www.bif.co.yu

NIP BIF Press d.o.o. ika Ljubina 6, Beograd, telefon 011 3286 140, tel/faks 011 3286 141

asopis Biznis i finansije izlazi svakog 10. u mesecu, na preko sto stranica u koloru, sa obiljem korisnih informacija i analiza. Nudimo Vam mogunost da se pretplatite na nae novine, jer smatramo da je to najjednostavniji nain da obezbedite svoj primerak i iskoristite sve prednosti koje Vam nudimo.

Pretplatnici dobijaju sve specijalne publikacije i priloge koje Biznis i finansije objavljuju uz svaki redovan broj, kao i neogranien pristup svim sadrajima elektronskog izdanja naeg lista.

Milutin Mitrovi

Izdava: NIP BIF Press doo tampa: AMB grafika, Beograd Prepress: studio triD Oblikovanje: Ranko Gruba Beograd, 2009.

Ekonomska  belenica

PO ST MO DE RN A VR EM EN A

Sadraj

PREDGOVOR 6
Milutinova knjiga 6 Budunost do sutra Totalitarni liberalizam Fetiizam kriza Davljenje u kapitalu Umeti s novcem Superkapitalizam i demokratija ovek je oveku partner Evropa na nianu Bauk krize nad Evropom Dopingovanje kapitala Bauk inflacije etvrti kapitalizam Cena drave Nafta od papira Money, money... Dovienja u sledeoj krizi Dovienja u svetskoj recesiji Bitka za hegemoniju

JOYSTICK MOI 8

8  7 22 26 0 5 8 40 4 47 50 5 56 58 59 6 62

Obama - korak za oveanstvo... 66 Obama: Nee biti ni lako ni brzo 7 Ruska salata Kina: Komunitalizam Indija: Neni kapitalizam Afrika: Crno - boja novog optimizma Antipolitika Ode Evrosong? ak na Tibet... Kineski zid Izborni paradoks 75 80 85 90 9 95 96 98 99

OPIPlJIVE NADE 66

EKONOMSKA GEOGRAFIJA 75

Drugaiji svet je mogu Bie skoro propast sveta... Atak na hranu I na nebu, i na zemlji Proizvodnja, umetnost, nauka

EKOGlOBAl 0
0 04 07 0 2

Davljenje kesama Terra Madre Ko panii? let it be Energetski rat

4 5 7 8 9

Generacija upotrebi, pa baci 2 Mafija: U raljama posrednika 25 1968: Mata na vlasti Pons asinorum ensko pitanje Srbiji preti pamet Anti zid Antisemitizam u kui Smena na vrhu Prijateljsko ubeivanje Trijumf volje Euradria Valjda je to dno? Postmoderne veroispovesti Alah, Bog i tolerancija Verski turizam: U ime bogova Papa je mrtav iveo Papa! Papa u staklarskoj radnji lae li Papa? Opet oni! Meanci Istanbul was Constantinopole... 27 0   4 5 7 8 9 40 4

PRAVO NA RAD 2 POlITIeNje 27

RElIGIJA I RAzuM 4

4 47 52 54 55 56 58 59 60

Auen romalen! 62 Nimby 6 u raljama marketinga 65 Igra oko igara 67 Kentauri novog doba 7 7 77 79 80 82 84

ROMOlOGIJA 62

SPORTING lIFE 67 SlOBODNI STIl 7

Pravo na tiinu lobi Vankenobi Cutty Sark Amor est dolor Bankarska opera Spreena kataklizma

Predgovor
Milutinova knjiga

e mogu da tvrdim da ove rei piem bez emocija. Milutin Mitrovi je moj stari drug koga, kao sve dobre i dobroudne ljude, vie znaju po brojnim nadimcima, od kojih je najpoznatiji Dive ili, iskvareno, Diva. Bili smo zajedno jo iz gimnazijskih dana i radili u redakciji Studenta, koja je po naem skromnom miljenju bila jedna od najboljih u istoriji i ije lanove ne navodim iz dva razloga: mnogi vie nisu ivi a neke bih zaboravio, to je, i prvo i drugo, teka nepravda. Kada su u ranim godinama, ljudi obino ne znaju ta e da budu pa od njih ispadne neto ili nita. Dive je oduvek hteo da bude novinar i predano je na tome radio, mada je, kao svaki mladi Beograanin, morao da se pravi da mu je svejedno. Usavravao se po najboljem uzorima i u najboljem drutvu. Ono to se najbolje vidi u ovoj knjizi, sastavljenoj od njegovih kratkih tekstova, jeste da su ga oduvek privlaile dve stvari. Jedna, recimo, sutinska a druga metodoloka. Prva je bila elja da se pronikne u tajne i mistifikacije nauke koja se zove ekonomija, discipline koju, kao i istoriografiju, mnogi smatraju vie umetnou. Druga je potreba da se teke stvari objasne prosto, to je i u nekadanjoj Jugoslaviji i dananjoj Srbiji bilo neophodno jer je struno italatvo toliko ogranieno da bi za njega bilo bolje apirografisati bilten ili, kao u doba Divetove i moje rane mladosti, praviti zidne novine. Popularizacija je, meutim, vrlo teak posao. Da bi se sloena pitanja jednostavno opisala i objasnila treba znati mnogo, treba potpuno vladati materijom. Omake na malom prostoru teksta u novinama ili nedeljniku mnogo su upadljivije od greaka u debelim tomovima protokolisanih naunika. Dive je tu vetinu upornim itanjem, uenjem jezika, odgovornou i iskustvom u potpunosti savladao, kao to e italac videti. Konano, Milutin, alias Dive, pripada generaciji koja je jo pre 1968. godine bila obavezna da se vrednosno opredeli i da za to odgovara. On je nastojao i uspevao da izbegne sve mode, ukljuujui i najnoviju, nacionalistiku. Ovo napominjem zbog toga to je jedna lukava forma lanog rodoljublja u Srbiji zaode-

nuta u paradno protivljenje globalizaciji, protiv koje je atro-desno i atro-leva Srbija navodno najodluniji borac, kao to je u srednjem veku feudalna Srbija toboe bila brana islamu i katolianstvu. Ono to je kod Mitrovia lajtmotiv jeste energino suprotstavljanje loim stranama globalizacije i njihovo razobliavanje. Globalizacija je neminovna, kao i sneg zimi, ali nije bez mana, koje treba igosati i otklanjati. Mitrovieva je i bespotedna kritika kulta neoliberalizma i njegovih anahronino folirantskih apologeta. Kao to se u ovoj knjizi ispravno primeuje, takav navodni liberalizam preti da savremeni kapitalizam, pa i njegovu domau divlju varijantu, dovede do samounitenja. Obavetenja i podaci, kojih je ova zbirka prepuna, otuda nisu niz zanimljivosti ve odraz jednog promiljenog pogleda na svet i budunost. Ali oni - a to je posebna vetina ipak ostaju zanimljivi. Vojin Dimitrijevi

joystick moi
Budunost do sutra

vo jedne tipino amerike prie: Sten ONil, je Afro-amerikanac, to e rei Amerikanac boje bele kafe, koji je pre pojave Baraka Obame dospeo na najviu lestvicu upravljake moi u SAD. Bio je takozvani No1 u investicionoj banci Merrill Lynch, koja je opet No1 meu bankama u Americi. Posle zavrenih studija ekonomije na Harvardu poeo je 1986. godine karijeru junior-brokera u toj banci. Penjao se uporno u hijerarhiji, a mnogi smatraju da mu je dobrim delom pomoglo i to to je dovoljno tamnoput da bi mogao biti crnac u strukturi, a dovoljno belac u beskrupuloznoj finansijskoj igri. Poeo je sa tzv junk-bonds (smee meu akcijama), ali je imao ambicije da se baci u strukturne (structural) akcije i hed fondove, jer tu se zaraivao glavni novac. Uspelo mu je i od kada je 2002. godine postao glavni, banka je uveala svoj kapital za 100 odsto, a on dospeo do godinje plate od 52 miliona dolara. Njegova ivotna deviza bila je: Da bi se zaradilo mnogo, mora se mnogo i reskirati. To ga je navelo da banku uvue u igru sa subprime kreditima i da ona na kraju mora da izbaci iz bilansa 8,4 milijarde dolara uloenih u nenaplative poslove. ONilova zvezda je pala, ali ne u prainu. Prinuen je da ode uz zlatni padobran (otpremninu) od 160 miliona dolara! Pria o Stenu ONilu je amerika zato to se jedino u toj zemlji moe dogoditi da siromano crnako dete iz Bronksa dospe tako visoko u svetu novca, da odleti jo veom brzinom i da se sve zavri hepiendom, po njega, dakako. Inae slinu sudbinu je doiveo arls ak Princ III, koji je kao predsednik sa jakim vezama uvalio Citigroup u kredine dubioze, koje su joj umanjile dobit za 60 odsto, a otpremljen je sa padobranom od 230 miliona dolara. Ken Luis, predsednik Bank of America, podjednako je usreio svoju banku. Njegov padobran ne znamo koliko je velik, ali su oni obino iskazani brojkom od devet cifara. Istim povodom, trgovanjem subprime kreditima olako izdatim bez garancije ili hipoteke, nastradao je i najmoniji ovek Wall Streeta, predsednik Blackstone private equity fonda, Stiv varcman. Njegov fond je bio poznat po tome to niko nikada nije odbio njihovu ponudu. Fond bi kupljenu kompaniju razbucao u parie, odbacio neprofitne delove i napravio konstrukciju za uspon preostalog dela prodajui ga za

daleko veu cenu od one koja je plaena za celu kompaniju. U anale biznisa ui e ponuda Blackstone fonda za kupovinu EOP kompanije, vlasnice najveeg dela nekretnina na Menhetnu i to po ceni od 48 dolara za akciju. Pojavio se konkurent koji je ponudio 52 dolara, ali je satrven nedostinom ponudom Blackstone od 55 dolara za akciju, odnosno 39 milijardi dolara ukupno. Samo 48 sati kasnije varcman je prodao jednu treinu poseda za 30 milijardi dolara. To su karakteristine storije i pojedinci u sferi amerikih finansija. A te finansije su, generalno, kapitalizam danas. an Pizani Feri (Jean Pisani Ferry) francuski ekonomista duge karijere u vladi svoje zemlje i Evropske unije, danas direktor think-tank instituta Bruegel, tvrdi: Transmisija krize iz Amerike ka Evropi ne ide preteno preko spoljne trgovine i kanalima realne ekonomije... ameriko trite po sebi nije opredeljujue za nas, ali je opasnost od finansijskog uticaja te zemlje fantastina i svaki put prevazilazi naa oekivanja... Na poetku smo globalizacionog oka. Najgore treba tek da doe... Navedimo samo da je pokuavajui da predupredi prve negativne efekte amerike krize sa stambenim (subprime) kreditima Evropska centralna banka pustila u promet 440 milijardi evra likvidnih ks i ja sredstava. Istovremeno je amerika (FED) pustila na trite 420 milijarga la o v at n o j s ka e r di, ali amerikih dolara, to znai da je Evropa platila 50 odsto vei an s i a j e ne v u na F in t al raun za ameriki hazard. Ta likvidna sredstva su samo privremeno rep p o s e n a , p n i z a ma o ublaila krizu. Naknadno gaenje finansijskog poara likvidnim novrazuih me ha oje mal e cem pokazalo je da se radi o znatno dubljoj krizi nego to se oekin o v r mi na k u u o p t k o g , valo. et te es

u s v e ng l d u , gd e o d e s a o p r e v e i j a , Kriza, kriza, e pa ta je... p r e v o k j e d n o p e rac oda i Stolee koje smo tek poeli da troimo obeleeno je gigantskim skandaj e r d e t n o v i h h p r o i zv lom amerikog energetskog kolosa Enron, koji je postao sinonim za neoede s ns i j s ki ni kl o kivano rasprostranjenu menadersku pljaku sopstvenih kompanija u SAD. f i na v at a j e Poduprt lanim procenama vrednosti kompanije, glavni menader Enron-a de r i i
Kenet Lej, je naduvavao vrednosti akcija i sopstveno bogatstvo do nesluenih razmera. Slavljen je kao poslovni genije, a kompanija je na berzi dostizala nebeske visine. Kada se preteralo, prenaduvani balon je pukao. Konstatovano da postoje skriveni gubici od preko 10 milijardi dolara, iza ega je sledio sunovrat i otkrivanje drugih dubioza. U toj neasnoj igri udela su imali ne samo uvena rejting kompanija Arthur Andersen, koja je davala lane procene, nego ak i SEC, komisija za nadzor operacija na berzi. Istom tehnikom posluio se i glavni menader i osniva WorldCom Berni Ebers, pa i drugi i zavrilo se tako to su brojni menaderi otili na robiju, akcionari izgubili uloeni novac, a oko 4.000 zaposlenih i 16.000 internih penzionera u Enron-u ostalo je ne samo bez posla, nego i bez sigurne starosti, odnosno para koje su ulagali u penzioni fond kompanije. Mogunost da se zbog berzanskih mahinacija dospe u zatvor poduila je agresivne menadere da potrae metode kako se mogu izvriti preraspodele bogatstva, a da se za to ne odgovara. Skandal, odnosno kriza sa subprime kreditima, koja jo nije okonana, pokazuje da je pronaen bezbedan nain da se kapitali naduvavaju, pa ak i da doe do pucanja, a da niko za to ne odgovara, bar ne tako drastino kao ranije. Model tih pekulacija emo opisati na primeru Countrywide, male banke, koja se nije razlikovala od desetina hiljada drugih, sve dok na njeno elo nije doao genije Anelo Mocilo, menader nevelike reputacije, ali velikih ideja. On je shvatio da posle skandala umale finansije valja razmrdati neim novim. Reio je da taj novi bum otpone olakim deljenjem stambenih kredita. Nije preterivao sa traenjem hipoteke, nije traio uee, niti posebne garancije. Bilo je to ravno otkriu rupe

na saksiji i stvar je krenula. Dograbili su je se i drugi, jer gradnja i prodaja stanova zajedno sa finansijama koje je vuku pokriva skoro treinu amerikog BDP. U tome nije bilo niega to bi se smatralo protivzakonitim, ili insajderskim trgovanjem, tj. nedozvoljenim korienjem unutranjih podataka u linu korist. Istina, Mocilo je svoje akcije dobijene za uspeno voenje banke blagovremeno pustio na trite i tako uz ogromnu platu stekao i 138 miliona dolara vrstog novca. Genijalna ideja pranja odgovornosti u sutini se svodila na prodaju mase izdatih kredita fondovima, ednih poslova, da ih oni naplate operacija je nazvana risk saling (prodaja rizika). Fondovi bi te kredite prepakovali u derivate nazvane subprime i prodavali dalje, odnosno plaali njima investicije kao da je u pitanju zdrav novac. Tako se zatirao trag, ali je teret operacije padao sve tee na plea i ma dunika, koga je jedino lako identifikovati u celom lancu. Kamate su odac dac i z a 5 ap rasle od poetnih 4 5 na 12, pa ak i 16 odsto. Posao je cvetao sve P re mos t at izs s u 1, o u dok nije postalo jasno da veliki broj dunika nije u stanju da plaa E u r u dana v e i ud e u kredite. Tada je i taj balon eksplodirao. Ameriki predsednik je obeh ran p u t a b ud e t e g o ao pomo drave, centralna banka je posegla za novim likvidnim novd o 2 di no m amilije n cem, najvee banke su poele da prosejavaju svoju aktivu. Vrlo brzo su p o r o e ne f ine ustanovile da su gotovo sva sredstva kontaminirana, nenaplativa potrap r os 0 . god ivanja uvukla su se duboko i neprimetno u sve pore finansijskog sistema. 197 Ko zna koliko e vremena biti potrebno da se sva ona otkriju i otpiu. Danas banke irom sveta, dakle ne samo u Americi, otkrivaju da su, nemajui pojma o tome, upadale u zasedu lanih para koje valja otpisati iz bilansa. Marks je pisao da je Realna barijera kapitalistike proizvodnje kapital po sebi. Bie da je to zabluda, jer pokazuje se da je ne samo pravi kapital, nego ak i fiktivni kapital, veliki impuls proizvodnji makar na onoliko vremena, koliko traje lano uverenje da je otkriven novi zamajac. Druga je stvar to naknadno dolazi do trenjenja, kao sada u Americi, pogotovo u provinciji, gde niko ivi ne gradi, jer nije mogue prodati kuu ni u bescenje. Pritisnuti sve veim otplatama dugova graani su prinueni da smanje potronju ak i najelementarnijih dobara pa je ekonomija poela da se usporava i prelazi u recesiju. Plenidba imovine dunika nema nikakve svrhe, jer nema kome da bude prodata. Zato su banke krenule u izdavanje kredita kojima e se pokrivati dugovanja po ranijim kreditima, naravno sa veom kamatnom stopom. Invencija finansijskih mahera ipak nije u stanju da ostvari kreditni perpetuum mobile. Finansijska galaksija postala je neverovatno razuena, prepuna novih mehanizama i termina koje malo gde u svetu uopte prevode sa engleskog, jer dok jedno prevedu, deset novih operacija, finansijskih proizvoda i derivata je niklo. Amerika je onaj biciklista koji mora neprekidno da vrti pedale kako ne bi pao. Ona ne prihvata evropski model balansiranja i sporijeg kretanja. Inae, otkrie da spekulacije mogu biti makar privremeno reenje nije izmaklo ni graanima, pa su poeli da se zaduuju preko svojih kreditnih kartica i na tim raunima napravili rupu koja se procenjuje na 940 milijardi, uglavnom nenaplativih, dolara. Krah postaje sve verovatniji. Likvidna sredstva koja je FED pustio u promet progutale su velike banke zapuavajui njima rupe u svojim bilansima, tako da do graana nije stiglo skoro nita. Zamajac potronje je zato stao. Ameriki predsednik je bio prinuen da deli pare, kao nekada okupacijsku zimsku pomo. Iako ta sredstva iznose ukupno 150 milijardi dolara, ona su vie politiki gest nego novac koji moe ozbiljno da pokrene potronju. Najnovije otkrie je da graani ne plaaju ni kredite za automobile, koje su kupili kada je novac bio jeftin, pa preti da pukne i taj balon. A to znai zaustavljanje automobilske industrije osnovnog stuba amerike privrede.

Ekonomija dugovanja
Starovremska percepcija stabilne ekonomije, stabilnog bilansa kompanije, stabilnih pravila igre - sve to nije vie in. Dolo je vreme da kredite, bilo one sitne, za pojedince, bilo ogromne za multinacionalne kompanije banke dodeljuju najradije tek kada im dostavite svoj kreditni curiculum. Ako se iz njega vidi da se zaduujete uestano, da vas trenutno niko ne goni za naplatu, vi ste klijent prve kategorije. Klijente bez kreditnog istorijata banke ne vole. Osnovna je pretpostavka da se taj klijent prostire prema guberu, radi solidno, ulae sopstvene pare u proizvodnju dakle sve to vie nije pomodno i to odmah banci signalizira da e sa njim napraviti slabe poslove, a pogotovu da ga nee uvui u dugove bez povratka. Nekada je taj bankarski princip poreen sa pijavicama i vampirima, karikaturisti su crtali bankare kao Drakule sa cilindrima i okrvavljenim onjacima... Danas je sve to prolost. Biti permanentno u dugu zapravo je postmoderan nain ivljenja. Vratimo se opet Americi, kao modnom kreatoru modernih finansija i videemo da je njihova prosena porodica zaduena sa 84.000, a evropska sa 16.000 evra. Evropa opet kasni, manje raskalano ivi i jednostavno je vreme gazi. Bie da je samoupravna Jugoslavija zaduena u svetu do gue bila pretea dananjice. Pogledajmo bilansne raune drava i videemo da se akumulirani dugovi najznaajnijih meu njima kreu izmeu 70 i 108 odsto BDP. Italija je u Evropsku uniju ula na jedvite jade, jer je jedan od mastrihtskih kriterijuma da nijedna lanica ne moe imati dug vei od 60 odsto BDP, a ona je imala 124 odsto. Posle vie od jedne decenije Italija se stabilizovala na 106 odsto i niko joj zbog toga ne pokazuje gde je izlaz iz EU. Najvee svetske kompanije sa ponosom istiu svoja dugovanja, jer bi li im neko dao tolike pare na kredit da ne veruje u njihove potencijale? Svet je pronaao finansijske mehanizme za umnoavanje novca i taj proces dobija sve vee ubrzanje. Danas vie nije potrebno stvoriti viak vrednosti pa njega obrtati. Nije potrebno ak ni tampati pare. Ako ih tampate, dolazi do inflacije. Ako para uopte nema, nego su samo digitalni nizovi u kompjuterskim zapisima, onda stvari stoje mnogo bolje. Postoje stotine naina da se ono to postoji multiplikuje u nedogled, da svako belei kao svoju aktivu potraivanja za koja unapred zna da se nikada nee realizovati. To je princip, a ne greka. Manija umnoavanja para rodila je i onog mladog brokera iz banke Societe Generale, to je shvans ki o r a a ka d a b i v a , ji g tio igru, ali joj nije dorastao, pa je koliko se sada procenjuje uvalio banr e dn oji je ne dr u t S ,k ku u pet milijardi evra gubitka. Taj momak sa poetnikom platom od b s l o j o v ni s t u e t u s e t e 100.000 evra bruto godinje naao se u situaciji, ili ga je neko upotrebio, o s n da u s v t o ras i h i da bez pokria pusti u igru 50 milijardi evra jedan i po BDP osammilions v u a t a k o ma n i j ske Srbije! Moe li posle toga neko da poveruje kako su te pare postojale i o s i p naj s ir o toliko vredele? b r o j o gat i j i h Berzanski strunjaci tvrde da e taj skandal, kombinovan sa strahom od recenaj b sije, spaliti na berzama preko 600 milijardi evra! Kojih evra? Ko je taj novac ikada video? Ko je u poslednjih 20 godina skoio kroz prozor oblakodera zato to se berza sunovratila? Uzgred, Societe Generale je banka iji su bilansi najvie u Evropi kontaminirani amerikim subprime kreditima i nije li sve to neka igra za ije razumevanje mi nismo dorasli. Gubici se podvrgavaju raunovodstvenoj kozmetici, na njih se jakim lobijem iznude dravne pare za pokrie, i to u najneoliberalnijoj zemlji u svetu. Preraspodela je izvrena i najdeblji kraj su platili mali investitori tedie, koji su izgubili pare i nadu da e videti Karibe u nekom turistikom paket aranmanu za krstarenje na raskonim Lowe boat. Amerike, a zatim i ostale berze 22. januara zahvata snana padavica Dow Jones minus 3,4. NASDAQ po obiaju jo vie. Rednja se prenosi i u Evropu. Milanska berza dan ka-



snije poinje da se oporavlja, ali odjednom Fiatove akcije padaju za neverovatnih 11 odsto. Neki tvrde da je to zbog nestabilnosti vlade. Meutim FIAT nije dravna firma i ve 3 godine neprekidno popravlja svoje poslovanje. Dan kasnije, 24. januara, Fiatove akcije skau za 13 odsto! Da li je mogue da samo dva dana ranije niko na berzi nije znao da je najvea italijanska auto industrija ba tog dana vratila i poslednji evro od 9,4 milijarde dugova koje je nasledila sadanja menaderska ekipa. ta je u pitanju? Najlake je rei berzanska paranoja, meutim, isuvie su velike pare u pitanju da bi bile preputene neem to se ne da kontrolisati. Prema podacima Eurostat izdaci za hranu danas su 1,5 do 2 puta vei udeo u porodinom budetu prosene familije nego 1970. godine. Mali ekonomini auto mogao se pre tri i po decenije kupiti za 3,5 prosenih plata, a danas kota 7,2 plate. Broj milionera u Americi je u istom razdoblju porastao za 49 odsto, u Evropskoj uniji za 28 odsto, a u zemljama u tranziciji ih nije ni bilo, dok su danas Moskva i Peking najgue koncentracije milionera, odnosno milijardera u svetu. Preraspodela je izvrena ali se i nastavlja. Srednji graanski sloj, koji je nekada bio osnovni stub drutva, svuda u svetu se osipa tako to raste broj najsiromanijih i najbogatijih. I jo neto: kupovine trajnih potronih dobara (auto, televizor...) na kredit sedamdesetih godina iznosile su 56 odsto, a danas dostiu 92 odsto, s tim to su prodaje sa grace periodom od 6 do 12 meseci uobiajena stvar. To je primamljivo i poveava potronju, ali znai troenje budunosti tako da se ona, za mnoge, svodi na koliko do sledee plate. Dominantan nain preraspodele, koja se legalnim putem ne bi mogla obaviti, jesu berzanski krahovi i bankrotstva velikih kompanija (Enron, Parmalat...) pri kojima stotine hiljada malih akcionara ostaju bez svoje uteevine i budunosti. Takva su pravila ovih postmodernih vremena. Moemo ih voleti ili ne, za utehu nam ostaje makar to da slobodno moemo o njima rei ta mislimo to nikome ne smeta i ne remeti igru. (B&F broj 40, februar 2008.)

Totalitarni liberalizam

inansijske krize, skandali, oluje uspona i padova na berzama, samo su dokaz da se, ne samo finansije, nego celokupno moderno drutvo reformie, ulazi u neke nove okolnosti i pravce, koji nisu unapred jasni i koje veti i pohlepni herihteri drutvenih odnosa pokuavaju da skroje i iskoriste. Na neki nain to je situacija nama poznata iz burnih vremena jugoslovenskog haosa. Teko e jedan novinar biti u stanju da prezentira neto vie od informacija o svemu tome, kada se dvojica nesumnjivih genija u svetu finansija i novca, bivi predsednici FED (amerike centralne banke) na no sukobljavaju oko amerike monetarne politike i pravaca kojima je trebalo traiti izlaze iz kriza. Alan Grinspan, danas savetnik John Paulson, jednog od najveih hedge fondova, poto je kao guverner srozao dolar i kamatne stope do istorijskih rekorda kako bi pokrenuo privredu iz krize i smanjio spoljnotrgovinski deficit, sada prognozira dolazak jedne od najveih kriza amerike ekonomije. Njegov prethodnik na guvernerskom mestu, Pol Volker, upravo smatra Grinspana krivcem za moguu krizu svetskih razmera, jer je prenebregao bankarsku predostronost i iz kratkoronih razloga gurnuo finansije i ekonomiju u haos iz kojega se izlaz ne vidi. Napravio je neutemeljenu eksploziju finansija putem jeftinih kredita i time podrio dotadanji bankarski sistem. Upravo taj haos jeste osnovna karakteristika, ak ekonomsko-ideoloka pretpostavka na kojoj izrasta dominirajua teorija drutvenih promena. U ambijentu minimalnih pravila ponaanja, kakva je Amerika, dolo je do kolosalnog multiplikovanja dugova klijenata prema bankama, drave prema lokalnim upravama i SAD prema celom svetu. Jo vanije je da su u datim okolnostima inicirane strukturalne promene odnosa u velikim kapitalistikim preduzeima. U drugoj polovini dvadesetog veka dolo je, najveim delom pod uticajem promene tehnologije, do krize Fordovog koncepta preduzea (kompanije) koja ni h i ma l n se zasnivala na, kako je to Galbrajt nazvao, tehnostrukturama da bi u mi j e nt a anja , se ulo u eru fleksibilizacije sa dominantnim finansijskim karaktebi U amila p on me rika , nog ristikama. Primer velike kompanije novog tipa je Nike, koja praktip rav v a je A ko l o s al go v a no nema svoju proizvodnju i zasniva svoj opstanak i perspektivu na ka k l o j e d o a n j a d u organizaciji tue proizvodnje, distribuciji proizvoda i iznad svega na d o t i p l i k o v r e ma r e ma finansijskoj konstrukciji svega toga. Upravlja se preko menaderske elimu l e nat a p r a v e p i te kojoj je podreeno sve ostalo. Promenjene su i strategije i motivacije. k l i j ka ma , d r a v a ma Kako pie italijanski ekonomista oro Rufolo Cilj nije vie kompleksni i b an lnim up a c e l o m generalni razvoj preduzea (profit, plate, ekspanzija...) prihvaen uglavnom l o ka D p r e m od svih socijalnih grupa koje uestvuju u procesu, ve maksimalna valorizaS A t u cija kapitala bez obzira na elje i interese bilo koga drugog. Sve to se deava sve usmereno je u korist kapitala, bez obzira na mogue socijalne i etike negativne reperkusije. Globalna preraspodela U okviru te nove i dominirajue organizacije postmodernog finansijskog vremena postepeno se obavlja preraspodela bogatstva i moi. Talas je krenuo iz Amerike i preneo se na ostali deo sveta. Nije ni udo, jer je Amerika pre svih dospela do statusa postindustrijskog drutva. U njoj danas samo 1,8 odsto zaposlenih radi u poljoprivredi, 14,2 odsto u industriji, a 84 odsto u sektoru finansija i usluga. Kontra primer bi mogla biti Srbija u kojoj 23,3 odsto zaposlenih radi u poljoprivredi, 27,6 odsto u industriji i 49,1 odsto u uslugama. Da nije prola kroz razdoblje



samounitavanja materijalne proizvodnje slika bi bila jo kontrastnija. Odnos se znaajno menja kada se pogleda koliko ko od tih sektora uestvuje u stvaranju domaeg proizvoda. U Americi materijalna proizvodnja stvara 42 odsto BDP, dok sektor finansija i usluga sa 84 odsto zaposlenih stvara 58 odsto BDP. Dakle jo uvek se i u najrazvijenijoj zemlji srazmerno vei deo dohotka stvara u materijalnoj proizvodnji. Sfera finansija nizom poreskih reformi postaje favorizovana, dok materijalna proizvodnja pada i dalje. U Evropi taj trend uzima maha tek na prelasku u novi vek. Broj zaposlenih u industriji u Francuskoj 2001. godine pada za 18.200 radnika dok broj zaposlenih u tercijarnom sektoru raste za 437.000. Tendencija se nastavlja uz neznatne oscilacije i svih narednih godina. Prevaga uticaja neoliberalistikih tendencija u delu zemalja toj globalnoj promeni dodaje i promenu u sferi raspodele dohotka. Tako je Italija sa etvrtog mesta u Evropskoj uniji po visini zarada u industriji, u drugoj polovini sedamdesetih godina pala na nivo od 30 odsto ispod proseka zarada u EU. Najvei pad dogodio se tokom prve i druge neoliberalistike vlade Silvija Berluskonija i tadanjih promena radnog zakonodavstva. Desilo se da mlade generacije u proseku imaju za 36 odsto manje plate od svojih vrnjaka u EU, dok radnici pred penzijom, zbog inercije ranijeg sistema, ostaju na nivou evropskog proseka. Najvea zakonska preraspodela napravljena je u Americi u doba Ronalda Regana, odnosno njegovom poreskom reformom 1986. godine. Vodei se idejama Miltona Fridmana, koji je zagovarao jednu poresku stopu za sve, Regan je delimino usvojio to pravilo i doneo odluku kojom se pribliio Fridmanovom idealu tako to je uveo dve stope: najviu je od 50 sveo na 28 odsto, a najniu sa 11 podigao na 15 odsto, ostale je izbacio. Ta neoliberalistika finansijska pravda dovela je do naglog smanjena srednje klase sa 50,6 na 48,7 odsto ukupnog stanovnitva u pet godina i do temeljitog raslojavanja u roku od 10 godina. Kako je na desetogodinjicu vaenja Reganove poreske reforme objavio The New Yorker, pet odsto najbogatijih amerikih porodica povealo je svoj udeo u raspodeli drutvenog bogatstva sa 15,3 na 20,3 odsto. Najvei deo amerike populacije (60 odsto) smanjio je svoj udeo u raspodeli bogatstva sa 34,2 na 30 odsto. Budui da je jedan procenat BDP (1995. godine) vredeo 39 milijardi dolara, ispada da su najbogatiji dobili vie za 196, a srednji sloj manje za 164 milijarde dolara samo u 1995. godini. Meu politiarima najoduevljenije pristalice takve politike pored Ronalda Regana bili su Margaret Taer, niz latinoamerikih dravnika, Berluskoni u Italiji, Viktor Orban u Maarskoj, kao uostalom i niz ekonomista i politiara sa uticajem na krojenje raspodele (odnosno pljake kolektivne imovine) u gotovo svim zemljama u tranziciji. Podaci pokazuju da je Trickle- down ekonomska teorija, po kojoj bogaenje jednog sloja dovodi do bogaenja svih ostalih - poznata takoe kao izreka: to je dobro za biznis i bogate, dobro je i za sve ostale - nije vrednija od retorike. Rast bogatstva se dokazuje rastom BDP-a po stanovniku: ako je jedan zaradio milion, a drugi hiljadu dolara u proseku su odlino zaradili po 500.500 dolara.

Agresivni dobroinitelji
Ako je marksistika ideologija, teei da postane jedina u svetu, idealizovala radnika, odnosno radniku klasu u vreme dominacije industrijskog drutva, onda gotovo na isti nain dananja ideologija neoliberalizma (ekonomija) ili neokonzervativizma (politika), pokuava da idealizuje preduzetnike kao nosioce postindustrijskog drutva. Neoliberali zapravo pokuavaju da formuliu ideoloku podlogu beskrupuloznoj preraspodeli u korist bogatih sluei se onim idejama teoretiara liberalizma koje im odgovaraju. Adam Smit je pisao: Bogati samo bi-

raju sa gomile ono to je najdragocenije i najugodnije. Oni troe malo vie od siromanih i uprkos svojoj prirodnoj sebinosti i grabeljivosti - mada misle samo na sopstvenu udobnost, mada jedini cilj kojem smeraju od rada hiljada koje zapoljavaju jeste zadovoljenje njihove sopstvene sujete i nezasitivih elja - oni dele sa siromanima proizvod uveanja svih svojih vrednosti... (Teoretiari liberalizma, izdava Slubeni glasnik). Krleijanski brutalan opis karaktera bogataa nije dovoljan da navue itaoca na poentu kako oni pod uticajem maginih moi trita, dele sa siromanima uveanje svojeg bogatstva. Ta podela posledica je delovanja drave kao kolektivnog servisa, poreskog sistema i buntovnih zahteva najamnih radnika da uestvuju u raspodeli nove vrednosti, a ne dobre volje bogataa. Dobra volja bogatih postoji (poduprta sistemom poreskih olakica za donatore) i ogleda se u stvaranju brojnih humanitarnih fondacija, od kojih je ona to su je napravili Bil Gejts i Voren Bajfit, bogatija od fonda za pomo najsiroi z ma j manijima kojim raspolau Ujedinjene nacije. No, ma kako bila veliu a e r v a t i v ka o P o k o nz li i ka ta sredstva i mudra njihova upotreba, ona su ipak nedvosmislena ne ok e us t o uhvat naao milostinja - eksces, a ne ekonomska zakonitost. Dakle, ne ine se uteda s s v e o b ns p ir is da meljenim magine sile koje reguliu raspodelu, jer je ona rezultanta nova logija , i ihnjikaod permanentnog sukoba razliitih interesa. ide o dama Mako je U ogromnoj literaturi za i protiv neoliberalizma, iskristalisala se linost je A uli e k go r i j o am Fridriha fon Hajeka, kao rodonaelnika nove ideologije. Onima koji se pof o r m u n i z ma o m u n i z drobnije interesuju preporuujem, od najsveijih tekstova na naem jeziko m o ant i k ku, afirmativni prilog Dragana Lakievia, u knjizi Teoretiari liberalizma s am i kritiku analizu Draga (Brace) Rotara, Globalizacija i solidarnost, koja je u beogradskom asopisu Republika objavljena maja meseca. Prema tvrdnji Naomi Klajn (The Shock Doctrine) termin neoliberalizam upotrebljen je prvi put tek za ikake momke (Chicago boys), koji su teoriju Miltona Fridmana, Hajekovog sledbenika, praktino primenili u ileu za vlade Augustina Pinoea. Hajek Fridmanov restajling liberalizma postepeno je istio liberalizam od njegovih humanistikih, etikih i progresivnih sadrina. Otuda zabuna kod onih koji ne obraaju panju na prefiks neo. Poseban doprinos terminolokoj smutnji kod nas donela je osuda liberala izvedena poetkom sedamdesetih u jugoslovenskim republikama, a posebno u Srbiji. Te liberale sasvim sigurno ne bi bilo mogue podvesti pod pojam neoliberala. Pokuaj neokonzervativizma da se ustolii kao nova sveobuhvatna ideologija, inspirisao je Adama Mihnjika da formulie kako je od komunizma gori jo samo antikomunizam. U borbi za primat bez alternative neokonzervativizam je preuzeo komunistiku tehnologiju uz poseban afinitet za ideje italijanskog komunistikog ideologa Antonija Gramija o odnosu snaga i delovanju u kulturi. Po Gramijevom modelu u Americi su, na primer, neokonzervativci uveli neoliberalnu ideologiju i u kolske programe. Osnovna je teza da je posle pada Berlinskog zida kapitalizam, kako ga oni tumae jedini u stanju da obezbedi budunost dakle bez alternative. Bilo bi porazno kada bi se oveanstvo zaista moralo svesti na samo jednu mogunost. Terminologiju agitpropovske iskljuivosti prepoznajemo u reima: Ako elimo da spasemo svet od varvarstva, moramo da odbacimo socijalizam Ludvig fon Mizes; ili: Socijalizam... dovodi u opasnost ivotni standard pa i sam ivot velikog dela postojeeg stanovnitva - Fridrih fon Hajek. Sledbenici radije upotrebljavaju termin komunizam koji podrazumeva socijalizam, ekonomiju blagostanja (welfare) i sve ono to ima iole socijalnih i jednakosnih karakteristika, odnosno sve to je uticalo na formiranje dananjeg drutva, pre svega u Evropi. Otuda teza Roberta Kagana o Evropi, mlohavoj Veneri i Americi, robusnom Marsu (bogu rata). Ta metafora ima smisao nipodatava-

5

nja miroljubivih, uz odu agresivnima. Ona, dakako, stoji u dubokoj oprenosti sa idejom Dona Stjuarta Mila, jednog od rodonaelnika nepatvorenog liberalizma, da ako bi svi ljudi, izuzev samo jednog, imali isto miljenje, ne bi imali pravo da nateraju tu jedinu individuu da uti, kao to ni ona ne bi imao prava, kad bi imala mo, da uutka oveanstvo. Tu negde je koren revizije liberalizma. Nastavak je u problematinom svrstavanju Karla Popera uz ekstremne liberale, bez obzira na njegovu kritinost, samokritinost i protivljenje svakom dogmatizmu - to ne krasi neoliberale. Neoliberali su veti i u upotrebi novogovora u kojem rei esto znae suprotno od onoga to su znaile ranije. Oskudni u argumentima oni svoju ideologiju, ak i danas u 21. veku, kojim dominiraju istraivanja svemira, nanotehnologije i prenoenje znanja svetlosnom brzinom, uvijaju u mistiku. Osnovu su nali kod Adama Smita u principu nevidljive ruke i Hajek koji tvrdi da: Poredak stvoren bez ikakvog plana moe da bude daleko bolji od planova koje ljudi svesno zamiljaju. Dakle, kapitalizam postaje spontano informaciono procesuirajua maina i samim a v ke tim poredak je veit, a niko vie ne odgovara za ono to se zbiva, jer p o s t a l i z ma su r je sve posledica vie sile. Dve su postavke klasika liberalizma podiD v e i ka l i b e a n i v o gnute na nivo aksioma. Prvo je podnoljivo deljenje pravde i drugo, kla s gnu t e n r v o j e j e spontano delovanje trita. Adam Smit je pisao da se pravda sadri p o d i i o ma . P o d e l j e n u uzdravanju od oteivanja drugih i u tom smislu ona je negativna vraks n o l j i v r ug o , j e lina i esto sva pravila pravde moemo ispuniti sedei mirno i ne inei p od de i d de l o v an nita ili jo eksplicitnije kod Hjuma da moralna pravila nisu kulminacija p rav o nt an o naeg razuma. to se tie negativne vrline, Feliks Rohatin, jedan od da s p t a nanjih najveih berzanskih strunjaka, smatra da je kriza dananjeg kapitatr i lizma prouzrokovana krizom morala, jer su kvalitet, pouzdanost i poverenje postale rei bez vrednosti. Tokom vlade predsednika Bua i njegove neokonzervativne politike videli smo gde to vodi: politiki kriterijumi za izbor sudija Vrhovnog suda u SAD, ponitavanje amerikog prihvatanja Meunarodnog suda pravde, Gvantanamo van enevskih pravila, nasilno uvoenje demokratije po svetu... Drugo je uzvienost trita, verovanje da se nagomilani problemi u drutvu najbolje reavaju ako se prepuste slobodnoj igri individualnih akcija i delovanja, i pokazuje, blago reeno, svoju manjkavost u kontekstu menaderskih pljaki kompanija poetkom decenije (Enron, WorldCom...), monetarnih kriza u Aziji, Rusiji, Brazilu i Argentini, ogromne preraspodele bogatstava irom sveta uinjene uz pomo spekulacija sa subprime kreditima... Dakako, niko od zastupnika neoliberalnih teza nije naivan da ne vidi kuda njihovo zalaganje vodi. Samo haos i krize omoguavaju preraspodele, kakve nijedan zakonodavac ne bi imao hrabrosti da predloi. Urugvajski istoriar Eduardo Galeano je napisao: Teorije koje su Fridmanu donele Nobelovu nagradu, ileu su donele generala Pinoea. Sam Fridman, pod kraj ivota (2006) izjavio je: Ne verujem da su me ikada smatrali loim. Bruno Ganc, glumac koji je u filmu Downhill briljantno glumio Hitlera, rekao je da se uiveo u ulogu tek kada je shvatio da se beskrupulozni krojitelji tuih sudbina bude sa uvrnutom logikom morala i uverenjem da rade samo za dobro drugih. Trite, koje neoliberali uzdiu do nedodirljivosti, neophodno je i neizbeno ekonomiji, koliko i voda ivim biima. Svaka namera da bude odstranjeno svela se na katastrofu sistema i zemalja koje su u tom eksperimentu uestvovale. Ali svako preterivanje, kao poplava, koju ini nasuna voda, moe udaviti one koji su mu na putu. Kritiku preterivanja sa tritem namerno ne preputam ekonomistima ili sociolozima, nego dvojici najuspenijih bogataa i menadera, koji umeju da

razmiljaju i dalje od neposrednog interesa. Svetski kralj kafe Ernesto Ili, u svom ekspozeu u Rotari udruenju protiv divljih zakona trita zavrio je reima: I zato je potrebno odrediti nova pravila ekonomije, tako da dobije humanije lice i, pre svega, da slui dobrobiti zajednice. Dord Soros, koga valjda ne treba predstavljati, ak je moda suvie rei da je sam izjavio kako je stekao bogatstvo zahvaljujui glupostima trita, u knjizi Politika i ekonomija pie: Trite je vrlo dobro za zadovoljavanje linih potreba. Za regulaciju slobodne razmene. Ali ono ne vodi rauna o naim kolektivnim potrebama. Imam u vidu potrebu za redom i zakonom. Imamo potrebu da ouvamo mir u svetu. Imamo potrebu da titimo sredinu. Imamo potrebu za odreenim nivoom socijalne pravde, jednakosti i pruanja mogunosti. Trite nije dizajnirano da vodi rauna o tim potrebama. Trini fundamentalisti se trude da smanje dostup do navedenih potreba. (B&F broj 42, april 2008)

Fetiizam kriza

d kraja 2007. do poetka marta ove godine bili smo svedoci serije kriza u okviru jednog ekonomskog seizmikog niza to se spleo u optu krizu amerike ekonomije. Dakle, krize vie ne idu pojedinano, ve u buketu, i uz izuzetno skraenje vreme koje ih razdvaja. Evo hronologije: Kriza kredita za nekretnine izbila je poetkom oktobra 2007. godine i povukla za sobom nelikvidnost banaka i fondova ugroeno je oko 1.500 milijardi dolara, a krajnji rezultat posle brda upumpanog novaca je 700 nenaplativih milijardi dolara. Ve 12 januara 2008. izbija kriza kreditnih kartica bez pokria u iznosu od 930 milijardi dolara. Kriza naplate kredita i pada prodaje automobila izbija 18. januara, finansijski obim nije objavljen, ali je itava autoindustrija pod runom. Osiguravajue agencije otkrivaju 22. januara svoju krizu davanja garancija na nenaplative kredite od oko 340 milijardi dolara. Kao spasioci uskau suvereni fondovi iz arapskih zemalja, Kine i Rusije sa ponudom da investiraju u amerike gubitae, i time postanu suvlasnici, to izaziva krizu ekonomskog nacionalizma - ameriki predsednik i guverner 26. januara obeavaju protekcionistike mere kako bi spreili nekontrolisan upad stranaca na ameriko finansijsko trite. Dva dana kasnije izbija skandal Societe Generale, oko 5 milijardi evra prokockanih u igri sa subprime kreditima. U meuvremenu cene nafte i itarica neprekidno rastu i svojim delovanjem produbljuju finansijske krize. Konano 26. februara ameriki guverner Bernenke saoptava da su i amerike banke u krizi i da e verovatno jedan broj manjih banaka morati da bankrotira. Amerika statistika 2. marta saoptava da je prethodna godina zavrena rastom od 0,6 odsto (poslednje tromeseje 0,15 odsto) i da se usporavanje rasta nastavlja. Berzanske krize po pravilu izbijaju onda kada je neki sektor finansiranja vetaki prenaduvan i kada ga valja vratiti na nivo stabilnosti. Taj proces praen je podacima o spaljenim milijardama, mada sve te milijarde realno nikada nisu ni postojale, ve su raznim sistemima finansijskih operacija i spekulacija fiktivno naduvavane dajui lanu sliku burnog rasta i bogatstva. Marksistiku teoriju o krizama kao imanentnoj karakteristici kapitalizma napadaju kao zluradu. Meutim, posluimo li se Fridmanom i videemo da je on jo 1982. godine pisao: Samo

7

kriza proizvodi prave promene. Kada se kriza manifestuje, preduzete akcije zavise od ideja koje cirkuliu. To je, verujem, naa osnovna prilika: razvijati alternative postojeoj politici, odravati u ivotu i pod rukom (krize) sve dok politiki nemogue ne postane politiki neizbeno. Dakle, krize postaju instrument jedne politike koja se namee svetu. Kaster Batls, vlasnik agencije za iznajmljivanje najamnika (contractors), poto je sklopio ugovor sa amerikom dravom da u Iraku obezbeuje amerike intervencioniste, objanjava preduzetnitvo u okviru kriza reenicom: Za nas su strah i nered konkretne ponude posla. Uzgred, ovih dana je izala knjiga The Three Trillion Dollar War u kojoj nobelovac Jozef Stiglic dokazuje da rat u Iraku do sada kota Ameriku 3.000 milijardi dolara a ne 50, kako je Bu obeao. Kao oduevljeni pristalica Fridmanove parole da zver v ilu treba izgladneti ameriki predsednik je proklamovao i delom sproveo o p ra p r i ze izgladnjavanje drave kresanjem poreza, istovremeno njegova ke k ka d a j e a n j a ns je administracija postala najskuplja i najtotalitarnija u amerie r z a j u o n d a i n a n s i r i ka d a B ja f an koj istoriji, poveavi akumulirani dravni dug od 5,7 na 7, 9 hii z b i s e k t o r r e nad u v n i v o ljada milijardi dolara i uvevi policijsku kontrolu graana kakva ne ki t a ki p t i t i na o c e s teko da je bila i u doba Makartija. v ra e j pr

v alja o . Ta g a v b i l n o s t i o d a c i ma d a ma , Shock and Awe s t a e n je p milijar r de Vojna doktrina Shock and Awe (ok i strah) inkorporirana je u ekop ra al j e nim e mili ja ni nomsku teoriju transformacije sveta. Ovakav pogled naiao je na ne s p a s v e t d a n i s u r az n i m malo oponenata. Sociolog Zigmunt Bauman, definisao je dananje ma d n o n i ka e s u i j s k i h r e a l t o j a l e , v f i nan s c i j a vreme kao likvidni strah. U istoimenoj knjizi (Liquid Fear) on pie: i p o s t e m i ma s p e k u l a e d a j u i Strah je jedna od malog broja stvari koje ne nedostaju u ovo nae vreme s is ac i ja i du v av an ras t a alosno siromano jasnoom, garancijama i sigurnou... Nove elite, da o p e r i v n o na b u r n o g bi ustanovile dominaciju trita, poruile su sve veze koje su drutvo drf i k t u s li ku ale ujedinjenim. U krizi su zajednice, sve slabije su nae veze sa religijom, la n at s t v a pa ak i brane veze... Individualizovano drutvo je suprotstavljeno ouvanju b og socijalnih veza, koje su osnova solidarne akcije. Navodi on Kunderinu reenicu: U magli smo slobodni da bi dodao kako se u magli vidi desetak metra unapred, ali ne i raskrsnica koja je pred nama... Magla, strah i neizvesnost kriza, kao sredstvo da bi se postiglo politiki nemogue, inspirisali su jednog od najveih italijanskih finansijskih menadera i profesora finansija na slavnom Bokoni univerzitetu, Gvida Rosija, da napie knjigu Trite hazarda u kojoj se zalae za povratak potovanju prava. Kako on tvrdi: Prava matrica svih kriza je sukob interesa (nelegalna preraspodela bogatstva), stoga bi trebalo zabraniti ili strogo kontrolisati sve te proizvode koji nepouzdane banke i beskrupulozni posrednici (najee u korist velikih banaka i fondova) nude nespremnim tediama kao derivate, strukturate, kolaterate i tome slino... U istoriji kapitalizma slobodna konkurencija nije garantovana slobodnim tritem, nego antimonopolskim zakonima... Samo potovanje prava moe dati odgovor na pitanja koja globalizacija i krize finansijskog kapitalizma postavljaju. Kultni britanski sociolog Stjuart Hol definie etiri aspekta dananje krize: ekonomski (proces deindustrijalizacije), politiki (nema dijaloga, partije su postale kompanije), ideoloki (prestanak razmiljanja o budunosti) i kulturni (dominacija subkulture). Njegova sintagma autoritarni populizam, skovana za reim Margaret Taer postala je odrednica i za niz kasnijih desniarskih vlada i politiara meu kojima su Bu, Berluskoni, Aznar... Kanadska publicistkinja Naomi Klajn saima to u konstataciju: Pad vrednosti novca, krahovi na tritu, nastupajua recesija, bacaju u drugi plan sve ostalo i daju liderima odreene ruke da rade sve to ele u ime nacionalnog spasa. Krize su u odreenom smislu off shore demo-

kratije, momenti kada su normalna pravila konsezusa suspendovana. Nabrajanje konkretnih primera takve politike na delu lii po malo na paranoju. U Poljskoj je jedan od najveih izvoznika neoliberalizma u zemlje u tranziciji, Defri Saks, koga je Los Ageles Times nazvao Indijana Dons ekonomije, uspeo da ubedi voe Solidarnosti da je ok terapijom mogue celu zemlju u jednoj noi preokrenuti od siromatva ka bogatstvu. Gotovo itavu deceniju se Poljska oporavljala posle toga. Svoj proizvod uspeo je pre toga da proda u Boliviji, a kasnije i u Rusiji. Sa Kinom nije imao sree. Kod nas je delovao paralelno sa Freedom Hopr ta use, amerikom fondacijom, koja je pod neokon upravom postala svetski p o d u m i ma , izvoznik demokratije. Kako tvrdi italijanska TV, Freedom House z b i la k j e m e ha n i a l i z ma d o im je bila finansijska i logistika pozadina Otpora u Srbiji, koji je S v e s i v n e o lib e r at l ji v e posle pada Miloevia rasputen. Dalji posao - divlju privatizao p r e o mija n k up e t al o m i ciju su preuzeli Saksovi ljudi u postmiloevievskoj vlasti. e k o n a v a l a a ka o u o s G r k o j Carstvo neoliberalizma na delu je bila Latinska Amerika. Na Unij e d l t a t e , v n i ka u a j e verzitetu u ikagu je nastao Projekat ile, kojim su selekcionisar e z u m p u k o n o . Ka d c , k r a h ni najtalentovaniji studenti da bi bili obueni za nosioce neoliberalr e i j e v r e m e o s l o na ne politike u svojim zemljama, kasnije je proiren na itavu Latinsku s v o b i la t aj an Ameriku. finansijski projekat su podrale multinacionalne kompanije. izgu ne mino v Ti, Chicago Boys, su zajedno sa amerikim vojnim instruktorima orgabio nizovali ruenje i ubistvo Salvadora Aljendea i uvoenje vojne diktature generala Pinoea. Teko da je ikada postignuta tako tesna veza ideolo- k e teorije i politike vlasti, sem izmeu Suslova i Staljina, kao izmeu Fridmana i Pinoea. Model se irio dalje na Argentinu, Brazil, Urugvaj, Indoneziju... Kasnije na kolovanje u SAD dolaze studenti iz zemalja tzv. socijalistikog bloka gde bivaju obueni da u svojim zemljama organizuju vlast i ekonomiju. Koliko god bila skrajnuta, Srbija ne oskudeva u toj vrsti kadrova i ima ak dva instituta nedvosmisleno neoliberalne orijentacije.

je

Nijanse crne budunosti

Poetkom januara ove godine italijanska TV emitovala je dokumentarac o ubistvu 11 sindikalnih rukovodilaca u Kolumbiji tokom 2006. godine. Izuzetnost tog dokumenta nije samo u injenici da zaposleni u fabrikama Nestle i Coca Cola rade od 6 ujutro do 20 sati uvee za dnevnicu od 5 dolara, nego u tome to u 21. veku plaenici multinacionalki ubijaju sindikaliste koji pokuavaju da organizuju radnike. Odnosno, u cinizmu rukovodioca personalne slube Nestle, koji to ubijanje komentarie kao deo nacionalne tradicije! Drugi cinizam, ovoga puta iz same Italije, je suenje bosu kalabrijske narko mafije, koji na pitanje osea li se krivim odgovara: Ne. Ja nikoga nisam terao da se drogira, ja sam samo zadovoljavao tranju na tritu. Bie da su takva poimanja dobrim delom uticala na aka Atalija, francuskog ekonomistu, kada je pisao knjigu Kratka istorija budunosti u kojoj opisuje ta e se desiti za 50 godina ako ekonomija i politika nastave dosadanjim putem. Taj opis neverovatno podsea na fantastini film Dona Karpentera, Bekstvo iz Njujorka, u kojem se glavni junak Snejk Pliskin (Kurt Rasel) bori protiv Vojvode od Njujorka svemonog, razularenog gazde koji svoju primitivnu agresivnost i bogatstvo iskazuje i tako to mu umesto farova na beskonano dugoj limuzini svetle kristalni lusteri. Treina graana Njujorka slui tom bosu i njegovom bogatstvu, dok druge dve treine ivi, poput pacova, u kanalizaciji i samo nou smognu hrabrosti da izau na povrinu. Umetniko preterivanje? Sve dok je bila poduprta opresivnim mehanizmima, ekonomija neoliberalizma je davala ak upeatljive rezultate, kao uostalom i reim pukovnika u Grkoj svojevremeno. Kada je izgubila taj oslonac, krah je bio neminovan. Toliko slavljeni ile

9

doiveo je 1982. godine eksploziju dugova (podjednako kao i SAD u vreme Regana), porast nezaposlenosti na 30 odsto, ak 45 odsto stanovnitva nalo se unutar granice siromatva, 10 odsto najbogatijih povealo je svoje bogatstvo za 8,3 puta i konano prole godine na listi Ujedinjenih nacija o nejednakosti u svetu ile je zauzeo porazno osmo, od moguih 123 mesta. Bivi kancelar ilea Orlando Letelier, prvi je konstatovao da: Liberalistika pravila diktature daju tano ono to se i elelo ne stvaranje harmonine ekonomije, kojoj smo se nadali, ve transformaciju bogatih u jo bogatije. Ta tendencija je dominirajua svuda. U Argentini gde je 1970. godine (dakle pre neoliberalnih promena) 10 odsto najbogatijih zaraivalo 12 puta vie od proseka, posle neoliberalnih promena 2002. godine oni su zaraivali 43 puta vie. Pre Reganove vladavine predsednici kompanija u Americi zaraivali su 43 prosene plate njihovih zaposlenih, 2002. godine zaraivali su 411 puta vie od proseka zaposlenih. Ipak najvea preraspodela bogatstva uinjena je u Rusiji u vreme Jelcina, iji je ekonomski savetnik bio Defri Saks. Grabe je stvorio takve tajkune, da su po dolasku na vlast Putina, koji nije ni ar e sluajno za uravnilovku, morali da bee iz zemlje ili su zaglavili u zatvor. ke p p o t i c a l e ar s Karakteristino je da velika veina neoliberalnih politiara i savetnika Ko c k da nis u v ar an j e posle gubitka vlasti zavrava u zatvoru zbog finansijskih malverzacija. n i ka o j i s t o s t i Hrvatski predsednik Tuman je doveo do karikature model svojom ider azv i h v r e d n jom o stvaranju 200 porodica stubova hrvatskog kapitalizma. Svojim odanov nima omoguio je da se preko gotovo besplatnih kredita, uz poklanjanje imovine, domognu ogromnih bogatstava. Karakteristina je istorija njemu odanog Miroslava Kutle, nekada efa restorana u Saboru, koji je uz predsednikovu podrku postao vlasnik preko 100 hrvatskih velikih preduzea. Istina, posle smrti Tumana dospeo je do suda, ali nikada vie nije doao u situaciju da mora ponovo da ivi od plate efa restorana. Slovenaki sociolog Braco Rotar saima: to se tie njihovih ciljeva snienja inflacije, zapoljavanja, nadnica i profitne stope moemo rei da je neoliberalni program privremeno slavio pobedu. Dodue, sve ove mere bile su osmiljene zato da bi se dostigao istorijski cilj, a to je novi zamah kapitalistikih privreda, obnova stabilnih stopa rasta kakve su bile pre 70. godina. Meutim, na ovom planu neuspeh je oigledan; bez ikakvog dvoumljenja... U svim zemljama OECD ponovni zamah je manje-vie slab i nestalan, veoma daleko od ritmova svojstvenih talasu ekspanzije tokom 50. i 60. godina. Berzanski guru Feliks Rohatin objanjava i zato: Postojao je nekada primat slobode, korektnosti i legalnosti u stvaranju bogatstva... na kraju jedino poznato merilo postao je profit ili gubitak realizovan na kraju dana, sve ostalo palo je u zasenak. I onda sledi tvrdnja Dona Keja, ekonomiste nesumnjive reputacije da: preduzea koja stvaraju stabilno bogatstvo nisu ona koje tre samo za profitom, nego ona koja ele da stvore neto to, u njihovom domenu, znai lansiranje i pobedu u tehnolokom izazovu, na tritu i u humanim tenjama.

Sindrom Obama
Neoliberalizam traje i trajae jo, mada ne tako dugo, ak ne ni koliko njegov glavni rival komunizam. Odgovor na njegove rezultate delovanja vidimo pre svega u zbivanjima u Latinskoj Americi, gde je najsistematskije iren, a doveo do pobune protiv reima po amerikom ablonu i do izbornih pobeda izrazite i populistike levice u velikom broju zemalja. Ni to, dakako, nije trajan i temeljit odgovor na jednostranost ideologije koja se eli nametnuti celom svetu. Moda se pravi odgovor raa u dananjim ekonomskim lokomotivama Indiji ili, pak, Kini, no do tog vremena svet e i dalje gledati u Ameriku kao uzor.

Gotovo panina elja Amerikanaca da menjaju sistem dokazuje da je model istroen i da velika veina ljudi eli da ga se oslobodi. Neoliberalnim konceptom svet je zapao u jo vee i uestalije krize, ratove i politike konfrontacije i time nedvosmisleno shvatio da treba traiti neto novo. Oni koji su se okoristili bogaenjem preko akcija i kredita sa promenljivom kamatnom stopom brzo su shvatili da su u preraspodeli bogatstava oni dobili fiktivni deo i spadaju u skupinu koja je odreena da gubi. Kockarske pare nikada nisu poticale razvoj i stvaranje novih vrednosti. Zato Amerikanci ele promene i gledaju u kandidate demokratske partije kao u alternativu koja moe da ponudi pravednije i stabilnije drutvo. Istina za tu alternativu opredeljuju se tek poto su platili cenu pohlepe: da se olako obogate, da nameu drugima svoj sistem, da bespogovorno vladaju svetom. Lii to na onaj Marfijev zakon koji kae da se do pravog reenja dolazi tek kada se iscrpe sva pogrena. Prikljuujui se pristalicama Baraka Obame, senator Ted Kenedi je rekao: Sa Barakom Obamom zatvoriemo vrata, jednom za svagda, ekonomiji koja je satirala siromane i srednju klasu uinila siromanijom i manje sigurnom. On nudi strategiju blagostanja, tako da Amerika jo jednom moe da osvoji primat, ali u boljem standardu i kvalitetu ivota svojih graana. Nekakva je zakonitost da gotovo sve zemlje moraju proi kroz mrana razdoblja sopstvene istorije. Amerika je to bez sumnje danas, meutim, smogne li snage da preokrene taj trend, tu elju da beskrupuloznim sistemom zavlada svetom pokazae da je ponovo sposobna da bude svetu uzor (a ne policajac) u progresu, demokratiji i humanosti - onom zbog ega je bila vodilja tokom najveeg dela 20. veka. Za kraj u citirati Miltona Fridmana, koji svoju knjigu Sloboda izbora zavrava reima: Sreom, dakako, mi smo narod jo uvek slobodan, da izabere kojim e putem ii da li da nastavi putem na kojem smo ka sve jaoj vladi, ili da se zaustavimo i promenimo pravac. Teko da je Fridman slutio koliko je njegova misao dvosekla. (B&F broj 43, maj 2008.)

2

Davljenje u kapitalu

redsednik amerike centralne banke (FED), Ben Bernanke, izjavio je: Doneu novac helikopterima, ako to bude neophodno, da bi se spasla ekonomija u tekoama. To sa helikopterima je retorika fraza, a injenica je da Amerika jo nije zabeleila u istoriji da se u roku od samo osam dana dva puta sniavaju primarne kamate. Prvi put 22. januara sa 4,25 na 3,50 i drugi put 30. januara sa 3,50 na 3 procenta. Tako se novcem nije razbacivao ni legendarni guverner Alan Grinspan. Kraj prole i poetak ove (2008.) godine obeleeni su dubokim padom zaposlenosti, potronje i berzanskih indikatora, ali i rastom inflacije u Americi. Valja imati u vidu da su o borbi protiv recesije ozbiljno progovorili ameriki guverner i jo odlunije ameriki predsednik Bu u svom obraanju naciji, tek kada se ameriko finansijsko trite nalo pod udarom takozvanih sovereign funds obilja novca iz novoobogaenih zemalja, koje su poele da kupuju amerike banke. Ekonomski nacionalizam nadjaao je liberalistiko zaklinjanje amerike elite zastraene mogunou da njihovi finansijski dragulji padnu u ruke Kineza, Arapa i Rusa. Novinski naslovi pozvali su na uzbunu: Monstrumi na Wall Street-u, Kraj jednog modela, Mnogo novaca, malo pravila. Podsetimo samo da su ideolozi amerike ekonomije, dok joj je ilo od ruke, bili najvei protivnici definisanja bilo kakvih pravila. Daleke 1941. godine (6. januara) tadanji ameriki predsednik Franklin Delano Ruzvelt u govoru pred Kongresom definisao je etiri slobode (Four Freedoms): Slobodu govora, Slobodu veroispovesti, Slobodu od siromatva i Slobodu od straha, kao etike stubove amerikog drutva. Piem ih velikim slovom jer je zahvaljujui njima Amerika postala bastion slobodnog sveta nasuprot rastuem totalitarizmu u Nemakoj i SSSR. Ako ita od svojih naela slobode Amerika nije uspela da ostvari to je - sloboda od straha! Ne samo to je postala najvei svetski proizvoa umetnikog i informativnog horora u svetu, nego je strah ovladao svim njenim biem, posebno posle kobnog 11. septembra 2001. Pod tim poslednjim udarom Amerika je prestala da lii na sebe, prestala da bude uzor svetu, koji joj se divio i pokuavao da je sledi vie od jednog stolea. Mainerija horora dograbila se danas krize, recesije i nadiranja finansijskih monstruma.

Suvereni monstrumi
Dakle, posle krize subprime kredita, koja je devastirala bankarske kase i otkrila niz dubioza iz ranijih prikrivenih loih poslova, konstatovalo se da je dolo do strahovitog pada likvidnosti, do enormnog poskupljenja kredita. Amerika predstavlja kreditno najzadueniju zemlju na svetu, koja prestaje da funkcionie ako nema kreditima anticipirane potronje. Pokazalo se da su stotine milijardi dolara likvidnog novaca, koje je FED pustila u promet, nedovoljne da zakrpe sve rupe u bankama te su ove pokuale da nau novac i na drugim stranama. Iako su strani investitori posednici nekih 17 odsto amerike industrije, njihovo finansijsko prisustvo ogledalo se uglavnom u kupovini dravnih obveznica dakle manjim delom na otvorenom finansijskom tritu. Novi, ovoga puta inostrani talas, su sovereign fondovi koji su ponudili da pokriju rupe u bankarskim bilansima, poneki ak i ne traei pravo glasa, odnosno upravljanja, koje im na osnovu uloga sledi. Uoljiva je tendencija da se iskoristi nelikvidnost banaka i da se tim putem prodre u njih, a kasnije e se ve na neki nain poeti i da vlada. Vano je ne preplaiti plen do mere kada poinje da se brani kao zec koji nema izlaza. Nezavisni, najee nazivani suvereni (zbog engleskog korena) fondovi su dr-

avne institucije, koje predstavljaju dodatnu rezervu zemalja preteno obogaenih naftom i naglim izvozom, a za vremena kada te komparativne prednosti ne bude. Smisao im je maksimalizovanje prihoda na dugi rok i uglavnom su iskazani u zlatu, SDR (specijalnim pravima vuenja - MMF) i stranim valutama. Postoje nezavisno od dravnih valutnih rezervi. Prvi su, kako se tvrdi, takav fond osnovali solidni Norveani, kada im je potekla nafta, sa ciljem da obezbede sigurnost na dugi rok i svojom masom podupru penzioni fond. Po njihovom uzoru krenuli su i drugi, pa najbogatiji takav fond danas ima Singapur (330 milijardi dolara), drugi su Norveani (322), sledi Kuvajt (213), Kina (200), Rusija (127,5), Abu Dabi (100) i niz manjih zemalja (Azerbejdan, Nigerija, Ekvador, Bruneji, Trinidad...) sa njihovim ukupnim iznosom od oko 1.000 milijardi dolara. Sve zajedno rauna se na 2.200 milijardi dolara nesumnjivo vrstog novca. Osnovni strah je to su u posedu drava i kao takvi mogu da vre jaku presiju na banke u koje investiraju, odnosno na njihove domicilne zemlje. Poseban strah je, dakako, od Kine i Rusije. Kina u svojim valutnim rezervama od 1.500 milijardi dolara ima 800 milijardi u amerikim dravnim obveznicama. Pored toga investirala je u 10.000 velikih lja kompanija irom sveta. s t av e ni j u pred U najnovijem talasu nelikvidnosti amerikih banaka Abu Dhabi Inr i ka n a j z a d u , vestment Authority je za 7,5 milijardi dolara stekao vlasnitvo nad 11 A me it no etu r e d j u na s v e da odsto vrednosti Citibank, Singapur, Kuvajt i Juna Koreja uloili su 21 k l j ma milijardu u Citigroup i Merill Lynch, arapske zemlje i Rusija uloile su ze m p r e s t a a k o n e an e k o j a kc i o ni e nt ic i p ir oko 70 milijardi u svetske finansijske kolose, Kina je od Blackstone fond f u n i t i ma a za 3 milijarde postala vlasnik 9,9 odsto njegove vrednosti. Pored toga je kr e d o n j e pokriem gubitka od 5,7 milijardi dolara u najuvenijoj investicionoj banci, p ot r Merill Lynch, postala vlasnik ravno 10 odsto njene imovine. Sve zajedno soverenity fondovi su od 1974, otkada se pojavljuju na tritu, investirali 2.876 milijardi (od ega je 2.103 naftnog porekla). Rauna se da e za sledeih 5 godina njihovo uee iznositi 12, a posle jo 5 godina 15 do 30 hiljada milijardi dolara. Poreenja radi navodimo da se dananji svetski BDP rauna na oko 54.000 milijarde dolara. Tim parama monstrumi su prodrli u srce kapitala do te mere da je na zasedanju svetske kapitalistike elite u Davosu raspravljano tajno i otvoreno o opasnosti koju sobom nose. Bum te vrste fondova samo je najvidljiviji priliv novca u industrijske zemlje iz zemalja koje su, kao Kina i Rusija, donedavno bile komunistika sirotinja. Od Morgan Stanley, Merill Lynch, vajcarske UBS i Barclays banke pa nadalje, gotovo da nema nijedne velike banke koja svoje bilanse nije kontaminirala parama iji su vlasnici druge drave. Pored banaka suvereni kapital je prole godine uao i u vlasnitvo berzi: amerika tehnoloka berza NASDAQ prodala je 19,9 odsto Abu Dabiju; Londonska 19,9 Kataru i 28 odsto Abu Dabiju. Na kupovinama berzi se nije zaustavilo nego su i njihovi klijenti pali u zavisnost stranaca pa je ak i italijanski ponos, Ferrari, sa 5 odsto vlasnitva pripao eicima iz Abu Dabija. Singapur je kupio 4,9 odsto Sony industrije i 9 odsto UBS (vajcarske banke). Dolo je dotle da su se ak i optine, uvek nedovoljnog budeta, u nekim zemljama (Taranto u Italiji, na primer) pozaduivale to dovodi do skoro kominih situacija. Naime, poverilac na osnovu vlasnitva trai useljenje svojih graana u optine koje nisu u stanju da vraaju dugove. Globalizacija postaje difuznija nego to je iko mogao pomisliti. Nije sasvim jasno unose li likvidne pare iz suverenih fondova stabilnost ili su osnova za neke nove, mnogo kompleksnije krize, ne samo ekonomske prirode.

2

zlatna epilepsija
Dobar deo suverenih fondova lei u tezaurisanom zlatu kao depozitima od najveeg stepena sigurnosti. Zlato je uz svoju mitoloku dimenziju sauvalo i pojam materijalne stabilnosti. Govorilo se nekada o stabilnom novcu, o stabilnim vladama, o stabilnim zemljama, uopte o stabilnosti kao osnovnom stubu drutvene su sigurnosti. Zlato je poslednji trag tog poimanja. Dokle e biti tako, teko je proac ije e gnozirati, meutim, lake je posumnjati da je i zlatu poelo da istie vree ne r v nje g ko dr a i me. Istini za volju, Financial Times je to prognozirao jo sedamdesea D a n d o c i ka s n o p l j e ma tih godina prolog veka. Od pojave venture kapitala banke su naglo s v e a j u ka o a j u p r e j a i m poveale svoj uticaj i postale osnovni stub postindustrijskog drutva. p ad s e c e p e s i ma . U Jo je Bertold Breht nazreo taj put i izrekao uvenu reenicu da je manji ka k o m i n t e r r az u ma t a l o kriminal opljakati staru, nego osnovati jo jednu novu banku. Staro je n e k i d r a v o g e p r e o s t o ka o i pravilo da u bankarskim ugovorima treba obratiti vie panje na fusnote, o d z mu t o m o da zla u r n o s t nego na sam sadraj ugovora. U tim fusnotama se krilo i krije sve ono to na s v e j e d i n t u b s ig tediu ili primaoca kredita svaljuje sve nedae u kojima banka moe da se je j o le dnji s nae. U ime dinamizma stvoren je sistem nestabilnosti i neizvesnosti u kojem p os su se banke i berze najbolje snale. Taj sistem je dobio i svoju ideologiju, to su je skrojili strunjaci za preraspodelu u korist onih koji su ve bogati. Staljinov ef policije Berija je sarkastino, i gotovo razoarano, konstatovao da nita nije lake nego kupiti strunjake i intelektualce. Dobili smo nauno utemeljen ekonomski dinamizam koji je za sobom nosio razaranje svega to moe biti siguran oslonac. Na injenici da je nesiguran ovek produktiniji od sigurnog, izgraen je sistem i do boanstva uzdignuta re - fleksibilnost. U tako stvorenom haosu mogue je izvriti preraspodelu bogatstava, koju nijedna politika snaga na vlasti ne bi mogla da ozakoni. Postali su nestabilni zaposlenje, zarada, cene, zdravstveno osiguranje, penzije, vlade, pa ak i drave. Dananje generacije su svedoci kako drave padaju kao snoplje i kako se cepaju prema nekim interesima jaim od zdravog razuma. U svemu tome preostalo je jo jedino da zlato kao poslednji stub sigurnosti. Najnoviji rekordi cena zlata od 940 dolara za uncu, mogao bi da znai kako je ono, zahvaljujui tranji, dobilo odgovarajuu trinu verifikaciju. No, ko nam garantuje da nije i ono konano postalo predmet spekulacija, odnosno da se taj poslednji stub ne kruni, kao i mnoge druge vrednosti do sada? Nema razvijene drave koja nije osnovala nacionalnu agenciju za kontrolu rada na berzama. Ameriki SEC (Securities and Exchange Commission), dravna agencija za kontrolu rada na berzi - koju je osnovao predsednik F.D. Ruzvelt i za prvog efa postavio Dozefa Kenedija, oca kasnijeg predsednika Dona. asna ustanova je za predsednikovanja Dorda Bua mlaeg, davala lane podatke kako bi spasla kompanije iji su menaderi naveliko krali novac i kreativno predstavljali bilanse. U Italiji je janura 2007. godine osloboen odgovornosti za lane bilanse preduzea milijarder Silvio Berluskoni, zato to je kao predsednik vlade doneo zakon kojim se ukida to krivino delo! Dakle, ako se tako radi u principu, zato bi zlato bilo van vaeeg principa preraspodele, koja je samo eufemizam za sofisticiranu krau velikih razmera. Sva ona simbolika zlata kao sinonima za besmrtnost, zasnovana na njegovom svojstvu da ne ra i ljudskom strahu od konanosti, poinje da se ljulja. Zlatom su oblagani faraoni, Buda i sveci; veruje se u njegovu lekovitost nanotehnologije je i dokazuju; deci se za prvi roendan daje zlatnik, za sreu i sigurnost u ivotu. Sva ta simbolika u poslovnom svetu ima i udeo u ceni. Najvei depozit zlata u svetu nalazi se u njujorkom skladitu, 25 metara u dubini ispod Wall Street-a gde se pored amerikih zaliha uvaju i druge iz velikog broja ostalih zemalja (Britanija,

Nemaka, Japan). Njihova se vrednost rauna na preko 240 milijardi dolara. Od ukupnih koliina tezaurisanog zlata u svetu 39 odsto poseduje zona evra, 26 odsto Amerika, 11 odsto MMF i Svetska banka... Prvi skok cene zlata nastao je 1971. godine, kada je ameriki predsednik Nikson ukinuo zlatni standard inaugurisan u Breton Vudsu, neposredno pred kraj Drugog svetskog rata. Tada je dolar dobio ulogu svetske monete, koju sada kruni. Protivno oekivanjima, posle toga cena zlata krenula je da raste. Najvii nivo 850 dolara za uncu dostiglo je 1980. godine zbog pretnje Homeinijeve revolucije u Iranu i upada sovjetskih trupa u Avganistan. Krajem prole godine poela je naglo da skae i prekoraila nivo od 940 dolara za uncu, iako nije bilo nikakve ratne opasnosti, ali je kriza amerike ekonomije proizvela slinu tendenciju traenja sigurnog utoita. Lari Samers, nekadanji ameriki ministar finansija i profesor na Harvardu danas, definisao je zakon koji po njemu nosi ime, a glasi: tranja za zlatom je inverzno proporcionalna izvesnosti dobiti od industrijskih i finansijskih investicija. Odnosno, to realna ekonomija vie pada, to raste potranja i cena zlatnih poluga. Zlatom se trguje pre svega u Londonu, gde je 1919. godine formulisano pravilo ka o Gold fixing: da se dva puta dnevno (ujutro u 10 i 30 i popodne u 15 sati lat o s t i tano) fiksira cena. Tu se obru samo velike koliine preko 1.000 e li z lno P adnb s t abi anje m unci (fina unca ima 31,1034 grama) dok su prave berze neogranies t u op rav d t v a i nih koliina trgovanja u Hogkongu, Istambulu i angaju. Dakako da p od uze t ni , koji s u je gotovo svaka velika banka ima svoje sektore kod kojih se zlato moe p r e d m i z ma m o k r i l kupovati i prodavati. Trguje se fizikom kupovinom (poluge i monete), d i na r im d e l o c i j e , na aukcijama i u zlatarama se prodaje nakit, koji esto ne odgovara ded o b p e ku la kr i z u o klarisanoj istoi. Pored toga se trguje akcijama kompanija koje se bave za iv e e mo ans t v ekstrakcijom zlata, sa rizikom koji prati svaku slinu transakciju zbog lado v u ov e nog bilansa kompanije. Konano trguje se certifikatima, odnosno potvrdaka k v i d e l o ma o kupovini odreene koliine zlata, koju kupac moe da podigne kada to ni j e eli. Nalik na zamenu za zlatno pokrie dolara. Tu je mogunost spekulacije najvea. Uprkos raznim nadzornim telima, postoji velika mogunost da je certifikata izdato vie nego to zlata ima, te da moe doi do jo jednog pucanja balona i verovatno najvee svetske ekonomske krize. Javno do sada nema ni jednog znaka da se spekulacije dogaaju negde u senci. Meutim nije bilo ni sa Enronom, ak mu je do poslednjeg trenutka rast vrednosti akcija bio nezadriv i prvi znak da neto nije u redu bilo je naglo putanje u prodaju akcija iji su posednici bili menaderi te kompanije. Drugi detalj koji namee sumnju je apsolutna kontaminiranost fondova i banaka akcijama i obligacijama, koje nemaju nikakvu vrednost. Jedan deo takvih finansijskih sredstava korien je za kupovinu zlata. Finansijski mehanizmi i tehnologija su toliko razueni da ni najstrunijim slubama nije lako da dokau nepravilnosti, ak i kada znaju da postoje. Trei razlog za sumnju je zapravo istorijska anegdota. U vreme zlatnog pokria, kada je svaki dolar i u svakom trenutku bilo mogue zameniti za odgovarajuu koliinu zlata, zbog rata u Vijetnamu i ogromnog amerikog deficita (neuporedivo manjeg od dananjeg) poela je da se pojavljuje sve vea koliina dolara u opticaju. De Golova Francuska podnela je zahtev da se ustanovi koliko je realno pokrie dolara zlatom i pozvala zemlje i graane da masovno trae konverziju dolara u zlato, odnosno da se tako najjasnije ustanovi postoji li blef sa zlatnim pokriem. Reakcija amerikog predsednika Niksona bila je munjevita ukinuo je zlatni standard i time spreio da se ustanovi istina. Ko moe da garantuje da danas nije ista situacija, pre svega sa certifikatima za zlato, koje ne bez osnova u argonu zovu papirno zlato. Padne li zlato kao stub stabilnosti

jo

25

pod opravdanjem preduzetnitva i dinamizma, koji su dobrim delom okrilje za pekulacije, doiveemo krizu kakvu oveanstvo jo nije videlo. (B&F broj 41, mart 2008.)

Umeti s novcem

d leta 1945. godine, kada su se u Potsdamu sastale sile pobednice, da odrede sudbinu Nemake posle Drugog svetskog rata, taj grad nije, sve do 18. maja ove godine, doiveo neki uzbudljiv dan. Sredinom maja u Potsdamu je zasedao Financial Stability Forum uz prisustvo ministara finansija G8 i nekoliko guvernera evropskih banaka na elu sa an Klod Trieom, predsednikom Evropske centralne banke. Kao to esto biva i na ovom skupu, sa obimnim dnevnim redom, jedna je tema poklopila sve ostale. U centru panje bili su hedge funds i kako se odnositi prema njima. Prevladalo je miljenje da oni, uprkos velikim rizicima koje nose, igraju pozitivnu ulogu u jaanju efikasnosti svetskog finansijskog sistema. Nakon dugih rasprava i bojazni da se ne ugrozi njihova efikasnost, reeno je da im se uputi apel za veu transparentnost, odnosno da klijentima ponude to vie informacija i upoznaju ih sa realnim obimom rizika, a ne samo sa izuzetnim potencijalnim dobitima koje im se nude. Na tu odliku navele su ih sve ee albe manjih investitora, koji nisu bili sasvim svesni u ta se uputaju ulaui svoj novac, i sve rasprostranjenije miljenje da ti fondovi predstavljaju najvei kockarski sistem na svetu. Italijanski ekonomista i publicista uzepe Turani ubrojao je hedge fondove u jedan od etiri motora koji snano vuku dananje berze. Evo njegove klasifikacije: 1) Enormna koliina likvidnog novca u opticaju, 2) Hedge fondovi, 3) Private equity fondovi i 4) M&A Mergers and Acquisitions, odnosno integracije i otkupi. Dolo je vreme, kae, da se vie ne ide u kupovinu da bi se za 100 dolara kupilo neto to vredi 100 dolara, nego neto to nije vano koliko vredi danas, ali je verovatnoa da e mnogo vie vredeti u budue. Na toj spekulaciji i nadi izrastao je fantastian virtualni svet modernih finansija.

Cunami novca
Niko nije u stanju da kae precizno kolika je koliina likvidnih sredstava u opticaju. Sigurno je da se ona meri ak dvocifrenim brojem hiljada milijardi, dal dolara ili evra, skoro da je svejedno. U svakom sluaju novaca je trenutno vie nego ikada ranije. Sav taj novac ima tendenciju da se negde uloi i donese to vei profit i to ini energino. Pritom tedieinvestitori bivaju podgurkivani da ne igraju na sitno. U izvesnom smislu, slui se metaforom Turani, to je kao kad oni sa zaelja pritiskaju one u prvim redovima iako ne vide jasno kuda sve to vodi. oveanstvo je sve bogatije i sve vie ljudi ima prihode koji im omoguavaju da tede. tednja u onom klasinom smislu slamarice, pa makar to bila banka ili pota, ne igra vie, jer se tako dobijaju najnie kamate, a novac dugorono zarobljava. tedie imaju sve veu potrebu da sa svojim novcem aktivnije uestvuju i da ga na osnovu sopstvene procene ulau tamo gde e najvie dobiti. Pokazalo se da ak ni veliki bankarski krahovi u SAD, Italiji, Francuskoj.., sa poetka decenije nisu uspeli dugo da obuzdaju ljude i navedu da novac uvaju bez kamata,

dividendi, profita. Ko bi 2000. godine i pomislio da e samo za pola decenije problem u svetu (pozitivan sa ekonomskog stanovita) biti kako izai na kraj sa brdima ponuenog novca. Trita novca cvetaju i vrlo ugledni strunjaci procenjuju, kao Abi Koen iz Goldman Sachsa da e do kraja godine rasti po stopi od 6 do 7 odsto.

Hedge funds
Sad poinje filoloki deo u kojem se susreemo sa finansijskim terminima na engleskom jeziku, u tom domenu lingua franca. Pokuaji sa renicima: odlian Englesko-srpski ekonomski renik Vere Gligorijevi, iz 2003. godine, nije ni traio adekvate za termin to je tek nastajao. Neto kasniji priruni Ekonomski renik za novinare Danice Popovi, takoe ne sadri termine koje smo u stanju jedino opisno da uinimo jasnijim. Naime, hedge znai ograda, obezbeenje, kombinovanje poslova da se izbegne gubitak. Ne bismo upadali u nasilne konstrukcije prevoda, kao to je vrsnik za hard disk. Uzgred, ni sa stranim renicima nije mnogo lake. Naime, Collins Reference Dictionary pie da su hedge fondovi nastali da bi smanjili nesigurnost oko buduih trinih cena efikasno pokrivajui i otklanjajui rizik . Tako su moda nastali, ali centralna tema skupa u Potsdamu svedoi da je definicija prevaziena, ako ne i paradoksalna. Hedge fondovi spadaju u red fleksibilnih fondova. Ta magina re neoliberalizma - fleksibilnost - krije u sebi mogunost da neki stiu bogatstva, a drugi ostaju bez posla, ili novca. Poslednjih godina hedge fondovi su se razvili do razmera kada se njihova vrednost procenjuje na preko hiljadu milijardi dolara. U Ameje rici, odakle su potekli, njihova atraktivnost poinje da jenjava (rast od 3,8 odsto) gat i e b o h ode sv ali se zato u Evropi razbuktava (rast od 5,5 odsto). Istovremeno oni se i v o jei ima p r s t ud koncentriu u rukama sve manjeg broja velikih investitora, na te an j u tu malih, od kojih su poeli. Ukratko, kao i u svakom obliku kocke o v e e v i e l gu av aj u i s v m omo t e dnja is lu sitni igrai vremenom otpadaju.

i koji t e de . nom sm kar t o ra a la s i g da Private equity k e , pa mt a , ne i o m ar ic ju on m Novinarska je slabost, svuda u svetu, da sve pojednostave i dramatizuli p o o b ija s l a b a n ka i t a k o d n o v a c ju. tako su private equity fondovi nazvani Novi varvari . Asocijacija je b i la , j e r s e at e , a v a potekla od knjige Varvari pred vratima u kojoj je briljantno objanjeno v i e i e ka m a r o b l j a kako je KKR banka za 25 milijardi dolara kupila multinacionalnu prehramnaj n o r o n o z benu kompaniju Nabisco, izdelila je, neto odbacila ostalo reorganizovala dug i modernizovala da bi je zatim prodala za dva i po puta vee pare. Na gotovo ravnoj liniji na grafikonu postojanja private equity fondova od jednom se posle te operacije linija die gotovo vertikalno u vis. Obim poslova amerikih eqity fondova 2000. godine je iznosio 85 milijardi dolara. Za deset meseci prole godine narastao je na 156 milijardi. Trend je ono to im daje prvorazredni znaaj. Danas ti fondovi predstavljaju vrh finansijskih institucija prebogat keom i (moda jo vanije) sa ogromnim mogunostima zaduivanja kod banaka. Neka vrsta finansijskih primadona. Iz Amerike krenuli su irom sveta, a Evropa im je bila prva na meti. U tom estokom i beskrupuloznom nadiranju lei drugi razlog zato su nazvani varvarima. Uskau, zgrabe, raskomadaju, odbace to im ne odgovara i drugo prodaju, to pre, stvarajui za sebe upeatljiv profit. Krajem prole godine nekadanja banka, sada Private equty fond KKR, nekadanja banka, za 40 milijardi dolara otkupio je francuski medijsko-zabavni konglomerat Vivendi. Isti takav fond Ampax uskoio je u kupovinu nemakog glavnog TV kanala. Iznos nije poznat, ali se zna da je drugi interesent, italijanski Mediaset, vlasnitvo prebogatog Berlu-

27

skonija, otpao kao neozbiljan. Slede kupovine farmaceutske kompanije 3M za 2,1 milijardu, Osi Restaurants za 3 milijarde... Najvei poslovi su i dalje u Americi i mere se sa 15 i vie milijardi dolara. Inae u tom domenu mesta za sitne investitore nema. Valja biti bogat, beskrupulozan i dobro usaen u bakarsko-finansijski sistem. Smatra se da je bogatstvo fondova dovoljna garancija njihove stabilnosti. Meutim, ne makar ko, nego Business Week, ocenjuje drugaije: Izmislili su kako na najbri nain izvui profit iz akvizicija koristei se najsofisticiranijim formama finansijskog inenjeringa, a povremeno ak iznuujui bankrotstva da bi se doiko epali kontrole nad kompanijama: sve zajedno private equity fondovi su uli da n a n je no u istorijski momenat preterivanja... kad preterivanje s novcem i lakou in i no v ac a koju je r om njegovog sticanja na kraju prouzrokuje ruenje svega. Da li je S v e ne d t e d nj i z daj e u pitanju konzervativizam uglednog poslovnog glasila ili dalekovidost v i e i noj r av a i saznae se relativno skoro. Ciklusi u ekonomiji postaju sve krai, ali i kla s nt u j e d at e g a r a r n e ka m bezbolniji nego nekada.

Mergers & Acquisition

s ig u

Tokom ovogodinjeg prolea obavljeno je takvo meusobno integrisanje banaka u Evropi, kakvo se ne pamti. Holandska ABM Amro banka gutala je po Italiji i paniji, panske u Italiji, italijanske u Nemakoj i tako u krug. Od svih tih integracija 48 odsto odigralo se na tlu Italije. Najnovija je integracija najmonije italijanske banke Unicredit i neto manje Capitalia. Tako je novonastala Unicredit Group, sa svojih 100 milijardi evra, postala druga po veliini u Evropi i esta u svetu. Usput je napola progutana i Mediobanca, simbol nekada italijanskog okamenjenog bankarskog sistema. Njen svojedobni osniva i predsednik Enriko Kua (Cuccia), aktivan do smrti u 92 godini, dogovorima u luksuznim salonima banke stvorio alternativni centra za vodjenje makroekonomije u zemlji. I danas u italijanskom jeziku pojam salonoznaava zakulisno dogovaranje i nametanje poslova. Slini se zagrljaji odigravaju i u industrijskim kompanijama. Naime, u industriji su ea kupovanja (acqusitions) dela vlasnitva ili ak celokupne kompanije. Strateki smisao akvizicija je eliminisanje konkurenata ili da bi se postalo to jai na tritu. Kako tvrdi Lester Tjurou (Thurow): Osnovni cilj svake firme na tritu je da tei stvaranju monopolske pozicije, to znai da obezbedi sebi zaradu veu nego u konkurentskoj borbi... (The Zero-Sum Society). U cilju spreavanja monopola ak i najliberalnije zemlje na svet imaju vrlo rigoroznu regulativu. Jedna od osnovnih je da se prilikom akvizicije mora javno publikovati namera ukoliko prelazi granicu kojom se stie dominantan poloaj i otvaraju vrata monopolu. Kriterijumi su razliiti, ali se kreu uglavnom od oko 15 odsto pa na vie. Dakako, ukoliko su akcije A klase nivo je vii, a ukoliko su B klase, one koje daju vea prava upravljanja, onda su kriterijumi rigorozniji. ATT i njegov meksiki partner pokuali su nedavno integraciju sa italijanskom kompanijom Olimpia to je izazvalo pravu buru na berzi, ali jo vie u politikim krugovima. Olimpia je inae jedna od devet kineskih kutija kojima Pirelli zamee tragove svog vlasnitva. Kako je ta kompanija vlasnica 18 odsto akcija Telecom Italia, sa dominantnim pravom upravljanja, to joj je zapravo i jedina funkcija, to sad ve postaje nacionalni problem za politike uspaljenike, a ekonomski za nacionalnu Komisiju za nadzor na berzi. Jedna strana je ekonomski nacionalizam praktino vie nema velikog italijanskog preduzea koje nije u vlasnitvu stranaca, a druga izigravanje pravila, odnosno skrivena kupovina pod firmom integracije, koju propisi ne omeavaju.

Nek vam je broker na pomoi !

Sve je uinjeno da niko vie ne dri novac na klasinoj tednji za koju garantuje drava i daje sigurne kamate. Naime i takva tednja formalno postoji, ali su banke napravile sisteme naplata trokova poslovanja, obrauna i zavrzlama da valja biti srean ako se taj novac ne istopi, nego ostaje u istom iznosu. O nekoj zaradi nema ni govora. Time banke nateruju da rizik preuzmete na sebe. I dakako to vei rizik, vei su i prihodi za one koji uspeju. Najsigurnije su od svega dravne obveznice, ali su krajnje neatraktivne i kako pada poverenje u institucije, sve manje se veruje i u dravne garancije. Za sitne tedieinvestitore, tako se to sada zove, postoje specifikovane institucije i proizvodi. Holandska baka ABN Amro li s e specijalizovana je za poslove sline klasinoj tednji koji nemaju veze sa a d e na l ne ns ij profesionalnim trgovanjem. To su certifikati koji nose nevelike, f i na r o f e s i o l e , k o j i t S v e u p e r p e i ma a j u l n o ali stabilne prihode, uz tzv. air bag to smanjuje negativne udare na na s e ig r a d a u v e s u s t a tritu. I kad sve to poinje da lii na primamljivo i razumljivo, vidite v e li k av aj u inu , ali ub e t o e m da vam se nudi 152 varijante proizvoda, od kojih se valja opredeliti p o ku j u im o v i da iz g o s e anj za jedan ili neku kombinaciju. Opet sluivanje. s v o a s n o s t t o s a u i t i v na r a Za one koji bi profesionalno da se ukljue na berzu nekakva miniu o p i ma j u i n j u i n t e p r e v a malna suma kree se izmeu 25 i 50 hiljada evra. Toliko se uglavnom t o e u p i t a a , a n dobija kao otpremnina pri odlasku u penziju. Ima i onih ije se otpremnida j t r i t ne raunaju desetinama miliona evra. No, nas interesuje ono to je blisko mo proseku (igraa na berzi). Tim parama se svata moe, ali je potrebno izuzetno znanje, pronicljivost (esto vas sluuju hrpom nerelevantnih informacija), aurno praenje (sa vie strasti nego to je imaju igrai na lotu) i kad bolje razmislite jedino je reenje da svoje pare poverite nekom treem estitom brokeru (honest broker nekada se govorilo), pa da on u vae ime igra. Igra je toliko komplikovana da je valjda jedna od retkih u kojoj nema kibicera. Tako se svet finansija deli na superprofesionalne velike igrae i male, koji pokuavaju da uveaju svoju imovinu, ali su stalno u opasnosti da izgube to to imaju i to sa oseanjem da je u pitanju intuitivna mo trita, a ne prevara. Ako ovaj bukvarski pojednostavljen prikaz moda nekoga ini skeptinim, recimo jo da je u prvom tromeseju prole godine ukupna masa novca koji se vrteo u fondovima, certifikatima, slobodnim akcijama i family office agencijama iznosio 17 HILJADA milijardi dolara, a da je samo u jednom danu (11. aprila) HUA And Fund Management Co. u Kini prodao akcija u vrednosti od 18 milijardi renmimbija, odnosno 2,33 milijarde dolara. Sasvim je sigurno da ti to ulau nisu veinom ovce za ianje. Novca ima, a ima i onih koji sa njim umeju. (Edicija Finansije Top 2006, jun 2007.)

29

Superkapitalizam i demokratija

apravo naslov knjige koja me je oborila s nogu glasi: Superkapitalizam. Transformacija biznisa, demokratije i svakodnevnog ivota (Supercapitalism. The Transformation of Business, Democracy and Everyday Life) Napisao ju je Robert Rajh (Reich), ameriki ministar rada u vreme Klintona, danas profesor na Berkli univerzitetu i saradnik elitnih novina kakve su New Yorker, Wall Street Journal, New York Times... Ono to obara je da ta knjiga daje objanjenja za zbivanja ne samo u Americi, nego i u naoj pravno, politiki, humanistiki itd. srozanoj zemlji. Zapravo smo mi dokaz da stvoreni haos veoma pogoduje univerzalizaciji interesa preduzetnika, posebno kada su u pitanju (ne)potovanja prava zaposlenih. Mislim da je besmisleno opirati se injenici da je tzv. socijalizam, ili komunizam za ee protivnike, imao fazu kada je slavio rad vie nego distribuciju dobara. Bilo je to vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je valjalo navesti to vei broj ljudi da to vie fiziki produkuju za to manju nadnicu. Pevalo se tada: Na naoj prvoj lokomotivi / Pisae rei: iveo rad! Ili refren druge pesme: Da nam ivi, ivi rad... Onda je nastalo razdoblje kada su naunici i profesori proglaavani radnicima kako bi se omekali zadrti ideoloki fizikalci, da bi se konano vremenom i transformacijama ak i u zemlji gde jo dominiraju poljoprivreda, rudarstvo i industrija zaboravilo na radnike i poelo sve vie da govori o potroaima, akcionarima i bankarima. Evolucija se ubrzavala tako da svet, naroito sirotinja, sve tee uspeva da prati njen tempo. U jubilarnom 3.000. NIN-u (26. 06. 2008.) objavljen je tekst Danice Popovi, koja hrabro izlazi pred stroj socijalnih populista tvrdnjom da je jedna od neoliberala, ta god da to podrazumeva, i jo ubojitije, da populistiki blefira onaj ko tvrdi da penzije, plate, spoljni dug... mogu da rastu po volji vlasti. Izjava ekonomski zdravog razuma koja nema ideoloku boju. Na ideologiju mirie onaj deo kada tvrdi da investitori odlaze u pametnije zemlje. Teko je rei da Slovenija nije pametnija, ali joj je neprivlanost za strane investicije uzeta kao oteevajua o a p o t r na s okolnost pri ulasku u Evropsku uniju. Da ne govorimo o tome da a a , i zv o t i t o r - d na i s t a su Kina, Indija, Malezija, Brazil privukli najvee svetske investitoro s P e je d a re, ne na pamet, nego na nisku cenu radne snage, odnosno na moi in v aj e e ja e li d v i e , gunost eksploatacije kakvu ne mogu da ostvare u svojoj zemlji. Ili je n o s t i , ko di t o recimo da kod privatnika niko ne ide da bi radio dabe, uz podatak li n m z ara o b u t o t o m r ad o u p u j e r a j o j p r i e da u septembru 2007. godine 95.298 zaposlenih u Srbiji nije primilo da k ini j e i d p o s e du j r i h ode platu, a valjda je bar neko od njih zaposlen kod privatnika. Centar za je f t je koje v e e p demokratiju u Beogradu prepun je konkretnih podataka o privatnicima a kc i o s e t o koji ne plaaju svoje zaposlene, uz procenu da poslodavci godinje uiare don oko 400 miliona evra na neplaeni prekovremeni rad, neprijavljene radnike i zakidanja u obraunu. Uzgred, jedan od vrsnih poznavalaca situacije u Kini, Federiko Rampini, tvrdi da izmeu 3 i 5 miliona Kineza permanentno radi kao pripravnici po vie od godinu dana, a da od poslodavaca dobija samo obrok dnevno, smetaj u zaputenim barakama i ni jedan renminbi (juan) na ruke. Vrlo mali broj vremenom dobija stalno zaposlenje, a ostali bivaju zamenjeni novim pripravnicima. ak i onaj ko nije ekonomista zna da je to jedan od argumenata privlanosti Kine za strane investitore. U pitanju je primer, a ne pravilo, ali pokazuje tendenciju kakva postoji ukoliko se poslodavcima pusti na volju. Protiv nae katastrofalne situacije (ostvarena industrijska proizvodnja 2007. u iznosu od samo 50,7 odsto one iz 1990. godine) ne vredi se boriti idealizovanjem bilo koga

i nasiljem nad bilo kim, nego uoavanjem i uklanjanjem mana kojih imamo na pretek.

Bog janus konkurencije

Robert Rajh, kojim sam poeo ovaj tekst i kojem u se neminovno vraati jo, temeljito je analizirao vieslojnost konkurencije, koja danas energinije nego ikada opredeljuje ponaanje svih privrednih subjekata. On je izvrio periodizaciju kapitalizma na demokratski, do 1975. godine i super, posle toga. Ovaj dananji neki krste jo kao neoliberalizam, novi kapitalizam, imperijalizam ljudskih prava, ili postindustrijsko drutvo, to govori o nesumnjivim promenama kapitalizma, ali i nemoi da se one jasno definiu. Dakle u tom superkapitalizmu dominira bespotedna konkurencija, dakako, zbog maksimalizacije profita, u kojoj se jedne te iste linosti esto pojavljuju u oprenim ulogama. Proizvoa, potroa i investitor - danas je najee jedna ista linosti, koja eli da radom zaradi to vie, da kupuje robu to jeftinije i da joj pritom akcije koje poseduje donose to vee prihode. Ista se linost pojavljuje jo i kao graanin koji bi da ivi u zemlji sa visokim socijalnim standardom, zatienim manjinama, dobrostojeom sirotinjom... Budui da je sve to nemogue, on se najee, po ljudskoj osobini gramzivosti, najbolje saivljava sa ulogom akcionara investitora u koju je gurnut svak ko ima i malo uteevine, budui da vie gotovo i ne postoji sigurna tednja koju garantuje drava. eli on da svoj kapital to bre i to vie uvea. Da bi to postigao vri presiju na banke i fondove, preko kojih se njegov interes ostvaruje, a oni na kompanije ijim akcijama raspolau. Da bi poveale svoj rejting kompanije moraju da smanjuju trokove i poveavaju dividende. Modernizuju proizvodnju, transport, prodaju, ali raunice govore da u proseku oko 70 odsto trokova ine plate i beneficije zaposlenih te je logino da se taj troak prvi nae na udaru. Valja otputati radnike, a preostale strahom od iste sudbine naterati na veu produktivnost ili na manje plate: u oba sluaja trokovi se smanjuju. Od te tendencije surovog poveanja produktivnosti ni u Americi, a ni u velikom delu zemalja u tranziciji gotovo da nema ko da se odupre jer sindikati, ako ih i ima, vie vode politiku nego to brane interese radnika. Osamdesetih godina u Americi, gde radniko organizovanje nikada nije imalo znaaj kao u Evropi, bilo je 34 odsto zaposlenih ulanjeno u sindikate. Na kraju 2005. godine njihov procenat pao je na samo 8 odsto. Pitanje je postoje li danas uopte. Postoje, meutim, kompanije koje zabranjuju sindikalno organizovanje radnika. U likvidiranju sindikata, ako ne raunamo ubijanje sindikalaca u Junoj Americi, daleko su efikasniji sami radnici. Rajh navodi niz primera kada sindikat proglasi trajk zbog ugroenih prava radnika, a radnici dou na posao i razjure sindikalce, jer im smetaju da rade. Nesigurnost, strah, gramzivost, odsustvo saoseanja prevagnjuju i nameu prihvatanje, bez otpora, loijih uslova i nove preraspodele. Ne tako davno jedna re: Solidarno, sruila je sistem, koji je vladao na meusobnom podozrenju loe plaenih radnika. U doba demokratskog kapitalizma najjaa kompanija u Americi, pa i u svetu bila je General Motors. Prosena plata zaposlenih u njoj iznosila je 60.000 dolara godinje. Pre etiri godine primat je preuzeo trgovaki kolos Wal Mart, najveim prihodom, najveim dohotkom, najveim profitom i najveim brojem zaposlenih, ali i prosenom godinjom platom od samo 17.000 (bruto) sve manje vredeih dolara po zaposlenom u proloj godini! Meunarodna organizacija rada proglasila je Wal Mart najgorom na svetu, jer zabranjuje sindikalno organizovanje radnika, skoro etvrtinu radnika dri kao neprijavljene, izbacuje na ulicu bez ikakvog objanjenja i plaa ergelu advokata da je brane na sudu, jer su advokati



jeftiniji nego da firma radnicima daje ono to im zakon garantuje. Na kraju demokratskog kapitalizma prosena plata direktora iznosila je 40 prosenih plata zaposlenih u kompaniji koju vode, a danas je u Wal Martu plata direktora ravna 900 prosenih plata zaposlenih. Ovo je nesumnjivo tendenciozna slika promena koje traju. Nije svugde i nije uvek tako, meutim postoji jaka logika i politika tendencija da se ba ovaj model uini univerzalnim i prenese na ostali deo sveta. Efikasan otpor takvom modelu nee pruiti ni jednopartijska Kina, ni najstaogija e rija demokratija - Indija, nego moda Evropa, sa svojom tradicijom id e o l naj e v na balansiranja izmeu profita i civilizacije. Najvie izgleda bi ipak r e s i e s nic e , Ag ije d ud i la ao imala Amerika. Evo zato. Svetske novinske agencije objavile su o v i s ana k m , p o t r o r u n n 1. avgusta u masi drugih informacija i dve koje mogu biti interesana de f i ib e raliz no v ogo v tne za nau temu. Prvo, da je do kraja juna meseca General Motors ne o l s v o m uje zabeleio gubitke od 15,5 milijardi dolara i da e shodno planu za n s e u de nt i f ik t t e la e preivljavanje morati da smanji trokove za 10 milijardi, da otpusti 20 a i u r n o s s la b o p u , d ig i odsto zaposlenih, meu kojima i supermenadere i da uspori ritam prone s r e me ni s ib iln o . izvodnje. Dakle, stara industrija i dalje gubi ritam. I drugo, da je uprava p r i v s a f le k r iziko m go t o v o Wal Marta, odrala skuptinu rukovodstava sa cele nacionalne teritorije r a d o d o m i t ka o i j e na kojoj su zaposleni upozoreni da e svaka poslovna jedinica koja pokus l o b zv e s n o s n o s t n a da organizuje sindikat biti podvrgnuta smanjenju broja zaposlenih, odN e i a b u d u ma n j e nosno otputanju radnika kako bi se smanjili trokovi koje sindikat namee. je din , a j o r izi k oda Vrhunac je da je oglas trgovinskog kolosa da Ako Obama pobedi postae res lob alna mogunost nastajanja novih sindikata zato je Obama opasnost N01. Wall Street Journal ovaj atak bez presedana tumai kao stav najveeg dela amerike velike industrije. Obaminu, najbogatiju izbornu kampanji u istoriji finansirali su graani milionima malih priloga, a ne kompanije, kao sve druge predsednike kandidate. Otuda je Obama opasan, jer je politiar koji nije kupljen unapred.

Rad je rmbanje?
Postoji, ini se, ak i kod Rajha jedna predrasuda da idemo u novu formu drutva u kojem je rad, ne samo fiziki, osuen na odumiranje. Ona bi lako mogla biti posledica amerike egocentrinosti, odnosno onoga to je dobro za Ameriku, dobro je za ceo svet, zapravo zanemarivanje najveeg dela ostalog, a ne samo Treeg sveta. Marksistikom poimanju o stvaranju i raspodeli vika vrednosti je odzvonilo. Zemlji koja je rad dislocirala u podruja sa jeftinom radnom snagom i do alhemije razvila finansije, dajui im privid stvaranja nove vrednosti, moglo bi se uiniti da budunost lei u drutvu zasnovanom - ak ne ni na pameti - ve na vetini, fleksibilnosti i da ne okoliim: na mukanju. Americi je to izvodljivo, jer njena industrijska proizvodnja cveta u Kini, Indiji i masi drugih zemalja u svetu. Na primer, 2005. godine 48 odsto amerikog uvoza iz Kine inili su proizvodi amerikih firmi koje rade u Kini. Zamislimo Srbiju da se povede amerikim primerom i baci se u svetske finansije... tragikomedija. Meutim i Srbija, i najvei deo svetske podprosenosti, ima u konceptu superkapitalizma jasno odreenu poziciju rmbanja za male pare. Ameriku staru poslovicu Do what you love - the money will follow, dananje generacije mogu ostvariti sa istim stepenom verovatnoe kao i da dobiju premiju na lutriji. Kroz klasinu kulturu, kroz judeo-hriansku religiju, kroz kolektivistiku poeziju rad je sve vie udaljavan od rmbanja i dobijao oreol line realizacije. Protestantska kultura unela je u rad i etiku vrednost, inei ga ne samo iskajavanjem greha nego i mogunou da se realizuje talenat dobijen od Boga. Nekada, dok nije otkrivena posredna eksploatacija preko finansija, procesi industrijske proizvodnje prilagoavani su radnicima (Olivetti je farbao radne hale prijatnim bojama,

fabrika dvorita liila su na botanike bate), ergonomija je nastala kao tenja da se alatke pripodobe radnicima koji ih koriste. Adam Smit je pre Marksa poeo da se bavi implicitnim tenzijama moderne proizvodnje i rada. Kejnz je smatrao da je puna zaposlenost preduslov demokratije u zrelim kapitalistikim zemljama. U prepisci sa T.S. Eliotom pisao je: Da bismo postigli punu zaposlenost morali bismo biti ne samo odluni nego i talentovani. Moglo bi se desiti, slutim, da uspoaj e stavljeni interesi i individualni egoizam postanu prepreka. I desilo se. p os tkoju je c ija e Agresivna ideologija novije desnice, najee definisana kao neolibealiz a a ku t i ja t v o r i o n j e l o b r in ralizam, potrudila se u svom novogovoru da identifikuje nesigurnost G do iz n et o te privremeni i slabo plaen rad (precarious) sa fleksibilnou, sloboP an i j e ni s v e s v e j e d nu r azv e i t a a i j e m , ka o u dom i rizikom. Neizvesnost kao gotovo jedina budunost nije rizik, a s l u t t e t i , a n o nad a jo manje sloboda. Pravo na rad, stoji u ustavima mnogih kapitalistiki izl e a la s am u zemlja u italijanskom ustavu pie da je Italija Repubblica del lavoro (reo s t o m mit publika rada!). Kako je to Kejnz uoio, rad je osnova demokratije. ovek koji gr k nije u prilici da sopstvenim radom obezbedi sebi egzistenciju nije slobodan ovek, a takvih je vremenom sve vie. Danas ih je, ak i u Americi, toliko da ih nije mogue podvesti pod kategoriju glupaka i neznalica koje po definiciji Adama Smita treba zaposliti na repetitivnim poslovima. Mnogi bi pristali da budu glupaci i neznalice samo da dobiju ma kakav posao. Ponoviu da nijedno demokratsko drutvo ne moe prestati da se interesuje za obrazovanje, za mogunosti i za kvalitet rada. Rajh je dobronameran kada dananjem kapitalizmu umesto demokratski odreuje super, kao da je re o junaku iz crtanog filma, a ne o drutvenom poretku.

Mitarenje kapitalizma
Rajh na jednom mestu kae da kad velike kompanije i kapital odrede ta im je interes, onda jo predstoji najlaki deo posla da nau nekog profesora koji e to uobliiti u teoriju ija je budunost neizbena, jer donosi dobrobit oveanstvu. Sudei po mnotvu knjiga koje dokazuju kraj neoliberalizma, bie da tu ima neega, da l boljih naruilaca ili onih koji zaista vide neto novo. Tu skoro proitao sam intervju sa istoriarem Riardom Pajpsom (Pipes) iji bi kurikulum odneo ceo prostor ovoga lanka, a njegova bibliografija knjiga i studija o Rusiji, bar jo polovinu istog prostora. Eto on, jedan od gurua neoliberalizma, konta da nastaju duboke promene, koje bi dolaskom Obame na vlast, mogle promeniti sadanja pravila igre. Gotovo oajniki zavrava reenicom: Ipak ostaje mogunost da MekKejn dobije izbore. Uzgred Pajpsova je teza da se demokratske zemlje prepoznaju po odlunosti smanjivanja poreza i sledstveno tome uloge drave. Nemaki istoriar Gec Ali (Gtz Aly) u knjizi Hitlers Volksstaat, kako citira publicista Franesko Bei, navodi da je Hitler smanjivao poreze ak i u vreme rata. Istina nadoknaivao je to nacionalizacijom ogromne imovine Jevreja. Meutim, nisam itao, ali vidim prema prikazu u Novostima, da je izala knjiga Riarda Seneta, Kultura novog kapitalizma, iz kojeg preuzimam citat: Budui da ljudi mogu da nau oslonac u svom ivotu samo onda kada pokuaju neto da uine radi sebe samih, trijumf povrnosti u radu, koli, politici izgleda mi krajnje neizvestan. Moda e revolt protiv ove onemoale kulture biti nova stranica istorije koju moramo otvoriti. Kao privreni ita knjige Teorija zavere Jovana Bajforda, imam na umu da pripadam naciji koja ga je inspirisala da napie tu knjigu i u njoj: Na zaverenike se gleda kao na savren model zlobe, neku vrstu amoralnih nadljudi: na zloudne, sveprisutne, mone, surove, senzualne ljude koji vole luksuzan ivot. Zamilja se da zaverenika klika poseduje ogromnu mo... Otuda ne traim objanjenje ni u



kakvoj zaveri, revoluciji ili bilo emu slinom, ve u interesima da se obavi preraspodela dobara u korist neke od grupa, to je drutvena igra od kad postoji ljudska zajednica. Ameriki Institut za ekonomsku politiku navodi da je od 1947. do 1973. godine dohodak najsiromanijih porodica porastao za 116,1 odsto srednjeg sloja za 99,4 odsto i najbogatijih za 84,8 odsto. Dakle demokratski kapitalizam se bavio uravnilovkom. U narednom razdoblju 1975 2004. dohodak najsiromanije petine porodica porastao je za 2,8 odsto, srednjeg sloja za 23,7 odsto i najbogatije petine za 63,6 odsto. Superkapitalizam odbacuje sirotinju, ali i srednji sloj, na vrlo upeatljiv nain. Brojke su takve da se pomalo bojim kako me hvata zaverenika paranoja. Zemlje, koje ine veinu oveanstva, zahvaljujui procesu globalizacije nezadrivo napreduju i predstavljaju lokomotivu dananjeg razvoja. Najrazvijenije zemlje sveta trenutno gube dah i verovatno bi, zbog krize svog sistema bile u dubokoj recesiji da nije ogromnih otvorenih trita za njihov izvoz (automobila, maina, vrhunske opreme) i to u doskoranje zemlje gladi i pasivnog ekanja milostinje. Sastanak WTO (Svetske trgovinske organizacije) krajem jula pokazuje da probueni Jug nema vie nameru da trpi protekcionistiko ponaanje razvijenih to tite svoja trita i proizvodnju. Zahtev je definitivno ukidanje subvencija za poljoprivrednu proizvodnju, na ta Amerika nikako ne pristaje, a Evropa pomirljivo nudi smanjenje za 54 odsto. Globalizacija postaje Pandorina kutija koju je razvijeni svet otvorio ne slutei ta e sve iz nje izleteti, a na ijem je dnu ostala samo nada, kao u grkom mitu. Svesni svih ovih promena morali bismo izbei podmetnutu polarizaciju na neoliberale i komuniste, ili tome slino. To vodi samo u svau, a ne ka reenju. Ipak, ne odustajem od injenice da je Slovenija 10 godina posle osamostaljenja bila izvoznik kapitala, a da je pod sadanjom vladom, zahvaljujui prihvatanju politike superkapitalizma, neoliberalizma, tajkunizacije ili kako ve hoete, postala jedna od najzaduenijih zemalja Evropske unije. Americi se moe da proklamuje kako je dug referenca, jer ako vam neko daje kredit znai da vredite, te da je dug i onako problem neke druge generacije. Apologeta to se tie - samo je u basni simpatina aba koja bi da se potkiva kao konj. Iz sujeverja i nade citirao bih na kraju deo govora Dona Kenedija studentima Jela (1962): Nije ovo epoha ideolokih ratova... nego praktinog upravljanja modernom ekonomijom. Nisu nam potrebne etikete i kliei nego sofisticirane tehnike, koje pomau pokretanju ekonomske maine... (B&F broj 47, septembar 2008.)

ovek je oveku partner

amerno smo za odrednicu uzeli sintagmu: kolektivno vlasnitvo, jer ona na ruskom glasi: kolektivnoje hazjajstvo, skraeno - kolhoz. Pokuaemo da pokaemo kako milenijumska ideja kolektivnog vlasnitva nije prestala da postoji, iako ju je nasilje komunistikih kolhoza maksimalno kompromitovalo.Jedno je od osnovnih saznanja ljudske vrste, jo iz vremena kada je nastajala, da se u grupi, u kolektivu, lake reavaju problemi (ishrana, odbrana, podela rada...). U skoku do dananjih vremena zadraemo se usput samo na knjizi Rusi o Srbiji i Srbima (Grupa autora, izdava: Aleteja, St. Petersburg prema prikazu objavljenom u Politici) u kojoj su sabrani tekstovi o Srbiji iz razdoblja 1860. do 1914. godine. Razdoblja, kada je u Srbiji porodino zadrugarstvo (dakle kolektivno vlasnitvo) bilo na vrhuncu, i koje autor J. Martinov naziva seljako carstvo, Herbert Vivijan raj za siromane, a veina sa iznenaenjem konstatuje da u Srbiji nema siromaha... srpsko drutvo je drutvo jednakih i u njemu nema izrazite socijalne nejednakosti. Nije mali broj istoriara koji smatraju da je upravo to bilo konica Srbiji da uhvati korak sa vremenom. Danas, u 21. veku, prisustvujemo, najveim delom na tlu razvijenih kapitalistikih zemalja, bujanju kooperativnog (zadrunog, kolhoznog, ako hoete) sektora, v no le k t i lo je koji se pokazuje kao izvanredno reenje za zapoljavanje ljudi u vreih o ko d e r n t v o n a r e s o v a nu menu kada se industrija i usluge modernizuju i izbacuju na desetine o M ni v oj nt e hiljada radnika. Umesto da daje pomo masama nezaposlenih savrev la s l j n o z ai u v id e s t v o mena drava konstatuje da joj je jeftinije i uinkovitije da finansijski d o v o u nj e m i da dr u s v o j e pomae samostalno nicanje inicijativa za rad, sticanje dohotka i koleki da u n o s t r e av a a tivnog vlasnitva. Na to se nadovezuje i duga istorija proizvodnog pob ud o n j e ga a p r e m a t e vezivanja ljudi, ono emu je utopista Robert Oven, teio osnivajui 1825. p r e k l e m e , p i nan s ir p r o b e i da f godine u Americi prvu kooperativu optinu: Nova Harmonija. Projekat t om t nos t i je propao, jer je bio zasnovan samo na lepim eljama inicijatora, ali ne i na d e la interesima ostalih da u njemu uestvuju. Nije, meutim, propala ideja zadruga. U dugom nizu godina opstale su one zadruge koje su nale sebi niu u poslovnom svetu. Na primer, Kreditna zadruga u Ljubljani, osnovana 1856. godine, postoji i danas pod imenom Nova ljubljanska banaka. Kooperative (zadruge) nicale su ne samo u poljoprivredi i trgovinu nego i u graevinarstvu, uslugama... zapravo je nemogue sve nabrojati. Recimo, u vajcarskoj postoje zadruge zajednikih posednika automobila (Car Shering) sa preko 50.000 lanova.

Od utopije do biznisa
Moderno kolektivno vlasnitvo nalo je dovoljno zainteresovanih i da u njemu vide svoju budunost i da drutvo preko njega reava svoje probleme, pa prema tome i da finansira te delatnosti. Te kooperative dele se u dve grupe: A - one koje obavljaju poslove socijalnih servisa, rade u oblasti zdravstva i obrazovanja, usluga, trgovine i proizvodnje i B - iji je glavni posao da osposobljavaju pojedince za izlazak na trite rada: kvalifikacija i prekvalifikacija, pomo psihiki labilnima, povratak u drutvo zavisnika od droge i alkoholizma, reintegracija povratnika iz zatvora... Grupa A je obavezna da bude zajedniko vlasnitvo zaposlenih te da se samostalno finansira, a olakica joj je najee 25 odsto manja stopa poreza nego preduzeima kao i mogunost konkurisanja za projekte javnih fondova. Grupa B je obavezna da ima minimum 30 odsto spoljnih vlasnika (drava, komunalne zajednice, fondovi, humanitarne organizacije...) Ta podela danas je

5

dobrim delom naruena stvaranjem sve novih i novih delatnosti za koje postoje razlozi da budu poreski tolerantnije tretirane nego ostali. Tako, na primer, postoje stambene zadruge koje osnivaju zainteresovani da bi linim radom preko vikenda gradili sebi stanove, za koje uglavnom od optina dobijaju besplatne placeve, graevinski materijal plaaju bez poreza na promet i imaju beneficiranu tarifu prikljuenja na vodovod, kanalizaciju, plin i struju. Zadruga postoji dok se kua ne izgradi, kada je njen zavrni raun prihvaen, ona automatski prestaje da postoji, a zamenjuje je Savet stanara, koji dalje vodi brigu bez iije pomoi. Dakle, jedne kooperacije postoje na odreeni rok, druge na neodreeea ja Na j v e n t r a c i o g no vreme i tree vremenom prerastu u velika i za trinu konkurenciju ko nc e rat i v n ) sposobna preduzea. ko op r u nog s t oji Najvea koncentracija kooperativnog (zadrunog) sektora postoji u Italiji. (zad t ora p o Tu su se stekle dve stvari: da je drava postala dovoljno bogata da moe s e k aliji da se odrekne dela poreskih prihoda, pa ak i da daje u gotovu, kao i duge u It tradicije zadrugarstva sa jakom podrkom leviarskih politikih partija. Dakle u toj zemlji ima ukupno 7.100 kooperativa (ili zadruga) sa 267.000 lanova, od kojih su 223.000 istovremeno vlasnici i zaposleni u kooperativama, njima pomae jo 31.000 volontera, koji nemaju upravljaka prava, a vrednost njihovog posla procenjuje se na oko 5 milijardi evra. Ta suma nije daleko do ukupnog izvoza Srbije. Mnoge od kooperativa odavno su se odlepile od kolektivnog vlasnitva i posluju po gotovo svim pravilima trita. Primer za to su trgovaki lanac REI u Americi, Mountain Equipment Coop u Kanadi, Migros Coop i Cooperativ Group u Britaniji ili nekadanje zadrune tedionice koje su postale velike banke kao Credit Agricole, Raiffaisen, zatim brojne banke koje u svom nazivu nose re Union (Credit Union u Britaniji, a primer). Na alost, raspolaemo samo podatkom da u Japanu ima 14 miliona lanova kooperativa sa godinjim prometom od 21,2 milijarde dolara, kao i da su od sedam miliona stanovnika vajcarske, dva miliona lanovi neke od kooperativa. ta iza toga stoji nismo u stanju da saznamo. Zato pribegavamo onome to je dostupnije. Pre 153 godine u Torinu je nastala prva prodavnica pod imenom COOP, a prodavala je prehrambene proizvode sa kooperativnih farmi. Tadanja velika trgovina zbog ideolokih (poljoprivredne zadruge osnivali su komunisti i socijalisti) i profitnih razloga (obavezna niskih cena) bojkotovala je proizvode koje nude zadruge. Po principu osnivaa kooperativnog sektora u Engleskoj, Vilijama Kinga, Ako moramo svakoga dana u trgovinu da kupujemo, zato ne bismo ili u nau. Tako je u Italiji nikla prva trgovina kasnijeg lanca, koji danas obre robu za preko 12 milijardi evra, od ega 2 milijarde sopstvenih proizvoda, pokriva 17,7 odsto trita, ima preko 6 miliona lanova (oko 10 odsto stanovnitva), a tajna uspeha je u usluzi, kvalitetu i cenama za oko 25 odsto niim nego u slinim trgovinama i, posebno, kultivisanom odnosu prema kupcima. Danas postoji International COOPertive Aliance, sa lanicama u sedamdesetak zemalja. U italijanskom COOP-u pojedinanih akcionara (malih) danas ima manje od est odsto. Trgovaki monstrum prepun novca ukljuio se i u finansijski sektor. Njegova finansijska grupa Unipol postala je opsesija konkurenata, politike i sudstva. U trenutku kada je Unipol pokazao nameru da otkupi BNL (Banca Nazionale del Lavoro) neveliku, solidnu banku, nastalu kao radnika tedionica i postalu izazov za ogromne evropske banke, nastala je bespotedna borba koja jo traje. Ako je broj malih akcionara neznatan, ostala je politika sprega levice i zadrune institucije i upravo se taj deo ispituje na sudu, sa tendencijom da se ustanovi koliko je politika uticala na poslovne odluke. Inae onih 6 miliona lanova stavili smo pod navodnice, jer lan postaje svako ko potpie pristupnicu i dobije karti-

cu za kupovinu na osnovu koje povremeno dobija po neki poklon ili popust na odreenu robu. Tu se kolektivno vlasnitvo, sa poetka, istopilo i samo formalno postoji uz preostalu nesumnjivu prednost potroaima. Nekadanja radnika kooperativa postala je ogromna, uspena i transparentna kompanija, trn u oku tradicionalnog privatnog sektora.

Partnerski kapitalizam
Krajem sedamdesetih godina prolog veka Japan i Juna Koreja izvrili su udar na svetsko trite elika ponudom iju cenu je malo ko mogao da izdri. Dolo je do lananog bankrotstva malih elezara i dela metalskog sektora u Americi, ije je trite bilo najotvorenije. Vispreni ekonomista i pravnik Luis Kelso, naao je reenje i ponudio ga amerikom Kongresu (gde je i usvojeno) da drava, umesto to plaa naknade nezaposlenim, ponudi radnicima da otkupe bankrotirane firme, da stimulie komercijalne banke da daju kredite za otkup, s tim to e najvei deo plaenih kamata radnicima refundirati drava. Taj sistem je nazvan ESOP (Employee Stock Owners Plan). Svoje ideje Kelso je prezentirao u dve knjige: Kapitalistiki manifest i Novi kapitalizam (mogu se besplatno preuzeti na sajtu Kelso instituta). Tvrdio je da sve to predlae samo zato to se boji da se kapitalizam, kakav jeste, ne moe odupreti ideji komunizma. Dakle eleo je da sprei komunizam partnerskim kapitalizmom. Kelso je propagirao: Gde nema vlasnitva nema ni pravde ni napretka... Klasno drutvo ekspandiranog vlasnitva kapije m o da p it aliz a da tala postaje drutvo gospodara, a ne robova... Ljudi se moraju boriti s lim a i za drutvo u kojem e ekonomska ravnopravnost biti barem na nivou e mi ne r s ki k e e nj e l e N t r ta politike. p ar e r z alno s v e o s , Osnovno je da zaposleni, koji prihvate da otkupe bankrotiralu ili pred u ni v o t o p i t i ni t v a i s na bankrotstvom firmu, postaju vlasnici sa podjednakim brojem akcija. Tu se e p v e v la s s t e k o r t e t a uravnilovka zavrava. Oni angauju tim menadera da vodi firmu, koji na v id o u t im j e k o j u j e me u no s t i est meseci akcionarima podnosi izvetaj o poslovanju, a na osnovu godimog or is t it njeg izvetaja glasa se poverenje menaderima. Fond plata zavisi iskljuivo ne k od trinog uspeha preduzea, a pojedinane plate od linog angaovanja. Zaposleni imaju prava na Stock options budui otkup akcija po garantovanoj ceni, to je inae privilegija menadera u drugim firmama. Zaposleni nema prava da prodaje svoje akcije sve dok ne ode u penziju. Ukoliko ne eli da bude vie akcionar, ili odlazi iz preduzea, akcije moe da proda samo svom preduzeu ili da eka penziju da bi ih unovio. Tek kada ode u penziju akcije prodaje po trinoj ceni, s tim to preduzee zadrava pravo pree kupovine. Dobre osobine ovog sistema su da, kako se u izvetajima tvrdi, firme rastu za etiri odsto bre, profit pre oporezivanja im je za 14 odsto vei, a dividende akcionara za dva odsto vee od proseka za sva preduzea. Loe strane su da imaju potekoa sa izborom menadera, da relativno sporo donose odluke, dre znaajna sredstva imobilisana u fondovima, da su im trokovi plata za pet odsto vei i da investiraju gotovo iskljuivo u sopstvenu firmu, a ne tamo gde bi dobili najveu kamatu. U vreme samoupravljakog zajapurenja kod nas je folk-pop poezija obogaena stihom: Amerika i Kanada/ bie zemlje udruenog rada. Pokazalo se da je taj stih bio manje nadrealan nego to bi se mislilo. Naime, u Americi, odakle je sve poelo, danas ima 26 miliona zaposlenih koji su vlasnici preduzea u kojima rade. Talas se iz SAD preneo prvo na Kanadu a zatim i na Britaniju, odakle je nastavio da se iri dalje. Od nama bliskih zemalja ESOP sistem je, na insistiranje sindikata, Slovenija ukljuila u modele privatizacije. Rezultati tog projekta naterali su ekonomistu Jou Mencingera da izjavi kako je bio protivnik samoupravljanja, ali sada kad vidi kako su preduzea iji su vlasnici zaposleni, solidna, uspena, izvozno

7

orijentisana poinje da menja miljenje. Modifikovanu verziju ovog partnerskog kapitalizma poele su da primenjuju najvee svetske kompanije kao to su Shell, Pan American, Microsoft... a to je da deo profita namenjen za poveanje plata isplauju zaposlenima u vidu akcija kompanije i tako ih postepeno uvode u vlasniki odnos. Od poetka je Kelso tvrdio, a naroito kada se pojavila nova varijanta deljenja akcija radnicima, da kompanije moraju iriti vlasniku kulturu ija je polazna taka informisanje akcionara. Stalnu akciju irenja vlasnike kulture vodi NCEO (National Center for Employee Ownership) i Kelso institut. U tekstu Svet i ideje Kelso pie: Kada ljude bacite u ekonomsku arenu, a ne date im kapital i instrumente upravljanja, to je ista klanica kao kada su goloruke hriane u antikom Rimu bacali meu lavove... Univerzalno pravo na posedovanje kapitala (capital ownership) nije samo elja nego, kao to je to jo Aristotel naslutio, jedno od ljudskih prava. Ako su Kelso i njegov ESOP, savremeni utopizam, onda je preko sto miliona ljudi u svetu koji su suvlasnici kompanija u kojima rade i njima upravljaju argument da utopija o ekonomskoj demokratiji moe i da se realizuje. Ne mislimo da je partnerski kapitalizam univerzalno reenje i da e potopiti sve ostale vidove vlasnitva, meutim jeste korisna mogunost koju je teta ne koristiti. Tendencije bogaenja bogatih i siromaenja siromanih samo mu idu na ruku. (Edicija Biznis Top 2007, oktobar 2007.)

Evropa na nianu

oskora su bogati Rusi odlazili u zapadnu Evropu punih depova da se nakupuju lepih cipela i odee i napiju dobrih vina, meutim, vremena se menjaju u njihovu korist. Od kako ih je krenula karta sa rastom cena nafte, postali su toliko bogati da pare vie ne staju u depove, nego u finansijske fondove to je promenilo i njihove kupovine. Najnovija je ponuda jednog od najbogatijih Rusa, Vladimira Jevtuenkova, da otkupi nita manje nego nemaki kolos Deutsche Telecom. Istini za volju, nije mu to polo za rukom od prve, ali mu nije ni promenilo namere, jer kako izjavljuje, u pitanju je samo vreme i novac, a on i jednog i drugoga ima na pretek. Kako ga procenjuje ameriki asopis Forbes, njegov lini buelar tei 7,3 milijarde dolara, a uz to je predsednik, to na ruskom zovu hazjain, ogromnog multisektoralnog holdinga Sistema, ije finansijske dimenzije, sem njega, malo ko zna. Taj ruski privredni mastodont kontrolie 180 prosperitetnih kompanija i u prvom tromeseju ove godine je fakturisao 4,6 milijardi dolara. Jedna petina njegovih akcija kotira se na Londonskoj berzi. Na Jevtuenkovu ponudu za kupovinu iz Deutsche Telecoma su, uproeno reeno, odgovorili da nije dovoljan samo novac da bi ih neko kupio. Odgovor je zasnovan na injenici da Rusi danas mogu, ako hoe, da poalju u svemir ansambl ou gerli, ali nisu u stanju da postignu zapadne standarde produktivnosti i kvaliteta. To je tano, koliko i injenica da je to istovremeno i jedno od najveih svetskih trita u usponu, te da nadmenost moe samo da teti Nemcima. Simbol Rusije nisu samo medvedi nego i nafta i zlato, kao podloga za ekonomski razvoj. Ljudi se lako naue da rade vie i bolje kada im se ponudi dobra organizacija i

zarada. To je ono na ta Jevtuenkov rauna kao na svog asa u rukavu, kojeg e u jednom trenutku izvui tokom cenjkanja. On je navikao da igra u senci, da vezuje konce i da na kraju dobije to je smislio. U Rusiji je to postigao i sada eli da se okua i na Zapadu. Jevtuenkov nije finansijski strunjak nego inenjer, istina naknadno je magistrirao iz ekonomije. Poeo je u malim preduzeima kao organizator proizvodnje, pa direktor i verovatno bi tako napredovao korak po korak, da se nisu stekle dve okolnosti: raspad SSSR i njegova enidba sa svastikom strahovito monog gradonaelnika Moskve Jurija Lukova. Dotini Lukov, koga ni Putin, ne sme ili nee da dira, nije stekao lino bogatstvo, ali je zato njegova supruga, Elena Baturina, kako su je na zapadu nazvali tajkun u suknji, jedina Ruskinja na Forbes listi najbogatijih ljudi na svetu. Tom linijom je provincijalac iz Smolenska uao u moskovsko visoko drutvo. Kako sam voli da kae, nije naftaki oligarh, nego zaljubljenik u nove tehnologije, ne samo u elektronici nego i u finansijama. Sluaj je hteo da je za linog savetnika u holdingu postavi Vladimira Krijukova, e lova e da im p o s o v a poslednjeg efa KGB-a, a za efa analitikog sektora Vagiva Gusejs ob nd u na nova, biveg efa KGB Azerbejdana, pa ga ni Putin, kao ni veina Ra odi nji uit y f oilijardi Rusa, ni ne primeuju. Dakle, taj ruski milijarder, odskoio je prvi iz o v og v at e e q 0 0 m mase bogataa, koji kupuju placeve i vile na obalama Jadrana i Medi p ri t i i 3 .1 t upaju terana i gutaju luksuzne hotele i turistika naselja irom sveta. dos ra! Nasa akc ije o d o la t o z 0 o d s t i ne To to je revolucionarno kod Jevtuenkova je udar u centar evropskog t ako e i p o 3 o v e t r e t o finansijskog poslovanja sa nita manjom namerom nego da otkupi najvenud od nj i h t ako n eg evropskog telekomunikacionog giganta. Ne uspe li to njemu, svakako v i e nos t i ija e uspeti Novim varvarima iz Amerike. Razlika je bitna: ameriki agresivni v r e d ne od b private equity fondovi, koji poslednjih godinu dana kao cunami preplavni ko ljuju svet i otkupljuju sve to im dolazi pod ruku, a kupuju samo zato da bi rasparali kompanije oslobaajui ih od neprofitabilnih delova, reorganizovali ono to je preostalo i to pre prodali za velike pare. Dakle, ako Deutsche Telecom ne pristane na rusku ponudu, koja mu obeava trite, morae da pristane na ameriku ponudu koja mu nudi restajling i rasprodaju. Ova klackalica izmeu ruskog hazjaina i amerikog bosa nije nikakva novinarska konstrukcija. Naime, Hamilton Toni Dejms, predsednik Blackstone, najjaeg private equity fonda, doputovao je ovih dana u Italiju odakle zapoinje svoj evropski oping. Italijanima je odmah stavio do znanja da je bacio oko na njihov Telecom Italia fiksna telefonija, na TIM mobilna telefonija i na ENEL nacionalnu monopolistiku elektro-energetsku kompaniju. Italijani, koji su se do besvesti svaali sa pancima to ele da otkupe italijanske autoputeve, odjednom su prihvatili prodaju autoputeva, ne bi li se koncentrisali na ozbiljnije pretnje iz Amerike. Private equity fondovi ili Novi varvari, kako ih popularno zovu, buknuli su posle 2000. godine kada su akcije na berzi poele vrtoglavo da padaju, a kamatne stope dostigle najnii nivo. Tada su veti finansijeri otkrili Eldorado: povezavi te dve stvari, kupujui jeftine akcije kompanija za jo jeftinije kredite. Novo u tom postupku je da su kupljene kompanije varvarski raskomadali, odbacivali iz njih neproduktivne delove i prodavali preostale reorganizovane i modernizovane delove po viestruko uveanoj ceni. Zarade su enormne i postupak se uvreio kao koristan po ukupnu ekonomiju, pa se postepeno poeo prenositi i na Evropu da bi ove godine prerastao u pravi atak. Rauna se da e ovogodinji obim poslova private equity fondova dostii 3.100 milijardi dolara! Nastupaju tako to za akcije nude i po 30 odsto vie od njihove trine vrednosti tako neto niko ne odbija.

9

Pre desetak dana, na primer, Freeport McMoran fond otkupio je kompaniju Phelps Dodge, proizvoaa bakra i molibdena i u istom danu su akcije te kompanije porasle na berzi za 26,78 odsto. Iz tog podatka se vidi zato se kae da su ovi fondovi osueni na uspeh. Iza tehnologije uspeha postoje i neke sluajnosti koje te poslove ine uverljivijim. Pomenuti predsednik Blackstone fonda, r a je Toni Dejms, prisan je prijatelj sa Dordom Buom Mlaim jo od vrev r o p p od uda E la mena studija na Harvardu; generalni menader fonda, Stiven varcman, h d o i l o s r d n i I s t o ka po kojem je u filmu Wall Sreet graen lik berzanske ajkule, bio je koorne m ac a i s a a dinator meunarodnih ekonomskih poslova u vladi Riarda Niksona i prok u p Z a p ad fesor menadmenta na Jejlu. Nakon politikog kontakta, profesorski posao i sa naglo zamenio bespotednim angamanom u finansijama. Dakle nigde se veliki uspeh ne pravi ukoliko nema sprege sa politikom (i policijom), a to pre svega znai sticanje prihoda na raun poreskih obveznika. U svakom sluaju, Evropa je dola pod udar nemilosrdnih kupaca i sa Istoka i sa Zapada. I dok se batrga oko carinskih stopa, kontingenata, zatita nacionalnih interesa, muke sa ustavom, dotle je drugi gutaju, da bi ovih dana ve poeli da se dave od tog gutanja. Naravno najgluplji je i najneefikasniji protivlek zatvaranje pred svetom. Pasivna situacija ju je ve naela, a meu ajkulama nema mesta za bele hrizanteme, kapucinere i seanja na slavnu prolost. (B&F broj 26, decembar 2006.)

Bauk krize nad Evropom

rema grkoj mitologiji Evropa je ki fenianskog kralja Agenora, koja je na leima bika (preruenog Zevsa) pobegla preko mora. Prema berzanskoj terminologiji bik je simbol rasta berzanskih cena, tenje da se kupovanjem akcija dospe do to vie novca. Kako sada stvari stoje, Evropa bi pre trebalo da se nae na leima propetog medveda, koji je berzanski simbol recesije i odbrane od nevolje, a tu je izrazito neudobno. Dakle, sve je polo naopake... Vidi se to najbolje kada se iz mitologije vratimo u stvarnost. itav januar je protekao u intenzivnim traenjima reenja za krizu koja izbila na videlo u jesen 2007. godine i sada ulazi u najeu fazu. Najagilniji, nemaka kancelarka Merkel i francuski predsednik Sarkozi, trude se da formuliu svoj koncept mera i da za njega privuku britanskog predsednika vlade, Gordona Brauna, te da kao nekakvo evropsko sveto trojstvo povedu ostale nacije ka izvesnijoj budunosti.

Panino traenje antikrizne politike

Jo prvih dana januara tandem Merkel Sarkozi, uz potporu biveg Britanskog premijera Blera, lansirao je pod parolom Svetska kriza svetsko reenje ideju o stvaranju jednog svetskog tela koje bi koordiniralo napore irom planete u borbi protiv krize. Priljivi Sarkozi je tada rekao: Imamo potrebu da se Kina, Brazil, Afrika... ukljue u preimenovanje svetskog sistema... Mogue je da se pored Saveta bezbednosti, stvori i jedan Ekonomski savet pri OUN. Kancelarka Merkel smatra da bi se mogla napisati jedna Povelja o trajnim pravcima razvoja ekonomije, neto po modelu Povelje o ljudskim pravima. Blerova ideja je da se svetske

finansijske institucije kontrole moraju reorganizovati, jer MMF i Svetska banka zastareli i prevazidjeni. Da bi malo vie razjasnio Sarkozi je dodao: Stvari moraju biti jasne, u 21. veku ne postoji vie jedna jedina nacija koja moe da diktira ta se mora raditi... koja e naloiti ostalima da plaaju dugove koje je ona napravila. Lii to na poruku Obami da vodi rauna kad bude prekrajao ameriku politiku prema svetu. Nije prolo ni dve sedmice, a Merkel i Sarkozi su se okrenuli problemima Evrope. Zapravo sopstvenim problemima u okviru jedinstvene EU. Nemaka bi trebalo da obznani definitivno svoj plan konsolidovanja bankarskog sistema i realne ekonomije i to najverovatnije masivnom upotrebom javnih para dakle dravnom intervencijom, protiv koje je Merkel bila na poetku krize. Ve je predviena suma od 1,8 milijardi evra za spas Opela i neprecizirano uee u spasavanju Commerz banke kojim bi 25 odsto njenog vlasnitva prelo u ruke drave. U okviru Eurogrupe uobliava se model koji se bazira na merama to je preduzela vlada Gordona Brauna u Britaniji - dravnim garancijama za interbankarske kredite i za obligacije koje emituju banke kako bi se pokrenula sfera kredita. I bar dok ovo piemo, moe se citirati samo Sarkozijeva tvrdnja: Nali smo zajedniki put da stavimo na noge usaglaenu i koherentnu politiku Evrozone protiv svetske krize. Kako taj put izgleda ovih dana emo videti.

eCB: Plaae i budue generacije!

Konano Evropa prestaje da se zamlauje prolou i sva je koncentrisana na budunost, naalost tek onda kada je ta budunost najneizvesnija. Naime, prognoze Evropske centralne banke (ECB) za 2009. godinu govore o veror opa o Ev s e i vatnom padu BDP od 1,9 odsto u celoj Evrozoni, pri tom e dvanan o na aj e da o l o u a K t est lanica pasti u izrazitu recesiju tekih posledica. Vie od polovine r n p r e s la u j e p e nt r i s a lanica probie mastrihtski plafon od 3 odsto deficita u odnosu na z am je ko nc s t , BDP, nezaposlenost e dostii 9,25 odsto odnosno izgoree bar 3,5 s v a u d u n o e k o nd a s t miliona radnih mesta. Irska, donedavni evropski uzor (u naduvanom) na b a l o s t t udu n o napretku pae na najnie grane i zabeleiti smanjenje BDP za 5 odsto na j e t a b i j a i rast deficita od 11 odsto. Oekuje se da nezaposlenost najvie poraste u ka d a e i zv e s n paniji 16,1 odsto. Nemaka e verovatno zabeleiti pad proizvodnje za naj n 2,3 odsto. U Francuskoj se oekuje najvei rast deficita platnog bilansa tokom njenog lanstva u EU od 5,4 odsto. Britanija, kao najstabilnija ekonomija u EU i uverena da joj nacionalna funta koristi vie nego evro, verovatno e zabeleiti pad BDP za 2,8 uz pesimizam koji govori o rastu deficita za 8,8 odsto. Funta je 2000. godine kupovana za 1,74 evra, prole godine za 1,31 a ovih dana je odnos evro-funta gotovo izjednaen. Vrlo je verovatno da e, nastavi li se tako, Britanija potraiti utoite u Evrozoni. Samo tokom jedne sedmice, 23. januara, ECB je po trei put skrenula panju da je snizila kamate na najnii dopustiv nivo, a da kriza i dalje, ne samo traje, nego ulazi u sve eu fazu. U biltenu te banke napisano je da kriza pogaa bez izuzetka sve vodee ekonomske sfere te da teka i sinhronizovana recesija preti da se njeni efekti prenesu i na budue generacije! Takav pesimizam jo do sada nije dolazio sa te strane. Svetska ekonomija, pie dalje, prolazi kroz fazu teke recesije zaotravajui se i produbljujui se na svetskim finansijskim tritima blokirajui tranju u svetskim razmerama, kao i u zoni evra, i to za dui period. Evrozona mora pokrenuti i predvoditi strukturalne reforme ekonomije, socijalne sfere, zdravstva, trita rada, finansija da bi ih uinila efikasnijim i konkurentnijim. Alarm ECB istovremeno je i apel i naredba. Doprinee on da se lake formira udarno jezgro antikriznog pokreta. Da Francuska i Nemaka, kao u doba Mite-

4

rana i Kola, uz privlaenje Britanije u taj zamajac, pokuaju da ujedine razbucanu zajednicu, kako bi opstala. Izgleda da su u nevoljama ak i evroskeptici uvideli da im samo zajedniki front moe pomoi da lake prebrode krizu neizvesnog trajanja i opake izvesnosti. Sarkozi je delimino natuknuo kako je Evropa kolateralna teta amerikog sumanutog vladanja svetom u doba prethodne administracije. Nije on ni Americi otkrio nita novo. Zna ona i ne bez razloga ponovo iitava Kejnza i Galbrajta. A Galbrajt je u Kratkoj istoriji finansijske euforije 1990. godine, posle znatno blae krize 1987. godine, napisao: Velika recesija znai nezaposlenost, smanjenje plata, narod koji nije u stanju da plaa kredite, dakle uveanje gubitaka banaka, dakle manje kredita, dakle sve vie preduzea koja propadaju, i jo vie nezaposlenosti itd... to objanjava strmoglavi pad vrednosti akcija svih preduzea, ukljuiv i ona koja sa bankama, kreditima i nekretninama nemaju ama ba nita zajedniko... Ne odolevam najpoznatijem delu, ponovljenom vie puta u ovoj novini, koji glasi: Tako budale, pre ili kasnije, bivaju odvojene od njihovog novca.

A mi istoriju za trku imamo

Za kraj ono nae neizbeno pitanje: ta se nas sve to tie? Zaista, uglavnom je sve kao to je bilo loe, dakako. Politiari su nam jo na poetku rekli da su nae rezerve tolike da emo moi drugima da pomaemo. Nema mesta panici, kad se bolje razgrne vidi se da e moda po neko ostati bez posla, propasti po koja firmica, bankica, fabrikica... ta je to za nas. Setimo se samo kako je bilo u vreme bombardovanja i sankcija. Uostalom, razumevao je Miloevi svoj narod i kada je rekao za sankcije da e samo probuditi nau sposobnost da se snalazimo. Snali smo se, skoro svi su ivi, neki su i zdravi. Treba li da se brinemo to e neki od naih koji su pobegli na Zapad morati da se vrate, jer e kako ECB tvrdi doi do kontrakcije trita rada, istina slali su oni doznake koje su glavnina onih 4-5 milijardi dolara koje godinje uu u zemlju. Umemo mi da nadoknadimo takve stvari, na primer, samo poveanje akciza donelo je dravnoj kasi 15 milijardi, istina dinara. Onda pomo iz inostranstva preti da presui nije ni bitno. Jo je juna meseca premijer Cvetkovi izjavio da nam sve manje inostrana pomo treba. Opet te grinfild investicije o kojima se toliko pria, i one su 2006. godine iznosile 4,38 milijardi dolara, pa krenule naglo da padaju. Sve to moe da nas snae je da se taj pad nastavi, na ta smo ve naviknuti. Kau kako e najveu muku imati zema v o l ja e li da mlje koje imaju veliko uee izvoza u BDP. Pogledajmo samo kako stojimo ne s u ut ic i uv id ont ovde u naem komiluku: Bugarska 60,8 odsto, Hrvatska 49,3 odsto, a p fr e da d BiH 36,1 odsto, a mi 27,6 odsto od svih njih smo najmanje ranjivi. z g l e e v r o s k j e d ni ki e I i Uostalom dosta nam je prenemaganja pred tom Evropskom unijom. a k am o z a i da la k v e s n o g t i . Moi emo konano u lice da joj kaemo kako nam je dosta njenih proim s e p o mo izu ne iz e s no s m o r o d e kr p a ke i zv blema, kako mi nismo spremni da rtvujemo svoju samostalnost za njih. p r e b anja i o A morae ona malo bolje da odmeri kako se odnosi prema nama ako mit raj sli da naplati ono to joj dugujemo. Na dug inostranstvu iznosi 6,3 milijarde u javnom i 14,3 milijarde u privatnom sektoru, sve zajedno 20,6 milijardi evra. Pa ako ih ele nazad, neka se malo urazume. Jer imamo mi vanije stvari da reavamo. Vidi li taj svet ta nam radi Kosovo, ono bez Metohije poeli su da se ponaaju kao da su stvarno samostalna drava i to na srpskoj zemlji. Onda ovi domai izdajnici, samo nam oni trebaju ako zagusti, zato su se ve pobrinuli nai iriliki hakeri ik proitajte Helsinku povelju na internetu, a da vam se ne prikai neki razorni virus, Peanik jo malo ko moe da uje i vidi i njega sreuju. Nita od tih nitaka, kako ih je nazvao Otac Dobrica, nee ostati. Umemo mi da uvamo svoje heroje. Doe li vreme kakvim nam prete i Ratko Mladi

e ui u Srpsku skuptinu, a ne samo Miladin Kovaevi. Rastu i nove generacije u koje se moemo pouzdati. U jednoj zemunskoj osmogodinjoj koli nastavnica tvu rans e u geografije samo to nije dobila batina od aka kad je htela da predaje o ost d ug in mili jar ili jar de e mrskim antisrpskim zemljama kao to su Albanija i Hrvatska. Za nas d ,3 Na s i 6 3 m , sv - njih ni u geografiji nema! E sad to je u toj Hrvatskoj kupovna mo 14 , s e k t oru rdi no iz o m i po stanovniku 4.565 a kod nas 3.227 evra godinje, to je opet neka , ja j a v n i v a t n o m , 6 m i l i l e n az ad smicalica. Evro stigao na preko 95 dinara, nema veze, kotala je vekna r u p dno 20 o ih e ume hleba od 600 grama kod nas (22.12.1993.) 4.000.000.000. dinara. Mi umez a j e . P a a k l o u r az mo da izdrimo. Ima ravno dve decenije kako nismo dostigli realni BDP e v r a s e ma iz 1989. godine. Ve smo navikli. Drugde bi zbog takvih stvari padale vlade n e ka i partije, kod nas nema ni govora, jer mi oslonac imamo u Majci Rusiji, ako zagusti ona e nas da pomogne, kao to je pomagala u Prvom srpskom i Hercegovakom ustanku. Uostalom taj Galbrajt, iji sin rovari po ovdanjoj tampi, napisao je: Malo je polja ljudske aktivnosti gde istorija tako malo znai kao u finansijama. Pa ta? (B&F broj 52, februar 2009.)

Dopingovanje kapitala

naj ko misli da su literatura, pozorite i film branjevina drame, vara se poprilino, jer nema veeg poprita drame nego to je berza. Na njoj sve postoji samo do idue drame. Na njoj se ak i hepiend zavrava dramom. Setite se kraja prolog veka basnoslovnih virtualnih bogatstava koja su se prosto slivala na vlasnike akcija, obveznica, derivata... sve dok nije pukao skandal kompanija ENRON, WorldCom... posle kojega su na desetine hiljada radnika akcionara ostali bez uteevina sticanih decenijama odricanja; ostajali bez posla, bez zdravstvenog osiguranja koje nije imao ko da placa... i kao utvare iz antikih drama lutali u potrazi za novim poslom i zaradom. Onda je opet sve krenulo na bolje da bi posle 7 godina eksplodirala drama (subprime) kredita, kada su ljudi ostajali i bez svojih domova, automobila i uverenja da postoji srea. Mislite li da je tu kraj? Ne, elja za uveanjem imovine dublja je od bilo koje druge zavisnosti. Dokle god nje bude, bie i drame gubljenja, koja se uvek ponavlja sa uverenjem da e se drugi put naslutiti trenutak kada se sa hrpom novca valja povui iz igre, pre nego to pone krah. Sve ostalo je samo interval. Kriza subrime kredita, jedna od najduih i najneizvesnijih, jo je u toku i kraj joj se nazire u optoj krizi. Prvo su se 23. marta 2008. sastali predsednici (guverneri) centralnih banaka Amerike, Evropske unije i Britanije da bi pokuali da nau reenje, kunui se, da uprkos presijama, nee spasavati ekonomiju dravnim parama. Zatim su dan kasnije britanski premijer i francuski predsednik posvetili sastanak istoj temi ne pokazujui preveliku gadljivost na dravne intervencije. Pridruila im se kandidatkinja za predsednika SAD, Hilari Klinton, predlaui direktorijum za krizu (Grinspan, Volker, Rabin) koji bi predsedniku Buu predloio kako da intervenie. Na sve to je Finacial Times, glasilo liberalne ekonomije, konstatovao da su od amerikog snienja kamatnih stopa na 2,25 odsto pri inflaciji od 2,5 odsto, to ponovo prelazi u poklanjanje novca, do ve obeane pomoi amerike vlade, u pitanju posezanja javnim novcem u privatne gubitke, odno-

4

sno disperzija gubitaka na sve graane i dakako na one koji nisu ni najmanje krivi za krizu. Eto objanjenja zato danas nema skakanja gubitnika sa oblakodera iako je u Velikoj krizi 1929. godine izgorelo 50, a danas peko 1.000 milijardi dolara. Vie gubitnici ne snose sami svoje kockarske dugove. Kada je krajem 17. veka izgraena zgrada Londonske berze na njoj je pisalo: Dictum meum pactum (Moja re je moja obveznica), danas, pogotovo kada zagusti, re vie nema znaaja.

Nenaminkana prolost
Bar pet vekova ima od kada su poele da niu pretee berze. Nastajale su na ulicama, gde bi se trgovci i finansijeri sakupljali i sklapali poslove. Godine 1555. nikla je English joint stock Co. preko koje su sakupljana sredstva za poslove gradnje kanala, luka, kasnije eleznica i drugih velikih infrastrukturnih projekata. Godine 1697. u Engleskoj je donet zakon o brokerima da bi se spreilo mnotvo incidenata insider tradinga i market rigginga (finansijske pijunae i trinog lairanja). Dakle tradicija zakonskog ograniavanja nelojalnog ponaanja ima 311 godina. Nije berza kriva za kriminal nego ljudski karakter. Pitanje je da li bi bez berze i trine privrede progres ljudskog drutva bio tako brz. Evo primera: u SSSR je sa 2 odsto zemlje u okunicama snabdevano 64 odsto velikih gradova hranom. Okunice su bile rudimentovana trina proizvodnja, a pijace - berze. Monstruozna planska privreda poraena je od siune ekonomije. Dananja londonska berza London Stock Exchange, nikla je 1801. godine i prvi su joj poslovi bili finansiranje dveju trgovako punih kompanija za Kinu i Indiju. Prvi put su tada prodate akcije sa pravom uea u moguem profitu. Poslovi su uspeli i dali impuls za bezbroj novih i najrazliitijih investiranja. Druga najslavnija berza NYSE (New York Stock Exchange) nastala je tako to su se 1792. godine 24 velika njujorka trgovca dogovorila da se svakodnevno nalaze u Wall Street-u i tu trguju meusobno. Eksplozija rasta poslova nastala je tek 1800. godine kada je uvedena mogunost da finansijer za dati novac postaje adekvatan suvlasnik kompanije. Bilo je to zlatno doba potenja i ljudi od rei, mada su i tada postojali pekulanti i razbojnici koji su na razliite naine otimali novac. Obim sve veih poslova i potreba za sigurnou aktera naterala je i njujorke investitore, kao i one u Londonu, da sagrade sebi zgrade berze kako bi u njima poslovali bez mnogo strepnje. Pitanje kako bi svet izgledao da nema berze zapravo nije umesno. Berza nije insulin ili tranzistor - eksces srene imaginacije, ve, kako smo videli, dugo deljana institucija trine privrede. Ona je nervni sistem ekonomije. I kao svaki nervni sistem podlona je neurozama, stresovima, pa i sklonosti ka ludilu. Nije lako nai racionalno objanjenje za niz berzanskih zbivanja. Jedan od najsveijih hirova berze desio se 20. marta kada su se akcije FIAT-a u jednom danu strmoglavile. Naime, od 2004. godine, kada upravljanje kompanije preuzima mladi, energini menader Seo Markione, vrednost akcija kompanije neprekidno je rasla i to od 4 do 23 evra po komadu. Onda su navedenog 20. marta 2008. iznenada pale na svega 14 evra. FIAT skoro da nije ni primetio krizu automobilske industrije, jer se njegova vozila prodaju izvanredno i na domaem i na stranom tritu; kompanija je poveala svoje investicije u Brazilu za 3,5 milijardi evra; sklopljen je ugovor sa indijskom kompanijom Tata, vredan 1,5 milijardi evra sa opcijama za saradnju koji obeavaju naredne milijarde poslova. Ipak, pomenutog etvrtka eksplodirala je ponuda akcija, koja je dovela do naglog pada vrednosti. ta je u pitanju? Neurotini hir, spekulacija monih igraa, ili hronina preraspodela bogatstva. Ve narednog ponedeljka, 26. marta, vrednost akcija se vratila na preanji nivo.

Milijarde gore kao aa

FIAT je detalj, celinu pokazuju podaci meu kojima je, na primer, taj da je 27. februara na berzi u angaju izgorelo 100, U Evropi 270, u Americi 320 milijardi dolara. Onda se relativno smirilo, da bi opet nastajali Crni petak u Americi 14. marta (-180 milijardi dolara), Crni utorak u Evropi 18. marta (-200 milijardi evra). Ranije pomenute konsultacije guvernera nacionalnih banaka i dravnika posledica su tih zbivanja. A onda, opet podjednako iznebuha, svetske berze vraaju 227 milijardi evra, 24. marta i to preteno u Evropi. Seizmoloka pravila da potresi budu najavljeni tutnjavom i da se smiruju postepeno na berzi ne vae. Tu propadanja i uzleti udaraju kao grom. Tih udara bilo je u proteklih pola godine toliko da bi se ak i pokusni kunii navikli na njih. Jesu li i ljudi oguglali na stresove ili neto nije u redu sa bezbrojnim milijardama koje nestaju i vaskrsavaju na voleban nain? Kao i uvek ne postoji samo jedno objanjenje. Meutim jedno od glavnih je sledee: ukupna svetska vrednost berzi rauna se na 51 hiljadu milijardi dolara, ine vrednost trita derivata na oko 480 hiljada milijardi dolara to je nominalna vredimo v ge nost 30 puta vea od amerikog BDP, odnosno 12 puta vea od svetske nje m r u de , v e al o k o j e d n j e b u e ekonomije. Gde je tu logika? Vrednost berzi se rauna prema acd za u i s e l j a j e o d b o k l e g oj a , k o j a tual value (koliko se zaista moe dobiti), a vrednost derivata (fon lja D n m dova) prema notional value (pojmovna vrednost, utisak). Razliku dub is no s t i. e gub l je v e r e nje it i z a v i d r am l j a s a u na s l u t m je, krajnje pojednostavljeno mogue objasniti na primeru tehnike b i e k p o na v ugi p u t s a h r p o p r e osiguranja. Ako ste kupili automobil vredan 10.000 dolara i osigurali u v e e s e d r d a s e i z ig r e , ga, posle nekog vremena korienja vi i dalje verujete da taj auto vredi d a u t a k ka p o v u i h . S v e priblino onoliko koliko ste ga platili. Meutim, ako vam se on zapali t r e n c a v a l j a o n e kr a e r v a l osiguranje e vam na ime za obeteenja dati 3 do 4 hiljade, a ne deset. no v t o p amo int Dakle derivati su utisak, fikcija vrednosti, a ne ono to za njih moete done go al o je s biti. Otuda oscilacije cena derivata zapravo predstavljaju oscilacije fikcije, ost bilo da rastu ili padaju. Raunajui na ljudsku slabost da povremeno lau sami sebe predsednik FED Ben Bernake je u trenutku izbijanja krize kredita nekretnina pozvao sugraane da se uzdre od prodaje svojih certifikata i derivata, jer se jedino tako moe ouvati utisak bogatstva odnosno spreiti da se notional pretvori u daleko manju actual vrednost. I... ode sanak pusti.

Mapetovski ljupki monstrumi

Obinom naem oveku koji ivi sa mesenim prihodima (manje ili vie) od 500 evra sve to mora da izgleda neuhvatljivo bar koliko i rastojanje u svetlosnim godinama do drugih galaksija. Prvo, za par stotina godina postojanja berze, tehnologija njenog poslovanja dovedena je do savrenstva. Izmiljene su na hiljade institucija, proizvoda, termina i rokova ija je svrha da se to vie priblie akcionarima i to efikasnije prikupe svaki slobodan kapital, prepakuju ga i prodaju uz to bolju zaradu. esto to biva upotrebljeno da sludi ljude i opeljei ih. Sasvim je svejedno da li su u pitanju novac, sirovine, plemeniti metali ili ma koja druga vrednost. Ako se odbiju investicije drava, nema projekta, to veeg to bolje, ija realizacija nije investirana sredstvima prikupljenim na berzi. Svaka dobra poslovna ideja ima svoju berzansku vrednost. Svaka velika glupost takoe. Venture capital smiljen je da bi se investiralo u esto fantastine zamisli talentovanih i siromanih izumitelja. Pitanje je bi li Voznijak i Dobs, osnivai Apple kompanije, postali najuspeniji i basnoslovno bogati kompjuterai da njihovu zamisao o PC nije izgurao venture capital do izlaska na berzu. Ona pria o prodaji kombija, da bi se tim parama poelo, ljupka je literatura. Berza kao institucija zastraujue je mona. Zato zastraujue? Zato to, na pri-

45

mer Kina poseduje preko 800 milijardi dolara u amerikim dravnim obveznicama i vlasnitvu amerikih kompanija. Zamislimo, na primer, da Amerika otvoreno povede kampanju bojkotovanja Olimpijskih igara u Pekingu i da kinesko rukovodstvo uvreeno, kao to ume srpska vlada, rei da se osveti pustivi naglo u prodaju amerike akcije i obveznice. Moglo bi to, infantilno raunajui, da baci na kolena kompletnu ameriku ekonomiju, ali bi kolateralnoj kineskoj ekonomiji (zbog pada vrednosti ponuenih akcija) zadalo podjednako koban udarac, te izazvalo eskalaciju sukoba sve do poravnanja rauna nuklearnim arsenalom. To se, dakako, nee desiti, u ta nas uverava izjava amerikog predsednika da e lino prisustvovati Olimpijadi, odnosno, zato to su u pitanju dve zrele nacije, koje interese umeju da stave iznad radikalnih ideolokih ili nacionalistikih poimanja. Teko je odoleti da ovde ne navedemo da se u dananjem svetu radikalizam, bilo koje vrste, loe kotira. ak i samo politiko radikalno deklarisanje ne donosi vie od 5 do 10 odsto glasova uspaljenika. Kod nas je taj procenat bar trostruko vei, a odraava se to kako na funkcionisanje berze, tako i na priliv stranih investicija, zajednikih ulaganja i beanja onih koji su ve nesmotreno doli sa svojim kapitalom. Ostaju uglavnom hazarderi i oni koji gledaju da u to kraem roku i to zelenakije opeljee dunika u nevolji. Berza nije nikakav samostalni zloduh ili ekonomsko boanstvo, kako bi ekstremisti da je predstave, ve samo jedna briljantna institucija, koja kvantifikuje i kvaa ni o d o b r e f i ka s n lifikuje ljudske elje, potrebe, stremljenja, pa i pohlepu, umnoavajui e e ni a ni j j e s am o nj e ko s e . njihove efekte i ubrzavajui tako ekonomski rast, esto do hipertrofije. rz a B e on vrh p it a Najnovije berzanske tendencije pokazuju da ona moe i da prati humala , , a l i j e u k o j e s a i l o z e n ne tenje efikasnije od politikih pogaanja i lanih obeanja ekoloki o r u s l u i i b e r ze z o e t ku i socijalno skladnog rasta. Naime, jedno je katastrofa junk bonds hazarn j im i p r o t i v t a na p derskih obveznica smea. Drugo je, upeatljiv rast vrednosti sustainable B i t i t i l u d i s n i j u ma kompanija onih koje u prvi plan stavljaju odrivost razvoja. Ekonomista b i b e g mile i nobelovac Jozef Stiglic definisao je dva zahteva koji su postali kredo obetre spravljenog sveta: Drugaiji svet je mogu i Odrivi (sustainable) razvoj. Ovaj drugi poinje da se ostvaruje preko berze. Evo kako. U Evropi je UBS emitovala certifikate kojima se investiraju etiki i socijalno orijentisana preduzea. Primeri iz Amerike daju se nai na sajtu ftse4good, odnosno u Indeksu odrivosti Dau Donsa (Dow Jones Sustainability Index). Kvantifikacija tih sredstava jo nije uobliena, kree se oko 10 milijardi dolara u Americi, oko 3 milijarde evra u Italiji... no trend je veoma znaajan kao odgovor na bezglavu jurnjavu za profitom ija su rtva postali i ljudi i prirodna sredina. Evo jo dva primera koji ine jasnijim o emu se radi. Multinacionalni hemijski gigant Henkel publikovao je ovih dana svoj Sustainability Report 2007 u kojem se kae da je u ime ouvanja sredine smanjio za 57 odsto koliine tekih metala u deterdentu, smanjio za 27 odsto upotrebu energije i za 72 odsto smanjio broj nesrea na radu u svojim fabrikama. Odmah posle toga naglo je poela da raste cena akcija ove kompanije. Finska kompanija Nokia izbacila je na trite novu generaciju mobilnih telefona koji su 80 odsto reciklabilni. Opet je berza pozdravila tendenciju rastom vrednosti akcija. Zakljuak bi mogao biti da berza nije ni dobra ni zla, ona je samo efikasno orue, ali je pitanje ko se njim slui i u koje svrhe. Biti protiv berze znailo bi biti ludista na poetku treeg milenijuma. (B&F broj 42, april 2008.)

Bauk inflacije

rvog petka u aprilu mesecu, na Brdu kod Kranja, sastali su se ministri ekonomije zemalja lanica Evropske unije i predsednik Evropske centralne banke (ECB) an Klod Trie, predsednik Evrogrupe an Klod Junker i komesar za ekonomiju EU Hoakin Almunia, s namerom da pravovremenom reakcijom spree nadolazak zabrinjavajue i na neverovatan nain rastue inflacije. Komesar za ekonomiju Almunija presekao je prisutne podatkom da je u martu je stopa inflacije iznosila 3,5 odsto na godinjem nivou (najvie u poslednjih 16 godina), sa izgledima da bi ve do kraja aprila mogla da bude znatno via. Razlog je to zato ECB, uprkos pritiscima, ni sluajno nee smanjivati kamatne stope. Vea je verovatnoa da je lake izboriti se sa znacima recesije nego sa inflacijom. Na ovom skupu je an Klod Junker skrenuo panju da Inflacija pogaa pre svega najsiromanije slojeve stanovnitva: ako paradajz poskupi, to mene i Triea nee mnogo pogoditi, meutim za one koji ive sa platom ispod 1.000 evra to e biti teak udarac.

Tehnologija samozavaravanja
Na zapadnoj hemisferi ekonomskim pretumbacijama najvie je pogoena Argentina. Iako agrarno bogata nala se u situaciji da zbog pomahnitale tranje jo na svetskom tritu za poljoprivrednim proizvodima, a pre svega itas ad a o j e v a za ricama, doe u situaciju da posegne za antiliberalistikim merama lac ij azala sos t i. i nf ok I uvoenja kontingenata i tarifa za domae trite. Prvog dana aprila en n p ni j e e m o gu od b ram b meseca predsednica te zemlje Kristina Kiner, obratila se preko TV p rav as s u t o liko naciji rekavi pored ostaloga: Bez tarifa, hleb ete imati prilika da vidiD an anizmi mo te samo ovde na televiziji. Manje upeatljivo, ali podjednako panino e h e n i d a i ma s a m ij u strah od inflacije iskazuju vlasti u Egiptu, Tajlandu, Pakistanu, i to je najr azv r i n f l a c i j v e vanije i u Kini. Dakako, oni koji ute samo ne znaju ili se boje da kau ta hip e Z imb ab ih eka. Tu sadanju inflaciju prvi je najavio nobelovac Jozef Stiglic, jo na jo zasedanju svetske kapitalistike elite u Davosu u januaru. Mnogi su smatrali da je to preterivanja, sada ti isti (guverneri amerike i evropske centralne banke) strepe da je u izgledu ne samo inflacija nego i stagflacija. Uproeno inflacija je opti rast nivoa cena, po pravilu je on izazvan visokom stopom rasta novca u opticaju (money supply), postoji i neokenzijansko uverenje da je za inflaciju presudan rast tranje (demand pull) zajedno sa rastom cena (cost push). Prilikom naftnog udara 1971. godine ameriki predsednik Nikson pokuao je da se rastu cena derivata suprotstavi kontrolom cena. Sve to je dobio bili su redovi pred benzinskim pumpama, to Amerika pre toga nije videla. U principu ako je inflacija 10 odsto, onda e neka roba koja kota, na primer 100 evra, kroz godinu dana kotati 110 evra. Efekat je isti kao da je uveden porez na depozite od 10 odsto. Inflacija ima svoju logiku eskalacije i kada premai granicu od 10 odsto teko ju je kontrolisati, jer u panici svi pokuavaju da se spasavaju poveanjem cena sopstvenih proizvoda. kolski princip leenja inflacije je smanjenje, odnosno poskupljenje novca u opticaju (rast kamata), to pak ume da izazove privrednu stagnaciju, jer se skupim novcem malo investira i tada dolazi do stagflacije, odnosno privredne stagnacije i naglog rasta nezaposlenosti uz inflaciju, to je vrlo mogue i sada kao to je bilo sedamdesetih godina. Najea protivmera je kontrola cena i nadnica, to guverner ECB ve indirektno i predlae. Naime, privredna stagnacija je ve u toku i samo je pitanje moe li se rast cena energije i

47

poljoprivrednih proizvoda (hrane) obuzdati da ne izazove intenzivniju inflaciju, koja je u januaru u Americi iznosila 2,5 odsto. Ruski ekonomista Vladimir Levenko, direktno optuuje Ameriku da je spasavajui svoje finansije ubacila ogromne koliine dolara, ali je uspela da inflatorne efekte prebaci na druge, odnosno da prikrije pravu domau inflaciju. Evropska unija belei rast inflacije sa 3,1 u proloj, na 3,5 u martu (na godinjem nivou) ove godine. Prognoze su da bi trebalo biti zadovoljan ako do kraja godine stopa ne pree 4,5 odsto, to je za visoko razvijene zemlje mnogo i opasno. Pokua li Evropska banka da poskupljenjem novca obuzda rast inflacije, nema sumnje da e opasno usporiti ionako minimalan ekonomski rast, i eto stagnacije, odnosno stagflacije. Najmanja inflacija je (u martu) u Holandiji 1,8 odsto, u Francuskoj 2,6 odsto, ali je to najvia inflacija od 1986. godine, a najvia je u Letoniji 17 odsto. Mona Evropa, kao i Amerika, daleko e lake izai na kraj sa inflacijom nego drugi. Pozovimo se jo jednom na Stiglica, koji kae: Hrana i energija uinie da indeks cena u zemljama u razvoju poludi, jer tamo tee mogu da apsorbuju visoke cenovne udare. Od vremena zamene lire za evro, Italijanska statistika je uvela dvojno praenje inflacije: generalni indeks i percipirana inflacija. Prvi primer je evidentiranje rasta cena prema metodologiji usvojenoj u EU, a drugi je posledica injenica da su prilikom prelaska na evro cene najneophodnije robe udvostruene, a da to gotovo nije pomaklo zvaninu stopu inflacije. Trenutno, na primer, generalni indeks iznosi 3,3 odsto, a percipirani,5,5 odsto. Dakle, hrana, a pre svega itarice porasle su za godinu dana: kukuruz za 31, pirina za 74, soja za 87 i penica za 130 odsto. Pritom je cena nafte i derivata udvostruena, a niskom generalnom indeksu kumuju pojeftinjenja telekomunikacija i elektronske robe, stabilne cene metalskog kompleksa, maina i pad cena saobraajnih sredstava (automobila pre svega). Zbrajanjem svega toga dobija se ruiastija slika, ali i nezadovoljstvo graana iji materijalni poloaj nije u skladu sa prezentiranim brojkama. Na primer, nema logike da pri inflaciji od 2,5 odsto Amerika belei rekord bonova za ishranu sirotinje (Food Stamps) i to za milion i po vie u poslednjih godinu dana, odnosno ukupno 28 miliona ljudi koji nisu u stanju da se ishrane svojim prihodima.

Globalna rednja
Inflacija za sada jo nije pokazala svoje prave mogunosti. Danas su odbrambeni mehanizmi toliko razvijeni da hiperinflaciju ima samo jo Zimbabve. Kolika je, teko da iko zna. Septembra prole godine iznosila je 6.527 odsto, a tada se tek zahuktala, tako da je MMF prognozirao ak 100.000 odsto. No ak je i to naivno prema svetskom rekordu koji je januara 1994. godine zabeleen u Miloevievoj Srbiji, kada je meseni nivo inflacije iznosio 313,563.558 odsto. Spadam u one koji jo uvaju novanicu od 500 milijardi dinara sa Pupinovim likom, najveu koja je ikada putena u opticaj. Teko da se tako neto moe ponoviti. ak i u najnerazvijenijim delovima sveta nema vie vlasti, koja je u stanju da na tako beskrupulozan nain pljaka sopstveni narod. Martovska inflacija u Kini od 8,7 odsto opasnija je po svet od one koju smo mi imali ili ima Zimbabve, jer Kina je danas svetska ekonomska lokomotiva, pa ni ona, kolika god da je, nije van uticaja svetskih finansijskih presipanja nevolja od jednih ka drugima. Kao to je Stiglic rekao najvei raun e platiti zemlje u razvoju, one male, a mi smo u toj grupi. Znakova ve ima. U martu mesecu je inflacija u Srbiji iznosila 11,8 prema planiranih 6,5 odsto. Slovenaki ekonomista Joe Mencinger je sklon da savetuje zemljama u razvoju da inflaciju ne suzbijaju svim silama, nego da je dre u granicama do deset odsto, jer inflacija, dok ne pomahnita,

ipak pogoduje lakem investiranju i razvoju. U Srbiji je problem to, po obiaju, najvie rastu cene koje su pod kontrolom. No da one nemaju najveu tendenciju rasta i ne bi bile pod kontrolom. To su pre svega cene hrane i energije sektori koji su pod najveim udarom svetskih zbivanja. Poljoprivredni proizvodi su u svetu za godinu dana poskupeli za 35,5 (hleb za 40) odsto, a nafta je od 24 dolara po barelu u 2000. godini dostigla do 113. dolara danas, odnosno cena joj je porasla za 4,7 puta! Zaposleni u Srbiji su slabo plaeni, jer prosena plata (u januaru) iznosi 28.230 dinara, odnosno 330 evra, to je ispod granice siromatva u Evropskoj uniji. U ovom kontekstu nije vano zasluuju li vie ili manje od toga. Prema tome standardni pokuaj da se inflacija obuzda zamrzavanjem plata doveo bi do opte pobune. Sem toga tu su izbori pa je vlada po obiaju podmitila glasae poveavajui plate zaposlenih u administraciji za 6,6 odsto, to je signal i drugima da pritiskaju ne bi li izvukli neto vie. Pokuaj Narodne banke da poskupljenjem dinarskih kredita na 14,5 odsto, utie na smanjenje novca u opticaju (druga uobiajena antiinflaciona mera) verovatnije je da e delovati kao signal da predstoji jo vea inflacija nego to e poskupljenjem kredita smanjiti inflatorni trenda. Rast cena poljoprivrednih proizvoda nije mogue obuzdati, sem to e neke od njih sezonsko snienje u letnjim mesecima korigovati. Cene struje je mogue drati vetaki neko vreme na ledu zbog kraja grejne sezone, ali e cene derivata morati da prate svetsku cenu nafte koja je ve premaila 113 dolara za barel. Dakle stekli su se uslovi u kojima gotovo da nije mogue preduzimati mere koje e obuzdati ni j e ad a inflatorne tendencije. e ni k j ija s da e joat e , Ni kod nai suseda situacija nije mnogo bolja. U Hrvatskoj je inflaen S lovaravala v e e p l , cija u januaru iznosila 5,6 odsto. Danas je to ve prolost. Sredinom z av d o ne t i t an o v e ine i marta je hrvatski guverner eljko Rohatinski stavio do znanja da je E U k o ne s u , l imu zZ at o nerealno oekivati da se inflacija zaustavi na 6 odsto, jer su cene hrar a s na m o r t ar i j e . s v o j e ne i goriva skoile neoekivano visoko. Benzin i dizel prate promptno v i l e n e ma d e l o m e u porast cena nafte na svetskom tritu, meutim uprkos visokoj domaoj s li aj v e im ic i u c v proizvodnji voe je poskupelo za 20 odsto, jestivo ulje za 31,1 odsto, jaja i j e n v e o ku sirevi za 17,7 odsto, a hleb za 38 odsto. Na sve to hrvatska je elektroprivreda s n o t v ar i la najavila poveanje cena struje u junu mesecu. Nai neku vru logiku u tim i os cenama nije lako, naroito kada se one meusobno porede. Situacija nije bolja ni u Makedoniji. U toj zemlji naivno je planirana inflacija za ovu godinu na nivou od 3 odsto. Premijer Zoran Stavrevski 24. marta je upozorio da e verovatno dostii 6 odsto. Optimistiki, pogotovo to je ve u prva dva meseca iznosila 9,6 odsto, a prve projekcije za mart su dostigle do 10,2 odsto. Ono to zabrinjava je rast cena povra od 13,6 odsto iako je Makedonija veliki proizvoa i izvoznik. Naime, verovatno je da su cene sa kojima se izvoznici susreu uticale na porast i na domaem tritu i treba oekivati da ih tek velika ponuda vrati ka normali. Konano Slovenija, koja je jedina lanica Evropske unije iz podruja bive Jugoslavije, sreena, visoko produktivna i jo vie organizovana, nala se u udi kada je krajem marta konstatovala da su cene hrane porasle za 14 odsto na godinjem nivou. Nakon prelaska na evro inflacija se dugo drala na 2,5 odsto. Na najnoviji inflacioni udar vlada je reagovala linim primerom smanjenjem budetskih izdataka i apelom na sve ostale da obuzdavaju cene i zakuju plate na nivou koji je zateen u januaru, a to je u proseku 864 evra. Slovenija se nikada nije zavaravala da e joj EU doneti vee plate, raskone stanove, vile na moru, limuzine i sline matarije. Zato je najveim delom svoje snove o kuici u cveu i ostvarila. Inflacioni cunami, preti i njoj bez obzira na kojoj se nadmorskoj visini nalazila. Svet je

49

globalan. Ovoga puta inflacija u osnovi ima svetski problem sa energijom. ak i cene hrane proistiu iz tog epicentra, kako zbog poveanja trokova setve, etve, branja i transporta, jo i vie, jer se alternativa fosilnim gorivima (kao izvorima energije) trai u bio energiji: etanolu koji se dobija iz itarica i biodizelu koji potie iz uljarica i kukuruza. Te dve nove tehnologije dobijanja energenata izvrile su izuzetan udar na tranju itarica i uljarica, jer su u pitanju milioni tona koje rafinerije gutaju, ali je veliki problem da li je u tom segmentu reenje. Naime, bez subvencija, direktnih i indirektnih toj proizvodnji ona ne bi mogla da bude konkurentna sve do cene od oko 135 dolara po barelu nafte. Desi li se da doe do nekog racionalnijeg izvora energije, govori se na primer o destilaciji vode bez elektrolize, pri emu se ne dobija H2O, nego HHO, mnogo efikasnija vrsta gasa, basnoslovno jeftinog i ija osobina nije eksplozija nego implozija, dakle lake kontrolisana - zbivanja bi mogla da krenu u sasvim drugom smeru i bace na kolena dananje neumerene ucenjivae sveta ednog energije. Ovaj fantastini scenario navodimo samo kao teorijsku mogunost, kojoj su za realizaciju potrebne decenije, a dotle e inflacija napraviti svoj haos. Nekada je vailo novinarsko pravilo da najcrnja prognoza u socijalizmu ima najvei procenat verovatnoe da e se ostvariti. Danas to pravilo vai za ceo globalizovani svet. (B&F broj 43, maj 2008.)

etvrti kapitalizam

ie da je dolo vreme kada su mala preduzea porasla i postala, kako se to kae, motorna snaga svetskog napretka. Naime, u poslednje vreme vrlo je pomodna teorija o etvrtom kapitalizmu, odnosno srednjim preduzeima (u 94 odsto sluajeva nastalim od malih) danas najdinaminijim i najfleksibilnijim u ekonomskom miljeu. Dakle, poeemo od trenutka kad mala preduzea prerastu sama sebe, da bismo konstatovali kako tog aktuelnog fenomena ne bi bilo da mala preduzea nisu strahovito vitalna, brojna i u neprekidnom nastajanju, pa i nestajanju. Selekcija trita iz ogromne mase malih izbacuje u vrh sve vie onih koji su sposobni da preuzmu na sebe opti ekonomski napredak i da svojom veliinom omogue koncentraciju sredstava dovoljnih da se upuste u nauna istraivanja, odnosno planiranje razvoja. Ukoliko su zagovornici etvrtog kapitalizma u pravu, njemu su prethodili onaj prvobitni divlji oblik, u kojem se mi jo donekle batrgamo, zatim kapitalizam u kojem drava igra znaajnu ulogu investitora i regulatora, trei bi bio kapitalizam multinacionalnih giganata i etvrti je zasnovan na preduzeima srednje veliine. Kvalifikacija deluje prilino nedomiljeno, ali ta da radimo kad upravo takva postaje pomodna. Osnovne karakteristike tog etvrtog kapitalizma su najvea stopa novih zapoljavanja (pet puta vea nego u velikim kompanijama), najvea stopa izvoza, otvorenost (za razliku od multinacionalnih tvrava agresivnih, ali zatvorenih prema okruenju), ali i ogranienje njihove veliine na 2 milijarde dohotka, odnosno na prosean broj izmeu 200 i 500 zaposlenih (prosek 274 zaposlena). Jo jedna od karakteristika je da preduzetnik koji ih vodi nije otuen i sakriven iza anonimno-

sti kapitala i akcija, ve deo organizma i sudbine firme kao u malim preduzeima. Njihov brzi rast ini ih kratkotrajnim, jer se lako pretapaju u velike i po prihodima i po broju zaposlenih, tako sa samo 2 od 7 takvih firmi opstaje na rok dui od 5 godina, tada izlaze na berzu i tope se u masi kolektivnog akcionarskog vlasnitva.

Ipak, small is beautiful

Okrenimo se rezervoaru iz kojega nastaje najvei broj snanih ekonomskih subjekata malim preduzeima. Nije lako ustanoviti preciznu veliinu malih i srednjih preduzea (SMP), jer ak ni zvanine definicije kategorije nisu usklaene. Primera radi u Americi se u kategoriju small business ubrajaju ona koja samostalnu aktivnost obavljaju sa manje od 500 zaposlenih (www.sba.gov.advo) U Evropskoj uniji je formalna granina linija za SMP 100 zaposlenih, ma da se statistike proteu i do 250 zaposlenih, to je standard u Britaniji. Amerika je kolevka definicije Small is beautiful (Malo je lepo) pa je red da od nje ponemo. U toj zemlji registrovano je prole godine 26,8 miliona malih preduzea od kojih 97,5 odsto ima manje od 20 zaposlenih. Najvei broj ostaje trajno sa 4 zaposlena. Navedimo da onih velikih, giganata kako se u socijalizmu govorilo, sa hiljadama zaposlenih ima samo 17.000. Mala i srednja preduzea (re je uvek o preduzeima koja nisu poljoprivredna) otvaraju oko 80 odsto, odnosno 1,86 miliona radnih mesta u proloj godini. U isto vreme veliki permanentno smanjuju broj zaposlenih u proloj godini za 181.122 radnih mesta. SMP u Americi ostvaruju le ma u 28,6 odsto izvoza. v oje dn ika ss p o t e r bu , Prole godine je u SAD registrovano 649.700 novih i prestalo da r Amea u b e ku b o postoji 564.900 starih SMP, dakle bilans je 84.800 poveanog broja b ac u r e nt s da im SMP. Najvei broj novonastalih SMP 66 odsto preivi 2 godine, etiri k o n k nam e r e v nu u godine postojanja preivi 44 odsto. SMP apsorbuju 65 odsto ukupne b e z a d r a da b i s e na k mase kredita. Ovoj pomalo zamornoj statistici dodajmo dva kurioziteta. pru oru, e op s ta Prvo, jednu etvrtinu SMP osnivaju i vode ene (6,5 miliona preduzea) p o t pb o r b i z a i o ni s a u kojima zapoljavaju 7,1 milion radnika i stvaraju dohodak od 940,8 mit o j i j e r i s a l e j a ma i lijardi dolara godinje. Drugo, ve vie od jedne decenije ova preduzea is t r o l j im id se usmeravaju sve vie ka savremenim tehnologijama tako da su ona prole n a j b e k t i ma godine zapoljavala ak 40 odsto od ukupnog broja visoko struno obrazop r oj vanih radnika i registrovala ak 13 puta vie patenata nego multinacionalne kompanije. Dakako najvei udeo u ovom trendu imaju srednja preduzea, to e rei ona sa preko 200 zaposlenih. To bi bila tura slika Amerike. Meutim iz nje nie ona fama o amerikom snu - mogunosti svakog pojedinca da uspe, odnosno da postane bogat. Decenijama jedna od najgledanijih emisija na nezavisnom TV kanalu PBS, nosila je naslov Try (pokuaj), u kojoj podjednako pravo na slavu imaju uspeni i do komike ili bola neuspeni pokuaji da se stvori neto novo. Generacijama su Amerikanci voeni tom eljom za napretkom, borbom da se uspe, spremnou da se uspeha radi izloe totalnom riziku, stvarali bogatstvo i status vodee zemlje u kapitalistikom svetu. Mali biznis stvara 67 odsto BDP Amerike i plaa 74 odsto svih poreskih prihoda. Mehanizam MSP je mleo i veito melje sve proizvodne ambicije i iz njih cedi nektar uspeha i bogatstva koji je omoguio stvaranje velikih kompanija, naunih institucija, mone vojske i politike elite. Svih onih na koje se bespotedna konkurencija dobrim delom ne odnosi i koji uglavnom ne mogu da propadnu, jer je drava zainteresovana da ih ouva. Cena za taj i takav vrh je visoka preko pola miliona propalih malih i srednjih preduzea godinje. Pola miliona propalih nada, pa i linih tragedija. Elektrini zec instiktivne privlanosti obeanih rezul-

5

tata kako bi Hajek rekao, mami milione ljudi da pokuaju. One koji imaju talenta i sree - nagrauje, dok ostale nemilosrdno odbacuje terajui ih da snose svu cenu rizine borbe za opstanak.

Mala i srednja evropa

U Americi je sve vee,pa ak i mala preduzea. Termin small business, koji pokriva evropsku kategoriju malih i srednjih preduzea (MSP), kako smo naveli, odnosi se na privredne subjekte sa do 500 zaposlenih. U Evropi, meutim, MSP broje do 100 zaposlenih. Amerika svoje male baca u bespotednu konkurentsku borbu, bez namere da im prua dravnu potporu, e da bi se u toj borbi za opstanak istrijerisali oni sa najboljim idejama i projektima. Evropa je, za razliku, marta 2000. godine u Lisabonu donela odluku o stvaranju pogodnog ambijenta za nicanje novih malih inventivnih preduzea i pomo preduzetnicima. ta to znai pokuau da pokaem na jednom primeru u koji sam se osvedoio. U razgovoru sa vlasnicima Gostilne Mahori, u selu Rodik, nedaleko od Kozine u Sloveniji, u koju dolaze ak dravnici i svetski privrednici zbog njene reputacije odline hrane i usluge, saznao sam da su podneli zahtev za evropski kredit za MSP. On e im omoguiti da sa neuporedivo manje kamate, nego kod komercijalnih banaka, proire svoju delatnost i na hotelske usluge. Projekat, koji predvia dogradnju uz primenu najsavremenijih ekolokih reenja i upotrebu solarne a ka r it is ns ki energije, dobio je preliminarnu saglasnost i valja samo oekivati hoe li od p ja o e i t a i t a l i e o kr e nu u pored kamate od samo 0,5 odsto dobiti kredit na minimalnih 6 ili make B i ka s a simalnih 15 godina. Sredstva koje za takve projekte izdvaja EU iznosila s i nd t a l i z a m r e d u ze u t i c a j a su prole godine 22,4 milijarde evra. Evropa i u ovom sluaju primenjuje ka p i a r a n j u p e ma j u humanistiku tradiciju na kojoj je izrasla. s t v a o ni n Nema sumnje da je Italija, najmasovnije carstvo MSP, postala to zahvaljujui kojim otporu monim sindikatima, kojima su poslodavci nametnuli zakon koji obavezuje tek preduzea sa preko 100 zaposlenih da imaju sindikalnu podrunicu, dakle sindikalce u upravnom odboru i infrastrukturu za organizovanje trajka. Beei od pritisaka sindikata italijanski kapitalizam se okrenuo stvaranju preduzea u kojima oni nemaju uticaja. Najee preduzetnici, ako im ide dobro, umesto irenja preduzea, osnivaju novo istovetno malo preduzea, samo da bi se izbegli muke sa sindikatima u sopstvenoj kui. U toj zemlji postoji 4,2 miliona MSP sa ukupno 16,3 miliona zaposlenih, to je u proseku neto manje od 4 zaposlena po preduzeu. Ta preduzea stvaraju 94,6 odsto BDP Italije. ak 49 odsto novih zaposlenja otvaraju preduzea sa manje od 10 radnika. Velika preduzea otvaraju samo 17,5 odsto novih radnih mesta. Loa strana MSP je njihova produktivnost, koja iznosi samo 44,3 odsto one koju imaju veliki. Cena rada u MSP iznosi u proseku 10, a kod velikih 21 evro na sat (tu je najuoljivije dejstvo sindikalnog lobija), bruto profit u novostvorenoj vrednosti kod malih iznosi 20,4 a kod velikih 36,8 odsto. Sopstvene slube istraivanja i razvoja ima samo 1,6 odsto malih preduzea, meutim ona su najvei korisnik usluga istraivakih centara univerziteta i naunih instituta. I mala i velika preduzea mogu se smatrati potpuno kompjuterizovanim. Dve regije severne Italije Veneto i Friuli Venecija ulija, spadaju u najbogatije regije Evrope, sa BDP po stanovniku od oko 40.000 evra. Njihovo carstvo izniklo je iskljuivo na malim fleksibilnim fabrikama koje su na svakom koraku. Evropska regulativa i ekonomska pomo najvie su doprineli stvaranju tog uspeha. Bilo je potrebno samo obezbediti za neko podruje status u ekonomskom razvoju, pa dobiti olakice u administrativnoj regulativi i povoljne kredite. I uspelo se. Evo primera: nekada mala radionica za izradu okvira za naoare, Luxottica, koju je

1961. godine osnovao preduzetni Leonardo Del Vekio, koristei povoljnu klimu i kredite zapoela je svoj raketni uspon na tritu. Svetski brendovi (stavljam u navodnice tu re, koja izvorno znai usijani ig kojim se utiskuje znak vlasnika na govee - jer je ne volim) Ray-Ban, Okley... nastali su u selu Agordo, u zaleu Venecije. Danas je Luxottica najvea multinacionalna kompanija u svojem sektoru sa 2,1 milijardom fakturisanog prihoda, i interesantnim sistemom investiranja upadanjem u dugove, to joj je jeftinije od uzimanja investicionih kredita. Gotovo identini primeri su Sanidero, Cavolini, Baffi u oblasti kuhinja i nametaja, koji su svoje ideje pretvorili u svetski trend, ili braa Jacuzzi, tvorci ideje o banji u stanu, koji su svoj genijalni izum preneli u Ameriku da bi osvojili svet... svi su oni poeli kao male firme da bi dospeli do svetske slave. Po broju preduzea u oblasti proizvodnje i razvoja novih tehnologija Italija je na drugom mestu u Evropi posle Britanije. Mala, zaista mala preduzea, ona do 20 zaposlenih neka su vrsta osnovne kole, u kojoj se stiu poetna znanja poslovanju, pokazuje talenat i smisao da se proizvede roba koju ljudi trae, da se uoblii proizvod i trini nastup. Neki na tom nivou ostaju zauvek ili propadaju dok veina nastavlja da raste i osvaja prostor. Uproeno gledano dva su mogua pristupa MSP, onaj ameriki isto darvinistiki i drugi humaniji evropski. Svaki od njih nikao je u okrilju posebne kulture i ekonomsko socijalnih uslova, meutim, u oba sluaja mala i srednja preduzea bila su i ostala so zemlje, polazna taka ekonomskog postojanja i rasta. (Edicija MSP, decembar 2007.)

Cena drave

zmiljeno neosofistiko pitanje moglo bi da glasi: ta je nastalo prvo drava ili porezi? Kao i na veinu slinih pitanja, ni u ovom sluaju odgovor niko nije u stanju precizno da kae. Sigurno je da ih je bilo, i drave i poreza, i u antikoj Grkoj i u antikom Rimu i svakako pre toga u Egiptu i Mesopotamiji. U antikom Rimu postojala je jasna definicija da porezi slue da bi se finansirale vojne potrebe, gradnja puteva i luka, odravali mostovi i slino. Marko Aurelije je ostao zabeleen i po tome to je rekao da su porezi cena civilizacije. Na te poreze, koje je uvela drava, u VI veku pridodala je crkva jo i svoj desetak, verovatno prvi porez na promet, jer je predviao da svako ko se bavi poljoprivredom ili kakvom drugom ekonomskom delatnou mora od prihoda 10 odsto dati crkvi. Nezadovoljstvo je predugo trajalo, pa je taj porez polako odumirao da bi bio ukinut reformom tek posle deset vekova. U XIII veku, na tlu dananje Italije nie prvi moderan poreski sistem, a vek kasnije Firenca uvodi katastarski porez koji se previe nije promenio ni do dananjih dana. Nee pogreiti onaj ko ustvrdi da su zbog samovoljnih despotskih poreza Englezi u XVII veku podigli pobunu, u kojoj su zaete osnove njihove demokratije, da su zbog poreza, takoe, ameriki koloni izvojevali svoju samostalnost, da je iz istih razloga buknula Francuska revolucija Ve dve decenije Amerika slavi svoj Tax Day, koji popularnije zovu Cost of Government Day, a smisao njegov je pritisak na aktuelnu i budue politike elite da shvate kako se mogu vlasti doepati jedi-

5

no ako pokuaju jo vie da smanje poreze. Najvei pobornici smanjenja poreza - neokonzervativci idealnu budunost vide tamo gde i Karl Marks, koji je propagirao da e jednoga dana nastati drutvo bez drave i bez poreza. Pokuaj Mao Cedunga da na tom modelu stvori Kinu, zavrio se njenim uspenim prelaskom u kapitalizam sa primamljivim poreskim pravilima za strane investitore. Razumniji leviari prihvatili su teoriju blagostanja (Welfare) finansiranog porezima, koju je verovatno najdoslednije obrazloio Don Rouls (John Rawls) u Teoriji pravde (1971. godine). Naftni ok 1977. godine proizveo je u Kaliforniji pobunu protiv poreza koja je kumovala izboru Ronalda Regana za predsednika to obeava smanjenje poreza za sve. Na toj se osnovi koplja lome i dan danas. Ne samo Bu junior, nego i masa drugih politiara (Aznar, Berluskoni, Orban), uglavnom izrazito desne orijentacije, obeavaju smanjenje poreza. Ideoloku osnovu za svoje politiko i populistiko nastupanje nalaze u hiperliberalizmu Miltona Fridmana, koji tvrdi da je negativan bilans drave poeljan ako nastaje kao posledica smanjivanja poreza, jer on potie razvoj, koji na kraju, zahvaljujui porastu dohodaka, pa prema tome i poreskih prihoda, automatski smanjuje deficit i akumulirani dug. Na toj osnovi Regan je uspeo da dobije dva mandata i ostavi za sobom jedan od najveih deficita amerike dravne kase. Nasledio ga je Bu otac, koji je u kampanji govorio: itajte mi sa usana porezi nee porasti, pa ih i ko je ipak blago poveao da bi prepustio glavni deo akumuliranog duga Klintonu. f i s t la s i : e os o g Klinton se nije libio da ne samo poveava, nego i da govori, kako se mon o n l o b i da v o lje raju poveati porezi, pa eto i on je dobio dva mandata. Kada poredimo Iz mi n j e m o g s t a l o p r ? Reganove i Klintonove mandate, neizbeno je konstatovati da smanjenje p i t a a j e na i p o r e z i poreza nije doprinelo veem ekonomskom rastu i da je tokom Klintono t av a il vog poreski aktivnog mandata stopa rasta amerikog BDP bila vea. dr Masa je literature koja dokazuje da smanjenje poreza poveava privrednu aktivnost, i bar ista tolika, koja tvrdi da porezi nemaju nikakav naroit uticaj na stepen rasta. Humanistiki pristup, koji u porezima vidi koristan mehanizam za krojenje socijalne pravde, uglavnom vie ne pleni panju. Shvatanje Ralfa Darendorfa koji kae: Potrebno je odravati u ivotu mehanizma redistribucije, da bi se pomoglo onima ija bi graanska prava, inae, ostala prazno slovo na papiru deluje kao anahronizam. Nasuprot njemu stoji lujevski cinino dominirajue shvatanje Dona Lonskog, glavnog ekonomiste Moodys korporacije, da e deficit ove godine porasti do 440 milijardi dolara, meutim, to nije problem ove generacije. Dakle, od kejnzijanske tednje za budue generacije, prelo se na ostavljanje vrueg krompira deficita buduim generacijama. Poznatom ekonomisti sa MIT, Lesteru Tjurou (Thurow) postavili su ovih dana pitanje: Postoji li omraeniji ekonomski instrument od poreza? Odgovor glasi: Ne verujem, meutim, ako graani ele puteve, policiju, obrazovanje, onda za poreze ne postoji alternativa. Generalno postoje tri vrste poreza u opticaju, iako su se, kako tvrde istraivai CLDS, pri izradi predloga PDV nali pred 230 vaeih poreskih oblika u Srbiji. Dakle, uz PDV postoje jo porezi na prihode kompanija i porezi na prihode graana. Ima dakako i drugih formi dravnog zavlaenja ruke u dep graana akcize, na primer. Nedavni nagli porast cena nafte naveo je Francusku na ideju da smanji akcize na naftu, kako bi uinila graanima snoljivije cene goriva. Nastala je prava panika u EU i estok napad na Francusku da rui, nita manje nego - jedinstvo Evrope. Ni drave ne trpe trebere u svojim redovima. Via sila PDV se na Zapadu smatra nekom vrstom vie sile o kojoj nema smisla raspravljati. U EU je standardizovan i bez obzira zove li se VAT, IVA ili MWST, on generalno iznosi 19 odsto i predstavlja glavni izvor fiskalnih prihoda. Najrazvijenija italijanska regija

Alto Adie (Juni Tirol) terorizmom, kad su leteli u vazduh vozovi i dalekovodi, uspela je da izbori sebi autonomiju, koja se zasniva na raspolaganju ukupnim PDV ubranim na njenoj teritoriji i od tada cvetaju sve socijalne infrastrukture, ali i graani, kojima je jasno da se sluajno pripoje matici u Austriji glatko bi izgubili tu dimenziju autonomije. Porezi na prihode kompanija, iako su ponegde vrlo visoki, postepeno sa globalizacijom odumiru, jer ih veina najkonkurentnijih zemalja ne primenjuje i to ne samo Indija, Kina i ostali iz Treeg sveta, nego, na primer, i Irska, to joj je glavni adut u privlaenju stranog kapitala. Preostaje onaj najatraktivniji deo oporezivanja prihoda graana, iako taj deo ne iznosi vie od sedmine ukupnih fiskalnih prihodima, ipak se oko njega bije najvea bitka. On je nedvosmisleno bojno polje na kojem se sueljavaju desnica (antiporeska, zbog svoje uvreene sebinosti) i levica (koja bi altruistiki tuim parama da kroji socijalnu pravdu i dravu korisnu kao servis za sve graane). U Americi gde se vodi najdui i najei rat pro i kontra poreza, graani sa preko 40.000 dolara prihoda godinje plaaju mnogo vie taksi nego to im je porez na prihode. Protiv taksi se uglavnom ne bune. Drugi paradoks je da ameriki graani rezonuju kao pripadnici mnogo bogatijih slojeva nego to je onaj kojem zaista pripadaju. ak 16 odsto Amerikanaca subjektivno smatra da pripada grupi od 1 odsto najbogatijih! Amerika je ne samo drugi kontinent nego i druga planeta u socijalnim shvatanjima. Iako je u njoj sindikalni pokret nastao, njeni sindikati danas predstavljaju ogranak mafije, a ne ono sto znae u Kanadi, da ne meamo Evropu. Zdravstvena i socijalna sigurnost uglavnom su privatna stvar svakoga ponaosob, pa samim tim drava nema ni razloga ni fondova da se u to mea. U filmu Extreme Measures, Din Hekman, prolazi sa lekarem bolnikim hodnikom, uje uasne enske etu a s v s ku urlike pa pita lekara zato ta osoba urla. Odgovor glasi: Neka pacijeno n j i ko j kinu o v o anj i o tkinja, koja se ili poraa ili je dobila raun za bolnike usluge. Pravilo N u m ni j e i t ime s da vam u amerikoj bolnici prvo uzmu kreditnu karticu pa vas tek onda da b ze pitaju ta vam fali, posledica je injenice da u toj zemlji 40 miliona stanovp ore nika nema nikakvo zdravstveno osiguranje, kao i da su cene bolnikih usluga izuzetno visoke. Nema sumnje da trite deluje u svom najogoljenijem obliku tamo gde je koliina adrenalina najvia. Svadbe, slavlja, sahrane, bolesti kotaju bar upola vie nego to bi bio zbir trokova plus prosena zarada. Zato u toj sferi i postoje strahovita esnafska pravila i zatita monopola. Socijalna drava reava te probleme poreskim sredstvima, istina na osetno niem nivou. Ona nesocijalna ima vrhunsko zdravstvo, ali ostavlja 15 odsto sirotinje da umre ako nema da plati. Tu i takvu dravu, bez poreza, ali i bez solidarnosti, ili makar samo hrianske samilosti, propagiraju Evropi prilino problematine politike linosti i zastupnici ekonomski nedokazano uspenih sistema. Uzmimo za primer Italiju. Trenutno se u toj zemlji vodi bitka za smanjenje poreza, kao da se radi o otadbinskom ratu. Premijer Berluskoni doao je na vlast potpisavi pred TV kamerama ugovor sa Italijanima u kojem se na prvom mestu obavezuje da e smanjiti poreze i uvesti samo dve kategorije: 23 i 33 odsto. U 2003. godini sprovedena je prva rata kresanja poreza graana (IRPEF) za 5,5 milijardi preteno onima sa najniim primanjima. Ove godine je Berluskoni prvo najavio smanjenje poreza jo za 1 procenat BDP (12 milijardi), zatim je na pritisak svojih koalicionih partnera pristao da se tek u narednoj godini smanje porezi preduzeima (IRAP), a da se u 2006. smanje i porezi graana. Onda se, samo posle etiri dana, predomislio i zaboravio na poreze za preduzea, te konstatovao da se porezi graana moraju smanjiti odmah ili raspisuje izbore. Za napregnutu dravnu kasu, koja je zbog obaveza u EU duna da smanji dravne trokove za 12

55

milijardi evra, nije ni malo lako pronai novih 6,5 milijardi (poslednja izlicitirana suma) da bi porezi ipak bili smanjeni. Makar malo - samo da se moe biraima turiti pod nos uoi izbora (administrativnih 2005. i optih 2006.) dokaz da je premijer od rei. Da bi se sve to ostvarilo ve je poelo kresanje izdataka za lekove, za obrazovanje, za socijalnu zatitu, za nauku, za kulturu, za infrastrukturu i ko dva v oja zna ta sve jo. Poinje istovremeno i snaan pritisak na EU da se povea e u z a i r az a mogunost deficita na vie od 3 odsto u odnosu na BDP, a ukupni dug a izm r e ni j B i t k e p t a p o e d o s ad koji iznosi 106 odsto BDP, po emu je Italija najzaduenija zemlja u EU, ko nc t aj e s v ak vie i od poslovino dune Grke. Italijanski primer je pouan po pop os pulistikom pristupu porezima. Nema oveka na svetu koji ne bi eleo da se porezi smanje, pa i ukinu, samo je problem to to izaziva ili potrebu da se kreu i ukidaju neki drugi izdaci, najvie u sferi socijalne sigurnosti, obrazovanja, kulture... ili pak da se gomila ukupni dug. Niko jo na svetu nije ukinuo vojsku da bi time smanjio poreze. Nije potrebna velika pronicljivost da se uoi kako takvima neizostavno treba neki spoljni ograniavajui faktor da bi pokazali kako oni svim silama hoe, samo ih drugi u tome spreavaju. Ako imamo u vidu da je najvee poresko optereenje u vedskoj 54 odsto BDP i da je najmanje u Americi 25,4 odsto, onda bi u Americi trebalo da se ivi bar duplo bolje nego u vedskoj, a injenica je, meutim, da vedski standard i stabilnost sanja sve vie ljudi u svetu, dok ameriki san polako zalazi. U septembru je izala knjiga The European Dream Deremi Rifkina, u kojoj se upravo o tome govori. Glavni ekonomista Morgan Stanley korporacije i jedan od glavnih gurua sa Volstrita, Stiven Ro u intervjuu datom 20. novembra prognozira da e se Evropa povratiti i dovesti u krizu SAD. Bitka izmeu dva koncepta poreza i razvoja postaje sve dosadnija. (B&F br. 2, decembar 2004.)

Nafta od papira

ije re ni o kakvom tehnolokom, nego berzanskom pronalasku. Dok piem ovaj tekst cena barela nafte je 137,42 dolara. Bila je nedavno i 140, a logino je oekivati da e biti i 150, ili ak 200, do kraja godine. Dakle oko nafte je stvorena veta i efikasna panika, iji je smisao da se profitira to vie. Tehnologija je jednostavna: postoji promptna tranja nafte i postoji ona (od papira) koja se na berzi zove future kaparisana prodaja za neku buduu kupovinu. Podaci govore da su 2004. godine dnevne kupovine anj u u p it v e t e k nafte bile okvirno 100, a da su future iznosile 500 miliona barela. Do poloar e a s u p e ne p r vine ove godine prosek realnih dnevnih kupovina iznosio je 210, a futuad e s K k re nepunih 2.000 milion barela, odnosno 17 puta vie nego to je dnevna gr e proizvodnja nafte. Raskorak je sve vei. Logino pitanje je zato? t ako Krajnje uproeno odgovor bi se mogao svesti na re spekulacija. Taj pojam je dominirao i u apelu G8 dravnika Ujedinjenim nacijama da preduzmu neto, jer e cene nafte ukoiti svetsku privredu, pa e tete i socijalni protesti izmai svakoj kontroli. Desilo se ba kao narueno da su tih dana kamiondije blokirali puteve irom Evrope; da su ribari, traei jeftiniju naftu za svoje brodove, napravili rusvaj u Briselu; da su na pumpama poeli da se stvaraju prvi redovi,

ba u vreme kad prvi talas turista kree na odmor. Valjalo ih je uveriti da su sreni ako nau gorivo ne pitajui za njegovu cenu. Dakle atmosfera je postignuta. Dravnici vapiju za pomo, kao da od njih nita ne zavisi. Graani trpe, a pravi bunt e doi tek kada se vrate sa odmora, pa se prebroje i vide da im nije ostalo novca ni za kiriju. Uzgred, pekulacija je i to to se najrazvijenije drave prave malo blesave. Gde je sutina pekulacije, odnosno ta su kome krive budue kupovine ako e kaparisanu naftu neko definitivno kupiti kad doe vreme. Trite je to i niko nema prava da se u njega mea, pa ak i kada je ekscesno. Ako neko, po trenutnim cenama, narui ogromne koliine nafte, za isporuku kroz tri meseca, i u meuvremenu cene nastave da rastu zabeleie lep profit. Pitanje je, meutim, ta ako cena nafte pone naglo da pada? Onda e pekulanti imati podnoljiv gubitak, jer odustane li neko od kupovine, koju je kaparisao, plaa samo 7 odsto cene ( na dan kaparisanja) za naruenu koliinu. Dobro, rei e pristalice legalizma po svaku cenu, sve je to po pravilima i ta se tu moe. Mogu, i moraju, da se menjaju pravila. Jer ako naruite nafte za milion dolara, pa odustanete, platiete 70.000 dolara kapare i kvit. Za male pare uberu se ogromni profiti zbog panike rasta tranje. Meutim ako ste istim principom kupovine (future) naruili za milion dolara akcija na berzi pa odustali onda ete platiti bogami 500.000 dolara kapare, odnosno 50 odsto ukupne vrednosti. Na prvi pogled to je neka greka. Kad su pare u pitanju greke se ne prave tek tako. Malo kome se nije desilo da kelner napravi greku u raunu, ali nikada na svoju tetu. Procenat kapare formira se na berzi, na njoj naftne kompanije imaju i prvu i poslednju re debele portfolije akcija. Njima odgovara vaei sistem, jer im omoguuje da diu cenu nafte u nebesa i uveavaju nic i r av v i j e ni j i h o ni profite do besvesti. Dravnici najrazvijenijih zemalja, isti oni koji o D az i OUN misle da su nesposoban i beskoristan balast, apeluju sad na njih naj r a l j a , i s t mi s l e i da uvedu red. Cinizam je toliko providan da postaje odvratan. U svim ze m o O UN o s o b an t , k o j i u ne s p n b a la s da zemljama postoji procenat poreza koji drave ubiraju od nafte i derivata. da s k o r i s t a na n j i h U Evropskoj uniji on se kree od 58 do 65 odsto. Jel vam jasno da od 100 b e s u j u s ad evra datih za gorivo na pumpi, oko 60 ide u dravnu kasu. Samo da se drap e l du r e d ave odreknu automatskog poveanja poreza sa rastom cena dakle da svoj uv e udeo u jednom trenutku zakuju na nominalnom iznosu, a ne procentu, cena bi automatski bar bila zaustavljena. Jo loginija je mera da izvre pritisak da se na berzama procenat kapare za budue kupovine ujednai. Onog trenutka kada bi kapara bila 50 odsto vrednosti kao kod akcija, cena nafte bi se strmoglavila. Pritom valja imati u vidu da se na berzi trguje sa najvie 25 do 30 odsto proizvodnje nafte, ostalo ide preko dugoronih ugovora, meudravnih sporazuma, u potronju zemlje proizvoaa... Umesto da sam kometariem citirau naslov NY Herald Tribune o sastanku G8 koji glasi: Novi prljavi svet. Ima jo i to: Barak Obama je predloio Robin Hood Tax, oporezovati naftae, pa dati to sirotinji. Populizam. Nema poreza koji u krajnjoj instanci nisu platili graani. Neto mi se malo krnje simpatije i za tog Obamu. (B&F, broj 45, jul 2007.)

57

Money, money...

re par dana Stiven Rou (Stephen Roach), ef ekipe od oko 500 ekonomista analitiara irom sveta banke Morgan Stanley, objavio je izvetaj namenjen stalnim klijentima u kojem se analizira svetska ekonomska situacija i konstatuje da je ceo svet u naglom usponu, to se decenijama nije dogodilo. Najcitiraniji ekonomista na svetu potrudio se da podacima podupre svoje tvrdnje. Globalizacija je udo. Izvrena je redistribucija proizvodnje, a cene su strukturalno sniene. ak je i MMF konano, krajem aprila, uspeo da usvoji mere koje podstiu dalji rast, pa prognoze govore da e ove godine stope rasta iznositi u Kini 9,5 odsto, u Argentini 9,1, Indiji 7,3, Rusiji 7, Africi 5,8, Americi 3,4, Japanu 2,8 i Evropi 2 odsto. Pritom Rou konstatuje da su udari naftnih cena apsorbovani bez veih teta po svetsku ekonomiju, te da e se inflacija kretati izmeu 0,5 u Japanu i 3,4 odsto u Americi. Dakle, optimizam nevien ve dugo vremena. U tom optimizmu postoji jedna dimenzija, koja kako god da se gleda, ne unosi previe dobrih nada. Re je o dolaru. Manje ugledni novinski analitiari, kojima je doputeno i da pogree, onako pouzdano znaju da novi predsednik ana s e d a ka o FED (amerike centralne banke) Ben Bernanke, ima nameru da dab i v liv ub l ja da z ap da ni j e lje urui vrednost dolara u svetu, (ali ne i kod kue) kako bi olakao R la a teret ogromnih akumuliranih dugova amerike dravne kase. E, taj mog e r t ibilnpisa o u na deo poinje da brine one koji imaju para, a nemaju namere da tim konvnog p r o de p ozit , t o ud v e zn o m p e rac i j e av a parama i dalje popunjava rupe u amerikom budetu. A pare nisu male. o b a t ar ne o o s p r e lno s t i Kina je objavila da je sa svojih 900 milijardi dolara pretekla Japan po kov a l u o r ma l n v e r t i b i liini valutnih rezervi. Zajedno sa Junom Korejom i Indonezijom te dve j oj f t us kon zemlje formiraju finansijskog kolosa, koji u rezervama poseduje izmeu sta jedne treine i dve petine amerikog BDP. Veina njihovih rezervi uloena je u amerike obveznice ili u kapitale amerikih firmi. Na stranu one politiki infantilne tvrdnje da bi te zemlje mogle naglim povlaenjem svojih para da bace na kolena Ameriku. Ne mogu to, jer su interesno spletene sa Amerikom, te bi tim gestom nanele sebi bar podjednake tete. Postoji neto drugo to se danas nazire. Manipulisanja dolarom, odnosno namernim obaranjem njegove vrednosti, u emu je prethodni ameriki guverner, Alan Grinspan, bio veliki majstor, dovode u neugodan poloaj poverioce, te oni poinju da trae mekan izlaz iz situacije. Poetkom godine Azijska banka za razvoj (ADB) saoptila je da e od aprila meseca poeti dnevno da prati kretanja azijske novane jedinice AMU (Asian Monetary Unit) prema dolaru i evru. To je posluilo kao povod da se intenzivno govoriti o nastajanju azijskog evra. Korpu ine japanski jen, kineski juan, korejski von i ostale valute zemalja ASEAN. Kako tvrdi guverner ADB Haruhiko Kuroda, re je o projektu na dugi rok. Evropskoj uniji bilo potrebno 20 godina od ideje, do zajednikog novca. Meutim, injenica da se ve raspravlja o imenu budueg novca (yuwon, ringpijah ili piardi od Plain Rice Dollar, dolar neljutenog pirina) koriguje nau predrasudu da se u Aziji sve planira generacijama. Neto se ipak muti i to unosi nervozu na meunarodna finansijska trita. Svi smo svedoci da Azija ume i te kako brzo da reaguje i u tome je jedna od njenih dananji prednosti. Druga je pria o petrorublji. Uoi julskog sastanka G-8 u Sankt Petersburgu trebalo bi da proradi u Rusiji energetska berza na kojoj e se ugovarati kupovine gasa i nafte i to ne samo ruske, nego i ostalih proizvoaa, bez segregacije i prema la-

nicama OPEC. Rusija eli da demonstrira kako je postala sila bar u tom domenu i kako kupci ima u budue da dolaze njoj na noge. Na toj berzi bi bila ustoliena i petrorublja, kojoj vrstu podlogu daju ogromne rezerve energenata u Rusiji. Uz to, ruska centralna banka poseduje i zlatne rezerve u vrednosti od 225 milijardi dolara, pa sanja o rublji kao svetskom novcu. Rublja bi ve danas mogla da zapliva kao konvertibilna da nije udnog propisa o obaveznom depozitu na valutarne operacije, to joj formalno spreava status konvertibilnosti. Centar za investicijske studije ATON, predvia da bi, ako se ostvare prognoze da e nafta uskoro kotati oko 100 dolara za barel, Rusija do 2011. udvostruila svoj BDP, a do 2015 pretekla po tom osnovu Italiju, Britaniju i Nemaku. Doskoranji svetski siromasi poinju da se bogate, a bogati se veoma teko rastaju od sopstvenog novca. Dolar sve manje garantuje da nee biti suptilno i neprekidno peljeeni oni koji u njega veruju. Ako evro profitira na padu dolara, zato i drugi ne bi smislili svoj novac i na njemu bar manje gubili na vrednosti? (B&F broj 20, mart 2007.)

Dovienja u sledeoj krizi

ronologija je sledea: 3. avgusta poinje nagli rast na berzama (Pariz sa 5.548), 6. dostie vrhunac (5.749) a 10. sunovrat na 5.220 poena nakon ega sledi blokada svih operacija da bi se spreilo totalni kolaps. Ve u ponedeljak 13. poinju ponovne operacije na berzi, a 15. zabeleen osetan oporavak i povratak na normalu. Eto kako moderan svet brzinom ekspresnog voza, ekspres lonca, espresso kafe as posla obavi prljavi posao preraspodele bogatstava i nastavi dalje. Ona prava Velika kriza zapoeta 1929. godine trajala je sve do 1933. da bi se ponovo nastavilo sa stabilnim razvojem. U ovoj poslednjoj, koja je trajala manje od nedelju dana izgorelo je 468 milijardi evra, na njihovo mesto ubaeno hitnih 410 milijardi novih likvidnih sredstava (FED i ECB) i sve je poelo da se smiruje, da bi moglo uskoro isto ili ko zna ta drugo da naduva ili probui neki novi berzanski balon. Amerika i berze irom sveta bez takvih ciklusa ne mogu. Nekada su krize bile bauk, bankrotirale su kompanije, ubijali se gubitnici danas nita od toga iako je nominalni obim spaljenih sredstava viestruko vei. Ovoga puta posredi je amerika neobuzdana igra sa nekretninama. Jo pre 3-4 godine ozbiljni analitiari su skretali panju da e doi do pucanja prenaduvanog balona cena nekretnina. Genijalni guverner amerike centralne banke (FED) Alan Grinspen, ruio je kamatne stope sve do samo 1 odsto, klada su postale manje od stope inflacije i novac dat na kredit bio delimino poklonjen. Poela je jagma, a sa njom i izlazak iz krize (New Economy) koja je na poetku decenije tresla Ameriku. Neoekivano, veliki investitori nisu pohrlili za kreditima, nego obian svet. Sektor nekretnina postao je najjai stub ekonomije iz kojega proistie jedna treina amerikog BDP. Dve treine porasta zaposlenosti u poslednjih est godina takoe proizilazi iz sektora stanogradnje i nekretnina. Tehnoloki najrazvijenija zemlja sveta usmerila je svu svoju mo i pamet u cigle i malter. Zapravo, ne - nego u finansijsko spekulisanje nekretninama. Po prvi put u kapitalizmu, toga nije bilo ni u real socijalizmu, kredit za stan mogao je dobiti ko je hteo i bez

59

ikakvih garancija (takvih je 25 odsto od ukupnih kredita). Banke su hrlile da daju kredite i plasiraju novac kojega je bilo u obilju. Prebroena je jedna kriza, zapoinjala je sledea. Omogueno je to genijalnom bankarskom dosetkom da rizik za olako date kredite prebace na drugoga. Naime, masu izdatih kredita bi pretvorili u obligacije i prodali ih nekom od brojnih finansijskih fondova. Ti transformisani krediti u obligacije nazvani su subprime i postali sinonim sadanje krize. Fondovi su te obligacije prepakivali u CDO (Collateral Debt b ile Obligations) i njih prodavali dalje bankama i fondovima. Ta se operacija k r i z ea l e s u su uglavnom odigravala na amerikom tritu sve dok BNP Paribas nije r ka d a a n k r o t i i j a l i s e t a Ne k , b uletela u kupovinu problematinih proizvoda i pokrenula ostale i ub b au p ani j e , dana s n i na l ni evropske banke. Koliki su gubici Paribas jo se ne zna precizno, ali ko m it nic i o j e n o m su sigurno vei nego tri nemake banke (Ikb, West Lb i Deutsche Post g u b o g a ia k j e n i h r u k o Bank) koje su utraile 7,26 milijardi. No samo jedna amerika banka od t s pal v i e s t Bear Stears pukla je za 20 milijardi dolara. obimds t ava Mislite li da se neko zbog toga previe zabrinuo? Poslednji tradicionalist sre je izvesni ang uhong, vlasnik fabrike koja je u Kini pravila Barbike obovei jene otrovnim bojama, koji se ubio kada je pukao skandal. U razvijenom kapitalizmu toga vie nema. Pare se prave, i neko ih, dakako, gubi na sofisticiran nain tako da ni dvojica ekonomskih nobelovaca Jozef Stiglic i Geri Beker ne mogu da se sloe oko efekata sadanje krize. Beker smatra da je sve u redu, kriza e se smiriti ubacivanjem likvidnih sredstava i trite e nastaviti da radi. Stiglic, meutim, govori o tehnologiji lanih rauna (amerika prosena porodica zaduena je 84.000 dolara, a evropska 15.000 evra). Amerikanci se prave ludi, a Evropljani ubacuju sve novac da bi ouvali krhki ekonomski rast i kredite daju samo solventnima. ECB je u samo etiri dana pustila na trite 211 milijardi evra, a ameriki FED 206 milijardi dolara. Preraspodela je izvrena, Evropa je platila ceh, sredstvima realne ekonomije, a to znai svih graana EU. Kad je izgledalo da se sve smiruje berze su se ponovo strmoglavile: Pariz 3,26, London 4,10, Seul 7 odsto i Njujork 0,12. Kao dan je jasno ko je taj to po Galbrajtu povremeno rastavlja budale od novca. (B&F broj 35, jul 2007.)

Dovienja u svetskoj recesiji

vaj tekst bi mogao da se smatra nastavkom komentara objavljenog u istoj rubrici i pod naslovom Dovienja u sledeoj krizi. Valjda smo ve dosadili itaocima piui o berzanskim krizama, njihovom sve uestalijem ponavljanju i uverenju da taj pekulantski kapitalizam ne moe veito da traje. Jedni misle da mu je sada doao kraj. Evo ta kae devedesettrogodinji nobelovac Pol Samjuelson, koji je postao ivi svedok i druge svetske krize: Bu e biti zapisan kao najgori predsednik - njegov recept je avolska gramzivost, olako zaduivanje, lassez fair i beskonano odsustvo savesti. Dinamika zbivanja 15. septembra prevazilazi tempo Tarantinovih kriminalnih filmova: u 6:58 objavljen je bankrot banke Lehman Brothers, 7:18 FED najavljuje posebne mere, 8:46 berze se sunovrauju, 9:58 Evropska banka plasira 30 milijardi evra da bi spreila kolaps, 11:30 American Bank za 50 milijardi kupuje Merrill Lynch, 15:30 AIG objavljuje da je u crvenom za 18,5 milijardi, akcije gube 40 odsto vrednosti, 18:03 na evropskim berzama izgorelo je 125, a u celom svetu 900 milijardi dolara. Da bi spreio katastrofu ameriki predsednik je pokuao da dravnim parama od bankrotstva spase dva fonda (Fannie Mae i Freddie Mac oko 100 milijardi dolara) i jedna osiguravajua agencija (AIG) i time otvori put i za banke koje lanano bankrotiraju. American Internatioanal Group (AIG) je onaj kvantitet koji prelazi u kvalitet. Sva prethodna propadanja i sanacije banaka nisu zadirale u sutinu amerikog liberalnog kapitalizma. Ova jeste i evo zato: AIG je imao 116.000 zaposlenih i bio najvea osiguravajuih agencija u svetu anj e s p it nis t ar no to ne bi mnogo potreslo vlasti. Njen fijasko je pet puta vei nego ne v a i i na e ri ki mva banke Lehman Brothers, najveeg bankrota u amerikoj istoriji: 639 L i am zi milijardi dolara ni to ne menja sutinu. ka d n s i j a p o p a n d a Amerika administracija reava da spase AIG, jer ta agencija pokriva f i n a o p u i Ja a ma ke Ev r j im p ar am e r i t , desetak miliona porodica ivotnim i penzijskim osiguranjem. Pukne li s v o s av aj u a al o s i , ona doi e do nepredvidivih socijalnih eksplozija do komunizma! E, s p a ns ije . N s e de s to konano brine i vladu i vlasnike kapitala. Ministar finansija je pustio na f i na g o d da at i t i i raun AIG 80 milijardi kao zajam, koji, ako AIG ne bude u stanju da vrati o ta n e pl roku, automatski prenosi na dravu 76 odsto vlasnitva kompanije. To je onaj ra u ali s v e t kvalitativni detalj (indirektna nacionalizacija) zbog kojega protivnici neolibeost ralizma likuju nad krajem superkapitalizma. Dakle, kad zagusti jedino drava Zver, kako ju je pogrdno nazvao Fridman, moe da spase zemlju i sistem. Iza toga je sledio Buov maxi plan sa kojim je izaao pred parlament u stilu kominog inspektora Hamera i njegovog gesla: Trust me, I know what Im doing, traei da mu se na poverenje odobri 700 milijardi dolara za krpljenje finansijskih rupa. Glatko je odbijen, jer ako misli ozbiljno da uradi taj posao onda je po raunicama strunjaka potrebno izmeu 1.500 i 2.000 milijardi dolara, a to je oko 10 odsto BDP, odnosno kotalo bi to svakog Amerikanca, raunajui i bebe, zavisno od varijante, izmeu 2.300 i 6.000 dolara. Savrena tehnika: Zabrljaj pa vladaj. Lii na nevaspitanje kad ameriki ministar finansija poziva Evropu i Japan da svojim parama spasavaju amerike finansije. Naalost, ta god da se desi, raun e platiti i ostali svet. Ukoliko bi kupovala bankarske papire po niskim cenama drava bi gurnula banke u nove bilansne rupe i dovela do novih kriza. Ukoliko bi im dala novac galantno, spasla bi njih, ali i katastrofalan sistem. Istorija ui da su do sada sve sline situacije reavane tampanjem novca. Bie to i sada, tim pre to su amerike rezerve spale na nivo koji ima Poljska. Dakle, para za maxi plan zapravo nema. A posle tampanja para sledi inflacija, pad vrednosti dolara i dravnih

6

obveznica, koji su rezerve gotovo svih drava i banaka u svetu. Olakae se tako enorman ameriki dug, ali i obezvrediti rezerve celog sveta. Amerika je u dugu do gue, od porodica do drave, i u svetu i kod kue, svi u njoj troe vie nego nekad u Jugoslaviji, koja je bila primer predsmrtnog rasipnitva. Razlika je to e ameriki dug dobrim delom platiti ceo svet. Ako tako moe, nije luda da menja. A onda: dovienja u svetskoj recesiji prethodna je trajala od 1929. do 1933. godine! (B&F broj 48, oktobar 2008.)

Bitka za hegemoniju

a sada je stanje sledee: Rusija je svoje trupe povukla sa teritorije Gruzije, ali su ostale u Abhaziji i Junoj Osetiji, koje su formalno sastavni deo Gruzije, neto kao Kosovo u Srbiji. U Ukrajini su u izgledu prevremeni izbori, jer su se voe Narandaste revolucije meusobno zakrvili do te mere da je Julija Timoenko poela da koketira sa ruskom strujom i time poveala svoju cenu u cenjkanju sa Zapadom, ak iako ne namerava zaista da pree pod Putinov kiobran. U Tbilisiju je 16. avgusta odran skup solidarnosti na kojem su predsednici nekadanjih sovjetskih saveznikih drava Poljske (Kainski), Ukrajine (Juenko), Estonije (Ilves), Litvanije (Adamkus) i Letonije (Godmanis) pozvali svet na krstaki rat u odbranu male, nezavisne i demokratske Gruzije. Deurni na vrhu EU, Sarkozi, preuzeo je energinu akciju smirivanja sukoba, a zamislimo samo ta bi bilo da je na njegovom mestu bio Kainski ili Adamkus. Par dana kasnije, poto je poljski Sejm dao saglasnost za postavljanje amerikih vojnih instalacija na granici sa Rusijom, zamenik naelnika ruskog generaltaba Anatolij Nogovicin izjavio je da se Poljska izlae nuklearnom napadu ako bi dolo do neposrednih konfrontacija velikih sila. Druga velesila SAD, trenutno je u pasivnoj poziciji: Kako u knjizi Post-amerika era pie Farid Zakarija, veliko ime amerikog novinastva, SAD gube uticaj u svetu. U veem delu Latinske Amerike, sa njenih 600 miliona stanovnika, buja antiamerikanizam. Zbog pokuaja SAD da zakulisnim igrama srue bolivijskog predsednika Eda Moralesa - Venecuela, Honduras i Argentina do maksimuma su zategli diplomatske odnose sa SAD. Najzagrieniji antiamerikanac, od kada Kastra vie nema na sceni, venecuelanski predsednik Hugo aves, pozvao je ruske ratne brodove i bombardere da uestvuju u manevrima njegove vojske, nadomak SAD. Rusija je, dakle, nala sebi bodlju za ameriku samouverenost, svog infantila tipa evernadze. Ni jedna, ni druga velesila ne oskudeva u sopstvenim politikim pitbul terijerima. Aleksandar irinovski, pretei Poljskoj, obavio je svoj deo posla najavom da e Rusija primeniti, ako zatreba, ameriku doktrinu o preventivnoj upotrebi nuklearnog oruja prema saveznicima sila koje poseduju atomsko oruje. Ne manje aplauza dobila je besmislena kandidatkinja za potpredsednika SAD, Sara Pejlin (jedan od njenih nadimaka je Nakarminisani pitbul), svojom izjavom da ako Moskva napadne neku lanicu NATO, SAD treba da uu u rat sa Rusijom. Pretnje atomskim bombama i ratom dokaz su uzmicanja pameti. Programirane budalatine time nisu istroene, mada su sve jo uvek u verbalnoj sferi, izuzev injenice to je moni Putin lino najavio da e poveati vojni budet

za 27 odsto (94,12 milijardi dolara) i demonstrirao nove interkontinentalne rakete, borna kola itd. Po investicijama u naoruanje Rusija e tako sa sedmog skoiti na drugo mesto, iza SAD. Treba imati u vidu da je Rusija navei svetski izvoznik oruja, koji je do sada radio za druge, a sada poinje za svoj ot. Pre 15 godina imala je 2,75 miliona vojnika, a danas 1,1 milion i oito armiji nezaposlenih namerava da ponudi zaposlenje u uniformi. Te injenice iskoristila je propagandna mainerija Zapada da pusti u promet teze o Rusiji koja je sve vie SSSR, te o povratku hladnog rata. Neobuzdaniji prave paralelu Putina sa Hitlerom.

Kavkaski kindal
Malo ko danas preutkuje injenicu da je Gruzijski predsednik akavili taj koji je izazvao oruani konflikt na Kavkazu. Ko se tu preraunao, on ili njegovi instruktori, teko je rei, meutim bilo je oito da su Rusi tu glupost oekivali i na nju odgovorili zastraujuom nesrazmerom upotrebe sile. akavili je, prema jednoj emisiji francuske TV (gledao sam je na RAI), najuspeniji pitomac Freedom House, amerike nevladine organizacije, kojoj je CIA dala novac i posao mirnog ruenja diktatorskih reima u postkomunistikim zemljama naklonjenim Rusiji. Francuski pisac Marek Halter tvrdi da Bu nikada nije odustajao od namere da Rusiju ekonomski i politiki izoluje, ni kada je Putin poverovao u mogunost prijateljstva, pa je demontirao svoje vojne baze na Kubi i u Vijetnamu; ni kada je pokazao elju da svoju zemlju uvede u OECD i WTO; ni kada je prvi posle 11. sepuje tembra ponudio partnerstvo u borbi protiv terorizma (verujui da e tako u t kk i pre dobiti od Amerike odreene ruke za masakr separatista u eeniji anas Gruzijsi t aj od prim. M.M.). Razoaranje je smenio bes zbog nicanja ameria l o k c u d a j e a ka v i l i M e ni kih vojnih baza na periferiji Rusije od Evrope do Azije. an in j s e d ni k a o o r u u . Ko Rusija ima dve znaajne tradicije: ah i upotrebu sile. Putin, na p r e d j e i z az v Ka v kaz o n i l i alost, nije ahista, nego pasionirani ljubitelj borilakih vetina. k o j i l i k t na u na o , r i , Upravo je demonstracija sile bila dobrodoao nain da se povrako n f u p r e ra t r uk t o ut im u ti poljuljano samopouzdanje Rusa i da se istovremeno Buu uputi s e t o v i ins i , me R u s i t poruka koju e konano razumeti. Jo jedan infantilni politiar, an j e g k o j e r e da s u na n j u kavili, upleo se u igru kojoj nije dorastao. Uz spoljnu materijalnu pot e j e o it o ki v ali i u j u o m mo (to navodi ak i Wikipedija), vojne, medijske i politike (uee b ilo os t o e as t ra t r e b e Otpora) instruktore uspeo je da bez prolivanja krvi zbaci predsednika glup v or ili z r om up o evernadzea i zauzme njegovo mesto. Daleko je od pameti pomisao da o d g o r az m e je on - predsednik zemlje sa 5 miliona stanovnika, od koje je Moskva po ne s . s ile broju stanovnika tri puta, a Rusija 30 puta, a po teritoriji ak 246 puta vea - samoinicijativno uao u sukob sa tolikim protivnikom. Upotrebljen je i sa prilinom dozom neukusa mlohavo branjen. Preputeno je intelektualcima da (ponavljajui slovenaku taktiku) vapiju nad malom demokratskom zemljom, koju je napala ogromna vojno-komunistika mainerija. Uspeh ovoga puta nije upeatljiv. Citirau samo neke branitelje akavilija. Bernar Anri-Levi, francuski filozof: Umreti za Tbilisi... Predsednik te male demokratske nacije odupire se bivem voi KGB to se preobratio u masovnog kriminalca, koji prema nejakima demonstrira nemilosrdnu okrutnost... Imre Kertez, maarski nobelovac lamentira: Gorbaov je pobudio nade, iako ih nije ostvario. Danas moram rei da vie ne gajim nikakve nade, Rusija je postala ponovo sfera opasnosti, neto sa im se ne moe raunati... Denis Mek ejn, bivi Blerov ministar, neto je umereniji: Rusija sledi model nacionalistikog kapitalizma i dravne kontrole... ona nije prihvatila osnovni kredo Evropske unije, prema kojem se sve zemlje moraju respektovati... A onda se na sastanku italijanske poslovene elite u ernobiu (pandan Davosu)

6

sasvim disonatno oglasio italijanski ministar ekonomije, ulio Tremonti: Hipoteza o Rusiji, koja tei agresiji prema susednim zemljama, je potpuno neosnovana... U Istonoj Evropi je NATO taj koji pomera svoje granice prema Rusiji, a ne obratno. Meni se ini da je Moskva vrlo uravnoteena, zato se potrudimo da neuravnoteeni ne budemo mi. Valja dodati da je Tremonti jedan od najljuih italijanskih neokonzervativaca i apsolutni antikomunista. Kome je i zato trebala gruzijska avantura? akaviliju, da povrati popularnost i demonstrira bezgraninu potporu Amerike. Putinu, da konano ue u klin sa Amerikom u borbi za naslov velesile. Buu, da nastavi opkoljavanje Rusije? Podi setimo se, Luo Karaolo, glavni urednik Limesa, prvi je izneo tezu o Buat it a vr ovom poklonu republikanskom kandidatu za predsednika SAD. ais t s e zo g r a t a ? a k u to zategnutiji odnosi sa Rusijom to vie glasova za Mek Kejna. e li M o e hladnnas u znoms kih Ako je ta teza osnovana onda e se odnosi pogoravati sve vie v r e m t j e d a i h e k o n I nd i j a , do poslednjeg dana uoi izbora u SAD. Ni jedan od argumenata S v e nja nov R us ija , , ne uliva optimizam. Gruzija, zemlja fascinantne istorije, koju nije r a a : Ki n a , o d n j i h az u j u uspeo da ukalja ni njen Dugavili - Staljin. Jedna od najstarijih hris i la z i l . D v e na , p o k d e n c i j e anskih zemalja - autokefalna od 5. veka; domovina ote Rustavelija, B r a i j a i Ki l e n e t e n m o n e pesnika i filozofa, iji je spev Vitez u tigrovoj koi i danas aktuelan R u s o s mis i v o jno ju i po humanizmu i zalaganju za pravo oveka na radost. Zemlja u kojoj je n e d v o s t a n u d e c e n i ke slubovao Ljermontov i napisao spev Demon na osnovama gruzijske da p p r e ki nu am e r i mi na c i j e legende o pobunjenom anelu. Oba pesnika, i gruzijski i ruski, zazirali i da t o v i e v e ne d o su od kindala, dugakog, opakog noa koji simbolizuje smrt. Moderno ne iko s no vreme donelo je na Kavkaz ruske rakete nazvane Kindal kojima je smrt ne p r t o m sejana masovno. sve

Mlaka pretnja hladnim ratom

Moe li se zaista vratiti vreme hladnog rata? Svet je danas u znaku raanja novih ekonomskih sila: Kina, Rusija, Indija, Brazil. Dve od njih, Rusija i Kina, pokazuju nedvosmislene tendencije da postanu i vojno mone i da prekinu deceniju i neto vie amerike neprikosnovene dominacije svetom. Na ruku im ide to to SAD, iako odreenih ruku, nisu bile u stanju da smire svet i usmere ga ka brem i skladnijem putu ka blagostanju, nego su naprotiv iskoristile sve mogue prilike da zaotre stare i izazovu nove konfrontacije. U borbi za primat Kina se pokazala kao strpljiviji i vetiji igra, kako u ekonomiji tako i u vojnim poslovima. Rusija ne. U njoj je prvo Gorbaov doiveo da bukvalno moli Zapad da mu pomogne u procesu demokratizacije, a taj ga je prepustio politikim akalima. Bernar Gueta, komentator Le Monda, njegovog naslednika Borisa Jelcina opisuje kao oveka ograniene inteligencije, korumpiranog i alkoholizovanog do mere gubljenja razuma. Njega je Zapad proglasio za heroja demokratije. Tako je stvorena situacija u kojoj je Putin mogao da zapone svoju genijalnu i beskrupuloznu Veliku igru, kako definie Farid Zakarija. Ni Putin ni Bu nisu kvalifikovani za politiare 21. veka, iako se mnogi s razlogom boje da ga mogu obeleiti novim, makar hladnim, ratom. Njihove ambicije kreu se u sferi podmetanja i nadmetanja - obaranja ruke, a ne u inteligentnom takmienju ko e vie doprineti uklanjanju siromatva i uzroka degradacije planete, poveanju obrazovanja i graenju stabilne budunosti za celo oveanstvo. Na alost oni postoje, uprkos isteklom istorijskom roku tog modela. Iako uvereni da mogu sve na svetu, ni jedan od te dvojice monika nije svemoan. Buu nepovratno istiu poslednji dani vlasti. Putin je u usponu sve dok budu vladali zakoni sile. Meutim i njemu, pad cena nafte na svetskom tritu, svodi ambicije u ue okvire. Rusija je u vreme Gorbaova krenula putem normalne

zemlje usledila je zatim trina privreda, demokratija, ljudska prava, sloboda kretanja... Ko to okusi teko da ga je mogue ponovo vratiti u totalnu kontrolu miljenja i medija, pod policijsku strahovladu, pod negativnu politiku selekciju, u gulage. U Rusiji ubijaju slobodne novinare, u neku ruku ak i to je pomak u odnosu na ono to je nekad bilo. U vreme pravog hladnog rata sutina sukoba bilo je konfrontiranje dvaju ideolokih sistema. Danas sutinskih ideolokih razlie jt e ka nema postoje konfrontacije nacionalnih (ili nacionalistikih) interesa. p o n ak e , jo Oni mogu da dovedu do svakakvih strahota, za ta smo mi svedoci, c ija r u p o lit i e s koji ali je teko nai racionalne premise da bi takva politika mogla c aliz a e Glob ire u s fna je p r o t av it i. a ovladati svetom. Globalizacija jo ponajtee prodire u sferu pop r od u t im o e z au s ja r u s k litike, meutim ona je proces koji niko ne moe zaustaviti. Uostam e n e m o d a na n r ad i v i l e lom, dananja ruska nomenklatura ne gradi vile kod Sevastopolja, ni ko t al o m , ra ne g ne g o nego na Azurnoj obali i dri pare na Zapadu, a ne u GosBank-u. U o s e n klat u t o p o l j a , d r i Ne treba biti pesimista. Jeste neverovatno, ali bismo mogli bar zamino m S e v as o b ali i ne u sliti da Medvedev doe na ideju da zaista postane predsednik Rusije, k o d z u r n o j p ad u , a da nastavi u duhu sopstvene izjave, posle estokog napada Kondolize na A na Z a Rajs, kako ne eli konfrontaciju i hladni rat, jer je prioritet nad prioritep ar e B an k - u tima Rusije ekonomski razvoj. Podjednako je neverovatno da u AmeriGos ci kandidat Obama, uprkos estoke opstrukcije krupnog kapitala i provincijalne Amerike, noen voljom razumne veine - pobedi na izborima. Kad bi se to ipak desilo mnogo vie ljudi irom planete ostvarilo bi Rustavelijev san o pravu na radost. (Septembar 2008.)

65

Opipljive nade
Obama - korak za oveanstvo...

oglo bi izgledati neodmereno to to je 5. novembra, dan posle amerikih izbora, minhenski Sddeutsche Zeitung osvanuo sa naslovom: Izabran je predsednik sveta! Pokuajte da zamislite kako bi taj naslov stajao da je kojim sluajem pobedio Mekejn, pa ete videti da u novinarskoj egzaltaciji neodmerenost nije neosnovana. Dakako potrebni su i jai argumenti, a jedan od njih glasi: prema ispitivanjima javnog mnenja 97 odsto Indusa, 94 odsto Francuza, 92,5 odsto Nemaca, 92 odsto Italijana, 88 odsto Rusa i Kineza, 80 odsto Iranaca glasalo bi za Obamu. Moemo samo naslutiti procente u Africi, Junoj Americi i svuda meu potlaenima. Baraku Huseinu Obami se veruje da nee biti ni svetski policajac, ni svetski gazda, ve izvrilac nada u celom svetu svesnom da bolje i srenije budunosti nema ukoliko Amerika ne stane na tu stranu. Meutim ni Obame ne bi bilo da se Amerika, kako je to nobelovac Pol Krugman ustvrdio, nije poela temeljito da menja ve znatno ranije.

Kakva izuzetna zemlja!

Kolumnista New York Timesa, Nikolas Kristof je jo 24. oktobra objavio telefonski razgovor sa jednom prijateljicom, Kineskinjom iz Pekinga, u kojem joj pria kako je mogue da pobedi Obama. Nije li taj Obama onaj crnac? Da, ba tako. A kako belci reaguju na to da im crnac bude predsednik? Ako Obama bude izabran bie to zato to su belci glasali za njega. (Duga pauza). - Zaista? Neverovatno! Kakva izuzetna zemlja! - Posegao sam za ovim tekstom, jer on odslikava koliko su predrasude, ili moda iskustvo, o rasama i Americi duboki svuda. I zato to je Amerika nedvosmisleno dokazala da je u stanju da rui predrasude, ona jest izuzetna. U jednom ranijem tekstu napisao sam da bi izbor Obame mogao za svet imati znaaj (Deklaracije o pravima oveka i graanina) Francuske revolucije. Ne odustajem od te tvrdnje jer prvi lan Deklaracije glasi: Ljudi se raaju slobodni i jednaki u pravima. Obama ide dalje od Deklaracije u stvarnost. I kao to Deklaracija ni do danas nije ostvarena, tako ni Obamin izbor nee odjednom

promeniti svet, ali posle takvih odluka povratka vie nema. Dominirajui naslovi tipa Crnac u Beloj kui, povrni su koliko i Obamina boja epiderma i fasade Bele kue, televizijski plitki, ne odstupaju od podsvesnog, rasizmom dimenzioniranog, tumaenja promena. Uostalom, Obama ak nije ni crnac, on je meanac rasa i nacija, a to je veina oveanstva. On je oborio jednu od sramnih prepreka koje dele ljude, a navee i druge da pokuaju. Ako je revolucija po definiciji (naglo) menjanje drutvenog poretka, onda je sutina izbora Obame u proklamaciji menjanja ekonomskih i drutvenih odnosa u korist srednje klase. Revoluciju ipak ne izvodi predsednik nego e je biti samo ako Amerikanci tako budu hteli. eril je svojedobno izrekao cinizam da se je a po luc ij ) me njannda samo budala, kad doe na vlast, dri predizbornih obeanja. Nade v o lo j e r e ag a, o vezane za Obamu moraju ga naterati da istraje bar na kljunom obeAko nic iji (n p ore t k O bame anju koje znai dramatinu promenu i kraj dominirajue varijante de f i t v e n o g iz b o ra janja kapitalistikog fundamentalizma. Politika beskrupuloznog bogaed r u u t i na c i j i m e n t v e ni h nja bogatih u osnovi je ne samo berzanske nego i drutvene krize, i to j e s o k l a ma i d r u r e d n j e ne samo Amerike, nego itavog sveta. Raun koji Amerika plaa odnosi u p r o ms ki h o r is t s se na ekonomski i politiki izbor od Regana pa do Bua mlaeg, sa proe kon s a u k odno e blematinim Klintonovim meurazdobljem u kojem je trend preraspodekla s le i stvaranja socijalnog jaza samo neznatno usporen. Saldo tog rauna je da Amerika verovatno nikada vie nee biti jedina ekonomska i politika velesila. Promenom dosadanjeg sistema mogla bi postati vodea moralna snaga meu ravnopravnima. Pogledajmo njene aktuelne suparnike i videemo da niko od njih nema tu tradiciju demokratije i humanosti, tu slobodu akcije, to bogatstvo umetnosti i znanja, toliku spremnost na menjanje uvreenih odnosa. Obama je rekao: Prava snaga nae nacije ne raa se iz vojne moi ili bogatstva, ve iz vitaliteta naih ideala - demokratije, slobode, mogunosti i vrste nade. Rekao je to kada je ve bio izabran pa se moe verovati da tako misli.

San koji budi

Vie nego bilo koji ameriki self made multi milioner, Obamin primer je uverio i najautistinije ljude da od njih samih zavisi hoe li umeti da iskoriste mogunosti (opportunity) koje je on ubrojao u etiri ideala amerikog drutva. Ulio im je samosvest. Engleski istoriar Timoti Garton E, navodi da je neposredno posle izbora pitao jednog crnca u ikagu odakle potie. Odgovor je glasio: Od majke. Obama je gotovo holivudski preao put od praine do zvezda. Sada se niko nee ustezati da sanja, rekao je Mendela. Papa Racinger je pozvao vernike irom sveta da se mole kako bi Obama uinio svet pravednijim. Mendela je savest oveanstva, Papi je ljubav prema blinjem u opisu radnog mesta. I Amerika i svet pritisnuti su ne samo aktuelnom krizom nego i mnotvom nepravdi koje trajno tinjaju. Ideologija predodreenih, bilo po bogatstvu ili po rasi, daje rezultate samo za sve ui krug i stvara sve veu socijalnu napetost. Najvii domet te ideologije je sadanja kriza razvoja i etike. Obama je odgovor na takvo opredeljenje, koje je sreom trajalo ak krae nego njegov leviarski pandan komunizam. I desni i levi ...izam davali su jedno vreme rezultate, a kada su iscrpeli nasilniku efikasnost i mo, ljudi su ih sa entuzijazmom poeli da rue. Entuzijazam irom sveta (a mi smo i tome prilino izvan) zbog Obamine pobede ravna je onom kada se ruio Berlinski zid. Dakako ne raduju se svi tome. Berzanski sunovrati, posle izbora dokaz su da krupan finansijski kapital nije ni malo srean zbog ishoda u kojem je ak 52 odsto pripadnika sloja koji zarauje vie od 155 hiljada dolara godinje glasao za Obamu (za Mekejna 46 odsto), veliki gradovi su listom bili na Obaminoj strani

67

 Njujork 56, a Vaington 58 odsto. Religiozni glasaki segment je takoe dao prednost Obami. Valjda je ko god ima kompjuter u Srbiji dobio preko interneta fotos pravoslavne crkve Sv. Jovana u Kaliforniji sa panoom na kojem je pisalo: Glasaj za crnju, jer onaj drugi je peder. Neukusno, ali indikativno. Karakteristino je da nema glasake skupine u kojoj Obama nije pobedio. Kapital ne glasa na izborima. On e to initi na berzi i pokuati svim silama, do onoga od ega svi strepe, da sprei Obamu u nameri da menja dosadanja pravila ekonomske igre, zahvaljujui kojima su narkomanski zgrtali sume od kojih se vrti u glavi. injenica da je u Americi pre tri decenije 16 odsto odraslih graana posedovalo akcije i da je 2005. godine njihov broj prvi put prevalio 50 odsto Amerikanaca, predstavlja izuzetan ekonomski napredak, ali i plodno tle za finansijski populizam, za pobunu akcionara. Srednja klasa, a to su ti akcionari, lako se moe okrenuti protiv onoga koga je glasala, samo ako je veto ubede da je izigrana. Uprkos svojoj ideologiji liberalistiki fundamentalisti se ne gade dravnog novca kada ide njima u ruke. Zato je uputno dovesti individualne akcionare, tu srednju klasu, do oajanja kako bi pritisnula dravu da spase banke, fondove, osiguranja i sve one institucije koje obru veliki novac. Veliki su novci i pamet potrebni da bi se dolo do stabilnosti, a da umesto toga ne ispadne samo spas uhodanog sistema.

Miroslavljevo jevanelje
Front nenaklonjenih Obami i njegovim pogledima na budunost Amerike nije mali. Kree se od uvrnutog katolikog biskupa iz Kanzas Sitija, koji je uoi izbora propovedao da e svak ko glasa za Obamu zatvoriti sebi vrata raja. Uprkos pretnji 53 odsto katolika glasalo je protestanta, crnca meanca, socijalistu... Najvea svetska kompanija Wal Mart uoi izbora je po svim nacionalnim novinama objavila oglas kojim poziva graane da ne glasaju za Obamu jer je Obama opasnost br. 1 za Ameriku. Wall Street Journal je to okarakterisao kao stav krupnog kapitala. Kod nas se na talasu antipatija za sada jedini glasno naao profesor Miroslav Prokopijevi, tekstom Obamino shvatanje ekonomije, objavljenom u Peaniku. Lino prema njemu gajim simpatije zbog odlunosti i upornosti u promovisanju stavova za koje se zalae. Ali i zbog njegove obrazovanosti i talenta da je medijski multiplikuje, kao to dobar broker zdrav novac umnoava kroz papire od vrednosti. To me obavezuje da ga citiram: Obamina ekonomska filozofija pie Prokopijevi je destimulativna za biznis. Zato Dau Dons i drugi berzanski pokazatelji tako naglo padaju posle njegovog izbora, vie nego posle izbora bilo kojeg drugog amerikog predsednika. Moda se neke stvari nee realizovati, ali e doi neke druge, koje e po duhu biti iste ili jo gore. Amerika je u problemima, a Obama e ih uiniti jo gorim. Poslovni svet to ve zna, a vremenom e doznati i svi drugi, ukljuujui i one koji ovih dana slave Obaminu pobedu. Ima u tome neke ideologizovane upornosti, nepriznavanja promena, ako ne i poraza, neega to me podsea na, recimo, Svetozara Vukmanovia Tempa, koji je verovao u pobedu komunizma i kad ga je video kako se raspada. Prokopijevieva tvrdnja da se ovogodinji nobelovac Pol Krugman trudi da dobije mesto u administraciji i pria svata... vid je tipine neoliberalistike arogancije i nipodatavanja svakoga ko ne misli kao oni. Naravno isti kriterijum prianja svata za ta je Krugman dobio Nobelovu nagradu, ni sluajno se ne bi odnosio na Fridmana, Hajeka i Bjukenena kao dobitnike iste nagrade, a koje Prokopijevi ima za uzor. Ne mora imati bilo kakve veze, ali je interesantna koincidencija da Vladimir irinovski, onaj to je smrtnu kaznu za Sadama Huseina proglasio deliktom 21. veka, takoe smatra da e Obama upropastiti Ameriku, samo se on tome raduje. Bilo bi interesantno uti objanjenje zato se meu uspenim biznisme-

nima, pristalicama Obame, nalaze Voren Bafit i er Soros, dvojica ljudi koji su na ludilu svetskih finansija napravili nedostina bogatstva, ali smatraju da takva ekonomija ne valja i ne moe da traje. Shvatanje da je profit jedini cilj ljudske rase, koliko god poniavajue za ljudski intelekt, valjda niko normalan ne misli da treba zabranjivati, niti je to mogue izvesti. To je deo ljudske prirode, kao ona mrana strana nerazdvojivih jin i jang, kao u hrianskom pogledu na zlo i dobro, kao desnica i levica, kao Doker bez kojega ne bi bilo Betmena - ako je tako jasnije. Pritom svako misli da je onaj drugi zlo. injenica da posle svega to se na berzama desilo vajcarski brokeri savetuju investitore da ulau u izgradnju privatnih zatvora u Americi, ludilo je koje i dalje buja. Jo su Arapi izmislili izreku da je bolje zaraditi trgujui slamom, nego izgubiti trgujui zlatom profit je vaan, bez sumnje, meutim problem nisu brokeri, nego kakva su to ljudska usmerenja kada gradnja zatvora postaje najunosniji posao.

Intelektualac bez prikrivanja

Demokratija se u principu, a u Americi najpraktinije, uglavnom zasniva na volji veine. Veina dakako nije neki gorostas misli, pa se predsednike kampanje prilagoavaju volji i nivou onih koji daju najvei broj glasova. To dakako ne znai da su ameriki predsednici opskurne linosti, mada je i takvih bilo. Indikativna je anegdota sa Adlajem Stivensonom kada se kandidovao 1956. godine i kada mu je jedan pristalica, znajui ga kao izrazitog intelektualca, rekao: Vi ete dobiti glas svakog Amerikanca koji je u stanju da misli. Stivensonov odgovor je glasio: ma Nije dovoljno da bi se pobedilo potrebna je veina. Ronald Regan, a ne j d o o je glumac malih kapaciteta, karijeru je zavrio filmom Crni dani t i n ine u ko j ap it al e r is za Bonza u kojem glavnu ulogu deli sa impanzom Bonzo, rak t ke s kup b e dio . K. Ka a a glumio je vrhunski ulogu predsednika, odlunog grubijana, po glas ma nije izb orimb e r zi i povremeno miroljubivog intelektualca i sve to zatreba. KlinO b a l a s a n a i n i t i n a a ma , d o , ton je, iako vrlo pronicljiv i obrazovan, lansirao stil seoskog ene g e t o v im s il s t r e p e r i reta da bi prikrio svoje intelektualne sposobnosti. U TV duelu sa O n at i s ga s v i u nam e v i la Buom starijim, koji je nervozno pogledavao na sat, skrueno je p o ku a od e b amu nja p ra u i i saoseajno izjavio Ja razumem vau patnju. Bu stariji se oproonog p re i Oosada ahvaljuj stio od drugog mandata kao nervozan i neurastenian a Klinton d a s e n j a d ig r e , z n s k i r t i je tim svojim stilom vladao dva mandata. Riard Nikson, zvani Prljavi d a m o m s ke a r k o ma j i h s e v Dik, je takoe bio i obrazovan i prepreden, ali je besno odbijao svaku e kon a s u n e od ko pohvalu za svoj intelekt. Bu sin nije imao ta da prikriva i ostae zabekojim ali s um leen kao najloiji, najnesposobniji i opskurno najzadrtiji predsednik zgr t av i u gl u amerikoj istoriji. Postojala je samo jedna mogunost da bude prevazien. Da je kojim sluajem izabran Mekejn, i da mu se, to u njegovim godinama nije iznenaenje, desilo da ne zavri mandat, ulogu predsednika preuzela bi zamenica Sara Pejlin. Nad njenim trabunjanjima ak se i naklonje- n i joj Fox TV zgraao to misli da je Afrika drava, a ne kontinent. Dosledno je slovo i izgovarala kao aj pa su za nju Irak i Iran bili Ajran i Ajrak, to je u Americi indikator neotesanosti. Ona i da je htela nije imala ta da skriva, a bila je pritom verovatno popularnija od Mekejna. ta s Obamom? Lep, mlad i preplanuo, kako ga je zlurado definisao, najiskreniji Buov prijatelj, italijanski premijer Berluskoni. Obama deluje kao maneken za intelektualca, a podatak da je bio predsednik ureivakog odbora pravnike revije na Harvardu, uspean advokat, jedan od najmlaih senatora, uz to odmeren i prisan, najreitiji su dokazi da je doajen demokrata, Edvard Kenedi, dobro razmislio pre nego to ga je opisao kao sposobnog da povede Ameriku ka dobrobiti i mogunosti da ponovo bude prva u svetu. ta Obama zaista misli da

69

uradi teko je rei pre nego to povue bar prve praktine poteze. On sam za sebe kae Nisam perfektan, ali sam iskren. To to mu se pripisuje kao potezi, a njih lansiraju novinari i propagandni tabovi, slui samo za zamajavanje javnosti. Dubina krize u kojoj je Amerika, splet monih interesa i svetska konfrontacija odredie njegovu praktinu politiku. Indikativno je da je svoje obraanje naciji 15. novembra posvetio radu i zapoljavanju. Za njega je, kae, 1,2 miliona novih nezaposlenih najvei problem koji mora reiti. Dakle nisu banke i fondovi, nego graani i njihovo pravo na rad. Nema sumnje da e neke i razoarati, jer pravilo je da ko god osvoji vlast najpre gubi prijatelje. Jednostavno nije mogue ispuniti sve nade. Finansiran prilozima obinih graana (73 odsto), za razliku od prethodnika, protivnika i veine ranijih predsednika, Obama e ipak morati da vodi rauna o interesima kapitala, industrije, lobija svih vrsta, o prijateljskim i manje prijateljskim zemljama, meunarodnim politikim i finansijskim institucijama... koji svi podnose neke zahteve.

Amerika je + -
Postoji masa sajtova posveenih Obami. Meni je najsimpatiniji onaj www.designe for obama. Na njemu umetnici, istaknute linosti, publikuju svoje manifeste za Obamu. Jedan, na primer, na zelenoj podlozi u kronji velikog drveta, kao onog sa reklame Fruktalove V sodelavanju z naravo, uva lik Obame uz naslov Obama is the New Green. Drugi je vieznani crta o Crvenkapi ija je senka vuk! Trei bi mogao biti upeatljivi esej manifest britanskog angaovanog pisca Jana Mekivena (McEwan) Green New Deal. Od jedne koleginice sam uo definiciju da je Amerika zapravo ono: plus minus beskonano. Po tome bi ti koji veruju u neku novu ekoloku budunost mogli biti deo amerikog plus - pozitivnog naboja, kojim je prednjaila u svetu. Onaj minus - deo njenog negativnog naboja, bili bi zvanini arsenal od 10.280 nuklearnih raketa (Rusija 8.459), 293 miliona vatrenog oruja i 30.694 mrtvih od njega (2005. godine). Zatim ne malom broju Amerikanaca bliska tenja da se orujem unite muslimani, teroristi... i kako je Robert Kagan jasno napisao u knjizi Of Paradise and Power, koja je 2003. godine postala Biblija amerike nove desnice, da nasuprot mlohavoj Veneri Evropi, stoji ameriki Bog Mars, te da svim sredstvima od diplomatije do oruja valja sprovesti Novi svetski poredak. Zajedno plus i minus su brojna lina ogromna bogatstva i istovremena sirotinja na nivou treeg sveta kao gajeni cvet socijalnog darvinizma. To su samo neke od ogromnog broja suprotnosti. Bolji sklad Amerike je na dohvat ruke. Uspe li da ga se domogne, a Obama je samo odraz te elje, Amerika e presudno uticati na ceo svet. Razlog za verovanje da je Obama svestan kompleksnosti i teine zadataka koji ga ekaju proizilazi iz njegove odluke da se sastane sa svojim izbornim suparnikom Mekejnom, umesto da ode na besmisleni satanak G 20 u Vaingtonu, gde je Bu bio smislio da mu pred svetom uvali katastrofu koju je osam godina gradio. Hiperpartneship, re je koja bi trebalo u sebi da same nameru da se ujedine snage da bi se izalo iz krize. Obama je izjavio da eli da u svoju vladu ukljui republikanske eksponente, kako bi zajedno radili za dobrobit graana. Pokuajte da se prisetite nekog dananjeg politiara spremnog na slian potez. Nema toga sve unazad do Ruzvelta i krize iz 1929. godine. Sujeta dananjih politiara malog kalibra uinie ih srenijim da potonu na svom Titaniku, nego da prue drugome ruku. Odnosno da iznad sopstvenog interesa stave opti. Opti interes za amerikog predsednika su i SAD i planeta na kojoj treba sa ostalima da ive. (B&F broj 50/51, decembar 2008/januar2009.)

Obama: Nee biti ni lako ni brzo

raj dana Dow Jones je obeleio padom od 4,06, a neurotini Nasdaq sa 5,61. Priblino toliki pad zabeleen je 22. novembra 1963. godine kada je ubijen tadanji predsednik Don Ficderald Kenedi! Bio je to prvi i jasan znak da je kapital taj koji iskazuje strah i ne deli interese i nade sa milionima Amerikanaca i stotinama miliona ljudi irom planete. Novi ameriki predsednik jo poruuje: Ljudima siromanih nacija obeavamo da emo raditi zajedno da bismo unapredili vaa polja i oistili vae tokove voda; da emo hraniti vaa izgladnela tela i va duh. A nacijama, koje kao naa, uivaju u relativnom bogatstvu, kaemo kako se vie ne moe podnositi indiferentnost prema onima koji pate van naih granica; niti mi moemo nastaviti da troimo svetske resurse ne vodei rauna o efektima. Jer svet se promenio i mi se moramo menjati zajedno sa njim. Pomenute siromane nacije sa stanovita dominirajuih interesa kapitala samo su troak. Ovaj Obamin estoki udar na beskrupuloznost, olako sticanje i naduvavanje bogatstava pratio pad na berzama u Londonu (-0,81), Cirihu (-1,18), Frankfurtu (-1,72), Parizu (-2,15)... A onda, kao da su se berze pokajale to su olako otkrile svoju poziciju, ve narednog dana su gotovo nadoknadile gubitak. Pa opet pad sledeeg dana, pa... u nedogled. Prava konfrontacija tek predstoji.

...Amerika je prijatelj svake nacije i svakog oveka koji budunost trai u miru i dostojanstvu...
Jedan od prvih poslova koje je preduzeo predsednik Obama, tokom prvog radnog dana, bilo je kontaktiranje sa dravnicima na Bliskom Istoku. Od Dvajta Ajzenhauera 1953. godine do Bua juniora, tokom 55 godina, svi ameriki predsednici, bez izuzetka, pokuavali su da donesu mir na Bliskom Istoku i iskreno verovali da to mogu. Samo je jedan od njih - i to onaj u koga se najmanje nada polagalo Dimi Karter, uspeo da zabelei (delimian) uspeh. Njegova tiha upornost nagraena je potpisivanjem mirovnog ugovora izmeu Izraela i Egipta, koji ni do danas nije pomuen. tavie Egipat je, ovih dana, u prekidu ratnih operacija u Gazi odigrao kljunu ulogu. Sem razuma u postupcima Obama jo ne obeava nita konkretno. Potpisao je zakone kojima se ukidaju Gvantanamo i tortura i time poeo da realizuje obeanja. Vie najavljuju njegovi saradnici. U ispitivanju pred Senatom, novi ministar finansija, Timoti Gajtner, je izdrao i nekoliko republikanskih neugodnih pitanja, kao na primer ono koje glasi: Vi ste umeani u sve dosadanje neuspene pokuaje spasavanja banaka, zar mislite da ete kao ministar ipak uspeti? Gajtner je doao sa mesta predsednika FED drave Njujork, pa je po funkciji bio umean u te poslove. Odgovor je glasio: Apsolutno da! Mnogo vanija za potvrivanje nominacije ministra, od odlunog odgovora, je injenica da demokrati u ovom sazivu imaju veinu u oba doma parlamenta, te da izbor nije dolazio u pitanje.

...Moramo se podii, otresti prainu i rekonstruisati Ameriku...

Sutina najave nove politike da se nazreti iz tvrdnje novog ministra da su do sada javni fondovi favorizovali finansijske kolose, a ne mala preduzea i porodice u tekoama. Promena e biti sutinska i bez odlaganja. Za buduu politiku dva su mogua pristupa. Indirektna nacionalizacija gubitnikih velikih banaka, davanjem finansijske pomoi u zamenu za deo vlasnitva, to izaziva najvei strah

7

trita. Dok je druga mogunost stvaranje tzv. bad bank - fonda u koji bi se slila brda akcija smee (junk bonds) sa odlaganjem realizacije na oko 50 godina. Problem je to niko danas nije u stanju da nazre kolika je to suma, jer te akcije nemaju vie trinu vrednost i samlevene su i utopljene u bezbroj poslova. Drugi je problem to ako ih drava pone galantno otkupljivati uinie ponovo da samo banke profitiraju, bez da se reorganizuju. Ukoliko im pak ponuena vrednost za akcije bude mala, banke e ostati i dalje sa velikim rupama u bilansima, pa se nestabilnost nastavlja. Dosadanji pokuaji saniranja gubitaka pokazali su se neuspenim prevashodno zato to su banke najvei deo dobijenih para upotrebile da pokriju gubitke u sopstvenim bilansima, a onaj deo koji je otiao za pomo kompanijama uglavnom je upotrebljen za buy back - otkup sopstvenih akcija na berzi, sada kada im je vrednost najnia. U svakom sluaju pare nisu otile u finansiranje proizvodnje i potronje u pokretanje ekonomije. Najproduktivnijom se ini pomo onima kojima preti iseljenje zbog neplaanja kredita. Ako njima obeanih 100 milijardi dolara bude pristiglo ubrzo to bi moglo spreiti kolaps trita nekretnina. ak i u tim okolnostima najnovije studije prognoziraju dalji pad cena nekretnina za najmanje za 20 odsto. Prema najnovijim procenama koje stiu u Kongres, a koje ukljuuju neevidentiranu nezaposlenost, jedan od est Amerikanaca je nezaposlen.

...Suelimo se hrabro sa ledenim strujama i ustrajmo u oluji...

Nobelovac Pol Krugman, uputio je tzv. otvoreno pismo Obami na dan njegovog ustolienja. To pismo odie neverovanjem da su do sada objavljene mere nove amerike vlade dovoljne, jer su problemi mnogo dramatiniji nego to ih ona vidi. Obamin plan tvrdi Krugman nije energian kao to su njegove rei. Ukratko, 825 milijardi javnih sredstava nisu dovoljna suma da pokrene vie od polovine prezaduenog proizvodnog sektora. ta e biti sa drugom polovinom? Oslanjajui se na Kejnzov zakljuak, iz doba Velike krize, da monetarna politika u situaciji depresije nije produktivna, te da politika fiskalnih olakica samo stvara manjak u sredstvima kojima treba dejstvovati neophodno je usmeriti udar na nezaposlenost i to javnim investicijama. Jedan dolar javne potronje poveava u proseku BDP za jedan i po dolar. Opasnosti od nezaposlenosti je nesumnjivo svestan i predsednik Obama, jer je uoi imenovanja rekao da e osnovni pravac delovanja njegove administracije biti da odmah sprei dalji rast nezaposlenosti. Broj novonezaposlenih poveava se za oko 500.000 meseno! Prema prognozama Kongresnog budetskog biroa u naredne dve godine proizvodnja e biti za 6,8 odsto ispod potencijala amerike ekonomije, a to znai gubitak od 2.100 milijardi dolara. Scenario Bele kue o ekonomiji predvia da e 2008. godina biti zavrena padom BDP za 0,2 odsto uz nezaposlenost od 7,7 odsto; da e tokom ove godine doi do pozitivnog kretanja od 0,6 odsto uz zaustavljanje pada nezaposlenosti; a da e ekonomija krenuti punim tempom 2010. godine uz stopu rasta BDP od 5 odsto. Tu je osnova zato Krugman smatra da se polazi od preteranog optimizma. Naime, poslednji izvetaji govore da je etvrto tromeseje 2008. zavreno padom BDP od 2 odsto (na godinjem nivou) te da je nezaposlenost ve za 0,1 odsto vea od prognozirane i da nezadrivo raste to sve zajedno namee uverenje da nema osnova za optimizam kako e u ovoj godini pad BDP biti zaustavljen. Ovu godinu tvrde strunjaci, ceo razvijeni svet zavrie negativnom stopom BDP. Prvih est meseci bie pravi pakao, a ne oluja.

...Nau istoriju ini plemenita ideja da smo svi jednaki, svi slobodni i da imamo isto pravo na sreu...
Ovaj meunaslov, kao i ostali, uzeti je iz inauguracionog govora predsednika Obame, a smisao mu je povratak vrstim temeljima posle avanture koja je Ameriku dovela do ekonomske, drutvene i moralne krize. Ko je gledao film Olivera Stona W mogao je upeatljivo videti kako je prevaga interesa samo jednog dela drutva dovela na elo vojno, ekonomski i politiki najmonije zemlje na svetu jednog tamonjeg Velju Ilia. U toku izborne kampanje napravio je Obama rimejk slike Frenklina D. Ruzvelta za volanom otvorenog Bjuika iz tridesetih godina i sa borsalino eirom, kakav je tadanji predsednik nosio. Dakle i sadanji koncept obnove zasnivae se na istim demokratskim principima humanizma i socijalne pravde, koji su dobrim delom rtvovani u ime finansijske efikasnosti dovedene do lanih dimenzija. Recesija iz tridesetih godina odnela je Americi 1,26 BDP i prerasla u pravu ekonomsku ekspanziju tek izbijanjem Drugog svetskog rata. Dosadanja recesija proraunava se na izgubljenih 7 do 9 hiljada milijardi, to je ve vie od polovine amerikog BDP od 13.700 milijardi dolara. Koliko e trajati i jo kotati to prvenstveno zavisi od umenosti da se nau najefikasnija reenja, a nadajmo se da e ona upravo pokazati da nije neophodan rat da bi se dospelo do ekonomske ekspanzije. Jedan od voa novih konzervativaca, koji su definisali Buovu politiku, Vilijam Kristol, komentarisao je Obaminu inauguraciju reima: Neka ne zaboravi da je i on ratni predsednik. Neka zna da su odluke koje ga oekuju kao vrhovnog komandanta one najvanije. Da li je to cinizam zasnovan na uverenju da se samo nasiljem moe upravljati, ili duboko poznavanje mehanizama vladanja i moi vojnog lobija? U svakom sluaju on pokazuje da ni najava miroljubive politike nee ii lako. Oduevljenje masa irom sveta Obaminom namerom da prekroji Ameriku i da zajedno sa starim prijateljima i starim neprijateljima radimo bez prestanka da bismo smanjili nuklearne pretnje i otklonili opasnosti za planetu. Da li je najvei deo oveanstva naivan kad veruje Obami da se Amerika moe ponaati kao svetski prijatelj, a ne kao svetski policajac. Ova druga opcija definitivno je prokockana sa prethodnom administracijom.

...Izazovi pred nama su realni, ozbiljni i brojni...

Jedan od trenutno najpopularnijih ekonomskih progozera, Nuriel Rubini, umesto bilo kakve prognoze pozdravlja Obaminu iskrenost u opisu krize i naroito tvrdnju da je lakomost uzrok recesije, dakle ne deli miljenje Pola Krugmana. Recesija tek treba da ue u svoju najmraniju fazu, tvrdi Rubini. Zato se on opredeljuje da iznese svoj recept reagovanja: 1. to pre uiniti operativnom sumu od 825 milijardi dolara, koja bi mogla da se povea ukoliko to zahteva cilj otvaranja 3 4 miliona radnih mesta. 2. Razreiti problem banaka. Ako je Citigroup u kolapsu i mora drava da je spasava, to znai da je ceo sistem duboko pogrean. Obama zato treba da izvri reviziju pravila, kontrole i zaduivanja. 3. Reagovati u korist korisnika hipotekarnih kredita kako bi se izbegla masovna zaplena imovine to poniava ljude i sniava cene nekretnina do devastirajuih granica. Rubini je samo jedan od mase ekonomista koji diktiraju Obami ta treba da uradi. Tri take tog predloga, sa manje ili vie modifikacija, prisutne su u veini miljenja i zato njega vredi citirati. Bitno je jo da se veina zalae za selektivan pristup pomoi dunicime, reavati probleme od kue do kue, a to znai pravednu ali dugu proceduru koja mora produiti trajanje krize. Predsednik Evropske banke, an Klod Trie, nema nameru da plai ljude kad tvrdi kako e dananje raune plaati i naredne generacije to je samo jedan pogled bez ulepavanja. Inae,

7

procene su da e ovu godinu Amerika zavriti deficitom od 1.300 milijardi dolara to je 9 odsto njenog BDP. Sa tolikim deficitom bila bi izbaena iz Evropske unije da je njen lan. Eto kako priblino izgleda vrui krompir koji je Obami tutnut u ruke. On tvrdi da e umeti sa njim da izae na kraj. Valja mu, ipak, poeleti sreu, jer je srea postala jedan od vanih parametara sve hazardnije ekonomije.

SAD u brojkama
Prema podacima iz juna meseca 2008. Amerika ima 305 miliona stanovnika. U statistikom upitniku postoji 31 mogunost za samoopredeljenje rase od: belac, crnac do poslednjeg koje glasi: belac i crnac, aljaskanac, havajac, azijac, pacifianin... Prosean ivotni vek je 75 godina za mukarce i 81 godina za ene. Federalnim zakonima nije definisan zvanini dravni jezik. 26 udruenih drava opredelilo se za engleski, Novi Meksiko za panski, Lujzijana za engleski i francuski, Porto Riko za engleski i panski a Havaji za engleski i havajski. Prvim amandmanom na Ustav garantovana je sloboda vere (tampe i govora takodje). Protestanata ima 51,3 odsto, slede katolici (23,9), agnostici (2,4), jevreji (1,7), ateisti (1,6), budisti (0,6), muslimani (0,4) i 16,1 odsto onih koji je ele da pripadaju ni jednoj verskoj grupi! Osnovno i srednje kolstvo je besplatno (uz postojanje privatnih kola na plaanje). Univerzitetsko kolovanje se plaa, prosena cena je 11.000 na dravnim, 28.300 na privatnim univerzitetima, a dostie do 52.000 dolara godinje na Harvardu. Oko 70 odsto studenata konkurie za kredite za kolovanje. BDP po stanovniku iznosi 45.725 (u Srbiji 10.070) dolara prema podacima MMF za 2007. godinu. Po tom pokazatelju Amerika je na 6. mestu, a po podacima CIA sa korektivom za kupovnu mo na 8. mestu u svetu. U sektoru usluga radi 79 odsto zaposlenih. Ispod nivoa siromatva (10.000 za samce i 21.000 za etvorolanu porodicu) je 12,5 odsto stanovnitva. Milijardera ima 1,8 odsto i oni poseduju 37 odsto ukupnog bogatstva. Prema procenama FBI u privatnim rukama se nalazi oko 200 miliona komada oruja. Posle Pakistana SAD su zemlja sa najveim brojem stanovnika iza reetaka: ukupno 2 miliona i 258 hiljada zatvorenika. Po broju osuenih na smrt zauzima drugo mesto, iza Pakistana, sa ukupno 3.309 zatvorenika. Najvei gradovi su Njujork 19, Los Aneles 13, ikago 9,5 miliona stanovnika. U Atlanti, Nju Orleansu, Klivlendu, Detroitu, Njuarku, Memfisu i Vaingtonu crnako stanovnitvo ini veinu. U San Francisku Kinezi ine 19,6 odsto stanovnika. (B&F broj 52, februar 2009.)

Ekonomska geografija
Ruska salata

oslednja godina Putinovog drugog mandata obeleena je konfrontacijama Rusije sa Zapadom, pri emu nije sasvim jasno da li su izazvane spolja, nestrpljenjem da se vladalac ukloni ili pak njegovom namerom da prihvatajui konflikte pokae kako je Rusija ponovo postala mona. Ako se odbace paraderske nuklearne izjave iz Irana, jedina ozbiljna zemlja koja danas preti orujem je - Rusija. Ruski strateki bombarderi poetkom septembra meseca povredili su vazduni prostor Britanije i Norveke. Britaniji je odrana lekcija kada je elela da svoje islednike uputi u Rusiju da jure optuenog Andreja Lugovoja, kao da je Rusija njena kolonija. U prisustvu kineskog predsednika izvreni su veliki manevri ruskih jedinica i prikazana upeatljiva sila, malo zastarela, ali jo uvek strahovito ubojita. Najavljene su nevidljive rakete. Postavljanje ruske zastave u ambise ispod Severnog pola nije parada ekstremnog sporta, nego vojne moi i ambicija da se podmorje na severu planete pripoji Rusiji. Nije lako razumeti ta je trebalo amerikom predsedniku Buu da proklamuje gradnju Svemirskog tita postavljanjem radarskih i raketnih instalacija u ekoj i Poljskoj, na domak ruskih granica. Na besmislenu tvrdnju da je taj potez iznuen pretnjama terorista iz Azije, Putin je ponudio da se tit postavi na granici av a sa Azerbejdanom to bi ga uinilo daleko efikasnijim. Predlog je odbijen. ak ob li ija u , i da nije htela, Rusija je morala da pone sa kontrademonstriranjem sile. R u s u kla s u e nja j Jo uvek su bombarderi, rakete i atomske glave, odnosno sejanje straa na v lad a j u u d a r u t v a D ju e d ha, ono to garantuje autoritet velesile. Amerika je jednu deceniju ostala s v o , s a s v la s n o g na sama na vrhu i pokazala da to nije najbolje reenje. Neminovno su i Rusija e lit u ija b e s k odb a e i Kina posegle za tim da joj postanu protivtea i onemogue je u ulozi svetiluz nit i v n o skog andara, koji bi da zavodi red, ali odbija formiranje svetskog suda. de f i U februaru je Putin pred poslanicima i senatorima Dume i Saveta federacije, 46 puta prekidan aplauzima. Rekao je da je to njegovo poslednje obraanje federalnoj Skuptini i da e sledee imati neki novi ef drave. Istina, dodao je, da je jo prerano za politiki testament. Prema ispitivanjima javnog mnenja 81,4 odsto Rusa ponovo bi glasalo Putina. Njegovo razdoblje skopano je sa najveim ekonomskim uspehom Rusije posle Petra Velikog. Posluila ga je srea. Kada je doao na vlast barel nafte kotao je 26, danas oscilira izmeu 65 i 70 dolara, sa ansama da raste i dalje. Neslueno bogatstvo slilo se u rusku kasu. Proklamovao je da ne eli bogatu dravu siromanih graana, ve bolji standard za sve. Deo

75

toga je i ostvario. Kada je doao na vlast dve treine Rusa ivelo je ispod granice bede, danas je takvih jedna petina. Istoriar Aleksej Makarkin je uveren da: Dok je Putin iv, Rusija nee moi da iznedri nekog novog lidera.

Milijarde u tenom i gasovitom stanju

Putin je preuzeo zemlju kada se ve nazirao izlazak iz haosa i kada su se formirale nove kompanije, a sa njima i nova upravljaka klasa. Dakako, u tom segmentu napravio je red na svoj KGB-ovski nain. Neko je od novopeenih tajkuna dospeo u zatvor, neko pobegao iz zemlje, neko jednostavno propao. Od 46 naftnih kompanija koje je Putin zatekao ostalo ih je 11, zapravo samo nijedna - Rosneft, ostali su beznaajni. Prema procenjenim rezervama nafte Rusija se nalazi na sedmom mestu u svetu sa 48,6 milijardi barela, na prvom je Saudijska Arabija (262), a na drugom Irak (112,5). Meutim po proizvodnji nafte ona je nedavno sa 9,57 miliona barela dnevno pretekla Saudijsku Arabiju (9,46). Pritom Rusija nema bojazan da e kao Emirati ili Libija u dogledno vreme bankrotirati kada nestane nafte. Prvo, njena ogromna prostranstva jo su delom neistraena, pa veliina rezervi nije definitivna. Podmorje Severnog pola nije oznaeno kao ruski posed da se ne rauna i na naftu u njemu. Naftu kao izvozni artikal sve vie dopunjuje gas kojega Rusija ima gotovo u neogranienim koliinama. Gasprom monopolista u ovom sektoru, izvozi godinje 550 milijardi kubnih metara i samo je propusna mo gasovoda ono to taj izvoz limitira. Navedimo samo da Finska, Letonija, Estonija i Slovaka 100 odsto zavise od ruskog gasa, Grka 87 odsto, eka 81 odsto, zatim Austrija, Turska, Maarska, Slovenija, Poljska i Nemaka izmeu 73 i 45 odsto. Pored toga Rusija ima i neprecizirane rezerve uranijuma, ali sasvim dovoljne da uranijumom za nuklearke snabdeva i 17 drava nekadanjih lanica SSSR. Pored toga planirala je gradnju jo 26 nuklearnih elektrana na teritoriji Rusije! Fascinantni su bogatstvo, mo i bitka ko e time da vlada. Putin pokazuje znake sovjetske nomenklature, kojoj je vie stalo do vlasti nego do linog bogatstva. On nije Jelcin, koji je bezobzirno stvarao lino i porodino bogatstvo. To je razlog vie da se poveruje kako se nee lako odvojiti od vlasti i namere da dri sve u svojim rukama. On oko sebe ima ekipu mladih i sposobnih politiara-menadera, meutim on zna rusku izreku da: onaj ko je danju odan - nou kuje zaveru. Mora se odati priznanje toj ruskoj menaderskoj garnituri koja je umela da do maksimuma iskoristi adute koji su joj u rukama. Pri ceni od 56 dolara za barel 2005. godine ponuda i tranja nafte su se izjednaile, dalji rast tranje poterao je cene navie i prema analizama OPEC sve vei raskorak tranje i ponude uveavae cene priblino za 10 dolara po barelu godinje. Po toj raunici 2010. godine barel bi trebalo da kota oko 100 dolara. Do tada e Rusija sasvim sigurno moi da nastavi sa maksimalnim crpljenjem nafte. ak iako u tome pretera, njoj ostaju neizmerne koliine gasa, koji formalno nema berzansku cenu, ali se ona formira u odnosu na naftu. Dakle priliv novca nastavie da raste i to bre od odliva nafte i gasa. Sve vie se Rusija ne zadovoljava pasivnim izvozom. Prisustvo ruskih firmi u distribuciji derivata sve je vee u itavoj Evropi. Kriza sa snabdevanjem Evrope gasom krajem prole i poetkom ove godine, nastala zbog zahteva Rusije da nekadanje republike SSSR (Ukrajina, Belorusija) ponu da plaaju svetsku, a ne povlaenu cenu gasa, dakle 190 a ne 60 dolara za hiljadu kubnih metara. Taj konflikt, praen zavrtanjem slavina, na kolena je bacio i mnoge evropske drave koje se tim gasovodima snabdevaju i iskorien je za ucenu da se njima garantuje snabdevanje pod svakim okolnostima, ali uz uslov da Gasprom dobije pravo uea u distri-

buciji na njihovoj teritoriji. Italija je prva na to pristala i odjednom je kriza za nju prestala, ali je deo slatkih olakih prihoda morala da podeli sa Rusima.

Voda neslueno bogatstvo

Ostaje jo jedan izvor bogatstva, koji je tek u poetnoj fazi eksploatacije, a to je voda! Italijanska izreka glasi: Ako ima Boga, zato je Arapima i Rusima dao naftu a Italijanima Vatikan. Rusima je dao i vodu, slatku, pijau. Potencijali za eksploataciju pijae vode u Rusiji procenjuju se na 4.300 kubnih kilometara godinje i time je stavljaju na prvo mesto u svetu. Rusija od toga koristi samo 98 kubnih kilometara, bar dve treine preostalih koliina predstavljaju mogu izvozni artikal. Podzemlja i permafrost potencijalna su neograniena rezerva. Godinje se u svetu flaira 154 milijarde litara vode. Trokovi eksploatacije, pakovanja, reklame (najvei iznos) i transporta predstavljaju samo 0,26 odsto prodajne cene. U pitanju je artikal na kojem se zarauje vie nego na nafti. Nastavi li se zagaivanje tokova, atmosferski poremeaji i sledstveno tome sve vea jagma za vodom, Rusija e postati prebogati monik u poziciji da diktira, pa ak i ucenjuje, veliki deo sveta. Pored naftovoda i gasovoda treba oekivati i gradnju vodovoda. Dnevne potrebe s iji u Ruk v i vode u industriji i domainstvima u proseku iznose oko 3 hiljade litara po su stanovniku. Budunost je, surovo po druge, naklonjena Rusima. s t vaa u M os je , at B o g mna , o s k v a , Tomas Fridman, uvodniar The New York Times, formulisao je zakone ogr o e bno . Mijarde ra s t u petrolpolitike. Prvi zakon glasi: U zemljama proizvoaima nafte cena p os 33 mil om me v oj nafte i graanske slobode idu uvek u suprotnom smeru. to vie raste s a na p r v F o r b s o cena nafte na svetskom tritu to vie strada domaa sloboda govora, tamg r ad v e t u p o pe, mogunost slobodnih izbora, nezavisnost sudova i nezavisne politike us i partije. Odnosi se to i na gas, a bie tako i sa vodom. Ekonomista Deremi lis t Rifkin, prognozira da e se u budunosti ratovi voditi oko vode.

Nova klasa
Sovjetski savez je proklamovao besklasno drutvo. Dananja Rusija uobliava svoju vladajuu klasu, elitu, sa sveu da je iluzija besklasnog drutva definitivno odbaena. Poetak pripada Jelcinu, koji je stvorivi ekonomski haos izvrio poetnu privatizaciju tako to je omoguio sebi i drugima sa vrha nomenklature pljaku, pre svega prirodnih bogatstava. Taj proces je Putin kanalizovao, ali ga nije obuzdao. Jo uvek se rusko bogatstvo zasniva na sirovinama (nafta, gas, elik, uranijum). Preko 40 odsto BDP proistie iz sirovina. Prole godine su nafta i gas inili 40 odsto, a energija i minerali 60 odsto izvoza. Tu je kraj. U odnosu na to ak je i izvoz oruja zanemariv. Nije pitanje dokle e te sirovine potrajati, nego hoe li Rusija poeti da stvara svoju sopstvenu modernu industriju i time omogui zapoljavanje, standard i prosperitet za najvei deo stanovnitva. Danas Kuvajt i Emirati investiraju u turizam i poljoprivredu svesni da se jedino zapoljavanjem graana mogu ublaiti socijalne nejednakosti. Bogatstvo ne garantuje miran san. Prva faza Jelcinovih postkomunistikih boljara je zavrena. Na vodeim pozicijama u kompanijama formalno privatnim, ali pod jakom kontrolom drave nalaze se mladi sposobni, esto na najviim svetskim kolama obueni, menaderi. Aleksej Miler, generalni Gasproma, Aleksej Mordakov, predsednik Severstala, Vladimir Jevtuenkov, megabos telekomunikacionog konglomerata Sistema, Rustam Tariko, kralj votke... da ne nabrajamo dalje. Prvih sto najbogatijih Rusa 2005. godine vredelo je ukupno 248 milijardi dolara. Prole godine 332 milijarde ili 3,3 milijarde po glavi proseno. Pa ipak se u Rusiji herojima nazivaju oni koji svojom pameu, dovitljivou i znanjem zapoinju neku proizvodnju. Jedan od primera je Vitalij igunov, 44 godine, inenjer. Uloio je sve to je imao da bi napravio

77

Trikor elastinu tkaninu koja u potpunosti zamenjuje gips pri leenju preloma kostiju. Kod viestrukih preloma jednostavno se saije koulja ili pantalone od tog materijala i prelomi su imobilisani, zarauju bre i omoguuju lake kretanje. Posle dve godine rada ugunov je postao teak 1,7 miliona dolara. Andrej Korkunov, inenjer prehrane, napravio je proizvodnju 17 vrsta vrhunske okolade i prole godine mu je neto prihod iznosio 18 miliona dolara. Amerika kompanija Wrigly je otkupila 80 odsto vlasnitva firme za 300 miliona dolara. Oni su za Ruse heroji zato to neto stvaraju, organizuju proizvodnju, otvaraju radna mesta. Njima se aplaudira to su bogati. Bogatstva su u Rusiji ogromna, a u Moskvi posebno. Moskva je, sa 33 milijardera, grad na prvom mestu u svetu po Forbsovoj listi. Grad je preplavljen elitnim radnjama, robnim kuama i restoranima. Restoran Turandot svetski je dragulj kia. Prva faza (kineski restoran) ima 14 sala, 20.000 metara kvadratnih, 300 slikara i dekoratera ga je oslikavalo i oblepljivalo zlatnim folijama, ima 1.000 mesta, a cena obroka je popularna 60 do 150 evra. Naredne faze su italijanski i francuski deo. Nema bojazni da e zvrjati prazni.

Ruski vanzemaljci
Rusija je ogromna, jedna petina ivi na ispod nivoa siromatva. Niko nema jasnu predstavu kako ive seljaci u udaljenim prostranstvima azijskog dela. Koliko da bi se stekla predstava navedimo da je poetkom 2006. godine otkriveno da jedna vojna jedinica od 500 ljudi postoji u Tadikistanu potpuno zaboravljena, kao Vojnoviev vojnik omkin. Oni imaju porodice, oko 600 dece koja ne idu u kolu i poto su, ekajui prekomandu, zakasnili da podnesu zahtev za dravljanstvo prestali su da budu ruski dravljani, a Tadikistan is smatra okupatorima. Kada se od Habarovska u Sibiru krene niz reku Amur stie se do Birobidana, glavnog grada autonomne jevrejske republike, koju je Lenjin poklonio Jevrejima kao prvu njihovu dravu 1917. godine. U njoj su svi napisi dvojezini (jidi i ruski) danas u njoj ima preko 4.000 Jevreja od 85.000 stanovnika ukupno. Albert Ajntajn je 1934. godine formirao Ameriki komitet za Birobidan i postao njihov poasni ambasador u svetu. Danas se u tu zemlju vraaju mnogi Jevreji iz Izraela i poinju da oivljavaju kole, sinagoge, proizvodnja i trgovina. Najvea tragikomedija raspada SSSR je drava Transnistrija ili Pridnjestrovlje. Ima svoju skuptinu, vladu, ponajvie vojsku, zastavu, himnu, impozantan Lenjinov spomenik na glavnom trgu i sopstveni novac. Kada se raspadao SSSR, 14. divizija Crvene armije, koja je zaposedala oblast na granici izmeu Moldavije i Ukrajine, jednostavno je reila da ostane tu i da proglasi svoju vojnu oblast nezavisnom dravom. Predsednik drave je nekadanji ef obavetajnih slubi Igor Smirnov. Zajedno sa sinom dri u rukama sve to moe da donese novac. Trguje, vercuje, daje utoite mafijaima iz cele Evrope. Zgre pare i nosi ruski paso! Postoje tvrdnje da se kod njega orujem snabdevaju Al Kaida, Hamas, PKK, Hezbolah, pa ak da je tu pazario i Milorad Lukovi (tvrdi novinar Paolo Tesadri). Prema moldavskim izvorima u magacinima postoji oko 200 hiljada komada lakog oruja redovno obnavljanog novim modelima. Na ponudu ima svega ukljuiv i suitcase bombs - nuklearne mini bombe. Posao cveta. Prema rusko- moldavskom dogovoru iz 1994. godine 14. divizija je trebalo da napusti podruje Pridnestrovlja, meutim njoj to ne pada na pamet, a niko ne eli sukobe veih razmera ukljuiv i Evropsku uniju koja samo insistira na uspostavljanju kontrole nad orujem.

Rusija i zapad
Kada je Napoleon pravio zamku kod Austerlica (1805.) u koju e uvui austrijsku i rusku vojsku, Taljeran, njegov ministar spoljnih poslova, svim silama se trudio

da ga ubedi kako treba da ponudi Austrijancima dogovor da zajedniki ve jednom potamane divlje i necivilizovane Ruse. Ta netrpeljivost vaila je i pre i posle. Uostalom Hitlerova namera da uz osvajanje bogatstava potamani Ruse inicirana je istom predrasudom i zavrila na isti nain krahom pred Moskvom. Dakako u 21. smo veku i antagonizmi vie nisu tako otvoreni i agresivni. Meutim, uputan je intervju Mihajla Gorbaova, dat italijanskom listu La Repubblica pre godinu dana u kojem on kae kako je imao punu podrku Zapada dok je ruio institucije sovjetskog reima (Crvenu armiju, plansku privredu, KP SSSR) ali je tu podrku izgubio kada je otvoreno rekao da ne eli komunizam da zameni kapitalizmom, ve da stvara slobodno i otvoreno drutvo jednakosti i ljudskih sloboda. Tada je, kako je rekao, postalo samo pitanje kada e ga i ko sruiti. Jelcin je to obavio i postao je miljenik Zapada. Uveo je zemlju haos i jagmu pod firmom stvaranja novog drutva. Putin je preuzeo od njega rasulo i svojim ni malo demokratskim metodama krenuo da zavodi red. Rusija je dobila dravu koja funkcionie. Koja je poela uz bogatstva da stie i ambicije povratka na tron velesile. Metodi vraanja na svetski vrh su okrutni: ubistva politikih protivnika (Ana Politkovskaja), likvidacija tajnih agenata koji su pokuali da se otrgnu (Aleksandar Litvinjenko), surova okupacija eenije uz hiljade mrtvih i stotine hiljada raseljenih. Verujui u nagodbe monih Putin je prvi podrao Buovu politiku borbe protiv terorizma, ali nije doiveo da mu bude uzvraeno smanjenjem pritiska zbog eenskih demonstracija sile. ta vie, Gruzija je postala baza iz koje se iri zakulisna igra ruenja Putina.U njoj je tab Freedom House, Buove najvee kompanije za mirno ruenje nepoeljnih politiara, a pre svih Putina. Kada se juna ove godine Putin obratio istoriarima reima da je u ruskoj istoriji bilo traginih greaka, ali i momenata slave te da Rusija nema razloga da se stidi svoje istorije. Ona je takva, kakva jeste, i ne sme se osuivati ceo naroda. Otus ija os t poeo je medijski talas analiza koje su imale za cilj da dokau kako je je R a opas n o je o Ko l i k n c i j a l n i , t o l i k l na Rusija ponovo sve vie SSSR, kako Putin vlada kao car, kako odustaje p o t e s e b ud t e nc i ja t e p e n o od Ugovora o naoruanju u Evropi (CEF) iz 90. godine, koji inae niko od k o j a e r i ka p o o j a p o s lanica NATO, za razliku od Rusije, nije ratifikovao... Rusija jeste daleko od A m n o s t k r o na demokratskog drutva, jeste centralizovala vlast u uskom krugu politikih opaszi sa t vladalaca koji dre i ekonomska bogatstva, jeste Medved, ali koji vie nije u s i la letarginom snu. Ameriki politiki stratezi ele da izoluju Rusiju, jer se boje da bi njena tesnija sprega sa Evropskom unijom definitivno bacila Ameriku u zasenak. Nedavno je u Dubrovniku odran jedan skup na kojem su nezavisni intelektualci najavili estoku borbu Zapada protiv Ruske arogancije. Koliko je Rusija potencijalna opasnost koja se budi, toliko je Amerika potencijalna opasnost koja postepeno silazi sa trona. Velesile, ukljuiv i Kunu koja takve ambicije pokazuje, danas ne plene simpatije ljudi, jer za razliku od Amerike pre jednog veka, ne ire svoj uticaj nudei oveanstvu napredak i slobode, nego prete arsenalima sposobnim da razore planetu. Kad Gorbaov poziva Zapad reima: Nemojte izolovati Putina i Rusiju, ona ima potrebe za svetom, kao i svet za njom, to ima znaaja, ali ne koliko i kada cinino realistini Henri Kisinder kae: Rusiju treba razumeti, izgubila je tri veka svoje istorije i vraena u granice Petra Velikog. Ona eli da bude Velika zemlja. Neophodno je respektovati je, ali je i podrati da postane umerena i moderna. Jedno je sigurno Rusija ne eli natrag, ta je za nju napred to verovatno ni Putin ne zna ba tano. (B&F br. 36, septembar 2007.)

79

Kina: Komunitalizam

Kini se pie sa toliko egzaltacija da postaje vidljivo kako svetskoj panji izmiu neke neminovne pratee pojave karakteristine za zemlje u tranziciji. Znamo mnogo o ruskim, pa i hrvatskim tajkunima, a o kineskim gotovo nita. Da li je to zato to su na prolom kongresu Komunistike partije Kine u Centralni komitet primljena etvorica najbogatijih Kineza? Jesu li tako oni i njihova klasa stekli imunitet nomenklature kakav samo jednopartijski sistem moe da prui? Druga strana iste medalje je socijalno raslojavanje, koje u Kini mora biti dramatino. Jedan od izuzetnih poznavalaca Kine, italijanski novinar Federiko Rampini, pie reportae o radnicima koji rade besplatno ne bi li stekli reference da poslodavac jednom pone i da ih plaa. Takvih, prema procenama, permanentno ima oko 2 miliona! Pie o brojnim beskrupuloznim posrednicima koji fizikim radnicima daju samo hranu, ali ne i novac. Kinezi osvajaju Kinu kao to su nekada Evropljani osvajali Ameriku. Brzina tog osvajanja je takva da moraju postojati ekscesi i pitanje je jedino hoe li oni biti na vreme obuzdani ili postati pravilo.

Opsedanje Afrike
Drugog dana ovogodinjeg zasedanja svetske upravljake elite u Davosu, stigla je vest da kineski predsednik Hu intao, upravo zapoeo drugu turneju po Africi u razdoblju kraem od godinu dana. Valja tome pridodati da je u meuvremenu Afriku posetio i kineski premijer Ven abao, te da je u novembru prole godine u Pekingu organizovan pompezan skup 48 afrikih dravnika na kojem je Kina objavila da daje 5 milijardi novih povoljnih kredita i da otpisuje dugove u iznosu od 3 milijarde dolara najsiromanijim afrikim zemljama. Postaje jasno da prisustvujemo pohodu kakav nije vien ni u doba osvajanja kolonija. Pod tim utiskom elita u Davosu zaboravlja na klimatske nevolje, kojima je skup poeo, i okree se panici zbog kineskog nadiranja. Anketa meu 1.100 vodeih svetskih menadera, sprovedena specijalno za taj skup, pokazuje da je 90 odsto njih optimistino na rok od 3 godine, jer e Kina kreirati rast za najvei deo sveta, i pesimistina na dugi rok jer e se centar gravitacije svetske moi promeniti. Kineski prodor u Afriku dramatino menja odnos prema tom kontinentu. Zapadni kapitalizam sa nipodatavanjem se odnosio prema svem drugom osim nafte, dijamanta i jeftinih sirovina. Kontinent je najveim delom bio preputen neprofitnim i humanitarnim organizacijama da se one baku sa problemima, ukljuiv i zagaenu prirodu koju multinacionalne kompanije ostavljaju za sobom. Na to tle stiu Kinezi insistirajui da su i oni zemlja u razvoju, te da razumeju probleme drugih. Njima, za razliku od zapadnih multinacionalnih kompanija, ni jedan profit nije mali i ni jedna zemlja nije za odbacivanje. Prvo i najjae uporite im je Angola. U njoj grade eleznike pruge, puteve, vodovode, elektrine centrale, bolnice, nova naselja... i kao poklon muzej ocu nezavisne Angole Agostinu Netu. Naplauju naftom, dijamantima, boksitom, kafom, pamukom... Vrednost ukupne razmene te dve zemlje dostigla je 2005. godine 6,95 milijardi dolara. Pritom Kinezi vode rauna da uvek afrikim partnerima prepuste pozitivnu stranu bilansa razmene, kako se ne bi moglo rei da su eksploatatori. Prole godine bilans trgovinske razmene Kine i Afrike zavren je suficitom od 2,1 milijardu dolara u korist Afrike. S druge strane u razmeni sa razvijenim zemljama akumulirala je 177 milijardi dolara suficita, od ega vie od polovine potie iz SAD.

Od 2001. godine obim razmene izmeu Kine i Afrike je uetvorostruen, u toku je realizacija 900 programa razvoja i formirano je preko hiljadu zajednikih preduzea. Gotovo da nema afrike zemlje u kojoj se kineska preduzea nisu usidrila i rade znaajne poslove. Gde je kineski imperijalizam na koji predsednik June Afrike, Tabo Mbeki, skree panju? Pre svega kineska preduzea dovode gotovo svu radnu snagu iz Kine, jer domae radne snage nema, odnosno sviknuti da se bave sitnom trgovinom Afrikanci ne prihvataju teke poslove uz malu platu. Premijer Angole iskreno priznaje da ne zna koliko Kineza ima u njegovoj zemlji. Veliki deo onih koji dou reava tu i da ostane nalazei da su uslovi za pokretanje sopstvenog posla vrlo povoljni. Zatim dovode svoje roake i polako formiraju China town. ak i veliki kineski poslovi kreiraju vrlo malo radnih mesta za domae stanovnitvo. Nema prenoenja znanja i tehnologije, kao ni bilo kakve forme obrazovanja afrikih radnika. U Zambiji su nedavno izbili estoki neredi rudara zaposlenih u rudniku bakra koji je postao kinesko vlasnitvo i u kojem je uprava odbila zahtevano poveanje plata budui da je produktivnost vrlo niska. Kineska vlada spreila je intervenciju OUN u Sudanu (Darfur) budui da ima vrlo dobre odnose sa tamonjom vladom. Poseta Hu intaa Sudanu pokazae brani li Kina diktatorski reim ili eli da politikim putem nae reenje.

ekonomska vrtoglavica
Osnovicu za kineski prodor u Afriku odmereni Financial Times je definisao kao ekonomsko udo. U pitanju je zahuktala ekonomija koja vapije za sirovinama i energentima. Kina kreira 24 odsto svetske tranje: troi 40 odsto cementa, 33 odsto pirina, 30 odsto pamuka... 2005. godine kineska potronja iznosila je 804 milijarde dolara, a rauna se da e do 2015. godine da se utrostrui. Od 2001. godine ka o Ki n u p l j a n i Kina je udvostruila svoj bruto domai proizvod (BDP) na preko 2.000 milijaj u r o jardi evra ime je pretekla Italiju, Francusku i Britaniju. Njen izvoz iznosi o s v a ad a Ev zi Ki n e s u n e k e r i k u 30 odsto BDP, dok izvozno agresivni Japan belei samo 11 odsto. Naci t o ajali A m onalni novac renminbi (juan) poinje da revalvira na berzi, a ne vie pod os v politikim pritiskom Amerike i Evrope. Tokom prole godine renminbi je poboljao svoj kurs prema dolaru za 6,2 odsto. Dve vodee kineske berze (angaj i enzen) postigle su kapitalizaciju od preko hiljadu milijardi dolara. Istina poetkom februara dolo je do pada za 7,3 odsto na berzi u angaju, ali je zato njen skok u proloj godini iznosio 130 odsto! Prologodinji suficit u trgovinskoj razmeni Kine iznosio je 177 milijardi dolara. Na skupu u Davosu saopteno je da kineska centralna banka namerava da pusti u opticaj deo od 1.077 milijardi dolara svojih rezervi, te da ih investira irom sveta. Drugi podatak je da se za Olimpijadu 2008. godine Peking temeljito preureuje te da se gradi toliko oblakodera da bi mogli tri puta pokriti prostranstvo Menhetna i da se gradski aerodrom proiruje da bude pet puta vei nego londonski Hitrou. Preureenje Kine e kotati 160 milijardi dolara. Sve te pare pomutile su razum celog Zapada. Ameriku posebno zabrinjava sve jasnija namera Kine da svoje dolarske rezerve investira i prebacuje u evre, a sve manje da njima kupuje amerike dravne obveznice. Kada je 11. decembra 2001. godine Kina ula u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), glasanje o njenom prijemu praeno je na TV irom zemlje masovnije nego svetsko prvenstvo u fudbalu. Za razliku od mnogih drugih zemalja u razvoju, Kina je bila uverena da joj lanstvo u STO donosi povoljnosti koje treba samo iskoristiti. I tako je i bilo. Za pet godina gotovo je udvostruila svoj bruto domai proizvod, poveala BDP po stanovniku sa 1.000 na 2.000 dolara, postala trei svetski izvoznik posle Nemake i Amerike, njena nacionalna banka postala

8

je najbogatija sa preko 1.000 milijardi dolara rezervi, porezi kojima optereuje privredu smanjeni su sa 15,3 na 9,9 odsto, strane investicije su sa 49,3 porasle na 86,5 milijardi dolara prole godine (time je zauzela drugo mesto u svetu posle SAD), otvorila je svoje bogato domae finansijsko trite 40.000 milijardi dolara za strane banke. Kinezi vae za najtedljiviji narod na svetu i u taj posao unose strasti koliko drugi u kocku. Proklamujui drutvene reforme Deng Sijaoping je uzviknuo: Velianstveno je postati bogat neki e se obogatiti pre nego drugi, neki e se obogatiti vie nego drugi, ali je sve to bolje nego siromatvo.

Usklaivanje razvoja
Bogaenje, a sa njim i socijalno raslojavanje nametnulo je definisanje nove politike usklaenog razvoja. Evo o emu je re: U gradskim sredinama prosean dohodak iznosi 10.493 renminbija ili 1.000 evra, u selima 3.255 renminbija ili 300 evra. Pritom je tempo rasta u gradu 9,6 odsto, a u selima 6,2 odsto to jasno pokazuje tendencije raslojavanja i potencijalne konfrontacije. Pored toga sukobi nastaju i unutar drutvenih slojeva. Marta prole godine premijer Ven abao, je lansirao borbu protiv nejednakosti i potrebu usklaivanja razvoja, to je tri hiljade poslanika Nacionalne skuptine glatko izglasalo. Razlozi su sledei: hiperprodukcija i sve vei rizici od bankrotiranja brojnih preduzea, rast cena (prethodno je Kina uticala na obuzdavanje cena u celom svetu) i unitavanje ambijenta, kao posledica bitke za to nie trokove proizvodnje. Premijer je lino govorio o ku A f r i nos odsustvu zdravstvenog osiguranja, besplatnog kolstva i deloaciji bez dor u od ikakve naknade, sirotinjskim naseljima i selima na ijim terenima i p r o me nja e nt u . sk Ki n e a t i n o k o n t i n m bespravno niu oblakoderi. Uslovi u gradovima privlae ruralno dram a t o m p it aliz a m s e stanovnitvo koje postaje optereujue izvorite nezadovoljstva. p r e m a d n i ka t a v a n j e m Prole godine registrovano je 87.000 protesta u kojima su upotrebljeZ a p n i p o d a ma s v e e , ne policijske snage. s a s i o p r e m na f t h Istovremeno strane kompanije koje su do nedavno bile obavezne da od n o o m o s i j e f t ini dre u fabrikama samo jednog delegata sindikata, od polovine prole d r u g ma n t a i godine prinuene su na najvie standarde radnikih prava i prisustva sind i j a v i na dikata svuda. Najvee svetsko preduzee, lanac trgovina Wal-Mart, poznat s ir o po tome to u Americi zabranjuje sindikalno organizovanje svojih zaposlenih irom Kine u svim svojim pogonima ima sindikalne organizacije i ne sme da primi na posao nijednog radnika koji nije ulanjen u sindikat. Ista sudbina zadesila je i ostalih 150.000 stranih preduzea koja posluju na kineskom tlu. Dakako, na domaa preduzea se to odnosi samo u meri u kojoj je sindikat produena ruka drave i usmeren da blagovremeno otkriva mogue organizovanje protesta. Pritisak tekih uslova ivota u selima, daleko od trita gradova i dobrih komunikacija, u kojima ivi preko 800 miliona stanovnika i nezadovoljstvo onih koji su se ve dokopali gradova, slui vladajuoj klasi kao objanjenje zato je potrebna politika diktatura. To praktino znai zabranu rada neugodnih novina, hapenje novinara koji ele samostalno da istrauju, progon humanitarnih i nevladinih organizacija, estok napad i hapenja pripadnika verske sekte Falung Gong, ali i pripadnika drugih religija, pa do hapenja studenata koji prilaze stranim turistima da bi u razgovoru sa njima proveravali svoje znanje engleskog jezika. Microsoft je, voen interesom, pristao na izradu specijalnog softvera za kinesku dravu koji spreava dostup politikim informacijama. Svejedno je Kina na kraju 2006. postala zemlja sa najveim brojem pristupa internetu. Oko 1,5 miliona mladih Kineza medicinski je hospitalizovano sa znacima kompjuterske zavisnosti. elja za kontaktom sa svetom je potresna.

Progres za male pare

Ekonomski bum doveo je i do naglog porasta univerzitetske populacije. Ukupan broj studenata u Kini prole godine je iznosio 23 miliona. Broj diplomiranih godinje je 4,1 milion! Pritom su kolarine od oko 2.000 evra veoma visoke za mogunosti najveeg broja porodica, koje finansiraju decu, jer stipendija gotovo da i nema. Iz toga sledi pobuna studentske populacije iji je epicentra prolog leta bio na kampusu engda, 500 km od Pekinga, gde i dalje policija javno patrolira. Na drugim Univerzitetima se kontrola sprovodi neupadljivo, ali efikasno. Po broju naunih istraivaa Kina sa 926 hiljada njih zauzima drugo mesto u svetu posle SAD (1,3 miliona). Po koliini novca uloenog u istraivanja Kina je prole godine pretekla Japan i sa 136,3 milijarde dolara zauzela tree mesto iza Amerike (337,9 miliona) i Evrope (233,3 miliona) uz stopu rasta od 20 odsto u proloj godini. Jo 2003. godine ona je pretekla EU po broju diplomiranih studenata u oblasti tehnikih nauka sa 810 prema 740 hiljada. Najnoviji podaci govore, meutim, da gotovo polovina diplomiranih studenata (preteno sa drutvenih nauka) nije u stanju da nae zaposlenje. Prema podacima prezentiranim u studiji IBM o Global Integrated Enterprise najvei poslodavac za struno obrazovane kadrove u Kini su velike strane kompanije iz prostog razloga to su za njih trokovi istraivanja po proizvodu u Kini i Indiji za 60 do 80 odsto manji nego u Americi i Evropi. Multinacionalne kompanije su u Kini osnovale najvei deo od 750 nauno istraivakih centara. Istrauje se sve, od biofarmaceutike do nanotehnologija. Podatak da je Kina premaila Japan u koliini para uloenih u istraivanja valja poKi n a smatrati u vezi sa namerom kineskih upravljaa da zemlju od naja j e an u ak d p jeftinije svetske fabrike pretvore u naunotehniku supersilu. I o d a t a i la Ja u l o e n i h P predsednik i premijer Kine su inenjeri po struci i dokle god oni a p r e m ini p ara nja v al j budu na vlasti, a to u Kini obino dugo traje, sredstva za istraivako li t ra i v a i u v e zi ki h nja i tehnoloki napredak nee predstavljati ogranienje. Ambicija u i s ma t r a t k i n e s l j u o d Kine da postane velesila ne iscrpljuje se samo u naunoj i ekonomskoj p os name r omda ze m ke oblasti. Veliki broj mladih naunika zaposlenje dobijaju u vojnim instis a v lja a e s v e t s tutima gde rade na razvijanju najsavremenijih tehnologija. Poetkom goup ra j e f t ini j e t v o r e u p e r s ilu dine, na iznenaenje strunjaka, Kina je lansirala raketu kojom je unitila na j r i ke p r i k u s u jedan svoj stari satelit. Bio je to neprijatan dokaz ogromnog kvalitativnog f ab no t e hn napretka. nau Ameriki predsednik Bu prezentirao je budet u kojem deo za vojsku iznosi 660 milijardi dolara. Kineski prologodinji budet usvojen je u iznosu od 35 milijardi dolara. Svedoci smo da ni ameriki trokovi za odbranu nisu ba transparentni, pa kineske izdatke treba primiti sa sumnjom. Koliko god Kinezi bili sposobni da proizvode jeftinije od ostalih, bie da se glavna uteda dobija time to Kina nema ambicije svetskog policajca kao Amerika. Odluka Japana da izmeni ustav kako bi mogao nuklearno da se naorua i liberalizovanje isporuka nuklearne vojne tehnologije Indiji deo su jasne amerike namere da napravi kordon saveznika oko Kine. ak i da joj nije namera Kina e, dakle, morati da postane i globalna vojna supersila.

Politika enigma
Gotovo je nemogue smestiti Kinu u nekakvu ideoloku fasciklu. Zemlju koja izvlai kapitalizam iz umalosti i predstavlja lokomotivu svetskog razvoja karakterie jednopartijski komunistiki sistem kojem se klanjaju i antikomunistike snage u svetu. Francuski politolog Mark Lazar, dobio je nalog svoje vlade da ide u Kinu i pokua da tamo odgovara na sve uestalija pitanja kineskih politologa o tome kojim ciljevima je determinisana politika Francuske i Evropske unije. Interesuju

8

ih najvie masovne demonstracije protiv globalizacije i atrofirani komunistiki pokreti u Evropi. Evropske komunistike partije za njih su komine i rade sve ono to bi trebalo izbegavati. Kineski politolozi smatraju da je za rapidno propadanje komunistike partije Francuske najkrivlji njen imobilizam, odnosno da odbijanjem menjanja osuuje sama sebe na nepovratnu nekrozu. Komunizam u Evropi je definitivno izgubio politiku privlanost i mogunost da ozbiljnije utie na politike odnose. Kineski komunizam je, meutim, stabilan, ali namee pitanje ta je njihov komunizam: kulturna revolucija ili dananji pragmatian sistem beskompromisno podreen ekonomskom razvoju. Jugoslovenski komunisti su u svoj program bili zapisali da im nita nije toliko sveto da ga nee zameniti onim to je bolje. Kinezi su to uradili. Pritom su u procesu tranzicije odbili da se inferiorno povinuju sugestijama strunjaka meu kojima su visoko i b ili i n e z i zv o d e mesto zauzimali Defri Saks, putujui prodavac univerzalnog leka za sve K ro god i e sistemske bolesti i Boidar eli, jedan od njegovih visoko pozicionili ko b ni da p t ali h , b o o K s a os ranih saradnika. Oni su, moda nehotice, u veini zemalja tranzicije nas p o inije od a u t e dna pravili pakleni haos, unitili i ono to je ekonomski vredelo i omoguili j e f t e g la v n t o Ki t s k o g mafiji da stekne trajno mesto u strukturi upravljanja tim zemljama. da sija t ime c ije s v e rika Dve zemlje tranzicije nisu prihvatile taj model: Kina i Slovenija. Danas je d o b a amb i o A me Kina ekonomski najuspenija tranziciona zemlja u svetu, a Slovenija u Evron e m a j c a ka pi. Za Sloveniju je dovoljna referenca to da je od 10 mladih lanica EU prva p o lic i jedina stekla pravo na upotrebu evra. Njeno politiko rukovodstvo menjalo je sistem postepeno trudei se da ouva sve dobro i korisno, ukljuiv i znaajan deo politike elite. Ovo zapaanje nema pretenzije strune politike analize, meutim, bode oi da je isti pragmatian pristup drutvenim promenama, uz traenje sopstvenog modela reformi dao gotovo podjednako dobre rezultate u Sloveniji kao i u Kini. Kina je od Slovenije 461 put teritorijalno vea, 650 puta mnogoljudnija, dok je Slovenija bila 11 puta bogatija po stanovniku na poetku tranzicije. Zapanjujue veliki raspon u okviru kojega se na obe strane niu ekonomski uspesi. (B&F broj 29, april 2007.)

Indija: Neni kapitalizam

o god da je inicijator globalizacije mora mu se priznati da je, za razliku od dotadanjeg imperijalistikog potcenjivanja svetske sirotinje i cenjenja samo prirodnih bogatstava i bagatelne radne snage, otkrio da je i sirotinja trini inilac sa velikom budunou. Ne premiljajui se, taj voz je uhvatila Indija i prosenom stopom rasta za poslednje tri godine od 8 odsto, zaostaje samo za Kinom i njenih 10 odsto. Meutim, na dugi rok Indija ima bolju budunost. Koliko za poetak evo tri vesti: Prva, 10. maja izbio je sukob izmeu Indije i SAD zbog pokuaja da se pri Uredu za igove i patente u San Francisku zatiti, odnosno patentira Bikram Joga, jedna od varijanti joge, koju u SAD praktikuje oko 19 miliona graana, odnosno donosi prihod od oko 3 milijarde dolara godinje. Indijsko stanovite je da je joga kao vazduh svojina itavog oveanstva. Ludilo kad dobije podrku zakona postaje unosno nasilje. Druga, Vatikan je prijatno iznenaen podatkom da je broj katolika u svetu naglo porastao za 300 miliona! Pripadnici indijskih kasta nedodirljivih, masovno se pokrtavaju u hriane kako bi stekli, makar utisak, da su postali ravnopravni sa drugima. I trea, indijska kompanija Tata, u januaru idue godine prikazae na Delhi Auto Expo revolucionarni city auto koji e se kretati na komprimovani vazduh. Zna se da e taj auto moi da se kree brzinom od 50 km na sat, imati radijus od 250 km. Uz auto ide i kompresor na standardnu struju, koji napumpa auto tako da moe ponovo da se kree. Jedno punjenje kota 1,7 dolara, ne zagauje uopte, a jedina mu je mana to nema naina da se kabina greje, ali se zato izvanredno hladi, jer dekompresija vazduha, pri pokretanju turbine, usisava toplotu. Predvieno je i postojanje hibridne verzije, koja pored turbine ima i mali dizel motor od 30 ks i kada radi sa oba pogona postie brzinu od 100 km/h. Indija oscilira izmeu prolosti, sadanjosti i matovite budunosti.

ljudi najvee bogatstvo

Gotovo 40 puta vea od nae zemlje i sa preko milijardu i sto miliona stanova je it i d e nika (150 puta mnogoljudnija) Indija je zapravo vie kontinent nego set e p r i e t o v i e mlja drava. Jo uvek, u proseku, nerazvijena, BDP po stanovniku je s n Valjaja p re a bila z i oko 600 dolara, na njenom tlu ivi neto naje od polovine svih I nd i o la v e k a t v a v n o siromaha sveta (sa manje od 1 dolara na dan), ali pokrenuta nezaod p i , s ir o m j e oda ustavljivo u moderni svet prosperiteta. Iako spada u prainicijatore g lad n j e . Ia k o n c i j e o na globalizacije jo pre Drugog svetskog rata i u Jugoslaviji su postop a t la t e nd e s v e t , s a jale robne kue Tata ona je tek poslednjih deceniju i po pokazala i ma i r a n j a u i l a t e k a c i j e svu mo svoje veliine. Ma koliko to izanano zvualo, njeno najvee p r od ak is ko l o b aliz bogatstvo su ljudi, ak ta svetska sirotinja iz koje se izdvajaju talentovani je ip e s om g tvorci novog prosperiteta. Druga komponenta ljudskog kapitala su stare i proc ugledne preduzetnike porodice, basnoslovno bogate, ali na tipino indijski nain, socijalno dobronamernije nego kompanije koje dolaze sa Zapada da bi iskoristile jeftinu radnu snagu. Prvi je snagu tog ljudskog faktora shvatio Mahatma Gandi, koji je 1906. godine u emigraciji u Johanesburgu, proklamovao Santjagraha - nenasilje kao metod borbe za samostalnost Indije. Zasnovana na staroindijskom uenju Ahimsa koje proklamuje nenasilje kao ljudski zakon beskonano velianstveniji i superiorniji od nasilja svojstvenog zverima. Gandi je trpeo, maltretiran, tuen, hapen, pa i

85

ubijen zato to nije eleo da povredi drugoga. No uspeo je, kako je pisao Anre Malro, da u senci Hitlera, Staljina i Mao Cedunga, uveri svet da se i bez krvi moe postii samostalnost samo ako su ljudi spremni da prenebregnu sve sem svog dostojanstva. Bio je to prvi moderni nenasilni pokret za kojim su sledili Martin Luter King, Nelson Mendela, Dalaj Lama i generacija hipika. Svi su oni uspeli bez prolivanja tue krvi da najveim delom ostvare svoje snove. Genijalni Gandi shvatio je da pored politike mora smisliti i ekonomsku mobilizaciju ljudstva. Proklamovao je da svako, kao najjednostavniju i najjeftiniju formu rada, treba da pred i tka. Sasvim je sigurno da je znao kako su ekonomski efekti te kampanje beznaajni, ali su oni istovremeno odkrinuli indijskoj sirotinji vrata industrijskog sveta, dali joj svest o organizovanom radu i nauili radnoj disciplini. Iz tog pokreta je pradeda dananjeg predsednika kompanije, Ratana Tate, pokrenuo tekstilnu industriju i poeo da odeva svet jeftinom odeom, daleko pre pojave Kineza na svetskom tritu. Procene su da e 2010. godine Indija izvozom tekstila u vrednosti od 50 milijardi dolara neprikosnoveno drati prvo mesto u svetu.. Jedna od osnovnih prednosti Indije je njena prosena mladost stanovnitva. Prema procenama Boston Consulting Group, 2020. godine Indija e imati 325 miliona mladih izmeu 25 i 35 godina, Kina 308 miliona, a Francuska samo 11 miliona! Te godine bi broj diplomiranih studenata u Indiji trebalo da bude vei od ukupnog broja stanovnika Francuske sa fakultetskom diplomom. Strahovit intelektualni potencijal. Danas indijski inenjer (u proseku) zarauje 43.000, ameriki 94.000, ruski 105.000 i nemaki 135.000 dolara godinje bruto. Prostor za ekspanziju je gotovo neogranien. Problem 18 zvaninih jezika i 1.600 dijalekata jednostavno je reen priznavanjem engleskog jezika za zvanini, te je bez nasilja taj jezik postao lingua franca. Prednost je neverovatna. Londonska pota je svoju slubu informacija premestila u Mumbai (Bombaj) jer to omoguuju satelitske komunikacije, vladanje domaeg stanovnitva engleskim jezikom i sniavanje cena usluge na samo jednu etvrtinu. To sa jeftinim telefonistkinjama je nesumnjivo vano, meutim jo vanije je da amerike kompanije zapoljavaju na daljinu preko 50.000 Indusa, da im rade raunovodstvo, projekte, programiraju softver, i razne druge usluge preko interneta. U anketi 156 finansijskih institucija u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, 2005. godine, dobijen je odgovor da one delociraju izmeu 10 i 30 odsto poslova indijskim servisima. Broj korisnika interneta u Indiji udvostruuje se za manje od dve godine! Indijski univerziteti godinje produkuju oko 200.000 inenjera. Po tome je Indija jedinstvena u svetu, jer njeni mladi dominantno studiraju egzaktne nauke dok, ak i u Kini, dominiraju ekonomija, pravo i sociologija. Mogue je to, jer svaki obrazovan Indus poseduje i znanje iz indijske religijske i filozofske tradicije. Pored toga matematika je sastavni deo miljenja i pogleda na svet. Eto osnove za bujanje softvera u Indiji. Direktor Indian Institute of Science, Sumitra Kumar Nandi, objanjava to ovako: Indija istorijski nikada nije postigla kritinu masu kapitala potrebnih da bi lansirala proizvodnju kompjutera (hardware). Sa programiranjem (software) je sasvim drugaije. Potrebno je biti kreativan, imati otvoren pogled i biti intelektualno nezavisan. To je naa prednost koja e dolaziti sve vie do izraaja. Nobelovac Amartia Sen u knjizi Druga Indija pored ostaloga pie: Realistika i skeptika tradicija u korenima je indijske kulture... U estom veku pre nove ere skeptik Lokajata osnovao je kolu miljenja iji je princip bio otpor religiji koja eli da umanji vrednost opservacija i naunog zakljuivanja, odnosno prenebregava racionalne argumente. U treem veku pre nove ere kralj Aoka, budista, po-

stavio je principe diskusije sugeriui respektovanje sagovornika, punu panju za njegove stavove, ne udaljavanje od osnovne teme uz izbegavanje neproduktivnih sukoba... Imerator Akbar, musliman, 1592. godine napisao traktat o toleranciji, koji je ostao duboko usaen u indijsku kulturu. Dakle jedan skeptik 6 vekova pre Hrista postavlja jasne granice za prvu monoteistiku religiju, dok musliman, u vreme kada su spaljivali ordana Bruna propagira toleranciju. Indija je imala pravnu dravu pre antikog Rima. Indusi, kako kae Sen, ne smatraju da je bilo ta udno to jedni veruju u jednog, a drugi u mnotvo bogova. Kerala, region sa 54 odsto hiduista, 25 odsto muslimana, 20 odsto hriana i manje od 1 odsto Jevreja svetski je simbol verske tolerancije, kojim se oduevio jo Marko Polo, kada je 1292. godine prolazio tuda. Svaki nain verovanja i miljenja ima prava opstanka. Objanjava li to zato je uvreeno shvatanje da je Indija najstarija i najvea demokratija na svetu.

Stvaranje pogonske elite

Potekli iz takve kulture ljudi na vlasti, bilo politikoj bilo privrednoj, najee poseduju pored indijske kulture i visoko obrazovanje steeno na najet oji litnijim svetskim univerzitetima i taj sklop ih ini humanijim, toi p ose r zit e t a a dij lerantnijim i uspenijim u poslovima kojima se bave. Indusi nisu U In 0 uni v ani h z . vorkoholici kao Kinezi, ali ono to rade, rade sa toliko znanja i volje 38 c i j a l izo v n o l o gi j u e da u nekim oblastima, kao na primer kompjuterskom programiras p e ku i t e h nj e iz a e ra , nau j i h g o d i i n e n j nju, imaju izvanrednu prednost nad konkurentima. Indijska vlada Iz n 0 .000 0 .000 t alim je 1950. godine donela zakon kojim se ukidaju kaste, koje postoje od 20 uz 30 h na os .000 dva milenijuma pre nove ere. Izvan etiri osnovne kaste postoje i Daliti ko j i o mirani p r e ko 2 a ine nedodirljivi. Bez obzira na dravnu elju da ukine podelu drutva, ta d i p l ka ma , i r a n a u k podela postoji de facto i danas. Poetkom juna meseca nastali su estonau i h d o k t o ki sukobi nedodirljivih koji se dele na Meena i Gujjar, dva najnia sloja n o v na c i j e meu najniima u borbi za poslednje mesto. Jer onaj ko je najnie, dobija e lit u veu dravnu pomo. Globalizacija, na svoj nain, stie i meu njih, pa bilo da se zahvaljujui ekonomskom bujanju, sve vie njih uspeva da zaposli, bilo da se globalizuju prelaskom na hrianstvo. Interesovanje emo usmeriti vie prema onima koji vode Indiju ka progresu. Izvrsni poznavalac Indije, italijanski publicista Federiko Rampini, na primeru trojice uspenih ljudi: Gurkaran Das, 63 godine, zavren Harvard, bivi izvrni direktor Procter & Gamble, danas izdava Times of India, pisac tri komedije i jednog romana, sada je investitor tzv. venture capitala i jedan od tvoraca ekonomskog uda u Bengalu. Drugi je Pavan Varma, 52 godine, prevodilac antikih hindu poema na engleski, teoretiar religija, bivi ambasador u Rusiji, funkcioner OUN, ljubitelj Marka Tvena i njegove definicije da je Indija majka hiljadu religija i dva miliona bogova, predstavlja jednog od ideologa indijskog preporoda. Trei je Sunil Khilnani, 40 godine, predava na London, Tokio i John Hopkins University, u Francuskoj poznat po najiscrpnijoj studiji o gvaizmu tvorac je dominirajue teorije o komunitarizmu - u kojem demokratija i laika drava moraju preuzeti teret saniranja podele na kaste i ostvariti nedeljivu zajednicu indusa, muslimana i hriana potujui njihove osobenosti. Inae pie i poeziju. Te linosti su izuzetak samo zato to se pie o njima, inae u Indiji takvih ima na hiljade. Na primer: braa Zakaria, Farid, glavni urednik amerikog Newsweek International i Arad, do 2003. lan predsednitva Merrill Lynch, danas finansijer u svojoj zemlji; zatim Ait ain (Jain), direktor sektora osiguranja u Berkshire Hataway, vien da zameni gazdu Vorena Bafita, i brat mu Aun, direktor sektora globalnog trita Deutsche Bank, koji zapoljava 5.000 analitiara. Nemakoj banci

87

je 2001. godine svojim programom doneo 10,5 od ukupno 15,9 milijardi prihoda; Raghuram, prvi ekonomista MMF i njegov bratanac Har Raan (Rajan), bankar, nekada na visokim pozicijama u Citybank i Credit Suisse u Londonu. U svetu finansija su pojedinano istaknuti Vikram Pandit (Morgan Stanley), Ruir arma, Naraan Ramaandra vodei strunjaci u svetu investicionih fondova... The Finacial Times je 2006. godine izvestio da JP Morgan Chase ima plan da uposli 4.500 indijskih diplomiranih studenata. Ima neeg posebnog u toj njihovoj filozofiji gde su nedeljivi tolerancija, razum, matematika i ekonomija. Nekada su se Indusi obrazovali na Zapadu, traje to i danas, meutim, ve postoji izreka da na Oksford i Kembrid stiu oni koji nisu proli prijemni ispit na Indian Institut of Science (Bangalor) - IIS. Selekcija studenata za taj Univerzitet je nepojmljiva za nacije iji se broj ne rauna stotinama miliona stanovnika. Desetine hiljada kandidata polau prijemni ispit koji traje nedelju dana. Ko proe selekciju ulazi u 3.000 primljenih, kojima nauku, nain ivljenja i miljenja predaje 1.000 nastavnika. Dakle 3:1 prosek koji nema ni jedna obrazovna ustanova u svetu. Od tih studenata i jo pet najistaknutijih tehnikih fakulteta, izbirika se 300 onih koji zasluuju da rade doktorat na IIS. Laboratorije rade neprekidno 24 sata na dan. Od tih 300 samo 5 e uspeti da se plasira meu kandidate za budue predavae na IIS. Ima li pitanja? Recimo kako ivi ta nauna elita. U ambijentu desetina hektara prelepog parka, u zgradama u stilu od univerzitetske gotike do supermodernih zdanja, ali u skromnim, skoro vojnikim sobama i podjednako rigoroznim uslovima svakodnevnog ivota. To svakodnevni, znai i nedeljom. Eto kako se izlazi iz siromatva i hvata korak sa razvijenim svetom. Evo statistikog rezimea kolovanja strunjaka. U Indiji postoji 380 univerziteta specijalizovanih za nauku i tehnologiju. Iz njih godinje izae 200.000 inenjera, koji uz 300.000 diplomiranih na ostalim naukama, i preko 2.000 novih doktora nauka ine elitu nacije. Kvalitet nauke u Indiji je takav da 12 odsto nastavnog kadra na univerzitetima u Americi i 36 procenata matematiara i programera u NASA ine Indusi. Indija je najvei svetski rezervoar visoko kvalifikovane radne snage, koji uz to bez izuzetka govori engleski kao maternji jezik. Na tom polju konkurencije nema.

Elita koja vodi ekonomiju

Ako je bogatstvo merilo uspeha onda vredi navesti da je po tek objavljenoj listi najbogatijih linosti na svetu (Merrill Lynch) Lakmi Mital, planetarni kralj elika peti po redu. Za dve milijarde dolara on je prevaziao Ratana Tatu, vlasnika istoimene najstarije kompanije u Indiji, ije se bogatstvo procenjuje na 24 milijarde dolara. Prole godine je kupio francusko-luksemburko-pansku kompaniju Arcelor, drugu po veliini i tako postao neprikosnoveni vladalac na tritu elika sa proizvodnjom od 109 miliona tona. Na drugom mestu je sada Nippon Steel sa 32,4 miliona tona. Ratan Tata, 68 godina, je najtipiniji izdanak tradicionalnog indijskog kapitalizma. Nedavno je kupio ikonu svetskog luksuznog hotelijerstva, njujorki The Pierre. Iako vlasnik imperije od 93 kompanije on nema sopstveni det, jahtu ili kakav drugi dokaz razmetljivosti. Stanjuje sa porodicom na drugom spratu jedne viespratnice. Praunuk je osnivaa kompanije amsetija Tate, koji je poeo otkupom i prodajom aja i tekstila koji su tkali Gandijevi sledbenici. Kompanija proizvodi automobile, najvei je svetski trgovac ajem, poseduje lanac Tad od 15 najluksuznijih hotela po svetu, uz ostalo je i drugi proizvoa elika u Indiji. Njegova imperija ima 215 hiljada zaposlenih. Za 75 godina postojanja Tata eliana nije zabeleen ni jedan trajk, ime se drugi ne mogu pohvaliti. Kada je 1992.

godine, Ratan Tata, zbog modernizacije eliana morao da smanji broj zaposlenih za 20.000 osoba, predstavio je plan sindikatu, u zemlji za koju se i ne zna da ima sindikate, i dobio punu saglasnost, jer je plan predviao da otputeni budu najstariji radnici, koji e primati platu sve dok ne napune dovoljan broj godina za penziju! To je po njegovom shvatanju Indijski put. Dakako u zemlji naglog prosperiteta mora da bude i bogatih skorojevia. Jedan od tih je Viaj Malija, zvani Sandokan. Pravi plejboj ili tanije karikaturalna linost iz filmova koje proizvodi Bolivud (bombajska kinematografija). Vlasnik je ki brojnih pivara, avionskih kompanija, trkaih konja, jahti i najskupljih automobila. vets ei s Ne pravi razliku izmeu posla i uivanja. Ima nesumnjive ljubavnike i naj v s o k o politike ambicije. Vie od ovoliko prostora ne zasluuje iako njegovo a je i I nd i j r v o a r v n e r ad n e e z bogatstvo prelazi 10 milijardi dolara. r e ze l i f i k o v a u z t o b g l e s ki Naveli bismo i jedan primer funkcionisanja strane kompanije koja sve k v a ge , koji v or i e n vie postaje Indijska, a sve manje francusko- italijanska to je na poetku s n a e t ka g o j i j e z i k bila. Osnovni kapital kompanije je javni (dveju evropskih drava), osniva i z u z ma t e r n i predsednik je Paskvale Pistoja, Italijan. Kompanija se zove ST Microelectroka o nics i peti je svetski proizvoa mikroipova. Direktor kompanije, kao i sve osoblje su Indusi. Tokom prole godine je zaposlila 3.400 mladih inenjera, to je 15 odsto ukupno zaposlenih do tada, prosena starost zaposlenih je 28 godina. Najvei broj inenjera ima bar jedan master a neki i vie. Godinje registruje u proseku 60 inovativnih patenata. Iako specijalizovana u proizvodnji mikroipova ona zavidan prihod stie na patentima i specifikovanim softverima koje radi po porudbini. Smetena je u Noida naunom parku kraj Delhija. U proseku inenjer poetnik zarauje 1.000 dolara meseno.

Budunost
Valja se prisetiti da je Indija pre neto vie od pola veka bila zemlja gladi, siromatva i patnje. Iako je odavno imala tendencije prodiranja u svet, ona je ipak iskoila tek sa procesom globalizacije. Naime, ko god da je inicijator globalizacije mora mu se priznati da je, za razliku od dotadanjeg imperijalistikog potcenjivanja svetske sirotinje i cenjenja samo prirodnih bogatstava i bagatelne radne snage, otkrio da je i sirotinja trini inilac sa velikom budunou. Ne premiljajui se taj voz je uhvatila Indija i prosenom stopom rasta za poslednje tri godine od 8 odsto, zaostaje samo za Kinom i njenih 10 odsto. Meutim, na dugi rok Indija ima bolju budunost. Uprkos ogromnim socijalnim razlikama ona je stabilnija, jer je demokratija u njenim genima. Veu panju pridaje nauci i kolovanju, to e joj omoguiti trajno ukljuivanje u postidutrijski svet. Iako poseduje atomsku bombu, moe se verovati da je dri samo zbog ravnotee straha, jer nema osvajakih ambicija. Uspesi u sferi nauke i industrijskih inovacija jo vie e je povui i ka mirnodopskom korienju ubitane nuklearne energije, to joj je u rukama. (B&F broj 33, jun 2007.)

89

Afrika: Crno - boja novog optimizma

rema procenama MMF veliki su izgledi da e Afrika 2008. godinu zavriti ukupnim rastom BDP od preko 6 odsto! Brojano, to je blizu kineskog prognoziranog rasta, psiholoki - znatno vie. Taj kontinent - za koji je nesuena potpredsednica SAD, Sara Pejlin, mislila da je drava, a svaka zabluda zasniva se na nekoj pogreno shvaenoj injenici - ima 888 miliona stanovnika (Kina i Indija imaju vie od toga) i ukupan BDP od 2.200 milijardi tzv. internacionalnih1 dolara (po emu je sedam drava bogatije od Afrike, a Italija izjednaena sa Crnim kontinentom). Prosean BDP po stanovniku iznosi 2.750 pomenutih dolara i primer je kako taj pokazatelj sakriva stvarno stanje, jer u Malaviju iznosi 596, a u Ekvatorijalnoj Gvineji 16.507 dolara, odnosno 27,7 puta vie. Ako se prognoza o rastu BDP ne ostvari, nema sumnje da e se ostvariti prognoza o rastu stanovnitva - da e Afrika 2015. godine imati vie od milijardu stanovnika. U krizama je natalitet jedna od retkih kategorija koja nezadrivo raste.

Ko propusti kajae se
Danas je lake, u najveim zabitostima Afrike, naii na grupicu kineskih geologa, koji tragaju za mineralima ili vodom, nego susresti neku od opakih zverova karakteristinih za taj kontinent. Kina i Indija ve su tiho, ali temeljito ule u taj kontinent. To je prvi razlog. Drugi je injenica da je novoizabrani ameriki predsednik poreklom sa tog kontinenta te e neminovno morati da se upusti u istu igru, ne samo zbog svog porekla, nego i zbog geostrateke ravnotee, ako ne eli da mu MF a Me se na pola puta od Azije do Amerike stvori ogromni poligon novonastae nam p r o c g l e di da dinu juih svetskih ekonomskih i politikih sila. Afrika postaje izazov i sia P r e m i s u iz 0 8 . go ras t o m rovinska osnova budueg svetskog ekonomskog oporavka. Dananje v e lik ika 20 up nim ds t o! je stanje posledica zablude da se nova vrednost stvara prevashodno u A f r r it i uk ko 6 o u sferi finansijskih operacija, te da realna ekonomija nije vana. Najvei z av P od p r e o j e b liz an o g ameriki investicioni fond Emerging Markets Management investirao je B D j an o , t o gn ozir u Afriku 70 miliona dolara na poetku decenije i stigao sa investicijama B r o s ko g p r o l o ki do 1,2 milijarde dolara u 2007. godini. Uprkos dobiti od 30 odsto na uloekine t a , p s i h e na sredstva, bilo je to malo i neprivlano u odnosu na finansijske maheraje. ras t no v i Prema podacima Svetske banke od 1976. do 2006. godine trgovina zapadne zna hemisfere sa Afrikom pala je za polovinu. Zato je razmena sa azijskim lokomotivama rasla nezadrivo. Umesto razvijanja poslova sa Zapada su stizale donacije i to ne male, ali najveim delom uzaludne po ekonomiju kontinenta. Apsolutno je bio u pravu Milton Fridman, kada je sedamdesetih godina vodio hajku protiv takve pomoi koja samo pomae lokalnim diktatorima da se sve vie bogate, a da oajno siromano stanovnitvo ne vidi koristi od toga. Prelom nije donela ideologija ni altruizam, nego nagli rast cena sirovina na svetskom tritu i nezadriva globalizacija, pa je stopa rasta u Africi 2006. godine iznosila 5,4 odsto, u 2007. godini 5,7 e da bi za prolu godinu bila prognozirana na 6,8 odsto. Za samo tri godine tog trenda stvorene su osnove energinog ekonomskog razvoja i dakako bande koje su pre svih uvidele mogunost grabljenja bogatstva. Graanski ratovi u Kongu, Ugandi, kidnapovanja stranih strunjaka u Nigeriji i masovan piratski talas kraj afrikih obala deo su pokuaja da se rastu1 Internacionalni ili Geary-Khamus dolar je hipotetina novanica koja ima istu kupovnu mo kao ameriki dolar na tlu SAD.

e bogatstvo preraspodeli nasilnim putem. Karakteristian je sluaj somalijskih pirata koji su 15. novembra prole godine zaplenili saudijski supertanker Sirius Star, sa tovarom nafte vrednim 100 miliona dolara. Kada su somalijske verske linosti zapretile da e ih prokleti i staviti na listu izoptenih zato to napadaju muslimansku brau, njihov je PR saoptio da oni veoma cene i vole saudijsku muslimansku brau, te da njihov gest nema nikakvu politiku pozadinu to je samo biznis! Drugi deo te zgode je to su se na domak afrikanske obale prvi put tada pojavili kineski ratni brodovi i demonstrirali svoje prisustvo ne i ma o d a c n ke o d samo Afrikancima. ap . P re mt s ke ba 2006 padne Demonstracija vojne moi imala je za cilj da pokae kako e svako S v e 6 . d o v i na z a i k o m ko dirne u kineske interese i graane biti kanjen. A ti interesi se pro197ne t rgo sa Af r . Z at o stiru od Nigerije, u kojoj kineska kolonija broji oko 50.000 ljudi; Angole g odi is f e r e o l o v inu j s kim gde ak predsednik vlade priznaje da ne zna koliko Kineza ve ivi u h e m j e z a p s a az i s l a njegovoj zemlji, pa zatim u Sudanu, Zimbabveu, Republici Kongo, Namip a l a z m e n a m a r a biji, Aliru... gde Kina investira, gradi, istrauje, vercuje oruje i sve drugo je ra omot iv a to donosi prihode i omoguava da se infiltrira na kontinent. U najveoj l o k ad r i v o afrikoj zabiti u planinskom Lesotu, gde sem AIDS-a nema nieg drugoga, ne z Kina je podigla tekstilne fabrike (delokacija proizvodnje!) i tu proizvodi majice, gae i sve ostalo kako bi zaobila kvote koje joj razne zemlje postavljaju. Kineske ambicije, kako ih je izloio premijer Ven iabao, su da svoje investicije povea na 1.000 milijardi dolara! Vie nego to je Buova administracija uloila u spasavanje sopstvene ekonomije. Ve sada je Kina izbila na tree mesto donatora (politikih) kredita u svetu. Dakako nee se sve sliti odjednom i moda ne i u planiranom periodu od osam godina, zbog krize koja i Kinu pogaa. Meutim, tu negde je i osnova verovanja da e Kina krizu prebroditi lake. I jo neto, moda najvanije, je da se rui zlurada pria kako Kina sprovodi imperijalizam, po uestaloj tvrdnji, dovevi preko 700.000 svojih graana i tako okupira kontinent. Bie da su tvorci kineskog prodora vetiji, ili moda perfidniji od njihovih kritiara, tek profesor Jan Tejlor sa Univerziteta Stellenbosch iz June Afrike podacima dokazuje da u Sijera Leone, Tanzaniji, Zimbabve i donekle u Angoli na kineskim gradilitima i u fabrikama radi izmeu 85 i 95 odsto domaih radnika. I jo da je fantastini ekonomski rast Afrike od 5,7 odsto u 2007. godini postignut prevashodno zahvaljujui kineskim investicijama. Hari Brodman, strunjak Svetske banke, u knjizi Afriki put svile konstatuje da: Kina po prvi put uvodi Afriku u svetsku trgovinu. Otpora lokalnog stanovnitva ima i to pre svega meu intelektualcima, koji se u Maliju, na primer, s razlogom bune to je gradnja velike bolnice plaena koncesijom nemilosrdne see uma u Kitu. asopis Jeune Afrique (Mlada Afrika) iskazuje zabrinutost to se u mnogim afrikim zemljama vie uje mandarin nego svahili. Briga o jeziku! Dobro je to, samo se tako mogu ouvati osobenosti ljudi i prirode. Uostalom i sama Kina danas plaa ceh za divlji i nesmotreni razvoj.

Azijski meki imperijalizam

Kina je krenula u osvajanje centralnog i junog dela kontinenta, pre svega u zemlje bogate naftom i drugim sirovinama. U tom podruju istovremeno gradi industriju za preradu sirovina, infrastrukturu, elektrine centrale, organizuje i modernu poljoprivrednu proizvodnju. Njen primer meu prvima su sledili Indija i Juna Koreja. Ove dve zemlje su se ustremile na severni deo kontinenta, na takozvane Nove tigrove. Evo ko su i zato ti tigrovi: Libija, stopa rasta BDP 2007. iznosila je 12,29 odsto; Tunis rast 7,47 odsto; Alir 6,54 odsto; Egipat 5,43 odsto i Maroko 4,7 odsto. Indijski industrijski kolos Tata investira u Maroku grad-

9

nju automobilske industrije i veliki informatiki centar. Indija ovde eli da dislocira proizvodnju softvera u kojoj je izbila u svetski vrh, nalazei da su Marokanci podjednako talentovani i inventivni, a pritom jo jeftinija radna snaga nego u Indiji. Sem toga Maroko otvara Indiji vrata arapskih zemalja sa beskrajno velikim tritem. Primerom kompanije Tata, krenula je i indijska Wipro Tehnologies i to po celom Magrebu da osniva svoje informatike centre. Farmaceutska kompanija Ranbaxy atakuje na nekoliko mesta na afrikoj obali Mediterana, u Tunisu grade veliku industriju vetakih ubriva. Biva da kad stampedo krene onda bi svako tele da uestvuje u njemu. U Tunisu je u lje u nikla fabrika za izradu auto delova za korejanska vozila. I namera June da s i j e ze m r a i l e n o je Koreje pokazuje da bi da se locira to blie evropskom tritu. No amo Bit n nga ovame p re k ladi i bicije prevazilaze samo interesovanje za Evropu. Gradnja nove ogronaj a ic i i s a m e u g znat i mne luke kod Tangera, koja bi za rekordno vreme trebalo da postigne A f r a l i j u i z a p a e r i k u ka kapacitet od 8,5 miliona kontejnera godinje otkriva da e tu biti najjai p r o v p e r it e t t e i A f pomorski transportni vor preko kojega bi trebalo da se premetne jedna p r o s da up u treina svetske trgovine sa Evropom i izmeu Azije i Severne Amerike. Ta ka k o m c i l j u luka ije je ime Tanger Med funkcionisae i kao ogromna slobodna zona is t o sa brojnim fabrikama, itavim industrijama koje e delove iz Azije, Evrope i Amerike pretvarati u finalne proizvode i slati dalje, a pre svega razvijati afriko trite, poveati mu absorpcionu mo, uticati na modernizaciju administracije, na usavravanje bankarskog sistema, carina... Svetska banka navodi da carinska procedura u Keniji traje 62 a u Burundiju 124 dana. Ubrzanje takvih operacija znai promenu mentaliteta, efikasniji obrazovni sistem, stvaranje nacionalnog trita radne snage i uopte modernizaciju svih tih zemalja. Afrika sama nije bila u stanju i nije imala poriva da to postigne. Meunarodna pomo, a u nju se tokom pet decenija slilo 625 milijardi dolara donacija, samo ju je uspavljivala. Privatne donacije, pomogle su da se stanje zdravlja stanovnitva odrava na koliko toliko podnoljivom nivou i da se obrazovanje pokrene od zaglupljivanja ka uenju. Meutim, talas koji je sada krenuo mogao bi biti i oslonac izlaska iz svetske krize. Bitno je da su najangaovanije zemlje u Africi i same prekoraile provaliju izmeu gladi i prosperiteta pa e znati kako da upute i Afriku ka istom cilju.

Amerika traga za korenima

Martin Luter King je naveo Afroamerikance da prestanu da se stide svog porekla i da poveruju u ravnopravnost rasa. Prilikom posete SSSR-u tadanji svetski prvak u boksu, Muhamed Ali (Kasijus Klej), bio je primljen kod Brenjeva koji mu se hvalio kako u Sovjetskom savezu ivi 76 nacija. Vispreni Klej je odgovorio kako u njegovoj zemlji ive samo etiri rase: bela, crna, crvena i uta! Jo od Malkolma X, crnakog pobunjenika, koga je italijanski leviar Valter Veltroni okarakterisao kao obinog leviara evropskog tipa, a koga je FBI likvidirao kao teroristu, traje potraga Afroamerikanaca za sopstvenim korenima. Nikle su brojne agencije koje se time bave, a konana mapa genoma omoguila je da se sa velikom preciznou ustanovi podruje i pleme odakle preci potiu. Danas taj postupak analize DNA kota samo 350 dolara, to najvei broj zainteresovanih moe sebi da priuti. Tako je, na primer, Opra Vinfri, TV voditeljka i najangaovanija pristalica Obame ustanovila da potie iz Liberije; politiar Endrju Jang iz Sijera Leone; peva Kvinsi Dons iz Kameruna; neodoljiva glumica Vupi Goldberg iz Gvineje Bisao itd. Izbor Baraka Obame za prvog crnog predsednika SAD mora uticati da se u Africi potrai vie od izgubljenih predaka izgubljena strateka pozicija Amerike i perspektiva kontinenta, koji je veno sluio samo za eksploataciju. Amerika ima dugu tradiciju sponzorisanja diktatorskih i kriminalnih reima u

Africi, istina ne tako dugo i masovnu kao kolonijalna Evropa. Amerika kultura, politika, pa i poslovna sfera u kojima je veliki broj Afroamerikanaca, potencijalno ima mnogo vie mogunosti uticaja nego mentalitetom daleka Kina ili Juna Koreja. No sve je to samo detalj za strateko prisustvo koje opredeljuju ekonomski i vojni interesi. Amerike kompanije jesu infiltrirane u eksploataciju nafte u Africi, ali kako se koja od tih zemalja pobuni tako preseca tokove svoje nafte amerikim kompanijama. Najei naslednik posla postaju kineske kompanije. U Angoli, Sudanu i DR Kongu je, na primer, Kina uspela da u zamenu za gradnju infrastrukture dobije koncesije za eksploataciju nafte. U Angoli je odobrovoljila lokalne politiare izgradivi spomen dom prvom predsedniku nezavisne Angole, Agostinju Netu. Za malo para dobijen je jak poen. U Sudanu, na zgraanje itavog sveta Kina podrava okrutni diktatorski reim kriv za pokolje u Darfuru. Istini za volju Francuska takoe podrava diktatorske reime u Kamerunu i Kongu, holandskobritanski Dutch Shell podrava korumpirani reim u Nigeriji. Ipak se najvie kritika, da ne kaem pljuvanja, svalilo na Kondolizu Rajs kada je zloglasnog diktatora Gabona definisala kao velikog prijatelja. Sada to moda postaje prolost. Amerika je dobila novog predsednika - crnog. Dravnika za kojega su ne samo Amerikanci, nego mnogi ljudi irom sveta vezali nade, a po najvie oni sa crnog kontinenta. To nosi u sebi potencijal novog napretka, optimizma i pravednijih odnosa u svetu. I da ne zaboravim, nekada su preduzea Ivan Milutinovi, Daka, ITM, Zastava i druga pravila poslove sirom Afrike. Ne naroito grandiozne ali dobre. Vrlo je verovatno da emo samo za nekoliko godina poeti nekima od njih da gledamo u lea. (B&F broj 52, februar 2009.)

Antipolitika

edna od definicija sadizma glasi: Okrutnost po sebi, ili nastranost koja se manifestuje u muenju drugih osoba. E sad, moe li se pod tu odrednicu podvesti program Berluskonijeve opozicije sadanjoj italijanskoj vladi saet u reenicu rana mora stalno da krvari. Svako drugi bi time izazvao skandal, ali ne i italijanski medijski magnat, naizgled arlatan, ali okrutnik sa veitim osmehom na licu. Iako veinu svojih izjava demantuje u roku od nekoliko sati, neki ga olako otpisuju, ali njegovi partijski kaplari, zadueni da driluju lanstvo i medije, shvate ta im je initi. Prvo je neposredno pre isteka svog mandata Berluskoni doneo zakon o izborima, koji je trebalo da onemogui levicu. Autor zakona je izjavio da takva svinjarija nikada nije postojala. Ipak je levica dobila, istina sa samo 24.000 glasova vie. Berluskoni je zahtevao ostavku vlade, koja jo nije formirana, tvrdei da su izbori lairani. Kada to nije bilo mogue, onda ponovno prebrojavanje glasova. Formirana je parlamentarna komisija koja je ponovo sabrala rezultate i konstatovala da levici pripada jo vie 236 glasova, a ne manje. Nezadovoljan Berluskoni je zahtevao da se provere ponovo svi listii. Vlada je prihvatila, ali je parlament odluio da se napravi proba na 15 odsto listia, jer bi inae bio paklen i skup posao. Opet je levica dobila jo 324, a desnica 121 glas od onih koji su proglaeni nevaeim. Ni to Berluskoni nije priznao i objasnio je svoje odbijanje formulacijom da rana

9

mora da krvari. Dakle, njega rezultati nisu interesovali nego mogunost da novoformiranoj vladi ne da dahne. Osam puta su on ili njegovi koalicioni partneri u parlamentu zahtevali ostavku i pravili pakao sa glasanjem pokuavajui da obore vladu. Konano je uspeo da iskonstruie pravi sluaj. Za zamenika ministra finansija u leviarskoj vladi, zaduenog za borbu protiv utaje poreza, postavljen je ekonomista Vienco Visko, ozbiljan i efikasan ovek. U kratkom roku uspeo je da utera u dravnu kasu skoro 12 milijardi evra. Ukupne utaje poreza u Italiji raunaju se na 100 milijardi evra godinje. Tom Visku, podmetnuta je igra tako to je komandant (desniarski est , nin v dic e e kadar) finansijske policije izjavio, za Berluskonijeve novine, da ga je ja F i o zamenik ministra ikanirao traei da obustavi kontrolu rauna p ani v o p o r l e g odin Ko m ni t p r o i h o d lanca samousluga, koji je nastao iz radnikih kooperativa dakle v la s l u s k o ni u p an p r p r o f i t iz politikih razloga. Berluskoni je ne samo u medijima i parlamenB e r a la u k i j ar d i , a e tu napravio skandal, nego je sa svitom otiao i kod predsednika drj e im , 6 mi l na . N o v l e s u ave da se ali na nesnosno stanje. Predsednik ih je sasluao svestan od 50 milio umanji a 2,5 parade, a sluaj sa poreznikom je jo u toku. Kompanija Fininvest, 23 a v lade p rihod z ije je vlasnitvo porodice Berluskoni prole godine je imala ukupan prihod me r at i v ni s t ra n uzme od 5,6 milijardi, a profit 230 miliona. Nove mera vlade umanjile su operao p e r t o . Na j g a t a u tivni prihod za 2,5 odsto. Najstranije je kada se bogatau uzme novac. To ods s e b o objanjava bes. ka d a c nov a Zvui neverovatno, ali se uprkos svemu vlada mnogo vie boji svojih koalicionih partnera iz malih partija. Kako doe do nekog kljunog glasanja, kad vlada moe da padne, sitni partneri postave svoje nerazumne uslove ili prete da e je oboriti! To su dve komunistike partije, zeleni i jedna pseudo hrianska mikro partija. Prve tri imaju genetsku potrebu, zajedno sa sindikalnim voama, da rue. Koliko para u kasi ima, ta Evropa zahteva, ta su dravni interesi nevano je pred njihovim ruilakim instinktom. Tu na scenu stupa onaj element koji Italiju ipak ini velikom zemljom. Dve najvee partije levice (DS - demokrati sa levice i Margerita demohriani) doneli su odluku da se ujedine i formiraju Demokratsku partiju, promene izborni zakon i destimuliu postojanje malih ucenjivakih partija. Proklamovano je da e 14. oktobra biti demokratsko glasanje (svih koji to hoe) za vou nove Demokratske partije. Do sada su se formirale dve ozbiljne ponude. Jedno je gradonaelnik Rima, Valter Veltroni, uspean, pametan, tolerantan, razloan, pisac dva solidna romana, intelektualac i daleko najpopularniji politiar. Drugi je Luii Bersani ministar za liberalizacije protiv kojega su trajkovali advokati, taksisti, pekari, notari, apotekari i svi oni kojima je dirnuo u monopol, ali mu to donosi popularnost kod naroda. Bilo ko da pobedi Italija e dobiti mirniju atmosferu, a levica razumnog vou. Haos bi mogao da nastane ako padne vlada, a verujem da nee! Sve do avgusta, jer ako padne pre nego to se navre 2,5 godine mandata, poslanici gube (i levi i desni) pravo na poslaniku penziju od 3.000 evra meseno. To moe da ne interesuje Berluskonija, ali ne i njegove poslanike. (B&F broj 33/34, jul/avgust 2007.)

Ode Evrosong?

pet su svetski mediji puni informacija i komentara o Srbiji, o Balkanu. O tome, kako tvrdi Oli Ren, da osamostaljenjem Kosova prestaje proces zapoet raspadom Jugoslavije. Za razliku od priuenih kolega odlian italijanski novinar Paolo Rumic, opisao je u knjizi Maske za masakr, n za kako je od Slovenije pa na istok obiao itav Balkan i uvek bi a l ka u r e je B tamo gde stigne rekli da oni nisu Balkan, nego je on jo dalje na istok, ugo u bio bda je u D op a i da bi konano u Turskoj doiveo da mu kau kako ni oni nisu Balkan, E v r t a . S i n i r a j u jer je on na zapad od njih. Niko ne eli da bude deo stereotipa koji je, ne b a r u e l u d o m a r u p a bez razloga, oformljen oko Balkana. ini se da u osnovi svega stoji cinina B r is in c r n definicija da Balkan nije samo geografski pojam, nego i stanje duha. To staterm nje duha Krlea je saeo u balkansku krmu, Nemci u Kleinstaaterei (usitnjavanje drava), Francuzi, pa i njihovi crni koloni u Africi, u pogrdni termin balkanizacija. Dugo je Balkan za Evropu bio bure baruta. Sada je u Briselu dominirajui termin crna rupa. Tog stereotipa, koji je nametnula Evropa, to se tu od Vizantije na dalje spoticala u svom imperijalnom, ali i prosvetiteljskom pohodu, polako se oslobaaju svi nai susedi, kvalifikujui se kroz kriterijume za lanstvo u EU, ili makar birajui dravnike koji se zaklinju na vernost evropskim principima i pokuavaju da zemlju usmere ka napretku. Dobar deo Srbije je izabrao drugaiji put: radikale, Rusiju, pravoslavlje i prolost. Moda bi bilo bolje, ako ve nee Evropu, da su se opredelili za Kinu. Postoji izvanredan i pouan dokumentarni film o uvoenju nastave demokratije u osnovne kole u Kini. Deca se ue pravu da svako bude izabran za tumaa interesa veine, ali mora da proe kroz trijer u kojem e pokazati da je najbolji ne samo u uenju nego i u sportu, umetnosti, drugarstvu, govornitvu, da zna koji pravci vode u budunost, e da bi demokratija poivala na temeljima kvaliteta i da bi imala jednoga dana masu vrednih i razumnih graana koji e umeti da se njome slue. Kad instruktor (student politikih nauka) kae dvojici aka kandidata za predsednika razreda da se slue nedemokratskim sredstvima, jer su organizovali nekorektan napad na treeg kandidata, oni se rasplau. Sramota je izneveriti demokratiju. Od malena deca se ue da prepoznaju progres, da ne zapadaju u smicalice i olakih obeanja. Ono to nije u njenoj tradiciji Kina ui i to vrlo temeljito. vi a Rimska La Repubblica napravila je mudar potez izabravi, jo u doba pada l o e ma t r a l i Mi Miloevia, Biljanu Srbljanovi za ratnog izvetaa sa Balkana. r e m e i s u r az o d a Ovoga puta, oko proglaenja nezavisnosti Kosova pisala je: Budite U v at e z ka k sa nama, dosta sa politikom nasilja, ali i nezainteresovanosti, Srbija s t r u n o s t du na mog iju s v e ogu u uju ima potrebu za prijateljima i mogunou da jednom za svagda izaS r b anj u m j e izo l j i v o , e iz vrtloga rata. Pie u drugim novinama Slavenka Drakuli: Seme naj m u , p a da e p o j m l e straha ponovo je posejano i to je tuna posledica akta secesije koja je me r v e t a. Nodiv i s ma inae zasluena..., Pie Timoti Garton E (britanski istoriar): Niko zdrao d s e o s l o b o na s a vog razuma nee investirati novac u taj vrtlog. Vilijem Montgomeri (bivi ali j o e v i a ambasador): Ovo su sloena i opasna vremena za srpske umerenjake, koji M i l i la i dalje ele evropsku budunosti. Ali to to se na najzatucanijem delu Balkau r ad na deava malo koga jo interesuje. U vreme Miloevia stratezi su razmatrali mogunost kako da Srbiju svedu na najmanju moguu meru, pa da je izoluju od sveta. Nepojmljivo, ali je oslobodivi se Miloevia ona sama to uradila. Divlji Balkan se sveo na Srbiju. I to onda kada je ona poela ponovo da stie razumeva-

to

95

nje, da joj se gleda kroz prste i kada je poticala nade da se okrenula racionalnom izboru. Uzeo sam u ruke ve raskupusanu knjigu Imaginarni Balkan Marije Todorove, ne bi li mi njena mudrost umanjila pesimizam. Sjajna knjiga od korica do korica, ali u podsetiti samo na posvetu sa poetka koja glasi: Mojim roditeljima, od kojih sam nauila da volim Balkan bez potreba da se njime ponosim ili da ga se stidim. U ve pomenutom kineskom dokumentarcu o uenju osnovaca demokratiji, u jednom trenutku deca poinju da posustaju i ele da odustanu od dalje borbe. Tada ih instruktor uverava kako ne smeju odustati, kako je to to rade neto to menja istoriju, jer je demokratsko drutvo njihova budunost i budunost sledeih generacija za koju se valja boriti i pokazati istrajnost. Napredak se ne moe zaustaviti, a svako posustajanje i odlaganje ima cenu koja se placa. Zadivljujue je kako deca tu poruku razumeju i kako im daje volju da nastave. Sa odraslima je mnogo tee, ali ipak valja istrajati. (B&F broj 41, mart 2008)

ak na Tibet...

ini li se upeatljivim podatak da je Tibeta 14,7 puta vei od Srbije, a da se broj graana svodi, zavisno od raunica, na 2,6 ili 3,3 ili 6,1 ili 7,28 miliona stanovnika. ak i najvei broj govori da je u pitanju pustoljina. Veina onih koji po svetskim velegradovima demonstriraju u prilog Tibeta ne znaac ije o ju o njemu ni koliko e u ovom tekstu biti izreeno. Pa ipak, e ne r nar o i t u de g s imaju puno moralno pravo da iskau nezadovoljstvo, jer je Kina, M la t ana c a , t v u , ni l u aj u posle due vremena, na Tibetu pokazala svoje totalitarno lice bez Ti b e o s t r a n s d a l j e s z a maske. Tencin Gjaco, XIV Dalaj Lama, dostie slavu Mahatme Gandija u in ne da i ne ap e l e ko po nenasilnoj borbi za vie slobode u Tibetu. U jednom govoru 2005. s k l o a j L a m i s u , ka a j i godine rekao je: Danas sve zemlje pripadaju nekim zajednicama. Mi ne D al m , v e i d o ga a moemo biti u zajednici ni sa Amerikom, ni sa Evropom, nama je najprimir o o s l e d n j kl o ne d la v u rodnija zajednica sa Kinom. Prole godine Dalaj Lama je ponovio da ne t o p zuju , s v rat e s trai nita vie od prave autonomije, svestan na da ni jedna zemlja u svetu p o ka i l j e m p o na s t a formalno ne dovodi u pitanje kinski suverenitet nad Tibetom. Dakle, mir, Ti b e zajednitvo, ali i tolerancija prema istoriji, religiji i kulturi Tibeta. Mlade generacije Tibetanaca, naroito u inostranstvu, nisu sklone da i dalje sluaju Dalaj Lamine apele za mirom, ve su, kako to poslednji dogaaji pokazuju, sklone da nasiljem povrate slavu Tibeta, koji je tokom istorije vladao od Bengala do Mongolije, dakle i Kinom, koja sada vlada nad njim. Krvavi protesti poeti su 10. marta, na devetu godinjicu pobune protiv kineske okupacije, dakle godinu dana ranije, zbog Olimpijade, i njenog publiciteta. Prema tibetanskim tvrdnjama 1959. je ubijeno 1,1 od 1,8 miliona odraslih Tibetanaca, to nije mnogo verovatno. International Commission of Justice proglasila je taj masakr genocidom, meutim nije poznat rejting te NVO. ta je istina, a ta delo duboko umeane CIA u zbivanja, teko je nepobitno utvrditi. Kina je zasigurno 1951. surovo okupirala Tibet i sada eli svim silama da to ouva. Dalaj Lama je 18. marta zapretio koliko Kinezima, jo i vie svojim agresivnim sunarodnicima da e podneti ostavku

ako nasilje ne prestane. XIV Dalaj Lama roen je 1935. godine, imao je samo dve godine kada je prepoznat i etiri godine kada je ustolien kao verski i politiki voa. Pontifeks religije u kojoj zamenjuje nepostojeeg Boga podnosi ostavku! U haosu pobune i represije nazire se strah pobunjenika da e postati manjina na svojoj teritoriji, da gube verske slobode, da modernizacija prodire njihovu nain ivota. Nije sasvim jasno izreeno trae li pobunjenici otcepljenje i raunaju li u Tibet i provincije Junan, Gansu, Siking i Hajdang, jer iz nejasnoa oko administrativnih granica potiu i nejasnoe o broju stanovnika. Hoe li se, ako pobede, Tibet zvati Bot ili Tbo, kako ga oni zovu, ili Tibit, Tubbat (hindu i arapski naziv) ili e ostati britanski naziv Tibet. Kinezi argumentuju da od 1913. do 1951. godine, u doba nezavisnosti, nita nije uinjeno za napredak zemlje. To razdoblje istraiva k l j e ni i zaljubljenik u Tibet, Henrih Harer, opisao je ovako: Supremacija monaha o mi il ja , i sta na Tibetu je apsolutna. Moe se porediti jedino sa diktaturom. Monasi j e p o g n e na s o d u ze t t Ti b e t a z b o n a s i l j e su otporni na bilo koji uticaj sa strane. s v e li mu Pod kineskom upravom, broj stanovnika je udvostruen, uvedeno zdravh o el o no s t? stvo, mortalitet dece pao je sa 43 na 0,66 odsto, ivotni vek povean sa na k 35,5 na 67 godina, BDP je 50 puta vei, plate radnika su na drugom mestu u Kini, ukinuti su porezi, 90 odsto budeta daje Kina, Lasa je od kasabe postala grad, 360 miliona dolara dato je za obnovu manastira, uvedeno j e sekularno obrazovanje, formirano je 25 istraivakih instituta, zabeleena je i tampana tibetanska usmena poema o caru Gesaru, najdui ep na svetu. Napravljeno je 22.500 km pruga i puteva, kojih, kao i mnogo ega drugoga uopte nije bilo. Ako je tako, zato se Tibetanci bune? Bilo bi neumesno tvrditi da znamo odgovor. Hajek je smatrao da akumulirana seanja mogu biti jaa od realnih interesa. Unitavanje (ne i kraa) trgovina tehnike robe i posebno video i audio ureaja u Lasi lii na ludistiku pobunu. Od Tibeta, preko Avganistana i Iraka, pa do Srbije ide transverzala otpora nezadrivoj modernizaciji i globalizaciji. Kina je napravila pruge i puteve na Tibetu da bi eksploatisala nalazita cinka, olova i bakra, toliko nasunih njenom ekonomskom prosperitetu. Ni drugi nasilni nosioci modernizacije i globalizacije nisu altruisti. Pa ni ameriki predsednik Bu, koji obeava da nee bojkotovati, nego ak lino prisustvovati Olimpijadi. Interesi su u pitanju. Kineski spoj komunizma i kapitalizma pokazuje runu stranu obaju poredaka. Tibet je postao miljenik sveta zbog nenasilja, hoe li mu nasilje oduzeti naklonost? (B&F broj 42, april 2008.)

97

Kineski zid

meriki predsednik Bu bio je u poseti Kini, a da jedna dobra milijarda Kineza, ako uopte zna za tu posetu, onda zna da je ameriki predsednik doleteo sopstvenim avionom, da je pozdravio sveanu vojnu jedinicu i da je prisustvovao zvaninoj veeri. Retko je koja dravnika poseta tako sistematski zamraena kao ova. Da je predsedik Bu pitao svog oca kako se to radi saznao bi da su se tatini timovi mesecima, 1974. godine, natezali sa kineskim partnerima da bi izborili koliki toliki stepen publiciteta u lokalnim medijima. Samouvereni sin je, meutim, doiveo da vidi kako nije gazda ba u celom svetu. tavie, G.W. Bush je pokazao prilinu politiku trapavost kada je dan pre dolaska u Kinu rekao da bi on eleo da Kinezi usvoje Tajvanski model demokratije i ljudskih sloboda. Prst u oko. Ameriki predsednik Nikson je 1972. godine u istorijskom susretu sa Mao Cedungom oznaio kraj kineske izolacije u svetu; Regan je 1984. podrao reforme Deng Siaopinga; Klinton im je posle Tjenanmena 1998. otkrivao vrednosti demokratije, dok je Bu Mlai, doao sa namerama da diktira Kini njenu budunost. Ranije je Kina bila slaba, a ameriki predsednici jaki. Ovoga puta je situacija obrnuta. Rejting Buove popularnosti pao je na samo 36 odsto, a kineski premijer Hu intao je raspolagao estokim argumentima kao to je suficit u razmeni sa Amerikom od 200 milijardi dolara godinje i posedovanje amerikih obveznica i kineskih investicija na Amerikom tlu od preko 750 milijardi dolara. Kina ovoga puta ima argumente koje Amerika najbolje razume. A kojima valja dodati i ogromne investicije u sajber vojne projekte. Iznad amerikog tla ve prolee kineski satelitski sistem CSS-3, a u fazi razvoja je DF-31, koji e omoguiti nadzor nad najveom vojnom silom sveta. aba , U odnosu na materijalnu prednost koju Kina ima, njena spremnost da galantno a sl ci b il od Amerikanaca kupi 70 Boinga 737 u vrednosti od oko 6 milijardi dolara, Ki na e d s e d n i r ije je tek je neto vie od 3 odsto godinjeg kineskog suficita u razmeni sa AmeR an e r i ki p p u t a j e rikom. Namera da se izdejstvuje dalje obezvreivanje kineskog novca, kako a am. O v oga b rnut a bi se smanjila konkurentska prednost, suelilo se sa kineskim genetski izrezjaki ac i ja o barenim osmehom na licu i tvrdnjom da to svakako dolazi u obzir kada se s it u pokae potreba. Potovanje industrijske svojine, odustajanje od falsifikovanja poznatih marki, obeano je zduno, jer to ionako obavezuje najveeg svetskog industrijskog pirata, od kada je s veseljem uao u Svetsku trgovinsku organizaciju. U tom, ekonomskom delu kineski zid je postao mekan, ali popustljiv onoliko koliko to ona sama odlui da joj je korisno. Namera da se Kini diktira potovanje slobode veroispovesti, sloboda tampe (ukljuiv i tampanje svetskih novina na kineskom jeziku), potovanje ljudskih prava, sloboda rada NVO i politiki pluralizam dakle stvaranje opozicije, suelilo sa najtvrom varijantom kineskog zida. Ni potpredsednik ejni, ni ministar Ramsfeld, nisu se mogli pohvaliti da su ita postigli u svojim pregovarakim sekcijama. Tvrdi ameriki ambasador u OUN, Don Bolton, pokuao je da bude duhovit: Ne znamo i dalje kakvu ulogu Kina eli da igra u svetu i jedina je uteha da moda ni ona sama ne zna. Kina je tri decenije marljivo uila osnovna pravila kapitalizma i trita i pokazala de je u tom poslu postigla nivo koji se mora respektovati. U ekonomskom smislu ona je ve postala globalna sila, a malo je sumnje da eli to da postigne i na vojnom planu. Kada se Rusija osetila ugroenom jasnom amerikom infiltracijom tokom narandaste revolucije u Ukrajini, izuzetnom brzi-

nom su organizovani mastodontski manevri kineske i ruske vojske kao demonde lu kom stracija upozorenja da amerika doktrina izvoza demokratije ima granica. o oms e kon je p os t ajiv , Runo je to, meutim, na osudu samo jedne strane imaemo prava tek m U t o s ki z id p o p u s t l a kada svet bude spreman da prihvati ideju hirurga ina Strade, osnivaa kine an , ali ko t o o n j e organizacije Emergency to pomae unakaenima gde god se rat vodi, da me k i ko ko li i da j o j se sprovede svetski referendum sa pitanjem: elite li rat i da se na osnovu onol a odlu dominirajueg odgovora odredi svetska politika. U iscrpnom eseju Istoris am s no ja Treeg svetskog rata ugledni ameriki novinar Robert Kaplan, pie: Od kor i 34 nosaa aviona u svetu, SAD imaju 24. Kinezi nemaju nijedan, meutim, ni Sparta nije imala flotu pa je svejedno pobedila Atinu. alosno je kada jedna poseta na najviem nivou inicira takva razmiljanja. (B&F broj 14, decembar 2005.)

Izborni paradoks

nedelju 22. septembra odrani su izbori u Sloveniji. Bio sam tamo da vidim istorijski preokret sa desna na levo. Uzbuenja koliko kad na radiju prebacite sa AM na FM pesma razliita, ali je muzika ista. Slovenci su jedina balkanska nacija koja ne raspravlja o problemu nacionalnog pomirenja oni taj problem jednostavno vie nemaju. Ljudi rade svoj posao. Ko pobedi na izborima, pored ostaloga ima prava da postavlja direktore u oko 2.000 ustanova javnog sektora. Za prolu godinu 800 direktora tih preduzea dobilo je posebna priznanja za super pozitivne rezultate iskazane u godinjem a bilansu. Manje od polovine tog broja, neuspeni, obaveteni su da napuste ne e din s u j c ija koja u mesta za koja nisu dorasli. Sa politiarima je jo jasnije. Dve treine e nc i a m starih politiara (poslanika) na ovim izborima nije prolo. ak ni veiti S lov ans ka no p r ob le nja Rupel, koji je menjao stranke i politike da bi se odrao na vlasti due b al k p rav l ja p o mir e nego Fidel Kastro. U Sloveniji je narod shvatio i sazreo da ima prava da r a s i o n a l n o g o b l e m n e ma j u . bira, pa veruje i u politiku i u Ustav. na c i t aj p r o v i e a o o n o s t av n v oj p o s Ima i problema. Leva opozicija je u kampanji jahala na podatku da nikada j e d n i r ad e s u istoriji slovenaki bruto spoljni dug nije bio tako veliki 102,4 odsto BDP. L j ud Tano ali neistinito. Naime, Slovenija ima potraivanja u iznosu od 83,7 odsto BDP, pa tako ispada da je neto dug 18,7 odsto, to je za Slovence svejedno mnogo. Vlada sklona neoliberalizmu dovela je do socijalnog raslojavanja i zato je pala. Kod nas politike poene dobija najvei tajkun, jer ako je umeo (preutkuje se da krade) za sebe umee i za nas. Slovenci uglavnom rade, ne kradu, pa tako cene i svoje politiare i direktore. Po kupovnoj moi (PPS) Slovenci su stigli Italijane. Po socijalnom skladu bliski su Skandinavcima, a po naravi, vrednim Austrijancima. Najbogatiji Slovenac ,Mirko Tu, vredi 550 miliona evra. 3,2 Tua = 1 Mikovi. Zato slovenaki zaposleni ima 2,3 puta veu platu nego takav u Srbiji. Na izborima se Slovenija podelila u tri grupe pribline veliine: SDS (Janez Jana), DS (Borut Pahor) i nacionalistiko ultraki blok (Zmago Jelini). Duu dalo da se na tim odnosima prikae izborni paradoks, kada treba izabrati veinu iako postoje tri jednake grupe, koji mui ljude jo od 18. veka, a definitivno ga je uobliio nobelovac Kenet Arou. Smisao mu je da se dokae kako perfektno demokratski izborni sistem nije mogu. Dakle ovako: imamo tri kandidata J (Janez),

99

B (Borut) i Z (Zmago). Logino je da dve treine glasaa podravaju koaliciju J i B, isto tako je logino da dve treine podravaju koaliciju J i Z, iz ega bi trebalo da izae da takoe dve treine podravaju koaliciju B i Z. Paradoks je u tome to u izborima to ne mora da bude tako. J ima prava da kae da njemu dve treene daje prednost u odnosu na B; B ima prava da kae kako njemu dve treine daju prednost u odnosu na Z, a Z ima prava to isto da kae u odnosu na J. li io jnje Matematiki svi su oni u pravu. To je ipak samo stimulativni (kra e no) uob j n je matematiki paradoks. Stvarnost je drugaija, pa paradoks lat o n o s t a v l s da j e an P d d k ostaje samo za zabavu. p o j e j p a r ad o n e p r i r o r a t s k i r Slovenaka je situacija da e B (Borut Pahor), zahvaljujui samo s v o o kr at i j a d e m o k d i k t at o jednom poslaniku vie, napraviti koaliciju i pokuati da vodi zede m t e m , j e r z a b ran i k t at o r mlju u pravcu drugaijem, ali ne preterano. Svaka koalicija kota. s is e bit i i o) , a d i ne e e Penzionerska partija DESUS prihvata da ue u pobedniku koalimo t o znamokrat s kt ada nij ciju, ali trai garantovanje minimalne penziju za pun radni sta od (mi da de m s t , je r gi ki r ba 1.000 evra meseno i jo neke ustupke koji su proraunati ukupno na n i ka a t i v l a o v a j l o i n a S 374 miliona evra godinje. Da bi se to sprovelo morae onaj najbogatiji p r e d at o r . U d na t r e g o d i na , n o v u Tu (i ostali bogati) da plate vee poreze, pa e se njegovo bogatstvo u dik t doks je 2400 i ne ku ju p a r a p o s l e e l j ku j u m o kr at i odnosu na Mikovia jo smanjiti. Bogati e biti manje bogati, a zemlja j o , je , p r i a ne de socijalno stabilnija. I to je demokratija. v e r u at u r u , Meutim, Platon je (krajnje pojednostavljeno) uobliio svoj paradoks da je dik t demokratija neprirodan sistem, jer demokratski moe biti izabran diktator (mi to znamo), a diktator nikada demokratski nee predati vlast, jer tada nije diktator. U ovaj logiki paradoks jedna treina Srba jo, posle 2400 godina, veruje, prieljkujui neku novu diktaturu, a ne demokratiju. (B&F broj 48, septembar 2008.)

Ekoglobal
Drugaiji svet je mogu

edna ranije prilino opskurna re alternativa, od prilike pre deceniju i po ula je u upotrebu na velika vrata. Jednostavno oveanstvo je postalo zasieno pravilima ivota i vladanja i poelo da trai odstupnicu. Alternativa inae po Vujakliji znai izbor izmeu dvoga, opredeljenje za jednu od dve odluke... Meutim, puno znaenje ta re je dobila tek 2001. godine kada je na Svetskom socijalnom forumu (takozvanih No Global) 2001. godine u Potro Alegre u Brazilu, na inicijativu nobelovca Jozefa Stiglica, zamenjena reenicom koju smo stavili u naslov. Traenje tog drugaijeg sveta poelo je bar jo 1968. onim demonstracijama, hipicima, otporom ratu u Vijetnamu, eljom za veselijim a la i humanijim nainom ivljenja, za ljubavlju i prijateljstvom. Bila je to alternativa p ost u otuenju u koje je vukla tadanja koncepcija ivljenja. Do tada re alternatit iv a od e r na z a s l o b va upotrebljavana je uglavnom u negirajuem znaenju. Naime, realni i alt Re i n o n i m socijalizam i kapitalizam, pokuavali su sintagmom nema alternative da je s ra promoviu sebe za veite. iz b o Danas prosto vlada pomama da se trai alternativa svemu to nas ugroava, to blokira nau slobodu, to voeno pravilima vulgarizovane dominacije profita ide ka unifikaciji i osiromaenju naina ivljenja, odnosno konceptu ivljenju bez alternative: bogati, siti, bez snova kao tovna junad. Pobuna protiv uvredljivog svoenja ljudskog ivljenja na samo jedan cilj raa spektar izbora alternativne ekonomije, politike, bankarstva, medicine, tehnologije, pozorita... Upitan zato kritikuje dominirajui oblik kapitalizma, iako je zahvaljujui njemu postao neizmerno bogat, Dord Soros je rekao priblino to da jednoobrazni kapitalizam ne valja, produbljuje podelu sveta na bogate i siromane, raubuje sredinu u kojoj ljudi ive, institucionie brzi uspeh bez obzira na posledice i pokuava da ubedi ljude da tom konceptu nema alternative. Re alternativa postala je sinonim za slobodu izbora, onu kojoj je ak Milton Fridman posvetio knjigu Free to Choose (Sloboda izbora) tvrdei da bez te slobode nema napretka.

Alternativa i perspektiva
Podruje na kojem je alternativa danas najakutnija, je sadanji nain ponaanja u kojem energija uoljivo vodi u propasti. Na tek zavrenom godinjem skupu OUN na Baliju, nemaka kancelarka Angela Merkel, prezentirala plan njene zemlje da

0

do 2020. godine smanji emisije ugljendioksida za 40 odsto i da sa sadanjih 8, povea na 20 odsto korienje energije iz obnoviljvih izvora. Bila je to oigledna nastava kako se treba ponaati. Budui da su i kancelarka i njena zemlja jako ozbiljni to nije u pitanju nikakav marketinki trik, ve temeljito opredeljenje. Ono je posebno vano budui da je ak i Nemaka u 2006. godini, gonjena estokom konkurentskom tuom na svetskom tritu, olabavila kontrolu te je tendencija pada emisije CO2 poela ponovo da prelazi u porast. U ukupnoj emisiji ugljen dioksida u svetu Nemaka uestvuje sa 3 odsto, dakle spada u manje zagaivae. Na svetskom vrhu su SAD sa 21,44 odsto ukupnog zagaenja, Kina 18,80 odsto, Rusija 5,69 odsto, odnosno prvih deset zemalja emituju 64,92 odsto svih tetnih gasova koji menjaju klimu planete. Obnovljivi izvori energije sem to smanjuju potronju fosilnih goriva na izdisaju, a rast njihove cene to potvruje, smanjuju i emisiju tetnih gasova. Dakle, preda je ije d gu , stavljaju odgovor na strah od ozonskih rupa, promene klime i nose za ljiv o sobom ono to je ekonomista Deremi Rifkin nazvao Trea industrijj e u o s v e t m i la k o S v e a i j i ga i c i ska revolucija. Za sada je taj udeo energije mali u Evropskoj uniji on dr ug d o nj e u p o e o r e nj e ni predstavlja u proseku manje od 10 odsto, ali sa tendencijom ubrzanog ne e zo , ali s ni i u k e ko rasta i kako je obeala kancelarka Merkel u Nemakoj e od dananjih 11 i b r l j n o j a s r a t ka t odsto do 2020. porasti na 20 odsto. Preduzimaju se svuda energine mere dov o i e p ov t i tednje energije i EU dele uputstva domainstvima u 24 take kako smanjiti da v o e b i potronju. Meutim, energija je nezamenjiva osnova ekonomskog razvoja i da m vidi se to po Kini koja je od zemlje gladi postala svetska lokomotiva razvoja, ali je istovremeno udvadesetostruila potronju energije i poela da ugroava ameriki neslavni primat u emisiji tetnih gasova. Upravo je u Baliju odato priznanje Kini to je poela da energino primenjuje mere smanjenja ataka na prirodnu sredinu, uz napomenu da Amerika ne pokazuje sklonosti da krene istim putem. Majk Dejvis u knjizi Grad smrti kae: Pokuajte da zamislite kapitalizam bez fosilnih goriva, prisustvujemo prljavoj kontrarevoluciji ambijenta. Ako je ta povezanost tako duboka i tana, predstoji li onda neka revolucija i alternativa dananjem dominantnom sistemu.

Trea industrijska revolucija

Nema potrebe da nagaamo kako bi ta revolucija trebalo da izgleda, jer je to u knjizi Ekonomija vodonika i u seriji aktuelnih tekstova vezanih za sastanak na Baliju temeljito izloio Deremi Rifkin, ekonomista, svojedobno berzanski guru, danas predsednik sopstvenog think-tank instituta i strunjak najblii onima koji smatraju da je drugaiji svet mogu. Evo ta su njegove osnovne teze: Prvi od tri stuba te revolucije je obnovljiva osnova energetskih izvora sunana, geotermalna, eolska, bio i energija morskih talasa. Drugi stub je zasnovan na magacioniranju energije (ne samo solarne) u ta pre svega spada traenje reenja za magacioniranje vodonika, danas tehnoloki nedoreeno, posebno kada su u pitanju velike koliine. Trei stub je primena iskustava interneta na distribuciju elektrine energije u kojoj se gubi izmeu 12 i 24 odsto zbog loeg koncepta prenosa. Prihvatanje dvodirekcionalnog principa kao kod interneta, svaki proizvoa, domainstvo sa solarnim baterijama, energijom biogasa, malom hidroelektranom na reici ili industrijski pogon sa sopstvenom mini elektranom mogao bi da svoje vikove upuuje u sistem i da od njega dobija struju kada njemu nedostaje. To bi bio meuprostor do univerzalnog reenja koje je verovatno vodonik, ije su koliine neiscrpne i koji ne zagauje okolinu. Da bi se dolo do tog odnosa prema energiji potrebno je da svaka nacija planira bar na 10 narednih godina pravce sopstvenog razvoja i da tim putem postepeno

zamenjuje zalazee tehnologije iz doba industrijske revolucije. Tako bi se ostvario put ka budunosti bez zagaenja i prihvatljiv za oveanstvo postindustrijskog razdoblja. Energija iz fosilnih i nuklearnih izvora, elitna pogonska snaga razvoja 19 i 20. veka, uoljivo gubi postepeno psiholoki znaaj i to pokuavaju da nadoknade izvlaei maksimum profita porastom cena. Poslednje dve dodele Nobelove nagrade koje su ove godine dobili Al Gor i Panel UN za promenu klime, a prole godine Muhamad Junus za alternativno bankarstvo (mikrokrediti), svedoe da je ideja traenja alternativa stigla i do najviih akademskih vrhova.

Trite alternativnih reenja

Proizvodnja solarnih panela, vetrenjaa za eolsku energiju, ekoloka arhitektura, indijski prvi auto na pogon komprimovanim vazduhom, poreski sistemi koji te proizvodnje i primene stimuliu pokazuju da se trite alternativnih proizvoda zahuktava i da je ve sada na nivou sa kojega nema povratka. Junusovo alternativno bankarstvo prodrlo je na eBay i pokazuje, kao i u sistemu Grameen Bank da je to najetikija forma bankarstva, koje u ovo vreme krahova zbog nenaplativosti, belei naplativost od preko 90 odsto svojih kredita. Iz njega je niklo etiko bankarstvo, koje ne daje kredite proizvoaima i trgovcima orujem, kompanijama to spreavaju organizovanje sindikata, bilo kome ko je osumnjien za veze sa mafijom i drogom jednostavno bankarstvo za potene ljude to raste po stopi od 112 odsto godinje i donosi rast prihoda i do 18 odsto godinje. Poetkom godine u Njujorku je otvorena izloba alternativnog dizajna. Tu se vidi najtenja veza pojma alternativa i socijalne pravde. Naslov izlobe je Dizajn za preostalih 90 odsto. Naime, polo se od injenice da se predmeti dizajniraju uglavnom za onaj gornji sloj od 10 odsto najbogatijih, da bi se dolo do demokratizovanja dizajna i ak njegovog stavljanja u slubu svetske sirotinje. Poasno mesto na toj izlobi dobio je kontejner za vodu u obliku automobilske gume zapremine 75 litara, nazvan Q drum. Dovoljno je provui konopac kroz centralnu rupu na toj gumi i bez tekoa vui za sobom kontejner koji se kotrlja. nos t e , Taj jednostavni proizvod prava je revolucija u poloaju ena u ruh v at e r nat i v ne obu ralnoj Africi, koje troe 15 do 30 sati nedeljno prenosei na glavi S v e e nja alt d o je f t i ijih t ra ne r gije rav e dn kante sa vodom. Sada to mogu da rade deca osnovakog uzrasta, a od e ic ine i p od no s a je majka da se posveti korisnijem poslu. me d t v e ni h r e nj e da nj u da Rea se masa drugih proizvoda kao to je ve poznati kompjuter od dr u a p ov e o u s t a e nja 100 dolara na pogon okretanjem ruice dinama. Sledi nekakav predv ra ans t v ani ja r e o j i met cilindrinog oblika nalik na flomaster koji se nosi na uzici oko vra o v e zi hum a o ne k aj u ta i slui da se njegov donji kraj umoi u bilo kakvu lokvu vode i pije na la o d e l e n k o j i ne m filtrirana ista voda bez bojazni od tifusa, dizenterije i drugih stomanih od p ju i o ne bolesti. Friider u obliku dveju glinenih posuda koje ulaze jedna u drugu i ma sa peskom izmeu, koji valja samo ovlaiti da bi se u manjoj posudi uvale namirnice i do 20 dana. Takvih proizvoda ija je cena bagatelna ima na stotine. Svi oni pomau poslednjoj sirotinji da hvata korak sa drugima, kao to lanac restorana Suncokret u Italiji zapoljava iskljuivo down osobe dajui im pored rada i prihoda i veselje ivljenja bez odbaenosti. Sve je uoljivije da je drugaiji svet mogu, nee do njega ii lako i brzo, ali su poeci dovoljno jasni i ukorenjeni da vie povratka teko da moe biti. Sveobuhvatnost traenja alternative, od energije do jeftine medicine i pravednijih drutvenih odnosa vraa poverenje da je oveanstvo u stanju da nalazi humanija reenja od podele na one koji imaju i one koji nemaju. Ne treba zaboraviti da su impuls tom kretanju dali mladi od hipija do new global, ukljuiv i onu aicu boraca za ljudska prava to su nedavno demonstrirali u Beogradu odvojeni jakim kordo-

0

nom policije od koljakih urlanja mrane prolosti zaodenute u Obraz i nau traginu udaljenost od sveta. (B&F broj 38, decembar 2007.)

Bie skoro propast sveta...2

kolozi smatraju da prirodu zagauje neko drugi, te da taj neko drugi treba i da plati raun za ienje. Neko drugi opet smatra da je raun vei nego to je razumno. Nema izgleda da obezbedimo sredstva neophodna za ienje planete sve dok se ne saglasimo ko e platiti raun. (Lester Thurow: The Zero-Sum Society) da Najnovija vest glasi: Jedan od najveih svetskih klimatologa Paskal Akot, smao re mema sam e v i tra da je neuobiajeno toplo vreme poslednjih godina posledica astrooj lo je o D o ans t v da t k , v i e nomske prirode zemlja je u fazi kada je najblia suncu, kao to je pre o v e u nad u t r u n j a a 18 hiljada godina bila najudaljenija, pa je trajalo veoma hladno razdoblje. je dn v e i s gnoz am Tek drugi razlog otopljenja je posledica ljudske aktivnosti. Meutim ljudi, ne ko i u p r o umesto da neto preduzmu, predugo trae dokaza za tu tezu tako da je ve gr e kasno da opskurne mere daju rezultate vidljive za sadanju generaciju. ak iako se preduzmu dobre i energine mere danas, rezultati e se videti tek kroz sto godina! Dolo je vreme da oveanstvo ima samo jednu nadu da to je neko vei strunjak, vie grei u prognozama. ovek je jedino ivo bie koje trajno i nepovratno zagauje svoju okolinu. Ta njegova delatnost se ne moe sasvim otkloniti, ali se moe ograniiti i to je bila osnovna tema skupa. Svest da je ve najveom delom kasno, nametnula je, ini se, nerealno rigorozne zahteve. Naime po Protokolu iz Kjota, koji nisu ratifikovali najvei zagaivai SAD, Kina i Indija, do 2012. godine trebalo bi smanjiti ukupnu koliinu ugljen dioksida u svetu za 5 odsto. Navedimo samo jedan primer: Italija, jedan od najagilnijih zagovornika Protokola, umesto da smanji emisiju CO2 za 6,5 odsto, koliko je njena kvota, poveala ju je na 10 odsto. Tako realno stoje stvari. Zato zahtev iz Najrobija da se do 2050. emisija tetnih gasova smanji za 60 odsto deluje simpatino, ali nerealno. Program iz Najrobija, nazvan Kjoto plus, lansirale su kao terapiju za ozdravljenje planete tri zemlje lanice G8 Britanija, Francuska i Italija. Italija, u kojoj sadanja vlada pokazuje izrazitu naklonost ka odgovornom odnosu prema prirodnim resursima, ipak trai da budu definisani uslovi za razdoblje od 2013. do 2018. tako da ne ugroze rastue trite uglja, kao alternative sve skupljoj nafti. Dakle, elje i realnosti imaju tendenciju raskoraka. Mnogo prijemivije deluje rigorozan stav da se u budue zabrani prodaja zagaujue tehnologije zemljama u razvoju ili predlog Francuske o kanjavanju ambijentalnog dampinga, odnosno visokim kaznama i bojkotu robe iz zemalja koje ne prihvataju samoogranienje emisije tetnih gasova. U prvom redu tu su Amerika i Australija, dok im se sve
2 Oktobra 1968. Saa Petrovi je snimio film Bie skoro propast sveta nek propadne nije teta. Samo tri meseca kasnije Tito ga je napao kao nihilistu. Tada nikome nije ni padalo na pamet da propast sveta tumai drugaije nego kao posledicu etike dezorijentacije. Tri decenije kasnije rasprave o etici nisu vie aktuelne, ali je propast sveta sve verovatnija.

bre pribliava Kina, koja bi prema prognozama International Energy Agency, 2009. godine trebalo da na koliini od 7 milijardi tona emitovanog CO2 sustigne Ameriku i da je 2030. godine sa 12 milijardi tona ostavi za 4 milijarde tona iza sebe. Ve danas ivimo na dug prema planeti. Biokapacitet, potrebna minimalna povrina zemljita na kojoj je mogu obnovljiv opstanak ljudi je 2,2 hektara po stanovniku (ume, panjaci, jezera, reke...) prema analizama 2003. godine probijen je taj minimum i danas iznosi 1,8 hektara. I stanovnitvo, i industrija, i putevi, i betonirane povrine nezadrivo rastu.

Nova eko-ekonomija
Realnost namee razmatranje nedeklarativnih, ali efikasnih ekonomskih metoda za zatitu planete. Sutina ljudskog ponaanja esto je diktirana vie kratkoronim ekonomskim interesom nego nivoom sveti o opstanku. Ima neega osnovanog u Lenjinovoj tvrdnji da e vam kapitalisti sa veseljem prodati konopac kojim ete ih obesiti. Danas kapitalizmu nema osnovane alternative, pa u tom kontekstu valja potraiti i reenja. Osnova se moe nai u analizi stanja i prognozama koje daje Clean Edge, a koje kau da trite biogoriva danas vredi 15,7 milijardi dolara, a da se predvia rast na 25,5 milijardi do 2015. godine. Slede sline tendencije sa korienjem eolskih (vetrovi), solarnih i vodonikih izvora energije, to sve zajedno daje poveanje trita alternativnih izvora energije od dananjih 39,9 na 167,2 milijarde dolara. Taj mamac od 127,3 milijarde dolara mogao bi da pokrene jednu sasvim novu ekonomiju to se, ako krene, nee zadrati samo na prognoziranim sumama. U pitanju je jedan industrijski trend koji se ve uveliko zahuktava i otvara prostore razvoja, zaposlenja, stvaranja profita i stvaranja ekonomske perspektive za dugo naredno razdoblje u koje vredi investirati. Primera radi navedimo da je proizvodnja vetrenjaa za struju od 1992. godine uveana 32 puta. Paskvale Pistoio, generalni direktor ameriko-italijanske kompanije ST, proteira na meunarodnim naj skupovima teoriju zamene izvora energije. Kompanija koju vodi usvojila je da o e u le di r plan da svake godine 2 odsto energije iz fosilnih goriva zamenjuje sa 2 u izgulo i pa ikom, is s on odsto energije iz obnovljivih izvora, najvie korienjem vetra i sunca. S v ana e d e sa v oddina mo o ko lov U proloj godini investicijom od 35 miliona dolara smanjeni su trokovi tv go p o s e ko li ko b o gat s za 180 miliona dolara za fosilna goriva. z a n nat i na n o k o j e Posle transporta i industrije, najvei potroa i rasipnik energije je grejar a u r o ka o o e r i f i n a r v u nje, odnosno hlaenje stanova i industrijskih postrojenja. Na taj deo otpas ko e duju p o lu o s t da jedna treina utroka fosilnih goriva. Nemaka, Austrija i Francuska uvele p os p s kom su graevinarske termo standarde Klasa C, ispod kojih se vie ne moe Ara izgraditi ni jedna nova zgrada. U Nemakoj na 1000 stanovnika dolazi 200 kvadratnih metara solarnih panela. U Italiji samo 4 metra. U siromanijoj Grkoj dominiraju solarni paneli koji zagrevaju vodu, u Nemakoj oni skuplji koji sunanu energiju pretvaraju u elektrinu struju. U Italiji svako ima prava da proizvodi struju bilo fotovoltnim panelima, bilo mikro hidro elektranama na potoku sopstvenog imanja. Viak energije koji proizvede otkupljuje mu elektrodistribucija po cenama viim nego to ona naplauje svojim korisnicima. Razliku beneficira drava.

utoljavanje energetske gladi

Ekonomski razvoj i potronja energije jo uvek stoje u direktnoj meuzavisnosti. Na navedenom primeru Kine vidi se to sasvim jasno. Istim putem ide i Indija. Samo te dve zemlje, sa jasnom orijentacijom da preko 2 milijarde svojih graana to pre dovedu na nivo svetskog prosenog standarda podrazumevaju gotovo

05

udvostruenje svetske potronje energije u narednih 25 godina. Takva tendencija, s obzirom na ograniene mogunosti korienja tradicionalnih izvora energije dovee neminovno do skokova cena koji e uiniti isplativim korienje alternativnih, jo uvek skupljih izvora. Dva su izvora danas u centru panje: nuklearna energija i energija iz vodonika. Nuklearke nisu nikakva novost. Od kada se desila prva velika katastrofa u nuklearnoj elektrani Three Mile Island u Americi 1979. godine i kada je eksplodirao reaktor u ernobilu ..... nuklearke su postale strah i nada za energetsku nestaicu. U svetu radi 439 nuklearki koje zadovoljavaju 17 odsto svetske potrebe za elektrinom energijom. U gradnji su jo 24, najveim delom u Aziji. Najvie struje iz nuklearki dobija Francuska ak 76 odsto ukupne proizvodnje, slede Belgija, Ukrajina, vedska, Finska, Juna Koreja... koje iz tog izvora zadovoljavaju izmeu 35 i 65 odsto potrebe za elektrinom energijom. Kako god bilo, nuklearna energija ostaje dopuna, a ne dominantno reenje. Mnogo se vie nada polae u vodonik, kao izvoru energije. Deremi Rifkin, ameriki ekonomista i osniva Fondacije i instituta Economic Trends, napisao je knjigu Ekonomija vodonika i ona je neka vrsta Biblije ekologa. Skeptian naroito zni h prema obeanjima amerikog predsednika on kae: Rei da najnovije izjave u ra t e r e s a me in predsednika Bua, predstavljaju preokret u amerikoj energetskoj politika i z o p t e g a d a e u B it ja i ci, lii na lo humor. To to je Bu rekao da je Amerika otrovana naftom uk ud l o b i z i u f az i l a d a b k o g samo je dosetka, koja pada u bezdan njegovih linih interesa u naftnom z a la at i p r a v a s v e t s lobiju. On takvim izjavama samo pokuava da se sueli sa jo jednom od m o r ir ana s situacija koje mu izmiu iz ruku. Moni nuklearni lobi uvodi svet u jo jednu dik t klopku uranijuma ima malo i to znai da je energija iz nuklearki privremeno v r ha reenje. Pravo reenje je vodonik, ali ne vodonik iz nafte ili metana, kako se sada najee ekstrahuje, nego iz vode. Kada je pre pet godina Rifkin objavio knjigu i lansirao termin Hidrogen economy, morao je vraki da dokazuje kako nije u pitanju nikakva utopija, ve proces koji je izvodiv ne samo u laboratorijama nego i industrijski. Sredinom decembra u Bolonji je, na tamonjem sajmu automobila bilo izloeno osam modela putnikih i tri vozila za masovni gradski prevoz na vodonik. Uz to masa vozila na biometan, biodizel (ulje od repice), bioetanol (meavina alkohola i benzina). Brazil ve skoro dve deceniji koristi E85 meavinu alkohola (dobijenog iz biljaka) i samo 15 odsto benzina ime je postao rezistentan na skokove cena nafte u svetu. No sve su to nekakva prelazna reenja, iako je u vedskoj ove godine prodato 25.000 vozila Ford Flexfuel, a 85 odsto proizvodnje SAAB vozila je u verziji Biopower. Ono to je ostalo kao problem jeste kako doi do vodonika iz vode. Postupak postoji, ali je vrlo skup i neophodna je podrka dravnim parama da bi ubrzanjem razvoja tehnologije i izgradnje infrastrukture (pumpe i skladita) bili stvoreni uslovi za isto komercijalan razvoj. Svi su izgledi da onaj ko danas uloi pare u poslove sa vodonikom, za nekoliko godina moe raunati na bogatstvo skoro kao ono koje poseduju erifi na Arapskom poluostrvu. Naftni lobi je, prema tvrdnji u jednoj naunoj emisiji BBC, za skoro 50 godina unazadio energetski razvoj i nee prestati to da ini doklegod ne nae vee izvore profita u nekoj drugoj energetskoj supstanci.

ljudski faktor
Objektivnost nalae da napomenemo kako konica progresa nisu samo pripadnici naftnog, nuklearnog ili carbon (ugalj) lobija. Italija je zemlja sa jednim od najjaih pokreta zatitnika prirode, pa bilo da su zeleni, NGO ili vernici koji smatraju da je Bog ljudima dao nezagaenu zemlju te da je oni takvom moraju i ouvati. Instalisane eolske centrale u Nemakoj imaju ukupnu snagu od 16.000 megavata,

u paniji 8.000, a u Italiji 1.000 megavata. Ekolozi ne dozvoljavaju estetsko zagaenje pejsaa. Italijanski nobelovac Karlo Rubia, napravio je ogledno postrojenje za pretvaranje sunane energije u elektrinu po novom i efikasnijem metodu, ali je morao da ode u paniju da tamo vodi projekat izgradnje 11 centrala po tom principu, jer su u Italiji propisi i raspoloenja takvi da nema anse da bilo ta uradi. Od kada su zeleni uli u vladu, pokret ludistiki orijentisanih zatitnika prirode dobio je poseban zamah. Stoji blokirani projekti gradnje 4 regasifikatora (pretvaranje tenog metana dovoenog brodovima cisternama u gas) a dotle se troi nafta koja daleko vie zagauje vazduh. U severozapadnom delu zemlje jedna alpska dolina stavila je veto na izgradnju Koridora 5 (Barselona Kijev). Zapravo ne daju ak ni da se bui tunel na njihovoj teritoriji, a kamo li da se gradi pruga na otvorenom. Sebino stavljanje lokalnog interesa iznad kolektivnog dobra. Bitka izmeu raznih lobija i opteg interesa zalazi u fazu kada e morati pravila da budu diktirana sa svetskog vrha. Lako je pretpostaviti da e to biti mnogo tee nego slomiti neku lokalnu upravu, koja se protivi gradnji regasifikatora ili budue rafinerije vodonika. U Najrobiju je Kofi Anan rekao da problem nisu mere koje treba usvojiti, jer tehnologije napreduju vrlo brzo; problem nije cena, jer nepreduzimanje mera uveava iznos koji se mora platiti. Problem je zastraujui nedostatak liderstva. Amerika, Kina, Indija, Australija, pa i Rusija, koja je prihvatila Protokol iz Kjota, u najboljem sluaju svode se na pasivne posmatrae kojima je kratkoroni interes da se nita ne menja, a kako je rekao Galbrajt, na dugi rok smo svi ionako mrtvi. (B&F broj 26/27, decembar 2006./januar 2007.)

Atak na hranu

sredu 27. februara na berzi u ikagu zabeleen je rekord od 12,80 dolara za buel (27,2 kg) penice. Ispao je to ei udar nego onaj pre mesec dana, kada je zlato prekorailo 900 dolara za uncu. Da bi se shvatila poenta vredi rei, pored onoga da se bez zlata moe ali bez hleba ne, i da je sve do 2002. godine cena penice decenijama oscilirala oko 2,70 dolara za buel i samo je od sue ili kie zavisilo hoe li skoiti ili pasti za desetak centi. Desila su se dva udara cena u 2002. i 2004. godini (sa picevima oko 4 dolara), pa opet mir sve do sredine 2006. godine kad poinje raketni uzlet, za koji jo ne znamo da li se zaustavio ili e nastaviti da rui rekorde. Dakle, ako cene penice, a ostale itarice e je pratiti u to nema sumnje, porastu za nepune dve godine etiri puta, i ako su te itarice ne samo osnova za ljudsku i stonu ishranu nego i za dobijanje tenih goriva, a ponajvie za pekulacije, onda budunost nije ni malo ruiasta za obian svet. to je najgore, ona u ovom trenutku nije ruiasta ni za poljoprivrednike, jer su oni ito prodali letos po bagatelnim cenama, a krem sada skidaju belosvetski nakupci. Poetkom prole godine krenula je, posle dogovora Lula-Bu o ustupanju brazilske tehnologije za dobijanje etanola iz itarica, pomama u kupovini svih sirovina iz kojih je mogue spravljanje alternativnih goriva koja manje zagauju i smanjuju potrebu za sve skupljom naftom. Usledila je masovna gradnja rafinerija za do-

07

bijanje alkohola, poela da se organizuje infrastruktura za prodaju novog goriva, a cena nafte, umesto da padne, probila je granicu od 100 dolara sa tendencijama koje e polovinu vlasnika automobila naterati da bace na otpad svog jo upotrebljivog motornog ljubimca. Tranja za itaricama, a na strunjacima je da kau koliko je realna, naglo je porasla. Na kraju prole godine prodato je ak za 60 odsto vie itarica nego to je prologodinja etva. Znai da su svi oni magazini, stokovi i rezerve ispranjeni, odnosno mnogi su samo promenili vlasnike, a dobrim delom ostali tamo gde jesu. Zbog velike sue koja je pogodila jugoistok SAD, Australiju i Argentinu, to se ve moe smatrati posledicom promene klime, etva je bila izrazito siromana, ali to ne bi bilo opredeljujue da nisu usledila jo dva znaajna udara. Prvo je orijentacija na biogoriva i drugo je da su Kina i Indija, odnosno i druge svojedobno siromane zemlje poveale kupovine itarica, kako zbog direktne potronje tako i zbog ishrane stoke za proizvodnju mesa.

Prestrojavanje
Dakle, po onoj dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, izgledi za poljoprivrednike znaajno se poboljavaju na dugi rok. Kakve e domino efekte ta promena izazvati jo nije jasno. Naime sasvim je mogue da doe do preorijentacije t ale upanja vonjaka da bi se sejalo ito, na primer. Penica zahteva samo 60 a o s t o n e ma ic e , dana rada u godini i ako njena cena postane trajno primamljiva sap e np rat it i une p une s u e ne svim je sigurno da e mnoge duge kulture nestati pred njom. Po ko c c e e je s t u z a a , i ako z a A ri t a a prognozama Coldiretti italijanskog udruenja poljoprivrednika, it a nje , p o r e t ir i p u o o s no v ne g o u narednih 10 godina svetska potronja itarica porae za 25, mles um g odine ne s am h ranu a , ka za 70 i mesa za 75 odsto. Sudbina kukuruza izgleda podjednako d v e i t a r i c e t o n u i si h g o r i v e , primamljiva. Na kukuruzu se zasniva proizvodnja peradi, jaja, mleka, t e s ku i s j e t e n e ku la c i j l o mesa, sladoleda, jogurta i opet ne manje vano biodizela. Prole gol j u d d o b i j a n z a p j e n i ma dine su ameriki farmeri 16 odsto kukuruza prodali za biodizel. Ove i z a naj v i e n o s t ni n s v e t godine e procenat porasti na 30 odsto. Evropa, koja zaostaje na tom poa p o b udu z a o b i a slu, planirala je da udeo od 1 odsto biodizela u ukupnoj potronji goriva, o nd a a s t a povea na 5,75 do 2010. godine. Sve to pokazuje da mora doi do preoriru i jentisanja poljoprivredne proizvodnje, jer e je cene naterati na tu stranu. Kina i Indija su pre tri godine kupovale jednu etvrtinu amerike ponude itarica, danas je taj udeo porastao ve na jednu polovinu. Smanji li Amerika svoju ponudu zbog porasta domae tranje, nastae jagma na svetskom tritu kakva nije viena. Ovih dana je objavljen podatak da su u Kini plate zaposlenih u proloj godini porasle za 13 odsto i taj rast, koji je ranijih godina bio manji, ali je stalan, uinio je da zaboravimo kako je Kina pre dve decenije jo uvek vodila borbu sa glau stanovnitva. Upeatljivosti radi uzmimo samo podatak da je kineska administracija zacrtala da se potroaima mora obezbediti mogunost da sadanju potronju od 2 poveaju na 4 jaja nedeljno po stanovniku. To znai da treba proizvesti 132 milijarde vie jaja godinje, to opet znai 361 milion kokoaka, koje pojedu oko 400 hiljada tona koncentrata u kojem je kukuruz osnovna supstanca. Da bi se obezbedio dovoljan broj nosilja dolo je do nedostatka pileeg mesa, pa je cena skoila za 58 odsto u poslednjih godinu dana. U ishrani Kineza pilii i jaja nisu na prvom mestu nego svinjetina, a nje nema bez kukuruza. Isto je i sa tovnom junadi Prema podacima MMF Kinezi pojedu 35 odsto mesa koje se proizvede u svetu. A standard stanovnika, pod uticajem razvoja i globalizacije ne menja se samo u Kini.

zbogom jeftinoj hrani

Indusi ne jedu govedinu, ali zato tamane piletinu, mleko i sireve, a i za to je potrebna sirovina u vidu itarica. Potronja mesa, ribe, testenina, kafe i okolade, prema prognozi FAO u Brazilu i Meksiku poveavae se u narednoj deceniji za 13,4 odsto godinje. Prema istoj prognozi zemlje u naglom razvoju tokom idue decenije uvozie 25 odsto vie itarica, 16 odsto kukuruza i soje, 100 odsto vie goveeg mesa, 50 odsto vie ivine i 70 odsto vie mleka u prahu. Treba to proizvesti i ponuditi. Mi smo, koliko god da se napregnemo, mali za procente svetskog trita. Meutim, kada je tranja vea od ponude svaka koliina postaje vrlo vana. Izvrena je privatizacija i ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljita kod nas sada emo videti emu je to sluilo. ak iako dananji vlasnici prodaju to zemljir de te nekom Zapadnjaku ili Kinezu, nije loe, mada je bolje kada bismo umeli sami D t v koji da koristimo konjunkturu. O EC jac i p odat kean ras t Strunjaci OECD tvrde da uza sve podatke koji pokazuju vratoloman u n S t r z a s v e a t o l o m e l i ke rast tranje, postoje velike bojazni da je ona dodatno vetaki podda u zu j u v r s t o j e v odat n o gurkivana da bi se nabile cene. Drugo, poljoprivredna proizvodnja p o ka n j e , p o j e o n a d a n a d a organizuje se u kratkom roku i daje rezultate ve naredne etve. Veliki t ra zni da odgu r ki v deo zemlje u svetu stoji neobraen, pa znai da resursi nisu jo iscrpljeb o ja t a ki p c e ne ni, kao to je sluaj sa naftom. Mnogo mladih u svetu vraa se na posede v e e na b i l e ili ih iznajmljuje i sa steenim visokim znanjem organizuje mnogo produkbi s tivniju proizvodnju. Kalifornijska firma Primafuel nagraena je od Svetskog ekonomskog foruma za tehnoloki postupak dobijanja biogoriva (alkohola) iz organskih otpadaka, otpadnih materija iz gajilita stoke i ivine, pa ak i iz gradskih kanalizacija. U veku telekomunikacija oranje opet postaje unosan posao. International Food Policy Institute konstatuje: Prolo je vreme jeftinih prehrambenih proizvoda i posle dugog niza padanja cena dolazi trajno do inverzije tog trenda. (B&F broj 41, april 2008.)

09

I na nebu, i na zemlji

ekada, s razlogom slavni, Iljf i Petrov imali su meu mnotvom dosetki i jednu koja glasi: Ideje nae, benzin va. Iako je njeno znaenje u romanu Zlatno tele prenosno, ona ipak polazi od jedne premise: da bez energije ni ideje niemu ne slue Celokupan ljudski razvoj zasniva se na korienju raznih vidova energije i to je ona efikasnija i jeftinija, to su i rezultati razvoja vei. Poslednjih godina nafta dramatino gubi jedno od svojih osnovnih svojstava jeftinou. Istini za volju racionalizacijom je drastino smanjena upotreba energije po jedinici proizvoda, meutim, pored limitirajueg nivoa cena upotreba fosilnih goriva sve vie zagauje atmosferu tako da polako postaje jasno da je sadanji razvoj prevaziao naftu i uinio je nunim zlom. Njen kraj, ali i nezamenljivost u ovom trenutku, ogleda se ponajpre u nivou berzanskih cena. Martovski rekord cene nafte od 57,54 dolara po barelu, posledica je nezapamene tranje nafte, vee od rekorda 1976. godine, i to za 2,6 miliona barela dnevno uz porast ponude od samo 1,4 miliona barela. Realno, ta cena nije istorijski najvia, jer ponderisana cena iz 1974. godine od 37 dolara za barel iznosi negde oko 72 dolara po dananjim vrednostima. Prvi naftni udar posledica je briljantno razorne ideje tadanjeg amerikog dravnog sekretara Kisindera, koji je iranskom ahu Pahlaviju, namernom da kupi ameriko oruje, ali i nedovoljno bogatom i da ga plati, otkrio rupu na saksiji oj - da moe poveati cenu nafte kako bi doao do novca kojim e platiti oruje. Od r azv n j u je d s ki e tada nafta postaje, za one koji je poseduju, finansijska osnova ostvarivanja n lju a kor i je i t o s u pa e n o i mnogih i najrazliitijih elja. ku Ce l o ni v a s v a e ne r g t ini ja , t Vratimo se sadanjosti i videemo da najvei porast tranje u proloj goz a s i h v id o i j a i j e f v e i dini belei zahuktala kineska privreda (800 hiljada barela dnevno) uz ver az n e f i ka s n r azv o j a rovatnou daljeg rasta i spremnost da nastavi sa tranjom sve do cene od o na u l t at i oko 70 dolara za barel. Pri toj ceni, veruje se, njena bi se svetska konkureni rez tnost istopila. Nikome nije stalo da zadavi rast u Kini, jer treba raunati i na sutra. Zato se cenama lavira u meri u kojoj one nee pogoditi rast drugih, ali e iz kineske i drugih kasa izvui najvie to se moe. Ukratko, u proloj godini cena nafte porasla je za 33 odsto i u proseku je iznosila 41,4 dolara za barel. To je najveim svetskim kompanijama uvealo zaradu za 101 milijardu dolara, ili jo upeatljivije: donelo im je 280 miliona dolara profita dnevno.

Povratak atoma
Pored cene drugi ozbiljan naftni atak predstavlja konano usvajanje Protokola iz Kjota o smanjenju ugljen dioksida i ostalih tetnih gasova, koji su najveim delom posledica sagorevanja fosilnih goriva. Sabrani zajedno oni ine najozbiljniji impuls za traenje novih izvora energije jeftinije i manje prljave. Uvid u ono ime oveanstvo danas raspolae kao izvorima energije pokazuje jasno zato poinje ponovo da se govori o nuklearnoj energiji kao spasu. Cena izgradnje elektrana za jedan kilovatas najnia je kada se koristi prirodni gas i iznosi 1.200 dolara, slede nuklearke sa 1.400, zatim nafta 1.500, ugalj 1.770, eolska (vetar) 2.400 i sunce (fotovoltna) 7.200 dolara. Cena proizvedenog kilovatasa energije zavisno od izvora ide sledeim redom: sunana 0,56 centi, eolska 0,11, nafta 0,07, gas 0,06, ugalj 0,04 a najjefinija je energija iz nuklearki 0,03 centa za kilovatas. Sve ove cene iskazane su bez amortizacije, odnosno uklanjanja objekata posle zavretka eksploatacije. Tu drugu cenu teko je da e iko ikada saznati. EDF (Elctricit de France) najjaa je danas privredna nuklearna sila sa 20 nuklearnih elektrana, 58 reaktora kapaci-

teta 60.200 megavata, to pokriva 75 odsto domae potronje elektrine energije. Francuska je i najvei evropski izvoznik elektrine energije koju prodaje po 1 evro cent po kilovatu, na primer Italiji, gde je cena u distribuciji 4,6 centa. Sjano zarauju i jedni i drugi. Inae, pomenuta italijanska drava, odnosno njen ENEL (Ente Nazionale Elettricit) imaju muku, jer su graani te zemlje referendumom 1987. godine odluili da se ne smeju graditi nove nuklearne elektrane, te da se e one koje postoje i koje su u gradnji moraju konzervirati. e ar n nu kl e g o Pa ipak, Italija troi veliki deo struje koja potie iz nuklearki. Prvo, kupoviza n r e me o v e r t e , s v oju nom iz Francuske, gde je ENEL delimini vlasnik nekih nuklearki, ali op u k j ali a i i time to su u procesu privatizacije Slovakih elektrana Italijani i zv o n e n e d a b i p r o d a i n e c i j e r o ra P t postali dominantni vlasnik, koji ne samo kupuje nego i investira da in nz i e l e k r e m i t a . Z n a j u ma t r a a k o u dalju gradnju nuklearnih elektrana! Iako je na ovaj nain indirekk o f e o l o g i j u ze m l j a u j e m o k l e a r ku tno naen izlaz, ipak italijanski predsednik vlade najavljuje ponovno t e hna e nja u da v e r nu nuk otvaranje nuklearki i na nacionalnom tlu. Italija spada u zemlje koje b o g ni s m o i j o j e d imaju po Protokolu iz Kjota jedan od najviih procenata obaveznog s kl o o d o b it smanjenja emisije tetnih gasova. Od kako je potpisala Protokol, ume e m e ds t v u sto da smanji emisiju za 6 odsto, ona ju je poveala za 23 odsto. Nastasus vi li tako 2012. godine, kada poinje primena kaznenih mera, morae da plati kaznu u iznosu od 6 do 10 milijardi evra. E sada, da li je ta motivacija isprika ili istina nije lako saznati ak ni preko tendencija u susednoj Hrvatskoj. Pod istim objanjenjem, obaveznog smanjenja zagaivanja, Hrvatska (HEP) je sredinom marta pokrenula postupak za odobravanje gradnje nuklearne elektrane kod Prevlake (Sisak), odnosno ponudila parlamentu (prema stanju duhova neprihvatljivu varijantu) dogradnju jo jednog reaktora u Krkom zajedno sa Slovenijom. Ideja o nuklearki kod Prevlake starija je od nezavisnosti Hrvatske i oko nje su se lomila koplja jo u bivoj Jugoslaviji. Kao mogunost za sopstvenu nuklearku pominje se i Erdut. Meutim, vojni stratezi odbacuju tu mogunost zbog blizine granice sa Srbijom. Alternative pokazuju da je Prevlaka zapravo ve (ponovo) odabrana. Proizvoai opreme za nuklearne elektrane ne daju koverte, nego kofere mita da bi prodali svoju tehnologiju. Znajui naine bogaenja u zemljama tranzicije skloni smo da verujemo kako emo dobiti jo jednu nuklearku u susedstvu. istu, sve dok ne eksplodira ili mirno doivi kraj svog veka, kada vie niko ne zna ta e sa njom. uvena Three Mile Island u Americi, je posle havarije 28. marta 1979. godine prestala da radi, ali postoji i dan danas. Onaj ko misli da je Protokol iz Kjota samo povod za oivljavanje nuklearnih elektrana, za svoje miljenje temeljitu argumentaciju moe nai u knjizi Hidrogenska ekonomija Sledea velika revolucija amerikog ekonomiste Deremi Rifkina. Nuklearni lobi, spreman da daje kofere mita, spreman je da ponudi jo vie da bi spreio hidrogensku konkurenciju. I ne samo on. Naftni lobi, bogatiji i svemoniji, spreman je da upotrebi i vie od novca kako bi spreio svoj kraj. Pa ipak, perspektiva vodonika, ve sada dovedena do komercijalne vrednosti, postoji. Kako e i kada poeti da se ostvaruje drugo je pitanje. (B&F br. 6, april 2005.)



Proizvodnja, umetnost, nauka

asopis Time meu deset heroja prole godine ubrojao je i Karla Petrinija, osnivaa pokreta Slow Food (spora hrana). Sam Petrini bio je tom poau iznenaen vie nego iko drugi. Njegova prva reakcija je bila da se verovatno radi o zabuni, da je u pitanju neka druga linost ili, pak, da je razlog naen u tome to je on jedan od osnivaa najvee multinacionalne kompanije koja povezuje 132 zemlje u svetu i nosi naziv Terra Madre (Majka zemlja). Ma kako neverovatno izgledalo, ipak nije zabuna to je glasilo modernog kapitalistikog sveta svrstalo meu deset linosti godine jednog izrazitog alternativca. U pitanju je priznanje ne samo Petriniju, nego itavom pokretu kompleksnog pristupa hrani i zemlji na kojoj nastaje. Svet postaje pomalo zasien industrijalizovanjem proizvodnje, unifikacijom i pogrenom globalizacijom. Hrana zasluuje mnogo kompleksniji pristup od ogoljenog ekonomizma. Ne kae se dabe da se o ukusima ne diskutuje, a na prvom mestu su tu ukusi ishrane. Podvesti sve njih pod jedan imenitelj zapravo je podlo nasilje diktirano industrijskim principima stvaranja profita. Obilje izbora Pokret Spore hrane nije antagonistian prema Brzoj hrani, jer bi time izneverio svoj princip obilja izbora. Petrini nije isto to i francuski lani farmer oze Bove, koji sa svojim pristalicama razbija McDonalds restorane, krijui ispod borbe protiv unifikacije ishrane svoje ludistiko uverenje da hamburgeri konkuriu skupim sirevima koje on proizvodi. Ako gde sloboda izbora, odnosno demokratija, ima smisla, to je onda u ishrani. Petrini eli otvorenu konkurentsku borbu, a ne unitenje drugaijih stanovita i interesa. ma l o n j e m Osnivanjem kompanije Majka zemlja stvorena je organizaciona forje p o ijalizovam i r osta o ma za globalizaciju hrane. Gotovo da nema naselja na planeti gde e t p n i n d u s t i f i ka c i j i j o m . v e S i neete naii na piceriju, kineski ili meksiki restoran, a najnoviji un ac z a s zv o d n j e , g l o b a l i z n o g o trend je afrika kuhinja. ak i u najobinijim bakalnicama lako ete p r oi e nom lu uje mup od nai osnovni materijal za kus kus, sitnu testeninu od brana prosa, p o g r n a z a s j i p r i s t ma leblebija... U Milanu je prava jagma za afrikim jelima koja priprema Hra p l e ks ni o n o miz Bernadet eja, poreklom iz Abidana, a raznose ih njeni sunarodnici kom je nog e k i to ne samo po kuama nego i po restoranima koji se nalaze u njenom ogol lancu. Mnogi ve sasvim dobro znaju ta je atiek (vrsta kus kusa), alok (ranjii od povra), gnamandji (sok od umbira i ananasa)... To je, zapravo, globalizacija po kriterijumima Karla Petrinija: pruiti priliku svakome da pokae ta ume sa hranom i organizovati za sve njih samo sisteme nabavke od neposrednih proizvoaa. Svoju nedogmatinost neumorni Petrini pokazao je ponajpre time to je prole godine osnovao prvi gastronomski univerzitet na svetu. Nikakvih problema nije imao da nae investitore za otkup zaputenog dvorca kralja Karla Alberta u Polencu, tridesetak kilometara od Torina, da sve to renovira i prilagodi nastavnim potrebama, da u sklopu dvorca otvori biblioteku najuvenijih vina u kojoj se ve sklapaju meunarodni poslovi, zatim restoran u kojem predaju najuveniji kuvari i to ne kako se kuva jelo, nego kako se degustira i uiva u njemu. Tu se ne koluju kuvari, to rade fakulteti za turizam i ugostiteljstvo, nego dottori di gastronomia, koji e oberuke biti primljeni kod velikih proizvoaa hrane, lanaca hotela, u marketing agencije i u vinarstvo. Interesovanje za upis govori da bi trebalo osnovati bar jo etiri do pet takvih univerziteta. Parma je stavila tom Univerzitetu na raspolaganje itav jedan zamak da u njemu organizuju fakultet za agroekologiju za poljoprivredu treeg milenijuma.

Dizajn jela
Na gastronomskom univerzitetu predaju se predmeti kao to je Istorija ishrane, Istorija gastronomije, Senzorijalna analiza, ali i Mikrobiologija, Ekonomija, Statistika pa i Istorija umetnosti kao sastavni deo predmeta koji se zove Dizajn jela. Po prvi put u Espressov vodi kroz italijanske restorane za 2005. godinu neprikosnovenom dvojcu vrhunskih kuvara Fulviju Pjeraneliju, iz restorana Gambero Rosso i anfranku Visaniju, iz istoimenog restorana pridruio se na tronu i Neani j e mac Hains Bek. Mnogo toga je neobino i inovativno kod tog Nemca, koji je u o mp v o r e na a em k t Italiji postigao najveu kuvarsku slavu. Jedini on radi u Rimu i to u Hilton vanj e mlja sf or ma z ni z O s j ka hotelu. Najvei kuvari su po pravilu u malim restoranima i u manjim mei o na Marganizac u hrane stima. On je prvi poeo da dizajnira opredelivi se za velike bele tanjire je o aliz ac ij na kojim kreira likovnu stranu jela. Kad on poslui crvenu karpinu sa crglob nim kavijarom, zelenim brokolama i smee ljubiastim pireom od kestena sa sveim groem, pa sve to omei tankim nitima luka vlaca, vi jednostavno ne moete da se otmete utisku da je pred vama Mondrijanova slika. Upitan otkud njemu ta volja da jelo dovede do savrenstva i po ukusu i po izgledu rekao je: Potiem iz zemlje gde se uglavnom jede kiseli kupus sa kobasicom. To svaka budala moe da napravi. Ja sam imao elje da stvaram, a pravo mesto za to je Italija sa svojom gastronomskom i umetnikom tradicijom. Vrhunski kuvari su nalik modnim kreatorima. Svako njihovo jelo je unikatno pa se zato jedan od novinara strunjaka za gastronomiju, Dario Lima, reio da napie knjigu Antigastronomska revolucija. Njegov zakljuak je da se danas vie ne moe ui u restoran i poruiti neto to ste tu jeli pre nekoliko dana, kuvar je u meuvremenu smislio neka nova jela koja vam nudi, to to je bilo, pripada prolosti. Italijanska kuhinja u osnovi je savrenstvo siromake hrane. Na primer karbonara su pageti ija je baza, kao i kod skoro svih pageta: aglio, olio, peperoncino (beli luk, maslinovo ulje i tucana ljuta papriica) koji se podgreju u tiganju da procvri, na njih se bace pageti kuvani al dente (na zub vrsti, neraskuvani), zatim se ubace jaja i promea i na kraju kada se servira u tanjir pospe se variima od suve slanine. Jednostavno i boanstveno. Ili na primer: zampone svinjski papak, oien da bude kao rukavica, nadeven mesom iz papka sa dodatkom mlevene trbuine i zaina, zaiven i obaren. Novogodinji ruak je nezamisliv bez zampona na soivu veruje se da soivo ini budue bogatstvo u noviima, a papak uivanje koje vam sledea godina donosi. itava ova pria o hrani i gastronomiji ipak slui da bismo pokuali da razumemo kako se dobra hrana i dobri prihodi od nje ne mogu stvarati bez velike ljubavi, puno rada i znanja. Italija samo u restoranima i od turista koji dolaze zbog hrane koliko i zbog umetnikog blaga, ostvari 12 odsto bruto domaeg proizvoda. U Pijemontu, u mestu Montalino proizvodi se najbolje italijansko vino Brunello di Montalcino, ija je cena takva da moe, izuzetno, da premai i 1.000 evra za bocu. Tu kvadratni metar vinograda kota koliko kvadratni metar stana u centru Rima. Svetski bogatai jagme se da imaju svoje pare vinograda u tom kraju. Naravno, vino ne prave oni nego neko ko to ume. No, cena je postignuta i to ne samo za vino, nego i za vinograd i za Italiju. Dok se ne stekne tradicija uivanja u jelu i piu, teko je proizvesti hranu koja e imati visok kvalitet i odgovarajuu cenu. Najopasnije je verovati da se sve moe i to olako. U takvom sluaju nije teko stei lou reputaciju. Na primer, u Italiji se kae: pusti ga, tvrd je ko rumunska govedina. Takve reputacije se valja uvati. (B&F broj 7, maj 2005.)



Davljenje kesama

asvim je sigurno da je proteklog meseca bilo vanijih ekonomskih i politikih utisaka nego to je problem zagaenja plastinim kesama. Meutim, dok ne uverimo sami sebe da ekologija, zbog zloupotrebe i ekonomije i politike, postaje za na opstanak bar podjednako vana, teko da emo stvoriti kritinu masu graanske svesti potrebnu za neophodno veliko spremanje planete. Svima su puna usta CO2, fosilnih goriva, ozonskog sloja, a pritom se mnogo neposrednije guimo zatrpani otpadnom plastikom, najee u vidu kesa, koje nemilosrdno razbacujemo. Do sada ni jedna vlada, lobi ili meunarodna institucija nije pokrenula akciju protiv sumanute upotrebe plastike iji ivotni vek niko precizno ne zna, jer je dui od veka desetak generacija ljudi. Ne spadam u one katastrofiare koji smatraju da nam je pred vratima propast sveta. Dokle god ljudi budu u stanju da nalaze reenja za probleme bie i budunosti. Spadam u generaciju koja je odrasla na Savi i Dunavu i koja sasvim dobro razume ta je hteo da kae Ermano Olmi, reiser kontroverznog filma o Hristu, Stotinu klinova, kada je rekao: alim dananju decu, koja vie nemaju reku svog detinjstva. Naslednici aka Kustoa, najzaluenijeg ljubitelja mora, tvrde da se dve najvee prirodne deponije (stotinak kilometara dugake) plutajue plastike nalaze u Kineskom moru, na istoku i Sargaskom moru, na zapadu, gde morske struje donose neunitivu plastiku, najveim delom kese, te dave ptice, delfine, kornjae i morobi sku mla. Ta mora su daleko i mogu da nas se ne tiu, ali nema nae reke, koja da , l i ja a v la c kada se, posle velikih voda povue ne ostavlja na bunju i drveu prazne je dn ins t it u o t i v ni kese koje vise kao one krpice koje vernici vezuju na grane drvea posada nar odnaakc iju p rlas t ike Do e u red crkve Svete Petke, na Jastrebcu, ne bi li im svetica vratila vid. Zato la no ep i l i m p o kr e nu u p o t r e b o p r e c i z razumemo ta je Olmi hteo da kae sa nestalim rekama detinjstva, a n i j e a n u t e v e k n i k o d v e ka slepilo zagaivaa opasno je bar koliko i ono bukvalno. s um i v o t ni j e du i l j udi Pogledajmo malo statistiku: plastine kese lansirane su 1957. godine u i j i na , j e r ne r a c i j a SAD i nevienom brzinom stigle i do poslednjih zabiti Afrike i vrhova Hine z e t ak ge malaja. Godinje se u svetu proizvede, i baca dakako, oko milion milijardi de s kesa. Najvie u SAD, oko 100 milijardi kesa. Prosean rok upotrebe jedne plastine vreice iznosi samo 20 minuta, koliko da se donese neto do kue, a vek njenog raspadanja je, pretpostavlja se, 400 godina. Samo jedna od stotinu kesa upotrebi se vie od jedan put. Da bi se proizveo 1 kg. polietilena od kojega se kese prave u atmosferu ode 2 kg. CO2. Samo 0,6 odsto kesa odlazi u proces recikliranja. Postoji bioplastika, koja u proizvodnji smanjuje emisiju CO2 na jednu treinu, vremenom se razgrauje zavisno od koliine dekompozitnih dodataka. Za proizvodnju 100 kesa od bio plastike potreban je 1 kg. ulja od suncokreta i pola kilograma kukuruza. Sad dolazi ono to je odluujue: jedna kesa od polietilena kota oko 5 dolarskih centi, a jedna od bioplastike 9 centi, dakle skoro duplo vie. Kese od papira (iste veliine), jo biolokije i bre razgradive kotaju oko 15 centi. Konkurentska borba namee, na dugi rok, opasno ponaanje. Koliko god verovali u efikasnost trita, bojimo se da je ovo primer kad ono ne daje eljene rezultate i kada je neophodna akcija drave, kao servisa koji e stimulisati (poreski) bio reenja i kad je to osnovano zabraniti upotrebu polietilena. U nekakvoj istoriji borbe protiv plastinih kesa ostae zapisano ime Rebeke Hoskins, Engleskinje, biologa istraivaa, koja je za National Geografic napravila film o stradanju riba, ivotinja i ptica od upetljavanja u plastine kese. Vratila se

posle tog u svoj mali Modbari, na obali Lamana i uloila svu energiju da svoje ane rodno mesto oslobodi plastike. Dobila je podrku optine i prikazala sugraanins ir A D i s e la S ma svoj film u kojem delfini umiru sa vreama na glavi, kao oni nesree ke o d i n e u s t ig l e i ti n g e nici koje kriminalci tako dave a kornjae umiru sa kesama u ustima P las1957 . b r zinomt i Af rik je koje su progutale mislei da su meduze, kojima se hrane. Bilo je i suza, s u e nom ih zabi Godi nac a ali i odluka da se iz tog mesta protera polietilen, a pre svega kese. Mnogo n e v i o s l e d n j ma l a j a . e d e , i b i sporije nego to su nadirale, kese poinju ipak da se povlae. Gde god je d o p h o v a H i p r o i zv m i l i j a r d prikazan Rebekin film akcija je uspela London, San Francisko, Boston, i v r s v e t u mili o n Ostin gradovi su ije su lokalne vlasti obeale... Nekoliko evropskih zemalja s e u ko , o ko donelo je odluku da favorizuje bioplastiku. Ekolozi pritiskaju na Evropsku d a ka a uniju da donese propise o favorizovanju upotrebe bioloke, odnosno razgrake s dive plastike. Kau 2010. godina bie kljuna. Dotle e se jo milioni milijardi polietilenskih kesa sruiti na reke, mora, polja i planine. Valjda e i vazduh dotle poeti da postaje bezopasan za disanje. Nadajmo se da e to veliko spremanje zaista doi. (B&F broj 37, novembar 2007.)

Terra Madre

vi su izgledi da saznamo koliko u jedan kamion od dve i po tone staje komada akalica. Naime, od 26. do 30. oktobra u Torinu je odran peti Salone Internazionale del Gusto, ne prevodimo naslov, jer iskreno reeno ne znamo odgovarajuu termin za ono to italijanski jezik podrazumeva pod reju gusto - ukus, u mnogo kompleksnijem smislu nego kod nas. Na salonu je bilo 1.579 uesnika i izlagaa iz 147 zemalja, 162 laboratorije hrane, 17 najveih kuvara sveta, koji su kuvali tradicionalna jela u 25 kantina i restorana Torina, pod supervizijom danas naizvikanijeg kuvara Ferara Adri. Jo 903 najpoznatija nacionalna kuvara razmenjivali su iskustva i recepte. Na sajmu, u restoranima, u kuvarskim laboratorijama, gastronomskom teatru... neto oko dug o 300.000 posetilaca teko da je zaalilo to je platilo ulaznicu od 20 evra za jedan sta a do dan ili 60 evra za celo trajanje Salona. o v e , ne g o n da ns t v it Taj svetski kermes odnosa prema hrani i socijalnoj etici, organizovala ka e v e a na kr e d da e i a l j e b ud m o ne je po peti put u poslednjih deset godina (bienele) najmnogoljudnija d ko ni i v i k o j i t e t i a k o i e nz i o na l multinacionalna kompanija - Terra Madre (Majka zemlja). To su oni, dug i da v ra d n odim to su ih do nedavna smatrali zanesenjacima, pobunjenim protiv moderm o e n o j e r azv o j a nih menzi tipa McDonalds, ali ne ruitelji tih lanaca brze hrane, nego grazalu e p t om ditelji pojma gastrorazliitosti i potovanja hrane. Dakle tu na sajmu izvorkonc ne hrane pod geslom dobro, isto i ukusno utroeno je 2,5 tone akalica da bi posetioci mogli da nabadaju izloene uzorke od nemakih seljakih kobasica, do peruanske prute od lame ili madagaskarskih mladih krompiria u sosu od topljenog sira sa ljutom papriicom. Jedan od organizatora fasciniran koliinom upotrebljenih akalica reio je da prorauna koliko je komada upotrebljeno i koliko je drvea trebalo posei zato. I u ovom fle detalju vidi se odnos ljudi udruenih u organizaciju Majka zemlja, prema neminovnom skladu izmeu ljudskih potreba i prirode.

5

Dakako pokrovitelj i centralna linost skupa je Karlo Petrini, osniva pokreta Slow Food, kompanije Terra Madre, osniva prvog gastronomskog univerziteta u svetu, ovek kojega je Time magazin prole godine proglasio jednom od deset najznaajnijih linosti, jer je vratio dostojanstvo hrani i onima koji je koriste. Njegova zamisao nije ludistiko ruenje McDonaldsovih restorana, kao to to ini Francuz oze Bove, nego globalizacija prefinjenih ukusa u svetu, koji su nastajali milenijumima i o kojima danas, zatrpani gomilana tipizirane i genetski modifikovane hrane, gotovo nita ne znamo. Na primer, Meunarodni centar za krompir u Limi, peruvijanskoj gastronomskoj prestonici Latinske Amerike, registrovao je 5.000 vrsta krtola, 6.500 repa i jo 1.300 vrsta jestivog korenja. Primera radi navedimo da se u svetu godinje proizvede 322 miliona tona svima poznatog krompira, meutim proizvede se i 180 miliona tona manioke, koja je gotovo nepoznata u severnoj hemisferi, a prehranjuje stanovnitvo od Latinske Amerike do Afrike. Neke od tih gomoljika prava su poslastica i nezaobilazni sastojak nacionalnih kuhinja. Otvarajui Salon, italijanski predsednik Napolitano rekao je: Italija i Evropa imaju jedinstvenu priliku da se suele sa velikim izazovom estog devastiranja ambijenta, rastom zasnovanim na slepoj zloupotrebi ogranienih i dragocenih izvora ira b lim kao to su voda i zemlja. Samo dan kasnije objavljen je Living Planet Report o su 2006. u kojem se tvrdi da e oveanstvo najdalje do 2050. morati sebi da o t e ha , e on p pronae drugu planetu, ako eli da preivi. Mada tu tvrdnju smatramo j e s t i s a o u s r o k , dana s it paniarskom, upeatljiv je osnovni argument: oveanstvo je od 1987. P r o f e b i s m kr at a k da j e i h godine poelo da ivi na dug prema zemlji. Podaci iz 2003. godine u s i t o na i n j e n i c a o g lad n l n o j nar o u t im , e ni h ne g o lat e r a govore da je ekoloki prag - potreban prostor obradive zemlje, vode, me p r e goj v or i o k t i teritorije naselja za zadovoljavanje dobara i usluga, iznosio 2,2 hektara po v i e v e t u , go t ab ilnos t r ije stanovniku, dok je biokapacitet - ponuda obnovljivih resursa planete 1,8 u s t i p r o f i e i nd u s hektara po osobi. Dakle oveanstvo ve dosta dugo ivi ne na kredit, nego t e ramb e n na dug koji teko da e ikada moi da vrati ako i dalje bude zalueno jednodipreh menzionalnim konceptom razvoja. Profit jeste ono to sublimira u sebi smisao uspeha, naroito na kratak rok, meutim, injenica da je danas vie pregojenih nego gladnih u svetu, govori o kolateralnoj teti profitabilnosti prehrambene industrije. Gastro-antropolog if Kumale pledira: Jedite manje, ali jedite dobro, zapravo - jedite mnogo dobro. (B&F broj 25, novembar 2006.)

Ko panii?

ilten italijanske privredne komore donosi vest da je najvei poslovni uspeh u prvom tromeseju ove godine zabeleilo, do sada gotovo nepoznato preduzee, Almo nature, proizvoa hrane i potreptina za make! Osnova uspeha je prelazak na iskljuivo ekoloki iste proizvode. ta to znai? Sva hrana spravljena je garantovano na bazi negajene ribe, na otvorenom gajene stoke, bez upotrebe bilo kakvih aditiva, povre i itarice nisu genetski modifikovani. Sastav hrane pod oznakom clean & green ine mesa: pilee, junee, jagnjee i zeije; ribe: tuna, losos, pastrmka, lignje, koljke i raii; povra: argarepa, tikvice, kuvani kukuruz i pirina; posebni dodaci su jedino: jaja, sir i prut! Sve to ini osnovu 33 jela i 9 vrsta elea (pihtija). Spisak konzervi upeatljiviji je nego jelovnik kakvog restorana sa tri zvezdice. A onda jo i ekoloki pesak, za make. Valjda su ve svi ljubitelji maaka u Evropskoj uniji nauili da se taj pesak na poljskom zove: Tzwirek dlia kota, jer je kontinent preplavljen poljskim jeftinim proizvodom, kao to maija hrana iz Hrvatske puni rafove, kao najjeftinija na istom tritu. Pesak za make ovoga su ovoga puta siuni briketi od mekog dela topolovog drveta, prepariranog da upija vlagu i neugodne mirise. etiri puta je vee apsorpcije nego dosadanji hemijski proizvodi i na kraju upotrebljiv kao ubrivo za batu ili gorivo za pei. Pritom proizvoa garantuje da su nasadi tople neposredno uz fabriku, kako bi se na minimum svela upotreba goriva za transport, a pogonska snaga maina je struja dobijena iz sopstvene male hidroelektrane! I eto, kako statistike tvrde, u svetu umire vie ljudi od gladi i ei nego od ratnih i teroristikih oruanih operacija, mi nali da piemo o razmaenim makama. Hoe li biti da je to ba tako ostaviemo za kraj teksta, koji je inae posveen zasedanju Saveta bezbednosti OUN od 6. aprila, o ekolokoj situaciji planete koja je na prelomnoj taki posle koje nema povratka. Pazite, to nisu konstatovali neki Ajdaii, Petrini, No Global, ili apasi, nego najvii svetski izvrni organ. I to na osnovu izvetaja iji saetak ima 60 stranica i 284 strane strune dokumentave uje sle k t r o cije. Na tom skupu je neumornom Deremi Rifkinu, ekonomisti i ekologisti, kup s e i e lija , e le k t r o osnivau vaingtonskog think tank instituta za istraivanje globali e zv o d i h nih trendova, data prilika da iznese svoj predlog o ustanovljavanju noP r o i s o l a r n d o ma i d o b i j a j u o vog Maralovog plana za spas planete i apel Evropi i Kaliforniji da, kao v i e e n j a a , i n u d a A A , ka v e ekoloki najprogresivnije, budu stabilno jezgro, most, tog plana. Stanje: v e t r rat i p o A A i A av aj u s a Koncentracija CO2 je takva upozorio je - da samo Protokol iz Kjota, nije a p a a ke A , a o z na e r o n e s u j e ozn p ani j e , o nj u , j o ne kup dovoljan, treba ii dalje od toga. ko m j u p o t r i e ni k Evo samo nekih podataka iz dokumentacije: koliina CO2 je najvia za poma n C v e v slednjih 600 hiljada godina, zbog topljenja lednika samo u predelu Himalaja Bi 500 miliona ljudi preti da ostane bez pijae vode, 175 miliona dananje dece irom sveta u opasnosti je da ne doivi starost, sua i cikloni harae sve stranije, godinje u atmosferu odlazi 7.850 miliona tona CO2 od ega oko 400 miliona tona trajno ostaje, uprkos apelima i dogovorima najvei zagaivai poveavaju emisiju (Amerika za 15%, Kina za 32%, Indija za 41 %) a samo su Nemaka (- 16 %) i Britanija (-10 %) poele da smanjuju emisije od 2000. godine. Osnovan je Komitet OUN za praenje promena klime. Da li je to jedino mogue? Od birokratije moda i ne treba oekivati vie. Zato (tu je onaj obeani povratak na storiju o makama) valja ohrabrujue primetiti da je svest o ekologiji doprla do faze kada se pretvara u trinu pokretaku

7

snagu. Na Aljaski i u Nemakoj u toku su projekti za preseljenje stanovnika, odnosno gradnje brane oko niskih ostrva, u Londonu se projektuju strukture za zatitu grada od nadolaska Temze, isto kao to se u Veneciji uveliko gradi Mose brana to e je spasti od definitivnog potapanja, u Australiji projektuju seriju postrojenja za masovno dobijanje vode desalinizacijom. Tu su pare i tu je trite proradilo. Kina ide svojim putem: studenti dobrovoljci, predvoeni osamedesetpetogodinjom poslednjom uesnicom Velikog mara, Lin amei, poinju novi Veliki mar poumljavanja ogromne zemlje i obuavanja stanovnitva kako da uva prirodu. Novac za poduhvat obezbeuju i drava i kompanije svojim prilozima. Proizvodi se i kupuje sve vie solarnih elija, elektro vetrenjaa, domai elektro aparati poinu da dobijaju oznake A, AA i AAA, kao kompanije, a oznaavaju sve manju potronju, jer one sa B i C ve vie niko ne kupuje. Eto u tom kontekstu traenja reenja za spas planete ni make nisu samo maiji kaalj. (B&F broj 31, maj 2007.)

let it be

amit G-8, odran od 6. do 8. jula u kotskoj, bio je potpuno u skladu sa dosetkom, koja se pripisuje mnogima, od Makijavelija do Klauzevica, a glasi: Ako ne moe da pobedi protivnika, ti mu se pridrui. Najtvrdokorniji uesnik, ameriki predsednik Bu obeao je udvostruenje pomoi Africi, 300 hiljada stipendija za afrike studentkinje i obrazovanje pola miliona uitelja za Afriku. Lep, dobar i umesan potez. Dati obrazovanje ljudima, najvea je pomo koja im moe biti pruena. Ponajpre to vai za Afriku, e koja jo nema dovoljnu masu prosveenog stanovnitva, sposobnog da se ukljui ma , l j udi im m o i e ja u meunarodnu podelu rada i pone da privreuje samostalno. Amea v an j razo omo kojp re t o v riki potez sasvim je u duhu kineske izreke, koju je an ak Servan i ob D a t e a j e p a . P o n a n e ma o g rajber uzeo za moto svoje knjige Ameriki izazov: Ako da ribu naj v p r u e n k o j a j o s v e e n gladnom, dao si mu jedan obrok; ako ga naui da lovi ribe, on nikada b it i f r i ku , s u p r o s o b n o g nu vie nee biti gladan. z a A l j n u ma v a , s p o u n a r o d Samo etiri dana pre samita G-8, neumorni Bob Geldof, doajen i N0 1 d o v o n o v ni t i u me e da humanitarnog roka, organizovao je najvelianstveniji, besplatan, planes t a e u kl ju i p o n alno tarni simultani koncert u najveim gradovima sveta. Drugog jula, od Tokid a s l u r ad a a m o s t ja i Moskve, preko najveih evropskih gradova, pa do Toronta i Filadelfije, p ode r e uje s sviralo se i pevalo za Afriku. Naravno, uestvovali su svi oni koji u rok muzici priv danas znae neto. Jo jednom je Geldof potegao, kao onda 1990. godine, kada je iz oaja zbog ljudske indiferentnosti napravio jedan od svojih najboljih albuma Great song of indifference i pevao je: Ne interesuje me to Trei svet gori/ Kod njih je i onako uvek vruina, pa me ne iznenauje... Nadao se da e probuditi savest oveanstva, koje je ve poelo da zaboravlja smisao Live Aid koncerta iz 1985. kojim je pozivao u pomo Africi. Danas posle dve decenije, ne odustajui, objanjava zato se prihvatio velikog posla: Ova generacija eli da ostane u seanju, jer je uradila neto. Hoe li nas se seati po internetu, po borbi protiv terorizma ili po elji da spasemo Afriku? Sve stotine miliona dolara koje su rokeri skupili od one daleke 1971. godine, kada su u Medison Skver Gardenu Bob Dilan, Ringo Star i Erik Klepton sakupili 14 mi-

liona dolara za pomo Bangladeu satrvenom suom, samo je kap prema onome to su najbogatije zemlja sveta obeale, a nisu dale za pomo svetskoj sirotinji. Evo kako ta raunica izgleda: 1980. godine najrazvijenije zemlje sveta sveano su sa prihvatile i potpisale u OUN da e izdvajati 0,70 odsto svoga BDP za pomo najs t a o t ka nerazvijenijima. Milenijumskom poveljom 2000. obeali su da e do 2015. k ne e b i r o e od p o c i jalnu smanjiti siromatvo na polovinu, obeavali su jo. Prole godine stanje o v no j O da ne da ni i jaku s t ako i h je sledee ukupno su izdvojile 0,23 odsto svog BDP (manje od polovis c e o u s e b p o s t a o t i m lad ne obeanog) a Evropska unija se pokazala dareljivom izdvojivi 0,35% i ma e n z i j u i s a v e s odnosno tano polovinu obeanog. Ranije godine su jo dramatinije. dim v r s t a Valja rei da su Danska (0,96%), vedska (0,83%) i Holandija (81%) uputile n e ka r a c i j a siromanima vie od predviene koliine pomoi, dok su svi ostali dali isge ne pod polovine onoga na ta su se obavezali. Najsebinija se pokazala Amerika (0,13%) i Italija (0,24%). I kao to biva sa sadanjom italijanskom vladom, koja uvek obeava vie od ostalih, a lae i za ono malo to je uradila, revizijom njene uplate domae NVO konstatovale su da je zaista izdvojeno samo 0,17 odsto. Sramotno, bar kada je sirotinja u pitanju. Odavno bi rok nestao sa scene da nije od poetka imao u sebi jaku socijalnu dimenziju i postao tako neka vrsta savesti mladih generacija. Ani Lenoks, Elton Don, Pol Makartni, Pink Flojd, Ligabue, Bon Dovi, Stivi Vonder, Roling Stonsi... nisu vie mladi, ali umeju mladalaki humano da oseaju. Britanski premijer Toni Bler, nije bio roker, ali jeste njihova generacija, makar po tome to je predloio osnivanje ad hoc fonda od 50 milijardi dolara za pomo siromanima, to je njegov ratni sudrug Bu glatko odbio. Neka rokerska ica podrhtava i kod Bila Gejtsa, koji sam izdvaja za obrazovanje dece u Treem svetu vie nego neke od razvijenih drava. I kako kae Geldof: Nije u pitanju milostinja, ve pravda. Hoe li rokeri svojom medijskom bukom probuditi graane razvijenih zemalja? B&F broj 9/10, jul/avgust 2005.)

Energetski rat

ema razvoja bez energije, a cena energije preti da obuzda razvoj. Naime, nakratko probijanje cena nafte preko 75 dolara za barel, samo je testiranje koji nivo cena svetsko trite moe da podnese. U naftnoj kribi zi poetkom sedamdesetih godina cena nafte dostigla je 38 dolara za o g la s t ija m no barel i to bi na dananjem nivou priblino bilo 72 dolara na koliko e c e s i ja o p as aj e m ka r n c se cena vratila posle pretnje amerikog predsednika da e preduzeti sudv e t se p os re d p od ut i S n sku istragu protiv pekulanata. To je ujedno i granina cena, na kojoj, kako ja b i t i i n f la c i a na f t e neki analitiari tvrde, Kina poinje da gubi svoju konkurentnost. Ako je ne g o ki h c e n sve to tano onda bi svetska recesija mogla biti neposrednija opasnost nego v is o inflacija pod uticajem visokih cena nafte. Paradoks sa skauom cenom goriva je nagli porast prodaja automobila. Moderni automobili troe za 30 odsto manje goriva nego oni od pre desetak godina. Povoljni kreditni uslovi dodatni su mamac za kupce, pa su u prvom tromeseju nagli rast prodaje zabeleili Nissan, FIAT, Renault, Volvo... Prosena starost automobila u Evropi je oko 6 godina, to praktino znai je jednu etvrtinu automobila u saobraaju jeftinije zameniti za nove, nego voziti takve kavi jesu.

9

Naravno, politika se ne vodi na paradoksima, nego na interesima. Ako je interes bio da se kineski izvozni cunami obuzda cenom nafte, kada ve ne uspeva pritisak na tu zemlju da poskupljenjem sopstvenog novca smanji svoju konkurentnost, stie se utisak da je ta tendencija izmakla kontroli, pa su neurotino grabljive berze krenule da napumpavaju cene nafte. Ni malo liberalistiki odgovor je u etiri take definisao ameriki predsednik Bu. Prva taka predvia energino spreavanje manipulacija i u tom smislu su ministri za energetiku i pravosue dobili instrukcije da jure pekulante. Druga taka ima trajniji cilj da se preduzmu mere efikasnije potronje goriva. Trea taka je ogranienje kupovina nafte za rezerve kako bi to vie ilo direktno na trite i poslednja promovie prelazak na alternativne izvore energije. Prvi rezultat je, nesumnjivo pod uticajem prve take hajke na pekulante - doveo do pada cene za neto vie od 2 dolara po barelu. Ostale e efekte dati kasnije, ako se ne zaboravi na njih. Panika, nastala nedostatkom goriva na pumpana u Americi i skokom cene galona (3,8 litra) benzina na oko 3 dolara, potres je kakav ta zemlja ne pamti. Istini za volju, tako je benzin poskupeo na 0,79 dolara (odnosno 0,64 evra) po litru, to je jo uvek upola od evropske cene, ali previe za Ameriku. Drugi najznaajniji Buov zahtev traenje alternativnih izvora izbacio je na scenu ponovo nuklearnu energiju, kao za sada najjeftiniju i najprimenjiviju u do9 glednom roku uz rizik, koji kako nuklearni lobi tvrdi, ne vei nego kod klasinih a 43ar ke termoelektrana. Strujom iz nuklearnih elektrana Francuska podmiruje 78 u im le s v e t 24 nuk It alija odsto potreba, Nemaka 28 odsto, Japan 23 odsto, Britanija 22 odsto i i , as u SAD 19 odsto. U noi izmeu 25. i 26. aprila napunilo se tano 20 godiD a n a t i v n i h v e d s ka r a j u o p e r a d n j i . r az ma t ka n a na od eksplozije u ernobilu. Amerika ni danas nije reila pitanje nukleu gr it ani ja p o v rat arke Three Mile Island, koja je 1979. poela da nekontrolisano emituje rai B r u no s t ne r giju dioaktivni materijal. Pored straha, te dve su katastrofe unele i nedefinisano m o g l e ar nu e visok korektiv u cenu nuklearne energije. Naime, ostaje vraki visoka cena nu k uklanjanja tih elektrana kad prestanu da rade. Svetska javnost je zauzela odbojan stav prema toj energiji pa je Italija 1987. godine referendumom odluila da zaustavi gradnju svojih nuklearki. vedska je takoe referendumom zabranila gradnju do 2010. godine, a Nemaka odluila da do 2021. godine pogasi sve svoje nuklearke. Danas u svetu ima 439 operativnih i 24 nuklearke u gradnji. vedska, Italija i Britanija razmatraju mogunost povratka na nuklearnu energiju. A onda se iranski predsednik Ahmadinedad pobrinuo da naftu i atome tesno povee. Zapretio je da e, ospori mu li se gradnja nuklearki sumnjive namene, zaustaviti izvoz nafte i tako napraviti pravu svetsku naftnu katastrofu. Iran je drugi u svetu po rezervama. etvrti je svetski i drugi OPEC proizvoa sa 4 miliona barela dnevno, od ega 2,3 miliona izvozi, a 1,7 miliona troi za domau upotrebu. Da ovaj halucinantni politiar plai bar svoj narod svedoi naglo poveavanje rezervi naftnih derivata u Iranu i pripremanje graana na restrikcije. Iran izvozi naftu, ali uvozi benzin i druge derivate, jer nema dovoljno sopstvenih rafinerija. ime bi da pokree privredu ako zaustavi izvoz nafte te ostane bez derivata? I nafta i atomi imaju sklonost da eksplodiraju na to ne rauna samo Ahmadinedad. (B&F broj 19, februar 2006.)

Pravo na rad
Generacija upotrebi, pa baci

rolog meseca, preciznije 21. aprila, navrilo se 60 godina od smrti Dona Majnarda Kejnza, jednog od neoklasika ekonomije i 70 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela Opte teorije zaposlenosti, kamata i novca. Kada je pisao prvu verziju poslednjeg poglavlja Teorije trudio se da ga uoblii u dosledno liberalnom duhu i konstatovao: Tako nee moi da funkcionie. Znao je dobro da u ekonomskom i socijalnom sistemu kapitalizma postoji arbitrarna i nepravedna distribucija bogatstva i dohotka, te da ne postoji garancija pune zaposlenosti, koja je po njemu osnova funkcionisanja drutva. Da bismo odrali punu zaposlenost pisao je moramo biti ne samo sposobni nego i talentovani. Moe se desiti, verujem, da uspostavljeni interesi i individualni egoizam postanu prepreka. Osnovni zadatak je stvaranje racionalnog uverenja i zatim racionalne upotrebe sredstva. ret Za Kejnza je puna zaposlenost preduslov demokratije i slobode, dok visov te a e sa n ka nezaposlenost, sa naknadama nezaposlenima, generie nepodde s b ac u j e udu i h og noljive pritiske po javni bilans i dohotke zaposlenih, koji su duni Tam r mi p re le nih i b e da rade i za nezaposlene. Meu njegove preduslove funkcionisanja r e f o z a p o s m lad t r a e l e a o s l e n i h o j e t e k r ad a - a j u savremenog drutva spada jo i tednja, koja treba, ne samo da izjedz ap rac ije k r i t u r ib li av naava oscilacije u ekonomiji (rodne i nerodne godine u poljoprivredi, g e ne t o na t nz i j e p v e na primer) nego i da bude deo nasledstva za budue generacije. Svedoci me s ijalne t e iji ili je smo da se danas ta pravila, ne samo ne potuju, nego rue kao prepreka s o c ks p l oz novom poimanju ekonomije. Neoliberalni pristup, koji od pada komunizs e e i v l jav aj u ma, proglaava sebe jedinim pravim kapitalizmom, dakle sistemom bez aldo ternative, u centru svojih tendencija ima goli uspeh, odmah i po svaku cenu, a glavno orue mu je fleksibilnosti. Jedan od rezultata njegove primene jesu i teki protesti mlade generacije ne samo u Francuskoj, nego i u veem delu Evrope. Druga dimenzija tog sistema je ukidanje perspektive. Na poetku drugog mandata amerikog predsednika Bua, cinini ekonomista Don Lonski, reko je da ameriki spoljnotrgovinski deficit od 440 milijardi dolara ne predstavlja problem ove administracije. Posledica takvog opredeljenja je da, umesto tednje, amerika administracija ostavlja buduima dug, koji se do sada popeo na 720 milijardi dolara.

2

Socijalni darvinizam
Amerika je uspela da nametne svetu svoj princip socijalnog darvinizma preivljavaju samo najjai, ostali nemaju znaaja. U tom kontekstu sve vie se iri splet ekonomskih mera u svetu iji je rezultat: sve siromaniji siromani i sve bogatiji bogati, uz razaranje srednjeg sloja. Posledice najokrutnije deluju na mlade generacije, koje sve tee obezbeuju sebi mesto u drutvu odnosno na tritu rada. Vilijam Volman i Eni Kolamoska u knjizi Izdaja ekonomije piu: Sve vie je znakova da totalna pobeda kapitala i kapitalizma, nakon hladnog rata, stvara seriju ekonomskih neravnotea, dovoljno opasnih da izazovu krizu samog kapitalizma. Dakako, nije naa zabrinutost ni za budunost kapitalizma, ni za budunost oveanstva reenje e se uvek nai. U meuvremenu, masa pojedinanih sudbina, pa ak i generacija ve trpe rezultate prevage darvinistikog koncepta, koji eli da preuzme mesto komunizma, koji je verovao da je jedini mogui sistem. Znakova ima da ni ovo vreme nee biti veito: pad popularnosti predsednika Bua, smena Aznara u paniji, odlazak Orbana u Maarskoj i konano, tesan ali znaajan, poraz Berluskonija u Italiji. Oni spadaju meu najeksponiranije predstavnike tog koncepta, a njihov pad rejtinga svedoi o otporima ija je sudbina jo nedovoljno izvesna. Jedna od ideologa pobune u Francuskoj, na uvoenje neoliberalitikih prini cipa u radnu regulativu, ekonomista Suzan or, u prezentaciji Luganskog lje r e ili b o o mo izvetaja sa podnaslovom Kako spasti kapitalizam pie: to vie d e l a i s a n i ka i g h t s a i p o f in slobode ima, u toliko je bolje - vai kao pravilo do izvesne mere. r as a P re r e , de nije c opyc ijalizm ja Frederik fon Hajek, gigant neoliberalizma, ipak navodi da bez norb ija , i gra zic g s o iz ac mi i ograniavanja trita, ono preti da postane razlog sopstvenoga an ja biv e . Global v ije nijime , t r al n a az uruavanja. Preputeno samo sebi trite stvara previe gubitnika i ze m e g s v e t la i naj r e p r o m e aj u u premalo pobednika. Dokumentujui svoju tezu o kraju rada (The Tre ame t nu ras t i n p re t var c ije End of Work) ekonomista Deremi Rifkin, u istoimenoj knjizi, dokaj e n l j a ma d p r a v i l u r e s t r i k zuje da se procenat industrijskih radnika u Americi od 33 odsto, pedeze m s e p o a p i t a l i r ad a setih godina prolog veka, sveo na 12 odsto danas, a da sektor usluga i koje it z a k i v e od informatike nisu u stanju da asimiliraju razliku. Posle tri godine rekordnog p r o f ne koji poveanja zaposlenosti Amerika se danas nalazi na nivou zaposlenosti iz za o 1999. godine. Posledica toga je da Amerika ima 17 odsto stanovnika koji spadaju u kategoriju siromanih, Finska 5,1 odsto, vedska 6,6 i tako redom do panije sa 11,1 odsto. Iz toga Rifkin, u drugoj knjizi, Evropski san, izvlai zakljuak da je evropski koncept kapitalizma daleko socijalniji i da Ameriku u oima sveta ne velia broj milionera, vei nego u svim nabrojanim zemljama zajedno. Evropa je, po njemu, razumom blia razreenju dileme ive li ljudi da bi radili - ili rade da bi iveli.

Nejaki plaaju raun

Preraspodela ili bolje rei grabe, definisani kao tranzicija, nije copyright samo zemalja biveg socijalizma i Treeg sveta. Globalizacija je nametnula i najrazvijenijim zemljama drastine promene, koje se po pravilu pretvaraju u profit za kapital i restrikcije za one koji ive od rada. Jeftina radna snaga povukla je industrijsku proizvodnju u Trei svet i ostavila radnike u razvijenim zemljama dobrim delom bez posla. Fabrike, ali bez radnika, se sele u Kinu, Indiju i Istonu Evropu, a broj nezaposlenih raste razvijenim zemljama. Procenat zaposlenih u kategoriji radno sposobnih u Evropi varira, meutim zemlje sa naglaenim socijalnim sistemom nemaju prevelikih problema sa globalizacijom, a strah od nje potpiruju oni centri moi, koji bi da radnicima smanjuju plate plaei ih najezdom kineske robe. Normalno je da preduzea misle prevashodno o profitu. Bilo bi sumanuto

da je drugaije, meutim, drava kao servis na usluzi svim graanima, duna je da nivelie kreui ekstremne razlike. Evo kako podatci odslikavaju valjanost pojedinih drava: Finska, procenat zaposlenog radno sposobnog stanovnitva je 77 odsto, Holandija 75 odsto, Nemaka 70 odsto. Na samom zaelju liste je Italija sa 63 odsto. Prve tri zemlje su opredeljene za dobrobit svih graana, poslednja za uveanje kapitala bez obzira na socijalnu cenu. ok , em Tamo gde se sav teret reformi prebacuje na lea zaposlenih i buduih zaposleugi r t v o ko j i d e , na r u nih mlade generacije koje tek trae mesto na tritu rada - socijalne tena k m o ni s at i d u b o gat iz i o nar a N e kc i o zije pribliavaju se eksploziji ili je ve doivljavaju, kao Francuska. Gotovo t aj ov f un l ozi p o s ume s t uvek su trokovi rada najvea stavka u trokovima proizvodnje, pa se svaki ide o n o v o e pokuaj tednje usmerava prvenstveno na tu stranu. Trajno zaposleni su, ra u koliko toliko, zatieni radnim ugovorima, pa ih nije ba lako otpustiti, sem ako se fabrika gasi ili tehnoloki modernizuje, ili se zakonom uvede pravo na otkaz bez obrazloenja. Zato je sva panja usmerena na one koji trae zaposlenje, a anse su gotovo nikakve da ga nau. Evo kako stoje stvari: Najmanja stopa mladih nezaposlenih je u Irskoj 6,4 odsto, sledi Holandija (6,6%), Danska (6,7%). Veno slavljeni, kao zemlje skoro pune zaposlenosti, Amerika i Japan imaju 9,3 odsto nezaposlenih pripadnika mlade generacije. Najvei procenat mladih nezaposlenih je u Italiji 29,7 odsto. Na tom zaelju su jo Grka sa 29,5 odsto i panija sa 25,5 odsto. Francuska, u kojoj su izbili neredi velikih razmera ima 20,7 odsto nezaposlene mladei.

Ozakonjenje lanih prava

Pokuaemo da naemo razloge zato je francuska mlade revolucionarnija od onih koji su u goroj situaciji. Francusko trite rada je u najjasnijoj varijanti one izreke o imati pa nemati. Sve tri ostale zemlje sa zaelja imaju jadnu tradiciju neizvesnosti za mlade. Osim toga u Italiji je dobrim delom pobedi levice (istina tesnoj) kumovalo njeno jasno opredeljenje da e revidirati zakone, donete u toku preduzetnike vlade, a koji podrazumevaju otkaz bez obrazloenja i bezbroj varijanti fleksibilnih zaposlenja. Nada je spreila pobunu. Generalno se nudi izbor izmeu otkaza i part time, job on call, staff leasing i ostalih varijanti koje nude zaradu na nivou socijalne pomoi. Onoga trenutka kada nezaposleni prihvati jednu od takvih ponuda, statistika ga rauna u zaposlene i procenat zaposlenosti raste, a monici mau tim podatkom kao uspehom. Razlog zbog ega je francuski sociolog i demograf, Emanuel Tod, doao do definicije da mladi postaju eksploatisana klasa i u tom smislu uputio otvoreno pismo predsedniku drave, jeste zakonska odredba o Prcaire - privremenom zaposlenju. Takav ugovor ne obavezuje niim poslodavca da primi radnika u stalni radni odnos bilo kada. uven je primer Simona, Parianina, koji se za manje od godinu dana 26 puta zaposlio u istoj firmi, koja sa njim raskida ugovor svakog petka da ne bi plaala doprinose na njega preko vikenda. Mogli bismo navesti jo stotine slinih. Tano polovina novozaposlenih su privremeni. Naveemo ipak jo jedan primer, koji govori da je postupak sa izrabljivanjem mladih stekao legalitet i sve vie predstavlja pravilo, a ne izuzetak. Lino poznajemo mladog lekara, koji ve trei put potpisuje ugovor na 6 meseci sa najuvenijim institutom za rak u Italiji, gde se sa uspehom bavi istraivanjima, ugovor na 6 meseci dokaz je njegovog uspenog rada, jer drugima ne definiu rok, da bi mogli ne samo da ih izbace kad hoe, nego da ih ucenjuju tom injenicom i zato bedno plate. Nema kvantifikacija, ali je gotovo sigurno da veliki broj na slian nain zaposlenih mladih u EU ima prihode na nivou Treeg sveta, odnosno izmeu 300 i 600 evra meseno. Primeri iz razvijenih zemljama su jo zlato u odnosu na ono to nezaposleni, a

2

pogotovo mladi, doivljavaju u manje razvijenim zemljama. U veini njih princip da se eli ostvariti humanije i ravnopravnije drutvo, nije nikada ni bio od vanosti. Za zemlje koje su u takozvanom realnom socijalizmu imale neke zatitne socijalne mehanizme vai ono to je rekao Erik Olin Rajt, ameriki sociolog, da su ok terapijom te zemlje razorile, unitile, razdelile i privatizovale sve to su imale i to na bizaran, antiistorijski i izuzetno glup nain. Dakako posledice takvog ponaanja zna se ko najvie trpi. I konano navedimo sasvim sve primer tragedije mladih u Palestini. Izraelski dnevnik Haaretz doneo je ovih dana lanak u kojem se tvrdi da je od poetka godine na graninim prelazima zabeleeno 130 sluajeva da mladi Palestinci insceniraju napad hladnim orujem na izraelske graane, jer se takav akt kanjava sa etiri godine zatvora. U zatvoru takvi mladi ljudi imaju pravo na kolovanje i osposobljavanje za rad, koje e im, kada izau iz zatvora, pruiti mogunost zapoljavanja. Dakle, nekima je zatvor manje straan od slobode bez perspektive. Vratimo se za kraj Kejnzu i njegovoj teoriji o punoj zaposlenosti kao garantu demokratije i slobode. Dozvolimo sebi vulgarizovanje ove teme tako to emo rei da demokratija i sloboda imaju svoj profit, koji se ogleda u skladnom funkcionisanju ljudske zajednice. U protivnom se zbivaju stvari kakve smo videli u Francuskoj, ili jo gore, ako se ne pristane na zahteve obespravljenih graana. Ne moe, na dugi rok, funkcionisati drutvo kojem ideolozi postaju bogataki raunovoe umesto vizionara. Samo se silom moe odravati zajednica neravnopravnih graana i nije udo zato ni jedan protivnik drave zveri koju treba izgladneti nikada u svojim teoretski uoblienim tekstovima o smanjivanju poreza i budeta, ni jednom reju nije doveo u pitanje enormne sume budetskih para koje se daju za vojsku i policiju. (B&F broj 19, maj 2006.)

Mafija: U raljama posrednika

sim poslova vezanih za drogu, prostituciju i verc, mafija se umeala i u trite radne snage, to nije udno s obzirom na injenicu da je uvek bre reagovala na tranju nego inertne dravne slube. Svi uveliko znamo o prljavim i unosnim poslovima mafije sa drogom, prostitucijom i trgovinom orujem i cigaretama. Vrlo malo, ili gotovo nita, se ne govori o jednom podruju na koje se polulegalno mafija udenula i kao pijavica parazitira na tuoj muci, kako se kae u jednom letku to ga italijanski sindikati dele stranim dravljanima, preteno iz Istone Evrope, koji dolaze u Italiju, ne bi li nali posla i zaradili vie nego to mogu u svojoj zemlji. Tri su segmenta na udaru: kune pomonice, medicinsko pomono osoblje i sezonski poljoprivredni radnici. To su podruja gde se poslovi mogu obavljati bez kvalifikacija i gde je broj italijanskih radnika nedovoljan da pokrije potrebe. Uvek je bivalo da kriminalci, podvedeni pod univerzalno ime mafija, reaguju na tranju bre nego inertne dravne slube ili profesionalne organizacije, koje se vie bave cenjkanjem sa dravom nego pruanjem pomoi onima zbog kojih postoje. Kada se, kao to je ovaj sluaj, udrue preduzetnici iz razliitih zemalja onda i borba protiv njihovog beskrupuloznog posla postaje jo tea. Evo o emu je re: U Italiji ima registrovano 693.000 kunih pomonica i patronanih sestara, i, koje vode brigu o ostarelim i nedovoljno pokretljivim osobama. Od toga broja na l c r imi lno ak 619.000 su strankinje. Iako je njihov broj za poslednje etiri godida k a v al o uni v e r z ne porastao za 300 odsto, rauna se da je tranja jo uvek vea za je b i v e k d e ni p o d e ag u j u o oko 40 odsto od ponude. Stranaca meu pomonim medicinskim U e r g p o d v ma f i j a , b r e n e l u b e i l i , osobljem ima preko 20.000, a tranja je bar za jo tolikim brojem. ime ra nj u av ne s niz ac i j e j e m I konano broj sezonskih radnika u poljoprivredi na branju groa n a t t n e d r l n e o r g a c e n j ka n e m (Italija je najvei svetski proizvoa vina), jabuka (trea u svetu) i drui ne r e s i o na e b a v e p r u an j gog voa i povra, oscilira prema sezoni i zapoljava one koji ne biraju p r o f s e v i ne go kojih posao samo da dou do nekih prihoda. koje dr av om a z b og Prema podacima poljske policije od ulaska te zemlje u Evropsku uniju, s a o i o nim dakle lakeg kretanja radne snage, u Italiji se gubi svaki trag 119 poljskih p om t oje graana, od kojih je 14 umrlo pod krajnje sumnjivim okolnostima. Izvesni p os Leek Slamovi, naen je prole godine nedaleko od Foe spaljen, a na leu je stajao netaknut poljski paso. To su metode poljske mafije, koja preuzima poslove u italijanskoj poljoprivredi i surovo se sveti onima koji pokuaju da pobegnu sa posla na koji su dovedeni. Naime, od onih 119 nestalih, najvei deo je dakako meu ivima, ali je pobegao od svojih sunarodnika preduzimaa i potraio neki drugi posao, jer se na sezonskim radovima u poljoprivredi ivi u neljudskim okolnostima i zarauje 2 evra na sat. Preduzima, od italijanskog poslodavca naplauje 6 do 8 evra i razliku zadrava za sebe, istina dajui radnicima dva loa obroka i spavanje u talama. To je eksces, a vie prostora emo posvetiti drugim dvema delatnostima u kojima ima prilian broj naih sunarodnica. Posao ovih radnica, kojima i naziv kategorije kae da treba da pomau drugima, svodi se na odravanje kue, brigu o deci i sve vie brigu o starim i nepokretnim osobama. Teko je govoriti o nekom preciznom radnom vremenu kada kuna pomonica ivi u kui zajedno sa osobama kojima pomae, a u 75 odsto sluajeva je tako. Zarauju u proseku 800 evra meseno (neto), a sa doprinosima njihove poslodavce kotaju oko 1.200 evra. Taj deo je jasan, nije jasno ono to prethodi. Najee je u pitanju sprega beskrupuloznih sunarodnika i podjednako beskrupuloznih Italijana, koji su podelili posao tako da italijanski posrednik pronalazi

25

kome je pomonica potrebna i obezbeuje dokumente za njen boravak, dok sunarodnik vrbuje osobe u svom rodnom kraju, prevozi ih do radnog mesta i za to im uzima 3 do 4 hiljade evra! Da bi bili sigurni u naplatu oduzimaju paso dovedenoj osobi, koji dobijaju tek kada otplati ceo dug. Sa naima posao je neto jeftiniji, jer je uhodan, ali je na poetku plaan podjednako surov danak.

Surova raunica
Sa medicinskim osobljem posao je neto sofisticiraniji. Tu ve postoje agencije i kooperative koje, naalost, nisu nita manje okrutne od pojedinanih mafijaa. U Italiji stranac ne moe da zasnuje radni odnos sa dravnom slubom, u ovom sluaju zdravstvenom. Meutim, ako se bolnica obrati nekoj domaoj agenciji ili kooperativi i poveri joj jedan deo poslova (higijenu u zgradama, negovanje tekih bolesnika), onda nije vano hoe li taj posao efektivno obavljati stranac. Raun je surovo jednostavan. Zdravstvena ustanova (bolnica) prima po zaposlenom 40 evra na sat (bruto), da bi smanjila troak angauje agenciju kojoj plaa 28 evra na sat. Od tog iznosa zaposleni stranac dobija (bruto) 10 evra na sat, to e rei bez bilo kakvog osiguranja ili beneficija u smetaju i prehrani, koje inae italijanski zaposleni u zdravstvu imaju. U toj transakciji je bolnica utedela 12 evra po satu, agencija zaradila 18 evra, samo je onaj ko radi naisto da on nema od koga da av a otme. o dr U ove dve sfere, prema raunicama italijanskih sindikata, posrednici godio t sam i onimago nje zarade oko 300 miliona evra. Lepa para na tuoj grbai. a je u e s r e v i e s l p a r e n j i ma j e Najvie strankinja koje dolaze da rade je iz Ukrajine i njihov se broj Ne no e , ko ed za etiri godine poveao za 750 odsto, slede Moldavke (450 odsto). Na o b i i z n j e c n i j i ma t r e b n i j a treem su mestu one koje dolaze iz June Amerike, zatim iz Severne Afrik o j i i r o ma n a j p o naj s a p o m o ke, a nae sunarodnice su tek na devetom mestu. U pitanju su graanke i nje n graani zemalja koje se najmanje brinu da bi zatitili prava svojih sunarodnika i tako omoguavaju mafijaima da zaposednu taj deo trita rada. Naravno, ni ovo kao i veina drugih uoptavanja nije stoprocentno tano. Ima veliki broj onih koji rade legalno, plaeni su pristojno, koliko se za nekvalifikovani ili nisko kvalifikovani rad moe platiti. No uglavnom potiu iz zemalja koje su sa Italijom imaju potpisale ugovore o preferencijalnom zapoljavanju, meu njima je najvie iz Albanije i Maroka. Srbija ima vrlo dobre ukupne ekonomske odnose sa severoistonim regijama Italije. Svaka od tih regija ima diskreciono pravo da zapoljava odreeni broj stranih radnika (kvotu) i po tom osnovu mogao bi biti postignut sporazum da znaajan broj nezaposlenih iz Srbije nae sebi stabilan izvor prihoda radei poteno i savesno. Nesrea je samo to drava obino vie slui onima koji iz nje cede pare nego najsiromanijima, kojima je njena pomo najpotrebnija. Vlast koja slui graanima morala bi ispred svih prioriteta staviti napor da ljudima obezbedi mogunost da rade i zarade dostojno za ivot. Ako to ne moe kod kue, onda bar treba da trai posla tamo gde ga ima. (B&F broj 25, novembar 2006.)

Politienje
1968: Mata na vlasti

o je revolucija? - Ne, to je revolt. Mogla bi to biti sutina dijaloga koji su vodili an Pol Sartr i port parol pobunjenih studenata Danijel Kon Bendit, zvani Crveni Deni. Mesto zbivanja je univerzitet Sorbona, datum 20. maj 1968. godine, trajanje rasprave sve dok Sartr nije, odgovorivi i na poslednje studentsko pitanje, pobrao buran aplauz. Bio je to pokuaj uspostavljanja mosta izmeu generacija. Iscrpan, otvoren i simpatian, ali i bezuspean. Mlada generacija je traila neto izvan ukorenjenih standarda. Traila je irenje granica slobode, ak je proklamovala proizvoljnost vrednou po sebi. Njeni idoli su tek nastajali: Alan Ginsberg, pesnik, autor kultne poeme Urlik; Teodor Rozak, teoretiar alternativnih oblika ivljenja i autor knjige Stvaranje kontrakultura; Doni Miel svestrana umetnica i autorka stiha Neki su se okrenuli Hristu, neki heroinu. Njihova pobuna ni u jednom kalendaru nije oznaena crvenim slovima, a za utehu ostaju brda knjiga o njima i malo sete u svakoj civilizovanoj dui. Zapoelo je u Francuskoj i proirilo se po celom relevantnom svetu, a mi smo tada spadali u svet. Revolt nije pokrenula ni jedna klasa, ve masa mladei za d na ni j e a i koju se verovalo da je politiki nezainteresovana i po malo ugnjavljena slavom e nu l p o kr a m lad e j e svojih roditelja. Oni su otkrili revolucionarnu romantiku. Njihovi idoni j e s li su bili podjednako Dems Din i e Gevara. Bilo je to vreme nav o l t v e ma o v a l o d a v a n a Re a , er so glog industrijskog, potroakog, urbanog napretka, ali i revolta protiv klas oju s e vzaint e re na ni paternalistikog drutva podvojenog izmeu tehnokratije i rigidnosti z a k i ki ne gnjav l j e it e l ja . O komunistike partije (u Francuskoj). Kako u svojoj sintezi 68. asopis p o l i t ma l o u o j i h r o d n a r n u Dbat navodi bila je to prva subverzivna snaga provocirana obiljem, a i p o om s v e v oluc io ne nematinom; pokret koji nije eleo da se rtvuje za revoluciju nego da s la v o t kr i l i r ivi punim ivotom; pokret koji je teio da promeni nain ivota u svetu, ali s u ant i ku bez da prigrabi vlast. Uprkos primesama lenjinizma, maoizma, trockizma r om i drugih politikih opredeljenja, pokret je u sutini bio egzaltacija individualizma. Pokuaji da ga se sabije u bilo kakvu raniju definiciju ostali su bez uspeha. I moda bi najveu odu trebalo da mu speva farmaceutska industrija, jer je proklamovanjem ruenja graanskog morala eksplodirala ljubavna sloboda, a kontraceptivne pilule (novitet tog vremena) nosila je svaka studentkinja sa sobom kao znak emancipacija. Koji put su ostajale samo kao uspomena na parolu: Na vlast je dola mata!.

27

Virus sa Sorbone
U najkraem hronologija je sledea: 22. marta voeni anarhistom Danijelom Kon Benditom studenti, njih oko 200, zauzeli su univerzitet Nanterre i drali ga pod okupacijom sve do 2. maja kada ih je policija rasterala. Rasterani studenti nali su utoite na univerzitetu Sorbona i tada je sve buknulo. Od 3. do 10. maja traju pobune sa podizanjem barikada po ulicama i sve veim bojem povreenih u sukobima sa policijom. Radnici 13. maja zapoinju trajk i od 800.000 njih na poetku, za samo tri dana, broj trajkaa se penje na 10 miliona. Radnici i studenti zajedno okupiraju fabrike, ali bez jasne ideje ta dalje. Sartr 20. maja izlazi pred studente sa namerim da im usadi bar malo ideologije, ali bez uspeha. U sukobima sa policijom 25. maja ginu jedan policajac i jedan demonstrant. Francuski predsednik De Gol 30. maja prvi put izlazi u javnost, pred demonstrante na Jelisejskim poljima i burno doekan, oinski odaje priznanje studentima da su pokrenuli kljuna pitanja i da je sada vreme kada politika treba da realizuje njihove zahteve. Radnje se otvaraju posle nekoliko nedelja, svet hrli na benzinske pumpe i odlazi na vikend kao da niega nije bilo. Mesec dana kasnije na izborima za nacionalni parlament, koji rasputen na zahtev studenata, degolisti dobijaju ogromnu veinu. Meutim, virus sa Sorbone, nastavio je da se iri svetom dobijajui specifina ma , obeleja. Istoriar Timoti Garton E tvrdi da je veliki deo Gorbaovljevih bliskih j iniz i h a le n g saradnika pripadao esetosmaima koji su u SSSR van javnosti vodili diskus a m ma i d r u kr e t o r ime z sije o sudbini drutva. U Americi se studentski pokret slio u hipi vao s p , t r o c ki l j e nja , p ac i ja rk a rijantu, koju je godinu dana ranije jedna lokana radio stanica iz San U p i z m p r e d e gz a l t Franciska lansirala kao putokaz i sopstveno ime: Human Be-In. Jedan ma o i k i h o i b i o e od voa amerikog studentskog protesta Ted Tarner upoznao je tu svoju p o l i t s u t i n m a j e u v id ua l i z buduu suprugu Dejn Fonda. Neposredno posle kraja protesta osnovao i nd i je svoju malu reklamnu agenciju, koja je poela da buja i iz koje je 1980. iznikao CNN. Danas Tarner vodi i delom poseduje 24 medijske kompanije i toliko je bogat da je mogao sebi da dozvolu kupovinu poseda, samo za 20 odsto manjeg od cele Crne Gore, na kojem spasava od istrebljenja nekih 40.000 bizona. Britanija je bila neto ivahnija i blie evropskoj buntovnosti. Studenti London School of Economics skandirali su: ta hoemo? Sve! Kada hoemo? Odmah. Tadanja Jugoslavija bila je plodno tle za irenje pobune. Bila je dovoljno demokratizovana da se moglo javno protestovati i dovoljno policijska da se ti protesti estoko gue. Pobuna je u Beograd stigla onda kada je u Francuskoj ve sve utihnulo.U prvom vanrednom broju Studenta od 4. juna objavljen je izvetaj kako je nesmotrenou organizatora, prebacivanjem priredbe u manje prostorije, Karavan prijateljstva postao varnica sukoba nezadovoljnih studenata namernih da prisustvuju priredbi i organizatora koji su doveli miliciju. Da je ve uveliko tinjala spremnost na bunt potvruje to je 4. juna ve objavljen spisak studentskih zahteva: smanjivanje privilegija, sklanjanje nesposobnih kadrova, smanjenje nezaposlenosti, strunost kao osnovni kriterijum za vrednovanje, demokratizovanje SKJ, sloboda medija, organizovanja i javnih protesta, odbacivanje politike podobnosti i reforma univerziteta. Klicanje Titu, Partiji i Programu (partijskom) uz zahtev za njegovo energinije sprovoenje nije bilo nikakva kamuflaa ve iskreno stanovite studenata koji su i univerzitet preimenovali u Crveni univerzitet Karla Marksa. U telegramu Titu oni se deklariu jasno: Mi smo za drutvenu svojinu, a protiv pokuaja da se uspostave akcionarsko-kapitalistika preduzea. Nas boli da hiljade naih ljudi mora da odlazi da slui i radi za svetski kapital. Njihova odanost Titu i Partiji iskoriena je u borbi frakcija kao argument za defi-

nitivno ruenje pokuaja ekonomskih reformi i neto kasnije za uklanjanje liberala iz srpskog politikog rukovodstva. U predsednitvu SKJ 9. juna dolo je do, za to vreme, nepojmljivog sukoba. Dobrivoje Radosavljevi (fundamentalista) zguvanim novinama gaao je Miku Tripala (reformatora) uz hrpu tekih rei sa obe strane. U Borbi je objavljen komentar sa tezom: Ciljevi - da, metodi ne na koji je reformatorski orijentisana Ekonomska politika odgovorila uvodnikom: Metodi da, ciljevi ne. Dakle, demonstracije su normalan demokratski metod izraavanja nezadovoljstva, a proklamovani ciljevi su konzervativni i izvan modernog sveta. Ba kao i De Gol, i Tito se obratio studentima posle nekoliko dana nepojavljivanja u javnosti. I on je dao studentima za pravo, a njima se to dopalo, jer nisu uli potmulu tutnjavu komunistikog fundamentalizma, koji e im se kasnije osvetiti. Ostaje u seanju Steva igon, kad je pred studentima recitovao Robespjerov monolog iz Dantonove smrti: Nema sporazuma, nema primirja s ljudima za koje je Republika predstavljala pekulaciju, a Revolucija zanat! Kako je veto sve reirano i okrenuto naopako. Jo jednom je Srbija, voena svojom elitom, okrenula lea onima koji su eleli da je modernizuju.

Aplauzi i zviduci
U Zagrebu je 5. juna u Studentskom centru Fabijan ovagovi, recitujui Krlein Plameni vjetar podigao studente na noge i izveo na ulice. Preimenovali su svoj univerzitet u Sveuilite Sedam sekretara SKOJ-a. Bio je to ipak samo odjek optih studentskih nemira irom Evrope. Dan kasnije u Ljubljani je odran masovni studentski zbor na kojem se uzvikivalo: Ako imamo prava da vam aplaudiramo, imamo prava i da vam zvidimo. Revolucionarnost u okviru zakona. Protesti u Ljubljani izbacili su u orbitu jugoslovenske politike novu linost: predsednika Univerzitetskog komiteta partije - Staneta Dolanca. Njegova vetina da studentske zahteve svede na gradnju bazena i terena za mini golf, otvorila mu je vremenom vrata do zvaninog tumaa Titove volje u vreme kada je malo ko uspevao da prodre do obolelog predsednika. Uprkos zabrani okupljanja izdatoj pre nego to se ita dogodilo, dan nakon beogradske eksplozije nezadovoljstva, u Sarajevu su studenti krenuli sa Filozofskog fakulteta prema zgradi Izvrnog vea, gde im se pridruila masa graana. Brojne Titove slike, koje su demonstranti nosili, nisu spreile policiju da nemilosrdno rastera i ovaj skup. Bez obzira na okolnosti i modalitete protesta ljudi su, ne samo studenti, otkrili slobodu govora, koju im niko ije , vie nije mogao oteti. ut opa rsta g Bez ideoloke i politike opredeljenosti pokret se neminovno polarisao na ka v v i e t r a o j a e k to n a odanost Titu, kod nas, i dezorijentaciju drugde. Don Lenon je napisao a je o s t av il e go b il o t o s e il e B j prigodnu pesmu Revolucija u ijoj prvoj verziji stoje stihovi: But when a in k o j a v e t i l j ud lat f o r m you talk about destruction/ dont you know that you can count me out. u s l o ka p l e n j e Dakle, kada govorite o ruenju, mene moete iskljuiti. U naknadnoj verziji id e o v i la p o s stoji na tom mestu stih: Dont you know that you can count me in. Mnogo p oja nalik na Balaevievo Raunajte na nas. Bez obzira na sve, bio je to revolt kakav svet nikada ranije nije video, prvi globalni antirat. Bila je to neka vrsta utopije, koja je ostavila vie traga u sveti ljudi nego bilo koja ideoloka platforma to se pojavila posle nje. Bio je to veliki korak napred u emancipaciji oveanstva. Ljudi su od tada mnogo vie jednaki: ene, homoseksualci, manjine svih vrsta i drutvene podklase probile su rigidne okvire i otkrile lepotu slobode i jednakosti. Primera radi, francuski predsednik Sarkozi, koji se ponosi svojim konzervativizmom, izrekao je 1. maja ove godine: Ostaju jo dva dana da likvidiramo naslee 68. Meutim, bez tog naslea, ni u snu, on sin imigranata, spektakularno razveden, ne bi postao to to jeste. U ostalom 8 od 10 Francuza smatra pozitivnim

29

naslee 68. i nalazi razlog vie za nepopularnost svog predsednika. Robovanje politikim stereotipima namee procenjivanje vrednosti 68. na uzak, formalistiki nain. Parolama: Tri drue, stari svet ti je za petama, Zabranjeno je zabranjivati, Jedini svet u kojem moe iveti je da ini nemogue ili Misli na ono to eli i ivi svoj ivot teko da se moe pripisati mobilizatorska vrednost, ali su bar iskrene i antipopulistike. Danijel Kon Bendit, nekada najistaknutija linost 68, a danas poslanik Evropskog parlamenta saima rezultate revolta ovako: Pobedili smo u oblasti kulture i socijalnih odnosa, meutim, imali smo sree da izgubimo u politici. ezdesetosma nije stvarala heroje nego svet u kojem ljubav istiskuje mrnju. (B&F broj 44, maj 2008.)

Pons asinorum

egde u treem veku pre nove ere Euklid je u petom poglavlju 1. knjige Elemenata postavio teoremu koja uproeno glasi: ako u jednom trouglu postoje dve jednake strane, onda su i uglovi naspram njih jednaki. Euklid je inae napisao 13 knjiga geometrijskih elemenata, ali je navedenu teoremu sa samog poetka prve knjige, engleski naunik, filozof i alhemiar, Roder Bekon, zvani Doctor mirabilis (udesni) krajem 13. veka krstio kao Pons asinorum iliti magarei most. I dan danas se matematiari, filozofi i filolozi preganjaju oko znaenja ove sintagme, pripisujui joj jedni jogunjenje magaraca pred mostom, a drugi jednostavnost koju bi i magarac mogao da shvati. Sedam vekova prepirke urodilo je plodom da se pons asinorum sve i r ke prep se ee upotrebljava u politikom ivotu, a oznaava nesposobnost da se ko v a da e m v e p lodom v e e m uoe sopstveni interesi. Primera radi, sintagma je obilato koriena prida j e S e ilo m s ko likom ovogodinjih izbora u Francuskoj i Italiji gde je pobedila desnica r od as inor u u p o lit i u s a zahvaljujui injenici da je veliki deo radnika, penzionera i sirotinje, koje p o n t r e b l j a v zna a v a s e u o e tradicionalno zastupa levica, glasao suprotno svom generalnom interesu. up o t u , a o o s t da i U pitanje ko je tu asinus ne bismo ulazili. i v o p o s o b n int e r e s Bili su nedavno izbori i kod nas i sve mi se ini da je vreme da i mi prine s s t v e ni hvatimo popularnu sintagmu. Razloga nesumnjivo ima. Zemlja koja estoko s op konkurie za poslednje mesto u Evropi, nije jo dostigla realni nivo BDP iz vremena kada je bila u Jugoslaviji, s prosenim BDP po stanovniku koji se licitira, kao na stonoj pijaci, od 3.250 evra do 7.300 dolara, kako bi narod verovao da ne ivi tako loe kako mu izgleda, tresla se od neizvesnosti hoe li pobediti evropska opcija. I pobedila je. Ali i nije. Naime, pobedila je koalicija Za evropsku Srbiju (38,7 odsto), ako joj se, raunice radi, doda jo LDP, nedvosmisleno evropske orijentacije (5,2 odsto) i stranke nacionalnih manjina (3,1 odsto), koje van evropske opcije ne opstaju, sve zajedno = 47 odsto. U prvom osnovne aci znaju da je to manje od pola (jabuke) a da ne govorim i onom + 1 glas, to oznaava izbornu pobedu. Dakle valja primamiti nekoga jo u taj tabor i konano slaviti pobedu. Imaju Italijani jednu izreku za izbor politikog partnera samo iz interesa: Chiudere naso e accettare - zapuiti nos i prihvatiti. Po tom kriterijumu, dakako, najprihvatljiviji su oni to im se kratica za ime koalicije pie sa 9 slova i dve crtice. Nji-

hovih 7,9 odsto trenutno na politikoj berzi vredi vie nego to postotak iskazuje. e ku Mrak mogue konzervativno nacionalistike pobede sa kojom SPS itd. takoe u izr t ne ra n r i je d uruje oko vlasti, donosi im jo veu vrednost. Dakle, numerologija ovde lijan i kog pahiude re i It a t pokazuje da brojevi kriju u sebi mnogo vie od onoga to njihov grafiki ma j u b o r p o l i e r e s a : C z a p u i t I z oblik govori. Socijalistikih 7,2 odsto trenutno je vrednije od obe krnje z a i o iz int e t t ar e polovine pojedinano, a zbir njihov ni teretski nije mogu. SPS... to znaju s am o e ac c at it i i ele da iskoriste. na s i p r i h v Tu je sada pred nama, odnosno njima, ponovo pons asinorum. Ponudu su nos dobili od Socijalistike internacionale preko predsednika Jorgosa Papandreua, iji je deda Georgios jedan od osnivaa, a otac nastavlja socijalizma u Grkoj i Evropi. Prihvate li socijalisti tu ponudu, bie kao krpom na tabli obrisana sva njihova prolost. Moi e da se prave kao da nita nije bilo, kao da su asni i napredni, makar od ovog trenutka. Iz njihove prolosti bie izbrisani Foa, Srebrnica, uruvija, Stamboli pa i Kertes, Sloba, brda para i masa unitenih ivota i sudbina sugraana. Pred takvim mostom teko da bi se i magarac jogunio. No, da nije mogu i drugaiji izbor pons asinorum ne bi dospeo u politiki argon. (B&F broj 44, maj 2008.)

ensko pitanje

ovod za ovaj tekst nije ni zakasnelo reagovanje na 8. mart, ni namera pisca teksta da se, kao pripadnik muke manjine u ovoj novini, dodvori enskoj ukupnoj i rukovodeoj veini. Povod je dihotomija proglaenja Miel Bale, za predsednicu ilea i propast namere da se zakonom u Italiji obaveu politike partije da za polovinu kandidata na predstojeim izborima predvide ene, odnosno ensko pitanje kao centralna tema duela ije m premijerskih kandidata na TV . Obe stvari su se stekle u proteklom mesecu i nao gat eub metnule u Evropskoj uniji novi talas preispitivanja zapoet januara, kada je u e m l j n i ka d a u ve z s ob Norvekoj donet zakon, kojim se ak i privatne kompanije obavezuju da mo ddo dana s ku os t u u a S tu za dve godine obezbede 40 odsto uea ena u upravljakim telima. en ka es s v e imale kom m audijs Istorijski pregled emo sveti na minimum. Impuls prvim raspravama o ni s u p r a v l j a na k o i S poloaju ena u drutvu dala je Meri Volstonkraft, knjigom Zatita enskih na u a v i : M o prava, objavljenom 1789. godine. Masovni pokret datira od 1848. godine, dr b ija sa francuskom revolucijom, iju su parolu jednakosti ene shvatile sasvim ozAra biljno. Od druge polovine devetnaestog veka, pa sve do danas, jaa pokret iji je moto: Za jednak rad, jednaka nagrada. Kako su ekonomski interesi i politika svuda meusobno nerazdvojivo povezani, to je neizbeno i ensko pitanje mora razmatrati u tom kontekstu. Rastua prisutnost ena u politikom ivotu posledica je ukupne emancipacije i shvatanja da nema jednakosti ako se iz tog korpusa izdvoji polna (rodna ?) segregacija. Prisutnost ena u upravljakim strukturama privrede pod jakim je uticajem predrasuda o manjim sposobnostima ena, to u startu smanjuje mogunosti afirmacije. U oba sluaja (i politika i ekonomija) enska osoba mora da se pokae vie muko nego njeni konkurenti da bi izborila jednakost. Nije udo zato to su najistaknutije ene politiari u proteklom veku bile gvozdene



ledi kao Golda Meir, Indira Gandi, Margaret Taer ili Benazir Buto. Poslednji izdanak te vrste je Kondoliza Rajs, dok su finska predsednica Tarja Halonen, irska prethodna Meri Robinson i sadanja predsednica Meri Mekalis i Angela Merkel u Nemakoj, sasvim normalan tip osoba bez harizme, ali sa velikim politikim uspehom i izmamljujuim simpatijama. Samo dve zemlje u bogatijem svetu do danas nikada nisu imale ensku osobu na upravljakom mestu u dravi: Monako i Saudijska Arabija. Sfere ekonomije to se tie, neosporno prvo mesto u svetu dri Norveka sa 22 odsto ena na upravljakim funkcijama u kompanijama. Jo je uverljiviji podatak da u toj zemlji 80 odsto najvei kompanija ima bar jednu enu u upravnom odboru, a 70 odsto dve i vie njih. Na drugom mestu u svetu po broju ena na upravljakim funkcijama u privredi je vedska sa 20 procenata, na treem Finska sa 14 odsto, na etvrtom Amerika sa 13,6 odsto. Od stupanja na snagu Amandmana o jednakim pravima 1982. godine, po kojem ene imaju prednost, ako konkuriu zajedno sa mukarcima istih kvalifikacija na neko mesto, u Americi je udvostrudr i a etu to en u en broj ena na funkcijama. Zaelje ekonomski relevantnih zemalja dre paniu s v ds ja (3 odsto), Italija (2odsto) i Japan sa samo 0,4 odsto. Potrebno je mnogo s t o a 22 o kc ijama me n vie od novinarskog znanja i ovog prostora da bi se ozbiljno i odgovorno P r v o v e ka s kim f u analiziralo zato je to tako. Nor p rav l ja a U raspravama ove vrste najee se potee argument o nejednakim primana u p ani j am kom njima ena i mukaraca. Valja biti naisto da se, shodno biolokim razlozima (ene u fertilnom periodu) u proseku, ne mogu nikada sasvim izjednaiti sa mukarcima u prihodima. Meutim, zahtev koji one postavljaju je jednaka nagrada (plata) za jednak rad i to je nesporno, ali i teko sprovodivo, ak i u civilizovanom svetu. Tehnologija rada i upravljanja danas smanjuju na minimum i one razlike koje se odnose na odsustvovanje sa posla. Zavriemo citirajui norvekog ministra industrije Ansgara Gabrijelsena, konzervativca po politikoj opredeljenosti, koji je obrazlaui avangardni zakon o obaveznom ueu ena u upravljanju kompanijama rekao: Ne dodvoravam se feninistkinjama, ve elim da kaem kako mnoge studije pokazuju da preduzea koja imaju visok procenat ena na upravnim funkcijama imaju i vie uspeha nego druga. Borba za ravnopravnost sve vie je u sferi upravljanja. (B&F broj 18, april 2006.)

Srbiji preti pamet

vakvoj Srbiji, kakva jeste, sa agresivnom i primitivnom politikom elitom, okrenutou srednjovekovnoj slavi, pogromakim kamenovanjem kue Mirka orevia (iskrenog, ali i kritinog vernika, koji se drznuo da iznese verifikovane podatke o Nikolaju Velimiroviu), sa dominantnim investicijama u kafie i privatizacione muke, sa rtvovanjem sopstvene budunosti zarad heroja prljavog rata, jedino to moe da preokrene tokove jeste pamet. Jasno je da taj proces nee ii lako, ali sluti da su se ve stekli uslovi da neki novi soj ljudi krene. Optimizam je na krhkim nogama iako je moda poslednja nada da se uhvati korak sa svetom. Aktuelna je bitka dr Miodraga Stojkovia, za kojega je britanska tampa pisala da je Scientific hero for Britain (Nauni heroj Britanije), da se vrati u zemlju i tu nastavi rad za koji je stekao svetsku slavu. Pokuali smo da na internetu naemo i proverimo podatke o njemu i negde oko 380. jedinice prestali smo da prebiramo uverivi se da je re o linosti kakvu bi oberuke primili na svakom drugom kraju sveta. Njegova struka matine elije u vrhu je savremene nauke i, da odmah pristupimo ekonomskoj vulgarizaciji, neizmeran rudnik prihoda. Istina, srpski ministar zdravlja rekao je kako nema nikakvih prepreka da se dr Stojkovi bavi svojim poslom, te da e u najskorije vreme biti donet zakon koji mu to i pravnoformalno omoguava. Meutim, protivnici progresa, a takvih nije malo, kae se za nekakvu naredbu iz 2002. godine kojom se zabranjuje rad na matinim elijama odnosno upotreba staminalnog materijala. Uvreeno je da ljudi iz straha od bolesti prihvataju lekarsku marketinku tvrdnju da je svaki onaj koji ih lei svetski priznati strunjak. Da je to istina, bar 20 odsto svetskih strunjaka bilo bi iz Srbije. Meutim, kada se nae makar jedan, za kojega sumnje nema, pozamaan deo esnafa pokree maineriju koja e ga ni v o l j e zi v aj u onemoguiti. Nita nije bolja situacija ni u drugim oblastima i zato je naa o a ni ne m e l j udi p n o mi j e upravljaka elita krhka i nemona. Jedna od tehnika da se takvo as a s o n K o d e b a d k . Ti p e k o v a n j e e stanje odri na dui rok je lani patriotski vapaj nad talentovanim p ot r ov rat a di zas n ine radnnom ljudima koji odlaze u svet. Osamostalivi se, Slovenija je postala svetna p s e g r a n j u j e f t j u u v o z ski rekorder po broju korienja stipendija za kolovanje kadrova u ko ja aub o v a r g o v an t o n o m nja svetu. Danas njenom privredom, bankarstvom, naukom, pa ak i pona r g e , na t l i s k o i s i v l j a v a ljoprivredom upravljaju ljudi koji su je uinili natproseno uspenom u s na m , na b i t o g p r e na ni Evropskoj uniji. r o b o e lu v e p o t r e b zo v anj e Poljski radio Orla, namenjen sunarodnicima u Britaniji, redovno emituje m od o j e ni j e ni o b ra poruke u stilu Krakov te voli u kojima poljski gradovi pozivaju svoje suza k s t r ija , narodnike da se vrate u zemlju, jer im nude mogunosti zaposlenja. Direki nd u tor kampanje za povratak strunjaka Pavel Romazkan, obilazi po Engleskoj pabove i druga mesta gde se skupljaju Poljaci i poziva ih da svoju budunost grade na poslovima za koje su kvalifikovani, umesto da kelneriu u inostranstvu. Otvoreno im se stavlja do znanja da nee dobiti platu koju imaju u Britaniji, ali da ni kupovna mo u Britaniji i Poljskoj nije ista, te da e sa platom koja im se nudi iveti skoro kao u inostranstvu. Poljska je ozbiljno zagazila u ekonomski napredak i brzo ustanovila da bez strunih kadrova nee u tome uspeti. Vratimo se naoj muci. Kod nas nema ni volje ni potreba da se ljudi pozivaju na povratak. Tip ekonomije koja se gradi zasnovan je na raubovanju jeftine radne snage, na trgovanju uvoznom robom, na bliskoistonom modelu veitog preivljavanja za koje nije potrebna ni industrija, ni obrazovanje. Ono drugaije uglav-



nom je relikvija iz ranijih vremena. Nije re o pesimizmu, nego o kritikom sagledavanju stanja. Bez toga nema realne nade za bolje. A evo gde lei nada. Od profesora beogradskog univerziteta saznajemo da se poslednjih godina udvostruio procenat vrhunskih studenata. Mnogi e otii kad zavre, ali... Dragan Milenkovi, student zavrne godine mainstva u Niu, sa tri usvojena projekta, koji samo ekaju administrativnu proceduru, jer su i sredstva obezbeena, u razgovoru za beogradski Ekonomist kae: Ideja dananje generacije mladih je da ostane da ivi i radi u Srbiji i da pokua da nametne novu ivotnu filozofiju. Ako se Srbija ne otvori za sopstvenu pamet, otvorenost za strane investitore nee joj doneti dostojnu budunost. (B&F broj 23, septembar 2006.)

Anti zid

ane ivanovi Bor i Marko Risti napisali su 1932. godine raspravu o nadrealizmu pod naslovom Anti zid. Meutim, kao u novelama Stivena Batlera Likoka, ovaj uvod nema vie nieg zajednikog sa tekstom. Stvarni zidovi od betona, metalnih ploa, bodljikave ice i cigala, to tragino slue razdvajanju ljudi, prava su tema. Najpoznatiji, Kineski zid, najvea je graevina napravljena ljudskim rukama. Izmiljotina Riarda Holibartona, iz 1938. godine, da je taj zid jedina ljudska konstrukcija vidljiva sa meseca, odrala se ak u kolskim udbenicima, iako su je redom astronauti demantovali. Fascinantnih 6.350 kilometara zida trebalo je da poslui za odbranu od moguih dnog h la j e napada. Varvarin Dingis Kan, jednostavno je zaobiao zid, osvojio i ob lje o popalio itavu Kinu. Danas je in meu kineskim novim bogatar az d o l i z o v a n k o j i j e vo ima da za proslave zakupljuju delove zida da bi tu enluili. Slii t a s i m b z id o m , p o d ig la r a t a l i n s k i m ma ka s l a v i o an fijasko predstavljala je Mainovljeva linija, bedem, zid, kojim B e r na Ne e o s v e t 89. su Francuzi zamiljali da brane zemlju. Nemci su je takoe zaobili Is t o 1. a c e nje 19rezan u i napali Francusku preko Belgije. Ostalo znamo. Izmeu dva svetska 196ov o ru t ao je u zid ija rata niklo je 11 takvih zidova, bedema ili linija, kako su ve nazivane. nj e g ne . O s j e dini s p r e i a Izmeu Grke i Bugarske nastao je Metaksasov zid dug 260 km, Nemg o d i r i j u ka o b i l a d a , n e g o d e n i h ci su izgradili Sigfridov bedem u duini od 110 km. Staljin je izgradio i s t o ha ni j e i j at e l j a s o p s t v 2.000 km svog klimavog zida od Baltika do Crnog mora, koji Hitler jedva s v r a k n e p r i z l az a k da je primetio Jedino je Manerhajmova linija u Finskoj uspela da zakuje u l az o g u i nastupanje Crvene armije. o ne m ana Uprkos besmislenosti takvih graevina vojni i politiki stratezi autizma nisu gra gubili samopouzdanje. itavo razdoblje hladnog rata simbolizovano je Berlinskim zidom, koji je Istona Nemaka podigla 1961. a ceo svet slavio njegovo ruenje 1989. godine. Ostao je urezan u istoriju kao jedini zid ija svrha nije bila da sprei ulazak neprijatelja, nego da onemogui izlazak sopstvenih graana. Ni taj strateki, politiki i moralni fijasko nije spreio dalje podizanje zidova. Amerika je prema Meksiku izgradila zid da bi spreila ulazak na svoju teritoriju. Uprkos zidu, procene su, da e do 2035. godine latinoameriko stanovnitvo na tlu SAD initi veinu! Izrael je podigao zid da bi se ogradio od Palestinaca. Razumni izraelski knjievnik David Grosman, napisao je da e kraj sukoba na Bliskom istoku

biti kada na istom prostoru Jevreji priznaju Palestincima i Palestinci Jevrejima pravo na postojanje taj dan jednom mora doi, a onda nema mesta zidovima. Zidovi su izraz ksenofobije i u najdubljoj koliziji sa nezadrivom globalizacijom. Saudijska Arabija je donela odluku i zapoela 16. januara gradnju zida koji e spreiti Iraane da, beei od graanskog rata, navale u Saudijsku Arabiju. Od Kuvajta do Jordana protezae se najmodernija betonsko elektronska inteligentna konstrukcija koja treba da preprei milenijumske pravce kretanja izmeu dva naroda. A onda, po Engelsovoj konstataciji da se istorija ponavlja kao farsa, zidovi poinju ponovo da se vraaju na Evropsko tle. Krajem januara u Milanu je poelo sakupljanje potpisa za zahtev da se oko jednog romskog naselja podigne zid. Na alost to bi bila samo replika ve postojeeg zida od visokih metalnih ploa kojima je ograeno naselje Serenisima u Padovi. U modernom epicentru grada u srcu luksuznih blokova i poslovno - trgovinskog centra zadralo se naselje ruiniranih viespratnica. Njihovi vlasnici smislili su da tu puste extracomunitare (imigrante) da se nastane i definitivno unite graevine, kako bi mogli od osiguranja da naplate odtetu od oko 50 miliona evra. Dok taj proces traje naselje je ograeno visokim metalnim ploama i ostavljen samo jedan ulaz u njega. Kada se naplati osiguranje, sirotinja e biti razjurena, a tle prodato po basnoslovnim cenama. Parodija svega je odluka suda u Los Anelesu (od 19.01.2007.) da razvedeni i zavaeni brani par Kuper mora, o zajednikom troku, podii zid kojim e unutranjost njihove kue biti podeljena na dva jednaka i nezavisna dela. Hoe li ljudi ikada prestati da grade zidove o koje udaraju glavom? (B&F broj 29, mart 2007.)

Antisemitizam u kui

edelja 9. septembar: Svet je obletala vest da je policija u Tel Avivu uhapsila grupu antisemita, izraelskih dravljana. U pitanju su mladi ljudi, potomci doseljenika iz SSSR, odani nasilju i prema tome najnasilnijoj ideologiji faizmu. Veima je imala istetoviran broj 88 to u neonacistikoj simbolici znai (dva puta osmo slovo abecede), Heil Hitler. Jedan od d nu i z ap a u graf it momaka pripadnik je izraelske vojske i kao strunjak za elektrine instalav u li s it a i e. cije imao je dostup u tab tajnih slubi. Kako je mogue da vojna obat o v o p r e p l a v s ad r i n d o kaz o u G op vetajna sluba nije proverila njegovo kretanje i politiku orijentaciju? u ke Ev r i s e m i t s n e k u r u k l i t i ke Kako su ti nasilnici, upeatljivo tetovirani nacistikim znacima, u jednoj ant t o j e u s o c i o p o vojno i policijski hermetino zatvorenoj zemlji, mogli da po sinagogama N o i aj e ne ispisuju parolu Hitler je Mesija i premlauju one koji im se ne sviaju, a u o b o l ogije to su obojeni, gej i ortodoksi (oni to nose kike s prednje strane glave)? p at Mnotvo je pitanja na koja e sud, politika, psihijatrija i sociologija morati da potrae odgovore. Dogaaj je toliko nadrealan da bi pravno formalno, uhapeni mogli da prou bez osude, jer izraelski krivini zakon nije predvideo mogunost apologije nacizma kao krivino delo. Aktuelni talas antisemitizma koji je krenuo sa istoka (Malezija) zahvatio je Rusiju sa 12 uboda noem ubijen je u Petrogradu 13. maja istaknuti lan jevrejske zajednice. Nacionalistika litvanska administracija pokrenula je proces protiv

5

Jicaka Arada, dugogodinjeg direktora Muzeja Holokausta, sa optubom da je kao partizan ubijao graane i zarobljenike Litvance u Drugom svetskom ratu. Duboko ostareli Arad tvrdi da nikada nije ubio nekog nenaoruanog graanina ili zarobljenika, ali da jeste ratovao protiv nacistike vojske i Litvanaca koji su uniformisani bili u njenoj slubi. Pokuaj osvete nacista posle vie od pola veka. Gotovo itavu zapadnu Evropu preplavili su grafiti antisemitske sadrine. No to je u neku ruku dokaz uobiajene sociopolitike patologije. Znaajnije je istraivanje javnog mnenja koje je ADL (Anti Defamation League) provela u Francuskoj, paniji, Nemakoj, Poljskoj i Italiji, a koje govori da: a) 49 odsto ispitanih smatra da ameriki Jevreji kontroliu politiku SAD prema Bliskom Istoku; b) 47 odsto smatra da Jevreji preteruju sa isticanjem Holokausta, c) 37 odsto smatra da upravljaju svetskim biznisom i d) 20 odsto ih krivi za Hristovu smrt. To su injenice o stereotipu. Nabrojmo: a) grupa Lubavievaca (Hasidik Judaista) na elu sa Polom Volfovicem imala je zaista najvie uticaja u krojenju amerike politike i uvela Ameriku u rat sa Irakom, a zatim oznaila Siriju i Iran kao sledee zemlje gadove, koje kako kae dr Efraim Kam: kad naprave atomsku bombu, bie prekasno za reakciju. Sledi b) Jevreji jesu podneli uasna stradanja, a preiveli su beskompromisno eleli da se to zna. Desilo se da su umesto predvodnika svetuli skih stradalnika, monopolisali stradanja i zatamneli tragedije Poljaka, Rusa, Roma s v anu na o i nekih naroda Afrike danas... Sledi c) jevrejska je izreka Voli Boga i bavi godi i graf it i a u liko d se poslovima, meutim u biznisu Jevreji ni iz daleka nisu tako nene ko e mit s kre me ka e v re ja. r e t is P an dostini kao u nauci, umetnosti, novinarstvu... Pod d) valja rei samo uv et J s u o j G o r i , ni de s r nj e da iracionalnu predrasudu o krivici zbog Hrista ni Vojtilina Mea culpa C r n n i j e b i l o i v t e m r az u m nije uspela da otkloni, to baca lou sliku vie na hriane. nj oj b a p r o t zdrav Ni Jevreji, ni Srbi, ni bilo koji drugi narod nije izabran. Imali su i danas B or or ba za a imaju mrane strane, kao i drugi. Valja pogledati knjigu Brajana Mark Diga j e b ans t v Hitlers Jewish Soldiers i videti da su na desetine hiljada Jevreja bili pripad ov e nici Vermahta, po neki na visokim poloajima. Dvojica, dr Elke ervic i Artur Pliska bili su efovi nacistikih koncentracionih logora. Idealni arijevski vojnik sa plakata bio je Jevrejin Verner Goldberg. Bivi izraelski premijer i voa Likuda, Jicak amir, ponudio se na poetku rata da stupi u Vermaht. Jevrejska knjievnica Gertruda tajn, predlagala je Hitlera za Nobelovu nagradu za mir! Njihovi ekstremisti su pobonog i miroljubivog Dimija Kartera medijski urnisali kada je objavio knjigu Palestina mir, a ne aparthejd. Da postoji samo David Grosman, briljantni i tragini borac za mir i normalnost, bio bi dovoljna protivtea. No postoje i Amos Oz, i A.B. Jehoua, i Jevreji protiv cionizma i nevieno mnogo mladei koja ne eli mitove i ratove. Problem jesu nacihuligani, ali je mnogo vei problem ono to je definisao Paul Lendvaji u knjizi Antisemitizam bez Jevreja - uvreena mrnja prema narodu, koji kao i svi drugi, ima i dobre i loe strane. Pre nekoliko godina osvanuli su antisemitski grafiti u Crnoj Gori, u vreme kada u njoj nije bilo ni deset Jevreja. Borba protiv te mrnje je borba za zdrav razum oveanstva. (B&F broj 36, oktobar 2007.)

Smena na vrhu

tekavi drugi mandat predsednik Bu moe komotno da se posveti spoljnoj politici, odnosno svojoj pasiji preureivanja sveta. U tome ne gubi vreme. Svoje najodanije jastrebove razmestio je na mesta sa kojih mogu uticati na svetsku politiku i ekonomiju. Pol Volfovic, dosadanji zamenik Ramsfelda i tvorac doktrine preventivnog rata, postaje predsednik Svetske banke. Don Bolton, dravni podsekretar za kontrolu naoruanja i estoki kritiar OUN, postaje ameriki ambasador pri toj organizaciji sa namerom da je iz temelja reformie. Karen Hjudis (Hughes) postaje saradnica Kondolize Rajs na poslu poboljanja imida Amerike, pre svega u arapskom svetu. To su tek prva, ali i najvanija imenovanja. Volfovic i Bolton predstavljaju tvrdo krilo amerikog neokonzervativizma, koji je opredelio prvi Buov mandat. Poetkom marta jedan naizgled minorni dogaaj, raspad izdavakog saveta asopisa National Interest, potresao je ne samo Ameriku. Naime, Savet tog asopisa inio je jezgro neokonzervativne ideologije i bitno uticao na krojenje amerike politike. Od 12 lanova 10 ih je napustilo asopis, meu kojima Frensis Fukujama, Samjuel Hantington, Zbignjev Beinski... Nisu se sloili sa novim programskim uvodnikom asopisa, koji su napisali Dimitrij Sajms i Robert Elsvort, a u kojem su zagovarali liniju veeg pragmatizma. To zapravo znai promenu od formulisanja i nametanja ideologije Beloj kui, ka sluenju aktuelnoj politici. ei ni na j v j e d i na ke Verni svom principu beskrupuloznog deklasiranja protivnika, dvojica neoje p o i r i ka ets a kon pragmatika nadenuli su otiavima ime paleokon! A m e r i b u e nt kc i j a S v u u j e d o Istovremeno neokon jastrebovi dobijaju kljune uloge u spoljnoj politici, k o n t e d n i k a j o j o m o g n i ka ka k pri emu se treba podsetiti i Kondolize Rajs, pa im veliine sklone teoretisanju p o s ke t o r e d s e d i ideolokoj istoti poinju da smetaju. Imenovanju Volfovica za predsednika b an t av l ja p a Svetske banke suprotstavio se jedino nobelovac Jozef Stiglic, i to mlakom tezom p os e s v i joj s da je bilo drugih sposobnijih kandidata. Amerika je najvei kontribuent i pojedinani posednik akcija Svetske banke to joj omoguuje da postavlja predsednika kako joj se svia. U sadanjem trendu elje za dominacijom svetom ona ni sluajno ne bi ovu instituciju prepustila nekom neamerikancu ma kako struan bio. Posao koji valja obaviti nije posao za strunjake, nego za energinog menadera. Ne samo da je jasno kako e u budue kredite dobijati jedino podobni siromasi Treeg sveta, nego postoji bojazan da e i razvijeni partneri izgubiti bilo kakav ozbiljan uticaj. Naizgled najinferiornije imenovanje - Karen Hjudis, nosi u sebi najspektakularniji pristup. Njeno je zaduenje da svet naprasno zavoli Ameriku. Tome e joj posluiti strategija nazvana Brend Amerika, koja se zasniva na precizno izraenoj strukturi molekula Amerika u kojem su, kao u emi strukture DNA, iscrtane sve pozitivne, negativne i neutralne predstave o Americi u svetu, njihove meuzavisnosti i preplitanja. Na osnovu njih bi trebalo, na isto marketinkim osnovama, krojiti pozitivan imid, pokrivajui neugodne odjeke aktuelne politike. Kao u fantastinom filmu Amerika postaje mainerija koju pokreu neki novi doktori Frankentajni. Tehnika uticaja, izvoz demokratije i ovladavanje svetom dobija zastraujue dimenzije. Postaje realnost ono to je napisano jo pre dve godine u knjizi Of Paradise and Pover Roberta Kagana, jo jednog od jastrebova. Kao koautor Novog amerikog veka iji je moto: Ameriko liderstvo pozitivno je i za Ameriku i za svet. Ono podrazumeva vojnu silu, diplomatsku energiju i moralne vrednosti , on bez uvijanja u svojoj knjizi rui mlohavu Evropu i proteira ameriko energino vladanje svetom. (B&F broj 6, mart 2005.)

7

Prijateljsko ubeivanje

olo je neko udno vreme, pa bolje prolazi onaj ko u duelu gubi. Dolar gubi u odnosu na evro i to ne malo. Od pariteta je izgubio jednu treinu. Od poetka 2004. u odnosu na evro 7 odsto, a u odnosu na jen 3,3 odsto. Posledica toga je da amerika privreda belei stope ekspanzije koje su mislena imenica za Evropu. Istina ima tu i haosa, kao na primer, da raste Miigen indeks poverenja potroaa, rastu prihodi, rastu prodaje, raste proizvodnja, ali raste i broj nezaposlenih! Evro, meutim, raste uglavnom zato to se na meunarodnom tritu uvruje uverenje da e predsednik Bu nastaviti sa svojom politikom i u 2005. godini. Dakle, Amerika Buu veruje, a svet ne. Rekordni deficit od 450 milijardi dolara, valja obezvrediti. Obezvreenjem dolara, ubrizgan je adrenalin spoljnoj trgovini. A onda 14. decembra Bu svom bliskom savezniku i prijatelju Berluskoniju obeava da e dati signal finansijskom tritu kako je ova administracija odluna da vrati vrst dolara. Trite je primilo poruku tako to je samo dan kasnije odnos dolara prema evru skoio na rekordnih 1,35:1. Bu nije apelovao na finansijsko trite i kada je obarao vrednost dolara. s t a la Evropa ima velikih izvoznih problema zbog visoke cene evra. Bivalo je takvih e ne ja p o kr a sluajeva i ranije, meutim, Amerika je imala drugaiji, manje sebian nastup. n o m a mu kr v r i Klinton je za svoje vladavine vie puta uestvovao u gaenju svetskih fia e je d d da s anja , o n s e ne z p o ne a K ru nansijskih poara. Spasavao je Meksiko, Brazil, Rusiju i Indoneziju. Danas da ok na o a s v e d k t r e b a Amerika ima prea posla: vodi rat, priprema moda i nove protiv Sirije, ne m koji t e Iraka i Severne Koreje. I to je najvanije svim silama odrava svoju domirat , naciju u svetu. Iz sopstvene kaubojske istorije mogla je da naui kako se na najistaknutijeg revolveraa najvie puca. Javljaju se novi pretendenti na svetsku vojnu slavu i dominaciju. Rusija preti nekim novim orujem, Japan brie iz ustava klauzulu o zabrani naoruavanja agresivnim tehnologijama, Kina postavlja Evropi kao uslov za poslove da prvo ukine embargo za izvoz oruja u najnaseljeniju zemlju na svetu. Kada se jednom pokrene talas naoruanja, onda mu kraja nema sve dok se ne zavri rat, koji tek treba da pone. Ekonomisti i biznismeni sakupljeni u Ronald Regan trgovinskom centru, gde im je sadanji predsednik govorio o potrebi jaeg novca, listom su se sloili da od toga nema nita dok ameriki deficit bude toliko visok, tednja tako mala i zaduivanje zemlje u svetu tako visoko. Dakle, poziv finansijskom tritu da osnai dolar, samo je zamazivanje oiju evropskim partnerima. U okviru svoje poreske politike Bu namerava da delimino privatizuje fondove za socijalnu sigurnost i penzije. Taj posao u prvoj fazi trebalo bi da kota dravu izmeu 1 i 2 biliona (na engleskom triliona) dolara i te se pare jednostavno ne mogu nai ukoliko je dolar jak. Evru se, dakle, pie slava od koje moe da skapa. Deo amerikih ekonomista prognozira da e paritet doi na 1,4 ili ak 1,5 prema 1 evru. Evropa ve sada teko podnosi situaciju, a budunost joj izgleda sve mranija. Zato se u njenim okvirima sve vie uju glasovi da treba preduzeti mere odmazde (kupovanja dolara, obaranja kamata, pojeftinjenja evra). Dakako nesolidni vode re u tom horu koji diriguje italijanski premijer. Evropa ipak nije jedna zemlja i tako hijerarhijski podreena jednom predsedniku, da bi kao Amerika mogla danas da sniava, a sutra da poveava kamate i menja propise. injenica je da Amerika vue profite iz svoje fleksibilnosti, no niko ne garantuje da se situacija nee okrenuti i dati za pravo Stivenu Rou (Stephen Roach) ekonomisti Morgan Stanley banke koji kae: Evropa e se kad-tad povratiti i dovesti Ameriku u ozbiljnu krizu. (B&F broj 3, januar 2005.)

Trijumf volje

rogram je pun, ali je ideja malo: ostaje nada, gotovo desperatna, da e drugi Buov mandat biti inteligentniji, oseajniji i manje imperijalan... tako je Financial Times komentarisao govor kojim je ameriki predsednik zvanino zapoeo svoj drugi mandat. Taj in ostavie otisak na itav svet bar u naredne etiri godine, pa neminovno dospeva i u Otisak meseca. U inauguracionom govoru ameriki predsednik je 42 puta upotrebio re sloboda (liberty i freedom), pet puta re Bog i nijednom Irak i Avganistan. Amerika je u prvom mandatu nala ono to je traila: monog predsednika, sposobnog da odluno deluje i zato mu je poverila rekordno poverenje da odradi jo jedan mandat. Dord Volker Bu (George Walker Bush) kolski je primer kako se snagom volje postaje harizmatska linost. Put od sina iz dobre kue, sklonog da obue uniformu u doba Vijetnamskog rata, ali i da ostane van ratnih opasnosti, alkoholiara u zrelim godinama, koga je jedan evangelistiki propovednik uspeo da ubedi da ostavi alkohol, jer je pred njim uloga mesije, do mesije koji vodi svet prema konanom sukobu ljudskog zla i boanske dobrote, ne prelazi se bez neograniene vere u sopstveni izbor. Ako pritom ista linost ima na raspolaganju i najveu vojnu i ekonomsku mo na svetu onda njene odluke mogu da modeliraju istoriju. Samo neko opsednut i moan moe da kae kako je rat protiv Sadama izbor istorije. Istini za volju istorija je puna slinih linosti, neverovatne energije i volje da oveanstvo ili sopstveni narod definitivno usree. Do sada to nikome nije uspelo, ali je cena takvih pokuaja esto bila tragino visoka. U prvom mandatu ok 11. septembra definitivno je uverio Bua mlaeg, da je terorizam biblijsko zlo, koje treba unititi ne birajui sredstva. Kako navodi Denifer Robinson u Religija i Vrednosti, ak 68 odsto Amerikanaca sa visokim obrazovanjem veruje u postojanje avola. Bilo je, dakle razlono voditi kampanju protiv terorizma pod okriljem religije. Ako pritom 47 odsto Buovih sugraana veruje u neminovni sukob Hrista i Antihrista, u Tolkinovski Armagedon, sasvim je logino da obraajui im se predsednik koristi retoriku tipa Bog nije neutralan odnosno Bog je sa nama, kako bi opravdao svoj rat. Te tvrdnje su neproverive, nasuprot tvrdnji da neprijatelj poseduje sredstva masovnog unitenja. Sem toga Zlo je mnogo iri pojam, pa omoguava gotovo neogranieno irenje spiska neprijatelja. Drugi mandat predsednik Bu poinje govorom, opet u skladu sa amerikom tradicijom, ovoga puta njenoga liberalizma. Da bi Amerika bila slobodna neophodno je da ceo svet bude slobodan i u tom pravcu je ameriko delovanje presudno. Amerike moi nisu neograniene kae Bu ali su jesu, sreom za potlaene, dovoljne da ih moemo razumno upotrebiti u korist slobode... Eliminisanje tiranija nije prvenstveno zadatak oruja, ali jesmo spremni da i njega upotrebimo ako je potrebno. Pozvan da komentarie ovu misao, politolog Edvard Lutvak, blizak vlastima, kae u jednoj TV emisiji: To znai ako Evropa, u naporima da privoli Iran na kontrolu upotrebe nuklearne energije, ne uspe, onda emo ih mi bombardovati. alosni smo svedoci da bombardovanje uvruje diktatorske reime, i jo gore na sejanje trajne mrnje. Bu poziva na stvaranje demokratske alijanse u borbi za irenje slobode i demokratije. U njegovoj sadanjoj alijansi nalaze se Saudijska Arabija i Pakistan koji ni malo ne odgovaraju modelu liberalnih i demokratskih zemalja. Prepustimo kraj ljudima u iji se razum i demokratinost uglavnom ne sumnja. Jirgen Habermas: Zapad nije podeljen zbog meunarodnog

9

terorizma, ve zbog politike aktuelne amerike vlade, koja ignorie meunarodno pravo i marginalizuje Ujedinjene nacije. Britanski istoriar Erik Hobsboum komentarie Buove rei na sledei nain: On i njegov staf nastavljaju da prave planove za preoblikovanje sveta... da stvore novi svetski poredak u stanju da proiri demokratiju... Ta ideja nije samo donkihotovska. Ona je opasna! (B&F broj 4, februar 2005.)

Euradria

eoretska metodologija se zove SWOT to je skraenica od Strenght (snaga), Weakness (slabost), Opportunity (mogunosti) i Threat (izazov). Na osnovu nje Institut za meunarodnu sociologiju iz Goricije razvio je provo jekat saradnje meu graninim regionima i to jo pre vie od deset godigot o ji s e na. Taj projekat, koji, kako se da videti, rauna i sa pozitivnim i sa j uni b r zinu negativnim mogunostima, postao je baza na osnovu koje je nastala p s k o na Ev r o n e r ad i n j a s v i h z a t o e U a ideja novog evroregiona, uslovno nazvanog Euradria. Nedavno, pre, va ni t g p o t o p r o c e s u rav anja ciznije 17. oktobra, predstavnici italijanskih regija Veneto, Friuli Venez b o n i ka u n j a i u i g o ka k o cija ulija, austrijske Koruke, hrvatske Istre, te Slovenije potpisale su u e s s t v ar a e i o na k l e l i preliminarni dokument o osnivanju novog evroregiona, koji e ih povet o k ad r i j e t u t o e zati u kompaktnu zajednicu iji e stepen udruivanja tek naknadno biti E u r ani b ud odreen, kao i slovenaka regija, kada u toj zemlji bude izvrena podela na gra regije. Nie, dakle, jedna polidrava iji je ideal da se posle administrativnog brisanja granica ponu brisati i one iz svesti graana, jer ak ni pripadanje ujedinjenoj Evropi, jo uvek sporo iskljuuje zaziranje od imaginarne linije, koja ih je delila stotinama godina. Ako je deljenje trajalo toliko dugo ni sabiranje nee ii brzo i lako. Videlo se to nedavno, kada je nastao sukob izmeu predsednika kvarnerskog dela HDZ i upana dotine regije oko prihvatanja ideje o novom evroregionu. Ljuti hadezeovac, uzgred i dravni sekretar za ekonomiju Vladimir Vrankovi, nazvao je upana, Zlatka Komadinu, politikim diletantom, koji deluje na tetu dravnih interesa. Povod je upanova izjava da mu se ideja evroregiona dopada, jer je njegova upanija i onako blia Trstu nego Zagrebu. Presudu je doneo hrvatski premijer Ivo Sanader, izjavivi: Ako elimo da prevaziemo istorijske probleme, koji jo postoje, dobro je da nae oblasti sarauju sa inostranim regijama. Trebalo bi da je posle toga sve jasno, bar dok Hrvatskoj treba italijanska podrka za pristupanje Evropskoj uniji. Postojanje negativnih stereotipa o susedima i ekonomski je tetno, pa se belei kako te male regije radije odlaze u Nemaku ili Britaniju po robu ili proizvodno znanje, nego da to preuzmu od suseda, koji ve poseduju to to im treba. Dakle, Weakness (slabost) valja da ustupi mesto Threat (izazovu) i Opportunity (mogunostima) kako bi se doprlo do Strenght (snage). Region o kojem je re ima dobre preduslove za taj put, jer u njemu ivi 8,5 miliona stanovnika, visokog domaeg proizvoda u proseku 20.000 evra po stanovniku (raspon je od 6 do 25 hiljada evra) i relativno dobre infrastrukture od luka, aerodroma i eleznica do puteva, uz perspektivu gradnje Koridora 5, to treba da povee Barselonu sa Kijevom uz nesluene mogunosti za region preko kojega

prolazi. Ono to je do sada dogovoreno predvia rotirajuu prestonicu; donoenje ustava do 2008. godine i odreivanje imena; razvijanje saradnje, ne ekajui na definitivne odluke Brisela, u oblasti zdravstva, transporta; koordiniranje razvoja i zajedniko reavanje akutnog pitanja konsigniranja smea. Nesumnjivi anj e inicijator nastajanja ove regije je predsednik regije Friuli Venecija ulija, Rikardo i o nis u n kc Ili. On ve uveliko pokuava da na primeru objedinjavanja zdravstvenih n j e f ic a na i slubi u Goriciji (Italija) i Novoj Gorici (Slovenija) pokae kolika bi e ad a d n ke , D o s n i h z a j e N e ma k i N e ma prednost bila ako se ujedine te slube u celom regionu pa, na primer s l i i c a ma l a nd i j e r i j e . . . i Rijeani mogu da odu na leenje u Klagenfurt, a oni iz Koruke u Opag r a n s ke , H o i A u s t r o r e g i o n n u tiju na rehabilitaciju posle preleane bolesti. Perspektive daljeg razvoja P o l j a r s ke s u e v p o s r e d i ovog bogatog regiona, ogromne su i u ekonomskom i u psiholokom smiM a zu j u da ir z a ne anj e l j ud slu eljenog pribliavanja graana Evrope. p o ka a n o k v z b l i a v U Evropskoj uniji se gotovo nita ne radi na brzinu zbog potovanja svih o d l i ad n j u i uesnika u procesu, zato e tok stvaranja i uigravanja Euradrije tei onako s ar kako graani budu to eleli. Politiari i strunjaci su inicirali nastajanje evroregiona i davae mu smernice, meutim, dosadanje funkcionisanje slinih zajednica na granicama Nemake i Poljske, Holandije i Nemake, Maarske i Austrije... pokazuju da su evroregioni odlian okvir za neposrednu saradnju i zbliavanje ljudi. Slabo uzajamno poznavanje jezika, iako ive jedan pored drugog su velika prepreka koju e vreme izbrisati ako postoje interesi. Iako taj okvir najvie pogoduje malom biznisu, nisu retki sluajevi ni velikih zajednikih investicija. Maksimalna tolerancija i zajedniki interes su osnova zajednitva evroregiona. Moda bi na tim osnovama i Srbija i Crna Gora drugaije gledale svoju budunost. (B&F broj 13, novembar 2005.)

Valjda je to dno?

poslednjoj sedmici novembra meseca Portoro je bio domain godinjeg skupa Centralno evropske inicijative (CEI), organizacije, koja slui kao neka vrsta obdanita za budue lanice Evropske unije. Tu oni, koji su ve unutra, poduavaju pripravnike lepom ponaanju. Generalno uzev nije u pitanju neka organizacija koja bi plenila svetsku panju, budui da praktino nita ne odluuje, niti pak ima mehanizme prinude. Dakle, jedan debatni klub, ali vrlo znaajan za pretendente na ulazak u Evropu, bez ije se preporuke Evropa ne iri prema jugoistoku. Majski prijem 10 novih lanica u EU nametnuo je CEI da redefinie svoju fizionomiju, pa je to i uinjeno. CEI mora oblikovati snano partnerstvo meu vladama, parlamentima, poslovnim institucijama, regionalnim organizacijama i civilnim drutvom kako bi najbolje iskoristila resurse koji su joj na raspolaganju - kae se u zavrnom tekstu. Nijedan entitet nije u stanju da sam da to ostvari i zato je CEI tu da u bliskom kontaktu sa partnerima podeli iskustva kroz dijalog i inicijative, da kao katalizator potpomogne rast i razvoj ubrzavajui tako integraciju svojih lanica u evropske strukture. Nae nestrpljenje i samouvereno verovanje da smo bolji od mnogih drugih koji su uli u EU, odnosno da se odluke donose ne nekim vanijim mestima, ini nas loim pripravnicima. Meutim, upravo smo i kontekstu ovoga skupa mogli da ujemo ocenu koja bi mogla da nam stavi do znanja da smo dodirnuli dno

4

nerazumevanja Evrope i njenih pravila da se sveobuhvatno i kroz masu razliitih institucija sazreva za pribliavanje ostalima. U intervjuu za italijanski list Il Piccolo, albanski premijer Fatos Nano, rekao je izmeu ostalog: CEI je idealno mesto da se na njemu razrade ona politika pitanja koja jo nisu definisana, kao na primer Kosovo, Srbija i Crna Gora, odnos prema sudu u Hagu, koja su neizbena da bi se udahnuo ivot jedinstvenom tritu ovog regiona. Mogue je shvatiti ove rei kao cinizam nekoga ko se naao u prilici da na odri lekciju, meutim i to bi bio dokaz samozaslepljenosti, jer re je o realistinoj primedbi koja za cilj ima saradnju u regionu i jasno identifikuje prepreke koje su pred njom. Na pitanje novinara: Smatra li da Kosovo ide ka nezavisnosti. Fatos Nano odgovara: Ide ka evropskom Kosovu, ka meuzavisnosti kakvu svi mi imamo. Ne treba ogoljeno govoriti o nezavisnosti ni Kosova ni Srbije, jer i Srbija treba da postane meda je i uzavisna u odnosu na Evropu. Danas meuzavisnost namee razliito p l j e n r o v anj e gi h tr ve ne s dr u razumevanje rei suverenitet. Treba je razumeti na evropski nain i u a e u v e r e n o mn o gi h d n o s n o im N o kontekstu da svi mi imamo isti cilj Brisel. Albanija danas predstavlja o k sam b olji odi u E U, e ne ne s zemlju najveih kontrasta ne samo u Evropi. Iz praine neasfaltiranih s m o s u u l e d o n o s , i ni na ulica u Tirani niu oblakoderi, na poljima izmeu naputenih bunkera k o j i e o d l u k e s t i ma a iz autistike enverhodine ere grade se fabrike. Jo je vrlo siromana, ali da s ni j im m av nic im ljudi imaju oseaj perspektive i vidljivog boljitka, a oekivanja imaju cenu v a m p r ip r i na berzi. Dogaa se neto to podsea na novinsku raspravu sa poetka lo i Miloevieve ere, kada je beogradska pesnikinja Mira Stefanovi, zajapurenom nacionalistikom intelektualcu oriji Vukoviu, rekla da e nas reim za koji se zalae dovesti dotle da emo jednog dana ii u Tiranu, da u tamonjem metrou, kupujemo gae i arape, jer za vie od toga neemo imati para. Tadanje, i jo trajue, zablude stiu nam na naplatu. Citiraemo za kraj jo jednom Nanoa: Vano je da protiv evropske integracije nije ni Albanija, niti iko u regionu, iako smo predostroni prema Srbiji, koja, jo uvek, pati od prevelike nostalgije. Treba joj pomoi da promeni mentalitet. Nije lako uti tako neto. Najlaka je, ali i najgluplja, reakcija odbaciti tu napomenu kao zlonamernu. (B&F broj 2, decembar 2004.)

Religija i razum
Postmoderne veroispovesti

d 4. februara u enovi dva autobusa gradskog saobraaja obojena nebesko plavom bojom nose na sebi poruku koja glasi: Loa vest je da Bog ne postoji - dobra je, da nema ni potrebe. Dva autobusa nije naroito za kampanju, ali je dovoljno da se zapazi ne samo u enovi i Italiji, nego i mnogo dalje. Italija je, ipak, tek jedna od zemalja u kojima ateistika kampanja uzima maha, ali valja imati u vidu da je u sred te Italije Vatikan, pa su zato ona dva autobusa mnogo uoljivija. U Americi ateistiki aktivisti koriste bilborde da bi napisali: Zato verovati u Boga? Budi dobar zbog dobrote. Ideju je lansirala British Humanist Association pa su je zduno prihvatili i drugi. U Valensiji, Madridu, Saragosi i Bilbau se nisu trudili da izmiljaju neto novo nego su samo preveli parolu koja dominira u Britaniji, a glasi: Verovatno Bog i ne postoji. Prestani da strepi i uivaj u ivotu. Nije to nikakva revolucija, nego samo dokaz ne B og prezasienja agresivnim nastupima hrianskog klera u nameri da se takmii sa j e da da ajatolasima u borbi za preuzimanje, ili bar dresiranje, svetovne vlasti. e s t ob ra je , v Lo at oji - d t re b e Umesto nabrajanja gde to i kako kler eli da se nametne u politikom ivop o s a ni p o tu vredi navesti bar da je u vreme pisanja predloga za neuspeli Ustav Evropne m ske unije vladala prava pomama napujdanih hrianskih partija iz Italije, Poljske itd. zemalja da se u njega ugura formulacija o hrianskim temeljima Evrope. Mnogo direktnije deluje meanje SPC oko statusa Vojvodine. Vraanje religiji u zemljama biveg neznaboakog komunizma zavrilo se pravom farsom u kojoj su isterivai Boga poeli da metaniu po crkvama, ljube svetenicima ruke i noge, da prenebregavaju injenicu kako se njihove zemlje ni posle promene reima nisu odrekle svog laikog karaktera. Pokuavali su i jo pokuavaju da uz pomo crkve nadoknade nedostajui legitimitet i poverenje graana. U toku je razdoblje u kojem su neke zemlje, a meu njima i naa, dole samo na korak od klerokratije dok u drugima vera pada u zaborav ili u najboljem sluaju ostaje privatna stvar.

Papa i patrijarsi
Josef Aloiz Racinger, detto Benedetto XVI, ima nesreu da su pre njega na vrhu katolike crkve bili pape ovani XXIII, zvani Papa Buono (Dobri) i ovani Paolo II, nezaboravni Vojtila. Pomenuta dvojica uneli su u katoliku crkvu toliko reformi da njihov dananji naslednik neprekidno onglira izmeu sopstvenih konzer-

4

vativnih ideja i liberalnog naslea svojih prethodnika. ovani XXIII za prekratke vladavine od 1958. do 1963. godine otvorio je katoliku crkvu prema svetu i pripremio Drugi vatikanski koncil, na kojem je pokrenut postupak pomirenja i saradnje. Sa pravoslavnom crkvom oznaen je tada poetak kraja izme iz 1054. godine. Vojtila je nastavio tu politiku obiavi mnoge pravoslavne zemlje, poklonivi se vernicima i molei za oprotaj. Posle tih iskreno miroljubivih prelata dolazi tevtonski teolog koji pomirenje tumai tako to posle skupa u Raveni oktobra 2007. puta u javnost obmanu da je dolo do dogovora po kojem e obe crkve (katoliku i pravoslavnu) voditi pet episkopa (kolektivno predsednitvo) na ijem e elu biti rimski papa. Podozrivi Rusi, kojima je Vatikan instalisao 2002. godine katolike dieceze irom nekadanjeg SSSR, kao to je Bu opkolio isti taj prostor raketnim titom, glatko su okrenuli lea takvom pomirenju. Episkop rako prizrenski Artemije gotovo da je jedva doekao taj gest pa degradira pokuaje pomirenja: Nema sumnje da je Rimokatolika crkva u mnogim segmentima po pitanjima vere i pojedinih dogmata skrenula sa pravog puta. Bez jedinstva u istini, u pravoj veri, nije mogue govoriti uopte o episkopu Rima, a kamo li o bilo kakvom njegovom primatu asti i vlasti. Na 17 stranica Odgovora na neka doktrinarna pitanja 2007. godine je Vatikan potvrdio Dominus Jesus dokument koji je 2000. godine objavljen u redakturi tadanjeg kardinala Racingera, a u njemu stoji da pravoslavna (ortodoksna) crkva poseduje prave sakramente i episkopate neprekidnog naslea sve od apostola. Protestanti, meutim, ne poseduju sacerdozio ministeriale (hijerarhiju Svetog reda) niti euharistiku misteriju te prema tome nisu crkva. Time je stavljena taka na Vojtilin pokuaj pomirenja sa protestantima. Racingerova politika izazivanja sukoba i netrpeljivost, zbog ega ga u britanskim novinama nazivaju Vatikanski Bu, ima sledee reperkusije: najbrojnija religija na svetu hrianstvo (2,1 milijarda vernika) ostaje podeljeno na katolike 1,2 milijarde, protestante 500 miliona i pravoslavce 240 miliona. Nesposobnost hrianskih crkava da se ujedine i reformiu u skladu sa vremenom rodila je masu malih crkava i religija koje privlae sve vie vernika na svoju stranu.

Pragmatini maheraji
Masa je dokaza i statistika koji pokazuju da tri glavne jednoboake religije (hrianstvo, islam i judaizam) postepeno gube uticaj koji su imale, kako zbog sve vieg stepena obrazovanosti stanovnitva (Deri Kojn, ameriki genetiar: Ako nam istorija nauke ita pokazuje, to je da time to emo svoje neznanje nazvati Bog, nigde neemo stii) tako i zbog ortodoksije svih tih religija, u emu je pravoslavlje samo najdoslednije. Na pitanje koliko Finaca veruje i ide u crkvu, a statistike kau da 89 odsto njih pripada luteranskoj veri, prelat te crkve u Helsinkiju odgovorio mi je da po njihovoj raunici vernika ima 8 odsto a u crkvu redovno ide samo 2 odsto. Na moje uenje dobio sam odgovor da je uenje njihove crkve blisko socijaldemokratskom programu, ali da crkva za razliku od politikih partija nije u stanju da nekome ponudi poslaniko ili savetniko mesto u optini i dravi. Verovatno da od kada postoje religije postoje i oni koji u njih ne veruju. Riard Dokins u knjizi Zabluda o Bogu navodi masu dokumenata o tome da su vernici zapravo manjina i da srazmerno stepenu obrazovanosti njihov broj opada. Kako krunski argument slui mu podatak da samo 3,3 odsto lanova britanske Kraljevske akademije izjavljuje da veruje u Boga. Kako je pobonost do sada najefikasniji nain za popunjavanje praznina u znanju, javljaju se nove, postmoderne veroispovesti ija je tenja da se prilagode savremenosti, a da pritom ne zatrpavaju rupu neznanja u kojoj vrlo lagodno po-

stoje. Neobuzdana Amerika i na ovom je polju otila najdalje. Labava disciplina i nepostojanje hijerarhije protestantizma omoguili su da svaki uverljiv govornik, dovoljno je da uzdie Boga, postane propovednik. Televizija je njihov uticaj dovela do neverovatnih razmera. Maja 2007. godine umro je TV propovednik Deri Falvel, bez kojega Amerika nikada ne bi imala Bua Mlaeg na vlasti. Taj amerigije t e o l o o d a ma s t i ki Ajatolah, kako su ga nazivali, uspeo je da ubedi Dorda Bua Mlaeg t nt e ar i j a t im m e i h s la b o da se odrekne alkohola, jer je pred njim misija, da ga uputi u vode v is e ale ds k Nov e s e konzervativizma lako prijemive za labilne osobe, i da mu obezbedi r e b e l j u i kr a h ir e t o lu ot s p glasove svojih 30 miliona vernika. Dokle njegova pamet, ili moda mac ij ao z zl o u znan j a k i n s t i t u n o v a c i nipulatorski talenat, see vidi se po tome to je teroristiki napad kobi n e n s i j s ke i zv la e nog 11. septembra definisao kao Boiju kaznu zbog homoseksualizma, f i na p u t e m i v ni h slobodnog abortusa, feminizma i glasanja za demokrate. Tomas Defert im p o v a na son, trei ameriki predsednik (1801/9 godine), borac za laiku dravu, mode rao bi da doivi to kao najteu kaznu u paklu, da je kojim sluajem verovao u zagrobni ivot. On je o religiji, meutim, govorio: Sve se uglavnom svodi na abrakadabra lakrdijaa koji sebe nazivaju Isusovim svetenicima i U naoj instituciji (dravi) ne bi trebalo da bude mesta za nastavu teologije.

Vaar vere i biznisa

Nove varijante teologije slue se istim metodama zloupotrebe ljudskih slabosti i neznanja kao i krahirale finansijske institucije to tim putem izvlae novac iz depova naivnih. Najudnija meu novim religijama je ona koja kao pokuava da povee nauku i verovanje i nosi ime Scientologija. Tu crkvu, meu ijim se vrhovnicima na VII od VIII moguih nivoa (kao kardinal) nalazi glumac Tom Kruz, osnovao je anonimni pisac Ron Habard 1954. godine sa tezom o samospasavajuem mesijanizmu. Sve je u njoj rangirano, kao karate boje pojaseva, i sve se plaa i to debelo. Rauna se da u svetu ima 10 miliona sledbenika te vere, 2.000 crkava i 11.000 svetenika, a napredovanje u vii TO (stepen) kota izmeu 100 i 250 hiljada dolara. Mistika je jedan od osnovnih elemenata te crkve i najefikasnija je u sakrivanju njene finansijske moi. Preko 30 miliona ljudi posetilo je njihov sajt na internetu u 2007. godini. Propovedaju pravi konglomerat religije, psihoanalize, elektro akupunkture (vernici dobijaju za pare, dakako neke aparate za stimulisanje samosvesti) i zaglupljivanja. Tvrde da se svi raamo bolesni od engrama i samo nam majstor (njihov svetenik) moe pomoi da se proistimo. Naravno sve to kota. Postmoderna religija pokuava da popuni prazninu izmeu kanonizovanog verovanja i svakodnevnog ivota. Finansijska kriza u svetu navela je Dona Denkinsa, svetenika Prve Baptistike crkve u Vaingtonu da propoveda svojim sledbenicima kako da se spasu od berzanskog pakla jer i u Bibliji pie da ne treba dozvoliti da postanemo robovi svojih dugova i kreditora. Crkva propoveda Denkins prua utoite vernicima da se spasu, jer kriza nosi sa sobom ponaanja koja su smatrana nepovratnim. Jedino se u crkvi ovek moe ponovo roditi drugaiji. On je organizovao posebne kurseve na kojima se prouava Financial Freedom (Finansijska sloboda) a pravi dananji satana su po njemu kreditne kartice koje daju iluziju bogatstva, koje se realno ne poseduje jedino je Prva Baptistika crkva u stanju da oslobodi ljude od modernog satane. Zato svoju tednju poverite Prvoj Baptistikoj i nikom drugom... Sala crkve u Vaingtonu velika je kao Sava centra, a mise u njoj snima 7 TV kamera i direktno prenosi preko interneta. Evangelistiki svetenik Riard Kizik, video je u dolasku Bua Mlaeg na vlast znak provienja i poeo odano da slui mesiji. Prepredeni Karl Rov, Buov sekretar, nazreo je u njemu pogodnu linost preko koje bi se mogao malo olabaviti

45

pritisak ekologista na dravni budet. Poverio je Kiziku da mobilie vernike u borbi za istiju sredinu molitvama koje su mnogo jeftinije nego investicije u tehnologije za zatitu sredine. Kizak se u prvoj fazi pokazao vrlo efikasnim, sve dok ga nisu preoteli ekologisti i natentali da mu pomognu da sastavi Manifest svoje vere (internet adresa: www.creationcare.org) u kojem se kae da je kosmos u svoj svojoj lepoti Boije delo; da smo duni da pre povratka Hrista vratimo zemlji onaj oblik u kojem nam je Bog poklonio; greni smo jer smo unitili, zagadili, izvitoperili, razorili veliki deo onoga to je delo Gospoda; ovek je krivac za unitavanje uma, utamanjivanje biljnih i ivotinjskih vrsta i globalno zagaenje... sledbenici Svetog pisma veruju da je vera ta koja e spasti svet... svaki vernik se mora angaovati da titi i lei prirodu i tako velia slavu Gospoda, ljudsko siromatvo je pou sledica unitavanja prirode; Biblija zahteva od nas da nauimo da zemlja pripada l ig i j a z n i n Gospodu; na ivot se ne iscrpljuje u posedovanju i bogatstvu; mora se a r e p uni p ra de r n izabrati put poniznosti, odmerenost i tolerancije... Dobivi takvo oruje t m o a da p o o v an o g n o g P o s av o niz vere u ruke ponizni Kizak se preobratio u savremenog Savanarolu koji je ne v p o k u e u ka n s v a k o d svoj teokon (teoloki konzervativizam) okrenuo i protiv samog Bua. izm v anja i Novinar Def arle uspeo je da se ubaci u verom zaodenutu organizaciju o vero ta kojoj se malo ta zna, a koja jo od Velike krize na famoznom Nacionalnom iv o molitvenom doruku, koji je danas postao svetska atrakcija za politiare, objedinjuje ljude koji vladaju Amerikom. Naziv joj asocira na mafiju: The Family a osnovao ju je 1935. godine holandski doseljenik Abraham Vereide. On je poao do pretpostavke da siromani ne mogu ostvariti Kraljevstvo Boije, zato se oslanja na bogate i mone koji treba da zajedniko domainstvo dovedu u red i tek tada e se vratiti Hristos meu nas. Po njima hrianstvo je postupalo pogreno ve dve hiljade godina usredotoujui se na siromane, slabe i patnike, a ne na one koji imaju mo i bogatstvo. Njihov Hristos zadivljujuih body-bilderskih dimenzija s lakoom lomi krst na kojem je raspet. Kako tvrdi arle pripadnici te vere/organizacije smatraju da je nasilje u redu iako ga ipak ne vole previe. Uostalom i Biblija je prepuna ubistava i to masovnih. lanstvo regrutuju meu vodeim linostima politike, privrede i vojske. Centralna parola im je reenica iz poslanice Sv. Pavla Rimljnima: Nema vlasti da nije od Boga.

Od vere do nevere
Zemlje koje su prole nasilno odvikavanje od vere jedine su koje belee porast broja vernika. No to je od kao otra zima ove godine koja ne menja trend trajnog zagrevanja planete. Politiari svuda u svetu metaniu svakome ko donosi glasove, pa nisu nikakav indikator. Verski entuzijazam postepeno jenjava tako da ak ni vratolomna internetizacija crkava ne pomae mnogo. Onaj ko je u ovoj krizi ostao bez posla, kome je uteevina izgorela u kockanju kompanija i banaka malo veruje u Financial Freedom. Razum, znanje i nauka polako privlae sve vei broj sledbenika. Dakako vernika e biti sve dok svi ljudi ne budu u stnju da egzaktnim metodima objasne upljine u sopstvenoj pameti, a to znai - veito. Jedino to moe da se deava je da sve vei broj ljudi pone da veruje vie pametnim naunicima nego popovskoj podrci u zavaravanju samih sebe. Umesto bilo kakvog mudrovanja, korisnije je citirati ta su ti pametni ljudi rekli o veri. Ovih je dana 200 godina od roenja arlsa Darvina, pa ponimo od njega: U svojoj aroganciji ovek sopstveni nastanak pripisuje boanskom planu. Ja skromnije i verovatnije nazirem da smo stvoreni od ivotinja. Cinini Bertran Rasel zastupa sledee miljenje: Protiv suprotstavljenih fantazama, jedna od retkih ujedinjujuih snaga je nauna istina i jo: Ogromna veina eminentnih intelektualaca ne veruje u hriansku religiju, ali krije tu injenicu od javnosti, bojei se da ne

izgubi soj poloaj i prihode. Viktor Igo je pisao: U svakom selu postoji svetiljka uitelj, i gasitelj svetiljke svetenik. Riard Dokins je biolog i popularizator nauke koji smatra: Religija je obeleje za mrnju i osvetu, usmerene prema pripadnicima drugih grupa ne nuno gore od drugih takvih obeleja, kakva su boja koe, jezik ili omiljeni fudbalski klub, ali uvek pri ruci kada nema tih drugih. Ve pomenuti ameriki predsednik Tomas Deferson upeatljiv je u svojoj netrpeljivosti prema kleru: Svetenici razliitih verskih sekti uasavaju se napretka nauke kao to vetice strahuju od dolazeeg dana, mrte se na sudbonosne vesnike propasti obmana od kojih ive. O religioznosti Alberta Ajntajna, konstruiu se razne neistine ne bi li se dokazalo kako je ak i on bio vernika. Maja prole godine u Londonu je na aukciji prodato Ajntajnovo pismo filozofu Eriku Gutkindu, pisano 3, januara 1954. godine u kojem doslovno stoji: Za mene re Bog nije nita vie nego ekspresija i jedan proizvod ljudske slabosti, a Biblija je jedna zbirka asnih, ali primitivnih legendi, koje su uistinu prilino infantilne. Za mene je jevrejska religija, kao i sve ostale, inkarnacija najinfantilnijih predrasuda. Opaki Bernard o neka poslui kao poenta: Tvrdnja da je vernik sreniji od skeptika nije nita blie istini od injenice da je pijanac sreniji od treznog oveka. Nije da nema vie za citiranje, nego nema potrebe, nekima je dovoljno i ovoliko, drugima ne vrede ni bezbrojni tomovi napisanih knjiga u kojima se kritiki objanjavaju razlozi postojanja religija. (B&F broj 53, mart 2009.)

Alah, Bog i tolerancija

alo je medija na svetu koji nisu zabeleili najnoviju poruku Osame Bin Ladena u kojoj on preti novim masovnim ubistvima. Podjednako je malo medija, ako ne i jo manje, koji jesu zabeleili da je samo 14 dana ranije 138 muslimanskih verskih voa i intelektualaca pozvalo svet na mir i zajedniko traenje razumevanja. Krije li se u ovoj medijskoj trakalici mazohistika sklonost Zapada i hrianstva da u muslimanima vide jedino neprijatelja, slepu masu terorista, jedinu dostojnu panje? Dolo je neko sumanuto vreme kada oni koji ne dre do religije, ali dre do razuma, treba da skrenu panju kako i islam i hrianstvo priznaju jednog istog Boga, koji obavezuje na ljubav prema svome susedu. Pomenuto pismo istaknutih muslimana nisu potpisale kljune osobe ekstremne vahabitske sekte islama, koji naelo boanske ljubavi tumae kao pomozi susedu da nae islam. Tih ekstremista, a vahabiti imaju copyright na Dihad ili sveti rat, ima na alost u obema religijama.

zablude o Bogu
Instrumentalizacija religije u svrhu sejanja mrnje najjai je impuls antireligioznih rasprava. Ve mesecima meu najprodavanijim knjigama u SAD je traktat Riarda Dokinsa, jednog od najznaajnijih evolutivnih biologa (profesor na Oksfordu i Berkliju), pod naslovom Zablude o Bogu (Richard Dowkins, The God Delusion). Dokins polazi od toga da je hipoteza o postojanju Boga, kao i svaka druga,

47

to e rei da trai preispitivanja i jasne argumente kako bi mogla biti dokazana. Za njega je vera jeftin izgovor da ljudi ne moraju da misle i procenjuju dokaze. Vrlo je mogue da je Dokins u pravu kada tvrdi da dananja drutva trpe veliku tetu zbog neega iracionalnog i konfuznog, nepoduprtog bilo kakvim dokazom i napisanog pre vie hiljada godina... religiozni fundamentalizam napada zdrav razum i ljudska prava. Slaemo se sa Veselinom Markoviem da bi publikovanje ove knjige na naem jeziku predstavljalo osveenje u naim knjiarama, punim drugorazredne mistike i pseudonaunih knjiga. Ma koliko je lako prihvatiti Dokinsove argumente da veu panju od religije zasluuje zdrava nezavisnost uma, mi ipak ivimo u vremenu kada jedan od osnovnih parametara demokratije i ljudskih prava predstavlja sloboda veroispovesti. Ako vera ima takvu poziciju onda bi u ime humanizma dananji reci religija trebalo da brane njenu komponentu altruizma koja je nastajala tokom evolucije, pa makar bila poduprta marketinkom tvrdnjom: Ako nema Boga, zato su ljudi dobri?. I dakako, iste veru od pseudoistorijskih nagaznih mina kojima se dokazuje, na primer, da su Jevreji ubili Hrista, e da bi se kod hriana opravdao mrak antisemitizma. U veku najvee difuzije informacija istovremeno se baca u senku ona vrsta vesti koja ne odgovara stereotipima, to je porazno po dananje novinarstvo. Koliko god je pismo muslimanskih verskih voa i intelektualaca gurnuto na margine nu t o u ma n e javnosti, toliko isto valja kopati da bi se saznala i ona druga strana Zapako s i o j e ne o ni ko j i dr e d da, koja se ne uklapa u vladajuu politiku. Dokins je samo jedan od l o ad a D o e k ig i j e , a l s kr e n u brojnih slobodno misleih ljudi, koji obeleavaju ameriku alternav r e m d o r e l e b a da i tivnu scenu. Riard Klark (Richard Clarke) bivi Klintonov savetnik za og dr e ma , t r i is lamaju je dn e borbu protiv terorizma, u jednom eseju o demokratiji i Dihadu, dokur az u n j u ka k o o p r i z n a v e z u j mentuje kako ni zapadne demokratije nisu imune na terorizam, te da u p a ans t v , ko j i o b v o me muslimanskom svetu jasan otpor demokratiji pokazuje samo jedno krilo h r i g B o g a r e ma s Al Kaide (sledbenici Al Zarkavija) a da Maroko, Alir, Indonezija... predstavis t o jub av p ljaju primer mirnog prelaska sa autoritarnih reima na demokratiju. Politina l e du ka promocije demokratije Dorda Bua, ne moe biti smatrana odgovorom sus na terorizam... zapravo veliki deo islamskog sveta ne moe sa simpatijama prihvatiti surovo bombardovanje Falude, grada od 250.000 stanovnika, kao mizanscen za priu o demokratiji.

Razliitost i tolerancija
Sociolog arls Tejlor, razvio je teoriju jedinog miljenja po kojoj sve to ne spada u ponueni model izaziva blokadu miljenja, odnosno grozniav otpor prema toleranciji, razliitosti, multikulturalnosti... Po njemu su pripadnici jedinog miljenja pomamni nosioci teorije o sukobu civilizacija koju je izmislio Samjuel Hantington. Najbolju suprotnost blokiranom miljenju predstavlja, po Tejloru, prisustvo onoga to je definisao kao unutranju kritiku - deo iste zajednice koji je sposoban da kritikuje njeno ponaanje. Njih opisuje kao boga Janusa sa dva lica, jedno okrenuto sopstvenoj zajednici, a drugo ostalom svetu. Nema sumnje da islam ima svoje unutranje kritiare i pitanje nije gde su, nego zato mi njih ne poznajemo i ne ujemo to to nam govore. Najistaknutiji primer svesne blokade miljenja predstavlja zabrana amerike administracije Tariku Ramadanu da ue na tle SAD iako je pozvan da na univerzitetima govori o odnosu islama i hrianstva. Ramadan ni sluajno nije mogao biti zamenjen za nekog potencijalnog teroristu, jer je irom sveta poznati muslimanski intelektualac, profesor na univerzitetu u Friburgu u vajcarskoj, ija se predavanja o religiji, toleranciji i razliitosti prodaju na TV kasetama u tirau od

desetina hiljada primeraka! Nedeljnik Time svrstao ga je u gornju polovinu sto najuticajnijih ljudi u svetu. Ramadan je tipian predstavnik evropskog islama, kakvi su jo pisac Tahar Ben Dalon, sociolog i poslanik u italijanskom parlamentu Kaled Fuad Alam i mnogi drugi to pokuavaju da priblie vere i civilizacije sa sveu da je to mogue jedino putem tolerancije. se Genijalni ameriki reiser D.V. Grifit, napravio je 1916. godine remekdelo filmske ka d a z e ma l j a umetnosti Netrpeljivost (Intolerance) u kojem je preplitanjem razdoblja me e v re ili s kups e b e od 2.500 godina, od Vavilona do moderne Amerike i mafije, propratio lo j P r o ze m l j a o r i t i u , o d netolerantnost kao traginu ljudsku osobinu. Danas, kada je multikuln e k a a o z a t v o s t a l i h a n a c a turalnost, kao deo globalizacije, postala preduslov funkcionisanja sveta, m o g anit i od od s t r neophodno je shvatiti da bez tolerancije nije mogue napredovati. Sada i b r a ijih , su svi ljudi sveta susedi i bez njihovog meusobnog razumevanja svet preti dr ug da zapadne u iracionalne konflikte, koji se uprkos rtvama ne mogu razreiti. Prolo je vreme kada se neka zemlja ili skup zemalja mogao zatvoriti u sebe i braniti od ostalih, od drugaijih, od stranaca. U 2006. godini u Francuskoj je bilo oko 6 miliona muslimana ili 8 odsto stanovnitva, Nemakoj tri miliona (3,6 odsto), Holandiji milion (5,8 odsto), Britaniji 1,6 miliona (2,8 odsto), vajcarskoj 310 hiljada (4,2 odsto) odnosno sve zajedno u Zapadnoj Evropi oko 15 miliona ili 5 odsto stanovnitva. Samo osobe liene racionalnog miljenja zamiljaju da je mogua ista Evropa. Pa ak i kada bi na neki nain mogli da nestanu ti imigranti muslimani iz EU, ostale bi na tlu Evrope Turska sa 99 odsto muslimana, Kosovo (90 odsto), Albanija (70 odsto), Bosna (40 odsto), Makedonija (30 odsto) i ogromna Rusija sa nepoznatim procentom muslimana. Muslimana ima 1.322 miliona, dakle vie nego katolika (1.115 miliona) ali manje nego hriana kojih je ukupno 2.153 miliona.

upregnuta vera
Prema podacima Pew Research centra u paniji (1 milion muslimana, koji ine 2,3 odsto stanovnitva) 77 odsto ispitanih smatra da su muslimani velika pretnja za njihovu zemlju. Istovremeno zanemarivo malo vajcaraca (8,4 odsto) vidi u muslimanima opasnost iako ih je u njihovoj zemlji gotovo dvostruko vie (4,2 odsto) nego u paniji. Dakle oseaj ugroenosti i netolerancija nastaju na osnovu negativnih iskustava (terorizam) ali i politikog i medijskog potenciranja ugroenosti. Primera radi, podatak o 15 miliona muslimana u Evropskoj uniji potie iz njenih izvora, meutim jerusalimski JCPA institut navodi, da muslimana u EU ima 25 miliona te da su vea opasnost nego to Evropljani misle! Valja se okrenuti drugoj strani, onoj koja trai argumente suivota. Egipatski predsednik, Hosni Mubarak, poslao je sredinom juna meseca pismo svim znaajnijim medijima u svetu u kojem pored ostaloga pie: Islamska vera priznaje, prihvata i veruje u istinu da dve nebeske religije prethode islamu: judaizam i hrianstvo... Kuran propoveda da pravi vernici ne prave razliku meu Boijim prorocima. Za muslimane je Avram, patrijarh svih triju religija zato to je, prema Kuranu, bio pravi vernik kao Noje, Jakov, Mojsije i Hristos... Po mom miljenju ne postoji sukob civilizacija ili religija nego sukob interesa. Grupe politiara u traganju za dominacijom i destrukcijom od religija ine svoje taoce i instrumentalizuju ih u cilju ostvarivanja svojih ciljeva. Nasuprot takvom stavu kanadski novinar Mark Stein, iskoio je iz anonimnosti i postao diva zapadnog novinarstva tezom da e muslimani osvojiti (prvo) Evropu u nekoliko narednih decenija. Poao je od Gadafijeve tvrdnje da mnogi znaci govore kako je Alah osigurao pobedu islama u Evropi. Zatim je na bazi statistika o natalitetu skrojio sledeu sliku: Somalija ima stopu nataliteta od 6,76, Avganistan

49

6,69 a Jemen 6,58 to su najvie stope na svetu, a sve tri zemlje su muslimanske. Najviu stopu nataliteta u Evropi ima Albanija, opet muslimanska zemlja. Prosena stopa nataliteta u Evropskoj uniji je 1,4 indeksna poena, ali je kod muslimanki koje ive u EU stopa 3,5 odsto. Zakljuak je da jednu treinu novoroenih Evropljana ine mali muslimani, kada porastu oni e viestruko ubrzati stopu rasta. Kolika je vrednost te teorije vidi se iz teze o nasleivanju vere. Mlade generacije muslimana vera zanima uglavnom kao i njihove francuske ili nemake vrnjake. Za branioce vere uputno bi bilo da se zainteresuju za talas dobrovoljnog pokrtavanja hriana u islam. U Italiji, na primer, takvih konvertita ve ima oko 70.000 i oni vode veinu islamskih zajednica na italijanskom tlu. Sve opskurne i ksenofobne raunice polaze od islama i muslimanskog sveta kao statine i kompaktne zajednice, to ni sluajno ne odgovara injenicama. Prvo, svedoci smo surovih razraunavanja sunita i iita, valja njima dodati i vahabite, koji unose u sukobe jo veu dozu verske strasti i surovosti, pa zatim razluiti jesmo li za vernike ili laike u Turskoj, jer nobelovac Orhan Pamuk, na primer, pie: Zapadna tampa opisuje islamske vernike kao loe, a laike kao dobre. Ali nije tako! U Turskoj deo laika ine faisti sa krajnje desnice, dok vernici najee zagovaraju liberalne poglede kao demokrati u Evropi... Sve individue su jednake u celom svetu. Taka. Ako prihvatimo taj koncept moemo razgovarati o vrednostima i nijansama... Mene razbesni kada moju zemlju automatski svrstavaju u islam, a islam u terorizam i kamikaze. Taj klie, primenjen na bilo koju islamsku zemlju, opasan je po suivot izmeu razliitih religija. On je proizvod amerike politike, koju na alost prihvata i deo Evrope.

Satelitski islam
Zato Evropa zna za Homeinija, a ne i za Amr Kaleda televizijskog sunitskog propovednika koji pleni panju miliona muslimana od Kaira i Amana do Evrope i Indonezije? Taj bivi raunovoa ima najvie uspeha kod srednje klase zato to ne nosi ni bradu, ni galabiju, ni sablju, nego u dinsericama, uz dosta humora, propoveda islam koji priznaje emancipaciju ena (istina do odreene mere). Njegov Alah ne kamenuje grenike, ne regrutuje dobrovoljce za sveti rat. Jedni ga smatraju prosvetiteljem drugi perfidnim agitatorom integralizma. Takozvani satelitski islam bukvalno je preslikan ameriki model verskog TV propovednitva i svog drugog eksponenta ima u Jusufu Karadaviju, rektoru islamskog univerziteta u Kataru, koga jedni smatraju reformatorom a drugi jeretikom. Karadavi estoko osuuje ubijanje talaca i navodi primere iz 11. veka, kada su muslimani odbijali da istom merom odgovaraju na zverstva krstaa. Istina smatra legitimnim operacije Palestinaca... Tu su zatim Kalid Al Guindi, Al Habib Ali, Safvat Hegazi i mnotvo manje vanih sa lokalnih TV koji ne dospevaju na satelite Al Dazire i Al Arabije, TV Abu Dabija, Libana, Dubaija, Egipta i saudijski MBC. esta tema propovedi je drutveni poloaj ena po islamu. Nema sumnje da je on realno jo tei nego to su ideoloke (religijske) pretpostavke za njega. Meutim, pogrena zapadna taktika koncentrisanja na tradicionalnu ensku odeu, dakle spoljni detalj, prouzrokovala je da su devojke od Sarajeva do Pariza i Tunisa poele da nose razne nikab, hidab, burke i adore, odnosno zarove i ferede. U Tunisu je lako susresti majku koja ide u farmericama sa erkom koja je zarom pokrila glavu. Muslimani su u previranju i treba im pokloniti vie razumevanja. Meu enama procenat nepismenosti je 47,5 a meu mukarcima 25,6 odsto, u srednje kole upisuje se za 4 odsto manje devojaka nego deaka, a na fakultete dospevaju podjednako. Ameriki asopis Forbes 2006. godine doneo je listu najuspenijih ena u musli-

manskom svetu. Karakteristina je opaska da ene u Saudijskoj Arabiji ne smeju da voze auto, ali zato mogu da vode kompanije iji se berzanska vrednost rauna milijardama dolara. Te ene su najee direktorke banaka i investicionih fondova, zatim vode arhitektonske i dizajn centre, visoke kole, industrijske i trgovinske kompanije i centre... Najuspenija od njih, Lubna Al Olajan, vodi porodinu finansijsku instituciju sa 40 banaka vrednu 7 milijardi dolara. Da ne nabrajamo. Ima ih, e ne nije ih mnogo, ali jesu nekakve laste koje predskazuju prolee. b e li lje nja a os o i u Kontrasta radi navedimo da ne zaboravljamo na mranu stranu musliamo alnog m je mog S on manskog sveta terorizam. Pre dve godine Zingmund Bauman, profesor da rac i i l jaj u r o p a u Varavi i Lidsu, je u Modeni prezentirao svoju studiju rtvovanje sebe z a m t a E v u religioznoj tradiciji. Najmraniji vid samortvovanja kamikaze kako i s ime kae, nije patent nacije smrti kako umeju da zovu muslimane. Pitanje je samo uslova, stepena razvoja, oseanja ugroenosti i moi da se uzvrati da bi neko bio heroj ili muenik. Heroj je onaj koji ginui ubija to vie protivnika, dok muenik u principu izbegava smrt drugih da bi dokazao uzvienost vere ili ideje za koju umire. Ko bi danas pita se Bauman bio u stanju da umre za Baroza ili Solanu. Ideolog savremenih kamikaza bio je Abdul Aziz Rantiz, jedan od voa Hamasa, ubijen u raketnom napadu izraelske avijacije, njegova je formulacija sledea: Upotrebljavamo kamikaze, jer nemamo ni F-16, ni Apae, ni tenkove, ni rakete. Paklena racionalnost te raunice prema podacima vedskog instituta za mir je: jedan kamikaza kota u proseku 190 dolara (obuka i eksploziv) i nanosi esto milionske tete. Prema italijanskim izvorima atak na karabinjersku kasarnu u Nasiriji, u kojem je poginulo 17 vojnika kotao je irake pobunjenike 300 dolara, koliko su dali vozau cisterne pune goriva da se sjuri na kasarnu. Postoji i ona lepa strana racionalnosti pripadnika islama. Oni su izmislili algebru i geometriju, postavili temelje moderne astronomije, oni su 954 godine pre Slavoljuba Penkale napravili nalivpero, zatim sapun, vetrenjau, niz hirurkih instrumenata, kafu, vrtove, ah, odnosno toliko stvari da je prole godine u Londonu organizovana izloba 1001 pronalazak - koji su muslimani podarili oveanstvu. Kao i svi pripadnici ljudske rase i oni imaju i dobrih i loih strana. Danas kasne u tehnolokom napretku i pokuavaju da ga stignu (Iran) na najpogreniji nain atomskom bombom. Zato? Kao i ono sa kamikazama i to je pokuaj odgovora na suprotnu stranu koja im pokazuje da nasilje nije prestalo da bude glavni argument komuniciranja u svetu. Zapad i hrianstvo, koje oliava Amerika, jo uvek za meunarodne politike probleme ima jedan imenitelj rat. Nenasilje, elja za mirom, ljubav prema blinjem, tolerancija nisu ovladali bespogovorno ni trima jednoboakim religijama, u kojima su zapisani kao svetinja. (B&F broj 37, novembar 2007.)

5

Verski turizam: U ime bogova

rema prognozama strunjaka, 2020. godine svetom e se muvati 1,6 milijardi turista, od kojih e 10 do 15 odsto initi turisti sa definisanim verskim ciljem. Danas se to zove verski turizam, a zapravo je koren svekolikog turizma koji postoji. Ako iskljuimo ona beslovesna potucanja u doba hordi, prva ciljna kretanja, i to esto masovna, bila su usmerena prema svetilitima i svetim gradovima irom planete. Valja proitati izvrsnu knjigu Hodoasnici neba i zemlje Filipa Davida, pa stei utiske o prvim turistima na zemlji. Mnogo, mnogo kasnije, oko 1850. godine engleski monasi su se setili da hodoasnicima valja ponuditi i malo ljudske panje, jer je njihov dolazak do manastira ve dovoljno samokanjavanje. Tako su nikli hosteli pretee log dananjih hotela skromne manastirske zgrade izdeljene u soe p r o t urizami e din bike, u kojima e vernici moi da se na miru mole, odmore i d s r ka d a s e e n o v i r a n O , r za to plate ako imaju ime. v e ka u k t a v a , t a j u nt e : Od sredine prolog veka, kada se turizam zahuktava, renovirani ah e li p o s a s t ude n o . z t i hosteli postaju svratite za studente: malo, udobno i jeftino. U pohos at i t e zno i je f t odina slednjih pet godina oni ulaze u modu kao rimejk prolosti i esto s v r o , ud o b h p e t g ao pruaju utoite porodicama, sportistima, pa i poslovnim ljudima u ma l o s l e d n j i m o d u k udobnim prostorijama za jednu do 10 osoba. U Ljubljani je zgrada U p u l az e u l o s t i i i t e naputenog zatvora pretvorena u hostel, na kojem su namerno ouvao n i j k p r o a j u u t o i s t i ma , r i m e t o p r u , s p o r t i ma u ne gvozdene reetke na prozorima i vratima. U Trstu je vojna kasarna e s d i c a ma n i m l j u d ma z a doivela istu sudbinu, a uz mnotvo crkvenih prostorija koje su skromni p or o p os lov os t or ija i jeftini hosteli, niu nova zdanja kojima ne nedostaje i doza luksuza i adep a i b nim p r o s o b a kvatne cene. Davno je prolo vreme kada su se, kao u filmu o Konanu, houdo u do 10 doasnici potucali pustoljinama u potrazi za svetim gradovima. Na internetu je dn se lako moe nai spisak svetih gradova, kojih, ponimo od A, u Australiji ima 3 i pripadaju Aboridinima, budisti ih imaju 9 irom Azije, rimokatolici 11, pravoslavci takoe 11, pripadnici hindu religije 28, muslimani 3 zajednika, te 6 iitskih i 7 sunitskih, intoisti 5 i da ne nabrajamo vie, ali uz napomenu da je meu tim gradovima najmlai Virtemberg, rodno mesto Martina Lutera - stecite protestanata.

Dosetljivi studenti
Meu svetim gradovima najsvetiji je Jerusalim, s obzirom da se oko njega otimaju pripadnici sve tri monoteistike religije. To otimanje, ubijanje i neprekidne pretnje nisu prepreka za reke vernika koji tu dolaze na had, ali u znatno manjem broju nego to muslimani dolaze u Meku. Nepisana je obaveza svakog muslimana da jednom u ivotu obie Muhamedov grob. Budui da muslimana ima neto preko 1,2 milijarde, jasno je da Meka predstavlja epicentar svetskog verskog turizma. Kroz taj grad godinje proe vie od 3 miliona hodoasnika. Postoje tano odreene kvote koliko ih iz koje zemlje moe doi, koje odreuje ministarstvo za had Saudijske Arabije, izazvavi pre dve godine estoke proteste Pakistana to mu je odobreno samo 160.000 posetilaca. ak i tako ogranien broj, naalost uzrokuje na desetine mrtvih u guvama. Pravi verski turizam, po svim standardima delatnosti, je novijeg datuma. Hriani, pre svega katolici, decentralizovali su svoja hodoaa pa pored sedam crkava u svetom gradu Rimu, kojima je papa Pavle II pridodao i crkvu svetog Sebastijana, postoje jo 22 sveta mesta, meu kojima su najpoznatiji Lurd u Francuskoj, esta-

hova u Poljskoj i Meugorje u Hercegovini. Formalno, Meugorje nije priznato kao sveto mesto, jer je komisija verskih strunjaka 1986. godine donela zakljuam , ak da nema verodostojnih dokaza da se tu desilo udo to je preduslov. u r i z i ma ki t Meutim, od trenutka kada se Gospa ukazala dvema devojicama do v e r s t a nd a r d i j e g i odluke komisije proteklo je pet godina, za vreme kojih se posao uveliko P rav v im s je no v p o s t nos t i, razgranao. Pet hercegovakih sela Bijakovii (iz kojega su devojke to su d e la ugledale Bogorodicu), Meugorje, Vionica, Miletina i urmanci, postali su, zahvaljujui hodoasnicima, praktino jedan grad pun hotela, pansiona, restorana i trgovina. Prvi biznis su tu napravila dva studenta iz Zagreba, koji su jo na samom poetku, kada u hercegovakom kru nije bilo ni drveta da se ovek iza njega zakloni, dovukli tri kamp prikolice pregraene u hemijske mini klozete i svaku upotrebu naplaivali po tada vladajuu jednu nemaku marku. Postali su bogatai pre nego to im se pojavila konkurencija.

dat u

ma

Verski Diznilend
Turizam je relativno mlada privredna grana. Rauna se da formalno na meunarodnom nivou poinje od 1925. godine kada je odran osnivaki kongres Official Tourist Trafic Association, koja e 1976. godine prerasti u Svetsku turistiku organizaciju sa 124 zemlje lanice. Prema podacima te organizacije 1990. godine bilo je u svetu 455 miliona registrovanih turistikih poseta, deset godina kasnije 687 miliona, a 2004. broj turista dostie 804 miliona. I kako smo naveli prognoza je i e v e v , pa da e se 2020. godine svetom muvati 1,6 milijardi turista. ic i s u v e r n z a v e r t it i Naalost, podatke o obimu ukupne potronje, odnosno prihoda od verI e t r o a is koris skog turizma nismo uspeli da naemo. Sigurno je samo da se ovaj vid tuv alj rizma poveava rapidno iz godine u godinu, pri emu u Kini, Rusiji i ostalim postkomunistikim zemljama bukvalno cveta. Nemajui sopstvenih svetih mesta, a imajui arku elju da komercijalizuje verska oseanja, Amerika je razvila industriju verski motivisanih proizvoda koja godinje donosi 8,6 milijardi dolara. Postoje Bude od okolade, krstovi od marcipana, video verski ratovi, Salvation Moutain - itava planina pretvorena u neto nalik na verski Diznilend, razglednice na kojima Hristos, kao u stripu izgovara da eli sve najlepe ba onome kome tu razglednicu aljete, radio stanice koje i preko mobilnog telefona emituju verske pesme i propovedi... I vernici sve vie troe za veru, pa to valja iskoristiti. (B&F broj 23, septembar 2006.)

to

5

Papa je mrtav iveo Papa!

arafrazirana francuska izreka (o kralju) nikada nije tako upeatljivo dominirala jednom smenom vlasti, kao nedavno u Vatikanu. Papa Jovan Pavle II ispraen je kako je zasluio. Bio je zaista poslednji velikan XX veka i to su ljudi umeli da cene i potuju. ak su i nae novopeene evroulizice na trenutak pomislile da je centra EU u Vatikanu, a ne u Briselu. Vrativi se sa sahrane pape Vojtile, mitropolit Jovan je rekao da smo pogreili to nismo za ivota pozvali tog Papu da poseti nau zemlju. Ko je to pogreio kada se zna da su kod nas drava i crkva srasle skoro kao u Iranu. Makar i naknadna pamet nije na odmet. Ista ona masa koja je plaui nosila transparente Vojtilu za sveca odmah, samo nedelju dana kasnije ozarena i razdragana vikala je kardinalu Racingeru, tek postalom papi Benediktu XVI iveo Papa! Ako Vojtila nije uspeo da ostvari svoju ivotnu elju da uspostavi bratpeo e u s i v o t nu ske odnose sa pravoslavcima, i kako tvrdi mitropolit Jovan, moni j ojt ilai s v oju v i lio se svakoga dana za patrijarha Pavla jer je iskreni vernik i V A ko s t v ar p o s t a s a asketa, otvara se mogunost za zbliavanja makar danas sa da o u da u s od n o s e ako novim Papom za koga ruski crkveni veledostojnici tvrde da e l j t s ke i ma , i k v a n , nam je blizak jer je konzervativan kao naa crkva. Hoe li ih b r a o s la v c p o l i t J o dana ozariti ili razoarati videe se vremenom. Iz suzdrljivih komenp rav i mit r o ako ga a j e r j e tara o novom Papi iskoile su samo britanske novine nazvavi ga t v rd io s e s vha P av l ke t a , Boijim rotvajlerom. Ogroman publicitet dat smeni u Vatikanu m o l at r i jar ni k i as o s t govori pre svega, kako katolika crkva ima veliki moralni uticaj u z a p e n i v e r o g u n ka r svetu i kako ga je stekla borei se bez taktiziranja za mir meu ljudii s kr r a s e m n j a ma a p o m ma. Tu vrednost, kojoj je i sam doprineo, sadanji Papa pokazuje da o t v a b li av a o v im P e ni eli da ouva i produbi. Samo dva dana nakon inaugurisanja poslao je z a z as s a n ki c r k v e da poruku Jevrejima da eli da i dalje produbljuje dobre odnose sa njima dan o ga r u s ic i t v r d j e i rekao da se iskreni vernici prepoznaju po odnosu prema Jevrejima. z a k d o s t o j n z a k j e r na a Nedelju dana kasnije njegovoj misi u crkvi Svetog Petra (prvoga pape) v e l e j e b l i a n ka o nam e r v at i v prisustvovala je brojna delegacija muslimanskih velikodostojnika, koja je k o n z a . dola na razgovore o saradnji. Pravoslavci i dalje kasne. crkv Nagaanja o novom Papi, ne zaboravimo da je on kao kardinal devedesetih napisao tekst Dominus Jezus u kojem govori o superiornosti katolike crkve, dobrim delom otklanja nekadanji milanski kardinal Karlo Maia Martini, najozbiljniji progresistiki protivkandidat Racingeru za mesto pape. Taj mudri, moderni i odmereni arhiepiskop obrazlae zato je od protivkandidata postao najvei zagovornik Racingerovog izbora: Siguran sam da e nas Benedikt XVI sve brzo iznenaditi ruei stereotipe On je obraden humanizmom, ljubaznou, plemenitou i sposobnou da saslua drugaije miljenje. Bili smo i ostali razliitih nazora, a njegova je definicija da se te dve pozicije ne iskljuuju nego, naprotiv, dopunjuju, inei kompleks slobodnog uverenja. Jedno od prvih javnih obraanja Benedikta XVI bilo je upueno novinarima. Nije kao Vojtila 1978. godine zaao meu njih da aska sa svakim ponaosob, ali je uputio bitnu poruku: Etika odgovornost vaeg posla je ogromna. Posebno kada iskreno tragate za istinom, jer se time brani dostojanstvo ljudi. Samo je hronologija zbivanja stavila novinare ispred dravnika kojima je Papa poruio: Ne bojte se gubitka vlasti. Potujte Hrista i on e vam pokazati put izvan korupcije, izvrtanja znaenja pravde i pomoi vam da gradite pravedno drutvo. Njegov prethodnik je jo 1991. godine u jednoj encikliki o dostojanstvu rada napisao: Ne moe se drutveni prosperitet i rast ostvarivati na tetu ljudi i naroda.

Ako liberalizam ili bilo koji drugi ekonomski sistem privileguje samo vlasnike kapitala i ini od rada samo instrument proizvodnje, onda on postaje izvor tekih nepravdi. Te rei citirali su italijanski industrijalci u svom predlogu da se papi Vojtili dodeli sledea Nobelova nagrada za ekonomiju! Njegov naslednik jo nije govorio o ekonomskoj strani savremenog drutva. Ima vremena i nade. (B&F broj 7, maj 2005.)

Papa u staklarskoj radnji

a masone godina poinje jesenjom ravnodnevicom ekvinocijem, kada se okupljaju sveano da bi raspravljali o najvanijoj temi tog asa. Ove godine Velika loa Orijenta (italijanska) poziva laike na odbranu. Klerikalci sa desnice (teokon) i oni sa levice (teodem) dobijaju isuvie prostora i uticaja uvlaei zemlju u sve vri zagrljaj crkve. Veliki majstor, ugledni advokat Gustav Rafi, kae govorimo o laicizmu koji se odupire i eli da izbegne da dravni zakoni budu podreeni teolokoj viziji drutva. i ka a o la ana s Rasprava se zapravo svodi na nicanje nove Demokratske partije i, k as onzac ija , d e nt na ujedinjavanjem levice (DS - Demokrati sa levice) i centra (MargeriM ni ar o r g a t r a n s p ka , ta najvei od 16 izdanaka iz nekadanje demohrianske partije) v r l o b odar s a t r e b a u kojoj klerikalci i iz jedne i iz druge struje ele da ve pri osnivanju i s l o t raj u d od nametnu buduoj partiji bespogovornu odanost Crkvi. Masoni, kao s ma s a v a t i i j e b a r i c a laika organizacija, danas vrlo transparentna i slobodarska, smatraju s p a i ka l i z a c j e d e s n i l a da treba spasavati od klerikalizacije bar levicu, ako je desnica ve nepokle r u , ako t no o t vratno otila pod skute Crkve. l e v ic ne p o v r a Cr k v e Vatikan pod Benediktom XVI nije vie onaj, koji je pod Jovanom Pavlom v e s ku t e II iskreno zapoinjao dijalog sa svim drugim religijama i od ega je ostao p od samo Ekumenski sabor u Asiziju, kao priseanje na versku toleranciju i elju da se religije i crkve stave na elo borbe za mir. Sve ee i sve agresivnije Vatikan pokuava da utie na pitanja laikog drutva kao to su bioetika, vetaka oplodnja, seksualna tolerancija, osporavanje teorije evolucije, kolstvo, pa sve do otvorenog poziva vernicima da ne glasaju za levi centar prilikom poslednjih izbora u Iatliji. Poslednji u nizu konflikata izbio je sredinom septembra kada je papa Racinger, tonom zadrtog teologa, podigao islam irom sveta na noge. Polazei od teze da se dijalog moe voditi samo ako se izrekne cela istina, dakako istina kako je on vidi. Citirao je vizantijskog imperatora Mihajla Paleologa, koji se obraa jednom muslimanskom izaslaniku reima: Pokai mi to to je Muhamed doneo novo i nai e samo rune i neljudske stvari. Da bi pokazao da taj citat nije omaka, dopunio ga je kombinacijom citata iz koranskih sura elei time da dokae kako je Muhamed bio blag i otvoren dok je bio slab, a proklamovao dihad kada se osilio. Na tu ekvilibristiku prvi je, veoma tolerantno reagovao, italijanski profesor i poslanik sa levice, Kaled Fuad Alam, poreklom iz Maroka, skreui panju Papi da je pripisao Muhamedu deo Korana koji je napisan 630 godina posle njegove smrti. Naime, sure iz Korana dele se na mekanske, koje je pisao sam Muhamed, i medinske koje su pisali njegovi sledbenici puni mrnje prema krstaima koji su ih nemilice ubijali. Sukob unutar muslimanskog sveta bazira upravo na tom dvoj-

55

stvu. Liberalni, moderni i svetu otvoreni muslimani dre do prvog dela Korana. Sudanski teolog Mohamed Taha, predloio je da se zato Koran podeli na dva dela da bi se jasno znalo ta je Muhamed zastupao. Agresivni fundamentalisti, koji, ako se Koran podeli gube autoritet, obesili su Tahu 1983. godine. U tu komplikoliko vanu istoriju ukljuuje se Papa, kao kauboj, koji sve pripadnike islama oznaava o ko p a kao bed guys. Kao nedavno preminula Orijana Falai, koja je svoj opus s am a ji o s e de s v e pjomilje ni m im i g dovrila piui tri knjige mrnje i namernog izvrgavanja islama ruglu. s ko S e t ut a , na Nemogue je, meutim, da je Papa pogreio kako dobronamerno p P a v l e I I u s l i ma n o je n m oli pretpostavlja Fuad Alam, jer Vatikan ima izvanredne poznavaoce islaJ o v a anin u nu o i m g s e ma, za koje je to bukvarsko tivo. hr i t u , kle k j . D ijal o t o s e Demonstracije vernika irom celog muslimanskog sveta - koje koordinis v e p r o t a e b e i is ra jedino TV Al-Jazeera, jer muslimani nemaju centralizaciju vatikanskog za o nje od s tipa, to im Racinger zamera, smatrajui opet svoj model superiornim - nose po i ru i u sebi svaega od iskonske mrnje, do panike, neznanja i verske zaslepljet ako nosti. Ne smatramo da islam treba braniti, kao ni hrianstvo, meutim ako se traga za celom istinom ne mogu se zaboraviti krstaki ratovi u kojima su razjarene ubice, u boije ime, nemilice ubijali muslimane, jevreje, pa ak i lokalne hriane, ne tedei ni novoroenad. Sledi inkvizicija, pa nasilno pokrtavanje pripadnika drugih vera, to se islamu ne moe prigovoriti. Setimo se samo koliko je puta i gde sve papa Jovan Pavle II, najomiljeniji hrianin u muslimanskom svetu, kleknuo i molio za oprotaj. Dijalog se poinje od sebe i isto se tako rui. (B&F broj 24, oktobar 2006.)

lae li Papa?

itanje iz naslova bilo bi krajnje neumesno postaviti za trajanja ovanija Paola II, prisnije zvanog po laikom prezimenu Vojtia. Papa Jozef Alojz Racinger, posveen kao Benedetto XVI, meutim, nema tu harizmu i poverenje sveta. Ispitivanje javnog mnenja u Italiji pokazuje da je crkva meu institucijama tek na petom mestu, posle finansijske policije koju tresu skandali korupcije. To je ono to Benedikta mora da titi. Istovremeno alibi trai u manama drugih. Sve vie uplie crkvu i sebe u dnevnu politiku. Ide to dotle da je najnoviji vatikanski atak na nestabilnu italijansku vladu u mnogome doprineo da ona konano i padne. Vlada je na uljudan nain negodovala kada je predsednik kardinalske konferencije Banjasko, ustvrdio kako je vlada savetovala Papi da izbegne posetu Univerzitetu, odakle su mu stavili do znanja da je nepoeljan. Predsednik vlade i ministar unutranjih poslova zvanino i pismeno su objavili da nikada takvu sugestiju nisu uputili, tavie, da su garantovali Papi bezbednost bez obzira na mogue ispade. Prema TV anketama ispada da znatno vei procenat graana (67 prema 33 odsto) veruje doskoranjem premijeru nego kardinalima. Od kada je postao Papa, Alojz Racinger, svojim unjkavim glasom i elinom voljom pokuava da vrati crkvu na pravi put, kakvim ga on zamilja. Otvoreno u svojim propovedima (De Anelis) sa prozora rezidencije, malo - malo pa ustaje protiv mera kojima Italija pokuava da dri korak sa modernim svetom, poev

od prava na abortus, vetako oploivanje, ravnopravnost polova, razvod i laiku dravu. Kako uveni reiser Monieli kae: Postoji nesumnjiv pokuaj (Pape) da povrati antike privilegije pape-kralja. Poetak je njegova netrpeljivosti prema Hari Poteru (jo kao kardinal pisao je predgovor za knjigu koja Potera ocrnjuje kao otrov za mlade hriane) i o kojem je nedavno vatikansko glasilo Osservatore Romano organizovalo raspravu. Zatim je inspirisao akciju jednog preporoenog crvenog brigadistu da se bori za moratorijum na abortus, inae odobren jakom referedumskom veinom. Vrhunac je konflikt sa 67 profesora rimskog Univerziteta koji su pozvali na bojkot posete Pape, jer je rekao da je proces crkve protiv Galileja bio je razloan i pravedan, kao i da nauka ne spasava oveka, samo je u veri nada. Direktan atak na novoosnovanu italijansku demokratsku partiju (DP), koja uz leviare okuplja i najvei deo slobodoumnih vernika, zapoet je udarom na predsednika te partije Valtera Veltronija kojem je, kao gradonaelniku Rima, Papa u lice pred zvanicama rekao da mu je grad u tekom degradiranju. Pritom pa, o Pa m Rim decenijama nije beleio takav ekonomski, kulturni i naroista i je p o e r , s v oj e li nom to socijalni uspon, kao sada. Definitivno je koaliciji levog ad a g centra, koju vodi DP, zadat presudan udarac na kardinalskoj O d kjz Rac inlas om i a v rat i v im A l o a v i m g a v a d u t , ka k konferenciji tvrdnjom da je cela Italija u degradaciji i rasulu, unj k o m p o ku rav i p t v o r e n o to je inae teza desnice. Posle toga je usledila ostavka naeg v o l j u n a p l j a . O i ma oveka, Klemente Mastele, ministra u vladi, za kojega vai da c r k v n z ami o p o v e d r ozo ra radi ono to mu predsednik kardinalske konferencije doapne. ga o v ojim p r s) sa p malo pa Uzgred ta vlada je za socijalni poloaj najniih slojeva uradila u s A n e l i ma l o - k o j i ma vie nego bar pet vlada pre nje. No okosnica te vlade je demokrat( D e de nc ije , i v me ra a dr i m , ska partija, sklona modernom laikom drutvu. Zvui kao cinino r e zi aj e p r o t av a d s v e t o s , priznanje saoptenje kardinalske konferencije da njihova institucija u s t i ja p o ku ode r nim a b o r t u nema nita zajedniko sa padom vlade. I t a l k s a m a v a na n j e , v od Sveta, kojem i mi pripadamo, mogla bi se ticati tvrdnja objavljena posle k o r a v o d p r p l o i v a o v a , r az ekumenskog sastanka u Raveni oktobra meseca, kako su pravoslavne p o e t a ko o os t p o l crkve pristale na zbliavanje i Papu kao prvog patrijarha svih hriana. v e op rav n av u Bilo je neverovatno da se posle devet i po vekova od izme tako olako rav n ku dr postigne saglasnost. Po Berluskonijevom receptu: okiraj pa demantuj, dei lai mantovana je i ova vest, ali je politiki efekat postignut. Jedva doekan od vladike Artemija, deklarisanog protivnika ekumenizma, da izjavi: Ovakav vid ekumenizma ide na tetu istote pravoslavne vere i ne vodi zdravom ujedinjenju hriana. Papa koji je odluio da, po prvi put od drugog Vatikanskog sabora, sluei misu ponovo okrene lea vernicima, a lice oltaru, uneo je jo jednu simboliku koja objanjava (posluiemo se reima beogradskog profesora teologije Radovana Bigovia) da moderna drutva nisu antireligiozna ona ak stvaraju razne oblike sekularne religioznosti, ali su u velikoj meri anticrkvena i jo vie antiklerikalna. (B&F broj 40, februar 2008.)

57

Opet oni!

oar je nezaustavljiv? Moramo se spremiti za verski rat mnogo tei od onih koji su ve krvarili Evropu? Dijalog sa muslimanima je iluzija kakve blage due, ili jo gore, kakvog hipokrite? Ne verujemo. Ali znamo, ako su zaista islam i hrianstvo sudbinski odreeni da se sudare, mi emo bi e au izgubiti. Jer bismo u takvom ratu bili prinueni da napustimo i ais t a rat a , g mo z og vo negiramo nae principe otvorenosti i tolerancije na kojima se zasniva k o s o r j u n o v r az r e i i A v e v naa civilizacija. To je ovih dana napisao Luo Karaolo, osniva i glavni p r e d i u v e k n ko je p r urednik najuglednijeg italijanskog geopolitikog asopisa Limes, koji se ka o a a n j a : od prole godine tampa i na naem jeziku. Postoje samo dve mogunosti: nag o ! ili da on preteruje, ili da mi nismo svesni ta se oko nas dogaa. po e Ako smo zaista u predvorju novoga rata, bie kao i uvek nerazreivog nagaanja: ko je prvi poeo! Hoe li poetak oznaiti satanski crtei objavljeni u dotle nepoznatom danskom listu, ili e pak poetak biti 11. septembar 2001, ili stotine kidnapovanja i pogubljenja novinara, volontera, pijuna i trgovaca... Izbor je ogroman i svako ima mogunosti da bira. Eto krajem februara italijanski ministar za reforme Roberto Karderoli, jedan od voa ekscentrine Lege Nord, pojavio se na TV, razdrljio koulju i pokazao ispod, kao Supermen, majicu sa odtampanim karikaturama neprikosnovenog Alaha. U Bengaziju su, kao odgovor, buknule demonstracije u kojima je demoliran italijanski konzulat. To ipak nee biti poetak, jer doskora najlaikija muslimanska zemlje Libija, otvara svoj dosije: 1911. godine Italija je okupirala Tripoli, a 1929. kolonizovala celu zemlju... 7. oktobar je praznik - Dan osvete, koji poinje ponovo da se slavi. Taj maksi-facijalni hirurg, Karderoli, dospeo u politiku kao populistiki izdanak intelektualno najniih slojeva, proslavio se ve potpaljujui italijansku zastavu, kada mu je partija propagirala secesionizam, pozivao je na formiranje padanske autokefalne crkve, traio u skuptini uvoenje kastracije za pedofiliju, uvoenje obaveznog znanja italijanskog za strane radnike i pozvao Papu da formira krstake jedinice za ponovni pohod u odbranu vere. Formalno on nije makar ko, on je ministar u vladi jedne od sedam vodeih zemalja sveta. U daljem rasplamasavae no s u Hag u , nju poara mrnje pridruuje mu se Orijana Falai, verovatno najpoznatija u gu je gli nb e r mr nje , a s u di ir a publicistkinja u svetu. Preti da e, nakon svih antimuslimanskih knjiga i U N im je , p izjava, napraviti karikaturu Alaha od koje e se i muslimanskim nevernicie ja l o s t , ni s a ma prevrnuti drob. Za sejae mrnje sa druge strane oni su glasnogovornina u ci Vatikana, hrianstva, zapadne civilizacije. g la v Dovoljno je proitati knjigu Idemo na Zagreb, Neboje Jovanovia, pa osveiti iskustvo koliko je nemogue ostati normalan kada se ludilo razbukta. U Nirnbergu je sueno sejaima mrnje, u Hagu, na alost, nije, pa su digli glavu. Jedan od takvih je u Hrvatskoj uspeo da na sud izvede profesora Predraga Matvejevia, koji ga je nabrojao sa ostalim izazivaima rata. Matvejevi je osuen, a tuitelj Peorda, lei nanesene duevne boli. Oni protiv kojih je pozivao u boj u Bosni, nemaju patnje i boli mrtvi su. Lakoa sa kojom ljudi od uticaja (politikog i medijskog) provociraju na ubijanje izgleda da ih ini manje uviavnim nego kada piu kritiku nekog filma ili pozorinog komada. Prosto da ovek razmisli da li je sutina nae civilizacije zaista otvorenost i tolerancija, ili pak, pripadaju li ti crtai karikatura i pokretai verskog rata istoj civilizaciji sa nama. I na kraju, onaj jedini ko moe pobediti ekstremni i violentni islam jesu muslimani eljni da ne izgube voz razvoja, blagostanja i bar neke forme demokratije,

tako kae ve citirani Karaolo. Nama u uima odzvanja ve skoro zaboravljeni stih Pogledaj dom svoj anele. (B&F broj 16, mart 2006.)

Meanci

ostojao je jedan stari plakat, popularan u Americi tridesetih godina prolog veka, skoro koliko i onaj Ujka Sam, jaree bele brade, to poziva Amerikance da brane zemlju. Na tom plakatu nacrtana je bolniarka koja stoji nad kolevkama sa tek roenim bebama, uz to ide tekst: Tek roeni, a svi Amerikanci nemojte ih zaraziti rasnom ili religioznom mrnjom. To je neto iz onog vremena kada je Amerika imala zato da bude ideal celom svetu. Vremena su se promenila i dananja ideologija nosi naziv: teo. kon (teoloki konzervativizam) to ba ne podrazumeva Kju Kluk Klan, ali nedvosmisleno govori o hrianskoj supremaciji u svetu. Zbiva se to u zemlji na ijem je primeru ravnopravnosti svih rasa i religija smiljen socioloki termin melting pot (livarski lonac). Amerika danas vodi politiku da je ba briga za to ta drugi o njoj misle pa emo to i uvaiti smatrajui da smo dovoljno o njoj rekli. Za nas je ipak vano ta se deava u Evropi. Italijanski predsednik Senata i profesor filozofije, Marelo Pera, rekao je prole sedmice na skupu katolike omladine Italije: Ne elimo Zapad e sa c i j r d nim meanaca odbijamo multikulturalizam i relativizam. Istina neki e an o g crkveni velikodostojnici pokuali su da malo umekaju tu njen mis le no p it no i lih Te r m osm p r v ob omke b eg govu opredeljenost, meutim Pera je 2004. godine zajedno sa ne d v e nje m z a p o t o ht o no tadanjim kardinalom Racingerom, a dananjim Papom, napisao zna t r e b l j e n c a i au t j uga knjigu Bez korenova, koja je vatikanski umivenija rasistika teou p o e r i ka n a v a s a t o j e rija. Burni aplauzi 4.000 mladih vernika govori da pristaa njegovih A m n o v n i t . Ka o m z a i opredeljenja ima u ne malom broju. ta je to to navodi Italijane, s t a ine nt a s in o ni b e l c a o s l e u ijim ilama tee krv Arapa, Normana, panaca, Francuza i da ne k o nt lat b i o r t an j a p r e i p v an idemo unazad do Feniana, Grka i drugih, da ponu da razmiljaju o m u m ke u k u t i m , i o t r e b l j a a istoti, za poetak religije, a neminovno kasnije i rase. p o t o a . M e in je up e , kojim Termin meanci je sa nedvosmisleno pogrdnim znaenjem prvobitno c r nc , t e r m o z a p s an o v it i upotrebljen za potomke belih Amerikanaca i autohtonog stanovnitva sa t o ga as h od n da u s t juga kontinenta. Kao to je mulat bio sinonim za potomke ukrtanja belp r e v as a ne ca i crnca. Meutim, i pre i posle toga, termin je upotrebljavan prevashodno se r za pse, kojima se rasa ne da ustanoviti. Evropa, u svoj Ustav, koji istina jo nije ratifikovan, nije prihvatila da stavi odrednicu o hrianskim korenima. U nekim od njenih lanica procenat imigranata ide i do 8 odsto ukupnog stanovnitva. U Nemakoj danas samo Turci ine 2,7 odsto stanovnitva, a da niko od njih ne eli da bude pokrten, iako hoe da se pridrui onima koji su ve stekli dravljanstvo EU. U Italiji je procenat upola manji, meutim, 1960. godine u toj zemlji bilo je 4 odsto meovitih brakova, prole godine je taj procenat narastao na 15 odsto. To je opasan izvor meanaca. Statistika, s poetka godine to i potvruje. Godinama su Italijani oajavali to im stopa prirataja stanovnitva neprekidno opada. Prvi put poetkom ove godine statistika je obnarodovala da je dolo do pozitivnog prirataja stanovnitva. Meutim, odmah je i relativizova-

59

la pojam pozitivno konstatacijom da ako se iskljue deca imigranata, prirataj pravih Italijana je i dalje negativan. Prebrojavanja su poela na kontinentu gde smo videli ta znai kada se proklamuje istota arijevske rase. Danas to ne mora, i ne moe, imati te dimenzije, meutim krize ekonomije, politike, morala... povoljno su tle za ultrakonzervativni populizam. Progres neminovno namee multikulturalno opredeljenje. Evropa je bila uspean melting pot pre nego to je otkrivena Amerika, u koju su pohrlili svi od bumana do baibizuka, stvarajui njen nezadrivi uspeh. Ideologija istote (vere, nacije, rase) nikada i nigde nije donela nita dobro, emu smo i sami svedoci. U vreme globalnog sela bilo bi komino, da nije tuno, misliti na takav nain. istota znai zatvaranje, a to ne ide sa progresom. Mogue je zaustaviti progres na neko vreme, ali to kota strahovito mnogo, emu smo takoe mi svedoci. (B&F broj 11, septembar 2005.)

Istanbul was Constantinopole...

d kako je Papa Urbano II pozvao 1095. godine hriane u Prvi Verski rat, malo je koji papski gest izazvao toliko panje koliko nedavna poseta Benedikta XVI Turskoj. I ovaj sadanji, kao i onaj od pre 911 godina krenuo je na Bosfor nepozvan i nepoeljan. Nije problem to ga je policijski zid sve vreme titio od uspaljenih Sivih vukova i drugih zagrienih protivnika hrianstva, nisu problem ni transparenti na svakom koraku: Papayi istemioruz (Papa je nepoeljan), problem je moe li se silom otvarati dijalog i praviti prijateljstvo. Isuvie su svei Racingerovi gafovi u odnosu na islam i Tursku, da bi makar protokolarno mogli biti preutani. Komino je kako su se turske politike linosti razbeale po svetu kako ne bi morale da se susretnu sa Papom. ak su gradonaelnik Istanbula Kadir Topbas i ministar vera Mehmet Ajdin, uspeli da umaknu. Novinske izvetaje da su se r ko turski premijer Erdogan i Papa sreli na kratko u aerodromskoj zgrai M a c k n j ig e d i na l i t v rd a di, premijer je demantovao kasnije tvrdei da se nikada nije video a k o a n i , p i s i j a , k a r u K i t uivo sa Papom. Tu sledi reenica koju je napisao Predrag MatveD am ija par me aju nje jevi: Nita slino ne bi bilo mogue da se desi njegovom prethod B o ir e k t n o unu t ra r oz niku Jovanu Pavlu II. Karol Vojtila je u Istonoj Evropi nauio kako s e d j a n s ke i d a k u ka k o a se treba ponaati u sloenim i tekim situacijama. Napisao je to kada i t a l i a r i t e e w p o ka d a p r a v je Racinger, uz tvrdnju da dijalog mora da poiva na strpljenju i istini s t v it y s h o a izgle citirao Mihajla Paleologa, odnosno njegovo runo miljenje o Muhamedu r e al r e b al o d dr av a i ispremetao koranske Sure. b i t a n s ka hr i Medinske Sure pisane su nakon Krstakih ratova u kojima su, kako se tvrdi u jednoj naunoj emisiji BBC krstai pod zidinama Jerusalima kuvali i jeli novoroenad kako bi zastraili branioce grada te ubijali sve ivo muslimane, Jevreje i tamonje hriane. To je deo istine za muslimane, za one koji su vekovima posle smrti Muhameda pisali naknadne delove Korana. To je ono o emu je Veliki Muftija Ali Bardakoglu eleo da raisti sa Racingerom. Politiari su izbegli susret kako ne bi pruili priliku Racingeru da olako spere svoje, iz vremena dok je jo bio kardinal, zagriene tvrdnje da Turska ne moe u Evropu, jer su evropski koreni hrianski. On je ondanje stavove, valjda u ime strpljenja i istine, olako

zamenio tvrdnjom sada da je Turskoj mesto u Evropi. Ponovimo ono ...nita slino nije bilo mogue da se desi Vojtili... Prvih dana 2004. godine tadanji kardinal Racinger i filozof Jirgen Habermas, obojica u detinjstvu pripadnici Hitler Jugend, vodili su na minhenskoj Katolikoj akademiji raspravu na temu: Zapad izmeu nauke i religije. Zagazili su duboko u etiku modernog drutva pa je Racinger izneo prvi put svoju omiljenu tezu da nove opasnosti Racionalizma imaju lice klonacije... hrianska Vera je vekovna racionalnost, apsolutna snaga priznata od svih... Nita slino iskljuivo ne moe se nai kod Habermasa. Naprotiv on smatra da uzajamno priznavanje graas t ao n o u g koda na vernika i onih koji to nisu jedino vodi dijalogu. Iz svojih premisa e jav v o ge r j V in ije amo Racinger izvodi svoju politiku tvrdog hrianstva i politikog uticaja in R ac i v D a ra . S ki preko predsednika Episkopalne konferencije kardinala Ruinija. Kako p r o t r i P o t e ide o l o j av i r at tvrdi Marko Damiani, pisac knjige Boija partija, kardinali se direktno i Ha m e r e n e da o b meaju u italijanske unutranje stvari teei da kroz reality show pokau ne od o s mo a kako bi trebalo da izgleda prava hrianska drava. Ruini otvoreno poziva z an e nja am graane da ne glasaju za one koji se zalau za abortus, vetako zaee, vetr seksualnu toleranciju, laiko drutvo... formiraju teodem frakciju na levici, koja iz demokratskog bloka treba da istisne nevernike. I preko svega Racinger je javno ustao protiv Da Vinijevog koda i Hari Potera. Samo neodmeren ideoloki zanos moe da objavi rat vetrenjaama. U tom kontekstu uz preutanu konferenciju, koju su samo nedelju dana pre Racingerovog odlaska u Istanbul u istom gradu organizovali Kofi Anan, Zapatero i Erdogan na temu Zajednica civilizacija sa usvojenim tezama kako postepeno otklanjati konflikt izmeu islama i hrianstva teko je zamisliti ita drugo do nepoverenja u Turskoj. A u tu zemlju je Papa doao na poziv pravoslavnog verskog voe Bartolomeja I, to Istanbul jo uvek smatra Konstantinopoljem. Bilo bi to sasvim normalno da iza ne stoje netrpeljivosti. Krajem pedesetih godina bila je popularna pesmica ansambla Four ladys iji smo poetak uzeli za naslov, a kraj ostavili za poentu: Why did Constantinople get the works?/ Thats nobodys business but the Turks! To, da je samo turska briga ta e se raditi u Konstatinopolju, koji je danas Istambul. (B&F, broj 26, decembar 2006.)

6

Romologija
Auen romalen!

im reima koje znae Sluajte ljudi, Dragoljub Ackovi, naslovio je (1995.) svoju lepu, humanu i prisnu knjigu posveenu Romima. Sluajte! Jer samo nedelju dana posle najvee ovogodinje svetkovine romske, urevdana, koji oni svojim jezikom zovu Upasomilai i kada je svako od njih duan da se upita ta je uradio u svom ivotu, u Napulju, Rimu i Milanu zbili su se prvi pravi pogromi u ovom milenijumu. Sramota, ne samo za Italiju nego i za sav ljudski rod. Gorela su romska naselja, etiri u Napulju, po dva u Rimu i Milanu. Beale su ene sa bezbroj dece, male, musave, lepe, prestraene mrakom, plamenom i urlanjem izbezumljenih debelih napuljskih matrona. Uskakali su u svoje tricikle, u kojima nije bilo dosta mesta ni za njih, a kamo li za neto od one jadne imovine koju su napabirili. Gonili su ih i gaali molotov koktelima ana e r zir kratko oiani, nabildovani, ne ba fanatino beli rasisti, nacisti, olo. Jedan dis p je prekrasan narod Italijani, pokazao je da nije ni on imun na ljam. Ima lni j e v e t u ni de a Na j i j i na u s s v o j u p u s t i u ga svako, samo je pitanje kada e ti, kako ih Nemci zovu, halbtarkeri ma n r i s t i l a d a s e u r u j e m polusnani, osetiti da im je poputen lanac i da mogu da grizu. Pitanje is ko is t i ku o g o m , o dr ugi , je okolnosti hoe li nastupati kao fudbalski navijai, Arkanovi tigrovi ili l o g v i n u d r o r ad e j i rasisti to progone one koji su drugaiji. Italijanska desnica osvojila je vlast t r g o ud i na . T k v ar e ni obeanjem da e uvesti red i sigurnost. Obeala je da e proterati svakoga ili lj t iji i p o ko joj nije po volji. Obeala je da e uvesti specijalne komesare za Rome. Juve rini odredi rasista krenuli su pre policije da obave posao. Krenuli su, dakako, od najnezatienijih i pokazali svoje zube, krzave od otvaranja pivskih boca. Ne bih da veliam Rome. Nisam Saa Petrovi, kojem su posle Skupljaa perja rekli: E sad moe da nas zove Cigani ti si na!. Znam samo da je u pravu Ackovi, kad pie da nikada nije video Roma koji je osuen za teku proneveru, pljaku preduzea ili upad u platni sistem. Znam da vole svoju decu i stare kao retko ko drugi. Da li je iko video ostarelog Roma u starakom prihvatilitu? Za njih je neljudski odvojiti onemoalog od porodice. Najidealnije disperzirana manjina u svetu nije iskoristila svoju logistiku da se upusti u trgovinu drogom, orujem ili ljudina. To rade drugi, vetiji i pokvareniji. Svi znaju za Holokaust, a gotovo niko za Samudaripen, a znaenje je istovetno, samo to se druga re odnosi na

Rome. Niko nije pozvao nijednog Roma da svedoi u Nimbergu. I to je segregacija. A nikada taj narod nije ratovao protiv nekoga. Ne zato to nema dravu, nego zato to ne eli ni nju, ni nasilje. ke r oms Oni, kako je to jo Vuk Karadi zapisao, kradu, koliko da preive. Prosto a goniti njih govori vie o bedi progonitelja. Puka verbalna osuda 5 od ole t s t v u o as 3 n nasilnika od strane vlasti u Italiji podstakla je panske javne liod n i do p ui upisan kolu K de n nosti da taj atak na Rome nazovu rasizam! panci znaju o emu m la da ni j e ni h k o j i t o id e govore, u njihovoj zemlji ivi 800 hiljada, a u brojnijoj Italiji 160 nika lu. O d o 5 ods nja (za aju hiljada Roma. Problema sa neprilagodljivou Roma ima svugde, ko a aju , 6a ode lje ko dobij nu. ali ne stoji sistem iza toga. Evropska unija je opomenula italijansku p o h p e c i j a l n ) j e r t a ke i h r a vladu i gotovo. Jesu li zaboravili da je Italija u februaru 2005. potu s r dirane ud b e ni , i j i j e n pisala zajedno sa preko 100 zemalja Deklaraciju kojom se obavezuje r e t a p lat n o e ga c i j a da ne p u i v i da otklanja diskriminaciju i premouje jaz Roma i zajednice u kojoj b e s j e s e g r u i n a k ma d o i n a ive, da sledi dakle vie od opomene. Kod nas 35 odsto romske mladei I t o nit iv ni t ak Ro 65 god de f i n p o s t o p r e ko do punoletstva nikada nije ni upisano u kolu. Od onih koji kolu pohaj e da r o s t od aju, 65 odsto ide u specijalna odeljenja (za retardirane) jer tako dobijaju sta ta besplatno udbenike i hranu. I to je segregacija, iji je definitivni uinak da iv o nepun jedan postotak Roma doivi starost od preko 65 godina ivota. Postoji u Italiji hrpa knjiga napisanih o Romima; postoji grupa Stalker, iji je inspirator profesor Fraesko Kareri, napisao sjajnu knjigu Walkscapes i sa svojim studentima pomae Romima da planiraju budunost; postoje NVO, koje zduno pomau Romima; postoje brojni svetenici, zvani ulini, koji ak nomadski ive sa njima; postoje slobodne linosti koje su digle glas u prilog prognanima. Sve je to u redu, ali je muka ono to je Jirgen Habermas definisao: U naim sve bogatijim drutvima umnoavaju se etnocentriki odnosi graana protiv svega to je drugaije. A Romi jesu drugaiji. To im je sve to imaju. (B&F broj 44, jun 2008.)

Nimby

ilano je jedna od svetskih metropola, njegovi stanovnici su kosmopoliti. Do neke mere. Pojedinano svaki e se od njih sloiti da segregacija ne sme da postoji, da manjine treba da imaju moda i vea prava nego veina, da naroito treba zatititi one najslabije... sve dok pred njihova vrata ne doe neko od takvih. Ta strogo limitirana irokogrudost dobila je naziv nimby (Not in My Backyard ne u mom dvoritu). Naime, upravo traje akcija sakupljanja potpisa stanovnika Milana da se iz njihovog grada prognaju: rasisti bi rekli Cigani, umereniji Romi, a hipertolerantni NGO-ovci Nomadi, jer neki ne priznaju zbirno ime Rom, pa ostaju Sinti, Firauni, unti, Lomi, Jeupi, Guberti, Jenii, Kaldeui... Na obrubu velelepnog i kosmopolitskog Milana doiveli su da im 21. decembra bukne jedno, pa zatim 31. istog meseca, drugo naselje. Kao to uvek biva objanjenje se nae u romskoj nemarnosti, greju se kraj otvorenog plamena, ali prave podmetae poara znaju svi, ukljuiv i policiju. Uostalom za sluajnost je previe i to to su u isto vreme buknuli poari u romskim naseljima u Rimu i Napulju, gde je izgoreo jedan maloletni brani par. A talas kao da je stigao od onog Ambrusa u Sloveniji, gde su u novembru graani

6

vatrom eleli da prognaju Rome, ili Budimpete gde su im batinama i demonstracijama stavljali do znanja da su nepoeljni. Evropa je dobila dve nove lanice Rumuniju i Bugarsku, a valjda se tome niko nije obradovao kao Romi. Novine su izvetavale da su u bukuretanskim romskim predgraima danima trajale proslave povodom dobijene slobode kretanja irom Evrope. Rumunija, preciznije Transilvanija, je najkoncentrisanije pribeite Roma u svetu. ive na nain koji je inspirisao mnoge prozaiste, pesnike i muziare da u njihovoj patnji i veselju potrae sopstvenu izgubljenu slobodu. Inspirisao je i filmske dilere romskog folklora da na ciganskom jadu zarauju pare. Upravo se sa ulaskom Rumunije u EU poklapa distribuiranje francuskog filma Transilvania za koji muziku, scenario i reiju odradio izvesni Toni Gatlif. Vraki netalentovano uspeo je da ak i iz rudnika romske neobuzdanosti i rezignacije iskopa samo ono to pali, a film ini loim i nepotenim. Jakob Grobarov priao mi je kako je prestao da pie poeziju od kada mu je jedna mlada Romkinja, istaica u nekom domu kulture, proitala svoje stihove: istim, istim, istim / pustim metlu pa mislim. / Mislim, mislim, mislim / uzmem metlu pa istim. Genijalnost Roma, valjda je jedini iskreno razumevao i svetu pokazao Saa Petrovi u svojim filmovima. Evropa, uprkos veoma liberalnim propisima, koji predviaju posebne olakice u viznom sistemu za Rome, kao nomadski narod, sisteme socijalnih o ma s v e ma , slubi i pomoi, metode posebnog obrazovanja njihove dece... p r ko i p a , u p r o p is o s e b ne e mu realno ni malo nije oduevljena kada su se pred Romima saEv r oralnim aju p s is t svim otvorila vrata njene tvrave. Sva u propisima izdeklamol i b e p r e d v i v i z n o m ad s k i vana humanost pala je u senku ponaanja njenih graana. Od ko j i ic e u ao n o m c i jalni h onih u Sloveniji, koji su svojim grudima i kamenjem zaustavili o la k o m e , k e m e s o e t o d e predsednika Drnoveka, to je uoi Boia, krenuo da nekoliko z a R d , s is t mo i , m nja romskih porodica obraduje kontejnerima za stanovanje, do opakih n a r o b i i p o b r az o v a n o n i rasista u Italiji koji masovno pale romska naselja. Jedan od izrazito s l u e b n o g o e . . . r e a l na podlih naina gostoprimstva potekao je iz vajcarske, popularan p o s o v e d e c u e v l j e o m i ma meu segregacionistima i u drugim zemljama predvia da se za nomanj i h o ni j e od p r e d R rat a ma l s u s e o r i l a v de, na domak gradova, izgrade prava kamping naselja sa vodom, sanika d a v i m o t v v e tarijama, strujom i dakako solidnom ogradom. U njima Nomadi mogu s as e t v r a da borave, ali samo privremeno, jer onaj ko ostane vie od tri meseca, nje n zapravo nije nomad i biva proteran. Bogati bi rtvovali i vie samo da im se nepoeljni ne usele trajno. Mariela Mer, slepa romska knjievnica, opisala je u svojim knjigama kako je u toj uzornoj vajcarskoj, na osnovu zakona koji je vaio do 1973. godine, kao beba nasilno odvojena od majke, kao dete silovana, kada je to prijavila upravi sirotita, kanjena je elektrookovima zbog lai, a zbog insistiranja na kanjavanju silovatelja konano kao nepopravljiva sterilisana da ne bi raala sline. U Padovi je ve podignut jedan od sramnih zidova, koji odvaja Rome od ostalih stanovnika, u Milanu skupljaju potpise za proterivanje. Leo Longanezi, novinar i izdava napisao je: 1 budala = jedna budala, 2 budale = dve budale, 10.000 budala = istorijski inilac. Hoe li skupljai potpisa u Milanu dostii do istorijskog inioca? (B&F broj 27, februar 2007.)

u raljama marketinga

petak 30. novembar poslanika grupa Lege Nord (Severne lige), secesionistike i rasistike politike partije u Italiji, podnela je amandman na budet za narednu godinu kojem je nadenula ime Anti Ahmetovi. Zahtev podnosilaca amandmana je da se formira fond iz kojega e se obeteivati italijanski graani nastradali od imigranata, a prava namera je da se stekne publicitet na rasistikom raspirivanju straha od stranaca. Ko je taj Ahmetovi i zato njegovo ime? Marko Ahmetovi je Rom sa podruja bive Jugoslavije, neutvrenog sadanjeg dravljanstva, jer su mu dokumenti zastareli, iscepani i jedva prepoznatljivi. Na jednoj izbledeloj fotografiji, koju uva, vidi se kako vodi meku. Pijan do stepena gubitka svesti on je 2006. godine u malom mestu Apinjano kombijem usmrtio etiri mladia i devojke koji su se vozili na motoskuda terima. Nije imao pojma ta je uradio, a stie se utisak da ni trezan nije u stanju mo da razume tragediju koju je napravio. Sueno mu je i dobio je 6 i po godina ga , a v e i h o l o u s t an o av e l o zatvora, ali je do pravosnanosti presude puten na slobodu. Izvesni n e je p s a v ar at ara d o h le p e , p r o c e n Marko Fabiani, italijanski dravljanin, obavezao se da e mu biti tutor, t ij S ih p e da e d koji e ga primiti u svoju kuu i odgovarati za njegovo ponaanje. Lep i p s j e , p o r e t i ng a i j i m o gest budui da Ahmetovi nema nikoga svoga. t a ma r ke t r ag e d Ispostavilo se, meutim da je dotini tutor Fabiani, smislio kako da zgrne n e ke s e na pare uz pomo svog tienika. Stupio je u vezu sa Alesiom Sundas, vlaka k o i v a t i snikom jedne male marketinke agencije, pa su razradili plan. Nesreni z ara Ahmetovi dobio je ulogu, kako se to u marketingu zove, witness (svedoka) odnosno linosti koja privlai kupce. Sa njegovim likom lansirana je paleta proizvoda od naoara za sunce, mirisa, farmerki, dukseva i raznih drugi artikala koji su svi zajedno podvedeni pod naziv Linearom (Romska linija). Prvi proizvod iz te linije runi sat prodaje se ve preko e-Bay licitacija sa poetnom cenom od 159 evra. Ahmetovia su islikali na plaama, u gradskoj guvi, u luna parku, napravljen je video sa njim, uvek prepoznatljivim po bezizraznom licu i povelikom nosu. Za taj posao dobio je 40.000 evra plus porudbinu da napie knjigu, za koju e se cena kasnije ugovoriti. Dovoljno je videti fotografiju nesrenog Ahmetovia pa shvatiti da on nije u stanju ni da ispria bilo ta to bi moglo posluiti nekom pismenom da od toga napravi knjigu. On, koji je nekada vodio meku, sada je postao meka u rukama drugih. Sundas, ideolog marketinke kampanje smireno saoptava da je u pitanju njegov inovatorski pokuaj da od jednog ubice napravi zvezdu. Da je to njegovo zanimanje i ne smatra da bi se toga morao stideti. On je samo otiao najdalje. Pre njega je uveni vlasnih druge reklamne agencije Korona, platio jednom Tunianinu, kome su narkodileri iz protivnikog klana ubili enu i dete, da ga voda po diskotekama gde e za pare da deli autograme, zatim je dvema bliznakinjama platio 10.000 evra za ekskluzivno pravo slikanja i poziranja, a postale su poznate po tome to su napravile fotomontau sa tek ubijenom svojim prijateljicom i kao original tu sliku razaslale redakcijama novina. Kada je falsifikat otkriven one su postale slavne! Serija takvih dogaaja namee bojazan da smo pred novim talasom marketinga, koji nije pozitivno okantan kao nekadanje reklame Benetona, nego komercijalizacija tragedija i ubistava. Moda je to samo odjek onog okrutnog i odvratnog filma Borbe skitnica. Taj film poinje time to se njegov naslov utetovira jednom skitnici na elo, a onda se 50 minuta pijani kloari biju i prebijaju samo za flau pia i mogunost da se pojave na ekranu.

65

Stvar je psihologa, a moda i psihijatara da ustanove ta je, pored pohlepe, navelo neke marketingae da procene kako se na tragediji moe zaraivati. Da ustanove va os no ta je to to e navesti nekoga da kupi proizvod koji preporuuje jedan serijski mih j e s a o kr i l j e m o g ubica i hoe li to postati primer i za druge labilne osobe sa krajnje perije n Krunala , p od s hva e nit e t a i ferije ivota. Sutina je u tome ko su ljudi koje sve to privlai i koja je veza m o r a r ad n o , p u b l i c o b r o izmeu njihovog mozga i novanika. Neki marketingai jesu akali, ali oni n a k r a l i z ma u t i n a d to ne bi radili da nemaju trite za svoje ponude. Senzacije i bolesna elja za lib e e ne s l publicitetom dospeli su do perverznih granica kada uprkos netrpeljivost pres la v ma merama represije poinjemo da ih prieljkujemo. Krunjenje samih osnova morala, pod okriljem nakaradno shvaenog liberalizma, publiciteta i slave ne sluti na dobro. Prljavtina je univerzalna pa kao sa Ahmetoviem pa i potuljeni rasizam izbije na povrinu kao bestidna Linearom. (B&F broj 38, decembar 2007.)

Sporting life
Igra oko igara

ve to znam o etici i prijateljstvu nauio sam u sportu, izjavio je svojevremeno Alber Kami, nobelovac i nekadanji golman alirske fudbalske reprezentacije. Danas, koliko god se ljudi kojima je sport na dui trudili da ga ouvaju van drugih uticaja, isuvie je veliki informativni izazov borbe za primate i rekorde, da bi se politika i biznis liili svog pozamanog pareta medijskog kolaa. Sport, biznis i politika postali su nerazdvojni. Dolo je vreme za odbrojavanje do poetka Olimpijskih igara u Kini, gde e se od 8. do 24. avgusta sjatiti sav sportski i medijski svet uprkos tendencijama da se ovogodinji sportski kvadrijenale bojkotuje ili bar omalovai. Od Olimpijskih 1. 200na. igara 1984. godine u Los Anelesu, prvih po sistemu samofinansiranja, aj Ki n u e nu n o zna vie se ne zna sasvim jasno postoji li na Olimpijadi biznis zbog m et av r e uz je sporta ili obratno. Pekinkim igrama vie od biznisa dominira Z a sna je iz rimlje na s ku politika, pa ispada da su sportisti samo garnirung za kineski pogodi odine p t r go v in in je e litiko-ekonomski prodor u vrh sveta. Te g v e t s ku , a t aj as ov nij Za savremenu Kinu 2001. godina je izuzetno znaajna. Te godine u S niz ac i j u a T V m al s ko primljena je u Svetsku trgovinsku organizaciju, a taj in je praen o r ga e n j e n ko f ud bodine je na TV masovnije nego svetsko fudbalsko prvenstvo. Iste godine p r a s v e t s I s t e g v o na Kina je stekla pravo na organizovanje Olimpijskih igara 2008. Prvi put ne g o n s t v o . kla p r a p i j s ki h je zemlja, koja se izvlaila iz ideolokog mraka, gladi i zaostalosti stekla p r v e je s t e je O lim Ki na n i z o v a n 8 utisak da je relevantan svet prima u svoju zajednicu. Referenca za prijem orga a 200 bila je dokazana sposobnost Kineza da zasuu rukave u elji da dostignu ig a r razvijenije od sebe, da prihvataju pravila kapitalistike ekonomije i umeju vrlo efikasno da ih primenjuju, da kreu putem demokratije, u emu ipak kasne. Prosena godinja stopa rasta u toj zemlji vie od jedne decenije iznosila je preko 10% i to kada su druge zemlja bile srene ako ostvare petinu toga. Zadovoljstvo to je osvojila mesto u svetskom sportu poduprto je nevienim elanom da se pokae kako je Kina sposobna da dostigne same vrhunce kako u organizaciji najveih sportskih igara, tako i u takmienjima. Sedam godina od 2001. do 2008. proteklo je u paklenom tempu. Kina je postala najvei kupac sirovina i energije u svetu, do kraja decenije osvojie od Amerike neslavan rekord najveeg zagaivaa planete. Krenula je istovremeno intenzivno da obuava stanovnitvo da uva okolinu i izdvojila ogromna sredstva u tu svrhu. Tri godine za redom bila je poasni gost najeminetnijeg kapitalistikog skupa u Davosu. Kina je najavila

67

Kineski vek koji e poeti Olimpijadom. Svaka medalja ima dve strane, pa i kineska. Politiki sistem ostao je kruto jednopartijski, nenaklonjen religiji i pravima graana, masovne javne egzekucije kriminalaca prate graani i na televiziji, na internetu 30.000 cenzora kontrolie da ne promakne neko nepoeljno politiko geslo (softver za tu najmasovniju cenzuru na svetu napravila im je amerika kompanija Microsoft), vlast podrava krvave diktatorske reime u Burmi i Sudanu (Darfur) i ne daje autonomiju, odnosno samostalnost Tibetu. Poljuljana nomenklatura brani svoje pozicije zanemarujui demokratska pravila, ba kao amerika posle 11. septembra. Svi protivnici Kine jasno su shvatili koliko joj je stalo do organizacije i uspeha Olimpijade u koju ulae ogromna sredstva i angauje nevienu masu volontera i plaenih saradnika. Na milione Kineza pohaa kurseve engleskog jezika, graani ue kako da se ophode u javnom saobraaju, da obraaju panju na gradsku i linu higijenu, da budu ljubazni sve ono to smatraju da e ih pribliiti razvijenom svetu. Beskrajna je kineska elja da budu ravnopravni sa ostalima kako bi mogli da pokau da su u stanju da budu i bolji od drugih. Kina izaziva divljenje zbog ekonomskog uspeha, ali nikada nije tapana po ramenu kao, na primer, Rusija u doba Jelcina. Ona zasluuje pritisak javnog mnenja, ali i dozu razumevanja za injenicu da bi preslikavanje bilo iji model razvoja za nju znaio raspad, to verovatno i jeste elja nekih uticajnih krugova u svetu. Imajmo u vidu da je Kina danas zemlja koja poseduje najbrojniju vojsku u svetu, orbitalne raketne sisteme i tehnoloki prodire u sam vrh mirnodopske i vojne industrije. Dakle nije bezopasna, ali da je bezopasna pitanje je bi li u vaeim pravilima svetske igre uopte postojala. Njena najvea snaga, i najslabija strana u isto vreme, je njena veliina. Najlaki nain da je se podrije je raspirivanje nacionalizma medu stotinama nacija, etnikih grupa i religija u ilegali. Muslimani, Tibet, buntovne religije (Siantianizam i Falun Gong) ve pokazuju nestrpljenje, izazivaju uline sukobe i pozivaju na bojkot Olimpijskih igara.

Nasilje (ne)monih
Evo zato bi bojkot Kine, kombinovan sa intenzivnim insistiranjem na ljudskim pravima, mogao da ima porazan efekat po tu zemlju. Organizovane pod geslom Ekologija, tehnologija i narod, Olimpijske igre, u osnovi sportsko takmienje, pretvorene su u borbu za opti napredak. U taj poduhvat, prema procenama Goldman Sachs, Kina je uloila 1 odsto svog BDP. Juna Koreja je svojevremeno investirala 1,4 odsto, panija 2,9 a Grka ak 4 odsto svog BDP. Meutim, kineski BDP je daleko vei, a obim igara uglavnom isti i evo ta to znai: direktne investicije iznose 34,8 a indirektne 120 milijardi dolara. Toliko jo niko do sada nije dao, sem za ratove. Od tih para bie izgraeno 93 km autoputnih petlji oko Pekinga, 35 km novih ulica, rekonstruisano 105 km postojeih ulica; 60 projekata za zatitu okoline je u toku, a jedan od njih predvia da 100% gradskog smea bude tretirano, od ega 50% reciklirano; informatike tehnologije (optika vlakna kroz ceo grad) odnee 3,6 milijardi dolara; izgraeno je 9 miliona kvadratnih metara stanova i time je prosek od 14 povean na 18 m po stanovniku; za smetaj sportista izgraeno je 300.000 m ukupno, odnosno 22,5 metara za svakog sportistu; centar za smetaj novinara i njihov rad ima 400.000 m; izgraena je i jedna posebna klinika od 3.000 m namenjena sportistima, a kasnije graanima - o sportskim objektima nema smisla govoriti, videli smo ih ve i videemo ih tokom takmienja i verovatno se uveriti da predstavljaju arhitektonski vrhunac dananjice. Takav investicioni zamajac ne postoji nigde u svetu. On je doprineo da strane investicije uprkos tihom bojkotu u ovoj godini porastu za dodatnih 1,5 milijardi

dolara, da se ceo niz srodnih delatnosti, kao sto su turizam, mediji, trgovina, saobraaj... naglo pokrenu na nain koji e davati rezultate i posle Olimpijade. Sve zajedno oko 170 milijardi dolara uloeno je u poduhvat koji bi trebalo da usmeri Kinu nepovratno ka progresu. Bilo bi i vie da nije pokrenuta hajka bojkota i da strani sponzori nisu zaustavili svoje uee. Coca Cola, Kodak, McDonalds i dva najvea proizvoaa elektronike Panasonic i Sony pod pritiskom javnosti zakovali su svoje ekskluzivno uee na iznosu od 800 miliona dolara. Nema sumnje da bi bilo znatno vie, jer sem jednog proizvoaa energetskog napitaka, niko ne koristi ni onaj deo publiciteta koji je platio. Tokom evropskog fudbalskog prvenstva svakoga dana sa TV ekrana kipele su reklame Coca Cole, koja se hvali kako je sponzor tog takmienja, a o Olimpijadi za ije je sponzorisanje kompanija dala mnogo vee pare ni rei. Nasilje nemonih, razni No Global i slino danas su poduprti senzacionalistikom paranojom medija i logistikom podrkom raznih obavetajnih slubi, te izuzetno lako i efikasno deluju tako da se niko se ne usudi da ue u kotac sa njima. Pogotovu kada znaju ili procenjuju da iza grlatih demostranata stoje mnogo jai centri moi. Kina ima dovoljno istinitih i jo toliko iskonstruisanih zala u svom prtljagu da je lako moralnom osudom satreti svakoga ko pokazuje sklonosti da je javno podupre.

O sportu s ljubavlju
Francuski predsednik Sarkozi, prvi je nazreo da bi mogao dobiti koji poen ako se zbog Tibeta suprotstavi kineskoj Olimpijadi. Proglaavajui da razmatra mogunost bojkota, pokuao je da opipa puls javnog mnenja, odnosno isplati li se da insistira na toj opciji. Amerika, a zatim i EU su odbacile populistiki radikalizam. Jo vanije je to je Dalaj Lama pozvao sve zemlje i sportiste da nikako ne odustaju od uea, iako su protesti najvie inspirisani podrkom Tibetu u njegovoj borbi za samostalnost (ili veu autonomiju). Pitanje je da li francuski predsednik ta, i sve one pitbul i rotvajler javne linosti to jedva ekaju da na nekoga iskeze s p or ju je zube i ujedu gde je najbolnije, znaju da je Francuska na petom mestu u naga an na s e , u s t anre danjama i svetu po broju osvojenih olimpijski medalja. Hteli su pravo na uspeh da M a g z a l o s ka o i zv m p a n i u otmu jednoj generaciji, koja je unela mladost, upornost, portvovanje i p o ka o s l u i a m o k o u s p e h sve svoje ivotne nade u osvajanje medalja. Opaka je lakoa sa kojom se d a p u l s n e so m s k o m prenebregavaju plemenite ljudske namere. A sport jeste plemenit, dok ga imp i e ko n ne ukaljaju drugi. Gledajui Olimpijadu mnogi e mladi ljudi otkriti lepotu n e g o ze m l j e sporta, kao to sam je ja otkrio svojedobno, ne da bih od njega napravio c e le profesiju nego da bih popunio neke praznine u ivotu. Bie, mora biti, i na ovim Igrama onih sjajnih devojaka i momaka koji pomeraju predstave o ljudskim fizikim sposobnostima. Neko e sasvim sigurno nadmaiti rezultat Vang unksi, krhke Kineskinje koja je 1996. godine zapanjila svet brzinom kojom se moe pretrati 5.000 metara. Bie opet neki Sergej Bupka, koji je 1988. skoio sa motkom toliko visoko da smo se pitali hoe li se uopte vratiti na zemlju. Pojavie se neki bokser, koji e kao Kasijus Klej 1960. godine, pre nego to e postati profesionalni cirkuzant, ubediti svojim umeem ljude da je boks plemenita vetina. Neko ko e nas kao Klej namamiti da sa ponosom navijamo za Matu Parlova 1972. godine, Slobodana Kaara 1980. i nepravedno zaboravljenog Antona Josipovia 1984. godine, koji su u istoj kategoriji osvajali zlatne olimpijske medalje. Sa stidom priznajem da nisam zapamtio ime frapantne Avganistanke, koja je tajno, noi provodila trei periferijom Kabula, dok je nisu zapazili i zapretili da e je kao veticu kamenovati. Pobegla je u inostranstvo da bi jo vie traala i pokuala da ostvari svoj san da ispuni olimpijsku normu i postane prva devojka, ne samo Avganistana, nego i najveeg dela muslimanskog

69

sveta, koja je uprkos predrasudama dospela do Olimpa! emu ova setna priseanja? Pa, dobrim delom zato to je neizbeni profesionalizam uspeo da unese u sport, pa i u Olimpijske igre dimenziju koja popravlja rezultate, ali kvari etiku. Prola su vremena kada su u amerikoj tampi objavljivani oglasi kojima se pozivaju mladi talentovani sportisti na audiciju za nacionalnu olimpijsku reprezentaciju. Prikriveni profesionalizam je poeo odavno. Fantastini maratonac ubistvenih promena tempa, Emil Zatopek (zlatna medalja 1952.) bio je vojno lice i to u inu pukovnika eke vojske, kako bi mu primanja bila to vea. Pola dananje italijanske reprezentacije zaposleno je kao karabinjeri i finansijska policija, jer te ustanove niko ne kontrolie kome daju platu za sve drugo samo ne za posao koji im je u opisu radnog mesta. ini se da je bolje dozvoliti, pa regulisati, naknade sportistima, nego prljati principe. Dananje rezultate nemogue je postizati na nain kako se to nekada inilo. A inilo se ovako: na Olimpijadi u Helsinkiju 1952. u plivakoj trci na 1.500 metara slobodnim stilom sa pobedio je Amerikanac Ford Kono, srebro je osvojio veiti njegov rival Japanac ju ko a b r e gav a e r e . la e iro Haizume. Upitan postoje li uslovi pod kojima bi mogao da pobedi am ka j e e n Kona, Haizume je rekao: Tek kada bih imao svaki dan, da uz pirina poO p a m s e p r j u d s ke n e n i t , kojo e nit e l s t e p le mdrugi jedem i pare ribe ili piletine, saznao bih da li mogu biti bolji. Takav sport p l e m p o r t j e ka l j a j u vie ne postoji. I dobro je, jer ti divni ljudi zasluuju vie.

unosno sponzorstvo
Da je sponzorisanje unosan posao govore i podaci da je na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine Coca Cola poveala prodaju za 48 odsto, a tokom sponzorisanja Olimpijade u Los Anelesu 1984. godine japanska kompanija Fuji poveala je prodaje za 44 odsto. Najvei pojedinani sponzorski uspeh napravljen je na Igrama 1964. godine u Tokiju. Jedna mala japanska firma u usponu, osnovana 1946. godine da bi pravila i elektrine lonce za kuvanje pirina, koji su brzo postali popularni u svakoj japanskoj kui, 1958. prela je na pravljenje tranzistorskih radio aparata. Njen model TR 55 stekao je popularnost ravnu prethodnom elektrotehnikom udu i pokazao kvalitete koji su nadmaivali sline svetske radio aparate. Vostvo firme, uvereno u veliku budunost, podiglo je kredit kod banke ravan hipoteci na sve ime je firma raspolagala i sve pare uloila u ekskluzivno spozorisanje Olimpijade i publicitet oko nje. Uspeli su. Danas nema ni Bumana, ni Hotentota, koji nije uo za SONY! Magina snaga sporta, pokazalo se, u stanju je da poslui kao izvanredan impuls ne samo kompanijama nego i ekonomskom uspehu cele zemlje. Sebastijan Ko, svetski ampion i dvostruki olimpijski pobednik (Moskva 1980. i Los Aneles 1984. godine) u tranju na 1.500 metara, sportskom slavom stekao je titulu lorda i postao predsednik Komiteta za pripremu Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Evo ta on kae za posao koji mu je poveren: Pravo da ugosti sledee Olimpijske igre moe uiniti deceniju pred nama zlatnom za Britaniju i njen biznis. (B&F broj 45, jul 2008.)

A s ga ne u dok

Kentauri novog doba

edelja 25. septembar, Baby King - Valentino Rosi, po sedmi put uzastopce postaje prvak sveta u klasi Moto GP i kako to ve dolikuje njegovom detinjastom humoru, na cilju ga doekuju (maskirani) Sneana i sedam patuljaka! Iako briljantni profesionalac, taj mladi kentaur sporta i biznisa nikada nije prestao da se igra. Na njemu i njegovom motoru nema santimetra prostora bez neke reklame: Gauloises, Yamaha, Globus Motor, Kera... ak ni na najniem delu lea, gde pie Dr Rossi, ime je izvrgao ali poasni doktorat iz komunikacija, koji mu je dodelio univerzitet u Paviji. Sve to donosi novac. Zahvaljujui Rosiju Honda je dominirala svetskim tritem motocikala, a od kada je pre dve godine preao na Yamahu - njeni motori se najbolje plasiraju u svetu. Posle najnovije pobede pria se kako e prei da vozi bolide formule 1 ne bi li Ferrari vratio nekadanju slavu. Iste nedelje, kada je t a je Rosi postao po sedmi put prvak sveta, na trkama F1 dominirao je mladi panac s p or s t r ija Fernando Alonso. Rauna se da je Alonso ukupno do sada zaradio 15 misti u larnomna ind danas v e pu ro liona evra, Rosi 31 milion, a umaher, ija je slava na zalasku i kojega o Na ps la og s p or t ija , ako bi Rosi trebalo da zameni, akumulirao je novaca vie nego ta dvojca iz r a m e z a p r e t e nz s t a v l j a e , mladih talenata zajedno. Najsveiji rekord zabeleio je ameriki ragbista o p r e k o i ma j u d a p o p i p a t i k o j a Mat Brik, koji je samo za potpisivanje sedmogodinjeg ugovora dobio 31 s v a u s t an r da ku l o p t u , k o milion dolara. Posebno slede prihodi od premija za rezultate, sponzora, ni j e r de , b a ic i kl ili l j i v l o g reklama i vetine da se novac uloi u dobre poslove. Niko od njih nije lep r e k o e r ku , b e p o znat kao Naomi Kembel, ali kad bolje pogledamo i oni su samo manekeni ogrot r e n ma t i p r mnih industrija kojima donose publicitet svojim umeem da, stavljajui glavu e i u torbu, privuku panju miliona potencijalnih potroaa. Sport je nekada bio amaterski, jer je amaterizam bio preduslov. Meu prvima su poeli da ga kre sportisti iz tzv. socijalistikih zemalja koji su bili manekeni jednog sistema. Danas je situacija mnogo jasnija i sport donosi talentovanim poetnicima stipendije za upis na fakultet, a iole slavnima direktne prihode vee nego to su plate direktora uspenih firmi.

Od bitka do napitka
Na popularnosti sporta je izrasla ogromna industrija opreme za sport danas svako ima pretenzija, ako ve nije u stanju da postavlja rekorde, bar da kupi patike, trenerku, bicikl ili loptu, koja e imati prepoznatljiv logo. Evo primera: Adidas je pre dve godine napravio promet od 5,6 milijardi dolara. Znatno poznatija i vea industrija, ona to joj kod nas tepaju Nike patike fakturisala je iste godine 10,8 milijardi dolara. A to je samo deli nastojanja modernog oveka da se u irem smislu vrati sportu, na kojima su procvetale proizvodnje najrazliitijih vrsta opreme za atletiku, hodanje, ribolov, biciklizam... sve do posebne izdavake delatnosti, koji svi zajedno, ak i u vremenu ekonomskih kriza belee sasvim povoljne stope rasta. Na primer: Italijani poseduju vie od 32 miliona bicikala, svake godine proda se novih 1,5 miliona, a biciklistima je na raspolaganju vie od 400 hotela, specijalizovanih samo za njihove potrebe. Od kako su gradovi poeli da proglaavaju vikende bez motornog saobraaja, rast prodaje bicikala skoio je sa 2 na 8 odsto godinje. Jeste li ikada gledali Giro dItalia ili Tour de France, pa videli kakve sve naoare za sunce nose takmiari? Luxotica i drugi proizvoai poteno su im platili da ih ne skinu ni kada je oblano. Na sportu je nikao i poseban segment farmaceutike sa preparatima koji povea-

7

vaju lokomotorna svojstva, olakavaju disanje kod sportskih napora ili tite kou od ultraljubiastih zraenja dok se bavite skijanjem, planinarenjem ili climbingom. Nema biznisa koji ne pokuava da se okai o sport, ukljuivi razne energetske napitke kao Red Bull, na primer. A naalost i ne mali broj pravih sredstava za doping. Sport je postao nevieni impuls za poslove koji se mogu klasifikovati kao prihodi od bavljenja sportom (nagrade na takmienjima, ugovori za sportiste, sponzorisanje, reklama...), proizvodnja za sport (oprema, segment graevinarstva specijalizovan za gradnju stadiona, basena, terena, skijakih staza) i biznis oko sporta na prvom mestu su tu kladionice. Primera radi, samo preko e-mail klaenja u Evropi inkasira se 11 milijardi evra, od ega je najvei deo vezan za pogaanje sportskih rezultata.

e ni e vi i se ao n j di p os ts lov e ko ao p riho de je p o k ra rt Kamerno bildovanje S p o uls za f ikovat i om (nag za Nakon svega, tu je i pomodno bavljenje sportom u teretanama. imp u kla s i s p o r t g o v o r i , Malo ko u njih dolazi da bi dizao teret, a veina da bi ulepali svoje m o g a v l j e n j a n j i ma , u r i s a n j e telo i stekli kondiciju za sueljavanje sa tegobama modernog ivoo d b a kmi e s p o nzo o d n j a z a ta. Uzgred, svetski rekorder u dizanju tereta je Iranac Husein Rezana t r t i s t e , p r o i zv g m e n t o v a n zadeh, sa 263,5 kg, tano koliko tei jedan koncertni klavir Steinway s p o ama...) , ma , s e e c ijaliz e na , model S. U Italiji ima vie od 7 hiljada teretana, u kojima se (i oko njih) re kl r t (op re t va s p a , bas i s p o e v inar s s t adion s t aza) v om pravi godinji promet od 14 milijardi evra! U Riminiju postoji i nameng r a r ad n j u j a k i h na p r ski sajam, na kojem se izlae oprema, projekti za gradnju, elektronika za z a g na , s ki s p o r t a o nic e kontrolu napora i odmeravanje koliko ste kalorija utroili. Postoje revije t e r e i s o k o t u k lad i koje daju uputstva kako da vebate bez posledica po zdravlje, razvijeni su b izn t u s u i softveri za doziranje napora i merenje uspeha. Recimo, oznaka WM41 Pome s lar, nema nikakve veze sa svemirskim letovima ve je u pitanju sobni bicikl
najnovije generacije, koji pored ekrana za gledanje TV programa i sluanje muzike dok vebate, ima i USB kabl za povezivanje sa kompjuterom, koji stavlja do znanja kad treba smanjiti ili poveati napor, ako elite da se liite sala sa stomaka ili jo 215 drugih zahteva koje mu moete postaviti. Tesmed Waim Software je u stanju da ukae kako poboljati limfodrenau, protok tenosti kroz elije u delovima tela pogoenim neestetskim rastom. Na jednom ogranienom prostoru nije mogue ak ni nabrojati sve to povezuje sport i biznis, a kamo li kvantifikovati kolike prihode donosi. Elektronsko udo kamernog sporta je Wii neto kao plitko postolje na koje stanete i sa daljincem u svakoj ruci boksujete, vozite skije, preskaete prepreke, furate onu dasku na talasima... sve to gledate na svom plazma TV, vidite gde greite, dobijate instrukcije kako da poboljate i masu podataka od utroka kalorija do opomene ako jednog dana preskoite vebanje koja glasi: Pa dobro, to se bar ne javi. Na ovom ogranienom prostotu nije lako nabrojati ni navanije, a kamo li proceniti vrednost svega toga. Sigurno je samo da se radi o ogromnim sumama, koje se mere stotinama milijardi dolara ili evra. To potvruju i primeri Kine i Indije, koje se danas intenzivno industrijski razvijaju i spadaju u najvee svetske proizvoae sportske opreme. Zamislite samo proizvodnju lopti. Najmanja, za sport koji se zove Subbuteo iznosi u preniku samo 2,2 cm (za ping pong je 3,8 cm), a do najvee, za koarku, ima jo ravno 30 vrsta lopti koje proizvode upravo Kinezi i Indusi i na tome grade deo svog prosperiteta. Mudrost zaraivanja definisali su davno Arapi svojom poslovicom da je bolje zaraditi trgujui slamom nego izgubiti trgujui zlatom. Industrija opreme za sport verovatno je po obimu poslova vea od proizvodnje elika, a sasvim sigurno donosi vie profitne stope. (B&F broj 12, oktobar 2005.)

Slobodni stil
Pravo na tiinu

rvo malo istorije: Negde izmeu 1440. i 1450. godine Beato Aneliko, poznatiji kao Fra Aneliko, dobio je od pape Eugenija IV porudbinu da oslika kapelu Svetog Petra u Rimu, onu koja e kasnije biti sruena i njegovo delo nestati za uvek. Gotovo istovremeno dobio je i porudbinu od Kozima de Mediija, onog Vechio (Stariji), da oslika konvent Svetog Marka u Firenci. Kao da je slutio ta e se desiti, Fra Aneliko je, na oba mesta, naslikao identian portret Svetog Petra, ne onako kao na Mazaovoj freski na i ke u kapeli Brankai, energinog starca, najvie nalik na samog Boga, jake sede t is t 0 mili o ta 5 kose i brade; nego kao jednog usukanog kaluera, koji dri kaiprst , ke s 2 a r o p s j u da j e nt ine nt d ne v n o pred ustima. Ne znam sugestibilniju sliku od te. Dok ovek gleda sliku Ev z u va ko negde iz talamusa doe u ui ono: Psst! Ta freska bi mogla biti sinonim p o ka n o v n i ka e a s o v i e o d tiine. Upeatljivija je i od Hrista iz Deana, to bilo u koji ugao crkve da s t a e n o , v i j i i ma j u i p r e k o stanete, a on gleda ba u vas i oseate se kao da vam skree panju da se u i z l o c i ma k o a - z n a g zv u d e c i b e l n o l j i v o crkvi ne govori glasno. Pa ak i od Svetog Evrosina, iz crkve Svetog ora u 65 ic e p od seocu Kurbinovu izmeu Ohrida i Prespe. Nestrunjak bi morao da se kloni gran jakih i definitivnih ocena, ali ima prava da iskae svoj lini sud. Za mene je to Kurbinovo, nastalo u 12. veku, 114 godina pre nego to je oto, oslikao kapelu Degli Scrovegni u Padovi, najvii domet vizantijskog slikarstva. Mravi Sveti Evrosin, na zapadnom zidu crkve, to izgleda kao kostur presvuen najlonom3, sa obe ruke dignute u vis apeluje na rulju, svet, planetu, da se malo utia.

(Ne)civilizacija buke
Nabrojane lepote nastale su u zlatnom Srednjem veku, prema kojem smo neshvatljivo netrpeljivi. Nastale su u crkvama, koje su tada imale svrhu razvijanja kulture, obrazovanja i nauke. Nastale su u doba tiine, one u kojoj se raaju ozbiljne misli, plemenitost i istanan duh. Tada nije bilo ni saobraaja ni Kenwood PS4D pojaala odvrnutog do daske. Most izmeu istorije i dananjice mogla bi da uspostavi ovih dana objavljena knjiga-vapaj transkog slikara i pisca ila Dorflesa Horror pleni (najpribliniji poluprevod bi glasio ist horor) sa podnaslovom (Ne)civilizacija buke. Dorfles je tom knjigom obeleio svoj 98. roendan (on lino je ta cinina kopa sa istorijom), ali je jedan vitalan stariji gospodin, koji je
3 Tako je Hemfri Bogart opisao Ketrin Hepbern, kad su igrali u Afrikoj kraljici

7

prole zime jo uvek iao na neizostavno skijanje, a u prolee ga se moglo sretati po stazama transkog krasa gde vileni kao momak. Pakleno je duhovit, britke pameti, tolerantan ali i zabrinut. Sam kae zato: Mene brine to je nestao interval, pauza, za ovekovu meditaciju o nauci, filozofiji, umetnosti. Danas su buka i vreva te koje na alost kreiraju transformaciju u svim podrujima. Suvie zvukova, suvie slika, suvie reklama, suvie televizije, bojim se da emo zavriti potopljeni tim mutnim talasom. Nema potpunije, lepe i sadrajnije tiine kae on - nego kada se naete u nekom grkom, najee praznom, manastiru okrueni vizantijskim freskama. Dorfles pritom nije ni vernik4, pogotovo ne pravoslavac, ni zajapureni traga za nje g o d i dana duhovnou. On je osoba koja uprkos buci, razmilja eto i o njoj, te dolazi do ji s e ih j u n i na r ad n v a na , zakljuka da u tiini klija autentina re ili paradoks da bela svetlost p s ko io o sadri u sebi sve boje spektra, kao to tiina sadri sve zvuke. E v r o 35 m i l r o u z r o k U bi p e, U doba manje komercijalizovanog izdavatva i vee intelektualne radoizgu olovanja no ka ks i nim znalosti, u ex Jugoslaviji, objavljena su tri prevoda Dorflesovih knjiga. na b e s t r u o t o t o Oscilacije ukusa u Zagrebu te Moda i Pohvala disharmoniji u Novom t o s a e n j e m m a Sadu. z ag s t an c a Uvek se nae neko ko e ekstremistiki, terajui do kraja, da upropastiti lepe s up tenje. Gotovo da nema religije koja ne podrazumeva tiinu kao mizanscen. U antikoj Grkoj smatralo se da je tiina boiji dar moda su zato oni dosegli neprevaziene granice miljenja. Ili se setite Imena rue, onih to ne smeju da izgovore re, a takvih ima meu dokonim kaluerima i isposnicima svuda. Odmah da smo naisto nije re o toj tiini, zavrnutoj u mistiku, samokanjavanje, u strah da se ne izrekne nedopustivo. O tome je Filip Groning, napravio dvosatni dokumentarni film meu kaluerima nekog kartuzijanskog manastira, to je postao svetski hit i u kojem je glavni junak tiina. Nema ni jedne rei, po koji zvuk, koliko da ste svesni tiine. On pokazuje da ne treba nipodatavati nikoga. Uostalom italijanska putnika agencija Atila pravi sjajne pare svojim programom Reset za stresom naete menadere. Vodi ih u manastire od Pirineja do Himalaja na antistres terapiju. Da to ne uspeva ne bi bilo obilje interesenata. Komercijalizovana tiine nije dakle za nipodatavanje. Na glasu su centri kao Kerala u Indiji, Boze i Ermo u Italiji, Grande Chartreuse u Francuskoj... svi oni vraaju poljuljanima samopouzdanje i elju za normalnijim ivotom. Programi podrazumevaju meditacije, masae, fiziki rad, osamu u kojoj ovek mora da izae na kraj sa samim sobom... Dakako da se to plaa, najee u neskladu sa monakom priom o nezainteresovanosti za materijalna dobra. Meutim, to ljudima pomae da se malo odupru iznurivanju modernim ivotom5.

loa vest...
Stiemo do modernih vremena u kojima smo neselektivno zatrpani masom zvukova, kao Napulj smeem. Evropske statistike pokazuju da je 250 miliona stanovnika kontinenta izloeno, vie asova dnevno, zvucima koji imaju vie od 65 decibela - znai preko granice podnoljivog. Nije na odmet napomenuti da po skali u zvuke do 40 decibela spadaju oni u kui, dok ne dou gosti, a sa njima rastu na 50 decibela; nivo zvukova u kancelarijama je graninih 65; u fabrikim halama i ulinom saobraaju dostiu 80 do 90; pneumatiki eki stie na 100; rok koncerti diu nivo na 110, u neposrednoj blizini mlaznjaka koji polee izmereno je 140,
4 5 Teza mu je da i najtvri ateisti oko sedamdesete godine, kako raunaju da se pribliava susret sa svevinji, ponu da veruju, a oko devedesete, ako doive, Alchajmer ih uzme pod svoje pa zaborave i na Boga. Tako glasi slogan za Cinar aperitiv od artioke.

a pri ispaljivanju svemirske rakete maksimalnih 180 decibela. Dakle, kad znamo ta koliko vredi, moemo se opredeliti koji nivo zvunog nasilja nad sobom prihvatamo ili smo skloni da se od njega titimo. Buka nije samo problem gubitka komoditeta, ma da je i to vrlo vano. Re je o tome da od onih 250 miliona stalno izloenih buci, veliki broj trpi trajna oteenja sluha, nervnog sistema... U Evropskoj uniji se godinje izgubi 35 miliona radnih dana na bolovanja prouzrokovana, to se struno kae, zagaenjem ototoksinim supstancama. Uestali i agresivni zvuci postepeno naruavaju ljudima sposobnost ne samo da uju, nego i da razumno reaguju, da se iskau. Tek onaj ko uoljivo gubi sluh postaje svestan koliko je strano ne uti dobro. ovek gubi samopouzdanje. Nema dostupnih kalkulacija koliko materijalno sve to kota drutvo i pojedince. Meutim, dovoljno je uzeti bilo koje dnevne novine i pogledati strane sa malim oglasima. Uvek e se nai 5, 6, 10 afia u kojima se nude aparati za vraanje sluha. Znai da je oteenje sluha sve masovnija pojava i to do razmera kada trite postaje zainteresovano za nju. Ono to je u tome jo poraznije definisali su medicinski strunjaci: Retikularni (mreni) sistem se nalazi u visini uiju u modanom tkivu. Njegovi neuroni formiraju mreu koja se prostire do svih ula odnosno neurovegetativnog sistema. Kada retikularni sistem signalizira alarm, mozak izluuje u krv overdozu adrenalina, eera i masnoa, poveava pritisak, frekvenciju i snagu sranih kontrakcija... Saldo su posledice na srce i arterije, sistem za varenje, cirkulaciju hormona, psihu, povratno na mozak, disanje, reproduktivni sistem, imunitet i genetiku. Dakako, u kojem e se obimu sve te mogunosti i realizovati zavisi mnogo od konstitucije i otpornosti organizam, jaine i trajanja nasilja zvukom i preduzimanja preventivnih mera. Opredeliu se za opis, i to saet, samo jedne od nabrojanih opasnosti. Srce: ustanovljeno je da postoji direktna korelacija izmeu presije ka k o a jakim zvucima i infarkta miokarda. Na agresivan zvuk neurovegetativni t o nau i d na a u, r m je sistem ubrizgana poveane koliine adrenalina i noradrenalina. Ti neo b l e e n e r a c i j c i o m e t a r az g l a s t Pr g i e n urohormoni povlae eer i masnoe iz rezervi i ubacuju ih u krv... n e k a r n e p o t em g l a s u j a g a o p opet skraujem... ispitivanja na 350 automobilista izloenih razliitim z av s t v e no no v a ko nivoima buke konstatovano je da su predinfarktni simptomi mnogo tei s o p s t ig n e d a s ke kod vozaa koji rade nezatieni od buke. Sve to se multiplicira nabrojaut o ne do nim podrujima u kojima buka ima dokazano destruktivno dejstvo. Valjda odv r je i ovako saet prikaz dovoljno ubedljiv da se pokae malo razumevanja za razmaene kojima smeta dreka, buka i elektronika odvrnuta do daske. Ako to nije dosta podsetimo da panju vojske one iju je svrhu Mladi sveo na jednu re: raspameti uvek privlai sve to unitava ljude. Najnovije je saznanje da amerika vojska intenzivno radi na proizvodnji zvunih projektila. Dakako da se detalji dre u tajnosti, ali se zna da su, pored ostaloga, ispitivanja vrena sa ispaljivanjem deijeg vriska pojaanog na 140 decibela i da to porazno deluje na vojnike6. ta je sve na repertoaru za sada se ne zna. Hikok je naivni Boi Bata u odnosu na vojne strunjake za horor.

Dobra vest...
U septembru prole godine Finacial Times je objavio odlomak iz knjige Manifest za tiinu Stjuarta Sajma, profesora teorije kritike sa univerziteta Sanderlend, ija je teza da je buka element rata koji vode snage progresa protiv pojedin6 Hitlerov Wermaht je proizveo avion Junkers Ju 87 Stuke (skraeno od Sturzkampfflugzeug) (kod nas zvani tuka) koji je prilikom naglog poniranja proizvodio nepodnoljiv rezak zvuk koji uteruje strah jo pre nego to bomba pogodi cilj. Bilo je to prvo oruje koje primenjuje zvuk kombinovan sa eksplozivom.

75

ca (individue). To nije jo dobra vest, ali je zanimljivo zapaanje. Pantomimiar Marsel Marso je autor reenice koja glasi: Nije li tano da nas svi najlepi trenutci ostavljaju bez rei?. To takoe nije vest, ali je lepo reeno. Vest je pronalazak neega to je nazvano meta-materija i ije je svojstvo da efikasno upija zvuke bez ostatka. To je jedno od onih uda nanotehnologije, shvatljivih koliko i udaljenost u svetlosnim godinama. Radi se o materijalu sazdanom od 200 uslovno reeno listova, izmeu kojih su, u odreenom ritmu, rasporeeni snopovi (opet uslovno reeno) cilindara, i sve to zajedno dobilo je ime meta-materije zato to za razliku od normalne materije u meta-materiji nije vana samo struktura molekula nego i njihova geometrija. Poten novinar mora priznati kad citira neto sto i sam ne razume. Takav je eto ovaj sluaj. Moda je ta meta-materija spas, sredstvo koje e nas zatititi. Dakako to nije neto to se moe deliti na recept, kao lekovi. Ali jeste, kad se jasno dokae njena efikasnost, stvar koju treba stimulisati da nae to veu primenu. Pod stimulisanjem ne podrazumevam subvencije nego manje otimanja, selektivan porez. Evropska unija je u aprilu mesecu donela dekret kojim se odreuju vrlo stroge norme zatite radnika od buke u postrojenjima. O tim merama se raspravlja jo od devedesetih godina, dakako, prolog veka. Uoljivo je da se briga vodi, ali nedovoljno zainteresovano. Mora se nai put do trine verifikacije izreke: Tiina je vredna zlata. Reenje dakako nije zabraniti saobraaj, svadbe sa muzikom, maine koje nesnosno bue, diskoteke, ili ak koncerte pre par godina odloen je koncert Bavarskog simfonijskog orkestra, jer je na probi izmeren pic od 97,4 decibela, pa je valjalo uvebati tiu varijantu. Pritom valja imati u vidu da 90 decibela muzike nema isti efekat kao kad vam neki aljivina iza lea u autu pritisne sirenu iste jaine. Re je o kombinaciji zvuka i psihike agresije. Atak na tiinu koji prouzrokuju automobili, maine, avioni, posledica je progresa i istim tim progresom mogu biti otklonjen. Potrebna je kolektivna akcija da se to ini to bre. Hoe li reenje biti meta-materija ili neto drugo sasvim je svejedno. Reenja se trae i do njih e se doi onda kada kolektivna zainteresovanost bude vea. Traginija je ona buka, onaj atak na tiinu, koji proizvode ljudi. Sa njima je tee. Nije bez osnova to je Fernan Brodel za svoje kapitalno delo Mediteran (u vreme Filipa II) uzeo da prouava ponaanje stanovnika Dinarida i da na njima doe do svog kapitalnog zakljuka o razlozima zato montanjari svakih tri do pet decenija provociraju ili iskoriste konflikte da bi u masama navrli u gradove. Za te seobe naroda mi smo primer i svedoci. Kad stigne nova generacija gortaka, onda ona donese sa sobom i navike koje ima. Kao to su na planini vikom, bukom, ojkanjem da pucaju karotide, rasterivali strah od vukova i meeda, tako istim metodom pokuavaju da otklone strah od civilizacije u gradovima. Oni tek prilagoeni na gradski ivot rei e da je broj decibela koji neko proizvodi u korelaciji sa stepenom njegovog primitivizma. Moda je to tano, meutim, problem je to kako neka generacija naui da zavrne potenciometar na sopstvenom glasu i razglasu, uto stigne nova koja ga opet odvrne do daske. oveku neki put doe da poeli makar onaj ritualni minut tiine, to nikom ne gine. (B&F, broj 45, jul 2008.)

lobi Vankenobi

stini za volju mrani gospodar zla iz Rata zvezda, Obi Vankenobi, ima ime krae za ono L, meutim, Amerika trenutno ivi pod presijom lobija, podjednako zatraujuom kao da je gospodar zla stigao na njeno tle. Olienje je izvesni Dek Abramof, lobista velikih razmera, koji je u zatvoru propevao i za sobom povukao efa republikanske veine u Kongresu Di Leja i jo niz senatora i politiara iskljuivo iz republikanskog tabora, ije je izborne kampanje plaao, vodao ih po Havajima i nametao im pijanke sa mladim damama. Nas ipak ne interesuje skandal, iako je Abramof izdano pomagao izbornu kampanju samog Bua, ve lobi kao posrednik u nerazdvojnom duetu konkurencije i monopola. Utisak je da valja poi loginim redom. Iako za temu postoje mnogo autoritativniji izvori, ipak emo poeti od definicije konkurencije, koja se nalazi u Vujaklijinom reniku stranih rei: Borba robnih proizvoaa za realizaciju roba. Ako je ponuda vea od potranje, onda konkurencija besni meu vlasnicima robe; uspeva se niskim cenama (dakle viom proizvodnou rada) i kvalitetom robe. Slabiji proizvoai propadaju... kupci se nadmeu u nabijanju cena, a prodavci stiu neki vid monopola. Kako Pol Samjuelson u svojoj ekonomskoj itanci pie: savrena konkurencija postoji samo kada ni farmer, ni biznismen, ni radnika klasa nisu dovoljno veliki deo ukupnog trita da bi pojedinano mogli da deluju na trine cene. S druge strane... ako su dovoljno veliki te mogu da depresiraju ili poveavaju efekte na cene, izvestan stepen monopolistike imperfekcije je prisutan. Tvrdnja ovog nobelovca da i privatne i javne institucije tee uspostavljanju ekonomske kontrole, povukla je druge teoretiare da ustanove kako je organska tenja svakog preduzea da raste sve dok ne uspe da uspostavi monopolski poloaj, dakle kontrolu trita, odnosno cena na njemu. U realnom svetu dominira nesavrena konkurencija u kojoj savreni nisu ni konkurencija ni monopoli.

Osveta gospodara monopola

Aktuelan primer monopola imali smo prilike da vidimo ove zime kada je Rusija, p od i v i na k o kao nedvosmislen energetski monopolista u Evropi, krenula da nabija cene, iskaut no d zujui svoju ekonomsku i politiku mo. Poelo je sa prekidom isporuka t r e n j a , p o d j ea j e ka gasa neposlunoj Ukrajini, koja se isuvie okrenula Zapadu. Valja imati m e r i o m l o b i ka o d n a A ij o om u vidu da zapravo ne postoje berzanske cene gasa, jer se trine formip re sra uju la s t iga raju prema berzanskim cenama nafte. Rusija je Ukrajini, kao uostalom i z at p odar z drugim lanicama svoje Zajednice prodavala gas po ceni od 50 dolara za gos o t le hiljadu kubnih metara. Kada se Ukrajina odvojila od te zajednice postavljen nje n joj je ultimatum da u budue plaa trinu cenu od 230 dolara, odnosno 460 odsto vie. Ukrajini, koja je pred ekonomskim kolapsom (pad BDP od 5 odsto i inflacija 30 odsto), to je ultimatum kojim se gazda sveti. Taj isti monopolista, to dri 50 odsto evropskog trita gasa i 30 odsto trita nafte, primenjuje drugaije metode prema ostalima, ali ne odustaje od namere da jo vie ovlada tritem. Na primer, kraa gasa na delu gasovoda kroz Ukrajinu uticala je na smanjenje isporuka Italiji za 8 odsto, a kombinovana sa neoekivanim polarnim hladnoama dovela je tu zemlju do ivice energetskog kolapsa. Okolnost koristi Gasprom, dravni ruski monopolista, i postavlja Italiji uslov za garantovanje, pa i poveanje redovnijeg snabdevanja gasom, jedino ako mu Italija dozvoli pristup u distribuiranju gasa na njenoj teritoriji. Italija je zemlja sa

77

najveim brojem termoelektrana na gas u svetu i uvozi ga iz Rusije i Alira. Dakle, ako eli da bude sigurna da e imati dovoljno gasa duna je da pusti Gasprom na svoje energetsko trite, koje je monopolisano od strane dravne kompanije ENI. Uzgred, italijanski monopolista na svom tritu isterao je najvie cene elektrine energije u EU. Kilovat elektrine energije za domainstva u Italiji staje 0,14 evra, a evropski prosek je 0,10. Kilovat struje za industriju u Italiji kota 0,08 a u EU 0,06 evra. Dakle, i ruski Gasprom bi da uestvuje u deljenju tog kolaa. Namera je da to postigne tako to e formirati zajedniko rusko-italijansko preduzee, koje e preuzeti poslove uvoza gasa. Da bi u tome uspeo, posluio se metodom lobiranja. Za predsednika upravnog odbora preduzea predvien je bivi menader italijanske firme Mediaset, iji je vlasnik premijer Berluskoni. Moe li privatna vlada biti protiv takvog posla?

Novac: majino mleko politike

Umesto ture definicije ta je lobi, okrenuemo se istorijatu tog pojma. Ameriki predsednik Ulis Grant, teko podnosei atmosferu Bele kue, svaki slobodni trenutak koristio je da skokne do oblinjeg hotela Vilard (Willard) na pie i cigaru, h anj e l o b ir p a je t i je ija u ijem bi ga holu (lobby, na engleskom) saekivali svi oni koji su imali u e nom f e s sta lo potrebe da mu neto sugeriu, trae ili dojave. Otuda potie re lobi, V r e m al o p r o lni h l o b i odine b i da koja je kasnije postala sinonim za uticanje na javne linosti i za njihovu p o s t e s i o n a 99 . g 5 h i l j a korupciju. Vremenom je lobiranje postalo profesija pa je tih profesionalp r of e ric i 19s ih je 3 nih lobista u Americi 1999. godine bilo 16 a danas ih je 35 hiljada. Meu A m a dana njima ima na stotine bivih poslanika i senatora, koji vrlo dobro poznaju 16 zakonske lavirinte i naine kako se samo dodavanjem jedne rei u predlog zakona moe uiniti nekome povoljnost vredna milijarde dolara. Amerika je 1946. godine donela Lobbing Act, kojim je regulisana sfera lobiranja i njena etika dimenzija. Pa ipak je jedan od kalifornijskih parlamentaraca konstatovao da je novac majino mleko politike i da se korupcija nikada nee zaustaviti. Ameriki sistem izborne kampanje u kojoj se troe ogromne sume na medijske usluge nametnula je da svaki politiar mora da trai sebi sponzore, kojima e se oduiti onoga trenutka kada doe na vlast. Cenovnik je priblino takav da je potrebno 2 miliona dolara da bi se izborilo neko mirno poslaniko mesto; za mesto guvernera potrebno je dati i preko 100 miliona dolara, a poslednja izborna kampanja za amerikog predsednika kotala je preko 2 milijarde dolara i u njoj je lobista Abramof uestvovao sa svojih 100.000 dolara u korist predsednika Bua... Buova administracija je korak ispred, jer je u njoj ameriki naftni lobi obezbedio sebi uticaj na vladu i zakonodavstvo bez posrednika. Ameriki predsednik Bu, potpredsednik ejni, dravni sekretar Kondoliza Rajs... svi potiu iz naftnih kompanija, kojima vie posrednici nisu potrebni. Ostvarilo se ono to je 1995. godine sarkastino pisao Majkl Mur u knjizi Dalje ruke: Ako su lobisti ti koji odluuju, zato ne biramo direktno njih? Bie to manje hipokritski i znaemo precizno ono to nas se tie. (B&F broj 15, januar 2006.)

Cutty Sark

okom maja na evropskom tlu dolo je do nevienih fuzija banaka - o tome na drugom mestu; Pol Volfovic je napustio mesto guvernera Svetske banke dogaaj koji je obeleio kraj amerikih neokona; u Poljskoj su oni blizanci, opasni Bim i Bum, krenuli u ruenje svega to podsea na liberalni duh Solidarnosti; u Libanu se opet surovo ratuje... i u svem tom mi nali da piemo o izgorelom jedrenjaku Cutty Sark. Za taj jedrenjak vezuje me gotovo iparika ljubav na prvi pogled. Kada sam ga video, pre mnogo godina, ukotvljenog u Londonu, u prilino jadnom stanju, naveo me je da po prvi put podvrgnem sumnji moju neobuzdanu sklonost prema svemu to je moderno, tehnoloki bolje i efikasnije. Sasvim je u redu da moderno istisne staro, ali nije u redu nemilosrdnost sa kojom se to ini. Spopao me je oaj kako bi se moglo desiti da na La Grande Place u Briselu, ili umesto Ca Foscari u Veneciji, ili makar Kapetan Miinog zdanja nikne moderan trni centar, oblakoder ili maxi teretana. Cutty Sark je bio najbri i najlepi jedrenjak svih vremena, prvi put je zaplovio 15. februara 1870. godine, ime mu je dato po prilino erotskoj poemi Roberta Barnsa o izazovnoj keltskoj mini-koulji, koja se tako zove. Morski Ferrari - nazvali su ga dananji maosi. Bio je olienje onoga to je tek naknadno formulisano kao visoka tehnologija. Nastao je kao sublimat sveg prethodnog znanja o brodovima, s t i. uz nova reenja koja samo srena nauna imaginacija moe da prui. U njega sam o lo a pr utkao u onu neiivljenu mladalaku ljubav prema moru i brodovima, koju ne m k t i ne ara , ra mnogi nose. I ne samo to, njegovo ime nosi odlian blended viski, za ma pa s e u p knadit i e u Ne r ij koji nisam siguran da li je zaista tako dobar ili su mu blag ukus i nena v do Is t o he da na samoss vakom boja samo senka prelepog klipera. Cutty Sark je bio legenda. Pre tri s v r i o na l n o m a p r e d l o s t godine bio je ponuen na prodaju, pa kako se nije naao kupac koji bi na c s t a v am ne i p r o za njega dao iole pristojnu sumu, definitivno je reeno da se restaurira i i za om , ali pretvori u muzej. Sa parama se uvek natezalo. Zanesenjaci iz celog sveta ku dolazili su u London da bi ga videli dok je propadao potisnut bujanjem novih mostova i luksuznih naselja du Temze. Slikali su ga, jer nije bilo ni razglednice njegove da se kupi. Istina, kasnije je nalickan spolja gladac, u luci u Grinviu, sluio za atrakciju. Cutty Sark je ovog 21. maja u 4 i 45 minuta ujutro nepovratno poeo da gori. Policija sumnja da je plamen podmetnut. Radi se to. Venecijansko prelepo pozorite La Fenice izgorelo je do temelja vrlo veto, tako da barokna fasada nije ni taknuta. Novcem od osiguranja i drave restaurirano je temeljito uz aputanje kako je neko vrlo veto naao naina da spase teatar od definitivnog uruavanja. Zakon utanja je italijanski specijalitet. Cutty Sark e takoe biti obnovljen. Sad su se setili da 35 miliona evra i nije tako veliki novac za deo istorije i to ne samo pomorstva, nego istorije uopte, identiteta i tradicije Njenog Kraljevstva. Na milozvuniji nain ponovljen je onaj idiotizam kamiondije na vlasti u Trebinju, koji je obeao jo stariji i lepi Dubrovnik. Ne, Cutty Sarka definitivno vie nema, to novo bie - Diznilend. Gurnut je ustranu u doba Margaret Taer, kada je njoj bio san da Britanija postane jo jedna zvezdica na Amerikoj zastavi. Gordom Albionu zapretilo je da krene putem Amerike zemlje s istorijom (kratkom), ali bez prolosti. Video sam u ikagu kuu osnivaa moderne arhitekture, Frenka Lojda Rajta, dragulj amerike prolosti, koji je preiveo zahvaljujui parama to ih je Rajt ostavio iza sebe. Da nije tako moda bi tu bio moderan maxi market. Nema para, nema prolosti. Istorija se u praktine

79

svrhe da nadoknaditi nacionalnom samosveu i zastavama pred svakom kuom, i en je o l av u ali ne i prolost. r to ono p ot e . P e k t e k Cutty Sark je svojedobno za 110 dana prevaljivao put od angaja do t i i le c e ni e uv Londona - 12 dana bre nego prvi sledei. Prvi put je tu primenjena re ba kog umaga zna ko budua T s a paletizacija tereta. Ko je njega koristio, sticao je veu prednost na tritu. l j ud n o s t t o e rac i j e , o n o s e n Iz Australije pun vune za 74 dana, opet oko Rta Dobre Nade. Tehnoloka v r e d u e ge n da s e p reenja primenjena na njemu nisu stigla da budu trajno iskoriena ubib ud l e ime e li su ga Suecki kanal i parni brodovi. Nijedno pravilo ne vai 100 od sto. i ma j e p r e t k Profit je nezamenjivi pokreta napretka, ali valja nauiti da ipak nije jedini. svo Treba ceniti ono to je olienje ljudskog uma i lepote. Pravu vrednost toga znae uvek tek budue generacije, ako budu imale ime da se ponose na svoje pretke. (B&F broj 32, jun 2007.)

je

Amor est dolor

eko da je neko od stare generacije, to je pre dve-tri decenije pevuio popularni lager na latinskom, iji smo naslov uzurpirali za ovaj tekst, mogao sanjati da e doekati renesansu tog mrtvog, ali nikada pokopanog jezika. Latinski je dijalekt indoevropskog korena koji se razbuktao u Laciju, oblasti u centru Apeninskog poluostrva, negde oko hiljadite godine pre nove ere. Postao je vremenom lingua franca Zapada, kao to je grki bio na istoku Evrope. Teko je rei precizno dokle je trajao, no injenica je da padom Rimske imperije poinje vulgarizacija tog jezika, da bi ga Karlo Veliki (kraj VIII veka) uveo kao oficijelni jezik u svojoj varijanti Rimskog carstva. Severnjaka tenja za istotom stila uinila je latinski artificijelnim i otuenim jezikom nadmene ar e d s t dv e - t ri upravljake elite. Ve pola veka kasnije Karlo (ovoga puta) elavi, vie ko o j e ne o j e p r e lar ni ne upotrebljava latinski jezik za sklapanje ugovora. Ponovo se razda u t e k o a c i j e , u i o p o po m , i j i T r buktao sa renesansom da bi nestao dva veka kasnije sa procesom ge ne nije p e v lat ins kirali za i prosvetiteljstva. Da li je tu kraj? Koliko god da jeste, toliko i nije. Lekad e c e g e r na u z u r p s an j at ri, pravnici, istoriari, sve koji tee za univerzalnom komunikacijom, la na s l o v m o g a o e s a n s u ostali su mu verni do dananjih dana. s m o t e k s t , a t i r e n i kad a Poetkom ove godine papa Racinger je najavio da e biti ostavljeno na o v aj e d o e k g , ali n volju svakoj crkvi da ako vie od 30 vernika zatrai povratak mise na latind a m r t v o j e z i ka ski jezik, uini to slobodno. Katolika, kao uostalom i ostale crkve, doputat o g p an o g ju promene kada su one ve uveliko u toku. Talas povratka tzv. Tridentskoj p o ko misi (na latinskom) zapoeo je intenzivno u Francuskoj na inicijativu biskupa Marsela Lefebra, koji je zbog toga proglaen izmatikom i ekskomuniciran. Naravno ne samo zbog latinskog jezika nego i zbog prekoncilskog karaktera Tridentske mise. Papa Racinger bi trebalo da ovogodinji Uskrs obelei misom i porukom na latinskom jeziku te tako oznai liberalni povratak jezikoj tradiciji i nita vie od toga. Rekosmo da crkva kasni, pa je i red da to dokumentujemo. Prosto je teko odluiti se odakle poeti. Moda to najpre zasluuje Finska. Donekle iznervirana dominacijom engleskog jezika, jo pre tri godine finska vlada je poela da svoje zvanine dokumente, namenjene inostranstvu, prevodi na latinski uverena da bi

Evropska zajednica trebalo da se vrati tom jeziku komunikacije, kao izvorno njenom. U Finskoj postoji ve godinama vrlo popularna radio stanica na latinskom Nuntii Latini, a poseban joj je hit emitovanje pesama Elvisa Prislija, koje je na latinski preveo najvei lokalni autoritet profesor Juka Amont. Kad je u prolom mandatu ta zemlja bila deurna u EU bezuspeno je pokuala da latinski uvede kao zajedniki jezik Zajednice. Talas povratka latinskom se ipak neobuzdano iti, a meu popularizatore spada pre svega najdemokratskija internet enciklopedija Wikipedia (www.vicipaedia libera encyclopedia) , koja je taj jezik uvela i na njemu objavljuje podatke. Nemaka a t nje a , le u v e rav hip hop grupa ISTA, izdala je do sada tri CD-a na latinskom. Turistiki vodi zik dno , mu e na internetu za Pompeju (www.marketplace.it/pompei/) takoe je na r n e t s v e z a j n i ka ka v a Int e le latinskom. Zatim sajt www.hyperherocom/la/insult.htm. Na e-Bay poaz ni j e ko at ins ki p o t r e b l j ude u stoji mogunost kupovine udbenika za latinski jezik u 50 lekcija, s tim da l e lit e v e i u v odi s t e me , j u to se svaka lekcija posebno prodaje po ceni od 1,5 evra. Postoji i multih ir o m k o j a l ne s i ga la ks i medijalna antologija Multas per gentes na e-book. U Rimu padre Reginald jezik u , s o c ij e nja , u Foster vodi besplatnu letnju kolu Aestiva Romae Latinitas, pored koje radi e t ik in mi l j h r e i i mnotvo komercijalnih kola i kurseva latinskog na koje se najvie upisuju na e r z a l ni Nemci, Austrijanci i Francuzi uz po kojeg radoznalog Amerikanca. uni v Internet, muzika, letnje kole sve zajedno uverava da latinski nije nikakav hir elite ve potreba za jezikom koji uvodi ljude u etiku, socijalne sisteme, nain miljenja, u galaksiju univerzalnih rei. Nije u pitanju samo modana gimnastika, nego neka nova potreba jednog dela ljudi, koju u protestantskim zemljama objanjavaju eljom graana da direktno upoznaju verske tekstove bez posredstva i manipulacije crkve. Naravno to nije sveobuhvatno objanjenje, jer ko bi zbog toga na latinski preveo Asteriksa i Hari Potera. Bie da je u pitanju neka divna intelektualna infantilnija u kojoj ljubav zahteva i neto patnje oko uenja. (B&F broj 30, april 2007.)

8

Bankarska opera

P
uvertira

redanje kae da je kralj crnake drave Hausa (dananja severna Nigerija), Kano, negde potkraj petnaestog veka, bio toliko moan i samouveren da je svojim podanicima obeao da e sopstvenim rukama zaustaviti ogromni plimni talas koji dolazi sa okeana i pravi pusto. Kada su podanici ugledali talas na puini kako se pribliava, javili su kralju, on je zagazio u pliak, sav se naroguio, rairio ruke i nestao zauvek. I u dananjem svetu ima bankarsko-finansijskih kraljeva, koji bi da zaustave ogromni talas bankarskih integracija, samo je razlika u tome to su oni kvarnjaci pa na vreme pobegnu od talasa na bezbednije mesto. Utoliko e naa pria biti manje poetina, dua i bez one patetine zavrne scene.

Pokuaemo, jednostavnijeg praenja radi, da se drimo hronologije. Italijanski bankarski prostor, po shvatanju strunjaka najblindiraniji i najzaputeniji u razvijenom svetu, lupila je, kao grom iz vedra neba, vest da holandska banka ABN AMRO obznanjuje javnu ponudu za kupovinu italijanske banke Antonveneta. ABN AMRO je 12. evropska banka po kapitalizaciji na berzi sa 32,7 milijardi evra. Ne samo da na spisku najvei evropskih banaka, to e rei onih vrednih preko 30 milijardi evra, nema Antovenete, nego nema ni jedne druge italijanske banke. Jo se stres nije ni razbuktao do pravih italijanskih razmera, kada je 18. marta panska (baskijska) banka BBVA (Banco Bilbao Vizcaya Argentaria) dostavila italijanskoj Centralnoj banci (Banca dItalia), Komisiji za nadzor finansijskih operacija (Consob) i drugim nadlenima svoju ponudu! Re je o nameri baskijske banke, osme po veliini u Evropi da kupi svih 100 odsto italijanske BNL (Banca Nazionale del Lavoro). To ve sluti na uvredljivu rasprodaju nacionalnog ponosa. Stvorena je atmosfera idealna za operski, moda ak operetski, libreto.

i ma e t u ih sv nj e m ans i j s k u s t av e Prvi in ana f i n za I u dk a r s k o - j i b i d a k a r s k i h a Prva reakcija i obeanje italijanskog guvernera Antonija Facija, lokalb a n j e v a , k o l a s b a n j e r az l i k a c i nog kralja Kano, bila je da e se svim silama suprotstaviti tim operakr a l mni t a s a m o k v a r n j cijama. On takva ovlaenja ima po zakonu. Druga je stvar to takvo o gr o grac i ja , s u o ni nu od t o ovlaenje ipak nije kraljevsko, ve podlono mnogim uticajima. Ministar int e me t o e p o b e g ije me s u aktuelnoj italijanskoj vladi Roberto Maroni, najjaa linost autistiko-seu t o a v re m ezb e dn paratistike stranke Lega Nord, izjavio je da vlada u potpunosti podrava p a n s a na b guvernera u njegovoj odbrani italijanskih banaka od invazije stranaca . Bie t a la
da je tu poetak nekakve igre pokvarenih telefona. Guverner Facio je linost od maksimalnog poverenja predsednika vlade Berluskonija, iji je dolazak na vlast propratio neutralnim ushienjem kako e svet videti novo ekonomsko udo preduzetnike vlade. Pored te izjave imao je i jaih argumenata zbog kojih je prilikom promene zakona o Centralnoj banci nagraen doivotnim mandatom. Dakle, ministar je verovao da takav guverner, uprkos poeljno nezavisnom poloaju, ne govori pre nego to mu premijer kae ta e rei. Desilo se, meutim, da je premijer pritisnut nevoljama sa problematinim raunima podnetim Evropskoj uniji o stanju nacionalne ekonomije, ve imao dosta muka da bi dalje zatezao odnose. Evropski komesar za trite, arli Mek Krivi (McCreevy) pismeno je izvestio italijanske vlasti kako mu se ale banke da ih na razne, esto perfidne naine, spreavaju da u Italiji ostvare pravo na jedinstvo evropskog trita (slobodan protok kapitala, ljudi i ideja). S tim u vezi zahteva

objanjenje, kako ne bi pokretao postupak, ako nije tako. Naavi se u situaciji da mora da moli, premijer je shvatio da je najbolje ako se ne buni. Zato je javno izjavio da vlada ostaje na svojoj liberalistikoj liniji svetinje slobodnog trita. Njegov ministar finansija, kao tenor, posle baritona u operi, parafrazira melodiju i rei tvrdnjom da je italijanski karakter banaka neodbranjiv. To natpevavanje se malo oteglo taman koliko da doeka sednicu Upravnog odbora Centralne banke 31. maja na kojoj e guverner bolje nego Pavaroti otpevati prisutnima: Strane banke nikakav veto. Predsednik udruenja industrijalaca (Confindustria) i istovremeni predsednik FIAT-a i Ferarria, Luka Korado di Montezemolo, vie ne veruje svojim uima, jer je do pre samo nekoliko dana bezuspeno ubeivao guvernera kako je ekonomski pad Italije za poslednjih pet godina, pre svega posledica zatvaranja pred svetom, a u prvom redu pred stranim bankama, koje bi mogle da povuku proizvodnju napred.

Drugi in
Scena ostaje ista samo se menjaju glavne linosti. Kao osnovni dekor ostaje pria o italijanskom loem i najskupljem bankarskom sistemu iz ega iskau s ki n ka r t a n j u i nedvosmisleno dve banke, koje nadilaze lokalni karakter: Unicreij ki b a v a dit i Banca Intesa. Ostali nisu otili daleko od onoga kako su i j a n s , p o s h b l i nd i r a n al or It t izgledale 1438. godine kada je briljantni Kozimo Medii osnonaj p r osu njaka e niji u lupila vao svoju i italijansku prvu banku. Uglavnom su to za dananja s t r j z ap u t s v e t u , ra shvatanja male porodine ili esnafske kreditne institucije koje vrte i n a i j e n o m i z v e d n d s ka ono malo para koliko se nalazi u njihovom zabranu. Iznenada 10. r azv a o g r o m d a h o l a O a juna, na binu stupa dott. Alesandro Profumo, predsednik upravnog j e , k a , v e s t A M R o nudu z e N nu p odbora Unicredit banke i saoptava da je sa HVB (Hypoverein bank) an k n e b ka A B j a v n n j u j e j a n s ke b potpisao akt o fuziji. Po tom ugovoru italijanski Unicredit ima 16 od 24 b a na li savetnika mesta, odnosno dve treine menaderskih mesta u prvoj liniji obz ov inu it at a upravljanja, a sedite banke bie u Milanu! kup o n v e ne Hor predstavnika tampe preneraeno uzvikuje A,a,a...! A nt Profuma svi slave i tapu po ramenu, naroito politiari, jer sada po prvi put veruju njegovim izjavama da nee prihvatiti ni mesto gradonaelnika Milana, ni bilo koje ministarsko mesto, pa ih ne ugroava direktno. On je ustar momak, ali nije mazohista. Praen horom radoznalaca dott. Profumo peva svoju ariju: Nije uopte vano da li je to sada italijanska ili nemaka banka, ona je jedino evropska. Imae presudno prisustvo na 19 nacionalnih trita, od kojih su neka i van Evropske unije... Nae performanse prestae da budu presipanje italijanskog BDP... Nali smo partnera koji nas potuje i sa kojim smo u stanju da stvorimo zajedniku viziju budunosti... Nee biti naglog otputanja zaposlenih, ali e u roku od tri godine broj inovnika biti smanjen za 7 odsto... Neki delovi naeg posla imaju jasne karakteristike ekonomije obima. Nastupajui zajedno moi emo da ubiramo plodove koje nosi snaga dimenzije... Morali bismo da prestanemo da govorimo o italijanskim, francuskim, nemakim, holandskim i drugim bankama banke su ve postale, a mi treba da nauimo da tako i govorimo evropske. Nema mesta nacionalizmu na finansijskom tritu.

Trei in
Na scenu stupa minhenski ef konzervativaca Edmund tojber i prekida monolog dott. Profuma. U intervjuu za Frankfurter allgemeine Zeitung on odbija i da uje za tu nedopustivu i protivprirodnu vezu dveju banaka. Trai nacionalno reenje pozivajui bankarsko-osiguravajuu instituciju AllianzDresdner, da ona otkupi HVB. Za Allianz, to je sitan zalogaj. Poziva sa istim ciljem Comerzbank,

8

najmanju od tri najvee nemake bake (takozvane Drei Saeulen, Tri stuba). Umesto odgovora natrljan mu je nos priom kako proces fuzija ide u dobrom pravcu, velike transnacionalne banke prave dobre poslove, a poduhvat Unicredit-HVB je znak raskida sa blindiranim interesima uanenim u nemako jedinstvo.

Finale
U prvom planu Jozef Akerman (Ackermann), prva linost Deutsche Bank. Svoju ispovest iznosi u Handesblatu: U celom sluaju Unicredit-HVB, postoje bar dve pozitivne stvari. Prvo, jasan signal da poinje trend ka neizbenoj konsolidaciji evropskog bankarskog sistema. Drugo, smirenost javnog mnjenja i odsustvo mrnje prema stranim investitorima. Akerman je linost koju su politiari veno napadali da je preterani pristaa shareholder value, kapitalizacije i internacionalizacije banaka. Mediji su ga slikali kao simbol beskrupuloznog kapitalizma. Sada vidi ostvarenje svojih strepnji: ili e nemake banke nauiti da se podmlauju, da jaaju, da rastu kao global players ili e postati plen stranih investitora. Ako nada u spas jedne bolesne i dugovima ophrvane bankarske grupe, kao to je HVB, dolazi iz Italije, iz jedne moderne, efikasne italijanske banke, znai da nemaki bankarski sistem spava na lovorikama, te da je izgubio trend razvoja poslednjih godina - zavrava Akerman. Iz daljine dopire glas Die Zeita: Sledea je Comerzbank, samo je pitanje vremena . (Pada zavesa) (B&F br. 9/10, jul/avgust 2005.)

Spreena kataklizma

estotomnom reniku srpskohrvatskog knjievnog jezika Matice Srpske, re preterati objanjena je na sledei nain: Predstaviti to u jako uveanim razmerama, prevriti meru u emu, preuveliati.... Evo sad jednog kolskog primera preterivanja: Televizija je Antihrist... zbog nje t ov o u toku tri do etiri generacije ljudi nee biti u stanju samostalno ni da a go a , d i prdnu , ljudsko bie nai e se opet u kamenom dobu, u srednjovekovnim o je t i n kog ot krt e , a varvarstvima, u stadijumu koji je ak i pu prevaziao u epohi plezie r is r a k t e h n o l o ka u o p t r a h o v e stocena (Senka vetra, Karlos Ruiz Safon, Mondadori str. 104). KaKa a t s et n e m ka n a p r az i v a l o d s t v a . rakteristino je da gotovo nema tehnolokog otkria, koraka napretka k o r a o ni j e iz d e la l j u na , uopte, a da to nije izazivalo strahove kod jednog dela ljudstva. Televizija da t j e d n o g s t e m o o v u kla jeste mona, ali ne toliko da bi povukla oveanstvo unazad. Ona je u stak o d v i z i j a j e d a b i p ad nju samo da ga usporava. Uostalom, Safonovo intelektualistiko preterivaTe le e t oliko o unaz nje i ne uzimamo kao alarm, koji najavljuje kataklizmu, ve kao problem u ali n ans t v jako uveanim razmerama, na koji se ve uviaju pravi odgovori. U vedskoj ov e javna televizija emituje jedan samopromocionalni spot na kojem se uz zvuke mandolina smenjuju kadrovi najprimitivnijih italijanskih burleski, reality show, golotrbe plesaice i voditelji koji se benave, a prati ih tekst: Mi nismo kao Berluskoni. Uzgred, zbog tog spota italijansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je vedskog ambasadora u Rimu da mu urui protest. Italijanski medijski mag i premijer postao je tako merilo neukusa i u ou biznisu. S pravom, mora se rei.

On je prototip oveka koji ne donosi poslovnu ili politiku odluku pre nego to je ispitivanjem javnog mnenja, dakle trita, ne proveri. Ono to ima prou, to i dobija prostor. A na TV to su neukusni travestiti, golotrbe nogataljke ili ljudi od naunog ugleda, ali ne i u stanju da odole publicitetu, koje veti voditelji dovedu u show da ih iskasape i da se gledaoci pitaju zato njih neko to i smatra pametnim. To je princip koji je, svojedobno Berluskonija uinio o u, a T V , a pr etvrtim najbogatijim ovekom na planeti, Mardoka ve manje, jer o im t o r . A n v e s t it i i t os ima ambicije i da neto drugo ponudi. To je sutina uspeha Pinka, O n o i ja p r u s ni t ra ili l j ud i u d o b u n e u k g a t a l j ke , a l i n e u , kod nas, takoe. Bilo bi nerazumno izvui zakljuak da je ovo pledot o s t r b e n o ug l e da b lic it e t aje protiv trita. Trite je pijaca na kojoj se nudi sve i svata i ono to g o l o au n o g d o l e p u i d o v e du a se trai ima dobru cenu i prou. Savreno nije, pa nije ni mudro shvaod n nj u da o v odit e l j s ap e i d j i h titi ga kao viu silu. Italijanski medijski mag najoduevljeniji je pristalica s t a v e t i i h i s ka z a t o n neoliberalizma, koji iz Amerike zrai famu neprikosnosvenosti trita i ko j e h o w da p it aj u t nim otpora svakoj regulativi. I ne znajui, verovatno, on je zapravo pristalica u s l e dao c i ra p ame Platonove teze da Zakon stvaraju slabi i gomila... Da bi zaplaili jake. Njes e g s ma t gova mo nadrasta italijanske granice, jer pored tri sopstvene nacionalne ne ko mree poseduje i jednu u paniji, gde ga uveni sudija Garson, onaj koji je jurio i Pinoea, progoni zbog utaje poreza, ali ga imunitet politiara titi. Zahvaljujui satelitskoj i kablovskoj televiziji, njegovi programi su prisutni svuda po svetu, pa i kod nas, i zato poruka vedske televizije ima osnova za razumevanje. I sad, kad sve to saberemo, sledi obrt u kojem je najneoekivanije to to stie iz Amerike. Kongres te najtrinije zemlje na svetu prihvatio je nedavno sa 389 glasova za i 38 protiv, zakon protiv neukusa na televiziji! Emisije ije slike ili sadraj nude neukus, prema oceni posebne komisije, kojoj svako ima prava da uputi sopstvene pritube, kaznie se novano do pola miliona dolara ili e pak takvo emitovanje biti zasenjeno elektronskim putem. U Italiji e biti muke da se dokae kako taj zakon nisu doneli komunisti, jer Berluskoni sve to njemu smeta naziva komunistikim maslom. Ozbiljnije je pitanje kojim e tempom ovaj ameriki primer obii svet, kao to je svet obila sa njihovog tla potekla poplava TV neukusa. Amerika je velika i u bukvalnom i u prenosnom smislu da bi bila jednoumna. Svet je, ipak, jo vei. Dakle, nema anse za TV kataklizmu. (B&F br.5, mart 2005. )

85

CIP - , 338.2(497.11)(035) T, , 1932Postmoderna vremena : ekonomska belenica / Milutin Mitrovi. - Beograd : BIF press, 2009 (Beograd : AMB grafika). - 184 str. : 30cm Tira 500. - Str. 6-7: Predgovor / Vojin Dimitrijevi. ISBN 978-86-87819-00-9 a) - - COBISS.SR-ID 156466956

Beleka o piscu
Milutin Mitrovi: ovek od rei
Photo by: prof. dr. Branimir verko, Zagreb/Silba.

Roen 1931. godine u Beogradu, na Slaviji, u kui koja se nalazila na tlu Mitieve rupe decenijama privremenog parkia sa velikim sunanim satom u centru. Ima neke simbolike i u tom sunanom satu i u injenici da ve sedam decenija na tom graevinski privlanom mestu niko nije uspeo da sagradi ak ni garau, a kamo li pristojnu zgradu. Nita do kraja. kole pohaao u rodnom gradu, ali nita nije ljudski zavrio, ak ni osnovnu, jer mu je zbog izbijanja rata 6. aprila 1941. godine priznat etvrti, tada zavrni razred osnovne kole. Studirao je prava i italijansku knjievnost i ni to nije zavrio. Prokleta radoznalost ga je uvek odvlaila negde drugde, da bi se jedino i trajno zadrao u novinarstvu. Poeo je u zavrnom razredu gimnazije, vie muvajui se nego piui u Srednjokolcu, pa u Studentu, pa u Youth Life (omladinskom listu za inostranstvo), pa u Yugoslav Review (za odrasle), pa u Ekonomskoj politici (preko tri decenije)... Republici, Ekonomistu i dakako u B&F od osnivanja. Jedno vreme je pisao za vajcarski dnevnik Corriere del Ticino i asopis Galatea, po neto od tekstova objavljivano mu je u britanskim, amerikim, italijanskim i finskim asopisima. Barata sa nekoliko jezika, na nivou koji je pisac Primo Levi definisao kao: correntemente e scorrettamenta (teno i nepravilno). U novinarstvu gotovo da nema posla kojim se nije bavio od saradnika svih moguih rubrika, fotoreportera, tehnikog urednika, urednika deska, do glavnog i odgovornog urednika, direktora i penzionera, a takvi esto rade vie nego pripravnici. Iako je ekonomija u centru njegove panje, nije na odmet rei da je jedan beogradski sociolog njegovo pisanje svrstao u ekonomsku sociologiju. Ostao je veran pismenom novinarstvu i pokuao tu da dostigne koliko moe, odoljevajui ponudama da sarauje na radiju i TV. Poetkom osamdesetih opkladio se sa jednim tadanjim piscem bestselera, da e napisati tiraniju knjigu od njegovih. Napisao je, objavio kod Nolita i to tri izdanja u roku od 11 meseci i u ukupnom tirau od 12.000 primeraka. Naslov knjige glasio je Lumbrikultura: Gajenje glista. Istina, nije to bila beletristika, no bila je knjiga, visoko tirana i dovoljna da mu bude priznata pobeda. Ima dva kreda: dati itaocu sto vie relevantnih podataka i uiniti to itljivim. Film (TV seriju) M*A*S*H* smatra uzorom kako objediniti strahote sa humorom i dobroudnou.