Slovenake kulture najbitnije

asopis Novica osnovan 1843. godine. Posle duge borbe (od 1824.godine) Be ga je ipak dozvolio, ali samo kao struni organ Poljoprivrednog drutva u Ljubljani, za potrebe seljakog i zanatlijskog stalea. Urednik im je bio Janez Blajvajs. Pod Blajvajsovim vostvom Novice su uvele novu ilirsku azbuku, izravnale dijaletske razlike u slovenakom knjievnom jeziku raznih pokrajina. Godine 1848. one su postale i slovenaki politiki organ. Posle 1848. pridruili su im se i novi politiki listovi sa odlunijim narodnim programom. Umesto velikog pesnika romantike Preerna, prouo se glavni pesnik Novica, Jovan Vesel Koseski. On je svojim anarhistikim pesmama oaravao javnost koja ga je uzdizala kao objektivnog pesnika ioznad subjektivnog i osedajnog Preerna. Modno je utica o i na mlade pesnike. Sredinja linost slovenake knjievnosti bio je Fran Levstik. Proslavio se kao liriar zbirkom Pesme (1854). Njegova vedra i humora puna pesma predstavlja novi tip u slovenakoj knjievnosti, prema Preernovoj eleginosti i Koseskovoj patetinosti. Najveda Levstikova zasluga je u tome to je stvorio novu slovenaku prozu. Njegov Martin Krpan (1858) klasina je pripovetka prve slovenake novelistike, osnovane na narodnim motivima. U Putovanju iz Litije do atea (1858) nacrtao je niz seljakih tipova i razvio plan za bududi slovenaki knjievni rad. U delu Pogreke slovenakog pisanja (1858) pokazao je i teorijski kako treba pisati slovenaku prozu. Svi ti spisi bili su mladom narataju pravi kolski uzori za dobar, isto slovenaki narodni stil. Najpoznatiji meu mladim stvaraocima je bio pesnik Simon Jenko. Bio je jedan od najuticajnijih slovenakih liriara uopte (Pesme, 1864). Napisao je i neto pripovedaka, a meu njima i prvu karakternu novelu u slovenakoj knjievnosti, Jeprski uitelj, 1858. godine.

Josip Juri je pokuao da ostvari Levstikov knjievni plan, objavljen u Putovanju iz Litije do atea. On je postao pravi majstor u crtanju puka i njegovih ljudi, naroito seoskih originala. Pored mnogobrojnih pripovedaka, istorijskih i savremenih, od kojih je najbolja Susedov sin, napisao je i prvi slovenaki roman Deseti brat 1866. godine. Fran Mikloi nije bio samo majstor slavistike, nego je uticao i na to da se slovenaki knjievni jezik u toku tih decenija znatno ujednai.

Ljubljanski Zvon osnovan je 1881. godine.

Dolazile su do izraaja dve knjievne struje, u poetku jedna pored druge, a kasnije u sve odlunijoj borbi: 1. Novoromantiki idealizam (voa mu je bio Stritar) 2. Romantiki realizam (voa mu je bio Juri) Josip Stritar njegovo glavno delo je Zvono, koje je donelo sve njegove vanije spise. Posebno su mu izale Pesme, Beki soneti, Sabrani spisi, niz omladinskih knjiga i drugo. Svojim irokim vidokrugom i sigurnim estetskim rasuivanjem visoko je nadmaio sve savremenike i privremeno je povukao za sobom ak i po prirodi njemu sasvim suprotnog Juria. Njegov Zvon je bio vodedi knjievni list svoga doba i prvi slovenaki strogo knjievni asopis. Svojim delom Razgovori poduavao je mladi knjievni narataj. Stvorio je duboko potovanje prema pesnikom i knjievnom stvaranju i time je omogudio knjievni napredak. Pokraj Stritara se podigao i najvedi liriar bekoga Zvona i njegova doba, Simon Gregori. Postao je najpopularniji slovenaki pesnik. Meu romantikim pripovedaima visoko mesto zauzima Ivan Tavar. Pod uticajem Jurievog pripovedanja, preao je ka seljakim i istorijskim pripovetkama u kojima je oslikavao interesantnu radnju domade pokrajine. Najdragocenije su mu starake pripovetke Cvede u jesen i Visoka hronika. Posle Jurieve smrti, kao najbolji pripoveda bio je priznat Janko Kresnik, glavni predstavnik slovenakog poetskog realizma. Napisao je prvi roman sa romantinom radnjom, ali u realnijem seljakom okviru. Sa romanima Ciklamen, Argitator, Rolin i Verjanko, Nova gospoda postao je slikar palanakog drutva. Tako je duboko zaao u tipinost seoskog ivota. Seljaka je gledao mnogo realnije od Juria, traedi tragiku u njemu samom, a ne vie u zlim spoljnim uticajima. Sa Kresnikom je slovenaka novelistika 19. veka dostigla svoj umetniki vrhunac. Najvedi slovenaki pripoveda-pesnik bio je Anton Akerc. Prvu pesmu (Trije popotniki) je objavio 1880. u asopisu Ljubljanski Zvon. Ispoetka je pisao lirske pesmi a kasnije i epske. Svoje pesme je objavljivao pod imenom Gorazd. Pravi osniva i ujedno najvedi umetnik slovenake novoromantike, simbolistike novelistike bio je Ivan Cankar. Od mnoine njegovih spisa najbolji su Sluga Jernej i njegovo pravo, Moj ivot, Slike iz snova, Lepa Vida, Bela hrizantema i drugo. Bio je najplodniji meu modernim piscima. Sluan razvoj je doivela i novija slovenaka lirika, sa svojim glavnim predstavnikom Otonom upaniem. Najznaajnija dela su mu aa opojnosti, Preko ravnice, Monolog. Pisao

je i pesme za decu Sto zagonetki i Ciciban (1915), kao i drame Veronika Desenika (1924). Fran Fingar bio je najpopularniji pripoveda s poetka 20. veka. Njegovi Sabrani spisi izlaze 1912. godine. Bitno delo mu je veliki istorijski roman Pod slobodnim suncem koji prikazuje ivot starih Slovena. Prva knjiga pripovedake proze Cirila Kosmaa izlazi 1946. godine pod naslovom Sreda i hleb, i svakako je najbolja spona izmeu velikih sinteza tridesetih godina i nove slovenake literature. Edvard Kocbek se javlja posle osloboenja kao prozni pisac svojim ratnim dnevnikom i zirkom novela Strah i hrabrost i izaziva otre proteste i kritike. Takoe, znaajno delo mu je Molitva.

Razvoj i status savremenog slovenakog knjievnog jezika

Generacija koja je stvarala posle 1848. zasluna je to su u slovenakom jeziku nastali struni izrazi iz razliitih oblasti, koji su bili u upotrebi u kolama. Za to je pre svega zasluan tajerski pisac Anton Martin Slomek. Opismenjivanje je zahtevalo i tampanje knjiga na slovenakom jeziku i za svakodnevnu upotrebu, ne samo za kolu. Tu je najvie uinila Mohorjeva druba, koja je u najboljim godinama imala i po 100 000 pretplatnika, a izdavala je milione knjiga. Na kraju ovog perioda, tj. pred sam poetak Prvog svetskog rata, slovenaki jezik bio je u potpunosti razvijen. U umetnosti su za to zasluni pre svega Cankar i Fingar, a lingvistiki je to podrao Anton Breznik.

Razdoblje izmeu dva rata

U jesen 1918. Slovenci su se posle 1000 godina oslobodili nemake dominacije. Sami su odluili da stupe u zajedniku dravu sa Srbima i Hrvatima. Nova drava zvanino se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovim je vedina Slovenaca bila ujedinjena u posebnu upravnu celinu, prestale su da postoje upravno-politike celine kao to su Kranjska, Koruka i tajerska. Sloveniji su se pridruili i Slovenci iz Prekmurja, koji su do tada bili deo ugarske celine. Kada je re o razvoju slovenakog jezika, njegova pravila i struktura kodifikovani su u Breznikovoj gramatici (1916) i pravopisu (1920) na kojem je saraivao i Fran Ramov. On je bio profesor slovenakog jezika na novootvorenom Univerziteu u Ljubljani.

Status srpskog i slovenakog jezika u SFRJ

Srpskohrvatski i slovenaki jezik su postojali u zajednikoj dravi od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine do raspada SFRJ, odnosno otcepljenja Slovenije 1991. godine. Godine 1905. Pavle Popovid je organizovao prvi kurs slovenake knjievnosti na beogradskoj Velikoj koli, a 1907/08. i prvi kurs slovenakog jezika, namenjen bududim prevodiocima knjievnih dela. U SFRJ je slovenaki jezik imao ustavom zagarantovan ravnopravan poloaj sa srpskohrvatskim i makedonskim jezikom. Meutim, u vojsci se koristio samo srpskohrvatski. Od samog osnivanja Univerziteta u Ljubljani (1919), na njemu se mogao studirati srpskohrvatski jezik, odnosno srpska i hrvatska knjievnost.

Istorija slovenakog filma

Ljutomerski advokat Karol Grosman je 1905. snimio dva slovenaka filmska dokumenta Odlazak sa mise i Sajam u Ljutomeru. Godinu dana kasnije je zabeleio i trenutke iz svoje bate, s naslovom U vrtu. Grosmanovi filmski zapisi predstvaljaju poetak istorije slovenakog filma. Janko Ravnikar je 1931. snimio prvi slovenaki celoveernji film U kraljevstvu Zlatoroga. U njemu su opisane lepote slovenakih planina, odnosno Triglava. Godine 1938. usledio je prvi zvuni film Omladinski dani Maria Forestera. Prvi celoveernji zvuni film Franca tiglica Na svojoj zemlji (1948) snimljen je u anru partizanskog filma, obraivao je pitanje rata i revolucije. Snimio je i film Dolina mira.U istom anru je snimljen film Vidimo se u sledeem ratu ivojina Pavlovida (1980). Prvi celoveernji deiji film bio je Kekec, reditelj Joe Gale. Godina 1967, u kojoj su snimljeni modernistiki film Matjaa Klopia Na parnim avionima i Bikovi tvrave Joeta Poganika, predstavlja vrhunac jugoslovenskog crnog talasa. Jo neki filmovi: Crveno klasje (1970) ivojin Pavlovid; U klancu (1971) Vojko Duleti; Splav meduze (1980) - Karpo Adimovid-Godina; Krizno razdoblje (1981) - Franci Slak; Karmen (1996) Metod Pevc; Ekspres, ekspres (1997) Igor terk; Stereotip (1998) Damjan Kozolet;U leru (1999) Janez Burger; uvar granice (2002) Maja Vajs

O Sloveniji
Republika Slovenija je primorska i podalpska drava. Granii se na zapadu sa Italijom, na severu sa Austrijom, na severoistoku sa Maarskom, na istoku i jugu sa Hrvatskom, a na jugozapadu u Piranskom zalivu ima izlaz na jadransko more. lanica je Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza. Najvii vrh: Triglav (2864m) Najvedi nacionalni park: Nacionalni prak Triglav Najdua podzemna pedina: Postojinska jama (19,5km) Najvede jezero: Cerkniko jezero (ponornica) Najdua reka: Sava (221km) Dravno ureenje: Demokratska republika Najvii dravni organ: Narodna skuptina (90 poslanika) Predsednik: Danilo Tirk Premijer: Borut Pahor Pristupila EU: 1. maja 2004. Valuta: Evro (od 2004.) Glavni grad: Ljubljana

Savremena slovenaka poezija

Dane Zajc dela: Spaljena trava, Ubice zmija, Zavere, Jezik od zemlje (zbirke pesama) Edvard Kocbek dela: Prve pesmi, Zemlja, Groza, Zbrane pesme, Poroilo; MOLITVA(!!!) Gregor Strnia dela: Zemlja plee Toma alamun dela: Poker (prva zbirka), Menhetn (pesme bez naslova) Lojze Krakar Marijana Deraj pevaica; Dvorska restauracija, Zemlja plee, Orion Boris A. Novak dela: Dlaneno planto, Kajetan Kovi, Maar Muri

Savremena slovenaka dramatika

*Grumova nagrada (od 1979.) *Najnoviju slovenaku dramatiku pre svega zanimaju intimni svet pojedinca, svakodnevne prie, isprazni meuljudski odnosi, istrajavanje u vezama bez perspektive, emocionalna obogaljenost, (ne)prihvatanje razliitosti, razne vrste nasilja, mehanizmi manipulacije, potroako drutvo. *Boris A. Novak- profesor knjievnosti, teoretiar, prevodilac, pisao i drame za decu, radio za igru, Mala i velika Luna- radost i bol odrastanja, razapetost izmeu dana i nodi, mesec uri za tim da odraste. Drago Janar- Disident Arno in njegovi, Veliki briljantni valek, Daedalus, Klementov padecpria o alpinisti Klementu Jugu- pria o dubini, pao je kad se penjao na Triglav. Duan Jovanovid- Roeni u YU, ta sam sada, Osloboenje Skoplja, Karamazovi. Andrej Inkret- urednik za kulturu Tribuna. Jajce- pria o multikulturalnom drutvu, odnosima; Ulica stare pravde, Bohinjska Bela, Jean Paul Sartre, Milena Zupani - derka.

Slovenako pozorite
28.12.1789. prelomni datum slovenake dramatike * Anton Toma Linhart - upanova Micka, prva slovenaka drama 1867. Osnivanje Dramskog drutva u Ljubljani- profesionalizacija pozorita *Dezelno gledalite u Ljubljani, Pozorita u Celju, Kranju, Novoj Gorici i Ptuju profesionalna, Lutkovno gledalite Ljubljana, Slovenako omladinsko pozorite, pozorite u Mariboru *Joe Pengov je doprineo razvoju lutkarskog pozorita. 1955. osnovano Slovenako omladinsko poorite (prvo profesionalno pozorite za omladinu i decu) 1785. pozorite u Mariboru * Festival Bortnikovo sreanje okupljanje, razvoj dramaturgije, takmiarski karakter

kolstvo
kolstvo (od 16. do 19. veka nema organizovanog kolstva); jezuiti su osnovali prvu visoku kolu krajem 16. v, crkva sv. Jakova u Ljubljani; nastava je bila na latinskom, postavili su osnovno, srednje i vie kolstvo; bavili su se teologijom, filozofijom (glavni predmeti pored latinskog); osnovni cilj je bio savladavanje latinskog; stvorili su bazu za razvoj studija; Interesi

drave i jezuita razilaze se sredinom 18. veka-drava preuzima voenje kolstva; profesori vie nisu nuno jezuitski svetenici nego i profesori; Celovite univerzitetske studije postoje samo u Beu, Pragu, Frajburgu. U AU poinje obrazovanje niih inovnika; dosta kolovanih slubenika, takvo kolovanje je od kraja 18. veka bilo mogude i u Ljubljani. 1809-1813 Ljubljana je bila glavni grad ilirskih provincija (Francuska). 1919. poinje da radi Univerzitet u Ljubljani: teoloki, pravni, filozofski, tehniki, medicinski. Prvo predavanje odrano je 3.12.1919. Za razvoj nacije i drave odgovorna je Akademija nauka SAZU (Slovenska akademija znanosti in umetnosti), osnovana 1919. po zavretku 1. sv. rata. Zaloba ZRC-Slovenska matica=Matica Srpska, brine za ouvanje identiteta.

Sreko Kosovel-pod uticajem moderne i impresionizma; najznaajnija zbirka Integrali 26; pisao je i kradi prozu i esejistiku i za decu; Ivan Pregelj-studirao teologiju, slavistiku i germanistiku; pisao je eseje, istorijske prie i romane Plaani (roman), Tolminci (roman)-opisan ivot u njegovom kraju Izidor Cankar-sinovac Ivana Cankara; roen u Sloveniji, a umro u idu 1958.; bavio se diplomatijom, zavrio gimnaziju, bio je i glavni urednik asopisa Slovenec, bio je aktivan u stvaranju SHS, od 1920. predavao je na Univerzitetu u Ljubljani istoriju umetnosti (osniva); Osnovao je Narodnu galeriju; tokom 2. sv. rata bio je diplomata SHS; Sa puta-roman o filozofijim estetici; uredio je i objavio pisma Ivana Cankara;

Knjievnost u vreme NOB

*poetika socijalne literature, teme: mali ovek nosilac velikih ideja, angaovan tekst, jednostavan stil, iroka publika, tekstovi s namenom podizanja morala, tekstovi nastajali meu borcima, stanovnitvom. Osobenosti slovenakog stvaralatva u NOB-u: partizanske brigade-Preernova, Levstikova, Cankareva. Glasila: Slovenski poroevalec (izveta), Osvobodilna fronta; Gube se razlike izmeu generacija i miljenja; crno-bela tehnika za predstavljanje likova i vrednosti; elegija, patetika ali i optimizam; najeda je poezija manje je proze; jednostavne dramske forme, skeevi, jednoinke,masovnost.

Karel Destovnik Kajuh (partizanski nadimak)-narodni heroj, pesnik; oslobodilaki pokret srednjokolaca, lan SKOJ-a(Savez komunistike omladine Jugoslavije), krajem 1941. poslat u logor u Ivanjicu, simbol ustanike borbe; objavljivao je u Naoj etvi , Mladoj Sloveniji, Slovenskom izvetau; najbolje pesme napisao je u ilegali; Slovenska pesma (rodoljubiva), pati jer ih ima samo milion; Oton upani-Pesnie dunost svoju zna? Alojz Gradnik- Raspevana krv, Pogreb na Rabu; 1916-1944-objavio 9 zbirki pesama Pesmi tirih (etvorice)-najbitnija zbirka posle rata- Ciril Zlobec, Janez Menart, Kajetan Kovi i Tone Pavek. deije pesme-Maak Muri; prva savremena slovenaka zbirka pesama 1953. Ivan Minatti - Nekoga mora imati rad (voleti nekoga) 1963. Matej Bor (Vladimir Psvid) - Iao je putnik kroz vek atoma;

Dravno ureenje Slovenije

Slovenaki ustav je donet 23.12.1991., Island je prvi priznao Sloveniju; omogudava parlamentarni sistem upravljanja; najvii pravni akt koji prihvata i dopunjava dravni Zbor (parlament); Slovenija je demokratska republika, zasniva se na principu zakonodavne, izvrne i sudske vlasti; Predsednik-2 petogodinja mandata, vrhovni komandant oruanih snaga; Dravni zbor (90 poslanika)-najvii zakonodavni organ; dr Danilo Trk(trenutni predsednik Slovenije), Milan Kuran, Janez Drnovek; predsednik ima posebnu zastavu, Tirk je bio pravnik ambasador UN; Vlada-izvrna vlast, odgovara dravnom zboru, ine je predsednik i ministri -Borut Pahor(predsednik Vlade) kolstvo-9-godinje osnovno obrazovanje; sa 6 godina je obavezan pripremni razred; srednja kola (2, 3, 4 god) nije obavezna; vie strukovno obrazovanje; visoko obrazovanje;