Uvod

Tekstil (lat. textilis- tkan,tkalaki) naziv je za svaku izraevinu proizvedenu postupkom prepletanja ili povezivanja vlakana, niti tj. predenjem, tkanjem, pletenjem, prepletanjem, iglanjem, lepljenjem i dr. U novije vreme koristi se skupni naziv tekstilije. Naziv Tekstilije je zajedniki naziv za sve vrste vlakana, elementarnih niti, te njihove izraevine, kao to su linearni proizvodi (pree, konci, uad, konopi, i sl.), ploni proizvoditvorevine ravnih povrina i u cevastom obliku (tkanine pletiva, netkane tekstilije), konfekcioni predmeti. Najstariji ouvani tekstili potiu iz Catala Huvuka u Anatoliji. To su komadii vunenog sukna naeni uz posmrtne ljudske ostatke. Starost im je procenjena na 6500 godina pre Hrista. Prvi tekstili izraeni su od konca koji je nastao vrtenjem niti izmeu dlanova. Kasnije je izmiljeno vreteno, a zatim kolovrat. Vuna je bila prva tekstilna sirovina. Koristila se u istonom Sredozemlju i u Evropi. U Egiptu je glavna tekstilna sirovina bio lan i najfinijim lanenim platnom omotavali su se kipovi. U Egiptu su naene lanene tkanine ija je starost procenjena na 5000 godina pre Hrista. Obrada lanenog vlakna proiruje se u 13. veku na evropske zemlje (Francusku, Englesku i Nemaku). Pamuk se istodobno upotrebljavao ve u starom Peruu i u Indiji. Pamuk se uzgajao u dolini jeke Ind ve 2500 godina pre Hrista. Grci spominju pamuk kao egzotinu biljku, a koriste pamune tkanine nakon Aleksandrovih pohoda. Svila je istonjakog porekla. Dudov svilac uzgajali su u Kini ve 3000 godina pre Hrista. Stotinama godinama kasnije dudov svilac prenosi se u Koreju a zatim u Japan. Danas je tekstilna industrija jedna od najjae razvijeniih u svetu... Tekstilna industrija je grana industrije koja se bavi preradom vlaknastih sirovina i izradom tkanina, pletenih proizvoda i prediva. Oslanja se na poljoprivrednu proizvodnju iz koje crpi potrebne sirovine: vuna, lan pamuk, svila i juta. Ovo je jedna od najstarijih industrijskih grana. Krajnji produkt proizvodnje su odea i razne vrste tkanina.

1. Proizvodi od tekstila
Tekstila roba se sa aspekta namene i stepena tehnoloke obrade, moe podeliti na sledee grupe: 1. Tekstilne sirovine, 2. Prediva i konac, 3. Tkanine i metrana trikotaa, 4. Specijalni tekstilni proizvodi ( tepisi, ilimi, pozamanterija, ipke, filc i dr.), 5. Konfekcija od tkanina i trikotae.

1.1 Tekstilne sirovine

Sirovine koje se koriste u tekstilnoj industriji, mogu biti osnovne i pomone. Osnovne sirovine tekstilne industrije su tekstilna vlakna, a pomone tekstilne sirovine su: sredstva za pranje, beljenje i bojenje, sredstva za apreturu i dr. Sva tekstilna vlakna se dele u dve grupe: prirodna tekstilna vlakna i hemijska tekstilna vlakna.

1.1.1 Prirodna tekstilna vlakna

Sva prirodna vlakna su neravnomerna i bogata prelivima (svojstvo karakteristino svim prirodnim stvarima) to doprinosti njihovoj lepoti. Pamuk, najvanije biljno vlakno, dobija se od semenke biljke pamuk (lat. Gossypium). Biljka uspeva u toploj i vlanoj klimi, peskovitom tlu s dosta kalcijuma. Kakvoa sirovog pamuka zavisi od porekla i uslova uzgoja. Upotrebljavao se jo u starom Peruu i u Indiji, u dolini reke Ind, 2500 godina pre Hrista. Grci spominju pamuk kao egzotinu biljku, a koriste pamune tkanine nakon Aleksandrovih pohoda. Pamuna tkanina se zatim povremeno kSledi kratak opis sledeih tekstilnih materijala: 1. Pamuk, 2. Lan, 3. Juta, 4. Vuna, 5. Svila.
2

1. Pamuk
Pamuk (lat. Gossypium) je rod biljaka iz familije slezova (lat. Malvaceae). Najrasprostranjenija je jednogodinja biljka na svetu. Iako je tropska i suptropska kultura, koja zahteva mnogo toplote i sunca i umerenu i ravnomernu vlanost, pamuk se gaji u veem delu sveta. Ima dobro razvijen vretenast koren, urezano lie, ukaste cvetove. U aurama se nalazi sjeme koje je obraslo vlaknom. Seme sadri vie do 25% ulja, te se posle izdvajanja vlakna iz njega cedi kvalitetno jestivo ulje. Seme pamuka je obraslo vlaknima prosene duine oko 30 mm; odvajanjem semena (tj. egreniranjem) i raznim postupcima preiavanja dobija se vana tekstilna sirovina (artiklom koji je u svetu, uz naftu, ugalj i elik, najprisutniji u svetskoj trgovini). Najvei proizvoai ove biljke su: Kina, Indija, SAD, Pakistan, Brazil, Uzbekistan, Turska, Grka, Turkmenistan, Sirija.

Pri klasifikaciji vrsta pamuka uzima se u obzir:

boja, sjaj, koliina vlakna i vrsta neistoe, srednja i maksimalna duina vlakna, vrstoa i finoa vlakna, ravnomernost i dr.

2. Lan
Lan je jednogodinja biljka koja uspeva u krajevima umerene klime, a uzgaja se za dobijanje vlakna i semena (laneno ulje). Vlakna su smetena u kori stabla za koje su vezane pektinom (biljni lepak).

U Egiptu je glavna tekstilna sirovina bio lan. Najfinijim lanenim platnom omotavali su se kipovi bogova. Naene su lanene tkanine ija je starost procenjena na 5500 godina pre Hrista. Od Egipana su tehniku obrade lanenog vlakna preuzeli Feniani, a kasnije i Grci i Rimljani. Obrada lanenog vlakna se proirila u XIII veku na evropske zemlje. Vlakno lana ubraja se meu najjaa prirodna vlakna to ga ini najboljom sirovinom za konac, predivo za ipke i tkanine za posteljno i stono rublje. Na tritu je naroito cenjen belgijski, irski i eki lan.

3. Juta
Juta je jednogodinja biljka koja zahteva izrazito toplu klimu i mnogo vlage. Stabla jute prerauju se na nain slian lanu. Gaji se u Indiji, Pakistanu, Aliru, Kini i tropskim predelima Amerike.

4. Vuna
Vuna je prirodno tekstilno vlakno ivotinjskog porekla, koje ima prirodnu osobinu regulisanja temperature. Unutranjost vlakna vune moe preuzeti vodenu paru, dok spoljanja povrina odbija vodu. Vlakno moe prihvatiti do 33% vode u odnosu na svoju suvu teinu bez da se oseti da je vlana. Sui se znatno bre nego, na primer, pamuk. Proizvodi od vune sadre u odnosu na ukupnu zapreminu do 85% od vazduha. To svojstvo im omoguava da jako dobro greju. Vuna se ne guva, jer je vlakno elastino. Osim toga, jednom obojena, ne gubi boju i nije zapaljiva, tj. ne gori, nego se odmah pretvara u ugljenik, a za razliku od vetakih vlakana mnogo manje upija znoj. Bez posebne obrade, moe izazivati oseaj neugodnog "grebanja" na koi. Tog grebanja nema kod finih merino vuna. Najzastupljenija je vuna domae ovce, a u upotrebi su jo i angorska vuna (dlaka angorske koze koja se kao fino eljana vuna zove moher), kamirska vuna (vuna kamirske koze), zeija i kamilja dlaka, dlaka lame i druge. Iako se vunom obino nazivaju finije ili srednje fine, vie ili manje kovrdave dlake ovce, kamile ili nekih vrsta koza, najveu tehniku vanost za tekstilnu uporabu ima ovija vuna, s pedesetak razliitih vrsta. Vuna dobre kakvoe ima svilenkasti sjaj (vei broj ljusaka), a prostija je staklenastog izgeda i tee se boji.
4

vrstoa vunenog vlakna je niska, a u mokrom stanju jo se smanjuje. Vuna je neosporno najstarija tekstilna sirovina, jer su ovce bile pripitomljene jo u neolitsko doba. Koristila se u istonom Sredozemlju i u Europi (najranije vunene izraevine potiu iz grobnica izgraenih izmeu 1300. i 1100. godine prije Hrista). Glavne vrste vune su: 1. Angorska, 2. Kamirska, 3. Vuna domae koze, 4. Dlaka angorskog kunia, 5. Kamilja dlaka.

5. Svila
Svila sa istoka je poznata od davnina. Uzgajali su je u Kini ve 3000 godina pre Hrista. Niko izvan granica Kine nije znao postupak proizvodnje svile koja je bila pod zatitom carskog doma. Njena upotreba bila je ograniena na vladajuu kuu i vlastelu. Skupocena tkanina bila je toliko vana da je sama po sebi postala sinonim bogatstva i otmenosti. U Evropu stiu svilene tkanine ve 100 godina pre Hrista, preko tvz. Puta svile. Postupak uzgoja svile vrlo je jednostavan. Leptir snese jajaca iz kojih se razvijaju gusenice. Za hranu koriste lice belog duda, a zatim izrastaju u liinke. Iz otvora ispod usta isputaju dve tanke niti zvane fibroin. Istovremeno se kroz posebne lezde isputa lepljiva stvar zvana sericin, kojom se obavijaju obe niti fibroina. Tako nastaje nit svile od koje gusenica gradi auru koja se nakon par dana odmota pa se stvaraju filamenti koji se mere u metrima ili kilometrima. Za dalju preradu, tkanjem i pletenjem, spaja se vie niti u jednu, a zatim se konaju. Kvalitet svilenog vlakna ocenjuje se prema poreklu, a vrednuje se pre svega sjaj, boja, vrstoa i finoa. Svila je jako vlakno, velike elastinosti. Od svile se izrauju vrlo cenjena konfekcijska roba, materijali za pokustvo, a svileni konac se koristi za ivanje i vezenje skupljih odevnih predmeta. Naroito su na glasu kineska i japanska svila.

1.1.2 Hemijska tekstilna vlakna

Prva vetaka svila je dobijena regeneracijom celuloze. Poela je da se proizvodi nakon Prvog svetskog rata. Celuloza dobijena iz drveta ili otpadaka pamuka hemijskim putem se pretvara u topljivi oblik pa se istiskuju duge niti koje se nakon ispredanja ovruju. Rejon vlakna ukljuuju vlakna dobijena viskoznim procesom, kupramonium

(cuprammonium) procesom i sada zastarelim procesima nitroceluloze i sapunskim acetatnim procesom. Sledi kratak opis vlakana na bazi celuloze: 1. Bakrena vlakna (CUP), 2. Viskozna vlakna (CV), 3. Acetatna vlakna (CA).

1. Bakrena vlakna (CUP, cuprammonium rayon)

Ova vrsta vlakna se proizvodi taloenjem celuloze rastopljene u rastvoru bakar oksida u amonijaku. Zbog skupe proizvodnje danas se retko nalazi na tritu. Posebno su poznata bemberg i cupram vlakna.

2. Viskozna vlakna (CV) / vetaka svila / viskozni rejon (eng. viscouse rayon)
Viskoza je najea i jedna od prvih vrsta vetake svile - rejona. Dobija se iz celuloze i pamuka kroz viskozni proces. Odlikuje se nizom dobrih svojstava, pa ima istaknuto mesto u industriji vetakih tekstilnih proizvoda. Viskozna vlakna se prave u mnogo razliitih vrsta u zavisnosti od veliine, fizikih karakteristika, jaine, produenja, sjaja, savitljivosti i slinog. Viskozna vlakna se koriste za: Draperije, Pokrivae za posteljinu, Tapaciranje, ebad, Krpe za sudove, Zavese, Prostirke, Industrijske proizvode, Sportske majce, Posteljinu, i u meavini sa drugim vlaknima da bi se poveala funkcionalnost i estetske vrednosti. Proizvodnja viskoznih vlakana je jeftina i namenjena je irokoj potronji.

3. Acetatna vlakna (acetat) (CA)

Acetatna vlakna su vlakna koja se proizvode od celuloze na bazi pamuka ili drveta sa acetat anhidridom (lat. acetic anhydride), katalizatorima i acetonom. Vlakna acetata se lako recikliraju.

Karakteristike acetata su:

Omoguuje koi da die, Luksuznog je izgleda, Brzo se sui, Otporan je na guvanje i skupljanje, Moe biti vrst ili mekan u zavisnosti od namene, Jeftina proizvodnja i namenjen je irokoj potronji.

Acetatstka vlakna (acetat) se koriste za: Sportsku opremu, Veernju odeu, ensko donje rublje, Haljine, Bluze, Odore, Kapute, Postave, Draperije, Pokrivae za krevete, Tapaciranje, Trake, Proizvode za filtraciju.

1. 2 Gotovi tekstilni proizvodi

Gotovi tekstilni proizvodi su proizvodi koji se plasiraju na tritu iroke potronje, a izraeni su na razne naine od prediva ili neposredno iz vlakana (netkani tekstil). Takoe se na tritu mogu javiti prediva, konac za ivenje, prediva i konac za vezenje i sl. U trgovini se tekstilna roba deli na etiri osnovne grupe: Tkanine, Trikotana roba, Specijalni tekstilni proizvodi (mreice, pozamanterija, ipke, netkani tekstil i dr.) Konfekcija od tkanina

2. Proizvodnja tkanina
Obuhvata pripremu i predenje tekstilnih vlakana, dovravanje tkanina (ukljuujui odeu), proizvodnju gotovih tekstilnih proizvoda (npr. posteljnog platna, tepiha, kanapa itd.), osim odee.

2.1

Priprema i predenje tekstilnih vlakana

Obuhvata pripremu i predenje vlakana. Sirovina moe biti od razliitih materijala (npr. svile, vune, biljnih i ivotinjskih vlakana, vetakih vlakana, papira, stakla i dr.).

Pripremanje tekstilnih vlakana se odnosi na namotavanje i pranje svile, odmaivanje i karbonizovanje vune i bojenje vune, grebenanje i eljanje svih vrsta ivotinjskih, biljnih i vetakih vlakana. Predenje je proizvodnja pree i konca za tkanje i ivenje od bilo kog tekstilnog materijala, ukljuujui i meavine, radi prodaje ili dalje proizvodnje. Predenje se odnosi na trljanje lana, teksturiranje, upredanje, dubliranje, kabliranje i bojenje prediva od vetakih ili sintetikih filamenata. Takoe obuhvata i proizvodnju prediva za tkanje i proizvodnju prediva od papira.

2.2
biljnih

Proizvodnja tkanina
i ivotinjskih vlakana, vetakih vlakana, papira, stakla i dr.).

Obuhvata tkanje tekstilnih vlakana. Predivo moe biti od razliitih materijala (svile, vune,

Obuhvata proizvodnju: irokih tkanina od pamunih prediva, eljane ili vlaene vune, vetakih i sintetikih prediva, svilenih prediva itd.

irokih tkanina od lanenog, rafijinog, konopljinog, jutenog prediva i prediva drugih likastih vlakana i specifinih prediva

tkanog buklea, anila-tkanina, frotira, gaze i dr. tkanina od staklenih vlakana tkanina od ugljovodoninih i ostalih vetakih vlakana imitacije krzna tkanjem.

2.3

Dovravanje tekstila

Obuhvata dovravanje tekstila i odee, npr. beljenje, bojenje, oplemenjivanje i sl. Dovravanje tekstila se odnosi na:

beljenje i bojenje tekstilnih prediva, tkanina i tekstilnih predmeta, ukljuujui odevne predmete doradu, apretiranje, suenje, parenje, skupljanje, popravljanje, sanforiziranje i mercerizaciju tkanina i tekstilnih predmeta, ukljuujui odevne predmete

plisiranje tkanina, impregnaciju, prevlaenje i gumiranje odee beljenje teksas platna impregnaciju, prevlaenje i gumiranje tkanina tampanje na tkaninama i odei.

3.Kontrola kvaliteta tekstilnih proizvoda

S obzirom da je osnovno pravo potroaa da bude informisan o svojstvima proizvoda koje kupuje, a naroito o sastavu, higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, nainu korienja i odravanja proizvoda i drugim svojstvima proizvoda, koji se daju u okviru propisane sadrine deklaracije i/ili na drugi odgovarajui nain (uputstvo za upotrebu, tehniko uputstvo). Navedena pravila o deklarisanju proizvoda u najirem smislu, podrazumevaju da se deklaracija nalazi na samom proizvodu, uz proizvod ili na originalnom pakovanju, s tim da podaci moraju biti napisani postojanim sredstvom za pisanje, itljivi i na mestima lako uoljivim za kupca, a nain deklarisanja u skladu sa zakonom podrazumeva da se za odreene vrste proizvoda mora primeniti i poseban zakon ili drugi propis, ako je za odreeni proizvod propisan poseban nain deklarisanja. Primena navedenog standarda za tekstilne proizvode, u delu podataka koji se navode na etiketi koja je trajno uivena ili na drugi nain trajno privrena na proizvod u originalnom pakovanju (na primer odevni predmeti moraju sadrati podatke: veliinski broj, sirovinski sastav i simbole za odravanje i ienje), ima poseban znaaj u postupku reavanja eventualno spornih situacija po prigovoru (reklamaciji) potroaa, budui da potroa ostvaruje pravo iz prigovora ako eventualni nedostatak nije nastao njegovom krivicom.

Ostali podaci i oznake o proizvodu mogu se navesti na privesnici (etiketi), nalepnici ili originalnom pakovanju na samom proizvodu. Sirovinski sastav (sadraj vlakana) oznaava se nazivom pojedinih sirovina (komponenata) i procentom (%) njihovog uea u proizvodu ili samo nazivom pojedinih sirovina bez navoenja procenta uea u proizvodu. Proizvodi (obua, kona galanterija, cipele i sl. izraeni od koe, krzna, vetake koe ili slinih netekstilnih sirovina) oznaavaju se prema utvrenim standardima JUS G.B1.230, JUS G.B1.088 i JUS G.B1.035 koji se odnose na proizvode od koe. Sirovine koje se koriste kao punila oznaavaju se nazivima navedenim u Standardu JUS F.G2.020. Odea se oznaava oznakama navedenim u standardima JUS F.GO.003, JUS F.GO.004, JUS F.GO.005, JUS F.GO.006, JUS F.GO.007, JUS F.GO.008, JUS F.GO.009 i JUS F.GO.010. Proizvoa utvruje postupke za odravanje tekstilnih proizvoda navoenjem simbola. Simboli se navode za samo jedan postupak odravanja, za vie postupaka ili za sve postupke odravanja (pranje, beljenje, hemijsko ienje, suenje, peglanje), zavisno od potreba, pod uslovom da se podvrgavanjem odreenom postupku odravanja ne izazovu tetne posledice na proizvodu. Precrtani simboli za postupke odravanja, odnose se na postupke odravanja, ija se primena zabranjuje. Pored simbola o postupku odravanja proizvoda, proizvoa moe dati, u zavisnosti od potrebe, i dopunsko uputstvo za odravanje proizvoda.

10

Zakljuak
Danas je utakmica sa vremenom odnosno brza reakcija na elje trita, izazov za sve rme. Da bi se ova utakmica dobila rma mora biti osposobljena za: kreativnost, kvalitet i pouzdanost, eksibilnost, ekonominost i brzinu. Sve ove komponente moraju delovati zajedno da bi se upravljanje vremenom i potencijal tog upravljanja iskoristili u funkciji stabilizacije i ponovnog osvajanja udela na tritu. Samo tako se moe stvoriti osnova za prilagoavanja odevnih rmi novim izazovima trita. Da bi se uspeno prihvatili ovi izazovi odevne rme moraju stalno menjati, prilagoavati i poboljavati svoju infrastrukturu i organizaciju planiranja. Za obavljanje pomenutih poslova neophodni su prvenstveno obrazovani kadrovi. Zbog toga se namee kao najozbiljniji problem nedostatak tih kadrova za tekstilnu i odevnu tehnologiju. Ovaj problem se moe brzo premostiti obrazovanjem profesionalnog centra za pruanje usluga tehnike pripreme odee, kontinuiranim obrazovanjem kadrova, kao i poveanjem nivoa kvaliteta tradicionalnih naina obrazovanja.

11

Literatura
1. Nada trbac, Tehnologija i poznavanje robe, Bor 2007. god, 2. www.mena.rs/cms/index, 3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Tekstil, 4. http://sluzbenamisljenja.bazapropisa.net, 5. http://sveosivenju.wordpress.com/2010/05/05/tekstilna-vlakna/, 6. http://www.rpk-uzice.co.rs/bilten/bilten034-dec2004.pdf, 7. http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/Poznavanje_robe3.pdf, 8. http://www.tekigvel.rs/rs-lat/tekstil-info/tekstilna-vlakna/tkanine-od-hemijskog-vlakna.html.

12