Glavni Rudarski Projekt

Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva
____________________________________________________________
Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.
1
Glavni rudarski project eksploatacije krenjaka
povrinskog kopa
Kaona kod Kueva

Beograd,2008 god
____________________________________________________________
2
Sadraj:
1. Podaci o leitu vrsta , kvalitet i koliina mineralne sirovine ................................4
1.1. Lokacija leita i eksploatacionog polja ...............................................................7
1.2. Istraivanje leita i nain okonturenja .................................................................8
1.2.1. Istrano buenje .......................................................................................................9
1.3. Oprobavanje ........................................................................................................10
1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja ....................................................................10
1.5. Fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja............................................................14
1.6. vrstoa kamena na pritisak ...............................................................................17
1.6.1. vrstoa kamena na pritisak u suvom stanju.........................................................17
1.6.2. vrstoa kamena na pritisak u vodozasienom stanju ..........................................18
1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema Beme-u.................................19
1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i upljinama..............................................19
1.6.5. Poroznost kamena..................................................................................................20
1.6.6. Upijanje vode.........................................................................................................21
1.6.7. Sadraj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu............................................................22
1.6.8. Miljenje o podobnosti upotrebe krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena.23
1.7. Rezultati hemijskih analiza krenjaka.................................................................23
1.8. RUDARSKO-GEOLOKI DEO........................................................................27
1.8.1. Geoloka graa leita ...........................................................................................27
1.9. Veliina i oblik leita.........................................................................................35
1.10. Geneza leita......................................................................................................36
1.11. Tektonski sklop...................................................................................................36
1.12. Hidrogeoloke karakteristike leita ...................................................................37
1.13. Inenjersko geoloke karakteristike leita.........................................................38
1.14. Hidrografija podruja..........................................................................................38
1.15. Meteoroloke prilike ...........................................................................................39
1.16. Podaci o postojeim rudarskim radovima...........................................................39
2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE KRENJAKA KAO
TEHNIKOG GRAEVINSKOG KAMENA...................................................................40
2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka ........................................41
2.1.1. Lokalno-logistiki uslovi u okruenju leita........................................................42
2.1.2. Morfoloko-geoloki uslovi...................................................................................42
2.1.3. Rudarsko-tehnoloki uslovi ...................................................................................42
2.1.4. Ekoloki faktori .....................................................................................................43
2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt ...........................................................................43
2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka.......................................44
2.2.1. Sistem eksploatacije krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena ....................44
2.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRINSKOG KOPA.......................47
Rezultati analize stabilnosti.............................................................................................52
2.4. OGRANIENJE POVRINSKOG KOPA........................................................52
2.5. Faze rada povrinskog kopa................................................................................55
2.5.1. Razvoj povrinskog kopa po planu i dubini ..........................................................58
2.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada povrinskog kopa......................................58
____________________________________________________________
3
2.6. Sistem eksploatacije sa tehnikim opisom..........................................................60
2.6.1. Eksploatacija krenjaka .........................................................................................60
2.6.2. Buenje i miniranje krenjaka ...............................................................................61
2.6.3. Utovar krenjaka i jalovine....................................................................................64
2.6.4. Transport krenjaka ...............................................................................................65
2.7. Tehniki opis prerade krenjaka .........................................................................65
2.7.1. Dimenzionisanje potrebne radne povrine za mobilno drobilino postrojenje .....69
2.7.2. Potrebna povrina za kompletnu opremu ..............................................................70
2.8. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i ureaji u tehnolokom procesu treba da
ispune .............................................................................................................................71
2.8.1. Pristupni put od eleznikog nadvonjaka do platoa na k 180..............................71
2.8.2. Glavni transportni put na povrinskom kopu.........................................................72
2.8.3. Radni plato ( k 180 m) povrinskog kopa..............................................................72
2.8.4. Radni plato i etaa k 270 za mobilno postrojenje prerade krenjaka ....................72
2.8.5. Etaa 270,0 m........................................................................................................73
2.9. Obraun masa u ogranienom povrinskom kopu i odlagalitu sa otkopnim
gubicima..........................................................................................................................73
2.9.1. Obraun masa krenjaka........................................................................................73
2.9.2. Obraun masa jalovine ..........................................................................................74
2.10. Kalendarski plan rudarskih radova......................................................................75
2.11. Dinamiki plan razvoja rudarskih radova na povrinskom kopu........................75
2.12. Oprema povrinskog kopa...................................................................................76
2.12.1. Izbor osnovne opreme............................................................................................76
3. Tehnologija eksploatacije i tehnoloke operacije ..................................................78
3.1. Kapacitet povrinskog kopa ................................................................................78
3.1.1. Tehnike karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju....................................79
3.2. Proraun kapaciteta opreme povrinskog kopa...................................................98
3.2.1. Odvodnjavanje povrinskog kopa........................................................................100
3.3. Tehniki opis snabdevanja pogonskom energijom...........................................100
3.4. Tehniki opis snabdevanja tehnikom i pitkom vodom....................................101
3.5. Tehniki opis remonta i odravanja opreme .....................................................101
3.6. Tehniki opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljaki sistem)102
3.7. Tehniki opis zatite atmosfere.........................................................................102
3.7.1. Zatita vazduha ....................................................................................................102
3.8. Tehniki opis rekultivacije................................................................................104
3.8.1. Tehnika rekultivacija .........................................................................................105
3.8.2. Bioloka rekultivacija ..........................................................................................106
3.8.3. Ukupni trokovi rekultivacionih radova ..............................................................108
3.9. Tehniki opis odlaganja jalovine ......................................................................109
3.10. Tehniki opis prerade krenjaka .......................................................................109
3.10.1. Koncepcijsko reenje...........................................................................................109
3.11. Oprema za preradu krenjaka............................................................................112
3.11.1. Oprema za preradu krenjaka do kapaciteta od 250 000 t/god............................113
3.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krenjaka......................................115
____________________________________________________________
4
1. Podaci o leitu vrsta , kvalitet i koliina mineralne sirovine
Mineralna sirovina u leitu je izgraena od kristalastog do mikrokristalastog
kalcita,ostataka organizama,fino dispergovane organske materije sa pojavom limonita,ree
zrna kvarca i minerala gline,mineralna sirovina je definisana kao krenjak.
Krenjak iz leita Kaona ispunjava kvalitet kao tehniko-graevinski kamen za
primenu:
- u izradi donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66)
- donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);
- donjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po
vruem postupku (SRPS U.E9.028/80);
- gornjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po
vruem postupku na putevima svih saobraajnih grupa saobraajnog optereenja
(SRPS U.E9.021/86);
- donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploa (SRPS U.E3.020/87);
- cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloeni habanju i
eroziji (SRPS B.B2.009/86);
- lomljenog kamena - neobraenog, poluobraenog i obraenog za sva zidanja u
niskogranji (podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);
- hidrotehnikog graevinskog kamena - lomljenog, poluobraenog i obraenog
- za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehnikih objekata, gabona, faina
i dr.
Laboratorijska ispitivanja krenjaka kao kalcijum karbonatne sirovine pokazala su da ima
upotrebu:
- u metalurgiji,za II klasu kvaliteta;(SRPS B.B6.011) i (MKS-NS-I/201),
- u livakoj industriji,za II klasu kvaliteta; (SRPS B.B6.012)
- u industriji mineralnih ubriva,
- u industriji cementa,
- za desilfurizaciju gasa,
- za kalcifikaciju kiselih zemljita i
- u industriji stone krede ,za industriju boja i lakova svih klasa moe se upotrebiti
selektivnim otkopavanjem (SRPS B.B6.013 i SRPS B.B6.032)
Tabela 1. Kvalitet krenjaka kao karbonatne sirovine
CaO
%
MgO
%
SiO
2
%
Fe
2
O
3
%
Al
2
O
3
%
P
2
O
5
%
Hg
g/kg
Cr
g/kg
Pb
g/kg
S
%
Cu
g/kg
Petrogr.
odredba
51,68 1,06 0,57 0,42 0,9 0,025 11,65 36 70 0,04 6,85 krenjak
Obzirom da se preduzee bavi putogradnjom, za osnovnu delatnost od znaaja su rezultati
fiziko-mehanikih,tehnikih i petrografskih svojstava. Najznaajnija svojstva su prikazana u
tabeli 2.
Tabela 2. Kvalitet krenjaka kao tehniko-graevinski kamena
____________________________________________________________
5
R.B. Tehnike karakteristike kamena Jedinica Vrednost Petrografska odredba
1 2 3 4
1 vrstoa na pritisak
-u suvom stanju
-u vodozasienom stanju
-posle mraza
MPa
133
115
157
krenjak
2 Otpornost na habanje(Beme) cm3/50cm
2
14,72
3 Zapreminska masa bez pora t/m3 2,71
4 Zapreminska masa sa porama t/m3 2,69
5 Koeficijent zapreminske mase 0,99
6 Poroznost % 0,92
7 Upijanje vode % 0,17
8 Postojanost na mraz postojan
9 Sadraj hlorida % 0,006
10 Sadraj sulfida % ne sadri
11 Sadraj sulfata % 0,01
Koliine mineralne sirovine utvrene su Elaboratom o rezervama krenjaka kao tehnikog-
graevinskog kamena u leituKaona kod Kueva,sa stanjem na dan 31.12 2007 godine.
Bilansne rezerve krenjakaB + C
1
kategorije,kao tehniko-graevinskog kamena date su u
tabeli 3.
Tabela 3. Bilansne rezerve krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena
Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m
3
) Rezerve (t)
1 2 3
1 B 1 814 195 4 880 185
2 C1 1 588 520 4 273 119
3 UKUPNO B+C1 3 402 715 9 153 304
Bilansne rezerve krenjaka B+C
1
kategorije sa upotrebom kao karbonatnih sirovina
date su u tabeli 4
Tabela 4. Bilansne rezerve krenjaka kao karbonatne sirovine u leituKaona
Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m
3
) Rezerve(t)
1 2 3
1 B 1 185 440 3 188 834
2 C1 1 011 054 2 719 735
3 UKUPNO B+C1 2 196 494 5 908 569
____________________________________________________________
6
____________________________________________________________
7
1.1. Lokacija leita i eksploatacionog polja
Leite Kaonase nalazi 3 km severoistono od naselja Kaona i 4 km
severozapadno od Kueva.Protee se po jugozapadnim obroncima Golubakih
planina,na apsolutnoj nadmorskoj visini izmeu 150-270 mnv.(Slika br.1)
Slika 1 - Karta komunikacija
Administrativno pripada optini Kuevo. Krenjaki masivKaona deli sa USS-
STEEL-om-Smederevo,pri emu manji deo leita pripada Preduzeu za puteve Poarevac.
____________________________________________________________
8
Geografski poloaj lokaliteta se moe oceniti kao povoljan jer se nalazi na vanim
saobraajnim pravcima:drumskom,eleznikom a i Dunav nije mnogo udaljen za
angaovanje renog saobraaja.Od sedita preduzea u Poarevcu,lokalitet je udaljen oko 50
km.
Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Srbije donelo je reenje br. 310-02-0562/2008-06
kojim se odobrava Preduzeu za puteve Poarevac eksploatacija krenjaka kao tehniko-
graevinskog kamena u okviru eksploatacionog polja Kaona ogranienog sa prelomnim
takama datim u tabeli 5:
Tabela 5. Koordinate prelomnih taaka eksploatacionog polja Kaona
Taka
broj
Y X
T-1 7 551 900 4 927 900
T-2 7 552 000 4 927 600
T-3 7 552 000 4 927 100
T-4 7 551 700 4 927 000
T-5 7 551 350 4 927 400
T-6 7 551 300 4 927 700
T-7 7 551 600 4 927 900
Eksploataciono polje se nalazi neposredno uz elezniku prugu Beograd-Bor a
ranirna i putnika stanica se faktiki nalaze na granici eksploatacionog polja (prilog.br.1).
To je velika pogodnost za Preduzee za puteve da vikove proizvodnje prodaje na
tritu, jer se transport kamenog agregata,moe organizovati do velikih potroaa u
Srbiji,kada trite to zahteva i povrinski kop povea adekvatno tome kapacitet .
1.2. Istraivanje leita i nain okonturenja
Leite krenjaka Kaona je istraeno na osnovu odobrenog Projekta detaljnih
geolokih istraivanja(GEOSTIM-Beograd,2006 god.).
Na geolokom planu leita razmere 1:1 000 (prilog br.2) prikazani su sintetizovani
rezultati detaljnih geolokih istraivanja i izvedenih istranih radova na osnovu kojih su
dobijeni relevantni podaci o rasprostranjenju krenjaka,padu i pruanju slojeva,tektonskom
sklopu,odnosu sa okolnim stenama i drugi podaci neophodni za utvrivanje geoloke grae
leita, i proraun rezervi
Kao to se vidi sa geolokog plana (prilog br. 2 ), istrani teren je manjim delom
pokriven,krenjak je otkriven na povrini terena u centralnom,severnom i jugozapadnom delu
leita.
Prilikom izrade geoloke karte,uzete su probe za fiziko-
mehanika,tehnika,mineraloko-petrografska i hemijska ispitivanja krenjaka.
Geolokim kartiranjem utvreno je da leite izgrauju razliito obojeni
krenjaci,krem,sivi do svetlosivih i tamnosivih nijansi.
Krenjaci su najveim delom slojeviti ili bankoviti. Masivni krenjaci se javljaju u
stilolitskom obliku.Du meuslojnih ravni este su tanke trake i proslojci,od nekoliko cm do
10-ak cm,limonitisanog,zaglinjenog i laporovitog materijala.
____________________________________________________________
9
Slojevi donjokrednih krenjaka u konturi leitaKaonapo pruanju su praeni i
istraeni na celoj povrini preko 6 ha.Po geometrijskim obelejima,moe se rei da
okonturena rudna masa krenjaka,odnosno leite ima oblik kvadra,spada u ploasta rudna
tela(leita)
Geoloki radovi realizovani su na delu istranog prostora,a obuhvatili su sledee vrste
istraivanja:
- Instrumentalno geoloko kartiranje leita u razmeri 1:1 000;
- Lociranje istranih buotina i mesta za uzimanje proba;
- Sistematsko litoloko kartiranje jezgra buotina,pristupnih puteva, otvorenih profila I
starih rudarskih radova.
- Oprobavanje jezgra istranih buotina,otvorenih profila i-uzimanje proba za
hemijska,mineraloko-petrografska i fiziko-mehanika ispitivanja.
1.2.1. Istrano buenje
Istrano buenje je bilo osnovni nain istraivanja leita Kaona.U cilju prostornog
definisanja poloaja i oblika rudnog tela,kao i prorauna rudnih rezervi,izbueno je ukupno 4
istrane buotine ukupne duine 230,6 m.
Izbuene etiri istrane buotine imaju oznake: B-1/07,B-2/07,B-3/07,B-4/07.
Radi preglednosti u i 6 prikazani su osnovni podaci o istranim buotinama,debljini
jalovine, debljini korisne mineralne sirovine kao T.G.K i kao karbonatnih punila:
Tabela 6. Osnovni elementi istranih buotina zaTGK
R.B. Oznaka
bu.
Azimut
buenja
(
o
)
Ugao
bu.
(
o
)
Dubina
buenja
(m)
Debljina
jalovine
(m)
Deb.kre.
kao TGK
(m)
Koordinate
Y X Z
1 2 3 4 5 6 7 8
1 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,13
2 B-2/07 90 84,6 3,5 30,50 7 551 141,87 4 927 660,21 246,45
3 B-3/07 90 42,3 0 42,30 7 551 102,76 4 927 491,97 221,63
4 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30
Tabela 7. Osnovni elementi istranih buotina za karbonatna punila
R.B Oznaka
bu.
Azimut
buenja
(
o
)
Ugao
buenja
(
o
)
Dubina
buenja
(m)
Debljina
jalovine
(m)
Deb.kre.
kao karb.
(m)
Koordinate
Y X Z
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,13
2 B-3/07 90 42,3 0 32,0 7 551 102,76 4 927 491,97 221,63
3 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30
____________________________________________________________
10
1.3. Oprobavanje
Oprobavanje u leitu Kaonavreno je radi utvrivanja kvaliteta sirovine i
mogunosti njene upotrebe.Uzorkovanje je vreno za hemijska,mineraloko-
petrografska,fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja.
Za hemijska ispitivanja uzimane su pojedinane probe od jezgra istranih
buotina sa otvorenih profila etae i sa otvorenih izdanaka i na leitu takastom metodom.
Ukupno je uzeto 116 proba za delimina hemijska ispitivanja.Kompletna
hemijska ispitivanja vrena su na kompozitnim probama koje su pravljene posle deliminih
hemijskih ispitivanja pojedinih rudnih intervala.Kompletna hemijska ispitivanja izvrena su
na 17 kompozitnih proba.
Za mineraloko-petrografska ispitivanja uzeto je 8 uzoraka od jezgra istranih
buotina,sa izdanaka i otvorenih profila 5,takastom metodom oprobavanja.
Za utvrivanje fiziko.mehanikih i tehnikih osobina stena,probe su uzimane od
jezgra buotine,sa otvorenih profila starih radova i sa izdanaka. Za delimine analize uzimana
su jezgra u interval od 2 m.Sa etaa,probe su uzimane iz kvadra(3 kocke,dimenzija 18x18x18
cm).Za utvrivanje fiziko-mehanikih i tehnolokih svojstava je uzeto 11 proba za delimina
i 4 probe za kompletna ispitivanja.
1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja
Ispitivanja kvaliteta sirovine su vrena kontinuirano u skladu sa napredovanjem
geolokih istraivanja i ukupno je uraeno:
- 11 deliminih fiziko-mehanikih analiza,
- 4 kompletne fiziko-mehanike analize,
- 13 mineraloko-petrografskih analiza
- 116 deliminih hemijskih analiza(CaO,MgO,G) i
- 17 kompletnih hemijskih analiza,
- 1 geomehanika analiza
Odreivanja kvaliteta krenjaka kao karbonatne sirovine,izvreno je za
odreivanje:
a) Hemijskih svojstava
- delimine hemijske analize(na pojedinanim probama)
- kompletne hemijske analize(na kompozitnim probama)
b) Mineraloko-petrografska determinacija
Mineraloko-petrografska ispitivanja raena su u sklopu prouavanja tehnikih
svojstava krenjaka, pri izradi geoloke karte leita i istranom buenju. Terenskim
oskultacijama utvren je makroskopski izgled stena i tekstura, a mikroskopskim analizama
utvren je mineraloki sastav, oblik zrna, uklopci, i struktura stene. Detaljan opis
mineraloko-petrografskih ispitivanja dat je u dokumentacionom materijalu.Mineraloko-
petrografska ispitivanja raena su na 13 uzoraka uzetih od jezgra istranih buotina i sa
otvorenih profilaKrenjak iz leita Kaona ima sledee mineraloko-petrografske
karakteristike:
____________________________________________________________
11
Makrosopski izgled ukazuje da je stena krem-sive do tamno sive boje. Masivne
je do ree breaste teksture koja se ogleda u prisustvu fragmenata nepravilnih uglastih oblika
takoe vezanih karbonatnim materijalom. U veoj ili manjoj meri stena je ispresecana
mikroprslinama zapunjenim kristalastim kalcitom bele boje sa primesama glinovito-
gvoevitog materijala. Prelom stene je nepravilan do koljkast sa finohrapavim prelomnim
povrinama i otrim ivicama loma.
Stena burno reaguje na 3% hlorovodoninu kiselinu.
Mikroskopski sastav stene ukazuje na krenjak koji je preteno izgraen od
celih i polomljenih fosilnih ostataka koji lee u mikrokristalastoj karbonatnoj osnovi sa
prisustvom organske materije. Fino dispergovani organski materijal direktno utie na
intenzitet boje kamena koja je krem-svetlo siva, siva do tamnosiva.
Fosilni ostaci su razliitih veliina i oblika i predstavljeni su razliitim
mikrofosilnim ostacima ljutura, mikritskog sastava.
U masi stene zapaaju se mikropukotine i prsline iju zapunu ini sekundarni
krupni kristalasti kalcit.
Prema strukturnim i teksturnim karakteristikama u ispitanoj stenskoj masi
preovlauju mikrokristalaste strukture, masivne teksture.
Na osnovu mineraloko-petrografskih ispitivanja, utvreno je da su subsprudni
krenjaci formirani u plitkom i toplom epikontinentalnom moru daleko od obale, ili na
karbonatnoj paraplatformi odvojenoj vodama dubokog mora od kontinenta. Krenjaci su
alohemi sedimenti, nastali sedimentacijom odlomaka krenjakih ljutura, spikula i estica
makro i mikro fosila u karbonatnom mulju. Veoma retka laminacija i odnos intraklasta i
sparikalcita prema mikritskoj osnovi i cementu ukazuje na sedimentaciju izvrenu pod
snanim uticajem talasa koji su razarali sprud i transportovali i sitnili karbonatne estice.
esti intraklasti poluzaobljeni izgraeni od mikrita sa vrlo malo sparikalcita umetnutih u
nekonsolidovan mikritski mulj ukazuju na pretaloavanje i submarinsku eroziju izazvanu
talasima i morskim strujama. U basenu visoke energije nastali su masivni i bankoviti
krenjaci. Neizmenjeni reim sedimentacije trajao je od gornje jure (J
3
) do gornjih katova
donje krede (K
1
3,4
) skoro 60 mil. godina, ime se moe objasniti relativno mala i redukovana
debljina krenjaka od 300-400 m. Sadraj muljevite mikritske komponente opada idui od
podinskog ka krovinskom delu leita. Takoe i sadraj nekarbonatnih estica opada u istom
smeru. Nekarbonatna materija prisutna je samo u osnovnoj masi ili cementu. Mikroskopski su
konstatovani hidroliskuni, limoniti, verovatno getiti i neidentifikovana zrna oksidisanih
metalinih minerala. Kvarc je zapaen iskljuivo u tragovima, pri emu je veliina zrna
mikrometarska. Opalska silicija nije registrovana. Nekarbonatna materija, verovatno je,
eolski prineta, poreklom sa kopna ili je prineta u basen kao vulkanska praina.
Boja svih krenjaka je primarnog porekla. Promene boje krenjaka su najee
vrlo otre i jasne, pri emu u krenjacima nema strukturno-teksturnih i facijalnih promena (sl.
br. 2 i 3)
____________________________________________________________
12
Slika 2. Sivo.krem krenjak
Slika 3. Detaljkontakta" sivo-krem i crvenog krenjaka
Svi tipovi krenjaka imaju dobro ouvane primarne sedimente i biogene
teksture.Krenjaci su svei, jedri i nisu pretrpeli znaajne dijagenetske niti epidijagenetske
promene. Ni u jednom preparatu nije konstatovan dolomit, bilo kao primaran u klastima, niti
kao sekundaran u obliku dolosparita.
Opti zakljuak izvrenih ispitivanja je sledei:
- krenjaci se litifikovani muljevito-peskoviti karbonatni sedimenti, Jedina
tetna komponenta krenjaka je glinoviti alumo-silikatni materijal i Fe-
oksidni pigment.
- nekarbonatne mineralne estice, mikronskih veliina difuzno su rasute u
mikritskom mulju.
- amorfne silicije i dolomita nema, kvarc je konstatovan u koliini znatno
ispod 0,01%.
- minerali gipsa i anhidrita nisu registrovani
- leite pokazuje vertikalnu zonalnost kvaliteta.
____________________________________________________________
13
- mlai krenjaci su sa manje tetnih primesa,a kod starijih krenjaka po
dubini je utvreno poveanje glinovite materije.
- mora se naglasiti da je delimino nereeno pitanje mineralnog sastava
karbonatnog rezidijuma. Ukoliko iz prosene hemijske analize odstranimo
94,37% supstance koja pripada kalcitu, ostaje 5,53% rezidijuma, iji
hemijski sastav preveden na 100% materiju iznosi:
SiO
2
MgO Al
2
O
3
Na
2
O K
2
O
_
Fe
2
O
3
S P
2
O
5
10,3 19,17 16,27 8,14 0,27 7,59 0,87 4,23
Dati hemijski sastav trebao bi odgovarati odreenom stehiometrijskom odnosu
prevashodno minerala glina, liskuna, oksida gvoa i sulfida. Ti minerali imaju sopstvene
hemijske sastave:
Tabela 8. Hemijski sastav minerala
R.B
Vrsta
minerala
SiO
2
MgO Al
2
O
3
Na
2
O K
2
O
_
Fe
2
O
3
S G..
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Kaolinit
Halojzit
46,5 - 39,5 - - - - 14,0
2 Smektit 38,9 3,0 33,1 3,0 8,0 2,0 - 12
3 Hidroliskun
Ilit
Muskovit
46,5 0,5 34,0 0,8 10,0 3,5 - 4,5
4 Sericit
Biotit
37,0 8,0 18,0 1,0 9,0 23,0 - 3,0
5 Getit - - - - - 85,0 - 10,0
6 Glaukonit 49,0 2,8 13,5 0,5 8,0 16,2 - 10,0
7 Pirit
Markasit
- - - - - 50,6 49,4 -
Hemijski sastav rezidijuma najpribliniji je hemijskom sastavu biotita i
glaukonita. Obzirom da nijedan od pomenutih minerala nije prisutan u krenjacima, mogue
reenje je smea minerala kaolinita, halojzita, ilita, getita, pirita, ali i smektita, jer verovatno,
on jedini moe biti donor MgO komponente. Budua istraivanja trebala bi da odgovore na
ova pitanja.Mineralni sastav primesa u krenjacima limitira i odreuje kvalitet sirovine za
proizvodnju krea, i krenjaka za metalurgiju. Identina konstatacija moe se izneti i za P
2
O
5
komponentu koja do sada nije analizirana.
Na osnovu terenskog osmatranja, makroskopskog izgleda i mikroskopskog
sastava, stena u leitu Kaona pripada sedimentnom tipu, preteno karbonatnog sastava i
definisana je kao krenjak (biomikrit, intrabiomikrit, fosiloferni mikrit biomikrudit).
____________________________________________________________
14
Sa stanovita mineraloko-petrografskog sastava, odnosno sa gledita tehnike
petrografije, mineralnog sastava, strukture i teksture, krenjaci u leitu "Kaona" su povoljni
za upotrebu kao tehniki graevinski kamen i delimino kao karbonatna sirovina.
1.5. Fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja
Utvrene fiziko-mehanike i tehnike karakteristike krenjaka na lokalnosti
Kaona utvrene su deliminim i kompletnim ispitivanjima. Ukupno je tokom istraivanja
uzeto 11 uzorka za delimina i 4 uzorka za kompletna ispitivanja.
Laboratorijska ispitivanja su obavljena prema metodama definisanim
standardima SRPS B.B8.003/86; SRPS B.B8.012/87; SRPS B.B8.010/80; SRPS
B.B8.002/89; SRPS B.B8.032/80; SRPS B.B8.015/84; SRPS B.B8.042/84 i SRPS
B.B8.045/78 .
Ocena kvaliteta i mogunosti upotrebe agregata obavljena je prema zahtevima
standarda SRPS B.B2.009/86; SRPS U.E3.020/87; SRPS U.E9.028/80; SRPS U.E9.021/86;
SRPS U.E4.01490; SRPS U.E9.020/86i OPTIM i TEHNIKIM USLOVIMA iz Licitacione
dokumentacije Republike direkcije za puteve, R.3.1. - Donji nosei sloj od nevezanog
kamenog materijala 10/30/2003. god., SRPS U.E9.020; SRPS U.E9.024; Tender IEB N
0
5/2002; Upustvo 331/2002; Tender EIB N
0
6/2002.
Kompletna ispitivanja tehnikih svojstava krenjaka kao tehnikog graevinskog
kamena vrena su na kompozitnim uzorcima , a obuhvatila su ispitivanja sledeih svojstava
kamena:
- SRPS B.B8.003: Mineraloko-petrografski sastav
- SRPS B.B8.012: vrstoa na pritisak (MPa)
- u suvom stanju
- u vodozasienom stanju
- SRPS B.B8.015: Otpornost prema habanju struganjem po Bhme-u
(cm
3
/50 cm
2
)
- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i upljina (g/cm
3
)
- sa porama i upljinama
- Poroznost (%)
- Koeficijent zapreminske mase
- SRPS B.B8.010: Upijanje vode (%)
- SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na
2
SO
4
)
- SRPS B.B8.042: Sadraj - hlorida (%)
- Sadraj sulfata (%)
- Sadraj sulfida (%)
- Sadraj hlorida (%).
Delimina ispitivanja vrena su na 11 uzoraka,pri emu su dva uzorka sa
oznakom Fm-2 /B-2/07(30-50m) i Fm-2 /B-2/07(50-84m) zbog nepostojanosti na dejstvo
mraza, izuzeti iz prikaza srednjih vrednosti parametara fiziko-mehanikih karakteristika
ispitivanog krenjaka, a sirovina koja je reprezentovala ova dva uzorka nije uzeta kao
sirovina koja se moe upotrebiti kao tehniko-graevinski kamen.
Delimina ispitivanja fiziko-mehanikih karakteristika sirovine obuhvatila su
ispitivanja sledeih svojstava:
- SRPS B.B8.003: Mineraloko-petrografski sastav
____________________________________________________________
15
- SRPS B.B8.012: vrstoa na pritisak (MPa)
- u suvom stanju
- u vodozasienom stanju
- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i upljina (g/cm
3
)
- Zapreminska masa sa porama i upljinama
- Poroznost (%)
- Koeficijent zapreminske mase
-SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na
2
SO
4
)
-SRPS B.B8.015: Otpornost na habanje - Beme (cm
3
/50 cm
2
)
-SRPS B.B8.042 - Sadraj hlorida, suflida i sulfata
-SRPS B.B8.10 - Upijanje vode.
____________________________________________________________
16
Vrednost rezultata tehnikih karakteristika kamena dati su u tabeli 9:
Tabela 9. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kamena sa lokaliteta Kaona kod Kueva
R.
B
TEHNIKA SVOJSTVA
KAMENA
K.A.N. 2007
587 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 023 024
F
m
-
1
/
B
-
2
/
0
7
(
8
-
3
0

m
)
F
m
-
4
/
B
-
3
/
0
7
(
0
-
8
,
5

m
)
F
f
m
-
5
/
B
-
3
/
0
7
(
2
0
-
4
2
m
)
F
m
-
6
/
B
-
1
/
0
7
(
0
-
2
0
-
m
)
F
m
-
7
/
B
-
1
/
0
7
(
2
0
-
4
0

m
)
F
m
-
8
/
B
-
1
/
0
7
(
4
0
-
6
0

m
)
F
m
-
9
/
B
-
1
/
0
7
(
7
0
-
8
0

m
)
F
m
-
1
0
/
B
-
4
/
0
7
(
0
-
1
0

m
)
F
m
-
1
1
/
B
-
4
/
0
7
(
1
0
-
2
0

m
)
k
o
c
k
a

s
i
v
i
k
o
c
k
a

k
r
e
m
k
o
c
k
a

s
i
v
i
k
o
c
k
a

k
r
e
m
s
r
e
d
n
j
a

v
r
e
d
n
o
s
t
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
1 SRPS B.B8.003
Mineraloko-petrografski
sastav
krenjak krem i sive boje
SRPS B.B8.012
vrstoa na pritisak (MPa):
- u suvom stanju
-vodozasienom stanju
- posle mraza
2
90
59
-
119
91
-
126
118
-
118
88
-
116
103
-
93
74
-
102
84
-
131
107
-
129
119
-
145
138
133
158
140
139
191
182
170
212
198
186
133
115
157
3
SRPS B.B8.010
Upijanje vode (%)
0,47 0,11 0,10 0,09 0,18 0,38 0,32 0,09 0,10 0,10 0,13 0,09 0,07 0,17
4
SRPS B.B8.002
Postojanost na dejstvo mraza
(gubitak mase) (%)
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
p
o
s
t
o
j
a
n
5 SRPS B.B8.032
Zapremijska masa sa porama i
upljinama (g/cm
3
)
2,66 2,70 2,70 2,70 2,69 2,65 2,67 2,65 2,69 2,70 2,69 2,70 2,71 2.69
6 SRPS B.B8.032
Zapreminska masa bez pora i
upljina (g/cm
3
)
2,70 2,71 2,72 2,71 2,72 2,71 2,68 2,70 2,72 2,71 2,71 2,72 2,70 2,71
7 SRPS B.B8.032
Poroznost (%)
1,5 0,4 0,7 0,4 1,1 2,2 0,4 1,9 1,1 0,4 0,7 0,7 0,4
0,92
8
SRPS B.B8.032
Koeficijent zapremijske mase
0
,
9
8
5
0
,
9
9
6
0
,
9
9
3
0
,
9
9
6
0
,
9
8
9
0
,
9
7
8
0
,
9
9
6
0
,
9
8
1
0
,
9
8
9
0
,
9
9
6
0
,
9
9
3
0
,
9
9
3
0
,
9
9
6
0
,
9
9
0
9 SRPS B.B8.015
Otpornost na habanje -
Beme(cm
3
/50cm
2
)
18,3 15,3 14,6 15,5 15,6 15,0 14,2 17,7 14,0 14,7 13,5 10,9 12,0
14,72
10
SRPS B.B8.042
Sadraj: (%)
- hlorida, Cl-
- sulfida, S2-
- sulfata, SO3
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
0,005
-
0,02
0,007
-
0,01
0,007
-
0,01
0,006
-
0,01
0.006
-
0,01
11 SRPS B.B8.045
Otpornost na dinamike udare
habanje trenjem - LosAngeles
(%)
gradacija
B -
C-
24,9
21,4
26,6
22,9
23,5
19,0
22,8
19,0
21,8
19,5
22,5
19,5
23,68
20,22
____________________________________________________________
17
1.6. vrstoa kamena na pritisak
vrstoa kamena u mehanikom smislu moe se definisati kao svojstvo koje
karakterie njegovu sposobnost da se odupre delovanju spoljnih sila koje tee da izazovu
razarajuu deformaciju.
vrstoa na pritisak je ispitana prema standardu SRPS B.B8.012 u sva tri stanja:
u suvom, vodozasienom stanju i posle dejstva mraza (5 ciklusa u rastvoru Na
2
SO
4
).
Ispitivanje je vreno na epruvetama krenjaka dimenzija 555 cm.
1.6.1. vrstoa kamena na pritisak u suvom stanju
Posmatrano u celini vrstoa na pritisak ispitivanih krenjaka sa leita "Kaona"
u suvom stanju je dobra (sl.br.4). Srednja aritmetika vrednost vrstoa iz 13 analiza iznosi
133 MPa; interval variranja se kree od 90 MPa do 212 MPa. Najvea razlika izmeu
minimalne i maksimalne vrednosti vrstoe na pritisak u suvom stanju na ispitivanom leitu
iznosi 122 MPa. Ova razlika sigurno ne proizilazi iz litolokih razloga jer je veina
uzorkovanih intervala izgraena od istih krenjaka. Najverovatnije se radi penetatrivnosti
sklopa sistema ruptura koji se nalazi u desimetarskom i metarskompodruju, a koji su opaeni
pri mikroskopskim petrolokim ispitivanjima. Ovakvi sistemi prslina i mikro pukotina ne
mogu se makroskopski opaziti na iudanku i jezgru istrane buotine, ali su lako uoljivi i
registrovani su prilikom kompresije na pojedinim opitnim telima i bitno utiu na pad vrstoe
na pritisak. Mora se konstatovati da ovakav tektonsko-rupturni sklop, koji je uoljiv jedino
pod mikroskopom, kao i druge vrste tektonske oteenosti stenske mase, sigurno su bile
potencirane vibracijama prilikom istranog buenja. isti uzorak krenjaka uzet sa etae i
izdanka ima znatno bolje vrednosti vrstoe na pritisak, kako u suvom tako i u
vodozasienom stanju i posle dejstva mraza.
Slika 4. Histogram vrstoe na pritisak(suvo stanje)
____________________________________________________________
18
1.6.2. vrstoa kamena na pritisak u vodozasienom stanju
vrstoa na pritisak u vodozasienom stanju je takoe nejednaka i promenljiva i
ima vrednosti u intervalu od 59 MPa do 198 MPa; srednja aritmetika vrednost iz 13 analiza
iznosi 115 MPa. U odnosu na suvo stanje, vrstoa na pritisak se u vodozasienom stanju
smanjuje u proseku za 13,5%; interval variranja je139 MPa, to je objanjeno kod ispitivanja
vrstoe na pritisak u suvom stanju. U prilog ovom objanjenju, dajemo Histogram vrstoe
na pritisak u vodozasienom stanju na slici 5, sa koga se jasno vidi da su vrstoe mnogo
vee na uzorcima koji su uzeti sa etaa i sa izdanaka od vstoa koje su dobijene na opitnim
telima iz istranih buotina, mada se radi o istoj krenjakoj stenskoj masi.
Slika 5. Histogram vrstoe u vodozasienom stanju
Slika 6. vrstoa posle dejstva mraza
____________________________________________________________
19
vrstoa na pritisak posle dejstva mraza dobijena je iz etiri analize kamena i iznosi 157
Mpa.(sl.br. 6).
Prema kategorizaciji vrstoe kamena prema vrstoi na pritisak (Bilbija, 1984.)ispitivani
krenjaci spadaju u visoku (150-200 MPa) kategoriju vrstoe.
Iz rezultata vrstoa na pritisak moe se zakljuiti da krenjaci iz leita "Kaona" imaju
zadovoljavajue vrstoe u sva tri ispitivana stanja.
1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema Beme-u
Otpornost na habanje struganjem ili tvrdoa habanjem izraava se kao
zapreminski gubitak mase. Ispitivanja su obavljena prema standardu SRPS B.B8.015 na
epruvetama krenjaka dimenzija 7,077,077,07 cm u suvom stanju.
Dobijene vrednosti su visoke (srednja vrednost iz 13 uzorka) i iznose kao srednja
aritmetika vrednost 14,72 cm
3
/cm
2
; meutim, iste su u saglasnosti sa petrolokom vrstom
stene - organogeni krenjak i prisustvo minerala kalcita slabe habajue tvrdoe, one su dobre
za ovu vrstu stene(sl.br.7).
Intervali vrednosti rezultata otpornosti na habanje struganjem kreu se od
10,9do18,3 cm
3
/50 cm
2
sa vrlo ujednaenim vrednostima.
Slika 7. Histogram otpornosti na habanje
1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i upljinama
Zapreminska masa sa porama i upljinama ispitana je na epruvetama krenjaka
pravilnog i nepravilnog oblika po standardu SRPS B.B8.032. Ona predstavlja odnos mase
vrste faze prema njenoj zapremini zajedno sa upljinama, tj. zapremina kamena u njegovom
prirodnom stanju.
Ispitivanja su pokazala da krenjaci u leitu "Kaona" imaju vrednosti
zapreminske mase sa porama i upljinama od 2,65-2,71g/cm
3
, u srednjem 2,69 gr/cm
3
.
Kategorizacija kamena prema zapreminskoj gustini (Bilbija, 1984.) svrstava ove stene u
____________________________________________________________
20
kategoriju tekog kamena ije se vrednosti zapreminske mase sa porama i upljinama nalaze
u intervalu od 2,50 g/cm
3
do 3,0 g/cm
3
.
- Zapreminska masa kamena bez pora i upljina
Zapreminska masa bez pora i upljina (gustina ili specifina teina) predstavlja
odnos mase vrste faze prema njenoj zapremini, tj. odreena je gustinom minerala koji
izgrauju kamen i njihovim zapreminskim procentualnim sadrajem i ispitana je prema
standardu SRPS B.B8.032. Srednja vrednost zapreminskih masa bez pora i upljina iznosi
2,71g/cm
3
; interval variranja je od 2,68-2,72 g/cm
3
.
- Koeficijent zapreminske mase kamena
Koeficijent zapreminske mase (kompaktnost ili ispunjenost) odreena je prema
standardu SRPS B.B8.032 i njegove vrednosti su dobijene raunski iz odnosa zapreminske
mase sa porama i upljinama i zapreminske mase bez pora i upljina.
Dobijene vrednosti koeficijenta zapreminske mase na ispitivanim uzorcima
leita variraju u intervalu od 0,978do 0,996 ;srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,990.
1.6.5. Poroznost kamena
Poroznost je teksturno svojstvo kamena i predstavlja fiziku osobinu kojom
definiemo sadraj pornog prostora u njemu. Ona oznaava zapreminu upljina u jedinici
zapremine i izraava se u procentima, dajui ukupnu poroznost tj. kvantitet pora.
Poroznost je izraunata po standardu SRPS B.B8.032. Apsolutna poroznost
kamena, koja se dobija raunskim putem iz odnosa zapreminskih masa sa i bez pora i
upljina,je u opsegu od 0,4% do 2,2%; srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,92%.
Dobijeni podaci kako za poroznost, tako i koeficijent zapreminske mase je u
granicama prosenih vrednosti za ovu vrstu stene i u skladu su sa ostalim karakteristikama
vezanim za ovaj parametar koji ukazuje na malu poroznost, odnosno veliku gustinu
krenjaka. Podaci dobijeni za poroznost su generalno ujednaenih vrednosti sa tri izraene
anomalne vrednosti (sl.br.8). Kod poroznosti bitan faktor predstavlja struktura i muneralni
sastav krenjaka. Ujednaenost mineralnog sastava i struktura varijeteta krenjaka u litoloki
homogenoj krenjakoj masi, koja izgrauje istraivano leite, upravo se odrazila na
dobijene rezultate ispitivanja poroznosti.
____________________________________________________________
21
Slika 8. Histogram poroznosti
1.6.6. Upijanje vode
Ispitivanje i odreivanje upijanja vode obavljeno je prema standardu SRPS
B.B8.010 po postupku upijanja vode pod atmosferskim pritiskom (na vazduhu).
Ispitivanja su pokazala da uzorci krenjaka imaju ujednaeno upijanje vode iji
se opseg kree od 0,09% do 0,47%, izuzev tri vrednosti (sl.br.9). Srednja aritmetika
vrednost upijanja vode iz 13 analiza iznosi 0,17% to za tehniki kamen se smatra malim
upijanjem; Dobijene vrednosti su u saglasnosti sa poroznou kamena.Ako bi smo zanemarili
tri ekstremne vrednosti upijanja vode, srednja vrednost bi iznosila oko 0,1%. Takoe i kod
ovog parametra veliki uticaj ima tektonska ispucalost i strukturno teksturni i rupturni sklop,
uticaj buaeg alata kod jezgrovanja.
____________________________________________________________
22
Slika 9. Histogram upijanja vode
- Postojanost kamena na dejstvo mraza
Postojanost na dejstvo mraza ispitana je prema standardu SRPS B.B8.002.
Odreena je upotrebom natrijum sulfata, pri emu su epruvete krenjaka nepravilnog oblika
naizmenino potapane u ovaj rastvor odreene gustine i temperature, a potom suene u
sunici na 105C. Posle pet ciklusa naizmeninog zasienja epruveta krenjaka natrijum
sulfatom i suenja na 105C izvreno je osmatranje postojanosti krenjaka na dejstvo mraza.
Svih 13 uzoraka kamena su, posle propisanih 5 ciklusa izlaganja dejstvu Na
2
SO
4
,
ostali nepromenjeni - nisu zapaeni nikakvi tragovi oteenja, isrpskanja, prskanja ili
krunjenja kamena to ukazuje da je krenjak postojan na dejstvo mraza.
1.6.7. Sadraj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu
Sadraj hlorida, sulfata i sulfida je utvrivan prema standardu SRPS B.B8.042.
Hemijska ispitivanja navedenih elemenata imala su za cilj da utvrde prisustvo hemijski
tetnih sastojaka po beton, ako bi se kamen koristio za proizvodnju kamene sitnei za
spravljanje cementbetonskih meavina (izazivaju koroziju armature u betonu).
Utvreno je da je sadraj hlorida u ispitivanim uzorcima iznosi 0,006%.
Sadraj sulfata, izraen kao sadraj ukupnog sumpora (SO
3
) na ispitivana 4
uzorka manji je od 0,01% to se smatra veoma malim sadrajem sumpora, sadraj sulfita
nije utvren.
Utvreni kvantitativni sadraji navedenih hemijskih elemenata beznaajno su
mali, tako da nema nikakve mogunosti za njihovo tetno delovanje po beton.
____________________________________________________________
23
- Otpornost na delovanje dinamikih udara i habanje trenjem
Otpornost na delovanje dinamikih udara i habanje trenjem ("zrno o zrno") po
metodi "Los Angeles" ispitana je za gradaciju "B" - 23,68% (za izradu gornjih i donjih
noseih slojeva od bitumeniziranog materijala i izradu cement-betona) a za gradaciju C
20,22%. Dobijeni rezultati pokazuju dobru otpornost na drobljenje i habanje, obzirom da se
radi o steni karbonatnog sastava koja je izgraena od minerala kalcita.
1.6.8. Miljenje o podobnosti upotrebe krenjaka kao tehniko-
graevinskog kamena
Na osnovu prikazanih rezultata laboratorijskih ispitivanja i u saglasnosti sa
tehnikim uslovima iz navedenih srpskih standarda, moe se zakljuiti da se ispitivana
stenska masa -krenjak sa leita Kaona kod Kueva moe upotrebiti kao tehniki
graevinski kamen za proizvodnju:
Nefrakcione i frakcione kamene sitnei za izradu:
- donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih
konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);
donjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vruem
postupku (SRPS U.E9.028/80);
gornjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vruem
postupku na putevima svih saobraajnih grupa saobraajnog optereenja (SRPS
U.E9.021/86);
donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploa (SRPS U.E3.020/87);
cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloeni habanju i eroziji
(SRPS B.B2.009/86);
lomljenog kamena - neobraenog, poluobraenog i obraenog za sva zidanja u niskogranji
(podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);
hidrotehnikog graevinskog kamena - lomljenog, poluobraenog i obraenog
za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehnikih objekata, gabona, faina i dr.
1.7. Rezultati hemijskih analiza krenjaka
Osnovni pokazatelji kvaliteta bilo koje karbonatne sirovine su:
- srednji sadraj korisnih komponenti, odnosno CaO i CaCO
3
,
- srednji sadraji tetnih komponenti.
Do navedenih srednjih vrednosti parametara koji determiniu kvalitet ove
sirovine se dolo statistikom obradom rezultata odgovarajuih analiza. Ocena mogunosti
____________________________________________________________
24
upotrebe sirovine utvrenog kvaliteta je vrena na osnovu toga u kojoj meri i kojim
svojstvima kvaliteta sirovina zadovoljava (ili ne zadovoljava) propisane standarde ili neke
interne zahteve pojedinih preraivaa.
Prema hemijskom sastavu, a i makroskopski, u leitu krenjakaKaona mogu
se izdvojiti: krenjaci kao kalcijum karbonatna sirovina i krenjaci kao tehniko-graevinski
kamen. Kvalitet krenjaka kao T.G.K. je definisan i opisan u predhodnom poglavlju .
- Sadraj korisne komponente (CaO)
Pod "korisnom komponentom" se kod karbonatnih sirovina podrazumeva sadraj
CaO (CaCO
3
). Sadraji CaO,(CaCO
3
) i MgO (MgCO
3
) su odreeni na 116 pojedinano
uzetih proba (pojedinane probe) i na 17 formiranih grupnih (kompozitnih) proba. Od
njih116 su 92 probe jezgra buotina, a 24 probe su uzete sa otvorenih profila (etae i profili
na otkrivenom delu leita).
Izvrena je statistika obrada analiza posebno za svaki tip proba, ne zbog toga
to je to ispravnije ve da bi se uporedili dobijeni rezultati.
U tabeli 10 dati su sadraji CaO, MgO, CaCO
3
i MgCO
3
u pojedinanim probama
uzetim od jezgra istranih buotina, i du otvorenih profila:
Tabela 10. Sadraj Cao i MgO u pojedinanim probama
Redni
broj
Mesto uzete
probe
Oznaka
probe
Sadraj
CaO
(%)
Sadraj
CaCO
3
(%)
Sadraj
MgO
(%)
Sadraj
MgCO
3
(%)
Ukupni
karbona
(t)
1.
B-1/07
B-1/07(0-2m) 53,26 95,07 1,2 2,51 97,58
2. B-1/07(2-4m) 54,5 97,28 1,3 2,72 100,00
3 B-1/07(4-6m) 53,8 96,03 1,3 2,72 98,75
4. B-1/07(6-8m) 53,1 94,78 1,4 2,93 97,71
5. B-1/07(8-10m) 54,8 97,82 0,8 1,67 99,49
6. B-1/07(10-12m) 55 98,18 0,79 1,65 99,83
7. B-1/07(12-14m) 52,7 94,07 0,98 2,05 96,12
8. B-1/07(14-16m) 50,5 90,14 1,2 2,51 92,65
9. B-1/07(16-18m) 51,4 91,75 1 2,09 93,84
10. B-1/07(18-20m) 51,6 92,11 0,93 1,95 94,05
11. B-1/07(20-22m) 50,4 89,96 0,94 1,97 91,93
12. B-1/07(22-24m) 49,1 87,64 0,97 2,03 89,67
13. B-1/07(24-26m) 51 91,04 0,92 1,92 92,96
14. B-1/07(26-28m) 52,4 93,53 0,75 1,57 95,10
15. B-1/07(28-30m) 53 94,61 0,85 1,78 96,38
16. B-1/07(30-32m) 53,6 95,68 1 2,09 97,77
17. B-1/07(32-34m) 53,4 95,32 0,9 1,88 97,20
18. B-1/07(34-36m) 53,2 94,96 0,8 1,67 96,64
19. B-1/07(36-38m) 52,8 94,25 1 2,09 96,34
20. B-1/07(38-40m) 52,3 93,36 1,2 2,51 95,87
21. B-1/07(40-42m) 52,2 93,18 1,25 2,62 95,79
22. B-1/07(42-44m) 52,1 93,00 1,3 2,72 95,72
____________________________________________________________
25
23. B-1/07(44-46m) 51,7 92,28 1,14 2,38 94,67
24. B-1/07(46-48m) 51,2 91,39 0,99 2,07 93,46
25. B-1/07(48-50m) 51,3 91,57 1,25 2,62 94,19
26. B-1/07(50-52m) 51,3 91,57 1,5 3,14 94,71
27. B-1/07(52-54m) 50 89,25 2,1 4,39 93,64
28. B-1/07(54-56m) 48,8 87,11 2,8 5,86 92,97
29. B-1/07(56-58m) 46,1 82,29 1,5 3,14 85,43
30. B-1/07(58-60m) 51,2 91,39 0,47 0,98 92,37
31. B-1/07(70-72m) 49,6 88,54 0,64 1,34 89,87
32. B-1/07(72-74m) 49,2 87,82 0,59 1,23 89,06
33. B-1/07(74-76m) 49,8 88,89 0,68 1,42 90,32
34. B-1/07(76-78m) 50,5 90,14 0,75 1,57 91,71
35. B-1/07(78-80m) 50,8 90,68 0,8 1,67 92,35
36.
B-2/04
B-2/07(6-8m) 45,1 80,50 0,7 1,46 81,97
37. B-2/07(8-10m) 47,2 84,25 0,5 1,05 85,30
38. B-2/07(10-12m) 47,3 84,43 0,49 1,03 85,46
39 B-2/07(12-14m) 48,8 87,11 0,4 0,84 87,94
40. B-2/07(14-16m) 48,7 86,93 0,3 0,63 87,56
41. B-2/07(16-18m) 49,2 87,82 0,7 1,46 89,29
42. B-2/07(18-20m) 49 87,47 0,6 1,26 88,72
43. B-2/07(20-22m) 49,4 88,18 0,6 1,26 89,43
44. B-2/07(22-24m) 48 85,68 0,6 1,26 86,94
45. B-2/07(24-26m) 49,5 88,36 0,5 1,05 89,40
46. B-2/07(26-28m) 49,6 88,54 0,49 1,03 89,56
47. B-2/07(28-30m) 48,2 86,04 0,6 1,26 87,29
48. B-2/07(30-32m) 45,6 81,40 0,53 1,11 82,50
49. B-2/07(32-34m) 48,6 86,75 0,8 1,67 88,42
50. B-2/07(34-36m) 49,4 88,18 0,63 1,32 89,50
51. B-2/07(36-38m) 48,5 86,57 0,64 1,34 87,91
52. B-2/07(38-40m) 46,6 83,18 0,36 0,75 83,93
53. B-2/07(40-42m) 49,6 88,54 0,82 1,72 90,25
54. B-2/07(42-44m) 43,3 77,29 0,77 1,61 78,90
55. B-2/07(44-46m) 44,62 79,65 0,86 1,80 81,45
56. B-2/07(46-48m) 45,1 80,50 0,84 1,76 82,26
57. B-2/07(48-50m) 46,4 82,82 0,92 1,92 84,75
58 B-2/07(50-52m) 48,6 86,75 0,86 1,80 88,55
59. B-2/07(52-54m) 49,2 87,82 0,66 1,38 89,20
60. B-2/07(54-56m) 45,2 80,68 1,2 2,51 83,19
61. B-2/07(56-58m) 44,6 79,61 1,1 2,30 81,91
62. B-2/07(58-60m) 46,2 82,47 0,8 1,67 84,14
63. B-2/07(60-62m) 42,6 76,04 1,4 2,93 78,97
64. B-2/07(62-64m) 44,4 79,25 1,2 2,51 81,76
65. B-2/07(64-66m) 43,8 78,18 0,96 2,01 80,19
66. B-2/07(66-68m) 44,8 79,97 1,4 2,93 82,90
____________________________________________________________
26
67. B-2/07(68-70m) 45,4 81,04 1,1 2,30 83,34
68. B-2/07(70-72m) 49,8 88,89 0,6 1,26 90,15
69. B-2/07(72-75m) 52,1 93,00 0,8 1,67 94,67
70.
B-3/04
B-3/07 (1-2m) 52,8 94,25 0,8 1,67 95,92
71. B-3/07(2-4m) 52,2 93,18 0,66 1,38 94,56
72. B-3/07(4-6m) 51,8 92,46 0,86 1,80 94,26
73. B-3/07(6-8,5m) 50,7 90,50 0,89 1,86 92,36
74. B-3/07(20-22m) 50,2 89,61 0,77 1,61 91,22
75. B-3/07(22-24m) 50,6 90,32 0,86 1,80 92,12
76. B-3/07(24-26m) 50,1 89,43 0,25 0,52 89,95
77 B-3/07(26-28m) 50,2 89,61 0,64 1,34 90,95
78. B-3/07(28-30m) 50,5 90,14 0,32 0,67 90,81
79. B-3/07(30-32m) 41,4 73,90 0,6 1,26 75,15
80. B-3/07(32-34m) 47,1 84,07 3,6 7,53 91,60
81. B-3/07(34-36m) 46,4 82,82 3,4 7,11 89,94
82. B-3/07(36-38m) 40,6 72,47 3,2 6,69 79,17
83. B-3/07(38-40m) 45,6 81,40 3,8 7,95 89,35
84. B-3/07(40-42,3m) 45 80,33 3 6,28 86,60
85.
B-4/07
B-4/07(3-5) 50,7 90,50 1,3 2,72 93,22
86. B-4/07(5-7) 50,9 90,86 1,4 2,93 93,79
87. B-4/07(7-9) 50,9 90,86 1 2,09 92,95
88. B-4/07(9-11) 51,1 91,21 1,1 2,30 93,51
89. B-4/07(11-13) 52,7 94,07 0,8 1,67 95,74
90. B-4/07(13-15) 52 92,82 1 2,09 94,91
91. B-4/07(15-17) 52,7 94,07 0,7 1,46 95,53
92. B-4/07(17-20,6) 51 91,04 1 2,09 93,13
93 Etaa OP-1 53,2 94,96 0,4 0,84 95,80
94 Etaa OP-2 53,6 95,68 0,6 1,26 96,94
95. Izdanak T-1 52,8 94,25 0,4 0,84 95,09
96. Izdanak T-2 51,8 92,46 1,1 2,3 94,79
97. Izdanak T-3 53,4 95,39 0,6 1,26 96,58
98. Izdanak T-4 54,2 96,75 0,9 1,89 98,64
99. Izdanak T-5 52,9 94,43 1,0 2,09 96,52
100 Izdanak T-6 53,1 94,78 0,8 1,67 96,45
101. Izdanak T-7 51,2 91,39 1,2 2,5 93,89
102. Izdanak T-8 50,6 90,32 2,7 5,65 95,97
103. Izdanak T-9 52,2 93,18 1,2 2,51 95,69
104 Izdanak T-10 51,8 92,46 1,12 2,34 94,8
105. Izdanak T-11 50,8 90,68 2,2 4,6 95,28
106. Izdanak T-12 49,6 88,54 3,4 7,11 95,65
107. Izdanak T-13 53,4 95,32 0,64 1,34 96,66
108. Izdanak T-14 51,8 92,46 1,3 2,72 94,33
____________________________________________________________
27
109. Izdanak T-15 53,4 95,32 0,3 0,63 95,95
110. Izdanak T16 54,2 96,75 0,22 0,46 97,21
111. Izdanak T-17 52,2 93,18 0,9 1,88 95,06
112. Izdanak T18 49,4 88,18 2,3 4,81 92,99
113. Izdanak T-19 52,2 93,18 0,96 2,0 95,18
114. Izdanak T-20 51,6 92,11 0,98 2,05 94,16
115 Izdanak T-21 50,3 89,79 2,6 5,44 95,23
116. Izdanak T-22 51,4 91,75 2,78 5,81 97,56
1.7. RUDARSKO-GEOLOKI DEO
1.7.1. Geoloka graa leita
Na osnovu detaljnih geolokih istraivanja: kartiranja leita, starih
eksploatacionih radova (etae i zaseci), istranih buotina, kao sintezom ranijih geolokih
podataka o ovom prostoru, definisana je geoloka graa leita krenjaka Kaona.
Moe se konstatovati, da je i pored sloene geoloke grae ireg podruja,
geoloka graa leitaKaona relativno jednostavna.Stenska masa,predstavlja kontinualni
deo krenjake mase u okviru donjokrednih krenjaka Kaone veeg rasprostranjenja,
izdvojenih severno od reke Peka, koji u sutini transgresivno lee preko jurskih laporovitih
krenjaka.
Debljina donjokrednih krenjaka na leituKaona je neutvrena, verovatno
(prema literaturnim podacima) oko 200m, dok se po pravcu pruanja mogu pratiti preko 2km.
Slika 10. Prostor leita iz pravca juga
____________________________________________________________
28
U okviru krenjaka donje krede na lokalnosti Kaona izdvojeni su krenjaci
valendinskog, otrivskog i barem-aptskog kata.
Ovi krenjaci se meusobno razlikuju po facijalnim uslovima stvaranja, boji, i
mineralnom sastavu.
Valendinski sivi laporoviti, (K
1
1
) (sl.br. 12) i otrivski krem i sivi krenjaci(
2
1
K )
(sl.br.11) izdvojeni su kao litoloki lanovi u okonturenoj masi krenjaka, odnosno u konturi
leita Kaona.
Slika 11. Otrivski krem i sivi krenjaci na eksploatacionoj etai
____________________________________________________________
29
Slika 12. Valedinski sivi laporoviti krenjaci
Krenjaci barem-aptske (
4 3
1
+
K ), starosti su otkriveni na istranom prostoru ali ne
i u domenu istraivanog leita.
Podinu krednim krenjacima ine gornjojurski sedimenti, odnosno laporoviti
krenjaci, laporci i glinci u naizmeninom smenjivanju(sl.br.13). Podinski laporoviti
krenjaci nisu nabueni istranim buenjem, jer su sve buotine zavrene u korisnoj
mineralnoj sirovini -krenjaku.
Slika 13. Podinski jurski laporoviti sedimenti u JZ delu etae
Povlatni proluvijalno - deluvijalni materijal humus, sa glinovito-laporovitim
materijalom utvren je u istonom i zapadnom delu leita, i debljine je 0,5 do 10m. U
____________________________________________________________
30
centralnom delu leita, deluvijalno-proluvijalni pokriva izostaje, odnosno, krenjak je
ogoljen(sl.br.14).
Slika 14. Povlatni proluvijalno-deluvijalni nanos-isona strana
U geolokoj grai okonturenog leita "Kaona" uestvuju donjokredni krenjaci
valendinskog (
1
1
K ), i otrivskog(
2
1
K ) kata.
Prisutni su u grai leita i stilolitski krenjaci, laporoviti krenjaci, laporci i
glinci, deluvijalno-proluvijalne naslage(sl.br.15 i 16).
Slika 15. Stilolitski krenjaci Slika 16. Laporoviti krenjaci, laporci i glinci
Veliina od nabrojanih litolokih lanova se javlja u malim koliinama i na planu
se ne mogu prikazati. Kao osnovne litoloke jedinice izdvojeni su krenjaci krem i sive boje;
krenjaci krem boje sa stilolitima ; laporoviti krenjaci, laporci i glinci u naizmenino
smenjivanju, i rasedne bree .
____________________________________________________________
31
Slika 17. Rasedna brea
Idui od podine ka povlati, smenjuju se laporoviti krenjaci sa laporcima i
glincima; stilolitski krenjaci krem boje; krenjaci krem i sive boje, i deluvijalne i
proluvijalne naslage
- Donjokredni krenjaci otrivske starosti
2
1
K
Krenjaci otrivske starosti (
2
1
K ) predstavljaju produktivnu mineralnu sirovinu,
koja je detaljno istraena, i okonturena istranim radovima, (istranim buenjem) kako na
povrini terena, tako i po dubini u sve etiri istrane buotine, kao i na otvorenom profilu
(staroj etai) u jugozapadnom delu leita.
Na povrini terena krenjaci su jasno uoljivi i okontureni na celoj povrini
leita. Na zapadnim i jugozapadnim delovima leita imaju tektonsku granicu sa laporovitim
krenjacima, laporcima i glincima gornje jurske starosti.
____________________________________________________________
32
Slika 18. Granica
3
3
J
i
2
1
K
u zapadnom delu leita
Slojevi krenjaka u leitu imaju priblian pravac pruanja sever-jug do severozapad-
jugoistok sa vrlo strmim padom od 44-80
o
ka jugozapadu,odnosno srednji Ep=270
o
/70
o
(sl.br.19). Debljina slojeva je od 20 do 50 cm, retko do 1m.
Slika 19. Pad i pruanje otrivskih krenjaka
____________________________________________________________
33
U osnovi su krem boje ali i sa razliitim varijetetima boja (krem-sivi, svetlo-sivi,
i sivi).
Ovi krenjaci su korisna sirovina u leitu i izgrauju celo leite, s tim to ka
istoku postepeno prelaze u stilolitske krenjake, a sa dubinom i u sive laporovite krenjake
valendinske starosti. Na zapadnoj strani leita ovi krenjaci su u tektonskom kontaktu sa
starijim gornjojurskim sedimentima, odnosno, laporovitim krenjacima, laporcima i glincima
(sl.br.18).
Boje su preteno krem lokalno proeti nijansama svetlo sive boje.
Krenjaci u leitu "Kaona" su, jedri, homogeni, slojeviti do bankoviti, ree
masivni. Masivni su uglavnom krenjaci sa stilolitima. U njima su zapaene kalcitske ilice
debljine 2mm, mreastog rasporeda, kao i retki proslojci laporaca debljine 2 do max.10 cm.
Stena je nepravilnog do koljkastog preloma sa finohrapavim prelomnim
povrinama i osetnim ivicama loma. Stena burno reaguje na 5% hlorovodoninu kiselinu.
Teksture su masivne, a strukture mikrokristalaste sa pojavama organogeno-
detritine.
Kavernoznost ovih krenjaka je minimalna i tada je zapaena du vertikalnih i
subvertikalnih pukotina. Sve pukotine i kaverne esto su zapunjene povrinskim glinovito
gvoevitim i laporovitim materijalom u pripovrinskim delovima stenske mase.
Na osnovu dosadanjih paleontolokih nalaza ovi krenjaci zbog bogatog
sadraja fosila se nazivaju i krenjaci pelakog tipa razvia otrivskog kata koji su stvarani
procesima sedimentacije u plitkoj i dinaminoj vodenoj sredini. Petroloki stena je
determinisana kao krenjak (biomikrit).
Terenskim radovima u krenjacima su konstatovane rasedne breizirane zone
koje su zapunjene odlomcima krenjaka, laporovitim i glinovitim materijalom . Ove rasedne
zone su otkrivene u jugozapadnom i centralnom delu leita na povrini terena i meuslojne
su, a po irini su otkrivene 1-5m.
Krem-sivi krenjaci u centralnom delu leita ka istoku prelaze u stilolitske
krenjake. Ovi krenjaci konstatovani su u buotinama B-2/07 i B-3/07 (sl.br.20 i 21).
Slika 20. Stilolitski krenjaci u B-3/07
____________________________________________________________
34
Slika 21. Stilolitski krenjaci u B-2/07
Stilolitisani krenjaci su posledica hijatusa, krem su boje, sive do svetlo ruiaste
nijanse, masivni i bankoviti, masivne teksture, i s vidljivom stilolitizacijom.
Boja ovih krenjaka potie od pigmentacije hidroksidima gvoa. Neravnog su
preloma, struktura im je mikrokristalasta. U mineralnom sastavu dominira kalcit sa 70%
uea, a prisutna je glinovita i gvoevita komponenta, sa fragmentima mikrofosila
(foraminifera), veliine do 2 mm. Vezivni materijal je sparit. Kao posledica snane
stilolitizacije, du stilolita je dolo do izdvajanja klastinih nagomilanja u vidu obojenog
intraklasta, sparitskog kalcita u vidu nagomilanja. Prisutne su i pukotine i prsline zapunjene
naknadno prinetim kalcitom.
Petrolokom determinacijom (u domenu buotina B-2/07 i B-3/07) kao i
geolokim kartiranjem u povrinski otkrivenom delu krenjka utvreno je da istoni deo
leita izgrauju stilolitisani krenjaci (intrabiomikrit, i biomikrudit).
- Tamno sivi laporoviti krenjaci valendinske starosti (K11 )
Na istonoj strani leita utvrena je geoloka granica krenjaka koji su korisna
sirovina u leitu i laporovitih tamno sivih krenjaka valendinskog kata. Ova granica
utvrena je na osnovu istranog buenja (B-2/07) i geolokim kartiranjem otvorenih profila. u
leitu (sl.br.22).
____________________________________________________________
35
Slika 22. Krenjaci, glinci i laporci valendina
U severoistonom delu leita granicu izmeu valendiskih i otrivskih krenjaka
ini rasedna struktura. Po ravnima slojevitosti ovih krenjaka, ima i meuproslojaka
laporovitih krenjaka, laporaca i retko i glinaca koji se preslojavaju. Iste neistoe se mogu
sresti i u obliku manjih gnezda, soivaca i slojeva ija debljina moe biti od 2cm do (ali
retko) do 60 c m.
- Laporoviti krenjaci, laporci i glinci gornje jurske starosti (
3
3
J
)
Podinu krednim krenjacima ine gornjojurski sedimenti, odnosno laporoviti
krenjaci, laporci i glinci. koji su naizmenino uslojeni.
Ovi sedimenti nisu konstatovani ni u jednoj istranoj buotini u konturama
leita, ali su utvreni na zapadnoj strani otvorenog profila i u tektonskom su kontaktu sa
krednim krenjacima. Granica je utvrena geolokim terenskim kartiranjem i na otvorenim
zasecima i profilu koji su makroskopski osmatrani, a grafiki je prikazana na geolokim
profilima (Prilog br.3 i 4). Pruanja su SZ -JI i a pad im je ka JZ od 18-36.
1.8. Veliina i oblik leita
Istranim buotinama i otvorenim profilima(koji su takoe tretirani kao istrani
radovi),leite je okontureno kako na povrini tako i po dubini do kote +155 m a.n.v.
____________________________________________________________
36
Leite krenjaka Kaona je deo krenjake mase u okviru donjokrednih
sedimenata , koji lee transgresivno preko jurskih laporovitih sedimenata.Debljina
donjokrednih krenjaka je neutvrena. Pruanje krenjake serije je izvan granica utvrenih
rezervi leita.
Okontureno leite je oblika kvadra, krenjaci su otrivske starosti pojavljuju se kao
slojevita tvorevina.Po pravcu I-Z leite je istraeno preko 270 m. a po pravcu S-J oko 250
m.
Maksimalna debljina rudnog tela iznosi 120 m a srednja iznosi 50,9 m.
Generalni pravac pruanja leita i slojeva krenjaka je SSZ-JJI sa padom ka
jugozapadu.Debljina slojeva je od 20-50 cm a retko dostie 1 m.
Elementi prirodnih predispozicija analiziraju jer su vani prilikom odredjivanja
parametara miniranja i orijentacije fronta rudarskih radova.
Krenjak je ute do ukaste boje.Jedri su homogeni,slojeviti do bankoviti.Prelom je
nepravilan do koljkast.
Mineroloki sastav je definisan i radi se o mikritskimkarbonatima i sparitima sa ueem
fosilnih ostataka.Stena je dosta proeta organskim materijalom.Teksture je masivne a
strukture mikrokristalaste.
Leite je preko 60% otkriveno a ostali humusno-detritini pokriva je male debljine sa
odlomcima krenjaka.
Povrina rudnog tela iznosi 59 834 m
2
.
1.9. Geneza leita
Leite pripada delu basena sa bazom u plitkom i toplom epikontinentalnom
moru gde se vrila sedimentacija karbonatne materije. Geneza leita krenjakaKaona je
rezultanta sedimentolokih procesa poev od akumulacije karbonatne materije do finalne
rekristalizacije.U vremenskom razdoblju od oksforda i kembrida(J
3
1,2
) do kraja barema i
apta(K
1
3,4
) deponovani su preteno karbonatni sedimenti u kalkgeosinklinalnoj etapi
epigeosinklinale ili na karbonatnoj platform(60 miliona godina)
Poreklo karbonatnog materijala je biogeno hemobiogeno.Malo prisustvo terigene
i laporovite komponente verovatno je eolski preneto sa kopna ili je delom od vulkanskog
pepela.To ukazuje da se sedimentacija vrila dalje od obale u zoni jaih podmorskih strujanja
i pod dejstvom talasa. Nalaz mikroskopskih ispitivanja,dobro zaobljeni fragmenti bioklasa i
mala koliina glinovito-laporovitog materijala ukazuje das u posledica taloenja daleko od
obale.
Leite je u geomorfolokom obliku,oformljeno u kvartaru,delovanjem erozije i
denudacije.
Leite krenjakaKaonapripada sedimentnom tipu leita mineralnih
sirovina,klasi biogenih(organogenih)sedimentnih leita.
1.10. Tektonski sklop
Leite krenjakaKaonaje relativno jednostavne morfoloke grae.Slojevitog je
sklopa sa pruanjem severseverozapad-jugjugoistok i padom ka zapadjugozapadu sa Ep
270/70
o
.
____________________________________________________________
37
Istraivanja strukturno-tektonskog sklopa leita i poktivenosti ireg terena nisu
vrena u veem obimu tako da nema dovoljno podataka o elementima strukturnog sklopa da
bi se mogla izvriti ozbiljnija statistika analiza i izveli ozbiljniji zakljuci.
Nii oblici strukturnog,odnosno rupturnog sklopa,kao to su pukotine i prsline
nemaju znaaja i uticaj na kvalitet sirovine kao tehniko-graevinskog kamena i karbonatne
sirovine.
Do izvesnog nivoa oni utiu na kvalitet,jer je du prslina i pukotina bilo
prinoenja nekih tetnih primesa u rudno telo,ime je umanjen njen hemijski i mineralni
sastav,ali sa druge strane ove prsline i pukotine su povoljne sa aspekta miniranja i drobljivosti
tehniko-graevinskog kamena.
Elementi tektonike u leituKaonasu epigenetske pojave karakteristine za
postgenetsku kinematiku,za rasede,rasedne zone i pratee prslinske i pukotinske sisteme.
Posrednom metodom,na bazi geomorfolokih karakteristika terena izdvojene su
dve meuslojne rasedne zone.U odnosu na sklop krenjake mase ije je pruanje SSI-JJZ
rasedne zone su meuslojne,odnosno imaju isti pravac pruanja kao i slojevi krenjaka.
Du utvrenih rasednih struktura vremenom je stvorena mogunost intenzivnijeg
dejstva egzogenih faktora i formiranja meuslojnih zona koje su zapunjene
laporovitim,glinovitim materijalom i odlomcima krenjaka.U leitu su uoene dve takve
zone koje imaju pravac pruanja SSI-JJZ.Elementi pada su 170/70
o
.
U severoistonom delu leita na kontaktu stilolitskih otrivskih i valendiskih
krenjaka,aproksimativno je utvren rased,koji ima iste elemente pada kao i slojevi
krenjaka.Pukotine i prsline predstavljaju karakteristine mehanike diskontinuitete
krenjake mase,koji su naknadno zapunjene kalcitskim materijalom bele boje.Ree je
uoena zapunjenost prslina i limonitskom komponentom.Elementi pada sistema pukotina u
jugozapadnom delu leita na otvorenom profile su 240/28
o
.
- Prslinska ispucalost krenjaka se karakterie znatno manjim
dimenzijama po debljini i duini.Debljine su milimetarske,a duine do
nekoliko metara.
To su sekundarne prsline bez odreenog sistema rasporeda za koje je
karakteristina pojava kalcitskih ilica mm veliine.U sutini ova pojava pogodno deluje na
drobljivost stenske mase i dobijanje sitnije frakcije ispod 10 cm.Tektonski sklop i strukturni
sistemi u okviru leita analizirae se u buaki-minerskoj problematici.
- Opta karakteristika leita je mirna tektonska evolucija,koja se
zavrila fazom blagog ubiranja.Nakon te faze dolazi do znaajnijeg
rupturnog preoblikovanja sa vertikalnim i horizontalnim
pomeranjima.U podruju leita nisu registrovani rasedi koji ukazuju
na vea horizontalna (reversna) kretanja blokova a nije registrovan ni
kliva AP.
1.11. Hidrogeoloke karakteristike leita
Krenjaci kao stene sa pukotinskom strukturom poroznosti,se uglavnom
karakteriu izraenom vodopropusnou.S obzirom na njihov lokalni hipsometrijski poloaj i
morfologiju terena,poloaj slojeva (nagib 60-70
o
),kao i pukotina koje se javljaju,ine da zona
krenjaka,u okviru leita,ne predstavlja izolatore za podzemnu akumulaciju
vode.Hidrogeoloke karakteristike su takve da se povrinske i podzemne vode gravitaciono
____________________________________________________________
38
odvode prema jugu eksploatacionog polja ka reci Pek koja predstavlja hidroloki bazis ovog i
ireg regiona.
Ovaj vodotok je na +140 m a.n.v.,tojest ispod kote+155m,koja je donji nivo
eksploatacije leita.Moe se konstatovati da budua eksploatacija nee biti ugroena od
nivoa podzemnih voda i povrinskih voda od atmosferskih padavina.
Po hidrogeolokoj klasifikaciji stena ,karbonatne stene(krenjak i laporoviti
krenjak su velike vodopropustljivosti a posebno gde je strukturni i litoloki sklop slojevito-
bankovitog karaktera.
Obodni teren leita je pod velikim nagibom pa je spiranje i oticanje vode sa
terena brzo tako da i povrinske vode (kia,sneg)poniru,u manjem obimu,u dublje delove
krenjake mase jer je koeficijent oticanja veliki.
Overenim rezervama obuhvaeni delovi stenske mase,lee iznad kote+140 m za
15 m,kao najnieg nivoa toka Peka,te ne postoji opasnost od prodiranja,povrinskih I
podzemnih voda.Budua eksploatacija povrinskim sistemom otkopavanja odvijae se bez
veih problema obzirom na utvrene hidrogeoloke karakteristike stenske mase u leitu.
1.12. Inenjersko geoloke karakteristike leita
U inenjersko-geolokom pogledu leiteKaona se odlikuje relativno jednostavnom
graom,koju ine krenjaci donje krede kao najznaajnija litoloka jedinica,i povlatne
naslage zaglinjenog i laporovitog humusa.
Prema klasifikaciji M.M.Protoakonova u leitu i njegovoj neposrednoj okolini
mogu se izdvojiti dva inenjersko-geoloka kompleksa stena:
- Kompleks dosta vrstih stena,
- Kompleks mekanih stena.
Inenjersko-geoloki kompleks dosta vrstih stena predstavljaju krenjaci.Stenska
masa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimino je
kaverozna.Gusta mrea mehanikih diskontinuiteta uinila je stensku masu lako deljivom,to
je sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo povoljno.Inenjersko
geoloki kompleks mekih stena predstavljen je povlatnim naslagama,uglavnom
humusom,glinama i laporcima.
1.13. Hidrografija podruja
Neposredno pored lokaliteta leita na 300 m od eksploatacionog polja,protie reka
Pek,iji je vodotok na +140 m a.n.v..
Hipsometrijski gledano,najnia etaa(dno) povrinskog kopa je na koti +155 m
n.v.,tako da e se eksploatacija krenjaka odvijati znatno iznad vodotoka.
Ova injenica kao i to da je reka dosta udaljena od radnog podruja povrin-skog-
kopa,govore da je uticaj eksploatacije krenjaka minoran ili da ga ak i nema.
Treba rei da su krenjaci na leitu sa pukotinskom strukturom,da su slojevi i
bankovi mestimino izmeu sebe razdvojeni,usled uticaja egzogenih sila,tako da sve vode od
atmosferskih padavina otiu ili se infiltriraju ka bazisu reke Pek.
____________________________________________________________
39
Gledano sa aspekta morfologije terena,kada su u pitanju padavine od kia,oticanje
vode povrinskim putem je preko 90% a infiltracija 10 % jer je u pitanju strm teren.Ovaj
momenat je znaajan kod pojave poplavnog talasa od kinih padavina . U zimskom periodu
proces je obrnut u kvantitativnom smislu. Veliki procenat 70- 80 % vode nastao topljenjem
snega infiltrira kroz krenjaku masu a ostatak se oceuje povrinski.
Gledano sa hidrolokog aspekta u okviru eksploatacionog polja situacija je
izuzetno povoljna jer se u tom prostoru povrinske vode atmosferskog porekla ne zadravaju.
1.14. Meteoroloke prilike
Na podruju Kueva vlada umereno-kontinentalna klima.Nii delovi na zapadu i
jugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a breuljkasto-planinski sever i severoistok
pod uticajem planinske klime.
Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snenim
padavinama.Prolee je praeno visokim bujinim vodama usled topljenja snega u planinskom
zaleu. U niem ravniarskom podruju tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta su
preteno suva i esto vrela sa temperaturama viim od 30
o
C,ali su noi sveije usled uticaja
okolnih umovitih brda.Jesenji period je kiovitiji od susednog Pomoravlja to
je,takoe,posledica brdovitog zalea.Prosena minimalna temperature u januaru je -2
o
C,dok
je najtopliji mesec jul sa prosenom temperaturom 22
o
C.Prosena koliina padavina je oko
800 mm sa maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.
Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se moe obavljati deset meseci u
godini.
1.15. Podaci o postojeim rudarskim radovima
U okviru eksploatacionog polja leita Kaona postoje stari rudarski radovi na
severnom delu lokaliteta (sl.br. 23 ) leita. O obimu rudarskih radova ne postoje podaci jer
su ovi vreni 60-ih godina prolog veka. Na lokalitetu su prema eleznikoj pruzi postojale
sipke (vide se betonski temelji) a unutar otkopnog prostora se nalaze delovi eljusne
drobilice. Krenjak je drobljen u periodu izgradnje asfaltnog puta Poarevac Kuevo za
donji postroj putne konstrukcije i objektivno izvedeni radovi na eksploataciji i drobljenju
krenjaka mogu da se determiniu kao radovi na lokalnom pozajmitu.
__________________________________________________________
Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud
40
Slika 23. Stari rudarski radovi
Prostor ima geometrijski oblik amfiteatra i pripremie se za prijem transportnih
sredstava i rudarske opreme koja nije u datom momentu u funkciji: takoe treba naglasiti da
e se na obodu prostora starih rudarskih radova instalirati kolska vaga (prilog br.5 ) i
kontejneri koje e koristiti radnici za magacinski materijal i rezervne delove. Dno prostor
starih rudarskih radova orijentacione dimenzije 100 x 70 m nalazi se na koti 180 mnv.
2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE
KRENJAKA KAO TEHNIKOG GRAEVINSKOG
KAMENA
Elementi osnovne koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka se bazira na
sledeim postavkama:
Preduzee PZP Poarevac je prema dosadanjoj potronji drobljenih agregata i
potencijalom, mogunostima u izvoenju objekata niskogradnje utvrdilo da
kapacitet povrinskog kopa bude 250 000 t/god. Drobljenih agregata od
krenjaka.
__________________________________________________________
41
Preduzee ima ozbiljne strateke planove razvoja pre svega zbog blizine
Beograda i drugih gradova Srbije, i planira ekspanziju a time i poveanje
potronje drobljenih agregata i za sopstvene potrebe i za trea lica.
Dostizanje zadatog kapaciteta se realno moe ostvariti ako razvoj, putnih i
infrastrukturnih objekata u Srbiji tee po usvojenim stratekim planovima i
zahtevima.
- Oprema za eksploataciju krenjaka prema zahtevima INVESTITOR-a treba
da ima po konstruktivnim i kapacitivnim karakteristikama univerzalnost u
primeni ( za rudarstvo i putarstvo) i da zadovolji zadati kapacitet od 250 000
t/god. drobljenog agregata.
- Do postizanja zadatog kapaciteta, drobljenje krenjaka vriti na mobilnim
drobilinim postrojenjima,
- Da se eksploatacija i prerada krenjaka vre na jednoj etanoj ravni a da se
nia etaa blagovremeno otvara za prijem opreme po zavretku eksploatacije
na gornjoj etai.
Iz osnovne koncepcije sledi :
- Prerada krenjaka e imati u toku razvoja rudnika dve faze :
a) drobljenje krenjaka u mobilnim drobilinim postrojenjima do
dostizanja punog kapaciteta od 250 000 t/god. agregata,
b) drobljenje krenjaka u stacionarnim drobilinim postrojenjima kada vie
nema ekonomskog opravdanja da pogonska energija bude nafta, a to je
faza kada se budu zahtevali vei kapaciteti drobljenja i vei dijapazon
(broj) frakcija radi primene za asfalte, betone i graevinarstvo.
Ovim projektom se obrauje period eksploatacije od 5 godina rada povrinskog
kopa za koje vreme se oekuje da e zahtevi preduzea i trita dostii traeni kapacitet.
Nakon tog perioda odnosno nakon dostizanja punog kapaciteta rudnika za nove kapacitete i
nove zahteve preduzea i trita radie se Dopunski rudarski projekat koji e obuhvatiti sve
tehniko-tehnoloke i druge promene u preduzeu i na rudniku.
2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka
Analiza rudarsko-geolokih i proizvodno-tehnikih uslova eksploatacije i prerade
krenjaka iz leita Kaona bazirala se na nekoliko segmenata koji su uticali na uobliavanje
koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka.Oni se mogu svrstati u:
- lokalno-logistike,
- morfoloko-geoloki,
- rudarsko-tehnoloke,
- ekoloke,
- ekonomsko-komercijalne.
__________________________________________________________
42
2.1.1. Lokalno-logistiki uslovi u okruenju leita
Lokalno logistiki uslovi su sve vaniji zbog novih zakonskih propisa koji sve vie
potenciraju vlast lokalne samouprave i prava graana u ivotnom prostoru kao i nepovredivo
pravo privatne svojine. Za egzistenciju rudarskog objekta na lokaciji gde se remeti dosadanji
ivot i ambijent poseban problem je period pripreme i otvaranja rudnika. Pored realnih
elemenata koji karakteriu mikro lokaciju ivotnog prostora vlasnici i stanovnitvo, ueg
podruja rudnika, oekuju i da profitiraju po raznoraznim osnovama. Mora se uzeti u obzir
injenica da se mnoge zakonske procedure odvijaju uz saglasnost lokalne samouprave i
lokalnog stanovnitva, privrednih subjekata i preduzea u najbliem okruenju.
Sa aspekta take otvaranja i pravca napredovanja fronta rudarskih radova i
uticaja rudarskih radova na okolinu,projektovane rudarske aktivnosti se odvijaju na prostoru
koji je daleko od delokruga ivota i rada stanovnitva, daleko od komunikacija (regionalnog
puta, eleznike pruge), objekata (eleznika stanica, kue pojedinih domainstava) i reke
Pek.
Treba takoe uzeti kao argument prisustvo konkurencije US STEEL-a, sa kojim
se granii eksploataciono polje.U trinoj ekonomiji nema mnogo konsenzusa.
Nakon poetnog perioda u fazi otvaranja, dok se stanovnitvo ne navikne na
rudnik, dok stanovnitvo ne pone da ivi od rudnika i da ima koristi od rudnika, mogui su
problemi sa stanovnitvom. Kasnije u fazi eksploatacije, veina rudarskih aktivnosti postaju
normalni deo ivota i rada lokoalnog stanovnitva.
Navedeni argumenti opredeljuju taku otvaranja i razvoj rudarskih radova van
vidokruga sa postojeih komunikacija, infrastruktura i ivotnog prostora stanovnitva.
Otvaranje povrinskog kopa i eksploatacija krenjaka van direktnog uticaja na postojei
ambijent je jedino logino reenje, ak i da drugi argumenti imaju veliku specifinu teinu.
2.1.2. Morfoloko-geoloki uslovi
Morfoloko-geoloki uslovi su ,generalno gledano za celo leite,povoljni.
Kupasti oblik leita,izduen po jednoj osi sa strmim bonim stranama,predisponira kolski
pristup u projektovanju da se radovi izvode odozgo na dole. Rudarski radovi i prerada
krenjaka e se odvijati praktino na jednoj etanoj ravni. Druga (nia) e se otvarati
paralelno sa frontom rudarskih radova, tek poto se stvori potreba, uslovi i prostor.
2.1.3. Rudarsko-tehnoloki uslovi
Predloeni kapacitet od strane Investitora (250 000 t/god.), heterogena stenska
masa, sloen strukturno-tektonski sklop krenjaka u leitu, pojava naboranih slojeva i
izlomljenih bankova opredeljuju na projektovanje geometrije elemenata povrinskog kopa sa
niom visinom etaa. Tehniko-ekonomske analize u pogledu opravdanosti izbora nie visine
etaa (od 10 m) pokazuju da je to opravdana visina gledano sa rudarsko-tehnolokog
aspekta. Posebno je takva visina etae ukomponovan sa utovarnom opremom i kamionima
koji po zahtevu INVESTITOR-a treba da imaju univerzalnu primenu.
__________________________________________________________
43
Sve rudarske operacije a posebno miniranje krenjaka usmerene su suprotno od
komunikacija i objekata stanovnitva a front radova upravno napreduje ka starim rudarskim
radovima,gde se zavrava razvoj etanih ravni (sever-jug).
Praktino bezbednost opreme i ljudstva u rudniku kao i stanovnitva i
komunikacije van rudnika su apsolutni.
2.1.4. Ekoloki faktori
U rudniku e se postaviti monitoring sistem za praenje uticaja eksploatacije na
ivotnu okolinu i radnu sredinu. Na osnovu dosadanjih iskustava u slinim rudarskim
uslovima, osnovna panja se mora posvetiti uem radnom prostoru radilita, mestu utovara,
lokaciji drobljenja i klasiranja izdrobljenog krenjaka. Zato i ekoloki faktori u odreenom
procentu opredeljuju taku otvaranja , front napredovanja rudarskih radova i pozicuju
drobljenja. Logino je opredeljenje da se izvori praine i buke skoncentriu (eksploatacija i
drobljenje) na to manjem prostoru,tako se uticaji praine i buke lake lokalizuju, prate i
ekonominije saniraju.
Do take otvaranja tj.zalea leita, ve postoji lokalni put. Proirenje i
peglanje tog puta predstoji radi bezbednog dvosmernog kretanja punih i praznih vozila a
istovremeno i kvalitetan put umanjuje uticaje praine i buke du njegove trase.. Podrazumeva
se da e se glavni transportni put redovno kvasiti-oroavati!
Uticaj radnih operacija u rudniku na radnu sredinu i ivotnu okolinu gledano kroz
postavljeni koncept napredovanja radova iz zalea leita i eksploatacijom odozgo na dole
su minorni, a monitoring sistem e registrovati eventualne dogaaje.
Gledano sa aspekta moguih uticaja eksploatacije krenjaka na okolinu, uticaj
buke od rada maina, uticaj praine od buenja i radnih operacija utovara, prerade i transporta
kamenog agregata, uticaji miniranja su lokalnih dimenzija sa uticajem od nekoliko desetina
do najvie stotinak metara.
2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt
Analiza trokova vezanih za razliite pozicije otvaranja i razvoja rudarskih
radova kao i mesta utovara drobljenog agregata obuhvataju sledee argumente:
- Utovar drobljenog kamenog agregata na radnoj etai smanjuje trokove rudnika
jer se operacije utovara i drobljenja odvijaju u neposrednoj blizini bez
meutransporta izmeu etae i drobilice.
- Dobrim glavnim transportnim (rudnikim) putem u duini od oko 1700 m,
kamioni e od puta Poarevac-Kuevo dolaziti prazni na mesto prerade i utovara
kamenog agregata na etanoj ravni.
- Nema ekonomskog i tehnikog opravdanja da se minirani kamen utovaruje i
sputa na neku drugu poziciju rudnika radi drobljenja.
__________________________________________________________
44
- Za rudnik je isplativo da se drobljenje,utovar i transport gotovog trinog
proizvoda odvija na poziciji koja je najblia taki eksploatacije, a to je etana
ravan u eksploataciji.
- U I fazi rada (prvih pet godina) ima ekonomskog opravdanja da se krenjak
drobi u mobilnim postrojenjima i da se praktino ceo proces utovara kamena u
ko primarne drobilice do prosejavanja odvija kontinualno u postrojenjima za
drobljenje i prosejavanje.
Navedeni argumenti govore da je struno opravdan izbor take otvaranja, pravac
razvoja etaa i fronta radova kao i mesta prerade i utovara gotovog izdrobljenog kamenog
agregata.
2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka
Koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka obuhvata komplementarno
funkcionisanje oba tehnoloka procesa na jednom radnom nivou na to manjem random
prostoru.
Strateki gledano usvajaju se dva perioda i dva dijametralno razliita koncepta
prerade tehniko-graevinskog kamena:
- Period eksploatacije krenjaka diskontinualnom opremom i prerada
mobilnom opremom, do postizanja punog kapaciteta povrinskog kopa od
250 000 t/god.
- Period eksploatacije diskontinualnom opremom i prerada stacionarnom
opremom, kada bude poveana tranja i plasman kamenih agregata preko
projektovanog kapaciteta.
Period rada u jednoj ili drugoj tehnolokoj konfiguraciji opreme zavisie
iskljuivo od potrebe srpskog trita za agregatima i teko je prognozirati vreme prelaska na
vee kapacitete opreme za preradu krenjaka.
2.2.1. Sistemeksploatacije krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena
Sistem eksploatacije krenjaka odvija se u diskontinualnom radu opreme za
buenje i miniranje,za otkopavanje i utovar krenjaka u prijemni bunker mobilne drobilice.
Sa napredovanjem fronta rudarskih radova napreduju i mobilno drobilino
postrojenje i pratea oprema za klasiranje drobljenog kamena.
__________________________________________________________
45
- Sistem eksploatacije prikazan je na sledeem algoritmu:
__________________________________________________________
46
- Oprema za eksploataciju i preradu kamena
Eksploatacija i prerada krenjaka se izvodi sa sledeom opremom za
eksploataciju i preradu :
__________________________________________________________
47
2.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRINSKOG KOPA
Analiza stabilnosti radnih i zavrnih kosina povrinskog kopa Kaona
izvrena je metodom Hoek-a i pri tome je korien programski paket Ravlok. Na osnovu
prethodno odreenih parametara , proraun je izvren za kosine visine
H =10 m sa maksimalnim nagibom od o
max
= 70
0
i zavrnu kosinu visine H = 115 m sa
maksimalnim nagibom o
max
= 51
0
.
Za radnu kosinu H = 10 m, o = 70
0
analiza stabilnosti je sprovedena za
interval nagiba pukotinskog sistema od 32
0
do 69
0
. Na osnovu prethodnog odreen je poloaj
pukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio F
min
= 1,31. Rezultati
analize su prikazani u prilozima 1a i 1b.
Za zavrnu kosinu H = 115 m, o = 51
0
analiza stabilnosti je sprovedena za
interval nagiba pukotinskog sistema od 32
0
do 45
0
. Na osnovu prethodnog odreen je poloaj
pukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio F
min
= 1,31. Rezultati
analize su prikazani u prilozima 2a i 2b.
Prilog 1a
Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a
ravan lom kosine
Fiziko-mehanika svojstva stenskog materijala
Kohezija: 0.05344 MPa
Ugao unutranjeg trenja: 3226
Zapreminska teina: 26.90 kN/m
3
Geometrija kosine
Visina: 10.00 m
Ugao nagiba: 70.00
o
Parametri za proraun kosine
Bez tenzione pukotina
Sa tenzionom pukotinom iza vrha kosine x
Sa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine
Ostalo
Zapreminska teina vode 10.00 kN/m
3
Ispunjenost pukotine vodom 50 %
__________________________________________________________
48
Prilog
br.1b
Dijagram faktora sigurnosti
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
32 35 38 41 44 47 50 53 56 59 62 65 68
Ugao nagiba pukotine p (
o
)
F
a
k
t
o
r

s
i
g
u
r
n
o
s
t
i

F
s
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
__________________________________________________________
49
1.68
1.64
1.60
1.56
1.52
1.49
1.45
1.41
1.38
1.34
1.31
1
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70
Ugao nagiba kosine (
o
)
F
a
k
t
o
r

s
i
g
u
r
n
o
s
t
i

F
s

(
o
)
__________________________________________________________
50
Prilog 2a
Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a
ravan lom kosine
Fiziko-mehanika svojstva stenskog materijala
Kohezija: 0.05344 MPa
Ugao unutranjeg trenja: 3226
Zapreminska teina: 26.90 kN/m
3
Geometrija kosine
Visina: 115.00 m
Ugao nagiba: 51.00
o
Parametri za proraun kosine
Bez tenzione pukotina
Sa tenzionom pukotinom iza vrha kosine x
Sa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine
Ostalo
Zapreminska teina vode 10.00 kN/m
3
Ispunjenost pukotine vodom 50 %
Prilog 2b
__________________________________________________________
51
0
1
2
3
4
5
32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49
Ugao nagiba pukotine p (
o
)
F
a
k
t
o
r

s
i
g
u
r
n
o
s
t
i

F
s
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
1.57
1.51
1.46
1.42
1.38
1.34
1.31
1.27
1.24
1.20
1.17
1
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
Ugao nagiba kosine (
o
)
F
a
k
t
o
r

s
i
g
u
r
n
o
s
t
i

F
s

(
o
)
__________________________________________________________
52
- Rezultati analize stabilnosti
Analiza stabilnosti radnih i zavrnih kosina povrinskog kopa Kaona izvrena je
metodom Hoek-a.
Tabela 11. Rezultati analize stabilnosti
Kosina
Visina
H (m)
Ugao nagiba
(
o
)
Faktor sigurnosti
F
Radna 10 70 1,31
Zavrna 115 51 1,31
Na osnovu prethodnog moe se zakljuiti da je analizirana radna kosina povrinskog
kopa stabilna i da je faktor sigurnosti F (F
min
= 1,31) vei od 1,05, odnosno vei od 1,10,
prema Pravilniku o tehnikim normativima za povrinsku eksploataciju leita mineralnih
sirovina, lan 61, tabela br. 3. Takoe, analizirana zavrna kosina povrinskog kopa je
stabilna, odnosno izraunati faktor sigurnosti F (F
min
= 1,31) je vei od 1,30, prema
Pravilniku o tehnikim normativima za povrinsku eksploataciju leita mineralnih sirovina,
lan 61, tabela br. 3.
2.4. OGRANIENJE POVRINSKOG KOPA
Okonturenje leita za povrinsku eksploataciju po dubini izvreno je na osnovu
podataka detaljnih geolokih istraivanja krenjaka i overenih rezervi.
Spoljna kontura budueg povrinskog kopa poklapa se sa geolokom granicom
C
1
rezervi.
Najnia kota povrinskog kopa je k. 155 m do koje su i overene rudne rezerve.
Ogranienje za povrinsku eksploataciju i zavrna kontura (izgled) povrinskog
kopa dobijena je na osnovu sledeih geometrijskih elemenata povrinskog kopa:
- visina etae (H) ............................................................................. 10 m,
- nagiba radne etae (|
r
) ................................................................. 70,
- nagib zavrne kosine (|
z
) .............................................................. 51,
- projekcija radne kosine (p
k
) ........................................................ 3,6 m,
- irina berme u zavrnoj kosini (B) ................................................5.0 m
) (
1
) (
m
n
ctg ctg H
B
r z z
=

gde je:
H
z
visina zavrne kosine povrinskog kopa (H
z
= 115 m)
|
z
ugao nagiba zavrne kosine povrinskog kopa (|
z
= 51)
|
r
ugao nagiba kosine etae (|
r
= 70)
n broj etaa
__________________________________________________________
53
) ( 66 , 4
1 12
) 70 51 ( 115
m
ctg ctg
B =
=

- Usvaja se B = 5.0 m
Veliki uglovi nagiba radnih i zavrnih kosina proizilaze iz dobrih fiziko
mehanikih karakteristika krenjaka (radne sredine) odnosno koeficijenata sigurnosti kosina
sa tim nagibima.
Na prilogu br 5 dat je situacioni plan povrinskog kopa Kaona-Kuevo 1:1000
sa ucrtanim ogranienjem.
Na prilozima br. 16,17,18 i 19 dati su popreni profili kroz ogranieni povrinski
kop, koji su posluili za vertikalnu podelu povrinskog kopa na etae, kao i za obraun
ukupnih masa jalovine, i krenjaka u ogranienom prostoru budueg povrinskog kopa.
Geometrijski ograniena figura na povrini terena ima oblik mnogougla sa 17
temena (taaka). Unutranje okonturenje predstavljeno je figurom dna svih etaa povrinskog
kopa.
Ukupna povrina figure ogranienja na terenu je 5,83ha.
Morfoloki gledano teren leita krenjaka je idealan za povrinsku
eksploataciju odozgo na dole. To e omoguiti sve do k. 200 poveanje etanih ravni.
Tabela 12. Koordinate taaka ogranienja povrinskog kopa
Prelomna
taka
Koordinate prelomnih taaka spoljanje konture
Y X Z
Ts-1 7 551 132,42 4 927 734,63 249,6
Ts-2 7 551 025,94 4 927 725,21 260,7
Ts-3 7 550 942,08 4 927 687,28 221,9
Ts-4 7 550 943,12 4 927 676,87 220,7
Ts-5 7 550 931,44 4 927 633,07 210,0
Ts-6 7 550 915,65 4 927 605,50 201,9
Ts-7 7 550 896,78 4 927 578,00 191,4
Ts-8 7 550 889,70 4 927 534,00 180,8
Ts-9 7 550 906,21 4 927 513,04 184,9
Ts-10 7 551 009,04 4 927 470,54 208,5
Ts-11 7 551 036,52 4 927 463,11 209,4
Ts-12 7 551 071,47 4 927 456,45 209,8
Ts-13 7 551 109,44 4 927 463,79 209,7
Ts-14 7 551 134,33 4 927 497,91 212,6
Ts-15 7 551 172,44 4 927 598,60 223,8
Ts-16 7 551 173,45 4 927 648,72 231,6
Ts-17 7 551 152,95 4 927 702,34 249,8
Tabela 13. Obraun masa eksploatacionih rezervi krenjaka metodom poprenih profila
__________________________________________________________
54
Profil br.
krenjak
Pprofila
(m
2
)
Psr
(m
2
)
dsr
(m)
V
(m
3
)
(t/m
3
)
Q
(t)
0-0 0
3 669,7 40 146 787,6 394 858,6
I-I 7 339,38
2,69
11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38
II-II 15 225,79
16 243,5 35 568 522,68 1 529 326
III-III 17 261,22
17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33
IV-IV 18 541,23
17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4
V-V 15 749,06
12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34
VI-VI 9 344,67
6 419,54 35 224 683,73 604 399,22
VII-VII 3 494,4
E 3 000 647,7 8 071 742
Tabela 14.: Obraun masa jalovine
Profil
br.
jalovina
Pprofila
(m
2
)
Psr
(m
2
)
dsr
(m)
V
(m
3
)
0-0 0
146,8 35 5 138
I-I 293,6
376 35 13 188
II-II 460
480 35 16 800
III-III 500
580 35 20 300
IV-IV 660
580 35 20 300
V-V 500
560 35 19 600
VI-VI 620
500 35 17 500
VII-VII 380
190 35 6 650
0-0 0
E 119 476
Etane karte su date na prilozima od 20-32.
__________________________________________________________
55
Tabela 15.: Rekapitulacija masa krenjaka po etaama u okviru ogranienja povrinskim kopom
Etaa
krenjak
Zapremina
(m
3
)
Koliina
(t)
155 85 773 230 728,70
160 229 500,15 617 355,40
170 277 108,15 745 420,92
180 315 366,20 848 335,80
190 357 390,80 961 381,25
200 400 474,95 1 077 277,62
210 405 438,45 1 090 629,43
220 395 570,75 1 064 085,32
230 404 516,40 1 088 149,10
240 343 898,25 925 086,30
250 214 882,00 578 032,58
260 105 585,35 284 024,60
270 21 692,90 58 353,89
Ukupno: 3 557 197,37 9 568 860,93
Tabela 16.: Uporeenje obrauna masa u ogranienom prostoru povrinskog kopa paralelnim
profilima i etaama
Nain
prorauna
Krenjak Jalovina
Zapremina
(m
3
)
Teina
(t)
Zapremina
(m
3
)
Popreni profili 3 000 647,70 8 071 742,00 119 476
Etane ravni 3 557 197,37 9 568 860,93 119 476
Razlika 556 550,00 1 497 118,93 0,00
2.5. Faze rada povrinskog kopa
Povrinski kop e imati dve dijametralno razliite faze rada. Kao to je ve reeno
povrinski kop e u toku razvoja proizvodnje i poveanja kapaciteta raditi sa:
1. Mobilnom opremom za preradu do postizanja punog kapaciteta od
250 000 t/god i
2. Stacionarnom opremom za preradu kada se povea kapacitet iznad
projektovanog.
U prvoj fazi rada pogonska energija je nafta. U drugoj fazi rada se prelazi na
ekonominiji vid pogonske energije elektrinu energiju.
Pitanje osnovne opreme za eksploataciju se reava prema opisanom konceptu. Kada
se pree na vee kapacitete prerade, izvrie se dopuna potrebnih kapaciteta i verifikovati
Dopunskim rudarskim projektom.
__________________________________________________________
56
Prvi period otvaranje povrinskog kopa obuhvata sledee radove:
1. izrada pristupnog puta duine 287 m od podvonjaka do platoa na koti 180
2. izrada radnog platoa na k. 180,0 m za smetaj kolske vage, otpremu i eventualno
skladitenje drobljenog materijala, postavljanje kontejnera za radnike i magacin,
3. rekonstrukcija i izgradnja glavnog transportnog puta do povrinskog kopa duine
1 400,00 m,
4. formiranje radnog platoa na etai E-270 za smetanje mobilnog postrojenja za
preradu krenjaka,
5. formiranje odlagalita Jaruge.
Vreme izrade navedenih objekata predstavlja period poetka otvaranja ( faza
otvaranja ) povrinskog kopa. Objekti su preduslov za dalji razvoj i funkcionisanje faze
eksploatacije povrinskog kopa.
- Pristupni put od podvonjaka do radnog platoa
Pristupni put je po zahtevu INVESTITOR-a, lociran du trase postojeeg ( starog )
puta. Iako je prosean nagib puta nestandardan i veliki ( 11,7 % ). INVESTITOR nije eleo
vea investiciona ulaganja tako da se nasipanjem jalovinskih partija prisutnih od nekadanje
eksploatacije, formira put relativno male duine, koji e imati funkciju sve vreme
eksploatacije krenjaka tj. rada rudnika.
- Radni plato na k 180,0 m
Drugi vaan objekat na rudniku koji e iveti sve vreme eksploatacije je radni plato na
k 180,0 m. Radni plato e se proiriti u noici etae a kosina dovesti na nagib od 70
0
. Deficit
krenjakih masa za formiranje radnog platoa, nadoknadie se materijalom iz noice etae (
miniranjem ) a ostatak e se dobiti od postojeeg osulinskog materijala kojeg u noici etae
ima preko 5 000 m
3
m.
- Glavni transportni put
Deo ovog puta je u eksploataciji od strane firme US STEEL, za potrebe svojih
dampera odnosno, to je glavna komunikacija za njihov povrinski kop krenjaka. Prema
sporazumu izmeu dve kompanije ovaj put e kompanije zajedno odravati a PZP
Poarevac e do kote 270 u duini od 1400 m revitalizovati trasu, proiriti na 10 m irine,
ujednaiti nagib na prosenih 7%.
Razvojem povrinskog kopa do k 230,0 m, INVESTITOR-i e koristiti deo puta
zajedno, a nakon toga se pravljenjem pristupnog puta na etai k 230 celokupni transport
odvija unutar prostora u vlasnitvu PZP Poarevac.
- Radni plato k 270,0 m
__________________________________________________________
57
Glavni transportni put ulazi na etau k 270, koja se razvija praktino u visini do 7 m
jer je najvia kota leita 277 m.
Radni plato se na ulaznom delu razvija maksimalno po irini i duini radi proijema
opreme za eksploataciju ,preradu i transport. Obzirom na relativno malu koliinu krenjakih
masa ( oko 22 000 m
3
m ) osnovni zadatak operative je da u to kraem vremenskom periodu
ukloni te mase kako bi se stvorio prostor za otvaranje etae k 260 koja ima i
zadovoljavajue koliine krenjaka i povrinu na kojoj e se omoguiti eksploatacija na
duem frontu rada. Te mase e se ukloniti na taj nain to e se krenjak razastrti i popuniti
uvala na ulazu u radni plato etae.
- Odlagalite Jaruga
U neposrednoj blizini u morfoloki izraenoj jedinici u obliku jaruge locira se
odlagalite Jaruga. Poznavaoci tehnologije putogradnje kada vide prisutan krenjaki
materijal na povrini terena leita znaju da je takav izmeani krenjak sa ostacima
raspadanja krenjaka ( kamena sitne i zemljano-detritini materijal ) idelana za tampone u
putevima nieg ranga.
Iako se geoloki, povrinski, raspadnuti deo krenjaka determinie kao jalovinski
pokriva, u praksi se on nee nikada tako tretirati, jer kao tampon ima trinu i upotrebnu
vrednost.
Na prilogu br.9 Situacioni plan povrinskog kopa (R 1:1000) dato je stanje
povrinskog kopa na kraju I faze rada (otvaranje povrinskog kopa i etaa k 270).
Potrebno je naglasiti da e se sav jalovinski materijal, kamena sitne i odlomci
kamena ugraivati u glavni transportni put u delu gde se vri formiranje potpuno nove trase
puta. Izrada(praktino proirenje) platoa za smetanje mobilnog postrojenja za preradu
krenjaka na k 270 radi se na ulasku glavnog puta na etau k 270 (prilog br.6).
Na prilogu br.6 situacionog plana povrinskog kopa (R 1:1000) dato je stanje
povrinskog kopa na kraju perioda izrade glavnog transportnog puta. Na prilozima br. 8 dati
su uzduni i popreni profili kroz ovaj put.
Vreme izrade puteva i otvaranje etae k. 270 m iznosi oko 3 meseca. Predvieni
radovi su prikazani u tabeli br. 17.
Tabela 17. Koliina masa i vreme trajanja perioda otvaranja povrinskog kopa
Red.
br. Objekat Koliina
m
3
Koliina
m
3
Vreme
trajanja
(dana)
Nasip Usek
1.
Pristupni put od podvonjaka
nagib 11,7 % 5 599,00 0,00
15
2. Radni plato k. 180,0 m 2 768,00 9 294,00 10
3. Glavni transportni put
11 588.50 5 725,00
30
4. Radni plato k 270
2 617,00 2 294,00
15
5.
Formiranje spoljnog odlagalita
Jaruga i prikljuka puta
4646,00 10
__________________________________________________________
58
- Drugi period rada (II faza) predstavlja rad povrinskog kopa sa punim
kapacitetom od 250.000 t/god agregata tehniko-graevinskog kamena. Ovaj
period je projektovan do iscrpljenja rezervi krenjaka ogranienih za eksploataciju
povrinskim kopom.
U ovom periodu otkopae se 8 071 742 t krenjaka, period traje oko 34 god.
Na prilogu br.11 dat je situacioni plan poetka rada povrinskog kopa u II fazi posle
III godine eksploatacije, a na prilogu br. 15 stanje na kraju eksploatacije.
Karakteristino za usvojenu koncepciju eksploatacije odozgo na dole je rad na
jednoj etai,koja je radna etaa do kraja njene eksploatacije. Radi obezbeenja kontinualnog
razvoja fronta rudarskih radova potrebno je uraditi pristupni put i otvoriti sledeu etau u
toku zavravanja eksploatacije na prethodnoj vioj etai.
Prema osnovnoj koncepciji eksploatacije krenjaka,povrinski kop uvek ima jednu
radnu etau i druga etaa se otvara kada se via etaa priblii junoj granici leita.
2.5.1. Razvoj povrinskog kopa po planu i dubini
Razvoj fronta rudarskih radova (etaa) po dubini ide od severa prema jugu iz zalea
povrinskog kopa. Etaa se zahvata po irini bloka (radijus kopanja bagera) od oko 20
m.Svaki naredni blok ide po istom pravcu samo se translatorno pomera prema irini
narednog bloka.
- Otvaranje povrinskog kopa je sa krajnjeg severnog dela leita etaom E.-270,0
m (najvia etaa povrinskog kopa) i razvoj fronta rudarskih radova ide prema
junoj zavrnoj granici kopa i predstavlja povoljan razvoj eksploatacije po planu
.Eksploatacija i rad na jednoj etai. ima niz pogodnosti koje su ve objanjene.
- Visina etaa povrinskog kopa je ista iznosi 10 m sem za poslednju etau E-155
m koja ima visinu od 5,0 m. Ukupna dubina povrinskog kopa iznosi 115,0 m (k
270 m.k 155 m).
2.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada povrinskog kopa
U skladu sa smernicama iz projektnog zadatka, godinji eksploatacioni kapacitet
(proizvodnja) povrinskog kopa je:
Q
god
= 250.000 t/god drobljenog agregata tehniko - graevinskog kamena.
Zbog gubitka masa krenjaka od 2% usled izdvajanja jalovine kod primarnog
drobljenja i u unutranjem transportu potrebno je proizvesti jo 5.000 t/god vie od
projektantskog kapaciteta.
Eksploatacioni kapacitet povrinskog kopa na proizvodnji miniranog krenjaka
godinje iznosi:
Q
god
= 255.000 t/god, odnosno
m m V
god
3
*
000 . 95
69 , 2
000 . 255
= =
/god
=2,69 t/m
3
zapreminska masa krenjaka.
__________________________________________________________
59
Period rada povrinskog kopa:
I faza rada,otvaranje i razvoj povrinskog kopa do zadatog kapaciteta....3god.
II faza rada povr. kopa sa punim kapacitetom ..................................... 31god.
Ukupan period rada povrinskog kopa: 34 god.
Ukupne koliine jalovine u ogranienom prostoru povrinskog kopa iznosi:
V
j
= 119 476 m
3
m
Koeficijent jalovine iznosi:
0149 , 0
742 . 072 . 8
476 . 119
= = =
jal
j
Q
V
k
Koliina jalovine koja treba da se otkopa, godinje je:
V
god
= 3 870 m
3
m/god, odnosno
V
god
= 3 870 1,3 = 5 032 m
3
rm/god
gde je:
1,3 koeficijent rastresitosti jalovine
Od miniranog krenjaka, preradom e se proizvoditi:
Q
god
= 250.000 t/god, tehniko graevinskog kamena.
Kapacitet povrinskog kopa ostvarivae se fazno kako je ve reeno.
I faza rad sa mobilnom opremom za preradu i dostizanje punog kapaciteta.
Qgod = 250 000 t/god drobljenog agregata tehniko - graevinskog kamena,
II faza, eksploatacija povrinskog kopa - punog kapaciteta po godinama:
Q
god
= 250 000 t/god drobljenog agregata tehniko - graevinskog kamena.
Projektovane koliine gotovih proizvoda u punom kapacitetu povrinskog kopa od
250 000 t/god. prikazane su u sledeoj tabeli:
Tabela 18. Koliine masa gotovih proizvoda u punom kapacitetu povrinskog kopa
__________________________________________________________
60
RED. BROJ FRAKCIJE DROBLJENOG
AGRAGATA ZA PROIZVODNJU
ASFALTA
KOLIINE (t)
1 Agregat 0 - 2 3 600
2 Agregat 0 4 74 880
3 Agregat 2 - 8 36 000
4 Agregat 8 11 7 200
5 Agregat 8 - 16 5 760
6 Agregat 4 - 22 37 440
164 880
FRAKCIJE DROBLJENOG
MATERIJALA ZA IZRADU
TAMPONA (mm)
KOLIINE (t)
1 Agregat 0 31,5 64 800
2 Agregat 0 - 63 20 320
85 120
UKUPNO 250 000 t/god
2.5.3. Eksploatacija krenjaka
Eksploatacija krenjaka leita Kaona vrie se povrinskim kopom, tehnologijom
diskontinualnog rada.
Eksploatacija krenjaka na povrinskom kopu vrie se sa etaama visine 10 m,
nagiba kosine radnih etaa od 70. Duina etaa zavisi od njihovog poloaja u okviru fronta
radova na jednoj etai. Gledano u planu kree se od minimalnih 160 m do maksimalnih 220
m. Povrinski kop ima sledee etae: 155 m (najnia etaa povrinskog kopa), 160 m, 170 m,
180 m, 190 m, 200 m, 210 m, 220 m, 230 m 240,250 260 i 270 m (najvia etaa povrinskog
kopa).
Etae: 270, 260, 250, 240, 230, 220, 210, 200 ,190 i 180 spadaju u visinski deo
povrinskog kopa,dok etae :170,160 i 155 spadaju u dubinski deo povrinskog
kopa.Dubinske etae su povezane meusobno rampama duine 125 m i nagiba 7%.
Tehnoloki proces otkopavanja ( uklanjanja ) jalovine predstavlja pripremu etae
krenjaka za otkopavanje i sastoji se od:
- otkopavanje jalovine,
- razaranje krenjaka buenjem minskih buotina i miniranjem,
- utovar miniranog krenjaka u prihvatni bunker mobilne drobilice,
- primarno i sekundarno drobljenje i prosejavanje u mobilnom postrojenju za
preradu,
- transport preraenog graevinskog-tehnikog kamena do vage i dalje do radilita.
Tehnoloki proces dobijanja i prerade krenjaka na povrinskom kopu sastoji se od
sledeih tehnolokih operacija:
- see niskorastue ume, seenja granja i drvne mase i odvoza van radnog prostora,
- vaenje panjeva, utovar u kamione i odvoz van podruja povrinskog kopa,
- ripovanje jalovinskog pokrivaa i guranje na gomile,
- utovar jalovine u kamione i odvoz do deponije Jaruge,
__________________________________________________________
61
2.5.4. Buenje i miniranje krenjaka
Eksploatacija krenjaka miniranjem stenske mase je najskuplja i najdugotrajnija
tehnoloka operacija u procesu eksploatacije. Izrada buotina vri se po rasporedu koji je
predisponiran na fiziko mehanikim osobinama stene.
Buenje krenjaka vri se metodom udarno rotacionog buenja.
Za buenje kosih minskih buotina pod uglom 70 koristie se samohodna buaa
garnitura tipa ATLAS COPCO D3. U tehnikom projektu Glavnog rudarskog projekta dat je
detaljan proraun buenja i miniranja na povrinskom kopu krenjaka Kaona.
Na osnovu izraunate brzine detonacije od 4.210 m/s (Tehniki projekat
eksploatacije) izabran je kao najpovoljniji eksploziv za miniranje krenjaka, AMONEX-1
(70/1500). Osnovni parametri prorauna (Tehnikog projekta) i su sledei :
Tabela 19. Rekapitulacija parametara buenja i miniranja
Red.
br.
Parametar
Jed.
mere
Koliina
1 2 3 4
1 Prenik buotine mm 89
2 Linija najmanjeg otpora m 3,0
3 Duina minske buotine m 11,5
4 Rastojanje izmeu buotina u redu m 3,0
5 Rastojanje izmeu redova buotina m 3,0
6 Broj buotina u minskoj seriji kom 60
7
Karakteristike eksploziva AMONEX-1:
- gustina eksploziva
- brzina detonacije
- gasna zapremina
- toplota eksplozije
- prenos detonacije
- kritini prenik
- radna sposobnost (proba po Trauclu)
kg/dm
3
m/s
l/kg
KJ/kg
cm
mm
cm
3
1,05 1,10
4.100 4.300
955
4.248
4 8
60
380 - 390
8 Specifina potronja eksploziva kg/t 0,145
9 Duina eksplozivnog punjenja u buotini m 8,3
10 Duina epa buotine m' 3,0
11 Prinos krenjaka po buotini m
3
/t 90/242,1
12 Potreban broj buotina godinje kom 1 032
13 Potrebna duina buenja godinje m' 11 868
14 Koliina krenjaka kod jednog miiranja t 14 526
15
Paljenje minskog polja je Nonel sistemom,
rudarskim kapislama br. 8 sa sporogoreim
tapinom ili elektrinim detonatorom
/ /
16
Milisekundni interval usporenja izmeu
buotina
ms 25
17
Milisekundno usporenje izmeu redova
buotina
ms 42
18
Sigurnosno rastojanje usled dejstva seizmikih
potresa pri jednom miniranju
m' 65,8
19
Sigurnosno rastojanje usled razletanja komada
miniranja
m' 147,8
20 Gasoopasna zona pri miniranju m' 363
Usitnjavanje vangabaritnih komada miniranog dijabaza
__________________________________________________________
62
vrie se hidraulinim ekiem
Da bi se dobila koliina krenjaka za godinju proizvodnju u fazi otvaranja od 150
000 t miniranog krenjaka, u toku godine izvodie se:
=
150 000
242,1 60
= 11 /
U fazi ekspolatacije povrinskog kopa izvodie se:
=
250 000
242,1 60
= 17 /
Buenje i miniranje u periodu od minimum 5 godina e izvoditi specijalizovano
preduzea, za buako-minerske radove koje organizuje buenje, dopremu eksploziva,
punjenje minskih buotina, povezivanje minskih buotina i miniranje (prilog br.37).
Iz tih razloga ne predvia se skladitenje eksploziva i eksplozivnih sredstava na
povrinskom kopu.
70
H=10m
11.5
0.9
10.6
8.80
2.70
Eksploziv
Cep
Slika 24. Konstrukcija punjenja
__________________________________________________________
63
260
270
3.00 3.00
3.00
Slika 25. Geometrija buenja minskih buotina
I II III IV
I
II
III
IV
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
260
270
Slika 26. ema miniranja sa otvaranjem iz sredine
__________________________________________________________
64
2.5.5. Utovar krenjaka i jalovine
Zbog specifinih potreba PZP-a Poarevac za opremom univerzalnog karaktera,
zahtev INVESTITOR-a je bio da se izabere oprema koja se moe koristiti vienamenski i u
putogradnji i eksploataciji kamena i ljunka ( preduzee otvara leite ljunka ).
Posebna je opreznost INVESTITOR-a ( slovenaka firma ) kod investiranja u
rudarsku opremu koja je skupa, tako da za eksploataciju krenjaka nije izabrana ni jedan
bager za rad u rudarskim uslovima sa velikim kapacitetima (kakav imaju rudarske utovarne
maine). Iz tog razloga vremensko iskorienje opreme koju je zahtevao INVESTITOR je
izuzetno malo zbog zadatog kapaciteta povrinskog kopa. INVESTITOR eli da utovarnu
opremu koristi na racionalan nain: za eksploataciju krenjaka, ljunka i eventualne radove u
putnoj infrastrukturi.
Ukoliko trite bude uticalo na poveanje kapaciteta povrinskog kopa izabrane
maine e imati ekonomsko opravdanje u eksploataciji krenjaka iskljuivo na leitu
Kaona.
Na eksploataciji krenjaka i jalovini rade dva bagera : CAT 365 CL i CAT 330 DL.
Utovar miniranog krenjaka obavlja bager CAT 365 CL, zapremine kaike 4,0 m
3
.
Bager ima eksploatacioni kapacitet Q
ekspl
= 188 m
3
/h.
Bager CAT 330 DL ima eksploatacioni kapacitet Q
ekspl
= 138 m
3
/h.
Na utovaru miniranog krenjaka potrebnog za ostvarenje godinjeg eksploatacionog
kapaciteta bager radi T
u
= 1330 h/god.
Bager CAT 330 DL e imati nekoliko zadataka u procesu eksploatacije krenjaka.
Osnovni zadatak ovog bagera je otvaranje novih (niih) etaa, utovar jalovine,
razbijanje krupnih vangabaritnih komada krenjaka i rad na ostalim lokacijama preduzea.
Bager e imati prikljuak za hidraulini eki i druge prikljune alate ( potrebne za
tehnologiju rada u preduzeu ). Vremensko korienje ovog bagera na povrinskom kopu e
biti izuzetno malo, ali e zato biti veliko na drugim lokacijama INVESTITOR-a. Sa ovim
bagerom se otvara etaa 270, zbog njegove mobilnosti,operativnosti i u krajnjoj liniji manjih
gabarita.
Bager CAT 330 DL ,koji je predvien da radi sa hidraulikim ekiem na usitnjavanju
krupnih blokova,utovara i svu koliinu jalovine koja se godinje otkopa, odnosno:
h T
jal
37
138
032 . 5
= =
h T
etaae
159
138
22000
270
= =
T
= 169 h
T
uk
= T
jal
+T
eta 270
+T
= 37 +159 +169 = 365 h

Rad bagera CAT 365CL na utovaru krenjaka godinje iznosi:
T
uk
= 1330 h/god.
Raspoloivo vreme rada bagera godinje iznosi:
T
ras
= 6,5 + 260 = 1690 h/god.
Na izdvajanju vangabaritnih komada krenjaka i razbijanju hidraulikim ekiem
H120 Cs bager radi godinje(vreme rada bagera na utovaru miniranog krenjaka):
__________________________________________________________
65
T
= 169 h.
Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 365 CL iznosi:
27 , 1
1330
1690
= =
rb
k
odnosno 27 %rezerve.
Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 330 DL iznosi:
6 , 4
1330
1690
= =
rb
k
odnosno 360% rezerve.
2.5.6. Transport krenjaka
Transport jalovine od povrinskog kopa do deponije jalovine, kao i transport
miniranog krenjaka vrie se damperima A 40 E VOLVO, zapremine korpe
V
k
= 24 m
3
, korisnog tereta 40 t stenske mase.
Za potrebe prevoza godinjih koliina jalovine i krenjaka na povrinskom kopu u
fazi otvaranja i eksploatacije, potrebna su 2 dampera. Pri tome jedan kamion je potreban na
gornjoj etai a drugi na donjoj.
2.6. Tehniki opis prerade krenjaka
Eksploatacija i prerada krenjaka se vri stalno na jednoj etanoj ravni ( gornjoj ) .
Minirani krenjak koji se dobija otvaranjem nove etae ( nie ) , utovaruje se u kamione
VOLVO A 40 E i odlae ispred bagera 365 CL na gornjoj radnoj etai, koji materijal ubacuje
u primarnu drobilicu.
Prerada krenjaka u tehniki-graevinski kamen vrie se viestepenim drobljenjem i
sejanjem. Preradom kamena krenjaka dobie se agregat za beton i armiran beton, agregat za
izradu cementno betonskog kolovoza, agregat za izradu asfaltnih konstrukcija.
Prerada krenjaka na povrinskom kopu imae dve tehnoloke faze:
- Prerada krenjaka u mobilnom drobilinom postrojenju ( za kapacitet od 250 000
t/god).
- Prerada krenjaka u stacionarnom drobilinim postrojenjima (za kapacitet vei od
250 000 t/god ).
Razlog ovakvom pristupu je ve objanjen u ovom projektu se analizira iskljuivo
prva faza rada.
Tehnoloki proces prerade krenjaka u mobilnom postrojenju sastoji se iz sledeih
operacija:
- Primarnog drobljenja u udarnoj drobilici LOKOTRACK LT 1213S. Minirani
krenjak ggk 1320-900 mm utovara se bagerom CAT 365 CL u prihvatni bunker
udarne drobilice. Ukoliko ima jalovine i sitnih klasa 0 20 mm one se odvajaju na
vibro reetki i izbacuje na depo jalovine.
- Primarno izdrobljeni krenjak iz udarne drobilice preko transportera odlazi u
prijemni bunker sekundarne konusne drobilice LT 200 HP LOKOTRACK. Na
ulazu u konusnu drobilicu primarno izdrobljeni krenjak se odsejava na klase 0
70 mm, koje kao prosev ulaze u konusnu drobilicu, a krupnije klase 70 150 mm
se vraaju ponovo u udarnu drobilicu na primarno drobljenje. U konusnoj
__________________________________________________________
66
drobilici krenjak se sekundarno drobi na klase 0 32 mm i krupnije klase
krenjaka od 32 mm se odvajaju na reetki mobilne sejaice, pa se vraaju na
sekundarno drobljenje ili pak deponiju kao proizvod + 32 mm.
- Sekundarno izdrobljen krenjak direktno transportnom trakom ulazi u bunker
mobilne sejaice ST620 LOKOTRACK, gde se preko vibracionih sita # 32, # 16,
# 8, # 4 mm vri odsejavanje na granulate tehnikog kamena.
Ponuda mobilnih drobilinih postrojenja na tritu je izuzetno velika. Prezentirana
oprema proizvoaa METSO MINERALS je zahtev INVESTITOR-a i po kvalitetu i
konfiguraciji izabrane opreme moe se za ovu opremu rei da je kvalitetna.
Projektant je prihavtio zahtev INVESTITOR-a u pogledu izbora opreme za preradu.
__________________________________________________________
67
Slika 27. Tehnoloka ema prerade krenjaka u mobilnim postrojenjima prerade
__________________________________________________________
68
Slika 28. Tehnoloka ema prerade krenjaka u mobilnom postrojenju sa kretanjem masa
Tehnoloka ema prerade krenjaka usvojena je na bazi iskustva u drobljenju
krenjakih stena koje se pojavljuju u leitima bankovitih i slojevitih struktura. Dobra strana
predloene tehnologije je samo dvostepeno drobljenje uz povraaj krupnih klasa na ponovno
primarno drobljenje (+ 70 mm) i klasa (+ 32 mm) na ponovno sekundarno drobljenje. Prema
projektovanoj konfiguraciji opreme prerade krenjaka mogu se oekivati dobri agregati
kamena za beton, betonske i asfaltne konstrukcije.
Tehnoloki proces prerade krenjaka po ovoj emi sastoji se u: primarnom drobljenju
krenjaka ggk 1 320 900 mm u mobilnoj udarnoj drobilici na krupnou 0 150 mm.
Primarno izdrobljeni krenjak ulazi u mobilnu konusnu drobilicu LT200HP na sekundarno
drobljenje. Pre ulaza u sekundarnu konusnu drobilicu vri se odsejavanje u bunkeru drobilice
primarno izdrobljenog kamena na klase 0 70 mm i 70 160 mm. Klasa 0 70 mm se
direktno ubacuje u mobilni mlin na sekundarno drobljenje. Nadreetni agregat mobilne
konusne drobilice LT200HP se drobi na klasu 0 70 mm i dalje otprema direktno na sejaicu
ST620. Na ulazu sejaice odvaja se klasa 32 70 mm, koja se ponovo drobi u konusnoj
drobilici LT200HP ili deponuje kao gotov proizvod (po potrebi).
Mobilna sejaica ST620 razdvaja preko sita # 32 mm; # 16 mm; # 8 mm i # 4 mm
preraeni krenjak na granulate tehnikog kamena 0 4 mm; 4 8 mm; 8 16 mm; 16 32
mm i 32 70 mm(po potrebi).
Ukoliko se ukae potreba da se uvedu meuklase 8-11mm i 11-16mm koje se koriste
u recepturi asfaltnih meavina agregata, to e se regulisati promenom sita.
__________________________________________________________
69
Investitor se opredelio za opremu mobilnih postrojenja koja je data po tehnolokoj
emi na slici br. 29. U koliko Investitor angauje trea lica, te kompanije e morati da imaju
usvojenu konfiguraciju opreme.
U poglavlju 2.14 (Oprema povrinskog kopa) date su tehnike karakteristike opreme
mobilnog postrojenja prerade krenjaka sa proraunom kapaciteta.
2.6.1. Dimenzionisanje potrebne radne povrine za mobilno drobilino postrojenje
Povrina platoa za smetaj pokretnih drobilinih postrojenja treba da obezbedi:
- povrinu za postavljanje postrojenja u radni poloaj pema datom tehnolokom
nizu,
- povrina za odlaganje agregata i
- povrina za manipulaciju utovaraku i kamionom prilikom utovara agregata.
Agregati imaju zasebne deponije oblika kupe. Prostor izmeu kupa treba da
onemogui meanje agregata pri odlaganju i utovaru.
Tabela 20. Pojedinane zapremine agregata na deponiji
Red.
br.
Agregat
(mm)
Proraun
V
(m
3
)
1 0 - 20 4,16
2
3,14 2,5/3 45,0
2 16 32 5,0
2
3,143,0/3 78,0
3 8 16 5,0
2
3,143,0/3 78,0
4 4 8 5,0
2
3,143,0/3 78,0
5 0 - 4 5,0
2
3,143,0/3 78,0
E 357,0
U praksi se uzima da je ugao odlaganja agregata od krenjaka na kupaste gomile
= 31 .
Dimenzije pojedinanih deponija (kupa) agragata se raunaju:
h
r
V
3
2
= ; = 31 tg r h
6 , 0 31 = tg ; 6 , 0 = r h
3
6 , 0
6 , 0
3
3 2
= =
r
r
r
v
3
6 , 0
3
v
r
__________________________________________________________
70
Agregat 1: 0 20 mm Agregat 2: 16 32 mm;
m r 16 , 4
6 , 0 14 , 3
45 3
3
1
=
=
m h 5 , 2 6 , 0 16 , 4
1
= =
m r 0 , 5
6 , 0 14 , 3
78 3
3
2
=
=
m h 0 , 3 6 , 0 0 , 5
2
= =
Agregat 3: 8 16 mm Agregat 4: 4 - 8 mm;
m r 0 , 5
6 , 0 14 , 3
78 3
3
2
=
=
m h 0 , 3 6 , 0 0 , 5
2
= =
m r 0 , 5
6 , 0 14 , 3
78 3
3
2
=
=
m h 0 , 3 6 , 0 0 , 5
2
= =
Agregat 5: 0 - 4 mm;
m r 0 , 5
6 , 0 14 , 3
78 3
3
2
=
=
m h 0 , 3 6 , 0 0 , 5
2
= =
Prva etana ravan na kojoj e se odvijati projektovane rudarske aktivnosti
eksploatacije i prerade krenjaka formira se na koti 270 mnv. Obzirom na relativno malu
povrinu etae k 270 na toj etai se nee uvoditi sekundarna drobilica ve e se primarno
izdrobljeni materijal odloiti na ulaznoj povrini etae k 270.
Operativno gledano, razvoj etane ravni se odvija po najduoj osi fronta radova ( jug-
sever ), gde se u prvom prolazu bagera formira prostor za irinu radijusa utovara
hidraulinog bagera (irina je 20 m). Poto bager u fazi otvaranja etae prati mobilna
drobilica, prostor (po irini) koji je pripremio hidraulini bager je dovoljan za odlaganje
primarno izdrobljenog kamena. U prvom prolazu bagera du fronta etae zbog irine ne
postoje uslovi za smetajni prostor sve mobilne opreme. Zato du tog prostora, utovara
utovara i skladira izdrobljeni materijal na prostor ulaska u etanu ravan , plato k. 270.
Ulaskom u drugi blok, kada se proiri prostor za novih 20 m, bager e utovarati taj materijal a
proces prerade ostvariti sa kompletnom opremom. U svakom sluaju, poto se distribucija
izdrobljenih agregata retko poklapa sa koliinom agregata koji se odveze sa povrinskog
kopa, (na k 180 na radnom platou) se moe odloiti viak agragata, koji onemoguuju
(smanjuju prostor) normalno funkcionisanje utovaraa i kamiona.
2.6.2. Potrebna povrina za kompletnu opremu
Ulaskom u drugi blok stvara se dovoljno smetajnog prostora za svu opremu.
Na etanoj ravni k. 270 mnv (i svim drugim kasnije) potrebno je smestiti sledeu
opremu: bager, primarnu drobilicu, sekundarnu drobilicu, sejaicu, utovara za utovar
agregata i kamion. Dimenzije prostora za navedenu opremu i manipulacija na utovaru
agregata su 25 X 80 m = 2000 m
2
. Pored opreme, izdrobljeni materijal zauzima prostor koji
je dimenzionisan u tabeli br.20.
Povrina potrebnog prostora za smetaj pokretnih drobilinih postrojenja koje
sainjavaju pokretna udarna drobilica LT1213S, konusna drobilica LT200HP i sejaica
ST620 iznosi:..P= 40 x 70 = 2 800 m
2
.
__________________________________________________________
71
Za normalan rad sve opreme ukupno je potreban radni prostor od oko 4800 m
2
.
Na prilogu br. 6. prikazan je potreban smetajni prostor za normalno funksionisanje
opreme za eksploataciju, preradu i utovar gotovih proizvoda.
2.7. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i ureaji u tehnolokom
procesu treba da ispune
Objekti otvaranja povrinskog kopa Kaona su:
- Pristupni put,
- Glavni transportni put,
- Radni plato sa vagom na k 180,,
- Etaa k 270
- Odlagalite Jaruga.
2.7.1. Pristupni put od eleznikog nadvonjaka do platoa na k 180
Ovaj objekat treba da ispuni osnovni uslov da povee radni plato sa javnom
saobraajnicom i omogui ulaz i izlaz u povrinski kop.
Elementi plana i profila ovog objekta su:
- duina puta je.. 287 m
- minimalni poluprenik horizontalne krivine ........................................ 20 m
- minimalni radijus konveksnog preloma nivelete min R
v
K
v
................ 100 m
- minimalni radijus konkavnog preloma nivelete min R
v
K
v
.................. 75 m
- maksimalni poduni nagib, max......................................................... 12 %
- irina saobraajne trake, b
s
........................................................... 3,5 m
- kanal.. 0,5 m
- irina bankina, b
b
........................................................................... ... 1,0 m
- ukupna irina puta 8,5 m
- jednostrani popreni pad, i
pk
........................................................... ... 2,5 %
- prosean nagib puta , i
p
.............................................................. 11,7%
- kolovozna konstrukcija je osnovna stena krenjak, a u del u
nasipa tamponski sloj od kamenog agregata, granulacije 0 60 mm, min
debljine ...................................................................................... 50 cm
- nosivost posteljice Ms ..................................................................... 25 MPa
- nosivost tampona Ms ...................................................................... 80 MPa
Na prilogu br. 6 situacioni plan povrinskog kopa (R 1:1000) prikazana je lokacija
prilaznog puta do platoa k.180.
Na prilogu br. 7. dat je uzduni profil kroz osovinu prilaznog puta, kao i popreni
profili kroz trasu pristupnog puta sa karakteristinim profilom.
Tehnologija izrade pristupnog puta, kao i predmer i predraun radova na izradi puta
detaljnije su obraeni u Tehnikom projektu Glavnog rudarskog projekta. Deo glavnog
pristupnog puta je ustvari proirenje i regulacija postojeeg puta, tako da se po zahtevu
INVESTITOR-a uklapa u postojee okruenja. Jedini nedostatak ovakvog tehnikog reenja
je veliki nagib puta.
__________________________________________________________
72
2.7.2. Glavni transportni put na povrinskomkopu
Glavni transportni put predstavlja osnovni objekat otvaranja povrinskog kopa.
Povezuje plato sa vagom i radnim platoom (k. 180,0 m) ,i takom otvaranja povrinskog
kopa.
Osnovna funkcija objekta je obezbeenje ulaza i izlaza vozila kupaca i vozila
Preduzea. Poetna stacionaa puta je taka A (Y = 7 550 946,52; X = 4 927 448,60; Z =
180,00) km 0+000,00, a krajnja u taki C (Y = 7 551 109,39; X = 4 927 732,43; Z = 270,00)
na privremenom platou mobilnog postrojenja km 1+400,00 m.
Glavni transportni put povrinskom kopu treba da ispuni sledee uslove:
- duina puta. 1400 m
- put spada u nekategorisane puteve (prema veliini motornog saobraaja) PGDS
1000 vozila/dan
- raunska brzina kretanja vozila .................................................. 30 km/h
- irina saobraajne trake, b
s
...................................................... 3,5 m
- irina bankina, b
b
........................................................................ 1,0 m
- rigole za odvod vode ................................................................... 1,0 m
- minimalna irina puta 9,0 m
- jednostrani popreni pad, i
pk
....................................................... 2,5 %
- proseani poduni pad, i
p
.......................................................... 7 %
- minimalni poluprenik horizontalne krivine .................................. 20 m
- minimalni radijus konveksnog preloma krivine ............................ 100 m
- minimalni radijus konkavnog preloma krivine .............................. 75 m
- kolovozna konstrukcija puta je osnovna stena krenjak
- nosivost puta .............................................................................. 80 MPa
Na situacionom planu prilog br. 6. data je lokacija glavnog transportnog puta u
povrinskom kopu. Na prilogu br. 8. dati su uzduni profil kroz osovinu puta i popreni
profili kroz trasu puta.
2.7.3. Radni plato ( k 180 m) povrinskog kopa
Radni plato e se proiriti do dimenzija 80 x 60 m. Na radnom platou se smeta vaga,
kontejneri za radnike i magacin. Na platou se parkiraju kamioni i oprema koja nije trenutno u
funkciji. Plato treba da primi i viak pojedinih frakcija kada se za to ukae potreba.
2.7.4. Radni plato i etaa k 270 za mobilno postrojenje prerade krenjaka
Radni plato za mobilno postrojenje prerade je praktino privremeni radni plato k.
270,00 m do otvaranja i razrade etae E.270,dovoljnog prostranstva za smetanje mobilnog
drobilinog postrojenja za preradu krenjaka. Osnovna funkcija radnog platoa je da bude
povezan sa glavnim transportnim putem i etaom E.270 m. Povrina radnog platoa potrebna
da se postavi mobilno postrojenje prerade krenjaka iznosi minimalno 40 x 70 = 2 800 m
2
.
Privremeni radni plato gradi se na relativno ravnom terenu izmeu izolinija 269,0m i 271,0 m
terena.
__________________________________________________________
73
Ukupna povrina radnog platoa 270,0m treba da iznosi oko 2 800 +2 000 =
4 800 m
2
, kada povrinski kop ulazi u fazu eksploatacije.
Na prilogu 6 dat je Situacioni plan povrinskog kopa sa lokacijom radnog platoa.
Radni plato je oblika mnogougla i predstavlja jedinstvenu celinu etane ravni k 270.
2.7.5. Etaa 270,0 m
U fazi otvaranja povrinskog kopa, etaa 270,0 m se otvara u prostoru ogranienom
takama T-1 do T-6 sa koordinatama prikazanim u tabeli.
Tabela 21. Koordinate prelomnih taaka etae E-270
Koordinate prelomnih taaka E - 705
Taka Y X Z
T-1 7.551.105,10 4.927.732,33 269,40
T-2 7.551.048,36 4.927.726,92 267,30
T-3 7.551.050,35 4.927.755,74 267,40
T-4 7.551.060,47 4.927.762,32 270,30
T-5 7.551.102,13 4.927.779,23 275,10
T-6 7.551,121,67 4.927.753,96 269,80
Detaljna tehnologija rada na etai 270,0 m u fazi otvaranja povrinskog kopa data je u
tehnikom projektu eksploatacije sa predmerom i predraunom radova.
2.8. Obraun masa u ogranienom povrinskom kopu i odlagalitu sa
otkopnim gubicima
2.8.1. Obraun masa krenjaka
Vertikalnom podelom povrinskog kopa po dubini na etae visine 10 m, sa nagibima
kosina radnih etaa 70, irinom bermi u zavrnoj kosini povrinskog kopa od 5,0 m i
potovanjem uslova iz provere stabilnosti zavrne kosine od max 51 zahvaene su
eksploatacione rezerve krenjaka prikazane u tabeli.
Tabela 22. Obraun masa krenjaka metodompoprenih profila
Profil br.
krenjak
Pprofila
(m
2
)
Psr
(m
2
)
dsr
(m)
V
(m
3
)
(t/m
3
)
Q
(t)
0-0 0
3 669,7 40 146 787,6 394 858,6
I-I 7 339,38
2,69
11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38
II-II 15 225,79
16 243,5 35 568 522,68 1 529 326
III-III 17 261,22
17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33
IV-IV 18 541,23
17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4
V-V 15 749,06
12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34
VI-VI 9 344,67
6 419,54 35 224 683,73 604 399,22
VII-VII 3 494,4
E 3 000 647,7 8 071 742
__________________________________________________________
74
U toku eksploatacije povrinskim kopom i preradom krenjaka u tehniki kamen,
gubici su neznatni i procenjuje se na oko 2 %, Q
i
= 161 435 t za ceo vek eksploatacije.
Ovako mali gubici su iz razloga to na povrini terena neznatna koliina jalovine a i
pre miniranja krenjaka detaljno se ona uklanja, tako da u miniranom krenjaku skoro da
nema jalovine.
Ukupne koliine eksploatacionih rezervi krenjaka u ogranienom povrinskom kopu
koje e biti preraene u tehniki kamen iznose:
- eksploatacione rezerve (bez gubitaka) ...................................... 8 071 742 t
- gubici u eksploataciji ................................................................ 161 435 t
Ukupno: .................................................................................... 7 910 307 t
Stepen iskorienja leita iznosi:
- bilansne geoloke rezerve krenjaka ........................................ 9 153 304 t
- eksploatacione rezerve (bez gubitaka)...................................... 8 071 742 t
86 , 0
304 . 153 . 9
307 . 910 . 7
= =
Vei deo gubitaka bilansnih rezervi vezan je za geometriju figure povrinskog kopa,
usled nagiba zavrne kosine severnog dela leita od 51 i velike visinske razlike izmeu
najvie i najnie etae povrinskog kopa (115 m).
Obraun masa raspadnutog krenjaka i jalovine izvren je pomou vertikalnih profila
1-1 do 7-7 sa rastojanjem profila od 35 m i horizontalnim ravnima (etaama) 155,0 m do
270,0 m.
Na prilozima br. 16., 17., 18. i 19. dati su popreni obraunski profili kroz povrinski
kop.
2.8.2. Obraun masa jalovine
U prikazu geometrije povrinskog kopa dat je obraun masa jalovine u ogranienom
prostoru putem vertikalnih profila gde je izraunata koliina ukupno
119 476 m
3
m.
Objektivno gledano za period eksploatacije od 34 godine proraunata koliina
jalovine je minorna. Iako su geolozi predimenzionirali koliinu jalovine koja sa kamenom
sitnei i laporcom predstavlja trini proizvod (tampon) formira se odlagalite malih
dimenzija i relativno male prijemne zapremine (Jaruga).
Od ukupnih koliina jalovine u fazi otvaranja povrinskog kopa na odlagalite
Jaruge bie odloeno 4 600 m
3
,a ostatak jalovine bie ugraeno u puteve i platoe.
Formirae se odlagalite sa dve etae,265 i 260.
Visina etae je 5,00 m
Ugao nagiba etae na odlagalitu je 60
irina etane ravni na odlagalitu je 8,0 m

__________________________________________________________
75
2.9. Kalendarski plan rudarskih radova
Tabela 23. Kalendarski plan eksploatacije krenjaka
Godina eksploatacije Kalendarska godina Koliina (t) Napomena
1. 2009 100 000
P
e
r
i
o
d
o
t
v
a
r
a
n
j
a
I
f
a
z
a 2. 2010 150 000
3. 2011 200 000
4. 2012 250 000
P
e
r
i
o
d

p
u
n
e

e
k
s
p
l
o
a
t
a
c
i
j
e
I
I

f
a
z
a
5 2013 250 000
6 2014. 250 000
7 2015. 250 000
8 2016. 250 000
9 2017. 250 000
10 2018. 250 000
11 2019. 250 000
12 2020. 250 000
13 2021. 250 000
14 2022. 250 000
15 2023. 250 000
16 2024. 250 000
17 2025. 250 000
18 2026. 250 000
19 2027. 250 000
20 2028. 250 000
21 2029. 250 000
22 2030. 250 000
23 2031. 250 000
24 2032. 250 000
25 2033. 250 000
26 2034. 250 000
27 2035. 250 000
28 2036. 250 000
29 2037. 250 000
30 2038. 250 000
31 2039.. 250 000
32 2040. 250 000
33 2041. 250 000
34 2042. 121 742
Ukupno: 34 godina 8 071 742 /
2.10. Dinamiki plan razvoja rudarskih radova na povrinskom kopu
Dinamiki plan razvoja rudarskih radova koncipiran je tako da se pun kapacitet
povrinskog kopa moe ostvariti u etvrtoj godini rada.
Sigurno je da se realizacija svih planova moe ostvariti ukoliko funkcionie trite i
ekonomija zemlje. Preduzee je koncipiralo dinamiku i kapacitet prema svojim sopstvenim
potrebama.
Napredovanje fronta radova na etai k-270,00 m odvija se do njenog pribliavanja
graninoj liniji eksploatacije. Istovremeno sa njenim pribliavanjem granici,vri se izrada
pristupnog puta i formiranje (otvaranje) sledee (nie) etae povrinskog kopa. Dinamika
radova za prvih pet godina prikazana je u tabeli.
__________________________________________________________
76
Tabela 24. Kalendarski plan eksploatacije krenjaka
Godina eksploatacije Kalendarska godina Koliina (t)
1. 2009 100 000
2. 2010 150 000
3. 2011 200 000
4. 2012 250 000
5 2013 250 000
Etane karte su date na prilozima od 20-31.
2.11. Oprema povrinskog kopa
2.11.1. Izbor osnovne opreme
Osnovna oprema na povrinskom kopu se bira u zavisnosti od prirodnih i tehniko-
tehnolokih uslova u leitu. U poslednje vreme je sve prisutnija tendencija da se na
povrinskim kopovima manjeg kapaciteta, kao to je Kaona bira oprema univerzalne
namene, pre svega zbog potrebe firmi koje imaju vie delatnosti u svom tehnolokom lancu.
esto se pravi kompromis izmeu opreme za graevinarstvo-putogradnju i opreme za
rudarstvo, koja je dosta skuplja i za koju su potrebni vei kapaciteti eksploatacije.
Mora se istai da je i u sluaju izbora opreme za povrinski kop Kaona napravljen
kompromis. Ovakvo reenje sa aspekta investicionih ulaganja u ekonomski veoma
nestabilnom vremenu, predstavlja realnu injenicu. Uz sve to strategija razvoja i zemlje i
putne privrede i komunikacija jo uvek nije dobila dugoroni peat i ozvanienje kao dravna
strategija.
Zato se ovde samo nabrajaju principijelni elementi u izboru opreme a koji nisu u
potpunosti potovani iz navedenih razloga.
Od prirodnih uslova na izbor osnovne opreme za rad na povrinskom kopu uticae:
- morfologija terena,
- fiziko-mehanike osobine stenske mase,
- klimatske karakteristike podruja.
Od tehnikih faktora na izbor osnovne opreme za rad na povrinskom kopu uticae:
- tehnologija eksploatacije u korelaciji sa fiziko mehanikim karakteristikama
stenske mase,
- kapacitet povrinskog kopa.
Od netehnikih faktora na izbor opreme mogu uticati:
- strategija firme,
- ekonomska situacija u zemlji,
- tehnoloki opseg radova koje izvodi firma.
-
__________________________________________________________
77
-
- Morfologija terena
Morfoloko-geoloki elementi su ,generalno gledano za celo leite,povoljni. Kupasti
oblik leita,izduen po jednoj osi sa strmim bonim stranama,predisponira radove odozgo na
dole. Radovi e se odvijati praktino na jednoj etanoj ravni a druga (nia) e se otvarati
paralelno sa frontom rudarskih radova.
Podruje budueg povrinskog kopa nalazi se na brdovitom,terenu. Nadmorska visina
terena izmeu najnie radne nivelete kopa (k. 155 m) i najvie (k. 270 m) iznosi 115 m.
Oprema koja e raditi na povrini terena mora imati tehnike karakteristike da se
moe kretati po takvom terenu i da moe izvravati radne operacije koje e se izvesti na
terenu. Ovo se odnosi uglavnom na buau garnituru i buldozer.
- Fiziko-mehanike osobine stenske mase
.
Jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamene sitnei i laporoviti krenjaci. Jalovina
se moe otkopavati buldozerom ili bagerom.
Krenjak koji e se dobijati na povrinskom kopu predstavlja vrstu stenu. Stenska
masa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimino je
kaverozna.Gusta mrea mehanikih diskontinuiteta bankova i slojeva uinila je stensku masu
lako deljivom,to je sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo
povoljno
- Klimatske karakteristike
Na podruju Kueva vlada umereno-kontinentalna klima.Nii delovi na zapadu i
jugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a breuljkasto-planinski sever i
severoistok pod uticajem planinske klime.
Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snenim
padavinama.Prolee je praeno visokim bujinim vodama usled topljenja snega u planinskom
zaleu. U niem ravniarskom podruju tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta su
preteno suva i esto vrela sa temperaturama viim od 30
o
C,ali su noi sveije usled uticaja
okolnih umovitih brda..Prosena minimalna temperature u januaru je -2
o
C,dok je najtopliji
mesec jul sa prosenom temperaturom 22
o
C.Prosena koliina padavina je oko 800 mm sa
maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.
Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se moe obavljati deset meseci u godini.
Oprema povrinskog kopa mora biti prilagoena za rad u navedenim klimatskim
uslovima.
- Netehniki elementi
Preduzee PZP Poarevac je kupilo preduzee PRIMORJE iz AJDOVINE.
Obzirom na trenutnu situaciju u svetu i u Srbiji ,i injenica da se strategija daljeg razvoja
putogradnje jo ne zna a nije ni zvanino usvojena.Razumljiv je oprez INVESTITOR-a kada
je u pitanju investiranje u rudarsku opremu. Zato je izbor opreme, za usvojeni kapacitet za
aktuelni politiki i ekonomski trenutak izvren tako da je napravljen kompromis o kojem je
bilo rei.
__________________________________________________________
78
3. Tehnologija eksploatacije i tehnoloke operacije
Krenjak leita "Kaona" bie otkopavan tehnologijom povrinske eksploatacije:
Tehnoloki proces dobijanja sastojae se iz sledeih tehnolokih operacija:
- pripreme terena (ienje) za otkopavanje krenjaka (sea i krenje ume);
- otkopavanje jalovine;
- dobijanje krenjaka:
- buenje minskih buotina,
- miniranje,
- utovar miniranog krenjaka u prihvatni bunker mobilnog postrojenja,
- prevoz krenjaka do merne stanice(kolska vaga),i dalje.
3.1. Kapacitet povrinskog kopa
Kapacitet povrinskog kopa iznosi:
Q
god
= 250 000 t/god, odnosno
V = 92 936 m
3
m/god
V = 120 818 m
3
rm/god
Prosena koliina jalovine koja treba da se ukloni iznosi:
V = 5 032 m
3
m/god, odnosno
V = 6 541 m
3
rm/god.
Na osnovu navedenih argumenata i elemenata usvojena je sledea oprema:
- buaa garnitura ATLAS COPCO D3;
- buldozer CAT D8T;
- bager za utovar krenjaka CAT 365 CL;
- utovara CAT 980 H;
- damper A 40E VOLVO;
- bager za hidrauliki eki i pomone radove na povrinskom kopu I eksterne
radove CAT 330DL;
- hidrauliki eki H 120S;
- pokretno postrojenje za preradu krenjaka:
- udarna mobilna drobilica LT 1213S - LOKOTRACK;
- konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK;
- sejaica za kamen ST 620 LOKOTRACK.
__________________________________________________________
79
3.1.1. Tehnike karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju
Buldozer CAT D8T
Tabela 25. Buldozer CAT D8T
__________________________________________________________
80
- pogonski agregat model CAT C15 ACERT
- pogonska snaga: 310/231 ks/kw
- bruto snaga: 347/259 ks/kw
- neto snaga CATERPILLAR: 310/231 ks/kw
- neto snaga ISO 9249: 310/231 ks/kw
- neto snaga SAE J1349: 307/229 ks/kw
- neto snaga EU 80/1269: 310/229 ks/kw
- neto snaga DIN 70020: 322 ks
- radna teina: 38.488 kg
- brzine: 1. napred: 3,4 km/h
2. napred: 6,1 km/h
3. napred: 10,6 km/h
1. nazad: 4,5 km/h
2. nazad: 8,0 km/h
3. nazad: 14,2 km/h
- kapacitet rezervoara za gorivo: 643 l
- sistem za hlaenje: 77 l
- karter maine: 38 l
- prenosni mehanizam: 155 l
- plug tip 8A
kapacitet: (SAE J 1265): 4,7 m3
irina: 4990 m
visina: 1174 mm
- dubina kopanja:628 mm,
- najmanja visina iznad tla: 618 mm
- trag usecima: 2,08 m
- irina bez privrsnug postolja: 2642 mm
- visina (FOBS kabina): 3456 mm
- visina (vrh dimljaka): 3448 mm
- duina buldozera: 3207 mm
- duina sa 1-im riperom: 6422 mm
- duina sa vie ripera: 6344 mm
- ukupna duina sa plugom i riperima: 7872 mm
__________________________________________________________
81
Buaa garnitura ATLAS Copco D3
- Motor DIECT2 - dizel BF 4M 1013 EC
- snaga: 107 kw (145 ks);
- buei eki tip COP 1238 ME
- kompresor 7 bar: 70 l/s
- prenik buenja: 35 89 mm;
- ugao buenja: 10 - 90;
- brzina buenja: 0 20 m/h;
- potronja vazduha: 4,2 m
3
/min
- masa builice: 7.500 kg
Tabela 26. Garnitura za buenje ATLAS Copco D3
__________________________________________________________
82
Bager CAT 330 DL
__________________________________________________________
83
__________________________________________________________
84
Bager CAT 365 CL - CATERPILLAR
__________________________________________________________
85
-
__________________________________________________________
86
-
__________________________________________________________
87
-
ema postavljanja kamiona za utovar
a. ema postavljanja kamiona za utovar sa obrnutom kaikom,
b. ema postavljanja kamiona sa visinskom kaikom
__________________________________________________________
88
Damper A 40 E VOLVO
Tehnike karakteristike:
-
__________________________________________________________
89
__________________________________________________________
90
__________________________________________________________
91
Utovara CAT 980 H
Dimenzije:
- visina do vrha kabine: 3765 mm
- visina do vrha auspuha: 3716 mm
- visina do vrha haube: 2716 mm
- najmanja visina od tla: 442 mm
- visina u sputenom poloaju kaike: 3764 mm
- rastojanje od zadnje osovine toka do kraja maine: 2493 mm
- rastojanje tokova: 3700 mm
- visina kaike pri noenju: 867 mm
- rastojanje od ose utovaraa do zadnje osovine tokova: 1850 mm
- nagib kaike u najviem poloaju: 61
- nagib kaike pri istresanju: 47
- nagib kaike pri noenju: 49
- kaika pri poloaju na tlu41
- visina od srednje osovine do tla: 867 mm
__________________________________________________________
92
- Motor:
Cat C15 sa ACERT Tehnologijom
Bruto snaga: 293 kw/398ks
Neto snaga (ISO 9249): 260/353,6 kw/ks
Obrtni moment: 1686 Nm
- Buka: prilikom rada izmerena prema proceduri ISO 6396;1998 je 75 dB u kabini maine,
pravilno montiranoj sa zatvorenim prozorima i vratima; EU 2005 god/88/EC oznaila je jainu
buke na ovoj maini od108 dB
- Kabina rukovaoca ROPS/FOPS
ROPS odgovara ISO 3471
FOPS odgovara ISO 3449
- Odgovaraju standardu ISO 3450
- Radna teina utovaraa: 18500 kg
- Snaga pritiska na kaiki: 212 kN
- zapremina 4,5-5,4 m
3
- Hidraulini sistem implementisan:
Izlazna pumpa:464 l/min
Podeavanje oslobaajueg ptitisnog ventila: 207bar
Podeavanje kosine ventila: 302 bar
Vreme hidraulinih ciklusa:
Podizanje: 6s
Sputanje: 2s
Sputanje, pranjenje: 3 s
Ukupno: 11s
- Transmisija (brzine):
1. Napred: 7 km/h
2. Napred: 12 km/h
3. Napred: 21 km/h
4. Napred: 40 km/h
1. Nazad: 8 km/h
2. Nazad: 14 km/h
3. Nazad: 24 km/h
4. Nazad: 41 km/h
- maksimalna brzina kretanja: 29,5 25 km/h
- Kapacitet rezervoara:
Rezervoar goriva: 479 l
Sistem za hlaenje: 83 l
Karter: 34 l
__________________________________________________________
93
Transmisija: 62 l
Diferencijal:
Prednji: 87 l
Zadnji: 87 l
Hidraulini rezervoar: 250 l
Hidraulini eki sa alatom za vrst kamen (CATERPILLAR)
H 120 Cs
Tehnike karakteristike:
Model A (mm) B (mm) C (mm) D (mm) E (mm)
H 120 Cs 585 540 1625 106 390
- Kapacitet: 84 200 m
3
/ 8h na krenjaku
Udarna drobilica LT 1213S LOKOTRACK
__________________________________________________________
94
- Udarna drobilica:
hidraulini pogon
potiskivanje praine
hidraulino prilagoavanje
- Agregat
CATERPILLAR C13 310 kw
hidrostatiki pogon
potpun pristup putem pristupnog mostia
- Kontrolni sitem: unapreen CANBUS sistem,
veliki displej, pet jednostavnih radnih reima,
viejezinih interfejs opcija
__________________________________________________________
95
__________________________________________________________
96
Konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK
- Maksimalno ulazno zrno: 210 mm
- Mlin: Nordberg HP200
- Motor CAT C13, snage 310 kw
- Radna teina: 30t
- Mogua opcija sa jednim etanim pred sitom 1,83m x1,22m za odvajanje 0 28 mm
- Kapacitet od 150-250 t/h
- Duina (A): 16,750 m
- Visina (B): 3,400 m
- irina: 3,00 m
__________________________________________________________
97
Mobilno sito za krenjak ST 620
- duina: 14,9 m
- irina: 3,00 m
- visina: 3,80 m
- zapremina bunkera: 8 m
3
- sito troetano: 6,1 x 1,5 gornji deo, srednji deo 4,88 x 1,52 m
- motor: Cat 134kw, 3056 DITA hlaen vodom
- trake (glavna): 1200 mm
- trake za odsev: 650 mm, 800 mm i 1200 mm za najsitnije klase (4 0 mm)
- postrojenje na gusenicama teine: 34 000 kg
- kapacitet: 300 t/h
__________________________________________________________
98
3.2. Proraun kapaciteta opreme povrinskog kopa
Tabela 27. Proraun kapaciteta opreme
Naziv
opreme
Kapacitet Obrazac Elementi Obraun Vrednost
1 2 3 4 5 6
B
u
a

g
a
r
n
i
t
u
r
a
A
T
L
A
S

C
O
P
C
O

D
3
Eksploatacioni u
krenjakau
12 m/h
Koliina
krenjaka po
buotini
Q
b
= a b H
a = 3 m
b = 3 m
H = 10 m
= 2,69 t/m
3
Q
b
= 33102,69
qt = 242,1
t/bu
Prinos po 1m
buotune
' t
m
b
q
P
l
=
qt = 242,1 t/bu
lb = 11,5 (sa
probuenjem)
5 , 11
1 , 242
' =
m
P 21,05 t/m
Potrebna duina
buotine godinje
'
g
g
m
Q
l
P
=
Qg = 250 000 t
Pm = 21,05 t
05 , 21
000 . 250
=
g
l 11 876 m
Potrebno vreme
rada buae
garniture
q
l
T
g
=
lg = 11 876 m
q = 12,0 m/h
0 , 12
876 . 11
= T 989 h
Verifikacija
kapaciteta 1
buaa garnitura
pri radu u jednoj
smeni na dan
obezbeuju
izradu potrebnog
broja buotina za
miniranje
godinje
T = N h/dan
N = 260 dan
Rd = 6,5 h/dan
T = 260 6,5 T = 1690 h
B
u
l
d
o
z
e
r

D
8
T
Teoretski q
teo
zavisi od duine guranja
materijala
za 30 m guranja 300 m
3
/h
Eksploatacioni q
e
q
e
= (smvetnk)q
teo
S - spremnost
rukovaoca;
m - vrsta materijala
(kamen krenjak:
1,2);
-vidljivost (0,8)
e - efikasnost 40
min/h (0,67)
t - tip noa "u"
(1,0)
n -nagib trase
bez nagiba (0,1)
sa nagibom od
45 (0,85)
k- faktor korekcije
mase (1,1)
q
e
=
0,751,20,80,67111,1
q
e
=
0,751,20,80,67110,85
160 m
3
/h
136 m
3
/h
__________________________________________________________
99
U
t
o
v
a
r
a
9
8
0

H
Teoretski q
teo
tc
n
teo
t
q

=
3600
n- zapremina
kaike 4,5 m
3
ttc
_
teoretsko
trajanje ciklusa
(20s)
20
5 , 4 3600
=
teo
q
810 m
3
/h
Tehniki q
teh
r c
n p
teo
k t
k
q

=
3600
kp- koef. punjenja
kaike (0,8)
tc- trajanje ciklusa
u datim uslovima
(40 s)
kr- koef.
rastresitosti za
minirani krenjak
(1,3)
3 , 1 40
5 , 4 8 , 0 3600

=
teo
q
249 m
3
/h
Eksploatacioni q
e
q
e
= q
teh
k
v
qteh- tehniki
kapacitet (249
m
3
/h)
kv- koef. iskori.
vremena (0,75)
q
e
= 249 0,75 187 m
3
/h
B
a
g
e
r
3
6
5

C

L
Teoretski q
teo
tc
n
teo
t
q

=
3600
n- zapremina
kaike 4,0 m
3
ttc
_
teoretsko
trajanje ciklusa
(30s)
30
4 3600
=
teo
q 480 m
3
/h
Tehniki q
teh
r c
n p
teo
k t
k
q

=
3600
kp- koef. punjenja
kaike (0,9)
tc- trajanje ciklusa
u datim uslovima
(40 s)
kr- koef.
rastresitosti za
minirani krenjak
(1,3)
3 , 1 40
4 9 , 0 3600

=
teo
q 250 m
3
/h
Eksploatacioni q
e
q
e
= q
teh
k
v
kv- koef. iskori.
vremena (0,75)
q
e
= 250 0,75 188 m
3
/h
Verifikacija
kapaciteta bagera
365 C L
69 , 2
000 . 250 t
Q
god
=
Qgod=120 818m
3
rm
qe= 188 m
3
/h
N = 260 dana
tq= 6,5
69 , 2
000 . 250 t
Q
god
=
Q
god
= 92 9361,3
92.936
m
3
/god
120.818
m3rm/god
Vreme potrebno
za rad
e
god
q
Q
T =
188
818 . 120
= T 642 h/god
Raspoloivo
vreme
T = N t
g
T = 260 6,5 1690 h/god
D
a
m
p
e
r

A

4
0
E
Nosivost 54 t
Koristan teret u
sanduku dampera
7 , 1
82 , 2 9 , 0 30
=
t
q
Vk= 24 m
3
kp- koef. punjenja
(0,9)
- nasipna teina
krenjaka u korpi
(2,69)
kr- koef.
rastresitosti (1,7)
7 , 1
69 , 2 9 , 0 24
=
t
q 34 t
__________________________________________________________
100
Trajanje ciklusa:
vreme utovara
b
d
ut
Q
Q
t =
Qd= 34 t
Qb= 320 t
(188 m
3
x1,7) 320
34
=
ut
t
0,10 h
(6,00 min)
Vreme vonje
punog dampera
p
v
l
t

=
60
lp-prosena duina
puta (0,550 km)
v- brzina vonje 10
55 , 0 60
=
v
t 3,3 min
Vreme vonje
praznog dampera
t
vpv
3,3 min
Vreme istovara
dampera
t
ist
1,0 min
Vreme
manevrisanja
damperom
t
m
0,5 min
Ukupno vreme T= t
ut
+ t
vpv
+t
v
+ t
ist
+ t
m
T= 6,00 + 3,3 +3,3 + 1 +
0,5
14,1
Broj ciklusa u 1
asu
c
f
c
t
k
n

=
60
kf-= 0,9
1 , 14
9 , 0 60
=
c
n 3,82
asovni kapacitet
dampera
q = n
c
V
d
nc=3,82
Vd= 34 t
q = 3,8234 130,2 t/h
Potrebno vreme
rada dampera
h
q
Q
T =
5 , 148
000 . 70
= T 471,4 h
Efektivno vreme
rada jednog
dampera godinje
T
ef
T
ef
= N k
d
N- 260 dan
kd-6,5
T
ef
= 260 6,5 1690 h
Potreban broj
dampera
1690
3434
= N
T=3434 h
td =1690 h
1690
4 , 471
= N 0,28
M
o
b
i
l
n
o
p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
e
p
r
e
r
a
d
e
Eksploatacioni q
e
200 t/h
Godinja
proizvodnja
granulata
god e god
T q Q =
qe = 200 t/h
Tgod = 1690 h
1690 200 =
god
Q
338.000
t/god
3.2.1. Odvodnjavanje povrinskog kopa
Na povrinskom kopu Kaona nema odvodnjavanja sve do kote 180. Kada se pree
na eksploataciju u dubinskom delu povrinskog kopa se radi vodosabirnik iz kojeg e se
pumpnim sistemom voda odstranjivati iz radnog podruja povrinskog kopa. Obzirom da e
se eksploatacija u tom delu leita vriti za 35 godina deplasirano je sada davati tehniko
reenje.
3.3. Tehniki opis snabdevanja pogonskom energijom
Celokupna oprema povrinskog kopa koristi kao energent dizel gorivo.
Snabdevanje gorivom za potrebe mehanizacije na povrinskom kopu vrie se putem
usluga sa benzinske stanice Preduzea. Na povrinskom kopu, ne predvia se izgradnja
sopstvenih rezervoara za gorivo i ulje, kao ni kupovina sopstvenih autocisterni.
Autocisternama isporuioca goriva tankirae se pojedinano svaka maina na licu mesta.
__________________________________________________________
101
Elektrina energija za potrebe osvetljenja radnog platoa i mobilnog postrojenja za
preradu i pristupnog puta obezbedie se iz agregata.
3.4. Tehniki opis snabdevanja tehnikomi pitkomvodom
Pogon prerade krenjaka u prvoj fazi radi kao suvi postupak. Pranje izdrobljenog
krenjaka se ne predvia u fazi otvaranja i prvih 5 10 godina rada.
Tehnika voda je potrebna u fazi eksploatacije za sledee elemente procesa:
- ureaje za prskanje, radi obaranja praine, i po transportnim putevima,
- ureaje za oroavanje pri drobljenju, sejanju i utovaru agregatnog kamena u vozila,
- za sanitarne ureaje u kontejnerima na platou k. 180,0 m.
Snabdevanje pijaom vodom povrinskog kopa vrie se autocisternama iz gradskog
vodovoda.
Voda e se skladititi u sanitarnim cisternama za pijau vodu zapremine 1.000 l.
Cisterne za pijau vodu e biti opremljene sa ureajima za istakanje vode.
Kontejneri za radnike e biti opremljeni sanitarnim vorovima. Fekalije i otpadne vode
skladitie se u posebno izgraenim sengrubima. ienje (pranjenje) i odravanje
sengruba bie ugovoreno sa komunalnim preduzeem iz Kueva. Sengrub (septika jama)
bie izgraena na krajnjem delu radnog platoa k. 180,0 m i bie zapremine 20 m
3
. Isputanje
fekalija i otpadnih voda iz septike jame nee biti, ve e iste prazniti komunalno preduzee iz
Kueva.
Vodosnabdevanje tehnikom i pijaom vodom bie reeno urbanistikim planom (Plan
opte namene povrina) na nivou Optine Kuevo
3.5. Tehniki opis remonta i odravanja opreme
Koncept odravanja osnovne opreme povrinskog kopa sadri se u sledeem:
- odravanje po nastanku kvara tekue odravanje,
- servis opreme planirano odravanje,
- remon opreme.
Preduzee ima svoju elektro-mainsku radionicu u Poarevcu i struni kadar radionice
e vriti opravke opreme.
Servis opreme vrie se od strane specijalizovanih slubi isporuioca opreme, planski
2 puta meseno, odnosno u skladu sa ugovorom sa isporuiocima opreme. Znai, povrinski
kop nee imati opremu i radnu snagu za servisno odravanje, ve e sklapati ugovore o
uslugama za servisna odravanja.
Remont opreme e se obavljati u skladu sa propisima isporuioca opreme ili po
dogaaju (usled nastanka veeih kvarova). Remont e se obavljati u servisnim (remontnim)
radionicama isporuioca opreme.
Sva predviena oprema se za remont moe transportovati specijalnim vunim vozilima
remontera do mesta remonta. Na povrinskom kopu u kontejneru magacinu bie uskladiteni
najneophodniji rezervni delovi za tekue odravanje, odnosno zamenu po dogaaju kvara.
Obim i vrsta rezervnih delova bie usaglaena sa isporuiocem opreme i na bazi njihovog
iskustva.
__________________________________________________________
102
Za otklanjanje veih kvarova na opremi koji nastanu po dogaaju, a ne mogu se
otkloniti od strane deurnih bravara ili elektriara, bie pozvani specijalisti iz servisnih
radionica koje vre servisiranje, koji e otkloniti nastale kvarove sa sopstvenim rezervnim
delovima.
U tehnikom projektu, Glavnog rudarskog projekta data je detaljnija organizacija
odravanja sa potrebnom radnom snagom.
3.6. Tehniki opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljaki
sistem)
Sva oprema povrinskog kopa (builica, buldozer, bager, utovara i damper) imaju
ugraene potrebne ureaje za signalizaciju. Isto se odnosi i na opremu prerade krenjaka.
Sva mobilna oprema (udarna drobilica, konusna drobilica, i sejaica) imaju posebne
konkretne sisteme (sa PLC raunarima) kojima se upravlja postrojenjem i vri kontrola rada.
3.7. Tehniki opis zatite atmosfere
Povrinska eksploatacija krenjaka sa preradom u graevinski tehniki kamen u okviru
eksploatacionog prostora i u blioj okolini uticae na ivotnu sredinu sa sledeim tetnostima:
- emisijom praine,
- emisijom izduvnih gasova motora sa unutranjim sagorevanjem,
- buke i vibracija od rada opreme na povrinskom kopu,
- buke i potresa od miniranja,
- razbacivanje komada krenjaka pri miniranju
- izlivanje ulja i drugih hemijskih tenosti na tlu,
- degradacija zemljita rudarskih radova.
Da bi se smanjio uticaj tetnosti na ivotnu sredinu predviene su sledee opte mere
zatite.
3.7.1. Zatita vazduha
Pri eksploataciji krenjaka bie potrebno na povrinskom kopu obezbediti zatitu
vazduha od lebdee praine i gasova.
Obzirom da je praina koja se stvara eksploatacijom krenjaka i preradom ona je
tetna po zdravlje.
Pri buenju minskih buotina dolazi do stvaranja praine koja ugroava samoradni
prostor u kome se obavlja buenje, odnosno radnike na buenju.
Zatita od praine pri buenju buotina C 89 mm bie ureena pomou ureaja za
odsisavanje praine, koji je sastavni deo buae garniture ATLAS COPCO D3. Na builicu se
stavlja gumena prekrivka za zaptivanje ispod koje se vri odsisavanje praine ureajem za
filtriranje vazduha. Preieni vazduh iz ureaja izlazi u atmosferu sa koncentracijom manjom
__________________________________________________________
103
od 50 mg/m
3
vazduha. Obzirom da je vrlo teko vriti otpraivanje kod buenja kamena
vangabaritnih dimenzija sa malim prenicima buotina, na povrinskom kopu je predvieno
usitnjavanje tih komada hidraulinim ekiem, tako da nee dolaziti do zapraivanja vazduha.
Kao dodatna zatita od zapraivanja vazduha pri buenju predvieno je za radnike noenje
individualnih respiratora za prainu.
Pri utovaru miniranog krenjaka ne dolazi do pojave zapraenosti vazduha u zoni
utovara iz razloga velike krupnoe miniranog kamena i prisustva prirodne vlanosti, koja
iznosi oko 6 %, meutim u sunom periodu, kada koliina prirodne vlage padne ispod 6 %
naophodno je obaviti oroavanje miniranog krenjaka. Na etai iznad utovara obezbeeno je
gumeno crevo sa prikolicom.
Za rad bagera na utovaru miniranog krenjaka CAT 365 C L, kapaciteta 188 m
3
/h
potrebna je sledea koliina vode:
) (
3
m T Q q q
v
=
gde je:
q
v
specifina potronja vode (60 l/t)
Q kapacitet utovara (188 t/h)
T vreme izmeu dva polivanja (1 h)
) / ( 113 1 188 6 , 0 h l q = =
Zatita od praine pri transportu damperima od radne etae povrinskog kopa do
merne stanice i dalje do podvonjaka u klimatskim uslovima koji e vladati na povrinskom
kopu zadovoljie postupak povremenog oroavanja (suni period).
Specifina potronja vode za oroavanje zavisi od podloge puta. Obzirom da su putevi
u povrinskom kopu krenjaka sama stenska masa, nee dolaziti do pojave velike zapraenosti
izuzetno samo od prisutnog sitnog kamena iz vozila. Oroavanje e se izvoditi 2 puta u toku
radnog dana a po potrebi i vie puta.Potronja vode e biti oko 0,5 l/min/oroavanja.
Na mobilnom postrojenju (drobilicama i sejaici) ugraeni su ureaji za prskanje
vodom i obaranje praine, koji e se koristiti pri radu ovih postrojenja i ureaja.
Oroavanje deponovanih gomila gotovih proizvoda i puta kojim se gotov proizvod
transportuje damperima od povrinskog kopa do podvonjaka bie takoe oroavan vodom
radi zatite od emisije praine.
Oprema povrinskog kopa koja radi sa motorima na unutranje sagorevanje dizel
goriva ima ugraene ureaje za EKO sitem (ISO 1400), tako da su tetni gasovi koji isputaju
maine na dizel gorivo u dozvoljenim granicama standarda. Ove maine su u stvari linijski
zagaivai, a poto je povrinski kop krenjaka Kaona brdskog tipa bie prirodno i efikasno
njegovo provetravanje.
Zatita od buke i vibracija je u potpunosti obezbeena, obzirom da sva oprema kojom
rukuju rukovaoci ima radne kabine sa konstruktivnim reenjima koja u potpunosti ispunjavaju
standarde (ISO 2631/1977). Sva oprema imae sertifikate o zadovoljenju konstruktivnih
karakteristika vezanih za dozvoljenu buku i vibracije. Pored ovoga rukovaoci e biti jo i
opremljeni sa zatitnim (linim) sredstvima od buke (antifon epovima i antifon koljkama).
Kao opta mera zatite od povreivanja radnika na povrinskom kopu predviena je
ugradnja posebnih zatitnih ureaja na opremi koja ima pokretne i obrtne delove.
__________________________________________________________
104
Svi radnici na otvorenom prostoru, kao i lica pri obilasku povrinskog kopa, moraju da
nose zatitne lemove na glavi, zatitna odela, rukavice i obuu.
Na povrinskom kopu postoji nisko poarno optereenje, bez mogunosti irenja
poara van kontura povrinskog kopa. Javlja se potencijalna opasnost od poara sagorevanjem
vrstih materija organskog porekla (poar klase A) i poari od sagorevanja zapaljivih tenosti
(poar klase B).
Zatita od poara bie sprovedena postavljanjem prenosnih protiv poarnih aparata na
bazi praha, C-6 i pomou vode iz dovodnih creva za oroavanje na kopu. Aparati e biti
postavljeni na svim mainama, obeleeni crvenom bojom i uvek u ispravnom stanju, to e se
kontrolisati redovnim estomesenim pregledom.
Od optih mera zatite ivotne sredine na kopu, a posledica su posebnih uslova
tehnolokog procesa eksploatacije krenjaka bie sprovedena:
- zatita od obruavanja i odronjavanja kamena iz kosina etaa,
- zatita od seizmikih potresa i razletanja kamena pri miniranju i
- zatita od gasova pri miniranju.
Zatita od obruavanja i odronjavanja kamena iz kosina etae vrie se specijalnim
alatom (kljun), koji se montira na katarku bagera za utovar i sa kojim se bezbedno vri
kavanje (ienje) zaostalih viseih komada stene posle miniranja.
Pri miniranju kao osnovnom procesu dobijanja krenjaka utvreni su osnovni
parametri koji obezbeuju najmanje prostiranje seizmikih talasa, odnosno svi objekti
povrinskog kopa i okoline nisu ugroeni od seizmikog dejstva eksplozije.
Takoe je utvreno sigurnosno rastojanje usled dejstva vazdunog udarnog talasa i
radijusa opasne zone razletanja.
Mere zatite od svih tetnih uticaja na ivotnu sredinu su striktno pridravanje
propisanih postupaka pri miniranju i organizacije obavetavanja i obezbeenja pri izvoenju
miniranja.
U poglavlju o miniranju proraunati su svi osnovni pokazatelji koji obezbeuju
sigurnost za ljude i objekte pri miniranju.
U tehnikom projektu u delu posebnih mera zatite bie date sve mere zatite koje se
moraju sprovoditi pri miniranju.
Da bi se zatitilo tlo od izlivanja ulja, a sa tim i odlazak tog ulja sa povrinskim
vodama u vodotok Peka, strogo e se voditi rauna o ispravnosti maina. Zamena ulja e se
vriti na kanalu, a istroeno ulje e se tankirati u burad i otpremati organizovano do korisnika
koji vri reparaciju ulja.
3.8. Tehniki opis rekultivacije
Zakon o rudarstvu, Zakon o poljoprivrednom zemljitu i Zakon o zatiti ivotne
sredine nalau potrebu rekultivacije kao postupka vraanja prvobitno prirodnih funkcija i
proizvodnih sposobnosti unitenom zemljitu. Iza navedenih zakona stoje sutinski razlozi:
- moralno i civilizacijski, obaveza i obzir prema oveku i njegovom potomstvu,
__________________________________________________________
105
- etiki, zemljite predstavlja obnovljivo prirodno bogatstvo i ne sme biti trajno
degradirano i uniteno, ve sauvano,
- ekonomsko socijalni, rekultivisane i ureene povrine, poto im je vraena
prirodna funkcija i proizvodna sposobnost, predstavljaju novi egzistencijalni izvor,
mogu se ustupiti, menjati ili uz materijalnu nadoknadu otuiti.
Povrinskim kopom leita Kaona zahvaeno je 3,95 ha.
Rekultivacija povrina nastalih eksploatacijom krenjaka, predstavljae ponovno
uspostavljanje vegetacije na povrinama koje su ostale posle zavretka eksploatacije. Od
ukupne povrine zahvaene povrinskim kopom u zavrnim kosinama etaa nalazie se 1,24
ha, a ravnih povrina (zavrnih platoa etaa) 2,71 ha.
Rekultivacijom se restaurira povrina terena koja je zahvaena eksploatacijom
krenjaka. Izabrani model posle korienja zamljita treba da zadovolji pejzani ambijent,
potrebe prirodnih stanita, osobine novoformiranog zemljita i cenu izvoenja radova.
Uspostavljanje dobrog vegetacionog pokrivaa je uslovljeno hemijskim osobinama
zemljita, teksturom, strukturom i kompletnou, sredinom za rast biljaka, propusnou vode i
drenaom.
Rekultivie se samo dno povrinskog kopa nakon 34 godine eksploatacije i zavrne
kosine.
Obzirom da je osnovna podloga zemljita koje se rekultivie stena krenjak, nije
mogue vriti rekultivaciju bez prethodnog nanoenja sloja od kamena kao drenanog i
osnovnog sloja, a preko njega sloj prirodnog zemljita (soluma) ,humus kao plodno zemljite
koji prua ire mogunosti za uspenu rekultivaciju.
S' obzirom na broj i sastav fiziolokih grupa mikroorganizama, mikrobioloki proces
buduih zasada odravae efektivnu plodnost za razvoj umskih kultura, spontane sukcesije,
poveanja biodiverziteta umskih vrsta i unapreenju degradirane ivotne sredine u zoni
zavrenih radova eksploatacije krenjaka povrinskim kopom.
Na uspenu rekultivaciju bitni su uslovi sredine, odnosno najznaajniji klimatski
uslovi. U cilju utvrivanja klimatskih karakteristika podruja Kaona korieni su arhivski
podaci Hidrometeorolokog zavoda Srbije, za meteoroloku stanicu Poarevac za period
1950 1994 godina.
Rekultivacija posle zavrene eksploatacije krenjaka povrinskim kopom Kaona
obuhvatae dva tehnoloka procesa:
- tehniku rekultivaciju,
- bioloku rekultivaciju.
3.8.1. Tehnika rekultivacija
Tehnika rekultivacija ima nekoliko faza:
- Priprema etanih ravni,
- Priprema kosina radnih etaa u zavrnoj kosini,
- Priprema etanih ravni
__________________________________________________________
106
Po zavretku eksploatacije na prostoru zahvaenom otkopu formirane su etane ravni
ukupne povrine 39 570 m
2
.
Tehnika rekultivacija etanih ravni obuhvata ienje etaa od preostalih koliina
krenjaka i eventualno zaostalih otpadnih materijala i nanoenje sloja zemljanog-humusnog
materijala kao podloge za sadnju.
Nasipanje etanih ravni vrie se prethodno deponovanom zemljano-humusnom
jalovinom. Visina nasipanja iznosi od 0,5 do 1 m.
Pri prosenoj visini nasipanja od 0,75 m za prekrivanje povrine etanih ravni od 39 570
m
2
potrebno je utroiti 29 680 m
3
zemljano-humusne jalovine.
- Priprema kosina radnih etaa u zavrnoj kosini
Obzirom na ugao kosina od 70
0
na kosinama nije mogue izvoditi radove na tehnikoj
rekultivaciji. Pre poetka radova potrebno je sanirati kosine i obezbediti njihovu stabilnost
uklanjanjem labilnih delova stenskog masiva.
3.8.1.1. Cena kotanja tehnike rekultivacije
Trokovi tehnike rekultivacije su prikazani u tabeli br. 28.
Tabela 28. Trokovi tehnike rekultivacije povrinskog kopa
Red.
br.
Radna operacija
Vreme
angaovanja
(h)
Jed.
mere
RSD/jed.
Iznos (RSD)
1 Rad buldozera 165 5 500,00 907 500,00
2 Rad kamiona 652 4 500,00 2 934 000,00
3 Rad bagera 225 5 000,00 1 125 000,00
4 Nadzor i struni rad ( 10%) 496 650,00
UKUPNO 5 463 150,00
3.8.2. Bioloka rekultivacija
- Izbor vrsta za bioloku rekultivaciju
Prilikom izbora vrsta drvenastih i bunastih biljaka kojima e se izvriti bioloka rekultivacija
voeno je rauna da se maksimalno moguoj meri odaberu vrste koje pripadaju grupi
autohtonih vrsta ovog podruja. Taoe su uzeti u obzir i ekoloka valenca vrste, prirodni
uslovi postojeeg lokaliteta, sposobnost stvaranja stabilnih fitocenoza, produktivnost vrsta u
pogledu koliine obrazovane zelene mase, dugotrajnost i dekorativnost vrsta i dr.
__________________________________________________________
107
Na osnovu navedenog izvren je sledei izbor moguih drvenastih i bunastih vrsta za
bioloku fazu rekultivacionih radova:
I Drvenaste vrste
1. Abies alba-jela
2. Fagus moesiaca-bukva
II bunaste vrste
1. Tamarix tetrandra-tamariks
2. Rhus cotinus-ruj
3. Rosa rugosa-rua
4. Caragana arborescens-karagana
5. Genista ovata-utilovka
III Puzavice
1. Hedera helix-brljan
2. Clematis vitalba-pavit
3. Parthenocissus sp.-devianski brljan
IV Zatravljivanje
Zatravljivanje e se vriti smeom viegodinjih trava sledeeg sastava:
1. Engleski ljulj
2. Obina livadarka
3. Jeevica
4. Crveni vijuk
5. Zubaa
6. uti zvezdan.
- Specifikacija sadnog materijala
Celokupni prostor povrinskog kopa predvien za izvoenje biolokih rekultivacionih
radova podeljen je na nekoliko zona : I zona obuhvata etane ravni, II zona plato na osnovnoj
etai, III zona deo povrine iznad zavrne etae prema granici kopa cca 1,0 ha i IV zona
povrina jalovita (ravni deo i kosine). Unutar svake od zona zeleni masiv ukomponovan je od
etinarskih,liarskih i bunastih vrsta.
__________________________________________________________
108
- Potrebne vrste sadnog materijala
Vrsta sadnog materijala
Povrina Gustina
sadnje.
Broj sadnica
1.Drvenaste vrste 2.77 1000 2770
Abies alba 1108
Fagus moesiaca 1662
2.bunaste vrste 1.19 500 595
Caragana arborenscens 179
Tamarix tetrandra 60
Rhus cotinus 120
Rosa rugosa 120
Genista ovata 120
3. Puzavice 15800
Hedera helix 5 267
Clematis vitalba 5 267
Prthenocissus sp. 5 267
Organski materijal:
Treset/stajnjak.150 000 l
Mineralno ubrivo:
Kompleksno mineralno ubrivo NPK 15/15/15.2 400 kg
3.8.2.1. Cena kotanja bioloke rekultivacije
Trokovi bioloke rekultivacije su prikazani na tabeli br. 29.
Tabela 29. Trokovi bioloke rekultivacije
R.B. Delatnost Trokovi ( din)
1 Poumljavanje 990 000,00
2 Sadnja puzavica 1 264 000,00
3 Mere nege i zatite 676 200,00
UKUPNO 2 930 200,00
3.8.3. Ukupni trokovi rekultivacionih radova
Tabela 30. Rekapitulacija trokova rekultivacije
Rekultivacija Trokovi (din)
Tehnika 5 463 150,00
Bioloka 2 930 200,00
Ukupno: 8 393 350,00
Trokovi po ha 2 124 898,00
__________________________________________________________
109
3.9. Tehniki opis odlaganja jalovine
Na povrinskom kopu krenjaka, jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamene
sitnei i laporca. Obzirom da se u toku godine ukloni zanemarljiva koliina jalovine,ona e se
dati lokalnoj samoupravi,a jedan deo za potrebe Preduzea tako da nema potrebe za
formiranjem posebnog odlagalita,sem u fazi otvaranja povrinskog kopa,kada e se formirati
spoljanje odlagaliteJaruge za oko 4 500 m
3
.
3.10. Tehniki opis prerade krenjaka
3.10.1. Koncepcijsko reenje
Krenjak leita Kaona preraivae se u sledee agregate tehniko graevinskog
kamena:
- agregat za beton i betonske konstrukcije,
- agregat za izradu cementno betonskih kolovoza,
- agregat za izradu asfaltnih betona,
- Agregat za beton:
Agregat za beton bie proizveden drobljenjem miniranog krenjaka drobljeni
agregat.
Agregat za beton drobljeni agregat od krenjaka ispunjavae sledee uslove:
Tabela 31. Granulometrijski sastav i sadraj estica (-0,09 mm) u agregatu za beton prema JUS
B.B3.100
Nazivna
frakcija
(mm)
Prolazi kroz sito u % Maksimalni sadraj
sitnih estica
(-0,09 mm)
Dimenzije sita u mm
2 4 8 16 32 63
0 4 Min 65 Min 90 100 5,0
4 8 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
8 16 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
16 32 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
32 63 Max 5 Max 15 Min 90 1,0
63 - 125 Max 5 Max 15
Oblik zrna agregata krupnijih od 4 mm (JUS B.B8.048) maksimalni sadraj zrna sa
odnosom najvee i najmanje dimenzije veih od 3:1 ne sme biti vei od 20 %.
Sadraj grudve gline (JUS B.B8.038) ne sme biti vei za frakcije sitni agregat (0 4
mm) od 0,5 %, a za ostale frakcije ne vei od 0,25 %.
Agregat za beton od krenjaka po nazivnim frakcijama bie po (JUS B.B2.010) i to:
Tabela 32. Agregat za beton od krenjaka po nazivnim frakcijama
Naziv frakcije Granica frakcije (mm)
Krupan agregat 4 8; 8 16; 16 32; 32 63
Sitan agregat 0 4
Sitne estice 0 0,09 (0-0,063)
__________________________________________________________
110
Tabela 33. Granulometrijski sastav sitnog agregata za beton JUS B.B2.010
Otvor sita
(mm)
Prolazi kroz sito
(%)
0,125 2 13
0,250 8 30
0,50 20 50
1,0 40 80
2,0 65 100
4,0 90 100
8,0 100
- Agregat za cementno betonske kolovoze (JUS U.E3.020):
Tabela 34.
Vrsta ispitivanja
Uslovi kvaliteta
JUS U.E3.020
Standard po kome
se vri ispitivanje
Otpornost krenjaka (kamena)
prema drobljenju prema metodi Los
Angeles
a) agregat za habajue
cementno betonske
kolovozne ploe
- za vrlo teka saobraajna
optereenja
- za teko saobraajno
optereenje
- za ostala saobraajna
optereenja
b) kameni agregat za donji
stroj cementno betonske
ploe
Najvie 166 % (m/m)
Najvie 18 % (m/m)
Najvie 22 % (m/m)
Najvie 30 % (m/m)
JUS B.B8.045
Otpornost zrna agregata veliine
preko 4 mm prema smrzavanju:
- za habajui sloj cementno
betonske kolovozne ploe
- za donji sloj cementno
betonske kolovozne ploe
Najvie 3 % (m/m)
Najvie 5 % (m/m)
JUS B.B8.044
Veliina najveeg zrna agregata
Manje od 1/3 debljine
sloja betona
Sadraj drobljenih zrna u nazivnim
frakcijama iznad 8 mm
upotrebljivim kao agregat za
habajui sloj za vrlo teko, teko i
srednje saobraajno optereenje
Najmanje 50 % u
ukupnoj masi
-
-
__________________________________________________________
111
- Agregat za izradu habajuih slojeva kolovoznih konstrukcija od asfalt betona po
vruempostupku.
Rezultati tehnolokih ispitivanja kamenih agregata krenjaka Kaona u frakcijama
0/4; 4/8 i 8/16 za upotrebu kao agregat za asfalt beton su prikazani u tabeli:
Tabela 35. - Rezultati ispitivanja drobljenog kamena
Ispitivanje
Metoda
prema
JUS-u
Jed.
mere
Frakcije (mm)
Uslovi kvaliteta
SRPS. B.B3.100
SRPS. U.E4.014
8/16 4/8 0/4
1
zapreminska masa u
rastresitom stanju
ISO 6783
ISO 7033
kg/m
3
1410 -
2
zapreminska masa u
zbijenom stanju
ISO 6783
ISO 7033
kg/m
3
1560 -
3
stvarna zapreminska
masa
ISO 6783
ISO 7033
kg/m
3
2811 -
4
postojanost prema
mrazu
B.B8.044 %
0,5
zrna > 2 mm
5
otpornost protiv
drobljenja u bubnju
B.B8.033 % 15,8 / /
6
postojanost na mraz
(5 cikl. u Na
2
SO
4
)
B.B8.044
%
(m/m)
0,2 0,3 0,6
gubitak mase
max 3%
7 upijanje vode
ISO 6783
ISO 7033
% 0,5 0,6 0,6 max 1,6
8
sadraj organskih
materija (3% NaOH)
B.B8.039 / /
rastvor svetliji
od standardne
boje
rastvor ne sme biti
tamniji od stand.
boje
9
sadraj drobljenih
zrna.
B.B8.004
%
(m/m)
100 100 100 min 90 % zrna
10
oblik zrna (metod
kljun.merila 3:1)
B.B8.048 % 7,9 25,0 / max 20 %
11 sadraj grudvi glina B.B8.038
%
(m/m)
0,0 0,0 0,0 max 0,5 %
12 sadraj slabih zrna B.B8.037
%
(m/m)
0,0 0,0 / max 3 % (m/m)
13
otpornost na
dinamike udare i
habanje trenjem
B.B8.045
koef.
''LA''
11,0
%
gradac
ija
C
max*
16/18/22 %
14
prionljivost sa
bitumenom
U.M8.096
%
(m/m)
/
100/9
0
/ min 100/90
15 ekvivalent peska U.B1.040
%
(m/m)
/ / 74,5 min 60 %
Na osnovu izvrenih tehnolokih ispitivanja, proizilaze zakljuci:
- sprovedena ispitivanja krenjaka koji dominira u leitu, pokazuju identine
karakteristike neseparisanog (0-31,5 mm) i separisanih agregata (0/4, 4/8 i 8/16
mm), i potvruju da je kvalitet kamena u leitu homogen i ustaljen,
- agregati dobijeni od krenjaka imaju veoma sline karakteristike,
__________________________________________________________
112
- zapreminska masa frakcija (1410-1560 kg/m
3
) je u granicama uobiajenim za
agregate dobijene drobljenjem kompaktnih krenjaka,
- prema odnosu dimenzija zrna i stepenu zaobljenosti zrna se razvrstavaju u grupu
uglastih oblika. Povrina zrna je grubo hrapava,
- otpornost prema habanju (''Los Aneles'') - (JUS B.B8.045) za gradaciju ''B'' iznosi
17,8-12,4 %, a za gradaciju ''C'' 11,0 % i nalazi se u granicama vrednosti za
drobljeni kamen,
- krenjak je u potpunosti u skladu sa zahtevima JUS U.E9.021 za izradu gornjih
noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vruem
postupku na putevima srednjih grupa saobraajnog optereenja.
- ispitivanje prionljivosti kamena za bitumen, izvreno saglasno JUS U.M8.096
pokazalo je da obavijenost iznosi 90-100 %,
- ekvivalent peska je u granicama propisanog.
Ispitani kamen se moe upotrebiti u tehniko - graevinske svrhe za:
- proizvodnju agregata za izradu habajuih slojeva od asfaltnih betona po vruem
postupku za grupe srednjeg saobraajnog optereenja (SRPS U.E4.014) i
- proizvodnju agregata za gornje i donje nosee slojeva od bituminiziranog
materijala po vruem postupku (SRPS U.E9.021 i SRPS U.E9.028).
Za izradu meavina za asfaltni zastor proizvodie se kamena sitne krenjaka od 2
22 mm, sledeih nazivnih frakcija: 2 4; 4 8; 8 11; 11 16; 16 22 po
granulometrijskom sastavu koji odgovara uslovima iz tabele 36.
Tabela 36.
Kvadratni
otvor okica
sita
Prolaz kroz sito u % mase
Nazivna frakcija u mm
2 - 4 4 - 8 8 - 11 8 - 16 11 - 16 16 - 22
1,0 Max 5
2,0 Max 15 Max 5
4,0 Min 90 Max 15 Max 5 Max 5
8,0 100 Min 90 Max 15 Max 15 Max 5
11,2 100 Min 90 - Max 15 Max 5
16,0 100 Min 90 Min 90 Max 15
22,4 100 100 Min 90
31,5 100
3.11. Oprema za preradu krenjaka
Oprema za preradu krenjaka u agregate tehniko - graevinskog kamena izabrana je
na osnovu:
- fiziko mehanikih osobina krenjaka,
__________________________________________________________
113
- potrebnog stepena prerade da bi se dobili svi agregati tehniko graevinskog
kamena i da zadovolje napred navedene standarde pri upotrebi u graevinarstvu,
- gornje granine krupnoe miniranog krenjaka i graninih krupnoa po stepenima
drobljenja,
- kapaciteta koje preduzee zahteva ( 250 000 t/god),
- potreba preduzea za rad opreme i na drugim lokacijama.
3.11.1. Oprema za preradu krenjaka do kapaciteta od 250 000 t/god
U fazi otvaranja i eksploatacije,prerada krenjaka vrie se na mobilnim
postrojenjima, koja e se sastojati od:
- mobilno drobilino postrojenje za primarno drobljenje,
- mobilno drobilino postrojenje za sekundarno drobljenje,
- mobilno postrojenje za sejanje izdrobljenog krenjaka.
Na sledeem algoritmu ja data tehnoloka ema za preradu agregata za beton, betonske
kolovoze i asfalt.
__________________________________________________________
114
Algoritam 1. Agregat za beton,betonske kolovoze i asfalt
__________________________________________________________
115
3.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krenjaka
Kapacitet mobilnog postrojenja je dimenzionisan na osnovu kapaciteta primarne
udarne drobilice, obzirom da svi ostali ureaji imaju vei kapacitet od udarne drobilice.
Sa ulaznim otvorom 1320 x 900 mm i izlazom od 150 mm udarna drobilica ima
asovni kapacitet:
q
h
= 150 300 t/h
Eksploatacioni kapacitet primarne drobilice je:
Q
ekspl
=200x 1 560 = 312 000 t/god
Eksploatacioni kapacitet:
Q
god
= 300.000 t/god agregata 0 65 mm.
U zavisnosti od zahteva trita za agregatima veih dimenzija mogue je sa
drobilinim postrojenjem proizvesti:
Q
god
=250 x 1 560 = 390 000 t
Na osnovu napred iznetog, zahtevan godinji kapacitet ,se sa izabranom opremom
moe ostvariti bez problema, kamenog agregata granulacije 0 65 mm od 250.000 t/god.
__________________________________________________________
116
PRILOZI:
Prilog br.5
__________________________________________________________
117
Prilog br.6
__________________________________________________________
118
Prilog br.9
__________________________________________________________
119
Prilog br.10
Prilog br.5
__________________________________________________________
120
__________________________________________________________
121
__________________________________________________________
122
__________________________________________________________
123
__________________________________________________________
124
__________________________________________________________
125
__________________________________________________________
126
__________________________________________________________
127
__________________________________________________________
128
__________________________________________________________
129
__________________________________________________________
130
__________________________________________________________
131
__________________________________________________________
132
__________________________________________________________
133
__________________________________________________________
134
__________________________________________________________
135
__________________________________________________________
136
__________________________________________________________
137
__________________________________________________________
138
__________________________________________________________
139
__________________________________________________________
140
__________________________________________________________
141
__________________________________________________________
142

Glavni Rudarski Projekt

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Glavni Rudarski Projekt

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

Kaona kod Kueva

= 37 +159 +169 = 365 h

irina etane ravni na odlagalitu je 8,0 m

Vous aimerez peut-être aussi