Kardiovaskularni sistem farmakologija i farmakoterapija

Plua Levo Srce Desno srce

krvni sudovi

Kardiovaskularni sistem
Uz

njih regulatorni mehanizmi koji su odgovorni za rad kardiovaskularnog sistema:

Direktni Indirektni

Srani rad normalno je pod uticajem transmitera -simpatikusa: u srcu su beta 1 receptori pozitivno inotropno hronotropno dromotropno batmotropno

Parasimpatikus n vagus: negativno hronotropno, negativno inotropno usporeno sprovodjenje impulsa

1. simpatikusa beta 2 receptorivazodilatacija alfa 1 receptorivazokonstrikcija 2. sistem renin angiotenzin renin-angiotenzinogenangiotenzin-jak vazokonstriktor vazokonstrikcija

Krvni sudovi pod dejstvom

endogenih faktora poreklom iz sluznice srca i krvnih sudova

srce

KARDIJALNI NATRIURETIKI PEPTIDI Atrijalne elije- sekretorne granule - atrijalne natriuretike peptide (ANP). Oslobadjanje ANP: kod poveanja volumena krvi, kod rastezanja atrija. Smanjuju optereenje srca: -pojaavaju izluivanje Na+ i vode preko bubrega, -oputaju glatke miie u krvnim sudovima (osim eferentnih arteriola renalnih glomerula), -poveavaju vaskularnu permeabilnost i inhibiu aldosteron, angiotenzin II, endotelin i antidiuretiki hormon.
-

Krvni sudovi
Vaskularni endotel - izvor brojnih monih hemijskih medijatora. Uloga: kontrola kontrakcije glatkih miia i trombocita: Prostaglandini (PGI2, poznat i kao prostaciklin) (PGG2, PGH2) su kontraktivni faktori Azotni oksid. C natriuretiki peptid, srodan atrijalnom natriuretikom peptidu endomedulin (vazodilatatorni peptid otkriven u adrenalnom tumoru endotelin-vazokonstriktorni faktor dugog dejstva.

Poremeaj u radu bilo kog od ovih organa dovodi do poremeaja rada srane ili vaskularne funkcije

Najea oboljenja kardiovaskularnog sistema -arterijska hipertenzija -bolest koronarnih krvnih sudova-angina pektoris -poremeaj stvaranja i-ili sprovodjenja nadraajaaritmije - -srana insuficijencija

Nae mesto u kardiovaskularnim oboljenjima

Problemi:

uestalost velika zbog: -faktora rizika -nesavesnosti u uzimanju lekova -odnosa naih lekara prema pacijentima Posledice. Veliki morbiditet i mortalitet

Arterijska hipertenzja
Povienje

krvnog pritiska iznad fiziolokih vrednosti Uestalost pojave arterijske hipertenzije kod nas:8/16% Prisutni faktori rizika: ishrana, nain ivota Posledice: povipen pritisak, infrkt, inzult, sraana insuficijencija

Terapija arterijske hipertenzije

Dijetalna,

promena ivotnih navika Farmakoterapija: primena lekova: Problemi: stepen pridravanja Doivotno uzimanje lekova Neeljena delovanja lekova Zuzetno znaajan izbor leka Kvalitet ivota pacijenata

Principi leenja arterijske hipertenzije

Poinje

se sa jednim lekom (ast izuzecima) U sluaju nedovoljnog uspeha, kombinacija dva, tri leka Antihipertenzivni lekovi: I izbora:

Antihipertenzivni lekovi prvog izbora

Beta

adrenergiki blokatori Kalcijumski antagonisti (antagonisti kalcijumskih kanala) Diuretici ACE inhibitori Lekovi II izbora: direktni vazodilatatori, Centralni simpatolitici, perifeni simpatolitici

Beta adrenergiki blokatoriblokatori beta adrenergikih receptora

Beta

receptori: Beta 1 receptori: u srcu, bubrezima Beta 2 receptori: u bronhijama, u krvnim sudovima, uterusu, jetri Blokada beta adrenergikih receptora: Izaziva efekte suprotne adrenalinu:

Beta adrenergiki blokatori

Na srcu: beta 1 receptori: Usporeno stvaranje impulsa, Usporeno sprovodjenje impulsa kroz pretkomore i komore Smanjenje snage miine kontrakcije pretkomora i komora i smanjenje potrebe za kiseonikom Bubrezi: smanjenje izluivanja reninasmanjenje zadravanja tenosti Potencijalne indikacije: Tahikardija, tahiaritmije, Rastereenje srca

Beta adrenergiki blokatori

Beta 2 receptori: Bronhiji: bronhokonstrikcija Krvni sudovi: beta 2: vazokonstrikcija. renin: vazodilatacija Jetra: inhibicija glikogenolize i glikogenogenezehipoglikemija, uz maskiranje simptoma posredovanih simpatikusom Pankreas: smanjena sekrecija iz beta elija Miii: smanjen tremor, smanjena snaga

Neeljena delovanja
Srce:

bradikardija, AV blok negativno inotropno delovanje Krvni sudovi: vazokonstrikcija. Fenomen hladnih udova Bronhiji: bronhokonstrikcija Jetra, pankreas: hipoglikemija Maskiranje znakova hipoglikemije posredovanih simpatikusom

Neeljena delovanja
none more, loe spavanje, uticaj na finu memoriju Miii: smanjena snaga miine kontrakcije (umor) Masti: blago poveanje triglicerida, smanjenje HDL
CNS:

Indikacije za primenu beta adrenergikih blokatora

Arterijska

hipertenzija: Smanjenje snage srane kontrakcije i smanjenje frekvencije Uticaj na renin- angiotenzin Uticaj na simpatikus na nivou CNSa Uticaj na sintezu vazodilatatornih prostaglandina

Indikacije za primenu beta adrenergikih blokatora

Aritmije:

tahikardija, tahiaritmijapretkomorska (sotalol- i komorska) Angina pektoris- profilaksa Srana insuficijencija-blagi i srednje teki stadijum

Indikacije za primenu beta adrenergikih blokatora

miini tremor, kardioprotektivnost (propranolol inhibicija pretvaranja T4 u T3) Parkinsonizam Anksioznost praena somatskim tegobama
Hipertireoidizam

Podela beta adrenergikih blokatora

1.Selektivnost
2.Hidrosolubilnost-liposolubilnost 3.Sa

ISA i bez ISA 4.Sa i bez stabilizirajueg delovanja na . membranu (lokalne anestetike aktivnosti)

Znaaj podele beta adrenergikih blokatora

1.

Selektivnost: Selektivni: beta 1 receptori (srce, bubrezi) delovanje na beta 2 receptore slabije izraeno kod niih doza Kod visokih doza selektivnost se gubi

Indikacije za primenu selektivnih beta adrenergikih blokatora kod postojanja

Bronhoopstruktivne
Dijabetes

bolesti, astma

melitus Periferna vaskularna oboljenja, M Raynaud Neselektivni: propranolol, sotalol, pindolol Selektivni: atenolol, metoprolol

Hidro-liposolubilnost
ne metaboliu se znaajnije, izluuju se bubrezima Slabije prolaze hematoencefalnu barijeru Liposolubilni:
Hidrosolubilni:

ISA
Intrinzika

simpatomimetska aktivnostparcijalni agonisti (pindolol, acebutolol) -Kod jako izraenog reagovanja na beta blokadu-bradikardija, fenomen hladnih udova -Kod arterijske hipertenzije -Kod hiperlipidemija

Stabilizirajue delovanje na membranu

U

visokim dozama Propranolol, (acebutolol)

Osnovni predstavnici
Propranolol
Neselektivan,liposolubilan,

bez ISA, sa

stabilizirajuim delovanjem Resorpcija-potpuna, EPPkJ: BR25% Razlike u koncentracijama do 20x Metabolizam u jetri. t1/2: 4 sata Doze:40-320mg /dan

Metoprolol
Selektivan,

liposolubilan, bez ISA; bez stabilizatorskog delovanja Resorpcija dobra, EPPkJ, BR 40% Razlike u koncentracijama do 17x Metabolizam u jetri. t1/2: 4 sata Doze:100-400mg /dan

Atenolol
Selektivan,

hidrosolubilan, bez ISA, bez stabilizatorskog delovanja Nekompletna resorpcija-50%, Stabilne koncentracije, Izluivanje: nepromenjen , t12 5-8 sati Doze:50-100mg/dan

Esmolol
Selektivan,

sa veoma kratkim delovanjem: t1/2 oko 8 min Indikacije: iv, kod kritino bolesnih pacijenata sa potrebom za brzom i kratkom intervencijom Daje se iv. u infuziji Nadolol: neselektivan, sa t1/2 oko 20 sati

Karvedilol, labetalol
Neselektivni,

antagonisti beta i alfa adrenergikih receptora: vazodilatacija Indikacije: arterijska hipertenzija Karvedilol: srana insuficijencija Celiprolol beta 1 antagonist, beta 2 agonist

Blokatori kalcijumskih kanala

Fenilalkilamini:

verapamil Benzotiazepini: diltiazem Dihidropiridini: nifedipin, amlodipin, Diarilaminopropilamin etri: bepridil

Kalcijumski blokatori
-Ulaz kalcijuma: Tokom depolarizacije-spori, voltano zavisni kalcijumski kanali Hidroliza membranskog fosfatidil inozitola oslobadja Ca iz sarkoplazmatinog retikuluma Receptorski zavisni Ca kanali u membrani oslobadjaju Ca

Kalcijumski blokatori
Ca

+ kalmodulin
Aktivacija miozin kinaze

Fosforilacija miozina

Interakcija aktina i miozina

kontrakcija

Posledice
Smanjenje

snage miine kontrakcije Usporenje nastajanja sprovodjenja Vazodilatacija glatke muskulature arterija

Kalcijumski blokatorifarmakodinamija
Srce:

SA, AV vor: depolarizacija zavisi od kretanja Ca jona. Verapamil, diltiazem, usporavaju ulazak Ca ali i oporavak Ca jona. Nifedipin ne usporava oporavak. Posledice: usporavaju nastanak impulsa u SA, i sprovodjenje kroz AV.
Sprovodljivost:

Kalcijumski blokatori: farmakodinamija

Kontraktilnost:

negativno inotropno

delovanje Dihidropiridini- najslabije Koronarni krvni sudovi: poveavaju koronarni protok: Dihidropiridini, verapamil, diltiazem

Kalcijumski blokatori farmakodinamija

Krvni

sudovi: vazodilatacija arterijaafterload-naknadno optereenje

najjae

dihidropiridini verapamil diltiazem

Kalcijumski blokatori
Indikacije:
Arterijska

hipertenzija Pretkomorske tahiaritmije Prevencija angine pektoris

Kalcijumski blokatori neeljena delovanja

Posledica delovanja: -posledica vazodilatacije: glavobolja, hipotenzija, slabost, munina (nifedipin) -nifedipin: fenomen kradje krvi , poveanje ishemije miokarda (kratkodelujui oblici) Usled: jake vazodilatacije, loe preraspodele krvi, poveanja zahteva za kiseonikom -

Kalcijumski blokatori neeljena delovanja posledica delovanja na srce:

bradikardija, AV blok, srana insuficijencija Ostala neeljena delovanja edemi, opstipacija, poremeaj jetrene funkcije

Kalcijumski blokatoriinterakcije
Sa

beta adrenergikim blokatorima (osim nifedipina) Sa kardiotoninim glikozidima (verapamil)

Kalcijumski blokatoripredstavnici
Dobra

resorpcija, efekt prvog prolaska kroz jetru- verapamil-velike razlike u dozama: iv 5-10mg, oralno 80-480 mg Metabolizam u jetri Poluvreme eliminacije: 1,3 do 64 sati.

Diuretici

Diuretici Tiazidni diuretici Diuretici Henlejeve petlje Diuretici koji tede kalijum Mehanizam dejstva Neeljena delovanja Odnos doze i efekta