godine. Na genocidne akte protiv srpskog naroda upuuju i prilike posle sarajevskog atentata 1914, pogromi nad Srbima u toku rata, slanje srpskog stanov-

119

nitva u tamnice i koncentracione logore. Pojedini rimokatoliki prvaci prednjaili su u pozivu na obraun sa protivnicima monarhije kao najkatolikije drave. Slom Srbije za njih je predstavljao spas Monarhije i katolicizma kao njene duhovne osnove. Kao politiki nadzornik unutranjeg ivota svojih vernika, Crkva je kontrolisala i usmeravala i njihovo ponaanje u meunacionalnoj i meuverskoj sferi, farratizujui vernike naroito u verski i nacionalno meovitim krajevima. U Kraljevini Jugoslaviji ostvario se pred kraj njenog ivota poseban tip lokalnog faizma, izraen u klerofaizmu koji predstavlja simbiozu ekskluzivnog i militantnog nacionalizma sa klerikalizmom. Ovaj tip faizma pojedini naunici klasifikuju kao tip tzv. mediteranskog faizma, nalazei njegovo oivotvorenje u Spaniji Franciska Franka i Portugaliji diktatora Salazara. Slina varijanta faizma nastala je i u Slovakoj Jozefa Tise posle izdvajanja ove marionetske drave iz Cehoslovake u prolee 1939. godine. No, klerofaizam u NDH pokazao se kao najkrvoloniji, s obzirom na zajedniki ivot dva naroda razliitih vera, da u ime nacionalno iste drave bezobzirno iskoreni Srbe iz svoje sredine. Uzroci ustakih pogroma moraju se traiti i u uzrocima koji potiu iz dubina prolosti, pod uticajem feudalno-klerikalnih snaga koje nisu podnosile Srbe, kao slobodne ljude, a pri tome druge vere, mada mrnja i netrpeljivost nisu dovodili do verskog rata masovnih razmera, ako izuzmemo savremenu epohu. Korene genocida treba traiti i u starevievskoj ideologiji. Rasistika doktrina i njena primena dali su neophodni podsticaj ustaama. Iz okvira ovih uzroka ne moe se iskljuivati, prema tome, i drukija istorijska osnova na kojoj se raala nova mrnja i pripremao krvoloni obraun sa jednim narodom, koju predstavlja pojava faizma, odnosno nacionalsocijalizma, komunizma, stvaranja Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, mrnja ustako-separatistikih snaga protiv Srba i pravoslavlja, izazivana uz pomo dela klera izmeu dva rata, naroito od odbacivanja Konkordata 1937. godine. Nemci su se u uspostavljanju svoje vlasti u okupiranim dravama oslanjali na linosti, grupe i organizacije koje su koliko-toliko imale neki uticaj u narodu (maral Peten u Francuskoj, ili pokuaj sa HSS i Maekom uoi aprilskog rata), da bi tek u krajnjoj liniji, ako im ne bi polo za rukom da obezbede potporu uticajnijih politikih snaga, preputali vlast svojim ozloglaenim istomiljenicima. Ideoloka bliskost ili afinitet u pomenutim sluajevima potiskivani su svesno u zadnji plan u ime realnih nacionalno-dravnih interesa. Grupe istovetnog miljenja bile su, inae, saveznici po prirodi i u njihovo kolebanje se nije moglo sumnjati. Ustaki pogromi nisu mogli biti organizovani da im preutnu podrku nisu dali pristalice Vlatka Maeka, posebno aktivni zastupnici HSS-a koji su jo uoi rata preli na ustaku stranu. Ustae su se i posle proglaenja NDH plaile uticaja HSS-a, ali se nisu ustruavale da ih iskoriste u akcijama nacionalne purifikacije". Takoe, nije poznato da su prvaci HSS-a, kada je re o Sredinskom dijelu vodstva stranke, koliko god bili pod kontrolom ustake vlasti, ustali i sebe rtvovali u

120

ime jugoslovenske koncepcije, bratstva naroda i osude ustakih zloina. Sam Maek je izjavom od 10. aprila 1941. pozvao svoje pristalice da u interregnumu iskau lojalnost ustakoj vlasti, iako je bio voa HSS-a i potpredsednik jugoslovenske vlade, nezavisno od toga to je vladu napustio i njegov zamenik Ivan ubai, ban Banovine Hrvatske, obeao da voa stranke nee izneveriti lanove Vlade. Poto se Jugoslavija jo nalazila u ratu, njegova izjava se ne moe drukije tumaiti sem kao separatistiki i izdajniki akt. Pritisak okolnosti u kojima je delovao, pretnja pa i ivotna ugroenost, kao to je ponaanje u situaciji u kojoj se naao ispriavano", ne mogu biti opravdane sa stanovita statusa stranakog voe, dravnog predstavnika najvieg ranga pod zakletvom, ustako-nemakog negiranja drave koju je predstavljao. Otuda je neubedljivo delovalo glorifikovanje Maeka u emigraciji kao doslednog Jugoslaviji. 49 ' Sluaj sa nadbiskupom zagrebakim Alojzijem Stepincem je jo jasniji, jer je on za sobom ostavio vie tragova svojih ushienja u ast stvaranja NDH kao najzamanijeg dogaaja u ivotu hrvatskog naroda"; tekue dogaaje je tumaio kao davno sanjani i eljkovani ideal"; traio od svetenstva da se spremno odazove na uzvieni rad oko uvanja i unapreenja Nezavisne Drave Hrvatske". Stepincu je ustaki reim odgovarao kao antisrpski, a na drugoj strani stvarao pretpostavke za prevoenje pravoslavnih na vjeru svojih otaca". 50 ' Bio je to i put da se slomi pravoslavlje u zapadnim delovima dojueranje Jugoslavije. I drugi verski poglavar, Reis - ul Ulema Islamske verske zajednice u NDH, Fehim Spaho, pozvao je vernike u Gazi Husref - begovoj damiji da se zahvale Svemoguem na ostvarenju Nezavisne Drave Hrvatske, da ga u najveoj skruenosti zamolimo, da je dovijek uva". 51 ' Maekova posredna, i Stepineva direktna legalizacija NDH, doprineli su njenom uvrenju, razvijanju iluzija o njoj kao nacionalnoj dravi hrvatskog naroda, stvarali duhovne pretpostavke za likvidaciju Srba i denacionalizaciju Muslimana kao cvijeta hrvatstva". Samo se tako ubedljivo moe objasniti ustaka politika masovnog genocida nad Srbima. Neinjenje je u ovim istorijskim trenucima ve bilo jednako solidarisanju sa zloinom, a kamo li loe injenje. U pitanju su vodee linosti Hrvatske, iji se uticaj na dogaaje ne moe potcenjivati. Sta vie, bledo su se i bez dovoljne analitike otrine na zloine nad srpskim narodom u NDH odazivali i hrvatski ministri u emigraciji, puni bojazni da takvim stavom ne oslabe sutranju hrvatsku poziciju u Jugoslaviji
49)

50)

51)

Arhiv Sekretarijata inostranih poslova (ASIP), Fond emigrantske vlade, Generalni konzulat u Cirihu od 14. avgusta 1941 - Ministarstvu inostranih poslova (MIP-u); B. Petranovi, n.d., 1, 457-8. Tobonjih otpadnika". Prisvajani su i Crnogorci kao katolici i Hrvati u prolosti, koji su priznavali primat rimskog pape, dok nije osvojio Serbizam" pod uticajem Rusije - D. K. egvi, U prvim mjesecima stvaranja NDH. Moje poslanje u Italiju 7 - I X 2 4 - I X 1941, Dnevnik, 13-14. D. Sui, Parergon, Sarajevo, 1980, 35.

121

ukoliko doe do njene obnove. 52) Neubedljivo deluju i Stepineve post festum izjave da su u pitanju protokolarne ini", da je Biskupska konferencija traila striktno potovanje kanonskih propisa prilikom prekrtavanja, ili da se zauzimao za srpsku decu; da on nije ovek od svetovne vlasti i da nije imao pravo da se mea u njene poslove. Imaju li se u vidu njegove invektive, nabijene netrpeljivou i predubeenjima prema Srbima jo pre rata, od preuzimanja stolice koadjutora, pre svega njegovo shvatanje misionarskog rada u krajevima naseljenim Srbima, samo ukoliko bude dovoljno ljudi za sprovoenje prozelistike politike, nije teko zakljuiti da je njegov as tek svanuo sa stvaranjem NDH kao drave hrvatskog naroda. Odnos prema Srbima u Hrvatskoj kao otpadnicima" od katolianstva, koje treba ponovo prevesti na katoliku veru ili istrebiti, nije mogao proi bez podrke snaga hrvatskog katolicizma. U prolosti ideoloka osnova nacionalne iskljuivosti i netolerancije nalaena je u pravakoj ideologiji Ante Starevia koja je poivala na krajnjem nacionalizmu, velikohrvarstvu (pankroatizmu"). koja je ila do tog stepena da je Hrvate nalazila u Sumadiji, u Sloveniji (alpski Hrvati) i Crnoj Gori (crveni Hrvati). Hrvati su jednostavno bili svi i svuda". Starevianstvo je doprinelo razvoju hrvatske nacionalne samosvesti, ali je na drugoj strani ovu trajno opteretila nacionalistiko-rasistikim radikalizmom. Cista stranka prava dr Josipa Franka, kao naslednika Starevia, bila je uzor ustaama za reavanje srpskog pitanja na krajnje teroristiki nain. Izvor dugo akumulirane mrnje nalazio se i u optuivanju Srba za predratni teror nad Hrvatima, pljaku Hrvatske, spreavanje ove vojnom silom da sprovede samoopredeljenje. Tuinski tlaitelji" nametnuli su Hrvatskoj teko ropstvo, uz pomo hrvatskih izroda, Srba, koji su se nali u Hrvatskoj prevarom i izdajom. Ti tuinci bacili su se sa prodrvljivou hijena i biljegom steklih pasa na ivo tijelo hrvatskog naroda", da ga porobe i ogole, unite njegova dobra, lie staroslavne prolosti", njegova imena i njegove narodne i dravne osebujnosti", te da na svetom hrvatskom tlu podignu velikosrpsko Duanovo carstvo, davnu sanju sviju velikosrpskih ovinista i mahnitavaca". Beograd je proglaavan za centar tiranije, element destrukcije i razbijanja", nosilac politike koja tei da uniti Hrvate. Srpski imperijalizam" je kvario odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadranskog pitanja", koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska, Crna Gora i Albanija. Mrnja protiv Srba napajala je ustae do tog stepena da su ovima pripisivali da su ognjite svih nemira na Balkanu i arita intriga, klevetanja, agresivnosti, komplota i meunarodnih
52)

Misli se na J. Krnjevia, J. uteja i druge. Izuzetak ini V. Vilder, prvak S D S , koji je otro napao nadbiskupa A. Stepinca 17. februara 1942. preko Radio-Londona. Nadbiskup i katoliki kler napadnuti su jer nisu dali od sebe ni glas sauea prilikom krvavih pokolja Srba", u prvom redu svetenika i prvosvetenika hrianske pravoslavne c r k v e . . . " - Lj. Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941-1943, Zagreb, 28-29.

122

incidenata. Na ruevinama tiranije Beograda" trebalo je da vaskrsne samostalna i nezavisna hrvatska drava. Srbi su stavljeni van zakona: oni su uklanjani iz slube; ogranieno im je kretanje, zabranjena irilica; izbacivani su srpski nazivi mesta (Sremska u Hrvatska Mi tro vica itd.), ukidane su pravoslavne verske kole, zabranjeno tampanje knjiga latinicom na srpskom jeziku, ,,ien" hrvatski jezik od srbizacije, unitavane su i pljakane pravoslavne crkve, odnoene parohijske knjige, ubijane vladike i svetenici, rasputene srpske organizacije, paljene zgrade itaonice, pevakih i sokolskih drutava.53' Oni koji su blagovremeno osetili opasnost i nalazili se u situaciji da se spasavaju, prebegavali su u Srbiju i Crnu Goru. Treoj kategoriji bilo je namenjeno prekrtavanje, to jest promena vere kao cena za spasavanje ivota. U nacionalno istoj dravi nije mogla da postoji srpska crkva. O tome svedoi i deviza ustakog ideologa Mila Budaka Ili se pokloni, ili se ukloni". Raspravljajui o prekrtavanju pravoslavnih Biskupska konferencija je 17-18. novembra 1941. u Zagrebu obrazovala odbor trojice" (nadbiskup Stepinac, mons. dr Viktor Buri i apostolski administrator krievake biskupije dr Janko imrak), koji je zaduen da razmatra sva pitanja koja su se ticala konverzije grkoistonjaka na katoliku vjeru". Sa Zakonskom odredbom o zabrani irilice aprila 1941. doneta je i Zakonska odredba o osnivanju Hrvatskog dravnog ureda za jezik. Mile Budak je jula 1941. u svojstvu ministra bogotovlja i nastave doneo naredbu o hrvatskom pravopisu. Zakonska odredba o hrvatskom jeziku, njegovoj istoi i pravopisu objavljena je avgusta 1941., kao glavni zakonski akt na kome su se zasnivale knjievnojezike reforme. U lanu 1 ove zakonske odredbe je stajalo: Jezik, to ga govore Hrvati, jest po svom izvoru, po povjestnom razvitku, po svojoj razsprostranjenosti na hrvatskom narodnom podruju, po nainu izgovora, po slovnikim pravilima i po znaenju pojedinih rijei izvorni i osebujni jezik hrvatskog naroda, te nije istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti je narjeje bilo kojeg istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti je narjeje bilo kojeg drugog jezika ili bilo s kojim drugim narodom zajednikog jezika. Zato se zove hrvatski jezik". Pokatoliavanje pravoslavnih i reforma jezika trebalo je da poslue vraanju pravoslavnih hrvatskoj zajednici i vrem povezivanju Hrvata i Muslimana. Paveli je, februara 1942, kako navodi D. Davidovi, traio da se radikalno raisti sa porocima" u Jugoslaviji, pre svega u oblasti jezika. Najvee nedjelo i nasilje, to se moe na jednom narodu napraviti, jeste napraviti atentat na njegov jezik, koji ga potpuno i tano obiljeuje". Taj gospodski jezik" je, po Paveliu, bio postao obinim
53)

Stavljanje van zakona vreno je na osnovu ustakog zakonodavstva i van njega u praksi: Zakon o zabrani irilice, Zakonske odredbe za obranu naroda i drave od 17. aprila 1941, Zakonske odredbe o rasnoj pripadnosti itd. - Vid. Narodne novine, 11, 1 5 , 1 7 , 1 9 , 30. travanj 1941, 5. svibanj, 4. i 24. lipanj, 14. kolovoz, 10. i 26. listopad 1941.

123

argonom, u kojemu smet ljudskoga drutva u nonim kavanama razgovara". Taj jezik niko ne sme vie nazivati nekim priivenim imenima i da ga nitko nema prava i ne smije vie nagrivati, kvariti i sramotiti". Poglavnik je igosao raniju praksu po kojoj su najprostije, najgre, najgadnije balkanske riei postale (su) sastavnim dielom hrvatskog jezika...". Uskrsnue Nezavisne Drave Hrvatske" aprila 1941. pozdravljeno je i od Biskupske konzistorije akovake sa biskupom Antunom Akamoviem na elu. Biskup se 22. aprila 1941. zavetovao da e svetenici biti verni uvari vere i Hrvatske narodne svijesti na istonoj strai mile nae Domovine". Akamovi je u Korizmenoj poslanici za 1942. pozdravljao poglavnika zemaljskoga vrhovnitva" koji obnavlja duh crkvenog jedinstva u savremenom zovu: Natrag vjeri otaca! Jedinstvo je u Katolikoj crkvi". Dinko Davidov navodi Akamovieve dopise i instrukcije u kojima se zalagao za masovno pokatoliavanje. U Prijateljskom savjetu" koji je po nareenju Akamovia tampan i rasturan u leto 1941. po srpskim selima Slavonije i Srema zalagao se za jedinstvo crkve u NDH. Od stanovnika grko-istone vjere" se trailo da se ugledaju na onu svoju brau koja se ve prijavila za prelaz u Katoliku crkvu. Vi ete kao katolici moi ostati u svojim domovima. Vi ete nesmetano unapreivati svoje gospodarstvo i odgajati svoju omladinu za Boga i dravu Hrvatsku. Vi ete u Katolikoj Crkvi osigurati spas neumrlih dua..." Za svoju politiku pokatoliavanja Akamovi je posle rata na osnovu rada Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa D F J proglaen za ratnog zloinca, jer je neposredno uestvovao u duhovnoj prinudi nad bespravnim srpskim narodom", praktino na odnaroivanju Srba. Umesto kazne, kako navodi Davidov, Akamovi je 1959. dobio Orden bratstva i jedinstva I reda. Od ekspira je ostalo zapameno da zla nikada ne dolaze sama, ve uvek napadaju u etama. Srpski svet, ivotno ugroen, pod bremenom ponienja i denacionalizacije gledao je prema matici, oslukujui dogaaje u njoj, iekujui spas ili jednostavno sklanjajui glavu preko Save, Drine i Ibra. U okupiranu Srbiju poeli su da se slivaju reke izbeglica i preseljenika koje su okupatori proterivali iz Makedonije, Vojvodine, NDH, ili Albanci sa Kosova i Metohije, optereujui njene graane u najteem trenutku savremene srpske istorije. Pored Srba, u Srbiji se nalo i 8.751 Slovenaca, meu kojima su preovlaivali prinudno iseljeni nad onima koji su sami izbegli u Srbiju. Ukupan broj ovih izbeglica i preseljenika ne moe se utvrditi, jer mnogi nisu bili evidentirani, pristizali su i ponovo se vraali, a mnogi su izbegavali kontrolu. Prema jednom istoriografskom podatku, u Srbiji je bilo 241.000 izbeglica, ali se pominju i brojke od 300.000 do 400.000. S4) Jula
54>

Zapisnik sa sasluanja F. Nojhauzena, 16. septembra 1947. - A V I I , Nda, kut. 27, Reg. br. 1/5. - Broj od 400.000 navodi se i u pismu Predsednitva Ministarskog saveta Srbije od

124

f
1941. godine uvedena je ustanova Izvanrednog opunomoenog komesara za izbeglice i preseljenike, kojoj se od oktobra 1941. na elu nalazio in. Toma Maksimovi. Uprkos oskudici, koju je stanovnitvo Srbije trpelo za vreme rata, preko itne centrale otkupljivani su vikovi penice od etve 1941, dok je od svih proizvoaa besplatno prikupljano 1% od ukupne proizvedene koliine penice za ishranu izbeglica. Dolazak izbeglica mogao je nadoknaditi manjak radne snage, koji se uveliko oseao zbog ratnih zarobljenika i mobilisanih lica za razne vojne formacije, ali je na drugoj strani bila u pitanju i mera od znaajnog nacionalnog uticaja. S jedne strane, spasavani su ugroeni Srbi koji su sa porodicama ili sami samo sa linim prtljagom morali naputati svoja stanita da bi spasili ivot, a s druge strane, uvrivale su se duhovne veze izmeu Srba u matici i onih koji su u njoj nalazili spas. Upoznavanje i saivljavanje" pomagalo je u tim tekim danima oseanju jedinstvene nacionalne sudbine. Uporedo sa iluzijama o preporodu" Makedonije pod bugarskom okupacijom, teklo je iseljavanje srpskih kolonista i inovnika iz Makedonije. Maarska vlada je jo pre aprilskog rata predvidela iseljavanje kolonista iz Vojvodine posle okupacije ovog podruja. Slovensko stanovnitvo na Kosovu i Metohiji (Srbi i Crnogorci) nali su se posle aprilskog vojnog poraza pod pritiskom albanske veine. Siptari su iveli u iluzijama da su doiveli nacionalno osloboenje posle bespravnog reima u Kraljevini Jugoslaviji. Pothranjivali su ih okupator i barjaktarski iptarski sloj. Dobijanjem prava na svoj jezik, na svoje kole i druge nacionalne simbole (zastavu itd.), noenje oruja, izbor svojih inovnika itd., smatrali su da je dola sloboda i tuinska jugoslovenska vlast bespovratno propala. Naseljenici, koji su poeli da se naseljavaju na Kosovo i Metohiju od balkanskih ratova, a naroito od 1918, nali su se preko noi pod udarom progona, pljake imovine, oduzimanja zemlje, paljevine kua. Desetine hiljada naseljenika i drugog stanovnitva slovenskog porekla sklanjalo se u Srbiju i Crnu Goru, prelazei pod pritiskom Ibar i Prokletije. Rauna se da je sa Kosova i Metohije prognano 70.000 Srba i Crnogoraca. Srbi u NDH, suoeni su ubistvima, bacanjem u jame i reke, spasavali su se bekstvom u Srbiju preko Drine i Save, ili prelaskom u
16. septembra 1942, upuenog nemakom komandantu u Srbiji (Isto, Mikroteka, Nav N - O - 501, r. 258, s. 001024-34). S. Kerkez, n.d., 602 - Na dan 16. avgusta 1944. izbeglice i preseljenici su - po kraju odakle su stigli - poticali: iz N D H je izbeglo i preselilo se u Srbiju 118.167 lica; iz Maarske 24.931 lice; iz Bugarske 42.065 lica; iz Crne Gore i Albanije 48.808 i iz Slovenije 6.175 lica (Vid., A J , Komesarijat za izbeglice, f. 197 - Dnevni izvetaj, 16. avgusta 1944. godine, br. 171, Izvanrednog komesara za izbegliceTprESeljenike, T. Maksimovi - predsedniku vlade M. Nediu). Izbeglice i preseljenici su bili ovako rasporeeni po okruzima: u Banatskom 9.287; Kragujevakom 11.047; Kraljevakom 7.462; Valjevskom 9.034; Zajearskom 12.180; Beogradskom 17.293; Kruevakom 10.177; Leskovakom 21.225; Mitrovakom 15.029; Moravskom 13.431; Niskom 17.712; Poarevakom 11.610; Uikom 7.390 i Sabakom 23.922, t e u g m d u J B j a j g r a d u 53.326, uz 19 pridolica i 865 lica smetenih u karantin ( u k u p r t T 4 L I T l i c a ) . Radi se o evidentiranim licima, dok je broj neevidentiranih bio znatno vei - S. Kerkez, n.d., 602.
7

125

Dalmaciju, pod okrilje italijanskih okupatora koji su vidno iskazivali svoj navodni srbofilski stav, iza kojega su stajale odreene politike motivacije nalaenja protivtee NDH a sa poetkom narodnih ustanaka i mogunost manipulacije izbeglicama protiv ustanikih snaga. Beali su naroito predratni srpski prvaci, politiari (narodni poslanici, popovi, senatori, trgovci, ugledniji domaini itd.), koji su najpre bili izloeni udaru, jer su ustae teile obezglavljenju naroda i predupreenju otpora. Ustae su odbacivale NDH kao dravu vie nacija, to jest nacionalnih manjina. Uz nacionalne suprotnosti ila je i verska netrpeljivost katolikih Hrvata" prema pravoslavcima i muhamedanskim dravljanima". Ustaki reim je sa stotinama hiljada Srba na svojoj teritoriji unitio gotovo sve Jevreje. 55 ' rtve ustakih progona nalazile su se u stanju moralne posustalosti, depresije, straha, uznemirenosti i nepribranosti u prvi mah, ne shvatajui uzroke masovne ustake krvolonosti. Pod ustaki no dolazili su ne samo odrasli mukarci ve i ene, starci, deca u kolevkama. Nevieni progoni srpskog ivlja izazivali su kod rtava refleks samoodbrane i prikrivene tenje za odmazdom, uzvratom, koje e srpski graanski prvaci pod italijanskom zatitom sve vie razgorevati. Bekstva u ume postajala su jedini nain da se spasi goli ivot, naroito onih daleko od granica Srbije. Prvi masovni pokolj Srba u NDH izvren je u 27. i 28. aprila 1941. u selu Gudovcu, pored Bjelovara. Pokolji su nastavljeni maja 1941. u kotaru Vojni i u Glini. Ustaka klanja dobila su velike razmere u Hercegovini juna 1941, u Lici, Kordunu, Baniji i Bosni jula 1941. godine. Ustae su istrebljivanje Srba u Bosni i Hercegovini otpoele u krajevima gde je muslimansko stanovnitvo bilo brojnije, odnosno u veini. Re je o srezovima: Biha, Cazin, Bosanska Krupa, Bosanski Novi, Prijedor, Sanski Most, Klju. U Bihau i okolini poubijano je oko 12.000 Srba. Poetkom avgusta ubijeno je oko 3.000 Srba iz Sanskog Mosta i okoline. Na podruju Kupresa tokom avgusta 1941. ubijeno je oko 6.000 Srba. Slino je bilo u kljukom, delu jajakog sreza, kao i na podruju drugih krajikih srezova. Klanja Srba vrena su na elom prostoru Bosne - od Une do Drine. 56 ' rtva je bila i Srpska pravoslavna crkva. Samo u Bosni i Hercegovini 1941. poginulo je oko 100 svetenika, meu kojima mitropolit dabro-bosanski Petar Zimonji i episkop banjaluki Sava Jovanovi Platon. Deo svetenika je zatvoren ili prebegao u Srbiju, meu njima episkopi zahumsko-hercegovaki i zvorniko-tuzlanski Nikola Jokanovi i dr Nektarije Krulj. U Banjalukoj, Gornjokarlovakoj, Dabro-bosanskoj, Dalmatinskoj, Zagrebakoj, Zvorniko-tuzlanskoj, Zahumskohercegovakoj i Pakrakoj eparhiji, koje su bile na tlu NDH, ubijeno je 219 svetenika, monaha i verouitelja u periodu 1941-1945. godine. 57 '
55) 56) 57>

J. Romano, n.d., 91-131. - Prema ovom istraivau u N D H je stradalo od 39.500 koliko ih je na tom teritoriju ivelo 30.500 ili oko 7 5 % . E. Redi, Nacionalni odnosi u Bosni i Hercegovini 1941-1945. u analizama jugoslovenske istoriografije, Sarajevo, 1989, 29. Srpska pravoslavna crkva 1920-1970. Spomenica o 50-godinjici vaspostavljanja srpske patrijarije, Beograd, 1971. 191 - Veljko uri navodi 196 rtava SPC u N D H ,

126

Pogromi nad Srbima u NDH, naroito u nacionalno i verski meovitim krajevima (Bosna i Hercegovina, Lika, Kordun, Banija, Gorski kotar), dobili su takve razmere da su ugroavali opstanak celog srpskog naroda. Izvrioci su mobilisani iz redova klerofaista, fanatizovanih, pripremljenih psiholoki na najcrnje sadistike obraune sa svojim susedima", samo zato to su druge nacije i vere. Meu glavnim propagandistima u vrhu ustakog teroristikog aparata nalazili su se Mile Budak, Mladen Lorkovi, Aleksandar Seitz, Andrija Artukovi, Jozo Dumandi, Matija Kovai, Viktor Guti, Milovan ani, Mate Frkovi, Mirko Puk i drugi. Srbi smeteni u zatvore i logore kvalifikovani su kao etnici". Ustaka sabiralita" punjena su Srbima, Jevrejima, hrvatskim antifaistima. Stravini logori, koji e postati planete smrti" narednih godina (Jasenovac i Stara Gradika), stvoreni su u leto 1941. godine. Tehnologija smrti poznaje sve vidove bestijalnosti (klanje kao stoke, rezanje delova tela, vaenje oiju i nizanje oiju u vidu erdana itd.), spaljivanje u crkvama, bacanje u jame. Nije se pravila razlika izmeu mukaraca i ena, mladih i starih; ubijana su ak i odojad. Tzv. letee ustae, sastavljene od najgoreg oloa, pod izgovorom da iste teren od etnika, inili su nad mirnim srpskim stanovnitvom ivotinjske grozote". Pravoslavne crkve su spaljivane, kao to pokazuje primer Bastasa i Spasovaca. Poglavnik je cinino primeivao da su takve pojave tipine za svaku revoluciju", imajui u vidu i Hitlerovu podrku da je vreme da se raisti sa neprihvatljivim nacionalnim nasleem, iako su kasnije Nemci zbog posledica genocida pokuavali da zaustave ovaj krvoloni talas pacifikacijom prostora. Krvavo ustako postupanje praktino je teralo srpski narod u borbu za spaavanje golih ivota. Drugi izlaz nalazio se u bekstvu preko Drine u Srbiju ili u Dalmaciju pod italijansku zatitu. Srpski prvaci traili su od Italijana da se ugroena podruja pripoje Italiji ili da se Italija izbori za autonomiju Srba u Hrvatskoj pod italijanskim pokroviteljstvom.58' Ovaj zahtev teko je mogao biti usvojen bez podrke Nemake, koja je branila suverenitet NDH, pretpostavljajui italijansko-ustakim protivurenostima stabilnost nemako-italijanskih odnosa. Nemako-italijanski savez bio je, po Joahimu Ribentropu, alfa i omega nemake politike, koji se postulat nije smeo ugroavati zbog nekih perifernih pitanja. 59 ' U italijanskom zauzimanju za Srbe ne treba traiti nikakav altruizam ve sasvim realne interese nalaenja protivtee NDH u zaleu jadranske obale i u unutranjosti, borbe za povoljnije ekonomske interese u zaleu (drvo, ugalj, gvoe), slabljenja NDH kao prepreke italijanskom
utvrujui iskljuivo svetenike koji su ubijeni od ustaa, za razliku od prethodno navedenog broja koji obuhvata ukupne rtve (okupatora i drugih) - V. uri, Ustae i pravoslavlje, Beograd, 1989, 115-117. . Stanisavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942. godine, Istorija XX veka, I V , 1962, 18-19, 32. B. Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. v. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1305, 14. maj 1977.

58) 59)

127

prodiranju u Podunavlje, a pre svega neutralisanje mogunosti otpora meanjem u srpsko-hrvatske odnose, preuzimanja uloge arbitra, to je odgovaralo italijanskoj okupacionoj upravi sklonoj razreavanju sloenih meunacionalnih odnosa diplomatskim putem. Tzv. srbofilski kompleks italijanske politike, ima, dakle, svoju konkretnu politiku sutinu. Razgorevanjem ustanka progonjenih Srba, ova politika dobie i drugu znaajnu dimenziju koja se ogledala u mogunosti cepanja ustanikog fronta potedom italijanskih vojnih snaga. Srpskofilsku politiku Italijana podsticale su rtve ustaa kao jedinu odbranu, ali i brojni italijanski emisari i agenti ubacivani u ustaniku pozadinu, sa ciljem da je razriju. Srpski prvaci nastojali su pomou Italijana da obezbede povratak Hrvatske juno od Kupe i Save pod vlast Italije, pa i da se u budunosti voljom Rima osigura stvaranje autonomije Dalmacije i Like. Pod pritiskom ustakih zuluma narod srpskih sela istone Hercegovine oko Nevesinja, Gackog, Bilee, Trebinja, Stoca, Ljubinja i drugih mesta naputao je svoja stanita i sa pokretnom imovinom traio spas u zbegovima na hercegovakim planinama - Babi, Snijenici, Vidui, Bijeloj Gori, Babunima, Iliji, Sitnici i drugima. Na ustake zloine odgovoreno je ustankom, 3. juna 1941. godine. Ustanak je bio spontan, samoodbrambeni, prvi masovnih razmera u Jugoslaviji, odreen uslovima opstanka. Poele su borbe sa ustakim lokalnim snagama, ali i sa veim formacijama poznatog koljaa Jure Francetia. Ustanak je dobio na snazi dva dana posle napada Nemake na SSSR, kada su se pokrenula srpska sela oko Nevesinja i Gacka. Ustae su se zatvorile u gradove, a veina srpskog ivlja srezova istone Hercegovine nala se toga leta u zbegovima.60' Ustanci u Hercegovini i Bosanskoj krajini izbili su pod uticajem ustakog terora, ali je na njih uticala i ustanika tradicija borbe za opstanak i slobodu koja je ivela u svesti srpskog naroda. Kao i u Hrvatskoj, ustanak u Bosni i Hercegovini zainjao se u znaku ustakih divljanja protiv Srba, koji su nalazili spas bekstvom u ume, zbegove i u organizaciji samoodbrane. Najjae ustako uporite nalazilo se u zapadnoj Hercegovini, gde su desniarske snage HSS i klerofaistiki elementi preovlaivali jo od pre rata. U uslovima NDH nacionalno i verski raznovrsna Bosna i Hercegovina postale su, sa nasleenim protivurenostima, plodno tlo za nova podvajanja, mrnje, buenje atavizama dalje i blie prolosti. Ustaki program likvidacije
60)

Zbegovi su u Hercegovini nastali juna 1941. godine. Seljaci su naputali ugroena stanita i sa porodicama i pokretnom imovinom prikljuivali se ovom ili onom zbegu. Najvei zbegovi su bili u Iliji i na prostoru Zelenkovca, u blizini Trebinja, kao i na drugim planinama: Babi, Snijenici, Vidui,.Bijeloj Gori, Babanima, Hrgudu, Bedjeju i Sitnici. Smetaj naroda je bio pod vedrim nebom, a stoka se uvala u krdu. Najtee je bilo s vodom jer su planine bile bezvodne. Obezbeenje zbega je bilo jedan od svakodnevnih zadataka. Na slian nain su nastajali i zbegovi u Hrvatskoj i Bosanskoj krajini. Zbeg Ilija je bio sastavljen od naroda iz tri sreza: ljubinjskog, trebinjskog i stolakog. - Vid. R. Bulatovi, Narodna privreda Bosne i Hercegovine u oslobodilakom ratu 1941-1945, Beograd, 1984, 75-79.

128

Srba sinhronizovao se sa ustakom panhrvatskom koncepcijom kroatizacije" Muslimana, koji su u skladu sa Starevianskim idejama bili isto evropsko plemstvo, nacionalno Hrvati, hrvatska pasmina" koja nema nita sa muhamedanskom pasminom". Pretvaranjem Muslimana u Hrvate, a na drugoj strani pravoslavaca u katolike, bilo je izraz nacionalno-klerikalne dihotomije prekrtavanja". 61) Nezavisna Drava Hrvatska suoila se tek nakon obrazovanja sa snanim ustancima u Bosanskoj krajini, Lici, na Kordunu i u drugim krajevima Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su uglavnom istovremeno izbili, potresajui njene ionako neuvrene temelje. Napad na Drvar, 27. jula 1941, oznaio je poetak ustanka. ak i onamo gde je ustanak bio najbolje pripremljen - kao u Drvaru, na Kozari, u Bosanskom Petrovcu - probijala je stihija. Seljaci, dojueranje rtve ustaa, nisu mogle zaboraviti njihove zloine. Traili su da se borba proiri i na Turke", podrazumevajui pod tim Muslimane. Krajem jula i poetkom avgusta 1941. dolo je do prvih akcija ustanika u Podlugovima, kod Sarajeva, na Romaniji, na Trebeviu, u tuzlanskoj oblasti, u predelu Bira. Ustanak je naglo izbio i brzo se proirio u srpskim naseljima istone Bosne. 62) Stihijni elementi pokreta srpskih seljaka u odbranu golog ivota nali su literarnu obradu u Prolomu" Branka opia. Stepen zaslepljenosti srpskih seljaka ogledao se i u tome da su se i italijanski bersaljeri" (koji su nosili perje na kapama) izjednaavali sa Turcima, ili faisti sa crnim fesovima. Od otpora je zavisio ivot. Branko opi je ujesen 1941. pretoio to saznanje u masovku: dosta nas je duman klao, dosta nas je teror trao. Mnogu brau i oeve pobili su ko zeeve. Sad elimo da pokaemo da kleei ne ginemo". Tradicionalni koren otpora izraen je u stihu: Omladinci roblje nisu, nai stari hajduci su. Ovo je zemlja hrabrih ptia, mi smo djeca Obilia"... Gavrilo nas Princip zove na odbranu zemlje ove." 63) Ruski faktor" je takoe nezamenljiv u srpskom ustanikom pokretu. Posle 22. juna hercegovakim ustanicima priviali su se od italijanskih aviona sovjetski. Otpor srpskog naroda ustakom nasilju shvaen je kao sudbonosna borba dve nepomirljive strane. U Hercegovini se pevalo: Zaratile dvije velesile, NDH i srez Nevesinje". Meala se nada u pobedu Rusije, koja nije razlikovana od SSSR-a i Staljina i koja nije mogla da ne donese - kao i uvek slovenskoj raji - osloboenje. Ona je sada imala zatitnika u Rusiji", koju je komunistika propaganda predstavljala kao nepobedivu silu. opi je stihom sublimisao ova meovita oseanja ustanika srpskih krajeva: Poslednja se bitka bije, sjever duva iz Rusije, Beskrajna je naa vjera u orlove sa sjevera".
61)

62) 63)

Sem prisvajanja Muslimana, ustae su idealizirale hrvatsku istoriju i sebe predstavljale kao pokret sa dubokim istorijskim korenima, seui od Petra Svaia do bega Gradaevia - F. Jeli-Buti, Ustae i N D H 1941-1945, Zagreb 1977, 137. Vid. Z. Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Tuzla, 1983, 133-185. Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji 1941-1945, Sarajevo, 1885.

129

Slovenska nota je u komunistikoj projekciji bila proeta duboko usaenim sadrajima proleterskog internacionalizma, koji je za svetu stvar Sovjeta traio da se gine do poslednjeg borca. Iz prepiske rukovodeih komunista Bosanske krajine, u leto 1941, vidi se bezumna ideja da je bolje da pogine deset hiljada ustanika nego hiljadu Rusa", pripadnika Crvene armije, u bitkama za itomir. Komunistiki izvori iz 1941. nedvosmisleno pokazuju da su pokolji srpskog stanovnitva, ugroavajui samo bie srpskog naroda, uticali na izbijanje ustanaka u nacionalno meovitim krajevima. Tito je javljao 23. avgusta 1941. Kominterni da je masovni ustanak Srba u Bosni i Hercegovini, Lici i na Kordunu, nastupio zbog strahovitog zverstva Pavelievih ustaa". 64 ' Moa Pijade je januara 1942. sintetizovao ustake zloine u sledeoj formulaciji: 13. U itavoj istoriji srpskog naroda nezapameni zvjerski pokolji koje su nad Srbima, nad srpskim enama i djecom, izvrile ustake bande u Bosni i Hercegovini, daleko nadmaivi zvjerstva nekadanjih uckora, podigli su srpski narod u Bosni i Hercegovini protiv hrvatskih ustaa i njihovih pomagaa meu muslimanima". Da Ante Paveli, veli jedan od uticajnih uesnika, Vladimir Velebit, nije vodio strahovito glupu politiku u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, mi nikad ne bismo pokrenuli srpske mase na ustanak". Komunisti nisu gubili iz vida slobodarsko i antiokupatorsko raspoloenje porobljenog naroda, kao ni pojavu pojedinaca i grupa rodoljuba koji se nisu mirili s ropskim odnosom prema okupaciji. Na prostoru bive Jadranske divizije u posleaprilskim elanima Italijani su konstatovali nastavljanje otpora. Odbrambeni stav bio je uslovljen zlikovakim nastupom ustaa. Kod Sanskog Mosta, u Bosanskoj krajini, otpor ustaama maja 1941. izazvao je protivakcije Nemaca, a juna 1941. izbio je ustanak u Hercegovini. Opti ustanak srpskog naroda u Hercegovini nastupio je usled strahovitog masovnog pokolja nad Srbima u kome su muslimani ovih krajeva prilino masovno uestvovali". Ogorenost ljudi u nevesinjskom srezu bila je tolika da su postavljali pitanje: Mi ili Turci". Najvei pokolji nad Srbima izvreni su u stolakom, ljubinjskom i gatakom srezu. Pod utiskom tih pokolja i pod uticajem lanih vijesti" - stoji u jednom izvetaju Ugljee Danilovia - da su toboe doli Crnogorci i da su doletjeli ruski avioni, izbio je spontano ustanak u nevesinjskom srezu, jednom dijelu bilekog i gatakog sreza..." Nasuprot komunistima, deo ustanika koji se u dokumentu proizvoljno naziva kulakim elementom" ili reakcionarnim anglofilskim elementom" hteo je da se okrene istrebljenju muslimana, to jest da tekuu borbu pretvori u krstaki rat protiv islama". Danilovi navodi dva faktora od uticaja na tok dogaaja. Prvo, to su ljudi koji su ili sami preivjeli jame ili im je cjelokupna porodica poklana. Ovi su bili najaktivniji u klanju i oni su prvi pokolj na Dabru i izvrili. Drugi faktor bio je taj to su ovo granini krajevi gdje pljaka i paljenje neprijatelja
64

> A. CK S K J , Fond CK K P J - K l , 1941/3.

130

(muslimana) postoji kao tradicija. Osim toga, sadistika ubistva koja su u masi izvrena nad Srbima u gatakom, Ijubinjskom i stolakom srezu izazvali su neuvenu mrnju prema muslimanima. Prialo se da su ustae na Berkoviima kuvali djecu i nagonili njihove majke da ih jedu, a poslije ih ubijali, silovali djevojke i ene itd. Kau, biti ubijen metkom to je znailo sreu. Svi zloinci koji su poinili ta djela bili su domai muslimani, a gotovo u svim djelovima istone Hercegovine muslimani su masovno pristajali uz ustae". 65 ' U drugoj etapi borbe, avgusta 1941, ubistva muslimana, naseljenih na imanjima pobijenih ili odbeglih Srba, imala su za posledicu jaanje uticaja pogromakih elemenata, kod Srba", a na drugoj strani stavljanje muslimana u celini nasuprot ustanicima. Ustako nasilje pokrenulo je Srbe na ustanak, ali je ustaniki talas imao za posledicu nastavljanje, pa ak i pojaavanje ustakog terora nad nezatienim stanovnitvom. Iskustvo iz 1941. potvrdilo je iskustva iz blie i dalje prolosti da su krvolotva i tenja za zatiranjem srpskog naroda najjae bila ispoljena u pojedinim oblastima koje nisu bile sluajno izabrane za poetak nacionalnog i verskog ienja". Na tim prostorima najpre se oglasila ogromna mrnja prema srpskom narodu. Re je o Bosanskoj krajini, istonoj Hercegovini i istonoj Bosni. Bosanska krajina se nalazila na pragu Zagreba, bila je granini prostor Bosne prema Hrvatskoj, dok je istona Bosna graniila sa Srbijom, odeljena starom granicom reke Drine. 66 ' U graninim krajevima prema Srbiji srpski ivalj se okretao Srbiji i crpeo snagu dodirom sa maticom. Narod istone Hercegovine oslanjao se, tradicionalno, na Crnu Goru i sauvao je tradiciju borbe za nacionalnu slobodu. Bosanska buna" i hercegovaka puka" iz prolog veka jo su ivele u svesti ljudi ovih krajeva. Srpski narod Bosne i Hercegovine sa oduevljenjem je prihvatio ujedinjenje 1918. godine, odupirao se deobi i cepanju Bosne 1939, a pogotovu njenom pripajanju Hrvatskoj. U Bosanskoj krajini posle 1918. kandidovali su se istaknuti prvaci Radikalne stranke i Saveza zemljoradnika, Nikola Pai i Jovan Jovanovi Pion. Pai je u Krajini doekivan kao boanstvo. Likvidacijom srpskog ivlja u ovoj meovitoj oblasti urilo se kako bi se ona to pre ukljuila u hrvatski etniki prostor, u skladu sa koncepcijom nacionalno iste drave, iskorenio prkos srpskog sveta, uguila slobodarska tradicija i srpsko nacionalno saznanje, smanjila izrazita srpska prevlast u Bosanskoj krajini. Otuda i najvea ustaka ovlaenja poznatim koljaima i inspiratorima zloina: stoerniku Viktoru Gutiu u Banjaluci, velikom upanu Ljubomiru Kvaterniku u Bihau, na podruju istone Bosne Juri Francetiu, u istonoj Hercegovini Ivanu Hereniu i Miju Babiu, bliskim Pavelievim saradnicima u emigra65)

66)

Izvetaj Ugljee Danilovia iz Hercegovine, septembra 1941 - Izvori za istoriju S K J , Dokumenti centralnih organa K P J , N O R i revolucija 1941-1945, knj. 1 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1985, str. 15. E. Redi, n.d., 29-30.

131

ciji. 67 ' Za razliku od Bira i Vlasenice, gde je ustaki teror bio najjai, slabije se ispoljavao u predelima Majevice, Semberije i Bosanske Posavine, budui da su ovde Srbi bili izmeani sa Muslimanima i Hrvatima. U istonoj Hercegovini trebalo je radikalno izmeniti nacionalnu strukturu uz granicu sa Hercegovinom. Enver Redi vidi u hercegovako-crnogorskoj granici poprite pravoslavno-muslimanskih sukoba u dugom trajanju, koje su naizmenino donosili gubitke as jednoj as drugoj strani. Vekovni sukobi krsta i polumjeseca" na ovoj mei bili su podloga na kojoj se izgradila tradicija uzajamne netrpeljivosti, koja se naroito pogubno iskazivala u ratnim vremenima i prvim poratnim pobjednikim" godinama. Muslimanski ivalj podravao je ustae na protivhrianskoj tradiciji Muslimana, koja je od kraja 19. veka bila obeleena izrazitom srbofobijom. Otrica nacionalne konfrontacije nije ovu liila verskog karaktera nego je, ta vie, muslimanski vjerski sindrom u njoj postao jo militantniji". 68 '

Okupator i vazalni Savet komesara


Odnos Nemaca prema narodu Srbije moe se videti od prvog dana okupacije i zavoenja vojne uprave strogim odredbama koje su zabranjivale rad i osnivanje politikih, kulturnih, sportskih i drugih organizacija; javne skupove, povorke i druge srodne manifestacije. Pod udar nemakih vojnih i upravnih propisa dolazilo je podstrekavanje na nemire i trajkove, cepanje okupatorskih plakata i objava, uvreda pripadnika Vermahta. Nemaka vojna sila nemilosrdno je reagovala od prvog dana zavoenja vojne uprave na tlu Srbije. tab 11. nemakog armijskog korpusa 27. aprila 1941. izdao je zapovest, prema kojoj se imao streljati svako ko se zatekne pod orujem. Predvieno je uzimanje talaca u krajevima u kojima doe do otpora nemakoj oruanoj sili i streljanje u sluaju da se nemiri ponove. ' Nemci su zabranili sluanje stranih radio-stanica. 70 ' Na najgorem glasu kod Nemaca i kolaboracionista je bio Radio-London, kome se pripisivalo irenje zabluda i zavoenje Srba na pogrean put. Naredba o zabrani sluanja emisionih stanica od 27. maja 1941. predviala je stanice koje su se mogle sluati, meu kojima su precizno navedene sledee: Radio-Beograd i Zemun, radio-stanica protektorata Prag, Brno i Moravska Ostrava, velike radio-stanice Dunav", Vinja" i Luksemburg, radio-stanice Varava i Krakov i radio-stanice Pariz. 71 '
Isto, 27-28. Isto, 28. 69) Obavetavajui stanovnitvo Srbije 22. aprila 1941. da je preuzeo dunost vojnog zapovednika, general Helmut Ferster stavljao je do znanja da e svako ko se ne bude pokoravao njegovim nareenjima, sabotirao ili vrio krivina dela odgovarati po ratnim zakonima - Zbornik N O R , tom X I I , 1, dok. br. 8. 70) Naredba generala Ferstera od 27 maja 1941. 71> Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. br. 91.
67) 68)

132

Maja 1941. na tlu vojnookupirane Srbije uvedeno je krivino pravo, koje je davalo gotovo neograniena ovlaenja izvrnim organima okupatora i kolaboracionista u primeni kaznenih odredaba. 72 ' Nemci su zaveli sistem totalne kontrole u Srbiji. Kontrola je obuhvatala potu, telefon, telegraf, pisma, telefonske razgovore. O stepenu predostronosti govori podatak da je izdato nareenje da se pobiju ak i golubovi pismonoe. Vlasnici sprava za umnoavanje bili su obavezani da okrunim komandama - krajskomandanturama prijave sprave koje su posedovali (rotacione maine, nelprese, tiglove itd.). Delatnost tampe i izdavaka delatnost normirane su uredbodavnim putem maja, odnosno jula 1941. godine. Niko nije mogao obavljati uredniku dunost ako prethodno nije bio upisan u staleki spisak Srpskog novinarskog udruenja, koje je - polazei od rasistikih merila - zabranjivalo da uredniki poziv vre lica jevrejske i ciganske pripadnosti, ukljuujui lica koja su bila oenjena Jevrejkom ili Cigankom. O strogosti cenzure i preventivne kontrole najbolje govori to da periodina publikacija nije mogla biti tampana pre prethodnog odobrenja Propagandnog odelenja S" kod Vojnog zapovednika, a za materijal propagandistikog karaktera (broure, plakati, leci, itd.) odobrenja Vojnog zapovednika.73' Karakteristika nemake kontrole imala je, sem uobiajenih mera vezanih za okupacioni reim, vie izvanrednih karakteristika na koje treba skrenuti panju: bila je apsolutna, pomognuta dopunskom, ali u sutini sekundarnom kontrolom kolaboracionistikih organa; nosila je preventivna obeleja, jer se nita nije preputalo sluaju; odisala bezobzirnom otrinom koja se ispoljila od prvog dana posedanja srpske teritorije; imala u svojoj kalkulaciji uraunati rizik iz iskustva vezanog za obaranje namesnikog reima, a posebno rasno diskriminacione odredbe usmerene protiv Jevreja i Cigana. Na meti su posebno bili i masoni, u skladu sa optim nemakim stavom prema svetskoj masoneriji i kamufliranim anglofilima". U Beogradu su posle aprilskog poraza boravili admiral Kanaris, ef nemake vojnoobavetajne slube (ABVER-a) i Rajnhard Hajdrih u cilju da podstaknu likvidaciju engleske obavetajne mree u Srbiji. 74 ' Sredinom maja 1941. obrazovana je
A V I I , Nda, kut. - 53, Reg. br. 15/2-1, 134. - Navedeno prema SI. Kerkez, n.d., u rukopisu. 7 3 ) Pored stroge i centralizovane cenzure vojnookupacioni reim je preduzeo mere da evidentira sve sprave za tampanje i umnoavanje. Naredba o obaveznom prijavljivanju tamparskih i umnoavajuih sprava od 9. maja 1941 (List uredbi vojnog zapovednika u Srbiji br. 4, 16. maj 1941) obuhvatala je obaveznu prijavu komandanturama rotacionih maina, nelpresa, tiglova, zec maina svih vrsti, runih sprava za slaganje. ' B. Boovi, Obavetajne slube nemakog okupatora u Beogradu, Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd, 1971, 103-4. - Pa i misija poverljivog Ribentropovog oveka u Srbiji Edmunda Vezenmajera pokazuje koliki je znaaj nemaki vrh poklanjao likvidaciji zaverenikog drutva", koje je iz te zemlje, po njemu, irilo nemire. Raunalo se da Nemcima najbolje u tome moe pomoi A. Paveli koji bolje od drugih poznaje zavereniku kliku" i organizacije Crne" i Bele ruke" - Bogdan Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1300 i 1301 od 9. i 16. travnja 1977.
72)

133

posebna istraivako-anketna komisija za ispitivanje pozadine 27-martovskog prevrata. Odobrenje za pokretanje istrage dao je Ribentrop, a Feliks Bender, poslanik nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, obrazovao je komisiju u kojoj su se nalazili: Tanasije Dini, kao predsednik, te ore Peri i Mihajlo orevi, koja je u istrazi ispitala vie politiara, meu kojima Aleksandra Cincar Markovia, Dimitrija Ljotia, generale Petra Peia i Petra Koia, biveg guvernera Narodne banke Mitka Koia, ivka Topalovia i druge linosti. Zakljuak ove ankete je da krivica pada na izazivae prevrata. Trei rajh je koristio rad ove komisije u propagandne svrhe, nastojei da optui kraljevsku vladu i Duana Simovia zbog zakljuenja ugovora sa SSSR-om. 75) Dogaaje, koji su ranije zaokupljivali nemaku panju, sustizali su drugi, a akteri 27. marta uglavnom su se nalazili u inostranstvu, tako da je istraga, sem pomenute propagandne funkcije, ostala bez efekta. Savet komesara ili komesarska vlada Milana Aimovia ustanovljen je 1. maja 1941. godine, dakle 13 dana posle zakljuenja kapitulacionog akta, iako su pregovori za stvaranje kvislinke vlade poeli ranije, kao to se vidi iz nemake prepiske. Prema nemakim izvorima od 18. aprila 1941, Dragia Cvetkovi, koji se nalazio u Niu, predlagao je nemakim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivim namesnicima Radenkom Stankoviem i Ivom Peroviem, mislei oigledno na neku jugoslovensku vladu, samim tim to je sebe smatrao ustavnim predsednikom vlade. 76 ' Obrazovanje komesarske vlade ilo je preko komandanta Srbije, a kao glavni kandidati pojavljivali su se Dimitrije Ljoti i Milan Aimovi, i jedan i drugi poznati kao pronemaki raspoloeni predratni politiari i ministri. Aimovi je bio ovek antikomunistikih ubeenja, profesionalni policajac, koji je i u poslednjoj vladi Milana Stojadinovia obavljao dunost ministra unutranjih poslova. Iz literature na srpsko-hrvatskom koja je izlazila u inostranstvu proizilazi da su i Ljoti i Aimovi uslovljavali svoje prihvatanje voenja civilne uprave", traei, pre svega, da se potuju odredbe meunarodnog prava, nacionalno zakonodavstvo i sudstvo, da domaa uprava raspolae svojim finansijama, da Srpska pravoslavna crkva nesmetano nastavi rad sa svojom organizacijom, da se lanovi srpske civilne uprave zovu komesarima i smatraju advokatima naroda pred okupacionim vlastima, da se u crkvama za vreme slubi pominje ime kralja i patrijarha, da se privatna, crkvena i dravna imovina potuju. 77 ' Nemci su dali prednost Aimoviu, kao strunjaku za pitanja bezbednosti, oveku praktinijem u odnosu na ideoloki optereenog Ljotia. A i Dimitrije Ljoti je smatrao da on nije pogodna linost za predsednika srpske vlade, kao
75)

76) 77>

Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1946, Dosije T. Dinia, Arhiv Sekretarijata unutranjih poslova Srbije ( A S U P ) . - Navedeno prema M. Borkovi. Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava 1941-1944, knj. 1, Beograd, 1979, 51. M. Borkovi, n.d., 25-26. Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lil, 1949, 19.

134

ovek koji Nemce smatra prijateljima srpskog naroda, a koji je u to teko ubediti; smatrao je da takvo mesto pripada jednom neistroenom oveku sa svestrano priznatim autoritetom i udarnom snagom". 78 ' Aleksandar Cincar Markovi nije prihvatio da ue u srpsku civilnu administraciju", iako je uestvovao u razgovorima, davao savete i bio konsultovan. Savet komesara imao je strukturu vlade sa komesarima - ministrima, koji su stajali na elu odgovarajuih resora. Aimovi je zauzeo poloaj predsednika Saveta i komesara za unutranje poslove, dok su ostali komesari bili: za Ministarstvo prosvete - Risto Joji, za Ministarstvo pravde - Momilo Jankovi, za Ministarstvo pota, telegrafa i telefona - Duan Panti, za Ministarstvo graevina - Stanislav Josifovi, za Ministarstvo privrede - in. Milosav Vasiljevi, za Ministarstvo socijalne politike - dr Stevan Ivani, za Ministarstvo finansija - Duan Letica, za Ministarstvo saobraaja - Lazar Kosti i za Ministarstvo ishrane - Jeremija Proti. S obzirom na lienost Srbije dravnih atributa i pomoni vazalni status komesarske vlade, u njenoj strukturi nije postojalo ministarstvo spoljnih poslova. Nemaka nije davala Srbiji status subjekta u meunarodnim odnosima, kao NDH, ak i za vreme Nedieve uprave. Komesari su pripadali raznim politikim strankama, ali meu njima nije bilo markantnijih ljudi iz javnog ivota pre rata. Ljotiev Zbor" u vladi su predstavljali Milosav Vasiljevi i Stevan Ivani. Van vlade je ostao i Aleksandar Cincar Markovi, ministar inostranih poslova u Cvetkovievoj vladi, potpisnik akta u Dvorcu Belvedere", kao i potpisnik Odredaba o izvrenju primirja. Mada uvaavan od Nemaca i esto pozivan na konsultacije, Aleksandar Cincar Markovi nije javno i direktno bio angaovan u poslovima kvislinke vlasti. Ima istoriara koji smatraju da su Ljoti i Cincar Markovi vie voleli da ostanu ,,u senci", vukui poteze iza scene. 79 ' Aimovieva komesarska vlada je, u sutini, bila izvrno-upravni organ vojnookupacione uprave, administrativno-politika osnova za lake ostvarivanje okupacionih zadataka, pre svega tekuih upravno-privrednih i propagandno-politikih zadataka. O karakteru ove vlade najbolje govori kljuna pozicija Milana Aimovia, u vladi kao predsednika Saveta i ministra unutranjih poslova. Pitanje bezbednosti za Nemce je bilo najvanije, a prvi komesar" ovek od najvieg nemakog poverenja. Pomou ove vlade preuzet je i nastavio sa radom predratni upravni aparat: banovine - Dunavska, sa seditem u Smederevu; Moravska, sa seditem u Niu i Drinska, do juna 1941. sa seditem u Valjevu a zatim u Uicu; obnovljen je rad i sreskih naelstava u preko 110 srezova, optinskih uprava, andarmerije, katastarskih i poreskih uprava.
78 79

J Ljotia su naroito podravali ore Peri i Danilo Gregori. ' Aleksandar Cincar Markovi nije eleo da ue u Savet komesara. Odbio je ponueni resor prosvete. Nemaki funkcioneri: Feliks Bencler i Fajne koristili su Markovievo poznavanje Balkana i konsultovali ga po tim pitanjima.

135

andarmerija je posle okupacije bila razoruana, a deo andarma naao se u zarobljenitvu. Ranije andarmerijske stanice opljakane su i naputene. Do sredine maja 1941. na dunost se javilo 1.779 andarma i 153 aktivna andarmerijska oficira. Privremeno su obrazovani tabovi Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i andarmerijske ete sa vodovima i andarmerijskim stanicama. Komanda srpske andarmerije osnovana je tek 22. juna 1941, pod privremenom komandom potpukovnika Jovana P. Triia. 80) Za sve domae organe vlasti bilo je obavezno izvravanje nemakih nareenja. Komesari su bili odgovorni predstavnicima odgovarajuih nemakih odeljenja u Upravnom tabu komandanta Srbije. Upravne ustanove Srbije, koje je obnovio Savet komesara, stajale su pod operativnim rukovodstvom nemakih feldkomandantura, krajskomendantura i ortskomandantura. Bez nemake provere nije se mogao postaviti nijedan sreski naelnik. Zahtevi Aimovia, postavljeni Nemcima pre' obrazovanja Saveta komesara, imali su uglavnom karakter formalnog uslovljavanja, bili vid smirivanja savesti, pokuaj stvaranja pred sobom i javnou predstave da se ne radi o najobinijim izvriocima volje nemake vojno-okupacione vlasti. Cela zgrada okupacione i kvislinke vlasti poivala je na vojnoj sili pobednika. Nemaka vojna uprava Srbije organizovana je neposredno posle kapitulacije. Na njenom elu nalazio se komandant (vojni zapovednik Srbije), koji je bio potinjen Vioj komandi suvozemne vojske, a od poetka juna 1941. Komandantu Jugoistoka, pod iju su komandu dolazile sve redovne trupe i vojnopozadinski organi okupiranih teritorija na Balkanu. Prvi komandant Srbije bio je general Ferster, od poetka juna general reder, koji je nastradao u avionskoj nesrei 24. jula 1941, s tim to ga je zamenio general Dankelman. Preko Vojnog taba komandant Srbije ostvarivao je reim bezbednosti na okupiranoj prostoriji, a preko Upravnog taba upravljao je zemljom i nadzirao kolaboracionistiku vlast. Mrea oblasnih, okrunih i mesnih komandi prekrivala je Srbiju. Oblasne komandanture, obeleene brojevima, nalazile su se u Beogradu (599), Panevu (610), Niu (809), Uicu (816), a okrune komande - krajskomandanture (takoe oznaavane brojevima) u Petrogradu, Sabcu, Kragujevcu, Jagodini, Kruevcu, Kosovskoj Mitrovici, Valjevu, Zajearu, Leskovcu. Mesne komande - ortskomandanture bavile su se poslovima javne bezbednosti i informativne slube. Vojnu silu poretka obezbeivale su prvo divizije iz sastava armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa, dok krajem aprila i poetkom maja nisu otpremljene na budui Istoni front, kada su ih zamenile tri posadne divizije (704, 714 i 717). tab generalnog opunomoenika za privredu, sa Francom Nojhauzenom, na elu, bivim generalnim konzulom Treeg rajha u Jugoslaviji,
80)

Trii je postavljen za v.d. komandanta andarmerije 24. juna 1941. Prethodno je o svojoj nameri obavestio Drau Mihailovia, koji se sa tim sloio - J. Marjanovi, n.d., 211.

136

bio je direktno povezan sa Berlinom, odnosno sa maralom Geringom, koji je bio zaduen za sprovoenje nemakog etvorogodinjeg privrednog plana. Ova ustanova je sa dosta samostalnosti organizovala sistem privrednog iskoriavanja okupiranog prostora. O unutranjopolitikim pitanjima okupirane Srbije starao se poslanik Feliks Bender, kao opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova. Mada se nalazio pri komandantu Srbije, odgovarao je svom ministru - Joahimu fon Ribentropu. Obavetajna i policijska sluba imale su u Srbiji vie centara, slubi i ureda, ve zavisno od toga o kojoj se grani slube radilo: AB V E R U (vojnoobavetajnoj slubi) ili Slubi glavnog ureda bezbednosti (RSHA), Kontraobavetajna komanda - AST (Abwerstelle) imala je pod svojom komandom tajnu vojnu policiju - GEP (Geheimefeldpolizej) sa ekspoziturama u Kragujevcu, Sapcu, Niu, Uicu, Kosovskoj Mitrovici. U okviru policije bezbednosti - SIPO nalazilo se odeljenje tajne dravne policije - GESTAPO, koji je imao svoje ispostave u svim veim i manjim mestima Srbije. Pod nadlenou SIPO nalazila se i Specijalna policija, koju je odmah posle okupacije obrazovao Dragomir Dragi Jovanovi, kao izrazito nemaki ovek, postavljen ve 21. aprila 1941. za izvanrednog komesara Beograda. Poslovima bezbednosti bavila se i Sluba bezbednosti" (SD). Glavni zadatak Saveta komesara sastojao se u tome da pridobije stanovnitvo Srbije za politiku reda i mira, u stvari za poslunost Nemakoj, tako potrebnoj pred poetak odluujue bitke na Istoku; da otkrije britanske agente i masone, da odstrani neprijatelje iz upravnog aparata i prosvete, posebno sa Univerziteta u Beogradu, za ta je bio zaduen Velibor Joni, da razvije propagandu meu narodom u slubi ciljeva Treeg rajha, da oivi privredni ivot i obezbedi to sistematinije privredno iskoriavanje Srbije. Meu prvim dokumentima koje je Savet komesara izradio nalazio se Memorandum o obnovi Srbije i njenog privrednog podruja. Savet komesara obnovio je rad sudova i tuilatva. Ve 1. maja poeo je da radi Kasacioni sud, Upravni sud i Stalni izborni sud trgovake komore, 2. maja Okruni i Apelacioni sud za grad Beograd, a 5. maja Sreski sud za vraarski srez i Trgovaki sud za grad Beograd. 81 ' Aimoviev Savet komesara nastojao je da po cenu sluenja okupatorskoj sili obezbedi povoljniji poloaj srpskog naroda u novom nemakom evropskom poretku, u iju se pobedu verovalo. S osloncem na Nemce zamiljeno je da se proire ovlaenja i postigne nacionalna integracija Srba na prostoru okupirane Jugoslavije, kao prvi korak u pravcu poboljanja poloaja Srbije u Hitlerovoj Evropi. Srbija je voljom nemakog vrha 1941. do kraja bila degradirana u sistemu vazalnih reima, kojima je Trei rajh bio daleko naklonjeniji, kao to pokazuje
81)

Slubeno saoptenje Trgovake, industrijske i zanatske komore, br. 1, 9. - M. Borkovi, n.d., 1, 38.

137

odnos prema NDH, tako da je svaka zamisao o menjanju prvobitno utvrenog srpskog poloaja bila liena stvarnosti. Aimoviev memorandum iz juna 1941, upuen nemakom vojnoupravnom zapovedniku, pokazuje kolaboracionistike namere, ali i nerealnost objedinjavanja srpskih zemalja i stanovnitva u okviru proirene Srbije, iako pod nemakim pokroviteljstvom, jer su se takve pretenzije kosile sa nemakom politikom. Nezavisno od Hitlerovog nepoverenja prema Srbima, nikako nije mogao biti zapostavljen interes NDH i ostalih Hitlerovih saveznika da bi se ova kombinacija ostvarila. Podela teritorije Kraljevine Jugoslavije i namirenje nemakih saveznika sa vazalnom NDH, moglo je uglavnom biti ostvareno na raun svoenja Srbije na Sumadiju", staro i tradicionalno jezgro ustanike Srbije. S toga je Aimovi uzaludno traio Kosovo i Skoplje, pripajanje Crne Gore, obuhvatanje srpskog stanovnitva Hrvatske i Sandaka kao vekovnih etnografskih granica srpskog naroda. 82 ' Olako je previana drugorazredna uloga srpskog vazalnog reima u jugoistonoj zajednici, koja se ogledala u novoj politiko-topografskoj mapi Jugoslavije posle deobe od strane pobednika, favorizovani nosioci te politike na Balkanu meu saveznicima i kvislinzima, tenja da se Srbija maksimalno umanji i njena aktivnost u irem prostoru van okupacione zone onemogui. Ova nemaka politika spolja se ogledala i u meunarodno-pravnom statusu Srbije, koji je bio razliit od onog NDH, koju su lanice Osovine i neke neutralne drave priznale i doprinele da njen dravni subjektivitet za vreme rata funkcionie u svetu Osovine i drava njoj naklonjenih. Izmeju Srbije i NDH za vrh nemake politike nije bilo dilema, jer se prednost bez rezerve davala NDH. Stvaranjem ove klerofaistike drave, najvee i jedine na Balkanu, sa drugim meunarodnim zaokruenjem antisrpske orijentacije, ija je vernost izmeu ostalog bila obezbeena teritorijalnim davanjima, Hitler je mogao raunati, pogotovu unitenjem jugoslovenske dravnosti, da je pitanje Srbije kao snane balkanske drave skinuto sa dnevnog reda istorije. Kvislinki pokuaj reavanja srpskog pitanja pod nemakim protektoratom, u pustoi i haosu posle aprilskog rata, svojom bezizglednou nesumnjivo svedoi o velikoj muci srpskog naroda ali i o kratkovidosti upravljaa na osnovu nemake invenstiture koji su mogli samo sanjati o ovlaenjima jednog poglavnika", koliko god suverenitet njegove NDH izvirao iz nemake moi, naravno sa punim ovlaenjima kada se radilo o unitenju Srba. Nemci su od kolaboracionistike vlasti traili da reorganizuje Beogradski univerzitet. I za jedne i za druge radilo se o ustanovi koja nije smela ostati poteena reforme", ak i pre drugih ustanova u Srbiji, jer su u njoj gledali ne samo najistaknutiju nastavno-naunu instituciju Srbije ve i najvee komunistiko arite i rasadnik marksistiki obrazovane omladine u Jugoslaviji. Za Nemce su se izvori
82)

Isto, 4 7 - 9 .

138

potencijalne opasnosti nalazili u gradovima, a rukovodeu ulogu pripisivali su studentima i studentkinjama, lekarima, advokatima, crvenim" panskim borcima, pojedinim oficirima. Nemaki izvetaj ne bi bio potpun bez stereotipa da se radi o robijaima" i ljudima propale egzistencije.83' Za policijske snage Kraljevine Jugoslavije, specijalizovane za borbu protiv komunista (Antikomunistiki odsek), studentski pokret na Beogradskom univerzitetu, predvoen komunistima, vie nego dobro je poznavao snagu i uticaj komunista u akcijama protiv reimskih snaga, u antifaistikim akcijama i borbi sa profaistikim snagama Ljotievog Zbora". Mada nemamo izvore univerzitetskih vlasti o ponaanju studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta u dogaajima od 27. marta, jer su oni delovali preko drugih organizacija i pokreta, injeniki je nesumnjivo da su bili i te kako angaovani pre prevrata i posle njegovog izvoenja. Uticajne profesore Beogradskog univerziteta nalazimo meu najistaknutijim iniocima zbivanja, recimo Slobodana Jovanovia, Vladu orovia i druge, a demokratska i komunistika omladina su meu glavnim nosiocima demonstracija, pre i posle prevrata. Ako elimo da razumemo sutinske ciljeve okupatora i kolaboracionista prema Beogradskom univerzitetu u postaprilskoj situaciji, ne moemo iskljuivo ostati na njegovom posmatranju iznutra", izostavljajui istorijsku pozadinu koja ih je uslovljavala: rat, pre svega, okupaciju, poloaj Srbije i genocidnu sudbinu srpskog naroda u NDH. U prilazu Beogradskom univerzitetu sticalo se vie tokova, ponekad i protivurene politike okupatora i predstavnika kolaboracije, ali jedinstvene u tenjama da ugue Beogradski univerzitet kao slobodarsku i demokratsku instituciju srpskog naroda i ostalih naroda Jugoslavije, jer se pre aprilskog rata radilo o koli na kojoj su studirali studenti i studentkinje gotovo iz svih krajeva Jugoslavije. No iz te injenice se ne sme prenebregnuti da Beogradski univerzitet posle aprilskog rata, unitenja Jugoslavije kao drave u vienju okupatora (tzv. fikcija debelacije), uspostavljanja vojnog reima i prve kolaboracionistike vlasti, po studentskom sastavu nije vie odgovarao situaciji pred izbijanje rata, jer su mnogobrojni studenti iz drugih krajeva Jugoslavije (Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Makedonije, delova Hrvatske) napustili glavni grad i kolovanje. Studenti iz unutranjosti Srbije takoe su se nali u svojim zaviajnim krajevima. Sastav srpskog i drugih sela i varoi uveliko se promenio nakon aprilskog rata, pristizanjem aka i studenata, oficira i proteranih inovnika iz okupacionih zona Jugoslavije, osobito navalom izbeglica iz NDH. Zamiljena reforma Univerziteta poivala je na dijametralno suprotnim shvatanjima u poreenju sa tradicionalnom autonomijom Univerziteta. Umesto autonomnog, okupator i kvislinzi nameravali su
83)

B. Petranovi, Okupator i Beogradski univerzitet 1941-1944, Zbornik radova, BU u predratnom periodu, NOR-u i revoluciji, Beograd, 1983, 140-9.

139

da stvore dirigovani univerzitet. Svima onima koji su u ovoj kvislinkoj verziji potkopavali temelje dravnog nacionalnog ivota" i ugroavali interese narodne zajednice" nije bilo mesta na Univerzitetu. Otadbini" su bila potrebna pokolenja prevaspitana u duhu nacionalne i socijalne discipline - kulturni pioniri, moralni reformatori, socijalni borci, nacionalna elita" jednom reju, koja bi preporodila Univerzitet, sa Dimitrijem Ljotiem, Veliborom Joniem, Vladimirom Velmar Jankoviem, Danilom Gregoriem na elu. Jonieva reforma teila je da se Univerzitet postavi na principima integralnog vaspitanja, usmeravane kole, nove prosvetne politike koja bi vodila rauna o dravnim potrebama i navodnom kulturnom napretku Srbije. Njen smisao Joni je video u izleenju duhovnog stanja omladine, potiskivanju uticaja dekadentnog Zapada i odbacivanje ideja internacionalizma. Meta nemakih i kvislinkih napada bio je prestoniki" Univerzitet, to se vidi i iz zapisnika Univerzitetskog senata iz vremena okupatorskog rektora dr Nikole Popovia, koji nije mogao da zataji injenicu da su novine bile pune optubi na raun Univerziteta i nepoverenja u njegov rad. 84 ' Svesni da se s Beogradskog univerziteta izlivala bujica najprogresivnije omladine, kvislinzi su izvrtali pojmove, predstavljajui je kao najnesrpskiju i najnenacionalniju" omladinu. Studentsku omladinu kolaboracionisti su optuivali za odricanje od nacionalnih ideala i priklanjanja Kinezima, Australijancima, Crncima, pancima. 85 ' Nemaka okupaciona uprava drala je od samog poetka reformu kolstva pod svojom kontrolom. Dr Harold Turner u referatu komandantu Jugoistoka generalu Aleksandru Leru za period od 20. aprila 1941. odreivao je reformu istiskivanjem komunizma sa visokih kola. 86 ' Vojnim slomom Kraljevine Jugoslavije i okupacijom nije prestao rad Univerzitetskog senata. 87 ' Posle nemake odluke o ukidanju svih studentskih udruenja, Senat je preuzeo njihovu imovinu. Podelom Jugoslavije od strane okupatora i uspostavljanjem vazalnih, profaistikih reima u njenim zemljama, praenim aneksijama, prestao je rad Filozofskog fakulteta u Skoplju, Pravnog fakulteta u Subotici i Poljoprivredno-umarskog fakulteta u Sarajevu kao delova - po l. 3. Zakona o univerzitetima - Beogradskog univerziteta. Univerzitetski senat je na sednici od 4. juna 1941. odluio da privremeno, dok traje neredovno stanje, ove fakultete prikljui matinim fakultetima Beogradskog uni84> Isto! jjf' Novo vreme", 28. oktobar 1941. ' Z. Vujanovi, Prosvetna politika u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944, u rukopisu, Beograd, 1979, 76-77. ' Sednici Senata Beogradskog univerziteta 29. maja 1941. godine prisustvovali su: rektor in. P. Mici, dekan Filozofskog fakulteta dr M. Trivunac, dekan Pravnog fakulteta dr . Tasi, dekan Medicinskog fakulteta dr M. Kosti, prodekan Medicinskog fakulteta dr K. Todorovi, dekan Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr D. Todorovi, dekan Bogoslovskog fakulteta dr D. Stefanovi, prodekan dr R. Gruji, zastupnik prodekana Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr M. Vlajinac, dekan Veterinarskog fakulteta dr I. urii i prodekan Veterinarskog fakulteta dr A. Vukovi - Arhiv Srbije ( A S ) , Zapisnik sednice US od 29. maja 1941.

140

verziteta, sa njihovim nastavnim, administrativnim i drugim osobljem. Deo nastavnog osoblja naao se u zarobljenikim logorima Nemake i Italije, u emigraciji, bio uhapen od okupatora ili radio za antiokupatorske snage. Na Beogradskom univerzitetu otputeno je i penzionisano 206 ljudi; 82 nastavnika i asistenta nalazili su se u zarobljenitvu, 6 u internaciji; 14 nastavnika i 884 studenta uestvovalo je u narodnooslobodilakoj borbi. 88) Na sednici od 29. maja 1941. Univerzitetski senat usprotivio se reformi nastave na Medicinskom fakultetu i meanju Aimovievog Komesarijata socijalne politike i narodnog zdravlja u poslove Komesarijata (Ministarstva) za prosvetu. Prethodnim pribavljanjem miljenja Saveta Medicinskog fakulteta, Univerzitetski senat je zauzeo stanovite da momenti u kojima se nalazi naa zemlja, neizvesnost u pogledu nastave na Univerzitetu, kao i neizvesnost u vezi sa mogunou donoenja zakonskih odredaba kod okupatorskog stanja nalau da se kod ovako vanih reformi postupi sa svom obazrivou i lagano". Prilagoavanje nastave" vezivalo se iskljuivo za naune i opte narodne potrebe". Sva kolska pitanja imala su da se reavaju saglasno Zakonu o univerzitetima i optoj uredbi o univerzitetima, koja je predviala Univerzitet kao autonomnu ustanovu".89-1 Iza ove, naoko sitne, formalne intervencije, skrivalo se do sada neprimeeno shvatanje o okupaciji kao privremenom i prelaznom inu, suprotno nemakom shvatanju Kapitulacionog akta, odnosno Odredaba o primirju od 17. aprila 1941. koje je poivalo na debelaciji. Ova nerazvijena ideja dublje je razraena u Memorandumu kojim je Univerzitetski senat odbio reformu Univerziteta. Istupajui protiv donoenja novog zakona o Univerzitetu, Senat je, polazei od stanja okupacije, smatrao da se mogu koristiti dopune i izmene postojeeg zakona, kao i opta uredba. Pre svega", Senat je bio protiv toga, iz jednog pravnog razloga", preko koga kao predstavnik nauke i istovremeno jedan od nosilaca narodne pravne svesti, ne moe da pree utke. Naime, sama okupatorska vlast preutno je prenela na komesare onoliko vlasti koliko ona sama ima, tj. u granicama meunarodnog prava". Iz ovakvog shvatanja je proizilazilo da Zakon o univerzitetima i zakoni o kolama ne spadaju u one koji se mogu menjati. Otklanjanje nezgoda" za kolski rad moglo se izvoditi samo naredbama ili novelama. Ukoliko su spoljni faktori smatrali da je to ipak nuno, onda je kola mogla da ne radi ili da radi u onoj meri u kojoj je to bilo mogue. Protivno bi znailo zalaziti u oblast redovne zakonodavne vlasti, a za to nije postojala pravna mogunost.90) Iza ovog pravnog razloga stajalo je sutinsko razmimoilaenje Senata sa nemakim shvatanjem o posledicama vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije, zasnovano na meunarodno prihvaenoj pravnoj
88) 89) 90)

Z. Vujanovi, n.d., 99. AS, Zapisnici sednica Univerzitetskog senata od 26. jula i 9. avgusta 1941. Isto.

141

doktrini i vaeim konvencijama usvojenim u cilju regulisanja rata i njegove humanizacije. Drugi argument Univerzitetskog senata pogaao je u samu sr okupatorskih zamisli, polazei od toga da je stanje u zemlji takvo da nisu postojali elementarni uslovi za izvoenje reforme u asu kada je 350.000 ljudi amilo u ropstvu, a na narod", kako se kae, u nekim zauzetim krajevima (stoji u Hrvatskoj", pri emu se misli na NDH) bio izloen neuvenim patnjama; aktima sabotae imovina i lina bezbednost dovedeni su u pitanje protiv ijih su nosilaca okupatorske vlasti upotrebljavale otre represalije. Univerzitetski senat je smatrao da su pred njim stajala mnogo prea i ivotnija pitanja. U atmosferi neizvesnosti", kae se, brige za nasuni hieb, straha za ivot, ne mogu se izvoditi takve reforme koje, pre svega drugog, pretpostavljaju moralni mir". Reforma kole, posebno Univerziteta, nije mogla da ne obuhvata izmenu samog duha. S ubeenjem se isticalo da e iz krize koju preivljujemo narod izvui velike pouke za budunost i da moe oekivati pravi preporod. Umesto perioda opteg narodnog poleta, na narod" se danas nalazio ,,u stanju potitenosti" koja je prirodna posledica poraza, kakav moda nikada nije doiveo u svojoj istoriji". 91) Senat nije tedeo Komisiju za reformu sa veinom koju nisu inili profesori Univerziteta, to je vrealo nastavnike, od kojih su neki proveli preko 40 godina u stalnom radu na nauci i u stalnoj brizi za usavravanje kole. Meu njima je bilo i takvih koji su visoko podigli ugled svojim radom na nauci ne samo Beogradskom univerzitetu nego i naem narodu" u celini. Drugi lanovi te komisije nisu bili kvalifikovani da reavaju o sudbini Univerziteta, a neki su bili poznati i kao njegovi neprijatelji. Senat se pitao da li tako sastavljena Komisija moe dati objektivan sud o Univerzitetu. Da li je ona proivela njegova unutranja pitanja da bi o njima mogla da sudi? Da li je ona mogla dati i najmanje garantija da e na terazijama objektivno i duboko shvaenih interesa nae nauke i prosvete moi pretegnuti njihova iskustva nad iskustvom dve stotine nastavnika Univerziteta koji su odano sluili koli, narodu i nauci vie decenija? 92 ' Reformatorima" Univerziteta ova pitanja izgledala su isprazno, jer su zapravo takvim sastavom Komisije hteli da se glas Univerziteta uopte i ne uje. Anatomskim ralanjivanjem kvislinkog projekta, ovaj je do kraja bio obezvreen i ukazano je na prave namere njegovih tvoraca. Njime nije bilo predvieno Vee; funkcije Senata su bile beznaajne (miljenja i tumaenja bez prava odluivanja); rektor je ostao bez autoriteta i vlasti. Prenoenjem funkcija na fakultete, Senat se pitao da li je trebalo tako olako napustiti jedinstvo ustanove koja, nastala u srednjem veku, danas postoji u svim kulturnim zemljama i kada se sve jasnije pokazivalo
91) 92)

Isto, Zapisnik od 26. avgusta 1941Isto.

142

da je nauka sve vie tesno povezana. Uprava zadubina dolazila je stvarno u ruke Ministarstva", to je znailo da se Univerzitet stavlja pod njegovo tutorstvo. Profesori su projektom stavljani na raspolaganje. Odredbom politikog karaktera, ministar je mogao da postavi nastavnika Univerziteta ad personam i bez predloga Univerzitetskog saveta. Univerzitet vie nije postojao kao celina, a hijerarhijski je bio ravo ureen; harmonija u radu je onemoguena, disciplina poremeena, autoritet univerzitetskih vlasti sveden na minimum, a administracija poveana i komplikovana. Senat je zakljuivao da bi usvajanje takve reforme dovelo Univerzitet na rub rasula. Sloboda nastave i nauke je jedina mogua osnova za nauni napredak i jedna od najdragocenijih tekovina oveanstva - zbog ega moramo zadrati sistem autonomije univerziteta. Autonomija, ako je igde dala dobrih rezultata dala ih je u ivotu Univerziteta". Predloene mere Senat je oznaio kao teku uvredu koli u dananjim pretekim vremenima, kada se sa njenim predstavnicima postupalo kao sa ljudima nedostojnim njihovog dosadanjeg rada i njihovog poloaja. 93) Otpor Univerzitetskog senata, za pouku tadanjim i buduim generacijama, nije mogao da sprei reformu Univerziteta, ali se njegovi predstavnici nisu ustruavali da jasno i otvoreno pokau da se s njom ne slau. Za Univerzitetski senat neprihvatljiva je bila sama vremenska situacija u kojoj su snage faizma mislile da reorganizuju Univerzitet, dakle okupacija, kao i faistiki duh na kome se ona zasnivala. Faistika ideologija bila je nespojiva sa duhom Beogradskog univerziteta i njegovom demokratskom otvorenou. Nemci su smatrali da se radi o antigermanskom raspoloenju" Univerziteta, istupajui i kasnije protiv redovne nastave, strahujui od antifaistike aktivnosti. Nemaka okupaciona uprava nedvosmisleno je smatrala da je Beogradski univerzitet oduvijek bio poprite komunistikih i slobodnozidarskih elemenata" i da se bez temeljne reforme i trajnog ienja nastave i nastavnog kadra nije moglo misliti na otpoinjanje ponovnog rada". Najenerginiji protivnik otvaranja Univerziteta bio je August Majsner, komandant SS i ef policije. 94) Nemaki stav je proizlazio iz njihovog rezervisanog odnosa prema srpskom narodu uopte. Plaili su se otvaranja Univerziteta i skupljanja inteligencije na jednom mestu u zemlji gde otpor nije prestajao, a na drugoj strani slobodarski vaspitane inteligencije. Opominjala ih je antifaistika prolost Beogradskog univerziteta: uee njegovih studenata na bojitima Spanije, na strani republikanske armije, delatnost Ujedinjene studentske omladine uoi rata, solidarnost beogradskih studenata sa Cehoslovakom, pokret za odbranu zemlje, a nadasve ponaanje studenata Beogradskog univerziteta u martovskim dogaa94)

Majsner je bio poverenik Himlera i srbofob. esto je optuivao ostale nemake funkcionere za naklonost prema Srbima i podravanje politike olakavanja srpskog poloaja. U sluaju BU Majsner se prvenstveno rukovodio razlozima bezbednosti.

143

jima 1941. Antikomunistikoj komponenti nemake politike pridruivale su se i druge dve: da je ustanova u masonskoj slubi zapadne plutokratije i nacionalna do te mere da ne moe da se pomiri sa okupacijom. Beogradski univerzitet je u nemakom vienju simbolizovao najvaniju srpsku nastavno-naunu ustanovu, prema kojoj je poticalo trajno nepoverenje vrha Treeg rajha kao i narodu u kome je iznikla. Antisemitska politika okupatora ispoljila se u udaljavanju Jevreja sa Univerziteta, kao i svih drugih lica ocenjenih za nacionalno nepouzdane.95^ Iako na otvaranju Beogradskog univerziteta potpomagan od savetnika Upravnog taba Harolda Turnera, Milan Nedi je nailazio na otpore druge nemake struje, koju je reprezentovao general SS Majsner. U naporima da stekne univerzitetski dekor kao element fiktivne srpske dravnosti i u opijenosti nacionalnom megalomanijom, Nedi se nije obazirao na stvarnost Beograda, Srbije i Jugoslavije. U Beogradu su udarne grupe antifaista oteavale ivot okupatoru i kvislinzima u leto 1941. godine. Beograd je bio izvor kadrova za partizanske odrede irom Srbije i Jugoslavije. Veliki broj univerzitetskih nastavnika bio je stavljen na raspoloenje odlukom kvislinke vlasti i materijalno nezbrinut. Univerzitetski senat organizovao je slanje paketa nastavnicima Beogradskog univerziteta koji su se nalazili u zarobljenikim logorima. Njegovi najnapredniji kadrovi bili su izloeni hapenjima. Rektor je obavestio Univerzitetski senat 13. novembra 1941. da su u noi 4/5. novembra uhapena 32 univerzitetska profesora, a iz objavljenog kominikea videlo se da su ovi profesori imali da slue kao taoci za bezbednost u srpskom prostoru. 96) Iz propagandno-bezbedonosnih razloga Savet komesara posvetio je izuzetnu panju tampi i izdavakoj delatnosti. Celokupni ton propagandi davalo je Propagandno odeljenje za Srbiju, koje se nalazilo pri tabu komandanta Srbije, ali u sutini potinjeno - to se tie generalne linije rada - Propagandnom uredu Vrhovne komande. Meu prvim kvislinkim listovima u okupiranoj Srbiji bilo je Novo vreme", iji su sardnici poticali iz predratnih listova Politika", Vreme" i Pravda". Radilo se o dnevno-informativnom listu (koji nije izlazio samo ponedeljkom, kada je kao jutarnji list tampan Ponedeljak"), iji je glavni i odgovorni urednik do avgusta 1941. bio Predrag Milojevi, a kasnije zamenik glavnog i odgovornog urednika dr Milo Mladenovi; od marta 1943. list je vodio Stanislav Krakov. U pitanju je organ
95)

96)

Na est fakulteta BU studiralo je 185 studenata Jevreja, ali im nije dozvoljeno da izau na ispit saglasno l. 4 Naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji od 30. maja, koja je diskriminisala Jevreje i Cigane. Na osnovu te Naredbe otputeni su svi profesori Jevreji. Otputeni su i profesori srpske nacionalnosti koji su bili oznaeni kao nacionalno nepouzdani. Prema izvetaju Rektorata od 1. jula 1941. otputeno je 7. juna 5 profesora, 23. juna 11 profesora i 5. jula 1941. 11 profesora - M. Borkovi, n.d., 2, 96. A S , Zapisnici sedmce Senata BU od 13. novembra i 12. decembra 1941.

144

Aimovievog Saveta komesara, a kasnije Nedieve vlade. Bez obzira na svu rezervisanost italaca prema ovom listu, kao glavnom ideolokopolitikom glasilu kolaboracionistikih snaga, list je svojim velikim tiraom (oko 200.000 primeraka) obavljao propagandnu ulogu u oblikovanju svesti srpskog itateljstva. Upuivan je i u zarobljenike logore, meu srpske oficire i vojnike zarobljene u aprilskom ratu. Od 6. jula 1941. pokrenut je veernji list Obnova", sa Milanom Stoimiroviem - Jovanoviem kao glavnim urednikom, a od oktobra iste godine sa Stanislavom Krakovom. Za vreme nemakih vojnih uspeha list je u nadnaslovu isticao parolu: Viktoria - Nemaka pobeda - pobeda Evrope - Viktoria", koja sama po sebi odreuje karakter i svrhu lista.97) Pored glorifikacije nemake vojne moi, novog poretka", vrednosti nemakog naroda, kolaboracionistika tampa je bila preplavljena tekstovima u kojima se napadala Jugoslavija, masoni, zapadni plutokratski reimi, insistiralo se na moralnoj, socijalnoj i nacionalnoj obnovi srpskog naroda, igosani su nosioci i duh prevrata od 27. marta, Nemaka je predstavljana kao prijatelj Srba, napadani su Britanci, a od 22. juna Sovjeti i boljevizam, uzdizana nova" Srbija. Polovinom jula 1941. pokrenut je i list Donauzeitung", kao veliki dnevni i ekonomski list za Jugoistonu Evropu. 98) Prvi broj Nae borbe", ljotievskog lista, izaao je 7. septembra 1941. godine. Dr Dimitrije Najdanovi, jedan od urednika ovog partijskog lista, zalagao se za narodnu revoluciju" i izlazak srpskog naroda iz opte kataklizme i nacionalne apokalipse". Ljoti je smatrao da se spas nalazi u odvajanju od crvene Moskve" i masonsko plutokratskog Londona, a na drugoj strani obuzdavanja razbuktale sebinosti". Po njemu, trebalo je pronai svoj roeni duhovni narodni put", jer je nae duhovno bespue" uzrok tekueg tekog poloaja. 99) Milan Mati navodi da je Naa borba" u napisima lista ocenjivana kao najnacionalniji list za poslednjih stotinu i vie godina naeg politikog ivota", koji ima znaaj farosa, kule svetilje u tmini i burkanju naeg materijalnog i drutvenog tla". 1001 Kvislinka novinska agencija Rudnik" zamenila je predratnu jugoslovensku agenciju Avala", ugaenu aprilskom kapitulacijom. Njen direktor do 27. marta, ore Peri, preuzeo je nove propagandistike poslove u Savetu komesara, kao jedan od Aimovievih zamenika u resoru unutranjih poslova, sa Tanasijem Diniem. Iz istraivanja Milana Matia proizilazi da su se saradnici kolaboracionistike tampe, koji ine dosta velik krug dopisnika, lankopisaca i komentatora, mobilisali iz redova predratnih pronemakih novinara,
97) 98) 99) 100)

M. Mati, tampa u Srbiji i drugom svetskom ratu 1941-1944, doktorska disertacija u rukopisu, Beograd, 1990, 36-37. Isto, 22-23. Naa borba", 7. septembar 1941. M. Mati, n.d., 29.

145

pisaca i politiara, ljudi zaslepljenih ideologijom novog poretka; drugu kategoriju predstavljali su ljudi od pera koji se nisu mirili sa ratom kao vidom prekida svoje karijere, ta vie, koristili su neredovne prilike za svoju vlastitu publicistiko-politiku promociju; pomenuti istraiva u treu kategoriju svrstava i ljude koji su u svemu tome videli i vlastitu afirmaciju kao preporoditelji i spasioci" nacionalnog bia srpskog naroda i njegove dravnosti. ' Sadrajne komponente kolaboracionistikih novina mogle bi se svesti na informativno-politiki sadraj, u kome je uzdizana nemaka vojna sila, hvaljeni uspesi na bojitu, glorifikovane nemake institucije (vojne, politike, kulturne, ekonomske), u sutini novi poredak"; kritikovano predratno stanje, unutranja i spoljna politika, orijentacija Srbije na Jugoslaviju, pod uticajem Engleske i Francuske, zanemarivanjem juga i svojih drugih nerazvijenih krajeva; razvijanje nacionalnog preporoda u novim uslovima pod vladavinom nemakog novog poretka", mada za Srbiju u njemu nije bilo mesta; pod uticajem neposrednih dogaaja i akutne opasnosti po postojei poredak i nemaku vojnu silu napadani su komunisti sa najpogrdnijim epitetima kao anacionalno jezgro pokreta, lieno oseanja za dom, porodicu, veru. Komunisti su jednostavno bili ljudi bez istorije. Pored stereotipa koji nisu silazili sa stranica tampe, propaganda je pojaavana dodavanjem novih optubi kada su poele partizanske aktivnosti. Komunisti su bili i zloinci, strane meunarodne sluge, plaeniko drutvo, najobinije potrkue Londona i Moskve", to je bilo odjek faktikog ratnog saveza SSSR-a i Velike Britanije. U partizanskim redovima se kasnije ne ele videti srpski sinovi, jer se navodno radilo o muslimanskom olou iz Sandaka i Bosne, Jevrejima, Hrvatima i svim drugim protivnicima srpskog naroda. Politika osnova Aimovievog Saveta komesara bila je vie nego tanka, jer su je inili predstavnici stranaka bez veeg ugleda i uticaja u narodu, a osim toga relativno malo poznati politiari, javni radnici i strunjaci. Grupi oko Milana Stojadinovia pripadali su Milan Aimovi, Duan Letica, Milan Jankovi, to je davalo prevagu Aimoviu u strukturi vlade i sa stanovita nekadanje partijske pripadnosti. Stojadinovi je, inae, uivao veliki ugled kod Nemaca. Aimoviu se ak pripisuje ideja o organizovanju otmice Stojadinovia, koji se nalazio u britanskom zatoenju, te njegovom postavljanju za guvernera Srbije. No, Stojadinovi je ipak ceo rat proveo na ostrvu Mauricijusu. Druga uticajna grupa je bila ljotievska, sa dva ministarska mesta. Kosti je pripadao Narodnoj radikalnoj stranci, a Jeremija Proti JNS. Radilo se oigledno o neautoritativnoj, malobrojnoj i otuenoj grupi ljudi u srpskom narodu. Aimovievu vladu narod je doivljavao kao izrazito vazalnu tvorevinu. Moralna neprihvatljivost saradnje sa okupatorom odbijala je graane od ove kvislinke garniture. Ona je mogla da se pojavi u toj ulozi samo zato to Nemci posle kapitulacije
101)

Isto, 15-16, 20, 26-27.

146

nisu mogli da u srpskom narodu nau uticajnije linosti spremne da im slue. Do rekonstrukcije Saveta komesara dolo je 10. jula 1941. Umesto Rista Jojia, koji je rano otpao, za ministra prosvete doao je Velibor Joni, iji je zamenik bio Vladimir Velmar-Jankovi, kao komesar saobraaja. Ranislav Avramovi je zamenio Lazara Kostia, a umesto Jeremije Protia za komesara Ministarstva ishrane postavljenje Budimir Cvijanovi. Zamenici Aimovia u resoru unutranjih poslova bile su izrazito pronemaki eksponirane linosti - Tanasije Dini i ore Peri. Tri vana resora u kojima je dolo do personalnih promena - prosveta, saobraaj i ishrana - poverena su energinijim ljudima, to je bio i nemaki zahtev. Dogaaji u Srbiji izazvae, meutim, potrebu okupatora za daleko snanijom i uticajnijom ekipom na elu kolaboracionistike vlasti.

Komunisti i revolucionarna praksa


Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji nosila je opta obeleja KPJ, iji je jedinstveni deo bila. Istorijska situacija u kojoj e doi do ustanka izdvajala se po tome to je Srbija bila pod najteim reimom okupacije a Srbi u NDH izloeni unitenju. Za razliku od komunistikih partija Slovenije i Hrvatske, ona nije imala konstituisan Centralni komitet, zapravo svoju nacionalnu partijsku organizaciju u sastavu KPJ. U Srbiji su se maja 1941. skoro istovremeno nali voi dva suparnika antiokupatorska pokreta - Draa Mihailovi i Josip Broz. Srpski narod se 1941. naao na zubu Hitlerovskoj srbofobiji, sam proet antigermanizmom. Partija je u Srbiji delovala u uslovima priticanja reka izbeglica, koje su prelazile Drinu, Savu i Ibar, beei iz NDH i sa Kosova i Metohije. Pokrajinska organizacija KPJ u Srbiji bila je uoi rata malobrojna ali dobro organizovana, na principu demokratskog centralizma, koji se praktino svodio na najstroi partijski centralizam. Svojom organizaciono-konspirativnom strukturom i akcijom uoi aprilskog rata objektivno je bolje od bilo koje druge partije bila prilagoena za situaciju rata i okupacije. Konspirativnost, kao nain rada, nije onemoguavala izlaenje komunista van hermetikih okvira internog ivota i organizacije Partije. Stoga je ona imala daleko vei uticaj od brojnog stanja. Jo u narodnofrontovskom periodu KPJ (1935-1939) stvorene su forme rada, usaglaene izlaenju iz uskih sektakih okvira. Ova praksa je nastavljena i u vremenu koje je oznaavalo pribliavanje rata granicama Jugoslavije. Uticaj Partije irio se u radu kola i Univerziteta, u fabrikama, meu intelektualcima leve orijentacije, u radu sportskih drutava. Uoi rata, naroito od este pokrajinske konferencije KPJ za Srbiju, poeo je intenzivniji rad Partije na selu, mada je Partija meu

147

srpskim seljatvom imala najslabije uporite. 102) Bila je to Partija radniKa, intelektualaca, aka i studenata, inovnika i nametenika. Pod uticaj komunistike ideologije, politike i propagande potpadao je sve vei broj omladine i ena. Tome je doprinosila kritika nota u odnosu na postojee politiko, nacionalno, socijalno i ekonomsko stanje, dinamizam komunista i njihova mladost, borbenost i radikalizam u zastupanju svojih stavova, naglaavanje socijalnih problema i sposobnost organizovanja irih narodnih slojeva. Kriza graanskog drutva koju ono nije bilo u stanju da svlada hranila je otpor nezadovoljnih snaga drutvenom situacijom. Konspirativni rad je bio objektivno uslovljen injenicom da se Partija nalazila van zakona od 1921; smatrano je nacionalnom dunou da se komunisti otkrivaju i unitavaju. Stoga je Partija nuno delovala na principu ilegalnog partijskog organizma. Konspirativnou rada uvala se organizacija od upada i infiltracije stranih elemenata, naroito organa bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, osiguravala od provala i drugih naina unitavanja komunista i partijskih elija. Ali svaka pojava ima i svoje nalije, pa i ova. Konspirativnost je izgraivala tip boraca koji su iskljuivo verovali Partiji, rukovodstvu i svojim jednomiljenicima Zatvorenost partijskih sastanaka i tajnost onog to se na njima odluivalo davali su obeleje blankistiko-zaverenikog stila rada osnovnim partijskim jedinicama. Pod partijskom tajnom, koju je trebalo uvati po svaku cenu, podvodio se unutranji ivot komunista, personalni sastav organizacije, konkretna aktivnost, odluke, veze sa drugim organizacijama i rukovodstvima. Konspiracija je pogodovala stvaranju tipa zaverenike manjinske organizacije. Iskljuivost politike i ideologije raala je sektatvo u brojnim vidovima. Izraavalo se u vidu nepoverenja, izdvajanja lanova, kao ljudi koji menjaju stari svet, uverenja o posedovanju nekih izuzetnih svojstava; pokazivala se netrpeljivost u raspravama, nepodnoljivost drukijih miljenja, zatvorenost duha;
102

' Pogotovu s uporeenjem uticaja Partije na selu u Crnoj Gori, Dalmaciji, meu kolonistikim ivljem u Vojvodini. U irenju komunistike agitacije na selu Srbije znaajnu ulogu su imali studenti - komunisti i lanovi S K O J - a (zaviajna studentska drutva). Partija je koristila za svoju delatnost i Narodnu seljaku slogu, osnovanu juna 1936. u Pirotu. Pokrajinski komitet K P J za Srbiju obrazovao je 1939. Komisiju za selo u sastavu: Veselin Maslea, Moa Pijade, Mirko Tomi i Moma Markovi. Komisija je pokrenula list za selo Glas radnog naroda". Rad na obnavljanju i stvaranju novih partijskih elija pojaan je 1939-1940 (naroito posle obrazovanja Mesnog komiteta u Obrenovcu i Sreskog poverenitva za srez tamnavski). Za rad na selu korieni su najraznovrsniji oblici: seoske itaonice, Udruena zadruna omladina Jugoslavije, seoske knjinice, organizacije trezvene mladei (uiki okrug); grupe komunista sistematski su odlazile na selo (vranjski okrug); u okolini Kraljeva formirani su politiki aktivi; u selima beogradskog okruga obrazovane su partijske elije; u valjevskom kraju odravani su sastanci sa seljacima (naroito u kui D. Dudia). No, sav taj rad nije dao vei rezultat. Seljatvo je u Srbiji bilo pod uticajem drugih stranaka - Radikalne, Demokratske, Zemljoradnike stranke (njene levice), a od marta 1940. Narodne seljake stranke i drugih. K P J je godinama nastupala sektaki i doktrinarno zapostavljala srednje seljatvo, oslanjajui se na tzv. seosku sirotinju. PK K P J za Srbiju je jula 1940. zahtevao da se u Srbiji suzbije strah od stvaranja partijskih organizacija meu seljatvom" - A C K S K J , Fond CK, 1940/14-3 - Vid. . Jovanovi, K P J prema seljatvu 1919-1941, Beograd, 1984, 257-263.

148

izdizala se manjina sa svojim religioznim uverenjem i odnosom prema svojim zadacima i ulozi; ograniena je literatura na kojoj su se komunisti vaspitavali; imali su eshatoloke predstave o budunosti, idealizirali SSSR, mitomanski prilazili Staljinu; jednostrano su kritikovali svoje protivnike, apsolutizirali partijski sta, verovali u svemo organizacije, iskazivali manjinsku uskogrudost, gajili mistini odnos predanosti viem rukovodstvu - starijim drugovima; odlikovala ih je iskljuivost objanjenja, prezir prema gnjiloj demokratiji", pripisivanje motiva ponaanja svojim protivnicima na osnovu predubeenja, relativizirali moral aktivista u slubi svete stvari revolucije, bili opsednuti neproverenim, iskustveno nepotvrenim kategorijama protivnika (apriorizam u razvrstavanju neprijatelja); nisu se klonili revolucionarnog makijavelizma u interesu velike budunosti koju sa sobom nosi borba komunista. Iz organizacije KPJ, naina rada i ideoloke obuke" stvarao se takav mentalni sklop komunista koji je ostao njihov beleg do kraja postojanja kadrovske partije, ak i onda kada se ona nala na vlasti, postala vladajua partija, masovna i bez otrih kadrovskih zahteva. Sagorevanje za stvar revolucije, izgaranje za svet koji donosi revolucija, askeza u linom ivotu, moralna i fizika rtva za veliku stvar komunizma, snaga solidarnosti, disciplina koja je ila do ljudske potinjenosti rukovodstvima, odlukama organizacije, zahtevima Partije i revolucionarnog pokreta. Profesionalni revolucionari inili su faktiki rukovodee jezgro KPJ za Srbiju. Od drugih lanova Partije odvajao ih je dui partijski sta, steeno iskustvo u revolucionarnom radu, esto due ili krae robijanje, nain optenja u partijskoj organizaciji, borbeni mentalitet, uverenje da nema prepreka koje se ne mogu savladati. Njihovi biografski profili govore da se radilo o ljudima koji su proli kroz robijanice, radili ili kolovali se u SSSR-u i drugim zemljama Evrope, borili u panskom graanskom ratu u internacionalnim brigadama. 3) Revolucionarno sektaki ekskluzivizam kod dela komunista se posebno izraavao u dogmatskom neshvatanju nove istorijske situacije, to jest izjednaavanju oktobarske revolucije 1917. i revolucionarne inspiracije komunista u drugom svetskom ratu. Shematska projekcija komunistike borbe iz prolosti SSSR-a nije imala izglede u budunosti, iako neki iskusni kadrovi nisu bili osloboeni iluzija o starim nainima borbe. Dovoljno je podsetiti se uputstava vojvoanskih komunista, koja nalie na metode borbe boljevika jo u vreme prve ruske revolucije 1905-6. godine. 104) Ovakve predstave imale su iri znaaj, svodei se
103)

104)

panci" iz Srbije: Branko Krsmanovi, Milan Blagojevi, Blagoje Nekovi,^Koa Popovi, Stevan olovi, Ratko Pavlovi, Radivoj Uvali, eda Kruevac, Zikica Jovanovi, Miroslav Stojanovi Lesko, Dura Meterovi, Mirko Tomi, ore Jovanovi Jarac, ore Andrejevi Kun, dr Dragi Jovanovi Selja, Svetislav Kanaki, Lazar Simi, Borka Demi, Mato (Matija) Vidakovi i drugi - J. Marjanovi, n.d., 101. Uputstva PK K P J za Vojvodinu za formiranje oruanih jedinica i naina voenja partizanskih borbi, juni-jula 1941. Re je o Lenjinovim Zadaama odreda revolucionarne vojske" i njegovom pismu Borbenom komitetu pri Petrogradskom komitetu" - Graa za istoriju Vojvodine, PK K P J za Vojvodinu 1941-1945., priredila Ljubica

149

jedno vreme na strategiju barikadne taktike u gradovima, zapostavljanje sela, partizanske i narodnooslobodilake borbe pod uticajem starih shema, uverenja da e se rat brzo zavriti, te da e se odluna bitka dobiti u gradovima sa radnitvom i snagama koje ga budu sledile. Univerzalni ideoloki trebnik komunista je Historija SKP(b)", na kojoj je radio, kao to se govorilo, na uitelj", pri emu se mislilo na druga Staljina". Na prevodu Historije SKP(b) na srpsko-hrvatski radio je i Josip Broz. Jedni aktivisti su dobijali tampani primerak knjige, drugi su ga umnoavali na getetneru, a trei prepisivali rukom. Ova apokrifna knjiga iz istorije boljevike partije sluila je kao uzor-knjiga na kojoj se vaspitavao komunistiki kadar. Drugi kadrovi, mlai lanovi Partije i SKOJ-a, idejno su se vaspitavali na popularnoj, prevedenoj u nas sovjetskoj literaturu (Mati" Gorkog, Kako se kalio elik" Ostrovskog i drugoj). Josip Broz je pisao o Historiji" kao silnom teoretskom oruju", divnoj knjizi", na kojoj je saraivao i Staljin, knjizi koja ocrtava itav herojski put SKP(b)", knjizi na kojoj se danas ui proletarijat itavog svijeta" i na kojoj treba da se ui na partijski aktiv i proletarijat Jugoslavije", jer je u njoj na najsaetiji nain i popularno predstavljeno ogromno iskustvo u obliku historije najrevoluc'onarnije partije, partije boljevika". 105 ) Srpski komunisti vaspitavani su kao pripadnici jedinstvene jugoslovenske organizacije u duhu internacionalizma, koji je negirao svaku nacionalistiku iskljuivost, praktino odbacivao tradiciju vlastite istorije, iako se ona povremeno simboliki i pojmovno koristila u okviru operativnog rada, radi politike mobilizacije i protiv nacionalnih zavojevaa. No i tada je tradicija proputana kroz strogi filter raznih agitpropovskih specijalista, koji su na isto pragmatistiki nain razdvajali ideje, veliine i dogaaje iz nacionalne istorije koji mogu biti prihvatljivi za Partiju. Vaspitavani su, takoe, da kao lanovi Partije najveeg jugoslovenskog naroda, iju je buroaziju sama Partija optuivala za velikosrpski hegemonizam, moraju biti autentini internacionalisti, borci za ruenje te prevlasti i za nacionalnu ravnopravnost svih ostalih naroda i nacionalnih manjina, a da pri tom nisu kritiki razmiljali o smislu takve politike, o sudbini svog naroda i njegovoj perspektivi u zajednici jugoslovenskih naroda. Najtraginije je to je Partija u jednoj ranijoj fazi svoje istorije (1925-1935) esto znala izjednaavati srpski narod sa svojom buroazijom, kao ugnjetaki u kominternistikoj terminologiji, koji dri pod svojom izmom ostale,
Vasili, Novi Sad - Sremski Karlovci 1971, 8 - 12. (U daljem tekstu: Lj. Vasili) U Uputstvima pod II) stoji: Odredi treba da se oruaju sami, ko ime moe (puke, revolver, bombe, no, bokser, batina, krpe sa petrolejom za podmetanje poara, ue ili lestvice od ueta, lopata za podizanje barikada, dinamitna patrona, bodljikave ice, avli (protiv konjice) itd." ...Ubijanje pijuna, policajaca, andara, dizanje u zrak policijskih ispostava (kvartova), osloboenje uhapenika, oduzimanje vladinih novanih sredstava za potrebe ustanka..." - Isto, 8, 10. U jesen 1939. pojedine glave Historije" su umnoavane na razne naine, a u leto 1940. Ognjen Pria je po nalogu Josipa Broza organizovao tampanje njene prve etiri glave - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 6, 246.

105)

150

tzv. ugnjetane narode, meu njima pre svih hrvatski narod. Ova politika je imala znaajne reperkusije u nacionalnoj politici KPJ/SKJ dugo posle rata, sve do vremena savremenog raspleta. Malo se osvrtalo na injenicu da je i sam taj srpski narod bio eksploatisan, kao i ostali narodi, od svoje i ostalih buroazija naroda Jugoslavije. A u samoj KPJ srpski komunisti su gotovo meu poslednjima stvorili svoju nacionalnu partijsku organizaciju, posle Slovenaca, Hrvata i Makedonaca, tek maja 1945. godine. 6) Uverenja srpskih komunista o karakteru ureenja u SSSR-u gradila su se na osnovu partijske propagande, bez vlastitih saznanja o ivotu u SSSR-u. Oni srpski komunisti koji su iveli i radili u SSSR-u (Sreten ujovi, Jovan Veselinov i drugi) o tome nisu kritiki govorili. Naprotiv, SSSR je bio bastion mira, nepobediva zemlja, sinonim socijalne pravde i slobodnog ivota. Ako su se kod komunista i javljale sumnje o SSSR-u u vreme moskovskih procesa, one su priguivane u sebi, smatrane prolaznim aberacijama, nunostima" kapitalistikog pritiska, zaverama protiv sovjetskog sistema. Svi oni koji su suprotno mislili proglaavani su za trockiste i olo u slubi stranih imperijalistikih slubi, za tetoinske elemente". m ) Niko se nije pitao ni za sudbinu jugoslovenskih komunista u SSSR-u, mada ih je 800 stradalo u staljinskim istkama. ta vie, CK KPJ ih je iskljuio iz lanstva KPJ, ime se solidarisao sa staljinskom egzekucijom svojih drugova.108) Knjiga ivojina Pavlovia, Bilans staljinskog termidora", koja se pojavila u Beogradu uoi rata, bila je na indeksu KPJ kao krajnje antikomunistiko tivo, a njen pisac neprijatelj broj jedan, koji je na kraju bio ubijen od svojih" u tzv. Uikoj republici kao antisovjetski element i policijski dounik.109) Identifikacija partije sa SSSR-om, dvostruko, kao sa prvom zemljom socijalizma, i preko Kominterne, kao nacionalna sekcija svetskog komunistikog taba, uticala je da se optube protiv SSSR-a odbacuju u ime odbrane sopstvene Partije i njenog revolucionarnog dela.
Stvorena je na Osnivakom kongresu odranom u Beogradu u sali Kolarevog narodnog univerziteta 8 - 12. maja 1945 (bez publiciteta, ako izuzmemo jednu noticu u Borbi", organu CK K P J ) , a na osnovu prethodnih zakljuaka Politbiroa CK K P J oktobra 1943. u Jajcu i juna 1944. na Visu. Trockizam nije tretiran kao ideoloki pravac ve kao aktivnost tetoinske bande" koja je nala svoje gnijezdo" kod izdajnike socijaldemokratije" - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 6, 39. Na sastanku privremenog rukovodstva u Bohinjskoj bistrici (15-18. mart 1939) iskljueni su iz K P J : Petko Mileti, Labud Kusovac, Ivan Mari, Vicko Jelaska, Ivo Baljkas, kao nosioci grupake borbe protiv rukovodstva, kao i lanovi nastradali u Staljinovim istkama". Pavlovi pie da je disciplina" znaila lepu pokornost" ne Partiji ve jednoj klici"; utanje o Staljinovim ubistvima naziva zloinakim"; pie da je od prvih procesa bilo jasno da se radi o obraunu izmeu staljinske birokratije i starih boljevikih kadrova koji su ostali verni starim partijskim principima: uvideo je u kakvim zloinima su indirektno uestvovali i koliku moralnu odgovornost svi nosimo kao sauesnici u likvidaciji naih prijatelja, ruskih i stranih". . Pavlovi, Bilans sovjetskog termidora, Beograd, 1940, 5 - 6 - Pisac ove knjiice - optube postao je partijski neprijatelj br. 1, ovek na stalnom nianu partijskog vodstva, ija likvidacija u jesen 1941. ne moe iznenaivati.

151

Partija je osvajala politiki prostor obezbeujui svoju kontrolu nad eventualnim saveznicima. Saradnja s demokratskim i antifaistikim snagama iz drugih partija pretpostavljala je zadravanje apsolutnog organizacionog i ideoloko-politikog integriteta KPJ u svim moguim savezima i kombinacijama. Poznati srpski antifaista Dragoljub Jovanovi napadan je jo uoi rata, preko Proletera", da se iza njegovog ultralijevog frazerstva" skrivala mrnja prema KPJ, iako je leva zemljoradnika opozicija, odnosno Narodna seljaka stranka, sluila kao okvir za rad komunista i njihovo sklanjanje od represije reima. 110) Mada je Josip Broz Tito javio Moskvi, juna 1941, da je napravio sporazum sa Dragoljubom Jovanoviem o zajednikoj borbi, priznavanju vodstva KPJ i vladavini sovjeta posle pobede do saradnje praktino nije nikada dolo. m ) lanstvo NSS opredeljivalo se za borbu protiv okupatora nasuprot Jovanoviu koji nije odobravao tenju KPJ za hegemonijom, partizanske naine borbe, neprihvatanje ravnopravne saradoj.&r Iz analize Josipa Broza Tita, koji se nakon 27. marta naao u Beogradu, uestvujui na savetovanju na ukarici 29. marta 1941. sa lanovima PK KPJ za Srbiju i lanovima Mesnog komiteta, proizlazilo je da se zemlja nalazi na pragu rata, da je rat jednostavno neizbean, usled ega nema vremena za odlaganje da se organizuje otpor zavojevau. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju za 6. april 1941. pripremao je zborove u ast zakljuenja Ugovora o prijateljstvu i nenapadanju izmeu Jugoslavije i SSSR-a, ali je bombardovanje Beograda osujetilo planiranu akciju. Na novom sastanku PK KPJ za Srbiju istog dana, kome su prisustvovali Rade Konar, koji je privremeno vrio dunost sekretara PK KPJ za Srbiju, slino Aleksandru Rankoviu u Hrvatskoj, n 2 ) odlueno je da se komunisti odazivaju u vojsku, prijavljuju kao dobrovoljci, da se rukovodstvo povue prema Avali i Kosmaju, deo rukovodilaca krene u razne delove Srbije, Sandaka i Crne Gore i u vojne jedinice. 113 ' \/ Deo srpskih komunista proao je na tlu Srbije kroz vatreno krtenje u aprilskom ratu. U Uicu je organizator otpora Nemcima bio Vukola Dabi, lan OK Uice, a u Jagodini Boko urii, lan OK KPJ. Komunisti su se kao dobrovoljci javljali komandama Jugoslovenske vojske i traili oruje. Ratko Mitrovi, Momilo Radosavljevi i Milan
Mirko Tomi, Gojko Polovina i drugi, nalaze legalnu osnovu za svoju delatnost, mada je Jovanovi prigovarao komunistima da mu stranku razaraju iznutra. m) Jovanovi sporazum svodi na dogovoranje i uzajamno obavetavanje. Istie da se izjasnio za sovjetsku vlast", podrazumevajui pod tim da je Narodna seljaka stranka (NSS) na strani one drave u kojoj danas vladaju sovjeti", na strani Sovjetskog Saveza, ali da se nije obavezao da stvara sovjete, pogotovu to se zemlja nalazi u ratu, pod okupacijom. Sovjete, kao jedan od oblika moderne demokratije po njemu, inae je prihvatao. lanstvu je posle aprilskog rata sugerisano da se dri pasivne rezistencije", ali od tada nastupa faza aktivne rezistencije" - A J , Politike uspomene, Memoari, tom V I , 266 a, 265. - Oigledno da je Jovanovi juna 1941. oekivao brzi zavretak rata. ,, , . 112) V Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, knjiga prva, Beograd, 1975, 209. U 3 ) Isto, 21.
U0)

152

Jankovi poveli su iz aka grupu od 300 dobrovoljaca u Uice, gde su zahtevali da im se dodeli oruje. Slino su se ponaali i komunisti u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kruevcu. Komunisti - vojni obveznici javljali su se u vojne jedinice saglasno stavu KPJ. U Valjevu i Uicu odrani su 6. aprila zborovi na kojima su se komunisti zalagali za odbranu zemlje. U tamnavskom kraju stvoreni su posebni omladinski dobrovoljaki odredi, sastavljeni od komunista i njihovih simpatizera.114) Partijske direktive predviale su da se borba treba nastaviti ak i ako Kraljevina bude poraena. Izraz sumnje u mogunost odbrane Jugoslavije najbolje se vidi iz direktive lanstvu da sakuplja oruje, neophodno radi borbe u budunosti. Oigledno je da komunisti, koji su 27. marta izali na istorijsku scenu, nisu nameravali da se sa nje povlae, svesni snage svoje organizacije, uverenja u krajnju pobedu SSSR-a i nadasve injenice da se u uslovima izgubljenog rata i okupacije, pre svega nestanka drave, stvara nova istorijska ansa. Po povratku Aleksandra Ranko vi a iz Zagreba, gde je tri meseca vrio dunost sekretara OK KP Hrvatske, zapoeo je rad na organizaciji lanstva u uslovima vojnog poraza drave i okupacije, u smislu obnavljanja i uvrivanja organizacija i partijske mree. Tada je u Beogradu bilo oko 250 lanova KPJ. U Beogradu su se nalazili ili kasnije stigli: Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi, Rodoljub olakovi, Milovan ilas, Moma Markovi i drugi rukovodioci KPJ. Pokrajinski Biro Pokrajinskog komiteta radio je u sastavu: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi, Ljubinka Milosavljevi. Uz PK radio je i Agitprop, u kome su bili: Spasenija Babovi, Milovan ilas i jedno krae vreme Rodoljub olakovi. Rad KPJ naroito je pojaan posle dolaska Josipa Broza u Beograd, u prvoj polovini maja 1941. godine. U Vojnoj komisiji pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju nalazili su se: Spasenija Babovi, Sreten Zujovi, Filip Kljaji i Branko Krsmanovi, s tim to je za sekretara bio odreen Sreten Zujovi. Vojne komisije obrazovane su i pri okrunim komitetima. Njima su rukovodili: pri OK Poarevac - Boidar Dimitrijevi, pri OK Zajear - Ljuba Nei, u Jagodini - Labud uki, u Uicu - Vito Pantovi, u Valjevu - Obrad Stefanovi, u Leskovcu Boko Krsti, pri OK Kragujevac - Raja Nedeljkovi, u Beogradu uro Strugar (Plavi Montenegro"), u aku - Ratko Mitrovi, u Kraljevu - Gvozden Paunovi, u Smederevskoj Palanci - Ivan Muker. Zadatak vojnih komisija obuhvatao je obuku lanova u rukovanju orujem, skupljanje i evidentiranje oruja, formiranje udarnih grupa i desetina u Beogradu, Boru, apcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim mestima, koje su bile zaetak buduih partizanskih odreda. 115) Organizaciona struktura Partije u Srbiji sastojala se od okrunih, sreskih i mesnih komiteta, te partijskih poverenstava, dok su osnovu
114) 115)

Isto, 21-23. Isto, 27-28.

153

organizacione piramide inile partijske elije. Partija je bila strogo kadrovska, o emu govori i ustanova kandidata, koja je sluila proveri idejne istote buduih komunista, njihove vrstine, linih osobina i privrenosti programu Partije. U svom radu meu omladinom oslanjala se na Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ), koji je istovremeno bio rasadnik novih komunista. Ljudi bliski Partiji, koji joj nisu organizaciono pripadali, nazivali su se simpatizerima". Bilo ih je iz svih drutvenih redova (vojna i civilna lica, aci i studenti, radnici i seljaci, intelektualci, inovnici, privatni nametenici i drugi). Partija je imala uporite i u nekim sredinama gde se nikada ne bi moglo ni pomisliti da bi mogli delovati komunisti ili njihove pristalice, ukljuujui i najpoverljivija mesta u policiji i drugim osetljivim dravnim i vojnim slubama. Organizacija je bila rasprostranjena na celoj teritoriji Srbije. Ukupan broj lanova Partije nemogue je tano rekonstruisati, jednostavno zato to se nije smela voditi evidencija u uslovima rata i prvih meseci okupacije. No, rauna se da je u Srbiji bilo preko 2.200 komunista, sa nekoliko stotina kandidata, to uoi ustanka ini broj od oko 3.000 lanova. Rat je uticao na smanjenje broja lanova i gaenje nekih elija, usled ratne i postratne situacije, prvenstveno odvoenja u zarobljenitvo, vraanja komunista u zaviajna mesta u Srbiji i van nje, pasivizacije pojedinih lanova usled malodunosti, bezizglednosti, krize volje ili spremnosti za dalju borbu, straha od okupatorskog terora. Prema okrunim komitetima KPJ za Srbiju, broj komunista je bio rasporeen na sledei nain: Kragujevaki OK - preko 100 lanova KPJ, a na teritoriji Okrunog partijskog poverenstva (etiri sreza: oraaki, oplenaki, kosmajski i kolubarski) oko 113 lanova KPJ i 14 kandidata; Okruni komitet za Pomoravlje oko 240 lanova KPJ; u Beogradu, gde je delovao Mesni komitet, bilo je 200 lanova, s tim to je organizacija uoi ustanka narasla na vie od 500 lanova; elije u srezovima oko Beograda i u Smederevu obuhvatale su 224 lanova KPJ; Okruni komitet KPJ za Zajear imao je oko 90 lanova KPJ; Okruni komitet KPJ Ni preko 70 lanova KPJ; na teritoriji Okrunog komiteta Leskovac bilo je oko 90 lanova KPJ, Okrunog komiteta Kruevac 52 lana, Okrunog komiteta Kraljevo oko 90 lanova, Okrunog komiteta Caak oko 250 lanova KPJ, to je bila najjaa organizacija u zapadnoj Srbiji; Okruni komitet Valjevo imao je oko 85 lanova KPJ, a Okruni komitet abac oko 103 lana KPJ. Istraivanja pominju partijsku organizaciju u poarevakom okrugu, ali ne saoptavaju broj lanova KPJ uoi ustanka. 116) Organizaciona struktura KPJ za Srbiju bila bi nepotpuna ukoliko se ne bi spomenuli i instruktori PK KPJ za Srbiju, upuivani u pojedine organizacije. Oslabljene partijske organizacije odlivom dela kadrova, usled ratnih prilika, popunjavane su pridolim komunistima iz drugih krajeva
116)

Isto, 30-38.

154

zemlje, gde su se Srbi nali pod udarom mera okupatora i vazalnih reima. Oblasna partijska organizacija Kosova i Metohije bila je prepolovljena prinudnim iseljavanjem Srba i Crnogoraca, iz ijih je redova poticao najvei deo lanova KPJ i SKOJ-a. Iz istog razloga vidno su oslabljene i partijske organizacije u Bakoj. Srpsko-crnogorski svet sa Kosova iseljavali su albanski separatisti, a iz Bake maarske okupacione vlasti. Meu proteranim Srbima i Crnogorcima iz Makedonije nalazilo se, takoe, dosta partijskih kadrova. Organizacija KPJ u Makedoniji nala se u postaprilskoj situaciji pod snanim uticajem Metodija Satorova. Slabljenjem Partije u pomenutim krajevima, ukljuujui naroito NDH (Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu), gde se srpski narod naao pod genocidnim terorom, jaale su partijske organizacije u Srbiji i Crnoj Gori. U Bakoj je procentualno veliki broj Maara u partijskoj organizaciji napustio Partiju ili se priklonio maarskoj Komunistikoj partiji sa seditem u Budimpeti. Do takvog ponaanja dolo je pod uticajem opredeljenja maarske nacionalne manjine za maticu i terora maarskih okupatora. Neznatan broj maarskih komunista ostao je u KPJ, od kojih su neki herojski pali u borbi protiv maarskih okupatora, ali veina maarskih komunista nije poloila internacionalistiki i jugoslovenski ispit posle okupacije i kasnije aneksije Bake sentitvanskoj, Hortijevoj Maarskoj. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu u internacionalistikoj hipnozi i dogmatskom uverenju nije odstupao od pozivanja na bratstvo svih naroda, ukljuujui i one koji su se frontalno svrstali za faistiki poredak, ak i pripadnike nemake narodonosne g r u p e . T o je, uostalom, bila politika KPJ, koja je takvim prilazom suavala osnovu okupljanja oko svoje linije, izrazito jugoslovenske, u vreme kada ona nije bila prihvatljiva za sve jugoslovenske narode i manjine, sem za Srbe i Crnogorce, Slovence i antifaiste u redovima drugih nacija. Kopiranje prolog istorijskog iskustva, posebno iz oktobarske revolucije, te robovanje internacionalistikom transu predstavljaju, takoe, pokuaji bratimljenja sa vojnicima okupatorskih armija po uzoru na praksu boljevika sa vojnicima Kajzerove Nemake, 1917-1918, ali u jednom sasvim drugom istorijskom vremenu. Meu prvim masovnim akcijama ove organizacije navodi se tampanje i rasturanje Prvomajskog proglasa, a na drugoj strani odravanje prvomajskih izleta i skupova koji nisu promakli domaoj policiji i agentima. 118) Na osnovu zakljuaka majskih konsultacija, krajem maja 1941. dolo je do obrazovanja Pokrajinskog vojnog komiteta Srbije. Osnivanje
U7)

U8)

Maarima Vojvodine poruivano je da je zastava proleterske borbe protiv nacionalnog ugnjetavanja prela sada u vae ruke"; Vojvoanima Nemcima - radnicima i siromanim seljacima da su nemaki kapitalisti i vai klasni neprijatelji; Rumuni su upozoravani da su se radnici i seljaci Besarabije oslobodili svojih kapitalista i spahija" itd. - Lj. Vasili, n.d., 5 - 7 . J. Marjanovi, n.d., 70.

155

vojnih komisija nastavljeno je po okruzima Srbije. Partija je ve od Pete zemaljske konferencije sve vie panje obraala na rad po vojnoj liniji, kao rezultat rata u toku, balkanske krize, ija e rtva postati i Jugoslavija aprila 1941. godine. Za komuniste rat nije prestajao, ve tek poinjao. O tome svedoi i stvaranje ove mree vojnih komiteta i komisija sa zadatkom da organizuju ilegalne grupe, stvaraju vojne desetine, prikupljaju oruje i sanitetski materijal, obavljaju vojnu obuku. 119) Komunisti u Srbiji, za razliku od NDH, nisu masovno progonjeni do napada na SSSR. Za takav stav Nemaca i njihovih saradnika postoji vie razloga. Komunisti su, preko svojih ljudi u Kabinetu ministra unutranjih poslova Srana Budisavljevia u 27-martovskoj vladi uspeli da unite komunistiku kartoteku predratne policije. Kao ilegalna organizacija, Partija u postaprilskim danima nije bila vidljiva Nemcima i njihovim domaim saradnicima. Komesarijat za unutranje poslove je tek 22. maja 1941. konstatovao pojaanu komunistiku akciju, izdavanje letaka za 1. maj, izazivanje i rasturanje uzbudljivih vesti. Nekoliko dana kasnije Komesarijat je nagovetavao preventivne mere protiv komunista, meu kojima se spominjalo stvaranje evidencija pomou Uprave grada, banskih uprava i drugih organa, sprovoenje strogog nadzora, otkrivanje rasturaa letaka, praenje komunista - aktivista, studiranje njihove taktike, slanje komunista na rad, a raunalo se i na otvaranje jednog koncentracionog logora. Deo istaknutih komunista odranije je napustio Beograd i otiao u unutranjost, a tek obrazovana policija pravila je prve korake u svojoj antikomunistikoj aktivnosti. Milan Aimovi je 19. juna 1941, pred funkcionerima svoga resora, govorio 0 snanoj komunistikoj aktivnosti na srpskom selu u trouglu Caak Kraljevo - Kragujevac. Ve tada je zakljueno da se odmah uhapsi 150-200 panskih boraca i uputi u logor, ustroji antikomunistiki komitet, obnovi Sud za zatitu drave.1201 Glavni uzrok za odsustvo masovnog progona komunista u Srbiji do 22. juna nesumnjivo je to to se SSSR jo nalazio van rata. Berlin je obavestio svoje podrune centre da se hapenje komunista mora hitno izvesti, im stigne lozinka Internacionala", pod kojom se podrazumevala hajka na komuniste posle poetka rata na Istoku. Harold Turner, naelnik Upravnog taba, zatraio je od komesara unutranjih poslova da se, prema prethodnom dogovoru, uhapse svi komunisti u Beogradu i smeste na Adu Ciganliju, najpre borci Crvene panije". Turner je, sem na Beograd, skretao panju srpskog kvislinga 1 na Ni, Kragujevac, Uice, aak, rudnik Rtanj, Trepu i Bor. 1 |J Napadom Nemake na SSSR nastala je, u vienju nemakih predstav119)

120) 121)

U Beogradu su formirane ete i bataljoni, a obuka se vrila na Zvezdari, Painom brdu, kod Centralnog groblja ili na periferiji grada, na vaarskim strelitima. Udarne grupe su formirane u Boru, Sapcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim mestima - V. Glii, n.d., 28-29. J. Marjanovi, n.d., 71. Isto, 87.

156

nika, nova situacija u svetu, zbog ega je bilo neophodno energino delovati protiv komunista. Aimovi je uputio specijalne izaslanike u Kruevac, Kraljevo, Jagodinu, Ni, Leskovac, Zajear i Negotin, sa zadatakom da spree svaku komunistiku akciju. Hapenja su vrena po srezovima. Janko Jankovi, ef Kartoteke Uprave grada Beograda, koji je napravio vie usluga komunistima, obavestio je blagovremeno Pokrajinski komitet KPJ o raciji koja se priprema na lanove KPJ i njihove simpatizere. Prema policijskim izvetajima, u noi 23/24. juna 1941. uhapeno je 49 komunista u Beogradu, 30 u Niu, 18 u Kragujevcu, ukupno oko 400 lica na teritoriji cele Srbije, iako se oekivalo da taj broj dostigne bar 2.000. 122 ' Meu uhapenima svi nisu bili lanovi KPJ; bilo je i onih koji su voeni kao simpatizeri komunista ili kao ljudi sasvim druge politike orijentacije. Komunisti su spremno doekali napad Nemake na SSSR, videvi u tome poslednji i odluni boj" za koji su se pripremali i koji su oekivali, kao to i stoji u proglasu CK KPJ od 22. juna 1941, inae doivljen u mnogim krajevima kao praznik. Dragi Jovanovi je zabeleio da je u Beogradu toga dana vladalo onakvo raspoloenje kao i 27. marta, na dan Simo vie vog pua. 123) Sovjetska politika u Jugoslaviji ostvarivana je javno putem dravnih organa, a tajno preko KPJ, kao sekcije Kominterne, i sovjetske vojno-obavetajne slube. Po toj poslednjoj liniji radio je od 1940. pukovnik Mustafa Golubi, kojem je rukovodstvo KPJ po nalogu iz Moskve dodelilo lanove Partije ileta Kovaevia, Rista Stefanovia i druge komuniste, oslobaajui ih drugih partijskih obaveza. Golubi je u toj kratkoj postaprilskoj beogradskoj fazi saraivao sa bivim crnorukcima", svojim starim prijateljima - pukovnikom Vladimirom Tucoviem, sestriem pukovnika Dragutina Dimitrijevia Apisa Milanom ivanoviem, poznanikom iz Bea i nekadanjim sekretarom KPJ Pavlom Pavloviem, dr Radivojem Uvaliem, poznanikom iz Pariza, edom Kruevcem i edom Popoviem. Ziveo je pod raznim ilegalnim imenima Duki, Tamindi, Samardi. Do danas nije poznato kako je Gestapo doao do podataka o Golubiu i kako mu je uao u trag. Iz do sada objavljenih podataka proizilazi da je Golubi uhapen 6. juna 1941. u 4,00 izjutra, u momentu kada je preko svoje tajne radio-stanice, ugraene u obian radio-aparat, slao izvetaj Moskvi. Dogodilo se to u stanu njegovog prijatelja, optinskog slubenika Vinjevca, gde je stanovao sa lanim ispravama koje su glasile na ime Luka Samardi. Pored Vinjevca i njegove ene, kao stanodavaca, te ede Popovia, profesora srednje tehnike kole iz Beograda, s kojim je Golubi saraivao jo ranije u Francuskoj, koji je bio uhapen sluajno, Gestapo
122

' Oekivalo se da e ova akcija unititi organizaciju K P J . Nemci su, meutim, hapsili i ljude koji nisu bili komunisti, koji su bili pod nekom sumnjom, u racijama; na Ubu je uhapen i jedan komunistiki odbornik iz 1921 - J. Marjanovi, n.d., 89. 123) Komunisti su iveli u iluzijama da e S S S R , odnosno Crvena armija, razbiti Vermaht na granicama i munjevito okonati rat u svoju korist, rat koji e $e pretvoriti u svetsku revoluciju. Pojedini komunisti su se ak zabrinuto pitali moe li neki nemaki avion da zaluta nad SSSR-om i nanese tetu"?

u vezi sa Golubiem nije uhapsio ni jedno drugo lice. Gestapo je doao do identiteta Golubia, ali nije otkriven ni jedan podatak vezan za njegov rad za Sovjetsku vojno-obavetajnu slubu. Posle strahovitog muenja, Golubi ie likvidiran krajem jula 1941. i sahranjen u tadanjem dvorskom parku. 4) Ulazak SSSR-a za komuniste je znaio izmenu karaktera rata, od imperialistikog u antifaistiki. Svojom objektivnom ulogom, kao jedna od vodeih sila Koalicije, SSSR je obezbeivao pojavu i objektivnu podrku revolucionarno-demokratskim ili komunistikim pokretima, kao njihovim nukleusima. Komunisti su se u Jugoslaviji oslanjali na SSSR kao na slovensku zemlju, koristei do maksimuma ruski faktor kod Srba, Crnogoraca i drugih naroda Jugoslavije. Tome je KPJ doprinosila i pre rata, 1941. i posle rata, sve do 1948. godine. Na Rusiju", kao slovensku zemlju, gledali su i etnici, sve dok posle levih skretanja nije poelo razlikovanje Staljinove Rusije i pravoslavne matuke". Napad Nemake na SSSR tretiran je kao praznik, a u teskobama rata i unitenja srpskog ivlja gledalo se prema Istoku kao jedinom spasu, iako je to oseanje u politici KPJ do kraja funkcionalizovano. U delu srpskog naroda ivelo je uverenje da je sila Crvene armije tolika da e smrviti Vermaht ve na granicama SSSR-a. Pojavno, ono se iskazivalo u ekstazi hercegovakih ustanika, kojima su se od Savoja marketa" priviali tormovici"; iluzija u Mavi, gde su seljaci vadili kolje iz dvorinih ograda da se sovjetski padobranci ne bi nabili na iljke; na krovovima beogradskih viespratnica postavljani su osmatrai da blagovremeno najave sovjetsku avijaciju; u Banatu su se obrazovale sanitetske grupe da priteknu u pomo padobrancima prilikom prizemljivanja itd. Kod komunistikih kadrova ovo sovjetofilstvo pribliavalo se sovjetomaniji: neki bosanski prvaci smatrali su da je bolje da ginu ustanici nego crvenoarmejci. Sovjete je trebalo doekati u Srbiji. Srbija je geografski najblia SSSR-u, prva na dohvatu pobedonosne sovjetske ofanzive u oekivanju komunista, ali i politiki najvanija jugoslovenska zemlja. Zar Josip Broz nije za prvi borbeni poligon izabrao Homolje, izmeu Dunava i Morave? Nesumnjivo da on na Srbiju gleda kao na kljunu zemlju u jugoslovenskom ratnom raspletu iz vie razloga, tako da se od nje nerado odmie sve do polovine 1942. godine. Pripreme za ustanak u sluaju napada na SSSR zabeleene su u porukama koje je Tito slao Moskvi jo maja 1941. godine. Tako u Titovoj depei Dimitrovu od 13. maja stoji: Mi organizujemo borbene odrede, vaspitavamo svoje vojne kadrove, pripremamo naoruani ustanak u sluaju napada na SSSR". Iz zaglavlja ovog dokumenta vidi se da je depea pokazana Erkoliju (Palmiro Toljati) i Manuilskom. 125)
124) 125)

B. Nekovi, Mustafa Golubi, Beograd, 1985, 18-20. Jugoslovensko - sovjetski odnosi u drugom svetskom ratu, Zbornik dokumenata, u rukopisu, knj. 1, 1991 - SSIP, Dokumentacija.

158

Preko ovih visokih funkeionera Kominterne sa porukama koje su stizale iz Jugoslavije mogao je biti upoznat i Staljin, sa drugim vodeim ljudima sovjetske vlade. Na zaglavljima depea iz kasnijeg perioda ovo se i izriito kae. Tito je javio Djedu", to jest Izvrnom komitetu Kominterne, krajem juna 1941, da je Partija izdala proglas povodom napada na SSSR i pozvala narod na borbu protiv faistikog okupatora. Dala je direktivu za masovne sabotae i organizovala partizanske odrede za unitenje komunikacija. U itavoj zemlji organizuju se borbene grupe, na elu sa vojno-revolucionarnim komitetima pod rukovodstvom Partije ... Mi pripremamo narodni ustanak protiv okupatora, jer kod naroda je velika spremnost za borbu". 126) Publicistika istoriografija ve niz godina iznosi kao injenicu istorije (Stefan Klisold, od kojega podatak preuzima Borivoje Karapandi) da je Josip Broz iz Hrvatske stigao u Srbiju voljom Pavelia i Dide - ugena Kvaternika. Ti se sea", rekao je navodno mlai Kvaternik Anti Paveliu, kako je Lenjin doao da podigne revoluciju u Rusiji. Nemci su ga prepustili preko svoje zemlje u jednom plombiranom vagonu. Mi ne bismo mogli da naemo dragoceniji eksport za Srbiju od Tita. Srbi e imati da plaaju za to sledeih dvadeset godina".127-1 Istorijska je injenica da se Josip Broz naao maja 1941. u Srbiji, poto je napustio Zagreb i Hrvatsku. Klisold - Karapandiev podatak nije istorijska injenica, jer kao takva nije nauno utvrena niti izvorno zasnovana, ali je idealan osnov za publicistiko-istoriografska tumaenja u skladu sa teorijom konspiracije, sa postojanjem paklenih zavera protiv Srba (to ne znai da one nisu postojale i sprovodile u ustakoj praksi), demoniziranjem jedne linosti koja deluje u saradnji sa dva ustaka krvnika. Takvo shvatanje postaje za neobavetene i prihvatljivo u skladu sa sagledavanjem posledica koje su kasnije nastupile, pod kojima podrazumevamo nalije Titovog vladanja, slom projekta samoupravnog socijalizma kao korumptivnog sistema, krizu Jugoslavije, akutne mrnje koje nas danas saiu, inei prihvatljivim sve antikomunistike verzije, sa svim vannaunim i vanintelektualnim motivima. Zahtev istorijske nauke je, meutim, da se prolost tumai u skladu sa dihotomnim biem koje ini sutinu istorije, to jest preciznim utvrivanjem onovremenih okolnosti, odnosa snaga, projektovanih zamisli, koje izviru iz situacije koju odreuje vreme zbivanja radnje, a ne sadanjica, ali, na drugoj strani i saznanja da i savremena epoha ne moe da ne utie na razumevanje bivih dogaaja sa gledita razgrtanja vidika, nastupanja i sumiranja posledica. Fluidna je, iako utvrdiva granica izmeu nekadanje stvarnosti i modernizacije, kao kvarenja istorije.
126) 127)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 48. Navodimo ovaj podatak kao primer gde se publicistika injenica ne slae sa istorijskom injenicom kao takvom. Ova konstrukcija trebalo bi putem analogije Lenjin - Tito da pokae u kontinuitetu zaveru najreakcionarnijih ustakih snaga sa komunistikim voom protiv srpskog naroda.

159

Pokuaemo da iznetu tezu konkretizujemo u irem istorijskom kontekstu i uporednoj analizi ponaanja voa dva suparnika pokreta. Proglaenje NDH zateklo je i Josipa Broza i Drau Mihailovia na tlu NDH. Broz je ostavio, kao oevidac, svedoanstvo o oduevljenom doeku Nemaca u Zagrebu. Dogaaj u Zagrebu", kae, prilikom dolaska osvajaa bie najtamnija ljaga u tvojoj povijesti, hrvatski narode". 128 ' U zapadnoj literaturi i publicistici na srpsko-hrvatskom koja je nastajala poslednjih decenija, komunisti su predstavljani kao nosioci defetizma u aprilskom ratu, ak filonacistiki orijentisani. Na majskom savetovanju rukovodeeg aktiva KPJ u Zagrebu napadaju se, meutim, oni koji su se dezorijentisali i nisu uspeli na vreme da se suprotstave frankovakim elementima", ustvari ustaama i formacijama Seljake i Gradske zatite. 129 ' Pa i iz ratnog proglasa CK K P J " od 15. aprila 1941. ne moe se nikako izvui zakljuak o pronemakom komunistikom ponaanju, jer se u njemu govori o borbi naroda iji pripadnici ginu ,,u borbi za svoju nezavisnost", mada se na rat gleda kao na krvavi imperijalistiki pokolj" i govori o revolucionarnoj perspektivi, to jest raanju novog svijeta". ^ injenica je da su se i Josip Broz i Draa Mihailovi, oba anonimni131' u to vreme za iru javnost, pa ak i za ire lanstvo Partije, odnosno iri oficirski kor nali u Srbiji, iako je Mihailovi kod Doboja mogao raunati na otpor srpskog sveta ustaama i okupatoru, a komunisti pre rata govorili o snanoj partijskoj organizaciji u Hrvatskoj, Zagrebu kao centru proletarijata, vodeoj partijskoj organizaciji. 132 ' I jedan i drugi e se skoro u isto vreme obresti u Srbiji; Broz u Beogradu, a Mihailovi na suvoborskom platou - Ravnoj Gori. ato se, pak, Broz opredelio za Srbiju, maja 1941. godine? Nije se, svakako, bilo lako osloboditi slike koju je lino doiveo u Zagrebu, 10. aprila 1941, kada su Nemci ulazili u grad i Slavko Kvaternik u ime Pavelia proglasio NDH. U NDH je progon komunista zapoeo uspostavljanjem ustake vlasti, bez obaziranja na nemako-sovjetski pakt iz avgusta 1939. godine. Nasuprot zagrebakom iskustvu

CK K P J narodima Jugoslavije, 15. april 1941 - Zagreb - A C K S K J , Fond CK K P J , 1941/17. 1 2 2 Proleter, mart - april - maj 1941, br. 3-4-5/1941. V I I , Aprilski rat 1941, 701. Mihailovi se javno predstavlja, potpisuje u pregovorima, dri govore pod svojim imenom i prezimenom, za razliku od Josipa Broza ije ime i prezime nije poznato partijskom lanstvu, pa ak i regionalnim rukovodiocima koji su radili daleko od operativnog centra. Kada govorimo o Mihailovievoj anonimnosti mislimo na to da on nije bio poznat iroj jugoslovenskoj i srpskoj javnosti, pa i irem oficirskom koru; nije bio britanski ovek za rukovoenje gerilom posle poraza regularne vojske. ' Ova teza se uporno odravala u K P J / S K J . ak na Petom plenumu CK K P J , odranom maja 1952. u Beogradu, Tito govori o ulozi radnike klase Zagreba u predratnom periodu, a ilas da je najjai pokret bio (je) u Hrvatskoj". - Izvori za istoriju S K J , Sednice Centralnog komiteta K P J 1948-1952, Beograd, 1985 (priredio Branko Petranovi i drugi), 647.
128)

160

10. aprila, imao je beogradsko iskustvo posle 27. marta, sasvim opreno, antifaistiko, slobodarsko, antigermansko. Empiriki nije bilo teko pretpostaviti da se Srbi nee lako pomiriti sa tako brzim gubljenjem drave u kratkotrajnom aprilskom vojnom slomu. Oficiri Jugoslovenske vojske, kasnije etnike stareine, ostavile su brojne tragove kako ih je narod doivljavao kao svilene", posle kapitulacije regularne armije. Srpsko shvatanje drave nije se mirilo sa nedovrenim ratom. Mogao je pretpostaviti, takoe, da je iva tradicija otpora i slobodarstva, antigermanizma od pre etvrt veka, naroito u predelu Cera i Suvobora, gde su voene najslavnije bitke u prvom svetskom ratu, tim pre to je i sam poznavao taj teren na kome se borio kao mobilisani vojnik Austro-Ugarske. Josip Broz je bio uveren da se SSSR nalazi pred napadom, da poinje dugooekivani rasplet na Istoku. Zar i on sam ne alje preko preostalog osoblja sovjetskog poslanstva u Beogradu poruke da nemake kolone sa Balkana kreu na Istok, sa oznakom Nach Moskau"? Znao je da u srpskom narodu postoji snano slovensko i prorusko oseanje, poistoveivanje sa matukom Rusijom", iako se radilo o boljevikom reimu, pogotovu to je komunistika propaganda i operativna akcija do maksimuma funkcionalizovala ovu stranu pridobijanja naroda. Napadom Nemake na SSSR, 22. juna 1941, ispoljene su snane iluzije da e se rat brzo zavriti, koje nisu postojale samo na komunistikoj strani ve i na onoj prozapadnoj. Stoga Tito i ima u vidu, kao prvi borbeni prostor, prostor izmeu Dunava i Morave, na kome e se najpre sresti sa Crvenom armijom, kada ona provali iz Moldavije preko Vlake, stigne na Karpate i Dunav. Bio je to davnanji san komunista, koji je izraavan jo u predratnoj pesmi: Duni malo vetre od Karpata, i otvori ruskoj (pevalo se i crvenoj") vojsci vrata". Kasnije se opredelio za zapadnu Srbiju, sa Durmitorom, Vuevom, Magliem i Volujkom u pozadini. Poeli smo od jednog podatka koji se tretira kao istorijska injenica, iako to nije, ali koji se mehanikom propagande prenosi do naeg vremena, suprotstavljajui mu snop podataka na kojima se tek moe izgraditi istorijska injenica o tako vanom dogaaju povezanom za poetak ustanka naroda Jugoslavije, posebno srpskog naroda. Iz ovoga ne elimo da kaemo da je problem sasvim skinut s dnevnog reda, jer ima i drugih pretpostavki koje su u cirkulaciji, ali ih je danas nemogue izvorno ispitivati. Teza po kojoj je Srbija bila sigurnija od NDH za komuniste nije za potcenjivanje, ali se iskljuivo njome ne moe objasniti daleko sloenija pojava. Ima i shvatanja da je Tito eleo da se udalji od Josipa Kopinia, ' to nam izgleda neprihvatljivo, jer on dri vezu s Moskvom, bez koje je Tito izgubljen, lien informativnih koordinata bez kojih se njegova revolucionarna zamisao ne moe uopte razumeti, ak i pobeda narodnooslobodilakog pokreta. Poznato je koliko je njemu vana ta veza, ifranti, u emu mu je slian i Mihailovi,
133)

Misli se na izbegavanje sukobljavanja kompetencija, jer su obojica radila za Kominternu.

161

jer nreko te veze dobija otvor u svet, mogunost obavetavanja sovjetske strane, tumaenja dogaaja u Jugoslaviji, a na drugoj strani prijem informacija s prvorazrednog izvora. Ostaje injenica da ga je Kopini jedno krae vreme liio mandata generalnog sekretara KPJ, dok nije dolo do intervencije Kominterne. 134 ' Ima i pojedinanih miljenja da je on doao u Beograd zbog Mihailovia, to je neprihvatljivo. Tito je stigao u Beograd (8. maja, mada datum nije siguran) pre nego Mihailovi na Ravnu goru, pa u Zagrebu nije mogao ni znati za njegovo postojanje, a na drugoj strani Mihailoviev radijus uticaja je jedno vreme vie nego ogranien na lokalno-regionalni okvir. Jedna trea teza bi zasluivala, meutim, i te kako da se ispita, ali izvori za sada to ne omoguavaju. Re je o pukovniku Mustafi Golubiu, koji se nalazio u Jugoslaviji od polovine 1940. godine. Mogao bi se postaviti niz pitanja: jesu li to dve linije; dve misije; da li izmeu Tita i Golubia postoji antagonizam; radi li se o borbi za presti, mogunosti smene, okolnostima u kojima je stradao Golubi; ta Golubi radi u Beogradu posle 27. marta i aprilskog rata? Saekajmo pojavu izvora da se ne bismo uputali u jalova hipotetika razmatranja, bez autentinih izvora. U poreenju sa vodstvima drugih komunistikih partija okupiranih zemalja, rukovodstvo KPJ je bilo u zemlji a ne u Moskvi. Ofanzivnost i meunarodna taka oslonca su dve bitne komponente prvobitnog i trajnog stava rukovodstva KPJ. Orijentacija KPJ nije mogla ne voditi rauna da je drava vojno poraena, vrh vlasti emigrirao, zemlja podeljena, a represija uperena protiv Srba koji nisu prihvatili poraz bez pravog otpora. U pitanju je revolucionarna partija koja ne proputa situaciju. ' Ona je dobro organizovana i pripremljena za predstojee dogaaje. Za nju je u pitanju revolucionarna situacija koju treba iskoristiti. Rukovodstvo KPJ je sprovodnik volje Kominterne, ali nije izvrilo nareenje Kominterne svim partijama da odloe fazu socijalne revolucije dok traje rat, modifikujui je u skladu sa svojim saznanjem. Ovaj momenat nam izgleda veoma znaajan, jer svedoi da vernost SSSR-u nije iskljuivala samostalne zakljuke u skladu sa procenama rukovodstva u zemlji, ali je, na drugoj strani, iskljuivala nalaenje modus vivendi sa drugim snagama graanske orijentacije koje su se iskazivale kao legitimistike i kao nosilac kontinuiteta otpora Jugoslovenske vojske. Tako se u jugoslovenskoj situaciji nije mogao ponoviti sluaj karakteristian za druge okupirane zemlje: postojanje paralelnih pokreta otpora pod razliitim rukovodstvima, ali bez meusobnog suparnikog sukobljavanja.

Antiokupatorske snage srpskog graanstva


Kratkotrajni aprilski rat pokazao je, ne samo razmere izdaje nacionalnih manjina, separatistiko-teroristikih pokreta ve i svu dubinu dravne krize i politikog raspadanja Kraljevine Jugoslavije.
134) 135)

A C K S K J , Fond CK K P J , 1945, Josip Kopini u dogaajima iz 1941. Josip Broz govori o pokretakim snagama za sazrevanje revolucionarne energije - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7. 29-30.

162

Sistem Kraljevine Jugoslavije odbacivale su sve snage na srpskoj i jugoslovenskoj pozornici posle aprilskog rata: ekstremna desnica, komunisti, pripadnici pokreta Drae Mihailovia. U etnikim redovima govorilo se o moralnoj i drutvenoj posrnulosti nenarodnih reima Prve Jugoslavije posle 1929. godine", ustajalosti malograanske dotrajale pseudodemokratije", koju je januar 1929. ustoliio, a zemlju i narod bacio na bespue..." 1 3 6 ' Iz ove sporadine verbalne kritike etniki pokret ipak nije izvukao bitne zakljuke. Snage srpskog graanstva bile su zaprepaene naglim slomom, mada od ranije impresionirane snagom Vermahta koju je iskazao munjevitim zavretkom kampanje na zapadnom frontu i slomom Francuske, a neposredno demonstrirao u aprilskom ratu protiv Jugoslavije, padom Grke i zauzimanja Krita. U narodu se javilo teko razoaranje, gotovo depresija, gubitak perspektive. U slomu drave srpski narod je video i doivljavao apokaliptinu sudbinu. Najmasovnija struja srpskog graanstva i naroda uopte bila je ona koja je trijumfovala 27. marta, po svom nadahnuu istovremeno germanska i antifaistika. Ona se u posleaprilskoj situaciji nala pogruena bekstvom vlade i kralja u inostranstvo, a na drugoj strani suoena sa antisrpskom politikom okupatora i kvislinga u NDH, na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini, Makedoniji. Nije mogla ostati nezasenjena, na jednoj strani, nemakom ratnom nadmoi, a na drugoj, razoarana britanskom nemoi. Zamraeni horizonti u Jugoslaviji i na antifaistikom frontu, u kojem se nalazila tek Engleska, usamljena, ugroena invazijom, daleka i nemona da pomogne, ubijali su kod njenih poklonika svaku nadu. Od nevelike vajde bilo je uverenje da Engleska gubi bitke ali ne i ratove. Veliki deo graanske antifaistike struje se povukao, zaklonio mirnim ponaanjem i ravnodunou za politiku, bolno doivljavajui srpska stradanja. 137 ' Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Gavrilo Doi, uhvaen je u aprilskom ratu u manastiru Otrog, oznaen za nemakog neprijatelja i konfiniran u manastiru Vojlovici kod Paneva, a kasnije u manastiru Rakovici. 138 ' U traginoj situaciji opteg rastrojstva, deo stareinskog sastava Jugoslovenske vojske, pomognut onim snagama iz graanskih redova koje nije ophrvala sumnja u bilo kakav dinamizam i akciju u novonastalim okolnostima, nije eleo da se pomiri sa brzom kapitulacijom drave, kapitulacijom bez pravog otpora. Umesto klonua pred porazom, organizuje se za pruanje otpora u odgovarajuem asu.
l36)

Meuratni dravni ivot su ocenjivali kao ratimovan i razjeden"; napadana je korupcija; moralo se prekinuti sa starim gloenjima i stranakim borbama - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 67-8, 70. Isto, knj. 1, 128-9. Iz izvetaja o sasluanju Gavrila Doia i Nikolaja Velimirovia od 16. juna i 17. jula 1941, koji je Ribentrop primio od efa policije i bezbednosti, vidljiva je nemaka tenja da pribave podatke o ulozi Srpske pravoslavne crkve u dogaajima 27. marta 1941. i o vezi Nikolaja Velimirovia sa Angloamerikancima - M. Borkovi, n.d.,

163

Obe antifaistike struje u Jugoslaviji i Srbiji, graanska i komunistika, istupale su u kontekstu politikih i vojnih akcija velikih sila osovinskog smera. Nad graanskim snagama Velika Britanija je od 27. marta imala faktiki mandat preko vlade, kralja, injenice da je ona preko baza u Sredozemlju bila najblia popritu dogaaja, dok je KPJ imala meunarodno uporite u Kominterni a preko ove u SSSR-u. U jednoj od najteih faza srpske istorije sudbina nacionalnog pokreta nala se u rukama pukovnika Drae Mihailovia. Bio je 1941. u zrelom dobu, sa 48 godina, budui da je bio roen 1893. godine u Ivanjici. Imao je veliko ratno iskustvo, dobro vojno obrazovanje, proao je kroz mnogobrojne vojne ustanove i slube izmeu dva rata, ukljuujui i diplomatsku aktivnost, obavetajni rad, shvatao znaaj radio-tehnike i komunikacije. Cesto je menjao mesta slubovanja i vrstu rada. Podaci upuuju na vezu Mihailovia uoi rata sa britanskim i amerikim oficirima koji su slubovali pri poslanstvima ovih zemalja u Beogradu, a izgleda da nije bio i van konspirativnih oficirskih akcija protiv kneza Pavia. Slubovao je gotovo u svim krajevima Jugoslavije: Beogradu, Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, Celju, Mostaru. U Grenoblu je usavravao francuski jezik, koji je odlino govorio. Kao i mnogi jugoslovenski oficiri srpskog porekla bio je frankofil, veliki poklonik Francuske, uveren u njenu vojnu mo i univerzalnu vrednost francuske vojne doktrine. Posle rata ispredale su se prie kako je Mihailovi bio kolski drug generala arla de Gola na Akademiji Sen Sir, iako se oni nisu uopte znali niti je Mihailovi zavrio francuske vojne kole. Mihailoviu su kao uesniku balkanskih i prvog svetskog rata, koji se borio na padinama Suvobora, a na Solunskom frontu ranjen 1916. kod Lerina (Fiorine) dok je komandovao mitraljeskim odeljenjem, bila otvorena najelitnija mesta u vojsci Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Tako je sluio u Kraljevoj gardi, radio u Obavetajnom odeljenju eneraltaba, nalazio se na dunosti vojnog ataea u Sofiji i Pragu, ali ima i indicija da je bio zapostavljen u napredovanju. ivot i slubovanje Mihailovia utisnuli su mu izvestan beleg koji nije bio bez znaaja kada se pojavio u ulozi voe i samostalnog organizatora pokreta otpora u zapadnoj Srbiji maja 1941. godine. Mihailovievo sluenje u Sloveniji 1938, u svojstvu naelnika taba Dravske divizije i docnije komandanta puka u Celju, uticalo je da se u njegovoj blizini i u pokretu kojim je rukovodio nae vie Slovenaca: vojni savetnici Ivan Fregi i Rudolf Perhinek, ef slube za vezu kapetan Joe Pevec, glavni intendant kapetan Stanislav Stojan, porunici Farja i Sever, narodni poslanik Anton Kreji, poslanik na strani Bohumil Vonjak, uitelji Vodopivec i Breznik, a u samoj Sloveniji major Karei Novak, Ivan Prezelj i drugi.139) Upoznao je uoi rata Slovence, njihov nain ivota i temperament. Kao i Srbi, bili su rtve rasistike politike Hitlera i Himlera, egzistencijalno ugroeni, pod udarom ne139)

Z. Vukovi, Seanja iz rata, Beograd, 1990, 192-3.

164

make represije; Slovenija je razbijena i podeljena na tri dela. Osnovne snage slovenakog naroda imale su u drugom svetskom ratu antifaistiku i jugoslovensku orijentaciju, pored svih pojava separatizma, kolaboracije i sluenja u nemakoj vojsci. Mihailovi je bio veliki protivnik kneza Pavia. Novembra 1940. premeten je u Mostar, za naelnika taba Primorske (VI) armije. Nema izvora iz kojih bi se moglo tvrditi da se pukovnik Mihailovi pre rata zanimao gerilom i ulogom etnitva u ratu, ali to ne znai da nije vodio rauna o karakteru otpora koji bi se mogao pruiti okupatoru u sluaju da regularna armija doivi poraz. Nema, takoe, podataka ni o postojanju plana da se organizuje otpor posle poraza sa ulogom Mihailovia u njemu. Kao protivnik kneeve politike laviranja, a na drugoj strani u dodiru sa obavetajnim slubama zapadnih zemalja, mogao je raunati na nastavljanje otpora protiv sila Osovine ukoliko Jugoslovenska vojska bude vojno tuena. Samim tim, ni pojava Mihailovia na sceni posle aprilskog poraza 1941. nije bila sluajna. Sigurno znamo da Britanci nisu raunali na Mihailovia kao budueg pokretaa otpora. 140) Oni su bili povezani sa prvacima Saveza zemljoradnika, na desnici stranke, zahvaljujui visokom stepenu bliskosti Miloa Tupanjanina, efa stranke, posle Gavrilovievog odlaska za prvog poslanika Kraljevine Jugoslavije u SSSR. Izgleda da se raunalo i na vojvode Iliju Trifunovia Biranina, predsednika Narodne odbrane, te advokata Duleta Dimitrijcvia.1411 Istorijska nauka je utvrdila da etniki pokret Mihailovia nema korena u Udruenju etnika Koste Milovanovia Peanca, a na drugoj strani daje gerilski oblik ratovanja u Kraljevini Jugoslaviji bio predvien samo kao pomoni oblik sadejstva sa osnovnom masom vojske, koja glavnu bitku bije na frontu". 142 ' Iz udruenja etnika za slobodu i ast otadbine izdvojilo se Drutvo starih etnika, na ijem su se elu nalazili vojvoda Ilija Trifunovi Biranin i vojvoda Duan Dule Dimitrijevi. etnika organizacija Trifunovia se, za razliku od one Koste Milovanovia Peanca, zalagala za otpor silama Osovine uoi aprilskog rata, odravajui tesne veze sa britanskom obavetajnom slubom. Trifunovi e postati Mihailoviev komandant zapadnih delova Jugoslavije sa seditem u Splitu, pod pokroviteljstvom italijanske vlasti i na tom poloaju ostati sve do smrti, februara 1943. godine. Milan Gavrilovi je smatrao da e se otpor razvijati pod vodstvom Zemljoradnike stranke koja e, koristei svoje veze u Hrvatskoj i Bugarskoj, podstaknuti otpor na elom Balkanu. S obzirom na veze Gavrilovia sa Britancima najverovatnije da su iza tih koncepcija oni i stajali. Britanci su snabdevali zemljoradniko vodstvo i orujem, nov140)

J. Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Beograd - Zagreb,

165

cem, radiostanicama. 143) Trebalo je dati otpor nemakom prodoru, a posle poraza nastaviti gerilski rat. Britanski obavetajni oficiri i agenti radili su sa zemljoradnikim prvacima Milanom Gavriloviem i Miloem Tupanjaninom, sa Narodnom odbranom Trifunovia - Biranina i oficirima, naroito onim u vazduhoplovstvu, sa brigadnim generalom Borivojem Mirkoviem na elu. Pa i Mihailovi, kada se naao na Ravnoj gori, nije mogao da izbegne saradnju dela politiara, naroito zemljoradnika, iako nije bio spreman da im prepusti politiko vodstvo u nijednoj fazi rata do januara 1944. godine, kada se preorijentisao i oslonio na socijalistu ivka Topalovia. Mihailovi je, kao i ostali oficirski kadar, vaspitavan u duhu odbrane Otadbine, vernosti kralju, odbojnosti prema svim idejama koje su tome protivureile, a posebno komunizmu. Vojska je bila antikomunistiki vaspitana od malih nogu, od vojnih kola i kasnije u slubi. Komunizam je smatran za najveu opasnost i najveu napast. Napadao je otadbinu, naciju, veru, porodicu, razarao privatnu svojinu. Odbrana od komunizma i njegova likvidacija proglaavana je za primarnu dunost i svetu stvar u ime istog nacionalnog oseanja. Protiv komunizma se vodila sistematska borba, koju je organizovao Odsek za borbu protiv komunizma pri General-tabu. ' Najvii komandni sastav bio je zadojen srpskim nacionalizmom. ivelo se od slave srpske vojske u prvom svetskom ratu. Svi komandanti rodova vojske bili su Srbi, sa izuzetkom komandanata mornarice. Srpskom graanstvu pripadao je trajno resor vojske i mornarice, a vrhovni komandant je bio kralj iz srpske dinastije Karaorevia. U aprilskom ratu 1941. svi komandanti armija bili su Srbi. Srpski oficiri bili su pod snanim uticajem Francuske, njene kulture, moi, nedostinosti u vojnoj doktrini i komandovanju. U prolee 1942. Mihailovi se obratio maralu Petenu, kao efu viijskog reima, traei od proslavljenog komandanta iz prvog svetskog rata, pobednika kod Verdena, da pribere snagu i izjasni za slobodu". Maral, koji nije shvatao antifaistiku sutinu rata u toku, iveo je u uverenju, sprovodei svoju nacionalnu revoluciju" u uslovima okupacije i pod nemakim blagonaklonim nadzorom, da je re o jednom od mnogo ratova u istoriji izmeu Nemaca i Francuza koji se vodi sa naizmeninom sreom, s tim to su ovoga puta Nemci izali kao pobednici dok e se, valjda, naredni put ratna srea ponovo osmehnuti Francuzima. Ima kontradikcije u ovom Mihailovievom pismu Petenu, ak i da nije sporno u istoriografiji, to se obraa sa zahtevom za borbu u ime slobode, iako sam Mihailovi odlae tu borbu u ime strategije iekivanja. 145 '
143) 144) 145)

J. Marjanovi navodi da je Zemljoradnika stranka od jula 1940. primala britansku novanu subvenciju od 5.000 funti meseno. Aprilski rat 1941, Beograd, 1969, 252-261. B. Petranovi, Jugoslovensko-francuski odnosi u drugom svetskom ratu 1939-1945, 306 (u zborniku Jugoslovensko-francuski odnosi, Istorijski institut, Beograd, knj. 10/1990).

166

Tradicionalne srpsko-francuske veze nastavile su da se gaje i u toku rata, iako je vojno poraena Francuska bila bez uticaja u svetskom antifaistikom savezu. Te veze se simbolino ogledaju i u odlikovanjima Mihailovia i njegovih stareina od strane generala arla de Gola. Prema Biltenu Ravna Gora", od 15. februara 1943, De Gol je odlikovao Drau Mihailovia Ordenom legije asti I stepena sa palmovom granicom. Pored nekoliko jugoslovenskih oficira u emigraciji, De Gol je odlikovao i Mihailovieve majore u zemlji - Zahariju Ostojia i Mirka Lalatovia, i to Ratnim krstom sa bronzanom granicom. Predsednitvo Vlade Kraljevine Jugoslavije uputilo je 12. marta 1943. depeu Drai Mihailoviu, da je general Sari de Gol odlikovao vazduhoplovce za ratne zasluge Ratnim krstom sa bronzanom granicom i to: Andru Pavlovia, Miodraga Lozia, Zaharija Ostojia, Mirka Lalatovia, Krstu Lozia, in. Ljubu Ilia, Miovia i kapetana Gogia. Mihailovi je bio odlikovan kao armijski general saveznike zemlje, komandant Jugoslovenske vojske u otadbini" i ministar vojske kraljevske vlade u Velikoj Britaniji. 146 ) Komandant hercegovakih etnika Petar Baovi (nadimak Itvan" u prepisci sa Mihailoviem) estita Mihailoviu pomenuto odlikovanje od 12. februara 1943. godine: U ime jedinica i naroda Hercegovine i istone Bosne i svoje srdano Vam estitam dobiveno visoko odlikovanje od strane bratske Francuske u znak priznanja za Va udeo za uspeh ujedinjenih naroda. Mi smo ponosni ovim novim priznanjem Srpskom narodu". 147 ) Za arla de Gola i Francuze u pokretu otpora Mihailovi je bio legitimni komandant Jugoslovenske vojske u otadbini", oko ijeg se imena splela prava legenda prvih godina rata kao o vodeem antifaistikom borcu na Balkanu. Pisalo se o njemu kao o De Golu Balkana. Jovan onovi, inae poznat kao veliki pobornik Mihailovia i ljuti protivnik komunista i Josipa Broza Tita, svojski se zalagao kao delegat Kraljevine kod arla de Gola u severnoj Africi 1944. da Francuzi, koji su vie nego nai prijatelji, jer ih volimo", ne poalju Titu francusku misiju.148)
146)

Isto, 307. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, Beograd, 1983, 236. A S I P , Predsednitvo Kraljevine Jugoslavije^ u Aliru, Jovan onovi predsedniku vlade Boidaru Puriu, 12. april 1944. - ari De Gol nije podnosio komuniste. Osuivao ih je kao nosioce graanskog rata u ime socijalnog prevrata. onovi je smatrao da bi slanje misije kod Tita srpski narod teko doiveo. Za njega je N O V J bila obina mistifikacija koju pomae obmanuti eril, a Tita i ustae zajedno u zverstvima protiv srpskog naroda. Slanje misije srpski narod bi posebno teko primio, jer Devedeset od sto Srba nisu za komunizam"; oni su za slobodu i demokratiju, i u organizaciji su enerala Mihailovia. . . . I zaista, ne bi bilo ni sa francuskog gledita oportuno, aljui ma kog kod Tita, da ozlovoljite vae vazdanje prijatelje Srbe". onovi je smatrao da je neophodno da Francuzi poalju vojnu misiju kod Mihailovia. U privatnoj audijenciji ari De Gol je rekao Jovanu onoviu da on rauna na prijateljstvo sa Jugoslavijom, a naroito sa Srbima. U podravanju stare francuske ideje o regionalnim blokovima na Balkanu De Gol je i izriito raunao na Srbe. Prihvatao je i ideju balkanske federacije, odnosno konfederacije pogotovu to nije bio siguran hoe li posle svega to se desilo Srbi moi da ive sa Hrvatima. Njegovo interesovanje za Tita nije prelazilo okvire karaktera pokreta kojemu je stajao na elu, te i zato to su ga pomagali Englezi.

167

Mihailo vice vi oficiri nisu imali dovoljan autoritet da bi ga mogli zameniti. Sam Mihailovi, ako izuzmemo generala Miroslava Trifunovia Dronju, nije trpeo u svojoj sredini oficire koji bi mu mogli biti konkurenti. 149 ' Svi su oni imali nii in od njega: potpukovnici i majori, kapetani i porunici. Njegovo brzometno napredovanje novembra 1941 - juna 1942. jo vie ga je ojaalo. Na drugoj strani, nesklon voenju politike on nije mogao politiki osmisliti program svog pokreta. Stevan Moljevi i Dragia Vasi nisu mu davali dobre politike savete, a Topalovi je stupio na scenu kada je Mihailovieva zvezda poela da se gasi. Topalovi je uveliko uticao na Mihailovia da prestane sa napadima na Hrvate i odbaci njihovu odgovornost za pokolje nad Srbima. Nije mogao da se pomiri sa promenom britanske politike, kako prema njemu lino tako i prema etnikom pokretu. Kao da je bio obuzet nekom dogmatskom i ukoenom politikom o venim prijateljima i neprijateljima. Britanci su ga navodno morali podravati, jer nisu smeli dozvoliti pobedu sovjetskog uticaja, a na drugoj strani partizanikomunisti su nepomirljiv protivnik. Kao da je zaboravljao Palmerstonovu kvintesenciju engleske politike mudrosti da venih prijatelja i neprijatelja nema ve da postoje samo veni interesi" prema kojima se svaka politika postavlja u skladu sa promenjenim okolnostima. Srpsko drutvo i politika nisu u dramatinim godinama drugog svetskog rata uspeli da izbace linost koja bi odgovarala prelomnom vremenu. Oko Mihailovia su se nalazili uglavnom nii oficiri, a meu savetnicima isticao se republikanac, crnorukac, levi liberal" Dragia Vasi, o kojem su se plele prie kao o sovjetskom oveku", mada za to nema dokaza. Stevan Moljevi je bio u mreama nacionalistike ideologije, inae ovek koji je takoe bio nedorastao sloenosti situacije. Duan Simovi u emigraciji nije pokazao svojstva politiara, kao ni vojnika u aprilskom ratu. Kralj je bio nedozreo mladi, impulsivan, nesposoban da se odupre u prisustvu jaeg karaktera, u vlasti dvorske klike i Britanaca. Izvanredni srpski intelektualci u emigraciji sa Slobodanom Jo vano viem, Milanom Grolom, Boom Markoviem nisu bili na nivou teine istorijske situacije i zahteva visoke politike. Nacionalnopolitiki ekstremizam Konstantina Fotia u SAD nailazio je na otpore hrvatske emigracije i iseljenika.150) Boidar Puri je pokazao izvanrednu energiju u otporu da se ukloni Mihailovi, ali utroenu uzaludno. Srbija nije ni imala istaknutijih politikih linosti od smrti Paia, pogibije kralja Aleksandra i umorstva Sime Markovia u Staljinovim zatvorima.
149)

150)

Oko njega su na Ravnoj Gori bili: artiljerijski kapetan Milenko Relji, andarmerijski kapetan Milojko Uzelac, konjiki major Miodrag Paloevi; s njim su bili potpukovnik Kraljeve garde Dragoslav Pavlovi, major Aleksandar Mii, porunici i potporunici, narednici i drugi - Z. Vukovi, n.d., 7 3 - 8 1 . - U Beogradu je bilo 35 generala kraljevske vojske, ali od njih nije poticala antiokupatorska delatnost - J. Marjanovi, n.d., 74. Protiv K. Fotia i njegove povezanosti sa Srbobranom", te irenja Memoranduma SPC, ustao je S. Kosanovi u pismu SI. Jovanoviu od 15. marta 1942 - A J , Zbirka Save Kosanovia, k - 4 .

168

Srpski komunisti, u tradicijama srpske socijaldemokratske internacionalnosti, bili su bez veeg uticaja u centralizovanoj strukturi KPJ, kojoj je na elu u ovom sudbonosnom vremenu stajao Josip Broz Tito, majstor preuzimanja vlasti, bez premca da je osvoji i zadri ne obazirui se na rtve. Srpski komunisti nisu imali snage da mu se suprotstave, ak i oni koji su to uradili posle 1945. postali su rtve nemilosrdne see". Mihailovia je rat zatekao na poloaju naelnika taba Druge armije. U optem rasulu vojske Kraljevine Jugoslavije, odluio je da se ne predaje. Sa grupom oficira, podoficira i vojnika poeo je povlaenje od Doboja prema Srbiji. Stigao je na Ravnu goru sa 26 najvernijih polovinom maja 1941; njegovi bliski saradnici preciziraju taj datum, navodei 11. maj 1941. godine. Opredelio se za zapadnu Srbiju, svestan koliko je oseanje slobode, patriotizma i neprihvatanja ropstva u tom kraju razvijeno i duboko u svest ljudi usaeno. Suvoborske padine i grebeni kao mesto ueg izbora ostale su mu u seanju po slavnim bitkama iz prvog svetskog rata u kojima je uestvovao. Mihailoviev rad odlikovala je postupnost i sistematinost. Sa postojeim jezgrom zapoeo je da iri krug saradnika, da uspostavlja poverenike po selima; povezuje se sa oficirima, andarima, uglednim domainima, razvija obavetajnu mreu. 151) U Beogradu se stvara najuticajniji centar od oficira koji nisu bili odvedeni u zarobljenitvo. Meu njima su se nalazili mnogi kasniji Mihailovievi komandanti: pukovnik Branislav Panti, major Boko i arko Todorovi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, kapetan Aleksandar Saa Mihailovi, majori Velimir Pileti i Radoslav uri. 1521 Mihailoviev pokret je samonikao, jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Maja 1941. Mihailovi nije imao vezu sa vladom Duana Simovia, prema kojoj je jedno vreme bio kritiki raspoloen zato to je izbegla iz zemlje bez prave borbe. Bio je nepoznat irem oficirskom koru i politiarima u zemlji i emigraciji. Pokret je imao izrazito vojni karakter, s obzirom na rat i okupaciju. Oko Mihailovia na Ravnoj gori okupie se i deo politiara, ali Mihailovi nije bio sklon stranakim prvacima, zadravajui prema njima kritiki stav i rezerve zbog mogunosti partijskih trvenja. U istoriografiji se raspravlja o tome koja je organizacija prvo nastala: Mihailovieva ili ona KPJ. U zapadnoj i emigrantskoj literaturi usvojena je bez razlike teza da je Mihailovieva organizacija primarna u odnosu na organizaciju komunista. Po toj tezi Mihailovi je ve bio na Ravnoj gori dok su komunisti iekivali signal Moskve. Oigledno je da se ne razaznaju pripreme i neposredni poetak. Faktografski gledano, Mihailovi se zaista naao na Ravnoj gori polovinom maja 1941, ne priznajui okupaciju i spreman da organizuje pokret otpora.
151> 152)

J. Marjanovi, n.d., 76. Isto, n.d., 203-4.

169

Komunisti su imali snanu izgraenu organizaciju ilegalnog karaktera u kojoj je vojna komponenta dobijala sve vie na znaaju; izdaju prvi ratni proglas u aprilskom ratu, prikupljaju oruje, stavljaju lanstvu do znanja da se borba protiv okupatora nastavlja, ali i protiv vlade Duana Simovia koja je nala zatitu kod Britanaca; 153 ' raunaju na optejugoslovenski karakter svoje organizacije. Mihailovieva organizacija se maja-juna 1941. nalazila u samom zaetku i prostirala na uskom podruju. Mihailovi nije ni imao nameru da u toj fazi zapoinje aktivnu borbu protiv okupatora. Voe ovih organizacija - Mihailovi i Josip Broz - gotovo u isto vreme nali su se na tlu okupirane Srbije, jedan u zapadnoj Srbiji a drugi u Beogradu. Pitanje bi trebalo postaviti na drugi nain: da li su komunisti bili spremni da ustanu na borbu pre napada Nemake na SSSR, ili jo tanije reeno, pre nego stigne direktiva Kominterne. Iz shvatanja proleterskog internacionalizma proizlazi da komunisti nisu mogli ostati po strani borbe SSSR-a. U jugoslovenskoj istoriografiji decenijama je preovlaivala teza da je bilo potrebno saekati sa borbom dok se nemake snage ne odliju iz Jugoslavije, jednom reju dok se prostor vojniki ne razredi. Iz izvora proizilazi da su pripreme komunista za ustanak bile sinhronizovane sa politikom Nemake prema SSSR-u. 1 5 4 ' Komunisti su prvi, pre Mihailovia, ali posle napada Nemake na SSSR, zapoeli borbene akcije protiv saradnika okupatora. Na Ravnoj gori se od polovine maja do kraja juna 1941. kristalizovala defanzivna, a ne ofanzivna strategija. Mihailovi je bio protiv toga da se prenagli s borbom, da bi se narod sauvao od daljih gubitaka, da se organizacija pripremi za borbu u odsudnom momentu kada se budu stekli povoljni uslovi na svetskom frontu protiv faizma, u vidu saveznikih pobeda i posustajanja Nemake. etnika strategija nije se razlikovala od politike srpskih snaga u emigraciji - da se ne die ustanak i ne dovodi u pitanje dalje prolivanje srpske krvi. etnika organizacija je bila adut za zavrnu fazu rata, a na drugoj strani brana eventualnoj pojavi novih socijalno-politikih snaga na jugoslovenskoj pozornici. Jedna zabluda emigrantske literature oituje se i u stavu da su komunisti bili iznenaeni napadom Nemake na SSSR. Iz svih dokumenata KPJ vidi se, meutim, suprotno: da su se oni organizovali i spremali za otpor kada taj pravi momenat nastupi po proceni rukovodstva. Iz sauvanih dokumenata se vidi da se borba oekivala u bliskoj budunosti. Partija se pripremala za ustanak tek kada bude napadnut SSSR. To, meutim, ne znai da KPJ nije bila spremna i za druge alternative, ali je priprema za borbu protiv okupatora nesumnjivo bila prisutna.
153) 154)

Stav komunista protiv vlade D. Simovia sadran ie u Majskim zakljccima - Proleter, 3^1-5/1941. Pomenuta depea Josipa Broza Kominterni od 13. maja 1941. da komunisti u Jugoslaviji spremaju ustanak kada S S S R bude napadnut. - Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1941-1945, zbornik dokumenata, u rukopisu, SSIP - Dokumentacija

170

Mihailovi je po starosti i vojnom iskustvu bio slian Josipu Brozu Titu (roen 1892), voi drugog suparnikog pokreta koji se pojavio na istom, srpskom borbenom popritu 1941. godine. Kao i Mihailovi, i Broz je ratovao u prvom svetskom ratu, ali na drugoj strani fronta, kao vojnik Austro-Ugarske. Borio se prvo na srpskom frontu, kao pripadnik 25. puka 42. domobranske divizije, a kasnije u Karpatima gde je bio i ranjen, proboden kopljem u borbi sa kozacima. Obojica su imali odreeno meunarodno i obavetajno iskustvo, ali im se istorijsko i socijalno iskustvo razilazilo. Mihailovi je stajao na gleditu da je njegov pokret prevashodno vojni, za razliku od Tita koji je vojnu organizaciju stavljao u funkciju politikih ciljeva. Mihailovi je bio oslonjen na filozofiju srpskog sela, monarhizma, tradicionalnih pogleda, arhainih verovanja, to mu je davalo snagu vezanosti za to konzervativno tlo, 1551 ali i oduzimalo perspektivu ireg vienja dogaaja kako u jugoslovenskim tako i u svetskim okvirima. U trenutku kada su i jedan i drugi poinjali ostvarivanje svoga poduhvata, Josip Broz je nastojao da u okviru drugog svetskog rata u Jugoslaviji ostvari socijalnu revoluciju, a Mihailovi da oslonjen na kapital 27. marta, srpsku veinu u kraljevskoj vladi u inostranstvu, etnike oruane snage koje e stvoriti u zemlji, obezbedi prevagu dinastije i graanskih snaga na zavretku rata, slino srpskim snagama 1918. godine. Suprotno Srbima, sve ostale nacionalne i politike snage u Jugoslaviji predstavile su se kao snage na strani Osovine, a pre svega glavni nacionalni konkurent - Hrvati, koji su 1941. osnovali Nezavisnu Dravu Hrvatsku (NDH), koja se nala na strani sila Trojnog pakta u tekuem ratu, objavljujui rat SSSR-u, slanjem ak vojnog kontigenta na Istoni front, Velikoj Britaniji i SAD. Josip Broz je imao prednost jer je bio oslonjen na malu, ali militantnu, izvanredno organizovanu Partiju, koju je do kraja boljevizirao uoi rata. 15fi) Raunao je da revolucionarnim putem izvri smenu vlasti. Kao internacionalist, situaciju je sagledavao u svetlosti politike SSSR-a, prihvatajui direktive koje su dolazile iz Moskve, ne obazirui se na nacionalnu sudbinu srpskog naroda, tim pre to je u njegovim vodeim snagama gledao glavnog protivnika nameravane revolucionarne strategije. Bitno je da je u Kominterni imao podrku Georgija Dimitrova, Vilhelma Pika i drugih lanova egzekutive ovog meunarodnog komunistikog taba. Bugarska veza" odigrala je i te kako znaajnu ulogu prilikom ustolienja Josipa Broza u Moskvi 1939. godine, o emu govori i pristanak Broza da na elo makedonske partijske organizacije doe Metodije Satorov Sarlo, lan Bugarske radnike partije i funkcioner u aparatu Kominterne. 157 ' Za razliku od Mihailovia, Josip Broz je, prema tome,
155) 156) 157)

Filis Oti (Phyllis Auty), Tito, Paris, 1972, 176. Raunao je juna 1941. sa organizacijom K P J od 12.000 lanova, oslonjenom na 30 do 50.000 lanova S K O J - a u Jugoslaviji. Mada ga je Josip Broz zbog pripajanja makedonske organizacije B R P posle aprilskog rata iskljuio iz K P J u leto 1941 - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 58-59. - Politbiro CK K P J je doneo odluku o iskljuenju na osnovu izvetaja Lazara Kolievskog. O

171

imao pripremljena osnovna uporita i organizaciju za ostvarenje svoje revolucionarne zamisli; uoi rata je uspostavljen snaan radio-punkt u Zagrebu, ilegalna partijska organizacija delovala je u prostoru cele Jugoslavije; rano je uoio znaaj vojne komponente u buduim dogaajima. Imao je vidno iskustvo u ilegalnom poslu, veliki radijus kretanja, izrazito mlade saradnike u vrhu rukovodstva, jasnu jugoslovensku orijentaciju od koje nije odstupao ak ni onda kada je SSSR na zahtev Nemake prekinuo, odnosno suspendovao odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom. Daleko bre od Mihailovia prilagoavao se izmenjenim odnosima snaga na jugoslovenskom popritu, taktiki ispravljajui liniju zapoete borbe protiv okupatora, ali ne odstupajui nikada od zamiljenog cilja da snage pod njegovim rukovodstvom u tekuem ratu osvoje vlast. Koliko su etnici vre i bunije branili status quo u toku rata, oslonjeni i na saveznike javne izjave da nema unutranjih promena u toku rata, toliko je Josip Broz radio na njegovom razaranju u ruhu ofanzivne antiokupatorske borbe protiv snaga faizma. Suprotno Mihailoviu, Tito je nalazio snage za rat na tri fonta: protiv okupatora, etnika i ustaa, za razliku od Mihailovia koji je neprekidno traio taku oslonca na spoljnjem faktoru, ne ustruavajui se da taj strani inilac bude olien i u nacionalnom neprijatelju. Mihailovi e rano doi u sukob sa svojim spoljnim protektorom - Britancima, suprotno Josipu Brozu koji nije rizikovao razlaz sa Staljinom ni onda kada je bio nezadovoljan njegovim zahtevima, svestan da bi to bilo ravno samoubistvu u uslovima komunistikog pokreta Jugoslavije i ugleda koji je Staljin uivao u narodu kao voa velike Rusije. Simbolika je od strane KPJ odravana, iako stvarnost nije imala nikakve veze sa Staljinovim mistifikacijama. SSSR je bio antislovenska i antipravoslavna drava, pa ma koliko moskovski rec u Otadbinskom ratu i te kako koristio crkvene, slovenske i antigermanske simbole. ak i onda kada je prihvatao kritike svog moskovskog centra, zbog stalnog zabraivanja ulevo, suprotnog sovjetskoj politici harmonije u svetskom antifaistikom savezu, Josip Broz se povlaio, ispriavao, ubeivao Moskvu u suprotno, menjao taktiku i simbole, ali ne i stvarnu revolucionarnu perspektivu pokreta kojem je stajao na elu. Sa stanovita svetskog iskustva, Mihailovi je provincijski delovao u odnosu na Broza, to mu je bilo i daleko lake jer se Tito nije obazirao na unutranje posledice, ukoliko nisu bile u vezi sa ostvarivanjem osnovnog cilja: revolucionarnog preuzimanja vlasti, postupno, sistematski, bez bune revolucionarne retorike i u jugoslovenskim okvirima, koristei komunistiku nacionalnu politiku za savlaivanje bratoubilatva prevoenjem na svoju stranu srpskih narodnih masa u NDH, a zatim uspostavljajui ravnoteu sa Hrvatima i Muslimanima objektivnom pretnjom da e samo ako preu na stranu narodnooslobodilakog pokreta moi da se spasu od etnikog revana i nau na drugoj obali - antifaistikog rata.
tome je izveten Pokrajinski komitet za Makedoniju 24. jula 1941. godine. Postupak starog Bugarina" (atorova), odgovornog pred CK K P J za rad u Makedoniji, oznaen je ne samo kao antipartijski ve i kontrarevolucionaran".

172

Mihailovi sa delom oficira nije opratao vladi to je napustila zemlju u trenutku vojnog sloma. Time je njen ugled uveliko bio naruen u zemlji i u inostranstvu, pa i okrnjen ugled antifaistikih snaga, koji su one stekle prevratom 27. marta 1941. godine. Meutim, jugoslovenska vlada je bila prihvaena u inostranstvu kao jedini ustavni predstavnik Kraljevine Jugoslavije, nosilac njenog dravnog i meunarodnog kontinuiteta. Za Britance je Vlada predstavljala celu Jugoslaviju, to se vidi iz injenice da oni nisu legalizovali nijednu separatistiku akciju u Jugoslaviji. Radilo se i o Vladi 27. marta, koja je doekana s retkim potovanjem na Ostrvu. Sem od Britanaca, uvaavana je i od antifaistike emigracije drugih zemalja koja se stekla na Ostrvu. Simovieva vlada oznaavala je kontinuitet drave i pored vojnog poraza. Kao zakoniti organ Kraljevine Jugoslavije Vlada se ponaala na osnovu vie formalnih i faktikih injenica. Pre svega, Oktroisani (Septembarski ustav) nalazio se i dalje na snazi, doputajui kralju i vladi da ostvaruju svoja ovlaenja i van zemlje. Britanci i ostale emigrantske vlade pokorenih evropskih zemalja prihvatile su Jugoslovensku vladu kao savezniku vladu. Antifaistike drave nisu priznale deobu Jugoslavije, faktike i formalne aneksije u njoj, kao ni stvaranje vazalnih reima na jugoslovenskom tlu. Vlada se, osim toga, izjasnila za nastavljanje borbe na strani saveznika. U Izjavi kraljevske jugoslovenske vlade od 4. maja 1941. reeno je da Vlada nastavlja rat protiv neprijatelja, iako su kralj i vlada sa delom vojske bili prinueni da napuste nacionalnu teritoriju da bi sauvali suverenitet drave i nastavili, potpomognuti saveznicima, pod povoljnijim okolnostima borbu do potpunog uspeha. 158 ' Jugoslovensku vladu prihvatile su i SAD, iako su bile van rata, kao i druge neutralne drave. Meunarodno-pravna doktrina i meunarodno pravni propisi odbacivali su komadanje dravne teritorije od strane privremenog vojnog pobednika. Britanski ministar inostranih poslova Antoni Idn je ve 16. aprila 1941. vladu oznaio za legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije, a britanski premijer Vinston eril krajem juna izneo da vlada ima sve atribute dravne suverene (nezavisne) vlasti. 159 ' Jugoslovenska vlada odbacila je stvaranje NDH i anektiranje drugih delova Jugoslavije od strane okupatora. ' Raskidala je odnose sa svim zemljama koje su uspostavile odnose sa NDH, sem sa panijom, iz obzira prema Velikoj Britaniji da ova zemlja zadri bar formalnu neutralnost. 161 ' S ostalim poraenim saveznikim zemljama, ije su
158)

A J , 103-24. ^ A S S I P , Poslanstvo London, F - l . Izjava (Deklaracija) Vlade o nastavljanju borbe za vaspostavljanje teritorijalnog integriteta" - A J , 103-24; S A D su protestovale protiv povrede integriteta Jugoslavije, osuivale aneksione akte i smatrale nevaeim stvaranje N D H - A V I I , K - 2 7 9 v, Reg. br. 19/3. - Obnovu i suverenost Jugoslavije potvrivala je i Velika Britanija A S S I P , Emigrantska vlada, Londonsko poslanstvo, Beleke o razgovoru D. Simovia i M. Ninia sa V. erilom 26. juna 1941. 161) Raskinula je odnose sa Rumunijom; protestovala je kod Vatikana zbog prijema A. Pavelia od strane pape Pija X I I , maja 1941 - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu 1941-1943, Zagreb, 1981, 125-6.

173

vlade bile u Londonu, Jugoslavija je prihvatila ratne ciljeve koje su formirali voi dveju velikih i vodeih demokratskih drava SAD i Velike Britanije, kojima je septembra 1941. priao i SSSR. 1 6 2 ' Sve ove prednosti Vlade dobro su dolazile Mihailoviu u zemlji, jer su u saveznikom svetu obezbeivali i legitimitet njegove akcije, kao nastavljaa borbe koju je privremeno izgubila Jugoslovenska vojska u regularnom ratu. Iz istog ustavnog osnova Mihailovi je izvlaio obavezu sluenja vojske, potovanje zakletve i vernost kralju kao vrhovnom komandantu. Mihailovieve kritike primedbe na bekstvo vlade odnosile su se na ministre i politiare, a ne na vladu kao legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Sam Mihailovi, pak, nije imao nikakve veze sa vladom na Bliskom istoku i kasnije u Londonu. Prve veze uspostavio je sa Britancima, a septembra 1941, godine i sa Vladom. 163 ' Meunarodna i ustavna potpora oficirske akcije objektivno je koristila Mihailoviu, iako u poetku od nje nije imao nikakve materijalne pomoi. Kao i u prolom ratu, Srbija je imala svog kralja i vladu u inostranstvu, to se sa stvaranjem oruanih snaga u zemlji moglo dobro iskoristiti za kraj rata prilikom poraza sila Osovine. Meutim, ova povoljna pozicija moe se posmatrati i sa druge strane, koja otkriva i okolnosti koje ba nisu bile naklonjene srpskim snagama u zemlji i inostranstvu. Vlada je, za razliku od vlade Srbije u prvom svetskom ratu, napustila zemlju posle jednog neuspenog rata, koji je otkrio sve slabosti drave i vojske, krizu nacionalnih odnosa, politiki, vojni i moralni raspad jugoslovenskog drutva. Umesto regenta Aleksandra, koji se nalazio na elu vojske u prvom svetskom ratu, njegov naslednik Petar II stupio je na presto dravnim udarom, pre punoletstva. Linost mladog monarha bila je nedorasla ozbiljnosti istorijske situacije i drami koju su doivljavali narodi Jugoslavije, zbog njegove emocionalne nezrelosti, labilnog karaktera. Bez ivotnog i drutvenog iskustva, mladi monarh je lako potpadao pod uticaj dvorskih koterija, Britanaca i uticajnih lanova vlade. Britanski izvori skiciraju ga kao linost slabanog karaktera", nesposobnu da pronikne u krupne politike probleme, nestabilnu, prevrtljivu koja jednostavno nije uspela da odraste, beznadeno neotpornu u prisustvu jaeg karaktera" i potpuno nemonu u zamrenim situacijama koje su nadmaivale njene mogunosti. 164 '
162) 163)

164)

U Londonu u Palati Sent Demsa, septembra 1941, na kojoj su saveznike zemlje prihvatile Atlantsku povelju Ruzvelta i erila iz avgusta 1941. Mihailovi je prve veze uspostavljao preko Carigrada, koristei'za to poslovne ljude. Te veze se utvruju na jul-avgust 1941. godine. Britanska radio-sluba na Malti uhvatila je prvu poruku iz taba D. Mihailovia 14. septembra 1941, dostavljajui je jugoslovenskoj vladi u Londonu. Dan pre toga, 13. septembra 1941, misija sa D. T. Hadsonom je iz Kaira odletela za Maltu. Pre nego je i Hadson stigao u njegov tab oko 25. oktobra, Mihailovi je imao veze sa jugoslovenskom vladom preko Britanaca. B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 111-112.

174

S kraljem i vladom aprila 1941. uspeo je da izbegne mali broj oficira i vojnika, 165 ' a nisu se ispunila ni oekivanja da e poi za rukom da se stvori dobrovoljaka vojska od Jugoslovena u SAD, Kanadi i drugim vanevropskim zemljama. Zanemarljiv je i broj ratnih zarobljenika, Slovenaca i Hrvata, koji su se borili u jedinicama italijanske vojske u Severnoj Africi. 166 ' Jugoslovenska vlada bila je zarobljenik Britanaca, koji su kontrolisali sve njene veze sa Jugoslavijom i ostalim svetom. Najtee je, ipak, padalo to to Vlada nije bila homogeno telo, koje bi skladno i jedinstveno funkcionisalo. Ve iz zemlje ona je izbegla podvojena na srpsko i hrvatsko krilo vlade. Srpsko krilo optuivalo je Hrvate za izdaju, a ovi Srbe za dvadesetogodinju prevlast u Kraljevini Jugoslaviji, koja je smatrana primarnim uzrokom sloma. Srpsko-hrvatske strasti tek e se rapaliti kada pristignu vesti o ustakim pokoljima Srba i surovom progonu Srpske pravoslavne crkve u NDH, a na drugoj strani o Mihailovievim oruanim snagama koje je srpska veina u vladi prihvatila kao svoje oruane formacije. Sve do tada odnosi u vladi su, i pored otrih rasprava, bili snoljivi, o emu govori prihvatanje Deklaracije od 4. maja 1941. sa oznaavanjem sporazuma Cvetkovi-Maek kao jednog od temelja dravne politike". 167 ' No, nije trebalo dugo ekati na sukobe koji su otkrivali dublje uzroke ponaanja u emigraciji, pre svega otvaranjem rasprava oko velike Srbije" ili Jugoslavije, ocena karaktera vladavine izmeu dva svetska rata, pitanja granica, odnosa prema Sporazumu Cvetkovi - Maek. Budislav Anelinovi Grga, kao predstavnik jugoslovenske struje, video je u vladi puku kombinaciju partija i grupa: Srpski klub plus HSS plus Slovenaka puka stranka", to je u stvarnosti davalo negaciju jugoslovenske politike. 168 ' Hrvatski politiari koji su se nali u emigraciji i oni koji su odranije bili van Jugoslavije obrazovali su faktiki hrvatski nacionalni front, koji je celokupnu politiku posmatrao kroz prizmu HSS-a, nastojei da oko te svoje platforme okupi i hrvatsko iseljenitvo. 169 ' Konkretnom analizom ponaanja rada i delovanja srpskih politiara u emigraciji, obezvreena je teza koja je dugo ivela u istoriografiji da je, nasuprot ovom totalitarnom okupljanju i grupisanju hrvatskih
Milan Grol je isticao da je vlada izala iz zemlje, a da nije izvukla ni bataljona" U Ramleu se nalazilo 209 avijatiara od kojih 90 pilota. - A J , Zbirka Save Kosanovia, Zapisnik vlade od 8. maja 1941. - Simovi je na sednici vlade 30. aprila saoptio da su u Aleksandriju uplovili: 1 podmornica i 2 torpedna amca, kao i spustilo 8 hidroaviona - A J , Zapisnik od 30. aprila, Zbirka Save Kosanovia - Jozo Tomasevich navodi 1072 lica (avijatiari, mornari, graanska lica u vojsci itd.) - n.d., 251. Zamiljeno je da se ovaj bataljon (505 lica), uz podrku Britanaca, organizuje kao motorizovana jedinica - B. Krizman, n.d., 243. 167> A J , 103-24. j ^ j M. Stefanovski, n.d., 125. 9) Slovenci su inili najedinstveniju grupu" u jugoslovenskoj politikoj koloniji, a za njima su bih Hrvati kao nacionalni front pod zastavom HSS (ban Ivan ubai, J. Krnjevi, J. utej, Ilija Juki, Rudolf Biani), dok su od ranije u inostranstvu boravili Bogdan Radica (Sluba za informativne poslove) i Dinko Tomai (ovlaen od HSS za rad meu iseljenicima na programu HSS) - Isto, 127.
165)

175

politiara, dolo do stvaranja i jedinstvenog srpskog nacionalnog fronta u vladi. Meu srpskim politiarima i stranakim prvacima u emigraciji nalazili su se: prvaci Demokratske stranke - Milan Grol, Boa Markovi, Boidar Vlaji i Dobrivoje Lazarevi; Radikalne stranke - Milo Trifunovi, Momilo Nini, Krsta Mileti i Milo Bobi; Zemljoradnike stranke - Milan Gavrilovi, Branko ubrilovi, Milo Tupanjanin i Kota Krajimovi; Samostalne demokratske stranke - Sran Budisavljevi, Sava Kosanovi i Veeslav Vilder, i Jugoslovenske nacionalne stranke - Jovan Banjanin, Bogoljub Jevti, Petar ivkovi i hrvatski predstavnici JNS - Grga Anelinovi i Manfred Patrovi. Od srpskih politiara uticajnu ulogu je imao i specijalni delegat Vlade na Bliskom istoku - Jovan onovi, kao i Boa Maksimovi i prof. Mihailo Konstantinovi. Srpski politiari priznavali su Slobodana Jovanovia za neosporan autoritet. 170 ' Srpska politika grupacija u emigraciji bila je nacionalno podeljena, kao to je to bila i sve vreme izmeu dva svetska rata. Delili su ih stranake suprotnosti, rivalstvo voa, razliiti pristupi unutranjem ureenju, odnosi sa Hrvatima, stav prema Jugoslaviji ili Srbiji, na kom pitanju su se naroito razilazili prvaci SDS i JNS kao Jugosloveni, za razliku od ostalih politiara i ministara ue srpske orijentacije. Ali i tu je bilo izuzetaka (Milan Grol, Boa Maksimovi). Zla seanja vukla su se jo iz vremena estojanuarskog reima (odnos JNS i stranaka kasnije Udruene opozicije). Mada je ta podvojenost bila jedna od bitnih karakteristika srpske politike, ona je ipak bila uticajnija od hrvatske iz mnogo razloga. Pre svega, srpski politiari su imali kralja iz dinastije Karaorevia. U procenjivanju stvarne moi ne bi trebalo smetnuti s uma i krugove oko dvora. Srbi su do Ivana Subaia drali predsednitvo vlade i resor spoljnih poslova. Od januara 1942. ministar vojni je Draa Mihailovi. U bitnim stvarima srpske politike ipak je dolazilo do jedinstvenog grupisanja i davanja otpora hrvatskoj politici. Pozicija srpske politike u emigraciji faktiki se pojaala prihvatanjem Mihailovievih snaga u zemlji, ali je istovremeno i oslabila jer su poele borbe oko Mihailovia i protiv njegove akcije. Hrvatski politiari imali su prednost u tome to je njihova pozicija kod Britanaca bila povoljnija, pa ak i favorizovana u tako vanom pitanju kao to je oblikovanje budueg unutranjeg ureenja Jugoslavije.

170)

Razilazili su se stranaki; postojala je razlika izmeu vojnika i civila; onih iz matice" i Srba iz preka"; srpskih nacionalista i jugoslovenskih integralista, demokrata i antidemokrata, uglednih politiara i intelektualaca i krajnje kompromitovanih politiara u ranijim reimima.

176

Glava III

Srpski narod u ustanku


Ustanci srpskog naroda - klasni, nacionalnooslobodilaki i egzistencijalni motivi
stanak u Srbiji razlikovao se od ustanka u Hercegovini, koji mu je prethodio, 13-julskog ustanka u Crnoj Gori, ustanaka u Hrvatskoj i Bosni. Narod u Srbiji nalazio se pod vojnom upravom, kao jedini narod u okupiranoj Jugoslaviji osuen na vojni reim. Crnogorci su imali privilegovanu okupaciju, zahvaljujui dobrim delom dinastikoj oroenosti Savoja sa Petroviima, u stvari enidbi Viktora III Emanuela sa kneginjom Jelenom, kerkom crnogorskog knjaza Nikole. Italijanska politika je preko grofa Galeaca ana pokuavala da vee Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju putem personalnih unija za Italiju, videi u ovim kombinacijama najlaki nain to dubljeg prodora na Balkan i Podunavlje. Osakaena" Crna Gora, na raun Velike Albanije i NDH, te Srbija skuena u granicama od pre 1912. godine, uglavnom su bile nacionalno homogene zemlje, za razliku od nacionalne heterogene strukture Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima se srpski narod naao pod udarom istrebljivake politike ustaa u ime stvaranja nacionalno iste velike Hrvatske, kao glavne katolike drave na Balkanu. Ustanke u srpskim zemljama organizovali su komunisti, sem u Hercegovini juna 1941. godine, gde su borbe poele spontano kao vid ivotne samoodbrane Srba od ustakih nasrtaja na ivot, ast i imovinu. Spontani faktor odluujue je delovao i na ustanke Srba u Hrvatskoj i Bosni jula 1941. godine. U Crnoj Gori ustanak je izbio iznenadno i silovito, nasuprot postupnosti u Srbiji. Spontanost se u drugom vidu izraavala i u Crnoj Gori ogromnom borakom masom, veom nego to su mislili i organizatori - komunisti, te razmerom ustanka, to nije moglo da ne izazove kolebanja ustanika. Za ustanak u Crnoj Gori karakteristian je potmuli sukob interesa i pogleda u sutini heterogenih snaga, a u Srbiji izmeu antiokupatorskih pokreta dolazi do suprotstavljanja dve strategije: ofanzivne, komunistike, i strategije atantizma, etnike. U Crnoj Gori su se u ustanku spontano nale snage komunista i unionista (ujedinitelja, nacionalista), dok je uestvovanje etnikih snaga u borbama protiv okupatora u Srbiji bilo dobrim delom iznueno strahom da partizanske snage ne preotmu slavu i uticaj u borbeno raspoloenom narodu. Komunisti u Srbiji nisu

177

raspolagali vojniki obrazovanim kadrovima. KPJ je imala mali uticaj na srpskom selu, za razliku od Crne Gore, a i izmeu svih krajeva Srbije nisu postojale stalne i koordinirane veze. Tamo gde je delovao CK KPJ i PK KPJ za Srbiju oseala se vea aktivnost na organizaciji borbi nego u krajevima gde su te veze bile slabe ili nestalne. Prve manifestacije otpora posle kapitulacije Jugoslovenske vojske zapaene su u zapadnim krajevima Jugoslavije, na prostoru gde je bio srpski ivalj i raspale jugoslovenske jedinice. Italijanski izvori belee otpor na terenu Jadranske divizije, to jest u podruju Knina i Kninske krajine. Izraeniji spontani oblici otpora javili su se u Bosanskoj krajini i istonoj Hercegovini, kao rezultat uspostavljanja NDH i zlostavljanja srpskog naroda. Mesec dana od izbijanja aprilskog rata i 18 dana od kapitulacionog akta dolo je do sukoba srpskih seljaka iz okoline Sanskog Mosta, sela Kijevo i Tramonja 6, 7. i 8. maja 1941. godine, poznatog kao urevdanski ustanak sanskih seljaka. Na ustaka zlostavljanja seljaci su odgovorili vatrom i odbili ustae od svojih sela. im su seljaci Kozice, Hazia, Stratinske, Obrovca i drugih susednih srpskih sela saznali za borbu s ustaama na Kijevskoj gori, krenuli su u pomo Tramonjacima. Zapovjednik dijelova hrvatske vojske u Bosanskoj krajini" javio je Zapovjedniku cjelokupne hrvatske kopnene vojske" o borbi sa etnicima kod Sanskog Mosta". Ustaama je u tim borbama pristigla pomo iz Prijedora, a 7. maja na pobunjene seljake krenulo je i jedno nemako odeljenje iz 1. diviziona 132. puka stacioniranog u Prijedoru. U svitanje 8. maja ojaanom nemakom bataljonu polo je za rukom da razbije poloaje pobunjenih seljaka, bez vrste i jedinstvene komande. Nemci su za svoje ubijene (odnos 10 Srba za jednog Nemca) streljali 27 Srba u Sanskom Mostu i zatim njihova tela obesili u Gradskom parku, kao zastraujui primer i opomenu. 1 ' Majsku (urevdansku") pobunu ustae su iskoristile da pootre teror nad Srbima. Masovni spontani otpor ustakim zloinima javio se prvo u istonoj Hercegovini. arite se nalazilo u tradicionalno ustanikom nevesinjskom kraju. Seljaci iz Donjeg Drenja spreili su 3. juna 1941. ustae da uu u selo, a na noge su se digli ugroeni srpski seljaci ire okoline. Ustae su na otpor odgovorili masovnim zloinima nad nedunim i nezatienim srpskim stanovnitvom Mostara, apljine, Ljubinja. Dok je u prvoj fazi otpor bio vid samoodbrane od razularenih ustaa, posle napada Nemake na SSSR pretvorio se u masovni ustaniki talas. Spontani narodni ustanak izbio je 24. juna 1941. Narod Hercegovine se u ovoj borbi oslanjao na Crnu Goru, a na drugoj strani gledao na Istok odakle treba da doe spas. Iracionalna vera srpskog oveka iz Hercegovine u Rusiju odravala je nadu i razvijala samopouzdanje. Ustanicima su se od italijanskih bombardera priviali sovjetski avioni.2'
2

" B. Bokan, Sanski Most, I, Beograd, 1974, 271-285. ' Komunistike iluzije o brzom nemakom slomu, prodoru ruske (sovjetske) armije preko Karpata, izbijanjem na Dunav ili sputanjem padobranaca, meale su se u svesti ugroenog srpskog naroda uopte, naroito u dinarskom podruju, s jednim ekstatinim stanjem duha koji je zamenjivao neprijateljske avione sa ruskim" - sovjetskim.

178

Iz odbrambene pozicije, naoruane seljake ete zapoele su napade na ustake garnizone. Pod pritiskom italijanskih trupa, krajem juna i poetkom jula 1941, ustanici su preli u defanzivu. Italijanske i ustako-domobranske trupe poetkom jula 1941. potisle su ustanike snage sa osloboene teritorije u planine, gde se u zbegove sklonilo neborako stanovnitvo. Na planini Sitnici (trebinjski srez) nalazilo se 20.000 izbeglica iz stolakog, ljubinjskog i bilekog sreza. Drugi zbeg nalazio se na planini Vidui. Zbegovi su organizovani u vojnom pogledu formiranjem eta narodne vojske, zaduenih da brane prilaze zbegovima u planini. Istovremeno, organizovani su organi za ureivanje odnosa u zbegovima.3' Zatije je trajalo do polovine avgusta, kada su ponovo oivele borbe. Odluka o pripremama za oruanu borbu u Srbiji, u duhu zakljuaka Politbiroa CK KPJ, doneta je 23. juna 1941. na sastanku Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju kome su prisustvovali: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, uro Strugar, Moma Markovi, Ivo Lola Ribar, Blagoje Nekovi, Vukica Mitrovi, Mirko Tomi, Milo Matijevi, Ljubinka Milosavljevi, Vasilije Buha i Milovan ilas. Na sastanku je dolo do rasporeda partijskih instruktora za pojedine krajeve Srbije. S obzirom na predstojee zadatke reeno je da se bez odlaganja pristupi obrazovanju naoruanih udarnih grupa, ubrza prikupljanje oruja i sanitetskog materijala, pojaa budnost i konspiracija. Stvoreno je i ue rukovodstvo - Sekretarijat Pokrajinskog komiteta u koji su uli Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi i Ljubinka Milosavljevi, kao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. 4 ) Glavni tab NOPOJ - Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije obrazovanje 27. juna 1941. godine. Na elu se nalazio Josip Broz, a lanove su sainjavali: Milovan ilas, Edvard Kardelj, Ivan Milutinovi, Aleksandar Rankovi, Rade Konar, F. Leskoek, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi. Iz sastava ovog tela vidi se da su vojno vodstvo preuzeli iskljuivo rukovodei komunisti. U datim uslovima stvorena je personalna unija izmeu politikog i vojnog rukovodstva. Vojni zadaci postali su primarni, ali kako se radilo o vojnoj akciji i revolucionarnom procesu vojno-politiki kompleks je ostao nerazdeljiv. Vojne funkcije bile su podreene politikim ciljevima. Sastav ovog tela, kao i drugih tabova, upuuje na to da je KPJ od prvog dana osiguravala politiku prevlast u vojnim strukturama, izbegavajui militarizaciju revolucionarnog procesa i sukobe vojne i politike linije. Vojno rukovodstvo u ovoj fazi je bilo bez vojnih lica, strunjaka, pa i ljudi s ratnim iskustvom, ukoliko izuzmemo Josipa Broza Tita, koji je bio uesnik prvog svetskog rata i aktivno sudelovao u borbama austro-ugarske vojske na srpskom ratitu, a kasnije na frontu protiv Rusa, gde je bio i ranjen.
3) 4)

Dr D. ivkovi, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 1941-1942, Beograd, 1969, 88. V. Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, knj. 1, 39.

179

Prvih dana jula obrazovan je i Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sreten ujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, Nikola Grulovi i Rodoljub olakovi. Partijsko rukovodstvo Srbije radilo je u senci operativnog rukovodstva KPJ Jugoslavije, s Titom na elu, to je izazivalo pozitivne i negativne posledice. Pozitivne su se ogledale u tome to je bilo u sreditu centra koji je kreirao generalnu liniju borbe, a negativne to je zbog koncentracije ovlaenja u Titovim rukama suavana samostalnost odluivanja i irih inicijativa koje su faktiki pripadale telu koje se vodilo kao CK KPJ i predstavljalo operativno jezgro Politbiroa CK KPJ. Instruktori Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju krenuli su posle sastanka PK u unutranjost Srbije. Moma Markovi je do kraja juna 1941. odrao sastanke sa okrunim komitetima u Svetozarevu, Niu i Zajearu; Mirko Tomi je bio zaduen za Kruevac, Vasilije Buha je otiao u Ni, Milan Mijalkovi u Uice i aak, Miodrag Ivkovi u abac; Milo Mini je ve bio u Valjevu, a Petar Stamboli u Pomoravlju.5' Komunisti su se bez premiljanja odluili za borbu protiv najsavremenije i najjae vojske sveta 1941, kojoj se niko uspeno nije suprotstavio na kopnu sve do Smolenska i Moskve. Odluka za borbu bila je izraz shvatanja o proleterskom internacionalizmu, koji se svodio na imperativ podrke prvoj zemlji socijalizma". Ulazak SSSR-a u rat ulio je samopouzdanje ugroenim narodima, pre svega srpskom narodu, izloenom ustakom divljanju i nemakoj srbofobiji, razvijajui oseanje da u borbi za opstanak nisu usamljeni, da je uz njih velika sovjetska zemlja", oseanje koje je izviralo iz svesti naroda a koje su podsticali komunisti. Sednici Politbiroa CK KPJ od 4. jula 1941. prethodili su direktiva Kominterne od 1. jula 1941. i Staljinov govor od 3. jula. U direktivi Kominterne je stajalo: Oteestveni rat koji vodi sovjetski narod protiv razbojnikog napada sa strane Hitlera jeste divovska borba na ivot i smrt od ijeg rezultata ne zavisi samo sudbina Sovjetskog Saveza, ve i sloboda vaeg naroda. Kucnuo je as kada su komunisti duni podii narodnu otvorenu borbu protiv okupatora. Organizirajte, ne gubei niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom zaleu partizanski rat". Staljinov govor o borbi protiv okupatora u pozadini Istonog fronta smatran je direktivnim za komuniste. Josip Kopini zamerao je hrvatskim komunistima to su propustili da promene bilo ta u pogledu akcija i posle Staljinovog govora. 6 ' Vie nije smelo biti
5) 6)

Isto, 39MO. im je Nemaka napala S S S R , Kopini je od CK KP Hrvatske zatraio najire akcije, izvoenje sabotaa, diverzije, partizansku borbu, organizaciju obavetajne slube za Kominternu. Smatrao je da ide borba na ivot i smrt, da je ustao sav S S S R , da ne postoji front samo na granicama SSSR-a nego i u dalekom zaleu neprijatelja, i da su komunisti duni, ako treba da daju ivot za pobedu SSSR-a i slobodu jugoslovenskih naroda, odbacujui svako oklevanje". Kopini je 1. jula 1941. predao direktivu Kl svim partijskim forumima u kojoj j e , izmeu ostalog, stajalo: Kucnuo je as kada su komunisti duni podii narod u otvorenu borbu protiv okupatora, organizirajte, ne gubei niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom zaleu partizanski rat". - A C K S K J , Fond CK K P J , Josip Kopini o dogaajima iz 1941.

180

kolebanja i oklevanja. Za komuniste nije postojao samo sovjetski front na granicama SSSR-a, nego i front u dalekom zaleu neprijatelja. Komunisti su bili duni da daju ivot za pobedu SSSR-a i slobodu jugoslovenskih naroda. Posle 5. jula 1941. pojavio se proglas PK KPJ za Srbiju, u kome se srpski narod poziva na borbu protiv okupatora, jer je pitanje biti ili ne biti". Srpski narod nije smeo da okleva, morao se setiti svoje slavne prolosti i ne sluati kukavice i malodunike" koji su pozivali na ekanje; komunisti su traili da se stane na stranu nepobedive slovenske Rusije", na ijem je elu veliki sin ruskog naroda - Staljin". U okrunici PK KPJ za Srbiju poetkom jula 1941. isticalo se da je kucnuo as kada su komunisti duni da povedu otvorenu borbu protiv okupatora, da se organizuju partizanski odredi, u zaleu neprijatelja raspiruju partizanske borbe, potpaljuju ratne fabrike i skladita, rue eleznice i telefonsko-telegrafska mrea, unitavaju aerodromi, organizuje seljatvo za skrivanje ita u umi.7) Izlaskom udarnih grupa iz gradova poelo je formiranje prvih partizanskih jedinica, koje su u julu i avgustu prerasle u partizanske odrede. Cirkularom br. 1 od 20. jula 1941. PK KPJ je od svih organizacija zahtevao da odmah ponu s akcijama, a oni koji nisu spremni da stupe u otvoren boj" da napuste redove Partije, kojoj nisu potrebni kukavice i straljivci. Direktive su praene nareenjem o uvoenju eline discipline u partijskim organizacijama po cenu prepolovljivanja lanstva. Svaku antipartijsku rabotu", svaki neprijateljski istup protiv Partije i njene linije ili njenih funkcionera, u bilo kojoj formi, trebalo je osuditi i neprijatelja na licu mesta likvidirati zauvek". ' Svim komitetima u ijem su akcionom radijusu borbe zaostajale PK je upuivao direktivna pisma, zahtevajui da se odmah krene u vee akcije. Tokom jula 1941. izostajale su akcije u kragujevakom, aanskom, uikom i poarevakom okrugu, kao i u junoj i istonoj Srbiji. 9 ' Ubrzavanje akcija bilo je uslovljeno zahtevima Kominterne, govorom Staljina i odlukom CK KPJ od 4. jula 1941. godine da borbe otponu. Sovjetski Savez bio je u ratu i rukovodstvo KPJ je smatralo da ne sme biti odlaganja akcija protiv faistikih sila. Istovremeno se govori o stvaranju nacionalno oslobodilakog narodnog pokreta. Ustanak u Srbiji je bio usmeren, organizovan, septembra-oktobra u porastu, karakteristian po narastanju borake mase i ukrupnjavanju odreda. U Srbiji je 7. jula 1941. u mestu Bela Crkva, gde su komunisti nameravali da odre zbor koji su ometali andarmi upotrebljeno vatreno oruje. Komanda andarmerije izvestila je da se to zbilo u selu Zavlai, srez raevski, 7. jula oko 15 asova i da su tom prilikom ubijeni voa
7) 8) 9)

Zbornik N O R , I, dok. 1, 30. Isto, I, 2, 30-2. Isto, I, 2, 3 9 ^ 0 - Zbog ove neravnomernosti akcija Pokrajinski komitet je opominjao, pretio i podsticao... okrune komitete" - V. Glii, n.d., 50.

181

andarmerijske patrole narednik Bogdan Lonar i njegov pratilac andarmerijski kaplar Milenko Brakovi. Zanimljivo je da je dogaaj shvaen kao sluajno delo, da se ubica vodi kao nepoznat, 10 ' a jo danas raspravlja da li je ikica Jovanovi pucao iz pitolja, kratea - skraene puke ili iz karabina. Tek dogaaj sa koje god strane posmatran ne zasluuje da bude oznaen kao markantni kamen-mea ustanka tako velikih razmera kakav je bio ustanak srpskog naroda septembra 1941, kada su se u borbi nale obe antiokupatorske struje, partizanska i etnika. Ustanak u Srbiji se, meutim, mora gledati u postupnosti od poetka jula do razbuktavanja ustanka na tlu Srbije, pre svega zapadne Srbije i stvaranja velike slobodne teritorije od Uvea do Beograda, sa oko milion stanovnika. Datum srpskog ustanka - 7. jul 1941 - manje je odreen istorijskim znaajem dogaaja koji se zbio tog dana u Beloj Crkvi, selu Raevine, a daleko vie injenicom to je trebalo obeleiti sednicu Politbiroa na kojoj je 4. jula doneta odluka o poetku borbi, vezati poetak ustanka za lokaciju generalnog sekretara KPJ, oznaiti prednost komunista, te pri tome jo i komuniste - panca. Znaajniji vojni dogaaj zbio se 31. avgusta, kada je nezavisni vojnoetniki odred potpukovnika Veselina Misite zauzeo Loznicu, zarobio 93 Nemca i tom prilikom poginuo, ili poetkom i polovinom septembra kada se zapadna Srbija sa umadijom nala u ustanikom zamahu. Mada je Misita stajao na elu nezavisnog vojnoetnikog odreda, ipak se pojavljuje kao izaslanik Mihailovia. Samu akciju izveo je da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu. 11 ' U literaturi na srpsko-hrvatskom u inostranstvu Misita se tretira kao muenik", govori o njegovoj muenikoj smrti". Ostaje injenica da je na Loznici dolo do najozbiljnijeg sukoba izmeu etnika i Nemaca. Dogaaj od 7. jula 1941. u Zavlai, Bela Crkva, neuporediv je, usputno reeno, sa narodnim ustankom 13. jula 1941. u Crnoj Gori, kada je protiv okupacije, najblae u Evropi, ustalo protiv italijanske imperije 30.000 Crnogoraca, to predstavlja jedinstven fenomen u porobljenoj Evropi. Dragoljub Jovanovi je bio nezadovoljan partizanskim nainima" u Srbiji, pod kojima je podrazumevao ono to su komunisti nazivali leviarenjem": noenje crvenih zastava, petokrakih zvezda i drugih slinih znamenja. Jovanovi je zamerao i izrazu partizan". Zalio je to je, inae simpatini" ikica Jovanovi, ubio srpskog andarma jer je takav poetak nagovetavao da e se glavna borba voditi izmeu samih Jugoslovena, ak najvie izmeu Srba i Srba". 1 2 ' Iako je andarmerija bila u slubi kvislinga Aimovia, ustaniki pucanj" je ipak bio neadekvatan kasnijem rasplamsavanju ustanikih
J. Marjanovi, n.d., 102. "' B o r b a za Loznicu je najvei oruani sukob sa Nemcima do tada u Jugoslaviji - Dr I. Avakumovi, Mihailovi prema nemakim dokumentima, L o n d o n , 1 9 6 9 , 2 1 - V. Glii (Uika republika, Beograd, 1 9 8 6 , 1 8 8 ) , navodi da napad etnika D. R a i a na B o g a t i nije uspeo. 12) A J . D. Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, tom V I , 264.
10)

182

borbi karakteristinih za obe osnovne politike snage u srpskom narodu - slobodarske, antifaistike i antigermanske orijentacije. Pucanjem Srbina u Srbina ipak se trajno simbolizovala borba izmeu razliito opredeljenih snaga u srpskom narodu, umesto da se slavila akcija protiv okupatorske sile kakvo je zauzimanje Loznice. No, bitno je, ini nam se, da je srpski narod kao i 27. marta 1941, tako i u leto 1941, jo jednom stavio do znanja Nemakoj da ne prihvata ropstvo, faizam i novi poredak"'. Vrhovna komanda Vermahta tada je ponovo pokrenula na nepokorenu Srbiju svoje operativne divizije. Tokom juna - avgusta 1941. tampani su mnogobrojni proglasi rukovodstva Partije i SKOJ-a, s pozivom na oruanu borbu protiv okupatora. Jovan Marjanovi navodi 23 proglasa CK KPJ, CK SKOJ-a, PK KPJ za Srbiju, okrunih partijskih komiteta, sreskih komiteta i poverenitava. Njima se komunisti i ostali Srbi pozivaju na borbu, a u nekima od njih komunisti se potpisuju kao prvoborci radnog naroda". 13 ' Komunistike grupe su poetkom jula 1941. presekle telegrafsko-telefonske veze na pruzi Ni - Leskovac; u Beogradu je 4. jula preseen glavni vod Beogradske radio-stanice; udarne grupe u Beogradu izvrile su mnotvo demonstrativnih i sabotanih akcija" (paljenje tampe, zapaljena je garaa Prii", presecane ptt veze, paljeni nemaki kamioni, izazvan poar u garai Ford" u Grobljanskoj ulici, paljeni vagoni sa senom na eleznikoj stanici itd.). Ministarstvo unutranjih poslova Milana Aimovia registrovalo je u julu 220 sabotaa. Napadane su policijske i andarmerijske patrole, seoske optine i sreska naelstva, eleznike pruge, a 22. jula 1941. osloboeno je sresko mesto Valjevska Kamenica. Feliks B enei er izvestio je 22. jula 1941. Ministarstvo inostranih poslova da razne grupe odlunih komunista u jaini od oko 60-100 ljudi koji, delom dobro naoruani ... preduzimaju teroristika dela prema srpskom stanovnitvu, odvode ili ubijaju srpske inovnike, vre sabotae" itd. Bender napade na nemake vojnike navodi kao pojedinane sluajeve (ubistvo jednog nemakog natporunika kod Topole; ubijeno je, kae, i 8 nemakih vojnika-pionira; napadani su vozovi i kamioni, izvreno nekoliko sabotaa na vojnim objektima). Nemaki predstavnik saoptava da je srpska andarmerija nanela gubitke komunistima, ali da ih je i sama pretrpela. 14 ' Bender je 28. jula javio da se komunistiki napadi nastavljaju, a nekoliko dana kasnije ak govori o opasnosti od opteg komunistikog ustanka. Za srpske kolaboracioniste opasnost se uveavala i zato to je, uporedo sa komunistikom akcijom u Srbiji, otpoela i komunistika aktivnost u Banatu. andarmeriji je to nametalo razvlaenje snaga, sve do ugroenih podruja od Petrovgrada do Velike Kikinde. 15 ' Prvi partizani bili su iskljuivo komunisti, lanovi SKOJ-a, simpatizeri KPJ, uglavnom radnici, studenti i aci. Partizanske grupe poinju
! J. Marjanovi, n.d., 99-100. Isto, 104. 15) Isto, 106.
B 14)

183

da se formiraju odmah posle napada Nemake na SSSR. Glavni organizatori su partijska rukovodstva - okruni i sreski komiteti. Do sredine avgusta u Srbiji je obrazovan 21 odred. U dosadanjoj literaturi prve grupe su se vodile kao odredi", iako najnovija istraivanja pokazuju da su se oni kao takvi uobliili tek posle 4. jula 1941. godine, to jest sednice Politbiroa CK KPJ na kojoj je odlueno da zaponu borbe. Od kraja juna 1941. do kraja avgusta 1941. meu tim grupama i odredima pominju se: Valjevski, grupa partizana na Gou, Posavskokosmajski, Prvi umadijski, Drugi umadijski, Uiki, Boljevaki, aanski, Mavanski, Kopaoniki, Rasinski, Pomoravski, Kraljevaki, Posavski, Ozrenski, Poarevaki, Topliki, Kragujevaki, Zaglavski (Timoki), Kukaviki (Leskovaki), Krajinski i Vranjski partizanski odred. 16) Za razliku od etnika, koji su na elu odreda imali uglavnom profesionalne oficire, komunisti su stareinski kadar stvarali iz redova lanova KPJ rezervnih oficira i aktivnih oficira Jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje, a bili simpatizeri KPJ ili osvedoeni rodoljubi (u Crnoj Gori pukovnik Savo Orovi, kapetan Arso Jovanovi, kapetan Velimir Terzi, kapetan Niko Vukovi, porunik Pero etkovi i drugi, a u Srbiji porunik Radivoje Jovanovi, porunik RatKo Martinovi i drugi). Posebnu kategoriju stareina inili su panski borci koji su se veinom nalazili na rukovodeim poloajima u ustanku. 17 ' Ustanak je izbacio na povrinu mnogobrojne stareine i organizatore iz naroda, proslavljene komandante i voe, o kojima je narodna uobrazilja ispredala legende (Dragojla Dudia, Duana Jerkovia, Mladena Stojanovia, Simu olaju i druge). Ni u partizanskim niti u etnikim odredima seljaci nisu bili raspoloeni da se odvajaju od svog rodnog kraja. Naglo narasli partizanski odredi brzo su se osipali prilikom vojnih neuspeha, znajui preko noi da se prepolove ili ak svedu sa 1.000 na 150 boraca. Mavanski odred je posle opsade apca spao na polovinu boraca. Oko 85% borakog sastava inili su od septembra 1941. seljaci, to je samo po sebi pokazivalo da je srpsko selo ustalo na noge i ulo u borbu protiv okupatora ali, istovremeno, da ono nije bilo ni vojno niti politiki pripremljeno za estoke okraje koji su usledili, pogotovu za razumevanje sloenih politikih odnosa i bratoubilakih sukoba, posebno u uslovima povlaenja posle poraza u Zapadnoj Srbiji, novembra 1941. godine. Tok borbe u svetskim razmerama posle ulaska SSSR-a u rat vodio je ka redukciji svih snaga na faistike i antifaistike snage. Samim
16)

17)

Isto, 101 - U stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji uestvovalo je 13 partizanskih odreda: Valjevski, Mavanski (Podrinjski), Posavski, Kosmajski, Prvi i Drugi umadijski, Pomoravski, Kragujevaki, Vrnjako-trsteniki, Kopaoniki, Kraljevaki, aanski i Uiki NOP odred - V. Glii, n.d., 75 - Odredi od nekoliko desetina ljudi narasli su u velike vojne formacije: Uiki NOP odred na 2.500, aanski na 3.000, Kragujevaki na 1.500 boraca. Partizanski odredi imali su tada oko 25.000 boraca - Isto, 77. J. Marjanovi, n.d., 101.

184

tim nije bilo mesta otvorenoj socijalnoj revoluciji kao u proloj epohi. Faktiki ratni savez Velike Britanije i SSSR-a uticao je i na komunistike partije da vie naglaavaju antifaistiku i nacionaloslobodilaku stranu borbe. Tako se jedino mogu razumeti i novi pogledi u proglasima CK KPJ od 12. i 25. jula 1941. godine. 18 ' Probijanje sovjetskog fronta takoe je postepeno uticalo na osloboenje od iluzija o brzom zavretku rata. Poelo je da preovlauje stanovite da borba nee biti laka i kratka i da svako mora da da svoj doprinos na svojoj deonici fronta. 19 ' Naputala se, samim tim, i barikadna koncepcija borbe sa sreditem u gradovima, prenoenjem teita na selo. Sreten Zujovi je sprovodio u delo ideju Josipa Broza Tita o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji, na koju je trebalo da se prebaci CK KPJ (Politbiro) iz Beograda sa Titom na elu. 20 ' Ve poetkom avgusta 1941. bilo je zavreno formiranje partizanskih odreda koji su stupali u akcije i brojno se poveavali. I vojna i politika (partijska) rukovodstva na prvo mesto stavljala su stvaranje i jaanje partizanskih odreda, manjih i pokretljivijih, koji bi se naoruavali razoruavanjem andarma i nemakih vojnika, napadima na neprijateljske transporte i slagalita.21' Stvaranje partizanskih odreda upuivalo je na pripremanje ustanka kao glavni cilj, o emu govori i kritika stvaranja seoskih desetina koje bi uvale sela i ostajale kod kua. Glavni tab NOPO Srbije, 8. avgusta, ovakve je tendencije nazivao oportunistikim". 22 ' Svakodnevno izvoenje akcija smatrano je najboljim putem da se odredi uvrste i omasove. 2 ^ U koncepciji Josipa Broza poetno borbeno podruje bilo je vezano za zapadnu Srbiju, koja bi kasnije postala kao baza ustanka. Zapadna Srbija odgovarala je topografijom tla, brdovitim i umom obraslim terenom, a na drugoj strani bila je naseljena ivljem koje je bilo borbeno, naklonjeno slobodi i koje je svakom okupatoru dalo jak otpor. Radilo se o slivu Zapadne Morave, pa do pojasa Drine. etnici nisu nameravali da otpoinju neprijateljstva s Nemcima i Italijanima, ali ni s komunistima, kao to se vidi iz Nareenja komandanta etnikih odreda Jugoslovenske vojske od 9. septembra 1941. godine. Trebalo je sauvati narod, pripremati se i naoruavati, ekajui povoljan trenutak. To je ostala njihova trajna koncepcija. Oficirska organizacija za zatitu naroda Crne Gore predviala je krajem 1941. ustanak u strogo odreenim sluajevima: desanta saveznika ili jugoslovenskih trupa, sputanja saveznikih ili jugoslovenskih padobranaca radi zajednike akcije, naglog sloma okupatora; ako saveznike i jugoslovenske trupe ne budu stigle da zavedu red, da uzmu vlast u svoje ruke; ukazanog momenta za opti ustanak naroda; samoodbrane
> Proleter, mart-april-maj 1941, br. 3 - 4 - 5 ; A C K S K J , Fond CK K P J , 1941/28. ' S. Vukmanovi Tempo, Revolucija koja tee, Memoari, 1, Beograd, 1971, 184-5. 2 0 ) Zbornik N O R , I, knj. 20, dok. 2. 2 1 ) Isto, knj. I, dok. 3. 2 2 ) A V I I , N O R , K - 1 6 4 1 , Reg. br. 9 - 1 . 2 3 ) Zbornik N O R , I, knj. 20, dok. 5.
18 19

185

srpskog naroda u Hercegovini, izazvane progonom Srba od hrvatske drave". Strateka orijentacija etnika izmenjena je pod okolnostima koje im nisu odgovarale: mrea partizanskih odreda prekrila je Srbiju jula - avgusta; osealo se da partizanska strana pojaava otpor okupatoru i njegovim saradnicima i da u narodu postoji borbeno raspoloenje; partizani su posedali varoi koje su nemake posadne jedinice u zapadnoj Srbiji naputale. Poelo je i silaenje etnika sa planina i posedanje pojedinih varoi. Slava nosioca antiokupatorskog pokreta nije smela pripasti komunistima. To pogotovu nisu mogli dozvoliti oficiri koje je narod od aprilskog rata nazivao svilenim", jer bi njihov ugled do kraja bio doveden u pitanje. Profesionalci nisu mogli dozvoliti da borbom rukovode golobradi mladii, laici iz redova radnika, studenata i seljaka. Borba koju su forsirali komunisti bila je isuvie veliki izazov, koji se nije smeo propustiti, iako nije odgovarao Mihailovievim shvatanjima o nainu ostvarivanja otpora u okupiranoj Srbiji. Tako rano, na samom poetku druge faze drugog svetskog rata, odreene napadom Nemake na SSSR, nigde u porobljenoj Evropi nije dolo do takvog ustanka kakav je bio 13-julski ustanak u Crnoj Gori. Odlikovala ga je eruptivnost, silovitost udara, masovnost, razmere i intenzitet borbi, odluna kontraofanzivna reakcija okupatora. Stoga se i bitna razlika izmeu 13-julskog ustanka i ustanaka u Jugoslaviji i drugim zemljama Evrope sastoji u tome to je ustanak u Crnoj Gori izbio, tako rei, na samom poetku okupacije, i to privilegovane okupacije, dok su se sile Osovine nalazile na vrhuncu svoje moi, nasuprot ustancima u drugim evropskim zemljama do kojih dolazi posle italijanske kapitulacije u zavrnoj fazi rata ili u poslednjim danima nemakog sloma. 24 '
24)

Napuljski ustanak protiv Nemaca, poznat inae u istoriji pokreta otpora Italije kao etiri napuljska dana" (27-30. septembar 1943), iznudio je nemaku evakuaciju grada, a ustaniki talas se razlio i po drugim gradovima juga (Kapua, Nola, Matera, Lanano i drugi). Nemaka reakcija je bila krajnje okrutna: od paljenja sela do ubijanja talasa i deportovanja hiljada Italijana. Varavski ustanak, pod generalom Borom Komorovskim, trajao je 63 dana (1. avgust - 2. oktobar 1944. godine), odneo 200.000 rtava i doveo do sravnjivanja sa zemljom poljske prestonice. Iza tzv. londonske struje ustanika stajala je tenja da se u Varavi uspostavi vlast pre nego to u nju uu jedinice Crvene armije. Pogibija varavskih ustanika produbila je krizu izmeu snaga Nacionalne armije u Poljskoj i SSSR-a, jer su ustaniko vodstvo i emigracija optuili Crvenu armiju da se namerno zaustavila na obalama Visle, preputajui Nemcima da dovre jedinice Nacionalne armije. Masovni ustanak izbio je 29. avgusta 1944. i u Slovakoj, sa centrom u Banskoj Bistrici, koju su Nemci zauzeli tek 28. oktobra 1944. godine. Boraka masa od 60 do 120 hiljada ljudi sastojala se od partizana, vojnika kvislinke slovake armije, raznih pomonih i pozadinskih grupa, politiki gledano, sastavljena od komunista i tzv. graanskog tabora. Invazija Normandije juna 1944. dala je podsticaj pokretima otpora u okupiranim zemljama na zapadu Evrope. Nastupio je dugo oekivani trenutak. Borbe su se razvile tek kada su pokreti otpora, koji su dotle iveli svoj strasni ivot" u podzemlju, kako bi rekao ari De Gol, izali na otvorenu scenu, pomognuti dobrovoljcima i narodom. Pariki ustanak, avgusta 1944, protekao je u znaku barikada, osvajanja optina, upravnih ustanova i radio-stanice, pre nego to su saveznike trupe ule u francusku prestonicu. Prevrati u Bukuretu 23. avgusta i Sofiji 9. septembra 1944. pretenciozno su u

186

Evropski ustanci bili su nesumnjivo izraz razliitih koncepcija antiokupatorske borbe, svodei se na dejstva pokreta otpora, vezanih za centrale svojih protektora, dejstvujui uz pomo sputenih padobranaca (u Slovakoj), otvarajui put saveznikoj i francuskoj vojsci (2. oklopnoj diviziji generala Leklerka u Parizu); bili su odreeni hvatanjem veza sa Crvenom armijom u Karpatima (Slovaka), prodorom sovjetskih snaga u Rumuniju i Bugarsku, ili proputanjem Staljina da Crvena armija pomogne ustanike, kao u sluaju Varave. Ustanak u Crnoj Gori 13. jula zapoeo je i tekao u punoj stratekoj blokadi, bez pomoi sa strane, blokadi koja je inae bila karakteristina za narodnooslobodilaku borbu u Jugoslaviji sve do jeseni 1943, kada je delimino probijena uspostavljanjem veza sa zapadnim saveznicima, a potpuno septembra 1944. godine susretom korpusa NOVJ sa frontovima" Crvene armije. Pomoi nije moglo biti ni sa koje strane, sem ako se nije verovalo iluzijama da e Crvena armija izbiti preko noi na Karpate i Dunav, kao ruska vojska u davna turska vremena. Osovina je drala celu Evropu, sem neutralnih zemalja (vajcarske i vedske) i evropskog dela Turske, a zemlje mediteranskog faizma - panija i Portugalija stajale na njenoj strani. Usamljena Velika Britanija je od sloma Francuske iekivala invaziju, Ruzveltova Amerika nalazila se van rata, kojem su se suprotstavljale mone izolacionistike struje, a Crvena armija, umesto da smrvi Vermaht na svojim granicama, kao to se iracionalno verovalo, nalazila od prvog dana napada u tzv. strategijskom povlaenju. U Crnoj Gori se radilo o klasinom ustanku koji oruanim putem nastoji da promeni odreeno stanje uspostavljeno okupacijom, dejstvom narodne sile, koja otvoreno negira postojee stanje, nezavisno od prvobitnog htenja komunista. Otuda se ocene ustanka kao pobune", istina retke, kao ona Drae Mihailovia iz 1943, 25 ' ne potvruju u istorijskoj proveri dogaaja, pa samim tim su neodrive i u klasifikaciji politike teorije. Za pobunu se obino vezuje kratko trajnost akcije (ustanak se, meutim, pretvara u gerilu i narodnooslobodilaki rat i revoluciju), parcijalnost (ustanak je deo ire, jugoslovenske akcije, antifaistike uopte), nedovoljna politika zrelost (zna se, i te kako, emu se tei, na irem planu, od strane organizatora), nedostatak jasne perspektive ako se izuzme akt negodovanja" (iako se na nivou voa zna to je krajnji cilj). Istoriari i politiki pisci analiziraju ustanak i sa stanovita koliko je bio organizovan ili spontan. U svim autentinim pokretima naroda
nacionalnoj istoriografiji nazivani ustancima, jer su bitno bili odreeni pobedama sovjetskog oruja. Ustanak u Pragu izbio je 4. maja 1945, pet dana pre nego to su trupe Crvene armije zauzele ehoslovaku prestonicu, 9. maja 1945. godine. Poev od 1. maja izbilo je vie lokalnih ustanaka, koji su se sa prakim ustankom slivali u optenarodni majski ustanak. - B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939 - 1945, Skopje, 1985, 123, 133-137. Ocena je proizlazila iz uverenja da je u pitanju iskljuivo odbacivanje Petrovdanske skuptine i njene odluke o nezavisnoj Crnoj Gori.

25)

187

teko je razdvojiti elemente organizovanosti i spontanosti, te istisnuti spontanost kao prateu pojavu svakog ustanka. Stihijni element pojavljuje se u vidu iznenadnog prihvatanja borbe ili izlivanja stihije kada je borba ve pokrenuta. Poznato je koliko su u 13-julskom ustanku pokret naroda i borbe prevazile zamiljene ciljeve, razmere i nain borbe. Izvori pokazuju da je organizator nastojao da uvrsti i stabilizuje i vojnu i politiku organizaciju, obezbedi komandu i potovanje nareenja, uvrsti uticaj u narodu. Milovan ilas je izriit da je narod preplavio nae vodstvo" i premaio predvianje" komunista. 26 ' U svim pomenutim ustancima rukovodeu snagu predstavljaju komunisti ili graanske snage status quo, koje za razliku od Jugoslavije i Albanije, gde tee proces revolucionarne smene vlasti u uslovima rata i okupacije, donekle i Grke, postoje i deluju paralelno, bez veih trvenja i sukoba, pogotovu oruanih, ili dramatinih socijalno-politikih obrauna. Homogenost ustanike mase u Crnoj Gori je samo prividna, izbijajui delimino i lokalno u jeku ustanka u vidu pokuaja suprotstavljanja komunistikoj organizaciji" jakom nacionalistikom organizacijom", stvaranja vojnih jedinica kao jedinstvenih i to na nacionalnoj osnovi, pretnji o otvaranju dva fronta i izazivanja unutranjeg krvoprolia", razlaza oko komande, kao vida prestia. Nacionalistike snage u ustanku nisu voljno spremne da se pokoravaju komunistima i njihovim direktivama. Komunisti i nacionalisti imali su i razliiti redosled neprijatelja: Arnauti, Italijani i komunisti (nacionalistiki redosled) i okupator i njegovi saradnici (redosled komunista). Nacionalno-unionistike snage u ustanku zahtevale su obustavu borbe i likvidaciju komunistike vlasti i oslobaanje naroda iz komunistikih ruku, obustavljanja izazvane avanture.27' Komunistika premo oseala se u svim onim pokretima koji su bili pod kontrolom Moskve, za razliku od tzv. londonske struje. Prva je imala ofanzivnu antiokupatorsku akciju, a druga strategiju atantizma. Ta strategija objanjavala se tenjom da se narod sauva od nepotrebnog prolivanja krvi. No, zar sluaj Varave 1944. ne pokazuje kako je rukovodstvo lako rtvovalo stotine hiljada ljudi u operaciji stavljanja SSSR-a pred politiku svrenog ina, otkrivajui na drugoj strani i Staljinov cinizam, u stvari sraunati politiki pragmatizam da se ne pritekne u pomo snagama koje su Nemci osudili na smrt samo zato to su se borili protiv pada Poljske pod vlast SSSR-a. Ako izuzmemo ovaj sluaj, svi zapadnoevropski pokreti otpora, pa i bugarski, proklamovali su da vode brigu o egzistencijalnom momentu, to jest iekivali rasplet na velikim frontovima. Izrazit primer daje naredba arla de Gola, oktobra 1941, da se obustave napadi na okupatore zbog masovnih represalija, ili ona iz avgusta 1944. da se spasu mostovi na Seni u vreme ustanka i oslobode ratni zarobljenici.
26) 27)

M. ilas, Revolucionarni rat, Beograd, 1990, 54. Zbornik N O R , tom X I V , knj. 2, 198.

188

Titovo levo istravanje" (klasno skretanje) poznato je kako 1941, tako i 1942, i 1943, sve do prihvatanja politike kompromisa ili usvajanja real-politike pod uticajem stranog faktora. Titovim zabraivanjem ulevo, praktino odustajanjem od suspenzije tzv. druge etape (ili socijalne revolucije), a na drugoj strani postojanjem drugog pokreta otpora pod Draom Mihailoviem koji se izjanjavao za legitimnog nastavljaa kontinuiteta Jugoslovenske vojske, branioca monarhizma i status quo, nosioca dijametralno drugaije nacionalne politike i strategije iekivanja, onemogueno je postizanje modus vivendi na antiokupatorskoj, antifaistikoj osnovi. Milovan ilas je u tome izriit: Nae pripreme protiv okupatora bile su istovremeno i pripreme protiv snaga starog poretka". 28 ' Stoga u Jugoslaviji, pa i u Crnoj Gori, nije moglo ni doi do paralelnih antifaistikih pokreta. ta vie, dolo je do osobenog graanskog rata (,,ratav u ratu", revolucionarnog rata"), najpre na tlu zapadne Srbije i umadije u jesen 1941, sa trajnim posledicama za sav srpski prostor u Jugoslaviji, i u Sloveniji, ukljuujui internacionalizaciju jugoslo venskog pitanja. Jedinstvo u 13-julskom ustanku bilo je samo trenutak iza koga se javljala potmula borba oko vodstva, obustavljanja operacija, politika stiavanja, doekivanja Italijana bez otpora u vreme oseke ustanka. Graanske snage u ustanku sa zebnjom su gledale komuniste kao novu snagu, s homogenom organizacijom, elijom gotovo u svakom selu, organizacijom koja je jo uoi rata izukrtala Crnu Goru. Protiv okupacije spontano su se izjanjavale i komunistike i unionistike snage, s tim to su komunisti bili otvoreni za sve alternative do 22. juna 1941, a graanske isto tako iekivale i procenjivale situaciju. Obe ove struje bile su neprijateljski raspoloene prema malobrojnim separatistikim snagama. Dve teze koje se nalaze rasprostranjene u literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku u inostranstvu nemaju izvorno pokrie. Prva, po kojoj je ustanak izbio iskljuivo kao reakcija na Petrovdansku skuptinu, to je jednostrano gledite jer su se komunisti odranije pripremali. Druga teza, da je nad ustankom lebdeo duh legendarnog voe" pukovnika Drae Mihailovia je propagandistiko-mitomanska, samim tim to je Mihailovi polovinom jula 1941. bio nepoznat i za uesnike graanskounionistike orijentacije, ukljuujui oficire, sve do uspostavljanja veza izmeu Crne Gore i Ravne gore, u jesen 1941. godine. 29 ' U Crnoj Gori je, za razliku od ostalog srpskog prostora, bilo vie nego jako izraeno jugoslovenstvo. Mihailovia je, pak, odlikovao u nacionalnoj politici srbizam", koji se naputa tek pri kraju rata, pod kraj 1943. i januara 1944. na Kongresu u selu Ba, pod uticajem razmaha
28) 29)

M. ilas, n.d., 34. U toku julskog ustanka - prema izvetaju kapetana Vladimira Kontia D. Mihailoviu od 18. februara 1943 - u Crnoj Gori je postojala tek jedna mala grupa oficira", antikomunistiki orijentisana, koja je poela sa radom na nacionalnoj organizaciji i podizanju naroda na oruani sukob protiv komunista". - A V I I , a, K - 1 3 3 , Reg. br. 4/6.

189

partizanskog jugoslovenstva", pritiska Britanaca i pristupanja Mihailovievom pokretu socijalista sa Zivkom Topaloviem. Nezavisno od jugoslovenskih oznaka pokreta i njegovih organizacija, kao i uea Mihailovia u jugoslovenskoj vladi Slobodana Jovanovia od januara 1942, Mihailovi je davao prednost reavanju srpskog pitanja u Jugoslaviji. Na osnovu naeg poznavanja problema, mislimo da je britansko naputanje Mihailovia bilo vie odreeno njihovim saznanjem da on nije vie kohezivni inilac Jugoslavije (mada to nije bio ni od poetka) nego borbenim defetizmom etnikog pokreta. Jednu od sastavnica raspoloenja za 13-julski ustanak ini odnos obeju antifaistikih struja u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, prema odbacivanju kapitulacije 24-26. marta 1941. godine, odnosno 27-martovskom prevratu. Ovu pojavu nemamo u evropskim zemljama u kojima su izbijali navedeni ustanci, jer dranje komunista i graanskih snaga prema ratu u toku nije bilo istovetno. Za francuske komuniste radilo se o imperijalistikom ratu; oni su nosioci defetizma izraenog u formuli: Za koga" i Zato"? Poljske graanske snage su u SSSR-u gledale snagu socijalnog imperijalizma" koji po etvrti put u istoriji uestvuje u deobi Poljske. General de Gol plaio se komunista i pre 22. juna i posle 22. juna, gledajui u njima armiju revolucije". U Jugoslaviji su i komunisti i graanske snage antifaistikog smera bile na stanovitu otpora prodoru Osovine i kapitulacije pred njom, komunisti od polovine 1940, znai od pada Francuske, iako ni posle nisu odustajali od osuda rata kao imperijalistikog i odbacivanja revolucionarne retorike. U zapadnoj literaturi ima i teza da su bili filonacisti, ali se one ne mogu dokazati. To ne znai da nisu zabeleene manifestacije defetizma u prvoj polovini 1940. godine, posebno u Crnoj Gori. Graanske i komunistike snage u Jugoslaviji 27. marta definitivno su se opredelile za front svetske demokratije i antifaizma. Neki istoriari kod nas ak govore o zarobljenicima" 27. marta. Za te snage izbor je bio izvren i vie nije bilo povratka. Taj izbor doveo je do uloga Jugoslavije u svetskoj antifaistikoj koaliciji, ali je za posledicu imao i izgubljen rat, slom drave koju su Crnogorci oseali kao svoju (sa svom kritinou prema njoj), to je u krajnjoj liniji izazvalo genocidnu sudbinu Srba u NDH i na Kosovu i Metohiji. Na sceni su se 27. marta pojavili i komunisti kao polulegalizovana snaga, novi subjekt, nespreman da se sa nje povlai, sa svojim antifaistikim opredeljenjem, ekajui signal iz Moskve. Profaistiki pisci su kasnije pisali da su nacionalne samoubice" svojim hazarderskim ponaanjem 27. marta potpisali komunistima menicu koju su ovi i te kako skupo naplatili.30'
30)

M. Spalajkovi je u pobedi narodnooslobodilakog pokreta gledao izgubljen rat za sebe novo Kosovo", ime je menica hazardera od 27. marta 1941, tih vodviljskih junaka", bila skupo naplaena. - Navedeno prema . Slijepevi, Jugoslavija uoi i za vreme drugog svetskog rata, Minhen, 1978, 796.

190

Crnogorci su 27. marta na pozornici zbivanja imali predstavnike od jugoslovenskog znaaja: patrijarha Gavrila Doia, Jovana onovia i Marka Dakovia, na jednoj strani, te Milovana ilasa, Svetozara Vukmanovia i druge na drugoj strani. Veliki protivnik kapitulacije pred Nemakom bio je, pre svega, partijarh Gavrilo Doi. U vladi od 27. marta nalazio se i Marko Dakovi. Komunisti su demonstrirali sa drugim graanima 2 5 - 2 7 . marta, pa i u manifestacijama toga dana. Partijarh Gavrilo je 24. marta 1941. dobio depeu podrke sa zbora na Cetinju da ,,u ovom asu narodnog iskuenja" Crnogorci mole da Srpstvo tim putem do kraja povedete". Iz Pljevalja su mu javljali da u njemu vide uvara asti nacije", traei da izvri svoju dunost jer sav srpski narod" to od njega oekuje. Pozdravljao ga je narod Andrijevice u otporu, kao i narod iz Berana da vodi brigu ,,o integritetu nae mone otadbine Jugoslavije". Graani Cetinja su 24. marta manifestovali kralju, Jugoslaviji i vojsci, dok su leviari", kako stoji u jednom izvoru, klicali Rusiji i savezu sa Rusijom, te dizali parole protiv Hitlera i Musolinija. Posle prevrata, manifestacije oduevljenja prekrile su Cetinje, Podgoricu, Kotor i druge varoi i sela Crne Gore. Sa Cetinja je 27. marta javljano da je narod vanredno oduevljen dananjim dogaajima". 31 ' Izbor 13. jula sutinski se nije razlikovao od onog 27. marta, ta vie, inio je njegovu posledicu. Crna Gora je 1941. sa Srbijom branila Jugoslaviju. Iz dubina crnogorske istorije potvrivao se kontinuitet duha slobode. Crna Gora je tog jula poistoveivala svoju istorijsku sudbinu i sa Rusijom, to je bilo karakteristino za obe struje crnogorskog drutva, od kojih je graanska tek kasnije u zemlji i emigraciji, pod uticajem komunistikih aberacija, poela da pravi razliku izmeu Rusije i SSSR-a, pravoslavlja i komunizma, demokratije i boljevizma. Italijani su lomili ustaniku silu koristei metode nemilosrdnih represalija, perfidne politike podvajanja i odvoenja Crnogoraca u logore. Zbila se nova internacija Crne Gore. No, neprijatelj, koji je spajao vojne sa diplomatskim metodama, nije mogao da ne misli i na budue planove i balkansku konfiguraciju odnosa, naginjui naslanjanju na Srbe i Crnogorce pre nego na Albance i Hrvate. Srbija, kao brana NDH, trebalo je da osigura italijanski prodor na Balkan i Podunavlje. Sve je rezimirano jednim zakljukom: da padom Rusije" Srbe treba dovesti u sferu Rima. 32 ' Kao da su odjekivale ideje iz vremena providura i austrijskih namesnika. Ustanicima jula 1941. nije nedostajalo slobodarstvo, masovan i aktivan otpor, sa politikim oznakama, kao i ustanicima u drugim evropskim zemljama, ali, podvucimo, daleko kasnije. Masovnost ustanka u Crnoj Gori ipak nema pandana, ak i u zavrnoj fazi rata, jer se radi o ustajanju celog naroda. U Crnoj Gori postojala je psiholoka
31) 32)

B. Petranovi, N. uti, n.d., 427. Zbornik N O R , tom X I I I , knj. 1, 260.

191

prinuda da se iz borbe ne izostane. Komponenta Rusije" i saznanje da je ona u ratu, uticala je na svest Crnogoraca. Kako bi se Rusija mogla ostaviti da vodi bitku bez Crnogoraca? Masovnu oznaku nalazimo i u Varavi i u Slovakoj, u Parizu i Pragu, ali u pitanju su ustaniki talasi u poststaljingradskoj fazi, kao prelomnoj hronolokoj odrednici drugog svetskog rata. Ustajanje celog naroda, koji odbacuje povlaeni reim koji mu nudi osvaja, pojava je bez primera. Srpski narod u NDH dizao je ustanak radi spasavanja ivota, u nunoj odbrani; Srbi u matici jo jednom su morali osetiti srbofobiju nemakog vrha, a Poljaci ustajati da se spasu od unitenja i germanizacije, pri emu je za londonsku struju karakteristina i politika odbrane status quo pred nadiranjem Crvene armije. Obe osnovne struje drutva Crne Gore potvrdie te istorijske julske zore svoje antifaistiko opredeljenje. Rascep zapoet u ustanku dovrie se na pitanju daljeg nastavljanja antiokupatorske borbe, ofanzivne strategije i socijalnih promena, ili iekivanja klonua velikih okupatorskih sila u ime egzistencijalnog opstanka srpskog naroda, koji e se na ovom podruju zavriti u kolaboraciji ili borbenom antikomunizmu", kako se ta pojava naziva u delu literature u inostranstvu. Nasuprot postupnom i organizovanom pripremanju ustanka u Srbiji, gde su ideoloko-politiki razliite snage antiokupatorske borbe imale dva sasvim razliita pristupa, a na drugoj strani ustanku u Crnoj Gori kao jedinstvenom jugoslovenskom i evropskom fenomenu u Hrvatskoj i Bosni - u okviru NDH - srpski narod naao se egzistencijalno ugroen od klerofaistikog reima koji je koristei slom jugoslovenske drave, okupaciju i Hitlerovu podrku iao na stvaranje nacionalno iste katolike drave na Balkanu. Odupreti se ili nestati, tree alternative nije bilo. Taj otpor, ustanci i njihov tok nisu bili linearni i ravnomerni u raznim regijama NDH u kojima su iveli Srbi. Suoeni sa ostrvljenou ustaa, srpski prvaci iz starih graanskih stranaka Samostalne demokratske stranke i dravno-reimskih jugoslovenskih stranaka, Jugoslovenske radikalne zajednice i Jugoslovenske nacionalne stranke, traili su saradnju s Italijanima kao jedinim moguim zatitnicima, koji su i sami bili zainteresovani za takvu saradnju, kao uporite za ucenjivanje Hrvata - ustaa. Iz takvog italijanskog diplomatsko-politikog manevrisanja izvodio se srbofilski stav Italijana. Oni su jednostavno koristili staru devizu mnogih osvajaa: Zavadi, pa vladaj". Srpski domaini prebegavali su i u Srbiju. Srpski politiari, kao faktiki reprezententi srpskog naroda u Lici, Dalmatinskoj Zagori, naroito, ali i na Baniji i Kordunu, pokuavali su pomou italijanskog okupatora da smanje uticaj ustake NDH i teritoriju juno od Kupe i Save stave pod vlast Italije. Bivi senator Niko Novakovi Longo jo maja 1941. traio je prikljuenje ovih krajeva Italiji u ime 100 hiljada Srba Dalmacije i Like", na emu su radili i drugi srpski politiari i ugledni graani u izbeglitvu: pop Sergije Urukalo, dr Desnica, Stevo

192

Raenovi i drugi. Meu izbeglicama iz Kninske krajine izdvajao se uticaj popa Momila ujia i Steve Raenovia. 33 Izbijanjem ustanka, ovaj deo srpskog graanstva izjasnie se za mir sa Italijanima, koji pokazuju prijateljstvo prema srpskom narodu, a za rat sa ustaama. Ustaniko rukovodstvo trailo je da se Italijanima prui otpor, suprotno Srbima - etnicima u gerilskim odredima koji su smatrali da postoji samo jedan neprijatelj - ustae. Ustaniki front razaran je propagandom da su Italijani prijatelji a ustae krvnici, da se Italijani kao srpski zatitnici proputaju, jer oni svojim prisustvom obezbeuju povratak srpskih izbeglica na svoja ognjita i spreavaju ustako samovlae. Italijanski interes naroito se iskazivao u zaleu dalmatinske obale i na tromei Dalmacije, Like i Bosanske krajine. 34 ' Masovni ustanak u Lici 27. jula 1941. godine izbio je pod uticajem iz Drvara, irei se u tri pravca: prema Dalmaciji, podruju Graac Gospi i Donji Lapac - Udbina - Korenica. Od 28. do 30. jula 1941. ustanak je zahvatio itavu Kninsku krajinu i delove Bukovice, kao i Vrliku iz Cetinske krajine. Poetkom avgusta izbio je ustanak u kotarima Udbina i Korenica, a polovinom meseca u Brinju i Otocu. Na podruju Gospia ustanici su se rvali sa snanim ustako-domobranskim posadama. Malobrojni komunisti nosili su se sa narodnom stihijom usmerenom protiv ustaa, koja ih je sve vie prevazilazila, pokuavajui na drugoj strani da paraliu italijanski uticaj pridobijanja srpskih ustanika na svoju stranu. Komunisti su septembra 1941. odluili da dignu novi ustanak protiv Italijana i domaih slugu". Osnovno pitanje razgranienja je bilo: borba protiv Italijana ili njihovo mirno prihvatanje kao zatitnika" progonjenih Srba od ustaa. Na jednoj strani uvrivale su se partizanske jedinice, a na drugoj pojavljivali prvi etniki odredi u Medaku, izmeu kojih su marta 1942. zapoele nemilosrdne borbe koje se nisu prekidale do kraja rata. Dok su tekle borbe izmeu ovih sada nepomirljivih protivnika, ustae su neprobojnim zidom ograivale hrvatska sela od uticaja partizana i odmazde etnika. Polovinom 1942. etnici su ovladali u krajevima severne Dalmacije, za razliku od Banije, Korduna i Like gde su nadvlaivale partizanske snage. Partizanske snage u ustaama su videle protivnika u slubi okupatorske politike, s kojima su voene nemilosrdne borbe, ali nisu dozvoljavale da se ova borba shvati kao borba protiv hrvatskog naroda u celini. ta vie, nastojale su da iskoriste kolebanja meu domobranima za razrivanje NDH i prelazak mobilisanih na partizansku stranu, za razliku od ustaa koji nikada nisu pozivani na predaju, smatrani su ideolokim protivnikom, partijskom vojskom, faistima i likvidirani bez milosti. etnici su za glavnu metu imali ustae, ali ne i okupatore, koji su ih podravali, italijanski prvenstveno, ne pravei razliku izmeu ove zlikovake grupacije i hrvatskog naroda, iako se ovaj nije oglaavao
3j) 34)

. Stanisavljevi, Nastanak i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj (1941-1942), Istorija XX veka, Zbornik radova, I V , Beograd, 1962, 18-19, 32. Isto.

icn

protiv ustakog terora nad susedima, pritisnut totalitarnim nadzorom i strogim kaznama. Mrnja protiv partizana, komunista, do kraja je zaslepila etnike, pa su oni postajali glavni neprijatelj kojega je trebalo trebiti kao gubu iz torine". 35 ' Ustanak na Kordunu, izazvan ustakim krvolotvima, brzo je zaustavljen snanim represalijama protiv ustanika. Jenjavanje ustanka zaustavio je Okruni komitet KP Hrvatske za Karlovac, pomognut od rukovodeih komunista iz CK KP Hrvatske. Partizanski odredi stavljeni su pod strogu kontrolu komunista, a srpske nacionalistike snage, koje je predvodio poslanik Samostalne demokratske stranke Mia Napijalo, krajem 1941. su poraene. Poetkom 1941. i 1942. dolo je do pojedinanih streljanja nacionalista, koji su se suprotstavljali kursu narodnooslobodilake borbe. Kordun je narednih meseci doiveo vie ustakih ofanziva. Srbi Banije, izbegli pred ustakim terorom na amaricu, njih nekoliko hiljada, avgusta i septembra 1941. preduzimali su akcije protiv ustaa u kotarima Dvor, Kostajnica, Petrinja i Glina. Na aktiviranje borakih snaga u zbegovima uticali su komunisti, ali su one izvoene pod rukovodstvom Vasilija Gaee. Krajem jula i u toku avgusta obrazovane su partizanske grupe (logori) i u Gorskom kotaru, naroito u kotaru Ogulin, Delnice, abar i Vrbovsko. Oktobra 1941. izbio je masovni ustanak u Drenici kod Ogulina. 36 ' Za ove akcije karakteristino je da su nastale iz samoodbrane, posle krvavih pokolja, da su vodile estokoj konfrontaciji progonjenih i rtava, Srba i ustaa. Komunisti su uticali da ustaniku energiju prevedu na kolosek borbe protiv ustaa i okupatora. Komunistika politika je bila antiteza bratoubilakom ratu, nastojei da sprei obostrano klanje posle kojeg vie nije bilo povratka. Ustanike redove od poetka je razbijala italijanska politika ustupaka Srbima, putanjem oficira Jugoslovenske vojske iz italijanskih zarobljenikih logora, kao i drugim koncesijama i obeanjima zatite od raspojasanih i krvolonih ustaa. Srpski graanski voi obrazovali su pod italijanskim pokroviteljstvom centar u Suaku, koji je odravao vezu s Italijanima, gradio politiku, pregovarao, zahtevao zatitu od ustakih progona. Na podruju Plakog i Like Jesenice etnike snage ile su na politiku odmazde nad ustaama, uspostavljanja prijateljstva s Italijanima i otrog razgranienja sa partizanima. One e se vojno organizovati u prolee 1942. u Plaanskoj dolini i na podruju Srpskih Moravica, zadravajui se na tom prostoru sve do svog unitenja u Moravicama i Gomirju, posle italijanske kapitulacije. Ustanak u Bosni i Hercegovini bio je uslovljen ustakim terorom i ustanikom tradicijom borbe za opstanak i slobodu, koja je ivela u svesti srpskog naroda. Komunisti, mada njihova organizacija u Bosni
35) 36

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 262-3. > Isto, 263-4.

1Q4

nije bila jaka niti njen uticaj podjednak u svim krajevima, stali su na elo borbe, otvarajui perspektivu ugroenom srpskom stanovnitvu. U Bosni i Hercegovini ocrtavale su se 1941. etiri ustanike oblasti, svaka sa svojim osobenostima: Bosanska krajina, tuzlanska oblast, sarajevska oblast i Hercegovina. Ustanak je zapoeo napadom gerilskih odreda na Drvar, ujutru 27. jula 1941. godine, na osnovu plana koji je izradio tab gerilskih odreda za Bosansko Grahovo i okolinu. Za borcima su se kretali seljaci, naoruani hladnim orujem": vilama, kosama, sekirama. Ustaniki talas se od Drvara i Bosanskog Grahova razlio prema Livnu i Glamou, na kljuki i mrkonjiki srez, na podruje Janje i Pljeve, a 29. jula prekrio je sav Podgrme. Do prvih borbi na Kozari dolo je 30. jula. ak i u onim krajevima gde je ustanak bio najbolje pripremljen - kao u Drvaru, na Kozari, u Bosanskom Petrovcu - dolazilo je do probijanja stihije, jer su revanistike snage zahtevale obraun sa Turcima, podrazumevajui pod ovima Muslimane. Krajem jula i poetkom avgusta dolo je do prvih akcija ustanika u Podlugovima (kod Sarajeva), na Romaniji, Trebeviu, u predelu Bira (u tuzlanskoj oblasti). Ustanak je naglo izbio i brzo se proirio u srpskim naseljima oko Han-Pijeska, Vlasenice, Srebrnice, Bratunca, Drinjae. U tuzlanskoj oblasti izdvajali su se ustaniki rejoni Bira, Majevica sa Semberijom i Ozrenom, a u sarajevskoj oblasti Semizovac, Romanija i Kalino vik. 37 ' Ustanci srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini otkrivali su autentinu ustaniku tradiciju, odbrambenu snagu naroda osuenog na smrt od ustaa, trajnost kada su ve jednom izbili. Svako posustajanje moglo je znaiti egzistencijalnu ugroenost. Nezavisna Drava Hrvatska na poetku svog postojanja suoena je sa snanim ustancima u Bosanskoj krajini, Lici, na Kordunu i Baniji, na Romaniji, Majevici i Ozrenu, u Hercegovini. Svi ti ustanci skoro istovremeno su izbili i potresli i onako slabe temelje klerofaistike drave. Srpski narod plebiscitarno je svojom borbom odbacio ustaku vlast i njihovu dravnu tvorevinu. Pokazalo se da je hrvatsku dravu nemogue konstituisati protiv volje srpskog naroda, pogotovu posle njegove osude na smrt. Ustanci su, takoe, otkrili da su ustanike snage heterogene. Komunisti su bili za borbu protiv okupatora i ustaa, ali bez svoenja borbe na srpsko-hrvatske obraune. I na ovom podruju sukobie se politika iekivanja dogaaja i ofanzivne antiokupatorske borbe, okretanja oruja protiv okupatora i njegovih saradnika ili samo protiv Hrvata i Muslimana. etnike snage u Bosanskoj krajini (pod vodstvom Lazara Teanovia, Vukaina Maretia i Uroa Drenovia) podrivale su moral ustanika, uticale na osipanje boraca, slabile politiko jedinstvo, skretale borbu na teren nacionalnog obrauna, u emu su im pomagali italijanska vojna sila, oskudica i surova zima 1941/1942. godine. Pribli37)

Z. Antonie, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Tuzla, 1983, 133-185.

195

avanjem prolea etnici su zapoeli otvorenu borbu protiv partizanskih snaga.38) Neuspeh ustaa da slome ustanak u Bosni imao je za posledicu intervenciju Italijana, koji su iskoriavali ivu ideju o srpskoj autonomiji, kao i u Lici, Dalmaciji, Kninskoj krajini. Po povratku u drugu okupacionu zonu, avgusta 1941. Italijani su razvijali propagandu u prilog Srba, to je dovelo do raspadanja frontova prema Bosanskom Grahovu, Livnu i Glamou. Italijanski uticaj pojaao se reokupacijom osloboene teritorije, krajem septembra i u prvoj polovini oktobra 1941. godine. Jugoslovenska - internacionalistika politika KPJ sukobila se u ovim nacionalno i verski meovitim krajevima sa etnikom revanistikom politikom protiv Hrvata i Muslimana, kao uzvrat za ustake zloine nad srpskim ivljem. Jo nije bilo prestalo zatiranje Srba od ustaa, a novi frantovi e suprotstaviti partizane i etnike. Graanski rat, zapoet u zapadnoj Srbiji, preneo se na ostale delove Jugoslavije u specifinoj formi borbe antiokupatorskih snaga protiv snaga kolaboracije.

Suparniki pokreti u Srbiji - razliite strategije i suprotne nacionalne politike


Komunisti su bili revolucionarna struja koja je teila onemoguavanju vaspostavljanja predratnog stanja. Za njih je drugi svetski rat, u kojem je od juna 1941. uestvovao i Sovjetski Savez, bio idealna prilika da se izmeni drutveni poredak. Oni su jezgro ustanike armije, snaga patriotske vokacije i antifaistikog opredeljenja van sumnje, ali je revolucionarna dimenzija najuticajnija komponenta koja je u sutini opredeljivala njihovo ponaanje. To da komunisti nisu eleli obnovu Kraljevine Jugoslavije vie je nego razumljivo sa stanovita komunistikog programa, koji se nije menjao, iako se znao prilagoavati u narodnofrontofskoj fazi 1935-1939. godine, jer su sanjali i zalagali se za republiku sovjeta" od Vukovarskog kongresa juna 1920. godine. 39 ' Ne odstupajui od revolucionarnog programa, formulisali su narodnooslobodilaku strategiju. Nisu ustuknuli ni pred represalijama, ak kada su one dobile najmasovnije razmere, to je bilo u skladu sa njihovim uverenjem da su rtve u antiokupatorskoj borbi nune, da se narod nee njima zaplaiti ve, nasuprot, jo vie mobilisati, te da je borba do kraja, bez obzira na rtve, usvojeni kurs svetske antifaistike borbe. Instruktori izvetavaju Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju 24. i 30. oktobra 1941. da je krvavi pokolj u Kragujevcu uspeo da ulije strah
38)

39)

etniki komandanti (Lazar Tesanovi, Vukain Mareti i drugi) poeli su da prave sporazum s ustaama, opravdavajui saradnju napadima partizana. - Tajna i javna saradnja etnika i okupatora (priredio J. Marjanovi), Beograd, 57-60. U programu K P J usvojenom u Vukovaru juna 1920. izneto je da se K P J bori za sovjetsku republiku koja sprovodi vladavinu radnog naroda, ona daje svu vlast zakonodavnu, izvrnu i sudsku - radnom narodu, koji je organizovan u radnikim, vojnikim i seljakim veima". - Istorijski arhiv KP, tom II, Beograd, 1950, 35.

196

kod naroda, ali ne i da izazove udaljavanje od narodnooslobodilakog pokreta. 40 ' Ima istoriara koji naprosto jadikuju to se na sceni pojavio subjekt sa drukijom strategijom od one Mihailovieve. Po njima, da nije bilo komunista prola" bi strategija Mihailovia kao najkorisnija za srpski narod. Takvo razmiljanje upadljivo odaje antiistorijski pristup. Komunisti nisu spoljna interpolacija, vetaki element, koji se sluajno naao na popritu 1941. godine. Postali su najizrazitiji subjekt otpora kao oblika ostvarivanja svoje revolucionarne perspektive. Legitimisali su se kao patriotska snaga 27. marta, zalagali za otpor u aprilskom ratu, bili spremni na nastavljanje rata, svesni da ugovor Moskve i Berlina nije trajnog karaktera. Drukije gledite odgovaralo bi nacionalnim dogmaticima koji smatraju da komunisti ne pripadaju organskom tkivu nacije. injenice, meutim, pokazuju da su borbeni stav 1941. zauzeli jedan nacionalni pokret, sastavljen od Srba, etniki i jedan jugoslovenski, internacionalistiki, ije su vojne snage takoe uglavnom bile srpske. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, sa svojim instruktorima i partijskim rukovodstvima irom Srbije, sprovodio je praktino liniju i direktive Politbiroa CK KPJ, ije se sedite do izlaska na slobodnu teritoriju zapadne Srbije polovinom septembra 1941. nalazilo u Beogradu. Postojanje ratne koalicije u svetskim razmerima, nakon ulaska SSSR-a u rat, uticalo je i na rukovodstvo KPJ da u svojoj liniji vie ne naglaava imperijalistiki karakter rata ve, nasuprot tome, da su se u borbi protiv faizma kao najveeg neprijatelja slobode ujedinili svi demokratski narodi sveta. Pokrajinski komitet poetkom avgusta 1941. podstie irenje oruanog ustanka, zahtevajui istovremeno da se njegova narodna osnova to vie proiruje, posebno da se uloe napori i za zajedniku akciju pridobiju etnici. 41 ' Partija trai da se u borbi angauju svi rodoljubi koji su spremni za borbu protiv okupatora, da se stvaraju odbori Narodnooslobodilakog fronta (NOF-a) i da se partijski komiteti povezuju sa pristalicama ranijih graanskih partija koje se izjanjavaju protiv faizma.42' Na pojedinim podrujima, kao u abakom okrugu, dolo je do saradnje sa etnicima Drae Mihailovia koji su se nalazili na Ceru, ali uz uoljive razlike u taktici. 43 ' Tokom avgusta nastavlja se sa naglaavanjem znaaja sticanja saveznika u tekuoj borbi, sa stanovita uspeha daljih operacija protiv neprijatelja. Iznoene su kritike refleksije na raun pojedinih partijskih rukovodstava koja nisu razumevala liniju KPJ da se podigne narodni ustanak, a na drugoj strani usaglasi svoja strategija sa meunarodnim odnosima u vrhu antifaistike koalicije. Neprekidno su izbijala sektaka nerazumevanja i otpori. Ostvariti ovu liniju nije bilo nimalo lako, jer Partija
^ Zbornik N O R , tom I, knj. 1, dok. 60 i 66. 41 Isto, knj. 20, dok. 4. 4 2 ) Isto, tom I X , knj. 1, dok. 1. 4 3 ) Isto, tom I, knj. 1, dok. 4.

197

je verbalno i praktino bila za saradnju sa svim snagama koje su se izjanjavale za borbu protiv okupatora i kolaboracionista, ali uz faktiko zadravanje svoje vodee uloge, neprikosnovenost politikog i ideolokog integriteta Partije. Partijska rukovodstva drala su sve konce akcije u gradovima pod kontrolom, a u odredima preko komunista koji su u njima imali glavne komandne pozicije, vojne i politike. Iz predratnog perioda zadravale su se rezerve graanskih prvaka prema komunistima, ali i komunista prema graanskim voama. KPJ u Srbiji 1941. nije uspela da na svoju stranu privue nijednog istaknutijeg graanskog prvaka. Obezbeena je saradnja sa levim demokratima Ivana Ribara, ali oni su bili bez uticaja u drutvenom i politikom ivotu Srbije, kao i sa lokalnim prvacima ranijih stranaka u formi dogovora, pristupanja NOF-u, ulaenjem u organe narodne vlasti. Pokrajinsko rukovodstvo Partije insistiralo je na tezi Josipa Broza Tita da partizanski odredi nisu partijska vojska, pa ni KPJ, iako su oni to u sutini bili. Uzaludne su bile poruke rukovodstva da komunisti shvate odnos izmeu KPJ i partizanskog pokreta, kao fluidne strateke varijante u srpskim i jugoslovenskim uslovima, uz puno zadravanje odluivanja i usmeravanja pokreta od strane KPJ. Izdaja Koste Peanca i njegova saradnja sa pristalicama Ljotia trebalo je da se iskoristi, njenim razotkrivanjem (raskrinkavanjem"), za uspenije povezivanje odreda sa narodom. 44 ' Poetkom septembra partijska rukovodstva su usmeravana da se saradnja s etnicima, svuda gde etnici ele i pristanu, uspostavi to pre. Bitno je bilo proiriti ustanak kao narodni. PK KPJ za Srbiju u Proglasu Srpskom narodu", povodom stvaranja vlade Milana Nedia, od 5. septembra, obraao se posebno srpskim oficirima i etnicima. 45 ' Koliko je Partija napadala Nedia, Ljotia i Peanca, toliko je zahtevala stvaranje vojnih saveza sa potenim etnicima" koji ele da se bore protiv okupatora. 46 ' PK KPJ za Srbiju je 16. oktobra 1941. traio da se pree preko injenice to namere etnika nisu jasne i da se oni prihvataju radi stvaranja vrstog fronta protiv okupatora, uoavajui da i irina narodnog ustanka" utie na etnike da se i oni aktiviraju i trae saradnju s narodnoslobodilakim pokretom. 47 ' U Biltenu Glavnog taba NOPOJ od 10. avgusta 1941. partizanski odredi oznaeni su za borbene odrede naroda Jugoslavije, u kojima bi trebalo da se bore svi rodoljubi nezavisno od politikog uverenja. 48 ' Prema tome, oni se nisu tretirali kao odredi nijedne partije ili grupe, pa ni KPJ, iako su u sutini bili pod rukovodstvom komunista koji su se nalazili i u prvim borbenim redovima. Novostvorena faktika koalicija izmeu SSSR-a i Velike Britanije uticala je i na shvatanje o partizanskim odredima kao odredima naroda. Komunistika partija
M) 45) 46) 47) 48)

Isto, tom I, knj. 20, dok. 7. A V I I , N O R , k-1961, Reg. br. I - 1. Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. 48. Isto, knj. 2, dok. 49. Bilten Glavnog taba Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (NOP O J ) , 10. avgust 1941, br. 1.

198

Jugoslavije usaglaavala je svoju liniju u zapoetoj borbi novim odnosima u svetskoj antifaistikoj koaliciji, koja je iskljuivala komunistiku radikalizaciju borbe u smislu otvorenog revolucionarnog osvajanja vlasti. Od osnovne zamisli osvajanja vlasti nije se nijednog trenutka odustalo u vrhu rukovodstva KPJ u toku celog rata, ali je ona sprovoena u stratekoj formi narodnooslobodilake borbe kao najadekvatnija forma u jugoslovenskim uslovima i stvorenoj svetskoj antifaistikoj koaliciji. Komunisti su postali alternativa drugim pokretima koji su se pojavili ili mogli pojaviti, pre svega srpskim graanskim snagama olienim u etnikom pokretu, razbijenom HSS-u, zapravo njegovom Sredinjem delu, pa i Slovenskoj ljudskoj stranci. Oni su bili malobrojni, sa odijumom anacionalne snage, ekspanzivni i borbeni, izvanredno dobro organizovani, sa gvozdenom disciplinom i jugoslovenskom oznakom. Bili su spremni za borbu da pomognu SSSR-u ali i da ostvare svoj revolucionarni cilj. Oktobar im je bio inspiracija i opti istorijski uzor, ali su za razliku od drugih komunistikih partija bolje analizirali novu istorijsku situaciju, koja je bila bitno izmenjena u odnosu na onu iz 1917. godine i vlastitu stvarnost. etnike snage pod vodstvom Drae Mihailovia oseale su da im suparniki narodnoslobodilaki pokret, koji su nazivali komunistikim zbog rukovodee uloge KPJ u njegovoj strukturi, dovodi u pitanje lini, nacionalni, drutveni i meunarodni presti, a na drugoj strani, da izmeu dva pokreta na sceni postoji ogromna politika i ideoloka provalija. Mihailoviev pokret imao je jau tradiciju, uporite u Srbiji, legitimitet nastavljaa rata; nastupao je u ime kralja, stekao meunarodnu podrku. Mihailovi je ulaskom u vladu januara 1942. uzdigao lini autoritet, legalizovao svoju poziciju i dobio meunarodnu taku oslonca, ali je, na drugoj strani, time sutinski sebi oduzeo mogunost samostalnog delovanja. Sa prvobitno prihvaenom strategijom iekivanja, kao i mnogi evropski pokreti otpora (atantizam), Mihailovi je rano postao zavistan od Britanaca, kao i emigrantska vlada, ak i u poslovima radio-veze zahvaljujui britanskoj kontroli. 49 ' Umesto samostalnog voe na elu etnikog pokreta, pretvorio se u vou koji je zavisio od volje stranog inioca. U uporeenju sa narodnooslobodilakim pokretom, u tom pogledu nije bilo razlike formalno gledano, jer je i Tito kao Mihailoviev suparnik zavisio od Moskve, odravao s njom tajne veze, primao instrukcije, direktive i obavetenja. iveo je, za razliku od Mihailovia, mada i ovaj nije bio od toga imun, od iluzija da e se rat zavriti munjevitim slomom Vermahta na granicama SSSR-a i zapoeti svetska revolucija koja e izazvati slom kapitalistikog sveta.
49)

Mihailovi je preko M. Sekulia dostavio D. Simoviu ifru za vezu s Vladom, ali su je Britanci kao primitivnu" odbacili. Oni nisu dozvoljavali slanje poruka bez njihovog znanja. - Referat . Kneevia - SI. Jovanoviu, 26. januar 1942 - A V I I , k-162, Reg. br. 34, 1/1.

199

Sovjetski istoriari zastupaju tezu da su se u glavama jugoslovenskih komunista vrtele" ideje estog i Sedmog kongresa Kominterne, oliavajui dve sasvim suprotne strategije: jedne o svetskoj revoluciji i slomu kapitalistikog sveta i druge, o imperativu koncentracije svih demokratskih snaga u borbi protiv faizma kao najljueg neprijatelja oveanstva. Ovih ideolokih nanosa je svakako bilo, jer se radilo o svesti kao realnoj istorijskoj injenici, koja ne moe nestati preko noi, kada su ve i ranijih godina postojali kod starijih komunista. Meutim, neistorino je neuviati samostalne korekture komunistikog subjekta na osnovu loih iskustava steenih revolucionarnim prezagrevanjem odnosa, a na drugoj strani ne videti doprinos moskovske centrale da se linija pokreta spolja i formalno usaglasi sa stanjem odnosa u antifaistikoj koaliciji i vitalnim interesima SSSR-a. Ideoloka komponenta pokreta nije mogla da se ne prilagoava novoj konstrukciji odnosa, nastalih posle juna 1941, te stvaranju ratne koalicije SSSR-a i Velike Britanije. U pitanju su nagli obrti u meunarodnom pregrupisavanju, sa stanovita procene velikih sila o svojim sadanjim i buduim interesima, kao to pokazuje i konsternirajua situacija u komunistikom i demokratskom svetu nastala sporazumom Moskve i Berlina avgusta 1939. godine. Drugi faktor koji je bitno uticao na osamostaljivanje KPJ proizilazio je iz injenice da se narodnooslobodilaka borba odvijala u stratekom zaokruenju, bez kontakta i pomoi Crvene armije. Do susreta NOVJ i Crvene armije dolo je tek septembra 1944. na obalama Dunava. U pravu su sociolozi koji istiu da je to sada velikim delom bio susret mladih komunista koji su u ratu nauili da diviniziraju SSSR, kao lana svetske koalicije, ali koji nisu ba nita znali o predratnoj istoriji SSSR-a, Staljinovom termidoru, likvidaciji kadrova, izrasloj diktaturi koja je po mnogim svojim totalitarnim oznakama naliila na faizam. Naravno, stari komunistiki kadrovi koji su iveli i radili u SSSR-u (Tito, Kardelj i drugi) nisu zaboravili proces uzdizanja Staljina i cenu koju je sovjetski narod i oni sami morali da plate. Pred novima je pak 1944. godine bila svemona ruska vojska, moni sovjetski frontovi koji su gazili svoje faistike protivnike, vojska bratskog naroda, sinovi i keri slovenske Rusije s kojom se u svesti uesnika narodnooslobodilakog rata izjednaavao SSSR. KPJ je u ideolokoj i organizacionoj orbiti Kominterne do 1943. godine, SKP(b) i Staljinovog reima, ali je ona samostalnom snagom u pozadini Hitlerove tvrave izgradila svoju vojsku, svoj stareinski sastav, novu vlast. U godinama 1941-1943. nije se moglo ponoviti pansko iskustvo da se na borbenom poligonu Srbije ili bilo kog dela Jugoslavije pojave sovjetski strunjaci, kontrola NKVD-a, partijski instruktori koji bi u malome, jo meunarodno neafirmisanome pokretu i te kako ubili tek probueno oseanje samosvesti. Ima istoriara koji su veoma rano zapazili ambivalentnost etnikog pokreta Drae Mihailovia. 50 ' etnikom voi i njegovom pokretu nije
50)

O tome je u nas prvi pisao J. Marjanovi u studiji Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd 1979.

200

polo za rukom da spoji i slije u jedinstvenu, pa makar i protivurenu celinu svoju politiku, savlaujui njene protivurenosti u uslovima jednog antifaistikog rata, te sa stanovita interesa srpskog naroda i Jugoslavije u duem trajanju. Sukobljene strane Mihailovieve strategije neprestano su se sudarale da bi na kraju probile one koje su pokret i njegovog vou vukle na dno dogaaja i ka istorijskoj egzekuciji pobednika. Mihailovi nije uspevao da izmiri patriotizam naroda i saradnju jednog dela svojih odreda sa okupatorom; brigu o spasavanju srpskog naroda od demografskog kolapsa i masovne kolektivne odmazde protiv tog istog naroda; stajanje u antifaistikom frontu i kontakte dela svojih stareina sa snagama okupacije i faizma; strogu vojnu disciplinu profesionalnih vojnika sa totalnim odsustvom potovanja te discipline od strane najveeg dela regionalnih i lokalnih stareina, odreenu najraznovrsnijim motivima; istupanje za Jugoslaviju i razvijanje koncepta velike Srbije, sa neuvaavanjem autonomnih raspoloenja u delu srpskog naroda; vojnu i politiku stranu organizacije; znaaj meunarodnog faktora i njegovo ignorisanje u ime nedostine samostalnosti; radikalne i pomirljivije demokratske struje u pokretu; istrajavanje na def anzi vnosti umesto na ofanzivnom nastupu; nerazumevanje da istupanje u odgovarajuem kritinom trenutku iskrcavanja pretpostavlja prethodnu vojnu spremnost za zavrni in ratne drame; nerazumevanje da je drugi svetski rat i okvir u kome treba kritiki prii prethodnom istorijskom iskustvu sa novim socijalno-ekonomskim i politikim idejama, nasuprot upornom istrajavanju na starim idejama i status quo. Proglaavanje klasnog blic kriga za KPJ 1941. bilo je jednako porazu zbog socijalne stratifikacije jugoslovenskog tla, vienacionalne strukture Jugoslavije, nacionalnih podela, nacionalistikih iskljuivosti i poetnih pogroma, antijugoslovenskih raspoloenja u delu naroda, a na drugoj strani svetske konstelacije faistikih i antifaistikih snaga na koje je od juna 1941. godine bio sveden svetski sukob u toku. Stoga su komunisti strategiju nacionalnog osloboenja stavili u funkciju socijalne revolucije, sa predratnim saznanjem da revolucionarna smena vlasti moe uspeti samo ukoliko prizna pravo naroda na samoopredeljenje. Do takve komunistike strategije narodnooslobodilake borbe nije se dolo odjednom i bez skretanja. Da bi se ta strategija usvojila trebalo je prevazilaziti dogmatske ostatke u svesti komunista i razornu politiku okupatora u razdeljenoj zemlji i snaga koje su ga podravale, nacionalne podele i verska podvajanja, barijere isparcelisane Jugoslavije. Nacionalistika iskljuivost ustaa, koje su silom nastojale da ree srpsko pitanje u NDH, sinhronizovala se sa antijugoslovenskom, antisrpskom pre svega, politikom separatistikih nacionalnih manjina i denacionalizacijom maarske i bugarske politike. Jugoslovenska politika komunista bila je 1941. sasvim usamljena. U Hrvatskoj, Makedoniji, na Kosovu i Metohiji preovlaivale su iluzije o nacionalnom osloboenju sa vojnim porazom Kraljevine Jugoslavije i ustanovljenjem okupacionog sistema. Na tlu vojno poraene i izdeljene Kraljevine Jugoslavije trijumfovale

201

su koncepcije nacionalno istih drava NDH i Velike Albanije", koje je trebalo ostvariti na raun srpskog naroda i prisvajanja njegove teritorije ili anektiranjem jugoistone Srbije Bugarskoj i dela Vojvodine Maarskoj. Nemaka narodonosna grupa je u celini stala na nemaku stranu. Ekonomski snana, nacionalno autarhina u Kraljevini Jugoslaviji, ukljuila se celinom i bez izuzetaka na stranu pobednikog Treeg rajha kao svoje matice. Druga snana etnika grupa, maarska, prihvatila je takoe Maarsku kao svoju domovinu. Proglasi PK KPJ za Vojvodinu odisali su 1941. antiovinizmom i internacionalistikim odnosom, obraajui se 1941. uzaludno Nemcima, maarskoj manjini i drugim pripadnicima manjina u Vojvodini. 51 ' Stavljajui do znanja da je borba koju komunisti pokreu optejugoslovenska i antifaistika, komunisti su jasno iskazali da im je obnova Jugoslavije ravnopravnih naroda okosnica revolucionarne strategije, iako su jedno vreme u Makedoniji, NDH, na Kosovu i Metohiji suavali borbenu osnovu zbog mrnje prema Jugoslaviji i svemu onom to je na nju podsealo. Jasno i masovno nacionalistiko opredeljenje 1941. paralisalo je napore komunista da utiu na podele unutar ovih etnikih homogenih struktura gotovo u periodu celog rata. Komunisti su, na drugoj strani, morali da spreavaju bratoubilaki rat u nacionalno meovitim krajevima Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Na jednoj strani trebalo je spreiti unitavanje srpskog ivlja, a na drugoj, svojom oslobodilakom akcijom onemoguiti srpske ustanike mase da ne skrenu na politiku odmazde protiv Hrvata i Muslimana u celini, dovodei u pitanje opstanak svih, meusobnim istrebljenjem. Koalicioni simboli komunista, njihove taktike varke i mistifikacije svih naroda, suparnika, velikih zapadnih saveznika nisu u stanju da raspletu sutinu pojava dubinskog znaenja u spletu unutranjih i meunarodnih uslovljenosti. Povrinskim registracijama znakova ne moemo razjasniti stvarno bie pokreta koji predvode komunisti i njegovu politiku. Sve te, nesumnjivo brojne taktike varijante, objektivno su determinisane sukobom snaga faizma i antifaizma, koji odreuje ponaanje, skrivanjem sutinskih revolucionarnih ciljeva kao stratekih. Ako je Jugoslavija jedna od osnovnih orijentacija KPJ na poetku borbe, onda je neostvariva politika odmazde na nacionalnoj osnovi, jer onda nema pokreta ni Jugoslavije. Komunistika politika je i internacionalistika i naelno joj je strana politika nacionalnog konfrontiranja. KPJ ima izgraen koncept nacionalne politike, koji poiva na negaciji srpskog hegemonizma u njenom vienju, koje nije istorijski adekvatno i nauno prihvatljivo. Koncept velike Srbije" pogotovu nije bio prihvatljiv za KPJ, o emu svedoe svi partijski izvori o unutranjem ureenju pre rata. Stoga od ranije utvrena nacionalna politika nije mogla biti i naputena poetkom rata i pokretanjem
51)

Graa za istoriju Vojvodine, Pokrajinski komitet K P J za Vojvodinu 1941-1945 (priredila Ljubica Vasili), Novi Sad - Sremski Karlovci), 1971, (u daljem tekstu: Lj. Vasili), 3 - 7 , 14-21, itd.

202

narodnooslobodilake akcije. Nepoverenje prema srpskim snagama antifaistikog nadahnua prisutno je od prvog dana, jednako kao to je i komunistika akcija bila za ove snage jednaka uzurpaciji, avanturistikoj politici, ignorisanju srpske egzistencijalne tragedije. Za istoriare je tzv. politiki paritet kao politika kategorija neprihvatljiv, jer duguju da ralane okolnosti koje su uslovile razlike u procesima opredeljivanja za narodnooslobodilaku borbu. Zar se moe previati nezadovoljstvo nesrpskih naroda Kraljevinom Jugoslavijom, jaanje nacionalistikoklerikalistikog uticaja, iluzije u nacionalno osloboenje 1941, opredeljenje manjina za matice; masovna i jedinstvena, izrazita antijugoslovenska orijentacija kvislinga svih redom i bez razlike? KPJ nije mogla ignorisati neravnomernost revolucije, a na drugoj strani odstupiti od svog internacionalistikog kursa i ranije utvrenog koncepta nacionalne politike i obnove Jugoslavije. Od toga koliko e svi narodi Jugoslavije uzeti uee u narodnooslcbodilakoj borbi zavisio je i uspeh njenog nacionaloslobodilakog i revolucionarnog projekta. Uloga Srba u borbi protiv faizma otkriva upravo istorijski neparitet u odnosu na druge narode Jugoslavije, ako se ima u vidu 27. mart, ustanak u Srbiji ujesen 1941. godine, srpska veina NOVJ, koja se ne moe ni tada niti kasnije prikrivati politikim paritetom, iako ne zaboravljamo hrvatske komuniste i druge antifaiste, narod u Dalmaciji, slovenaku Osvobodilnu frontu kao dravu u dravi". U srpskoj istoriji pretezala je demokratska komponenta, koja se ogleda u brojnim seljakim ustancima 19. veka za samoupravu, protiv birokratije, stajae vojske i drugih kancelarijskih" institucija, sukobljavajui se sa drugim, suprotnim autokratskim tradicijama i nadvlaujui ih. Stoga se i 1941. ne moe operisati srpskim narodom kao kompaktnom celinom, bez obzira na Damoklov ma koji visi nad njegovim opstankom. Izbor srpskih rodoljuba i antifaista 1941. da stupe u borbu protiv okupatora ne zamrauje i postojanje snaga kolaboracionistikog smera, kao jedne od struja akcije i ponaanja. Milan Nedi je pod maskom egzistencijalnih razloga, kao i maral Filip Peten u Francuskoj u ime nacionalne obnove, kolike god bile razlike u poloaju ova dva naroda, pre video podelu na snage faizma i antifaizma kao glavne vododelnice svetskog sukoba. Komunistika politika nije mogla na nacionalistiki nain iskoriavati tragediju srpskog naroda 1941. godine, jer je u sutini bila antinacionalistika, jugoslovenska, internacionalistika i sa strategijom koja je u biti paralisala planove neprijatelja o meusobnom unitavanju naroda. Ona je ve u vreme kada je uobliavana bila bitno razliita od koncepcije velike Srbije u projektu srpskih graanskih snaga. U izvorima KPJ od aprila 1941. najvei deo dokumentacije, ako izuzmemo organizaciono-politiko-kadrovske probleme, odnosi se na prevladavanje bratoubilakog rata u Jugoslaviji. Meutim, ovi izvori zahtevaju korektiv, uoavanjem nekih premisa na kojima se zasnivaju analize i ocene, koje su odreene optom linijom KPJ kao internacio-

203

nalistikom, klasnim pristupom, ideologizacijom problema, uproenim i jednostranim shvatanjem nedavne prolosti, svojim uim ciljevima koji su neostvarljivi u uslovima prevladavanja bratoubilakog rata, te izvoenjem poduhvata obnove Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih naroda. Mada je od 1935. odustala od razbijanja Jugoslavije u skladu sa instrukcijama Kominterne celu jednu deceniju, KPJ je zadravala shvatanje da je u pitanju versajska dravna tvorevina. Otuda se u dokumentaciji ovog karaktera nailazi na dosta stereotipa te vrste, ukljuujui i shvatanje o velikosrpskoj hegemoniji. Na savetovanju KPJ maja 1941. govori se o zloinakoj nacionalnoj politici", napada velikosrpska vladajua klika" koja pod firmom jugoslovenstva eli da zadri svoju pljakaku hegemoniju". Socijalno i nacionalno izrabljivanje uzima se kao uzrok slabosti i propasti versajske Jugoslavije". Ali srpski narod predobro zna da je glavni krivac sadanje njegove tragedije, kao i tragedije svih naroda Jugoslavije, ba srpska reakcionarna vladajua buroazija i nju e u prvom redu pozvati narod na odgovornost kada za to kucne as". Ona je glavni krivac svega zla koje je zadesilo kako srpski tako i ostale narode Jugoslavije". Zulume bivih velikosrpskih bira sada ispata neduno srpsko stanovnitvo". Govori se o izrabljivanju i ugnjetavanju Slovenaca, to je neodrivo, jer je upravo slovenaki narod doiveo priznanje svoje nacionalne samosvesti, jezika i kulture u Kraljevini Jugoslaviji. ' Komunisti su povezivali u jedinstveni revolucionarni koncept saznanje da okupatori raspiruju mrnju da bi lake ugnjetavali porobljene narode, s jasnom predstavom da nacionalizam propoveda i reakcionarna buroaska klika" kako bi skrenula mrnju naroda zbog dananjeg zla sa sebe na pojedine narode". Politbiro CK KPJ je krajem aprila 1941. u Zagrebu ustao u odbranu zemlje i protiv bratoubilatva. Razne malobrojne razularene frankovake horde u Hrvatskoj, Bosni itd. divljaki teroriziraju radni narod i narode drugih vjera". Protiv srpskog i slovenakog naroda razuzdala se jedna nezapamena ovinistika i bratoubistvena kampanja sa strane marionetske vlade u Zagrebu koja nema masovne potpore u narodu..." No ta gospoda ne samo da su dovela u zemlju tlaitelje nego sada nastoje svim silama da hrvatski narod uine poslunim robom novih gospodara, hoe da u srce hrvatskog naroda usade mrnju prema brai Srbima i Slovencima, naroito onim koji ive stoljeima u Hrvatskoj". Govori se o krvavim Pavelievim banditima i njihovim gospodarima - njemakom i italijanskom okupatoru"; izdajniku Paveliu", krvniku Paveliu" itd. Tito je javio Kl, krajem maja 1941, da je samo u Zagrebu uhapeno preko 5.000 Srba, komunista i Jevreja. Streljanja su masovna. Po selima je streljano na stotine Srba, seljaka i radnika bez ikakvog razloga. To je toboe osveta za zloine prijanjih srpskih reima nad Hrvatima. U Hrvatskoj su svega jedna treina stanovnitva - Srbi.
52)

Zbornik N O R , tom II, knj. 2, Beograd, 1954, 7 - 2 3 .

204

Njima su kao i Jevrejima oduzeta sva prava. Hrvatski narod je ogoren zbog toga". Nije iskljueno da doe do sukoba izmeu ustaa i naroda. 53) etnici su smatrani srpskim ustaama". Oni su gurali" srpski narod na istrebljivanje Muslimana, a bandit Paveli" Muslimane protiv Srba. Stav K P J prema etnicima iritirao je sovjetsku vladu sa stanovita neverice u narodnooslobodilaki pokret, a na drugoj strani, zbog ugroavanja meunarodnog jedinstva antifaistike koalicije. Sovjetska vlada iz dravnog pragmatizma nije elela da zbog revolucionarnih snaga pokreta u Jugoslaviji pod njenim uticajem zaotrava odnose sa Velikom Britanijom koja je bila patron druge suparnike strane. No, Staljinu je takav odnos komunista prema etnicima mogao i odgovarati, jer je u njima video eksponente srpskog graanstva koje je opet smatrano stubom versajske Jugoslavije". Tim pre, to su se njegovi predstavnici poistoveivali sa britanskom politikom u zemlji, uprkos svim rezervama druge prirode, a emigrantska (kraljevska) vlada nala utoite na Ostrvu. Komunistiki izvori iz 1941. nedvosmisleno kazuju da su pokolji srpskog stanovnitva uticali na izbijanje ustanaka u nacionalno i verski meovitim krajevima, ali isto tako i da su protivakcije na nacionalnoj osnovi dovodile do razornih posledica na vrstinu ustanikih frontova i sigurnosti pozadine. Tito je 19. avgusta u lanku Zato se narodni partizani bore" optuio ustae kao vinovnike ubijanja srpskog stanovnitva u Hrvatskoj. Doslovno: Najpre (podvukao B . P . ) , su poela nezapamena gonjenja i ubijanja srpskog stanovnitva u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini od strane ustakih hordi na elu s Paveliem, najkrvolonijim i najodvratnijim zloincem kakvog do sada nije rodila ni jedna hrvatska majka". Meutim, nema razlikovanja izmeu raznih kvislinga. 54 ' Pokrajinski komitet K P J za Bosnu i Hercegovinu obraa se radnom narodu Bosne i Hercegovine" polovinom juna 1941, gde, izmeu ostalog, kae da Okupatorske trupe i njihovi agenti frankovci metodama srednjevjekovne reakcije hoe da unite srpski narod u naim krajevima". Ali je istovremeno, robujui stereotipima, optuivao velikosrpsku gospodu" za pljaku Bosne i Hercegovine; to je ugnjetavala narode Jugoslavije, raspirivala ovinistiku mrnju, izazivala bratoubilake pokolje, izdala zemlju tuinu; ta gospoda iz Beograda su vas 20 godina varala". 55 ' Josip Broz Tito je 8. septembra 1941. pisao o zvjerskom istrebljivanju Srba, Hrvata i Slovenaca" koje se nastavlja. Nema narodnooslobodilake borbe ukoliko ona ne bi prevazilazila nacionalne obraune, bratoubilaki rat, zbog ega se KPJ ispreila 1941. protiv bratoubilatva. Ona je razdrobljenoj Jugoslaviji suprotstavila koncepciju jedinstvene
53) 54) 55)

J. B. Tito, Sabrana djeia, tom 7, 20. - Iz poslednje reenice proizilazi tendencija da se preceni otpor naroda ustaama i njihovoj strahovladi. Bilten G N O P O J , 19. avgust 1941, br. 2. Dokumenti centralnih organa K P J , N O R i revolucija 1941-1945, knj. 1 , 1 9 8 5 , 357-361.

205

Jugoslavije ravnopravnih naroda i nacionalnih manjina. Njeno rukovodstvo je svesno da narodnooslobodilake borbe nema na negaciji Jugoslavije i nastavljanju bratoubilatva. Na takvoj politici nastalo je njeno najvee delo u drugom svetskom ratu - obnova Jugoslavije. Njena politika 1941. moe proi samo ako se sprei zapoeti rat svih sa svima" odreen nacionalnim sukobima. Rukovodstvo KPJ poziva na rat protiv bratoubilatva od prvog dana, kao strategije koju inspiriu okupatori i njihovi saradnici iz svih jugoslovenskih nacija. Glavnu udarnu snagu u toj borbi predstavlja srpski narod - narod rtva, iako je rukovodstvo svesno da je u tome slabost narodnooslobodilake borbe, jer su hrvatske i muslimanske mase jo van te borbe. Prema Josipu Brozu Titu, na savetovanju predstavnika tabova i komandanata narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije, propao je pokuaj ustakih Pavelievih bandita i okupatora da raspirivanjem nacionalne mrnje i meusobnog istrebljivanja srpskog, muslimanskog i hrvatskog stanovnitva onemogue oslobodilaku borbu naroda Bosne i Hercegovine ... Srpsko stanovnitvo sve vie uvia da mu nije neprijatelj muslimansko i hrvatsko stanovnitvo, ve ustake Pavelieve bande i da mu je glavni neprijatelj njemaki i italijanski okupator ... Krvave zulume nad srpskim stanovnitvom iskoriavale su razne pljakake bande da pod imenom etnika pljakaju i ubijaju neduno hrvatsko i muslimansko stanovnitvo ... U tome je velika zasluga partizanskih odreda, pa je to i ubudue najvaniji zadatak komunista i partizana da potpuno likvidiraju zloinake planove okupatora i njihovog krvavog sluge Pavelia, da u borbi za osloboenje stvaraju bratstvo i jedinstvo naroda u Bosni i Hercegovini, na Kordunu i u Lici... Slabost partizanskog pokreta u Hrvatskoj lei u tome to on uglavnom obuhvata srpsko stanovnitvo na Kordunu, u Lici itd., a meutim, vrlo mali broj Hrvata - seljaka... Sve zavisi od samog hrvatskog naroda. Zavisi od toga da li e on tolerirati i trpjeti Pavelievu strahovladu, zavisi od toga da li e stajati pasivno ili e aktivno stupiti, rame uz rame sa srpskim narodom, u borbu protiv Pavelievih bandi i okupatora. Hrvatski narod ima sve mogunosti da opere sramotu sa svog imena, koju mu je nanio ogavni hrvatski izdajnik. Ta se sramota moe oprati samo s orujem u ruci, unitavanjem izroda Pavelia i njegove krvave rulje pljakakih bandita. Ona se moe oprati ustankom hrvatskog naroda i njegovim stupanjem u partizanske odrede, ona se moe oprati borbom protiv okupatora, voenom rame uz rame sa srpskim i ostalim narodima Jugoslavije". 56 ' U politici KPJ odravali su se internacionalistiki, jugoslovenski i nacionalni pristupi i naglasci. Manifestacije ovog internacionalizma ogledaju se naroito u upuivanju proglasa nemakim i italijanskim vojnicima, kao i nemakoj, maarskoj i drugim manjinama u Vojvodini - iako su se Nemci izjasnili 1941. za nemake dravljane, a pripadnici
56)

Bilten Vrhovnog taba N O P O J , 1. oktobar 1941, br. 7 i 8.

206

maarske manjine listom za svoju maticu. Time se s u a v a l a jugoslovenska platforma komunista, ali KPJ od nje nije odustajala, rukovoena jugoslovenskom perspektivom i klasno-doktrinarnim predstavama i iluzijama da e klasna strana nadvladati nacionalizam manjina i odnos prema maticama. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu obraa se narodima Vojvodine, 14. juna 1941: Vi ne smete dopustiti da vas navedeni zloini odvedu na put ovinizma, da omrznete radne mase Maara, Nemaca, koje se uveliko razoaravaju u svoje oslobodioce" i same osuuju poinjena zverstva. Vi ne moete da zbog nekoliko lumpenproletera i propalica iz redova nemakih i maarskih radnika i seljaka, koji su direktno uestvovali u pomenutom zloinu, osudite i omrznete iroke slojeve radnika i seljaka maarske i nemake narodnosti. Naprotiv, duni ste da se zajedno borite protiv nemakih i maarskih imperijalista, koji e pljakati i obespravljivati i same njihove narode u Vojvodini. Ne povezujte se sa zaslepljenim ovinistima bilo kojeg naroda u borbi protiv drugog naroda". 57 ' U mnogim izvorima KPJ moe se naii na vezivanje nacionalnog unitavanja za klasnu notu (gospoda protiv radnike klase"). Ova nota je naroito izraena do 22. juna 1941. godine, kada dolazi do promena u politici KPJ, s obzirom na faktiki ratni savez SSSR-a i Velike Britanije, to e nai izraz u proglasima KPJ iz jula 1941. godine, kao i u periodima klasnog radikalizma u zimu 194142. godine. Tako se kae: ... hrvatski kapitalisti i bogatai i muslimanski begovi. Oni su neprijatelji ne samo Srba nego i hrvatske i muslimanske sirotinje, kao god to se i srpske gazde i seoski zelenai i neprijatelji i gulikoe srpske sirotinje... Partizani hoe da se sva sirotinja, srpska, muslimanska i hrvatska ujedini da bi se zajedniki oslobodili od svih zajednikih neprijatelja". 58 ' KPJ je, kada je re o tom internacionalistikom prilazu, stajala na strani nacionalno ugnjetenih i izrabljivanih; govori se o krvnicima radnog naroda". Bilo je i internacionalistikog oponaanja, upuivanjem proglasa okupatorskim vojnicima i upozoravanjem da se bore za grupicu njemakih velikih kapitalista, kao to su: Krup, Simens, Gering i drugi, koji iz vae krvi i znoja njemakih radnika zgru sebi milione... Za koga se vi borite? Za familiju Musolini-ano i jednu grupicu kapitalista - parazita koji su talijanskom radnom narodu stvorili tamnicu..." 59 ' Ima izvora u kojima se nemaki rasizam i totalitarni poredak nacional-socijalista i faista optuuju za ratne zloine i unitavanje celih nacija. Zbog politike nacionalnog bespravlja pre rata, pripadnici nekih manjina nisu razlikovale komuniste i etnike, njihovu nacionalnu
57) 58)

39)

K a o pod 17, 3 5 1 - 3 5 7 . Muslimani, ne dajte se zavesti od muslimanske frankovake gospode koja vas izlae strahovitim opasnostima". - Isto, 3 5 7 - 3 6 1 . Isto, 1 3 - 1 8 .

207

politiku, iako je ona bila dijametralno razliita. Ustajali su protiv Srba i obnove Jugoslavije. Ali Sukrija izvetava Oblasni komitet KPJ za Kosmet novembra 1941: 2. Sporazum izmeu Arnauta i etnika da se ne biju meu sobom, ve zajedniki protiv komunista - to je sporazum ne po elji ni jedne ni druge strane, ve Nemaca da bi otricu uputili prema ovoj strani otkuda im preti najvea opasnost. Jer, Arnauti ne misle mnogo na to koji su komunisti u Srbiji a koji etnici i drugo. Za arnaut(ske) mase Srbi su Srbi, neprijatelji Arnauta, bez razlike kako ih krste, komunistima ili etnicima. 60 ' Analiza izvora komunistike provenijencije iz 1941. jasno otkriva tenju da se prevazie bratoubilaki rat. Odbacuje se ustaka propaganda, koja razvija besomunu ovinistiku kampanju protiv srpskog i slovenakog naroda. Usvaja se teza, inae stalno prisutna u komunistikoj politici o odgovornosti velikosrpske buroazije", ali istupa protiv prebacivanja odgovornosti na srpski narod. ovinistika politika frankovaca" posmatra se u funkciji imperijalistikih gospodara", koji tee da zavade srpski, hrvatski i slovenaki narod, kako bi spreili njihovu zajedniku borbu protiv imperijalistikih tlaitelja". Uspeh te borbe vidi se jedino u ujedinjenju hrvatskog i srpskog naroda. Istovremeno, razgraniavaju se ustae od hrvatskog naroda, isticanjem da je i on sa drugim narodima pao u nacionalno i kolonijalno ropstvo. Ovakva politika bila je uslovljena nizom faktora koji se neizostavno moraju identifikovati. Poduhvat komunista u datoj situaciji nije bio mogu, sem pozivom na prevazilaenje bratoubilakog rata, ne samo zbog naglaavanja da bez zajednike borbe i ujedinjenih nacionalnih napora nema perspektive narodnooslobodilake borbe, ve ni obnovljene Jugoslavije. Na takvu politiku bitno je uticalo vie inilaca: jugoslovenski karakter partije i njena organizacija rasprostranjena u svim krajevima Jugoslavije, suprotstavljanje podeli Jugoslavije, dotadanjoj nacionalnoj politici utvrenoj jo pre rata, posebno na Petoj zemaljskoj konferenciji, jugoslovenska platforma borbe i internacionalistika ideologija. Ova politika nije se razlikovala od politike velikih antifaistikih sila koje su se, takoe, izjanjavale za obnovu Jugoslavije kao subjekta, ako izuzmemo prolaznu suspenziju odnosa u sovjetskoj terminologiji, praktino prekid odnosa maja - jula 1941. godine, pod uticajem Berlina sa kojim je Moskva jo odravala ugovorni odnos iz avgusta 1939. godine. Rukovodstvo KPJ svesno je da nema borbe protiv okupatora i ostalih njegovih saradnika na negaciji Jugoslavije i na nastavljanju bratoubilatva. U izvorima, koje smo namerno opirno izloili, na ravni buroazija" povremeno izbija jedan vid egalizacije ili daleko ee prvenstva i odgovornosti srpskog graanstva za slom drave, za saradnju s
ovinistika mrnja albanske kolaboracije prema Srbima i srpskom narodu ostala je konstanta u toku celog rata, jer su Albanci ostali na stanovitu pripajanja Kosmeta Albaniji; nacionalistika komponenta nadjaavala je socijalnu i nacionalnu politiku K P J na kojoj komunisti nisu uspevali da prodru medu Arnaute".

90S

okupatorima i nove zavere protiv naroda. Nije re o davanju oprotajnica ni jednom niti drugom subjektu nacionalne graanske politike pre rata ili u ratu, ve zahtevu za dezideologizacijom izvora i stroge analize prilikom ispitivanja korena zloina i posledica koje su nastupile. Istoriografski je neuobiajeno i nedozvoljeno izjednaavanje reakcija politike naunim sudom, ustakog genocida i srpskog revanizma, jer je u elaboraciji neophodno egzaktno utvrivanje uzroka, pojavnih oblika, nastupanja zioina, vremenski sled i posledice, vrednovanje tete ili njeno nagovetavanje, plan i stvarnost, namera i neposredno sprovoenje akcije neljudskog ienja celih grupa, verbalni nagovetaj i primena. Stoga je odbacivanje simetrije etniko-nacionalnih totalitarizama" u istoriografskom prilazu zakon istraivanja. Ovaj prilaz ne moe se brkati sa humanistikim odbacivanjem svih nacional-ovinizama u njihovom supstancijalnom vidu, kao politike unitavanja celih etnokonfesionalnih grupa u ime ovinistikog etnocentrizma Srba, Hrvata, Muslimana ili drugih naroda i narodnosti. Istovremeno, istorijsko istraivanje ne podnosi apriorno politiki nametnute ili propagandno sraunate ekvivalencije izmeu poloaja hrvatskog naroda u Jugoslaviji do 1939. godine i erupcije ustakog krvolotva 1941. godine. Ovakav prilaz su u vreme deavanja odbacivali i nemaki predstavnici u NDH kao neodriv.61-1 Polazei od svoje nacionalne politike, komunisti su spontani pokret nacionalno ugroenih Srba skrenuli na put aktivnog otpora okupatorima, i pored pokuaja - inspirisanih i od strane okupatora - da se otrica usmeri iskljuivo protiv ustaa. Posledice ove politike su bile od odlunog znaaja za pobedu jugoslovenske revolucije, jer se obuhvatanjem seljakih masa srpske nacionalnosti, ivotno ugroenih od ustaa, preseklo i spreilo bratoubilako unitavanje. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini stvoreno je snano i borbeno jezgro, preteno srpsko, s komunistima na elu, koje je moglo da prui organizovan i trajan otpor okupatorima i ustaama. Bosanska krajina, Kordun, Banija sa amaricom, pojedine oblasti Like postaju trajna arita narodnooslobodilake borbe. Okupatori i srpske graanske snage u najveem delu nacionalno meovitih podruja izgubili su bitku u procesu razgraniavanja ustanikih srpskih masa, a samim tim etnici su bili lieni potencijalnog saveznika. U tim sreditima dobijena je najvanija unutranja bitka narodnooslobodilakog rata, jer je produbljivanje bratoubilakog rata preseeno i borbena aktivnost usmerena protiv okupatora, ime je borba dobij ala nacionalno-oslobodilaki karakter, nezavisno od toga to je prokomunistika struktura pokreta kroz borbu u toku vrila faktiki i revolucionarnu smenu vlasti. Socijalnoj strukturi narodnooslobodilakog pokreta pogodovala je kritika graanskog drutva, obeanje bolje sutranjice, drutveno-emancipatorske ideje koje prikriveni"
61)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 88.

209

komunisti u pokretu izraavaju i faktiki sprovode u organizacijama oruane sile i organima privremene vlasti. U istoriografiji i politologiji odavno je poznato razlikovanje realgradanske svesti na jednoj strani, a na drugoj revolucionarne svesti koju ne sputavaju nepremostive smetnje i zamraeni horizonti, nezavisno od toga to se oni kasnije mogu krstiti i na drugi nain, kao politiki realizam" i borbeni ekstremizam". Isto tako, od ranije se pojavio pojam antifaistikog deklarisanja graanskih snaga, kome je suprostavljen u sutini istovetni, terminoloki tek neto drugaiji pojam defetistikog antifaizma". Mir je bio primarni nacionalno egzistencijalni zahtev u etnikom vienju, preduslov da se preivi, obezbedi modus vivendi i stekne slava pobednika sa najmanje rtava. Srpski narod koji je ve doiveo jedno teko krvoliptanje mogao se, smatralo se, sauvati od nesrazmernog ratnog naprezanja. Ali, ako se ve na sceni pojavio suparnik sa suprotnom ideologijom, trebalo gaje onemoguiti ili unititi na vreme, tim pre to je iskustvo srpskih krajeva Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srema pokazivalo da je postojao i drugi nain srpskog nacionalnog spasavanja. Komunisti, sve dok se izjednaavaju s narodnooslobodilakim strujanjima, tradicijama slobodarstva, otpora zavojevaima nisu snaga koja nema veze sa osnovnim tokovima savremene srpske istorije. O sukobu takve prirode mogli bismo da govorimo tek u posleratnoj strukturi jugoslovenskog i srpskog drutva koja skree doktrinarnim putevima vulgarizovanih koncepcija staljinske i Kardeljeve samoupravne doktrine. Nisu se ni sluajno pojavili na sceni 1941, ukoliko se ima u vidu njihovo antifaistiko opredeljenje, bar od sloma Francuske. Seme borbenog angamana pada na plodno tie Srbije i Crne Gore, gde se narod ne miri sa okupacijom, nezavisno od rtava, i sa propau drave preko noi. Srpsko tie je i izabrano za poetak borbe na osnovu istorijskih i stvarnih postaprilskih saznanja, ako se apstrahujemo prethodno od iluzija da e - s obzirom na blizinu Dunava - Srbija biti posednuta od trupa Crvene armije. Polazei od doslednog antiokupatorskog stava, komunisti ne odustaju od borbe nezavisno od represivnih mera okupatora koji eli da napravi stratita i zgarita od Srbije. Time oni ne ele da zaviju Srbiju u crno u skladu sa zaverom, ve na njenom tlu - s izvenou traginih posledica - nastavljaju borbu dok druga strana trai smirivanje u ime egzistencijalnih razloga. Iskustvo je pokazalo cenu komunistike ofanzivne strategije, koja e ih dovesti na vlast 1945. godine, te bacanje etnika u defanzivni odnos od kojega do stvarne saradnje s okupatorima nije bio ni jedan korak. Time je istovremeno iskazana nesposobnost etnikog vodstva da pronikne u smisao faktikog antifaistikog opredeljenja, kompromitacije svoje linije, gubitka ugleda, nesposobnosti samostalne meunarodne legitimacije, nerazumevanja da se front protiv okupatora ne sme naputati, pa makar se paralelno zadravao i nepoverljiv ili neprijateljski odnos prema drugoj antifaistikoj snazi. Za etnike su u krajnjoj liniji radili Nemci, uzdiui ih kao neprijatelja, nezavisno od kojeg su stepena imali

910

nepoverenje u njih kao prosrpski probritanski pokret, dok su im Britanci davali mandat jedine legitimne snage, pod njihovom kontrolom naravno. Protiv sebe radili su maksimalno oni sami, diskreditujui se na pitanju partizanske ofanzivne strategije, nalazei osnovu svoje meunarodne zatite u SSSR-u, koji ih je mogao podravati i favorizovati u odnosu na drugu suparniku silu, Britance. Ovaj bilateralni odnos, preko prethodne internacionalizacije jugoslovenskog pitanja 1941, dovee do politike kompromisa u Jugoslaviji s kojom je etnika politika bila sasvim poraena. etnika politika i strategija pokazale su se kao potpuno inferiorne u odnosu na komunistiku. Proklamovanjem kolektivne nacionalne odmazde nad celim narodima, uskraivala je sebi jugoslovensku oznaku, prisvojenu od komunista. Komunisti se nisu mogli odrei stava o velikosrpskoj hegemoniji izmeu dva rata koja eli da se nastavi preko politike graanskih snaga u zemlji i inostranstvu, srpske orijentacije, kao ni etnici svog u obratnom smislu, da su komunisti anacionalna, antisrpska snaga koja radi za raun stranog centra, u interesu svetske prevlasti komunizma. etnici su u komunistima gledali glavne suparnike, jednako kao to su komunisti u etnicima videli po sebi najopasniju snagu u ratu i posle pobede nad faizmom. Oni su i nominalno bili priznati kao legitimna snaga Kraljevine Jugoslavije, koja uiva status saveznike snage, za razliku od komunista koji su prejudicirali sistem vladavine u iregularnim ratnim uslovima. Za etnike je bilo vano da ostvare svoju dominaciju i u severozapadnim delovima drave da bi kao i 1918. doekali kraj rata kao apsolutni pobednici, s obzirom na faistiku vladavinu u NDH, dok su komunisti ili da razgore narodnooslobodilaku borbu naroda Jugoslavije ukljuujui u nju i hrvatske i muslimanske slojeve. Obraun s njima, zbog genocida nad srpskim ivljem, znaio bi slom narodnooslobodilakog pokreta i smrt jugoslovenskom projektu, uvlaenjem zemlje u vrtlog jo krvavijeg i zapletenijeg graanskog rata. Takav prilaz bio je neprihvatljiv i za ideologiju KPJ i njenu raniju nacionalnu politiku. ta vie, KPJ je - to prelazi na teren taktike - posle gubitka istonih delova Jugoslavije, koji su se nali pod etnikim uticajem, naglaavala zlu sudbinu hrvatskog naroda i Muslimana u sluaju da pobedi etnika politika. Iz istih razloga rukovodstvo KPJ e 1944. traiti da se obustave napadi na HSS u vreme dok se vodi odluujua bitka za Srbiju. Zbog povezanosti etnika sa antifaistikim snagama u inostranstvu, koje su ih prihvatile i stavile pod svoju meunarodnu zatitu, oni su u projekciji komunista bili najvea opasnost ili glavna sutranja opasnost, neuporedivo vea od ostalih i kolaboracionista koji trpe sudbinu Nemaca i Italijana u ratu koji se vodi. CK KPJ javlja CK KP Sloveniji poetkom 1942. da su Nedi - etnici - Draa Mihailovi londonska vlada - (to je) neprekinuti lanac velikosrpske hegemonistike reakcije i za uspostavljanje velikosrpske hegemonistike reakcije i za uspostavljanje velikosrpske hegemonije u najteroristikijem smislu". U

211

Bosni oni su bacili lozinku da su glavni neprijatelj Turci", to jest Muslimani, i Hrvati. Oni su oznaeni za londonsku frakciju", ije snage ulaze u kolaboraciju da bi pomou okupatora mogli da unite partizane. Ustake i etnike bande" koje idu sa okupatorom maja 1942. oznaavane su kao krvavi psi" okupatora. Poraz u Srbiji, prihvatanje Mihailovia od strane Engleza i dominacija etnika u istonim delovima Jugoslavije pojaavali su napade na etnike, vodili identifikaciji ustaa i etnika, podsticali strani centar da demistifikuje Mihailovia i njegove oruane snage kao kolaboracioniste. etnici su tretirani kao srpske ustae". 62 ' U partizansko-etnikom sukobu, novembra 1941, pored pitanja vlasti, stareinstva, jedinstvene (ili zajednike) komande, razliitih strategija prema okupatoru, znaajno mesto imaju suprotne nacionalne politike. etniko izjanjavanje za Jugoslaviju imalo je u vidu njeno prihvatanje u meunarodnoj zajednici u nepromenjenom obliku, kao i komunistiko. etnici su u komunikaciji sa saveznicima zastupali program obnove Jugoslavije. Prema ravnogorskoj propagandi, jugoslovenstvo" je samo kroz srpstvo moglo dobiti realnu sadrinu. Jugoslavija je zamiljana kao drava koju e voditi Srbija i u kojoj e biti ujedinjeni svi Srbi i sve zemlje u kojima su Srbi iveli. Antijugoslovenski stav etnikog pokreta iskazivao se, meutim, u ovinistikom odnosu prema drugim jugoslovenskim narodima i nacionalnim manjinama, a na drugoj strani u isticanju Srba kao vodeeg naroda u Jugoslaviji. Ovakvi stavovi imali su u pozadini teko iskustvo izdaje ustaa i drugih desniarskih snaga u Hrvatskoj u aprilskom ratu, pre svega Seljake i Graanske zatite koja je razoruavala vojnike Jugoslovenske vojske, a na drugoj strani genocidne akte ustaa prema srpskom narodu. U etnikim listovima 1943. prihvata se Jugoslavija, ali posle osvetnikog uzvraanja Hrvatima. Nije moglo biti ravnopravnog razgovora dok se ne otkotrlja 700.000 hrvatskih glava.63' Ustaki zloini davali su antihrvatski podstrek etnicima. Na etnocentrizmu ustake politike stvarana je psiholoka osnova radikalnog ovinizma. Srpska politika u etnikoj interpretaciji poivala je na hegemoniji Srbije, s osloncem na veinu stanovnitva, istorijsku tradiciju, dravotvorni smisao, duhovne odlike, ulogu u stvaranju Jugoslavije i borbu za njen vaskrs. Srbi su iveli u nezavisnoj dravi pre Jugoslavije, a bez Srbije ne bi ni bilo Jugoslavije. to se tie unutranjeg ureenja, jake etnike struje napadale su federativni koncept dravnog ureenja, nalazei da bi organizovanje drave na federativnom principu pogodilo Srbe, pre svega jer bi izgubili narodnu dinastiju poistoveivanu sa srpskim narodom i pravoslavljem. Doputali su, ipak, plemensku federaciju" u krajnjoj liniji, grupisanjem plemena u celinu putem opcije plemenskih pripadnika.
62) 63)

B. Petranovi, Istoriografija i revolucija, Beograd, 1984, 448. Glas Cera", 19. novembar 1943. i 8. januar 1944.

212

etnika koncepcija Velike Srbije bila je neostvarljiva dok se ne ostvari ienje" Hrvata i Muslimana, kao i svih manjina. Izvestan broj etnikih ideologa i stareina ipak je uviao da bi Velika Srbija, mada jaa formacija od Jugoslavije, bila okruena Bugarima, Arnautima", Maarima, Rumunima, Grcima, Hrvatima, sa teritorijalnim pretenzijama i optereena politikim netrpeljivostima. Ona ne bi bila ni iznutra homogena, bar u perifernim oblastima" i u prvo vreme dok ne svari" stotine hiljada nacionalno neopredeljenih u Junoj Srbiji" i Bosni, bila bi bez pravog izlaza na more i odlunog uticaja na Balkanu. Ostala bi to mala drava, vazalna, usmeravana direktivama iz Moskve i Londona, dok se Evropa gradila u znaku velikih ekonomskih i politikih formacija da bi se obezbedila od versajske razdrobljenosti. Jugoslovenske integralistike struje meu etnicima insistirale su na srpstvu, koje treba da odigra istorijsku ulogu u stvaranju unitarne Jugoslavije. Dunost srpstva sastojala se u tome da svojom inicijativom pomogne da se obrazuje nacionalno-politika individualnost na bazi jedinstva, jednakosti, bratstva, sinteze svega to je pozitivno i u srpstvu i u hrvatstvu oko Beograda i unitarne Jugoslavije. Jedinstvena Jugoslavija oko vrste nacionalno-politike okosnice srpstva i Beograda bila bi jezgro vee balkanske formacije, koja bi joj omoguila da ne postane kolonija jedne od zapadnih ili istonih velikih sila. Smatrali su da i istorijski zakon deluje u smeru skupljanja podunavskih Slovena u jednu veliku politiku i nacionalnu celinu. Dalmacija je trebalo da odigra istorijsku ulogu i prirodnu kopu" izmeu Panonije i Balkana, izmeu Srba i Hrvata. 64 ' Postoji shvatanje da su samo komunisti imali izrazito koherentnu ideologiju, to je nesumnjivo tano ako je re o njenoj celovitosti i konzistentnosti jer se, uostalom, radi o ideologiji komunistikog pokreta i marksistikoj doktrini, nesumnjivo staljiniziranoj, ali nita nije pogrenije nego pretpostaviti da je etniki pokret kao vojniki, ratni pokret, dakle privremen, bez svojih ideolokih dogmi, pre svega u sferi nacionalne politike, koja je za nas u ovom sluaju i najznaajnija jer se dve nacionalne politike suparnika sutinski razlikuju. etnika nacionalna ideologija je u sferi velike Srbije ih Jugoslavije sa prevagom srpskog faktora u njoj i te kako iva, postojea, izgraena, u svim programima srpskih nacionalistikih organizacija, grupa, iskustvom prisutna, sveu jasno naznaena. Uostalom, oko Mihailovia na Ravnoj gori nalazili su se ideolozi Srpskog kulturnog kluba, koji su preko Srpskog glasa" razradili osnovne postavke ove politike u vreme razgraivanja jugoslovenskog prostora 1939. godine i nedefinisanog srpskog podruja posle konstituisanja Banovine Hrvatske. Koliko je ova injenica tana najbolje pokazuje to to su neposredno po aprilskom vojnom slomu formulisani prvi nacionalni programi srpskih prvaka i ravnogorskog pokreta. etniki programi nisu do 1944. bili usvojeni na nekom optesrpskom ili jugoslo venskom etnikom skupu. Re je o programskim
w)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 97.

213

dokumentima pojedinaca - ideologa, izraenim na svoju inicijativu, kao to je sluaj sa spisom Stevana Moljevia o homogenoj Srbiji", programu beogradskog nacionalnog komiteta Drae Mihailovia, Mihailovievim instrukcijama. 65 ' O velikoj Srbiji" govori se po prvi put u projektu Stevana Moljevia, napisanom krajem juna 1941. godine, raenom pod direktnim uticajem vojnog sloma, rasula drave, ustakog terora nad srpskim ivljem. Re je o velikoj Srbiji u obnovljenoj Jugoslaviji. Veliku Srbiju inili su Srbi na celokupnom etnikom podruju koje se uzimalo za srpsko. Srpske zemlje morale su dobiti izlaz na more. Pod istonom srpskom oblau podrazumevale su se: Srbija, Juna Srbija (Makedonija), pojaane u Bugarskoj Vidinom i Custendilom, Crna Gora i Hercegovina, Dubrovnik s posebnim statusom, severni deo Albanije, ukoliko ova ne bi dobila autonomiju. U zapadnu srpsku oblast trebalo je da uu, pored Vrbaske banovine, Severna Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije. Za ovu oblast trebalo je obezbediti Zadar s okolinom i ostrva radi izlaska oblasti na more. Severnoj srpskoj oblasti dala bi se Dunavska banovina sa Vukovarom, idom i Ilokom, optinama vinkovakog sreza i srez i grad Osijek. Ovoj oblasti pripale bi Baranja i Peuj, na raun Maarske, te istoni Banat s Temivarom i Reicama, na raun Rumunije. Sredinja srpska oblast obuhvatila bi Drinsku banovinu. Dalmacija bi dobila autonomni poloaj. Moljevi je smatrao da je najvea greka uinjena 1918. zato to u Kraljevini nisu udarene granice Srbije. Ovako proirena Srbija inila bi jednu od tri federalne jedinice, od kojih su dve bile osakaene Hrvatska i Slovenija. Granice je trebalo postaviti u toku rata. Prilikom razgranienja dolo bi do preseljenja i ienja". Bio je to put omeavanja", zapravo nacionalne integracije Srba u Jugoslaviji u uslovima drugog svetskog rata, kada je za budunost trebalo iskoristiti zloine ustaa nad srpskim ivljem i pogrenu, faistiku stranu NDH u ratu. Kanjavanjem je trebalo obuhvatiti neposredne krivce. Autor projekta je za unutranje ienje predviao da iskoristi srpske izbeglice.
Na neto irem skupu usvojena je Rezolucija od 17 taaka doneta u ahoviima kod Bijelog Polja, od 30. novembra do 2. decembra 1942. u prisustvu Mihailovievih oficira (Z. Ostojia, . Laia, P. uriia) i predstavnika etnike intelektualne omladine. Ovom regionalnom dokumentu neki pisci pripisuju karakter ustavnog akta, iako je imao neformalni i lokalni nivo. Budui da se krajem 1942. sedite Mihailovia nalazilo u tom kraju, logino je pretpostavljati da je s takama Rezolucije bio upoznat i Mihailovi. Sahovika rezolucija poiva na unitaristikom konceptu. Sa stanovita ureenja bitno se razlikuje od Rezolucije Svetosavskog kongresa u selu Ba kod Ljiga, januara 1944. godine, jer se u njoj govori o monarhistikoj trijalistikoj federaciji. Zavisi od trenutka kada su ovi dokumenti donoeni, jer su u nekima preovlaivale vojnike (oficirske) snage kojima je peat davao Mihailovi, koji je inae svoj pokret obeleavao kao vojni, pun averzije prema politiarima, kojih se ipak nije mogao reiti, ili se radi o prevazi intelektualaca ravnogorske orijentacije, koji su poeli da preovlauju tek u zavrnoj fazi rata, 1944. godine. T e k sa te take gledita mogla bi se donekle opravdati kvalifikacija Sahovike rezolucije kao ustavnog akta reprodukovanjem odredbe Oktroisanog ustava o unutranjem ureenju, iako je taj Ustav s pozivom na l. 116 Ustava bio izmenjen 1939. godine stvaranjem Banovine Hrvatske.

214

Primat Srbije u Jugoslaviji bio je vezan za njenu vodeu ulogu na Balkanu, polazei od toga da su se Srbi proverili kao prvi balkanski narod kroz istoriju. Muslimansko pitanje imalo se resiti iseljavanjem u Tursku. etnika nacionalna ideologija nala je svoje tumae u Stevanu Moljeviu, Dragii Vasiu, D. Stranj ako viu, ideolozima Srpskog kulturnog kluba. Moljevi je autor Projekta Velika Srbija" s kraja juna 1941, Deklaracije od 1. decembra 1943, Poruke Hrvatima", Poruka Muslimanima", Pred nama je jedan put". Ova politika je doivljavala evoluciju iz taktikih unutranjih i meunarodnih okolnosti, kontriranja nacionalnoj politici narodnooslobodilakog pokreta, prilagoavanja politici emigrantske vlade. Moljevi je lan Centralnog nacionalnog komiteta (CNK) od avgusta 1941. godine, kasnije jedan od potpredsednika CNK, od juna 1944. do poetka maja 1945. sekretar (predsednik) Izvrnog odbora CNK. Radio je u politiko-propagandnom delu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini sa Dragiom Vasiem i dr Mladenom ujoviem, lanom Republikanske stranke, koji su se stavili Mihailoviu na raspolaganje. Vasi je bio ia 2", neka vrsta zamenika Mihailoviu u sluaju da mu se neto dogodi. Moljevi je u Vrhovnoj komandi i uopte u ravnogorskom pokretu potisnuo Dragiu Vasia, koji se 1945. u Bosni odvojio od Mihailovia i doiveo traginu sudbinu sa crnogorsko-hercegovakim etnicima. Moljevieve ideje, sav program nacionalne ideologije, imao je svoje korene u srpskoj nacionalnoj ideologiji u prolosti, posebno onoj koja se javila uoi aprilskog rata u Srpskom kulturnom klubu. Ideje iznete u programu bile su uz razne varijacije vladajue i meu prvacima Srpskog kulturnog kluba. Inae, projekt je i odgovor u postaprilskoj situaciji na ve usvojenu, iako praktino neprimenjenu koncepciju o Srpskim zemljama, koja je bila u pripremi u procesu federativne reorganizacije monarhistike Jugoslavije 1939, kao rezultat stvaranja Banovine Hrvatske. S obzirom na ulogu ustaa i desniarskih snaga HSS-a u aprilskom ratu i posle u progonu i unitavanju srpskog ivlja, Moljeviev projekt predvia kaznene mere i ienje" hrvatskog prostora. Hrvatska je zamiljena kao krajnje umanjena jedinica, manja od Banovine iz 1939. godine i sa izdvojenom Dalmacijom kojoj bi se dao autonomni status. 66 ' Ova federativna projekcija bila je u znaku apsolutne srpske hegemonije u buduoj Jugoslaviji, tek prikrivene federativnom strukturom drave nejednakih jedinica po broju stanovnitva i teritoriji. Da je koncepcija velike Srbije u Jugoslaviji bila iva i trajna ideja u etnikom pokretu, potvruju i ostali etniki projekti: beogradskog Nacionalnog komiteta Drae Mihailovia, koji takoe poiva na nasilnim metodama u oslobaanju od nesrpskog stanovnitva u buduoj velikoj Srbiji, 67 ' u Mihailovievoj instrukciji etnikim voama
Zbornik N O R , tom X I V , 1, 1 - 1 0 . ' J. Marjanovi, n.d., 188.

215

u Crnoj Gori, 68 ' programu Dinarske divizije", koji se javio na Kosovu u Severnoj Dalmaciji. 69 ' Koncepcija velike Srbije bila je neostvarljiva dok se ne ostvari ienje" Hrvata i Muslimana, kao i svih manjina. Zloini Muslimana nad Srbima u istonoj Bosni korieni su za uzvratne etnike akcije odmazde nad muslimanskim stanovnitvom. Mihailovi je prema Muslimanima morao da taktizira zbog vlade, saveznika i njihovog odnosa prema Turskoj. etniki voa nije skrivao od emigrantske vlade svoju politiku odmazde prema muslimanskom stanovnitvu 1942, ali je na drugoj strani obavetavao da radi na preorijentaciji svoje politike, usled politike saveznika prema Turskoj, a na drugoj strani tenje da privue Muslimane na svoju stranu i onemogui da priu komunistima. Istovremeno, nastojao je da ne izaziva komplikacije svojoj vladi i da paralie mogunosti. uzvratne muslimanske akcije protiv srpskog stanovnitva. Promena odnosa vaila je iskljuivo za Muslimane srpske i jugoslovenske orijentacije. Muslimani su tretirani kao Srbi, ali se smatralo da ih delom treba iseliti u Tursku na osnovu sporazuma jugoslovenske kraljevske i turske vlade. Polazilo se od toga da je zbog dogaaja 1941. stvorena psiholoka animoznost izmeu Srba i Muslimana i da je njihov zajedniki ivot u buduoj dravi nemogu. Pri Mihailovievim tabovima nalazio se tek mali broj muslimanskih politiara i oficira integralne jugoslovenske orijentacije ili opredeljenih kao Srba (Mustafa Mulali, dr Ismet Popovac, Musakadi i drugi). Muslimani su, prema Svetosavskom ravnogorskom kongresu, imali da se nau u okviru srpske jedinice. Jedna neostvarena varijanta iz 1939-1940. dobila je juna 1941. krajnju radikalizaciju budui da je raena pod uticajem ustakih pogroma nad srpskim narodom. Postojea situacija odreivala je i primenu drastinih metoda za sprovoenje srpske prevlasti u buduoj Jugoslaviji, koje su u konkretnom vremenu znaile odmazdu i revan za poinjene i neskrivene zloine u ime koncepcije velike Hrvatske, bez Dalmacije koju su ustae predale svojim pokroviteljima - italijanskim faistima. Narodnooslobodilaki pokret, s komunistikim jezgrom, imao je sasvim drugi nacionalni odgovor u ovoj zapaljivoj situaciji, koja je odnosila srpske rtve preputene samoodbrani i komunistikoj politici obnove Jugoslavije na drugim osnovama. Reakcija na neizazvani zloin pretila je daljim razgorevanjem sukoba da se u bratoubilakom kovitlacu do kraja nau svi jugoslovenski narodi. Iskustvo jedne Jugoslavije pokazivalo je da se ona ne moe graditi bez pune ravnopravnosti
681 691

A V I I , a, k - 1 , Reg. br. 10/1. Po idejama u elaboratu o Dinarskoj diviziji iz marta 1942, ona je zamiljena kao utoite srpskih nacionalnih snaga i da ostvaruje srpsku nacionalnu ideju u Lici, Severnoj Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i Bosni. Drava je izgubljena na Kosovu u Srbiji, a bie vaspostavljena na dalmatinskom Kosovu. Nacionalna misao svanue na severozapadu. Srbija e obuhvatiti: Srbiju, Vojvodinu, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju do ibenika i Liku. U njoj e iveti iskljuivo pravoslavno stanovnitvo. Pored Dinarske divizije, bilo je predvieno osnivanje i Kosovske i Nevesinjske divizije koje bi inile Prvu armiju voda Karaora. - N O B u Dalmaciji 1941-1945, Zbornik dokumenata, knj. 2, 1124-1140.

216

naroda, tako da je svaka projekcija jednih jakih i drugih osakaenih naroda bila grobnica Jugoslavije. Premalena Jugoslavija sa prevelikim brojem nacija u sukobu postajala je poprite opteg zatiranja. Obraun kao preduslov neutralizacije antiokupatorskih snaga, odgovarao je politici okupatora u ime obezbeenja svog mira. Velika Srbija" ili Homogena Srbija" zamiljene su iz etiri velike oblasti skrojene po geografskom merilu i nazvane: istona, zapadna, severna i sredinja. Hrvatska se razbijala izdvajanjem Dalmacije. Na celokupnom prostoru velike Srbije sve ostale etnike grupe nivelisane su kao Srbi. Koristei injenicu da su Rumunija i Maarska bile u ratu protiv Jugoslavije, Moljeviev program je predviao graninu korekturu posle poraza faizma u predelu Peuja i rumunskog dela Banata sa Temivarom. 70 '

Nemci i ustanak - vlada narodnog spasa Milana Nedia


Nemci su u leto 1941. strahovali od stvaranja jedinstvenog antinemakog fronta komunista i nacionalistikih snaga. Aimoviev Savet komesara svojom neefikasnou nije zadovoljavao, ali Nemci jo nisu bili reili da ga zamene nekom drugom pronemakom garniturom. Izbor saradnika okupatora u Srbiji je bio vie nego suen, jer su osnovne drutveno-politike snage ve bile svrstane na stranu komunista i etnikog pokreta Drae Mihailovia. Feliks Bender je avgusta savetovao jaanje Aimovievog poloaja, okupljanje svih antikomunista oko vlade", poveanje andarmerije, formiranje neke vrste narodnog stalekog predstavnitva; predlagalo se ak obrazovanje direktorijuma uz vladu, od tri pouzdana antikomunista i antimasona. ' U nedostatku vojne snage, oslonjeni na slabe posadne trupe, Nemci su politikim putem pokuavali da spree stvaranje jedinstvenog komunistiko-nacionalistikog pokreta, odvajanjem nacionalista od komunista. Ali ni u ovoj fazi, kao ni kasnije Nemci, nisu bili raspoloeni da podre teritorijalne promene u korist Srbije i njenog kolaboracionistikog reima. Nemcima se urilo da nau unutranje reenje, jer je Srbija toga leta naliila na zemlju bezvlaa otkazivanjem poslunosti, razrivanjem odnedavno uspostavljenog optinskog i sreskog aparata vlasti, potpunim gubitkom i poslednjih tragova ugleda pronemake vlasti u narodu. Komesarijat za unutranje poslove uzalud je obeavao nagrade od 25.000 din. za hvatanje komunista. Na opadanje antinemakog otpora nije uticalo ni pootravanje represivne politike u avgustu 1941, pod iji udar je dolo vie od 1.000 talaca, to ubijenih to poveanih, sa spaljivanjem kua. Javnim veanjima Nemci su zastraivali narod. Streljalo se i vealo u Beogradu (na Terazijama), u Uicu, Prnjavoru u Mavi, Aranelovcu, Kragujevcu, apcu i drugim mestima.
70)

Kao pod 67. > J. Marjanovi, n.d., 177; M. Borkovi, n.d., I, 73, 103; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 238-9

217

Antikomunistika propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinkoj tampi. 72 ' U apelu rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama zaloe za red i mir, jer se samo na taj nain moe uspeno ostvariti nacionalna obnova otadbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aimovia, Tanasija Dinia, Velibora Jonia, Ilije Paranosa i drugi; poznati, pronemaki raspoloeni politiari pre rata, kao Aleksandar Cincar Markovi; ugledni nauni i javni radnici, meu kojima Aleksandar Beli, predsednik Akademije nauka, knjievnik Veljko Petrovi, Milan Kaanin; vie episkopa SPC - dr Jovan episkop niki, Nektarije episkop zvorniko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj. Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andri, Isidora Sekuli, Milo uri, Milivoje Kosti i drugi. Potpisivalo se pod psiholokim pritiskom, strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznueni dokument. Pored neprihvatanja Aimovievog Saveta komesara od naroda, ovo telo je bilo potresano iznutra borbom dve suparnike, rivalne grupe u njenom sastavu, jedne koju su sainjavale pristalice Ljotia i druge, koje su predstavljali ljudi nekada bliski Milanu Stojadinoviu. Ljoti nije eleo javnu vlast, uivljujui se u ulogu sive eminencije. Komesar za obnovu Smedereva predlagao je da se vlast poveri generalu Milanu Nediu i oruana sila preda u nadlenost Zbora". Smatrao je da Nemci, uspostavljanjem Rajhskomesara u Beogradu, treba daprevaziu paralizu dotadanje vlasti na vie koloseka ili sedam tromih" koji su jedan drugog ometali. Ljotievi predstavnici u vladi reim komesara posmatrali su kao dotrajao", koji nema snage da izvue narod iz opasne situacije u kojoj se naao komunistikom pobunom. Zahtevali su da na vlast doe linost koja ima autoritet u srpskom narodu. 73 ' Na predlog Upravnog taba, Vojni zapovednik Srbije general Dankelman 29. avgusta razreio je Savet komesara i postavio vladu narodnog spasa" ili generalsku vladu", sa Milanom Nediem na elu. General Nedi posle aprilskog rata nije deportovan u nemako zarobljenitvo. Sta vie, postoje izvori iz kojih se vidi da su Nemci zahtevali da se Nedi zadri na slobodi, pod nadzorom, i to po iskljuivoj naredbi Vrhovne komande suvozemne vojske. Nalazio se van javnih poslova do prihvatanja poloaja predsednika vlade narodnog spasa", ivei usamljeno, ophrvan bolom zbog pogibije sina, snahe i unueta u smederevskoj eksploziji. Nedi se u nemakim dokumentima prvi put pominje kao kandidat za predsednika srpske vlade 14. jula 1941. godine. Ljoti je podravao Nedievu kandidaturu, ruei time Aimovia, ali je to uinio i Aimovi kako bi onemoguio da se na elu nove vlade nae Ljoti. Nemci su se u sve zaotrenijoj situaciji oslanjali na svoje snage u Srbiji, reeni istovremeno da stvore novu,
72) 73)

Novo vreme", 13. avgust 1941. M. Borkovi, n.d., 1, 8 0 - 1 .

218

autoritativniju vladu, ne bi li odvojili Mihailovia od komunista. Pominjali su se i drugi kandidati: armijski general Danilo Kalafatovi, koji se nalazio u zarobljenitvu, Dimitrije Ljoti, pa i Dragi Jovanovi. Za Nedia su se izjasnile najistaknutije politike linosti, predstavnici komora, udruenja, Univerziteta, meu kojima industrijalac Vlada Ili, prof. Ilija Pri, Aleksandar Cincar Markovi, i drugi, njih 7 0 - 8 0 koji su uestvovali na irem skupu polovinom avgusta.74' Nedi je Nemcima bio pogodan i kao vojnik, jer je nosiocima nemira trebalo pokazati vrstu ruku. U vreme prihvatanja ove nezahvalne dunosti, Nedi je bio upoznat sa mogunou da se Srbija podeli izmeu balkanskih saveznika Treeg rajha. Bio je upozoren da bi se za likvidaciju nemira mogle iskoristiti maarske, bugarske i ustake snage. Nedi se suoavao i sa nemakom odlukom da oni sami nemilosrdno pristupe odmazdi nad celim srpskim narodom. Nedi se prihvatio ove dunosti, iako je isticao da je star, svestan razgraenosti zemlje, injenice da je vojska u ropstvu i da crveni" prete da nadvladaju. Pre prihvatanja dunosti predsednika vlade, Nedi je Turneru i Dankelmanu postavio uslove da Srbija dobije potpunu autonomiju, da vlada raspolae oruanom snagom, da se utvrde srpska davanja Nemcima i obustave ubijanja Srba van granica Srbije. 75 ' Zalagao se da se iz NDH izdvoji 17 srezova i pripoji Srbiji, i to 16 srezova istone Bosne u sastavu Drinske banovine i jedan srez-foanski iz Zetske banovine. Traio je i da se poboljaju dotadanje ekonomske i administrativne granice Srbije posedanjem tih teritorija od strane nemakih trupa. Zalagao se za pomo ratnim zarobljenicima u Nemakoj. Vlada je obrazovana 29. avgusta 1941. u sastavu: armijski general Milan Nedi, predsednik Ministarskog saveta, Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova, in. Ognjen Kuzmanovi, ministar graevina, Josif Kosti, ministar saobraaja, Josif Kosti, ministar pota i telegrafa, Panta Draki, ministar rada, Momilo Jankovi, ministar bez portfelja, dr Ljubia Miki, ministar finansija, dr edomir Marjanovi, ministar pravde, dr Milo Radosavljevi, ministar poljoprivrede i ishrane, Mihailo Olan, ministar narodne privrede, dr Milo Trivunac, ministar prosvete, dr Jovan Mijukovi, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Akt o postavljenju - general Dankelman je lino predao generalu Nediu u zgradi bive Narodne skuptine. Vlada se nazivala i generalskom, jer je u njenom sastavu bilo tri generala: Nedi, Kosti i Draki, dok je za generala Kalafatovia bilo rezervisano etvrto mesto. Ulaskom u vladu generala ure Dokia, to je onemogueno, jer Nemci nisu pristajali da u vladu uu lica koja su se nalazila u zarobljenitvu. Stvaranjem vlade, bar formalno, po nazivu, jer Nediev kabinet nije imao neka bitnija ovlaenja u odnosu na Savet komesara, Nemci su praktino podrivali kraljevsku vladu Duana Simovia u emigraciji.
74) 75)

Isto, 96. Isto, 100-2.

219

Autonomnost je mogla biti Nedieva elja, ili stvaranje moralnog osnova da se pod okupacijom prihvati dunosti stavljanjem prethodnih uslova, samo to je ona bila nerealna u situaciji Srbije pod vojnim reimom. Nemakim predstavnicima je bilo bitno da se Srbija smiri i ustanici poraze, dok ih Nedieve brige i moralne dileme nisu mnogo obuzimale. Pored generala, drugu struju u vladi predstavljale su Ljotieve pristalice, a treu Aimovieve. Nemci su bili zainteresovani da jedna autoritativnija vlada od prethodne pokua sama da rei srpski problem, znajui da uvek postoji mogunost raspleta vojnom silom. Nemaki vrh nije bio raspoloen da se utvreni poloaj Srbije postavljanjem Nedieve vlade izmeni. Za Nemce je Nedi bio prihvatljiv, samim tim to je verovao u nemaku pobedu. Bio je i protivnik jugoslovenske drave. Stvaranjem srpske vlade, pa ma i kvislinke, Nedi je potvrivao u praksi nemaku tezu o razbijanju Jugoslavije kao drave. Nasuprot njemu, Mihailovi se izjanjavao za kontinuitet Jugoslavije. Davanjem investiture jednom uticajnom srpskom nacionalisti, Nemci su udarili klin partizansko-etnikoj saradnji, a na drugoj strani suprotstavili jedan nacionalistiki projekt, Nedicv. pod svojim nadzorom, drugom, Mihailovievom. Nedievu vladu nisu povoljno prihvatili ni ustaki krugovi, smatrajui da bi ona mogla biti opasna za NDH ukoliko ojaa. 76) Nedi je nastavio sa Aimovievim pokuajima sabiranja srpskih teritorija. Ta politika je, meutim, nailazila na dve nepremostive prepreke: Srbi su bili poraeni i posle vojnog sloma Kraljevine Jugoslavije pritisnuti, okrivljeni i oznaeni kao glavni krivci; za njih je u okupacionom sistemu bio predvien najtei reim; na drugoj strani, srpski reim je bio degradiran u odnosu na druge kvislinke reime. Hitlerovo nepoverenje prema Srbima bilo je neizmenjivo. Firer se izjanjavao protiv Srba, njihovog naoruavanja i irenja, stvaranja veih i jaih vojnih formacija, zasnivajui to na saznanju da Srbi imaju razvijenu istorijsku svest, politiku misao, dravotvornu snagu, pa, po njemu, i osvajake tenje prema Egejskom moru. Za Nedia je ideja Velike Srbije bila iznad ideje Jugoslavije. Istovremeno, gradio je Srbiju na principu negacije Jugoslavije. Prilikom dobijanja investiture od generala Dankelmana, Nedi je uveravao srpski narod da Veliki Nemaki Rajh", iako pobednik u ratu, ne eli da bude neprijatelj srpskog naroda, podseajui da je povratio pravo na upotrebu narodnih znamenja - grba i zastave. Stvaranje nove Srbije Nedi je shvatao i kao vraanje srpskog naroda samom sebi. Propagirao je stvaranje Srbije na seljakim osnovama, vraanjem na tradiciju Miloevske seljake politike". Srbija je bila za monarhistiki princip, jer srpski narod nije poznavao drugi oblik vladavine osim monarhije. Odbacujui Jugoslaviju, raunao je da srpski narod eli da se prvo ujedini u svojoj srpskoj zemlji. Vraao je podelu Srbije na okruge, sa autonomnim ovlaenjima,
76)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija.., 1, 241.

220

kojom je mislio da e rasteretiti dravnu administraciju. Prenaglaeno je istupao protiv engleske plutokratije i boljevizma. Juna 1944. izjavio je da je srpski narod protiv svih ubaia, Brozova i ostalog meunarodnog oloa u slubi boljevizma". 77 ' Bitnu sastavnicu Nedieve nacionalne politike ini apsolutizacija Srbije i srpstva. Nedi se nije razlikovao od Mihailovia u ostvarivanju nacionalne integracije Srba, sem u takama meunarodnog oslonca. Nedi je raunao na pomo Nemaca, a Mihailovi na podrku zapadnih saveznika. U nastupima i jednog i drugog istiu se bioloko-egzistencijalne brige za spas nacionalnog bia. Nedieva nacionalna ideologija idealizirala je prolost, duh srpskog oveka, njegova moralna svojstva, oseanje za pravdu. Kako su ova duhovna svojstva vezivana samo za Srbe, proizlazilo je da su oni izabrana nacija, jedinstvena, samim tim suprotstavljena nacijama koje nemaju ove osobine. Na tim predrasudama nicala je iskljuivost prema drugim narodima u uslovima kada su je i oni pokazivali prema srpskom. Izgraivanjem ovih i slinih stereotipa podstican je srpski nacionalizam kao jedina odbrambena mera u vremenu velike tragedije koju je srpski narod doivljavao. Nedi je podseao na staru srpsku slavu, a na drugoj strani na jugoslovensku sramotu" aprila 1941. godine. Odbijao je Srbe od bezumne propasti" koju su mu namenili tuinske snage i pakleni uticaji" spolja. Mir i povuenost je za Srbe bio jedini nain da se spasu i da se sauva od unitenja jezgro srpskog naroda. U ime srpstva je traio da se Srbi uzdignu iznad stranakih i grupnih interesa. Gledao je na srpski narod kao na homogenu, kompaktnu masu, otpornu prema komunizmu kao stranoj ideologiji uvezenoj spolja, koja nema korena u nacionalnom biu. Smatrao je da se pokupila belosvetska fukara" da zatre Srbinovo ime. Upozoravao je narod da se kloni sveg balkanskog oloa i stranih agenata, koji hoe da izazovu klanicu srpskog naroda. Branio je porodicu, crkvu i veru u ime ouvanja Srbije i Srpstva. Nedi je izraavao fanatino uverenje u snagu srpskog naroda. Omladini je trebalo povratiti ono to je sa majinim mlekom usisala - "Srbizam", jer se samo za Srbiju ivi i za Srbiju mre. Nacionalna ideologija Nedia ispunjena je brojnim stereotipima o vrlinama Srba. Spas Srpstva i majke Srbije bio je vrhovni imperativ Srpstva. Izjanjavao se za pobornika kontinuiteta srpskog razvitka, jer se radilo o nastavljanju puta kojim su ili srpski preci. Taj put je stari put, kojim su ili nai preci, da svi Srbi budu ono to su bili:
77)

Nedi je dosledni protivnik komunizma, a pribliavanjem ratnog raspleta i pojaanom nemakom propagandom od Staljingrada da je boljevizam" najvei protivnik civilizacije antiboljevika nota oficijelizirana je kao sastavnica njegove politike. U svojim govorima general je navodio da su komunisti naneli srpskom narodu vee zlo nego to mu ga je naneo i jedan neprijatelj u dugoj istoriji. Pitao se: A ta imamo zajedniko mi Srbi, ljudi domaini, sa bezbonim i beskunikim boljevizmom". Srpski narod", 27. mart 1943, Obnova", 27. mart 1944. - Tita je nazivao srboderom", Ribara starom politikom perjanicom"; ukazivao je na Subaievu ortainu" s Titom. - Moja re Srbima. Govori M. . Nedia odrani u 1941-1944", Beograd, 1944, 192.

221

jedna dua, jedna misao, jedno telo. To treba da bude i sada, da se svi Srbi prikupe, da bude Srbija zdrava i jaka. Da bude samo srpska politika, da Srbi idu za svojom pameu i da gledaju svojim oima". Sve ove poruke prazno su odzvanjale, jer se u okupiranoj Srbiji znalo ko je gospodar i kome sve ima da slui vazalni reim. Mihailovieva varijanta suzdravanja od borbi do kritinog asa invazije ili promene odnosa snaga na velikim bojitima, pravdana egzistencijalnim razlozima, iza kojih je stajala i tenja da se snagom okupatora zadave u toku rata stvarne suparnike snage oliene u komunistima, imala je svoj srpski pandan u pacifistikoj politici Milana Nedia kao obliku odvraanja srpskog naroda od angamana protiv okupatora iz ijih su ruku Nedi i njegovi ministri dobili mandat. Iz vazalne pozicije proisticala je politika koja je bila ispunjena krajnjim defetizmom u odnosu na ratni napor antifaistikih snaga u zemlji i svetu. Ovaj napor je nesumnjivo odnosio rtve, ali one su simbol svih istorijskih napora srpskog naroda. Nad tim rtvama se u prolosti zaricalo i gradila predstava veliine, izvodile nebeske ili zemaljske rtve, za razliku od ratnih dana 1941-1944, kada su se te rtve odbacivale u ime narodnog spasa i ouvanja biolokog jezgra. U kritinom asu srpske istorije nastala je vazalna alternativa, koja je htela da zaustavi krvavljenje srpskog naroda i da za njega obezbedi povoljnije reenje u novoj Evropi", nasuprot komunistikoj, koja se izjasnila za Jugoslaviju, do koje treba doi putem borbe, te Mihailovieve obnovljene Jugoslavije sa prevagom Srbije posle pobede zapadnih saveznikih sila. Sve tri su igrale na spoljnu kartu, ali je samo jedna shvatala znaaj ofanzivne antifaistike akcije u okviru nacionalno reorganizovane Jugoslavije. Nedi je prevideo patoloku srbofobiju Hitlera rasistiku diskriminaciju Slovena i u sutini svoju pomonu ulogu u svetu nacistikog nasilja. Mihailovi je za zapadne saveznike tokom rata prestao biti simbol objedinjavanja zajednikog otpora i budueg ivota. Komunisti su iskoristili slabosti srpskih, i u sluaju Mihailovia uslovno reeno jugoslovenskih protivnika, izborom daleko adekvatnije strategije u jugoslovenskim okvirima i u okvirima svetskog antifaistikog fronta. Nedieva vlada je imala vei uticaj od Aimovievog saveta. No i u toj vladi nije bilo poznatijih linosti, ljudi od veeg ugleda u srpskoj javnosti, ali joj je peat davao sam Nedi. Sa tri generala u vladi Nedi je obezbedio premo u svom nehomogenom kabinetu. Iz analize Nedievih istupanja (govora, naroito) proizilazi jedna prilino uproena politika i nacionalna filozofija koju treba slediti. Nalazio je snage da podstie pobedu tih ideja. Od ranije je verovao u pobedu Nemake i nastojao da Srbiji obezbedi to bolji poloaj u neizvesnoj budunosti. Zaboravljao je da Srbija nije imala mesto u novoj Evropi". Zeleo je da svojim snagama uniti komuniste, uopte ustanike, a dejstvovala je nemaka vojna operativna sila. Hteo je da sprei masovan i neizdiferenciran teror, ali to mu u ranu jesen 1941.

222

nije uspelo. Predstavljao je sebe ocem Srbije", ovekom koji je omoguio srpskom narodu da preivi kataklizmu s kojom je bio suoen. Njegovi prosti, odseni, vojniki apeli odzvanjali su teatralno u zemlji u kojoj se nije ni pitao, ali su prianjali za obine ljude. Srbi su bili mali narod koji je morao sauvati svoju egzistenciju; tukli su se veliki radi svojih interesa to se nije ticalo Srba; Srbi su se morali posvetiti sebi i svojoj obnovi, progonei strane agente i ignoriui tue interese. Red, mir i osiguranje ishrane bili su realni poklii koji su dolazili do malog oveka, premorenog, preplaenog i izgladnelog. Nedi je iskonski mrzeo komuniste i nije za njih tedeo najgore rei. 78) Kolaboracionistika propaganda tretirala je komuniste kao odnaroene sluge stranog centra, otpadnike od svog naroda, izrazitu manjinu koja se ogluila o krik za spas srpstva". Komunistiki antisrpski front smatran je fatalnim za opstanak i budunost Srbije. Komunisti su proglaavani za nosioce jevrejske tenje unitenja srpskog naroda. Nedieva propaganda nije opravdavala ni etnike Mihailovia kao patriotsku" i nacionalnu snagu", koja eli da okaje aprilsku sramotu etnikom gerilskom akcijom, smatrajui da postoji samo jedna Srbija koja se bori za ivot i budunost otadbine. Stanislav Krakov je novembra 1941. pisao da je Srbija danas najtunija i najnesrenija zemlja u Evropi, zahvaljujui luakom ratu i komunistikim klanjima. Meu borcima Uike republike" Krakov je nalazio sve sam meunarodni olo: Grke, Hrvate, panjolce", Bugare, Arbanase", Portugalce, Turke, Francuze, Maare. 79 ' Nedi se obavezivao da e sopstvenim snagama slomiti komunistiki pokret, zavesti mir i red, obezbediti ogrev i ishranu narodu, obnoviti privredu i zavesti obaveznu slubu rada, obrazovati srpsku vojsku. U Deklaraciji svoje vlade naglasio je da je aprilski rat nesreno zapoet i jo nesrenije zavren; napao je tuinske agente koji ponovo u Srbiji rade za strane interese, od kojih se srpski narod moe odbraniti samo vlastitom snagom. 80 ' Smatrao je da Srbija nema ta da trai u obraunu svetskih sila i da danas, posle gubitka drave u aprilu, preti opasnost da se izgubi narod. Razlikovao se od Milana Aimovia, koji je bio spreman da sarauje sa Mihailoviem, predstavljajui se kao otac Srbije" koji eli da obezbedi poloaj Srbije u uslovima pobede nemakog Rajha. Nedi nije podnosio Mihailovia. Reenje pitanja Mihailovia i njegovih etnika Nedi je traio u odreivanju jedne zone u Srbiji u kojoj bi se etnici odrali sa umanjenom snagom ili da ga preorijentiu na rad u Bosni, ostavljajui Nediu Srbiju. 81 '
79)

Ponedeljak", 24. novembar 1941, Naa borba", 14. decembar 1941; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 248. ' Deklaracija vlade narodnog spasa", 2. septembar 1941 - Govori generala Milana Nedia, predsednika srpske vlade", Beograd, 1943, 15-19. Tim povodom I. Avakumovi pie: Politika saradnje sa Nemcima, koji su Nedi i Peanac prihvatili, dovela ih je u sukob sa slobodarskim tenjama srpskog naroda i samim tim sa ilegalnim pokretom Drae Mihailovia. U borbama koje su nastupile, kao posledica Nedieve i Peaneve politike, pao je vei broj rtava medu S r b i m a . . . " - n.d., 20-21; M. Borkovi, n.d., 1, 126.

223

Nedi je u radio-govoru 14. septembra 1941. pozvao ustanike da se do 17. septembra vrate kuama, obeavajui im da e biti poteeni odgovornosti. Obraao se ustanicima kao grenicima", uveren da je meu njima veina zabludela". Doite svesti. Ostavite umu, puku i bombu. Vratite se porodici i domu svome. Vratite se svom rodu. Ostavite velike i silne, neka se oni meu sobom objanjavaju. Ne meajte se u tue raune. Dajemo vam poslednji rok". 8 2 ' Odmetnici su i ucenjivani. Reim je progonio pomagae i jatake, internirao najblie srodnike kao taoce, preduzimao mere protiv hukaa" po gradovima. Nedi se memorandumom usprotivio to nemaka kaznena ekspedicija ne pravi razliku izmeu komunista i nacionalista, izmeu oruanih i nenaoruanih; pitao se da li je to ekspedicija protiv komunista ili borba protiv nenaoruanog srpskog naroda. 83 ' General Berne je od svojih trupa traio da se za celu Srbiju stvori zastraujui primer, koji mora najtee pogoditi celokupno stanovnitvo. Vlada narodnog spasa" morala je prihvatiti ove akcije, ili u njima sudelovati. Nediev lini stav nije mogao izbrisati katastrofalne posledice nemake vojne akcije. Nedi se 12. oktobra 1941. obratio seljacima traei da ustanu da brane svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika". 84 ' Nemci su, prema svojim izvetajima, 21. oktobra 1941. u Kragujevcu streljali 2.300 lica, s tim to im je u ovim stravinim egzekucijama pomagao Peti dobrovoljaki odred kojim je komandovao Marisav Petrovi. 85 ' Izmeu 27. i 30. oktobra 1941. u Beogradu je stradalo oko 2.200 Jevreja i Cigana. I Kraljevo je bilo veliko stradalite srpskog naroda. Za svakog streljanog i ubijenog nemakog vojnika Nemci su ubijali 100 graana Srbije, a za ranjenog 50. 86 ' General Nedi je bio nosilac jednog kolaboracionistikog reima, krajnje lojalnog nemakoj okupatorskoj vlasti, ubeenog u pobedu novog evropskog poretka. Svim snagama radio je protiv narodnooslobodilakog pokreta i njegovog jezgra komunista, smatrajui ih zakletim neprijateljima srpskog naroda. U emigraciji je smatran saradnikom okupatora koji se ogreio o zakletvu koju je poloio kralju. Drugi su u njemu gledali oveka koji je po cenu ivota stavio sebe u slubu srpskom narodu u najteem trenutku njegove istorije. Od jednih je optuivan kao izdajnik ili oportunist, a od drugih glorifikovan kao savestan ovek koji je u ime opte stvari svesno primio linu rtvu da bude odbaen od svog kralja i da zaslui nerazumevanje velikog dela svog naroda. Za Nedia se u literaturi na srpsko-hrvatskom jeziku koja je nastajala na strani, nalaze razna opravdanja, poput onih da je stupio na vlast u prevratnikoj groznici i u haosu graanskog rata" da otrezni narod od anglofilsko - komunistike propagandne narkoze, koja je
82) 83) 84) 85) 86)

Ponedeljak", 15. septembar 1941. M. Borkovi, n.d., 1, 141. Ponedeljak", 13. oktobar 1941. V. Glii u studiji Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944." procenjuje broj rtava na oko 3.000. M. Borkovi, n.d., 1, 148.

224

nekim ubijala smisao za stvarnost". Miroslav Spalajkovi ga je uporeivao sa Petenom, smatrajui verdenskog pobednika rtvom za spas Francuske. Neki nemaki funkcioneri su uporeivali Nedia sa vojnicima poput Hindeburga, Petena i Manerhajma, koji su u trenucima nesree nacije, meu spasiocima ugroenog naroda traili vojnike. 87 ' Komunistika propaganda ga je svrstavala u istu ravan sa Antom Paveliem, iako je ovakvo poreenje neodrivo u svim pravcima. Paveli je bio najvei krvolok srpskog naroda, za razliku od Nedia koji je u ogranienim mogunostima nastojao da olaka sudbinu tog naroda. Nedi nije bio ovek faistikih shvatanja, ali je duboko verovao da nemakom narodu pripada budunost. Nedi je morao da plati jo jednu rtvu zbog svoje kolaboracije: zbog prekraja zakletve i sluenja neprijatelju decembra 1941. je raalovan. Kraljevska vlada je time zauzela jedino mogui stav, osudu Nedia i opredeljivanje za Mihailovia, jer se radilo o saveznikoj vladi koja je pristupila antifaistikim silama i izjanjavala se za kontinuitet i obnovu Jugoslavije koju Nedi nije prihvatao. Nedi je za Mihailovia i etnike bio beogradski vezir". Stavljanje Nedia pod slovo Z" Stanislav Krakov naziva monstruoznou.88' Nedi nije bio prihvatljiv ni za saveznike, jer je besomuno napadao zapadne zemlje kao plutokratske", a kao poznati antikomunist najmanje je tedeo SSSR. Nedi nije priznavao Jugoslaviju, ali je kralja slavio. Nastojao je da nae sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom iji su najvii predstavnici, patrijarh Gavrilo Doi i episkop Nikolaj Velimirovi, bili nemaki zatoenici. Delegacija SPC sa mitropolitom Josifom je oktobra 1941. posetila Nedia, pokazavi razumevanje za smirenje zemlje i istupajui protiv razornih elemenata, komunista. Najvei deo svetenstva bio je opredeljen za Mihailovia, kao monarhistu, velikosrbina, nacionalistu, nosioca otpora i antikomunistu. Za Nedia su postojala samo dva simbola oko kojih se mogao okupiti srpski narod: kralj i Srpska pravoslavna crkva, nasuprot Staljinovom liku i crvenoj zastavi.89' Ljotievci su zamerali SPC na njenom neutralnom stavu, tendenciji naputanja svoga stada" i ogreenja o religiozno - moralno jezgro svoga naroda". Dimitrije Najdanovi je kritikovao Crkvu, to doputa da je crveni demonizam" nagriza iznutra. Ljoti je od arhijereja traio da se jae izjasne za Nediev put. 90 ' Srbija pod Nediem bila je sa svih strana naikana neprijateljima. Nalazila se od aprila pod reimom vojne okupacije, plaala kontribucije, a vazalni reim bez atributa kvislinke drave, za razliku od NDH koja je bila i meunarodno priznata i imala punu nemaku podrku. Na Savi, Dunavu i Drini nalazila se NDH, na Ibru Velika Albanija, u Sandaku su bili Nemci (Novi Pazar), Italijani i muslimanska milicija,
Naa borba", 7. decembar 1941. S. Krakov, General Milan Nedi, II, Minhen, 1968, 316-317. M. Borkovi, n.d., 2, 268. ' B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 250.

225

Bugari su i formalno anektirali dva okruga, a krajem 1941. Nemce je odmenio Prvi okupacioni korpus generala Asena Nikolova, sa seditem u Nikoj Banji. Bugari su uli kao okupatori u prostor Nedieve Srbije, pod operativnim nadzorom Nemaca, iako se Nedi zaricao da e izvriti samoubistvo ako do toga doe. 91) Nije mogao da sprei masakre u jesen 1941. godine. Koliko je na ponaanje Nedia uticala egzistencijalna strana srpskog pitanja u leto i jesen 1941. godine? Srbi su izgubili dravu u kratkotrajnom ratu aprila 1941, izloeni genocidu u NDH i u okviru Velike Albanije, pod italijanskim pokroviteljstvom, nali pod udarom nemake represije 100 : 1, to jest sto Srba za jednog Nemca. Koliko je taj moment bioloke ugroenosti bio ugraen u strategije suparnikih pokreta 1941. godine? Podela osnovnih politikih snaga bila je ve izvedena, pre nego to je egzistencija Srba bila ugroena u uslovima genocida u NDH i nemilosrdnog nemakog naplaivanja ivota svakog svog ubijenog ili ranjenog vojnika i oficira. Hitlerov antisrpski kompleks ponovo je izbio u leto i jesen 1941. godine. U srpskoj nacionalnoj situaciji ujesen 1941. moglo je izgledati da je doao sudnji dan. Psiholoka motivacija popaljene i unitene Srbije mogla je uticati i na Mihailovia za prestanak borbi. Dodajmo da i Vrhovna komanda srpske vojske 1917. nije bila za izbijanje ustanka na okupiranoj teritoriji, pre nego to doe do pobedonosne ofanzive srpskih i saveznikih snaga.9 ' To nije bilo udaljeno iskustvo, kao to je i savlaivanje ve zapoetog ustanka uveliavalo saznajno iskustvo na pojedinanom i kolektivnom planu. Meutim, ako bismo usvojili iznetu tezu, ispustili bismo niz drugih injenica bez kojih se ne bi mogla do kraja izvesti kritika analiza. Rekli smo da je podela izmeu snaga srpskog drutva ve bila sprovedena uoi rata i da e je rat produbiti u jednoj novoj istorijskoj situaciji, naglaenoj jo veom dramatinou i neizvesnou za opstanak. Nije li 27-martovski stav unapred odreivao budue ponaanje svih snaga u dogaajima koji se zbivaju u ustanku i pri njegovom slamanju? Srpsko shvatanje borbe u velikim istorijskim izazovima nije vodilo rauna o rtvama. One su ak deo nacionalne svesti od davnina. I ljotievski pisci se tim povodom pitaju: zato se Karaore klao i borio, kada je mogao trgovati? Zato su se Crnogorci borili etiri veka? emu smisao Kosovskog mita? Antigermanstvo iz 1914. ivelo je u svesti srednjih i starijih generacija. Postojalo je nesumnjivo i Miloevo iskustvo u vremenu Beke alijanse i status quo-a, ali i ono sasvim suprotno
91)

92)

Dr F. Bencler, opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg rajha u Beogradu, izvestio je 30. decembra 1941. svoje ministarstvo da je dolazak Bugara izazvao muan utisak", da je Nedi oajan" i da preti samoubistvom - M. Stojiljkovi, n.d., 134. Srpska Vrhovna komanda je krajem 1916. pokuala da pripremi pobunu u dolini Morave, ali za neki kasniji trenutak koji ona odredi. Dolazak porunika Koste Milovanovia Peanca bio je vezan za taj trenutak. Raunalo se da se ustanak uskladi sa nameravanom saveznikom ofanzivom na Solunskom frontu u momentu kada bude jasno da se Bugari povlae - A. Mitrovi, Srbija u prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 417.
i

226

Karaorevo u drugom vremenu, vremenu ruenja dvorova, 15 godina posle izbijanja francuske revolucije. Srpska kolaboracija je nesumnjiva injenica, koja se ne moe jednostavno izbrisati iz istorije. ak ni zapadnoevropske vlade posle rata nisu pratale svojim sunarodnicima za saradnju sa okupatorom u situaciji koja svakako nije bila jednaka srpskoj, bez obzira na zapadnoevropske standarde miljenja. ak i da usvojimo relativizirani pojam kolaboracije u srpskoj situaciji, odreen egzistencijalnim razlozima, ne moemo je izbrisati. Ljotieva ideologija imala je mnoge primese nacionalsocijalizma i pre rata. Ljotievi dobrovoljci bili su partijska vojska od najvieg poverenja kod SS tabova. Pristalice Ljotia napadale su i obraunavale se sa pripadnicima Drae Mihailovia. Sa nemakim egzekutorima u Kragujevcu nalazimo i dobrovoljce" Marisava Petrovia. Nemci su Srpski dobrovoljaki korpus, pod posebnom brigom, evakuisali iz Srbije, preko NDH, 1944. godine. Pristalice Milana Nedia mogu prebirati po njegovim motivima da pogazi zakletvu i slui Nemcima u toku rata, ali ostaje injenica da je on bio odbaen i od svog kralja. Nedi nije uspeo da sprei masakre nad srpskim ivljem u jesen 1941. Pripisuju mu u zaslugu to u povraenom Uicu, posle odstupanja Vrhovnog taba, nije dolo do masakra nad stanovnitvom, pri emu se zaboravlja da kazna nije mimoila pripadnike i simpatizere narodnooslobodilakog pokreta koji nisu odstupili sa Vrhovnim tabom ili uspeli da se blagovremeno sklone. Istina, Nemci nisu napravili hekatombe leeva, kao mesec dana ranije u Kragujevcu i Kraljevu. Poboljao se reim ratnih zarobljenika, ali po cenu prihvatanja Nirnberke deklaracije. 93 ' Nezavisno od svih ovih momenata koji pokazuju koliko je nemogue brisati pronemaku funkciju Nedia u toku rata, njegova kolaboracija se ne moe izjednaavati sa kvislinkom pozicijom drugih snaga u Jugoslaviji koje su je svesno i smiljeno ostvarivale, iako narod iz kojega su poticale nije bio ugroen. Srpska kolaboracija je voljna u sluaju Aimovia, Dragog Jovanovia, Ljotia i srodnih snaga, a u drugim sluajevima iznuena zlehudom sudbinom srpskog naroda. No, i tom drugom sluaju postavlja se pitanje granica te kolaboracije. Mora li se ona u sluaju etnika ostvarivati preko sadejstva sa okupatorom protiv partizanskih snaga? Bez obzira na proleterski internacionalizam, moe li se odricati patriotizam partizanima Srbije, takoe sinovima srpskog naroda, koji su, kada su se prihvatili borbe, na njoj istrajali. Draa Mihailovi je 11. novembra u Divcima izriito rekao nemakim oficirima da je pokrenuo borbu protiv komunista. Nedievu kolaboraciju osudili su komunisti, odnosno partizanski pokret, kraljevska izbeglika vlada, pa i Draa Mihailovi i pored sve posredne saradnje sa Nediem. Danas se moe ulaziti u motive te
93)

Potpisivanje Izjave oficira u logoru Nirnberg o podrci generalu Nediu" (Nirnberka izjava") organizovao je M. Aimovi prilikom posete logoru, novemba 1941. Izjavu je potpisalo oko 1.200 oficira. U Nirnberkoj izjavi" osueni su komunistiki izrodi", sa stranom propagandom koja podstie nemire, i narod pozvan da podri generala Nedia - S. Krakov, n.d., 311-312.

227

saradnje, jer se ne moe neuvaavati poloaj srpskog naroda, u kome je prihvatio investitimi iz nemakih ruku. Ali i te motive ne moemo idealizovati, jer izbor srpskog naroda nije bila Srbija u novom poretku" kojoj je teio Milan Nedi, ve Srbija kao deo demokratskog sveta i antifaistikog ratnog saveza. Precenjuje se i uloga koju je Milan Nedi imao u prihvatu izbeglica jer su Nemci prihvatali njihov dolazak u Srbiju. Iz nemakih izvora se moe videti da su oni nastojali da se dalji progon prekine, a ve prognati prihvate. Nedi se u njihovom prihvatu, smetaju i prilagoavanju nesumnjivo zauzimao, ali je u vreme kada se toliko Srba nalazilo u ratnom zarobljenitvu dobijao i radnu snagu u kojoj se oskudevalo, pripadnike za svoje oruane formacije, pojaavao svoju poziciju propagandom o ocu Srbije". Nemci su prihvatom izbeglica pacifikovali eksplozivnu situaciju u NDH, jer su Srbi, umesto bekstva u ume i planine, prelazili u Srbiju, dolazili pod kontrolu vlasti, a tek onda kada je ustanak u NDH uzeo velike razmere, nastojali u svom interesu da smire ustaku politiku kako se Srbi ne bi dalje razjarivali i podsticao ustaniki zamah. Kolaboracija je, dakle, realna istorijska injenica, za razliku od tzv. egzistencijalnog ponaanja koje se moe tumaiti na razliite naine, pa i funkcionalizovati. Komunisti su revolucionari koji su u svoj borbeni projekt ve ukalkulisali rtve. Tim povodom svakako se moe raspravljati o vojnoj strani njihovih akcija sa stanovita odnosa rezultata i rtava, da li su one opravdane ili ne, ne samo sa stanovita neposrednog ve i konanog rezultata.

Uika republika" - dualna obeleja


U nemakim verzijama, komunisti su iskoristili poraz vojske Kraljevine Jugoslavije i raspadanje drave, poetak rata izmeu Nemake i Rusije", slovenski, ruski faktor u svesti srpskog naroda, likvidaciju Srba u NDH i priliv masa izbeglica iz NDH, sa Kosova i Metohije, iz Makedonije i Bake i Baranje. Nemci su izvetavali svoje komande da se ustanici bore lukavo i prepredeno, da izbegavaju otvorenu borbu, da im koristi nepregledno ispresecano zemljite i pomo stanovnitva. Razlikovali su dve zone u Srbiji: jednu, s obe strane Morave, gde je, po njima ivelo, mirno, materijalistiki nastrojeno seljako stanovnitvo, koje je malo naginjalo bilo kakvim akcijama da time ne bi ugrozilo svoja dobra; druga zona nalazila se u zapadnoj Srbiji, u oblasti Zapadne Morave i Kolubare, predstavljajui glavnu oblast ustanka, sa ratnikim i lako razdraljivim stanovnitvom" koje je u velikoj meri podravalo ustanak. 94 ' Nemci su se suoili sa snagom ustanika i razlivanjem ustanikog talasa, koji je ugroavao saobraaj i eksploataciju sirovina. Njihove
94)

Zbornik N O R , tom X I I , knj. 1, 566; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 230-1.

228

slabe posadne snage (704, 714. i 717. peadijska divizija) nisu bile u stanju da izau na kraj s ustanicima i izvre pacifikaciju" Srbije. Nemaki savremenici uviali su, pored slabosti nemakih snaga da se odupru ustanikim akcijama, i povoljnu konfiguraciju tla za borbu protiv okupacione sile. U kritikim analizama nisu isputali da nemake vojne snage posle aprilskog poraza nisu imale vremena da radikalno umire zemlju, oiste je od oficira i vojnika koji se nisu predali, jer su se 294, 46. i 73. divizija morale okrenuti prema Istoku, na novi glavni front, koji tek to nije bio otvoren. Uoavali su prve predznake" ustanikog pokreta u vidu pojaanog uznemirenja stanovnitva, sovjetske propagande, lokalnih nemira, irenja komunistikih i panslavistikih ideja, sabotaa. Rano su shvatili da se ne radi o lokalnim nemirima, pojedinim hajdukim" etama, nego o poetku akcija komunistikih" i srpsko-nacionalnih odreda", koji se irio zemljom u ovom vetrometnom kutu Evrope", s jedne i druge strane Drine. 9 5 ' Nemci su istovremeno morali da se bore s ustanicima na neoekivanom ratitu i da zatiuju pruge prema Grkoj i Bugarskoj, kao i dunavski tok neophodan radi transporta dereglijama preko Beograda za Trei rajh koksa, bakra, ita, ulja, konoplje, drveta, nafte iz Rumunije. Pored odravanja saobraaja na Dunavu, Nemci su zatiivali i borski rudnik. Jednog asa su ak pomiljali i na prevoenje saobraaja za Grku zaobilaznim putem. 96 ' O uestalosti ustanikih akcija svedoi injenica da su Nemci ve u avgustu registrovali 242 diverzije na urede, andarmerijske stanice, eleznice, telefonske vodove, rudarska i privredna preduzea. Dotadanji gubici u ljudstvu iznosili su 22 ubijena vojnika i 17 ranjenih. Prvih dana septembra nemaki gubici viestruko su se uveali. 97 ' Nemci su se u akciji protiv ustanika oslanjali na Nedievu generalsku vladu, osnovanu krajem avgusta 1941, raunajui da e ona uspeti da razdvoji ustaniki front koji je nastao ujedinjavanjem komunistikih i nacionalnih snaga pod Mihailoviem. Najvea strahovanja nemakih funkcionera u Beogradu poticala su od monolitnosti ustanikog fronta, jer su onda protiv sebe dobijali itav srpski narod. Ideju o pridobijanju to irih krugova srpskog stanovnitva za saradnju s Nemcima, kao najboljim nainom da se etnici odvoje od komunista, zastupali su nemaki vrhovnici u Srbiji, meu kojima poslanik Feliks Bencler, naelnik taba komandanta Srbije, generaltabni pukovnik G. Kevi, i Franc Nojhauzen, direktno po privrednoj liniji u Berlinu povezan sa Rajhasmaralom Geringom. 98 ' Nedi je suoavan sa nemakim pretnjama da e se Srbija razdeliti izmeu ustaa, Maara i Bugara, iako se na to nije raunalo, budui da bi Nemci izgubili deo svoje sfere koja je u privrednom i stratekom smislu za njih mnogo znaila, a na drugoj
Isto, Isto, Isto, Isto, knj. 2, 991-993; n.d., 2, 234. knj. 1, 377; n.d., 2, 235. knj. 2, 999. 1.000.

98>

229

strani sve nove podele i naknadna razgranienja mogla su izazvati nove zaplete i sukobe na Jugoistoku. 99 ' U vojnom pogledu mogli su se osloniti na etnike Koste Peanca, Ljotieve dobrovoljce i jedinice obrazovane od ruskih emigranata u Srbiji. etnici Koste Peanca delovali su na podruju Feldkomandanture Ni, podravali srpsku vladu" i njene napore da se sauva otadbina" od graanskog rata. Od sporazuma sa Nemcima na Bukulji, avgusta 1941, predstavljali su jedine etnike koje su Nemci priznavali. U drugoj polovini septembra Peanac je uslovljavao saradnju s Nemcima protiv komunista obezbeenjem june granice Srbije" (prema Bugarskoj) i davanjem njegovim odredima vee slobode kretanja i ire mogunosti za organizaciju.100' Najpouzdanije kolaboracionistike snage poticale su od Ljotievih pristalica organizovanih u tzv. dobrovoljake bataljone. Ruski emigrantski korpus, pod komandom generala Skorodumova, od polovine septembra 1941. predvien je za zatitu privrednih objekata, u sporazumu sa generalnim opunomoenikom za privredu u Srbiji, grupenfirerom Francom Nojhauzenom. 101 ' Ustanak u Srbiji 1941. bio je rezultanta delovanja dva suparnika pokreta: partizanskog i etnikog. Tek septembra 1941, kada se zatalasalo srpsko selo, Srbija se nala u poaru ustanka. Partizani i etnici zaposedali su gradove koje su posadne nemake jedinice naputale. Prostrana slobodna teritorija od Uvea do nadomak Beograda, dobila je u kvislinkoj tampi naziv Uika republika". I u tampi SSSR-a 1942. korien je taj izraz za osloboenu teritoriju zapadne Srbije. Vlast u njoj nosila je dualnu oznaku, predstavljajui neku vrstu faktiki tolerisane podele uticaja. Partizanski centar ove slobodne teritorije nalazio se u Uicu, a etniki na Ravnoj gori. U Titovoj (Valterovoj) depei Izvrnom komitetu komunistike internacionale (Djedi") od 23. avgusta 1941. stoji da partizanske borbe u Srbiji poprimaju sve vie oblik narodnog ustanka, da se u Bosni ustanak irj i borba vodi sa ustaama Pavelia, Nemcima i Italijanima, da je masovni ustanak Srba u Bosni i Hercegovini, Lici i na Kordunu zbog strahovitog zvjerstva Pavelievih ustaa zabrinuo (je) Nijemce i Talijane...", da Crnu Goru jo dri naa vojska u rukama", da se priprema stvaranje Narodnog komiteta osloboenja" neke vrste vlade. Pitanje oruja smatrao je najvanijim. 102 ' Nemake posadne jedinice povlaile su se iz zapadne Srbije posle neuspenih sukoba sa ustanicima kod Krupnja, Gorobilja (Poege) i Gornjeg Milanovca. Partizanski odredi u vreme osnivanja bili su, uglavnom, sastavljeni od ljudi iz gradova, koji su evakuisani uoi 22. juna 1941. ili su se odranije nalazili na selu. Sela su posle rata bila uveliko izmenjena, jer su se u njima zatekli mnogi aci i studenti, oficiri, inovnici, izbeglice
99)

B. Petranovi, n.d., 1, 238. Zbornik N O R , tom X I I , knj. 1, 380. 101) Isto, 382. 102) A C K S K J , Fond CK K P J - K l , 1941/3.
100)

230

iz NDH, Makedonije, Kosova i Metohije, Vojvodine. Prvi pripadnici odreda uglavnom su bili komunisti, lanovi SKOJ-a i njihovi simpatizeri, iz redova aka, studenata, zanatlija, radnika. Savremenici istiu da su se oni i po nainu odevanja razlikovali od metana. U svom sastavu imali su i ene, a kao amblem koristili petokraku. Stvaranjem slobodne teritorije odredi su narastali, tako da su neki dosegli oko 3.000 (aanski), 2.500 (Uiki) ili 1.500 (Kragujevaki). Odredima su politiki rukovodili okruni komiteti, jer Glavni tab NOPO Srbije sa pet lanova nije bio u stanju da rukovodi, sem u svom podruju kretanja: Sumadiji, Pomoravlju i zapadnoj Srbiji. Prostor Mave i Posavine bio je preputen lokalnim politikim organima i PK KPJ za Srbiju. Slabe veze postojale su i sa istonom i junom Srbijom. Odredi su mogli naglo narasti samo zato to je ustanak prihvatilo srpsko selo. Seljaci su od septembra 1941. inili 85% boraca partizanskih odreda. Time je ustanak dobio snanu i masovnu socijalnu osnovu, ali je na drugoj strani izloen stihiji politiki neobrazovane mase, slaboj disciplini, vezanosti vojniki neobuenih boraca za svoj prag i atar. Samo se tako moe objasniti to su se neke jedinice osipale onako brzo kako su i narastale septembra 1941. godine. 103 ' Mobilizacijom u nekim krajevima, ak pod pretnjom smrti (kao u Pomoravskom odredu), partizani su protiv sebe izazivali seljake kojima je vie odgovarao etniki sistem upisivanja u spiskove vojnih obveznika. Proetnike snage u nekim jedinicama iskoristile su prinudnu mobilizaciju za izazivanje pueva. 104 ' Strogom disciplinom u zaetku su likvidirane pljake i tendencije anarhije. 105 ' Partizansko-etniko vojno sadejstvo dolo je do izraaja u zauzimanju Gornjeg Milanovca (800 partizana i 50 etnika Mihailovia), u napadima na abac (17 eta sa jedne i druge strane), pod komandom kapetana Dragoslava Raia, prilikom blokade Valjeva (mada su etnici kasnije naputali poloaje), u borbama kod Kraljeva (napadi, opsada grada), u kojima je sudelovalo 23 partizanske i 19 etnikih eta, sa ukupno oko 4.000 boraca. Dok se vodila bitka za Kraljevo niko od lanova Vrhovnog taba NOPOJ i Glavnog taba NOP odreda za Srbiju nije obiao jedno od najvanijih i najteih bojita u Srbiji. 106 ' Uika republika, stvorena u jesen 1941, nije bila homogena teritorija sa jednom vlau i jedinstvenim oruanim snagama. Za sve vreme postojanja za nju je karakteristino dvojstvo vlasti, vojski i komandi, ali su odluujui peat celoj organizaciji vlasti i odbrane davale snage narodnooslobodilakog pokreta, sa komunistima kao jezgrom, naroito po svojoj vojnoj snazi (25.000 boraca naspram nekoliko hiljada etnika, 3-4.000; pominje se i cifra od 5.000, a u nemakim izvorima govori i o 10.000 boraca pod komandom MihailoV. Glii, Uika republika, Beograd, 1986, 82. Pobuna u parainsko-uprijskoj eti, kojom prilikom je ubijeno 13 a zarobljeno 25 partizana, koji su zatim predati Nemcima - Isto, 81.

231

vica). Postojala su i dva odvojena taba - Vrhovni tab NOPOJ i Vrhovna komanda Mihailovia. Partizanska prestonica" bila je u Uicu, a etnika u Poegi. etnici su se domogli vie varoi, sem Poege: Rake, Vrnjake banje i drugih; zauzimanjem Poege, Arilja i Ivanjice pod svojom kontrolom drali su sve varoice u dolini Moravice. 10 ' U aku i Gornjem Milanovcu partizani i etnici delili su vlast na paritetnom principu, a skoro u svakom mestu Republike" postojale su obe komande mesta, pa i u Uicu, centru Uike republike". 108 ' U svakom mestu slobodne teritorije postojala su dva mobilizaciona stola - jedan partizanski i drugi etniki. 109 ' Mihailoviev pokret otpora nastao je u kraju gde je slobodarska tradicija bila vie nego razvijena, gde su se u pamenju ouvali ratni uspesi srpske vojske protiv Austro-Ugarske na Ceru, Suvoboru i Kolubari, gde se slom drave nije mogao prepustiti bez borbe i okupacija prihvatiti bez otpora. Centar pokreta otpora nalazio se na Ravnoj gori, suvoborskom platou, po kome je pokret nazvan ravnogorskim". Suvoborski greben, prelazei u plato, bio je povezan sa Valjevom, akom i Uikom Poegom. Tu je Mihailovi uspostavio Gorski tab broj 1". 1 1 0 ) Mihailovi je 1941. ostao u Srbiji i to u kraju koji je smatrao potpuno sigurnim, odakle su se mobilisali njegovi borci, sa borakim sastavom koje nije bilo lako spremno na pokrete van svog zaviaja. Ima pisaca koji navode da je umadijski seljak vezan za svoje pare zemlje kao hrast u njegovom dvoritu koji je rastao sa dedom i pradedom. Iz njegovog sela mogli su ga samo topovi oterati, a iz Sumadije ni topovi. Ova nepokretnost izvirala je iz mentaliteta seljaka u Sumadiji i nije je bilo lako savladati.111' Iz toga se opravdano izvode slabosti Mihailovia za vee vojne projekte, koji bi povlaili naputanje svoga kraja. etnici su uvali sela od odmazdi, nastojei da ne ubiju Nemca, ali su se zato etnici i ljotievci meusobno obraunavali. Za razliku od Tita, Mihailovi nije imao revolucionarna svojstva. Nasuprot etnikom voi, Tito se u jednom delu zapadne literature predstavlja kao profesionalni revolucionar, hladan, obuzet svojom linom misijom i ansom, bez razumevanja za posledice masovnih represalija. Ocenjuje se kao trenirani moskovski revolucionar". Mihailovi je smatrao da se zemlja nalazi u ratu koji se nastavlja. Nije priznavao da je vojska kapitulirala.112' Polazio je od kontinuiteta svog otpora sa otporom Jugoslovenske vojske u kratkotrajnom aprilskom ratu, smatrao sebe legitimnim naslednikom otpora vojske; septem101) 108) 109) 110) m) 112)

Isto, 200. Isto, 112. Isto, 81. Z. Vukovi, n.d., 75. Isto, 234. Mihailovi je upuivao oficire i podoficire u pojedine krajeve Srbije, s nareenjem da razvijaju tezu da vojska Kraljevine Jugoslavije postoji, da nije kapitulirala, da su na snazi date zakletve i da su oficiri kraljevi izaslanici - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 13-14.

232

bra 1941. povezao se sa Jugoslovenskom vladom u izbeglitvu, koja ga je prihvatila i de facto priznala. Poto vojska nije kapitulirala, pozivao je na izvrenje vojne obaveze u skladu sa vojnim zakonima u sluaju rata. Zakletva se polagala kralju i Otadbini. Ostao je uprkos svim kolebanjima i prinudi okolnosti veran prvobitnoj ideji: da nema ustanka bez saveznike invazije, naglog sloma Nemake, prodora Rusa" do Budimpete i Britanaca do Sofije. Za vladajue snage, ije je nacionalne i socijalne interese izraavao, dovoljno je bilo to je Jugoslavija za sobom imala 27. mart i aprilski rat. Pokret je mogao biti samo defanzivan, ogranieno gerilski, sa to manje rtava i bez rizika. Nemci su se pokazali kao nenadmana vojska u direktnoj konfrontaciji sa suparnikim armijama, ali i kao vojska koja se nije klonila masovnih i krvavih represija prema stanovnitvu. Pogotovu u Srbiji, koja je bila na zubu Hitleru, poznatom po svojoj patolokoj mrnji Srba. U drugoj polovini avgusta 1941. Mihailovi je izdao naredbu o formiranju etnikih odreda, sastavljenih od eta obveznika od 20-30 godina. Organizacija pokreta otpora prethodila je obrazovanju vojnih snaga (maj - avgust 1941). Zadatak ovih snaga je bio da preuzmu vlast od momenta opteg ustanka. Papirnato gledano, Mihailoviev plan je bio idealan, ali nije vodio rauna o nizu drugih okolnosti. Pre svega, da postoji i drugi antiokupatorski pokret pod vodstvom komunista, koji se oslanjao na izgraenu tajnu organizaciju, razvijenu ideologiju i Kominterninu podrku, imajui za sobom takoe slobodarstvo 27. marta 1941, kada su se komunisti prvi put posle 1921. u Kraljevini polulegalizovali. Na osnovu ratnih zakona, Mihailovi je traio odazivanje vojnih obveznika. Nareenjem iz avgusta 1941. predvideo je pored stvaranja eta mlaih godita, i stalne ete od starijih godita (30 do 40 godina). Prve jedinice imale su ulogu krstareih" snaga, koje su imale da onemoguavaju pljaku i nasilje, spreavajui istovremeno delovanje razornih elemenata", izbegavanjem sukoba sa okupatorom. Stalne ete trebalo je da preuzmu vlast u asu raspadanja okupatorskog sistema. U varoima i varoicama, kao i veim selima, uspostavljani su komandanti mesta. Pominju se i sreski, okruni i oblasni komandanti. Pod nadlenou sreskih komandanata nalazili su se sreski naelnici, andarmerija i etnike ete, predsednici optina. Oni su smenjivali sve one koji bi se kompromitovali saradnjom s okupatorom ili pokazali labavost, a radili su u dogovoru sa komandantima etnikih odreda na njihovoj teritoriji. 113 ' Mihailovi je naredbama postavljao i smenjivao etnike komandante u Srbiji i van nje. Oktobra 1941. postavio je za komandanta svih etnikih odreda u Crnoj Gori majora ora Laia, iako tada u njoj nije bilo organizovanih etnikih odreda. Istovremeno kada i Laia, postavio je Pavia uriia, kapetana I klase za komandanta Limsko-sanll3)

Isto, 11-14.

233

dakih etnikih odreda. Kapetan urii se decembra 1941. sastao sa Mihailoviem u zapadnoj Srbiji. Vojvoda Ilija Trifunovi (roen u Topoli, uestvovao u balkanskim i prvom svetskom ratu) sklonio se posle kapitulacije blizu Kolaina, a u jesen 1941. otiao je u Split, gde je radio na organizaciji etnikih jedinica u Dalmaciji, delom u Hercegovini i zapadnoj Bosni. Predstavljao je linost koja je idejno ostvarivala saradnju etnika i Italijana u zapadnim delovima Jugoslavije do smrti, februara 1943. u Splitu. Mihailovi se jasno deklarisao kao antiokupatorski raspoloen, samim tim to se nije predao, najavljujui otpor. Antigermanski je orijentisan, to se vidi i iz njegovih instrukcija u kojima se o Nemcima (i Italijanima) govori kao o vekovnim neprijateljima". U pitanju je i pokret antifaistike vokacije, iako se ovaj termin ne koristi, mada proizilazi iz injenice da je jugoslovenska vlada prihvatila Atlantsku povelju i januara 1942. prila Koaliciji Ujedinjenih naroda. Mihailovi je od januara 1942. postao i ministar vojni u vladi Slobodana Jovanovia. Svestan je da u toj borbi nije usamljen, ve da predstavlja deo saveznikih snaga SAD, Engleske, Rusije", Kine i svih ostalih demokratskih snaga". Vojska koju stvara u Jugoslaviji, sa zagraninim snagama" (misli se na kontigent na Bliskom istoku), uporite je za obnovu monarhije i nosilac antiokupatorske akcije im nastupi odsudni trenutak. Kao i Cangajkaek zaslepljen je antikomunizmom, ali se kineski voa Kuomitanga tajno, za razliku od Mihailovia, i pored sve mrnje prema komunistima, borio protiv japanskog agresora. Od razlaza s komunistima - partizanima nije smelo biti nikakve saradnje. Mihailovi je u tom smislu izriit, jednako kao to su komunisti stajali na stanovitu, 14. decembra u instrukciji PK KPJ za Srbiju, da paralelno ne mogu postojati dva pokreta otpora. Komunisti se bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, dok su etnici samo vojnici i borci za Kralja, Otadbinu i slobodan narod". Mihailoviu je, oigledno, smetalo to se partizanske snage nisu pozivale na kralja i Otadbinu, to su bile organizovane na politikoj osnovi", imale svoje tabove i komandante, obrazovale svoje organe vlasti. U uslovima sporazuma komandanta etnikih odreda aak, od 6. novembra 1941, traeno je da se partizanski odredi preformiraju i uliju u postojee vojno-etnike odrede, stanu pod komandu Mihailovia, skinu znakove koji nemaju obeleja Jugoslovenske vojske, a u vojnike redove uu sa inom koji su imali u vojsci. Poto je naa drava monarhija, to svaki mora da prizna Nj. V. Kralja i da se za njega i otadbinu bori protiv okupatora. Svaki ko protiv ovoga bude radio, kratkim putem bie suen"... Mi smo svi podanici Kraljevine Jugoslavije i Kralja Petra II. U naoj dravi moe da postoji samo jedna vojska okupljena oko onih delova vojske, koji se nisu predali okupatoru..." Komandant etnikih odreda aak je 6. novembra 1941. odgovornost za bratoubilaki rat stavljao na ona lica koja hoe da

234

podvoje ljude i da stvore novu vojsku koja nije priznata naim zakonima". 114 ' Spoljne etnike oznake sastojale su se od starog etnikog amblema - lobanje s ukrtenim kostima, kokarde vojske Kraljevine Jugoslavije ili inicijala kralja Petra II. Oznake su poticale iz etnike tradicije i bile ukorenjene u svesti seljatva i graana. Ujedinjavajua deviza je bila Za kralja i Otadbinu". 115 ' Mihailovievi etnici u poetku su razlikovali crvene etnike" (partizane) od svojih jedinica, kao i crne etnike", odnosno jedinice Koste Peanca. Major Boko Todorovi razlikuje, pored pomenutih, jo i etnike odrede redovne Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije" i srpske dobrovoljake etnike jedinice,, (etnike"). Dok vojni etnici nisu smeli saraivati s neprijateljem, dotle su etnici mogli primenjivati taktiku koja je mogla biti korisna za spasavanje naroda od unitenja. Ovo razlikovanje u poetku govori o postojanju razliitih formacija, posebnih ciljeva, drukijih komandi, ali i o razaznavanju njihovih posebnih uloga sa stanovita situacije u kojoj se nalazio srpski narod. 116 ' Mihailovi se razilazio sa etnicima Koste Peanca, sukobljavao sa snagama srpskog faizma koje su oliavali Ijotievci (dobrovoljci), a povremeno imao i sukobe sa Srpskom dravnom straom Milana Nedia. Kota Milovanovi Peanac je juna 1941. imao deset odreda koji nisu smeli da napadaju okupatora, branei granicu od arnautluka" na jugu Srbije. Posle avgustovske kapitulacije na Bukulji, Peanac se preselio u Beograd i odatle jedno vreme komandovao borbom protiv ustanika. Krajem decembra 1941. imao je oko 6.500 ljudi, obuhvaenih u 35 oruanih jedinica. Aprila 1942. njegove vojne snage cenile su se na oko 8.500 ljudi. Krajem 1942. etnici Peanca prestali su da postoje kao posebne jedinice. Mihailovi je otpisivao Peanca kao saradnika neprijatelja, oveka koji je kompromitovao etniki pokret. Ograivanjem od Peanca Mihailovi je spasavao ast svojih jedinica kao antiokupatorskih. Mihailovi je velik znaaj pridavao Bosni sa stanovita Srpstva", jednako kao i Nedi. No, Mihailovi je dosta lakomisleno oekivao da se Bosna septembra 1941. oslobodi ustaa, njihovim zbacivanjem sa vlasti, slino Nediu koji je raunao da e srpske srezove Bosne dobiti na osnovu nemake saglasnosti. Mihailovi je rano poeo upuivati svoje oficire u istonu Bosnu (majora Jezdimira Dangia, kapetana Sergija Mihajlovia, majora Boka Todorovia i druge). Kao da se nije shvatalo da nema promena granica u korist srpskih snaga, pa bile one i vazalne, poput Nedievih, sve dok Trei rajh smatra NDH svojim glavnim saveznikom u tom delu Balkana. 117 ' Za Mihailovia je akcija
114) n5 1 1

Isto, 66-68. " J. Tomasevich, n.d., 166. * Zbornik N O R , tom X I V , 1, 15-19. ' B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 183.

235

u Bosni i Hrvatskoj bila shvatana kao samoodbrana", to jest davanje podrke ugroenim Srbima i dirigovanje" tom borbom. Meutim, teite njegove akcije ostalo je u Srbiji, to se vidi i po centru koji je uspostavio na Ravnoj gori, umesto u planinama Bosne gde je kod Doboja doiveo vojni slom sa svojom armijom. Pojava partizanskih snaga u Srbiji i usvojena strategija zadrali su Mihailovia na obroncima Suvobora. Mada je jednu godinu proveo u Crnoj Gori, a polovinom 1942. sa svojim komandantima boravio juno od Avtovca u kuli Zimonjia, Draa Mihailovi je ipak bio teritorijalno umrtvljen i usko lokalizovan. Nema njegovih pokreta ni prema jugu niti prema istoku Srbije. Od kraja avgusta 1941. uspostavljali su se prvi dodiri izmeu partizana i etnika. Ve 25. avgusta 1941. bio je sainjen sporazum komandanta Podrinjskog NOPO i komandanta Cerskog etnikog odreda kapetana Dragoslava Raia o zajednikim borbama. Neprijateljski stav prema okupatoru zauzeli su krajem avgusta na Loznici potpukovnik Veselin Misita; aktivni su vojno-etniki odredi popa Vlade Zeevia i porunika Ratka Martinovia u valjevskom kraju. Partizansko-etniki operativni tab za napad na Kraljevo sainjavali su sa partizanske strane - Ratko Mitrovi i Momilo-Mole Radosavljevi, a sa etnike - major Radoslav uri i kapetan Jovan Deroko. Obrazovanje novih organa posebno je ozlojeivalo etnike koji su smatrali da mesto starih organa vlasti ne treba stvarati nove. Mihailovi je u Struganiku (19. septembra) govorio o lojalnosti, da nee napadati partizane, ali naglaavajui da jo nije vreme za borbu. Ulaenje etnika u borbu bilo je vezano za otklanjanje opasnosti da partizani svojom aktivnou steknu prednost, a koju im snage koje su se izdavale za legalne" nisu htele dopustiti. Suparnike snage su im bile tue i ideoloki nesrodne. One su remetile celu poetnu strategiju, a na drugoj strani pokretale, po svojoj prirodi, socijalno pitanje koje je moralo ostati zamrznuto za vreme rata. Kada su ve uli u borbu, onda je jesenji ustanak bio izraz delovanja dva pokreta bez uzajamnog poverenja. Mihailovievi oficiri bili su u oima naroda kompromitovani aprilskim ratom i nisu smeli dozvoliti lukzus borbene apstinencije ako su uopte eleli da odre moralni i politiki ugled. etnici su, kao i kraljevska vlada u izbeglitvu, strahovali da se u uslovima okupacije ne jave socijalni nemiri, prevratnike tenje, nove drutvene snage koje bi mogle da iskoriste rat za promenu drutvenog sistema, pogotovu u vremenu kada je najvei broj aktivnih i rezervnih oficira amio u zarobljenitvu. No, postoji i drugi pogled o ratnim zarobljenicima: da su oni boravkom u logorima bili poteeni i sauvani uticaja sa strane, podvajanja, uea u moguim nemirima u zemlji. Mihailovieva pozicija je bila legitimna, pogotovu od asa kada je Duan Simovi preko Radio-Londona 15. novembra 1941. promovisao Mihailovia za komandanta svih jugoslovenskih oruanih snaga u zemlji". Mihailovi je uspostavio komandu jugoslovenske vojne sile

236

na okupiranoj teritorije Kraljevine Jugoslavije", izdajui 16. novembra 1941. Proglas Srbima, Hrvatima i Slovencima, kojim je stavljao do znanja da gd je kralj, na predlog slobodne jugoslovenske vlade u Londonu", imenovao za Komandanta celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije. Time su svi naoruani pokreti u celoj dravi bili stavljeni pod njegovu komandu i podreeni stareinama koje e on naimenovati. Jugoslavija nije vie imala samo svog kralja i vladu sa simbolinim kontigentom vojske u inostranstvu ve ,,i slobodnu dravnu teritoriju sa slobodnim graanima". 118 ' Preko Mihailovia obnovljeni su mo i uticaj srpske politike, koja je sada u zemlji mogla da rauna na svoju oruanu silu i podizanje ugleda Jugoslavije delatnou pokreta otpora koji se suprotstavlja Osovini. Cilj je bio osloboditi Otadbinu, povratiti ast naim zastavama" i poneti ih na krajnje granice Jugoslavije. Pri tom je trebalo sauvati i drutveni poredak. Borba protiv Nemaca mogla je biti uspena samo ujedinjenim snagama, organizovana i voena sa jednog mesta. Mihailovi je pojedinane akcije oznaavao kao lakomisleno prolivanje dragocene krvi naroda koji ve krvavi iz bezbroj rana. Sloga, jedinstvo i disciplina su danas najvia narodna dunost i preduslov svake pobede". Pojedinani borbeni pokreti" pozvani su da se prikljue narodnoj vojsci". Mihailovi je traio od oficira, podoficira, vojnika i rodoljuba da se odazovu kriku Otadbine" i svim sredstvima potpomognu borbu i spremaju za dan Vaskrsenja". 119 ' Mihailovi je u ime potede srpskog naroda, promaenom strategijom oduzeo tom istom narodu mnogo vie u budunosti, a da nije uspeo da sprei ustaki genocid, rtve u Srbiji, pa i rtve graanskog rata koji je izbio. Istroio" je, sa emigrantskom vladom i njenim srpskim jezgrom, moralni i politiki kapital 27. marta i poziciju neprijatelja Osovine iz vremena kada je Velikoj Britaniji bilo nakritinije. Mihailovieva strategija omoguila je da se kolaboracija etnika kao hipoteka prebaci na lea srpskog naroda i narednih decenija sve do naeg vremena. Linost Mihailovia, bez obzira na sve njegove ljudske odlike, kako ga crtaju savremenici i saradnici (optimist, umerenost, ljubav prema Srbiji, mirnoa u dodiru s ljudima itd.) nije bila na nivou istorijskih potreba. Oigledno je da bi, bez obzira na mnoge prednosti koje je Tito imao u odnosu na Mihailovia - kakve su predvianje dogaaja, snana meunarodna taka potpore, boljevizirani partijski aparat, odlunost da ostvari ulogu revolucionarnog voe, neograniena disciplina partijskih kadrova na bazi centralistikog naina rukovoenja, kritiki pristup prema prolosti, uspeno iskoriavanje slepog antikomunizma Mihailovia, celovita ideologija, prodorna propaganda - ni njegovi izgledi na poetku nisu bili mali, ako ne i vei. U pitanju je bio pokret sa prevagom profesionalnih oficira, oslonjen na legitimitet i borbenost srpske ustanike mase. Ali, Mihailovi nije prihvatio
U9)

Zbornik N O R , tom X I V , 1, 76-78. Isto, 77.

237

ofanzivnu strategiju, pokretljivost jedinica, pomeranje sedita Vrhovne komande umesto ukopanosti" na Ravnoj gori, ukoliko izuzmemo period generalovog boravka u Crnoj Gori i Hercegovini; pre svega, prihvatanje 1941. godine progonjenih Srba koje su ustae zlikovaki unitavali u ime NDH kao katolike drave na Balkanu u poretku nove Evrope"; dinaminiju vojnu organizaciju koja bi razbila njenu teritorijalnu strukturu, diplomatski smisao u odnosima sa saveznicima, korienje ruskog faktora" radi pariranja narodnooslobodilakom pokretu, itd. etniki pokret je nasuprot sebi imao snani, mladi, dobro organizovani i vodeni suparniki pokret, kome je bio nedorastao, vojniki, personalno i diplomatsko-politiki, iako je od njega 1941. objektivno bio ili mogao biti daleko jai, da su ga vodili ljudi koji bi znali da spoje patriotsku dimenziju i nacionalnu ideologiju sa antifaizmom. ak i da se uzme da je oseka borbi na tlu ue Srbije bila nuna u jesen 1941. zbog egzistencijalnog spasa srpskog naroda posle strahovitih masakra u Podrinju, Kragujevcu i Kraljevu, nemaka vojna sila 1943. nije bila snaga Vermahta iz 1941. godine, kada je niko nije mogao zaustaviti sem Crvena armija pod Moskvom u zimu 1941. godine. Borba Mihailovia na tlu NDH ne bi mogla izazivati reakcije saveznika, jer je ova Pavelieva okupatorsko-klerikalna tvorevina bila u ratu sa antifaistikim savezom SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Komunisti su antitezom nacionalistikim politikama - usmeravanjem borbe protiv okupatora dobili na svoju stranu snage koje su potencijalno pripadale etnicima, a na drugoj strani spreili da se oslobodilaki rat ne pretvori u strahoviti rat Srba i Hrvata do istrebljenja. Za razliku od Mihailovia, Josip Broz se po izlasku iz Beograda na slobodnoj teritoriji pojavljuje pod nadimkom Tito, bez navoenja imena i prezimena. U zimu 1942. Kominterna je kritikovala KPJ to se Vrhovni tab koji je Tito simbolisao pojavljuje kao bezlian. Titovo ime i prezime nije bilo poznato ni partijskom lanstvu, a kamoli irim narodnim slojevima. Prilikom razgovora Tita i Mihailovia u Struganiku, Mihailovi je bio miljenja da je u pitanju Rus. Dragia Vasi, koji je prisustvovao razgovoru izmeu Drae Mihailovia i Tita u Brajiima, smatra da je Tito krio svoje pravo ime da ne bi izazvao neprijateljstvo Srba koji su u Hrvatima gledali srpske krvnike zbog genocida u NDH. Po Dragii Vasiu, Titov naglasak je bio vie ruski nego hrvatski, iz ega je izvlaio zakljuak da je on morao due vremena provesti u SSSR-u. Kvislinka i nemaka propaganda irile su jedno vreme glasine da se na elu partizanskih odreda nalazi Vladimir Lebedev, savetnik poslanstva SSSR-a u Beogradu. Tita je, prilikom izlaska na slobodnu teritoriju iz Beograda, polovinom septembra 1941, Aleksandar Rankovi opomenuo da pred seljacima ne pokazuje da poznaje taj kraj, kako ne bi izazvao sumnje da se borio na neprijateljskoj strani u prvom svetskom ratu. Znai, takvo podozrenje moglo je postojati i na strani njegovih najbliih saradnika, naravno nezavisno od naglaska. Meutim,

238

oznaka Tito" bila je izraz i predratne konspiracije, jer ni partijski sastav nije znao ko se nalazi na elu Partije. U Crnoj Gori jedno vreme se govorilo da je na elu Moa Pijade, a meu interniranim u Italiji, naroito Crnogorcima, da je moda u pitanju i Milovan ilas. Poznato je da bosanski partijski funkcioner Ugliea Danilovi nije znao ko je generalni sekretar sa kojim se sastajao. 0) Tito je Kominterni objanjavao svoju anonimnost time da uva integritet svoje porodice u Zagrebu, ali to objanjenje ne deluje ubedljivo. U emigraciji je za partizanskog vou smatran ruski emigrant Fjodor Mahin. ) U prvoj, ustanikoj fazi odredi su bili organizovani na teritorijalnom principu, ali su rano zapaene slabosti takve vojne organizacije. Zbog prikovanosti odreda za odreene teritorije, oni su ostajali nepovezani i lieni snanije borbene moi, bez pokretljivosti i irih manevarskih mogunosti. Prelomnu fazu u organizovanju vojske obeleilo je jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilakih snaga u Stolicama 26-27. septembra 1941. godine, na kome je reeno pitanje vojne strukture i organizacije, sistema komandovanja, naina mobilizacije; utvreni su jedinstveni nazivi vojnih i politikih organizacija, oznake u oruanoj sili naroda i pozdrav. Glavni tab je pretvoren u Vrhovni tab NOPOJ i odlueno je da se u zemljama i pokrajinama Jugoslavije organizuju glavni tabovi kao rukovodstva partizanskih snaga. eta (80-100 boraca) je trebalo da postane osnovna jedinica; tri do etiri ete inile su bataljon, a dva do etiri bataljona partizanski odred kao najveu partizansku jedinicu. Na savetovanju je zakljueno da se mogu formirati i vee vojne formacije, sastavljene od vie odreda. Jedinstvenoj vojnoj organizaciji doprinosili su formulisanje jedinstvene partizanske zakletve, utvrivanje partizanskog pozdrava, organizacija sanitetske slube, ishrane, vojne discipline.122) Savetovanju u Stolicama prethodilo je savetovanje koje je organizovao Glavni tab NOP odreda Srbije u Dulenima, 16. septembra 1941, za komandante i komesare partizanskih odreda zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja. Kao i mnogi dogaaji na tlu Srbije 1941, kojima je pre ili kasnije peat davao Politbiro CK KPJ sa Josipom Brozom Titom, tako se i ovo savetovanje nalo u senci savetovanja u Stolicama, iako je ono anticipiralo i uoptilo iskustva dotadanje borbe, koja e se uobliiti deset dana kasnije u Stolicama, na jugoslovenskom skupu. Savetovanje u Dulenima bilo je u funkciji pokrenute inicijative da se odri jugoslovensko savetovanje. Prisustvovali su svi lanovi Glavnog taba, pet komandanata odreda: 1. i 2. umadijskog, kragujevakog, kraljevakog i aanskog NOP odreda, dva komesara - uikog i kragujevakog odreda, komandiri belike i parainske ete pomoravskog NOP odreda, sekretar OK KPJ za Kragujevac i instruktor PK
120) 121) 122)

U. Danilovi, Sjeanja, II, priredio Z. Antoni, Beograd, 1987. Mahin je bio lan K P J od 1939. godine. Bilten Vrhovnog taba N O P O J , br. 7 i 8.

239

KPJ za Srbiju. 123 ' Spreeni su da uestvuju predstavnici posavskog, kosmajskog, poarevakog, podrinjskog i valjevskog NOP odreda. Koa Popovi nije uestvovao na savetovanju jer su Nemci ve pokrenuli ofanzivu na Mavu. Komandantu Valjevskog NOP odreda Zdravku Jovanoviu saopteno je da ostane sa odredom, jer je pretila opasnost da Nemci iz Mave i Posavine produe napad u pravcu Valjeva. Savetovanje je pripremano u velikoj konspiraciji i za njega je znao samo sekretar Okrunog komiteta Kragujevca Mijalko Todorovi. 124 ' Na samom savetovanju je zakljueno da partizanski odredi moraju prerasti u krupnije i vre vojne jedinice, poveati manevarsku sposobnost i osposobiti se za sadejstvo i na teritorijama drugih partizanskih odreda. Usled priliva novih boraca bila je prevaziena i poetna etna struktura partizanskih odreda, to je znailo da treba formirati bataljone. Krupnije akcije morale su se izvoditi saradnjom vie partizanskih odreda. Jedno od kljunih pitanja je bilo na koji nain najbre sprovesti Titovu ideju o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. ' Stvaranjem oruane sile u vidu partizanskih odreda i organa vlasti - narodnooslobodilakih odbora (NOO) od jula 1941, komunisti su ispoljavali tenju za iskoriavanjem narodnooslobodilake borbe za drutveni prevrat, nezavisno od svih kvalifikacija ovih odbora kao privremenih, neophodnih organa borbe protiv okupatora, organa naroda a ne komunistike partije. Njihovo osnivanje sukobljavalo je komuniste sa Kominternom, koja je suspendovala sve socijalne promene dok traje rat, a na drugoj strani sa etnicima koji su u njihovom stvaranju videli nameru da se odstrani legalni poredak" i prigrabi vlast za raun tuinske sile (SSSR-a). Delujui mimo direktive Kominterne, jugoslovenski komunisti su pokazivali odreenu meru samostalnosti, ali su na drugoj strani iskljuivali modus vivendi sa drugom antiokupatorskom strujom u srpskom narodu. Za etnike su narodnooslobodilaki odbori bili organi vlasti kojima se zamenjuju i rue stari organi vlasti, a time od samog poetka dovodi u pitanje unutranji kontinuitet Kraljevine Jugoslavije. NOO su na slobodnoj teritoriji faktiki oduzimali vlast institucijama vlasti Kraljevine i vlasti uspostavljenoj i podravanoj od strane okupatora, a na okupiranoj teritoriji ilegalni narodnooslobodilaki odbori paralelno su delovali sa organima okupatorske vlasti. Stvaranjem narodnooslobodilakih odbora dolo je do paralelizma tri vlasti na teritoriji Srbije i Jugoslavije: narodnooslobodilakog pokreta,
123)

Savetovanju su prisustvovali: Sreten ujovi, komandant Glavnog taba, Rodoljub olakovi, Filip Kljaji, Nikola Grulovi, lanovi taba, te Mijalko Todorovi, sekretar OK K P J za Kragujevac, Milan Blagojevi, komandant 1. umadijskog NOP odreda, Radisav Raja Nedeljkovi, komandant Kragujevakog NOP odreda, Pavle Jaki, komandant Kraljevakog NOP odreda, Vladimir Dedijer (na savetovanju postavljen za komesara Kragujevakog NOP odreda), Svetislav Stefanovi, instruktor KP za Srbiju pri Okrunom komitetu K P J za Kragujevac, Momilo Radosavljevi Mole, komandant aanskog NOP odreda, Milinko Kui, politiki komesar Uikog NOP odreda, Andra orevi, komandant Drugog umadijskog NOP odreda, Ljubia Uroevi, komandir Belike ete Pomoravskog NOP odreda.

124) 125

Savetovanje u Dulenu 1941, Kragujevac, 1988, 34-35. > Isto, 6 - 7 .

240

starog centra vlasti u emigraciji, ije je interese izraavao pokret Mihailovia, te okupatorske i kolaboracionistike. Imenovanjem narodnooslobodilakog odbora u Kolainu, 19. jula 1941, izborom Narodnog odbora osloboenja sreza beranskog, 21. jula, te Sreskog NO odbora u Andrijevici, istog dana, stvarala se nova vlast ukidanjem stare. Dekret kojim se osniva sreski odbor u Krupnju nakon osloboenja varoi septembra 1941. izriit je u stavu da se stara vlast ukida. ' Sreski odbor u Beranama stvara se nasuprot volji predstavnika Kraljevine Jugoslavije, koji su smatrali da nema potrebe za novim organom vlasti kada postoji sresko naelstvo. 127 ' Prvi narodni komiteti" stvoreni su u Srbiji jo krajem jula 1941. godine. Na tlu Uike republike izgradie se mrea narodnooslobodilakih odbora: u Krupnju, Cajetini, Kosjeriu, Arilju, Bajinoj Basti, Uicu, aku. Gradski narodnooslobodilaki odbor u Uicu izabran je 7. oktobra 1941. godine. Njegov program bio je sadran u tri rei: Sloboda, hieb, ogrev". Poetkom oktobra u Valjevu je konstituisan Okruni narodnooslobodilaki odbor, iako grad nije bio osloboen. Narodnooslobodilaki odbori stvaraju se u Mavi, oko Beograda, u umadiji, Pomoravlju. Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju imenovanje 17. novembra 1941, s Dragojlom Dudiem kao predsednikom i Petrom Stamboliem kao sekretarom. 128 ' Osloboena teritorija istone Srbije posle Uike republike" bila je najvea slobodna teritorija u Srbiji. Obuhvatala je prostor u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke, delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Poetkom septembra 1941. u Salau je imenovan Narodnooslobodilaki odred za krajinski (salaki) srez.1 ' Na slobodnu teritoriju zapadne Srbije stizali su kadrovi iz Beograda i drugih gradova. Josip Broz je polovinom oktobra zatraio da se preko Posavskog odreda organizuje prebacivanje partijskih i kadrova SKOJ-a u unutranjost Srbije, naroito onih koji su bili kompromitovani. U Beogradu je trebalo da ostane Mesni komitet, sastavljen od nekompromitovanih kadrova. 130 ' Nesigurna partizansko-etnika saradnja, zasnovana od prvog dana na nepoverenju, sve se vie izroavala u niz incidentalnih situacija i sukoba, koji su postajali skoro svakodnevna pojava. Izbijali su prilikom posedanja pojedinih mesta, naina mobilizacije, simbola i amblema, podele plena, dodeljivanje puaka i municije iz uike fabrike oruja, etnike zatite saradnika okupatora (pripadnika formacija Nedia, Peanca, Ljotia), zatvaranja istaknutih boraca jedne ili druge strane, sukobljavanja partizanskih i etnikih jedinica (oko Kosjeria, Poege,
126) 127)

128) 129) 130)

D. Dudi, Dnevnik 1941, Beograd, 1945, 136. Istorijski arhiv SR Crne Gore, Titograd, br. 7 7 4 3 - V I I I , 1 - 5 (41), Zapisnik skuptine delegata za izbor odbora odrane 21. jula 1941 - U okviru Vojno-sudske sekcije k o p i r a n j e sovjetski organ bezbednosti ( E K A ) , ali su preovlaivale jugoslovenske oznake (trobojka itd.). Tito ga naziva Centralni^ odbor za itavu osloboenu teritoriju" - Vrhovni tab N O P O J (Tito), br. 136 - tabu Komande Junog fronta, muzej Titovo Uice. J. Marjanovi, n.d., 159. Zbornik N O R , tom I, knj. 20, dok 25.

241

Arilja, Ivanjice). Mihailovi je lino vodio napad jedne svoje jedinice na partizane u selu Planinici krajem avgusta 1941. godine. 131 ' Zarobljene partizane etnici su predavali Nemcima (kod Mionice, u selu Sitarice itd.). U Slovcu je etnikom vojvodi Jovanu kavoviu kavi predato 365 zarobljenih partizana sabranih na Ravnoj gori, s tim to ih je on izruio Nemcima, koji su ih streljali na Kruiku, u Valjevu, 27. novembra 1941. godine. 132 ' Kako se ustanak u septembru irio, ugroavao saobraaj, sve vie se oseao i u prigraninom predelu NDH, u Mavi i Podrinju, nadomak Sremu, nemaki vojni faktori nisu oklevali. Vrhovna komanda Vermahta udovoljila je zahtevu feldmarala Lista 14. septembra 1941. godine, donosei odluku da se iz Francuske u Srbiju uputi 342. divizija. S ojaanim 125. peadijskim pukom, dopremljenim iz Grke, 342. divizija trebalo je da oisti luk Sava - Drina, gde se, po Nemcima, nalazilo najjae ustaniko arite. To nemako shvatanje delio je i ustaki vojskovoa", maral Slavko Kvaternik. 133 ' Srbi su ponovo ozlojedili Hitlera pokretanjem ustanka i stvaranjem najvee i jedine slobodne teritorije u okupiranoj Evropi. Naredba za uguenje ustanka potekla je sa najvieg mesta Treeg rajha. Izriit zahtev za uguenje ustanka Hitler je dao 16. septembra 1941, a jedinstvena komanda poverena je komandantu 18. armijskog korpusa, generalu Francu Bemeu. Borbe su se vodile na terenima na kojima su voene i najtee i najslavnije bitke u prvom svetskom ratu. Sam napad na ustanike iz Srema zasnivao se na iskustvu iz prvog svetskog rata. Na granici prema Drini postavljena je jedna nemaka posadna divizija iz NDH i ustae, a na Savi maarska ratna rena flotila. Napad 342. divizije zapoeo je 28. septembra 1941. godine. Nemakim jedinicama pruen je jednomeseni otpor. Dovlaenje operativnih divizija sa drugih okupiranih teritorija (Francuske i Grke) ili drugih frontova (Istonog) bilo je neophodno za savlaivanje ustanka. U okupiranoj Evropi onog vremena jedinstvene su pojave angaovanja tolike vojne sile, po nareenjima najviih dravnih i vojnih instanci, kao u Crnoj Gori za uguivanje 13-julskog ustanka i u Srbiji za slamanje tzv. Uike republike u jesen 1941. godine. U zavrnim borbama krajem oktobra 1941, na prostoru Jagodina - Kruevac - Parain poelo je iskrcavanje druge - 113. peadijske divizije, dovedene sa Istonog fronta. Nemaka protivustanika akcija septembra - novembra 1941. u zapadnoj Srbiji i Sumadiji praticala je u znaku primenjivanja masovnih represalija protiv stanovnitva slobodne teritorije. Nemake vojne jedinice imale su karakter kaznenih ekspedicija. Tog oktobra izgledalo je da su Nemci odluili da zatru srpski narod. Pretilo se da e se Nemci povui iz Beograda i onda ga unititi bombar do vanj em iz vazduha i
m

1 2 Tsto 207 3)
133)

> V. Glii, n.d., 113. 1, 235.

Zbornik N O R , tom X I V , 2, 1.016; B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija...,

, ..

241

artiljerije. Iznurene jedinice odbrane, pri tom istroene u nametnutom graanskom ratu, nale su se krajem novembra pred poslednjim nemakim udarom. Ustanak na jugu Srbije je kasnio, dobrim delom zbog uticaja etnika Koste Peanca. Sama oblast imala je dvojaki strateki znaaj za okupatora: saobraajnice, koja je povezivala Beograd sa Solunom, demarkacione linije i blizine bugarske granice. Najjaa ustanika baza u dolini Toplice nalazila se na Pasjai, Malom Jastrepcu i Vidojevici. Prokuplje, je privremeno osloboeno 9. oktobra, a novembra iste godine Lebane, Lece i Medvee, ime se ve zaokruivala slobodna teritorija, sa tenjom da se iri prema Vranju i Kruevcu. Sukob toplikih partizana sa etnicima na Pasjai novembra 1941. oznaio je konaan razlaz ove dve struje. Sukob u zapadnoj Srbiji nije mogao da ne izazove razlaz i u drugim krajevima Srbije. Na levoj strani June Morave dolo je do masovnog ustanka krajem 1941. godine. Dok je ustanak u zapadnoj Srbiji bio razbijen, na jugu je tek buknuo. Jug Srbije nastavio je partizansku borbu, obezbeujui njen kontinuitet sve do 1943-1944. godine i konanog osloboenja Srbije. Dejstva Toplikog, Rasinskog i Jablanikog odreda su objedinjena. Kukaviki partizanski odred krajem 1941. brojao je oko 400 boraca. Jablaniki odred povezivao je prostor izmeu Kukavikog i Toplikog odreda sa bazom na planini Radan. Vranjski partizanski odred nastojao je da utie na irenje ustanka u Makedoniji, ali je rano razbijen od bugarskih snaga. Stvorena je slobodna teritorija, koja e se u uslovima partizanskog ratovanja odreda na jugu sa Bugarima, etnicima i Nedievom andarmerijom manje-vie odravati kao trajna, sa ovim ili onim suavanjima ili proirivanjima. Na desnoj obali June Morave bili su osloboeni regioni Zaplanja, Babike gore i Kruevice, a na levoj obali itav prostor od Jastrepca do Kukavice, sa uporitima na Jastrepcu, Pasjai, Radanu i Kukavici. U tom prostoru delovalo je pet partizanskih odreda, usmerenih na saobraajnice u dolinama Morave, Niave i Toplice. Partija je imala preovlaujui uticaj na razvoj borbe, na politiku liniju i sastav rukovodeih kadrova. Pod udar je doao ugledni prvoborac Ratko Pavlovi, prihvaen od naroda, linost koja je stekla veliki autoritet, upozoravajui na njegove ranije greke - frakcionatvo, intelektualtinu i nedovoljnu povezanost s Partijom", 1341 to je u sektaristikoj organizaciji KPJ bilo ravno smrtnoj presudi. Izmeu zapadne Srbije i umadije i oblasti na istoku i jugu Srbije nije dolo do saradnje i usaglaenosti operacija avgusta i septembra
134)

D. Petrovi pie o politikim grupicama", u gradovima istone Srbije, preteno sastavljenim od mladih intelektualaca, koji su bili nezadovoljni politikom Kominterne i sovjetskog rukovodstva. Iznad svega su isticali ideju svetske revolucije. Nezadovoljstvo je jaalo sa zakljuenjem sovjetsko-nemakog pakta 1939. godine. Komunisti su radili na izolaciji trockistikih kruoka. U jednoj od prvih akcija Boljevakog narodnooslobodilakog partizanskog odreda uhvaen je najpoznatiji trockist" u Zajearu (inae student iz Crne Gore), Vasa Pejovi. U Biltenu Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije od 18. septembra 1941. o njemu se govori kao poznatom trockistikom banditu i pijunu policijskom kojemu e suditi tribunal". - D. Petrovi, Istona Srbija u ratu i revoluciji 1941-1944, Beograd, 1983, 64-65.

243

1941. godine, a ni kasnije. Ustanak na istoku Srbije razvijao se u oblasti strateki vie nego znaajnoj za Nemce zbog imperativa zatite dunavskog puta i eksploatacije bakra u Boru. U boljevakom srezu dejstvovao je Boljevaki odred, a u knjaevakom kraju Zaglavsko-timoki odred. Izmeu Timoka i Deli-Jovana nalazio se prostor delovanja Krajinskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda. U predelu Zvida, Kuaja i Majdanpeka delovali su partizanski odredi: Ujevaki, Majdanpeki, Zviki NOP i Krajinski NOP. Na tom podruju javili su se i etniki odredi, sa kojima su partizanske snage saraivale na osnovu prethodno postignutog sporazuma. etnici su sa partizanima uestvovali u zauzimanju Velikog Gradita 20. septembra 1941. godine. Napadom partizana na etnike, zbog krenja dogovora, jedno vreme je potisnut etniki uticaj u Poreu, Zvidu i Krajini. Ujevaki etniki odred nastavio je sa svojim aktivnostima u gornjem Peku, Poreu, Zvidu i Branievu, ulazei u sukobe sa Nemcima i Peanevim etnicima. etnike snage u Gornjaku podravale su Drau Mihailovia. 135 ' Za vreme ustanike plime na istoku Srbije stvorena je slobodna teritorija, sa centrom u Kuevu i Majdanpeku, u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke, delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Na teritoriji aleksinakog, raanjskog, sokobanjskog, svrljikog i dela nikog sreza dejstvovao je avgusta i u prvoj polovini septembra 1941. Ozrenski NOP odred, iz kojega je nastao Svrljiki odred, kasnije nazvan Niavski partizanski odred. 36) Ustanak na istoku Srbije imao je neke osobenosti koje ga razlikuju od ustanka u zapadnoj Srbiji. Izbio je, prvo, neto kasnije nego u zapadnoj Srbiji; drugo, sporije se razvijao, u poreenju sa prostorom izmeu Drine i Morave, i tree, ustaniki talas je preseen otrom okupatorskom protivakcijom da se osigura plovidba Dunavom i nesmetan rad u Borskom rudniku. Na narod je porazno delovalo razbijanje Ozrenskog NOP odreda u sukobu sa Nedievom andarmerijom 27. novembra 1941. godine. Ostaci razbijenih odreda bili su preputeni sami sebi pred nastupajuu zimu, izloeni stalnim progonima kolaboracionistikih snaga. Pod pritiskom Nemaca i njihovih saradnika, partizanske snage su krajem oktobra 1941. u istonoj Srbiji svedene na Knjaevako-boljevaki odred. Sa uporitem u Gornjaku, produile su da se odravaju Mihailovieve etnike snage. Za Mihailovia je ova oblast imala poseban znaaj zbog blizine bugarske granice. etniki voa je celu Srbiju pokrio svojim oficirima i komandnim centrima. Mihailovi je ve avgusta 1941. ustanovio funkciju komandanta istone Srbije, za koju je imenovao majora Velimira Piletia, a za naelnika taba kapetana I klase Siniu Ocokoljia Pazarca. 137 '
135) 136j 137)

Isto, 77. Isto, 80-1. J Major Velimir Pileti je organizator etnikog pokreta u Homolju, a od 1941. komandant Krajinskog etnikog korpusa. Sinia Ocokolji (pojavljuje se u dokumentima kao Sinia Pazarac), kapetan I klase, od 1942. komandant Mlavskog etnikog korpusa - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 151.

744

Albanska kolaboracija i srpski egzodus


S albanskim separatizmom, izdajom i napadima iz zaseda Kosovska divizija srela se ve za vreme aprilskog rata. Albanci su 10. aprila 1941. opljakali skladita vojske u Prizrenu i domove naseljenika u blizini grada. Pobunjenike grupe napadale su jedinice i delove Metohijskih trupa, a u akovakom srezu popaljene su kue naseljenika. Ugroene jedinice Kosovske divizije branile su se od napada uzimanjem talaca iz redova albanskog stanovnitva i uzvratnom paljevinom albanskih kua, 14. aprila 1941, u selima Beu, Grgocu, Radoniu, Janou, pa i ubijanjem pobunjenika. 138 ' Od aprila do jula 1941. bila je popaljena veina naseljenikih sela u Metohiji i Drenici, sem Vitomirice i Dobrue, spaljene tek u jesen 1941. godine. Albansko raspoloenje izraeno je u manifestacijama protiv Jugoslavije, Srbije i Jugoslovenske vojske 14. aprila u Prizrenu, akovici, Pei. akovaki predsednik optine, Sulejman Krieziu, organizovao je delegaciju za doek Nemaca. Albanci su u Pei napali kasarnu Jugoslovenske vojske, gde su doekani plotunima, ali je nemaka jedinica iz Kosovske Mitrovice dokrajila otpor vojnika. Mada istoriari Albanci smatraju da ne treba identifikovati ove pobunjenike sa albanskim narodom, jer se radilo o begovima i barjaktarima, nazivajui ih petom kolonom", faistima", buroaskim elementima" itd., injeniki je nesumnjivo da su one bile opte, masovne i antijugoslovenske po duhu. Voe demonstracija podsticale su Albance na antijugoslovenske akte, progon naseljenika, pljaku i paljevine, pojave koje su dobile masovan karakter. 139 ' Prve okupacione trupe u junoj Srbiji (Ni, Kurumlija, Kosovska Mitrovica i Leskovac) bile su jedinice 294. peadijske divizije, koju je maja 1941. zamenila 717. peadijska divizija iz Austrije, koja je posela podruje Kosovska Mitrovica - Raka - NTvi Pazar. Kosovska Mitrovica postala je sedite Krajskomandanture (838) podreene Feldkomandanturi u Niu, a od januara 1942. Feldkomandanturi u Vrnjakoj banji. General Eberhard, komandant 60. nemake divizije, koja je ula u Kosovsku Mitrovicu, sklopio je sa albanskim predstavnicima sporazum o stvaranju Male Albanije", kao protivtee potencijalnoj italijanskoj Velikoj Albaniji". 140 ' Mada je sporazum zakljuen radi obuzdavanja moguih italijanskih zahteva, proglaen je privatnim aktom i poniten na intervenciju Feliksa Bender, predstavnika nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu. Ponitavanje je imalo vanost samo na
13S)

Ali Hadri (Narodnooslobodilaki pokret na Kosovu 1941-1945, Beograd, 1973, 85) navodei ove podatke nastoji tumaenjem i objanjenjima da opravda i legalizuje pobunu zbog ropskog poloaja" Albanaca u Kraljevini Jugoslaviji i uzvraanje napadnutih oficira i vojnika prikae kao odmazdu. Ali Hadri n.d., 87. S albanske strane prisustvovali su: predstavnik Kosovske Mitrovice - Dafer Deva, Sjenice - Omer ini, Novog Pazara - Aif Hadi, Vuitrna - Jahja Hadi Demali, Pritine - Ilijaz Hadi Demali, Podujeva - air Halili, Drenice - Jusuf Gradia, Istoka - Sadik Rama i Pei - Sejfedein Begoli.

245

relaciji dve sile - saveznice, Nemake i Italije, protivurenih interesa, ali ne i za Srbiju kao vojno okupiranu prostoriju. Kosovskomitrovaki okrug uao je u sastav okupirane Srbije, ali sa zadravanjem snanog uticaja albanskih kvislinga, koji nisu prestajali da rade na ukljuivanju okruga u sastav Velike Albanije". Savet komesara je avgusta 1941. regulisao upravno ureenje Kosovskomitrovakog okruga kao dela Drinske banovine, sa srezovima Novi Pazar, Kosovska Mitrovica, Vuitrn i Podujevo. Prvi naelnik okruga Kosovska Mitrovica bio je albanske narodnosti (Ibrahim Ljutviu), kao i rukovodioci uprave u srezovima u njegovom sastavu, sem studenikog sa centrom u Rakoj. Naelnik je nadlean za sva pitanja koja su se raspravljala u ovom okrugu, a ticala su se Albanaca, i to u svojstvu pomonika bana Drinske banovine. Kosovskom andarmerijom od 1.000 ljudi, kojoj su se pridruivali albanski dobrovoljci, komandovao je kapetan Bajazit Boletini, dok su dobrovoljcima rukovodili seoski glavari. Zandarmi su nosili posebnu uniformu sa grbom Skenderbega. 141 ' Tri Albanca - Ali Draga, voa albanske narodonosne grupe, Ibrahim Ljutvi, okruni naelnik i Bajazit Boletini, komandant andarmerijske regimente - vodili su glavnu re u Kosovskomitrovakom okrugu meu Albancima. Mada je Kosovo podeljeno na tri okupacione zone, najvei deo dobila je Italija, koja je svoj deo oblasti anektirala Albaniji ukazom kralja Viktora Emanuela III i kraljevskog namesnika Albanije od 12. avgusta 1941. godine. Istim ukazom stvoreni su osnovi Velike Albanije", kojoj je pripala i zapadna Makedonija s Debrom, Strugom, Kievom, Gostivarom i delom Prespe. Velika Albanija je 1941. podeIjena na 14 prefektura, od kojih su etiri bile kosovske (ili, kako se govorilo, osloboenih krajeva"). U sastav Velike Albanije ula je celokupna povrina Kosova pod italijanskom okupacijom, koja je zahvatala povrinu od 8.900 km2 (sa plavskim, roajskim i tutinskim krajem), na kojoj je ivelo 560.000 stanovnika. Izvedeno razgranienje nije zadovoljavalo Bugarsku, koja je pretendovala na oblasti Makedonije sve do Ohrida, koji je smatran bugarskim svetilitem". Za bugarske okupatore pogotovu je bila neprihvatljiva injenica da se Italija nalazila na samom domaku Skoplja. Na albanski dravni praznik, 28. novembra 1941, Albanci su u Skoplju organizovali demonstracije, zahtevajui da se grad prikljui Velikoj Albaniji. Izvrenom podelom nije bila zadovoljna ni vlast u Srbiji, ali je degradirani kvislinki reim bio prinuen da se pomiri sa svrenim inom. Privilegovanjem Albanaca nisu bili zadovoljni ni malobrojni crnogorski separatisti, iji je uticaj posle 13-julskog ustanka sasvim opao. Albanski separatisti na Kosovu i Metohiji ostvarili su 1941. stari san o Velikoj Albaniji, iv jo od Berlinskog kongresa i obrazovanja Prve prizrenske lige, zasnivajui svoju politiku na silama Osovine koje
141)

A V I I , K . - 738, F. 1, dok. 3.

246

su im omoguile da se u novom poredku" izraze kao novi subjekt balkanske konstelacije. Kao da je na pomolu bila velika, etniki ista Albanija, sa etiri biva turska vilajeta: janjinskim, skadarskim, bitoljskim i kosovskim, svoenjem granica Crne Gore na granice pre Berlinskog kongresa, to znai uzimanje Plava i Gusinja, Roaja, Tuzia i Ulcinja. Meu najglasnijim i najuticajnijim zagovornicima ove konstrukcije Velike Albanije, koju je trebalo stvoriti na raun srpskog i grkog naroda, Makedonaca i Crnogoraca, isticao se Mustafa Kruja, albanski nacionalist, kvisling i predsednik vlade Velike Albanije, sa katolikim svetenstvom koje je sledilo italijansku politiku prodora na Balkan na raun ruenja meuratnog sistema meunarodnih odnosa i glavnih albanskih protivnika - Srba. Italija je glorifikovana kao pobednica, oslobodilac albanskog naroda i tvorac Velike Albanije. Meu starim protagonistima antijugoslovenske i antisrpske politike prednjaili su lanovi Kosovskog komiteta, koji su se obreli na Kosovu neposredno posle aprilskog vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije. Bedri Pejani je sa 60 Albanaca traio da se i Kosovskomitrovaki okrug prikljui Albaniji. Na istom zahtevu istrajavao je i Albanski narodni savez, kojim je rukovodio Ali Draga, sin Ferada Drage. 142 ' Prilikom razgranienja izmeu Nemaca i Italijana, Nemci su obezbeivali svoje ekonomske i strateke ciljeve. Pretenzije slabijeg saveznika, Italije, nisu se otvoreno izraavale, ali se protivrenosti interesa sagledavaju preko posrednih intervencija, zahteva drugih subjekata koji su bili korieni ili podstrekavani da pokrenu inicijativu za izmenu granice, pre svega albanskih nacionalista. Italijani su eleli to dublji prodor na Balkan, s prisvajanjem ekonomskih izvora (Trepa, na primer), dok su Nemci nastojali da se domognu nalazita hromne rude i magnezita na Kosovu. Ve pominjani memorandum Milana Aimovia bio je, nezavisno od nacionalnih motiva sprskog kolaboracioniste, da se Srbiji prikljui oblast puna srpskih srednjevekovnih spomenika, koja je potseala na staru slavu i veliinu carstva, napinjui prsa svakog Srbina, pa i radi spasavanja srpskog ivlja od albanskog progona, zlostavljanja i terora, u sutini u funkciji nemake politike da se kontrola Treeg rajha rasprostre na sve sirovinske izvore. Meutim, Nemci su imali i drugu, realniju politiku sa stanovita svog interesa: da podravaju Albance u Kosovskomitrovakom okrugu kako bi lake eksploatisali Trepu, a pitanje granica uostalom nije bilo konano i moglo je priekati na zavretak rata i pobedu Treeg rajha. Bilo je vano da se olovo i cink u toku rata koriste za potrebe Nemake. to se tie albanskih nacionalista, oni su u realizaciji svoje osnovne ideje, Velike Albanije, mogli raunati i na jednu i na drugu silu Osovine. Razlike su se ogledale samo u tome to su jedni ovu nacionalistiku tvorevinu na raun drugih naroda gledali pod protektoratom Italije, a drugi pod protektoratom Nemake. Posle kapitulacije Italije ulogu albanskog zatitnika i saveznika preuzela je Hitlerova Nemaka.
142)

A. Hadri, n.d., 95.

247

Srpski narod na Kosovu i Metohiji prvog dana ropstva i okupacije suoio se sa snanim nacionalnim pritiskom albanske veine, obuzete shvatanjem da je vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i dolazak okupatora oznaio nacionalno osloboenje albanskog ivlja. Italijanski okupator proklamovao je nacionalna prava Albanaca, koja su im bila uskraena u Kraljevini Jugoslaviji, pre svega dozvolio je pravo na noenje albanske zastave, pravo na albanski jezik u javnoj i slubenoj komunikaciji, kole na albanskom jeziku. Padom Jugoslavije pala je i srpska strahovlada u vienju Albanaca, koja nije prihvatana od oslobaanja Kosova i Metohije u balkanskom ratu 1912. godine. Albanski ustanak 1913. protiv srpske vlasti oznaio je poetak albanskih buna protiv srpske, odnosno jugoslovenske vlasti, koje se redaju: 1919-1920, kada se na albansko-jugoslovenskoj granici vodio pravi rat, 1941, i na kraju rata, 1944-1945, to je bio izraz postupnog sazrevanja albanske nacionalne svesti od Berlinskog kongresa i formiranja Prve prizrenske lige. Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, uspevala je da ostvaruje svoj uticaj na Kosovu i Metohiji preko administrativne, andarmerijske i vojne vlasti, putem kolonizacije Srba i Crnogoraca, ali i politikim sredstvima, saradnjom vladajue Radikalne stranke sa albanskim stranakim grupacijama (Demijet), ili vezama sa uticajnim predstavnicima albanske zemljine aristokratije. Albanski glavari i malobrojna inteligencija shvatili su aprilski poraz Kraljevine Jugoslavije kao pretpostavku svog konanog nacionalnog osloboenja, pod zastavom Osovine i u okviru Velike Albanije, kao etniki iste drave albanskog naroda, koja predstavlja novi subjekt na Balkanu i u okviru novog poretka". Mrnju koju su Albanci oseali prema Srbima, podsticali su okupatori. Albanski glavarski sloj, sa hodama i poslovnim ljudima, intelegencijom, stavili su se u celini na strani okupatora. Albanska kolaboracija je najmasovnija kolaboracija na tlu Jugoslavije, jer je obuhvatala najvei deo stanovnitva. Zaostalost albanskog stanovnitva, koje je vekovima ivelo u duhu Zakonika Leke Dukaina, nepismenost sa verskom zatucanou, spreavalo je pre rata KPJ da ostvari uticaj meu albanskim ivljem, iako je podvrgavala kritici reim tzv. velikosrpske hegemonije, Kraljevinu i njen sistem, izjanjavala se za nacionalnu ravnopravnost Arnauta, organizaciono izdvojila oblasno partijsko rukovodstvo iz sastava KPJ za Crnu Goru, istupala sa internacionalistikim idejama i programom socijalno-kulturne emancipacije. Komunistiki prvaci sa Kosmeta su ak 1940. kritikovali kolonistiki element na Kosmetu kao osnov vlasti reima, 143 ' ime su uveliko podsticali albansku
143)

Miladin Popovi: . . . Kolonisti su stub hegemonije". - Metodije atorov arlo: . . . Referent ima ovinistiki stav. Ne moemo ii makedonskom seljaku i da mu kaemo da su kolonisti braa makedonskog seljaka. J e r generali, andari, pijuni nisu braa. Ako bi ili za savez s kolonistima, oni bi lopatom. Bilo je oko 10.000 familija sa oko 70.000 hektara. Svi su oni ugnjetai makedonskog naroda i s njima ne moemo imati dobre odnose. U Bijeloj Rusiji su svi kolonisti bili uhapeni i zemlja (im) oduzeta. To moramo i mi uiniti. Ko poznaje psihologiju makedonskog seljaka zna da se on bori za krvavu osvetu nad kolonistima". - Izvori za istoriju S K J , Kongresi, zemaljske konferencije, plenumi CK K P J - S K J , Peta Zemaljska konferencija K P J (19-23. oktobar 1940), tom I, knj. 10, Beograd, 1980, 210, 213.

248

politiku stvaranja etniki istog Kosova. Albanska sela su nakon okupacije bila potpuno zatvorena za uticaj antiokupatorskih ideja. Tokom rata ona su bila pretvorena u prave male tvrave, kojima nisu smeli prii ni malobrojni komunisti albanskog porekla. Antijugoslovensku i antisrpsku politiku faktiki su nosili i albanski komunisti, koji su se na Kosovu nali posle aprilskog vojnog poraza Jugoslavije, sa Fadiljom Hodom i drugim albanskim komunistima. Pristigli iz Skadra i Tirane, oni su rano pokazali rezerve prema jugoslovenskim oznakama KPJ. 1 4 4 ) Podela Kosova i Metohije izmeu tri okupatora 1941. godine Nemaca, koji su poseli Kosovsku Mitrovicu i Trepu, Italijana, koji su uzeli najvei deo Kosova sa Metohijom, te Bugara, koji su okupirali Siriniku upu sa kosovskim Pomoravljem - uticala je i na poremeaje u partijskoj organizaciji ove oblasti. Komunisti, uglavnom iz redova Crnogoraca i srpskog domorodakog stanovnitva i naseljenika, imali su svoje organizacije u Metohiji i Kosovskoj Mitro vici, dok je Kosovo (Pritina, Uroevac, Kaanik i Gnjilane) bilo sve do kraja 1941. bez partijskih elija, organizacija SKOJ-a i mesnih partijskih rukovodstava. Komunistika tvrava je bila Pe, sa Okrunim komitetom; partijska organizacija je za sobom imala oslon na Crnu Goru, s jedne strane, a s druge na snana kolonistika uporita u Vitomirici i drugim naseljenikim selima. Okruni partijski centar mogao se osloniti i na mesne partijske komitete u Prizrenu, akovici, Pei i Mitrovici. No ova partijska organizacija nije se ni oseala meu Albancima, jer je uoi rata od 200 kosovsko-metohijskih komunista samo 20 bilo albanske narodnosti. Nacionalizam Albanaca iskljuivao je proirivanje lanstva KPJ Albancima, iako se radilo o organizaciji internacionalistikog karaktera, iji je programski pristup nacionalnom pitanju bio sasvim suprotan vladajuem programu i politici. Samim tim, to je u pitanju bila jugoslovenska organizacija, a u njoj zastupljeni samo Srbi i Crnogorci, ona za Albance nije bila prihvatljiva. Tako e ostati sve do kraja rata, sa izvesnim promenama posle kapitulacije Italije, ali i tada najveim delom u zapadnoj Makedoniji. Na granicama Kosova prema Srbiji dolazilo je i do stalnih okraja albanske milicije (vulnetara) i etnika Koste Milovanovia Peanca koji su spreavali albanske upade na jug Srbije. Pripreme za borbu poticale su od komunista, Srba i Crnogoraca, koji su jula 1941. obrazovali Vojni komitet, koji su sainjavali: Boris Vukmirovi, sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet, Mitar Radusinovi i Pavle Brajovi. Jedina velika, mada nedovrena akcija, bez trajnijih posledica po rudnik Trepu, bila je diverzija na iaru u Trepi koju je 30. jula izvela rudarska diverzantska grupa. Pripadnici grupe su posle akcije postali jezgro Kopaonikog partizanskog odreda, formi144)

Prema nazivu K P J (zbog Jugoslavije), jugoslovenske trobojke i drugih jugoslovenskih znamenja.

249

ranog 7. avgusta 1941. godine. 145 ' Od tada pa do jeseni 1944. na tlu Kosova i Metohije nije bilo borbi veih razmera. Pozadinske jedinice ivele su u moru albanske kolaboracije. Postojanje Velike Albanije i ostvarena etnika integracija bili su oni glavni kameni spoticanja u pokretanju borbe protiv okupatora i albanske kolaboracije. Povedeni nacionalnim imperativom, Albanci su sledili politiku svojih glavara. Domorodakom i naseljenikom stanovnitvu u datim uslovima nije preostajalo nita drugo sem da se orijentie na stvaranje pozadinskih jedinica kao svoje samoodbrane. Metohijski narodnooslobodilaki partizanski odred imao je oktobra 1941. oko 780 boraca sa 380 puaka, sa pet bataljona pozadinskog tipa. Komandant odreda bio je Petar Brajovi, a politiki komesar Boris Vukmirovi. Oktobra iste godine formiran je Kosovski narodnooslobodilaki partizanski odred kod Pritine. Organizacija samoodbrane zasnovana je na teritorijalnom principu (vojni komiteti, desetine, pozadinski odredi). Organizacije narodnooslobodilakog fonda radile su na prikupljanju materijalne pomoi i obavetenja; na propagandi za narodnooslobodilaki pokret. Prvi takvi odbori javili su se krajem 1941. u Pei, Vitomirici, Kosovskoj Mitrovici. Komunisti nisu uspeli da pokrenu Albance na narodnooslobodilaku borbu, ali su organizovali Srbe i Crnogorce. Iskoriena je forma pozadinskih jedinica, dobro naoruanih i vojno obuenih. Iz jednog kasnijeg izvetaja (25. oktobra 1942) Bora Vukmirovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ Kosmeta, vidi se da je u Uroevcu bilo 1.000, u Pritini 1.100 i u Gnjilanu 330 vojniki organizovanih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta, zbog ega je juna 1942. dolo do premetanja centra Oblasnog komiteta iz Metohije u nerodimski srez, gde se i zadrao do novembra 1943. godine. Sirenje narodnooslobodilakog pokreta meu srpskim stanovnitvom, pod vodstvom komunista, imalo je jednu znaajnu posledicu za budunost, to jest potiskivanje etnikog uticaja iz kosovske oblasti. Slino srpskim krajevima na zapadu Jugoslavije, tako su i na Kosovu bitku za srpske mase dobili komunisti a ne etnici. Mihailoviev komandant Kosova i Metohije kapetan Jovan Miladinovi, koji je ilegalno prokrstario Kosovo u leto 1942, poslao je svom vrhovnom komandantu porazan izvetaj da su etnici izgubili borbu za organizovanje Srba u etniki pokret, jer su oni masovno obuhvaeni u oragnizacijama pod komunistikim vodstvom, i to: u srezu graanikom (Pritina) 84%, u srezu nerodimskom (Uroevac) 96% i gnjilanskom 76%. 1 4 6 '
145)

146)

Akciju je izvela grupa od sedam rudara: Dane Brklja, Jovan Jovani, Mile Labus, Nikica Labus, Nikola Krtini, Pero urica i Rade Milievi. Trepa je neznatno oteena (poruen jedan stub koji je ubrzo opravljen). - Vid. Branko Bokovi, Narodnooslobodilaka borba u Ibarskom bazenu, 112. Tihomir Gajo Slijepevi, Veze NOP-a Kosmeta, Makedonije i Srbije i operativno komandovanje zajednikim jedinicama, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, (u daljem tekstu: Rukovoenje...) Beograd, 1988, 436

250

Kosovo i Metohija bili su odseeni od veza sa CK KPJ i Vrhovnim tabom, a i veze sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju bile su vie nego retke, neredovne i nesistematine. Oblasni komitet uspevao je da odrava takoe neredovnu vezu sa PK KPJ za Crnu Goru i Boku, preko Prokletija. Pomou rukovodeih komunista na Kosmetu, Miladina Popovia i Duana Mugoe, CK KPJ odravao je veze sa albanskim komunistima. KPJ je na osnovu ovlaenja Kominterne imala mandat nad partijskim grupama u Albaniji iz kojih je kasnije stvorena KP Albanije. Delegati CK K P J pomogli su organizovanju KP Albanije i doprineli stvaranju i organizaciji narodnooslobodilakog pokreta Albanije. Kosovsko partijsko rukovodstvo bilo je podeljeno oko pitanja upotrebe organizovanih jedinica narodnooslobodilakog pokreta na Kosovu. lanovi privremenog glavnog taba NOV i POJ za Kosmet, stvorenog oktobra 1941, zastupali su stanovite da te jedinice moraju ostati u metohijskoj kotlini i na Kosovu, te da treba posebno stvarati iptarske partizanske jedinice odvojene od srpskih. Za razliku od veine ovog taba, Milan Zear je smatrao da bi mobilizacija na Kosmetu sa akcijama izazvala frontalni albanski otpor protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. Prema Zearu, te jedinice trebalo je izvui u predeo Jablanice, stvoriti slobodnu teritoriju, razbiti etnike u graninom predelu Kosova i Srbije, povezati se sa srpskim partizanskim jedinicama i sa tog slobodnog podruja prodirati prema Kosovu, naroito ka podrujima koja su bila okupirana od Bugara (delovima gnjilanskog i nerodimskog sreza). U skladu sa koncepcijom veine, u partijskom i vojnom rukovodstvu Kosmeta oktobra 1942. dolo je do obrazovanja partizanskog odreda Zejnel Hajdini", sastavljenog preteno od Albanaca, s delom Srba i Crnogoraca, koji su morali znati albanski, nositi kee, sa albanskim imenima i ucrtavanjem albanske zastave ispod petokrake zvczde. 147 ' Sledei ovu liniju, poetkom januara 1943. obrazovan je Karadaki partizanski odred, sastavljen od Srba i Crnogoraca, koji e se na Skopskoj Crnoj Gori preformirati u Kosovsko-makedonski karadaki partizanski odred, krajem januara 1943. razbijen od bugarskih snaga. 148 ' Slom drave i okupacija Kosova i Metohije 1941. naroito su pogodili Srbe i Crnogorce, koji su se naseljavali od 1920. do 1941. godine, bilo na zemlji koju su dobili ili u gradovima. U meuratnom razdoblju na Kosmetu se naselilo i dobilo zemlju 11.168 porodica ili oko 60.000 lica. 149 ' Sa Kosova je 1941-1944. iseljeno oko 100.000 ljudi,
Isto, 437. - Odred je obrazovan u podruju izmeu Gnjilana i Uroevca od 13 boraca, da bi novembra bio uvean na 28. 148) Isto. - Prilikom formiranja imao je oko 30 boraca. Odred Emin Duraku" stvoren je od dela ljudstva odreda Zejnel Ajdini" na planini Gole; imao je 18 boraca. 149 ' Kosovo nekad i danas, Grupa autora, Beograd, 1973, 194.
147)

251

ukljuujui podruja Novi Pazar, Kosovska Mitrovica, Vuitrn, Podujevo. Prinudno naputanje Srba sa Kosova moe se pratiti u kontinuitetu 1941-1944. godine, samo to je nekada bilo intenzivnije a nekada slabije. Albanci su paljevinama, pljakom i ubistvima podsticali strah, kao pokreta iseljavanja. Spaavanje glave postajalo je vanije od uvanja poseda i roditeljskih ognjita. Izbeglice sa Kosova i Metohije sklanjale su se u ivine oblasti sreza Kurumlija i u Rakoj (studeniki srez). Najgore su prolazile izbeglice iz kosovskomitrovakog okruga (Kosovske Mitrovice i Deeva), jer im je srpska vlast uskraivala pomo zato to nisu imali status izbeglica, budui da je Kosovskomitrovaki okrug bio u sastavu Srbije sa posebnim reimom i nemakim nadzorom, s tim to je albansko stanovnitvo . neprekidno trailo proirenje, autonomiju i ukljuivanje u sastav Velike Albanije. Taan broj izbeglica sa Kosova i Metohije gotovo da je nemogue utvrditi, jer se mnoge nisu prijavljivale organima vlasti i izbeglikim odborima, ostajale su van evidencije, a zbog formalnog pripadanja Kosovskomitrovakog okruga Srbiji izbeglice sa tog podruja nisu kao takve tretirane. Za sada je utvreno da se poetkom 1942. u Rakoj nalazilo oko 40.000 Srba izbeglica, na teritoriji sreza Kurumlija oko 10.000, a u Lebanu oko 10.000. Slobodan Miloevi navodi da se aprila 1942. na junim granicama Srbije nalazilo, spremno da ue na njenu teritoriju, oko 60.000 izbeglica. Zadravanje je pak bilo uslovljeno bojazni od zaraznih bolesti, oekivanja da se vrate na svoja imanja i uestvuju u prolenoj setvi. 150 ' Na dve konferencije predstavnika Nedieve vlade i albanskih vlasti u Kosovskomitrovakom okrugu odrane aprila 1942, dogovoreno je da se izbeglice vrate na svoja imanja, sem kolonista i onih koji su Albancima dugovali krv, ali od toga nije bilo nita, jer iseljavanje sa Kosova nije prestajalo. Nemaka okupaciona vlast imala je interes da se ova izbeglika masa vrati na Kosovo, jer nije bilo mogue obezbedi ti sredstva za ishranu tolikog naroda u osiromaenoj Srbiji. U Srbiju tokom rata nisu prestajale da uviru srpske izbeglice sa Kosova i Metohije, iz Novog Pazara i Kosovske Mitrovice. Albanci su smiljeno ili na to da progonom srpskog ivlja stvore etniki istu oblast. Predsednik tiranske vlade Mustafa Kruja juna 1942. traio je da se svi Srbi proglase za koloniste i proteraju sa Kosova, zapravo da se smeni srpsko stanovnitvo albanskim; naseljenike je trebalo ubijati a starosedeoce proglasiti kolonistima. Stanovnitvo se teralo i u koncentracione logore u Albaniji. 151 ' Nasuprot ovom prinudnom pranjenju" oblasti od Srba i Crnogoraca, poev od prvih dana okupacije, tekao je suprotan proces kojim se menjala etnika struktura Kosova i Metohije, ruenjem granica izmeu Jugoslavije i Albanije posle vojnog poraza, a pogotovu stvaranja
150) 151)

S. Miloevi, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941-1945, Beograd, 1981, 51. Isto, 54.

252

Velike Albanije. U tom periodu na Kosovo su stigle na desetine hiljada Albanaca koji nisu bili jugoslovenski dravljani, to je sa prvim procesom dopunjavalo nasilno menjanje etnike slike koje e se posle rata nastaviti aktima i politikom vlasti za koju su se Srbi i Crnogorci borili. Deo izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori pristupio je partizanskim snagama, ali i etnicima Mihailovia. etnici su izbeglice iz Makedonije i Kosova uveliko koristili kao emisare koje su slali da razvijaju etniki pokret i ire etniku propagandu na Kosovu i u Makedoniji, odakle je takoe bilo iseljeno oko 50.000 Srba. 152) Mihailoviev Drugi kosovski korpus, obrazovan 1943, imao je oko 1.200 ljudi, a uglavnom je bio sastavljen od izbeglica.

Ustanak u ravnici - poraz banatskih odreda


Ustanak na tlu Vojvodine opredeljivali su vie nego specifini faktori, u poreenju sa drugim krajevima Jugoslavije; ve sam po sebi, ravniarski pojas ovog prostora, sem Fruke Gore i Vrakog brega, sa velikim rekama koje su ga uokviravale i presecale, vienacionalni sastav koji je unapred uticao na neravnopravan nacionalni poloaj poraenih i pobeenih, tri okupatora u datom prostoru (Maari, Nemci i NDH), privilegovan poloaj Nemaca na tlu NDH u Sremu, Banatu i u Bakoj. Svi Nemci u sastavu NDH bili su podreeni svom folksgrupenfireru", predstavljajui odeljenu narodnu skupinu, izraziti corpus separatum, sa statusom pravnog lica i javnopravnim ovlaenjima. ' Srpska veina u Sremu (202.200 ili 50% stanovnika) davala je peat politikom ivotu i pre rata i u ratu. U pitanju je bio nacionalni element koji je bio vie nego uznemiren razgranienjem 1939. i stvaranjem Banovine Hrvatske. ' U predratnim predstavama komunista seljatvo Srema bilo je budui potencijalni protivnik, neka vrsta kozakog Dona", koji e se suprotstaviti revolucionarnim promenama novim snagama i odnosima koje oni budu uvodili kao domainski, privatnosvojinski, nacionalni i u sutini konzervativni sloj. Ova dogmatsko-knjika predstava bila je do kraja demantovana u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije, jer je Srem postao glavno uporite narodnooslobodilakog pokreta u Vojvodini. Ta promena ostaje svedoanstvo o nezahvalnosti svih knjikih razvrstavanja i predvianja u odnosu na neizvesni tok istorije, neoekivane obrte i zbivanja koja su ruila sve apstraktne sheme. Domaini su prilazili narodnooslobodilakoj organizaciji, ali je ostajao neki pritajeni strah starijih da se sutra, posle pobede,
152) 153)

Isto, 92. Vojvodina v u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945 (u redakciji . Popova), (dalje: Vojvodina u N O R - u . . . ) Novi Sad, 1984, 61 U sastav Banovine Hrvatske uli su srezovi id i Ilok. Granica je po Sporazumu Cvetkovi-Maek u Sremu ila linijom Vinkovci-Vukovar-id-Sremska MitrovicaIlok.

253

ne uvedu kolhozi, da ne budu tretirani kao kulaci i ne lie slobodnog raspolaganja imovinom. Ustanak je poinjao u uslovima gubitka drave, koju su Srbi oseali kao svoju, i razmaha svih iredentistikih maarskih snaga koje su se izjasnile za svoju maticu, a pripadnici ekonomski najmonije manjine - nemake, deklarisali kao dravljani Treeg rajha. Vojvodina je za jugoslovenske prilike bila ispresecana velikim brojem eleznikih i dobrih drumskih linija, to je sa velikim vodenim tokovima takoe oteavalo voenje borbe i izmicanje okupatorskim i ustakim snagama u protivakcijama, racijama, uopte kontroli prostora. Sava je delila Srem od Bosne, a Dunav Banat od Srbije. Maarske okupacione snage koristile su renu flotilu, koja je jo vie oteavala kretanje i prelaz rekama. Gustina nacionalno i verski raznorodnog stanovnitva, sa uorenim selima, ravnica, oteavali su izvoenje borbenih akcija ili uveliko odreivali njihov tragian zavretak. Zakrvljenost izmeu Srba i Hrvata, Maara i Srba, Nemaca i Srba stavljala je srpski element, uglavnom jezgro ustanike snage, u potpuno neravnopravan poloaj. Ako neprijatelj uzvrati nije se imalo gde skloniti, pogotovu ako se prihvate frontalne borbe ili provokativne akcije na koje je neprijatelj, oslonjen na stanovnitvo koje ga je podravalo, mogao odmah reagovati i to nemilosrdno. To su najtee osetili banatski partizani u leto 1941. godine. Poraz Jugoslovenske vojske i dolazak okupatorskih vojski, s ustakim reimom u Sremu, oznaili su dva suprotna procesa koja su logino proizilazila jedan iz drugog: isterivanje srpskog stanovnitva, naseljenog posle 1918, pratilo je naseljavanje maarskog stanovnitva (ango Sekelja) iz Bukovine u Bakoj, sa ustakim planom i poetnom realizacijom da se Srem pretvori u itnicu NDH naseljavanjem 200.000 hrvatskog stanovnitva. ' Maarski okupatori suprotstavljali su Bunjevce i Sokce Srbima, proglaavajui se za njihove zatitnike. Admiral Miklo Horti uzimao se za bunjevakog patrona". 156 ' Srbi su upuivani u maarske logore, meu kojima je najzloglasniji bio onaj u Sarvaru. Patetika o povraaju junih upanija", ispravljanju istorijskih nepravdi Trijanona, reviziji versajske konstrukcije, skrivala je ekonomske koristi od povraaja" ovih teritorija pod maarsku vlast, posedanjem dravnog vlasnitva, privatnih preduzea u vlasnitvu Srba, zemlje i imovine proteranih i interniranih Srba. Ekonomske koristi izvlaile su pogotovu ustae u Sremu i NDH likvidacijom Srba. Mada je, po propisima, zaplenjene vrednosti trebalo predavati dravnoj riznici", mnogo toga su pljakake ustake skupine zadravale za sebe. Tako se stvarao jedan novi stale, koji se isticao novosteenim bogatstvom na raun suseda, njihovim likvidiranjem, slanjem u logore, to je bilo gotovo jednako,
155)

156)

U zapadnom Sremu srpski kolonisti iseljeni su maja - juna 1941, a njihova zemlja deljena izmeu ustaa i Nemaca u srazmeri 20:1 u korist ustaa. - Vojvodina u N O R - u . . . , 63. Isto, 68.

254

otimainom u uslovima nepostojanja pravne zatite. Eksploatacija je u Bakoj imala formu proglaavanja preduzea za ratna pod maarskim vojnim licima kao rukovodiocima, ime su ona praktino radila u interesu maarske drave i njenog ratnog napora (fabrike, mlinovi, ie, elektrine centrale, brodogradilita, transportna sredstva Brisan je svaki trag Jugoslavije, a denacionalizacija Srba sprovodila se u kolstvu, ogranienom upotrebom srpskog jezika, voenjem matinih knjiga, izmenom naziva gradova i drugih naseljenih mesta, trgova i ulica u gradovima.158' Posebne tekoe predstavljale su slabe veze PK KPJ za Vojvodinu sa jugoslovenskim rukovodstvom, na jednoj strani, a na drugoj sa organizacijama u oblastima Vojvodine (izmeu Bake i Banata, Banata i Srema, Bake i Srema). Pored ratnih i okupacionih uslova, pa i konspirativnih normi rada, na slabu povezanost i smanjenu komunikaciju uticale su i reke (Dunav i Tisa), ije su obale budno uvane od strane okupatorskih snaga i njihovih saradnika, nemakih i maarskih manjina. Nasilno pokretanje migracija uticalo je na slabljenje partijskih organizacija u Bakoj i Banatu, usled ega su neke organizacije, kao ona u edniku sa 90 lanova SKOJ-a, tako rei preko noi nestale iseljavanjem kolonistikog ivlja. 159 ' Srpsko stanovnitvo nalo se pod pritiskom Maara i Nemaca. Sve nekadanje veze izmeu pripadnika veinskog i manjinskih naroda bile su sasvim prekinute, a odnosi ispunjeni sumnjom, nepoverenjem, nadzorom, pa i pritiskom. Maari, lanovi Partije, podlegli su novoj situaciji 1941, povraaju Bake u sastav Maarske i drugim nasilnim aktima posle poraza Kraljevine Jugoslavije. Dolo je do naputanja Partije ili povezivanja sa ilegalnom i slabom Komunistikom partijom u Maarskoj. 160 ' Deo maarskih komunista u Bakoj, Banatu i Sremu, dosledan revolucionarnoj i internacionalnoj viziji novog ivota, ostao je veran KPJ i herojski pao u borbi protiv maarskih okupatora. 161 ' Nemci su postali vladajua nacija, ali meu njima KPJ ni pre rata nije imala uticaja. U Sremu je i pre 1941. bilo veoma malo Hrvata u KPJ. Rumuni su se vie okretali svojoj organizaciji ASTRA" nego KPJ. lanstvo KPJ u Vojvodini nije bilo ravnomerno zastupljeno po oblastima, jer se polovina lanstva nalazila u Banatu. Od rukovodeih ljudi
158)

161)

70. Radilo se na maarizaciji prezimena; iz nastavnog programa srpskih gimnazija iskljuena je nacionalna istorija; nazivi firmi su prevedeni na maarski itd. Vojvodina u N O R - u . . . , 73. U izvetaju Svetozara Markovia, organizacionog sekretara PK, i Branka Bajia, lana biroa PK KP za Vojvodinu, CK K P J od 10. oktobra 1942, istie se da je KP Maarske bolesna i puna provokatora"; maarska partija je partizanske akcije karakterisala kao ovinizam, okupaciju Bake smatrala vidom ispravljanja versajske nepravde, a akcije kao rasipanje snage, koja e biti potrebna u predstojeoj revoluciji". - Lj. Vasili, n.d., 69. S. Markovi i B. Baji u pomenutom izvetaju piu d a j e revizionistiki val" zahvatio listom sve Maare, pa ak i dobar deo lanova Partije (spominju Domanjija, Kueru, Salaia i dr.). - Isto, 73.

255

PK KPJ za Vojvodinu pretean broj nalazio se u Banatu. U Sremu je radio lan PK KPJ za Vojvodinu Aim Grulovi, kao politiki sekretar Okrunog komiteta za Srem, te Jusuf Tuli, organizacioni sekretar ovog komiteta. 162 ' U Bakoj je delovao samo jedan lan Sekretarijata PK, Radivoj irpanov. 163 ' Zemun je pripadao beogradskoj partijskoj organizaciji, a iloki i idski srez organizaciji KP Hrvatske. Partijska organizacija Vojvodine, sa oko 1.200 lanova KPJ, uoi ustanka je bila brojno mala, ali sa daleko veim uticajem u narodu nego to bi to mogao pokazati sam broj komunista, kao to je uostalom bio sluaj i u drugim krajevima Jugoslavije. Oteavajuu okolnost predstavlja injenica da je uticaj KPJ na maarsku manjinu i Nemce posle 1941. bio vie nego iskljuen. lanstvo je bilo tako rasporeeno da se u Banatu nalazilo 600 lanova KPJ, a u Bakoj oko 400 komunista. Na ovaj broj komunista dolazio je dvostruko vei broj lanova SKOJ-a. lanstvo je bilo rasporeeno u pet okrunih komiteta, oko 20 sreskih, vie mesnih i reonskih komiteta. 164 ' Pripreme za ustanak tekle su slino kao i u drugim krajevima Jugoslavije, jer su bile inicirane iz istog centra, imale iste ciljeve i jedinstvenu ideoloko-politiku osnovu. Razlike su uglavnom bile uslcvljene, pored pomenutih geografskih, prirodnih, nacionalnih momenata, nedostatkom oruja na podruju Vojvodine u poreenju sa nekim drugim krajevima Jugoslavije, gde je dolo do kapitulacije velikih vojnih formacija, kao i zbog tradicije skupljanja ili posedovanja oruja pre svega. Forme su, meutim, bile sline: pretvaranje Vojne komisije PK KPJ u Vojni Komitet partijskog rukovodstva sa Radivojem irpanovim na elu i stvaranje mree vojnih desetina. Za Vojvodinu je ipak karakteristino da je politiko-propagandna delatnost ila ispred vojnih priprema. 165 ' Komunisti su se, po nekoj inerciji obraali Maarima i Nemcima sa klasnih pozicija, nadajui se da e uspeti da razbude njihova socijalna oseanja, svesni da su oni nacionalno opredeljeni na drugim osnovama. Ove dve velike manjine, maarska i nemaka, bile su definitivno raskrstile sa Jugoslavijom da bi se moglo raunati da prihvate parole jedne male, ilegalne partije koja se pojavljivala s jugoslo venskom oznakom. Ova pojava je vie nego zanimljiva: radi drugih krajeva Jugoslavije, i u ime revolucionarnog principa, zadravaju se jugoslovenska orijentacija i terminologija, a u vojvoanskom nacionalnom kontekstu oznaka Jugoslavije suava platformu borbe kojoj bi eventualno prili Maari i Nemci, nadoknaujui to tedrim korienjem klasne terminologije i bunih internacionalistikih klasnih parola, koje razumljivo nisu palile" kod Nemaca ni pre rata, a kamoli 1941. Na terminologiju i njeno relativno dugo zadravanje verovatno su bitno uticala dva
162) 163) 164) 165)

Vojvodina u N O R - u . . . , 75. Isto, 74-5. Isto, 75. Isto, 80.

256

momenta: oekivanje brzog poraza Nemake i revolucije u svetskim razmerama, a na drugoj strani radilo se o zaostatku predratne propagande pune socijalno-klasnih usijanja u jednom retko raznovrsnom nacionalnom ambijentu. Iluzije u brzu pobedu sovjetskog oruja bile su prisutne u svim krajevima Jugoslavije i u rukovodstvima na svim nivoima. O tim iluzijama ostavili su nam tragove uticajni uesnici sednice od 22. juna 1941. godine u svojim memoarskim spisima: Milovan ilas i Svetozar Vukmanovi Tempo. Meutim, uverenje u skori nemaki poraz u sudaru sa Crvenom armijom imalo je u Vojvodini dublje posledice, koje su se zavrile tragino za deo banatskih ustanika. Iz tog uverenja izvlaeni su pogreni strateko-taktiki" zakljuci u pogledu organizacije, naina nastupa oruanih jedinica, vremena izvoenja akcija itd. Neposredno posle sastanka Politbiroa CK KPJ u Beogradu, umesto Vojnog komiteta osnovan je tab narodnooslobodilakih partizanskih odreda sa Danilom Grujiem kao komandantom i Svetozarom Markoviem kao politikim komesarom. tab je zatim imenovao okrune tabove za severni i juni Banat. U nameri da se partijski aktivisti i njihovi simpatizeri spasu od hapenja posle napada Nemake na SSSR, koje je dobilo masovne razmere (samo u Banatu oko 400 lica, mada ni jedna etvrtina lanova KPJ), partijsko rukovodstvo je kompromitovane komuniste poelo da ukljuuje u partizanske odrede. U julu i avgustu u Banatu je obrazovano vie narodnooslobodilakih partizanskih odreda: Junobanatski (11. jula), Melenaki, Aleksandrovako-karaorevaki, Petrovgradski, Mokrinski, Dragutinovaki, Kumanaki i poslednji u julu Kikindski. Poetkom avgusta obrazovan je Stajievski odred, a 12. avgusta Margitiki (banatsko - dubiki). Van naselja nalo se i nekoliko eta: botoka, baaidska, dve elemirske, padejska i ioka partizanska grupa. Ukupno se u odredima nalo 200 boraca, od kojih polovina komunisti. U Bakoj su pripreme tekle u znaku formiranja vojnih desetina, odnosno diverzantskih grupa. Tako je u 35 naselja bilo obrazovano 130 - 150 vojnih desetina, sa oko 1.300 - 1.500 boraca, neravnomerno rasporeenih, najvie u junoj Bakoj (abalj, urug itd.). to se tie Srema, u njemu su pripreme zaostajale, ali je deo Sremaca uz Savu preao u Srbiju i Bosnu i tamo se borio u sastavu Mavanskog i Majevikog partizanskog odreda. 166 ' Prva partizanska akcija u Bakoj, spaljivanje ita u beejskom ataru, izvedena je 19. jula 1941. Ove akcije nastavile su se kao glavni oblik otpora. Za razliku od Bake, u Banatu su izvoene partizanske akcije. Prva je izvedena 12. jula 1941, pokuajem ruenja pruge Panevo - Vrac, izmeu Vladimirovca i Alibunara. Najvie borbenih akcija vezano je za Mokrinski partizanski odred. 167 '
166) jj ggjjjQj j e partijski kadar pretrpeo teke gubitke u prvoj godini borbe: 350 lanova je izgubljeno (ubijeni u policiji, obeeni, streljani, upueni u logore). - Izvetaj Sv. Markovia..., Lj. Vasili, n.d., 65. 167) Vojvodina u N O R - u . . . , 97.

257

Za banatske odrede je karakteristino da su bili slabo naoruani, brojno slabi (najvie do 30-ak boraca) i da su ulazili u otvorene okraje sa daleko nadmonijim snagama okupacione vlasti, to se po njih tragino zavravalo. Strategija banatskih partizana bila je u funkciji oekivanja pobedonosne sovjetske vojske. Izvoenjem akcija u irokom prostoru nastojalo se da se neprijateljske snage to vie razvuku, kako bi se pomoglo lakem napredovanju oekivane Crvene armije. 168 ' U sukobu sa nemakim vojnicima i policajcima stradao je ve 4. avgusta 1941. Kikindski partizanski odred. Posle ove pogibije na mestu zvanom Simiev sala", tab partizanskih odreda shvatio je da mali odredi ne mogu da se odupru veoj sili okupatora, pa je odlueno da se susedni odredi spoje u vee borbene jedinice. Tako su i nastali Kumanako-melenaki, Stajievsko-petrovgradski i Mokrinsko-kikindski odred. Margitiki (Banatskodubiki odred) od avgusta do oktobra 1941. godine izvodio je sabotane akcije. Bekstvo komunista iz zatvora u Sremskoj Mi tro vici u noi 21/22. avgusta 1941. imalo je odluujui znaaj za ustanak u Vojvodini, posebno u Sremu, jer se radilo o starim komunistima, iskusnim politikim radnicima koji su delom ostali u Sremu a delom nali na rukovodeim funkcijama u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. Ustae su bile svesne ta bekstvo znai, navodei da je bilo bolie da je pobeglo 32.000 kriminalaca nego to su otili 32 komunista". 16 ' Samo bekstvo, organizovano od sremskih partizana, imalo je veliki mobilizacioni znaaj u celoj oblasti. Centar narodnooslobodilakog pokreta prenee se u narednom periodu u Srem. Ve od avgusta i septembra 1941. poinje postepeni uspon borbe u Sremu. Banat je tada ulazio u izolaciju, koja e trajati skoro godinu dana. Iz poletne i dosta romantino shvaene ofanzive banatskih partizana nastupila je - posle tekih poraza i velikih gubitaka - defanziva. Poslednja partizanska akcija u Banatu izvrena je 11. novembra 1941. godine, seenjem telegrafskih vodova kod Perleza. Kada Severnobanatski odred nije uspeo, oktobra 1941, da se prebaci u Srem, Pokrajinski komitet je odluio da se preostali borci ovih odreda sklone po selima, u kuama rodoljuba, prezime i saekaju prolee. Na ogolelom prostoru ravnice u zimu 1941. banatski odredi nisu mogli da se odre. Neuspeni pokuaj Sjedinjenog severnobanatskog partizanskog odreda u oktobru da se prebaci preko Begeja, Tise, Dunava u Srem, na Fruku goru, da bi tamo prezimio, podudario se sa ofanzivom vojno-policijskih snaga protiv banatskih ustanika, iji su ostaci preli u ilegalnost, skrivali se u bazama ili padali pod udarima neprijatelja. Bilo je izgraeno vie od 200 baza za partizane i ilegalce. U Bakoj se, po nareenju Pokrajinskog komiteta, u jesen 1941. prelo na diverzije, jer nije bilo kukuruzita koji su sluili kao partizanska sklonita. Zasienost Bake maarskom okupatorskom policijom i vojskom, stav maarske manjine i teror spreili su iru
168) m)

Isto, 98. Isto, 103.

258

mobilizaciju u Bakoj. Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta u Bakoj izvoeni su pred preke sudove. Izlaskom zatvorenika - komunista na slobodnu teritoriju, u Sremu se osealo delovanje dva centra: Okrunog komiteta u Staroj Pazovi i centra oko taba Frukogorskog partizanskog odreda. U Sremu su se zadrali Jovan Veselinov, Stanko Paunovi, Jovan Trajkovi i Slobodan Baji, dok su ostali preli u Srbiju i druge krajeve Jugoslavije (Ivan Maek, Marijan Stilinovi, Jusuf Tuli i drugi). Septembra 1941. u Sremu su obrazovana dva odreda: Frukogorski i Podunavski, ali je krnji Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nastavio da radi na teritoriji Bake i Banata. Na osnovu Titovog pisma iz januara 1942, upuenog iz Ivania u Bosni, Srem je potpao pod komandu Glavnog taba NOPO Hrvatske. Kriza ustanka u Banatu i Bakoj dovela je do oivljavanja pokreta u Sremu. Ve savetovanje Okrunog komiteta za Srem, decembra 1941, u Peincima dalo je perspektivu borbe u osobenim terenskim uslovima.1 Pokrajinski komitet je u nedostatku vojnog iskustva, doktrinarno optereen i sa uverenjem da e rat imati drugi tok, podlegao shvatanju da do sloma Nemake ne preostaje vie od nekoliko nedelja te da borbene snage u Vojvodini moraju pomoi nadiruim pobednikim jedinicama Crvene armije. Samim tim, rat e se voditi u gradovima. Cilj je bio pomoi Crvenoj armiji i preuzeti vlast, obraunati se sa unutranjim protivnicima. Koliko je to shvatanje bilo dogmatsko, arhaino svedoi i proraivanje Lenjinovih putokaza o revolucionarnoj borbi iz 1905. godine. U uputstvu se govori o naoruanju bombama, pitoljima, bokserima, batinama, krpama nalivenim petrolejom, korienju sredstava za defanzivnu borbu u vidu orua za pravljenje barikada, bodljikave ice, eksera protiv konjice. 171 ' Svojim kopirantskim duhom i nerazumevanjem postojee situacije ova uputstva su bila na granici avanturizma. Kao granina zemlja sa Maarskom i Rumunijom, Vojvodina je bila, raunalo se, na prvom udaru naleta Crvene armije. Neposredni zadaci komunista bili su odreeni izazivanjem diverzija, izvianjem, prihvatom padobranskih jedinica i organizacijom doeka sovjetske armije. 172 ' Moe se samo zamisliti kako su se mogli oseati borci u partizanskim odredima posle dubokog nemakog prodora u SSSR, a do tada su oekivali da se sovjetska vojska nae u panonskoj ravnici im je rat na Istoku poeo. O tim iekivanjima i razoarenjima, ponovnim buenjem nada, po svaku cenu pripisivanjem Crvenoj armiji i njenom komandnom kadru nekih dubljih stratekih namera slinih Kutuzovljevim u ratu sa Napoleonom, stepenu nade koju je srpski narod vezivao
U2)

''

J. Veselinov arko, Svi smo mi jedna partija, Novi Sad, 1971, 52-57. Lj. Vasili, n.d., 8 - 1 1 . Vojvodina u N O R - u . . . , 95.

259

za risku" pobedu, naroito svedoi memoarska literatura. Nemako napredovanje u poetku je objanjavano kao nemaka propaganda, ista la. Kasnije je prihvatano da Nemci napreduju, ali isticanjem da se Sovjetski Savez ne raspada, te da SSSR nee doiveti sudbinu Francuske. Dodavalo se da je Nemaka u naponu vojnike moi, a za Sovjetski Savez je ovo bilo prvo vatreno krtenje. Bilo je i onih koji su smatrali da Rusi" namerno putaju Nemce u beskraj ruske zemlje, ali e ih kada ih namame daleko, onda oinuti". Pozivali su se na seanja svojih starih koji su uestvovali u prvom svetskom ratu da su Rusi tako isto pustili Austrijance, a kada su ih posle povitlali, jedva su se zaustavili na Karpatima". I, dodavali, da nije bilo izdaje u ruskoj komandi, uzvitlali bi ih u Be. Narod jednostavno nije eleo da veruje da Nemci napreduju, jer je to ljude pogaalo. Tvrdo su verovali da Nemac nee izdrati rat i da e ga izgubiti. Faistike radio-stanice javljale su o unitavanjima celih ruskih armija, kodovima", padu grada za gradom, pokrajine za pokrajinom. Hitlerova neman bila se nezadrivo ustremila na Moskvu i Lenjingrad. Govorilo se da e Nemci Boi slaviti u Moskvi, a Radio-Moskva je govorila o kolhozima, uspehu stahanovaca, mnogo manje o ratu i frontu. No ta mirnoa, ta, kako bi se reklo, mirnodopska atmosfera ulivala je seljacima Srema nadu da Rusija nee pokleknuti. Progutae Nemce beskraj Rusije. I njena zima. Doivee Hitler sudbinu Bonaparte >"173) Slina vera postojala je kod srpskog naroda u najteim danima rata, jer se srpski narod u tom traginom asu, kada je stradao u NDH i u drugim zemljama pod okupacijom Bugara i Maara, pod terorom albanske veine na Kosovu i Metohiji, nije mogao niemu drugom nadati sem u pobedu ruskog i vlastitog oruja. Crnogorski partizani su pevali: Napoleon Bonaparta pred moskovska pade vrata, vrsta vjera ista sudba eka i Hitlera", ili, dokle je ila identifikacija, Oj Rusijo zemljo sree, ko za tebe umrijet nee". Skender Kulenovi izrazio je veru krajikih seljaka u poemi Stojanka, majka Knepoljka", u kojoj sunce izvire sa Istoka. Branko opi je pevao o ruskim orlovima" koji donose slobodu sa severa. Poslednja se bitka bije, sjever duva iz Rusije. Beskrajna je naa vjera u orlove sa sjevera", Zastave se nae viju svi smo duom za Rusiju", Pozdravljam te Moskvo mila, ti Hitleru lomi krila, eline su tvoje brane faizam e da sahrane". 174 ' Vojvoanskim partizanima teko su padale vesti da je Hitler na pragu Moskve, a sa tim zloslutnim vestima dolazile su i one da su srpski partizani morali da preu u Sandak. Trei oblak", kako pie memoarist, naiao je sa saznanjem da su Nemci u Jarak dovodili hiljade ljudi iz Srbije posle represije 342. nemake divizije u Mavi. Put od Sapca i Mitrovice do Jarka bio je golgota", posut leevima onih koji su zaostajali od iznemoglosti; Srbe su ubijali Nemci i ustae. I pre toga svet u Sremu patio je zbog zverstava ustaa u Bosni i Hrvatskoj, ali
173) 174)

J. Jeremi, Izmeu Save i Dunava, Novi Sad, 1971, 36, 40. B. Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. 2, 160.

260

kao da je to manje potresalo samim tim to je daleko. Daljina ublaava strahote", a ovo se deavalo nadomak domova, kojima se strana neman" sasvim pribliila i njen dah oseao. 175) U Bakoj su komunisti desetkovani, jer je od 400 lanova KPJ na slobodi ostalo svega 50. Krajem novembra 1941. obrazovan je u Bakoj ajkaki partizanski odred. Napadom partizana na madjarske andarme u Zabiju dolo je do vojne intervencije iz Segedina. Sav abaljski srez, sa salaima uz Tisu, bio je blokiran. Maarska soldateska sprovela je masovnu represiju u ablju, urugu, Gospoincima, Titelu, Iloku, Moorinu i Beeju. Racije u ajkakoj proirene su i na Novi Sad, uz obrazloenje da su se partizani tu sklonili. ak je i promaarski srpski politiar u maarskom parlamentu Milan Lai Popovi morao da u skuptinskom domu ove dogaaje nazove traginom lavinom", koja je ruilakom snagom" pogodila Novi Sad 21. januara 1942. godine. Vojska je proeljavala" grad. Zloinako orgijanje honveda u Novom Sadu 21, 22. i 23. januara 1942. odnelo je preko 3.000 ljudi. Graani su vojnim kamionima odvoeni na Dunav, gde su bacani pod led, ubijani su i po stanovima i na ulicama, ak i na reformatskom groblju. U memorandumu poslanika Baji ilinskog Endrea regentu Hortiju od 4. februara 1942. stoji da je od maarskog terora u Bakoj izgubilo ivot oko 16.000 ljudi od aprila 1941. do januara 1942. godine. Neovenosti" ovakvih razmera nazivao je uasavajuim". Stvarnu opasnost nije video tamo napolju ve ovde kod nas ... Taj otrov koji se nagomilao ovde unutra, sada se tamo u ablju i Novom Sadu, izlio kao iz nekog groznog prita..." 1 7 7 ' Talas pokatoliavanja Srba u Lici, na Kordunu, u Bosni i Slavoniji dovaljao se i do Srema. Ustaka vlast izlepila je proglasima ceo Srem, a meu tim oglasima nametljivo se arenio jedan koji je bio tampan u tiskari akovake biskupije, kojim se - s pozivom na rei Krista Jedan ovinjak i jedan pastir" - stanovnicima grkoistone vere" savetovalo da se to pre prijave za prelaz u katoliku veru jer e kao katolici moi ostati u svojim domovima, unapreivati gospodarstvo i podizati svoju decu. Upuivane su naredbe vlasti za pokatoliavanje, ali su Sremci njima brisali zadnjice", psovali biskupa i papu. Direktive narodnooslobodilakog pokreta bile su da se narod ne pokrtava, ali je narod takvu odluku pre doneo nego to su direktive stigle. Akcija pokrtavanja u Sremu brzo se zavrila i to neuspeno. Otpor nije proizilazio iz religioznih motiva, ve iz saznanja naroda da je pokrtavanje jo jedan akt unitavanja nacionalnog bia srpskog naroda, akt istovremeno politikog i ekonomskog porobljavanja. 178)
^ J. Jeremi, n.d., 36-37. Zbornik N O R , tom X V , knj. 1, 257. - U maarskim izvorima je zabeleeno da za vreme racije nije bilo slubene pravne osnove" line i imovinske sigurnosti, jer je maarska vojska celoj akciji dala vojni karakter. 7 ' Isto, 264-268. /8> J. Jeremi, n.d., 39-40.

261

Natmureni horizonti sa svih strana kao da su nagovetavali smak sveta, nestanak Srba, trajno gospodstvo Osovine, a onda je usledila sovjetska ofanziva pod Moskvom koja je zaustavila Vermaht na vrhuncu njegove moi. Nemaki blic-krig bio je zaustavljen, a Vermaht upoznao gorinu poraza po prvi put od poetka rata. Crvena armija se povlaila, ali njena ealonirana odbrana ipak nije bila razbijena. A u samom Sremu borba za narodnooslobodilaki pokret sutinski je bila dobijena. Na prolee 1942. u Sremu dolazi do naglog uspona ustanka, koji se vie nije gasio do kraja rata.

Graanski rat u senci nemake ofanzive - legalizacija etnika


Dogaaji u Jugoslaviji 1941. zbivali su se u znaku dve revolucije: komunistike i nacionalistiko-rasistike - ustake. U tom unutranjem vrtlogu Mihailovi nije uspeo da se snae, a na drugoj strani nije uspevao ni da pronikne u sloenu strukturu meusaveznikih odnosa antifaistike koalicije. Komunisti su bili partija socijalne revolucije i nisu se odricali revolucionarne smene vlasti kao krajnjeg cilja, ostvarujui je u okviru narodnooslobodilake borbe i jugoslovenskog pokreta. Ustae su smatrale da je sa njihovom vlau ostvarena nacionalna revolucija" koja se ogledala u institucionalizaciji ustakog dravnog suvereniteta, realizaciji hiljadugodinjeg istorijskog dravnog prava, stvaranju velike Hrvatske i mogunosti da se ostvari etniki ista drava nakon ienja" njenog prostora od svih otpadnika, tuinaca, istorijskog smea", turskog naslea i pravoslavne napasti". 179 ' Ustae su podvlaile povijesno znaenje borbe" svog pokreta za ouvanje tisuugodinjeg kontinuiteta hrvatske dravnosti", s tim to je ona aprila 1941. bila okrunjena stvaranjem nezavisne hrvatske drave". Za to veliko i slavno uskrnue", dravno i narodno, uzidali su svoje ivote u temelje Nezavisne Drave Hrvatske" velikani poput Petra Svaia, bega Gradaevia, Zrinski i Frankopani, Ante Starevi i Eugen Kvaternik, Stjepan Radi i Stipe Javor, do onih koji su prolili krv za sam in osloboenja. Stvaranje drave i nacionalna revolucija ile su za tim da pokau nespojivost bilo kakvog zajednikog ivota Srba i Hrvata i totalnu negativnu ulogu Srba u istoriji hrvatskog naroda. Srbi su bili izvor celokupnog zla i, po Pavelievim rasistikim tezama, narod koji se od Hrvata razlikovao po religiji i ak po fizikom izgledu. Srbi u Hrvatskoj su, po F. Lukasu, bili useljeni sloj stanovnitva", uvek na strani ugnjetaa, koji su pomagali Osmanlijama, za razliku od Hrvata za koje je, po ideologu Juliju Makanecu, Europa predstavljala duhovni i politiki medij, unutar kojega jedino moe hrvatski narod slobodno razvijati svoju nacionalnu i kulturnu osobnost". Ustae su nacionalitet" postavljali kao najviu politiku vrednotu" i predstavljani kao revolucionarni pokret koji rui sve staro. 180 ' Ta nacional179) 180)

F J e l i - B u t i , Ustae i Nezavisna Drava Hrvatska 1941-1945, Zagreb, 1977,137. Isto, 139, 45, 140.

262

no-dravna revolucija sprovoena je u znaku krvolotva kakvo nije videla Evropa u toku drugog svetskog rata. Ukljeten izmeu ove dve opasnosti po svoj pokret, Mihailovi je izabrao dva neadekvatna reenja koja je razvoj dogaaja odbacio, potapajui etniki pokret: graanski rat s komunistima, deliminu kolaboraciju svojih odreda i istrajavanje na strategiji iekivanja, a umesto borbe sa ustaama i drugim nacionalistiko-klerikalnim snagama kolektivnu odmazdu nad Hrvatima i Muslimanima koji su okupaciju iskoristili za genocidne radnje nad Srbima. Iz meusobnih partizansko-etnikih odnosa neizbeno je proistekla vojno-politika reakcija, koja se do danas u velikom delu literature naziva svakojakim nazivima od graanskog rata" do bratoubilakog krvoprolia". Izmeu partizana i etnika bilo je u drugoj polovini 1941. pregovora i nepoverenja napretek, mnogo obostrane iskljuivosti, stavljanja pred svren in, straha od poteza druge strane. Pripadnici oba pokreta i kad su se nalazili u istom mestu toliko su malo verovali jedni drugima da su no provodili van svojih kua. Postojalo je opte nepoverenje, to i nije udno budui da se radilo o pripadnicima suprotstavljenih drutvenih snaga koji imaju razliite ciljeve, oprene poglede na smisao otpora, sujetan stareinski kadar. Kako su, recimo, aktivni oficiri, mada su izgubili regularni rat, mogli ustupiti prvenstvo rukovoenja borbenim formacijama mladiima koji su bili profesionalno drukije obrazovani, bez vojnog iskustva, neki ak i bez sluenja vojnog roka? etnici su upozoravali na moderno nemako naoruanje i snagu Nemaca, dok su partizani, ne obazirui se na to, polazili od narodnooslobodilake borbe kao svetinje, apsolutizujui je i istiui da se ne sme okasniti s borbom ako smo u ratu. etniki oficiri se nisu samo pitali da li je mogue zauzeti odreenu varo ili varoicu, ve i da li ju je kasnije mogue zadrati. S njihove strane ula su se esto pitanja i da li ima smisla izazivati represalije nad nedunim stanovnitvom, te paljevine sela i varoi, zar srpski narod nije ve dovoljno stradao? Na primer, zbog osvajanja Gornjeg Milanovca Nemci su zapalili varoicu Rudnik. Oevici piu: Veliki oganj koji je gutao i poslednju kuu na Rudniku mogla je osmotriti cela umadija". 8 " Mihailovi je krajem oktobra 1941, skrhan masovnim represalijama nad narodom, shvatao da e Nemci krenuti u zavrnu ofanzivu i mislio da je to najbolji nain da komunistiki rival bude slomljen i da se Srbija od njega oslobodi. Antagonizam izmeu dveju ustanikih snaga imao je i u prethodnom toku brojne manifestacije koje se nisu mogle zaboraviti, pa ni savladati pri ukopanosti oba pokreta u svoje prvobitne rovove. Od poetka je Mihailovi u komunistima video glavne protivnike, utoliko vee to su i oni svoje planove ostvarivali koristei nacionalnu osnovu za mobilizaciju i prihvatanje od strane naroda.
18I)

Z. Vukovi, n.d., 138.

263

Uviao je istovremeno da ne moe sam izai na kraj s partizanskim snagama, iako je izazvao sukob 31. oktobra 1941. godine. Nemci su naglim upadom u Gornji Milanovac varo pretvorili u zgarite, vrativi se s taocima u garnizone pod svojom kontrolom. 182 ' Zatim su stigle stravine vesti o masovnim represalijama Nemaca i ljotievaca nad graanima Kragujevca, posebno nad acima gimnazije. Nemci, koji su pedantno beleili svoje zloine, navode da je u Kragujevcu streljano 2.300 ljudi. Ovaj masakr jo vie je pokolebao etniku spremnost za borbu, spremnost koja je i do toga asa bila vie iznuena nego stvarna zbog straha da ih partizani u osvajanju gradova i vojnim uspesima ne preteknu. Ovi masovni zloini i streljanja nedunih, po nemakom sistemu odmazde - za jednog Nemca 100 Srba, uveliko su pokolebali i borbeni moral stanovnitva izazivajui strah, jer se pokazalo da ustanike snage nisu u stanju da zatite osvojena sela i varoi. Pokazalo se da pred nemakim ekspedicijama ono to je bilo zauzeto nije moglo i da se odbrani. Vojska se povlaila, a graani su ostavljani da iskuse nemaki bes. etnici su ovu situaciju iskoristili razvijajui propagandu kako komunisti imaju svoje interese i da ih interesi naroda ne zanimaju. Komunisti, s druge strane, nisu ni mislili da revolucionarna strategija i beskompromisna antiokupatorska borba moe proi bez rtava, razumljivih u uslovima rata. Ni u ovoj, kao i u drugim revolucijama nije se mnogo razmiljalo o rtvama. Oteavajua okolnost se nalazila, meutim, u tome to su Nemci stostruko naplaivali svoje rtve i to je srpski narod po drugi put za nepunih pola godine izazvao strahovit nemaki revolt i revanizam. Trajna Hitlerova srbofobija nije mogla da se ne odazove i ovom prilikom. Hitler se nalazio na vrhuncu moi i njegovu tatinu vreala je srpska nepokornost. Operativne divizije, upuene na Srbiju u jesen 1941, imale su ulogu nemilosrdne kaznene ekspedicije. Sporazumi izmeu pojedinih jedinica etnika i partizana nisu davali nikakav rezultat, niti su doveli do iskrene saradnje. 183 ' Uzaludno su predviali izradu zajednikog plana borbe protiv okupatora i njegovih saradnika (slugu"), pod kojima su se podrazumevali Nedi, Ljoti, Peanac i drugi; traili tobo da se raniji nesporazumi ispitaju i krivci kazne, da se proglasi sloboda zbora i dogovora i da se obe strane na zborovima ne napadaju; da se dosadanja mobilizacija proglasi za nevaeu; da se nastavi zajedniko odreivanje upravnih vlasti i uspostavi zajedniki sud protiv petokolonaa". Mihailovi je 22. oktobra 1941. pisao Vrhovnom tabu NOPOJ ,,o bezbrojnim incidentima i nelojalnostima, o kojima svakodnevno dobija obavetenje. 184 ' etnici su, sa svoje strane, ometali mobilizaciju i
182

) Varo je zapaljena a svi odrasli mukarci koji se nisu sklonili na vreme pohapeni. Isto, 149. 183) Hronologija susreta i sporazuma postignutih izmeu predstavnika partizana i etnika Mihailovia od polovine avgusta do 11. septembra 1941. navedena je u Zborniku N O R , tom X I V , knj. 1, 23-24. 184) Isto, 40-41.

264

napadali pripadnike partizanskih jedinica. Ranije postignuti sporazumi oigledno nisu obostrano potovani. Prilikom susreta u Brajiima 27. oktobra 1941. (partizansku delegaciju su sainjavali Josip Broz, Mitar Baki i Sreten ujovi, a etniku Draa Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi i kapetan Milorad Miti, stalni opunomoenik pri Vrhovnom tabu partizana u Uicu), Tito je podneo Mihailoviu pismene predloge u 12 taaka, ali etnici nisu bili spremni da prihvate zajedniku borbu, zajedniko snabdevanje, stvaranje narodnooslobodilakih odbora (NOO), kao organa vlasti u pozadini, te dobrovoljnu mobilizaciju. 5) U noi 27/28. oktobra 1941. etnici su uhapsili i kasnije ubili Milana Blagojevia, komandanta 1. umadijskog NOPO. 186) Partizanske snage su optuivane da su pod vidom borbe protiv okupatora teile da prikriveno sprovedu u delo svoja politika naela i pre no to se borba sa neprijateljem okona". Partizani su, dalje, napadani to su kokarde zamenili petokrakim zvezdama, to ne pominju kralja i Otadbinu, ometaju izvrenje zakljuenih sporazuma, zbog istiskivanja etnika iz mesta koja su oni oslobodili. HT Graanski rat zapoet je napadom etnika na Uice, Ivanjicu, aak, Gornji Milanovac i druga mesta slobodne teritorije u noi \ izmeu 31. oktobra i 1. novembra 1941. Mihailovieva interpretacija uzroka sukoba razilazila se sa partizanskom, tvrdnjom da su partizani muki" napali Poegu nou 31. oktobra 1941. godine, koju su uz velike rtve zauzeli posle dvodnevne borbe. Radi napada na aak etnici su povukli glavninu svojih snaga sa opsade Kraljeva. Komandant poekog etnikog odreda, kapetan Vuko Ignjatovi, zahtevao je najhitniju mobilizaciju celog ljudstva od 20 do 40 godina, da se partizani razoruaju i pritvore. On je 1. novembra 1941. optuio partizane da su napali etnike u Karanu i Ribaevini, ali bez uspeha. Napad Poekog etnikog odreda na Uice izvren je u zoru 2. novembra 1941. godine. Partizanske snage uspele su, meutim, da razbiju etnike u rejonu Trenjice. U ovoj kontraakciji uestvovali su Uiki NOPO, Dragaevski bataljon aanskog NOPO, eleznika i Odborska eta i graani koji su se prihvatili oruja i stupili u partizanske odrede. 18 ' tab
Zbornik N O R , tom I, knj. 1, dok. br. 70. Blagojevi je u Poegi, na putu za aak izvuen iz voza, zatvoren, muen i ubijen 28. oktobra 1941. godine. Uhvaen je dan posle dogovora u Brajiima. B i o je istaknuti komunist, koji je 1935. upuen na kolovanje u S S S R , a odatle u panski graanski rat, gde je dospeo do ina porunika. Iz postojeih izvora vidi se da je bio obuzet revolucionarnom vizijom i podsticao noenje proleterskih amblema (srp i eki itd.); na slobodnoj teritoriji pojavio se sa uniformom iz panije. O njegovoj likvidaciji pisala je Borba" 1. novembra 1941, a i Tito javlja Izvrnom odboru Osvobodilne fronte o strahovitom muenju" partizanskog komandanta 17. novembra 1941. godine. Blagojevi je bio komandant 1. umadijskog odreda, koji je dejstvovao oko Oplenca, Oraca, Aranelovca, Kolubare, dakle u starom srpskom istorijskom i dravnom jezgru. Isticao se napadima na Nemce. Njegov odred je 27. avgusta 1941. na putu Bistrica (Lazarevac) - Trbunica napao nemaku kolonu, kojom prilikom je 187) u b i J e n o H i ranjeno 7 Nemaca - J. Marjanovi, n.d., 145. - Isto, dok. 69, 70, 72. Zbornik N O R , tom X I V , 1, 46. - U protivnapadu delova Uikog NOPO i Dragaevskog bataljona aanskog NOPO razbijen je Ribaevinski etniki odred 1. novembra 1941.

265

etnikih odreda aak izdao je 6. novembra 1941. nareenje za napad na partizane u aku, na osnovu zapovesti Drae Mihailovia o zauzimanju aka. 188) Komandant etnikih odreda aak, major Radoslav uri, 6. novembra 1941. protestovao je kod komesara aanskog NOPO Ratka Mitrovia to partizani nazivaju Mihailovia nemakim plaenikom", a etnike - iako borce protiv okupatora na Kraljevu i srpske oficire" koji su ginuli za slobodu" - obinim petokolonaima". 189) Dragoslav Pavlovi je, po Mihailovievom ovlaenju, 9. novembra 1941. naredio komandantu bosanskih etnikih odreda da u Bosni ostavi najnunije snage, a sa ostalim borcima napadne partizane u zapadnoj Srbiji. Istovremeno ga je obavetavao da su partizani muki" napali etnike 31. oktobra nou i zauzeli Poegu, gde se nalazio i improvizovani aerodrom na kome je Mihailovi oekivao englesku pomo, kako bi smo mogli dalje produiti nau borbu protiv okupatora". 190) Bratoubilaki rat teko je padao borcima i jedne i druge strane. Dolazilo je do partizanskih osuda na smrt, hapenja trgovaca i oficira koji nisu uspeli da se povuku, a na drugoj strani etnike likvidacije komesara i drugih mranih tipova", pokuaja atentata na protivnike, ubistva u borbi, liavanja slobode lanova porodica sukobljenih strana. Hapenje jednih izazivalo je lananu reakciju u vidu hapenja drugih. Jedni druge su optuivali za potajno povlaenje vojske sa opsade Kraljeva. Partizani su izdavali letke u kojima je Mihailovi optuivan kao nemaki plaenik". Dolazilo je do uzajamnog razoruavanja; zarobljeni partizani drani su kao taoci za uhapene etnike i lanove njihovih porodica. Partizanske snage nastavljale su da iste" osvojena podruja od etnika. Partizani su odbili etniki napad na Uice i zauzeli Poegu. Vrhovni tab NOPOJ ponovo je ponudio sklapanje sporazuma o obustavi neprijateljstva, formiranju zajednike komande i obrazovanje meovite komisije koja bi ispitala uzroke neprijateljstava i kaznila krivce, ali je Mihailovi dva dana docnije odgovorio Vrhovnom tabu da njegove jedinice napuste Poegu. I prilikom prvobitnog posedanja Poege dolo je do sukoba oko varoi i naina uspostavljanja vlasti u njoj, jer su etnici traili da se vlast preda njima, a partizani insistirali na zajednikoj vlasti. Tada su etnici 5. oktobra 1941. napali Poegu, koja je imala znaaj i za. jednu i drugu stranu kao vojni i saobraajni punkt. Komanda jugoslovenskih etnika izjavljivala je da ne eli uopte sukob sa partizanima u koliko se njihov rad svodi samo na borbu protiv okupatora". etnici su potseali da partizanska nerazumna propaganda" naziva etnike petokolonaima", iako su se oni bez rezervi borili prilikom opsade Kraljeva. Pozadinu etnikog napada na partizanske snage najbolje otkriva veza koju je Mihailovi prethodno uspostavio sa Nemcima, preko svojih
Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 59-60. Isto, 64-5. 19) Isto, 7 2 - 3 .
188) 189)

266

ovlaenih predstavnika. Dan posle razgovora sa Titom u Brajiima, 28. oktobra 1941, pukovnik Branislav Panti izjavio je oficiru Abvera Jozefu Matlu da je od strane Mihailovia opunomoen da stupi u vezu sa Nediem i nemakim instancama kako bi im se etniki odredi Jugoslovenske vojske stavili na raspolaganje u cilju savlaivanja komunizma u Srbiji. Mihailovi je jamio da e srpski prostor istono i zapadno od Morave definitivno oistiti od komunista. Zauzvrat je oekivao da Nemci obustave kaznene akcije protiv srpskog stanovnitva i masovna streljanja na podrujima na kojima su se nalazili njegovi odredi. Rukovodio se ciljem da se u Srbiji uspostavi stanje kakvo je postojalo pre 28. juna 1941. godine^ Po pukovniku Pantiu, Draa Mihailovi nije imao deje iluzije" o vojnoj snazi Nemake. Bio je i svestan da su Politiki revolucionarni akcent i politiku notu u narod uneli komunistiki partizani". jNemci su od Mihailovia zahtevali da doe u Beograd radi daljih razgovora, a etnici su oekivali da e oni pomoi da se sprei dalje unitavanje srpskog stanovnitva i ekonomskih osnova egzistencije srpskog naroda". Protiv pregovora sa Mihailoviem izjanjavao se Upravni tab opunomoenog komandanta, optuujui etnike za aktivnu borbu protiv Nemaca i za uee u jedinstvenom frontu s komunistima. Pomenuti tab razlikovao je ove snage samo po nainu borbe i sastavu ljudstva: na Mihailovievoj strani video je oficire, a na partizanskoj zatvorenike, razbojnike i cigane". ef Upravnog taba opunomoenog komandanta Harold Turner smatrao je da bi Mihailoviev dolazak u Beograd, bez saglasnosti Nedieve vlade, za nju znaio najvei politiki poraz".191'1 Do sastanka je ipak dolo u Divcima kod Valjeva, 11. novembra 1941. godine. Mihailovi je tom prilikom opomenuo potpukovnika Rudolfa Kogarta da nee dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje unitava, a i istakao je da je spreman da se sa Nemcima i Nediem bori protiv komunizma. Mihailoviu je stavljeno do znanja da e Vermaht uskoro okonati sa komunizmom i da glavni komandant nema poverenja u Mihailovia kao komandanta. Nemaki Vermaht ne moe da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno prikljuuju iz razloga oportuniteta". Nemci su za spasavanje Srbije traili obustavljanje borbi i bezuslovnu predaju, u stvari etniku kapitulaciju. Mihailovi je uzalud objanjavao da je uao u trku sa komunistima za posedanje gradova koje su Nemci napustili i da tei spaavanju naroda koji je izloen dvema teroristikim akcijama: nemakoj i komunistikoj. Zahtevao je da mu se omogui borba protiv komunista, koja je poela 31. oktobra 1941, traio je municiju, autonomnu zonu\ Naglaavao je da je Kota Peanac izgubio svaki ugled u narotrtaobio oznaku izdajnika", mislei na njegovu kolaboraciju s Nemcima. 192) Za Nemce su, znai, i dalje postojala dva
J. Marjanovi, n.d. 353. Tajna i javna saradnja etnika i okupatora 1941-1945, Beograd, 1976, 11-16.

267

neprijatelja: pukovnik Mihailovi i komunizam, iako je Mihailovi stavljao do znanja da se nee boriti protiv Nemaca ak ni ako bi mu ova borba bila nametnuta. Sto se tie komunista, oni su, prema Mihailoviu, poeli prvi borbu, u vreme dok je Mihailovi stajao po strani i pripremao se za prodor u pravcu Bosne i Sandaka. Ko je onda kriv za poetak graanskog rata pod okupacijom: etnici ili partizani? Incidentalnih situacija je, pre poetka sukoba, bilo na pretek. Prvi sukob izbio je u suvoborskom selu Planinici, blizu Struganika, kada su pripadnici Kolubarskog narodnooslobodilakog odreda pokuali da odnesu iz sela prikupljeno oruje. Odgovor o stvarnim uzrocima sukoba otkriva izneta inicijativa Mihailovia za razgovor s nemakim predstavnicima, iz koje se vidi da je Mihailovi eleo da se lii partizana pomou Nemaca i prekinu borbe koje su odnosile srpske ivote. - No, etniko-partizanskim sukobima i surevnjivostima, koje su se sve vie produbljivale, kumovale su u smislu povoda i vojvode" koje se nisu nalazile pod komandom Mihailovia, kao i pojedini neposluni etniki komandanti. Mihailovievi saradnici piu da ih je on morao tolerisati da ne bi prili drugoj strani, naroito Nediu. Takve stareine nisu mogle podnositi partizane i bilo kakve dogovore s njima. Meu njima Zvonko Vukovi izdvaja kapetana Vuka Ignjatovia, koji je mrzeo partizane koliko i Nemce i predlagao Mihailoviu da Titu postavi zasedu na povratku iz Brajia. 193) ; Vukovi, aktivni uesnik dogaaja, u svojstvu pisca - memoariste, smatra da nije mogue dati lak odgovor na pitanje ko je zapoeo graanski rat. Uopteno miljenje Vukovia svodi se na to da je za graanski rat kriva manjina koja se silom naturala i veina koja se toj sili odupirala". 194) Ovaj pitijski odgovor, koji ipak upuuje na komuniste (manjinu") kao uzronike graanskog rata, ipak zahteva injeniku proveru. Glavni tab NOPO Srbije je 6. novembra 1941. izdao Proglas Srpskom narodu" o izdajstvu Drae Mihailovia" koji je napao partizane i nastoji da obmane potene srpske seljake i etnike". 195) PK KPJ za Srbiju je 7. novembra proglasom pozvao radnike i seljake, radni narod, graane, omladinu, partizane, potene etnike i oficire" na borbu protiv faista i domaih izdajnika". 196) Poetkom novembra 1941. rat se rasplamteo. Partizani su od U ica nadirali prema Ravnoj gori. Tito se, meutim, odluio da se zavrna borba odloi. Dok su partizani zauzeli Pranjane, etnicima je stiglo pojaanje: kapetan Dragoslav Rai, sa jakim odredom iz Mave, te kapetan Dragia Ninkovi, sa Kaarcima. I97) Primirje je zakljueno 20. novembra 1941. u aku, ali elja da se graanski rat i stvarno prekine
193) 194)

Z. Vukovi, n.d., 154. Isto, 158. 195) Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. 60. 1%) A V I I , N O R , K - 1 9 6 1 , Reg. br. 2 - 1 . 197) Z. Vukovi, n.d., 167.

268

nije postojala ni na jednoj strani, 198) iako su se Nemci pripremali za zavrni udar. Potiskivanjem etnika i njihovim opkoljavanjem na Ravnoj gori izgledalo je da je njihova sudbina zapeaena, ali do njihovog unitavanja nije dolo iz meunarodnih obzira rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta. Vrhovni tab je u datoj situaciji ponudio etnicima da stupe u borbu protiv Nemaca, da se odreknu zahteva da se partizanske snage ukljue u sastav Mihailovievih odreda i da se pitanje jedinstvenog operativnog vojnog vodstva reava sporazumno posle uspostavljanja mira. Partizanska delegacija, s Aleksandrom Rankoviem, Ivom Lolom Ribarem i Petrom Stamboliem, zakljuila je pomenuti sporazum sa etnikim predstavnicima - majorima Radoslavom uriem i Mirkom Lalatoviem o obustavljanju neprijateljstva. Utvreno je, takoe, da se prui otpor okupatoru, puste zarobljenici obe strane i da jedna meovita komisija ispita uzroke sukoba i krivice za zloina dela". Mihailovi, meutim, nije potovao ovaj sporazum, mada je izvestio kraljevsku vladu da je uspeo da zaustavi bratoubilaku borbu" i da nastoji da udrui sve snage za borbu protiv Nemaca. 199) Bivi etniki stareina Zvonko Vukovi opisuje ove borbe i njihov karakter na sledei nain: U meavini koja se tako stvorila (susret partizana i etnika u Ovaru) bilo je nemogue razlikovati jedne od drugih. Ista odela, iste psovke i komanda. U takvoj guvi je uvek mnogo rtava. Najgore je to ne zna koga gaa, a kad pucnjava pone, ne prestaje do mraka. Njihova petokraka zvezda i naa trobojna kokarda, i kad su bile na ajkaama, mogle su se osmotriti samo iz neposredne blizine. Ako se sukobimo u selu onda se tek stvori krkljanac. Jurimo se oko kua i tala kao deca koja se igraju murke. as mi jurimo njih a as oni nas. U takvoj igri gine sve od reda: i mi i oni, i ene i deca, i stoka i kokoke. i sve to je ivo". 200) Graanski rat iznurio je obe strane i njihovu otpornu mo pre nego to su Nemci krenuli u zavrnu ofanzivu. Sporazum je bio neostvarljiv zbog iskljuivosti rukovodstava oba pokreta. I graanski rat, pod uslovima okupacije neto najstranije to se u takvom ratu moe zamisliti, jednom zapoet u Srbiji, imao je lanane posledice za celu Jugoslaviju. etnici su zabranili svake razgovore sa komunistima partizanima, sem preko muice puaka, jer su u pitanju bila dva pokreta razliitih motivacija. 201) Monarhistike snage nisu se mirile sa socijalnom revolucijom i petokrakom, i obratno, komunisti sa etnikom defanzivnom strategijom, status quo i kokardom. Borbe na tlu Srbije izrodie se u trajni sukob etnika i partizana, ali i u borbe etnika i ljotievih dobrovoljaca, Nedievih oruanih
J. Marjanovi, n.d., 370-1. Telegram je upuen 22. novembra 1941. - A V I I , V K , K - 3 4 8 , Reg. br. 5/1-3. Djeneral Mihailovi i S S S R , sa slubenim memorandumom i dokumentima. Z. Vukovi, n.d., 164. ' Mihailovievo nareenje prethodilo je pismu CK K P J - PK K P J za Srbiju od 14. decembra 1941, kojim se na istoj teritoriji zabranjuje uporedno postojanje dve vojske, to se direktno odnosilo na Jugoslovensku vojsku u otadbini".

269

formacija protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta i njegovih pristalica u zapadnoj Srbiji, umadiji, na istoku i na jugu Srbije, etnika Koste Peanca i partizana, crnih" etnika i onih Mihailovievih. Jo 1943. etnici Dragutina Keserovia neuspeno napadaju tab Peanca, dok ga neka etnika crna trojka nije zaklala naredne godine u Sokobanji. Tek, u ratnom meteu nije meu Srbima nedostajalo ratova" i obrauna, kojima je osnovni peat davao sukob narodnooslobodilakog pokreta i Mihailovievih etnika, koji su u toj borbi imali posrednu i direktnu podrku Nemaca i snaga srpske kolaboracije. Partizanske snage pretrpele su teak poraz u zapadnoj Srbiji krajem jeseni 1941. godine. Do skoro se pisalo da je preko Uvea odstupila partizanska glavnina", iako je, brojano gledano, ta glavnina" obuhvatala tek deseti deo partizanskih snaga (oko 1.500-2.000 boraca). Vrhovni tab slabo je procenio otpornost partizanskih snaga da se u frontalnoj odbrani odupru nemakim operativnim jedinicama. Odbrambene akcije vie su bile rtvovanje nego to su nanele tete nemakim trupama. Tako je na Kadinjai stradao Radniki bataljon, a jedinice 342. nemake divizije nisu imale veih gubitaka (2 mrtva i 1 ranjenog). Tito je, meutim, smatrao da je re o privremenom porazu. Za utehu, gradilo se uverenje da e u Srbiji na prolee 1942. buknuti masovni ustanak. Bilo je i pre toga poraza, drugih neoekivanosti i krivo shvaenih situacija. Tako je po izlasku na osloboenu teritoriju Tito bio zauen masovnou ustanikih snaga. Decembra 1941. raunao je da se Nemaka nalazi pred porazom, a nastupanje etnika ocenjivao je kao okupljanje reakcionarnog velikosrpskog centra". Pre nemakog pokreta protiv etnikog taba na Ravnoj gori, Mihailovi je na sastanku s etnikim stareinama 1. decembra 1941. doneo odluku da se deo etnika legalizuje, kako bi lake prezimili u okviru Nedievih formacija. Nemci su sa pet kombinovanih kolona krenuli prema Ravnoj gori da razbiju Mihailovieve odrede i uhvate komandanta. Prilikom njihovog napada na Mihailoviev tab, uhvaeni su i ubijeni major Aleksandar Mii i Ivan Fregi. Nemce su u borbama pomagali ljotievci, koji su nosili oznaku Sv. ora, kao simbol sveca koji kopljem ubija komunistiku adaju. Draa Mihailovi je depeom od 7. januara 1942. izvestio Jugoslovensku vladu u izbeglitvu da su 6. decembra 1941. opkoljeni i zarobljeni od Nemaca u okolini Mionice major Aleksandar Mii, sin vojvode Miia, i njegov naelnik taba major Ivan Fregi, obojica u propisnoj oficirskoj uniformi. Obojica", javlja, osueni (su) na smrt i streljani 17. decembra. Molim da se major Mii odlikuje Karaorevom Zvezdom III reda sa maevima kao jedan od prvih saradnika i major Fregi istim ordenom etnikog reda. Za ovaj sluaj kao narodni izdajnici da se javno oigou Jovan kava (vojvoda Koste Peanca - B.P.) samozvani vojvoda Kolubarski, Njegovan Papje, iz Mionice i Petar Branjevi svi saradnici izdajnika Koste Peanca kao i da se lie svih vojnikih zvanja. Ja ucenjen od

270

Nemaca omalovaavajuom sumom (sa 200.000 din. - B.P.). Mihailovi".202> Poto je prohujala operacija delova 342. divizije (od 6. do 9. decembra 1941) protiv taba Drae Mihailovia, etniki voa je ucenjen od Nemaca. U istoriji pokreta otpora u Evropi Mihailovi je bio prvi meu voama ovih pokreta kome je glava ucenjena. Na plakatima koji su decembra 1941. prekrili Srbiju, Nemaka vrhovna komanda je Mihailovia oznaila za odmetnika i buntovnika", koji na svojoj savesti nosi krv vie hiljada Srba i koji je vlastitoj zemlji naneo beskrajnu bedu i nevolju", oveka odgovornog zbog nepredavanja oruja, mobilizacije ilegalne vojske, zloinakog udruivanja sa komunistima", podizanja oruanog ustanka protiv nemakih okupatorskih snaga, koji je zbog svega toga svoj ivot proigrao". Onome ko uhvati Mihailovia Nemci su obeavali nagradu u iznosu od 200.000 dinara.203) Prvi valjevski etniki odred, iji je komandant bio porunik Neko Nedi, izdao je 13. decembra 1941. nareenje za saradnju sa srpskom kvislinkom vladom. Mi zato neemo i ne moemo zajedno sa Nemcima ali neemo ni u otvorenu borbu, koju sada ne moemo izdrati. Mi emo nastaviti da se spremamo da se naoruavamo i poeemo borbu onda kad nai saveznici veu nemake snage na Balkanu i budu u stanju da i nas potpomognu. Dotle dok ovaj momenat ne doe mi moramo iskoristiti rasulo kod komunista da ih razoruamo te da nam na prolee ponovo ne ometu na planski rad". 204) Infiltracija Mihailovievih etnika u Nedieve kvislinke snage zapoela je jo u novembru 1941, po Mihailovievom nareenju. Legalizovani su sledei odredi: Ljubiki - kapetana Predraga Rakovia, Poeki - kapetana Miloa Gliia i kapetana Vuka Ignjatovia, Uiko-poeki - Manojla Koraa, Crnogorski - kapetana Nikole Mladenovia, zatim odredi kapetana Radovana Stojanovia, Vojislava Pantelia u Loznici, Zivana Lazovia u beogradskom okrugu, kapetana Borivoja Rajkovia u Kosjeriu, Nikole Kalabia i drugih. Nedi je dobijao nove snage za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilakog pokreta, a Mihailovi je spasavao odrede od unitenja u jeku zime, progona i nemakih represalija. Udruenim snagama mogli su zavesti etniku strahovladu i iskorenjivanje zaostalih grupa partizana, pojedinaca i njihovih simpatizera i jataka. Nedi jeste sa novim kadrovima brojno uveavao svoju snagu, ali se istovremeno izloio opasnostima razrivanja Srpske dravne strae iznutra (SDS). Uspostavljeni sistem dvostrukog optenja omoguavao je, na jednoj strani, Nedievu nominalnu komandu, a na drugoj povinovanje Mihailovievim tajnim instrukcijama. Ukljuivanjem Mihailovievih etnika u SDS narastalo je i nemako nepoverenje u pouzdanost jedinica koje su naoruavali.
f 2 ) Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, 347. 03> I. Avakumovi, n.d., London, 1969, 31. 2 0 4 ) Zbornik N O R , tom X I V , 1, 92.

271

Povezan sa kraljevskom vladom septembra 1941. godine, i od nje prihvaen narednog meseca, Mihailovi se resio na obraun sa suparnikim snagama, napadajui poetkom novembra njihova uporita i tabove. Hiljade rtava koje su za sobom ostavljale nemake kaznene ekspedicije oktobra 1941. samo su ubrzavale njegovu odluku. Trebalo je iskoristiti ansu koja se, po njegovoj proceni, pruila etnicima i unititi partizane pre nego to Nemci dovre reokupaciju osloboene teritorije, a posie vlastitog neuspeha ovu ulogu prepustiti Nemcima i njihovim saradnicima. Cetnitvo je od svoje pojave pod zastavom legitimizma iskljuivo sebi davalo monopol na voenje naroda i pokreta otpora. Sukob na tlu Srbije i kasnije Jugoslavije nije mogao ostati internog karaktera, jer su Britanci i Jugoslovenska vlada u izbeglitvu podravali Mihailovia, a Sovjetski Savez tajno KPJ, javno se izjanjavajui za ofanzivne antiokupatorske akcije. Time je i sukob izlazio i nacionalnih okvira i u jesen 1941. bio internacionalizovan. Pored uspostavljenih veza sa vladom, Mihailovievo samopouzdanje naraslo je dolaskom meovite britansko-jugoslovenske misije sa kapetanom D. T. Hadsonom u njegov tab, bez obzira na svo nezadovoljstvo koje je pokazivao zbog ponaanja ovog britanskog oficira. Mihailovi je bio nezadovoljan Hadsonom jer je u Vrhovnu komandu stigao preko partizanske teritorije, bio relativno niskog ina (kapetan), raziao se sa saputnicima svoje meovite misije i stigao bez radio-stanice na Ravnu goru; eleo je da uestvuje u razgovorima izmeu Mihailovia i Tita u Brajiima, svraao i do partizana, kod Tita. Mihailovi nije iskreno prihvatio Hadsona (Marka") i zbog kolonijalnih manira, koji su podrazumevali potinjavanje. Britanskog oficira nalazimo u Uicu u vreme partizanskog naputanja prestonice" krajem novembra 1941. Oko Hadsonove misije postoje istoriografske kontroverze: po jednim, doao je da izazove graanski rat, a po drugima, sasvim suprotno, da sjedini i jedne i druge snage u borbi protiv okupatora. Nama je ovo drugo gledite prihvatljivije, jer Hadson ima saznanje o snazi drugog pokreta, to jest partizanskog, a na drugoj strani njegovo naglo upuivanje u Jugoslaviju usledilo je posle Staljinovog zapomaganja erilu poetkom septembra 1941. da Britanci to pre otvore drugi front u Francuskoj ili na Balkanu. 205 ' Kako je Staljin znao da se u Jugoslaviji vode borbe, Britanci su sovjetskog vou zadovoljavali u pomaganju partizanskog otpora Nemcima, to je bilo u skladu i sa sovjetskom strategijom. Time su Britanci u jugoslovenskom sluaju odstupali od ranije utvrenog stava da pokreti otpora ne prerastaju u borbe ustanikih ili irih narodnooslobodilakih razmera koje su do tada vaile za sve pokrete otpora okupiranih evropskih zemalja. 206 ' Britanci su izali u susret sovjetskom voi u tom smislu to su Jugoslaviju izuzeli iz kruga zemalja koje su imale da izgrauju podzemni
205) 206)

V. eril, n.d., III, 351, 424-5. Filis Oti, Neki aspekti britansko-jugoslovenskih odnosa 1941. godine, Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Zbornik radova, Beograd, 1973, 99-100.

272

pokret otpora, koji bi se aktivirao tek u trenutku nemakog sloma, s tim to je u njoj mogao biti dozvoljen (kada je ve izbio) i ustanak irih razmera. Nau pretpostavku kao da potvruje i memoar Predsednitva Jugoslovenske izbeglike vlade od 11. oktobra 1941. britanskoj vladi da se odmah donese odluka i to pre izvri iskrcavanje britanskih trupa na Balkanu", to znai da su imali podatke o borbama u zapadnoj Srbiji. 207 ' Junoafriki ininjer Duan T. Hadson, koji je pre rata radio u Srbiji, krenuo je u Mihailoviev tab iz Aleksandrije 20. septembra 1941, sa majorima Zaharijem Ostojiem i Mirkom Lalatoviem, dok se saradnik Uprave za specijalne operacije (SOE) Dulian Emeri podmornicom, koja je doplovila do Petrovca na moru, vratio u Egipat. Hadsonova misija prela je preko crnogorske teritorije, na putu za Srbiju, videvi snagu pokreta u Crnoj Gori. Hadson u telegramu upuenom SOE u Kairu, 10. oktobra 1941, govori o slobodnim narodnim trupama Crne Gore", navodei da im je tab na Radovu. Po tom preprianom telegramu, 13. jula otpoeo je gerilski rat i uzeo (je) karakter revolucije gotovo u celoj Crnoj Gori... Ovaj rat nosi izgled narodnog osloboenja i u vezi je sa ostalim gerilskim ratovanjem u Jugoslaviji. Ovaj pokret potie jedino od organizovanih anti-okupacionih trupa iji broj iznosi 5.000 ljudi i na sluaj revolucije uveae se na 80.000. Organizacija crnogorske vojske je dobra. Vre se pripreme za novu akciju na iroj osnovici". Trai se pomo. Crna Gora slui jednovremeno kao osnovica za snabdevanje za sline akcije u Hercegovini i Sandaku, gde uopte ne raspolau orujem". Radilo se o pokretu ije je jezgro bilo sastavljeno iskljuivo od komunista. Na elu pokreta nalazio se univerzitetski profesor Milovan ilas" i kapetan Arso Jovanovi. Misiji se u Petrovcu na moru pridruio i etniki vojvoda Dule Dimitrijevi. 208 ' Hadson je od poetka, mada detairan Mihailoviu, imao odreene ruke da ostane kod bilo kojeg voe ili organizacije koju lino bude smatrao vanom za savezniku akciju, to objanjava i njegovo prelaenje od Mihailovia do Tita, elju da prisustvuje njihovim razgovorima, a posle pada Uica i lutanja da se ponovo prikljui Mihailoviu kod kojeg je ostao do dolaska pukovnika Bila Bejlija, decembra 1942. godine. Kao oficir za vezu opservirao je situaciju, prilike, odnose snaga u zemlji, vodei rauna pod kojim bi uslovima Velika Britanija mogla pritei u pomo materijalom ili akcijom. Juna 1942. pisao je Mihailoviu da je prolo vreme za primitivno dramatiziranje,, njegove uloge, te gledanja etnikih oficira na njega kao da je on pukovnik Laurens, to
^ A V I I , V K , K - 1 6 2 , Reg. br. 61/1. Hadson je akreditovan kod Mihailovia, ali je - prema nekim autorima - pokazivao daleko vie simpatija prema Titu. Zastupajui iskljuivo britanske interese, Hadson je prihvatao Titovu ofanzivnu strategiju nezavisno od odmazdi. No, bio je za to da se sve snage objedine pod Mihailovievom komandom. - Stania R. Vlahovi, Zbornik dokumenata iz Britanskih arhiva. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948, Birmingham, 1985, 55.

273

mu je jako smetalo u radu, pogotovu ocene da je baksuz za srpsko naoruanje". Mihailovi se, meutim, jo jula 1942. alio Vladi i optuivao kapetana Hadsona daje prole jeseni ometao dolazak pomoi i izazvao krizu. Zadravao je bojazan da britanski oficir to i sada ne ini, kada je najpotrebnije i kada se blii slom Nemaca. 209 ' Mihailovi je bio trajno nezadovoljan malom britanskom pomoi. Prvi tovar materijala etnicima je sputen krajem oktobra 1941. godine, u prostoru izmeu Maljena i Suvobora. Isporuke su bacane u limenim kantama u kojima se nalazilo italijansko oruje, eksploziv, duvan, novac, rublje. etnici su bili nezadovoljni neupotrebljivou baenog materijala. Stab Javorskog korpusa javljao je 26. aprila 1942. da je na terenu skupljena dobijena pomo, koja se sastojala od mitraljeza (varcloze"), mitraljeta", bala injela, malih zlatnika, velikih zlatnika, novanica - dolara, s tim to se isticalo da su mitraljezi i municija naeni u deformisanom" stanju. Deo je padao i na neprijateljsku teritoriju ili je raznet od seljaka. Prilikom prihvatanja materijala dolazilo je i do sukoba sa Nemcima i kvislinzima. Podrka kraljevske vlade i Britanaca Mihailoviu izazvala je u jesen 1941. internacionalizaciju zbivanja u Jugoslaviji. Duan Simovi je 13. novembra 1941. intervenisao u prilog Mihailovia kod Moskve, preko Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u SSSR-u, traei da Moskva hitno izda uputstva da se potine Mihailoviu u zajednikoj borbi protiv okupatora. 210 ' Slinu intervenciju uinili su i Britanci, preko svog ambasadora u SSSR-u ser Staforda Kripsa. Moskva je izbegla da se zvanino izjasni u prilog Mihailovia, pravdajui svoj stav time da nije obavetena o dogaajima u Jugoslaviji i da se dri principa nemeanja u unutranje stvari suverenih drava. Uinila je tek ustupak preko Radio-Moskve, koja je prenela propagandne poruke Radio-Londona u prilog Mihailovia. 211 ' Jugoslovenski istoriari (Jovan Marjanovi, a i drugi za njim) prihvatili su tezu da je ovim Mihailovi bio prihvaen od strane britanske vlade, to se uostalom izvodilo i iz injenice da je januara postao i lan Jovanovieve vlade u svojstvu ministra vojske. Tada je nastala i najudnovatija faktika koalicija u drugom svetskom ratu, koju su sainjavali u odnosu na narodnooslobodilaki pokret, kao jedinstvenog protivnika, etnici, Nemci, Britanci, Nedi, ustae. Prema najnovijim istraivanjima dr Marka Vilera, prihvatanje Mihailovia od strane Britanaca usledilo je tek polovinom 1942. godine. Podrka je nesumnjivo postojala od ranije, ali su od juna 1942. godine Britanci preuzeli etnike kao strateki ulog u odnosu na zalaganje Sovjeta za svoj pokret - narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije. Nije zgorega potsetiti da je
m> 210) 211)

etnici su smatrali da je ova oskudica aviona za transport pomoi namerno lansirana" od Britanaca - Isto. A S S I P , Emigrantska vlada, F - I V , 1941/45. Sovjetski istoriari za sada ne raspolau emisijama Radio-Moskve, Tek, znamo da sovjetska vlada nije insistirala da se NOP odredi Jugoslavije stave pod komandu D. Mihailovia.

274

Mihailovi tada bio u naponu svoje snage i da je gradio planove da stvori koridor" do zapadnih delova Jugoslavije, posedne zalee jadranske obale i kao glavna snaga doeka spreman predstojee dogaaje u razvoju drugog svetskog rata. Mnogi pisci u inostranstvu meu jugoslo venskom emigracijom isticali su ono to su morali, da je Slobodan Jovanovi imao veliki autoritet kao naunik, pisac, univerzalni evropskih duh u Srbiji, ali ovek koji nije bio dorastao velikim politikim iskuenjima u kojima se nala Jugoslavija 1941-1945. Pristalice kneza Pavia osuivale su ga to nije preduzeo mere posle 27. marta da sprei Osovinu da napadne Jugoslaviju svojim odlaskom u Rim, kao da je on to i mogao posle munjevite Hitlerove odluke da se ona uniti posle beogradskog prevrata. Kao predsednik vlade, pao je u zamku brae Kneevia i Lige majora" (ivana Kneevia, Vladislava Rodalovskog i Svetislava Vohoske). Pre toga emigracija je dozvolila (kao da je mogla spreiti pri postojanju dva paralelna pokreta od kojih je svaki imao svoje take meunarodnog uporita) da se jugoslovenski problem internacionalizuje. Ima istraivaa koji smatraju fatalnim uvlaenje saveznika u jugoslovensko unutranje pitanje 1941^42, insistiranjem da oni podre stavljanje komunista pod komandu Mihailovia. Jugoslovensko pitanje, otvoreno u jesen 1941, tokom 1942, dobija meunarodnu dimenziju koju ne gubi sve do kraja rata.

Kontroverze - graanski rat ili narodnooslobodilaka borba


Klasina definicija graanskog rata kao oruanog sukoba u jednoj zemlji ili dravi izmeu sukobljenih drutvenih snaga (klasa, etnikih grupa isl.) koje se meusobno bore za ostvarenje odreenih politikih i ekonomskih ciljeva moe podseati ali ne i potpuno primeniti na istorijsku situaciju Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Ako pojavu posmatramo kao revolucionarnu smenu vlasti 1941-1945. par exellence, onda je graanski rat trajno karakteristian od novembra 1941. godine. jTJ sukobu su se nale dve glavne snage antifaistikog karakter^, od ikojih je ona druga, etnika, to samo deklarativno, nominalno od novembra 1941, ali ne i supstancijalno sa stanovita otpora faizmu kao antidemokratskoj, totalitarnoj pojavi. Komunisti, kao jezgro i rukovodea snaga narodnooslobodilake borbe, imaju za primarni cilj osvajanje vlasti u uslovima drugog svetskog rata, revolucionarnu perspektivu, izmenu postojeeg drutvenog status quo koji brane snage etnitva. etnici su za monarhiju, veliku ili homogenu Srbiju, nacionalnu politiku s prevagom srpstva*, odbranu graanskog poretka i njegove materijalne osnove - privatnih svojinskih odnosa. Oba pokreta su na strani antifaistikog ratnog saveza, ali jedan sa ofanzivnom a drugi sa defanzivnom strategijom. Njihovi ciljevi su, dakle, krajnje suprotni, .dijalemetralno razliiti. Komunisti su smatrali da je vojni poraz jugoslovenske drave, sa drugim elementima sloma, stvorio pretpo-

275

stavke revolucionarne situacije, koju je Josip Broz Tito - kao prvi ovek i neprikosnoveni voa KPJ - polovinom 1941. sagledavao na sledei nain. Pokretake snage" za sazrijevanje revolucionarnih energija masa" u Jugoslaviji nalazile su se u surovom okupatorskom reimu, jo svirepijem nacionalnom ugnjetavanju i mrnji masa prema onima koji su to prouzrokovali", izdajstvu bivih vladajuih krugova buroazije", sluganstvu i malodunosti domae buroazije", razgolienosti zloinake nacionalne i socijalne politike prolih reima", tekom bremenu nameta koje su okupatori nametnuli narodu, bezobzirnom izrabljivanju radnih masa od okupatora i kapitalista", postojanju SSSR-a (velike zemlje socijalizma i njenom napredku"), miroljubivoj politici" SSSR-a na jednoj strani, a stranom pokolju i razaranju koje prouzrokuje imperijalistiki rat u kapitalistikom svetu", na drugoj. ' injenica je da je Kominterna kao instrumentalno orue Staljinove spoljne politike u meunarodnom radnikom (komunistikom) pokretu suspendovala drugu etapu, to jest socijalnu revoluciju do poraza faizma. Jugoslovensko partijsko rukovodstvo prihvatilo je ovu poruku bez reakcije, ali je praktino vodilo borbu za smenu vlasti u toku celog rata u okviru strategije narodnooslobodilake borbe. Ona se iskazuje u stvaranju oruanih odreda faktiki pod rukovodstvom Partije, kao i narodnooslobodilakih odbora (NOO). Revolucionarna dimenzija se iskazuje i u shvatanjima da nema povratka na staro". U okviru rata protiv okupatora i njegovih saradnika vodio se rat za smenu starog drutvenog subjekta. Sa tog stanovita mogu se razlikovati razne faze u delovanju KPJ, odnosno narodnooslobodilakog pokreta, ali sutinskih odstupanja nema. Revolucionarna smena vlasti samo je prilagoavana meunarodnim uslovima antifaistikog rata, iju glavnu snagu ini savez SSSR-a i Velike Britanije, a od januara 1942. godine i formalno zasnovana koalicija SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Ova strana rata govori sama za sebe o znaaju internacionalne dimenzije jugoslovenske revolucije i nemogunosti da se ona razume bez ove svoje bitne sastavnice sa stanovita formulisanja i primene strategije KPJ. Naravno, ova strategija nije uspela da se formulie preko noi, izrazi od prvog dana kao slivena, celovita, do kraja jasna borakom i stareinskom sastavu, s obzirom na nivo svesti i ideolokih recidiva ranije politike rezervisanosti i napada na imperijalistike zemlje" u ratu. Na Zapadu nisu prestajale sumnje da SSSR, Kominterna i njene lanice rade na svetskoj revoluciji u okviru drugog svetskog rata ili da Sovjetski Savez moe iskoristiti komuniste za radikaliziranje drutvenih sukoba, smenu vlasti i promenu socijalnog status quo. eril je 22. juna 1941. poruivao da se Britanija svrstala iza Rusije, ali da on nee odstupiti od nijedne svoje ranije osude komunizma. Oigledno je da je meunarodna procena o glavnom neprijatelju bitno uticala na stvaranje ove neobine alijanse, na ijem su se elu u prvoj fazi rata nalazili
212)

Proleter", mart-april-maj 1941, br. 3 - 4 - 5 .

276

eril i Staljin, s tim to su stare sumnje i podozrenja nastavljala da ive u prikrivenom i stianom obliku da bi se pribliavanjem rata kraju suprotnosti razbuktavale, stvarajui pukotine u savezu. Zapad je bio uznemiren ojaanom vojnom moi SSSR-a, a obostrano su prisutne sumnje da se ne zakljui separatni mir sa glavnim protivnikom. Priguene nesuglasice pretvarale su se vremenom u sporove oko pojmova slobode i demokratije, granica, posleratnog uticaja u svetu, organizacije Ujedinjenih nacija. 213 ' Komunisti su iskoriavali ansu za obaranje drutvenog poredka koji su smatrali preivelim kroz revolucionarni rat, dok su graanske snage u ime ouvanja svojih ekonomskih i politikih pozicija nastojale u zaetku da onemogue drugi drutveno-politiki subjekt koji im je osporavao pravo na vladavinu. Osobenost ovog sukoba sastojala se u tome to se rat vodio u uslovima okupacije i podeljene zemlje. Snage koje su se sukobljavale oslanjale su se na okupatorske sile ili na saveznike zemlje u krilu antifaistike koalicije, to je moglo uticati na kvarenje njihovih odnosa zbog podrke sukobljenim snagama, vojne (naoruanje, vojno sadejstvo) i politiko-diplomatske. U revolucionarnim ratovima poznato je uee stranog faktora na strani jedne od sukobljenih snaga i u vidu klasine vojne intervencije, mada do toga u Jugoslaviji nije dolo. ta vie, revolucionarne promene do kojih je dolo u Jugoslaviji legalizovane su u specifinoj formi meunarodnog priznanja pre nego je i rat dovren, to je sluaj bez presedana u istoriji ratova i revolucija. Nove pobednike snage su u formi subjektiviteta stare drave izale na meunarodnu pozornicu, putem priznanja jedinstvene vlade i ulaska Jugoslavije u Organizaciju Ujedinjenih naroda u svojstvu lana - osnivaa. U delu literature jugoslovenska revolucija, ostvarena pod osobenim uslovima, zna se i osporavati, kao da nije ni ostvarena kao oruana smena vlasti. Ima pisaca koji je stavljaju pod navodnice" kao izmiljenu pojavu. Do tog osporavanja dolazi i na pobednikoj strani 1941-1945. Komunisti iz straha da se ne izbrie druga komponenta rata 1941-1945, to jest narodnooslobodilaka, antiokupatorska potiskuju ili umanjuju revolucionarnu stranu pojave. Snage iz redova nacionalnih suparnica KPJ koriste liniju dvostruke negacije. Prvo, potcenjivanjem narodnooslobodilake dimenzije, umanjujui ratni uinak protiv okupatora (da je ubijeno manje od 10.000 Nemaca u drugom svetskom ratu; da su ratni izvetaji Vrhovnog taba uveani, netani, propagandistiki; da postoji nesrazmera izmeu ratnih akcija i rtava; da se rat reava na glavnim frontovima itd., jednom reju relativiziraju vojnu stranu narodnooslobodilake borbe). Drugo, svode smenu vlasti na grabe" vlasti jedne male zaslepljene grupe, kao da nije bilo nikakvih drutvenih
213>

Ogledaju se u raznovrsnim prilazima reimima u istonoj i jugoistonoj Evropi (Deklaracija o osloboenoj Evropi usvojena na Krimskoj konferenciji, februara 1945), granicama Poljske, stvaranju O U N , proceduri u Savetu bezbednosti i drugim pitanjima.

277

promena. A ako priznaju da je ovih i bilo, onda se u svetlosti poraznog iskustva socijalizma i bezbrojnih dugoronih deformacija do kraja negira revolucionarna dimenzija 1941-1945, iz jedne druge perspektive. Svesno se previa razlika izmeu revolucionarnog osvajanja vlasti, koje je izvedeno krajnje efikasno mada po skupu cenu, bivajui sankcionisano od saveznikog meunarodnog poretka, uz neke uzgredne koncesije dekorativnog i formalnog karaktera. Za nas je druga strana revolucije u smislu dubokog prevrata u ekonomskoj i socijalnoj sferi predmet kritike i te kako, ali druge vrste, to ne znai da posledice i njihovo kasnije iskazivanje ne otkrivaju slabosti pobednikog pokreta ve u fazi njegovog uspona, kao i promaaje i deformacije koji se esto oznaavaju kao greke" rukovodeeg subjekta. U naem sluaju radi se o revoluciji ak i sa stanovita nepostojanja njenog veeg i trajnijeg dela, koji obeleavaju velike, klasine revolucije, ili kasnijeg obezvreivanja tog dela (obnavljanje Jugoslavije, na primer). Ali sa pomenutog stanovita i velike revolucije znaju biti predmet kritike istoriografije i posle proteka dugog vremena. to se tie rtava, francuska revolucija je takoe pod udarom istoriografske kritike, jer je kotala francuski narod milion rtava. Nekoliko hiljada ljudi na giljotini samo simbolizuju vladavinu terora, koji ni priblino ne moe obuhvatiti sve rtve koje je progutala. Deo filozofskih mislilaca s pravom, meutim, kritikuje preventivni teror" jugoslovenske smene vlasti u drugom svetskom ratu. Sve uestalija nastojanja da se obezvredi narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao neprestano beanje od neprijatelja, nemo u odbrani slobodnih teritorija, pretvaranje arki" u velike bitke, imaginarna osvajanja", izdizanje male grupe partizana u velike armije, praene naduvanim uspesima saveznikih informativnih sredstava od 1943, odraava nerazumevanje partizanskog rata s revolucionarnim ciljevima. Kao da nije re o borbi koja je kontinuirano voena u toku celog rata, na vanom stratekom prostoru, u pozadini Hitlerovog novog poretka", imajui veliki politiko-psiholoki i moralni znaaj za sve pokrete otpora. Narodnooslobodilaka borba tekla je u znaku narastanja snaga, s manifestacijama krize u zimu 1941-1942. u istonim delovima Jugoslavije i velikih iskuenja u zimu i prolee 1943. godine. Ona je moralno i psiholoki znaila i za velike saveznike sile u trenucima njihovih vojnih operacija u Severnoj Africi i na Istonom frontu 1941-1942, usamljenosti, povlaenja, pa i vojnog kolapsa, jer su borci saveznikih armija znali da u dubokoj pozadini Hitlerove tvrave tee neprestani otpor i da nisu sami u velikom rvanju faizma i antifaizma. Uostalom, borba protiv okupatora bila je nastavak 27. marta, aprilskog rata, zajednike aktivnosti partizana i etnika u jesen 1941, sve dok nije zapoeo graanski rat u zapadnoj Srbiji sa posledicama za celu Jugoslaviju. Operacije NOVJ zadravale su na jugoslovenskom ratitu znaajne okupatorske snage Italije. Po stepenu zasienosti prostora svojim snagama Italija je nesumnjivo imala prvenstvo na tlu okupirane Jugoslavije. Vojne snage kolaboracionistikih reima bile su

278

prikovane na jugoslovenskom tlu i samim tim spreene da uestvuju na drugim bojitima Osovine protiv saveznikih snaga. NDH je uvebavala tri svoje legionarske divizije na poligonima Treeg rajha (u Austriji), s namerom da ih uputi na Istoni front, ali su se one umesto na sovjetskom frontu nale na jugoslovenskom ratitu. Na tlu Jugoslavije borile su se i tri SS divizije: 13. SS divizija Princ Eugen", s delom jugoslovenskih folksdojera, muslimanska SS Handar" divizija i albanska SS Skenderbeg" divizija. Vojni doprinos Jugoslavije u drugom svetskom ratu ogledao se i u ometanju eksploatacije privrede, skrivanju ili unitavanju poljoprivrednih proizvoda, ugroavanju ili ruenju vanih saobraajnica. Strategija NOPOJ, odnosno NOVJ, odbacivala je zadravanje krutih frontova, jer vojno nije bila dorasla da se nosi sa najjaom i najsurovijom armijom sveta do kraja 1942. godine, bez tekog naoruanja i mehanizovanih jedinica i vazduhoplovstva. Snage narodnooslobodilakog pokreta borile su se u potpunom stratekom zaokruenju neprijatelja, bez pomoi sa strane, sve do jeseni 1943. godine. Borba nije bila vezana za jedan kraj Jugoslavije, prenosila se u sve njene krajeve, imajui razliiti intenzitet u zavisnosti od brojnih politikih, nacionalnih, vojnih i ekonomskih inilaca. Privremeno osloboene teritorije se i u nemakim izvorima nazivaju plivajuim ostrvima". Na osloboenoj teritoriji tekao je ivot i stvarale su se nove norme; delatnost nove vlasti nastavljala se i posle naputanja tih teritorija od strane partizanskih snaga. Dejvid Martin sumnja da su Nemci u Jugoslaviji izgubili vie od 10.000 ljudi; smatra da ih je poginulo jo manje. 214 ' Broj rtava Nemaca nije tano utvren. No, on se objektivno ne moe rekonstruisati iskljuivo na osnovu dnevnika nemakih operativnih jedinica, bez uvaavanja gubitaka pomonih snaga i nemakih saradnika (folksdojera, ruskog emigrantskog korpusa, kvislinkih snaga, posadnih jedinica, Vlasovljevaca" itd.), a pogotovu drugog okupatora - Italijana, koji su trpeli velike gubitke na jugoslovenskom ratitu (razbijanje celih divizija, predaje italijanskih vojnika u ustancima 1941. i posle kapitulacije Italije, zarobljavanja na hiljade italijanskih vojnika u posadama osvojenih gradova i varoica). U zavrnoj fazi rata, kada Nemci nisu vie mogli ni voditi precizno svoje gubitke, zadavani su im daleko tei porazi, zahvaljujui modernom naoruanju dobijenom od Britanaca i posebno od Sovjeta. Ima pisaca koji za jugoslovensku revoluciju upotrebljavaju pojam pu" ili revolucionarni blic - krig", to je neprihvatljivo. Kako se moe raditi o revolucionarnom puu, ili, ak i ire prevratu, kada je poznato da se ovaj vri u okvirima iste klase, vremenski je kratak i sa
214)

Govori o broju poginulih Nemaca do dolaska trupa Crvene armije u Jugoslaviju, pa se naknadno i ispravlja smatrajui da taj broj ne prelazi nekoliko hiljada". Dokumenti Huverovog instituta, Rodoljub ili izdajnik (Sluaj denerala Drae Mihailovia), Beograd, 65.

279

neuporedivo manje rtava (ponekad i beskrvno), za razliku od oruane revolucionarne smene vlasti? Ovu smenu u Jugoslaviji izvodi partija u ime radnike klase, koja je objektivno bila malobrojna i brojno slabo uestvovala u narodnooslobodilakom ratu, bar do polovine 1944. godine. Prema dosadanjim podacima, mada pojava nije ispitana do kraja, 300.000 radnika radilo je za Trei rajh, dobrovoljno ili pod ekonomskom prinudom. I to 200.000 iz NDH i oko 100.000 hiljada iz Srbije. 215 ' injenica je da termin revolucija nije korien u dokumentaciji narodnooslobodilakog pokreta, sem izuzetno, pa i tada je podvrgavan kritici. Tako je CK KPJ, u stvari Politbiro, s Titom, u jesen 1941. kritikovao pojam antifaistika revolucija". 216 ' Slovenaki istoriari navode da je i Boris Kidri koristio pojam narodna revolucija" 1941, ali da je u daljem toku rata ta kvalifikacija izbegavana. Pojam graanski rat", bratoubilaki rat" koristili su okupatori i kvislinzi od prvog dana, a kasnije i predstavnici emigrantske vlade, pa i britanski obavetajni oficiri u svojim analizama. Sto se tie prvaka narodnooslobodilakog pokreta, oni su zahtevali da se okupatorima i njihovim saradnicima ne dozvoli da rat u toku prevedu na graanski. Podstiui sukobe naroda Jugoslavije, pre svega na antisrpskoj osnovi, i njihovih suprotstavljenih pokreta i organizacija, okupatori su nastojali da zakrve narode do kraja i da na taj nain olakaju svoju vladavinu u razbijenoj i podeljenoj Jugoslaviji, poteujui svoje snage, stvarajui pretpostavke za nesmetanu privrednu eksploataciju zemlje i obezbeenje najvanijih saobraajnih i drugih stratekih punktova. etnika dokumentacija takoe koristi pojam graanski rat", naravno, iji su izazivai komunisti. Za nemaku istoriografiju u sluaju Jugoslavije 1941-1945. radi se o bratoubilakom ratu, koji su Nemci morali gasiti svojom politikom pacifikacije. Gubi se iz vida jedan od glavnih uzronika nacionalnih deoba i sukoba, pre svega na tlu NDH. Nemci su nosioci agresije koja je omoguila pa i podstakla unitavanje Srba na tlu okupirane Jugoslavije. Hitler je 1941. podravao Pavelia da blagovremeno rei srpsko pitanje likvidacijom srpskog ivlja na tlu NDH. Nemaka politika pacifikacije nastala je kasnije, bivajui izazvana strahom od posledica likvidacije Srba izraenih u vidu samoodbrane, koja je prerastala u ustaniku plimu. Italijanska politika, koja se esto naziva srbofilskom, u sutini je sadrala potrebu da se nau snage koje e u borbi protiv ustanika odmeniti i zameniti okupatore, i na drugoj strani preko Srba
215)

216)

Najnovija istraivanja preciziraju da je krajem 1943. i 1944. u Nemakoj radilo oko 80.000 radnika iz Srbije, s tim to nisu obuhvaeni oni koji su radili krae vreme (do 6 meseci), kao i pripadnici Nacionalne slube rada, radnike i seoske omladine upuivane na specijalizaciju". - M. Ristovi, Nemaki novi poredak" i Jugoistona Evropa 1940/41-1944/5, Planovi o budunosti i praksa, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1990, 291. Misli se na kritiku ilasove ocene iz avgusta 1941. da antifaistika revolucija nije nita drugo nego nuna etapa proleterske revolucije". - J. B. Tito, Sabrana djela, 7, 254.

280

obezbediti protivteu ustaama koji su uivali nemaku podrku, onemoguavajui italijanske pretenzije na zalee Jadranske obale i prodor u Podunavlju. Jednostranom tumaenju rata u Jugoslaviji 1941-1945, kao iskljuivom bratoubilakom sukobu, ne nedostaje tendenciozna svrha savremenih pisaca (s folksdojerskih pozicija) za rehabilitacijom politike Nemake kao jednog od uzronika ovih meunacionalnih obrauna. Time se briu i granice izmeu unutranjih izazivaa i uesnika sukoba, na jednoj strani i nemakih ratnih inspiratora i izvrilaca zloina i masovnih represija, uglavnom nad srpskim narodom, na drugoj. Najvei deo pisaca na Zapadu, posebno meu emigrantima, rat u Jugoslaviji 1941-1945. tretira kao isti graanski rat dveju suparnikih, zakrvljenih struja, koje imaju razliite inostrane pokrovitelje, suprotne interese, radikalno drukije antifaistike strategije, suprotne nacionalne politike; razilaze se u poimanju ciljeva koje ele da ostvare u okviru drugog svetskog rata. Graanski rat je posle novembra 1941. dobijao sve ire razmere. Snage narodnoslobodilakog pokreta su ga od usvajanja nove britanske politike kompromisa sve vie iskljuivale, bacajui teite na osloboenje Jugoslavije, omasovljavanje osnove narodnooslobodilakog pokreta i NOVJ, naglaavajui antifaistiku stranu rata, iako su i dalje nastojale da pre svega razbiju etnike snage. etnici su, sa svoje strane, sve vie naglaavali da je u pitanju obraun komunista sa Jugoslovenskom vojskom u otadbini" i ravnogorskim pokretom, kao saveznikom snagom. Bez meunarodne podrke etnike snage su se sve vie osipale, slivajui se u otporu narodnooslobodilakom pokretu sa svim ostalim antikomunistikim snagama. Vidljivo je iezavala granica izmeu otpora i kolaboracije, iako Mihailovi nije direktno saraivao sa nemakim okupatorom. Pojedine borbene manifestacije etnikih snaga protiv Nemaca u zavrnoj fazi rata onemoguavale su snage NOVJ, to je jo vie isticalo osnovni antagonizam. Graanski rat ispoljavao se u zavrnim operacijama u vidu represije pobednikih snaga nad zarobljenim etnikim i drugim jedinicama ili njihovom masovnom likvidacijom posle kapitulacije nemake oruane sile u jugoslovenskom prostoru ili na tlu Austrije, a na drugoj strani vansudskim obraunima nad pristalicama suparnikog pokreta u osloboenim varoima i gradovima krajem 1944. i u toku 1945. godine. Meu njima je, nesumnjivo, bilo vienih kolaboracionista i drugih ratnih prestupnika, ali i graana koji nisu uestvovali u zloinima u toku rata, ideolokih protivnika komunizma ili onih najbrojnijih koji su se povijali izmeu frontova, neutralaca, zavedenih, koji nisu uspevali da se snau u vrtlogu ratnog metea. Na graanskom ratu insistirali su okupatori i etnici, ali ga komunisti nisu prihvatali u klasinom obliku, traei svrstavanje prema okupatoru a ne obraun sa unutranjim protivnikom prema klasnim merilima. Stalnim naglaavanjem narodnooslobodilake borbe, javna

281

politika KPJ nije isputala da je osnovni protivnik nacionalni zavojeva i faistiki okupator. Ako se istorija 1941-1945. u Jugoslaviji posmatra u okviru modela revolucija - kontrarevolucija, onda se moe govoriti o graanskom ratu kao stalnoj pojavi od novembra 1941. godine, istina u kamufliranoj formi borbe protiv komunista kao uzurpatora sa etnike strane, odnosno protiv etnika kao kolaboracionistike snage okupatora posle razlaza u Srbiji. Kako bismo govorili o revoluciji a da ne vidimo njen pandan, kontrarevoluciju? A ako se ove dve antagonistike snage sudaraju, onda je na delu i graanski rat. Snage u pitanju imaju razliite ciljeve. One su ideoloki na vrhu vie nego jasno razdvojene, bez imalo dvoumljenja glaveina o emu je re; radi se o pokretima sa sasvim jasno raspoznatljivim, krajnje suprotnim ciljevima i interesima. Te snage, komunisti i oficiri kao jezgro etnikog pokreta, nepomirljivi su protivnici jo iz predratnog vremena, 217 ' uz uvaavanje svih patriotskih motiva dela oficira koji nisu rado pristajali da ostanu van borbe protiv okupatora. Izmeu tih snaga, ak i u fazama saradnje i zajednikih borbenih dejstava, nije bilo poverenja. Pojam socijalistika revolucija" nastao je tek posle sukoba sa Informbiroom 1948. godine. 218 ' Ova zakasnela pojava termina nije ista ideoloka fikcija u jednoj izmenjenoj istorijskoj situaciji, jer bi se onda radilo o istom nominalizmu bez pokria. U pitanju je zakasnelo priznanje sutine pojave, koja se u osnovnim relacijama moe pratiti od prvog dana narodnooslobodilake borbe, pa i lako identifikovati ako se probije oklop drukije narodnooslobodilake frazeologije. Drugu stranu pojave predstavlja rano izneveravanje ideala revolucije, koji se vremenom pretvaraju u svoju sutu suprotnost, birokratsku kontrarevoluciju. Najlucidniji demokratski duhovi rano su zapazili da se hidra kontrarevolucije" i birokratske uzurpacije" nalaze u samom centru rukovodeih snaga Jugoslavije. Prodor snaga koje izneveravaju revoluciju ogleda se u svim prelomnim fazama razvitka Jugoslavije: posle 1948, kada one ne ele sutinski da menjaju birokratski sistem u skladu sa idealima revolucije, ime je praktino anuliran istorijski efekat otpora staljinizmu u smislu stvaranja novih drutvenih odnosa; 1965, opet nedoslednou da se produbi privredna reforma u smislu spajanja socijalizma i slobode, a pogotovu od poetka sedamdesetih godina kada su se konzervativno-birokratske snage u Partiji i drutvu ustoliile u znaku negacije demokratskog socijalizma. Te snage nastojale su da za trajna vremena ozakone totalitarni sistem u okviru decentralizovane
217)

Dovoljno je pogledati upozorenja tabova i viih vojnih instanci o opasnosti od komunizma i neophodnosti njegovog suzbijanja: Izvetaj Glavnog generaltaba od 19. oktobra 1939. ministru vojske i mornarice o pojaanoj aktivnosti K P J i predlog za obrazovanje koncentracionih logora, Naredba ministra vojske i mornarice od 25. oktobra 1939. za energino suzbijanje komunistike aktivnosti u vojsci i dr. - A V I I , Aprilski rat 1941, 1969, 412-417, 427-430, itd. 218) petom kongresu K P J jula 1948. i posle kongresa sve vie je naglaavana samostalnost narodnooslobodilakog pokreta, osobenost osvajanja vlasti i originalni karakter postojeeg drutvenog sistema.

282

\
Jugoslavije, posredstvom vlasti naciokratija. U tom sistemu Tito je do smrti ouvao ulogu apsolutistikog vladaoca preko Partije, upravnog aparata, policijskog nadzora i vojske. Ako bismo rat 1941-1945, pak, posmatrali kroz prizmu usvojenog naziva narodnooslobodilaka borba", onda bismo mogli da govorimo o dominaciji narodnooslobodilake komponente, sa elementima graanskog rata koji su povremeno probijali u vidu radikalnih klasnih aberacija 1941, 1942, 1943, 1944-1945. Dakle, re bi bila o odstupanjima od strategije narodnooslobodilake borbe kao slivene strategije u uslovima rata koji se 1941. sveo na sukob faizma i antifaizma, to je iskljuivalo da u novoj istorijskoj epohi, drukijoj od one karakteristine za oktobarsku revoluciju, doe do klasno ogoljenog sukoba oko vlasti. Ogromna vojna sila Nemake, Italije, Bugarske i Maarske, sa kvislinkim snagama, stalno angaovana u borbama protiv NOVJ, o emu govore brojne ofanzivne operacije protiv ustanika, operativne grupe divizija ili drugih jezgara narodnooslobodilakih snaga na pojedinim teritorijama, s partizanskim manevrima i protivudarima, svedoanstvo su samo za sebe da se klasini graanski rat na teritoriji Jugoslavije nije mogao voditi. Manifestacije graanskog rata vide se u tenji narodnooslobodilakih snaga da se unite etnici, kao najopasniji sutranji protivnik koji je u kolaboraciji sa okupatorima nastojao da u okviru rata uniti najvanijeg klasnog protivnika koji mu je osporavao drutvenu i politiku legitimaciju vladajue snage. Ove pojave odavno su zapaene u istoriografiji o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu i kvalifikovane kao elementi graanskog rata. Nezavisno od opte istorijske situacije u znaku borbe izmeu faizma i antifaizma u svetskim razmerama, koja je juna 1941. dovela do saveza Velike Britanije, kao stare kolonijalne imperije i parlamentarne drave, i Staljinove Rusije, ni jugoslovensko tlo nije bilo spremno da prihvati klasni obraun. Jugoslavija je bila izrazita agrarna drava, sa milionima zaostalog seljakog stanovnitva, pri tom etniki heterogena drava, sa dramatino otvorenim nacionalnim pitanjem jo u meuratnom periodu, eruptivno iskorienim posle okupacije i stvaranja vazalnih reima koji su teili ostvarenju nacionalno istih drava, dovodei do ustakog genocida nevienih razmera nad Srbima. No, i pored narodnooslobodilake strategije, koja je izgraivana u znaku protivurenosti, izbijaju manifestacije klasnih skretanja koje dobijaju oblike likvidacije neprijatelja na osnovu sumnji, surovih obrauna, putem vansudskih izvrenja, to je vodilo kompromitovanju i difamaciji pokreta. Klasne manifestacije iskazivale su se od leta 1941. u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni u sferi simbola (amblemi, crvene zastave, poklici za uspostavljanje sovjeta, proslave oktobarske revolucije u Uicu itd.), u raznim oblicima verbalne i ideoloke iskljuivosti. Klasini oblik graanskog rata izbio je na tlu zapadne Srbije u jesen 1941. godine sukobom etnika i partizana, koji su izazvali etnici po partizanskim izvorima, odnosno partizani po etnikim dokumentima.

283

Za nas izazivai ovog rata su, po postojeim izvorima, etnici, ali ga oni pravdaju kontekstuelnom situacijom u kojoj su se partizani morali spreiti da dalje napadaju Nemce, da ovi politikom represalija protiv srpskog naroda ne ugroze samu njegovu egzistenciju. Graanski rat vodio se u uslovima podeljene zemlje, etiri okupatora, bezbroj suparnikih i sukobljenih vazalskih vojski, u znaku konfrontacije partizana i etnika, neizleive mrnje Srba i Hrvata, Srba i Muslimana. etniki komandanti 1942. pisali su o razruenom poredku koji je uticao da iezne sav autoritet dravnih vlasti i svet povrati patrijarhalnom sistemu seoskih upravnih jedinica". Od partizanskog reima zadrale su se, i posle njihovog proterivanja iz Srbije, Crne Gore i Hercegovine, negativne strane duboko useene u pamenje u vidu opadanja seksualnog morala, religioznih i porodinih oseanja". Sukobljeni borci iz redova seljaka preko noi su menjali strane, pod uticajem promene odnosa snaga, dejstva propagande, bratstvenikih veza, gladi, straha od veih nevolja. U Hercegovini su 1942. kompletne jedinice" preko noi promenile ambleme i od komunista postali etnici". Flotantne mase su, kao i u svim graanskim ratovima, menjale strane, prilazei jaem. 219 ' Za Mihailovia je od novembra 1941. bilo bitno da se unite komunisti. Koliko li je telegrama Mihailovi uputio svojim komandantima u kojima trai likvidaciju", pri emu se nije birao saveznik? On e aprila 1942. javiti uriiu: Komuniste istite gde moete a izbegavaite Talijane i posredno iskoristite ako se to moe izvui od njih ". ' etniki raspis od 30. jula 1942. je predviao: Komuniste trebite bez milosti svim sredstvima posredno i neposredno". Istovremeno se zahtevao rad komandosa radi skidanja svih izdajnika i Ljotievih prvaka, sa energinim buenjem" Ljotievih, Peanevih i bugarskih formacija. 221 ' Mihailovi je javljao Zvonku Vukoviu i drugim komandantima u Srbiji da je borba sa komunistima odluna", da su komunisti krvoloci", te da ih unitavaju nemilosrdno, jer se veliki dogaaji pribliavaju krupnim koracima", a komunisti bi, kao izdajnici", pokuali da nas ometu u osloboenju otadbine koju oni ne priznaju". Komunistika opasnost je jedna od najveih. Te zlotvore i krvnike naeg naroda unitavajte bez milosti. Oni nas ometaju da imamo slobodne ruke prema neprijateljima. Oni isto kao i Ljotievci podjednako slue Nemcima. Bez milosti unitavajte. Svi komandanti su mi odgovorni za svoje reone da su isti od ovih mangupa i probisveta koje vode stranci Tito i Moa Pijade". 222 ' Smatrao je da komuniste treba unititi kako Englezi ne bi imali vie koga da hvale. Komunisti su optuivani da spreavaju etnike u ruenju Pavelieve Hrvatske.
219) 220) 221) 222)

B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 349. Zbornik N O R , tom X I V , 208. Isto, 504. Mihailovi je preko Z. Vukovia stavljao do znanja podrunim komandantima da komuniste (i ljotievce) treba likvidirati svuda bez ekanja odsudnog momenta. Isto, 598.

284

Mihailovi je, obuzet unitavanjem komunistike republike, poruivao da se na komunistike metode odgovara na slian nain i uvek bez sentimentalnosti, kao to i oni rade. Odbacivao je varijantu za razoruanje Italijana, jer su oni mogli posluiti za borbu protiv ustaa i Nemaca, a pre svega komunista. U direktivi Mihailovia komandantima korpusa za borbu protiv NOVJ na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna od 2. januara 1943. godine kae se: Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora". 223 ' Operacijama je rukovodio Mihailovi preko majora Zaharija Ostojia kao komandant istaknutog dela Vrhovne komande ije se sedite do 23. marta 1943. nalazilo u Kalinoviku. Kada je Operativna grupa divizija NOVJ (2. proleterska divizija, 5. udarna divizija i 17. udarna divizija) zapoela prodor u junu Srbiju 28. jula 1944. godine iz ireg rejona Berana, etniki komandanti su bili svesni znaaja ove bitke i ovladavanja prostorom Srbije. Komandant 4. grupe jurinih korpusa, Dragoslav Rai, poetkom avgusta 1944. stavlja do znanja komandantima korpusa i Rasinsko-toplikoj grupi korpusa da je Titov plan" vezan za mogunost ulaska Turske u rat i invazije Balkana od strane Egejskog mora, pravcem dolina Vardara, Strume i Marice. Stoga je vano spreiti Tita da se ugnezdi i zavlada centralnom nikom oblau, sa mogunou kontrole June Morave, doline Niave, doline Zapadne Morave i doline Ibra, odakle bi Tito mogao presudno da utie na sudbinu Balkana. Tui Tita i u ovom poduhvatu i zadrati ovaj prostor u naim rukama znai oduzeti mu sve mogunosti da utie na dalji razvoj stvari na Balkanu. Zato je ova borba od presudne vanosti i bila bi nepovratno izgubljena i sudbonosna ako dozvolimo da Tito uspe." 224 ' Dok je tekla odluna bitka protiv Operativne grupe divizija, Mihailovi je nareivao da se Srbija dobro oisti od komunista i njihovih simpatizera, jer oni, vezuju ruke etnicima, ele diktaturu, rue nacionalne svetinje, nastoje da ustolie stranca Tita umesto kralja, lau da su vernici jer su neznaboci i ruioci vere. 225 ' Mihailovi je bio obuzet milju kako da u svim krajevima pod svojom kontrolom, stvarnom ili pretpostavljenom, likvidira zagaenost" komunista. Likvidacija komunista u Beogradu posebna je briga etnika. Tajno organizujte sve u Beogradu protiv komunista a u prvom redu sokole i policiju. Sad ne birajte sredstva za borbu, a u danom momentu postupite bez milosti protiv njih. Beograd ne sme biti u njihovim rukama. 226 '
Isto, knj. 2, 8. Isto, knj. 4, 33-38. Mihailovi je insistirao na unitenju komunista, cenei da e one snage koje prve dou u kontakt sa saveznicima biti najpre prihvaene. - Isto, knj. 4, 17-21. etnici su u Beogradu imali najvaniji centar obavetajne slube, a od septembra 1943. u gradu organizuju i vojne jedinice. Za kvart je predvien komandant brigade kao operativni komandant, dok je stareina kvarta koji je postojao paralelno sa njim stupao na dunost tek po slomu okupacionog sistema i preuzimanja vlasti u ruke etnika. - A V I I , K - 5 4 , Reg. br. 7. - Stoga je za Mihailovia bilo bitno da se komunisti u Beogradu likvidiraju pre nego to nastupi smena vlasti, s okupatora na etnike.

285

Vrhovni komandant NOVJ Tito 30. marta 1943. stavio je do znanja tabu I bosanskog korpusa da su etnici izdajnika banda", koja predstavlja najveu opasnost ne samo za narodnooslobodilaku borbu no i ubudue". 227 ' Pregovori partizana sa Nemcima marta 1943. takoe otkrivaju sutinu graanskog rata, jer je za partizane bilo vanije da unite etnike kao glavne, najopasnije sutranje protivnike, jednako kao to je etnicima bilo stalo da uz pomo okupatora u okvirima drugog svetskog rata unite partizane. Mihailovi je prilikom razgovora sa potpukovnikom Kogartom u Divcima novembra 1941, u vreme pripreme nemake ofanzive na osloboenu teritoriju, isticao da je njegov glavni cilj da uniti komuniste i da se ne bi borio protiv Nemaca ak i kad bi se Englezi iskrcali. Partizanski pregovarai, najistaknutiji ljudi pokreta Milovan ilas, lan Politbiroa, Koa Popovi, komandant Prve proleterske divizije i ovek od poverenja Josipa Broza Tita Vladimir Velebit - pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika ve i o obustavljanju operacija, izjavljujui da bi se ak tukli protiv Engleza ukoliko se oni iskrcaju u Jugoslaviji. 228 ' Ni u jednom sluaju kao ovom prilikom do tog stepena nije bila iskazana klasna dimenzija sukoba, jer su se etnici stalno predstavljali kao integralni" deo antifaistike koalicije. Pregovori su naili ak na negativnu reakciju Kominterne, koja je, istovremeno, bez oklevanja preneta Josipu Brozu Titu. U partizansko-nemakim pregovorima 1943. u Gornjem Vakufu, Sarajevu i Zagrebu ima karakteristinih momenata. Prvo, Tito je inspirisao i naredio ove razgovore - pregovore, ali nije potpisao ovlaenje; visoki nivo partizanskih pregovaraa; izjava da su etnici glavni neprijatelji, ili glavna sutranja opasnost, mogla se uti mnogo puta i na drugoj strani samo u obratnom smislu, ali izjava da bi ratovali sa saveznicima nije bila uobiajena za etnike, koji su ak do poslednjeg asa verovali da su oni sa Britancima na istoj ideolokoj ravni, nerazdvojni deo saveznikog ratnog aparata", pa i onda kad su im Saveznici okrenuli lea. Vodstvo KPJ u borbi za ostvarenje osnovnog cilja - preuzimanje vlasti - nije se ustruavalo da rizikuje i sukob sa saveznicima. Takav stav naiao je i na nezadovoljstvo Moskve. Sovjetskom Savezu je u tom asu, dok je preduzimao diplomatske inicijative za demistifikaciju Mihailovia radi kolaboracije, ova neusaglaena partizanska inicijativa oigledno nanosila tetu. Akcija je bila nesinhronizovana sa Moskvom, oznaavajui levi radikalizam koji je za Tita bio svojstven sve do
Navedeno prema B. Petranovi, SI. Neovi, A V N O J i revolucija, Beograd, 1983, 351. V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knj. 2, Rijeka - Zagreb, 808. - Sauvane su verzije dokumenata, ali nije dolo do potpisivanja sporazuma. ilas se na pregovorima vodio kao M. Markovi, a V. Velebit kao V. Petrovi. Iz verzije amerikih pisaca (Valter R. Roberts, Tito, Mihailovich, and the Allies, 1941-1945, Njujork, 1973) proizilazi da je Partizanska delegacija (je) naglasila da partizani nemaju razloga da se bore protiv nemake vojske" i da jedino ele da se bore protiv etnika", te da e se boriti protiv Britanaca u sluaju da se ovi docnije iskrcaju u Jugoslaviji". - n.d., 106-112.

286

prihvatanja politike kompromisa (real-politike), koji nije vodio rauna 0 interesima saveznika, harmoniji u voenju rata protiv faizma i izbegavanju klasnih zaotravanja koja bi mogla vreati interese Sovjetskog Saveza u velikoj svetskoj antifaistikoj politici. Slina Titova istravanja Kominterna je i ranije kritikovala. U telegramu Izvrnog komiteta Kl od 31. marta 1943. izraeno je uenje to se razmenjuju zarobljenici sa Nemcima, upuuju delegati koji vode svakakve pregovore sa Nijemcima", a i to to je njemaki poslanik u Zagrebu izrazio elju da se lino sretne s vama (Titom). Vodi se estoki rat sa Nemcima a najednom dolazi do odnosa izmeu vas i Nijemaca". Nije li to sve povezano sa politikom Nijemaca da iskoriste vae ljude radi raspaljivanja meusobne borbe meu samim... na taj nain da lake postignu poraz"... Dalje, sasvim je razumljiva injenica da u itavom narodu postoji nezadovoljstvo prema Englezima". Ali, ne mislite li daje danas interes narodnooslobodilake borbe razvijanje narodne mrnje prema Nijemcima a ne nezadovoljstvo protiv Engleza". 229 ' Tito je istog dana objasnio Moskvi razloge pregovora sa Nemcima oko razmene zarobljenika. Telegram je shvatio kao postojanje izvjesnog nepovjerenja i sumnje prema naim akcijama". Pod ta. 4. svog odgovora odbacio je da eli da se sretne sa nemakim predstavnikom u Zagrebu. to njemaki predstavnik u Zagrebu eli da govori sa mnom i pored svih svinjarija koje su napisane u njemakim i hrvatskim novinama o meni - za to niko nije kriv, i znai da ja ne elim s njim da razgovaram, ak 1 ne mislim na to". Smatrao je da upuene prekore mi nismo zasluili i oni su nam vrlo teko pali". 230 ' Italijani su koristili etnike za razbijanje partizanskih snaga i kao sredstvo slabljenja NDH. Drukije se ne moe objanjavati italijanska politika prihvatanja i potpomaganja Srba koji su se bekstvom spasavali od klanja u NDH. Partizanske snage su na osnovu Zagrebakog sporazuma iz juna 1942. izmeu Italijana i ustaa mogle da krenu na zapad putem koji su italijanske trupe prethodno napustile. Za ustae je dolazak partizanskih jedinica iz Crne Gore bio dolazak snaga iz inozemstva", koje su imale da tvore" nerede u NDH. 2 3 1 ' Za vreme velike etnike mobilizacije u zimu 1942-1943, radi pohoda na Bosnu, Italijani su pomagali etnike kako bi unitili partizane na tlu NDH i razrovali ustaku dravu. Za etnike je stvaranje koridora" na zapadu bio nain posedanja zalea jadranske obale pre saveznikog iskrcavanja, spojen sa istovremenim unitenjem NDH i partizanskih snaga pre kritinog trenutka invazije. Nemake snage su opet raunale da pre invazije unite etnike (plan varc") kao probritansku snagu, pre nego doe do iskrcavanja angloamerikanaca. Partizanske snage su od jeseni 1941. nastojale da se po svaku cenu oslobode etnika kao najopasnijih
229) 230 231)

A C K S K J , Fond CK K P J - K l , 1943/73. > Isto, 1943/74. Tako je prodor brigada objanjavao dr Mladen Lorkovi, po kome su Italijani ubacili partizane u hrvatski prostor da bi ih se oslobodili u svojoj okupacionoj zoni i dezorganizovali NDH.

287

sutranjih neprijatelja. Nemci su, slino Italijanima, radili na tome da iskoriste partizane protiv etnika, unitavajui i jedne i druge kako bi mogli doekati savezniko iskrcavanje bez straha od jedne i druge gerile". Nemaki plan za unitenje etnika otpao je samim tim to su zadatak za njih izvrile partizanske jedinice na Neretvi, pod Prenjom, kod Jablanice i Glavatieva, Nevesinja, Kalinovika i na Drini, dakle u italijanskoj okupacionoj zoni. Kasnijom operacijom Nemci su uspeli da prinude Italijane da dozvole razoruavanje etnika u Hercegovini i Crnoj Gori. Uvereni na osnovu neposrednog saznanja da su etnici slaba boraka snaga, naredni udarac bio je usmeren protiv Operativne grupe divizija NOVJ. Tajna operacija iznenadila je Tita, jer je nije oekivao. Na opasnost nemake ofanzive Titu je skrenuo panju Koa Popovi. 232) Tito je izgubio i nekoliko dragocenih dana na Durmitoru, ekajui misiju kapetana V. Stjuarta i V. F. Dikina, ime je nemaki obru bio do kraja zatvoren. Operativna grupa divizija nala se sa ranjenicima u nemakom obruu, u kojem e izgubiti vie od jedne treine svog ljudstva. Titova oekivanja od pregovora sa Nemcima samo su se delimino ispunila, jer je naredni udarac, posle poraza etnika, bio namenjen NOVJ. Nemci su sa partizanima, uz njihovu saglasnost, jer im je to odgovaralo iz klasnih razloga, to neki pisci podvode pod revolucionarni makijevalizam", pokuavali da u tekuem ratu u Jugoslaviji postignu ono to su Italijani ve due vreme radili sa etnicima. Razlike postoje u tom smislu to je kolaboracija partizana bila epizoda, sasvim je kratko trajala, jer su je prekinuli Nemci, te u drugoj fazi, kao to pokazuje operacija Svare" protiv operativne grupe divizija, nije ni potovana, za razliku od etnike kolaboracije koja je bila trajna i proisticala iz etnike strategije; bila je izazvana u vie nego tekim uslovima za snage NOVJ pritisnute u kanjonu Neretve, opkoljene sa svih strana, s bolnicom ranjenika i bolesnika (tifusara), iznurenih posle dva meseca vie nego tekih bitaka sa Nemcima od Grmea do Prenja. S druge strane, oekivalo se iskrcavanje Britanaca koji bi, kao to se pretpostavljalo, dali podrku etnicima. Ova epizoda pokazuje kako je dogmatsko istrajavanje samo na narodnooslobodilakoj dimenziji rata uticalo da se posle drugog svetskog rata u jugoslovenskoj politici pregovori s Nemcima dugo skrivaju. Smatralo se da bi se time otkrila analogija sa etnikim ponaanjem, pa makar i u jednoj po egzistenciju glavnine NOVJ dramatinoj situaciji. Postojao je i drugi razlog: da se olimpijska slika antifaistikog uea u ratu legendarne armije ne dovede u pitanje, pojavi mrlja, kao da se i nepovoljne strane mogu sakriti od istorije. Politiki razlog utanja pretegnuo je nad objektivnim prikazom i istinom. Kako bi Tito izgledao marta 1953, dok plovi za Englesku da bi se sreo sa erilom posle
232)

Koa Popovi u Belekama uz ratovanje ( B I G Z - Beograd) navodi da je ofanziva poela 15. maja 1943, a Vrhovni tab je tek posle njegovog upozorenja shvatio da se radi o ofanzivi velikih razmera.

288

Staljinove smrti, da je u javnosti tada bilo poznato da su snage NOVJ pod njegovom komandom bile spremne ak i da pucaju na invazione snage zapadnih saveznika u prolee 1943? Tito je tek 1978. progovorio o pomenutim razgovorima, ali i tada skrivajui iznetu klasnu sutinu dogovora. Da je znao ta otkrivanje te sutine moe da znai, najbolje pokazuje injenica da je on pripremio ove razgovore, dok je ovlaenje pregovaraima potpisao v.d. naelnika Vrhovnog taba Velimir Terzi. Kada je u Jugoslaviji prevedena knjiga Joze Tomaevia etnici u drugom svjetskom ratu 1941-1945" (Zagreb 1979.), ranije izala u SAD, dolo je do izostavljanja onih strana originala u kojima se govorilo o partizansko-etnikim pregovorima u njihovom sutinskom smislu. Pitanje graanskog rata kod nas je dugo nejasno tretirano, iz ideoloko-politikih razloga pobednika, koji se zadovoljavao uglavnom oslobodilakom retorikom, a na drugoj strani od 1948. isticanjem specifine revolucionarne smene vlasti u toku rata. Josip Broz Tito je maja 1945. na najjezgrovitiji nain izrazio osobenost jugoslovenske revolucionarne smene vlasti. Pitaju me, kae, kada emo prei na drugu etapu, a mi se na noj nalazimo. ' Revolucija je od prvog dana bila ona perspektiva kojoj se teilo, s tim to je ostvarivana u antifaistikoj, narodnooslobodilakoj formi. Ova meunarodna zapreka uticala je na Tita da ue u politiku kompromisa protiv svoje volje da zameni radikalizam u spoljnoj politici narodnooslobodilakog pokreta, pod pritiskom Velike Britanije i svog meunarodnog protektora SSSR-a, real-politikom", te da usvoji memorandum britanske vlade koji mu je preneo Vinston eril avgusta 1944. da u zemlji nee uvoditi komunizam, da zadri KPJ u konspiraciji u politikom sistemu koji sasvim kontrolie i da izraava komunistiki program do Petog kongresa KPJ jula 1948. kroz program Narodnog fronta Jugoslavije.

Pokreti otpora - evropsko iskustvo


U toku drugog svetskog rata u Evropi nigde kao u Jugoslaviji sukobi izmeu raznih krila pokreta otpora ili paralelnih akcija nisu dobili razmere graanskog rata. U ekoj su nosioci otpora protiv Nemaca bili dvojakog porekla, potiui od demokratskih struja i komunista. Oba nezavisna i paralelna toka otpora oekivala su osloboenje koje dolazi spolja, sa Zapada ili iz SSSR-a. Ovi pokreti imali su protivurene interese i meusobne rezerve. Razlikovali su se, pre svega, po tome to su komunisti aktivnije istupali od napada Nemake na SSSR, ali meu njima nije bilo sukoba. Tome treba zahvaliti pre svega jer je Komunistika partija ehoslovake bila usmerena na stvaranje irokog nacionalnog fronta pod njenim rukovodstvom, podvlaei
233)

. . . A ne znaju da mi ve tako lijepo idemo u tu drugu etapu da prosto i n primjeuje". - Osnivaki kongres KP Srbije (priredili Milan Borkovi, V. Glii), Beograd, 1972, 212.

289

znaaj aktivne borbe protiv okupatora i njegovih saradnika. Na drugoj strani, ehoslovaka emigracija sa Eduardom Beneom shvatila je znaaj SSSR-a u antifaistikom ratu daleko dublje od jugoslovenske emigracije. ari De Gol je za Benea govorio da je razumeo veoma rano, za razliku od Vladislava Sikorskog, da njegov povratak u Prag vodi preko Moskve, iskazujui veliku umenost da odrava veze sa Britancima ne zapostavljajui i Sovjete, u nastojanju da to bolje obezbedi obnovu Cehoslovake i njenu unutranju nezavisnost i integritet. 234 ' Poljska je, sa SSSR-om i Srbijom, pa i Slovenijom, bila na daleko otrijem nemakom udaru od drugih okupiranih zemalja ili onih koje su se nalazile u ratu sa Nemakom. Poljski otpor bio je izraz poljskog patriotizma, ali i izraz velikog antipoljskog raspoloenja Nemaca, koji su ih od prvog dana okupacije izloili masovnom teroru, slanju na prinudni rad, odvoenju u koncentracione logore. Za razliku od jugoslovenske kraljevske vlade, koja je juna 1940. uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, Poljska je na osnovu braka" izmeu boljevika i nacista doivela posle septembra 1939. godine etvrtu podelu u svojoj istoriji sada izmeu Rusije" i Nemake. Od 1939-1941. u poljskim graanskim krugovima smatralo se da postoji nacistiki i crveni imperijalizam". Pokret otpora pod uticajem Zapada je u tom periodu svoje borbene zadatke odreivao istovremeno kao antisovjetske i antihitlerovske". Suprotno jugoslovenskoj vladi u emigraciji, vlada Sikorskog je posle 1941. uspela da stvori sporazum sa Sovjetskom vladom, to nije moglo da ne ide na ruku komunistima u stvaranju irokog narodnog fronta. Paralelne organizacije nisu uspele da se stope, ali nisu ni ule u rat jedne protiv druge, iako je krilo otpora pod uticajem Zapada ostalo pri svojoj osnovnoj koncepciji neangaovanja na masovnoj borbenoj osnovi do zavrne faze borbe, izraavajui svoj stav u sloganu Puka k nozi". 235 ' U Grkoj, gde je pokret otpora dobio obeleja narodnooslobodilakog pokreta, dolo je oktobra 1943 - februara 1944. godine do graanskog rata izmeu EAM-a (Grki narodnooslobodilaki front), ije su jezgro predstavljali komunisti, odnosno njegove oruane sile ELAS, i komandanta vojnih formacija pukovnika Napoleona Zervasa EDES-a (Etnikos Demokratikos Elinikos Stratos). Ujedinjavanju unu234)

235)

General ari de Gol je zabeleio da je Eduard Bene imao averziju prema sovjetskom reimu, ali mu to nije smetalo da prvenstveno rauna na Rusiju" kao taku oslonca preko koje bi mogao da se vrati u Prag i obnovi ehoslovaku dravu. Ta drava", kae Bene, ne moe opstati bez direktne podrke Moskve, jer treba da obuhvati Sudetsku oblast naseljenu Nemcima, Slovaku, iji gubitak Maarska nikako ne moe da preali, i Tjein, za kim eznu Poljaci. ta e sa Francuskom biti, nije dovoljno pouzdano da bismo se mogli prepustiti njenoj dobroj volji..." U budunosti, zakljuivao je Bene, mogli bismo da izbegnemo neizvesne posledice iskljuivog saveza s Kremljom samo pod uslovom da Francuska povrati u Evropi mesto i ulogu koji joj pripadaju. A dotle, ta nam preostaje?" - B. Petranovi, Odnosi jugoslovenske i ehoslovake vlade u emigraciji 1941-1945. godine, Vojnoistorijski glasnik 3/1990, 55. B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje, 1985, 21, 29, 59-60.

290

tranjih nacionalistikih i rojalistikih snaga protiv komunista uveliko su kumovali Britanci. Graanski rat e se obnoviti posle britanske intervencije 3. decembra 1944. protiv snaga EAM-a, pod optubom da ele da zauzmu prestonicu i silom zavladaju u Grkoj. E AM su slomile, u sutini, intervencionistike britanske snage koje su imale erilovu poruku da postupaju kao u nekom osvojenom gradu u kojem je lokalna pobuna u toku, to govori o imperijalnom mentalitetu Britanaca i njihovog premijera. 236 ' eril je krajem decembra 1944. u jeku borbi bio u Atini. Posle est nedelja otpora, snage ELAS-a pristale su na primirje potpisano 11. januara 1945, povlaei se dalje od Atine, Soluna i Patrasa. CK EAM-a je prinuen da u Varkizi 12. februara 1945. prihvati primirje sa predstavnicima grke vlade. Nee dugo potrajati i u Grkoj e zapoeti novi graanski rat (1946-1949). Graanski rat je tekao i u Albaniji, pre svega i od poetka sa snagama kvislinkog reima Velike Albanije", stvorenog pod pokroviteljstvom Italije a kasnije Nemake. Kvislinzi su razvijali propagandu 0 opasnosti koja preti Albaniji od slovenske opasnosti sa severa i helenske s juga. Komunisti su predstavljani kao tuinski agenti. Druga struja antikomunistike akcije javila se u vidu organizacije Nacionalnog fronta (Bali kombtari - Balli kombetar), obrazovane u jesen 1942. Slino svim atantistima u Evropi, pa i Mihailovievim etnicima, u ime uvanja naroda od represija, vodstvo Bali kombtar polazilo je od stava da sa borbom treba saekati. Bali kombtar se zalagao za Veliku Albaniju kao vid nacionalne integracije svih Albanaca. Organizacija se nalazila u rukama krupnih albanskih posednika, intelektualaca, patriota graanske i socijalistike orijentacije, ali antikomunistiki raspoloenih (Mehdi Fraeri, Abas Ermeni, Ali Kelcira, Kol Tromara, Bahri Omari 1 drugi). Napadali su KP Albanije kao teroristiku kliku", sastavljenu od Srba Duana i Miladina" ; komunisti su optuivani za nenacionalno dranje, za diktaturu Staljina. Albanci su pozivani da ne sluaju krvnike i prodane ljude". ' S antikomunistikih pozicija polazila je i organizacija Legalitet u srednjoj Albaniji, pod vodstvom pukovnika Abasa Kupija, koju su podravali barjaktari, lanovi kvislinkih vlada, protivnici KP Albanije i njene transmisije - Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta. Snage pukovnika Muharema Barjaktarija u severnoj Albaniji, najsrodnija organizacija pokretu Drae Mihailovia, s kojom je Mihailovi odravao veze, ' nalazile su se takoe u sukobu s narodnooslobodilakim pokretom Albanije pod rukovodstvom KP Albanije. Skoro istovremeno sa nemakom masovnom represijom nad neborakim stanovnitvom u Francuskoj, dolo je do masakra u Kraljevu i Kragujevcu. Na izmaku leta 1941. u Francuskoj su poeli napadi na
236)

Moe se dodati i Staljina s obzirom na moskovski dogovor oktobra 1944. B. Petranovi, n.d., 167-8. ' Draa Mihailovi je jo 23. avgusta 1942. pisao da je radi ostvarenja naih ciljeva potrebno stupiti u tenju vezu sa nacionalistima albanske drave koje vodi pukovnik Muharem Barjaktar". - Zbornik N O R , tom X I V , 1, 573.

291

nemake kasarne, klubove i bioskope namenjene nemakim vojnicima, na kantine, vojne ekaonice i transporte. Septembra 1941. napadnuta su nemaka vojna lica u Nantu, Bordou, Parizu. Nemci su odgovorili streljanjima talaca i zatvaranjem hiljada ljudi. De Gol je 23. oktobra 1941, preko londonskog radija, naredio da se na okupiranoj teritoriji Nemci otvoreno ne ubijaju", jer im je lako da masovnom odmazdom odgovaraju protiv nenaoruanih graana. im su Nemci 24. oktobra streljali taoce u Nantu, Bordou i Satobrijanu, De Gol je preko radija poruio: Streljajui nae muenike, neprijatelj veruje da e zaplaiti Francusku. Francuska e mu pokazati da ga se ne boji..." General je u znak simbola nepokornosti, otpora, dostojanstva i pijeteta prema rtvama pozvao sve Francuze i Francuskinje da prestanu sa radom i da ostanu nepomini" tamo gde se zateknu, u petak 31. oktobra 1941. godine. 239 ' Kao odgovor na pogibije nemakih vojnika i oficira, ari de Gol je u Francuskoj obustavio aktivne operacije protiv nemake vojne sile u severnoj Francuskoj u ime egzistencijalnih i humanih razloga. Ovakva reakcija bila je izazvana zapadnoevropskim shvatanjem pokreta otpora, na iju je koncepciju i fizionomiju uticala i Velika Britanija: da se pokret organizaciono razvije, prekrije Francusku, zadri u podzemlju" do odreenog asa, stavi u funkciju prikupljanja obavetajnih izvora, informacija i drugih podataka, a na drugoj strani Nemci psiholoki osete da su u osvojenoj i neprijateljskoj zemlji u kojoj otpor u vidu pasivne rezistencije nije prestajao. De Gol je gradio svoj autoritet voe stvaranjem pokreta i njegovim objedinjavanjem. Karakterisala ga je poetna usitnjenost; bio je podeljen na graanski i komunistiki deo, isparcelisan mnotvom autonomnih organizacija, a pre svega razdvojen demarkacionom linijom izmeu onog na jugu i onog na severu. Francuski pokret otpora imao je svoju spoljnu antifaistiku snagu, olienu u De Golovoj Slobodnoj Francuskoj". General je najveu rezervu pokazivao prema komunistima kao armiji revolucije". Suprotstavio se viijskom reimu marala Petena kao nacionalnoj revoluciji, moralnoj obnovi i uspostavljanju autoriteta", vrednosti kompromitovanih samim tim to se maral vezivao za ropstvo Francuske. De Gol je takoe zagovarao atantizam da bi se izbeglo ono to je nazivao anarhijom" i neorganizovanim ratom". Takva politika Sarla de Gola podudarala se sa saveznikom, obe u nastojanju da se razvije obavetajna mrea, obezbedi prelaz radista, diverzanata, obavetajaca, prenos eksploziva itd. Meutim, za razliku od Mihailovia, ari de Gol je obezbedio da se deo ovih veza ostvaruje iskljuivo pod njegovom kontrolom. I arlu de Golu su uskraivane emisije na Radio-Londonu, ali je on tome suprostavio zahtev za slobodom ili pretnju da e napustiti Ostrvo. De Gol je bio prihvaen od Britanaca kao voa Slobodnih Francuza" posle sloma Francuske,
239)

B. Petranovi, n.d., 101.

292

za razliku od malo poznatog Mihailovia. Znao je da se izbori za svoju samostalnost izmeu Britanaca koji su potpomagali antidegolistiki klan i Ruzveltove Amerike koja je odravala veze sa vladom u Viiju. General nije odustajao od stavljanja viijskih snaga u kolonijama pod svoju komandu, posebno na Bliskom istoku, u Siriji i Libanu. Francuska je, za razliku od Jugoslavije, imala i veliku trgovaku flotu, kao i ratnu mornaricu u Tulonu pod kontrolom Viija, koja je u pogodnom asu mogla prei na stranu Slobodne Francuske". Francuska je bila velika sila, baena 1940. na kolena, koja je mogla raunati na svoje vaskrsnue, zemlja u kojoj je antigermanizam bio tradicionalno ukorenjen u tri rata voena od 1871-1940. godine, nacionalno homogena. Antigermanizam iz prvog svetskog rata odravao se i u srpskoj svesti. Nemaka okupacija i represivna politika u umanjenoj i ojaenoj Srbiji bila je vie nego surova, dostiui u jesen 1941. godine nezapamene razmere. Srbija je oznaena kao glavni krivac za tri take suprotstavljanja Nemakoj: 27. mart, aprilski rat, ustanak jula-septembra 1941. godine. Neintegrisanost srpskog naroda izmeu dva rata, s njegovom politikom podeljenou 1941, dovela je do njegovog potpunog ereenja ruenjem jugoslovenskog dravnog organizma, uspostavljanjem antisrpskih reima NDH, Velike Albanije, folksdojerske drave u dravi" i aneksionistikim aktima Bugarske, Italije i Maarske.

Novovaroka faza - provala klasnog radikalizma


U odbrani Uike republike" nije primenjena proklamovana strategija partizanskog rata da se slobodna teritorija ne brani po svaku cenu, pogotovu ne na frontalan nain, a partizanske snage zabacuju u pozadinu reokupirane teritorije. Vrhovni tab, sa Titom na elu, izvrio je pogrenu procenu snaga i mogunosti Nemaca - na osnovu ilave i uporne odbrane slobodne teritorije krajem septembra i u oktobru 1941, zadravanjem jedinica 342. divizije koja je za sobom ostavljala krvave tragove", ali joj nije uspelo da slomi otpor odbrane Uike republike". Na sastanku u Uicu 26. novembra 1941. Vrhovni tab NOPOJ odluio je da se osloboena teritorija brani po svaku cenu. Kao da se nije vodilo rauna o iznurenosti partizanskih snaga prethodnim borbama i graanskim ratom sa etnicima, koji nisu davali otpor nadiruim jedinicama nemakog Vermahta. Osim toga, krajem oktobra na tlu Srbije se nala i druga nemaka operativna divizija, 113. Tako je Ljubovija pala 25, aak 28. i Uice 29. novembra 1941. godine. Za svega pet dana od poetka zavrne ofanzive, nemake operativne divizije zauzele su centar tzv. Uike republike. Pogibija na Kadinj ai tek je simbolisala herojsku rtvu. Iz grada na etinji Josip Broz se jedva spasio. Vrhovni tab je bio zahvaen panikom i rastrojstvom. Vie je naliio politikom rukovodstvu nego centralnom vojnom organu u kome je sem dva-tri oficira preovlaivao partijski kadar.

293

Preovlaivalo je vojno neznanje i samozadovoljstvo, iz kojega se razvila nedozvoljiva samouverenost. Zavaravala je ranija upornost partizanske odbrane u sukobima sa 342. divizijom. Sam Tito je mnogo godina kasnije rekao da nije pomiljao da e Nemci ii kao no kroz sir". Nemci su iz tri pravca zavrili posedanje osloboenog teritorija od 25. do 29. novembra 1941. godine. Na Palisadu su bezobzirno streljali partizanske ranjenike. 240 ' Vrhovni tab je sa oko 1.500 boraca preao Uvac i naao se u Sandaku. Josip Broz nije shvatio da je poraz u Srbiji teak i da nema povratka u Srbiju na prolee, kao to je oekivao. Za njega je u toku celog rata Srbija bila kljuna jugoslovenska zemlja. Smatrao je da u svakom oekivanom raspletu bitku za Jugoslaviju dobij a onaj koji dri Srbiju. Zahvaljujui krivoj proceni, da nastupa slom Vermahta nakon kontraofanzive Crvene armije pod Moskvom, Tito je verovao da se Srbija ponovo moe zaposesti u prolee naredne godine. Stoga se i uporno drao Drine sve do polovine 1942. godine, kada su partizanske snage istisnute iz istonih delova Jugoslavije, krenule u zabaene krajeve centralne i zapadne Bosne. Iako su srpski kadrovi istrajavali na tome da partizanske snage sa Vrhovnim tabom krenu prema Srbiji, Josip Broz je odluio da se one upute prema zapadu. Tada je nastala deviza da put na istok vodi preko zapada". Tito je juna 1942. postao svestan da se rat produava, da je povratak u Srbiju neostvarljiv i da je mnogooekivana sovjetska prolena ofanziva u predelu Harkova doivela na samom poetku neuspeh, koji e oznaiti novo napredovanje Vermahta u pravcu Volge, sa namerom da se sovjetskoj prestonici podie s juga i osvoje petrolejska polja Majkopa i Groznog u podnoju Kavkaza. Partizanske snage posle naputanja Srbije suoile su se sa jo dva teka poraza NOPOJ u decembru 1941. godine. Crnogorski narodnooslobodilaki partizanski odred za operacije u Sandaku doiveo je teak poraz u pokuaju da zauzme Pljevlja, koje su branile jedinice alpijske divizije Pusteria", sa generalom Espozitom na elu. Ova operacija odnela je nekoliko stotina mrtvih i ranjenih. 241) Dva srbijanska bataljona (Beogradski i Takovski), sa kombinovanim sandako-moravikim bataljonom, pretrpeli su takoe neuspeh u pokuaju da osvoje Sjenicu. Napad je izveden 22. decembra 1941. i varo je praktino zauzeta bez borbe, ali neto zbog slabo pripremljene operacije i loe saradnje partizanskih bataljona, a daleko vie zbog previanja raspoloenja muslimanskog stanovnitva okolnih sela, pokuaj osvajanja Sjenice
240)

241)

Evakuacijom ranjenika iz Uica rukovodili su: dr Gojko Nikoli, dr Dejan Popovi, dr Boris Andersen, i student medicine Mika Pavlovi. Ranjenici su prevezeni na Zlatibor do 29. novembra 1941. Nemci su tenkovima izbili na Zlatibor 30. novembra. Streljano je oko 100-120 ranjenika. - S. Pievi, Razvoj i rad sanitetske slube u N O V i PO Srbije 1941-1945, Sanitetska sluba u N O R Jugoslavije 1941-1945, III, Beograd, 1989. Prema Biltenu Glavnog taba NOPO za Crnu Goru i Boku gubici partizana su iznosili 203 mrtva i 269 ranjenih. - A C K S K J , CK K P J , Bilten od 21. decembra 1941.

294

pretvorio se u teak poraz. Muslimanski prvaci Hasan Zvizdi, Demo Konianin, hoda Sulejman Paariz i drugi sabrali su snage protiv partizana iz okoline Sjenice i sa Pester iz tavikog sreza. Partizanske jedinice na Sjenici imale su 52 poginula i 18 zarobljenih. 242) U istoriografiji postoji teza da je Uika republika" produila ivot i posle pada Uica i povlaenja dela partizanskih snaga sa Vrhovnim tabom preko Uvea u Sandak. Previa se oigledna injenica da je padom Uica i gubitkom osloboene teritorije pojam Uike republike" nestao. Nova osloboena teritorija, sa centrom u Novoj Varoi, bila je tek privremeni centar partizanskog vojno-politikog vrha, a geopolitiki poloaj Sandaka u toj fazi rata nezanimljiv je za ire strateke preokupacije partizanskih snaga. Novovaroki deo Sandaka mogao je posluiti za odmor i reorganizaciju iscrpljenih jednica, ali ne i kao trajni strateki poligon. Stoga je Tito sa Vrhovnim tabom krae vreme ostao u Sandaku, a zatim se sa Prvom proleterskom brigadom, formiranom u Rudom, 243) prebacio u istonu Bosnu. Partizanske snage nale su se u Sandaku, koji je bio podeljen izmeu Italijana i Nemaca, nalazei se preteno u italijanskoj sferi uticaja, koju je aprila-maja 1941. uzaludno pokuavala da ugrozi NDH, pomognuta delom muslimanskog stanovnitva Sandaka proustake orijentacije, koje je nalazilo da je to put stapanja muslimanskog stanovnitva u Sandaku sa Muslimanima Bosne i Hercegovine kao dela NDH. Svodei Srbiju u granice pre balkanskih ratova, italijanski i nemaki okupator su demarkacionom linijom utvrenom 24. aprila 1941. praktino odvojili Srbiju od Crne Gore. Nemcima su pripali srezovi: prijepoljski, pribojski, novovaroki, sjeniki i novopazarski, a Italijanima pljevaljski, bjelopoljski i Tutin. Ustake i domobranske formacije posele su od 29. aprila do 5. maja, na poziv sandakih Muslimana, teritoriju pribojskog, mileevskog, novovarokog, pljevaljskog i sjenikog sreza. Podruje tavikog i deevskog sreza zaposela su kvislinke snage sa Kosova i Metohije i Albanije, s ciljem da ih ukljue u sastav Velike Albanije. Italija je bila zainteresovana za Sandak, kao oblast koja joj je omoguavala dalji prodor u unutranjost Balkana, sve do Save i Dunava, s tim da i Srbiju ukljui u svoju interesnu sferu. Stoga Italija nije dozvolila da se deo Sandaka prikljui NDH. 244 ' U jesen 1941. Italija je imala pod svojom kontrolom sav Sandak, sem deevskog i manjeg dela sjenikog sreza, koji su zadrali Nemci kao zalee koje obezbeuje nadzor nad ibarskom dolinom i eksploataciju Trepe.
242

' M. ukovi, Sandak, Beograd, 1964, 210. ' Naredba CK K P J i Vrhovnog taba o formiranju brigade doneta je 21. decembra 1941. na Staljinov roendan. Brigada je formirana kao 1. proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada" sa ciljem da se bori protiv okupatora za osloboenje naroda Jugoslavije i svih narodnih izdajica". Sainjavaju j e : Prvi i Drugi crnogorski partizanski bataljon, Kragujevaki, Kraljevaki i umadijski bataljon. - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 8, 30. 2445 Zbornik N O R , tom X I I I , knj. 1, dok. 97 i 98.

295

Sandak je oblast u kojoj su Srbi bili brojno nadmoniji od Muslimana, a u svesti srpskog naroda ouvao se kao stari Ras i postojbina srpske zemlje. Prema popisu stanovnitva iz 1931. u Sandaku je ivelo 205.080 stanovnika, od kojih 117.260 Srba, 87.939 Muslimana i 881 ostalih. Ovaj odnos zadrao se i deset godina kasnije, mada podaci od 31. marta 1941. kazuju da je broj stanovnika oblasti narastao na 254.000. Nezavisno od brojne nadmoi Srba u odnosu na Muslimane, 245) Ante Paveli je administrativno likvidirao" Srbe, navodei da u Sandaku ivi 97% muslimana - Hrvata", a proustaki raspoloeni crnogorski separatist Sekula Drljevi pretvorio je sandake Srbe u Crnogorce, koji su po njegovoj raunici inili 68% stanovnitva Sandaka; naao je da Muslimana ima tek 32% , 246) Sandak u leto 1941. nije mogao ostati van uticaja dva ustanika arita: jednog u Crnoj Gori i drugog u Srbiji. Ustaniki talas zahvatio je bjelopoljski, pljevaljski, novovaroki i mileevski srez, podruja koja su i ostala trajna arita ustanka u ovoj oblasti. Snaga ustanika cenila se na oko 5.000; osloboeni su Bijelo Polje, Nova Varo i Brodarevo. Obrazovanjem Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, sa Rifatom Burdoviem Trom kao sekretarom, Sandak se izdvojio iz PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak. Po vojnoj liniji obrazovan je Glavni tab NOP odreda za Sandak, sa Vladimirom Kneeviem Voloom kao komandantom, koji se nalazio pod neposrednom komandom Vrhovnog taba NOPOJ, odnosno NOP i Dobrovoljake vojske Jugoslavije. Partijsko-vojna institucionalizacija izazvana je operativnim potrebama narodnooslobodilake borbe u verski raznovrsnoj oblasti, ali i oblasti bez tradicije autonomije u prolosti. im su partizanske jedinice iz Sandaka i Srbije 4. decembra 1941. oslobodile Novu Varo, ona je postala sredite Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, Glavnog taba NOPO za Sandak, dela srbijanskog partijskog i vojnog rukovodstva, kao i CK KPJ i Vrhovnog taba NOPOJ od 1. do 20. decembra 1941. godine. Nova Varo se zadrala kao centar slobodne teritorije sve do poetka februara 1942, kada je neprijatelj koncentrinim napadom italijanskog okupatora, muslimanske milicije i drugih kolaboracionistikih snaga ugrozio slobodnu teritoriju izmeu Lima i Uvca. 247) Na desnoj strani Lima, posle obrazovanja 1. proleterske brigade od crnogorskih i srbijanskih bataljona u Rudom, borili su se partizani Sandaka i Srbije pod komandom taba Srpsko-sandakih NOP odreda (komandant Vladimir Kneevi, a komesar Milinko Kui).
245)

246) 247)

B. Gledovi, Ustanak u Srbiji i narodnooslobodilaka borba u Sandaku u prvoj godini oslobodilakog rata, Rukovoenje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1988, 103. R Paiovi, Kontrarevolucija u Crnoj Gori, Cetinje, 1977, 45. B. Gledovi, n.d., 114.

296

Pod tim tabom nalazili su se: 1. i 2. Uiki, umadijski i aanski bataljon sa oko 1.000 boraca, Zlatarski udarni bataljon i Mileevska eta sa 3 5 0 boraca zlatarske i mileevske t e r i t o r i j alno-pozadinske jedinice. Na levoj strani Lima dejstvovali su pak pljevaljski i bjelopoljski partizanski bataljoni sa crnogorskim kombinovanim bataljonom i beranskom etom, pod komandom Crnogorsko-sandakog odreda. 248) CK KPJ je u Sandaku, decembra 1941. odluio da pree na drugu etapu" borbe. U dokumentaciji KPJ iz vremena rata stalno se govori 0 CK K P J " , iako je re o Politbirou ili jo ue o operativnom Politbirou sa lanovima ovog najueg tela koji su se nalazili pored Tita, pojedinih lanova CK KPJ ili ak kandidata za lanove CK KPJ, od kojih su neki to bili samo po funkciji. Sastanke je sazivao Josip Broz, njima predsedavao i faktiki vodio glavnu re. U svojoj linosti sjedinjavao je tri znaajne funkcije: generalni sekretar KPJ, Vrhovni komandant NOPOJ i faktiki jedini ovek koji je odravao veze s Moskvom, odnosno Kominternom. Ove veze su bile Titov monopol. O radiogramma koje je razmenjivao sa Kominternom mogao je usmeno ili pismeno obavetavati pojedine lanove Politbiroa i drugih partijskih i vojnih rukovodstava, u hodu kolone, na sastancima, ali ifre i veze s Djedom" (G. Dimitrov, Kl) bile su u njegovoj kompetenciji. Interpretacije poruka takoe su zavisile od njegove volje i procena. Kolika je mo bila u pitanju najbolje govori injenica da je ova veza bila jedini otvor pokreta u svet. Sednice CK K P J " , o kojima se govori u dokumentima, nisu odravane od Pete zemaljske konferencije oktobra 1940. do aprila 1948. godine, to jest do napada Informbiroa na CK KPJ. Razbijeni deo partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji naao se u Sandaku prihvaen od ustanikih snaga ove oblasti, to je omoguilo predah umornoj grupaciji, reorganizaciju jedinica i analizu situacije. U pitanju je najsumornija jesen rukovodstva KPJ u narodnooslobodilakoj borbi. Pokazalo se da partizanske snage nisu bile u stanju da se frontalno nose sa nemakim operativnim divizijama, a Srbija je bila zahvaena najirom antipartizanskom akcijom od poetka ustanka. Graanski rat prenee se i na podruje Sandaka, Crne Gore i Bosne 1 Hercegovine. Dva pomenuta poraza crnogorskih i srpskih partizana u pokuajima da zauzmu sandake kasabe - Pljevlja i Sjenicu, otkrila su nedoraslost vojnog rukovodstva, slabu koordinaciju jedinica, otpor Muslimana, naroito iz okolnih sjenikih sela. Jo pod uticajem haotinog povlaenja iz Uica, Vrhovni tab je bio suoen sa donoenjem novih odluka od perspektivnog znaaja za narodnooslobodilaku borbu, ali pod uslovima prekida veze izmeu Tita i Kominterne. Rukovodstvo je bilo oslonjeno samo na sluanje radio-stanica SSSR-a, Velike Britanije, SAD i okupatora. Nalazei se u sandakom bespuu, bez veze
248)

M. ukovi, n . d . , 212, 217.

297

sa sovjetskim pokroviteljem, rukovodstvo KPJ, zapravo Tito, sasvim pogreno je procenilo da se nakon sovjetske kontraofanzive pod Moskvom ratni savez antifaistikih sila nalazi pred raspadom. Ova ocena pokazala se kao katastrofalni promaaj, jer se, umesto raspada, taj do tada faktiki ratni savez uvrivao stvaranjem Koalicije Ujedinjenih naroda u Vaingtonu januara 1942. godine. Na sastanku Politbiroa u Drenovi, selu blizu Prijepolja, 7. decembra 1941. godine Josip Broz Tito je, pod utiskom tekog poraza u zapadnoj Srbiji, ponudio svoju ostavku na poloaj vrhovnog komandanta, ali ona nije prihvaena. U Drenovi je dolo do radikalizovanja linije partijskog rukovodstva, kao rezultat moskovske protivofanzive Crvene armije i etnikog nastupanja u Srbiji. Pokrajinskom komitetu PK KPJ za Srbiju, sa Blagojem Nekoviem na elu, upueno je pismo datirano sa 14. decembra 1941, kojim se zabranjivalo postojanje paralelnih vojnih organizacija na slobodnoj teritoriji, to je znailo raskid sa etnicima koji su krajem oktobra i poetkom novembra zapoeli graanski rat u uslovima obostrane iskljuivosti.249^ Posledice te radikalizacije prvo su se osetile u Novoj Varoi, u istrazi nad pojedinim borcima koji su se povukli iz Srbije, njihovim proglaavanjem za etnike, pa i streljanjem. Ljudi su olako proglaavani za neprijatelje. Dunost sprovoenja usvojene linije u Novoj Varoi Politbiro CK KPJ poverio je svom lanu, Milovanu ilasu. Razvoj dogaaja u prvoj polovini 1942. godine pokazao je da je prelaenje na novu, viu fazu revolucionarne borbe bilo vie nego preuranjeno. Za preorijentaciju KPJ na klasnu borbu nisu uopte postojale objektivne pretpostavke. Nasuprot prolaznoj pogrenoj proceni jezgra CK KPJ, meunarodne i unutranjopolitike okolnosti nisu uopte ile na ruku ovoj promeni. Umesto da se front jedinstvene antifaistike borbe u svetu raspadao, on se u prolee 1942. uvrivao i ugovorno formuhsao. Primena klasnih zaotravanja otkrivala je opasnost od sektatva, koje je na zapanjujui nain potkopavalo politiku i socijalnu irinu narodnooslobodilakog pokreta. Socijalna struktura narodnooslobodilakog pokreta i drutva uopte u krajevima gde su se nalazila ustanika arita, u kojima je preovlaivalo seljatvo, nije mogla, niti je bila spremna da podnese nagle prelaze od formi oslobodilake borbe na klasni sukob, mada, na drugoj strani, ta klasna zaotravanja bivaju odreena htenjem da se povrati samopouzdanje i potisnu defetistika raspoloenja. Politika diferencijacija u ustanikim rejonima sa verski i nacionalno meovitim stanovnitvom nije jo bila dovrena ni po pitanju prihvatanja narodnooslobodilake borbe, a kamo li po pitanju klasnog obrauna. Mehaniko prenoenje oblika' borbe i prevazienih iskustava karakteristinih za graanski rat u Rusiji, ili izbacivanje parola o sovjetizaciji drutva, uprkos tradicionalnim proruskim oseanjima ustanika u Crnoj Gori i istonoj Hercegovini,
249)

Pismo su potpisali Tito i Marko (A. Rankovi). - A C K S K J , CK K P J , CK K P J - PK K P J za Srbiju od 14. decembra 1941, K - 5 , Reg. br. 69.

298

ugroavali su jedinstvo njihovih redova i podrivali temelje politike narodnooslobodilakog fronta. Grubi obrauni i egzekucije nad stvarnim i izmiljenim protivnicima narodnooslobodilakog pokreta izazivali su sasvim suprotan efekat od oekivanog, odvajajui od pokreta i njegove dotadanje pristalice. Likvidacije pojedinaca vrene su u Pivi, ne samo po osnovi izdaje ili sabotiranja narodnooslobodilake borbe, ve i po osnovi prostog sumnjienja da je neko klasni neprijatelj, neprijatelj proleterske revolucije. Umesto politikog razobliavanja stvarnih neprijatelja, ukazivanja na njihovu konkretnu djelatnost i izvoenje pred javni sud masa, oni su likvidirani ponekad i bez prethodne odluke partijske organizacije i na nain slian obinom ubistvu: iz zasjede, kroz prozor u kui, pa ak i u borbenom lancu". To je u narod unosilo ne samo nezadovoljstvo ve i strah". 250 ' Crveni teror" izaziva duboke rascepe i predstavlja uvod u izolaciju narodnooslobodilakog pokreta i suavanje njegove drutvene osnove. Ova skretanja uveliko e iskoristiti etnike snage u Crnoj Gori. Leva zastranjivanja, svakako, ne izazivaju rascep u drutvu na revolucionarno-demokratske snage i snage kontrarevolucije, ali kada su se podele ve izrazile, one su ga uveliko ubrzavale. Sukob izmeu partizana i etnika ocrtavao se i pre njihove pojave, razvojem ustanka i narodnooslobodilake borbe u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. Nespokojstvo i nemir, meusobna sumnjienja i nepoverenja, primenom elemenata nove politike, ne mimoilaze i redove narodnooslobodilakog pokreta. U onim sredinama gde su plemensko-bratstvenika'oseanja imala duboke korene, kao u Crnoj Gori, poetna kolebanja i sumnje u neophodnost prakse terora prerastaju u revolt. Zaotravanje odnosa na neprijemivoj klasnoj osnovi u ovim sredinama i likvidacije pripadnika pojedinih bratstava - naroito za nedokazana dela kolaboracije ili neprijateljske manifestacije - okreu kompaktne grupe protiv narodnooslobodilakog pokreta. Duboko urezano u svest kadrova KPJ, uverenje o brzom raspletu na sovjetsko-nemakom frontu u leto 1941. je potisnuto, ali ne i ugaeno. Ono se ponovo javlja u kasnu jesen 1941. i u zimu 1941/42. godine, posle uspene kontraofanzive Crvene armije pod Moskvom. Staljinova izjava na paradi Crvene armije povodom 24-godinjice oktobarske revolucije, da e se rat zavriti u 1942. godini, ohrabrila je ponovo jugoslovenske komuniste i patriote i povratila verovanje da rat nee dugo trajati i da se blii slom Nemake. 251) Poetkom decembra 1941. Milovan ilas je pisao da je opasnost kod Moskve uglavno prola, dok su se kod Rostova, na jugu, Nemci povlaili u neredu. ilas iznosi miljenje da se situacija na Istonom frontu moe razvijati munjevito. Krajem januara 1941. ve je re o katastrofi" Nemaca u SSSR-u, kojima je Crvena armija slomila kimu".
25C) 251)

O. Blagojevi, Postanak, razvitak i osnovni aspekti rada partijske organizacije u Pivi 1941-1942, Istorijski zapisi br. 2 - 3 , 1969, 416-17. Zbornik grae za istoriju radnikog pokreta Crne Gore, knj. 2, 1959, 53.

299

Unoenje klasnih elemenata u liniju KPJ ne moe se nikako razumeti bez analize poraza partizanskih snaga u Srbiji 1941. godine i uopte ireg konteksta vojno-politikih prilika u zemlji. Izmene u liniji KPJ direktan su proizvod ukrtanja ocene meunarodnih dogaaja i razvoja ustanka pod kraj 1941. i poetkom 1942. godine. Reakcija CK KPJ na poraz u Srbiji vezuje se za procenu o karakteru pomeranja u meunarodnim odnosima u svetlosti nemakog poraza pod Moskvom. U analizi unutranjopolitikih uzroka poraza narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji krajem 1941. godine, PK KPJ za Srbiju navodi, na prvom mestu, izdaju Drae Mihailovia, iji su odredi napali partizanske snage pre napada Nemaca. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta istovremeno je, povlaenjem partizanskih snaga iz Srbije, moralo da se sueli i sa tekim porazom Crnogorskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda (za operacije u Sandaku) na Pljevljima. Pogibiju na Pljevljima pratile su pojave dezerterstva i samovoljnog naputanja poloaja i odreda. Paniku i demoralizaciju iskoristili su pritajeni protivnici partizanskog pokreta, vodei akciju na osnovu neuspeha pljevaljske operacije i velikih rtava koje je ona izazvala. Posle ofanzive neprijatelja na ustanike u leto 1941, pljevaljska operacija i njen ishod najtee su pogodili ustanike snage u Crnoj Gori. etnika istupanja u januaru i februaru 1942. padala su i u vreme kada se deo crnogorskih partizana nalazio van Crne Gore, to je slabilo otpornu snagu pokreta u samoj Crnoj Gori. Pojava i navala etnika u Crnoj Gori vid su produavanja onoga to se ve dogodilo u Srbiji. Kao rezultat procene meunarodnih i unutranjih vojno-politikih dogaaja krajem 1941. godine, CK KPJ, zapravo Politbiro, poinje da menja dotadanju liniju, zaotravajui klasno pitanje u narodnooslobodilakoj borbi. Shvatanja o novoj etapi izloena su prvi put u pismu CK KPJ Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 14. decembra 1941, a zatim u direktivnim pismima ostalim zemaljskim rukovodstvima.252' U pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju stoji da CK smatra da pobeda Crvene armije pod Moskvom stvara perspektivu brzog nemakog sloma. Zakljuak koji CK izvodi svodi se na to da se reakcionarne snage imperijalistikih zemalja okupljaju da bi razoruale nacionalnooslobodilake pokrete. Njihovo ujedinjavanje je, pre svega, upravljeno protiv komunista. Za prvi znak tog procesa u zemlji uzima se napad Drae Mihailovia na partizanske snage u Srbiji. Frakcije" etnika poinju da se ujedinjuju u irim okvirima i vezuju za okupatora. CK KPJ nije prelazio i preko informacija da e u okviru tih tendencija Milan Nedi dobiti Sandak, Bosnu, Srem i Banat. Teite razmatranja CK KPJ u ovom pismu je na uverenju da se grupie i okuplja
252)

Pismo CK K P J od 1. januara 1942. CK KP Slovenije (Osvobodilnoj fronti), Pismo CK K P J iz januara 1942. Oblasnom komitetu K P J za Sandak, Pismo CK K P J - PK K P J za Makedoniju, Pismo A. Rankovia od 27. januara 1942. - PK K P J za Srbiju, Pismo Vrhovnog komandanta od 23. februara 1942. delegatima Vrhovnog taba E. Kardelju i Ivi Loli Ribaru (Fischeru), - . Vujovi, O lijevim grekama K P J u Crnoj Gori u prvoj godini narodnooslobodilakog rata, Istorijski zapisi, br. 1, 1967, 75.

300

velikosrpski centar", koji nastoji da odigra kontrarevolucionarnu ulogu, nezavisno od sudbine okupatora. Na etnike se gleda kao na opasnu snagu u budunosti. CK KPJ izriito kae da je to danas glavno uporite okupatora, a sutra glavni protivnik. Borba protiv tog centra postavljena je kao glavni politiki zadatak KPJ u Srbiji. Cilj KPJ u novoj situaciji je da uvrsti radniko-seljako jezgro Narodnooslobodilakog fronta (NOF-a), a na selu da okupi seosku sirotinju i osigura oslonac na sitnog i srednjeg seljaka. Iz ovog pisma sledi zadatak KPJ da popularie SSSR i Crvenu armiju. 253) Analiza ovog pisma nedvosmisleno pokazuje da je CK KPJ kontraofanzivu Crvene armije shvatio kao odluan prelom. Zakljuak 0 koncentraciji i ujedinjavanju neprijateljskih snaga izvoen je iz realnog sukoba narodnooslobodilakog pokreta sa etnikim snagama krajem 1941. i kasnije, 1942. godine. etnici su okvalifikovani kao glavni stub i savremene i budue kontrarevolucije, kao osnovna klasna snaga suprotstavljena narodnooslobodilakom pokretu. Iz ovakve analize prirodno je izvirala politika propaganda u korist SSSR-a i njegovih oruanih snaga, koja ni ranije nije izostajala. Pismo CK KPJ od 14. decembra 1941. ne dovodi u pitanje NOF, pri emu se njegova osnova suava, kao u periodu pred napad Nemake na SSSR, s tim to je to najverovatnije proizilazilo iz dotadanjeg iskustva narodnooslobodilake borbe, da Partija mora da se bori za savez sa seljatvom, siromanim 1 srednjim. U tom sklopu dolazi i do odluke Politbiroa u Drenovi da se formira proleterska brigada, kao prva jedinica novih formacija. Ta nova jedinica dobija specijalnu vojnu ulogu krajem 1941. godine. Izmenjene meunarodne i unutranje vojno-politike prilike, kako ih doivljava vodstvo pokreta, uticali su, nezavisno od irih zamisli, i na obrazovanje ove prve proleterske jedinice narodnooslobodilakih snaga Jugoslavije. Statut je predviao da su proleterske narodnooslobodilake udarne brigade (l. 1) pod rukovodstvom KPJ, a u l. 3 da se one bore za osloboenje zemlje, protiv nacionalnog porobljivanja i ekonomskog ugnjetavanja.254^ CK KPJ je isticao da je borba za seljake, naroito siromane, osnovni zadatak, jer su oni glavno uporite narodnooslobodilakog