DIPLOMSKI RAD

DIPLOMSKI RAD

SADRAJ
SADRAJ.............................................................................................................................................2 UVOD...................................................................................................................................................3 1.BIOGRAFIJA....................................................................................................................................4 1.1 UITELJ ALEKSANDRA VELIKOG.....................................................................................5 1.2 LIKEJ.........................................................................................................................................5 1.3 PERIPATETIARI....................................................................................................................6 1.4 BEG IZ ATENE.........................................................................................................................6 1.5 KRAJ..........................................................................................................................................6 1.6 DELA.........................................................................................................................................7 1.7 BELEKE SA PREDAVANJA.................................................................................................7 1.8 METAFITIKA, ISTRAIVANJE BIA KAO BIA...............................................................9 1.9 REALIST I RELATIVISTI........................................................................................................9 1.10 ARISTOTEL NASUPROT PLATONU...................................................................................9 1.11 EMPIRIZAM: OSNOVA ZNANOSTI..................................................................................11 1.12 TO JE ''JEST''?.....................................................................................................................11 1.13 PRVA I DRUGA SUPSTANCIJA KAKO SPOZNAJEMO..............................................13 1.14 KATEGORIJE........................................................................................................................13 1.15 UNIVERZALIJE....................................................................................................................14 1.16 KOLIKO JE ARISTOTEL BIO EMPIRIAN?....................................................................14 1.17 PRETPOSTAVKE I ZABLUDE...........................................................................................15 1.18 PSIHOLOGIJA.......................................................................................................................15 1.19 MOZAK.................................................................................................................................16 1.20 AKTIVNI I PASIVNI RAZUM.............................................................................................16 1.21 ETIKA DOBAR IVOT.....................................................................................................17 1.22 KREPOST DUE...................................................................................................................18 1.23 PRAVA MERA......................................................................................................................19 1.24 POLITIKA..............................................................................................................................20 1.25 POLITIKA I ETIKA..............................................................................................................20 1.26 VANOST ARISTOTELA DANAS.....................................................................................20 ZAKLJUAK.....................................................................................................................................21 LITERATURA...................................................................................................................................22

DIPLOMSKI RAD

UVOD
Aristotela su nazvali najpametnijim ovekom koji je ikada iveo. S njegovim uticajem na ljudsku kulturu, razumevanje i znanje teko da se ita moe meriti. Premda danas toga najee nismo svesni, mnogi nai naini miljenja potiu od njega i njegova dela. Aristotelova logika je najznaajniji doprinos zapadnoj istoriji duha. Racionalna, znanstvena i tehnika kultura koja proima dobar dio sveta njemu duguje vie no ikome drugom. Jednako velike prinose dao je Aristotel razvoju etike, psihologije, biologije, politike i naem shvaanju knjievnosti.

DIPLOMSKI RAD

1.BIOGRAFIJA
Rodio se u gradiu Stagiri, grkoj koloniji u Trakiji, 384. pr. Kr. Njegov otac Nikomah, bio je dvorski lekar makedonskoga kralja Aminte II., djeda Aleksandra Velikoga. Mogue je da je u porodici bilo vie narataja lekara makedonskih kraljeva. Ne zna se je li sam Aristotel radio kao lekar. Verovatno je imao lepo detinjstvo. iveo je na udobnom ali ne i raskonom dvoru, gde se najvie dralo do spoja teorijske mudrosti i praktinog delovanja. Ostao je bez oba roditelja jo kao deak i o njemu se brinuo Proksen, verovatno oev roak. Sa sedamnaest godina poslali su ga na daljnje kolovanje u Atenu. Ubrzo nakon dolaska u Atenu, prikljuio se Platonovoj Akademiji. Platon je pokretao rasprave o zamrenim i tekim pitanjima, ali je i poduavao atensku mlade i pripremao je za svet odraslih. Veera na kojoj uenici i drugi uzvanici razmatraju filozofska pitanja nazivala se simposion, gozba. Platon je Aristotela nazvao "pametnjakoviem kole": Rekao sam takoe da Aristotelu trebaju uzde, a ne ostruge. Sam Aristotel je, spominjui Platonovu akademiju, govorio "nai prijatelji". Moglo bi se rei da je taj odnos s vremena na vreme bio zajedljiv, ali da nije u njemu bilo gorine. Nakon to je Platon je umro 347. pr. Kr., Aristotel je napustio Akademiju. Ne znamo zato je otiao. Moda je mislio da su njega trebali imenovati naslednikom. No, moda je bila posredi i neka politika igra. Atenjani i Makedonci nisu bili u najboljim odnosima. Moda se mislilo da je Aristotel previe sklon Makedoncima. Aristotel je bio odsutan dvanaest godina. Najprije je otiao u Aternej, gradi na maloazijskoj obali s druge strane Egejskoga mora. Mjesni vladar, ili "tiranin" kako su ga zvali, bio je Hermija, koji je uspostavio malu akademsku zajednicu. Hermija je Aristotelu i njegovu prijatelju Ksenokratu, koji ga je pratio, dao sve to im je trebalo. Aristotel je oenio Hermijinu neakinju Pitiju, koja mu je rodila ker. Mogue je da su se i voleli. U Politici, koju je verovatno napisao u to doba, kae kako je za mukarca idealno sklopiti brak s trideset sedam, a za enu s osamnaest godina. Budui da je njemu tada bilo trideset sedam, moemo pretpostaviti da je Pitija imala osamnaest. 4

DIPLOMSKI RAD

Na alost, Pitija je umrla. Posle je Aristotel naao novu druicu, Herfilu, koja mu je rodila sina Nikomaha, onoga iz Nikomahove etike1. Ne znamo jesu li se venali. Aristotel je umro pre nje. U oporuci, koja je sauvana, bio je prema njoj dobar. Meutim, kao podsetnik na to da su to bila okrutna vremena, grad-dravu Atarnej Persijanci su osvojili 341. pr. Kr. i Hermiju muili do smrti. Neposredno pre toga Aristotel se iz Asosa odselio na ostrvo Lezb. iveo je u Mitileni, glavnome gradu. Onde je upoznao Teofrasta, koji je bio rodom s ostrva, i onde osnovao filozofsku skupinu slinu onoj u Asosu. Mnogo je vremena provodio u velikoj morskoj laguni, okruenoj kopnom, to je bilo idealno mesto za razne biljke i ivotinje.

1.1 UITELJ ALEKSANDRA VELIKOG

Godine 343. pr. Kr. stigao je poziv koji e istorija pamtiti: kralj Filip Makedonski pozvao je Aristotela da preuzme odgoj njegova trinaestogodinjega sina Aleksandra, koji e u svojem kratkom ivotnom veku osvojiti veinu tada poznatog sveta. Ne znamo gotovo nita o odnosu izmeu najveega uma i deaka koji e postati njegovim najmonijim ovekom. Iz sauvanih se spisa ne moe rei da je Aristotela zanimalo makedonsko carstvo. Godine 346. pr. Kr. Filip je ubijen i Aleksandar vie nije imao vremena za uenje. Aristotel je jo neko vreme ostao u Stagiri, a sledee godine vratio se u Atenu.

1.2 LIKEJ
Kada se vratio u Atenu, Aristotel je bio zreo i ugledan filozof. Bilo mu je tada gotovo pedeset godina. Nakon Speuzipove smrti, mesto na elu Akademije ponovno je bilo upranjeno, ali ga Aristotelu nisu ponudili. ini se da nije bio spreman raditi pod vodstvom svoga staroga kolege Ksenokrata te je otvorio vlastitu kolu, Likej. Nalazila se u severoistonom delu Atene, u podruju hrama Apolona Likeja, na mestu gde su se filozofi i pre okupljali.

Aristotel , Organon , Kultura, Beograd, 1970. (sa starogrkog prevela dr. Ksenija Atanasijevi),str: 114

DIPLOMSKI RAD

1.3 PERIPATETIARI
Aristotel je tu iveo i radio sledeih dvanaest godina. Nadgledao je rad uenjaka i istraivaa i drao predavanja uenicima i drugim zainteresiranim sluateljima. Predavao je u natkrivenom prostoru zdanja, koji se na grkom zove peripatos. Zbog toga su ih nazivali peripateriari oni koji raspravljaju etajui. U koli su se poduavali razni predmeti, no ipak se specijalizirala za pistoriju i biologiju.

1.4 BEG IZ ATENE

Godine 323. pr. Kr. umro je Aleksandar Veliki. Makedonsko carstvo, koje je Aleksandar drao na okupu, poelo se raspadati. Atenjani su iskoristili priliku i pokuali se osloboditi Makedonaca. Aristotel se naao u opasnosti. Znalo se za njegove makedonske veze. Optuili su ga za bezbonitvo, kao neko Sokrata. Napustio je Atenu. Uskratit u Atenjanima priliku da se dvaput ogrijee o filozofiju.

1.5 KRAJ
Njegovo poslednje putovanje bilo je iz Atene u Halkidu, na ostrvu Eubeji, gdje je njegova majka imala kuu. Umro je oko godinu dana posle, 322. pr. Kr., od nekih eluanih tegoba. Sve to znamo o Aristotelu upuuje na to da je bio dobar ovek, srdaan i velikoduan. Imao je neprijatelje koji su rekli da ima tanke noge i sitne oi i da frflja dok govori. Navodno se lepo odevao, imao je fine sandale i nosio je prstenje.

DIPLOMSKI RAD

1.6 DELA
Od Aristotelovih nam je dela ostala tek treina. Ostatak je izgubljen. Sauvano je 30 knjiga ili oko 2000 dananjih stranica. Napisao je i objavio mnoge spise za ire itateljstvo, koje je nazivao "ezoterinim", u knjievnom obliku svojstvenu njegovu dobu: pesme, pisma, oglede i dijaloge. Govorilo se kako su prelepo napisani. Osim nekoliko fragmenata, sve je to izgubljeno. Znamo da je postojalo jer su o tim tekstovima pisali i drugi.

1.7 BELEKE SA PREDAVANJA

Dela su zapravo beleke za predavanja, natuknice kojima se sluio za predavanja namenjena uenicima. Mogue je da svi spisi nisu Aristotelovi. Dela koja su sauvana nemaju osobitu knjievnu vrednost. Za Aristotelova ivota nisu bila objavljena. tura su i teka, s ponavljanjima, naglim i neobjanjivim prelazima i povezivanjima, s malo ukrasa ili dosetki. Prema predaji, Teofrast je nakon Aristotelove smrti nasledio sve to je uitelj napisao. Rukopise je zatim dobio njegov neak Nelej, koji ih je odnio u Skepsis, u Maloj Aziji i sakrio u jednu pilju da ih ne odnesu u knjinicu pergamskih kraljeva. Apelikon iz Teosa vratio ih je u Atenu dvesta godina posle, plesnive i trule. Kada je Atenu 86. godine pokorio rimski vojskovoa Lucije Kornelije Sula, rukopisi su poslani u Rim. Napokon ih je uredio i objavio Andronik s Rodosa, poslednji predstojnik Likeja. Standardna grka verzija Aristotelovih dela, koja se danas koristi i koju je 1831. priredio Immanuel Bekker, temelji se na Androniku. Naslove i redosled dela - i ko zna to jo - dao nam je Andronik, koji je tu svoju verziju nainio trista godina nakon Aristotelove smrti. Zato i ne znamo kojim ih je redosledom Aristotel napisao. Kad je Rim pao, zapadna Evropa gotovo uopte nije znala za Aristotelovo delo i miljenje. Aristotel se nakon mnogio vekova vratio u Evropu preko arapskoga sveta, kada je preveden na latinski i zavladao srednjovjekovnom filozofijom.

DIPLOMSKI RAD

Okvirna podruja njegovih radova su: knjige o logici (nazvane i Organon), prirodoznanstvena dela, metafizika, etiki spisi, knjige o estetici i ezoterini spisi (u fragmentima). Popis dela: (45) Kategorije Kretanje ivotinja De interpretatione O raanju ivotinja Analitika prva *O bojama Analitika druga *O onome to se uje Topika *Fizionomija Pobijanje sofista *O biljkama Fizika *O sjajnim stvarima koje se uju O nebu *Mehanika O postajanju i propadanju *Problemi Meteorologija *Matematika, tj. geometrija *O svemiru *Poloaji i imena vjetrova O dui O Melisu, Ksenofanu i Gorgiji Osjeti i osjeaji Metafizika O pamenju Nikomahova etika O spavanju *Magna moralia (Velika etika) O snovima Eudemova etika O proricanju u snu *O vrlinama i porocima O duljini i kratkoi ivota Politika O mladosti, starosti, ivotu i smrti *Ekonomija O znojenju Retorika *O dahu *Retorika Aleksandru Povijest ivotinja Poetika 8

1.8 METAFITIKA, ISTRAIVANJE BIA KAO BIA

Mnogi e rei da je Aristotelova Metafizika vrhunac njegove filozofije. Njen je uticaj nedvojbeno neizmeran. Sredinja postavka metafizikih spisa glasi da svet postoji onakav kakav se pojavljuje i da ga mogu razumeti obini ljudi s odgovarajuim sposobnostima i uz vebu.

1.9 REALIST I RELATIVISTI

Aristotelova razmiljanja potaknuta su situacijom njegova vremena. Sukobio se oko pitanja moe li se spoljanji sviet opisati objektivno, onakav kakav jest, ili je svaki na opis sveta ukorenjen u osobno iskustvo? Taj prepor moemo opisati kao sukob izmeu realista i relativista (ili antirealista). Pripadnici elejske kole, koja je bila uticajna u onodobnoj Ateni, smatrali su da ljudi ne mogu spoznati svet: Sve to znamo samo su iluzije u neizvesnosti koja se neprestano menja. Potraga za stvarnom slikom sveta je isto gubljenje vremena2. Trebali bismo se okrenuti spoznavanju sebe. Ta e stajalita potaknuti nastanak sofistike kole, kojoj su se Sokrat, Platon i Aristotel duboko protivili jer su sofisti odbacivali ideju najvie Istine.

1.10 ARISTOTEL NASUPROT PLATONU

Platon je smatrao da je obian, svakodnevan ivot manje vredan i iluzoran. eleo je dokuiti ono veno i nepromenjivo meu svim promenama koje su prisutne u svemu (Heraklit panta rei). Ideje su, smatrao je Platon, jedino to stvarno postoji. One su poput savrenih ili

Ksenofont , Uspomene o Sokratu , BIGZ, Beograd, 1980. (s originala preveo dr. Milo N. uri)

venih uzoraka prema kojima je preslikano sve to vidimo oko sebe. Ideje nisu telesne, a kopije jesu. Stoga je "netelesno" zbiljsko, a telesno "nezbiljsko". Aristotel eli pokazati da je to pogreno. eli nadvladati platonovski dualizam izmeu ideje i stvarnog predmeta. eli pokazati da bit stvari lei unutar njih samih. Promena je zbiljsko svojstvo zbiljskih stvari. Zbiljske stvari, poput stabala i koza npr., jesu temeljne i jedine stvari koje potpuno postoje. Dodue, pojedinane stvari nisu vene ali je vean i nepromenjiv sam oblik stvari. (Npr. konkretan stol je nastao i nestat e jednog dana, ali ideja stola ne.) Ideja je samo pojam kojega stvaramo u svojoj glavi nakon to vidimo jednu ili vie istih stvari a nalazi se i u stvarima. Stvar i oblik stvari (materija i forma) su nerazdvojivi. U konkretnom predmetu su zajedno. Ne moemo imati istu materiju (neto to ne bi imalo nikakvu formu, oblik). Razvoj, promena je nuna jer se tako u materiju "utiskuje" forma i dobiva se konkretno bie supstancija. Pri toj promeni na delu su etiri uzroka: 1. materijalni uzrok koji omoguuje izradu nekih a ne svih stvari: cigle, kamenje za gradnju kue, ceste 2. formalni uzrok: plan, nacrt kue 3. delatni uzrok: radnici, graditelji 4. svrni uzrok: svrha kue, npr. zatita od nevremena Razvoj je "kriv" to je svet slojevit: od iste materije najnii sloj (u kojoj su sva bia samo kao mogunosti, potencijalnosti), pa do iste forme koja mora biti ono najvie (ista aktualnost), boanstvo. Aristotel dovodi u vezu formu i miljenje, njegov Bog je isti duh koji misli samoga sebe i ne zanima se za svet. Svetu koji je u trajnoj promeni treba kretanje. Pokretaki poticaj ne moe ii u beskonano, mora postojati Prvi pokreta koji je sam nepokrenut, a to je za Aristotela Bog. Budui da je on sam nepokretan, svet nije pokrenut delatnou Boga, nego "udnjom" materije za njim kao istom formom. Ukratko: Na najnioj i najnesavrenijoj razini egzistencija je samo materija, kaotian i bezoblian

izvor potencijalnosti. Na najvioj je Najvie bie ili Najvii uzrok, koji je savren, ne sadri u sebi nikakvu potencijalnost, nikakvu materiju i stoga je potpuno "aktualan", tj. stvaran. Mi i stvari ovoga sveta nalazimo se na tom kontinuumu. Mi predstavljamo razne kombinacije potencijalnog i aktualnog.

1.11 EMPIRIZAM: OSNOVA ZNANOSTI

Platon je svet objanjavao dualistiki: postoje dva carstva, jedno je "zbiljskije" od drugog. Po Platonu bi broj stvari bio barem podvostruen (ideje + seene). Aristotel pokazuje da nema niega u razumu to pre toga nije bilo u osetilima. Sve misli i ideje dolaze u nau svest posredstvom onog to vidimo i ujemo. Posredstvom razuma koji ima sposobnost sreivanja svim dojmova iz osetilnog sveta, sreujemo ih u razliite skupine (vrste) i razrede. Tako nastaju pojmovi: klupa, stolica,... nametaj; soba, nametaj, uenik, uenik, uenica, uenica, nastavnik kolski razred; mramor, kamen, elezo kua; ruke, noge, korpus, glava, razum ovek... Za oveka je razum najvanija oznaka. On je u poetku, pre negoli ita osetimo (vidimo, ujemo, osetimo, dodirnemo...), potpuno prazan. ovek nema uroenih ideja. To je zaetak filozofske tradicije empirizma3.

1.12 TO JE ''JEST''?
Svoje Kategorije Aristotel zapoinje na sebi svojstven nain, pokuavajui dokuiti znaenje glagola "biti". Kad kaemo da neto postoji, to to znai?

Aristotel je mislio da obian jezik zapravo odraava nain na koji je svet ustrojen. Jezik i
3

Diogen Laertije , ivoti i miljenja istaknutih filozofa , BIGZ, Beograd, 1973. (preveo Albin Vilhar)

svet se meusobno odraavaju, to jest, oni su izomorfni. Meutim, jezikom se esto loe sluimo. To nas zbunjuje i donosi filozofske potekoe. To je donekle slino stajalitu filozofa jezika 20. veka. Na primer, uzmemo li dve reenice: Vrata su zelena. Venera je jutarnja zvezda

(skup svih vrata) (skup svega zelenoga)

"isto to i" ili "="

vrata su u oba skupa

Obe reenice sadre re "jest" odnosno "jesu", oblik glagola "biti". Mogli bismo pomisliti da u obema ona igra istu ulogu. Ali, nije tako. U prvoj nam reenici govori da vrata imaju odreeno svojstvo, da su zelena. U drugoj je reenici, pak, njegova funkcija posve drugaija. Govori nam da jedan fiziki objekt ima dva razliita imena. U modernoj bi logici tu re izraavala dva posebna i razliita simbola. "Vrata su zelena" moglo bi se izraziti tako da se uzme ideja skupa svih vrata i skupa svih zelenih vrata. Ta su vrata u oba skupa. Pritom se dva skupa meusobno seku i to se obino prikazuje simbolom . Za "Venera je jutarnja zvezda" primenio bi se oblik koji upuuje na "jest isto to i", to se obino prikazuje kao =. Sam Aristotel nije uzeo taj primjer, ali on dobro pokazuje kako se moemo zbuniti kada se nepromiljeno sluimo jezikom.

1.13 PRVA I DRUGA SUPSTANCIJA KAKO SPOZNAJEMO

Pojam supstancija (ousia, essentia), prevodi se i kao "suina" (to je apstraktiv enskog roda participa prezenta glagola "biti"), tj. "neko odreeno ovo","neto odreeno postojee". Prva supstancija je stvar koja postoji, stvari koje jesu, pojedinani entiteti: moja maka, to drvo, ova konkretna osoba, stol, ivotinja... Ove se supstancije nazivaju i partikularije i o njima imamo izravno osobno iskustvo. Kako kae Aristotel: One imaju svojstvo ovosti. Ali, imati iskustvo samo o njima bilo bi krajnje ograniavajue. Na bi ivot bio poput ivotinjskog, hrpa dojmova i mutnih seanja. Da bismo stekli znanje koje see dalje od toga, znanstveno znanje (episteme), moramo poznavati univerzalije, stvari koje se nalaze u nizu razliitih posebnih supstancija. To su druge supstancije (ili izvedene supstancije), rodovi, vrste; ono opte pojedinanih predmeta. Na primer, partikularan moe biti ovaj list papira, a univerzalija bi bila belina koja se nalazi u mnogim listovima papira. Naa spoznaja poinje u opaanju gde dohvaamo pojedinano prvu supstanciju. Miljenje se postepeno (induktivno) uzdie do opteg, do spoznaje optih pojmova.

1.14 KATEGORIJE
to se sve moe nalaziti "u" supstanciji? Na to Aristotel odgovara svojim poznatim popisom kategorija. To je klasifikacija naina na koje neka supstancija moe biti. To je poput odnosa izmeu subjekta i predikata u nekoj reenici. Neki subjekt o kojem reenica govori i predikat, koji nam govori neto o subjektu. "Vrata" - subjekt - "su zelena", predikat. Predikati moraju biti u stvarima, "u" supstancijama. Kategorije su razni naini na koje predikati jesu u supstancijama. Prva je kategorija sama supstancija i ona je daleko najvanija. Slede kvaliteta, kvantiteta i relacija, pa vreme, mesto, poloaj, stanje, aktivnost i pasivnost.

Npr.: supstancija moj maak Oskar. Njegova kvaliteta bit e "tigrast", njegova kvantiteta dva kilograma, a relacija (odnos) "moj". Ostale se kategorije zapravo razvijaju iz te tri, no u ovom sluaju vreme moe biti "devet na veer", mesto moe biti "uz pe", poloaj "sklupan", stanje je svakako "pohlepan", aktivnost "predenje", a pasivnost "maenje".

1.15 UNIVERZALIJE
Izrazi vrsta, rod odnose se na univerzalije. Aristotel eli rei da su zbiljske, ali one ne mogu biti nita fiziko. Pojedinaan je pas telesan, pa su telesni svi psi na svetu, na neki nain ak i svi psi koji su ikada iveli ili e iveti. Ali pojam "pas" nije. Platon je pobrkao kategorije. Kada je rekao da postoji savrena ideja lepote, koja postoji veno u nekom netelesnom prostoru, lepotu je doivljavao kao subjekt a ne kao predikat, kao supstanciju a ne kao kvalitetu4. Univerzalije (poput vrsta i rodova) kojima se bavi znanost jesu nematerijalne stvari prisutne u pojedinim predmetima. Skrivaju ih pojedinane znaajke tih predmeta. Mi ljudi moemo videti kroz tu koprenu privida i u njima uoiti prave biti. Jesu li univerzalije zbiljske stvari u svetu ili su mentalni, jezini proizvod? Moglo bi se rei da su univerzalije "pas" i "ivotinja" doista u onome tamo psu, ali su potpuno aktualne samo kada su u umu, kao deo naega razumevanja pseeg sveta optenito.

1.16 KOLIKO JE ARISTOTEL BIO EMPIRIAN?

Aristotel , Politika , BIGZ, Beograd, 2003. (prevela sa grkog Ljiljana Crepajac)

Je li Aristotelova znanstvena metodologija dorasla modernoj znanosti? Ne ba, uprkos tome to su zamalo dva milienijuma gotovo svi verovali u gotovo sve to je rekao. U usporedbi s drugim antikim misliocima bio je daleko vie empirijski usmeren, ali ne dovoljno. Imao je metodologiju znanosti, ali ne i eksperimentalnu metodologiju kojom se moe pokazati jesu li objanjenja i teorije valjani ili lani. U praksi Aristotel nije prepoznao potrebu da teoriju izravno proveri empirijskim promatranjem. Tako Historia Animalium, na primer, sadri mnotvo podataka o ivotinjama, ali nama se ini da su neorganizirani i anegdotalni - a delimino i izmiljeni.

1.17 PRETPOSTAVKE I ZABLUDE

Jo jedan problem nastaje iz Aristotelovih pretpostavki. U Ateni njegova doba verovatno su bile samorazumljive, ali neopravdane. Na primer, Aristotel misli da je desno bolje nego levo, vie bolje nego nie i spreda bolje nego straga, a to onda pokuava primeniti na svemir. Stoga je "podlunarni" svet ispod Meseca, naravno, loiji od sveta iznad i dalje od Meseca. Takoe je razmiljao o mogunosti da na Mesecu postoje ivotinje koje ive u vatri. Zato to ovde na Zemlji ivotinje ive u druga tri elementa: zemlji, vazduhu i vodi. Dakle, na temelju logike indukcije, na Mesecu bi mogle postojati ivotinje koje ive u etvrtom elementu vatri. Pretpostavka da su mukarci u svemu nadmoni enama za njega je bila neupitna, a upotrebio ju je za polazite svoje teorije reprodukcije. Mukarci imaju sposobnost pretvoriti krv u neto to e biti forma za novo ljudsko bie. ene daju samo materiju.

1.18 PSIHOLOGIJA

Naa re "psihologija" i potie od grke rei za duu - "psyche". No, ta dua ne znai isto to i danas. Za Aristotela je dua bit ili ivotna sila koja postoji u svim ivim biima - ono to im omoguuje rast i to im daje oblije. Dua je ista forma, telo je materija. Na neki nain to je prouavanje biljaka i ivotinja koliko i ljudskog uma. Ne bavi se izravno nekima od kljunih pitanja na graninom podruju izmeu psihologije i filozofije poput pitanja svesti i je li ona materijalna ili nematerijalna pojava. Takoe, ne razmatra neposredno pitanje odnosa slobodne volje i determinizma (biramo li mi ljudi slobodno svoje postupke i odluke ili smo bioloki roboti, strojevi koji deluju u skladu s telesnim porivima i uslovima okoline)5. Ipak, iz onoga to je rekao moemo dokuiti kako bi odgovorio na ta pitanja. Aristotelova je psihologija nastavak njegove fizike, pa su mu objanjenja fizikalna. Dua je "princip tela", misli Aristotel, ono to telu omoguuje da se samo giba i upravlja svojim rastom. Tako je njegova slika oveka u isti mah deterministika, ali i voljna.

1.19 MOZAK
Aristotelov odgovor danas nikako ne bismo mogli prihvatiti. On je smatrao da je mozak posve nekorisna, siva, hladna gruda. Lako je mogue da slui za hlaenje krvi koja se pregrejala. Po njemu je najvaniji organ srce. Ono je glavni osetilni organ kojem svi drugi osetilni organi alju poruke - svojevrstan mentalni stoer za koordinaciju i razvrstavanje. Tu se dogaaju percepcija, pamenje i motivacija. Zanimljivo je da ni Egipani nisu marili za mozak: kada bi mumificirali truplo radi reinkarnacije, mozak su bacali, ali su zato srce uvali.

1.20 AKTIVNI I PASIVNI RAZUM

O teko shvatljivom ulomku iz spisa o O dui, u kojem Aristotel govori o toj zagonetnoj i
5

Aristotel , Politika , BIGZ, Beograd, 2003. (prevela sa grkog Ljiljana Crepajac)

"intuitivnoj moi", napisano je nebrojeno mnogo tumaenja. Ipak, ini se verovatnim da je mislio kako postoje i aktivni i pasivni razum. - Pasivni razum samo neutralno zameuje, razvrstava i organizira. Neto kao istanano raunalo. - Aktivni je razum pozitivan, on stvara znanje. Polazi od razvrstanih i organiziranih predmeta osetnog iskustva i stvara onu vrstu hijerarhije uma koja, kako je Aristotel ini se verovao, moe dosegnuti do Najviega bia, istog razuma koji kontemplira samoga sebe. Aristotel u tom trenutku postaje gotovo religiozan. Smatralo se kako je hteo rei da u svima nama postoji neto boansko i, dok je pojedinana samosvest konana, aktivni razum u nama nije. On je besmrtan. U tome Aristotel nije osamljen. Bertrand Russell (1872.-1970.) zakljuuje svoju knjigu Problemi filozofije ovom milju: Zbog veliine Svemira to ga filozofija promilja i um postaje velik i sposoban za jedinstvo s tim Svemirom koji je njegovo Najvie dobro.

1.21 ETIKA DOBAR IVOT

Aristotel je svoja predavanja o etici namenio mladiima i u njima im odgovarao na pitanje: "to trebam initi da bih ivio dobrim ivotom?" To e se dogoditi ako svoj ivot ive u potpunom skladu sa svrhom ili funkcijom ljudskog bia. Da bi to inili, moraju iveti i razborito i kreposno.

Tu vrstu poeljnog ivota Grci su opisivali samo jednom reju: "eudaimonia". Sastavljena je od rei eu (dobro, valjano ili ispravno) i daimon ("demon" ili unutarnji duh). Kako to "blaenstvo" postii, bila je glavna tema rasprave.

Moda tako da postanemo poznati i priznati? Aristotel misli da je svakako vano da nas drugi potuju i da sami sebe potujemo, ali to ne mogu biti krajnji ciljevi. Ugoda jest dobra, ali nije najvie Dobro. Za njega je ugoda ono to usavrava neko delovanje. Kada se zadubimo u neto korisno i plodonosno, osobito ako to obavljamo dobro, utonemo u rad i gubimo oseaj za vreme. To je, misli Aristotel, pravo zadovoljstvo6. Zapravo, "savrena" se srea moe nai samo u intelektualnom promiljanju, kontemplaciji. Za ljude je najbolje proiveti ivot u istraivanju i divljenju prirodnom svetu. Mudrost (na grkome "sophia", a odatle philosophia, ljubav prema mudrosti) je najvia intelektualna vrlina, kombinacija znanstvenog znanja i intuicije: Najvie bie sastoji se iskljuivo od razuma i veno kontemplira sebe. Najvie bie je Nepokretni pokreta, koji menja druge ali se sam ne menja. Mi ljudi imamo u sebi traak toga Najviega bia - nau razumnost. Dakle, kad promiljamo nepromenjivi Svemir, mi smo boanski koliko kao ljudi moemo biti.

Ta je vrsta kontemplacije poput neke vrste molitve. "Ako je um boanstven u usporedbi sa ovekom, ivot uma mora biti boanstven u usporedbi sa ivotom ljudskog bia." Usto, "morali bismo, koliko je na nama, teiti za besmrtnou i initi sve to moemo kako bismo iveli u skladu s onim najviim to je u nama."

1.22 KREPOST DUE

Aristotel nam savetuje da se u oseajima ravnamo prema onome to prilii pojedinim okolnostima, tako da elimo initi to je ispravno. A "ispravno" tu znai ono to je razborito. Ako se nae u velikom iskuenju da uini neto loe - da ukrade, na primer - i popusti, ovek
6

Diogen Laertije , ivoti i miljenja istaknutih filozofa , BIGZ, Beograd, 1973. (preveo Albin Vilhar)

dugorono gledano verovatno nee biti sretan i zadovoljan.

1.23 PRAVA MERA

Jedini ostvariv nain da ponemo vladati osjeajima, misli Aristotel, jest vebanje i navika, navikavanje na to da primereno proivljavamo oseaje. Moralno uveravanje ne deluje. Aristotel ne misli da bismo se trebali uvebati u tome da nita ne oseamo. Ne, oseaji su normalan i prirodan dio ljudskoga bia. Uvebavanje se sastoji u razvijanju onoga to on naziva moralnim vrlinama ili krepou. "Krepost" zvui pomalo starinski i esto se opisuje kao izvrsnost karaktera. Moda je za vrlinu najbolje rei da je to ustaljen nain doivljavanja oseaja, tako da u svakoj situaciji imamo pravi oseaj i taj oseaj imamo u pravoj meri. Nije dobro kada je oseaj previe snaan, kao ni kada je preslab. Tada su to poroci. Na primer, hrabrost je moralna vrlina koja nam treba da bismo se nosili s oseajem straha. Ali, strah ne elimo ukloniti jer je esto korisno, katkada i presudno, sredstvo preivljavanja. Stvar je u tome da ga treba oseati u pravoj meri. Ako smo preterano odvani, postajemo nepromiljeni, ako nismo dovoljno odvani, preplavljuje nas strah i postajemo kukavice. Nepromiljenost i kukaviluk su poroci. Ako smo skloni bilo jednom bilo drugom, neemo moi biti spokojni i zadovoljni. To je glasovito Aristotelovo uenje o pravoj meri "sredini" ili "nepreterivanju". Svaka vrlina zahteva poprilian trud, ali nije neostvariva. Mladi moraju poeti rano

vebati i treba im vodstvo starijih, porodice i drave. Drava snosi posebnu odgovornost kako bi se ljudi navikli na vrline zato to ona donosi zakone. Svrha zakona nije toliko kanjavanje onih koji ga kre, nego poticanje ljudi da se kreposno ponaaju.

1.24 POLITIKA
Robovi i ene u njegovoj politikoj zajednici nisu imali nikakvu ulogu. Robovi nemaju racionalnost koja je potrebna za aktivnu i pozitivnu ulogu, a ene, premda su imale racionalnost, nisu bile cenjene. Aristotel nije u tome bio osamljen - tovie, da se u tome protivio nazorima svoga doba, proglasili bi ga heretikom.

1.25 POLITIKA I ETIKA

Aristotelova je politika ukorenjena u njegovoj etici. Kako iveti najboljim ivotom? Kako mogu postii ispunjenje? Ljudi su u biti drutvena bia i samo u zajednici mogu doista biti ljudi... iveti kreposno i razumno moe znaiti samo iveti dobro s drugim ljudima.Naa je neizbena dunost sudelovati u ivotu zajednice i snositi odgovornost za njene odluke. Ali, zajednica nema neki svoj ivot. Ona postoji radi toga da ispuni svrhu svakog pojedinca, ne vlastite ciljeve. U Aristotelovu delu nema nikakva nagovetaja totalitarizma. Granica moi drave postavljena je na granici posle koje prestaje sluiti svojim graanima.

1.26 VANOST ARISTOTELA DANAS

Aristotel je s velikim uverenjem izloio teoriju o onome to lei iza sveta pojavnosti. 1. Njegova razmiljanja o psihologiji morala i etici kreposti kao najistaknutijim delovima njegove filozofije nadahnjuju suvremenu politiku i socijalnu doktrinu komunitarizma, doktrinu iz koje se razvila suvremena politika centra i levoga centra.

2. Aristotelova je teorija vrline "trei put" izmeu krutog materijalistikog svoenja ljudskog delovanja na gensku i biohemijsku uzronost i neodriva dualizma nematerijalnih entiteta poput "dua" ili "prava" koje ljudi imaju samim time to su ljudi7.

3. Aristotelova razmiljanja o estetici i semiotici i dalje su relevantna i predstavljaju izazov postmodernistikoj slepoj ulici u pitanjima kulture.

Na kraju bismo mogli rei da, optenito, Aristotelov realizam blagotvorno utie na politiku, etiku, umetnost, filozofiju i prirodne znanosti.

ZAKLJUAK
Osnovni cilj ovog diplomskog (maturskog) rada je da pojasni biografiju Aristotela. Takoe, pokuala sam da prikaem neka njegova najznaajnija dela. Meutim, najvaniji i praktini deo rada odnosi se na ulogu Aristotela na filozofiju.

Diogen Laertije , ivoti i miljenja istaknutih filozofa , BIGZ, Beograd, 1973. (preveo Albin Vilhar)

Koristei dva izvora informacija ( knjige i internet ) o Aristotelu a takoe i mojim interesovanjem i eljom da to dublje predstavim metode, mislim da sam doprinela kvalitetu diplomskog ( maturskog ) rada.

LITERATURA

1. Diogen Laertije , ivoti i miljenja istaknutih filozofa , BIGZ, Beograd, 1973.

(preveo Albin Vilhar) 2. Herman Dils , Predsokratovci , Naprijed, Zagreb, 1983. (grupa prevodioca: Zdeslav Dukat, Veljko Gortan, Stjepan Hosu, Antun Slavko Kaleni, Jure

Katelan, Ratimir Mardei, Darko Novakovi, Damir Salopek, Milivoj Sironi, Dubravko kiljan) 3. 3. Don Barnet , Rana grka filozofija , Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. (preveo s engleskog Branimir Gligori, redakcija prevoda Milanka Radi, tekstove sa starogrkog preveli prof. dr. Marijanca Paki (Empedokle), Ana Petkovi (Heraklit i Ksenofan), Duan Popovi (Anaksagora, Leukip, Diogen, Platon i Aristotel), mr Divna Stevanovi (Pitagora i pitagorejci), mr. Sandra epanovi (Elejci, Miletska kola, Melis, Zenon, Parmenid) 4. Ksenofont , Uspomene o Sokratu , BIGZ, Beograd, 1980. (s originala preveo dr. Milo N. uri) 5. Platon , Drava , BIGZ, Beograd, 2002. (preveli dr. Albin Vilhar i Dr. Branko Pavlovi) 6. Platon , Odbrana Sokratova , Kriton , Fedon , BIGZ, Beograd, 1985. (prevod Dr. Milo N. uri) 7. Platon , Kratil, Teetet, Sofist, Dravnik , Plato, Beograd, 2000. (preveli sa starogrkog jezika Dinko tambuk, Milivoj Sironi i Veljko Gortan) 8. Aristotel , Organon , Kultura, Beograd, 1970. (sa starogrkog prevela dr. Ksenija Atanasijevi) 9. Aristotel , Nikomahova etika , Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci - Novi Sad, 2003. (prevela sa starogrkog dr. Radmila alabali) 10. Aristotel , Rasprava o dui , Oktoih, Podgorica, 2001. (preveo sa starohelenskog dr. Marko Vii.) 11. Aristotel , Politika , BIGZ, Beograd, 2003. (prevela sa grkog Ljiljana Crepajac) 12. Branko Bonjak , Filozofija o Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa, Nakladni zavod Matice Hrvatske, 1983. (tekstove s grkog i latinskog preveo Veljko Gortan)