DA LI RAZMILJAMO UNAPRED?

ULJANA REPICA I BIODIZEL NOVI ZADATAK KVALITETNO USKLADITITI NOVI ROD

Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, Srbija Tel: 034/308 000 Fax: 034/308 016 www.agromarketdoo.com

Distributivni centri:
Kragujevac 034/300-435, Beograd 011/84-88-307, Valjevo 014/286-800, Subotica 024/753-307, Sombor 025/432-410, S.Mitrovica 022/649-013, Ni 018/274-700 BIH: MNE: Bijeljina +387/55 355-230, Gradika +387/51 809-840, Podgorica +382/81 872-165

Velibor Hristov Mob: 063/658-312 e-mail: hristov@agromarket.kg.co.yu Mitrovi Dragoslav Mob: 063/10-58-191 e-mail:dragoslav@agromarket.kg.co.yu

Danijel Grnja Mob: 063/438-641 e-mail:sombor@agromarket.kg.co.yu Radmila Vukovi Mob: 064/194-02-40 e-mail: radmila@agromarket.kg.co.yu Dragutin Arsenijevi Mob: 063/657-929 e-mail: drago@agromarket.kg.co.yu Milo Tomaev Mob: 063/635-495 e-mail: misa@agromarket.kg.co.yu Renata Karajkov Mob: 063/ 70-17-848 e-mail: renata@agromarket.kg.co.yu Nea Milojevi Mob: 064/154-92-83 e-mail: nesa@agromarket.kg.co.yu Goran Petrovi Mob: 063/10-58-320 e-mail: nis@agromarket.kg.co.yu

Struna sluba:
Aleksandar Jotov - ef strune slube Mob: 063/658-310 e-mail: jotov@agromarket.kg.co.yu Veselin uljagi Mob: 063/658-307 e-mail: suljagic@agromarket.kg.co.yu Dragan ordevi Mob: 063/102-23-45 e-mail: ganga@agromarket.kg.co.yu Vladimir Dragutinovi Mob: 063/438-483 e-mail: vlada@agromarket.kg.co.yu

Neboja Lugonja Mob: 063/10-58-223 e-mail: lugonja@agromarket.kg.co.yu Senka Mikovi Mob: 063/10-58-096 e-mail: senka@agromarket.kg.co.yu Milo Miloevi Mob: 063/ 668-201 e-mail: milos@agromarket.kg.co.yu Bojan oki Mob: 063/668-165 e-mail: bojan@agromarket.kg.co.yu Zoran Radovanovi Mob: 063/10-58-091 e-mail: zoran@agromarket.kg.co.yu

SADR@AJ
PRIHRANA U VREME INTENZIVNOG ZRENJA I PORASTA PLODOVA TRULE PLODOVA JABUKE, KRUKE, BRESKVE U SKLADITU DA LI RAZMILJAMO UNAPRED? FORUM STAR - COLIS - dobitna kombinacija u vinovoj lozi ULJANA REPICA I BIODIZEL SAJAM IZ NAEG UGLA PEPELNICA RUA KAKO JE SUZBITI ? FOLIO GOLD - NOVO ORUJE U BORBI SA BOLESTIMA POVRA NOVI ZADATAK KVALITETNO USKLADITITI NOVI ROD 5 7 11 12 16 18 20 23 26

AGROSVET

Mese~na revija Izdava~ Agromarket doo Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000, 308-001 fax: 034/308-016 Direktor ~asopisa: dipl. ing. polj. Duan Mojsilovi} Glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi}, dipl.ing polj. Stru~ni saradnici: Dr Andrija Peji} Dr Miroslav Ivanovi} Duan Radojevi}, dipl.ing.polj. Ivana ^olovi}, dipl.ing.polj. Dragoslav Mitrovi}, dipl.ing.polj. Dragan \or|evi}, dipl.ing.polj. Radmila Vu~kovi}, dipl.ing.polj. Bojan \oki}, dipl.ing.polj. Vuki}evi} Slavoljub, dipl.ing.hem. [tampa: Kolor pres, Lapovo

Tritikale `itarica za sto~nu hranu i... Vreme sajmova Fertigacija ve{ta~kom ki{om

Agrosvet 20

Re~ urednika

agode, vinje, breskve, maline, strna ita, kupine, ljiva, groe, jabuka, vino, kukuruz, suncokret, eerna repa, mleko... Sve su to sigurni, neki i potencijalni izvozni artikli Srbije.

Neki u sveem stanju, istina vrlo malo, drugi kao poluproizvodi i najmanje kao finalni proizvodi. ta je potrebno da veinu nabrojanih prebacimo u kategoriju finalni, izvozni, dobro plaeni artikal za svetsko trite? Prvo, da shvatimo da je svetsko trite izuzetno probirljivo. Drugo, da i neko drugi proizvodi isti asortiman proizvoda. Tree, na svetskom tritu postoje odreena pravila igre. etvrto, drava svojim kvalitetnim subvencijama pomae poljoprivrednike i titi sopstveno trite. Peto, tamo negde se zna ko se bavi i ko se moe baviti poljoprivrednom proizvodnjom. esto, i dalje ivimo opijeni time da je Milo Obrenovi izvozio svinje, da se frukogorsko vino pilo kod Franje Josifa pa sve do korienja zlatnih viljuki i noeva u vreme Nemanjia i tako sve do Dikana i medovine. ta nam valja initi? Od svega po malo. Vie znanja, korienje tue dobre prakse, eliminisanje loih navika, ponaanja i domaih specijaliteta u trgovanju, smeliji potezi, bre odluivanje, vei upliv drave, suzbijanje monopolskog ponaanja, potovanje odreenih pravila i ... Moemo li tako? Moemo i moramo, inae emo ostati kolonija na brdovitom Balkanu. A mi u Evropi?!!!

Agrosvet 20

PRIHRANA U VREME INTENZIVNOG ZRENJA I PORASTA PLODOVA

Vuki}evi} Slavoljub, dipl.ing.hem.

okom perioda intezivnog porasta, i sazrevanja plodova kako u usevima povra tako i u zasadima voa neophodno je obratiti panju. Period intezivnog rasta i sazrevanja plodova, u usevima povra i zasadima voa, praen je asimilacijom velikih koliina hraniva i njihovim deponovanjem u plodovima. U ovom trenutku bitno je odabrati prihranu koja e podsticati rast, sadraj suve materije i eera, kao i pravilnu pigmentaciju i vrstinu ploda. Navedene osobine utiu na ukus, kvalite ploda, njegovu atraktivnost, vek trajanja i transportabilnost. este su greke nastale prilikom prihranjivanja. Najee se grei sa prekomerenom upotrebom azotnih ubriva u ovom periodu. Upotrebom velikih koliina azota, dolazi do neeljenog porasta lisne

mase, vegetativnih delova biljaka, akumulacije velike koliine tenosti u plodovima, to najee rezultira pojavom pukotina na plodovima. Najbitniji makroelemenat u ovom periodu za prihranu biljaka je Kalijum koji promotivno utie na pravilan porast i kvalitet plodova. Pored kalijuma umereno doziranje fosfora proizvee ubrzano sazrevanje i bolji transport energetskih molekula u elije plodova. FitoFert Kristal 4:10:40+3MgO+ME je ubrivo koje preporuujemo za ovaj period vegetacije. Ovo ubrivo predstavlja idealnu kombinaciju Kalijuma i Fosfora kao i minimalno prisustvo azota. Pored makroelemenata ovaj preparat sadri i visok sadraj magnezijuma. Magnezijum indirektno pomae biohemijske procese, sazrevanja. Naime direktnom ugradnjom u molekule

Agrosvet 20
hlorofila, forsiraju se procesi footosinteze i iskorienje postojee lisne mase. ubrivo se primenjuje folijarno (preko lista), pri pesticidnim tretmanima, u koliinama od 0.3-0.5% ili fertigaciono (zalivno) hranljivim rastvorom koncentracije do 0.1% Pojaani unos kalijuma u vreme sazrevanja, usled antagonizma hranivih elemenata, obino blokira unos kalcijuma. Naime mehanizam usvajanja oba elementa i Kalijuma i Kalcijuma je gotovo istovetan, tako da je unos Kalcijuma preko korena u ovom periodu minimalan, najee nedovoljan. este su greke nastale ubrenjem Kalcijum Nitratom. Ovo ubrivo daje ograniene rezultate u prvoj polovini vegetacije, ali njegov unos u periodu rasta i sazrevanja plodova je najee kontraproduktivan. Naime Kalcijum u nitratnom-jonskom stanju se najee vee za anjone zamljinog rastvora (sulfate, fosfate) gradei nerastvorna jedinjenja. Na ovaj nain inhibira i dejstvo fosfata i sulfata, neophodnih biljkama. Pored svega Kalicjum Nitrat sadri visok sadraj azota, ije smo negativno dejstvo ve ranije opisali. Nedostatak kalcijuma manifestuje se ozbiljnim poremeajima na plodovima. Paradajz i paoprika to ispoljavaju pojavama ulegnua i truljenja vrhova, jabuka gorkim pegama, a veina plodova smanjenom vrstinom, rokom trajanja, smanjnom transportabilnou. Pravo reenje za prihranu biljaka Kalcijumom, predstavlja preparat FitoFert CALCIUM ORGANO 30. Preparat je formulisan sa rekordnih 30% vodotopivog Ca-oksida, potpuno helatiziranog karboksilnim organskim molekulima. Preparat je namenjen iskljuivo za folijarni tretman, i mea se sa veinom pesticida. Nije kompatibilan sa bakarnim i alkalnim preparatima i folijarnim ubrivima koja sadre fosfor i sumpor. Ovaj preparat se lako transportuje kroz lisnu masu do plodova i direktno ugrauje u strukture elijskih zidova, dajui vrst i zdrav plod.

Agrosvet 20

TRULE PLODOVA JABUKE, KRUKE I BRESKVE U SKLADITU

Dr Miroslav Ivanovi}

UZRONICI I REENJE
mlade plodove, ali je opasniji kao uzronik trulei starijih plodova ili plodova u skladitu, posebno onih koji su oteeni od insekata, insolacije ili drugih uzroka. Na obolelim delovima ploda, koji imaju mrkosmeu boju gljiva sporulie u vidu koncentrinih krugova (slika). Crna trule nastaje u tami, bez prisustva svetlosti, pa ne dolazi do sporulacije (slika). Gljiva se odrava u kronji voaka ili na zemljitu u mumificiranim plodovima, koji u prolee naredne godine predstavljaju izvor spora za poetne infekcije koje se uvek ostvaruju preko povreda ili rana. Gljiva se moe iriti i kontaktom obolelog i zdravog ploda u skladitu. Poetni simptomi gorke trulei na plodu jabuke su u vidu malih okruglastih pega, svetlobraon boje. One se u povoljnim uslovima za razvoj parazita uveavaju, postajui skoro potpuno krune i neto utonule u centru, formirajui na taj nain tanjirasto udubljenje na povrini ploda. Dok su pege manje, njihova povrina je glatka, tamnobraon ili skoro crne boje, zavisno od sorte jabuke. Nakon to pega dostigne prenik 1-2 cm, dolazi do sporulacije

roizvodnja voa obuhvata kompleksan ciklus koji poinje na otvorenom, u polju, odnosno vonjaku i zavrava se ne berbom, ve nastavlja uvanjem i prodajom plodova. Uspena proizvodnja voa, pod kojim se esto podrazumeva samo prinos na polju, ugroena je pojavom veeg broja prouzrkovaa oboljenja i tetoinama, ali je ukupan prinos, odnosno profit koji se ostvaruje tek prodajom plodova krajnjem korisniku esto umanjen usled pojave oboljenja na plodovima tokom uvanja u skladitu, tokom transporta, kao i na mestu prodaje. Odbacivanjem oteenih plodova nastaju direktni gubici koji se poveavaju esto i usled potrebe za ponovnim pakovanjem. Nekoliko oboljenja se pojavljuje na plodovima jabuke, kruke i breskve tokom uvanja. Neka od njih vode poreklo od infekcije koja je ostvarena jo u vonjaku, dok su druge esto povezane sa postupkom manipulacije tokom berbe i transporta. Mnoga oboljenja su povezana i sa uslovima tokom uvanja i prodaje. Mrka ili crna trule - Monilia fructigena napada plodove jabuastog voa, ali i ljive, vinje i trenje. Ovaj parazit moe zaraziti ve

Agrosvet 20
gljive, pa se formiraju plodonosna tela u vidu koncentrinih krugova, to se smatra tipinim znakom za ovo oboljenje. Gljiva u obolelom tkivu formira toksine koji plodu daju gorak ukus. Pri preseku ploda jabuke, ispod razvijene pege na povrini, uoava se trulo tkivo koje se ka semenoj loi iri u obliku kupa, pa deo trulog tkiva ima oblik slova V Siva plesan se razvija na plodovima koji su oteeni tokom berbe, transporta ili kasnije manipulacije. Simptomi oboljenja se pojavljuju u vidu svetlo ili tamno braon pega, tkivo je vrsto ili sunerasto, a trulo tkivo nije jasno odvojeno od zdravog. U uslovima visoke vlanosti dolazi do intenzivne sporulacije gljive, pa se formira obilna belosiva micelija. Micelija B. cinerea se razvija i pri temperaturi -0,50C u skladitu i lako se iri dodirom zaraenih i zdravih plodova Zelena plesan je esta na plodovima jabuke i kruke pre berbe, kao i tokom uvanja. tetnost ova pojave nije samo u propadanju plodova, ve i nemogunosti da se oni iskoriste i za preradu, jer ova gljiva produkuje mikotoksine koje utiu na kvalitet vonog soka. Zelena plesan se razvija i na plodovima koji su oteeni tokom berbe ili transporta, kao i na mestima dueg zadravanja vode na plodu, u zoni peteljke ili na vrhu ploda jabuke. Oteeno tkivo ploda je utomrko do braon, veoma sono i vodenasto, jasno razgranieno od zdravog tkiva. Gljiva sporulie formirajui plaviastu ili plavozelenu miceliju sa masom spora, a plodovi imaju miris bui. Ovo su jasni znaci da je u pitanju uzronik zelene plesni. Bez mase spora, zelena plesan se moe pogreno dijagnostikovati kao mukor. Meutim, u sluaju
Karakteristika Struktura tkiva Boja tkiva Siva plesan (Botrytis cinera) Sunerasti ili vrsto Svetlobraon do tamnobraon

gljiva roda Mucor, pojavljuje se sladunjav miris u masi zaraenih plodova. Da bi se plodovi jabuke, kruke i breskve uspeno sauvali, neophodno je primeniti nekoliko mera koje predstavljaju kompleks zatite jabuke tokom vegetacije, berbe, transporta i skladitenja. Tokom vegetacije primenjivati sve preventivne i hemijske mere zatite u optimalno vreme. Posebno veliku ulogu ima poslednje tretiranje pred berbu plodova. Fludioksonil, kao kontaktni fungicid irokog spektra delovanja prema uzronicima bolesti ploda jabuke i kruke predstavlja racionalno reenje za navedene bolesti. Nalazi se u fungicidu Switch 62,5 WG. Vreme berbe, odnosno stepen zrelosti plodava je kritian faktor za uspeno uvanje plodova. Za uvanje je potrebno brati vre plodve, pre pune zrelosti, jer su tada manje podloni mehanikim povredama i lako se transportuju. Prilikom berbe, transporta i manipulacije sa plodovima izbegavati svako povreivanje pokoice. Oteene polodove odvojiti i odstraniti pre unoenja zdravih u skladite. Posvetiti panju istoi ambalae. Ne dozvoliti da se u gajbicama nalaze ostaci ranije uvanih plodova. U gajbicama ne sme biti deformacija u vidu preloma lestvica, eksera, otre ice. Potrebno je preduzeti sve fitosanitarne mere koje obezbeuju istou skladita. U uslovima mogunosti kontrole atmosfere u skladitu, pre svega temperature i vlanosti, ali i sadraja kiseonika, osigurava se minimalno disanje plodova. Na taj nain poveava se otpornost prema napadu patogenih mikroorganizama.
Zelena plesan (Penicillium spp.) Sono, vodenasto Mucor spp. Vrlo sono, teno

utomrko do tamnobraon Svetlobraon do braon

Osobine patogena

Paperjasto bela do siva micelija, sporulacija pri visokoj vlanosti, Bela micelija, plaviasto do Siva micelija sa tamnim masa sivih do braon spora, mogu plavozelena masa spora sporangijama nastati crne sklerocije Svetlobraon do braon Ne postoji braon Miris bui, zemlje Svetlobraon do braon Sladunjav miris

Boja unutranjeg mesa Miris

Agrosvet 19

10

Agrosvet 20

DA LI RAZMILJAMO UNAPRED?
Bojan \oki}, dipl. ing. polj

erba jo jednog izvoznog artikla Srbije, prepoznatljivog za jug i istok zemlje, vinje je pri samom kraju. Iako su prve procene govorile da e ovogodinji prinos vinje biti umanjen i do 50%, zbog ranog prolenog mraza u fenofazi cvetanja, to se nije u potpunosti obistinilo. Naime, dolo je do manjeg broja formiranih plodova tako da smo dobili na krupnoi i kvalitetu, to nije bio sluaj u proloj godini. I pored promenljivih vremenskih uslova tokom faze cvetanja zahvaljujui pravovremenoj primeni fungicida, pre svega preparata Signum, to prouzrokova suenja cvetova, granica i grana Monilia spp., nije priinio ekonomski znaajne tete. O tome da se primenom jednog novog proizvoda na naem tritu moe poboljati oplodnja i ostvariti vei broj kvalitetnijih i krupnijih plodova uverio se jedan broj voara na prostoru Istone i June Srbije. Re je o stimulatoru oplodnje BM-86. Pa ipak, vremena za uivanje voara nema. Radovi se po obavljenoj berbi u vinjiku ne zavravaju. Neophodno je nastaviti sa zatitom od biljnih bolesti i tetoina jer samo zdrava biljka u dobroj kondiciji moe diferencirati veliki broj cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.

Jedna od najznaajnijih bolesti vinje u ovom periodu, je mrka pegavost lia Blumeriella jaapii, odnosno kokomices koja u uslovima obilnijih padavina moe prouzrokovati znaajniji gubitak lisne mase, a u povoljnim godinama, kao to je ova, ukoliko se ne izvri intervencija hemijskim sredstvima moe doi i do potpune defoliacije. Bolest se lako uoava jer se manifestuje u vidu utila lia koji se pojavljuje krajem maja, odnosno poetkom juna. Fungicide koje moemo koristiti za suzbijanje ove bolesti su na bazi kaptana - Captan 80WG i Captan WP 50, dodina - Agrodin 60 WP, Syllit 400-SC i mankozeba - Dithane M 45, Dithane M 70 ili Dithane DG Neo Tec. Naravno, i tetni insekti mogu smanjiti fotosintetski aparat lisnu masu koja je neophodna za diferencijaciju pupoljka. Upravo s toga, izabranom fungicidu treba dodati i insekticid Actara 25WG ili Nurelle-D. Nakon zavrene berbe, radi bolje mineralne ishrane i poboljanja kondicione sposobnosti biljaka, neophodno je koristiti mineralna hraniva, a za ovu namenu naa preporuka je Fitofert kristal 19:19:19 koji je kompatibilan sa gore navedenim preparatima. Moda ove godine kvalitetno realizujemo vinju ali treba misliti i na naredne godine. Zbog toga, mali predah, pa ponovo u vinjike.

11

Agrosvet 20

FORUM STAR - COLIS Du{an Radojevi}, dipl. ing. polj.

konomski najtetnije i najvanije bolesti koje se javljaju na vinovoj lozi u svim vinogorjima sveta pa i u naoj zemlji jesu plamenjaa, pepelnica i siva trulez vinove loze, koje prouzrokuju gljive Plasmopara viticola, Uncinula necator i Botritys cinerea. Ove bolesti predstavljaju problem ne samo kod nas, nego i u svim drugim regionima u kojima se vinova loza gaji tako da je problem njihovog suzbijanja shvaen svuda u svetu veoma ozbiljno. Iz tog razloga velike hemijske kompanije su stvorile i stvaraju fungicide koji mogu veoma uspeno da ree probleme koji se javljaju usled napada ovih patogena. Medju tim kompanijama se svakako nalazi i kompanija BASF u ijem se proizvodnom programu za 2008 godinu pored dobro znanih i proverenih fungicida za suzbijanje najznacajnijih bolesti vinove loze kao sto su Kumulus ,Polyram, Stroby DF , Acrobat MZ WG, Ronilan DF i Cabrio Top nalaze i ako novine, novi moderni fungicide za suzbijanje ove tri najznaajnije bolesti vinove loze i to Forum Star, Collis i Cantus. A sada malo o njima. Forum Star je kombinovani fungicid koji se sastoji od dve aktivne materije Dimetomorfa 113g/kg i Folpeta 600g/kg, formulisan u obliku vodotopivih granula. Dimetomorf spada u grupu localsisteminih aktivnih materija koja veoma brzo i duboko prodire u tretirane biljne delove, ime su obuhvaene ve najranije faze bolesti, kad simptomi

jo nisu vidljivi. Ima jako antisporulativno dejstvo ime se prekida dalje irenje plamenjae. Dimetomorf formira i vrst povrinski zatitni sloj kojim dugotrajno titi tretirane biljne delove od novog napada. Folpet je kontaktna aktivna materija, koju vinogradari vole da imaju u svom vinogradu i ona na povrini lista spreava klijanje spora parazita. Pored toga folpet proiruje i spektar delovanja protiv drugih bolesti (Botritis sp.). Kao rezultat delovanja ove dve aktivne materije dobijen je jedan fungicid velikih mogunosti koji prua visoko kvalitetnu zatitu vinove loze od plamenjae kako lista tako i grozda. Preparat Forum Star preporuujemo za upotrebu onda kada je vinova loza najugrozenija od napada plamenjace, a to je od poetka cvetanja pa do faze zatvaranja grozdova u koliini od 1.75 - 2.0 kg/ha tj u koncentraciji od 0.175-2 %. Naa preporuka je da se uradi blok tretman (dva puta uzastopno) sa razmakom izmeu tretmana od 10 - 12 dana u prosenoj godini za razvoj bolesti. U sluaju ekstremno povoljne godine za razvoj patogena intervale tretiranja treba smanjiti. Za suzbijanje pepelnice vinove loze Uncinula necator kao partner preparata Forum Star preporucujemo fungicid Collis u koliini od 0.3-0.4 l/ha, u vreme od poetka cvetanja do zatvaranja grozda.

12

Agrosvet 20

dobitna kombinacija u vinovoj lozi

Preparat Collis predstavlja kombinaciju dve aktivne materije i to Boskalid i Krezoksim metila, koji se odlino meusobno dopunjavaju u suzbijanju pepelnice vinove loze svojim razliitim mehanizmima delovanja. Faza najvee osetljivosti na pepelnicu je od poetka cvetanja i traje sve do zatvaranja grozda. Najopasnija je zaraza mlade bobice. Pepelnica na zarazenoj mladoj bobici ostavlja pukotine kroz koje ulaze paraziti izazivai trulei grozda, tako da na kraju vegetacije trule groza moe proizvesti velike tete koje su upravo poele neadekvatnom zatitom bobice. Fungicid Collis sadri dve aktivne materije koje pojedinano, a naroito zajedno odlino deluju na pepelnicu mlade bobice. Upotrebom fungicida Collis u optimalno vreme uz odlinu efikasnost protiv pepelnice dobija se i vrlo jak efekat protiv sive trulei, to je posebno vano kod sorata koje pokazuju poveanu osetljivost na sivu trule kao to su Rajnski rizling, Sovinjon... Naa preporuka je da se kombinacija ova dva fungicida primene na poetku cvetanja vinove loze, jer se kombinovanjem ova dva fungicida, koji u svom sastavu sadre 4 aktivne materije razliitog mehanizma delovanja, postiemo kompletnu zatitu vinove loze od dve najznaajnije bolesti pepelnice i plamenjae i dodatno smanjujemo zarazu sivom plesnivou. Da bi smo u potpunosti reili problem sive trulei na vinovoj lozi, kompanija BASF preporuuje fungicid Cantus, koji se koristi u dozi od 1.0 - 1.2 kg/ha, uz upotrebu 1000 l vode/ha. Aktivna materija fungicida Cantus je ve pomenuti Boskalid, koji ima i kontaktno i sistemino delovanje, tako da deo boskalida ostaje na povrini bobica grozda, deo se upija i translaminarno iri u biljci. Preparat Cantus preporuujemo za upotrebu u najkritinijoj fazi - pre zatvaranja grozda, odnosno pre nego to bobice u grozdu dou u potpuni meusobni kontakt. Visokom efikasnou prema sivoj trulei i sekundarnim gljivicama Penicillium spp. i sisteminim rasporeivanjem aktivne materije postie se visoki stepen zatite groza. Karenca za sva tri prethodno navedena fungicida je ista i iznosi 28 dana. Kompanija Agromarket kao ovlaeni distributer preparata Forum Star, Collis i Cantus, potrudila se sa u dogovoru sa BASF, ove preparate ponudi u pakovanjima od 1,0 kg- Forum Star, 1,0 l Collis i 1,0 i 0,1 kg Cantus. Nakon svega prethodno reenog i nakon vaeg pozitivnog iskustva, za koje smo uvereni da e te ga imati nakon njihove primene u vaim vinogradima tokom 2008. godine, konstatovaemo da smo dobili jo tri veoma pouzdana saveznika u borbi protiv ekonomski najtetnijih bolesti vinove loze.

13

14

Agrosvet 20

15

Agrosvet 20

ULJANA REPICA I BIODIZEL

Dr Andrija Peji}

a pojedinim parcelama dok itate ovaj tekst anje se uljana repica. anju je oni kojima su poznate vrednosti i prednosti gajenja ove biljke. Namera nam je da je otkrijemo i drugima kako bi se uljana repica proirila na naim poljima. Konvencionalni izvori energije, fosilni ugalj i nafta imaju svoj limit. Procenjuje se da su rezerve iz intenzivno korienje dovoljne za narednih 50 godina. Uz to, iri se i ekoloka svest da se mora povesti rauna o izvorima energije i njihovom korienju. Sagorevanjem uglja i nafte oslobaaju se gasovi koji stvaraju efekat staklene bate to dovodi do zagrevanja atmosfere i odreenih klimatskih promena iji smo svedoci iz godine u godinu. Strunjaci smatraju da je biodizel supstitucija fosilnim gorivima. Polazei od zemljinih i klimatskih uslova, naa zemlja raspolae resursima za proizvodnju uljarica od kojih se obezbeuje biodizel. Uljana repica je upravo jedna od tih kultura.

Kako u sortimenu uljane repice postoje i ozime i jare sorte to je mogue upravo na naim prostorima organizovati ozbiljnu proizvodnju. I sama uljana repica kao da se preporuuje jer podnosi siromana zemljita i skromnije agrotehnike mere. Dobar je predusev jer se rano skida, zemljite ostavlja u rastresitom stanju, najee nezakorovljeno. Seme uljane repice sadri 40 do 48% ulja i oko 17 do 25 % belanevina. Naravno, najbolje uspeva na bogatijim tipovima zemljita, ernozemu i livadskoj crnici. Ne podnosi monokulturu pa se na istoj parceli moe sejati nakon pet godina. Dobri predusevi su strna ita i rano ubrano povre. Osnovna obrada se vri na dubinu od 25 do 30 cm tri do etiri nedelje pre setve kako bi se zemljite sleglo i obezbedio kvalitetan kontakt korenovog sistema mlade biljne i zemljita. Predsetvenu pripremu obaviti setvospremaem kako bi se formirao rastresiti sloj do dubine 6 cm, a na povrini sitne grudve do 3 cm preni-

16

Agrosvet 20
ka kako bi se u sluaju obilnih padavina nakon setve onemoguilo stvaranje pokorice. Uljana repica ima velike zahteve za lako pristupanim hranivima naroito u prvoj fazi razvoja kako bi se obezbedilo dobro prezimljavanje biljaka. Koliine hraniva koje se dodaju trebaju biti usaglaene sa analizom zemljita. Uobiajeno je da se fosfor i kalijum unose pri osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi uz 1/3 azota, odnosno oko 400 kg/ha hraniva NPK 8:16:24 u osnovnoj i 150 kg/ha NPK 8:16:24 i 100 kg/ha uree u predsetvenoj pripremi. Tokom prolea dodati do 200 kg/ha KAN. Kako je uljana repica izuzetno zahvalna na optimalno prisustvo Bora, Kalijuma i Magnezijuma, to je neophodno u fazi pre cvetanja tretirati kombinacijom FitoFert Bor Super 10 i FitoFert Kristal 4:10:40+ 3Mg+Me. Setva se izvodi krajem avgusta i poetkom septembra. Obavlja se na dubinu 2 do 3 cm itnim sejalicama na rastojanju 25cm red od reda. Koliina semena je 6 do 8 kg/ha odnosno 15 do 200 biljaka po m2. Dovoljna koliina vlage prilikom setve treba da obezbedi njeno nicanje u roku od 5 do 6 dana. Neravnomerno nicanje kao posledica manjka padavina u tim poetnim fazama razvia odnosno nedovoljno nakupljanje skroba moe dovesti do izmrzavanja tokom zime. Zbog neravnomernog zrenja plodova i njenog brzog prezrevanja dolazi do osipanja semena i gubitka prilikom etve. Najvei gubici nastaju na hederu zbog udara vitla pa ga treba prilagoditi kretanju kombajna ili produiti sto hedera kako bi se to vie semena prikupilo. Usev se anje kada mahune dobiju uto-smeu boju, a listovi sasue, tj. u fazi tehnoloke zrelosti kada je sadraj vlage u zrnu 15%. Zatita uljane repice je veoma znaajna, kako od korovskih biljaka, tako i tetoina. Kritian period u zatiti od korova je period nicanja jer nakon sklapanja redova i intenzivnog grananja veina korova propadne. Dobri rezultati postiu se inkorporacijom preparata na bazi Trifluralina desetak dan pre setve. Po setvi, a pre nicanja koristiti preparate na bazi Acetohlora Acetomark ili Acetohlor-90. Suzbijanje uskolisnih korova po potrebi izvriti preparatima Focus Ultra ili Targa Super. Doza primene zavisi od prisutnih korovskih vrsta. Za suzbijanje zemljinih tetoina, injaka, podgrizajuih sovica i grica koristi se Force 1,5G primenom u trake (5 do 8 kg/ha). Tokom jeseni osa listarica moe otetiti lisnu rozetu, pa ako je preen prag tetnosti treba primeniti Nurelle D ili Vantex 60SC. S prolea lisnu masu mogu ugroziti buvai i repiin vilinjak. Usev se moe zatititi insekticidima gore navedenim insekticidima ili nekim na bazi Fenitrotiona. Ipak najvei problem je repiin sjajnik koji oteuje cvetove uljane repice. Pojavljuje se na pupoljcima cveta kada je temperatura iznad 150C te je to optimalno vreme za hemijsko suzbijanje gore navedenim insekticidima, kao i preparatom Talstar. U pojedinim godinama mogu se javiti i bolesti tipa mrka i siva pegavost lista i stabla, odnosno bela trule. Po potrebi i ako je pojava iznad praga tetnosti primeniti Ronilan FL ili Funomil. Vladajui sortiment ine domae Banaanka i Slavica i inostrane sorte (maarske, francuske). Sorta Banaanka dostie tokom vegetacije koja traje oko 288 dana, visinu od 95 do 115 cm. Seme sadri oko 45% ulja, formira do devet bonih grana sa 8 do 10 listova i oko 500 plodova u kojima se nalazi od 8 do 30 semena. Sorta Slavica dostie visinu od 126cm tokom vegetacije koja traje 284 dana. Moe dati prinos i do 4 t zrna po hektaru. Seme sadri oko 44% ulja i oko 23% proteina. Dobro podnosi niske temperature. Dobijeno ulje se koristi u ljudskoj ishrani i za biodizel, a podae za ishranu domaih ivotinja. Zbog svih svojih osobina uljana repica je biljna kultura budunosti i treba joj posvetiti punu panju. Ona to zasluuje i ume to da vrati onome koji veruje u njenu proizvodnju.

17

Agrosvet 20

SAJAM IZ NAEG UGLA

a najveoj sajamskoj manifestaciji na naim prostorima, 75. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, odranom od 10. do 17. maja, tekue godine, po tradiciji, svoje proizvode izloio je i Agromarket iz Kragujevca. Tanije reeno, prikazala se Agromarket Grupa. Ovo je bila prilika da se iroj javnosti predstave sve lanice ove grupe PIK Juni Banat Bela Crkva, Agroseme Kikinda, PD Zajear Zajear, Fertico Ni i Semenarstvo abac. I predstavile su se na izuzetan nain jer sve ove lanice predstavljaju temelj, primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali i doradu i finalni proizvod seme, svee voe, smrznuto voe, kristalna i folijarna mineralna hraniva. Pa ipak, najupeatljivije je bilo predstavljanje proizvoda onih na emu je sam Agromarket ponikao i izrastao u vodeeg distributera na podruju Srbije ali i Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Predstavljena je kompletna paleta pesticida iz saradnje sa Syngenta, BASF, Dow, FMC, Agriphar, Cerex, Cinkarna, Urania, Sinochem, Zapi i seme Franchi sementi i Villager. Svoju premijeru imali su novi preparati Dimark i Clio. Pratei deo ovog predstavljanja je bila i dodela preko 5000 komada specijalnog izdanja naeg asopisa Agrosvet u kome smo ponudili

programe zatite useva i zasada. Uz ovo, vredni saradnici Strune slube bili su sve vreme na raspolaganju poljoprivrednicima netedimice dajui preporuke i savete. Na 260m2 izuzetno ureenog tanda, za ta su zasluni saradnici Slube marketinga, saradnici Komercijalne i Strune slube ugostili su u sedam dana preko 1000 poslovnih partnera iz Srbije, okolnih zemalja, zemalja EU i biveg SSSR. Ovaj prostor bio je uokviren izuzetno bogatom ponudom proizvoda koji poslednjih godina predstavljaju prepoznatljivu nit Agromarketa, tzv. Garden program. Posetioci tanda su mogli iz prve ruke da se upoznaju sa proizvodima Villager, Al-ko, Dolmar, Makita, Fiskars, Liv, Limex, Brako, Muta i dr. U tom upoznavanju izuzetnu pomo su imali od saradnika slube koja razvija ovaj program. Naalost, neki su otili i razoarani jer nisu mogli da na licu mesta kupe proizvode koje je Agromarket izloio. Pored informacija gde to mogu da uine, a kao uteha, ponuene su atraktivne i ukusne jabuke iz Bele Crkve i osmeh domaica tanda. I tako, ostaju seanja na jo jedan sajam iza nas ali i radost to emo se druiti i naredne godine na 76. sajmu.

18

Agrosvet 20

19

Agrosvet 20

PEPELNICA RUA
KAKO JE SUZBITI ?
Ivana ^olovi}, dipl. ing. polj. Dragoslav Mitrovi}, dipl. ing. polj. Dragan \or|evi}, dipl. ing. polj.

Sphaerotheca pannosa var. rosa

edna od ekonomski najznaajnijih bolesti rua gajenih kako u zatvorenom tako i na otvorenom je svakako pepelnica rua, koju prouzrokuje gljiva Sphaerotheca pannosa var. rosae. Ono to je posebno znaajno u vezi ovog parazita je to da je jo 1824. godine u staklarama kraj Londona, Robertson dokazao delovanje sumpora u suzbijanju pepelnice. Prouzrokova pepelnice direktno utie na smanjenje trine vrednosti cveta, naravno pored tete koju nanosi samoj biljci. Ovo fitopatogena gljivica napada sve zelene delove rua. Prvi simptomi se javljaju na licu mladog lia u vidu manjih ispupenih plikova crvenkaste boje. Zatim se pojavljuje bela kolonija gljive u vidu navlake branastog ili pepeljastog izgleda. Napadnuti delovi se deformiu. Na kraju ceo list biva prekriven branastom prevlakom. irenju bolesti pogoduje visoka vlanost vazduha i upotreba velikih doza azotnog ubriva. Postoji i znaajna razlika u osetljivosti sorata.. Pri povoljnim uslovima za razvoj bolesti, pepelnica moe da prouzrokuje potpunu defolijaciju (opadanje listova)., a samim tim smanji kondicionu sposobnost same biljke i skrati ivotni vek biljke. Pepelnica se razvija na liu, ali i na cvetnim drkama i pupoljcima. To postavlja posebne zahteve po pitanju primene fungicida, koji moraju da poseduju lokalsistemine osobine.

Do masovne pojave pepelnice dolazi tokom perioda sa toplim i suvim danima kada je temperatura oko 27 oC , a relativna vlanost vazduha 40-70% i hladnim i vlanim noima kada je temperatura oko 16 oC, a relativna vlanost vazduha 90-99%. Optimalna temperatura za klijanje je oko 22 oC , minimalna 5 oC, a maksimalna 35 oC. Do klijanja dolazi kada pored temperature, relativna vlanost lista dostigne vrednost 40 -99%. to se tie osetljivosti sorata, veina rua penjaica i mnogocvetnih hibrida rua veoma su osetljive na pepelnicu. Naroito je znaajno da se kod rua koje se gaje u zatvorenom prostoru parazit odrava u obliku micelije i konidija tokom cele godine irenje S. pannosa var. rosae je anemohono i zoohorno jer konidije (reproduktivni organi gljive) imaju malu teinu masu i lako se raznose vetrom na velika rastojanja. Takoe, na biljkama rua su redovno prisutne bubamare utih boja kao pratioci biljnih vai, i one se hrane sporama pepelnice. Iako smanjuju broj spora, posle preletanja na nove biljke bubamare prenose konidije i time su znaajne za irenje pepelnice rua. Larve bubamare se takoe hrane sporama pepelnice. Na osnovu poznavanja biologije parazita, uticaja biogenih i abiogenih inilaca koji pospeuju razvoj pepelnice, otkriva se i pravci uspenog suzbijanja ove bolesti. jedna pd mera

20

Agrosvet 20
je orezivanje zaraenih delova stabla i lia i njihovo spaljivanje. Regulisanje mineralne ishrane kao i kontrola vlanosti je takoe znaajan saveznik u zatiti od pepelnice. Prema nekim istraivanjima, sorte sa debljom kutikulom su otpornije. Pa ipak, u masovnoj proizvodnji jedan od najvanijih oslonaca je primena fungicida. Prilikom tretmana izbor fungicida mora biti takva da zadovolji osnovne principe: koristiti fungicide razliitih mehanizama delovanja fungicide koristiti uvek preventivno, jer pojava bolesti smanjuje njihovu estetsku i ekonomsku vrednost skratiti intervale izmeu dva prskanja. koristiti veu koliinu vode (kupati biljke) Na osnovu sprovedenih ispitivanja u mikroogledima ali to je jo znaajnije viegodinja praksa u neposrednoj proizvodnji kako manjim delom na otvorenom tako mnogo vie u zatvorenom prostoru, , pokazalo da stalna izmena fungicida kao to su Karathane EC fungicid sa preventivnim delovanjm u koncentraciji 4-6 ml u 10 l vode i Systhane 12 EC - folijarni sistemini fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem koji deluje na parazitne gljive inhibiranjem sinteze ergosterola u koncentraciji 4 ml u 10 l vode u intervalu izmeu tretiranja od 7 do 8 dana. Naravno, uspena zatita se ne moe zamisliti bez primene elementarnog sumpora u vidu preparata Microthiol disperss u konc. 0,3% (30 g u 10 l vode). Zbog osobine pojaanja efekta stay green, pogotovu na lisnu masu ali i izuzetnog delovanja na prouzrokovaa pepelnice, u program treba uvrstiti i Stroby DF (2 g na 10 l ). Problem suzbijanja insekata koji s jedne strane direktno ugoavaju i oteuju biljku, a s druge vektori su viroznih oboljenja, reava se kombinovanjem insekticida sa sisteminim i kontaktnim delovanjem Actara 25WG, Vantex 60SC ili Nurelle D. Istovremeno radi zatite od re, gore navedeni preparati mogu se kombinovati sa preventivnim fungicidima na bazi Mankozeba (Dithane DG Neo tech ili Dithane M-70), odnosno tzv. sistemicima Score 250EC. U pojedinim sluajevima primenjivan je i Ridomil Gold MZ 68 WG. Prelep izgled i opojni mirisi rue ne mogu se ostvariti bez primene i mineralnih hraniva te preporuujemo primenu FitoFert 10:40:10 ili FitoFert 4:10:40, u prvim fazama razvia, odnosno FitoFert Combivit koji eliminie efekte stresa, a FitoFert Ferro organo 6 nadoknauje nedostatak gvoa. Ostaje problem trnja ali neka se time pozabave oni koji poklanjaju ili oni koji primaju ruu.

21

Agrosvet 20

22

novo oruje u borbi sa bolestima povra

FOLIO GOLD
U
vreme kada se rasad povra iznosi na stalno mesto na njivi, glavna briga dobrih povrtara je da ouvaju dobro zdravstveno stanje biljaka do kraja sezone. Zatita povra posle rasaivanja poinje suzbijanjem zemljinih tetoina granuliranim insekticidima kao to je Force 1.5 G ili Force 0,5G, a ubrzo posle toga poinje formiranje prvih kolonija lisnih vai. Ove tetoine jednostavno se suzbijaju tretiranjem sisteminim insekticidima kao to je Actara 25 WG, mada se gde je to mogue ovaj insekticid primenjuje za zalivanje rasaenih biljaka, ime se rasaene biljke tite znatno due. Glavna borba posle rasaivanja povra u polje vodi se sa bolestima i to tokom celog prolea i leta, a s obzirom da je poslednjih godina nemogue predvideti vremenske prilike i odrediti rokove prskanja prema kalendaru ili fazi razvoja useva. Najvee probleme na veini povrtarskih useva u ovakvim uslovima zadaje plamenjaa koja moe izazvati velike tete ukoliko se ne suzbija na vreme i pravim sredstvima, bez obzira da li se javi relativno rano ili kasnije, pred berbu. Dodatni problem ini pojava ita-

Agrosvet 20

Dr Miroslav Ivanovi}

vog spektra bolesti kojima pogoduje izrazito vlano i prohlano ili suvo i toplo vreme. Kako bi se smanjio uticaj vremenskih prilika na izbor preparata za suzbijanje bolesti, potrebno je korististiti fungicide irokog spektra delovanja, koji mogu da spree pojavu veine tetnih obolenja koje ugroavaju proizvodnju povra na otvorenom. Pri tome se mora napomenuti da svi fungicidi moraju biti primenjeni preventivno, tj. biljke moraju zatiene doekati napad bolesti. Novi fungicid za suzbijanje velikog broja bolesti povra je Folio Gold 537.5 SC. Ovo je dvokomponentno sredstvo, koje se sastoji iz Metalaksila-m koji je izrazito sistemian i titi biljku iznutra od plamenjae i Hlorotalonila, protektivnog fungicida koji na povrini biljke suzbija itav spektar prouzrokovaa oboljenja i koji se posle prskanja snano lepi za povrinu biljke pruajui zatitu u duem vremenskom periodu. Kombinacija ovih aktivnih materija u preparatu Folio Gold obezbeuje dugotrajnu i pouzdanu zatitu od velikog broja bolesti koje se javljaju na povrtarskim usevima.

Folio Gold se preporuuje za primenu u sledeim povrtarskim usevima: Usev Paradajz, paprika Krastavac, dinja, lubenica Kupusnjae Pasulj, graak Salata Lukovi Deluje na Plamenjaa, crna pegavost, siva pegavost lista, plesnivost lista, antraknoza, siva plesan Plamenjaa, antraknoza Plamenjaa, crna pegavost, bela ra Plamenjaa, siva plesan Plamenjaa, siva plesan Plamenjaa, crna pegavost 2,5-3 l/ha (0,25 %) Doza/konc. primene

23

Agrosvet 20

Folio Gold treba primenjivati na poetku i sredinom sezone, kada su biljke mlade, nerazvijene i osetljive na napad bolesti, i kada postoje optimalni uslovi za zarazu (dui periodi prohladnog i vlanog vremena). Prskanje fungicidom Folio Gold treba obavezno obavljati prevenivno, i to ne vie od 3 puta godinje uz razmak izmeu prskanja od najvie desetak dana. Ostala prskanja treba obaviti nekim sisteminim fungi-

cidom drugaijeg naina delovanja, ili ukoliko uslovi za pojavu bolesti nisu izraeni (najee kasnije tokom leta) zatita se moe vriti i nekim od preventivnih, kontaktnih fungicida kao to je Bravo 720 SC. Zatita povra ovih fungicidima obezbeuje zdrave useve, kvalitetan rod, dobar profit i miran san povrtara.

24

Agrosvet 20

25

Agrosvet 20

NOVI ZADATAK
Dragan \or|evi}, dipl. ing. polj.

KVALITETNO USKLADITITI NOVI ROD

etva je na pragu, u pojedinim krajevima i otpoela. Najmanje zasejane povrine do sada ali rod obeava kao da je zasejano za 50 i vie hiljada hektara vie. A i cena, barem po najavi bie dobra. Stoga rod treba ubrati, staviti u skladita, magacine, ambare i sauvati, jer zima je daleko, moe da bude i duga, a tek naredna etva. Zbog toga je neophodno izvriti odreene radnje kako bi se ito sauvalo ne samo u onoj koliini u kojoj je uneto, ve i sa kvalitetom koji e omoguiti dobar i zdrav hleb. Ponjeveno ito treba uneti u iste, suve prostore i redovno ga nadgledati. Jer tete koje u kratkom roku mogu naneti skladine tetoine vrlo su znaajne. Gubici mogu dostii i preko 10% smanjenja u odnosu na unetu koliinu, kao i nepovratni uticaj na kvalitet i trinu cenu. To upravo s toga to skladini insekti prvenstveno napadaju klicu, zatim celo zrno, a svojim ekskrementima ga zagadjuju. Istovremeno, ito napadnuto insektima, podlonije je napadu pojedinih gljivica Penicillium spp., Aspergillus spp., Mucor spp., to dovodi do daljeg opadanja kvaliteta, gubitka hranljive vrednosti i pada cene. Sve ovo ukazuje da se ovom problemu mora posvetiti puna panja. Da bi zatita bila uspena i da bi se dobila bitka sa skladinim tetoinama, neophodno je upoznati neprijatelja. Najznaajniji tetni insekti na uskladitenom itu ali i na proizvodima od ita su itni iak Sytophilus (Calandra) granarius, veliki branar Tenebrio molitor, rizoperta Rhizoperta dominica, mali branar Tribolium confusum, kao i moljci braneni Ephestia khniella, itni Sitotroga cerealella i ambarski Tinea granella. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifinosti koje treba poznavati kako bi i suzbijanje bilo uspeno.

Imago itnog ika Sytophilus (Calandra) granarius je duine 3 do 4mm, kestenjaste ili sjajno crne boje. ivi dugo, nekad due od 4 meseca. Ima 3 do 5 generacija tokom godine, a enka polae 40 do 300 jaja, po jedno u svako zrno. Veliki branar Tenebrio molitor je smolasto crne boje, duine 14 do 17mm. enka moe poloiti i vie od 500 jaja u dugom vremenskom intervalu pa se u napadnutom materijalu (zrneni proizvodi, brano, testenine) mogu nai i jaja, larve, lutke i imaga istovremeno. Masovno se mnoi samo kada je vlanost u magacinu vea. Imago rizoperte, Rhizoperta dominica duine 2,5 do 3mm, sjajno utocrvene boje, razmnoava se u svim vrstama ita, a najradije u oteenom zrnevlju. enka polae i do 500 jaja na zrnu. Larva koja se ispili iz jajeta, celo razvie provodi u unutranjosti zrna i potpuno da izdubi. Ima dve generacije godinje, a za razliku od itnog ika, napada ito ija je vlanost ispod 10%. Mali branar Tribolium confusum napada pre svega brano koje zagauje svojim izmetom, kouljicama nakon presvlaenja, te telima uginulih imaga, a kod zrnastih proizvoda oteuje ranije izlomljena zrna izjedajui njihovu unutranjost. tete nanosi i imago i larva. Imago je crvenosmedje boje, duine 4 do 5mm. enka moe poloiti 300 do 350 jaja, a mogua je pojava 4 do 5 generacija tokom godine. Karakteristika je da imago dugo ivi, due od 1,5 godina. Moljci se hrane ne samo semenom itarica ve i semenom ostalih kultura, najee povezujui ih pauinom. Kada se sve ovo zna, neophodno je preduzeti sve kako bi se tete izbegle ili umanjile. Ponjeveno ito bi trebalo uneti u skladini

26

Agrosvet 20
prostor sa maksimalnom vlagom od 14%, sa to manjim stepenom oteenja zrna i naravno zdravo. No pre toga treba pripremiti i skladini prostor. Priprema skladinog prostora podrazumeva kombinaciju mehaniko-sanitarnih i hemijskih mera. Mehaniko-sanitarne mere podrazumevaju uklanjanje ita iz prethodne vegetacije, njegovo dakiranje ako je to mogue i prebacivanje u drugi prostor ili prodaju mlinovima. ito iz ranijih sezona predstavlja potencijalni izvor zaraze. Nakon toga pristupa se detaljnom ienju prostorije jer skladine tetoine ostaju i u otpadnom materijalu, ambalai. iste se podovi, zidovi, plafoni, prozori. Po zavretku ovih poslova, pristupa se hemijskim merama dezinsekciji prostorije. Dezinsekcija podrazumeva vlano tretiranje prskanje celog skladinog prostora. Za ovu namenu mogu se primeniti insekticidi na bazi Pirimifos-metila Actellic-50 (0,75 do 1,5 ml/ m2), Dihlorvosa Dihin, Nuvan 500 EC (10 do 20 ml u 0,5 do 1,0 l vode na 100 m2), Deltametrina + Piperonil-butiksida K-obiol EC-25 (50 do 100 ml u 10 l vode na 100 m2), Malationa Malation E-20 (3% tj. 150 do 300ml u 5 do 10 l tenosti na 100 m2 ), Etiol-teni (0,2 do 0,3% tj. 20 do 30ml u 10 l vode). Tretiranje treba izvesti ledjnim atomizerima, prskalicama, traktorskim prskalicama podeavanjem krila ili korienjem creva sa mlaznicama. Prilikom primene obavezna je korienje zatitne opreme (gumirano odelo, rukavice, zatitna maska, naoare). Nakon tretiranja, objekat se zatvara, a radna karenca (zabran pristupa ljudima u tretirani objekat) za navedene insekticide iznosi 24 do 48 sati. Po isteku ovog roka, obavlja se provetravanje i tek tada novo ito se moe uneti u skladite. Naravno, tokom uskladitenja neophodan je stalni nadzor i kontrola zdravstvenog stanja ita sve do njegove realizacije, a po potrebi i preduzimanje korektivnih mera. Da li e proizvodja uskladiteno ito razmeniti za brano, mineralno djubrivo ili neku drugu robu ili e ga iskoristiti za jesenju setvu, ostaje na njemu. Medjutim trina vrednost robe u bilo kojoj razmeni imae veu vrednost ako zdravo ito uskladiti u pravilno pripremljeni skladini prostor.

27

Agrosvet 20

28