REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomoloki postupak koji utie na uinak ostalih aspekata tehnologije gajenja voa. Istovremeno, ostali postupci utiu na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno voenje vonjaka nije skup pojedinanih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji utiu jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe moe ograniiti njihov uinak. Rezidba je katalizator koji omoguava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnoloka saznanja, koja svuda u svetu tee ka tome, da se postigne takav koncept voarenja, koji omoguava malu voku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku voku, na kojoj je potrebno to manje runog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vie kg za 8 asova po berau), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogue sprovesti jeftinijom i manje strunom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, bre proroavanje, regulisana i zadovoljavajua rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja oteenja od biljnih bolesti, tetoina i vremenskih nepogoda. Ekonomika rezidbe jabuke Rezidba ima veliki udeo u trokovima proizvodnje jabuka. Trokovi rezidbe uestvuju sa otprilike 50% u trokovima rada i 10 -15% u ukupnim trokovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tritu, kao i od stabla razliite starosti i gustine. Poto se velika, starija stabla sa mnotvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapoinje proizvodnja maldih i gue saenih zasada, oekuje se znaajna promena u trokovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to znaajno poveava produktivnost rezidbe. Kada se vea efikasnost rezidbe ukombinuje sa veim prinosima koji se oekuju u gustim zasadima, treba ocekivati znaajno smanjenje trokova proizvodnje. Smanjenje trokova rezidbe bie pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke.

U pokuaju da smanje trokove rezidbe, neki proizvodai ozibljno zanemaruju ovaj veoma vaan aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor znaajnih uteda jer predstavlja veliki deo ukupnih trokova i plaa se odmah i u gotovini. Za razliku od propusta u zatiti od tetoina, neobavljanje rezidbe ne onemoguuje prodaju roda. Posledice neodgovarajue rezidbe se sporo razvijaju i teko primeuju. Naalost, one su obino dugotrajne. Prvi problem koji se uoi ako se rezidba zanemari jeste opadanje kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, trokovi rezidbe e se znaajno uveati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama obino sledi pokuaj da se jaom rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podstai nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno oekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati buduu rezidbu. Za ponovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godinju i stalnu rezidbu kako bi se ova osetljiva ravnotea odrala; trokovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom budeta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vonjaci sa retko posaenim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gue saenim stablima. Miljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se slau da su manja stabla ekonomski opravdanija. U prolosti prihvaeni naini gajenje visokih stabala vie nisu zadovoljavajui, tako da mora doi do znaajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao naine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje nairoko se predstavljaju javnosti. Oekivanja da e ovakva stabla rano raati, da e imati visoke prinose i da u njih nee biti potrebno uloiti vei rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala saenih na razliitom odstojanju u (Vaingtonu 1976), objavljeno je da se prosean prinos u vonjacima starosti 5-12 godina nije poveavao poslednjih 17 godina. Nije primeeno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odreenih uzgojnih tehnika na prinos bio vei od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vonjacima sa gusto posaenim stablima u kojima je velika panja posveena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog naina sadnje su realne i znaajne. Ipak, ove prednosti moi e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvoai koji savesno primenjuju odgovarajuu tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najvanijih inilaca koji utiu na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odreuje tehniku rezidbe rodnog stabla. Ove dve tehnike utiu na nain i intenzitet porasta, a greke u primeni bilo koje od njih mogu ponititi trud koji se ulae u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju, odrivo visoke prinose, optimalan kvalitet ploda i efikasno upravljanje vonjakom.

Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja, posebno temperature i svetlosti, i mogu se znaajno razlikovati u pojedinim oblastima. Razlike u klimatskim uslovima utiu kako na bujnost, tako i na plodnost, i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odreivanju odgovarajuih programa rezidbe. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odreenog stepena, naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu, pri emu treba izbei suvian porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj snane osnovne strukture grana koje e nositi teinu roda u narednim godinama. Osnovni oblik treba da omogui formiranje i odravanje optimalnog oblika stabla. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogui razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odravati. U smislu ovog odravanja, rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvie utie. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije nainjenih greaka i propusta. Koliina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izmeu vegetativnog i generativnog porasta. Drvenasta tkiva stabla se takmie sa plodovima oko krajnjih produkata listova, i prekomeran vegetativni rast obavlja se na raun plodova. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povrine kao i novih noseih grana. Neodgovarajui vegetativni porast utie na smanjenje rodnosti i veliine plodova. Na odnos izmeu vegetativnog i generativnog porasta utie veliki broj inilaca kao to su ubrenje, vremenski uslovi i teina roda, ali rezidba uvek igra znaajnu ulogu. U sutini, pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane, odrava optimalna bujnost rodnih grana i podstie stalni razvoj novih noseih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. Previe bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje, jaku rezidbu ili gubitak roda. Nedovoljna bujnost moe biti posledica neodgovarajueg ubrenja, nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka, preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Ukoliko su previe zasenjene, rodne grane e brzo postati nerodne. Za razvoj novih noseih grana potrebna je umerena, ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. U prethodnom nabrajanju inilaca, periodinost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike vanosti. esto se kae da je ograniavajui faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Od podjednake je vanosti i senka susednih stabala u gusto saenim zasadima. Iskustva su pokazale su da unutar kronje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Sloj plodova i listova na spoljanjoj povrini kronje dobija veliku koliinu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Drugi sloj prima njemu odgovarajuu koliinu, a trei deo u centru kronje prima koliinu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Reenje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovarajue osvetljen, to e poboljati sveukupnu efikasnost dela vonjaka koji se nalazi pod stablima.

Slika 1: Prodiranje svetlosti u kronju velikog stabla jabuke.

Zona do koje stie ispod 30% ukupnog sunevog zraenja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovarajue boje. Ranije je uobiajeno reenje za ovaj problem bilo ukloniti nosee grane u jako zasenjenoj unutranjosti kronje. Ovo je na izvestan nain imalo efekta poto su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutranjosti, ali efikasnost nije poboljana. Pored toga, ovakvom tehnikom su se nosee grane usmeravale ka gornjem i spoljanjem delu kronje, to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Ova pojava, iako nije bila efikasna, mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Na malim razmacima sadnje, ova tehnika brzo dovodi do pojave kronji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. Ovaj nain rezidbe kojim se formira otvoreno sredite kronje moe veoma brzo pretvoriti gusto saen vonjak u gusti koji je nemogue kontrolisati. Dva najvanija faktora koja odreuju procenat ukupne lisne povrine koja prima nedovoljnu kojiinu svetlosti su veliina i oblik kronje. Zasenjeni nerodni deo se smanje sa smanjenjem veliinom kronje. Procenat ukupne lisne povrine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti poveao se od 8% u patuljastim stablima visine 2,43 m, preko 13-19% u srednje patuljastim stablima visine 3,65 - 4,9 m, pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. Jedan od mnogobrojnih faktora koji utiu na veliinu drveta je rezidba, kojom se veliina moe kontrolisati samo do odreene granice. Konana veliina drveta bie rezultat meusobnog uticaja podloge, sorte, zemljita, ubrenja, orezivanja, inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe, a precizna kontrola veliine drveta zahteva odgovarajuu kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Ipak, u gusto saenim vonjacima, glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju moguu meru. Stabla sa otvorenim centralnim delom, sklona su formiranju guste kronje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju treinu stabla. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veliinom, ve se njegov deo koji daje najvei rod nalazi na vrhu gde su plodovi najtee dostupni. U kronji oblika konusa ili piramide vei procenat ukupne lisne mase izloen je odgovarajuoj koliini svetlosti, pa je i nerodna zona manja. Pored toga, najvei deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olakava mere nege i berbu.. Kronja konusnog oblika zahteva centralnu voicu, otvoreni raspored grana koji omoguava prodor svetlosti u unutranjost kronje, horizontalno postavljene grane, i gornje grane koje su tako postavljene i

skraene da na grane ispod njih bacaju najmanju moguu senku. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebalo bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kronje, dok ga tehnike rezidbe trebaju odravati tokom trajanja rodnosti zasada. Kao to izloenost svetlosti utie na proizvodnju hranljivih materija u listovima, oblik i veliina kronje utiu na njihovu distribuciju. Za razliku od manjih, velika stabla imaju vie osnovnih nego rodnih grana. Odavde proizilazi da se u veim kronjama transformie vea koliina hranljivih materija u materije koje slue za porast drveta. Zbog jako zasenjenog centralnog dela, unutranji delovi skeletnih grana u kronjama sa otvorenim centralnim delom su nerodni, ak iako su njihovi spoljanji krajevi rodni. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana, vrne grane su krae i grane su rodne sve do debla. Takoe imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povrine od stabala sa otvorenim centralnim delom; shodno tome, vea koliina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvie rodnih, a najmanje strukturnih grana. Iz svega to je navedeno do sada, moe se zakljuiti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izloenosti kronje sunevoj svetlosti, uklanjanje nerodnih grana i formiranje kronje do efikasnog i stabilnog oblika. Rezidba omoguava formiranje krupnijih plodova, njihovo ujednaeno zrenje i poveani sadraj ecera. Pesticidi se bolje rasporeuju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kronji, to mere zatite voa ini efikasnijim, a unutranjost ovakve kronje se bre sui posle kie. Ovako se omoguava i laki pristup plodovima za vreme berbe. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj - formirati i odrati malo, kompaktno i efikasno stablo koje e moi da iskoristi maksimum dostupne suneve svetlosti. Uspeno dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla, (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke, (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe, (4) reakcije na razliite vrste rezidbe, i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba utie, kao to su bujnost i rodnost. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog meusobnog uticaja. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko naina. Sastoji se od razvoja izdanaka, listova i plodova koji je vidljiv, kao i od manje oiglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. U poetnom delu vegetacije porast zavisi od uskladitenih rezervi ugljenih hidrata i azota koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slue hranljive materije proizvedene u tekuoj sezoni, kao i za obnavljanje rezervi za predstojei period mirovanja i poetnu fazu porasta narednog prolea. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povrina. Taka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje moe da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija takmie kako meusobno, tako i sa ostalim takama porasta, kao to je koren. Koliina hranljivih materija je ograniena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koliinu dostupnu za porast mladara i korena. Veliki broj plodova

dovodi do smanjenog porasta korena, a utie i na broj i bujnost izdanaka. Na ovaj nacin plodonoenje doprinosi kontroli bujnosti stabla, porasta letorasta i veliine samog drveta. to je odstojanje izmedu stabala manje, uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je vea. Slabija rezidba u gusto saenim vonjacima moe dovesti do pojaanog vegetativnog porasta, to moe imati za posledicu brzu pojavu gustia i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta, teinu roda treba prilagoditi najveem moguem broju plodova odgovarajue veliine, kvaliteta i ponovnom cvetanju. Slika 2 : Rast grana kao reakcija na razliitu orijentisanost: a) vertikalan b) u blizini, ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Isprekidane crte razdvajaju jednogodinje i dvogodinje drvo. Primeuje se smanjeni porast i pojava veeg broja grana na slici b u poreenju sa a; nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepoeljnih bujnih vodopija pod c.

Uobiajen nain porasta centralne voice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Porast u visinu se najveim delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bonih pupoljaka, ali oni obino prelaze u rodne granice ili ostaju dormantni. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograniava formiranje izdanaka iz bonih pupoljaka. Ovi prirodni regulatori rasta takoe mogu da spree razvoj cvetova. to je bujnost vegetativnog porasta vea, proizvodi se vea koliina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. Kada doe do velike vegetativne bujnosti, javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Ako se centralna voica savije do skoro horizontalnog poloaja, promenie se pravac kretanja regulatora rasta. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti, pojavie se vei broj bonih grana i podstaie se formiranje cvetova(sl. 2b). Ako se voica savije ispod horizontalnog poloaja,

terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. 2c). Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Neki naini orezivanja podstiu vegetativni porast na mestu reza to stvara varku pojaanog porasta, ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. Poto se rezidbom uklanja potencijalna lisna povrina za narednu vegetacionu sezonu, kao i uskladitene rezerve u samom drvetu, jaina rezidbe meri se pre brojem taaka porasta nego koliinom uklonjene drvne mase. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. Na kraju svake vegetacione sezone, nadzemni deo drveta i koren su u ravnotei. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke take porasta, to poveava koliinu resursa iz korena za preostale pupoljke. Ovo dovodi do jaanja koje delimino nadoknauje uklonjenu drvnu masu; i, ako rezidba nije ekstremne jacine, neto gubitak je minimalan. Uopte, slabija rezidba ima vei uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Ipak, ukoliko se ukloni veoma veliki broj taaka porasta, ukupan porast u narednoj sezoni bie znaajno smanjen, a porast iz preostalih taaka porasta prekomeran. Za razliku od zimske, letnja rezidba nema za cilj jaanje porasta. Rani porast izdanaka, listova i plodova obavlja se na raun rezervi uskladitenih u tkivima drveta; kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. Ako se aktivna lisna povrina ukloni sredinom leta, pre poetka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu, krajnji efekat bie pranjenje rezervi u drvetu, to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koliini uklonjene lisne mase. Slika 3 (a, b, c, d): Reakcija porasta bujnih, uspravnih grana Deliesa na jako prekraivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Isprekidane crte razdvajaju drvo razliite starosti. a) nije bilo prekraivanja b) prekraivanje jednogodinjeg drveta za jednu treinu c) prekraivanje za dve treine d) prekraivanje za tri treine (cela jednogodinja grana je uklonjena). Kao reakcija na jae prekraivanje jednogodinjeg drveta, uoava se pojaan porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih granica u vegetativne izdanke Prekraivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih granica u nerodne i bujne vegetativne izdanke.

Svi naini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije, prekraivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skraivanja, odnosno potpunog uklanjanja, mogu se odrediti na osnovu razliitih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Kod potpunog uklanjanja, itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom, bonom granom ili deblom. Za razliku od toga, prekraivanje podrazumeva uklanjanje samo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobiajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Karakteristine reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekraivanje prikazane su na prethodnoj slici. to je jae orezivanje jednogodinjeg drveta, jaa je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. 3 ac). Da ne bi dolo do zasenjivanja niih delova drveta, jednogodinje drvo se stoga retko orezuje, i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Prekraivanje starijeg drveta (sl.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako, dvogodinje grane se obino prekracuju kako bi se njihova duina smanjila, a trogodinje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana, poto e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne granice koje ce lake moi da izdre teinu roda. Reakcija na prekraivanje moe biti razliita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Prirodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu, kao to je Delies, vie reaguju na prekraivanje od manje bujnih sorti. Bujne sorte na prekraivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Za razliku od uspravnih, prekraivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog poveanja njihovog vegetativnog porasta u poreenju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Ipak, rez nastao prekraivanjem podstie bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bonih grana du te horizontalne grane. Velika teina roda moe smanjiti ili ak potpuno spreiti uobiajenu reakciju porasta na rezidbu prekraivanjem. Nasuprot prekraivanju, rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramatino poveanje bujnosti vegetativnog porasta. Poto normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto, porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih grana i vodopija. Medutim, i posle ove rezidbe moe doi do pojaanog porasta. Novi izdanci izbijae posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci, rezovi treba da su isti i nainjeni do same osnove izdanka koji se uklanja. Prekraivanje i potpuno uklanjanje moe se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta, na primer u sluaju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. U ovoj situaciji postoji veliki broj zaetaka novih izdanaka koji su nedovoljne duine, i koji po svoj prilici nee moi da dostignu neophodnu duinu. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih granica, nepravilne rezidbe i podmlaivanja grana. Porast se moe podstai uklanjanjem nekih rodnih granica, to e izazvati pojaani porast izdanaka. Opta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapone sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan nain, treba poznavati bujnost drveta, odnosno broj i duinu izdanaka. Na bujnost u velikoj meri utie podloga, tj. da li je ona standardna, srednje patuljasta ili patuljasta. Najvea i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti, i obino nose veliki broj rodnih pupoljaka. Rezidbu treba izvriti tako da se stimulie umeren porast izdanaka. Veliina patuljastih stabala je izmeu ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka, pa ih treba orezivati na

nain koji e tu bujnost smanjiti. To su uglavnom postie orezivanjem bujnih izdanaka vrnog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Pri orezivanju skeletnih grana, treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo poto koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala, na ravama i na mestima ranijih rezova. 2. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova, velikog optereenja teinom roda ili nepravilne rezidbe. Na ovim mestima olakan je prodor insekata i uzronika bolesti, pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. 3. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka, zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane, to dovodi do oteenja kore, to olakava prodor insektima i uzronicima bolesti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. 4. Zasenjene grane u unutranjosti kronje daju rod slabijeg kvaliteta, a berba tih plodova je oteana zbog njihove nedostupnosti. 5. Do ugroavanja rasta centralne voice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvii pupoljak stabla centralne voice. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lou strukturu i nepravilan oblik. 6. Uzane rave nastaju kada se grana formira vie paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu, kora izmeu njih poinje da ometa formiranje vrstog spoja izmeu njih. 7. bunasti porast javlja se kada se nekoliko grana razvija iz iste take porasta na deblu ili grani. Veze tih grana sa osnovom su slabije, pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji poloaj, a ostale ukloniti. 8. Rezidba prekraivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograniio ili skrenuo rast centralne voice ili grana. Za ograniavanje porasta, granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bone granice; za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka, granice ili grane orijentisane u eljenom smeru. Takode, radi lake rezidbe, na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Jednogodinji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmlae drvo, i na njima jo nema bonih rodnih granica ili izdanaka, ve samo bonih pupoljaka iz kojih e se u sledeoj sezoni razviti bone rodne granice ili izdanci. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vie godina, koje nose rodne granice i izdanke. Intenzitet i bujnost porasta posle rezidbe zaviie od starosti delova drveta koji su orezani. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana.

Kako bi se rezovi pravili na odgovarajuim mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka, potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi, s tim to se plodovi ne formiraju iz svih zaetih pupoljaka. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisie od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstojeeg zimskog perioda, a neke sorte ak formiraju pupoljke po principu sluajnosti i retko zameu veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. U svakom sluaju, pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Pupoljci se javljaju samo na dvogodinjim ili trogodinjim rodnim granicama koje nisu deblje od olovke. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su vei i vie zaobljeni od lisnih pupoljaka i obino se nalaze na vrhovima rodnih granica i kratkih izdanaka. Retko se mogu pronai bono na izdancima. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Nalaze se bono na izdancima i rodnim granicama, kao i na vrhovima izdanaka. Postupak rezidbe stabala jabuke mogue je izraziti u pet pojednostavljenih koraka, to naravno ne znai da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomoi pravilniju, precizniju i efikasniju rezidbu. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih granica. Krupniji su i vie zaobljeni od lisnih pupoljaka.

Treba zapoeti sa pravljenjem velikih rezova, a zavriti sa detaljnijom rezidbom. Uklanjanje veih grana olakae preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 1. Treba odstraniti mrtve i odumirue grane. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. 2. Odabrati centralnu voicu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini voice). Kada voica dostigne visinu koja onemoguava berbu, treba je prekratiti do dvogodinjeg drveta. Ako se voica savije pod teinom roda, treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. 3. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Kod patuljastih stabala, grane mogu biti i na manjoj meusobnoj udaljenosti. Na bujnom stablu sa centralnom voicom ne bi trebalo da bude vie od pet donjih grana. 4. Odravati vec formiran oblik kronje. Osnovni oblik centralne voice lako se gubi kada duina gornjih dostigne duinu donjih grana. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovarajue duine, i to po optem pravilu tako da njihova duina iznosi oko dve treine duine donjih grana. 5. Treba zavriti detaljnom rezidbom. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave senku, a to su obino vodopije i klonuli izdanci. esto vrni deo kronje ima previe bujnih uspravnih izdanaka, pa neke od njih treba potpuno ukloniti. Nekoliko optih praktinih saveta pri rezidbi: 1. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako bi se izbegla oteenja od hladnoe. 2. Rezidba treba da je jaa na zanemarenim stablima ili bujnim sortama, a slabija kod manje bujnih sorti. 3. Prekraivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. 4. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. 5. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. 6. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformie u rodno tokom samo jedne godine. Ovakvu rezidbu treba razvui na nekoliko godina. 7. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. 8. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veliini grane koja se uklanja. Koristiti rune makaze za male granice, makaze za rezidbu za grane srednje veliine i testeru za velike grane.

Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapoeti sa sadnjom, a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Razumno primenjen plan

formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla eliminie kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom, formira dobru strukturu i podstie rano formiranje plodova. Specifini godinji planovi varirae u zavisnosti od nekoliko faktora, ukljuujui bujnost sorte, nain porasta stabla, prevremeni razvoj, krajnju veliinu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog poetka. Stablo bez potpore Kod mladih stabala, vei naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblika nego na rezidbu. Poto najvei broj rezova na mladim stablima podstie vegetativni porast i odlae cvetanje, rezidbu treba strogo ograniiti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaju u poloaj koji stablu daje maksimalnu snagu i omoguava optimalnu izloenost svetlosti. Odabir i povijanje skeletnih grana olakavaju ove probleme i pomau u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i rezidbi variraju u zavisnosti od naina porasta konkretne sorte. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu, kao to je Zlatni delies ili Ajdared moe se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl.5). Slika 5. Nain porasta Zlatnog deliesa: Uoava se dobro definisana centralna voica, grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu.

Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je Delies panja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. 6 -8).

Slika 6. Nain porasta Deliesa. Uoava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj voici, preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja.

Slika 7. Stablo prikazano na slici 6. posle odabira skeletnih grana i skraivanja centralne voice. Uoljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla.

Slika 8.Stablo prikazano na slici 7. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Povijanjem se poveava ugao grananja, smanjuje bujnost skeletnih grana, podstie formiranje cvetnih pupoljaka, smanjuje konkurentnost centralnoj voici i uklanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vie na deblu.

Nepravilan odabir skeletnih grana moe dovesti do prestanka rasta centralne voice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne take debla (sl.9). Tokom prvih godina formiranja uzgojnog oblika, treba obratiti panju na formiranje centralne voice. Gubitak dominacije centralne voice moe dovesti do formiranja loptaste kronje otvorenog sredinjeg dela, sa loom distribucijom svetlosti. Slika 9. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. Ograniavanje porasta voice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepoeljnog loptastog oblika kronje.

Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti; ukoliko se ovo ne obavi, njihova teina e dovesti do toga da se voica savije ili izgubi plod (sl. 10). Slika 10. Efekat gubitka centralne voice zbog gubljenja ploda. Primeuje se naginjanje centralne voice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutranjosti i formiranje nepoeljnog loptastog oblika kronje.

Porast plodova jo vie slabi voicu koja se obino naginje nad skeletnu granu, to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. Formiranje centralne voice Tokom prve vegetacione sezone, najvei broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mnotvo bujnih izdanaka. Oni se razvijaju iz 2 4 pupoljka koji su najblii vrhu. Izdanci su obino manjevie jednake veliine i bujnosti sa iznenadujue malim uglovima grananja. Jedan od ovih izdanaka, obino onaj najblii vrhu, treba izabrati za centralnu voicu, a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. 11). U narednim godinama, nain odravanja snane i dominantne voice zavisie od sorte i bujnosti. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj voici, kao to su Zlatni delies i Ajdared, na poetku vegetacione sezone bie ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U ostalim sluajevima, bie potrebno uloiti neto vie truda. Kod nekih sorti, posebno Deliesa, moe se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka, pa voica moe preterano porasti u visinu. Kada porast u visinu pree 45 cm, struktura voice slabi, a razvoj bonih izdanaka je ogranien u toj meri da nema dovoljno odgovarajuih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. U ovom sluaju, voicu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Ovaj postupak e ojaati voicu i podstai porast bonih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. U blizini reza nastalog rezidbom obino se formira mnotvo izdanaka, veoma slino kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta, kako je prikazano na sl. 11. Slika 11. Letnja rezidba kojom se postie dominacija voice. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbliih vrhu (b). Izdanci koji su konkurentni

voici uklone se dok su jo vodenasti (c). Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama.

U isto vreme, mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugroavaju dominaciju voice ili moe im se promeniti poloaj povijanjem. Moe biti neophodno da se voica redovno prekrauje i vri odabir najpoeljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne doe na rodnost. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najvaniji postupak u formiranju vonjaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Budua produktivnost vonjaka je u direktnoj vezi sa panjom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika skeletnih grana. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom meusobnom rastojanju koje e moi da iskoriste dobru izloenost svetlosti kako bi proizvele i iznele teak rod. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemljita kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vonjaku (sl.12 a) Slika 12. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovarajuem meusobnom rastojanju du debla, pri emu iz jedne take debla ne sme polaziti vie od jedne skeletne grane. Prva skeletna grana treba da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: primeuje se dobar raspored skeletnih grana. Gornje skeletne grane moraju biti krae od donjih kako bi se odrala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

Slika 13. Grananje pod manjim i veim uglom. (a) Manji ugao grananja. Primeuje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja debla i grane (strelica). Ova struktura slabi ravu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. (b) Vei ugao grananja. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla, a rava jaa sa poveanjem veliine i nosivosti skeletne grane.skeletnih grana.

Ukoliko se planira mehanizovana berba, prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemljita kako bi se omoguio prilaz platforme za sakupljanje voa. U tom sluaju, bolje je odmah zapoeti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije sputati glavnu skeletnu granu. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na meusobnom rastojanju od najmanje 20 cm

du debla i da budu rasporeene tako da njihov razvoj ne ometa susedne skeletne grane (sl. 12 a, b). Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih grana koji je prikazan na slici 12 obino traje due od godinu dana. Kod mladog drveta postoji iskuenje da se odabere itav niz dobro rasporeenih grana du debla koje e biti na malom meusobnom rastojanju. Iako u jednom momentu ovakva struktura moe delovati zadovoljavajue, kako grane rastu i ire se, poee da se naginju jedna ka drugoj i da se meusobno zasenjuju. Jaanje osnove skeletnih grana moe dovesti do guenja centralne voice, to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepoeljnog loptastog oblika kronje (sl. 9). Da bi imala najvecu snagu i kapacitet noenja roda, skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. 13b). Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. 13a), to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kod sorti uspravnog porasta kao to je Delies ce se obicno formirati mali uglovi grananja, sem ako se stabla formiraju nepravilno. Povecanje malih uglova grananja treba zapoceti rano; obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previe kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom.

Vanost povijanja skeletnih grana ne moe se prenaglasiti. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom duinom maksimalno iskoriste izloenost svetlosti. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podstie razvoj cvetnih pupoljaka. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominaciju centralne voice. Povijanje takoe pozitivno vie utie na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka, to je sluaj sa uspravnim granama. Konano, savijanje niih skeletnih grana omoguava neometani razvoj viih grana. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bone grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja, niti se skeletna grana dovodi u povoljniji poloaj. (sl. 14a,b). Uspravna bona grana nastavice svoj bujni porast i ometae razvoj skeletnih grana na viim delovima debla. Za razliku od dosadanjeg pristupa, smatra se da granu treba saviti (sl. 14c). U ovom sluaju bonu granu bi trebalo ukloniti poto e ona, zbog svog nieg poloaja, biti zasenjena. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60 u odnosu na deblo, pri emu se

one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. Ovaj ugao e skeletnim granama pruiti dovoljnu elastinost tako da teak rod nee dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su vea snaga, smanjena vegetativna bujnost, pojaano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budui razvoj. Slika 14. Formiranje uspravne skeletne grane. (a) Uspravna skeletna grana. Primeuje se mali ugao grananja i mala, uspravna bona grana. (b) nepravilan postupak. Uklanjanje grane do uspravne bone grane ne poboljava ugao grananja niti poloaj grane i ne moe da kontrolie bujan vegetativni porast. (c) Ispravan postupak. Odvajanjem grane poveava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan poloaj. Poto e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom, bonu granu bi treba ukloniti.

Stablo sa potporom Slika 15.Stablo sa potporom.

Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora, ali koja inae rastu bez nje, kao to je to esto sluaj sa stablima na podlogama M.7 ili M.26, trebalo bi formirati na isti nain kao kod stabala bez potpore. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan nain razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Poto se potpora uglavnom obezbeuje pomocu iane mree ili stubova, potreba za snanom centralnom voicom svodi se na najmanju moguu meru. Ovakva stabla su obino dovoljno niska, pa nijedan njihov deo ne moe biti previe zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vie na nain njihovog rasporeda oko debla nego na meusobno rastojanje. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti, i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje, i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ove mere predostronosti su pogotovo bitne kod bujnih, uspravnih sorti, koje mogu ostati vegetativne i brzo prerasti sebi namenjen prostor. Kako bi se voica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom, formiranje oblika voice trebalo bi izvriti rezidbom sa potpunim uklanjanjem, (sl. 15,16). Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba koristiti kod odstranjivanja bujnog, uspravnog porasta. Slabija bona grana se zatim vee, postavi u poloaj voice i vie se ne dira. (sl. 15). Poto nema prekraivanja, porast iz slabije voice bie manje bujan, ali e spreiti razvoj snanih vodopija na donjem delu. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane, biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Poto kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane voice slabijeg porasta, mora se posvetiti panja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla drala pod kontrolom. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilagoene ovim nainima sadnje. Prekraivanje treba po svaku cenu izbei, poto ono moe dovesti do vee bujnosti vegetativnog porasta. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dri pod kontrolom, a oblik zrelog stabla odrava vezivanjem. Slika 16. Zrelo stablo vretenasto. bunastog oblika. Uoava se ponovljena modifikacija voice kako bi se kontrolisala bujnost vrnog dela drveta i horizontalan poloaj skeletnih grana.

Ostali naini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne voice i zakidanje nepoeljnih izdanaka kako bi se ograniio njihov rast. Ako su bujne vodopije poele da rastu, sada se mogu ukloniti. Uopte, letnje orezivanje trebalo bi odloiti do polovine jula kako bi se smanjila mogunost ponovnog porasta. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujnocu sa malo indikacija da ce doi do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Kod veine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid, regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel), 2-3 nedelje po zavrenom punom cvetanju, to e omoguiti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je Delies, koncentraciju Alara treba poveati na 1500 do 2000 ppm. Iako ovo tretiranje moe dovesti do izvesnog smanjenja veliine plodova u narednoj godini, broj plodova, a ne njihova veliina ima primaran uticaj na porast stabla. Obino, ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine poto bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje veine ili itavog roda. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. 17). Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodinje sadnice, trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemljita, tj. ako se ne planira mehanizovani nain berbe. U ovom drugom sluaju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm, kako bi se omoguio razvoj dobro rasporeenih skeletnih grana. Jako prekraivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka, dok slabije prekraivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima, njih bi trebalo prekratiti do snane rodne granice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i

odnos izmedu izbojaka i korena doveo blie ravnotei. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se nee ostavljati za skeletne grane, a dugake izdanke skratiti.
Slika 17. Prekraivanje mladih stabala tokom sadnje. (a) Prejako skraivanje. Uoljiv je preterano bujni porast iz svih taaka porasta. (b) Prekraivanje na pravilnu visinu. Uoava se bujni porast na centralnoj voici i dobar porast iz izdanaka u zoni u kojoj e biti odabrane prve skeletne grane. (c) Preslabo prekraivanje Uoava se kruna loeg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla.

Rano tokom leta u prvoj godini porasta, trebalo bi odabrati centralnu voicu (sl.11). Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podstie porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Ostavljeni izdanci sa malim uglovima grananja mogu se sada poviti pomou tapova od tvrdog drveta ili kratkih ianih rairivaa kako bi se dobili iroki uglovi ravanja. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji nee postati skeletne grane i na prekraivanje voice ukoliko za tim postoji potreba. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje, moe se prekratiti. Uopte, prekraivanje skeletnih grana ne podstie jai porast i trebalo bi ga izbegavati. Povijanje skeletnih grana treba zapoeti rano tokom druge vegetacione sezone. Lake ih je savijati posle pucanja pupoljaka, poto je tad drvo savitljivije, pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Povijanje treba obaviti to je mogue ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni voici, a ako neki plod pone da se razvija na voici, treba ga odstraniti. Izdanci koji se formiraju na donjem delu prologodinje voice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana, pa tako zapoinje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Nepoeljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije, sredinom leta.

Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne voice, odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio njen pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama, trebalo bi je u sledeoj sezoni ponovo poviti. Kako bi se odrao pravilan konusni oblik stabla, donje skeletne grane trebalo bi da budu due od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu predugake, grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bie izgubljene, a kronja e dobiti loptasti ili oblik slian kiobranu. Poetkom tree godine potrebno je izvriti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana drao pod kontrolom i odrao eljeni oblik kronje. Dok se ne formira uzgojni oblik, rezidbu treba svesti na najmanju meru. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Poto se uspostavi osnovni oblik drveta i zapone formiranje plodova, program orezivanja treba postepeno prilagoavati cilju odravanja dobre izloenosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. Rezidba rodnih stabala Poto rezidba i bujnost stabla meusobno utiu jedno na drugo, za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su vanosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Kako bi se odrao konstantan i umeren vegetativni porast, treba primeniti odgovarajuu koliinu ubriva. Poto teina roda utie na bujnost, uravnoteenim proreivanjem plodova treba podsticati ujednaenu godinju rodost. U oblastima sa estim mrazevima, trebalo bi primenjivati tehnike zatite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubitka roda. Program zatite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povrinu tokom itave vegetacione sezone. Ako je, uprkos svim naporima da se umanji, bujnost i dalje velika, u tehnologiju gajenja treba ukljuiti i primenu Alar-a na pocetku sezone. Kada orezivati voke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta, ali letnja rezidba obino slui za reavanje specifinih problema i razmatrae se posebno. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci, ali je najbolje rezidbu odloiti do sredine zime. Ranija rezidba, pre nego to drvo dostigne najveu vrstinu, moe u velikoj meri poveati opasnost od oteenja zbog niskih temperatura. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Oteenja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trulei drveta. Ponekada neodgovarajue vremenske prilike znacajno odlau rezidbu, pa novi porast zapone pre nego to se orezivanje zavri. Generalno, ako se zavri pre cvetanja, zakasnela rezidba nee negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti, ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Ako se u vonjacima u kojima postoji problem sa crnom trulei (crna trule grana, lista i ploda Botryosphaeria obtusa) rezidba vri posle poetka porasta, moe doi do dodatnog irenja ove bolesti. Kod kasne rezidbe, ostaci od rezidbe na zemlji u vonjaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prolene radove, kao to su ubrenje i prva prskanja. Razlike u vremenskim ulovima u razliitim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije, ali se on periodu od januara do marta.

Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. Iskustva iz prethodne sezone treba da ukau na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Nezadovoljavajui rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da ukau na to da su stabla previsoka ili da su kronje previe guste, pa ih pesticidi ne mogu pokriti na odgovarajui nain. Loa boja ploda moe poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Nedovoljna bujnost moe biti uzrok premale veliine plodova, dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujnou koja esto predstavlja reakcijiu na prejaku rezidbu. Previsoka i stabla sa previe gustom kronjom mogu oteati berbu. Neujednaenost reakcija na regulatore rasta, kao to su preparati koji se koriste za proreivanje plodova ili Alar, mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u jaini bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. Sve su ovo pokazatelji neodgovarajueg naina rezidbe i ukazuju na to da mora doi do nekih promena u nainu i/ili jaini rezidbe. Idealno, bujnost bi trebala da bude ravnomerna duinom celog stabla, meutim, ovo je redak sluaj. Kod najveeg broja stabala, postoji tri oblika bujnosti, kako je to prikazano na slici 18. Uspravni porast (a), koji se odnosi na vrni deo stabla karakterie se velikom bujnou i umerenom rodnosti; plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki, mekani, neodgovarajue boje i esto naleu na grane. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Ove su grane nerodne, a kada se na njima i formiraju plodovi, oni su mali i neodgovarajue boje. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Plodove karakterie dobra izloenost svetlosti, odgovarajua veliina i boja. Poto plodovi vise slobodno, nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Kako se sve tri vrste porasta uobiajeno javljaju kod najveeg broja stabala, ni rezidba se ne moe izvoditi na isti nain du celog drveta. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do pojaanja bujnosti na ionako bujnim vrnim delovima stabla, ve ih treba primenjivati na manje bujnim niim granama i unutranjem delu drveta. Slika 18. Orijentacija rodnih grana. Uspravna grana (a) je preterano bujna, umereno rodna i rada plodove koji su preveliki, mekani i neodgovarajue boje. Grana koja raste sa donje strane vee grane (b) je jako zasenjena, pa je karakteriu mala bujnost i rodnost, i raa male, loe obojene plodove. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta, veoma rodna, i zbog dobre izloenosti svetlosti, rada plodove izvanredne boje.

Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujednaena izloenost svetlosti svih noseih grana. Vanost konusnog oblika kronje ve je ranije naglaena. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom, ponekad ga je teko odrati na zrelom drvetu. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti, jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Kod stabala bez potpore, visina drveta ne sme prei irinu grana. Kada se postigne ovakva visina, trebalo bi se potruditi oko vrnog dela njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje nie grane, i da ne doe do njegove pojaane bujnosti. U ovom smislu, dve stavke su od najvee vanosti. Kao prvo, uklanjanje jedne velike grane podstie slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove, sve do jakih i rodnih bonih grana, nego izvriti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Starije grane mnogih sorti, kao to je Delies umeju da klonu, pa se veliina grane (i senke koju ona pravi) moe znaajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana, kako je prikazano na slici 19. U nekim sluajevima, moe biti neophodno sprovesti redovan program podmlaivanja grana. Kod ovog pristupa, vrni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju, a jake bone grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Godinu ili dve pre uklanjanja vrnog dela grane, bona grana, bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u priblini poloaj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Veoma esto je proizvoau koji je navikao na formiranje kronji sa otvorenim centrom teko da na ovaj nain orezuje vrni deo stabla koji ima zadatak da niim granama obezbedi odgovarajuu izloenost svetlosti. Ovo moe da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane, ipak se na veem broju niih grana odrava rodnost, a pored toga, mere nege i berba plodova na niim granama su lake nego na viim. Slika 19. Rezidba klonulih grana. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izloenost svetlosti i obino zasenjuju ostale grane. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bone grane koja je u skoro horizontalnom poloaju (a), a grane koje rastu nadole iz tacaka na veim granama treba ukloniti u potpunosti (b)

Sledei faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekraivanje jednogodinjeg drveta. (slika 4). Ovakvo orezivanje podstie vegetativni porast, pa ga stoga na vrnim delovima veine stabala treba izbegavati. Treba ukloniti grane najvee bujnosti i zadrati manje bujne grane, bez ikakvog prekraivanja (sl. 20). Preterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez moe napraviti na umereno bujnoj bonoj grani koja ima veliki ugao grananja; ako to nije sluaj, uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Izuzetak se moe napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vrnih izdanaka veliki deo grane (vie od 46 cm) ostao bez taaka porasta. Ovakva grana je podlonija oegotinama od sunca, i moe se zatititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na duinu od 4-6 pupoljaka. Na donjem delu stabla, gde bujnost moe biti nezadovoljavajua, potrebno je izvriti precizniju rezidbu, poto ona ima vei efekat od velikih rezova. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodinje grane (Sl. 3). Neke sorte, formiraju veliki broj kvalitetnih grana koje bi trebalo sistematski ukloniti (sl. 21). Starije rodne granice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne, pa njihovu bujnost treba podstai prekraivanjem i potpunim uklanjanjem, kako je prikazano na slici 22. Neke od ovih rodnih granica, pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane, treba u potpunosti ukloniti. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izloenost svetlosti zadovoljavajui, moe biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih granica) i ukloniti uspravne grane; najbolji nain rezidbe obino predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Najbolje je obaviti je u sledea tri koraka: prvo se naine veliki rezovi, zatim se uklone nepoeljne manje grane i izdanci, a zavri se preciznim orezivanjem.

Slike: 20, 21, 22, 23 Slika 20. Rezidba bujnih uspravnih grana. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). U ovoj situaciji, pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i zadravenje grana umerenog porasta. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekraivanje svih uspravnih grana (a), prekraivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bone grane ili bodlje (b), i uklanjanje svih dobrih grana (c). Ovakva rezidba podstie vegetativni porast. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e), prekraivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnosti (f), i uklanjanje preterano bujnog izdanka, a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Ovaj nain rezidbe ide u korist rodnosti.

Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavretaka grana (Slika gore). Ovo onemoguava optimalnu izloenost plodova svetlosti. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika, a i b).

Slika 22. Jaanje rodnih granica. O nerodnosti rodnih granica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom granicom (b). Bujnost ovih rodnih grana moe se pojaati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekraivanjem ostalih do jakog pupoljka (d).

Slika 23.Preklapanje grana susednih stabala. Gore: uobiajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Sredina: nepravilna rezidba. Veliki broj rezova nastalih prekraivanjem (a) podstie nepoeljan vegetativni porast u blizini rezova.

Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana, kako bi se potpuno uklonio ili ograniio porast vrnog dela, da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. 19) ili spreilo meusobno preklapanje grana sa susednih stabala. Meusobno preklapanje predstavlja mnogo vei problem, poto su u velikom broju vonjaka stabla saena na premalom rastojanju za konkretan odnos

podloga-sorta-zemljite, pa stabla ve u ranim fazama porasta poinju da prelaze na meusobni prostor. Gde je ovaj problem prisutan, stalni i mali rezovi nastali prekraivanjem samo podstiu vegetativni porast i nerodnost. Najefikasnije reenje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bone grane koja se moe formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. 23). U ekstremnim sluajevima moe biti neophodno redovno sprovoditi postupke podmlaivanja. Sledei korak je uklanjanje nerodnog drveta. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane, kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl.20), kao i slabe grane koje vise i koje su uvek u senci (sl. 19). Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povrinu, i kako bi se odrala optimalna bujnost, ravnomerno odstojanje izmedu rodnih granica i osigurala maksimalna izloenost plodova svetlosti, treba izvriti preciznu rezidbu. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i jaanje bujnosti rodnih granica (sl. 21 i 22). Meutim, ako su se ove grane nalazile u senci, apsolutno zadovoljavajui rezultat postie se samo ako se pobolja njihova izloenost svetlosti. Kod svih postupaka rezidbe koji ukljuuju uklanjanje vodopija, izdanaka ili grana, rezovi treba da budu glatki i otri uz ivicu grane ili debla. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju, odumiru i slue kao mesta prodora trulenica drveta. Ponekad je preporuljivo premazati rane od velikih rezova, na primer asfaltnom emulzijom. Kod stabala velike bujnosti, obino se oko velikih rezova razvija mnotvo veoma bujnih vodopija. One prave duboku senku, jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. Gde je prisutno puno velikih rezova, porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Ovaj nepoeljni porast moe se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-siretne kiseline u lateksu. Meavina kiseline i lateks boje moe se primeniti bilo kada posle nanoenja reza, ali pre poetka porasta u prolee. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okruuje kao i drvo koje je izloeno. Nagrada za panju posveenu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala, kompaktna, efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl.24). Nije potrebno uloiti puno vremena i novca kako bi se popravile greke iz prolosti. Kazna za zanemarivanje su velika, neefikasna stabla koja se teko kontroliu, kao to je to stablo na slici 25. U gustim zasadima, stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristian loptasti oblik poto veliki porast zasenjuje nie grane. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kronje. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Slika 24.Idealni oblik stabla. Centralna voica je dobro razvijena, skeletne grane su na odgovarajuem rastojanju i rodne su sve do debla, a gornji venac grana je manji od donjeg, pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Ovakvo drvo karakterie optimalna izloenost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta.

Slika 25.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. U gustim zasadima, zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izloeno svetlosti, ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta, malo rodnih grana u donjem delu stabla i najvei deo noseih grana usmerenih vie ka gore nego horizontalno.

Slika 26. Letnja rezidba. Gore: Deo vrha stabla tipine bujnosti. Uoavaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. Dole: Pravilna letnja rezidba. Uklonjene su bujne vodopije (a); sa uspravnih grana uklonjen je porast iz tekue vegetacione sezone (b); nepoeljna uspravna, ali rodna grana prekraena je odmah iznad grozda plodova (c) i bie potpuno uklonjena zimskom rezidbom; grana usmerena nagore prekraena je do slabije bone grane (d).

Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skraivanja stabla, ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vie nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Uklanjanje aktivne lisne povrine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Smanjena koliina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Ako se pravilno izvede, letnja rezidba moe biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontrolie bujnost. Letnja rezidba moe takode znaajno poboljati boju plodova na stablima sa izraenim vegetativnim porastom. Na stablima slabije bujnosti ne treba vriti letnju rezidbu. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti, pa ga ak i kod ovakvih stabala, treba primeniti u umerenom intenzitetu. Cilj treba da bude uklanjanje nepoeljnih, previe bujnih uspravnih grana, sa naglaskom na vie delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Rezidbu treba ograniiti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. (sl.26). Redovno odstranjivanje dvogodinjih i trogodinjih grana e brzo dovesti do znaajnog smanjenja nosee povrine. Rezidba rano tokom leta moe podstai nepoeljni ponovni vegetativni porast i znaajno smanjiti cvetanje budueg roda. Preporuljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. U ovo vreme se najbolje kontrolie bujnost, a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. U isto vreme, ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepoeljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. Podmlaivanje starih stabala

Ponekad se moe javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara, ali inae u dobrom stanju. Iako oigledno nije mogue postii sve prednosti guste sadnje, smanjenje veliine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke koristi, kao to je laka kontrola drveta, berba i poboljani kvalitet ploda. Rezultati su veoma retko zadovoljavajui. Kako bi ovaj postupak uopte imao efekta, ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane, uz uklanjanje odreene koliine preraslog noseeg drveta. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta, a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Neizbena posledica je znaajno smanjenje prinosa. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekraivanje je takoe nezadovoljavajua. Uspeno podmlaivanje velikih stabala i odravanje njihove smanjene veliine trai novu generaciju noseeg drveta, i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutranjost drveta. Ovo se moe dogoditi samo u izvesnoj meri. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom, ima vie uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. Kada se uspravne grane jako prekrate, uobiajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ogranien porast novih bonih grana sa ostalog dela grane. Nasuprot oekivanom, bujne vodopije zasenjivanjem utiu na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo poinje da pravi specifican problem pri rezidbi. esto se razvija gusta kronja nepropusna za svetlost; nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nosee grane u njenoj unutranjosti uopte ne formiraju. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekraivanjem teko se moe nadoknaditi, kontrola stabala nije merljivo olakana, a kvalitet plodova nije poboljan. Pored ovih nedostataka, jako prekraivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje jaem prodoru sunevih zraka, to poveava ozbiljnost oegotina od sunca, crne trulei, oteenja od niskih temperatura i slinih oteenja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Iako je, dodue u prilino maloj meri, mogue smanjiti veliinu i popraviti strukturu nekih stabala, za uspeno podmlaivanje potrebna je izuzetno veta rezidba, veliko strpljenje i vremenski period od obino 3-5 godina. S obzirom da se novo rodno drvo moe podii u istom tom vremenskom periodu, ovaj postupak je retko vredan truda. Najpraktiniji postupak kod najveeg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u poreenju sa radovima u normalnom vonjaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. Mehanizovana rezidba U jabunjacima se, sa razliitim uspehom, koristi nekoliko vrsta maina za ianje i prekraivanje vrhova. Njihova efektnost zavisi od vrste maine, veliine i grade stabala, naina ianja i vetine lica koje obavlja rezidbu. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana, pa se vegetativni porast stimulie tamo gde je pojaana bujnost nepotrebna i nepoeljna, a nepoeljne rodne granice se ostavljaju po itavom drvetu. Ovakav nain ne moe u celini zameniti runu rezidbu, pogotovo to je za okonanje itavog posla neophodna precizna rezidba. Neuspenost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kronje sa puno vetiijih metli i vraninih gnezda koja je skoro nepropusna za svetlost. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom runom rezidbom, trokovi ovog postupka mogu biti znaajno smanjeni.

Mehanizovana rezidba, kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vonjacima, je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom voicom i horizontalnim granama. Kako drvo raste, sve se manji deo rezidbe moe obaviti mehanizovano. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem jaaju nepoeljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u veoj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom voicom. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla poeljnu optimalnu veliinu. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan nain, kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske rune rezidbe moe u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odravanje idealnog uzgojnog oblika. Ovaj proces obino traje 3-4 godine; posle toga, mehanizovana rezidba je od prilino male koristi. POSTUPAK PODMLAIVANJA STAROG STABLA

Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi, dipl.ing.