Ce sera l'ternel honneur de la science, d'avoir par son action sur l'esprit humain, vaincu l'inscurit de l'homme devant

lui-mme et devant la nature. Albert EINSTEIN

PONAANJE GROMOBRANA SA URE AJEM ZA RANO STARTOVANJE, TIP PREVECTRON 2, U LABORATORIJSKIM I PRIRODNIM USLOVIMA COMPORTEMENT DE LA GAMME PREVECTRON 2 EN LABORATOIRE HAUTE TENSION ET EN SITU
Prof.dr Svetislav Smiljani,dipl.in.el. Tehniki fakultet aak SADRAJ: Francuski standard NF C 17 102 propisao je metodu za utvr ivanje vremena prednjaenja

T gromobrana sa ure ajem za rano startovanje u laboratorijskim uslovima. U prirodnim uslovima ova provera
je dosta oteana i svedena je na posmatranja, merenja svih veliina groma i statistike udara, kako bi se utvrdilo ponaanje i efikasnost ovih gromobrana. Autor ovog teksta imao je izvanrednu privilegiju da po pozivu C.N.R.S (Francuski nacionalni centar za nauna istraivanja) prisustvuje ispitivanjima familije ove vrste gromobrana tip PREVECTRON 2 u Laboratoriji visokog napona Univerziteta u Louvain-La-Neuve kao i na poligonu u Saint-Privat dAllier. Rezultati ispitivanja na otvorenom, in situ, na japanskom ostrvu Nadachi dala su fascinantne rezultate. Kljune rei: grom, silazni traser, usponski traser, jonizacija, efekat iljka, gromobran sa ure ajem za rano startovanje, vreme startovanja TB (Time of Breakdown), vreme prednjaenja RESUME: La Norme franaise NF C 17 102 prescri la mthode pour dterminer lavance lamorage du paratonnerre dispositif damorage dans les conditions laboratoires. Dans les conditions naturelles cette preuve est beaucoup plus difficile et elle se fait pour observer, mesurer les valeurs de la foudre pour faire les statistiques, pour dterminer le comportement et lefficacit de ce genre de paratonnerres. Lauteur de se texte a eu le privilge exceptionnel dtre prsent, comme invit du C.N.R.S, pendant les preuves de la gamme de paratonnerres PREVECTRON 2 dans les Laboratoires haute tension de lUniversit catholique de Louvain-La-Neuve et sur le site de Saint-Privat-dAllier. Les rsultats obtenus en situ, sur lile japonaise de Nadachi sont fascinants. Descripteurs: foudre, traseur descendant, traseur ascendant, ionisation, effet de pointe, paratonnerre dispositif damorage, temps damorage TB (Time of Breakdown), avance lamorage UVOD Uzlazni traser sa objekta na zemlji mora krenuti u susret silaznom traseru iz oblaka, sa mesta koje smo mi izabrali. Krene li sa mesta koje je sam odredio, katastrofe mogu biti nesagledive. To je od samog poetka bilo jasno i Benjaminu Franklinu (Benjamin Franklin) 1753. godine, kad je patentirao svoj Franklinov tap ali je i jednu godinu dana ranije francuski fiziar Dalibar (Thomas Franois Dalibard) ve vrio eksperimente sa uzemljenim tapom u svom rodnom Marliu (Marly). Ruski fiziar, profesor Riman (Georg Wilhelm Richman) ___________________________________________________________________________________________ Referat sa IV Konferencije ATMOSFERSKA PRANJENJA I ZATITA, Vrnjaka Banja, 25. I 26.10.2001. 1.

je avgusta 1573. godine bio pogo en gromom vrei eksperimente u svojoj laboratoriji u Sent Petersburgu. Ta sredina osamnestog veka je prosto pretrpana eksperimentima brojnih fiziara i radoznalaca (opat Nollet, Jean Thophile Desaguilers, Johann Heintich Winckler, John Freeke, Jacque de Romas...) koji su shvatili da pred sobom imaju jedan prirodni klimatski fenomen, koji su eleli da savladaju a civilizaciju oslobode praznoverja da je grom predstavljao Boju kaznu, kojom je kanjavao razuzdanog oveka na zemlji. Istraivaima je, ipak, bila zajednika ista konstatacija, da za prihvat groma treba obezbediti uzemljeni iljak, koji e, mnogo kasnije, nauka nazvati efekat iljka, sa spontanom umnogostruenom jonizacijom vazduha iznad njegovog vrha, preduslovom da tu, i najverovatnije, bude taka udara groma. Od istog saznanja i iste injenice, a da bi poveao jonizaciju vazduha oko iljka, poao je i profesor Budimpetanskog univerziteta Silar (L. Szillard), kada je 1914. godine predlagao potpuno slab radioaktivni izvor uz sam iljak Franklinovog tapa. Profesor Silar je oseao da reenje problema treba traiti u umnogostruenju efekta elektrinog polja iznad iljka Franklinovog tapa ali je nain na koji je to hteo da postigne bio deplasiran. Dakle, da bi uzlazni traser sigurno prvi krenuo sa odabranog mesta na tienom objketu u susret silazeem traseru, Franklinov tap mora predstavljati TAPNU HVATALJKU SA POJAANIM DEJSTVOM, onako kako ju je standard JUS IEC 1024-1 u nacionalnoj napomeni, u taki 2.1.1 i nazvao. Ali, isturi li se jedan uzemljeni Franklinov tap na vrh nekog objekta, on e odmah predstavljati tapnu hvataljku sa pojaanim dejstvom. Naa nacionalna napomena se nije bavila tapnom hvataljkom sa pojaanim dejstvom, ve je taj problem prepustila nauci da ona da odgovor na njega, da je konstruie, proveri i dokae njene osobine, ali i da za tu hvataljku obezbedi da postoji jugoslovenski standard. Tako je naa nauka bila prozvana i pozvana da praksi ponudi nau tapnu hvataljku sa pojaanim dejstvom! Francuska nauka je prva, nemilosrdno, krenula u iznalaenje tapne hvataljke sa pojaanim dejstvom, iji e vrh, kako je to rekla naa nacionalna napomena, omoguiti takvu lavinu jona i elektrona, kako bi sa njenog vrha sigurno krenuo uzlazni traser u susret silaznom iz oblaka. Uloila je ogromna sredstva u istraivanja i ispitivanja. Ovaj rad je posveen ispitivanjima jedne takve vrste hvataljki sa pojaanim dejstvom ili hvataljkama sa ure ajem za rano startovanje, kako ju je nazvao na JUS N.B4.810, odnosno, porodici hvataljki tipa PREVECTRON 2 francuskog proizvo aa gromobrana, firme INDELEC. Bili su ispitivani seledei tipovi hvataljki: PREVECTRON 2 TS-2.25 PREVECTRON 2 TS-3.40 PREVECTRON 2 S3.40 PREVECTRON 2 S4.50 PREVECTRON 2 S6.60 Na slici 1 prikazana je hvataljka PREVECTRON 2 S6.60.

Slika 1

PRINCIP RADA HVATALJKE TIP PREVECTRON Ovaj tip hvataljke sainjava uzemljeni Franklinov tap, na ijem se vrhu nalazi jedan pridodati ure aj, prikazan na slici 1. Zadatak ovog ure aja je dvojak. Prvi, da proizvede dovoljno jaku jonizaciju vazduha u blizini iljka izbijanjem varnica izme u iljka Franklinovog tapa i jedne ili veeg broja prisutnih elektroda raspore enih neposredno uz taj iljak. Ova pojava je ve poznata kod pranjenja Marksovog generatora u laboratorijama visokog napona: stvranjem jedne male varnice izme u pomone elektrode i jedne od sfera sfernog varniara, izazvae se proboj izme u svera znatno niim naponom od oekivanog napona proboja. Primenjujui ovu tehniku kod gromobrana, odrava se na nivou iljka prisustvo lavine elektrona, sa tenjom da se pokrene uzlazno pranjenje zbog podizanja provodnosti lokalnog vazduha, to e izazvati poveanje brzine razvoja pranjenja. Drugi: u najkritinijem trenutku, to e rei, neposredno pred samo pranjenje, usponski traser bi morao krenuti sa ovog gromobrana. Ustvari, varnice koje su emitovane prerano, u slabom elektrinom polju, nee u svim sluajevima mnogo poboljati stanje u odnosu na prirodni efekat korone oko Franklinovog iljka, pa radi toga, lavinu elektrona treba poveati i tako pokrenuti jedno usponsko pranjenje, koje e imati velike anse da se susretne sa ve pristiglim silaznim traserom, dakle pre pranjenja proizilih iz drugih iritiranih ispupenja na zemlji, proizvedenih jedino spontanim efektom korone na njima. Glavni problem gromobrana sa ure ajem za rano startovanje je kako pokrenuti uzlazni traser u pravom trenutku: ni suvie rano sa opasnou prestanka rada u slabom elektrinom polju ambijenta, ali nikako prekasno, kada je silazni traser ve dodirnuo tle. Stvaranje svih ovih varnica zahteva energiju, kojom hvataljka tipa PREVECTRON raspolae crpei je preko svog sakupljaa energije, iz prisutnog elektrinog polja, koje je u vreme nailaska nevremena reda vie desetina, odnosno vie stotina kV/m i koji joj omoguava da autonomno funkcionie bez pomoi sa strane. Hvataljka PREVECTRON poseduje elektrode, nazvane sakupljai energije raspore ene u blizini iljka Franklinovog gromobrana, koje su povezane sa njim, dakle uzemljene, preko kondenzatora. Ispitivanja su pokazala da se ovi kondenzatori mogu napuniti do jednog nivoa napona posredstvom ovih sakupljaa energije ili preko fluksa jona ili preko efekta kapacitivnog delioca. Punjenje fluksom jona e biti oevidno i tim vie primetno, to je koncentracija jona u vazduhu znaajnija, a to se deava u prisustvu jakog neveremena a pogotovu u trenutku pribliavanja silaznog trasera. U momentu nailaska trasera iz oblaka, nastaje nagli porast lokalnog elektrinog polja, koji omoguava jedno dodatno punjenje kondenzatora. Ovaj nagli porast polja stvara vrlo brzu varijaciju napona (dU/dt), koja je detektovana odgovarjuim filtrom a zatim transformisana u komandu jednoj elektronskoj skupini, koja e akumuliranu energiju transformisati u varnice, lavinu elektrona i izbijanje uzlaznog trasera sa vrha Franklinovog gromobrana.

2.

ISPITIVANJA U LABORATORIJI VISOKOG NAPONA Danas je u svetu nekoliko vrlo znaajnih visokonaponskih laboratorija koje su gra ene radi ispitivanja visokonaponske opreme elektroenergetskih postrojenja i dalekovoda u kojima se, me utim, vre i sva nauna ispitivanja i istraivanja na planu atmosferskih pranjenja. To su naroito laboratorije CESI (Centro Electrotecnico Sperimentale Italiano) u Italiji, Hydro-Qubec u Kanadi, General Electric Company u Sjedinjenim Amerikim Dravama, CRIPI (Central Researich Institute of Power Industry) u Japanu, CEPEL u Brazilu, a posebno Laboratorija visokon napona EdF-a u Renardires-u, jedinstvena u svetu po svojim gabaritima i mogunostima ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja obavljaju se uglavnom radi utvr ivanja vremena prednjaenja hvataljke sa ranim startovanjem u izbacivanju usponskog trasera u odnosu na istu tu pojavu sa vrha obinog Franklinovog tapa, pri svim istim ostalim relevantnim uslovima. Osnovne karakteristike celog postupka propisane su francuskim standardom NF C 17 102.

3.

3.1 Oprema laboratorije Opremanje laboratorije vri se prema zahtevima standarda NF C 17 102. Principijelna ema opreme laboratorije data je na slici 2 a opti izgled laboratorije visokog napona pripremljene za ova ispitivanja na slici 3.

Slika 2

Slika 3

Jednosmerni generator G1 proizvodi stalno elektrino polje ambijenta jaine 10 do 25 kV/m, negativnog polariteta (s obzirom da je u prirodi oko 95% pranjenja negativnog polariteta), koje treba da simulira prisustvo ovog polja u prirodnim uslovima pred nailazak nevremena ali i da bi se formirao efekat korone na vrhu iljka hvataljki tipa PREVECTRON. Prisustvo ovog polja je vrlo vano za ispitivani tip gromobranske hvataljke, koja koristi taj nivo polja da bi se izazvalo pranjenje i treba ga odravati za sve vreme eksperimenta.

Marksov generator G2 e omoguiti simulaciju promene elektrinog polja ambijenta, promenljivog u prirodnim uslovima sa pribliavanjem ela silaznog trasera. Oblik udarnog talasa ovog generatora imae vreme ela t izme u 100 i 1200 s. U zoni u kojoj e se inicirati uzlazni traser, strmina talasa e iznositi 2.108 do 2.109 V/m/s. Oba ova generatora prikljuena su na plato, oblak, koji je postavljen iznad ispitivanog gromobrana. Generator G1 prikljuen je na plato preko otpora R1 i varniara E1 kako bi se obezbedila njegova zatita od udarnog talasa. Rastojanje platoa od iljka gromobrana mora biti dovoljno veliko da bi se ostvarilo pranjenje u slobodnom prostoru (d>1 m), odnosno dobile varnice due od jednog metra, shodno zahtevima NF C 17 102. Temperatura okoline, relativna vlanost i atmosferski pritisak moraju ostati nepromenjeni za sve vreme ispitivanja, kako bi kasnije bilo mogue korektno upore ivanje dobijenih rezultata. 3.2 Karakteristine veliine eksperimenta Visina platoa od tla je iznosila H = 2,05m dok je duina noseeg tapa zajedno sa hvataljkom iznosila h=1m, ime su bili zadovoljeni zahtevi NF C 17 102, odnosno da je: 0,25 < h/H < 0,5 i D > H kao i H > 2, gde je H = d + h. Elektrino polje jednosmernog generatora iznosilo je 25 kV/m, koje je bilo odravano na tom nivou za sve vreme trajanja eksperimenta. Generator G2 omoguavao je naglo podizanje potencijala platoa na vrednost od 900kV i formiranje udarnog talasa, ija je strmina fiksirana na t = 325 s. Temperatura ambijenta se kretala izme u 170 i 180 C, sa vlanou vazduha izme u 71 i 72% za sve vreme ispitivanja. 3.3 Ispitivanja radi odre ivanja vremena prednjaenja Nakon stabilizacije sistema snimljen je oblik udarnog talasa generatora bez prisustva gromobrana, koji e predstavljati referentni talas koji je zatim memorisan u osciloskopu. Prva serija pranjenja realizovana je na obinom, referentnom gromobranu. Ostala su izvedena na svim ispitivanim tipovima gromobranskih hvataljki. Za svaki od ispitivanih tipova gromobranskih hvataljki bilo je izvedeno po 100 pranjenja, sa me uvremenskim razmakom, od pranjenja do pranjenja, neto duim od jedne minute. Svaka od ispitivanih gromobranskih hvataljki bila je postavljana na metalni jarbol kako bi se omoguilo formiranje spontane jonizacije iznad iljka gromobrana, odnosno omoguilo hvataljci da proradi dobijajui energiju u prisutnom elektrnom polju jednosmernog generatora. Postupkom koji je prisutan kod komandovanih parnjenja Mrksovim generatorima, prouzrokujui varnienja izme u iljka i jedne ili veeg broja pomonih elektroda raspore enih neposredno oko iljka, dobija se ogroman broj novonastalih elektrona, podie se provodnost okolnog prostora iznad iljka, to e znatno poveati brzinu propagacije pranjenja. Na ovako pripremljenu gromobransku hvataljku, usmerava se pranjenje iz generatora G2. Ovu pojavu istovremeno prati i dodatno generisanje, u lavinama, elektrona iznad iljka gromobrana naglim narastanjem elektrinog polja zbog pribliavanja ela silaznog trasera. U prirodnim uslovima ova pojava je jo izraenija zbog znatnog kanjenja pranjenja u odnosu na prostiranje elektromagnetnog polja. Prva serija merenja je obavljena na obinom tapu a zatim na hvataljkama sa ure ajem za rano startovanje. Nakon svakog pranjenja merena je temena vrednost naponskog talasa i vreme startovanja odnosno vreme za koje e biti izvreno spajanje platoa i vrha gromobrana. Za svaku seriju izvreno je po sto ispravnih pranjenja, kako bi se dobio dovoljan broj podataka za sastavljanje statistike. Svaki od udarnih talasa upore ivan je sa osnovnim, memorisanim na graduisanom osciloskopu i bilo kakvo odstupanje bio je dovoljan razlog da se to merenje ne smatra ispravnim. Ovde bi se, moda, trebalo upoznati sa tipinim izgledom usponskog pranjenja u laboratorijskim uslovima, odnosno uoiti znaajne razlike izme u pranjenja sa vrha obinog tapa prema platou i pranjenja sa vrha gromobrana sa ure ajem za rano starovanje prema platou. Izgled tih pranjenja prikazan je na slici 4, uzet iz serije izvedenih pranjenja, sa konvertora slike u laboratorijskim uslovima.

Nivo gornjeg platoa

Nivo iljka gromobrana Ti: trenutak pojave neprekinutog usponskog trasera T1: trenutak pokretanja usponskog trasera

Nivo gornjeg platoa

Nivo iljka gromobrana Ti: trenutak pojave neprekinutog usponskog trasera T1: trenutak pokretanja usponskog trasera
Slika 4 Analizirajui razvoj prostorno-vremenskog procesa startovanja sa vrha obinog Franklinovog tapa (gornja fotografija na slici 4), uz pomo skupine registrujuih instrumenata i fotopisaa, uoava se vie karakteristinih faza: ra anje i iskakanje lidera u taki prvog nastanka korone (trenutak T1), zatim vei broj iskakanja lidera kao odgovora na zakrljale razvoje usponskih trasera; kada elektrino polje ambijenta dostigne jednu kritinu vrednost, odnosno vrednost polja dovoljnog za razvoj usponskog trasera, uoava se precizan trenutak (Ti), nastanka neprekinutog usponskog trasera u svoj svojoj lepoti i veliini do samog gornjeg platoa. Ovaj dokument je dobijen registrovanjem emitovanog svetla sa vrha Franklinovog tapa. Na slici 5 prikazan je jedan iz niza korienih udarnih talsa, na kome se vrlo lepo uoavaju vremena T1 i Ti. Analizirajui razvoj prostorno-vremenskog procesa startovanja sa vrha gromobranske hvataljke PREVECTRON 2 S6, uz pomo iste skupine registrujuih instrumenata i fotopisaa, uoava se (donja fotografija sa slike 4) nepostojanje zakrljalih pokuaja razvoja usponskog trasera. Polje neprekinutog razvoja usponskog trasera (u trenutku Ti) istovetno je sa poljem koje je pokrenulo prvi skok lidera zakrljalog usponskog trasera sa vrha obinog Franklinovog tapa.

Slika 5 Svaka od ispitivanih hvataljki sa ure ajem za rano startovanje izvrila je pranjenje udarnog talasa pri manjoj vrednosti elektrinog polja u odnosu na obian tap. Jasno je da je dobijena vrednost vremena strtovanja (Time of Breakdown), uglavnom zavisna od strmine ela naponskog talasa: za vee strmine ovo vreme e biti krae i obrnuto, za manje strmine vreme startovanja e biti due. Radi toga je francuski standard NF C 17 102 dao referentnu krivu strmine ela t = 650 s sa kojom treba upore ivati rezultate dobijene sa korienim udaranim talsom, zadravajui pri tome jedino iste vrednosti elektrinih polja koja su i inicirala pranjenja. Tu metodu su u francuski standard uneli Rizk (F.Rizk) i Bere (G.Berger). Prosena dobijena vremena odgovaraju odre enim jainama pripadajuih polja za startovanje, koja preneta na referentnu krivu, daju vremena utvr enog prednjaenja hvataljke sa ure ajem za rano starovanje u odnosu na obian Franklinov tap. Na slikama 6 do 9 ucrtane su referntne krive t = 650 s, shodno zahtevima NF C 17 102, kao i eksperimentalne krive t = 325 s a na svakom od ovih dijagrama i vrednosti elektrinog polja i vremena u kome je ta hvataljka startovala zajedno sa veliinom polja i vremenom koje je bilo potrebno obinom Franklinovom tapu za svoje startovanje. U tabeli 1 data je za svaki ispitivani gromobran prosena vrednost vremena startovanja neprekinutog usponskog trasera i razlike u vremenima startovanja hvataljki sa ure ajem za rano startovanje u odnosu na obian tap, zajedno sa standardnom deviacijom reagovanja obinog tapa i svakog pojedinanog tipa hvataljke sa ure ajem za rano starovanje a u aneksu ovog rada i dobijeni zbirni rezultati vremena pojave neprekinutog usponskog trasera. Tabela 1 (Ti) proseno (s) 119,4 96,3 85,6 84,6 79,5 70,6 u odnosu na obian tap (s) 23,1 33,8 34,8 39,9 48,8 standardna deviacija (s) 25,42 21,52 15,27 14,15 8,71 6,19

Obian tap PREVECTRON 2 TS-2 PREVECTRON 2 TS-3 PREVECTRON 2 S3 PREVECTRON 2 S4 PREVECTRON 2 S6

Rezultati prikazani u Tabeli 1 pokazuju nekoliko vrlo znaajnih i indikativnih injenica: - vremena startovanja gromobrana sa ure ajem za rano startovanje su za nekoliko desetina mikrosekundi kraa od vremena startovanja obinog Franklinovog tapa. Kako su brzine razvoja trasera u svim sluajevima iste, to je gromobran sa ure ajem za rano starovanje napravio kratku vezu izme u svog vrha i platoa znatno pre obinog Franklinovog tapa;

Slike 6-9

- prekidanje krive udarnog talasa gromobranom sa ranim startovanjem je znatno ranije od prekidanja krive udarnog talasa obinim Franklinovim tapom. Na slici 10 ti rezultati su ematizovani za: a) obian Franklinov tap, b) PREVECTRON 2 S2 25 i c) PREVECTRON 2 S.6.60;

Slika 10 - standardna deviacija svakog od primeraka ispitivanih gromobrana, koja se rauna po izrazu

( x1 , x2 ,..., xN ) =

1 N ( xi x) N 1 i =1 1 N x( x1 , x 2 ,..., x N ) = xi N i =1

gde je: x 1 , x 2 , ... , x N skup N izmerenih vrednosti vremena startovanja, jasno je pokazala vrlo specifine karakteristike svakog od njih pojedinano: to je jaa jonizacija na nivou iljka, odnosno to je vei broj elektroda za generisanje jona i elektrona, to je standardna deviacija manja, odstupanja od deklarisane vrednosti ispitivane hvataljke su manja. Onome ko koristi i shvata zanaj institucije standardne deviacije, mnogo e znaiti podatak da je standardna deviacija hvataljke PREVECTRON 2 S6 samo 6,19%, u odnosu na Franklinov tap kod koga je standardna deviacija preko 25%! Ovde se odmah moe postaviti i pitanje, da li nije Franklinovom tapu, sa tako velikim stepenom standardne deviacije, dato preveliko poverenje u efikasnost gromobranske zatite samo njegovim prisustvom! - poboljanje kvaliteta i efikasnosti hvataljki sa uredjajem za rano startovanje direktno je proporcionalno snazi, odnosno broju elektroda za stvaranje jonizacije prekidanjem pranjenja izme u iljka hvataljke i okolnih elektroda a time i smanjenja vremena startovanja. Sa dijagrama slika 6 do 9 dobijena su vremena prednjaenja za referentni talas t = 650s a vrednosti tih vremena prikazane su u tabeli 2. U istu ovu tabelu upisana su i znatno kraa vrtemena prednjaenja T ovih tipova hvataljki, koje je predloio proizvo a elei da obezbedi to pouzdaniju zatitu svojim hvataljkama, koje e projektant koristiti pri izraunavanju veliine zatiene zone ovim hvataljkama. Tabela 2 TB u odnosu na obian tap (s) 23,1 33,8 34,8 39,9 48,8 TB dobijena na osnovu referentnog talasa (s) 45 65 65 80 95 vreme prednjaenja T(s) 25 40 40 50 60

PREVECTRON 2 TS-2 PREVECTRON 2 TS-3 PREVECTRON 2 S3 PREVECTRON 2 S4 6PREVECTRON 2 S6

4. ISPITIVANJA U PRIRODNIM USLOVIMA Zahvaljujui lukovima koji mogu dostii duine i do 15 metara, ispitivanja u laboratorijama visokog napona omoguavaju danas, da se pored odre ivanja vremena prednjaenja hvataljki, odrede i brojni drugi parametri fizike pranjenja i veliine koje ih prate. Grandiozni gabariti ispitnih laboratorija, preko 60 metara visine laboratorije EdF-a u Rnardieru naprimer, omoguavaju danas ispitivanja u uslovima koji mogu biti vrlo slini onima na otvorenom prostoru, pa je i otrina teoreme elektrodinamike slinosti dosta oslabila u osporavanju rezultata ovih ispitivanja. Me utim, budue internacionalne norme sve e vie zahtevati potvrdu efikasnosti jednog gromobrana u prirodnim uslovima. Radi toga, ali i da bi dobili neoborive dokaze o verodostojnosti i efikasnosti ovih hvataljki, mnoge su laboratorije u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Francuskoj, Nemakoj, vajcarskoj, Japanu i najnovija u Kini, krenule u izuavanja groma i zatite od njega u prirodnim uslovima. Sredstva se ne tede, u ispitivanja su se ukljuile i armije najbogatijih zemalja sveta a za neka ispitivanja angauju se i usluge satelita. Svrha ispitivanja u prirodnim uslovima je da se: potvrde performanse gromobrana dobijene u laboratorijskim uslovima, potvrdi funkcionalnost gromobrana i potvrdi postojanost gromobrana u brutalnim, prirodnim, uslovima stvarnih udara groma. Danas se ispitivanja na otvorenom, u prirodnim uslovima, in situ, obavljaju na dva naina: izazvanim pranjenjem u testirane gromobrane prirodnom munjom, to e rei ispitivanja vetakim pranjenjem groma i prirodnim pranjenjem u testirane gromobrane, odnosno ispitivanja ponaanja prirodne munje. U oba sluaja postavljaju se paralelno obian Franklinov tap i gromobrani sa ure ajem za rano startovanje. Dobijeni rezultati mogu biti upore ivani sa onim snimljenim u laboratorijskim uslovima, to je u veini sluajeva i sutinski predmet ispitivanja na otvorenom, kako bi se povukla paralela izme u veliina pranjenja u laboratoriskim i pranjenja u prirodnim uslovima.

Slika 11

Slika 12

Izazvano pranjenje je vetako pokretanje munje izbacivanjem rakete sa zemlje, sline onoj za protivgradnu zatitu, koja za sobom povlai tanak bakarni provodnik, uzemljen na svom poetku, koji se odmotava sa doboa u donjem delu rakete. Njena fotografija data je na slici 11. Ovaj projektil sa odmotanom bakarnom icom, ponaa se kao jedan izdueni Franklinov tap a ogled je pokazao da e se njime ipak grom

morati pokrenuti. To je takozvani LRS sistem (Lightning Rockety System), sa svoje dve varijante LRS-A (Lightning Rockety System Altitude) i LRS-AG (Lightning Rockety System Altitude Grunded). Prvi put je jedan ovakav ogled izveo profesor Njumen (M.M.Newman), na moru 1963. godine, da bi deset godina kasnije ova tehnika bila primenjena na poligonu u Saint-Privat dAllier -u, a zatim 1993. godine na vojnom poligonu u Blanding-u na Floridi. Na slici 12 fotografisano je jedno izazvano pranjenje, na kome se jasno vidi na kojoj je visini ispaljenu raketu susreo ili presreo silazni traser iz oblaka. Sistem za lansiranje sa jednom bakarnom icom neprekinutom od tla do rakete, ima jedan nedostatak: nemogunost da reprodukuje silazni traser u skokovima, bitnu etapu za studiju mehanizma sudara silaznog i uzlaznog trasera. Radi toga ovaj sistem je neto modifikovan tako to je bakarna provodna ica izdeljena na segmente, pa jedan segment ini bakarna ica presvueana "kevlarom", jednom vrstom vrlo otpornog i elektriki izolacionog najlona; drugi segment je izra en od samog kevlara i tako naizmenino. Moe se, naprimer, polazei od zemlje, odviti 20 metara kevlara sa bakarnim provodnikom, zatim 300 metara samog kevlara, pa ponovo kevlar sa bakrom i tako naizmenino. Eksperiment je pokazao da se tada traseri razvijaju simultano prema dole i prema gore, polazei sa oba kraja izolovane bakarne ice u prostoru i da nii traser ima karakteristike skokovitog trasera. Sa vrhova iljaka gromobrana merie se struje predpranjenja i struje povratnih pranjenja, brzine napredovanja trasera i povratnih pranjenja; merie se zraenja elektromagnetnih polja, merie se akustina zraenja i efekti groma, indukovani naponi u trasama elektrinih i komunikacionih vodova u blizini mesta ispaljivanja rakete, itd. Prva ovakva merenja izvedena su 1993. godine na Floridi sa konfiguracijom LRS-AG a zatim bila nastavljena i izvo ena u vie navrata na poligonu u Saint-Privat dAllier-u, sa konfiguracijom LRS-A. Evo nekih rezultata merenja: merai elektrinog polja postavljani su na visine 50 i 110 metara od tla, pa je tako, u jednom primeru, izmerena vertikalna komponenta elektrinog polja na visini od 50 metara od tla reda 80 kV/m, dok je na visini od 110 metara od tla dobijena vrednost od 37,6 kV/m; za dvadesetak izazvanih pranjenja, struje predpranjenja su iznosile od +/-0,1A do +/-1A, dok su povratne struje bile reda 38,6 kA maksimum, odnosno prosene vrednosti reda 14,7 kA, sa vremenskim razmakom reda 50s; na dijagramima slike 13 i 14 mogu se uporediti aktivnosti obinog Franklinovog tapa i hvataljke gromobrana tip PREVECTRON, postavljene u istom elektrinom polju. Odmah e se uoiti jedna struja na vrhu PREVECTRON-a neto vea od 1 ampera, karakteristina za usponske trasere, koja se pojavila na nekoliko desetina mikrosekundi pred prvo povratno pranjenje. U istom ovom primeru Franklinov tap je ostao potpuno inertan;

Slika 13

Slika 14

na dijagramima slike 15 moe se konstatovati da je starter PREVECTRON-a (donja kriva) reagovao na svako poveanje elektrinog polja, prikazanog na gornjem dijagramu ove slike. fotografija na slici 16 pokazuje snimak jedne serijske hvataljke tipa PREVECTRON, u koju je izvedeno 8 direktnih pranjenja gromom u prirodnim uslovima, intenziteta veeg od 10kA svaki. Ni jedno od ovih pranjenja nije dovelo u pitenje njenu mehaniku otpornost, otpornost na elektrodinamike efekte, otpornost ure aja za startovanje na nastale prenapone. Interesantan je sluaj, koji je dokumentovan i na filmskoj traci, istreljivanja rakete na poligonu u SaintPrivat dAllier-u iz neposredne blizine (oko 50 metara) hvataljke tipa PREVECTRON i obinog Franklinovog tapa, postavljenih na jarbolima visine 10 metara. Ispaljena raketa je provocirala silazni traser iz oblaka, nakon

ega je prvo povratno pranjenje protutnjalo kroz bakarni provodnik koji je raketa dovukla do ela silaznog trasera. Hvataljka PREVECTRON je istovremeno startovala svojim uzlaznim traserom prema kanalu prvog povratnog pranjenja, da bi, zatim, sva sledea povratna pranjenja bila usmerena na hvataljku PREVECTRON, njen spusni vod i uzemljiva! Za to vreme Franklinov tap je bio potpuno pasivan na doga anja u svojoj neposrednoj blizini.

Slika 15

Slika 16

Prirodna pranjenja zahtevaju dugorona praenja i isekivanja da se pranjenje odigra na mestima gde su postavljeni instrumenti za snimanja, osmatranja razvoja pranjenja i prikupljanja svih vanih podataka o spontanom atmosfesrkom pranjenju. Brojni su poligoni na otvorenom, koji su stalno u pogonu ili postavljeni samo za praenje pranjenja u vreme najintenzivnijih grmljavinskih dana, na mestima gde su ona po statistikama najuestalija ali i najbrojnija. Neki su ve pominjani u ovom radu. Me u njima najkarakteristiniji poligon, ali i najkvalitetniji, opremljen mernom opremom najveih kvaliteta i mogunosti, formiran 1998. godine od strane Central Lightning Protection Inc. Shibuyaku Yoyogi Tokyo, na ostrvu Nadachi, na severozapadnoj strani Japana, dao je fascinantne rezultate.

Slika 17. Ostrvo Nadai je izloeno jakim vetrovima skoro cele godine, pa su na njemu decembra meseca 1996. godine instalirane dve trokrake vetrenjae sa horizontalnom osom, za proizvodnju elektrine energije,

maksimalne visine 51,5 metara, na me usobnom rastojanju od 125 metara (slika 17). Decembar i januar, kao i juli i avgust, su meseci na ostrvu Nadai sa najintenzivnijim nevremenom praenim jakim atmosferskim pranjenjima, izokeraunikog nivoa iznad 35. Najbrutalniji je bio period januara 1997. godine, kada su direktna atmosferska pranjenja desetkovala oba ova postrojenja: tete su pretrpeli generatori, energetske elektrine instalacije, dolo je do prekida elektroenergetskog sistema, telekomunikacija i informatike, ak su i elise jedne od vetrenjaa bile polomljene ovim nevremenom. Bolji poligon za proveru funkcionalnosti gromobranskih hvataljki tip RPEVECTRON u prirodnim uslovima, nije se mogao ni zamisliti! Izme u ove dve vetrenjae, prema slici 17, postavljena je jedna hvataljka tipa PREVECTRON 2 S6.60, na jarbolu visine 60 metara, tako da je ona za 8,5 metara bila via od maksimalne visinske amplitude vetrenjaa. Na nekoliko kilometara od vetrenjaa postavljeni su bili svi instrumenti za snimanje a signal GPS satelita bio je korien za upisivanje vremena doga anja pojava koje su praene. Sva registrujua oprema bila je neprekidno u pogonu.

Slika 18. Najkarakteristiniji rezultati dobijeni su u prvom tromeseju i decembru 1998. godine. U ovom periodu ostvarena su ukupno 32 direktna pranjenja u podruje ovog poligona: 29 u PREVECTRON 2 S6.60, tri u elise udaljenije vetrenjae! Na slici 18 prikazano je jedno od ovih pranjenja. Svako od 32 pranjenja koja su se odigrala, snimljena su sa svim svojim elektrinim veliinama, ali snimljena su i najbrim moguim kamerama. Oiljke tri pranjenja koja su se odigrala u elise vetrenjae, ije su veliine registrovali svi instrumenti i kamere, vrlo je bilo teko pronai na elisama, jer su to bila pranjenja struja vrlo malih intenziteta, dakle vrlo malih fiktivnih sfera, pa su se ove tako, neregistrovane, provukle pored PREVECTRON 2 S6.60, koji je bio u zaklonu elisa koje su primile pranjenje bez ikakvog oteenja bilo koje instalacije. U ovom primeru, izvanredno se potvrdila saglasnost izme u standarda koje danas koristimo i prirodne pojave sa jedne strane i zahteva za zatitom ovih postrojenja i hvataljke sa ure ajem za rano startovanje, sa druge strane! Slian sluaj odigrao se i u Hidroelektrinoj centrali Sveta Petka na Niavi: kroz mainski prozor od livenog gvo a, prozoria dimenzije 25x20 santimetara, proao je grom i udario u 10 kV-ne sabirnice, prolazei predhodno i kroz behar ogromne jabuke, ne obazirui se pritom ni na dva Franklinova tapa na krovu centrale i kompletnog Faradejevog kaveza kojim je bila centrala ukaveena. I u ovom primeru se radilo o malim strujama pranjenja, odnosno premalenim fiktivnim sferama, koje su se mogle provui i kroz tako gust Faradejev kavez.

Na poligonu u Nadaiju hvataljka PREVECTRON 2 S6.60 je pokazala svoje izvanredne kvalitete, reagujui podjednako na negativna kao i na pozitivna pranjenja, iako je funkcionalno pripremljena za reagovanje na negativna pranjenja! Njen rad i reagovanja praena su brojnom mernom opremom i ni jedno poveanje elektrinog polja iznad poligona joj nije ostalo nezapaeno. Dvadeset devet direktnih pranjenja koje je prihvatila nije dovelo u pitenje njenu mehaniku otpornost, otpornost na elektrodinamike efekte, otpornost ure aja za startovanje na nastale prenapone, dakle, ponaala se istodobno, kao kad je bila napadana izazvanim pranjenjima u prirodnim uslovima. PRVA I PERIODINA PROVERA ISPRAVNOSTI HVATALJKI Standardom JUS N.B4.802, predvi ena su prva i periodina ispitivanja gromobranskih instalacija, naroito kontinuiteta za one delove gromobranske instalacije koji nisu vidljivi za kontrolu i to na poetku montae i koji kasnije nee biti vidljivi. Prva ispitivanja hvataljki nakon izlaska iz laboratorije proizvo aa, odnosno ispitivanja odmah nakon ugradnje hvataljke, treba vriti kako bi se proverilo da li hvataljka, od ispitnog stola u laboratoriji proizvo aa, do svog konanog postavljanja, nije izgubila svoje deklarisane karakteristike, oteivanjem u transportu, prilikom montae ili na neki drugi nain. Tabela 3 Nivo zatite I II III, IV Interval izme u kontrola (godine) 2 4 6 5.

Istim ovim ispitivanjima hvataljka mora biti podvrgnuta u rokovima datim u tabeli 3 (JUS N.B4.802), koji su vezani za nivo zatite koji ova hvataljka obezbe uje tienim objektima, odnosno nakon direktnog pranjenja groma u instalaciju, kao i u sluaju promene, tojest eventualnog fizikog proirenja tienih objekata.

Slika 19. Na slici 19 prikazan je ure aj za proveru ispravnosti hvataljke koji je sanbdeven jednim mikroprocesorom da bi kod hvataljke tipa PREVECTRON bilo omogueno izvesti sledee dve provere:

test kratkog spoja preko donjih elektroda, odnosno proveru dobre elektrine pripremljenosti hvataljke za reagovanje na porast elektrinog polja ambijenta i dobre funkcionalnosti ure aja za startovanje hvataljke i test dobrog rada transformatora preko gornjih elektroda. 6. ZAKLJUAK Poto je svoje hvataljke izloio mnogostrukim ispitivanjima u laboratorijskim uslovima, vrei pranjenja u svaki od tipova i preko nekoliko desetina hiljada puta i izlaui ih najrazliitijim naprezanjima rada i reagovanja u prirodnim uslovima a istovremenio sakupljajui statistike koje su govorile o besprekornom ponaanju ovih hvataljki u prirodnim uslovima, proizvo a se ohrabrio, da za svoje hvataljke, buduim korisnicima ponudi garanciju o 25-to godinjoj funkcionalnosti ovih hvataljki, bez obzira na polaritet i broj pranjenja u hvataljke intenziteta do 200kA u vreme vaenja garancije. Jo su svei i neobra eni ovogodinji rezultati ispitivanja na poligonu u Cachoeria Paulista (drava Sao Paulo u Brazilu), koja su dogovorena za narednih pet godina izme u univerziteta iz Toulouse-a (Francuska), Campinas i San Hos Dos Campos (Brazil) i Hydro-Qubevc (Kanada). Ovaj ih rad nije tretirao ali su prva praenja ponaanja hvataljki PREVECTRON pokazala znatne prednosti ovih hvataljki u odnosu na obuian Franklinov tap. Postupajui po zahtevima JUS N.B4.802, provera ispravnosti rada svih hvataljki tip PREVECTRON instaliranih na teritoriji Jugoslavije u zadnjih deset godina, pokazala je nepromenjenost karakteristika ovih gromobranskih hvataljki, bez obzira da li je u njih bilo pranjenja u proteklom periodu ili ne. 7. LITERATURA [1] Claude Gary, LA FOUDRE, Masson, Paris, 1994. [2] Northern Electronics and Microelectronics Institute. A division of C.N.R.S (French National Scientific Research Center), LIGHTNING CONDUCTOR DESIGNATION, Louvain-La-Neuve, 1996. [3] G.N.Aleksandrov, St.Petersburg State Technical University, Russia G.Berger, CNRS-SUPELEC, France C.Gary, Electricit de France NEW INVESTIGATIONS THE LIGHTNING PROTECTION OF SUBSTATIONS, CIGRE, Paris, 1994. [4] J.P.Berlandis, A.Eybert-Berard, B.Bador, L.Barret, IN SITU LIGHTNING RODS TESTS AND ANALYSIS, Triggered Lightning Campaign, Florida, 1993. [5] Central Lightning Protection Inc., WIND TURBINE PLANT OF NADACHI, Tokyo, 1999. [6] NF C 17-102, Protection des structures et des zones ouvertes contre la foudre par paratonnerres dispositif damorage, 1995. [7] JUS N.B4.810, Gromobranskle instalacije. tapne hvataljke sa ure ajem za rano startovanje,1996. [8] JUS N.B4.802, Gromobranske instalacije. Postupci pri projektovanju, izvo enju, odravanju, pregledima i verifikacijma, 1997. [9] JUS IEC 1024-1, Gromobranske instalacije. Opti uslovi . 1996. [10] Andr Eybert-Brard, Bernard Thirion, Carl Potvin, Robert Lanole, Hubert Mercure, EXP RIMENTATIONS FOUDRE AU BRESIL, tudes in situ de paratonnerres tige et dispositif d'amorage, 2001.

ANEKS-IZMERENA VREMENA (Ti)

Redni broj pranjenja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 Obian tap 137 150 135 115 112 97,6 96 160 139 102 135 93,6 109 84,4 105 87,2 94,4 132 107 105 92 154 104 82,4 88 151 83,2 108 150 98,4 156 151 149 114 157 135 120 102 160 99,2 92 141 114 112 101 92 108 85,6 102 149 Prevectron 2 TS2 94,4 98,4 76 114 87,2 76,8 84 90,4 96 84,8 100 84 76 82,4 105 80,8 81,6 89,6 104 75,2 81,6 98,4 71,2 70,4 96 83,2 108 77,6 74,4 86,4 88 92,8 95,2 88,8 99,2 84,8 93,6 80,8 94,4 104 83,2 101 79,2 84,8 83,2 80,8 84,8 87,2 150 104 Prevectron 2 TS3 121 90,4 89,6 79,2 95,2 103 84,8 92 74,4 78,4 89,6 75,2 69,6 102 69,6 105 81,6 89,6 77,6 74,4 86,4 121 92,8 95,2 81,6 91,2 76,8 103 74,4 65,6 74,4 65,6 153 68,8 71,2 102 80,8 76 80 95,2 92 74 78,4 79,2 69,6 76,8 77,6 89,6 77,6 81,6 Prevectron 2 S3 95,2 79,2 90,4 80 92,8 113 83,2 87,2 150 89,6 81,6 91,2 76,8 74,4 74,4 82,4 150 94,4 80 76 85,6 100 80 86,4 78,4 102 80,8 76 80 95,2 92,8 77,6 97,6 71,2 78,4 83,2 76,8 82,4 84 80,8 84,8 93,6 98,4 79,2 69,6 76,8 77,6 89,6 77,6 76,8 Prevectron 2 S4 70,4 64 80 84,8 75,2 87,2 76 76 90,4 69,6 79,2 76,8 86,4 77,6 72,8 69,6 79,2 73,6 73,6 68 99,2 76,8 99,6 84 86,4 68,8 73,6 83,2 72 80,8 83,2 82,4 103 73,6 97,2 103 84,8 92 74,4 78,4 97,6 77,6 82,4 75,2 76 82,4 84,8 77,6 83,2 83,2 Prevectron 2 S6 72,8 76 77,6 93,6 66,4 69,6 74,4 84 72,8 65,6 72,8 68,8 69,6 60,8 74,4 68 70,4 71,2 71,2 78,4 75,2 70,4 72 73,6 69,6 71,2 65,6 81,6 71,2 76 72 65,6 74,4 65,6 68 68,8 71,2 72,8 69,6 76,8 64,8 72,8 71,2 70,4 86,4 64,8 64,8 71,2 72,8 75,2

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

153 114 108 146 126 122 93,6 148 147 152 152 153 89,6 120 139 84 109 106 150 103 104 148 154 80,8 148 152 101 82,4 114 115 96,8 165 149 109 155 92,8 139 94,4 142 78,4 150 95,2 149 151 97,6 95,2 122 89,6 88,8 120

90,4 80 96 81,6 150 95,2 91,2 86,4 85,6 94,4 81,6 87,2 150 84,8 148 151 75,2 98,4 120 151 86,4 139 112 148 84 76 148 102 88,8 135 142 92 75,2 141 94,4 81,6 100 76,8 102 84,8 145 87,2 93,6 92,8 90,4 80 89,6 85,6 94,4 76

150 95,2 91,2 86,4 85,6 79,2 69,6 76,8 77,6 89,6 77,6 76,8 97,6 92,8 77,6 117 83,2 80,8 67,2 84 92,8 80,8 101 80 78,4 76 76,8 71,2 97,6 92,8 77,6 117 89,6 81,6 72 69,6 80,8 71,2 80 85,6 76 96 80 85,6 70,4 72 97,6 78,4 76 102

73,6 78,4 74,4 80,8 96 68,8 82,4 73,6 85,6 77,6 71,2 87,2 78,4 69,6 87,2 80 76 96 80 85,6 70,4 88,8 85,6 80 78,4 76 76,8 71,2 97,6 92,8 77,6 117 83,2 80,8 67,2 83,2 82,4 77,6 67,2 93,6 72 87,2 70,4 76,8 68 113 122 73,6 97,6 78,4

98,4 69,6 76,8 79,2 62,4 74,4 75,2 71,2 71,2 88,8 67,2 75,2 69,6 73,6 80 80,8 66,4 68,8 84 80,8 80 78,4 77,6 70,4 84 76 87,2 77,6 70,4 89,6 81,6 72 69,6 72 93,6 80,8 76,8 80,8 71,2 80 85,6 94,4 84 74,4 95,2 79,2 78,4 65,6 76,8 86,4

71,2 72 67,2 89,6 68,8 61,6 66,4 68,8 71,2 64 68,8 63,2 65,6 88,8 66,4 63,2 74,4 79,2 68,8 68,8 65,6 73,6 72,8 68,8 70,4 74,4 68 68 66,4 73,6 62,4 58,4 64 74,4 61,6 75,2 68,8 65,6 63,2 73,6 61,6 70,4 64 59,2 74,4 69,6 67,2 68 66,4 78,4