www.starisloveni.

com

KRATKA GRAMATIKA STAROSLOVENSKOG JEZIKA

MORFOLOGIJA
U staroslovenskom ima deset vrsta rei, koje se dele na promenljive i nepromenljive. 1. promenljive rei a) rei sa deklinacijom - imenice - zamenice - pridevi - brojevi b) rei sa konjugacijom - glagoli 2. nepromenljive rei - predlozi - prilozi - veznici - rece - uzvici

DEKLINACIJA
Promena rei koja se naziva deklinacija podrazumeva razlikovanje kategorija roda, broja i padea. Staroslovenski ima sedam padea: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Padei se mogu javiti bez predloga i sa predlogom. Nominativ i vokativ nikad se ne upotrebljavaju sa predlogom. U staroslovenskom postoje tri broja: jednina (singularis), mnoina (pluralis) i dvojina (dualis). Dvojina se prvo koristila uz ono to ovek ima u prirodnom paru (ui, oi, roditelji), a kasnije se uoptila njena upotreba na sve imenice uz broj dva i oba. Veina imenica ima sve tri kategorije broja, ali ima i onih imenica koje imaju samo jedninu (singularia tantum), samo mnoinu (pluralia tantum) ili samo dvojinu (dualia tantum).

Staroslovenski razlikuje tri roda muki, enski i srednji. Imenice rod imaju kao klasifikacionu kategoriju dele se na imenice mukog, enskog i srednjeg roda. Pridevi se u rodu prilagoavaju imenici i mogu imati oblike sva tri roda. Ova osobina nayiva se mocija roda. Zamenice takoe imaju mociju roda, sem zamenica, sem zamenica z i ty, poto su to lica koje uestvuju u razgovoru i njihov rod je vidljiv.

TIPOVI DEKLINACIJA
U staroslovenskom razlikujemo tri tipa deklainacija: 1. imenika deklinacija, po kojoj se menjaju imenice, pridevi neodreenog vida, participi neodreenog vida i vei deo brojeva; 2. zamenika deklinacija, po kojoj se menjaju zamenice i neki brojevi; 3. sloena pridevska deklinacija (nastala srastanjem oblikaimenike deklinacije i odgovarajuih oblika anaforske zamenice), po kojoj se menjaju pridevi odreenog vida i participi odreenog vida.

IMENICE
DEKLINACIONE VRSTE
Za odreivanje deklinacione vrste u staroslovenskom bitan je zavretak osnove. Malo je vidljivih tragova tih osnova zahvaljujui glasovnim promenama. Ono to mi zovemo osnovama potie iz praindoevropskog, kada su svi vokali mogli biti dugi i kratki. U zavisnosti od zavretka osnove postoji est grupa imenica. 1. osnove na -imenice mukog roda N. jd. grd G. jd. grd D. mn. grdm Samo u dativu mnoine ispred nastavka m uva se nekadanji zavretak osnove.

imenice srednjeg roda N. jd. std G. jd. std D. mn. stdm 2. osnove na -imenice mukog roda N. jd. syn D. mn. synm U staroslovenskom daje . 3. osnove na -imenice mukog roda N. jd. gst G. jd. gsti D. mn. gstm U staroslovenskom daje . 4. osnove na -imenice enskog roda N. jd. stn G. jd. stny D. mn. stnm 5. osnove na suglasnik -n-nt-s-r(=n) imenice m. r. imenice sr. r. (=t) imenice sr. r. (=s) imenice sr. r. (=) imenice . r. N. jd. kmy N. jd. sm N. jd. gn N. jd. nb N. jd. mti G. jd. kmn G. jd. smn G. jd. gnt G. jd. nbs G. jd. mtr

Za odreivanje zavretka osnove u ovom sluaju nije nam potreban oblik dativa mnoine. 6. osnove na - // -u- (y // v ) imenice enskog roda

N. jd. crky G. jd. crkv

IMENICE MUKOG RODA

N. G. D. A. V. I. L. mnoina N. G. D. A. V. I. L. dvojina N. A. V. G. L. D. I. jednina -grd grd grdu grd grd grdm grd grdi grd grdm grdy grdi grdy grdh grd grdu grdm -jknj knja knju knj knju knjem knji knji knj knjem knj knji knji knjih kng knju knjem -syn synu synvi syn synu synm synu synv synv synm syny synv synmi synh syny synvu synm -gst gsti gsti gst gsti gstm gsti gstije gstii gstm gsti gstije gstmi gsth gsti gstiju gstm -nkmy kmn kmni kmn kmy kmnm kmn kmn kmn kmnm kmni kmn kmnmi kmnh kmni kmnu kmnm

Napomene: 1. I -- i -j- osnove potiu od --. Tek nakom promene u e nakon j i niza promena iniciranih time moglo se govoriti o dva deklinaciona tipa. 2. Kod vlastitih imenica akuzativ jednine uvek je jednak genitivu jednine. Kod zajednikih imenica koje oznaavaju osobu akuzativ jednine esto je jednak genitivu, ali ne uvek. Kod imenica koje oznaavaju ivotinje ovo je retka pojava, ee je akuzativ jednine jednak nominativu. 3. Imenice proirene singulativnim sufiksom -in (grdnin, grdnin) u jednini i dvojini menjaju se kao -- osnove. U mnoini singulativno -in nestaje, a promena je kao kod suglasnikih osnova (grdne). 4. Imenice na -tlj i r u jednini i mnoini menjaju se kao -j- osnove (dltl, - ribr, - ). U mnoini se menjaju po suglasnikoj deklinaciji, a lj i r gube mekou i postaju l i r (dltl, ribr). U instrumentalu mnoine menjaju se kao -- osnove (dltly, ribry, kao grdy).

IMENICE ENSKOG RODA

-jednina N. n G. ny D. ne A. n V. n I. nj L. n mnoina N. ny G. n D. nm A. ny V. ny I. nmi L. nh dvojina N. A. V. ne G. L. nu D. I. nm -jdu du dui du du duj dui du du dum du du dumi duh dui duu dum -kst ksti ksti kst ksti kstij ksti ksti kstii kstm ksti ksti kstmi ksth ksti kstiju kstm - / -ubuky bukv bukvi bukv buky bukvij bukv bukvi bukv bukvm bukvi bukvi bukvmi bukvh / / / -rmti mtr mtri mtr mti mtrij mtri mtri mtr mtrm mtri mtri mtrmi mtrh / / /

Napomene: 1. Osnove -- i -j- nekad su bile iste. Tek nakon to je o dalo e posle mekih suglasnika dolo je do razlike i izdvajanja -j- osnova. 2. Meu -- i -j- osnovama ima imenica prirodno mukog roda koje se menjaju kao imenice enskog roda. To su imenice koje se odnose na zanimanja koja enama nisu dostupna. --: vldyk, vjevd, slug, strin -j-: vlm, jun, predt, drvdelja, pijanic 3. Meu imenicama -j- osnova ima imenica sa redukovanim stepenom -j- osnova, a to su imenice na -i-. Ono se javlja samo u nominativu jednine. To su imenice na -nji (bgynji, rbynji, gspdynji, vlgynji, grdynji, pustyni, svtynji) i -ii (ldii, mlenii), a takve su i imenice prirodnog mukog roda kao to su blii (lekar), vetii (prorok), sdii (sudija). Ove imenice se u svim padeima menjaju kao -j- osnove, samo im se nominativ jednine razlikuje.

IMENICE SREDNJEG RODA

-jednina N. sl G. sl D. slu A. sl V. sl I. slm L. sl mnoina N. sl G. sl D. slm A. sl V. sl I. sly L. slh dvojina N. A. V. sle G. L. slu D. I. slm -jplje plja plju plje plje pljem plji plja pl pljem plja plja plji pljih plji plju pljem -nplm plmn plmni plm plm plmnm plmn plmn plmn plmnm plmn plmn plmny plmnh plmni plmnu plmnm -nttr trt trti tr tr trtm trt trt trt trtm trt trt trty trth trti trtu trtm -sslv slvs slvsi slv slv slvsm slvs slvs slvs slvsm slvs slvs slvsy slvsh slvsi slvsu slvsm

Napomene: 1. Imenice k, uh menjaju se po -s- osnovama (s, si). Meutim, dvojina im je starija od prilaska -s- osnovama: N. A. V. G. L. D. I. i iju im ui uiju uim

2. Kod imenica ija se osnova zavrava na k, g ili h (ig, vk) u lokativu jednine i mnoine i u nominativu, akuzativu i vokativu dvojine dolazi do glasovne promene (idz, vc).

ZAMENICE
LINE ZAMENICE
Zamenice imaju posebnu, zameniku promenu. Line zamenice za 1. i 2. lice i povratna zamenica za svako lice imaju zasebnu promenu.
jednina N. G. D. A. I. L. mnoina N. G. D. A. I. L. dvojina N. A. G. L. D. I. z mn mn, mi m, mn mnj mne my ns nm, ny ny, ns nmi ns v n nju nm ty tb tbe, ti t, tb tbj tbe vy vs vm, vy vy, vs vmi vs v v vju vm / sb sbe, si s, sb sbj sbe / / / / / / / / / /

Napomene: 1. Zamenice z i ty nemaju obeleje roda. 2. Zamenica sv nema nominativ (nikad nije subjekat u reenici), ne razlikuje rod i nema oblike mnoine i dvojine (singularia tantum). 3. Oblici akuzativa m, ny, t, vy, s su stariji, prvobitno jedini, puni, akcentovani oblici.Dui oblici su uvedeni kasnije, analogijom prema dativu, koji takoe ima dui i krai oblik, a uzet je oblik genitiva. 4. Zamenice nemaju oblik vokativa.

NELINE ZAMENICE
Neline zamenice menjaju se po zamenikoj deklinaciji, koja ima dve varijante: a) tvrda varijanta, ije su karakteristike - nastavci u nominativu jednine (m.), - (.), - (sr.), - tvrdi suglasnik na kraju osnove, - tematski vokal /e b) meka varijanta, koja ima - nastavke u nominativu jednine i (m.), - (.), - (sr.) - meki suglasnik na kraju osnove, - tematski vokal /i
meka varijanta m. sr. . Jednina N t to ta G togo toj D tomu tomu toj A t, togo t I tm toj L tom toj Mnoina N ti ta ty G th D tm A ty ta ty I tmi L th Dvojina N.A. ta t G. L. toju D. I. tma tvrda varijanta m. sr. . moj moje moja mojego mojej mojemu mojej moj moje moj mojim mojej mojem mojej moji moja moj mojih mojim moj moja moj mojimi mojih moja moji mojeju mojima

Po mekoj varijanti menjaju se: 1. pokazne zamenice t, t, t, n, n, n, v, v, v; 2. zamenice izvedene sufiksom ktk, tk, tk, sik, sik, sik, kk, kk, kk,

jak, jak, jak, vsjak, vsjak, vsjak; 3. sloene zamenice sa prepozitivnom i postpozitivnom partikulom td, td, td, tkd, tkd, tkd, nekk, nekk, nekk, nikk, nikk, nikk; 4. zameniki pridevi i brojevi sm, sm, sm, in, in, in, jedin, jedin, jedin; 5. upitna zamenica za lica kt
N. G. D. A. I. L. kto kogo komu kogo cem kom

Ovako se menjaju i sloene zamenice nekt, nikt, kd. Po mekoj varijanti menjaju se 1. prisvojne zamenice mj, mja, mje tvj, tvja, tvje, n, n, n, v, v, v, svj, svja, svje, iji, ija, ije,

2. anaforska zamenica lina zamenica za 3. lice. Nominativ ove zamenice nije sauvan, nego se pozajmljuje od pokazne zamenice t, t, t ili s, si, s.
jednina m. sr. (t, s) (to, se) jego jemu i je im jem . (ta, si) jej jeji j jej jeji m. (ti) mnoina sr. (ta) ih im ja im ih . (ty) m. ta dvojina sr. t jeju ima . t

N. G. D. A. I. L.

N.A. G.L. D.I.

3. odnosna zamenica i (koji)

jednina sr. jee jegoe jemue ie jee ime jeme m. ie . jae jeje jejie je jeje jejie m. ie mnoina sr. jae ihe ime jae ime ihe . je m. jae dvojina sr. ie jejue imae . ie

N. G. D. A. I. L.

N.A. G.L. D.I.

je

je

5. upitna zamenica za stvari t

N. G. D. A. I. L. t s (s), sg smu (smu), mu t im m, sm

Isto se menjaju i sloene zamenice net, nit.

5. pokazna zamenica s (ovaj)

jednina m. sr. s se sego semu s, se sego sim sem . si sej seji sij sej seji m. siji mnoina sr. si sih sim si simi sih . sij m. sija dvojina sr. siji seju sima . siji

N. G. D. A. I. L.

N.A. G.L. D.I.

sij

sij

Ovako se menjaju i sloene zamenice sd, sid, sd. 6. zamenica vs, vsja, vs
jednina m. sr. vs vs vsego vsemu vs vs vsm vsem . vsja vsej vseji vsj vsej vseji m. vsi mnoina sr. vsja vsh vsm vsja vsmi vsh . vs

N. G. D. A. I. L.

vs

vs

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj, a druge po tvrdoj varijanti. Nema oblike dvojine. 7. upitna pridevska zamenica kyi
jednina m. sr. kyi koje kojego kojemu kyi koje kyim kojem . kaja kojej kojei kj kojej kojeji m. ciji mnoina sr. kaja kyih kyim kaja kyimi kyih . kyj

N. G. D. A. I. L.

kyj

kyj

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj varijanti od osnove *kojo-, a druge po sloenoj pridevskoj promeni. Nema oblike dvojine. Isto se menjaju i sloene zamenice nekyi, nekja, nekje i nikyi, nikja, nikje.

MEOVITA PROMENA ZAMENICA

Po zamenikoj deklinaciji ili kao pridevi po imenikoj i po sloenoj deklinaciji menjaju se zameniki pridevi na -lik: tlik, -, -, klik, -, -, slik, -, -, jelik, -, , kao i rei mng, -g, -g, tud, -d, -d. Zameniko oblici e se javljati u padeima sa tematskom vokalom e instrumentalu jednine mukog i srednjeg roda, genitivu, lokativu, dativu i instrumentalu mnoine sva tri roda. Samo po imenikoj deklinaciji (kao pridevi neodreenog vida) menjaju se zamenice jetr, jetr, jetr.

IMENIKA I SLOENA PRIDEVSKA PROMENA ZAMENICA

I po imenikoj i po sloenoj pridevskoj promeni menjaju se tkv, tkv, tkv, tkvyi, tkvja, tkvje; kkv, -v, -v, kkvyi, -vja, -vje; sicv, -v, -v, sicvyi, -vja, -vje; ist, -, -, istyi, -ja, -je. Samo po sloenoj pridevskoj promeni menja se ktryi, ktrja, ktroje.

PRIDEVI
PROMENA PRIDEVA NEODREENOG VIDA
Pridevi neodreenog vida menjaju se po imenikoj deklinaciji kod mukog i srednjeg roda po -- (tvrda varijanta) i -j- (meka varijanta) osnovama kod enskog roda po -- (tvrda varijanta) i -j- (meka varijanta) osnovama. Tvrdu i meku varijantu razlikujemo prema zavretku osnove.
Meka varijanta m. sr. . N. G. jednina D. A. I. L. N. mnoina G. D. A. I. L. dvojina N. A. L. G. D. I. nvi nv nvm nvy nv nvy nveh nv nvu nvm nv nv nv nvy nve nv nvj nvy nv nvm nvy nvmi nvh nv nit niti nitih nit nitu nitm nitm nv nvu nv, nv nv nvm nv nv niti Tvrda varijanta m. sr. . nit nit nit nit nitu nit nit nit nitm niti nit nit nitm nit nitm nit nitmi nith niti nit nit niti nit nitj

PROMENA PRIDEVA ODREENOG VIDA

Promena prideva odreenog vida je spoj imenike i zamenike deklinacije, tj. spoj odgovarajuih padenih oblika imenike promene i odgovarajuih padenih oblika anaforske zamenice. U poetku se zamenica prosto dodavala, a kasnije je zbog fonetskih promena to dodavanje zamagljeno i nije uvek oigledno.
Meka varijanta Tvrda varijanta m. sr. . m. sr. . N. nvyi novoje nvja nit nit nit G. nit nv nvy nit D. nitu niti nvu nv nit, nv, A. nv nv nit nit nit nv I. nvm nvj nitm nitj L. niti nv N. niti nit nit nvi nv nvy G. nit nv nv D. nvm nvm nitm nitm A. nit nit nit nvy nv nvy I. niti nvy nvmi nitmi L. nitih nveh nvh nith N. A. nv niti nv nit L. G. D. I. nvu nvm nitu nitm nitm

dvojina

mnoina

jednina

KOMPARATIV
Komparativ se gradio na dva naina, pomou: 1. ii (m.) -i (f.) - (n.) -- (osnova za promenu) ljut: ljutii, ljuti, ljut (ljut) 2. i (m.) -ii (f.) -je (n.) -i- (osnova za promenu) nv: nvi, nvii, nvje

SUPERLATIV
Gradio se na tri naina: 1. dodavanjem rece -ni ispred oblika komparativa; ovaj nain graenja je veoma redak i sree se samo u obliku srednjeg roda nivt, niskr 2. koritenjem oblika genitiva mnoine zamenice (vh) u vezi sa komparativom d vdt vh mnii 3. pomou priloga -dzel (vrlo, veoma) ili prefiksa prprvlik, prmilstiv

GLAGOLI
GLAGOLI I Lini glagolski oblici: a) glagolska vremena 1. prezent (sadanje vreme) 2. aorist (preanje svreno vreme) 3. imperfekat (preanje nesvreno vreme) 4. perfekat (prolo vreme) 5. pluskvamperfekat (davno prolo vreme) 6. futur (budue vreme) 7. futur egzaktni (budue svreno vreme) b) glagolski naini 8. imperativ (zapovedni nain) 9. potencijal (mogui nain) c) glagolska stanja ili rodovi - aktiv (radno stanje) - pasiv (trpno stanje) II Nelini glagolski oblici: 10. infinitiv 11. supin 12. particip prezenta aktiva 13. particip prezenta pasiva 14. particip preterita aktiva 15. particip preterita pasiva 16. particip perfekta

GLAGOLSKE OSNOVE
Svi prosti glagolski oblici grade se od dveju osnova, prezentske i infinitivne. Od prezentske osnove grade se prezent, imperativ i participi prezenta. Od infinitivne osnove grade se infinitiv i supin, aorist, participi preterita i particip perfekta. Imperfekat se gradi ili od infinitivne osnove ili ima svoju posebnu osnovu.

VRSTE PREZENTSKE OSNOVE

Prezentska osnova moe biti: a) tematska (izvedena od korena osnovinskim nastavkom); b) atematska (jednaka korenu, bez osnovinskog nastavka). Ukupno ima pet prezentskih osnova etiri tematske i jedna atematska.

osnovinski nastavak I -e/oII -ne/noIII -je/joIV -iV atematska

2. l. mn. nes-e-te kos-ne-te zna-je-te nos-i-te jes-te

3. l. mn. nest kosnt znajt nost

poreklo *nes-o-nti *kos-no-nti *zna-jo-nti *nos-i-nti

VRSTE INFINITIVNE OSNOVE

I korenska a) koren na vokal pi-ti, by-ti, u-ti, pe-ti, zna-ti b) koren na suglasnik nes-ti (*nes-), plesti (*plet-), reti (*rek-), moti (*mog-), greti (*greb-) II -nkliknti (klik-n-) III -umti (um- -) -akriati (krik--) IV -inositi (nos-i-) V -adlati (dl-a-) VI -ova- vrovati (vr-ova-)

LINI NASTAVCI
Razlikuju se primarni i sekundarni lini nastavci. Primarni Atematske Tematske sekundarni osnove osnove Jednina 1. 2. 3.
m si t t/t i /

Mn. 3.

Zajedniki nastavci Dvojina: -v -ta -te Mnoina -m -te

PREZENT
I vrsta -o/e1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. nes nesei neset nest nesta neste nesm nesete nest IV vrsta -i1. Jednina 2. ml mlii vem vesi vest vev vest vest vem vest vedt dm dsi dst dv dst dst dm dst ddt pk peei pet pet peta pete pem pet pekt II vrsta -no/nedvign dvigni dvignt dvignv dvignta dvignt dvignm dvignt dvignt znj znjei znjet znjev znjet znjet znjem znjet znjt V vrsta atematska jam jasi jast jav jast jast jam jast jadt jesm jesi jest jesv jest jest jesm jest st imm imi imt imv imt imt imm imt imt III vrsta -jo/jet ti tt tv tt tt tm tt tt

Mnoiina 1. Dvojina 2. Mnoiina 1. 2.

3. mlit mliv mlit

3. mlit mlim mlit

3. mlt

Po atematskim osnovama menja se samo pet navedenih glagola. Glagol byti ima dva prezenta, po V vrsti, ali i po I vrsti (bd, bdei, bdt ...).

IMPERATIV
Imperativ se gradio od prezentske osnove, koja se dobija tako to se od 3. lica mnoine prezenta oduzme nastavak -t ili t. Prema zavrecima u jednini i tematskom vokalu u dvojini i mnoini razlikujemo tri tipa (u nekim gramatikama se drugi i trei tip spajaju pa se razlikuju dva tipa): a) nastavak -i u jednini i tematski vokal e- u dvojini i mnoini (I i II prezentska vrsta); b) nastavak -i u jednini i tematski vokal i- u dvojini i mnoini (III i IV prezentska vrsta); c) nastavak - u jednini i tematski vokal i- u dvojini i mnoini (V prezentska vrsta, ali ne svi glagoli, nego samo oni koji imaju nastavak t u 3. licu mnoine)
I vrsta (a) obrazac 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. nsi nsi nsev nset nsem nset sci sci scev scet scem scet II vrsta (a) obrazac dvigni dvigni dvignev dvignet dvignem dvignet zni zni znaiv znit znim znit ti ti tiv tit tim tit III vrsta (b) obrazac -

Mnoiina

IV vrsta -i1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. mli mli mliv mlit mlim mlit vesi vest vev vest vem vest dd dd ddiv dit -

V vrsta atematska jad jad jadiv jadit jadim jadit vid vid vidiv vidit vidim vidit -

Mnoiina

ddim ddit -

Po (c) obrascu menja se i tematski glagol videti, koji pripada IV vrsti. Glagol byti, koji ima prezent i po I i po V vrsti, imperativ gradi po I vrsti.
byti 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. bdi bdi bdev bdet bdem bdet -

Glagol imti imperativ gradi od infinitivne osnove, po (b) obrascu.

Mnoiina

imti 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. imi imi imv imit imm imte -

Mnoiina

AORIST
Aorist se gradi od infinitivne osnove. U staroslovenskom nalazimo tri tipa aorista: 1. asigmatski (jaki, prosti) aorist, koji se gradi bez suglasnika s-; 2. sigmatski stari aorist, koji se gradi sa obaveznim dodavanjem suglasnika s- ili sa alternacijama h/s/-; 3. sigmatski novi aorist, koji se gradi pomou posebnih grupa -h/s/-.

ASIGMATSKI AORIST
Gradi se samo od glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i II infinitivne vrste kod kojih ispred infinitivnog nastavka n stoji suglasnik (suglasnik + n + ti).

psti (*pad-) 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. pd pd pd pdve pdt pdt pdm pdt pd id id id

iti (*id-)

mti (*mog-) mg m m mgve mt mt mgm mt mg

gsnti (*gas-) ugs ugs ugs ugsve ugst ugst ugsm ugst ugs

idve idt idt idm idt id

Mnoiina

SIGMATSKI STARI AORIST

Gradio se od svih glagola, i sa infinitivnom osnovom na suglasnik i sa infinitivnom osnovom na samoglasnik. U oba sluaja ima dve varijante: a) sa ostajanjem s- u svim licima; b) sa smenjivanjem (alterniranjem) suglasnika h/s/- u toku promene. - Glagoli sa infinitivnom osnovom na suglasnik Za aorist ovih glagola karakteristini su sledei momenti: - duljenje osnovinskog vokala - kada se duljio, osnovinski vokal o prelazio je u a o/a - kada se duljio, osnovinski vokal e prelazio je u (-a) e/ (-a) - kada se duljio, osnovinski vokal prelazio je u i / i; - obavezno dodavanje suglasnika s- na osnovu, pa tek onda linih nastavaka. To s- je moglo ostati u svim licima ili alternirati sa h ili (kod glagola sa infinitivnom osnovom na i g); - gubljenje osnovinskog suglasnika ispred s- ili alternanata h/s/-; - oblici 2. i 3. lica jednine pozajmljuju se od asigmatskog aorista.

bsti (*bod-) 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. bs (bd) (bd) bsv bst bst bsm bst bs

vsti (*ved-) vs (vd) (vd) vsv vst vst vsm vst vs

isti (*it-) is (t) (t) isv ist ist ism ist is

rti (*rek-) reh (r) (r) rehv rest rest rehm rest re

ti (*eg-) h () () hv st st hm st

- Glagoli sa infinitivnom osnovom na samoglasnik Karakteristike: - varijanta h/s/- analogijom je uoptena kod svih glagola, iako bi se oekivala samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na i- i u-; - samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na - pored varijante h/s/- postoji i varijanta sa uvanjem sigme; - ovi glagoli nemaju asigmatski aorist, pa od njega ne mogu pozajmljivati oblike za 2. i 3. lice jednine i zato su 2. i 3. lice jednine jednaki infinitivnoj osnovi. Jedino ako je osnova jednoslona moe doi do proirenja sa t ili -st, ali ovo nije obavezno i nema pravila kada se dodaje t a kada st.

Mnoiina

mliti (mli-) 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. 2. 3. mlih mli mli mlihv mlist mlist mlihm mlist mli

videt (vide-) vidh vid vid vidhv vidst vidst vidhm vidst vid

znti (zn-) znh zn zn znhv znst znst znhm znst zn

nti (--) ns : nh n(t) n(t) nsv : nhv nst nst nsm : nhm nst ns : n

Mnoiina

SIGMATSKI NOVI AORIST

Upotrebljavao se kod glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i kod glagola druge vrste koji ispred infinitivnog nastavka -n imaju suglasnik. Karakteristike: - umetanje vokala o izmeu infinitivne osnove i obeleja aorista, tj. glasova h/s/, pa se tako dobija h/s/; - 2. i 3. lice jednine pozajmljuje se od asigmatskog aorista.
vsti (*ved-) 1. Jednina 2. 3. 1. Dvojina 2. 3. 1. vdh vd vd vdhv vdst vdst vdhm ti (*pek-) rkh r r rkhv rkst rkst rkhm dvignti (*dvig-) dvigh dvi dvi dvighv dvigst dvigst dvighm

M no ii na

2. 3.

vdst vd

rkst rk

dvigst dvig

IMPERFEKAT
Imperfekat se gradi samo od glagola nesvrenog vida. Svi nesvreni glagoli grade imperfekat od istih nastavaka:
Jednina: 1. - h 2. - 3. - Dvojina: 1. - hm 2. - ta 3. - te Mnoina: 1. - hm 2. - t 3. - h

S obzirom na osnovu na koju se ti nastavci dodaju razlikuje se nekoliko naina graenja imperfekta. a) Kod glagola sa infinitivima na ti i ti (infinitivne osnove na i ) imperfekat se gradi dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu. znati zn + h (znh) vidti vid + h (vidh) b1) Dodavanje nastavaka -h, - . Ovo se tie glagola IV (-i). Ako se glagol ne zavrava na -ti ili -ti, imperfekat se gradi od specijalnih imperfekatskih osnova: na postojeu infinitivnu osnovu dodaje se . nositi noaah hditi hodh moliti moljaah b2) Zavreci -jah, -ja tiu se glagola sa korenom na vokal (onih kod kojih je infinitivna osnova jednaka korenu), najee na -i-, -y- i -u-. biti bijah, bijae... kryti kryjaah, kryjaae... uti ujaah, ujaae... b3) Zavreci - h, - dodaju se kod glagola sa infinitivnom osnovom na suglasnik. Ako je u pitanju zadnjonepani suglasnik, doi e do I palatalizacije, a e iza prednjonepanog (mekog) suglasnika prei u . nesti nsh, ns... tti th, t....

moti mh, m Glagol byti gradi imperfekat od osnove b- (bh, be). upotrebljavaju se oblici sigmatskog aorista od osnove b-:
Jednina: 1. bh 2. b 3. be Dvojina: 1. bhv 2. bsta 3. bste

U znaenju imperfekta
1. bhm 2. bste 3. b

Mnoina:

PARTICIPI
Participi su oblici koji se delom oslanjaju na glagole, a delom na imenice. Na glagole se oslanjaju time to se grade od neke glagolske osnove. Mocija roda i promena povezuju ih sa imenicama. Postoje dva participa prezenta, dva participa preterita i particip perfekta.

PARTICIP PREZENTA AKTIVA

Gradio se od prezentske osnove, koja se dobija tako to se od 3. lica mnoine prezenta odbije nastavak ili - i na koju se dodaju razliiti nastavci. Prema nastavcima razlikujemo nekoliko tipova: a) -y (m. i sr. rod), -ti (. rod), osnova za promenu -tTie se glagola I i II prezentske vrste; b1) -j/ (m. i sr. rod), -jti/ti (. rod), osnova za promenu -jt-/-tTie se glagola III prezentske vrste; b2) - (m. i sr. rod), -ti (. rod), osnova za promenu -tTie se glagola IV prezentske vrste. Osnova za promenu uvek je jednaka obliku enskog roda bez krajnjeg i.
vrsta 3. l. mn. prezenta I II III IV nst znt znjt pit mlt muki i srednji rod nsy zny znj pi ml enski rod nsti znti znjti piti mlti osnova za promenu nstzntznjtpitmlt-

Promena
Nominativ mukog i srednjeg roda je ml, genitiv mlt- itd. Ako je u pitanju neodreeni vid, menjae se kao imenica mlt itd. Ako se radi o odreenom vidu, promena e biti kao kod prideva odreenog vida meke varijante mltjeg itd. Participi se u svemu menjaju kao pridevi meke varijante. Postoje dva odstupanja u odnosu na prideve: 1. nominativ jednine mukog i srednjeg roda nema zajedniku osnovu; 2. nominativ mnoine mukog roda ima nastavak (po suglasnikim osnovama): mlt (neodreeni vid) / mlti (odreeni vid). Svi glagoli V vrste grade ovaj oblik po obrascu I vrste.
1. l. jd. prezenta jesm imm vem dm jam 3. l. mn. prezenta st imt vedt ddt jadt muki i srednji rod sy imy vedy ddy jady enski rod sti imti vedti ddti jadti osnova za promenu stimtvedtddtjadt-

PARTICIP PREZENTA PASIVA

Gradio se od prezentske osnove i nastavaka: -m (muki rod), -m (enski rod), -m (srednji rod)
vrsta I II II muki rod nsm ksnm znjem glgljem IV V nsim vedm enski rod nsm ksnm znjem glgljem nsim vedm srednji rod nsm ksnm znjem glgljem nsim vedm

Glagoli V vrste ovaj oblik grade kao glagoli I vrste.

PARTICIP PRETERITA AKTIVA

Gradi se od infinitivne osnove pomou dve vrste nastavaka. 1. Kod glagola sa infinitivnom osnovom na suglasnik nastavci su - (m. i sr. rod), -i (. rod), osnova za promenu je -. 2. Kod glagola sa infinitivnom osnovom na vokal nastavci su -v (m. i sr. rod), -vi (. rod), osnova za promenu je v-.
infinitiv (infinitivna osnova) nsti (nes-) bsti (bod-) videti (vid-) delti (dla-) nsiti (nosi-) muki i srednji rod ns bd videv delv nsiv n osnova za promenu nsbdvidevdelvnsivn-

enski rod nsi bdi videvi delvi nsivi ni

Glagoli IV vrste mogu imati particip preterita aktiva od obaju tipova nastavaka. Infinitivne osnove svih glagola V vrste zavravaju se na vokal, pa oni samim tim dobijaju drugi tip nastavaka.

PARTICIP PRETERITA PASIVA

Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka, koji se dele u nekoliko grupa. a) nastavci koji imaju na1) n, -n, -n znti: znn, znn, znn videti: viden, viden, viden a2) -n, -n, -n nsti: nsn, nsn, nsn ti: n, n, n a3) -n, -n, -n nsiti: nn, nn, nn diti: dn, dn, dn a4) -jen, -jen, -jen Ovi nastavci dodaju se kod onih glagola kod kojih je infinitivna osnova koren i to koren na vokal.

viti: vijen, vijen, vijen buti: buvn, buvn, buvn U ovom sluaju prilikom dodavanja nastavka en nastaje hijat koji se otklanja hijatskim glasom j. U drugom sluaju hijatski glas je v poto je pred njim vokal zadnjeg reda. b) nastavci koji sadre suglasnik t-t, -t, -t Ovi nastavci dodaju se kod glagola sa korenom na vokal ili na sonante n, m i r. viti: vit, vit, vit strti: strt, strt, strt (koren na r) rspti: rspt, rspt, rspt (koren na n)

PARTICIP PERFEKTA
Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka
muki rod jednina -l dvojina -l mnoina -li enski rod srednji rod -l -l -le -le -ly -l

Glagol particip perfekta gradi od posebne osnove. d- l, l, l

SLOENI GLAGOLSKI OBLICI

Grade se ili od participa i pomonog glagola ili od infinitiva i pomonog glagola.

PERFEKAT
Gradio se od participa perfekta i atematskog prezenta glagola byti. Jednina: dl (dl, dl) jesm jesi jest Dvojina: dl (dl, dl) jesv jest jest

Mnoina: dli (dly, dl) jesm jest st

PLUSKVAMPERFEKAT
Gradio se od participa perfekta i imperfekta glagola byti, pri emu se u funkciji imperfekta mogu nai i oblici sigmatskog aorista tog glagola. Jednina: dl (dl, dl) bh b b Dvojina: dl (dl, dl) bhv bt bt Mnoina: dli (dly, dl) bhm bt bh ili beh be be bhv bst bst bhm bst b

U spomenicima se javlja i oblik sa perfektom glagola byti: nsl byl jesm

FUTUR
Gradio se na dva naina: 1) prezent perfektivnih glagola upotrebljavao se sa znaenjem futura; 2) od infinitiva glagola i prezenta nekog pomonog glagola. vd nsiti, vdi, vdt... nsiti imm piti, imi, imt... piti nn pdti, nni... pdti ht vidti, hti... vidti

FUTUR EGZAKTNI
Gradio se od participa perfekta i prezenta glagola byti po I vrsti. itl vd, vdi...

POTENCIJAL
Gradio se od participa perfekta i posebnih oblika glagola vti koji su stari optativ (eljni nain). Umesto optativa koristi se i pravi aorist. Jednina: dl (dl, dl) bim bi bi bihv bist bist bim, bihom biste b, bi ili byh by by byhv byst byst byhom byste by

Dvojina: dl (dle, dle)

Mnoina: dli (dly, dla)

pripremila Romana Radulovi

www.starisloveni.com