SIGURNI KORACI MALOG PINGVINA

ZAPLOVITE U SVET RAUNARA I SLOBODNOG SOFTVERA

POTPUNO OPTIMIZOVANO ZA UBUNTU LINUX OPERATIVNI SISTEM prvo izdanje

Autorska prava 2011 Projektni tim elektronske knjige. Neka prava su zadrana.

Ovaj rad je izdat pod licencom Pripisivanje zajednikog stvaralatva Dozvola za istovetno deljenje 3.0. Da vidite primerak ove licence posetite http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/, ili poaljite pismo na adresu: Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA. Knjigu Sigurni koraci malog pingvina Zaplovite u svet raunara i slobodnog softvera Potpuno optimizovano za Ubuntu Linux operativni sistem moete preuzeti bez novane nadoknade sa adrese: http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-------- Doputamo vam, tavie, ohrabrujemo vas da raspodelite primerak ove knjige vaim kolegama, prijateljima, porodici i svima onima koji za istu mogu biti zainteresovani.

Sadraj
Predgovor prvom izdanju........................................................................................................... 1 GLAVA 1 Fundamentalni hardversko-softverski principi raunarskog sistema...........................2 1 Uvod....................................................................................................................................... 3 1.1 Raunar ili kompjuter...................................................................................................... 3 1.2 Razlika izmeu podatka i informacije..............................................................................3 2 Istorijski razvoj raunara........................................................................................................ 3 2.1 Olakavanje procesa raunanja primenom razliitih metoda..........................................4 2.2 Mehaniki kalkulatori...................................................................................................... 4 2.2.1 Paskalov kalkulator................................................................................................... 5 2.2.2 Aritmometar............................................................................................................. 5 2.3 Automatske maine........................................................................................................ 6 2.3.1 Analitika maina..................................................................................................... 6 2.3.2 Elektromehanika maina sa brojaima...................................................................8 2.4 Elektromehaniki raunari.............................................................................................. 8 2.5 Elektronski digitalni raunari........................................................................................... 9 2.5.1 Prva generacija raunara........................................................................................10 2.5.2 Druga generacija raunara.....................................................................................11 2.5.3 Trea generacija raunara......................................................................................11 2.5.4 etvrta generacija raunara...................................................................................11 2.6 Superraunari............................................................................................................... 11 2.7 Lini raunari................................................................................................................ 12 3 Brojni sistemi........................................................................................................................ 12 3.1 Dekadni brojni sistem................................................................................................... 12 3.2 Binarni brojni sistem..................................................................................................... 13 3.3 Oktalni brojni sistem..................................................................................................... 13 3.4 Heksadekadni brojni sistem.......................................................................................... 13 4 Bulova algebra..................................................................................................................... 14 4.1 Logiko sabiranje ILI operacija....................................................................................14 4.2 Logiko mnoenje I operacija.....................................................................................15 4.3 Komplement (Negacija) NE operacija.........................................................................15 5 Proces reavanja zadataka na raunaru...............................................................................16 6 Raunarski sistem................................................................................................................ 16 6.1 Memorija....................................................................................................................... 17 6.2 Ulazni ureaji................................................................................................................ 17 6.3 Izlazni ureaji................................................................................................................ 18 6.4 Procesor........................................................................................................................ 18 7 Hardverska struktura personalnih raunara.........................................................................18 7.1 Kuite personalnog raunara.......................................................................................18 7.1.1 Matina ploa......................................................................................................... 20 7.1.1.1 Mikroprocesor.................................................................................................21 7.1.1.2 Ram memorija................................................................................................ 22 7.1.1.3 Rom memorija.................................................................................................22 7.1.2 Grafika kartica...................................................................................................... 22 7.1.3 Hard disk................................................................................................................ 23 7.1.3.1 Organizacija podataka na hard disku..............................................................23 7.1.3.2 Priprema hard diska za rad.............................................................................24 7.1.4 Jedinica optikog diska........................................................................................... 24 7.1.4.1 Optiki diskovi.................................................................................................28 7.1.5 Napajanje............................................................................................................... 28 7.2 Tastatura....................................................................................................................... 30 7.3 Kompjuterski mi.......................................................................................................... 31 7.4 Monitor......................................................................................................................... 32 7.5 Zvunici........................................................................................................................ 34 8 Interfejs komandne linije...................................................................................................... 36 8.1 Logika stanja tastature................................................................................................38 9 Grafiki korisniki interfejs................................................................................................... 38 9.1 Logika stanja kompjuterskog mia..............................................................................40 a

10 Operativni sistem............................................................................................................... 40 GLAVA 2 Instalacija Ubuntu Linux operativnog sistema...........................................................42 11 Linuks................................................................................................................................. 43 11.1 Linuks distribucije....................................................................................................... 44 11.1.1 Ubuntu................................................................................................................. 44 11.1.1.1 Izdanja Ubuntu Linux operativnog sistema...................................................44 12 Kako doi do instalacije operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS............................45 12.1 er it........................................................................................................................... 45 12.2 Napravite sami svoju instalaciju..................................................................................45 12.2.1 Preuzimanje instalacije sa interneta.....................................................................45 12.2.1.1 Razlika izmeu 32-bitnih i 64-bitnih operativnih sistema..............................48 12.2.2 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u operativnom sistemu Microsoft Windows........................................................................................................................... 49 12.2.3 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a odnosno butabilnog USB-a u operativnom sistemu Microsoft Windows...............................................................................................55 12.2.3.1 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a....................................................................55 12.2.3.2 Pravljenje butabilnog USB-a..........................................................................61 12.2.4 Provera ispravnosti narezanog butabilnog CD/DVD-a...........................................66 12.2.4.1 Podeavanje ureaja sa kojih se podie operativni sistem............................66 13 Korienje operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS u lajv modu.............................70 14 Priprema raunara pre instaliranja novog operativnog sistema..........................................73 14.1 Pravljenje rezervne kopije svih vama vanih podataka sa hard diska.........................73 14.2 Particionisanje hard diska...........................................................................................73 14.2.1 Particionisanje hard diska novog raunara na kome e biti instalirana dva operativna sistema, Microsoft Windows i Ubuntu Linux 10.04.3 LTS.................................75 14.2.2 Particionisanje hard diska novog raunara na kome e biti instaliran samo operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS.....................................................................96 14.2.3 Particionisanje hard diska raunara na kome ve postoji operativni sistem Microsoft Windows, a pored njega se eli instalirati i operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS....................................................................................................................... 97 14.2.4 Sluaj kada jedan raunar ima vie hard diskova.................................................98 14.2.4.1 Hard diskovi zavise jedan od drugog.............................................................98 14.2.4.2 Hard diskovi su meusobno nezavisni...........................................................98 15 Instalacija operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS.................................................99 GLAVA 3 Osnovni koraci u novom Ubuntu Linux operativnom sistemu..................................119 16 Korisniki interfejs operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS..................................120 16.1 Grafiki korisniki interfejs........................................................................................120 16.1.1 Grafiki korisniki interfejs Ubuntu Radne povrine............................................121 16.2 Interfejs komandne linije...........................................................................................121 17 Manipulacija prozorima.................................................................................................... 123 17.1 Zatvaranje/minimiziranje/maksimiziranje prozora.....................................................124 17.2 Proizvoljna promena veliine prozora........................................................................125 17.3 Proizvoljna promena poloaja prozora na ekranu......................................................128 17.4 Premetanje prozora na razliite Radne povrine......................................................129 17.5 Manipulacija sa vie istovremeno otvorenih prozora na Radnoj povrini...................130 18 Fajl menader................................................................................................................... 132 18.1 Kretanje kroz foldere.................................................................................................133 18.2 Otvaranje/zatvaranje fajlova/foldera.........................................................................134 18.3 Pravljenje, promena imena, kopiranje, premetanje i brisanje fajlova odnosno foldera................................................................................................................................. 136 19 Tekst editor....................................................................................................................... 146 19.1 Promena rasporeda tastature....................................................................................157 20 Softversko iskljuivanje/restartovanje raunara i zakljuavanje/otkljuavanje ekrana.....162 21 Raunarske mree............................................................................................................ 164 21.1 Internet..................................................................................................................... 165 21.1.1 Veb..................................................................................................................... 165 22 Zato je veoma korisno da va raunar bude prikljuen na internet dok koristite Ubuntu Linux 10.04.3 LTS operativni sistem............................................................................166 22.1 Povezivanje raunara na internet korienjem beinog USB modema.....................166 22.1.1 Pravljenje nove internet konekcije......................................................................167 b

22.1.2 Prekidanje i uspostavljanje internet veze...........................................................172 23 Podeavanje softverskih riznica........................................................................................173 24 Proveravanje dostupnosti vlasnikih drajvera za instalaciju.............................................180 25 Ubuntu softverski centar..................................................................................................181 25.1 Instaliranje aplikacionih programa............................................................................182 25.1.1 Instaliranje vlasnikih kodeka i drugih vlasnikih softverskih paketa neophodnih za potpun audio-video-grafiki doivljaj na Ubuntu Linux operativnom sistemu........................................................................................................................... 186 25.2 Brisanje aplikacionih programa.................................................................................188 26 Reprodukovanje audio i video fajlova...............................................................................190 27 Nadgledanje rada raunarskog sistema...........................................................................192 28 Krstarenje vebom............................................................................................................. 194 29 Promena jezika za korisniki interfejs sa amerikog engleskog (USA) na srpski jezik.......197 30 Zahvalnice saradnicima u realizaciji projekta..................................................................202 31 Pogovor............................................................................................................................ 203 Renik manje poznatih rei i izraza.......................................................................................204 Literatura.............................................................................................................................. 205

Predgovor prvom izdanju

Ova knjiga je namenjena svima onima koji ele da steknu osnovna znanja iz oblasti raunara, slobodnog softvera i Ubuntu Linux operativnog sistema. Dovoljno je samo da imaju pristup raunaru, ovu knjigu u elektronskom obliku ispred sebe, da umeju da itaju i piu, i da ele da ue1. Ova knjiga predstavlja rezultat jednog projekta koga sam na sopstvenu inicijativu lino pokrenuo. lanovi projektnog tima su svojim recenzijama probnih verzija projekta i konstruktivnim predlozima u toku izrade projekta, znaajno doprineli poboljanju kvaliteta ove elektronske knjige() i u to ime im se svima najiskrenije zahvaljujem. itav projekat se odvijao tako to su lanovi projektnog tima saraivali iskljuivo putem interneta, u poetku korienjem sistema privatnih poruka na Ubuntu forumu Srbije, a kasnije i otvorenom komunikacijom u novoj temi takoe na Ubuntu forumu Srbije. Projekat ima za cilj da pozitivno utie na unapreenje znanja iz oblasti raunara kod svih italaca knjige, a prvenstveno je namenjen apsolutnim poetnicima u oblasti raunarstva. Dakle, onima koji nemaju nikakvo predznanje iz oblasti raunarstva, koji nikada nisu ni imali raunar (a sada su ga prvi put kupili), i na kraju, onima koji nikada nisu ni uli za raunare, pa su se odjednom (iz ista mira), susreli sa njima (bilo da su ih dobili na poklon, ili imaju tu sreu da ih od datog trenutka povremeno koriste). (Dati trenutak predstavlja onaj trenutak kada je data osoba ula, ili poela da ita projekat u obliku elektronske knjige). Dakle, to je ciljna grupa italaca ove knjige, bez obzira koliko ti itaoci imaju godina, bitno je samo da znaju da itaju i piu, i da ele da zaplove u svet kompjutera. Projekat nije zamiljen kao uputstvo koje u najkraim i nedvosmislenim crtama objanjava konkretan problem, pa ga tako nemojte ni posmatrati. U ovoj elektronskoj knjizi su u velikoj meri korieni hiperlinkovi, kako bi razumevanje sadrine knjige bilo to lake. Hiperlinkove (o kojima e kasnije biti vie rei), moete da shvatite kao specifine odskone daske pomou kojih skaete sa jednog na drugi kraj ove elektronske knjige, ili na neku adresu na internetu. Hiperlink obino predstavlja tekst koji je podvuen plavom bojom, mada i ne mora da bude tako. Kada dovedete kursor na taj podvueni tekst, kursor e se iz oblika strelice, pretvoriti u oblik desne ake sa svim skupljenim prstima, osim kaiprsta koji je ispruen, pa tada moete kliknuti na taj podvuen tekst, nakon ega ete biti odbaeni na unapred zadatu lokaciju.
Oktobra 2011. godine Aleksandar Stanisavljevi

Ova knjiga predstavlja kompaktnu celinu. Najbolje ju je itati tek kada se ima dovoljno vremena, u okruenju potpune motivisanosti za razumevanjem bazinih principa raunarstva kao nauke u uem smislu.

GLAVA 1 Fundamentalni hardversko-softverski

principi raunarskog sistema

1 Uvod
Raunar je maina,() napravljena da vri obradu informacija za unapred predviene svrhe. Tako pomou dananjih raunara moete da sluate muziku, gledate filmove, krstarite internetom. Sve ovo to sam naveo se moe raditi samo adekvatnom obradom informacija. Raunarom upravlja ovek, tako to mu zadaje ulazne podatke, koje raunar obrauje, a zatim ih vraa nazad oveku, u obliku izlaznih podataka ili informacija.

1.1 Raunar ili kompjuter

U tehnikoj literaturi, i u naem govornom jeziku sreu se dva ravnopravna termina: raunar i kompjuter. To dolazi odatle to na naem jeziku ne postoje lingvistike odrednice koje razlikuju sadraje koji se u engleskom govornom podruju podrazumevaju pod terminima the calculation i the computation. Ovim terminima se stvara jasna razlika izmeu procesa i ureaja koji obavljaju raunske operacije the calculation i koji obavljaju obradu informacija the computation. Termin computation je oigledno ireg znaenja. Oigledno je da je iz termina the computation izvedena re computer, odnosno kompjuter. Bez obzira na prethodno navedeno, u okviru ove knjige e ravnopravno biti korieni termini raunar i kompjuter, pri emu se uvek misli na ureaje i procese koji se odnose na obradu informacija.

1.2 Razlika izmeu podatka i informacije

Pojmovi podatak [2] i informacija [3] se esto poistoveuju, pa je stoga veoma vano uoiti razliku izmeu njih. Kada kaem deset, prvo to ete pomisliti je broj deset. Dakle, re deset, koja predstavlja broj deset, je obian podatak. Kada kaem deset asova, vi od mene dobijate informaciju koliko je sati. Dakle, informacija je iri pojam od podatka. Informacija je zapravo podatak, koji ima neko posebno znaenje. Nasuprot tome, podatak (u obliku broja), ima univerzalno znaenje, jer e svakoga prvo asocirati na to da se radi o broju.

2 Istorijski razvoj raunara

Raunari koje danas poznajete su veoma mone maine. esto toliko mone da njihovi korisnici uopte nemaju predstavu ta bi sve sa njima mogli da urade. Danas smo doli u takvu situaciju zato to su raunari svuda, u svakoj sferi ljudske delatnosti i kao takvi, oni su napravljeni da ih moe koristiti bilo ko, bez obzira da li zna ili ne zna programiranje, odnosno, bez obzira da li poznaje ili ne, itavu oblast raunarstva na najniem nivou. Oblast raunarstva na najniem nivou predstavlja itavu naunu disciplinu za ije izuavanje su neophodna odreena predznanja iz drugih naunih oblasti. Zbog svoje velike sloenosti, oblast raunarstva na najniem nivou e u ovoj knjizi biti data samo u najkraim crtama, pri emu u se maksimalno potruditi da one budu razumljive za sve itaoce knjige. Dananji raunari se prvenstveno koriste za reprodukovanje muzike i filmova, krstarenje internetom, obradu teksta, zvuka, slika, i slino. Meutim, trebalo je da proe vie od hiljadu godina da bi se dolo do raunara kakve danas poznajete. Sve je poelo onog trenutka kada je oveku postalo dosadno da iznova i iznova izvrava u glavi raznorazne matematike operacije. Tada se dolo na ideju da bi veoma korisno bilo da se proces raunanja automatizuje i da ga ne izvrava direktno ovek, ve maina. Jer kao to znate, ovek je sklon grekama, naroito prilikom izvravanja poslova koji su isuvie monotoni 3

[4], [5].

2.1 Olakavanje procesa raunanja primenom razliitih metoda

Proces raunanja je zaiveo u periodu kada je poela razmena dobara i trgovina. ovek je tada koristio prste na rukama, kako bi neto izraunao. Meutim, kako je imao samo deset prstiju, ubrzo je doao do problema. Dakle, postavilo se jedno osnovno pitanje, a to je kako memorisati izraunato i nastaviti zatim tamo gde se stalo a pritom ne napraviti greku. (Kada je ovek brojao i stigao do deset, morao je da zapamti da je stigao ve jednom do deset a onda je nastavio ponovo od jedan pa sabirao sa prethodnim, i tako u krug. Problem je bio to nije mogao sa potrebnom tanou da zapamti taan broj takvih ciklusa). Zato je ovek poeo trajno da memorie ono to je izraunao u glavi kako kasnije ne bi sluajno napravio neku greku, jer kao to znate, i nama se deava da neto lako zaboravimo. Tako je nastao jedan od prvih ureaja za memorisanje podataka nazvan kipu (engl. quipu) [6]. Sastojao se od jednog glavnog ueta na kome je bilo povezano jo nekoliko uadi. Na svakom od tih uadi su vezivani vorovi koji su simboliki predstavljali brojeve.

Slika 2.1.1 Kipu

Abakus (engl. abacus), koji se takoe moe nazvati okvirom za raunanje (engl. counting frame), je alat za raunanje, korien prvenstveno u delovima Azije za obavljanje aritmetikih operacija. Moemo ga zvati i raunaljka. Smatra se da je abakus nastao 4000 godina pre nove ere u Kini. Danas, abakusi su esto izraeni kao okvir od bambusovog drveta, sa kliznim perlama na icama. Abakus je korien u mnogim delovima sveta, a i danas se koristi u nekim zemljama [7].

Slika 2.1.2 Kineski abakus

2.2 Mehaniki kalkulatori

Tokom istorijskog razvoja savremenih raunara, veoma je bitno spomenuti i mehanike kalkulatore. Ovi kalkulatori su se svojevremeno koristili za obavljanje matematikih operacija, a glavna karakteristika (po kojoj su i dobili ime), je ta da je njima potpuno upravljao ovek. Dakle, ovek je svojom telesnom snagom pokretao raznorazne ruice na takvoj mehanikoj maini, 4

sve u cilju da doe do reenja postavljene matematike operacije. Bez oveka, ove se maine nisu mogle primeniti nikako, odnosno, ovek je bio nezamenljiva spona za njihov uspean rad.

2.2.1 Paskalov kalkulator

Blez Paskal (Blaise Pascal), poznati matematiar, teolog i naunik, izmislio je mehaniki kalkulator 1642. godine. Osmislio ga je dok je pokuavao da pomogne svome ocu koji je imao zadatak reorganizacije poreskih prihoda u francuskoj pokrajini Gornja Normandija. Ovaj mehaniki kalkulator se prvo zvao Aritmetika maina, zatim Paskalov kalkulator, i na kraju Paskalina. On je aritmetike operacije sabiranja i oduzimanja radio direktno, dok je aritmetike operacije mnoenja i deljenja radio indirektno, odnosno sa ponavljanjem. (Kada sabirate recimo 4 broja od kojih su svi 2, to ete veoma lako uraditi na sledei nain: 2+2+2+2=8. Kada mnoite dva broja od kojih je jedan 2 a drugi 4, to moete uraditi direktno u glavi kao 2x4=8, a moete uraditi i indirektno korienjem samo aritmetike operacije sabiranja i to na dva naina. Prvi nain je dva puta uzastopno sabirati broj 4 sa samim sobom, 4+4=8, a drugi nain je etiri puta uzastopno sabirati broj 2 sa samim sobom, 2+2+2+2=8). Mehanizam maine se zasnivao na zupanicima, ali je takva konstrukcija predstavljala veliki problem u to vreme. Proizvodnja ovakve maine nije mogla da zaivi, pre svega zbog toga to su krajnji korisnici smatrali da je suvie komplikovana [8].

Slika 2.2.1.1 Paskalina

2.2.2 Aritmometar
Oko 1820. godine arls Havijer Tomas (Charles Xavier Thomas de Colmar), stvorio je prvi uspeni mehaniki kalkulator koji je doiveo iroku primenu i proizvodio se u masovnoj proizvodnji. Ovaj mehaniki kalkulator je operacije sabiranja i oduzimanja izvodio direktno, dok je za operacije mnoenja i deljenja koristio ugraen akumulator. (Ovde se ne misli na akumulator za automobil, ve na ureaj koji slui za privremeno sakupljanje, odnosno akumulaciju podataka).

Slika 2.2.2.1 Aritmometar

Dugo vremena je unapreivan kako bi to bolje ili efikasnije radio. Meutim, sva ta unapreenja nisu dovela do toga da se ovekova fizika aktivnost u radu ove maine u znatnoj meri izostavi, odnosno ovek je i dalje bio taj koji je pokretao mainu i direktno zavisio od njenog uspenog rada [9]. Nakon ovog perioda se poelo razmiljati u drugom smeru, a to je kako zameniti ovekovu pokretaku fiziku i umnu snagu koja je neophodna za uspean rad maine, neim drugim. Dakle, osnovni cilj je bio to vie smanjiti direktni ovekov uticaj na rad maine a mainu pustiti da sama radi nezavisno od oveka. Ovim idejama su nairoko otvorena vrata jednoj novoj (danas ogromnoj), sferi ljudske delatnosti, koja se zove automatizacija procesa.

2.3 Automatske maine

Engleski matematiar, filozof i inenjer mehanike, arls Bejbid (Charles Babbage), je brojnim istraivanjima doao do zakljuka da se dugaka raunanja realizuju zapravo nizom operacija koje se neprestano ponavljaju, pa je doao na ideju da takve operacije uvede u automatizovani procesni ciklus. On je poeo da razvija automatsku mainu za izraunavanje matematikih operacija koju je nazvao diferencijalna maina [10].

Slika 2.3.1 Diferencijalna maina iz londonskog muzeja nauka

Ova maina je imala velika ogranienja u pogledu iroke primene, ali je ona predstavljala znaajan napredak u istoriji razvoja raunarstva. Bejbid je na usavravanju ove maine radio itavih deset godina, ali je onda izgubio interesovanje za nju, jer je doao na novu ideju koju je nazvao analitika maina.

2.3.1 Analitika maina

Izuzetno vaan korak u istoriji razvoja raunara, predstavlja analitika maina [11]. Ona je napravljena kao mehaniki kompjuter opte namene a prvi ju je osmislio arls Bejbid. Analitika maina, napravljena tako da ima ugraenu aritmetiku jedinicu, kontrolu toka aritmetikih operacija u obliku uslovnog grananja i petlji i integrisanu memoriju, predstavlja prvi kompletan Tjuringov (engl. Turing-complete), model raunara opte namene. arls Bejbid je osmislio da ova maina bude automatski mehaniki digitalni raunar opte namene, programski kontrolisan, ali nikada nije bio u stanju da kompletira nijednu svoju mainu zbog nesuglasica sa nadreenim ljudima koji su finansirali itav projekat. Za projekat analitike maine se veoma zainteresovala Ada Bajron (Augusta Ada King, Countess of Lovelace, roena Augusta Ada Byron) [12], matematiar i naunik, ki engleskog pesnika lorda Bajrona. Ona je upoznala arlsa Bejbida i esto bila ukljuena u njegov projekat analitike maine, finansijski i umno. Imala je mnogo predloga u vezi analitike maine od kojih je najznaajniji bio onaj u vezi rada sa ciklusima. Tako bi se naredbe programa izvravale po 6

pozivu a ne iskljuivo onim redosledom kojim su date. Takoe je predloila reenje za izraunavanje Bernulijevih brojeva korienjem ove maine. Ovaj predlog se smatra prvim programom za raunar, a Ada Bajron prvim programerom. U njenu ast je i jedan programski jezik opte namene dobio ime Ada.

Slika 2.3.1.1 Model analitike maine u londonskom muzeju nauka

arls Bejbid je uporno radio na planovima svoje analitike maine iako nije imao finansijsku podrku za izvoenje itavog projekta. Iako analitika maina nikada nije kompletirana, detaljnom analizom njegovih crtea se dolo do zakljuka da je ona gotovo identina dananjim raunarima, to se tie njenih logikih komponenata. Ulaz (programi i podaci), je prosleivan do maine putem buenih kartica. Za izlaz, maina bi koristila tampa, ploter krivih linija i zvono. Maina bi takoe bila u stanju da sama pie brojeve po karticama, kako bi kasnije mogla da ih ita. Memorija je trebalo da bude u stanju da memorie hiljadu pedesetocifrenih brojeva (oko 20,7 KB). Aritmetika jedinica, odnosno mlin, bi trebalo da obavlja sve etiri aritmetike operacije, plus poreenja i opciono kvadratni koren. Poput centralnog procesora u modernom raunaru, mlin bi se koristio za obradu podataka pri emu bi imao ugraene interne procedure(), kako bi mogao da izvri i neke sloenije instrukcije koje programer naknadno moe da zada. Programski jezik napravljen od strane korisnika, je bio slian modernim asembler () programskim jezicima. Petlje i uslovna grananja u programu je bilo mogue izvesti, pa bi ovako zamiljen jezik bio Tjuring kompletan, mnogo pre samog Tjuringovog koncepta. Koriena su tri razliita tipa buenih kartica: jedan za aritmetike operacije, jedan za numerike konstante i jedan za uitavanje i skladitenje operacija, prenos brojeva iz memorije do aritmetike jedinice i nazad. Postojala su tri razliita itaa za tri vrste kartica.

Slika 2.3.1.2 Dve vrste buenih kartica korienih za programiranje maine. U prvom planu su operativne karte za unos instrukcija, a u pozadini promenljive karte za unos podataka

Zamisao arlsa Bejbida nije realizovana tokom njegovog ivota, ali je ova maina kasnije napravljena u muzejske svrhe i funkcionisala je ba onako kako je to i arls Bejbid predvideo.

2.3.2 Elektromehanika maina sa brojaima

Herman Holerit (Herman Hollerith) [13], je bio ameriki statistiar koji je razvio elektromehaniku mainu sa brojaima baziranu na buenim karticama za brzu statistiku obradu miliona podataka. On je mehanizam za ovu mainu razvio tako to je koristio princip prekidaa u zatvorenom elektrinom kolu (). Ulogu prekidaa su u ovome sluaju igrale buene kartice. Buene kartice su razdvajale elektrino kolo, a na mestima na kojima su bile rupice na karticama elastina iglica bi kroz njih dodirnula podlogu (zatvorila prekida) i na taj nain privremeno zatvorila elektrino kolo, ime je aktiviran odgovarajui broja. Rezultati popisa stanovnitva Sjedinjenih Amerikih Drava, izvrenog 1880. godine, bili su poznati tek nakon sedam godina, bez obzira to je na statistikoj obradi podataka uestvovalo vie od 1000 zaposlenih. Tako su rezultati popisa, nakon zavrene obrade ve bili zastareli. Tada se predvialo da e za statistiku obradu podataka nastupajueg popisa stanovnitva u 1890. godini biti potrebno itavih 12 godina, odnosno, rezultati popisa nee biti poznati ni nakon poetka sledeeg popisa. Zbog toga je drava raspisala konkurs za idejno reenje ovog problema. Na konkursu je pobedio Herman Holerit sa svojom elektromehanikom mainom sa brojaima. Upotrebom ove maine rezultati popisa su bili poznati ve nakon mesec dana posle zavretka popisa.

Slika 2.3.2.1 Elektromehanika maina sa brojaima

Ovo se idejno reenje proulo irom tadanjeg sveta kao vrlo efikasno. Herman Holerit je osnovao svoju firmu Tabulating Machine Company, koja je proizvodila maine i kartice i pruala usluge vladama irom sveta. Ova firma je sa jo etiri firme 1911. godine, formirala zajedniku firmu Computing Tabulating Recording Company . 1924. godine naziv firme je promenjen u International Business Machines Corporation (IBM).

2.4 Elektromehaniki raunari

Konrad Cuze (Konrad Ernst Otto Zuse) je bio nemaki graevinski inenjer i pionir u razvoju kompjutera. Njegov najvei uspeh je bio prvi funkcionalni programski kontrolisan Tjuringkompletan kompjuter, Z3 [14], koji je postao funkcionalan u maju 1941. godine. To je bio elektromehaniki kompjuter i prva programabilna, potpuno automatizovana, raunarska maina na svetu. Z3 je sadrao 2000 releja, radio je sa reima duine 22 bita (bit je skraenica od engleskih rei binary digit, to znai binarna cifra), na frekvenciji 5 10 Hz. Programski kd i podaci, bili su smeteni na buenoj filmskoj traci.

Slika 2.4.1 Zuse Z3 izloen u muzeju u Minhenu

U raunarskoj teoriji, sistem manipulacije podacima, sa tano utvrenim pravilima, je Tjuring kompletan ili raunarski univerzalan, ako i samo ako se moe iskoristiti za simulaciju bilo koje raunske funkcije koja je reiva [27], [28], [39]. Harvard Mark I [15], je elektromehaniki raunar, kreiran od strane Hauard Ajkena (Howard Hathaway Aiken) uz pomo firme IBM. Bio je zasnovan na elektromagnetnim relejima(). Radio je sa dvadesetocifrenim brojevima brzinom od tri operacije u sekundi. U memorijskoj jedinici je moglo da se uskladiti 60 brojeva. Maina je bila veoma glomazna (16 metara dugaka i 2,4 metara iroka). Prilikom jedne demonstracije maina je prestala da radi. Razlog je bila bubavaba koja je ula u mainu i napravila kratak spoj. Odatle potie i termin za greke u programima bag (engl. bug). Ovaj termin je uvela Grejs Huper (Grace Murray Hopper).

Slika 2.4.2 Jedna strana Harvard-IBM Mark I

2.5 Elektronski digitalni raunari

ENIAC (engl. Electronic Numerical Integrator And Computer) [16], je prvi elektronski raunar opte namene. Izvodio je operacije elektronskom brzinom (oko hiljadu puta bre nego Mark I). Programiran je da izvrava operacije ukljuivanjem i iskljuivanjem prekidaa i prelemljivanjem ica, to je trajalo i po nekoliko dana kada je raunar trebalo reprogramirati za reavanje novog problema. Gabaritne dimenzije su mu bile 2,4x0,9x30 metara, a teio je oko 27 tona. Njegova prva raunanja su bila koriena za projektovanje balistikog i atomskog oruja, a korien je i za prvu raunarsku prognozu vremena.

Slika 2.5.1 Programeri Beti an Denings (Betty Jean Jennings), levo, i Frans Bilas (Frances Bilas), desno, rade za glavnim kontrolnim panelom Eniaka na Mura Elektrotehnikom fakultetu (Moore School of Electrical Engineering)

EDVAC (engl. Electronic Discrete Variable Automatic Computer) [17], je jedan od najranijih elektronskih raunara. Za razliku od svog prethodnika, koji je poznat kao ENIAC, zasnivao se na binarnom a ne na dekadnom brojnom sistemu. Veoma vaan koncept kod ove maine je bio uskladitenje programa po kome maina radi, u memoriju. Do tog vremena su se podaci sa kojima je maina radila i program po kome je radila, unosili odvojeno u memoriju. Ovaj koncept je osmislio Don fon Nojman (Margittai Neumann Janos Lajos) [19]. Princip programiranja raunara, zasnovan na ovom konceptu se zadrao sve do dananjih dana. Ova maina je trebalo da ima samo desetinu komponenata od kojih je bio sastavljen ENIAC, a da ima sto puta veu memoriju. Raunar je izgraen tako da ima binarnu aritmetiku sa automatskim sabiranjem, oduzimanjem, mnoenjem i deljenjem i automatskom proverom rezultata, sa kapacitetom memorije od 1000 rei, svaka po 44 bita. Kasnije je memorija utvrena na 1024 rei, to znai da je ona iznosila ukupno 5,5 kilobajta.

Slika 2.5.2 EDVAC instaliran u laboratoriji za balistika izraunavanja

Nakon pedesetih godina dvadesetog veka, nastavila su se poboljanja u raunarskoj tehnologiji. Raunari proizvedeni posle ovog perioda su klasifikovani u generacije.

2.5.1 Prva generacija raunara

Osnovna karakteristika prve generacije raunara je bila korienje vakuumskih cevi () kao aktivnih elemenata. Memorija je bila u obliku magnetnih traka i doboa. Raunari ove generacije su bili veoma skupi i posedovale su ih samo velike firme. Njima su upravljali specijalno obueni programeri. Predstavnik ove generacije raunara je ENIAC.

10

2.5.2 Druga generacija raunara

Ova generacija raunara je karakteristina po tome to se kod njih prvi put koriste tranzistori(). U poetku su raunari ove generacije bili kombinacija elektronskih cevi i tranzistora a kasnije se proizvode samo sa tranzistorima. Predstavnik ove generacije raunara je raunar firme IBM serije 701.

2.5.3 Trea generacija raunara

Kod raunara ove generacije se koriste integrisana kola () odnosno ipovi. Znaajno su im smanjene dimenzije ali su mogunosti i brzine rada poveane. Predstavnik raunara tree generacije je raunar firme IBM serije 360. Takvi raunari se nazivaju mini raunari. Uvoenje integrisanih kola i integrisanih kola sa visokim stepenom integracije LSI (engl. Large Scale Integration), omoguilo je proizvodnju ipova sa hiljadama tranzistora. Broj aktivnih komponenata u raunaru narastao je sa 10000 na vie od pola miliona. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije i brzina izvoenja operacija ovih ipova su veoma unapredili razvoj miniraunara.

2.5.4 etvrta generacija raunara

Za njih je najznaajnija pojava mikroprocesora (integrisano kolo sa mikro elementima na silicijumskim ploicama). Ovo integrisano kolo karakterie veoma veliki stepen integracije VLSI (engl. Very Large Scale Integration). Oko prve tri generacije raunara nije bilo neslaganja. Posle tree generacije je bilo mnogo poboljanja. Iako neki smatraju da su dananji raunari peta, pa ak i esta generacija, veina se slae da se zapravo radi o etvrtoj generaciji.

2.6 Superraunari
Superraunari [18], su raunari koji su projektovani da izvravaju numerika izraunavanja najveom moguom brzinom koju nude poslednja elektronska raunarska tehnologija i arhitektura. Namenjeni su pre svega za nauno-tehnike proraune gde postoji potreba za izraunavanjem veoma velikog broja raunskih operacija, pri emu je vreme njihovog izvravanja kritian faktor, odnosno potrebno je da se operacije izvre za to krai vremenski period. Primenjuju se i za simulaciju fizikih procesa kao to su simulacija leta aviona, simulacija aerotunela itd. Takoe se primenjuju i u vojne svrhe. Ovi se raunari proizvode u malom broju, pre svega zbog ogranienog podruja njihove primene, a zatim i skupog tehnolokog procesa njihove proizvodnje kao i veoma zahtevnih uslova neophodnih za njihovu pravilnu eksploataciju, odnosno korienje.

11

Slika 2.6.1 Blue Gene/P superkompjuter u Argon Nacionalnoj laboratoriji (Argonne National Laboratory)

2.7 Lini raunari

Lini raunar ili PC (ita se PiSi), (engl. Personal Computer), [20], [21], je raunar namenjen za linu upotrebu jednog korisnika (u jednom trenutku), nezavisno od mesta upotrebe (npr. kod kue ili na poslu). Kod nas se koristi i termin Personalni raunar. Odrednica lini raunar se odnosi prvenstveno na poetnu i osnovnu namenu raunara pre nego na njegovu realnu upotrebu. Dananji savremeni lini raunari omoguuju viekorisniki rad, tako da isti lini raunar moe koristiti vie osoba, nezavisno jedna od druge, u razliitim vremenskim intervalima. Istorijski razvoj linih raunara se ovde nee razmatrati. Bitno je samo napomenuti da je njihov nagli razvoj otpoeo nakon to je napravljen mikroprocesor i nakon to je umnogome olakana njihova upotreba uvoenjem grafikog korisnikog interfejsa.

3 Brojni sistemi
Brojni sistem predstavlja okvir u kome se, po odreenim pravilima, brojevi predstavljaju numeralima. Numeral je znak ili grupa znakova koji predstavljaju broj. Numeral nije isto to i broj kao to nije isto re i ono to re predstavlja. Znaci 11, jedanaest i XI su razliiti numerali, ali predstavljaju isti broj [22]. Cifre predstavljaju tano definisani skup znakova ijom se kombinacijom ispisuju brojevi u odgovarajuem brojnom sistemu. Svaka cifra moe istovremeno predstavljati odgovarajui broj, ali je veoma bitno da znate da svaki broj ne moe istovremeno da predstavlja odgovarajuu cifru zbog toga to se neki brojevi zapisuju samo uz pomo jedne cifre, a drugi su pak, kombinacija vie cifara. U zavisnosti od izbora numerala, mogu se razmatrati razni brojni sistemi.

3.1 Dekadni brojni sistem

Dekadni brojni sistem [23], je pozicioni brojni sistem sa osnovom q=10. Negativni brojevi se oznaavaju predznakom -, a predznak + za pozitivne brojeve se obino izostavlja. U ovom brojnom sistemu se koristi deset cifara: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, i 9. Svaki broj se moe predstaviti kao zbir eksponenata broja 10. Na primer, broj 123 se moe predstaviti kao zbir:

12

3x100 + 2x101 + 1x102 = 3x1 + 2x10 + 1x100 = 3 + 20 + 100 = 123

3.2 Binarni brojni sistem

Binarni brojni sistem [24], je pozicioni brojni sistem sa osnovom q=2. U ovom brojnom sistemu se koriste samo dve cifre: 0 i 1. Svaki binarni broj se moe predstaviti kao zbir eksponenata broja 2. Na primer, binarni broj 1111011 se moe predstaviti kao zbir: 1x20 + 1x21 + 0x22 + 1x23 + 1x24 + 1x25 + 1x26 = = 1x1 + 1x2 + 0x4 + 1x8 + 1x16 + 1x32 + 1x64 = 1 +2 + 0 + 8 + 16 + 32 +64 = 123 ime smo dobili ekvivalentan (jednak) broj u dekadnom brojnom sistemu. Dakle, ovim postupkom smo izvrili konverziju (pretvaranje) broja 123 iz binarnog u dekadni brojni sistem. Binarni brojni sistem je svoju glavnu primenu naao u raunarstvu. Velika veina modernih raunara koristi binarnu logiku, odnosno sve podatke zapisuje i interpretira u simbolikom obliku jedinica i nula. Kaem simbolikom, zato to se ne radi bukvalno o znakovima 1 i 0 ve o neemu drugome o emu e kasnije biti vie rei. Znakovi 1 i 0 se koriste samo iz razloga to su nedvosmisleno razumljivi za oveka.

3.3 Oktalni brojni sistem

Oktalni brojni sistem [25], je pozicioni brojni sistem sa osnovom q=8. U ovom brojnom sistemu se koristi 8 cifara: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, i 7, koje imaju iste brojne vrednosti kao i u dekadnom brojnom sistemu. Svaki oktalni broj se moe predstaviti kao zbir eksponenata broja 8. Na primer, oktalni broj 173 se moe predstaviti kao zbir: 3x80 + 7x81 + 1x82 = = 3 + 56 + 64 = 123 ime smo dobili ekvivalentan broj u dekadnom brojnom sistemu. Dakle, ovim postupkom smo izvrili konverziju broja 123 iz oktalnog u dekadni brojni sistem.

3.4 Heksadekadni brojni sistem

Heksadekadni brojni sistem [26], je brojni sistem sa osnovom q=16. U ovom brojnom sistemu se koristi 16 razliitih znakova za cifre: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E i F. Svaki heksadekadni broj se moe predstaviti kao zbir eksponenata broja 16. Na primer, heksadekadni broj 7B se moe predstaviti kao zbir: Bx160 + 7x161 = = 11x160 + 7x161 =11x1 + 7x16 = 11 + 112 = 123 ime smo dobili ekvivalentan broj u dekadnom brojnom sistemu. Dakle, ovim postupkom smo 13

izvrili konverziju broja 123 iz heksadekadnog u dekadni brojni sistem. Savet 1: U datim primerima konverzije brojeva iz jednog u drugi brojni sistem, koriena je matematika operacija stepenovanje. Ona ovde nee biti izlagana, a onima koji ne znaju kako se ova matematika operacija izvodi preporuujem da proitaju literaturu [29]. Za razumevanje rada raunara je od krucijalne vanosti poznavanje binarnog brojnog sistema, ali sam naao za shodno da objasnim i ostale, najee koriene, brojne sisteme.

4 Bulova algebra
Bulova algebra je deo matematike logike algebarska struktura koja saima osnovu operacija ILI, I, i NE, kao i skup teorijskih operacija kao to su unija, presek i komplement. Bulova algebra je dobila ime po tvorcu Dordu Bulu (George Boole), engleskom matematiaru. Bulova algebra je, osim kao deo apstraktne algebre, izuzetno uticajna kao matematiki temelj raunarskih nauka [30], [31], [32], [33], [34], [35].

4.1 Logiko sabiranje ILI operacija

Za veoma lako razumevanje logike operacije ILI, koristiemo jedan ilustrativan primer iz svakodnevnog ivota. Potrebno je prei put iz polazne take (koju emo nazvati start) u krajnju taku (koju emo nazvati cilj), pri emu postoje 2 puta (put 1 i put 2), i dve uslovne prepreke na njima, a to su mostovi A i B. Nije bitno da li idete putem 1 ili putem 2, ve je bitno da stignete do cilja. Ukoliko most postoji moete prei preko njega na drugu obalu, a ukoliko ne postoji ne moete.

Slika 4.1.1 Ilustrativna ema logikog sabiranja

A+B=C
Tabela 4.1.1 Tablica logikog sabiranja nad dva operanda

A B C 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1

14

U prethodnoj tabeli su date sve mogue logike situacije ilustrativnog primera koji je prethodno opisan i dat na slici 4.1.1. Horizontalna (vodoravna) polja u tabeli predstavljaju vrste, a vertikalna (uspravna) polja u tabeli predstavljaju kolone. U prvoj vrsti tabele (gledano odozgore na dole) su dati redom logiko stanje mosta A, logiko stanje mosta B, i logiko stanje ispunjenosti zadatka, a to je prelazak puta iz take start u taku cilj, C, i ovi simboli definiu znaenje itave odgovarajue kolone u kojima se nalaze. Gledano sa leva na desno, svi simboli koji se nalaze u prvoj koloni, a ispod slova A, predstavljaju logika stanja mosta A, svi simboli koji se nalaze u drugoj koloni, a ispod slova B, predstavljaju logika stanja mosta B, i na kraju, svi simboli koji se nalaze u treoj koloni, a ispod slova C, predstavljaju logika stanja krajnje take na putu koja se zove cilj. Ukoliko ste stigli u taku cilj, C predstavlja logiko 1, a ukoliko niste, C predstavlja logiko 0. Ostale vrste predstavljaju sve mogue logike situacije navedenog ilustrativnog primera. Sada moete razumeti zato se logiko sabiranje zove ILI operacija. Zato to nije bitno da li idete putem 1 ili putem 2. Bitno je samo da stignete do cilja.

4.2 Logiko mnoenje I operacija

Za veoma lako razumevanje logike operacije I, koristiemo veoma slian primer prethodnom samo to nee postojati dva puta ve samo jedan put. Dakle, ovde je situacija jednoznana, odnosno, moete stii do cilja samo ako postoje oba mosta.

Slika 4.2.1 Ilustrativna ema logikog mnoenja

AxB=C
Tabela 4.2.1 Tablica logikog mnoenja nad dva operanda

A B C 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 Sada moete razumeti zato se logiko mnoenje zove I operacija. Zato to je bitno da oba uslova budu zadovoljena (da postoje oba mosta), kako biste stigli do cilja.

4.3 Komplement (Negacija) NE operacija

Ova logika operacija je veoma laka za razumevanje. Postoje samo dva tvrenja: tano i netano. Tvrenje tano emo oznaiti simbolikom oznakom 1 a tvrenje netano simbolikom oznakom 0. Negacija je suprotnost od onoga to se negira. Dakle, komplement od tano je netano, a komplement od netano je tano.

15

Tabela 4.3.1 Tablica logike NE operacije nad jednim operandom

A B 0 1 1 0

5 Proces reavanja zadataka na raunaru

Raunar je maina koja automatski, bez intervencije oveka, izvrava niz aritmetikih i drugih operacija. Kod mehanikih kalkulatora su svojevremeno, bile automatizovane aritmetike operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja, pri emu je ovek odluivao kada e se koja operacija izvriti. Kod dananjih raunara se automatizuje itav proces raunanja, pri emu taj proces moe imati (uslovno reeno), neogranieni broj operacija. Ovaj proces raunanja se kod dananjih raunara definie programom. Svaka naredba u programu se zove instrukcija. Proces izrade programa se zove programiranje, a ljudi koji piu programe se zovu programeri. Kao i prilikom reavanja bilo kog zadatka iz svakodnevnog ivota, i prilikom reavanja zadatka na raunaru, neophodno je sprovesti odgovarajuu pripremu. Priprema obuhvata: 1) Definisanje logikog postupka za reavanje zadatka (algoritam), 2) Pisanje programa na osnovu algoritma u nekom od programskih jezika i 3) Prevoenje napisanog programa u mainski kd. Algoritam [36], [38], je konana i precizno definisana procedura, niz dobro definisanih pravila kojom se ulazne vrednosti transformiu u izlazne, ili se opisuje izvravanje nekog postupka. Arapski matematiar Muhamed Al Horezmi (Myhammad ibn-Msa al-Khwrizmi) [37], je precizno, korak po korak, opisao etiri osnovne raunske operacije i po njemu je postupak za dobijanje reenja na osnovu ulaznih podataka dobio ime algoritam. Svaki zadatak sadri podatke na osnovu kojih se raunanjem dolazi do rezultata. Ovi podaci se zovu ulazni podaci, a reenje zadatka u obliku rezultata predstavlja izlazne podatke. Nakon to je sastavljen algoritam, potrebno je na osnovu njega napisati program u nekom od programskih jezika. Programski jezici [40], se koriste da olakaju komunikaciju sa raunarom prilikom organizovanja i manipulacije informacijama, ali i da precizno izraze algoritme. Program zapisan u nekom od programskih jezika je nerazumljiv za raunare i kao takav ne moe biti izvren. Raunari razumeju samo mainski jezik [41]. Mainski jezik je najnii jezik raunara. Zasnovan je na samo dva logika stanja. Za oveka je najlake da ta stanja razume kao cifre binarnog brojnog sistema. U matematikoj notaciji ova se stanja definiu ciframa 0 i 1, dok se u tehnikoj notaciji ova stanja definiu veliinom neke fizike promenljive. Recimo, niska naponska vrednost odgovara simbolu 0, a visoka simbolu 1. Program napisan na ovom jeziku se zove mainski program. Dakle, neophodno je napisani program prevesti u mainski kd. Zadatak se na raunaru reava izvravanjem mainskog programa. Nakon to je zadatak reen, raunar uz pomo instrukcija, prevodi to reenje u izlazni rezultat razumljiv za korisnika raunara.

6 Raunarski sistem
Raunarski sistem ine dve osnovne komponente, a to su hardver (engl. hardware) [44], [45], i softver (engl. software) [42], [43]. Hardver i softver raunara su meusobno povezani i ne mogu funkcionisati nezavisno. Hardver predstavlja sve fizike delove raunara a softver predstavlja sve programe koji se mogu koristiti na raunaru. Softver se deli u dve osnovne grupe a to su sistemski softver i aplikacioni softver. Sistemski softver obuhvata sve one 16

programe koji su neophodni za rad raunarskog sistema a aplikacioni (korisniki) softver, obuhvata sve one programe koji slue za konkretno reavanje problema korisnika raunara.

Slika 6.1 Blok ema raunara

Na prethodnoj slici je prikazana uoptena blok ema raunara. Izmeu svake funkcionalne celine stoje po dve strelice suprotno orijentisane koje simbolizuju dvosmernu komunikaciju izmeu njih. Blok emom su ovde predstavljene samo kljune komponente raunarskog sistema u jednom apstraktnom (zamiljenom) obliku. Cilj ove blok eme je da se razume kako se odvija komunikacija (protok podataka i informacija), u raunarskom sistemu.

6.1 Memorija
Kao to je ve reeno, raunar reava zadatke izvravanjem programa. Program se zajedno sa podacima neophodnim za njegovo izvrenje smeta u memoriju raunara. Memorija raunara moe biti primarna i sekundarna. Primarna memorija [64], je memorija koja je direktno dostupna procesoru raunara a koristi se za privremeno pamenje podataka i instrukcija koje raunar u tom trenutku izvrava, pa se zato i odlikuje izuzetno velikom brzinom. Sastoji se iz bistabilnih memorijskih elemenata, odnosno elektronskih kola. Svako elektronsko kolo moe imati samo dva stabilna stanja, koja emo (prema ranijem dogovoru), simboliki nazvati 0 i 1. Ovakva elektronska kola koja mogu imati samo dva stabilna stanja se u digitalnoj elektronici [57], zovu bistabilna kola (engl. flip-flop) [58], [63]. Poto je koliina informacija koja moe da se uskladiti u jednom ovakvom elektronskom kolu veoma mala (svega jedan bit), vri se njihovo udruivanje u grupe (registre [59]), koje su najee duine od 8 bita. Grupa od 8 bita se zobe bajt (engl. byte). Kao primarne memorije koriste se Ram i Rom memorije. Kapacitet memorije raunara se obino izraava brojem bajtova koje ona poseduje. Tako se grupa od 1024 (210 bajta) oznaava sa 1 KiB (jedan kibibajt), grupa od 1024 kibibajta sa 1 MiB (jedan mebibajt), grupa od 1024 mebibajta sa 1 GiB (jedan gibibajt), itd. Ovakvo oznaavanje se vri po standardu za binarne prefikse [60], ali je kod nas odomaena upotreba po SI sistemu [61], gde se vri priblino zaokruivanje sa osnovom broja 10. Tako se grupa od 1000 bajta (to je priblino jednako 1024 bajta), oznaava sa 1 KB (jedan kilobajt), grupa od 1000 kilobajta sa 1 MB (jedan megabajt), grupa od 1000 megabajta sa 1 GB (jedan gigabajt), itd. Ba zbog ove male razlike je i uveden standard za binarne prefikse ali se on samo delimino i primenjuje [62]. Sekundarna memorija [65], je memorija kojoj procesor indirektno (posredno) pristupa putem primarne memorije. Slui za pamenje podataka veoma velikog obima, pa je zbog toga i znatno sporija od primarne memorije. Najpoznatija sekundarna memorija je hard disk, a pored njega poznati su i optiki diskovi.

6.2 Ulazni ureaji

Ulazni ureaji slue za unoenje podataka u raunar. Tipian ulazni ureaj kod personalnih kompjutera je tastatura, a pored nje se danas veoma mnogo koristi i kompjuterski mi. Pored njih, mogu se koristiti jo i skener, grafika tabla, itd.

17

6.3 Izlazni ureaji

Izlazni ureaji slue za saoptavanje rezultata obrade podataka (informacija), korisniku raunara. Tipian izlazni ureaj kod personalnih raunara je monitor. Pored monitora, veoma esto se koristi i tampa. Mada, kada malo razmislite, i zvunici predstavljaju izlazni ureaj jer preko njih sluate muziku koja je za vas informacija u obliku zvuka, a za raunar, samo rezultat obrade specifinih podataka.

6.4 Procesor
Procesor predstavlja ureaj koji upravlja radom itavog raunara. Za procesor moemo rei da je on mozak raunara. Sastoji se od dve jedinice: 1) Aritmetiko logike jedinice (engl. Arithmetic Logic Unit) i 2) Upravljake jedinice (engl. Control Unit). Aritmetiko logika jedinica je napravljena da moe da izvrava osnovne aritmetike operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje), kao i osnovne logike operacije (I, ILI i NE). Upravljaka jedinica upravlja tokom izvravanja zadataka na raunaru, tako to na osnovu programa koji se izvrava generie upravljake signale kojima regulie rad celokupnog raunarskog sistema, a sve u cilju uspene realizacije zadatka [46], [47].

7 Hardverska struktura personalnih raunara

Dananji personalni raunari se, uslovno reeno, sastoje iz kuita i ulazno-izlaznih ureaja povezanih na njega.

7.1 Kuite personalnog raunara

Kuite personalnog raunara [66], [67], je deo raunara u kome se nalaze njegovi najvaniji delovi kao to su: matina ploa, napajanje, hard diskovi, optiki diskovi, itd. Proizvode se u mnogo razliitih veliina i formata. Danas se najvie koristi ATX format, mada se generalno, kuita prilagoavaju veliini matine ploe koje postoje u ATX, mATX i ostalim formatima.

Slika 7.1.1 ATX kuite Gigabyte Technology 3D Mercury Full-Tower izdvojeno od ostatka raunarskog sistema

Na prethodnoj slici je prikazano kuite raunara izdvojeno od ostatka raunarskog 18

sistema, to znai da je kuite prazno, odnosno u njemu nisu ubaeni matina ploa, hard disk, jedinice optikih diskova i ostali sastavni elementi raunarskog sistema. Kada se u kuite postave i poveu ostali elementi raunarskog sistema, njegov spoljanji izgled se malo menja, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 7.1.2 Prednja i zadnja strana sklopljenog kuita raunara

Na svakom kuitu raunara i to obino na njegovoj prednjoj strani (ponekada i na gornjoj strani), postoje dva dugmeta. Jedno dugme slui za ukljuivanje raunara a drugo za restartovanje raunara.

Slika 7.1.3 Dugmad za ukljuivanje/iskljuivanje i restartovanje raunara, i indikatori rada raunara i hard diska

Legenda sa prethodne slike: 1) 2) 3) 4) Dugme za ukljuivanje/iskljuivanje raunara, Dugme za restartovanje raunara, Indikator rada raunara i Indikator rada hard diska.

Dugme za ukljuivanje/iskljuivanje raunara se uglavnom koristi samo za ukljuivanje raunara, dok se iskljuivanje raunara izvodi uglavnom softverski (prilikom korienja operativnog sistema, zadavanjem odreene komande od strane korisnika raunara). Da biste ukljuili raunar potrebno je da pritisnete i odmah zatim pustite dugme za 19

ukljuivanje/iskljuivanje raunara, ukoliko je raunar pre toga bio iskljuen. Ukoliko elite hardverski da iskljuite raunar potrebno je da pritisnete i drite tako pritisnuto dugme za ukljuivanje/iskljuivanje raunara otprilike pet sekundi, nakon ega e se raunar iskljuiti, pa moete da pustite dugme. Ovaj proces se zove hardversko gaenje raunara. Restartovanje raunara je proces kada se ponovo uitava itav softverski sistem. Obino se restartovanje raunara radi kada operativni sistem zablokira i ne postoji drugi nain da nastavite dalje sa radom. Postoji softversko restartovanje raunara i hardversko restartovanje raunara. Softversko restartovanje raunara se izvodi iz samog operativnog sistema zadavanjem odreene komande od strane korisnika raunara. Da biste hardverski restartovali raunar potrebno je da pritisnete i odmah zatim i pustite dugme za restartovanje raunara. Na osnovu ovoga moemo da kaemo da ova dugmad rade na uzlaznoj ivici logikog impulsa. (Logiki impulsi e biti objanjeni malo kasnije u tekstu). Indikator rada raunara je u obliku zelene svetlee diode koja neprekidno svetli za vreme rada raunara i time signalizira da raunar radi, odnosno da je pod naponom(). Indikator rada hard diska je u obliku crvene svetlee trepue diode. Ova dioda povremeno treperi kada hard disk nije puno optereen, odnosno neprekidno svetli kada je hard disk pod velikim optereenjem. U ovom primeru, svetlosni indikatori su zelene i crvene boje, mada, generalno gledano, mogu biti i u drugim bojama, u zavisnosti od toga koje se kuite posmatra.

7.1.1 Matina ploa

Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa () u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, memorija, magistrala, kao i vie konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama (zvuna, grafika, TV i mrena kartica, modem, Ram memorija itd.). Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, pa znatno utie na performanse itavog raunara [68], [69].

Slika 7.1.1.1 Foxconn ATX matina ploa

20

Legenda sa prethodne slike: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) monitor, 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) SATA prikljuak, IDE prikljuak, BIOS ip, Juni most, CMOS baterija, Integrisani grafiki procesor, PCI prikljuak, Integrisani audio ip, Integrisani Eternet ip, PCI Express prikljuak, Prikljuci za ulazno/izlazne ureaje: PS/2 mi, tastaturu, serijski port, paralelni port, Firewire, USB, Eternet, zvunike, Prikljuak za montiranje mikroprocesora, Prikljuak za montiranje hladnjaka i kulera mikroprocesora Prikljuak za povezivanje kulera mikroprocesora u elektrino kolo, Prikljuak za memoriju, Super ulazno/izlazni ip, Prikljuak za napajanje matine ploe i Prikljuak za flopi ureaj.

Savet 1: Objanjavanje svakog elementa matine ploe izlazi iz okvira ove knjige. Ukoliko vas matina ploa detaljnije interesuje nego to je ovde napisano, proitajte dopunsku literaturu.

7.1.1.1 Mikroprocesor
Mikroprocesor je integralno kolo [49]. U poetku su se mikroprocesorima smatrali i procesori koji su se sastojali od mnotva integralnih kola, ali je danas opteprihvaeno da su sadrani u jednom jedinom integralnom kolu. Mikroprocesor predstavlja centralni ureaj raunara koji upravlja procesom obrade podataka i uzajamnom komunikacijom svih ostalih delova raunara. Najvanija karakteristika mikroprocesora jeste njegova brzina [50], [51], [52].

Slika 7.1.1.1.1 Mikroprocesor Intel 80486DX2 okrenut licem (levo) i nalijem (desno) prema nama, izdvojen od ostatka raunarskog sistema

Brzina mikroprocesora se izraava u jedinici MIPS (engl. Milion Instructions Per Second) [53], odnosno u milionima instrukcija u jednoj sekundi. Instrukcija moe biti, recimo, logiko sabiranje dva broja. Meutim, brzina mikroprocesora izraena u Mipsovima nije verodostojna stvarnoj brzini mikroprocesora, zato to je brzina mikroprocesora sloena veliina koja zavisi od vie parametara, kao to su: duina procesorske rei, asovnik i interni ke. Duina procesorske rei [54], predstavlja broj bitova koji se jednovremeno (istovremeno), prenose i obrauju unutar mikroprocesora. Danas su aktuelni 64-bitni mikroprocesori. asovnik (engl. clock) [55], je elektronsko kolo koje generie impulse kojima se iniciraju
21

operacije mikroprocesora. Dananji mikroprocesori rade na uestanosti reda GHz (gigaherca), to predstavlja milijarde impulsa u jednoj sekundi vremena. Interni ke [56], je lokalna memorija mikroprocesora koja premoava veliku razliku u brzini izmeu mikroprocesora i operativne memorije. Komunikacija izmeu mikroprocesora i ostalih delova raunarskog sistema se obavlja kanalima koji se zovu magistrale (engl. bus).

7.1.1.2 Ram memorija

Ram (engl. RAM od Random Access Memory) memorija [70], je memorija u koju korisnik moe da upisuje podatke i da ih ita. U toku rada raunara u njoj se nalaze program i podaci sa kojima raunar radi. Po iskljuenju raunara sadraj ove memorije se gubi. Ova memorija se u vidu kartica prikljuuje na matinu plou u posebno napravljene prikljuke za tu namenu.

Slika 7.1.1.2.1 Izgled dva modula Ram memorije izdvojenih od ostatka raunarskog sistema

7.1.1.3 Rom memorija

Rom (engl. ROM od Read Only Memory) memorija [48], je memorija koja moe samo da se ita. Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju raunara. Koristi se za skladitenje podataka koji su neophodni za izvravanje instrukcija koje se veoma esto koriste.

7.1.2 Grafika kartica

Grafika kartica [71], [72], je komponenta raunara namenjena za obradu digitalnih podataka i prikaz informacija na izlaznim ureajima, kao to je monitor. Dakle, grafika kartica omoguuje prikaz slike na ekranu monitora. Najee se koristi za obradu grafikih podataka pa je veoma vana komponenta raunarskog sistema prilikom igranja 3D igara. Takoe igra veoma vanu ulogu i prilikom profesionalne upotrebe personalnog raunara za video obradu, obradu slika, kompjutersko 3D modelovanje, i tako dalje.

Slika 7.1.2.1 Grafika karta GeForce 7800GT marke NVIDIA

22

Prikljuuje se na matinu plou u predvieni prikljuak, a na sebi poseduje poseban prikljuak u koji se prikljuuje monitor raunara.

7.1.3 Hard disk

Tvrdi ili vrsti disk (engl. hard disk hard disk), je vrsta sekundarne memorije. Podaci se na njemu snimaju magnetnim putem, u koncentrinim krugovima (cilindrima), na povrini tvrdih okruglih ploa (diskova).

Slika 7.1.3.1 Unutranjost hard diska

Prvi hard diskovi su bili kapaciteta oko par kilobajta. Vremenom se tehnologija proizvodnje hard diskova usavravala, pa su tako dananji hard diskovi kapaciteta reda 1 terabajta. Obino se koriste interni hard diskovi koji se nalaze unutar kuita i povezani su direktno sa matinom ploom. Postoje dva naina za njihovo povezivanje sa matinom ploom, a to su PATA i SATA. PATA postoji u nekoliko razvojnih izdanja kao to su PATA33, PATA100, PATA133. Takoe, i SATA ima svoja razvojna izdanja SATA1, SATA2 i SATA3 [73], [74]. Savet 1: Negde ete za oznaku hard diska videti HDD ili hdd, to je skraenica od hard disk ureaj (engl. Hard Disk Drive).

7.1.3.1 Organizacija podataka na hard disku

Podaci se snimaju na jednu ili obe povrine svake ploe (diska), u koncentrinim krugovima. Jedan takav krug (na jednoj povrini) se naziva staza, trag ili traka.

Slika 7.1.3.1.1 Struktura podataka na jednoj ploi (disku) hard diska

23

Legenda sa prethodne slike: A) B) C) D) staza, trag ili traka, geometrijski sektor, linijski sektor i klaster (engl. cluster).

Skup svih staza jednake udaljenosti od centra rotacije (pa tim i prenika) na svim diskovima hard diska se naziva cilindar. Geometrijski sektori su zamiljene povrine na ploama hard diska kojih ima vie, i sve su jednake po povrini. Linijski sektor je deo staze koji predstavlja najmanju jedinicu za pristup hard disku. Uobiajena duina sektora je 512 bajtova, ne raunajui dodatne podatke za pozicioniranje, kontrolu i korekciju greaka. Klaster predstavlja skup vie sektora i primenjuje se kao memorijska jedinica na razliitim tipovima fajl sistema [75], [76], [77], [78].

7.1.3.2 Priprema hard diska za rad

Priprema hard diska za rad obuhvata sledee postupke: 1) formatiranje niskog nivoa (engl. Low-level formatting), 2) podela hard diska na particije i 3) formatiranje visokog nivoa (engl. High-level formatting). Formatiranje niskog nivoa najee izvodi sam proizvoa hard diska i ono ima ulogu da osposobi hard disk kako bi on mogao neometano da komunicira sa ostalim delovima raunarskog sistema. Pri ovome se vri pravljenje sektora pri emu je svaki veliine 512 bajtova. Podela hard diska na particije je proces pisanja podataka po hard disku, kako bi mu kasnije neometano mogao pristupiti bilo koji operativni sistem. Pri tome se za svaku particiju koja se eli kreirati bira tip fajl sistema. Veoma popularan slobodan program za particionisanje hard diska je GParted (Gnome Partition Editor), koji koristi zapravo GNU Parted u pozadini. Formatiranje visokog nivoa je proces pravljenja prazne particije u odreenom fajl sistemu sa instaliranjem but sektora (engl. boot sector). But sektor slui da se u njemu smeste podaci neophodni za startovanje operativnog sistema [79], [80], [81], [82].

7.1.4 Jedinica optikog diska

Jedinice optikog diska su ureaji koji vre itanje podataka sa optikih diskova, ili zapisivanje (takozvano rezanje), podataka na njih. Zovu se jo i CD drajv, DVD drajv (engl. CD drive, DVD drive), itd., u zavisnosti od naziva optikih medijuma sa kojima mogu da rade [83]. Upis i itanje podataka se ostvaruju pomou laserskog zraka. Prilikom upisivanja podataka na optiki disk (rezanja), potrebna je velika koliina snage laserskog zraka neophodna da zagrevanjem izazove promenu optikih karakteristika diska. Na ovaj nain se stvaraju udubljenja veoma malih dimenzija koja predstavljaju zapisane podatke. Prilikom itanja podataka sa diska potrebna je znatno manja snaga laserskog zraka jer sada nije potrebno menjati optiku strukturu diska, ve samo proitati podatke sa njega.

24

Slika 7.1.4.1 Jedinica optikog diska

Na prethodnoj slici je prikazan izgled jedinice optikog diska koja stoji u prostoru izdvojena od ostatka raunarskog sistema, odnosno, izgled jedinice optikog diska koja jo uvek nije povezana sa matinom ploom i napajanjem i nije stavljena u kuite raunara. Kada se jedinica optikog diska povee sa ostatkom raunarskog sistema i stavi u kuite raunara, moe se videti samo njen prednji deo, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 7.1.4.2 Vidljivi deo jedinice optikog diska kada je ona povezana sa raunarom

Legenda sa prethodne slike: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Jedinica optikog diska, Deo kuita, Fioka jedinice optikog diska, Lampica koja signalizira rad jedinice optikog diska, Dugme za otvaranje/zatvaranje vrata jedinice optikog diska i Dugme za prinudno otvaranje vrata jedinice optikog diska.

Lampica koja signalizira rad jedinice optikog diska svetli na kratko odmah nakon ukljuivanja raunara, ime se inicijalizuje njeno prisustvo u raunarskom sistemu. Obino je zelene boje. Takoe svetli na kratko i prilikom otvaranja i zatvaranja vrata jedinice optikog diska kao i prilikom itanja podataka sa diska i pisanja podataka po disku. Kada nakon ukljuivanja raunara pritisnemo dugme za otvaranje/zatvaranje vrata jedinice optikog diska fioka e se otvoriti. Razmotriemo sada malo detaljnije itav ovaj proces gledano iz ugla logike. Dugme za otvaranje/zatvaranje fioke jedinice optikog diska ima dva stabilna stanja: 1) Prvo stabilno stanje, koje emo simboliki nazvati 0, je stanje kada dugme nije pritisnuto i 2) Drugo stabilno stanje, koje emo simboliki nazvati 1, je stanje kada je dugme pritisnuto. Ova se stabilna stanja mogu prikazati u vidu vremenskog dijagrama kao na narednoj slici, pod pretpostavkom da traju u vremenskim intervalima jednake duine.

25

Slika 7.1.4.3 Vremenski dijagram logikih stanja

Na prethodnoj slici je prikazan vremenski dijagram logikih stanja 0 i 1 u zavisnosti od vremena. Na horizontalnoj osi (horizontalna linija sa strelicom na svome desnom kraju), je prikazano vreme (t), koje je izdeljeno na jednake vremenske intervale vremenskim trenucima od t0 do t5. Na vertikalnoj osi (uspravna linija sa strelicom na svome gornjem kraju), je simboliki prikazana vrednost neke fizike promenljive (u ovom sluaju x) sa simbolikom oznakom 0 kada je i vrednost te fizike promenljive jednaka nuli, odnosno sa simbolikom oznakom 1 kada ta fizika promenljiva ima tano definisanu vrednost. Vremenski dijagram se ita na sledei nain. Kree se od nule, odnosno od take preseka horizontalne i vertikalne ose, a zatim se prati podebljana linija (u obliku stepenica) od svog poetka (taka 0) do svog kraja (koji se nalazi negde iza trenutka t 5). Ukoliko zamislimo da se ova podebljana linija sastoji iz debelih taaka (), tada se za svaku tu taku na podebljanoj liniji moe proitati koliko iznosi njena vrednost na horizontalnoj i vertikalnoj osi. Na primer, taka A (koja je na vremenskom dijagramu vidno izdvojena i uveana) ima vrednost t 1 na horizontalnoj osi, odnosno vrednost 1 na vertikalnoj osi. U svakom vremenskom trenutku se menja vrednost neke fizike veliine iz stanja u kome je ona jednaka nuli (praktino ne postoji), pa smo ovo stanje simboliki nazvali logikom 0, u stanje u kome je ona jednaka nekoj konanoj vrednosti, pa smo ovo stanje simboliki nazvali logikom 1, i obrnuto. Ova promena sa 0 na 1 i obrnuto se odvija munjevitom brzinom, pa smo vremenski interval za koji se ova promena vri idealizovano sveli na nulu. Zbog toga su promene nagle i zbog toga i nastaje ova podebljana linija u vidu stepenica. Ako zamislimo da stanje kada dugme za otvaranje/zatvaranje fioke jedinice optikog diska nije pritisnuto, odgovara logikoj 0, a stanje kada je dugme za otvaranje/zatvaranje fioke jedinice optikog diska pritisnuto, odgovara logikoj 1, moemo da zakljuimo sledee. Fioka se otvara/zatvara (u zavisnosti od toga da li je prethodno bila zatvorena ili otvorena), ba u trenutku kada smo pritisnuli dugme. Ukoliko pritisnemo, a zatim brzo otpustimo dugme, fioka e se otvoriti/zatvoriti. Ukoliko pritisnemo i neprekidno izvesno vreme drimo pritisnuto dugme, fioka e se otvoriti/zatvoriti, bez obzira koliko dugo drali pritisnuto dugme, i bez obzira kada ga otpustili. Dakle, moemo da zakljuimo da se fioka aktivira u trenutku pritiska dugmeta. Ovaj trenutak odgovara poetnoj ivici stepenika na vremenskom dijagramu logikih stanja prikazanom na prethodnoj slici. Ovakvih stepenika ima vie na prethodnoj slici, tako da se poetne ivice stepenika nalaze u trenucima t 1, t3 i t5. Moemo da kaemo da se fioka jedinice optikog diska aktivira na uzlaznoj ivici logikog impulsa. Moda je ovo detaljisanje oko dugmeta za otvaranje/zatvaranje fioke jedinice optikog diska bilo zamorno, ali e njegovo razumevanje svakako biti od koristi prilikom razmatranja rada ulaznih ureaja, a naroito kompjuterskog mia. Budite oprezni kada otvarate fioku jedinice optikog diska da nikakva prepreka ne stoji na njenom putu, jer se fioka moe i polomiti ako prilikom otvaranja udari u neku prepreku.

26

Slika 7.1.4.4 Otvorena fioka jedinice optikog diska

Slika 7.1.4.5 Otvorena fioka jedinice optikog diska sa pravilno postavljenim diskom u njoj

Slika 7.1.4.6 Otvorena fioka jedinice optikog diska sa pravilno postavljenim malim diskom u njoj

Na prethodnim slikama je pokazana fioka jedinice optikog diska kada je prazna, i kada je u njoj stavljen veliki (koji se najee i koristi), odnosno mali disk. Moete uoiti da i za veliki i za mali disk u fioci jedinice optikog diska postoji tano definisano leite u kome se disk mora nai, tako da trebate da vodite rauna da uvek ispravno postavite disk u njegovo leite pre nego to zatvorite fioku jedinice optikog diska.

27

7.1.4.1 Optiki diskovi

Optiki diskovi su optiki medijumi za skladitenje digitalnih podataka [84]. Nastali su kao tenja da se uskladiti tonski zapis visokog kvaliteta i velikog vremena trajanja u digitalnom obliku. Prvo je nastao kompakt disk, ili skraeno CD (engl. Compact Disc). Kapacitet CD-a danas iznosi 700 MB. Pored kompakt diskova danas postoje i DVD diskovi (engl. Digital Versatile Disc), iji je kapacitet obino 4,7 GB, Blu-rej diskovi (engl. Blue-ray Disc) [86], iji kapacitet moe biti i 100 GB i HD DVD diskovi (engl. High Density DVD, High-definition DVD, High Definition Digital Video Disc) [85], iji je kapacitet reda 30 GB. Kod nas se danas najee koriste DVD diskovi zbog veoma povoljnog odnosa izmeu cene i kapaciteta raspoloivog memorijskog prostora.

Slika 7.1.4.1.1 Strana DVD diska na kojoj su smeteni podaci

Na prethodnoj slici je prikazan narezan DVD disk. Podaci su smeteni na irokom prstenu oznaenom brojem 1, a preostali prazan prostor je na uskom prstenu oznaenom brojem 2. Ukoliko na prstenu na kome se nalaze podaci primetite razliite nijanse boje (vie prstena razliitih nijansi boje), znai da brzina rezanja nije bila konstantna (stalna), ve je varirala u toku procesa rezanja. Varijacije brzine rezanja se mogu deavati ukoliko je kompjuter preoptereen dok traje proces rezanja diska, pa je preporuljivo da prilikom rezanja diska sve ostale korisnike programe zatvorite i time rasteretite raunarski sistem. Zbog svoje strukture i itave tehnologije itanja i pisanja podataka, preporuljivo je da optike diskove uvate kako bi oni to due trajali. To znai da se povrina optikog diska na kojoj se nalaze podaci treba uvati od ogrebotina, praine i bilo kakvih mehanikih oteenja.

7.1.5 Napajanje
Jedinica napajanja (engl. Power Supply Unit), napaja elektrinom energijom itav raunarski sistem [87].

Slika 7.1.5.1 Jedinica napajanja izdvojena od ostatka raunarskog sistema

Napajanja se, izmeu ostalog, mogu klasifikovati prema maksimalnoj izlaznoj snazi. Tako postoje napajanja za izlaznom snagom od 500 W (vati), koja se najvie primenjuju, napajanja sa izlaznom snagom od 300 W za obine nezahtevne kune raunare, kao i napajanja sa izlaznom snagom do 1400 W za veoma zahtevne kune raunare. 28

Slika 7.1.5.2 Zadnja strana napajanja gledano sa zadnje strane kuita raunara sa enskim (1) odnosno mukim (2) prikljukom za elektrini provodnik

Da biste povezali raunar sa elektrinom energijom potrebno je da elektrinim provodnikom koga ste dobili uz raunar (koji je prikazan na narednoj slici), poveete napajanje raunara sa izvorom elektrine energije (obino je to utinica u zidu vaeg stana).

Slika 7.1.5.3 Elektrini provodnik za povezivanje raunara sa elektrinom energijom

Kraj 1 elektrinog provodnika ukljuujete u strujnu utinicu, a drugi kraj elektrinog provodnika (koji moe biti enski 2, ili muki 3), kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, povezujete sa odgovarajuim prikljukom na zadnjoj strani napajanja raunara. Ukoliko na zadnjoj strani napajanja vaeg raunara postoji samo muki prikljuak njega ete spojiti sa enskim prikljukom elektrinog provodnika. Ukoliko na zadnjoj strani napajanja vaeg raunara postoji samo enski prikljuak njega ete spojiti sa mukim prikljukom elektrinog provodnika. Ukoliko na zadnjoj strani napajanja vaeg raunara postoje i enski i muki prikljuak, moete da birate elektrini provodnik sa kojim ete povezati raunar sa elektrinom energijom u zavisnosti od toga da li ima muki ili enski prikljuak na svome kraju. Neka napajanja poseduju na sebi i prekida za ukljuivanje/iskljuivanje napajanja, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 7.1.5.4 Prekida napajanja, poloaj iskljueno na slici levo, i poloaj ukljueno na slici desno

29

7.2 Tastatura
Tastatura je periferni ulazni ureaj raunarskog sistema napravljen po uzoru na pisau mainu. Predstavlja primarni ureaj za komunikaciju sa raunarom u smeru od korisnika ka raunaru. Slui kako za unos teksta, brojeva i znakova, tako i za kontrolu operacija koje raunar izvrava [88], [89].

Slika 7.2.1 Fiziki izgled tastature

Fiziki, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odtampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U veini sluajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i drati vie tastera istovremeno ili u odreenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol, ve se oni koriste za odreene operacije na samoj tastaturi.

Slika 7.2.2 Standardni ameriki engleski QWERTY raspored tastera na tastaturi

Tastatura se sa raunarom povezuje preko standardnog PS/2 ili USB prikljuka.

30

Slika 7.2.3 PS/2 prikljuci za tastaturu, enski (levo) i muki (desno)

Ukoliko vaa tastatura ima PS/2 prikljuak, kao to je prikazano na prethodnoj slici desno, potrebno je da taj prikljuak spojite sa PS/2 prikljukom na vaoj matinoj ploi, sa zadnje strane kuita raunara koji izgleda kao na prethodnoj slici levo. Vodite rauna da prilikom spajanja prikljuaka pravilno okrenete prikljuak na kraju provodnika tastature. Zarezi na prikljucima e vam pomoi da se lake orijentiete. Takoe, vodite rauna da spojite muki prikljuak od tastature sa enskim prikljukom takoe za tastaturu, kako se ne bi desilo da poveete tastaturu sa prikljukom za kompjuterskog mia. enski prikljuak za tastaturu koji se nalazi sa zadnje strane vaeg kuita, je po standardu, obavezno ljubiaste boje, dok muki prikljuak od vae tastature ne mora uvek da bude ljubiaste boje, ve moe biti i u nekoj drugoj boji. Dakle, u tom sluaju, nemojte se zbuniti ukoliko spajate razliite boje, ve samo vodite rauna da muki prikljuak iz tastature (koji ne mora da bude ljubiaste boje), spojite sa enskim prikljukom takoe za tastaturu (koji je obavezno ljubiaste boje). Ukoliko vaa tastatura ima USB prikljuak, kao na narednoj slici desno, potrebno je da je poveete sa vaim raunarom preko bilo kog slobodnog USB prikljuka na vaem kuitu raunara, kao na narednoj slici levo. I tada morate da vodite rauna da pravilno okrenete prikljuak.

Slika 7.2.4 USB prikljuci, dva enska (levo) i muki (desno)

7.3 Kompjuterski mi
Kursor (grafiki), je mesto oznaeno strelicom ili nekim drugim karakterom koje pokazuje gde e se sledei ulazni podatak ili slovo pojaviti na ekranu monitora raunara [92].

Slika 7.3.1 Tipini kursor u obliku strelice

Poloaj kursora se moe menjati pomou tastera za kontrolu kursora na tastaturi. Meutim, danas je iroko zastupljena promena poloaja kursora putem kompjuterskog mia. Kompjuterski mi se postavlja na kompjuterskom stolu odmah pored tastature i direktno pretvara pomeranje ruke (ime pomeramo kompjuterskog mia), u pomeranje kursora na ekranu monitora.

31

Slika 7.3.2 Kompjuterski mi sa dva tastera, levim tasterom (1), desnim tasterom (2), i tokiem (3)

Prilikom pomeranja kompjuterskog mia, raunar prekida sve trenutne aktivnosti i istog trenutka se pomera i kursor po ekranu monitora na osnovu putanje mia. Vei prioritet u izvravanju procesa od kompjuterskog mia imaju samo tastatura i sat realnog vremena. Kompjuterski mi se sa raunarom povezuje preko standardnog PS/2 ili USB prikljuka [90], [91].

Slika 7.3.3 PS/2 prikljuci za kompjuterskog mia, enski (levo) i muki (desno)

Povezivanje kompjuterskog mia se odvija isto kao i povezivanje tastature, samo to se ovde treba povezati zelena sa zelenom bojom. Ukoliko pak, posedujete kompjuterskog mia koji ima USB prikljuak, sa raunarom ete ga povezati na isti nain na koji se povezuje USB tastatura, a koji je prethodno opisan. Takoe, i ovde se moe desiti da muki prikljuak iz kompjuterskog mia nije zelene boje kao enski prikljuak za kompjuterskog mia sa zadnje strane vaeg kuita. U tom sluaju, vodite rauna da muki prikljuak iz kompjuterskog mia (koji ne mora obavezno da bude zelene boje), poveete sa enskim prikljukom takoe za kompjuterskog mia (koji je obavezno zelene boje).

7.4 Monitor
Monitor je izlazni ureaj raunarskog sistema koji slui za prikazivanje tekstualnih i grafikih podataka. Pored tastature i mia, on predstavlja najvaniji ureaj za neposrednu komunikaciju izmeu raunara i korisnika. Slika se na ekranu monitora dobija obradom izlaznih podataka poslatih sa grafike kartice raunara [93], [94].

32

Slika 7.4.1 LCD monitor

Da bi se monitor povezao sa ostatkom raunarskog sistema potrebno je povezati pravilno dva elektrina provodnika. Jedan elektrini provodnik slui za povezivanje monitora sa izvorom elektrine energije (obino je to elektrina utinica u vaem stanu), a drugi elektrini provodnik slui za povezivanje grafike kartice i monitora.

Slika 7.4.2 Prikljuci grafike kartice na zadnjoj strani kuita raunara, enski VGA prikljuak (1) i enski DVI prikljuak (2), i tv izlaz (3)

Slika 7.4.3 Muki VGA prikljuak (levo) i muki DVI prikljuak (desno)

Da biste pravilno povezali monitor sa grafikom karticom, potrebno je da spojite muki sa enskim VGA prikljukom (ukoliko imate monitor sa VGA prikljukom), odnosno muki sa enskim DVI prikljukom [99] (ukoliko imate monitor sa DVI prikljukom). Ukoliko pak imate monitor sa VGA prikljukom, a vaa grafika kartica ima samo DVI prikljuak, potreban vam je adapter koji DVI prikljuak sa vae grafike kartice pretvara u VGA prikljuak.

33

Slika 7.4.4 DVI prema VGA adapter

7.5 Zvunici
Zvunici spadaju u izlazne ureaje raunarskog sistema koji slue za reprodukovanje zvuka. Obino se koriste dva desktop zvunika pri emu se na jednom od zvunika nalazi kontrolni panel, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 7.5.1 Izgled desktop zvunika, levi bez kontrolnog panela i desni sa kontrolnim panelom

Iz zvunika sa kontrolnim panelom izlaze tri elektrina provodnika, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 7.5.2 Muki prikljuci na krajevima elektrinih provodnika koji izlaze iz zvunika sa kontrolnim panelom

34

Legenda sa prethodne slike: 1) Muki prikljuak za spajanje zvunika sa kontrolnim panelom sa enskim audio prikljukom na matinoj ploi, 2) Muki prikljuak za spajanje zvunika sa kontrolnim panelom sa drugim zvunikom bez kontrolnog panela i 3) Muki prikljuak za ukljuivanje zvunika sa kontrolnim panelom u izvor elektrine energije. Da biste povezali zvunike sa ostatkom raunarskog sistema, potrebno je da uradite sledee. Poveite prvo muki prikljuak za spajanje zvunika sa kontrolnim panelom sa drugim zvunikom bez kontrolnog panela (koji je prikazan na prethodnoj slici), sa enskim prikljukom na zvuniku bez kontrolnog panela, koji je prikazan na narednoj slici.

Slika 7.5.3 enski prikljuak na zvuniku bez kontrolnog panela

Zatim je potrebno da poveete muki prikljuak za spajanje glavnog zvunika sa enskim audio prikljukom na matinoj ploi, sa tano odreenim enskim audio prikljukom na matinoj ploi (koji se nalazi sa zadnje strane kuita raunara).

Slika 7.5.4 enski audio prikljuci na matinoj ploi gledano sa zadnje strane kuita raunara

Na prethodnoj slici su pokazani svi enski audio prikljuci koje poseduje matina ploa koriena u ovom primeru. U prvoj vrsti, gledano sa leva na desno su redom: enski prikljuak za mikrofon (Mic), enski prikljuak za audio izlaz (Line Out) i enski prikljuak za audio ulaz (Line In). Prikljuci iz prve vrste se koriste za dvokanalni audio signal, kakav i koriste desktop zvunici. U drugoj vrsti su enski prikljuci koji se koriste za viekanalne zvunike, kao to su 5.1 zvunici, 7.1 zvunici itd. U ovom primeru, potrebno je spojiti muki prikljuak za spajanje zvunika sa kontrolnim panelom sa enskim audio prikljukom na matinoj ploi, sa enskim prikljukom za audio izlaz (Line Out). Primetiete da je potrebno spojiti zelenu sa zelenu bojom. U vaem sluaju se moe desiti da boje na prikljucima nisu iste kao u ovom primeru, ali znajte da ako koristite desktop zvunike, morate da spojite ba muki prikljuak za spajanje zvunika sa kontrolnim panelom sa enskim audio prikljukom na matinoj ploi, sa enskim prikljukom za audio izlaz (Line Out). Ukoliko ne znate koji je prikljuak na vaoj matinoj ploi zapravo Line Out prikljuak, proitajte dokumentaciju vae matine ploe u papirnom ili elektronskom obliku. I na kraju, potrebno je da muki prikljuak za ukljuivanje zvunika sa kontrolnim panelom u izvor elektrine energije, ukljuite u izvor elektrine energije. Sada kada ste povezali desktop zvunike kako treba, razmotriemo i kako se njima upravlja. Na zvuniku sa kontrolnim panelom se sa prednje strane nalaze upravljaka dugmad za kontrolu rada zvunika, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

35

Slika 7.5.5 Komandni panel na prednjoj strani zvunika

Legenda sa prethodne slike: 1) 2) 3) 4) Dugme za ukljuivanje/iskljuivanje zvunika, Dugme za kontrolu jaine zvuka koga proizvode zvunici, Indikator rada zvunika i enski prikljuak za slualice.

Dugme za ukljuivanje/iskljuivanje zvunika ima dva stabilna stanja. Prvo stabilno stanje je kada je ovo dugme ukljueno, a drugo kada je ovo dugme iskljueno. Ukljuivanje zvunika se odvija na uzlaznoj ivici logikog impulsa, a iskljuivanje zvunika se odvija na silaznoj ivici logikog impulsa. Dugme za kontrolu jaine zvuka koga proizvode zvunici moe da se okree u smeru kazaljke na satu (kada se zvuk pojaava), i u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu (kada se zvuk utiava). Indikator rada zvunika u obliku svetlee diode signalizira da li su zvunici ukljueni ili iskljueni. Ova dioda svetli kada su zvunici ukljueni, odnosno ne svetli kada su zvunici iskljueni. enski prikljuak za slualice se koristi da se poveu slualice na raunarski sistem kako bi se zvuk sluao preko njih, a ne preko zvunika.

8 Interfejs komandne linije

Interfejs komandne linije, ili skraeno CLI (engl. Command-Line Interface), [95], [96], je mehanizam za interakciju korisnika sa operativnim sistemom ili nekim drugim softverom raunara, koji podrazumeva unoenje komandi za izvoenje specifinih zadataka iskljuivo putem tastature. Koncept interfejsa komandne linije je nastao kada su teleprinterske maine poele da budu povezivane na raunare tokom pedesetih godina dvadesetog veka, to je omoguilo interaktivniji rad u poreenju sa be procesiranjem koje je koristilo tehnologiju buenih kartica.

36

Slika 8.1 Sadraj Terminala na jednoj od verzija Dentu Linuksa (engl. Gentoo Linux)

Dakle, kod interfejsa komandne linije postoji samo tekst na ekranu, odnosno nema slika. Ovakav korisniki interfejs je bio i jedini korisniki interfejs itavog operativnog sistema sve dok se personalni raunari nisu veoma razvili i poeli masovno da se primenjuju. Tada je interfejs komandne linije predstavljao prepreku daljem razvoju operativnih sistema, u smislu da oni budu to laki za upotrebu krajnjim korisnicima raunara. Zato se dolo na ideju grafikog korisnikog interfejsa koji je prijateljski nastrojen prema svim korisnicima raunara, bez obzira da li su oni poetnici ili napredni korisnici raunara.

37

8.1 Logika stanja tastature

Poznavanje rada tastature sa aspekta logike je veoma vano, jer je tastatura osnovni ureaj za komunikaciju korisnika sa raunarom koji ima vei prioritet od kompjuterskog mia. Svaki taster na tastaturi ima dva stabilna stanja. Logiko stanje kada je neki taster pritisnut emo, po dogovoru, nazvati 1, a logiko stanje kada neki taster nije pritisnut emo nazvati 0. Svaki taster na tastaturi se aktivira na uzlaznoj ivici logikog impulsa. Ovde jedan logiki impuls predstavlja interval u kome smo pritisnuli neki taster na tastaturi a odmah zatim (gotovo istog trenutka) ga otpustili. Na tastaturi je mogue istovremeno pritisnuti vie tastera kako bi se realizovao tano eljeni proces. Proces moe biti realizovan kombinacijom dva ili vie tastera. U sluaju kombinacije dva tastera, prvo se pritiska prvi taster u kombinaciji tastera i dri tako pritisnut (nakon ega se nita ne deava, jer procesor eka da se pritisne drugi taster kako bi znao koji proces da izvri), a zatim se pritiska drugi taster, pri emu se istog trenutka kada je pritisnut drugi taster izvrava eljeni proces, pa je potrebno odmah nakon pritiska drugog tastera, u kombinaciji tastera, otpustiti oba tastera, kako se proces ne bi bez potrebe ponavljao. U sluaju kombinacije vie tastera svi tasteri (osim poslednjeg u kombinaciji tastera), se dre pritisnuti, a zatim se pritiska i poslednji taster u kombinaciji tastera, nakon ega se odmah otputaju svi tasteri u kombinaciji tastera. Pritisak odreenog tastera aktivira prethodno definisani proces za taj taster. Ovde emo usvojiti jedan nedvosmislen dogovor u vezi tastature, koji e u daljem tekstu uvek vaiti: 1) Kada kaem pritisnite taster ime tastera to znai da trebate da pritisnete i odmah zatim pustite odgovarajui taster na tastaturi ije je ime dato. Dakle ime tastera odgovara nazivu tastera koji je ispisan na samom tasteru na vaoj tastaturi. Izuzetak od ovog pravila je taster Space na kome nita ne pie. Taster Space je najvei taster na vaoj tastaturi i stoji u zadnjoj vrsti (gledano od gore prema dole) a uglavnom slui, izmeu ostalog, da bi se napravio razmak izmeu dve rei prilikom kucanja teksta na raunaru, 2) Kada kaem pritisnite i drite taster ime tastera to znai da trebate da pritisnete i drite tako pritisnut odreeni taster ije je ime dato i 3) Kada kaem otpustite sve tastere to znai da istovremeno otpustite sve tastere koji su trenutno pritisnuti (otputanje svih tastera se najee radi prilikom zadavanja neke komande korienjem kombinacije vie tastera), u trenutku pritiska poslednjeg tastera u kombinaciji tastera.

9 Grafiki korisniki interfejs

Grafiki korisniki interfejs, skraeno GUI (engl. Graphical User Interface), [97], [98], je tip korisnikog okruenja koje koristi ikonice, vizuelne indikatore, ili specijalne grafike elemente (engl. widgets), umesto obinih tekstualnih menija ili runog unoenja komandi. Ikonice se esto upotrebljavaju zajedno sa tekstom ili oznakama kako bi potpuno prikazale informacije i radnje dostupne korisniku raunara. Nekada je grafiki korisniki interfejs izgledao kao to je to prikazano na narednoj slici.

38

Slika 9.1 Izgled Juniks (engl. Unix) Radne povri (engl. Desktop) sa pokrenutim X Window System grafikim korisnikim interfejsom ranih 1990-tih godina

Danas je grafiki korisniki interfejs u punom sjaju i sa gotovo neogranienim mogunostima za prilagoavanje krajnjem korisniku raunara, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 9.2 Radna povrina KDE Plazma Desktop (KDE Plasma Desktop) grafikog korisnikog interfejsa

39

9.1 Logika stanja kompjuterskog mia

Kompjuterski mi je svoju veliku popularnost stekao nakon pojavljivanja grafikog korisnikog interfejsa i masovne proizvodnje i primene personalnih raunara. Korisno je poznavati princip rada kompjuterskog mia sa aspekta logike kako bi rad na raunaru bio to ugodniji i kako bi se mogunost za nastanak greke pri korienju istog svela na nulu. Svaki taster kompjuterskog mia (levi taster, desni taster i toki), ima dva stabilna stanja. Stabilno stanje kada je taster pritisnut, emo (po dogovoru), simboliki nazvati 1, a stanje kada je taster otputen (nije pritisnut), emo (po dogovoru), simboliki nazvati 0. Bitno je da znate da levi taster kompjuterskog mia aktivira procese obino na silaznoj ivici logikog impulsa. U zavisnosti od procesa, aktivacija procesa se u retkim sluajevima moe izvesti i na uzlaznoj ivici logikog impulsa. Desni taster kompjuterskog mia, u najveem broju sluajeva, aktivira procese na uzlaznoj ivici logikog impulsa. Toki se moe okretati u smeru napred od vae ruke, i u smeru nazad ka vaoj ruci. Ovakvo okretanje tokia se najee koristi za vertikalno prelistavanje sadraja na monitoru (najee internet strana i elektronskih knjiga). Takoe, pritiskom na toki u smeru ka podlozi, postiemo trei klik pomou kompjuterskog mia. Ovaj trei klik aktivira procese, u najveem broju sluajeva, na silaznoj ivici logikog impulsa. Takoe, za aktivaciju nekih procesa se koristi dupli klik, ili dvoklik levog tastera kompjuterskog mia. Ovde emo usvojiti jedan nedvosmislen dogovor u vezi kompjuterskog mia, koji e u daljem tekstu uvek vaiti: 1) Kada kaem klik (kliknite), mislim na to da trebate da pritisnete i istog trenutka otpustite levi taster kompjuterskog mia, 2) Kada kaem dupli klik (dvoklik), mislim na to da trebate da pritisnete i odmah zatim otpustite levi taster kompjuterskog mia, a zatim ovu radnju jo jednom ponovite u to kraem vremenskom roku (manjem od jedne sekunde), vodei rauna da pritom uopte ne pomerite kompjuterskog mia po podlozi, 3) Kada kaem desni klik, mislim na to da trebate da pritisnete i odmah zatim otpustite desni taster kompjuterskog mia, 4) Kada kaem pritisnite toki (pritisnite skrol, od engl. scroll), mislim na to da trebate da pritisnete i odmah zatim otpustite toki kompjuterskog mia, 5) Kada kaem skrolujte napred/nazad, mislim na to da trebate da zakotrljate toki mia u smeru od vae ruke/ka vaoj ruci i 6) Kada kaem kliknite (vezano za sve prethodne sluajeve) na odreeno mesto na ekranu vaeg monitora koje e nedvosmisleno biti definisano, to znai da trebate prvo da pomerate mia po podlozi i pritom, gledajui u ekran vaeg monitora pratite kretanje kursora po ekranu, a zatim, kada dovedete kursor na prethodno zadato mesto, ne pomerajui vie mia, konano kliknete.

10 Operativni sistem
Operativni sistem skraeno OS (engl. Operating System) [100], [101], je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunarskog sistema i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama (fajlovima), umesto bitovima, bajtovima i blokovima. Veina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeuje korisniki interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao to su interpreter komandne linije i grafiki korisniki interfejs. Prvobitni raunari nisu imali operativni sistem, ime je korisnik raunara bio u mogunosti da apsolutno upravlja itavim hardverom raunara bez ikakvih prepreka. Programe su tada 40

runo unosili i pokretali operatori. Kada su razvijeni programi za uitavanje i pokretanje drugih programa logino je bilo da takvi programi dobiju naziv po onome iji posao obavljaju. Prvim raunarom emo smatrati onaj elektronski raunar koji se zasnivao na Fon Nojmanovoj arhitekturi, kod koga je program zajedno sa podacima koji su mu potrebni smeten u memoriju raunara. Automatizacija primene medijuma za skladitenje svih ovih podataka je dovela do razvoja operativnih sistema. Danas se pojam operativni sistem odnosi na sav softver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svih programa koji mogu raditi na tom sistemu.

41

GLAVA 2 Instalacija Ubuntu Linux operativnog

sistema

42

11 Linuks
Linuks je dvojaki pojam [102], koji se koristi da oznai linuks operativni sistem, koji spada u najpoznatije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda, ali i samo jezgro tog operativnog sistema. Slobodni softver [103], kako ga definie Zadubina za slobodni softver, je softver koji se moe koristiti, umnoavati, prouavati, menjati i distribuirati dalje, bez ogranienja. Sloboda od takvih ogranienja je u sreditu koncepta slobodnog softvera, tako da suprotnost slobodnom softveru ini vlasniki softver, a ne softver koji se prodaje radi zarade, kao to je komercijalni softver. Softver otvorenog koda [104], je softver iji je izvorni kd (program napisan u nekom od programskih jezika), objavljen pod licencom koja korisnicima dozvoljava da prouavaju, prave izmene i unapreuju softver, kao i da ga redistribuiraju dalje u izmenjenom ili neizmenjenom obliku. Jezgro operativnog sistema ili kernel [105], je softver koji upravlja pristupom korisnikih programa hardveru raunara i softverskim resursima. To podrazumeva dobijanje procesorskog vremena, pristupanje memoriji, itanje i pisanje po diskovima, povezivanje u mree, interakciju sa terminalima ili grafikim korisnikim interfejsom (okruenjem), i tako dalje. Linuks je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa (Linus Torvalds) poetkom devedesetih godina prolog veka, dok je jo uvek studirao informatiku na Univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus je kompletan svoj rad, linuks (jezgro), objavio na Internetu, gde su programeri i inenjeri iz celog sveta mogli da se pridrue razvoju. Istorija razvoja jezgra linuksa je usko povezana sa istorijom razvoja GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Riard Stalman (Richard Stallman). Projekat GNU je zapoet 1983. godine sa ciljem razvoja kompletnog operativnog sistema nalik Juniksu (engl. Unix), ukljuujui razvojne alate i korisnike programe, u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije linuks jezgra, GNU projekat je napravio sve neophodne komponente ovog sistema osim jezgra. Linus Torvalds i drugi rani programeri linuksa prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi sa GNU komponentama i programima korisnikog okruenja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Tako je nastao GNU/Linuks (engl. GNU/Linux) operativni sistem. Linuks jezgro i operativni sistem su licencirani pod GNU-ovom optom javnom licencom, skraeno GOJL (engl. GNU GPL od GNU General Public License) [106]. Pingvin Tuks (engl. Tux), je maskota linuksa.

Slika 11.1 Pingvin Tuks (Tux), zvanina maskota linuksa

43

11.1 Linuks distribucije

Pojam Linuks distribucija [107], se odnosi na verziju Juniksolikog operativnog sistema za raunare, koja sadri veinu softvera primerenog za GNU operativni sistem, Linuks kernel i druge programe. Razvijeno je vie verzija linuks distribucija, meu kojima su najpopularnije Slakver (engl. Slackware), Debian (engl. Debian), Red Het (engl. Red Hat), SuSE (engl. SuSE), Mandriva (engl. Mandriva), Ubuntu (engl. Ubuntu) i Dentu (engl. Gentoo).

11.1.1 Ubuntu
Ubuntu je linuks distribucija [108], sa najveim brojem korisnika. Baziran je na distribuciji Debian. Ubuntu najvie panje posveuje lakoi korienja, slobodi od ikakvih ogranienja, redovnom objavljivanju novih izdanja i lakoi instalacije. Ubuntu sponzorie privatna kompanija junoafrikog biznismena Marka atlvorta (Mark Richard Shuttleworth), Kanonikal (Canonical). Naziv distribucije potie od afrike ideologije ubuntu, koja znai humanost prema drugima.

11.1.1.1 Izdanja Ubuntu Linux operativnog sistema

Ubuntu izdanja izlaze na svakih 6 meseci, pri emu se za oznaku izdanja (verziju Ubuntu Linux operativnog sistema), koristi mesec i godina kada je izdanje objavljeno. Prvo izdanje Ubuntu Linux operativnog sistema je Ubuntu 4.10 i objavljeno je 20.10.2004. godine. Svako etvrto izdanje pored osnovne oznake koja se odnosi na godinu i mesec kada je objavljeno ima i oznaku LTS od Long Term Support, to znai da za ova izdanja Kanonikal prua dugogodinju tehniku podrku (3 godine za desktop, odnosno 5 godina za server izdanja). Za izdanja koja nisu LTS Kanonikal prua tehniku podrku u trajanju od najmanje godinu dana, a do sada su ova izdanja imala tehniku podrku bar do izlaska sledeeg LTS izdanja. Ubuntu izdanjima se takoe daju kodni (ifrovani) nazivi u vidu dve rei koje poinju istim slovom, pri emu prva re predstavlja pridev a druga ime ivotinje na koju se pridev odnosi. Sa izuzetkom prva dva izdanja, kodna imena idu abecednim redom to omoguava veoma lak uvid u to koje je izdanje Ubuntu Linux operativnog sistema novije. Ubuntu Linux 10.04 LTS Lucid Lynx (Svetli Ris) je tree LTS izdanje Ubuntu Linux operativnog sistema izdato 29.04.2010. godine. Taka izdanja (Point Releases) su izdanja koja predstavljaju nadograena postojea izdanja u kojima su ispravljene sve greke koje su do tog trenutka uoene. Tako je trenutno aktuelno izdanje Ubuntu Linux 10.04.3 LTS Lucid Lynx koje je izdato 21.07.2011. godine [114]. Pre nego to zvanino izae neka verzija Ubuntu Linux operativnog sistema izdaju se alfa verzije i beta verzije najnovijeg izdanja Ubuntu Linux operativnog sistema. Alfa verzije su namenjene krajnjim entuzijastima i ljudima koji su zadueni da izvre testiranje novog operativnog sistema a sve u cilju pronalaenja eventualnih greaka (bagova). Alfa verzije (po pravilu) sadre dosta bagova. Beta verzije predstavljaju probne verzije najnovijeg izdanja Ubuntu Linux operativnog sistema u kojima su mnoge greke ispravljene, pa krajnji korisnici mogu isprobati i ove verzije u cilju pronalaenja eventualno neotkrivenih bagova. Napomena 1: Apsolutnim poetnicima uopte ne preporuujem korienje alfa i beta verzija Ubuntu Linux operativnog sistema.

44

12 Kako doi do instalacije operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS

Do svoje instalacije operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS kodnog naziva Lucid Lynx moete doi na jedan od sledeih naina: 1) er it i 2) Napravite sami svoju instalaciju. Prethodno navedeni naini e detaljno biti objanjeni u tekstu koji sledi.

12.1 er it
Ubuntu er it (Ubuntu Share it), je akcija koju je pokrenula zajednica Ubuntu korisnika Srbije sa ciljem ublaavanja posledica koje loi carinski propisi u naoj zemlji uzrokuju, a koji se ogledaju u nemogunosti besplatne isporuke pakovanja sa Ubuntu operativnim sistemom. Sutina akcije je stvaranje mree korisnika koji mogu stajati na raspolaganju to veem broju zainteresovanih za nabavku Ubuntu pakovanja. lanovi zajednice koji trenutno stoje na raspolaganju su na spisku, razvrstani po gradovima. Sutina jeste u povezivanju ljudi iz istih sredina, kako bi se smanjili potanski trokovi, a korisnici bre dolazili do medijuma. eljenog korisnika je mogue kontaktirati putem privatne poruke, za ta je potrebno registrovati se na forumu. Nakon registracije moete pronai korisnika od koga ete zatraiti Ubuntu.

12.2 Napravite sami svoju instalaciju

Da biste sami napravili svoju instalaciju operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS, potrebno je da uradite sledee: 1) 2) 3) 4) Preuzmite sa interneta instalaciju u obliku iso fajla, Proverite ispravnost preuzetog iso fajla, Napravite butabilni CD/DVD odnosno USB i Proverite ispravnost narezanog butabilnog CD/DVD-a.

Prethodni koraci su detaljno objanjeni u tekstu koji sledi.

12.2.1 Preuzimanje instalacije sa interneta

Instalaciju ete preuzeti sa interneta u obliku iso fajla koji se nalazi na adresi: http://releases.ubuntu.com/10.04/. Kada odete na pomenutu adresu, kliknite na PC (Intel x86) desktop CD hiperlink, ukoliko elite 32-bitnu verziju operativnog sistema, odnosno na 64-bit PC (AMD64) desktop CD hiperlink, ukoliko elite 64-bitnu verziju operativnog sistema. Pre nego to krenete da preuzimate 64-bitnu verziju operativnog sistema, budite sigurni da va raunar podrava rad sa 64-bitnim operativnim sistemima. Takoe, trenutno Ubuntu Linux 10.04.3 LTS nije najnovija verzija Ubuntu Linux operativnog sistema. Najnoviju verziju Ubuntu Linux operativnog sistema moete nai na adresi: http://www.ubuntu.com/desktop/get-ubuntu/download. Poeljno je da imate brzu internet konekciju kada preuzimate sa interneta instalaciju u obliku iso fajla, jer je veliina fajla reda 600700 MB (dial-ap internet ne dolazi u obzir). Sada kada ste preuzeli iso fajl potrebno je najpre da proverite njegovu ispravnost. 45

Napomena 1: Poeljno je da iso fajl preuzmete preko torenta kako biste izbegli njegovu proveru, a ujedno i doprineli rastereenju servera sa kojih se fajl preuzima. Takoe, vodite rauna o sledeem: 1) ukoliko elite 32-bitnu verziju operativnog sistema preuzmite torent pod nazivom ubuntu-10.04.3-desktop-i386.iso.torrent i 2) ukoliko elite 64-bitnu verziju operativnog sistema preuzmite torent pod nazivom ubuntu-10.04.3-desktop-amd64.iso.torrent. Nakon toga e se automatski pokrenuti vaa torent aplikacija (ukoliko je imate instaliranu na vaem Microsoft Windows operativnom sistemu), pa moete preuzeti dati iso fajl. Ukoliko na vaem Microsoft Windows operativnom sistemu nemate instaliranu nijednu torent aplikaciju potrebno je da prvo instalirate torent aplikaciju kako biste preuzeli iso fajl preko torenta. Potrebno je da preuzmete sa interneta besplatni i program otvorenog koda qBittorent. Idite na adresu http://www.qbittorrent.org/download.php a zatim kliknite na odgovarajui link za preuzimanje instalacije programa u sekciji Vindovs 2000 / XP / Vista / 7. Nakon to ste preuzeli instalaciju programa qBittorent sa interneta, potrebno je da ovaj program i instalirate. Najpre prekinite vezu sa internetom. Napomena 2: Podrazumeva se da ste prekinuli vezu sa internetom pre poetka procesa oflajn instaliranja bilo kog programa u Microsoft Windows operativnom sistemu a koji je pomenut u ovoj knjizi. Locirajte sada preuzetu instalaciju programa qBittorent sa interneta u vaem fajl menaderu, a zatim pokrenite instalaciju. To ete uraditi tako to ete pokrenuti preuzeti .exe fajl tako to ete kliknuti na njega jednom ili dva puta ( sve u zavisnosti od toga da li je na vaem Microsoft Windows operativnom sistemu podeeno da se folderi otvaraju duplim ili jednim klikom mia) kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.1 Postupak instaliranja torent aplikacije qBittorent, korak 1

Nakon toga e vas instaler programa upitati da li elite da promenite neka podeavanja programa. Podrazumevana podeavanja su sasvim dovoljna, tako da nije potrebno da ita menjate ve samo kliknite na dugme Next, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.2 Postupak instaliranja torent aplikacije qBittorent, korak 2

46

Zatim e vas instaler upitati na kojoj lokaciji na vaem hard disku elite da instalirate program. Podrazumevana lokacija je sasvim prihvatljiva pa nemojte ovde nita da menjate ve samo kliknite na dugme Install, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.3 Postupak instaliranja torent aplikacije qBittorent, korak 3

Za nekoliko trenutaka ete dobiti obavetenje da je instalacija uspeno obavljena. Kliknite sada na dugme Close, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.4 Postupak instaliranja torent aplikacije qBittorent, korak 4

Uspostavite sada vezu sa internetom a zatim kliknite na hiperlink koji vodi do eljenog torenta (Napomena 1 u ovom poglavlju). Nakon to ste kliknuli na eljeni hiperlink koji vodi do torent fajla neophodnog za preuzimanje instalacije dobiete pitanje da li elite da otvorite ovaj torent fajl pomou prethodno instalirane torent aplikacije qBittorent, ili elite da sauvate ovaj torent fajl na vaem hard disku, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.5 Preuzimanje instalacije Ubuntu Linux operativnog sistema u obliku iso fajla preko torenta, korak 1

47

Ostavite izabranu opciju Open with qBittorrent (default), a zatim kliknite na dugme OK, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga ete biti obaveteni da je qBittorent zapravo program za razmenu fajlova i da e fajl koga preuzimate biti dostupan i drugima na internetu za preuzimanje. Prihvatite ove uslove tako to ete kliknuti na dugme I Agree, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.6 Preuzimanje instalacije Ubuntu Linux operativnog sistema u obliku iso fajla preko torenta, korak 2

Nakon toga e se otvoriti qBittorent aplikacija i otpoee preuzimanje eljenog iso fajla, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.1.7 Preuzimanje instalacije Ubuntu Linux operativnog sistema u obliku iso fajla preko torenta, korak 3

Nakon to iso fajl bude preuzet sa interneta dobiete obavetenje o tome. Podrazumevana lokacija na vaem hard disku na kome se snimaju fajlovi/folderi koji se preuzimaju preko torenta uz pomo qBittorent aplikacije je C:\Documents and Settings\Korisniko_ime\Downloads pa na ovoj lokaciji moete i pronai preuzeti iso fajl.

12.2.1.1 Razlika izmeu 32-bitnih i 64-bitnih operativnih sistema

Operativni sistem predstavlja softver koji je pisan za tano definisanu kategoriju hardvera. Tako postoje softveri koji mogu raditi na velikom broju kategorija hardvera, ali takoe postoje i softveri koji na odreenim kategorijama hardvera jednostavno ne mogu raditi. Ovde emo razmatrati samo jednu od kategorija hardvera, a to je da li je hardverska arhitektura 32-bitna ili 64-bitna. Kada se kae da je arhitektura raunara 32-bitna/64-bitna to se odnosi na koliinu bitova koji mogu jednovremeno (u jednom taktu asovnika), biti preneeni izmeu razliitih komponenti raunarskog sistema, komunikacionim kanalima, odnosno magistralama. Logino je 48

da zakljuite da se vie podataka moe preneti ukoliko se koristi 64-bitna hardverska arhitektura jer se jednovremeno mogu preneti odjednom 64 bita, za razliku od 32 bita koliko bi se jednovremeno prenelo korienjem 32-bitne hardverske arhitekture. Pomisliete da je 64bitna hardverska arhitektura duplo bra od 32-bitne hardverske arhitekture meutim, setite se da raunarski sistem ine hardver i softver, pa tako hardver bez softvera ne moe da radi, pa je i softverska arhitektura veoma uticajna na brzinu izvravanja procesa. Dakle, dolazimo do pojma 64-bitna softverska arhitektura. Primer 64-bitne softverske arhitekture je 64-bitni operativni sistem. Dakle, 64-bitni operativni sistem je softver koji je pisan iskljuivo za 64-bitnu kategoriju hardvera. Razvojem 64-bitnih operativnih sistema dolazi se i do razvoja 64-bitnih aplikacionih programa. Meutim, razvoj 64-bitnih aplikacionih programa ne moe u velikoj meri da prati nagli razvoj 64-bitnih hardverskih arhitektura raunara. Zbog toga dolazimo u situaciju da 64-bitni aplikacioni programi zapravo ne koriste sve hardverske resurse koji su im prueni, ve ih samo koriste delimino, nasuprot tome da troe mnogo vie memorije u odnosu na ekvivalentne 32-bitne aplikacione programe. Dakle, moemo da zakljuimo da softverska industrija jo uvek nije toliko uznapredovala kako bi njeni 64-bitni aplikacioni programi koristili pune potencijale 64-bitnih hardverskih konfiguracija. To dovodi do toga da neki 64-bitni aplikacioni programi sporije rade u odnosu na ekvivalentne 32-bitne aplikacione programe. Budunost svakako predstavljaju 64bitni aplikacioni programi, pri emu se korisnicima preporuuje da sami odaberu da li e koristiti 64-bitne ili 32-bitne operativne sisteme, odnosno 64-bitne ili 32-bitne aplikacione programe [113]. Napomena 1: Na 32-bitnoj hardverskoj arhitekturi se moe instalirati samo 32-bitni operativni sistem, dok se na 64-bitnoj hardverskoj arhitekturi moe instalirati i 32-bitni i 64-bitni operativni sistem. Napomena 2: Na 32-bitnom operativnom sistemu se mogu instalirati samo 32-bitni aplikacioni programi, dok se na 64-bitnom operativnom sistemu mogu instalirati i 32-bitni i 64-bitni aplikacioni programi. Napomena 3: Takoe, 32-bitni operativni sistemi mogu da koriste samo do 4 GB Ram memorije, pa ukoliko je vaa hardverska konfiguracija 64-bitna i imate vie od 4 GB Ram memorije, u tom sluaju se preporuuje da instalirate i 64-bitni operativni sistem.

12.2.2 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u operativnom sistemu Microsoft Windows
Provera ispravnosti preuzetog iso fajla se vri na sledei nain. Potrebno je prvo da preuzmete sa interneta WinMD5Sum, besplatni program za verifikaciju. Nakon to kliknete na prethodno dati hiperlink, otvorie se va podrazumevani internet pretraiva sa sadrajem kao to je to prikazano na narednoj slici.

49

Slika 12.2.2.1 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 1

Sada je potrebno da kliknete na Download WinMD5Sum hiperlink, da biste preuzeli ovaj program sa interneta, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon to kliknete na dati hiperlink va internet pretraiva e vas pitati da li elite da snimite dati fajl, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.2 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 2

Kliknite na dugme Save File, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon ovoga, va internet pretraiva e vas pitati gde elite da sauvate dati fajl, (ukoliko je u samim podeavanjima internet pretraivaa tako podeeno), kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.3 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 3

Kada odredite lokaciju na vaem hard disku, na kojoj elite da sauvate dati fajl, kliknite na dugme Save, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e se pojaviti prozor vaeg internet pretraivaa koji e vam pokazivati tok preuzimanja datog fajla sa interneta u vidu simbolike linije koja kree od levog ka desnom kraju tog prozora, i nestaje kada preuzimanje bude gotovo, a zatim prikazuje ime fajla, veliinu preuzetog fajla, adresu sa koje je fajl preuzet i vreme kada je fajl preuzet, kao to je to i prikazano na narednoj slici. 50

Slika 12.2.2.4 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 4

Napomena 1: Ukoliko vas va internet pretraiva ne pita gde elite da sauvate dati fajl, znai da je u podeavanjima internet pretraivaa podeen folder u kome e se uvati preuzeti podaci sa interneta. Podrazumevani folder za preuzete podatke sa interneta je C:\Documents and Settings\Korisniko_ime\Downloads mada moe biti i bilo koji drugi, ukoliko je korisnik runo unosio ova podeavanja. Sada je potrebno da otvorite va fajl menader, (odnosno Windows Explorer ili My Computer), i locirate preuzeti fajl, a zatim ga i pokrenete duplim klikom na njega (ili jednim klikom, sve u zavisnosti od toga da li je na vaem Microsoft Windows operativnom sistemu podeeno da se folderi otvaraju duplim ili jednim klikom mia), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.5 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 5

Na ovaj nain se pokree instalacija programa WinMD5Sum u operativnom sistemu Microsoft Windows. Nakon to ste ovim putem pokrenuli instalaciju datog programa, dobijate obavetenje o licenci programa, sa pitanjem da li elite ili ne elite da prihvatite licencu pod kojom je program izdat, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.6 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 6

Kliknite na dugme I Agree kako biste prihvatili licencu pod kojom je program izdat, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e vas instaler () programa pitati da li elite da podesite dopunske opcije programa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

51

Slika 12.2.2.7 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 7

Podrazumevana podeavanja su sasvim prihvatljiva, pa nemojte nita da menjate, ve samo kliknite na dugme Next >, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e vas instaler pitati na kojoj lokaciji na vaem hard disku elite da instalirate dati program, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.8 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 8

Podrazumevana lokacija je sasvim prihvatljiva, pa nemojte nita da menjate ve samo kliknite na dugme Install, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, ime e otpoeti proces instaliranja datog programa. Nakon to instalacija programa bude zavrena dobiete obavetenje o tome, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.9 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 9

Dakle, sada je dati program instaliran na vaem Microsoft Windows operativnom sistemu, pa moete zatvoriti prozor instalera tako to ete kliknuti na dugme Close, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zakljuno sa ovim korakom, instalacija programa za proveru preuzetog iso fajla je gotova, pa moete pristupiti i samoj proveri preuzetog iso fajla. To ete uraditi na sledei nain. Locirajte preuzeti iso fajl u vaem fajl menaderu, kao to je to i prikazano na narednoj slici. 52

Slika 12.2.2.10 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 10

Nakon to ste locirali preuzeti iso fajl, kliknite desnim klikom na njega. Zatim, u meniju koji e se pojaviti, dovedite kursor mia na tekst Send To, nakon ega e se sa desne strane postojeeg menija pojaviti jo jedan meni. Povlaite zatim mia pravo u desnu stranu sve dok se kursor ne pozicionira iznad teksta Compressed (zipped) Folder, a onda povlaite mia pravo dole sve dok se kursor ne pozicionira iznad teksta winMd5Sum, a zatim kliknite na taj tekst, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga je potrebno da saekate nekoliko trenutaka, posle ega e se pojaviti prozor programa sa izraunatom sumom, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.11 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 11

Sada je potrebno da kopirate odgovarajuu ispravnu sumu direktno sa Ubuntu sajta, odnosno sa adrese UbuntuHashes, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.12 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 12

Kada locirate odgovarajui iso fajl u koloni sa desne strane (u ovom sluaju to je ubuntu10.04.3-desktop-i386.iso), potrebno je da kopirate sumu koja je prikazana u istoj vrsti u koloni sa leve strane, tako to ete odmah ispred prvog znaka u sumi (gledano sa leve strane), 53

kliknuti i drati levi taster mia, a zatim drei pritisnut levi taster mia povlaiti mia pravo u desnu stranu sve dok se kursor (koji e u ovom postupku biti u obliku uspravne crtice, a ne u obliku strelice), ne pozicionira odmah iza zadnjeg znaka u sumi, nakon ega trebate da otpustite levi taster mia. Nakon toga e suma biti vidno oznaena (u ovom sluaju plavom bojom). Kliknite sada bilo gde na tu oznaenu sumu desnim tasterom mia, a zatim u meniju koji e se pojaviti kliknite na Copy, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Sada kada ste kopirali ispravnu sumu, potrebno je da je uporedite sa vaom izraunatom sumom, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.13 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 13

Kliknite desnim tasterom mia negde u okviru belog pravougaonika ispod teksta Compare, a zatim u meniju koji e se pojaviti kliknite na Paste, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zatim e u datom belom pravougaoniku biti upisana ispravna suma koju ste prekopirali direktno sa Ubuntu sajta, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.14 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 14

Sada je potrebno da proverite da li su vaa izraunata suma i ispravna suma koju ste prekopirali direktno sa Ubuntu sajta identine. To ete uraditi tako to ete kliknuti na dugme Compare (koje se nalazi izmeu dugmadi Calculate i Exit), kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zatim ete dobiti obavetenje o rezultatu provere, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.2.15 Provera ispravnosti preuzetog iso fajla u OS-u Microsoft Windows, korak 15

Rezultat provere kae: MD5 Check Sums are the same., to znai da je va preuzeti iso fajl ispravan, pa moete da nastavite dalje da napravite butabilnu verziju vaeg operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. To moete uraditi tako to ete napraviti butabilni CD/DVD ili butabilni USB. Kliknite na dugme OK, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, a zatim i zatvorite program WinMD5Sum za proveru suma. Ukoliko provera kae da neto nije u redu, morate ponovo preuzeti iso fajl i ponoviti prethodne korake.

54

Napomena 2: Jo jednom da ponovim. Nije potrebno proveravati preuzeti iso fajl ukoliko se isti preuzima preko torenta.

12.2.3 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a odnosno butabilnog USB-a u operativnom sistemu Microsoft Windows

12.2.3.1 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a

Potreban vam je pre svega jedan prazan CD ili DVD disk, nije bitno. U sluaju da se opredelite za DVD prednost je ta da e proces uitavanja podataka a samim tim i proces instalacije biti bri, ali budite sigurni da raunar na kome elite da koristite/instalirate Ubuntu Linux 10.04.3 LTS ima ita DVD diskova. Ukoliko to nije sluaj odaberite obian CD.

Napomena 1: Prilikom rezanja butabilnog CD/DVD-a koristite male brzine rezanja (410x za CD diskove, odnosno 24x za DVD diskove). Potrebno je da preuzmete i instalirate besplatni i program otvorenog koda, InfraRecorder. To ete uraditi na sledei nain. Ispratite hiperlink koji e vas odvesti na zvaninu internet stranicu programa InfraRecorder. Kada odete na pomenutu adresu potrebno je da kliknete na hiperlink sa tekstom Downloads, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.1 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 1

Nakon toga e se otvoriti nova stranica u kojoj je potrebno da kliknete na hiperlink sa tekstom Download, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.2 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 2

Zatim e vas va internet pretraiva pitati gde elite da sauvate dati fajl, a vi mu odredite tanu lokaciju, pa ga zatim i sauvajte. Pokrenite zatim sauvani fajl (ir052.exe, ukoliko ga niste drukije nazvali prilikom postupka njegovog preuzimanja sa interneta), nakon ega e otpoeti proces instalacije datog programa. Prvo ete biti upitani na kom jeziku elite da vas instaler vodi kroz proces instalacije, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

55

Slika 12.2.3.1.3 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 3

Podrazumevano je podeen engleski jezik, ali vam savetujem da promenite na srpski jezik. To ete uraditi tako to ete kliknuti na strelicu usmerenu na dole koja se nalazi u plavom kvadratiu odmah iza rei English, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e se pojaviti meni sa ponuenim jezicima, pa je potrebno skrolovanjem mia da naete i kliknete na Serbian Latin (srpski latinica), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.4 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 4

Zatim, kada ste odabrali srpski jezik, kliknite na dugme OK, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.5 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 5

Nakon toga e vam instaler poeleti dobrodolicu. Pritisnite na dugme Napred >, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

56

Slika 12.2.3.1.6 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 6

Zatim ete biti upoznati sa licencom pod kojom je dati program izdat i traie se od vas da prihvatite licencu ukoliko elite da koristite dati program. Pritisnite na dugme Prihvatam, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.7 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 7

Potom ete biti upitani kakav tip instalacije elite. Podrazumevano je odabran full tip instalacije, pa neka tako i ostane. Kliknite samo na dugme Napred >, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.8 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 8

Zatim ete biti upitani na koju lokaciju na vaem hard disku elite da instalirate dati program. Neka ostane ono to je podrazumevano odabrano. Kliknite samo na dugme Instaliraj, kao to je to i prikazano na narednoj slici. 57

Slika 12.2.3.1.9 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 9

Zatim e otpoeti proces instalacije kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.10 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 10

Za nekoliko trenutaka instalacija e biti zavrena pa ete dobiti obavetenje o tome. Kliknite zatim na dugme Zatvori, kako biste zatvorili prozor instalera, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.11 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 11

Sada je potrebno da pokrenete program InfraRecorder koga ste upravo instalirali. Ikonicu za pokretanje programa ete nai na lokaciji na kojoj ste podesili da se program instalira. Kliknite dva puta (ili jednom), na datu ikonicu da biste pokrenuli program, kao to je to prikazano na narednoj slici.

58

Slika 12.2.3.1.12 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 12

Nakon toga e se otvoriti program InfraRecorder, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.13 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 13

Ubacite sada prazan CD/DVD u CD/DVD drajv, u zavisnosti od toga da li imate CD/DVD reza, i u zavisnosti od toga da li elite da napravite butabilni CD odnosno DVD disk. Zatim kliknite na meni Akcije, a potom u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknite na Rei sliku..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.14 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 14

Zatim e se otvoriti prozor u kome trebate da locirate preuzeti iso fajl, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

59

Slika 12.2.3.1.15 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 15

Kliknite na mali plavi kvadrati sa strelicom usmerenom na dole (koji se nalazi u okviru belog pravougaonika, a odmah iza teksta Look in:), kako biste nali lokaciju na koju ste snimili preuzeti iso fajl, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zatim, kada ste nali preuzeti iso fajl, oznaite ga tako to ete kliknuti na njega, a zatim kliknite na dugme Open, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.16 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 16

Otvorie se prozor u kome trebate da definiete ureaj koji e se koristiti za proces rezanja, kao i brzinu rezanja, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.17 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 17

O preporuenim brzinama rezanja je ve pisano, ali nije na odmet da ponovim jo jednom. 60

Dakle, ukoliko reete butabilni CD podesite brzinu rezanja na 8x, a ukoliko reete butabilni DVD podesite brzinu rezanja na 4x. Pritisnite zatim na dugme OK, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon ovoga otpoinje proces rezanja butabilnog diska, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.18 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 18

Nakon nekoliko minuta e se zavriti proces rezanja butabilnog diska, pa ete biti obaveteni o tome, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.1.19 Pravljenje butabilnog CD/DVD-a u OS-u Microsoft Windows, korak 19

Kliknite zatim na dugme Potvrdi, zatvorite program InfraRecorder, i uzmite vau novu instalaciju operativnog sistema Ubuntu Linux. Sada, kada ste narezali va butabilni CD/DVD potrebno je da proverite njegovu ispravnost.

12.2.3.2 Pravljenje butabilnog USB-a

Da biste napravili butabilni USB fle u OS-u Microsoft Windows potrebno je da uradite sledee. Ubacite u USB prikljuak vaeg raunara USB memorijski modul (fle) na kome imate najmanje 2 GB slobodnog prostora. Preuzmite sa interneta besplatan i program otvorenog koda za pravljenje butabilnog USB flea, Universal USB Installer. Idite na adresu http://www.pendrivelinux.com. Kliknite zatim na hiperlink Universal USB Installer (koji se nalazi pri vrhu novootvorene strane), a zatim u novoj strani koja e se otvoriti skrolujte malo na dole a zatim kliknite na dugme DOWNLOAD Universal USB Installer (koje je vidno prikazano). Kliknite na dugme Run u prozoru koji e se zatim pojaviti, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

61

Slika 12.2.3.2.1 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 1

Ukoliko se pojavi sigurnosni prozor, ponovo kliknite na dugme Run, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.2.2 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 2

Nakon toga se otvara instaler programa Universal USB Installer. Sada je potrebno da prihvatite licencu pod kojom je dati program izdat. Kliknite na dugme I Agree, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.2.3 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 3

Sada je potrebno da oznaite Linuks distribuciju iz padajue liste za koju elite da napravite svoju instalaciju putem butabilnog USB flea. Oznaite Ubuntu 10.04.X, iz padajue liste, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

62

Slika 12.2.3.2.4 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 4

Zatim e vam biti ponueno da preuzmete instalaciju odabrane Linuks distribucije sa interneta u obliku iso fajla, ali kako ste vi ve preuzeli instalaciju u obliku iso fajla nemojte da ekirate opciju Download the iso (Optional)., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.2.5 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 5

Sada je potrebno da kliknete na dugme Browse, kako biste locirali instalaciju Ubuntu Linux operativnog sistema u obliku preuzetog iso fajla, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Oznaite preuzeti iso fajl, a zatim kliknite na dugme Open, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

63

Slika 12.2.3.2.6 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 6

Oznaite sada va USB fle memorijski modul iz padajue liste, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.2.7 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 7

Napomena 1: Vodite rauna da oznaite slovo koje predstavlja tano va USB fle memorijski modul, kako ne biste grekom obrisali itav Microsoft Windows operativni sistem, ili bilo koju drugu particiju sa podacima. Zato vam preporuujem da nikako ne ekirate opciju Show all Drives (USE WITH CAUTION), jer e tako biti prikazane sve particije na vaem hard disku i svi povezani USB fle memorijski moduli. Kada ova opcija nije ekirana, prikazuju se samo povezani USB fle memorijski moduli, ime se verovatnoa da ete da napravite greku drastino smanjuje. Slovo pod kojim je oznaen va memorisjski modul moete videti odmah nakon to otvorite My Computer. U ovom sluaju to je slovo H. Nakon to oznaite va USB fle memorijski modul, bie vam ponuene jo neke opcije, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

64

Slika 12.2.3.2.8 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 8

ekirajte opciju We will format H:\ Drive as Fat32, ime e ceo sadraj sa USB flea biti obrisan, pa e se na kraju na njemu nalaziti samo instalacija vaeg novog Ubuntu Linux operativnog sistema. Zatim kliknite na dugme Create, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e se pojaviti prozor u kome e biti prikazano koje e se operacije u ovom postupku pravljenja butabilnog USB flea izvriti. Takoe ete biti upitani da li ste apsolutno sigurni da je odabrani ureaj za pravljenje instalacije ba va USB memorijski modul, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.3.2.9 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 9

Ukoliko ste apsolutno sigurni da je odabrani ureaj (u ovom sluaju H:), ba va USB memorijski modul kliknite na dugme Yes, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon ovoga otpoinje proces pravljenja butabilnog USB flea. Saekajte sada nekoliko minuta dok ovaj proces traje. Nakon zavretka procesa dobiete obavetenje da je uspeno napravljena vaa nova instalacija Ubuntu Linux operativnog sistema u obliku butabilnog USB flea, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

65

Slika 12.2.3.2.10 Pravljenje butabilnog USB-a, korak 10

Kliknite zatim na dugme Close, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Ovime je zavren postupak pravljenja butabilnog USB flea.

Napomena 2: Nije potrebno proveravati ispravnost butabilnog USB flea.

12.2.4 Provera ispravnosti narezanog butabilnog CD/DVD-a

Ispravnost narezanog butabilnog CD/DVD diska se mora proveriti, jer se u procesu narezivanja istog mogu potkrasti neke greke (usled nesavrenosti same tehnologije pisanja podataka po disku), koje vam mogu kasnije zadati mnogo problema. Savet 1: Nemojte nikako preskakati postupak provere narezanog butabilnog CD/DVD-a. Provera ispravnosti narezanog butabilnog CD/DVD diska se vri prilikom butovanja raunara sa datog CD/DVD diska. Dakle, potrebno je sada da znate kako podesiti raunar da se butuje sa CD/DVD diska. Naredni koraci govore upravo o tome.

12.2.4.1 Podeavanje ureaja sa kojih se podie operativni sistem

Noviji kompjuteri doputaju da se redosled butovanja podesi bez ulaska u Bios (engl. BIOS, od Basic Input Output System). Samo obratite panju, odmah nakon ukljuivanja raunara prilikom inicijalnog butovanja, kada se prepoznaju: vaa Ram memorija, optiki ureaji, povezani prenosivi medijumi i hard disk, koji taster treba da pritisnete da biste uli u Boot Menu. Kada uete, samo podesite da se prvo butuje CD-ROM. Meutim ukoliko se stavka Boot Menu ne pojavi, morate ui u Bios i podesiti redosled butovanja. Naredni koraci govore o tome kako ui u Bios i zatim u njemu podesiti redosled butovanja. Kako ui u Bios Da biste uli u Bios potrebno je da pritisnete odgovarajui taster na tastaturi odmah nakon ukljuivanja raunara, prilikom inicijalnog butovanja. Obino je to taster Delete, mada moe 66

biti i ESC, F1, F2, F10, F12, Ins, zatim kombinacija tastera Ctrl Esc, Alt Esc, Ctrl Alt Esc, Ctrl Alt Enter, ili pak neki drugi taster. U svakom sluaju dobro obratite panju na poruku na ekranu koja e vam ukazati koji taster ili kombinaciju tastera trebate da pritisnete. Ukoliko vam je raunar izuzetno brz, pa ne stignete ni da vidite ekran inicijalnog butovanja, korisno je da imate dokumentaciju matine ploe u papirnoj verziji gde ete nai uputstvo kako ui u Bios, odnosno koji taster ili kombinaciju tastera je potrebno za to pritisnuti. Ukoliko nemate dokumentaciju morate je nai na internetu (Motherboard User Manual). Moe se desiti da se od vas trai ifra (engl. password) da biste uli u Bios, pa ukoliko je ne znate zatraite je od administratora raunara. Podeavanje redosleda butovanja u Biosu (engl. Boot device priority) Kada uete u Bios budite veoma oprezni i ne akajte nita jer moete umnogome ugroziti stabilnost vaeg raunarskog sistema, ve samo podesite redosled butovanja na nain kako u vam sada objasniti. Koristei strelice na tastaturi za gore, dole, levo i desno naite stavku Boot i pritiskom na Enter otvorite je. U novom meniju koji e se pojaviti naite stavku Boot Device Priority ili Boot Sequence. Otvorite je i podesite da se prvo butuje CD-ROM. Snimite promene i izaite (Save & Exit). Obino se za proces snimanja promena u Biosu i izlazak iz njega koristi preica na tastaturi F10. Nakon to pritisnete taster F10 pojavie se poruka Save to CMOS and exit? Pritisnite zatim taster Y na tastaturi ime se slaete da e promene biti sauvane i da ete izai iz Biosa, (Y je skraeno od Yes to u prevodu sa engleskog na srpski jezik znai Da). Ukoliko pak mislite da neto niste podesili kako treba, pritisnite N na tastaturi ime ete ostati u Biosu kako biste uneli pravilne izmene (N je skraeno od No to u prevodu sa engleskog na srpski jezik znai Ne). Napomena 1: Kada kaem butujte raunar sa butabilnog CD/DVD diska, odnosno butabilnog USB flea, to znai da prethodno trebate da podesite da prvi ureaj za butovanje bude CD/DVD drajv, odnosno USB prikljuak, zatim ubacite prethodno napravljeni butabilni CD/DVD disk u CD/DVD drajv, odnosno butabilni USB fle u USB prikljuak, a zatim restartujete raunar, i saekate dalja uputstva. (Ukoliko ste dakle doli do instalacije putem er it nastavite dalje sa itanjem i kliknite ovde. Ukoliko nije tako, zanemarite ovaj tekst u zagradi i nastavite dalje da itate.) Sada, kada ste podesili da se va raunar butuje sa CD/DVD diska moete pristupiti proveri vaeg narezanog butabilnog CD/DVD diska. Ukoliko je va raunar iskljuen, ukljuite ga. Stavite zatim va narezani butabilni CD/DVD disk u CD/DVD drajv vaeg raunara i restartujte raunar. Kada se pojavi tastatura i oveuljak na dnu ekrana, kao to je to i prikazano na narednoj slici, pritisnite taster Space na tastaturi.

67

Slika 12.2.4.1 Izgled ekrana prilikom butovanja sa CD/DVD-a

Nakon pritiska tastera Space pojavie se meni za izbor jezika, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.4.2 Odabir jezika za korisniki interfejs

Ovde je potrebno odabrati jezik za prikaz menija. Odabir vrite pomou strelica za gore, dole, levo i desno na vaoj tastaturi. Preporuujem vam da odaberete engleski jezik. Kada oznaite English pritisnite taster Enter. Nakon toga e se pojaviti Ubuntu but meni, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

68

Slika 12.2.4.3 Ubuntu but meni

U dobijenom meniju, pritiskom strelica na tastaturi za gore, dole, odaberite stavku Check disc for defects. Zatim pritisnite Enter. Nakon ovoga otpoinje proces provere narezanog CD/DVD diska, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 12.2.4.4 Proces provere narezanog CD/DVD diska

Saekajte sada malo dok traje proces provere. Kada se proces provere zavri dobijate obavetenje o rezultatu provere, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

69

Slika 12.2.4.5 Obavetenje o zavretku provere i njenom rezultatu

Dobijate obavetenje o zavretku procesa provere i njenom rezultatu. U ovom sluaju narezani CD/DVD je ispravan, bez ijedne naene greke. Pritisnite zatim bilo koji taster na tastaturi da biste restartovali raunar. Napomena 1: Ukoliko provera pokae bilo kakve greke, morate ponovo narezati butabilni CD/DVD, a zatim ponoviti postupak provere sve do dobijanja pozitivnog rezultata.

13 Korienje operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS u lajv modu

Da biste sada koristili Ubuntu u lajv modu (engl. live mode), potrebno je da prvo butujete raunar sa vaeg butabilnog CD/DVD diska odnosno butabilnog USB flea. Napomena 1: Ukoliko ste napravili butabilni USB fle potrebno je da podesite da se raunar butuje sa njega, a ne sa CD-ROM-a. To ete uraditi tako to ete ubaciti va butabilni CD/DVD disk odnosno butabilni USB fle u CD/DVD ita odnosno USB prikljuak na vaem raunaru, a zatim restartovati raunar. Sledee to ete da vidite je simboliki prikaz uitavanja operativnog sistema, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

70

Slika 13.1 Izgled ekrana pri podizanju Ubuntua

Nakon toga se, za nekoliko trenutaka, pojavljuje ekran dobrodolice, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 13.2 Prozor dobrodolice koji vam nudi mogunosti da probate Ubuntu u lajv modu ili instalirate Ubuntu na va hard disk

Ukoliko kliknete na dugme Try Ubuntu 10.04.3 LTS koristiete Ubuntu u lajv, odnosno ivom modu. Naravno, u meniju sa leve strane moete odabrati srpski jezik i klikom na Probajte Ubuntu 10.04.3 LTS koristiti Ubuntu u lajv modu. Prilikom odabira srpskog jezika nee sve biti na srpskom jeziku kada uete, ve e samo vreme, datum i raspored tastature biti podeeni na srpski jezik, zato to se na instalacionom disku ne nalazi kompletna jezika podrka. Evo kako izgledaju poetni ekrani kada odaberete engleski odnosno srpski jezik u lajv modu.

71

Slika 13.3 Izgled ekrana u lajv modu sa odabranim engleskim jezikom

Slika 13.4 Izgled ekrana u lajv modu sa odabranim srpskim jezikom

Sada kada ste u lajv modu moete da vidite kako sistem radi. Moram napomenuti da se sve promene koje napravite u sistemu prilikom njegovog korienja u lajv modu automatski gube prilikom restartovanja raunara. Znai, kada restartujete raunar i ponovo uete u lajv mod sve e biti kao na gornjim slikama. Zato je dobro da ukoliko neto bitno radite u lajv modu prvo te vane promene sauvate na nekom prenosnom memorijskom medijumu, pa tek onda ugasite raunar. Takoe, u lajv modu, saglasno Ubuntu filozofiji, ne moete koristiti bilo koje multimedijalne fajlove (audio i video), ve samo one za iji rad su neophodni slobodni kodeci. Slobodni kodeci se nalaze na instalacionom CD/DVD disku odnosno USB fleu. Naravno, kada instalirate operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS na vaem hard disku, moete naknadno instalirati i preostale neslobodne kodeke. Testiranje operativnog sistema u lajv modu je veoma korisno kada se eli proveriti kompatibilnost novog operativnog sistema sa postojeim hardverom raunara. Ukoliko ste zadovoljni novim operativnim sistemom i sada biste eleli i da ga instalirate nastavite dalje da itate.

72

14 Priprema raunara pre instaliranja novog operativnog

sistema
Na samom poetku morate pripremiti raunar da biste na njemu instalirali nov operativni sistem. Ta priprema se sastoji u sledeem: 1) Pravljenje rezervne kopije svih vama vanih podataka sa hard diska i 2) Particionisanje hard diska.

14.1 Pravljenje rezervne kopije svih vama vanih podataka sa hard diska
Ako ste vrsto reili da instalirate operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS najbolje bi bilo da prvo sauvate sve bitne podatke sa vaeg hard diska odnosno da uradite bekap (engl. backup). To ete uraditi tako to ete sve vae bitne podatke prekopirati na prenosne medijume: narezati na diskove (CD ili DVD), prekopirati na prenosne USB fle memorije ili eksterni USB hard disk. Nikad se ne zna ta sve moe poi po zlu u toku instalacije novog operativnog sistema, pa kako biste rizik od gubitka dragocenih podataka sveli na minimum, preporuujem vam da ovaj korak ne preskaete. Naravno, ukoliko ste tek kupili kompjuter, hard disk je prazan, pa ovaj korak moete preskoiti.

14.2 Particionisanje hard diska

Postoje primarne (engl. primary), proirene (engl. extended) i logike (engl. logical) particije. Sledea ogranienja se bezuslovno moraju potovati.

Ogranienje 1: Jedan hard disk moe da ima: 1) 2) 3) 4) Najvie 4 primarne particije, Najvie 1 proirenu particiju, Najvie 3 primarne particije ukoliko postoji proirena particija i Vie logikih particija u okviru proirene particije.

Ogranienje 2: Znajte da su vam za operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS potrebne tri particije: 1) Rut particija (engl. root partition), koja se oznaava sa / , a njen fajl sistem (engl. File System) je ext4, 2) Hom particija (engl. home partition), koja se oznaava sa /home , a njen fajl sistem je takoe ext4 i 3) Svap particija (engl. swap partition), koja se oznaava sa swap , a njen fajl sistem je linux-swap.

73

Savet 1: Postoji i izuzetak od druge take ogranienja 2. Naime, ne morate praviti /home particiju ukoliko to ne elite, ali vam preporuujem da je ipak napravite, jer ete na njoj uvati sve vama vane podatke, koji se nee izgubiti ni kada u budunosti instalirate noviju verziju operativnog sistema Ubuntu Linux, a postojeu verziju 10.04.3 obriete, ukoliko naravno, pri tome pazite ta radite. Savet 2: to se tie veliine particija, sasvim je dovoljno da / particija ima 20 GB (minimum je 2,6 GB), swap particija treba biti duplo vea od veliine vae Ram memorije (ukoliko je ona veliine do 1 GB), ili iste veliine kao i veliina vae Ram memorije (ukoliko je ona vea od 1 GB), a to se tie /home particije, izbor je va. Napomena 1: Sva ova ogranienja doputaju da na jednom hard disku imate vie operativnih sistema. Bitno je takoe da znate da se operativni sistem Microsoft Windows mora instalirati na primarnoj particiji, dok operativni sistem GNU/Linux nema to ogranienje.

Napomena 2: Budite izuzetno oprezni kada radite particionisanje! Da biste podelili hard disk na particije pokrenite Ubuntu Linux 10.04.3 LTS u lajv modu. Kliknite sada na gornjem panelu na SystemAdministrationGParted, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1 Pokretanje programa za particionisanje hard diska, GParted Partition Editor

Nakon to ste kliknuli na GParted saekajte malo, i za nekoliko trenutaka e se otvoriti program GParted Partition Editor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

74

Slika 14.2.2 Korisniki interfejs programa GParted Partition Editor

Na prethodnoj slici je dat primer strukture particija na jednom hard disku. U gornjem desnom uglu iza sliice hard diska prikazana je putanja do hard diska (/dev/sda) i raspoloiva veliina itavog hard diska (u ovom sluaju 111.79 GiB). Ispod te sliice je po celoj irini prozora grafiki predstavljena struktura particija na hard disku u obliku uokvirenih belih pravougaonika. Ispod grafike strukture je i tabelarna struktura particija na hard disku. Detaljnije objanjenje prethodne slike: U svakom uokvirenom pravougaoniku stoji putanja do particije (na primer /dev/sda1) a ispod nje veliina particije (u ovom sluaju 35.00 GiB). Boja kojom je svaki pravougaonik obojen predstavlja tip fajl sistema. to se tie tabelarnog prikaza, vrste predstavljaju particije, a kolone predstavljaju informacije o njima. Te informacije su redom: File System (tip fajl sistema na datoj particiji), Mount Point (taka kaenja, odnosno montiranja date particije), Label (ime particije), Size (veliina particije), Used (zauzeti prostor na particiji) i Unused (slobodni prostor na particiji). Zadnja vrsta (unallocated), predstavlja nealocirani prostor na hard disku koji jo nije formatiran.

Dalje se daju predlozi formiranja particija kod razliitih situacija u kojima se moete nai, a koje ete formirati na osnovu prethodno datih ogranienja i dalje datih konkretnih primera formiranja potrebnih particija.

14.2.1 Particionisanje hard diska novog raunara na kome e biti instalirana dva operativna sistema, Microsoft Windows i Ubuntu Linux 10.04.3 LTS
Ukoliko je, dakle, va raunar nov, pri emu na njemu nije prethodno instaliran nijedan operativni sistem, to znai da je va hard disk prazan. Ostaje nam samo da vidimo i da li jeste ili nije, hard disk prethodno particionisan. Ukljuite va raunar, podignite Ubuntu u lajv modu, a zatim otvorite program GParted Partition Editor, na nain kako je to prethodno u tekstu objanjeno. Ukoliko je hard disk prethodno particionisan, GParted Partition Editor e pokazati koje sve 75

particije na njemu postoje, kao to je to prikazano u primerima na prethodno pokazanoj slici 14.2.2 i narednoj slici 14.2.1.1.

Slika 14.2.1.1 Primer particija prethodno particionisanog hard diska

Kod vas e se struktura particija svakako razlikovati u odnosu na prethodno pokazana dva primera. Morate uoiti da na slici 14.2.2 za putanju do hard diska stoji /dev/sda, a na slici 14.2.1.1 za putanju do hard diska stoji /dev/sdb. To je zato to su na raunarski sistem istovremeno povezana dva hard diska. Prvi hard disk je /dev/sda, a drugi hard disk je /dev/sdb. U sluaju kada bi na raunarski sistem bio povezan i trei hard disk, putanja do njega bi bila /dev/sdc, i tako dalje. Sada je potrebno da obriete sve particije koje postoje na vaem hard disku. To ete uraditi na sledei nain. Ukoliko iza putanje do particije, u okviru tabelarnog prikaza particija, stoji klju, (kao u sluaju particije /dev/sdb1 sa prethodne slike), znai da je ta particija montirana za operativni sistem ili mauntovana (engl. mount). Pre nego to pristupite brisanju te particije, potrebno je da je prvo demontirate. To ete uraditi tako to ete kliknuti desnim tasterom mia na datu particiju (u okviru pravougaonika kojim je ona simboliki prikazana i koji je u ovom sluaju uokviren zelenom bojom) a zatim, u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na Unmount, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.2 Demontiranje eljene particije koja je prethodno bila montirana

76

Nakon toga, data particija e se demontirati pa e se i klju izgubiti, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.3 Simboliki prikaz demontirane particije

Sada, kada je particija /dev/sdb1 demontirana, moete je obrisati. To ete uraditi tako to ete kliknuti desnim tasterom mia negde u okviru pravougaonika uokvirenog zelenom bojom, a zatim, u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na Delete, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.4 Proces brisanja eljene particije, korak 1

Nakon toga, morate da kliknete na dugme Apply, kako biste potvrdili da elite da obriete particiju, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

77

Slika 14.2.1.5 Proces brisanja eljene particije, korak 2

Zatim ete dobiti jedno upozorenje, gde ete biti upitani da li zaista elite da izvrite zadatu operaciju sa obavetenjem da bilo kakve promene u okviru particije mogu dovesti do gubitka svih podataka sa nje, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.6 Zadnje upozorenje pre izvrenja zadate operacije

Primetiete da je dugme Cancel obojeno narandastom bojom to znai da ono predstavlja podrazumevani odgovor. Kako ste vi sigurni da elite da obriete particiju samo kliknite da dugme Apply. Zatim e particija biti obrisana, a vi ete dobiti obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene, kao na narednoj slici.

Slika 14.2.1.7 Obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene

Kliknite zatim na dugme Close, nakon ega ete ugledati novonastalo stanje posle brisanja particije, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

78

Slika 14.2.1.8 Novonastalo stanje particija na hard disku

Primetiete na prethodnoj slici da sada postoji samo jedan veliki sivi pravougaonik koji uopte nije uokviren i u kome pie unallocated, to znai da su sve particije sa hard diska obrisane pa sada na njemu postoji samo nealocirani prostor. Ukoliko je pak, va hard disk prethodno imao vie particija, postupak brisanja particija morate ponoviti za svaku od tih particija kako biste obrisali sve particije i doli u stanje kada vie nijedna particija na vaem hard disku ne postoji, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Naravno, moe se desiti da na vaem hard disku prvobitno nije postojala nijedna particija, ve samo nealocirani prostor, (kao na slici 14.2.1.8), pa tada ne trebate nita da briete, ve odmah pristupate procesu pravljenja potrebnih particija. Postupak pravljenja particija je opisan u tekstu koji sledi. (Ukoliko ste dovde doli tako to ste prethodno bili preusmereni sa take 14.2.2, nastavite dalje gde ste stali tako to ete kliknuti ovde, a ukoliko nije tako zanemarite ovaj celokupan tekst u zagradi). Sada, kada na vaem hard disku vie ne postoji nijedna particija, moete pristupiti pravljenju svih potrebnih particija za vaa dva nova operativna sistema, kao to je to i prikazano u primeru koji sledi. Da biste napravili novu particiju, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

79

Slika 14.2.1.9 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 1

slici.

Zatim e se pojaviti prozor Create New Partition, kao to je to i prikazano na narednoj

Slika 14.2.1.10 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 2

U okviru ovog prozora (koji je prikazan na prethodnoj slici) se nalaze sva podeavanja vezana za pravljenje nove particije. U polju Free space preceding (MiB) stoji slobodni prostor na hard disku pre poetka nove particije. Poto na hard disku ne postoji nijedna particija u ovom polju stoji 1 MiB. Ne moe da stoji 0 MiB jer prva particija ne moe da krene od samog poetka hard diska. U polju New size (MiB), se unosi veliina nove particije u MiB. U polju Free space following (MiB), stoji preostali slobodni (nealocirani) prostor na hard disku. U polju Align to:, se vri podeavanje u kojim jedinicama e se meriti veliina particije i ostale mere. U ovom sluaju, podrazumevano je odabrano da jedinica bude mebibajt. U polju Create as:, se vri podeavanje tipa nove particije (primarna, proirena ili logika). U polju File system:, se bira tip fajl sistema nove particije, a u polju Label:, naziv nove particije. Za tip fajl sistema nove particije, odaberite ntfs, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

80

Slika 14.2.1.11 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 3

Ukucajte zatim, u polju New size (MiB), veliinu nove particije u mebibajtima, u polju Create as:, odaberite Primary Partition, (Primarna Particija), a u polju Label:, moete, a i ne morate, da ukucate simboliko ime vae nove particije. Kada ste sve podesili kako treba, kliknite na dugme Add kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.12 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 4

Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

81

Slika 14.2.1.13 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 5

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.14 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 6

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.15 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 7

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

82

Slika 14.2.1.16 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 8

Ovime ste napravili particiju na kojoj e biti instaliran Microsoft Windows operativni sistem i ta particija e se u novoinstaliranom Microsoft Windows operativnom sistemu zvati C particija. Poto je veoma poeljno da u operativnom sistemu Microsoft Windows postoji zasebna particija za podatke (koja e se u operativnom sistemu Microsoft Windows zvati D particija), u narednim koracima e biti objanjen i postupak njenog pravljenja. Da biste napravili novu particiju koja e sluiti iskljuivo za skladitenje podataka u operativnom sistemu Microsoft Windows, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.17 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 9

U okviru prozora Create New Partition koji e se pojaviti, podesite eljenu veliinu particije, tip particije Primary Partition (primarna), tip fajl sistema nove particije ntfs i simboliko ime particije (label), a zatim kada podesite sve kako treba kliknite na dugme Add 83

kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.18 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 10

Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.19 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 11

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.20 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 12

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

84

Slika 14.2.1.21 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 13

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.22 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 14

Nakon ovog koraka, napravljene su sve particije neophodne za instalaciju i rad novog Microsoft Windows operativnog sistema. Vodite rauna o tome koliko ete napraviti da bude velika C particija na koju ete kasnije instalirati neki od Microsoft Windows operativnih sistema, u zavisnosti od toga koju tano verziju Microsoft Windows operativnog sistema elite da instalirate. Ovo je, ponavljam, samo pokazni primer, pa se nemojte voditi veliinama particija koje su u ovom primeru date, ve samostalno definiite veliine vaih particija. Sada je potrebno napraviti sve particije koje su neophodne za rad Ubuntu Linux operativnog sistema. Prvo trebate da napravite jednu proirenu particiju od celokupnog preostalog nealociranog prostora na vaem hard disku. Da biste to uradili, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

85

Slika 14.2.1.23 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 15

U okviru prozora Create New Partition koji e se pojaviti, podesite tip particije Extended (primarna), a zatim kada podesite sve kako treba kliknite na dugme Add kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.24 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 16

Kao to se i vidi u ovom primeru, ukupan nealociran prostor je iznosio 753 MiB, pa toliko iznosi i veliina proirene particije koju elimo da napravimo. Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

86

Slika 14.2.1.25 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 17

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.26 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 18

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.27 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 19

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

87

Slika 14.2.1.28 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 20

Sada je potrebno da u okviru proirene particije napravite swap logiku particiju. Da biste to uradili, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.29 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 21

U okviru prozora Create New Partition koji e se pojaviti, podesite eljenu veliinu particije i tip fajl sistema nove particije linux-swap, a zatim kada podesite sve kako treba kliknite na dugme Add kao to je to i prikazano na narednoj slici.

88

Slika 14.2.1.30 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 22

Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.31 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 23

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.32 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 24

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

89

Slika 14.2.1.33 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 25

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.34 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 26

Sada je potrebno da u okviru proirene particije napravite novu logiku particiju koja e predstavljati rut, odnosno / particiju, na kojoj e biti instaliran novi Ubuntu Linux operativni sistem. Da biste to uradili, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

90

Slika 14.2.1.35 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 27

U okviru prozora Create New Partition koji e se pojaviti, podesite eljenu veliinu particije i tip fajl sistema nove particije ext4, a zatim kada podesite sve kako treba kliknite na dugme Add kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.36 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 28

Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

91

Slika 14.2.1.37 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 29

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.38 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 30

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.39 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 31

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

92

Slika 14.2.1.40 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 32

I na kraju, potrebno je da napravite jo jednu logiku particiju od celokupnog preostalog nealociranog prostora na vaem hard disku, koja e predstavljati particiju za va lini folder (fasciklu), odnosno /home particiju. Da biste to uradili, kliknite desnim tasterom mia na sivi pravougaonik (koji predstavlja nealocirani prostor), a zatim u okviru menija koji e se pojaviti kliknite na New, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.41 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 33

U okviru prozora Create New Partition koji e se pojaviti, podesite tip fajl sistema nove particije ext4, a zatim kada podesite sve kako treba kliknite na dugme Add kao to je to i prikazano na narednoj slici.

93

Slika 14.2.1.42 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 34

Nakon toga, morate potvrditi da elite da napravite novu particiju klikom na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.43 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 35

Zatim ete biti upitani da li ste sigurni da elite da napravite ovaj korak, jer svaki rad sa particijama podlee gubitku svih podataka sa hard diska. Odgovorite potvrdno tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.44 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 36

Nakon toga e biti prikazano obavetenje da su sve operacije uspeno obavljene. Kliknite zatim na dugme Close kao to je to i prikazano na narednoj slici.

94

Slika 14.2.1.45 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 37

Zatim e biti prikazano novonastalo stanje particija na vaem hard disku, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 14.2.1.46 Primer pravljenja potrebnih particija za dva operativna sistema, korak 38

Ovime je zavren pokazni primer pravljenja svih potrebnih particija neophodnih za instalaciju dva operativna sistema Microsoft Windows i Ubuntu Linux 10.04.3 LTS na jednom hard disku novog raunara. Napomena 1: Kada zavrite sa pravljenjem particija, pod obavezno, prvo instalirajte OS Microsoft Windows (za ije instaliranje ovde ne postoji objanjenje jer je to sistem zatvorenog koda i komercijalni softver), a tek onda preite na instalaciju OS-a Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. Napomena 2: Prethodno opisani primer particionisanja u celosti vai i u situaciji kada se ima stari raunar (stari hard disk), a eli se krenuti, da tako kaem, od nule, odnosno eli se obrisati itav hard disk. U ovom sluaju je veoma vano da uradite bekap svih vama vanih podataka sa hard diska (koji je objanjen u taki 13.1) pre nego to zaponete proces particionisanja hard diska, odnosno, pre nego to obriete itav hard disk (brisanjem svih particija koje se na njemu nalaze). Napomena 3: Ne morate praviti /home particiju ukoliko elite da vam D particija koju ste napravili za Microsoft Windows operativni sistem, slui za skladitenje podataka u okviru oba operativna sistema. (Iz Linuksa se moe pristupiti Vindovsu, a obrnuto ne vai). 95

Napomena 4: Kada napravite potrebne particije zapamtite njihova imena, ili jo bolje, zapiite ih. (Primer: / particija mi je /dev/sdb6; /home particija mi je /dev/sdb7). Napomena 5: Prethodno opisani postupak pravljenja particija zadovoljava sve potrebe za instaliranjem bilo koje verzije Microsoft Windows operativnog sistema koja je novija od verzije XP (ukljuujui i ovu verziju), kao i bilo koje verzije Ubuntu Linux operativnog sistema novije od verzije 10.04.3 LTS (ukljuujui i ovu verziju). Razmotriemo sada malo raspored novonastalih particija. Ukoliko malo bolje pogledate grafiki prikaz novonapravljenih particija (idui od leva na desno), ili jo bolje, tabelarni prikaz novonapravljenih particija (idui od gore prema dole), moete da zakljuite da su one pravilno rasporeene (prva je ispred druge, druga iza prve a ispred tree, trea iza druge a ispred pete, i tako dalje). Ovaj raspored particija se simboliki moe predstaviti u sledeem obliku: sdb1, sdb2, sdb3 <sdb5, sdb6, sdb7> Brojevi od 1 do 4 su rezervisani za primarne particije, a poto ste napravili 2 primarne i jednu proirenu particiju, ostala je mogunost da se napravi jo jedna primarna particija. Poto niste napravili treu primarnu particiju u simbolikom prikazu (koji je prethodno naveden), nigde ne postoji broj 4. Brojevi od 5 pa na dalje su rezervisani za logike particije, i radi lakeg razumevanja, u prethodno prikazanom simbolikom primeru, postavljeni su izmeu zagrada. Veoma je poeljno da particije na hard disku budu pravilno rasporeene, jer pomean raspored moe (a i ne mora) da prouzrokuje kasnije probleme. Kada kaem pomean raspored mislim na to da particije nisu lepo sloene, kao na primer ovako: sdb1, sdb2, sdb4, sdb3 <sdb5, sdb6, sdb7> Vidi se da particije sdb3 i sdb4 trebaju da zamene mesta kako bi raspored bio pravilan.

14.2.2 Particionisanje hard diska novog raunara na kome e biti instaliran samo operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS
Ovaj sluaj je malo jednostavniji u odnosu na prethodno opisani kada se ele instalirati dva operativna sistema (operativni sistem Microsoft Windows i operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS) na jednom hard disku novog raunara. Proces pravljenja potrebnih particija u programu GParted Partition Editor je identian kao to je to pokazano u prethodnoj taki (14.2.1). Ovde u vam samo napomenuti na ta sve trebate da vodite rauna, a vi ete, itajui prethodnu taku (14.2.1) samostalno izvriti particionisanje vaeg hard diska. Morate prvo doi u situaciju da na vaem hard disku ne postoji nijedna particija, odnosno, morate obrisati itav hard disk. Ovaj celokupan postupak je detaljno objanjen na samome poetku prethodne take (14.2.1). Sada, kada ste obrisali sve particije sa vaeg hard diska, moete pristupiti pravljenju svih potrebnih particija za va novi operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. Prvo se morate podsetiti ogranienja koja su data na poetku take 14.2. Zatim moete pristupiti pravljenju potrebnih swap, root i /home particija. Postoji mnogo naina da napravite ove tri particije poto uopte nije bitno da li su one primarne ili logike. Vodite samo rauna o pravilnom rasporedu particija na hard disku, kao to je to malo ranije objanjeno. Na primer, moete prvo preko celog hard diska napraviti jednu proirenu particiju, a zatim u okviru nje i tri logike particije, redom swap, root i /home. Ukoliko elite ba na ovaj nain da izvrite particionisanje hard diska, samo pratite prethodno dati primer za particionisanje hard diska u okviru take 14.2.1 od trenutka kada se zapoinje pravljenje potrebnih particija za Ubuntu Linux operativni sistem, ili jednostavno kliknite ovde.

96

Napomena 1: Prethodno opisani primer particionisanja u celosti vai i u situaciji kada se ima stari raunar (stari hard disk), a eli se krenuti, da tako kaem, od nule, odnosno eli se obrisati itav hard disk. U ovom sluaju je veoma vano da uradite bekap svih vama vanih podataka sa hard diska (koji je objanjen u taki 14.1) pre nego to zaponete proces particionisanja hard diska, odnosno, pre nego to obriete itav hard disk (brisanjem svih particija koje se na njemu nalaze).

14.2.3 Particionisanje hard diska raunara na kome ve postoji operativni sistem Microsoft Windows, a pored njega se eli instalirati i operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS
Napomena 1: to se tie ovog sluaja, dodatni oprez nije na odmet. Vodite rauna da ne obriete particiju na kojoj se nalazi operativni sistem Microsoft Windows, jer ete ga tako obrisati. Obavezno uradite bekap svih vama vanih podataka sa hard diska i veoma paljivo prouite ovo uputstvo. Dalje particionisanje umnogome zavisi od postojeeg rasporeda particija na vaem hard disku. Ukoliko imate instaliran operativni sistem Microsoft Windows XP u veini sluajeva e postojati jedna primarna particija (na kojoj je i instaliran operativni sistem Microsoft Windows XP, odnosno C particija) i jedna proirena particija u okviru koje se nalazi jedna logika particija (koja predstavlja particiju za podatke ili D particiju), mada i ne mora da bude tako. Takoe, u sluaju da jeste tako, moe se desiti da u okviru proirene particije jo uvek postoji nealocirani prostor. Ukoliko postoji takav nealocirani prostor morate da vidite koliko je veliki taj nealocirani prostor, sa ciljem da od tog nealociranog prostora napravite logike root i swap particije za Ubuntu Linux, poto /home particija nije neophodna, ali je svakako poeljna. Dakle, sve zavisi od toga koliko iznosi slobodni nealocirani prostor u okviru proirene particije, i koliko je vama slobodnog prostora potrebno. O potrebnim veliinama particija za Ubuntu Linux je prethodno pisano. Ukoliko je nealocirani prostor nedovoljan za pravljenje potrebnih particija za Ubuntu Linux, morate uraditi sledee. Kao prvo, uite u va Microsoft Windows operativni sistem i uradite defragmentaciju vae D particije. Zatim, ponovo podignite Ubuntu u lajv modu, otvorite GParted Partition Editor, a zatim smanjite logiku D particiju koliko je to mogue, a koliko je i neophodno da bi ste od novonastalog slobodnog nealociranog prostora napravili potrebne particije za Ubuntu Linux. Ukoliko je novonastali slobodni prostor nedovoljan za pravljenje potrebnih particija za Ubuntu Linux, moete da obriete sve particije, a da vam ostane samo primarna particija na kojoj je instaliran operativni sistem Microsoft Windows XP (C particija). To ete uraditi na sledei nain. Uite prvo u va Microsoft Windows XP operativni sistem i uradite defragmentaciju C particije, a zatim startujte Ubuntu u lajv modu i otvorite GParted Partition Editor. Obriite zatim sve particije osim sistemske C particije na kojoj je instaliran va Microsoft Windows XP operativni sistem. Nakon toga, koliko to mogunosti dozvoljavaju, smanjite malo sistemsku C particiju. Zatim, od novonastalog nealociranog prostora, napravite D particiju za podatke u okviru Microsoft Windows XP operativnog sistema, a zatim i potrebne particije za Ubuntu Linux operativni sistem. Savet 1: Pri svemu ovome morate voditi rauna da ne poremetite raspored particija. to se tie operativnog sistema Microsoft Windows 7 situacija je jo komplikovanija, jer u procesu instalacije operativni sistem Microsoft Windows 7 pored sistemske, pravi i dopunsku particiju za oparavak operativnog sistema. Savet 2: Kao to vidite, ovo je veoma komplikovan sluaj pa ga uopte ne preporuujem apsolutnim poetnicima. Najbolja i najsigurnija varijanta je da ako hoete na ovaj nain da napravite potrebne particije za Ubuntu Linux, to uradite uz asistenciju iskusnog korisnika. 97

14.2.4 Sluaj kada jedan raunar ima vie hard diskova

U sluaju da imate raunar sa vie hard diskova mogue je instalirati operativni sistem na bilo kome od tih hard diskova. Bitno je da znate i to, da se u tom sluaju mora definisati redosled (prioritet) butovanja pojedinih hard diskova u Biosu (engl. Hard Disk Boot Priority), jer e se u tom pogledu podizati But Loader (engl. Boot Loader) onog hard diska koji je prvi po prioritetu. Operativni sistem Microsoft Windows ima svoj But Loader koji moe da vidi samo Microsoft Windows operativne sisteme. Operativni sistem Ubuntu Linux ima svoj Grub (engl. GRUB) But Loader koji moe da vidi razliite Linuks distribucije, kao i Microsoft Windows operativne sisteme. Ukoliko elite da instalirate operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS na hard disku na kome se ne nalazi neki od Microsoft Windows operativnih sistema, mogue su dve situacije: 1) Hard diskovi zavise jedan od drugog i 2) Hard diskovi su meusobno nezavisni.

14.2.4.1 Hard diskovi zavise jedan od drugog

Kada hard diskovi zavise jedan od drugog oni su meusobno povezani i ne mogu samostalno raditi. U tom sluaju na jednom od hard diskova ne postoji But Loader pa ako se iz Biosa zahteva butovanje ba sa njega do butovanja nee doi. Zbog toga se mora otii ponovo u Bios i podesiti da prvi za butovanje bude hard disk na kome se nalazi But Loader. Primer: Na hdd-0 je neki od Microsoft Windows operativnih sistema i Grub But Loader, a na hdd-1 Ubuntu Linux bez But Loadera. Ako se zahteva butovanje sa hdd-0 pomou Gruba moete odabrati koji e sistem da se butuje. Ako se zahteva butovanje sa hdd-1 nijedan sistem nee moi da se podigne.

14.2.4.2 Hard diskovi su meusobno nezavisni

Kada su hard diskovi nezavisni oni u sutini mogu nezavisno raditi. U tom sluaju, na svakom hard disku se nalazi obavezno po jedan But Loader, pa su oni nezavisni jer se sa svakog moe podii eljeni operativni sistem. Primer: Na hdd-0 je neki od Microsoft Windows operativnih sistema i njegov But Loader, a na hdd-1 je Ubuntu Linux i Grub But Loader. Ako se zahteva butovanje sa hdd-0 moete ui samo u trenutno instalirani Microsoft Windows operativni sistem, a ako se zahteva butovanje sa hdd-1 moete birati gde ete. Preporuujem vam da primenjujete uvek drugu situaciju (hard diskovi su meusobno nezavisni), jer je ona pogodnija sa aspekta sigurnosti. Naime, ako jedan hard disk otkae, uvek moete bez problema nastaviti da koristite drugi. Primetiete da ove dve situacije zavise samo od toga gde se nalazi Grub But Loader. U tekstu e biti naglaen trenutak kada treba voditi rauna na kom hard disku postaviti Grub But Loader, pa nemojte jo uvek brinuti o tome. Sada kada znate koje su sve mogue situacije u sluaju da va raunar ima vie hard diskova, na osnovu prethodno datih ogranienja i primera particionisanja hard diska, napravite sve particije koje su vam potrebne na vaim hard diskovima.

98

15 Instalacija operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS

Uvodna napomena 1: Postupak particionisanja hard diska moe da se radi i iz instalera operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS, ali smatram da se postupak particionisanja lake shvata na nain kako sam gore objasnio, pomou GParteda. Uvodna napomena 2: Ukoliko je va raunar prikljuen internet konekciju, tako to ete hardverskim putem iskljuiti odvojite od raunarskog sistema sve ureaje koji se koriste internetom. O internetu, i povezivanju na internet, e blagovremeno na internet, onemoguite internet. To znai da fiziki za uspostavljanje veze sa biti pisano.

Dakle, sada, kada je va hard disk particionisan onako kako to vama odgovara moete krenuti u postupak instalacije. Takoe, ovde je dat samo primer instalacije za specifino napravljene particije (koje nisu identine prethodno opisanom primeru pravljenja particija u taki 14.2.1). Dakle, nemojte obraati panju na konkretne nazive i veliine particija u ovom primeru, jer e se oni svakako razlikovati u odnosu na va sluaj. Trudite se samo da shvatite postupne korake koji su u ovom primeru dati. Ukoliko se nalazite trenutno u Ubuntu lajv modu, kliknite dvaput na ikonicu Install Ubuntu 10.04.3 LTS (Instalirajte Ubuntu 10.04.3 LTS), a ukoliko to nije sluaj butujte raunar sa vaeg butabilnog CD/DVD diska odnosno USB flea i kliknite zatim na dugme Install Ubuntu 10.04.3 LTS (Instalirajte Ubuntu 10.04.3 LTS), kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 15.1 Primer postupka instalacije, korak 1

Savet 1: Odaberite engleski jezik za instalaciju jer ete tako nauiti neto novo, ukoliko ne znate engleski jezik, i izbei neke sitne probleme koji se mogu pojaviti nakon instalacije ukoliko biste je sproveli na srpskom jeziku. Uputstvo e biti dato sa izabranim engleskim jezikom za instalaciju sa uporednim srpskim terminima. U svakom sluaju moete podesiti i nakon instalacije da vam sistem radi na srpskom jeziku (to e kasnije biti objanjeno). Nakon toga se pojavljuje sledei prozor:

99

Slika 15.2 Primer postupka instalacije, korak 2

Na prethodnoj slici se nalazi slikoviti prikaz drugog koraka u postupku instalacije operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. U ovom koraku je potrebno da definiete vremensku zonu u kojoj se fiziki nalazite. U okviru polja Region: odaberite iz padajue liste Europe (odnosno Evropa), tako to ete prvo kliknuti na sivi kvadrat iza rei Europe (u kome se nalazi strelica usmerena na dole, koja oznaava da osim Europe postoji jo opcija), nakon ega e se pojaviti padajua lista svih regiona sveta, pa je skrolovanjem mia potrebno da naete, a zatim i kliknete na Europe. Zatim, u okviru polja Time Zone: potrebno je na isti nain da odaberete Serbia Time. Zatim kliknite na dugme Forward (Napred). Pojavie se sledei ekran:

Slika 15.3 Primer postupka instalacije, korak 3

Ovde je potrebno da definiete raspored tastera na vaoj tastaturi izborom nekog od ponuenih rasporeda tastature (odnosno lejauta). Podrazumevano e vam biti preporuen ameriki raspored tastature, odnosno u okviru Suggested option: e stajati USA. Ukoliko pak, elite neki drugi raspored tastature, moete kliknuti na beli krui ispred Choose your own: ime ete dati do znanja instaleru da ne elite podrazumevani ameriki raspored tastature, ve neki drugi, pa e u poljima ispod stavke Choose your own: sada biti mogue da skrolovanjem naete raspored tastature koji vam odgovara, a klikom na njega ga jednostavno i izaberete. U belom pravougaoniku ispod You can type into this box to test your new keyboard layout. moete da otkucate neki tekst kako bi se direktno uverili da ste izabrali ba onaj 100

raspored tastature koji ste eleli da izaberete. Napomena 1: Izabrani raspored tastature u ovom koraku instalacije e biti podrazumevani raspored tastature i u narednim koracima instalacije, kao i nakon zavrene instalacije u svee instaliranom operativnom sistemu Ubuntu Linux 10.04.3 LTS, pa je veoma poeljno da zapamtite koji ste raspored tastature izabrali. Savet 2: Preporuujem vam da ostavite podrazumevani ameriki (USA) raspored tastature, jer e kasnije u knjizi biti objanjeno kako se ovaj raspored proizvoljno menja. Nakon to ste izabrali odgovarajui raspored tastature, kliknite na dugme Forward (Napred). Pojavie se sledei ekran:

Slika 15.4 Primer postupka instalacije, korak 4

U ovom koraku instalacije, instaler e prepoznati sve prethodno napravljene particije na vaem hard disku (ili hard diskovima, ukoliko imate vie od jednog hard diska), kao i to da li va raunar ima ili nema prethodno instaliran neki operativni sistem na njemu, i u skladu sa time, ponudie vam nekoliko opcija gde moete da instalirate va novi operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. Te opcije se nalaze pod stavkom Where do you want to put Ubuntu 10.04.3 LTS?. Prva opcija Install them side by side, choosing between them each startup omoguava da se novi operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS instalira pored postojeeg operativnog sistema (ili postojeih operativnih sistema, ukoliko ih prethodno ima dva ili vie), pri emu e se nakon zavrene instalacije birati u koji se operativni sistem eli ui, svakog puta kada se ukljuuje raunar. 101

Druga opcija Erase and use entire disk omoguava da se ceo hard disk obrie, pa da se zatim instalira samo operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. Prve dve opcije nee biti razmatrane u ovoj knjizi. Dakle, odaberite opciju Specify partitions manually (advanced) (Runo odreivanje particija (Napredno)), tako to ete kliknuti na beli krui ispred teksta Specify partitions manually (advanced), a zatim kliknite na dugme Forward (Napred). Pojavie se sledei ekran, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.5 Primer postupka instalacije, korak 5.1

Na ovoj slici su prikazane sve particije koje se trenutno nalaze na vaem hard disku (uzimajui u obzir i izmene koje ste vrili u programu GParted). Oznaite sada vau swap particiju tako to ete kliknuti na vrstu u kojoj se ona nalazi (rekli smo da im zapamtite imena, tanije lokaciju), pa kliknite na dugme Change (Izmeni). Napomena 2: Ukoliko ste zaboravili imena particija moete ih prepoznati i po njihovoj veliini i tipu fajl sistema. Napomena 3: Veliinu particija ste ve definisali u GPartedu pa u okviru te stavke nita ne dirajte. Pojavljuje se sledea slika:

102

Slika 15.6 Primer postupka instalacije, korak 5.2

U ovom prozoru pod stavkom Use as (Koristiti kao) odaberite swap area. ekirajte opciju Format partition (Formatiraj particiju), ukoliko je ova opcija dostupna, a zatim kliknite na dugme OK. Pojavie se sledei ekran, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 15.7 Primer postupka instalacije, korak 5.3

Sada je potrebno, na isti nain kao i malopre, da oznaite vau /home particiju, a zatim kliknete na dugme Change (Izmeni). Pojavljuje se sledei ekran kao to je to prikazano na narednoj slici.

103

Slika 15.8 Primer postupka instalacije, korak 5.4

U ovom prozoru, pod stavkom Use as: (Koristiti kao:), odaberite Ext4 journaling file system. ekirajte opciju Format partition: (Formatiraj particiju:), ukoliko je ovo jedina Linuks distribucija koja e korisniku fasciklu (linu fasciklu korisnika te Linuks distribucije), smestiti na /home particiju, odnosno nemojte je ekirati, ukoliko neka (prethodno instalirana) Linuks distribucija ve koristi datu particiju kao mesto na kome se nalazi lina fascikla/line fascikle korisnika te Linuks distribucije, da je ne biste postupkom formatiranja i obrisali. Dakle, iz gore napisanog, moete da zakljuite da se na jednoj particiji na hard disku mogu nalaziti korisnike fascikle razliitih Linuks distribucija, kao i vie korisnikih fascikli (a time i vie korisnika) jedne Linuks distribucije. Uslov je taj, da korisnika imena na tim distribucijama i u okviru tih distribucija budu razliita jedna od drugih. Pod stavkom Mount point: odaberite /home iz padajue liste, a zatim kliknite na dugme OK. Zatim e se pojaviti ekran kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.9 Primer postupka instalacije, korak 5.5

104

Sada je potrebno, na isti nain kao i malopre, da oznaite vau / particiju, a zatim kliknete na dugme Change (Izmeni). Pojavljuje se sledei ekran kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 15.10 Primer postupka instalacije, korak 5.6

U ovom prozoru, pod stavkom Use as: (Koristiti kao:), odaberite Ext4 journaling file system. ekirajte opciju Format partition: (Formatiraj particiju:), a pod stavkom Mount point: (Taka kaenja:), odaberite / iz padajue liste. Kliknite zatim na dugme OK. Napomena za korisnike koji ele da imaju vie Linuks distribucija na jednom raunaru: Jednu swap particiju mogu da koriste sve Linuks distribucije na jednom raunaru. Jednu /home particiju takoe mogu da koriste sve Linuks distribucije na jednom raunaru, pod uslovom da su korisnika imena na njima razliita jedna od drugih (ime e i korisnike fascikle razliitih Linuks distribucija biti imenovane razliitim imenima, a opet, sve zajedno e biti smetene unutar /home particije). Jednu / particiju, odnosno sistemsku particiju, moe da koristi samo jedna Linuks distribucija da na njoj smesti operativni sistem u procesu instalacije istog. Morate takoe voditi rauna o tome pomou koje Linuks distribucije ete instalirati Grub But Loader, jer se moe desiti da starija verzija Grub But Loadera ne moe da prepozna najnovije Linuks distribucije. Zato je najbolje da Grub But Loader instalirate pomou trenutno najnovije Linuks distribucije, a ukoliko nakon toga budete instalirali na istom raunaru neku stariju Linuks distribuciju (koja ima stariju verziju Grub But Loadera), jednostavno nemojte instalirati Grub But Loader u postupku njene instalacije, nakon ega e nastaviti sa radom postojei Grub But Loader. Naravno, postoje i drugi But Loaderi koji se ne zovu Grub, pa se preporuuje da se dobro informiete o tome koja verzija kojih But Loadera podrava koje Linuks distribucije. Ukoliko se u procesu instalacije neke od Linuks distribucija ne instalira But Loader te Linuks distribucije, potrebno je, da se, nakon zavretka procesa instalacije, ode u Linuks distribuciju iji je But Loader aktivan, a zatim da se, odgovarajuom komandom, osvei lista Linuks distribucija na tom raunaru, kako bi sve one bile dostupne u postupku izbora odmah nakon ukljuivanja raunara. Savet 2: Apsolutnim poetnicima uopte ne preporuujem da instaliraju vie od jedne Linuks distribucije na jednom raunaru, a takoe im preporuujem da za tu jednu Linuks distribuciju koju ele instalirati odaberu ba Ubuntu Linux. Ukoliko ipak ele da imaju vie Linuks distribucija na jednom raunaru neka zatrae pomo od iskusnih korisnika. Nakon ovoga su sve particije podeene, pa je sledee to ete videti prikaz svih particija sa promenama koje ste prethodno uneli, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

105

Slika 15.11 Primer postupka instalacije, korak 5.7

Sada jo jednom dobro pogledajte da li ste lepo podesili particije za instalaciju novog operativnog sistema, pa kada ste se uverili da je tako, kliknite na dugme Forward (Napred), kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Pojavie se ekran kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.12 Primer postupka instalacije, korak 6

106

Ovde je potrebno da u polju What is your name? (Kako se zovete?) upiete vae pravo ime. U polju What name do you want to use to log in (Koje ime elite da koristite da biste se prijavili na nov operativni sistem), potrebno je da upiete vae korisniko ime, pri emu e se isto tako zvati i vaa korisnika fascikla koja e biti kreirana u postupku instalacije. Ispod stavke Choose a password to keep your account safe. postoje dva pravougaonika. U prvom pravougaoniku (gledano sa leva na desno), potrebno je da ukucate korisniku ifru, a zatim je potrebno da istu tu ifru ponovo ukucate i u drugom pravougaoniku. U polju What is the name of this computer e biti upisano ime vaeg kompjutera koje je isto kao i vae korisniko ime. Ukoliko pak, ne elite da se va kompjuter zove kao i vae korisniko ime, moete ime vaeg kompjutera proizvoljno i promeniti. I na kraju, podrazumevano je podeena opcija Require my password to log in (to znai da ete uvek morati da kucate ifru kada ukljuujete raunar, odnosno kada se prijavljujete na Ubuntu Linux operativni sistem), pa vam savetujem da tako i ostavite.

Napomena 4: ifra mora postojati pa je dobro upamtite! Napomena 5: Nemojte da koristite taster Tab za prelazak iz prvog u drugo polje u kome se unosi korisnika ifra, jer u ovom sluaju pritisak na taster Tab e prouzrokovati generisanje karaktera u postojeem polju za unos, a ne prelazak kursora tastature u naredno polje. Za pozicioniranje kursora tastature iz jednog u drugo polje za unos koristite kompjuterskog mia, tako to ete jednostavno kliknuti negde u okviru eljenog polja u kome tek nameravate da otkucate neto. Sada, kada ste sve podesili kao to je gore navedeno, moete da kliknete na dugme Forward (Napred). Pojavie se ekran kao to je to i prikazano na narednoj slici.

107

Slika 15.13 Primer postupka instalacije, korak 7

Ovde se nudi mogunost da se uvezu korisnika podeavanja iz drugih operativnih sistema. Nee postojati nijedna stavka kao opcija za uvoz, u situacijama kada: 1) Prethodno nije instalirana nijedna Linuks distribucija na vaem raunaru i 2) Korisniko ime u trenutnoj Linuks distribuciji koju instalirate se razlikuje od svih ostalih korisnikih imena na ostalim Linuks distribucijama koje imate instalirane na vaem raunaru. Kliknite zatim na dugme Forward (Napred). Pojavie se ekran kao to je to i prikazano na narednoj slici.

108

Slika 15.14 Primer postupka instalacije, korak 8

Ovde je prikazan prozor koji obavetava korisnika za raunarom da je instaler spreman da krene u proces instalacije novog operativnog sistema sa prethodno odreenim podeavanjima koja su redom navedena u okviru belog pravougaonika. Dakle, ovo je zadnji trenutak kada je jo uvek mogue da ispravite neto ukoliko ste pogreili. Dobro pogledajte kako ste podesili koje e particije da budu formatirane i kako e biti formatirane (u kom fajl sistemu). Ukoliko mislite da neto niste lepo podesili, slobodno se moete vratiti jedan korak (ili vie koraka) unazad, tako to ete kliknuti na dugme Back (Nazad). Ukoliko pak, mislite da ste sve lepo podesili, kliknite sada na dugme Advanced... (Napredno...). Otvorie se novi prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.15 Primer postupka instalacije, korak 8.1

Ovde vam se prua mogunost da definiete da li hoete ili neete da instalirate Grub But 109

Loader Linuks distribucije koju trenutno instalirate, kao i to gde ete da ga instalirate. Ukoliko prethodno nemate instaliranu nijednu Linuks distribuciju na raunaru, obavezno ostavite ekiranu opciju Install Boot Loader (kao to je i podrazumevano bilo podeeno). U okviru stavke Network Proxy nemojte nita da upisujete. (Inae, u okviru te stavke se prave podeavanja kako bi se raunar povezao na internet, a zatim jo u toku postupka instalacije preuzeo sa interneta najnovije nadogradnje operativnog sistema). Za lokaciju na kojoj ete instalirati Grub But Loader ostavite podrazumevano /dev/sda. Napomena za korisnike iji raunar ima vie od jednog hard diska: Vodite ovde rauna na kom hard disku ete instalirati Grub But Loader kako bi vam hard diskovi bili nezavisni. eljeni hard disk birate iz padajueg menija koji se nalazi ispod Device for boot loader installation:. Ukoliko ne dirate nita, Grub But Loader e se automatski instalirati na prvom hard disku (/dev/sda). Sada kliknite na dugme OK. Ponovo e se pojaviti ekran kao to je to i prikazano na slici 15.14. Jo jednom, za svaki sluaj, proverite da li ste sve dobro podesili, pa kada ste se uverili da je tako, kliknite na dugme Install. Sada otpoinje proces instaliranja novog operativnog sistema. U toku ovog procesa ete u kratkim crtama biti upoznati sa novim operativnim sistemom, kroz slike i tekst koji iste slike objanjava, kao to je to i prikazano na narednim slikama.

Slika 15.16 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 1

110

Slika 15.17 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 2

Slika 15.18 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 3

111

Slika 15.19 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 4

Slika 15.20 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 5

112

Slika 15.21 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 6

Slika 15.22 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 7

113

Slika 15.23 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 8

Slika 15.24 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 9

114

Slika 15.25 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 10

Slika 15.26 Primer postupka instalacije, kratko upoznavanje sa novim operativnim sistemom, 11

Slika 15.27 Obavetenje da je instalacija novog operativnog sistema uspeno obavljena

115

Sada kliknite na dugme Restart now (Restartuj sada), kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, nakon ega se otvara CD/DVD drajv i trai se od vas da izvadite CD/DVD i pritisnete Enter. U sluaju da ste instalaciju vrili sa USB-a traie se da izvadite USB iz USB prikljuka i pritisnete Enter, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.28 Zahtev za potvrdu da je instalacioni CD/DVD odnosno USB izvaen iz jedinice optikog diska odnosno iskljuen iz USB prikljuka

Nakon toga, ukoliko pored instaliranog operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS ve imate na hard disku operativni sistem Microsoft Windows, pojavie se Grub But Loader kao na iduoj slici.

Slika 15.29 Odabir operativnog sistema u koji elimo da uemo pomou Grub But Loadera

116

Ukoliko nita ne dirate za 10 sekundi e poeti da se startuje operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS. Ukoliko, pak, imate samo operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS na hard disku, on e se startovati a ekran Grub But Loadera (koji je prikazan na prethodnoj slici), se nee ni pojaviti. Nakon to ste uspeno instalirali operativni sistem Ubuntu Linux 10.04.3 LTS i restartovali raunar, operativni sistem e automatski poeti da se uitava (odnosno, potrebno je u Grubu odabrati ba njegovo uitavanje u sluaju da imate jo neki operativni sistem ili Linuks distribuciju na raunaru, ukoliko ve nije tako podeeno), i sledee to ete videti je ekran za prijavljivanje korisnika na operativni sistem (jer sam vas prethodno u procesu instalacije savetovao da ne ukljuujete automatsko prijavljivanje), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.30 Ekran za prijavljivanje korisnika na operativni sistem

Kliknite na vae ime (koje ste zadali u procesu instalacije), ili jednostavno pritisnite taster Enter nakon to ste oznaili vae ime tasterima za gore i dole, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, nakon ega e se pojaviti beli pravougaonik ispod vaeg imena u kome je potrebno da ukucate vau ifru (koju ste takoe definisali u procesu instalacije), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 15.30 Identifikacija korisnika putem korisnike ifre

Vodite rauna da odaberete onaj raspored tastature koga ste odabrali i prilikom procesa 117

instalacije. Raspored tastature je prikazan u dnu ekrana na prethodnoj slici. Ukoliko ste u procesu instalacije ostavili podrazumevani ameriki (engl. USA), raspored tastature, ne trebate nita da menjate, ve samo ukucajte vau ifru. Vodite rauna da pravilno ukucate vau ifru. ifra mora biti identina onoj koju ste definisali u procesu instalacije. Kada ste ukucali vau ifru kliknite na dugme Log In, ili jednostavno pritisnite taster Enter, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga ete za nekoliko trenutaka ugledati ekran kao na narednoj slici.

Slika 15.31 Izgled svee instaliranog operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS

Operativni sistem Ubuntu Linux je pored standardnog naina instaliranja na hard disku (koji je upravo objanjen) mogue instalirati i na sledea dva naina 1) Korienjem Windows instalera kada Ubuntu operativnom sistemu Microsoft Windows preko Wubi-ja i 2) Korienjem Virtualne maine. Linux instalirate u postojeem

Ovi naini instalacije nee biti razmatrani u okviru ove knjige.

118

GLAVA 3 Osnovni koraci u novom Ubuntu Linux

operativnom sistemu

119

16 Korisniki interfejs operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS

Korisniki interfejs operativnog sistema Ubuntu Linux 10.04.3 LTS je osmiljen tako da maksimalno olaka interakciju korisnika sa operativnim sistemom. Dostupan je kao grafiki korisniki interfejs i kao interfejs komandne linije. Najvie se primenjuje grafiki korisniki interfejs za veoma veliki broj aplikacija unutar operativnog sistema. Meutim, za neke aplikacije uopte ne postoji grafiki korisniki interfejs, pa se one pokreu korienjem interfejsa komandne linije. Sa druge strane, i aplikacije za koje postoji grafiki korisniki interfejs se mogu pokretati (i njima se moe upravljati) korienjem interfejsa komandne linije. I jedan i drugi korisniki interfejs imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U ovoj knjizi e akcenat biti stavljen na grafiki korisniki interfejs, mada nee izostati ni osnovna objanjenja vezana za interfejs komandne linije.

16.1 Grafiki korisniki interfejs

Grafiki korisniki interfejs je u obliku unapred definisanih slikovitih prikaza trenutno dostupnih akcija koje korisnik raunara u datom trenutku moe da izvede. U zavisnosti od toga ta trenutno radite na vaem Ubuntu Linux operativnom sistemu, razlikovae se i grafiki korisniki interfejs. Kako bi se maksimalno olakalo korienje operativnog sistema, slikoviti prikazi grafikog korisnikog interfejsa su grupisani u razliite kategorije. Tako postoji velika kategorija koju ine prozori. Prozori predstavljaju kvadratne ili pravougaone okvire, unutar kojih se nalaze razne mogunosti za upravljanje procesima na raunaru, od onih najosnovnijih za zatvaranje prozora, do onih komplikovanijih za pokretanje itavog programa (ili skupa programa). Zatim postoji kategorija padajuih menija, gde izborom jedne opcije dobijate jo nekoliko podopcija, pri emu moete da izaberete samo jednu. Dalje postoji i kategorija obavetenja, gde vas operativni sistem u vidu iskauih poruka na ekranu obavetava ta bi prouzrokovao klik na neku komandu i pre nego to tu komandu (klik) i izvrite. Ovo su samo neke od najee korienih kategorija grafikog korisnikog interfejsa. Zadraemo se trenutno na grafikom korisnikom interfejsu koji se dobija odmah nakon prijavljivanja na operativni sistem, i mogunostima koje on prua. Ubuntu Linux 10.04.3 LTS podrazumevano koristi Gnom za grafiki korisniki interfejs. Projekat Gnom (engl. Gnome Project) [115], [116], je meunarodna tenja da se napravi raunarska platforma jednostavna za korienje od strane programera slobodnog softvera. Gnom je slubeno radno okruenje projekta GNU, a naziv je skraenica od GNU Network Object Model Environment. Prema slubenoj veb stranici, Gnom projekat nudi dve stvari: Gnom desktop okruenje, jednostavno i privlano korisnicima i Gnom programerski tim koji je zaduen za razvijanje samog Gnom okruenja i pravljenje aplikacija. Gnom projekat naroito istie jednostavnost, korisnost i stvari koje samo rade. Drugi ciljevi projekta su: Sloboda - napraviti desktop okruenje koje e uvek biti besplatno, sa izvornim kodom koji je svima dostupan. Lokalizacija - prevoenje okruenja na razne jezike. Organizacija - regularni tok izdavanja novih verzija i disciplinirana struktura zajednice. Podrka - bilo kakav nain podrke kompanijama/organizacijama/pojedincima koji koriste Gnom. Na Ubuntu Linux operativnom sistemu, za razliku od drugih operativnih sistema, korisniku je dozvoljeno da odabere koji od ponuenih grafikih korisnikih interfejsa eli da koristi. Neki od grafikih korisnikih interfejsa ili bolje reeno desktop okruenja (engl. Desktop Environment, DE) su KDE, XFCE i LXDE. Ako korisnik eli da istovremeno na svom Ubuntu Linux operativnom sistemu ima vie razliitih desktop okruenja (pored podrazumevanog Gnom desktop okruenja), on to moe da uradi tako to e instalirati eljeno desktop okruenje. 120

Nakon toga se eljeno desktop okruenje bira prilikom prijavljivanja na Ubuntu Linux operativni sistem. U ovoj knjizi nee biti razmatrana instalacija dodatnih desktop okruenja. Za dodatne informacije u vezi KDE, XFCE i LXDE desktop okruenja pogledajte literaturu [129], [130] i [131]. Napomena 1: Apsolutnim poetnicima ne preporuujem instalaciju dodatnih desktop okruenja. U sluaju da ele da koriste samo KDE, XFCE i LXDE desktop okruenje preporuio bih im da u startu instaliraju Kubuntu, Iksubuntu odnosno Lubuntu Linux distribuciju jer su kod ovih Linux distribucija podrazumevana desktop okruenja KDE, XFCE odnosno LXDE, kao to je na Ubuntu podrazumevano desktop okruenje Gnom. Napomena 2: Pre nego to pristupite procesu instaliranja nekog desktop okruenja na postojeem Ubuntu Linux operativnom sistemu, dobro se informiite o postupku njegove instalacije.

16.1.1 Grafiki korisniki interfejs Ubuntu Radne povrine

Nakon to ste se prijavili na operativni sistem, ugledaete ekran kao na narednoj slici.

Slika 16.1.1.1 Izgled grafikog korisnikog interfejsa odmah nakon prijavljivanja na operativni sistem

Sve ovo to vidite na prethodnoj slici predstavlja grafiki korisniki interfejs Ubuntu Radne povrine. Uoiete dve trake po celoj irini ekrana, jednu na samom vrhu ekrana, a drugu na samom dnu ekrana. Te trake se zovu paneli. Gornja traka predstavlja gornji panel, a donja traka predstavlja donji panel. Izmeu tih traka se nalazi Radna povr, odnosno Desktop.

16.2 Interfejs komandne linije

Interfejs komandne linije se koristi u okviru samog grafikog korisnikog interfejsa korienjem Terminala. Da biste otvorili Terminal kliknite na meni Applications u gornjem levom uglu na gornjem panelu. Zatim u padajuem meniju koji e se otvoriti dovedite kursor na Accessories, a zatim u novonastalom padajuem meniju kliknite na Terminal, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

121

Slika 16.2.1 Pokretanje Terminala

Nakon toga e se otvoriti prozor Terminala, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 16.2.2 Gnom Terminal

Uoavate da u okviru prozora Terminala postoji samo ispisan tekst bele boje na jednobojnoj pozadini. Dakle, ovde se komunikacija korisnika sa operativnim sistemom obavlja iskljuivo putem teksta. Sada emo na jednom primeru pokazati kako se zadaje komanda u Terminalu. Ukucajte u Terminalu sledeu komandu: sudo fdisk -l Nakon toga pritisnite taster Enter. Sada je potrebno da ukucate vau korisniku ifru. Otkucajte vau korisniku ifru i ne obraajte panju to se u prozoru Terminala nita ne pojavljuje. Kada otkucate ifru pritisnite taster Enter. Nakon toga, ukoliko ste ispravno uneli korisniku ifru, dobiete rezultat traene komande, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

122

Slika 16.2.3 Primer izvrene komande u Terminalu

Konkretno, ova komanda slui da se dobiju informacije o svim trenutnim particijama na vaem hard disku, odnosno hard diskovima (ukoliko ih imate dva ili vie). Napomena 1: Strogo obratite panju ta kucate prilikom unosa komande i korisnike ifre u Terminalu.

17 Manipulacija prozorima
Da biste otvorili prozor Nautilusa kliknite na meni Places na gornjem panelu, a zatim, u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Home Folder, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

123

Slika 17.1 Otvaranje prozora Nautilusa

Nakon toga e se otvoriti prozor Nautilusa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.2 Prozor Nautilusa

17.1 Zatvaranje/minimiziranje/maksimiziranje prozora

U levom gornjem uglu prozora Nautilusa se nalaze dugmad za zatvaranje, minimiziranje i maksimiziranje prozora (gledano sa leva na desno), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

124

Slika 17.1.1 Dugmad za zatvaranje, minimiziranje i maksimiziranje prozora

Kliknite sada na dugme za minimiziranje prozora. Prozor Nautilusa e se spustiti na donji panel, i bie prikazan u vidu jednog pravougaonika sa ispisanim tekstom u njemu (koji opisno predstavlja o kakvom se prozoru radi), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.1.2 Minimiziran prozor u donjem panelu

Kliknite sada na taj pravougaonik, nakon ega e se Nautilus ponovo vratiti u vidu prozora na Radnoj povrini. Kliknite sada na dugme za maksimiziranje prozora, nakon ega e se prozor Nautilusa rairiti preko celog ekrana, tako da e pored njega na ekranu ostati vidljivi jo samo gornji i donji panel. Meutim, primetiete da se sada jedno dugme (u grupi dugmadi u levom gornjem uglu prozora Nautilusa), promenilo, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.1.3 Dugmad za zatvaranje, minimiziranje i demaksimiziranje prozora

Ovo tree dugme (gledano sa leva na desno), je dugme za demaksimiziranje prozora, odnosno za vraanje prozora na prethodnu veliinu pre nego to je on rairen preko celog ekrana. Da biste zatvorili prozor Nautilusa, kliknite na dugme Close (prvo dugme na prethodnoj slici). Prozore moete zatvoriti na jo jedan nain. Kliknite desnim klikom na zaglavlje prozora Nautilusa (koje se nalazi na vrhu prozora Nautilusa, u zamiljenom pravougaoniku du itave irine prozora, a po visini kako je ispisano ime prozora; u ovom sluaju aleksandarubuntu1004lts - File Browser), a zatim u meniju koji e se pojaviti kliknite na Close, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.1.4 Zatvaranje prozora klikom na opciju Close iz padajueg menija desnog klika u okviru zaglavlja prozora

Takoe, prozore moete rairiti preko celog ekrana, odnosno maksimizirati ih, i vratiti na prvobitnu veliinu, odnosno demaksimizirati ih, tako to ete dva puta kliknuti na zaglavlje prozora, ili odabrati opciju Minimize odnosno Maximize iz padajueg menija desnog klika na zaglavlje prozora. Neki prozori nisu predvieni da budu prikazani preko celog ekrana, pa se nemojte uditi ukoliko u zaglavlju prozora izostane dugme za maksimiziranje/demaksimiziranje prozora. Naravno, kod takvih prozora ne postoji mogunost maksimiziranja/demaksimiziranja ni putem komande duplog klika na zaglavlje prozora.

125

17.2 Proizvoljna promena veliine prozora

Prozoru moete proizvoljno da promenite veliinu (ukoliko on prethodno nije maksimiziran, odnosno preko celog ekrana, i ukoliko ima doputenu tu mogunost). To ete uraditi na sledei nain. Dovedite kursor mia na desnu ivicu prozora, i to ba na samu ivicu prozora. U tom trenutku e se kursor mia promeniti u oblik strelice koja je usmerena u pravcu mogue promene veliine prozora, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.2.1 Promena kursora u oblik strelice usmerene u desnu stranu koja dodiruje uspravnu liniju, kao znak da moete pristupiti promeni veliine prozora u horizontalnom pravcu

Sada kada je kursor promenio oblik, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, ne pomerajui mia, kliknite i drite pritisnut levi taster mia, a zatim povlaite mia levo-desno. Videete da se iscrtao jedan pravougaonik sa belim ivicama koji simboliki predstavlja novu veliinu prozora u datom trenutku, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

126

Slika 17.2.2 Simboliki prikaz nove veliine prozora u datom trenutku

Ukoliko ste zadovoljni novom veliinom prozora (veom ili manjom od prvobitne), otpustite sada levi taster mia, i prozor e poprimiti veliinu koja je bila simboliki prikazana u vidu pravougaonika sa belim ivicama. Na ovaj nain moete da priete kursorom mia na bilo koju ivicu prozora, a zatim mu menjate veliinu. Meutim, tako postiete promenu veliine prozora samo u jednom pravcu. Ukoliko elite da odjednom menjate veliinu prozora u oba pravca (i horizontalnom i vertikalnom), dovedite kursor mia na donji desni ugao prozora, i to ba na sam ugao prozora, kako bi se kursor promenio u oblik strelice, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.2.3 Promena kursora u oblik strelice usmerene u donju desnu stranu koja dodiruje horizontalnu i uspravnu liniju u taki njihovog preseka, kao znak da moete pristupiti promeni veliine prozora u svim (meusobno paralelnim), horizontalnim, vertikalnim, severozapad-jugoistok, i severoistok-jugozapad pravcima

Sada kada je kursor promenio oblik, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, ne pomerajui mia, kliknite i drite pritisnut levi taster mia, a zatim povlaite mia po ekranu. Videete da se iscrtao jedan pravougaonik sa belim ivicama, koji simboliki predstavlja novu veliinu prozora u datom trenutku, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

127

Slika 17.2.4 Simboliki prikaz nove veliine prozora u datom trenutku

Ukoliko ste zadovoljni novom veliinom prozora (veom ili manjom od prvobitne), otpustite sada levi taster mia, i prozor e poprimiti veliinu koja je bila simboliki prikazana u vidu pravougaonika sa belim ivicama. Na ovaj nain moete da priete kursorom mia bilo kom uglu prozora, a zatim mu menjati veliinu. Takoe, prozoru moete da promenite veliinu na jo jedan nain. Kliknite desnim klikom na zaglavlje prozora, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknite na Resize. Nakon toga, promena veliine prozora e biti mogua u onom pravcu, u kome prvo budete pomerili mia nakon to ste kliknuli na Resize. U sluaju da u okviru jednog prozora postoji vie informacija koje ne mogu biti prikazane odjednom unutar granica tog prozora, pojavie se horizontalni, odnosno vertikalni kliza, ili i jedan i drugi kliza. Otvorite prozor Nautilusa i smanjite ga do te mere da se pojave i horizontalni i vertikalni kliza, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.2.5 Smanjen prozor Nautilusa da bi se videli klizai

Legenda sa prethodne slike: 1) Dva vertikalna klizaa i 2) Jedan horizontalan kliza.

128

Da biste videli sada ostatak sadraja prozora, morate da pomerite odgovarajui kliza. Kliza pomerate tako to kliknete na njega a zatim, drei pritisnut levi taster mia, pomerate mia levo-desno/gore-dole u zavisnosti od toga da li ste kliknuli na horizontalni/vertikalni kliza. U sluaju vertikalnog klizaa, kliza moete da pomerate i skrolovanjem mia. Dakle, kada skrolujete napred/nazad odgovarajui vertikalni kliza e se pomerati gore/dole. Ukoliko ste prethodno kursor mia postavili na sivu oblast ispod rei Places, pomerae se levi vertikalni kliza, a ukoliko ste kursor mia prethodno postvili negde u okviru belog pravougaonika unutar Nautilusa, pomerae se desni vertikalni kliza. Proizvoljnu promenu veliine aktivnog prozora koji nije maksimiziran moete izvriti i koristei preicu uz pomo tastature i mia. Drite pritisnute levi taster Alt na tastaturi i srednji taster mia (toki), a zatim pomerajte mia, ime ete menjati i veliinu prozora. Kada ste zadovoljni novom veliinom prozora, jednostavno otpustite tastere.

17.3 Proizvoljna promena poloaja prozora na ekranu

Prozoru koji nije postavljen preko celog ekrana (maksimiziran), moete veoma lako da promenite poloaj na ekranu. To ete uraditi na sledei nain. Otvorite prvo prozor Nautilusa, na nain kako je to prethodno objanjeno. Zatim kliknite negde na zaglavlje prozora, i drite tako pritisnut levi taster mia. Primetiete da se sada kursor promenio iz oblika strelice, u oblik desne ake sa skupljenim prstima, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.3.1 Pomeranje prozora klikom na zaglavlje prozora

Dok drite tako pritisnut levi taster mia, pomerajte mia, pri emu e se pomerati i ceo prozor po ekranu. Kada budete zadovoljni novim poloajem prozora na ekranu, otpustite levi taster mia, nakon ega e se kursor mia ponovo vratiti u standardni oblik strelice. Takoe, prozor moete proizvoljno da pomerate po ekranu i tako to ete prvo desnim tasterom mia kliknuti na zaglavlje prozora, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknuti na opciju Move, nakon ega e se kursor mia ponovo promeniti u oblik desne ake sa skupljenim prstima, samo to e sada biti pozicioniran u samom centru tog prozora. Zatim moete pomerati mia kako biste pomerali prozor po ekranu. Kada budete zadovoljni novim poloajem prozora na ekranu, kliknite jo jednom da biste ostavili prozor na eljenom mestu. Mogue je da aktivnom prozoru (koji prethodno nije maksimiziran), promenite poloaj na ekranu i koristei preicu uz pomo tastature i mia. Drite pritisnute levi taster Alt na tastaturi i levi taster mia, a zatim pomerajte mia, ime ete pomerati i prozor po ekranu. Kada ste zadovoljni novim poloajem prozora na ekranu, jednostavno otpustite tastere.

129

17.4 Premetanje prozora na razliite Radne povrine

Otvorite prozor Nautilusa. Demaksimizirajte ga ukoliko je maksimiziran. Prozor moete sa jedne na drugu Radnu povrinu da pomerite tako to ete kliknuti desnim klikom na zaglavlje prozora, a zatim u padajuem meniju odabrati Move to Workspace left (za pomeranje na prvu/drugu/treu Radnu povrinu, ukoliko se trenutno nalazite na drugoj/treoj/etvrtoj Radnoj povrini), Move to Workspace right (za pomeranje na drugu/treu/etvrtu Radnu povrinu, ukoliko se trenutno nalazite na prvoj/drugoj/treoj Radnoj povrini), ili u okviru podmenija Move to Another Workspace odabrati neku od Radnih povrina na koju elite premestiti prozor (koja je razliita od one na kojoj se prozor trenutno nalazi), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.4.1 Premetanje prozora na drugu Radnu povrinu izborom opcija menija desnog klika na zaglavlje prozora

Ukoliko ste prozor premestili na drugu Radnu povrinu kliknite na drugi pravougaonik u donjem desnom uglu ekrana na donjem panelu, kako biste se prebacili na drugu Radnu povrinu i videli prozor koji je na njoj prebaen, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.4.2 Promena Radne povrine klikom na pravougaonik (koji simboliki predstavlja Radnu povrinu) u desnom delu donjeg panela

Sada, kada se nalazite na drugoj Radnoj povrini, videete prozor koga ste malopre premestili sa prethodne Radne povrine na kojoj ste se nalazili. Premetanje prozora na razliite Radne povrine se vri da bi se sauvala dobra preglednost na ekranu ukoliko imate vie prozora koji su istovremeno otvoreni i prikazani na ekranu.

17.5 Manipulacija sa vie istovremeno otvorenih prozora na Radnoj povrini

Otvorite redom sledee prozore: Home Folder, Desktop, Documents i Music, izborom menija Places na gornjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

130

Slika 17.5.1 Vie istovremeno otvorenih prozora na jednoj Radnoj povrini

Kliknite sada na dugme za sakrivanje/otkrivanje prozora na Radnoj povrini u levom donjem uglu ekrana, kako biste odjednom minimizirali sve otvorene prozore, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.5.2 Dugme za sakrivanje/otkrivanje prozora na Radnoj povrini u poloaju kada su prozori otkriveni

Kliknite ponovo na isto to dugme, kako biste vratili odjednom sve prozore u prvobitan poloaj, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 17.5.3 Dugme za sakrivanje/otkrivanje prozora na Radnoj povrini u poloaju kada su prozori sakriveni

U jednom trenutku moe da bude aktivan samo jedan prozor. Prozor koji je aktivan se nalazi iznad svih ostalih otvorenih prozora na ekranu, tako da samo njemu moete direktno pristupiti. Ostali prozori koji se nalaze na ekranu su neaktivni, odnosno njima ne moete direktno pristupiti, jer ih je prekrio aktivni prozor. Da bi neaktivan prozor postao aktivan, morate da kliknete negde u okviru njega na Radnoj povrini, ili moete da kliknete na neki od pravougaonika na donjem panelu koji simboliki predstavljaju sve otvorene prozore na toj Radnoj povrini. Za brzu i preglednu promenu prozora sa neaktivnih na aktivne, koristite preicu sa tastature Alt Tab. Dakle, pritisnite taster Alt, a zatim pritiskajte onoliko puta taster Tab koliko je potrebno da naete eljeni prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

131

Slika 17.5.4 Brza promena statusa prozora sa neaktivnih na aktivne korienjem Alt Tab preice sa tastature

Kada ste odabrali eljeni prozor, otpustite oba tastera, nakon ega e izabrani prozor postati aktivan.

18 Fajl menader
Fajl menader vam omoguava da manipuliete fajlovima i folderima. U Ubuntu Linuxu 10.04.3 LTS se koristi Nautilus fajl menader (engl. Nautilus file manager). Da biste otvorili Nautilus kliknite na meni Places na gornjem panelu, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Home Folder. Nakon toga e se otvoriti Nautilus sa prikazanim sadrajem vae line fascikle, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1 Nautilus fajl menader

132

18.1 Kretanje kroz foldere

U okviru belog pravougaonika koji se nalazi unutar Nautilusa, uoiete sledee direktorijume: Desktop, Documents, Downloads, Music, Pictures, Public, Templates, Videos i Examples, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Da biste otvorili neki direktorijum kliknite dva puta na njega. Recimo, kliknite dva puta na direktorijum Examples. Prozor Nautilusa e nakon toga izgledati ba kao to je i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.1 Sadraj foldera Examples

Uoiete dva direktorijuma: logos i Ubuntu_Free_Culture_Showcase i nekoliko datoteka. Osim to se sadraj prozora Nautilusa u okviru belog pravougaonika promenio (nakon to ste dva puta kliknuli na direktorijum Examples), primetiete jo jednu razliku unutar prozora Nautilusa. Promenio se sadraj lokacijskog polja (Location Bar). Pre nego to ste otvorili direktorijum Examples lokacijsko polje je izgledalo kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.2 Lokacijsko polje line fascikle

Nakon to ste otvorili folder Examples lokacijsko polje je izgledalo kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.3 Lokacijsko polje Examples foldera

Dakle, priznaete, razlika postoji. Ta razlika se ogleda u tanoj adresi koja prikazuje gde se nalazi dati fajl odnosno folder. Da biste veoma lako videli na kojoj se tano adresi nalazi folder Examples, stisnite sada kombinaciju tastera Ctrl i L. Lokacijsko polje e se sada promeniti, i pokazae vam tanu adresu na kojoj se nalazi folder koga ste otvorili, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.4 Tana adresa foldera Examples

Da biste vratili prethodni izgled lokacijskog polja, pritisnite taster Esc. Sada kliknite na dugme Back, kako biste se vratili na prethodnu lokaciju na kojoj ste bili (a to je lina fascikla), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

133

Slika 18.1.5 Dugme za vraanje unazad unutar Nautilusa

Sada kliknite na dugme Forward, kako biste otili na napred poseenu fasciklu (a to je fascikla Examples), kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.6 Dugme za vraanje unapred unutar Nautilusa

Kliknite sada ponovo na dugme Back, kako biste se vratili u vau linu fasciklu, a potom kliknite dva puta na folder Music. Zatim stisnite kombinaciju tastera Ctrl i L. Pogledajte sadrinu lokacijskog polja. Ono izgleda ovako (delimino izmenjeno u zavisnosti od vaeg korisnikog imena): /home/aleksandarubuntu1004lts/Music Kliknite sada na dugme Up, kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.7 Dugme za vraanje na gore unutar Nautilusa

Lokacijsko polje e sada izgledati kao to je to prikazano na narednoj slici.

Slika 18.1.8 Lokacijsko polje za zapamenim adresama koje su prethodno poseivane unutar Nautilusa

Dakle, izgubie se beli pravougaonik na mestu lokacijskog polja, a pojavie se dva dugmeta aleksandarubuntu1004lts (u ovom sluaju) i Music. Ovime Nautilus pamti koje ste adrese poseivali, tako da moete ponovo da odete u folder Music, jednostavnim klikom na dugme Music unutar lokacijskog polja. Dok se jo uvek nalazite u linoj fascikli, a pre nego to ste pritisnuli dugme Music koje se nalazi unutar lokacijskog polja, pritisnite sada ponovo kombinaciju tastera Ctrl i L. Pogledajte sadrinu lokacijskog polja. Ono e izgledati ovako: /home/aleksandarubuntu1004lts Dakle, korienjem dugmeta Up, otili ste za jednu poziciju gore, u hijerarhijskoj strukturi foldera. Sada razumete razliku izmeu aktivnosti koje se odvijaju korienjem dugmeta Up i dugmadi Back i Forward. Dugme Up vas vraa za jedan korak na gore u hijerarhijskoj strukturi foldera dok vas dugmad Back i Forward vraaju na prethodnu odnosno napred poseenu lokaciju bez obzira na razliku u njihovoj hijerarhijskoj strukturi.

18.2 Otvaranje/zatvaranje fajlova/foldera

Otvaranje fajlova/foldera se moe izvriti na nekoliko naina. Prvi nain (koji je posredno objanjen u prethodnom tekstu), je da dva puta kliknete na eljeni fajl/folder unutar Nautilusa. Drugi nain je da kliknete desnim klikom na neki fajl/folder koga elite otvoriti, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknete na Open, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

134

Slika 18.2.1 Otvaranje fajla/foldera izborom opcije Open iz menija desnog klika

Primetiete da u dnu prozora pie objanjenje za akciju koja e uslediti ukoliko pritisnete na Open. Ovaj deo Nautilusa se zove statusna traka, i u njoj se ispisuju informacije koje korisniku olakavaju rad u Nautilusu tako to ga blagovremeno obavetavaju o akcijama koje bi usledile ukoliko se aktivira neka komanda. U ovom sluaju, komanda koju elimo da aktiviramo je Open, (kako bismo otvorili folder), pa u statusnoj traci pie: "Open the selected item in this window" ("Otvori izabranu fasciklu u ovom prozoru"). Trei nain da otvorite fajl/folder je da ga prvo selektujete. Selekciju (odabir) fajla/foldera moete da uradite tako to ete kliknuti na eljeni fajl/folder ili tako to ete eljeni fajl/folder odabrati pritiskanjem tastera za levo, gore, dole i desno. Naravno, pre toga morate da otvorite Nautilus. Nakon to fajl/folder bude selektovan, on e postati osenen, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.2.2 Izabran (selektovan) folder

Sada kada ste selektovali eljeni fajl/folder, pritisnite taster Enter, nakon ega e se on i otvoriti. Prozor Nautilusa moete zatvoriti kao i svaki drugi prozor na naine koji su ve objanjeni. Takoe, prozor Nautilusa moete zatvoriti na sledea dva naina. Prvi nain je da kliknete na meni File, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknete na Close, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

135

Slika 18.2.3 Zatvaranje prozora klikom na opciju Close iz padajueg menija glavnog menija Edit

Primetiete da na prethodnoj slici pored Close pie Ctrl+W. Ovo je preica na tastaturi koja izvrava istu komandu. Dakle, drugi nain da zatvorite prozor Nautilusa je da ukucate kombinaciju tastera Ctrl i W.

18.3 Pravljenje, promena imena, kopiranje, premetanje i brisanje fajlova odnosno foldera
Otvorite vau linu fasciklu. Da biste napravili novi folder, kliknite desnim tasterom mia negde u okviru bele povrine prozora Nautilusa, i to ba na belu povrinu (ne na neki od fajlova/foldera). U meniju koji e se pojaviti, kliknite na Create Folder, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.1 Pravljenje novog foldera izborom opcije Create Folder iz padajueg menija desnog klika na belu povrinu prozora

Nakon toga e se u okviru prozora Nautilusa pojaviti novi folder koji e se zvati "untitled folder", kao to je to i prikazano na narednoj slici, sa automatski selektovanim imenom, odnosno, sa mogunou da se ime foldera odmah definie. Ukoliko elite da date novom folderu neko logiko ime, uinite to tako to ete ga otkucati kombinacijom tastera na tastaturi. U ovom primeru emo novom folderu dati ime "Kreiran_folder_1".

136

Slika 18.3.2 Otvorena mogunost za davanje logikog imena novokreiranom folderu

Nakon to ste otkucali ime novog foldera, kliknite negde na belu povrinu na ostatku belog pravougaonika unutar prozora Nautilusa, ili samo pritisnite taster Enter, kako bi novokreirani folder dobio ime koje ste mu zadali, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.3 Ukucano novo ime novokreiranom folderu

Ukoliko nakon zadavanja imena novom folderu kliknete negde na belu povrinu, novi folder e dobiti ime koje ste mu zadali, ali nijedan folder nee biti selektovan, pa ukoliko sada elite da otvorite folder koga ste malopre napravili, morate da traite gde se on nalazi unutar prozora Nautilusa. Meutim, ukoliko nakon zadavanja imena novom folderu pritisnete taster Enter, novokreirani folder e automatski biti selektovan, pa ga veoma lako moete otvoriti (bez potrebe da ga traite u prozoru Nautilusa), tako to ete jo jednom pritisnuti taster Enter. Da biste promenili ime nekom folderu, kliknite desnim klikom na njega (u ovom primeru na Kreiran_folder_1), a zatim, u meniju koji e se pojaviti, kliknite na Rename..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.4 Promena imena foldera izborom opcije Rename iz menija desnog klika na eljeni folder

Nakon toga e staro ime foldera ve biti selektovano, pa moete odmah da ukucate novo ime foldera. U ovom sluaju, stavite da novo ime foldera bude: "Moja_tekstualna_dokumenta", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.5 Ukucano novo ime folderu kome se ime eli promeniti

Kada ste ukucali novo ime foldera, kliknite negde na belu povrinu prozora Nautilusa, kako 137

biste potvrdili izbor imena. Fajlu/folderu moete promeniti ime na jo dva naina. Prvo morate selektovati fajl/folder kome elite promeniti ime. Nakon toga kliknite na meni Edit, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Rename..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.6 Promena imena foldera izborom opcije Rename iz padajueg menija glavnog menija Edit

Nakon toga je potrebno da ukucate eljeno ime a zatim potvrdite izbor klikom na belu povrinu, ili pritiskom na taster Enter. Takoe, fajlu/folderu moete promeniti ime tako to ete prvo selektovati eljeni fajl/folder, a zatim pritisnuti taster F2 na tastaturi, nakon ega moete ukucati novo ime. Nakon toga je potrebno da potvrdite izbor, tako to ete kliknuti negde na belu povrinu, ili pritisnuti taster Enter. Da biste kopirali prethodno napravljeni folder Moja_tekstualna_dokumenta u folder Documents (koji se takoe nalazi u vaoj linoj fascikli), potrebno je da uradite sledee. Kliknite desnim tasterom mia na folder Moja_tekstualna_dokumenta, a zatim u meniju koji e se pojaviti, kliknite na Copy, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.7 Kopiranje foldera odabirom opcije Copy iz padajueg menija desnog klika na folder koji se eli kopirati

138

Zatim otvorite folder u kome elite da nalepite folder Moja_tekstualna_dokumenta. Neka to bude folder Documents u vaoj linoj fascikli. Dakle, otvorite folder Documents, a zatim kliknite desnim klikom negde na belu povrinu, pa u meniju koji e se pojaviti kliknite na Paste, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.8 Nalepljivanje prethodno kopiranog foldera izborom opcije Paste iz padajueg menija desnog klika na belu povrinu prozora Nautilusa

Nakon toga e se u folderu Documents pojaviti kopija foldera Moja_tekstualna_dokumenta. Dakle, sada imate dva ista foldera koji se zovu Moja_tekstualna_dokumenta na dva mesta na vaem hard disku (jedan je u vaoj linoj fascikli, a drugi unutar foldera Documents). Na ovaj nain ste napravili rezervnu kopiju foldera Moja_tekstualna_dokumenta. Takoe, fajl/folder moete kopirati na jo dva naina. Prvo je potrebno da selektujete eljeni fajl/folder. Nakon toga ga moete kopirati tako to ete kliknuti na meni Edit, a zadim u padajuem meniju na Copy, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

139

Slika 18.3.9 Kopiranje prethodno selektovanog foldera odabirom opcije Copy iz padajueg menija glavnog menija Edit

Takoe, selektovani fajl/folder moete kopirati tako to ete (nakon to ste selektovali eljeni fajl/folder), pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl i C. Selektovani fajl/folder koga ste prethodno kopirali, moete da nalepite takoe na jo dva naina. Prvo se pozicionirajte na mesto gde elite da nalepite fajl/folder a zatim kliknite na meni Edit, a zatim u padajuem meniju na Paste, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.10 Nalepljivanje prethodno kopiranog foldera odabirom opcije Paste iz padajueg menija glavnog menija Edit

Takoe, selektovani fajl/folder koga ste prethodno kopirali, moete da nalepite na eljeno mesto tako to ete se prvo pozicionirati na to mesto, a zatim pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl i V. 140

Ukoliko ve nije otvorena, otvorite vau linu fasciklu. Sada otvorite folder Documents koji se unutar nje nalazi. Sada je potrebno da obriete rezervnu kopiju foldera Moja_tekstualna_dokumenta koju ste malopre napravili. To ete uraditi na sledei nain. Kliknite desnim klikom na folder Moja_tekstualna_dokumenta, a zatim u meniju koji e se pojaviti, kliknite na Move to Trash, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.11 Brisanje foldera (premetanjem u korpu za otpatke), odabirom opcije Move to Trash iz padajueg menija desnog klika na eljeni folder

Nakon toga e folder Moja_tekstualna_dokumenta biti premeten u korpu za otpatke, odnosno Trash. Fajl/folder moete obrisati (premetanjem u korpu za otpatke) i tako to ete ga prvo selektovati, a zatim pritisnuti taster Delete na tastaturi. Otvorite sada korpu za otpatke, tako to ete kliknuti na ikonicu korpe za otpatke u donjem desnom uglu ekrana, na donjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.12 Otvaranje korpe za otpatke (Trash), klikom na ikonicu u donjem desnom uglu ekrana

Nakon toga e se otvoriti sadraj korpe za otpatke u novom prozoru Nautilusa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

141

Slika 18.3.13 Prikaz sadraja korpe za otpatke u Nautilusu

Primeujete da u korpi za otpatke stoji samo folder Moja_tekstualna_dokumenta. To je zato to ste samo njega obrisali. Ukoliko ste moda pogreili, pa niste ni trebali da briete folder Moja_tekstualna_dokumenta, moete da ga vratite na mesto sa koga je obrisan na sledei nain. Kliknite desnim klikom na folder Moja_tekstualna_dokumenta, (koji se nalazi u korpi za otpatke), a zatim u meniju koji e se pojaviti, kliknite na Restore, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.14 Vraanje obrisanog foldera iz korpe za otpatke na njegovu prvobitnu lokaciju (pre brisanja), odabirom opcije Restore iz menija desnog klika na eljeni folder

Na ovaj nain e folder Moja_tekstualna_dokumenta biti vraen natrag u folder Documents, a korpa za otpatke e ponovo biti prazna. Takoe, eljeni fajl/folder koji je obrisan i nalazi se u korpi za otpatke, moete da vratite natrag na mesto sa koga je obrisan tako to ete uraditi sledee. Otvorite korpu za otpatke, a zatim selektujte eljeni fajl/folder. Kliknite zatim na meni Edit, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Restore, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

142

Slika 18.3.15 Vraanje obrisanog foldera iz korpe za otpatke na njegovu prvobitnu lokaciju (pre brisanja), odabirom opcije Restore iz padajueg menija glavnog menija Edit

Ukoliko elite da zauvek obriete folder Moja_tekstualna_dokumenta to moete uraditi na dva naina. Nakon to ste obrisali folder Moja_tekstualna_dokumenta koji se nalazio u folderu Documents (tako to ste ga poslali u korpu za otpatke, na neki od naina koji je gore objanjen), uradite sledee. Otvorite korpu za otpatke a zatim kliknite desnim klikom na folder Moja_tekstualna_dokumenta, pa u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Delete Permanently, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.16 Bespovratno brisanje eljenog foldera odabirom opcije Delete Permanently iz padajueg menija desnog klika na eljeni folder

Nakon toga e se pojaviti upozorenje koje e vas upitati da li ste zaista sigurni da zauvek 143

elite da obriete folder Moja_tekstualna_dokumenta, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.17 Poslednje upozorenje bre neopozivog brisanja foldera

Kliknite na dugme Delete, kako biste zauvek obrisali folder Moja_tekstualna_dokumenta. Ukoliko u korpi za otpatke imate vie fajlova/foldera, koje ste prethodno obrisali, pa biste sada eleli da ih sve odjednom obriete to moete da uradite tako to ete da ispraznite korpu za otpatke. Korpu za otpatke moete da ispraznite na dva naina. Prvi nain je da prvo otvorite korpu za otpatke, a zatim kliknete na dugme Empty Trash, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.18 Postupak pranjenja korpe za otpatke kada je ona otvorena u prozoru Nautilusa

Nakon toga e se pojaviti upozorenje gde ete biti upitani da li ste zaista sigurni da elite zauvek da izbriete sve fajlove/foldere koji se nalaze u korpi za otpatke. Takoe e vam biti predloeno da jo uvek moete eljene fajlove/foldere iz korpe zauvek da obriete pojedinano, jedan po jedan. Ukoliko ste se predomislili, kliknite na dugme Cancel, a u protivnom, kliknite na dugme Empty Trash, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.19 Poslednje upozorenje pred poetak procesa pranjenja i bespovratnog brisanja sadraja korpe za otpatke

Drugi nain je da direktno ispraznite korpu za otpatke bez njenog otvaranja u Nautilusu. To

144

ete uraditi tako to ete kliknuti desnim klikom na korpu za otpatke u desnom donjem uglu ekrana na donjem panelu, a zatim u meniju koji e se pojaviti kliknuti na Empty Trash, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.19 Postupak direktnog pranjenja korpe za otpatke bez njenog prethodnog otvaranja

Nakon toga e vam izai upozorenje o tome da li ste zaista sigurni da elite zauvek da izbriete sve fajlove/foldere koji se nalaze u korpi za otpatke. Kliknite na dugme Empty Trash, ukoliko ste sigurni, odnosno na dugme Cancel, ukoliko ste se u meuvremenu predomislili. Drugi nain da direktno zauvek obriete eljeni fajl/folder bez njegovog slanja u korpu za otpatke je sledei. Selektujte eljeni fajl/folder koga elite da obriete zauvek, a zatim pritisnite kombinaciju tastera Shift i Delete. Nakon ovoga e se ponovo pojaviti upozorenje koje e vas upitati da li ste zaista sigurni da zauvek elite da obriete eljeni fajl/folder, kao to je to i malopre bio sluaj, pa ukoliko ste sigurni u to, samo kliknite na dugme Delete, kao to je to i malopre prikazano. Ukoliko ste do sada pratili prethodno date korake, morali biste da imate original foldera Moja_tekstualna_dokumenta u vaoj linoj fascikli. Ukoliko nije tako, napravite ovakav jedan folder u vaoj linoj fascikli. U folderu Documents se vie ne nalazi folder Moja_tekstualna_dokumenta, jer ste ga u prethodnim koracima ve obrisali. Dakle, sada je potrebno da premestite folder Moja_tekstualna_dokumenta koji se trenutno nalazi u vaoj linoj fascikli, u folder Documents. To ete uraditi na sledei nain. Potrebno je prvo da iseete folder Moja_tekstualna_dokumenta koji se nalazi u vaoj linoj fascikli. Kliknite desnim klikom na folder Moja_tekstualna_dokumenta, a zatim u meniju koji e se pojaviti kliknite na Cut, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 18.3.18 Seenje eljenog foldera odabirom opcije Cut iz padajueg menija desnog klika na eljeni folder

Nakon toga otvorite folder Documents (koji se nalazi u vaoj linoj fascikli) i nalepite folder Moja_tekstualna_dokumenta, na neki od naina koji su prethodno objanjeni. Fajl/folder moete da iseete na jo dva naina. Prvi je da to uradite tako to ete kliknuti na meni Edit, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknuti na Cut, kao to je to i prikazano na narednoj slici. 145

Slika 18.3.19 Seenje selektovanog foldera odabirom opcije Cut iz padajueg menija glavnog menija Edit

Drugi nain je da prvo selektujete eljeni fajl/folder, a zatim pritisnete kombinaciju tastera Ctrl i X. Napomena 1: Fajl, dokument ili datoteka, predstavlja imenovani skup podataka smetenih na nekom memorijskom medijumu [117]. Napomena 2: Folder, fascikla ili direktorijum, predstavlja imenovani skup podataka smetenih na nekom memorijskom medijumu koji moe da sadri fajlove ili druge foldere [118].

19 Tekst editor
Tekst editor (engl. Text editor), je program koji se koristi za ureivanje obinih tekstualnih fajlova [119]. Tekst editori se esto isporuuju u sastavu operativnog sistema ili paketa za razvoj softvera, kako bi se iskoristili za promenu konfiguracionih fajlova i programiranje izvornog koda nekog programa. Ubuntu Linux 10.04.3 LTS kao program za ureivanje teksta koristi Gedit (engl. Gedit). Dizajniran kao ureiva teksta opte namene, Gedit naglaava jednostavnost i lakou upotrebe [120]. Da biste otvorili Gedit kliknite na meni Applications na gornjem panelu, a zatim dovedite kursor mia na podmeni Accessories, pa u novom meniju koji e se pojaviti, kliknite na gedit Text Editor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

146

Slika 19.1 Pokretanje programa Gedit

Zatim e se otvoriti prozor programa Gedit, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.2 Otvoren prozor programa Gedit

Primetiete da u prozoru Gedita postoje dva kursora u obliku vertikalnih linija. Prvi kursor, koji je pozicioniran u levom gornjem delu bele povrine prozora Gedita, je kursor tastature, i na tom mestu gde se kursor tastature nalazi, bie upisan sledei karakter nakon pritiska nekog tastera na tastaturi. Dakle, ukoliko ponete neto da piete, tekst e poeti da se ispisuje od mesta na kome se nalazi kursor tastature. Drugi kursor je kursor kompjuterskog mia koji je delimino poprimio oblik kursora tastature. On postoji iz razloga lakeg pozicioniranja kursora tastature putem kompjuterskog mia. Napiite sledei tekst unutar Gedita: "Ovo je moja prva recenica ispisana na novom Ubuntu Linux operativnom sistemu", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

147

Slika 19.3 Ispisivanje teksta u programu Gedit, 1

Veliko slovo moete da upiete na dva naina. Ukoliko ukljuite Caps Lock (koji je prethodno bio iskljuen), tako to ete pritisnuti taster Caps Lock, sva slova koja budete pisali e biti velika. Dakle, prvi nain da napiete veliko slovo "O" je da prvo ukljuite Caps Lock, otkucate slovo O, a zatim ponovo iskljuite Caps Lock (tako to ete jo jednom kliknuti na taster Caps Lock), kako bi sledee slovo koje elite da napiete (u ovom sluaju "v") bilo malo. Drugi nain je da koristite kombinaciju tastera Shift i nekog slova. Kada drite pritisnut taster Shift a zatim pritisnete i taster O, a nakon toga otpustite oba tastera, napisaete veliko/malo slovo O, u zavisnosti od toga da li je prethodno bio iskljuen/ukljuen Caps Lock. Da biste videli da li je trenutno iskljuen/ukljuen Caps Lock pogledajte da li ne svetli/svetli dioda na tastaturi pored koje pie Caps Lock. Takoe, da vas podsetim, da se razmak pie pritiskom na taster Space na tastaturi, a brisanje karaktera se vri pritiskom tastera Backspace na tastaturi. Moe se desiti da na vaoj tastaturi na ovom tasteru ne pie Backspace, ve samo . U svakom sluaju, znajte da se taster za brisanje karaktera nalazi malo iznad tastera Enter. Da biste nastavili da piete u novom redu, pritisnite sada taster Enter. Nakon toga e kursor tastature biti pozicioniran na poetku reda, a ispod teksta koga ste malopre napisali, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

148

Slika 19.4 Ispisivanje teksta u programu Gedit, 2

Sada pritisnite taster Tab kao biste malo uvukli tekst prve reenice u novom redu, a zatim otkucajte sledei tekst: "Ovo je moja druga recenica ispisana na novom Ubuntu Linux operativnom sistemu", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.5 Ispisivanje teksta u programu Gedit, 3

Sada je potrebno da snimite ovaj tekst koga ste napisali u jedan tekstualni fajl. Kliknite na dugme Save, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

149

Slika 19.6 Snimanje napisanog teksta u jedan tekstualni fajl, korak 1

Nakon toga e se pojaviti sledei prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.7 Snimanje napisanog teksta u jedan tekstualni fajl, korak 2

Kliknite sada na mali znak plus, kako biste odredili tano mesto na hard disku na kome ete snimiti dati tekstualni dokument, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e se prozor poveati, ime ete dobiti mogunost da na pregledan nain odaberete folder gde ete snimiti tekstualni fajl, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

150

Slika 19.8 Snimanje napisanog teksta u jedan tekstualni fajl, korak 3

Kliknite sada dva puta na folder Documents (koji se nalazi u koloni Name), a zatim kliknite dva puta na folder Moja_tekstualna_dokumenta (koga ste prethodno ve napravili). Ovime ste definisali odredinu putanju (lokaciju na hard disku), na kojoj elite da snimite dati tekstualni fajl. Sada kada ste odredili lokaciju na kojoj elite da snimite dati tekstualni fajl, potrebno je da date ime tom novom tekstualnom fajlu. U polju Name: ukucajte: "Moj_prvi_tekstualni_dokument", a zatim kliknite na dugme Save, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.9 Snimanje napisanog teksta u jedan tekstualni fajl, korak 4

Nakon toga je va dokument snimljen pod imenom Moj_prvi_tekstualni_dokument i smeten na lokaciji:

151

/home/korisnicko_ime/Documents/Moja_tekstualna_dokumenta Dakle, nakon to ste snimili va prvi tekstualni fajl, ponovo e postati aktivan prozor Gedita, pa moete jo neto da napiete. Meutim, zatvorite sada Gedit. Otvorite zatim Nautilus i idite na lokaciju /home/korisnicko_ime/Documents/Moja_tekstualna_dokumenta U tom folderu e stajati tekstualni dokument koga ste malopre snimili, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.10 Snimljeni tekstualni dokument u prozoru Nautilusa

Otvorite sada ovaj tekstualni dokument. Kliknite kursorom mia iza zadnje reenice koju ste napisali u Geditu. Pritisnite sada dva puta taster Enter, kako biste ostavili ceo jedan red prazan i poeli da piete u narednom redu. Napiite sada sledeu reenicu: "Unete su izmene u postojecem tekstualnom fajlu, pa je potrebno te izmene i sacuvati", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

152

Slika 19.11 Snimanje izmena u tekuem tekstualnom dokumentu

Dakle, primetiete da sada prilikom pritiska na dugme Save niste bili upitani gde elite da snimite dokument, zato to ste otvorili i menjali postojei dokument. Ukucajte sada jo jednu reenicu. Neka ona glasi: "Ovo su izmene koje su potrebne za pravljenje novog tekstualnog dokumenta na novoj lokaciji na hard disku", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.12 Pravljenje novog tekstualnog dokumenta izmenama postojeeg, korak 1

Sada kliknite na meni File, pa u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknite na Save as, kao to je to prikazano na narednoj slici.

153

Slika 19.13 Pravljenje novog tekstualnog dokumenta izmenama postojeeg, korak 2

Odaberite da se taj novi dokument (koga ste napravili delom koristei stari), nalazi u vaoj linoj fascikli, i da se zove: "Moj_prvi_tekstualni_dokument_1", a zatim kliknite na dugme Save, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.14 Pravljenje novog tekstualnog dokumenta izmenama postojeeg, korak 3

Dakle, sada u vaoj linoj fascikli postoje dva tekstualna dokumenta koje ste vi lino napravili i koji se nalaze na razliitim lokacijama. Tekstualni fajl Moj_prvi_tekstualni_dokument_1 se nalazi na lokaciji: /home/korisnicko_ime a tekstualni dokument Moj_prvi_tekstualni_dokument se nalazi na lokaciji /home/Documents/Moja_tekstualna_dokumenta

154

Otvorite sada tekstualni fajl Moj_prvi_tekstualni_dokument. Napiite u njemu sledei tekst: "Ovo je tekst koga je potrebno prekopirati u postojeci tekstualni dokument Moj_prvi_tekstualni_dokument_1 koji se nalazi u licnoj fascikli", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.15 Kopiranje teksta iz jednog u drugi postojei dokument, 1

Sada je potrebno da oznaite celu zadnju reenicu kako biste je prekopirali. Oznaavanje zadnje reenice moete da uradite na vie naina. Uverite se prvo da kursor tastature stoji iza zadnjeg karaktera u reenici koju elite da oznaite. U ovom sluaju to je karakter taka. Prvi nain je da pritisnete taster Shift i drei tako pritisnut taster Shift pritiskajte taster za pomeranje u levo (taster sa strelicom usmerenom u levu stranu u grupi od etiri tastera za pomeranje na levo, desno, gore i dole). Videete da kako pritiskate taster za levo, selektovani tekst dobija boju. Kada budete selektovali celu reenicu, otpustite oba tastera. Drugi nain je da jednostavnim pokretom mia selektujete eljenu reenicu. To ete uraditi na sledei nain. Dovedite kursor mia iza zadnjeg karaktera u reenici koju elite da oznaite. Zatim, ne pomerajui mia, pritisnite levi taster mia i drei levi taster mia pritisnutog, pomerajte mia prvo levo, a zatim i gore, sve dok ne oznaite celu reenicu. Sada kada ste oznaili zadnju reenicu potrebno je da je kopirate. To ete uraditi na sledei nain. Kliknite desnim klikom negde u okviru selektovanog teksta, a zatim u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Copy, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

155

Slika 19.16 Kopiranje teksta iz jednog u drugi postojei dokument, 2

Takoe, selektovani tekst moete kopirati izborom opcije Copy iz padajueg menija Edit, ili jednostavnom kombinacijom tastera Ctrl i C. Sada kada ste kopirali selektovani tekst, potrebno je da ga nalepite unutar tekstualnog fajla Moj_prvi_tekstualni_dokument_1, i to na njegovom kraju. Otvorite tekstualni fajl Moj_prvi_tekstualni_dokument_1. Pozicionirajte kursor mia na njegovom samom kraju, a zatim kliknite desnim klikom. U padajuem meniju koji e se pojaviti kliknite na Paste, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.17 Kopiranje teksta iz jednog u drugi postojei dokument, 3

156

Takoe, izabrani tekst moete da nalepite izborom opcije Paste, iz padajueg menija Edit, ili kombinacijom tastera Ctrl i V. Nakon toga e se na kraju tekstualnog fajla Moj_prvi_tekstualni_dokument_1 nai reenica koju ste prekopirali iz tekstualnog fajla Moj_prvi_tekstualni_dokument, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.18 Kopiranje teksta iz jednog u drugi postojei dokument, 4

Primetiete da su oba tekstualna fajla sada otvorena u istom prozoru Gedita, ali su prikazana u posebnim jezicima (odnosno tabovima, od engl. tab). Dakle, jednostavnim klikom na jeziak moete menjati aktivnost razliitim tekstualnim fajlovima. Na isti nain moete i premetati selektovani tekst iz jednog u drugi tekstualni fajl, samo to ete tada odabrati opciju Cut umesto opcije Copy, kao to je to pokazano u nekim od prethodnih primera. Ukoliko hoete da selektujete odjednom sve karaktere u jednom tekstualnom fajlu, to ete uraditi tako to ete u padajuem meniju Edit, odabrati opciju Select All, ili jednostavno pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl i A. Isti principi vae i kod selektovanja svih fajlova/foldera u prozoru Nautilusa. Ukoliko pak, hoete da selektujete samo pojedine fajlove/foldere unutar prozora Nautilusa, to moete uraditi tako to ete drati taster Ctrl a zatim klikom mia odabrati eljene fajlove/foldere.

19.1 Promena rasporeda tastature

Primetili ste da smo do sada koristili samo podrazumevani ameriki (USA) raspored tastature. Sada ete videti kako se dodaju novi rasporedi tastature iz grupe svih rasporeda tastature, i kako se vri izmena izmeu postavljenih rasporeda tastature. Kliknite na meni System, na gornjem panelu, zatim dovedite kursor na Preferences, pa u padajuem meniju koji e se pojaviti kliknite na Keyboard, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

157

Slika 19.1.1 Pokretanje programa za podeavanje tastature

Kliknite zatim na karticu Layouts u prozoru koji e se pojaviti, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.2 Izbor kartice Layouts u prozoru programa za podeavanje tastature

Kliknite sada na dugme Add, nakon ega e se pojaviti novi prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

158

Slika 19.1.3 Prozor za izbor rasporeda tastature sa vizuelno prikazanim trenutno odabranim rasporedom tastature u cilju olakavanja izbora

Sada kliknite na sivi pravougaonik sa malom strelicom usmerenom na dole na svome desnom kraju u kome sada pie Afghanistan, a koji se nalazi iza rei Country: , kako biste odabrali zemlju po kojoj ete da naete eljeni raspored tastature. Pojavie se lista svih zemalja sveta abecedno sloenih. Pomerajte mia na dole, ili jednostavno skrolujte na dole kako biste pronali Serbia (Srbija). Kliknite sada na Serbia, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.4 Suavanje mogunosti za izbor tastature na osnovu odabrane zemlje u kojoj se dati raspored tastature i koristi

Zatim na isti nain izaberite varijantu Serbia Latin, za srpski latinini raspored tastature, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

159

Slika 19.1.5 Izbor eljenog rasporeda tastature

Ispod ovih opcija za izbor se nalazi Privju (engl. Preview) prozor, koji omoguava da vidite kako izgleda raspored tastature koji ste odabrali. Kliknite sada na dugme Add, kako biste potvrdili izbor srpskog latininog rasporeda tastature, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.6 Potvrda izbora eljenog rasporeda tastature

Primetiete sada da se na gornjem panelu pojavila jedna ikonica na kojoj pie USA, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.7 Prikaz trenutno aktivnog amerikog rasporeda tastature na gornjem panelu

Kliknite na tekst USA, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon to ste kliknuli, vie nee pisati USA, ve SRB, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

160

Slika 19.1.8 Prikaz trenutno aktivnog srpskog latininog rasporeda tastature na gornjem panelu

Na ovaj nain ste izvrili promenu sa amerikog na srpski latinini raspored tastature. Da biste proverili da li promena rasporeda tastature funkcionie kako treba, otvorite jedan od postojea dva tekstualna dokumenta koje ste prethodno napravili, i nakon to ste podesili srpski latinini raspored tastature probajte da upiete neki tekst, kako biste se uverili da je srpski latinini raspored tastature ukljuen. Najlake ete izvriti kontrolu ukoliko ukucate srpska latinina slova , , , , i . Takoe moete dodati i srpski irilini raspored tastature tako to ete za varijantu odabrati Serbia. Ukoliko ste ovako uradili, sada imate tri rasporeda tastature, ameriki, srpski latinini i srpski irilini. Promenu izmeu postavljenih rasporeda tastature vrite klikom na ikonicu rasporeda na gornjem panelu, kao to je to malopre objanjeno. U situacijama kada piete neki dokument i kada je potrebno esto da menjate raspored tastature, priznaete da je malo zamorno da stalno miem menjate raspored tastature. Zato se moe podesiti da se promena izmeu podeenih rasporeda tastature vri direktno komandama sa tastature. Dakle, potrebno je sada da podesite preicu na tastaturi koja e sluiti za brzu promenu izmeu postavljenih rasporeda tastature. Otvorite ponovo SystemPreferencesKeyboard i kliknite na karticu Layouts. Kliknite sada na dugme Options, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.9 Podeavanje preice na tastaturi za brzu promenu izmeu podeenih rasporeda tastature, korak 1

U novom prozoru koji e se pojaviti, kliknite na znak plus ispred rei Key(s) to change layout, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

161

Slika 19.1.10 Podeavanje preice na tastaturi za brzu promenu izmeu podeenih rasporeda tastature, korak 2

Podrazumevano je ekirana preica Alt+Shift, kao to je to i prikazano na narednoj slici, pa ako vam ona ne odgovara, deekirajte je a zatim ekirajte onu koju vam odgovara. Mogue je da ekirate i vie preica odjednom, ali vam to ne preporuujem da radite jer ete tako samo stvoriti nepotrebnu zabunu. Zatim, kada podesite kako vam odgovara, kliknite na dugme Close, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 19.1.11 Podeavanje preice na tastaturi za brzu promenu izmeu podeenih rasporeda tastature, korak 3

20 Softversko iskljuivanje/restartovanje raunara i zakljuavanje/otkljuavanje ekrana

Da biste softverski ugasili va raunar prvo kliknite na dugme za gaenje raunara u desnom gornjem uglu na gornjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

162

Slika 20.1 Dugme za gaenje raunara

Zatim, u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Shut Down..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 20.2 Softversko iskljuivanje raunara klikom na opciju Shut Down...

Zatim ete biti upitani da li zaista elite da zatvorite sve programe i ugasite raunar, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 20.3 Potvrivanje izbora iskljuivanja raunara

Pre nego to ugasite raunar, sauvajte sve izmene u programima sa kojima ste radili, a zatim zatvorite sve programe. U sluaju da neki program sa kojim ste radili ostane otvoren, on e prinudno biti zatvoren prilikom procesa gaenja raunara, pa e se izgubiti i sve eventualne izmene koje ste u tom programu prethodno nainili. Dakle, ukoliko zaista elite da ugasite raunar, kliknite ponovo na dugme Shut Down, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, i raunar e se ubrzo i ugasiti. Ukoliko elite da softverski restartujete raunar, kliknite prvo na dugme za gaenje raunara u desnom gornjem uglu na gornjem panelu, a zatim kliknite na Restart..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 20.4 Softversko restartovanje raunara klikom na opciju Restart...

Ponovo ete biti upitani da li zaista elite da zatvorite sve programe i restartujete raunar, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

163

Slika 20.5 Potvrivanje izbora restartovanja raunara

Pre nego to restartujete raunar, sauvajte sve izmene u programima sa kojima ste radili, a zatim zatvorite sve programe. Nakon toga, ukoliko zaista elite da softverski restartujete raunar, kliknite na dugme Restart, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Da zakljuate ekran, kliknite prvo na dugme za gaenje raunara u desnom gornjem uglu na gornjem panelu, a zatim kliknite na Lock Screen, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 20.6 Zakljuavanje ekrana klikom na opciju Lock Screen

Nakon toga e ekran monitora samo skroz pocrneti. Da biste otkljuali sada ekran, pomerite mia, ili pritisnite bilo koji taster na tastaturi. Sada ete biti upitani za vau korisniku ifru kako bi operativni sistem utvrdio da ste ba vi ponovo seli za raunar. Ukucajte vau korisniku ifru, a zatim kliknite na dugme Unlock, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 20.7 Otkljuavanje ekrana nakon unosa korisnike ifre

Obratite panju koji je raspored tastature ukljuen. Mora biti ukljuen onaj raspored tastature koji je podrazumevani, odnosno onaj koga ste definisali u postupku instalacije operativnog sistema. Ukoliko nije tako, promenite raspored tastature klikom na postojei (koji je prikazan iza polja za unos ifre), ili preicom na tastaturi ako ste je prethodno definisali. Zakljuavanje ekrana je korisna opcija koja vam omoguava da bezbedno napustite raunar na kratko vreme bez bojazni da e neko napraviti neke izmene na sistemu u vremenskom periodu kada vas nema za raunarom. Naravno, samo vi morate da znate vau korisniku ifru.

21 Raunarske mree
Raunarska mrea je pojam koji se odnosi na raunare i druge ureaje koji su meusobno povezani, a u svrhu meusobne komunikacije i razmene podataka [121]. 164

Raunarske mree se mogu podeliti na razliite naine, u zavisnosti od: 1) Povrine koju pokriva raunarska mrea, 2) Naina povezivanja raunara u mrei (Topologija mree) i 3) Tehnologije prenosa podataka izmeu raunara u mrei. U zavisnosti od povrine koju pokriva raunarska mrea, raunarske mree se mogu podeliti na: 1) Lokalne raunarske mree LAN (engl. Local Area Network) i 2) Regionalne raunarske mree WAN (engl. Wide Area Network). Lokalnu raunarsku mreu ini skup raunara koji su povezani na relativno malom prostoru, kao to su kancelarija, vie kancelarija ili zgrada [122]. Regionalna raunarska mrea je raunarska mrea koja pokriva ire podruje - grada, regiona ili drave [123]. Topologija raunarske mree predstavlja nain, vrstu i strukturu povezivanja raunara u raunarske mree. Neke od topologija raunarskih mrea su topologija zvezde, topologija prstena i topologija magistrale [124]. Na osnovu tehnologije prenosa podataka izmeu raunara u mrei raunarske mree mogu biti iane i beine.

21.1 Internet
Internet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji je transformisao nain na koji funkcioniu komunikacioni sistemi. Poeci Interneta se veu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mree raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD-a. Danas, internet povezuje milijarde raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja medijuma, raunara i telekomunikacija [125]. Bez obzira na nain povezivanja raunara na globalnu raunarsku mreu (internet), svaki raunar moe komunicirati sa bilo kojim drugim raunarom povezanim na internet. Da bi se ovo obezbedilo, moraju da budu ispunjena dva uslova: 1) Svaki raunar na internetu mora imati svoju jedinstvenu adresu i 2) Za meusobnu komunikaciju putem interneta, raunari moraju koristiti internet protokol.

21.1.1 Veb
WWW od engl. World Wide Web, W3, ili jednostavno Veb od engl. Web, je sistem meusobno povezanih, hipertekstovanih dokumenata, koji se nalaze na internetu. Sa brauzerom (Veb pretraivaem), se korisnici kreu po veb stranicama koje obino sadre tekst, slike, ali i druge vrste medijuma, kao to su zvuk i video, izmeu ostalih. Ovaj pojam se esto koristi kao sinonim za internet, a u stvari oznaava samo jednu od usluga koje omoguava internet [126].

165

22 Zato je veoma korisno da va raunar bude prikljuen na internet dok koristite Ubuntu Linux 10.04.3 LTS operativni sistem
Kao to je ve reeno, operativni sistem Ubuntu Linux spada u grupu slobodnih softvera i softvera otvorenog koda. To znai, da izvornom kodu moe pristupiti bilo ko i po potrebi ga menjati. Ova mogunost je, izmeu ostalih, veoma znaajna, jer na taj nain operativni sistem Ubuntu Linux iz dana u dan postaje sve bolji i bolji. Verovatno se pitate kako je to mogue. Kao to i sami znate, nita na svetu nije apsolutno idealno, pa tako ni operativni sistem Ubuntu Linux. Iz dana u dan se javljaju nove greke u programima, odnosno bagovi, ali takoe se ti isti bagovi iz dana u dan i otklanjaju. Ubuntu programeri, i programeri dobre volje irom sveta, svakodnevno rade na reavanju prijavljenih bagova. Nakon to je bag reen, i odobren od strane ovlaenih Ubuntu programera kao takav, automatski se na internet postavlja reenje uoenog baga u vidu sigurnosnih nadogradnji operativnog sistema ili aplikacionih programa. Kao korisnik Ubuntu Linux operativnog sistema, moete i sami prijaviti neki bag, ukoliko ga uoite, i time doprineti sveobuhvatnom unapreivanju Ubuntu Linux operativnog sistema. Ubuntu Linux operativni sistem sve pakete programa i njihove odgovarajue nadogradnje, povlai sa interneta, iz Ubuntu softverskih riznica. Zato je bitno da imate internet konekciju kako biste va Ubuntu Linux operativni sistem stalno odravali nadograenim u toku sa vremenom. Takoe se i svi aplikacioni programi instaliraju putem interneta preuzimanjem instalacionih paketa iz Ubuntu riznica, ali e o tome vie rei biti malo kasnije. Ukoliko su vam prva asocijacija na internet kompjuterski virusi, nemate razloga za brigu. Kompjuterski virusi su zapravo tetni programi, ali je ogromna veina njih pisana upravo za Microsoft Windows operativni sistem, pa vam ti isti virusi u Ubuntu Linux operativnom sistemu uopte ne mogu predstavljati problem. To ne znai da za Ubuntu Linux uopte nisu pisani virusi. Postoje i virusi pisani za Ubuntu Linux operativni sistem, ali je njihov broj jako mali, i oni vam (kao prosenom korisniku raunara) teko mogu naneti tetu, sa obzirom na princip funkcionisanja itavog Ubuntu Linux operativnog sistema. Dakle, jednom reju, na Ubuntu Linux operativnom sistemu, vama, kao prosenom korisniku raunara, nije ni potreban antivirus program. Vas titi sam Ubuntu Linux operativni sistem, i korisnika ifra koju samo vi znate.

22.1 Povezivanje raunara na internet korienjem beinog USB modema

Da bi raunar mogao da razmenjuje podatke sa drugim raunarom na mrei, potrebno je da postoje: 1) Komunikacioni ureaj, 2) Komunikacioni medijum i 3) Komunikacioni softver Komunikacioni ureaj je najee dodatak u obliku kartice ili prikljunog ureaja koji se povezuje sa raunarskim sistemom, a na njega se zatim povezuje komunikacioni medijum. Ima zadatak da usaglasi raunare koji se povezuju i da podatke koji se prenose izmeu raunara pretvori iz oblika u kome su oni prethodno bili smeteni u raunaru (digitalni podaci), u oblik pogodan za transport podataka putem komunikacionih medijuma (analogni podaci). Podaci primljeni na drugoj strani se moraju ponovo vratiti u digitalni oblik kako bi bili itljivi za raunar. Ureaj koji vri konverziju analognih u digitalne signale (i obrnuto), zove se modem (engl. modem od Modulator Demodulator). Komunikacioni medijum slui za meusobno povezivanje raunara. Brzina prenosa podataka izmeu dva raunara se meri brojem prenetih bitova u sekundi. Komunikacioni medijumi se dele na:

166

1) iane (ice, optika vlakna) i 2) Beine (radio talasi, mikrotalasi...). Beini komunikacioni medijumi se koriste kada se finansijski ne isplati postavljati iane komunikacione medijume usled nepristupanosti geografskog terena na kome se isti i postavljaju. Komunikacioni softver ine programi koji omoguavaju komunikaciju dva raunara korienjem komunikacionog ureaja i komunikacionog medijuma. Dele se na: 1) Drajvere i 2) Aplikacione programe. Drajveri omoguuju neometan rad komunikacionog ureaja, odnosno upravljaju njegovim radom. Aplikacioni programi se koriste kako bi korisnicima raunara omoguili veoma laku komunikaciju sa drugim raunarima na mrei. U ovoj knjizi e biti objanjen nain povezivanja na internet korienjem beinog USB modema, koji se na internet povezuje koristei kao komunikacioni medijum, izmeu ostalog, irokopojasnu beinu mreu. irokopojasnu beinu mreu, i usluge irokopojasnog beinog interneta pruaju operateri mobilne telefonije (u daljem tekstu internet provajderi), mada i ne mora uvek da bude tako. Kao modem e biti korien HUAWEI Mobile Broadband E153. Naravno, u sluaju da imate neki drugi beini USB modem, postupak je potpuno isti.

22.1.1 Pravljenje nove internet konekcije

Pre nego to krenete u proces pravljenja nove internet konekcije, potrebno je da instalirate dva programa kako bi va beini modem ispravno radio na svee instaliranom Ubuntu Linux 10.04.3 LTS operativnom sistemu. Da biste ove programe instalirali, potrebno je da prvo preuzmete njihove instalacione pakete sa interneta na raunaru koji je ve povezan na internet, a zatim te instalacione pakete sauvate na nekom prenosnom memorijskom medijumu, kako biste ih instalirali na svom Ubuntu Linux operativnom sistemu koji jo uvek nije povezan na internet. Morate preuzeti softverski paket usb-modeswitch-data_20100127-1_all.deb sa adrese http://ubuntu.mirror.iweb.ca//pool/universe/u/usb-modeswitch-data/usb-modeswitchdata_20100127-1_all.deb i softverski paket usb-modeswitch_1.1.0-2_amd64.deb sa adrese http://ubuntu.mirror.iweb.ca//pool/universe/u/usb-modeswitch/usb-modeswitch_1.1.02_amd64.deb (ukoliko ste instalirali 64-bitnu verziju Ubuntu Linux operativnog sistema), odnosno usb-modeswitch_1.1.0-2_i386.deb sa adrese http://ubuntu.mirror.iweb.ca//pool/universe/u/usb-modeswitch/usb-modeswitch_1.1.02_i386.deb (ukoliko ste instalirali 32-bitnu verziju Ubuntu Linux operativnog sistema). Ukoliko imate problema sa gore ostavljenim linkovima, pokuajte da odaberete neki drugi server za preuzimanje. Lista servera za preuzimanje paketa usb-modeswitch-data_20100127-1_all.deb je na adresi http://packages.ubuntu.com/lucid/all/usb-modeswitch-data/download, za usbmodeswitch_1.1.0-2_amd64.deb na adresi http://packages.ubuntu.com/lucid/amd64/usbmodeswitch/download, dok je za usb-modeswitch_1.1.0-2_i386.deb lista servera na adresi http://packages.ubuntu.com/lucid/i386/usb-modeswitch/download. Sada kada ste preuzeli ova dva paketa potrebno je da ih instalirate na svom raunaru. To ete uraditi na sledei nain. Locirajte prvo preuzeti softverski paket usb-modeswitchdata_20100127-1_all.deb u prozoru Nautilusa, a zatim pokrenite njegovu instalaciju, tako to ete dva puta kliknuti na njega. Nakon toga e se pojaviti sledei prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

167

Slika 22.1.1.1 Oflajn proces instaliranja softverskog paketa usb-modeswitch-data_20100127-1_all.deb, korak 1

Kliknite sada na dugme Install Package, kao to je to i prikazano na narednoj slici. Nakon toga e otpoeti proces instalacije. Kada se instalacija zavri, dobiete obavetenje da je instalacija novog softverskog paketa zavrena, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.2 Oflajn proces instaliranja softverskog paketa usb-modeswitch-data_20100127-1_all.deb, korak 2

Kliknite sada na dugme Close, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zatvorite zatim prozor instalera, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.3 Oflajn proces instaliranja softverskog paketa usb-modeswitch-data_20100127-1_all.deb, korak 3

Na isti nain, zatim, instalirajte i softverski paket usb-modeswitch_1.1.0-2_amd64.deb u sluaju da imate 64-bitnu verziju Ubuntu Linux operativnog sistema, odnosno usbmodeswitch_1.1.0-2_i386.deb u sluaju 32-bitne verzije. Sada kada ste instalirali ova dva softverska paketa, restartujte raunar.

168

Napomena 1: Kada kaem iskljuite raunar, ili restartujte raunar, to znai da trebate softverski da iskljuite odnosno restartujete raunar, osim ukoliko nije drukije reeno. Kada se neki softverski paket instalira na nekom raunaru na kome ne postoji internet konekcija, kae se da je to proces oflajn instaliranja. Suprotan termin je onlajn instaliranje. Ovo je bio izuzetak, kada ste softverski paket instalirali prethodnim preuzimanjem gotovog instalacionog paketa sa interneta. Nadalje ete sve programe instalirati iskljuivo direktno sa interneta, jer ete tako mogunost za nastanak greke prilikom instaliranja nekog softverskog paketa svesti na minimum. Napomena 2: U sluaju da imate instalirane verzije 10.10; 11.04; ili 11.10 Ubuntu Linux operativnog sistema, nije potrebno da instalirate usb-modeswitch pakete, jer su oni ve prethodno instalirani u procesu instaliranja samog operativnog sistema. Uverite se da je u va beini USB modem stavljena SIM kartica, a zatim ubacite va beini modem u neki od USB prikljuaka na vaem kuitu raunara. Saekajte sada nekoliko trenutaka. Ukoliko se na Radnoj povrini pojavi neka ikonica, nemojte obraati panju na to. Kliknite zatim na ikonicu Menadera mree na gornjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.4 Pravljenje nove internet konekcije, korak 1

Zatim, u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na New Mobile Broadband (GSM) connection..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.5 Pravljenje nove internet konekcije, korak 2

U novom prozoru koji e se pojaviti, kliknite na dugme Forward, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

169

Slika 22.1.1.6 Pravljenje nove internet konekcije, korak 3

U listi svih drava sveta, skrolovanjem mia pronaite dravu u kojoj se nalazite i odaberite je klikom na nju, a zatim kliknite na dugme Forward, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.7 Pravljenje nove internet konekcije, korak 4

Odaberite sada vaeg internet provajdera a zatim kliknite na dugme Forward, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

170

Slika 22.1.1.8 Pravljenje nove internet konekcije, korak 5

Sada ponovo kliknite na dugme Forward, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.9 Pravljenje nove internet konekcije, korak 6

Potvrdite sada izbor tako to ete kliknuti na dugme Apply, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

171

Slika 22.1.1.10 Pravljenje nove internet konekcije, korak 7

Sada e Menader mree pokuati da uspostavi vezu sa internetom, pa e se i njegova ikonica promeniti u oblik koncentrinih krunih lukova koji naizmenino svetle, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.11 Ikonica simboliki prikazuje da Menader mree pokuava da uspostavi vezu sa internetom

Za nekoliko trenutaka (ukoliko ne bude bilo nikakvih problema), dobiete obavetenje da je veza sa internetom uspostavljena, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.1.12 Obavetenje da je uspostavljena veza sa internetom

Samim tim e se i ikonica menadera veze promeniti u oblik uspravnih paralelnih crtica, kao to je znak za jainu mree na vaem mobilnom telefonu, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici.

22.1.2 Prekidanje i uspostavljanje internet veze

Da prekinete internet vezu kliknite na ikonicu Menadera mree, a zatim u padajuem meniju kliknite na Disconnect, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

172

Slika 22.1.2.1 Prekidanje veze sa internetom

Nakon toga ete dobiti obavetenje da je veza prekinuta, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.2.2 Obavetenje da je veza sa internetom prekinuta

Da ponovo uspostavite vezu, kliknite na ikonicu Menadera mree, a zatim kliknite na konekciju koju ste prethodno napravili, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 22.1.2.3 Povezivanje na internet korienjem postojee internet konekcije

Napomena 1: Podeavanje nove internet konekcije za jedan modem se radi samo jednom. Nakon toga samo koristite ve napravljenu konekciju bez potrebe da pravite novu. Napomena 2: Prethodno opisani nain podeavanja internet konekcije, povezivanja na internet i prekidanja internet veze, u potpunosti je identian i kada se kao komunikacioni ureaj (umesto USB beinog modema) koristi bilo koji mobilni telefon koji ima mogunost povezivanja sa kompjuterom putem USB veze i mogunost povezivanja na internet korienjem 2G ili 3G mree. Takoe, mobilni telefon mora imati mogunost da u ovom sluaju igra ulogu modema.

23 Podeavanje softverskih riznica

Uspostavite internet vezu. Otvorite zatim SystemAdministrationSoftware Sources. Od vas e biti zatraena korisnika ifra kako bi sistem utvrdio da ba vi sedite za raunarom jer program koga elite da otvorite omoguava izvravanje administratorskih poslova. Administrator vaeg raunara ste samo vi jer samo vi znate vau korisniku ifru. Ukucajte vau korisniku ifru a zatim kliknite na dugme OK, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

173

Slika 23.1 Identifikovanje korisnika putem njegove korisnike ifre radi izvrenja administratorskih poslova

slici.

Nakon toga e se pojaviti prozor Software Sources kao to je to i prikazano na narednoj

Slika 23.2 Podeavanje softverskih riznica, 1

U polju Download from: odaberite Main server, a zatim kliknite na karticu Updates, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Prozor e sada izgledati kao to je to i prikazano na narednoj slici.

174

Slika 23.3 Podeavanje softverskih riznica, 2

U okviru stavke Ubuntu updates nemojte nita da menjate, ve sve ostavite takvo kakvo jeste. U okviru stavke Automatic updates moete da podesite u kojim e vremenskim intervalima operativni sistem proveravati dostupnost novih softverskih paketa za nadogradnju, pri emu moete izabrati Daily (jednom dnevno), Every two days (jednom u dva dana), Weekly (jednom nedeljno) ili Every two weeks (jednom u dve nedelje). Takoe, moete da iskljuite automatsku proveru dostupnosti novih softverskih paketa za nadogradnju ukoliko deekirate opciju Check for updates. Takoe e vam biti ponuene opcije u vezi automatskog preuzimanja softverskih paketa sa interneta i automatskog instaliranja pronaenih softverskih paketa za nadogradnju, pri emu moete odabrati samo jednu opciju. Ukoliko odaberete opciju Install security updates without confirmation operativni sistem e automatski proveravati dostupnost novih softverskih paketa za nadogradnju, automatski preuzimati pronaene softverske pakete sa interneta a zatim ih automatski i instalirati, bez pitanja da mu vi uvek dajete odobrenje za to. Ukoliko odaberete opciju Download all updates in the background, operativni sistem e automatski proveravati dostupnost novih softverskih paketa za nadogradnju, automatski preuzimati pronaene softverske pakete sa interneta a zatim e vas pitati da li elite te softverske pakete i da instalirate. I na kraju, ukoliko odaberete opciju Only notify about available updates, operativni sistem e automatski proveravati samo dostupnost novih softverskih paketa za nadogradnju, pa e vas obavestiti ukoliko ijedan softverski paket za nadogradnju nae, a u protivnom neete dobiti nikakvo obavetenje. U polju Release upgrades moete odabrati da li elite da vas operativni sistem obavetava o dostupnosti novog izdanja operativnog sistema. Ukoliko odaberete Never, operativni sistem vas nikada nee obavetavati o dostupnosti novog izdanja operativnog sistema. Ukoliko odaberete Normal releases, operativni sistem e vas obavetavati o dostupnosti novog stabilnog izdanja operativnog sistema koje izlazi na svakih 6 meseci. I na kraju, ukoliko odaberete Long term support releases only, operativni sistem e vas obavetavati samo o dostupnosti novog stabilnog LTS izdanja operativnog sistema sa dugogodinjom podrkom, koje izlazi na svake 2 godine. Kako operativni sistem Ubuntu Linux 10.04 LTS ima tehniku podrku do aprila 2013. godine, a sledee LTS izdanje (12.04) izlazi u aprilu 2012. godine, i kako planiram jo dugo da koristim ovo izdanje Ubuntu Linux operativnog sistema podesiu da me operativni sistem nikada ne obavetava o dostupnosti novih izdanja operativnog sistema. Podesiu takoe, da operativni sistem jednom dnevno proverava dostupnost novih softverskih paketa za nadogradnju i da me samo obavetava o tome. Vi podesite kako vama odgovara. Kliknite zatim na dugme Close, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Pojavie se sledei prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

175

Slika 23.4 Osveavanje liste dostupnih softverskih paketa za nadogradnju

Sada je potrebno da se osvei lista dostupnih softverskih paketa za nadogradnju. Kliknite na dugme Reload, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga e poeti da se osveava lista dostupnih softverskih paketa za nadogradnju i taj proces e u zavisnosti od brzine vae internet konekcije trajati krae ili due. Kod mene je malo due trajao (usled spore internet konekcije), pa sam uspeo da zabeleim ovaj proces kao to je to i prikazano na narednim slikama.

Slika 23.5 Preuzimanje liste dostupnih softverskih paketa za nadogradnju sa interneta, 1

Slika 23.6 Preuzimanje liste dostupnih softverskih paketa za nadogradnju sa interneta, 2

Kada se osvei lista dostupnih softverskih paketa za nadogradnju, pojavie se prozor Menadera auriranja sa listom tih paketa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

176

Slika 23.7 Menader auriranja, sa ponuenim softverskim paketima za nadogradnju

Takoe e u polju Download size biti prikazana veliina svih izabranih softverskih paketa koji se ele preuzeti sa interneta a zatim i instalirati. Podrazumevano su svi softverski paketi za nadogradnju koji su pronaeni automatski ekirani pa vam preporuujem da nita ne deekirate ve samo kliknete na dugme Install Updates, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Sada je potrebno da ukucate vau korisniku ifru jer je neophodno izvravanje administratorskih poslova. Nakon to ste ukucali vau korisniku ifru i potvrdili unos, otpoee proces auriranja prethodno izabranih softverskih paketa za auriranje. Prvo e svi softverski paketi biti preuzeti sa interneta, kao to je to i prikazano na sledeoj slici.

177

Slika 23.8 Preuzimanje instalacionih fajlova selektovanih softverskih paketa za nadogradnju

Nakon to su svi instalacioni paketi preuzeti sa interneta, otpoee proces instaliranja istih, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 23.9 Proces instaliranja preuzetih softverskih paketa sa interneta

Nakon zavretka instalacije svih softverskih paketa dobiete obavetenje da je (u ovom sluaju), potrebno da restartujete va raunar kako bi izmene bile prihvaene, kao to je to i prikazano na narednoj slici. Napomena 1: Proces restartovanja raunara u cilju prihvatanja izmena na operativnom sistemu do kojih je dolo prilikom nadogradnje softverskih paketa, se ne izvodi pri svakoj nadogradnji, ve samo pri nadogradnji onih softverskih paketa ije se novije verzije ne mogu aktivirati bez njihovog ponovnog pokretanja koje se postie restartovanjem raunara.

178

Slika 23.10 Zahtev za restartovanjem raunara, kako bi se zavrila nadogradnja sistema

Primetiete da je podrazumevano selektovano dugme Restart Later. To je zato to vam operativni sistem preporuuje da prvo sauvate sve to ste prethodno radili na raunaru pa tek onda restartujete raunar. Kliknite na dugme Restart Later, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Snimite sve izmene koje ste nainili dok ste prethodno radili za raunarom, zatvorite sve korisnike programe, a zatim restartujte raunar. Primetiete da je sada dugme za gaenje raunara crvene boje, kako bi vas obavestilo da je neophodno da se izvri neki proces (u ovom sluaju restartovanje raunara). Kliknite sada na dugme za gaenje raunara, a zatim kliknite na Restart Required..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 23.11 Neophodno restartovanje raunara

Nakon to ste restartovali raunar, uspostavite prvo vezu sa internetom. Sada pokuajte da runo nadogradite va operativni sistem. Otvorite SystemAdministrationUpdate Manager. Otvorie se prozor Menadera auriranja. Kliknite na dugme Check, kao to je to i prikazano na narednoj slici. Nakon nekoliko trenutaka ete dobiti obavetenje da je va operativni sistem u koraku sa vremenom, odnosno nadograen ili "ap tu dejt" od engl. up-todate.

Slika 23.12 Prozor Menadera aduriranja sa obavetenjem da je operativni sistem nadograen

Softverski paketi mogu biti dostupni iz softverskih riznica tree strane i iz linih paketa arhiva, isto kao to su dostupni i iz podrazumevanih Ubuntu softverskih riznica. Da bi softverski paketi bili dostupni iz softverskih riznica tree strane i iz linih paketa arhiva potrebno je da dodate eljene izvore softverskih paketa u postojeu listu izvora softverskih paketa odnosno 179

softverskih riznica. Za vie detalja pogledajte literaturu [127], [128]. Napomena 2: Apsolutnim poetnicima ne preporuujem dodavanje dopunskih softverskih riznica. Podrazumevane Ubuntu riznice su sasvim dovoljne za sve softverske pakete koji su neophodni prosenom korisniku raunara.

24 Proveravanje dostupnosti vlasnikih drajvera za instalaciju

Drajveri su programi koji upravljaju odgovarajuim hardverskim elementima raunarskog sistema. Nakon instalacije Ubuntu Linux operativnog sistema vi koristite samo slobodne drajvere. Meutim, politika poslovanja nekih firmi koje proizvode hardverske komponente je takva da one za svoje najnovije proizvode jo uvek ne izdaju slobodne drajvere za Linuks operativne sisteme ve imaju u ponudi samo vlasnike drajvere. Vlasnike drajvere koje izdaju te firme testiraju Ubuntu programeri, a zatim izdaju ocenu o njihovom kvalitetu i preporuke o tome da li se oni mogu koristiti. Ukoliko je dakle, vaa hardverska konfiguracija novijeg datuma, sasvim je sigurno da e biti dostupan neki vlasniki drajver za instaliranje. Proveru dostupnosti vlasnikih drajvera e automatski izvriti sam operativni sistem (dok je povezan na internet), ukoliko za time bude bilo potrebe, ali ne bi bilo zgore da vidite kako se to runo radi. Da proverite dostupnost vlasnikih drajvera za instaliranje otvorite SystemAdministrationHardware Drivers. Nakon toga e sistem poeti da proverava dostupnost vlasnikih drajvera za instaliranje, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 24.1 Operativni sistem vri proveru dostupnosti vlasnikih drajvera za instalaciju

Zatim e izbaciti rezultat provere, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

180

Slika 24.2 Rezultat provere dostupnosti vlasnikih drajvera za instalaciju

U ovom sluaju, moj raunar je veoma star, pa zato nije naen nijedan vlasniki drajver za instalaciju, jer hardverske komponente moga raunara vie nisu podrane za izdavanje vlasnikih drajvera od strane njihovih proizvoaa. Ukoliko u vaem sluaju budu pronaeni neki dostupni vlasniki drajveri za instalaciju, njihov spisak (sa preporukama od ovlaenih Ubuntu programera, ili bez njih), e biti prikazan u prozoru sa prethodne slike. Moe se desiti da postoje vie dostupnih vlasnikih drajvera za jednu hardversku komponentu vaeg raunarskog sistema (recimo grafiku karticu). U tom sluaju prvo trebate pokuati da instalirate onaj drajver koji je preporuen od strane ovlaenih Ubuntu programera. Dovoljno je samo da oznaite eljeni drajver sa liste a zatim kliknete na dugme Activate this driver koje e biti prikazano na prethodnoj slici. Ukoliko preporueni drajver ne radi kako treba, on se mora obrisati, a zatim se moe pokuati instalirati drugi ponueni drajver sa liste. Savet 1: Dakle, u sluaju da preporueni drajver ne radi kako treba zatraite pomo iskusnog korisnika.

25 Ubuntu softverski centar

Ubuntu softverski centar je aplikacioni program koji vam na veoma jednostavan nain omoguava izvravanje administratorskih poslova nad softverskim paketima kao to su recimo, instaliranje i brisanje (deinstaliranje) softverskih paketa. Da otvorite Ubuntu softverski centar kliknite na ApplicationsUbuntu Software Center. Nakon toga e se otvoriti prozor Ubuntu softverskog centra, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

181

Slika 25.1 Ubuntu softverski centar

Ovde su svi softverski paketi spremni za instaliranje i razdvojeni po kategorijama kako bi korisnici veoma lako nali onaj softverski paket koji ih interesuje. Svi softverski paketi se instaliraju direktno sa interneta, iz softverskih riznica. Da biste videli koji su softverski paketi trenutno instalirani na vaem Ubuntu Linux operativnom sistemu, kliknite na karticu Installed Software, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.2 Lista instaliranih softverskih paketa

Kliknite sada ponovo na karticu Get Software (koja se nalazi iznad kartice Installed Software) kako bi prozor Ubuntu softverskog centra izgledao ba onako kao kada ste ga otvorili.

25.1 Instaliranje aplikacionih programa

Svi aplikacioni programi se mogu instalirati korienjem Ubuntu softverskog centra. Sada emo na jednom primeru pokazati kako se instalira aplikacioni program korienjem Ubuntu softverskog centra. Otvorite Ubuntu softverski centar (ukoliko prethodno ve nije otvoren), a zatim kliknite na ikonicu Games, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

182

Slika 25.1.1 Odabir softverske kategorije Igrice (Games)

Nakon toga, kliknite na ikonicu Puzzles, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.2 Odabir podkategorije Strategija (Puzzles) u okviru glavne kategorije aplikacionih programa Igrice (Games)

Zatim kliknite na igricu Berusky, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.3 Izbor odreenog aplikacionog programa, u ovom sluaju Beruski (Berusky)

Kliknite sada na dugme More Info kako biste proitali dodatne informacije o aplikacionom 183

programu koga elite da instalirate (u ovom sluaju jedne strategijske igrice), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.4 Mogunost dobijanja dodatnih informacija o izbranom aplikacionom programu klikom na dugme More Info

Nakon toga ete moi da proitate sve dostupne informacije vezane za taj aplikacioni program, a ukoliko one za vas nisu dovoljne, dodatne informacije o tom aplikacionom programu moete pronai na zvaninom Veb sajtu tog aplikacionog programa, pri emu e vam takoe biti dostupan link do tog Veb sajta (engl. Website), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.5 Dodatne informacije vezane za izabrani aplikacioni program

Kliknite sada na dugme Install - Free, kako biste instalirali aplikacioni program Berusky, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Sada ete biti upitani za vau korisniku ifru. Ukucajte vau korisniku ifru i potvrdite unos. Nakon toga e otpoeti proces instaliranja izabranog aplikacionog programa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.6 Proces instaliranja odabranog aplikacionog programa

Prvo e sa interneta biti preuzet instalacioni paket, kao to je to i prikazano na narednoj slici. Da vidite detaljnije proces instaliranja aplikacionog programa Berusky, kliknite na karticu In Progress (1), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

184

Slika 25.1.7 Preuzimanje potrebnih instalacionih paketa sa interneta, kako bi oni odmah nakon preuzimanja bili i instalirani

Nakon to instalacioni paketi budu preuzeti sa interneta otpoee i proces njihovog instaliranja, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.8 Instaliranje prethodno preuzetih softverskih paketa sa interneta

Nakon to je zavren proces instalacije, kliknite ponovo na karticu Get Software, nakon ega ete dobiti obavetenje da je aplikacioni program Berusky instaliran, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

185

Slika 25.1.9 Obavetenje da je izabrani aplikacioni program instaliran

Napomena 1: Za instaliranje jednog aplikacionog programa (u ovom sluaju igrice Berusky), nekada je potrebno vie od jednog softverskog paketa, pa je zato u pisanju koriena mnoina ove imenice. Napomena 2: U jednom trenutku se moe izvravati proces instaliranja samo jednog aplikacionog programa. Ukoliko pokrenete postupak instaliranja drugog aplikacionog programa dok jo uvek traje postupak instaliranja prvog aplikacionog programa, drugi aplikacioni program e biti stavljen na listu ekanja i proces njegovog instaliranja e otpoeti tek po zavretku procesa instaliranja prvog aplikacionog programa. Savet 1: Ukoliko unapred znate ime softverskog paketa koga elite da instalirate, ne morate ga traiti po kategorijama, ve u polju za pretragu samo unesite njegovo ime, pa nakon to se eljeni softverski paket pojavi u rezultatima pretrage, moete ga instalirati na isti nain kao to ste malopre instalirali igricu Berusky.

25.1.1 Instaliranje vlasnikih kodeka i drugih vlasnikih softverskih paketa neophodnih za potpun audio-video-grafiki doivljaj na Ubuntu Linux operativnom sistemu
Otvorite Ubuntu softverski centar. U polju za pretragu ukucajte ubuntu-restrtictedextras, kao to je to i prikazano na narednoj slici, a zatim pritisnite Enter.

186

Slika 25.1.1.1 Rezultati pretrage u Ubuntu softverskom centru za upit ubuntu-restricted-extras

Da saznate vie o ovom skupu programa, kliknite na dugme More Info, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Kliknite zatim na dugme Install - Free, kako biste instalirali ovaj softverski paket, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.1.2 Dodatne informacije o izabranom skupu programa

Unesite zatim vau korisniku ifru i potvrdite unos, nakon ega e proces instaliranja eljenog skupa programa otpoeti. Za ovaj skup programa vam je potrebno oko 140 MB internet protoka. Nakon to su svi instalacioni paketi preuzeti sa interneta otpoee proces instalacije istih. Pojavie se sledei prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

187

Slika 25.1.1.3 Licenca pod kojom je odreeni skup softverskih paketa izdat

Potrebno je da prihvatite licencu pod kojom je dati skup softverskih paketa izdat, kako bi on mogao biti instaliran na vaem raunaru, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon to ste proitali licencu, ekirajte opciju Do you accept the EULA license agrement, a zatim kliknite na dugme Forward, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.1.1.4 Prihvatanje licence

25.2 Brisanje aplikacionih programa

Otvorite Ubuntu softverski centar. U polju za pretragu ukucajte Berusky, a zatim pritisnite Enter, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

188

Slika 25.2.1 Selekcija aplikacionog programa koji se eli obrisati

Oznaite sada aplikacioni program Berusky, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici, a zatim kliknite na dugme Remove, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 25.2.2 Brisanje izabranog aplikacionog programa klikom na dugme Remove

Traie se unos vae korisnike ifre jer je potrebno izvravanje administratorskih poslova. Ukucajte vau korisniku ifru a zatim potvrdite unos. Za nekoliko trenutaka aplikacioni program e biti obrisan (deinstaliran), pa e sada ponovo biti dostupna mogunost za njegovo instaliranje, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

189

Slika 25.2.3 Dostupnost istog aplikacionog programa za ponovnu instalaciju

U sluaju ponovnog instaliranja istog programa koga ste malopre obrisali (deinstalirali), kae se da ste uradili reinstalaciju aplikacionog programa Berusky.

26 Reprodukovanje audio i video fajlova

Da reprodukujete audio fajl, otvorite vau Linu fasciklu u prozoru Nautilusa, a zatim otvorite folder Examples, i na kraju otvorite folder Ubuntu_Free_Culture_Showcase, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 26.1 Jedan audio i jedan video fajl u prozoru Nautilusa

Kliknite sada dva puta na fajl FrustrationBlues-ColinRoss.oga. Nakon toga e se pojaviti jedan novi prozor, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

190

Slika 26.2 Reprodukovanje audio fajla

Primetiete da se neto deava u tom prozoru, ali jo uvek nita neete uti. To je zato to je nakon instalacije operativnog sistema zvuk u sistemu podrazumevano iskljuen (mutiran). Da ukljuite zvuk, kliknite na ikonicu zvunika na gornjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 26.3 Ikonica zvunika na gornjem panelu

Zatim, u padajuem meniju koji e se pojaviti, kliknite na Unmute, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 26.4 Ukljuivanje zvuka koji je prethodno bio iskljuen (mutiran)

Nakon toga ete uti pesmu koju ste malopre pustili, naravno, ukoliko ste prethodno ukljuili zvunike i pojaali ih. Zatvorite sada prozor koji vam je pustio pesmu, a zatim u jo uvek otvorenom prozoru Nautilusa kliknite dva puta na drugi fajl, UbuntulsHumanity.ogv. Nakon toga e poeti da se emituje audio-video zapis u istom prozoru u kome ste malopre sluali pesmu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

191

Slika 26.5 Reprodukovanje audio-video fajla

27 Nadgledanje rada raunarskog sistema

Da vidite kako va raunarski sistem radi, otvorite SystemAdministration System monitor. Otvorie se prozor kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 27.1 Prozor Sistem monitora (System monitor)

U okviru polja CPU History pokazuje se trenutni rad vaeg mikroprocesora, kao i istorija njegovog rada u vremenskom intervalu od 60 sekundi. Dakle, u ovom polju je prikazano optereenje mikroprocesora u procentima (%), pri emu 0 procenata odgovara trenutku kada mikroprocesor uopte nije optereen, a 100 procenata odgovara trenutku kada je mikroprocesor maksimalno optereen. U okviru polja Memory and Swap History, prikazano je zauzee vae Ram memorije i prostora na Svap particiji. U okviru polja Network History prikazane su: brzina slanja podataka od vas ka internetu (ili nekoj drugoj raunarskoj mrei), koja je oznaena sa Sending, i brzina primanja podataka 192

od interneta (ili neke druge raunarske mree), ka vama koja je oznaena sa Receiving. Kliknite sada na karticu System, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Zatim e prozor izgledati kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 27.2 Informacije o raunarskom sistemu

Ovde se vidi ime vaeg raunara, kao i podaci o operativnom sistemu koji koristite. U okviru stavke Hardware nalaze se informacije o vaim hardverskim komponentama raunara, mikroprocesoru i Ram memoriji, a u okviru stavke System status preostali prazan prostor na vaem hard disku od onog prostora koga ste rezervisali za Ubuntu Linux operativni sistem prilikom particionisanja i instalacije. Da detaljnije vidite slobodan prostor na hard disku za svaku particiju koju koristi Ubuntu Linux operativni sistem, kliknite na karticu File Systems, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 27.3 Informacije o zauzetosti particija hard diska koje koristi dat Ubuntu Linux operativni sistem

193

28 Krstarenje vebom
Krstarenje vebom je pojam koji se vezuje za proces poseivanja razliitih veb lokacija u jednom vremenskom intervalu. Veb lokacija koja se poseuje moe biti ciljana, jer korisnik unapred eli da ode ba na tu veb lokaciju. Meutim, veb lokacija koju korisnik poseuje moe biti i sluajna (korisnik nije imao prvobitnu nameru da ba tu veb lokaciju poseti), tako to nju generie hiperlink koga je korisnik prethodno odabrao. Na jednoj veb strani mogu, a i ne moraju da postoje hiperlinkovi do drugih veb strana. Upravo se to poseivanje razliitih veb strana (ciljano ili sluajno) u jednom vremenskom intervalu zove krstarenje vebom. Korisnik zapravo fiziki sedi ispred svog raunara, a virtualno moe biti na bilo kojoj veb adresi koja postoji. Za krstarenje vebom se koristi program koji se zove Veb pretraiva. Postoji mnogo Veb pretraivaa a na Ubuntu Linux operativnom sistemu je podrazumevano instaliran Fajerfoks Veb pretraiva. Potrebno je, pre svega, da uspostavite internet vezu, na nain kao to je to prethodno objanjeno. Da otvorite Fajerfoks veb pretraiva kliknite na njegovu ikonicu na gornjem panelu, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 28.1 Otvaranje Fajerfoks Veb pretraivaa klikom na njegovu ikonicu na gornjem panelu

Za nekoliko trenutaka e se otvoriti Fajerfoks veb pretraiva, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 28.2 Fajerfoks Veb pretraiva

Primetiete kursor tastature koji se naizmenino pojavljuje i gubi u istim vremenskim intervalima, unutar belog pravougaonika za unos teksta, a ispred dugmeta Search. Ukucajte sada u tom polju re "hiperlink", a zatim kliknite na dugme Search, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

194

Slika 28.3 Pretraivanje Veba korienjem Google motora za pretragu Veba, za kljunu re hiperlink

Ovim postupkom vi pretraujete veb na osnovu kljune rei "hiperlink", koristei pri tome Google kao motor za pretragu veba. Nakon to ste kliknuli na dugme Search, za nekoliko trenutaka ete dobiti rezultate pretrage za kljunu re "hiperlink", kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 28.4 Rezultati pretrage Veba na osnovu zadate kljune rei

Kliknite sada na drugi po redu rezultat pretrage, odnosno na hiperlink sa tekstom Hiperlink - Vikipedija, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Nakon toga ete biti preusmereni na veb stranu na kojoj su data objanjenja o hiperlinku, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

195

Slika 28.5 Veb strana otvorena u novom jeziku Fajerfoksa posredno dobijena korienjem rezultata pretrage

Primetiete moda da je ova veb strana otvorena u novom jeziku vaeg Fajerfoks veb pretraivaa. Skrolovanjem mia moete da proitate sav tekst koji je ispisan na ovoj veb strani. Kada ste sve proitali, moete da zatvorite ovaj jeziak tako to ete kliknuti na dugme Close na tom jeziku, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Da otvorite novi jeziak, kliknite sada na dugme sa zelenim znakom plus na sebi, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 28.6 Otvaranje novog praznog jezika u Fjerfoks Veb pretraivau

Sada e se kursor tastature podrazumevano nalaziti u lokacijskom polju, i bie odmah spreman za unos karaktera sa tastature. Otkucajte unutar lokacijskog polja sledei tekst "http://sr.wikipedia.org/wiki/Hiperlink", a zatim kliknite na zelenu strelicu, ili jednostavno pritisnite taster Enter, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 28.7 Ciljano poseivanje Veb stranice unoenjem njene tane adrese u lokacijskom polju Fajerfoks Veb pretraivaa

Za nekoliko trenutaka e se otvoriti veb strana koju ste malopre posetili koristei rezultate pretrage za kljunu re "hiperlink". Dakle, korienjem motora za pretragu, a uz pomo kljune rei "hiperlink", vi ste posredno posetili lokalizovanu Vikipedijinu stranicu na srpskom jeziku na kojoj je objanjeno ta je to hiperlink. U drugom sluaju, vi ste neposredno (znajui prethodno tanu adresu na kojoj se data veb strana nalazi) posetili lokalizovanu Vikipedijinu stranicu na srpskom jeziku na kojoj je objanjeno ta je to hiperlink. Ovo su oigledni primeri sluajnog i ciljanog poseivanja veb strana. Za dodatnu pomo u vezi programa Mozila Fajerfoks, posetite sledeu veb stranu: http://support.mozilla.com/sr-CYRL/home.

196

29 Promena jezika za korisniki interfejs sa amerikog engleskog (USA) na srpski jezik

Potrebno je, pre svega, da uspostavite internet vezu na nain kao to je to prethodno objanjeno. Otvorite zatim SystemAdministrationLanguage Support. Ukoliko ste prilikom instalacije Ubuntu Linux operativnog sistema odabrali preporueni USA raspored tastature, sada e vas operativni sistem obavestiti da su dostupni jo neki lokalizovani jeziki paketi za instalaciju. Kliknite na dugme Remind Me Later, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.1 Obavetenje da jezika podrka nije kompletno instalirana i da su dostupni novi jeziki paketi za instalaciju

Kliknite sada na dugme Install / Remove Languages..., kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.2 Odabir opcije za instaliranje ili brisanje jezikih paketa

Nakon toga e se pojaviti prozor u kome trebate skrolovanjem mia da naete srpski jezik (Serbian), a zatim ga i ekirate za instalaciju. Da prihvatite izbor kliknite sada na dugme Apply Changes, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

197

Slika 29.3 Prihvatanje izabranog srpskog jezikog paketa za instalaciju

Sada je potrebno da ukucate vau korisniku ifru zato to se zahteva izvravanje administratorskih poslova. Nakon to unesete vau korisniku ifru i potvrdite unos, otpoee proces preuzimanja potrebnih softverskih paketa sa interneta, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.4 Proces preuzimanja neophodnih jezikih softverskih paketa sa interneta

Nakon to svi softverski paketi budu preuzeti sa interneta, otpoee proces njihove instalacije na vaem raunaru, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.5 Proces instalacije preuzetih jezikih softverskih paketa sa interneta

198

Sada je potrebno da odaberete srpski jezik za podrazumevani jezik korisnikog interfejsa vaeg Ubuntu Linux operativnog sistema. Skrolovanjem mia naite srpski (Srbija), kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.6 Pronaen srpski jeziki softverski paket u listi dostupnih jezikih softverskih paketa

Zatim prevuite taj izbor srpski (Srbija) skroz gore na vrh, kako bi to bio prvi izbor za jezik korisnikog interfejsa, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.7 Podeavanje podrazumevanog jezika njegovim prevlaenjem na vrh liste

Kliknite sada na dugme Apply System-Wide..., kako bi odabrani jezik bio korien i prilikom ukljuivanja raunara i prijavljivanja na operativni sistem, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.8 Prihvatanje izbranog jezika kao podrazumevani jezik za ceo sistem

199

Ponovo unesite vau korisniku ifru, a zatim potvrdite unos jer je neophodno izvravanje administratorskih poslova. Kliknite sada na karticu Text, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.9 Odabir srpskog jezika kao podrazumevanog za prikaz brojeva, datuma i valute

U padajuoj listi odaberite srpski (Srbija), kako bi brojevi, datum i valuta bili lokalizovani na srpski jezik, a zatim kliknite na dugme Apply System-Wide..., kako bi odabrani jezik bio korien i prilikom ukljuivanja raunara i prijavljivanja na operativni sistem, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici. Moe se desiti da se od vas ponovo trai korisnika ifra, pa je u tom sluaju unesite i potvrdite izbor. Nakon toga zatvorite sve prethodno otvorene programe i restartujte raunar kako bi promena jezika korisnikog interfejsa bila prihvaena. Kada se ponovo prijavite na operativni sistem pojavie se prozor u kome ete biti obaveteni da ste se prijavili na sistem sa ukljuenim srpskim jezikom, pa e stoga biti otvorena mogunost da operativni sistem promeni imena izlistanih fascikli takoe na srpski jezik. ekirajte opciju Ne pitaj me ovo ponovo, a zatim kliknite na dugme Promeni imena na srpski, kao to je to i prikazano na narednoj slici.

Slika 29.10 Promena imena standardnih fascikli na srpski jezik

Obratite panju da e se u vaoj linoj fascikli sada nalaziti sve podrazumevane fascikle sa imenima na srpskom jeziku, ali e takoe postojati i jedna fascikla sa imenom na engleskom jeziku. To je fascikla Documents. Operativni sistem je zadrao ovu fasciklu zato to ona prethodno nije bila prazna. Setite se da ste u njoj napravili fasciklu 200

Moja_tekstualna_dokumenta, u kojoj ste snimili svoj prvi tekstualni dokument. Moete (a i ne morate) da premestite sadraj fascikle Documents u ekvivalentnu praznu fasciklu sa nazivom na srpskom jeziku Dokumenta, a zatim fasciklu Documents (koja je sada prazna) i obriete. Naravno, ukoliko ne elite da menjate imena standardnih fascikli na srpski jezik, jednostavno kliknite na dugme Zadri stara imena, kao to je to i prikazano na prethodnoj slici.

201

30 Zahvalnice saradnicima u realizaciji projekta

elim ovom prilikom da spomenem sve one ljude koji su svojim doprinosom pomogli uspenu realizaciju ovog projekta. Svaki njihov komentar, predlog i doprinos projektu, meni, kao autoru ove elektronske knjige, mnogo su znaili, jer su mi dosta pomogli da napravim ovu elektronsku knjigu da izgleda ovakva kakva jeste, i ovim putem elim da im se svima najiskrenije zahvalim na pomoi koju su mi pruili. Zahvaljujem se Draganu (dragan99), Radaku (radak) i Doniu Promisu (promis), zvaninim lanovima projektnog tima, koji su mi mnogo pomagali od samog poetka ovog projekta recenzijama probnih verzija i mnogim usputnim predlozima i komentarima u cilju unapreenja sadraja ove elektronske knjige, koji su mi puno znaili, jer su predstavljali izvesne putokaze po kojima se kreem u toku realizacije projekta. Zahvaljujem se Nenadu Laziu (Lazich), koji mi je dosta pomogao, tako to je na sopstveni predlog uradio kompletno ureenje korica ove knjige. Takoe je svojim konstruktivnim profesionalnim predlozima umnogome doprineo vizuelnom unapreenju ove elektronske knjige. Zahvaljujem se Urou (uros), koji mi je pred sam poetak ovog projekta rekao kojih smernica da se drim, na ta najvie da obratim panju, koje izvore smem da koristim, i jo dosta osnovnih informacija koje su neophodne za realizaciju jednog ovakvog projekta. Takoe mi je pomogao i recenzijom zadnje probne verzije projekta. Zahvaljujem se Daliboru uriu (Ddpbf), koji mi je na sopstvenu inicijativu ukazao na neke osnovne principe transkripcije, pa sam se zato potrudio da transkribujem to vie stranih rei u irilinoj verziji ove elektronske knjige. Zahvaljujem se Goranu Rakiu (goran), koji mi je dosta pomogao u toku realizovanja projekta reavanjem usputnih problema na koje sam naiao u programu Libre Ofis. Zahvaljujem se Bojanu Bogdanoviu (bojce), koji mi je recenzijom zadnje probne verzije projekta dao dosta konstruktivnih predloga za unapreenje kvaliteta knjige, pri emu sam veinu tih predloga uvaio prilikom izdavanja prve beta verzije knjige.

202

31 Pogovor
Moda ete se zapitati, sada na kraju kada ste proitali ovu elektronsku knjigu, zato sam je uopte napisao, i kakve koristi imam od toga. Odgovoriu vam na to mogue pitanje. Knjigu sam napisao iz velike elje da pomognem svima onima koji imaju veoma malo predznanje iz oblasti raunarstva (ili ga uopte nemaju), a eleli bi da ue i da se usavravaju u ovoj oblasti; iz elje da na ovaj nain dam svoj doprinos zajednici korisnika slobodnog softvera uopte, jer sam i sm lan zajednice korisnika slobodnog softvera i kao takav sam uvek dobio pomo od lanova zajednice kada god mi je pomo trebala, i iz elje da maksimalno olakam apsolutnim poetnicima u svetu raunara ulazak u svet slobodnog softvera. Svet slobodnog softvera je svet koji nudi ogromne mogunosti onima koji ele da izuavaju raunarstvo kao nauku. Budite slobodni da samostalno izuavate raunarstvo i date svoj doprinos zajednici korisnika slobodnog softvera. Budite slobodni da napravite svoj raunarski sistem. Kao hardver moete koristiti ta vam padne na pamet, a za softver moete koristiti postojea reenja slobodnog softvera ili ih eventualno prilagoditi svojim potrebama. Izbor je na vama, a granice postaju sve dalje kako ste vi sve odluniji da napredujete u svetu raunara i slobodnog softvera.
Aleksandar Stanisavljevi oktobra 2011. godine

203

Renik manje poznatih rei i izraza

A
asembler simboliki programski jezik nastao kao rezultat tenje da se olaka programiranje koje je do tada bilo izuzetno teko korienjem mainskog jezika ()

V
vakuumska cev cev u kojoj nema vazduha a koja slui da naizmenino otvara i zatvara elektrino kolo u tano definisanim vremenskim trenucima ()

E
elektromagnetni relej ureaj koji slui za zatvaranje i otvaranje elektrinog kola u eljenim trenucima vremena() elektronska knjiga knjiga koja se ita obino sa ekrana vaeg monitora raunara, ili sa drugih elektronskih ureaja kojima je i prevashodna namena prikazivanje knjiga u elektronskom obliku()

Z
zatvoreno elektrino kolo elektrino kolo koje je povezano sa izvorom elektrine enrgije pa kroz njega moe da protie elektrina energija ()

I
instaler program koji vas vodi kroz proces instalacije nekog programa() integrisano kolo sloeno elektrino kolo sastavljeno od mnotva elemenata (uglavnom tranzistora) objedinjeno na jedinstvenoj podlozi i spremno za ugradnju u sloenije sisteme, ali kao jedinstvena komponenta() [112]

M
maina skup delova povezanih u jednu logiku celinu sa ciljem izvoenja odreene operacije() [110]

P
pod naponom kada je neki elektrini ureaj prikljuen u izvor elektrine energije on je tada postao sastavni deo elektrinog kola, pa se za takav ureaj u tom sluaju, kae da je pod naponom() procedura tano definisani nain za reavanje nekog konkretnog problema ()

T
tranzistor elektronski element koji se, izmeu ostalog, koristi za naizmenino otvaranje i zatvaranje elektrinog kola u tano definisanim vremenskim trenucima () [111]

tampana ploa povezuje elektronske komponente raunara sa ciljem da omogui neometanu komunikaciju izmeu njih() [109]

204

Literatura
Prvo izdanje [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33] [34] [35] [36] [37] [38] [39] [40] [41] [42] [43] [44] [45] [46] [47] [48] [49] [50] [51] [52] [53] [54] [55] http://en.wikipedia.org/wiki/Computer http://sr.wikipedia.org/wiki/Podatak http://sr.wikipedia.org/wiki/Informacija http://sr.wikipedia.org/wiki/Istorija_raunara http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_computing_hardware http://en.wikipedia.org/wiki/Quipu http://en.wikipedia.org/wiki/Abacus http://en.wikipedia.org/wiki/Pascalina http://en.wikipedia.org/wiki/Arithmometer http://en.wikipedia.org/wiki/Difference_machine http://en.wikipedia.org/wiki/Analytical_Engine http://en.wikipedia.org/wiki/Ada_Byron http://en.wikipedia.org/wiki/Herman_Hollerith http://en.wikipedia.org/wiki/Z3_(computer) http://en.wikipedia.org/wiki/Harvard_Mark_I http://en.wikipedia.org/wiki/ENIAC http://sr.wikipedia.org/wiki/EDVAC http://en.wikipedia.org/wiki/Supercomputers http://sr.wikipedia.org/wiki/Don_fon_Nojman http://sr.wikipedia.org/wiki/Personalni_raunar http://en.wikipedia.org/wiki/Personal_computers http://sr.wikipedia.org/wiki/Numeral http://sr.wikipedia.org/wiki/Dekadni_sistem http://sr.wikipedia.org/wiki/Binarni_sistem http://sr.wikipedia.org/wiki/Oktalni_sistem http://sr.wikipedia.org/wiki/Heksadekadni_sistem http://en.wikipedia.org/wiki/Turing_completeness http://en.wikipedia.org/wiki/Turing_machine http://sr.wikipedia.org/wiki/Stepenovanje http://sr.wikipedia.org/wiki/Bulova_algebra http://en.wikipedia.org/wiki/Boolean_algebra http://en.wikipedia.org/wiki/Boolean_algebra_(logic) http://en.wikipedia.org/wiki/Two-element_Boolean_algebra http://en.wikipedia.org/wiki/Complete_Boolean_algebra http://sr.wikipedia.org/wiki/Dord_Bul http://sr.wikipedia.org/wiki/Algoritam http://sr.wikipedia.org/wiki/Muhamed_Al_Horezmi http://en.wikipedia.org/wiki/Algorithm http://sr.wikipedia.org/wiki/Tjuringova_maina http://sr.wikipedia.org/wiki/Programski_jezik http://sr.wikipedia.org/wiki/Mainski_jezik http://sr.wikipedia.org/wiki/Softver http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_software http://sr.wikipedia.org/wiki/Hardver http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_hardware http://sr.wikipedia.org/wiki/Arhitektura_(raunarstvo) http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_architecture http://en.wikipedia.org/wiki/Read-only_memory http://sr.wikipedia.org/wiki/Integralno_kolo http://sr.wikipedia.org/wiki/Procesor http://sr.wikipedia.org/wiki/Mikroprocesor http://en.wikipedia.org/wiki/Microprocessor http://sr.wikipedia.org/wiki/MIPS http://en.wikipedia.org/wiki/Word_(computer_architecture) http://en.wikipedia.org/wiki/CPU_clock 205

[56] [57] [58] [59] [60] [61] [62] [63] [64] [65] [66] [67] [68] [69] [70] [71] [72] [73] [74] [75] [76] [77] [78] [79] [80] [81] [82] [83] [84] [85] [86] [87] [88] [89] [90] [91] [92] [93] [94] [95] [96] [97] [98] [99] [100] [101] [102] [103] [104] [105] [106] [107] [108] [109] [110] [111] [112] [113] [114]

http://en.wikipedia.org/wiki/CPU_cache http://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalna_elektronika http://en.wikipedia.org/wiki/Flip-flop_(electronics) http://sr.wikipedia.org/wiki/Registar_(raunarstvo) http://en.wikipedia.org/wiki/IEC_60027-2 http://sr.wikipedia.org/wiki/Bit_(raunarstvo) http://sr.wikipedia.org/wiki/Neodreenost_umnoaka_jedinice_koliine_podataka http://sr.wikipedia.org/wiki/Flip_flop http://sr.wikipedia.org/wiki/Primarna_memorija http://sr.wikipedia.org/wiki/Sekundarna_memorija http://sr.wikipedia.org/wiki/Raunarsko_kuite http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_case http://sr.wikipedia.org/wiki/Matina_ploa http://en.wikipedia.org/wiki/Motherboard http://sr.wikipedia.org/wiki/RAM_(memorija) http://sr.wikipedia.org/wiki/Grafika_kartica http://en.wikipedia.org/wiki/Graphics_card http://sr.wikipedia.org/wiki/Hard_disk http://en.wikipedia.org/wiki/Hard_disk_drive http://en.wikipedia.org/wiki/Cylinder-head-sector http://en.wikipedia.org/wiki/Block_(data_storage) http://en.wikipedia.org/wiki/Disk_sector http://en.wikipedia.org/wiki/Track_(disk_drive) http://en.wikipedia.org/wiki/Disk_formatting http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_Parted http://en.wikipedia.org/wiki/Boot_sector http://en.wikipedia.org/wiki/Master_Boot_Record http://en.wikipedia.org/wiki/CD/DVD_drive http://sr.wikipedia.org/wiki/DVD_ita http://sr.wikipedia.org/wiki/HD_DVD http://sr.wikipedia.org/wiki/Blu-ray http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_power_supply http://sr.wikipedia.org/wiki/Tastatura http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_keyboard http://en.wikipedia.org/wiki/PS/2_connector http://en.wikipedia.org/wiki/USB http://sr.wikipedia.org/wiki/Kursor http://sr.wikipedia.org/wiki/Monitor http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_monitor http://sr.wikipedia.org/wiki/Komandna_linija http://en.wikipedia.org/wiki/Command-line_interface http://sr.wikipedia.org/wiki/Grafiki_korisniki_interfejs http://en.wikipedia.org/wiki/Graphical_user_interface http://en.wikipedia.org/wiki/DVI_connector http://sr.wikipedia.org/wiki/Operativni_sistem http://en.wikipedia.org/wiki/Operating_system http://sr.wikipedia.org/wiki/Linuks http://sr.wikipedia.org/wiki/Slobodni_softver http://sr.wikipedia.org/wiki/Softver_otvorenog_koda http://sr.wikipedia.org/wiki/Jezgro_operativnog_sistema http://sr.wikipedia.org/wiki/GNU_GPL http://sr.wikipedia.org/wiki/Linuks_distribucija http://sr.wikipedia.org/wiki/Ubuntu http://sr.wikipedia.org/wiki/tampana_ploa http://sr.wikipedia.org/wiki/Maina http://sr.wikipedia.org/wiki/Tranzistor http://sr.wikipedia.org/wiki/Integrisano_kolo http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-Da-li-je-potebno-instalirati-Ubuntu-64-bit? pid=170566#pid170566 http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Ubuntu_releases 206

[115] [116] [117] [118] [119] [120] [121] [122] [123] [124] [125] [126] [127] [128] [129] [130] [131]

http://sr.wikipedia.org/wiki/Gnom http://en.wikipedia.org/wiki/GNOME http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka http://sr.wikipedia.org/wiki/Direktorijum http://en.wikipedia.org/wiki/Text_editor http://en.wikipedia.org/wiki/Gedit http://sr.wikipedia.org/wiki/Raunarske_mree http://sr.wikipedia.org/wiki/Lokalna_mrea http://sr.wikipedia.org/wiki/WAN http://sr.wikipedia.org/wiki/Mrene_topologije http://sr.wikipedia.org/wiki/Internet http://sr.wikipedia.org/wiki/Www https://help.ubuntu.com/10.04/add-applications/C/adding-repos.html http://wiki.ubuntu-rs.org/Ubuntu_riznice http://www.kde.org http://www.xfce.org http://lxde.org

207