Osnovni delovi biljke

O Bilju: Biljni nam svet nudi ogromnu riznicu lekovitih materija koje se joa iz najstarlih vremena i kod svih naroda visoko cene i svestrano upotrebljavaju. U naae doba, mnogo ljekovito bilje, narocito u naucnoj medicini zamenjeno je hemiskim sredstvima. Medutim, danas se oseca potreba za povratkom na prirodan nacin lecenja, tj. lekovitim materiama koje nam pru~ neiscrpno bogatstvo lekovitog bilja. a Svuda oko nas postoji opsta ravnote~ a izmedju ostaloga i ravnote~ bolesti i a, a lekovitih materia ato se nalazi u prirodi. Za svaku bolest, cak i za onu najte~ ato u izgleda neizleciva, u prirodi, lekovitom bilju nalazi se lek, samo ato ga valja pronaci. Valja znati ato se cime leci, odnosno koja je lekovita biljka najpogodnia za pojedinu bolest. Za lecenje pojedinih bolesti velike mogucnosti daju nam meaavine pojedinog ljekovito bilje. Naime, svaka biljka poseduje odredjeno lekovito svojstvo, a meaanjem nekoliko biljaka, tj. njihovih svojstava u odredjenim razmerama dobijamo lekove za lecenje mnogih bolesti. Ljekovito bilje potrebno je skupljati na njihovim prirodnim staniatirna. To je posebno va~ zbog toga ato se svaka biljka mo~ potpuno razviti no e samo u svojim prirodnim prilikama, tj. u povoljnim uslovima. Na bilje i njen puni razvoj utice klima, tlo i celokupni okolni svet s kojim bilje sacinjava uravnote~ enu zajednicu. Postoje uspeani pokuaaji kultivisanja pojedinog ljekovito bilje, no, na na primer, planinska biljka nikada se nece moci potpuno razviti u ni~ predelima. Zbog im toga ona nikada nece imati ona lekovita svojstva kao primerci iste vrste sa prirodnog staniata. Isto tako, bilje iz topllih, suncanih i primorskih podrucja ne mo~ postici e svoju punu vrednost u severnim krajevima. Prema tome, pri odabiru i kupovini lekovitog bilja uvek valja dati prednost onome bilju koje je raslo na svojim prirodnim staniatima. U propisanim recepturama, koriste se razni delovi biljaka kao ato su list, cvet, stabljika, koren, kora i sl. Zbog toga dajemo kratak opis pojedinih delova biljke.

Koren (radix): u pravilu je podzemni deo biljke kojim je bilje pricvraceno za zemlju. Osim toga, on slu~ biljci za primanje hrane iz tla. Zbog toga su na njemu krajnji i delovi ne~ i tanki. koren mo~ biti koncast i cupav, ali su mu glavni delovi ni e uglavnom zadebljani, mesnati, a kadato i drvenasti, ato je slucaj kod viaegodianjih drvenastih biljaka. Kod jace debelih i nabreklih delova korena postoje vece kolicine rezervnih materia, narocito ugljikohidrata, u obliku aecera, a to, u vecini slucajeva, korenu daje slatkast ukus. Za lek se sabire korenje mnogih lekovitih biljaka zbog toga ato se u njemu nalaze aktivne materie koje ga cine lekovitim! Gomolj (tuber): poseban je oblik podzemnog dela stabljike. Uglavnom je zaobljen i s mnogo mesnate i socne rezervne hrane. Gomolji uglavnom sadr~ mnogo e ugljikohidrata te zbog toga imaju veliku prehrambenu vrednost, kao, na primer, krompir. Podanak (rizoma) : Rizom je podzemni deo stabljike koji najceace nalikuje nadzernnom delu stabljike. Na podanku se cesto razvijaju listovi u obliku lusaka koje nisu zelene boje. Nekad se na rizomu nalaze ostaci nadzemnih listova. Rizom ili podanak mo~ biti jednostavan i razgranat. Obicno traje nekoliko godina zadr~ e avajuci rast u jednom ili nekoliko pravaca! Lukovica (bulbus) : jako je skracena podzemna stabljika ato je sacinjavaju nekoliko zelenih i mesnatih listova u kojima su pohranjeni rezervna hrana i najrazlicitije

materie. Takvu podzemnu stabliku ima crveni luk, koji se, takodje, smatra lekovitom biljkom. Stabljika (caulis) : deo je biljke koji na sebi nosi listove i cvjetove. Razlikujemo podzemni i nadzemni deo stabljike. Podzemna stablika razlikuje se od korena po tome ato se na njoj nalaze ostaci listova. Nadzemni deo je uglavnom uspravan, zeljast ili drvenast, a vremenski - jednogodianji ili viaegodianji. U zeljastirn stabljikama cesto se nalaze stanice sa hranjivim materijama, kao, na primjer, ugljikohidratima. Tim je materijama posebno bogata srcika kod zeljastih stabljika. Zbog toga se neke biljke koriste u proizvodnji aecera. Sto se tice lekovitih materija, one se retko nalaze u stabljikama. Zbog toga se stabljike retko sabiru u lekovite svrhe. Od vecine zeljastih stabljika koriste se samo mladji delovi, posebno vrhovi s mladim listovima i cvetovima, kao najaktivnlim delovima biljke! List (folium) : najaktivniji je deo biljke u kome se odvijaju najva~ nije ~ ivotne funkcle. U listovima se nalazi najviae biljnog zelenila, a osim toga, u njima nastaju i druge aktivne materije. Zbog toga se listovi najviae upotrebljavaju u lekovite svrhe. Po obliku i gradji mogu biti vrlo razliciti. Viaegodianje biljke poseduju ko~ aste listove, uvek zelene i prilicno cvrstog sastava. Cetinjace imaju isto tako viaegodianje listove kojih je oblik iglicast. Drugi listovi traju samo godinu dana i razlikuju se i oblikom i gradjom. U vecoj ili manjoj meri listove mnogih biljaka pokrivaju dlacice. To je veoma va~ za raspoznavanje pojedinih vrsti lekovitog bilja. Za lek se uglavnom no sabiru listovi u punom razvojnom stepenu, po najbolje prije cvatnje biljke. Za lekovitu upotrebu, odnosno suaenje nisu preporucljivi suviae mladi listovi jer sadr~ e mnogo vode. Cvet (flos) : biljci slu~ za razmno~ i avanje. Razvojem biljaka, cvetovi su se postupno usavraavali tako da su poprimili veoma slo~ ene oblike, prilagodjavajuci se nacinu opraaivanja - od najjednostavnleg, vetrom, do najslo~ enleg, insektima. Kod razlicitih biljaka cvetovi su vrlo raznoliki, kako svojim izgledom tako i delovima iz kojih su sastavljeni. U cvetovima nalaze se praanici i tucak sa semeniin zamecima iz kojih nastaju semenke ato slu~ za razvoj nove biljke. Oblik i boje su, takodje, va~ za e ni raspoznavanje pojedinih vrsti. Cvetovi, takodje, sadr~ razne aktivne materije se u e mnogim slucajevima koriste u lekovite svrhe. Cvetove je potrebno brati pre nego ato izvrse svoju funkciu. Uobicajeno se beru citavi cvetovi i to s pricvetnim listovima u kojima se, kao i u delovima caake, nalazi najviae delotvornih materija. Brati i suaiti ih oprezno, jer su ne~ gradje! ne Plod (fructus) i semenka (semen) : Oplodjeni tucak pretvara se u plod ato u sebi sadr~ semenke. Koliko god raznolikost postoji medju cvetovima, ]oa je veca kod i plodova i semenki. U plodovima i semenkama biljke odla~ i materije koje su svojim u svojstvima lekovite, ili otrovne. U lekovite svrhe upotrebljavaju se citavi plodovi, a kod nekih semenke. Kora (cortex) : biljci slu~ za razmno~ i avanje. Razvojem biljaka, cvetovi su se postupno usavraavali tako da su poprimili veoma slo~ ene oblike, prilagodjavajuci se nacinu opraaivanja - od najjednostavnleg, vetrom, do najslo~ enleg, insektima. Kod razlicitih biljaka cvetovi su vrlo raznoliki, kako svojim izgledom tako i delovima iz kojih su sastavljeni. U cvetovima nalaze se praanici i tucak sa semeniin zamecima iz kojih nastaju semenke ato slu~ za razvoj nove biljke. Oblik i boje su, takodje, va~ e ni za raspoznavanje pojedinih vrsti. Cvetovi, takodje, sadr~ razne aktivne materije se e u mnogim slucajevima koriste u lekovite svrhe. Cvetove je potrebno brati pre nego ato izvrse svoju funkciu. Uobicajeno se beru citavi cvetovi i to s pricvetnim listovima u kojima se, kao i u delovima caake, nalazi najviae delotvornih materija. Brati i suaiti ih oprezno, jer su ne~ gradje! ne

Vegetativni biljni organi

Koren
Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka pri vra uje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa ijom aktivnoa u koren raste neprekidno tokom ~ ivota. Vegetaciona kupa je zaati ena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oatetila pri probijanju kroz podlogu.

Stablo - izdanak
Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom ~ ivota biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak. Osnovne uloge stabla su:

provo enje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija; stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji polo~ aj za primanje Sun eve svetlosti.

List
List je deo izdanka koji obavlja tri veoma va~ funkcije : fotosintezu, ne transpiraciju i razmenu gasova.

Reproduktivni biljni organi

Cvet

Cvet predstavlja kratak izdanak sa ograni enim rastom, sa listovima specifi no izmenjenim funkcijom. Osnovna funkcija cveta je seksualna reprodukcija biljke. Cvetovi su karakteristi ni samo za biljke cvetnice.

Cvasti
Cvast predstavlja skup cvetova na zajedni koj osovini. Bioloaki zna aj cvasti je u tome ato grupisanje cvetova olakaava opraaivanje jer insekti za kratko vreme obi u viae cvetova kada su oni grupisani i lakae ih uo avaju u lia u. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lakae se pokre u vazduhom, ato je va~ za biljke no koje se opraauju vetrom.

Plod
Plod je reproduktivni biljni organ koji se posle oplo enja obrazuje iz plodnika. Smatra se preobra~ enim plodnikom koji u unutraanjosti zatvara seme (plod je prisutan samo kod skrivenosemenica). Posle oplo enja dolazi do promena u zidu plodnika on razrasta i obrazuje zid ploda, perikarp (oplodnica).

Seme
Seme je reproduktivni biljni organ prisutan samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka pre~ ivljava nepovoljne uslove spoljaanje sredine i u kome se nalazi klica, za etak nove biljke. Razvija se iz semenog zametka, posle oplo enja.