Sadraj

SADRAJ.......................................................................................................................................1 UVOD U EXCEL ...........................................................................................................................2 Pokretanje / zatvaranje Excel-a...............................................................................................2 Izgled prozora Microsoft Excel-a.............................................................................................2 Rad sa radnim listovima..........................................................................................................4 uvanje dokumenata..............................................................................................................5 Oznaavanje elija u radnom listu...........................................................................................6 Popunjavanje elija.................................................................................................................7 Oblikovanje (formatiranje) elija..............................................................................................8 Promena veliine prikaza dokumenta....................................................................................10 KOPIRANJE I PREMETANJE SADRAJA RADNOG LISTA....................................................11 Ubacivanje i brisanje kolona i redova....................................................................................11 Brisanje sadraja i formata elija...........................................................................................11 LISTE..........................................................................................................................................14 Pravila pri radu sa listama ....................................................................................................14 Pretraivanje lista..................................................................................................................14 Sortiranje lista.......................................................................................................................15 Filtriranje listi ........................................................................................................................16 Zamrzavanje i podela radnog lista........................................................................................18 FORMULE...................................................................................................................................19 Relativne reference ..............................................................................................................20 Apsolutne reference .............................................................................................................20 Greke koje se javljaju pri radu sa formulama.......................................................................21 Automatsko popunjavanje elija (eng. Autofill ).....................................................................21 Automatsko sabiranje (autosum) ..........................................................................................22 Automatsko oblikovanje tabele..............................................................................................23 FUNKCIJE RADNOG LISTA.......................................................................................................24 Osnovne funkcije ..................................................................................................................25 KREIRANJE GRAFIKONA..........................................................................................................27 TAMPANJE...............................................................................................................................29 DODATAK...................................................................................................................................32 Funkcije u Excel-u.................................................................................................................32 Tipovi kursora.......................................................................................................................34

UVOD U EXCEL
Microsoft Excel je program namenjen za tabelarnu obradu podataka. Deo je programskog paketa MS Office i namenjen najirem krugu korisnika. Koristi se i za rad sa listama kao i za grafike prikaze podataka. Dobar je za raunovodstvene poslove, analizu i obradu podataka i za sve delatnost gde se trai raunanje.

Pokretanje / zatvaranje Excel-a

Program Microsoft EXCEL moemo pokrenuti na dva naina:

1.

preko menija START u donjem levom uglu ekrana (kliknemo na Start All Programi Microsoft Office Microsoft Excel) ili dvostrukim klikom na preicu ukoliko postoji.

2.

Program Microsoft Excel uita se u memoriju i automatski otvori novi dokument koji ima izgled prazne tabele. Iz Microsoft Excel-a izlazimo na tri naina: Kliknemo na ikonu Excel-a (znak X) u gornjem levom uglu ekrana, ime se otvori meni u kojem odaberemo naredbu Close, (isto se postie kombinacijom tastera Alt+F4).

Kliknemo na meni Datoteka, a zatim na naredbu izai nalazi na dnu menija. Kliknemo na dugme Close

, koja se

na naslovnoj traci u gornjem desnom uglu.

Izgled prozora Microsoft Excel-a

Prozor Microsoft Excel -a sastoji se od sledeih elemenata:

Naslovna traka (eng. Title Bar) nalazi se na vrhu prozora i obino je sive boje. Na njoj pie ime trenutno aktivnog dokumenta i ime programa Microsoft Excel. U desnom uglu naslovne trake nalazi se dugmad za minimiziranje prozora programa , smanjenje/maksimiziranje prozora programa i izlaz iz programa desnom delu naslovne trake nalaze se Alatke za brzi pristup tj. Priruna traka.
.

Kartice (eng. Tabs) se nalaze ispod naslovne trake. Ukoliko kliknete na neku od kartica kojesu ponuene, ispod njih e se pojaviti brojne alatke koje pripadaju toj kartici. U osnovnom prikazu se pojavljuju sledee kartice: Datoteka, Poetak, Umetanje, Raspored na stranici, Formule, Podaci, Redigovanje i Prikaz. Pored ovih osam standardnih kartica, postoje i dodatne (dinamike), koje se pojavljuju po potrebi. Na primer, ukoliko selektujete neki grafikon, pojavie se i tri dodatne kartice koje sadre alatke za rad sa grafikonima.

Ispod paleta sa alatima nalaze se dva okvira za tekst. Vei se zove Polje za formula, a manji Okvir za ime.

U samom Excel prozoru nalazi se i prozor radne knjige (eng. workbook) sa prikazanim aktivnim radnim listom (eng. worksheet). Svaki radni list je praktino zasebna celina, koja sadri 16.384 kolona (oznaenih slovima abecede) i ak 1.048.576 redova (oznaenih brojevima). Na presecima redova i kolona nalaze se elije i predstavljaju najmanju radnu jedinicu Excel-a. Svaka elija ima jednoznanu adresu koja se sastoji od slova kolone i broja reda u kojima se nalazi (A1, B3, C20...). Podaci i formule se unose u elije i tako se formiraju radni listovi. Broj radnih listova se moe menjati po potrebi, a inicijalno je postavljen na tri. (Menjanje radnog lista je jednostavno - kliknete miem na eljenu karticu koja se nalazi na dnu prozora radne knjige ( .)

S desne strane nalazi se Traka za vertikalno pomeranje, a na dnu Traka za vodoravno pomeranje ili krae klizai. Pomou njih se kreemo vertikalno, odnosno vodoravno po dokumentu. Ispod klizaa se nalazi Statusna linija.

Rad sa radnim listovima

Rekli smo ranije da svaka radna sveska, tj. dokument u Excel-u moe da sadri neogranien broj radnih listova. Podaci koji se nalaze u jednom radnom listu mogu biti povezani sa podacima u drugim radnim listovima. Svaki radni list ima svoje ime. Predefinisano ime radnog lista u Excel-u je List 1, List 2 itd. i ono se moe menjati, tako da svakom listu dodelimo ime koje e blie odreivati sadraj koji se nalazi u njemu. Kada elimo promeniti ime radnog lista, kliknemo na njega desnim tasterom mia. Pojavi se pomoni meni na kojem je jedna od stavki i opcija Preimenuj. Kada odaberemo ovu opciju, omogui nam se da promenimo ime tako to upiemo novo. Promenu imena moemo uraditi i dvostrukim klikom na staro ime. Brisanje radnih listova se vri tako to iz pomonog menija odaberemo opciju Izbrii.

U pomonom meniju postoji i opcija Premesti ili kopiraj, koja slui za premetanje ili kopiranje radnog lista u drugu radnu svesku.

Nije redak sluaj da postoji potreba da unutar jedne radne sveske ubacimo jedan ili vie novih radnih listova. Najbri nain da ubacimo novi radni list je kartica koja se nalazi sa desne strane spiska radnih listova.

Drugi nain za umetanje novog radnog lista vri se iz pomonog menija. Odaberemo komandu Umetni... i nakon toga se pojavi prozor kao na slici U zavisnosti od toga ta elimo da umetnemo, odnosno koji tip radnog lista, biramo odgovarajuu opciju. Ako elimo standardan radni list, onda kliknemo na karticu Opti predloci i potom Radni list i kada to uradimo, kliknemo na U redu. Kada elimo da promenimo redosled radnih listova u okviru radne sveske, koristimo tehniku prevlaenja. Stanemo pokazivaem mia na ime radnog lista, pritisnemo levi klik i prevuemo ga na novu poziciju, a potom pustimo levi klik.

uvanje dokumenata
Snimanje se vri tako to kliknemo na karticu Datoteka a nakon toga na podopciju Sauvaj kao... (kada prvi put snimamo ili elimo da dokument sauvamo pod drugim imenom), odnosno na Sauvaj (kada u dokumentu koji je ranije ve snimljen elimo da sauvamo promene). Kada odaberemo opciju Sauvaj kao, otvara se prozor kao na slici.

U kuici Sauvaj u: odaberemo fasciklu (eng. folder) u koji elimo sauvati dokument U kuici Ime datoteke: upiemo ime dokumenta. U polju Sauvaj kao tip: moemo izabrati, izmeu ostalog, i korisnu opciju Excel predloak (eng. Template) koja nam omoguava da napravimo drugaiji izgled za poetni radni list. Ipak, najee nije potrebno menjati tip dokumenta koji uvamo.

OZNAAVANJE I FORMATIRANJE ELIJA

Oznaavanje elija u radnom listu
Kao i u Word-u, i u Excel-u sve to radimo odnosi se na oznaene elije ili selektovane (markirane) elije. Selektovanje elija vri se veoma jednostavno. Tehnika zavisi od toga koji deo radnog lista elimo da selektujemo. Slede primeri:

Kada elimo selektovati odreenu eliju, dovoljno je da kliknemo na tu eliju. Kada elimo selektovati celu kolonu ili red, kliknemo na oznaku kolone ili reda (A, B, C.... ili 1, 2, 3...).

U ovom sluaju selektovano je 1.048.576 elijq. Na isti nain markiramo redove, samo onda kliknemo na oznaku eljenog reda i pri tome se selektuju sve elije tog reda. Moemo selektovati i celi radni list tako to kliknemo miem (beli plus) na oak gde se spajaju redovi i kolone:

Selektovanje bloka elija (oblasti) vri se tako to dovedemo kursor (beli plus) na eliju od koje elimo poeti markiranje i tehnikom prevlaenja preemo do poslednje elije.

Koristei taster SHIFT, moemo selektovati susedne elije. Procedura je sledea: oznaimo poetnu eliju u tabeli, pritisnemo taster SHIFT i, drei ga sve vreme, strelicama oznaimo eljena polja elija. Kada elimo da selektujemo nesusedne elije ili oblasti elija, tada koristimo taster CTRL (Control) na tastaturi. Procedura je sledea: selektujemo jednu ili vie susednih elija, pritisnemo taster CTRL, a potom selektujemo drugu nesusednu eliju ili oblast.

Popunjavanje elija
Popunjavanje elija tekstom vri se tako to kliknemo na eljenu eliju i upiemo podatke koje elimo. To znai da nije potrebno da vidimo kursor da bismo pisali (kao u Word-u), nego je dovoljno kliknuti miem na eljenu eliju i poeti sa pisanjem. Koja je elija aktivna, vidi se u traci za formule u levom delu, koji se naziva name box.

Na slici vidimo da je aktivna elija B7, to se vidi i u okviru za ime. Ukoliko bismo poeli sa kucanjem, sadraj bi se automatski unosio u eliju B7. Bez obzira na to koliki je sadraj i to on prelazi na druge elije, on se uvek odnosi na aktivnu eliju. Kada pritisnemo Enter, automatski prelazimo u eliju ispod one u kojoj smo bili. U ovom sluaju preli bismo na eliju B8. Ako umesto entera pritisnemo taster tab na tastaturi, preli bi u eliju desno (C7). Ukoliko elite da promenite irinu/visinu elije (najee zbog toga to sadraj elija prividno ne moe da stane u eliju), selektujete kolonu/red u kojoj se elija nalazi i iz pomonog menija odaberete opciju irina kolone.../Visina reda... a zatim unesete eljenu irinu/visinu. Drugi nain da proirimo eliju je da u zaglavlju stanemo izmeu dve kolone (reda) i da tehnikom prevlaenja odaberemo eljenu irinu (visinu). Ako elimo u potpunosti izmeniti sadraj elije, kliknemo na eliju i kada ponemo da piemo, automatski se brie prethodni sadraj elije. Meutim, ako elimo samo izmeniti ili dopuniti sadraj neke elije, onda treba brzo kliknuti dva puta miem na tu eliju (ili kliknuti jednom pa izmenu vriti u polje za formulu) i nakon toga se elija otvori, tako da moemo dopuniti njen sadraj.

Na slici moete zapaziti da se svi pravilno napisani brojevi automatski poravnavaju sa desne strane kolone (elije), dok se sve to ne pripada brojevima poravnava sa leve strane kolone (elije). Tako da ako napiemo nepravilno broj, on se poravna sa leve strane elije i Excel za taj broj smatra da je tekst. Iz ovog moemo kontrolisati da li smo sve brojeve napisali pravilno.

Oblikovanje (formatiranje) elija

Kada elimo da formatiramo elije, moramo najpre selektovati elije na koje se to odnosi. Kada to uradimo, koristimo alatke sa palete koja se pojavljuje kada odaberemo karticu Poetak. Ipak, ukoliko elimo da na raspolaganju imamo iri spektar alatki, najbolje je da koristimo dijalog prozor Oblikovanje elija. Do njega moemo doi desnim klikom na selektovane elije, pa iz pomonog menija biramo opciju Oblikuj elije, ili preko tastera za pokretanje dijalog prozora kao na slici ispod.

1. Prva kartica u prozoru Format Cells je Broj. Ovde moemo podesiti nain pisanja brojeva i broj decimala, datuma, vremena, novca itd. Na primer, ako kliknemo u prozoru Kategorija na Valuta, moemo izabrati simbol valute (npr. din), i broj decimala (npr. 2). Kada u tako formatiranu eliju upiemo npr. broj 123, on e biti prikazan u obliku 123,00 Din. Veina opcija sa kartice Broj, dostupna je i na kartici poetak u okviru Broj kao na slici.

2. Druga kartica je Poravnavanje. Ovde prvo u kuici Horizontalno: i Vertikalno: moemo podesiti poravnanje sadraja elija po horizontali i vertikali. Dok u okviru Uvlaenje pasusa: moemo odabrati udaljenost sadraja elija od ivice elije. U okviru Poloaj podeavamo ugao pod kojim e biti prikazan sadraj elija. Ovo postiemo pomou kuice Stepeni ili jednostavno uzmemo kursorom za crveni kvadrati na kazaljci i obremo je u smeru u kojem elimo. U okviru Kontrola teksta moemo podesiti sledee:

Prelemeanje teksta omoguuje pisanje sadraja u eliji u vie redova, odnosno da izvrimo prelom teksta (ovo moete postii kada kliknete na ikonicu ). Skupi da bi se smestilo automatski se smanjuje veliina fonta, tako da sav sadraj stane u okvir elije. Objedini elije sve markirane elije se sjedinjuju u jednu eliju (ovo moete postii kada kliknete na ikonicu , a kada je iskljuimo, spojene elije se vrate u prvobitan poloaj).

3. Trea kartica je Font. U ovoj kartici moete podesiti sve to je vezano za oblik slova, kao to je: vrsta pisma, stil pisma, veliina itd. Ipak, ee se koriste alatke sa odeljaka Font na kartici Poetak.

4. etvrta kartica je Ivica. Ovde moemo vriti uokvirivanje selektovanih elija. Moemo odabrati stil linije kojom elimo uokviriti selektovane elije i boju linije u kuici Boja. 5. Peta kartica je Popuna. Ovde moemo vriti bojenje selektovanih elija. Moemo odabrati boju pozadine kojom elimo obojiti elije.

Promena veliine prikaza dokumenta

Pomou naredbe Zum moete odabrati veliinu svog radnog lista na ekranu. To radite uz pomo zum klizaa koji se nalazi u donjem desnom uglu eksel prozora.

Promenu veliine prikaza dokumenta moete vriti i uz pomo krunog (eng.scroll) tastera na miu. Dok drite taster CRTL (Control) na tastaturi, okreite scroll taster ka sebi za uveanje i od sebe za umanjenje prikaza radne povrine.

10

KOPIRANJE I PREMETANJE SADRAJA RADNOG LISTA

Ubacivanje i brisanje kolona i redova
Da biste ubacili novu kolonu (red) u radni list, postupak je sledei: Oznaiti kolonu (red) ispred (iznad) koje se eli ubaciti nova kolona (red).

Zadavanje alatke umetanje koja se nalazi na kartici Poetak Zadavanje komande izborom opcije Insert iz pomonog menija

Da biste obrisali kolonu (red), postupak je sledei: Oznaiti kolonu (red) koja se eli obrisati.

Zadavanje alatke Brisanje koja se nalazi na kartici Poetak Zadavanje komande izborom opcije Delete iz pomonog menija

Brisanje sadraja i formata elija

to se tie brisanja jedne ili vie elija, mora se razlikovati da svaka popunjena elija ima svoj sadraj (podatak koji je uneen) i svoj format (font, stil, format broja, boje).

Ukoliko elite da obriete sadraj, najlaki nain je da selektujete elije i pritisnete taster Delete na tastaturi.

Ukoliko elite da obriete samo format (oblik) moete koristiti Opciju Obrii koja se nalazi na kartici Poetak, a potom izabrati podopciju Obrii oblikovanje. U sluaju kada je potrebno obrisati i sadraj i format, treba odabrati podopciju Obrii sve.

11

Kopiranje i premetanje sadraja elija

esto e se deavati da sadraj jedne elije ili bloka treba kopirati ili premestiti na drugo mesto istog radnog lista ili na drugi radni list. Kada elimo kopirati sadraj jedne elije ili selektovanog bloka elija u susednu eliju ili u susedni blok, onda treba da uradimo sledee:

1.

Kliknemo na eliju iji sadraj elimo kopirati ili selektujemo blok elija iji sadraj elimo kopirati. 2. Dovedemo kursor mia na donji desni oak elije ili bloka pri emu se beli plus pretvori u mali crni plus. 3. Kada se pojavi mali crni plus, pritisnemo levi taster mia, ne putamo ga, i povlaimo ga prema eljenim elijama u kojima elimo isti sadraj. 4. Nakon toga pustimo mi i dobijemo popunjene sve elije istim sadrajem preko kojih smo preli. To se moe videti na slici:

Kada elimo kopirati sadraj jedne elije ili selektovanog bloka elija u nesusednu eliju ili u nesusedni blok, onda treba da uradimo sedee:

1. 2.

Kliknemo na eliju iji sadraj elimo kopirati, ili selektujemo blok elija Dovedemo kursor mia na rub elije ili bloka pri emu se beli plus pretvori u belu strelicu okrenutu nadesno. 3. Kada se pojavi strelica, pritisnemo levi taster mia i ne putamo ga, a nakon toga pritisnemo na tastaturi taster Ctrl (pojavi se iznad strelice mali plus) i povlaimo ga prema eljenim elijama u kojima elimo isti sadraj. 4. Nakon toga, kada doemo na eljeno mesto, pustimo mi i dobijemo popunjene elije istim sadrajem kao i elije koje smo kopirali. Drugi nain za kopiranje sadraja elija je uz pomo opcija Kopiraj Nalepi. Ovaj nain obavezno koristimo kada elimo kopirati sadraj elije ili selektovanog dela elija (bloka elija) u drugi radni list. Onda je najbolje da iz kartice Poetak odaberete komandu Kopiraj ili uz pomo tastature <Ctrl><C> pri emu se sadraj smeta

12

u Ostavu (Windows-ovu memoriju), tako da taj sadraj moemo kopirati neogranien broj puta i u bilo koji radni list. Zavravamo kopiranje tako to kliknemo miem na eliju koju elimo kao poetnu, i odaberemo alatku Nalepi ili uz pomo tastature <Ctrl><V>. Premetanje sadraja elije ili bloka ima isti postupak kao i kopiranje sa tim to ne drimo taster Ctrl. A ako to radimo pomou alatki sa kartice Poezak biramo komandu Iseci i nakon toga, kada postavimo kursor na mesto gde elimo da nam se pojavi sadraj iseenog dela elija, biramo komandu Nalepi. Pravila kopiranja i premetanja se odnose i na brojeve i na slova. Meutim, ako se radi o rednim veliinama kao to su brojevi, moemo koristiti mogunost Excel-a da bismo bre dobili niz brojeva (pr. 1, 2, 3.... ili 10, 11, 12 ...). Ovo emo dobiti na sledei nain: 1. Upiemo poetni broj od kojeg elimo startovati. 2. Kliknemo na eliju u kojoj se nalazi taj broj. 3. Dovedemo kursor mia na donji desni oak elije, pri emu se pojavi crni plus. 4. Kada se pojavi crni plus, pritisnemo levi taster mia i ne putamo ga. 5. Nakon toga pritisnemo taster Ctrl i pojavi se mali plus iznad crnog plusa i povlaimo miem u eljenom smeru pri emu, kada pustimo mi, dobijemo niz poreanih brojeva.

13

LISTE
Excel je program koji se esto koristi u radu sa listama. Liste mogu biti razliite: liste zaposlenih, liste klijenata, liste dobavljaa, liste artikala... U ovom poglavlju kratko emo razmotriti neka pravila pri radu sa listama, kao i naine za pretraivanje, sortiranje i filtriranje podataka u listama.

Pravila pri radu sa listama

Jedna elija jedan podatak. Jedna kolona jedan atribut. Jedan red jedan slog. Jedan od atributa mora biti jedinstven i on se naziva klju.

Pretraivanje lista
esto je, kada se radi o veem dokumentu, teko pronai neku re ili deo reenice pa je zbog toga korisno koristiti alatku Pronai za pronalaenje istih. Moe se pokrenuti preko alatke Pronai i izaberi koja se nalazi na kartici Poetak. Drugi nain je da se preko tastature pritisne preica <Ctrl><F>

U okviru Pronai: upiite re, broj ili deo teksta koji elite da pronaete. Nakon toga kliknete na Pronai sledee i Excel e pronai re ili deo teksta ako postoji.

14

Kada neku re ili delove reenice elimo zameniti nekim drugim, onda kliknemo na Zameni.

U okviru Pronai: upiite re koju elite promeniti, a u okviru Zameni sa: upiete re kojom elite zameniti onu gore. Nakon toga kliknete na dugme Zameni ili, ako elite promeniti sve rei u dokumentu, onda na dugme Zameni sve.

Sortiranje lista
Sortiranje prestavlja ureivanje lista po zadatom kriterijumu i to silazno ili uzlazno (npr. urediti listu dunika od najmanjeg do najveeg dunika). Za sortiranje koristimo alatke za Sortiranje koje se nalaze na kartici Podaci.

Za svako od sortiranja biramo opciju Uzlazno

(od najnie do najvie vrednosti) ili

Silazno (od najvie do najnie vrednosti). Kada su u pitanju tekstualne vrednosti, slovo A ima najniu, a slovo Z najviu vrednost. Meutim, ponekada nam je upotrebno sortiranje na vie nivoa, tzv. ugnjedeno sortiranje. To znai da emo za one vrednosti koje su jednake po jednom nivou sortiranja, uvesti drugi nivo. Ukoliko sortiramo listu dunika po visini duga silazno, a potom po duini dugovanja uzlazno, ako imamo dunike koji nam duguju istu sumu, uvek e se prvi pojaviti oni koji due duguju. Prozor za Sortiranje na vie nivoa pokreemo uz pomo alatke Sortiraj na kartici Podaci.

15

Filtriranje listi
Zamislite da u Excel-u imate listu srednjokolaca u vaoj optini. To je veoma duga lista i rad sa njom je prilino otean.

Opcija Filter doputa vam da unesete sopstvene kriterijume za pretraivanje i prikazivanje podataka u radnoj listi. Evo kako da izvrite filtriranje podataka vae radne liste: Kliknite na bilo koju eliju koja sadri podatke da biste je uinili aktivnom. Sada na kartici Podaci, odaberite alatku Filter. Kad zaponete filtriranje, pri vrhu svake kolone na vaem radnom listu pojavljuje se dugme sa strelicom. Kliknite na strelicu na poetku kolone koju elite da filtrirate. Pojavljuje se padajua lista, u kojoj postoje stavke kao na slici. Ukoliko elimo da u listi ostavimo samo 1992. Godite, onda emo odtiklirati sva ostala godita. Takoe je mogue istovremeno ukljuiti vie filtera, tj. filtere nad vie kolona. Kada elimo da iskljuimo primenjene filtere, biramo alatku Obrii sa kartice Podaci. Na ovaj nain, moemo veoma brzo da izdvojimo npr. sve uenike drugog razreda koji su imali prosek 5,00. Dovoljno je da u filteru za kolonu razred ostavimo tikliranu vrednost dva, a za kolonu prosek vrednost 5,00. Treba napomenuti da se na statusnoj liniji posle filtriranja ispisuje koliko je redova ostalo u listi, tj. koliko zapisa u listi ispunjava zadati kriterijum.

16

Ali ta ukoliko elimo da prikaemo samo odline uenike, dakle sve one iji je prosek vei ili jednak 4,5. Za takve potrebe koristimo filtere za brojeve koji su nam na raspolaganju za svaku kolonu ije su vrednosti numerike. Kao to moemo primetiti na slici, tu su, recimo, i opcije Prvih deset (prikazuje 10 najboljih uenika po proseku), ili Iznad proseka (prikazuje sve uenika koji su iznad proseka)

Meutim, ponuene opcije nam nee pomoi da prikaemo sve vrlo dobre uenika. U tom sluaju nam trebaju svi uenici koji imaju prosek vei ili jednak od 3,5 i manji od 4,5. Koristi emo opciju Prilagoeni filter Kada izaberemo tu opciju pojavie se prozor kao na slici ispod.

U ovom prozoru moete odabrati I ili ili, tako da moete filtrirati podatke po dva kriterijuma. Ako odaberete ili, onda e se filtrirati podaci koji odgovaraju kriteriju jednom od odabranih (dole ili gore), a ako izaberete I, onda e se filtrirati podaci koji odgovaraju i jednom i drugom kriterijumu. Filteri se iskljuuju na isti nain na koji se i ukljuuju, dakle, na kartici Podaci, odaberite alatku Filter.

17

Zamrzavanje i podela radnog lista

Ukoliko radna povrina postane prenatrpana podacima, esto moe biti korisno podeliti radni list na delove koji omoguavaju laki pregled istog. Korienjem alatke Razdeli kartica Prikaz deli radni list na etiri okna (dela) namesto oznaene elije.

Horizontalna linija deljenja postavljena je na gornjoj ivici reda u kome se nalazi selektovana elija, a vertikalna na levoj ivici kolone u kojoj se nalazi selektovana elija. Pomeranje sadraja okana je sinhronizovano. U sluaju da podela okana nije izvrena na eljenom mestu, taj problem se moe reiti pomeranjem vertikalne ili horizontalne linije deljenja pomou mia. Za pomeranje obe linije istovremeno, treba pomeriti miem njihovu taku preseka. Uklanjanje linije vri se na isti nain kako se i postavlja. Postoji jo jedna opcija koja pomae kod velikih radnih listova. To je opcija Zamrzni okna sa kartice Prikaz. Ova opcija vam nudi zamrzavnje kolonai redova u zavisnosti od selektovane elije (kao i opcija Razdeli), ali i posebne opcije koje omoguavaju da se zamrzne samo prva kolona ili prvi red, koji su najee zaglavni.

18

FORMULE
Osnovna namena Excel-a su tabelarna izraunavanja. Da bi neto moglo da se izrauna, treba zadati formule zavisnosti odgovarajuih elija. Ako, recimo, treba da izraunamo srednju vrednost tri broja upisana u elije A1, B1 i C1, koristiemo: =(A1+B1+C1)/3. Svaka formula mora poeti znakom jednakosti da bi je Excel pravilno protumaio. Matematiki operatori koji Excel prepoznaje su: stepenovanje, sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Formula se unosi kucanjem ili selektovanjem adresa elija. Prvo oznaite eliju u kojoj elite da se pojavi rezultat. Zatim kucate znak jednakosti (=) koji Excel-u govori da ete uneti formulu, a za njim i samu formulu. Rezultat se izraunava im pritisnete Enter. Drugi nain je slian, ali se adrese elija koje sadre operande ne unose runo, ve se na svaku od njih klikne miem, a Excel sam upie adresu. Ovako se mogu unositi kako adrese pojedinanih elija tako i oblasti (prevlaenjem).

Formula se ispravlja kao i svaki drugi tekst u eliji: oznaite eliju, pritisnete F2 da biste uli u mod za prepravljanje (eng. edit mode) ili samo kliknite na formulu koja se pojavila u polju tasterskog menija. Moe se i dva puta kliknuti na eliju, to daje isti rezultat. Dalje ispravke teku kao i kod obinog teksta, uz korienje kursorskih, Del i Backspace tastera. Najzad, pritisnete Enter i operacija je zavrena. Kopiranje formula je slino kopiranju ostalih podataka. Oznaite eliju koja sadri eljenu formulu, i zadate opciju Kopiraj. Zatim oznaite jednu ili vie elija u koje treba prekopirati formulu. Moete se prebaciti i na drugi radni list ili radnu knjigu: zadate opciju Nalepi i operacija je zavrena. Za bre kopiranje u okviru ekrana jednostavnije je koristiti vuci-i pusti metod: oznaite eliju i, drei pritisnut taster Ctrl, odvuete je na eljeno mesto. Ako treba kopirati formulu na vie susednih mesta, koristite automatsko popunjavanje (eng. AutoFill), koje je objanjeno u sledeem delu. Ako po sputanju formule na novu lokaciju dobijete poruku o greci, proverite njene reference na elije iz kojih se uzimaju podaci lako je mogue da sada ima pokazivaa na prazne elije. Obratimo panju na veoma korisnu osobinu Excel-a da pri automatskom popunjavanju i kopiranju sam pazi na reference elija i podeava ih relativno u odnosu na novi poloaj na radnom listu. Na primer, ako u nekoj tabeli imate podatke koji su rasporeeni po redovima, i na kraju prvog kreirate formulu A1+C1*D1, po operaciji automatskog popunjavanja nadole elije sa formulom, one e sadravati formule A2+C2*D2, A3+C3*D3 itd. Formule, naravno, mogu da budu i mnogo sloenije i da referenciraju na podatke van dotine tabele.

19

Relativne reference
Kada izraunate neku formulu, moete da je prekopirate i prenesete u drugu eliju. Kada to uinite, Excel e pokuati da izmeni datu formulu tako da ona funkcionie i u novim elijama. Na primer, na slici u eliji D8 nalazi se formula =C2+C3. Ako miem izaberete eliju D16, dobiete sledeu formulu =C10+C11. Excel je datu formulu uskladio sa susednim elijama zahvaljujui upotrebi relativnih referenci. Relativne reference se ispisuju samo na osnovu broja reda i slova kolone.

Apsolutne reference
Ukoliko elite da referenca neke elije ostane neizmenjena prilikom kopiranja date formule u neku drugu eliju, moete da upotrebite apsolutnu referencu. Da biste referencu neke elije napisali u formi apsolutne reference, neophodno je da upiete znak $ neposredno ispred slova kolone i broja reda (ili da jednostavno pritisnete taster F4 na tastaturi prilikom pisanja formule). Na primer, ukoliko elite da formula u eliji D8 prikazuje zbir vrednosti u elijama C2 i C3 bez obzira na eliju u koju ova formula bude preneta, neophodno je formulu napisati na sledei nain: = $C$2+$C$3

20

Greke koje se javljaju pri radu sa formulama

##### Pokazuje da je rezultat preraunavanja prevelik da bi mogao biti prikazan u eliji. Sve to treba uraditi da bi se ovo ispravilo jeste proiriti kolonu toliko da rezultat stane. #DIV/0 Ova poruka dobija se kad se pokua deljenje nulom. #N/A Ovo nije greka. Javlja se ako vrednost za eliju nije dostupna. #NAME! Greka koja nastaje kada koristimo ime koje Excel ne prepoznaje. #NUM? Javlja se kada elija sadri broj prevelik za raunanje. #REF! Ova greka se dogaa kad formula referencira eliju koja vie nije validna (kao to su elije koje su obrisane, ali se jo uvek referiraju u formulama). #VALUE! Javlja se ako pokuate da u formuli upotrebite pogrean tip podataka (npr., pokuate da saberete tekst sa brojem).

Automatsko popunjavanje elija (eng. Autofill )

Jedna od automatskih funkcija u Excel-u koja najvie tedi vae vreme jeste funkcija AutoFill (automatsko popunjavanje). AutoFill je bolja od obinog kopiranja jer trai pravila serije u brojevima odnosno reima i na sopstveni nain izraunava koje e brojeve odnosno rei ubacivati dalje. Pretpostavimo da u jednoj koloni elite da prikaete brojeve od 1 do 50. Moete to uraditi runo, ali puno jednostavnije i bre je da koristite funkciju AutoFill. Evo jednog primera: Upiite broj 10 u praznu eliju, zatim pritisnite Enter i upiite 20. Time ste definisali niz brojeva koji rastu za po 10.

21

Da biste izvrili automatsko popunjavanje, selektujte dve elije koje ste upravo popunili, dovedite kursor mia u donji desni oak okvira pri emu se pojavi crni plus. Drei pritisnut levi taster mia bez putanja, povlaimo i dobijemo niz brojeva 30, 40, 50 itd.

AutoFill Podaci koji se mogu koristiti za automatsko popunjavanje AutoFill radi po principu da logike veze izmeu podataka. Evo nekih podataka na koje moemo primeniti funkciju AutoFill: Ako otkucate prve dve vrednosti, AutoFill e dodati: 1, 2 5, 10 2.1, 2.2 12, 6 Q1, Q2 Artikl1, Artikl2 3, 4, 5... 15, 20, 25... 2.3, 2.4, 2.5... 0, -6, -12... Q3, Q4, Q5.... Artikl3, Artikl4, Artikl5...

Automatsko sabiranje (autosum)

Kada elimo da na najbri nain saberemo (sumiramo) numerike vrednosti elija, tada najpre odaberemo eliju za rezultat i kliknemo na dugme na standardnoj alatnoj traci AutoSum . Potom se uokvire sve elije u koloni ili redu iznad elije koja je trenutno aktivna (elija u kojoj e biti rezultat) a u kojoj se nalaze brojevi. Selektovanje elija vri se u vidu isprekidanih pokretnih linija. Ukoliko smo eleli da saberemo upravo one elije koje je Excel uokvirio, pritisnemo taster Enter. Ako ne elimo sabrati sadraj svih tih elija, onda selektujemo elije iji sadraj elimo sabrati.

22

Automatsko oblikovanje tabele

Kada elimo ulepati nau tabelu ili listu, onda to moemo postii runo ili automatski. Da bi nam neka lista bolje izgledala, obino koristimo automatsko oblikovanje. Kada elimo primeniti automatsko formatiranje, moramo prethodno selektovati elije na koje elimo da se primeni odabrano oblikovanje. Kada selektujemo, na kartici Poetak, odaberemo komandu Oblikuj kao tabelu i dobijemo prozor kao na slici ispod. Odaberemo eljeni izgled i kliknemo na OK.

23

FUNKCIJE RADNOG LISTA

Funkcije se esto koriste i mogu biti razliite, kao to su: finansijske, matematike, statistike, baze podataka, tekstualne, logike, informacione itd. Svaka Excel-ova funkcija podlee odreenoj sintaksi, odnosno pravilima pisanja. Lista i sintaksa esto korienih funkcija nalaze se u dodatku na kraju ovog dela knjige. Postupak ubacivanja funkcija u radni list je sledei: Otvori se kartica Formule i pojavie se odeljak Biblioteka funkcija kao na slici. Mogu se birati funkcije iz razliit ponuenih kategorija, ili pokrenuti alatku Umetni funkciju posle koje e se pojaviti prozor umetni funkciju sa spiskom svih raspoloivih funkcija.

Ako

se

odluite

za

opciju

Umetni

funkciju

pojavie

se

sledei

prozor.

I Ispod dela prozora Izbor funkcije nalazi se sintaksa i detaljniji opis funkcije koja je trenutno izabrana. Ako kratki opis funkcije nije dovoljan, pritisnite F1, pa ete dobiti iri opis zajedno s primerima i kompletnom listom srodnih funkcija. Kada se odluite za kategoriju i funkciju koju elite da primenite, pritisnite Enter ili kliknite na U redu. Pojavie se novi dijalog, finalni korak u kreiranju eljene formule. Njegov sadraj zavisi od argumenata izabrane funkcije, a navedeno je njeno ime, kratak opis i puno ime argumenta na kome je trenutno kursor, praeno opisom. Mogu se direktno kucati konstante, oblasti, adrese, a omoguen je i unos miem, tako to se

24

klikne na eljenu eliju, kada sam Excel unosi njenu adresu. Neki argumenti su opcioni i jasno izdvojeni bleim slovima u nazivu. Ipak, ljudi koji esto koriste Excel, najee funkcije piu runo. Slino kao kod formula, najpre se u eliju u kojoj elimo rezultat napie znak jednakosti, a potom se upie funkcija npr. =sum(A1:A5). Kao argument se moe uneti i neka druga funkcija, pri emu treba imati na umu da je broj nivoa ugnedena ogranien na 7.

Funkcije se ispravljaju kao i ostale formule uz dodatnu mogunost upotrebe arobnjaka. Oznaite eliju sa funkcijom, ali nemojte ulaziti u reim za editovanje (kursor ne treba da bude u njoj). Zatim pozovite arobnjaka za funkcije i pojavie se dijalog za ispravljanje argumenata potpuno isti kao i onaj za njihov unos; po zavretku operacije pritisnite U redu.

Osnovne funkcije
U Excel-u postoji veliki broj ugraenih funkcija. Mnoge od njih su ue strune (npr. finansijske) pa nisu u iroj upotrebi. Ipak, postoje funkcije koje se koriste ee od ostalih. To su:

SUM Sabira sve numerike vrednosti u zadatoj oblasti gde je x poetna elija, a y krajnja elija oblasti.

MAX / MIN Nalazi maksimalnu / minimalnu numeriku vrednost u zadatoj oblasti.

25

AVERAGE Rauna srednju vrednost za zadatu oblast.

Count Vraa broj elija sa numerikim vrednostima u zadatoj oblasti.

Logike funkcije se koriste za izradu formula iji je zadatak da ree odreeni problem. Na osnovu ovih funkcija proveravamo da li odreeni uslov postoji u radnom listu i traimo od Excel-a da preuzme neku operaciju na osnovu rezultata te provere. Na primer, proveravamo sadraj elija da ustanovimo da li one sadre brojeve ili oznake ili proveravamo rezultate formula da bismo pronali greku. Logika funkcija IF definiemo uslov na osnovu koga e biti formiran sadraj odreene elije: =IF(uslov, vrednost elije ako je uslov ispunjen, vrednost ako uslov nije ispunjen) Vrednost elije moe biti podatak (numeriki ili nenumeriki) ili formula ili funkcija. Primer (slika ispod): provera da li je sadraj u A1 vei ili jednak od 1000 i odgovarajua poruka. =IF(A1>=1000;"vece je";manje je)

26

KREIRANJE GRAFIKONA
Grafikoni predstavljaju slikovite prikaze tabelarnih podataka. Veoma su popularni zbog jednostavnijeg tumaenja podataka. Excel je odlian za kreiranje grafikona. Prvi korak je da se selektuju podaci koje elimo da prikaemo u obliku grafikona. Potom sa kartice Umetanje, biramo eljeni tip i podtip grafikona.

Kada izaberemo eljeni grafikon, dovoljno je da kliknemo na njega i dobili smo grafikon sa osnovnim postavkama. Ovako dobijen grafikon ima slina svojstva kao slika, tako da ga moemo premetati po radnom listu tehnikom prevuci i pusti, a moemo mu i promeniti veliinu istom tehnikom ukoliko najpre selektujemo grafikon, a potom stanemo na neki od njegovih okova.

Ovakvi grafikoni esto trae razliita podeavanja. Iz tog razloga, svaki put kada selektujemo grafikon, pojavljuju se tri nove kartice Dizajn, Raspored i Oblikovanje.

27

Kartica Dizajn

Na kartici Dizajn mogu se naknadno promeniti razliite opcije vezane za izgled grafikona. Neke od njih su: Promena tipa grafikona, menjanje podataka, Rasporeda grafikona, kao i Stilovi grafikona.

Kartica Raspored

Na kartici Raspored mogu se naknadno promeniti razliite opcije vezane za raspored svakog od delova grafikona. Vano je napomenuti da je neophodno da se prvo selektuje odgovarajui objekat grafikona, pa se potom primenjuje eljeni alat.

Kartica Oblikovanje

Na kartici Obikovanje mogu se naknadno promeniti razliite opcije vezane za izgled svakog od delova grafikona.

28

TAMPANJE
Po pravilu, ukoliko elimo da odtampamo sadraj radnog lista, trebalo bi, pre nego to krenemo sa unoenjem, podesiti radne postavke kako bismo pri tampanju dokumenta dobili eljeni izgled. To moemo uraditi na vie naina, ali ini se da je najvei broj opcija dostupan na kartici Raspored na stranici, pa zatim treba kliknuti na taster za pokretanje dijalog prozora u delu Podeavanje stranice.

Na ovaj nain otvara se dijalog prozor Podeavnje stranice sa etiri kartice. 1. Prva kartica je Stranica. Ovde moemo podesiti da nam pri tampanju sadraj bude odtampan na listu u pogledu Uspravna (eng. Portait) ili Poloena (eng. Landscape). Napomena: Svaki radni list se sastoji od vie A4 formata ili nekih drugih formata listova. Granica listova je prikazana isprekidanim linijama. U okviru Podeavanje razmere moemo odabrati da pri tampanju sadraj radnog lista bude uvean ili umanjen. Ako elimo da nam tampa bude u prirodnoj veliini, u izborniku Veliina papira: treba da stoji 100 %.

29

2. Druga kartica je Margine. Ovde podeavamo koliko e nam od ivice lista biti udaljen sadraj. Ovo se radi kao i kod Word-a, sa tim to moemo podesiti i vrednost udaljenja zaglavlja (eng. Header) i podnoja (eng. Footer). U okviru Postavi u centar stranice moemo celi sadraj koji se nalazi na listu centrirati po horizontali i po vertikali.

3. Trea kartica je Zaglavlje/podnoje.

Ovde podeavamo zaglavlje i podnoje koje e se javljati na svim stranicama koje popunimo. Za zaglavlje kliknemo na Prilagodi zaglavlje stranice.., a za podnoje Prilagodi podnoje stranice... Ipak, mnogo jednostavniji rad sa Zaglavljem i podnojem stranice je omoguen prelaskom na opciju Raspored na stranici. To se postie uz pomo dugmeta koja se nalazi u donjem desnom uglu Excel prozora, pored opcije za zumiranje.

U tom sluaju se menja prikaz radnog lista tako da se jasno vide odvojene stranice koje emo dobiti prilikom tampe. Ovakav prikaz je sliniji Wordu, i daje bolji prikaz pre tampe.

30

4. etvrta kartica je List. Ovde moemo podesiti da se odtampaju samo neki delovi tabele ili samo neki redovi odnosno kolone. Takoe je mogue odabrati neke kolone (redove) koji e se tretirati kao naslovi i tampae se na svakoj strani. U okviru sledee: tampanje podeavamo

Koordinatne linije tampaju se i linije koje vidite u radnom listu u vidu tabele. Crno-belo tampa se bez boje Naslovi redova i kolona tampa se zaglavlje i oznake kolona i redova. Ukoliko smo sve podesili i elimo da zadamo komandu za tampanje, najbolje je da kliknemo na karticu Datoteka, potom da od ponuenih opcija odaberemo Odtampaj. U ovom dijalog prozoru mogue je odabrati tampa, broj kopija, ali i opseg tampanja, veliinu i poloaj papira. Ukoliko smo podesili sve to smo eleli, potrebno je kliknuti na dugme Odtampaj.

31

DODATAK
Funkcije u Excel-u
ABS(broj) ACCRIN(izdanje, prvi interes, ugovor, stopa, par, frekvencija, osnova) AMORDEGRC(cena, datum nabavke,prvi period sauvano, period, stopa, osnova) AND(log1, log2 ...) AVERAGE(broj1, broj2...) BIN2DEC(broj) CEILING(broj, znaajnost) CIS(broj) COUNT(vred1, vred2...) COUNTIF(opseg, kriterijumi) Apsolutna vrednost broja Akumulirana kamata kod uloga koji plaa periodinu kamatu

Amortizacija osnovnog sredstva za svaki obraunski period

Daje vrednost TRUE (istinito) ako su svi argumenti istiniti Srednja vrednost svih argumenata Pretvara binarni broj u decimalni Zaokruuje razlomljeni broj na najblii ceo broj Kosinus Prebrojava numerike vrednosti u listi Daje broj blanko elija unutar opsega, koje zadovoljavaju odreene kriterijume Kumulativna kamata na kredit izmeu dva perioda

CUMIPMT(stopa, broj perioda, pv, start perioda, kraj perioda, tip) CUMPRINC(stopa, broj perioda, pv, start perioda, kraj perioda, tip) DURATION(obraun, plativost, kupon, prinos, frekvencija, osnova) EFFECT(normalna stopa, broj perioda) EVEN(broj) IF(logtest, vred_ako_je _istina, vred_ako_je_la) INT(broj) IPMT(stopa, period, br_perioda, pv, fv, tip)

Kumulativna glavnica kredita izmeu dva perioda

Trajanje uloga sa periodinim plaanjem kamate

Efektivna godinja kamatna stopa

Zaokruuje broj na najblii paran broj Logiko testiranje

Celobrojni deo razlomka Iznos kamate na ulog u toku odreenog vremenskog perioda

32

LOWER(tekst) MAX(broj1, broj2 ...) MIN(broj1, broj2 ...) MOD(broj, delilac) NOMINAL(efektivna_stopa, broj_perioda) ODD(broj) OR(logika1, logika2,..) POWER(broj, stepen) PRODUCT(broj1, broj2, ...) RAND() RANDBETWEEN(dole, gore)

Menja velika slova u mala Maksimalna vrednost u listi Minimalna vrednost u listi Ostatak pri deljenju Godinja normalna kamatna stopa

Zaokruuje broj na najblii ceo neparan Logiko ILI Stepenovanje Proizvod svih argumenata Sluajan broj izmeu 0 i 1 Sluajni broj iz intervala izmeu brojeva koji se zadaju kao donja i gornja granica Kamatna stopa za ratu anuititeta

RATE(broj_perioda,pmt, pv, fv, tip, pogodak) ROUND(broj, br_cifara) SIN(broj) SUM(broj1, broj2...) SQRT(broj) SUMIF(opseg, kriterijumi, opseg_za_sumu) TAN(broj)

Zaokruuje broj na navedeni broj cifara Sinus Suma svih argumenata Kvadratni koren broja Sumira elije prema navedenom kriterijumu

Tangens

33

Tipovi kursora
Tip kursora Obian kursor mia Opis Standardni kursor mia javlja se kad pokazujete na komandne funkcije. Koristi se pri biranju komandi sa glavnog menija ili alatnih traka. Beli plus sa senkom javlja se kad kursor stoji u podruju elija radnog lista. Koristi se pri selektovanju bloka elija. Javlja se iznad ruke za popunjavanje, crnog kvadrata u uglu selektovanog bloka elija. Slui za kopiranje, prebacivanje, popunjavanje bloka elija. Ovo je takozvani kursor ta je ovo?. Ako poelite da saznate upotrebu bilo ega na ekranu, koristiete ovaj kursor. Javlja se kad pritisnete kombinaciju tipki Shift+F1. Javlja se na traci za formule i u bilo kom podruju na ekranu gde je mogu unos podataka. Da biste dobili ovakav kursor, duplo kliknite na selektovanu eliju ili na paletu za formule. Slui za izmenu svih delova radne liste. Postavite ga u blizini strelica na sivim delovima ekrana, zaglavlja kolona, zaglavlja redova i povucite ih radi izmene njihove veliine. Javlja se kada drimo Ctrl i dovedemo kursor mia na donji desni ugao elije. Slui za kopiranje poreanih veliina. Javlja se kada drimo Ctrl i dovedemo kursor na ivicu elije kada se pojavi strelica. Slui za kopiranje sadraja elije u nesusednu eliju.

Beli plus sa senkom

Crni plus

Upitnik sa strelicom

Kursor kao slovo I

Dva I sa strelicama

Crni plus sa malim plusom Strelica sa plusom

34