UVOD Eusebije Cezarejski (Pamfil) je najznaajniji crkveni istoriar.

Rodjen je u Cezareji Palestinskoj (Primorskoj) oko 265 godine, gde je i stekao vrsno helensko i hriansko obrazovanje. Za episkopa Cezareje biva izabran negde posle Milanskog edikta 313. godine. Radio je na obogaenju znamenite Cezarejske biblioteke koju je osnovao jo Origen, i iz koje je crpeo gradju za svoja apologetska i istorijska dela. Bio je blizak caru Konstantinu, emu je doprinosila njegova uenost i diplomatska sposobnost Pored nekoliko izuzetno vrednih i znaajnih dela, kao to je Hronika, Evandjeljska priprema i Evandjeljsko dokazivanje, Eusebije je napisao i Istoriju Crkve u deset knjige. Ovo delo tretira prva tri stolea razvoja hrianstva (do 424 godine do Konstantinove pobede nad Likinijem). Ne treba oekivati da Eusebije u svojoj Istoriji daje kompletnu istoriju pojave i irenja hrianstva, no ona ima izuzetan znaaj po bogastvu fakata i dokumenata iz prve ruke, koje je on sakupio i sloio u jednu zbirku. EUSEBIJE: ISTORIJA CRKVE Preveo sa ruskog: Slobodan Prodi KNJIGA PRVA 1. glava Stvar o kojoj e se govoriti Postavio sam sebi u zadatak da opiem sledee dogadjaje: o tome ko su bili prejemnici svetih apostola, zatim da kazujem o onome ta se deavalo od vremena Spasitelja pa do naih dana, koja i koliko vanih dela je, po kazivanjima, uinjeno u Crkvi, zatim ko je upravljao najpoznatijim crkvama i slavno njima rukovodio, zatim ko je u svakom od pokolenja, usmeno ili pismeno, titio re Boiju; imena, narav (karakter) i vreme onih koji su, udei za novotarijama, doli na predele zabluda i, uvodei lano uenje (znanje, gnosu, poput ljutih vukova, bespotedno su napadali na stado Hristovo. Govoriu takodje i o tome ta se deavalo sa judejskim plemenom neposredno nakon njihove urote protiv Spasitelja naeg, zatim o tome kada su i na koji nain neznaboci podigli rat protiv rei Boije, a takodje i o tome kakvu su veliku borbu, u svoje vreme, za veru vodili sveti muenici, pretrpevi stradanja i prolivajui svoju krv; takodje u govoriti i o nama savremenim svedoanstvima milosrdja Spasitelja naega. Poeu ne drugaije, nego sa izlaganjem o Boanskom Domostroju, ija je osnova poloena Gospodom naim Isusom Hristom. Molim dobronamerne ljude da budu snishodljivi prema ovom delu. Svestan sam da ostvariti obeano u celosti ipak stoji iznad mojih sposobnosti, jer se ja, eto, prvi prihvatam takvog dela, i stupam kao na neki put kojim do sada jo niko nije iao. Molim Boga da mi bude putevoditelj, i silu Hrista da mi sadejstvuje u ovom trudu, jer ja nisam mogao nai nikakvih ljudskih tragova koje bi ostavili oni to su pre mene ili ovim putem, ako izuzmemo neke prie, u kojima je svako po malo ostavio kazivanje o onome o emu ja elim da govorim. Ti tragovi su poput glasova u noi ili poput straarskih vatri koje dolaze do nas i kazuju nam kojim putem treba da idemo, a da se na tom putu ne spotaknemo i padnemo. Sve to je reeno u tim kazivanjima koja su rasejana na raznim stranama, pokuau da sjedinim jer ih smatram za korisna u ostvarenju cilja koji sam pred sebe postavio. Kao u nekom duhovnom lutu, uzeu te cvetove koji su ostali od drevnih pisaca, jer su mi od koristi, i nastojau da ih predstavim kroz istorijsko kazivanje kao neto to ima svoju vrednost. Rad sam da sauvam kazivanje o prejemstvu ako ne svih, ono najpoznatijih apostola Spasitelja naeg, sauvanih u slavnim Crkvama i do sada ne zaboravljenim. Ovo svoje delo smatram vanim i potrebnim trudom zato to, koliko je meni poznato, ni jedan od crkvenih pisaca, nije se oko toga ovoliko potrudio. Takodje se nadam da e moje delo biti od koristi onima koji su sa panjom sluali pouna predavanja iz istorije. Ja sam ve ranije u svojoj Hronici" dao kratak osvrt na dogadjaje, a njihov podrobniji opis nameravam dati tek u ovom delu. Zapoeu svoje kazivanje, kako sam ve naglasio, sa Domostrojem Hristovim i objanjenjem njegove prirode, a ona je po dubini i sili daleko iznad ljudskih shvatanja. Zapoinjui da piem istoriju Crkve, obavezan sam da zaponem od onog trenutka kada je Hristos, a od Koga smo mi i udostojeni da nosimo ovo (hriansko) ime, poloio osnove svom Domostroju, potpuno Boanskom, nego to se to mnogima ini.

2. glava O prevenosti i boanstvu Spasa i Gospoda naeg Isusa Hrista Priroda Hristova je dvojaka: jedna je poput glave tela, i u njoj mi priznajemo Boga; a druguje mogue uporediti sa nogama (udovima). On (Hristos) uzeo je tu prirodu radi naeg spasenja, i postao je ovek, isti kao to smo i mi. Izlaganje dogadjaja koji slede bilo bi bezprimerno ako prvo ne bi izloili itavu istoriju Logosa (Rei), poev od najvieg i najvanijeg; na taj nain onima, koji smatraju da hrianstvo nije starije nego li od jueranjeg dana, bie pokazano da ono ima drevnost i boanstvenost. Proishodjenje, dostojanstvo, sutinu i prirodu Hrista nije u mogunosti da iskae do kraja ni jedna re, kako to i kae Duh Boji kroz prorotvo o Hristu: Rod njegov ko e izrei" (Is. 53, 8). Jer niko ne zna Oca, osim Sina; i niko ne zna Sina po dostojanstvu njegovom, osim Oca koji ga je rodio Svetog i Presvetog, predvenu Mudrost, predvenu i koja postoji u Oca Boga Logosa. Ko, osim Oca, moe u potpunosti da shvati njega, do stvaranja svega vidljivoga i nevidljivoga, prvoga i jedinorodnoga (Sina), Arhistratiga razumnoga i besmrtnoga nebeskog voinstva, Andjela nemerljive Zajednice, Ispunitelja pomisli Oevih; reima neiskazano, sa Ocem Sazdatelja svega; Uzroka, zajedno sa Ocem, svecelog, istinitog i jedinorodnog Sina Boijeg, Vladiku, Boga i Cara svega stvorenoga, koji je od Oca dobio gospodstvo i silu, a takodje i boanstvo, mo i ast. Jer po tajanstvenom bogoslovlju (Svetog) Pisma: U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga, i Logos bee Bog. On bee u poetku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega nita ne postade to je postalo" (Jn. 1,13). Tako i veliki Mojsije, najstariji od svih proroka, piui, nadahnut Duhom Bojim, o tome kako je sazdana i ustrojena vaseljena, ui da je njen Tvorac i Sazdatelj, ne neko drugi do Hristos, upravo prvorodjeni Logos, kome je Otac odredio sazdanje nie tvari, te on (Mojsije) pie sledee: I ree Gospod: stvorimo oveka po obrazu i podobiju naem..." (Postanje 1, 26). 0 tim reima kazuje i drugi prorok, koji u svojim stihovima ovako rasudjuje o Bogu: Jer On ree, i postadoe; On zapovedi, i sazdae se" (Ps. 32, 9). On kazuje o Ocu i Tvorcu kao o vrhovnom Vladici, (Koji) carskim pokretom (ruke ili glave) zapoveda, a Logos Boji, ispunjava Oevu zapovest. Od samog stvaranja oveka sve, o emu i kazuju ljudi naroite pobonosti: veliki sluga Boiji Mojsije i oni sa njime, a jo pre Avraam, njegova deca i oni koji sebe projavie kao pravednike i proroke, sozercavali su njega istim oima uma; imali su Bogopoznanje i znali su kako je potrebno potovati i Sina Boijeg. Avraam, sedei pod dubom (Mavrijskim), video je, po reima (Svetog) Pisma, Gospoda u obrazu obinog oveka (trojice mladia), ali se odmah pokloni pred njim mada. je (telesnim) oima gledao u tvorevinu (oveka, mladie). On (Avraam), moli ga kao Gospoda: Eda li sudija cijele zemlje nee suditi pravo?" (Postanje 18, 25). Ako i pretpostavimo da to vidjenje moe obmanuti oi posmatraa vidjenjem sazdane tvari, ako sve to smatramo samo izmiljotinom, ali ko bi drugi u ovim reima mogao biti nazvat Bogom i Vladi kom koji sudi itavom svetu i tvari, ako ne predveno postojei Logos koga Avraam vidi u obliju oveka? 0 njemu je reeno u psalmima: Posla Re Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz trulei njihovih" (Ps. 106, 20) Mojsije jasno kazuje o tome da On (Logos) stoji odmah posle Oca i kada kazuje o stradanju Sodoma i Gomora (Postanje 19, 24). Takodje, Logos se (obliku oveka) javlja i Jakovu, i u Svetom Pismu naziva se Bogom, koji govori Jakovu: Otsele se nee zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si..." (Postanje 32, 28-30). Nema osnove sumnjama da se u pomenutim reima Svetog Pisma kazuje s nekim od andjela slugu Bojih. Jer Sveto Pismo nije preutalo nijedan sluaj kada su se (ljudima) javljali andjeli, jasno ih imenujui. Prejemnik Mojsijev Isus (navin), naziva Re (Logosa) Predvodnikom nebeskih sila, predveno postojeom Silom i Premudrou kojoj je povereno da je odmah iza Oca u upravljanju svime. On njega naziva Arhistratigom voinstva Gospodnjeg, onda kada ga vidi takodje u obliju oveka, jer napisano je: I kad Isus bejae kod Jerihona, podie oi svoje i pogleda, a to ovek stoji prema njemu s golim maem u ruci. I pristupi k njemu Isus i ree mu: jesi li na ili naih neprijatelja? A on ree: nisam, nego sam vojskovodja vojske Gospodnje, sada dodjoh. A Isus pade niice na zemlju i pokloni se, i ree mu: ta zapoveda Gospodar moj slugi svome? A vojskovodja vojske Gospodnje ree Isusu: Izuj obuu s nogu tvojih, jer mesto gde stoji sveto je. I uini Isus tako" (Knjiga Isusa navina 5,13-15). Iz tih rei moe razumeti da to nije niko drugi do Onaj ko je priao i sa Mojsijem, jer u (Svetom) Pismu reeno je: A Gospod kada ga vide gde ide da vidi, viknu ga iz kupine, i ree: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me! A Bog ree: ne idi ovamo. Izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveta zemlja. I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaih, Bog Avraamov, Isakov i Jakovljev posla me k vama" (Izlazak 3, 46). A ta je Sutina, koja je postojala i pre stvaranja sveta, iva i postojea,

koja je pomagala Ocu i Bogu u sazdanju itave tvari, imenovana (nazvana) Slovom Bojim i Premudrou, o tome, osim ve navedenih dokaza, mogue je uti i iz samih usta Premudrosti, koja kroz Solomona veoma konkretno kazuje o svojim tajnama: Ja mudrost boravim sa razboritou, i razumno znanje nalazim" (Prem. Sol. 8, 12); Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu" (Prem. Sol. 8, 15); Gospod me je imao u poetku puta svojega, prije dela svojih, prije svakoga vremena. Prije vekova postavljena sam, prije poetka, prije postanja zemlje. Kad jo ne bee bezdana, rodila sam se, kad jo ne bee izvora obilatih vodom. Prije nego se gore osnovae, prije humova ja sam se rodila. Jo ne bee nainio zemlje ni polja ni poetka prahu vaseljenskom" (Prem. Sol. 8, 2226); Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda" (Prem. Sol. 8, 30). I tako, da je Logos Boiji postojao i javljao (se), ako ne svima, to samo nekima, o tome je sada ukratko reeno. Zato se On, i ako ranije propovedan svim ljudima i narodima, javi tek sada? neka i to postane jasno svima. Ljudi drevnih vremena nisu bili u stanju da shvate premudro i svesavreno uenje Hristovo; jer, ubrzo posle prvobitnog blaenog ivota, prvi ovek, prenebregnuvi zapovest Boga, pao je u smrtni i prolazni ivot, i dobio je, umesto ranijeg Boanskog nasladjivanja, ovu prokletstvom obloenu zemlju. njegovi potomci ispunie zemlju i uinie, sa izuzetkom nekolicine, sve jo loijim; njihovo zveropodobno ivljenje bilo je sve samo ne i ivot. Gradovi, drutveni ivot, umetnost, nauka oni o svemu tome nisu razmiljali. Zakoni, pravda, dobrodetelj, filosofija to njima nije bilo poznato ni po imenu. Oni su skitali po pustinjama poput divljih, svirepih zveri. Razum koji su imali u sebi kao seme dato im od Tvorca, oni su unitavali u dobrovoljno izabranom poronom ivljenju; u celosti su se odavali najraznovrsnijim gnusostima, razvratu, ubistvima; neretko jeli su i ljudsko meso i onda se osmelie na borbu sa Bogom. To je onaj rat divova o kojem se zna. Zamislie da izgrade kulu do neba, i u divljem bezumlju sabrae se da bi krenuli u rat na Svevinjeg. na te ljude, koji su hodili tim putem, Gospod koji vidi i nadzire sve, posla silan potop i oganj te uniti sve; On ih je iskorenjivao velikom gladju, bolestima, ratovima, kataklizmama i skoro da je tim tekim kaznama zaustavio tu stranu i munu duevnu bolest. I kada su gotovo svi bili u nekoj vrsti dubokog pijanstva, u tom iroko razlivenom moru poroka, i kada su due ljudi bile obuhvaene dubokim mrakom, tada je Premudrost Boija, prvorodjeni, predveni Logos, u preobilju ljubavi prema oveku, poe se javljati onima u podnebesju, u vidu andjela, a u nekoliko navrata, dvojici prijatelja Boijih i neposredno. koliko je to bilo mogue za nas, upravo u obrazu oveka. Kada se u dui veine ljudi primi baeno seme pobonosti, i na zemlji kroz narod koji je proishodio od drevnih Jevreja, poe obraanje k veri to njima kao ljudima koji su se u veini svojih navika rukovodili po blagoeu, Bog je kroz proroka Mojsija dao obraze i simbole nekakve tajanstvene subote, posveenje kroz obrezanje i umno sozercavanje ali bez konkretnog razotkrivanja samog smisla tih istih tajni. Kada je zakon koji bee dat Judejima postao poznat, i poput miomirisa se rairio medju ljudima, kada u veini naroda kroz tamonje zakonodavce i filosofe obraz miljenja postade ovean, i narav umesto nekadanje, divlje i svirepe postade krotka, prijateljstvo i uzajamno zajedniarenje izrodie duboki mir; kada su svi ljudi i narodi vaseljene bili pripremljeni i sposobni da poznaju Oca, tada se ponovo Uitelj dobrodetelji Logos Oev, javi u poetku Rimske imperije kao (Bogo)ovek, uini divna dela, nauivi sve narode veri u Oca; kazuju ljudi o njegovom udesnom rodjenju, o njegovom novom uenju, njegovim divnim delima, o obrazu smrti njegove, Vaskrsenju iz mrtvih i, na kraju, o njegovom Boanstvenom vraanju na nebo. Prorok Danilo, ispunjen Duhom Bojim, video je Carstvo njegovo, i ovako opisuje svoje vidjenje: Gledah dokle se postavie prestoli, i starac sede, na kojem bee odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao ista vuna, presto mu bee kao plamen ognjeni, tokovi mu kao oganj razgorio. Reka ognjena izlazae i tecae ispred njega, tisua tisua sluae mu, i deset tisua po deset tisua stajahu pred njim; sud sede, i knjige se otvorie" (Dan. 7, 910); Videh u utvarama nonim, i gle, kao sin oveiji idjae s oblacima nebeskim, i dodje do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu slue svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vena, koja nee proi, i carstvo se njegovo nee rasuti" (Dan. 7,13-14). Jasno je da se sve to ne odnosi ni prema emu drugome nego upravo k Spasitelju naemu, Logosu Boijem, Koji u poetku bi u Boga; Sinom oveijim on naziva Sebe jer se imao javiti u telu (ovaplotiti se). Ali poto su izabrana prorotva o Spasitelju naem Isusu Hristu sabrana u posebne zapise, i svedoanstva o njemu ubedljivo izloena u drugim knjigama, mislim da je ovom prilikom dovoljno reeno. 3. glava O tome da je jo u drevna vremena bilo poznato ime i Isus i Hristos, i da je to ime bilo asno za proroke Sada je trenutak da se kae o tome da je ime Isus i ime Hristos bilo potovano i od strane drevnih proroka, tih bogoljubivih mueva. Mojsije je prvi shvatio kako je velianstveno i slavno ime Hristos. Dajui obraze, simbole i tajanstvena izobraenja nebeskih javljanja, saglasno rei Gospodnjoj: I gledaj, te naini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori" (Izl. 25, 40), on, da bi potovao prvosvetenstvo, kao najvii

oveku dati obraz, naziva ga Hristos". Prvosveteniki in, po misli Mojsija, nadvisuje dostojanstvom svako oveije zvanje, i zato, ime Hristos, daje njemu (oveku) veliku slavu i ast. Znai, Mojsije je razumeo da re Hristos" oznaava neto to je Boansko; On je, po nadahnuu Duha Boijeg, predvideo i ime Isus", smatrajui ga dostojnim osobitog odlija. I dok ga Mojsije jo nije znao, ono je prozvualo medju ljudima, te ga Mojsije daje jedinstvenom oveku, u kome, po nekom obrazu i simbolu, on prepoznaje svoga naslednika, jer posle njegovog (Mojsijevog) upokojenja, primio je on (Isus navin) vlast nad itavim narodom. Prejemnik Mojsijev, koji je od Mojsija dobio ime Isus, ranije se zvao Osija (Avsije), a to ime mu bee dato od roditelja. Mojsije, nazvati ga imenom Isus, daruje ga time kao nekim darom, darom koji je dragoceniji od carske krune jer Isus, sin navinov, bio je obraz Spasitelja naega i jedini posle Mojsija, okonavi slubu koja mu je data, ispovedajui veru istinitu i istu, dobi vlast kao nasledstvo. I tako, Mojsije je dvojici ljudi, koji se izdvojie izmedju itavog naroda svojom dobrodetelji i slavom: prvosveteniku i onome ko e posle njega Mojsija) biti vodja naroda, dao je je, radi potovanja zbog velikih poasti, ime Spasitelja naeg Isusa Hrista. Proroci koji su kasnije dolazili, nazivali su Hrista po imenu, svedoei istovremeno i o buduoj zaveri Judeja ali i o prizvanju neznaboaca. Jeremija ovako kazuje o tome: Disanje nozdara naih, pomazanik Gospodnji, za kojega govorasmo: da emo iveti pod sjenom njegovom medju narodima, uhvati se u jame njihove" (Pla Jerem. 4, 20). David, razmiljajui o tim reima, ovako kazuje: Zato se uzbunie narodi i plemena smislie zaludne stvari? Sabrae se carevi zemaljski, i knezovi se okupie zajedno na Gospoda i na Pomazanika njegova... Gospod ree meni: Sin Moj jesi Ti, Ja Te danas rodih. Trai od Mene i dau Ti narode u nasledstvo Tvoje, i u posed Tvoj krajeve zemlje" (Ps. 2,12; 78). ne samo one koje su potovali zbog prvosvetenikog ina i koje su zbog simbolike pomazivali pripremljenim jelejem, ime Hristos je kod Jevreja krasilo i careve, koji su, po ukazu Boijem proroci pomazivali upravo zarad izobraenja Hrista poto su oni (carevi) bili praobraz carske vlasti jedinog istinitog Hrista, Rei Boije, Koja caruje nad svima. Znamo da su neki proroci kroz pomazanje sami postali praobrazi Hrista jer su svi oni zaista bili sluge jedinog, istinitog Hrista, Prvosvetenika i vrhovnog Proroka. Kao dokaz toga recimo da niko od onih ko je u drevnosti pomazan na simboliki nain, niko od svetenika, careva, proroka, niko od njih nije ovladao takvom silom Boanske dobrodetelji kakvu je projavio upravo Spasitelj i Gospod na Isus, jedini i istiniti Hristos. niko od njih, poznatih po svome dostojanstvu i svojoj asti nebrojenim pokolenjima ljudi nije omoguio svojim sunarodnicima da se nazove hrianskim imenom. nikome od njima potinjenih nisu davane Boanske poasti, ni za kim od njih, nakon upokojenja, nisu bili spremni na stradanje i smrt njihovi sledbenici; niko od njih nije izazivao takve potrese unutar drutva jer u njihovoj praobraziteljnoj sili ipak nije bilo te realne (stvarne) sile koja je bila i jeste samo u jednome Isusu Hristu. On ni od koga nije dobio simbole i znake Svog prvosvetenikog ina; On Svoje Prvosvetenstvo, Svoje Carsko dostojanstvo, Svoje Prorotvo ne vodi po ljudskome nasledstvu. On od Jevreja nije dobio ni potovanje, ni mesto u proelju, ali je od Oca bio ukraen svim poastima, i to ne simbolinim nego realnim i stvarnim. ne imajui nita od onoga to smo nabrojali, On ipak ima najvie prava da nosi ime Hristos nego bilo ko drugi; On je jedinstveni, istiniti Hristos Boiji. Blagodarei njemu svet je ispunjen hrianima koji nose njegovo uistinu velianstveno i sveto ime. On im nije predao obraz i podobije nego dobrodetelj u njenom najistijem vidu i nebeski ivot; Svojim uenicima ga je saoptio. On nije pomazan jelejem prigotovljenim rukama oveka, ve, kako to i prilii Boanstvu Duhom Bojim. 0 tome nas ui Isaija, govorei: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima..." (Is. 61, 1). I ne samo Isaija, nego i David govori, obraajui se Hristu: Presto je Tvoj, Boe, u vek veka, skiptar je pravde skiptar Carstva Tvoga. Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje; radi toga pomaza Te, Boe, Bog Tvoj..." (Ps. 44, 78). Tu, u tim stihovima o Hristu se kazuje upravo kao o Bogu, Pomazaniku, Hristu koji nije pomazan obinim jelejem, nego Boanskim jelejem radosti; time se ukazuje na njegovo izabranje, na sve ono ime se On razlikuje od onih (ljudi) koji su u drevnosti bili pomazivani uljem i koji su na taj nain bili praobrazi istinskog Hrista. na drugom mestu, David, objanjavajui ko je Hristos, kazuje sledee: Ree Gospod Gospodu mome: Sedi Meni s desne strane, dok poloim neprijatelje Tvoje za podnoje nogama Tvojim" (Ps. 109, 1) i: Iz utrobe pre zornjae rodih Te. Zakle se Gospod i nee se raskajati: Ti si Svetenik do veka, po inu Melhisedekovu" (Ps. 109, 34). 0 Melhisedeku Sveto Pismo kazuje da je svetenik Boga Vinjega; Sveto Pismo ne kazuje da je on pomazan uljem koje je nainio ovek, niti da potie od svetenikog roda, kao ni to da je od Jevreja dobio svetenstvo. Zbog toga kada se kazuje o Spasitelju naem, kazuje se da je On svetenik po rodu Melhisedekovu, a ne po redu drugih koji su po nasledstvu dobijali svetenstvo. Istorija govori da je On od Oca postojao pre zornjae", tj. pre stvaranja sveta, te da njemu u vekove vekova pripada neprolazno i besmrtno svetenstvo. Veliki i svima jasno vidljiv dokaz njegovog Boanskog pomazanja je to to od svih ljudi koji su iveli i ive u ovom svetu, samo njega nazivaju Hristos; ispovedaju i propovedaju Ga kao takvog; pod tim imenom njega pominju i Jelini i varvari; o tome

svedoi i to da i sada, po itavoj vaseljeni, uenici njegovi potuju Ga kao Cara, kao Proroka, proslavljaju Ga kao jedinog Prvosvetenika Boijeg, i vie od toga kao Re Boiju, koja predveno postoji i koja je od Oca udostojena najviih poasti; o tome takodje svedoi i to da mu se danas ljudi klanjaju kao Bogu. I to je najdivnije: mi, koji verujemo u njega, potujemo Ga ne samo ustima (reima) i govorom, nego celokupnim naim biem, projavljujui nau veru u njega naim ivotom. 4. glava O tome da nain kako treba slaviti Boga, po uenju Hrista Spasa, nije bio ni nov, niti stran Smatram za neophodno da pre nego to zaponem svoje kazivanje, saoptim i o tome, a da niko ne bi pomislio imajui u vidu vreme njegovog ivota u telu, da Gospod i Spasitelj na Isus Hristos jeste nekakva nedavna linost. Da se uenje njegovo ne bi pokazalo kao novo i strano, uinjeno od strane nekog novog oveka koji se ni im ne razlikuje od drugih ljudi, ukratko emo rei nekoliko rei i o tome. Dolazak Spasitelj naega Isusa Hrista zasijao je ne tako davno. Gle, po neizrecivom odredjenju jedan zaista novi narod, ne mali, ne slab i ne nekakav koji ivi u nekom zabitom delu sveta, nego vei od svih naroda, zaista mnogobrojan i blagoestiv, neunitiv i nepobediv narod jer Bog mu je svagda u pomoi. Taj narod je od svih potovan zbog svoga imena koje proishodi od imena Hristovog. Jedan od proroka, opinjen vidjenjem i providevi budue vreme darom Duha Boijeg, uzvikuje: Ko bi sluao to to kazuje On? Zemlja jednoga dana bee u porodjajnim mukama i eto, rodi se narod" (uporediti sa Is. 66, 8). On naglaava i na budue ime toga naroda: Sluge Moje nazvae se imenom novim koje e biti blagosloveno po itavoj zemlji". Mada, oevidno, mi zaista jesmo novi narod i ime hriansko nije tako pradavno, i tek to se upoznae narodi sa nama, na ivot je ipak obraz ponaanja saglasan sa dogmatima blagoea koji ipak nisu u nama odskora nego su postojano uvani od samog nastanka ovekovog. Drevni, bogoljubivi ljudi, po prirodnoj pobudi iveli su upravo tako, a ja u to dokazati kroz sledee rei: postoji narod koji nije odskora, narod koji je poznat zbog svoje drevnosti. To su Jevreji. njihove prie i njihove knjige kazuju o ljudima, istina retkim i malobrojnim, koji se niim nisu razlikovali u blagoeu, pravednosti i svim ostalim dobrodeteljima. Jedni od njih iveli su do potopa, drugi posle njega, kao na primer deca i potomci noja; a takodje i Avraam, iji sinovi provozglaavaju njega (Avraama) svojim vodjom i praroditeljem. Onaj ko bi sve te ljude nazvao pravednima, a posvedoeno od samog Avraama pa do prvoga oveka, i hrianima, ako ne direktno po imenu tad po njihovim delima, zaista ne bi pogreio protiv istine. To ime oznaava sledee: hrianin, poznavi Hrista i uenje njegovo, razlikuje se blagorazumnou, pravednou, trpljenjem, dobrodeteljima, hrabrou i blagoeem u ispovedanju jedinog Boga Svedritelja. I sve to (ti drevni ljudi) nisu inili nita manje od nas. Oni, kao i mi, nisu pridavali znaaj obrezanju; takodje, kao ni mi, nisu davali znaaj suboti; isto, kao ni mi, nisu imali tako izraene zabrane po pitanju hrane. Tek kasnije, Mojsije odredjuje da se sve to uva zarad toga to je re o simbolima, a za hriane to vie nema znaaj. Ali, bez sumnje, oni su znali za Hrista Boijeg. Jer njega je video Avraam. On je dao predskazanja Isaaku, govorio je sa Izrailjem, besedio je sa Mojsijem i mnogim drugim prorocima. nadam se da e mi svako dati za pravo, da su ovi Bogu zaista dragi ljudi, dostojni imena Hristovog, po reima koje se odnose na njih: ne dirajte pomazanike moje, i prorocima mojim ne inite zla" (Ps. 105, 15). Jasno je da kao najstariju, treba smatrati onu veru koju je imao (uvao) Avraam i oni koji su iveli kao bogougodnici, a da je ta vera ponovo projavljena svim narodima upravo kroz uenje Hristovo. I ako kau da je Avraam tek kasnije dobio zapovest o obrezanju, to je ipak mnogo pre toga posvedoena njegova pravednost upravo kroz veru, jer tako o njemu govori re Boija: I poverova Avram Bogu, a on mu to primi u pravdu" (Post. 15, 6. Rim. 4, 3). Tom oveku, jo pre obrezanja, javio se Bog a to bee Hristos, Re Boija, i kroz ove rei potvrdio veru Avraama: Blagosiljau one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji" (Post. 12, 3), i: Od Avrama e postati velik i silan narod, i u njemu e se blagosloviti svi narodi na zemlji" (Post. 18,18). naravno da se to i dogodilo sa nama. Verom u Hrista koji se javio, opravda se Avraam koji odbaci sujeverja predaka i zablude ranijeg ivota, i poe ispovedati (veru) jedinog Boga Svedritelja i sluiti njemu dobrim delima, a ne uvanjem Zakona. Upravo takvom oveku (Avraamu) reeno je da je na njemu blagoslov za sva plemena i sve narode. Avraamovu veru, potvrdjenu delima, a ona su vanija od rei, danas po itavom svetu uvaju hriani. I eto, nita nas ne sputava da kaemo da je naa vera i ivot, nas koji ivimo posle Hrista, i vera i ivot drevnih ugodnika Bojih ista je; da to nije nikakva nova ili strana vera, nego, kako smo to i pokazali, da je to prva i jedina i prava vera, koja nam je predata kroz uenje Hristovo. Mislim da je dovoljno reeno o ovome. 5. glava

O vremenu u kome se javi Hristos medju ljudima I sad, posle ovog uvoda, koji je neophodan za istoriju Crkve (a koju mi elimo napisati), zapoinjem, poput nekog stranstvovanja (putovanja), od vremena ovaploenja Spasitelja naeg. Prizovimo Boga Oca i Samoga Isusa Hrista, Spasitelja i Vladiku naeg, nebesnog Logosa, da nam pomogne i sadejstvuje u izlaganju istine. Bila je etrdeseta godina carevanja Avgusta i dvadeset i osma (godina) od pokoravanja Egipta i smrti Antonija i Kleopatre, na kojoj se zavrila egipatska dinastija Ptolomeja, kada je, saglasno prorotvu o njemu, u Vitlejemu Judejskom, u vreme prvog popisa tokom uprave Kvipinija Sirijom, rodjen Spasitelj i Vladika na Isus Hristos 1. O tom popisu u vreme Kvirinija kazuje i Josif Flavije, najpoznatiji medju jeprmskim istoriarima. Tu Flavije kazuje o onome ta se dogodilo u vreme ustanka u Galileji, o kome u Delima apostolskim Luka kae sledee: Posle ovoga ustade Juda Galilejac u dane popisa i odvue dosta naroda sa sobom; on takodje pogibe i svi koji ga sluahu rasturie se" (Dela ap. 5, 37). U XVIII knjizi Drevnosti", pomenuti pisac, u saglasju sa tim, kazuje ovo: Kvirinije, jedan od senatora, proavi kroz sve magistrature i na kraju postavi konzul, ovek veoma uvaen, doao je u Siriju u pratnji nevelikog broja ljudi; kesar ga je poslao u svojstvu sudije za narod i cenzora koji je trebao da procenjuje imetak...". neto kasnije Flavije kae: Juda Gavlonit, iz grada Gamale, zajedno sa farisejem Sadokom, pozivao je narod na ustanak, govorei da procena imovine nije nita drugo do put ka ropstvu; i pozvao je narod da zatiti svoju slobodu..."'. U drugoj knjizi istorije judejskog rata, on (Flavije), ovako kae: Tada Galilejac, po imenu Juda, poe da saziva svoje sunarodnike na borbu, prekorevajui ih zbog njihove saglasnosti da se plati danak Rimljanima...". 2 Tako kazuje Josif. 6. glava O tome da je nestalo vladara u judejskom narodu po naslednom redu od predaka, kao to je to predskazano, i da je prvi judejski car iz tudjeg naroda (plemena) bio Irod Tada je nad Judejima carsku vlast dobio stranac. Ispunilo se ono ta je napisano od strane Mojsija: Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu e se pokoravati narodi" (Post. 49, 10). To prorotvo bee neispunjeno dok su Jevreji iveli pod upravom svojih istoplemenika, poev od samog Mojsija i sve do carstva Avgusta, kada je vlast nad Jevrejima data strancu rimljaninu Irodu. Josif Flavije kazuje o njemu da je po ocu bio Idumejac, a Arapin po majci; ali, Afrikan (ne neko drugi, nego poznati istoriar) 4, kazuje da po tim reima, onaj ko bi se temeljno pozabavio njegovim poreklom, Antipatar (Irodov otac) 5, bee sin nekog Iroda iz Askalona, jednog od jerodula u Apolonovom hramu. Taj Antipatar je jo kao dete uhvaen od Idumejaca (razbojnika), i ostao je kod njih poto njegov otac, kao siromaan ovek, nije imao novca za otkup, te od njih bee vaspitan. Zatim se on dopade Girkanu (ili Hirkanu) 1, prvosveteniku Judeja, i od tog Antipatra, u vreme Spasitelja naeg, rodi se Irod. Eto, takvom oveku pripade vlast nad Jevrejima kada, saglasno prorotvu, veliko bee oekivanje naroda poto kod njih nestade upravitelja i vodja iz naroda, koji su tada prejemstveno nasledjivali jedan drugoga od vremena Mojsija. Do ropstva i preseljenja u Vavilon, njima su upravljali carevi, poev od Saula a zatim Davida. Do careva njima su upravljale sudije; oni se pojavie posle Mojsija i njegovog naslednika Isusa (navina). Posle povratka iz Vavilona, uprava medju Jevrejima bee aristokratsko - oligarhijska (svime su upravljali prvosvetenici), dok Ptolomej, rimski vojskovodja, nije opsednuo Jerusalim i osvoji ga na silu; on je oskrnavio sveto mesto, uavi u Svetinju nad Svetinjama. Aristovul, koji je u to vreme po prejemstvu od predaka, bio car i prvosvetenik, u okovima zajedno sa decom bee poslat u Rim; prvosvetenstvo tada preuze njegov brat Girkan, i sav jevrejski narod postade podanik Rima. Girkan, na kome se zavri prejemstvena predaja prvosvetenikog ina, bio je zarobljen od Partaana, a narod biblijski, voljom rimskog Senata i imperatora Avgusta, kao to rekoh, bee predat u ruke stranca Iroda. Tad, u to vreme, saglasno prorotvu, dolazak Mesije postade oevidan. Verni svedok tog vremena neka za tebe bude Josif, koji kazuje da je Irod, dobivi od Rima vlast, prekinu nekadanje prejemstveno zadobijanje carske vlasti i prvosvetenstva jer Irod postavi za svetenika Arhelaja, a posle njega Rimljani pokorie Judeje. On kazuje da je Irod pod kljuem i svojim peatom drao odeu prvosvetenika, ne dajui prvosvetenstvo nikome. Tako je postupao i Arhelaj, a posle njega i Rimljani. Da te rei poslue kao potvrda i drugom prorotvu o javljanju (dolasku) Spasitelja naeg Isusa Hrista. U knjizi (proroka) Danika, nakon odredjivanja o broju sedmina do javljanja Hrista (a o tome smo mi rasudjivali), sledi prorotvo: Sedamdeset je nedelja odredjeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkad izide re da se Jerusalim opet sazida do

pomazanika vojvode bie sedam nedelja, i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teko vreme. A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen e biti pomazanik i nita nee ostati; narod e vojvodin doi i razoriti grad i svetinju; i kraj e mu biti sa potopom, i odredjeno e pustoenje biti do svretka rata" (Dan. 9, 24-27). To se i ispuni u vreme rodjenja Spasitelja naeg Isusa Hrista. To je bilo neophodno naglasiti da bi se utvrdila tanost datuma. 7. glava O tome da je neistina da se ne slau Jevandjelja o plemenu Isusa Hrista Jevandjelisti Matej i Luka daju nam rodoslov Hrista na razliite naine, te ne mali broj verujuih smatra da oni protivree jedan drugom; i mnogi, ne znajui istinu, iz sve snage nastoje da razumeju ta mesta. naveemo kazivanje o tome koje je do nas dolo kroz pisanje Aristida', gde ve pomenuti Afrikan pie o saglasju jevandjeoskih rodoslova. Opovrgnuvi miljenja drugih kao pogrena, on ovim reima kazuje o istoriji za koju je uo: Imena pokolenja u Izrailju navedena su ili po prirodi ili po zakonu; po prirodi kada je postojalo prejemstvo zakonitih sinova, a po zakonu kada po smrti bezdetnog brata, njegov brat svome detetu daje ime umrloga oca. Tada jo ne bee jasne nade u vaskrsenje, i budue obeanje smatrali su izvodljivim ako bi ime umrloga davali detetu, smatrajui da e to ime na taj nain biti sauvano zauvek. Zato medju onima koji su pomenuti u rodoslovu, neki su bili zakoniti naslednici svojih oeva po prirodi, dok su drugi bili rodjeni od jednih otaca, a nosili su imena drugih. Takodje pominju i stvarne oeve i one koji im behu kao oevi, i na taj nain, ni jedno ni drugo Jevandjelje ne gree, navodei imena i po prirodi i po zakonu. Potomci Solomona i natana prepleu se medju sobom upravo zbog postojanja bezdetnih ljudi kao i drugih brakova, te je i jedne i druge mogue smatrati za decu navedenih roditelja (oeva). Obe povesti su potpuno pravilne, i dolaze do Josifa pravim putem mada on ponekad izgleda veoma krivudavo. Da bi reeno bilo jo jasnije, pomenuu i o tome kako je nastala ta zbrka. nabrajajui od Davida preko Solomona, na treem mestu od kraja pominje se Matan, koji je rodio Jakova, oca Josifovog. Saglasno Luki. posle natana, sina Davidovog, trei od kraja bee Melhije, iji je sin Ilija, otac Josifov. Poto smo mi sebi za cilj postavili da izloimo Josifov rodoslov, to je potrebno ukazati zato se njegovim ocem nazivaju dva oveka: Jakov, potomak Solomona, i Ilija potomak natana; na koji nain oni, Jakov i Ilija, behu braa, i oevi njihovi Matan i Melhije, potiui iz razliitih rodova, jesu Josifove dede. Matan i Melhij enili su se jedan za drugim enom, i rodie jednoutrobnu brau, jer zakon nije zabranjivao neudatoj eni, bilo da je ona udova ili razvedena, da se udaje za drugoga. Od Eodje (a tako se po predanju zvala ta ena) prvo je Matan, koji je poticao iz roda Solomonovog, s njome rodio Jakova. Kada je Matan umro, tada je Melehije, koji je bio iz roda natanovog, oenio tu udovicu i sa njome dobi sina Iliju. na taj nain pokazali smo da su Jakov i Ilija, i ako pripadaju razliitom rodu, ipak jednoutrobna braa (braa po majci). Ilija je umro nemajui dece, a Jakov se oeni njegovom udovicom, i sa njome dobi sina Josifa (a to je ve tree pokolenje), koji je bio njegov sin po prirodi (i po Pismu: Jakov rodi Josifa"), a po zakonu Ilijin sin, jer je Jakov, brat njegov, nastavio njegovu lozu (porodicu). Zbog toga se ne moe odbacivati rodoslov koji njega pominje. Jevandjelista Matej naglaava: Jakov rodi Josifa", a Luka kazuje da je on bio sin Josifov, Ilije, Melhije. nemogue je jasnije naznaiti rodjenje po zakonu, i Luka, govorei o podobnim rodjenjima, ipak izbegava re rodio", mada u svom nabrajanju dolazi do Adama i Boga. Sve to nije bez dokaza i nije proizvoljno. Rodstvenici Spasitelja po telu saoptie nam, da li radi proslavljanja sebe ili radi pouke, ali u svakom sluaju istinitu istoriju: kada su idumejski razbojnici uli u Askalon, grad u Palestini, oni zajedno sa ostalim plenom iz Apolonovog hrama (koji bee blizu gradskih zidina), povedoe i Antipatra, sina nekog jeroula Iroda; i poto rec nije mogao dati odredjeni otkup za sina, to je Antipatar ostao sa razbojnicima i bio vaspitan po obiajima Idumejaca. Kasnije se on dopao Hirkanu, prvosveteniku Judeje. Poslat nekim poslom u Pompeju od Hirkana, on je izmolio za njega carsku vlast koju je imao njegov brat Aristovul. Antipatar je imao sree jer ga proglasie za epimeleta Palestine. Posle njegove smrti (a njega su lukavo ubili iz zavisti zbog poloaja koji je nasledio njegov sin Irod, koga su kasnije, po dekretu Senata, Antonije i Avgust postavili za cara Judeje), sinovi njegovi, Irod i ostali, postae tetrarsi. To su dogadjaji o kojima se govori i u istoriji Grka. Do tada su i arhive uvale rodoslove, kako one jevrejske, tako i prozelita, kao na primer Ahiora Amonianina i Rute Moavanke, a takodje i onih koji su doli iz Egipta i srodili se sa Jevrejima. Irod, koji nije imao nita zajedniko sa Izrailjcima, zbog svoga niskog porekla, naredio je da budu spaljeni svi rodoslovi, mislei da e na taj nain uspeti da pokae kako je poznat; ali, nikakvom naredbom se ne moe svoj rod pripisati patrijarsima, prozelitima ili hiorima strancima koji su se pomeali sa Jevrejima. I samo je nekolicina, koji su sauvali spomen o svome rodu, imali seanje o svom poreklu, ponovo

zapisavi i zapamtivi imena predaka. Oni su se esto gordili time to su sauvali spomen na svoje poreklo, a medju njima bio je i ve pomenuti desposin, koga tako nazivaju zbog roda sa Spasiteljem. Urodjenici judejskih mesta nazareta i Kohobe, i ako rasuti po ostalim krajevima, sastavili su rodoslove i to na osnovu Knjige Dana", onako kako su mogli. Ovako ili nekako drugaije, ali bolje objanjenje, kako po meni, tako i po miljenju svakog blagorazumnog oveka, ne moe da se nadje. Upravo toga treba i mi da se drimo, mada ono nije potvrdjeno svedoanstvima jer nema boljeg niti vernijeg. Jevandjelje, ipak je to istina, najvernije je kazivanje o svemu..." na kraju tog pisma Afrikan dodaje: Matan, potomak Solomona, rodio je Jakova. Po smrti Matana, Melhije, potomak natana, rodio je od te ene Iliju; znai, Ilija i Jakov behu jednoutrobna braa. Ilija je umro bez dece; Jakov je nastavio njegovu porodicu, i rodio je Josifa, koji je bio njegov sin po prirodi i sin Ilije, po zakonu. na tak nain, Josif bee sin i jednoga i drugoga" Tako kazuje Afrikan. Ako je takav rodoslov Josifa, tada je i Marija trebala proishoditi iz istog kolena kao i on jer, po zakonu Mojsijevom. nije doputeno da se u brak stupa sa licima iz drugih kolena. Brat je morao uzimati enu iz tog grada i iz tog roda da nasledstvo ne bi prelazilo s jednog kolena (roda) na drugo. na tome u zavriti o ovome. 8. glava O tome ta je uinio Irod, i kako je skonao Kada se rodio Hristos, saglasno proroanstvima, u Vitlejemu Judejskom, i vremenu na koje smo ukazali, Irod, zbog glasova koji dodjoe do njega preko mudraca sa Istoka (pogl. Mt. 2, 12), veoma se raesti zbog toga. Smatrajui da je njegova vlast u opasnosti, on upita uitelje Zakona gde se oekuje rodjenje Hrista. Saznavi da u prorotvu Miheja postoji kazivanje da e se to zbiti u Vitlejemu, on izdade naredbu da se u tom mestu i njegovoj okolini pobiju deca mladja od dve godine. Irod je smatrao da e na taj nain stradati i Hristos, ali Bogomladenac tada nije postradao: njegovi roditelji saznali su o tome ta se ima dogoditi, te otidjoe sa njim u Egipat. Tako nas ui sveto Jevandjelje. Potrebno je znati i to kakva je kazna stigla Iroda zbog prestupa pred Hristom i njegovim sunarodnicima. nedugo zatim, bez i najmanjeg oklevanja, Iroda je jo za ivota stigao sud Boji, da bi se svima pokazalo ono to je i zasluio. Drava je tobo bila u blagostanju, ali on (Irod) dom svoj omrai velikim neaem: ubistvom ene, dece, rodjaka najbliih po krvi i najdraih. nemogue je ispisati sve te dogadjaje jer kazivanje o njima prevazilo bi i najgore tragedije. 0 njima podrobno kazuje Josif u svojoj Istoriji", kada govori o Irodu. U XVII knjizi Judejskih drevnosti" on ovim reima opisuje Irodov kraj: njegova se bolest pogoravala jer ga Bog kazni zbog bezakonja koje je poinio. To bee slab oganj koji je tinjao u njemu, i stalno se iekivalo da se taj oganj rasplamti... U Irodu bee velika elja da pojede neto, ali mu se nije moglo pomoi u tome; rane na njemu, a naroito one na desnoj strani utrobe, i upaljene noge prepune nekakve prozrane tenosti, izazivale su straan bol. Smrad bee veliki; njegov muki organ trulio je jer u njemu behu crvi. Mogao je disati samo kada bi ga uspravili u postelji, a tada se od njega irio svuda snaan smrad po sobi. Sve njegove udove muili su jaki grevi. Ljudi, nadahnuti Bogom, koji daje da se sve moe prozreti, kazivali su da Bog kanjava cara zbog grehova koje je poinio..." 1. Eto ta kazuje pomenuti pisac u svome delu. A u II knjizi Istorije" on tako)e daje slina svedoanstva o njemu: itavo Irodovo telo bee zahvatila bolest koja ga je razarala na razliite naine. Imao je nekakvu sakrivenu groznicu, nepodnoljiv svrab po itavom telu, neprestane bolove na desnoj strani trbuha. noge su mu bile oteene kao kod bolesnika koji pate od vodene bolesti. Sav je smrdeo na upalu jer bee mnotvo zagnojenih rana na njegovim udovima koje su bile prepune crva. Osim toga imao je i teko, asmatino disanje i greve po svim delovima tela. Ljudi, koji behu nadahnuti, videli su u toj bolesti kaznu. Irod se borio sa tim mukama, eljan da ivi; nadajui se ozdravljenju, traio je naine da bude isceljen. naredio je da ga prenesu kroz Jordan, da bi doao do izvora sa toplom vodom Kalira, koje se zatim ulivaju u Aoaltovo jezero; tu istie slatka voda koja je dobra za pie. Lekari su odluili da njegovo telo potope u neku lekovitu kupku nainjenu od lekovitog bilja i ulja, ali kada su to uinili, njega obuze nesvestica. Sluge, videi to, povikae i on od te buke dodje k svesti. Poto mu bee bolje, sa verom u ozdravljenje, naredio je da se obinim vojnicima da po pedeset drahmi, a naalnicima (oficirima) i svojim prijateljima mnogo vee sume. Tada se vratio u Jerihon, loeg raspoloenja. I pored toga to je smrt ve bila blizu njega, on naumi jo prestupnije delo: pozva vidjenije ljude iz svih mesta Judeja i naredi da budu zatvoreni na hipodromu. Tada pozva svoju sestru Salomeju i njenoga mua Aleksandra, te im ree: Znam da e Jevreji praznovati moju smrt, ali ja jo imam vlasti da ih primoram da me oplakuju i da ridaju kada bude moja sahrana. To e se desiti ako ispunite moju elju: sve one koji su zatvoreni i koji se nalaze pod straom,

onoga trena kada umrem, naredite strai da ih sve pobiju, i neka itava Judeja, svaki njen dom, plae i tuguje...". Zatim, neto nie u tekstu, Josif pie: Ponovo muen eljom da jede, izmedju dva napada kalja, on je odluio da preduhitri sudbinu: uzeo je jabuku, a od slugu zatrai no da bi isekao voe na komade, a onda, okrenuvi se da ga niko ne bi video ta radi, presee vene na desnoj ruci...". Josif takodje kazuje da je on, pred samu smrt, naredio da ubiju njegovog sina (a to je bio trei, posle dvojice koji su ubijeni jo ranije), i taj sin je skonao u tekim mukama. Takav je bio kraj cara Iroda, koji je dobio pravednu kaznu zbog ubistva dece u Vitlejemu i okolini, i zbog zle pomisli protiv Spasitelja naeg. Posle Irodove smrti, andjeo Gospodnji se javi u snu Josifu, koji tada bee u Egiptu, i zapovedi da zajedno sa Mladencem i Majkom njegovom ponovo dodje u Judeju. I k tome jevandjelista dodaje: Ali uvi da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ii, primivi u snu zapovest, otide u krajeve galilejske" (Mt. 2, 22). Saglasno sa Jevandjeljem, pomenuti istoriar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda, i kazuje kako je po zavetanju njegovog oca Iroda, i odluci kesara Avgusta, carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu, i kako je kroz deset godina lien vlast, a njegova braa: Filip i Irod Mladji, zajedno sa Lisanijem, dobie svoje tetrarhije. Taj Josif, u XVIII knjizi svoje Drevnosti" kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiverija 2 (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao itavih deset godina, gotovo do smrti Tiverija. Time on javno izobliava lanost zapisa, koja su sainjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja naeg. Samo vreme, naznaeno u zaglavlju, projavljuje lanost te izmiljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja naeg, kome Ga predadoe prestupni Jevreji, stavlja u vreme etvrtog konzulstva Tiverija, kada je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josifu, Pilat tada jo uvek nije upravljao Judejom. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiverije naznaio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine. 9. glava O vremenu Pilata Saglasno sa Jevaneljem, pomenuti istoriar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda, i kazuje kako je po zavetanju njegovog oca Iroda, i odluci kesara Avgusta, carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu, i kako je kroz deset godina lien vlasti, a njegova braa: Filip i Irod Mlai, zajedno sa Lisanijem, dobie svoje tetrarhije. Taj Josif, u XVIII knjizi svoje 'Drevnosti' kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiberija (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao itavih deset godina, gotovo do smrti Tiberija. Time on javno izobliava lanost zapisa, koja su sainjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja naeg. Samo vreme, naznaeno u zaglavlju, projavljuje lanost te izmiljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja naeg, kome Ga predadoe prestupni Jevreji, stavlja u vreme etvrtog konzulstva Tiberija, koda je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josifu, Pilat tada jo uvek nije upravljao Judejom. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiberije naznaio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine. 10. glava O judejskim prvosvetenicima u ije je vreme Hristos propovedao svoju nauku Kada je, po jevandjelistima, Spasitelj u Svojoj tridesetoj godini doao na Jordan da bi bio krten, i tako postavio poetak blagovesti, tekla je petnaesta godina vladavine kesara Tiverija i etvrta godina uprave Pilata Judejom. Tetrarsi su tada bili Irod, Lisanije i Filip. Po reima Svetog Pisma, vreme njegove propovedi bilo je u doba kada su prvosvetenici Ana i Kajafa. Hristova propoved zapoela je u vreme prvosvetenika Ane i nastavljena je u vreme prvosvetenika Kajafe, a to je vreme neto manje od etiri godine. Od tog vremena behu naruene ustanove zakona koje se tiu sluenja Bogu, a koje je posmrtno prelazilo, prejemstveno od oca na sina. Rimske vlasti postavljale su prvosvetenike jednog za drugim, a niko na tom mestu nije ostao due od godine. Josif kazuje da posle Ane i Kajafe behu jo etiri prvosvetenika. U svom delu Drevnosti", on ovako pie: Valerije Grat svrgao je Akaka i za prvosvetenika je objavio Izmaila, sina Fabe. Ali to bee na kratko vreme jer i ovoga svrgnu, pa za prvosvetenika postavi Eleazara, sina prvosvetenika Anana. nakon

godinu dana smenio je i njega, pa je prvosveteniki in dao Simonu, sinu Kamita. I on na tom mestu ne osta due od godinu dana; njegov naslednik bee Josif, prozvani Kajafa..." U vreme propovedi Spasitelja naeg, koja je trajala nepune etiri godine, promenie se i etiri prvosvetenika Judejska. Da je Kajafa zaista bio prvosvetenik u godini kada je stradao Hristos, o tome svedoi i Jevandjelje. Ono (Jevandjelje) takodje potvrdjuje i sve ono to smo mi naveli. Spasitelj i Vladika na ubrzo po poetku Svoje propovedi, priziva i dvanaest Apostola; i samo je njih, izmedju ostalih Svojih uenika, naroito potovao nazivom apostol". Zatim je izabrao jo sedamdesetoricu, koje je zatim, sve po dvojicu zajedno, poslao u svaki grad i svako mesto da provozglase njegovo uenje, a gde je On nameravao doi. 11. glava Svedoanstva o Jovanu Krstitelju i o Hristu Sveto Jevandjelje saoptava da je nedugo potom Irod Mladji naredio da odrube glavu Jovanu Krstitelju. Josif takodje kazuje o tome, nazivajui po imenu Irodijada. njom, enom brata, oenio se Irod, razvevi se od svoje prve i zakonite ene (ona je bila ki Arete, cara Petreje). To je znailo da je Irod preoteo Irodijadu od njenog ivog mua. Upravo je ona kriva i za smrt Jovana (Krstitelja) i za rat sa Aretom, koji je smatrao da je njegova ki uvredjena. U tom ratu, u jednoj od bitaka, pogibe mnogo vojnika Irodovih. To mu bee kazna zbog ubistva Jovana. Pomenuti Josif priznaje da je Jovan bio pravedan ovek i da je krtavao ljude. njegovo svedoenje saglasno je sa onim to govore Jevandjelja. On takodje govori da je Irod posle bitke bio lien carstva, i zajedno sa Irodijadom poslat u progonstvo, osudjen da ivi u gradu Vien. O tome je napisano i u XVIII knjizi Drevnosti", gde je o Jovanu reeno ovo: neki od Judeja misle da je Bog pogubio Irodovu vojsku po pravednoj kazni zbog smrti Jovana, zvanog i Krstitelj. Irod je njega, oveka dostojnog, ubio; njega (Jovana), koji je Jevrejima kazivao da ive pravedno i da budu poboni. On je takodje govorio da ih krtava radi toga da bi im bili otputeni grehovi, da bi ih oistio od telesne neistoe... Oko njega se okupljalo mnotvo ljudi, oduevljenih njegovim reima. Irod, plaei se toga, kao i metei, posavetovan od nekih ljudi, reio je da uhvati Jovana i da ga ubije... Uhvaen od strane Iroda, njega (Jovana) alju u Maherunt o toj tamnici mi smo ve govorili, i tamo je ubijen...". Kazivanje o Jovanu, Josif u tom svom spisu ovako nastavlja, govorei i o Spasitelju naem: U to vreme iveo je i Isus, ovek mudar, ako je njega i mogue nazvati ovekom. On je inio mnoga zadivljujua dela i uio je ljude da prihvate istinu. K sebi je privukao mnoge Jevreje i mnoge Jeline. To je bio Hristos. Prema kazivanju naih prvaka, Pilat ga je osudio na raspee, ali oni, koji su mu bili verni od poetka, ostae mu verni i kasnije. Treega dana (po smrti na krstu), On im se javio iv: proroci Boji predskazivali su to, kao i mnotvo njegovih uda. Rod hrianski ni do sada nije nestao, a oni sebe tako nazivaju zbog njegovog imena...". 1 Eto ta nam kazuje pisac koji je i sam Jevrejin. 12. glava O uenicima Spasitelja naega Imena apostola Spasiteljevih poznata su svakome iz Jevandjelja. Spisak od sedamdeset njegovih uenika nigde nije sauvan. Jedan od njih je i Varnava, koga pominju i Dela apostolska a takodje i (apostol) Pavle u svojoj poslanici Galatima. Medju njima je bio, kako govore, i Sosten, koji je zajedno sa Pavlom pisao onima u Korintu. Kliment u petoj knjizi svojih Hipotiposa" govori da Kifa, koga pominje i Pavle (pogl. Gal. 2, 911), bee imenjak apostola Petra a takodje i jedan od Sedamdesetorice. Po predanju, i Matej koji je pribrojan apostolima umesto Jude, kao i onaj ko je zajedno sa njim bio u izboru, da su takodje bili u broju Sedamdesetorice. Kazuju da je jedan od njih bio i Tadej, a njegovu istoriju, koja je dola do nas, ja u uskoro i saoptiti. Ako razmisli o svemu ovome, videe da je uz Hrista bilo vie od sedamdeset uenika. Pavle svedoi da se po vaskrsenju Hristovom, On prvo javio Kifi, zatim dvanaestorici, a posle njih brai koja su, u vreme kada je Pavle pisao svoju Poslanicu, jo bila iva. Zatim, po njegovim reima, On se javio Jakovu, jednom od onih koji se nazivaju braa Gospodnja. Takodje, da je osim dvanaestorice, bilo jo mnogo apostola, a meu njima se nalazi i Pavle, on dodaje: A zatim se javio svim apostolima". 13. glava

O vladaru Edese Sad emo govoriti i o Tadeju. Boanstvo Vladike i Spasitelja naeg Isusa Hrista, proslavljeno medju svima, privuklo je mnotvo ljudi, ak i stranaca, sa prostora daleko od Judeje. Oni su se takodje nadali isceljenjima od bolesti i raznih stradanja. Zbog toga je i car Avgar, koji je slavno upravljao narodima sa one strane Eufrata, muen boleu ije je isceljenje prevazilazilo silu oveka, saznavi za Hrista Isusa, s molbom i pismom pozivao Ga je k sebi. Spasitelj nije usliio njegovu molbu da dodje, ali ga je udostojio pisma u kome je obeao da e poslati jednog od Svojih uenika, da on isceli njegovu bolest, te da spase i njega i njegove blinje. To obeanje ubrzo bee i ispunjeno. Posle Hristovog vaskrsenja iz mrtvih i vaznesenja, apostol Toma, jedan od dvanaestorice, po rei Boijoj posla Tadeja, koji je bio medju sedamdesetoricom uenika Hristovih, u Edesu da tamo blagovesti uenje Hristovo. On je ispunio sve to je obeao Spasitelj na. Postoji pismeno svedoanstvo o tome, uzeto iz arhive u Edesi, koja je tada bila prestoni grad. Medju dravnim dokumentima koja kazuju o drevnim dogadjajima iz vremena Avgara, sauvano je do danas i ovo: Kopija pisma napisanog od strane toparha, a upuenog Isusu u Jerusalim preko glasnika Ananeja Avgar, sin Uhame, toparh, alje pozdrave Isusu, Spasitelju blagom, Koji se pojavi u predelima Jerusalimskim. Dodje do mene glas o Tebi i o isceljenjima koja ini bez primene lekova i trava. Kazuju da Ti slepima vraa vid, da hrome oporavlja te da ponovo hodaju, da oiuje prokazane (gubom), da izgoni neiste duhove i demone. Ti lei one koji stradavaju dugotrajnim bolestima i vaskrava one koji su umrli. Sluao sam sve to o Tebi, i razumom prihvatih da si Ti ili Bog, koji dodje s neba jer ini takva udesa, ili da si Ti Sin Boji. Zbog toga i piem Tebi: potrudi se, dodji k meni i bolest moju isceli. Takodje sam sluao kako Jevreji ropu na Tebe i kuju nekakve zavere. Moj grad je mali, ali je potovan i bie nam dovoljan za obojicu." Eto kako je pisao Avgar, kada ga je ozarila Boanstvena svetlost. Ali, potrebno je uti i pismo Isusa koje On posla Avgaru preko istog glasnika. U tom pismu nema mnogo rei ali je zaista silno, a evo kako ono glasi: Odgovor Isusa toparhu (Avgaru) preko glasnika Ananije Blaen si ti jer poverova u Mene i ako me nisi video. 0 Meni je kazano: oni koji me vide, oni ne veruju u Mene, a oni koji me ne videe, poverovae i oivee. Ti me poziva k sebi ali Meni je potrebno da ovde ispunim ono zbog ega sam poslat. Kada to uinim biu ponovo uznet k Ocu mome koji me posla. Kada se to dogodi, poslau k tebi jednog od uenika Mojih da isceli tvoju bolest i da ti daruje ivot, tebi i onima koji su sa tobom." K tim pismima prisajedinjeno je i ovo koje je napisano na sirijskom: Posle vaznesenja Isusa, Juda, prozvan Toma, posla (Avgaru) apostola Tadeja, jednoga od Sedamdesetorice. Kada je doao, on izadje pred Tovijevog sina, Toviju. 0 njemu su uli i rekoe (Avgaru) da je doao apostol Hristov, onako kako je i obeano. I poe Tadej, silom Boijom, isceljivati svaku bolest i svaku nemo, tako da su se svi tome udili. Kada je Avgar uo o velikim i udesnim delima njegovim, dodje njemu u misao ono ta mu je Isus pisao: da e mu poslati jednog od Svojih uenika da bi iscelio bolest njegovi. Tada on pozva Toviju, kod koga je bio Tadej, i ree: Sluao sam o oveku koji ivi kod tebe. Dovedi ga k meni." Tovija, vrativi se k Tadeju, i ree: Toparh (Avgar) pozva me k sebi i naredi da te dovedem k njemu da bi ga iscelio". Tadej mu ree: Hajdemo k njemu jer znam da sam poslat radi toga". Drugoga dana, ujutro, Tovija povede Tadeja i dodjoe do Avgara. Kada udjoe, Avgar pred kojim su stajali prvi ljudi drave, vide veliko znamenje na licu apostola Tadeja. Videvi to, Avgar mu se pokloni do zemlje, pa upita Tadeja: Da li si ti zaista uenik Isusa, Sina Boijeg, Koji mi ree da e poslati jednog od uenika Svojih da bi me iscelio i podario mi ivot?" Tadej mu odgovori: Jer si tako silno poverovao u Onoga ko me posla, ja zaista ispunjavam njegovu volju I ako bude verovao u njega, onako kako veruje, tada e se ispuniti elja tvoga srca". na to Avgar ree: Ja tako verujem u njega da sam spreman pokrenuti svu vojsku i pobiti Jevreje koji Ga raspee ako me ne bi omela Rimska drava". Tadej ree: Gospod moj ispunio je volju Oca Svoga; i ispunivi je, vaznese se k Ocu". na to mu odgovori Avgar: Ja sam poverovao u njega i u Oca njegovog". Tada ree apostol: Zato, u ime njegovo, stavljam ruku na tebe." I samo to je to rekao, Avgar bee isceljen od bolesti i stradanja. Silno se iznenadi Avgar jer sve ono o emu je sluao to se tada na njemu ispuni: da se kroz Tadeja, uenika Hristovog, dogodi isceljenje bez lekova i trava, i ne samo njega, nego i sina njegovog Avda, koji je bolovao od kostobolje. Taj Avd, doavi pred Tadeja, pade pred noge apostolove i bee isceljen molitvom i polaganjem ruku. Tadej je

iscelio i mnogo njihovih sugradjana, inei velika udesa i propovedao je re Boiju. Zatim Avgar ree: Ti Tadeju, sve to ini silom Boijom, i mi smo silno zadivljeni. Zato, molim te, reci mi o dolasku Hristovom, kako se to dogodilo; reci mi o sili njegovoj i o svemu onome o emu smo sluali". Tadej mu odgovori: Ja ti sada nita neu rei jer sam poslat da propovedam Re da bi je svi uli. Zato sutra pozovi sve sugradjane, i ja u im propovedati, i posejau u njima Re ivota. Rei u im o dolasku Hristovom, kako se ono dogodilo; o njegovom poslanju od Oca, i zato je to bilo; o sili, i o delima njegovim; o tajnama koje je On rekao svetu; o tome kako su Ga ismevali i potcenjivali; o tome kako se On ponizi pred svima, kako bee raspet, kako sidje u ad i uniti bedeme od veka neunitive; o tome kako vaskrsnu iz mrtvih i otide k Ocu Svome sa velikim mnotvom dua". Avgar zaista zapovedi svojim sugradjanima da se okupe izjutra i da uju propoved apostola Tadeja. Zatim iznese pred njega zlata i kovanog novca, ali to apostol ne uze, rekavi: Ako sam ostavio sve svoje, kako da uzmem ono to nije moje?" To se dogodilo u 340. godini. Smatram da je umesno i da nije bez koristi ovo to je, od rei do rei, prevedeno sa sirijskog. KNJIGA DRUGA Predgovor Umesto predgovora za istoriju Crkve ja sam kazivao o Boanstvu Slova Spasitelja, o drevnosti dogmata nae vere i jevandjeoskom hrianskom nainu ivota. Takodje sam kazivao o ne tako davnom njegovom javljanju, o dogadjajima koji su prethodili Spasiteljevom stradanju, o izabranju apostola. O svemu tome, uz navodjenje kratkih dokaza, kazivano je u prethodnoj knjizi. Sada u govoriti o tome ta se deavalo posle Hristovog vaznesenja, zasnivajui re na Svetom Pismu i napomenama svetovnih istoriara, onda kada se za tim ukae potreba. 1. glava O delima apostola nakon Hristovog vaznesenja (Tiverije Kesar, 33 37. godina) Pre svega, recimo o tome da je rebom za apostola (umesto izdajnika Jude), izabran Matej, koji je, kako smo ve rekli, bio uenik Gospodnji. nakon toga postavie njih sedmoricu (ljude ispitane u veri), molitvom i polaganjem ruku, za djakone da bi sluili zajednici. Medju njima je bio i Stefan. On je prvi, posle Gospoda, nedugo nakon postavljenja za djakon, postradao kamenovanjem od ubica Hristovih Jevreja. Prvi medju pobedonosnim muenicima Hristovim dobi venac, a njegovo ime upravo to i znai. Tada Jakov, brat Gospodnji (jer njega su zvali sinom Josifovim, obrunika Presvete Djeve koja je pre nego se srela sa Josifom, ve u utrobi nosila Bogomladenca kako nas ui sveto Jevandjelje), koji je jo pre dobio naziv Pravedni" zbog njegove velike dobrodetelji, on je prvi (kako kazuju), dobio episkopstvo u jerusalimskoj crkvi. Kliment u VI knjizi svojih Primera" potvrdjuje to kazivanje, i kae: Petar, Jakov i Jovan, i pored toga to su bili naroito potovani od Spasitelja, ipak posle njegovog vaznesenja nisu jedan drugome osporavali tu ast, te za episkopa u Jerusalimu izabrae Jakova Pravednog..." U VII knjizi on pie ovo: Jakovu Pravednom, Jovanu i Petru, Gospod posle vaskrsenja predade znanje koje oni predadoe ostalim apostolima, a ovi to isto Sedamdesetorici apostola, medju kojima je bio i Varnava... Bila su dvojica Jakova: jedan po imenu Pravedni, koga su bacili sa krova (zgrade) i zatim ga do smrti tukli tapovima za valjanje sukna, i drugi kome su odrubili glavu...". Jakova Pravednog pominje i apostol Pavle: A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg" (Gal. 1,19). U to vreme ispunilo se obeanje Spasitelja naeg koje je dato caru Osronije. Toma, po nadahnuu Boijem, poslao je u Edesu apostola Tadeja da propoveda Hristovo jevandjelje, kako je reeno u prethodnoj knjizi (na osnovu tamo nadjenih dokumenata). Tadej, doavi tamo, iscelio je Avgara reju Hristovom, a sve tamonje ljude pridobi zadivljujuim udima. Pridobivi ih svojim delima i rukovodei ih ka potovanju sile Gospodnje, on ih poe uiti istinama hrianstva. I do sada je sva Edesa osveena imenom Hristovim. Ona ubedljivo svedoi o milosti koju je prema njoj (Edesi) imao Spasitelj na. Re o tome preuzeta je iz drevnih kazivanja.

Predjimo sada na Sveto Pismo. Posle muenike smrti Stefana, Jevreji su podigli prvo veliko gonjenje na jerusalimsku crkvu, i svi uenici, osim onih dvanaest, razidjoe se po Judeji i Samariji. neki su, kako kazuje Sveto Pismo, otili do Finikije, Kipra i Antiohije. Ali tada jo nisu propovedali Re neznabocima, nego je kazivae samo Jevrejima. Tada je i Pavle gonio Crkvu. On je upadao u domove verujuih, hvatao ih i slao u zatvor. Filip, jedan od onih koji su postavljeni zajedno sa Stefanom medju djakone, dodje u Samariju. Ispunivi se silom Boijom, on je tamo propovedao o Hristu. Uz njega je bila velika blagodat Boija, te on svojim reima privue i Simona Vraara kao i mnoge sa njim. Simon je tada bio poznat zbog mogunosti da obmanjuje ljude, i mnogi su mislili da on u sebi ima veliku silu Boiju. Tada je on (Simon), poraen onim to je Filip inio zaista uz pomo Boiju, doao k njemu, rekavi da veruje u Hrista i da eli da bude krten. Zaista je udno ponaanje dananjih sledbenika njegove gnusne jeresi. Po primeru svog rodonaalnika, oni ulaze u Crkvu, poput kuge, i nanose teke rane ljudima koje uspeju da pridobiju uz sebe. Uostalom, mnoge od njih, kao to je to pretrpeo i Simon, sustigla je zasluena kazna Propoved spasenja irila se iz dana u dan. Promisao Boija dovede iz Etiopije neke od pridvornika tamonje carice. Po obiaju od predaka, tim narodom i sada upravljaju ene. Tog Etiopljanina, prvog medju neznabocima, Filip je upoznao sa tajnama Hristovim, te on postade prvi verujui (Etiopljanin) u svetu. Postoji predanje o tome da je on, vrativi se u svoju otabinu, revnosno irio re o Hristu, kazujui o veri u njega, tako da se na delu ispuni drevno prorotvo: Etiopija e pruiti ruku svoju Bogu" (Ps. 67, 32). U to vreme Pavle, sasud izabrani, objavljen je za apostola ne od ljudi nego po otkrivenju Samog Isusa Hrista i Boga Oca. On bee udostojen tog zvanja vidjenjem i glasu sa neba koji je potvrdio to otkrivenje. 2. glava O tome kako je reagovao Tiberije Kesar kada je od Pilata saznao za Isusa Hrista Vaskrsenje i vaznesenje Isusa Hrista postade poznato mnogima. Po obiaju koji postoji od najstarijih vremena, oblasne stareine su imale obavezu da o svemu izvetavaju one koji su imali vrhovnu vlast, tako da nita ne bi bilo skriveno od oiju imperatora. Zbog toga je Pilat obavestio imperatora Tiberija da se po Palestini iri glas o vaskrsenju Spasitelja naeg Isusa Hrista, i da su njemu (Pilatu) poznata i druga Hristova uda, te da u Hrista ve mnogi veruju kao u Boga. Tiberije je o svemu tome obavestio i Senat, ali Senat odbacuje taj izvetaj sa obrazloenjem da me$)u Rimljanima niko nije mogao biti potovan kao bog ako to nije odlueno glasanjem i dekretom Senata. Ali spasiteljnom uenju Hristovom nije bilo potrebno odobrenje ljudi i njihovo pokroviteljstvo. I mada je Senat odbacio izvetaj koji je kazivao o Spasitelju, Tiberije je ostao uz svoje ranije miljenje te protiv uenja Hristovog nije preduzimao nita protivno. Tertulijan, veliki poznavalac rimskih zakona, i uopte veoma uen i poznat ovek, u svojoj apologiji u odbranu hriana, napisanoj na latinskom i prevedenoj na grki, kazuje doslovno: Rei emo o proishodjenju takvih zakona: po drevnom dekretu, imperator ne moe ni jednog boga priznati pre nego to o tome odluku ne donese Senat. Marko Emilije tako je postupio u vezi sa nekakvim idolom Alvurinom. Sama okolnost da se kod vas (Rimljana) boije dostojanstvo daruje nekakvim ljudskim dekretom, to je nama od koristi jer ako se bog ne svidi oveku, on tada nee postati bog. To znai da je ovek taj koji ima vlast nad bogom. Tiberije, u ije vreme se ime hriansko rairi po svetu, dodje vest iz Palestine (a to je bila njegova otabina) o Hristovom uenju i on o tome izvesti Senat uz napomenu da mu je to uenje po volji. Senat to ipak odbacuje zbog toga to on o tome nije prvi obaveten. I pored toga, Tiberije je ostao pri svom miljenju i pretio je smru onima koji bi se usudili da napadaju na hriane..."'. nebeska promisao dade mu tu pomisao sa naroitim ciljem da bi se re Jevandjelja u poetku bez prepreka mogla iriti svuda po zemlji. 3. glava O tome kako se hriansko uenje za kratko vreme raulo svuda po svetu (Kaligula kesar, 37 42. godina)

Sila nebeska i spasiteljno uenje vere, poput sunca, ozarilo je svetlou itavu vaseljenu, kao to o tome kazuje i Pismo: Po svoj zemlji otide glas njegov, i do krajeva vaseljene rei njihove" (Rim. 10,19). I zaista, u svakom gradu i svakom selu (poput itnih polja) pojavie se crkve koje su bile prepune hriana. Ljudi ije su due bile okovane sujeverjem prema idolima (tom drevnom boleu nasledjenoj od predaka), sada oivee silom Hristovom, koju su propovedali uenici njegovi inei udesa, izbavljajui tako due tih ljudi od stranih gospodara. Ljudi su odlazili od neznaboakog mnogobotva, ispovedajui da postoji i jeste samo jedan Bog, Tvorac svega to postoji; i poeli su slediti zapovesti njegove, iveti istinskim blagoeem po nadahnuu Duhom Svetim. Milost Boija izlila se i na druge narode. U Kesariji Palestinskoj, prvi je primio veru Hristovu, zajedno sa svojim domom, Kornelije. U Antiohiji veru prihvatie mnogi Grci, kojima su propovedali hrianstvo uenici koji behu rasejani posle ubistva Stefana (pogl. Dela ap.7, 54 8, 4). Antiohijska crkva uskoro postade mnogobrojna. U to vreme tamo se nalazila veina proroka iz Jerusalima, a sa njima i Varnava, i Pavle i jo mnogo brae. Tamo je po prvi put, kao iz preobilnog istonika, proteklo ime hriansko. Jedan od proroka koji su tamo bili (po imenu Agav), predskazao je veliku glad, te zbog toga Pavle i Varnava odoe u Jerusalim, da tamo budu od pomoi brai (pogl. Dela ap. 11, 28-ZO). 4. glava O tome, kako je po smrti Tiberija, Kaligula Gaj postavio Agripu za cara Judeje, a Iroda zauvek prognao Tiberije je vladao dvadeset i dve godine. Posle njega vlast je dobio Gaj. On je odmah naredio da se za vladara Judeje postavi Agripu, koji je bio nad tetrarsima Filipom i Lisanijem, a nedugo zatim i nad tetrarhom Iroda. Tog Iroda (u ije je vreme stradao Spasitelj), on je kaznio zajedno sa Irodijadom zbog mnotva prestupa koja uinie. O tome kazuje i Josif. Za vreme Gaja postao je poznat i Filon, ovek veoma vet ne samo medju naima, nego i medju onima koji su dobili grko obrazovanje. Poticao je iz drevnog jevrejskog roda, i ni u emu nije zaostajao iza onih koji bili poznati po obrazovanju u Aleksandriji. Koliko je truda uloio u izuavanje nauka koje se tiu vere i otadbine, moe se videti u svakom njegovom delu. Kako je bio silan u filosofiji i u slobodnim umetnostima onome ta zahteva grko vaspitanje, o tome ne treba ni govoriti. Sa naroitim oduevljenjem je izuavao Platona i Pitagoru. Kazuju da je u tome prevaziao sve svoje savremenike. 5. glava O tome da je Filon poslat u Rim, pred Gaja, da bi posredovao za Judeje On u pet knjiga kazuje o tome ta se dogodilo sa Jevrejima u vreme Gaja, podrobno izlaui njegovo bezumlje, te da je on (Gaj) sebe proglasio za boga i da se u svome carstvu neprekidno ismevao nad ljudima. On kazuje i o stradanju Jevreja, i o svom putu u Rim, gde je poslat da bi zastupao interese svojih istonarodnika iz Aleksandrije. Takodje pie i o tome kako je, titei pred Gajem drevne zakone predaka, on kao odgovor dobio samo zlobno ismevanje. O tim dogadjajima pie i Josif u svojoj XVIII knjizi Drevnosti": U Aleksandriji se pojavi razdor medju tamonjim Jevrejima i Grcima. Od svake strane izabrana su po tri poslanika koji izadjoe pred Gaja. Od aleksandrijskih poslanika jedan bee i Apion. On je vredjao Jevreje i izmedju ostalog govorio je da oni ne ele da daju dunu poast kesaru: svi podanici Rima podiu Gaju oltare i hramove i obraaju se njemu kao i drugim bogovima, a samo Jevreji odbijaju da mu podignu statue i da se poklone njegovom imenu. Apion je izneo mnogo tekih optubi, nadajui se (ne bez osnove) da e se Gaj razbesneti. Filon, vodja judejskog poslanstva, ovek u svemu znamenit, brat alavarha Aleksandra, dobro upoznat sa filosofijom, hteo je istupiti i opovrgnuti te optube, ali mu Gaj zapreti i naredi da ode; on je bio u silnom gnevu i javno je rekao da e estoko postupiti sa poslanstvom. Filon je izaao, obasipan uvredama, i posavetovao je Judeje koji behu sa njim, da budu hrabri jer Gaj, gnevei se na njih, priziva na sebe kaznu Boiju...". Tako govori Josif. I sam Filon, u knjizi koju je naslovio Poslanstvo", podrobno opisuje sve ta se tada dogodilo. Propustiu vei deo njegovog kazivanja, i naveu samo toliko da bi itaoci mogli videti ta se ubrzo zatim dogodi sa Jevrejima, i tada i posle, i ta ih je stiglo zbog prestupa koji uradie protiv Hrista.

Filon u poetku govori da je u vreme Tiverija, izvesni Sejan, veoma vaan ovek medju onima koji su oko imperatora, nastojao na tome da u Rimu budu uniteni svi Jevreji. U Judeji je Pilat (u vreme koga bee uinjen prestup protiv Hrista) nastojao da uniti hram (koji je tada jo postojao), a kroz to je ustao na jevrejske zakone i izazvao negodovanje medju Jevrejima. 6. glava O tome ta je sustiglo Jevreje zbog onoga to uinie Hristu Posle smrti Tiberija, vlast je dobio Gaj. On je uinio mnoga zla, ali najvee patnje je naneo Jevrejima. O tome se moe saznati od Filona, koji ovako govori o tome: neto neoveno i strano bilo je u odnosu Gaja prema drugim ljudima, a naroito prema Jevrejima. On je silno mrzeo taj narod. Oskrnavio je domove molitve po svim gradovima, poev od Aleksandrije, time to je naredio da se u njih stave statue sa njegovim likom... Hram u svetom gradu, koji je bio neprikosnoven i koristio svoje pravo utoita, on je svojim ukazom pretvorio u lino svetilite, nazvavi ga hramom Zevsa novojavljenog Gaja". Taj pisac, u drugoj knjizi svog dela, pod zaglavljem O dobrodeteljima" govori o nebrojenim, tekim, neopisivim stradanjima koja su trpeli Jevreji u Aleksandriji u vreme Gaja. njega ponavlja i Josif, napominjui da je beae bilo i nad itavim narodom u vreme Pilata, kada je uinjen prestup protiv Spasitelja naeg. Posluajmo ta govori Flavije: U Judeju je Tiberije poslao Pilata za dravnog upravitelja. On je naredio da se nou donesu u Jerusalim pokrivene slike Cezara, koje Rimljani zovu znamenja. im je svanulo, to izazva medju Judejcima najvee uzbudjenje, jer ko je god doao blizu, na njihov pogled uzbudio se kao na veliku povredu zakona, koji su zabranjivali svako postavljanje likova u gradu. Postepeno je ogorenje gradskog stanovnitva zahvatilo u velikim masama i one u unutranjosti, pa svi odoe u Kesariju Pilatu i zamolie ga da ukloni znakove sa Jerusalima, i potuje njihove otake propise. Kada je Pilat odbio tu molbu bacie se na zemlju i ostadoe pet dana i noi leei a da se i ne pomakoe...". Ako uporedite to kazivanje sa Jevanfeljem, videete kako se ubrzo obrati protiv njih (Jevreja) vrisak kojim oni povikae pred Pilatom: nemamo cara osim esara" (Jn. 19,15). Zatim Flavije kazuje o nesrei koja ih je sustigla: Posle toga izazvao je (Pilat) i druge nemire time to je upotrebio hramovni novac zvani korban za pravljenje vodovoda koji je trebao biti dugaak 400 stadija. narod se zbog toga uzrujao, pa kada je Pilat doao u Jerusalim okruie njegovu sudaku stolicu, galamei. no on je bio ranije obavetavan o nameravanom nemiru, pa je u masu potajno uvukao vojnike obuene u gradjansko odelo, naredivi im da ne upotrebljavaju maeve protiv galamija, nego da ih napadnu bievima. Kada je bio dat znak sa sudake stolice, mnogi Judejci izgiboe pod udarcima vojnika, a neke izgazie njihovi sugradjani kad nagrnue u beg. Uplaeno alosnom sudbinom pobijenih, mnotvo je uutalo...". On kazuje o mnogim smutnjama i prevratima u samom Jerusalimu. Po njegovom kazivanju, od tog vremana i Jerusalim i sva Judeja nisu znali za mir: ustanci, ratovi, zloinjenja smenjivae jedni druge, i na kraju opsada vespazijana, koja je pogubila grad. Tako je kaznio Jevreje sud Boji zbog prestupa protiv Hrista. 7. glava O samoubistvu Pilata Potrebno je rei i o tome da je Pilat, koji je iveo u vreme Spasitelja, toliko zapao u zlo da je, prema predanju, izvrio samoubistvo u vreme imperatora Gaja. Sud Boiji, kako vidimo, nije zakasnio nad njim. To kazuju grki pisci, koji oznaavaju olimpijade, i dogadjaje koji su bili u svakoj od njih. 8. glava O gladi koja je bila u vreme Klaudija (Klaudije kesar, 4252. godina Posle Gaja, koji je bio na vlasti nepune etiri godine, za imperatora je izabran Klaudije. U njegovo vreme zemlja je stradala od gladi (o tome govore i pisci koji su daleko od hrianskog uenja). Ispunilo se ono to je zapisano u Delima apostolskim predskazanje proroka Agava o gladi koja e biti u itavoj zemlji.

Luka u Delima apostolskim kazuje o toj gladi u vreme imperatora Klaudija, govorei da su braa iz Antiohije poslala, preko Pavla i Varnave, ono ta su mogla, da bi se pomoglo onima u Judeji, i dodaje: 9. glava O tome kako je muen apostol Jakov A u ono vreme (govori se o vremenu Klaudija), podie car Irod ruke da mui neke od Crkve. I pogubi Jakova brata Jovanovog maem" (Dela ap. 12, 12). Kliment, u VII knjizi svojih Primera" navodi kazivanje o tom Jakovu koje je dostojno spomena. On kazuje da ovek, koji je doveo Jakova na sud, videi kako ovaj svedoi o svojoj veri, bee potresen i da je za sebe nazvao hrianinom. Tada obojicu izvedoe na pogubljenje, i na putu do gubilita, onaj ovek zatrai oprotaj od Jakova. Tada je Jakov ne premiljajui se mnogo, rekao: Mir tebi!", i poljubi ga. Obojica su istovremeno stradala. Tada, kako govori Sveto Pismo, Irod videi da je kanjavanje Jakova milo Jevrejima, uze i (apostola) Petra te ga zatvori u tamnicu. I Irod bi ga veoma brzo ubio da se ne dogodi udo Boije: andjeo Gospodnji dodje nou i oslobodi Petra iz okova, tako da je apostol nastavio svoju propoved (pogl. Dela ap. 12, 317). Takva bi Promisao Boija o apostolu Petru. 10. glava Kako je proao Irod Agripa zbog proganjanja apostola Zlomiljenje koje je car imao protiv apostola dovelo je dogadjaje koji se nisu mogli odloiti, te njega zapoe da kara sud Boji. nedugo posle nasrtaja na apostole Irod, po reima Dela apostolskih, otide u Kesariju; u vreme praznika, odenut u sjajnu carsku odedu, on se sa svog uzdignutog prestola obrati narodu. Sav okupljeni narod pozdravio je tu re, kao da je reena od nekog boga a ne od oveka; i odjednom, kako kazuje Pismo, andjeo Gospodnji porazi ga i on umre izjeden od crva (pogl. Dela ap. 12, 1932). Pored povesti o tom udu, koja je izloena u Svetom Pismu, o tome govori i Josif. On o tome pie u XIX knjizi Drevnosti": navri se trea godina njegove vladavine nad itavom Judejom, te on dodje u grad Kesariju, ranije zvan Stratonova tvrdjava (kula). Tamo je organizovao igre u ast kesara, znajui da je to praznik za njegovo zdravlje i blagostanje; tu se sabralo mnogo ljudi koji su po provincijama vrili razliite dunosti i ljudi visokog poloaja. Drugog dana praznika, izjutra, on dodje u teatar u platu koji kao da je bio nainjen od srebra, zadivljujueg tkanja. Kada na plat padoe zraci sunca, srebro je zasijalo, zaslepljujui oi posmatraa. Laskavci, svaki na svoj nain, obratie mu se pohvalnim reima, pozdravljajui ga kao boga, ujedno ga molei da bude milostiv prema njima jer su ga se do tada plaili kao oveka, a da ga sada potuju vie nego li smrtnika. Car ih zbog tih rei nije prekoreo, i nije odbacio njihovo laskanje. nedugo zatim, on podie pogled prema nebu i vide da andjeo stoji iznad njegove glave. Istoga trena je pomislio da mu taj andjeo donosi zlo, i poe tugovati. Tada nastupie bolovi u stomaku, i to veoma jaki. On pogleda na sve prisutne, pa Ree: nazvaste me bogom, a evo, treba da se rastanem sa ivotom. Sudbina je izobliila sva vaa laskanja. nazvaste me besmrtnikom, a eto, odlazim u smrt. Treba mi da primim ono to je po volji Boijoj. U ostalom, proiveh dugo vremena u srei!" To behu njegove rei onda kada ga spopadahu jaki bolovi. Brzo su ga preneli u carske odaje, a posvuda se prou glas o tome da je car na samrti. narod, ne iskljuujui tu ene i decu, sedeo je (po drevnom obiaju), na prostretim haljinama i molio se za cara. Svuda se uo pla i jecaj. Car, leei na postelji, pogledao je na ljude i nije mogao zadrati suze. nakon pet dana provedenim u bolovima stomaka, on je umro u 54 godini ivota, u sedmoj godini vladavine. etiri godine on bee na vlasti u vreme Gaja, a tri godine je upravljao tetrarhijama Filipa. etvrte godine dobi i tetrarhiju Iroda. Tri godine vladao je u vreme kesara Klaudija..."'. Divim se tome to se poklapa kazivanje Josifa i ono ta govori Pismo. Ako neki misle da postoji raznoglasje povodom imena cara, to i dela i zapisi kazuju da je re o istoj osobi. Moe biti da je neko od prepisivaa pogreio prilikom prepisa, a moe biti da je ta osoba imala dva imena, kako se to esto i deava. 11. glava O varalici Tevdi i njegovim drugarima Luka u Delima apostolskim navodi rei Gamalila koje je izgovorio kada su se Jevreji dogovarali ta da rade sa apostolima. U toj besedi Gamalil pominje i nekog Tevdu, koji se predstavljao kao veliki ovek, te

da je on podigao ustanak. Tevda je ubijen a oni koji su bili sa njim, razbeae se (pogl. Dela ap. 5, 3436). naveemo Josifovo kazivanje o njemu: Kada je Tad (Fad) bio prokurator Judeje, pojavio se neki vraar (varalica) po imenu Tevda. On je nagovarao masu naroda da uzmu svoju imovinu i da idu za njim na reku Jordan, rekavi im da je on prorok, te da e zauzdati reku i omoguiti im lak prelazak. On je mnoge obmanuo svojim reima. Ali prokurator mu nije dopusti da poanje plodove svog bezumlja. On je poslao odred konjanika koji ih iznenada napade; mnoge je pobio, a mnoge zarobio. Tevdu su uhvatili i odrubie mu glavu, a zatim je poslae u Jerusalim...". Zatim se kazuje o gladi koja je bila u vreme Klaudija: 12. glava O Jeleni, Osrojskoj carici U to vreme u Judeji bee velika glad, i carica Jelena kupi u Egiptu ito, i davala ga je onim u nevolji...". Moe se uveriti da je i to u saglasju sa Delima apostolskim, u kojima je reeno kako su se hriani u Antiohiji dogovorili da svako da ono liko koliko moe, i da se to poalje onima koji su iveli u Judeji preko Pavla i Varnave. Jo i danas se u Eliji (Jeliji)dj, predgradju Jerusalima, mogu videti spomenici koji su podignuti u ast Jelene. Govore da je ona bila Adiavanka (deo Asirije, kasnije nazvan Osrojena). 13. glava O Simonu Vraaru Vera u Spasitelja naeg i Gospoda Isusa Hrista ve se po svuda irila kada je neprijatelj ovekovog spasenja, pomislivi da zauzme carski grad (Rim), doveo tamo ve pomenutog Simona. Pomaui mu u njegovim vetinama i vrabinama, on dovede u zabludu mnoge stanovnike Rima. O tome kazuje i Justin, koji je iveo nedugo posle apostola, ovek veoma iskusan (upoznat) sa naukom Hristovom. Ja u u svoje vreme rei o njemu ta je potrebno. U prvoj apologiji, upuenoj Antoninu u zatitu hrianske vere, on ovako pie: Posle vaznesenja Gospodnjeg, demoni otaknue neke od ljudi da sebe projave kao bogove, i vi ne samo da ste ili za njima, nego ste im i poasti odavali. neki Simon, Samarjaniv iz drevnog Hitona, koji u vreme kesara Klaudija uz pomo demona koji bee u njemu, dodje u Rim, u va carski grad; tu je inio udesa svojom madjioniarskom vetinom, i bee priznat za boga i postavie statuu na obali reke Tibar, izmedju dva mosta. na njoj je bio latinski natpis: Simoni deo sancti" (Simonu, bogu svetome"). Gotovo svi Samarjani, i neki iz inoplemenika, ispovedali su ga kao prvog boga i klanjali su mu se. neku Jelenu, koja je u to vreme svuda sa njim putovala, a ranije je ivela u Tiru Finikijskom u nekoj poronoj kui, nazivaju njegovom prvom sledbenicom...". Tako kazuje Justin, a sa njime je saglasan i Irinej, koji u prvoj knjizi svog dela Protiv jeresi" opisuje zlouenje tog oveka. Panas je o tome izlino govoriti; oni koji ele da se podrobnije upoznaju sa jeresijarsima koji su bili posle Simona, tj. sa njihovim delima, ljihovim lanim uenjima, o svemu tome podrobno izlaganje mogu nai u Iopnejevom delu. Mi smo odatle saznali da je Simon bio prvi zaetnik jeresi. Poev od njega pa nadalje, svi sledbenici njegove jeresi se pretvaraju Da su tobo u hrianskom uenju i da su istog ivota, ali se lako uvidja da su oni u vlasti idolskog sujeverja jer se klanjaju delima i likovima (statuama) Simona i Jeleni, njegovoj saputnici, i tvore im slubu sa tamjanom i rtvama. to se tie njihovog uenja, to od samog pomena oveka spopada uas jer sve to je prepuno svireposti i bezumlja. 0 tome ne samo da se ne moe pisati, nego ljudi koji zdravo razmiljaju, o tome ne mogu ni govoriti jer sve je zaista prepuno najrazliitijih gnusnosti. njihova odvratna jeres prevazila je sve to je mogue predstaviti kao grozno i mrsko. Oni se ponajvie bave sa nesrenim enama koje su pogazile obraz i potenje i koje su ogrezle u svakovrsnom grehoinjenju. 14. glava O propovedi apostola Petra u Rimu Tog Simona, rodonaalnika i sazdatelja pomenutog zla, lukava sila neprijateljska prema dobru, koja mrzi spasenje ljudi, projavila je tada kao velikoga protivnika velikih i divnih apostola Spasitelja naeg. Boanstvena i prenebesna blagodat pomogla je svojim sluiteljima u brzom gaenju plamena zla, unitavajui svako uznoenje koje ustaje na bogopoznanje. Zbog toga ni Simonovo lukavstvo ne bee

dugog veka jer sve pobedi i prosvetli Svetlost istine Logos Boiji, Koji ne tako davno obasja svetlou itavu zemlju i Koji obitava u Svojim apostolima. Zloinjenje o kome kazujemo poraeno je Boanskom svetlou udesno prosijalom u Judeji, a koju je apostol Petar projavio i daleko odatle, onda kada je iao sa istoka na zapad. Simon je u Rimu imao veliku pomo od vlasti, i za kratko vreme silno je uznapredovao u svojim delima da su ga tamonji itelji potovali i podizali mu statue kao bogu. Ali to nije dugo trajalo. U vreme cara Klaudija, sveblagi i ovekoljubivi Promisao, dovede u Rim velikog borca hrabrog apostola Petra, koji je upravo zbog svoje hrabrosti i naimenovan kao prvi medju apostolima. On Je, odenut u blagodat Boiju, iteljima zapada doneo dragocenu duhovnu svetlost propoved o Carstvu nebeskom. 15. glava O Markovom jevandjelju I tako, re Boija nadje pristanite i u Rimu; istoga trena klonue arolije Simonove i propadoe zajedno sa njim. Svetlost vere ozarila je razum onih koji su sluali Petra; a onda neki postadoe eljni ne samo usmene rei pa poee nagovarati Marka, saputnika Petrovog, da napie Jevandjelje. I nisu odustali od te molbe sve dok ih ne poslua i tako je nastalo Jevandjelje po njegovom (Markovom) imenu. Apostol, videvi da je to sve po volji Duha Boijeg, obradova se revnosti Rimljana i dopustio je da se Jevandjelje ita po crkvama. Kliment o tome kazuje u VI knjizi svojih Primera". Sa njim je saglasan i Papije, episkop Jerapolja. Petar kazuje o Marku u svojoj prvoj Poslanici, za koju kazuju da je nastala u Rimu. On taj grad naziva i Vavilon, govorei: Pozdravlja vas Crkva u Vavilonu, izabrana kao i vi, i Marko sin moj" (I Petr. 5,19). 16. glava O tome da je Marko prvi propovedao (hrianstvo) Misircima (Egipanima) Kazuju da je Marko bio prvi koji je poslat u Egipat, da tamo propoveda Jevandjelje, njim napisano, i da je osnovao crkvu u Aleksandriji. njegova propoved privukla je veliki broj ljudi, koji su zatim iveli u istinskoj ljubavi, te je to potaklo Filona da pie o njihovim sabranjima, zajednikim trpezama i uopte o svemu to se ticalo njihovog ivota. 17. glava ta Filon kazuje o podvinicima u Misiru Postoji kazivanje da se Filon (u vreme Klaudija) sastao sa Petrom u Rimu, koji je propovedao tamonjim iteljima. To je veoma verovatno, tim pre to delo o kome mi kazujemo, biva napisano neto kasnije i javno govori o pravilima koji se i danas pridravamo. On opisuje ivot naih podvinika veoma tano; jasno je ne samo to da je znao, nego i to je potovao apostolske mueve, svoje savremenike. Ali, kako vidimo. veina njih potie iz judejstva te su zbog toga i sauvali vei deo drevnih judejskih obiaja. U svom delu koje je nazvao O kontemplativnom ivotu" ili O ivotu molitvenika", Filon govori da su se oni sabrali radi istine i da svojim reima nee dodavati nita nego e samo govoriti onako kako zaista i jeste. On kazuje da ih zovu terapeuti, a ene koje sa njima ive: terapevtise. Taj naziv je dat, ili zbog toga to su oni, poput lekara, leili i isceljivali od stradanja prouzrokovanih porocima due onih koji su dolazili k njima, ili zbog toga to oni potuju Boga i slue mu u savrenoj istoi. ne zna se ko im je dao to ime, ali tada ime hriansko jo nije bilo opte poznato. On (Filon), medju prvima kazuje o tome da su se oni odricali svog imetka. im su stupali na poprite mudroljublja, oni su imetak davali rodjacima, a zatim, otiavi od svake ivotne brige, izlazili su iz gradskih zidina i nastanjivali su se po umama i usamljenim mestima, izbegavajui da imaju dodir sa ljudima izvan njihove zajednice. ivei u to vreme takvim ivotom, iskreno su nastojali da budu daleko od svakog poroka. I Crkvom prihvaena Dela apostolska kazuju da su apostolski uenici prodavali svoje imanje i da su dobijeno delili medju svojima, gledajui na potrebe svakoga, tako da medju njima nije bilo onih koji su bedstvovali. Oni koji su imali dom ili zemlju, prodavali su to, sledujui reima Pisma: niko medju njima ne bee u oskudici, poto svi koji su imali njive ili kue prodavahu i donosae novac od prodatog. I polagahu ga pred noge apostolima; i davae se svakome prema potrebi koju je imao" (Dela ap. 4, 34-35). Rekavi to o terapeutima, Filon ovako nastavlja: Ti ljudi ive po mnogim mestima. Bilo bi dobro da Jelini i varvari budu u takvoj zajednici. najvie ih je u Egiptu, u tzv. nomovima, kojih naroito ima u okolini Aleksandrije. najbolji od terapeuta

sabiraju se odasvud, kao u neku otadbinu, u najbolje mesto za njih koje se nalazi iza Mareotidskog jezera. Tamo su blagi breuljci i zdrav je vazduh...". Zatim, opisavi kakva su njihova stanita, Filon govori o tamonjim crkvama: U svakom domu postoji sveteno mesto koje nazivaju svetilitem ili manastir. Tamo, izdvojivi se, oni vre tajne koje oznaavaju poboan ivot; tamo ne unose pie, ni hranu, niti bilo ta drugo to je potrebno za telesno, nego pisma zakona i proroka, himne i ostale knjige, zahvaljujui kojim se vera umnoava i usavrava...". Dalje on pie: Vreme od jutra (zore) pa do veeri, to je vreme za duhovne podvige. itaju Pismo, rasudjuju o mudrosti predaka i tumaenju onoga ta su govorili; po njihovom miljenju, rei oznaavaju skriveno i ono to je dostignuto umom. Kod njih postoje rukopisi drevnih mueva, osnivaa njihovog drutva (zajednice), koji su ostavili mnotvo alegorija o svom uenju. Tu oni nalaze obrasce koje su zatim sledili svojim ivotom...". Ovako je mogao govoriti ovek koji je sluao tumaenja Pisma. Verovatno, knjige drevnih mueva, za koje govori da postoje kod njih, jesu Jevandjelje i apostolski zapisi i tumaenja na drevne proroke, kakva postoje u Poslanici Jevrejima i mnogim drugim Poslanicama apostola Pavla. Zatim Filon pie o tome da su oni sastavljali pesme i himne, slavei Boga i da se koriste raznim melodijama i (ritmikim) merama, veoma sveanim. Filon saoptava u tom delu i mnoge podrobnosti o terapeutima, ali se meni uinilo neophodnim da izaberem ono ta ukazuje na njihov crkveni ivot. Ako se nekome uini da je sve reeno slino ivotu po Jevandjelju i da je primenljivo i za druge ljude, to neka uje i sledee Filonove rei: Terapeuti, elei da se duevno usavre, poloie sebi osnovu koja se sastoji u izdrljivosti, a na njoj kasnije nadogradjuju sve ostale dobrodetelji. niko od njih ne prilazi hrani i piu pre zalaska sunca jer po njihovom shvatanju svetlost dana treba upotrebiti za prosveivanje a vee odgovara telesnim potrebama... neki koji su naroito eljni saznanja, ne jedu po tri dana, pa se i onda hrane tek onoliko koliko je najmanje potrebno...". Mislim da se ove rei odnose k naim podvinicima. Ako je neko koreo u nesaglasju, sada jasno moe da zna da samo u hrianskoj veri imamo ivot po Jevandjelju. Filon zatim kazuje da zajedno sa mukarcima tamo ive i ene, od kojih su veina devstvenice koje celomudrenost uvaju bez prinude, te da nisu kao neke od jelinskih recinja koje to rade protiv volje), nego to ine iz iskrene revnosti u elji za mudrou. One izbegavaju svako telesno zadovoljstvo i ele da imaju ne smrtne, nego besmrtne potomke, koje radja samo bogoljubiva dua. neto nie on pie i ovo: Oni tumae Pismo kroz alegorije. itav zakon tim ljudima predstavlja neto nalik na ivo bie: ono to je izloeno kroz poredak rei to je telo; dua to je nevidljiva misao koja je skrivena pod reima; elja da se pronikne u nju to i jeste glavna elja te zajednice...". Treba li govoriti o njihovim sabranjima; o tome ime se zanimaju mukarci, a ime ene? Treba li govoriti o njihovim podvizima (poput naih): postu, naroito u dane Stradanja Spasitelja, svenonim bdenijima, paljivom itanju rei Boije? Pomenuti pisac veoma tano saoptava o tim obiajima. A oni se i danas uvaju kod nas: svenono bdenje pred velike praznike, himne koje jedan peva u blagozvunosti a ostali sluaju pa prihvate (pevanje) samo poslednjih rei (Himne), spavanje na zemlji prostrtom slamom, ne uzimanje vina i masne hrane... Osim toga, Filon pie i o jerarhiji, tj. o licima koja obavljaju obaveze djakona, takodje kazuje i o predstojateljstvu episkopa koji je iznad svih. Oni koji se podrobnije ele upoznati sa onim to kazuje Filon, neka uzmu u ruke njegovu knjigu, a da je on (Filon) sve to pisao imajui pred sobom prve propovednike jevandjeoske nauke i ustanove predate od samih apostola, to je oevidna istina za svakoga. 18. glava O tome koja su Filonovi spisi doli do nas Bogat u reima, irok u svojim rasudjivanjima, uzvien u sozercavanju Svetog Pisma, Filon je ostavio mnotvo razliitih tumaenja (dela). Pre svega, izloivi u delu pod naslovom Alegorije svetih zakona" dosledno ono o emu se kazuje u knjizi Postanja, on zatim, u odvojenim poglavljima daje odgovore na razna pitanja, i tom delu daje naslov nedoumice i odgovori na njih u knjigama Postanje i Izlazak". Takodje postoji jo njegovih dela posveenih raznim pitanjima: O zemljodelanju" (u dve knjige), O pijanstvu", ta eli i od ega se odvraa Zdrav razum?", O meanju jezika", O begstvu i pronalaenju", O sabranjima radi vaspitanja", Ko je naslednik Boanstvenog ili o jednakoj i nejednakoj deobi", O tri

dobrodetelji koje zajedno sa ostalima opisuje Mojsije", O promeni imena i razlogu za to" (u tom delu, po re ima samog Filona, re je o prvom i drugom zavetu). Takodje postoji c njegova knjiga O seobama i ivotu mudraca po istini, ili o nepisanim zakonima", a takodje i O divovima ili o neizmenljivosti Boanstva". O tome da su oni, po miljenju Mojsija, poslati od Boga". To je ono to je dolo do nas, a tie se knjige Postanja. 0 knjizi Izlazak postoje: nedoumice i njihova reenja" (u pet knjiga), O skiniji", O deset zapovesti", O zakonima koji se odnose k Dekalogu" (u etiri knjige), O rtvovanim ivotinjama i o rtvama", O nagradama, obeanim dobrima po zakonu i o kaznama i prokletstvu zlih". Osim toga, o njegovim delima se govori i u spisu O promisli". Takodje je sastavio O Judejima", Gradjanin (Politik)", Aleksandar, ili o tome da beslovesne ivotinje razmiljaju", O tome da je svaki grenik rob", O tome da je svaki dobrodeteljan ovek slobodan", a posle tih dela, napisao je O kontemplativnom ivotu ili o molitvenicima", delo koje smo mi koristili govorei o apostolskim muevima. Delo Objanjenje jevrejskih imena u Zakonu i koji proroka" takodje smatraju za njegov rad. Filon je doao u Rim za vladavine Gaja, i svoje zapaanje o zlonamernosti tog imperatora izloio je u parodiji O dobrodeteljima". Govore da su njegovi spisi itani pred Senatom, i da su za vladavine Klaudija njegove knjige nale mesto u dravnoj biblioteci. U to vreme kada je Pavle zavrio svoje putovanje od Jerusalima do Ilirika, Klaudije je izgnao Jevreje iz Rima. Akila i Priskila, odlazei zajedno sa drugim Jevrejima iz Rima, nastanie se u Aziji, i iveli su zajedno sa apostolom Pavlom, koji je utvrdjivao u veri novoazijske crkve. O tome nam govore i Dela apostolska (18. glava). 19. glava O tome kakvo je zlo snalo Judeje u Jerusalimu na dan Pashe Klaudije je jo upravljao dravom kada je u Jerusalimu, na Pashu, dolo do bune i velikih nemira, tako da je tada, na izlasku iz hrama poginulo trideset hiljada ljudi. Praznik se pretvorio u tugu itavog naroda i u pla svakoga doma. Tako o tome kazuje i Josif. Klaudije je za tetrarha Judeje postavio Agripu, sina Agripovog, a Feliksa odredjuje za porokuratora itave Samarije, Galileje i tzv. Pereje. On je upravljao trinaest godina i osam meseci, ostavivi nerona za naslednika. 20. glava O tome ta se deavalo i Jerusalimu u vreme neronove vladavine (neron, 5266. godina) U vreme Nerona, kada je Feliks bio prokurator Judeje, dolo je do razdora medju svetenicima. 0 tome kazuje Josif u XX knjizi Drevnosti": Prvosvetenici su ustali na svetenike i prve ljude u Jerusalimu. Svaki od njih sabrao je oko sebe drske ljude, elei prevrat. Kada su sretali jedni druge, obasipali su se kamenicama. nije bilo nikoga da tome stane na kraj; samovolja je vladala u gradu. Bestidnost i samovolja prvosvetenika otila je dotle da su oni slali sluge po njivama radi sabiranja desetka koji je pripadao svetenicima. Mogli su se videti svetenici koji su tih dana umirali od gladi...". Isti pisac kazuje da se tih dana u Jerusalimu pojavie nekakvi razbojnici u Jerusalimu koji su u sred dana, u centru grada ubijali ljude. U dane praznika oni bi se pomeali sa svetinom i, drei ispod odee kratke maeve, prilazili onima koji nisu bili uz njih. Kada su rtve padale, ubice su se hitro pomeale sa negodujuom masom naroda, a njihov spoljanji izgled inio ih je neprepoznatljivim. Prvo su ubili prvosvetenika Jonatana, a zatim su svakodnevno ubijali mnoge. Tada je vladao veliki strah i svi behu kao da su u ratu, neprekidno iekujui smrt. 21. glava O Misircu (Egipaninu) o kome se kazuje i u Delima apostolskim nakon toga, Josif kazuje sledee: Jo jedna gora beda za Judejce bee lani prorok iz Egipta. Bio je, naime, doao u zemlju neki varalica koji je stekao ugled proroka i oko sebe sakupio oko trideset hiljada prevarenih. Sa ovima dodje iz pustinje na takozvanu Maslinovu goru i odatle je mislio da silom prodre u Jerusalim. Dalje je nameravao da savlada rimsku posadu i da se nametne za vladara narodu, pri emu je hteo da upotrebi drugove svoga poduhvata kao telesnu gardu. no Feliks osujeti plan izaavi protiv varalice s tekim oruanicima, pri emu mu je sav narod pomagao uestvujui u protivnapadu. Jo pre

poetka sukoba pobee Egipanin s nekoliko pratilaca, dok je veina njegovih pristalica bila pobijena ili zarobljena. Preostali se rasprie, pa je svaki nastojao da se sakrije u svom zaviaju" Tako govori Josif u svom delu. Potrebno je tom kazivanju o Egipaninu dodati i ono ta govore Dela apostolska. Tribun, koji bi u vreme Feliksa u Jerusalimu, kada se na Pavla podie masa, govori: nisi li ti onaj Egipanin koji se pre ovih dana pobuni i izvede u pustinju etiri hiljade odmetnika" (Dela ap. 21, 38). Ali dosta o onome ta se deavalo u vreme Feliksa. 22. glava O tome kako je Pavle vezan poslat u Rim, kako se tamo opravdao i bio proglaen za nevinog Umesto Feliksa, neron je u Judeju poslao Festa. Sa njime (Pavlom) tada bee i Aristrah, koga on pominje u jednoj od svojih Poslanica kao vernog pratioca. I Luka, koji je napisao Dela apostolska, zakljuuje svoje kazivanje time da je Pavle u Rimu proveo dve godine, neprekidno propovedajui re Boiju (pogl. Dela ap. 28, 3031). Zatim, opravdavi se pred sudom, apostol je, kako kazuju, otiao na svoj podvig propovedanja, a onda, po drugi put dodje u Rim, kada je mueniki postradao. nalazei se u tamnici, on je napisao poslanicu Timoteju, gde govori o svojoj prvoj odbrani i o stradanju koje je trebalo uskoro uslediti. Posluajte ta on kae: Pri mojoj prvoj odbrani niko ne osta sa mnom, nego me svi ostavie. neka im se ne urauna. Ali Gospod bi sa mnom i osnai me, da se kroz mene rairi propoved i da uju svi neznaboci; i bih izbavljen iz usta lavovih" (II Tim. 4, 1617). Tim reima on jasno ukazuje da se prvi put izbavio od lava (nerona), da bi u potpunosti bila zavrena njegova propoved. I ako on kazuje da je tada izbavljen iz usta lava, on je u duhu video da je njegov kraj blizu, i dodaje: I izbavi me Gospod od svakog zla dela i spasi za Carstvo svoje nebesko" (stih 18), ukazujui na blisko muenitvo. Jo jasnije apostol to predskazuje kroz rei: Jer ja se ve prinosim na rtvu, i vreme moga odlaska nastade" (II Tim. 4, 6). On govori da kada je pisao poslanicu Timoteju sa njime bee samo Luka, a da pri prvoj odbrani sa njim nikoga ne bee. Verovatno je da je Luka okonao Dela apostolska onda kada se nalazio sa Pavlom. Pavlovo mueniko stradanje bee kasnije od vremena koje opisuje Luka. Verovatno je na poetku svoje vladavine neron bio raspoloen prema Pavlovim reima kazivanim u zatitu vere. Kada je uao u drske i bezakonite postupke, tada je podigao ruku i na apostole. 23. glava O tome kako je postradao Jakov, brat Gospodnji Kada je Pavle zatraio da mu se sudi u Rimu, i kada ga je Fest otpravio pred kesara, Judeji, izgubivi nadu na ostvarenje svojih zamisli protiv apostola, okrenue se na Jakova, brata Gospodnjeg, koga su apostoli postavili za episkopa u Jerusalimu. Oni (Jevreji), u svome bezumlju, dovedoe ga na svoje sabranje i traili su da se pred svima odrekne vere u Hrista. A Jakov, nasuprot oekivanju Jevreja, prouznese pred narodom smelu i slobodnu re, ispovedajui da Spasitelj i Vladika na jeste Isus, Sin Boji. Jevreji, nisu mogli da opovrgnu kazivanje tog oveka koga su svi, zbog njegovog savrenog ivota, mudrosti i pobonosti, smatrali za pravednika. Videi anarhiju koja je nastala tih dana (jer tada je umro Fest, i Judeja bee u besporetku), Jevreji muki ubie Jakova. O tome kako je skonao Jakov postoji svedoenje i u pomenutom Klimentovom spisu: njega su bacili sa vrha neke kue a onda tukli do smrti. O Jakovu takodje kazuje i Egezip, koji pripada prvom posleapostolskom pokolenju. U VI knjizi svojih Seanja", on kazuje sledee: Brat Gospodnji, Jakov, dobio je upravu nad Crkvom zajedno sa apostolima. Svi, od vremena Gospoda pa do sada, njega nazivaju Pravedni. Ime Jakov tada su mnogi imali, a ovaj je bio svet jo od majine utrobe. nije pio vina ni piva, nije jeo masnu hranu, brija se nije dotakao njegove glave, nije se ukraavao uljem i nije odlazio u banje. njemu je bilo doputeno da udje u Svetinju nad svetinjama. nosio je najobiniju, lanenu odeu. U hram je ulazio sam, i videli su ga kako klei nad kolenima i moli se za otputenje grehova naroda. Kolena mu behu prepuna rana i liila su na kolena kakva imaju kamile. Zbog takvog ivota bee prozvan Pravedni i Ovlije, a to znai zatitnik naroda", a tako su o njemu kazivali i proroci (pogl. Is. gl. 3 i 10). neki iz sekti koje su postojale u narodu, i o kojima sam ve govorio u svome delu, upitae Jakova ta su to dveri (vrata) Isusova", a on im ree da je Isus Spasitelj. neki od njih poverovae i ispovedie da je Isus

zaista Hristos. Te sekte o kojima govorim, nisu verovale ni u vaskrsenje Hristovo niti da e On ponovo doi i svakome dati po delima njegovim; a koji su poverovali, to su uinili zahvaljujui Jakovu. Kada su mnogi poverovali (u Hrista), Jevreji se uzmutie. Knjievnici i fariseji poee da govore da ako se tako nastavi, itav narod e poeti da veruje u Isusa. Tada svi zajedno krenue ka Jakovu, i rekoe: Molimo te, obuzdaj narod. On (narod) je u zabludi i veruje da je Isus zaista Hristos. Pogledaj ta je naroda dolo radi Pashe. Mi i sav narod, potujemo tr i svedoimo o tvojoj pravednosti. Ubedi narod da ne bude u zabludi o Isusu; i svi e te posluati. Popni se na vrh hrama da te svi vide i da uju tvoje rei". A zaista je istina da se na dan Pashe sakupi veliko mnotvo naroda, a takodje i daje tada i bilo puno neznaboaca. Ti knjievnici i fariseji odvedoe Jakova na vrh hrama, a onda povikae: Pravednie! Obavezni smo da ti verujemo. narod je u zabuni zbog raspetog Isusa. Objasni nam ta su to dveri Isusove?" Tada on ree jakim glasom: Zato mene pitate o Sinu oveijem? On sedi na nebu s desne strane Oca, i ponovo e doi u nebeskim oblacima!" Ovim reima se mnogi ubedie i proslavie svedoenje Jakovljevo, govorei: Osana Sinu Davidovom!" Tada se uzbunie knjievnici i fariseji, te jedan drugom poee da govore: Loe smo postupili dopustivi Jakovu da ovako kazuje o Isusu. Popnimo se gore i bacimo ga; time emo zaplaiti narod i nee mu vie verovati." Tako se dogovorivi, oni povikae: O! I pravednik je u zabludi!" Tada se ispuni ono to je rekao prorok Isaija (pogl. Is. 3, 910). Tada se oni popee na hram i bacie pravednika. Onda pozvae masu naroda da kamenuje Jakova, a on, pavi sa visine, samo je uspeo da klekne, pa ree: Gospode Boe! Oe, molim Te, oprosti im jer ne znaju ta rade". Dok su bacali kamenje na njega, jedan od sinova Rehava (o kom je kazivao prorok Jeremija pogl. Jer. gl. 35), povika: Stanite! ta to inite? Zar ne vidite da se pravednik moli za vas". Tada se priblii jedan od onih koji su valjali sukno, i jako udari drvenim tapom pravednika po glavi. Jakov od toga umre. Sahranili su ga na tom mestu pored hrama. On je istinski svedoio Jevrejima i Jelinima da Isus zaista jeste Hristos. nedugo zatim Vespazijan je umirio Jevreje..." To je Egezipovo kazivanje, koje je opirno i u saglasnosti sa onim to govori Kliment. Jakov je zaista bio veliki ovek, i njegova pravednost je svima bila dobro poznata; razumniji medju Jevrejima smatrali su za uasno delo i prestup ono ta uinie sa Jakovom, videi u tome jedan od razloga za opsadu Jerusalima, koja se dogodi nedugo nakon njegove muenike pogibije. Josif takodje svedoi o tome, govorei: ... sve to dogodi se Jevrejima kao kazna zbog Jakova Pravednog, brata Isusovog koga su zvali i Hristos; njega (Jakova), oveka zaista pravednog, ubie Jevreji...". U XX knjizi svojih Drevnosti", Josif kazuje sledee: Kesar, saznavi o smrti Festa, posla Albina za prokuratora Judeje. Anan (Mladji), o kome smo govorili, dobio je prvosvetenstvo. On bee ovek veoma smeo i hrabar. Pripadao je sadukejima, iji je sud bio najei medju Jevrejima. Taj Anan pomisli da je tada doao dobar tren jer Fest bee mrtav, a Albin je jo bio na putu, te sazva Sinedrion, ispria o Jakovu, bratu Isusovom, te njega i jo neke sa njim optui za naruavanje zakona. Tada je odredjeno da oni budu kamenovani. Medju onima koji su bili uzdraniji i koji s bolje poznavali Zakon, teko prihvatie te optube, te tajno poslae poruku imperatoru, traei da se Ananu zapreti i da se ukae na njegov prestup. neki tada izadjoe u susret Albinu, koji je krenuo iz Aleksandrije, i objasnie mu da Anan nema pravo da saziva Sinedrion bez doputenja prokuratora. Albin, ubedjen njihovim reima, posla pismo Ananu sa prekorom, pretei mu i tamnicom. Car Agripa liio ga je prvosvetenikog ina, koji je on nosio tri meseca, a umesto njega postavi Isusa, sina Damehovog (Damejevog)" 2. Toliko o Jakovu, kome pripada prva od sabornih Poslanica. Potrebno je takodje znati i to da mnogi od falsifikata njega ne pominju, kao ni Judinu Poslanicu, jednu od sedam koje su medju Sabornim. Mi znamo da ih zajedno sa ostalima, svenarodno itaju u mnogim crkvama. 24. glava O tome da je posle Marka za episkopa Aleksandrije postavljen Anijan Osme godine vladavine nerona, na katedru crkve u Aleksandriji stu. pio je Anijan, prvi posle jevandjeliste Marka. Anijan bejae ovek bogoljubiv i dostojan da mu se divimo u svakom pogledu. 25. glava O progonu koji je pokrenuo Neron, za ije su vladavine u Rimu mueniki postradali apostoli Petar i Pavle Kada je Neronova vlast ojaala, on se okrenu neastivim delima i ustade na veru u Boga Svedritelja. na zadatak nije da podrobno govorimo o svim tim gadostima tada uinjenim. Koga to interesuje, moe se podrobnije upoznati sa njegovim nedelima i grubou, sa smru velikog broja ljudi, medju kojima su bili i njegovi (Neronovi) rodjaci i prijatelji, kroz izvetaje kojih ima poprilino. On je ubio svoju majku, brau, enu, nazivajui ih svojim neprijateljima. Jedino to mu je nedostajalo jeste da bude prvi imperator

koji e progoniti hriane. Rimljanin Tertulijan ovako govori o tome: Uzmite zapise o vaoj prolosti. Tamo ete nai da je neron bio prvi ko je poeo progoniti nae uenje. To je zapoelo onda kada je pokorio Istok i kada je poeo sa svirepostima u Rimu. Ponosni smo na to to je taj ovek zapoeo takvo kanjavanje jer ko god zna za njega (nerona), znae da je samo on bio u stanju da napadne na ono to je toliko dragoceno..." 3. Taj prvi vladar bogoborac, gordo je podigao ruku na apostole. Kazuju da je Pavle tada postradao (odrubljivanjem glave) u samom Rimu, a da je Petar raspet. To kazivanje potvrdjuje se i natpisima koji su sauvani na grobovima koji se nalaze u Rimu. To potvrdjuje i klirik po imenu Gaj, koji je iveo u vreme rimskog episkopa Zefirina. U prepisci sa Proklom, vodjom katafrigijske sekte, on kazuje o mestima gde se nalaze svete moti pomenutih apostola: Mogu ti pokazati pobednika znamenja apostola. Ako podje u Vatikan ili po Ostijskom putu, tu e nai znamenja (trofeje) onih koji su tu (u Rimu) osnovali crkvu..." 2. Pa su oba apostola mueniki postradala u isto vreme, to potvrdjuje i Dionisije, episkop Korinta 3, u svom pismu Rimljanima, kae: Kroz vae kazivanje sjedinjujete mladice koje su zasadjene Petrom i Pavlom u Rimu i Korintu. Kao to njih dvojica zasadie (veru) kod nas u Korintu, isto su uinili i u Italiji. I kao to su zajedno uili, zajedno su i postradali...". Ovo je navedeno da bi se jo jae potvrdilo moje kazivanje. 26. glava O tome kako su Jevreje sustigle brojne nevolje, i o tome kako su se na kraju upustili u rat protiv Rimljana Josif prua mnotvo podrobnosti o nevoljama koje su zadesile Jevreje. Izmedju ostalog, on kazuje da je Flor pobio mnoge od vidjenijih ljudi u Jerusalimu, a zatim ih raspeo. On je bio prokurator Judeje kada je u dvanaestoj (u prevodu ep. Gavrila: dvadesetoj) godini neronove vladavine zapoeo rat. On kazuje da je posle ustanka Jevreja pometnja zahvatila itavu Siriju, da su ljudi, poput demona, unitavali gradove i sela, da su posvuda bila nesahranjena tela poginulih i da je u svakom kraju bilo neizrecivih stradanja. To je Josifovo svedoenje o onome u emu behu Jevreji. KNJIGA TREA 1. glava Po kojim predelima sveta su propovedali Hristovi apostoli (Neron, 67. godina) To behu dogaaji u Judeji. Sveti apostoli i uenici Spasitelja naeg razioe se po itavom svetu. Toma, kako kazuje predanje, po rebu otide u Partiju 1 , Andrej u Skitiju 2 , Jovan u Aziju 3 , u Edesu gde je iveo i gde je skonao. Petar, kako vidimo, blagovestio je Jevrejima rasejanim po Pontu, Galatiji, Vitiniji, Kapadokiji i Aziji. Pred kraj ivota otiao je u Rim, gde je bio raspet, glave okrenute na dole, traei da kazna bude izvrena na taj nain 4 . Treba li govoriti o Pavlu koji je Hristovu veru blagovestio od Jerusalima do Ilirika, i koji je postradao u Rimu, tokom Neronove vladavine. U potpunosti tako kazuje i Origen 5 , u treem tomu njegovog tumaenja knjige Postanja. 1. O tome kazuje i Kliment, u devetoj knjizi pomenutog dela. 2. Partija se graniila sa nekadanjom Persijom, a Skitija je u staro vreme oznaavala onaj prostor izmeu Crnog i Kaspijskog mora. 3. Misli se na Malu Aziju. 4. Govori se da je apostol po svojoj smernosti odredio sebi takvu smrt, drei da nije dostojan da strada na nain kojim je stradao Spasitelj. 5. Origen (oko 182-254. godita) - filosof i bogoslov, autor mnotva biblijsko-kritikih, egzegetskih, dogmatskih, apologetskih i pounih dela, a takoe i propovedi i pisama. Osnovnim dogmatskim radovima Origena smatraju se Pro-tiv Celsa" (u osam knjiga) i O naelima", gde je snano izraen apologetski karakter. U osnovna dela Origena iz biblistike i egzegeze potrebno je pome-nuti tumaenje na knjigu

Postanja, Pesmu nad Pesmama, na Jovanovo i Lukino jevanelje, poslanicu Rimljanima. Origenova dela se nalaze u PGr . XI - XVII . Jevsevije Pamfil mu posveuje VI knjigu svoje Istorije. Origenovo uenje ulo je u osnove mnogih bogoslovskih sistema, kako pravo-slavnih tako i jeretikih. Osobito Origenu stavljaju u krivicu estu apelaciju jeretika Arija prema njegovim delima i autoritetu. Arijevo usmeravanje prema Origenu bilo je, po napomeni uvaenog naunika, ne u tom smislu da je Arije usvojio misli tog uitelja, ve pre u tome to je Arije zloupotrebio mnoge Origenove izraze" (ep. Jovan, Istorija Vaseljenskih Sabora", Novoerkask, 1893, str. 4 /na ruskom/). Origenovo bogoslovlje osueno je kao jeres na Petom Vaseljenskom Saboru (553. godine), po inicijativi imperatora Justinijana, kada je analizirao njegovo uenje i zatim uputio poslanicu Mini, patrijarhu Konsta-ntinopolja. U toj poslanici izloeno je deset anatematizama. Zakljuna taka glasi: Anatema i Origenu, prozvanome Adamant, koji je izloio to neasno i prestupno uenje, kao i svakome ko prihvati te misli, ili ih titi ili na neki nain radi na tome da se one ponove..." (pom. delo, str. 279). Kako Oci na Petom Vaseljenskom Saboru nisu ustanovili osobena pravila, mi na anatemu Origena nailazimo u prvom pravilu estog Vaseljenskog Sabora, u kome se ponavlja odluka sa Petog Sabora: Teodora Mopsuestijskog, Nestorijevog uitelja, i Origena, i Didima, i Evagrija, koji su obnovili jelinske basne, i prelazak i ponovno raanje tela i due, uenje koje je protivno veri u vaskrsenje mrtvih... saborno smo predali prokletstvu i odbacili". Kako se moe videti, Origenovo ime se nalazi meu imenima ostalih jeretika. Origenovo tumaenje knjige Postanja: PGr . XII 2. glava Ko je bio prvi stareina crkve u Rimu Posle muenike smrti Petra i Pavla, za prvog episkopa Rima, po rebu, postavljen je Lin. O njemu kazuje Pavle, aljui mu pozdrave na kraju poslanice Timoteju iz Rima (pogl. 2. Tim. 4, 21) 1 . 1. Lin - episkop Rima (67-79. godina). 3. Glava O poslanicama apostola Petrova poslanica, koja se naziva i prva, priznaje se kao istinita i njome se koriste u svojim delima mnogi od drevnih svetitelja. Druga poslanica (Petrova), ne navodi se, kako smo uli, meu knjigama Novoga Zaveta, ali je mnogi smatraju kao korisnu i napominju da se uva sa drugim rukopisima. Dela", Jevanelje", Propoved" i Otkrivenje" (Apokalipsis), nazvani njegovim (Petrovim) imenom, potpuno, koliko znam, nisu uvrteni u dela katolike (Crkve), niti se njima koriste drevni niti savremeni crkveni pisci. Dalje, govorei o prejemstvenosti episkopa, uzgred u pomenuti ko je od tadanjih crkvenih pisaca koristio osporavane knjige, ta se kazuje u tim spisima o kanonskim knjigama, tj. onim koje su priznate. Iz dela nazvanih Petrovim imenom, ja priznajem ono to je prihvaeno i od drevnih svetitelja. etrnaest Pavlovih poslanica, poznate su i pripadaju, bez sumnje, upravo njemu. Takoe je potrebno znati i to da neki izuzimaju Poslanicu Jevrejima, pozivajui se na Rimsku crkvu, koja smatra da ona nije Pavlova. Pavlova Dela" ne smatram kao njegova. Sam apostol, zakljuujui pozdravima Poslanicu Rimljanima, pominje i Jermu, koji je, kako kazuju, autor knjige Pastir" 1 . Potrebno je znati i to da ga neki osporavaju, zbog ega ova knjiga i nije uvrtena meu opteprihvaene. Drugi je cene kao neophodnu, osobito za ljude koji se tek upoznaju sa istinama vere. Tu knjigu, kako znamo, itaju svenarodno u hramovima, i meni je poznato da i neki od drevnih pisaca rado koriste ovo delo. Mislim da je ovo dovoljno o spisima koji su priznati ili nepriznati od svih. 1 Arhiep. Filaret u delu Istorijsko uenje o ocima Crkve" pie: Origen priznaje da je Jerma onaj koga je pozdravio apostol Pavle u Poslanici Rimlja-nima (16,14). Jevsevije i Jeronim takvo miljenje smatraju za drevno predanje... Vreme upokojenja svetog Jerme jo uvek nije tano utvreno, ali je najve-rovatnije re o 100. godini" (pom. delo, 1. tom. str. 31 /na ruskom/). Takoe po-stoji i drugaije mpljenje o vremenu kada nastaje Pastir": Prema naj-starijim, pouzdanim podatcima, to delo je napsao brat episkopa Pija (oko 140-155. godina), poetkom etrdesetih godina drugog veka..." (Bolotov, Lekcije iz istorije drevne

Crkve" II tom, Petrograd, 1910, str. 350 /na ruskom/). Ruski prevod Pastira" - Spomenici hrianske pismenosti (knjievnosti)", Mos-kva, 1866. 1. To ime (Pastir) dobila je otuda to se u njoj, izmeu ostalog, kazuje, kako se javio aneo u vidu pastira, pa je kazivao Jermi neka pravila za ivot i neke pouke. 4. glava O prvim naslednicima apostola Pavle, propovedajui neznabocima, osnivao je crkve poev od Jerusalima i njegove okoline pa sve do Ilirika. To se moe videti kako iz njegovih rei, a takoe i iz onoga to kazuje Luka u Delima apostolskim. I Petar govori u kojim je oblastima on pouavao one iz obrezanja, predajui im novozavetnu re. Iz Poslanica koje u priznate (o kojima smo kazivali), jasno je da on pie Jevanelje za one koji su u rasejanju po Galatiji, Pontu, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji (pogl. 1. Petr. 1, 1). Koliko i ko je od tih ljudi postao revnitelj vere i postao pastir novoosnovanih crkvi, teko je rei. Mogue je samo nabrojati one o kojim kazuje Pavle. Uz njega je bilo mnotvo satrudnika i, kako on kazuje, saboraca od kojih je veina udostojena neprekidnog spomena poto Pavle, u vie navrata, svedoi o njima u svojim Poslanicama. I Luka u Delima apostolskim poimenice kazuje o najpoznatijim. Izmeu ostalih pominju da je Timoteju, po rebu, prvome odreeno da bude episkop crkve u Efesu, a Titu su poverene crkve u Korintu 1 . Luka, rodom iz Antiohije a lekar po obrazovanju, mahom je bio uz Pavla mada ima je u kontaktu i sa drugim apostolima. Od njih se on (Luka) uio da lei i due ljudi, o emu svedoe dve njegove bogonadahnute knjige: Jevanelje, koje je sastavio, po njegovom svedoenju, kao to nam predadoe oni koji su od poetka bili oevidci i sluge Logosa" (Lk. 1, 2). Njima, po reima samog Luke, on je sledio od samog poetka knjige i u Delima apostolskim, koja je sastavio kao oevidac. Govore da je Pavle mislio upravo na Lukino Jevanelje kada govori o nekakvom svom Jevanelju (pogl. Rim. 14, 24; 2. Tim. 2, 8). Od ostalih saputnika Pavla tu je i Kriskent 2 , koji je, prema sopstvenom svedoenju, upuen u Galiju, a Lin koji je pomenut u Drugoj poslanicu Timoteju kao onaj koji je zajedno sa Pavlom u Rimu, prvi je posle Petra dobio episkopstvo u Rimskoj crkvi (o tome smo ve govorili). Kliment, sabrat i sapodvinik Pavla, po njegovom svedoenju, bio je trei episkop Rima 3 . Luka je takoe saoptio u Delima da je lan Areopaga - Dionisije, koji je prvi poverovao Pavlovim reima o Hristu izgovorenim u Atini, bio i prvi episkop Atinske crkve 4. Jedan drugi Dionisije bio je stareina Korintskih crkvi 5 . Nastavljajui dalje govoriemo i o prejemstvu apostolskom, a sada preimo na sledee dogaaje. 1. Apostol Timotej - apostol iz Sedamdesetorice, saputnik i uenik apostola Pavla. 65. godine rukopoloen je od strane apostola Pavla za episkola u Efesu. 80. godine stradava muenikom smru nakon toga to je ustao protiv neznaboakih praznika u Efesu. Stradao je kamenovanjem. Apostol Tit - apostol iz Sedamdesetorice. Rodom je iz znamenite neznaboake porodice sa Krita. Krstio ga je apostol Pavle; rukopoloen za episkopa Krita. Njemu apostol Pavle upuuje jednu od svojih Poslanica (oko 65. godine). Umro je 94. godine. 2. Jedan od Sedamdesetorice. Apostol Pavle alje ga u Galatiju (pogl. 2. Tim. 4, 10). Po miljenju niza naunika, svedoanstva o njegovoj propovedi u Junoj Galiji (Vjenu) veoma su sumljiva (pogl. V. V. Bolotov, pom. delo, 2. tom, str. 284-285). Apostol Kriskent mueniki je postradao u vreme imperatora Trajana. Pogl. 2. Tim. 4, 10 - gde stoji da je Kriskent poslat u Galatiju, a Teodorit kae da je apostol pod Galatijom mislio na Galiju, jer i jedno i drugo ime tie se one oblasti koja se kasnije zvala Galo - Grecija. 3. Svetenomuenik Kliment, episkop Rima (91-100. godina) - apostol iz Sedamdesetorice. Roen je u neznaboakoj porodici; veri u Hrista privuen je propovedanjem apostola Petra. Zajedno sa njima stradao je u Filipima (oko 53. go-dine). Njega, kako to tvrde Jevsevije, Origen, Epifanije i Jeronim, apostol Pavle naziva jednim od svojih satrudnika ija su imena zapisana u Knjizi ivota (Fil. 4,3). Veina savremenih naunika smatra da je ipak re o nekom Klimentu iz Filipa, koji je bio na elu tamonje zajednice.

4. Pogl. Dela ap. 17, 34. O Dionisiju Areopagitu svedoanstva gotovo i da nisu sauvana. On je u hrianstvo obraen od strane apostola Pavla, i zna se da je bio prvi episkop Atine. Tamo je pretrpeo mueniku smrt. Sauvana su mnoga Dela sa njegovim imenom (npr. O nebeskoj jerarhiji"), ali po miljenju veine naunika ta dela nisu nastala od autora koji je iveo u I veku, te se zbog toga njihov autor u savremenoj literaturu naziva Pseudo-Dionisije, koji je najverovatnije pisao mnogo kasnije, verovatno u V veku. 5. Pod imenom Areopag treba razumeti vie sudsko nadletvo u Atini. Nije poznato o kome je re. O Dionisiju, episkopu Korinta ve smo govorili u Drugoj knjizi Crkvene Istorije. 5. glava Kako je proao Jerusalim posle Hrista Proe pola godine od punih trinaest godina Neronove vladavine, kada je sva drava zavisila od Galbe i Otona, kada se pojavi Vespazijan koji se proslavio u Judejskom ratu i koji u Judeji bee objavljen za cara poto je tako elela vojska 1 . On je hitro otiao u Rim, a rat je prepustio svom sinu Titu. Posle vaznesenja Spasitelja naeg, Jevreji se osmelie da ustanu na Njega i zapoee da smiljaju zla protiv apostola Hristovih: prvo su kamenovali Stefana, zatim obezglavie Jakova, sina Zevedeja, brata Jovanovog i, na kraju, kako smo ve rekli, ubie i Jakova koji je prvi po vaznesenju Gospodnjem izabran za episkopa u Jerusalimu. Jevreji su zaista na hiljade naina atakovali i na ivote ostalih apostola, te su zbog toga apostoli, izgnani sa Judejske zemlje, krenuli uz pomo Hristovu, na propoved meu sve narode, jer im je On rekao: Idite, nauite sve narode u ime moje" (pogl. Mt. 28, 19-20). Oni koji su pripadali crkvi u Jerusalimu, povinujui se otkrivenju koje im je dato pred progon, otili su iz Jerusalima i naselie se u Pereji, u gradu Pela 2 . Uopte, svi sveti napustie prestonicu Judeje i svu Judejsku zemlju. Sud Boji stigao je Jevreje jer veliko bee njihovo bezakonje pred Hristom i Njegovim apostolima, i zbrisan bee sa zemlje itav rod neastivaca. Kakvo veliko zlo snae tada taj narod! Koliko mladia u najboljim godinama, zajedno sa enama i decom, poginu od maa, gladi ili umre nekakvom drugom smru! Koliko gradova u Judeji bee pod opsadom! A itav rat, i ono to je tome prethodilo, bee nagoveteno prorokim reima (pogl. Dan. 9, 27). Koga to interesuje, moe proitati u Josifovoj Istoriji". Neophodno je pomenuti njegovo kazivanje o tome kako je na praznik Pashe u Jerusalimu bilo veliko mnotvo ljudi, i da je kao u tamnici stradavalo oko tri miliona ljudi, a trebalo je da bude tako po sudu Boijem jer u te dane (Pashe) Jevreji predadoe stradanju Isusa Hrista. Preutau ubijene i poginule, ali se smatram obaveznim da govorim o stradanju od gladi, da bi itaoci mog dela mogli saznati da Gospod ne trpi bezakonja injena nad Hristom, Sinom Bojim. 1. Posle smrti Nerona, vlast u Rimskoj imperiji zauzeo je namesnik Galba (9. jun 68 - 15. januar 69. godine). Imperator Galba ubijen je po naredbi Kvestora Otona, koji zatim sebe proglaava za imperatora (15. januar - 25. april 69. godine). Protiv Otona ubrzo istupie pergamski legioni pod komandom legata Vitelija, koji je zatim proglaen za imperatora. Oton tada izvrava samoubistvo. Vitelije biva ubijen 20. decembra 70. godine od strane Vespazijanovih vojnika, koga su oni (vojnici legija u Siriji i Judeji) 69. godine proglasili za imperatora. Vespazijan je rodonaelnik Flavijevaca, i upravljao je do 79. godine. 2. Epifanije u svojoj knjizi ( De ponderibus et mensuris ) svedoi da su stanovnici Jerusalima, koji su verovali u Hrista, razumeli od anela da he Jerusalim opsesti neprijateljska vojska, pa su se preselili u Pelu, gde su ostali dok Adrijan nije postao car, koji je zatim iznova ustrojio Jerusalim i dao mu je ime Jelije, pa onda pozva natrag iseljene. 6. Glava O Gladi koja je zadesila Judeje Uzmite V knjigu Josifove Istorije", i tamo ete proitati o tragediji iz tog vremena: Za imune je i ostajanje u gradu bilo isto tako pogubno kao i begstvo, jer pod izgovorom da hoe da pobegne mnogi je zbog imetka bio smaknut. A sa glau raslo je i besnilo ustanika i obe muke postajale su svaki dan sve groznije. Beh nigde javno nije bilo ita, zbog toga su provaljivali u kue i pretraivali ih. Kada bi zatim

neto nali, zlostavljali su ukuane to su slagali, a ako ne bi nali, stavljali su domae na muke to su tako dobro sakrili. Da li je ko imao zalihe namernica ili ne, ocenjivali su po telesnom stanju nesrenika. Jer ako je neko izgledao jo dobro uhranjen, pretpostavljalo se da ima skrivene namernice, a izmravele su putali jer su drali da je suvino ubijati one koji he ionako uskoro umreti od gladi. Mnogi koji su bili bogatiji davali su sve svoje imanje za jednu mericu penice, a siromaniji za mericu jema, pa su se zatim zatvarali u najskrivenije uglove kua i neki su u svojoj velikoj gladi jeli ito nesamleveno, a neki su ga pekli, ve prema tome kako im je nevolja i strah dozvoljavao. A vie se nije postavljao sto, nego se jo sirovo jelo vadilo iz vatre i poudno gutalo..." 1 Zatim Josif kazuje sledee: Sa spreavanjem izlaska, Judejcima je bila odseena svaka nada na spasenje, i glad koja je postajala sve tea pustoila je i kue i porodice u narodu. Krovovi su bili prepuni iznemoglih ena i dece, ulice pune mrtvih staraca. Deaci i mladii natekli, kao sablasti klatili su se po trgovima i ruili se onde gde bi ih uhvatila poslednja muka. Da sahranjuju svoje bliske nisu vie mogli iznemogli, a oni koji su jo bili pri snazi, nisu se usuivali zbog mnoine mrtvih i zbog neizvesnosti o sebi samima. Mnogi su pomrli na onima koje su hteli pokopati, a mnogi su se odvlaili na groblja pre nego to ih sustigne smrt. Nije bilo ni suza ni kuknjave u toj nesrei. Glad je umrtvila svaki ocehaj . Suvih oiju i iroko otvorenih usta buljili su oni koji su lagano umirali u one koji su se pre njih upokojili. Duboki muk vladao je u celom gradu kao stravina no smrti. No jo straniji od toga bili su razbojnici koji su upadali u kue kao maroderi, pljakali su mrtve, skidali im pokrove i odlazili sa smehom, ili su vrhove svojih maeva isprobavali na pokojnicima, a probadali su esto i one koji su se bili skljokali, ali su jo iveli da bi ispitali otrinu gvoa, dok su druge, koji su ih molili za ubod smilovanja, preputali gladi, puni obesne poruge. Svi koji su umirali, ukoeno su gledali na hram gde su ostavljali ustanike na ivotu. U poetku su se oni brinuli da se pokopavanja vre iz dravne blagajne, jer nisu mogli podnositi smrad, ali kasnije, kada je bilo isuvie mnogo leeva, mnogo jednostavnije je bilo da ih bacaju sa zidova u provalije. A Tit, kada je bio obilazio i video provalije pune mrtvaca i duboke lokve krvave vode koja je oticala iz leeva to su se raspadali, uzdiui podie svoje ruke i prizva Boga za svedoka da on nije kriv za to..." 2 . Zatim postoji ovakva napomena: Ne mogu da preutim ta mi moj ose aj govori: mislim da nisu Rimljani u najskorije vreme bili unitili zloinaki olo, onda bi grad zemlja progutala ili bi ga potop poplavio ili kao Sodomu munje spalile. Jer se u njemu nalazilo mnogo bezbonije pokolenje od onoga na koje su dole ove kazne. Zaista ludilo tih zlikovaca bacilo je u propast sav narod". 3 U VI knjizi istoga dela Josif pie: A bezbroj je bilo u gradu onih koji su od gladi umirali, i pri tom su se odigravali uasni prizori... Otvorenih usta, mueni glau, upadali su na vrata i, poto se nisu znali pomoi, u oajanju ulazili ulazili po dva ili tri puta u jednom satu u istu kuu. Nevolja im je gurala svata pod zube, stvari koje ni najneistije ivotinje ne bi mogle da uzmu za hranu, oni su sakupljali i nisu se ustruavali da jedu. Na kraju su spali na pojaseve i cipele, pa su ih vakali kao i kou koju su svlaili sa titova. Mnogima su ostatci korova sluili za hranu, a mesna vlakna koja su nekada sabirali, prodavana su najmanja mera - za etiri atike drahme... Neka ena izmeu stanovnika preko Jordana, po imenu Marija, od oca Eleazara, iz sela Bethezuba, to znai kua isopa 4 , koja se po rodu i bogatstvu isticala, bila je sa ostalom mnoinom dobegla u Jerusalim i preivljavala opsadu. Gotovo sav njezin imetak, koji je bila dopremila iz Pereje u grad, tirani su oteli, a ostatak dragocenosti i namirnice koje je umela da nabavi, opljakae njeni pratioci koji su svakodnevno upadali. Veliko ogorenje zbog toga ovlada enom, pa je esto grdnjom i proklinjanjem razbojnike izazivala protiv sebe. A kada je nije niko ubio niti iz srdbe niti iz samilosti, i premorila se u traenju hrane za druge, ne gledajui na to da se ve nita nije moglo nai, obuze je glad u svoj njenoj utrobi i celoj unutranjosti do sri, a jo vie nego glad raspali se gnev u njoj, pa joj ogorenje i nuda meusobno dadoe savet da se ogrei protiv prirode, i uzevi dete, a imala je sinia koji je jo sisao, ree: Jadno stvorenje, u ratu, gladi i buni za koga da te uvam? Kod Rimljana je ropstvo ako ostanemo ivi od njih, a pre ropstva ve je glad, a ustanici su jo straniji od ovoga dvoga. Hajde, budi meni hrana, ustanicima duh osvete, a ivima strana pria kojom he se iscrpsti velike patnje Judejaca. Dok je to govorila, ubije sina i zatim ga ispee i polovinu pojede, a ostatak uvije i sauva. Vrlo brzo stigoe ustanici, pa im osetie miris uasnog peenja zapretie joj da he je odmah ubiti ako ne pokae ta je pripremila za jelo. A ona govorei da je sauvala i za njih lepi komad, otkrije ostatke svoga deteta. Uas i zaprepaenje spopade razbojnike i pri tome pogledu stajali su kao ukovani... O tome uasu munjevitom brzinom rairi se glas po celom gradu, i svaki se grozio kada je stvar sebio predstavljao kao da ju je sam izvrio..."5. 1. Josif Flavije, Judejski rat" V , 10, 2. 2. Op. cit. V, 12, 3, 4.

3. Or. cit. V , 13, 6. 4. Isop je jedna vrsta rastinja, kao na bosiljak, kojim se vrpo obred ienja 5. Josif Flavije, Judejski rat", VI, 3, 3. 7. Glava O tome ta je Hristos predskazivao

Tako su platili Jevreji sa svoje beae uinjeno nad Pomazanikom Bojim. Potrebno je njima navesti nelaljive rei Spasitelja naeg, u kojima je sve to bilo predskazano: A teko trudnicama i doiljama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude beanje vae u zimu ni u subotu. Jer he tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka sveta do sa-da, niti he biti" (Mt. 24, 19-21). Navodei broj poginulih, Josif Flavije kazuje da je od gladi stradalo oko milion ljudi 1 , te kae: ... od ostalih zatvorenika, one koji su bili stariji od sedamnaest godina, poalje Tito u rudnike u Egipat, no veinu pokloni provincijama gde je trebalo da poginu na pozornicama ili od maa ili od divljih zveri. Ono to je bilo ispod sedamnaest godina, prodano je..." 2 . Samo je tih poslednjih bilo oko devetnaest hiljada. To je bilo druge godine vladavine imperatora Vespazijana, saglasno sa prorotvom Gospoda naeg Isusa Hrista. Sveti Jevanelisti piu da je On zaplakao kada je govorio o Jerusalimu: Jer he biti nevolja velika na zemlji, i gnev na narodu ovome. I pae od otrice maa i bie odvedeni u ropstvo po svim naro-dima; i Jerusalim he gaziti neznaboci dok se ne ispune vremena neznaboaca" (Lk. 21, 23-24), i jo: A kada vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da se pribliilo opustoenje njegovo" (Lk. 21, 20). Poredei te rei Spasitelja sa istorijom o kojoj kazuje Josif, kako da se ne zadivimo Boanstvenom, uistinu nadrazumnom prorotvu Spasitelja? Da li je potrebno jo govoriti o tome ta se desilo sa itavim narodom posle Spasiteljevog stradanja? Potrebno je rei i o tome kako se projavilo ovekoljublje Boije, odlagajui itavih etrdeset godina posle prestupa Jevreja, njihovu pogibelj. U te godine behu jo ivi mnogi apostoli i uenici, i sam Jakov, brat Gospodnji. Jerusalim je bio mesto gde su iveli. Gospod im je poslao zadivljujua znamenja onoga ta se ima uskoro dogoditi. 1. Broj je potpuno neverovatan, ak ako se prihvati u obzir i broj onih koji su doli u Jerusalim zbog Pashe. Tacit (Istorija" V , 13) smatra da je u vreme opsade u gradu bilo oko 600.000 ljudi. 2. Josif Flavije, Judejski rat", VI , 9, 2. 8. glava Kakva su bila ta predskazanja (znamenja) Uzmite VI knjigu Josifove Istorije", i tamo ete proitati: Tako su narod, vredan saaljenja, lagale varalice koje su se predstavljale kao da ih je Bog poslao, dok na jasne predznake koji su navetavali budue pu-stoenje nisu obraali panju, niti im verovali, niti su ih sluali, kao da su bili opijeni i nisu imali ni oi ni razum. Prave opomene Bo-ije kao, na primer, kada je nad gradom stajala zvezda koja je liila na ma, kao i kometa koja je stajala na nebu celu godinu, zatim, upravo pred ustanak i izbijanje prvih ratnih pokreta, kada je narod bio sakupljen za praznik beskvasnih hlebova, osmoga dana meseca ksantika1, oko devetoga asa noi, obasjala je veliki rtvenik i hram takva svetlost da je iz-gledalo kao da je dan, i to je trajalo skoro pola sata. Nevetima je to izgledalo kao dobar predznak, a znalci Svetog Pisma2 odmah su to pro-tumaili onako kako se to posle i potvrdilo. I za vreme istoga pra-znika, krava, koju je vodio prvosvetenik radi rtvovanja, usred hrama otelila je jagnje, a istona vrata unutarnjeg predvorja, koja su bila oblo-ena bakrom i vrlo teka, tako da su ih dvadesetorica ljudi s mukom zatvarala, i jo imala gvoem okovanu prevornicu i zasun, koji se stavljao duboko u prag to je bio nainjen od jednog kamenog bloka, na-jedared su se sama otvorila oko pola noi. Hramovni straari to hitno javie svom zapovedniku koji je odmah odjurio i jedva uspeo da ih za-tvori. I to je, opet, neznalicama izgledalo kao vrlo dobar znak, drali su da im Bog otvara vrata svih dobara, dok poznavaoci Pisma pro-tumaie iz toga da prestaje sigurnost hrama, i da he se vrata otvoriti na dar neprijateljima, jer je bilo jasno da se radi o znaku pustoenja. Posle praznika, ne mnogo dana kasnije, 21. dana meseca artemisija5 ukaza se neka boanska prikaza, jedva verovatna. Mislim da he izgledati kao basna ono to

u da ispriam, da nisu priali oni koji su gledali i da nisu posle toga dole nesree koje obino nastupaju posle tih znakova. Pre zalaska sunevog, naime, ukazae se u vazduhu nad celom okolinom bojna kola i naoruani bojni redovi kako jure kroz oblake i opkoljavaju gradove. A na praznik koji se zove Pedesetnica, kada su svetenici uli u unutarnje dvoritve, kako im je dunost zbog bogosluenja, najpre zaue, kako rekoe, buku i um, a zatim mnogoglasni glas: Hajdemo odavde!" No od toga je stranije ovo: neki Isus, Ananov sin, ne-obrazovani zemljoradnik, etiri godine pre rata, kada je grad jo bio u najveem miru i uivao najvee blagostanje, doavi na praznik za koji je obiaj da svi prave senice Bogu u blizini hrama, poe iznenada da vie: Glas od istoka, glas od zalaska, glas sa etiri strane vetra, glas na Jerusalim i hram, glas na mladoenje i neveste, glas na sav narod." Viui to trao je naokolo po svim ulicama grada dan i no. A neki moni graani, ozlojeeni zbog oglaavanja zla, uhvatie tog oveka i kaznie ga mnogim udarcima. A on, ne navodei nita za svoju odbranu niti protiv svojih muitelja, produi da vie iste rei kao i ranije. A stareine rasuujui, kao to je i bilo, da je tu neko boansko nadahnue oveka, odvedoe ga rimskom upravniku. Kada su ga tu strano ibali sve do kostiju, niti je molio niti plakao, nego je na svaki udarac odgovarao najalosnijim glasom: Teko Jerusalimu!"6 Taj pisac kazuje jo jedno zadivljujue kazivanje: u Svetom Pismu, po njegovim reima, postoji predskazanje da he u to vreme jedan od njihovih sunarodnika upravljati svetom. On smatra da se to ispunilo na Vespazijanu3, ali znamo da on nije upravljao svetom, nego samo onim oblastima gde su vladali Rimljani. Pravilnije je to prorotvo4 usmeriti ka Hristu, Kome je Otac rekao: Trai od Mene i dau Ti narode u nasledstvo Tvoje, i u posed Tvoj krajeve zemlje" (Ps. 2, 8) i: Po svoj zemlji izie glas njihov, i do krajeva vaseljene rei njihove" (Ps. 18, 5). 1. Artemis - mesec spartanskog i makedonskog kalendara. Priblino odgovara vremenu mart-april. 2. Josif Flavije, Judejski rat", VI , 5, 3. 3. A prorotvo je ukazivalo na carevanje Vespazijanovo, koji je u Judeji bio izvikan za imperatora" - Or. cit . VI , 5, 4. 4. Josif ne kazuje u kojoj knjizi se nalazi to prorotvo. Moe biti da se on poziva na rei proroka Danila (2, 44). To smatraju i Svetonije i Tacit. Jevsevije navodi to prorotvo u svojoj Istoriji (6. knjiga, 5. glava) 5. Ksantik - mesec makedonskog kalendara, priblino odgovara aprilu (u rimsko-julijanskom kalendaru) ili jevrejskom nisanu. 6. Neki filosofi, pod reju jerogramatis" podrazumevaju knjievnije, kojimaje spadalo u dunost da uvaju knjige Zakona i da ih itaju u hramu i zbornicama. Oni su imali mesto u Sinedrionu (Dela ap. 23, 9.) Dakle sa prvosvetenicima i stareinama, i narod ih je smatrao za veoma uene ljude. 9. glava O Josifu, i o tome ta je on napisao Nakon ovih kazivanja potrebno je da se upoznamo i sa Josifom, koji nam je toliko pomogao u ovom delu. Odakle je on i kakvog je roda? On o tome kazuje ovako: To i je, Josif, sin Matejin, Judejac iz Jerusalima po roenju, i svetenik 1 , koji sam se i sam borio u poetku protiv Rimljana..." 2 U to vreme on je postao poznat ne samo meu svojim sunarodnicima (Jevrejima), nego i meu Rimljanima. U Rimu mu bee postavljena statua, a njegova dela bila su u bibliotekama. On je u dvadeset knjiga izloio prolost Jevreja, a u sedam (knjiga) istoriju rata sa Rimljanima. Napisao je, prema sopstvenom svedoenju, to ne samo na grkom, nego i na maternjem jeziku. On je napisao i knjigu O drevnosti Jevrejskog naroda" gde, izmeu ostalog, odgovara Apionu gramatiku, koji je prethodno napisao knjigu protiv Jevreja, i drugim piscima koji su nastojali da oklevetaju judejske obiaje. U prvoj od tih knjiga on kazuje i o broju knjiga Starog Zaveta, i govori koje od njih su prihvaene od Jevreja jo od najstarijih vremena. 1. O svom poreklu Josif opirnije govori u autobiografiji ivot", no iz Istorije" vidi se da je bio iz vrlo poznate porodice, i da je sam uivao vrlo veliki ugled, kada je bio izabran na poetku ustanka za vojskovou i zapovednika Galileje.

2. Josif Flavije, Judejski rat", predgovor, 1. Josif ben Matatija (Flavij), rodio se prve godine vladavine Gaja Kaligule (kraj 37 - poetak 38. godine) u poznatoj jevrejskoj porodici. Josif je prvo bio svetenik pri Jerusalimskom hramu. 60. godine poslat je u Rim u okviru jedne delegacije k imperatoru Neronu radi oslobaanja zatoenih Jevreja. U Rimu je proveo nekoliko godina. Tokom ustanka u Judeji vodio je ustanike u Galileji. Biva zarobljen, a onda prelazi na stranu Rimljana, prihvativi ime imperatora Vespazijana - Flavije. U Rimu je napisao svoja dela: Judejski rat" (79. godina), Judejske drevnosti" (oko 90. godine), ivot" (81-96. godina), Protiv Apiona" (oko 100. godine). Njegova dela su cenjena u Rimu jo za ivota autora. Umro je posle 100. godine. Josif je upravljao Galilejom i predvodio je vojsku protiv Rimljana. Kad je priekao u pomo stanovnicima Motaite u Galileji, bio je ranjen i zarobljen. Kao sa zarobljenim postupali su Rimljani vrlo milostivo i najposle dadoe mu slobodu. Vespazijana je zadobio tim to mu je predskazao da e biti car. Dok je trajala opsada Jerusalima, drao Ga je Tit kod sebe. Dakle je oima Gledao ta se dogaalo onda. 10. glava ta Josif kazuje o boanstvenim knjigama Evo njegovih rei: Mi nemamo mnotvo knjiga koje su meu sobom u nesaglasju i da opovrgavaju jedna drugu. Postoje dvadeset i dve knjige, koje obuhvataju sve to je bilo i koje se s pravom smatraju boanstvenim. Od tih knjiga pet pripadaju Mojsiju. U njima je sadran zakon i predanja o pokolenjima ljudi koji su iveli do njegove smrti, a to je u vremenu od oko tri hiljade godina. Dogaaji od smrti Mojsija i do smrti Artakserksa, koji je carevao u Persiji, posle Kserksa 1 , opisali su u trinaest knjiga proroci koji su iveli posle Mojsija. Ostale knjige sadre himne Bogu i pouke ljudima o tome kako da ive. Sve to se dogodilo od Artakserksa pa do naeg vremena, opisano je ali te knjige ne zasluuju poverenje kao one o kojima smo govorili zbog toga to njihovi autori nisu bili prejemnici proroka. Kako se mi odnosimo k naim knjigama to se vidi na delu: prolo je nekoliko vekova, a niko se nije osmelio da njima bilo ta doda ili oduzme. Jevrejima je uroena vera u to uenje, i njega (uenja) potrebno je da se drimo, a ako je potrebno, i sa radou umirati za njega" 2 . Josif je temeljno radio i nad drugim, pomena dostojnim delima, kao na primer delu pod naslovom Razum - Samodrac". Neki njemu pripisuju i Knjige Makavejske, zbog toga to u njima postoji opis hrabre borbe koju su Jevreji vodili za veru. Na kraju XX knjige Drevnosti" on govori o svojoj elji da izloi u etiri knjige ono ta Jevreji, saglasno veri otaca, ue o Bogu, Njegovoj sutini i zakonima. On se bavio i drugim pitanjima, o emu govori u svojim spisima. Da bi se utvrdilo poverenje u njegova svedoenja, potrebno je dodati i rei s kraja knjige Drevnosti": prekorevajui Justa iz Tiveriade 3 , koji je takoe eleo da napie istoriju svoga vremena, da nije veran istini, trai od njega odgovore i kae: Ja se, eto, nisam plaio, kao ti za svoje delo. Dao sam svoje knjige imperatoru na uvid jer sebe znam kao uvara istine, koju sam i zapisao, i nisam greio, oekujui da he to potvrditi neko sa strane. Ja sam svoju istoriju dao (na uvid) i mnogim drugima, i onima koji su uestvovali u ratu, kao na primer caru Agripi i nekim njegovim roacima. I eto, imperator Tit je poeleo, da se ljudi upoznaju sa dogaajima samo putem mojih knjiga... Car Agripa je napisao ezdeset i dva pisma koja svedoe o istinitosti onoga to rekoh..." 4 . Od tih pisama Josif navodi samo dva, ali smatram da je o njemu dosta reeno. 1. Artakserks I (Dugoruki) - car Persije (465-424. godina pre Hrista). Stupio je na presto posle smrti oca, Kserksa I (485-465. godine pre Hrista), i starijeg brata Darija. 2. Josif Flavije, O drevnosti Judejskog naroda - Protiv Apiona", I , 8. 3. Just iz Tiveriade - istoriar. Jevrejin. Autor dela o Judejskom ratu. Flavije sa njim polemie u delu ivot". 4. Nije poznat izvor iz koga se citira. 11. Glava O tome da je Simeon upravljao crkvom u Jerusalimu posle Jakova Preimo na sledee dogaaje. Posle muenike smrti Jakova, i nedugo zatim, nakon zauzea Jerusalima, apostoli i uenici Gospodnji, koji ostae ivi, otili su po svuda (po predanju), zajedno sa

srodnicima Gospoda po telu (od kojih tada su mnogi jo bili ivi), i svi su zajedno drali savet o tome ko da bude dostojni naslednik Jakova. I svi jednoduno priznae da je Simon dostojan, a on je bio sin Kleope, kako se o tome kazuje u Jevanelju (pogl. Lk. 24, 18). Govore da je on bio Spasiteljev brat po stricu. Egezip pie da je Kleopa Josifov brat. 12. Glava O tome da je Vespazijan razmiljao ko su potomci Davidovi Kazuju da je Vespazijan posle zauzimanja Jerusalima naredio da se pronau svi Davidovi potomci, da meu Jevrejima ne bi ostao niko od carskog roda. Zbog toga ponovo bi progon nad Jevrejima. 13. Glava O tome daje Aneklit bio drugi episkop Rima Posle deset godina vladavine Vespazijana, njega je nasledio Tit, njegov sin 1 . Druge godine njegove vladavine, Lin (episkop Rima) prepusti katedru, nakon dvanaest godina, Analektu 2 . Tita, koji je vladao dve godine i dva meseca, nasledio je njegov brat Domicijan 3 . 1. Tit - rimski imperator (79-81. godina). 2. Analekt - episkop Rima (79-91. godina). 3. Domicijan - rimski imperator (81-96. godina). 14. Glava O tome da je Avilije bio drugi episkop crkve u Aleksandriji etvrte godine vladavine imperatora Domicijana, Anijan, prvi episkop crkve u Aleksandriji, kada se navri dvadeset i dve godine njegove slube, upokoji se. Njegov prejemnik i drugi episkop Aleksandrije postao je Avilije 1 . 1. Avilije - episkop Aleksandrije (84-88. godina). 15. Glava O tome da je Kliment bio trei episkop Rima Dvanaeste godine vladavine Domicijana, Anakleta, koji je dvanaest godina bio episkop crkve u Rimu, nasledio je Kliment, koga apostol (Pavle) u poslanici Filipljanima naziva svojim satrudnikom. 16. Glava O Klimentovoj poslanici Postoji jedno znaajno pismo koje je napisao Kliment, za koje su svi saglasni da je istinito. Ono je napisano od strane crkve u Rimu i upueno je crkvi u Korintu, jer se tada u Korintu nainio razdor. Mi znamo da je to pismo ve odavno u narodu i mnogim crkvama. itaju ga i danas 1 . A da je u Korintu bilo razdora, o tome svedoi i Egezip. 1. Re je o Prvoj poslanici Korinanima Klimenta Rimskog. Postoji vie spisa sa njegovim imenom, ali se pouzdano zna da je samo pomenuta Prva poslanica zaista njegova. Ruski prevod: Ranohrianski oci Crkve", Brisel, 1978. go-dina, str. 42-92. 17. Glava

O tome kako je Domicijan progonio hriane Domicijan je bio svirep prema ljudima. U Rimu je, bez suda, kaznio mnotvo vienih i poznatih ljudi. Na hiljade ljudi, bez krivice, poslao je u progonstvo i oduzeo im imovinu. Pred svoj kraj, sebe je pokazao kao Neronovog naslednika u mrnji prema Bogu. On je bio drugi koji je protiv nas podigao progon, mada njegov otac (Vespazijan) nije imao nita protiv nas. 18. Glava O apostolu Jovanu, i o njegovom Otkrivenju Tada je, kako govore, apostol i jevanelista Jovan, zbog svedoenja o Hristu, osuen da ivi na ostrvu Patmos 1 . Irinej pie o broju antihrista u Jovanovom Otkrivenju. U V knjizi Protiv jeresi" on kae o Jovanu: Ako bi danas trebalo rei o antihristu, to bi mogue bilo samo od onoga ko je tajnovidac. Njemu (Jovanu) dato je otkrivenje, sasvim nedavno, gotovo u naem veku, pred kraj vladavine Domicijana...". U pomenuto vreme naa vera je toliko prosijala da su i pisci koji su daleko od hrianske vere kazivajui o svemu govorili i o naim muenicima 2 . Sa tanou su oznaili i njegovo vreme: u petnaestoj godini Domicijana Flavija Domicila, roaka Flavija Klementa 3 , jednog od tadanjih rimskih konzula, zbog ispovedanja vere u Hrista, zajedno sa drugima bee zatoena na ostrvu Pont 4 . 1. Patmos je jedno od ostrva arhipelaga na Sredozemnom moru, blizu obala Male Azije, I dandanas je pusto mesto. U utoitu Rostiji i sad se pokazuje peina U kojoj je Jovan imao vienje i napisao Otkrivenje. 2. Po kazivanju koje je dolo do nas, o tome su pisali i neznaboci. Ali do sada se zna samo za Istoriju koju je napisao Kasije Dij (63, 13). Okrivljeni koji se tamo pominju, po svemu sudei su hriani. Jevsevije u svojoj Hronici spominje i nekog istoriara po imenu Bretonije. 3. Flavije Klement je brat (ne roeni) imperatora Domicijana i otac naslednika prestola. Domicijan ga je kaznio zbog nekih neosnovanih podozrenja (pogl. Gaj Svetonije Trankvil, 12 rimskih careva", str. 220). 4. Pont, danas Ponca, ostrvo blizu obale Napulja. 19. glava O tome da je Domicijan zapovedio da se pobiju svi oni koji su poticali iz roda Davidovog Postoji drevno kazivanje o tome da kada je Domicijan hteo da istrebi sve one iz roda Davidovog, da je neko od jeretika potkazao i potomke Jude (koji je bio brat Spasitelja po telu) govorei da su iz roda Davidovog. O tome Egezip ovako kazuje: 20. glava O roacima Spasitelja naeg Od roda Gospoda ostali su Judini unuci. Juda je bio brat Gospodnji po telu. Njih su potkazali, rekavi da su potomci Davida. Evokat 1 ih dovede Domicijanu, koji se poput Iroda plaio Hristovog dolaska. On ih upita da li su iz roda Davidovog, a oni rekoe da jesu. Tada ih upita o njihovom materijalnom stanju, a njih dvojica rekoe da imaju samo devet hiljada dinara ali ne u novcu nego u 39 pletera 2 zemlje, da tu zemlju obrauju i da od toga ive. Tada mu pokazae svoje ogrubele ake. Na pitanje o Hristu i Njegovom carstvu, ta je ono, gde i kada e se pojaviti, oni odgovorie da ono nije od ovoga sveta i nije na ovoj zemlji n e g o da je na nebu i sa anelima, i da e biti na kraju sveta, kada Hristos doe sa slavom, da sudi ivima i mrtvima i svakome da po delima njegovim. Domicijan, ne naavi krivice na njima, ismeja ih kao ludake pa ih pusti na slobodu. Gonjenje Crkve bi prekinuto dekretom... Nastadoe mirna vremena, koja su trajala do Trajana...". O Domicijanu govori i Tertulijan: On je pokuao da nam uini zlo, nasledivi ga od Neronove estine. Ali, kako mislim, on je imao dosta zdrave pameti pa se ubrzo zaustavi, vrativi iz progona one koje je izgnao..." 3 . Nakon petnaest godina vladavine Domicijana, vlast je preuzeo Nerva 4 . Istoriari tog

vremena kazuju da je po odluci rimskog Senata bila oduzeta poast Domicijanu, i da su vraeni oni koje je on nepravedno prognao. Tada je, kako saoptavaju drevni pisci, napustio Patmos i apostol Jovan, i da se zatim nastani u Efesu. 1. Evokat - vojnik. Evokati su kod rimljana bili ljudi iz vojnog reda koji su sluili u vojsci kolikoje trebalo ali su jo zadrali vojniko ime i vie su sluili za ast. 2. - mera za povrinu, oko jedne etvrtine hektara. 3. Tertulijan,, Apologija", V , 4. Re je o progonima 95-96. godine. 4. Nerva - rimski imperator (96-98. godina). 21. glava O tome da je Kedron bio trei episkop crkve u Aleksandriji Posle Nerve, koji je kratko vladao, vlast je dobio Trajan 1 . Prve godine njegove vladavine, Avlije, koji je trinaest godina bio na elu crkve u Aleksandriji, upokoji se i zameni ga Kedron 2 . Posle Anijana, prvog tamonjeg episkopa, on je bio trei. U Rimu je crkvom u to vreme upravljao Kliment, takoe trei episkop koji je to dostojanstvo imao posle Petra i Pavla. Prvi je bio Lin, a posle njega - Anaklet. 1. Trajan - rimski imperator (98-117. godina). 2. Kedron - episkop Aleksandrije (98-107. godina). 22. glava O tome daje Ignjatije bio drugi episkop crkve u Antiohiji U Antiohiji, posle prvoga episkopa Evodija, doe na njegovo mesto Ignjatije 1 . U Jerusalimu, umesto Jakova, na mesto episkopa je doao Simeon. 1. Evodije - episkop Antiohije (43-67. godina). Njega zamenjuje sveti Ignjatije (67-107. godina). 23. glava Kazivanje o apostolu Jovanu U to vreme, u Aziji je jo iveo apostol i jevanelista Jovan, onaj koga je izabrao i silno voleo Isus. Nakon povratka sa ostrva (Patmos), posle smrti Domicijana, on se starao o tamonjim crkvama. Da je on tada iveo, to je posvedoeno od strane dva verna svedoka - Irineja i Klimenta Aleksandrijskog. Irinej, u II knjizi Protiv jeresi" govori i ovo: Svi azijski svetenici, koji su bili sa Jovanom, uenikom Gospodnjim, svedoe da je on govorio o tome, i zna se da je sa njima bio u vreme Trajana". U III knjizi istog dela, on pie: U crkvi, koju je osnovao Pavle u Efesu, iveo je Jovan sve do vremena Trajana...". Kliment, koji takoe pamti to vreme, pominje u svom delu koje govori o tome koji bogata e biti spaen, neto to je veoma vano za sve koji ele uti ono to je korisno: Ja nisam sluao basne, nego sam sluao istinu o apostolu Jovanu. To kazivanje predato je nama a mi smo ga zapisali. Vrativi se, nakon smrti tiranina, sa Patmosa u Efes, on je, po obavezi koju je imao, postavljao episkope, ustrojavao crkve, uvodio u klir one koji su toga bili dostojni. Doavi u jedan grad (neki ga nazivaju njegovim imenom) 1 , on naini mir meu braom. Primetivi jednog mladia, apostol ree tamonjem episkopu: Poveravam ovog mladia tebi pred licem crkve i Hrista". Episkop prihvati mladia i obea apostolu da e se starati o njemu. Zatim je Jovan otiao u Efes..." 2

A stareina uzme mladia k sebi u kuu i hranio g a je i izdravao, uvao i najposle krsi ga. Ali od tog vremena nekako popusti u preanjem staranju i nije toliko pazio na ponaanje toga mladia, uzdajui se u onaj peat Boiji to mu je saopten kroz sveto krtenje. Mladi, spazivi, da se na njega slabije motri, uini poznanstvo sa loim drutvom: lentina, pokvarenih i spremnih na svako zlo. Ovi Ga najpre namame na svoje asti, a posle Ga i vodie sobom kad su nou polazili u krau i tako ga spremali za svog druga. Mladiu je ovaj posao iao dosta lako od ruke. Kao ovek snane naravi oteo se s pravog puta kao divlji konj, i otev vale i uzdu leteo je tako rei u svoju pogibao. Prestao je misliti na Boga i svoje spasenje, i doe mu u Glavu da ini pokore; pa predviajui da mu predstoji ginuti, volio je upustiti se u povea zloinstva pa na jednako postradati sa svojim drutvom. I tako sastavi hajduku etu i bude od nje priznat za vou. Moda ni jedan ovakav etovoa nije poinio tolika zla svojim napadanjem, ubijanjem i muenjem nevinih ljudi, kao on sa svojim drugarima. Sluajno pojavi se druga potreba i crkve Azijske pozovu Jovana iz Efesa. Apostol doe i uredi sve to je imao da uredi, pa se onda okrene k onom episkopu ovako: Vladiko, vrati nam zalog to ti predadosmo ja i Hristos u prisustvu crkve kojom upravlja ". Episkop se u prvi mah prepadne mislei da mu se prebacuje da je pokrao pare koje nisu ile kroz njegove ruke. Zauen naao se u zabuni. Jovan govori, treba mu ee -rovati; ali znajui da nema na sebi krivice, nije moga da veruje. Traim od tebe,- nastavi apostol, da mi kae gde je onaj mladi i daj nam raun za njegovu duu ". Tada onaj siroti starac duboku uzdahne i plaui odgovori: On je umro". Kako i od ega? On je mrtav za Boga,- ree starac. Postao je zao i postao vredovit; on je etovoa razbojnicima; izneverio je crkvu i otiao u brda". Tad apostol pocepa haljinu na sebi i od alosti udari se u Glavu i ree: A v aj meni! Izgubih valjanog uvara bratske mi due! Brzo, spremite mi konja i dajte mi jednoga koji e da me prati". Jovan ostavi crkvu i odjaha to je bre pogao da doe u planinu. Kada je stigao na mesto, izae pred njega razbojnika straa; ali o v aj niti se plai niti uzmie. Straa g a uhvati, a on nita ne pitajui, ree: To sam i traio, zato sam i doao. Vodite me k vaem voi". O v aj se u meuvremenu naoruao i ekao je. No tek to prie Jovan blie, voa Ga poznade i od srama poe da bei. Apostol krenu za njim, ne obazirui se na svoju starost, samo da g a stigne. U trku vikae: Stani sine, zato bei od mene, tvoga oca? to bei od starca koji je nenaoruan? Vrati se, dete moje, ne plai se. Jo ima nade za ivot. Uzimam na sebe da ja odgovaram Hristu za tebe, i ako je potrebno, umreu za tebe kao to Gospod umre za nas. Stani, imaj v epe , Hristos meje poslao po tebe!" Kada to zau begunac, stade i obori oi u zemlju, a zatim pobaca oruje i silno zaplaka. Starac mu se priblii, a o v aj mu pade oko vrata i sa najveim aljenjem poe da moli za oprotaj, i tako se po drugi put krstio u suzama, samo to je krio svoju desnu ruku. Apostol mu je jamio da mu je izmolio oprotaj kod Spasa, molio Ga je, kleknuo na kolena pred njega i ljubei mu desnicu kao ve oienu pokajanjem, privede ga opet u crkvu. A u crkvi molio se za njega to ee, spremao Ga na podvig postei s njim zajedno i negovao mu duu razliitim duekorisnim poukama. Po kazivanju drugih, Jovan Ga je odpustio onda kada je sasvim vraen k crkvi, pokazavi na sebi ugled istinitog pokajanja, veliki dokaz i znake oevidnog vaskrsenja! 1. Pisac Aleksandrijske Hronike misli da pod tim mestom treba razumeti Smirnu. Kau da je Kliment navla preutao ime tog mesta, ne elei da baci senku na spomen svetog Polikarpa, episkopa Smirne, o ijem se vladanju za mladosti ovde govori. 2. Kliment Aleksandrijski, Koji e se bogata spasti?" , 42 (ruski prevod: N. Korsunski, Jaroslavlj, 1888.) 24. glava O poretku Jevanelja Ovo Klimentovo kazivanje naveo sam da bi se svi mogli upoznati sa njim. Recimo i o spisima tog apostola. Kao prvo, neosporno je njegovo Jevanelje koje priznaje itava Crkva. A to mu je od starine dato mesto posle prva tri, to e biti jasnije iz sledeeg: divni i uistinu Bogu ugodni ljudi, a kazujem o apostolima Hristovim, iveli su u savrenoj istoti, ukraavajui svoju duu svim vrlinama, ali su propovedali obinim jezikom i nisu bili iskusni da kazuju tajne vere bez nadahnua Duhom Svetim. Takoe se zna da je i Pavle, koji se odlikovao bogatstvom rei i obiljem misli, da je on napisao samo nekoliko kratkih Poslanica mada je mogao govoriti o neizrecivom jer, sozercavajui tree nebo i uznet u nebesa, bio je udostojen i toga da slua neizrecive tajne. O svemu tome znaju i apostoli, prvo njih dvanaest a zatim i Sedamdesetorica, kao i mnotvo drugih uenika. Kazivanje o ivotu Spasitelja ipak nam ostavie samo Matej i Jovan, a i oni su (po predanju) po neophodnosti zapisali sve. Matej je prvo propovedao meu Jevrejima. Sabravi i druge narode, dao im je svoje Jevanelje napisano na rodnom jeziku. Odlazei od njih on im ostavi svoje delo. I Marko i Luka dadoe vernima Jevanelje, dok je Jovan

svo vreme usmeno propovedao i tek pred kraj poe da pie, a evo kojim povodom. Kada su prva tri Jevanelja rairena po svetu, ona jednom prilikom dooe i do njega (Jovana). On je tada, kako kazuju, primetio da u njima nedostaje povest o prvim delima Hristovim, uinjenim na samom poetku Njegove propovedi. I to je tano. Trojica jevanelista su znali, kako vidimo, samo ono to je inio Spasitelj u toku vremena posle zatvaranja Jovana (Krstitelja) u tamnicu. O tome su oni pisali i odatle su zapoeli svoje kazivanje. Matej, zaista, posle kazivanja o etrdesetodnevnom postu i iskuavanju koje je tada trpeo Isus, ukazuje na vreme o kome pie: A kada u Isus da je Jovan predat, otide u Galileju" (Mt. 4, 12). Tako isto i Marko: A poto predadoe Jovana, doe Isus u Galileju propovedajui jevanelje o Carstvu Boijem" (Mk. 1, 14). I Luka govori priblino isto, jer pre nego to kazuje o delima Spasitelja, on kazuje da je Irod zatvorio Jovana u tamnicu (pogl. Lk. 3, 20). Jovana su, kako kazuju, poeli ispitivati o vremenu o kome drugi (jevanelisti) ute, i o delima uinjenim Spasiteljem pre zatoenja Krstitelja. On i sam govori o tome: Tako uini poetak uda" (Jn. 2, 11) i rekavi o delima Isusa, spominje o tome da je Jovan krstio u Enonu, blizu Salima. To je jasno iz njegovih rei: Jer jo ne bijee Jovan baen u tamnicu" (Jn. 3, 24). Jovan u svome jevanelju kazuje o tome ta je Isus uinio do tada, a preostala trojica jevanelista o onome ta je bilo posle Krstiteljevog zatoenja. Eto zbog ega imamo to raznoglasje. Jovanovo jevanelje obuhvata prvobitnu delatnost Hrista, a preostala tri daju istoriju Njegovih poslednjih godina. Jovan, kako vidimo, preutao je rodoslov Spasitelja po telu zbog toga to su to izloili Matej i Luka, i zapoinje od uenja o Hristovom Boanstvu, koje je njemu, kao toga dostojnom, rekao Duh Boji. O Jovanovom jevanelju reeno je dovoljno. Razlog zbog koga je Marko napisao Jevanelje ve smo pomenuli. Luka je to uinio jer su mnogi uurbano i nepromiljeno poeli da govore o dogaajima, njemu dobro poznatim, te je on (Luka) smatrao za korisno da prekine te smutnje i da u svom Jevanelju izloi istinito kazivanje o svemu, prikupljajui podatke iz beseda sa Pavlom i ostalim apostolima. Eto ta je trebalo rei o Jevaneljima. Nastojaemo da sve jo tanije izloimo, koristei se i kazivanjima drevnih pisaca. Od Jovanovih spisa, kao neosporna se priznaje Prva poslanica, dok se druge dve osporavaju. Miljenja po pitanju Otkrivenja su podeljena i do danas. O tome emo govoriti neto kasnije, navodei svedoanstva koja imamo od ranije. 25. glava O tome koje su knjige priznate kao bogonadahnute a koje nisu Kada se ve povela re o svemu ovome, nee biti na odmet da nabrojimo nama poznate knjige Novog Zaveta. Na prvo mesto stavljamo etiri sveta Jevanelja, a za njima Dela apostolska. Zatim Pavlove Poslanice, a za njima Prvu poslanicu Jovanovu i Prvu poslanicu Petrovu, a zatim, kako je prikladno, Otkrivenje Jovanovo, o kome emo tek govoriti. To cy knjige koje se ne osporavaju. Meu one koje se osporavaju, ali koje su prihvaene od veine, pomenuemo: Poslanice od kojih je jedna Jakovljeva, Judina i (druga) Petrova. Tu je takoe i trea Jovanova. Mogue da ona pripada jevanelisti Jovanu ili nekome ko ima isto ime kao i on 1 . Lanim pripadaju: Dela Pavlova", knjiga pod imenom Pastir", Petrovo Otkrivenje", Varnavina Poslanica", takozvane Nauke Apostol", a takoe i Jovanovo Otkrivenje, koje neki prihvataju a neki savetuju da bude prihvaeno. Neki meu te knjige svrstavaju i Jevrejsko Jevanelje" 2 . Njega najvie od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista. Sve su to odbaeni spisi, a mi smo smatrali za korisno da ih pomenemo radi toga da bi ljudi znali koje su knjige istinite a koje nisu. Potrebno je znati i za knjige koje jeretici smatraju za jevanelja apostola: Petrovo, Tomino i nekih drugih (apostola), takoe i Dela" koja pripisuju apostolu Andreju, Jovanu i ostalim apostolima. Te knjige nikada nije udostojio spomena ni jedan od crkvenih pisaca. Da se njihove rei i slog veoma razlikuju od apostolskog duha, misli i uenja, to je veoma oevidno i to pokazuje da je re o izmiljotini jeretika. Upravo zbog toga potrebno je odbacivati ta dela kao neastiva 3 . 1. Pogledati 85. apostolsko pravilo 2. Jevrejsko Jevanelje bilo je napisano na jevrejskom a docnije ga je preveo na grki i latinski Jeronim. Ono se naziva i Jevanelje Dvanaest apostola, i zacelo je veoma staro. U mnogome se slae sa Matejevim jevaneljem, ali ima neskladnih dodataka a takoe je i dosta toga izostavljeno. U prolosti njega su najvie prihvatali evioniti.

3. Jevsevije navodi spisak najpoznatijih apokrifa: Jevrejsko jevanelje po miljenju nekih istoriara, pripada broju drevnih apokrifa (pogl. Jurij Niko-lajev, Fragmenti iz istorije gnosticizma", Petrograd, 1913, str. 437 /na ruskom/). Ono je upotrebljavano u judeo-hrianskim krugovima. U II veku Je-vrejsko jevanelje, prevedeno na grki, postaje poznato i jelinskom svetu. Osnovni istonik svedoenja o tom tekstu imamo u spisima bla. Jeronima. Petrovo jevanelje pominje se u Origenovim tumaenjima Matejevog jevanelja (10, 17). 495. godine osueno je od strane Gelasija, episkopa Rima. Tekst Petrovog jevanelja, sa izuzetkom segmenata koje navodi Jevsevije, nije bio poznat sve do XIX veka. 1887. godine u Egiptu, u grobnici jednog hrianskog monaha iz VIII - IX veka, otkriven je rukopis sa fragmentom Petrovog Otkrivenja i deo teksta koji je prepoznat kao Petrovo jevanelje. Prvo izdanje: Memoires publics par les membres de la mission archeologique francaise au Caire", Paris, 1892, vol. 9. Ha ruskom: pogledati pomenuto delo Jurija Nikolajeva, str. 441-444. Tomino jevanelje spada meu najstarije apokrife. Ono je meu gnostikim krugovima poznato ve u II veku. Sadri kazivanja o Hristovom detinjstvu. Prepuno je do-ketistikih stavova. Citat iz Tominog jevanelja doao je do nas kroz Filosofumene" Ipolita Rimskog. Konstantinopoljski patrijarh Nikifor (806-815. godina), autor Stihometrije", zna za 1300 stihova iz Tominog jeva-nelja. Po pretpostavci nekih istraivaa, u neto izmenjenom obliku, tekst Tominog jevanelja doao je do nas kroz kasniji apokrif - Arapsko jevanelje detinjstva ( Tichendrof , Evangeliaapocrypha ", Lipsiae , 1853). Jevanelje Matije"- gnostiki apokrifni tekst koji je, prema svedoenju Klimenta Aleksandrijskog (Stromate", II , 9) bio veoma popularan meu aleksandrijskim sledbenicima Vasilidove jeresi. Taj apokrif je bio poznat i Origenu. Do danas nije sauvan. Broju drevnih apokrifa takoe treba pribrojati Jevanelja" koja nose imena apostola: Filipa, Jakova (Jevanelje raanja"), Nikodima, Jude, Varnave, a takoe i Evino jevanelje", Egipatsko jevanelje" i mnotvo fragmenata bezimenih apokrifa na jevaneoske teme. Potrebno je napomenuti otkrie iz XIX veka (meu koptskim rukopisima) - Pistis Sophia ", koji sadri ideje karakteristine za uenje gnostika Valentina, te zbog toga nosi naziv Valentinovo jevanelje" (pogl. A. F. Losev, Istorija antike etike", Moskva, 1992, 1. tom, str. 296-297 /na ruskom/). Pavlova dela" pripadaju broju najstarijih kazivanja o apostolima. Neki is-traivai pretpostavljaju da je ovaj spis raniji od drugih apokrifa o apostolima, te da je nadopuna kanonskom tekstu Dela apostolskih (tekst Pavlovih dela" govori o ivotu apostola do stradanja u Rimu). Taj apokrif nije sauvan, ali se Origen esto koristi njime. Mogue da je ovaj apokrif izvrio uticaj na stvaranje kasnije povesti i stradanju apostola Pavla ( Passio Pauli "), koji se nalazi u mnogim latinskim kodeksima. ,Andrejeva dela"- gnostiki apokrif iz II veka. Nije sauvan. O njegovom sastavu mogue je suditi po kasnijim apokrifima koji nose ime apostola Andreja, u raznim grkim i latinskom kodeksima (ne ranijim od VIII veka). Ovaj apokrif se gotovo uvek pominje sa Jovanovim delima". Jovanova dela" ( II vek) - apokrif koji ulazi u sastav opirnog zbornika kazivanja o apostolima. Za autora tog zbornika najee pominju gnostika Levkija. Jovanova dela" bila su veoma popularna u mistikim krugovima ranog hrianstva i imala su jak uticaj do IX veka. Taj spis bio je poznat i svetom Fotiju Carigradskom. Na Jovanova dela" ukazuju uesnici ikonoborakog sabora u Konstantinopolju (754.). Na Sedmom Vaseljenskom saboru (787.), zbornik Levkija bio je osuen inicijativom patrijarha Tarasija Konstantinopoljskog (pogl. Dela Vaseljenskih sabora", VII tom, Kazanj, 1887-1891, str. 189-192 /na ruskom/). Osim Levkijevog zbornika poznati su takoe fragmenti kazivanja o delima Petra, Filipa, Mateja, Vartolomeja. Naroito treba pomenuti Tomina dela" koja pokazuju obrazac stvaralatva gnostika u II veku. Po napomeni A. F. Loseva, za izuavanje gnostike filosofije Tomina dela" imaju izuzetno veliki znaaj (pom. delo, str 291. Pogledato tamo navedena publikovanja fragmenata iz ovog apokrifa). Petrovo Otkrivenje"- najstariji apokrifni tekst, ulazi u broj kanonskih knjiga ve u III veku. Tom vremenu pripadaju i Poslanice apostola Varnave" - Uenje apostola" objavljeno u: urnal Moskovske Patrijarije", 11, 1975. godina, str. 68-72. Apokrifni spisi bez sumnje imaju vanost samo kao istorijski izvori. Takoe, prema napomeni svetog Atanasija Velikog, oni su zasigurno izmiljotina jeretika, koji ih stvaraju kada ele, prikazujui ih kao drevne, da imaju sa ime prevariti prostodune ljude..." (Dela svetog Atanasija Velikog", III tom, str. 372373 /na ruskom/). Preimo sada na dogaaje koji slede.

26. glava O varalici Menandru Menandr, prejemnik Simona Vraara 1 , pokazao se kao veliko orue avola, nita manje opasno od njegovog uitelja. On je takoe bio iz Samarije. Kao i uitelj, on se podigao do visina maioniarskog umea, zadivljujui ljude svojim trikovima. Govorio je za sebe da je spasitelj, iz oblasti nevidljivih eona 2 , koji je poslat radi spasenja ljudi. Uio je da niko od anela, sazdatelja kosmosa, ne moe dostii savrenstvo dok se opitno ne upozna sa magijom koju on (Meneandr) daje i od njega ne primi krtenje. Oni koji toga budu udostojeni ive veno, nikada ne umiru i veno su mladi. O tome ta je ovaj uio moemo saznati i od Irineja 3 . I Justin, spominjui Simona, izmeu ostalog kae i ovo: Znamo da je Menandr, takoe Samarianin iz drevne Kaparteje, uenik Simona, podstrekivan demonima, kada je bio u Antiohiji, mnoge obmanuo svojim maioniarskim vetinama. On je ubedio svoje sledbenike da nikada nee umreti. Njegovih sledbenika ima i sada..." 4 . Oevidno je da je tu delo avolje, i da su ti arlatani, prikazujui se kao hriani, samo osporavali uenje Crkve o besmrtnosti due i vaskrsenju mrtvih. Oni, koji su poverovali i prihvatili to (jeretiko) uenje, izgubie pravu nadu. 1. Menandr - uenik Simona Vraara, rodom je iz Kaparteje u Samariji. iveo je u Antiohiji. Podrobnija svedoenja o njemu nisu sauvana do danas. 2. Gnostici su Govorili da su eoni duhovi, koji svoje poreklo dobie od punoe boanstvenog sutastva. Oni su, dakle, jednosutni sa Bogom, po miljenju Gnostika. Ali, ipak su jedan stepen nie od Boga. Iz eona proizaoe mnoge druge stvari, a najposle i ovaj svet. 3. Protiv jeresi", I , 23, 5. 4. Justin Filosof, Apologija", I , 26. 27. glava O evionitskoj jeresi Lukavi demon, nastojei da uniti veru u Hrista, Sina Boijeg, nae slabosti u ljudima i zavrbova ih za sebe. Prvi hriani takve ljude nazvae evionitima 1 . Njihova predstava o Hristu bila je veoma udna. Oni su Njega smatrali za obinog oveka, koji je zbog svoje moralnosti priznat za pravednika. On se, po njima, rodio iz brane zajednice Marije i njenog mua. Po njihovom miljenju, potrebno je sauvati obrede koje zahteva zakon. Drugi, uporedo sa njima, donekle su promenuli pomenute besmislice. Oni ne odriu da se Hristos rodio od Djeve i Duha Svetoga, ali kao i prvi, ni ovi ne priznaju predvenost Hrista, Logosa i Premudrosti Boije. Ovi su ak i deformisali ono ta kazuju prvi, nastojei da sve ispune onako kako zahteva obredni zakon. Takoe smatraju da je potrebno odbaciti Poslanice apostola Pavla, nazivajui ga odstupnikom. Prihvataju samo Jevanelje Jevreja, a ostale knjige odbacuju. Poput Jevreja, i ovi uvaju obiaje kao to su subota, ali su potovali, gotovo kao i mi dan Gospodnji i spomen vaskrsenja. Zbog toga su i dobili to ime (evioniti), koje govori o oskudnosti njihovog razuma, jer meu Jevrejima tako zovu sirotinju. 1. O jeresi evionita, koji su smatrali roenje Gospoda Isusa Hrista kao obino roenje oveka i da se rei proroka Isaije (7, 14) ne odnose na Presvetu Bogorodicu, pisali su, osim Jevsevija, i Origen (Protiv Celsa", V , 61), Irinej Lionski (Protiv jeresi", III , 21, 1). Takoe pogl. A. I. Pisarev, Fragmenti iz istorije hrianskog verouenja patristikog perioda", Kazanj, 1915, 1. tom, str. 96-126 /na ruskom/). 28. glava O Kerintu, voi jeretika Znamo da je u to vreme iveo i voa druge jeresi, Kerint 1 . Gaj 2 , ije sam rei ve navodio, u svojim rasuivanjima o njemu kazuje i ovo: I Kerint, u otkrivenjima koja su tobo napisana velikim apostolom, mea lana kazivanja o udima koja su njemu rekli aneli. On govori da e posle vaskrsenja nastupiti

zemaljsko carstvo Hrista, i da e ljudi ponovo naseliti Jerusalim, i da e se naslaivati telesnim nasladama. Neprijatelj rei Boije, on eli da obmane ljude, govorei da e milenijum proi u branom prazniku...". I Dionisije, koji je u to vreme bio episkop u Aleksandriji, u drugoj knjizi dela O zavetima" 3 govorei o Jovanovom Otkrivenju, ovako kazuje o tom oveku, sledujui drevnom predanju: Kerint, osniva jeresi nazvane po njegovom imenu, irio je svoje zlouenje koje u osnovi sadri ovo: u Carstvu Hristovom sve e biti zemno i sve e biti uvstveno. Sve e biti onako kako bi zapravo on (Kerint) eleo: eludac, i ono to je ispod njega, bie zadovoljavano jelom, piem, telesnim naslaivanjem...". Tako govori Dionisije. Irinej u I knjizi svoga dela Protiv jeresi" (26.) podrobno govori o njegovom gnusnom uenju, a y III knjizi daje nam kazivanje koje ne zasluuje zaborav. Oslanjajui se na Polikarpa 4 , on kazuje da je apostol Jovan doao jednom prilikom u neku banju, i kada je saznao da je tu i Kerint, hitro izae napolje, ne mogavi da bude pod istim krovom sa tim ovekom. Tada je rekao onim koji behu sa njim: Hajdemo, da se ne srui ova banja jer u njoj je neprijatelj istine - Kerint" 5 . 1. Kerint - jeresijarh. Po predanju, stekao je obrazovanje u Aleksandriji, gde je i poeo da iri svoje uenje. Odatle je preao u Efes, a zatim u Palestinu. Drevni hrianski pisci nazivaju ga protivnikom apostola Petra, Pavla i Jovana (pogl. Irinej Lionski, pom. delo, 3, 3, 4). Sveti Irinej povezuje Kerintovo uenje sa judejskim gnosticizmom. Kerint je uio da Hristos nije roen od Djeve, nego iz obinog braka Josifa i Marije, i da je prilikom krtenja na Isusa siao Hristos (pogl. Jurij Nikolajev, pom. delo, str. 246250). 2. Poznato je da je Gaj uestvovao u borbi sa jeresi montanizma i da je bio oponent montaniste Prokla. Gaju se jedno vreme pripisivalo autorstvo Filosofumena", dela koje je otkriveno 1842. godine (kasnije je to miljenje promenjeno, i taj se spis pripisuje svetom Ipolitu Rimskom). 3. Sveti Dionisije, arhiepiskop Aleksandrije (246-265. godina). Uenik Origena, odlikovao se smelou u bogoslovskim istraivanjima. Stradavao u vreme gonjenja imperatora Decija i Valerijana. Tri godine proveo u zatvoru. Sveti Dionisije udostojen je i imena Veliki". Sveti Atanasije Veliki kaziva ga uiteljem Vaseljenske Crkve". Pravila koja je sveti Dionisije izloio u jednom pismu iz 260. godine, upuenom episkopu Vasilidu, na estom Vaseljenskom saboru priznata su kao kanonska i obavezna za itavu Crkvu. Veina radova svetog Dionisija do nas su sauvana u odlomcima koje navode drugi autori. Jevsevije u svojoj Istoriji navodi fragmente iz knjige O zavetima". Dela svetog Dionisija Velikog: MPGr X . Ruski prevod: Dela svetog Dionisija Velikog, episkopa Aleksandrije", Kazalj, 1900. 4. Sveti Polikarp, episkop Smirne. Apostolski uenik. Po svedoenju svetog Irineja Lionskog: Polikarp, koji ne samo da je uio od apostola i besedio sa mnogima koji su videli Gospoda naeg, bio je od apostola postavljen za episkopa u gradu Smirna, u Aziji. I kada sam ga ja video u mojoj mladosti, on bee starac. ivot je okonao kao muenik. Svagda je uio ljude onome ta je on nauio od apostola..." (Protiv jeresi", III , 3, 4). Mueniki je postradao u vreme imperatora Marka Aurelija. Do danas nije ustanovljena tana hronologija ivota ovog svetitelja. Drevni istonici saoptavaju, da je prokonzulu Kvadratu, koji je traio od Dionisija da huli na Gospoda, on rekao: Eto, meni je 86 godina, kako ja Njemu verno sluim, i On mi ne uini nikakvo zlo. Kako onda da zloslovim na moga Cara i Spasitelja". Takoe se zna da je on postao episkop Smirne kada mu je bilo oko 30 godina. Po miljenju V. V. Bolotova, sveti Polikarp je roen (ili krten) oko 69. godine, episkop postaje oko 100. godine, a stradava 155 ili 156. godine. A. P. Lebedev pretpostavlja da se svetitelj rodio oko 80. godine, da je episkop postao oko 110. godine, a da je stradao 166/167. godine. Iz dela svetog Polikarpa do nas je dola Poslanica Filipljanima (pogl. Ranohrianski oci Crkve", str. 150-156 /na ruskom/). 5. Irinej Lionski, Protiv jeresi", III , 3,4. 29. glava O jeretiku Nikoli i njegovim pristalicama U to vreme, mada ne previe dugo, postojala je i jeres nikolaita 1 . O njoj govori i Jovan u Otkrivenju. Njeni sledbenici hvalili su se time da je Nikola bio jedan od onih apostola koje su izabrali apostoli i da je bio prijatelj Stefana (prvomouenika). Kliment Aleksandrijski u III knjizi Stromata" ovako govori o tom

Nikoli: On je imao enu u cvetu mladosti. Kada su ga po vaznesenju Spasitelja apostoli poeli prekorevati zbog udnog odnosa koji je imao prema njoj, on enu izvede na sredinu sabranja i predloi da je uzme svako ko poeli. Takav postupak, kako kazuju, bio je saglasan sa njegovim reima da telo nije potrebno tedeti. Tom njegovom postupku i reima poeli su da prilaze neki od ljudi, bez previe rasuivanja. Uskoro se sledbenici njegove jeresi predadoe bestidnom razvratu. Sluao sam o tome da Nikola nije znao ni za jednu drugu enu osim za svoju, a takoe da su njegove keri bile devstvenice a sin da je iveo daleko od poroka. Ako je to tako, onda je njegovo izvoenje ene bilo radi toga da bi pokazao kako je pobedio strast... Tako je, kako kazuju, uio i Matija 2 ... Taj Matija rekao je i ovo: Sa telom je potrebno boriti se i ne preputati se nasladama. Potrebno je duu odgajati verom i znanjem. O ljudima koji tada podigoe ruku da bi osudili istinu, dovoljno je reeno" 3 . 1. Ta jeres dobija naziv od njenog osnivaa - akona Nikole iz Antiohije, jednog od sedam akona koje su apostoli izabrali za tu slubu (pogl. Dela ap. 4, 5). O toj jeresi svedoi i apostol Jovan u Otkrivenju (2, 1-6) i Irinej Lionski (Protiv jeresi", III , 11, 1). Irinej nikolaite naziva izdanicima onoga to se naziva lanim znanjem". 2. Matija, autor apokrifnog jevanelja. 3. Kliment Aleksandrijski, Stromate", III , 4 30. Glava O apostolima koji su bili oenjeni Kliment, ije smo rei naveli, pominje i odricanje braka, te nabraja apostole za koje se zna da su bili oenjeni. On govori sledee: Zar da oni kude apostole? Petar i Filip imali su decu. Za Filipa se zna da je udao svoju ker. Pavle se nije stideo da u svojoj poslanici pozdravi svoju enu, koju nije vodio sa sobom, da bi lake mogao obavljati svoju slubu...". U VII knjizi Stromata" itamo: Govore da je ena blaenog Petra povedena na gubilite, a Petar, gledajui to, jako se obradova to je prizvana bila da se vrati onamo gde joj je prava kua. On je pozva po imenu, pa je zatim teio govorei da se sea Gospoda. Eto kakav je brak bio u tih blaenih ljudi. U tome se sastojala uzajamna i potpuna privrenost koju su oni imali..."1. 1. Or. cit., VII , 11. 31. Glava Kako su skonali Jovan i Filip to se tie stradanja Petra i Pavla, o tome smo ve govorili. O vremenu Jovanovog skonanja takoe je donekle reeno. Mesto gde je on sahranjen pominje Polikarp, koji je bio episkop u Efesu, u svome pismu upuenom episkopu Rima - Viktoru 1 . Tamo on pominje i apostola Filipa i njegove keri: U Aziji sahranjena su velika svetila, ija e tela vaskrsnuti u poslednji dan, kada doe Gospod u slavi i projavi sve svete... takoe i Filipa, jednoga od dvanaestorice, koji se upokoji u Jerapolju, obe njegove keri koje su bile devstvenice, i jo jednu ker koju je rukovodio Duh Sveti i koja poiva u Efesu. I Jovan, koji je bio na grudima Gospodnjim, svetenik, koji je nosio zlatnu ploicu 2 , muenik i uitelj, koji se upokoji u Efesu". To je svedoanstvo o njihovom kraju. U dijalogu Gaja, koga smo ve spominjali, Prokl (protiv koga je Gaj pisao), kazuje o kraju Filipa i njegovih keri: U gradu Jerapolju ivele su etiri proroice, keri Filipove. Tu je njihova zajednika grobnica...". Luka u Delima apostolskim pominje Filipove keri: one su ivele zajedno sa ocem u Kesariji Judejskoj, i bile su udostojene prorokog dara. Evo njegovih rei: A sutradan izaosmo, Pavle i mi koji bijasmo sa njim, i uosmo u Kesariju; i uavi u kuu Filipa jevanelista, koji bee jedan od sedam akona, ostasmo kod njega. I ovaj imae etiri keri devojke koje proricahu" (Dela ap. 21, 8-9). Izloili smo svedoenja, prema onome ta je dolo do nas, o apostolima, apostolskim vremenima i svetenim knjigama koje su nam oni ostavili. Takoe i o knjigama koje su osporavane ali se itaju u

veini crkvi, a takoe i o lanim knjigama, koje su daleko od istinske vere. Sada emo prei na kazivanja o dogaajima koji su usledili. 1. Polikarp - episkop Efesa. Predsedava saborom episkopa Male Azije, odranom u Efesu 196. godine. Viktor - episkop Rima (190-202. godina). 2. - deo prvosvetenike odede. 32. glava O tome kakvom je muenikom smru stradao Simeon, episkop Jerusalima Posle Nerona i Domicijana, u vreme imperatora ije vreme sada opisujemo 1 , poee sve vea i vea gonjenja na hriane. U takvom gonjenju, kako kazuju, mueniki je postradao i Simeon, sin Kleope, koji je bio drugi episkop crkve u Jerusalimu. O tome govori i Egezip, od koga smo i ranije uzimali mnoga svedoenja. On (Egezip) govori da je Simeon optuen od strane nekih jeretika, a zatim je uhvaen i stavljen na razne muke. Muenje je trajalo nekoliko dana, a njegova izdrljivost raestila je sudiju i one koji behu sa njim, pa su odluili da ga ubiju. Ali, evo ta kazuje sam pisac: Neki od jeretika optuie Simeona, sina Kleope, rekavi da je on hrianin i potomak Davidov. Zbog toga je on i postradao, u 120 godini, u vreme imperatora Trajana i konzula Atika..." 2 . On kazuje da kada je bilo traganje za potomcima judejskih careva, da su to optuitelji videli kao zgodnu priliku (za potkazivanje hriana). Mogue je zakljuiti da je Simeon bio jedan od onih koji je lino video i sluao Gospoda, a kao potvrda toga navodi se njegova starost i spomen o Mariji, eni Kleope (Jn. 19, 25). Taj Simeon bio je njegov sin. Pisac govori da potomci Jude, jednog od brae Spasitelja, takoe doivee doba tog vladara. O tome, kako su oni ispovedali veru u Hrista u vreme Domicijana, ve smo govorili. Dalje on (Egezip) kazuje: Oni staju na elo crkve ili kao roaci Gospoda ili zbog toga to se ne usteu ispovedati svoju veru. Crkva je bila u miru do vremena Trajana, do vremena kada je sin Kleope, Simeon, oklevetan od strane jeretika i doveden pred sud. Muen je nekoliko dana, i sve je zadivio svojim nepokolebljivim ispovedanjem Hrista... Konzul je postavio pitanje kako to da starac od sto i dvadeset godina podnosi sve te muke. A onda zapovedie da bude raspet na krstu...". Dalje taj isti pisac, izlaui njemu savremene dogaaje, govori da je do tog vremena Crkva bila ista kao neporona devstvenica, a da oni koji su nastojali da narue tu istotu, ni jednoga trena nisu mirovali 3 . Kada je sveti apostolski lik okonavao svoj ivot na ovaj ili onaj nain, i kada nestade pokolenja koje je svojim uima slualo glas Boanstvene premudrosti, tada se pod uticajem lanih uitelja, uinie mnoge smutnje. I kako ne ostade u ivotu niko od apostola, oni (jeretici) izaoe u otvoren napad propovedajui ono to je strano istini. 1. Ovakva gonjenja na hriane imala su kao izgovor to da hriani preziru bogove neznaboaca, te su kao takvi bili posmatrani kao neznaboci. Uz to, uveanje broja hriana nanosilo je tetu recevima i onima koji su gradili (pravili) idole. 2. 107. godina. 3. Ovo Egeziiovo svedoenje Jevsevije najverovatnije irimenjuje na crkvu u Jerusalimu, a ne na crkvu uopte. 33. Glava O tome da je Trajan zabranio zlostavljanje hriana U to vreme mnoga mesta je zahvatilo veliko gonjenje na hriane da je Plinije Sekund 1 , najpoznatiji meu namesnicima, uznemiren velikim brojem muenika, pisao je imperatoru o ljudima koji su ginuli zbog vere 2 . Tu je naglasio da niko od njih nije mogao biti optuen zbog nekog neaa ili protivzakonitosti. On dalje kazuje: Ustavi u zoru, oni pevaju Hristu kao Bogu. Zabranjuju preljube, ubistva i initi bilo kakve sline stvari. U svemu postupaju po zakonima..." 3 . Na to je Trajan izdao ukaz da se obustavi hajka na hriane, a da se kazne oni koji nasrnu na njih 4 . Strahotno gonjenje se donekle smiri, ali nita nije zaustavljalo ljude koji su eleli da nam naude. U nekim mestima zla su smiljali obini ljudi, dok je u drugim mestima to inila tamonja vlast. Nije bilo javnih progona ali su nastavljena ona po provincijama i mnogi su mueniki stradavali zbog vere. Kazivanje o tome preuzeto je iz latinske apologije Tertulijana, o

kome smo ve govorili, koja u prevodu ovako glasi: Uostalom, mi smo shvatili da je bilo zabranjeno da se traga za nama. Plinije Sekund, upravitelj provincije, osuivao je hriane i liavao ih graanskog prava. Smuen njihovim mnotvom, on je pisao imperatoru, napominjui da ne nalazi nikakvu krivicu na njima osim to ne ele da se klanjaju idolima. On tu napominje da se oni okupljaju u zoru, da pevaju himne Hristu, slavei Ga kao Boga i da uvaju svoje uenje, da zabranjuju ubistva, preljube, bogaenje. Trajan je odgovorio da ne treba proganjati hriane..." 5 1. Plinije Sekund (Mlai) 61/62 - 111/113. godina - rimski dravnik, filosof, literata. Od 111. godine pa do kraja ivota - imperatorski legat (namesnik) za provincije u Maloj Aziji. 2. Plinije Sekund Mlai upravljao je Vitinijom. Za o v o pismo, napisano Trajanu, jedni kazuju da je nastalo 104. a drugi 111. Godine. Ono se nalazi u zborniku njegovih pisama (10. Glava). Tije i Trajanova odluka. Epist . 98. 3. Pisma Plinija Mlaeg", X , 96, Moskva, 1984. 4. Or. cit, X , 97. 5. Tertulijan, Alologija", II , 6. 34. Glava O tome da je Evarest bio etvrti stareina crkve u Rimu

Tree godine vladavine pomenutog imperatora, upokoji se episkop Kliment Rimski, predavi svoju slubu Evarestu 1 . 1. Evarest - episkop Rima (100-109. godina). 35. glava O tome daje Just bio trei episkop crkve u Jeruslimu Posle smrti Simeona, koju smo opisali, episkop u Jerusalimu postaje Just, poreklom Jevrejin 1 . U to vreme bilo je mnogo onih iz obrezanja koji poverovae u Hrusta, a Just bee jedan od njih. 1. Just - episkop Jerusalima (107-111. godina). 36. Glava O Ignjatiju i njegovim delima Tada je u Aziji bio poznat Polikarp, sabesednik apostola, koji je postavljen za episkop crkve u Smirni, od onih koji su videli i sluili Gospoda. Takoe su poznati i njegovi savremenici: Papije, episkop Jerapolja, ovek svestrano izuen i poznavalac Svetog Pisma 1 , Ignjatije, mnogima i do sada slavljen, drugi posle Petra episkop u Antiohiji 2 . Kazuju da je on poslat iz Sirije u Rim i predat na rastrgnue zverima zbog propovedanja vere u Hrista. Prolazei Azijom, pod pratnjom strae, u gradovima gde su se zaustavljali, krepio je besedama hriane, neprekidno ih upozoravajui da se uvaju jeretika i da se dre apostolskog predanja. Takoe je pisao i poslanice na tom putu. U Smirnu, gde se nalazio Polikarp, on je napisao poslanicu hrianima u Efesu, pominjui njenog pastira - Onosima. Zatim jednu poslanicu alje onima u Magneziji, na Meandru (gde spominje episkopa Damasa), i jo jednu u Trali, gde je, po njegovim reima, upravljao Polibije 3 . Pisao je Ignjatije i crkvi u Rimu, molei da mu ne staju na put da strada muenikom smru. Potrebno je navesti kratku napomenu kao potvrdu onome ta je reeno: Od Sirije do Rima borim se sa zverovima (1. Kor. 15, 32), po suvu i po moru, nou i danju, okovan od deset leoparda, a to je eta vojnika, koji i kad im se ini dobro, bivaju jo gori. Ali se u njihovim nepravdama jo vie uim, no time se neu opravdati. Vrlo sam eljan zverovima koji su za mene pripremljeni i molim se da mi se spremni nau; ja u ih i podstaknuti da me brzo pojedu, a ne kao to se nekih (hriana) iz bojazni nisu ni dotakli.

Ako li pak oni sami ne budu hteli, ja u ih primorati. Oprostite mi, ja znam ta mi je korisno. sada zapoinjem biti uenik (Hristov). Neka mi nita od vidljivoga i nevidljivoga (Kol. 1, 16) ne zadri da Isusa Hrista zadobijem. Oganj i krst (raspinjanje), opori zverova, kasapljenja, ereenja, drobljenja kostiju, odsecanje udova, mlevenje celoga tela, zle muke avolove, neka (sve to) doe na mene, samo da Isusa Hrista zadobijem. Nita mi nee koristiti zadovoljstva (ovoga) sveta, niti carstva ovoga veka. Bolje mi je umreti (1. Kor. 9, 15) u Hristu Isusu, nego da carujem nad krajevima zemaljskim. Njega traim - za nas Umrloga. Njega elim - za nas Vaskrsloga (2. Kor. 5, 15). A tek mi prestoji raanje. Oprostite mi, brao, nemojte me spreiti da ivim, nemojte eleti da umrem..." 4 . Tako je on pisao pomenutim crkvama. Nalazei se iza predela Sirije, Ignjatije je pisao iz Troade iteljima Filadelfije, a takoe i u Smirnu - crkvi ali i njenom predstojatelju Polikarpu. Znajui ga kao apostolskog mua, i da je dobri i istiniti pastir, on ga moli da se revnosno stara i o njegovoj (antiohijskoj) pastvi. On u pismu hrianima iz Smirne govori o Hristu (ne znam odakle je preuzeo ta svedoenja) 5 : Jer ja Njega (Hrista) u po vaskrsenju poznajem u telu i sa verom takvoga. I kad je doao uenicima koji su bili sa Petrom, rekao je: Dohvatite, opipajte me, i vidite da nisam bestelesni demon" 6 . O njegovom muenitvu kazuje i Irinej. Pominjui Ignjatijeve poslanice, on kae: I kako kaza jedan na ovek, osuen za ispovedanje Boga na rastrgnue zverima: Penica sam Boija, i meljem se zubima zverova, da se naem isti hleb Hristu". Ignjatija pominje i Polikarp u svojoj poslanici Rimljanima 7 : Molim sve vas da budete posluni i koliko moe biti strpljivi, ugledavi se na blaenog Ignjatija, Rufa i Zosima... Pisali ste mi i vi i Ignjatije, da se po kom putniku poalju vae poslanice u Siriju. im se nae prilika, ispuniu vau elju bilo da ih donesem sa sobom, bilo da ih poaljem po drugome. Eto uz ovu nau poslanicu aljemo vam Ignjatijevu poslanicu, koju je na vas uputio, tako i ostale to su u naim rukama. U njima ete nai to je od velike koristi za vas...". To su svedoenja o Ignjatiju. Njegov prejemnik bio je Erot (Iros) 8 . 1. Ovih rei nema u svim prepisima Jevsevijeve Istorije. A sudei po onome ta govori Jevsevije za Papija na kraju svoje knjige, moe se uzeti da je pomenuti dodatak napomena nekog od kasnijih prepisivaa. 2. Svetenomuenik Ignjatije Bogonosac, episkop Antiohije (67-107. godina). Sauvano je sedam njegovih poslanica. Pogl. Ranohrianski oci Crkve", 101-144. 3. Onosim - episkop Efesa (kraj I veka). Sveti Ignjatije ga opisuje kao oveka prepunog ljubavi. Damas - episkop Magnezije. Ignjatije ga opisuje kao bogodostojnog oveka i poziva hriane tog mesta da se povinuju svome episkopu ne obraajui panju to je re o mladom oveku. Polibije - episkop Trakilije. Sreo se sa svetim Ignjatijem u Smirni. Osnovna tema poslanice Tralijancima je suprostavljanje gnostikoj jeresi. Magnezija i Tralija to su dva mesta u oblasti Karije na jugoistoku Male Azije. Bile su dve Magnezije: jedna na reci Meandri, a druga u Lidiji, uz Goru Sinilusa. 4. Sveti Ignjatije Bogonosac, Poslanica Rimljanima", 5, 6. 5. Ove rei su veoma sline onima koje kazuje Luka (24, 30), i nalaze se u fragmentima Jevrejskog Jevanelja i tzv. Petrovoj propovedi. 6. Sveti Ignjatije Bogonosac, Poslanica Smirnjanima", 3. 7. Ova poslanica je sauvana. Rei koje navodi Jevsevije nalaze se u 10. i 13. Glavi. 8. Prejemnik svetog Ignjatija nije bio Erot nego Geron (107-130. godina). Posle njega za episkopa Antiohije postavljen je Kornilij (130-144. godina), pa tek onda Erot (144-169. godina). 37. glava O jevanelistima koji u to vreme behu na glasu 1 Meu znamenitim ljudima tog doba bio je i Kodrat 2 , koji se kao i Filipove keri, odlikovao darom prorotva. Poznati su i drugi njegovi sa vremenici, niz mueva koji je doao kao smena apostola. Dostojni

uenici takvih mueva, nastavili su da ustrojavaju crkve, ije su osnove poloili apostoli. Oni su ili sve dalje i irom sveta su sejali spasiteljno seme Carstva nebeskog. Mnogi od tadanjih uenika, iju je duu ispunila re Boija, ispunjavali su pre svega spasiteljnu zapovest da razdaju svoj imetak sirotinji, a zatim da krenu da ispune delo jevanelista, propovedajui re onima koji je jo nisu uli. Osnivajui crkve, postavljali su druge za pastire, a sami su nastavljali dalje, u druge predele da bi i tamonje ljude upoznali sa Hristom. Mnotvo uda uinjeno je tada silom Duha Boijeg. Mi ne moemo po imenima nabrojati sve apostolske prejemnike, koji su postali pastiri i jevanelisti Crkve po celome svetu. Pominjemo samo one koji se spominju u spisima koji su do danas sauvani. 1. Jevsevije zacelo ne misli na Hristove uenike, koji su ve poznati kao jevanelisti, niti na one pastire koje su postavili apostoli po raznim mestima hrianskog sveta. Nego misli na propovednike Jevanelja koji pronee Hristovu nauku onamo gde jo ne doe svetlost Hristova, dakle meu neznaboake narode. Uporediti sa Poslanicom Efescima (4, 11), gde sam apostol razlikuje jevaneliste od apostola i pastira. 2. Apostol Kodrat - jedan od Sedamdesetorice apostola. Po svedoanstvu bla. Jeronima, bio je apostolski uenik. Episkop Atine. 126. godine napisao je apo logiju u zatitu hrianstva, ije odlomke navodi Jevsevije u Istoriji (4, 3). O Kodratu: ep. Filaret ernigovski, Istorijsko uenje o ocima Crkve", I tom, Petrograd, 1882, str. 39 /na ruskom/). 38. Glava O Klimentovoj Poslanici i o spisima koji mu se pripisuju K njima pripada 1 i Ignjatije, pomenut u Poslanicama i Kliment koji je poslanice uputio crkvama u Korintu i Rimu. Tu se navodi mnotvo misli iz Poslanice Jevrejima; neto je navedeno doslovno, tako da to potvruje da ta poslanica nije neto novo. Zbog toga, on pribrojava tu poslanicu delima apostola. Pavle je pisao Jevrejima na rodnom jeziku, i jedni govore da je jevanelista Luka, a drugi da je sam Kliment, tu poslanicu preveo na grki. ini nam se da je ova druga pretpostavka pri-hvatljivija, kako po jeziku iz Klimentove Poslanice a tako i zbog nevelike razlike u mislima koje susreemo u oba spisa. Potrebno je znati da Klimentu pripisuju i drugu poslanicu, ali mi znamo da je od ranije mnogi ne priznaju. Takoe, od nedavno njemu pripisuju i opirni dijalog Petra sa Apijonom. Niko od drevnih ne kazuje o tome. I tako, reeno je o autentinim Poslanicama Klimenta kao i o Poslanicama Ignjatija i Polikarpa. 1. Poetak ove glave sadri u sebi produetak one misli kojom je okonana prethodna glava. 39. glava ta je pisao Papije Papiji pripisuju pet knjiga pod naslovom Tumaenje rei Gospodnjih". O njima, kao o njegovim spisima, govori Irinej: Papija, koji je sluao Jovana, drug Polikarpov, jedan od drevnih hriana, posvedoio je sve to i pismeno u etvrtoj od pet knjiga koje je napisao..." 1 . Tako govori Irinej. Sam Papije, u predgovoru svog dela, ne kazuje za sa sebe da je video i sluao svete apostole, nego da su ga sa verom upoznali ljudi koji su znali apostole. Evo ta on pie: Ja ne kasnim u potvrdi istine i elim da dopunim svoja tumaenja onim sa ime sam se ja dobro nauio od staraca i to sam dobro zapamtio. Ja sam sa divljenjem sluao te dobroreite uitelje koji su kazivali o Istini. Nisam sluao one koji ponavljaju nekakve ljudske mudrosti, nego one koji su kazivali o veri o kojoj ih naui sam Gospod. Tada sam ih pitao i o tome ta je govorio Andrej, ta je govorio Petar, ta Toma, ta Filip i Jakov, Matej, Jovan ili neko drugi od apostola Gospodnjih. Takoe sam sluao i ono to je govorio Aristion i prezviter Jovan 2 , takoe uenici Gospodnji. Razumeo sam da e mi te rei i te knjige biti od koristi...". Potrebno je obratiti panju da Papije pominje dva oveka koji imaju ime Jovan: jedan koji je ve spomenut sa Petrom, Jakovom, Matejem i ostalim apostolima, i to je bez sumnje jevanelista Jovan; i drugog Jovana, koga takoe povezuje sa apostolima, pominjui pri tom i Aristiona, s tim to tog Jovana naziva prezviterom. Istinitost tog svedoenja potvruje se time da su u Aziji dva oveka nazivali tim imenom, a u Efesu i danas postoje dve grobnice od kojih se svaka zove Jovanovim imenom. Na to je potrebno obratiti panju jer ako onaj Jovan koji je imao vienje nije autor Otkrivenja, onda je autor te knjige onaj drugi (Jovan). Papije o kome smo govorili, priznaje da je on apostolske rei sluao od ljudi sa kojima se susretao, a Aristiona i prezvitera

Jovana video je svojim oima. On ih esto pominje u svojim spisima, kako po imenu, a takoe i time to navodi njihove rei. Tome je potrebno pridodati i jo neke Papijine rei, u kojima on kazuje o nekim udima za koja je saznao iz predanja. Ve smo govorili da je apostol Filip, zajedno sa kerima iveo u Jerapolju, a sada emo rei o tome kako je Papije (njihov savremenik), rekao o zadivljujuoj istoriji, koju je uo od Filipovih keri o vaskrsenju mrtvog oveka, to se tada dogodilo, i o udu sa Justom, po nadimku Varnava, koji popi otrov, a po milosti Gospodnjoj, od toga mu nita ne bi. Tog Justa, posle vaznasenja Gospodnjeg, sveti apostoli zajedno sa Matejom postavie na izbor ko od njih dvojice da bude izabran umesto izdajnika Jude. U Delima je to ovako opisano: I postavie dvojicu: Josifa zvanog Varsavu, koji bi nazvan Just, i Matiju..." (Dela ap. 1,2,3) 3 . On je zabeleio i druta kazivanja koja su dola do njega kroz usmeno predanje. Meu njima su i neke prie o Spasitelju koje su poput basni. Tako, na primer, on govori da e posle vaskrsenja mrtvih nastupiti hiljadugodinje telesno Carstvo Hristovo na zemlji. Mislim da je on loe protumaio rei apostola, i da nije razumeo njihov tajanstveni smisao zbog siromanog poimanja svog uma. To se moe videti i iz njegovih knjiga, mada veina crkvenih pisaca koji su bili posle njega, uvaavaju te spise kao drevne i vane. Meu njima je i Irinej. On u svojoj knjizi kazuje i o drugim reima Gospodnjim, sauvanim kroz predanje pomenutog Aristovula i prezvitera Jovana. Znatieljni neka nau te knjige i neka ih proitaju, a mi emo spomenuti ono ta prezviter Jovan govori o jevanelisti Marku: Marko je bio Petrov prevodilac. On je tano zapisao sve to je zapamtio od onoga ta je rekao i uinio Gospod, ali ne po poretku poto sam nije sluao Gospoda i nije iao za Njim. Docnije je on pratio Petra... Marko nigde nije pogreio, zapisujui sve onako kako je zapamtio. Nastojao je da ne propusti nita... Tako govori Papija o Marku. O Mateju on kae sledee: Matej je zapisao Isusove besede na jevrejskom (jeziku), i prevodio ih je onako kako je mogao...". On se koristi prvom Jovanovom Poslanicom, a takoe i Petrovom; govori i o eni koju su optuili pred Gospodom zbog mnogih grehova. To kazivanje se nalazi u Jevrejskom Jevanelju. Smatrao sam za neophodno da i to spomenem. 1. Irinej Lionski, Protiv jeresi", V , 33, 4. 2. Aristion - uenik Gospodnji, episkop Smirne. Prezviter Jovan - uenik apostola. Kazivanje o njemu sauvano je samo kroz fragmente Papijevog dela koje navodi Jevsevije. Po miljenju niza protestantskih istoriara, prezviter Jovan je autor Jevanelja, Poslanica i Otkrivenja, koja su sauvana pod imenom svetog Jovana Bogoslova. Ova hipoteza nije dobila iru rasprostranjenost jer protivrei predanju Crkve i nauno je neosnovana. 3. Apostol Just - jedan od Sedamdesetorice apostola. Episkop Elefteropolja. Mueniki postradao. KNJIGA ETVRTA 1. glava O tome koje upravljao crkvama u Rimu i Aleksandriji (Trajan, 108-116. godina) Oko dvanaeste godine vladavine cara Trajana, upokoji se nedavno spomenuti episkop Aleksandrije. etvrti koji je posle apostola bio na toj slubi je Prim 1 . Te godine je episkopa Evaresta, koji je crkvom u Rimu upravljao osam godina, nasledio Aleksandar, peti prejemnik Petra i Pavla 2 . 1. Dvanaesta godina vladavine imperatora Trajana je 109. godina, a poetak Primovog episkopstva po arhiepiskopu Sergiju (Spaskom) je 107. godina. Prim je bio na elu crkve u Aleksandriji do 119. godine.

2. Evarest - episkop Rima (100-109. godina). Njegov naslednik je Aleksandar I (109-119.). 2. glava O tome ta je Judeje snalo u to vreme Crkva Spasitelja naeg jaala je iz dana u dan dok su nevolje i bede Jevreja neprekidno smenjivale jedna drugu. Osamnaeste godine vladavine cara Trajana Jevreji su podigli novi ustanak u kome poginu mnogo ljudi. U Aleksandriji, u drugim delovima Egipta i i u Kirinieji, oni (Jevreji), kao voeni nekim duhom metea, ustremie se na Grke, koji su iveli zajedno sa njima 1 . Ustanak je rastao, a ve sledee godine izbi veliki rat. Egiptom je tada upravljao Lup. U prvom boju Jevreji nadvladae, a Grci, beei u Aleksandriju, napadoe one Jevreje koji su iveli u tom gradu. Jevreji iz Kirineje tada poee da pljakaju po Egiptu. Njih je predvodio Lukas. Oni su tada opustoili i Nom 2 . Impe-rator tada na njih posla Marcija Turbona, sa vojskom, brodovima i konjicom. Turbon je vodio dug i uporan rat. Mnogo puta se uputao u borbe, te je porobio i ubio na hiljade Jevreja, ne samo onih u Kirineji, nego i onih iz Egipta a koji su doli kao pomo Lukasu. Imperator, mislei da rei problem u Mesopotamiji, naredio je Luciju Kvintu da protera Jevreje iz te oblasti. Lucije, idui sa vojskom, istrebio je veliki broj tamonjih Jevreja, zbog ega ga je imperator naznaio za upravitelja Judeje 3 . Tako o tome kazuju i drevni grki istoriari koji su pisali o tom vremenu. 1. Kirineja je zapadno od Misira. Delom u Kirineji, a delom u Misiru bilo je mnogo Jevreja koji su se doselili. Kao to svedoi Dijon Kasije, Jevreji su u to vreme samo u Kirineji pobili 220 hiljada ljudi; a na ostrvu Kipar, predvoeni Artemijonom, ubili su 240 hiljada ljudi. O tome pie i Orozije. 2. Nom - oblast u starom Misiru. 3. Ustanak Jevreja zapoeo je 116, godine u Mesopotamiji, a zatim je prenet i u Egipat. Lucije Kvint, koji je uguio ustanak, bio je Mavar; komandovao je berberijskom konjicom u Trajanovoj armiji. Nakon uguenja ustanka naznaen je za prokuratora Judeje. Nemiri koje su izazvali Jevreji naroite razmere dobijaju u Kirineji, gde ih je predvodio izvesni Lukas, koji je sebe proglasio za cara. Pod njegovim vostvom Jevreji napadaju Grke u svom gradu, a onda kreu u Aleksandriju. Prefekt Egipta - Lup, sa nevelikom vojskom koja je bila uz njega, nije mogao da izdri napad i povlai se iz Aleksandrije. 117. godine radi uguenja ustanka poslat je Turbon sa vojskom i flotilom. On je opseo Aleksandriju i kroz nekoliko meseci zauzeo je grad. 3. Glava Ko je branio veru u vreme Adrijana (Adrijan, 117. godina) Nedostajalo je est meseci da se navri punih dvadeset godina (dvadeset i dve godine - prema prevodu ep. Gavrila) vladavine imperatora Trajana. Posle njega vladao je Elije Adrijan 1 . Njemu se sa apologijom obraa Kodrat, koja je sastavljena u zatitu nae vere jer su neki zlobnici nastojali da ne bude mira za Crkvu. To delo i danas uvaju mnogi od brae, a imamo ga i mi. Ono na blistav nain svedoi o uzvienom umu i apostolskom pravoverju Kodrata. O tome kako je on iveo, mogue je suditi po njegovim reima: Dela Spasitelja naeg svagda su bila oevidna jer su istinita; ljudi koje je On iscelio, koje je On vaskrsao, iveli su dugo nakon Njegovog stradanja i vaskrsenja, a neki su ivi i danas...". Takav je bio Kodrat. Aristid, vrsti sledbenik nae vere, podobno Kodratu, takoe je poslao Apologiju imperatoru Adrijanu 2 . I to delo danas mnogi imaju kod sebe 3 . 1. Elije (Jelije) Adrijan - rimski imperator (117-138. godina). 2. Pretpostavlja se da je ta Apologija nastala 124. godine. Njen tekst u celosti nije sauvan. Nemaki istoriar F. Funk pie: Prema sirijskom tekstu apologije koja je data Antoniju Piju, prema Jevseviju i po jednom nedavno otkrivenom jermenskom fragmentu, moe se pretpostaviti da je ona zapravo predata Adrijanu. Konano reenje kome je ona zapravo upuena, jo uvek nije mogue precizno odrediti..." (F. Funk, Istorija hrianske Crkve od apostolskih vremena do danas", Moskva, 1911, str. 92 /na ruskom/).

3. Neki misle da e Kodrat, apostolski uenik, koji je ujedno imao i dar prorotva (Jevsevije, 3. knjiga, 27. Glava) biti onaj episkop Atine o kome Jevsevije Govori u 4. knjizi, 23. Glavi ( Cave Hist . vol 1. pag . 32 ad annum Christ . 123). Osim navedenih rei nemamo nita vie od njegove Apologije, i ako je bila u celosti sauvana do sedmog veka (R hot . so d . 162). Isto tako nemamo ni Aristidovu 4. glava O rimskom i aleksandrijskom episkopu za vladavine Adrijana (Adrijan, 117-120. godina) Tree godine vladavine imperatora Adrijana upokoji se Aleksandar koji je deset godina bio episkop Rima. Njegov prejemnik bio je Ksist 1 . U Aleksandriji, oko tog vremena, u desetoj godini svoje slube upokoji se Prim. Njegov prejemnik bio je Just 2 . 1. Ksist - episkop Rima (119-128. godina). 2. Just - episkop Aleksandrije (119-130. godina). 1. Glava Jerusalimske stareine od Spasitelja do vremena o kome se Govori (Adrijan, 129-131. godina) Spisak jerusalimskih episkopa koji bi govorio o vremenu njihove slube nigde nisam naao (govore da oni nisu bili dugoveni). Iz pismenih izvora saznao sam da je do Adrijanove opsade Jerusalima bilo njih petanest koji su prejemstveno sledili jedan za drugim, da su poreklom bili Jevreji i da su Hristovo uenje iskreno primili tako da su po mnogima zaista bili dostojni episkopstva koje im je povereno. Crkva se tamo mahom sastojala od Jevreja koji su poverovali (u Hrista), poev od apostola pa do onih koji su doiveli spomenutu opsadu, kada su Jevreji, napadnuti od Rimljana, bili silno poraeni 1 . Kako od tog vremena nije bilo episkopa koji su poticali od onih iz obrezanja, to je potrebno nabrojati sve poev od prvog: Jakov, brat Gospodnji, zatim - Simeon, Just, Zakhej, Tovija, Venijamin, Jovan, Matij, Filip, Seneka, Just, Levij, Jefrem, Josif i poslednji - Juda. To su episkopi Jerusalima koji su poticali od onih iz obrezanja 2 . Dvanaeste godine Adrijanove vladavine, Ksint koji je deset godina bio episkop Rima, a njegov prejemnik bee Telesfor 3 . Nakon godinu i nekoliko meseci predstojatelj crkve u Aleksandriji postao je Evmen, esti po redu, nakon smrti svoga prethodnika koji je tamonjim crkvama upravljao jedanaest godina 4 . 1. Ustanak Jevreja bio je 131-133. godine. Nakon tog ustanka Judeja je opustela jer je izginulo vie od 500.000 ljudi. 2. U spisku koji navodi Jevsevije i u spisku koji daje arhiep. Sergije (Puni m e secoslov Istoka", II tom, Moskva, 1876 /na ruskom/), na koji se orjentiu hronoloha svedoenja u savremenim komentarima, primetne su odreene razlike. Tako, na primer, u spisku arhiep. Sergija odsustvuje episkop Jefrem, koji je na trinaestom mestu prema Jevseviju, tako da spisak episkopa Jerusalima prema delu arhiep. Sergija izgleda ovako: Jakov Pravedni (33-62. godina), sveti Simeon (62-107.), Just (107-111.), Zakhej (devet godina), Tovija (dve godine), Venijamin (dve godine), Jovan I (dve godine), sveti Matej (jedna godina), Filip (124. godina), Seneka (jedna godina), Just II (pet godina), Levij (dve godine), Josif (je-dna ili pet godina), Juda ili Kirijak (135. godina). Stareine Crkve koje su ivele posle razaranja Jerusalima nosili su ime episkopa tog Grada ali tamo nisu iveli nego u Peli. Samo zbog toga to je njihovo stado bilo iz Jerusalima, n o sili su i to ime. 3. Telesfor - episkop Rima (128-139. godina). 4. Evmen - episkop Aleksandrije (130-139. godina) 6. glava O onome ta se deavalo sa Jevrejima za vladavine cara Adrijana

Tada Jevreji ponovo podigoe ustanak 1 . Rut, upravitelj Judeje, sa vojskom koju mu je imperator dao u pomo, bez alosti je, koristei se bezumljem Jevreja, pobio na hiljade mukaraca, ena i dece 2 , a njihovu dravu, po zakonima rata, porobi. Voa Jevreja tada je bio ovek po imenu Barkoheba 3 , to znai sin zvezde". On je inae bio ubica i razbojnik, a eleo je da sebe svojim sledbenicima prikae kao neko svetilo koje je silo s neba. Osamnaeste godine Adrijanove vladavine bee veliki rat. Trajala je opsada Betfere (Bitira) - veoma utvrenog grada nedaleko od Jerusalima. Ustanici su ginuli od gladi i ei. Vinovnik tog bezumlja doiveo je zasluenu kaznu, a po odredbi Adrijana, itavom narodu bilo je zabranjeno da od tada kroe na zemlju u okolini Jerusalima, pa ak i da gledaju na rodno mesto 4 . To pie i Ariston iz Pele 5 . Tako zapustee jevrejski gradovi. Niko od starih itelja ne ostade, a na njihovo mesto d o oe strani narodi. Tu je zatim podignut rimski grad sa drugim imenom; njega su zvali Eliej (Jelija) u ast imperatora Elija Adrijana. Tamonja crkva, sastavljena od onih koji potiu iz neznabotva, na svom elu je imala episkopa Marka 6 . Apologiju, i ako je bila u ivotu za vreme Jeronima i Jevsevija, pa i malo poznije.

1. Jevsevije ne kazuje zato su se Jevreji bunili. Kao to govori Spartijan u ivotopisu Adrijana (13. Glava), Adrijan je branio Jevrejima obrezanje, da bi im se na taj nain istrebila narodnost i da se izmeaju sa drugim narodima. A kao to Govori Dijon Fasije (69, 12), Adrijan je imao nameru da u Jerusalim naseli strane narode, a to je bilo krivo Jevrejima i zbog toga su podigli bunu. 2. Po reima Dijona Kasija (69, 14) onda je stradalo do 580 hiljada Jevreja, koji su uhvaeni sa orujem u ruci, osim onih koje je pomorila Glad i bolest. Srueno je 50 gradova i 985 jevrejskih sela. 3. Barkoheba (Bar-kohba) - ime koje je uzeo izvesni Simeon, koji je sebe predstavljao kao mesiju, te je postao voa jevrejskog ustanka. Nemamo sauvane pouzdane podatke i njemu. 135. godine, kada su Rimljani zauzeli grad Befer, on je ubijen a njegova glava je preneta u rimski logor. Po predanju, Barkoheba je kanjavao hriane jer ga nisu priznavali za mesiju. Var-Koheka, sin zvezde, verovatno je pre toga bio Simon jer i danas se nalaze novci pod tim imenom. Posle zlosretnog ustanka prozovu ga Judeji Var-Kociba, tj. sin lai. Ubili su ga kao lanog mesiju. 4. Neki istoriari kazuju da je Jevrejima bilo doputeno samo jednom Godinje da dou u Jerusalim i to na onaj dan kada je Grad razruen. Time im je davana prilika da se isplau. U kasnija vremena to im je doputano za novac. 5. Ariston iz Pele - autor nesauvanog apologetskog dela Dijalog Papiska i Jasona", u kome, po svedoenju Klimenta Aleksandrijskog, hrnani dokazuju Jevrejima da su starozavetni proroci svedoili o Hristu. Ariston je 132. godine napisao i delo o ustanku Barkohebe. Ariston je iz grada Pela. On je napisao jednu knjigu pod imenom Razgovor izmeu Jasona i Papiska ", i tu je izloio stradanje Jevreja u Bitiru u vreme opsade (O rig . Lib . 4. Contra Celsum ). No danas se zna samo za predgovor kroz dela Kiprijana. 6. Marko je postao episkop Jerusalima 135. godine. 7. glava Ko su bili voe lane nauke u to vreme (Adrijan, 135. Godina) Poput sjajnih zvezda sijale su crkve po itavoj vaseljeni. Vera u Spasitelja i Gospoda naeg Isusa Hrista irila se meu svim ljudima, a onda je demon, mrzitelj dobra i neprijatelj istine, protivnik ovekovog spasenja, napao na Crkvu, pustivi na nju razne zamke. Pre toga on je podizao progone, a sada, lien te mogunosti, koristio je obmanjivae da bi prevario due ljudi. Izmiljao je razliite prevare, prikrivajui se iza imena nae vere, da bi hvatao ljude i odvlaio ih u pogibelj. Od Menandra, naslednika Simona, o kome smo ve govorili, izae zmijopodobna jeres kroz usta Saturnina 1 , koji je rodom iz Antiohije i Vasilida 2 , aleksandrijca. Jedan u Siriji, a drugi u Egiptu, otvorie kole bogomrske jeresi. Irinej govori da je Saturnin ponovio veinu lai koje je izrekao Meneandr, a da se Vasilid, pozivajui se na neto

neizreeno, zanosio milju u nemogunost da se njegovo uenje kae reima te je smiljao udovine prie za svoju neasnu jeres. Tada su mnogi crkveni pisci branili veru. Neki od njih ostavie i za budue narataje svoje spise - silno oruje protiv pomenutih jeresi. Do nas je dolo delo znamenitog pisca tog vremena - Agripe Kastora, koji opovrgava Vasilida, pokazujui svu la njegovog uenja. Razotkrivajui tu la, Agripa kae da je Vasilid sastavio 24 knjige na Jevanelje 3 , da je izmislio neke proroke Varkavu, Varkofa i druge, a koji nikada nisu ni postojali, i da je iskoristio ta varvarska imena da time pridobije ljude za sebe. On ui da treba jesti idolske rtve i da se treba odricati vere u vreme progona. Poziva, sledei za Pitagorom, na petogodinje utanje onih koji dolaze k njemu. Napomenuvi i druge sline primere, pomenuti pisac je prevashodno analizirao i ukazao na zablude Vasilidove jeresi. Irinej pie da je u to vreme iveo i Karpokrat 4 otac druge jeresi - gnostika. On nije u tajnosti, kao Simon, nego se javno bavio magijom kao nekakvim velikim delom, hvalei se tim svojim umeem i zajedniarenjem sa demonima. Oni su uili da oni, koji ele da se u potpunosti predaju njihovoj misteriji, da treba da ine sramna dela poto je to jedini nain da proniknu u tajne. Uz pomo takvih slugu, zluradi demon je hvatao ljude u venu pogibelj, a neznabocima je dao mogunost da hule na re Boiju. Iz toga se i pojavila tvrdnja, rairena meu neznabocima, da mi stupamo u neprirodne i ogavne veze sa majkama i sestrama i da jedemo ljudsko meso. Sve to, istina je, ne potraja dugo jer istina je silna i njena svetlost vremenom nadjaa tamu. Nove zamke neprijatelja ruene su njihovim postupcima: jeresi su smenjivale jedna drugu, a uenja su propadala pretvarajui se u nebrojene misli, smene i samim jereticima. Tada je Crkva jo vie rasla, i Istina je ozarila i Grke i varvare. Vremenom ieznue klevete na nau veru, i nae uenje ostade jedinstveno i optepriznato jer je svojom uzvienou prevazilazilo sve drugo. Danas se niko ne osmeljuje da huli nau veru, niti da klevee na nju kao to su to nekada inili nai protovnici. Uostalom, i u to vreme izaoe sa svojim delima nebrojeni borci koji su usmeno i pismeno opovrgavali bezbone jeresi. 1. Saturnin (Satornil) - jeresijarh, gnostik, uenik Menandra. Rodom iz Antiohije. Svoje uenje iri u vreme imperatora Adrijana. Pogl. - Protiv jeresi", 1,24, 1. 2. Vasilid - jeresijarh, gnostik. Rodom iz Sirije. iveo i uio u Aleksandriji oko 125-130. godine. Njegovo uenje je dolo do nas kroz dve redakcije: kroz dela Ipolita Rimskog (pogl. - Filosofumen", VII , 20-27) i kritiki pregled Irineja Lionskog (Protiv jeresi", I , 24, 2-8). Ti istonici esto protivree jedan drugom. O Vasilidu i njegovom uenju: V. V. Bolotov, Lekcije iz istorije drevne crkve" II tom, str. 197-209; F. Funk, Istorija hrianske crkve...", 75. 3. Jevsevije ne navodi o kom je Jevanelju re. Verovatno ih je Vasilid iisao na svoje Jevanelje jer se Govori da je on razlagao jevaneosku istoriju. 4. Karpokrat (Harpokrat) - aleksandrijski gnostik iz prve polovine II veka. O njegovom uenju se moe govoriti kroz dela Irineja Lionskog (Protiv jeresi", I , 25). Karpokratovo uenje u poetku prihvata neveliki broj ljudi koji su sebe smatrali za posveene. 155-165. godine u Rimu se pojavljuje njegov sledbenik Marcelina, koja je uspela da u jeres uvue mnoge od hriana. Karpokratov sin Epifanije, bio je pribrojan meu bogove, i postao je objekat poklonjenja u vreme posebnih praznika na ostrvu Kefalonija. 8. glava O najuvenijim crkvenim piscima tog doba Meu tim ljudima bee i Egezip, koga smo pomenuli u vie navrata, preuzimajui iz njegovih spisa predanja o apostolskim vremenima. On u pet knjiga svojih Zapisa" jednostavnim reima izloio tano predanje o apostolskoj propovedi, a takoe je i govorio o vremenu u kom je iveo i kakve su poasti tada davate idolima: Neznaboci su podizali kenotafe i hramove, onako kako to ine i danas. Meu te sluge spada i Antinoj, sluga kesara Adrijana, koji je iveo u nae vreme i u iju ast se organizuju Antinojeve igre 1 . Adrijan je osnovao grad u ast tog mladia i nadenu mu Antinojevo ime, a takoe je osnovao i kolegijum proroka...". Tada je iveo i Justin, iskreni ljubitelj istina filosofije. Uio se kod Grka i zanimao se njihovim naukama. I on govori o Antinoju: Potrebno je spomenuti i Antinoja koji je iveo u nae dane, koga su svi u strahu potovali kao boga mada su znali i ko je, i odakle je..." 2 . On kazuje i o tadanjem ratu u Judeji: U sadanjem judejskom ustanku, koji predvodi Barkoheba, estoko je kanjavao hriane ako se ne odreknu Hrista i ako Ga ne hule..." 3 . Justin pie da se od grke filosofije u veru Hristovu nije obratio bez razmiljanja, nego rasuujui o tome, i kae: Ja sam voleo Platonovo uenje, ali sluajui kako kleveu hriane i kako se oni (hriani) ne plae smrti, pomislih da je nemogue da takvi ljudi ive

u porocima i nasladi. ovek koji voli nasladu, neuzdranje i koji smatra za dobro da se jede oveije meso, moe li on pozdravljati smrt kao izbavljenje od strasti? Zar takav ovek nee, po svaku cenu, nastojati da produi ivot na zemlji i da se naslauje, a ne da dolazi i da bude kanjen..." 4 . On takoe pie da je Adrijan dobio od Serenija Granijana 5 , znamenitog namesnika, pismo o hrianima koje progone bez ikakve optube, samo na poziv mase, da im sude i da ih kanjavaju. Imperator je tada kao odgovor napisao Minuciju Fundanu 6 , prokonzulu Azije, da se niko ne osuuje bez dokaza. Justin prilae i kopiju tog pisma na latinskom, prevodei ga ovako: Mogli bi traiti sebi suda na osnovu velikog i preznamenitog kesara Adrijana, oca vaega; nego mi traimo suda ne toliko po zapovesti Adrijana, koliko po tome to smo uvereni da je naa molba pravina" 7 . Zatim pomenuti pisac navodi kopiju na latinskom, koju smo mi kako smo umeli preveli na grki. 1. Antinoj - mladi iz Vitinije, ljubimac imperatora Adrijana. Udavio se u Nilu 130. godine. U njegovu ast je osnovan grad po imenu Antinopolj. Takoe je podignut i hram, statue, iskovan novac. Najee je izobraavan sa svim atributima Dionisa. Ove igre to ih zavede car Adrijan u ast svom ljubimcu Antinoju, drane su svake pete Godine u Mantineji - u Arkadiji (Te rtul . de coron . s.13). Grad Antinopolis, koji podie isti kesar 122. Godine nalazio se u srednjem Misiru, nedaleko od Nila k istoku. 2. Justin Filosof, , A pologija" I 29 3. Or. s it . 31. 4. Justin Filosof, ,Apologija", II, 12. 5. Kvint Licinije Silvanije (Serenij) Granijan - prokonzul Azije. 6. Minucij Fundan - prokonzul Azije (124-125. godina), prijatelj i sabesednik Plinija Mlaeg i Plutarha. 7. Justin Filosof, Apologija", I , 68. 9. Glava Adrijanovo pismo o tome da se hriani ne smeju napadati bez suda Minuciju Fundanu. Dobio sam pismo od Serenija Granijana, oveka poznatog, tvoga prethodnika. Kazuje mi o neemu o emu se ne moe preutati: ne valja da ljudi ive a da ne znaju za mir i da su svagda na meti klevetnika. Ako itelji provincije mogu dokazati svoje optube protiv hriana i o tome mogu da kazuju pred sudom, to neka se tamo (na sudu) i ini a ne na trgovima i vikanjem mase. Prilii ti da se dobro upozna sa tim optubama. I ako se optube dokau, tek tada odredi kaznu za prestup. Ali, zaklinjem te Heraklom, ako neko podie optube bez razloga, tada te klevetnike ne ostavljaj bez kazne" 1 . Tako glasi Adrijanov odgovor. 1. Or. s it . 69. 10. Glava O tome ko su bile stareine crkvi u Rimu i Aleksandriji za vreme vladavine Antonina (Antonin, 135. Godina) Adrijan je vladao dvadeset i jednu godinu. Njegov naslednik je bio Antonin 1 , koji je prozvan Blagoestivi. Prve godine njegove vladavine upokoji se Telesofor, nakon jedanaest godina svoje slube, a episkop Rima postade Higin 2 . Irinej kazuje da je Telesofor mueniki postra dao, a takoe kazuje i o tome da je

u vreme episkopa Higina u Rimu bio i izvesni Valentin 3 , osniva jeresi, i Kerdon 4 , kolovoa markionove zablude 5 . Evo ta pie Irinej: 1. Antonin (Antonij Pij) - rimski imperator (138-161. godina). 2. Higin (Igin) - episkop Rima (139-142. godina). 3. Valentin (umro oko 161. godine)- jedan od najveih predstavnika aleksandrijske gnose. iveo je u Aleksandriji. Oko 140. godine dolazi u Rim, gde je uio meu hrianima. Po predanju, pretendovao je na mesto episkopa u Rimu. Zatim odlazi na Kipar. U Rimu ili na Kipru, pouzdano se ne zna, dolazi do definitivnog raskida sa Crkvom. Uticaj njegovog uenja bio je snaan i kroz razne forme se sauvao sve do VI veka. Protiv njega piu Irinej Lionski i mnogi drugi. 4. Kerdon - jeresijarh. Rodom iz Sirije. Pojavio se u Rimu u isto vreme kada i Valentin (krajem tridesetih godina II veka). Nema pouzdanih podataka o njegovom uenju. Ostao je poznat najvie kao uitelj Markiona. 5. Markion - najpoznatiji jeresijarh II veka. Rodom iz Sinopa (Mala Azija). Po predanju, njegov otac je bio episkop tog grada. Oko 140. godine dolazi u Rim i postaje Kedronov uenik. Markion nije razvio originalno uenje, ali se za razliku od drugih gnostika, nije ograniavao filosofskom problematikom te se obraao ka pitanjima iz crkvenog ivota. Smisao hrianstva video je u odricanju od jevrejskog duha, a cilj Novog Zaveta po njemu je da zameni Stari Zavet. Uinio je reviziju Novog Zaveta, sauvavi iz njega samo Poslanice apostola Pavla, koga je smatrao protivnikom Jevreja, i dela jevaneliste Luke Jevanelje i Dela apostolska (mada je i te knjige podvrgao svojoj redakciji izbacivi iz njih ono to je, po njegovom miljenju, bilo dodatak koji su nainili Jevreji). Na taj nain, u borbi sa markionovom zabludom" bilo je postavljeno pitanje o kanonu Novog zaveta. Za Markionovo uenje karakteristian je krajnji dualizam i doketizam. U oblasti etike Markion je sledio najstroa asketska pravila. Oko 144. godine bio je odluen od Crkve. Protiv njega su pisali gotovo svi Crkveni pisci II - IV veka. 11. Glava O voama jeresi tog doba

Valentin je doao u Rim u vreme Higina, ime je stekao u vreme Pija i nastavio je do Aniketa. Kerdon, prethodnik Markiona, takoe se pojavio u vreme Higina, devetog episkopa. On je doao u crkvu, prineo javno pokajanje, ali je imao drugaiji nain ivota tako da se opet kajao, ali nije odrao datu re i bio je izopten od crkve..." 1 . Tako pie u III knjizi, a u I knjizi istog dela kazuje: Izvesni Kerdon, ishodei iz toga to je prihvatio uenje Simona (a doao je u Rim u vreme Higina, devetog episkopa), uio je da Bog koji je dao zakon, nije Otac Gospoda naeg Isusa Hrista... Ovo uenje posle njega je prihvatio Markion, koji je rodom iz Ponta. On je zatim dalje razvio to bogohulno uenje..." 2 . Irinej je veoma ubedljivo razotkrio pogibeljno uenje koje je irio Valentin, poredei ga sa zveri koja vreba iz zasede. Njegov savremenik, kako kazuje Irinej, bio je i neki Marko 3 , veoma vet u maioniarskim vetinama. Irinej ovako opisuje njegove ogavne misterije: Oni pripremaju branu postelju i obavljaju posveenje, prouznosei nad ovekom (koji se posveuje) nekakva zaklinjanja; govore da je to duhovni brak koji je podoban nebeskom savezu koji imaju nebeske sile 4 . Drugi su posveenje vrili uz pogruavanje u vodu i izgovaranje rei: U ime nepostinog Oca, u ime istine koja je mati svemu i svaemu, u ime Isusa koji je siao. Neki pri tome kazuju i jevrejske rei da bi ostavili jai utisak..." 5 . Higin je bio episkop Rima etiri godine, a na njegovo mesto doe Pij 6 . U Aleksandriji, posle Evmena koji je trinaest godina bio episkop toga grada, izabran je Marko 7 koji je tu slubu vrio deset godina. Nakon njega je doao Keladion 8 . U Rimu, posle Pija, koji se upokoji nakon petnaest godina, za episkopa je postavljen Aniket 9 . Egezip kazuje da je on u njegovo vreme doao u Rim, i da je tamo ostao do vremena episkopa Eleftera 10 . U to vreme najuveniji je bio Justin, koji je titio re Boiju u filosofskoj odedi 11 i kroz svoje spise se borio za veru. On je napisao knjigu protiv Markiona, gde naglaava da ona nastaje jo u vreme kada je Markion bio iv, i kae: Markion iz Ponta i sad ui lakoverne da je on

nekakav bog koji je vei od Tvorca. U itavom rodu oveijem naao je ljude koji uz pomo demonske sile (nagovara) da bogohule i da odbacuju istinu o tome da je Tvorac sveta i Otac Hrista. Ue da je svet stvoren od nekog drugog boga koji je vei od Tvorca. Sebe vole da nazivaju hrianima, varajui tako lakoverne; isto tako nazivaju se i filosofima..." 12 U zakljuku on dodaje: Postoji kod nas i delo protiv svih jeresi koje su se pojavile; ako ga elite, mogu vam ga dati na itanje..." 13 . Taj Justin se mnogo trudio u raspravama sa Grcima. On se obratio i imperatoru Antoninu Blagoestivome, i rimskom Senatu, sa spisima koji su nastali u zatitu nae vere. iveo je u Rimu, a u Apologiji govori o sebi, ko je i odakle je. 1. Irinej Lionski, Protiv jeresi", III , 4, 3. 2. Or. s it, I, 27. 3. Marko (druga polovina II veka) - uenik gnostika Valentina. Pripada drugoj generaciji tih jeretika. Nema pouzdanih svedoanstava o njemu. Zna se da je rodom iz Egipta, da je uio u Aziji i da je njegovo ime bilo poznata na Zapadu. 4. Po miljenju Gnostika, pristalica Valentina, nalazilo se trideset eona u pliromi, tj. gornjem vazduhu, od kojih su jedni mukog a drugi enskog pola. 5. Irinej Lionski, Protiv jeresi", I , 13. 6. Pij - episkop Rima (142-157. godina). 7. Marko - episkop Aleksandrije (143-153). 8. Keladion - episkop Aleksandrije (154-167. godina). 9. Aniket - episkop Rima (157-168. godina). 10. Elefter - episkop Rima (177-190. godina). Njegov prethodnik bio je Soter (168-176. godina), koji je nasledio episkopa Aniketa. 11. Poznato je da je sveti Justin i po prelasku u hrianstvo nosio filosofsku mantiju, i u tom se ugledao na ostale neznaboake filosofe koji su primili hrianstvo. Ta im je odea davala priliku da se uputaju u razgovor sa neznabocima, kako bi ih upoznali sa Hristom. 12. Po spisima Justina, koji su nedavno tampani, navedene rei se nalaze u Prvoj Apologiji. Pogledati: Patres apostolici " e dit . Ra ris , XXVI , ra g . 232. 13. Nepoznato je o kom je delu re 12. glava O Justinovoj Apologiji koju je predao caru Antoninu Samodrcu Titu Eliju Adrijanu, Antoninu blagoestivome, kesaru avgustu, sinu Verisimovom, filosofu; Luciju, rsfenome sinu kesara filosofa, usinovljenom od blagoetivoga, ljubitelju znanja; svetenom Senatu i itavom narodu Rima. Obraam se sa molbom za ljude koji su nepravedno optueni, Justin, sin Priska Vakhijevog, poreklom iz Flavije - Neapolja 1 , u Siriji Palestinskoj..." 2 . Taj imperator dobio je sline molbe i od druge nae brae, koja su ivela u Aziji, i koja su trpela od lokalnog stanovnitva razne progone. Taj car obratio se azijskoj optini ovim reima 3 :

1. Flavija-Neaopolj, tada Glavno mesto Samarije, koje se ranije zvalo Sihem. 2. Justin Filosof, Apologija", I , 1, 1 - U tekstu koji navodi Jevsevije i tekstu koji sreemo kod samog Justina postoje izvesne razlike. U Justinovom tekstu re filosof" u vezi sa Lucijevim imenom stoji u obliku , i na taj nain odnosi se na samog Lucija, dok se kod Jevsevija susree u obliku , i odnosi se na kesara, Lucijevog oca. Ta razlika objanjava se kao sluajna greka, mada moe imati i ozbiljnije tumaenje. Pored imperatora Antonija, Apologija imenuje i dva druga adresanta, posinka Marka i Lucija Vera. Marko Aurelije, budui rimski imperator (161-180. godina), nazvan i Najpravedniji (Verisim). Taj naziv mu daje Adrijan, ali posle smrti Adrijana, kada je on ve primio ime Marko Avrelije, on ne zaboravlja na svoj nadimak tako da ga sreemo na monetama iz vremena njegove vladavine. Lucij Ver je budui savladar (do 169. godine) sa Markom Avrelijem. Ako se naziv filosof" odnosi na Marka Avrelija, to je potpuno opravdano jer se jo od mladosti upoznao sa filosofskim naukama, a ako se odnosi na Lucija Vera, to je tada iz iste kurtoazije. I sam Jevsevije je znao da se Lucnje Ver odlikovao raspusnim ivotom i da se nije interesovao za filosofiju tako da nije mogao zasluiti taj naziv ljubitelja mudrosti. Jevsevije zato to ime upuuje na Lucijevog oca, Elija Vera, bliskog prijatelja imperatora Adrijana, oveka koji je cenio umetnost, literaturu i filosofiju. Imperator Adrijan je Eliju iz ljubavi podario titulu kesara i naznaio ga za svog naslednika. Elije umire pre Adrijana, a njegovog sina Lucija, Adrijan prihvata kao svog sina i naslednika. 3. Po miljenju V. V. Bolotova re je o saboru predstavnika gradova jednog dela Azije u Efesu - pom. delo, 2. tom, str. 83. 13. glava Pismo Antonina upueno azijskoj optini po pitanju hriana Samodrac, kesar Marko Aurelije Antonin. Avgust, Jermenin, vrhovni rec (prvosvetenik), narodni tribun po petnaesti put i konzul po trei put, pozdravlja azijsku optinu (sabranje). Znam da i sami bogovi brinu o tim ljudima (hrianima). I mnogo vie nego li vi, oni (bogovi) mogu da kazne ljude koji ne ele da im se poklone. Oni, kojima vi ne dajete mira, vi samo jo vie jaate u njihovoj veri, mada ih optuujete za bezbonost. Dopustimo da pre optubi na njih bude slobodan izbor jer njima nije strano da umru za svog Boga. Zbog toga oni i odnose pobedu, i spremni su svagda da daju svoju duu nego li da uine ono to traite od njih. to se tie zemljotresa koji su bili i koji jo traju, umesno je napomenuti da pri takvim nesreama vi svaki put padate duhom, i zato, uporedite svoje ponaanje sa njihovim. Oni su puni nade u Boga, a vi sve ree sluite bogovima. I znajui da ste takvi, vi progonite hriane koji slue Bogu. Zastupajui se za njih, mnogi upravitelji provincija pisali su naem boanstvenom ocu, i on im je odgovorio sa pozivom da se hriani ne uznemiravaju osim ako se dokae da nisu neto smiljali protiv dravne vlasti. Meni su o njima mnogi govorili i ja sam uvek odgovarao kao i na otac. I zato, ako neko uporno nastavi da napada na hriane, ukoliko ne naete krivice na njima, tada kaznite optuitelja. Proitano u Efesu, na azijskom saboru" 1 . O takvom sledu dogaaja svedoi i njihov savremenik Melition, episkop Sarda 2 , koji je poznat po apologiji koju je napisao u zatitu nae vere i poslao je imperatoru Veru 3 . 1. Apologija, I , 70. Ovu Poslanicu najee navode odmah nakon teksta Justinove Apologije. Pogledati: Dela svetog Justina, filosofa i muenika", Moskva, 1863. str. 10. Veina naunika smatra da je navedeni tekst originalan. Optina, zbor ili sinedrion - to je ime neke male skuptine na koju su dolazili izabrani skuptinari izabrani u svojim mestima.. 2. Sveti Melition Sardijski (umro oko 177. godine) - osim odlomaka koje navodi Jevsevije, poznata su jo dva dela ovog svetitelja. 940. godine, u jednom grkom kodeksu iz IV veka, otkriven je gotovo ceo tekst propovedi svetog Melitiona o stradanjima Hristovim (pogl. S. Bonner , T he Homily on the Passion by Mellito , Bishop of Sardis , Studies and documents ", London , 1940), a 1972. godine, u biblioteci u Tbilisiju, pronaen je rukopis u kome se nalazi 12 stubaca prevedenih na gruzijski za koje se ispostavilo da su takoe propovedi svetog Melitiona - O dui i telu i stradanjima Hristovim" (M ichel van Esbrueck , Nouveaux Fragments de Melition de Sardes "- A nalecta Bollandiana ", V ruxelles , 1972, t . 90, r. 63).

3. Lucije Ver - rimski imperator (161-169. godina).

14. glava ta je vredno da se zapamti o Polikarpu, drugu apostola U vreme kada je Aniket bio episkop u Rimu, k njemu doe Polikarp da bi razgovarali oko vremena praznovanja Pashe 1 . O tome govori i Irinej. On takoe pie o Polikarpu i ovo: Polikarp ne samo to je sluao apostole i to se sretao sa onima koji su videli Gospoda, nego je od apostola postavljen za episkopa u Smirni (Azija). Ja sam ga video jo kao mladi (a on je iveo dugo i postradao je kao starac). Svagda je uio onako kako su ga nauili apostoli i kako ui Crkva. Sve azijske crkve i svi njegovi prejemnici kazuju za njega da je istiniti svedok vere i da zasluuje poverenje. On nije kao Valentin, Markion ili ostali bezumnici. Kada je bio u Rimu, u vreme Aniketa, Polikarp je mnoge ljude odvratio od jeretika, propovedajui im o istinitoj veri... Postoje ljudi koji su ga sluali, i koji kazuju o njegovom susretu sa Markionom. Kada je Markion upitao Polikarpa da li ga poznaje, starac je odgovorio: Znam te. Ti si prvenac satane!" Postoji njegova (Polikarpova) Poslanica upuena Filipljanima. Ona je veoma korisna za one koji razmiljaju i trude se da zadobiju spasenje..." 2 Irinej govori o tome da je u toj poslanici (koja je sauvana i do danas), Polikarp koristio i Petrovu prvu Poslanicu. Antonin, zvani Blagoestivi, umro je u dvadeset i drugoj godini svoje vladavine. Nasledio ga je sin Marko Avrelije Ver (takoe nazvat i Antonin), zajedno sa bratom Lucijem. 1. Razmimoilaenja oko vremena praznovanja Pashe postojala su izmeu crkve u Rimu i crkvi u Maloj Aziji jo u II veku. 155. godine, sveti Polikarp Smirnski pokuao je da sa Aniketom doe do reenja tog pitanja ali do toga nije dolo. I pored toga, te crkve su ostale u zajednici tako da je sveti Polikarp sluio liturgiju u Rimu. 2. Irinej Lionski, Protiv jeresi", III , 3. 4. 15. glava O tome kakoje Polikarp zajedno sa drugima postradao u Smirni tokom vladavine cara Vera (Marko Aurelije i Lucije Ver, 168. godina)

U to vreme Aziju je potresalo veliko gonjenje. Tada je i Polikarp postradao kao muenik. Smatram za neophodno da u ovo kazivanje uvrstim i rei o njegovom kraju, onako kako je to kazivanje dolo do nas. Postoji jedna Poslanica koja opisuje te dogaaje: Crkva Boija, koja je nala pristanite u Smirni, Crkvi Boijoj u Filomeliji 1 i svim mestima gde je nala pristanite sveta vaseljenska Crkva; milost, mir i ljubav Boga Oca i Gospoda naeg Isusa Hrista neka se umnoi meu vama. Brao, pisali smo vam o mueniku i blaenome Polikarpu, koji je muenikom smru zapeatio tadanji progon (hriana)...". Uporedo sa kazivanjem o Polikarpu, oni govore i o ostalim muenicima opisujui njihovu istrajnost pri stradanjima. Masa ljudi, koja je stajala oko stradalnika, bila je poraena prizorom kada su bievi sekli telo i vene hriana, tako da su se videli unutranji organi i krvi je bilo po svuda. Posle raznih muka hriane su najee bacali divljim zverima. Naroito se tada istakao, kako kau, Germanik, 2 koji je pobedio oveiji strah od smrti. Prokonzul je nastojao da ga ubedi da se odrekne vere, ukazivao je na njegovu mladost i na to da bude alostiv prema sebi. Ali, Germanik se nije dao pokolebati i na kraju, spremno je doekao zveri koje su ga napale. Videi tu smrt i divei se hrabrosti muenika koji su ljubili Gospoda, masa povika: Smrt bezbonicima! Pronaite Polikarpa!" Od toga se naini veliki mete i neku Frigijac po imenu Kvint, koji je nedavno doao (iz Frigije), videvi zveri i grozne sprave za muenje, nemajui hrabrosti u sebi, slabi duom i odreknu se spasenja. U pomenutoj Poslanici navedeno je kako se on bez razniljanja odrekao vere. Time se i okonava pomenuto kazivanje o muenicima. Polikarp, sluajui o tome nije se uznemirio. On je ostao u gradu ali je zatim, po nagovoru onih oko njega, izaao. iveo je jedno vreme

izvan grada sa nekoliko ljudi, i bez prekida, dan i no, molio se Gospodu za mir u Crkvi. Tri dana pre hvatanja, nou dok je stajao na molitvi, imao je vienje: prostirka za glavu odjednom planu i pretvori se u pepeo. Razumevi to vienje, on ree onima oko njega da se priblii vreme stradanja. Tada zapoee intenzivnije potrage za njim, i on po nagovoru drugih pree u susedno selo. Ali, ubrzo ga pronaoe jer su vojnici uhvatili dvojicu robova iz tog sela i oni rekoe da se Polikarp krije u njihovom mestu. Zapovedie jednom od tih robova da im pokae kuu, a onda saznadoe da je svetitelj na krovu zgrade. Polikarp je mogao da pree na krov druge kue i da umakne poteri, ali on to nije eleo, rekavi: Neka bude po volji Boijoj". Zatim sie u prizemlje i krotkog lica je besedio sa progoniteljima i to je njima izgledalo kao veliko udo. Gledajui njegovu starost i spokojnost u dranju, oni su pomislili da nije potrebno hvatati tog oveka. Polikarp zatim ree da im se postavi trpeza a da njemu dopuste da se pomoli Gospodu. Dopustili su mu, a on se zatim poe moliti Bogu. Vojnici su ga gledali sa divljenjem, govorei izmeu sebe da li je ispravno to to progone starca. O sledeim dogaajima povest o Polikarpu glasi ovako: Kada je okonao molitvu i pomenuo sve koji behu sa njim, znane i neznane, obine i slavne, i svu Crkvu, doe vreme za polazak. Polikarpa stavie na osla i odvezoe u grad. Bila je Velika Subota. Njemu u susret iao je irinarh 3 Herod i njegov otac Nikita. Oni Polikarpa prebacie u svoja kola, a onda ga poee nagovarati da se odrekne Hrista i da prinese rtvu idolima. Polikarp je utao, a kada su oni nastavili sa nagovorima, ree da nee pristati na to emu ga nagovaraju. Kada su ovi uli stareve rei, razgnevie se i bacie ga sa kola tako da se Polikarp povredi. Ne obraajui panju na to, Polikarp, kao da se nita nije dogodilo, ustade i krenu ka trgu. A tamo je bila takva galama da je to teko opisati reima, ali im starac doe, javi se glas sa neba: Polikarpe, budi krepak i hrabar!" Mnogi su uli taj glas i okretali su se oko sebe traei onoga ko je to rekao. Tada prokonzul upita starca: Da li si ti Polikarp?" A kada ovaj odgovori da jeste, tada ga prokonzul poe nagovarati da sebe potedi stradanja, pozi-vajui ga da se pokloni idolima i da kae: Smrt bezbonicima!" Tada Polikarp pogleda na okupljenu masu, podignu ruku i ree Zaista, smrt bezbonicima!" Prokonzul ga ponovo pozva da se odrekne Hrista, a starac mu ree: Evo, ima ve osamdeset i est godina kako sluim Hristu i niim me ne povredi. Kako da hulim na Cara koji me spase?" Prokonzul ponovo pozva starca da se odrekne Hrista, ali Polikarp mu ree: Ja sam hrianin, i ako si rad da upozna nau veru, odredi dan kada me moe sasluati". Na to mu prokonzul ree da svojom besedom ubedi narod, a starac kaza: Meni treba da razgovaram sa tobom jer sam nauen da potujem vlast koju je Bog postavio a ne da sebe opravdavam pred narodom". Prokonzul tada zapreti Polikarpu sa zverima i ognjem, ali starac se ne obazre na to i pozva prokonzula da ini ono ta mu je po volji. Dok je besedio, njegovo lice je bilo ozareno blagodau i svojim reima zbunio je prokonzula tako da je ovaj u tri maha objavio na trgu da je Polikarp rekao za sebe da je hrianin. Kada je glasnik to objavio, oku-pljena masa neznaboaca i Jevreja, koja je ivela u Smirni, ne mogavi da izdri, poela je da vie: On je uitelj Azije; on je otac hriana! On odbacuje nae bogove i ui svoje sledbenike da ne prinose rtve". Tako govorei, oni poee da viu asiarhu 4 Filipu da pusti lava na Polikarpa. On je to odbio, rekavi da su zabranjene borbe sa zverima. Tada masa poe da vie traei da se Polikarp zapali na lomai. Eto kako se ispuni ono vienje koje je starac imao, kada je stajao na molitvi, i kada je rekao onima koji su bili s njim da mu predstoji smrt u plamenu. Masa je poela da prinosi drva, slamu, granje i tu se Jevreji pokazae kao najrevnosniji. Kada je lomaa bila gotova, Polikarp skide odeu sa sebe, razrei pojas i skinu obuu sa nogu (a to ranije nije inio sam jer su se hriani utrkivali u tome ko e pre uiniti to elei da dotaknu starca). Tada starca ogrnue ogrtalom 5 i htedoe ga prikovati za stub, ali im on ree: Ostavite me ovako. Onaj ko mi je dao snage da izdrim plamen dae mi i snagu da ostanem nepomian na stradanju". Tada mu samo zavezae ruke i starac je izgledao poput najboljeg ovna izabranog za rtvu paljenicu, ugodnu Bogu Svedritelju. Tada se Polikarp pomoli: Oe ljubljenoga i proslavljenoga Sina svoga Isusa Hrista, koji nas upozna sa Tobom! Boe anela i sila i svega stvorenoga i svih pravednika to ive pred Tobom! Slavim te to si me udostojio da imam udeo sa muenicima i udeo u ai Hrista tvoga, da bih telom i duom vaskrsao za veni ivot i postao nerazruljiv po Duhu Svetome. Primi me danas u njihov broj kao rtvu koja je po volji, koji si istiniti Boe, sam ugotovio, objavio i svrio. Kako za ovo, tako i za sve ostalo hvalim te i slavim, proslavljajui te kroz venog Arhijereja Isusa Hrista, tvoga ljubljenog Sina, kome zajedno sa Tobom i Svetim Duhom neka je slava od sada i do veka. Amin!" Kada je starac okonao molitvu, tada zapalie lomau i nastade veliki plamen. Mi, kojima je dato da to vidimo, videsmo udo, i ostadosmo ivi da bi o tome kazivali i drugima: plamen je nainio nekakav svod, neto poput jedra, i tako je opkolio telo muenika da on nije goreo, nego je bio poput zlata koje se kroz vatru isti. Svuda se oseao miomiris tamjana i najskupocenijih aromata. Na kraju, bezbonici videvi da mu ne mogu nauditi ognjem, uvedoe Polikarpa u zgradu da bi ga posekli maem. Kada su to uinili, izli se toliko krvi da je ugasila oganj, i masa se tome silno zaudi, videi kolika je razlika izmeu nevernika i izabranih, od kojih je jedan i Polikarp, stareina crkve u Smirni. Svaka re koja je izala iz njegovih usta zaista se i ispuni.

Lukavi neprijatelj i zavidnik, protivnik pravednika, videi veliinu njegovog muenitva i bezprekorni ivot, znajui da je ovenan vencem besmrtnosti, postara se da mi ne uzmemo Polikarpovo telo, mada su to mnogi eleli da uine. Bezbonici ubedie Nikitu, Herodovog oca, brata Alikinovog, da moli od prokonzula da se muenikovo telo skloni da mu ne bi hriani odavali poast. To su govorili po nagovoru Jevreja koji su znali da mi potujemo i Hrista i Njegove svete muenike kao istinske uenike Boga naega. Centurion, videi masu Jevreja, naredi da se Polikarpovo telo javno zapali. Mi smo zatim sabrali ostatke tela, koji su nama vredniji od dragulja i postaviemo ih tamo gde i treba da budu. Oko njih emo se okupljati, da likujemo i da se radujemo, da praznujemo dan Njegovog muenika, dan Polikarpovog ponovnog roenja 6 . To e biti i za pouku onim hrianima koji e tek doi...". To je kazivanje o Polikarpu, divnom apostolskom muu i o tome kako je on postradao, onako kako su to zapisala braa iz Smirne u poslanici o kojoj sam ve govorio. Prisajedinimo tom kazivanju i saoptenje o drugim muenicima koji su postradali u Smirni, gotovo istovremeno sa Polikarpom. Meu njima je bio i Mitrodor, o kome se govorilo da je prezviter u Markionovoj jeresi. On je takoe stradao na lomai. Od tadanjih muenika osobito se proslavi Pionije 7 ; njegovo ispovedanje (vere), njegove smele rei, zatita vere pred narodom i vlastodrcima, lepo ophoenje sa onima koji su pali prilikom gonjenja i uteha brae koja su ga poseivala, svedoanstva o mukama koja je izdrao, o svemu tome kazuje se u delu koje vam preporuujem na itanje. Taj spis smo uvrstili i u nae svedoenje o drevnim muenicima. Postoje tamo i napomene o drugim muenicima u azijskom gradu Pergamu, o Karpu, Papili, eni Agatonici, koja je slavno skonala posle dugotrajnog muenja 8 . 1. Filomelija - neveliko mesto na Granici Likaonije, Pisidije i Velike Frigije. 2. Muenik Germanik - jedan od dvanaest hriana iz Filadelfa koji su tom prilikom postradali u Smirni. 3. Naelnik gradske policije. Dunost ovih uvara sastojala se u tom da spree pobune u narodu i da kolovoe stave pod strau. 4. Vrhovni rec rimske provincije Azija. Azijarh je bio inovnik i predsednik na njihovim zborovima i biran je optim Glasanjem. Njihovaje dunost bila da se nau onde gde se okuplja narod i da nadgleda ta se deava. O njima se govori i u Delima apostolskim (19, 31). 5. To je bila haljina od tanke materije obloena smolom ili neim zapaljivim. 6. Drevni hriani su imali obiaj Govoriti da je dan smrti muenika dan njihovog ponovnog roenja. 7. Svetenomuenik Pionije i Lin - prezviteri iz Smirne. Sa njima su postradali Savin, Makedonije i Asklipijad, kako se navodi u itiju svetenomuenika Pionija - itija svetih", Moskva, 1906, 7. knjiga, str. 239-252 /na ruskom/. Oni su uhvaeni u Smirni, u vreme progona imperatora Decija (249-251. godina), tj. 23. februara, na dan spomena svetog Polikarpa, i posle dugotrajnog muenja, svetenomuenika Pionija su raspeli na krstu i zapalili. 8. Spomen muenika Korpa, Papile, Agatodora i Agatonike, postradalih 251. godine u Pergamu, praznuje se 13. oktobra. 16. glava O tome kako je postradao Justin Filosof, propovedajui nauku Hristovu u Rimu Negde u to vreme, Justin (o kome smo ve govorili), podneo je knjigu 1 u zatitu nae vere imperatoru, ali i njemu (Justinu) bi namenjen venac muenitva. Filosof Kriskent 2 , koji je nainom ivota i moralom zasluio ime cinik 3 , smislio je zao plan. Justin, koji je esto besedio sa njim u prisustvu mnogih slualaca, vatreno se zauzimao za istinu, ovako govori o Kriskentu: Ja oekujem da neko od pomenutih ljudi, od onih koji mi misle zlo, da e me predati na stradanje. Eto, recimo Kriskent, on u potpunosti ne voli mudrost, nego udi za bukom i odobravanjem gomile. ovek koji nije dostojan imena filosofa jer govori o onome ta zapravo ne zna. On tvrdi da su hriani neznaboci i neastivci, a to izjavljuje da bi mu masa odobravala. On atakuje na nas jer ne zna Hristovo uenje a takoe i iz nevaljalstva. On je mnogo iza obinih ljudi koji se esto ohrabre da kazuju neto o emu nita ne znaju... U svakom sluaju, on je veliki pokvarenjak; takoe je i rob straha. Postavivi mu nekoliko pitanja, shvatio sam da on zapravo ne zna nita o tome. elim da vam to bude poznato; a da govorim istinu, ja sam spreman i u vaem

prisustvu posvedoim o svemu. Ako su vam poznata moja pitanja i njegovi odgovori, tada vam je jasno da on nita ne zna o naem uenju. Ako neto i zna, to nije imao hrabrosti rei pred drugima, jer njega ne interesuje mudrost nego slava. On ne ceni ni prekrasnu reenicu Sokratovu 4 ..." 5 .Tako je pisao Justin, a da je on okonao ivot, kako je i predvideo, zbog lukavtine Kriskenta, o tome u vie navrata u svojim delima svedoi Tatijan, koji je u mladosti bio sofista i zanimao se grkim naukama, stekavi u tome ne malo slave. U svojoj knjizi upuenoj Jelinima, on ovako kazuje: Divni Justin je pravilno objavio da su pomenuti ljudi zaista poput razbojnika" 6 , a zatim, govorei o filosofima, zakljuuje: Kriskent, ugnjezdivi se u velikom gradu, projavio je i svoju pedofiliju, a bio je i veoma srebroljubiv. Savetovao je druge da se prezire smrt, a sam se silno plaio smrti, tako da je i Justina izdao jer je ovaj propovedao istinu i izobliavao filosofske obmane..." 7 . Eto, to je po njegovim reima, razlog muenike smrti Justina. 1. Ova apologija zove se i prva u knjizi gde se nalaze Justinovi radovi. 2. Kriskent - filosof cinik. Po predanju, upravo je on izdao muenika Justina. To predanje se zasniva na saoptenju samog Justina (Apologija", II , 3), a takoe i na svedoenju Tatijana prilikom kazivanja o Kriskentu (Re protiv Jelina" 19-). 3. Cinici su se drali Anisenove nauke. 4. Ne zna se da li je Jevsevije ili prepisiva izostavio tu Sokratovu reenicu. Kod Justina se nalazi sledee: Ne treba nikoga priznati da je prei od istine ". 5. Justin Filosof, ,Apologija", II , 3. 6. Tatijan, Re protiv Jelina", 18. 7. Or. Cit , 19. 17. glava Muenici o kojima se govori u Justinovim spisima Justin u svojoj (prvoj) 1 apologiji spominje muenike koji su postradali do njega i njegove borbe. Izmeu ostalih, pouno je ovo njegovo kazivanje: Neka ena je ivela sa muem koji bee razvratnik, a i sama je ranije bila takva, ali upoznavi se sa Hristovom naukom, urazumila se, a takoe je nastojala da urazumi i mua. Govorila mu je o Hristovom uenju i o kaznama u venom plamenu namenjenim za one koji ive u neistoti i raspusnosti. Ali, on je nastavio da ivi kao i pre. ena, smatrajui neistim delom da ima zajedniku postelju sa muem, koji je nasuprot zakonu prirode, nastojao da sve uini predmetom naslade, reila je da ode od njega. Rodbina ju je molila i savetovala da saeka jo malo u nadi da e se mu promenuti. Ona je prihvatila te savete. A zatim, njen mu otide u Aleksandriju i, kada joj rekoe da tamo ivi jo raspusnijim ivotom, ona da ne bi bila zajedniar u njegovoj neasnoi, dade mu ono to se kod vas zove knjiga razvoda. Njen mu (koji nije mogao da shvati kako to da ena koja je ranije i sama raspusno ivela vie to ne eli), kada je ona otila od njega protiv njegove volje, prijavi je sudu govorei da je hrianka. Ali kako njen mu nije uspevao da joj napakosti, on odlui da napadne nekog Ptolomeja, njenog nastavnika u hrianskoj veri, koga je Urvikije kaznio. Mu je to ovako uinio: svog prijatelja centuriona nagovori da uhvati Ptolomeja i da ga pita da li je hrianin? Centurion zatvori Ptolomeja i dugo ga je muio u tamnici. Na kraju dovede ga pred Urvikija i tu ga ponovo upitae da li je hrianin? Ptolomej ispovedi veru u Hrista, a kada Urvikije odlui da kazni Ptolomeja, neki Lukije (takoe hrianin), videi da je sud nepravedan, ree Urvikiju: Zbog koje krivice optuuje ovog oveka? On nije ni preljubnik, ni razvratnik, ni ubica, ni lopov, niti je zateen u bilo kakvom prestupu i ti ga eli kazniti samo zbog toga to je hrianin. Urvikije, ti ne sudi onako kako to ini blagoestivi imperator, filosof i sin kesara, i kao to sudi Senat!" Urvikije nita ne odgovori na to ali nekoliko trenutaka kasnije ree: ini mi se da si i ti hrianin". Lukije potvrdno odgovori na te rei, a onda Urvikije zapovedi da i njega kazne. Lukije mu zahvali zbog toga rekavi da e napokon biti izbavljen od takve zle vlasti i da ide k blagome Ocu, Caru i Bogu. Tada im se pridrui i trei (hrianin), pa i njega izvedoe na gubilite..." 2 . Neposredno nakon ovih rei, Justin pie i ovo: Iekujem da e svakoga trena neko od onih koji misle zlo izneti optube i protiv mene...".

1. Ovo je najverovatnije greka prepisivaa jer je re o drugoj Apologiji, jer tako kazuje i sam Jevsevije, i ako je ona na prvom mestu u knjigama koje se tampaju. Iz nje je izvedeno ono to se ovde kazuje. 2. Justin Filosof,, Apologija", II , 2. 18. glava ta imamo sauvano od Justinovih spisa Justin nam je ostavio mnogo korisnih spisa; oni svedoe o umu koji je proao kolovanje i koji je pogruen u razmiljanje o Bogu. Na ta dela upuujem sve one koji su eljni znanja, i napomenuu ona koja su meni poznata. On je napisao re upuenu Antoninu, koga zovu Blagoestivi, njegovim sinovima i rimskom Senatu. Tu je Justin izloio hriansko uenje. Drugi spis sadri zatitu nae vere i upuen je prejemniku pomenutog samodrca - Antoninu Veru. O dogaajima iz tog vremena mi upravo i kazujemo. Takoe postoji i jedan spis koji je upuen Jelinima, gde Justin opirno govori o mnogim pitanjima koja zanimaju i nas i grke filosofe; tu takoe govori o prirodi demona, ali mi sada nemamo potrebu da o tome podrobnije kazujemo. Postoji jo jedan spis upuen Jelinima - Izoblienje" 1 . On je takoe napisao i delo o tome da je Bog jedini samodrac gde je pored hrianskih spisa upotrebljavao i one koje su napisali jelinski autori. Tu je i delo Lirik" (Pojac") 2 i drugo koje tumai prirodu due, izloivi razna miljenja povodom tog pitanja, on ih opovrgava kroz hriansko uenje uz obeanje da e u drugom delu izloiti svoje miljenje. Justin je sastavio i dijalog protiv Jevreja: to je beseda koju je on imao u Efesu sa Trifonom, ovekom koji je tada bio poznat meu Jevrejima. U tom delu se govori na koji nain blagodat Boija ispuni njega (Justina) da kazuje rei u zatitu vere i kazuje o tome sa kakvom je revnou on ranije izuavao filosofiju i kako je silno eleo da spozna istinu. Tu takoe govori i o zlodelima Jevreja protiv Hrista i Njegovog uenja, rekavi i ovo: Vi ne samo da se niste pokajali zbog svojih zlodela, nego i sada izabirate ljude i aljete ih da govore gadosti o hrianima... I tako, ne samo da ste zbog toga krivi pred sobom, nego i pred itavim oveanstvom..." 3 . On pie da je u nje-govo vreme dar prorotva ozario Crkvu i spominje Jovanovo Otkrivenje, tvrdei da je tu knjigu zaista napisao apostol (Jovan). Justin takoe navodi i nekoliko prorotva, prekorevajui Trifona da su Jevreji te rei izbacili iz Svetog Pisma. Takoe postoji i mnogo njegovih spisa koji se nalaze kod nae brae. U prolosti su Justinova dela smatra-li za veoma korisna. Irinej spominje njegove rei, navodei ih u svome delu Protiv jeresi": Justin prelepo kaze u svom delu protiv Markiona 4 : Ja ne bih verovao ni Samom Gospodu da on nije govorio o Tvorcu" ( IV , 6, 2), a takoe i ovo: Dobro je rekao Justin da sotona nije smeo huliti na Boga pre dolaska Hristovog jer do tada nije ni znao da je osuen" ( V , 26, 2). Ovo je potrebno rei zbog onih koji ele da itaju Justinova dela. I to je sve to smo imali da kaemo o njemu. 1. Ovo e po svoj prilici biti knjiga koja je poznata i pod naslovom Savetovanje neznabocima ". 2. Do danas nisu sauvana ova dela. 3. Justin Filosof, Razgovor sa Trifonom Judejcem", 108. 4. Markion je uio da Bog hriana nije isti Bog koji je stvorio svet. 19. glava O tome ko su bili episkopi u Rimu i Aleksandriji u vreme vladavine Vera (Marko Aurelije Ver, 188. Godina) Kada je tekla osma godina vladavine imperatora Vera, upokoji se episkop Aniket koji je jedanaest godina upravljao crkvom u Rimu. Njegov prejemnik je bio Soter. Keladijona, koji je etrnaest godina bio na elu crkve u Aleksandriji nasledio je Agripin 1 . 1. Agripin - episkop Aleksandrije (167-179. godina). 20. glava O tome ko su bili stareine crkve u Antiohiji

U Antiohiji, esti posle apostola bio je Teofil. Posle Herona bio je Kornilije, a posle ovoga Erot 1 . 1. O Heronu, Korniliju i Erotu videti u napomenama tree knjige Istorije. Teofil - episkop Antiohije (169179. godina). 21. glava O znamenitim ljudima koji su pisali o tom vremenu

U to vreme bilo je mnogo onih koji su pisali o Crkvi. Izmeu ostalih tu je i Egezip, o kome smo govorili, zatim tu je i Dionisije, episkop Korinta, Pinit, episkop Krita, Filip iz Apolinarije, Melition, Musan, Modest i naroito Irinej. Oni su pisali dela koja nam prenose apostolsko predanje i zdravu (istinitu) veru 1 . 1. O Egezilu, Dionisiju Korintskom, Irineju Lionskom i Militonu smo ve govorili u ranijim napomenama. Apolinarije Klavdij - episkop Jerapolja u Frigiji, prejemnik episkopa Papije i Averkija; apologeta; naroito se istakao u vreme imperatora Marka Avrelija (161-180. godina). Sauvani su naslovi nekih njegovih radova: ,Apologija", Pet knjiga protiv neznaboaca", O istini". Apolinarije se sa apologijom obratio imperatoru. Do nas su doli samo fragmenti njegovog dela o Pashi. 22. glava O Egezipu i o dogaajima iz njegovog vremena (Marko Aurelije Ver, 169-170. godina) Egezip je u pet knjiga (koje su dole do nas), ostavio puno svedoanstvo o svom nainu razmiljanja. On kazuje da je u vreme svog putovanja u Rim sretao mnoge episkope i da je od svih sluao jednako uenje. Evo kako on zakljuuje svoju besedu o poslanici koju je Kliment uputio Korinanima: Korintska crkva ostala je pravoverna do Prima koji je bio tamonji episkop. Sreo sam se sa njim na putu za Rim, kuda sam krenuo brodom, i sa Korinanima sam proveo nekoliko dana, uzajamno se teei pravovernim poukama. Dok sam bio u Rimu sainio sam spisak episkopa koji su nasleivali jedan drugoga sve do Aniketa, koji je svojevremeno bio akon Elefteru. Aniketov prejemnik je bio Soter, a ovoga je nasledio Elefterije. U svakoj prejemstvenoj smeni i u svakome gradu sve ide upravo onako kako nalae Gospod, zakon i proroci...". Egezip takoe kazuje i o pojavi tadanjih jeresi: Posle Jakova Pravednog, koji je postradao kao muenik, episkop postade njegov roak Simeon, sin Kleope. I njega su potovali kao rsfaka Gospoda. Crkvu su u to vreme uporeivali sa istom djevom jer je nita nije prljalo i nije bilo sujetnih uenja. Prvi koji je poeo da kvari uenje Crkve bio je Tebufis (Tebutis) 1 , nezadovoljan time to nije postao episkop. Odatle je proistekao i Simon i njegovi sledbenici; takoe i Kleovije sa svojim sledbenicima, Dositej i njegovi, Gortije i njegovi, kao i Masbotije (Masvotije). Od ovih nastadoe meneandrijevci, markioniti, karpokritijevci, valentinijevci, vasilidijevci i saturnilijevci. Svi su uvodili netvo svoje, drugaije od drugih, a u osnovi lano uenje. Od njih su proizali pseudo-hriani, pseudo-proroci i pseudo-apostoli; svojim pogubnim reima protiv Boga i Hrista oni su naruavali jedinstvo Crkve..." On takoe govori i o sektama koje u od davnina postojale meu Jevrejima: Postojale su razne grupe i meu obrezanicima, tj. meu sinovima Izrailjevim... tu su eseji, galilejani, imerobaptisti, masbotejci, samariti, sadukeji, fariseji..." 2 . On takoe kazuje i o mnogim drugim stvarima. Mi smo esto koristili ta njegova kazivanja. On navodi i delove Jevrejskog Jevanelja" kao i delove Sirijskog Jevanelja" 3 ; takoe poneto prevodi i sa jevrejskog, pokazujui time da je iz te vere preao u hrianstvo. Napominje i o usmenom jevrejskom predanju, i zajedno sa drugima (meu kojima je i Irinej), govori o tome da u Premudrostima Solomonovim ima mnogo toga korisnoga. Kada govori o apokrifima, kazuje da su neke od njih sastavili jeretici koji su iveli u njegovo vreme. Pinit - episkop Knosa; na njega je adresirana poslanica Dionisija Korintskog. Musan - autor dela protiv jeresi enkratita. Filip - episkop Gortana; na njega je isto adresirana jedna poslanica Dionisija Korintskog.

1. Tebutis - svedoanstva o njemu nisu sauvana. Simon - misli se na Simona Vraara, o kome smo ve govorili u prethodnim napomenama. Simonijevci su njegovi sledbenici. Kleobije - voa istoimene sekte. Predstavlja ogranak samaritanstva. Nemamo pouzdanih svedoenja o njemu i njegovom uenju. Dositej - jeresijarh. Svedoanstva o njemu su veoma oskudna i krajnje protiv-rena. Po nekim izvorima on je bio uitelj Simona Vraara, a po drugima Dositej je jedno vreme bio blizak sa Jovanom Krstiteljem. Prema nekim poda-tcima iveo je 100 godina. Gortej - voa istoimene sekte koja je takoe ogranak samaritanstva. O toj sekti kazuje i Epifanije Kiparski. Masbotejci - sekta koja je takoe podvrsta samaritanstva. Ime joj potie od mesta u Samariji gde je bilo najvie sledbenika ove sekte. 2. Eseni - judejska sekta iz vremena Isusa Hrista. Krajnje zatvorena zajednica koja je brojala oko 4 hiljade sledbenika. iveli su u Palestini; o njima kazuje i Josif Flavije (Judejske drevnosti", XVIII , 9). Galilejci - religiozna sekta koja je nakverovatnije predstavljala ogranak farisejstva. Pojavila se u vreme prve uprave Sirijom namesnika Kvirinija. Na elu te sekte stajao je farisej Saduk i Juda Galilejac (Josif Flavije, pom. delo, XVIII , 11). Svedoenja o njihovom uenju nisu sauvana. Imerobaptisti - religiozna sekta ije ime dolazi od njihovog obiaja da se neprekidno omivaju u vodi radi uklanjanja prljavtine. Epifanije Kiparski povezuje ih sa farisejima. Sa druge strane, postoje i oni koji ih povezuju sa esejima. Samarjani - etnika zajednica i religiozna sekta. Potomci asirskih starosedelaca koji su se pomeali sa Izrailjcima. Prihvativp judeizam, oni su u njega uneli izvesne promene: prihvatili su samo Mojsijevo Petoknjije, istovremeno odbacujui sve preostale knjige Jevreja. Oboavali su figuru Mojsija. Mesija je za njih trebao da bude drugi Mojsije. Odbacivali su vaskrsenje i zagrobni ivot. U njihovom glavnom hramu odavano je potovanje i Zevsu-Svedritelju. Meu njima je bilo mnotvo onih koji su se bavili maioniarstvom. Sadukeji - to je religiozno-politika struja u judaizmu koja se pojavila oko 150. godine pre Hrista. Imali su veliki politiki uticaj i u vreme grke vlasti imali su u svojim rukama i duhovnu i svetovnu vlast. Za sadukeje je karakteristino grkofilstvo u kulturi i kosmopolitizam u politici. Ispunjavali su samo ono to je pisano u zakonu. Odbacuju zagrobni ivot. Javljaju se kao oponenti i politiki protivnici fariseja. Fariseji - religiozni pravac u judaizmu koji se pojavio u II veku pre Hrista, po povratku Jevreja iz ropstva. Fariseji su projavljivali osobito potovanje Zakona, pri emu su u njega uvrstili i tumaenja Zakona koja su sastavili knjievnici i ravini (nepisani Zakon). Taj nepisani Zakon, koji se najvie doticao spoljanje obrednosti, imao je za njih takvu snagu da su zbog toga ak unosili izmene u Mojsijev zakon. Mojsija su fariseji doivljavali kao cara-osvajaa. Po svojoj politikoj orjentaciji, javljaju se kao partija nacionalista i imaju veliki znaaj na ivot zajednice. 3. Svedoenja o Sirijskom Jevanelju" do sada nisu otkrivena. 23. glava O Dionisiju Korintskom i o onome ta je on napisao (Marko Aurelije, 170. Godina) Takoe je potrebno neto rei i o Dionisiju koji je bio episkop Korinta. Plodove svog nadahnutog truda on je svagda delio ne samo sa svojom pastvom nego i sa svima koji su k njemu dolazili sa raznih strana. Najveu korist on je dao obraanjem kroz poslanice raznim crkvama 1 . Postoji poslanica

Lakedemoncima, gde ih ui pravoverju i gde ih ubeuje da uvaju mir i jedinstvo. Postoji i poslanica Atinjanima, sa napomenama da budu u veri i ivotu po Jevanelju. Dionisije prekoreva Atinjane zbog lakomislenosti u odnosu prema veri, naroito od vremena kako je postradao njihov episkop Publije. On spominje i Kodrata 2 , koji je bio njihov episkop posle Publija, i svedoi o njegovim nastojanjima da Atinjani ponovo budu sabrani i ponovo nadahnuti verom. Zatim on kazuje i o Dionisiju Areopagitu, koga je u veru obratio apostol Pavle, i da je on bio prvi episkop Atine. Postoji i njegova poslanica onima u Nikomidiji, gde on opovrgava Markionovu jeres. Obraajui se crkvi u Kortini (Gortini) i ostalim crkvama na Kritu, on hvali njihovog episkopa Filipa jer je njegova crkva u vie navrata pokazala svoju vernost i ponovo naglaava da je potrebno uvati se od zaraze koju ire jeretici. Obraajui se crkvi u Amastridi i ostalim crkvama u Pontu, on spominje Vakhilida i Elpista koji su ga molili da napie poslanicu. Tu dodaje i tumaenje Pisma, a po imenu naziva njihovog episkopa Palma. Dionisije daje puno saveta po pitanju braka i celomudrenosti, i zapoveda da se prijateljski primaju oni koji su se pokajali, koji su pali, sagreili pa ak i oni koji dolaze iz jeresi. Meu poslanicama je i ona upuena iteljima Knosa (Knosus); u njoj ubeuje tamonjeg episkopa Pinita da na brau ne stavlja teko breme devstvenosti, nego da snishodi koliko je potrebno nemoi ljudske prirode. Pinit u svome odgovoru zahvaljuje Dionisiju, hvali ga ali i kazuje da je potrebno davati ljudima i tvru hranu da ne bi za svagda ostali na onoj hrani koju jedu deca. U toj poslanici se vidi Pinitova prava vera i briga o ljudima koji su mu povereni; takoe se vidi da je re o obrazovanom oveku koji je dobro poznavao pitanja vere. Postoji i Dionisijeva poslanica Rimljanima, koja je upuena tadanjem episkopu Soteru. Bie prikladno da navedemo i ovo: Kod vas postoji obiaj iz davnina da inite dobra dela i da pomaete brai iz drugih crkvi. Vi takoe pomaete i sirotinju kao i brau koja su u rudnicima. Vi, Rimljani, uvate va obiaj, predat vama od otaca a va episkop Soter, ne samo da je sauvao taj obiaj, nego i sam izobilno pomae svete, poput oca koji ljubi decu, ohrabrujui takoe sve one koji mu dolaze...". U toj poslanici on pominje i Klimentovu poslanicu Korinanima, napominjui da se ta poslanica takoe ita po crkvama: Danas je sveti dan Gospodnji (nedelja), i proitali smo vau poslanicu, i svagda emo je itati radi pouke isto kao to itamo i poslanicu koju nam ranije uputi Kliment...". On takoe govori i o lanim poslanicama: Vi ste brao eleli da vam piem i to sam uinio. Ali apostoli avola napunie moje poslanice kukoljem, jer neo su izostavili a neto su dodali od svog uenja. Teko njima zbog toga! Ne treba se uditi to neki izopaavaju Pismo kad eto, ne ostavljaju na miru knjige koje su mnogo manje vanosti...". Postoji i njegova poslanica sestri Hristifori, veoma pobonoj eni, u kojoj joj daje veoma korisnu duhovnu hranu. Toliko o Dionisiju. 1. Crkveni pisci smatraju da je re o poslanicama koje je on napisao da se itaju po svim crkvama. 2. Ovog Kodrata ne treba poistoveivati sa onim Kodratom koji je napisao apologiju, i koji je iveo neto ranije. 24. glava O episkopu Teofilu Antiohijskom Od Teofila, pomenutoga episkopa crkve u Antiohiji, postoje tri knjige napisane za Avtolika 1 gde su izloena naela vere. Knjiga koja je naslovljena Protiv Ermogenove 2 jeresi" sadri mnogo delova iz Jovanovog Otkrivenja, a postoje i druge njegove poune knjige 3 . A kako su i u to vreme jeretici poput kukolja prljali isto itno polje apostolskog uenja, to su po svuda pastiri crkve njih proganjali to dalje od stada Hristovog, pozivajui vernike da stupaju u otvroenu borbu sa neprijateljom. Pozivali su ih i usmeno i pismeno, izobliavajui uenje jeretika. Da je tako postupao i Teofil vidi se iz njegovog spisa protiv Markiona. To delo, kao i druga, sauvana su. Njegov prejemnik bio je Ma-ksimin, sedmi poev od apostola. 4 1. Imamo te knjige, ali sve ostale su izgubljene. 2. Ermogen je bio afriki ivopisac, kojije tvrdio daje materija vena. 3. Teofil - episkop Antiohije. 169. godine napisao je polemiko delo upueno Avtoliku (u tri knjige). Rusko izdanje: Moskva, 1865. Druga dela koja se pominju nisu sauvana. 4. Maksimin - episkop Antiohije (178-192. godina).

25. glava O Filipu i Modestu (Marko Aurelije, 170-171. godina) Filip, koji je po reima Dionisija, bio episkop u Gortini, napisao je vano delo protiv Markiona. Takoe su o tome pisali Irinej i Modest 1 . Ovaj poslednji, jae od drugih, veoma oevidno ukazuje na zablude pome-nutog jeretika. Pisali su i drugi, a njihovi radovi su sauvani kod nae brae. 1. Modest - crkveni pisac. Njegov spis protiv Markiona nije sauvan. 26. glava O Melitonu i o dogaajima koje on spominje (Marko Aurelije, 171. Godina) U to doba na glasu je bio Meliton, episkop sardijske crkve i Apolinarije, episkop Jerapolja. Njih dvojica, svaki za sebe, obratie se rimskom imperatoru sa apologijama u zatitu nae vere. Do nas su doli sledei Melitonovi spisi: O Pashi" (u dve knjige), O nainu ivota", O prorocima", O Crkvi", O danu Gospodnjem", O ovekovoj veri", O stvaranju", O poslunosti", O dui i telu", O krtenju", O istini", O veri", Prorotva o Hristu", O gostoprimstvu", Klju", O avolu", O Jovanovom Otkrivenju", O ovaploenom Bogu" 1 , Molba Antoninu". Piui delo o Pashi, on ukazuje na vreme njegovog nastanka: U vreme Servilija Pavla, prokonzula Azije 2 , u to vreme kada je mueniki postradao Sagaris 3 , pojavi se u Laodikiji veliki spor po pitanju Pashe, koja te godine bi u taj dan 4 . Upravo tada ovo i napisah..." O tom delu govori i Kliment Aleksandrijski u svom delu o Pashi, koje je, kako sam kae, nainio povodom Melitonovih spisa. Evo ta on kae: ta se danas radi, to nikada nije bilo: danas u Aziji, po nekim novim edikt-ima, proganjaju i isleuju pobone ljude. Bestidni potkazivai i ljubitelji zla, iz prikrivenog stanja krenuli su u javni progon, te nou i danju atakuju na ljude koji ni u emu nisu krivi... Ako se to radi po tvojoj volji, neka tako bude! Pravedni car nikada nee doneti nepravednu odluku i mi emo sa radou primiti smrt poput poast. Ali mi imamo jednu molbu: prvo se upoznajte sa onima koji izazivaju mrnju a onda sa upornima 5 i pravedno odluite da li oni zasluuju kaznu ili mi. I ako postoji volja za novim ediktom (a neki od tih edikta vie pristaju za neprijatelje - varvare), ponovo molimo: ne ostavite nas u ovoj otvorenoj hajci i grabei... Nae mudroljublje 6 pre svega je procvalo meu varvarima 7 , a onda, u vreme vladavine tvoga pretka Avgusta, ono se poelo iriti i meu tvojim narodom. To je donelo sreu tvojoj imepriji i zato je rasla i jaala slava i mo Rima. Ti si eljen naslednik i vladae zajedno sa sinom, uvajui filosofiju koja je rasla zajedno sa imperijom i ima poetak sa vladavinom Avgusta; tvoji pretci potovali su je kao i ostale religije. Evo i neospornog dokaza: poev od vladavine Avgusta, na Rim ne nasrnu ni jedna beda, tavie, molitvama svih sve bi mirno, slavno i prelepo. Samo su Neron i Domicijan, podstrekavani na zloinjenje, poeleli da napadnu na nau veru i zato su, po besmislenom obiaju, inili sve da se na nas izlivaju itave reke lai i napada. Tvoji blagoestivi pretci nastojali su da isprave to, i esto su slali pismene opomene onima koji su se osmelili da uvode nekakve novotarije po pitanju hriana. Tvoj deda Adrijan pisao je mnogima o tome, a meu njima i Fundanu, prokonzulu Azije; a tvoj otac, kada si ti ve bio njegov saupravitelj, pisao je upravama gradova da se prema nama ne uvode neke novotarije. Pisao je u Larisu 8 , Solun, Atinu i svim Grcima. Nadamo se da e imati istu misao kao i oni jer si ti jo ovekoljubiviji i jo vie predat filosofiji i verujemo da e uiniti sve za ta te molimo...". U delu Eklogija" (Izvodi), koju je on takoe napisao, odmah u pregovoru napominje koje su od knjiga Starog Zaveta opteprihvaene: Meliton pozdravlja brata Onosima. Po usrdnosti nae vere ti si me esto molio da nainim za tebe izbor iz zakona i proroka gde se kazuje o Spasitelju i o naoj veri; ti si takoe poeleo i da zna broj knjiga Staroga Zaveta i njihov poredak. Nastojao sam da ispunim tvoju elju, znajui za tvoju revnost prema veri i znatielju kada je u pitanju uenje Crkve. Ti ta pitanja smatra veoma vanim jer si bogoljubiv i eli spasenje. Otiao sam na Istok i doao do onih mesta gde je Pismo bilo propovedano i ispunjeno; upoznao sam se o starozavetnim knjigama, i aljem ti spisak: Pet knjiga Mojsijevih - Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni Zakoni; Knjiga Isusa Navina; Sudije, Rut, etiri knjige Carstva, dve Paralipomenon, Psalmi Davidovi, Prie Solomonove ili Knjiga Premudrosti, Eklesijast, Pesma nad pesmama, Jov; proroci: Isaija, Jeremija i dvanaest u jednoj knjizi; zatim, Danilo, Jezekilj, Jezdra. Iz ovih sam knjiga uinio izvod i podelio ga na est delova...". Toliko o Melitonu.

1. Ovo pogreno miljenje Melitiona opovrgao je Origen tumaei knjigu Postanja. O tome govori i Teodorit (sar. 20 Quaestion in Genes) i Genadije (in libro de dogmat. ecclesiastic). 2. Servilije Pavle - prokonzul Azije (164-166. godina). 3. Sagaris - episkop Laodikije. Mueniki postradao u Laodikiji Frigijskoj oko 166. godine. 4. Tj. u dan u koji je Sagaris postradao. Pomenuti spor o Pashi bio je 167. godine. 5. Malition kae za hriane da su uporni; to je reeno po mislima ondanjih neznaboaca koji su nepokolebljivost muenika oznaili kao upornost. 6. Filosofija. Oci Crkve, imajui na umu nain ivota i dela hriana, esto su hrianskoj nauci pridavali ime filosofije. 7. Tj. meu Judejima, i to je reeno s toga to su Grci i Judeje smatrali za varvare. 8. Larisa - mesto u Tesaliji. 27. Glava O Apolinariju, episkopu crkve u Jerapolju (Marko Aurelije, 171-173. Godina) Od mnotva knjiga koje je napisao Apolinarije, do nas dooe sledee: pomenuta apologija upuena imperatoru, zatim Jelinima" (u pet knjiga), O istini" (dve knjige), Judejima" (dve knjige). Docnije je on pisao i protiv frigijske jeresi (ona je nakon izvesnog vremena poela da jaa), protiv Montana, njenog tvorca, koji je odstupio od pravog puta zajedno sa svojim prorocima 1 i polagao temelje svojoj zloastivoj nauci. Ovo smo imali da kaemo o Apolinariju. 1 Montan - voa religiozno-mistikog pokreta koji se pojavio polovinom II veka u maloazijskoj oblasti Mizija, koja se granii sa Frigijom, te se zbog toga ponegde susree i naziv Katafrigija. Do krtenja Montan je bio rec Kibele - Majke bogova" Sa Montanom su i dve uenice: Priskila i Maksimila, koje prorokuju u religioznoj ekstazi. Montanizam je ubrzo zahvatio mnoge oblasti. Drugi prorok montanista je Temison, koji je napisao niz poslanica, od kojih je jedna upuena crkvama u Maloj Aziji i za obrazac koristi Jovanovo Otkrivenje. Sukob montanista i Crkve bio je ne samo u domenu dogmatike i etike nego i u oblasti crkvene discipline jer je uenje Montana pozivalo na odricanje autoriteta Crkve i episkopa. Pobeda nad montanizmom oznaila je pobedu crkvene discipline. Montanisti su obrazovali svoju crkvu i jerarhiju i postoje sve do VIII veka. Meu njima je takoe bilo mnogo onih koji su postradali u progonima, naroito u vreme imperatora Decija. Na stranu montanista preao je i Tertulijan, povukavi sa sobom mnoge crkvene optine Severne Afrike koje su se tek u vreme bla. Avgustina vratile u okrilje svete Crkve. 28. Glava O Musanu i onome ta je on pisao Od Musana, koga smo ve pominjali, do nas je sauvan spis upuen brai sa pozivom da se sklone od jeresi enkratita 1 koja se tada stvarala i uvodila lano uenje. Kazuju da je rodonaelnik te jeresi Tatijan. 1. Enkratiti, kako se moe zakljuiti, ne predstavljaju sektu nego se razlikuju osobenim asketizmom koji neretko ide do jeretikih krajnosti. Odbacuju upotrebu vina tako da evharistiju vre sa vodom. Prema predanju, na elu enkratita prvobitno je stajao Tatijan. 29. glava O Tatijanu i jeresi koja nosi njegovo ime

Kada smo navodili kazivanje o Justinu primetili smo da je Tatijan 1 bio njegov uenik. Irinej to potvruje u svom delu Protiv jeresi", gde ovako kazuje o Tatijanu: Od Saturnina i Markiona nastaju enkratiti koji propovedaju bezbranost, odriu da je Bog stvorio svet a takoe su Boga u tajnosti osuivali to je stvorio mukarca i enu radi raanja dece. U svojoj neblagodarnosti Bogu, Tvorcu svega, oni su uvodili uzdravanja i smatrali su da je nemogue spasenje prvog oveka. Eto ta su oni uili, a to bogohulno uenje uveo je neki Tatijan koji je u prvo vreme bio uz Justina, a nakon to je Justin postradao, Tatijan otide iz Crkve te u svom zloumljenju postavi sebe iznad drugih, naini neko svoje uenje, kazivae o nekim nevidljivim eonima, slino kao i Valentin. Tatijan je zajedno sa Markionom i Saturninom objavio da je brak poguban i razvratan, smiljajui mnotvo dokaza o tome da Adam ne moe dobiti spasenje..." 2 . Tako je pisao Irinej. Nakon kraeg vremena tu jeres je ojaao Sever, te su njegovi sledbenici dobili ime po njemu 3 . Oni priznaju Zakon, Jevanelje i proroke, ali ono to je zapisano u Svetom Pismu tumae na neki svoj nain. Rugaju se apostolu Pavlu, odbacuju njegove Poslanice i ne prihvataju Dela apostolska. Njihov raniji voa - Tatijan, sastavio je nekakav izvod iz etiri Jevanelja, nadenuvi ime tom spisu Jevanelje od etiri Jevanelja". Ovu knjigu i sada moemo nai kod nekih ljudi. Kazuju da se on osmelio izlagati misli apostola sasvim drugaije nego to su napisane, pravdajui to eljom da bude bolji stil rei. Od njega je ostalo mnogo rukopisa, a kao najpoznatije je ono o Jelinima, u kome spominjui najstarija vremena, on izjavljuje da su Mojsije i jevrejski proroci najstariji od svih i da nadmauju sve Jeline. Moe se rei da je to delo najkorisnije od svega to je napisao. Dovoljno smo rekli o tom oveku. 1. Tatijan (+ oko 175. godine) - uenik svetog Justina; autor slisa protiv Jelina koji je napisao oko 170. godine. 2. Irinej Lionski, Protiv jeresi" 1, 28, 1. 3. Sever - prema jednom predanju on je Tatijanov uenik, koji je zatim postao voa enkratita. Epifanije Kiparski naziva ga uenikom Markiona. 30. glava O Vardesanu Sirskom i o tome ta je on pisao (Marko Aurelije, 173-177. Godina) U vreme ovoga imperatora umnoie se jeresi po Mesopotamiji, i neki Vardesan 1 , ovek veoma darovit i koji je dobro koristio sirijski jezik, sastavi na rodnom jeziku dijalog protiv Markionovih sledbenika i ostalih jeresijarha. On je nainio i mnoga druga dela. Njegovi uenici (a bee ih mnogo poto je on bio poznat dijalektiar), prevodili su te spise sa sirijskog na grki jezik. Meu tim spisima veoma je ubedljiv i dijalog sa Antoninom po pitanjima sudbine. Govore da je napisao i neka dela povodom tadanjih progona. Vardesan je pripadao Valentinovoj koli, ali je kasnije odbacio to uenje poto je pokazao njegovu izopaenost i vrati se meu pravoverne. Mada, moramo naglasiti i to, da u njegovim stavovima jo uvek postoje rei iz ranije jeresi. U to doba upokoji se i Soter, episkop Rima. 1. Vardesan /Bardesan/ (154-223. godina) - sirijski uenjak, astronom, matematiar, poeta. Pripadao je vioj aristokratiji i bio je lini prijatelj Avgara IX , cara Edese. Autor je 150 psalama koje su upotrebljavali u jo u vreme svetog Jefrema Sirina. Uao je u istoriju Crkve kao sledbenik Valentinove gnostike jeresi ali i kao borac protiv Markiona.