1

SINHRONE MAINE
2
SADRAJ
1 SINHRONE MAINE................................................................................................... 4
1.1 Sinhroni generatori..................................................................................................... 4
1.2 Oznake veliina.......................................................................................................... 5
1.3 Osnovni delovi ........................................................................................................... 5
1.4 Princip rada ................................................................................................................ 7
1.5 Pobuda sinhronih maina........................................................................................... 8
1.6 Oblik polja (mps) rotora............................................................................................. 8
1.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora................................................................... 9
1.8 Karakteristike sinhronih maina ................................................................................ 9
1.8.1 Karakteristika praznog hoda............................................................................. 10
1.8.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja ........................................................... 10
1.9 Magnetna reakcija indukta....................................................................................... 11
1.9.1 Aktivno (radno) optereenje............................................................................. 11
1.9.2 Induktivno optereenje ..................................................................................... 13
1.9.3 Kapacitivno optereenje ................................................................................... 14
1.9.4 Zakljuak o delovanju reakcije indukta............................................................ 15
1.10 Reaktansa rasipanja.............................................................................................. 16
1.11 Sinhrone reaktanse ............................................................................................... 16
1.12 Pobudna struja...................................................................................................... 16
1.13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima optereenog radno-induktivno... 17
1.14 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim optereenjem............ 19
1.15 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora .................... 21
1.16 Motorni reim rada sinhronog generatora............................................................ 22
1.16.1 Reluktantni reim sinhronog motora ............................................................ 23
1.16.2 Dijagram obrtnog momenta sinhrone maine sa isturenim polovima .......... 25
1.16.3 Fazorski dijagram sinhrone maine sa cilindrinim rotorom........................ 26
1.17 Rad sinhronih generatora na sopstvenu i optu i mreu....................................... 27
1.18 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q...................................................... 29
1.18.1 Mordejeva kriva............................................................................................ 29
1.18.2 Upravljanje normalnom reimu rada nadpobuenog generatora (optereenog
radno-induktivno) ........................................................................................................ 30
3
1.19 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P ......................................................... 31
1.20 Karakteristike regulacije ...................................................................................... 32
1.21 Elektromehanike oscilacije sinhrone maine...................................................... 33
1.21.1 Ekvivalentna mehanika slika sinhrone maine ........................................... 35
1.21.2 Priguni namotaj ........................................................................................... 37
1.22 Fiziko objanjenje struje kratkog spoja .............................................................. 38
1.23 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori................................................................ 48
1.24 Sinhroni motor ..................................................................................................... 48
1.25 Literatura .............................................................................................................. 49
4
1 SINHRONE MAINE
Rotor sinhrone maine se u ustaljenom pogonu obre jednakom (sinhronom) brzinom kao
i obrtno magnetsko polje u meugvou, pa odatle potie naziv ove vrste maina.
Prema svojim karakteristikama, sinhrone maine se mogu svrstati na vie naina. Prema
smeru (nainu) elektromehanikog pretvaranja energije, delimo ih na generatore i motore,
pri emu se mnogo ee upotrebljavaju kao generatori.
1.1 Sinhroni generatori
Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i maloserijske
proizvodnje. injenica da je stepen iskorienja veih jedinica bolji (vea je
ekonominost), ima za posledicu izgradnju elektrana i agregata veih snaga. Jedinine
snage generatora prelaze i MVA 1000 .
Prema pogonskoj maini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske maina
parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina i
dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na
maine sa cilindrinim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator
cilindrinog oblika, trofazni. Prema brzini obrtanja (pri uestanosti od Hz 50 ), delimo ih
na brzohodne (750 do ob/min 3000 , sa brojem pari polova 4 p do 1), srednjih brzina
(300 do ob/min 600 , 10 p do 5) i sporohodne (manje od ob/min 300 , vie od 10 pari
polova).

Slika 1-1 Generatori: a) turbo, b) hidro
Turbogeneratori se grade sa cilindrinim rotorom, za velike brzine obrtanja (obino p = 1,
ree 2 p (samo za manje snage), odnosno 3000 ili ob/min 1500 pri Hz 50 ). Kod ove
vrste generatora izraeni su mehaniki problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike
periferne brzine, velike obrtne mase i zbog duine izmeu leita. To zahteva da se ide na
relativno male prenike rotora i da se namotaj rotora raspodeljuje to ravnomernije po
obimu. Oni se uvek postavljaju horizontalno.
5
Hidrogeneratori se grade sa istaknutim polovima na rotoru, od sasvim sporohodnih do
brzohodnih sa 2 p . to je manja brzina obrtanja dozvoljava se vei prenik rotora, opet
ogranien mehanikim naprezanjima usled centrifugalanih sila. Ali ova mehanika
naprezanja su tolika da se ne zahteva ravnomerna raspodela namotaja po obimu rotora, pa
se zato onda prelazi na rotor sa istaknutim polovima. Kod ove vrste generatora izraeni su
mehaniki problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine pri
zaletanju, i noseih leita grupe sa vertikalnim vratilom na kojima lei teina celog
obrtnog dela i dr. Generatori veih snaga, ije su brzine obrtanja relativno manje,
postavljaju se vertikalno, a hlaenje je kombinovano voda-vazduh.
U konstrukcionom, odnosno u pogledu mehanikih dimenzija, turbo i hidro generatori se
znaajno razlikuju, tako da za snage od oko MVA 100 odnos osne duine, l , i prenika,
D, za turbogeneratore iznosi oko 5, dok za hidrogeneratore iznosi oko 0,15.
Dizelgeneratori se pokreu dizel motorima, a grade se za iroki raspon brzina obrtanja, od
2 p navie. Snaga dizel generatora ograniena je mogunou izrade motora, pa dostie
najvie desetak MVA.
Da bi se poveao naznaeni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno prikljuio
na mreu, bez upotrebe blok-transformatora, neki proizvoai umesto klasino izolovanih
namotaja upotrebljavaju odgovarajue kablove.
1.2 Oznake veliina
Ovde e biti upotrebljene sledee oznake:

0
E - ems praznog hoda
E - ems u optereenom stanju
U - napon na prikljucima

p
J - pobudna struja (odgovara ems
0
E )
I - struja indukta

a
J - pobudna struja koja odgovara struji indukta I , koja izraava reakciju indukta, ili
drugim reima struja statora svedena na rotor
J - pobudna struja koja odgovara ems E
1.3 Osnovni delovi
Magnetsko kolo sinhronog generatora sastoji se, kao i kod svih obrtnih maina, iz dva
osnovna dela: nepokretnog dela ili statora i obrtnog dela ili rotora, koji su meusobno
razdvojeni meugvoem. Rotor ini celinu sa vratilom maine: on nosi na svojoj
periferiji p 2 polova koji mogu biti ili od masivnog gvoa ili od limova. Stator ili indukat
je uplji valjak sastavljen od tankih magnetskih limova ravnomerno olebljenih na svojoj
unutarnjoj periferiji i sloenih u oklopu statora.
Pobudni namotaj (induktor) kod sinhronih maina je smeten na rotoru i napajan je
jednosmernom strujom.
6
Postoje dve izvedbe u pogledu oblika (vrste) rotora:
Rotor je cilindrian: cilindar je od olebljenog gvoa, obino masivnog, namotaj
induktora je sastavljen iz sekcija smetenih u lebovima. Ova konstrukcija se skoro
iskljuivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili etvoropolnih turbogeneratora, iz
mehanikih razloga (slika 1-2, a).
Rotor je sa istaknutim polovima i sa meupolnim prostorom kod kojih je namotaj
koncentrisan oko jezgra pola. Ova konstrukcija se upotrebljava kod maina sa
veim brojem polova-hidrogeneratora (slika 1-2, b).
S
N
d
d
q
q
S
S
N N
Slika 1-2 Rotor sinhrone maine
a) cilindrini rotor b) rotor sa istaknutim (izraenim) polovima
Na slici je sa d d je oznaena tzv. uzduna osa, u kojoj se nalaze magnetski polovi, dok
je sa q q oznaena poprena osa, koja je upravna na osu polova.
Kod maina sa istaknutim polovima namotaj je koncentrisan, dok je kod maina sa
cilindrinim rotorim raspodeljen u lebovima i zauzima priblino 2/3 obima rotora.
Preostali prostor obima, odnosno polnog koraka, nije oljebljen i ini zonu velikog zupca
kroz koji prolazi glavni deo magnetskog fluksa.
Osim pobudnog namotaja, na rotoru nekih sinhronih maina postoji i dodatni, priguni
(amortizacioni) namotaj, koji ima osnovnu ulogu da priguuje oscilovanje brzine obrtanja
rotora oko sinhrone brzine u prelaznim procesima, pri emu se tada ponaa kao kavezni
rotor asinhronog motora. U ustaljenom stanju ovaj namotaj nema funkciju, jer se u njemu
tada ne indukuje napon. On se ugrauje, po pravilu, u polne papuice maina sa
lameliranim istaknutim polovima, a sastoji od se od okruglih bakarnih tapova stavljenih u
lebove u polnom stopalu (nastavku, papuici). Ovi tapovi su meusobno povezani
(kratko spojeni) pomou dva provodna prstena sa obe bone strane pola. U maine sa
cilindrinim rotorom ugrauje se takoe priguni namotaj kada se oekuju velika
nesimetrina optereenja.
Namotaj indukta je smeten u lebovima statora, najee je trofazni. Raspodeljen je po
celom obimu.
7
1.4 Princip rada
Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled koje nastaje stalno
magnetsko polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u odnosu na rotor, pa se
naziva stojeom. Smer jednosmerne struje kroz provodnike rotora je takav da je jedan pol
severni, sledei juni itd. Obrtanjem rotora stvara se obrtno magnetsko polje. Ovo polje
preseca provodnike statora i u njima indukuje ems ija je trenutna vrednost po provodniku
) ( ) ( t b v l t e
pr
. Pri stalnoj brzini obrtanja, ems ima isti oblik kao i magnetsko polje. Kod
trofaznih namotaja statora, indukovane ems svake faze su jednake po vrednosti a
vremenski su pomerene za jednu treinu periode ili, ako su predstavljene vektorima, ovi su
pomereni za ugao 3 2 .
Ako rotor ima jedan par polova, onda e se, pri jednom obrtaju, imati jedna potpuna
promena ems, odnosno za p pari polova imaemo p promena ems. Poto je const. p , a
u elektroenergetskim sistemima se zahteva odgovarajua stabilnost uestanosti (standard
za Evropu je 50Hz , dok je za Ameriku 60Hz ), onda i brzina obrtanja sinhronih maina
mora biti konstantna, i odreena je izrazom:
const.
60

p
f
n
Dakle, u Evropi, imaemo sledee brzine obrtanja:
Tabela 1-1 Brzine obrtanja sinhronih maina
p
1 2 3 4 5 6 itd
[ ] ob/min n 3000 1500 1000 750 600 500
Ako se indukt (stator) optereti nekim trofaznim simetrinim optereenjem, onda e se kroz
namotaje statora uspostaviti struje efektivnih vrednosti
3 2 1
, , I I I koje su, u zavisnosti od
optereenja, vremenski pomerene u odnosu na svoje napone za neki ugao, a meusobno
vremenski pomerene za jednu treinu periode.
s

1
I
2
I
3
I
p
I
s

Slika 1-3 Princip rada sinhronih maina

8
Ove vremenski pomerene trofazne struje, koje protiu kroz trofazne namotaje koji su
prostorno pomereni tako da njihove ose meusobno zaklapaju ugao od elektrinih 120,
daju jednu ekvivalentnu obrtnu mps (Teslino obrtno polje), ija je amplituda 1,5 puta vea
od amplitude pulzirajuih magnetopobudnih sila pojedinih faza. Ovo polje se obre
brzinom p f n 60 , dakle istom brzinom kao i rotor tj. sinhronom, i otuda potie i naziv
sinhrone maine. Relativna brzina obrtnog polja statora u odnosu na obrtno polje rotora
jednaka je nuli tj. ona su meusobno nepokretna, ili kaemo da su se polja "zakaila".
Magnetsko polje u meugvou nastaje zajednikim delovanjem magnetopobudne sile
pobude i statora. U ustaljenom stanju te dve magnetopobudne sile su, jedna u odnosu na
drugu, nepomine i obru se sinhronom brzinom obrtanja. Povratno delovanje polja
statora (indukta) na polje polova rotora (induktora), naziva se magnetna reakcija indukta i
zavisi od karaktera optereenja. U zavisnosti od meusobnog poloaja magnetskih polja
rotora i statora, razvijaju se odgovarajue sile i obrtni momenti.
1.5 Pobuda sinhronih maina
Pobudni namotaj sinhrone maine napaja se iz posebnog izvora jednosmerne struje. U
osnovi, pobudni sistemi se dele na dve osnovne skupine:
dinamike (elektromainske) sisteme, gde se pobudni namotaj sinhrone maine napaja
pomou generatora jednosmerne struje,
statike sisteme, gde je izvor jednosmerne struje statiki pretvara energetske elektronike.
Danas su dominantni statiki pobudni sistemi.
1.6 Oblik polja (mps) rotora
Kada sinhrona maina treba da radi kao generator posebno je vano da oblik ems bude
harmonian. Budui da je ems posledica promene fluksa, i polje rotora treba da bude to
priblinije harmonino. Ako oblik polja nije potpuno harmonian onda je potrebno uiniti
uticaj viih harmonikih komponenata to manjim.
Kod valjkastog (cilindrinog) rotora polje ima priblino oblik trapeza. Navojni delovi u
lebovima imaju pravougaoni oblik mps. Sabiranjem pojedinih pravougaonih mps
dobijamo stepenastu liniju, koju zamenjujemo pravom koja ini krakove trapeza.
Neoljebljen deo ima izgled jednog velikog zupca, i on formira gornju osnovu trapeza.
b
B
x ,
Slika 1-4 Polje valjkastog rotora
9
Kod rotora sa istaknutim polovima polje bi imalo oblik pravougaonika kada bi polovi bili
takvi da je duina meugvoa pod polovima stalna. Meutim, da bi polje, a prema tome i
ems bila to blia sinusoidnom obliku, meugvoe pod polnim nastavcima nije stalno,
ve izgleda kao na slici 1-6. Odnos duine polnog nastavka i polnog koraka iznosi oko
0,75.
b
B
x ,
min

max

Slika 1-5 Polje rotora sa istaknutim polovima

1.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora
Trofazni generatori se, u principu, spreu trougao ili zvezdu. Takoe je mogua i
kombinacija ova dva naina. Danas se uglavnom primenjuje sprega u zvezdu, koja ima
izvesne prednosti. Kod sprega u zvezdu u linijskom naponu ponitavaju se vii harmonici
treeg reda koji bi inae najvie uticali u deformisanju sinusnog oblika ems. Takoe se
ponitavaju i sve harmonike komponente vieg reda deljive sa tri. Prednosti su sadrane u
izbegavanju lokalnih struja koje su prisutne u namotaju generatrora u sprezi trougao,
postoji neutralna taka to vodi na jednostavniju zatitu a pri istoj konstrukciji faznih
namotaja omoguen je vii linijski napon.
1.8 Karakteristike sinhronih maina
Najznaajnije karakteristike sinhronih maina su karakteristika praznog hoda
(karakteristika magneenja) i karakteristika kratkog spoja. Iz ove dve karakteristike mogu
se dobiti znaajne informacije o ponaanju sinhrone maine.
10
1.8.1 Karakteristika praznog hoda
Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta na
prikljucima neoptereenog generatora
0
E , od jednosmerne pobudne struje,
p
J , pri
konstantnoj brzini i naznaenoj uestanosti tj.
) (
0 p
J f E pri 0 I , . const n i
n
f .
Glavni deo pobudne struje, AB pripada mps meugvoa, a deo BC mps magnetskog
kola.
Znaajan podatak karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje,
0
J , pri kojoj se ima
linijska ems po vrednosti jednaka naznaenom naponu
n
U E
0
.
0
E
p
J
A
B C
n
U
0
J
Slika 1-6 Karakteristika praznog hoda sinhronog generatora
1.8.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja
Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenine struje na
kratkospojenim prikljucima statora,
k
I , od jednosmerne pobudne struje,
p
J , pri kratkom
spoju i kada je brzina obrtanja naznaena, tj.
) (
p k
J f I pri 0 U i
n
n n .
Obino se ogled vri pri tropolnom kratkom spoju.
Merenje se vri do vrednosti struje kratkog spoja koja je neto vea od naznaene struje
generatora. Na osnovu rezultata, nacrta se karakteristika kratkog spoja (slika 1-7), koja je
prava linija.
11
I
p
J
n
I
k
J
Slika 1-7 Karakteristika kratkog spoja sinhronog generatora
Znaajan podatak karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog spoja,
k
J , pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka naznaenoj struji
n k
I I .
Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz poetka koordinatnog sistema ve moe
biti pomerena malo navie usled remanentnog magnetizma.
1.9 Magnetna reakcija indukta
Kod sinhronih maina postoje dve magnetopobudne sile, mps induktora (rotora),
p
F , i
mps indukta (statora),
a
F , koje daju zajedniku mps maine,
a p
F F F + . Mps indukta
deluje povratno na mps induktora, pa se zbog toga naziva reakcija indukta. Kod sinhronih
maina poloaj mps indukta, u odnosu na mps induktora nije stalan, ve zavisi od vrste
optereenja, odnosno od kanjenja struje statora u odnosu na ems statora.
Uz vektorsko prikazivanje ove dve veliine ovo kanjenje emo izraziti uglom . Kod
fizikog objanjenja ove pojave razmotriemo tri granina sluaja:
omsko optereenje ( 0 ),
potpuno induktivno optereenje ( 2 ),
potpuno kapacitivno optereenje ( 2 ).
1.9.1 Aktivno (radno) optereenje
Posmatrajmo sliku 1-8. Pobudni fluks je prikazan isprekidanom linijom. U osi pola
pobudni fluks je maksimalan, a indukovana ems minimalna.
12
q q q d d
N S
meugvoe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-8 Reakcija indukta uz omsko optereenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Indukovani napona u provodnicima statora odreen je jednainom:
( )

l
l d B v e
& &
&
.
Dakle, smer indukovane ems je odreen vektorskim proizvodom vektora brzine obrtanja
v
&
i magnetne indukcije B
&
. Pri odreivanju smera indukovane ems smatramo da rotor stoji,
a da se provodnici statora kreu brzinom v
&
u suprotnom smislu od rotora. Prema datom
smeru obratnja i indukcije oznaeni su smerovi ems. Uz omsko optereenje, struja statora
je jednovremena sa ems.
Mps rotora ima svoj maksimum u osi pola (uzduna os - os d ), dok mps statora ima svoj
maksimum u netralnoj osi, ili kako je drugaije nazivamo poprenoj osi, q . Zbog toga se
kae da je reakcija indukta, pri omskom optereenju, poprena.
Sa slike se vidi da se zajednika (rezultantna) mps, a time i indukcija, poveava na
odlaznom kraju pola, a smanjuje na nailaznom. Budui da se radna taka na ( ) H B
krakteristici nalazi na kolenu, za istu vrednost promene H levo i desno od radne take,
porast indukcije B e biti manji od smanjenja, pa se ukupna indukcija, a time i napon
smanjuje. Dakle, i kod isto omskog optereenja napon na prikljucima e ipak opasti.
13
1.9.2 Induktivno optereenje
Posmatrajmo sliku 1-9.
q q q d d
N S
meugvoe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-9 Reakcija indukta uz induktivno optereenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Kod potpuno induktivnog optereanja struja kasni za naponom za 2 , tako da mps
indukta ima takoe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi), i suprotnog je smera od
smera mps pobudnih polova i kaemo da je direktna i suprotna. Prema tome, pri
induktivnom optereenju mps reakcije indukta ima demagnetiue delovanje, pa bi se
napon na prikljucima generatora jako smanjio.
Da bi naznaeni napon ostao isti, moramo jako poveati pobudnu struju. Moemo grubo
pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva stanja - praznog hoda i ustaljenog kratkog
spoja, tj.:
( )
k n n p
J J ind I U za J +
0
) ( 0 cos , , ,
zato to nam je za postizanje naznaenog napona,
n
U , potrebna struja
0
J , a za naznaenu
struju,
n
I , uz 0 cos (ind), potrebna nam je struja
k
J , jer je karakter optereenja u
tropolnom, ustaljenom, kratkom spoju praktino induktivan (namotaji tri faze statora
imaju zanemarivi radni otpor, pa je impedansa namotaja priblino jednaka reaktansi).
Vano je uoiti da smo stuje pobude
0
J i
k
J mogli algebarski sabrati jer sa slike vidimo
da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d .
14
1.9.3 Kapacitivno optereenje
Posmatrajmo sliku 1-10.
q q q d d
N S
meugvoe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-10 Reakcija indukta uz kapacitivno optereenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Kod potpuno kapacitivnog optereenja struja prethodi naponu za 2 , tako da mps
indukta ima takoe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi), i istog je smera u odnosu
na smer mps pobudnih polova. Prema tome, pri kapacitivnom optereenju mps reakcije
indukta ima magnetiue delovanje, pa bi se napon na prikljucima generatora jako
poveao.
Da bi naznaeni napon ostao isti, moramo jako smanjiti pobudnu struju. Kao i u sluaju
induktivnog optereenja, moemo grubo pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva
stanja - praznog hoda i ustaljenog kratkog spoja, tj.:
( )
k n n p
J J kap I U za J
0
) ( 0 cos , , .
Vano je uoiti da smo i u ovom sluaju stuje pobude
0
J i
k
J mogli algebarski sabrati jer
sa slike vidimo da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d .
15
1.9.4 Zakljuak o delovanju reakcije indukta
Svi preostali sluajevi meanog optereenja L R , C R , LC R se nalaze izmeu tri
pomenuta granina sluaja. U optem sluaju ugao je izmeu 0 i 2 . Zbog
znaajno razliitog delovanja feromagnetskih polova u d - osi i vazduha u q -osi Blondel
je predloio da se reakcija indukta podeli u podunu (uzdunu) i poprenu komponentu
(dvo-osna teorija sinhronih maina).
Mps reakcije indukta,
a
F , emo rastaviti na dve komponente:
podunu reakciju indukta: sin
a ad
F F i
poprenu reakciju indukta: cos
a aq
F F .
Blondelova, dvo-osna, teorija se moe primeniti za flukseve (ako nema zasienja) i
elektrine sile.
Pri sraunavanju raznih veliina sinhrone maine ili pri crtanju vektorskih dijagrama (na
primer mps), potrebno je, da se vrednost mps indukta da svede na induktor, tj. da se odredi
odgovarajua ekvivalentna vrednost mps induktora. Ekvivalentna vrednost induktora je
ona vrednost mps induktora iji je osnovni harmonik jednak osnovnom harmoniku mps
reakcije indukta.
Na osnovu definicije induktivnosti
i
L

, te karakteristike ( ) H B , vidi se da je
induktivitetu d - osi (magnetski polovi, gvoe),
ad
L , puno vei nego induktiviteta u q -
osi (vazduhu),
aq
L , te moemo pisati:
aq ad
L L >> . Pomnoeno sa krunom frekvencijom
, za reaktanse imamo:
aq ad
X X >> .
Dakle, zbog razliitih reluktansi po obodu rotora, nastaju razliite reakcije indukta, to ima
za posledicu razliite reaktanse indukta
ad
X i
aq
X .
U zanimljive detalje izraunavanja reaktansi ovde se neemo uputati.
B
H
Slika 1-11 Karakteristika B(H)
16
1.10 Reaktansa rasipanja
Reaktansa rasipanja (Potjeova reaktansa),

X , potie od rasipnih polja statora: eonih veza
namotaja, zuba statora, feromagnetskog kola statora. To su polja koja ne dopiru do rotora.
Relativna vrednost reaktanse rasipanja,
[ ] ( ) 100 %
n
X X x

,
kree se u granicama od 10% do 14%. Ovde naznaena reaktansa,
n n n
I U X 3 , koju
izraunavamo iz podataka natpisne ploice, nema fiziko znaenje, ve je referentna
veliina koja slui radi uporeivanja.
1.11 Sinhrone reaktanse
Algebarski zbir pojedinih komponenti reaktanse indukta sa reaktansom rasipanja ine:
sinhronu podunu reaktansu

X X X
ad d
+ ,
sinhronu poprenu reaktansu

X X X
aq q
+ .
Sinhrone reaktanse
d
X i
q
X su merodavne za stacionarno pogonsko stanje (stanje
dinamike ravnotee). Podaci za ove reaktanse ne nalaze se na natpisnoj ploici, ali ih
proizvoai daju.
U odnosu na reaktansu rasipanja, relativne vrednosti sinhronih reaktansi su daleko vee.
Na primer, za hidrogeneratore iznose:
% 65 , % 120
q d
x x .
1.12 Pobudna struja
Na natpisnoj ploici sinhrone maine dati su podaci za sledee veliine:
[ ] [ ] [ ], A , V , VA
n n n
I U S [ ]
n n
n cos , min
1
. Vrednosti ovih veliina ukazuju na granice
optereenja za koje je maina graena u trajnom radu. Vano je istai da vrednost faktora
snage (
n
cos ) predstavlja ogranienje vezano za strujnu opteretivnost pobudnog namotaja
generatora. Naime, kod analize delovanja reakcije indukta pri raznim vrstama opreenja,
pokazali smo da je vrednost pobudne struje funkcija naznaenog napona, struje i faktora
snage.
Kod raznih optereenja (faktora snage) na nain prikazan na slici 1-13 priblino moemo
odrediti potrebnu vrednost pobudne struje za date vrednosti naznaenog napona i struje.
17
potpuno induktivno optereenje
potpuno kap.
optereenje
potpuno radno
optereenje
D
A B C
O

k
J
0
J
) ind ( 8 , 0 cos
Slika 1-12 Priblino odreivanje potrebne pobudne struje pri raznim optereenjima
Sa slike 1-12 se moe videti da, sa smanjenjem faktora snage induktivnog karaktera, raste
potrebna pobudna struja, odnosno zagrevanje pobudnog namotaja. Dakle, ako se zahteva
gradnja sinhrone maine za manji induktivni faktor snage, to ukazuje na potrebu za veom
pobudnom strujom, odnosno potrebnim veim presekom provodnika pobudnog namotaja,
to ima za posledicu poskupljenje maine. Radi toga proizvoa generatora trai od kupca
da precizira faktor snage. Dananje hidro i termoelektrane uglavnom imaju 8 , 0 cos .
Neke termoelektrane u blizini velikih industrijskih centara, gde ima puno motora, imaju
6 , 0 cos .
Postavimo sada jedno praktino pitanje: da li smemo generator, koji je graen za
8 , 0 cos opteretiti sa ) ind ( 0 cos . Odgovor je: smemo, ali ne sa punom naznaenom
strujom indukta. Smanjenje struje indukta moemo proceniti tako to emo, uz
poluprenik jednak naznaenoj struji pobude
n
J (du OD), napraviti kruni luk iz take
D u taku B. Odnos duina AC AB predstavlja potrebno smanjenje struje optereenja.
Navedeno razmatranje daje grubu fiziku predstavu. Postoji vie metoda za odreivanje
naznaene pobudne struje
n
J . Najblie ovoj (gruboj) metodi je "vedska metoda".
1.13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima optereenog radno-
induktivno
U daljem tekstu bie data kratka analiza fazorskog dijagrama sa odgovarajuim crteom za
sinhroni generator sa istaknutim polovima, optereen radno-induktivno. Radna
komponetna struje indukta pokriva aktivne potroae (npr. rasveta, pei), kao i mehaniku
snagu na vratilima elektromotora, dok induktivna komponeta snabdeva magneenje
elektromotora i transformatora.
18
Na osnovu relacije
t
e
d
d
, indukovani napon zaostaje za odgrovarajuim fluksom za
$
90 . Dijagram mps u nekoj drugoj razmeri predstavalja i dijagram struja. Zbog zgodne
ilustracije uzeemo da je ogao izmeu indukovanog napona u praznom hodu,
0
E , i
struje indukta, I , odnosno mps indukta,
a
F ,
$
45 , to dobro odgovara stvarnim odnosima.
Tada su poduna komponenta struje induka
d
I i poprena komponenta
q
I po vrednosti
jednake, ali odgovarajui fluksevi indukta,
d
i
q
su razliitih vrednosti zbog razliitih
karakteristika za feromagnetski materijal, odnosno vazduh. Time e i odgovarajui padovi
napona po vrednosti biti razliiti, pa emo imati:
q aq d ad
I X I X > .
Kao i kod ekvivalentne eme, sve veliine u fazorskom dijagram su fazne.
Vano je uoiti povezanost odreenih indukovanih ems i mps, koje su meusobno
pomerene za
$
90 . Indukovani napon (ems) u praznom hodu,
0
E , uzrokovan je od mps
pobude
f
F , dok je indukovani napon u optereenom stanju, E , uzrokovan rezultantnom
(ukupnom) mps, F .
Ugao , izmeu indukovanog napona u praznom hodu i napona na prikljucima maine,
naziva se uglom optereenja.
Elektromotorna sila u praznom hodu,
0
E , je jednaka zbiru napona na prikljucima
generatora i svih padova napona: omskog I R
s
, usled rasutog fluksa, I X j

, usled
poprene reakacije indukta
q aq
I X j i usled podune reakcije indukta,
d ad
I X j :
d ad q aq s
I X j I X j I X j I R U E + + + +
0
.
Pad napona usled rasutog fluksa moe se prikazati kao zbir dve komponente (vidi sliku 1-
13)- poprene
q
I X j

(na slici q ) i podune
d
I X j

(na slici d ).
Ukupni reaktivni pad napona usled poprene komponente struje indukta je:
( )
q
q q aq
I X j I X X j +

,
odnosno ukupni reaktivni pad napona usled podune komponente struje indukta je:
( )
d d d ad
I X j I X X j +

,
gde je
q
X sinhrona reaktansa po poprenoj osi, a
d
X sinhrona reaktansa po podunoj osi.
Neka su brojane vrednosti za crtanje fazorskog dijagrama sledee:
$ $ $
30 , 15 , 45 , cm 6 , 6 , cm 3 , cm 4 , 18
0

d ad q aq
I X I X E .
19
q aq
I jX
d ad
I jX
I jX

I R
s
U
I
q
I
d
I
E
0
E
f
F
n
q
d

F
a
F
Slika 1-13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima optereen radno-induktivno
1.14 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim optereenjem
Na osnovu egzaktnog fazorskog dijagrama koji smo ve prikazali, sada emo nacrtati
pojednostavljeni dijagram sinhronog generatora, kod kojeg emo izostaviti skicu maine i
slike magnetopobudnih sila te emo zanemariti radni pad napona. Reaktivne padove
napona prikazaemo zbirno, preko podune,
d
X i poprene,
q
X sinhrone reaktanse.
U ovom, pojednostavljenom sluaju, vredi sledei izraz za ems u praznom hodu
0
E :
d d q q
I X j I X j U E + +
0
.
Za crtanje dijagrama su nam potrebni sledei podaci sa natpisne ploice:
[ ] [ ] cos , V , VA
n
U S , te traimo od proizvoaa podatke, ili pomou merenja odreujemo
procentualne vrednosti podune, [ ] %
d
x i poprene [ ] %
q
x sinhrone reaktanse.
20
Naznaenu struju
n
I izraunavamo iz izraza:
n
n
n
U
S
I
3
,
gde su naznaeni napon i naznaena struja linijske veliine.
Referentnu, naznaenu reaktansu izraunavamo iz
n
n
n
I
U
X
3
, a zatim i podunu i
poprenu sinhronu reaktansu [ ]
[ ]
n
d
d
X
x
X
100
%
i [ ]
[ ]
n
q
q
X
x
X
100
%
.
Fazor faznog napona na prikljucima maine, U crtamo vertikalno prema gore. Struja
indukta, I , zaostaje za za naponom ugao . Normalno na struju I , iz take D nanosimo
napone, odnosno odgovarajue duine DQ I X
q
, te DP I X
d
. Kroz taku Q prolazi
pravac napona 0A
0
E , a samu taku A odredimo tako to iz take P spustimo
normalu na du 0A . Ovim grafikim postupkom smo odredili indukovani
napon 0A
0
E i ugao aktivnog (radnog, vatnog) optereenja (vidi sliku 1-14).
Sada moemo da razloimo struju indukta na poprenu,
q
I i podunu,
d
I , komponentu i
nacrtamo reaktivni popreni,
q q
I X j i poduni,
d d
I X j pad napona (vidi sliku 1-15).
0
E
U
I

0
D
Q
P
I X
d
I X
q

Slika 1-14 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima optereen radno-

induktivno
21
0
E
U
I

d d
I jX

d
I
q
I
q q
I jX
Slika 1-15 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima, optereen radno-
induktivno, sa reaktivnim poprenim i podunim padom napona
1.15 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora
Aktivna snaga u sinhronizmu iznosi:
[ ] ( ) [ ] sin sin cos cos 3 cos 3 cos 3 + I U I U I U W P , odnosno:
[ ] [ ] sin sin cos cos 3 I U I U W P +
Sa slike 1-15 je
d
d d d
X
U E
I I X E I X E U


cos
sin sin cos
0
0 0


odnosno
q
q q q
X
U
I I X I X U


sin
cos cos sin
Smenom izraza za cos I i sin I u izraz za aktivnu snagu dobijamo aktivnu snagu u
sinhronizmu:
[ ]
( )
2 sin
2
3
sin 3
2
0
q d
q d
d
X X
X X
U
X
U E
W P

+ .
22
Sinhroni obrtni moment je:
[ ]
[ ]
] [min
W
2
60
Nm
1

n
P
M .
Vidimo, da pored aktivne snage sin 3
0
d
X
U E
, koju odreuje fazor pobude
0
E , imamo i
dodatni lan
( )
2 sin
2
3
2
q d
q d
X X
X X
U

, koji je odreen sa
2
U i razlikom reaktansi
( )
q d
X X . To je dodatna (reluktantna, reakciona) aktivna snaga.
1.16 Motorni reim rada sinhronog generatora
Motorni reim rada sinhronog generatora moe da nastupi npr. ako se hidroturbini prekine
dovod vode. U ovom sluaju, generator bi se i dalje obrtao u sinhronizmu i maina bi iz
mree uzimala aktivnu snagu za savladavanje aktivnih gubitaka usled trenja i ventilacije,
kao i elektrinih gubitaka. Aktivna snaga bi dakle bila negativna, to jest nju bi generator
uzimao iz mree. U analitikom obliku aktivne snage to bi se ispoljilo preko negativnog
ugla :
[ ]
( )
) 2 ( sin
2
3
) ( sin 3
2
0

+
q d
q d
d
X X
X X
U
X
U E
W P .
Ovakve pojave su se deavale u starijim hidroelektrana i bile su jedino indikovane
skretanjem kazaljke vatmetra u levo od nule. Danas vatmetriki releji u releji u sluaju
negativne snage iskljuuju prekida.
Ovde emo uvesti dogovor da je u motornom reimu generatora napon na prikljucima
motora rezultantna veliina, tj. da je
d d q q
I X j I X j E U + +
0
.
Ugao je poprimio pozitivnu vrednost, dok je ugao optereenja poprimio negativnu
vrednost ( ).
23
0
E
U
I

d d
I jX

q
I
q q
I jX
d
I
Slika 1-16 Fazorski dijagram sinhronog generatora u motornom reimu rada
Uopteno, gornji fazorski dijagram predstavlja reim faznog kompenzatora ili sinhronog
kondenzatora, koji pored aktivne struje potrebne za savladavanje momenta optereenja
na osovini motora daje i kapacitivnu struju (koja prednjai naponu U ), odnosno popravlja
faktor snage mree.
1.16.1 Reluktantni reim sinhronog motora
Ako bi sada (pored zaustavljenog dotoka vode turbini) smanjivali vrednost pobudne struje
maine, tj. smanjivali fazor
0
E , fazorski dijagram sinhronog motora bi poprimio izgled
kao na slici 1-17.
To je reim podpobuenog sinhronog motora, kada za svoju pobudu motor vue iz mree
reaktivnu (induktivnu) struju, pa dakle ugao postaje negativan, tj. ima vrednost ( ).
Ugao je ostao negativan (motorni rad), ali se poveava jer uz isto optereenje na
osovini motora (istu aktivnu snagu P ) smanjenjem ems
0
E , uz nepromenjen napon
U poveava ugao .
Ovaj reim rada se u praksi izbegava, jer udarci optereenja na osovini motora mogu
udarno da poveaju ugao ( ), da motor ispadne iz sinhronizma.
24
0
E
U
I

d d
I jX

d
I
q
I
q q
I jX
Slika 1-17 Fazorski dijagram potpobuenog sinhronog motora
Ako potpuno iskljuimo pobudu ( 0
0
E ), maina e se i dalje obrtati u sinhronizmu
(naravno ako optereenje na vratilu nije preveliko). Naponu mree U ravnoteu e drati
samo padovi napona na poprenoj,
q q
I X j , odnosno podunoj,
d d
I X j , sinhronoj
reaktansi. Motor e za svoje magnetisanje vui veliku induktivnu struju (faktor snage je
jako lo), a ugao je priblino
o
70 (vidi sliku 1-18)
I
d
I

U
q
I

d d
I jX
q q
I jX
Slika 1-18 Fazorski dijagram reluktanog sinhronog motora
25
Moment na vratilu motora postoji samo od reluktantnog (reakcionog) lana:
( )

2 sin
2
3 1
2
q d
q d
s
X X
X X
U
M

Postojanje tog momenta objanjava sledea fizika slika dvopolne maine:

d
d q
q
s
s
obrtno
polje

Slika 1-19 Fizika predstava stvaranja reluktantnog reakcionog momenta
Kod porasta optereenja na osovini motora poveava se ugao . Magnetske linije
obrtnog polja statora (os s s ) tee da prolaze kroz put manjeg magnetskog otpora
(reluktanse), tj. kroz os d d . U tenji da se skupe (kao elastine gumene niti) stvaraju
reluktantni obrtni moment. Dakle, na akciju poveanja optereenja na osovini, motor
reaguje reakcijom stvaranja momenta. Zbog toga se ovaj moment naziva i reakcioni.
Takoe se naziva i reluktantni, jer zbog postojanja reluktancija i odgovarajue razlike
reaktansi (
q d
X X ) ovaj moment deluje sinhrono.
1.16.2 Dijagram obrtnog momenta sinhrone maine sa isturenim polovima
Iz izloenog zakljuujemo da karakteristika ) ( f M ima ovaj oblik:
max
M
M

reakcioni
sinhroni
) ( f M
Slika 1-20 Karakteristika momenta sinhronog maine sa isturenim polovima
Reakcioni reluktantni moment doprinosi veoj vrednosti maksimalnog momenta, ali
maksimum momenta nastupa pre
$
90 .
26
1.16.3 Fazorski dijagram sinhrone maine sa cilindrinim rotorom
Clinidrini (turbo) rotor, kao to je ve reeno, iz mehanikih razloga se primenjuje se kod
sinhronih generatora gonjenih parnim turbinama na velikim brzinama. U ovom sluaju
nema izrazite vazdune upljine u poprenoj q q osi. Tu se nalaze bakarni provodnici
pobudnog namotaja, koji nisu magnetini, pa zato ipak dolazi do izvesne razlike u
reluktansi u odnosu na podunu, d d os. Npr. za dvopolni generator relativne vrednosti
sinhronih reaktansi su [ ] [ ] % 170 , % 180
q d
x x . U veini primena, tu razliku
( ) [ ] % 6 , 5 180 170 180 moemo da zanemarimo, pa esto uzimamo da je
q d
x x .
S
N
d
d
q
q
Slika 1-21 Magnetsko polje turbo rotora
Zbog pribline jednakosti podune i poprene sinhrone reaktanse, priblini izraz za
moment je:

sin
3 1
0
d s
X
U E
M .
Jednaina naponske ravnotee za sinhroni generator sa cilindrinim rotorom je:
I X j I R U I X j I X j I R U I X j E E
d s a s a
+ + + + + +
0
.
gde je I X j I R U E
s
+ + .
d
X
a
X

X
s
R
U E
0
E
~
I
Slika 1-22 Ekvivalentna ema sinhronog turbo generatora
27
Jednaina naponske ravnotee za sinhroni motor sa cilindrinim rotorom je:
I X j I R E U
d s
+ +
0
.
U nekim elektranama postoji mogunost da se jedan turbogenerator, pomou posebne
spojnice rastavi od turbine i radi kao natpobueni motor (fazni kompenzator).
Ako zanemarimo radni pad napona, pojednostavljeni fazorski dijagrami za sinhroni
generator i sinhroni kompenzator su:
0
E
0
E
U U
I I

d d
I jX
d d
I jX
Slika 1-23 a) fazorski dijagram za turbo SG b) fazorski dijagram za turbo SM
Vana napomena: Kada govorimo o aktivnoj snazi generatora, onda mislimo na aktivnu
elektrinu snagu na prikljucima generatora [ ] [ ] cos 3 cos VA W
n n
I U S P , dok se
kod motora misli na mehaniku snagu na vratilu motora.
1.17 Rad sinhronih generatora na sopstvenu i optu i mreu
Sinhroni generator moe da radi u razliitim pogonskim prilikama, pri emu su krajnja
stanja rad na sopstvenu i optu mreu.
Pri radu na sopstvenu mreu obino je re o relativno malom sinhronom generatoru koji
napaja malu mreu koja nema mogunost prikljuka na veu mreu. Budui da sinhroni
generator predstavlja jedini izvor, napon mree zavisi od pobude tog generatora, a
uestanost od brzine obrtanja njegove pogonske maine. U maini deluje samo jedna
nezavisna magnetopobudna sila koja pripada pobudnom namotaju. Pobuda, magnetski
fluks u meugvou i napon na prikljucima maine su meusobno zavisne veliine.
Mnogo ei sluaj pogonskog stanja je rad sinhronog generatora na optu (vrstu) mreu.
Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim povezivanjem
pojedinih elektrana i elektroenergetskih sistema, dobijaju se mree veih snaga, na koje
manje mogu da utiu pojedini generatori ili elektrane. to je snaga mree vea, njen napon
moemo smatrati stalnijim (vrim) u pogledu veliine, faznog pomeraja i uestanosti.
Kod prikljuivanja generatora na optu mreu, mora se provesti poseban postupak, kojeg
nazivamo sinhronizacijom. U osnovi ovog postupka radi se o svodjenju struje
izjednaenja, koja se javlja prilikom prikljuenja generatora na mreu, na najmanju
moguu meru, to se postie sledeim aktivnostima:
28
kod prvog putanja u pogon viefaznih generatora (gotovo uvek trofaznih) proverava se
redosled faza;
pogonskom mainom generator treba priblino dovesti do sinhrone brzine obrtanja koja je
odreena frekvencijom mree i brojem pari polova generatora, dakle potrebno je
izjednaiti uestanost generatora i mree;
generator treba pobuditi tako da napon generatora bude priblino jednak naponu mree;
potrebno je postii istofaznost istoimenih faza, ili bolje reeno, istofaznost napona na
kontaktima sklopke;
generator treba ukljuiti na mreu u trenutku kada je fazni pomeraj izmeu istoimenih
napona maine i mree sveden na najmanju moguu meru.
Stalan (vrst) napon mree na koji je generator prikljuen odreuje magnetski fluks u
meugvou, koji se pod raznim optereenjima menja samo u vrlo uskim granicama
(samo zbog otpora i rasipanja namotaja indukta), nezavisno od promene pobudne struje.
Drugim reima, u maini deluju dve meusobno nezavisne magnetopobudne sile (uz
zanamarenje otpora i rasipanja namotaja indukta): ukupna (rezultirajua) magnetopobudna
sila u meugvou i magnetopobudna sila pobude. Ukupna magnetopobudna sila mora da
stvori u meugvou takav magnetski fluks da se u namotajima indukta indukuje napon
koji je u ravnotei sa naponom na prikljucima maine. Magnetopobudna sila pobude
moe se nezavisno menjati po vrednosti i poloaju u odnosu na ukupnu magnetopobudnu
silu u meugvou.
L1
L2
L3
N
V
stator
(indukt)
f
V
f
bre sporije
Slika 1-24 a) Sinhonizacione sijalice, b) Sinhronoskop
Za generatore manjih snaga sinhronizacija se moe vriti runo, pomou npr.
sinhronizacionih sijalica, dok se kod skupih generatora veih snaga vri poluautomatski ili
automatski pomou odgovarajuih ureaja.
Kod sinhronizacije pomou sinhronizacionih sijalica redosled faza se ispituje pre spajanja
provodnika na prekida. U toku postupka istovremeno se deluje na brzinu turbine i na
struju pobude generatora. Kada su uestanosti mree i generatora vrlo bliske, sijalice se
vrlo sporo pale i gase. Prekida se brzo ukljuuje kada su sijalice ugaene (tamni spoj).
Postoji i poseban ureaj za sinhronizaciju, sinhronoskop. On se sastoji od dvostrukog
voltmetra i frekvencmetra (jedan za mreu, a drugi za generator), te indikatorom, Bre-
29
Sporije (koji radi na principu asinhronog motora) za regulisanje uestanosti generatora
kojeg treba sinhronizovati.
1.18 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q
Analizu upravljanja proizvodnje reaktivne snage, radi jednostavnosti, sproveemo za
sluaj turbogeneratora (
q d
X X ). Posmatraemo isto reaktivno optereenje, koje je
karakterisano sa: [ ] [ ] I U Q P
n
3 VAr , 0 W , 0 ,
$
90 , gde se predznak "+"
odnosi na potpuno kapacitivnu snagu, a "-" na potpuno induktivnu snagu.
1.18.1 Mordejeva kriva
Neka za poetno stanje imamo neoptereen, sinhronizovan generator. Ako poveamo
pobudnu struju , fazor
0
E e porasti na vrednost
'
0
E . Tada se usled razlike napona,
'
0
E i
U , u kolu indukta javlja induktivna struja, odnosno pad napona I X j
d
. Ako smanjimo
pobudnu struju, u odnosu na poetno stanje, smanjie se fazor
0
E na vrednost
' '
0
E . Usled
ove razlike, u kolu indukta e se sada javiti kapacitivna struja. Ovaj reim (podpobuenog
sinhronog generatora) nije poeljan jer je magneenje slabo i udarci optereenja mogu da
izbace generator iz sinhronizma.
0
E
'
0
E
"
0
E
U U U
0 I
$
90
$
90
I I
d d
I jX
d d
I jX
Slika 1-25 Upravljanje reaktivnom snagom
Iz fazorskih dijagrama prikazanih slikom 1-25 zakljuujemo da e kriva zavisnosti
naizmenine struje indukta, I , od jednosmerne struje pobude,
p
J , imati sledei oblik:
I
0 P
p
J
0
J
ind
kap
potpobuen nadpobuen
Slika 1-26 V (Mordejeva) kriva generatora uz P = 0
30
Ovu krivu nazivamo V krivom, ili Mordejevom (Mordey) krivom. Vrednost pobudne struje
0
J je odreena u ogledu praznog hoda.
Ako poveanjem koliine pogonskog sredstva pogonskoj maini (vode vodnoj (hidro)
turbini, pare (gasa) parnoj tubini odnosno gasa ekspanzionom motoru ) poveamo aktivnu
snagu, onda dobijamo familiju V kriva (vidi sliku 1-27).
p
J
P
1
P
0
J
2
P
P P P > >
1 2
0 cos
I
ind kap
max
J
Slika 1-27 V krive generatora za nekoliko aktivnih snaga
Za svako optereenje pobudna struja ima minimalnu vrednost koja prethodi ispadanju iz
sinhronizma, a takoe i maksimalnu vrednost,
max
J , koja je vezana za ogranienje
termike prirode.
1.18.2 Upravljanje normalnom reimu rada nadpobuenog generatora
(optereenog radno-induktivno)
Ako se eli poveati proizvodnja reaktivne snage sa Q na Q , onda se poveava pobudna
struja. Time se fazor ems
'
0
E povea na vrednost
'
, 0 nov
E . Poto nismo dirali dovod, aktivna
snaga je ostala ista, pa imamo:
[ ]
nov nov nov
d
nov
d
E E
X
U E
X
U E
P sin sin sin 3 sin 3 W
, 0 0
, 0
0

Poveanjem vrednosti fazora ems sa

'
0
E na
'
, 0 nov
E mora se smanjiti vrednost ugla sa na
nov
. Vrednost ugla se poveava na , tj. poveava se vrednost induktivne
komponente struje indukta
VAR
I . Vrednost aktivne (vatne) komponente struje indukta,
W
I
ostaje ista, jer nismo poveali koliinu pare u dovodu turbini, bez ega se ne moe
poveati aktivna snaga (slika 1-28).
U novom radnom stanju, zbog vee pobudne struje, odnosno zbog manjeg ugla
nov
rad
generatora je stabilniji.
31
I
'
I
nov nov
E E sin sin
, 0 0

'
I jX
d
'
, 0 nov
E
'
0
E
I jX
d
VAR
I '
VAR
I
W
I

nov

Slika 1-28 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q nadpobuenog generatora

optereenog radno-induktivno
1.19 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P
Aktivnu snagu P sinhronizovanog generatora moemo da dobijemo samo dovodom
pogonskog sredstva, npr. dovodom pare parnoj turbini. Uz zanemarenje gubitaka, iz
izraza:
sin
3
0
d
X
U E
P ,
sledi da se usled poveanja snage P , uz nepromenjenje vrednosti veliina
0
E i U ,
poveava ugao . Fazor razlike, U E
0
, uzrokuje struju indukta, I , koja ima radnu i
kapacitivnu komponentu (slika 1-29, a). Ovaj reim bi bio potpobuen, to se zbog
nestabilnosti izbegava. Zato se generator prvo mora natpobuditi sa
0
E na
'
0
E , a potom se
poveanjem koliine pare turbini fazor
'
0
E pomeri za ugao . Tako smo doli do
normalnog stanja rada generatora. Struja indukta I sada ima radnu i induktivnu
komponentu (slika 1-29, b).
32

0 >
0
E
0
E
U
U
[ ] 0 > W P
I jX
d
I jX
d
I I
VAR
I
W
I
0 >
0 <
a) b)
Slika 1-29 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P
Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P u normalnom reimu rada natpobuenog
generatora (optereenog radno-induktivno):
I
'
I
U '
0
E
I jX
d
'
I jX
d
'
W
I
P P >
cos cos >
W W
I I >

VAR VAR
I I <
Slika 1-30 Upravljanje aktivnom snagom P u normalnom reimu rada natpobuenog
generatora
1.20 Karakteristike regulacije
Karakteristike regulacije prikazuju zavisnost pobudne struje od struje indukta, pri raznim
faktorima snage, tj.
( ) cos , I f J
p
, uz const U i const n .
Ova karakteristika je znaajna za automatsku regulaciju konstantnosti napona sinhronog
generatora. Iz prethodnog razmatranja smo videli da potpuno induktivno optereenje,
) ind ( 0 cos , jako smanjuje napon sinhronog generatora, jer reakcija indukta deluje u
osi polova suprotno od fluksa pobude. Dakle, da bi zadrali zadani naznaeni napon,
moramo jako poveati pobudnu struju.
33
) ind ( 8 , 0 cos
) kap ( 8 , 0 cos
0 , 1 cos
I
0
J
p
J
Slika 1-31 Karakteristike regulacije
Za upravljanje strujom pobude, potrebno je u ureaj za automatsku regulaciju dovesti
informaciju o veliini struje indukta, I , i faktoru snage, odnosno uglu .
1.21 Elektromehanike oscilacije sinhrone maine
Sinhrona maina prikljuena na mreu ima osobine oscilujueg sistema. Kod parnih i
vodnih turbina, koje su danas najee u upotrebi, obrtni moment je stalan te se kod njih
javljaju samo slobodna ili sopstvena njihanja, dok se kod primene dizel generatora i
motora koji pogone klipne kompresore, koji rade u impulsima, javljaju i prisilne oscilacije.
Prema slici 1-32 maina pri ustaljenom stanju daje moment
0
M i radi sa uglom
optereenja
0
. Neka u odreenom momentu doe do poremeaja, tj. nastane promena
momenta pogonske maine na vrednost
1
M . Rotor zbog inercije (tromosti) ne moe
trenutno da promeni ugao optereenja od
0
na
1
, nego iz poetka ostaje na uglu
0
.
Zbog toga nastaje viak momenta ( )
0 1
M M koji ubrzava rotor. Usled tog ubrzanja rotor
postepeno distigne ugao
1
, no njegova brzina obrtanja je tada vea od sinhrone. Zbog
tako poveane brzine rotor zauzima uglove vee od
1
. U tom podruju je moment
generatora vei od momenta pogonske maine, pa taj viak koi rotor. Usled tog koenja
rotor pri uglu
2
opet poprima sinhronu brzinu. Ali tada postoji viak momenta
( )
1 2
M M koji i dalje usporava rotor, pa njegova brzina postaje manja od sinhrone. Ugao
optereenja se smanjuje, tako da rotor u jednom trenutku opet zauzima ugao
1
, no tada je
brzina manja od sinhrone, pa se kretanje nastavlja do ugla
0
. Na taj se nain rotor njie
oko novog ustaljenog stanja ( )
1 1
, M .
34

1

0

1
n
s
n
n
0
n
t
t
M
2 /

) ( M
0
M
1
M
2
M
max
M
Slika 1-32 Fizika predstava elektromehanikog oscilovanja
Ovakva njihanja se nazivaju elektromehanikim oscilacijama sinhrone maine. Ona mogu
relativno lako da se izraunaju kada su amplitude male, te se kriva ( ) M moe
linearizovati oko neke radne take ( )
0 0
, M :

(
(
,
\
,
,
(
j

sm
k
M
M
0
d
d
,
gde je
0
d
d

(
(
,
\
,
,
(
j

M
k
sm
sinhronizacioni sainilac (koeficijent) sinhronizacionog momenta
sinhrone maine, tj. sinhronizacioni moment po jedinici ugla.
Da bi generator mogao da radi, a da ne ispadne iz sinhronizma sa mreom, mora da ima
dovoljnu sinhronizacionu snagu, tj. sposobnost da nastavlja rad sinhrono sa mreom, ak i
pri znaajnijim promenama momenta optereenja,
t
M , a time i ugla optereenja .
Dogovorom emo sainiocem sinhronizacione snage,
sp
k , nazivati izvod aktivne snage u
sinhronizmu, P , po uglu :

2 cos 3 cos
3
d
d
2 0
q d
q d
d
s sp
X X
X X
U
X
U E
d
M d P
k

+ .
Dakle, koeficijent sinhronizacione snage je maksimalan pri 0 , dok je minimalan pri
o
90 . Praktino ve mnogo ranije od
$
90 generator poinje da radi nestabilno, a u
njemu se javljaju oscilovanja.
Pri elektromehanikim oscilacijama rotora sinhrone maine u prigunom namotaju se
indukuju naponi, pa u njemu teku struje koje stvaraju moment koji se protivi njihanju. Taj
moment se naziva prigunim momentom. Pri malim odstupanjima od sinhrone brzine
priguni moment je proporcionalan sa klizanjem:
( )
t
k s k M
p p pr
d
d
,
gde je
p
k koeficijent prigunog momenta.
35
Kada na vratilo ne deluje nikakav spoljnji naizmenini moment, ono e pri bilo kakvim
promenama slobodno zaoscilovati prema jednaini:
( ) ( )
0
d
d
d
d
2
2
+

sm p
k
t
k
t p
J
,
gde je J moment inercije rotora, p broj pari polova i porast ugla optereenja.
Na osnovu prethodne jednaine moe se postaviti analogija elektromehanikog
oscilatornog sistema s elektrikim i mehanikim oscilatorornim sistemima. Analogne
veliine su prikazane u narednoj tabeli.
Tabela 1-2 Analogija elektromehanikih, elektrinih i mehanikih oscilatornih sistema
Oscilatorni
sistem
Elektromehaniki
p
J

p
k
sm
k
s

Elektrini
R L
C
t
q
i
d
d

Mehaniki
x
m
c

Analogne
veliine
prirataj ugla optereenja
moment inercije po paru
polova p J
sainilac priguenja
p
k
sinhronizacioni sainilac
sm
k
naelektrisanje q
induktivnost L
otpor R
1/kapacitet C 1
pomeraj x
masa m
sa. priguenja
konstanta opruge c
sopstvena
uestanost (bez
priguenja)
J
p k
sm
2
1
LC
1
2
1
m
c
2
1
U reimu generatora os polja rotora napreduje u odnosu na os obrtnog polja statora za
ugao , dok u reimu motora kasni za isti ugao.
1.21.1 Ekvivalentna mehanika slika sinhrone maine
U ekvivalentnoj mehanikoj slici sinhrone maine naponi U i E su prikazani
odgovarajuim polugama, a pad napona na sinhronoj reaktansi oprugom (vidi sliku 1-33).
Poluga U predstavlja vrstu (krutu) mreu, dok E , zajedno sa rotorom, moe da osciluje.
Teg predstavlja obodnu silu, koju stvara pogonska maina.
36
E
m

U
Slika 1-33 Ekvivalentna mehanika slika
Kada na vratilo deluje naizmenini moment, dolazi do trajnog prisilnog oscilovanja s
frekfencijom naizmeninog momenta. Ako se frekvencija nametnutog momenta priblii
sopstvenoj frekvenciji elektromehanikog sistema, moe da nastupi nedopustivo veliko
oscilovanje ugla optereenja, maina ispada iz koraka i pogon je onemoguen.
Odnos izmeu amplitude prinudnih njihanja -tog harmonika i amplitude sopstvenih
njihanja naziva se modul rezonancije i iznosi:
( )
2
1
1

f f
sl
+
,
gde je
sl
f uestanost slobodnih oscilacija, a
1
f f

uestanost - tog harmonika.

Na slici 1-34 prikazana je kriva ( )

f f f
sl
. Kada je uestanost slobodnih oscilacija
0
sl
f , onda je 1 . Kada je uestanost slobodnih njihanja jednaka uestanosti prinudnih
njihanja onda je

, ime je rad maine nemogu. Podruje u kojem se smatra da je

rad maine nemogu je 2 , 1 8 , 0 < <

f f
sl
. Kada postoji priguni namotaj, onda je njegov
uticaj takav da smanjuje modul rezonancije, to je na slici prikazano isprekidanim linijama
za razne vrednosti stepena priguenja.
37
10
8
9
7
6
5
4
3
2
1
0
0 1 2
v

v sl
f f
Slika 1-34 Kriva
v
1.21.2 Priguni namotaj
U svrhu priguenja oscilacija rotora ugrauju se u polne nastavke (iz lameliranih limova)
bakreni tapovi, koji se sa strane spajaju sa dva kratkospojena prstena, slino kavezu kod
asinhronih kaveznih maina. Pri oscilovanju rotora, obrtno polje statora preseca tapove
kaveza, te indukuje u njima napone, koji proteraju takve struje koje svojim obrtnim poljem
stvaraju moment koji se protivi relativnom kretanju, pa ga prema tome priguuju. Kod
generatora sa masivnim polovima postie se priguni efekt usled vrtlonih struja, koje se
zbog oscilacija stvaraju u masivnim polovima, koje, opet po Lencovom pravilu, nastoje da
prigue oscilacije.
Priguni namotaj (ili kavez) ima sledee uloge:
Priguuje elektromehanike oscilacije;
Priguuje inverzne komponente polja koje nastaju pri nesimetrinim optereenjima
i koje mogu da izazovu neeljene gubitke i prenapone. Priguenje inverznog polja
je posebno znaajno kod jednofaznih sinhronih generatora;
Omoguuje asinhrono zaletanje sinhronih motora i kompenzatora. Kada je zalet
zavren, ukljuuje se pobudna struja polova i motor se sam sinhronizuje.
38
tapovi prigunog
kaveza
kratkospojeni
prsten
Slika 1-35 Priguni namotaj
1.22 Fiziko objanjenje struje kratkog spoja
Za fiziko objanjenje struja kratkog spoja veoma je vaan zakon o odranju
(nepromenljivosti) fluksa. Pogledajmo sledee jednostavno RL kolo u kojem je otpornost
zanemariva u odnosu na reaktansu L X , to u osnovi odgovara namotaju statora
sinhrone maine:
R
X
u
Slika 1-36 Kratko spajanje RL kola
Jednaina naponske ravnotee za ovo kolo je:
,
d
d
t
i R u

+
U kratkom spoju napon u na prikljucima je jednak nuli, a uz pretpostavku da je otpornost
R, takoe jednaka nuli, jednaina prelazi u sledei oblik:
t d
d
0

,
to je ispunjeno uz uslov da je magnetski fluks konstantan ( . const ). Primenjeno na
sinhronu mainu, ni magnetski fluks koji obuhvata namotaj statora, odnosno namotaje
39
rotora ne moe da se promeni. Da bi se odrala konstantna vrednost fluksa, mora se u
namotajima statora i rotora pojaviti odgovarajua struja koja e ovaj fluks podravati.
Poseban, a ujedno i najpovoljniji, sluaj jeste situacija u kojoj je magnetski fluks u
namotaju statora u momentu nastanka kratkog spoja bio jednak nuli, odnosno da je ugao
izmeu poloaja osa namotaja rotora u odnosu na osu namotaja referentne faze statora -
recimo faze a, = 90
o
. Prema eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja faze a, ili
prema izvedenoj analitikoj jednaini, u ovom posebnom sluaju, ne postoji jednosmerna
komponenta struje, jer i fiziki gledano, njeno prisustvo nije potrebno, jer u statorskom
namotaju nije ni bilo magnetskog fluksa koja bi ona odravala. U ovom sluaju struja
kratkog spoja sadri, dakle, jedino naizmenine, priguene, komponente i simetrina je u
odnosu na os apcise. U optem sluaju, postoji magnetski fluks koji obuhvata namotaj
statora, tako da se u eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja namotaja statora,
odnosno u odgovarajuem analitikom izrazu za struju, javlja i jednosmerna komponenta,
koja podrava ovaj "zateeni" magnetski fluks. Ova jednosmerna komponenta struje
statora proizvodi u meugvou komponentu polja koja je nepokretna u prostoru, ali koja
u namotajima rotora, koji se obre sinhronom brzinom, indukuje naizmeninu ems
odnosnu struju (kola rotora su zatvorena) statorske uestanosti. Stoga se na jednosmernu
komponentu struje rotora, koju smo imali pri simetrinom kratkom spoju, dodaje i ova
naizmenina komponenta. Fiziki gledano ovo je prirodno, jer ne moemo oekivati
trenutan, ve postupan, porast struje.
Najnepovoljniji sluaj jeste kada se kratki spoj desi u trenutku kada je magetni fluks u
kolu najvei, jer je stoga i najvea vrednost jednosmerne komponente struje kratkog spoja,
odnosno sledstveno tome i najvea udarna struja kratkog spoja (prvi maksimum struje
kratkog spoja).
Posmatrajmo sinhroni generator u stacionarnom stanju koji se obre sinhronom brzinom.
Pobudni namotaj je prikljuen na stalni pobudni napon. Na rotoru postoji amortizacioni
(priguni) namotaj koji, u trenutku kratkog spoja obrazuje pored pobudnog namotaja jo
jedan namotaj po uzdunoj ( d -osi).
Neka se na krajevima statorskog namotaja desi kratak spoj. Kada se analizira kriva struje
kratkog spoja uoavaju se tri perioda:
subtranzitni (poetni, udarni) period, koji traje samo nekoliko perioda i u toku kojeg
struja vrlo brzo opada (reaktanse
d
X i
q
X , vremenska konstanta
d
T ),
tranzitni (prelazni) period, koji traje relativno due i u toku kojeg je opadanje struje
umerenije (reaktanse
d
X i
q
X , vremenska konstanta
d
T ) i
ustaljeni period u toku kojeg struja ima ustaljenu vrednost (reaktanse
d
X i
q
X ,
vremenska konstanta
d
T ).
Ako se kratak spoj desi u trenutku kada postoji fluks kroz namotaj posmatrane faze, tada
se u namotaju kola te faze mora pojaviti i komponenta jednosmerne struje da bi odrala
fluks na vrednosti pre kratkog spoja. Ona bi ostala stalna da nema omskog otpora te faze.
Poto ipak postoji omski otpor ona e se smanjivati sa vremenskom konstantom koja
zavisi od odnosa ekvivalentne induktivnosti i omskog otpora namotaja te faze. Najvea
vrednost jednosmerne komponente struje bie kada se kratak spoj desi u trenutku kada je
kroz to elektrino kolo fluks najvei.
40
U namotajima rotora (namotaju pobude i prigunom namotaju) moraju se pojaviti
odgovarajue struje, koje trebaju da podre magnetski fluks, koji je pre kratkog spoja
postojao u namotajima rotora, usprkos demagnetiuem delovanju struja kratkog spoja
statora. Magnetski fluks pre kratkog spoja u pobudnom namotaju je odreen
induktivnou i strujom pobude, dok je u prigunom namotaju odreen meusobnom
induktivnou izmeu pobudnog i prigunog namotaja i pobudnom strujom. Struje u
prigunom i pobudnom namotaju u trenutku kratkog spoja naglo porastu, jer one prema
teoremi o zaleenom fluksu treba da odre konstantan fluks kroz namotaje uprkos
demagnetiuem dejstvu struja statora. Kao to je ve pomenuto, na jednosmeru
komponentu struje prigunog i pobudnog namotaja se superponiora naizmenina
komponetna usled jednosmerne komponente stuje kratkog spoja statora Struje prigunog i
pobudnog namotaja opadaju po eksponencijalnom zakonu. Vremenska konstanta ovih
kola je konstantna i odreena odnosom odgovarajuih induktivnosti i otpornosti. Poto je
ovaj odnos kod prigunog kola vei nego kod pobudnog kola, opadanje subtranzitne stuje
je mnogo bre nego tranzitne. Odgovarajue komponente struje namotaja statora opadaju
istom brzinom.
U novom ustaljenom (stacionarnom) stanju struje u pobudnom i prigunom namotaju
imaju upravo onu vrednost koju su imale i pre kratkog spoja. Struja u prigunom namotaju
je u stacionarnom stanju jednaka nuli.
Momenat konverzije u trenutku kratkog spoja naglo poraste da bi pokrio poveanje
potronje energije. On mnogo bre opada nego struje u fazama statora. Nakon zavretka
prelaznog procesa moment konverzije je nula.
Analitiki izraz za struju tropolnog kratkog spoja sinhronog generatora je:
( ) ( )

]
]
]
]
,
,

,
(
(
,
\
,
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j

t e
X X
e
X X X
U t i
s
T
t
d d
T
t
d d d
n a
d d
cos
1 1 1 1 1
3
2
( )

]
]
]
]
,
,

(
(
,
\
,
,
(
j

+
(
(
,
\
,
,
(
j

+

t
X X X X
e
s
q d q d
T
t
a
2 cos
1 1
cos
1 1
5 , 0
41
d-osa q-osa
a) subtranzitno
stanje
b)
tranzitno stanje
c)
ustaljeno stanje
mps statorskog
namotaja
Slika 1-37 Magnetski fluks u a) subtranzitnom b) tranzitnom c) ustaljenom stanju
42
a)
b)
d)
t
e)
c)
t
t
t
f)
t
t
0
0
0
0
0
0
Slika 1-38 Krive struja kratkog spoja
a) struja u prigunom namotaju b) komponenta te struje u namotaju statora
c) struja u pobudnom namotaju d) komponenta te struje u namotaju statora
e) trajna struja kratkog spoja u namotaju statora
f) rezultantna struja kratkog spoja u namotaju statora
43
subtranzitni period
tranzitni period
ustaljeno stanje
anvelopa subtranzitnog perioda
ekstrapolacija anvelope tranzitnog perioda
t
i
k
anvelopa ustaljenog stanja
0
Slika 1-39 Simetrina struja kratkog spoja
s
X
m
X
r
X
pd
X
d
X
d
X
d
X
Slika 1-40 Ekvivalentno kolo sinhrone maine za analizu tropolnog kratkog spoja
Legenda:
s
X - rasipna reaktansa statorskog namotaja,

r
X - rasipna reaktansa rotorskog namotaja,

m
X - reaktansa meuinduktivne veze statorskog i rotorskog namotaja,

pd
X - reaktansa prigunog namotaja u uzdunoj osi
44
Pojave prilikom pojave kratkog spoja ilustrovaemo na primeru sledeeg sinhronog
generatora:
KAKANJ
MVA 5 , 137
n
S % 200
d
x % 190
q
x % 2 , 9
0
x
kV 8 , 13
n
U % 21
d
x
% 2 , 15
d
x % 21
q
x % 2 , 15
2
x
2 2 p s 98 , 0
0

d
T s 25 , 0
a
T
Hz 50 f s 04 , 0
0

d
T sprega Y
Prethodno stacionarno stanje:
n
I I 8 , 0 ;
n
U U ; 8 , 0 cos .
Slika 1-41 Struja faze a sinhronog generatora u tropolnom kratkom spoju dobijena na
osnovu analitikog izraza
Slike koje slede dobijene su simulacijom tropolnog kratkog spoja programom MATLAB,
uz korienje odgovarajueg matematikog modela.
45
Slika 1-42 Momenat konverzije u funkciji vremena
Slika 1-43 Pobudna struja u funkciji vremena
46
Slika 1-44 Struja faze a u funkciji vremena
Slika 1-45 Struja faze b u funkciji vremena
47
Slika 1-46 Struja faze c u funkciji vremena
Vrednosti najvanijih reaktansi (relativne vrednosti) i vremenskih konstanti u sekundama
navedene su u tabeli 1-3.
Tabela 1-3 Najvanije reaktanse i vremenske konstante
Vrsta rotora maine
Cilindrini rotor
(dvopolni)
Istaknuti polovi,
prig. namot
do p=8
Istaknuti polovi,
prig. namot
p > 8
d
x 0,100,15 0,140,23 0,150,25
q
x 0,100,15 0,140,26 0,160,28
d
x 0,160,21 0,220,35 0,240,40
d
x 1,42,6 0,81,4 0,751,25
q q
x x 1,11,8 0,520,90 0,450,80
[ ] s T
d
0,050,10 0,020,08 0,020,08
[ ] s T
d
0,62,0 0,52,5 0,552,5
[ ] s T
a
0,040,25 0,040,25 0,050,25
48
1.23 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori
Hidro i turbo sinhroni generatori velikih snaga predstavljaju, uz transformatore velikih
snaga, najvee elektrine ureaje. Jedno od bitnih ogranienja vezano za granine snage
ovih ureaja jeste i mogunost transporta (npr. "elezniki profil"). Prema potrebi stator
generatora se transportuje u segmentima.
Hidrogeneratori velikih snaga se obino postavljaju vertikalno, a hlaenje je kombinovano
voda-vazduh.
Zbog velike brzine obrtanja i sledstveno velikih mehanikih naprezanja, ogranien je
prenik rotora turbogeneratora. Maksimalna duina maine odreena je elastinim
svojstvima rotora- kritinim brzinama obrtanja i problemima u vezi sa mirnim hodom
rotora. Kod jedinica najveih snaga, provodnici se direktno hlade bilo gasom (vodonikom)
ili tenou (vodom). U svrhu provere izdrljivosti rotora na poviene brzine, koje se
mogu pojaviti u radu, sprovodi se ogled s povienom brzinom obrtanja, tzv. ogled
"vitlanja. Pre ogleda vitlanja potrebno je statiki i dinamiki izbalansirati rotor.
Da bi se poveavo naznaeni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno
prikljuio na mreu, bez upotrebe blok-transformatora, umesto klasino izolovanih
namotaja neki proizvoai upotrebljavaju odgovarajue kablove.
U svetu ve due vreme postoji tendencija gradnje elektrinih maina sa relativno niskim
elektrinim i mehanikim gubicima, to u osnovi ima za posledicu poveanje gabarita i
sledstveno tome, cene.
1.24 Sinhroni motor
Kod motora za naizmeninu struju najvie je zastupljen, po znaaju i masovnosti primene,
asinhroni motor, a posle njega sledi sinhroni motor (slika 1-47). U odnosu na asinhrone
maine velikih snaga, bitne prednosti sinhronih motora su bolji stepen iskorienja, i to to
ne troe reaktivnu energiju (postoji mogunost i proizvodnje reaktivne energije), dok su
nedostaci vezani za postojanje pobude i relativno teko putanje u rad.

M
M
M
+
pobuda
L1

L2L3
3 ~
_
Slika 1-47 Sinhroni motor: a) principijelna ema b) karakteristika momenta
49
U savremenoj praksi, najvie su zastupljeni standardni sinhroni motori sa pobudom, zatim
sinhroni motori sa permanentnim magnetima i reluktantni sihroni motori (bez pobude).
Sinhroni motor ima konstantnu brzinu obrtanja koja ne zavisi od mehanikog momenta,
ve iskljuivo od uestanosti napajanja i broja pari polova. Zbog ove osobine, podruje
primene sinhronog motora je ogranieno samo na one pogone u kojima nije potrebna
promena brzine obrtanja. Sinhroni motori se koriste za pogone sa konstantnom brzinom
obrtanja, od najmanjih snaga reda jednog vata (asovnici, releji, hronografi), preko snaga
od stotinjak vata (fonograf- pogon filmske trake), do desetak MW(pogon kompresora i
ventilatora). Posebno je interesantan sluaj kada motor radi u praznom hodu, bez elektro-
mehanike konverzije, kada se proizvodi reaktivna energija (kompenzator). U takvim
pogonima rado se upotrebljava zbog njegove znaajne prednosti u odnosu na ostale
motore, sadrane u injenici da moe da proizvodi reaktivnu energiju i time da popravlja
faktor snage ( cos ) celog postrojenja.
U novije vreme, u elektromotornim pogonima napajanim iz pretvaraa energetske
elektronike, primenjuju se sinhrone maine sa permanentim magnetima, umesto pobudnog
namotaja (robotika, alatne maine, servopogoni). Pobuda ovih maina je konstantna i
odreena je konstrukcionom izvedbom. Za rad sa promenljivom brzinom potreban je izvor
naizmenine struje promenljive frekvencije (pretvara energetske elektronike).
Sa poveanjem mehanikog momenta poveava se elektrini (pogonski) momenat
sinhronog motora sve dok se oba momenta u ustaljenom stanju ne izjednae. Pri tome ne
dolazi do promene brzine, ve se jedino menjaju uglovni odnosi izmeu pojedinih obrtnih
magnetopobudnih sila i obrtnih flukseva. Meutim, kod suvie velikog optereenja, ovi
uglovi postaju toliki da se vie ne moe odrati odrati ravnotea dvaju momenata i
maina ispada iz stabilnog rada ("ispada iz koraka").
1.25 Literatura
[1] B. Mitrakovi: Sinhrone maine, Nauna knjiga, Beograd, 1986.
[2] A. Dolenc: Sinhroni strojevi, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1976.