Srbi muslimani

Knjiga naeg istaknutog publiciste Slobodana Jarevia Bivi Srbi na naunoj osnovi govori o otuenju i verskoj podeli Srba. Sastoji se iz etiri segmenta, a mi vam na ovaj nain predstavljamo deo koji govori o Srbima - muslimanima

Srbi podeljeni dravama i vera

U pismima Petra Petrovia Njegoa, nalaze se i ona odailjana skadarskom veziru Osman Masharpai Skopljaku, ''jednoplemeniku razliita ispovedanija... jedne krvi''. Njego je podseao Skopljaka da su im porodice iz istog srpskog zaviaja - Skopljakova od Bugojna, a Njegoeva od Zenice. Osman Masharpau su ove rei, mada je bio ohol, dotakle. Bio je razapet, kako to narod kae, izmeu korena svoje nacije i svojih obaveza neprijateljskoj Turskoj, u ijoj dravnoj strukturi je bio velikodostojnik. Paa, o svojim mukama, nije ostavio pismena traga, ali e se pain unuk Omerbeg Sulejmanpai-Despotovi, s velikom grupom mladia iz uglednih muslimanskih porodica, krajem devetnaestog stolea, okrenuti svome rodu i najumilnije mu pevati. Omerbeg e uzdizati srpsku krsnu slavu, rod i srpsko ime, uveren da je doiveo srene dane, o kojima je, njegovom dedi Osmanu Masharu, pisao umni Njego: ''Ja bih rad (obavetava i jadikuje o tim danima Njego) da sam se malo docnije rodio, jer bih vidio svoju brau e su se sebe i svojih spomenuli i e javno pred svijetom kazali da su oni dostojni praunuci i potomci starijeh vitezova naeg naroda''.[1] Stihovi Omer-bega u pesmi Leti pjesmo su treperili ovom izgovorenom porukom Njegoa i pritajenim mislima Osmana Mashar-pae: ''eli vidjet ljutog lava, za slobodu to se bori, ti poleti, pjesmo moja, onoj maloj Crnoj Gori. Pod Lovenom na kamenu Nae tamo onog lava, to slobodi kri puta Otrim maem i guslama. Ponesi mu pozdrav vjerni Zarad sree bratskog gleda, Krv nas vee, a ne d'jeli Vjera Hrista, Muhameda''.[2] Drugi veliki rodoljub meu Srbima muslimanima bio je Avdo Karabegovi Hasanbegov. On e, u ''Bosanskoj vili'', Sarajevo, 15. juna 1898, objaviti pesmu U oi Vidova 1898. i u njoj e, pun slutnje o moguem buduem bratoubilatvu, preklinjati da se srpski zaviaji zagrle: ''... Ej, Kosovo tuno i alosno! Sklanjali se za visoke gore Jarko sunce sjetno, neveselo, Da ne gleda e se braa bore? Da ne gleda maeve krvave e brat bratu kroz grudi probada, Da ne gleda srca izdajnika e paklena zloba, zavist vlada. Da li eka aj, Kosovo tuno! Nove bratske borbe i megdana? Da li eka ej sudbino kleta

Sretnijega tude Vidov dana. Ili eka da izgladi vrjeme Crne bore sa tvojega ela, Da na groblju praotaca svojih Zagrle se braa prevesela. Da li eka bratsko razbojite, Opet bojna truba da zatrubi? Ili eka ah zlaani sanci Da se Prizren s Avalom poljubi?! Ovakvo oduevljenje za ''grljenje brae prevesele'', brae hriana i muslimana, nalazimo u proznim i epskim delima Srba od 15. stolea. U njima, vidimo da su srpski dravnici i vojskovoe oba ispovedanija bili razapinjani izmeu elje da obnove carstvo Nemanjia i zakljuka da su se tome, sudbonosno, ispreile osvajake sile Azije i Evrope. Zato su se kolebali i svrstavali pod jedan, drugi ili trei barjak verujui da je izbor vrste barjaka Boija volja, ili iznuda istorijskog trenutka - nadmoi drave pod krstom ili drave pod polumesecom. Srpsku dravu su, jednako, satirali i Turci i Evropljani. To je iskusio ura Crnojevi, koji je, u nameri da ouva ostatke srpske drave u Zeti, otputovao u Mletke i traio pomo, a kad je tamo naiao na neprijateljsko dranje, vratio se u Zetu i sklonio se u Tursku. ''ura se u izbeglitvu uverio da je Mletaka Republika imala iste ciljeve kao i Turska osvojiti to vie srpskih zemalja. Mleani su svoje vojne ekspedicije usmeravali prema Zeti, dok je ona bila u sastavu Srbije Stefana Lazarevia i sestria mu ura Brankovia. Koristili su svaki turski napad na Srbiju da bi okupirali zetske posede na morskoj obali. U tu svrhu, dud je inio sve da Zetu oslabi iznutra. Pokuavao je da izazove dinastike borbe meu Crnojeviima. Protiv Stefana Crnojevia je podsticao njegovu brau i izdano ih pomagao novcem, robom i orujem. Zabeleeno je da su Mleii uspeli protiv Stefana dignuti i jedno pleme s obala Skadarskog jezera''.[3] U ovakvom okruenju, Srbi su, bez obzira na versku pripadnost, bili primorani da slue Turskoj ili nekoj od evropskih drava. A te drave su, sledei sveprisutnu ideju uveanja teritorije, surovo uklanjale prepreke na tom putu. Nita im nije bilo sveto, kao to se to vidi na ovom primeru Mletake Republike. Ona lomi hriansku Srbiju, na isti nain kako to ini i islamska Turska. Dravnom interesu se sve podreivalo. U Turskoj, i ivoti sultanovih sinova. Nita nije smelo remetiti snaenje i irenje drave. K tom cilju, moni Sulejman je naredio da mu ubiju sina Mustafu, koji je i umno i telesno bio ispred ostale brae po ocu, a izvesno vreme pre toga, ubio je i sina Ibrahima. Ovako su to zabeleili istoriari: ''Caru su razapeli ador, ogroman kao dvor, podeljen pregradama od svile na nekoliko odaja. 'Bio je to oktobar 1553, kad je Sulejman pozvao sina da ga poseti. Tako je nekad doveo na veeru i miljenika Ibrahima...' Sav u tekoj zlatnoj odei, vie nalik na mumiju nego bilo kad ranije, car je nepomino sedeo pod adorom i kroz zavesu, dovoljno providnu, zurio u drugu odaju, koja je jo bila prazna. U jednom trenutku, napolju je zavladala tiina, i u odaju je, bez pratnje, uao Mustafa, njegov sin, sav u beloj odei, lep kao junak iz prie, i zauen zastao to nikog nema u polutamnoj prostoriji. A onda je Sulejman video kako iz uglova iskau mutavci, ogromni i crni, i bacaju se na Mustafu da ga zadave. Dok je trajalo rvanje, sultan je primetio da ga je sin zapazio kroz zavesu i, zajaukavi da mu pomogne, poslednjom snagom zbacio sa sebe dinove. Princu je tada priao s lea dvoranin Zal Mahmud-paa, potonji vezir i zet carske kue, i nabacio mu gajtan oko vrata. Za to vreme, car se nije ni pomerio''.[4] Kad imamo u vidu ovakvo sultanovo rtvovanje sopstvenog sina za interes drave, postaje jasno zato je Osman Masharpaa Skopljak bio prinuen da ne spominje svoje srpsko poreklo u prepisci s Njegoem. A da je o srpstvu brinuo i govorio u krugu porodice i sa svojim bliskim prijateljima Srbima muslimanima, vidi se u spisima njegovog unuka Omer-bega Sulejmanpaia Despotovia. Omer-beg je, kad je minula opasnost od strane kazne turskih vlasti krajem devetnaestog stolea, predao Bogdanu Milanoviu Krajiniku rodoslov Sulejmanpaia. Krajinik je to objavio u asopisu Golubu, u Somboru, 1. oktobra 1899. godine. Rodonaelnik ove ugledne muslimanske porodice u Bosni bio je, niko drugi, nego srpski plemi, s titulom despota Mihajlo. Preao je u muslimansku veru u vreme Mehmeda Drugog i uzeo ime Ali-paa. Ruski konzul u Sarajevu Aleksandar F. Giljferding je istraivao poreklo Sulejmanpaia Skopljaka i doao do podatka da im je rodonaelnik Mihajlo bio Jablanovi. To je plemika porodica, za koju neki istoriari tvrde da su se iz nje izdvojili Kotromanii.[5] Skopljaci su, mada plemenitog srpskog roda, glasili kao odani turski dravnici i vojskovoe. Bili su prinueni na preduzea protiv srpskih nacionalnih interesa, ali je sigurno, da to nisu inili mirne savesti. Posebno ne u prvoj polovini devetnaestog stolea, kad su muslimani Bosne i Hercegovine podigli bunu protiv turske okupacije. Voa srpskog muslimanskog ustanka bio je Husein beg Gradaevi. Uz njega su pristali lanovi mnogih plemikih porodica i otvoreno su pozivali Srbe muslimane da se osvete Turcima za srpski poraz na Kosovu polju 1389. godine. Ustanici su krenuli s vojskom iz Sarajeva prema Travniku 1831. godine, a suprostavila im se turska vojska na elu sa Sulejmanpaiima Skopljacima: Mustajpaom i Osmanalajbegom. Nadomak Travnika, dve vojske su se estoko potukle. Pobedila je vojska Srba muslimana, a Skopljaci su se spasili bekstvom u Duvno. Husein - beg Gradaevi je vojevao protiv Turaka desetak godina. Jednom prilikom je prodro u Srbiju i pobedio je tursku vojsku i na Kosovu. No, 1851. godine je turska vojska, sastavljena od Arnauta, na elu s Omer-paom Latasom (poturenim Srbinom iz Like) upala u Bosnu i uguila ustanak bosansko-hercegovakih Srba muslimana. Bez obzira to su pristalice kapetana Gradaevia bile privrene islamskoj religiji i protivile se sultanovim reformama o proirenju prava hrianima, njihov pokret je imao srpsko nacionalno obeleje borbu protiv okupatora iz Azije, oslobaanje Bosne i Hercegovine i pripajanje Srbiji. Tu srpsku svest kod muslimanskih ustanika, prepoznao je

nemaki istoriar i pisac Leopold Ranke. U knjizi Srbija i Turska u devetnaestom veku, Ranke e, na str. 114, navesti da su Srbi muslimani pevali: ''Mi idemo na Kosovo ravno, Gde nam stari slavu izgubie, Staru nau slavu praedovsku. I mi emo na polju Kosovu Il' izgubit vjeru i junatvo, Ili emo, ako Alah dade, Dumanina svoga pobjediti, I u Bosnu vratiti se slavno''. Pobuna muslimana protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini pod vostvom Husein-bega Gradaevia (Zmaja od Bosne) nije bila usamljena. Protiv Turaka je podigao muslimane Hercegovine Ali-paa Stoevi Rizvanbegovi 1849. godine. Da je njegova pobuna imala isto srpske pobude, govore injenice da je on bio veliki prijatelj Petra Petrovia Njegoa i da je na ustanak pozivao i Srbe hriane - pravoslavne i katolike. I ovu bunu, kao i onu Gradaevievu, uguie Omer-paa Latas.[6] Za ono vreme tekog srednjevekovnog naslea u Bosni i Hercegovini, s neobrazovanim stanovnitvom i bez saradnje s nacionalnim pokretima u evropskim dravama, feudalna elita Srba muslimana je nagovestila, ovim ustancima, svoju nacionalnu samobitnost. To to ustanku nisu masovnije prili Srbi pravoslavni i katolici, posledica je uobiajenih srpskih, meusobnih, podela. Ne samo po religioznim vovima, nego i po zaviajnim, stalekim, dinastikim, ideolokim - oslanjanjem jednih na Rusiju, drugih na Austriju, treih na Tursku, Mletke, Maarsku, itd. Nacionalno tetna, srpska sklonost ka podelama je bila pobeena u Hercegovini 1882. godine. Tad su Stojan Kovaevi i Salko Forte podigli protiv austrijske okupacije 150.000 ustanika, od kojih su polovina bili muslimani, a polovina pravoslavni. Na elu ove zaboravljene srpske revolucije, bili su prvaci i jedne i druge konfesije: Hajdarbeg i Ibrahimbeg engi, Omer-beg Filipovi, Ibraga Tanovi, Beg Tankovi i mnogi drugi, a od pravoslavnih: Stojan Kovaevi, Pero Tunguz, serdar Vaso Buva, Jovo Samardi, Luka Dangubi, itd. Odsustvo srpske dravne ideologije u Jugoslaviji od 1918, uslovilo je da se ova srpska ratna i oslobodilaka sloga muslimana i pravoslavnih zaboravi i da se njen duh ukloni iz svesti mlaih generacija, jednih i drugih. Utapanje srpske ideologije u jugoslovenstvo u dvadesetom stoleu je kljuna greka srpskih dravnika i intelektualaca i ona e usloviti strahovite meusobne srpske pokolje u dva svetska rata i u separatistikim ratovima u Jugoslaviji od 1990. do 1999. godine. A da do toga nije trebalo doi, pokazuju primeri muslimanskih prvaka koji su sledili tekovine muslimansko-pravoslavnog ustanka protiv Austrije 1882. godine. Najugledniji meu njima, bio je Mehmedbeg Kapetanovi-Ljubuak. On je 1887. godine napisao zbirku poslovica, pesama i anegdota: Narodno blago. Ovo delo je tampao irilicom. Poklonio je svoje zemljite kod Bihaa i Sanskog Mosta za podizanje pravoslavnih crkava i parohijalnih domova. Njegov sin Rizabeg je prigrlio oevo srpstvo - pisao je rodoljubive pesme i tampao ih u srpskoj Bosanskoj vili. Da je svest o pripadnosti muslimana srpskom stablu bilo meu narodnim prvacima odnegovano pre stvaranja Jugoslavije, pokazuje muslimnsko-pravoslavni ugovor o ureenju Bosne i Hercegovine od 1902. godine, kojim je pokuano spreavanje austrijske namere da sve doljake u Bosnu i Hercegovinu (strance) predstavi za Hrvate i da srpski jezik proglasi ''zemaljskim'', ili ''bonjakim''. Zato su Gligorije Jeftanovi, Vojislav ola, Alibeg Firdus i Bakirbeg Tuzli uneli lan 11: ''Narodni i slubeni jezik je srpski, a pismo irilica. Ne priznaje se pravo zaviajnosti nikome ko je doao s okupacijom ili posle nje, pa ni njihovim potomcima, makar da su u Bosni roeni''. Ovaj dravni i nacionalni dokument je, ubrzo, dao rezultate i prava je teta to je posle 1918. godine muslimansko-pravoslavna sloga zanemarena i odroavanje muslimana od srpskog stabla dravno podsticano. Posebno, u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Ali, tih prvih godina dvadesetog veka, sve je nagovetavalo bratstvo istorodnih muslimana i pravoslavaca. Tako su muslimani osnovali Srpsko muslimansko potporno ako drutvo i poeli da izdaju asopis Gajret. Predsednik Drutva je Mehmedbeg Fadilpai, veleposednik iz Sarajeva. Urednik Gajreta, od 1907. je Osman iki i asopis rui okvire meusrpske verske podeljenosti. Zalae se za srpstvo i muslimani prestaju da se zovu Turcima, shvatajui da pripadaju srpskom rodu. Osman iki, sa Smajom emaloviem, pokree i asopis Samoupravu, 1910. godine. Atmosferu srpskog rodoljublja meu muslimanima Bosne i Hercegovine, krajem 19. i poetkom dvadesetog stolea, najupeatljivije prikazuje lepa lirska pesma Srbina muslimana Aliveri Tuzlaka, Amanet od eda, objavljena u Bosanskoj vili, 1898:

''U dolafu moga eda s desne strane u pretincu, kad jo bijah grjeno d'jete viah malu ikonicu. Prikradoh se da razgledam, Kakva li je na njoj slika, Bjee srebrom optoena Slika ura muenika. Ja to onda nisam znao. Zazir'o sam od adaje, Al' s adajom ko se bori, Osje'o sam, junak da je. Samo zato, samo zato, Ja poljubih tog ovjeka. ed unie ja sezbunih A on ree: 'Neka, neka! Istog ura, ljubili su Nai preci ko sveari, Pa zar da jaunah ljubnut' to ljubljahu nai stari. Al' ti n'jesi poljubio Samo hader ilijaza, I poljupce si poljubio Svojih rahmet praotaca'. Tako edo, al' on ode Ve odavno s ovog sv'jeta, A ja uvam ikonicu Pored drugih amaneta. Al' ja zato, Alah-ikber, vrsto s drim svog mezheba, A mezheb mi nit' ne smeta Da srbujem kako treba''. Tih godina, muslimani Bosne i Hercegovine prolaze, pred austrijskim vlastima, kao i saplemenici pravoslavni. Ibrahim Balta, Hercegovac, postaje uveni etnik kod vojvode Vojina Vuka Popovia. Poginuo je 1912. godine, u borbi protiv Turaka. Izet Telalbai, pred austrijskim sudom u Bihau, izjavljuje da je Srbin, od roenja. lanovi ''Mlade Bosne'' i borci za oslobaanje od austro-ugarske okupacije su: ulaga Bukovac, Muhamed Mehmedbai, Mustafa Golubi i drugi. Dr Avdo Hasanbegovi, dugogodinji predsednik Gajreta i senator, bio je u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Borio se na Dobrudi i Solunskom frontu. Odlikovan je ''Karaorevom zvezdom''.[7] RANIJE SRPSKO RODOLjUBLjE MUSLIMANA Srpsko rodoljublje kod muslimana nije novijeg datuma ne odnosi se samo na 19. i 20. stolee. Ostao je pismeni trag o Muhamedu Hevaji iz Tuzle. On je sredinom 17. stolea pisao pesme o Srbima hrianske i muslimanske vere. Proroki je zakljuio da e zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom avu ako nacija zaboravi da su muslimani i hriani od jednog oca i jedne majke: ''Otac jedan, jedna mati, Prvo bi nam valja znati, Jer emo se paski klati...'' Poetkom 19. stolea, jedan od prvaka muslimana u Mostaru, Ali-aga Dadi, osniva politiki pokret i trai autonomiju Bosne i Hercegovine u Turskoj. Njegovi sledbenici su, podjednako, i muslimani i pravoslavni. Ovo je bilo previe za tursku vlast. Ona se uplaila eih zahteva Srba oba zakona u Bosni i Hercegovini, koji su mogli da se povedu za primerom Srba u Srbiji, gde je buktao Prvi srpski ustanak. Da ne bi izazvali otvorenu pobunu u BiH, Turci nisu smeli da zatvore ili pogube Ali-agu Dadia, nego su ga, tajno, otrovali. Da su srpski intelektualci, poslednja dva veka, vie brige posveivali svojoj naciji, istorijska literatura bi bila mnogo bogatija i drukija svrsishodnija nacionalnim interesima. Da su se, recimo, mlade generacije muslimana, u devetnaestom i dvadesetom stoleu, vaspitavale na primeru Sinan-pae Sijeria iz Gorada, sigurno je da hrvatska propaganda ne bi mogla da ih pridobije u onolikom broju - u kojem su se prikljuili faistikim jedinicama 1941. godine. A Sinan-paa Sijeri je, krajem 18. stolea, inio sve da muslimanima ukae na njihovu pripadnost srpskoj naciji. Svakako, u to vreme, bio je to opasan korak za muslimana i visokog dostojanstvenika Turske. No, Sinan-paa se nije obazirao na opasnosti. titio je pravoslavne Srbe od razuzdanih turskih zulumara, najee pridolica iz ostalih krajeva Turske. Pomagao je obnavljanje pravoslavne crkve blizu Gorada zadubine Hercega Stefana. Sinan-paa je negovao uspomenu na svoje pravoslavne pretke. Imao je pismene zapise da su bili srpski plemii ijerinii u srednjevekovnoj Bosni. ijerinii su ogranak jo poznatije plemike porodice Luia. Kad je

Sinan-paa Sijeri, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi eleo da Turci budu poraeni, pa makar i sam glavu izgubio. elja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Miaru 1806. godine, a Sinan-paa Sijeri je, u toj bici, poginuo.[8] ivot je, zbog srpstva, izgubio i pesnik Sejid Vehab Ilhamija iz epe, jer je, svojim stihovima, napadao tursku vlast. U jednoj pesmi je napisao: ''Turin nema amela. Krivda pravdu zamela...'' Turci su ga zatvorili u Travniku i udavili 1821. godine.[9] JUGOSLOVENSTVOM PROTIV SRPSTVA MUSLIMANA U Jugoslaviji je, do 1941. godine, injeno sve da se neguje jugoslovenstvo, a ne srpstvo, pa je to omoguilo da se veliki broj muslimana, prema uputstvima iz faistike Nemake i Nezavisne Drave Hrvatske, pridobije za antisrpsko delovanje. Muslimanska omladina je regrutovana u hrvatsku faistiku vojsku (ustae i domobrane), po zamisli dr Dafera Kulenovia, koji je izmeu dva svetska rata ve negovao meu muslimanima jugoslovenstvo, umesto srpstva. On je, 1941. godine, prihvatio hrvatstvo i postao Paveliev doglavnik. (Do rata je bio rukovodilac Jugoslovenske muslimanske organizacije, u kojoj se, polako, gasilo srpstvo, negovalo jugoslovenstvo i pripremao savez s faistima). No, srpska svest kod mnogih muslimana je bila nepokolebljiva u tom stranom Drugom svetskom ratu. To pokazuje i primer sudije iz Mostara Muje Paia. Kad su hrvatski vojnici (ustae) traili od Srba da predaju svoju imovinu hrvatskim vlastima, Mujo Pai je doterao biciklo i rekao: ''Ja nijesam ovjek berze i spekulacije. Stari su mi bili Srbi, srpski mislili i osjeali i kad je svanjivalo i smrkavalo, kako za vrijeme Jugoslavije, tako i pod Turskom i Austrijom. I ja ne mogu nita drugo biti. Vae nareenje odnosi se i na mene i evo vam biciklo''. Da je bilo sree, ova reenica bi krasila kolske knjige Jugoslavije i dananje Srbije. Ali, nije samo ovaj herojski postupak Muje Paia predat zaboravu, voljom komunistikih voa Jugoslavije i nemarom etnikih hroniara i memoarista. Malo ko zna da je Mujo Pai, zajedno s Fehimom Muskadiem, dr Ismetom Popovcem i drugim muslimanskim prvacima, bio etiri godine u etnikim jedinicama, pod komandom Dragoslava Drae Mihailovia. U Nevesinjskoj i Mostarskoj etnikoj brigadi, bilo je postrojeno 5.000 (pet hiljada) etnika muslimana.[10] Neoprostivo je ovakve dogaaje prepustiti zaboravu, jer su posledice istorijskog zaborava tetne za naciju. Uklanjanjem injenice o masovnom ueu muslimana u etnikim jedinicama, stvoren je novi jaz meu Srbima opet, po verskom avu. Jer, da se to nije prikrivalo, onda bi se etnikim pokretom, ako je bio nacionalno opravdan, ponosili i pravoslavni i muslimani, a ako je bio nacionalno tetan, onda bi i pravoslavni i muslimani, ravnopravno, izvlaili pouke za budunost. Moemo zakljuiti da je srpski nacionalni oprez bio odsutan u Jugoslaviji, pa je etniki pokret prikazivan u literaturi kao antimuslimanski jednako kao i antikomunistiki. Podatak o etnicima muslimanima je objavljen, moda Boijom promisli, u novinama Srba u ikagu ''Bratstvo'', majski broj 1954. godine. Autor je bio ininjer Vladimir Zeevi, komandant bataljona u Nevesinjskoj brigadi i ratni drug Muje Paia, Fehima Muskadia i dr Ismeta Popovca.[11] SRBI MUSLIMANI O SRPSTVU - POTOMSTVU[12] (pesme s kraja 19. i poetka 20. stolea) Omer Skopljakovi: E Lj A ... Dumane mrzi, a Srpstvo ljubi, Tako mi sine ti bio iv, Pane li babo u borbi ljutoj, Osvet' ga sine, sokole siv... Srbin Avdo Karabegovi: OH, TA LjUBIM TE... ... Tako mi pravde Vinjega Boga Tako mi srpskog Imena moga... Protivu islama, To nita nije, Sin Otadbinu, Ljubiti smije.

Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi: SRPSTVU Iz mog srca, iz plamenih grudi, Iz uzdaha, iz due, iz snova, Tebi Srpstvo, moja sreo draga, Leti, evo, laka pjesma ova!... Suza ista; suza due moje, Suza, to me milom bratstvu vee, Suza vjernaljubavi i krvi, Tebi, Srpstvo, to me vjeno stee! Aliveri Tuzlak: ZNAM JE TA SAM ... Evo pjesme, nije vjeta Al' za svojim leti jatom. Nemojte me vie vr'jeat' Zovite me Srbom, bratom! Nuridin Ibnul-Hader: PJESMI Uzdii se, pjesmo moja, Iz plamenih, srpskih grudi, Smjelo leti kroz krajeve, e god sl'jepi guslar gudi! Uz gusala glase mile, egod uje da se poje, Tu slobodno spusti krila, Tu e nai brae moje... Al' me'njima ako vidi, Ko te krivim okom gledi, Tog se kloni! Izrod to je, Tomu demon stope sl'jedi. Uzdii se pjemo moja, Iz plamenih, srpskih grudi, Smjelo leti kroz krajeve, e god sl'jepi guslar gudi... Aliveri Tuzlak: SRPSKI JEZIK pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove ''zemaljski'' kasnije i ''bonjaki'' Srpski jezik, rajski jezik Ne to njime zbori raja, Ve za to, to u sebi Sve miline zvuka spaja. Srpski jezik, rajski jezik Zna kako s' u dui hori, Kad nam majka, kad nam sestra, Kad nam ljuba njime zbori. Srpski jezik, rajski jezik Zna kako nas on potresa, Kad nam guslar njime pjeva, Te nas die u nebesa. Srpski jezik, rajski jezik Rane vida, l'jei bole, Zna kako nam dui prija Kad nas, starci njim sokole. Srpski jezik, rajski jezik Za to velim, to da krijem: Svaki onaj Bogu gr'jei, Ko ga zove zemaljskijem. Ovako velianstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije mogue pronai u delima drugih srpskih knjievnika pravoslavne ili rimokatolike vere. Da je ova pesma treperila u udbenicima Jugoslavije, bila bi kadra da suzbije ludilo u filolokoj nauci, u kojoj se, nenauno, srpski jezik prozva i ''srpskohrvatskim'' i ''hrvatskosrpskim'', i ''hrvatskim'', i ''bonjakim'', i

''bosanskim'', i ''crnogorskim''... A da su negovana i druga (iz literature uklanjana) dela Srba muslimana i Srba katolika, ne samo da se srpski jezik ne bi ovoliko puta preimenovao, nego se ni Srbi ne bi osipali i gradili nove nacije hrvatsku, muslimansku, bonjaku, crnogorsku... Ne bi se ni otueni delovi srpskog naroda tako lako povodili za interesima velikih sila i kidisali na saplemenike verne svojoj naciji i svojoj dravi ne bi onako suludo, da to podvuemo, razbijali svoju dravu u ratovima od 1990. do 1999. godine. Razbijali su je u ime globalista iz SAD i Zapadne Evrope, a iz tih drava (od krstakih ratova, preko kolonijalnog istrebljenja naroda na rasnoj osnovi, do koncentracionih logora smrti u Drugom svetskom ratu) nikad nita dobro nije stizalo drugim narodima i drugim dravama. Kao to su sakrivana rodoljubiva knjievna dela Srba muslimna, tako je u Drugoj Jugoslaviji bilo zabranjeno itati dela Svetog Vladike Nikolaja Velimirovia. On e, pre groznog Drugog svetskog rata, naslutiti ta Evropa znai u svetskim razmerama, pa e, 9. januara 1920, na Kraljevskom koledu u Londonu, izgovoriti:

''Evropa je pomraila izvor svetlosti, izgubila pravi put i postala nesiguran vodi oveanstva u budunost''.[13]
Ovakve Evrope (i Amerike), bili su svesni i mnogi Srbi muslimani u vreme separatistikih ratova u Jugoslaviji. Svrstavali su se u vojne redove pravoslavnih Srba, nadajui se da e se sauvati zajednika drava istorodnog naroda podeljenog na tri konfesije. Mnogi su, kad je krvoprolie doseglo zabrinjavajue razmere, shvatili da se muslimani, pravoslavni i katolici nikad nisu meusobno krvili na srpskoj zemlji, dok to nisu organizovale velike sile Evrope i Azije. Toga e, narednih godina, biti svesni i oni, u sve tri konfesije, koji jo misle da smo jedni drugima uzrok svakog zla u prolosti - i da emo to biti i u budunosti. Da bismo ove slutnje odagnali, morali bi dravnici i intelektualci i muslimana, i pravoslavnih, i katolika vratiti u udbenike i literaturu ove sakrivene pesme Srba muslimana i mnoga druga sakrivena dela rodoljubivih poruka. A iz literature, treba da izbace sve ono to vodi u zabludu. I tako prisutan falsifikat o poreklu muslimana veina autora pie da su Turci islamizovali Slovene u srpskim zemljama. Kakva naivna podvala, a opstaje. Jednostavno, Turci nisu mogli u srpskim zemljama islamizirati: Ruse, ehe, Slovence, Bugare, Beloruse, Poljake... Mogli su samo Srbe. A Hrvate su islamizirali samo u Zagorju, tamo gde su povremeno prodirali i krae se zadravali. Hrvati nikad nisu iveli na prostoru gde se govori srpski jezik o kojem tako arobno peva Srbin musliman Aliveri Tuzlak. A kad se bude znalo sve o srpskom jeziku, lako e se pronai i istorijska dokumenta o tome da su Turci, u 15. i 16. stoleu, iz Dalmacije i Krajine prognali Srbe, a ne Hrvate, kako to pie u udbenicima prethodne dve Jugoslavije. Istina e osvestiti i ujediniti Srbe sva tri zakona - evropski intelektualci 19. stolea su govorili o Srbima tri zakona, a ne samo Vuk Karadi, kako to krivotvore mnogi srpski protivnici. Ima dobrih znakova za opte srpsko osveenje. Pored navedenih primera Srba muslimana u vojsci generala Mladia, treba odati veliko priznanje umetniku svetskog glasa Emiru Kusturici. Obavestio je da je Srbin i podigao je srpsku pravoslavnu crkvu nastavljajui rodoljubivo delo Sinan-pae Sijeria. A da Sinan-paa Sijeri nije usamljen u isticanju svog srpstva u 18. i 19. stoleu, videemo u delu knjievnika Jove Bajie, kojeg ovde esto spominjemo. On svedoi da su muslimani Hercegovine, Bosne, Crne Gore, Rake, Metohije i Kosova na slubi u Carigradu, u 19. stoleu, ispoljavali svoju pripadnost srpskoj naciji. To su: pljevaljski muftija emsekadi, Ibrahim efendija umui, ahipai iz Banje Luke, Mehmed Ali-paa Rizvanbegovi, Osman Mazhar-paa engi, Halid-beg Resulbegovi, Mehmed-beg Jajanin, Beir-aga Bihorac, Omer-aga Plava, Zeir-aga Niki, Emin-aga Travnianin, Ali Fehmi efendija abi, Ali efket efendija Aliehaji, Mehmed Dizdarevi iz Ljubinja, S. Trto iz Donjeg Fakufa, Aliehaji iz Travnika, Adem Brki iz Mostara, M. Foo iz Sarajeva, M. Skopljak iz Bugojna, itd.[14] Za bolju budunost celokupnog srpskog naroda, neka ivi poruka pesnika Omer-bega Sulejmanpaia Despotovia. Greh je, i pred Bogom i pred Alahom, ogreiti se o nju. Pogledajmo: USTAJTE BRAO![15] Teka je muka robovat, brao, Na licu ropski nositi sram, Ustajmo, brao, na borbu svetu Duanov treba ponovit' hram... ... Oj, Srbe, brate, prui mi ruku, Priznaj mi, dragi, da sam ti brat! Zajedno ko dva hajdemo lava Prot' crnog vraga voditi rat! ... Spasite djecu, spasite narod, Dae nam pomo i dragi Bog! Jer Alah dragi uvijek uva I titi roba pravoga svog! A njegova pesma elja je takvog kova da bismo greni bili ako je ne bismo uneli u tivo ove rodoljubive namene:

ELjA[16] Kroz srpski svijet, kroz svijet cio Svakoga brata pozdravi mog, Ta svi smo sinci jednoga doma, Potena srpskog svi doma svog. Nek ista miso grije nam grudi, Kad ista bolja tare nam vrat, Potena elja u Srpstvu milom Da smo svi svakom: ko bratu brat. _________________________________________________________________________

[1] Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, 2001. 2 Isto. 3 Slobodan Jarevi: Istorijske skrivalice, prvi tom, strana 126, Izdava ''Miroslav'', Beograd, 2002. 4 Radovan Samardi: Sulejman i Rokselana, SKZ, Beograd, 1976,str. 663. 5 Jovo Baji: Omer beg SulejmanpaiDespotovi - Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, 2001. 6 Protojerej Ratko R. Vraarevi i prof. dr Zoran Miloevi: Pravoslavlje, vrijeme i Bosna, ''Beli Aneo'', abac, i Srpska pravoslavna crkvena opina Doboj, 2002, str. 22 24. 7 Isto, str. 25 29. 8 Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, str. 56. 9 Protojerej Ratko R. Vraevi i dr Zoran Miloevi: Pravoslavlje, vrijeme i Bosna, ''Beli aneo'', abac i Srpska pravoslavna crkvena optina, Doboj, str. 23 24. 10 Isto, str. 30 31. 11 Isto, str. 32. 12 Dejan Tomi: Srbobranke iz Bosne i Hercegovine, ''Nevko'', Novi Sad, 1997. 13 Lazar Blagojevi, Rajko Ilikovi, Ilija Pavlovi: O srbofobiji kroz vijekove, SPKD ''Prosvjeta'', amac, 2004, str. 275. 14 Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH, beograd, strane: 47-48. 15 Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, 2001, str. 71. 16 Isto, str. 71-72. [1] Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, 2001. [2] Isto. [3] Slobodan Jarevi: Istorijske skrivalice, prvi tom, strana 126, Izdava ''Miroslav'', Beograd, 2002. [4] Radovan Samardi: Sulejman i Rokselana, SKZ, Beograd, 1976,str. 663. [5] Jovo Baji: Omer beg SulejmanpaiDespotovi - Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, 2001. [6] Protojerej Ratko R. Vraarevi i prof. dr Zoran Miloevi: Pravoslavlje, vrijeme i Bosna, ''Beli Aneo'', abac, i Srpska pravoslavna crkvena opina Doboj, 2002, str. 22 24. [7] Isto, str. 25 29. [8] Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, str. 56. [9] Protojerej Ratko R. Vraevi i dr Zoran Miloevi: Pravoslavlje, vrijeme i Bosna, ''Beli aneo'', abac i Srpska pravoslavna crkvena optina, Doboj, str. 23 24. [10] Isto, str. 30 31. [11] Isto, str. 32. [12] Dejan Tomi: Srbobranke iz Bosne i Hercegovine, ''Nevko'', Novi Sad, 1997. [13] Lazar Blagojevi, Rajko Ilikovi, Ilija Pavlovi: O srbofobiji kroz vijekove, SPKD ''Prosvjeta'', amac, 2004, str. 275. [14] Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH, beograd, strane: 47-48. [15] Jovo Baji: Omer-beg Sulejmanpai-Despotovi Srpstvu, Udruenje Srba iz BiH u Srbiji, Beograd, 2001, str. 71.