SRBSKI VITEZOVI

1.
2.
3. ,
4.
5.
6.
7. , .
8.
9. ,
10. ,
11. ,
12. Palman (us) Teutonicus Capitanus gentis armigens
13. ,
14. , ( )
15. ,
16. , -
17. Giunius Darse (, )
18. Giunius de Calichio
19. Nifficus Nik Condola
20.
21. , ,
22.
23. ,

24.
25.
26.
27. ()
28. ()
29.
30.
31.

Bitka kod Plonika, ulje Neboje Djuranovia

Vitezi Kneza Lazara (odlomak)

/ drugi konj pade pod knezom Lazarom. I mada su mu vitezi priveli zdravog i
snanog konja, po bojitu se stade pronositi glas da je Knez poginuo. Na
mnogim mestima se srpski ratnici pokolebae. Damjan, vojvoda od Stalaa,
pade smrtno ranjen kraj Kneza. Njegovi sebri, smatrajui da su dovoljno
uinili za svoga gospodara, udarie natrag. Meutim, pade i vitez od tri bela
boura.
Turski dilit pogodio ga je ispod desnog pazuha.
Dok su se srpski ratnici nesmanjenom estinom borili. Lazar Musi skoi sa
konja, prie ranjenom vitezu i smae mu vizir.
- Gospode! - uzviknu. - Gavrilo! Crni Gaga Nikole Altomanovia.
-Ja... -protenja vitez. -Nekada najvei dumanin kneza Lazara... Umirem...
Molim za oprotaj...
- Sta je? Ko je vitez? - upita knez Lazar zaustavivi konja.
- Pogledaj! - odvrati Musi
- Gavrilo, desna ruka Nikole Altomanovia. Pohodio sam Kristov grob,
priestio se i ispovedio u crkvi Samodrei i evo... umirem u slavu kneza
Lazara... Oprosti.
- Neka ti je Bogom prosto! - tiho ree Knez pravei maem znak krsta iznad
ranjenog viteza.
-1 ja ti opratam! - pognu glavu Musi.
Oko usana samrtnikovih zatitra blagosmeh, a u oima bljesnue suze. Gr
smrti nije unakazio lepo lice viteza. Lazar Musi mu sklopi oi. Meutim
pogled mu pade na tit. Tri bela boura isprskana krvlju, kao da su plamtela
na crnom pozau.
-Dua oienog grenika odlazi Bogu na istinu! - proapta vitez krstei se.
8

Onda se baci na konja i jurnu u bitku.

Bajazit i njegovi emiri: Evrenos-bej, Kurd-aga i Jaki-beg, sa zaprepaenjem
su gledali kako srpski ratnici rue redove njihove rezervne konjice.
- Alah neka je uz nas! - uzviknu Evrenos-bej.
Relja Krilati prvi je udario na Bajazitovu konjicu. Ispred njega za tri konjske
duine jezdio je Boko Jugovi. Prigrlivi levom rukom krsta barjak, mladi
vitez je desnom krio put vitlajui golemim maem i zadajui munjevite
udarce. Iako odmorni, turski ratnici zaprepaeni zastadoe, jer iza barjaka
ugledae kao bedem vrstu srpsku konjicu. Relja Krilati otpoe strahovitu
seu. Za njim su kao izgladneli vuci nadirali Novopazarci, uz njih umadinci,
Podrinci i Topliani pod Jug-Bogdanom.
Levi krak konjanika Bajazitovih, koji je ve otpoeo obuhvat, lomio se i kovitlao.
Na to mesto je svom estinom udario Banovi Strahinja, sa svojim Zeanima.
- Kurd-aga i Jaki-beg na onu stranu, a ti za mnom! - viknu Bajazit Evrenosu.
Okrueni najodabranijim ratnicima, turske stareine jurnue u bitku.
Sunce je ve prelo veliki deo svog nebeskog puta. Iznad prostranog bojita
lebdelaje ukasta praina. Ljutina znoja meala se sa zadahom koji je izbijao
iz razbijenih i izgaenih utroba ljudskih i konjskih.
Pod vedrim sunanim zracima ratnici dveju vojski, kao da su odluili da svi
do poslednjg izginu, tukli su se kopljima, maevima i sekirama. Boli
noevima.
Mlatili topuzima i svaljivali jedni druge sa konja.
Oko kneza Lazara bitka je bila najea.
Musii i i Oliverovii uzalud su pokuavali da naprave prodor. Provedeni
srpski ratnici odbijali su turske konjanike koji su u talasima sa svih strana
navaljivali. U silnom naletu Kurd-aga ubi maem Damjana Oliverovia.
Lazar Musi, reen da osveti smrt prijatelja, skoi sa svoga vranca, tre no
iza pojasa, u nekoliko skokova stie do golemog Azijata i zadade mu dva
uboda u butinu. Turin izmaknu sabljom, ali ne dokai viteza. Musi oblete
oko konja i skoi mu na sapi. U trenutku no bijesnu i do drke se zari
9

Turinu pod grlo. Kao gomila razbesnelih pasa, turski ratnici sa svih strana
navalie i kopljima isprobadae viteza Lazara Musia.
Od silne vike, treskanja oruja o titove i oklope, jauka ranjenika, brektanja
premorenih konja, nadiranja, kovitlanja, povlaenja i vraanja u bitku, od
pomame, preneraenih glasova poludelih ljudi i konja, hvatao je uas i stare
ratnike obeju strana, koji su u bojevima osedeli i zube pogubili.
Vitezi oko kneza Lazara padali su jedan za drugim. Kosooki Azijat Saridepaa gonio je u bitku ve malaksale turske ratnike. Centar srpske vojske je
bio opkoljen. Svaka nada na povlaenje bila je iskljuena. Na desnom krilu
pao je Jug Bogdan.
Njegovi sinovi rastureni po bojnom polju, jo su se mestimino pojavljivali i
nestajali u vrtlogu. Poslednji, Boko Jugovi, izdaleka pogoen dilitom,
pade sa konja.
Relja krilati i njegovi konjanici, utonuli u masu turskih ratnika, dugo su
odolevali napadima, zbijali se u gomilu i juriali tukui se u pojedinanim
borbama. Kada ispod Relje pade konj, desetine rukupruie se da epaju
viteza. Ali on, raskoraen nad mrtvim konjem, obori topuzem najblieg
turskog ratnika, razmahnu maem i u trenutku raisti prostor oko sebe. I dok
je hvatao za vodice jednog konja, turski ratnici zasue ga dilitima. Tako
pogibe Stefan Relja Krilati.
Nekoliko desetina Novopazaraca, zbijeni u gomilu i vrsti kao tu, jo neko
vreme su se kao tvrava kretali bojnim poljem. Prema popodnevnim kasnim
sunevim zracima, videlo se kako obalom reke Sitnice bez jahaa jure
poludivlju konji iz ergele Relje Krilatog.
Obili, Kosani i Toplica, iako izranjavljeni i skoro malaksali od umora,
bodrili su svoje konjanike i tukli se ve s Bajazitovim odmornim ratnicima
koji su sa svih strana pristizali. Na nekoliko stotina koraka, na Gazimestanu,
gde se dizao golemi ator sultanov, a nadomak tri srpska viteza, kraj velikog
vezira Ali-pae borio se Murat. Oko njega vitlali su krivim sabljama i
dvorezim sekirama najodabraniji ratnici izAnadolije.
- Eno sultana! - viknu Milo Obili. - Probijajte se!
Vitez dobro zapara ostrugama trbuh svoga konja. ivotinja vrisnu, poskoi i
gurnu svom silinom u gomilu turskih gazija. Razbi njihove redove
ijurnuprema veziru.
10

Ali-paa u trenutku sagleda viteza i viknu svojim pratiocima:

- Konja ubijte! Ubijte mu konja, prokleti da ste!
Turski ratnici se sjatie oko Obilia. Ali za srpskim vitezom hrlili su u stopu
Kosani i Toplica, a za njima umadinci i Podrinjci.
Oko Sultrana i velikog vezira planu velika bitka. Gazije se stadoe povlaiti
bacajui dilite na viteze. Konj Miloa Obilia, izranjavljen na nekoliko
mesta, stade posrtati. Vitez iskoi iz sedla i nastavi borbu peice. Gazije se
zbie u gomilu poturajui sablje i titove pod njegov ma. Obili u nekoliko
skokova stie do Sultana i munjevitim udarcima stade obarati turske ratnike.
U prvom naletu ubi trojcu, etvrtom odsee ruku do ramena i napade petog.
Preneraeni ratnik dreknu, odskoi u stranu i podbaci topuz. Ma Miloa
Obilia tresnu o glavu topuza i prebi se do balka. Meutim, od silnog udarca
Turin posrnu u klonu na levo koleno. Srpski vitez, trgnuvi no izla pojasa, u
mahu mu prereza grlo. Krv iknu i poprska Ali-pau. Velki vezir obode konja,
mugnu ispred Obilia i za dlaku izbee smrti. Odjednom bitka zaslade.
Gazije preneraenih lica za trenutak ostadoe ukoeni. Pred srpskim vitezom
ukaza se figura sultana Murata. Milo Obili izmahnu i svom snagom sjuri
mu no u trbuh.
Onda nanovo nastade sea. Srpski ratnici podstaknuti Miloevim delom,
borili su se kao razjareni risovi. Ali sila poe da nadvladava silu. Preko
gomile turskih leeva prvi pade Milo Obili. Kosani i Toplica, borei se
kraj mrtvog prijatelja skoro u isti mah pogibae. Njihovi ratnici, iskrvavljeni i
s besnilom u oima, prihvatie podmukli nain turskih peaka i estoko
navalie da noevima bodu konje u trbuhe. Oni su palim turskim konjanicima
topuzima i sekirama smrskavali glave.
Knez Lazar borei se kao prost ratnik, titio je sebe i ostale. Kada mu Turci i
treeg konja oborie, knez nastavi da se bori peice. Stefan Musi, Kraimir
Oliverovi i Pavle Orlovi, izranjavljeni, krvavi, sa ulubljenim lemovima i
oklopima, poslednjom snagom su jo neko vreme odolevali navali protivnika.
Kad i oni padoe, Turci se bacie na kneza Lazara i zarobie ga. Nekoliko
stotina ratnika, Moravaca i umadinaca, uzalud su pokuavali d apreotmu
Kneza. Polovina od njih izgibe, ostale pohvatae Turci ipoterae ispred sebe
prema golemom atoru, gde je lealo telo sultana Murata.

11

Za to vreme veliki vezir Ali-paa i tri stotinara probijali su se izmeu svojih

ratnika nosei na rukama zamotano u ogrtae telo sultana Murata.
- Ko je mrtvac? Kuda ga nosite? - sa svih strana uestae pitanja.
- Srpski knez je ubijen! Nosimo ga pod ator velikog padiaha! - odgovarao je
Ali-paa.
- Neka je slava Alahu! Pobedaje naa! Napred junaci! - vikali su ratnici.
U daljini, prema reci Sitnici, videla se grupa srpskih ratnika pod Banovi
Strahinjom. Zetskom vitezu polo je za rukom da se sa nekoliko stotina
ratnika probije kroz turski obru.
U blizini Muratovog atora odnekud se stvori Bajazit.
- uo sam... Znai, istina je? - ree.
- uti i poi za nama! - tiho mu dobaci veliki vezir, pa obrativi se jednom
auu, dodade:
- Brzo po princa Jakuba! Smesta neka doe pod ator Sultanov... Kai da ga
zove otac.
Muratovo telo, zavijeno u ogrtae, stotinari polako spustie na minderluk.
- Ne otkrivajte ga! - tiho ree Ali-paa, izae pred ator i doviknu nekoliko
reci janiarima. Dvanest ratnika se izdvojile i s isukanim sabljama stadoe
pred ulaz.
- Ko pokua da ude pod ator, ubijte ga! - ree Ali-paa i dodade:
- Samo princa Jakuba propustite...
Bajazit skrstivi ruke na grudi, stajao je vie glave mrtvog Sultana. Bled i
rairenih oiju od uzbuenja, princ je bacao poglede na Ali-pau i les na
minderluku. Na belom ogrtau, koji je pokrivao trbuh Sultanov, krvava mrlja
sve vie se poveavala.
Veliki vezir mu prie, dodirnu rukom bradu i duboko se pokloni:
- Neka je slava padiahu Bajazitu Munjevitom, sinu velikog Amurata! Od
ovog asa ti si sultan pravovernima.
- A Jakub, moj brat! - tihim glasom upita Bajazit. - ta e rei on i njegove
mnogobrojne pristalice?
Veliki vezir mu se unese u lice:
- Nas se ne tie ta e rei on i njegove pristalice! Vano je ta e rei ti, jer
sultanove re je jedina i sveta!

12

- Jedina i sveta! - ponovi princ i ocu mu bljesnule. - ujte ratnici! - obrati se

stotinarima - Poklonite se do zemlje! Jer ste vi prvi. Vama je Alah podario
milost da pre ostalih pognete glave pred novim sultanom.
- Neka ti Alah podari sreu i dug vek! - uglas rekoe tri ratnika klanjajui se.
- Sklonite se ovamo! - ree Ali-paa i povue ih iza jedne zavese. - Spremite
noeve i ne miite se dok vas ne viknem...
Veliki vezir primae stolicu minderluku, sede kraj mrtvog Sultana i zagleda se
u iroki otvor na ulazu u ator, gde sujaniari sa isukanim sabljama
straarili. S bojita je dopirala neprekidna lupa, zveket oruja, vika i
zapomaganje ranjenika. Na podnevnoj sunevoj svetlosti, iznad ljudskih i
konjskih glava, lebdela je zlatasta praina.
- Alah neka je uz nas - tiho ree Ali-paa. - Jo se ne zna da li smo pobedili.
Vruina je prodrla pod golemi ator. Zadah znoja, ljudskog i konjskog, i
usirene krvi oteavao je disanje.
Bajazit obrisa rukavom znojavo lice, prie minderluku, skide pokriva i
zagleda se u mrtvog Sultana.
- Pogoen noem u trbuh. - krgutnu zubima. Na egazije su dozvolile da
sramota padne na ceo turski narod. Pred njihovim oima pao je Sultan koga
niko do sada nije pobedio... Gle! -prenu se Bajazit! - I lice mu je krvavo.
- To je krv kaurina ubicel Prokletnik je pao kraj naeg padiaha. - zaklima
glavom veliki vezir i ogrtaem prekri telo Sultanovo. - Alah hoe da ti
postane sultan.
Bajazit ga je gledao netremice u oi.
- A Jakub? - po drugi put muno upita. Ali-paa nemono rairi ruke
ipognuglavu. Bajazit u trenutku donese odluku:
- U pravu si! - ree.
- Neka se vri volja Alahova! - odvrati veliki vezir.
Na ulazu u ator pojavi se princ Jakub. On jednim pogledom obuhvati bledo
lice svoga brata, pokriveno telo na minderluku i stisnute usne velikog vezira.
Bez reci prie minderluku i smae pokriva. U tom trenutku Ali-paa se
primae zavesi iza koje su stajala tri stotinara, mahnu im rukom i pomae se
u stranu. Tri noa munjevito bljesnue nad glavom Jakub-elebije. Prvi i
drugi zveknue o oklop, a trei se do drke abi pod grlo princa. Krv iknu u
mlazevima. Jakub-elebija jeknu, posrte i pade preko mrtvog Sultana.

13

Pri zalasku Sunca, po nareenju novog sultana Bajazita Munjevitog, knezu

Lazaru i ostalim zarobljenim srpskim ratnicima odseene su glave.
(Slavomir Nastasijevi Vitezi Kneza Lazara"
Kosmos,1962, Beograd) (Narodna knjiga,1981,Beograd)

14

15

16

17

18

Ruka Miloa Obilia

Iz knjige Putopis Prave Stare Srbije od Milosa Milojevica
;
.. , , ,
, ;
.
, ( ,
, ;
.
: 1815. .
, .

, , , , .
, ... !

, 12.000
, , ,
.. .
, , ,
.

19

Vitezovi Perjanici

Kako potvruje jedno pismo Nerija Aajuolija iz Korinta od 20. novembra

1391. (mletaki arhiv prevod Jovana Radonjia), iz poetka su smioni
vitezi asno izginulog cara Lazara vojevali pojedince, e na Turke, e na
gardu kneza-vazalia, dok se ne sjedinie pod zastavama starog vojvode
Borovine i vojvode Prijezde od Stalaa.

20

Drugi pisani izvor iz 1392, po svoj prilici Konstantina Balia, potvruje

kako je Bajazit jednom prilikom posavetovao kneza Stefana, rekavi:
Okuj i pogubi sve oeve viteze i velmoe, a na njihovo mesto postavi one za
koje zna, da bi imao moju milost i mir u dravi.
Trei pisani izvor, Stefanovog biografa Konstantina Filozofa, kae:
Posle uspeha u Grkoj, krenuo je Bajazit na sever. Jo te jeseni poe on
protiv vlakoga vojvode Jovana Mire, koji bee drao istonu Bugarsku,
Dobrude i Silstriju, i provaljivao odande u tursku oblast.
Bajazita je pratio kralj Marko Mrnjanevi, Konstantin i knez Stefan
Lazarevi. Vojska pree Dunav kod Nikopolja, te u vlakim umama izvojeva
krvavu pobedu (po srpskim letopisima, 10. oktobra 1394).
U ratnoj vrevi padoe pod rumunskim strelama, pored nekoliko turskih
velikaa, i kralj Marko i Konstantin. Srpski kneevi su bez volje i silom morali
ii u ove pohode.
Blaeni Marko rekao je Konstantinu pred samu bitku: Molim Boga da bude
na pomoi hrianima, pa ma ja prvi poginuo u ovom boju.
Kralj Marko, za razliku od kneza Stefana koji drao veru u Turina, teko je
podnosio svoju zlu sudbu to kao turski vazal mora da vojuje protiv svoje
hrianske brae. eleo je poto-poto smrt od hrianske ruke, pred boj
karajui kneza Stefana to po Srbiji robi i ubija kosovske viteze vrlog mu
oca Lazara. Ovaj izvor Konstantina Filozofa o kralju Marku mnogo se
razlikuje od veselog i bezbrinog Marka iz srpskih narodnih pesama i ukazuje
na onog smernog i pobonog, potpuno istinskog istorijskog kralja Marka.
Ovaj Konstantinov izvor, takoe govori i o istinskom knezu Stefanu, koga
kralj Marko prekoreva to po Srbiji ubija vitezove svoga oca Lazara. Dakle,
samo ovi pisani izvori, da ne citiramo druge, dovoljno ukazuju na podanitvo
kneza Stefana sultanu Bajazitu i na svu bezonu brutalnost kojom se
obraunavao sa pobunjenim vitezovima svoga oca.
Kako nas i pisani i usmeni izvori jasno obavetavaju o dramatinim sukobima
izmeu kneza-vazala i preivelih kosovskih vitezova, Perjanika, vie je nego
oigledno da je ondanja Srbija bile podeljena na dve Srbije. Jedna je bila
ona kneza Stefana, koja se svim silama trudila da opravda svoje vazalstvo i
podanitvo turskom sultanu, druga je Srbija bila vitezova Perjanika, koja se
pod neravnopravnim uslovima borila za slobodu svoga naroda, odnosno
protiv kneevih gardista i turskih vergijaa.
21

Kako navodi njegov hroniar Konstantin Filozof, despot se nerado seao

tunih i sramnih godina sluenja turskom sultanu, i ivot svoj okonavi od
senki Perjanika Svetoga Velikomuenika Lazara.
Po pogibiji starog viteza Borovine Vukainovia i Prijezde od grada Stalaa,
Perjanica nad Perjanicima Smrti, nemajui nikakvih izgleda da skinu s
prestola kneza-vazala i potisnu Turke iz Srbije, preiveli vitezovi kneza
Lazara dokopali su se planina i preli iz Srbije u severozapadne oblasti
Mavanske banovine.
Namera im je bila, poto su se zakleli da e se boriti do smrti za slobodu
otaestva, da za sobom povuku odrede Stefanovih gardista i Turaka, ubeeni
da e se u Mavi, gde su stoprocentno svi Srbi bili njihove pristalice, lake
obraunati sa zdruenim neprijateljem - ili asno poginuti daleko od Srbije
koja nije vie bila njihova Srbija. Da su i oni verovali u onu nebesku Srbiju u
koju je verovao Sveti Knez i braa im izginula na Kosovu, svedoi i ovaj
pisani izvor iz mletakog izvetaja, koji je preveo profesor Andre Stevanovi
1914. godine:
Sin Lazarev, kano i njegovi novi velmoi, bee drao veru u Srbiju unutar
Osmanskog carstva, dok u samostalnu i slobodnu zemlju Srbiju, Lazarevi
nebesnu Srbiju, bee jo verovali vitezovi povratnici s Kosova polja, umirui
zbog sna koji nije mogao biti dosanjan, ali je bio vredan umiranja'.

22

Legenda o Jasmini i Crnom vitezu

'Jasmina, ki vlastelina Slavie od Nemi-grada, kako vele gortaci sa Orovakih

planina, na ijim se jugozapadnim prisojima i nalaze razvaline tog srednjovekovnog grada,
stupila je u njihove redove. Otac joj bee postradao na Kosovu, to dovoljno govori o
razlogu takvog njenog postupka.
Jedne poznojesenje veeri s kraja novembra, dok je veerala sa dvoranima u trpezariji,
trgao ju je rezak zvuk trube i povik straara na kuli ponad gradske kapije. Mirno je ustala,
sa klina na zidu skinula teki ogrta od crnog plia i podignute glave uurbanim koracima
napustila odaju, uzgred dobacivi dvoranima da ostanu gde jesu. Taman to je izala u
predvorje okrueno visokim bedemima i kulama, niz stepenice stra do zuba naoruan
straar, i uzbueno ree: Verovali ili ne, gospo, ispred kapije je Crni vitez od Kamengrada! Trai da ga pustimo unutra! Veli, mora s vama da razgovara!
ujem da s polja re vie konja ko je jo s njim?, mirno e Jasmina, pocrvenevi naglo
i ljutito napuivi usnice; smrtno je volela tog tajnovitog i siromanog viteza od Kamengrada, kao i on nju, ali joj njena nadmo u bogatstvu i bahato gospodsko dranje nisu
dozvoljavali da s njim ima bilo ta, a kamo li da ljubavi.
Ne znam, gospo! Ima ih vie! Svi jau na crnim ogatima! Od glave do pete su u crnim
odedama od oje, sem sjajnih pancira koje preko odede nose! I ogrtai su im crni, sa
kapuljaama odzada! Svi nose sjajne kacige, sa po dva sokolova krila sa strane! Vitezovi
su, vidi se! Sem Crnog viteza, nijednog drugog ne poznajem!
'Dobro de, pusti ih u grad, Jovane!
Jasmina skrsti ruke na grudi, dok dvojica straara otrae i izvukoe palije, gurajui teku
hrastovu kapiju okovanu velikim gvozdenim avlima. Za one koji su joj napokon doli,
znala je da su joj morali doi, udei se da nisu i pre.
Kada desetina vitezova ujai u pokaldrmljeno predvorje i sjai kao jedan, sluge odnekuda
istrae, prihvatie umorne ogate i odvedoe kroz drugu kapiju u staju iza grada. Crni
vitez skide kacigu i stavi pod levu miku, obraajui se tiho mladoj gospodarici Nemigrada:
Ti, Jasmina, bogata si i prebogata. Zlato i druge dragocenosti, koje si nasledila od
pokojnog oca Slavie, moga pobratima kojeg prodera sumrak onog Vidovog dana na
Kosovu, stavie u korpe i uz pratnju napustiti Nemi. Tvoji vojnici, dvorani, takoe idu sa
tobom u Kamen-grad. Oni dolaze, Jasmina! Gardisti kneza-vazala i turski janiari sainili

23

su pokolj sebara, naih pristalica u Kolubarju. Sada su ve u Podgorju, i opseli su

starostavni grad Vagan na Jadru. Na pobratim Borko tamo e ih namuiti i zadrati, ali
ne zadugo. Onda e udariti na grad Mazu, na planini Mazi, gde e se do poslednjeg ratnika
boriti gospodarica grada, Plava Rua. ula si za nju? Ta plavokosa ratnica bila je s nama,
Perjanicimana Kosovu onoga neprolaznoga dana! Strah me je da e postradati sve
gradine Perjanika u Mavi! Ali, ako nam se to i desi budi sigurna da e poslednji pasti
Kamen-grad ponad kanjona Ljubovie.
'Kako to misli?!, planu mlada gospa sa Nemia, dodajui: Tebi da poverim svoje zlato i
sopstveni ivot, ne pada mi na pamet! Kada si sa mojim ocem otiao put Kosova polja, nisi
doao da mi kae da odlazi! Otiao si bez pozdrava a tamo si mogao poginuti, ba kao
moj otac i vitez Mitar od Vele-grada na Medvedniku! Samo misli na rat!
Neto kasnije, kada ve tamna no bee ovladala nad Kulama Nemi-grada, dok su vitezovi
jeli i pili vino u trpezariji, Crni vitez obljubi Jasminu u potaji njenih odaja. Oko ponoi,
kolona vitezova sa mladom Jasminom i poslugom koja je klimala u pozadini vodei
tovarne konje, izjai iz Nemi-grada i kroz gustu maglu izgubi se drumom preko planina.

24

Drugi dan po dolasku u Kamen-grad, smeten na zaravni visoke i nepristupane stene na

obodu dubokog kanjona Ljubovie, Crni vitez i gospa Jasmina venali su se u gradskoj
crkvi u prisustvu brojnih monaha iz Podrinja. Tri dana su pristigli vitezovi iz Moravske
Srbije jeli i pili sa vitezovima iz Kamen-grada, nazdravljali mladencima, dok pod grad ne
dopadoe glasonoe i podviknue Crnom vitezu da zdrueni odredi gardista i janiara
dolaze.
Bez urbe i straha, Kamen-grad su odmah napustili svi dvorani i sklonili se u skrovite
vrtae Orovakih planina. Sve zlato mlade gospodarice Kamen-grada i grada Nemia
spakovano je u olovne krinje i pohranjeno u jednoj dubokoj i tajnovitoj peini nedaleko.

25

Plavokosa ratnica, Plava rua od Podgorja

Treeg dana potom, uoi Svetog Nikole, krsne slave Crnog viteza i gospe Jasmine, oko
hiljadu do zuba naoruanih konjanika nalo se pod zidinama grada. Zdruene odrede
srpskih gardista i turskih janiara predvodio je inae ozloglaeni Jigit-paa, Stefanov lini
prijatelj i potinjeni zapovednik. Jigit-paa je te iste jeseni, kada su Perjanici Svetoga
Lazara opseli i zauzeli gradove Ostrovicu i Strau na Rudniku, muki i sa lea zgodio i
ubio hrabroga viteza Sandalja od grada Nadstenja, zbog ega je on posebno bio na meti
Lazarevih Perjanika.
Ve sutradan, konjica gardista i janiara stala je izbacivati plamtee strele na posadu grada,
a zatim grunula na juri ka gradskoj kapiji, suludo ginui i strpotavajui se uz uasnu
vrisku u okolne ambise dubokog kanjona reke Ljubovie. Brojni strelci sa bedema i visokih
kula skidali su ve usplahirene i pomamljene konjanike neprijatelja kao istu metu. Treeg
dana opsadnog stanja, videi da Stefanovi gardisti bezvoljno kidiu na gradske zidine, a da
su brojni pobegli u gudure planina, Crni vitez se popne na ponajviu kulu i grleno
podvikne: Brao Srbi, gardo Stefana vazalia, odstupi i bei nazad! Ako ne smete da
priete nama, izvlaite se i spaavajte ruse glave! Posluajte me, da meusobno ne
prolivamo krv Srpsku krv!

Dabome, poto ve bee pao i sneg a hladnoa postala nepodnoljiva, obraanje Crnog
viteza je upalilo. Gde grupno, gde pojedinano, gardisti su okretali lea janiarima i
naputali poprite boja. Istog dana pred mrak, na bregu sa zapadne strane grada iznikla je
ovea grupa konjanika u crnim ogrtaima, predvoena vitkom i stasitom plavuom od
glave do pete u crnoj boks koi, koja je upravo natezala tetivu samostrela. Kada je naglo
otpustila tetivu, iljak pernate strele siknuo je vazduhom kao zmija, nakon ega se dole pod
gradom Jigit-paa tre na konju kao da ga ugrizao poskok i naglavce srui iz sedla.
Plava Ruo!, usledi povik vitezova sa bedema i kula Kamen-grada, jekom se raznosei
po vrzinama planine, dugo odjekujui i po uvalama i zatonima kanjona reke Ljubovie. U
punom galopu, emu se niko sa Kamen-grada nije nadao, pojavie se brojni odredi ratnika
od Podgorja. Predvoeni Borkom sa Vagan-grada na Jadru, udarie Turcima s lea, na
koje ve bee kao povodanj grunula konjica Plave Rue od gradine na Mazi, pravei
kasapnicu. Uto kroz kapiju izjuri i Crni vitez sa konjicom, pridruujui se jezivom pokolju
koji je do pred mrak trajao na polju ispod grada. Do dugo u no vitezovi su, potpomognuti
sebrima iz planinskih naseobina, gonili i vijali sluene i zalutale Turke po kanjonu
Ljubovie, ubijajui ih nemilice sekirama, bradvama i dilitima. Te noi na kulama
Kamen-grada planue vatre i ispoetka se zau tiha i tugaljiva pesma mlade ratnice, Plave
Rue od Podgorja, koja je opevala slavnu pogibiju na Kosovu polju. alovitu pesmu
prihvatie brojni vitezovi poreani na bedemima grada, odakle se ona razlee planinama i
dubodolinama ojaene i oskrnavljene zemlje srpske, zarivi se u svenarodnu svest za sva
vremena.
26

Nedugo zatim knez Stefan je morao po pozivu Bajazita da po najveoj cii zimi i snegu ode
sa pratnjom u carsku Brusu i objasni sultanu pogibiju Jigit-pae i pet stotina janiara, a da
svoje mrtve gardiste nije ni spomenuo. Dabome, Bajazit je voleo Stefana kao svog sina i
kao lojalnog vazala i zbog njegove sestre Olivere, opratajui mu i najtea sagreenja. Po
povratku na dvor u Kruevcu, knez se zakleo s akom na jevanelju da e ubrzo unititi sve
oeve Perjanike Smrti, rekavi svojim velmoama: Ona pesma sa kula Kamen-grada,
zaklinjem vam se moji odani, bie i poslednja pesma ukletih oevih vitezova.
Zakljuujui ovo kazivanje, stari gortaci mi rekoe kako uoi svakog Svetog Nikole na
Kamen-gradu planu vatre i razlegne se alopojka Lazarevih vitezova, predvoena umilnim
i opojnim glasom Plave Rue.
ivan J. Grujii: alopojka sa Kamen-grada, Tree oko, br.507

27

28

 28. 1402. , ,
.
, ,
, .
, .
,
. , ,
,
. , ,
.
,
. ,
.

29

... ...,
, .
, , ,
. ...
,
. ,
, , .
,
.
, ,
. ,
. .
, ,
, ,
, .
.
, , 150
, .
, , ,
1412. .

30

..
.
....

, ,Politikin Zabavnik ,16.10.2009.
31

"Godine 1412. u Srbiji i Makedoniji vladala je sua kakvu svet nije zapamtio.Oronule
starice klele su se da za svoga veka nisu videle manje klasove i sitnije penino i jemeno
zrno. Plodovi kruaka i jabuka, skapali pod jakom egom, crvljivi i spreni, opali su pre
vremena. Po prisojnim stranama loza se kao ukleta usukala. Ispod sparuenog lia na
okotima izvirivali su oretki grozdovi sa sitnim i ojedenim zrnom. Podnevna ega prila
jeodavno sparuenu travu, poutelo lie na drveu i svenule plodove po zaparloenim
njivama. Suhi vetrovi ispili su i poslednju kap vode na barama i lokvama. Po uljanicima,
drutva pela poela su da izumiru, jer je na konice navalila ljuta os i uti mravi, opaki
nakon kad naidjesuna godina.
Nia vlastela i sebri zorom i sveeri okretali su prema nebu potamnela lica i u beskrajno
plavetnilo upirali odvugle oi, ali kie niotkud. Dani su prolazili, a sa njima elje i nade
izgladnelog naroda. Skoro je protekao i mesec avgust, ostavljajui za sobom potitenost i
zlehuda nadanja. Ponekad bi se na zapadnom nebu pojavili oblaci raskidani, kao da gone
jedan drugi u hitnji da to pre nestanu iza vidika na istoku. Beliasti ili tamni, s obrubom
bakarne boje, nakratko su zaklanjali arko sunce i plovili dalje, ostavljajui zasobom plavo
nebo, nemilosrdno kao pustinja.

32

Zalihe hrane po magazama velmoa i vlastele bar donekle bi ublaile strahotu gladi da nisu
ratnici Vuka, drugog sina kneza Lazara, udrueni s Turcima upali u Srbiji, pljakali, robili i
ubijali, ostavljajui zasobom pusto. Koji ostadoe verni despotu Stefanu ubijeni su ili
nagnani u bekstvo, da se kao zveri lome i potucaju po planinama.
Medjutim, mnoge velmoe i vlastelini, napustivi despota Stefana, smatrali su da bez
zamerke mogu prii Vuku Lazareviu i svesrdno pomoi njegovu nameru da zavlada
junom polovinom Srbije. I uspeli su lake nego to je iko mogao oekivati. Despotovi
ljudi napustie zemlju i gradove sve do Kruevca. Prema naredjenju Stefanovu, borba se po
svaku cenu morala izbegavati.
Tako Kruevac postade prestonica drugoga sina kneza Lazara, Vuka i njegove pristalice
spopala je mahnita elja za vlau, pa su pravili planove da i ostali deo Srbije zauzmu, da
osvoje Beograd i da despota Stefana unite ili proteraju u Ugarsku. Izdanu pomo sultana
Sulejmana, sina Bajazita Munjevitog, smatrali su za najveu blagodet, ne hajui to turski
ratnici pljakaju, pale naselja,ubijaju i odvode u ropstvo sebre i niu vlastelu. Dve godine
protekle su u takvom stanju. Zalihe hrane su opljakane i popaljene, pa je naila trea,
suna i gladna godina, ba u vreme kad su pale glave i sultana Sulejmana i njegovog
tienika Vuka Lazarevia".
Slavimir Nastasijevic

Car Duan

33

Knez Lazar 1389.

34

Konstantin Draga 1453

35

Knez Lazar, 14.vek

36

Porodica Jugovi

Bitka kod Plonika, ulje Nebojse Djuranovia

37

Milan Toplica, ikona

38

Milo Obili, ikona

39

Ivan Kosani, ikona

40

41

42

43

Vitezovi 16.veka/ Delije

44

45

46

47

Nicolas de Nicolay, Discours et histoire vritable des navigations, prgrinations et

voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
The Library of Congress - The Rare Book and Special Collection Division
Prevod:
Radovan Samardzic, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika, 1961.

48

49

50

Srpski GUSARI ili poljski HUSARI

Na isti nain kako Poljaci izgovaraju Husar namesto Gusar, neki
zapadni Sloveni (Poljaci, esi I Slovaci) izgovaraju HUSLE umesto
Gusle, ili HORA umesto GORA, HRAD umesto GRAD
"Poczatki husarii (...) SWOJ POCZATEK ZAWDZIECA HUSARIA SERBOM. (...) na
KOSOWYM POLU (...) SERBOWIE (...) DO POLSKI (...)RACOW (...) PO USARSKU
SLUZYLO.(...) RACOWIE TO SERBOWIE, a wyraz USAR LUB GUSAR oznacza w
jezyku SERBSKIM konnego rycerza.
(...) IZ PROTO PLASTAMI NASZYCH HUSAROW BYLI SERBOWIE. (...)
SERBOWIE (...) SLUZACY PO "USARSKU" (...)"
(...) (...)
(...) (...) (...) (...)
.(...) ,
.
(...) (?) . (...) (...)
"" (...)".
"POLSKA JAZDA NA MEDAL"

http://www.myarmoury.com/feature_hussars.html
http://translate.google.com/translate?
hl=en&sl=pl&u=http://husaria1.webpark.pl/his_hus.htm&ei=KVJaStD
mHKSwnQOo-6jdCQ&sa=X&oi=translate&resnum=1&ct=result&pre
v=/search%3Fq%3Dhttp://husaria1.webpark.pl/his_hus.htm%26hl
%3Den%26safe%3Doff%26client%3Dopera%26rls%3Den%26hs
%3DmQR

51

52

53

18.vek
(1751) , ,
(4 )

( ).
1752. ,
. ( ).

1754. .
; (-)
. ...
,
, ,
.
1760. . .
.
: , ....
1765. . -
: , , , .
1769. . , .

http://www.srpska.ru/article.php?nid=204&sq=19,298,314&crypt=

54

Srbski viteki redovi

55

 .
- .
312. .
.
.

.
(1166 - 1196) , , .
, .
.
1453..(6962..)
" " X
.
. (
) , .
4800 200
" ", 200 000 .
" . \"
.
" " ,
. ""

1187 ,
. ,
"" .
,
, ,
. .
.
Tog sumraka tri srpska viteza, tri "UVARA KOPLJA Sv. GEORGIJA" stala su pred
stranu vojsku zla elei da sauvaju Platanicu. Metalni zvuk se uo do duboko u no.
Uinilo se da je zlo nadvladalo. Kad je pao i zadnji vitez, na Crnoj stijeni ukazao se bijeli
aneo GAVRILO pokazujui prstom na Platanicu koja je polako nestajala u Stijeni.
Na tom mjestu je kasnije 1227. godine kralj Vladislav unuk Stefana Nemanje, sagradio
Manastir Mileevo.

56

Nakon pada Carigrada 1453. godine bratstvo vitezova "UVARI KOPLJA SVETOGA
ORA" promjenilo je nain rada bratstva i prilagodilo ga tajnom radu. Izvrene su male
izmjene u hijerarhiji bratstva. Kao i do tad na elu bratstva je bio "SVETI ORE ".
Slijedei prsten bratstva bili su dvanaest "STEFAN VITEZOVA", zatim prsten sa dvadeset
etiri "KOPLJONOE", a onda prsten od etrdeset osam "TITONOA". Naredni prsten
su inila "BRAA".
STEFAN VITEZ nije bio samo jedan ovjek, ve sedam vitezova koji su nosili isti znak,
prvi meu jednakima nosio je titulu RAS.
Tako su bili organizovani i ostali prstenovi.
Bratstvo je dralo do visokih moralnih i etikih naela, tako da bi se filozofija bratstva
mogla preslikati u jednoj srpskoj izreci:
"...bolje ti je sine izgubiti glavu, nego svoju sagrijeiti duu..."
Bratstvo vitezova UVARI KOPLJA Sv. GEORGIJA nikada nije prestalo sa
postojanjem kako tvrde njegovi hroniari.
Bratstvo djeluje i danas !!!
Jedan od vanih postulata UVARA KOPLJA Sv. GEORGIJA je Sloboda. Prolazei
kroz burna istorijska iskuenja od samog
nastanka do danas, bratstvo je dolo do svoje definicije Slobode.
SAMO NAORUAN OVJEK JE SLOBODAN
Pojam naoruan trebalo bi posmatrati moda vie filozofski, mada je kult BOIJEG
MAA PRAVDE pored duhovnog imao i materialno otjelovljenje. Bratstvo je imalo
specifinu tehniku izrade maeva, a samim tim i tehniku borbe, prilagoenu svojstvima
maa.

57

Za razliku od ostalih evropskih borbenih tehnika koje su se sastojale od iskoraka napred i

zadavanja konanog udarca. Tehnika UVARA KOPLJA SVETOGA ORA je u
potpunosti bila drugaija, ma STEFAN VITEZA nije imao zavrni udarac jer je on bio
konstantno pokretu. Kruni pokreti maa davali su STEFAN VITEZU veu pokretljivost, a
samim tim bolji tempo i efikasnost. Naravno za takvu tehniku bio je potreban i specifian
ma, dobro odmjerenog teita, teine prilagoene vlasniku uglavnom laki od slinih
evropskih maeva.
Sve ove osobine dovele su Bratstvo u red najcjenjenijih vitekih redova u Evropi.

, , . ,
. .
. ,
. ,
e.
. , . ,
. . o
. .
, , ,
.
, , .
, , a !

RED ZMAJA
58

Kazu da je bilo vise redova, od kojih su poznatija tri - godine 620. nastao je prvobitan, a
originalni srpski Red crvenog zmaja kasnije.
Prvi, originalni srpski Red crvenog zmaja je osnovao car Stefan Dusan, ili se bar tako
smatra. Cinili su ga ne samo vitezovi iz Srbije, vec sa citavog Balkana, pa odatle i rec
"crveni" u nazivu Reda, jer vitezovi nisu bili samo braca po macu, vec i po krvi njihovih
predaka, a rec "zmaj" po psima - Silvanima ili Zmajevima, koji su bili pratioci starih
srpskih vitezova i koji su po staroj slovenskoj legendi predati coveku od Boga, da ga vodi
od tame ka svetlosti.
Koliko su psi bili vazni u to vreme, govori cinjenica da je uz Dusanov zakonik isao jos
jedan dokument - Zakonik Rase, koji je propisivao standard i nacin drzanja ovih pasa. U
tom Zakoniku rase se kaze: ''Svima onima koji zmajeve drze, ovaj zakonik neka se u um
postavi i dovjeka postuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo
imali, pa ih valja postovati i cuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo,
tako nas bez zmajeva nece ni biti.''
Nakon primanja hriscanstva u Srbiji, crkva je poistovetila crvenog zmaja sa sotonom da
lakse unisti originalni red u Srbiji. Govorilo se da su vitezovi ovog Reda bili demoni u
sluzbi Boga, nekadasnji andjeli koji su jedini bili sposobni da se bore sa Sotonom jer ga i
sami najbolje poznaju. A crni pas kao zli pomocnik Sotone je upravo temeljen na srpskim
crnim sumskim psima.
Osim karakteristine odee i ponaanja u pojedinim situacijama lanovi reda su, izgleda,
nosili na ruci i prstenje sa razliitim predstavama zmaja. Verovatno je re o sredstvima
raspoznavanja, ali postoji mogunost da prsten predstavlja i amajliju koja titi nosioca.
Dakle zmaj titi nosioca. I na srpskim prostorima naeno je vie takvih primeraka, ali je
interesantno da ih ima i iz perioda pre osnivanja reda 1408. godine. Takvo je prstenje
otkriveno u Brestoviku (13 vek), nekoliko u Junoj Srbiji (14-15 vek), zatim u Debrcu (14
vek), Prilepu i Gnjilanu.
Jedna od najstarijih predstava grba kneza Lazara nalazi se na parapetnoj ploi priprate
Hilandara koju je on gradio. Re je o kacigi sa rogovima koja se nastavlja na pancirnu
koulju. Koulja je vrlo interesantno stilizovana i nema analogije u srednjem veku.
Istovetnu stilizaciju nalazimo na kopi iz Ritopeka iz poetne faze gvozdenog doba, a re je
o nalazima koji se vezuju za Skite. Oigledno je re o kopi-fibuli u obliku zmaja sa telom
koje je apsolutno stilizovano kao "pancir" na grbu kneza Lazara.
Red Crvenog Zmaja nije bio u milosti Crkve, sto zbog paganskih (pardon, bolje reci
starovernih) ubedjenja i verovanja pripadnika toga reda, sto zbog nekih magijskih rituala i
slicnih stvari.
Red Crvenog Zmaja se raspao pre Kosovskog boja (izgleda zbog sujete i velikih podela
medju srpskim velikasima), ali je svest o lozama ciji su rodonacelnici bili u ovom viteskom
redu ocuvana (nazalost kod vrlo malog broja ljudi) cak i do danasnjih dana.

59

Preci Vlada Tepesa i Vlada II su takodje bili pripadnici reda Crvenog Zmaja i njihovo
suime Drakul(a) nije cin ili ime koje oni nose od kada ih je Zigmund pozvao u svoj Red
Zmaja, to je ime njihove loze koje seze u daleku proslost, mnogo pre Tepesa i njegovog
oca upravo zbog pripadnosti njihovih predaka redu Crvenog Zmaja. Ovakvih slucajeva ima
i kod nas, na primer prezime Drakulic, a nazalost skoro niko od danasnjih Drakulica ne zna
odakle im to prezime. Tuzno.
Zmajari imaju jedno prorocanstvo koje kaze da kad na celo (valjda njihovog reda) dodje
osoba koja je rodjena odredjenog datuma (samo njima znan) i odredjenih osobina za koje
mi nije receno koje su i koja u sebi nosi duhove nekih davno umrlih slavnih vojskovodja i
umova covecanstva, tada ce se valjda red obnoviti i ponovo steci staru slavu. Cini mi se da
sam cuo da rec "VUK" treba da bude u njegovom imenu ili prezimenu.
Mnogi istoricari previdjaju ili ne zele da vide Balsice kad pisu svoje teze i izlaganja, a
Balsici su jedna od porodica koja ima krvne veze sa skoro svim familijama plave krvi u
citavoj Evropi, do danasnjih dana! To (kao i mnoge druge stvari) uopste nije slucajno.
Balsica lozu su zeleli svi i to ne bez razloga. Na nekoliko grbova porodice Balsic moze se
videti 16-kraka zvezda. Ovo je jedan od veoma starih heraldickih simbola vezanih za
Hriscanstvo, jer predstavlja zvezdu koja se ukazala na nebu iznad Vitlejema kada se
Hristos rodio. Smatra se da porodice koje imaju ovu zvezdu u svom grbu vode poreklo od
jednog od ona tri Sveta Kralja (ili tri Mudraca) koji su ugledali tu zvezdu na nebu i posli da
daruju Mladenca Bogocoveka.
Jos stariji heraldicki simbol koji se pojavljuje na grbovima Balsica je UROBORUS, tj.
zmija (a mozda i Zmaj?!?) koja obrazuje krug i guta svoj rep, Taj simbol se tumaci kao
postojanost, nesto vecno, tj. krv (lozu) koja tece(postoji) od postanka sveta.
Ovaj simbol se mogao videti i kod nekih porodica vezanih za noviju tj. mladju Srpsku
istoriju, bas kod Obrenovica koje ti pominjes. Smatra se cak da su i Karadjordjevici i
Obrenovici dva razlicita kraka loze Balsica. Sve bi ovo bilo mnogo jasnije da se nije desio
jedan dogadjaj koji istorija retko pominje...
1442-46 . godine, turski Sultan Mehmed II Osvajac uputio je poziv svim srpskim
velikasima preostalim posle Kosovskog boja da dodju u Bosnu, u Jajce, u kojem je tada
boravio sakupljajuci vojsku i spremajuci se za napade na Ugarsku carevinu, rekavsi svima
da ponesu sve spise, hrisovulje, ukaze kojima se priznaje njihovo plemenito poreklo i vlast
nad odredjenim teritorijama (tu su narocito trazeni ukazi Rimskih Papa i Vaseljenskih
patrijaraha), kako bi im Mehmed na osnovu njih izdao nove ukaze Turske carevine te da ih
i on prizna i da za njega, kao vazali, nastave da vladaju u tim istim teritorijama. Ovo je
narvno bila jedna od najvecih prevara na koju su srpske plemicke porodice nasele. Ti spisi
koji su doneseni turskome sultanu su svi do jednog zavrsili u vatri! Odmah posle toga
Mehmed II Osvajac donosi ukaz da se u osvojenim srpskim drzavama zabranjuje
koriscenje i pominjanje imena starih srpskih loza, te da se muski potomci u Srba mogu

60

zvati drugim imenom tj, prezivati samo po ocu im! Sto znaci, ako je otac bio neki Milan
Petrovic (ili Petrov) a sinu svom dao ime Jovan, taj Jovan se mogao prezivati samo
Milanovic a nikako Petrovic. Upravo se od tada gube svi pomeni starih srpskih
vlastodrzackih porodica koji vladase mnogo pre Nemanjica, poput Svevladovica,
Drvanica...

61

62

TRAGAJUI za znaajnijim srpskim pretkosovskim porodicama, u "Godinjaku"

Mitropolije sremsko-karlovake iz 1839. godine, nali smo zapis Staro serbsko
blagorodstvo iz XI, XII, XIII, XIV veka - Imena starih blagorodnih serbskih
domorodaca, sa njihovim grbovima koji se u originalu mogu nai.
Po originalu tog rukopisa, sultan Mehmed II Osvaja 1463. godine celokupnom
preivelom srpskom plemstvu nareuje ukazom, da mu doe u audijenciju u Jajce,
gde je stolovao. I, da mu svi podnesu diplome, povelje, privilegije, hrisovulje i druge
dokaze o svom blagorodstvu, da bi im ih sultan, kako je obeao, asnom odlukom
potvrdio.
Vei deo srpskog plemstva to je uradio, ali sultan izigrava obeanje. Naredio je, da se sve
te dragocene hartije bace u vatru, a srpsko blagorodstvo liio poseda, privilegija i prava.
Malo doscnije, drugim ukazom je, pod pretnjom smrtne kazne, naredio da se nijedna srpska
plemika porodica ne sme nazivati svojim starinskim prezimenom, ve da se svaki
blagorodac moe prezivati samo po imenu svog oca. Staro prezime, imanja, prava i
privilegije smeo je zadrati samo onaj, ko je primio muhamedansku veru.
Zbog ovog varvarskog i silovitog postupka sultanovog, mnogi znameniti i blagorodni
srpski vlastelini behu prinueni da se odreknu svojih predaka i poasti.
KAD je re o grbovima starih srpskih plemikih porodica, dragoceno je raritetno delo
znamenitog edomilja Mijatovia "Balii - geneoloka studija" iz 1886. godine. A
Balii su, kako smo naveli, kljuna spona Obrenovia s evropskim dvorovima. "U
zborniku grbova stare srpske vlastele koja se uva u manastiru... u Bosni na listu... nacrtan
je u bojama, ispisan grb srpskih Balia: osmokraka zlatna zvezda u crvenom polju.
Kopiju zbornika video sam u G. A. Jovanovia, nekadanjeg upravnika dvora kneza
Mihaila", pie Mijatovi u studiji.
Mijatovi nije otkrio ime manastira, ni ikakav trag o listini - povelji na kojoj je to video.
Kao ni autori mnogo starijeg teksta kojeg smo pronali, iz 1839. godine s jasnim razlogom:
Bosna je tada jo bila pod upravom Turaka, koji su unitavali sva srpska dokumenta o
blagorodstvu od 1463. nadalje, kako potvruje i citirani sremsko-karlovaki spis.
Anastas Jovanovi (1817-1899), upravitelj dvora kneza Mihaila i tienik knjaza Miloa,
slikar, litograf, iroko obrazovan Srbin, kopije grbovnika uradio je za oba ta vladara i jednu
za sebe. Milo i Mihailo su nesumnjivo bili odlino upoznati sa sadrajem grbovnika.
Osnovano se veruje, da njegov primerak poseduje jedna poznata porodica u Srbiji.
Miloa i Mihaila najvie je u tom grbovniku interesovalo - stvarno poreklo Obrenovia.
Aleksandar Solovjev u knjizi "Istorija srpskog grba i drugi heraldiki radovi" istie da je
A. Matkovski napisao da je knez Pavle Karaorevi posedovao Ilirski grbovnik. U
katalogu biblioteke Belog dvora taj grbovnik se spominje, ali je posle Drugog svetskog rata
nestao.

63

Re je o istom grbovniku, kojeg su imali knjaz Milo, knez Mihailo i Anastas Jovanovi.
Po ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenovi u majskom prevratu 1903,
Apisovi zaverenici (od njih, najverovatnije, Karaorevii) dospeli su u posed dragocenih
dokumenata o poreklu Obrenovia, pa i tog grbovnika. Posle prevrata, proganjani su svi,
koji su poticali od roda Obrenovia.
POGRENO je za unitavanje originalnih dokaza o poreklu srpskih blagorodnih
porodica optuiti samo Turke. To su radili Grci, Austrijanci i Nemci - spaljujui na
lomaama hrpe dragocenih akata, ili ih odnosei u svoje zatvorene arhive. Dokaza o
tome ima na pretek. Navodimo samo neke.
U knjizi "Biblioteka Srpske lavre Hilandara", dr Ljubomir urkovi-Jaki nalazi:
J. Burkovi posetio je 1901. Hilandar i njemu su priali kalueri kako je
arhimandrit Grk, proiguman manastira njihovog, starim knjigama i rukopisima
naloio i zagrevao pe, te je ispekao hiljadu hlebova za turske nizame (askere vojnike) koji su se nalazili u Hilandaru. Dmitrovski je tuio na tako divljako
postupanje atonskih kaluera Grka i Bugara sa serboslavenskim dragocenostima i
svetinjama.
Burkovi tvrdi, da je Antun Mihanovi, austrijski konzul u Solunu, poznati hrvatski
kulturni delatnik, od hilandarskih staraca izmamio est vrea dragocenih rukopisa,
ali ih nije vratio, iako su oni vodili s njim sudski spor.
Slino tvrdi i dr Aleksa Ivi, u knjizi "Stari srpski peati i grbovi" iz 1910. godine: U
Dvorsko-dravnom arhivu u Beu nalazi se oko 200 povelja starih srpskih vladara i
vlastele koji poinju s krajem 12. i dopiru do kraja 15. veka. Osim nekoliko
savremenih i deset latinskim jezikom pisanih, sve ostale povelje su originalne i
napisane su irilicom i srpskim jezikom
(Obrenovii - sakrivena istorija)

.
, ,
: "
() , ,
()
.
, (), : ' '"164
,
.
.165
, ,
, , ,

64

, , , ,
( -),
, ,
, -, , ,
, , , , ,
, , ,
, , , , ,
.166
, , ,
, , , ,
, , -
,167 ,
.169
: , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, .170
-
II ,
" " ,171 III -,
, , ,
, , , -
( ), ( ),

.172
.173
. -
.174
XI "" XV ,175 1476.

.176
.
1472-1480. .177
II , ,
.
. , ,
.
.
II .

65

 1389. , . 1408.
, ,
. , .
, :
, , ,
, .178

. : I (1375-1385. ),
(1403-1433.) (1447-1458.).
- " ".

.
.179
-
. -
.180
1419. .

. VIII
1424. .
. 1421.
.

.
.
. ,
.
.

.182

, XVI .

.

XV .

.
.
.
,
. -
"" .

66

 .
, " ,
". 222

.
(1305-1383.) .223
-
: (), , ()
().
. 1370. .
,
1370.
.
1388.
.
" "

( , -,
1999.)

67

68

ORUJE SRPSKIH VITEZOVA

''Postojalo je aktivno i pasivno oruje. Aktivno oruje, slui za napad i regulisanje
protivnika, a pasivno u koje spadaju tit, lem, oklop, radi odbrane i sigurnosti viteza od
napadaa.Aktivno oruje su: maevi, sablje, batine i tapovi, palice, partizana, buzdovan,
bojna sekira, luk i strela dilit.
Postojale su dve osnovne vrste maeva koje su vremenom i praksom trpele izvesne
korekcije. Prva vrsta su dugaki, teki maevi koji se koriste sa obe ruke. Druga vrsta su
tanki i krai, pogodni za borbu jednom rukom.

Od poetnog, kratkog i irokog, megdani i tue su ga korigovali u sve dui i ui, naotren
sa obe strane i prilagoen vie bodenju nego seenju. U doba Nemanjia su se koristili
teki, veliki maevi koji su drani sa obe ruke a jabuka na kraju drke je sluila da ma ne
ispadne iz ruke od siline udarca.

69

Realna je pretpostavka da je ma nastao od noa. U srednjem veku, u srpske zemlje su

stigli dugaki, za obe ruke, germanski maevi, koje su donosili najamnici. Imali su
ugraviran crte vuka, to je bio zatitni znak nemake radionice iz grada Pasau.

70

71

Tom tipu su pripadali i maevi tipa "SEMPAH", koji su na drkama imali jabuku
trouglastog oblika. Poto su tada, izgleda, sankcije drukije funkcionisale, eksport-import
preduzea su radila tako da su srpski vojnici i vitezovi bili opremljeni maevima
nabavljanim iz Venecije, tj. Mletake Republike. Vremenom je, izgleda, proizvoa poeo
da fuari, tako da su u Srbiji poele da rade prve kovnice maeva. Poznat je srpski ma sa
okruglinom na drci.

Deanska hrisovulja govori o nekom majstoru koji pravi maeve i zove se Bogdan Maar,
a iveo je u selu abiu, koje je pripadalo deanskom vlastelinstvu. Drugi majstor je bio
Dojak Maarevi. U Prizren, 1332. godine, dolazi dubrovaki maar Martolo, vanbrani sin
dubrovakog vlastelina Petra Gosivala sa svojim sinovima. Maevi koje su oni pravili
pripadali su mediteranskom tipu, sa jabukom na drci, koji se esto viaju danas na
freskama i u muzejima.
Maeve su nosili svi - od pastira do cara. Razlika je bila u kvalitetu maa. Zato su maari i
72

Vremenom export-import preduzee za maeve se pretvara samo u eksport preduzee. To

se dogodilo u prvoj polovini DXIV veka, kada su srpska mata i iskustvo usavrili
proizvodnju maeva, tako da se ve 20. juna 1391. godine u Dubrovniku spominje "Srpski
ma". Pominje ga u svom testamentu dubrovaki maar Dobri: "dele doe spade
schiavonesche". "Srpski ma" je imao laka ulegnua po bonim ivicama i gornjoj povrini
a na sredini je bio proiren. Na drci je imao horizontalnu ovalnu jabuku, a krsnica je blago
povijena nanie. Posle pada Srbije krajem DXV i poetkom DXVI veka, proizvodnju ovih
maeva preuzimaju u malo izmenjenom obliku Venecija i gradovi u dalmaciji, a nose ih svi
stanovnici istone obale Jadrana. Najlepi primerci danas mogu da se vide u Dudevoj
palati u Veneciji kao uveni i popularni "skijavone" - slovenski, tj. srpski ma.

Sablja se pojavljuje znatno kasnije od maa, njome se borilo jednom rukom, bila je laka
od maa a krivina je bila prilagoena za seenje a ne za bodenje. Zbog istanjenosti morala
je da bude odlinog kvaliteta da se ne bi lomila. uvena sablja dimiskija - poreklom je iz
Damaska.
Alamanka koju nosi Dojin kovala se u Nemakoj.
Navalija vojvode prijezde i sablja Novaka kovaa koju je nosio kralj Vukain (a prepoznao
je Marko Kraljevi kod Turina koji mu je pogubio ranjenog oca po tome to su na njoj
bila ugravirana tri slova rianska: jedno slovo Novaka kovaa, drugo slovo Vukaina
Kralja, tree slovo Kraljevia Marka, bile su domae. Novak je sablje kovao samo
najveim junacima. Poto je bio komercijalan, kao svaki zanatlija i majstor, iskovao je i
sablju Musi Kesediji.
Sablje su bile obeleje plemstva, porekla, tradicije.
Koplje je bilo prvo oruje u upotrebi vitezovima i postojale su dve osnovne vrste. Dugako
do pet metara, za odbijanje protivnika, ruenje sa konja i probijanje oklopa - sve zavisno od

73

toga ta mu je bio tit, odnosno kako je bio okovan groem - od iljka, preko raznih
matovitih kombinacija do halebarde.Druga vrsta je kratko koplje za bacanje.

Dosta megdana po narodnim pesmama vitezovi su pokuali da ree kopljem, ali su na kraju
ipak morali da se late sablji i maeva i buzdovana estoperaca.

74

Odbrambena oruja viteza su bila tit, lem i oklop. Oklop je bio napravljen od pravouga-

75

onih ploica, postavljenih kao crepovi na krovu i obloenih tkaninom. Spominje se da su

oklopnici despota Stefana Lazarevia u bici kod Ankare, 1402. godine, nosili crne oklope.
Vizantinac Duka opisuje srpske trupe u crnim elinim oklopima. Oklopnici su morali da
budu izuzetno snani i dobro navebani ljudi.
tit je pravljen od drveta i okivan metalnim oplatama, od okruglih i malih stigli su do
dimenzija da pokrivaju gotovo polovinu borca. Caru Duanu je Mletaka republika
dozvolila da izveze titove izraene na slovenski nain, a to su bili titovi koji su pravljeni
u Srbiji. lemovi su dopunjavali gvozdeni sjaj vitezova i moemo ih videti na grbu kneza
Lazara, na njegovom novcu, nakitu a u DXV veku lem se nalazi i na peatima despota
Stefana i despota ura.''

76

Svinjoliki bascinet cesto upotrebljavan u Srbiji:

77

Obican bascinet:

78

 ?
.
,
.
, 500
.
1331.
1255. .
,
.

, ,
.

Znak vuka na secivu dvorucnog maca iz okoline Majdanpeka

,
,
.

, . ,
, , .

79

Znak vuka na dvorucnom macu iz Bijeljine

.

14. .
,
. ,
, ,
.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2951/04.php
-

. , ,
, ,
.
, ,
- :
- 1983. ,
, ,
,
. 87
75,4 , 11,6 . ,
, .
2,8
.
. , 9,2 ,
6,5 2,4
.

.

80

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2946/03.php

. , .
, .
, , ,
.
,
.
"" ( ) 16. .
. "
", , . ,
. ""
. , ,
. ,
. , ,
, , .
, .
"",
. , , , -

, . . , ,
, .
.
, ,
. .
, 1332. , ,
.
, ,
.

- .
. .
k-
. XIV ,
, 20. 1391.
" ".
: "
". " "
.
, .

81

 XV XVI ,
,
.

"" - , . .
, ,
.
.
- .
.
(
:
, , ,
. . ,
, .
, , .
.
, ,
- , -
, .
.
,
.
---------------------------------------------------------------- , .
- ,
.
, 1402. , .
.
.
,
.
,
.

, , XV
.

82

 , ,
" ",
.
:
"
, .
, , .
, ,
, ,
, .
, , :
."
, , ,
.
Srbi su u imali kao brend teke JEDNOIPORUNE MAEVE, od kojih su mnogi
sauvani i do dananjih dana, puni su ih muzeji i privatne zbirke.Maevi sa S nakrsnicom
predstavljaju jedan ist tip, a nikako i jedini.Maevi sa istom nakrsnicom zapaaju se i u
centralnoj Evropi, isto sa svrhom ukljetenja protivnikovog seiva.
A setimo se i "borilake kole" Stefana Lazarevia koja je u ono vreme bila uvena u
Evropi da su dolazili i stranci da se ue u njoj..
Ma modela "skijavone" (slovenski ma) bio je jako cenjen u Evropi 16. veka. Nosila ga je
garda mletakog duda. Odlikuje ga balak koji se zavrava "majom glavom", titnik za
celu ruku, i uski ljebovi po sredini. Ma je jednosekli, a pri vrhu obostrano naotren. Ovo
83

oruje nastalo je od maa koji je kovan i "dizajniran" u Srbiji. Srpski titnik je bio
jednostavniji, krstast, povijenih krakova na dole

Jedan drugi ma, nazvan isto po Slovenima odnosno "slovenskoj gardi u Veneciji
dalmatinskog porekla", javlja se u toku renesanse u 16. i dalje u 17. veku, tj. spada
schiavona, "ma Slovenka" (naglasuje se feminin)..

84

85

SOKOLARSTVO
Tradicija sokolarstva kod srpskih vitezova je duga i znaajna. Moda je najlepu
romansiranu priu o sokolaru zapisao Goran Petrovi u knjizi Opsada crkve Sv.Spasa
kazujui o velikoj i strasnoj ljubavi Ljubena, sokolara na dvoru despota Stefana
Lazarevia.

86

87


( )


, . ,
. ,
.
, , .
, ,
.
,
, ,
.
,

. ,

,
. ,
, ,
,
.

,
, .
, , .
,
. ,
. ,
,
. ,
, , .

, .
,
.

88

 , .
, ,
,
. ,
.
,
. ,
.

, ,
.
:
, .
, ,
. ,
. ,
,
. , ,
, . , ,
. ,
.
.
, .
,
, .
,
, , .
,
, .
,
. , .
,
.
, ,
.
, .
,
. ,
,
. , .
, , .
,
, .

89

 , . ,
.
, ,
. ,
,
,
. , .
, , .
, ,
. ,
, , , ,
. . ,
, ,
, . ,
, .
, ,
. ,
.

. , ,
. ,
. ,
. .
,
, , , . ,
. .
, ,
.

, ,
.
,
, .
:
,
, ,
, .
, ,
. ,
.
,
,
.

90

 ,
.
,
.
,
.

,
, .
, .
, ,

. ,
. ,
.
,
. . ,
. , ,

. , ,
.
,
, , ,
, . ,
.
, ,

.
, ,
,
. , ,
, , , ,
.
, ,
, , .

, , ,
, .
, ,
.
, ,
.

91

 , ,
, ,
.
,
, .
, ,
.
, , ,
, , .
, ,
. ,
. ,
. ,
, .
, , ,
, ,
. ,
.
.
,

. ,
,
.
,
,
.
.
, ,
. ,
, .
, ,
, , .
, .
Zmajevi nisu nestali, nisu ih Turci istrebili, oni jos uvek itekako postoje.

Kada se prica o Zmajevima, morate uvek imati na umu stari, tradicionalni nacin odgoja
pasa, umnogome razlicit od danasnjih kinoloskih pravila. Zmajevi se nikada nisu odgajali

92

po savremenim kinoloskim standardaima, a odrzali su se upravo tako sto su vesto

sakrivani, ali ne u podrumima i supama, vec u drugim rasama

?
:
:: , ?
: . (.. )
: : , ..
:
... ???????
.
, .
http://www.youtube.com/watch?v=dktjVfkeV

:
,
, 20. 2009..

93