JAHA S RANA

Kad je Medlin Hemond izala iz voza u ElKajonu, Novi Meksiko, bila je gotovo pono i prvi joj je utisak bio velika, tamna praznina, strana i tiha, koja se prostirala ispod blistavih, bledih zvezda. Gospoice, niko vas nije doekao rekao je kondukter nekako zaplaeno. Javila sam bratu telegramom,odgovori ona. Voz je jako kasnio, pa mu je moda dosadilo ekati. Sigurno e zaas biti ovde. Nego, ako ne doe, valjda u nai neki hotel? Moe se nai prenoite. Zamolite efa stanice da vas otprati. Ne zamerite, ovo nije mesto gde bi nou takva gospoica mogla ostati sama. Okrutan je ivot u ovom gradiu, nastanjenu veinom veno pijanim Meksikancima, rudarima i kaubojima. Osim toga, revolucija za granicom izazvala je i ovde du pruge kojekakva previranja. Gospoice, mislim, bilo bi sigurnije kad biste . . . Hvala vam! Ne bojim se nimalo. Kad se voz stao pomicati, gospoica Hemond pola je prema slabo osvetljenoj zgradi stanice. Upravo kad je htela ui, sudari se s nekim Meksikancem kojem je sombrero zaklanjao lice, a ramena bila zaogrnuta vunenim ponom. Da li je doao ko pred gospoicu Hemond? upita ga ona. ali, sabe, senjora zau se njegov odgovor ispod pona i on tekim koracima nestane u mraku. Ona ue u praznu ekaonicu. Petrolejka je bacala tmurno, uto svetlo. alter za izdavanje voznih karata bio je otvoren, i kroz njega se videlo da u malom odeljku nema slubenika. uo se zvuk telegrafa. Medlin Hemond je zastala lupkajui o pod svojom lepom nogom i pomalo se zabavljala usporeujui u mislima svoj sadanji doek u ElKajonu s onim, kad bi na Glavnoj stanici izlazila iz voza. Jedan jedini put koliko se mogla setiti bila je ovako, sama, i to kada je na nekoj maloj stanici nedaleko od Versaja zakasnila na voz i mimoila se sa svojom sobaricom. Doivljaj za nju nov i divan, koji je poremetio tano propisan redosled njenog ivota to su ga tako pomno uvali. Prola je ekaonicom do prozora i, podigavi koprenu, pogledala napolje. Isprva je mogla nazreti tek nekoliko slabih svetala, a i ta joj se uine zamagljena. Kad su joj se oi navikle na tamu, ugleda uz prozor divnog konja. U pozadini se nazirao trg ili moda ulica? Ali to je bila najira ulica koju je ikad videla. Iz niskih kua probijala su slaba svetla. Sad razabere tamne obrise vie konja, svi su stajali nepomini, sputenih glava. Kroz rupu u prozoru pirkao je prohladan vetri, koji joj je do uiju donosio neki mukli zvuk, neskladnu meavinu smeha i krikova i udaranje tekih izama uz pratnju gramofona. Poezija Zapada, pomislila je gospoica Hemond, kad se odmakla od prozora. ta da radim sada? ekau ovde. Moda e se ef stanice uskoro vratiti, ili e Alfred doi po mene. Kad je sela priekati, u mislima su joj se nizali uzroci te neobine situacije u kojoj se nala. Medlin Hemond sama, u tako kasno doba noi, u maloj prljavoj eleznikoj stanici Zapada, to je zaista vie nego neobino. Svretak njene prve godine provedene u drutvu zasenio je jedini nesrean doivljaj u njenom ivotu sramota, koju je poinio njen brat i njegov odlazak od kue. Od tog se vremena zapaala kod nje neka zamiljenost i nezadovoljstvo sjajnim ivotom koji je provodila u visokom drutvu. Promena se dogaala postupno, i poprimila je vrste oblike pre nego to je i sama postala toga svesna. Aktivni ivot izvan kue, golf, tenis, krstarenje morem, sauvala ju je neko vreme da ne zapadne u boleivu povuenost. ali, dolo je doba kad je i to za nju izgubilo svaki ar, pa bi onda pomiljala da joj je duh bolestan. Putovanja joj vie nisu pomagala, nizali se meseci nemira, i neobinog, munog uenja, to je visoki drutveni poloaj, bogatstvo i popularnost vie ne zadovoljavaju. Bila je uverena da je svoje devojatvo

proivela u snovima i matanju o tome kako da postane svetska dama. zato je i dalje nastavljala biti deo sjajne, blistave revije, ali nije vie bila tako slepa da ne bi videla kako u njenom ivotu punom luksuza nema niega to bi ga inilo vrednim. Ponekad bi joj, u skrovitim trenucima, iz dubine nje same blesnula predodba nekog budueg otpora. Setila se jedne veeri u operi: zastor je podignut i ugledala je prekrasnu scenu daleko osamljeno prostranstvo koje je sezalo u beskraj nonog neba, osvetljenog zvezdama. Predodba prostranih daljina, osamljene, krevite zemlje, i dalekog zvezdanog nebeskog svoda ispunila joj je duu neobinim, blagim mirom. im se scena promenila, nestalo je tog novog nejasnog oseaja mira. Skrenula je pogled s pozornice i upravila ga na dugi zavojiti niz sjajnih loa, koje su predstavljale njen svet. Bio je to odabran i otmen svet bogatstvo, moda, kultura, lepota i krv jedne nacije. Ona, Medlin Hemond, bee deo svega toga. Smekala se, sluala, razgovarala s mukarcima, koji bi od vremena na vreme ulazili u njihovu lou i oseala da ni jednog jedinog asa nije prirodna ni iskrena. Pitala se zato ti ljudi ne bi mogli biti nekako drugaiji, ali ni sama nije znala kakvi bi trebali biti. Da su drugaiji, ne bi pristajali tom svetu, zaista, tada ne bi tu uopte bili. Ipak je mrtei se, opaala kako im neto nedostaje. Odjednom, pomislivi da bi se mogla udati za jednoga od tih ljudi, ako se tome ne odupre, njome ovlada neka potitenost, neki ledeni boleivi oseaj od koga joj je taj ivot postao nepodnoljiv. Bilo joj je dosta tog odabranog drutva. Dosadili su joj ti izbrueni, ravnoduni ljudi, koji su joj se svi odreda samo ulagivali. Dosadilo joj to su je toliko slavili, divili joj se, oboavali je, sledili i saletali. Dosadili joj ljudi, kue, buka, razmetanje i rasko, pa i same joj sebe bilo preko glave. U osamljenim daljinama i hladnim zvezdama hrabro postavljene pozorine scene uhvatila je letimian blesak neega to joj je uznemiravalo duu. Nije potrajalo dugo, i nije to raspoloenje mogla dozvati nazad u svest. Verovala je da je ovo u njoj izazvala uspena scenografija, verovala je da je ovek, koji ju je postavio, naao inspiraciju, radost, jainu i uzvienost u divljini prirode. I napokon je znala ta joj nedostaje: da bude sama, da razmilja duge i duge sate, da upravlja pogled u osamljene tihe daljine koje tonu u mrak, da posmatra zvezde i da se zagleda u svoju duu, da nae vlastito ja. Tada je prvi put pomislila na to, da poseti brata koji je otiao na Zapad pronai sreu u uzgajanju stoke. Sluajno su se neki njeni prijatelji upravo spremali na put u Kaliforniju, i ona brzo odlui otputovati s njima. Kad je mirno nagovestila da namerava poi na Zapad, majka je uasnuta uzviknula, a otac, povreen podseanjem na crnu ovcu porodice, pogledao je sevajuim pogledom. Ma ta, Medlin, zar e posetiti onog divljaka? Onda je ponovo planuo besom to ga je jo uvek oseao prema svom opakom sinu i zabranio je Medlini da ode. Majka je zaboravila svoje oholo i dostojanstveno dranje. ali Medlin je pokazala takvu snagu volje, kakvu nikada pre nije izraavala. Nije se pokolebala, jer ih je, osim toga, htela podsetiti da ima godine, i da je svoj gospodar. Naposletku je pobedila a da nije ni odala svoje prave oseaje. Odluka da poseti brata i pripreme s tim u vezi, sve to bilo je prebrzo gotovo, tako da ga nije mogla na vreme pismom obavestiti o svom dolasku, ve mu se telegramom javila najpre iz Nju Jorka a posle iz ikaga, gde su se njeni putni prijatelji morali zaustaviti zbog bolesti. Nita je tada vie nije moglo odvratiti od njena nauma. Medlin je nameravala stii u ElKajon u oktobru na roendan svog brata i u tom je i uspela, iako u zadnji as. Voz je kasnio nekoliko sati. Nije bilo naina da dozna je li njena obavest stigla u bratove ruke. Sada ju je najvie zaokupljala injenica da je ona stigla, a on je nije doekao. Misli na prolost naglo su nestale pred realnou. Nadam se da se Alfredu nije nita dogodilo, pomisli u sebi. Bio je zdrav, dobro se snalazio kad je poslednji put pisao. Svakako, prilino je vremena odonda prolo, ali on nije nikada ba mnogo pisao. Sigurno mu je dobro! Uskoro e doi, kako u

onda biti srena! ko zna, je li se promenio? Dok je Medlin sedela pri onom mutnom svetlu, ula je slabo, isprekidano kuckanje telegrafskog aparata, tiho zujanje ica, povremeno udaranje potkovanih kopita, i udaljen, razuzdan smeh koji je nadjaao zvukove plesa. Oseti kako joj je srce poelo jae udarati. Samo je povrno poznavala Zapad. Kao i svi iz njena sveta, i ona je krstarila Evropom, a zanemarivala Ameriku. Onih nekoliko bratovih pisama pobrkalo je njene ve ionako poneto maglovite pojmove o ravnicama i gorama, o kaubojima i stoci. Bila je zapanjena velikim daljinama, koje je proputovala. Ako je ita bilo osobito i vredno da se vidi tokom tog putovanja, onda je uz to prola nou. A sad je sedela u prljavoj maloj stanici, gde je vetar raznosio tugaljivu pesmu telegrafskih ica. Slab zvuk, kao zveckanje tankih lanaca, privue njenu panju. Isprva joj se uini da to zuje telegrafske ice. Uto zauje korake. Vrata se irom otvorie, neki dugonja ue, a s njim i ono zveckanje. Sad je shvatila, zveckale su njegove mamuze. ovek je bio kauboj, i njegov ju je ulazak vrlo ivo podsetio na Ostina Famama iz prvog ina ovek iz Virdinije. Molim vas, moete li me uputiti u neki hotel? upita Medlin ustajui. Kauboj skine eir zamahnuvi njime u velikom luku i poprati to naklonom, u emu je uz svu preteranost bilo i neke grube uglaenosti. Velikim se koracima uputi prema njoj. Ledi, jeste li udati? Oseaj za humor esto je gospoici Hemond pomogao da se u kritinim trenucima snae, kako je to ve odgovaralo njenom vaspitanju. Sad je utala i mislila pritom kako je upravo dobro to joj veo pokriva lice. Ve je ula da su kauboji prilino razmetljivi, a bila je upozorena neka ih ne ismeva. Taj jaha s rana se vrlo samosvesno sagne i uhvati joj levu ruku. Pre nego to se mogla snai od iznenaenja, on joj skine rukavicu. Divni blesak, ali nema venanog prstena pone lenjo razvlaiti rei. Ledi, drago mi je to vidim da niste udati. Tada joj spusti ruku i vrati rukavicu. Vidite, jedini hotel u ovom gradu, ne prima udate ene. Zaista? ree Medlin nastojei se nekako prilagoditi situaciji. Ba tako nastavi on. Slab posao za hotele je drati udate ene. Momci nee u blizinu. Eh, to nije Reno. Tada se nasmejao tako detinjasto da je Medlin po tom, kao i po nainu kako je zamahnuo svojim sombrerom, pogodila da je polupijan. Instinktivno je uzmaknula i dobacila mu otar pogled, a zatim se postavila tako da bi mu se to bolje mogla zagledati u lice. Bilo je kao od crvene bronze, neustraivo, drsko, grubo. Nasmejao se ponovo, kao da je vrlo zadovoljan, ali smeh gotovo i nije izmenio njegove tvrde crte. Kao i kod drugih ena, koje su zbog svoje lepote i draesti imale dodira s velikim brojem ljudi, tako se i intuicija gospoice Hemond razvila do te mere da je njeno poznavanje mukaraca postalo vrlo istanano ba kao to je bila svesna utiska to ga je ona na njih ostavljala. Taj je grubi kauboj pod uticajem pia bio drzak prema njoj, pa ipak je nastojao ne uvrediti je. Vrlo ete me zaduiti ako me otpratite do hotela ree mu ona. Ledi, priekajte ovde odgovori on polagano, kao da mu misli ne rade brzo. Poi u po portira. Ona mu zahvali i kad je izaao, zatvorivi za sobom vrata, sedne prilino uznemirena, palo joj je na pamet da je mogla spomenuti ime svoga brata. Onda je poela razmiljati o tome ta je ivot meu ovim grubim kaubojima mogao uiniti od Alfreda. U koledu je bio i suvie divlji, sumnjala je da je od ijednog kauboja bilo to jo mogao nauiti. Od itave porodice ona je jedina verovala u skrivenu dobrotu Alfreda Hemonda, ali njena se vera gotovo pokolebala za ove dve godine utanja. ekajui, opet se zatekla kako oslukuje jecaje vetra u telegrafskim icama. Konj ispred prozora stane topotati tekim kopitama, i buno je zarzao. Tad iznenada zauje topot, isprva tih, a onda glasniji, koji ona odmah prepozna kao galopiranje konja. Pola je do prozora mislei, nadajui se, da je to stigao njen brat, ali kad se topot pretvorio u tutnjavu, proletele su sene mimo prozora: mravi konji, leprave grive, i repovi, jahai pod sombrerima, za nju sve neobino divlje. Pomislivi na ono to joj je kondukter rekao, teko je mogla svladati

nelagodu. Oblaci praine zastrli su slabo osvetljene prozore. Tada iz te magle izrone dve osobe, jedna visoka, druga sitna. Kauboj se vratio s jednim nosaem. Spolja dopre bat tekih koraka, ali ulo se i nekakvo sitno klackanje. Vrata se odjednom buno otvore, itava se soba zatresla pritom. ue kauboj, vukui za sobom neku razdrljenu priliku bio je to svetenik, padre, ijem su ogrtau oevidno naneli prilinu tetu grubi postupci njegova pratioca. Nije bilo teko pogoditi, da je padre jako prestraen. Medlin Hemond se zapanjeno zagleda u tu malu ljudsku priliku, bledu i drhtavu, i prigovor joj je ve lebdio na usnama. Ali ak ne zausti, jer se polupijani kauboj odjednom pretvori u hladnog, drskog avola koji je, ispruivi svoju dugu ruku, potisnu nazad na klupu. Tu da ste ostali! naredi on. Njegov glas, iako nije bio ni otar ni okrutan, imao je na nju neobian uinak, oseala je da se ne moe ni maknuti. Nikad joj se dosad nijedan mukarac nije obraao takvim tonom. ena u njoj poslua ne ponosna Medlin Hemond. Padre podigne sklopljene ruke kao da moli za svoj ivot i pone neto brzo govoriti panski. Medlin nije razumela taj jezik. Kauboj izvue velik pitolj i uperi ga sveteniku u lice. Tada ga uperi nie, oevidno zato da bi mu ga upravio u noge. Besnu crveno svetlo, a zatim se prolomi zagluna tutnjava. Soba se ispuni dimom i mirisom baruta. Medlin se nije onesvestila, nije ak ni oi zatvorila, ali se oseala kao ukletena u ledu. Kad se dim malo raziao i moglo se neto razabrati, njoj je silno laknulo videvi da kauboj nije ubio svetenika. Ali jo je uvek mahao kljocom i sad joj se uini da svoju rtvu vue prema njoj. Kakva je samo namera te pijane lude? To je verovatno samo kaubojski trik. Na asak joj sinu u seanje Alfredova prva pisma, u kojima je opisivao ekstravagantne kaubojske ale. Pred oima joj ivo iskrsne slika iz nekog filma, u kojem su kauboji smislili grdnu psinu nekom osamljenom uitelju. Setivi se toga, bila je uverena da joj je po bratovom nalogu prireen ovako zabavan doek. inilo joj se, dodue, neverovatnim, ali ipak je zasigurno tako. Nekadanje Alfredovo uivanje da je drai, i? moglo je doterati i do ovoga. Po svoj je prilici stajao negde vani pred prozorom ili vratima i smejao se njenoj neprilici. Srdba nadjaa strah. Uspravi se s toliko mira koliko joj je jo upravo bilo preostalo i uputi se prema vratima. ali kauboj zakri prolaz i zgrabi je ta ruku. Ona tada shvati da njen brat pojma nema o toj nedostojnoj igri. Nije to bila ala, to je stvarnost, i ta je stvarnost sada ugroava. Pokua se osloboditi. Vruina je preplavi od dodira tog pijanog ludaka. Dostojanstvo, otmenost, kultura, sva ta karakteristina svojstva to ih ovek u ivotu stee, ustuknue pred instinktom, pred svijeu da se treba boriti. Bila je miiava i borila se. Oajniki se otimala, ali on ju je drao elinim rukama. Nikad nije znala da mukarac moe biti tako jak, a tek lice tog oveka, i onaj hladan smeak na njemu! Njegovo neverovatno ponaanje zaprepasti je jo vie nego njegova snaga, drui padne na klupu. to nameravate? jedva promuca. Duice, popusti malo uzde odgovorio je on drsko. Medlini se inilo da sanja. Nikako se nije mogla sabrati. Sve je to bilo suvie naglo i strano a da bi to mogla shvatiti. A ipak, ne samo da je taj ovek stajao pred njom iv i stvaran, nego je oseala i njegov snaan lik. Osim toga, taj prestraeni svetenik, oblak modrog dima, miris baruta, sve je to bilo i vie nego stvarno. Tik pred oima ponovo joj sevnu, a u uima odjeknu nov prasak. Nije vie mogla stajati, pa se nemono spusti na klupu. Ono to se u sledeim trenucima dogodilo, njena uzbuena svest nije vie mogla shvatiti. Ipak, im joj se dua malo primirila, ula je, dodue samo kao u snu, glas padra, kako brzo izgovara neke udne rei. Kad je to prestalo, trgnu je kaubojev glas: Ledi, kaite si si, kaite to brzo, kaite si! Pod tim pritiskom, kojemu se nije mogla odupreti, i u tom trenutku dok joj je volju sputavao strah, ona izgovori tu re. A sada, ledi, da tu stvar zavrimo kako treba. Kako se zovete? Potpuno mehaniki odgovori na njegovo pitanje. On se zablene u nju, kao da je u njegovom poneto zamagljenom umu to ime izazvalo neke

asocijacije. Nesigurno se nasloni na zid. ula je njegov teki dah, nimalo neobino kod pijanih ljudi. Kako? pitao je ponovo. Medlin Hemond, ja sam sestra Alfreda Hemonda. Podigao je ruku i protrljao oi. Zatim se nagnuo i druom rukom posegnuo za njenom koprenom. ali pre nego je dodirnuo, ona je sama podigne i otkrije lice. Vi ta niste valjda Princeza Hemond? Kako je to bilo udno, udnije od svega do sada, da to ime uje s usana toga kauboja! Tim imenom zvali su je u porodici, i samo njeni najdrai i najblii prijatelji smeli su ga izgovoriti. A sad je ono oivelo njenu otupelu svest. Skupivi svu svoju snagu, ona opet ovlada sobom. Vi ste Princeza Hemond ree on, ovaj je put to zvualo potvrdno. Medlin ustane i pogleda ga. Da, to sam ja. On gurne pitolj u korice. Hm, kad je tako, smatram da ovu stvar ne treba nastavljati. ta to, gospodine? A zato ste me prisilili da kaem si ovom sveteniku? Verovatno sam taj nain izabrao samo zato da mu pokaem kako ste voljni da se udate za mene. Oh! Vi, vi . . . nije smogla rei. Njene rei kao da su kauboja podbole na nove poduhvate. Zgrabio je padra i odveo ga prema vratima psujui i grozei se i, nema sumnje, nareujui mu da sve ovo treba ostati tajna. Nato ga gurne preko praga i ostane tamo teko diui i borei se sam sa sobom. Priekajte malo, priekajte asak, gospoice Hemond ree naglo. Mogli ste dopasti i gorega drutva od moga, premda sam siguran da vi tako ne mislite. Prilino sam nakresan, ali inae je sa mnom sve u redu. Priekajte samo trenutak. itavo joj se telo treslo od besa dok je posmatrala tog divljaka koji se borio s mamurlukom. Ponaao se kao ovek iznenada prebaen u razumno duevno stanje i sad se bori da se u tom stanju i odri. Tamna vlana kosa zalepra mu na vetru, koji je hladio vrelo elo. Iznad njega na nonom nebu sjale su zvezde, ali inile su joj se nestvarne, kao i sve ostalo u toj udnoj noi. Bile su hladne, titrave i daleke. Gledajui u njih, oseti kako joj bes poputa i nestaje, i kako se sve vie smiruje. Kauboj se okrene prema njoj. Vidite, bio sam gadno nakresan zapone on muno. Bila je fiesta i svadba. Kad sam pijan, radim gluposti. Ludo sam se okladio da u se oeniti prvom devojkom koja nabasa u grad. Da samo niste nosili tu koprenu! Momci su me ismevali i Ed Linton se enio i svi bi uvek nagaali . . . Mora da sam bio gadno pijan. Nakon onog jedinog pogleda kojim ju je pogledao kad je bila podigla koprenu, nije joj vie zagledao u lice. Njegova hladna odlunost ustupila je mesto nekoj osobitoj preteranoj oseajnosti i omamljenosti, koja je svojstvena nekim ljudima u mamurnom stanju. Nije mogao mirno stajati, krupne kapi znoja izbile su mu na elo. Diui teko, kao nakon velikog napora, brisao je lice svojom velikom kaubojskom maramom. Vidite bio sam gadno . . . zapoe ponovo. Objanjavanja su nepotrebna prekine ga ona. Umorna sam i ojaena. Je li vam ikad bilo jasno, ta je to dentlmen? Njegovo bronzano lice preli tamno rumenilo. Da li je moj brat noas ovde, u gradu? nastavila je Medlin. Ne. On je na svom ranu. Pa ja sam mu brzojavila. Moda vest nije stigla na potu. Bie u gradu sutra. Sad ukrcava stoku za Svensona. Za to vreme ja u u hotel. Molim vas . . . Nato on nita ne odgovori. Buka izvana privue njegovu panju. Medlin oslune. Duboki glasovi mukaraca i jedan meki, enski, dopirali su kroz otvorena vrata. Govorili su panski i glasovi su bivali glasniji. Oito su se pribliavali stanici. kripa koraka po ljunku potvrdila je to. Po dubokim, ljutitim glasovima mukaraca mogla se naslutiti svaa, u brzom i isprekidanom glasu ene oseao se vapaj molbe. Kaubojevo ponaanje zaprepasti Medlin! Oekivala je neto strano. Nije se prevarila. Izvana dopre zvuk borbe, priguen pucanj, zatim stenjanje i pad tela, pa prodoran krik ene, a onda koraci koji su se brzo udaljavali. Medlin Hemond se u nastupu slabosti odupre o naslon svoje stolice, bleda i shrvana, dok su joj u uima odzvanjali koraci plesaa i ritam jeftine muzike. Zatim se na otvorenim vratima pojavi prestravljeno lice jedne devojke, s uarenim tamnim oima i uokvireno kestenjastom kosom. Devojka se vitkom smeom rukom uhvati

za dovratak kao da se eli podupreti. Dugi crni al isticao je njenu napadnu pojavu. Sefior Din! uzvikne ona, a olakan uzdah prepoznavanja smanji joj strah u glasu. Bonita! kauboj joj priskoi. Devojko! Jesi li ranjena? ali, senjor. On je pridri. uo sam da su na nekoga pucali. Je li to bio Dani? ali, senjor. To mi je drago. Mislio sam da je Dani u to umean. Imao je uz se Svensonov novac da isplati momke, bojao sam se. Ali, Bonita, ti e imati neprilika. ko je bio s tobom? to si uinila? Senjor Din, vakueros od Don Karlos, oni svaati za mene. Ja malo plesati, malo smejati, oni onda svaati. Ja molila, oni bili dobri, paziti za erif, a erif meni strpati u zatvora. Ja tako prestraila, on jednom initi malo ljubav sa Bonita, a sada on mene mrzila, senjor Din. Pet Hejv te nee strpati u zatvor. Uzmi mog konja i poi Peloncilo stazom. Bonita, obeaj da e ostati daleko od ElKajona. Si, senjor! On je izvede iz kue. Medlin je ula kako konj frke i gricka uzde. Kauboj je govorio ispod glasa, mogla je uhvatiti samo nekoliko rei: stremeni . . . ekaj . . . izvan grada . . . brdo . . . staza . . . sad odjai. Nastala je tiina koju je prekinuo topot potkova i kripnje ljunka. Tada Medlin ugleda velikog, tamnog konja kako je jurio u mrklu no. Na vetru zalepraju al i kosa, a u sedlu se ocrtavao mali lik. Tamni obrisi konja jo su se videli u slabom svetlu svetiljaka. U njegovom trku bee neeg divnog, neeg divljeg. Kauboj se smesta opet pojavio na vratima: Gospoice Hemond, mislim da trebate kidati odavde. Bilo je tu svata. A dolazi i neki voz. Ona pouri van ne usuujui se skrenuti pogled. Njen je vodi brzo koraao. Morala je gotovo trati da bi s njime odrala korak. Mnoge uzbudljive misli saleree je. injenica da utljiv div, kojemu samo mamuze zveckaju, ukoeno Knjinica Tlna UJevl koraa pokraj nje neobino je se dojmila. Neobian je taj., hladan i ugodan dah vetra i sjaj zvezda. Da li je to samo njena uzbuena mata, ili su se te blistave zvezde zaista otvarale i zatvarale? Pone je muiti udna, nestvarna misao: da je nekad davno, u nekom nestalom ivotu ona ve videla te zvezde. No je bila tamna, osim toga bledog sjaja, za koji je znala da e je uvek progoniti. Odjednom primeti da se nalaze izvan dohvata kue, zato upita: Kuda me vodite? Do Florens Kingsli odgovori on. ko je ona? Mislim da je ona ovde najbolji prijatelj vaeg brata. Medlin je hodala jo nekoliko trenutaka uporedo s kaubojem, a onda se zaustavi. Bilo je to i zato da doe do daha i zbog straha koji joj je ponovo nadirao. Odjednom joj postane jasno kako joj njen odgoj ba ne pomae u prilici kao to je ova. Primetivi da je zaostala, kauboj se vrati nekoliko koraka. A onda, zastavi pokraj nje, prieka jo uvek onako utljiv. Tako je tamno, tako pusto zapinjui ree ona. Kako da poverujem . . . Moete li mi jamiti neim da mi se nee nita dogoditi ako poem dalje? Ne mogu, gospoice Hemond, jedino jamstvo je vae lice to sam ga malo pre video. SAUVANA TAJNA Taj jedinstveni odgovor ohrabrio je Medlin da poe dalje s kaubojem. ali, u tom asu ona nije mislila o onom to je rekao. Svaki ljubazan odgovor bi je zadovoljio. Njegova utnja poveala je nervozu i prisilila je da da oduka svome strahu. Pa sve da i nije nita odgovorio, pola bi s njim dalje. Sama pomisao da se vrati na stanicu gde se kako je bila uverena dogodilo ubistvo ispunjala ju je grozom. Ne bi sebe nikako mogla prisiliti da se vrati do onih slabanih svetala na ulici nije elela lutati okolo sama u tami. A kad je nastavila put u vetrovitu no, bilo joj je veliko olakanje to je on onako odgovorio i razmiljajui kako bi on trebao i dokazati svoje rei, tek tada poe shvatati njihovo dublje znaenje. Sad se u njoj javio ponos, odjednom joj postane neugodno to uopte razmilja o takvom oveku. ali, misli su slobodne, zakljui ona, ali uverila se da u njoj postoje i oseaji o kojima sve do ove noi nije ni sanjala. Iznenada se njen vodi zaustavi i pokuca na vrata niske kue. Halo, ko je? upita dubok glas. Din Stjuart odgovori kauboj pozovite Florens, brzo! ula se buka koraka, kucanje po vratima i glasovi. Medlin je ula kako neka ena uzvikuje: Din, ovde, dok je u gradu ples! Neto se na ranu dogaa.

Blesnulo je svetlo i zasjalo kroz prozor. U sledeem asu zauju se lagani koraci, vrata se otvore i na njima se pojavi ena sa svetiljkom u ruci: Din! Da nije Al? Al je dobro prekine je kauboj. Medlin oseti kako je proimaju dva oseaja: uenje zbog prizvuka zaprepatenja i ljubavi u glasu ene, i oseaj neizmernog olakanja to je sad na sigurnom kod prijatelja svoga brata. Ovo je Alova sestra, stigla je veernjim vozom rekao je kauboj. Sluajno sam bio na stanici, pa sam je doveo do vas. Medlin se pojavi iz tame. Ta, nije, nije to valjda Princeza Hemond! uzvikne Florens Kingsli. Gotovo je ispustila svetiljku i gledala vie nego zapanjeno. Da, zaista sam to ja! odgovori Medlin. Voz mi je kasnio, a zbog nekog razloga Alfred me nije doekao. Gospodin Stjuart je smatrao da je bolje ako me dovede k vama, nego da me otprati u hotel. Oh, tako mi je drago to sam vas upoznala odgovori Florens toplo. Uite, molim vas! Tako sam iznenaena da sam sasvim zaboravila na pristojnost. Ali, eto, Al nije nikad nita govorio o vaem dolasku. Sigurno jo nije dobio moju poruku ree Medlin ulazei. Kauboj, koji je uao s njenom torbom, morao se sagnuti kad je ulazio kroz vrata, a kad je bio unutra, izgledalo je kao da je ispunio celu sobu. Florens postavi svetiljku na stol. Medlin ugleda mladu enu nasmeena ljubazna lica, s obiljem svetle kose, koja joj se spustila preko jutarnjeg ogrtaa. Ah, kako e se Al veseliti! klicala je Florens. ali, vi ste nasmrt bledi, sigurno ste umorni. Kako ste dugo ekali na stanici? Ve pre nekoliko sati, ba sam se spremala na spavanje, ula sam kako voz ulazi. Stanica je u noi sasvim pusta. Da sam samo znala da ete doi! Zaista, kako ste bledi! Da niste bolesni? Ah, samo sam malo umorna. Ovako daleko putovati eleznicom tee je nego to sam zamiljala. Da, nakon dolaska dugo sam ekala na stanici. Ipak, ne bih mogla rei da mi je bilo dosadno! Florens Kinglev dugim pogledom promotri Medlinino lice, zatim se paljivo zagleda u utljivog Stjuarta i tiho zatvori vrata to su vodila u drugu sobu. Gospoice Hemond, to se dogodilo? upita tiim glasom. Bolje da zaboravim sve ono to se dogodilo odgovori Medlin. ali, rei u Alfredu kako bi mi bilo drae da sam susrela kakva Apaa nego kauboja. Molim vas, ne kaite to Alu uzvikne Florens. Zatim uhvati Stjuarta i povue ga sasvim k svetlu. Din, vi ste pijani! Bio sam dobro pijan odgovori on sputene glave. Oh, to ste to, zaboga, uinili? Ali, nita, Flo samo sam . . . Ne trebam znati, Din, zar se neete nikad nauiti pristojnosti? Zar nikad neete prestati piti? Izgubiete sve prijatelje. Svenson vam je toliko sklon. Al je va najbolji prijatelj. Moli i ja smo vas zagovarale, a sad ste uinili, sam Bog zna, to! Zato ene nose koprenu? proguna on. Prepoznao bih je ida je nije imala. I ne biste je bili izvrgli tome. Ali, to biste uinili svakoj drugoj devojci koja bi vam se nala na putu. Din, vi ste nepopravljivi. Sad odlazite odavde i ne vraajte se nikad vie. Flo! preklinjao je on. Ja to ozbiljno mislim. Onda u se sutra vratiti po svoj lek. Usudite se! povikala je ona. Stjuart je izaao i zatvorio vrata. Gospoice Hemond, vi . . . vi . . . ne moete oceniti koliko me to alosti ree Florens. Sto ete misliti o nama! Kako je nezgodno to se sve to dogodilo odmah u poetku. Sad moda neete imati hrabrosti da ostanete. Oh, poznajem vie nego jednu devojku s naeg Istoka, koja e otii kui a da nas ovde nikada nije pravo upoznala. Gospoice Hemond, Din Stjuart je pravi Sotona kad se napije. ali, to god je uinio, znam da vam nije hteo naneti sramotu. A sada vie ne mislite na noanje dogaaje. Podigla je svetiljku i povela Medlin u sobicu. To je, eto, Zapad nastavila je sa smekom pokazujui oskudni nametaj. Ali, odmoriti se moete. I oseajte se sigurni. Doputate mi da vam pomognem kod svlaenja? Hvala, vrlo ste ljubazni, ali mogu i sama odgovorila je Medlin. Onda, laku no! to se pre udaljim, pre ete na poinak. Najbolje, zaboravite sve to se dogodilo i pomislite kakvo ete krasno iznenaenje sutra prirediti svom bratu. Izala je iz sobe i tiho zatvorila vrata za sobom. Kad je Medlin odloila svoj sat na stoli, primetila je da su prola dva sata. Vreme otkako je sila s voza

inilo joj se dugo. Kad je ugasila svetiljku i umorno se uvukla u krevet, znala je to znai biti do temelja iscrpljen. Od umora nije mogla ni prstom maknuti. ali, mozak joj je grozniavo radio. Isprava je sve bilo nejasno, proivela je hiljadu razliitih oseaja koji su bili ak bez ikakve logine veze. Najpre tutnjava voza, oseaj naputenosti, pa udaranje potkova, slika bratova lica, kako ga je poslednji put videla pre pet godina, dugi red slabanih svetala, zveckanje srebrnih mamuza, no, vetar, tama, zvezde. Zatim, uspavana stanica. Meksikanac, ogrnut ponom, prazna soba, mirkanje slabog svetla na trgu, udaranje nogu plesaa, njihov razuzdan smeh i neskladna muzika, i vrata koja su se irom otvorila kad se pojavio kauboj. Nije se seala kako je izgledao, niti to je radio. Odmah zatim videla je kako se vragoljasto hladno cereka, a zatim zapada u bes, njegova snaga, izgled, itava pojava,bili su nejasni poput nabaenih slika nekog sna. U nizu misli blesnula je i slika bledog lica padra i oivela isto ono muno, maglovito i teko duevno stanje koje ju je obuzelo nakon onog poslednjeg hica iz pitolja, koji joj je prodrmao ivce. To je iezlo, a zatim su se jasno i ivo ispreila seanja na sve to se posle dogodilo: strani glasovi, koji su odavali bes, priguen prasak, samrtniki hropac i prodoran krik ene. Videla je devojine velike, prestraene oi, divlji beg velika konja u crnu no, izazovnu pojavu utljivog kauboja, i sjaj zvezda koje kao da su sve to gledale bez ikakve samilosti. Bujica tih seanja uvek se iznova slevala na nju, ali je postupno gubila svoju mo i bledela je. Teskoba je iezavala, oseala se lakom. Kako je crno u sobi, jednako s otvorenim i zatvorenim oima. A tom tiinom kao da je ona sva obavijena. Niotkud zvuka. Ona je u svetu drugaijem od onoga, koji je dosad poznavala. Pomisli na tu svetlokosu Florens i na Alfreda, i razmiljajui o njima, usne. Kad se probudila, soba je bila sva sjajna od sunca. Hladna struja oko kreveta prisili je da stavi ruke pod pokriva. Lenjo i pospano posmatrala je prljave zidove male sobice, tek joj tada probije u svest gde se nalazi i kako je ovamo dospela. Da je doivela teki duevni potres, znala je po oseaju odvratnosti to ju je svu obuzeo. Zatvorila je oi nastojei tako izbrisati to seanje. inilo joj se da se neim okuila. Odjednom postane svesna injenice koja joj se ve prole noi bila nametnula da postoje u njoj oseaji koji su joj dosad bili strani. Nije ih ni pokuavala ralaniti, uspela je pribrati se, kad se potpuno obukla, ve je izgledala sasvim mirna. Jedva se i seala vremena kad je poela smatrati potrebnim da svoje oseaje svladava. U njenu ivotu nije bilo kunji, uzbuenja, neprilika. Za nju je sve bilo narueno: mir, luksuz, sjaj, raznolikost, ali uvek sve isto. Nije se zaudila to je ve kasno i upravo se htela propitati za brata, kad je zaustavi neki glas. Prepoznala je glas gospoice Kingsli, koja je s nekim vani razgovarala. Imao je prizvuk otrine koju pre nije zapaala. Dakle, vratili ste se ipak. Ne izgledate mi jutros ba naroito ponosno, Din Stjuart izgledate kao kojot. Dobro, Flo, neka sam i kojot, ipak se neu podmuklo uljati. Pa zato ste doli? upitala je. Rekao sam, da u doi po svoj lek. Znai li to, da neete beati pred Alfredom Hemondom? Din, u vas je lubanja tvrda nego u stare krave. Al nee nikad saznati to ste napravili njegovoj sestri, ako mu to sami ne kaete. A ako to uinite, ubie vas. Ona vas nee odati, divno je ona bie. Eto, prole je noi bila tako bleda, mislila sam da e mi se sruiti do nogu, pa ipak nije ni zucnula. ena sam, Din Stjuart, i kad i ne bih oseala kao gospoica Hemond, mogu zamisliti kakva je to za nju strahovita muka bila. Ta ona je jedna od najlepih, najtraenijih i najotmenijih enaNju Jorka. itavo jato milijunaa, lordova i vojvoda oblee oko nje. Kakvo je to strano iskuenje moralo biti za takvu enu da je celiva pijani goni stoke. Flo, nisam ba tako na nju navalio muno procijedi Stjuart. Bilo je, dakle, jo i gore? upita ona otro. Okladio sam se da u se oeniti prvom devojkom koja doe u grad. Onako pijan stao sam na strau. Kad je ona naila, eto, doveo sam padra Marcosa i pokuao je prisiliti da se vena

sa mnom. Oh, Gospode protenje Florens. Dakle gore, jo gore, nego to sam se bojala. Din, Al e vas ubiti. Bilo bi to sasvim pravo prezirno odvrati kauboj. Svakako, Din Stjuart odvrati Florens. Ali, ne budite budala. U njenu se glasu oseao prizvuk molbe. Otiite odavde, Din. Pridruite se buntovnicima iza granice, uvek ste se time grozili. U svakom sluaju ne smete ostati ovde, ne smete razbesnjeti Ala. On bi vas ubio, kao to biste i vi ubili svakoga ko bi uvredio vau sestru. Ne pravite Alu neprilika. To bi samo njoj zadalo mnogo jada. Te mudre rei snano su delovale na Medlinu. Bilo joj je neprilino to je ula ono to nije bilo namenjeno njenim uima. Pokuavala je ne sluati, ali nije joj uspevalo. Flo, vi ne uviate da su to muka posla odgovori kauboj mirno. Ostau i uzeti mirno svoj lek. Din, mogla bih vas dobro izgrditi, i vas i svakog takvog kaubojskog tvrdoglavca. Sluajte! Moj urjak Dek nauo je neto od onoga to sam vam prole noi rekla. On vas ne voli. Bojim se da e sve rei Alu. Za ime Boje, ovee, poite dole u grad i zaepite mu gubicu, uutkajte ga, a i sebe takoe. Zatim je Medlin ula kako je ula u kuu, zakucala na njena vrata i tiho upitala: Gospoice Hemond, jeste li budni? Budna sam i obuena, gospoice Kingsli, uite samo! Oh, vi ste se odmorili. Izgledate sasvim drugaije. Zaista mi je drago. Molim vas, doite sa mnom. Dorukovaemo, a onda moete svakog asa oekivati svog brata. Priekajte, molim vas! ula sam va razgovor s gospodinom Stjuartom. Nije se moglo izbei. Ipak, drago mi je! Moram ga videti. Hoete li ga pozvati da doe u dnevnu sobu? Da brzo odgovori Florens i kad se na vratima okrenula, dobaci Medlin znaajan enski pogled: Naterajte ga da dri jezik za zubima. Ispred ulaznih vrata zaue se polagani, oklevajui koraci, nakon male stanke vrata se otvore. U sjaju sunanih zraka Stjuart je stajao gologlav. Medlin se s izvesnom grozom seti visoke pojave u izvezenom prsluku od jelenje koe, s velikim crvenim rupcem, sjajnim, konim manetama i irokim pojasom sa srebrnom kopom. Odmeri ga brzim pogledom. Ali, sada joj se njegovo lice uini nepoznato. Blizina toga oveka izazva u njoj pravu uzbunu. Neto se u njoj, onaj neispitani deo njene prirode uzbudi na pogled tog sjajnog, tamnoputog varvara. Gospodine Stjuart, molim vas, hoete li ui naas? upita ga nakon due stanke. Mislim da neu, ree on. Iz njegovog potitenog glasa moglo se razabrati da mu je neugodno ulaziti u sobu, da mu nije do toga ili pak da mu je i previe. Medlin poe prema vratima. Lice mukarca bilo je tvrdo, a istovremeno alosno. To je dirne. Neu priati bratu o vaoj vaoj neotesanosti prema meni rekla je. Nije mogla iz glasa odstraniti hladnou, nije mogla govoriti bez oholosti i nepristupanosti svoje klase. Ipak, kad je progovorila, inilo se da e ljubaznost i samilost provaliti na njene usne pa makar i protiv njene volje. Nastojau zaboraviti ono to ste mi uinili, niste bili pri sebi i ne elim nesuglasice izmeu vas i Alfreda. Mogu li se pouzdati u vas da ete utati, i vi i onaj svetenik. Sigurno znate i to da je prole noi ubijen ili ranjen neki ovek. Hou zaboraviti tu strahotu, ne bih htela da se prouje kako sam ja . . . Grizer nije umro prekine je Stjuart. Greazer Meksikanac ili Amerikanac koji govori panski. : : Oh, onda ipak nije tako strano. Drago mi je zbog vae prijateljice one male Meksikanke. Tamno rumenilo polako se preli preko njegova lica, muno je bilo videti taj njegov stid. Medlin pomisli kako i nije sasvim pokvaren, iako je prava pravcata prostaina. Na njemu se videla tolika promena, i ona nije mogla da mu se ne nasmeje. Nadam se da mi ubudue neete praviti sline neprilike, zar ne? Njegov je promukli odgovor bio nerazumljiv, ali dovoljno je bilo videti izraaj njegovog lica da bi se uoilo njegovu uzbuenost i zahvalnost. Medlin poe nazad u svoju sobu. Malo zatim Florens doe po nju, i one su sele dorukovati. Utisak to ga je bratova prijateljica uinila na Medlin Hemond jo se vie pojaa na jutarnjem svetlu. Ona oseti zdravu, iskrenu, blagu narav. Svidelo joj se junjako zatezanje u govoru. Nije mogla oceniti da li je Florens

Kingsli lepa, napadna ili neobina. Njena je zagasita put, kakva se stie na vazduhu, bila ozarena mladenakim sjajem, dok joj crte lica nisu imale onu mekou kao ene s amerikog Istoka. Oi su joj bile svetlosive, poput kristala, otre, gotovo prodorne, a kosa krasna, sjajna i valovita. Florencina sestra bila je starija od nje, debela ena, stroga lica i mirnih oiju. Sestre su svojoj goi pruile jednostavno gostoprimstvo, ali nisu se zbog toga ispriavale. Zaista, Medlin je oseala kako je njihova jednostavnost smiruje. Bila je sita respekta, bolesna od oboavanja, umorna od laskanja. Godila joj je spoznaja da bi te ene sa Zapada svakog drugog posetitelja jednako tako primile. Bile su drage, ljubazne. Ono to je Medlin isprva smatrala nedostatkom izraajnosti ili ivotne snage, posle se uverila da je bila samo prirodna povuenost ena koje nisu provodile povran ivot. Florens je bila ivahna i otvorena, njena sestra starinska i prilino nesklona razgovoru. Medlin pomisli kako bi bilo dobro biti u blizini tih ena u sluaju bolesti ili neprilika. Znate li jahati? zapita je Florens. To pitanje ovek sa Zapada uvek postavlja ljudima s Istoka. Mislim, znate li jahati u mukom sedlu? Oh, to je krasno. Izgledate mi dovoljno jaki da upravljate konjem. Imamo nekoliko krasnih konja ovde. Verujem da emo, kad doe Al, poi na ran Bila Svensona. Moraemo ii, eleli to ili ne, jer im Bili sazna da ste ovde, on e nas jednostavno sve pokupiti. Zavoleete starog Bila. Njegov je ran gotovo propao, ali su zato krasna brda oko njega i jahanje po tim brdima. Loviemo i verati se, a najvie od svega jahati. Volim konje, volim udar vetra u lice i iroka prostranstva nad kojima se uzvisuju brda. Vi trebate dobiti najboljeg konja na ranu, a to opet znai svau izmeu Ala i Bila i svih kauboja. Ne slaemo se u oceni konja, osim u sluaju Stjuartovog sivca. Zar gospodin Stjuart ima najboljeg konja u ovom kraju? zapita Medlin. Opet je osetila neobjanjivo uzbuenje pri pomisli na divlji galop Stjuartovog velikog, tamnog hata i njegove jahaice. Jest, i to je zapravo sve to poseduje odgovori Florens. Din ne ume sauvati ni novia. ali, tog konja neizmerno voli i naziva ga . . . Otar udarac o vrata salona prekine tog asa razgovor. Florencina sestra poe otvoriti. Ubrzo se vrati i ree: To je Din. Lunjao je oko prednje verande i sad je pokucao i javlja da dolazi brat gospoice Hemond. Florens, a za njom i Medlin poure u salon. Vrata su ostala otvorena i kroz njih se video Stjuart kako sedi na ulaznim stepenicama verande. Dole sa ceste dopirao je topot konja. Medlin se nagne iza Florencinih ramena i ugleda kako se pribliava oblak praine, ipak ona razazna konje i jahae. Obli je val topline i tihog veselja, te u njoj oivi sva nekadanja ljubav za brata. Kako izgleda nakon tolikih godina? Din, je li Dek drao jezik za zubima? pitala je Florens, i ponovo je Medlin osetila otar prizvuk u devojinu glasu. Nije odgovorio je Stjuart. Din, neete valja dopustiti da bude tunjave. Ala se moe suzdrati, ali, Dek vas mrzi i sigurno je okupio oko sebe svoje prijatelje. Nee biti nikakve tunjave. Din, pamet u glavu sada dodala je Florens, zatim se okrenula i ljubazno povukla Medlinu nazad u salon. Medlinin se oseaj topline pretvori u oseaj potitenosti. Zar e sad videti brata kako se ponaa divlje i neobuzdano poput tih kauboja? Topot se zaustavi pred vratima. Pogledavi van, Medlin ugleda stado pranih, ilavih konja koji su udarali kopitima o ljunak, i mahali svojim dugim glavama. Brzim pogledom proe po gipkim jahaima, nastojei meu njima izdvojiti svog brata. Ali, ne uspe joj: Uvek bi joj pogled zapeo o istu grubu odeu i tvrd izgled, koji je karakterizirao kauboja Stjuarta. Tada jedan jaha baci svoje uzde, skoi iz sedla i pretri ulazne stepenice. Florens se sukobi s njim na vratima. Halo, Flo, gde je ona? povie nestrpljivo. Uz to pogleda iznad njenih ramena da bi otkrio Medlinu. Jednim skokom se nae pokraj nje. Ona jedva prepozna visoku pojavu i bronzano lice, ali topli sjaj njegovih modrih oiju bio joj je toliko blizak. On je odmah prepoznao sestru, kako se inilo. Isprekidanom dobrodolicom zagrli je obema rukama, zatim je

odmakne od sebe i ispitujui se zagleda u nju. ali, seko zapoe on, kad se Florens naglo okrene od vrata i prekine ga: A, dobro bi bilo, ini se, da zaustavi ovu guvu vani. On je iznenaeno pogleda, a zatim, kad je uo buku s ulice, naglo ispusti Medlinu i ree: Tako mi Boga, Flo, zaboravio sam. Trebam svriti jedan mali posao. Zadri moju sestru ovde unutra, molim te, i ne uznemiruj se nita. poe prema ulaznim vratima i dovikne svojim ljudima: Zatvori labrnju, Dek, i ti, Blejz! Nisam ba eleo da vi, momci, dolazite ovamo. Ali, kad ste ve tu, budite mirni. To je moja stvar. Nato se okrene Stjuartu, koji je sedeo na ogradi. Halo, Stjuararte povie. Bio je to pozdrav, ali u glasu je bilo neto to je uznemirilo Medlin. Stjuart se leerno digne i isto tako leerno poe do vrata. Halo, Hemond razvue ovaj. Opet si bio pijan prole noi? Pa, ako ba eli znati, i ako misli da moe u to zabosti svoj nos, da, dobro sam se nakresao odvrati Stjuart. Te su hladnokrvne rei bile dokaz da se kauboj zna svladavati i da vlada situacijom. Nije to bio popustljiv razgovor, a posle toga razgovora nije bilo mesta neumesnom ispitivanju. Nastala je kratka stanka. Doavola, Stjuarte zapoe njegov sagovornik evo kakva je situacija. Po celom se gradu govori da si prole noi susreo moju sestru na stanici i da si je uvredio. Dek je to saznao i ovi drugi momci, ali to je samo moja stvar. Znaj, ja ih nisam doveo ovamo. Pa neka se uvere da kani udariti boljim putem, inae, Din, znao si kojekako vrludati pijanke i drugo. Sve se vie srozava. ali, Bili misli, a i ja takoe, da si jo uvek poten. Nikad te nismo smatrali laovom. Dakle, ta ima da kae? Niko me ne smatra laovom? razvlaio je Stjuart.Ne. Drago mi je da to ujem. Vidi, Al, bio sam dodbrano pijan prole noi, ali uz sve to nisam zaboravio ni najmanju sitnicu. Tako sam rekao i Petu Hejvu kad me jutros radoznalo ispitivao, a to za mene znai biti uljudan s Petom. Dakle, naao sam gospoicu Hemond samu na stanici. ekala je. Nosila je koprenu ali sam je, naravno, ocenio kao damu. Kad sad o tom razmiljam, drim da je gospoica Hemond morala moje udvaranje smatrati prilino neobinim. Kod tih rei, Medlin, pokoravajui se nekom neodreenom nagonu, zaobie Florens i izae na vrata. Sombrerosi polete s glava, tako da su mravi konji poeli poskakivati. Gospodo otpoe Medlin pomalo bez daha, a to ju je pritom oblilo crvenilo, to, dakako, nije nimalo pridonelo da se primiri. Meni su zapadni obiaji potpuno novi, ali, ini mi se da ste svi pod dojmom nekog nesporazuma koji, zbog pravednosti prema gospodinu Stjuartu, moram objasniti: Zaista je bio poneto estok i neobian kad me susreo. ali, sad uviam da se to moe pripisati njegovoj elji za udvaranjem. Bio je poneto nagao i sentimentalan u nameri da me zatiti i nije mi bilo potpuno jasno nudi li mi svoju zatitu samo za prolu no ili zauvek. Sreom, mogu rei da me nije povredio nijednom neasnom reju. U potpunoj sigurnosti dopratio me do kue gospoice Kingsli. BRAT I SESTRA Tada se Medlin vrati u salon s bratom kog je jedva prepoznala. Princezo! uzvikne on. Kad pomislim da si ti ovde! Njenim ilama ponovo prostruji val topline. Setila se kako je to ime odmila, kojim ju je brat nazvao, zvualo uvek s njegovih usana. Alfrede! Njegova radost to je opet vidi i nezadovoljstvo to je nije doekao da joj poeli dobrodolicu, nisu joj se inili spomena vredni koliko nain na koji ju je privinuo uz se. Tako ju je grlio onog dana kad je zauvek ostavljao dom, a ona to nije zaboravila. Ali, sad je bio velik i jak, toliko praan, stran, drugaiji i snaniji, da joj se inio drugim ovekom. Dapae, u glavi joj se zametnula smena misao, da je to neki drugi kauboj hoe zastraiti. Samo ovaj put taj kauboj bio je njen brat. Draga moja devojice rekao je Alfred mirnije, kad ju je ispustio iz zagrljaja ti se uopte nisi promenila, osim to si postala lepa. Ali, sada si ena i opravdala si ime koje sam ti dao. Boe, kako mi tvoj lik doarava sliku naeg doma! ini mi se da je prolo sto godina otkad sam otiao. Nedostajala si mi vie od svih ostalih. Medlini se inilo da je svaka njegova re sve vie podsea na njega. Toliko ju je iznenadila njegova promena da

gotovo nije mogla verovati svojim oima. Videla je suncem opaljena oveka, jakih eljusti, orlovskog pogleda, oelienog, oveka to se tu uspravio u svoj svojoj visini, opasanog pojasom kao i ostali kauboji, u izmama i mamuzama. Neto tvrdo poput elika izbijalo je iz njegova lica, odzvanjalo u njegovim reima. inilo joj se da je samo u trenucima kad bi mu se lice ublailo i umekalo, mogla u njemu nai slinosti s licem iz njena seanja. Tek nain, zvuk njegova glasa i njegove osobitosti u govoru, uverile su je da je to zaista Alfred. Ona se bila oprostila s raskalaenim, osramoenim i razbatinjenim deakom. Dobro se seala lepog, bledog, bezizraajnog lica, s bezbrinim osmehom i s venom cigaretom u ustima. Godine su prole i sad ga vidi kao zrela mukarca. Zapad je od njega stvorio oveka. Medlin Hemond obuzme snana, oduevljena radost, a mrnja, koju je bila iznenada osetila prema Zapadu, nestane. Majestv, hvala ti to si dola! Potresen sam! Kako ti je to uopte uspelo? ali, to sad nije vano. Priaj mi o bratu! I Medlin mu je priala o bratu i o sestri Helen. On ju je obasuo pitanjima. Priala mu je o majci, o tetki Grejs, koja je umrla pre godinu dana. O njegovim starim prijateljima, koji su se poenili, rasprili po svetu, nestali. ali, nije mu priala o ocu jer je nije ni pitao. Iznenada je to unakrsno ispitivanje prestalo. On zastane, utio je trenutak, a zatim briznuo u pla. Uinilo joj se to kao provala dugo suzdravane gorine. Bolelo ju je to ga takvog gleda, a jo vie to ga uje. U tim trenucima oseti kako mu je blia nego ikada pre. Otac i majka jesu li ispravno postupili s njim? Srce joj je lupalo, nije govorila, poljubila ga je, a to je kod nje bio izraz nesvakidanjih oseaja. Kad se opet smirio, nije govorio o svojoj slabosti, a nije ni ona. Ipak, taj se prizor usadio duboko u srce Medlin Hemond. Otkrio joj je to je brat izgubio, a to stekao. Alfrede, zato nisi odgovarao na moja poslednja pisma? upita ga Medlin. dve godine nisam nita o tebi ula. Zar tako dugo? Kako vreme leti! Eto, imao sam tekih neprilika upravo u vreme kad je stiglo tvoje poslednje pismo. Svakako sam nameravao pisati, a ipak nisam. Neprilika? Priaj! Princezo, neka te ne tite moje brige. elim da ti bora vak ovde bude ugodan, a ne da te mue moje nevolje. Molim te, kai mi sve! Sumnjala sam da neto nije u redu. Zbog toga sam i odluila doi. Dobro, kad ba hoe znati zapone, Medlini se ui ni da je rado prihvatio tu priliku da si olaka duu. ) Sea li se mog malog rana i da sam neko vreme bio i| uspean u uzgoju stoke? Pisao sam ti o svemu tome. Princezo, kuda god se okrene, neprijatelja e lako stei. Tako i sam ih i ja nekoliko sebi na vrat naprtio. Meu ostalima i ne|| kakva stoara, imenom Vard otiao je odavde, izmeu nas su iskrsle nesuglasice zbog stoke. To me bacilo unazad. i Pet Hejv, ovdanji erif, oruje je u rukama onih koji hoe I nauditi mom poslu. On ba nije osobit farmer, ali ima uticaja u Santa Feu, El Pasu i Daglasu. Postao mi je neprijatelj, iako mu nikad nita naao nisam uinio. Mrzi Dina ij Stjuarta, a jednom sam mu prilikom pomrsio raune, kad ga je hteo strpati u zatvor. Pravi razlog njegove mrnje prema meni je Florens, zaljubljen je u nju, a ona e se udati za mene. Alfrede! ta je, Princezo? Zar ti se Florens nije svidela? pogleda je on prodorno. Pa jest, zaista. Svia mi se. ali, nisam je dovodila u vezu s tobom. Veoma sam iznenaena. Alfrede, je li iz dobre porodice? Ima li uticajnih veza? Florens je ki jednostavnih ljudi. Rodila se u Kentakiju, a odrasla je u Teksasu. Moja aristokratska i bogata porodica prezirno bi je odbacila. Ta Alfrede, ti si jo uvek jedan Hemond ree Medlin uzdignute glave. Alfred se nasmeje. Neemo se svaati, Princezo. Poznajem te! Uprkos svom ponosu, ima dobro srce. Nakon mesec dana, zavolee Florens Kingsli. Hou da zna: zahvaljujui njoj opet sam postao poten ovek. ali, da nastavim svoju priu. Tu je i neki Don Karlos, meksiki farmer, i to je moj ljuti neprijatelj. Zbog mene se sukobio s Bilom Svensonom i drugim farmerima. Usput reeno, Svenson je moj veliki prijatelj i jedan od najboljih ljudi na svetu. Zaduio sam se kod Don Karlosa pre nego sam znao

kakva je to hulja od oveka. U prvo vreme, kad sam stigao na Zapad, lepe sam novce prokockao, a dokrajilo me nerazumno trgovanje stokom. Don Karlos je podmuklica, Grizer, koji dobro pozna ovaj kraj, vlasnik je potoka, a uz to je veliki lupe. Izigrao me. I tako sam spao na prosjaki tap. Formalno sam jo uvek vlasnik rana, ali samo do sudskog postupka u Santa Feu. Sada upravljam s nekoliko stotina grla stoke na Svensonovoj farmi, njegov sam nadzornik. Nadzornik? upita Medlin. Ja sam, zapravo, ef Svensonovih kauboja i vrlo sam zadovoljan svojim poslom. Medlin oseti kako je neto gui. Stajalo ju je dosta napora da zadri vanjsku mirnou. Uskoro je postala svesna kako u nju nadiru novi, zbunjujui oseaji, i kako je u svom dotadanjem ivotu bila gluva i slepa za svako uzbuenje duha. Zar se tvoje imanje ne bi moglo otkupiti? upita ona. Koliko zapravo duguje? S deset hiljada dolara otkupio bih ga i mogao nanovo zapoeti. Ali, Princezo, u ovoj zemlji to je prilina gomila novca i nikako je nisam mogao namaknuti. Svenson je u jo goroj situaciji od mene. Medlin prie Alfredu i stavi mu ruke na ramena. Ne smemo imati dugova! On se zagleda u nju kao da su ga njene rei podsetile na neto davno zaboravljeno. Onda se nasmei: Kako si ponosna! Gotovo sam zaboravio ko je moja lepa sestra, Majestv, nee valjda traiti od mene da uzmem tvoj novac? Hou! A ja ga neu uzeti. Nikad to nisam uinio, ni kad smo bili u koledu, kad sam jo bio neiskvaren kao dete. Sluaj, Alfrede nastavi ona ozbiljno ovo je neto sasvim drugo. Tada sam imala samo deparac. Nije bilo naina da te obavestim, nakon to sam ti poslednji put pisala, kako sam dobila nasledstvo tetke Grejs. Bilo je . . . ali, to nije vano. Nisam mogla potroiti ni polovicu prihoda. To pripada meni. Nije to oev novac. Uinie me vrlo sretnom, Alfrede, ako prihvati. Tako sam tako sam iznenaena tvojom promenom. I tako srena! ali, mora se odsad drati pravog puta. ta je za mene deset hiljada dolara? Katkad potroim to u jednom mesecu. Rastrona sam. Ako mi dopusti da ti pomognem, bie to za oboje dobro. Molim te, Alfrede! On je poljubi, bio je oito iznenaen njenom ozbiljnou. Medlin je i sama bila iznenaena. Kad je jednom zapoela, rei su same od sebe dalje tekle. Uvek si mi bila najbolji prijatelj, Princezo! Ako zaista hoe, ako mi zaista eli pomoi, niko sretniji od mene. Bie divno. Florens e podivljati od sree, a onaj Grizer me nee vie ucenjivati. Princezo, ionako e se pre ili posle kakav tip pun zvunih titula domoi tvog novca. Bolje da ja neto utinem pre nego njemu dopadne aka doda on aljivo. ta ti zna o meni? dobaci ona olako. Vie nego to misli. Iako ivimo ovde na Divljem zapadu, pokoja novost dopre i do nas. Svi ve znaju za Englsberija. A onaj vojvoda Dago, koji je za tobom jurio preko itave Evrope, pa lord Kestlton, koji izgleda ima najvie anse. ta kae na to, Majestv? Medlin primeti prizvuk prezira u njegovu glasu i blesak pitanja u pogledu. Ona se zamisli. Bila je zaboravila Kestltona,Nju Jork, drutvo. Alfrede zapone ozbiljno ne verujem da e ijedan tip sa zvunim titulama kako si se ti otmeno izrazio potroiti moj novac. Ne tie me se to. Tie me se samo ti! povie on estoko i zagrli je tako divlje da se prepala. Bio je bled, a oi su mu gorele. Ti si tako krasna, divna. ljudi su te nazivali amerikom lepoticom, ali ti si vie od toga. Ti si amerika devojka. Princezo, udaj se za onoga koga zavoli, a voli samo Amerikanca. Ne vraaj se u Evropu, dok nisi upoznala mukarce, prave mukarce svoje roene zemlje. Alfrede, bojim se da u internacionalnim brakovima nema pravih mukaraca, ni prave ljubavi za amerike devojke. Helen to zna. Takav e biti njen izbor. Bie nesrena ako poe za Englsberia. Pa neka odvrati njen brat. Helen je ionako uvek teila za sjajem, oboavanjem, slavom. Stavio bih ruku u vatru, da na Englsberiu ne vidi drugo do zlato i odlija na njegovim grudima. Njoj je samo do novca. Alfrede, kai mi, kako si ovde u ovoj daljini douo toliko toga o meni? Veruj mi, vrlo me iznenadilo, da me gospoica Kingsli zna pod imenom Princeza Hemond. Verujem da te

iznenadilo ree on smejui se. Priao sam Florensi o tebi i dao joj tvoju sliku. ena je pa nije udo to je naokolo pokazivala tvoju sliku i brbljala o tebi. Zaljubila se u tebe. A onda, moja draga sestro, katkad i do nas stignu novine, a mi smo ljudi pismeni, a i gledati znamo. Tebi moda nije poznato da si ti i tvoji prijatelji predmet ivog interesa u Sjedinjenim Dravama, a naroito ovde na Zapadu. Novine pune svoje stupce priama o vama, pa ak i o onom to niste nikada uinili. Taj gospodin Stjuart je takoe bio upuen. Rekao mi je: Da niste moda Princeza Hemond? Ne osvri se na njegovu drskost uzvikne Alfred, a zatim se opet nasmeje. Din nije lo, samo ga treba upoznati. Da samo zna ta je uinio. Ovde kod Florens primetio je jednu od tvojih novinskih fotografija zna onu iz Tajmsa, uzeo je i iako je Florens traila da je vrati, nikad to nije uinio. Na slici si u jahaem odelu s nagraenim konjem Vajt Stockingsom, sea se? Snimljena u Nevportu. Dakle, Stjuart je obesio sliku u svojoj kuici i svog divnog konja nazvao Princeza. Svi kauboji su to znali. Hteli su videti sliku i nemilosrdno su ga zafrkavali. On nije mario. Jednog sam dana sluajno svratio kod njega i naao ga kako se upravo oporavlja od jedne od onih njegovih divnih pijanki. primetivi sliku, rekao sam: Gene, da moja sestra zna kakva si ti prokleta ispiutura, ne bi bila osobito oduevljena to njena slika visi u tvojoj sobi. Princezo, on itav mesec nije okusio ni kap alkohola, a kad se ponovo naljoskao, skinuo je sliku i nikadje vie nije obesio. Medlin se smekala bratovu raspoloenju, ali nije odgovorila. Jednostavno se nije mogla priviknuti na taj udan, slobodan nain miljenja na Divljem zapadu. Brat se svojski trudio da ona ne ue u neki nedostojan, pa makar i blistav brak, a s druge je strane doputao obinom kauboju da njenu sliku dri u svojoj sobi, dapae, govorio je o njoj i spominjao njeno ime drei onom zvekanu predavanje o trezvenosti: Medlini je gotovo pozlilo od svega toga. Umirila ju je bratova detinja radost to, zahvaljujui njegovoj domiljatoj primedbi, Stjuart barem mesec dana nije pio. Sve to zajedno: Stjuartova drskost, familijarnost Florens Kingsli, koja se drala kao da su iz istog tanjira jele, pa ona smirenost i lakoa kojom ju je doekala njena starija sestra, nju kojoj su na kraljevskim dvorima iskazivali poasti, pa onaj jedva zametljiv prizvuk prezira u Alfredovom glasu i njegovo veselo prianje o njenoj slici i imenu Princeza, sve je to zajedno uvredilo ponos Medlin Hemond i delovalo je na nju kao hladan tu. Ali, istovremeno je potaklo njemu inteligenciju, pobudilo znatielju i uvrstilo je u odluci da malo bolje upozna taj udni Zapad. Princezo, moram pouriti do utovarnog koloseka ree Alfred pogledavi je trebamo prekrcati tovar stoke na brod. Vratiu se do veere i dovesti Svensona sa sobom. Svidee ti se. Daj mi sad cedulju za tvoju prtljagu. Ona poe u svoju malu spavau sobu i izvadi iz torbice itav niz ceduljica. est! est kofera! uzvikne on. ali, drago mi je to namerava due ostati ovde. Ali, Princezo, ba e mi toliko vremena i trebati da te ponovo upoznam, a i tebi da stekne neto malo iskustva o ivotu ovde . . . Nadam se da si ponela jahae odelo! Ako nisi, morae nositi pantalone. E, to e svakako morati, ako poemo u brda. Ne, toga nee biti. Hoe, morae, i Florens to kae! To emo tek videti. Ne znam to je u koferima. Nikad ih sama ne spremam. A, dragi moj brate, za to mi onda slue sluavke? Kako to da nisi i sada sa sobom povela sluavku? Htela sam biti sama. Ali, ne brini se, moi u i sama, niije mi pomoi ne treba. Bie to sasvim dobro za mene. Ona ga otprati do vrata. upava li i pranjava konja! A bogami i divljeg. Zar ga ostavlja ovako nevezana? Pa, pobei e ti. Naivna devojice! Bie prava atrakcija, Princezo, naroito za kauboje. Oh, zar zaista? usiljeno upita ona. Nee ni tri dana proi i ve e se potui zbog tebe. To me ba i zabrinjava. Kauboji se zatreskaju u runu, obinu enu, u svaku dok je mlada. A zbog tebe, dobri Boe, zbog tebe e izgubiti glavu. Ti se valjda, ali, Alfrede! Mislim da mi je dosta kauboja, a nisam ovde jo ni dvadeset etiri

sata. Neka te ne zavaraju prvi dojmovi! I meni se to dogodilo kad sam doao ovamo. Dovienja! Moram sad ii. Radije se odmori. Izgleda umorno. Konj krene im je Alfred stavio nogu u uzengiju, a kad se prebacio preko sedla, ve je jurio. Medlin ga je zadovoljno posmatrala. Izgledao je kao da je srastao s konjem i sedlom. Tada Medlin sedne na verandu i sa zanimanjem pone posmatrati okolinu. Najblie susedstvo nije se ba moglo nazvati privlanim, ulica puna praine, od koje je vetar stvarao prave male naslage. Sve su kue uokolo bile niske, etvrtaste, ravnih krovova, izgraene od nekog crvenog materijala. Ona se doseti, da bi taj graevni materijal mogao biti erpi, o kojem je itala. Nije se videlo ni ive due. Ulica kao da nije imala kraja, iako pruga kua nije dopirala daleko. Jednom je ula udaljen topot konja i nekoliko puta zviduk lokomotive. Ali, gde su brda, udila se Medlin. Nakon nekog vremena primetila je iznad krovova kua slabe, tamnomodre, ispresecane obrise. To ju je oaralo, prikovalo joj pogled. Poznavala je Adirondaks gorje, videla je Alpe s vrha Mon Blana i stajala pod velikom crnom senom snegom pokrivenih Himalaja. Ali, sve je to nije toliko privlailo kao ove udaljene stene. Ta jedva primetna linija na horizontu, koja je otro parala modro nebo, oarala ju je. Planine koje mame seti se da ih je tako nazvala Florens Kingsli. Na nju su ostavljale utisak dalekih, nedostinih planina koje bi se kad im se priblii, povukle, nestale kao fatamorgana. Medlin poe u svoju sobu s namerom da se odmori, ali duboko zaspi. Probudi je Florencino kucanje i poziv. Gospoice Hemond, va brat se vratio sa Svensonom. Oh, pa ja sam spavala uzvikne Medlin. Ta skoro je est sati. Zaista mi je drago. Bili ste umorni. Vazduh ovde umara strance. Doite, hteli bismo da upoznate starog Bila. On sam sebe naziva poslednjim stoarom. itav je ivot iveo ovde u Teksasu. Medlin i Florens pou na verandu. Alfred, koji je sedeo do vrata, skoi i ree: Halo, Princezo! Zagrlivi je jednom rukom, okrene se velikom mukarcu, ije se iroko izbrazdano lice poelo mrekati i borati. Evo, da ti predstavim svog prijatelja Svensona. Bile, ovo je moja sestra, Princeza, o kojoj sam ti tako esto priao. Eh, eh, Al, ovo je najdivniji susret u mom ivotu zaori Svensonov glas. Pruio je svoju teku ruku. Gospoice, gospoice Hemond! Vi osveavate kao to kia i cvee osvee starog, naputenog stoara. Medlin ga pozdravi i jedva suzdri krik boli, jer joj je gotovo smrvio ruku svojim gvozdenim prstima. Bio je star, potpuno bele kose, ogrubela lica, s izbrazdanim obrazima i sivih oiju gotovo potpuno skritih u borama. Ako je ta grimasa trebala biti smeh, onda je njegovo smejanje zaista bilo neobino. Odmah se uverila da se zaista smeio, jer mu se lice odjednom prestalo mrekati, bleska je nestalo i sad je bilo nalik grubo isklesanom kamenu. Tvrdoa, to ju je zapazila na Stjuartovom licu, bila je neizmerno pojaana u licu starog oveka. Gospoice Hemond, teko ponienje za nas, da vam nismo bili pri ruci prilikom vaeg dolaska otpone Svenson. Mi, Al i ja, navratili smo u potanski ured i oitali im bukvicu. Va su brzojav morali doneti na ran. Verovatno se niste ba najugodnije proveli prole noi na eleznikoj stanici. Isprva sam se prilino uznemirila, a moda i prestraila odvrati Medlin. Eh, ba mi je drago, to vam mogu rei da u ovom kraju, osim vaeg brata, nema oveka kog bih vam radije poslao u susret od Stjuarta. Zar zaista? Da, a pritom treba uzeti u obzir Dinovu slabu stranu. Uvek volim rei za sebe da sam poslednji Mohikanac meu stoarima. Vidite, Stjuart nije roen na Zapadu, ali je moj izabranik meu kaubojima. Istina, mlad je ali poslednji od starog soja. Uveren sam, gospoice Hemond, da je on poslednji od slikovitih i vitekih kauboja iz onih starih vremena, kauboja koji mogu dugo ustrajati u sedlu. ljudi imaju Stjuarta na zubu, a ja se samo zauzimam za njega jer su se mnogi na njega nepravedno okomili. Moda vam je prole noi uterao strah u kosti, onako sveoj, tek prispeloj s Istoka. Medlini se svideo stari momak zbog odanosti kauboju, koji mu je oito bio drag, ali kako joj nita prikladno nije

palo na pamet, utala je. Gospoice Hemond, stoarima su dani odbrojeni, a i kaubojima kakav je Din Stjuart. Nema tu mesta za Dina. Da nije nailo ovo moderno vreme, on bi se pojavljivao kao naoruan razbojnik, onakav kakve smo imali u Teksasu, kad sam sedamdesetih godina tamo imao farmu. Ali, sada nigde da se skrasi. Ni na jednom se poslu ne moe odrati, i pada na sve nie grane. ao mi je proguna Medlin. Ali, gospodine Svenson, zar nisu moderna vremena ovde neto malo suvie divlja? Kondukter u vozu priao mi je o pobunjenicima, razbojnicima, pljakaima. A i sama sam doivela neto za to mi se ini da se samo u divljem kraju moe dogoditi. Ah, ovih dana je ovde zabavnije i uzbudljivije nego to je znalo biti preanjih godina odgovori Svenson. Momci su opet poeli puniti puke. U Meksiku se tuku: revolucija je tamo. Bie nemira na granici. Verujem da ljudi na Istoku i ne znaju za revoluciju. Eh, dakle, Madera e proterati Diaza, a onda e neko drugi proterati Maderu. A to znai nemire na granici i preko granice takoe. Ne bi me udilo kad bi mi ko kazao da je ujka Sem upleo svoje prste u tu igru. Ve je bilo prepada na elezniku prugu i pljakanja po dolini Rio Grande, ti mali gradii puni su Grizera, sve njih su uznemirile borbe dole u Meksiku. Ve su i noevi sevali, a i pucnjave je bilo i pljakanja stoke. Nedostaje mi nekoliko komada goveda. Sve me to podsea pomalo na stara vremena. zato u se ubrzo, ako to ne prestane, latiti starog naina da se nekako odbranim. Zaista, Princezo, u posetu si nam dola ba u pravi as! To zaista tako nekako izgleda sloi se Svenson. Danas je Stjuart zapao u neprilike tamo dole, i meni je vie nego neugodno to je vae ime upleteno u to. Ne mogu ga grditi zbog toga, jer bih na njegovom mestu postupio kao i on. A tako nasmeje se Alfred. Pa priaj nam ta se to dogodilo. Medlin pogleda brata, pravio se da ga zabavlja njeno zaprepatenje, ali bilo je oito da je i on sam zbunjen. Nije potrebna naroita pronicljivost pomisli Medlin, da se pogodi kako je Svensonu drago govoriti. Nain kako se sad smestio i svoje velike ruke sloio na kolenima, nagovestio je da e valjano iskoristiti priliku. Gospoice Hemond, drim, kad ste ve na Zapadu, da dougaaje morate uzimati onako kako dolaze, i smatrati da je svaki sledei manje opasan od prethodnoga. Da mi stari momci nismo tako radili, ve nas odavno ne bi bilo. Prola no u poreenju s preanjima i nije bila tako loa. Nije bilo posebne guve, pa ipak sam doiveo teak udarac. Jue, kad smo doveli stado goveda, poslao sam jednog od svojih kauboja, Denija Mejnsa napred s novcem i raunima jer sam stoku morao odmah isplatiti. hteo sam da novac stigne u grad pre mraka. Dakle, Denija su zaustavili. Ne sumnjiim momka. Odnedavno ima u gradu mnogo Grizera, oni verovatno bolje znaju ta je bilo s novcem. Kad sam stigao sa stokom, nekako sam sastavio kraj s krajem. I nisam bio ba aneoski raspoloen. Zavri vi posao, poao sam okolo ne bih li neto nanjuio o svom novcu. Banuo sam u neku prostoriju koja slui i kao bolnica i kao zatvor i kao biralite, i ko zna za ta sve ne. U tom je trenutku bila pretvorena u bolnicu. Prole noi slavila se fiesta. Ovi Grizeri slave svake nedelje neku fiestu i jedan od njih, koji je bio teko ranjen, leao je u toj prostoriji, doneli su ga sa stanice. Neko je u Daglas poslao po lekara, ali taj jo nije stigao. Imam neto malo iskustva s puanim ranama, pa sam se pobrinuo za tog momka. Rana nije bila teka, ali sam se bojao otrovanja krvi. Sada, kako bilo da bilo, uinio sam sve to sam mogao. Prostorija je bila puna kauboja, ranera, Grizera, rudara i graana, a zateklo se tu i nekoliko stranaca. Upravo sam se hteo dignuti i krenuti ovamo kad je uao Pet Hejv. Pet je ovdanji erif, gospoice Hemond. Drim da je erif za vas neto novo i, istini za volju, moram vam objasniti da ni meu tom vrstom ljudi nema vie potenjaka. Garet, koji je ubio lopova Bilva i sam je ubijen otprilike pre godinu dana. Bio je to erif koji je mogao celom kraju

pribaviti ugled. Ali, taj Pet Hejv, eh, bolje je da ne kaem tm mislim o njemu. On je, dakle, uao u prostoriju, derao se na sve prisutne i hteo zatvoriti Denija Mejnsa. Ja sam mu jako uljudno rekao kako je novac moj i neka se ne uzrujava. Za lopovom, rekoh, mislim da i ja mogu tragati kao i svako drugi. Pet je urlao da je zakon zakon i da je on tu da ga provodi i tumai. Siguran sam da je Pet bio tvrdo odluio uhvatiti prvoga na koga se nameri i zato je traio bilo kakav razlog. Onda se malo ohladio i poeo postavljati pitanja u vezi s ranjenim Grizerom, ba tada u prostoriju upadne Din. Kad se Pet i Din nau zajedno, to me uvek podseti na lepe dane sedamdesetih godina. Naravno, svi su odmah zaepili gubicu, jer znaju da Pet mrzi Dina, a da ni Din ne uzvraa drugom merom Petu. Oduvek su bili neprijatelji, a razni dogaaji u ElKajonu to su neprijateljstvo jo jae raspirili. Halo, Stjuarte, ba tebe i traim drekne Pet. Stjuart ga pogleda kao led hladnim oima i odgovori podrugljivo: Pet, pokuaj me nai kad za koji dan odem odavde. Pet se zacrveni i nastavi: Sluaj, Stjuarte, tebi je jako stalo do onog tvog riana s aristokratskim imenom? Tako je odgovori Din kratko. Daj mi kai, gde ti je taj konj? To se tebe ne tie, Hejv! Ono, ne tie me se, veli? He, he, ali moda me se i tie. Stjuarte, nekakvi su se ludi dogaaji zbili prole noi, o kojima ti neto zna. Dani Mejns je lupe. Svensonov novac je nestao, tvoj rian je nestao, ona curetina, Bonita, i ona je nestala, a umalo da i onaj Grizer tamo nije nestao. Sino kasno video sam te kako se mota oko stanice, a ba tamo su nali Grizera, zar nije razumljivo pomisliti da bi ti mogao znati zbog ega je on pogoen. Je li tako? Stjuart se hladno nasmeje, smota cigaretu i drei Peta stalno na oku, odgovori kako situacija s Grizerom ne bi tako eprtljavo ispala, da je on u njega pucao. Stjuarte, mogao bih te zatvoriti pod sumnjom da si ti pucao, ali pre nego poem tako daleko, moram imati neke dokaze. Moram doterati Denija Mejnsa i onu malu Meksikanku i otkriti ta se dogodilo s tvojim konjem. Nikad ga nikom nisi posuivao, a preko granice nema toliko pljakaa da bi ti ga ukrali. Malo je udno da je konj nestao. Ti si svakako vrlo poslovan detektiv, Hejv, elim ti mnogo sree! odgovori Stjuart. To je vie od svega razdrailo Peta. Razjareno se ushodao amo-tamo i psovao je. Onda mu je neto sinulo, svega ga obuzelo, uperio je prst Stjuartu u lice. Bio si pijan prole noi? Stjuart ni da bi okom trepnuo. Naao si neku enu na broju osam, zar ne? derao se Hejv. Sreo sam jednu damu odgovorio je Stjuart mirno i suzdrano. Sreo si sestru Ala Hemonda i odveo je do Kingslievih. Znaj, ti kaubojski kavaljeru, da u otii gore i toj velikoj dami postaviti nekoliko pitanja i, ako bude tako krta na reima kao ti, zatvoriu je. Din Stjuart probledi. Najpre sam oekivao da e kao munja udariti, kao to mu je obiaj kad je razjaren. Ali, ostao je miran i dugo je razmiljao. Onda je rekao: Pet, to je ludi naum, ako ga pokua ostvariti, pamtie to do kraja svoga ivota. Nema nikakvog razloga da se grozi gospoici Hemond! Nju uhvatiti, bilo bi to, takvo nasilje kakvo se u ElKajonu jo nije dogodilo. Ako si besan na mene, strpaj me u zatvor. Poi u. Ako misli zatvoriti Ala Hemonda, uini to na muki nain. Ti ne sme svoj bes iskaljivati na dami koja je dola ovamo u kratku posetu. I ovako nam je dosta loe, iako nismo jo tako nisko pali kao Grizeri. Za Dina je to bio dugi govor, i ja sam bio isto toliko iznenaen kao i ostali momci. Moete li zamisliti Dina Stjuarta kako tiho i blago govori crvenokosom erifskom kojotu. Pet je opasno zverao oko sebe. Da se nisam suzdravao zbog Dina, sam bih se bio umeao u tu zbrku. Meni i svima ostalima, koji su se posle o tome raspriali, bilo je jasno da je Pet Hejv, zbog svoje mrnje prema Dinu, zaboravio zakon i injenicu da je on njegov nosilac i predstavnik. Idem, idem, i to odmah vikao je. Posle toga moglo se uti tiktakanje ure na milju daleko. Stjuart se s mukom svladao. Zaprepastila ga je mogunost da se Hejv suoi s vama. Konano je usplamtio. ovee, ta pomisli ko je ona! Ona je gospoica Hemond! Da si je video, ne bi to mogao uiniti da si

ak lud ili pijan. Ne bih to mogao? Prokleto brzo u ti to dokazati. Ba me briga ko je ona. Te fine ene s Istoka! uo sam o njima! Nisu ba takve. Ta enska nekakva Hemond. Najednom je Hejv umuknuo, njegova odvratna crvena njuka pozeleni: hteo se maiti za pitolj. Svenson zastane u svojoj prii. Uhvati vazduha i obrie oznojeno elo. Lice mu je poelo gubiti oporost. Menjalo se, ublaavalo, mrekalo i boralo, i sva ta neobina pokretljivost usredotoila se i zasjala u divnom smeku. I onda, gospoice Hemond, onda se neto dogodilo. Stjuart je dohvatio Petov pitolj i bacio ga na pod. A ono to je usledilo bilo je divno. Sigurno najdivniji prizor to sam ga ikada video. Samo prebrzo je prolo. Malo nakon toga, kad je doao lekar, naao je jo jednog pacijenta, osim ranjenog Grizera i rekao da e tom trebati etiri meseca da se potpuno oporavi. A Din Stjuart je upravo izbio na stazu za granicu.

VONJA OD IZLASKA DO ZALASKA SUNCA

Sledeeg jutra, kad je Medlinu probudio njen brat, jo se nije bilo ni razdanilo, bilo je tamno. U tom tamnom sivilu jedva je napipala ibice i svetiljku. Jutarnje je tromosti nestalo od dodira s hladnom vodom. Malo posle, kad joj je Alfred pokucao na vrata i rekao da joj stavlja pred vrata vr vrue vode, odgovorila je cvokoui zubima: Hvala ti, a aali vie gga ne trebam. Ipak joj je trebalo da bi mogla ugrejati svoje promrzle prste pre nego e zakopati dugmad i kope. Kad se obukla, pogleda se u ogledalo i primeti na svojim obrazima tragove crvenila. Oho, eto, ve sam i boju dobila, uzviknula je. Doruak je ve ekao u trpezariji. Sestre su takoe dorukovale. Medlin ubrzo primeti neku uurbanost koja kao da je lebdela u vazduhu. Iz stranjeg dela kue dopiralo je tapkanje izama i muki glasovi, a izvana je dopiralo muklo udaranje konjskih kopita, zveckanje orme i kripa tokova. Tada ue Alfred tapkajui nogama: Princezo, ba si dola na ono pravo navesti veselo. Naalost, teramo te odavde, jer moramo pouriti nazad na ran. Jesenje skupljanje stoke poinje sutra. Ti e se s Florens i Svensonom voziti na lakim kolima. Ja u s momcima odjahati napred i na ranu tebi u ast neto prirediti. Prtljag e za tobom, ali nee stii pre sutranjeg dana. Dalek je to put, gotovo pedeset milja kolnom cestom. Flo, ne zaboravi nekoliko bivoljih prostiraa, umotaj je dobro. Ali, pourite. Mi ekamo. Trenutak posle, kad su Medlin i Florens izale, maglovito sivilo polako se razilazilo. Konji su vakali emove i kopitima udarali po pesku. Dobro jutro, gospoice Hemond javi se Svenson mrzovoljno s prednjeg sedita visokih kola. Alfred smesti nju i Florens na stranje sedite, i umota ih u pokrivae. Zatim se uspne na konja i odjae. Hio zaori Svensonov glas i uz pucketanje bia konji povukoe kasom. Florens apne Medlini u uho: Bili je angrizav rano ujutro. im zatopli, i on e se otkraviti. Jo uvek je bilo tamno, Medlin nije mogla razaznati predmete ni na najblioj udaljenosti. Naputala je ElKajon a da nije ni znala kako grad zapravo izgleda. Znala je samo da joj je drago to odlazi odavde, i da e joj sad biti lake zaboravi seanja koja je neprestano progone. Eto, dolaze kauboji primeti Florens. Red konjanika pojavi se s desne strane, zae Alfredu za lea da bi postupno izbili napred i nestali iz vida. Dok ih je Medlin posmatrala, mrklina je uzmakla pred zorom. Sve oko nje bilo je golo i tamno. Horizont se inio blizu. Ni breuljak ni ikakvo drvce nisu prekidali monotoniju kraja. Tlo se inilo ravnim, ali ipak je cesta silazila i uzlazila preko malih grebenia. Medlin se osvrne unazad u smeru ElKajona i onih brda koja je dan pre videla. Pred njom se pruilo samo golo i tamno tlo, slino onom to se pred njima lelujalo. Nalet hladnog vetra udari joj u lice i ona zadrhti. Florens to primeti, povue drugi pokriva i umota je u njega sve do brade. Ako zaduva, bie vam hladno ree devojka sa Zapada.

Medlin odvrati da to ve osea. Vetar je prodirao kroz pokrivae. Bilo je hladno, vedro, grizlo za obraze. Vazduh je bio tako redak da je morala ubrzano disati, kao da je podvrgnuta nekom naporu. Zaboli je nos, a osetila je i bol u pluima. Zar vama nije hladno upita Medlin Florens. Meni? nasmeje se ova. Navikla sam na to. Nikada mi nije hladno. Devojka sa Zapada sedela je drei gole ake s vanjske strane pokrivaa, u koji se oito nije trebala umatati. Medlin je mislila o tome kako jo nikada nije videla devojku tako sjajnih oiju, zdravu i otpornu. Biste li hteli videti izlazak sunca? upita Florens. Da, svakako! odvrati Medlin zamiljeno. Da budem iskrena, nisam ga videla ve godinama. Ovde imamo divne izlaske sunca, a zalazi su upravo jedinstveni. Duge, ruiaste pruge nisko su polegle na horizontu i bledele su u sve jaem jutarnjem svetlu. Sloj tankih, lebdeih oblaka obojio se crveno. Na jugu i zapadu nebo bee tamno, ali menjalo se i postajalo sve modrije i modrije. Na istoku se nebo opalno prelivalo. Jedan njegov ugao napuni se sjajem, koji je postupno jaao, dok nije planuo poput vatre. Ruiasti sloj oblaka pretvorio se u srebro i sedef, a iz njega se pojavio zlatni krug. Tamni horizont osvetli arka plamena kugla. Bilo je to sunce. Uzdizalo se brzo i osvetljavajui tamu meu breuljcima, preplavilo bojama prostranstvo tog kraja. Oho, oho, razvlaio je Svenson proteui svoje dugake ruke kao da se upravo probudio. To je ve neto! Florens gurne malo laktom Medlin i namigne joj. Krasno jutro, devojke nastavi stari Bili pucketajui biem. Gospoice Hemond, vonja e biti nezanimljiva celo jutro. Ali, kad se ponemo uspinjati, sigurno e vam se sviati. Pogledajte na jugozapad iza one najdalje uzvisine. Medlin preleti pogledom sivu, strmu liniju na horizontu, gde su se iza breuljaka uzdizali tamnomodri vrhovi. Peloncilo gore ree Svenson tamo smo kod kue. Vie ga neemo videti sve do popodneva, onda e se opet iznenada pojaviti. Peloncilo! Medlin promrmlja to melodiozno ime. Gde ga je ve ula? Tada se doseti: kauboj Stjuart rekao je maloj Meksikanki Boniti neka se dri puta za Peloncilo. Po svoj prilici devojka je jahala na onom velikom i tamnom konju, po istoj ovoj cesti sama. Medlin oseti jezu, koja nije poticala od hladnog vetra. Eno zeca! najednom povie Florens. Medlin prvi put ugleda severnoamerikog zeca. Bio je velik kao pas i imao je velike ui. Pokazalo se da je izvanredno pitom, i dok su konji prokasali pokraj njega, svega su ga prekrili prainom. Od toga asa stari Bili i Florens celim su se putem takmiili ko e Medlinu upozoriti na to vie stvari, na kojote, koji su se skrivali u ikarama, na jastrebove, koji su obletali strvinu neke krave zaglibele u movari, na smene male gutere, kad bi mugnuli preko ceste, na goveda kako pasu po udolinama, na kolibe od erpia meksikih pastira, na divlje, ilave konje, kako uzdignutih glava stoje i posmatraju ih sa svih strana. Sve je to Medlin isprva posmatrala ravnoduno jer je navikla da sve tako prima, a zatim sa zanimanjem koje je bivalo sve vee to su se dalje vozili. To je trajalo sve dok je pogled na malog, poderanog, meksikog derania to je jahao na najmanjem magariu koga je ikada videla, ne privede nazad u stvarnost. Osetila je kao iz daljine buenje davno zamrlih oseaja oduevljenja i ushita. Kad joj je to dolo do svesti, duboko je udahnula otar, hladan vazduh i neobino se razveselila. tada je iako nije znala zato shvatila da e se ovde u ovoj okolini, jednostavnoj, prirodnoj i divljoj, njen duh obogatiti neim novim, neim ega dosad nije bilo u njenom ivotu. U meuvremenu, dok je Medlin pogledom kruila po okolini i sluala razgovor svojih pratioca, sunce se dizalo i postajalo je toplije, zatim se izvilo okomito i pripeklo, konji su neumorno kasali i milja za miljom ostajala je za leima. S vrha breuljaka pogled je pucao na dolinu, gde se zaustavilo nekoliko kauboja i sedei oko vatre, oito su spremali ruak. Konji su pasli visoku, sivu travu. Eh, eh, na miris ovog gorueg smolastog drveta slina mi se skuplja ree Svenson. Ma, ba sam gladan. Tu emo ruati i pustiti konje da se odmore. Jo moraju dobro povui do rana. Zaustavio se uz

logorsku vatru i isprtljavi se iz kola, poeo isprezati konje. Florens takoe iskoi i krene pomoi Medlini. Proetajte malo ree ona sigurno ste potpuno zgreni od tolikog sedenja. Ja u spremiti ruak. Medlin sie s kola srena to e protegnuti udove, i pone tumarati okolo. ula je kako je Svenson bacio ormu na zemlju i potapao konje: Hajde, provaljajte se, vraji sinovi rekao je. Oba konja saviju prednje noge i potegnu na bok, pokuavajui se prevrnuti. Jednom je to nakon etvrtog pokuaja i uspelo, pa je nakon toga skoio na noge, zadovoljno zarzao i stresao sa sebe prainu i pesak. Drugome pokuaj nije uspeo, pa je odustao. Uspravio se napola, a onda polegao na drugi bok. On svakako hoe onjuiti zemlju ree Florens smeei se Medlini. Gospoice Hemond, va bi nagraeni konj Vajt Stokings pokvario dlaku, da se ovde zavalja po tom smolastom grmlju i kaktusima. Za vreme ruka primeti Medlin da je kod kauboja izazvala neobino zanimanje. Ona im se nasmeila, a onda ju je jako zabavljalo kako su se nali u neprilici kad bi ih pogledala. Bili su to odrasli mukarci, jedan od njih sedokos, ali ponaali su se kao deaci koji su uhvaeni kako kradomice pogledavaju lepu devojku. Kauboji bi, naravno, svi ljubakali ree Florens kao da objavljuje zanimljivu injenicu! Medlin primeti da je pritom veselo namignula. Oni su to uli i uinak tih rei bio je izvanredan. Zbunili su se, i u toj smetenosti poeli su svata beskorisno raditi. Medlin ih uopte nije smatrala drskim, iako su oni oito bili uvereni u svoju krivicu. Setila se kritikih pogleda Engleza, drskog zurenja Francuza, vatrenih panskih pogleda izazivanja koja je svaka amerika devojka morala podneti u inozemstvu. Usporeujui ih sa strancima, pogledi ovih kauboja bili su poput pogleda male, nestane deice. Ha ha grohotom se nasmeje Svenson. Florens, ba si pogodila. Kauboji su nespretni udvarai. udilo me to su se ovde zaustavili. To nije mesto za odmor. Nema ni trave, ni drvea, niega. Samo su stali, pobacali terete i ekali nas. Ne udim se Boolvu i Nedu, oni su kao mladi drepci ali Nils, eh, on je kao stara apa prema vama devojkama. zaista je uasno smeno. Nastala je stanka. Sedokosi kauboj Nils nepotrebno je eprkao po vatri, a onda se uspravio crven u licu. Bile, ti si zagrien laov. Ne trpim da me svrstava zajedno s Boolvem i Nedom. Na tim poljanama nema kauboja kog bi gospoe vie cenile od mene, ali ja se ni najmanje ne istravam. Imam ja dosta svoga posla. ali, Bile, ako ima tako avolski dobre oi, moda e to primetiti na putu? Nils, ne vidim nita odgovori on kratko. Njegovog aljivog raspoloenja nestade, crvene bore oko oiju poele su se mrekati. Zakilji malo na taj konjski trag ree Nils i povukavi Svensona stranu, pokae mu velike konjske tragove u praini. Pretpostavljam da zna od ijeg su konja? Od Stjuartovog riana ili sam ja klipan! uzvikne Svenson, teko se spusti na kolena i pone pomno ispitivati tragove. Moje su oi ve prilino slabe, ali Nils, trag nije sve. Raunam, da je od jue ujutro. Eh, pa ta, ako jesu? Svenson pogleda svoga kauboja. Sigurno je, kao taj tvoj crveni nos, da Din nije jahao riana. A, ko kae da ga je jahao? Bili, toga je vie, nego to tvoje stare oi vide. Hajde, sledi tragove. Doi! Svenson je koraao polako, pognute glave, gunajui u sebi. Kakvih tridesetak koraka od vatre, ili moda neto dalje, on se zaustavi i ponovo spusti na kolena. Onda pone puzati okolo, oito istraujui tragove konja. Nils, onaj ko je jahao Stjuartova konja, s nekim se susreo. I oni su se pomalo natezali, ali nisu sjahali. Prilino je uverljivo, to tvoje mudrovanje odvrati kauboj. Svenson se zaas digne, i brzo skrene nalevo po neke ibe, a onda se vrati. Tada pogleda hladnokrvnog kauboja. Nils, to mi se ni najmanje ne svia proguna. Tragovi vode ravno prema Peloncilu. Tako je odvrati Nils. ali, a ta dalje? nastavi Svenson nestrpljivo. Pretpostavljam da zna od ijeg su konja ovi drugi tragovi? Mislim, ali nisam siguran. Od Mejnsovog mustanga. Odakle to zna? strogo upita Svenson. Bile, na levoj prednjoj nozi tog malog konja je malo iskrivljena potkovica. Svi momci to mogu potvrditi. Da sam i slep,

prepoznao bih taj trag. Svensonovo crveno lice se namrti. On udari nogom u kaktus. Je li Dani dolazio ili odlazio? upita on. Mislim da je bio na putu za Peloncilo. Ali, nisam u to siguran dok mu tragove ne budem neko vreme sledio. Samo sam ekao da i ti doe. Nils, valjda ne misli da je momak pobegao s onom malom namiguom Bonitom? Bile, on je svakako bio lud za Bonitom, isto kao i Din i Ed Linton, pre nego to se zaruio, a kao, uostalom, svi mladii. Ta mala, crnooka devojka zna zavrtiti mozgom. Dani je moda . . . Njega su opljakali na putu u grad, a onda se od stida napio. Ali, on e se brzo pojaviti. Eh, moda ti i momci imate pravo! Mislim da imate, Nils. Dakle, nema nikakve sumnje o tome, ko je jahao na Stjuartovom konju. To je jasno kao to su i konjski tragovi jasni. Eh, sve je to zaista uasno i udno. Dotuklo me! eleo bih da momci prestanu piti. voleo sam Denija i Dina. Bojim se da je Din zauvek nadrljao. Ako poe u borbu preko granice, nee proi dugo, i bie ubijen. Mislim da sam ostario. Ne podnosim neke situacije kao dosad. Bile, mislim kako bi bilo dobro da poem li u Peloncilo putem. Moda u naii na Denija. Da, dobro bi bilo, Nils odvrati Svenson ali ne zadri se vie od dva, tri dana. Bie nam teko skupljati goveda bez tebe. Premalo imamo ljudi. Tu je zavrio razgovor. Svenson je smesta poeo uprezati kola, a kauboji su izali pohvatati svoje rasprene konje. Medlinu je sve to neobino zanimalo, videla je da je i Florens to primetila: Svata se dogaa, gospoice Hemond rekla je trijezno, gotovo alosno. Medlin je razmiljala. Tada je Florens poela pevuiti neku melodiju i zaposlila se spremanjem ruka. Medlin iznenada oseti jaku simpatiju i divljenje prema toj devojci sa Zapada. Divila se razboritosti, odmerenosti ili mudrosti, zbog koje se Florens suzdravala da je ne ispituje o tome to misli ili osea o dogaajima koji su se netom odigrali. Uskoro su se opet drndali cestom po blagoj nizbrdici, a onda se poeli uspinjati na breuljak koji je satima zaklanjao ono to je lealo iza njega. Uspon je bio prilino naporan zbog sunca, praine i zaklonjenog vidika. Kad su stigli na vrh, Medlini se otme uzvik radosti. Duboka, siva, glatka dolina otvarala se dole i valovito dizala u malim humiima, obraslim grmljem i drveem, a u pozadini su se uzdizale mrke planine obrubljene visokom crnogoricom. Eh, dakle, gospoice Hemond, sad ulazimo u osobiti kraj ree Svenson pucketajui biem. Deset milja ovom dolinom i eto nas u podnoju brda gde su nekada obitavali Apai. Deset milja! uzvikne Medlin. inilo mi se da nema vie od pola milje. Eh, mlada eno, pre nego sami ponete jahati ovuda, vae se oi trebaju priviknuti na nae daljine. ali, ta mislite , kakve su one crne sene tamo na strmini? Jahai ne goveda odvrati Medlin nesigurno. Ni govora! To je obian, najobiniji kaktus, a tamo preko, pogledajte niz dolinu, krasna uma, zar ne? upita on pokazujui prstom. Medlin ugleda na jugu krasnu umu usred doline prema jugu. ali, gospoice Hemond, to je tek opsena vazduha. Nema tamo nikakve ume to je fatamorgana. Zaista! Kako je to divno! Medlin uperi pogled u tamnu mrlju koja kao da je lebdela u vazduhu, nejasnih neodreenih oblika, treperila je i svetlucala, a zatim izbledela i nestala. Gorje je ostalo daleko na horizontu, a malo zatim cesta se poela uzdizati. Konji su usporili hod. Tlo se poelo brazdati, a zatim se pojave breuljci. Cesta je vijugala kroz dolinu. Duboki, suvi klanci skrivali su drvee, gusti i stene. Nigde nije bilo vode, ali peane naplavine du itavog puta govorile su o poplavama u davnim, proteklim vremenima. Vruina i praina guile su Medlinu, oseala se umorno. Ipak je jo uvek ivo posmatrala oko sebe, videla je ptice, krasne prepelice s krestama, prerijske zeeve, a jednom i srnu. Gospoice Hemond rekao je Svenson Indijanci su ovaj kraj uinili prilino opasnim. Pretpostavljam da niste ba mnogo uli o tim vremenima. Onda jo niste bili ni roeni. Morau vam jednom priati kako sam se borio s Komanima u Panhondle podruju. To je

severni Teksas. Kosa mi se die u vazduh kad se setim to sam sve doiveo u ovoj zemlji s Apaima. Priao joj je o Koizu, poglavici irikahua Apaa, najdivljijeg i najkrvolonijeg plemena koje je ikad ugroavalo ivot pionira. Koiz se jednom sprijateljio s belcima. Ali, postao je rtva tog prijateljstva, a zatim i zakleti neprijatelj belaca. Deronimo, drugi apaki poglavica, sve do. polazio je na ratne pohode i ostavio krvav trag na granici Novog Meksika i Arizone. Osamljeni farmeri i kauboji bili su njegove rtve, majke bi ubijale svoju decu, a zatim same sebe, kad bi ule da se pribliavaju Apai. Na re Apa ledila se krv u svake ene jugozapadne Amerike. Medlin se zgraala, bila je srena kad je stari graniar promenio temu i poeo priati o tome kako su panjolci ureivali tu zemlju, priao joj je legende o naputenim rudnicima zlata koji su bili predani Meksikancima i neobine Komane indijansko pleme. prie o junatvu, misticizmu i religiji. Meksikanci nisu mnogo napredovali uprkos irenju civilizacije na jugozapadu. Jo su uvek bili praznoverni i verovali su u legende o blagu skrivenom u zidovima njihovih misija i o nevidljivim rukama, to odvaljuju peine na glave pustolova koji se usuuju ii u potragu za nestalim rudnicima. Gore u brdima, iza mog rana, postoji naputeni rudnik priao je Svenson. Moda je to samo legenda, ali nekako verujem da je zaista tako. Ima takvih naputenih rudnika koji su ponovo otkriveni. A to se tie kotrljanja kamenja, siguran sam, da je to istina, u to se moe uveriti svako, ako poe tragom klanca. Moda se to dogaa zbog nevremena. To je neobian, udan kraj tamo na jugozapadu, i vi ete ga, gospoice Hemond, zavoleti. Rei ete da je romantian i mislim da je to tano. ovek ovde postaje lenj i pospan i eli svoj posao odgoditi za sutra. Neki kau da je ovo zemlja manane sutranjice. Tako misle Meksikanci. Rado se pritom seam rei to mi ih jednom ree jedna, poput vas svetska dama, gospoice Hemond. Eh, dakle, rekla je da je ovo zemlja gde je uvek popodne. To mi se svia. Ja se uvek ujutro loe oseam i sve do popodneva nije mi dobro. Ali, popodne mi je bolje i sve je lepe. A zalaskak sunca to je ono moje. Raunam, da nema nita lepe od zalaska sunca na mojoj farmi. Gledajte u dolinu koja se prostire daleko izmeu gora Guadalupe i irikahuas preko crvene Arizone pustinje, sve do Sierra Madres u Meksiku. Dvesta milja, gospoice Hemond, sve jasno kao na dlanu, a sunce zalazi iza svega toga. Kad mi kucne zadnji as, voleo bih sedeti na svojoj verandi, puiti svoju lulu i gledati na zapad. Tako je stari stoar priao i priao. Medlin ga je sluala, a Florens dremala na svom seditu. Sunce je poelo zalaziti, konji su se i dalje penjali. Na podnoju strmine Svenson izae iz kola i poe uz njih vodei ih za uzde. Za vreme tog dugog uspinjanja umor je toliko svladao Medlin da je pospano zatvorila oi, kad ih je ponovo otvorila, arko bletavilo neba pretvorilo se u elino modrilo. Sunce je zapalo iza breuljaka, i vazduh je postajao sve hladniji. Svenson se vratio na svoje mesto koijaa i pomalo je tepao konjima. Sene su puzale iz gudura. Eh, dakle, Flo ree Svenson drim da bi bilo najbolje dokrajiti ovo to nam je ostalo od ruka. Niste ba mnogo ostavili nasmejala se Florens kad je izvukla korpu ispod sedala. Dok su jeli, sumrak se pretvarao u tamu i mrak je ispunio sve udubine. Medlin ugleda prvu zvezdu, slabu svetlucavu takicu. Nebo je postajalo sve tamnije i na njemu se pokazalo vie malih zvezdica. Nakon toga tamnilo neba postalo je jo tamnije, zvezde su se poveale i sjajnije zatreperile. S hladnim vetrom dolazila je no. Medlin se vrsto umotala u pokrivae i naslonila na Florens. Udubine su sad bile crne, a vrhunce breuljaka oblilo je bledo, blago svetlo. Nastavljao se jednolian kas konja, i kripa tokova. Medlin je bivala sve pospanija, oni su joj se kapci sklapali. Zapala je u bunovno stanje, nije mogla razlikovati gde se nalazi, dok je kola na nekoj izboini nisu prodrmala. Tada vonja postane mirnija, ali samo neko vreme, a onda poskoi stranje sedalo i Medlin se probudila s glavom na Florencinom ramenu. Uspravila se i

smijui se, ispriavala zbog svoje lenjosti. Florens ju je uveravala da e uskoro stii na ran. Medlin tad primeti, da su konji opet krenuli kasom. Vetar postane hladniji, no tamnija, breuljci nii. Tamno barunasto modrilo neba osu se milijunima blistavih zvezda. Neke su bile prekrasne, tako neobino bele i ive! Medlin se opet oseti zarobljena u vlasti znanih, a ipak zbunjujuih oseaja. Te sjajne zvezde, kako udno deluju, umiruju i progone je.

SKUPLJANJE STOKE
Praskanje vatre probudi je sledeeg jutra. Prvo to je ugledala bio je velik kamin u kojem je gorio snop prua. Neko je upalio vatnu dok je jo spavala. Na trenutak opet njome ovlada neugodan oseaj izgubljenosti. Nejasno se seala kako su stigli na ran i kako se nala u veoma velikoj kui i prostranoj slabo osvetljenoj sobi. inilo joj se da je odmah zaspala, a kad se probudila, nije se mogla setiti kako se nala u krevetu. ali, zaas je bila potpuno budna. Krevet je bio na kraju te prostrane sobe. Zidovi behu od erpia, poput onih u nekom starom feudalnom zamku, pod od kamena, a strop s pocrnelim gredama. Onih nekoliko komada nametaja bilo je trono i rasklimano. Svetlo je ulazilo kroz dva prozora s desne i dva s leve strane kamina, jo jedan veliki prozor nalazio se pokraj leaja. Leei u krevetu, Medlin je kroz prozor videla tamne obrise gora. Ponovo svrati pogled na praskajui plamen u kaminu, zagledala se u njega kako bi skupila hrabrosti da ustane. Soba je bila hladna. Kad je bosim nogama taknula kamen, naglo ih povue nazad pod tople pokrivae. Jo je bila u krevetu nastojei skupiti svu svoju hrabrost, kad neko pokuca, a odmah zatim, veselo pozdravivi, s vruom vodom ue Florens. Dobro jutro, gospoice Hemond! Nadam se da ste dobro spavali. Bili ste jako umorni prole noi. Ta stara farmerska kua sigurno vam se ini hladna kao hambar. Ali, zaas e se ugrejati. Al je ve otiao s Bilom i momcima. I mi emo se uskoro odvesti dole u preriju im stigne vaa prtljaga. Florens je nosila vunenu bluzu i al oko vrata, kratku suknju od grube tkanine i izme. Dok je razgovarala, vrlo je energino dodavala drva na goruu gomilu u kaminu, sloila Medlininu odeu na dno kreveta, ugrejala pokriva i poloila ga na pod uz leaj. Naposletku, rekla je uz draesni osmeh: Al mi je rekao, a i sama sam to primetila, da niste navikli posluivati se sami. Doputate li mi da vam pomognem? Hvala, neko u vreme sama sebe posluivati. Po svoj prilici inim vam se vrlo bespomonom, ali ja se nimalo ne oseam tako. Moda sam u tom bila tek malo suvie razmaena. U redu! Doruak e biti brzo gotov, a nakon toga razgledaemo kuu. Medlin se oduevila starom panskom kuom i to ju je due razgledavala, sve je vie pomiljala na to kako bi se dala preurediti u krasan dom. Sva su vrata izlazila u dvorite ili patio, kako ga je nazivala Florens. Kua je bila oniska, u obliku pravougaonika i tako velikih razmera da je Medlin pomislila kako je to nekad zasigurno bila panska baraka. Mnoge su sobe bile tamne, bez prozora i potpuno prazne. Druge su bile pune poljoprivrednog alata, vrea ita i gomila sena, to ga je Florens nazivala alfalfa. Kua je bila vrsta i dobro sauvana, a i vrlo slikovita. Ali, u sobama je bio tek najnuniji nametaj, a i taj je bio otrcan i neudoban. Kad je Medlin izala iz kue, zaboravila je praznu i tronu unutranjost. Florens je povede na verandu i rukom pokae beskrajno, slikovito prostranstvo. E, to je ono to se Bilu svia. Isprva Medlin nije mogla razaznati ta je nebo, a ta zemlja. Beskrajno prostranstvo krajolika zapanjilo ju je. Sela je u staru ljuljaku i gledala, gledala i oseala kako ne moe poverovati da je zaista stvarnost ono to se pred njom prostiralo. Nalazimo se u podnoju brda rekla je Florens. Seate li se, vozili smo se severnim rubom gorskog lanca. Taj je iza nas, i vi sad gledate preko granice u

Arizonu i Meksiko. Ona duga, siva kosina, poetak je San Bernardino doline. Ravno tamo preko vidite crno gorje irikahua, a daleko dole prema jugu Guadalupe gore. Onaj runi, crveni zaljev izmeu njih je pustinja, a daleko tamo u pozadini oni nejasni modri vrhunci, to je Sierra Madres u Meksiku. Medlin je sluala i naprezala oi razmiljajui nije li to samo neka udesna fatamorgana i zato je tako razliito od svega to je dosad videla, tako beskrajno, zbunjujue i veliko. Proi e neko vreme pre nego to se naviknete na ovu visinu i na beskrajne vidike objanjavala je Florens. U tom je tajna visoko smo, vazduh je bistar, a pod nama je itav, veliki svet. Zar vas to ne smiruje? Ali, hoe! Sad pogledajte one mrlje u dolini. To su stanice, mali gradovi. eleznica prolazi onuda dole. Najvea mrlja je irikahua. Onamo, prema severu, moete videti ran Don Karlosa. Udaljen je odavde milja, a ja bih od srca elela, da je hiljadu! Onaj mali, zeleni etverougao, otprilike na pola puta izmeu ovog mesta i Don Karlosovog rana, to je Alov ran. Upravo ispod nas nalaze se kue Meksikanaca, kue su od erpia. I crkva je tamo. Levo vidite Svensonove obore, tale i kuice za noenje, sve je u raspadanju. Ran propada. Svi ranevi e propasti. Ali, veina ih je malo gazdinstvo s po jednim konjem. A sad, vidite li onaj oblak praine dole u dolini? To je skupljanje stoke. Tamo su momci i stoka. Priekajte, doneu dvogled. kroz njega je Medlin u prednjem delu ugledala veliko, gusto stado goveda, od stada su se razilazile gue i tanje pruge u svim smerovima. Videla je oblake praine, konje u trku i opet stado konja kako pase travu, razabrala, je konjanike, neki kao da su stajali na strai, a drugi su opet bili u pokretu. Skupljanje stoke! elela bih to videti i saznati sve o tome izjavi Medlin. Molim vas, objasnite mi znaenje toga i emu to slui, a zatim me povedite dole. Zaista, vredno je to videti, gospoice Hemond! Bie mi drago da vas povedem dole, ali nadam se da neete poeleti da im se pribliite. Malo ljudi na Istoku, tih ljudi to se svakog dana hrane goveim odrescima, malo njih zna neto o preriji, o mukama stoke i tekom ivotu kauboja. To e vam sigurno otvoriti oi, gospoice Hemond. Drago mi je, to vas to zanima. Va bi brat imao mnogo uspeha u tom poslu da nije bilo nepotenja njegovih suparnika. Ipak e uspeti, uprkos svemu. Ne sumnjam u to odvrati Medlin. Ali, priajte mi, molim vas, sve o skupljanju stoke. Dakle, kao prvo, svaki stoar mora imati svoj ig da bi mogao obeleiti svoja goveda. Bez toga nijedan stoar, pa niti pedeset kauboja, kad bi ih toliko imao, ne bi nikada mogli raspoznati svu stoku u velikom stadu. U preriji nema ograda. Ona je svima otvorena. Jednoga dana, nadam se, biemo dovoljno bogati da ogradimo svoje imanje. Stada raznih gospodara pasu zajedno. Svako tele mora se uhvatiti, ako je mogue, i oznaiti igom svoje majke. To nije lak posao. Mevrik se zove neobeleeno tele, koje se, odbijeno od majke, samo skita naokolo. Ono pripada onom ko ga nae i ko mu stavi svoj ig. Okrutna je sudbina teleta koje je izgubilo majku. Mnogi uginu. Postaju plenj vuka, kojota ili lava. Svake godine su dva velika skupljanja stoke, ali ig se na njih stavlja i tokom itave godine. Tele bi trebalo obeleiti odmah, im ga se pronae. To je ujedno zatita od kradljivaca stoke. Danas se vie ne dogaaju krae itavih stada goveda kao nekada, ali postoje kradljivci teladi i bie ih dok god bude uzgajanja goveda. Kradljivci znaju mnogo lukavih trikova. Ili ubiju majku, ili teletu odreu jezik da ne moe sisati, i tako se ono izgubi od majke. Oni ponekad ukradu i sakriju tele i uvaju ga dok ne postane dovoljno snano da samo ide na pau, a onda ga obelee igom, dogaa se da mu napola utisnu ig i posle dovre posao. Nae veliko skupljanje stoke je u jesen, kad ima dovoljno trave i vode i kad goveda i sva teglea stoka dobro izgleda. Stoari iz doline sa svojim kaubojima steraju zajedno svu stoku koju uspeju pronai. Zatim je obeleavaju, a onda izdvoje stada pojedinih vlasnika i teraju ih na raneve. Nakon toga ponovo se raziu po dolini, postavljaju novi logor i u njega uteraju drugu stoku. To traje nedeljama. Ima

Gtrizera koji poseduju sasvim mala stada, ali su podmukli i lakomi za tuim. Bili kae da poznaje neke njihove kauboje vakerose koji nikad nisu imali ni bika ni kravu, a postali su vlasnici velikih stada. To isto moglo bi se rei i o mnogim belim kaubojima. Ipak, to je danas ree nego nekada. A konji? Htela bih i o njima neto uti doda Medlin kad je Florens zastala. Ah, poniji! Oni su zaista zanimljivi. Kauboji ih nazivaju bronkosima. A kako su samo divlji! Divljiji od bikova koje moraju terati. Bili ima bronkose koje nisu nikad mogli pripitomiti, niti e ih ikada moi. A ne moe ih ni svaki momak uzjahati. Vakerosi imaju najlepe konje. Don Karlos ima vranca za kog bih dala ta god bi zatraio, samo da ga mogu dobiti. Imaju i drugi krasnih ivotinja. Veliki rian Dina Stjuarta meksiki je konj, najbri i najponosniji meu njima. Jednom sam ga jahala, kako taj leti! Drago mu je kad ensko oseti na leima. Uh, to volim takve konje. Al i Bili su za dorukom razgovarali o konju za vas. Rekali su se. Bili je hteo jednoga, a Al drugoga. Napokon su se sloili, da ja izaberem kad zavri obeleavanje stoke. Tada e vam svaki kauboj na imanju ponuditi svog najboljeg jahaeg konja. Jutarnji su sati Medlini preleteli. Dobar je deo vremena provela na verandi zadubljena u prekrasan vidik, koji se tako esto menjao. Oko podneva jedan koija dovezao je njene kofere. Dok je Florens pomagala sluavki Meksikanki oko ruka, Medlin je raspremila deo svojih stvari, i izvadila ono to e joj najpre ustrebati. Posle ruka zamenila je haljinu jahaim odelom, i izaavi, nala Florens kako ve eka s konijma. Brzim, ispitujuim pogledom devojka odmeri Medlininu pojavu, a zatim joj ree iskreno zadivljena: Zaista, izgledate kao slika, gospoice Hemond! Takav jahai kostim je neto novo. Kako bih ja ili koja druga ena u tome izgledala, ne mogu zamisliti, ali vama sjajno pristaje. Bili vas nee pustiti u blizinu kauboja ni na milju daleko. Kad bi vas videli, propalo bi skupljanje nae stoke. Dok su se na konjima sputale niz obronak, Florens je priala o predelima Novog Meksika i Arizone. Vode ovde ima malo priala je. Kad bi Bili mogao namaknuti novac da vodu cevima dovede iz gora, imao bi najlepi ran u dolini. Tada nastavi priati, kako su zime blage, a leta vrua. Topli, sunani dani prevlauju gotovo itave godine. Ima i kinih leta, a povremeno naleti i pokoja suna godina strah i trepet Meksikanaca. Za kiom se vapi najvie sredinom leta, a kad padne, razbuja se trava i ozelene doline izmeu brda. Doline, to presecaju podnoje breuljaka, daju najbolju pau, a najvie ih iskoritavaju Meksikanci, koji veinom uzgajaju manja stada. Svensonovi momci moraju stalno terati vakerose s njegovog zemljita. On poseduje 2000 jutara neograene zemlje, na koju se nastavlja prerija. Don Karlos poseduje vie zemlje i njegova se stoka redovno mea sa Svensonovom. A za uzvrat, Don Karlosovi vakerosi stalno teraju Svensonova goveda s Meksikanevih : napajalita. Loi odnosi poeli su pre mnogo godina, a sad su, izgleda, doli do vrhunca. Dok je jahala, Medlin je paljivo gledala oko sebe. Zemlja je bila peskovita i porozna i bilo je lako shvatiti, zato kia i voda iz onih nekoliko izvora tako brzo nestaju. Izdaleka trava se inila prilino gusta, ali izbliza se videlo da je krljava. Smolasto grmlje i kaktusi virili su tu i tamo iz trave. Medlinu je neobino udila injenica, to se nisu nimalo pribliile skupljalitu, premda su ona i Florens prilino dugo jahale. Obronak iza doline bio je vidljiv tek kad bi se prolo nekoliko milja. Kad bi pogledala napred, inilo joj se da je dolina samo nekoliko milja iroka, i da bi je na konju mogla za jedan sat prei. A ipak, da stigne do tog crnog vrletnog niza irikahua gorja bio je potreban itav dan jahanja, i to dobrom i vetom jahau. Jedino gledajui unazad, mogla je Medlin oceniti udaljenost: daljina koju je ve prola, nije mogla prevariti. Postupno, crne su se take poveavale i poprimale oblike goveda i konja, kako se kreu po velikoj, pranjavoj povrini. Za sledeih pola sata Medlin i Florens dojahale su do vanjskog ruba toga podruja. One zaustave konje pokraj velikih teretnih kola oko kojih je paslo vie

od stotinjak konja, frkui nozdrvama, udarajui kopitima i uzdignutih glava gledajui doljake. etiri kauboja na konjima uvala su tu gomilu konja. Otprilike etvrt milje dalje bila je neka pranjava guva. Tutnjava kopita ispunila im je ui. Redovi goveda u pokretu slili su se u veliko stado koje se kretalo dalje, potamnelo od praine. Ne mogu razaznati nita od onoga to se dogaa ree Medlin. Htela bih prii blie! One projahae jo polovinu prostora, to ih je delio od stada, i kad se Florens ponovo zaustavila, Medlin je zamoli, da priu jo blie. Tu ih ugleda Al Hemond i dojae im u susret. Dovikne im neto, to Medlin nije razumela, i zaustavi ih. Previe ste blizu dovikne im, ali u onoj buci glas mu se izgubi. Opasno je, divlji bikovi! Drago mi je to ste dole, devojke! Princezo, ta misli o stadu? Medlin je jedva mogla odgovoriti, toliko su je zbunile buka, praina i ono neprekidno komeanje. Oni se vrte u krugu, Al primeti Florens. Upravo smo ih sterali u gomilu. Sad se vrte, a to je loe. Vakerosi su otriji gonii. Nadmaili su nas sve, ali mnogo smo ih i mi uterali! Bio je bez daha, znojan, pranjav. Evo, odlazim. Flo, za kakve dve minute mojoj e sestri biti dosta toga. Povedi je nazad do kola. Rei u Bilu da ste ovde i im uhvatim malo slobodnog vremena, evo me k vama! Mukanje goveda, urlanje i jurnjava kauboja, praskanje rogova i udaranje kopita, i itava ta trka stoke, sve je to zbunjivalo i pomalo plailo Medlin. ali, istovremeno, neobino je zanimalo. Na svaki je nain htela ostati, videti ta ta galama i komeanje znae. Ipak, nije joj uspelo da prizor shvati u celini pa odlui da to pojedinano razgleda. elite li jo ostati? upita Florens i kad je Medlin odgovorila da eli, ona je upozori: Ako kakav pobesneli bik ili krava pojuri prema vama, prepustite se svom konju. On e im izmaknuti. Situacija je postajala sve uzbudljivija i Medlin se uzbudi takoe. Gomila stoke vrtela se kao vrtuljak i ona tek sada shvati znaenje kaubojskog izraza da se stoka melje. ali, kad je pogledala prema kraju brda, primeti da se stoka okrenuta na vanjsku stranu odjednom primirila, a telad se u strahu vrsto zbila zajedno. Okretanje goveda usporavalo se s unutarnje prema vanjskoj strani i postupno je sasvim prestajalo. Pomalo se smirivao i topot kopita i meusobno udaranje glava i rogova, ali se mukanje i rikanje, nastavljalo. Dok je gledala, stado se razmaknulo i proirilo, i nekoliko begunaca nastojalo je probiti red kauboja na konjima. Od tog se asa dogodilo toliko toga i takvom brzinom da nije mogla videti ni desetinu svega to se odigravalo pred njenim oima. inilo joj se da se konjanici zaleu meu stado i izvlae goveda. Pogled joj padne na kauboja koji je jahao na krasnom belom konju i progonio divljeg bika. Upravo je zavitlao lasom i bacio ga biku preko glave, ue se razvuklo i oma uhvati bika za nogu. Beli se konj u hipu zaustavi, a bik se izvali u prainu. Munjevitom brzinom skoi kauboj sa sedla i, pre nego to se bik mogao dignuti, zgrabi mu obe noge i svee ih uzetom. Sve se odigralo u deliu sekunde. Naiao je i drugi ovek s nekom napravom, za koju Medlin odmah pogodi da je gvoe za igosanje. On je utisne biku u bedro. Bik se trzajui digne, oajno nastojei pobei, ali ga kauboj zahvati lasom. U pozadini se videla vatra i neki ovek koji je oito ario gvoe. Tada je onaj isti kauboj uzetom omotao junicu, koja je divlje riknula kad joj se usijano gvoe useklo u bedro. Osetio se miris sprene koe. Medlin se zgrozi, oseti slabost, ali se odluno svlada. Nikad nije podnosila muenje ivotinja. Okrutni ljudski poslovi bili su za nju zapeaena knjiga, a sad je iz nekih neobjanjivih razloga elela videti, uti i upoznati neke od svakodnevnih dunosti, od kojih se delimino sastojao ivot ovih ljudi. Gledajte, gospoice Hemond, eno Don Karlosa ree Florens. Pogledajte onog vranca! Neto podalje od njih projae u tom asu tamnoputi Meksikanac. Bio je predaleko da bi mu mogla raspoznati crte lica, ali podseti je na talijanske brigante. Jahao je na prekrasnom konju. Tada je Svenson dojahao do njih i pozdravio ih svojim gromkim glasom. Hej, zar ba u samu guvu? Eh, tako i treba! Drago mi je, gospoice Hemond, da

se ne bojite praine i mirisa sprene koe i dlaka. Zar ne biste mogli obeleavati telad, a da ih ne ozledite? upita Medlin. Ha, ha! Pa ni jedno nije povreeno. Oni samo muu za svojim mamama. Samo katkad moramo koje ozlediti, dok mu ne pronaemo mater. Htela bih znati kako odreujete ig kojim e se obeleiti telad to se odvojila od svojih majki nastavi Medlin. To odreuju efovi skupljanja stoke. Ja imam svoga efa, a Don Karlos svoga. Oni odluuju o svemu i svi ih moraju sluati. Eno mog efa Nika Stajla. Gledajte ga! Jae na doratu meu govedima. On odreuje koja e se telad i bikovi izdvojiti. Onda ih kauboji izdvajaju i igou. Mevrike nastojimo izdvojiti to blie. U tom asu se Medlinin brat pridrui grupi, oito u potrazi za Svensonom. Bile, upravo je Nils dojahao ree on. Dobro. Trebamo ga svakako. Ima li novosti o Deniu Mejnsu? Ne. Nils kae da mu je izgubio trag kad je doao na tvrdo tlo. Eh, eh Al, tvoju sestru ovo sigurno zabavlja. A momci su postali mudrijai. Vidi Ambroza, kakve ludorije radi. hteo bi se iskazati. Ambroz je veliki oboavatelj ena. Oba mukarca i Florens alili su se, zafrkavajui Medlinu i pokazujui joj nepotrebne kaubojske majstorije to su ih izvodili zbog njene blizine. Vitlajui lasom, ili jurei amo-tamo, kauboji bi je pogledavali. ali, ona je taj posao smatrala preozbiljnim, da bi je ita moglo zabaviti. Nije imala volje govoriti. Sedela je na konju i gledala. Bila je ushiena gipkim, tamnim vakerosima, koji su bili sad ovde, sad onde. Zabacivali su laso, zaletali se svojim konjima, terali telad i junice u travu. Bili su okretni i sa svojim konjima i govedima. Uvek bi se trgnuli kad bi se veliki srebrni kolutovi mamuzama arili u slabine njihovih konja. Videla je mamuze poprskane krvlju i omotane dlakama. Videla je kako vakerosi lome teliima noge i otavljaju ih da lee, dok ne bi doao beli kauboj i ustrelio ih. Telie su obarali i vukli po nekoliko metara, bikove su vukli za noge. Vakerosi joj se uine najsjajniji jahai na svetu, iako je videla Kozake i Tatare ruskih stepa. Bili su brzi, gipki, hrabri. Nikad nisu promaili bika u trku, lasom su sjajno baratali. Bila je milina gledati otar trk njihovh konja, njihove brze okrete i naglo zaustavljanje, a nadasve je zadivljivala njihova vetina da se pritom zadre u sedlu! I kauboji su bili vrsni jahai, i iako su izgledali vetrenjasti, njoj se uini da pokazuju vie brige za stoku, nego vakerosi. Menjali su konje ee nego meksiki jahai, pa im ovi nisu bili tako iscrpljeni, oznojeni i pokriveni penom. Ve nakon sata gledanja Medlin pone shvatati kako je jako naporan i opasan posao kauboja. Odmarali su se malo ili nikako. Neprekidno su bili meu divnim, zloudnim bikovima velikih rogova. Svoj su ivot esto dugovali samo svojim konjima. Kauboj se izlagao najveoj opasnosti u asu kad bi skoio s konja da svee i igoe tele koje je sruio na tlo. Neke bi krave tada nasrtale sputenih, svinutih rogova. Koliko joj je puta zastao dah od straha da e ovek biti proboden. Jedan je kauboj vezivao tele, koje je glasno mukalo. Majka je nasrnula unutra i samo za dlaku promaila kauboja, kleao je i u hipu se prebacio u stranu. Poeo je beati, ali ne naroito brzo. Bio je krivonog i inio se nespretnim. Videla je i drugog kauboja, kog je sruio i gotovo pregazio jurei bik. Konj se propinjao i hteo pobei. Tada sasvim blizu Medlin laso zahvati jednog bika. Kauboj, koji ga je sruio, spretno skoi s konja, ali u tom asu konj stane uzmicati, propinjati se i sputene glave divlje udarati nogama oko sebe. Trao je u krug, a bik se poput stoca vrtio na napetom lasu. Kauboj je odreio ue s bika i pritom bio sruen na travu. Puna groze gledala je Medlin kako kauboj ide prema konju, ali, videla je njegovo umee i vetinu. Zatim su se u trku sudarila dva konja. Jedan je pao. Jaha drugoga konja jo nije bio pravo ni zajahao kad se ponovo naao na zemlji. Kauboj se zatim hramajui dovue do konja i poteno ga udari, na to konj iskesi zube i pokua ga ugristi. Za sve to vreme vladala je zagluna buka, mukanje i rikanje, udarci, padanje telesa, resko blebetanje vakerosa i krika i ale kauboja. Padale su otre odredbe na koje se odgovaralo izrugivanjem. Radili su taj naporan posao,

kao da je to vesela igra, koju treba igrati dobro raspoloen. Jedan je pevao neku obesnu pesmu, drugi zvidao, a trei puio cigaretu. Sunce je peklo, i oni i njihovi konji plivali su u znoju. Na crvenim licima sleglo im se toliko praine da ih se nije ni po emu moglo razlikovati od vakerosa, osim po odei. Neumorne ruke bile su im poprskane krvlju. Vazduh je bio teak, sparan, zasien zadahom stoke i sprene koe. Medlin oseti muninu. Zadah i praina guili su je. Ali, to je jo vie uvrsti u odluci, da jo ostane tamo. Florens je pone nagovarati da napusti to mesto, ili da se barem povue iz najvee blizine. Svenson se sloio s Florens. ali, Medlin je to odbila smeei se. Tada joj brat ree: Hajde, muka ti je od svega, sasvim si probledela. Ali, ona odgovori da namerava ostati dok se ne zavri dnevni posao. Al joj dobaci udan pogled, ali ne ree vie nita. Onda joj se obratio ljubazni Svenson: Gospoice Hemond, ovde vidite ivot stoara i kauboja pravi ivot isti, kakav je bio nekada. Na raneve u Teksasu i neke u Arizoni prodrli su ugladenost i nove ideje koje su sasvim dobre, i ja bih eleo da ih i mi u tome moemo slediti. ,.:, , :. Ali, mi se moramo drati starinskog, otvorenog skupljanja stoke. Vama to izgleda okrutno, ja to vidim. Eh, moda i jest tako. Grizeri su okrutni, to je sigurno. Nikad nisam video Grizera koji nije okrutan. ali, sav taj naporan rad, to ste ga danas videli, nije nita tei od onoga koji kauboji obavljaju svakog dana itavog svog ivota. Mnogi i mnogi sati provedeni na konju, slaba hrana, spavanje na golom podu, samotno straarenje, praina, sunce, vetar i e dan za danom, cele godine, to je, eto, sve to kauboj ima. Pogledajte tamo Nilsa! Vidite, ono malo kose to je ima potpuno je bela. Crven je, mrav i opaljen. Primetili ste grbu na njegovim ramenima. A njegove ruke? Kad doe blie, bacite samo pogled na njegove ruke. Nils ne moe podii ni iglu. Jedva moe zakopati koulju ili razvezati vor na uetu. Izgleda kao da mu je ezdeseta. Eh, Nils nije jo ni etrdesetu navrio. On je mlad ovek, ali svaka mu je godina kao jedan ivot. Arizona je uinila od njega to to je sada, arizonska pustinja i njegov posao kravara. On je na konju projahao kroz Diablo kanjon i Tonto bazen. Poznaje svaku milju doline Aravaipo i drave Pinaleno. Obiao je preriju od Tombstona do Daglasa. Ubijao je opake bele ljude i Grizere jo pre nego mu je bila dvadeset jedna godina. Video je mnogo u ivotu. Moji mladi dani u Staked ravnici i na granici s Apaima nisu nita prema onom to je Nils video i proiveo. On je upravo postao deo pustinje. Moglo bi se za njega rei da je i kamen, i vatra, i utnja i kaktus i snaga. On je ovek, gospoice Hemond, divan ovek. Izgledae vam grub. Pokazau vam komade kremena s brda iza moje farme, komade tako otre da bi vam porezali ruke. Ali, u njima je isto zlato. A tako je isto s Nilsom, i s mnogim drugim kaubojima. Onaj tamo kauboj, to vam je PrajsMonti. On dolazi iz Montane, odakle i potie. Dobro ga pogledajte, gospoice Hemond! Bio je ranjen. Zbog toga je ostao bez konja i ueta i sada epa. Dakle, rog ga je bivolji malo dohvatio: dodue, retko se kauboj nameri na jedan od onih hiljada otrih rogova, ali ipak se i to dogaa. Medlin ugleda vrlo kratkog, smeuranog, malog oveka, neobino krivih nogu, i lica koje je imalo boju i tvrdou dogorele eravice. Prohramao je pokraj njih prema teretnim kolima i vukao je za sobom svoju kratku, krivu nogu. Nema ga se to videti, je li nastavi Svenson. Eh, znam, svima nam je drae, kad neko lepo izgleda. ak i mukarac, ali ne bi trebalo tako biti. Monti izgleda kao sam vrag. Ali, izgled esto vara. Monti je godinama jahao po Misuri koritu, i prostranim prerijama, gde je trava visoka i haraju esti poari. U Montani besne snene oluje za kojih se vani smrznu goveda i konji. Montva ne moete nagovorili da pria neto o studeni. Ali, lako ga je videti kako juri za toplinom sunca. Montvu nije nikad prevrue. Eh, mislim, da je nekad bio malo privlaniji. Pria o Montvu, koja je dola do nas, je sledea: poar ga zatekao u preriji, mogao se spasiti, ali znao je da upravo u podruju vatre lei osamljena farma, s koje je gospodar bio nekud

otiao, a ena i malo dete ostali su kod kue. Po smeru vetra znao je da e tu kuu zahvatiti poar. Bilo je vrlo hrabro ono na to se odvaio. Poao je tamo. Stavio enu iza sebe na konja, umotao dete i glavu svoga konja u mokru ponjavu i odjurio. uo sam da je to bila avolska trka. Poar je ipak dohvatio Montva. ena je pala s konja i nestala u plamenu, a onda je nastradao konj. A Monti je s detetom hodao, trao i puzao kroz oganj, i spasio ga. Nakon toga vie nije bio kauboj. Nije mogao zadrati posao. Ali, kod mene e za njega biti posla dok god budem imao i jednog bika.

JEDAN DAR I KUPNJA

Nedelju dana skupljalite stoke nije bilo jako udaljeno od rana pa se na konju moglo lako stii do njega. Medlin je veinu vremena provela u sedlu gledajui naporni rad vakerosa i kauboja. ali, precenila je svoje snage i nekoliko puta morali su je skinuti s konja. Svensonovo zadovoljstvo zbog njene prisutnosti pretvorilo se u zabrinutost. Pokuavao je nagovoriti da ne prisustvuje skupljanju stoke, a Florens je jo vie saletala. Ona se nije obazirala na njihove molbe. Nesvesno je oseala da je stvarnost koju je tamo upoznala neizmerno vea od skupljanja stoke i nije htela izgubiti ni jedan sat od toga. Njen je brat dolazio da je pogleda kad bi mu to doputale dunosti. ali, tokom nekoliko dana nije ni jednom spomenuo njen sve vei umor i uzbuenje, niti joj je predlagao da poe kui. esto je na njenom licu poivao prodorni pogled njegovih modrih oiju. U takvim bi trenucima ona osetila neki njegov naroit, skriven smisao. Gledao je, studirao i ocenjivao, a ta spoznaja pomalo je zbunjivala. Pomisao da bi Alfred mogao prozreti njene duevne nevolje, uznemirivala je. Od vremena na vreme dovodio bi kauboje i s njima se smejao i alio nastojei im olakati iskuenje, budui da su tako malo bili navikli na ene. ali, jo pre svretka nedelje Alfredu se pruila prilika da joj u ali kae kako bi bilo sasvim uputno da skupljalite stoke zasad vie ne poauje svojim prisustvom. Rekao je to aljivim tonom, ali mislio je vrlo ozbiljno. A kad se Medlin u udu okrenula prema njemu, ree joj otvoreno: Ne svia mi se to te Don Karlos svuda sledi. Bili se boji da Nils ili Ambroz ili koji drugi od kauboja ne uine kakav prepad na Meksikanca. Oni drugi bi to jedva doekali. Razumem, draga, da ti je to smeno, ali tako je. Svakako, bilo joj je smeno, ali joj je to takoe bio dokaz, koliko je bila zabavljena vlastitim oseajima, koje su pobudili prizori obeleavanja stoke. Setila se da joj je Don Karlos bio predstavljen i da joj se nikako nije svidelo njegovo tamnoputo, lepo lice s dubokim nadmonim, blistavim oima i grubim crtama, nije joj se sviao ni njegov mekan, laskav glas i fine manire s dubokim naklonima i irokim gestama. Smatrala ga je tek lepom i upadljivom pojavom na crnu konju. Sad se nakon tih Alfredovih rei zamislila, prisetivi se da se taj plemeniti konj sa svojim srebrom optoenim sedlom i tamnim jahaem uvek pojavljivao u njenoj blizini, ma gde se nalazila. Don Karlos je dugo vremena dosaivao Florenci ree Alfrid. On vie nije mlad. Ima oko pedeset, kae Bili, ali nikad ne moe Meksikancu proceniti godine po izgledu. Don Karlos je obrazovan ovek, ali se o njemu malo zna. Meksikanci njegova kova gledaju ene drugaijim oima, nego mi beli ljudi. Sad, moja draga, lepa seko izNju Jorka, iako mi Don Karlos nije naroito prirastao srcu, ipak ne bih ba eleo da ga Nils ili Ambroz divljaki napadnu i svojim lasom zbace s konja. Zato je bolje da odjae kui i onde ostane. Alfrede, zbija ale na moj raun rekla je Medlin. Ne, nikako odvrati Alfred. to ti misli, Flo? Florens odgovori kako bi na najmanji povod Don Karlosa, kauboji s njim postupili s manje ceremonija i obzira, nego s uhvaenim bikom. Kod tih rei naie stari Bili Svenson i Alfred navali na njega pitanjima kako bi se u takvoj prilici poneli i jo je dodao vlastita zapaanja.

I, gospoice Hemond zakljui on kad bi Din Stjuart bio na mome mestu, taj bi se Grizer sa svojim venim cerekanjem valjao u praini pre nego bi se snaao! Medlin se kolebala izmeu smeha i ozbiljnosti, sve dok Svenson nije spomenuo svoj ideal kaubojske kavaljertine, tada je ipak prasnula u smeh. Niste me ba uverili, ali predajem se odgovori im. Terate me odavde verovatno zbog nekih svojih crnih namera. Lepog Don Karlosa sigurno ste nepravedno osumnjiili. ali, kako sam ve imala prilike upoznati jedinstvenu galantnost i matu kauboja, sklona sam poverovati njihovim pokuajima. Zato, dovienja! Zatim odjae ona i Florens po dugom, sivom obronku prema ranu. Te noi oseti neobian umor, koji pripie vie svojim duevnim mukama, nego dugotrajnom jahanju. Ujutro ipak nije bila raspoloena da se due odmara. Nije ona teila za nekim naroitim delima, uzbuenjima ili zabavama. Tek neki nepogreivi instinkt, izazvan doivljajima prolih nekoliko dana, govorio joj je da je neto u ivotu promaila. Nije to mogla biti ljubav, jer je volela brata, sestru, roditelje i prijatelje, nije mogla biti niti briga za bedne, nesretne i bespomone, svojom dareljivou ona im je dokazala svoje saoseanje, a nikako to nije mogla biti niti elja za bogatstvom, putovanjima, zabavama, poloajem ili slavnim imenom, jer to je ona posedovala itav ivot. Kako bilo da bilo, to neto delovalo je vrlo zbunjujue, poput nae koja bi se rasplinula na rubu ostvarenja ili maglovitih obeanja, koja su ostala neispunjena. to god to bilo, ostajalo je prigueno i nepoznato kod kue, dok je ovde na Zapadu poelo bujati, natisnulo se da bude zapaeno. I zbog toga nije mogla biti mirna, htela se kretati, gledati i ne juriti za utvarama, jer ona trai blago daleko i nestvarno poput snova. Ujutro poeli posetiti naselje Meksikanaca, koje je lealo u podnoju gora. Florens se protivila, govorei da to nije mesto za nju, ali Medlin je ustrajala. Trebalo je samo nekoliko rei i umiljat smeak i Florens se predala. Gledajui s verande, gomila kuica od erpia tvorila je sa svojim kontrastima boja slikovitu celinu u prostranoj dolini. Izbliza, arolija je bila jo potpunija. Kuice stare, ruevne i prljave. Nekoliko se koza veralo uz njih. Dva, tri ugava psa lajanjem su najavila doljake. Zatim je eta polugole prljave deurlije u prnjama izletela van. Plaljivo su se isprva posakrivali. ali, smeak i ljubazne rei brzo ih uine poverljivima, pa su se svi kao jedan pridruili, uz pojaanje iz svake kuice. Medlin smesta odlui da e uiniti neto za poboljanje ivotnih uslova tih brednih Meksikanaca i zato odlui zaviriti unutra. Sudei po uinku koji je njena pojava izazvala kod prve ene na koju su naile, ona im se morala initi kao privienje. Dok je Florens s onih nekoliko poznatih panskih rei nastojala sa enama zapoeti razgovor, Medlin je zavirila u bedne male sobice. Zahvati je oseaj slabosti koji je bivao sve vei dok je ila iz jedne kuice u drugu. Nije mogla verovati da takva neistoa postoji igde u Americi. Kolibe su bile zasiene odvratnim vonjem, po prljavim podovima vrvelo je od gamadi. Vode nije bilo nigde, i sad je poverovala to joj je Florens rekla da se ti ljudi jo nikad nisu okupali. O kakvom radu nije bilo ni spomena. Dokoni mukarci i ene klatili su se naokolo, neki su utei puili, a drugi vrlo glasno avrljali. Nisu ba neprijateljski doekali Amerikanke, ali niti naroito ljubazno. Izgledali su bezizraajno, tupo. U tim je kuicama carevala bolest. Sva su vrata bila zatvorena, i niotkud nije bilo vazduha, ali i kraj otvorenih ovek se guio. U nekim se kuicama irio jak, opojan miris koji je, kako je Florens objasnila, poticao od nekog pia rakije, to su je Meksikanci pekli od vrste kaktusa. Svuda se osealo pijanstvo, strahovito tupo pijanstvo, koje bi svoje rtve dovodilo u polumrtvo stanje. Medlin vie nije imala snage posetiti kuicu misionara. Izdaleka je videla padra, mravog izgladnelog oveka tunog lica, koji je kako je ona instinktivno osetila morao biti dobar. Uspelo joj je uzjahati konja i doi do kue, ali tamo oseti slabost i Florens je gotovo morala uneti unutra. Brzo je dola sebi, ali u njenoj sobi taj oseaj slabosti

ponovo je njome ovladao. Ipak, nije potpuno izgubila svest i toliko se oporavila da joj nije trebalo niije pomoi. Kad je ujutro posle zavretka igosanja stoke izala na verandu, naila je na Svensona i svog brata, koji su raspravljali o nekakvom konju. Drim da je to moj stari rian ree Svenson zaklanjajui oi rukom. Bile, tako mi oiju, to je Stjuartov konj! odgovori Al. Ne po boji ili obliku na takvoj daljini to ne mogu oceniti, nego po kretnjama i tranju. Moda ima pravo, Al. Ali, na tom konju nema jahaa. Flo, donesi moj dvogled. Florens ue u kuu. Medlin pokua razaznati predmet o kojem se raspravljalo. Vrlo daleko, u sivilu doline, podno obronka brda primeti oblak praine, a zatim tamnu pojavu konja u trku. Kad se Florens vratila s dvogledom, Bili se zagleda dugim pogledom, zatim paljivo poravna staklo i pokua ponovo. Eh, teko mi je priznati da su mi oi sve slabije, a ipak moram. To je konj Dina Stjuarta, osedlan, juri, i to bez jahaa. Strahovito je to udno i svakako u vezi s drugim stvarima koje se tiu Dina. Daj mi dvogled ree Al. Da, imao sam pravo, Bile, nije to preplaeni konj, on tri ravnomerno, kao da mu je neto na brizi. Al, taj je konj dresiran. Ima vie razuma nego mnogi ljudi koje poznam. Pogledaj malo dvogledom po dolini. Vidi li koga?Ne. Pogledaj preko obronaka preko kojih vodi staza. Vie gore, du onog sedla, gde poinju stene. Vidi li ta? Bogami! Dva konja. Ali, od praine ne vidim mnogo. Brzo se uspinju. Jedan je nestao meu stenama. Eto, i drugi nestaje. ta misli o tome? Eh, ne znam vie od tebe. Kladim se da emo brzo doznati, jer Dinov konj juri sve bre, to se vie primie ranu. iroka dolina koja se koso uzdizala prema obronzima gorja potpuno se otvoreno prostirala pred njihovim oima. Na udaljenosti manjoj od pola milje, Medlin ugleda kako se po beloj stazi naglo pribliava konj bez jahaa. Gledala ga je setivi se asa kad ga je prvi put ugledala, pa zatim njegova divlja trka u no slabo osvetljenim ulicama ElKajona. Opet je svu proe jeza, oseti kako nikad nee moi mirnije pomiljati na svoju pustolovinu one zvezdane noi. Radoznalo je gledala konja. Zaulo se kako je resko, prodorno zarzao. Eh, video nas je, siguran sam ree Bili. Konj se pribliavao oborima, nestao u uskoj stazi, a onda, usporivi trk, dotutnjio u ograen prostor i zaustavio se kojih dvadesetak metara od mesta gde ga je Svenson ekao. Samo jedan pogled na njega iz blizine, na jasnom danjem svetlu bio je dovoljan Medlini da mu prizna modru vrpcu nad svim konjima pa ak i nad njenim nagraenim konjem Vajt Stokingsom. Kaubojev konj nije bio mustang vitka tela, ve bojni hat velika rasta i crne dlake s crvenkastosivim prelivima, koja mu se sjajila i bleskala na suncu. Za ovu je priliku oito bio vrlo pomno doteran: u njegovoj bujnoj grivi nije bilo ni jednog vora, a sjajna dlaka bila je bez ijedne mrlje. Doi ovamo, avolski sine pozove ga Svenson. Konj spusti glavu, zafrke nozdrvama i posluno prie. Nije bio ni plaljiv ni divlji. Prijateljski onjui Stajlkvela, a zatim pogleda Ala, pa ene. Svenson skine mamuze sa sedla, baci ih na zemlju i pone pretraivati sedlo. Odjednom, odnekud izmeu bogatih ukrasa na ormi izvue smotani komad papira i poto ga je pomno ispitao, preda ga Alu. Glasi na tebe, kladim se za dva centa da znam ta je unutra ree on. Alfred razmota pismo, proita ga, a onda pogleda Svensona. Bile, dobro pogaa. Din je otiao preko granice. alje konja po nekome ne spominje ime elei ga darovati mojoj sestri, ako ga bude htela primiti. Da li spominje Denija Mejnsa? upita farmer. Ni jednom rei. To je loe. Ako iko neto zna o Deniu, onda je to Din. Ali, on je suvie zatvoren momak. Sigurno namerava u Meksiko. Zanima me, da li je i Dani otiao? Eh, dakle, dvojica najboljih kauboja otili doavola. Ba mi je ao! Nakon tih rei spusti glavu i gunajui ue u kuu, Alfred podigne uzde konju iznad glave, povede ga do Medlin, prebaci ih preko njene ruke i preda joj pismo. Princezo, ja bih na tvom mestu zadrao konja ree on. Stjuart je za sada samo kauboj, i to, jedan od najtvrdoglavijih koje sam ikada susreo. Ali, iz dobre je porodice. Pohaao je koled nekada

i bio dentlmen. Ovde je poao po zlu kao i mnogi drugi, kao to sam i sam bio poeo. Priao mi je o majci i sestri. Jako ih voli. Mislim da im je on u ivotu bolna taka. Kad bi se toga setio, obino bi se naljoskao. Uvek sam bio uz njega, a i sada bih, da mi se prui prilika. Vidi, Bili je sasvim slomljen zbog Denija Mejnsa i Stjuarta. Nadao se dobrim vestima. Ali, nema izgleda da bi se oni vratili, naroito Stjuart. To to daruje svoga konja znai da e se pridruiti pobunjenicima iza granice. Mnogo bih dao da vidim kako e taj kauboj srediti po kog Grizera. Eh, prokleta srea! Oprosti, Princezo. I ja sam uzbuen. ao mi je Stjuarta. voleo sam ga jo i pre nego to je izlemao onog kojotskog erifa Peta Hejva, a sad ga volim jo vie. Proitala si pismo, pa primi konja. utei, Medlin svrati pogled s bratova lica na pismo. Prijatelju Al, aljem Ti svoga konja, jer odlazim, a nemam srca povesti ga tamo gde bi bio ranjen, ili bi pao u tue ruke. Ako se slae, predaj ga svojoj sestri uz izraze mog potovanja. ali, ako ti se ta moja zamisao ne svia, ili ga ona ne bude htela, neka bude Tvoj. Nisam nikada zaboravio usluge koje si mi uinio, premda to nisam pokazivao. I jo neto, Al, moj konj nije nikad osetio ni bia ni mamuza, pa bih bio srean ako ga ni Ti nee nikada udariti. Nadam se da e ga Tvoja sestra primiti. Ona e dobro s njim postupati i moe sebi priutiti veselje da ga dobro neguje. A budem li ekajui da me pogodi koja grizerska kugla mogao zamiljati kako ona izgleda na mom konju, zaista u biti srean, stari moj. Tebe to ne treba smetati, ona to nee nikada doznati. A sad neto poverljivo, Al. Nemoj dopustiti da ona ili Flo jau same u blizini Don Karlosa. Da mogu, priao bih Ti kojeta o tom uglaenom Grizeru. Jo kai i ovo svojoj sestri: ako bi joj ikada trebalo da bei pred nekim jaui na mom rianu, neka se samo nagne napred i zavikne mu u uho. On e poleteti kao vetar. Dovienja Din Stjuart Medlin zamiljeno smota pismo i promrmlja: Kako voli svog konja! I ja bih rekao odgovori Alfred. Flo e ti o tome priati. Ona je jedina osoba koja je smela jahati na njegovom konju, osim one mlade Meksikanke, Bonite, koja je, kako Bili misli, one noi pobegla na njemu iz ElKajona. Dakle, ta kae, hoe li primiti konja? Razume se. I zaista, srena sam to sam ga dobila. Al, rekao si, ini mi se, da ga je Stjuart nazvao po meni zar je video moj nadimak u njujorkim novinama? Da! Dobro, neu mu menjati ime. Ali, kako u se na njega popeti, Al? Vei je od mene. Kakav divovski konj! Oh, gledaj, njuka mi ruku! Zaista, kao da me razumio. Al, jesi li ikad video tako krasnu glavu i oi? Tako su velike, tamne, blage i ljudske. Ali, ja sam prevrtljiva ena, zaboravljam svoga konja Vajt Stokingsa. Kladim se da e uz ovoga zaboraviti svakog drugog konja ree Alfred. Morae ga uzjahati s verande. Hajde, Princezo kako to udno zvui moramo se upoznati. Sad ima novoga gospodara, strogu mladu enu koja e od tebe traiti vernost i poslunost, a malo posle moda i ljubav. Budui da Medlin nije bila u jahaem odelu, nije ga ni pokuavala uzjahati. Medlin je vodila konja amo-tamo i bila oarana njegovom pitomou. Nije ga ni trebalo voditi. Dolazio bi na njen poziv, sledio je kao pas i trljao o nju svoju crnu njuku. Kad bi u etnji doli na neki zavoj, podigao bi glavu, naulio ui, i uperio pogled na put, kojim je doao. Gledao bi preko poljana. Moda ga odande preko brda neko zove? Medlin ga zbog toga jo vie zavoli, ali istovremeno poali hirovitog kauboja koji se odelio od svog jedinog blaga, i to iz ljubavi prema njemu. Tog popodneva kad je Alfred podigao na lea velikog riana, njoj se uini kao da lebdi negde visoko u vazduhu. Odjahaemo do mese ree njen brat nakon to se i sam popeo na konja. Dri ga vrsto na uzdi i popusti kad hoe ubrzati kas, ali ne vii mu u uho ako ne eli da te Florens i ja ugledamo kako nestaje na horizontu. Tada izjau iz dvorita pa dole uz obore i sve do ruba sive otvorene ravnice, koja se sterala

nekoliko milja daleko do strmine koja je vodila na mesu. Na elu povorke bila je Florens u mukom sedlu. Alfred dojae do nje ostavivi sestru iza sebe. Njihovi konji eljni utrke ponu galopirati, a Medlin takoe s poneto jeze oseti, da se ni Princeza nee dati zadrati. Ona pritegne uzde i takoe pojuri u galop. Florencin konj tada potri. Alfred se okrene i dovikne sestri da pojuri za njima. Ovako ne valja, oni su nam lepo pobegli ree Medlin i popusti uzde. Sad se s njenim konjem poelo dogaati neto to isprva nikako nije mogla shvatiti. Koliko god je dosad jahala, nikad to nije bilo trkom. UNju Jorku se to nije smatralo otmenim, a nije bilo ni sigurno. Stoga, kad se njen konj sav ispruio i protegao te iz divljeg galopa preao u divno, glatko, jednomerno tranje, trebalo je Medlini dobrih nekoliko asaka da shvati to se dogaa. Nije potrajalo dugo, a udaljenost se izmeu nje i njenih pratioca smanjila. Ipak su imali neto prednosti i dobro su podmakli. Oseala je jednolini zamah vetra i divila se, kako lako i udobno sedi u sedlu. To je bio za nju nov oseaj. Uvek bi je dosad dok je jahala, smetalo nesnosno drmanje. Ovaj put nita od toga nije oseala, ni napor, ni potrebu da svu pozornost usredotoi na jahanje. Nikad dosad nije na licu osetila ibanje vetra, niti ovaj jednolian ravnomeran odskok konja u trku. To je sad razdraga, uzbudi i uznemiri, te sva ivne. Srce joj pone burnije udarati, i potaknuta nekim nepoznatim oseajem popusti uzde i nagnuvi se daleko napred povie: Mome moje, hajde, jurni! Odmah oseti ubrzano udaranje potkova i usled naglo poveane brzine zaljulja se natrake. Vetar joj je ibao lice, zvidao oko uiju i mrsio joj kosu. S obe strane jurila je pored nje siva ravnica koja kao da je pred njom letela. Kroz zamagljen pogled uini joj se da se Florens i Alfred vraaju. Ali, kad je bolje pogledala, uoi da Princeza upravo prestie oba konja. Zaista, njen konj ih je prestigao preletevi pokraj njih tako brzo, te se njoj inilo da su se zaustavili. Konj je i dalje jurio ne prekidajui trku, dok nije dohvatio strme stene mese i tamo se zaustavio. Boanstveno uzvikne Medlin. Sva je gorela i drhtala. Kad je pokuala privrstiti rasputenu kosu, ruke su joj otkazale poslunost. Onda se okrenula da doeka svoje pratioce. Alfred je dostigne prvi smejui se oduevljeno, ali i poneto prestraen. Sveta jurnjava! Kako taj juri! Zar ti se propeo? Ne, viknula sam mu u uho odgovori Medlin. Dakle, tako je to. Pravi enski nain zabranjeno voe! Flo kae da bi to ona uinila istog asa kad bi se nala na njemu. Princezo, ti dobro jae. Da vidimo, ta Flo o tome misli. Zapadnjakinja stie do njih, a lice joj je radosno sjalo. Bili ste jedinstveni! Kosa vam je upravo plamtela na vetru. Al, ona zaista zna jahati! Ah, tako mi je to drago. Malo sam se i preplaila. A taj konj! Zar nije divan? Koliko tri! Alfred ih povede po crnoj, vijugavoj stazi do vrha visoravni. Medlin ugleda krasnu, ravnu povrinu obraslu kratkom travom, glatku kao pod. Uzvikne od uda i ushienja. Al, kakvo mesto za golf! To je najlepa livada na svetu. Pa i sam sam na to pomiljao odvrati on. ali, ima jedna zapreka tome, kako bi iko mogao otkinuti pogled od te krasote i udarati loptice? Princezo, pogledaj! Medlini se uini da je prizor to ga je ugledala i uzvien i straan u isto vreme. Velianstvenost tog crvenog sveta peina, koje su silazile do dubokih provalija, ispunjavala je oveka strahopotovanjem i divljenjem. Jednom, Princezo, tek sam bio doao ovamo na Zapad, bio sam utuen, slomljen i odluio sam svemu uiniti kraj ree Alfred. Sluajno sam se uzverao ovamo traei osamljeno mesto da umrem. Kad sam video ovo, promenio sam odluku. Medlin je utala. Ostala je tako i dok su jaui silazili po strmoj stazi oko ruba mese. Ovaj put Alfred i Florens nisu je izazivali na utrku. Bila je jo uvek ovladana strahopotovanjem, zapanjena, zaarana, polako se oporavljala od toga ne shvatajui ta se s njome zbiva. Stigla je na ran mnogo posle nego njeni pratioci, i za vreme veere bila je neobino zamiljena. Posle, kad su se skupili na verandi da bi gledali zalazak sunca,

Svensonove duhovite jadikovke potaknu u njoj zamisao koja je zablesne poput munje. A zatim sluajui ga paljivo, ohrabri ga da pria o nevoljama siromanih stoara. Bile su mnogobrojne, velike i zanimljive i gotovo nepovoljne za zaetak njene ideje. Gospodine Svensone, da li bi vei ran, koji bi se vodio modernim metodama, mogao biti, ako ne rentabilan, a ono barem bez gubitaka upita ga s oitom odlukom da svoju novoroenu ideju ili odmah ugui, ili da je prihvati i omogui uslove za ivot. Eh, mislim da bi odgovori on i gorko se nasmeje. Bio bi sigurno izvor prihoda. Eto, uz sve svoje neuspehe i lou opremu, iveo sam sasvim dobro, isplatio dugove i zapravo nita nisam izgubio, osim redovnih trokova. Mislim da je to potpuno dobro. Biste li prodali svoj ran kad bi neko dobro platio? Gospoice Hemond, zgrabio bih priliku. Samo, bilo bi mi nekako ao otii odavde. Upravo sam dovoljno lud, da bih novac uloio u neki drugi ran. Da li bi Don Karlos i oni drugi Meksikanci prodali svoje raneve? Bi, sigurno. Don Karlos progonio me godinama namerom da mi proda onaj svoj stari ran, a oni pastiri u dolini sa svojom dolutalom stokom dali bi duu za gomilicu novca. Molim vas, kaite mi iskreno, gospodine Svensone, kako biste vodili ran kad biste imali neograniena sredstva nastavi Medlin. Gospode Boe zavapi farmer i poskoi tako da mu je ispala lula. Zatim je svojim velikim, nespretnim prstima opet napuni, upali i nekoliko puta snano povue, a onda otpuhne velike oblake dima i otro se zalgeda u Medlinu. Kruto njegovo lice poelo se ublaavati, a mrekanje i boranje pretvore se u osmeh. Eh, gospoice Hemond, moje staro srce poinje se topiti kad pomisli na takvo to. Kad sam doao ovamo, sanjario sam o mnogo emu. ta bih napravio da imam neograniena sredstva? Sluajte! Otkupio bih sve od Don Karlosa i Grizera. Zaposlio bih svakog dobrog govedara u ovom kraju. Pomogao bih mu da napreduje kao i ja nekada. Pokupovao bih sve dobre konje u preriji. Ogradio bih dvadeset hiljada jutara najbolje livade. Buio bih da naem vodu i cevima bih je doveo iz gorja. Nasuo bih onu udubinu tamo. A nasipi od jednog brda do drugog stvorili bi veliko jezero. A kako imam smisla za lepotu, posadio bih pamukovac oko toga. Jezero bih napunio ribom. Imao bih najvee polje alfalfe na Jugozapadu. Zasadio bih vrtove i voke, sruio sve stare obore, ambare i kuice i sagradio nove. Taj stari ran postao bi udoban i lep. Svuda okolo zasadio bih travu i cvee i s gorja dopremio mladu crnogoricu. I kad bi sve to bilo gotovo, seo bih u svoju stolicu, puio lulu i gledao stoku kako ide na vodu i vraa se u dolinu, i video bih kauboje kako zadovoljno jau i pevaju u svojim kuicama. A ono crveno sunce tamo dole zalazilo bi iznad najsretnijeg oveka na svetu, Bila Svensona, poslednjeg stoara. Medlin zahvali farmeru, a onda se naglo povue u svoju sobu gde nije trebala obuzdavati snagu te divne ideje, koja se, tako uporna i primamljiva, sada potpuno u njoj razbujala. Sledeeg dana kasno poslepodne upitala je Alfreda bi li bez opasnosti mogla odjahati do mese. Poi u s tobom ree on veselo. Ne Al, htela bih poi sama odvrati ona. Ah uzviknu Alfred uozbiljivi se. Pogleda je brzim pogledom, a onda se okrene. Poi! Mislim da nema opasnosti. Urediu tako da je ne bude. Sedeu ovde sa svojim dvogledom i paziti. Budi oprezna kad se bude sputala stazom. Pusti da konj sam nae put. To je sve. Projahala je na Princezi iroku ravnicu, uspela se na zavojitu stazu i krasnom zelenom povrinom stigla do najdaljeg ruba visoravni. Sve dotad nije pogledala prema jugozapadu. Tada joj pogled odluta po sivoj dolini podno njenih nogu, do Sierra Madres, modrih gorja pozlaenih zalazeim suncem. U svojoj viziji u tom je prizoru videla beskraj daljina, lepotu i veliajnost, sve ono to joj je dosad ostalo skriveno. Siva se dolina uzdizala i irila do crnog sedla irikahua gorja, okupanog na zapadu u crvenkastom sjaju, a iza toga se gubila u velikoj krevitoj izboini zemlje, gde je mlaz sunanog zlata pretvorio tamnu divlju hrid u divan reljef. U tom je prizoru bilo beskrajne lepote. Ali, nakon tog prvog naglog pogleda,

misao o lepoti nestala je. U toj pustinji, koja je postupno tamnela, bilo je neeg bezgraninog. Uini joj se da vidi dlan neke silne, udesne ruke koja joj hvata srce. Iz tog beskrajnog prostranstva, irine, osamljenosti i tajnovitosti davnine, ponu se uljati plahe, arene sene, utvare mira, i aptati joj o zemlji, velikoj, mrkoj i nepromenjivoj, gde je vreme veno, a ivot nestaje. Neka bude ena nastavljao se njihov apat neka voli nekoga, bilo koga, dok ne bude prekasno, neka spozna potrebu rada, da u tome nae sreu. Odjahala je nazad preko mese na stazu i kad se nala na ravnici, povikom je izazvala konja koji tad pojuri poput vetra. Kad je dotutnjio i kao ukopan stao pokraj stepenica verande, Medlin bez daha sjae obavijena svojom bujnom kosom koja joj se u trku potpuno raspustila. Alfred joj doe u susret, njegov uzvik, Florencin zadivljen pogled i Svensonova utnja privedu je svesti. Smejui se, pokua urediti kosu. Sigurno izgledam kao strailo proapue tada. Eh, govorite to hoete odvrati stari stoar a ja u misliti, to ja budem hteo. Medlin pokua biti mirna. eir i eljie odneo je vetar. Mislila sam da e tako i kosu . . . Eno, veernje zvezde . . . ini mi se da sam jako gladna. Na kraju odustane od pokuaja da se prikazuje mirnom i da nameta kosu koja je obavijala poput zlatne mase. Gospodine Svenson zapone tada i zastane, uoivi uzbuenost i tamni zvuk svoga glasa. Gospodine Svenson, htela bih kupiti va ran i zaposliti vas kao svog upravnika. Kupila bih i ran Don Karlosa i druga imanja, oko pedeset hiljada jutara otprilike. Zatim i konje i goveda, ukratko htela bih da uvedete sve one moderne metode, o kojima ste, kako ste rekli, tako dugo sanjali. Imam i vlastitih ideja, a za njihovo ostvarenje treba mi va i Alfredov savet. elela bih poboljati ivotne uslove onim bednim Meksikancima u dolini, i da i njima i kaubojima u ovoj preriji uinim ivot vrednijim. Sutra emo o svemu razgovarati i odrediti sve poslovne pojedinosti. Onda se okrene od onog irokog, sretnog smeka koji je svu obuhvatio, i prui ruke bratu. Alfrede, zar nije udan ovaj moj dolazak tebi? Ne, ne smej se. Nadam se da sam nala sebe, svoj rad, svoju sreu ovde pod svetlom ove zapadne zvezde.

RAN NJENOG VELIANSTVA

Vreme od pet meseci ostvarilo je sve Svensonove snove. Uvedene su i mnoge druge promene i novosti, te se inilo da se stari ran promenio na dodir arobnog tapia. Medlin, Alfred i Florens raspravljali su o prikladnom imenu i odluili se za jedno. To je ujedno bio i jedini put, da se nisu ravnali prema Medlininim eljama. Kauboji su novi ran prozvali Ran Njenog Velianstva. Svenson je rekao da je to ime vrlo sretno izabrano, i da ga ne moe menjati kao ni ona vena brda. Florens pree kod neprijatelja, a Alfred smejui se Medlininim izjavama doda da su je kauboji, izabrali kraljicom prerije i da tu nema nikakve pomoi. Tako je ostalo ime Ran Njenog velianstva. Aprilsko sunce obasjavalo je niski zeleni breuljak koji se skutrio u zavetrini na podnoju brda. Ono kao da je naroitim arom milovalo dugu, farmersku kuu, koja se u svojoj snenoj belini sjajila na plosnatom vrhuncu brdaca. Zemljite oko kue nije nalikovalo livadama ili parkovima istonih krajeva. Nije tu bilo vetake vrtlarske nege. Svenson je tek dopremio vodu i travu, cvee i biljke do vrha breuljka i ostavio ih na brizi prirodi. Zamisao mu je moda bila gruba, ali rezultat krasan. Toplo sunce, mirisni vazduh i svea voda, koju je poudno upijala plodna zemlja, stvorili su krasan, zeleni prostira, po kojem je svuda kao arolijom niklo areno cvee. Beli poljski cvetii, lavanda, tratinice, divlji zumbuli, beli erverolatini ljiljani i mak zlatnoute boje, boje zalazeeg sunca cvali su ovde u skladnoj arenoj zbrci. Kalifornijske rue, crvene poput krvi, sagibale su svoje teke glavice drui pod teinom pela. Nisko dole, na pustim i golim mestima, osamljeno su cvetali raskoni grimizni

kaktusi izloeni punoj snazi sunca. Zeleni pristranci sterali se sve do dole, gde su od erpia bili izgraeni novi ambari i tale. Prostrani obori s visokim ogradama pruali se do velikih etverouglova, zasaenih alfalfa travom koja je dobro pristajala uz sivu dolinu. Dno velike udubine, opasane nasipom, bilo je ispunjeno vodom koja se bleskala na suncu. Hiljade ptica selica lepralo je krilima, pljuskalo po vodi i kretalo kao da se opiru napustiti to ugodno, vlano iznenaenje na svom dugom, pustom putovanju na sever. Nastambe za kauboje, udobne, prostrane kue od erpia, koje ni najobesni kauboj ne bi mogao nazvati tesnim rupama, stajale su u dugakom nizu iznad jezera. A dole na rubu doline gomila meksikanskih koliba, pa i mala crkvica takoe su osetili dodir ruke koja je sve unakolo obnavljala. Sve to je ostalo od stare panske kue, koja je toliko vremena bila Svensonu domom, behu goli masivni zidovi, pa je ak i neke od njih trebalo sruiti zbog novog razmetaja prozora i vrata. Uvedene su se sve moderne instalacije topla i hladna tekua voda i acetilensko svetlo. Unutranjost kue bila je udobno opremljena i nametena. Nije se teilo luksuzu nego udobnosti. Petio na koji su izlazila sva vrata, bio je zasaen bujnom, tamnozelenom travom. Svi su prozori gledali niz obronak. Medlinine etiri sobe zauzimale su zapadni deo zgrade, a sve su izlazile na dugu verandu. Jedna je manja soba bila odreena za njenu sluavku, zatim je bila radna, a onda spavaa soba i na kraju velika, svetla prostorija koju je ve na prvi pogled zavolela. Bila je udobno i lepo nametena, s njenim najmilijim slikama i knjigama. Bila joj je draa nego ikoja prostorija kod kue. Ujutro bi se beli zastori na prozorima njihali na blagom mirisnom vetriu, dok se o podne uspavljujua sparina, koja je silila na odmaranje, uvlaila unutra. Pred vee bi zapadno sunce prodirui pod krov verande, obojilo zidove svojom zlatnom bojom, to se pomalo prelivala u crveno. < .. ,: < Medlin Hemond bila je uverena da promena to su je doiveli stara panska kua i ljudi, kojima je sad bila okruena, nije nita prema onoj koja se dogodila u njoj samoj. Nala je smisao ivota. Bila je zaposlena, radila je telesno i duevno, a ipak kao da je imala vie vremena nego ikada pre da ita, razmilja, ui i dokono sanjari. Pomogla je bratu da prebrodi sve neprilike i u poslu postigne uspeh kakav je eleo. Bila je marljiva Svensonova uenica i vrlo je savesno uila poljoprivrednu struku. Stari prostoduni stoar u svom joj je srcu odredio mesto koje bi pripadalo keri da je ikada imao. Toliko se ponosio njome da se to Medlin je to oseala ne bi moglo reima izrei. Pod njegovim vodstvom, a katkada i u pratnji Alfreda i Florens, Medlin bi obilazila prerijom te prouavala ivot i rad kauboja. Logorovala bi u preriji, spavala pod vedrim nebom i jahala po etrdeset milja svaki dan po praini i vetru. Bila je i na dva prekrasna izleta u pustinju: jedan do irikahua gorja, a odande kroz peskovitu pustinju punu stena i kaktusa do meksike granice, a drugi, Aravaipa dolinom i njenim dubokim kanjonima obojenih stena i veliajne divljine. To ulaenje, prodiranje u ivot Zapada, nje, devojke, izvana, zahtevalo je velilki trud i napore. ali, kad je to kolovanje prelo svoju poetnu fazu, pretvorilo se u rad koji je obavljala s ljubavlju. Zdravlje, i psihiko i fiziko bilo joj je savreno. Bila je toliko aktivna da se trebala tek priviknuti na podnevni odmor koji je bio uobiajen u tim krajevima i tako neobino potreban za vruih letnjih meseci. Katkada bi se zagledala u svoju sliku u ogledalu i prpono se nasmejala videi gipko, ivahno stvorenje preplanula lica i sjajnih oiju. Vie se radovala svojoj ivotnoj vedrini nego vlastitoj lepoti. Kritiari Istoka smatrali su je lepom u onim vremenima kad je bila bleda, vitka, ponosna i hladna. Sad se tome nasmejala. Kad bi je sada mogli videti. Od glave do pete plamteli su u njoj vedrina i ivot. Ponekad bi pomiljala na roditelje, sestru i prijatelje, kako su tvrdokorno odbijali pomisao da bi ona mogla ili elela ostati na Zapadu. Neprekidno su je zvali da se vrati: a kad bi pisala kui, to je po dunosti esto inila, ni za to na svetu ne bi spomenula

promenu koja se s njom dogodila. Pisala bi da e se svakako vratiti u stari dom, naravno, samo da ih poseti. A na to bi dobijala odgovore koji bi je zabavljali, a ponekad i rastuili. Nameravala je otputovati kui na neko vreme, a kasnije jednom ili dva puta godinje. ali, prvi je korak bio teak, zazirala je od njega. Kad doe kui, morae objanjavati, a oni to nee razumeti. Posao njenog oca bio je takav da ga nije mogao napustiti na due vreme, na toliko da bi mogao otputovati na Zapad, inae, pisao joj je on bi sam doao po nju. Gospou Hemond nije se moglo nagovoriti da pree reku Hadson, po svom neamerikom shvatanju Zapada verovala je da Indijanci jo uvek love bivole u okolini ikaga. Medlinina sestra Helen ve je dugo vremena elela doi, potaknuta to sestrinskim oseanjima, a to znatieljom, bar tako je Medlin mislila. Konano ona zakljui da e taj pokuaj kidanja trajnih veza bolje moi oceniti ako je pre negoli poe kui na Istok, posete roaci i prijatelji. Nakon te odluke pozove Helen da je poseti na leto i da sa sobom povede prijatelja koliko eli. Nije to bio malen zadatak brinuti se o svim poslovnim pojedinostima na ranu Njenog velianstva i o tome voditi knjige. Medlin se uverila da joj je kurs o trgovakim poslovima, na koji je otac naterao, sad bio od neprocenjive vrednosti. Pomogao joj je da skupi i sredi praktine detalje o uzgoju stoke, koje joj je Svenson ukratko izloio. Veliko stado razdelila je u nekoliko manjih stada, a kad je koje od njih paslo u preriji, dala bi ga pomno uvati. Neko vreme svako su stado drali u ograenom prostoru, gde ga je hranila, napajala i paljivo negovala povea grupa kauboja. Zaposlila je tri kauboja izvidnika, kojima je jedina dunost bila da jau po preriji i trae bolesnu, povreenu ili nemonu stoku i telie bez majki te da ih dopremaju u tale, gde su ih leili i negovali. Dva su kauboja imala zadatak nadzirati opor ruskih lovakih pasa i terati kojote, vukove i lavove, koji su ugroavali stada. Bolje i pitomije krave muzare odvajali su od ostalog stada i putali na panjake pokraj mlekare. igosanje stoke obavljalo se u oborima, telad su odvajali od majki u odreeno vreme, kad je to bilo od koristi za oboje. Stari nain obeleavanja i ocenjivanja stoke, koji je Medlin toliko zgrozio, bio je naputen, a uveden novi, koji je i kauboje, i goveda i konje sauvao od okrutnosti i povreda. Uredili su i veliku farmu povra i zasadili voke. Klima je bila bolja od kalifornijske, i uz dovoljno vode vrtovi, drvee i biljke napredovali su i cvali da je to bio uitak pogledati. Sve veselija obilazila je Medlin zemljita, koja su nekad bila pusta, a sada zelena, bujna i mirisna. Bilo je tu dvorita za peradi i svinje, i movarnih povrina za Patke i guske. U poljoprivrednom delu rana nala je zaposlenje i mala kolonija Meksikanaca. Njihovi su ivoti nekada bili teki i tmurni kao i ona suna dolina gde su iveli. I kao to se dolina preobrazila izdanim natapanjem, tako su pomo, saoseanje i rad promenili njihove ivote. Deca im vie nisu bila bedna, zaputena i ispaena. Medlin je za njih postala nova, oboavana Madona. I dok je pogledom obuhvaala svoj posed, usporeivala je promenu to je nastala na njemu i na ljudima koji su tamo iveli, s onom koja se dogaala u njoj samoj. Moda je to samo u njenoj mati sunce bilo sjajnije, nebo modre, a vetar blai. Ne, nije to bila mata, ni to bujno zelenilo trave i vrtova, ni beli i ruiasti cvat voaka, ni sladak miris cvea, ni bleskanje vode u jezeru, ni ono utanje proletnog lia. Tamo gde je nekad bila siva monotonija, sad se sve arenilo od ivih i slikovitih boja. Gde je nekad danju i nou vladala tiina, tamo se sad za sunanih sati razlee muzika. Prodorno rzanje pastuva uje se s travnatih panjaka, kao i lepranje bezbrojnih ptica i divljih Pataka, kojima se ne da odleteti na daleki sever. Pesma eve i crvendaa mea se s novom, neobinom i alosnom pesmom amerikog kosa, prodiruim krikovima pustinjskog orla i melanholinim jecajima gugutke. Jednog aprilskog jutra sedela je Medlin u svojoj radnoj sobi i muila se jednim problemom. Svakog ih je dana bilo mnotvo. Veina se ticala dvadeset sedmorice neobuzdanih kauboja. Ovaj put se taj

problem odnosio na Ambroza Majlsa, koji je odmaglio s njenom francuskom sobaricom Kristinom. Svenson je gledao Medlinu smeei se, smeh je njegov bio otvoren i irok kakav je i sam bio. Eh, dakle, gospoice Hemond, ulovili smo ih. Ali, ne pre nego to ih je padre Marcos venao. Sva ona jurnjava u autu kad sam bio smrtno preplaen, bila je ni za to. Ja vama kaem da je Link Stevens lud kad vozi auto. Ni na konju nije nikad imao vie pameti. On se ni samog avola ne boji. Da mi kosa nije bila ve bela, bila bi pobelela onda. U tom se avolu neu vie voziti. Dakle, Ambroza i devojku ulovili smo prekasno. Doveli smo ih nazad i sad stoje vani zatelebani i ne mare za svoje besramno ponaanje. Svensone, to da kaem Ambrozu? Kako da ga kaznim? Kriv je to me prevario. Nikad u ivotu nisam bila tako iznenaena. inilo mi se da Kristina nije za njega marila vie nego za ostale kauboje. Kakav je onda moj autoritet? Trebam neto napraviti. Svensone, morate mi pomoi. Kad god bi se Medlin nala u nekom kripcu, uvek bi se obraala starom stoaru. Niko nije bio ponosniji na svoju slubu od Svensona, ali je esto dobijao zadatke koji su bili suprotni njegovoj skromnosti. Sad se u velikoj neprilici poeao po glavi. Pasje mu sree! Kakve veze ima taj beg s uzgojem stoke? Ja se razumem samo u stoku. Gospoice Hemond, upravo je udesno ega se sve ne dosete ti kauboji. Nikad jo nisam video ovakvih kao to su ovi vai. Ne raspoznajem se vie u svemu tome. Oblae se fino, itaju knjige, a neki su ak prestali piti i ne psuju. Ne kaem ba da je to loe. Eto, oni su najfiniji kravari o kojima sam ikad pomiljao. Ali, upravljati njima, to je izvan mojih mogunosti. Kad kauboji poinju igrati golf i beati s francuskim sobaricama, onda, drim, Bili Svenson se moe zahvaliti na poloaju. Svensone! Ta valjda me neete sad ostaviti na cedilu? ta bih ja bez vas! povie Medlin u strahu. Eh, ostaviti vas sigurno neu, gospoice Hemond! Ne, to ne bih nikad uinio. Vodiu vam stoarski posao i nadgledati konje i goveda. Ali, treba mi nadzornik koji zna upravljati tom udesnom kaubojskom vrstom. Ve ste pokuali zaposliti razne nadzornike, pokuavajte dalje, dok ne naiete na oveka koji e odgovarati vaim zahtevima ree Medlin. Nego, ostavimo sad to. Kaite mi, kako da delujem na Ambroza? im da ga kaznim? Moram uzeti drugu devojku i ne elim ba da mi i drugu ovako otmu. Eh, dakle, ako u slubu budete uzimali lepe devojke, ne moete drugo oekivati. Eto, ta mala crnooka francuska devojica sa svojom snenom puti, nametenim smekom i sleganjem ramena, zaludila je kauboje. Bie jo vee guve s drugom. Jadna ja! uzdahne Medlin. A to se tie toga, kako ete delovati na Ambroza, to u vam odmah rei. Ozbiljno razgovarajte s njim i kaite mu da ete ga oterati. To e ga prodrmati, a druge e malo zaplaiti. Dobro, Svensone, dovedite mi Ambroza, a Kristini kaite neka prieka u mojoj sobi. Lep kauboj vedra izgleda i sjajnih oiju dotrapa u tekim izmama u sobu. Njegovu uobiajenu plahost i nespretnost zamenilo je uzbuenje. Izgledao je srean. Pogledao je , . : Medlinu ravno u oi, kao da oekuje da e mu poeleti sreu. Njoj su te rei ve lebdele na usnama, ali se suzdri da bi izgledala stroe. ali, sama temeljno posumnja u svoj uspeh. Neto toplo i drago poput mirisa prolea ulo je s Ambrozom u sobu. Ambroz, ta ste uinili? upita ga. Gospoice Hemond! A eto otiao i oenio se odvrati Ambroz, a rei su mu se spoticale jedna o drugu. Oi su mu sjale, a glatko izbrijano, preplanulo lice bilo je ozareno sreom. Pretekao sam ostale momke. urio sam se zbog Frenka Slejda, a valjalo je pripaziti i na Dima Bela. ak je i stari Nils bacio oko na Kristinu. Vie nisam mogao rizikovati! Odveo sam je u ElKajon i venao se. Da, tako sam ula ree Medlin polako, gledajui ga. Ambroz, da li je volite? On se zacrveni pod njenim pogledom, spusti glavu i igrajui se svojim sombrerom pone teko disati. Primetila je kako mu je zadrhtala jaka, smea ruka. To na nju ostavi snaan utisak. Taj snani momak, koji za manje od jedne minute uhvati, srui i vee divljeg bika, tako drhti od samog pitanja! Tada

on hrabro podigne glavu i pred toplim sjajem njegovih oiju Medlin skrene pogled u stranu. Da, gospoice Hemond, volim je ree on. Mislim da je volim na onaj nain kako vi pitate. Ve prvi put, kad sam je video, pomislio sam kako bi divno bilo ovakvu devojku imati za enu. Sve je bilo tako udno njen dolazak ovamo i kako sam poeo za nju oseati. Sigurno, nisam poznavao mnogo devojaka, ak godinama nisam video nijedne. Ali, kad je ona dola! Devojka moe divno promeniti misli i oseaje mukarca. Mislim da nikada pre nisam tako oseao. Moj ah, mislim da tek sad pravo shvatam blagoslov padra Markosa. Ambroz, nemate mi to drugo rei? upita Medlin. zaista mi je ao to pre nisam imao vremena da vam to kaem, ali urio sam. . i: . , : , : to ste nameravali uiniti? Kuda ste ili kad vas je Svenson naao? Upravo smo se bili venali. Nisam ni na to drugo mislio nakon toga. Mislim da bih se bio pourio nazad na svoj posao, jer sad i te kako trebam raditi i tedeti novac. ali, drago mi je Ambroz da shvatate svoje obaveze. Zaraujete li dovoljno? Da li je vaa plata dovoljna za izdravanje ene? Svakako. Ta, gospoice Hemond, dosad nisam zaradio ni polovinu ove sadanje plate. Dobro je raditi za vas! Poterau momke iz svoje kuice i urediti je za Kristinu i sebe. Bie strano ljubomorni! Ambroz, ja ja estitam vam. elim vam sreu ree Medlin. Ja ja u dati Kristini mali venani dar. Htela bih s njom kratko razgovarati. Vi sad moete ii. Medlini se uini nemoguim da kae, ma i jednu otru re tom sretnom mladiu. Teko je skrivala i vlastito zadovoljstvo zbog promene dogaaja. Tom se oseaju pridrui i radoznalost i zanimanje kad je pozvala Kristinu. Gospoo Ambroz Majls, izvolite ui! Niko se ne odazove iz druge sobe. elela bih videti nevestu nastavi Medlin. Jo se uvek nita nije ulo. Kristina! viknu ona tada. Poput vetra uletela je tada meavina neega to je molilo i preklinjalo. Kristina je bila mala, graciozna i punaka, vrlo bele puti i tamnih oju. Ve godinama bila je najmilija Medlinina sobarica i obe su se iskreno volele. Dok Ambroz u svojoj blistavoj srei nije oseao nikakve krivice, Kristina je shvatala svoj prestup. U njenim nesuvislim reima oseao se strah, kajanje i molba da joj se oprosti. Bilo je oito da je mala Francuskinja bila prevladana. Tek kad je Medlin uzbuenu devojku privinula sebi, umirila je i oprostila joj, ona je mirnije mogla razjasniti svoju ulogu u toj otmici. Bila je potpuno zbunjena. Ali, kad je, priajui videla, da joj Medlin oprata, polako se smirila. Njena pria raspoloi Medlinu i ujedno je potrese. Ta divna, prava, plaha ljubav, koje je Kristina jedva bila svesna, razdragala je i ushitila. Ako Kristina voli Ambroza, onda tu zaista nema zla. Dok je gledala devojine oi, divne i izraajne u svojoj srei, i sluala kako joj pokuava objasniti ono to ni sama jo nije pravo shvatala, Medlini se nehotice nametne poreenje: ako je ikada drevni, peinjski ovek doveo sebi druicu, ili varvarin oteo mudru Sabinjanku, tada je ono to je u Ambrozu Majlsu usplamtilo bila strast i ar tih pravednih predaka. Tek nain na koji se sve odigralo, Kristina kao da jo uvek nije pravo shvatala. On kae, voli me ponavljala je kao u ekstazi devojka on hoe venati me, on poljubi me, obujmi me, digne na konja, on jae sa mnom celu no, on vena mene. I pokae prsten na treem prstu leve ruke. Medlin zakljui u sebi: ma kakvi bili Kristinini oseaji za Ambroza pre venanja, sada ga voli. Bila je odvedena silom, ali sad je pobeena. Kad je Kristina uteena otila, sa slabo prikrivenom eljom da se to pre vrati svom Ambrozu, Medlin se oseti potpuno u vlasti devojinih oiju i njenih rei. Oito je u tom sunanom kraju ivot jo bio pun romantike. Za nju samu bilo je u tome neopisive drai i ushita, a to je nadjaalo spoznaju o Ambrozovoj silini i neobinom nainu udvaranja. Njen razum nije odobravao kaubojev silovit nain prosidbe, ali neki njoj nepoznat oseaj, njeno je srce sasvim privukao na njegovu stranu. Rekao je poteno i otvoreno da devojku voli i molio je da se uda za njega, poljubio je, obujmio, podigao na svog konja, odjahao s njom u no i venao je. Bez obzira

na to s koje strane je gledala taj dogaaj, uvek se vraala na svoj prvi utisak ushita i oduevljenja. Iako je to bilo protiv svih pravila njena odgoja, ipak je bilo lepo i uzvieno. Ona oseti da se poljuljala umetno nametena vaga njenih prekrutih naela. Jedva se smestila za pisai stol, da bi nastavila svoj posao, kad su je prekinuli Svensonovi teki koraci po verandi. Uao je, a izraz njegova lica graniio je pomalo s histerijom. Nije se moglo odrediti pokuava li zatomiti jad ili veselje. Gospoice Hemond, opet me zaskoio drugi neverovatan dogaaj. Dim Bel hteo je doi k vama, i kad sam ga zadrao i rekao da ste jako zaposleni, on je skoio i rekao da nee vie, makar koliko ogladneo, jesti hleb koji se mesi u lavoru. Kae da e radije gladovati. Nils da je doao kod njega u njegovu kuicu i nudio ih hlebom, koji da ste ga vi nauili mesiti u nekakvom novom stroju s rukom. Dim kae da je taj hleb bolji od bilo kog kolaa koji je dosad jeo, i hoe da mu pokaete kako se pravi. I sad kao upravnik ovog rana, gospoice Hemond, ja bih morao znati to se ovde dogaa. Moda me Dim samo zafrkava, moda je luckast, a moda sam lud ja. Molim za oprotenje, ali elim znati ima li istine u tom Dimovu naklapanju? Medlin je jedva nekako suzdrala navalu smeha i objasnila je zapanjenom starom stoaru kako je s Istoka dobila spravu za meanje hleba, a budui da su njene kuvarice pokazale strah od tog izuma, ona je sama pokuala njome rukovati. Ispalo je da je to veoma jednostavno, da se tedi vreme, trud i brano i sve je mnogo ie nego na stari nain mesiti testo rukma. A to je najvanije, hleb je tako dobar da je Medlin bila oduevljena. Smesta je naruila nekoliko takvih naprava. Jednog je dana sluajno prolazila kad je Nils mesio testo za dvopek u svom lavoru, pa ga je oprezno i obzirno upoznala sa svojom novom metodom. Nils je, ini se, kao pekar bio ugledan i bio je na to vrlo ponosan. Osim toga rugao se svakoj novotariji s tokiima i rukama. Ipak je pristao da mu ona pokae kako ta stvar radi i kakav se hleb u njoj mesi. Nakon tog razgovora zamolila ga je da doe u kuu i onda ga je sasvim pridobila za novotariju. Svenson se gromko nasmejao. Eh, eh, eh uzviknuo je na kraju. To je krasno i uasno smeno. Moda vi i ne opaate kako je to smeno. Vidite, Nils se upravo razmetao i hvalio pred momcima kako ste to samo njemu pokazali, a sada ete, eto, morati svakog pa i najzadnjeg kauboja upuivati u te novotarije. Oni su najljubomorniji ljudi na svetu, a svi su ludi za vama. Uzmite samo Dima. Ta lenjina nee nikad mesiti hleb. Poznat je da voli izbegavati svaki posao. Znam da umesto pranja lonaca i tiganja vie voli straariti kod stoke za kiovitih noi. Sad on hoe da i njemu pokaete ono ime se Nils hvali. On e se onda hvaliti pred svojim prijateljem Frenkom Slejdom, a Frenk e biti izvan sebe kad uje sve o toj udesnoj spravi. Kauboji su udna stvorenja, gospoice Hemond. Kad ste ovako s njima zapoeli, morate se toga i drati. Moram rei da dosad nisam video ovakvu druinu na poslu. Sigurno ste vi sila, koja ih pokree. Svenson, zaista mi je drago da to ujem odvrati Medlin. Veselie me da ih sve pouim. Ali, zar ih ne bih mogla sve odjednom pozvati ovamo, barem one koji nisu u slubi? Eh, dakle, mislim da to nema smisla, ako ne elite da se potuku odvrati Svenson suvo. Sad ste sebi na lea natovarili, gospoice Hemond, to da morate jednog po jednog pozvati ovamo i da svaki od njih misli kako ste se s njim trudili vie nego s onim pred njim. Nakon toga moda moemo nastaviti s uzgojem stoke. Medlin je protestvovala, a Svenson tvrdokorno ustrajao pri onom to je on nazivao diplomatija. Nekoliko je puta Medlin postupila protiv njegova saveta i uvek su stvari krenule naopako. Sad vie nije htela rizikovati i veselo se i raspoloeno prihvatila svoga zadatka. Dima Bela su uveli u veliku svetlu kuhinju koja se sva sjala od istoe. Zaas se pojavila Medlin opasana pregaom i zasukanih rukava. Ona mu objasni upotrebu razliitih aluminijskih delova sprave privrstivi kabli za dasku stola. Dimu kao da je ivot ovisio o tom predavanju, sudei po njegovoj rastresenosti i zahtevu da mu se po nekoliko puta objasne

neke stvari, naroito okretanje ruice. Kad je Medlin trei put uhvatila Dimovu ruku, da mu pokae jednostavni mehanizam, a on jo uvek nije razumio, poela je pomalo sumnjati u njegovu iskrenost. Pogodila je da on nee razumeti sve dok bude dodirivala njegovu ruku. Kad je poela meriti brano, mleko, masnou, so i kvasac, obuzme je oaj videi da on na to ne obraa ni najmanje panje, nego samo nju guta oima. Dime, pa ta u s vama ree ona strogo. Kako ete nauiti mesiti hleb kad ne gledate kako to ja radim? Ja gledam vas odgovori on neduno. Konano poalje Medlin kauboja svojim putem, s napravom za hleb ispod pazuha. Sledeeg jutra prema Svensonovom predvianju Frenk Slejd, Dimov kuni prijatelj, vrlo veselo se pojavi pred Medlinom, s vruom eljom da svog teko premorenog i optereenog prijatelja rastereti od nekih zajednikih poslova u njihovoj kuici. Gospoice Hemond ree Frenk. Dim je strano ljubazan i hoe raditi sve sam. Ali, on ba nije bistar, pa mu ne treba verovati. Ali, ja sam iz Misurija, i meni morate pokazati. itavu nedeljun Medlin je objanjavala naunu metodu modernog pravljenja hleba. Pritom se sasvim ugodno zabavljala. Kakva su deca ti krupni nespretni momci! Progledala je njihove jednostavne trikove. Neki su od njih bili ozbiljni kao dekani, a drugi su se drali tako vano da bi to pristajalo i licima dravnika kad potpisuju dalekosene ugovore. Zaista su to prava deca, koja trebaju nekoga da njima upravlja. Ali, da bi to uspelo, treba ih odravati u dobru raspoloenju. Bezbriniju i veseliju druinu ne bi se moglo nai. A ipak su sve to odrasli mukarci. Svenson je tumaio da preobilje njihove prponosti potee od njihovih razliitih sudbina. Dvadeset sedam kauboja u smenama od devet ljudi radilo je po osam sati na dan. Nikad se dotad na Zapadu o neem takvom nije ulo. Svenson je izjavio da e kauboji sa svih strana sveta na svojim konjima navaliti prema ranu Njenog velianstva.

EL KAPITAN
Svensonovo zanimanje za revoluciju uz meksiku granicu oito se pojaalo na vest da se Din Stjuart naroito istakao meu pobunjenicima. Odonda je stari stoar redovno slao po novine u El Paso i Daglas, pisao farmerima na velikom zavoju reke Rio Grande i beskonano priao onima koji su ga hteli sluati. Svensonovi prijatelji na ranu nisu imali mogunost zaboraviti njegovog kauboja miljenika. Uvek bi zapoinjao svoj hvalospev opravdavajui Stjuarta to je poao po zlu. Medlin ga je volela sluati, mada nikad nije bila sigurna ta je u njegovom prianju stvarnost, a ta fantazija. Meutim, nedvojbeno je utvreno da je kauboj izveo neke vrlo hrabre poduhvate u korist pobunjenika. Medlin je u vie pograninih listova proitala njegovo ime. Kad su urotnici pod Maderom opsedali i zauzeli grad Huarez, Stjuart se borio tako hrabro da je stekao naslov El Kapitan. Ta je borba, izgleda, bila odluujua za revoluciju. Kapitulacija predsednika Diaza je usledila, raneri uz granicu Teksasa i Kalifornije su odahnuli. O Dinu Stjuartu nije se vie nita ulo sve do aprila, tada je do Svensona dopro glas da je kauboj stigao u ElKajon i tamo izazivao nerede. Stari je stoar osedlao konja i najveom brzinom odjurio u grad. Za dva dana vratio se utuen. Medlin je sluajno bila prisutna kad je razgovarao s Alfredom. Doao sam tamo prekasno, Al rekao je stoar. Dina vie nije bilo. Ali, ta kae na ovo? Dani Mejns je upravo bio otiao s dva natovarena konja. Nisam mogao saznati kojim putem, ali kladio bih se da je krenuo stazom za Peloncilo. Dani e se ve pojaviti odvrati Alfred. to si saznao o Stjuartu? Moda je otiao s Deniem? Ne mnogo ree Svenson kratko. Din se sav bacio na izbore. Nisu brda vie za njega. Hajde, priaj nam o njemu! Svenson obrie oznojeno elo i pone malo mirnije priati. Eh, dakle, ovo s Dinom vie je nego udno. Da poludi! Stigao je u ElKajon, otprilike pre nedelju dana. Tako je oslabio kao da je celu zimu

projahao po preriji. Bio je pun novca meksikog kau. A Grizeri su svi ludi za njim. Zovu ga El Kapitan. On se napio i galamio za Petom Hejvom. Seate se onog Grizera na koga su pucali prolog oktobra, one noi kad je stigla gospoica Princeza? Dakle, on je mrtav, a ljudi kau da e Pet za to ubistvo optuiti Dina. Mislim da je to samo naklapanje, mada je Pet dovoljno podmukao da to uini, samo ako se bude usudio. Ako je bio u ElKajonu, svakako se dobro sakrio. Din je etao celu no gore-dole i ekao ga, ali se ovaj nije pojavio. I naravno, pio je sve vie. Dobro se naljoskao. Bilo je grdne guve, ali pucnjave nije bilo. Moda se razljutio pa je poao do Floinog ogora i izmlatio ga. To ba nije takvo zlo. Deku je ve trebala dobra porcija batina. Eh, onda je Din sreo Denija i pokuao ga opiti. I nije uspeo. ta biste vi na to rekli? Dani nije nita popio niti kapi. Svakako, to mi je drago, ali se tomu ne mogu dovoljno nauditi. Jer, eto, Dani je voleo crvenu tekuinu kao ribica. ini mi se da su on i Din izmenili otre rei, mada ba nisam u to siguran. Sad kako bilo, Din je poao dole do eleznike stanice, pepeo se na lokomotivu i ostao na njoj i kad je krenula. Gospode Boe, nadam se da nije zaustavio voz! Ako i stigne sretno preko u Arizonu, zatvorie ga u Iumi. A taj zatvor je pravo groblje za kauboje. Brzojavio sam efovima stanica da potrae Stjuarta i da mi brzojavno odgovore gde je smeten. Pretpostavimo da ga nae, Svensone, od kakve ti je to koristi? upita ga Alfred. Stari je ovek mrko klimao glavom. Jednom sam ga izvukao iz nevolje. Moda u to opet moi. Zatim razvedrivi se malo, okrene se Medlini. Upravo mi je sinula ideja, gospoice Hemond. Ako ga naem, onda je Din Stjuart onaj pravi nadzornik za na ran. On moe zauzdati tu rulju govedara koji me teraju u ludilo. Osim toga, otkad se borio meu pobunjenicima i stekao naziv El Kapitan, svi e Grizeri kleati pred njim. I jo neto, gospoice Hemond, mi se jo nismo reili Don Karlosa i njegovih vakerosa. Istina, on vam je prodao kuu, farmu i stoku. Ali, seate se, nita se nije stavilo crno na belo kada e odavde otii. A Don Karlos ne odlazi. Nimalo mi se to ne svia. Kaem vam, Don Karlos zna mnogo o govedima koja su nestala s mog rana, a koja sad nestaju s vaeg. Taj Grizer je kuvan i peen s pobunjenicima. Kladim se, kad bude odlazio, on i njegovi vakerosi stvorie nove gerilce koji e ugroavati granicu. Ova revolucija jo nije prola, tek je poela. A sve one bande izoptenika e se njome koristiti. Doiveemo stara vremena. Eto, i zato ja trebam Dina Stjuarta, i to nuno. Hoete mi dopustiti, da ga namestim ovde, ako se opet vrati na pravi put? zavri stari stoar promuklim glasom. Svakako Svensone, na svaki nain naite Stjuarta i dovedite ga na ran. Pa ak ne morate ekati da se odvikne od svojih mana odvrati Medlin. Svenson joj zahvali i odvede svoga konja. udno je koliko voli tog kauboja promrmlja Medlin. Nije to ba tako udno, Princezo odvrati njen brat. Nee ti biti udno kad o tome neto sazna. Stjuart je bio sa Svensonom na tegobnim i munim putovanjima po pustinji. Nema polovinih oseaja meu dvojicom mukaraca kad u pustinji gledaju smrti u oi. Oni se ili mrze ili vole. Ne znam, ali drim da je Stjuart za Svensona mnogo uinio, spasio mu je moda ivot. Osim toga, Stjuart je drag mladi kad ide pravim putem. Nadam se da e ga Svenson dovesti nazad. Mi bismo ga uistinu trebali, Princezo. On je roeni voa. Jednom je sam, na konju, zaao meu bandu Meksikanaca koja nam je bila sumnjiva zbog krae goveda. Bilo ga je divno videti. Eto, nije mi drago, ali moram ti rei da smo zabrinuti zbog dranja Don Karlosa. Neki od njegovih vakerosa uli su u moj obor neki dan, kad je Flo bila sama. Jako se uplaila. Ti su vaguerosi postali drugaiji otkad je Don Karlos prodao svoj ran. Nikako ne bih imao poverenja belu enu ostaviti samu s njima. Sad su oni jo drskiji. Neto kao da visi u vazduhu. Oseaju se vrlo sigurni. Jedne noi samo e nestati preko granice. Tokom sledeeg nedelje Medlin otkrije da se dobar deo njena zanimanja za Svensonovu potragu za lakomislenim Stjuartom,

udnim nainom pretvorio u simpatiju prema kauboju. Bio je to paradoks, razmiljala je, da su uprkos izvetaju o njegovu pijanevanju na prolazu iz grada u grad, svi na ranu imali u njega poverenja i nade. Svenson ga je voleo, Florenci je takoe bio drag, Alfred mu se divio i saalevao ga, a kod kauboja, to su mu dela bila sramotnija, ugled mu je bivao sve vei. Meksikanci su ga nazivali El Kapitan. Medlinino miljenje o Stjuartu nije se ni najmanje promenilo od one noi, kad ga je prvi put susrela. Neke njegove osobine, o kojima jo nije stvorila pravo miljenje, prekrasan konj, koga joj je darovao, pa njegov ugled meu gerilcima i sva ta nesvakidanja simpatija za njega, osobito ona njena brata, uinili su da je od srca poalila njegovo sadanje vladanje. Za to vreme Svenson je radio s toliko ara i ozbiljnosti, da bi neko kome situacija nije bila poznata pomislio, kako on nastoji pronai i popraviti roenog sina. Odlazio je do nekoliko manjih stanica u dolini, ali vraao bi se mrka i zlovoljna lica. Medlin je pojedinosti doznavala od Alfreda. Stjuart je padao iz zla u gore, bio je veno pijan, izgledao divlje i neuredno, na najboljem putu do zatvora. Tada jednog dana stigne izvetaj zbog koga je Svenson pourio u Rodeo. Vratio se treeg dana potpuno iscrpljen. Bio je tako duboko povreen da nitko, pa ni Medlin, nije iz njega mogao izvui nita o onom to se dogodilo. Priznao je da je naao Stjuarta, ali nije mogao na njega uticati. Kad je stari stoar u svom prianju doao do te take, lice mu je pomodrilo, pogled odlutao i poluglasno je, kao za sebe, poeo mrmljati: Ne, Din je bio pijan, sigurno je bio pijan, jer inae ne bi mogao onako postupati sa starim Bilom! Medlin u isto vreme obuzme bes prema okrutnom kauboju i oseaj samilosti za vernog starog stoara. I kad je Svenson ve hteo potpuno odustati, ona odlui situaciju preuzeti u svoje ruke. Svensonova nepokolebiva vera i njegovo bolno opravdavanje Stjuartove silovitosti, a moda ak i podlosti, snano su delovali na nju i dali joj novi uvid u ljudsku prirodu. Cenila je takvu vrstu veru koju nita nije moglo skriti. Tada joj doe neobina pomisao, naime, da Stjuart mora biti i vredan takvih oseaja, jer inae ih ne bi mogao izazvati. Nesvesno oseti elju da uspe poverovati kako negde, u najskrovitijoj dubini i najgoreg i najpokvarenijeg bednika na zemlji, tinja iskra neeg dobrog. eznula je za verom u ljudsku prirodu, onakvom kakvu je Svenson imao u Stjuarta. Poslala je Nilsa u Rodeo u potragu za Stjuartom. On je jahao svoga konja, a sa sobom je poveo i Princezu. Dobio je upute da vrati Stjuarta na ran. U odreenom vremenu on se vrati vodei riana bez jahaa. Ma, jest, naao sam ga odgovarao je na njihova pitanja. Naao ga ve napola treznog. Potukao se negde i neko ga je dovukao u krevet, kako mi se ini. A kad je video onog svog rieg konja, kriknuo je i bacio mu se oko vrata. A kako ga je tek konj prepoznao! Din ga je milovao i plakao, plakao kako nikad nikoga nisam video da plae. ekao sam malo i upravo sam mu hteo neto rei, kad se on kao mahnit okrene prema meni krvavih oiju. Nels rekao je ja ludo volim toga konja, a i ti si mi nekad bio drag, ali ako ga brzo ne odvede, prosvirau vas obojicu. I, bogami, odmaglio sam. Nisam mu rekao ni zbogom. Nils, vi mislite da nema smisla ii kod njega i nagovarati ga da se vrati? Sigurno, gospoice Hemond odvrati Nils vrlo ozbiljno. Video sam u svom ivotu kojekakvih govedara: oslepljene od sunca, sulude, otrovane zmijskim ugrizom, ali Din Stjuart ih sve tue. Sigurno e do izbora potpuno pomahnitati. Medlin otpusti Nilsa, ali dok je jo bio na dohvatu njena uha, ula je kako govori Svensonu koji ga je oekivao na verandi. Bile, ovo je samo za tvoje ui, nijedna od ovih sadanjih Dinovih tunjava nije bila zbog ene! Pre bi se, kad je bio pijan, potukao zbog svake lepe grizerske devojke, na koju je naletio. Zato Pet Hejv misli da je Din ubio onog vakerosa koji je bio s malom Bonitom one noi prole jeseni. Ali, Din se sad tue samo zato da bi sam bio ubijen, ko zna iz kog razloga. Nilsovo prianje kako je Stjuart plakao nad svojim konjem neobino se dojmilo Medlin. Nastojala je nagovoriti Alfreda da on pokua neto postii kod

tog zagriljivog, tvrdokornog kauboja. Alfredu je trebala jedna jedina re, ve je, naime, pomiljao da sam ode u Rodeo. I poao je, ali vratio se sam. Princezo, ne mogu razjasniti Stjuartov neobian postupak rekao je Alfred. Video sam ga i razgovarao s njime. Poznao me, ali kao da nita od svega to sam mu govorio nije shvatio. Strahovito se promenio. Drim da ga naputa ona njegova, nekad izvanredna snaga. Njegov me izgled zaista potresao. Nisam ga mogao dovesti nazad ovamo ovakvog, kakav je sada. uo sam sve o njemu, pa iako jo i nije sasvim siao s uma, ini se da mu je prokleto stalo do toga, kako Bili kae, da ga neko ucmeka. Neki od njegovih ispada ba . . . ba nisu za tvoje ui. Bili je uinio za njega sve to moe napraviti ovek za oveka. Svi smo mi uinili za Stjuarta sve to se moe. Da se tebi pruila prilika, moda bi ga ti uspela spasiti. Ali, sad je prekasno. Ne misli vie na to, draga! ali, Medlin nije Dina ni zaboravila ni napustila. Oseala je da bi, odustavi od toga, izgubila mnogo vie nego samo nadu da spasi jednog propalog oveka. Tek, bila je u nedoumici kako dalje postupiti. Dani su prolazili i svaki bi donosio nova naklapanja o Stjuartovoj bezglavoj karijeri koja e zavriti u zatvorima Iume. Bio je preao granicu za Koiz u Arizoni, gde su se erifi vre drali zakona. Na kraju je stiglo i pismo nekog Nilsovog prijatelja iz irikahue, pisao je da je Stjuart bio ranjen u svai. Rana nije opasna, ali e zbog nje, po svoj prilici, morati due mirovati i kroz to e se otrezniti, a tu priliku, rekao je Nilsov izvestitelj, neka iskoriste Stjuartovi prijatelji i odvedu ga kui pre nego to bude zatvoren. Ovome je bilo priloeno i pismo koje je Stjuartu pisala sestra. Verovatno su ga kod njega i pronali. Pisala mu je o bolesti i molila ga za pomo. Nilsov je prijatelj prosledio to pismo bez Stjuartovog znanja, nadajui se da e Svenson pomoi Stjuartovoj porodici. On Stjuart, da nema novaca, pisao je. Sestrino pismo stiglo je i do Medlin. itala ga je suznih oiju. Govorilo joj je mnogo vie, a ne samo kratku priu o bolesti, siromatvu i o zabrinutosti, to Din ve tako dugo ne pie kui. Govorilo je o ljubavi majke, sestre i brata, o dragim vezama, koje nisu bile prekinute. Govorilo je i o ponosu zbog brata El Kapitana koji je postao tako slavan. Potpis je glasio: Tvoja sestra Leti koja te toliko voli. Lako je mogue, zakljuila je Medlin, da je to pismo bio jedan od razloga za njegovo tvrdoglavo, ludo ponaanje. Primio ga je prekasno, nakon to je ve spiskao novac koji je majci i sestri bio veoma potreban. Ukratko, Medlin je odmah poslala bankovni ek Stjuartovoj sestri s propratnim pismom da je novac unapred oduzet od njegove plate. Nakon toga instinktivno odlui da sama poe u irikahuu. Put na konju do tog malog arizonskog sela bio je do krajnosti naporan, ali vonja autom, osim nekih izboina na cesti i nekoliko peanih naplavina, bila je udobna i trajala tek nekoliko sati. Veliki je auto jo uvek bio jedno od sedam uda za Meksikance i kauboje, ne zato to bi automobili bili neto novo i nevieno, nego zato to je ovaj bio velik i mogao je razviti veu brzinu od brzog voza. Vozau koji je stigao kolima, nije poloaj meu ljubomornim kaubojma bio ba naroito ruiast. Ali, ipak se dao nagovoriti da ostane tako dugo dok neko ne naui upravljati autom i ne naui tehniku motora. Izbor je pao na Linka Stivensa, jednostavno zato jer je od svih kauboja bio jedini, koji se poneto razumeo u mehaniku. Dosad je Link bio vrlo vet jaha i kauboj, ali one je zime usled nespretnog pada s konja zadobio jau povredu na nozi, te vie nije mogao jahati. To ga je muilo i unitavalo. Ali, kad je stigao veliki beli auto i on je bio izabran da ga vozi, ivot mu se opet uinio vrednim. Svi ostali kauboj smatrali su Linka i njegovu mainu vrstom demona i bili su u smrtnom strahu pred obojicom. To je bio razlog da je Nils, kad mu je Medlin naredila da je prati do irikahue, oklevajui izjavio kako e radije za njima na konju. Ali, ona se nije obazirala na to, i uz pratnju Florens oni krenu. Na milje i milje daleko cesta je kroz dolinu bila glatka, tvrda i lagano se sputala. Kad se inilo, kao ovde, da brza vonja nije opasna, Medlin joj se

nije protivila. Travom obrasla ravnica ostajala je za njima, a mala takica u dolini postajala je sve vea i vea. S vremena na vreme Link bi svraao pogled na nesretnog Nilsa, ije su oi suludo gledale, a ruke se grevito drale za sedite. Dok su kola polagano vozila peanim i neravnim mestima, slobodnije je disao. A kad su se zaustavila u irokoj, pranoj ulici irikahue, sretno se izvukao napolje. Nils, mi emo ekati ovde u kolima dok vi ne naete Stjuarta ree Medlin. Gospoice Hemond, ja vam kaem, Din e pobei kad nas vidi, ako samo bude mogao trati odgovori Nils. Pa, dobro, idem ga onda potraiti i razmisliti ta dalje. Nils pree preko pruge i nestane iza niskih ravnih kua. Zaas se pojavi opet i pouri do kola. Medlin oseti na sebi pogled njegovih sivih oiju. Gospoice Hemond, naao sam ga ree on. Spavao je, probudio sam ga. Trezan je i nije teko ranjen. Ali, mislim da ga vi ba ne biste trebali posetiti. Moda bi Florens . . . Nils, ja ga ba ne elim sama videti. Zato ne? to je rekao kad je uo da sam ovde? Pa, ja mu to, dakako, nisam rekao. Ja sam samo rekao Halo, Din! a on moj Boe, Nels, moda mi ba i nije drago da nekoga vidim. Pitao me ko je sa mnom, a ja sam rekao, Link i neki prijatelji. Kazao sam mu da u ih dovesti, a on je poeo vikati na mene. Ali, ipak sam poao. I, ako ga zaista elite videti, gospoice Hemond, onda je sad za to najbolja prilika. Ali, njegov izgled e vas potresti. Lei u jednoj grizerskoj rupi tamo preko. Verovatno su mu Grizeri dobri, ali oni su bedni avoli. Medlin nije ni aska oklevala: Hvala vam, Nils! Odvedite me odmah tamo. Doi, Florens! Izale su iz kola, oko njih su se sjatila radoznala meksika deca, pole su pranjavom cestom meu crvenim zidovima od erpia do neke uske uliice. Nils proe pokraj nekoliko kua i zaustavi se na vratima prljava hodnika. On je ovde unutra, iza onog prvog ugla. To je Petio sunan i otvoren. Gospoice Hemond, ako nemate nita protiv, ja u vas tu ekati. Mislim da Din ne bi hteo oko sebe videti nikakve momke, kad ugleda vas devojke. Na te rei Medlin zastane oklevajui. Nije se ni setila da pomisli kako e to na Stjuarta delovati ako se ona iznenada pojavi pred njim. Florens, priekaj i ti ree tada i ue sama unutra. Nala se u ruevnom Petiju punom alfalfa trave i otpadaka koji su se sjali na suncu. Na klupi, leima okrenut njoj sedeo je ovek i gledao kroz pokutine u sruenom zidu. Nije je uo. Ovde nije bilo tako prljavo i zaguljivo kao na hodnicima kojima je prolazila. Koliko je mogla videti, to je mesto sluilo kao obor. Veliki takor drsko je pretrao preko prljavog poda, rojevi muha leteli su okolo. ovek ih je umorno terao od sebe. deo lica, koji je bio okrenut prema njoj, bio je crn i nabrekao i sav obraten. Ramena su mu bila potpuno sputena. Bio je to prizor bede i beznaa. Medlin je pogaala zbog ega Nils nije eleo tome prisustvovati. Gospodine Stjuart, ja sam to, Medlin Hemond, dola sam vas posetiti. On se ne pomakne, inio se kao ukoen. Ona ga oslovi ponovo. Tada se on trgne i uini kretnju kao da e se okrenuti i pogledati nametljivca, ali se svlada naglim estokim pokretom. Gospodine Stjuart, dola sam razgovarati s vama, ako doputate. Odlazite promrmlja on. Gospodine Stjuart nastavi ona poneto svisoka. ali, smesta se ispravi i zauzme mirno i hladno dranje iz straha da je taj ovek moda ne bi hteo ni sluati. Dola sam vam pomoi. Doputate li? Tako vam Boga! Vi, vi zastao je bez rei. Odlazite! Stjuarte, moda sam Boga radi i dola ree Medlin blago. A svakako zbog vas i vae sestre. Tu se ugrizla za usne jer nije nameravala odati da ita zna o Leti. On zastenje, odtetura do napola sruena zida i nasloni se na njega skrivajui lice. Medlin pomisli da je ono to je nehotice spomenula moda upravo dobro dolo. Stjuarte, dopustite, molim vas, da kaem to moram. On je utao, a ona je pribirala misli i hrabrost. Svenson je duboko povreen i neopisivo ali to vas nije mogao skrenuti s te . . . te kobne staze. A moj brat takoe. Oni su vam hteli pomoi, to isto elim i ja. Dola sam ovamo nadajui se da u moda uspeti tamo, gde oni nisu. Nils je donio pismo vae sestre. Ja ja sam ga itala. To me jo vie uvrstilo u

odluci da vam pokuam pomoi i tako indirektno pomognem vaoj majci i Leti. Stjuarte, mi elimo da doete na ran. Svenson vas treba za nadzornika. To mesto vas eka i vi moete odrediti svoju platu. Obojica, Al i Svenson, zabrinuti su zbog Don Karlosa, vakerosa i tih pljakanja du granice. Moji su kauboj bez sposobnog vode. Hoete li doi? Ne odgovori on. Ali, Svenson vas tako nuno treba. Ne. Stjuarte, ja elim da doete. Ne. Odgovori su mu bili grubi, odluni. Obeshrabrili su Medlinu i ona zastane nastojei pronai nain da ode dalje. Stjuart posrui doe do klupe i srui se na nju pokrivi lice obema rukama. I rei i kretnje bile su mu divlje. Ostavite me, molim vas ree tada. Stjuarte, naravno, ne mogu ovde ostati ako tako uporno traite da odem. Ali, zato me ne biste sasluali kad vam toliko elim pomoi. Zato? Ja sam prokleta hulja provali iz njega. A nekad sam bio gospodin, ali jo uvek nisam tako nisko pao, da bih morao podnositi, da me vidite ovde. Kad sam donela odluku da vam pomognem, odluila sam vas potraiti gde god bili. Stjuarte, otiite odavde. Poite s nama na ran. Sad ste u munom poloaju i sve vam izgleda crno. ali, to e proi. Kad budete opet meu prijateljima, bie vam lake. Imaete opet svoj vlastiti ja. U samoj injenici da ste nekad bili gospodin i da ste iz dobre porodice je i vaa obaveza prema sebi samom. Stjuarte, pomislite, vi ste jo mladi! Sramota je to ovako upropatavate svoj ivot. Vratite se sa mnom kui. Gospoice Hemond, srozao sam se da vie nisam mogao odvrati on oajno. Prekasno je! O ne, jo nije tako kasno! Prekasno je! Uinite barem jedan pokuaj, Stjuarte! Ne, nema svrhe. Ja sam propao. Molim vas, ostavite me hvala vam za . . . Koliko je isprva bio divlji, mrk i zlovoljan, toliko je sada bio nepopustiv. Medlin gotovo izgubi snagu da se opire njegovoj mranoj odlunosti. Bez sumnje je oseao da je osuen na propast. ali, neto je zadravalo jo i onda kad se ve okrenula da ode. Osetila je jedva zametnu promenu u vlastitim oseajima. Dola je u tu prljavu rupu, ona, Medlin Hemond, s mnogo dobrih i ozbiljnih namera, ali pokazala se ponosna ena navikla da joj se pokoravaju. Shvatila je da sav njen ponos, plava krv, bogatstvo, kultura i otmenost, da sve to njeno milostivo, ljubazno uveravanje, ta isprazna filantropija nisu u stanju tog oveka odvratiti ma i za vlas od njegove namere da se upropasti. Njen je dolazak strahovito pojaao njegovu neobuzdanu mrnju prema samom sebi. Nee joj uspeti da mu pomogne. Osetila se toliko bespomonom da se to ve pretvorilo u bol. Situacija je dosegnula tragian vrhunac. Pola je s namerom da zlu kob gruba kauboja skrene s pada u ponor, a sukobila se s naglim propadanjem njegova ivota, prokletstvom njegova duha. primetna promena u njenim oseajima bila je raanje one vere koju je toliko cenila kad Svensona. I odjednom ona postane samo ena, hrabra, mila i nesavladiva ena. Stjuarte, pogledajte me ree ona. On se strese. Medlin mu pristupi i poloi ruku na rame. Pod tim laganim dodirom kao da je malaksao. Pogledajte me ponovi ona. Nije je pogledao. Bio je uniten, slomljen. Nije smogao hrabrosti pokazati svoje nabreklo pocrnelo lice. Prkosno, zgreno dranje tela odavalo je vie nego to bi to mogle izraziti crte njegova lica. Odavalo je Petnju i sram ponosna i strastvena oveka, koji je u ponoru svog ponienja odjednom bio suoen sa enom u koju se usudio zaljubiti. Odavalo je njegovu ljubav. Onda me posluajte nastavi Medlin nesigurna glasa. I ne ogluujte se o ono to u vam rei: za mene je velik onaj koji se, nakon to je ogrezao u najdublje blato i upao u najvea iskuenja, uspeo istrgnuti iz kandi svojih zlokobnih strasti i na kraju pobediti. I vi se moete otresti toga svog oaja i postati ovek. Ne viknuo je on. Sluajte me do kraja. Oseam da ste vredni Svensonove panje i brige. Hoete li se vratiti s nama njemu za volju? Ne, prekasno je, kaem vam! Stjuarte, najvrednije je u ivotu vera u oveka. Verujem u vas i znam da ste toga vredni. Iz vas govori samo vaa ljubaznost i dobrota. Ne mislite to iskreno. Iskreno i od srca to mislim odgovori ona, a celim joj se telom prosu toplina kad je primetila prvi znak njegova

poputanja. Vratite se ako ne zbog sebe ili Svensona, a ono zbog mene. ta sam ja eni poput vas? ovek u piskuenju Stjuarte! Dola sam vam pomoi, pokazati da vam verujem. Kad bih u to mogao verovati, pokuao bih. ree on. Sluajte nastavi ona blago i uzbueno. Ne dajem lako svoju re. Neka to dokae moju veru u vas. Pogledajte me i kaite da ete doi. On se uspravi u svoj svojoj visini, kao da pokuava odbaciti sa sebe divovski teret, a onda se polako okrene prema njoj. Lice mu je bilo unakaeno crvenim mrljama i obeleeno okrutnou. Jedino to se Medlini na njemu inilo humano bile su oi, ozarene iskrom novog svetla. Doi u muklo proaputa on. Dajte mi vremena da se priberem i onda u doi.

NOVI NADZORNIK
Potkraj nedelje Svenson obavesti Medlin da je Stjuart stigao na ran i nastanio se kod Nilsa. Din je bolestan. Loe izgleda rekao je stari stoar. Tako je slab i drhtav da ne moe drati ni olju u ruci. Nils kae, sigurno ga je neko urekao. Malo alkohola sada bi ga ojaalo. ali, Nils ga ne moe prisiliti ni na jednu kap, pa mu je malo rakije morao uliti u crnu kafu. Eh, ipak mislim, da emo ga izvui. Mnogo je toga zaboravio. hteo sam mu priati ta mi je uradio u Rodeu, ali znam, kad bi u to poverovao, bio bi jo bolesniji. Dinu je, ili duh bolestan, ili ga neto strano titi. Od tog bi vremena Svenson, koji je u Medlini naao najvernijeg sluaoca, svakog dana olakao sebi duu nagaanjima, nadom i strahovima. Stjuart je zaista bio bolestan. Linka Stivensa morali su poslati po lekara. Ipak je poeo prizdravljati i uskoro je mogao ustati i izlaziti. Svenson je rekao da kauboj uopte nema interesa i da je potpuno uniten. ali, tu je svoju izjavu stari stoar promenio kad se Stjuart poeo oporavljati. Novi dokaz njegova ozdravljenja bilo je ponovno zadirkivanje njegovih drugova. Kad, naime, kauboj ne moe svom raspoloenju dati oduka na bilo kome, ili bilo emu, tada s njim sigurno nije neto u redu. Stjuart je oito postao vrlo pogodan cilj za njihovo peckanje. Eh, dakle, kauboj su Stjuartu za petama ree Svenson nasmejavi se od uha do uha. Smeju mu se sve vreme, kako postajkuje, lunja i besposliari uokolo, samo da vas barem kratko vidi, gospoice Hemond. Za sve kauboje njihov je lepi ef beznadan sluaj, ali niko se u tom ne moe meriti s Dinom. On je pak ve toliko izvan sebe da uopte ne vidi kako mu se smeju. To mi je najudnije od svega. Eto, on je uvek pre bio momak, kog ste mogli zafrkavati. Nasmejao bi se i vratio milo za drago. Ali, nikad pre nije bio gluv za govorkanja, i postojala je granica, koju se nijedan od nas nije usudio prekoraiti. A sad prima sve kao mesear i samo zuri preda se. Pa to je ve i meni dosadilo. Nikad nee moi obuzdati tu bandu kauboja, ako se uskoro ne osvesti. Medlin se veselo smekala i uveravala Svensona, da za tako kratko vreme previe trai od oveka komu su i telo i dua bili gotovo na izmaku. Bilo je nemogue da ona nije primetila Stjuartovo jedinstveno ponaanje. Kad god bi izala u etnju ili nekud izjahala, uvek bi ga negde ugledala. Bila je uverena da je uhodi samo da bi izbegao sastanak s njom. Kad bi popodne ili o zalasku sunca sedela na verandi, uvek bi negde u blizini otkrila Stjuarta. Besposleno bi lekario na suncu, etkao po verandi svoje kue, ili bi, sedei na ogradi obora, rezuckao gornju preku, i Medlini se uvek inilo da je gleda. Jednom, kad je s vrtlarom obilazila imanje, susrela ga je i ljubazno se s njim pozdravila. On je govorio malo, ali bez ikakvog uzbuenja. Nijedna linija na njegovom licu nije joj se inila poznatom. Kad god bi ga u to doba susrela, uvek je izgledao drugaije, te nije imala prave predodbe o njegovu licu. Sad je bio bled, mrav i oronuo. Oi su mu bile mutne i u njima bi samo ponekad blesnulo prigueno svetlo. Medlin se to jednom uini kao svetlo u oima njenog konja Princeze ili u nemom oboavajuem pogledu njenog najmilijeg vujaka. Rekla je Stjuartu kako se nada

da e uskoro biti u sedlu i udaljila se. Da je Stjuart ljubi, to nije mogla ne primetiti. Trudila se da o njemu misli kao o jednom od onih mnogih kojima se sviala. ali, nije mogla tako srediti svoje misli, da bi to bilo u skladu s onim to joj je inteligencija nalagala. Pomisao na Stjuarta nije bila kao pomisao na druge kauboje. Kad je toga postala svesna, osetila je nelagodu i iznenaenje. Ispitivala je samu sebe i zakljuila da to nije zato jer bi Stjuart bio drugaiji od svojih drugova nego jer su ga prilike odvojile od ostalih. Dozvala bi u seanje svoj prvi susret s njim. To se ve samo po sebi nije dalo zaboraviti. Setila se i nekih drugih doivljaja koje je zapamtila, ovek i njegova dela, ini se, ovise o dogaajima. Naposletku injenica, koja je tako jasno pokazivala njeno zanimanje za njega, bila je da je on bio gotovo upropaten, izgubljen, a ona ga je spasila. Ve je to bilo dovoljno da se objasni zato je o njemu mislila drugaije. Ostalim kaubojma iskazivala je prijateljstvo i pomagala ih, ali Stjuartu je spasila ivot. Istina, on je bio i pijanac i razbija, ali kad ena spasi ivot oveku, pa bio on i lupe, seae se toga sa zadovoljstvom. Na kraju zakljui da je njeno zanimanje za Stjuarta potpuno prirodno, a dublji oseaj je samo samilost. Moda je to bilo i iznueno, svejedno, ona je delila samilost kao i sve ostalo. Stjuart je ojaao, mada ne na vreme da uestvuje u proletnom igosanju stoke. Svenson je ve s Medlinom raspravljao o tome je li je uputno da kauboja postavi za nadzornika. Eh, dakle, Din je opet stao na noge, nije kakav je bio, pa je i porastao u mojim oima. Ali, gde je njegov ivahni duh? Momci e ga maltretirati. Moda je bolje da priekam, ta ionako smo pred mrtvom sezonom. Sad, bilo kako bilo, ako se ti vakerosi Don Karlosa ne stiaju, poslau Dina tamo. To e ga prodrmati. Nekoliko dana posle Svenson je doao Medlini. Cerio se od zadovoljstva i trljao svoje velike ruke: Gospoice Hemond, rekao bih da sam pre trabunjao, ali sad je Din Stjuart opet onaj stari. Sluajte me! Oni Grizeri tamo dole na naem obronku napreduju jako dobro. Mnoe se kao korov. Dobili su i novog padra, onog oveuljka iz ElKajona padra Markosa. Dakle, to je jako dobro, mislili su svi, osim Dina. Hodao je uokolo mraan kao grmljavina i besnio kao rogati bik. Ja sam se poveselio da jo zna divljati, kad Din pojuri ravno niz brdo do crkve, Nils i ja brzo za njim u strahu da opet ne padne pod kakvu aroliju. Otkad je prestao piti, nije vie isti. I zaletimo se u njega ba kad je izlazio iz crkve. Nikad u ivotu nismo se jo tako udili: ili je pomahnitao ili je opet ureen. I ba nam je to uteralo najvie straha u kosti. Protrao je uz nas kao munja a mi smo potrali odmah za njim, ali ga nismo stigli. uli smo samo njegov smeh tud, i neobian, kakav nismo nikad uli, reklo bi se da je u najmanju ruku postao car! Slino kao onaj to su ga svezali i u goruoj vrei bacili u more, a kad se oslobodio i doplivao do otoka na kojem je bilo skriveno blago, zaurlao je: Svet je moj! ali, dobro, kad smo opet doli do njegove kuice, nije ga bilo. Niti celi sledei dan ni no. Frenkie Slejd, koji je malo otra jezika, kae da je Din poludio zbog elje za piem i da je sad s njim svreno. Nils se jako zabrinuo, a meni je bilo svega dosta. Eh, dakle, jutros sam poao do Nilsove kuice. Tamo su bili neki nai momci i svi su mozgali o Dinu. Kad, eto ti njega! Umiljeno se pojavio iza ugla, ponosan kao sam ivot. Bio je to drugi Din lice bledo, a oi kao plamen. Opet je imao svoj stari podrugljiv smeak i neto, to nisam mogao odgonetnuti. Frenkie Slejd je na to neto rekao ne drskije nego obino, a Din ga je odmah podignuo sa stolice i nekoliko puta dobro odalamio. Frenkie je bio vie zaprepaten nego uvreen. Gene viknuo je, koji ti je vrag? A Din je odvratio svisoka: Frenkie, ti nisi lo momak kad si sam, ali tvoje brbljanje vrea dentlmena. Nakon toga sve su mu govorili sa smekom. Dakle, gospoice Hemond, nisam dosta pametan da shvatim tu naglu Dinovu promenu. Najpre sam pomislio da ga je padre Markos obratio. Hm, zaista, tako sam mislio. Ali, sad znam da se vratio Din Stjuart onaj pravi, stari Din Stjuart. Drugo me se nita ne tie. Seam se kako sam vam jednom rekao

da je Din poslednji kauboj. Moda sam trebao rei da je on poslednji od moje vrste. Dakle, gospoice Hemond, sad vi sami sudite o ovome to sam rekao. Ni Medlin nije znala objasniti te budalatine Dina Stjuarta i, uzimajui u obzir bujnu matu starog stoara, nije njegove izjave uzimala ba ozbiljno. Pogaala je zbog ega je prisustvo padra Markosa moglo izazvati bes Dina Stjuarta. Ipak je poneto neobinom smatrala pretpostavku da bi kauboj odjednom postao verski obraenik. ali, moglo je i to biti. Bilo joj je poznato da se verski zanos esto oituje u ekstremnim oseajima i delima. U Stjuartovom sluaju razlozi nisu bili poznati, a sve je bilo jo i preuveliano. Ukratko, Medlinu obuzme udnovata elja, koju ni samoj sebi nije htela priznati, da kauboja vidi i prosudi sama. Gotovo dve nedelje nije za to bilo prilike. Stjuart je preuzeo dunost nadzornika i posao mu nije imao kraja. Veinu je vremena bio odsutan, odlazio je na konju sve do meksike granice. Kad se vratio, Svenson poalje po njega. Bilo je to jednog krasnog popodneva sredinom aprila. Alfred i Florens bili su s Medlinom na verandi. Videli su kako je kauboj predao svoga konja jednom od meksikih konjuara, a onda je umornim korakom poao prema kui, istresajui pritom prainu iz dugakih jahaih rukavica. Kad je skinuo sombrero i poklonio se enama, sivi se pesak u mlazovima prosipao s njega. Medlin ugleda oveka, koga se seala u sasvim drugaijem liku. Bio je preplanuo od sunca, tamne oi gledale su prodorno i odluno, a dranje mu je bilo uspravno. Izgledao je zamiljen, ali mu u vladanju nije bilo ni traka zbunjenosti: ali, dakle, Din, zaista mi je drago to te vidim rekao je Svenson. Odakle dolazi? Iz Guadalupe kanjona odgovori kauboj. Svenson iznenaeno zazvidi. Zar, odande dole? Ne misli valjda rei da si sledio tragove konja tako daleko. Sve do Don Karlosovog rana s one strane meksike granice. Poveo sam sa sobom Nika Stajla. Nik je od svih momaka najbolji traga. Trag za kojim smo ili vodio je uzdu dolina pod obronzima gora. Najpre smo pomislili da je ostao iza nekoga ko je traio vodu. Ali, prolazili su pokraj dva rana, a da se nije napajalo. Kod Sitonove naplavine kopali su traei vodu. Tu su sreli povorku tovarnih konja koji su silazili gorskom stazom. ivotinje su bile teko natovarene. I njihovi i preanji tragovi izbili su juno od Sitonova imanja na staru kalifornijsku emigrantsku cestu. Sledili smo ih kroz Guadalupe kanjon kao i uzdu granice. Na povratku smo se zaustavili kod Slaugterova rana, gde logoruje konjica Sjedinjenih Drava. Tamo smo naili na umare rezervata Peloncilo. Moda je tim ljudima bilo i neto poznato, ali su to zadrali za sebe. Tako smo se vratili kui. Dakle, mislim da ti je prilino toga poznato? polagano zapita Svenson. Tako je odvrati Stjuart. ali, dobro, onda govori! rekao je Svenson otro. Gospoica Hemond ne moe ostati i dalje neobavetena. Podnesi joj izvetaj. Kauboj upravi svoj tamni pogled u Medlinu. Govorio je mirno i odmereno. Nestalo nam je nekoliko goveda na otvorenom panjaku. Nou su ih oterali vakerosi. Neka od njih terali su dolinom, a druga obronzima. Koliko sam mogao izvideti, nijedno nije oterano prema jugu. Ta kraa goveda, dakle, tek je varka, da bi se kauboje zavelo na krivi trag. Don Karlos je meksiki pobunjenik. Pre nekoliko godina uredio je ovde ran i pretvarao se da uzgaja stoku. Za sve to vreme krijumario je oruje i municiju preko granice. Bio je za Maderu, a protiv Diaza. Sad je protiv Madere, jer i on i svi ostali pobunjenici misle da Madera nije hteo odrati svoja obeanja. Doi e i druga revolucija. I sve oruje iz SADa odlazi preko granice. Konji o kojima sam govorio bili su natovareni krijumarenom robom. To je stvar amerike konjice. Oni uvaju granicu ree Alfred. Ali, ne mogu zaustaviti krijumarenje oruja tamo u onom divljem uglu odvrati Stjuart. A kakve to ima veze sa mnom? Kakve su u tom moje dunosti? upita Medlin poneto zbunjeno. Dakle, gospoice Hemond, drim da to nema nikakve veze s vama upadne Svenson. To je moja i Stjuartova stvar. hteo sam samo da budete upueni, jer bi moje odredbe mogle

izazvati nemire. Nakon vaih odredaba? Poslau Stjuarta preko da isprai Don Karlosa i njegove vakerose s naih panjaka. Neka se gube odande. Don Karlos je prekrio zakon SADa i to na naem podruju i s naim konjima. Imamo li vau dozvolu, gospoice Hemond? Pa razume se da imate! Svensone, ta vi znate ta trebate raditi. Alfrede, ta ti smatra najboljim? Neprilika e biti, Princezo, ali to treba srediti odgovori Alfred. Ta, eto, sledei ti mesec dolazi celo jato prijatelja s Istoka. Trebamo tada panjake sami za sebe. Ali, Svensone, ako oterate vakerose, nee li se povui u brda i tamo se klatiti? Za mene su oni pravi olo. Svenson se prilino nelagodno oseao. Namrtena ela koraao je verandom. Din, ti poznaje ta grizerska posla bolje od mene rekao je pa ta ti kae? Trebamo ga silom odstraniti odgovorio je Stjuart mirno. Don Karlos je prilino lukav dok su njegovi vakerosi slabiji glumci. To je ovako. Nils mi je neki dan rekao: Din, ve godinama nisam napunio pitolj sve do neki dan, i kad god se sad susretnem s kojim od onih udnih Grizera, jako se ugodno oseam. Vidite, Svensone, vakerosi Don Karlosa neprestano dolaze i odlaze. To su bande gerilaca, eto to je. A svakog dana postaju sve gori. Ve je nedavno bilo pukaranja. Farmer, imenom Vajt, koji ivi u gornjem delu doline bio je teko ranjen. Samo je pitanje vremena kad e nae momke ovde neto dii na noge. Svensone, vi znate Nilsa, Montija i Nika. Svakako, poznajem ih. Ali, nisi spomenuo jo jednog naroitog kauboja iz moje momadi smijuljio se Svenson, bacivi pogled na Stjuarta. Medlin je pogodila skriveni smisao tih rei, pa je proe jeza kao od naleta hladnog vetra s planine. Stjuarte, vidim da nosite pitolj rekla je pokazujui na crni drak koji je virio iz korica, to su se njihale prilino nisko na njegovim konim kaubojskim pantalonama. Da, gospodo. Zato ga nosite? pitala je dalje. Da, nije ba lep pitolj, a i teak je. Shvatila je primedbu. Pitolj nije bio za ukras. Njegov smeh, odluan tamni pogled donekle je uznemirio. Ono to joj se nekad na tom kauboju inilo drsko i bezobrazno, sad joj je bilo hladnokrvno, energino i tajnovito. I svojim instinktom i inteligencijom spoznala je elinu snagu karaktera toga oveka. Budui da je bila njegov poslodavac, imala je pravo od njega traiti da ne uini ono to je bilo tako oito da bi trebalo uiniti. Ali, Medlin to nije mogla traiti. Oseala se tako neobino mlada i slaba, kao da pet meseci ivota na Zapadu nije ni postojalo. Sad se sukobila s pitanjem koje se ticalo ljudskog ivota. A vrednost koju je ona pridavala ivotu i njegovo duhovno znaenje bilo je pitanje vrlo daleko i strano shvatanju njenih kauboja. Najednom je prome udna misao. Zar je previe cenila ljudski ivot? Zaueno ustukne, gotovo zaprepatena nad samom sobom. Tada intuicijom dokui da poseduje mo, kojom e jae delovati na te primitivne ljude nego bilo kojom strogom odredbom ili zapovedi. Stjuarte, nisam potpuno shvatila ta bi to Nils i njegovi mogli uiniti. Molim vas, budite iskreni. Mislite li da bi Nils pucao na najmanji izazov? Gospoice Hemond, to se Nilsa tie, pucanje je samo pitanje njegovog susreta s Don Karlosovim vakerosima. Nils je iznimno mnogo od njih podneo, uzevi u obzir Meksikance koje je ve pobio. Ve pobio! Stjuarte, valjda ne mislite ozbiljno. Mislim, Nils je video teke dane na arizonskoj granici. On voli mir kao i svaki ovek. ali, nekoliko mirnih godina ne moe u njemu zbrisati seanje na ono to mu je u ranoj mladosti uinjeno naao. Sto se tie Nika Stajla i Montija, oni su kao ljudi loiji i sami trae guvu. A kako je s vama Stjuarte? Svensonova primedba mi nije izbegla ree Medlin koju je muila radoznalost. Stjuart nije odgovorio. Gledao je utei s mnogo potovanja. Prodornom pronicljivou Medlin je sagledala kroz njegov, ravnoduan izgled i jo se vie zbunila. Zar je zaista u njegovim oima tinjalo zagonetno, podrugljivo svetlo ili je to bila samo njena mata? Unato svemu, kaubojevo je lice bilo tvrdo kao kremen. Stjuarte, ja sam zavolela svoj ran rekla je Medlin polagano a isto tako mi je jako stalo i do mojih . . . mojih kauboja. Bilo bi uasno kad bi oni nekoga ubili, ili jo gore kad

bi koji od njih bio ubijen. Gospoice Hemond, vi ste ovde proveli velike promene, ali ove ljude ne moete promeniti. Njima je potrebno samo malo guve pa da se svi pokrenu. Ova meksika revolucija upravo je kao stvorena da otea ivot u divljim prolazima uz granicu. Mi smo upravo na toj liniji. Momci dobijaju sve vie poticaja za to. Dakle dobro, moram prihvatiti ono to se ne da izbei. Oekujem teka vremena . . . Neke od mojih kauboja vie se ne moe zadrati. Ali, Stjuarte, bez obzira na prolost vrlo ste se promenili. Ona mu se nasmei, a glas joj postane neobino blag i topao. Svenson je tako esto govorio o vama kao o poslednjem kauboju njegove vrste. Stvorila sam priblinu sliku o tome kakav ste okrutan ivot morali podnositi. Moda vas je to osposobilo da vodite ovako grube, neobuzdane ljude. Ja ne mogu prosuditi to bi takav voa morao raditi u ovakvoj krizi. Sigurnost mojih kauboja je ugroena, a takoe moja imovina, moda e i moj ivot biti ugroen. elela bih da se mogu osloniti na vas, jer Svenson misli, a i ja, da ste vi pravi ovek za ovo mesto. Neu vam izdavati naredbe. Ali, da li je previe, ako vas zamolim da budete kauboj mog stila? Setila se nekadanje Stjuartove grubosti, pa posle njegovog stida i prezrenog oboavanja njene osobe, te je se jo jae dojmila velika promena koja se ogledala na njegovom tamnom, nepominom licu. Gospoice Hemond, kakva je to vrsta kauboja? upitao je on. Ja ja to ne bih znala tano odrediti. To je ono to oseam da biste vi morali biti. Ali, dobro znam da u trenutnim uslovima vaim delima mora upravljati razum, a ne silina. Neka se ne rtvuje ni jedan ljudski ivot, osim u samoodbrani ili ako treba zatititi druge. Nakon onog to ste vi i Svenson napomenuli bojim se za Nilsa, Nika Stajla i Montija. Zar se ne bi moglo na njih pripaziti? Htela bih biti sigurna da oni nee traiti priliku da pucaju na ljude Don Karlosa, elela bih da se izbegava nasilje. A ipak, kad dou moji gosti, elim imati oseaj da im ne preti ni opasnost ni strah pa ak ni uznemiravanje. Hou li se moi potpuno pouzdati u vas, Stjuarte, i verovati da ete obuzdati te tvrdoglave kauboje, zatititi moju i Alfredovu imovinu, i uvati nas mene, dok ta revolucija ne bude zavrena? Nikada, ni jednog dana otkad sam kupila taj ran, nisam imala s njim briga. Ne govorim to zato to bih se elela osloboditi odgovornosti, nego jednostavno da se mogu oseati srena. Mogu li se potpuno pouzdati u vas? Ja se nadam, gospoice Hemond odvrati Stjuart. Bio je to spontan odgovor koji se temeljio na oseaju odgovornosti i savesti. Priekao je jo as, a kad ni Svenson, ni Medlin nisu nastavljali razgovor, naklonio se i otiao dole na stazu zveckajui mamuzama po ljunku. ali, ali, nije to mala dunost koju ste mu natovarili, gospoice Hemond. To je enska lukavost, Svensone, ree Alfred. Pravo je udo kako je moja sestra uvek provodila svoju volju dok smo jo bili deca. Smeak, dvetri ljupke rei pa ak i sasvim suprotne, i ona bi imala ta je htela. Al, ba si me lepo prikazao! bunila se Medlin. Zaista, bila je to najcrnja zaista, taj moj razgovor sa Stjuartom. Potpuno tano ne razumem ni sama, ali eto, verujem mu. ini mi se kao da je od gvoa. Osim toga, prestraila sam se nemira i svae s vakerosima. Vi ste obojica delovali na mene tako da sam smatrala kako je najbolje priznati bespomonost i obratiti mu se za pomo. Princezo, ta god te na to potaklo, bio je to diplomatski potez odgovorio je njen brat. Stjuart ima dobrih osobina. Bio je gotovo potpuno propao, onda je zaigrao otru igru i ini se da e pobediti. Verovati u njega, postaviti ga pred velike zadatke, pouzdati se u njega, to je najsigurniji put da ponovno stekne veru u sebe. Onaj prizvuk sentimentalnosti da bude kauboj tvog stila i da te titi, ali ako se Din Stjuart ne razvije u viteza Argusovih oiju, onda u priznati da ne poznajem kauboje. Ali, zapamti, Princezo, on je meavina tigra i groma, i nemoj zamiljati da bi se ogreio o tebe ako se upusti u bitku. Ja u vam tano rei ta e Din Stjuart uiniti rekla je Florens. Zar ja ne poznam kauboje? Pa oni su me stavljali pokraj sebe na konja dok sam bila dete. Din Stjuart bie kauboj onog stila o kojem mu je tvoja sestra govorila ta

god to bilo. Moda ona sama to ne zna, moda ni mi ne bismo pogodili, ali on to zna. Eh, dakle, Flo, pogodila si u cilj rekao je stari stoar. Ne bih bio sretniji ni da je to moj roeni sin.

DON KARLOSOVI VAKEROSI

Sledei dan rano ujutro, Stjuart je sa grupom kauboja odjaho na ran Don Karlosa. Sto je dan vie odmicao, a od njega nije bilo nikakvih vesti, Stihilovo je raspoloenje bivalo sve bolje. U sumraku rekao je Medlini da po njegovu miljenju nema razloga za zabrinutost. Eh, dakle, moda je i udno nastavio je on ali razmiljam o tome kako emo poterati Don Karlosa. Ali, Din e ve nai naina. Sledeeg dana Svenson i Alfred odlue odjahati do Don Karlosove kue i povesti sa sobom Medlinu i Flo, a na povratku se zaustaviti na Alfredovom ranu. Krenuli su u svee sivo praskozorje, i nakon tri sata jahanja, kad je sunce ve visoko odskoilo, uli su u gaji mimoza, koji je okruivao obore i tale i mnoga niska i zbijena zdanja, te veliku, neuglednu graevinu. Sve je bilo sagraeno od erpia, a mnogo toga ve je propadalo. Samo je jedna zelena ploha oivljavala to jednolino crvenilo tla i zidova, a i ona je verovatno nastala zahvaljujui izvoru, koji je Don Karlosov ran unio vrednim. Do kue se dolazilo prostranim dvoritem, golim i kamenitim, s pominim ogradama i valovima za napajanje ispred dugakog trema. Nekoliko pranih, umornih konja stajalo je sputenih glava i obeenih uzda, a njihove oznojene slabine pokazivale su da su se tek vratili s puta. Al, ako to nije Hejvov konj, ja nisam Svenson uzviknuo je stari farmer. to li Pet trai ovde ljutio se Alfred. Nikoga nije bilo u blizini, a iz kue su dopirali glasovi. Svenson sjae pokraj trema i tekim korakom ue u kuu. Alfred takoe skoi s konja i pomogne Florensi i Medlini da sidu. Tada im ree neka ekaju i odmaraju se na tremu, sam ue za Svensonom. Mrzim te grizerske kue ree Florens i napui usne. Pune su mistike i jezovitosti. Odmah e videti. Kao iz zemlje stvorie se odjednom ti tamnoputi neujni Grizeri sa svojim sitnim, sjajnim oicama. Za

svakim prozorom, vratima ili odlomljenim zidom viri po koje odvratno lice. To izgleda kao velik ambar, s onim svojim karakteristinim mirisom, koji je uz to jo pomean i s mirisom duvana odgovori Medlin i sedne pokraj Florens. Nisam bila ba najuspenija kupnjom ovog imanja. Florens, zar nije ono Don Karlosov dorat tamo preko u oboru? Jest, zaista. Onda je i on ovde. Bilo bi mi drae da se nismo toliko urili da doemo ovamo. Sluaj, ovo ba ne zvui ohrabrujue. S hodnika je dopiralo zveckanje mamuza, udaranje izama i glasni govor. U Alfredovu glasu Medlin zameti bes. Eh, pa onda emo se vratiti kui rekao je on. Ne glasio je odgovor. Medlin prepozna Stjuartov glas i brzo se uspravi. Neu da ulaze ovamo unutra nastavio je Alfred. Vani ili unutra, svejedno je, samo trebaju biti s nama odvratio je Stjuart otro. Sluaj, Al zaorio je Svensonov dubok glas sad kad smo ve upali ovamo s devojkama, pusti da Stjuart raisti tu stvar. Tekim koracima ue tada gomila mukaraca na trem. Stjuart tamna lica i mrana izgleda bio je na elu. Nils je stajao odmah iza njega i bacivi na njega letimian pogled, Medlin primeti na njemu neverovatnu promenu. Don Karlos, sa svojim sjajnim oicama i smekom koji mu nikad nije silazio se lica, gurao se uz mrava, ispijena oveka otrih linija koji je nosio srebrni titnik. To je bez sumnje bio Pet Hejv. U pozadini, iza Svensona i Alfreda stajao je Nik Stajl, glavom i ramenima vii od niza kauboja i vakerosa. Gospoice Hemond, alim to ste doli rekao je Stjuart odseno ovde je prava zbrka. Traio sam da vi i Flo ostanete uz nas. Posle u vam to objasniti. Budui da to ne mogu izbei, molim vas, oprostite taj grubi govor. Nato se okrenu svojim ljudima: Nik, ti i Booli poite nazad do Montija i ostalih. Izvucite one stvari, i to sve. Hajde, miite se! Svenson i Alfred odvoje se od ostalih i zauzmu poloaje ispred

Medlin i Florens. Pet Hejv se naslonio na stup i naizmence drsko zurio u njih dve. Don Karlos se dogurao napred. Medlin je itavu njegovu pojavu moda i preko volje zadivljeno gledala. Nosio je uske, jahae pantalone od baruna, s dubokim naborom na rubu, ukraene srebrnim dugmadima. Oko pojasa imao je earpu i opasa s konom vreom, iz koje je strio pitolj, s drkom optoenom biserima. Bogato izvezen prsluk delimino je pokrivao svilenu koulju, oko vrata je nosio svilenu maramu. Duboke brazde presecale su njegovo preplanulo lice, male oi bile su mu neobino prodorne i sjajne. Medlini se sve to inilo kao lepa uspela maska, na kojoj su jedino oi odavale pakosnu narav toga oveka. On se spretno i elegantno duboko pokloni. Smeak mu je otkrivao niz blistavih zuba koji su jo poveavali sjaj njegovih oiju. Polako je ispruio ruke kao da proklinje. Senjoritas, molim hiljadu puta oprotenje rekao je. udno se doimao Medlin engleski jezik s tako blagim i mekanim izgovorom. ljubaznost Don Karlosa nestala je zajedno s njegovom kuom. Stjuart je zakoraio napred i gurnuo Don Karlosa u stranu povikavi Mesta tamo! Te su rei pojaale amor meu Don Karlosovim ljudima, i oko erifa nastane divlja vreva. Zgrene smee ake uzdigle su se uvis i zauli se nerazumljivi reski glasovi Meksikanaca. ljudi oko Don Karlosa sve su glasnije vikali i gue se zbijali kako su nadolazili vakerosi, bosonogi sluge, pastiri u pranjavim izmama i Meksikanci ogrnuti u svoje biljce. Ovi poslednji su odjednom izmiljeli iz svih kutova i sa svih prozora i vrata. Bilo je to zaista areno drutvo. Gizdavi, ukraeni vakerosi odudarali su prema bosonogim ili u sandale obuenim slugama i otrcanim pastirima. Reski uzvici Don Karlosa donekle su stiali buku. Tada se on obratio erifu meavinom engleskog i panskog jezika.

Poricao je, priznavao i objanjavao, a sve to naglim strastvenim reima. Crna mu je kosa leprala oko glave, kolutao je blistavim oima, razvlaio tanke usne i kesio bele zube poput vuka uteranog u zamku. Don Karlos je, kako se inilo, poricao da ita zna o sanducima s krijumarenom robom, njihovom sadraju i odreditu i na kraju sve, osim injenice da su se nalazili tamo pred oima sviju, optuujui ga zbog u krenja zakona neutralnosti. Koliko god bilo estoko to njegovo poricanje, usporeujui ga s optubama kojima je napao Stjuarta, bilo je neznatno. Senjor Stjuart, on ubio moj vakero! vikao je Don Karlos kad je oznojen i iscrpljen nanizao svoje optube protiv kauboja. Njega morati zatvoriti! Senjor Stjuart opak ovek! On ubio moj vakero! Da li to uje? urlao je Hejv. Don e ti malo pokazati zbog onog poslia u ElKajonu prole jeseni. Guva se pretvorila u kriku i viku. Hejv je upirao prstom u Stjuartovo lice i promuklo vikao. Tada neki gipki, mladi vakeros brzo poput Indijanca klizne ispod Hejvove uzdignute ruke. Ipak ne stigne izvesti svoju nameru. Stjuart posegne rukom, udari vakerosa i izbaci ga s trema. Dok je padao, na suncu zablista no i zveknuvi otkotrlja se preko kamenja. Momak tresne poput vree i ne makne se vie. Istom estinom i sad Stjuart baci Hejva niza stepenice, a zatim i Don Karlosa koji je, budui da vie nije bio tako gibak, teko tresnuo o zemlju. Rulja pone uzmicati ispred Stjuarta dok se svi do poslednjega nisu nali u dvoritu. Vika, struganje nogu i zveckanje mamuza sad se stialo. Nils i Monti, pojaani Nikom Stajlom kao sene su posvuda sledili Stjuarta. On im je dao znak da ekaju, a sam sie u dvorite. Na njemu se nije videlo nikakvog straha, Medlin se najvie doimao preziran izraz njegova lica. Oito je poznavao prirodu ljudi s kojima se sukobio.

Zbog njegovog izgleda, smatrala je potpuno prirodnim to su se svi pred njim povukli pa ak i Hejv sa svojim pratiocima. Don Karlos se digne da se suprotstavi Stjuartu. Vakeros, koji je leao na dvoritu, pomaknu se i zastenja, ali ne ustade. Ne trebate blebetati panski pobuni se Stjuart. Vi govorite engleski i razumete engleski. Ako vam je do tunjave, mi emo i vas i vae Grizere brzo odavde isterati. Morate napustiti ovaj ran. Moete uzeti stoku i opremu iz drugog obora, a isto tako i hranu. Osedlajte konje i gubite se. Don Karlos, s vama postupam bolje nego to zasluujete. Sve to ste rekli o ovim sanducima s orujem, sve su to puste lai. Vi krite zakone moje zemlje, i inite to na podruju koje je povereno mojoj brizi. Ako ovde dopustim krijumarenje, biu i sam upleten u to. A sad nestanite s rana. Ako to ne uinite, za est sati bie ovde konjica Sjedinjenih Drava i budite uvereni, pripae im ono to moji kauboj ostave od vas. Don Karlos je bio ili odlian glumac, kojemu je uz to i laknulo zbog Stjuartove popustljivosti, ili ga je temeljno preplaila aluzija na vojsku Sjedinjenih Drava. Si senjor! Gracias, senjor! uzviknuo je, a zatim se okrenuo i dozvao svoje ljude. Oni se poure za njim. Srueni se vakeros podignuo uz Stjuartovu pomo i odteturao u dvorite. Zaas su svi nestali i ostavili za sobom Hejva i njegovo drutvo. Hejv je pakosno otpuhivao debele kolutove dima psujui ispod glasa grizerski kukavice. Svojim crvenim okom podmuklo je namignuo Stjuartu. Kad si se ve tako prokleto pomamio i stalo ti je da mi podvali, drim da e sad pokuati i mene oterati s rana? Ako to ikad pokuam, Pet, onda e tebe morati odneti odgovorio je Stjuart. Za sada uljudno pozivam tebe i tvoje viceerife, da se gubite. Otii emo, ali i vratiemo se za koji dan, a sa sobom u poneti i lisiine za tebe. Hejv, ako smera

neto takvo, doi preko u onaj obor pa emo nas dvojica raistiti raune. Ja sam slubenik, i ne tuem se s razbojnicima i njima slinim, osim kad ih zatvaram. slubenik! Sramota si za celi okrug. Kad bi ti uspelo da mi lisiine nabije na ruke, ti bi mene odveo negde na osamljeno mesto i ubio, a onda bi se kleo da si to uinio u samoodbrani. Ne bi to tebi bilo prvi put, Pet Hejv. Ho, ho smejao se Pet podrugljivo. Tada poe prema konjima. Stjuart isprui dugu ruku i spusti je Hejvu na rame i zavrti ga kao igru. Odlazi, Pet, ali, pre toga e otkriti karte, ili u tobom pomesti prainu. Obraunaemo se nas dvojica, okom u oko. Govori sad i dokai da nisi odvratni podlac kakvim sam te uvek smatrao. Lice Peta Hejva prelilo se tamnim rumenilom. Ba da se s tobom obraunavam vikao je promuklo ti prosti propali kravaru! Nikad nisi imao prebijenog dolara, ni pristojnog posla, sve dok se nisi spleo s onom Hemondovom enskom. Stjuart munjevito zamahne rukom i opali Hejva posred lica. Ovaj posrne, a sombrero mu poleti vazduhom. Sagnuo se da ga dohvati, pritom mu je celo telo drhtalo. Monti Prie odmah iskoi napred i zguri se, udan, poluglasan krik izvije se iz njegova grla. Stjuart je odjednom izgledao ledeno pribran. Kai gospoica Hemond, kad ve spominje njeno ime ree Stjuart glasom koji je zvuao uljudno, ali s vrlo preteim prizvukom. Hejv se neko vreme borio sa svojim divljim besom. Rekao sam da si propali, pijani kravar i razbija, gori od ijednog propalice to sam ikad sreo na granici nastavljao je Hejv polagano. Rei su mu naoko bile upravljene Stjuartu, ali je pogledima probadao Montija Prajsa. Znam da si prosvirao kuglu onom vakerosu prole jeseni, i kad skupim dokaze, doi u po tebe. U redu, Hejv. Moe me nazvati kako hoe i doi po mene kad god hoe odgovori Stjuart.

Ali, loe e se provesti sa mnom. Osim toga, teak te obraun eka s Montiem i Nilsom. Pre ili posle pograbie se sa svim kaubojima i ranerima. Ako te to ne opameti, sluaj ta u ti sad rei, znao si to je u ovim sanducima. Zna da Don Karlos krijumari oruje i municiju preko granice. Zna i to da je u vezi s pobunjenicima. Pravio si se neupuen jer ti je to bilo u interesu. To ti je moja poruka, i to je sve. Sad se gubi odavde, i to ree budemo videli tvoju lepu njuku, bie nam drae. Zelen od besa Hejv je Stjuarta obasipao pogrdama i psovkama, a onda je uzjahao konja, a njegovi su prijatelji uinili isto. Bilo je vie nego sigurno da je erifa, osim straha i besa, muilo i neto drugo. Neki neodoliv nagon silio ga je da Stjuartu u lice saspe jo vie pogrda i pretnji, ali vie nije smogao rei. Mamuzama je stao divlje podbadati konja, a kad je ovaj zafrktao nozdrvama i propeo se, okrene se u sedlu i zapreti akom. Njegovi pomagai, takoe na konjima, udare u galop i nestanu s vidika. Kad su kasnije toga dana Medlin i Florens u pratnji Alfreda i Svensona odlazile s Don Karlosova rana, Medlin to zaista nije poalila. Unutranjost Meksikaneve kue bila je jo sumornija i neudobnija nego izvana. Predvorja tamna, sobe velike, prazne i ispunjene mirisom bui. U njima je carevala tiina i tajanstvenost upravo onako kako je Florens to opisala. Suprotno tome kua na Alfredovom ranu, gde su se zaustavili prenoiti, bila je vrlo slikovito smetena, mala i ugodna i svojim je rasporedom nalikovala kampu. Medlin je smatrala vrlo lepom. Dugo jahanje i uzbudljivi dogaaji izmorili su je, pa dok su Florens i oba mukarca spremali veeru, ona se odmarala. Za vreme jela Svenson je izraavao svoje zadovoljstvo to su se onako brzo reili vakerosa i svojim ih je uobiajenim optimizmom uveravao da su ih svakako

poslednji put videli. Alfred je takoe bio zadovoljan dogaajima. Tek je Florens bila neobino tiha i zamiljena, to Medlin nije promaklo. Setila se da je Stjuart hteo poi s njima ili odrediti im nekoliko kauboja kao pratnju, ali se Alfred tome nasmejao i odbio. Posle veere vrlo je ivahno opisivao, kako e novim ureajima opremiti kuu pre negoli se vena s Florens. Zatim su dosta rano poli na spavanje. Medlin su iz duboka sna prenuli udarci o zid i dozivanje: Ustanite, prebacite ogrtae i iziite pred kuu! Bio je to Alfredov glas. to se dogodilo? upita Florens i skoi iz kreveta. Alfrede, zar neto nije u redu? dodala je Medlin, uspravivi se u krevetu. U sobi je bilo tamno kao u rogu, tek neki osobit sjaj osvetljavao je prozor. Ah, nita naroito odgovorio je Alfred, samo Don Karlosov ran je u plamenu. Vatra uzbueno je uzviknula Florens. Da, ali najpre treba to videti. Pouri! Princezo, devojice, sad ne mora ruiti onu gomilu cigala, kako si se pretila. Ne verujem, da bi i jedan zid izdrao taj poar. Hajde, nije mi ao rekla je Medlin. Jedna dobra vatra proistie vazduh i pritedeti mi trokove. Oh, taj sablasni ran iao mi je na ivce! Florens, sve mi se ini da si prisvojila deo mog jahaeg odela. Alfrede, zar u ovoj kui nema svetla? Smejui se, Florens pomogne Medlin da se obue. Tada, spotiui se u brzini o stolice, poure kroz blagovaonicu na verandu. Nisko na obzoru, prema zapadu videli su se crveni plameni jezici i stupovi dima noeni vetrom. Svenson je bio veoma uznemiren: Al, ekam da ono streljivo odleti u vazduh ree on. Ima toga sasvim dovoljno da se krov rasprsne. Sigurno su kauboj tu robu odmah maknuli odande, Bile odgovori Alfred zabrinuto. Verovatno jesu. Ipak, brinem se. Moda nisu imali vremena. Recimo da je oruje eksplodiralo, kad su momci doli po njega ili ga

iznosili! Saznaemo to ubrzo. Ako eksplozija ne nastane odmah, znai da su momci sanduke izneli. Nekoliko asaka svi su utali suzdravajui teskobu i strah. Florens je Medlin, koja je oseala kao da je neto gui a srce joj je burno lupalo, uhvatila za ruku. Olakano odahne kad je Svenson izjavio da je opasnost od eksplozije prola. Uvek se ovek moe osloniti na Dina Stjuarta dodao je. No je bila tamna, tek bi kroz raskinute oblake provirio mesec! Vetar je duvao neobino silovito. Sjaj vatre bivao je sve slabiji. inio se kao velika lomaa priguena velikim pokrivaem kroz koji bi tu i tamo prodrli veliki plameni jezici, koji su se noeni vetrom izvijali u visinu, a onda se gasili. Tako se izmenjivao prizor svetla i tame. Nakon nekog vremena sve gua tama obuzimala je itavu prostranu povrinu titrajuih svetala, a onda ih je sasvim zastrla. No je polegla svuda. uti mesec probijao se kroz rastrgane oblake. inilo se da je vatra dogorela. Tek odjednom zaiskri sitna takica u gustoj tami. Poveala se, oivela, postala duga i otra, a onda se pomaknula i stala se kretati i skakati uvis. Isprva blaga svetla boja, pretvarala se u intenzivniju crvenu. Tada sa svih strana liznue plamenovi, dok se nisu spajali u veliki plameni stup koji se penjao sve vie i vie. Velike pruge dima utog, crnog i belog protkane plamenom kovrale se prema nebu, a vetar ih raznosio na sve strane. Eh, mislim da smo ostali bez one dve hiljade tona alfalfa trave, s kojom smo raunali primeti Svenson. Ona poslednja vatra, to se, dakle, seno zapalilo rekla je Medlin. Ne alim za ranem. Ali, velika je teta izgubiti toliku koliinu dobre stone hrane. To je bez sumnje izgubljeno. Vatra se ugasila jednako brzo kako je i nastala. Nadam se da se nijedan od momaka nije upustio u to da spaava kakvo sedlo ili gunj. Monti bezglavo zna srljati u plamen. On je kao

konj koga su upravo izvukli iz gorue tale, a on opet kao lud juri nazad. Eto, jo samo tinja. Sad, mislim da bismo svi mogli poi opet unutra. Tek su tri sata. Zanima me, kako je poar nastao? upita Alfred. Sigurno cigareta nekog nepaljivog kauboja, okladio bih se. Svenson se glasno nasmeje. AI, ti si zaista naivan i estit momak. Ja poneto sumnjam u tu priu o cigareti, ali moe biti siguran, ako je zaista bila cigareta, onda je pripadala nekom lukavom vakerosu i nije bila baena sluajno. Bile, ta valjda ne misli da je Don Karlos zapalio ran? uzviknuo je Alfred delom ljutito, a delom zaueno. Stari se stoar ponovo nasmeje: Moda ti udno zvui, prijatelju, to stari Bili upravo to misli. Naravno, Don Karlos je podmetnuo vatru upadne Florens ivo. Al, da ti ivi ovde i stotinu godina, nikad ne bi nauio da su Grizeri podmukli. Znam da je Din Stjuart odmah neto posumnjao. Zato nas je i pourivao da odemo i zato me smestio na Don Karlosovog vranca. On je hteo toga konja za sebe osigurati, pa se bojao da e ga Don Karlos ukrasti ili ustreliti. A vi, Svensone, jednaki ste kao i Al. Nikad ni u koga ne sumnjate, sve dok nije prekasno. Neprestano ste gnjavili Stjuarta kad je naredio da vakerosi napuste ran, naravno da pritom niste ni na ta pomiljali. ali, dobro, Flo, ba mi ne mora prigovarati samo zato to imam malo Hrianskog duha odgovorio je Svenson uvreeno. Mislim da sam u svom ivotu imao dosta tekoa, pa mi ih ne treba vie. Pa, eto ao mi je da je seno izgorelo. ali, moda su momci spasili stoku. A to se tie one stare kuerine od erpia pune tamnih rupa i podzemnih hodnika, samo ako gospoica Princeza za njom ne ali, meni je drago da je izgorela. Hajde, dodirno svi unutra. Neko e ujutro ve dojahati da nam sve ispria. Medlin se rano probudila, ali ne rano kao ostali, koji su ve spremili doruak. Kad je ula u

blagovaonicu, Svenson nije bio ba ruiasto raspoloen. Zabrinuto je mrtio svoje iroko elo, pogledavao na sat i prigovarao to niko od kauboja ne dolazi s vestima. Progutao je svoj doruak i, dok su Medlin i ostali bili za stolom, on je tekim koracima etao verandom gore-dole. Medlin primeti da je i Alfred postao nemiran. Odmah zatim digao se od stola i pridruio Svensonu. Oni se nameravaju spustiti do Don Karlosovog rana, a nas ostaviti da same odjaemo kui primeti Florens. Zar ti je to krivo? upita Medlin. Ne, nije mi ba krivo, imamo najbre konje u ovom kraju. Onog velikag crnog avola volela bih izmoriti do iznemoglosti. Ne, nije mi krivo, samo ne bih htela da se naemo u situaciji, za koju Din Stjuart misli . . . Florens je zapoela razgovor sasvim bez veze, a sad ga, eto, ni dorekla nije. Medlin nije navaljivala, mada je imala neke zle slutnje. Svenson ue u sobu. Pod udarcima njegovih tekih izama pod se tresao. Za njim ue i Alfred nosei dvogled. Nikakvog konja na vidiku potui se Svenson. Neto nije u redu tamo preko kod Don Karlosa. Gospoice Hemond, najboje da vi i Flo poete kui. Telefoniraemo momcima da dolazite. Alfred, koji je stajao na vratima, gledao je dvogledom sivu dolinu. Bile, vidim goveda ili konje kako jure, ne mogu to tano raspoznati. Najbolje da pourimo tamo. Obojica mukaraca poure van i, dok su oni osedlavali konje, Medlin i Florens pospreme posue od doruka. Zatim u najveoj brzini privrste mamuze, stave na glavu sombrera i navuku dugake rukavice. Konji su spremni vikne Alfred. Flo, ovaj meksikanski konj pravi je princ. Devojke izau i oproste se sa Svensonom, ba kad se ovaj uspinjao na konja. Tada odjae. Alfred je jo pomagao devojkama da uzjau konje, emu su se uvek pomalo rugale, a zatim se i sam vine u sedlo. Nadam se, da je sve u redu ree on pomalo

sumnjiavo. Nikako ne odlazite prema Don Karlosovom imanju. Do kue je samo nekoliko milja. Sigurno je sve u redu. Pa, znamo jahati, zar ne odgovori Florens. uvaj se, ko zna u ta ete tamo upasti. Alfred se pozdravi s njima, podbode konja i odjae. Samo da Bili nije zaboravio telefonirati najednom uzvikne Florens. Kaem ja, da su on i Al bili sasvim smueni. Florens sjae i ue u kuu. Ostavila je otvorena vrata. Medlin je jedva zadravala svog konja. udila se to Florens tako dugo ostaje unutra. Zaas ona izae vrlo ozbiljna lica. Nikoga nisam mogla dozvati na telefon. Nema odgovora. Pokuavala sam desetak puta. Ta to je, Florens? Medlin je vie uznemirio devojin izgled nego ta vest. ica je prerezana. Pogled joj je poletio za Alfredom, koji je ve bio izvan domaaja glasa. Nita mi se to ne svia. Sad trebam samo na sebe raunati, kako Bili kae. Razmiljala je asak, a onda pourila u kuu i vratila se s dvogledom kojim se pre toga posluio Alfred. Njime je gledala po celoj dolini, naroito u smeru Medlinina rana. Taj se nalazio skriven iza niskih breuljia koji su se inili potpuno blizu. U svakom sluaju, iz onog smera niko nas ne moe ovde videti, razmiljala je. Grmlje mimoze po obronzima dovoljno nas zaklanja, dok se ne bude videlo to se dogaa. Florens, ta . . . ta to znai? pitala je Medlin nervozno. Ne znam. S Grizerima ovek nikad nije siguran. Da nas barem Bili i Al nisu ostavili same. Ali, kad dobro promislim, ako nas neko progoni, oni nam ne bi mogli mnogo pomoi. Mi bismo i tako od njih pobegle. Osim toga, oni bi pucali. Moram rei, da mi nije nimalo krivo to imamo sasvim slobodne ruke. Ne smemo nikako poi za Alom prema Don Karlosovom ranu. Tamo je nemirno. Dakle, sve to nam preostaje jest krenuti najkraim putem. Hajde, poimo. Molim te, dri me se kao iak. Put je

vodio preko breuljka gusto obrastao u grmlje mimoze. Florens je jahala prva i vrlo oprezno napredovala. im su dole na vrh breuljka, posluila se dvogledom. Tada su pole dalje. Pred Medlin, koja je u korak sledila, pruio se vidik s podnoja breuljka, na iroku, sve do samog podnoja breuljka travom obraslu dolinu, iza koje se uzdizalo valovito tlo gusto obraslo kaktusima i mimozom. Florens je bila oprezna, ali nije gubila vreme. Bila je neobino utljiva. Medlinine su se zle slutnje, o zasedi vakerosa, pojaale. Uspinjui se na trei humak, koji je, koliko se Medlin seala, bio poslednji deo valovitog terena, Florens je postala jo opreznija. Pre nego su stigle do vrha, sjahala je, omotala uzde svog konja oko debla jednog drveta, i dajui Medlin znak da eka, pola napred kroz grmlje i nestala s vidika. Medlin je ekala i oslukivala te je u strahu gledala na sve strane. Nije mogla otkriti nita sumnjivo. Dan je bivao sve topliji. Oskudno lie mimoze utalo je na jutarnjem povetarcu, grimizni cvet nekog kaktusa pozivao je da mu se posveti panja, a jedna dugorepa ptiica otra kljuna, tako je lepo letela potkraj nje, da je gotovo biem mogla dodirnuti. ali, ona jedva da je to i primeivala. Teskobno je gledala oko sebe i sa strepnjom oslukivala zvukove, meu kojima bi mogao biti i poneki kobnog znaenja. Tada uoi, kako rian strie uima. Na zavoju se pojavila Florens, neobino bleda. Pst! apne Florens podignuvi prst. Prie svom vrancu i potape ga, jer je pokazivao znakove uznemirenosti. Pomalo smo u kripcu! itava rulja vakerosa skriva se meu grmljem s druge strane breuljka. Ali, jo nas nisu ni uli ni videli. Najbolje je da jaemo dalje, zametnemo trag i pobegnemo im do rana. Medlin, na smrt si bleda! Samo se nemoj onesvestiti. Neu se onesvestiti. Ali, preplaila si me. Zar smo zaista u

opasnosti? ta da radimo? Da, u opasnosti smo, Medlin, neu te zavaravati aputala je Florens ozbiljno. Sve se dogodilo upravo onako, kako je Din Stjuart predvideo. Ah, trebali smo . . . Al je trebao sluati Dina. Ja verujem, bojim se, da je Din znao! Znao, ta? upita Medlin. Sad nije vano. Sluaj: ne smemo nazad. Moramo napred. Imam plan kako emo zavarati onog nacerenog Don Karlosa. Sjai, Medlin, brzo! Medlin je sjahala. Daj mi svoj beli demper. Skini ga. I taj beli eir. Brzo, Medlin! Florens, ta zaboga namerava? povikala je Medlin. Ne tako glasno apne ova. Sive su joj oi sevale. Skinula je kaputi i sombrero, i pruila oboje Medlin: Evo, uzmi ovo. Daj mi tvoje. Onda uzjai vranca, a ja u Princezu. Pouri, Medlin, nemamo kad razgovarati. Ali, Florens, draga, emu sve to? Ah, ti hoe da vakerosi tebe zamene sa mnom. Pogodila si! Hoe li? Ne mogu dopustiti ita od toga odgovori Medlin. Na to Florens naglo izmeni lice koje poprimi tvrd, mrk izraz, tipian za kauboje. Medlin bi takav izraz letimino uhvatila na Alfredovom i Stjuartovom licu, kad bi utali, a kod Svensona uvek. Bio je to izraz eline, nepokolebive volje. Bilo je ak i mnogo estine u brzini kojom je Florens silila Medlinu da promeni izgled. Ja bih i sama dola na tu ideju, sve da mi Stjuart i nije rekao da to uinim brzo je govorila Florens, dok je isto tako brzo i radila. Don Karlos progoni tebe, tebe, gospoicu Medlin Hemond. On ne bi postavljao zasedu za bilo koga. Zbog neega on hoe da se tebe domogne. Tako je Din mislio, a ja mu sad verujem. ali, dakle, za pet minuta znaemo to sigurno. Ti jai vranca, a ja u Princezu. Izmicaemo kroz ikaru i niko nas nee ni videti ni uti, dok ne izbijemo na otvoreno. Onda emo se odvojiti. Ti e ravno na ran. Ja u beati prema dolini, gde su kae Din sasvim sigurno kauboj sa stadima. Vakerosi e

misliti da jure za tobom. Svi poznaju te napadne bele stvari koje ti nosi. Progonie mene, ali me nee dostii. I ti si na brzom konju. On e te doneti kui ispred svih vakerosa. Tebe nee progoniti. Stavljam za to ruku u vatru. Veruj mi, Medlin. Da sam to sama smislila moda bih . . . ali to je Stjuartova zamisao. Taj kauboj zna tota. Ovo je najsigurniji i najduhovitiji nain, da se nasamari Don Karlos. Medlin popusti, ali tek na uporno nagovaranje. Popne se na vranca i pritegne uzde. Odmah ga skrene u tragove riana. Florens usmeri svog konja uskim prolazom kroz grmlje mimoze. Jahala je po peskovitom tlu i probijala se kroz grmlje budno pazei da ne slomi koju granicu. esto se zaustavljala i oslukivala. Takvim zaobilaznim putem, dole su do mesta odakle se moglo videti otvoreno polje i kua na ranu, udaljena samo nekoliko milja, i goveda kako pasu po dolini. Medlin nije izgubila hrabrost, pa ipak su joj ti poznati prizori donekle olakali moru, koja je titila. Obuzme je uzbuenje. Glasno rzanje natera i njenog konja i riana u trk. Florens je padinom terala konja sve veom brzinom. Uskoro se pokazao kraj ikare: sivozelena trava i nisko, ravno tlo. Florens je ekala na proplanku meu niskim stablima. Ona dobaci Medlini brz vedar pogled. Sve je dobro, sad jo treba samo jahati. Bie to lako. Jurni sada i uvaj ivce! Kad je Florens okrenula ponosnog konja i viknula mu u uho, Medlin se najednom osetila klonulom i bespomonom. Zemlja zatatnji pod kopitima velikog konja. To je podseti ma Bonitu, na njenu lepravu kosu i na onu divlju nonu jurnjavu. Florencina je kosa takoe leprala na vetru i sjajila se na suncu. ali, Medlin je gledala s istom jezom kao i onu divlju Bonitu. Tada je prenue promukli krikovi i ona pobode konja i potera ga istinom. Bio je to brz konj, a uz to eljan utrke. Medlin sasvim olabavi

uzde. Na ovoga konja nije bila navikla i zbog toga je tee jahala. Ali, vana je bila njegova brzina, a za drugo nije marila. Budui da je poznavala konje, shvatila je da je ovaj sada osetio veu slobodu i manji teret. Nekoliko puta opet je prihvatila uzde pokuavajui upravljati konjem. Ali, on je trao ravnomerno kroz nisko bunje, preskaui grabe i naplavine. Valovito ga tlo nije smetalo u njegovoj utrci. Ovaj je put drugaije oseala udarce vetra na licu i promicanje zemlje ispod sebe. Pomislila je na Florens i htela se okrenuti, ali to ne uini iz straha pred nepoznatom opasnosti, o kojoj je Florens govorila. Oslukivala je hoe li uti topot konjskih kopita to jure za njom. Tada se obazre protiv svoje volje. itava milja sive jednolinosti leala je izmeu nje i breuljka, i nigde nije mogla videti ni konja ni oveka, ni ikakvog ivog bia. Onda se okrene da pogleda s one strane, gde se dolina sputala. Kad je ugledala Florens kako jae u krivudavoj liniji ispred itave ete vakerosa, probledi i uhvati se za sedlo. Kakve li razlike izmeu tog udnoga glavinjanja i njena riana i onog njegovog inae divnog trka. Zar da njena Princeza tako podivlja? Sad je videla jednog vakerosa kako je lasom zavitlao iznad glave, ali je jo bio predaleko da bi ga mogao baciti. Tako joj se inilo. Neki je drugi najednom izbio na elo. I ve joj je dah zastao od straha. Rian odjednom odskoi u stranu i izbegne napad. Medlin sine, da je Florens namerno u cikcak terala konja, samo kako bi njeno beanje ostavilo utisak da to bei silno prestraena devojka s Istoka. Uverila se da je to zaista tako, kad je opet tamo pogledala. Florens je uprkos isprekidanu i nepravilnu trku svoga konja odmicala sve dalje niz dolinu. Medlin se nije toliko zbunila, da bi zaboravila svog konja i strukturu tla pred sobom. Kad se odmah zatim ponovo okrenula, da gleda Florens, primeti da je nestalo

nesigurnosti u rianovom tranju. udni detalji te utrke devojke i vakerosa nisu se vie jasno videli. Princeza je trala svojim najlepim trkom, ravno ispruene, gotovo polegnute gubice. Izmeu njega i ilavih konja, koji su ga progonili, nastajao je sve vei razmak. On e pobei vakerosima. Florens je zaista jahala na vetru, kako se zgodno izrazio Stjuart, priajui o beanju na tom hitrom rianu. Magla, kojoj nije bio uzrok samo u vetru, zaseni Medlinin vid. Ona protrlja oi ugleda Florens kao daleku leteu takicu. Kakva neustraiva devojka! Ta snaga, i ta zaista sjajna zamisao da spasi slabiju sestru, to je bilo ono to je Zapad usadio u duu svakoj eni. Kad je opet pogledala iza sebe, Florens je bila daleko odmakla od svojih progonitelja i nestala je iza neke uzvisine. Uverena da je ona na sigurnom, Medlin obrati panja svom konju i iznenaenjima, koja bi jo mogla doiveti na ranu. Setila se, kako nikoga od svoje posluge niti kauboja nije mogla dozvati na telefon. Jednom je, dodue, jak vetar bio potrgao ice. Bila je uverena da se to u ovom sluaju nije dogodilo. Jahala je dalje, i to se vie pribliavala ranu, sve je jae pritezala uzde. Vraala se s june strane rana i sad se uspinjala dugakom padinom breuljka prema stranjem delu kue. I zato joj nije bilo nimalo neobino to nikoga ne vidi oko kue. Moda je bilo dobro, razmiljala je, to je uspon na brdo usporio brzinu konja, jer sada je mogla njime upravljati i lako ga zaustaviti. ali, u asu kad je sjahala, on se propne i odjuri. Na rubu padine, pred oborima, zaustavio se, podigao glavu i naulio ui, a onda je prodorno zarzao i odjurio dalje. Upozorena time Medlin nasluti novu, neoekivanu situaciju. Odmah zatim ugledala je nepoznatu grupu konjanika, kako svom brzinom jae malom udolinom ispod breuljka, oseti da je poput ledenih ruku hvata stari

oseaj straha i bez daha pojuri u kuu. I GERILCI Zakrauna ulazna vrata, i uletevi u kuhinju, dovikne preplaenim devojkama neka pozatvaraju prozore. Onda potri u svoje sobe. Trebalo joj je nekoliko minuta da pozatvara prozore i povue teke kapke na njima. Dok je zatvarala poslednji prozor u svojoj radnoj sobi, ula je kako se pribliava topot kopita. Letiminim pogledom uspela je ugledati mrave, iscrpljene konje i prasne, dronjave ljude. Nijedan od vakerosa, koje je dosad videla, nije nalikovao ovim jahaima. Oni su svi izgledali skladno i lepo. Voleli su ipke, rese i bletavilo, a konji su im imali srebrne orme. A jahai to su sad uz glasan topot jurili prema kui, bili su grubi, mravi i divlji. Gerilci, pomisli smesta, banda pljakaa, koji ve od poetka revolucije pustoe granicom. Jo jedan pogled uveri je da svi nisu Meksikanci. Blizina tih ljudi pokazala joj je tek pravu opasnost. Zapamtila je to joj je Svenson priao o nedavnim napadima pljakaa uz reku Rio Grande. Te letee bande to su haraile u ime revolucije, iskrsnule bi sad ovde, sad na udaljenim mestima i nestajale jednakom brzinom. Najee su traili novac i oruje, ali bi otimali i sve ostalo, a nezatiene ene padale bi rtvom njihova nasilja. Medlin na brzinu pokupi dragocenosti i prilinu svotu novca, koju je imala u svom pisaem stolu. Tada pozatvara sva vrata, izleti van i pretri Petiom na suprotnu stranu kue. Tamo projuri dugim hodnikom razmiljajui pritom u koju od mnogih praznih soba da se sakrije. Dotri i do poslednje, a da se jo nije odluila. Upravo tada zauje se udaranje po kuhinjskim vratima, prozoru i prodorno zapomaganje ena. To jo povea njen strah. Uleti u poslednju sobu. Tu nije bilo ni kljuanice ni krauna. Soba je bila velika i tamna i do polovine ispunjena alfalfasenom. Verovatno je to bilo

najsigurnije mesto u kui. U svakom sluaju treba prilino vremena da se nekoga pronae. Svoje dragocenosti baci u jedan tamni kut i pokrije ih senom. Tada napipa prolaz izmeu nekoliko velikih snopova i zguri se u jednu udubinu. Nakon to je uinila sve to joj je u onom asu bilo mogue, oseti da dre i da je gotovo bez daha. Studen joj prostruji telom, u grudima je oseala teinu, a usta su joj bila suva. Sva se pretvorila u uho. Mukli tropot dopirao je iz udaljenih delova kue. U onim kratkim predasima tiine ula je cviljenje i ukanje mieva u senu, i jedan pretri preko ruke. Napeto je oslukivala, ekala i nadala se, a uz to i strahovala da ne naiu njeni kauboj. Bie borbe, krvi, ranjenih, a moda i mrtvih. Plaila je sama pomisao na krv i nasilje. ali, moda e se gerilci povui pre, pa e izbei sukob s njenim ljudima. Nadala se tome i svom duom molila za to. Iznenada joj sinu misao na ono to je ula o Nilsu, Montiu i Niku Stajlu i to probudi u njoj oseaj teke teskobe. Onda pomisli na tamnoputog Stjuarta vatrenih oiju i od toga je proe jeza, uzbuenje joj je sve vie raslo. Sva su njena ula tim ekanjem, i oslukivanjem bila do krajnosti napeta. Nita se nije dogodilo. inilo joj se da su proli ve sati, otkako je zgurena tamo uala. Zar su Florens uhvatili? Zar je koji od tih kotunjavih konja mogao prestii Princezu? Nije verovala, znala je da to ne moe biti. Ipak ta je neizvesnost bila pravo muenje. Iznenada su se zalupila vrata na hodniku i ona se od toga sva stresla. Nekoliko gerilaca ulo je u istoni deo kue. Ona zauje razliite glasove, udaranje izama i zveckanje mamuza, lupu vrata i pretraivanje soba. Sad se vie nije pouzdavala u svoje sklonite. Ovde se izlagati opasnosti, inilo joj se stranim. Pomisao da bi je u toj tamnoj rupi mogli uhvatiti ovi lupei ispuni je grozom. Mora odavde izai na svetlo. Brzo se digne i

poe do prozora. Zapravo se taj veliki otvor, zatvoren s dva drvena krila privrena arkama nekad mogao nazvati vratima. Gvozdena je kvaka odmah popustila na njen pritisak, jedno krilo vratiju moglo se odkrinuti ali se drugo vrsto dralo. Kroz taj otvor videla je kosu zelenu tratinu obraslu grmljem, kaduljom, i cveem. Koliko je okom dosegnula nije bilo ni oveka ni konja. Uini joj se da e se tamo u grmlju bolje sakriti. Skok s prozora bie joj lagan. Ta nagla odluka opet joj ulije malo hrabrosti i nadjaa njenu malodunost. Stane drmati vratima. Nisu poputala. Zaglavila su se negde pri dnu i iako je vukla svom snagom, bilo je uzaludno. Zaas zastane da odmori vrue i bolne dlanove, i zauje kako se napadai primiu sve blie i blie. Oseaj straha, besa i nemoi svladao je je i naterao u oaj. Sama je sebi morala pomoi. Svom je snagom pokuala pokrenuti ta tvrdokorna vrata. Kad je ula brze, grube glasove mukaraca i zvukove uurbanog traenja, odmah joj postane jasno da trae nju. Shvatila je i nije zaudilo. ali, udila se da je ona ta, ona, Medlin Hemond, kojoj e ti grubi mukarci sad naneti zlo. Od bata tekih koraka u susednoj sobi oseti novu snagu. Navali rukama i ramenima na vrata i pokrene ih, a zatim se provue kroz otvor. Nigde nikoga. Spretno skoi i potri u grmlje. ali, ono joj nije prualo dovoljan zaklon. Prikradala se od grma do grma, ali prekasno je shvatila da je loe odabrala. Grmlje je raslo tako, da se ona ponovo nala u blizini kue, upravo pred njom su stajali konji i grupa uzbuenih ljudi. Ona se sva zguri u grmlju, oseajui srce upravo u grlu. Prodorni krikovi, a zatim tranje i uspinjanje gerilaca na konje podiglo joj je nadu. Primetili su kauboje i dali se u beg. Uurban bat tekih koraka na verandi znaio je da gerilci naglo naputaju kuu. Nekoliko konja projurilo je pokraj nje, na nekoliko metara daleko. Jedan je jaha

primeti i okrene se, da obavesti o tome one iza sebe. To u njoj izazove paniku. Nesvesno pone trati sve dalje od kue, ali noge kao da su joj bile od olova. Osetila se potpuno bez snage, kao u snu, kad bi sanjala da je progone. Pokraj nje, kroz ikaru jurili su konjanici i divlje urlali. Iza sebe zauje topot kopita, okrene u stranu, ali topot je bivao sve blii, odjednom oseti udarac. Posrnula je i dok je padala pod konjska kopita, jedna gruba i jaka ruka zgrabi je vrsto i grubo oko struka i visoko podigne, osetila je bol od jakog udarca o konjsko bedro, a zatim resku bol u iskrenutoj ruci. Od toga naas izgubi svest. Ipak je i u takvu stanju osetila da je nekud odvlae i da to dugo traje. Kad joj se svest poela vraati, primeti da konj vie ne juri onako naglo. Nekoliko asaka nije se mogla snai. Oito lei glavom prema dole. Tada uoi da je okrenuta licem prema zemlji, naime, da je prebaena preko sedla s glavom prema dole. Nije mogla maknuti rukom. Onda oseti dodir grube koe i ugleda visoku meksiku izmu, na kojoj je bila velika srebrna mamuza. Oseti i zadah konjskih slabina i nogu, i miris prasne uske staze. Ubrzo joj oi zastre crvena magla, glava joj se zamuti a otrina boli otupi u tom polusvesnom stanju. Nakon hiljadu munih sati kako se njoj inilo neko je skinuo s konja i poloio na zemlju, gde je, nakon to joj je krv prestala navirati u glavu, opet mogla gledati i postupno je prepoznavala stvari oko sebe. Leala je u krljavoj jelovoj umi, a duge sene govorile su o kasnom popodnevu. Osetila je miris dima i ula rzanje konja, koji su pasli travu. Okrenula je glavu prema glasovima. Grupa mukaraca stajala je i sedela oko logorske vatre i pohlepno jela. Ugledavi svoje otmiare, zatvori oi, ali terana strahom opet ih otvori. Veinom su bili mravi Meksikanci, obrasli u krljave bradice, crnih, upalih i izgladnjelih obraza. Bez obzira

na to to su oni bili, bili su izmueni glau, prljavtinom i bedom. Nijedan od njih nije imao kaputa, a tek nekoliko njih vezalo je rubac oko vrata. Neki su nosili opasa s nekoliko naboja, a vrlo malo njih imao je pitolje, ali i ti su bili razliita tipa. Nigde nije bilo nikakve opreme ni gunjeva, osim nekoliko kuhinjskih potreptina, istroenih i pocrnelih. Pogled joj se zaustavi na nekima od njih, koje je smatrala belim ljudima, prosuivala ih je po crtama lica, a ne po boji koe. Jednom je u Sahari videla bandu nomadskih razbojnika, a ova arena grupa pljakaa podseala je na njih. Svoju su panja usmerili na dve stvari: da zadovolje prodrljivost i da budno motre na umske prilaze. Oekuju nekoga, pomisli Medlin, ali sve da se radilo i o progoniteljima, strah se na njima nije opaao. Rei im nije razabirala, tek pokoju. Za neko vreme ime Don Karlosa oivi njenu radoznalost, ali joj takoe prikae i svu teinu njena poloaja, oseaj groze ponovo joj stegne grudi. Poluglasan uzvik i kretnja ruke jednoga od njih potakne itavu grupu da se okrene i svoju panja upravi u suprotnom smeru. Sigurno su neto primetili. Prljave ruke trgnu za orujem, a onda se sve stialo. Medlini se uini da pred sobom vidi progonjene ljude, otkako su oni osetili da su otkriveni! Strana li i uasna prizora! Zatvorila je oi s grozom oekujui as, u kojem e progovoriti oruje. Zauju se potmule psovke, a onda zavlada kratka utnja, zatim prostruji apat i glasan povik: El Kapitan! Jeza prostruji Medlinom, a oi joj se irom otvore. Njihov uzvik El Kapitan povezala je sa Stjuartom i osetila neobino aljenje. Nije pomislila na poteru ni na osloboenje, ve na smrt. Ti e ljudi ubiti Stjuarta. ali, sigurno nije doao sam. Mrava, mrka lica, napeta i hladna upuivala su je, u kojem smeru treba gledati. ula je polagan i teak topot kopita. Medlin prepozna

svoga konja! Sad je bila sigurna da je to zaista Stjuart. Budui da u to nije vie bilo sumnje, obuze je neopisivo veselje, ali i strah i uenje. Uskoro se pod visokim umskim svodom drveta pojavi ovek, drei obe ruke visoko iznad glave. Mnogi od gerilaca skoili su na noge i izvukli svoje pitolje. Stjuart se jo uvek pribliavao s uzdignutim rukama i ujahao je u sredinu logora. Tada jedan gerilac, verovatno voa, pokae svojim ljudima rukom znak, sam pak pristupi Stjuartu i pozdravi ga. Medlin je u to bila sigurna, mada nije razumela ta se govorilo. U tom asu Stjuart joj se uinio tako hladnokrvan i bezbrian, kao da silazi s konja pred stepenicama njene verande. Kad je siao, videla je kako mu je lice bledo. Dok se rukovao s voom, njegov istraivaki pogled pone lutati po umi, naposletku se zaustavio na Medlin. Ugledavi je, trgne se kao gromom oinut. Ona mu se pokua nasmeiti, htela ga je uveriti da je iva i zdrava, ali joj se od izraaja njegovih oiju to su je upozoravale na opasnost u kojoj se oboje nalaze, sledi smeak na usnama. On se obrati voi i govorio mu je brzo na meksikom dijalektu, koji je ona slabo razumela. Ovaj je odgovarao maui rukama i pokazujui na nju. Stjuart ga tada povue u stranu i neto mu apne, na to ovaj od iznenaenja zalomi rukama. Stjuart nastavi govoriti. Voa se tada obrati eti i Medlin uhvati rei Don Karlos i pezos. Nato se zaulo nezadovoljstvo meu gerilcima, ali ih je voa gromko uutkao. Medlin je u sebi nagaala da je pristanak za njeno oslobaanje dao voa, ali se ostalima morala platiti otkupnina. Stjuart tada poe prema njoj vodei Princezu za uzdu. Konj se propeo i frktao nozdrvama kad je ugledao svoju gospodaricu na zemlji. Stjuart klekne do nje drei i dalje konja za uzdu. Je li vam dobro? upita je. Da, sasvim dobro odgovori ona, uzaludno se

pokuavajui nasmeiti. Noge su mi vezane. Njegovo bledo lice obli crvenilo, a oi mu sevnu. Uini joj se, da su mu ruke od gvoa, dok joj je odvezivao spone na nogama. Bez rei je uspravi i podigne na Princezu. Medlin je nesigurno sedela i jednom se rukom grevito uhvatila za sedlo, dok se drugom pokuavala osloniti na Stjuartovo rame. Izdrite jo malo ree on. Tada primeti kako se kriom obazire na sve strane. Iznenadilo je to su gerilci uzjahali i nestali. Povezujui te dve injenice, zakljuila je da je verovatno i Stjuartu i onima drugima stalo da se ne sastanu s nekim ko bi verovatno ubrzo trebao stii na proplanak. Stjuart odvede riana desno hodajui uz njega i podupirui Medlinu u sedlu. Isprva je oseala takvu slabost i vrtoglavicu, da se jedva drala na konju. Uskoro je to popustilo, a onda je pokuala jahati bez pomoi. Slabost i bol u iaenoj ruci onemoguie je u njenu nastojanju. Stjuart je siao sa staze i drao se gue strane ume. Sunce je ve bilo nisko, i duge zlatne zrake padale su na jele. Rianova kopita nisu odzvanjala na mekom umskom tlu, a Stjuart je pokraj njega hodao bez rei. Nije smanjio ni svoju urbu ni oprez sve dok nisu prevalili najmanje dve milje. Tada je postao mirniji i prestao je oprezno zirkati po mranoj umi. Ravno tlo presecale su male jaruge, koje su postajale sve kosije i vee, te je uskoro mekano umsko tlo zamenio goli kr. Konj je spustio glavu i poeo drhtati. um vode prekinuo je tiinu. Jaruga je prelazila u drugu, veu, kojom je tekao potoi, krei sebi put kroz kamenje. Rian ponovo zanjiti, stane i spusti glavu. Oednio je ree Medlin. I ja sam edna i vrlo umorna. Stjuart je digne iz sedla i, kad je odvojila svoju ruku od njegove, oseti pod prstima neto toplo i vlano. Krv joj je curila na dlan. Ja . . . krvarim rekla je pomalo nesigurno. Da, seam se, ruka mi je bila

ranjena. Ona je isprui, sad je shvatila zato je tako slaba. Stjuartovi prsti bili su sigurni i vrsti. Brzo joj je rasparao vlani rukav. Podlaktica joj je bila zarezana ili ogrebena, on ispere ranu. Nije to nita, Stjuarte. Samo sam malo nervozna. To je valjda prvi put to vidim vlastitu krv. On nije nita odgovarao, trgao je njen rupi u uske pruge i povezivao joj ruku. Njegovo utanje i brze kretnje dale su joj naslutiti kakav bi bio u teoj nezgodi. Oseala se sigurnom. Ali, vrlo se iznenadila kad je on podigao glavu, i ona ugleda njegovo probledelo lice. Stajao je pred njom slaui svoju kaubojsku maramu s koje nije ni pokuavao oistiti crvene mrlje. Gospoice Hemond rekao je promuklo. Ruke nekog mukarca . . . nokti nekog Grizera zasekli su vam ruku. Znam ko je to bio. Mogao sam ga ubiti. Ali, onda, ode vaa sloboda. Razumete li? Nisam to smeo staviti na kocku. Medlin se zagleda u Stjuarta iznenaena vie njegovim reima nego njegovim neobinim uzbuenjem. Dragi moj mladiu! uzviknula je i zautala. Nije smogla rei. Ispriavao se to nije ubio oveka koji je s njom grubo postupao. Bilo ga je sram i muilo ga je da ona nee moi razumeti zato nije ubio toga oveka. Oseao je prezir prema samom sebi to nije bio u stanju da je i osveti poto je oslobodio. Stjuarte, ja vas razumem. Bili ste kauboj moga stila. Hvala vam. Ona je vie nasluivala nego razumela. ula je mnoge prie o hladnokrvnosti toga oveka u sluajevima opasnosti pa i smrti. Uvek joj se inio tvrd kao granit. Zato bi mu, videi njenu malo okrvavljenu ruku, probledelo lice, zadrhtala ruka, a glas promukao? ta ga je to u njegovoj prirodi teralo da je moli neka shvati jedini razlog zbog koga nije mogao ubiti onoga bandita? Odgovor na prvo pitanje bio je, da je ljubi. Na drugo nije znala odgovoriti. Klju te tajne leao je u onoj istoj snazi iz koje je izvirala

njegova ljubav u dubini oseaja svojstvenoj tim ljudima na Zapadu, koji su iveli jednostavnim osamljenim ivotom ivotom prirode. Odjednom Medlin postane svesna snage oseaja oveka, kakav je bio Stjuart. Ta joj se misao nametnula svom svojom snagom. Svi njeni oboavaoci tamo na Istoku, svi su oni po svojim osobinama bili jednaki njoj, ali nedostajalo im je neto veliko i presudno, ime je teak i osamljen ivot obdario Stjuarta. Priroda je ovde pravedno podelila. Iz daleke i maglovite daljine javljao se dubok, tajanstven, zbunjujui glas. Ali, kako to nije bio glas razuma, ona je zaepila ui da ne uje njegov topli, ivotni kucaj i odluila je da mu se zauvek odazove. Bi li bilo opasno da se malo odmorimo? upitala je ona. Tako sam umorna, moda u se oseati jaom, kad se odmorim. Sad ve moemo rekao je on. I konju je potrebno. Izmorio sam ga. Gde smo sada? Visoko u brdima, deset a moda i vie milja daleko od rana. Upravo ispod nas je staza. Do ponoi u vas dovesti kui. Bie oni tamo poneto zabrinuti. ta se kod kue dogodilo? Nikome, osim vas, nita. U tome i jest nezgoda. Florens nas je pronala na breuljku. Vraali smo se sa zgarita. Bili smo na smrt umorni. Ipak smo do rana doli pre nego je uinjena ikakva teta. Stajalo nas je dosta muke dok smo naili na va trag. Nils je pronaao otiske vaih nogu ispod prozora. Tako smo doznali. Onda je jo bilo guve s momcima. Da su oni poli za vama, ne bismo vas oslobodili bez borbe, a to nisam hteo. Stari je Bili doao s pripremljenim pitoljima. Bio je lud. Montija sam morao svezati. asti mi, privezao sam ga uz vrata. Nils i Nik obeali su da e ga uvati do jutra. Jedino mi je to preostalo. Imao sam sreu to sam tako brzo naiao na bandu. Dobro sam raunao. Poznavao sam tog gerilskog vou. On je meksiki bandit. Njemu je otmica

trgovaki posao. Bori se za Maderu, esto sam se sretao s njime. Moda je i Grizer, ali belac je. Kako ste postigli moje osloboenje. Ponudio sam im novac. To je ono to je svim pobunjenicima potrebno: novac. To je tek rulja bednih izgladnelih pasa. Razabrala sam da ste im ponudili otkupninu. Koliko? dve hiljade meksikih dolara. Dao sam im re i morau odneti novac. Rekao sam im kad i gde emo se sresti. Svakako. Srena sam to imam taj novac. Ona se nasmeje. Nikad ne bih pomislila da u uleteti u ovako neobinu pustolovinu! ta bi tata na to rekao? Stjuarte, bojim se da bi rekao kako su dve hiljade dolara vie nego to vredim. Da vas jo neto pitam: zar taj pobunjeniki poglavica nije traio novac? Ne. Novac je za njegove ljude. Sto ste mu rekli? Videla sam kako ste mu neto aputali. Stjuart spusti glavu izbegavajui njen pogled. Borili smo se zajedno za Huareza. Jednog dana izvukao sam ga iz neke jaruge, na to sam ga sad podsetio. Onda sam . . . sam mu rekao neto . . . mislio sam . . . Stjuarte, po njegovom pogledu znala sam da govorite o meni. Njen pratioc nije na to odgovorio, a Medlin nije dalje navaljivala. ula sam da se ime Don Karlosa spomenulo nekoliko puta. To me zanima. Kakve veze ima s ovim Don Karlos i njegovi vakerosi? Taj Grizer ima s time vrlo mnogo veze odgovori Stjuart razdraeno. Zapalio je ran i obore da bi nas tako odvratio od sebe. Ali, to je uinio i zato da bi sve momke odmamio od vae kue. Skovali su svakako zajedno krupnu urotu. Bio sam odredio da neko ostane s vama. Ali, i Al i Svenson, ta dvojica tvrdoglavaca, jutros su odjahali i ostavili vas same. Onda su doli gerilci. Dobro, pa koja je bila svrha te urote, kako vi kaete? Da vas uhvate ree on bez oklevanja. Mene! Stjuarte, ne mislite valjda da je moje zarobljavanje, ili kako god vi to nazvali, neto vie od pukog sluaja.

Upravo to i mislim. Ali, Svenson i va brat smatraju da gerilci trebaju novca i oruja, pa su vas sluajno odveli, jer ste se ustrali pred gubicama njihovih konja. Zar vi ne mislite tako? Nikako, a ni Nils, ni Nik Stajle. Mi dobro znamo Don Karlosa i Grizere. Vakerosi su progonili Flo smatrajui da ste to vi! Pa to vi o tome mislite? Radije ne bih o tome govorio. Ali, Stjuarte, ja to elim znati. Ako se radi o meni, onda to svakako trebam znati usprotivila se Medlin. Kakve osnove imaju? Zato Nils i Nik sumnjie Don Karlosa za moju otmicu? Mislim da njihove razloge vi ne biste prihvatili. Jednom je Nils video kako vas onaj Grizer gleda, posle je rekao da bi ga ustrelio, kad bi to jo jednom video. Stjuarte, to je zaista smeno! Ustreliti oveka jer gleda neku enu! Pa to je civilizovana zemlja. U civilizovanoj bi zemlji moda bilo smeno. Ali, ima neto u ovoj civilizaciji to mi se ne svia. tao, na primer? U prvom redu ne odobravam kad neki mukarci mirno doputaju da drugi loe postupaju sa enama. Ali, Stjuarte, udno je to setim li se kako ste vi one noi kad sam dola . . . Prekinula se u pola rei, bilo joj je ao to je o tom zapoela. Bilo joj je neugodno videti kako se posramio. Tada on naglo podigne glavu i ona oseti prekor u njegovom plamenom pogledu. Pretpostavimo da sam bio pijan. Pretpostavimo da sam naletio na neku priprostu devojku i da sam je zaista prisilio da se uda za mene. Zar ne verujete da bih ostavio pie i bio joj dobar? Stjuarte, ne znam ta bih mislila o vama odgovorila je Medlin. Sledila je kratka utnja. Poslednje zrake sunca na zalasku osvetlile su stene u daljini. Stjuart je ponovo zauzdao konja i zagledao se u kolan. Zaglibio sam. O Don Karlosu u odmah rei ne ono to Nils i Nik misle o njemu, nego to je meni samom poznato. Don Karlos se nadao da e vas oteti za sebe, kao da ste bedna robinja tamo

dole iz Sonore. Moda je smiljao i vee planove, od onih to mi je poverio moj prijatelj buntovnik. Moda se nadao da e ga progoniti amerika vojska. Buntovnici nastoje u to umeati i Sjedinjene Drave. Oni bi oduevljeno pozdravili njihovo uplitanje. Sad, bilo kako bilo, Grizer je imao s vama loe namere, i to od samog poetka, otkako vas je prvi put video. To je sve. Stjuarte, vi ste meni i mojoj porodici uinili uslugu za koju vam se nikad neemo moi oduiti. Uinio sam uslugu. Samo, ne spominjite nikakvo oduivanje. ali, ima neto to bih voleo da znate, a neugodno mi je o tome govoriti. Na to me potaknulo, jer znam kako vi o meni mislite, i jer zamiljam kako bi vaa porodica i prijatelji mislili o meni kad bi ono znali. Nisu me na to potaknuli ni ponos ni uobraenost. Radi se o ovom: ena poput vas ne bi nikada smela doi u ovaj kraj za Bojim leima, ako nije odluila potpuno zaboraviti svoj preanji ivot. Budui da ste sad ovde, i da su vas oni avoli odvukli sa sobom, elim da znate kako vas sve vae bogatstvo, poloaj i veze sva ona mo to vam je za leima, ne bi noas iupali iz velike nevolje. Samo ovek kao to je Nils ili Nik Stajle ili ja mogao vas je iz toga izvui. Medlin Hemond osetila je veliku umirujuu snagu istine. Ma kakva bila razlika izmeu nje i Stjuarta, ili bolje reeno, ma kakva bila razlika to je nastala usled krivog shvatanja klasnog i kulturnog nivoa njih dvoje, ovde na ovom krevitom brdu postojala je samo jedna stvarnost: ona je ena, a on mukarac, i to upravo onakav, kakav je njoj bio potreban. I kad bi unutar tih granica mogla birati, njen bi izbor pao na njega, oveka koji je upravo sada licem u lice s njom govorio mirno i s puno gorine. Koliko hrane mislima! Mislim, bie najbolje da sad krenemo ree i povue konja do velike peine. Doite! Volja je u Medlin bila jaa od njene snage. Sad je prvi put

priznala samoj sebi da je bila ranjena. Ipak, nije oseala jake bolove, osim kad je micala ramenom. Kad je Stjuart opet podigao u sedlo, nemono je klonula. Put je bio neravan. Svaki korak konja bolno je oseala, put je bio strm, zato se morala sagnuti konju gotovo na sapi, a budui da je strmina bivala sve vea, ona je sve veu bol oseala u ranjenoj ruci. Evo staze rekao je konano Stjuart. Trenutak nakon toga Medlin se zanjihala, da je Stjuart nije zadrao, ispala bi iz sedla. ula je kako je opsovao ispod glasa: Dakle, ovako ne ide rekao je on. Stavite nogu preko sedla, a drugu ovde. Tada i on uzjaha i sedne iza nje, a onda je okrene i obuhvati levom rukom tako da je leala preko sedla i njegovih kolena, glavom oslonjena na njegovo rame. Konj bre potri, Medlin olabavi mii i boli joj ponu poputati. U tom ugodnom poloaju oseti tromost i olakanje. ljuljajui se tako na leima konja zapadne u polubudno stanje. u njenom su se duhu nizale slike to ih je stvarala njena mata i istinski dogaaji. Poslednje se crvenilo gasilo na zapadu. Vrhove breuljaka sumrak je obavio u sivo, a iz udubina vukle se crne sene. kedrova stabla i borovi nizali su se uz stazu. Mestimino se nad njih naginjale velike tamne peine. Nebo je bilo vedro i olovno sivo. Zatitrala je slaba zvezdica. A sasvim blizu sebe videla je Medlin Stjuartovo lice tamno i hladno, sa zagonetnim oima koje su vrsto bile uprte u stazu pred njim. Njegova je ruka drala poput elinog obrua, ali je prilagoavala kretnjama konja. Naizmence bi oseala snagu i jakost i elastino pruanje i stezanje njegovih miia. Drao je lagano poput malog deteta. Lice joj se trljalo o njegovu grubu flanelnu koulju pod kojom je oseala vlanu maramu, kojom joj je isprao povreenu ruku, a jo dublje upravo ispod svog uha ula je otkucaje njegovog srca. Ono joj se inilo kao snana maina,

koja lei skrivena duboko u velikoj peini, dok joj njegovi otkucaji otro odzvanjaju u uhu. Nikad dotada glava joj nije poivala na mukim grudima, nije za tim ni eznula. ali, sad je to delovalo jae nego sam telesni dodir. Bilo je tajnovito i uzbudljivo, a ono to je u tome bilo prirodno sililo je da misli o ivotu. Kad je s visina dopro sve dah vetra i njena se sputena kosa odvezala, nije mogla ne primetiti kako se nekoliko pramenova ovija oko Stjuartovog lica, oiju i usana. Svojom slobodnom rukom nije ih mogla privrstiti. I pred zatvorenim oima valjali su joj se ti lepravi pramenovi. Uprkos navali raznolikih oseanja oseala je miris praine i tiho blago brujanje u vazduhu. Poluglasno je utao vetar u granama du puta. Odjednom je tiinu prekinulo otro lajanje kojota, kojemu iz daljine odgovori otegnuto zavijanje. Rianova potkova udari o neki kamen. Ova poslednja zapaanja podavala su nit stvarnosti tim trenucima, koje bi inae sama smatrala tek svojom matom. Bili su i suvie neobini da u njih poveruje! Ponovo joj se nametne pitanje da li je ova ena koja sad toliko razmilja i osea, ona ista Medlin Hemond koja nikad nita nije doivljavala. A sada, poigravajui se njom poput njene kose oko Stjuartovog lica, okruile su je pustolovine, pa moda i smrt, ali svakako i ivot, svakako. Zar je zaista mogue da je njen dananji doivljaj prava stvarnost? Da li bi iko od njene porodice ili prijatelja to ikad poverovao? Bi li im to mogla priati? Strane li pomisli, da se pokvareni neki Meksikanac posluio njom, da bi ojaao interese jedne bezizgledne revolucije. Setila se demonskih lica onih izgladnjelih buntovnika i divila se svojoj udesnoj srei to joj je uspelo pobei. Bila je opet na sigurnom i re samoodranje dobila je za nju novo znaenje. Stjuartov dolazak na proplanak, hrabrost kojom se obratio

gerilcima, sve joj je to sad postalo tako stvarno, kao to je i ova vrsta ruka to je obuhvaa bila stvarna. Da li je to njen instinkt potaknuo da spasi toga oveka kad je bolestan i slomljen leao u kolibi u irikahui? Da li se pomogavi njemu, okruila snagama koje su upravo trenutak pre uspele spasiti njen ivot, ili ono to joj je moda vrednije od ivota? Kad je otvorila oi, videla je da je pala no. Nebo je bilo boje tamnomodrog baruna posuto blistavim zvezdama. Sve vetar poigravao se njenom kosom. Kroz leprave pramenove videla je iznad sebe Stjuartov profil kako se otro ocrtava na tamnom nebu. ali, telesni je umor svlada i stvarnost se pone meati sa snovima. Obuze je teka klonulost te joj se uini da tone i nestaje u magli. Poslednje to je osetila u tom polusvesnom stanju bio je priguen zvuk, beskrajno blag i nean, poput tihe daleke zvonjave, a tada je zaspala glavom naslonjenom na Stjuartove grudi. PRIJATEljI S ISTOKA

Tri dana nakon povratka na ran, Medlin nije vie oseala nikakve tegobe, koje bi je podsetila na proivljenu pustolovinu. To je iznenadilo, ali jo je vie udila injenica da se nakon nekoliko nedelja jedva jo i seala tih doivljaja. Da nije bilo budnog i upornog straarenja njenih kauboja, ona bi gotovo zaboravila Don Karlosa i pljakae. Bila je potpuno svesna koliko je ivot na ranu doprineo njenom zdravlju i telesnoj otpornosti, osim toga stekla je onaj potpuno zapadnjaki oseaj hladnokrvnosti prema opasnostima. Naporno jahanje, neka sluajna nezgoda, dan proveden na sunanoj egi i praini, pustolovina s pobunjenicima, sve bi to nekad bili neobino znaajni doivljaji, a sad su joj se inili potpuno u skladu s nainom njenog promenjenog ivota. Nijedan dan ne bi proao bez nekog naroito zanimljivog obeleja, Svenson, koji je sebi bez prestanka predbacivao to je otiao onog jutra kad su Medlin zarobili, postajao je vie zabrinut otac nego savesan upravnik. Nikad se nije oseao potpuno miran, osim, kad je bio u blizini rana, ili kad bi tamo ostavio Stjuarta, Nilsa ili Nika Stajla. Naravno, u Stjuarta se pouzdavao vie nego u ikoga drugoga. Gospoice Hemond, neto se udno dogaa s Dinom rekao je stari stoar kad je teka koraka uao u Medlininu radnu sobu. ta je sad opet? upita ona. Eh, Din je opet odjurio u brda. Zar opet? Nisam znala da je otiao. Dala sam mu novaCa za onu bandu gerilaca. Moda je otiao da im ga preda. Ne. Odneo ga je dan-dva nakon to se s vama vratio kui. Onda je posle nedelju dana poao drugi put. Poneo je sa sobom i neke stvari. A sad se samo oduljao, Nils, koji je poao do donje staze, video ga je kako se sastao s nekim ko je slian padru Markosu. ali, eto ja sam poao do crkve, i dakako, padra Markosa nije bilo. ta kaete na to, gospoice Hemond? Moda je Stjuart

postao poboan nasmejala se Medlin. Jednom ste neto slino rekli. Svenson je duvao i brisao crveno lice. Da ste ga jutros uli kako je opsovao Montija, ne biste sigurno rekli da se kod njega radi o pobonosti. Monti i Nils zadali su Dinu u poslednje vreme mnogo briga. Obojica su ratoborno raspoloeni otkad vas je Don Karlos oteo. Siguran sam, to e uskoro puknuti, a onda e tu po ranu juriti nekoliko divljih teksakih bikova. Imam itavu gomilu briga. Pustite samo Stjuarta na njegove tajnovite izlete u brda. Evo, Svensone, imamo novosti koje e vam doneti novih briga. Dobila sam pismo od kue. Moja sestra, s nekoliko svojih prijatelja, doi e nam u posetu. To su ljudi iz visokog drutva, jedan od njih je engleski lord. Eh, dakle, gospoice Hemond, kaem da e nam svima biti drago da dou ree Svenson. Samo, ako vas ne pokupe sa sobom na Istok. Ne bih to rekla odgovori Medlin zamiljeno. Svakako, jednom u morati poi kui. Evo, proitau vam nekoliko odlomaka iz svoje pote. Dohvatila je pismo svoje sestre i proe je udan oseaj, to joj pogled na namirisani papir i monogram s krunom doarava sjajan, blistav svet koga se odrekla. Dugo je gledala stranice lepog rukopisa. Helenino pismo bilo je naizmence veselo i lenjo, upravo kao i ona sama. Medlin je u njemu otkrila vie radoznalosti, nego prave elja da vidi sestru i brata na dalekom Zapadu. Helen je pisala s mnogo oduevljenja, kako oekuje da e se izvrsno zabaviti sa stidljivim, plahim kaubojma. Retko je pisala pisma, a jo ree neto proitala, pa bila to ba i popularna moderna knjievnost. to se Zapada tie, bila je neznalica, upravo kao i Englez koji kako je pisala oekuje, da e ii u lov na bivole i boriti se s Indijancima. Osim toga, imalo je pomalo podrugljiv prizvuk koji je poneto razdraio. Helen je oito uivala

u oekivanju novih senzacija. Nakon to je glasno proitala nekoliko reenica iz pisma, stari je stoar prezirno dunuo, a lice mu se jo jae zacrvenelo. To vaa sestra pisala? upitao je. Da. Eh, dakle, ja molim da mi oprostite, gospoice Hemond, ali to nije ni slino vama. Zar ona misli da smo mi rulja divljaka s Bornea? Verovatno, tovie, drim da se ona nada iznenaenjima. Eto, Svensone, vi ste otroumni i lako ete oceniti situaciju. elim da mojim gostima bude ugodan boravak ovde, ali ne bih htela da to povredi ikoga od nas. Helen e dovesti veselo drutvo. Oni eznu za uzbuenjma, za onim to je nesvakidanje. Hajde, da ih ne razoaramo. Poverite momcima tajnu i kaite im to se oekuje od njih, kako da se vladaju. Ja u vam u tome pomoi. elim da momci budu paradno obueni kad su izvan slube, i da se ponaaju kako najfinije znaju. Neu se meati u to ta rade, i kakvim e merama zatititi sebe, ni kakve e trikove izmisliti sve dok ne prekorae granicu ljubaznosti i uljudnosti. Volela bih da svoje uloge odigraju ozbiljno, prirodno, kao da su uvek iveli takvim ivotom. Moji gosti oekuju zabavu. Hajde da im je priredimo. to vi o tome mislite? Svenson se digne, njegovo krupno telo postane jo vee, a iroko mu lice zasja: Eh, kaem ja, to je najdivnija ideja koju sam uo u ivotu. Drago mi je da vam se svia nastavi Medlin. Doite opet k meni, Svensone, kad porazgovarate s momcima. Ali, sad, iako sam to sama predloila, pomalo me i strah. Vi znate to su to kaubojske ale. Moda . . . Nemojte misliti o tome prekine je Svenson, ljubazno je i gorljivo uveravajui. Prepustite mladie meni. Pa, zar se ne zaklinju svi na vas kao Meksikanci na svoju Madonu? Nee vas osramotiti, gospoice Hemond. Bie oni silni. To e nadmaiti svaku paradu. Verujem da hoe odgovori Medlin. Jo je uvek pomalo sumnjala u svoj

plan, ali je oduevljenje starog stoara bilo upravo zarazno. Da, dakle, smatrajmo da je to ureeno. Moji gosti dolaze. maja. Za to vreme moramo Ran Njenog velianstva pripremiti za njihovu invaziju. Devetog maja popodne, otprilike pola sata nakon to je Medlin primila telefonsku obavest Linka Stivensa da su njeni gosti stigli u ElKajon, Florens je pozove na verandu, gde se ve nalazio Svenson i cerekao se onim svojim smekom koji bi mu izbrazdao itavo lice, oi je uperio u ravnicu. Daleko dole na udaljenosti od dvadesetak milja dizala se tanka pruga bele praine i vijugala prema nebu. Pogledaj ree Florens uzbueno. ta je to? upita Medlin. Link Stivens u automobilu! Nemogue! Tek to je telefonirao da je drutvo stiglo. Pogledaj kroz dvogled ree Florens. Pogledavi kroz dvogled, Medlin se uveri da Florens zaista ima pravo. Tada skrene pogledom na Svensona, koji je zanemio od divljenja. Setila se kratkog razgovora to ga je neto pre imala s Linkom Stivensom. Stivens, nadam se, da su kola u dobru stanju rekla je. Gospoice Hemond, oni su kao najbolji dresirani konj, koga sam ikada jahao odgovorio je on. Cesta kroz dolinu je savrena govorila je ona zamiljeno. Nikad nisam videla tako krasnu cestu, pa ak ni u Francuskoj. Nema ni ograda, ni graba, ni stena, ni vozila. Sasvim samotna. tano, samotna je bio je odgovorio Stivens, a oi su mu se zasjale ali i sigurna, gospoice Hemond. Moja sestra voli brze vonje. Koliko se seam svi su moji gosti zaraeni manijom brzine. To je vrlo rairena bolest uNju Jorku. Nadam se, Stivense, da im neete dati povoda da pomisle kako smo mi svi ovde zapali u polaganu, pospanu manana bolest Jugozapada. Link je sumnjiavo pogledao, a onda je njegovo bronzano lice promenilo tamni izgled i upravo zasjalo. Molim za oprotenje, gospoice Hemond, to je malo previsoko

za Linka Stivensa. Hoete rei, ako i vozim paljivo i sigurno, da emo stii pre grizerskog sutra. Medlin mu sa smekom potvrdi. Ali, sad, dok je gledala onu tanku prugu praine koja se iz te udaljenosti inila da se kree puevom brzinom, poela se prekoravati. Ona se pouzdavala u Stivensa, nije bilo spretnijeg i hrabrijeg vozaa od njega, a uz to je bio i vrstih ivaca. Da je ona sama u kolima, ne bi oseala nikakav strah, ali pri pomisli na to ta e Stivens raditi tokom onih etrdeset i vie milja te pustinjske ceste, oseti grinju savesti. Ah, Svensone viknula je naposletku. Bojim se da u poaliti ovu svoju divnu ideju. Kako sam samo dola na nju? Vaa sestra htela je ono pravo, zar ne? Rekli ste da oni svi to hoe. Eh, mislim da im je to sad poelo odgovorio je Svenson. Taj stoarev zakljuak olakao je Medlini savest. Njeni su joj oseaji bili jasni, mada ih ne bi mogla iskazati reima, eznula je da vidi poznata lica, da uje veseli smeh i duhovite razgovore starih prijatelja i drutvena naklapanja iz svog starog sveta. A ipak u pismu njene sestre kao i onih drugih, bilo je neega to je taknulo njen ponos. Na neki nain, te je goste smatrala protivnicima, ako pokau prezir i radoznalost prema Zapadu koji je nju osvojio. Razmiljala je ta bi oni mogli oekivati od zapadnjakog rana. Oni e svakako i dobiti ono pravo, kako je Svenson rekao, bilo je u tome i zadovoljtine zbog onog malog zrnca neraspoloenja, koje se u njoj pojavilo. ali, sumnjala je ipak da bi njena sestra, ili prijatelji, mogli Zapad smatrati onakvim kakvim ga je smatrala ona. To bi znailo previe oekivati. vrsto je i neopozivo odluila da im prui senzaciju za kojom toliko eznu, ali da im takoe pokae dra, lepotu, snagu i zdrav nain ivota na Jugozapadu. Eh, dakle, kako i Nils kae, u onom automobilu ne bih sada hteo biti ni za milion pezosa

primeti Svenson. Zato? Zar Stivens vozi brzo? Dobri Boe! Brzo? Gospoice Hemond, u ovoj zemlji nije nita drugo, osim munje, jurilo ovako brzo. Kladim se da je Link sada kao u nebu. Upravo vidim pred sobom toga nacerenog, epavog malog avola kako se grbi nad volanom kao da je na leima konja. Rekla sam mu neka pazi, da ne bude prevrue li previe praine primeti Medlin. Ha, ha! gromko se nasmeje Svenson. Eh, ja moram ii. voleo bih biti ovde kad Link dojuri, ali moram biti s momcima dole kod njihovih kuica. Bie ba zabavno gledati Nilsa i Montija kad Link doleti autom. Tako bih volela da je Al ostao i doekao ih ree Medlin. Njen je brat morao hitno otpremiti tovar goveda za Kaliforniju, a Medlin se inilo da je vrlo rado prihvatio tu priliku samo da se moe udaljiti s rana. ao mi je to nije hteo ostati odgovori Florens. Ali, Al se sav pretvorio u posao. I krasno napreduje. Moda je i dobro tako. Sigurno. Iz mene je govorio samo ponos. Volela bih da cela porodica i svi moji stari prijatelji vide kakav je ovek postao Al. Dakle, Link Stivens juri kao vetar i kola e zaas biti ovde. Florens, preostaje nam tek nekoliko asaka, da se presvuemo. Ali, pre toga moram jo odrediti da se pripremi dovoljno razliitih, hladnih osveenja. Ve nakon pola sata Medlin je ponovo dola na verandu, gde je Florens ve ekala. Ah, izgleda upravo divno! uzviknula je impulzivno i zagledala se u Medlin. I nekako drugaije. Medlin se poneto turobno nasmei. Moda je ovom krasnom belom haljinom usvojila opet ono naroito dranje, kojem bee vina. Nije mogla odoleti elji da u oima tih svojih hiperkritinih prijatelja ne izgleda lepo. Njen se smeak odnosio na dane koji su proli. Znala, je da se njena lepota, kakvu joj je nekada priznavalo drutvo, potrostruila otkad je poslednji put stajala u sjajnim salonima. Na sebi nije imala nikakvog nakita, o

pojas je zataknula tek dve tamnocrvene rue. Na onoj snenoj belini one su odisale crvenilom, ivotom i arom pustinje. Link je udario starim odvojkom ceste rekla je Florens i ah, to taj vozi. Bela taka s dugim repom praine iza sebe pokazala se nisko u dolini. Sad je jurila gotovo ravno prema ranu. Medlin je gledala kako postaje sve vea i vea, a s njenim poveavanjem raslo je i njeno radosno uzbuenje. Iznenada zauje konjski topot, te se okrene., >, Stjuart je na svom vrancu upravo ujahao. Bio je odsutan zbog vanog posla, a dunost ga je odvela sve do granice. Njegov povratak kui pre nego to su ga oekivali bio je naroito povoljan za Medlin, jer je znaio da je njegova misija uspeno privedena kraju. Ponovo je, moda i po stoti put, sposobnost toga oveka iznenadila. Zaista se razume u sve. Crni se konj umorno zaustavio bez uobiajenog udaranja kopita po ljunku, i pranjavi jaha sjae. I konj i jaha pokazivali su tragove mnogih milja projahanih po suncu, vetru i praini. Medlin poe prema stepenicama verande. Stjuart izvue iz torbe na sedlu omot s ispravama i okrene se prema njoj. Stjuarte, vi ste najbolji kurir na svetu ree ona. Jako ste me razveselili. On skine svoj sombrero s koga se dignuo oblak guste praine. Smee mu se lice ozarilo, kad je uspravio umorna ramena. Ovde su izvetaji, gospoice Hemond odgovorio je. Tada podigne pogled na nju i kad je video obuenu za doek svojih gostiju, on ustuknu nazad s istom kretnjom kao one noi kad mu je otkrila ko je. Bila je to tek letimina kretnja, a nije izraavala ni strah, ni zbunjenost, ni nespretnost. Pa ipak, i u tako munjevitom pokretu ona je naslutila snagu muno zatomljena oseaja. Ni ovek pogoen kuglom ne bi se mogao jae trgnuti nego to se Stjuart u tom trenutku trgnuo. Kad je pogledala njegovo pranjavo lice, sukobi se s njegovim oima, koje su

gledale vrsto i otvoreno. Ona ne odvrati pogledom, iako je osetila kako joj krv navire u lice. Medlin nije obiavala pocrvenjeti. I sad, svesna tog nenadanog crvenila, jo se jae zaari. Obuzme je bes jer to nije mogla shvatiti. Primila je isprave od Stjuarta i zahvalila mu. On se naklonio i poveo svog vranca prema oborima. Kad Stjuart ovako izgleda, onda se to naziva jahanjem ree, Florens, ali kad mu konj ovako izgleda, znai da se takmiio s vetrom. Medlin je gledala za umornim konjem i jahaem kako hramljui silaze po stazi. Zbog ega se sad odjednom zamislila? Najee bi je neto novo nenadano ili nerazjanjivo potaknulo na brzo rasuivanje. U ovom trenutku Stjuartov je pogled bio ono to je toliko iznenadilo. Iz njega je nestalo one strastvene zagonetne vatre i oi su mu postale krasne. U njima nije bilo ni uenja, ni divljenja, ali ni ljubavi. Ovo je troje ona ve dobro, i predobro, poznavala. Nije to bio ni pogled pun strasti, jer u takvom nije ni bilo nieg lepog. Pone razmiljati. Odjednom shvati da je u Stjuartovim oima bio izraz sretnog ponosa. Nikada to nije primetila u pogledu ijednog mukarca. Upalo joj je u oi, jer je to bilo toliko neobino, i zbog toga je i pocrvenela. to je due ivela meu tom decom prirode, to im se vie udila. Naroito tom kauboju Stjuartu, kako je bio nedokuiv! Zato da on bude ponosan ili srean to je vidi? Florencine je uzviknula i ponovo svratila Medlininu panja na auto koji se pribliavao. Sad je bio tek nekoliko milja udaljen na cesti koja se blago uspinjala. Dva levku slina uta oblaka praine izbila su iza njega i uzdigla se visoko u vazduh da bi se spojila s onim to se pruao iznad doline. Zanima me kakva je bila vonja: milja na minutu primetila je Florens. Svakako u nagovoriti Linka da me povede. Ali, gledaj, dolazi. Velika su kola bila nalik belom demonu, i da nije bilo

praine, izgledala bi kao da plove vazduhom. Ravnom su cestom jurila kao na inama. A brzina je bila zapanjujua. Duge sive koprene poput pobednikih zastavica leprale su na vetru. Tada se zauje potmuo um, koji je bivao sve jai i pretvarao se u grmljavinu. Kola su kao strela proletela pokraj alfalfa livade, malih kaubojskih kuica, pokraj kojih su kauboj mahali pozdravljajui. Konji i magarci u oborima stali su frktati, udarati kopitima i prestraeno beati uokolo. Na podnoju duge padine Link je smanjio brzinu na vie od polovine. ali, kola su i dalje jurila, vitlajui oblake praine. Koprene, kepovi i ogrtai vijorili su na vetru, naposletku se zaustavie kripajui i drui na dvoritu ispred verande. Medlin je razabrala sivu, raupanu gomilu natiskanu u unutranjosti auta. Osim vozaa, bilo je u kolima jo sedam osoba, koje su se sada izvlaile ispod brda svojih koprena, ogrtaa i titnika protiv praine, mekoljile su se, gurale i uzvikivale vraajui se pomalo u ivot. Link Stivens izae iz kola, skine svoj tropski lem, i zatitne naoare te hladnokrvno pogleda na sat. Sat i etvrt, gospoice Hemond ree on. To su ezdeset tri milje cestom, a vi znate da ima nekoliko grdnih uzvisina. Kaem, dobro smo se drali. S obzirom na vau elju da vozim polagano i sigurno. Iz gomile u kolima uli su se tihi uzvici i tugaljivi enski uzdasi. Medlin sie pred verandu. Tada se i duboki glasovi mukaraca i oni meki enski sliju u jedan jedini povik olakanja i pozdrava: Princezo! Helen Hemond bee vitka, lepa devojka, tri godine mlaa od Medlin. Osim krasne, bele puti niim nije nalikovala na sestru, bila je smeih oiju i kose. Nakon to je Medlin povela u njenu sobu gde se donekle oporavila, poela je priati. Princezo, devojice moja, evo me ovde, ali budi uverena da nikad ne bih dola ovamo da sam imala pojma o toj vonji sa

stanice. Nikad nisi pisala da ima auto. Mislila sam, to je Zapad potanska kola i slino. Takav divovski auto! A cesta! Pa taj uasan oveuljak u pantalonama. Odakle ti taj voza? On je kauboj. Pao je s konja i ostao invalid pa sam odluila da naui voziti. Zna voziti, je li? Voziti? Nebesa! Svima nam je uterao strah u kosti, osim Kestltonu. Niega se ne boji taj hladnokrvni mali Englez. Jo mi se i sada vrti u glavi. Da zna, Princezo, bila sam oduevljena kad sam ugledala auto. Tvoj kaubojski voza doekao nas je na peronu. Kakav je to smean stvor. Imao je privren veliki pitolj na svojim konim pantalonama. To me jako ivciralo. Kad nas je sve potrpao unutra, skupa s naim runim torbama, poseo me na sedalo do sebe, bilo mi to pravo ili ne. Bila sam toliko luda i rekla mu da volim brzu vonju. A ta misli, da je na to rekao? Pogledao me prilino hladno i drsko i sa smekom rekao: Gospoice, drim da e vam se ovde pruiti sve to volite i elite. Nisam znala da li je to divna prostodunost ili bezobratina. Tada nam se svima obratio: Najbolje da se umotate u koprene i ogrtae radi praine. Do rana vodi duga, vrua i pranjava cesta, a gospoica Hemond je naredila da vozim paljivo i sigurno. Pokupio je nae cedulje za prtljagu i dao ih nekom oveku s velikim etveropregom. Onda je upalio motor, skoio unutra, zgrabio volan i zavalio se duboko u sedite. Nastala je kripa, udarci i blesak, i onaj prljavi mali gradi leao je negde iza nas na zemljopisnoj karti. Otprilike pet minuta bilo mi je krasno. Onda me vetar poeo kidati u komade. Nita nisam ula, osim huanja vetra i rike motora. Mogla sam gledati samo ispred sebe. Kakva cesta! Izgleda da celog svog ivota nisam jo videla prave ceste sve do danas. Ravna, milje i milje i bez ijednog drveta ili stupa. Ta velika kola kao da su preskakivala milje.

Zujala su i pevala. Najpre sam bila oduevljena, onda preplaena. Tako smo jurili da nisam mogla doi do daha. Vetar me svu produvao i svake sam minute oekivala da e mi pokidati haljine i da u ostati bez odee. Nita nisam videla, nego sivi zid s belom prugom u sredini. Onda su mi se oi zamaglile, i celo lice je poelo goreti. U uima mi je urlalo sto hiljada avola. Upravo sam se spremila na najgore kad smo se zaustavili. Pokuavala sam otvoriti oi, a onda si ti stajala ovde. Helen, mislila sam da voli brzinu ree Medlin smeei se. Pa volim. Ali, uveravam te da se prema ovom nikad dosad nisam ni vozila ni videla cestu, a jo manje nekog vozaa. Moda e ovde na Divljem zapadu biti za tebe nekoliko iznenaenja. Helenine tamne oi izraavale su pristajanje uz sve mogunosti. Dobro si ti zapoela ree ona. Zapanjena sam. Oekivala sam da u te nai staru i zaputenu, a ti si, Princezo, najlepe stvorenje koje poznajem. Tako si divna i vrsta, a lice ti je kao belo zlato. ta se to s tobom dogodilo? ta te promenilo? Ta krasna soba, i te divne rue tamo vani, pa ova ugodna osveavajua tama u ovoj jedinstvenoj kui! Znam te, Princezo, i mada nisi nikad o tome pisala, verujem da si ovde stvorila dom. To je najvee iznenaenje od svega. Hajde, poveri se! Znam da nisam ba bila naroito dobra sestra, uz to i prilino sebina, ali drago mi je ako si ovde srena. Kod kue to nisi bila. Priaj mi o sebi i Alfredu. Onda u ti ja ispriati sve novosti i preneti poruke s Istoka. Medlin je oseala veliko zadovoljstvo to su svi njeni gosti izrazili najvee pohvale za njen lepi dom, te pokazali iskreno i toplo zanimanje za sve to je bilo u vezi s tom posetom. inilo se vrlo verovatnio da e sve svriti potpunim uspehom. Od svih njih, jedini Kestlton nije pokazivao nikakvo iznenaenje. Pozdravio se s njom upravo

onako kao kad su se poslednji put videli u Londonu. Medlin se na svoje veliko udo razveselila ponovnom susretu. Otkrila je da joj se svia taj hladnokrvni Englez. Oito joj se neizmerno povealo svojstvo da joj se mnogo ljudi svia. Sasvim je neoekivano oivela njena detinja ljubav za mlau sestru, a time i zanimanje za te napola zaboravljene prijatelje, i iskreni oseaj za Edit Vaine, prijateljicu s koleda. Heleninih je prijatelja bilo manje, nego to je Medlin oekivala. Helen je paljivo odabrala one koje je Medlin dobro poznavala. Edit Vaine bila je devojka iz Petricijske kue, ozbiljna brineta, vrlo ugodna glasa. Uprkos razoaranju koje joj je ostavilo prilino poznavanje ivota, bila je ljubazna i blaga. gospoa Karolton Bik, runa ivahna osoba, preuzela je ulogu pratilje. etvrta i poslednja od enskog dela drutva bila je gospoica Doroti Kumbs nazvana Dot, mlada plavua, neobino lepa. Kestlton je za mukarca bio vrlo niska rasta. Imao je beloruiastu put i male svetle brie, a teki oni kapci koji su mu obino pokrivali oi davali su njegovu licu trom, tup izgled. Odelo, krojeno po poslednjoj engleskoj modi, izazivalo je panju zbog njegova niskog rasta. Bio je plah, ali besprekorna ponaanja. Robert Vide bio je visok i jak mladi, poznat zbog svoje blage prirode. Kad se tome pribrojilo Bojda Harveia, lepog mladia, blede puti s bezbrinim licem oveka kojem je ivot bio lak i ugodan, drutvo je bilo potpuno. Ruak je svima bio pravo uivanje. Osobito su sretne bile meksike sluavke koje su posluivale, jer su se uverile u svoj veliki uspeh. Zamor glasova i smeh, vedri povrni razgovori i bezbrinost klase kojoj su ivotne radosti bile jedina svrha ivota, sve je to Medlin prenelo daleko u prolost. Nije pomiljala da se u to vrati, ali joj se inilo da je dobro napravila to se nije potpuno otuila od svih roaka i prijatelja. Kad se drutvo premestilo

na verandu, vruina je osetno popustila, crveno je sunce upravo zalazilo iznad pustinje. Nisu se zauli ushieni uzvici, duboka tiina govorila je o utisku koji je taj divni sunani zalaskak ostavio na sve prisutne. Tek kad je poslednji crveni luk nestao iza zamagljenog Sierra Madres, a veernje sevanje postajalo sve jae, Helen je prekinula tiinu uzvikom. Ovome nedostaje samo ivot! Ah, eno, jedan konj dolazi uz brdo. Eto, ve je gore! Eno i jahaa! Jo pre nego to je pogledala, Medlin je znala ko je ovek koji se uspinje strminom. ali, sve do ovoga asa nije bila svesna kako joj je prelo u naviku, da ga uvek u ovo vreme oekuje. Jahao je uz rub visoravni sve dalje i dalje, a onda se zaustavio. Na pozadini pozlaenoj zapadnim suncem ocrtavala se silueta konja i jahaa kao divan reljef. ta taj tamo radi? ko je on? ispitivala je Helen radoznalo. To je Stjuart, moja desna ruka odgovori Medlin Kad god je na ranu, odjae o zalasku sunca tamo gore. Rekla bih da uiva u tom prizoru, ali istovremeno pregleda i stoku u dolini. Zar je kauboj? ispitivala je Helen dalje. Da, svakako odgovori Medlin s tihim smekom. Uverie se u to kad te uhvati Svenson i pone o njemu priati. inilo joj se potrebnim da objasni ko je Svenson i ta on misli o Stjuartu, a kad je ve o tom govorila, onda je sama dodala jo nekoliko pojedinosti o Stjuartovoj slavi. El Kapitan! Kako je to zanimljivo! zamiljeno e Helen. A kako izgleda? Divan je. Florens joj prui dvogled i ree neka ga pogleda. O O, hvala vam! uzvikne Helen i pone ga nametati. A, evo, vidim ga. Zaista, divan je. Krasna li konja! I kako nepomino stoji! Kao da je isklesan. Daj, da pogledam ree Doroti Kumbs, uurbano. Helen joj prui dvogled. Moe pogledati Dot, ali, to je sve. On je moj. Ja sam ga prva videla. Tada je enski deo Medlinina drutva zametnuo vatrenu bitku za dvogled. Prava to ih je

Helen prisvojila, nisu tri ostale njene prijateljice nikako priznale. Medlin se smejala s ostalima, gledajui tamni Stjuartov lik, iji su se crni obrisi odraavali na svetlom nebu. Glavom joj proleti pitanje ni novo ni neobino kakve to misli saleu Stjuarta, kad u onaj osami mirno sedi na svom konju, licem okrenutim prema pustinji i zapadnom nebu koje je sve vie tamnjelo. Jednog e ga dana to pitati. Malo zatim on je okrenuo konja i odjahao u mrak koji se poeo hvatati po visoravni. Princezo, jesi li nam spremila kakvu zabavu, ili neka posebna uzbuenja? upita je Helen. Bila je nespokojna, nervozna, i inilo se da ne moe ni aska mirovati. Videe kad ti sve nabrojim odgovorila je Medlin. ta na primer? zapitaju Helen, Dot i gospoa Bik u glas. Edit Vaine se smekala. Dakle, u to ne ubrajam jahanje, planinarenje i golf, ali to je potrebno kao veba za izlete u Arizonu. elim vam pokazati pustinju i Aravaipa kanjon. Moraemo ii na konjima i nositi mnogo stvari. Ako neko ostane iv nakon tih izleta i poeli toga vie, poi emo dalje u gore. Bilo bi mi vrlo drago kad bih doznala elje svakoga od vas. To u ti ja rei spremno je odgovorila Helen. Dot e biti ista ovde kao i na Istoku. Stidljivo e poniknuti oima i gledati u svoje ruke, usput reeno prekrtene i sluati poetine izljeve nekog oboavatelja o njenim krasnim oima. Ako se kauboji ne znaju udvarati na taj nain, onda e njen boravak ovde biti potpun neuspeh. Sto se tie Elise Bik, ona samo ezne da bude osveena to smo je ovamo dovukli, pa nam eli sve mogue strahote. Ne znam ta Edit misli, ali nee biti neto veselo. Bobbi eli samo da bude u Elisinoj blizini i nita drugo. Bojd eli ono to je uvek eleo jedinu stvar za kojom je teio, a nije je dobio. Kestlton osea krvolonu elju da neto ubije. Izjavljujem uz to da hou jo i jahati i logorovati pod vedrim nebom

usprotivi se Kestlton. Sto se mene tie, nastavi Helen, ja elim ah kad bih samo znala ta ja to elim! Ali, eto, znam da hou biti napolju, odlaziti u daljinu, oseati sunce i vetar, da mi to moje belo lice barem malo potamni. elim malo krvi, i mesa, i ivota. Ve sam izmorena, a nadasve elim ono to jo ne poznam. Nastojau spreiti Dot da ne uvrsti sve kauboje u svoju svitu. Koliko raznolikih elja! uzvikne Medlin. Medlin, najvanije od svega je to da udimo neto doiveti zakljui Helen strastveno. Draga moja, moda e se tvoje elje ispuniti odvrati Medlin ozbiljno. Edit, Helen me uinila radoznalom da ujem tvoje posebne zahteve. Princezo, ja samo elim neko vreme biti s tobom odgovori ta njena iskrena stara prijateljica. U tom setnom odgovoru popraenom pogledom njenih tamnih, izraajnih oiju, bilo je neto to je govorilo o Editinom razumevanju, njenom saoseanju i moda priznanju vlastitog duevnog nemira. Medlin to rastui, kolike bi ene elele raskinuti reetke svog kaveza, ali nemaju za to hrabrosti. KAUBOJSKI GOLF U vrtlogu sledeih dana ostalo je nereeno pitanje, ko je vremenu koje je letelo u nepovrat znao oteti najvie radosti i uivanja: da li Medlinini gosti, njeni kauboj, ili ona sama. S obzirom na jednolian ivot, koji su oni pre provodili, Medlin je bila uverena da su se kauboj najvie okoristili. ali, za Svensona i Stjuarta situacija je postala vrlo muna. Posao na ranu morao se nastaviti, a neki su poslovi bili prilino zanemareni. Svenson se nije mogao odupreti damama, niti se odrei uivanja koje mu je priinjalo neobino ponaanje kauboja. Jedini je Stjuart nastojao da itav posao oko uzgoja stoke ne poe natrake. Od zore do mraka bio je u sedlu terajui na posao lenje Meksikance, koje je bio unajmio da zamene kauboje. Jednog junskog jutra Medlin je sa svojim veselim

prijateljima sedela na verandi, kad se na stazi pred oborima pojavi Svenson. Ve nekoliko dana nije dolazio na uobiajeno savetovanje svakako propust vredan panjai. Evo dolazi Bili sav u neprilici nasmei se Florens. Zaista bio je nalik na olujni oblak kad se pribliavao verandi. ali, pozdravi, koje su mu upravili Medlinini prijatelji, naroito Helen i Doroti, rasterali su mu oblake s lica, i izazvali njegov znameniti smeak. Gospoice Hemond, ja sam zaista bedni obeshrabreni stari govedar zapone on i trebam gomilu saveta. Kakva je nevolja? upita ga Medlin i ohrabrujui mu se nasmei. Eh, dakle, upravo je neverovatno ta kauboj nameravaju. Sad sam ve poeo oajavati. Eto, moglo bi se rei da su moji kauboji poeli trajk zbog praznika. ta kaete na to? Uveli smo smene, skratili radne sate, pa ak ih putali tu i tamo s dunosti, unajmili Grizere, ukratko, uinili smo sve to se samo moe zamisliti. Ali, samo su se jo jae zbili uz tu ideju praznikovanja. im se Stjuart odmakne, momci postaju bolesni. Jo nikad u ivotu nisam uo za tolike bolesti. A samo da vidite kako najednom izgledaju: slabi, epavi i sakati. Zamislite kauboja koji dolazi s ranjenim prstom i trai celi dan potede. Eno, na primer Booli. Znam, da je jednom ostao leati pod konjem, a jednom se kotrljao niz kanjon, pa nita. A sad je dobio ulj na pati, pa kae, da e mu se otrovati krv ako ne bude mirovao. A Dim Bel misli da mu se razvio spinalni mengalutis ili tako neto. Pa Frenkie Slejd. Kleo se da ima arlah, jer mu je ini mi se lice bilo crveno, a kad sam dreknuo na njega da je arlah zarazan i da emo ga nekuda zatvoriti, skoio je i rekao da misli da ga nema. Ali, da je sigurno teko bolestan i da mora malo okolo se razonoditi. Eto, pa ak i Nils nee raditi ovih dana. Da nije Stjuart uzeo Grizere, ne znam ta bismo inili. A otkud odjednom sva ta lenjost i bolesti? upita

Medlin. Ma, eto vidite. Svaki i najobiniji kauboj na ranu smatra da je njegova sveta dunost zabavljati dame. Pa meni se ini da je to upravo divno! uzvikne Doroti Kumbs i nasmeje se s ostalima. Stjuartu prema tome nije stalo da nam pomogne u zabavljanju upita Helen neobino ivo. Eh, rei emo, gospoice Helen, Stjuart je svakako drugaiji nego ostali kauboj odgovori Svenson. Ipak nekad je bio kao i oni, kao sam vrag, ali sad se promenio. Nadzornik je i to e biti razlog. Na njemu je sva odgovornost. On nema vremena zabavljati dame. Pa to je svakako na gubitak rekla je Edit Vaine, svojim ozbiljnim nainom. Ja mu se divim. Svensone, ne trebate se toliko uznemirivati to bi momci hteli biti galantni, iako je to trenutno poremetilo posao ree Medlin. Gospoice Hemond, sve to sam rekao nije ni polovina ni etvrtina, ma nita od onoga, to me mui odgovori on turobno. Dobro, dakle, olakajte duu. Eh, dakle, rei emo, svi momci, osim Dina, izgubili su glavu, sasvim su poludeli za tom golf igrom. Salva smeha popratila je Svensonovu sveanu izjavu. Ma Svensone, vi se alite dobaci Medlin. Umro ako ne mislim ozbiljno izjavio je stoar. To je strahovito udna injenica. Pitajte Flo, ona e vam rei. Zna ona kad se kauboj neeg prihvate, oni e to terati dalje kao to teraju konja. Florens, videi da je nju spomenuo, i da su sve oi uprte u nju, odvrati kako Svenson zaista nije pogreio u svojoj tvrdnji. Kauboj igraju, kao to se i bore ili rade doda ona. U sve ulau itavu duu. Oni su veliki, jednostavni deaci. Zaista jesu potvrdila je Medlin. Meni je samo drago ako su zavoleli golf. Imaju tako malo razonode. Eh, dakle, neto se mora uiniti, ako mislimo i dalje uzgajati stoku na ranU NJENOG VELIANSTVA odgovorio je Svenson. Ostavljao je u isto vreme utisak opreznog i ravnodunog oveka.

Medlini je bilo poznato da je Svenson uprkos svojoj jednostavnosti nedokuiv kao i njegovi kauboj, i da ne bi imalo smisla protiviti mu se kad se radilo o mogunosti kakve zabave. Njegovo preuveliavanje te njihove nenadane manije za golfom poklapalo se s nekim drugim znaajnim priama koje je nedavno proirio. Neki vrlo neobini dogaaji odigrali su se nedavno i bilo je nemogue prosuditi da li je to sluajnost ili dobro promiljen i spretno razraen plan aljivih kauboja. Naravno, bilo je mnogo smeha na raun njenih gostiju, naroito Kestltona. Tako Medlin nije znala ta da misli o tanosti njegovih tvrdnji. Iz iste navike, sloila se s njim, smatrajui da ne treba sumnjati u njegovu iskrenost. Da se vratim malo nazad sa svojom priom nastavi Svenson kad ga je Medlin oekujui pogledala. Vi se sigurno seate s kakvim su ponosom momci ureivali igralite za golf tamo na mesi. Eh, ba su se trudili, i makar nisam nikad video nijedno drugo igralite, kladim se da boljeg od naeg nema. Momci su se zanimali za tu igru. Sigurno se jo seate kako su se svi trgali da gledaju vas i vaeg brata kako igrate i da vam budu posluitelji kod igre. Eto, kad god biste vi otili, oni bi se dali na posao i pokuavali igrati. Monti Prajs je vodio. I ma koliko bio star, gospoice Hemond, i ma koliko poznavao kaubojske ekscentrinosti gotovo me udarila kap, kad sam uo kako taj epavi, mali, spreni kravar iz Montane kae da nema te igre koja bi za njega bila previsoka, i da ba u golfu ima divnog uspeha. Govorio je da znate ozbiljno kao s propovedaonice. I uvek je vebao i vebao. Kad mu je Stjuart poverio da uva igralite i klupsku kuu, i sve one smene palice, Monti samo to nije prsnuo od uobraenosti. Vidite, Monti je osetljiv, to ne moe vie raditi kaubojske poslove, pa se poveselio da ima posao kod koga nije oseao da je

primljen iz milosti. Eh, dakle, on je vebao igru, i itao knjige u klupskoj kui i traio od momaka to isto. Eh, rei emo, to ba nije bilo naporno. Igrali su i po zori i po mraku i po meseini. Neko vreme Monti je bio glavni, a momci su to podnosili. Ali, ubrzo je i Frenkie Slejd poeo uzdizati svoju igru i sad su njih dvoje morali to reiti. Dakle, rei emo, Monti ga je estito porazio. Onda, jedan za drugim momci se uhvatili s Montiem, i opet ih je sve tukao. Nakon toga podelili su se i poeli igrati utakmicu po dva zajedno. I za udo, to je ilo sjajno. Ali, kauboj nisu zadovoljni ako ne pobeuju. Monti i Link Stivens, obojica bogalji, rei emo, udruili se i odluili poraziti sve doljake. Eh, pa i jesu, i eto ti neprilike. Dugo i strpljivo su drugi kauboj nastojali pobediti to dvoje epavih, ali nisu mogli. Da su Monti i Link imali zdrave noge kao drugi kauboj, ne bi bilo toliko galame. Ali, nijedan zdravi kauboj nee podneti ovakvu sramotu. Tamo u njihovim kuicama svake veeri Monti i Link vreaju celu momad, i dre se jako visoko. Montija ne bi mogli dosegnuti ni jarbolom, a Link, on je, upravo udovino podrugljiv. Fina igra, zar ne? kae Link silno sarkastino. to se vreate, vi obini, prosti kravari? Sto gudite uvek o mojoj i Montievoj epavoj nozi? Da su nam zdrave, jo biste vi gore proli. Samo pamet potue u golfu, pamet i aristokratska krv, od koje vi momine nemate ni kapi. Monti onda otpuhava dimove silno hladnokrvno i oholo, i govori: Sigurno je to fina igra. Vi, kravoglava gospodo, mislite da bi volovska snaga mogla pobediti vetinu i mozak. Svi se vi moete sakriti i povui. Hajde, i najpre nauite igru. Ne znate razlikovati ni tap za golf od kineskog sendvia. Sve to znate jest: lupetati tapom i treskati loptu. Kad god im Monti deli, momci jure uokolo kao ludi. Monti i Link su se domogli knjiga i uputa za igru i ne daju drugima ni blizu. Kau

im pravila, ali to je sve. I, naravno, svaka igra zavri galamom gotovo jo pre nego je poela. Svim momcima je taj golf krvava zaista. Moram rei da za dobrobit rana da i ne spominjem kakvu guvu Monti i Link moraju biti poraeni. Dok god to ne bude uinjeno, na ovom ranu nee biti mira. Medlinini su se gosti odlino zabavljali. to se nje same tie, uprkos sumnji koje su joj se bile javile, Svensonove jadikovke izazvale su zabrinutost. Ipak se jedva suzdrala od smeha. Pa ta, da inim? Hm, rei emo, da ba ne bih znao. Upravo dolazim po savet. ini mi se da je nekakva udna igra zaludila moje kauboje i rad na ranu je doao na mrtvu taku. Znam da zvui smeno, ali kauboj su isto tako udni kao i divlja goveda. Ujedno sam siguran da umiljenost treba izbiti iz glave Montiu i Linku. Jedanput, samo jedanput, da to reimo, a onda se moemo ponovo prihvatiti posla. Svensone, sluajte ree Medlin ivo. Odraemo utakmicu izmeu Montija i Linka, i vae najbolje momadi. Kestlton, koji je strunjak u golfu, e suditi. Moja sestra, ostali moji gosti i ja, naizmence emo posluivati vau ekipu. To e biti poteno, jer je vaa ekipa slabija. Pomonici mogu malo i pouiti, a moda je samo struni savet potreban vaem timu da pobedi Montija. Sjajna zamisao, izjavi Svenson odluno. Kad moemo prirediti tu utakmicu? Pa, danas, danas popodne. Svi emo odjahati do igralita. Dakle, ja vam mnogo dugujem, gospoice Hemond, i svima vaim gostima odgovori Svenson toplo. Tada se digne drei sombrero u ruci, a oi mu zablistaju, to je Medlin ponovo zaudilo. A sad idem pripremiti sve za utakmicu kaubojskog golfa. Adios! Medlinini su gosti tu ideju prihvatili jednako oduevljeno kao i Svenson. Divno su se zabavljali i toliko nagaali o pobednicima da su se podelili u tabore i pravili oklade. Osim toga,

situacija, koju je tako iskreno prikazao Svenson, jo ih je vie mistifikovala. Sad su se tek nali u udu, zbog jedinstvenog karaktera amerikih kauboja. Medlin je bila zadovoljna videi kako su ozbiljno shvatili priu starog stoara. Pomiljajui na popodnevni program, osetila je lagano uzbuenje, i strepnju pred neim neoekivanim, pomeanu s mnogo oduevljenja. Juni je zapoeo toplinom, odnosno vruinom u podnevnim satima. Kod njenih se neumornih prijatelja to odrazilo tako to su se okoristili iskustvom onih koji su ve poznavali Jugozapad. Uivali su siestu za vreme vruih podneva. Medlin je probudilo veselo rzanje i udaranje Princezinih kopita po ljunku. Tada zauje i ostale konje. Kad je izala, nala je svoje drutvo ve okupljeno u paradnim odelima za golf i isto takvom raspoloenju. Naroito se Kestlton istaknuo arenim ogrtaem, koji se ne bi dao opisati. Medlin su spopale zle slutnje pri pomisli ta bi Monti, Nils i Link bili u stanju uiniti pod uticajem te napadne odee. Ah, Princezo uzviknula je Helen kad je Medlin pola svom konju. Nemoj mu zapovediti da klekne, pokuaj ga uzjahati skokom. Svi bismo to hteli videti. Tako je to divno i neobino! Ali, on svejedno mora kleknuti ree Medlin jer neu moi dosegnuti stremen. Strahovito je visok. Ipak, morala je popustiti navaljivanju svojih prijatelja, i nakon to su svi, osim Florens, bili na svojim konjima, zapovedila je Princezi neka klekne na jedno koleno. Tada joj stane sleva, licem okrenutim unazad, rukama se vrsto prihvati za uzde, sedlo i grivu. Stavi vrak izme uz stremen i podviknu mu u uho. Konj naglo skoi i prebaci je u sedlo. Sad, da biste videli kako se to pravilno radi, gledajte Florens rekla je Medlin. Devojka sa Zapada divno je izgledala u jahaem odelu pokraj svoga konja. Izvanredna je bila lakoa i elegancija kojom se na kaubojski nain vinula

u sedlo. Zatim je povela povorku niz obronak i dalje ravnicom do visoravni na koju su se poeli uspinjati. Kad god bi Medlin videla grupu svojih kauboja, nikad ne bi propustila da gotovo nesvesno pogledom potrai svog nadzornika Dina Stjuarta. Tog popodneva, kao obino, on nije bio prisutan. Sad je osetila a toga je bila potpuno svesna da je zbog toga povreena i ogorena. Zaista nije bio paljiv prema njenim gostima, a upravo njega su svi najvie eleli videti. Helen je naroito izrazila elju da i on prisustvuje utakmici. Ali, Stjuart je bio kod stoke. Medlin pomisli na njegovu odanost i zastidi se, to se opet prepustila svom nekadanjem gordom obiaju da eli upravo ono to je nerazumno. ali, zaas je smetnula Stjuarta s uma kad je na igralitu primetila grupu svojih kauboja. Izbrojila ih je esnaest, bez Svensona. Isti taj broj krasnih konja, sjajnih i istih pasao je na rubovima visoravni pod nadzorom meksikih momaka. Kauboj su bili paradno obueni i izgledali su drugaije nego obino, slikovito kao statisti na pozornici, a s njenim su gostima bili prirodni. Sombrera sa srebrnim kopama i trakama od konjske dlake upadala su u oi, a arene svilene marame, izvezeni demperi, kone, resama okiene pantalone i veliki pitolji, sve je to uz zveckanje srebrnih mamuza ostavljalo svean utisak. Medlin i njeni gosti bili su odmah okrueni kaubojma, ona je jedva zatomila smeak. Ako se njihov dananji izgled nje toliko doimao, kako e tek delovati na njene goste? Eh, dakle, kako vidim, vi ste se svi ovamo pourili ree Svenson hvatajui uzde Medlinina konja. Siite, siite. zaista smo neobino sretni i ponosni. I, gospoice Hemond, molim za oprotenje to su se momci opasali pitoljima. Moda nije ba uljudno, ali to su Stjuartove naredbe. Stjuartov naredbe! ponovila je Medlin. Njeni su gosti odjednom zautali. On samo

eli spreiti da momke iznenade pljakai, jer oni dolaze sve blie od reke Guadalupe. To je sve. Ne trebate se uznemirivati. To je samo zbog objanjenja. Medlin i neki lanovi drutva osetili su olakanje, samo je Helen bila isprva ushiena, a onda razoarana. Ah, tako elim da se neto dogodi uzviknula je. esnaest pari drskih kaubojskih oiju istog se trenutka upilji u njeno lepo, obesno lice! Medlin nasluti da taj prieljkivani dogaaj nije daleko. ja takoe ree Dot Kumbs. Bilo bi savreno doiveti pravu pustolovinu. Pogled esnaestorice kauboja pree na neduno nameteno lice te druge nezadovoljne devojke. Medlin se nasmeje, a StihNvelovo lice ozari udan, neobian smeak. Eh, dakle, mislim da neete otii kui nesretne rekao je on. Kao voa ove ekipe, ostao bih zauvek osramoen kad vam se ne bi ispunile elje. Samo: ekati. A sada, moje dame, pitanje koje treba reiti nee vam biti ni zabavno ni uzbudljivo, ali za ovaj kaubojski tim to je od velike vanosti, i svaka pomo bie zahvalno primljena. Pogledajte malo po igralitu. Da li svi vidite one dveljudske mizerije, koje ipaju uokolo kao dva epava mustanga? Eh, dakle, rei emo, vi vidite Montija Prajsa i Linka Stivensa, koji su postali previe gospodski da se drue sa svojim starim prijateljima. Oni vebaju za turnir i ne daju mojim momcima ni pogledati kako mlataraju svinutim tapovima. Jeste li izabrali svoje ekipu? upita Medlin. Svenson obrie crveno lice velikom svilenom maramom i zbunjeno pogleda. Svih mojih esnaest momaka ele igrati odgovori on. Izabrati ko e igrati, nee biti ba najlake, a ni najpametnije. Evo, Nils i Nik. Ba su zlurado nagovestili, ako oni ne budu igrali, da nee igrati niko. Nik to nikada nije ni pokuao, a Nils samo eka da tresne Montija kojom od onih svinutih palica. Predlaem da svi vai momci poteraju

loptice sa starta i da izaberete one ije loptice odu najdalje ree Medlin. Svensonovo pokunjeno lice se razvedri. Eto, to je avolski dobra ideja. Svi momci bie za to. Ovim reima razbio je krug oaranih kauboja oko dama. Zgrabite ue to jest, palicu, vi kravari, doite ovamo i vrsto udarite po tom malom belom zrnu! Kauboj su najpripravnije posluali. Bilo je prilinih potekoa kod izbora tapova i ko e pokuati prvi. Ovo poslednje trebalo je odluiti drebom. Ali, nakon to je Frenkie Slejd uinio nekoliko uzaludnih pokuaja da na startu pogodi loptu, ili da je potera barem nekoliko metara, ostali igrai nisu bili ba raspoloeni da ga slede. Svenson je Boolva morao gurnuti napred, a ovaj je onda uinio jedan bedni ut i vratio se prijateljima koji su ga, naravno, doekali zajedljivim primedbama. Pokuaji nekoliko sledeih kauboja svrili su samo velikim uzaludnim naporima. Ej, Nik, ti si na redu ree tada Svenson. Bile, pa nisam se ba tako pomamio za igranjem odgovori Nik. Sto? A as pre, galamio si zbog toga. Strah te pokazati lou igru, a? Ni govora, tek najobiniji obzir prema prijateljima kravarima odgovori Nik duhovito. Vidim, kako loe igraju, i neu da ih ponizim. Eh, dakle, ima nam ta pokazati ree Svenson. Znam da nikad u ivotu nisi video golf palicu. A to je glavno, kladim se da nee pogoditi onu loptu ni sa dvanaest udaraca. Bile, osim toga meni je ispod dostojanstva da ti dignem novac. Zna, da sam iz Misurija. Ovamo palicu! inilo se da Nikova ljutita samosvest pomalo iezava, dok je jednu za drugom opipavao palice. Bilo je oito da nikad dosada nije ni jednom rukovao. ali, isto je tako bilo oito da on nije ovek koji bi se lako predavao. Konano izabere udarac, sumnjiavo odmeri malu ruku, a zatim poe na start. Nik Stajle je bio visok sto devedeset dva centimetra. Bio je irokih

ramena, a vitak i miiav, kakvi su uglavnom jahai. Ruke su mu bile veoma duge. Nesumnjivo je bio neobino jak ovek. Visoko je zamahnuo palicom, a onda udario njom velikom snagom. Tres! Male je loptice nestalo, a s mesta gde je stajala, dizao se oblai praine. Medlinin brz pogled uhvatio je loptu kad je poletela malo udesno. Jurila je nisko i ravno poput metka sve dalje i dalje u krasnoj liniji, a onda je poela gubiti brzinu i klizila je i vijugala dok nije pala preko ruba visoravni izvan dohvata oka. Nikad jo nije videla takav udarac lopte. Bio je prekrasan i gotovo neverovatan. Povici kauboja trgnuli su Nika Stajla iz oaranosti, kojom je gledao svoj udarac. Tek je tada postao svestan situacije, i podboivi se na svoju palicu, pogledom je zaredao po Svensonu i drugovima. Nakon prvog iznenaenja svi su zanemili. ali, jeste li videli Nik dostojanstveno mahne rukom. Mislili ste da se alim, je li? Pa, ta, odlazio sam ja i u Sent Louis i Kansas Citi igrati. Govorkalo se da e me golfski klubovi povesti na Istok kao ampiona, ali nisam mnogo mario za tu igru. Prelagano za mene! Oni tamo u Misuriju bili su samo bedne eprtlje i veno su gunali, jer kad god sam onako estito udario po lopti, uvek je nestala. I, to, onda sam morao nespretno udarati samo da oni ne bi bili slabiji od mene. Tako, sad moete nastaviti s Montiem i Nikom. Mogao bih obojicu tui samo jednom rukom, ali neu. Nemam za to volje. Sjurio sam onu loptu preko mase samo da vam pokaem. Mene sigurno neete videti u svojoj ekipi. Nakon toga poao je prema konjima. Svenson je izgledao uniten. Nijednaprezirna re nije bila doviknuta za Nikom, a to je bio dokaz njegove uverljive pobede. Tada je na pozornicu stupio Nils. Taj kauboj elinog lica bio je ljubazan i udvoran, koliko mu je to doputala njegova priroda. On se sad obrati Svensonu

i ostalim kaubojma reima kako im je sigurno neugodno ocenjivati talente onih koji su mnogo iznad njih, kao Nik i on. Tada je podignuo palicu, kojom se posluio Nik, i viknuo da mu donesu novu loptu. Svenson s mnogo opreza podigne novu gomilicu peska i na nju postavi loptu. Tada se makne da gleda. Bio je smrknut i pun oekivanja. Nils nije bio tako visok kao Nik, pa nije izgledao tako velik, kad je svojom palicom zamahnuo prema kaubojma koji su blenuli u njega. ali, i on je bio gibak, jak i krut. Vrlo vana lica istupi napred i snano zamahne nad loptom, ali promai. Snaga zamaha bila je tolika da je izgubio ravnoteu, prevrnuo se i doslovno se zavrtio na glavu. Kauboj su urlali. Svensonov gromoglasan smeh orio se po visoravni. Medlini i njenim gostima bilo je nemogue zatomiti veselost. Kad je Nils opet stao na noge, dobacio je Medlini pogled pun prekora. Bio je povreen. Njegov drugi pokuaj, ni izdaleka onako otar kao prvi, zavrio je istim neuspehom i izazvao ale kauboja. Nilsovo crveno lice postane jo crvenije. ljutito zamahne ponovo. Gomila peska raspri se uokolo, ali zlokobna mala loptica otkotrlja se tek nekoliko centimetara. Ovaj put, morao je sam sloiti gomilicu peska i namestiti loptu. Svenson je prezirno stajao pokraj njega, a momci su mu dobacivali primedbe. Skini kapke vikne jedan. Nils, sigurno ti vie ne valjaju oi drugi e na to. Ne pogaa kuda gleda. Nils, levo oko ti gleda malo ukrivo. Hej, stara lopuo, zar ne moe pogoditi tu loptu! Nils je pokuao ponovo i ponovo je sramotno promaio. Onda se sabere, odmeri daljinu, zanjie palicu i oprezno zamahne. I glavica tapa opie divnu krivulju oko lopte. Dakako, sve je kriv samo taj svinuti tap izjavio je. Promeni palice i ponovo neslavno promai. Sad se razbesni i pone divlje mlatarati. Ali, nijedanput varava mala

loptica nije stigla na cilj. Svenson je zgrbio svoju telesinu, rukama se podupro o kolena i praskao od smeha. Kauboj su poskakivali od veselja. Nikako da pogodi tu loptu pevao je jedan od najbunijih. Jo nekoliko zamaha, oajnih jednako kao i jalovih, kao da je lopta retki vazduh, uverili su konano upornog kauboja da je golf za njega neuhvativ. Svenson je urlao: Ah, ha, ha, ha! Nils prestar si, oi ni za to! Nils tresne palicom o zemlju, a kad se uspravio, lica koje vie nije bilo crveno, pokazao se tek pravi ponos i ar toga oveka. Promiljeno odstupi deset koraka, a zatim se okrene prema maloj gomilici, na kojoj je leala lopta. Ruka mu se isprui, lakat savije, a aka postane poput pande. Nils kako je to aljivo! orio se Svensonov glas. Munjevitom brzinom Nils naniani svoj pitolj i prasak odjekne. Iverje poleti s lopte, kad je pala s gomilice peska. Nils je pogodio da nije uzvitlao ni zrno praine. Tada pitolj spusti opet u korice i okrene se kaubojma. Moda moje oi i nisu ba tako slabe ree hladno i spremi se da ode. Ma, gledaj Nils vikao je Svenson. Doli smo igrati golf. Ne moemo dopustiti, da gaa loptu pitoljem. Zar si ba morao podivljati? Sve je to samo ala. Sad ostanite ti i Nik ovde i prilagodite se drutvu. Niko od nas ne podcenjuje vas i vae sposobnosti. Ako ba nema priroene uljudnosti i ne moe biti galantan prema damama, onda se seti Stjuartovih odredaba. Stjuartovih odredaba? upita Nils i naglo zastane. Upravo to sam rekao otrese se Svenson. Da, njegovih odredaba. Zar zaboravlja na to? Dakle, ba si krasan kauboj. Naroito ti, Nik i Monti morali biste ih potovati. Nils skine sombrero i poee se po glavi. Bile, mislim da sam pomalo zaboravljiv. Razbesnilo me. Brzo bih se urazumeo, a moda i promenio ponaanje. Bi, sigurno odvrati Svenson. Eto, sve mi se ini, da nismo ba napredovali s mojom golf

ekipom. Sledei ambiciozni igra neka nastupi. Jednog lana svoje ekipe naao je Svenson u osobi Ambroza, koji je pokazao poneto vetine u udaranju lopte. Meutim, sledei igrai bili su tako bedni, a po vrednosti toliko izjednaeni, da je ozbiljni Svenson bio oajan. On je bio isto tako raspaljiv kao i Nils. Na kraju se pojave ene Ambroza i Eda Lintona na konjima, i to je verovatno pomoglo, jer je Ed odjednom pokazao takvu vetinu da ga je Svenson uvrstio u ui izbor. Hajde da te malo poduim ree Bili. Moe ako ba hoe odgovori Ed. Ali, ja se u tu igru razumem vie od tebe. Eh, dobro, da vidimo napokon jedan fini udarac, ini mi se da si postao otrouman. Jako udno! Tu se Bili okrene i ugleda dve mlade supruge koje su pogledima punim divljenja gledale svoje mueve: Ha, ha! Pa nije ni tako prokleto udno. Moda e to pomoi. Hajde, Ed! Ne vitlaj tom palicom kao da misli uhvatiti bika. Dri se prirodno i udaraj ravno. Ed uini nekoliko pokuaja, koji su, iako bolji od njegovih prethodnika, njegova instruktora prilino obeshrabrili. Odmah zatim, nakon naroito neuspelog udarca, Svenson pone oajno hodati amo-tamo i konano se zaustavi desetak koraka ispred starta. Ed, koji je za kauboja bio neto suvie flegmatian, mirno se spremi za novi pokuaj. Fore! povie on. Svenson se zaudi. Tore! vikao je Ed. Sto se dere na mene? viknuo je Bili. Mislim da se isti s horizonta! Makni se odavde! Ed, to ti je jedna od onih suludih rei koje Monti uvek urla. Pa dobro, ovde sam na sigurnom. Ne bi me pogodio ni za milion godina. Bile , mii se navaljivao je Ed. Zar ti nisam rekao da me ne moe pogoditi? Zato te treniram? Zato, da krivo gaa, je li? Napred sad! Ed Linton je bio zdepast, nabit ovek i oito vrlo jak. Njegovi dosadanji udarci nisu ba bili odraz njegove snage, ali sad se spremao za naroite napore. Buni

kauboji najednom su se smirili. Bio je to jedan od onih trenutaka kad je vazduh nabijen zlim slutnjama. Ed je zavitlao palicom da je vazduh fijuknuo. Tres, uo se mukli udarac. ali, niko nije vi deo loptu, dok se nije skotrljala sa Svensonova tela koje se odjednom zgrilo. Rukama je opipavao bolno mesto i pritom uasno stenjao. Kauboje je zahvatila navala neobuzdana smeha popraenog urlanjem i poskakivanjem. im je doao do daha, Svenson je ponovo stekao dostojanstvo, a onda se pribliio pokajnika lica: Dobro, momci! Ovo ide na Bilov raun ree on. Ja sam iv primer tvrdoglava oveka. Ed, pobedio si! Ti si kapiten ekipe. Gaao si dobro i da nisam bio atmosferska smetnja, lopta bi sigurno otila do irikahue. Zatim je svoje velike ruke sloio kao megafon, i izazov ali je zatrubio prema Montiu i Linku. Hej, vi odlini igrai! ekamo vas, izaite, ako imate hrabrosti. Smesta su Monti i Link prestali vebati, i ponosno, kao dva vladara kroili igralitem. Drim da ih moje zastraivanje nije naroito dirnulo ree Svenson. Tada se obrati Medlini i njenim prijateljima: Pouzdano se nadam, gospoice Hemond, da se neete pokolebati i prei neprijatelju. Monti je dobar na jeziku, a osim toga, zna ljude pridobiti za sebe. Podivljae kad uje protiv koga se on i Link moraju boriti. Sad smo se barem izjednaili, jer nam nije hteo pomoi niti posuditi knjigu. Osim toga, iz politikih razloga moramo pobediti. A sad, biu vam silno zahvalan ako odredite posluioce i suce. Medlinini prijatelji su se oduevili utakmicom, ali, osim Doroti i Kestltona, niko nije pokazao naroitih ambicija da uestvuje. Prema tome, Medlin je opunomoila Kestltona da sudi. Doroti da posluuje Eda Lintona, a ona sama Ambroza. Dok je Svenson sjajei se od sree, objavljivao te vesti svojoj momadi i njihovim navijaima, Monti i Linik su upravo

dolazili. Obojica su bili niska rasta, krivonogi, hramali svaki na drugu nogu i bili zaista neprivlani. Link je bio mlad, a na Montiu su godine dvostruko vee od Linkovih ostavile trag. ali, bilo bi nemogue pogoditi Montievu dob. Kao to je Svenson rekao, Monti je bio spren pa je izgledao pepeljast i krut kao eravica. Nikada mu nije bilo prevrue, uvek bi nosio teke pantalone od ovje koe s vunenom stranom izvana. To ga je inilo irim nego to je bio visok. Link je voleo kou i bio je sav obuen u nju otkako je postao Medlinin voza. Nije nosio oruje, dok je Monti, naprotiv, nosio velike korice s pitoljem. Link je puio cigaretu i drao se drsko i izazovno. Montijevo je lice bilo mrko, a dranje razmetljivo, kao u kakva poglavice varvara. Koa mi se jei od tog Montija ree Helen poluglasno. Gospodine Svenson, je li zaista tako lo, i . . . tako straan kako sam ula? Zar je zaista nekoga ubio? Svakako. Barem toliko koliko i Nils odgovori Svenson veselo. Q Ah, zar je i onaj inae zgodan gospodin Nils tako usijana glava? Nikad to ne bih rekla. Ima tako ugodan glas, ljubazan i starinski. Nils je pravi primer ljudskog pretvaranja, gospoice Helen. Ne verujte njegovu blagom glasu. On je kao zmija ljutica. U tom kritinom asu momci i Link stigli su do starta i Svenson ih je krenuo doekati. Ostali se se kauboj natiskali napred i okruili taj trio. Medlin je ula Svensonov glas, on je oito objanjavao da e njegova momad dobijati strune savete za vreme igre. Odjednom se iz sredine grupe ula ljutita vika koja je isto tako brzo i prestala. Onda su se zauli uzbueni glasovi: svi su istovremeno govorili. Tada se, odgurnuvi ruke koje su ga zadravale, pojavi Monti i poe prema Medlini. Monti Prajs bio je tip kauboja poznat po tome to nikad nije razgovarao ni sa jednom enom, osim kad bi ga ova oslovila, a i onda bi

odgovarao samo kratko i nespretno. Meutim, u toj sveanoj prilici, inilo se da namerava ili protestvovati kod Medlin zbog neega, ili neto od nje zatraiti, jer je bio vrlo uzbuen. Medlin se s njim jo nije upoznala. Oseala je pomalo strahopotovanje, ako ne i strah pred njim. Smatrala je da je neobino vano, kako e se s njim ophoditi, jo opreznije nego bilo s kojim od svih tih divljih momaka na ranu. Monti skine svoj sombrero to jo nikada nije uinio i taj kratki as bio je dovoljan da se pokae njegova potpuno elava glava. To je bilo jedno od trajnih obeleja onoga stranog prerijskog poara kroz koji se probijao da bi spasio ivot jednom detetu. Medlin to nije zaboravila i odjednom joj se uini da treba biti uz njega. ali, setivi se Svensonova umoljavanja, nije se htela prepustiti oseanjima nego je elela postupiti razumno. Gospoice, gospoice Hemond, primite pozdrave pune divljenja i vi i vai prijatelji. Link i ja smo jako ponosni da tu utakmicu igramo pred vama. Ali, Bili kae da ete vi posluivati njegovu ekipu i trenirati ih. I ja vas sad elim pitati s potovanjem je li to lepo i pravedno? Monti, vae je pravo da to kaete odgovori Medlin. Bio je to moj predlog. Ali, ako vi ita imate protiv toga, mi emo se povui. Ja to smatram pravednim, jer vi ste igru uili. Vi ste strunjak i verujem da drugi momci protiv vas nemaju mnogo anse. Vi ste zatim nauili i Linka. Mislim da bi bilo sasvim u sportskom duhu od vas da prihvatite igru za izjednaenje. Zaista, izjednaenje! A to je onda Bili mislio? Zato to nije rekao? Svaki put kad Bili nabaci neto to je protivno nama starim igraima, on samo zamakiva. Gospoice Hemond, govorite kao iz knjige. I ja vam mogu potvrditi da se niste prevarili u mom sportskom duhu. Ja i Link smo se takvi rodili. I mi prihvaamo izjednaenje. Bez toga, mislim da Link i ja ne bismo imali ambiciju igrati

nau najlepu igru. I hvala, gospoice Hemond, vama i svim vaim prijateljima. I jo elim dodati da, kad nas Bilova ekipa dosada nije mogla pobediti, imaju krasnu ansu sad kad vi dame gledate mene i Linka. Monti kao da je za vreme toga govora rastao od ponosa. Na kraju se duboko poklonio i otiao. Pridruio se grupi oko Svensona. I ponovo je tamo zapoela iva rasprava, svaa i dokazivanje. Jedan od kauboja doao je po Kestltona i odveo ga da im objasni temeljna pravila. Medlini se uini da igra nee nikad poeti. S Edit Vaine ruku pod ruku etala je uz rub visoravni i dok je Edit priala, ona je pogledom prelazila preko sive doline koja je vodila do krevitih crnih brda i prostrane crne pustinje. U prednjem delu sivog breuljka videla je sada u pokretu kauboje koji su jahali amo-tamo. Pomislila je na Stjuarta. Tada Bojd Harvej doe do njih s veu da su sve pojedinosti sreene. Svenson ih sretne na pola puta, taj hladan, jednostavan stari stoar, ije bi se lice i ponaanje jedva izmenili na vest o kakvoj pljaki stoke, bio je sad neobino uzbuen. Eh, dakle, gospoice Hemond, rei emo da smo opet neto spetljali na samom poetku ree on utueno. Spetljali? Pa, igra jo nije ni poela odgovori Medlin. Lo poetak, hou rei. Uasno je loe i ve smo pobeeni. ta se dogodilo? Htela se nasmejati, ali se zbog Svensonova tunog lica suzdri. Dakle, ovako je. Ovaj prokleti Monti je lukav kao lisica. Najpre je govorio koliko su on i Link sretni da igraju utakmicu za izjednaenje, a onda je Kestltona dovukao ovamo i sve nas doterao do ludila svojim glupim golfskim izrazima. Onda je posudio Kestltonov golf ogrta. Posudio je blaga re. Upravo je strgnuo taj dreavi kaput s Engleza. Ipak, ne mogu rei da Kestlton nije bio ljubazan, kad je shvatio Montievu namenu. Ambrozu je pak gotovo srce puklo, taj kaput ga je zaslepio. Znate

kako je Ambroz tat. Pa on umire od elje za golf kaputom toga Engleza. A Monti ga je pretekao. Prava je alost videti izraz Ambrozovih oiju. Nee moi ni igrati. I ta mislite? Monti je ve sredio i Eda Linka. Obino je Ed hladnokrvan i miran, ali sad je podivljao. Za vas je to moda novost da je Edova ena jako, upravo strano ljubomorna. Ed je nekada jurio kao sam avog za suknjama. Monti je sad otiao do Beulah to je Edova ena i rekao da e Edov pomonik biti ona lepa gospoica Doroti sa zavodljivim oima. Mislim da je to bilo malo nepristojno, ali sa svim dunim potovanjem prema gospoici Doroti, njene oi su prava napast. Moda je to njoj priroeno da tako baca poglede. Ali, to nije vano, ne kaem ja nita. Znam da se tamo na Istoku devojke dobro slue svojim oima. Ali, ovde tako neto sigurno kobno zavrava. Svi nai momci govore samo o oima gospoice Dot i svi pokuavaju imati vie sree kod nje. Na svaki nain Edova ena to zna. I sad Monti odjuri ravno k njoj da joj kae kako je ba dobro da je dola videti kako Ed raspoloeno skae uokolo pod vatrom tamnih oiju gospoice Dot. Beulah je pozovala Eda sebi i slikovito reeno, dobro ga iskefala. Ed se vratio s nosom do poda. Eh, to je to bilo smeno! Samo to nije Montiju glavu odrubio. Monti pak stoji, smeje se, i zagriljivo govori: Ed, svi znamo da si vrsto oenjen, ali si ba lud to si takav papuar. To je Eda dotuklo. Stidi se to ga ena dri pod papuom. Sav je potiten i sad se ne bi mogao ni klikerati, a kamoli igrati golf. Ali, Monti je silno lukav i dobro je izraunao, kako e pobediti. Igra je poela. Isprva su Medlin i Doroti nastojale davati upute svojim igraima. ali, sve to bi rekle ili uinile samo bi pogoralo igru njihove ekipe. Kod tree rupe daleko su zaostali i bili nadasve zbunjeni. delimino zbog Montievog posuenog kaputa i njegovog kobnog

uinka na Ambroza, pa zbog Linkovih estih aluzija na Edove brane nevolje, Svensonova bunog zgraanja i dobronamerne galame kauboja navijaa i prisustva dama koje ih je jo vie zbunjivalo, Ambroz i Ed su tako loe igrali da je to na kraju postalo smeno. Hej, Link zaorio se igralitem Montijev glas nai ugledni protivnici igraju sjajno. Medlin i Doroti napustile su igru im je poela guva i sele su s ostalima da gledaju. Da li milom ili silom, Ed i Ambroz su se izgurali napred i doli su sasvim blizu Montiju i Linku. Kestlton je nestao u mnotvu kauboja koji su galamili i mahali rukama. Kad se guva malo smirila, Kestlton se neobino ustro progurao napred i krenuo prema domaici i prijateljima. Pogledaj! uzvikne Helen oduevljeno. Kestlton je zaista uzbuen. Kako se to dogodilo? Pa, to je sjajno! Kestlton je zaista bio uzbuen, ak i raupan. Bogami, to je bila lepa pripovest rekao je kad je doao do njih. Nikad jo nisam video takav prokleti golf! Ne elim vie biti sudija. Tek nakon dueg nagovaranja otkrio je razlog. Dakle, da znate, ovako je bilo. Svi su bili tamo i gledali jedni druge. Lopta Montija Prajsa zapala je u zapreku i on je pomaknuo u bolji poloaj. Zapravo, svi su to radili. Ali, to je igru raspalilo. Svenson i njegovi kauboj videli su kako Monti mie loptu, pa je nastala tunjava. Potuili su se meni. Popravio sam igru i objasnio im pravila. Monti je priznao da je krivo postupio. Ali, kad je trebao loptu premestiti nazad u zapreku, nastala je jo vea guva. Monti je postavio loptu kako mu se svidelo, a tada me zlokobno prostrelio pogledom. Vojvodo rekao je. voleo bih da me taj krvoloni kauboj nije tako nazvao. Vojvodo, moda ova igra nije tako vana kao meunarodna politika ili neke druge sline stvari, ali neije zdravlje i mir ovise o tome. Razumete? Nai protivnici nisu znali ceniti nae sportsko

ponaanje. Raunam da igra ovisi o mom sledeem pogotku. Postaviu loptu sasvim blizu onome mestu otpre. Videli ste gde je bila isto kao i ja. Vi ste sudija i, vojvodo, raunam da ste poten ovek. Osim toga, u celom mom ivotu niko nije nekanjen sumnjao u moju re. Ja vas pitam, je li moja lopta leala upravo tamo ili ne? Krvoloni mali avog ljubazno se smekao i spustio svoju desnu ruku na drku svog pitolja. Bogami! Tako sam morao rei la! Kestlton je ak oponaao Montiev glas, ali je bilo oito da nije ni izdaleka pomiljao da Monti zbija alu. Meutim, Medlin i njeni prijatelji su to pogodili, i kako nije bilo potrebno da se suzdravaju, dali su oduka svom smehu. BANDITI., , Kad su se Medlin i njeni gosti smirili, hteli su pogledati svretak utakmice. Doao je neoekivano brzo. Zauo se otar povik i svi su se kauboj okrenuli u tom smeru. Veliki vranac upravo je preao rub visoravni i dao se u trk. Jaha na njemu otro je neto dovikivao kaubojima. Oni su se okrenuli i pojurili prema svojim konjima koji su pasli u blizini. To je Stjuart. Neto nije u redu rekla je Medlin uznemireno. Kestlton je razrogaio oi. Ostali su mukarci nevoljko uzviknuli. ene su uplaenim oima potraile Medlinino lice. Crni konj je sad trao kasom prema njima. Ah, pogledajte onog konja u trku! povie Helen. I onog momka, koji na njemu jae. Helen se nije jedina divila, Medlinini su se oseaji podelili izmeu sve veeg nemira zbog pretee opasnosti i uzbuenja koje bi je obuzelo im bi ugledala Stjuarta u nastupu estine. Nijedan njegov poduhvat nije vie bio beznaajan, ali njegova je silina znaila mnogo. Naas se setila Svensona i njegovih pria o alama, pobunama i trikovima kauboja da bi zabavili njene goste. Ali, odmah je odbacila tu pomisao. Stjuarta bi moda i privoleo na neku malu alu, ali mu je konj bio i

suvie drag da bi ga izmarao takvom brzinom, ako nije bilo potrebno. Ve je i to bio, na neki nain, odgovor njenoj radoznalosti. Nemir joj preraste u strah, ne zato to se bojala za sebe, ve se zabrinula zbog svojih gostiju. Samo, kakva je to mogla biti opasnost? Nije mogla pomiljati ni na ta drugo, nego na gerilce. Ma ta im pretilo, Stjuart, taj ovek koji se sad na svom brzom konju uspinjao, on e to znati doekati i zaustaviti. I dok se sve vie pribliavao, a ona ve videla tamni sjaj njegovog lica i oiju, osetila je neobino i vrsto pouzdanje u njega. Veliki je vranac stao tako blizu Medlin i njenih prijatelja da su, kad je Stjuart naglo pritegnuo uzde, praina i ljunak, uzvitlani njegovim kopit

ima, poleteli u lice. Stjuarte, ta je? uzvikne Medlin. Znam da sam vas preplaio, gospoice Hemond odvrati on. Ali, jako je vano. Na ranu se sakrila grupa bandita, vrlo verovatno u nekoj naputenoj kolibi. Napali su povorku kola pokraj Ague Prietae. Pet Hejv je u poteri za njima sa grupom naoruanih ljudi, a vi znate da nas Pet ba ne ceni. Bojim se da ne bi bilo ugodno ni za vas, ni za vae prijatelje da se susretnete. Zaista, ne bi olakano odvrati Medlin. Pouriemo kui. Vie nisu razgovarali, a i Medlinini su gosti zautali. Moda je Stjuartov izgled i postupak bio u suprotnosti s njegovim mirnim reima. Njegove su prodorne oi lutale po rubu visoravni, ali lice mu je bilo vrlo tvrdo i mrko, kao izliveno od bronze. Monti i Nik dojahali su u galopu vodei za uzde po nekoliko konja. Iza njih se pojavi Nils, vodio je Princezu, ali imao je s njom neprilika. Medlin primeti da su svi ostali kauboj nestali. Otra Stjuartova re umiri Medlinina konja. Meutim, ostali su bili preplaeni i nisu bili mirni. Mukarci su se popeli bez tekoa, a isto tako Medlin i Florens. Ali, Edit Vaine i gospoa Bik, koje su bile nervozne i nespretne, uzjahale su teko. Oprostite, ali vreme odmie ree Stjuart hladno, kad je svojim vrstim rukama prisilio konja gospoice Doroti da poklekne na koleno. Doroti spretno i hrabro zajae, mukim nainom. ali, im je Stjuart, koji je konja drao za uzde i grivu, olabavio zahvat, konj se propeo i zbacio devojku iz sedla. Doroti vrisne. Stjuart se svom brzinom pomaknuo napred i doekao je na ruke. Doroti je padala glavom prema dole i opasno bi se povredila da je Stjuart nije u vazduhu dohvatio. On je podigne i ona stane na noge. Doroti je oito mislila samo na to kakav prizor to prua, jer je inila najvee napore da namesti svoje jahae odelo. Medlin je skoro prasnula u smeh, iako za to nije bilo najprikladnije vreme. Uostalom,

ovek je morao biti ozbiljan kad je Stjuart ovako tmurno raspoloen. Okomio se na tvrdoglavog konja, svi su kauboj bili majstori za konje. Divno je bilo videti kako je ukrotio hirovitu ivotinju. Moda je bio i poneto grub, ali to je bilo potrebno. Kad je malo posle doveo konja, Doroti ga zajae bez ikakvih smetnji. U meuvremenu su Nils i Nik podigli Helen u sedlo. Poi emo postranom stazom rekao je Stjuart kratko, i uzjahao je svog snanog dorata. Odjae tada na elo povorke, dok su ostali kauboj kasali u pozadini. Do ruba visoravni bio je tek kratak razmak. Kad je Medlin videla strmi uzani puteljak prekriven klizavim kamenjem, bila je uverena da njeni gosti nee hteti proi njime. To je zaista lo put primeti Kestlton. ene su ostale bez rei. Stjuart zaustavi konja pokraj duboke usekline, gde je staza poinjala silaziti. Momci, ovamo, idite polako rekao je silazei s konja. Flo, hajde i ti. Sada neka ene popuste konjima uzde i ostanu tako. Treba se nagnuti napred i prihvatiti se za sedlo. To samo izgleda loe, ali konji su na ovakve puteve navikli. Helen je jahala odmah iza Florens. Za njom je ila gospoa Bik, pa Edit Vaine. Doroti je opet imala problema, njen se konj preplaio. Ja se ba ne bojim tako tako jako rekla je ona samo kad bi bio pristojniji! Pokuavala ga je naterati da stupi u useklinu, ali konj se poeo propinjati. Stjuart je dohvatio uzde i trgnuo konja dole. Stavite nogu u moj stremen ree joj Stjuart. Ne moemo gubiti vreme. Prebaci je tada na svog konja, i upravi ga preko ruba mese. Poite dalje, gospoice Hemond. Moram to kljuse povesti dole. Utedeemo na vremenu. Medlin je kod silaenja morala sama o sebi voditi brigu. Staza je bila klizava. Nevremenom izrovano tlo otpadalo je pod kopitima konja. Dizali su se oblaci praine. Komadi stena otkidali su se i kotrljali nizbrdo, iljci kaktusa boli su

konje i jahae. gospoa Bik poela se grevito smejati, to je imalo prizvuk histerije. Nekoliko puta Doroti je tugaljivo jauknula. Do pola puta Medlin nije mogla zbog ute praine razlikovati one pred sobom. Praina je bila suva i terala je na kaalj. Konji su frktali. Tik iza sebe ula je Stjuarta, pod kojim se otkidala zemlja i kotrljala se prema kiicama Princeze. Bojala se da mu kamenje ne rasee ili ne prignjei noge. Pojedini komadi kamenja pokraj njih su se lomili i sa trozatim se ruili nizbrdo. Konano su se oblaci praine stanjili i Medlin je videla da su oni prvi izjahali na istinu. Uskoro su i ona i Stjuart stigli dole. Tu je nastao mali zastoj, jer je Doroti prelazila sa Stjuartovog na svog konja. To se Medlini uinilo tako posebno da je potaknulo na razmiljanje. Zapravo to oprezno, mirno ponaanje kauboja nije bilo uverljivo. Odmiui tako napred, upalo joj je u oi da su Nils i Nik bili daleko napred, Monti daleko u pozadini, a Stjuart je jahao s drutvom. Medlin je ula kako Bojd Harvej pita Stjuarta nisu li ovakvi protuzakoniti ispadi, koje je bio spomenuo neobini. Stjuart odgovori da je, osim pojedinanih izgreda, kakvi su esti u bilo kojem samotnem podruju zemlje uzdu granice, godinama vladao mir i red. Tek je meksika revolucija ponovno oivela stara, nesigurna vremena s pljakama i prepadima vatrenim orujem. Medlin je sad shvatila da se vraaju kui uz pratnju naoruane garde. Kad su zaobili visoravan, ugledali su dolinu i kuu i na ranu. Videlo se kako se iz neke kolibe u okolini meksikog naselja izvija dim. Kako je sunce zalo i bivalo sve tamnije, nije se moglo raspoznati koja je to koliba. Stjuart ubrza korak prema kui. Za nekoliko trenutaka jahai su bili u dvoritu spremni sjahati. Svenson se pojavio prividno veseo, i suvie veseo da bi mogao zavarati Medlin. Uz to je primetila prilian broj

naoruanih kauboja kako ispred kue vode svoje konje. Eh, dakle, bila je to lepa mala etnja zapoeo je Svenson. Rekao bih, da ba i nije bila potrebna. Pet Hejv misli da su na ranu skriveni neki razbojnici. Nita se ne treba uznemirivati. Stjuart samo ne eli da nas doekaju neki lopovi. Medlinine goe dale su na razliite naine oduka svom olakanju kad su sjahale i ule u kuu. Medlin je namerno zaostala da govori sa Svensonom i Stjuartom. Dakle, Svensone, ta se dogaa upita ona kratko. Stoar se zabezekne, a onda se nasmeje, oito zadovoljan njenom pronicljivou. Eh, dakle, gospoice Hemond. Bie borbe, i Stjuart je hteo da vas sve smesti na sigurno pre nego do toga doe. On kae da je dolina preplavljena vakerosima, gerilcima i razbojnicima, i ta ja znam ko se sve jo tuda mota. On ode s verande zveckajui svojim velikim mamuzama i spusti se niz stazu s ljudima koji su ga ekali. Stjuart je stajao kao obino paljiv, uspravan i tih, jedna mu je ruka, kojom je drao uzde, poivala na sedlu. Stjuarte, vi se mnogo brinete za moje interese rekla je Medlin elei mu zahvaliti i poneto u neprilici to joj nije padala na pamet prava re. Ne znam ta bih bez vas. Zar ima opasnosti? Ne znam tano ali hteo bih biti siguran. Ona je oklevala. Nije vie bila onako slobodna u razgovoru s njim, nije znala zato. Mogu li znati kakve su to posebne odredbe to ste ih dali Nilsu, Niku i Montiu upita ona. ko kae da sam tim momcima dao posebne odredbe? ula sam Svensona kad im ih je saoptio. Dakako da u vam rei, ako to od mene traite. Ali, zato da se brinete zbog neega to se verovatno nee nikad dogoditi. Ja to traim, Stjuarte odgovorila je ona mirno. Moje su odredbe da barem jedan od njih uvek bude na strai u vaoj blizini danju i nou da nikad ne bude izvan domaaja vaeg glasa. To sam i mislila. Ali, zato Nils, Monti ili Nik? Prilino je

toga na njima. I zato uopte postavljati nekoga da me uva. Zar nemate poverenja u druge kauboje? Imao bih poverenja u njihovo potenje, ali ne u njihovu vetinu. Vetinu? Kakvu? Rukovanja orujem. Stjuarrte! uzvikne ona. Gospoice Hemond, tako se dobro zabavljate sa svojim gostima da ste ve sve zaboravili. To mi je drago. voleo bih da me niste pitali. Zaboravila, ta? Don Karlosa i njegove gerilce. Zaista nisam zaboravila. Stjuarte, jo uvek mislite da me Don Karlos hteo oteti, i da e ponovo pokuati? Ne mislim, nego znam. uz sve svoje dunosti, vi ste jo podelili strau s ta tri kauboja?Da. To se dogaalo bez mog znanja. Da. Otkada? Otkad sam vas prolog meseca doveo nazad iz brda. Koliko dugo e to jo potrajati? To je teko rei. U svakom sluaju dok revolucija ne proe. Ona je asak razmiljala, gledajui u daljinu prema zapadu, gde se iroko prostranstvo punilo crvenom izmaglicom. Potpuno mu je verovala, i pretnja, koja je sad visila nad njom, pala je poput senke na njenu sadanju sreu. ta trebam raditi? upita ga. Mislim da trebate svoje prijatelje poslati nazad na Istok i poite s njima dok se ovaj gerilski rat ne zavri. Ali, Stjuarte, oni bi se strano rastuili, a i ja. On na to nije odgovorio. Ako sad ne posluam va savet, bie to prvi put otkad tako jako verujem u vas nastavila je ona. Zar ne biste predloili neto drugo? Moji prijatelji uivaju u ovoj poseti. Helen se oporavlja. A bilo bi mi ao da odu, pre nego to sami poele. Mogli bismo ih povesti u brda, i tamo logorovati neko vreme rekao je on nakon krae stanke. Poznajem jedan divlji predeo visoko gore meu liticama. Uspon je teak, ali vredi truda. Nikad nisam video lepeg mesta. Voda je odlina, a bie i ugodne sveine. Uskoro e za vae goste ovde biti prevrue. Mislite me sakriti meu stene i oblake? upitala je Medlin sa smehom. Da, kad bi bilo

potrebno. Vai prijatelji to ne moraju znati. Moda e se za nekoliko nedelja ti nemiri na granici smiriti sve do jeseni. Kaete da je teak uspon do onog mesta? Jest. Vai e prijatelji doiveti upravo ono to ele, ako pou na taj izlet. To mi odgovara. Naroito Helen eli neto doiveti. Svi su oni ludi za uzbuenjima. Tamo gore e ih imati. Loe staze, gudure, strmi usponi, oluje, munje i gromovi, kia, gorski lavovi i divlje make. U redu, odluila sam. Stjuarte, vi ete svakako preuzeti nadzor. Ja ne verujem, ja, Stjuarte, zar mi ne biste mogli neto vie rei zato mislite . . . kako znate da je moja sloboda ugroena? Da. Ali, ne pitajte me kako. Da nisam bio vojnik u redovima pobunjenika, nikad ne bih doznao. Da niste bili vojnik u njihovim redovima, gde bi Medlin Hemond sada bila? On ne odgovori. Stjuarte, nastavi ona toplo jednom ste spomenuli da mi neto dugujete. ali, videi kako mu je lice probledelo, ona zastane, pa zatim nastavi plaeno je. Ne nastavi on mrko. Jest i mora. Nikako drugaije ne moe biti. Ne, to nikad ne moe biti plaeno. Medlin mu prui ruku. Kaem vam, plaeno je ponovi ona. Odjednom on ustukne pred ispruenom belom rukom koja kao da ga je oarala. Ubio bih oveka da vam dirne ruku, ali ja je neu dodirnuti pod tim uslovima. Njegova neoekivana strast izbaci je iz ravnotee. Stjuarte, nijedan mukarac dosad nije odbio da se sa mnom rukuje. To nije nije ni najmanje laskavo ree ona i tiho se nasmeje. Zato neete? Jer mislite da to nudim kao gospodarica sluzi ili raner kauboju?Ne. Onda zato? Dug koji ste mi dugovali, plaen je. Ja ga ponitavam. Zato da u to ime ne pruimo ruku jedno drugome, kakav je obiaj meu mukarcima. Neu. To je sve. Bojim se da ste neljubazni, ma ta vas pritom rukovodilo odgovori ona. ali, mogu vam to ponovo ponuditi. Laku no. Rekao je laku no i okrenuo se. Medlin je u udu gledala kako

odlazi stazom, drei ruku na vratu svoga dorata. Ula je u kuu da se odmori pre nego to e se presvui za veeru, i budui da je bila umorna od jahanja i preivelih uzbuenja, zaspi. Kad se probudila, bio je sumrak. Zaudila se to njena meksika slukinja ne dolazi, zato pozvoni. ali, devojka se nije pojavila niti se oglasila na zvono. Kua je bila neobino tiha. Bila je to zloslutna tiina koju zaas prekine bat koraka na verandi. Medlin prepozna Svensonove korake, mada su joj se inili suvie lagani. Tada zauje kako je tiho zove kroz otvorena vrata njene radne sobe. Tiina njegovog glasa bila je u skladu s njegovim neobino tihim koracima. Ne slutei nita dobro, ona pojuri sobama. Svenson je stajao pred vratima njene radne sobe. Svensone uzviknu ona. Je li neko kod vas upita on tiho. Ne. Molim vas, doite na verandu dodao je on. Ona udovolji njegovoj elji i tek kad je izala, potpunije ga je videla. Njegovo bledo lice, bljee nego ikada, potakne je da mu iskreno prui ruku. Svenson je prihvati i zadri u svojoj. Gospoice Hemond, strahovito mi je teko to vam moram javiti neugodne novosti. Govorio je gotovo apuui i inio se uurban i tajanstven. Da ste uli Stjuarta kako psuje, videli biste kako nam je teko to vam moramo to rei. Ali, ne moe se izbei. injenica je da smo u gadnoj klopki. Ako vai gosti ne iskoe iz vlastite koe od straha, to e biti samo zahvaljujui vaoj hladnokrvnosti, i nainu kojim ete izvriti Stjuartove odredbe. Pouzdajte se u mene odgovorila je Medlin odluno, mada je drhtala. Evo, o emu se radi ta druba razbojnika, koju progoni Pet Hejv, skriva se u kui. U kui jeknu Medlin zaprepateno. Gospoice Hemond, to je porazna istina, i ja se zaista stidim to je moram priznati. Stjuart, eto on je izvan sebe od besa, da se to moglo dogoditi. Vidite, ne bi se dogodilo da momci

nisu odmaglili na golf igralite, i da Stjuart nije odjahao po nas na mesu. To sam ja kriv. Oko moje sede glave bilo je previe enske lepote. Din me je psovao sramotno me ispsovao. A sad, treba tome pogledati u oi i raunati s tim. Zar zaista mislite da su razbojnici potraili zaklon u mojoj kui? upitala je Medlin. Da, svakako. udim se da niste nita posumnjali videi da je sva vaa posluga nestala. Nestala? Ah, videla sam da nema moje slukinje, udila sam se to nisu upaljena svetla. Kuda je otila posluga? Pobegli su u meksiko naselje, napola ludi od straha. Sluajte. Kad je Stjuart, otprilike pre jedan sat, otiao od vas, doao je ravno tamo gde sam ja s momcima pokuavao zadrati Peta Hejva, da ne rastrga ran u komade. Nakon toga pomagali smo Petu, koliko smo najvie mogli, da pronae razbojnike. Ali, kad je Stjuart doao, slika se izmenila. Pet je bio odvratan i pre, ali videi Stjuarta, sasvim je podivljao. ini mi se da je Din za njega ono to je crvena krpa grizerskom biku. Meutim, kad je erif potpalio neku staru kolibu od erpia, Stjuart ga je pozvao na red, i to otro. Pet Hejv imao je uz se est klipana i po svemu sudei proganjanje razbojnika je bila za njih vrsta fieste. Poela je tunjava, neko je vreme grdno izgledalo. Ali, Din je bio miran i vladao je momcima. Tada su Pet i njegovih est pristaa poli u poteru za bandom a to se, gospoice Hemond, izrodilo u pravu lakrdiju. Pretpostavljam da bi Pet dalje zavaravao mene i kauboje, ali im se na popritu pojavio Stjuart Petu nije preostalo drugo, nego ili da nas zavara ili dopusti da ih mi otkrijemo. Uglavnom, injenice su jasne. Pet Hejv se nije ba jako trudio da nae razbojnike. Nije ih uopte progonio, nego je to trebalo zavarati Stjuarta. Na kraju, kad su se Petovi ljudi uputili prema naem skladitu gde drimo streljivo, hranu, pie i drugo, Din

ih je zaustavio. Naredio je Petu Hejvu da nestane s rana. Tu su sad Hejv i Stjuart ukrstili rogove. Istina je izala na videlo. Jedna banda razbojnika sakrila se negde, u poetku je Pet Hejv temeljno pretraivao. Odjednom se predomislio. Malo ga je uzrujalo to su Stjuartove oi vrebale svaku njegovu kretnju, a onda moda da neto sakrije, a moda i sam od sebe jednostavno je pomahnitao. Istresao je svu svoju staru zalihu mrnje na Stjuarta, i ponovo ga optuio za ubistvo onog Grizera prole jeseni. Stjuart ga je doveo do besnila, rekao mu je da se boji razbojnika ili da postoji neki drugi razlog zbog koga im se mie s puta. Sad, kako god bilo, guva je ve zapoela i da nije bilo Nilsa, ne bi se mogla spreiti borba. U najveoj guvi, kad je Stjuart Peta i njegovu pratnju odbacio od kue, jedan od njegovih momaka iznenada zgrabi pitolj. Nils mu ga, iskrenuvi mu ruku, oduze i baci u stranu. Tada uskoi Monti s dva pitolja u rukama, situacija je postala vrlo opasna. Tada su Hejvovi momci poeli zaostajati i napokon su nestali. Svenson je uinio kratak predah u svom prianju, jo je uvek drao Medlin za ruku, kao da e je time ohrabriti. Nakon Petova odlaska hteli smo se posavetovati nastavio je stari stoar duboko udahnuvi. Onda smo naili na nekog mladia, koji nam je rekao kako je video desetak ljudi nisu mu izgledali kao Grizeri gde se uljaju kroz gusti prema zaelju kue. To je bilo dok je Stjuart jahao prema mesi. Taj je mladi video vae slukinje kako jure nizbrdo prema selu. Sad, evo, kako je to Din objasnio, sigurno se zbio razbojniki prepad dole uz prugu, i Pet Hejv je sledio bandite sve do rana. Otro ih je progonio, a onda se najednom povukao. Stjuart kae da se Pet nije prestraio, nego da je otkrio neke znakove ili udnim nainom nanjuio da je u toj grupi razbojnika bilo takvih koje nije eleo uhvatiti.

Razumete? Onda me Din munjevitom brzinom uputio u svoj plan. On e poi dole do padra Markosa i traiti od njega da mu pomogne to vie doznati od vaih meksikih slukinji. Ja sam se trebao ovamo pouriti i sve vam ispriati i dati vam upute. Gospoice Hemond, zar sve to nije strahovito udno? Dakle, trebate sakupiti sve svoje goste u kuhinji, pretvarajte se da se elite zabavljati, s obzirom da vas je posluga napustila, pripremanjem veere. Kuhinja je najsigurnija prostorija u kui. Dok budete svoje prijatelje zabavljali kao da su na izletu, razmestiu kauboje u dugakom hodniku i vani u uglu, gde je kuhinja spojena s glavnim delom kue. Razbojnici su uvereni da niko ne zna gde se skrivaju. Stjuart misli da se nalaze na kraju kue, u prostoriji gde je spremljena alfalfa tu e ekati no da pobegnu. Naravno, vi i vai gosti moete mirno poi na spavanje, ja u s momcima biti na strai. Sve emo goste jo pre zore probuditi i onda krenuti u brda. Kaite im da spreme stvari pre nego pou spavati, to je sve. Ako budemo imali sree, vai prijatelji nee nikad saznati da su sedeli na buretu baruta. Svensone, da li bi bilo dobro poi na taj izlet u brda? upitala je Medlin. Mislim da bi, ako se dobro promisli. Dakle, gospoice Hemond, utroio sam mnogo vremena na to da vam objasnim situaciju. Hoete li imati ivaca da se sa svim suoite? Da odgovorila je Medlin i zaudila se sama sebi. Najbolje da se poverite Florens, ona e vam zaista biti od pomoi. Idem se nai s momcima. Umesto u svoju sobu, Medlin kroz radnu sobu ue u dugaki hodnik. Bila je ve gotovo no. Uinilo joj se da vidi tamni lik, tamniji od mraka, kako se polako kree. S teskobom u dui poela je igrati svoju ulogu u skorom programu. Gotovo neujnim koracima dola je do kuhinjskih vrata, ula i upalila svetlo. Kad je izlazila, bila je uverena da se uz zid prilepila tamna, nepomina

sena. Ipak, nije se potpuno pouzdavala u svoju bujnu matu. Trebalo joj je da skupi svu svoju hrabrost da bi mirno i pribrano upalila svetlo u hodniku. Tada kroz svoje sobe pree u patio. Njeni su gosti sa smehom i alom doekali vest o odlasku slukinja. Medlin je bila sigurna da joj je varka odlino uspela, im joj je uspelo zavarati ak i Florens. Svi su veselo ulazili u kuhinju. Stojei na vratima, Medlin se otro zagleda u veliko predvorje. Nita nije videla, samo mraan i veliki prostor. Iznenada izviri iz tame bledo, sjajno lice, ali istog trenutka i nestane. ali, to joj je bilo dovoljno da taj par sevajuih oiju prepozna, bio je to Don Karlosa. Bez urbe i uznemirenosti zatvorila je vrata. Na njima je bio teak kraun, koji polako i neujno povue. Tada se njeno zaprepatenje, od kog se gotovo ukoila, pretvori u bes. Kako se taj Meksikanac usuuje uuljati u njenu kuu? ta namerava? Zar je on jedan od razbojnika, za koje se pretpostavlja da su se sakrili u njenoj kui? Obuzimao je sve vei bes i uzbuenje, pa bi se moda bila i odala da nije Florens, sa svojim vedrim, dubokim i izraajnim pogledom, pola prema njoj. Oito je videla kako zakraunava vrata i pogodila je njene misli. Medlin se smesta pribere i svakom od svojih gostiju odredi po neki posao. Florens povede u ostavu i apatom joj poveri tajnu. Umesto odgovora ova pokae prema otvorenome malom prozoru, pred kojim se kradomice kretao itav red kauboja. U Medlini tada popuste strah i bes, i ona se bezbrino pridrui sveoptem raspoloenju. Odbaci svaku stegu, pozove Kestltona u ostavu, i odvrativi mu panju od sebe, pritisne svoje branom posute ruke na njegov crni kaput. Kestlton se nita ne slutei vrati u kuhinju gde ga doeka urnebesan smeh. Taj neobian gest domaice potakne veselo raspoloenje i galamu. Svi su nudili svoju pomo. Raznolikost jela prireenih u

takvoj zbrci dala je izvanrednu veeru, koja je svima neobino godila. I Medlin joj se predala s uivanjem, mada je iznad sebe oseala Damoklov ma. Bilo je ve kasno kad je ustala od stola i rekla svojim gostima neka pou u svoje sobe, da odremaju malo, a onda neka navuku jahaa odela i spreme sve to im je potrebno za dugi i pustolovni izlet pod atorima, koji e, kako se nadala, biti vrhunac njihovih doivljaja na Zapadu. Kauboj e ih probuditi sve za odlazak. Pola je odmah u svoju sobu spremiti odeu za logorovanje, prekine je kucanje na vratima. Pomisli da je to Florens, koja joj eli pomoi pri spremanju stvari. ali, kucanje se ulo s onih vrata koja su izlazila na verandu. Kucanje se ponovi. ko je? upita ona. Stjuart glasio je odgovor. Ona otvori vrata. Stajao je na pragu. Iza njega u mraku bilo je nekoliko kauboja. Mogu li govoriti s vama? upita je on. Naravno. Oklevala je asak, a onda ga pozove unutra i zatvori vrata. Je li, je li . . . je li sve u redu? Ne, ovi se razbojnici ustrajno skrivaju negde u blizini. Nanjuili su, ini mi se, da budno na njih pazimo. Ali, uveren sam da emo vas i vae prijatelje otpremiti odavde, pre nego se ita dogodi. hteo sam vam javiti da sam razgovarao s vaom poslugom. Sve je obuzeo silan strah. Vratie se sutra ujutro im se Bili oslobodi te drube. Nita se ne brinite ni za njih, ni za svoju imovinu. Znate li ko se skriva u kui? U poetku sam bio jako zabrinut. Pet Hejv se udno ponaao. Otkrio je, tako mi se uinilo, meu razbonicima koje progoni svoje stare prijatelje, krijumare oruja. Ali, nakon razgovora s vaom poslugom, i poto sam naao veliki broj konja skrivenih u umici mimoza iza ribnjaka, promenio sam miljenje. Smatram da su neki od te kukavne rulje s granice potraili utoite u vaoj kui vie sluajno nego s nekom namerom. Pustiemo ih da odu i osloboditi ih se bez ijednog metka. Da sam

stvorio drugaiji zakljuak, bio bih zabrinut. Situacija bi tada bila drugaija. Stjuarte, na krivom ste putu rekla je ona. On se lecnuo, ali nije odmah odgovorio. Izraz oiju mu se promeni. Tada je upitao: Kako to? Videla sam jednoga od tih razbojnika i prepoznala ga. Dugim korakom on se stvorio uz nju. ko je to bio? Don Karlos. Progunao je neto ispod glasa i rekao. Jeste li sigurni? Potpuno. U predvorju sam mu dva puta videla lik, a zatim lice na svetlu. Oh, te su oi takve da se nikad ne bih mogla prevariti. Da li je primetio da ste ga prepoznali? Nisam potpuno sigurna, ali mislim da jest. Sigurno je primetio. Stajala sam u punom svetlu. Ula sam kroz vrata, a tada sam namerno zakoraila napolje. Njegovo je lice izvirilo iz kuta i smesta je nestalo. Medlin zadrhta videi da se sa Stjuartom neto dogaa. Silovita estina potpuno ga je promenila. Pozovite svoje prijatelje ovamo unutra! naredi on kratko i okrene se da pode. Stjuarte, ekajte povie ona. On se okrene. Njegovo bledo lice s goruim oima i nenadana nepokolebiva odlunost puna pretnje, udno je se dojmi, oduzimajui joj snagu. ta ete uiniti? upitala ga je. Neka vas to ne uznemirava. Pozovite svoje goste ovamo. Povucite kapke na prozore i zakljuajte vrata. Biete sigurni. Stjuarte, kaite mi ta nameravate? Neu vam rei odgovori on, i opet se okrene prema vratima. Ali, elim znati vikne ona. Stavi mu ruku na rame da ga zadri. On se trgne i ona oseti kako je zadrhtao od njenog dodira. Ah, znam, vi pomiljate na borbu. Dobro, gospoice Hemond, zar ve nije vreme? upita je on. Oito se tekom mukom svladavao da odmah ne stupi u akciju. U njegovom je pitanju bilo odvratnosti, dostojanstva, pa ak i prekora. Sama injenica da se taj Meksikanac pojavio ovde u vaoj kui, trebala bi vam razjasniti situaciju. Ti vakerosi i gerilci otkrili su da vi ne doputate svojim

ljudima da kreu u borbu. Don Karlos je podlac i kukavica, a ipak se usudio skrivati u vaoj kui. Shvatio je kako neete dopustiti da vai kauboj ikoga povrede. On se time koristi. Njemu je do pljake, palea i da vas odvede. I ubie ako mu je to od koristi. Ti se Grizeri slue noevima u tami. Pitam vas sad: nije li konano doao as da ga zaustavimo? Stjuarte, zabranjujem vam da se borite, osim u samoodbrani. Zabranjujem vam! Ono to sam nakanio i nije drugo nego samoodbrana. Nisam li vam ve pokuavao razjasniti da smo upravo zali u burne dane na ovom graninom podruju. Moram li vas ponovo uveravati da je Don Karlos duom i telom uz revoluciju. Pobunjenici na sve mogue naine nastoje uplesti u to Sjedinjene Drave. Vi ste poznata ena. Don Karlos bi pobegao s vama. Da vas se samo domogne, lako e vas onda odvui preko granice. ta mislite, dokle bi se uo protest i galama protiv toga? Od vojske na granici pa sve doNju Jorka, do Vaingtana! A to je ba ono to buntovnici ele postii: intervenciju Sjedinjenih Drava, drugim reima rat! Ah, uverena sam, da preterujete! povie ona. Moda. ali, poinjem shvatati igru Don Karlosa. Pa, gospoice Hemond, ja neizreciva mi je pomisao, to biste podneli da vas Don Karlos odvue preko granice. Poznajem te podmukle Meksikance. Bio sam meu peonima robovima. Stjuarte, neete valjda dopustiti da me Don Karlos odvue zamoli Medlin puna arobne plahosti. Videla je kako je zadrhtao, kako ga je neto stegnulo. Kruta odlunost ponovo mu se pojavi na licu. Neu. Zbog toga ga i progonim. Ali, ja sam vam zabranila da namerno zapoinjete borbu. Onda u je zapoeti bez vae dozvole odgovori on kratko i ponovo htede otii. Ona ga opet uhvati za ruku i zadri je u svojoj. Ne ree zapovedniki. On se oslobodi njene ruke i zakorai

napred. Molim vas, ne odlazite povie ona preklinjui. Ali, on se ne osvrne. Stjuarte! Ona potri napred, pretee ga i naslonivi se leima na vrata, okrene se prema njemu. On isprui svoju dugu ruku, kao da e je maknuti. Ali, ruka mu klone. lica, na kojem se odraavala duevna borba, stajao je pred njom. Za vae je dobro ree on opravdavajui se. Ako je za moje dobro, uinite mi na volju. Ti e gerilci nekoga napasti. Zapalie kuu. Odvui e vas. Uinie neto strano ako ih ne zaustavimo. Dajte da sve to rizikujemo ustrajala je ona. Ali, strahovit je to rizik, ne smemo ga dopustiti uzvikne on odluno. Ja to najbolje znam. Svenson je uz mene. Pustite me da iziem, gospoice Hemond. Dozvau momke i navaliti na tu bandu. Ne. Nebesa uzvikne Stjuart. Zato me ne putate? To je neto to se mora uiniti. ao mi je uznemiravati vas i vae prijatelje. Zato da ne dokrajimo te neprilike s Don Karlosom? Zar se bojite da e ta guva pokvariti posetu vaih prijatelja? Ne zbog toga. Ne . . . ovaj put ne. Onda strah da malo ne pripucamo na te Grizere? Ne. Plai vas pomisao da bi malo grizerske krvi moglo zamrljati prostorije vaeg doma?Ne. Dakle, zato me onda spreavate da uinim ono to znam da je potrebno? Stjuarte, ja . . . ja . . . zapinjala je u sve veoj uzbuenosti. Prestraena sam, zbunjena. Sve je to pre . . . previe za mene. Nisam kukavica. Ako doe do borbe, videete da nisam kukavica. Ali, vi ste tako neoprezni ovo je predvorje tako tamno, gerilci bi pucali iza vrata. Vi ste tako nagli, tako hrabri, vi biste srnuli ravno u propast. Zar je to potrebno? Ja mislim, ne znam zapravo zato se tako oseam! ta to kanite uiniti? Mislim da je zato to se bojim da . . . da biste vi mogli biti ranjeni. Vi se bojite da bih ja . . . ja mogao biti ranjen? ponovio je on zapanjen, dok mu je tvrdo bledo lice polako dobijalo boju, toplinu, ar. Da. Ta jedina re

sa svim onim to je znaila i sa svim onim to nije znaila, umirila ga je kao kakva arolija, ublaila njegovu napetost, zadivila ga, uinila plahim poput deaka koji se gri pod bujicom oseaja. Medlin se ve ponadala da ga je obuzdala i nametnula mu svoju volju. Tada joj iznenada jedna od njegovih otrih i naglih kretnji da na znanje da se prevarila. Odluno je makne u stranu da bi mogao proi, a ona, videi da se on nee sustezati da je sasvim makne s puta, sama ode od vrata. Na pragu se okrenuo. Lice mu je jo uvek bilo uzbueno i pretei blesak njegovih oiju nagovestio je povratak one stare kaubojske krutosti. Odlazim proterati Don Karlosa i njegove razbojnike rekao je tada. Mislim da nee biti borbe i to bih vam skoro mogao obeati, ali ako je ipak bude, on e zauvek nestati s lica zemlje. PUT U BRDA

Kad je Stjuart izaao na jedna vrata, Florens je pokucala na druga. Medlin, koja je bila potpuno izbaena iz svoje uobiajene mirnoe, neobino joj se razveselila. Sama njena blizina pomogla joj je da opet stekne ravnoteu. Osetila je ispitivake poglede Florens, a onda njeno blago umirujue dranje. Florens je sigurno izgarala od elje da sazna vie o razbojnicima, koji su se skrivali u kui, o planovima kauboja i o uzroku Medlinina oito priguenog uzbuenja, pa ipak nije ispitivala, nego je povela razgovor o vrlo vanom pitanju odee prikladne za logorovanje. itav su sat raspravljale o tome, a onda su izabrale ono najpotrebnije i spremile to u Medlinine naroite sportske torbe od upave vunene tkanine. Kad su s tim bile gotove, odlue prilei potpuno odevene u svoja jahaa odela i odspavati ili se barem odmoriti ono malo vremena to im je jo ostalo do polaska. Medlin ugasi svetlo i provirivi kroz prozor, primeti tamne likove kako straare u tami. Kad je legla, ula je lagane korake po stazi. Taj je dokaz vernosti smirio i ohrabrio, ali s druge strane, u potrebi tih mera opreza bilo je neto zlokobno, neto to je nakon Stjuartova gorljivog zahteva progonilo kao neizbena mora. Nije nameravala spavati, ali je ipak zaspala. Kad je Florens probudila, uini joj se da je proao tek koji trenutak. Izale su zajedno iz kue. Bilo je jo tamno, pre osvita. Vani razabere osedlane konje, a uz njih kauboje. Odlazili su u urbi i tajnovitosti. Helen se na prstima izvukla iz kue s ostalim gostima, apui je rekla da je sve to podsea na beg. Bila je oduevljena, a ostali dobro raspoloeni. A Medlini se to zaista uini kao pravi beg. U mraku nije mogla dokuiti koliko im je kauboja dodeljeno za pratnju, ula je tihi amor glasova, vakanje zvala i udaranje kopita, primeti Stjuarta, dovodio je Princezu. Onda se ulo tapkanje mekanih apa i cviljenje pasa. Hladne gubice

doticale su joj ruke, ona razabere duge, sive miiave likove svojih ruskih vujaka. Stjuart je dopustio da je prate, oito mu je bilo do toga da joj putovanje bude to ugodnije, jer ona je volela tumarati na konju, u pratnji svojih pasa. Stjuart povede Princezu u tamu pokraj reda konjanika. Mislim da smo spremni rekao je on. Prebrojiu sad sve. Vratio se na elo reda, pritom je ula kako ponavlja: Sad neka se svako dri konja prethodnika, i do zore niko ni rei. Po frktanju nozdrva i udaranju kopita velikog dorata znala je da je i on uzjahao. U redu, polazi dovikne on. Medlin trgne uzdama, bio je to znak rianu da krene. ula se kripa i mrvljenje ljunka, vrcale su iskre iz kamenja, veselo rzanje i brektanje i odmeren kratki topot potkovanih kopita po tvrdome tlu. U sivoj je tami jedva razaznavala obrise Stjuarta i njegova vranca ispred sebe, iako je razmak meu njima bio vrlo malen. Pokatkad bi koji od njenih velikih vujaka skoio prema njoj i umiljavajui se zacvilio. Gusti pojas tame polegao je po tlu prelazei u viim slojevima u maglu kroz koju se naziralo tek nekoliko bledih zvezda. Zaista, bio je to neobian odlazak s rana, i Medlin, koja se uvek srcem i duom bacala u svaki doivljaj za koji se moglo oekivati da e biti ugodan, s velikim je ushitom zapaala sve oko sebe: i topot konja, i dodir sveeg, vlanog vazduha i nejasnu Stjuartovu tamnu pojavu., Neobian oprez, rani sat pre zore, prisilna utnja, sve je tom asu davalo onaj ar, koji je upravo bio potreban da ga uini uzbudljivim. Ali, Princeza zae u jarak, pun peska i izboina, i prekine njeno romantino matanje prisilivi je na vei oprez. Ni na glatkoj stazi nije bilo lako u tami ostati u blizini Stjuartovog konja, a sad je na to trebala usmeriti svu svoju panja. Dosadno joj je bilo ono kasanje po peskovitu tlu. Napokon se rian izvukao iz vododerine i njegova

kopita ponovo zatutnje po kamenu. Poeo se uspinjati. Sad se Stjuartov lik jasnije ocrtavao. Medlin se sagne pokuavajui razabrati stazu, ali joj to ne poe za rukom. Zanimalo je kako to Stjuart uspeva? Svakako su mu oi jednako prodorne, kao to mu je ponekad i pogled. Konje iza sebe jedino je ula, nijednoga nije mogla videti. Tokom neprekidnog uspinjanja tama je sve vie uzmicala pred bojom opala, menjala se i bledela i gubila od svoje mrkline. udni oblici juke i ocotilo grmlja postali su jasniji. Poelo je svitati. Medlin pogleda prema istoku, nebo se jo nigde nije zasjajilo. Odjednom se neobino zaudi to je Stjuarta i njegova dorata jasno videla pred sobom. Ugledala je karakteristino stenje, kaktus i iprag, koji su pokrivali obronke brda. Staza je bila stara i retko upotrebljavana, vijugala je, krivudala i zakretala. Iza sebe primeti kratki zdepasti lik Montija Prajsa, zguren u sedlu. Lice mu je bilo skriveno sombrerom. Za njim je jahala Doroti Kumbs, a iza nje je izranjala visoka pojava Nika Stajla. Medlin i njeni prijatelji jahali su u pratnji kauboja. Tada se razli jasno danje svetlo. Videlo se da put vodi obronzima gora. Zavijao je u plitke klance pune kamenja i iupanoga grmlja koje je bujica nanela. Kod svakog je zavoja oekivala da e naii na vodu i povorku tovarnih konja. Ali, vreme je prolazilo i milje uspona, ali nigde ni vode ni konja. Oekivanje se pretvorilo u elju bila je gladna. Malo zatim Stjuartov konj zae u plitku baru, voda prsne oko njega. Pojavila su se vlana mesta u pesku, a zatim i vee koliine vode u kamenitim udubinama. Stjuart je nastavljao put. Na Medlininom satu bilo je osam kad su, zakrenuvi u iroku dolinu, naili na grupu konja koji su pasli oskudnu travu, i na gomilu svenjeva pokrivenih grubim platnom, te vatru, oko koje su se motali zaposleni kauboj i dve Meksikanke. Medlin zaustavi

konja i upravi pogled na svoje prijatelje, koji su dolazili jedan za drugim. Bili su dobro raspoloeni i govorili su u jedan glas: Doruak i urba viknu Stjuart bez ikakvih ceremonija. Nije me potrebno upozoravati da pourim ree Helen. Postala sam upravo prodrljiva, ovaj vazduh izgladni oveka. Po tome, pomisli Medlin, Helen se nipoto ne razlikuje od drugih. Naredba da se poure, nije nikome smetala kod jela jutarnjeg piknika. Dok su dorukovali, razgovarali i smejali se, kauboj su tovarili prtljag na tovarne konje i usput igrali svoju omiljenu igru Dajmond hit bacanje ueta svezanog u vor. To se Kestltonu silno svidelo, digao se i sa oljom kafe u ruci obilazio od jednog do drugog. uo sam ve za tu igru obrati se jednom od kauboja. Jako zgodna zabavica. im je tovarna povorka bila spremna, Stjuart naredi da pou napred i kre put. Gusto grmlje i kaktusi, razasuti meu stenjem, pokrivali su breuljke. Staza je, inilo se, vodila dalje samo uzbrdo. O udobnosti puta nije vie moglo biti govora, to je zasad bilo iskljueno, trebalo je tek uiniti, da put uopte bude mogu. Florensje nosila pantalone od grube rebraste tkaninine i visoke izme, prednost te muke odee dola je vrlo brzo do izraaja. Jahai kostimi drugih dama znatno su bili oteeni od bodljika. Medlin je svu panja morala usmeriti na to da zatiti noge svog konja i pronae najprohodniji teren, ponekad je morala skrenuti sa staze, da bi izbegla bodljikave granice, vreme je upravo neprimetno prolazilo. Povorka tovarnih konja muno se probijala, dok su se jahai, uspinjui se sve vie, od njih odvajali. Oko podneva izali su iz podruja breuljaka i nali se pred pravim brdskim usponom. Sunce je nemilosrdno prilo. Tek tu i tamo osetio bi se povetarac. Gusti slojevi praine uzdizali su se i lebdeli u vazduhu. Vidik bee zamagljen, a i ono malo krajolika, to se pruao

oku, bilo je pusto i sumorno, gola monotonija kosih padina obrubljenih krevitim kanjonima. Stjuart prieka Medlin i kad je dojahala do njega, ree: Bie oluje. To e biti pravo olakanje. Tako je vrue i zaguljivo odgovorila je Medlin. Da odredim krai odmor? Ovde? Ne, nikako. ta se vama ini najzgodnije? Ako nas uhvati oluja s grmljavinom, bie to novost za vae prijatelje. Mislim da je pametnije nastaviti put. Nema ni pravog mesta za ator. Ako nas kia ne bi izreetala sa svih strana, odneo bi nas vetar s ove strmine. Trebae nam dan puta, da naemo povoljno mesto za logorovanje, a ni to ne mogu obeati. Slabo napredujemo. Ako bude kie, pustite neka pada. Prtljag je dobro pokriven, a mi emo morati pokisnuti. Svakako odgovorila je Medlin i nasmeila se njegovim zakljucima. Ona je ve upoznala oluju u ovom kraju, a njeni gosti tek e je iskuati. Ako bude kie, pustite neka pada. Stjuart je nastavio jahati, Medlin ga je sledila. Muno se uspinjala i klimala povorka tovarnih ivotinja, mali i ilavi konjii probijali su se mnogo lake od velikih pastuva. Poput grba pustinjskih deva, njihali su se njihovi tovari s jedne strane na drugu. Kamenje se kotrljalo, vruina se gibala u tamnim valovima, a praina se dizala i ostajala u vazduhu. Nebo je bilo bledomodro poput uarenog elika, osim na mestima gde su crni oblaci izvirivali iznad gorskih vrhova. Teak, zaguljiv vazduh oteavao je disanje. Dole, na podnoju padina, drutvo se uspinjalo po dvoje i troje odajui sliku umora. Pola milje dalje puknuo je vidik na breuljke na severu, zapadu i poneke na jugu. Ugledavi to neogranieno prostranstvo od sunca sprene zemlje, Medlin zaboravi na vruinu, napore i neudobnost svojih gostiju. Videla je sivu dolinu, crna brda i iroki, crveni ulaz u pustinju, videla je nejasne daleke vrhunce, modre poput neba, u

koje su se zabadali. ivo je poalila kad su joj ogolela, kvrgava kedrova stabla zaklonila vidik. Tada nastupi predah u uspinjanju. Put je sad vodio umom bezbrojnih, zakrljalih, olujom iibanih stabala. I do ovih je visova pustinja pruala svoju dugu sablasnu ruku. Nebo su pokrili oblaci zaklanjajui sunce, a to je donelo ugodnu promenu. Tovarna se povorka odmarala. Stjuart i Medlin su zastali, ekajui ostali deo drutva. On joj ukratko ispria da je u noi Don Karlos sa svojim razbojnicima napustio ran. U daljini zatutnji grmljavina, i slab daak vetra zauti oskudnom kronjom kedara. vazduh je bivao sve tei, konji su dahtali. Bie avolske oluje ree Stjuart. Prva je oluja gotovo uvek jaka, osea se u vazduhu. Zaista, vazduh kao da je bio nabijen velikom snagom koja je samo ekala da bude osloboena. Jedan za drugim parovi su se pojavljivali u kedrovoj umi, enski se deo drutva vrlo reito zauzeo za odmor. Ali, na to se nije moglo pomiljati pre noi, a i tada je ovisilo o tome hoe li se stii do litica. Povorka s prtljagom ponovo se pokrene i Stjuart poe za njom. Sredite oluje polako se skupljalo oko crnih vrhova. Potmulu tutnjavu i rik grmljavine ulo se sve ee. Smrkavalo se pod pritiskom nagomilanih preteih oblaka, vazduh je postajao sve tei, osveujui je vetri zatitrao jo nekoliko puta i smirio se. Sat kasnije druba se visoko popela zaobiavi bok velikog golog grebena, koji je dugo zaklanjao litice. Poslednji tovarni konji umorno se odvukao preko gomilta i nestao s vidika. Medlin pogleda niz strminu i primeti prizor koji je razgalio: njeni su se gosti u svojim sedlima muno premetali s jedne strane na drugu. Daleko dole sterali se breuljci i ravna linija kedrova. Dalje na zapadu nebo je jo uvek bilo vedro, obasjano zrakama sunca, koje su prodirale ispod nadiruih oblaka. Stjuart stigne do vrha grebena

i mada je bio tek nekoliko jardi iznad Medlin, upozori je rukom na ono to se pred njim prostiralo. Bio je to dojmljiva gesta i Medlin, koja se jo nikada nije ovako visoko uspela, bila je puna oekivanja. Princeza prevali poslednji mali razmak, i daui zastane pokraj Stjuartovog vranca. Medlin se uini da vidi nov, drugaiji svet. Greben bee vrhunac planine koja se strmo ruila u crnu, krevitu, mestimice ikarom obraslu provaliju, ispresecanu mnogim kanjonima. S istone strane provalije dizale se okrugle, gole glavice planina. S desne su strane vodile prema gore divovske stepenice, nastale od nevremenom iibanih strmih stena i blokova klizavog kamenja, sve do goletnih litica uokvirenih jelama i omorikama, koje su se crne i pretee dizale u olujno nebo. Mase tmastih oblaka gomilale se na vrhuncima ovijajui ih svojom tamom. Blesnula je raljata munja, i poput praska lavine sledio je udarac groma. Taj vrletni svet raskidanih hridina ispod nakupljenih oblaka doimao se sablasno i izazivao je strahopotovanje. U svemu tome bilo je lepote, uzviene i velianstvene. Divlja je pustinja doprla ovamo da se susretne s magnetskim visovima, gde se ega i vetar, mrazovi, munje i bujice sastaju u venim borbama. A pre njihova naleta, taj silni svet visoko izbaenog krevitog kamenja mrvio se, raspadao, bliio svojoj propasti. Medlin pogleda Stjuarta. Bio je zaboravio na njenu prisutnost. Nepomino poput kipa sedeo je na svom konju. Tamna lica i oiju, zamiljen poput Indijanca, gledao je i gledao. Videti ga ovakvog, i dokuiti udnu srodnost njegove iskonske due s ovim divljim okoliem koji ga je oblikovao, bila je dragocena pomo neobinom nastojanju Medlin Hemond da shvati njegovu narav. Topot kopita iza nje trgne je iz tog ara. Monti je stigao do vrha. Din, ega e sve biti za jednu minutu, ni sam

neastivi ne bi mogao znati primeti Monti. Tada se Doroti popne do njega, da pogleda. Ah, zar nije upravo savreno lepo! uzvikne. Samo kad ne bi bilo oluje. Svi emo pokisnuti. Ponovo je Stjuart zapoeo uspon drei se blae strmine, koja se uzdizala na jugu prema iljatim vrhovima peina to su sada izranjale. Brzo je siao s glatkog tla, i Medlin nekoliko jardi iza njega, uznemireno pogleda unazad na svoje prijatelje. Ovde je tek poinjao pravi uspon, prava muka, a planinska je oluja trebala svaki as provaliti u svom svojem besu. Strmina, kojom se uspinjao Stjuart, bila je divan spomenik unitenim liticama. Bio je to juni pristanak, polusuan i pokriven jukom i manzanila grmljem. Svaka stopa staze, inilo se da klizi pod kopitima konja. Ako je i bilo vrstog tla, nije se po njemu moglo jahati zbog bodljikavog korova i mnotva razasutog kra. Uz rubove bile su jaruge. Nebo se zacrnelo. Oblaci, koji su se u poetku polagano skupljali, odjednom su postali pokretni: gomilali se, valjali i rastezali, zakljanjajui litice. Vazduh je bio gust i zasien sumporom, otro sevanje munja zapoelo je svoju igru. Uz muklu grmljavinu uo se iz daljine i fijuk vetra. Stjuart je ekao Medlin pod zaklonom stene, gde su kauboj zaustavili tovarne konje. Medlinin se konj bojao munja. Ona ga je tapala i umirivala tepanjem. Umorni tovarni konjii jedva su klimali dalje. Meksikanke su pokrile glave ogrtaima. Stjuart skine s Medlinina sedla nepromoiv kaput, pomogne joj da ga navue, a tada i on navue svoj. Drugi su kauboj sledili njegov primer. Za neko vreme ugledala je Medlin Montija i Doroti, kako zaobilaze klisuru, pa se ponadala da e se i ostali uskoro pojaviti. Modrobela vorasta munja izletela je iz oblaka, a odmah zatim zauo se prasak groma, koji kao da je potresao zemljinu koru. Tada je protutnjalo iz oblaka u oblak, a jeka se odbijala

od visova, sad manjom sad jaom snagom, da bi na kraju sve zamrlo u tiini. Medlin oseti elektricitet u grivi svoga konja, od toga se i ona sva naelektrizirala. Tmasti su oblaci prodirali sve vie vrhunce na istoku. Oluja je poela sa sve jaim urlanjem vetra, koje je poput stenjanja ranjene zveri uzbuivalo Medlin Hemond. Kako je divno biti u prirodi, slobodan i zdrav, i u seni planina i oblaka oseati snagu vetra, kie i oluje! Ponovni blesak osvetli kreviti bok planine i vetrom terane oblake. U njegovom sjaju Medlin ugleda Stjuartovo lice. Bojite li se? upita ga. Da odgovori on iskreno. Grom propara nebo, i dok se tutnjava pomalo smirivala, Medlin je razmiljala o Stjuartovom odgovoru. Izraz njegova lica potaknuo je da mu postavi pitanje, koje je sama smatrala smenim. Njegov je odgovor zapanjio. Ona je sama volela oluju. ega se boji on koji nije znao za strah. Kako neobino! Zar niste ve doiveli tolike oluje? Jedva zametljiv smeak zaigra na njegovu tamnom licu. Stotine njih. Danju, uz stoku, koja bi se u panici razbeala. Nou, sam u planini, dok bi praskalo drvee i ruile se hridine, pa i u bujicama pustinje. Dakle, vi se ne bojite samo munja? upita ona. Ne. itave oluje. Medlin oseti da e odsad s manje oduevljenja pratiti sudar prirodnih elemenata. Kako malo zna ona o tome! Ako se taj ovek eleznih ivaca boji oluje, onda zaista mora postojati razlog za to. I dok se pod nogama konja tresla zemlja, a crnim se nebom ukrtavale bletee munje, i dok su uz prasak gromova nad njom hujali udni mukli zvukovi, ona spozna kako su joj slabo poznate velike snage prirode. U toj podvojenosti karaktera ega je bila potpuno svesna postala je ponizna, pokorna, puna potovanja i straha, ak i u onom asu kad se divila veliajnosti mrkih, oblacima natkrivenih litica i kanjona, neizmernoj borbi zvukova, i udesnom bletavom ognju koji je

poput koplja parao nebo. U sve guem mraku i zaglunoj buci spustila se strahovita kia prolom oblaka. Voda se slevala potocima. Dugo je Medlin sedela na svom konju, poniknate glave pod pljuskom. Kad je ova malo oslabela, zaula je Stjuartov povik za pokret, okrenula se i videla da je pomalo krenuo. Pogleda Doroti, a onda brzo skrene na drugu stranu. Doroti, koja nije htela poneti eir za sluaj nevremena, niti koji od onih nezgrapnih utih nepromoivih ogrtaa, pruala je sliku bede. Medlin se nije usudila pogledati druge devojke. Dovoljno je bilo uti njihove jadikovke. Zato upravi konja za Stjuartom. Kia je padala neprekidno. ali, bes oluje ipak je prohujao i grmljavina se stiavala. Vazduh se divno proistio i postao sve. Medlin, sva mokra, oseala je neugodnu hladnou. Stjuart se uspinjao bre nego pre, a Monti joj je bio za petama pourujui je bez prestanka. Izgubljeno je mnogo vremena, a odredite za logorovanje bilo je jo vrlo daleko. Psi su se pokunjeno vukli, i poeli su zaostajati. Otar kras na stazama nemilosrdno im je izranio ape. I Medlin je osetila umor, sve je manje opaala svet oko sebe. Uspon je bivao sve tei i muniji prava tegoba za izmuene konje. Kia je sipila i postajala sve hladnija, a pokatkad bi je jai udarac vetra silovito oinuo po licu. Medlinin se konj uspinjao sve vie, pa bi joj grmlje i otri bridovi kamenja zapinjali o mokru odeu i parali je. Sputao se sivi suton pribliavala se no. Princeza daui zaskoi napred, mokro sedlo zakripi, i jednolino koraanje uveri Medlin da se nalazi na ravnom tlu. Pogledala je uokolo, pred njenim se oima ukazu iljate litice, nalik na velike orgulje, tamne na podnoju, a svetlije prema vrhu. Kia je prestala, mokre grane jela i smreka inile su se kao ruke koje se pruaju za njom. Kroz otvor meu liticama Medlin

pogledom uhvati deli neba na zapadu. Crvene zrake probijale su se kroz sumorne, mrke, iskidane oblake. Sunce je zapalo. Stjuartov je konj sada kasao polagano, Medlin se prepustila volji svoga konja. Sene se produbile, litice su postale mrane i sablasne. Prohladan je vetri utao tamnim drveem. Kojoti njuei pse, brzo su se udaljavali lajui i zavijajui iz tame, ali umorni se psi nisu na njih osvrtali. No je ve gue poela obavijati okoli. Umesto jela pojavile se borove ume. Iznenada se tanki mlaz svetla probio kroz tamu, zatitrao je i zasjajio poput osamljene zvezde. Izgubio bi se, pa opet pokazao. Postajao je vei. Crna debla stabala zaklanjala su ga. Bio je to sjaj vatre. Zaula se pesma kauboja i divlji zbor kojotskog opora. Kapljice kie na granama drvea blesnule bi u odsjaju vatre. Stjuartova visoka pojava, s izvrnutim obodom sombrera, ocrtala bi se ponegde u veem krugu svetla. Ona bi tada videla kako se svaki as okree i gleda iza sebe, hteo se verovatno uveriti nalazi li se ona odmah iza njega. Pomisao na vatru i toplinu, hranu i odmor oivela je njeno oduevljenje. Kakvog li uspona! U tom munom jahanju, samotnoj stazi i skrivenim liticama naziralo se obeanje, ne samo pustolovnih doivljaja za kojima su teili njeni prijatelji, nego i neke nepoznate sree i ohrabrenja za nju samu. VI LITICE Medlin je zaista bila srena kad je sila s konja i ugledala vatru to je veselo pucketala i plamtela, i lonce iz kojih se puilo. Osim na ramenima, koja su joj bila zatiena nepromoivom pelerinom, bila je mokra do koe. Meksikanske su se devojke brzo pojavile i htele su joj pomoi da se presvue u oblinjem atoru, ali je ona vie volela ugrejati obamrle ruke i noge i gledati dolazak svojih gostiju. Doroti se samo skljokala sa sedla u naruje nekoliko pripravnih kauboja. Jedva je hodala. Njen izgled nije bio ni sena

njene obino elegantne pojave. Lice joj je skrivao bezoblian eir. Ispod poklopljenog oboda ulo se plano stenjanje: Aa, ah, kakav uasan put! S gospodom Bik bilo je jo gore, morali su je skinuti s konja: Ja sam uzeta gotova. Bobbi, dopremi bolesniki stolac na kotae. Bobbi je bio revan i usluan, ali bolesnikog stolca nije bilo. Florens je gipko skoila iz sedla, i da nije bilo njene bujne, sasvim mokre kose, bila bi lep kauboj. Edit Vaine je fiziki napor jahanja bolje podnela od Doroti, ali kako je njen konj bio prilino malen, nemilosrdno su je izboli kaktusi i grmlje. Kostim je na njoj visio u prnjama. Helen je sauvala jo ostatke elegancije, ponosa i neto malo snage. Ali, hramala je, lice joj je bilo bledo, a oi velike. Princezo! viknula je. to si naumila s nama? Ubiti nas ovde, ili nas naterati da se to pre pokupimo kui? Meutim, od svih njih najvie je stradala Ambrozova supruga Kristina, mala Francuskinja, koja nije navikla na konje. Ambroz je morao odneti u ator. Florens konano nagovori Medlin da se odmakne od vatre, i kad su ule u ator zajedno s ostalima, nale su Doroti kukajui, jer se njene mokre izme nisu dale skinuti s nogu, gospoa Bik je plakala i pokuavala objasniti jednoj od meksikih devojaka da joj otkopa mokru odeu, meu enama je vladao pakleni kaos. Toplu odeu, vrue pie i jelo, i tople pokrivae orila se Stjuartova otra zapoved. Uz pomo Florens i meksikih devojaka nije dugo potrajalo, pa su se Medlin i enski deo drutva opet udobno oseali. Preostali su umor i bolovi, koje su samo poinak i spavanje mogli ukloniti. Meutim, ni te nedae, ni neobian smetaj poput sardina u kutiji, nisu Medlininim gostima smetali da se zadovoljno mumlajui isprue i da jedan za drugim padnu u dubok san. Medlin i Florens jo su neko vreme aptale i

smejale se, a onda je nestalo drhtava svetla po zidovima atora i oi su se zaklopile. Niega vie nije bilo: ni tame, ni logorskog ivota s priguenim glasovima ljudi, ni udaraca konjskih kopita, ni serenade kojota, pa ni oseaja topline i slatkog odmora sve je ieznulo nekud u neznane daljine. Kad se Medlin probudila, senke granica plesale su po suncem obasjanom atorskom platnu. Odnekud su dopirali udarci sekire drugih zvukova nije bilo. Polagano pravilno disanje govorilo je o duboku snu njenih atorskih prijatelja. Odmah je primetila da Florens nije meu njima. Medlin se dignula i provirila kroz rupice. Neobino lep prizor ukazao se njenim iznenaenim i ushienim oima. Pred njom se prostirala zaravan obrasla visokom zelenom travom i arenim cveem, okiena grupama vitkih, gracioznih jela, borova i omorika, koje su dosizale do veliajnih krevitih litica obasjanih zlatnoruiastim sjajem jutarnjeg sunca. U elji da to pre izie iz atora, da bi mogla uivati u nesmetanom vidiku, ona potrai svoje stvari i nae ih u jednom uglu, brzo se i tiho obue. Njeni ljubimci psi Rus i Tatar spavali su privezani pred atorom. Ona ih probudi i odvee, pomislivi da ih je verovatno Stjuart ostavio u njenoj blizini. Neto podalje stajao je kaubojski krevet zamotan u nepromoivo platno. Sve vazduh, ispunjen mirisom jela i omorika i nekim neobinim opojnim miomirisom, potakne je da se zaustavi, da ga duboko i pravilno udie. Bilo joj je kao da pije arobni napitak, krv joj bre prostruji ilama. Okrene se i pogleda u suprotnom smeru iza atora. Tamo su bili ostaci sinonje logorske vatre, a neto podalje gaji divnih borova, odakle su odzvanjali udarci sekire. Njen je pogled dalje kruio po prekrasnom parku, okruenom visokim liticama, a uz to je obilovao i niskim stenama, od kojih su se mnoge

dizale iz tamnozelenih kronji stabala. Jutarnje je sunce sa svog istonog polazita prodiralo ruiastozlaanim zrakama meu vrletne hridine i zlatilo vrke borova. Medlin je, u pratnji svojih pasa, etala najbliom umicom. Tlo je bilo mekano i posuto smeim borovim iglicama. Zapazi tada da joj gomila stabala zaklanja vidik na najudniji deo tog prirodnog parka. Kauboj su izabrali za logorovanje poloaj, gde e biti i jutarnjeg sunca i popodnevne hladovine. Nekoliko je atora ve bilo podignuto. Od grana omorike sagradili su ogradu. Zaposleni kauboj bili su oko logorskih vatri, gomile zamotaka i svenjeva leale su uokolo, pokrivene nepromoivim platnom, kreveti su smotani leali pod drveem. Taj prostor bila je zapravo valovita livada, s pokojim samotnim drvetom, ili veim i manjim umarcima koji su jedan do drugoga rasli u krug. Na livadu su se nastavljali niski travnati breuljci, a na njih, kameniti iljci visoki i do pet stotina stopa. Zatim, uzdizale su se vrletne litice. Ispod jedne mahovinom obrasle stene, velike, zelene i hladne, uborio je bistar izvor, a oko njega raslo je areno cvee. irom livade konji su do kolena zapali u travu, koja se lelujala od jutarnjeg povetarca. Florens je ugledala Medlin pod drveem i dotrala joj u susret. Izgledala je kao devojica, puna ivota, zdravlja i radosti. Nosila je flanelsku bluzu, suknju od grube tkanine i mokasine. Kosa joj je bila stegnuta vrpcom kao u Indijanke. Kestlton je, ini se, otiao s pukom ve pre nekoliko sati ree Florens. Din ga je upravo poao potraiti. Ostala gospoa jo spavaju. Sigurna sam da e odlino spavati ovde gore na ovom vazduhu. Onda je sasvim poslovno poela ispitivati Medlin o detaljnom ureivanju logora, jer ni Stjuart ni ona ne bi to mogli provesti bez njenih uputa. Pre nego to se iko od Medlininih pospanih gostiju probudio,

logor je bio potpuno ureen. Medlin i Florens imale su svoj ator ispod jednog bora, ali nisu nameravale u njemu spavati, osim za nevremena. Prostrle su jedreno platno i sloile na njemu krevete elei spavati pod svetlom zvezda. Onda su u pratnji pasa pole u istraivanje. Park zaudo nije bio mali. Bio je kilometar i po dugaak, ukleten meu liticama. Protezao se i dalje nego to im se dalo hodati i nastavljao se nizom parkova. Bile su to male udoline meu sivim nazupanim brdima. Sto je dan dalje odmicao, ar tog mesta sve je vie opinjavao Medlin. I u podne, kad bi sunce pripeklo, tamo nije bilo vruine, vladala je ugodna toplina, kakvu je Medlin volela u prolee. Mirisom ispunjen vazduh izvanredno je delovao na nju. Udisala ga je poudno i inilo joj se da postaje lagana, da joj se telo oslobaa teine i da bi mogla poput daka lebdeti vazduhom. Odjednom je zahvatila neugodna tromost. Zapala je u dremljivo stanje i leei pod borom, glave naslonjene o Florens, zaspe. Kad je opet otvorila oi, sene litica sasvim su se izduile, a meu njima strujalo je crveno, zlatno svetlo. Bilo je to slabo vodeno sunce, koje je gubilo snagu i ar. Popodne bilo je dosta podmaklo. Medlin se uspravi. Florens je dremljivo itala. dve meksike devojke bile su zaposlene oko atora pod kojim je bilo ureeno kameno ognjite. Nikog drugog nije bilo u blizini. Na Medlinina zapitkivanja Florens je obavestila da u logoru nije bilo neugodnih dogaaja. Kestlton se vratio i kao i ostali mukarci, spavao je snom pravednika. Zamalo im zbor veselih povika svrati panja. Medlin se okrenula i ugledala je Helen kako hrama zajedno s Doroti, i gospou Bik i Edit, koje su se pridravale. Sve su bile odmorene i oduevljene mestom, ali su hramale i oseale glad poput medveda probuenih iz zimskog sna. Medlin ih povede oko logorita, kroz one mnoge

hodnike izmeu drvea, do mahovinom obraslih i iglicama posutih skrovita pod liticama. Zatim su veerali, sedei na zemlji po obiaju Indijanaca. Nije vladalo naroito veselo raspoloenje, svako je bio i suvie zauzet vlastitim apetitom. Posle ih je Stjuart vodio kroz uski tesnac parka, izmeu visokih, otrih klisura do travom obraslog podbra okrenutog prema dalekoj i otvorenoj zapadnoj strani, prema velikom, izbrazdanom, prugama ispresecanom prostranstvu crveno obojene zemlje, koja se sputala, kako se inilo, do zlatnog zalaska sunca na kraju sveta. Kestlton primeti da je to lep vidik. Doroti je izrazila svoje uobiajeno mlako oduevljenje, Helen je bila puna vatrenog divljenja i uenja, gospoa Bik, pre nego to se sama ohrabrila na bilo kakvu izjavu, obratila se Bobbvu da vidi, kakav je utisak sve to ostavljalo na njega, a tada je neprestano ponavljala njegove pohvale. Edit Vaine, je kao i Medlin i Florens, utala. Bojd je pokazivao uljudno zanimanje, on je bio od onih ljudi koji su se u svojem miljenju povodili za miljenjem drugih. Medlin je gledala postupno preobraavanje zapada kroz maglicu pustinjske praine, koja je polako potamnjivala planine, oblake i sunce. Gledala je sve dok je nisu zabolele oi, a da je jedva i znala to gleda. Kad je skrenula pogled, da ga upravi na visoku Stjuartovu pojavu koja se nepomino ispreila na rubu rta, duh joj je ponovo oiveo. Kao i obino on je stajao odvojen od ostalih i sad se inio dalek i odsutan. Izgledao je mrk i snaan, u skladu s tim divljim predgorem. udno i neugodno se iznenadila kad je videla da i Helen i Doroti gledaju Stjuarta s neobinim zanimanjem. Edit je takoe bila svesna utiska to ga je pobuivao kaubojev skladan lik. Kad se nasmeila i apnula joj ugodno je gledati takva oveka, Medlin se opet iznenadila, te su rei u

njoj odjeknule nekim tek nasluenim zadovoljstvom. Helen i Doroti su zavodile, jedna promiljeno i veto, druga nesvesno i prirodno. Edit Vaine bi se povremeno Medlin pomisli da su takve prilike bile retke iskreno divila nekom mukarcu. Upravo u ovoj prilici Medlini bi bila pukla pred oima itava istina o njenim oseajima prema Stjuartu, da u njoj nije onako duboko izraslo uverenje kako je Stjuart zanima ne kao mukarac, nego kao deo tog divljeg udesnog Zapada to je zarobio. I zbog toga nije dalje ispitivala samu sebe, zato je Helenina koketerija i Dorotino eznutljivo zavoenje ine zlovoljnom, ili zato su joj se svideli Editini uverljivi smeak i rei. Pola je, meutim, tako daleko da je prezirno pomiljala, kako bi Helen i Doroti pozdravile i jedva doekale flert s tim kaubojem, a onda se vratile kui i zaboravile na njega kao da nikad nije postojao. Razmiljala je takoe kako bi se on vladao prema njihovu pribliavanju. Oito, situacija je za njega bila nedolina, i kad bi nekim udnim sluajem umaknuo Dorotinim lepim oima, nikad se ne bi mogao oteti caru Helenine nene, privlane i nadmone linosti. )A( Vratili su se u kamp po veernjoj hladovini i raspoloeno se skupili oko plamtee logorske vatre. Ali, ubrzo su Medlinini gosti podlegli upornoj i neodolivoj elji za spavanjem. Medlin i Florens pole su spavati ispod borova. Rus im je leao s jedne, a Tatar s druge strane. Sve, noni povetarac lebdio je iznad njih, milujui im lica i mrsei kosu. Nije bio dovoljno jak, da zauti granjem, ali je blago lelujao dugakim vlatima trave. Kojoti su zapoeli tugaljivo tuliti. Rus je podignuo glavu i zareao na njihovu bezobraznost. Medlin je gledala uvis i inilo joj se da pod tim divnim bledim zvezdama nikada nee moi usnuti. One su treperile kroz crno ocrtanu nenu mreu crnogorinih iglica, i izgledale

tako velike i bliske. Zatim je svratila pogled na otvoreno nebo, koje je bletalo u punom sjaju, i to je due gledala, to su te velike zvezde bivale sve vee i sve sjajnije. Tada pomisli kako je zavolela sve one fizike stvari, koje su stvarale spoznaju o lepoti, misteriju i snazi, a od svega najvie je zavolela te zvezde Zapada jer one e imati udela u njenu ivotu. One e uticati na njenu sudbinu. Za Medlinine prijatelje bilo je glavno obeleje logorskog ivota u sledeih nekoliko dana spavanje i odmor. Doroti Kumbs spavala bi po dvadeset etiri sata, a i onda bi je tako teko probudili da su se njeni prijatelji ve zbog toga uznemirili. Helen bi obiavala zaspati za vreme jela ili razgovora. Na mukarce je planinski vazduh jo jae delovao nego na ene. Jedino se Kestlton nije hteo predavati toj udnoj dremljivosti, dok je mogao lutati uokolo s pukom. Uskoro je te tromosti nestalo, i dani su bili puni ivota i akcije. gospoa Bik, Bobbi i Bojd, nisu se uputali u naporne poduhvate. Edit Vaine takoe je vie volela etati travnatim obronkom. Helen i Doroti bile su jedine koje su elele istraivati litice i kanjone, i kad nisu mogle pridobiti ostale da ih prate, pole bi same, zadajui tako svojim kaubojskim vodiima poneki dugotrajan uspon. Naravno, bilo je potpuno prirodno to su Medlin i njeni gosti bili stalno u drutvu kauboja, pa su bili kao jedna velika porodica. Ne samo to su se njeni prijatelji divno prilagodili situaciji, nego su upravo uivali u njoj. Medlin je videla da se vladanje kauboja ne razlikuje mnogo od uobiajene elje da budu galantni, sveano obueni i da uestvuju u svakoj ali i uzbudljivom dogaaju. Ako je postojala elja za izjednaavanjem, onda su to uinili njeni prijatelji, koji su se spustili do razine Zapadnjaka. Osim toga, ljudi iz svih klasa nastojali bi se prirodno ponaati u takvim prilikama i okoliu. Medlin je

situaciju smatrala i vanom i dvostruko znaajnom za nju. Ako je ve pre bila sklona prouavati znaaj svojih kauboja, naroito Stjuarta, sada je uz delovanje kontrastnih pojava, koje su izazivali njeni gosti, oseala da je oni naizmence zabavljaju, nadmudruju, zapanjuju i aloste, a onda joj opet neno ugaaju. Monti, nakon to je svladao svoju plahost, postao je pravi izvor uivanja za Medlin i time za sve ostale. Odjednom je otkrio da kod dama ima mnogo uspeha. Ili ga je ta spoznaja uzdigla do junakih visina, ili je on to eleo tako prikazati. Doroti je bila njegova propast, ali istini za volju Medlin je smatrala nedunom. Doroti je Montiev izgled smatrala upravo stranim, i da je bio i stostruki junak i spasio ivote stotinjak male deice, ne bi je bio zanio. On je nju svuda sledio, podseajui je kako je rekla Medlini as na malog psia, koga ovek oboava, a as na stranoga gorilu. Nils i Nik bili su Heleni za petama poput deurnih vojnika i kad bi ona, toboe, meu njih bacila rukavicu, svakako bi se sukobili ko e je prvi podignuti. Kestlton je u neku ruku bio najvea atrakcija logorske druine. Bio je oveuljak tako smena izgleda da su njegove sposobnosti bile u velikoj suprotnosti s onim to se od njega moglo oekivati, s obzirom na njegov izgled. On je jahao, peaio, penjao se i pucao. voleo je pomagati u logorskim poslovima i kauboj ga od toga nisu mogli odvratiti. Imao je nesavladivu elju da radi ono to je za njega bilo novo. Kauboj su ga bezbroj puta nasamarili, ali on to nikada nije prozreo. Bio je ozbiljan, polagan u govoru i radu, i savreno hladnokrvan. Ako se hladnokrvnost moe smatrati dobrim raspoloenjem, onda je on to bio uvek. Ubrzo su ga kauboj poeli shvatati, a zatim su ga i zavoleli. A to je neto i znailo. Medlini je esto bilo ao to su kauboj tako malo marili za razgovor s Bovdom Harviem. Za

Kestltona su, meutim, gajili sasvim prijateljske oseaje. Oni to nisu ni znali, a njemu naravno ne bi nikad palo na pamet. To je prijateljstvo nastalo jedino iz injenice to je Kestlton bio muevan na nain kako kauboj shvataju muevnost. Kad je nakon bezbrojnih pokuaja uspeo baciti dijamantni vor na jednog tovarnog konja, kauboj su ga poeli ceniti. Sad je Kestltonu trebalo da postigne samo jo jedan uspeh, pa da pridobije njihova srca, i on je to neprekidno pokuavao zajahati divljeg konja. Jedan od kauboja imao je konja koga su zvali avo. Svakog dana tokom itave nedelje, avo bi bacao Engleza po itavom parku, razdirao mu odelo, udarao ga, a naposletku bi ga zbacio. Zabrinuti kauboj nastojali su ga odvratiti od daljih pokuaja. To je ve znailo mnogo, jer videti engleskog lorda na divljem konju koji se propinje, prizor je zbog koga bi svaki ovek sa Zapada projahao i hiljadu milja, da ga uspe videti. Kad god bi avo zbacio Kestltona, kauboji bi se grili od smeha. Ali, Kestlton nije poznavao re neuspeh i doekao je dan kad ga avo vie nije mogao zbaciti. Jedinstveno je bilo pogledati kako su se kauboji poredali, da se rukuju s hladnim Englezom. Stjuart, koji je to gledao iz pozadine, priao je blie s toplim i iskrenim smekom na svom elinom licu. Kad se Kestlton uputio prema svom atoru, kauboj su uzbueno razgovarali, ali ovaj put bez dotadanjeg izrugivanja. Bogami vikao je Monti Prajs koji je, ini se, bio najvie zapanjen i zanesen od svih. To je prvi Englez koga sam ikada video. Na prvi se pogled prevari, ali meni je sada jasno zato Engleska vlada svetom. Eto vam samo onog konja, njegova volja je skrena. Zajahao ga je mali engleski vojvodi, jedva vei od skakavca. Momci, ako vam svima jo nije sinulo, dajte da vam Monti Prajs neto kae: Nema prigovora Kestltonu. I kladim se za milion

bikova prema jednom volovskom biu, da e zaas gaati isto tako dobro kao Nils. Medlin je sa zadovoljstvom ustanovila da joj je Kestlton jo drai otkako su se neke crte njegovog karaktera u drugovanju s kaubojima vrlo jasno iskazale. Takoe je i kauboje sad vie cenila zbog neega to je dolo do izraaja u kontaktu s ljudima s Istoka. To je naroito opaala kod Stjuarta. Nije imala pravo smatrajui da e on pasti rtvom Dorotinih oiju i Helenine zamamnosti. Bio je ljubazan, spreman pomoi, oprezan, ali nije bio sentimentalan. Nije podlegao ni Dorotinom aru, ni Heleninoj neodolivosti. A njihovi napori da ga upecaju, bili su tako oiti, da ih je gospoa Bik zadirkivala, Edit se znaajno smeila, a Bobbi i Bojd pravili su zlobne primedbe. Sve je to povredilo Helenin ponos i Dorotinu tatinu. Pokuale su otvoreno navaliti na Stjuarta. Tako se dogodilo da je Medlin nesvesno dopustila da kauboj u njenim mislima zauzme mesto koje pre njega jo niko nije imao. Kad joj je dolo do svesti zbog ega odoleva napastima drugih ena, ona otera od sebe tu zapanjujuu pomisao, koja je toliko zbunjivala. ali, budui da je bila samo ljudsko bie, nije mogla ne uivati u neuspehu dve kokete. Osim toga, zbog tih misli o Stjuartu i njene budne panje, ona otkrije jo vie o njemu. Sigurno je nesrean. esto je nou etao umicom. Katkad bi odlazio iz logora poslepodne, kad bi Nils, Nik i Monti bili tamo. Uvek bi gledao staze, kao da e ugledati kako neko njima dolazi. On jedini od kauboja nije uestvovao u alama i razgovorima oko logorske vatre. Ostajao bi zamiljen i alostan, gledajui uvek nekud u daljinu. Medlin je imala oseaj da on bdi nad njom, ili setivi se Don Karlosa, pomisli kako mu mnogo briga mora stvarati njena sigurnost, kao i svih lanova njenog drutva. Ali, ako ga zabrinjavaju mogui napadi lutajuih gerilaca, zato se

onda udaljava od logora? Iznenada joj usred tih ispitivakih misli projuri glavom seanje na onu tamnooku Meksikanku, Bonitu, o kojoj nikada vie nita nije ula, nakon to je one noi odjahala na Stjuartovom velikom konju iz ElKajona. Podseanje na nju izvabi nove misli. Moda se Stjuart s njom sastaje u brdima i ti njegovi samotni izleti slue za to da se nae s Bonitom? Na tu pomisao Medlini navre vrua krv u obraze. Tada je zapanje vlastiti oseaji, zbog one misli, koja je odmah nakon toga sledila i koja je porekla onu ispred sebe, zapanji je i injenica da joj je takvo to moglo pasti na pamet i naterati joj krv u obraze. Tada njen stari ja neprijatelj njenog novog ja koji je tako intenzivno pocrvenio, opet zavlada tim burnim mislima. ali, Medlin se uverila da je to novoroeno ja vrlo snano i tvrdoglavo, koje se uvek iznova vraa i preuzima vlast u srcu. Videla je da se to ja bori za ono to joj inteligencija i razum prikazuju samo kao romantinu predodbu kauboja. Tada je zakljuila da je Stjuart mukarac kakvim ga njen enski skepticizam hoe prikazati, ne bi bio tako slep za koketno pribliavanje Helene i Doroti. Nekad je bio nije se elela priseati onoga to je on nekad bio. Ali, on se izdigao iznad toga. Medlin Hemond to tvrdi. njom ovlada snaan nalet ponosa, i njena instinktivna enska vera priapne joj da on ne bi mogao biti toliko nepoten. Sama se prekorila to je i naas mogla tako neto pomisliti. Jednog popodneva velik olujni oblak pruio se po nebu i obavio litice, te potamnio zapadno sunce i platem mraka zavio celi park. Medlin se uznemirila, jer je toga popodneva nekoliko lanova drutva, ukljuivi Helen i Doroti, odjahalo u pratnji kauboja i jo se nisu vratili. Florens je uveravala, kad se i ne bi vratili pre oluje, ne bi bilo razloga za strah. Ipak je Medlin poslala po Stjuarta i zamolila ga neka poe sam, ili neka

poalje nekoga u potragu za njima. Ni pola sata nakon toga Medlin je zaula dobro pozna: to udaranje kopita na stazi. Veliki je ator s nekoliko fenjera bio sjajno osvetljen. Edit i Florens bile su s njom. Vani je bilo tako tamno, da se prst pred nosom nije video. Vetar je hujao kroz drvee i debele kapi kie poele su udarati po atorskom platnu. Upravo tada se pred vratima zaustave konji, i zauje se ivo komeanje i agor, kakav obino nastane pri uurbanom silasku s konja i zavladala je zbrka. gospoa Bik bez daha ujuri u ator, sjajei od zadovoljstva to su izbegli oluju. Tada ue Helen a neto posle i Doroti u dovoljnom razmaku da joj dolazak bude to upadljiviji. im je Medlin primetila Dorotin sjajan pogled, znala je da joj se neto neobino dogodilo. ali, ta god bilo, to bi izbeglo komentaru da nije Heleni naroito upala u oi. Nebesa, Doti, kako ti katkada krasno izgleda uzvikne Helen kad ti malo ivota ue u lice i oi. Doroti odvrati svoje lice od drugih i, moda samo sluajno, pogleda se u ogledalo to je visilo na zidu atora. Brzo podigne ruku i napipa veliki crveni otok na licu. Doroti je vrlo savesno negovala svoju glatku belu put, a sad je tu bio odvratan ig koji je nagrivao njenu lepotu. Pogledajte ovo! viknula je zaprepateno. Moj ten je uniten! Otkud ti ta mrlja? upita Helen, priavi blie. Neko me poljubio! uzvikne Doroti dramatino. to? upita Helen vrlo znatieljno, ostali su se nasmejali. Poljubio me obujmio i poljubio jedan od ovih besramnih kauboja! Vani je bilo mrano kao u rogu, nita nisam videla, a zbog buke niti ula. Neko mi je pomogao sjahati. Noga mi se zakaila o uzengiju i pala sam ravno u neiji zagrljaj. Onda je to uinio lopov jedan! Obuhvatio me i poljubio, na upravo grozan medvei nain. Nisam mogla ni prstom maknuti. Upravo kipim od besa! Kad se navala veselja stiala, Doroti upravi svoje velike,

irom otvorene oi u Florens: Da li ti kauboj zaista iskoritavaju priliku, kad je neka devojka bespomona u mraku? Naravno odvrati Florens i iskreno se nasmei. Doti, ta si mogla oekivati? zapita Helen Zar nisi izgarala od elje da te neko poljubi?Ne! E, ali tako si se ponaala. Nikad te nisam videla besnu zbog poljubaca. Ne bi ne bi me toliko smetalo da mi ta ivotinja nije ovako naribala kou na licu. Imao je zaliske otre i krute kao ribe. A kad sam se trgnula, natrljao mi je njima lice. Nakon tih rei, koje su otkrile uzrok njena razbesnelog dostojanstva, njeni su se prijatelji gotovo valjali od smeha. Dot, slaem se s tobom, jedno je biti celivan, a drugo nagren brzo odgovori Helen. ko je bio taj divljak? Ne znam! plane Doroti. Da sam znala, ja bih . . . ja bih . . . Oi su joj izraavale groznu kaznu, koju nije mogla izrei. ali, sad reci, Dot, zar zaista nema pojma ko je to uinio? upita Helen. Nadam se . . . mislim, da je bio Stjuart odgovori Doroti. Ah! Dot, iz tvoje je nae niknula tvoja pretpostavka. Moja draga, alim, ali ti moram razbiti tu iluziju. Stjuart to nije bio, nije mogao biti taj zloinac ili junak. Kako zna da nije bio? upita Doroti, pocrvenevi. Jer je bio svee obrijan danas o podne, pre nego smo odjahali. Vrlo se dobro seam kako je lepo i glatko bilo njegovo tamno lice. Ah, zar zaista? ali, kad tako dobro pamti lica, moda bi mi mogla rei koji od tih kauboja nije bio svee obrijan? Treba samo znati izdvojiti veselo odgovori Helen. Nik nije bio, Nils nije bio, a ni Frenki, jo je samo jedan kauboj bio s nama, a tome je probijala otra crna brada, vrlo slina kaktusima, pokraj kojih smo putem prolazili. Oh, toga sam se bojala jaukne Doroti. Znala sam da e to uiniti taj uasni, mali, nacereni demon, Monti Prajs! Medlinino omiljeno odmaralite bila je senovita udubina zaklonjena liticama, i okrenuta prema istoku.

Pogled odavde bio je sasvim drugaiji, nego na zapadnoj strani. Nije bilo crvenobelog bletavila i neprestane promene koja bi privlaila panja. Pogled je padao na brda i doline, gde je svakako bilo i suvih povrina, ali i spokojnog zelenila borova i jela i hladnog sivila litica. Krevit i divlji je taj gorski kraj, a ipak prijateljski blizak, ali i nedostupan kao pustinja. Ovde u popodnevnoj hladovini Medlin i Edit esto bi lekarile pod niskom sputenom kronjom jednog drveta. Retko su razgovarale, jer su to bili sanjivi popodnevni sati, obavijeni neobinim arom gorske tiine. Nad dolinama je lebdela siva maglica, nad vrhovima gorja su jurili oblaci, nonim je nebom plovio orao, a nad svime je carevala tiina, nenaruena tiina divljih visova, i blag povetarac ispunjen mirisom borova. Meutim, jednog popodneva, Edit je pokazala elju da ozbiljno razgovara. Princezo, moram uskoro kui. Ne mogu zauvek ostati ovde. Hoe li nazad sa mnom? Pa, moda odgovorila je Medlin zamiljeno. Ve sam o tom razmiljala. Morau jednom videti svoj dom. Ali, ovog leta majka i otac odlaze u Evropu. Sluaj, Princezo Hemond, zar namerava ostatak ivota provesti u toj divljini? Edit e naglo. Medlin je utala. Oh, ta divno je! Nemoj me krivo shvatiti, draga nastavila je Edit ozbiljno, stavivi svoju na Medlininu ruku. Ovaj je izlet za mene pravo otkrie. Nisam ti rekla, Princezo, da sam bila bolesna kad smo stigli ovamo. Sad mi je dobro, oh tako dobro! Pa i Helen, pogledaj je. Bila je kao duh kad smo doli. Sad je preplanula, vrsta i lepa. Kad niega drugog ovde ne bi bilo, zbog tog divnog zdravlja volela bih Zapad. ali, ja sam ga zavolela i zbog drugih stvari, duhovnih vrednosti, Princezo, prouavala sam te. Vidim i oseam ta je taj ivot uinio od tebe. Kad sam dola ovamo, zaudila sam se tvojoj vrstini, snazi, vedrini i

srei i bila sam zapanjena. Razmiljala sam o razlozima tvoje promene. Sad ih razumem. Bila si bolesna od nerada, od beskorisnosti, ako ne i od drutva, bolesna od te zaglune buke, mirisa i kontakata, koje u gradovima ne moe izbei. I ja sam bolesna od svega toga, a mogla bih ti spomenuti mnoge ene iz naeg drutva, koje trpe na isti nain. Ti si uinila ono to bi mnoge od nas elele, ali nemaju za to hrabrosti. Sve si ostavila. Ne mogu ne primetiti ovu divnu promenu koja se odigrala u tvom ivotu. Mislim da bih to i sama bila otkrila, sve da mi tvoj brat i nije rekao koliko si dobra uinila Meksikancima i stoarima sa svojih panjaka. Zatim, ima tolike poslove. Mislim da je to tajna tvoje sree, zar ne? Kai mi. Kai mi ta je ovde bilo znaajno za tebe? Rad je svakako vrlo vaan za sreu svakog oveka odvrati Medlin. Niko bez rada ne moe biti srean, barem ne ja, o drugima jedva da bih mogla ita rei. Govorei iskreno, verujem da ovde ne bih nala toliko zadovoljstvo, da nisam imala novca. To ni u kom smislu nije osuda Zapada. Ali, da sam bila siromana, ne bih mogla kupiti ni uzdravati ran. Svenson kae da ima mnogo veih raneva od moga, ali da mu nijedan nije ravan. Osim toga, ja gotovo sve svoje izdatke pokrivam dohocima od rana, razmisli o tome! Moj se imetak ne smanjuje, veinom je sauvan. Ja mislim nadam se da sam korisna. Poneto sam uinila za Meksikance i olakala tekoe nekolicini kauboja. Sve ostalo mi se ini kao san. Svakako, moj ran i panjaci su stvarnost, moji kauboji tipini. Kad bih ti opisivala ta za njih oseam, to bi bila pria o tome kako Medlin Hemond doivljava Zapad. Oni su odraz Zapada, samo ja sam stranac, i ono to za njih oseam, moda je takoe strano. Ti, Edit, radi po svojim vlastitim utiscima. Ali, Princezo, moji su se utisci izmenili. Isprva nisam volela taj vetar, prainu i

sunce, te neizmerne daljine. ali, sad ih volim. Tamo gde sam nekad videla samo nepregledna prostranstva neplodnog tla, sada vidim lepotu i neto plemenito. Tvoji su mi se kauboji nekad inili prljavi, grubi, glasni, okrutni i divlji kao sve ono to je primitivno. Nisam ih podnosila u svojoj blizini. Smatrala sam ih bezoseajnim, okorelim ljudima, kojima su jedini smisao pijanke sa sebi jednakima. Imala sam krivo. Promenila sam miljenje. Prljavtina je bila samo praina, a ta je pustinjska praina ista. Oni su jo uvek slasni, grubi, okrutni i divlji u mojim oima, ali s jednom razlikom. Oni su ljudi prirode, deca. Monti Prajs jedan je od velikana prirode, samo je to teko otkriti. Njegova runa pojava, njegova dela i rei, samo su maske njegove prave naravi. Nils je vedar, jednostavan, drag, ljubazan i ruan ovek, kojem bi trebalo da ga zavoli neka ena. to bi ljubav za njega znaila! Priao mi je da ga nikad nijedna ena nije volela, osim majke, a nju je izgubio kad mu je bilo deset godina. Svaki ovek osea potrebu da bude ljubljen, osobito ovakav kakav je Nils. Njegovi me borbeni rekordi ostavljaju hladnom. Nikad ne bih mogla verovati da je ubio oveka. Zatim tvoj nadzornik, Stjuart. I on je kauboj, njegov su ivot i rad isti kao i onih drugih. Ipak, on poseduje obrazovanje i otmenost koja po naem shvatanju ini od oveka dentlmena. Stjuart je neobian stvor upravo kao to je i ova zemlja neobina. Mukarac je, Princezo, i ja mu se divim. Dakle, vidi, s mojim boravkom ovde napreduju i moji utisci. Edit, tako mi je drago to si mi sve to rekla! rekla je Medlin toplo. Volim ovu zemlju i ove ljude nastavi Edit. Jedan od razloga to elim da se to pre vratim kui je taj to kod kue ionako nisam zadovoljna, i bez te bojazni da se zaljubim u Zapad. Jer, Princezo, ja bih se zaljubila, ali ne bih mogla ovde

iveti! I sad dolazim do sutine mog razgovora s tobom. Doputajui svu lepotu, ar, celovitost i korisnost ove iznimne zemlje, ipak to nije mesto za tebe, Medlin Hemond. Ti ima poloaj, bogatstvo, um, porodicu. Ti se treba udati, roditi decu. Ne sme sve to staviti na kocku zbog nekog donkihotskog ivota u divljini. Uverena sam, Edit, da u ostatak ivota provesti ovde. Ah, Princezo, ne volim ti drati propovedi. Ali, obeala sam tvojoj majci da u s tobom porazgovarati. Ipak, priznajem ti da mrzim, upravo mrzim sve ovo to ti govorim. Zavidim ti na tvojoj hrabrosti i mudrosti. Znam, odbila si se udati za Bojda Harvia. Doznala sam to po njegovu licu. Verujem da e odbiti i Kestltona. Za koga e se udati? Kakvu bi priliku ena tvog poloaja mogla ovde nai da se uda? ta e, zaboga, od tebe postati? Kraljica od Sabe! odgovori Medlin s gotovo alosnim smekom. Nedugo nakon razgovora s Edit Medlin je sedela s Bojdom Harviem na travom obraslom proplanku, s koga je pucao vidik na Zapad i upravo je sluala njegovo ljubazno udvaranje. Odjednom se okrene prema njemu i ree: Bojd, kad bih se udala za vas, biste li bili voljni . . . biste li dobrovoljno proveli ostatak ivota ovde na Zapadu? Princezo! uzvikne on. Zapanjenost izbije iz njegova inae tako ujednaenog i ugodnoga glasa i ocrta se na njegovu inae ravnodunom licu. Bio je potpuno zbunjen njenim pitanjem. Videla je kako je pogledom prelazio niz elinosive klisure, iznad ogoljelih strmina i kedrovim stablima obraslih gorskih sedla, i po breuljcima obraslim kaktusima do prazne i sablasne pustinje. Upravo je tada ona pruala jezovit prizor sa svojim crvenim koprenama suncem obasjanih oblaka praine, neizmernim prostranstvima unitene i uvis izbaene zemlje. Ne odvrati on s laganim crvenilom stida na obrazima. Medlin ne ree

nita, a ni on. Bila joj je uteena neugoda da ga odbije, a verovala je da je nikada vie nee zaprositi. U tom je uverenju bilo i olakanja i tuge. Odbijeni prosci retko postaju dobri prijatelji. Bilo je teko zamisliti da se Bojd Harvi ne bi nekome sviao. Pomisao na to, kao i spoznaja da se ne moe za njega udati, potakne je da misli i rasuivanja upravi tom oveku. Gledala ga je i razmiljala o njemu. Bio je lep, mlad, bogat i visokog roda, ugodan i kulturan, sve ono to je morao biti dentlmen njegova poloaja. Moda je imao mana, ali nije o njima ula. Znala je da ne pije, ne karta. Uopte su ga smatrali vrlo poeljnim mladim ovekom. Medlin je doputala sve to. Tada pomisli na stvari koje su moda bile samo njene neobine ideje. Bela put Bojda Harvija nikad nije potamnela, pa ak ni na ovom jugozapadnom suncu i vetru. Njegove su ruke bile belje od njenih i jednako tako meke. Bile su zaista lepe, i ona se seala kako ih je paljivo negovao, a bile su i dokaz da nikada nije radio. Bio je visok i elegantan, nikako kran. Nikad se nije bavio sportom napornijim od krstarenja na svojoj jahti. Mrzio je napore i rad. Vrlo je malo jahao, umereno se bavio automobilizmom, a provodio je mnogo vremena u Njuportu i Evropi. Nikad nije iao peice ako je to ikako mogao spreiti. I nije imao nikakvih ambicija, osim da svoje dane ugodno provodi. Ako ikad bude imao sinova, oni e biti isti kao i on, samo za jednu Dinraciju blie neizbenom odumiranju svoje rase. Medlin se vratila u kamp u takvom raspoloenju da joj se jo jasnije pred oima ispreila jedna otra, upadljiva razlika. Bilo je moda sudbonosno to je prvi ovek koga je tada susrela bio Stjuart. Upravo je ujahao u kamp, a kad se ona pribliila, objasnio joj je da je otiao na ran po vana pisma, zbog kojih je ve izrazila zabrinutost. Tamo i nazad u jednom danu povie ona. Da ree on. Nije bilo

tako strano. Ali, zato niste poslali jednoga od momaka, s tim da to bude uobiajeni put od dva dana? Bili ste zabrinuti zbog svoje pote odgovorio je kratko i predao joj pisma. Zatim se sagnuo da pogleda kopita svog umornog konja. Bila je polovina leta i neobina vruina i praina na stazama u dolini. Stjuart je prevalio put nizbrdo i nazad za dvanaest sati. Verovatno nijedan drugi konj, osim njegov veliki dorat ili Princeza, ne bi izdrao takav put, a i na njegovom su se konju opaale posledice napornog dana. Bio je posut prainom, umoran i krvav. Stjuart je izgledao kao da je konja potedio svoje teine na mnogim delovima ovog napornog uspona. Dokaz tome bile su njegove izme. Debela flanelska koulja, sva preznojena, prilepila mu se na ramena i nadlakticu, tako da mu se isticao svaki mii. Lice mu bee crno, osim slepoonica i ela, koji su bili jarko crveni. Crne kapi znoja padale su niz ruke. On se podigne nakon to je pregledao povreenu nogu svog konja, a zatim zbaci sedlo. Konj zarza i nasrne prema vodi. Stjuart mu dopusti da malo otpije, a onda ga snanim rukama odvue. Tim se kretnjama njegov gipki, snani stas sa svojom neobinom snagom miia izvanredno dojmio Medlin. Zapazila je njegov vrst runi zglob i veliku snanu aku kojom je najpre uhvatio konja za grivu, a onda ga tapao po vratu. Povredio je zglob i jedan mu je prst bio zavijen. Ta je ruka izraavala jednaku nenost i brigu za konja kao i snagu kojom mu je u opasnom trenutku uskratio preveliku koliinu vode. Stjuart je bio kombinacija vatrenosti, snage i akcije. Ti atributi kao da su se urezali u njega. U njegovoj je pojavi bilo nadmone ivotne snage. Iako je bio izmuen od duga jahanja, ipak je ispunio Medlin uzbuenjem zbog svoje snane mladosti, neobine vitalnosti i navetaja buduih dela, dela crvene krvi,

dela duha i tela. Snaga njegovih praotaca neoslabljeno je izbijala iz njega. Divnom izraajnou isticao se ivot u njemu. Praina, blato, znoj, zemljom umrljana odea, povreena i zavijena ruka, miii i kosti, sve to nisu prezirali ni vitezovi davno minulih dana, ni moderne ene, ije su oi sipale blago eznutljivo svetlo na grube krvave trudbenike. Medlin Hemond uporedi mukarca Istoka s mukarcem Zapada, to je bilo njeno konano rastajanje s dotadanjim nainom ivota. IZGUBljEN PADROV RUDNIK
U sveoj, zvedanoj noi lanovi kampa sedeli su oko rasplamsane vatre i priali ili sluali doivljaje koji su svojom uzbudljivou upravo pristajali uz te mrke klisure i divlju osamu. Monti Prajs je upravo blistao kao pripoveda. Bio je on velik laov, ali ta injenica ne bi njegovim zaaranim sluaocima dola do svesti da ga drugi kauboj iz pukog jala nisu izdali. Kestlton, meutim, nije saznao istinu o tim famoznim izmiljotinama jednostavno zato jer je Englez u tim stvarima bio pomalo ogranien. ali, jo je neto bilo vrlo udno i isto toliko smeno. Doroti Kumbs je znala da je Monti laov, ali bila je toliko opinjena njegovim sjajnim prodornim oima, kojima bi zurio u nju, i njegovim krvolonim priama, da iako je bila upuena u to, nije mogla ne poverovati mu. Oito je Monti bio vrlo ponosan na svoj novootkriveni dar. Nekada bi u prisustvu stranaca jedva otvorio usta. Uopte se kod njega pokazalo vie neobinih i skrivenih linija karaktera otkako je kao prvak u golfu razvio svoje sposobnosti. Na svoje lai bio je jednako ponosan i tat, kao i na bilo ta drugo. Neki su kauboj bili ljubomorni, jer je uspeo na sebe skrenuti panju, ak i divljenje dama. Nils je bio ljubomoran ne zato to se Monti pokazao kao odlian strelac, nego kao junak u stotinjak borbi, ali nikad nije o njima govorio. Ipak su Dorotine oi i Helenin smeak donekle pokolebali njegovu skromnost. Kad god bi Monti poinjao priati, Nils bi nezadovoljno gunajui lupkao svojom lulom po cepanici i pravio se da nee ostati sluati, iako nikada nije napustio zaarani krug oko logorske vatre. Ni divlji konji ne bi ga odvukli odande. Jednog predveerja, Medlin je izlazei iz svog atora naila na Montija. Oito je na nju vrebao. Uz tajanstven apat i znakove, povede je u stranu. Gospoice Hemond, slobodan sam vas zamoliti jednu uslugu rekao je on. Medlin se nasmei odobravajui: Veeras kad budu svi ispucali svoje brbljarije i bude potpuno tiho, molim vas, zapitajte me ba ovako: Monti, budui da ste vi imali vie doivljaja nego svi govedari zajedno, priajte nam o svom najstranem doivljaju. Sasvim iskreno, gospoice Hemond, hoete li me ba ovako pitati? Naravno da hou, Monti odgovorila je ona. Njegovo tamno uvelo lice nije izraavalo vie topline od komada hladne vulkanske stene kojoj je i nalikovalo. Medlin pomisli kako se to nagorelo i iznakaeno lice moralo monstruoznim priinjati Doroti, i kako se taj mali deformisani ovek doima ena profinjena ukusa. Muno je bilo pogledati mu u lice. ali, zagledala je ona dublje iza te pocrnele maske. A sad je u Montievim dubokim oima videla dah iste ale. Verna svome obeanju, Medlin se u zgodnom momentu, kad je razgovor zapeo i jedino se ulo udaljeno, otegnuto zavijanje kojota, obratila malom kauboju: Monti ree i zastane da bi napravila vei utisak. Monti, budui da ste imali vie pustolovina nego svi govedari zajedno, priajte nam o svom najstranijem doivljaju. Monti se pravio da je

zapanjen tim pitanjem, zbog koga su se sve oi usmerile u njega. Preklinjui, podigne on ruku. Ah, gospoice Hemond, najponiznije vam zahvaljujem na komplimentu, ali morau odbiti vau molbu rekao je Monti, pretvarajui se da se u njemu zaela teka duevna borba. To bi povredilo nene devojake ui. Hajde, hajde! vikali su svi, osim kauboja. Nils je poeo klimati glavom, kao da i on, upravo kao i Monti, razume ljudsku narav. Doroti s izraajem jeze obuhvati kolena. Monti je svoje hipnotike oi uperio u nju. Kestlton prestane puki, namesti svoj monokl i vrlo se ozbiljno spremi sluati. Monti promeni mesto tako da mu je sada s goruih cepanica padalo svetlo ba na lice. inilo se da je zapao u duboko, melanholino razmiljanje. Moram se prisetiti, ne mogu tako naglo oceniti koji je od mojih doivljaja bio najstraniji rekao je kao da razmilja. Tu Nils otpuhne velik oblak dima, kao da se eli sakriti pred pogledima. Monti razmisli, a kad se dim raziao, obratio se Nilsu. Vidi, stari prijatelju, ja i ti smo svata zajedno videli u Panhandlu, pre vie od trideset godina. To ba nije istina odsee Nils kratko. Sto mu gromova, pa ne izgledam ja ba tako star. Moda nije bilo tako prokleto davno. Svejedno, Nils, ti se sea one trojice konjokradica, to sam ih sve zajedno obesio na jedno stablo pamukovca, i one lepe plave devojke, koju sam spasio od bande razbojnika, sea se, taticu su joj ubili starca Bila Varrena, lovca na bizone? ali sad, koja je, po tvom miljenju, od tih dviju tunjava bila gora? Monti, moje pamenje je jako loe odvratio je neduno Nils. Priajte nam o lepoj plavojki poviu barem tri enska glasa odjednom. Doroti, koja je ve patila od none more zbog preanjih prikaza o ljudima obeenim po drveu, slabim glasom zamoli Montija da je potedi takvih pria. U redu, neka bude plavojka ree Monti, naslanjajui se unazad mada ne mislim da je njena pria strasnija od ove druge, razbudie nene oseaje koji su dugo poivali u mojim grudima. Kad je zastao, zazvealo je otro kuckanje. To je Nils istresao pepeo iz svoje lule na panj, a to je najbolje pokazivalo nezadovoljstvo ljubomornog kauboja. Bilo je to u Panhandlu, daleko dole u zapadnom delu lovita Indijanaca Komana, i svi crvenokoci i buntovnici toga kraja skrivali su se u koritima reka, lovei zadnja stada bizona, koja su tamo zimovala. Ja sam bio mlad u to vreme i prilian desperado, ini mi se. ali, od zareza na mojoj puki a svaki je znaio oveka ubijenog u borbi licem u lice ipak sam se jednoga stidio. To je bio neki raznosa koga sam nepoteno kvrcnuo po glavi samo zato jer nije hteo predati jedan paketi. Ja sam imao repataciju takvu, zbog koje su mi se svi momci u krmi smekali i plaali mi pie. Dakle, dospio sam u mesto koje se zvalo Tailor Bedn, i miroljubivo sam stajao uz ank, kad su unutra upala tri kravara. Kako sam bio okrenut leima nisu me prepoznali i poeli su me zadirkivati. Ja nisam prestao piti, nisam se niti sasvim okrenuo, ali kad sam prestao pucati onako ispod druge ruke, krmar je morao otii na pilanu, dopremiti gomilu piljevine i pokriti ono to je ostalo od one trojice kravara. Kako vidite, bio sam okrutan tih davnih dana. Odsecao sam ljudima nosove, ui i ruke, tek posle sam ubijao naglo, kao i divlji Bili. U noi su stigle u grad vesti, da je banda razbojnika ubila starog Bila Varrena i otela njegovu ker. Skupim nekoliko dobrih gaaa, i mi smo izjahali iz grada, pa po koritu reke do stare drvene kolibe, gde su buntovnici imali sastanak. Hrabro smo dojahali tamo i podigli paklensku guvu. Onda su razbojnici poeli pucati iz kolibe, svi smo potrali u zaklon. Pucnjava je trajala celu no. Ujutro je sva moja momad bila poubijana, osim dvojice, a i ti su bili dobro izreetani. Borili smo se celi dan a nismo jeli ni pili nita, osim neto viskija to sam ga imao uz se, drugu sam no ostao na popritu bitke jedini od svojih. Kako su me prilino udesili za vrbicu, kidnuo sam dole do reke, da isperem krv, povezem rane i napijem se vode. Dok sam jo dole bio, doe jedan od razbojnika s kabliem. Umesto na vodu na olovo je naiao i pre nego je otegao papke, rekao mi je da e itava rulja biti skrivena tamo do sutra, ako hou, dakle, da oslobodim devojku,

neka pourim. U kolibi je ostalo pet razbojnika. Vratio sam se nazad u gusti, gde sam ostavio svog konja, natovario sam na njega dve puke i jedan opasa i otvorio novu kutiju s nabojima. Ako se seam dobro, imao sam i nekoliko cigareta. Tada sam pojurio nazad do kolibe. Bila je krasna no, puna meseine, i ja sam razmiljao da li je devojica starog Bila zaista tako lepa kao to sam uo. Oko kolibe rasla je visoka trava, dopuzao sam do vrata. Na kolibi su bila samo jedna vrata, a unutra crno kao u rogu. Odkrinuo sam ih malo i brzo se provukao unutra. Sve je prolo dobro. Oni su me uli, ali nisu bili dosta brzi pa me nisu uhvatili u svetlu od vrata. Naravno da je bilo pucnjave, ali ja sam se brzo zgurio i promenio poloaj. Dame i gospodo, bilo je pomalo sumorno u noi. Nisam ba stajao na mestu, na koje su pucali. Bio sam divno strpljiv. ekao sam da koji od tih prokletih lopova izgubi strpljenje i krene na mene da me ulovi. Kad je svanulo jutro, oni su svi bili zbijeni u gomilu, u komadima. Naao sam devojku. Lepa! Ma to, prekrasna! Poli smo do reke i ona je stala ispirati moje rane. Pobrao sam ih puno. Ali, pogledavi njene lepe, suzne oi i male ruke koje je poprskala moja krv, ispunilo se drhtavim arom moje srce. Video sam da je i s njom nekako slino i to je odluilo. Krenuli smo s reke, ba sam se posadio na konja s devojkom iza sebe, kad smo uleteli u rulju razbojnika, koji su se najedanput tamo stvorili. Onako ranjen mogao sam pucati samo iz jedne puke, a onda sam poeo beati. Cela rulja za mnom, jurili me nekoliko milja preko jednog gomilta i uletio sam ravno u veliko stado bizona: pre nego izbroji pet, stado je krenulo u stampedo sa mnom u sredini. Bizoni su me opkolili u tren oka. Vidim da sam u opasnosti, ali devojka je silno u mene verovala, opet osetim kako je zaljubljena. Znao sam to po nainu kako me obuhvaala i vriskala. Jedva sam uspevao zadrati konja na nogama. Dokle mi je pogled dopirao, klatile se prasne crne upave grbe. Nad naim glavama lebdio je velik oblak praine. Od udaranja papaka digla se uasna grmljavina. Moj konj je poeo posrtati i na kraju se sruio i nestao pod papcima bizona, dok sam se ja s devojkom naao na leima jednog bizona. Dame, ne poriem da su se Montiu Prajsu onda malo tresle pantalone. Prvi put u ivotu! Ali, lice one krasne devojke koju sam drao u naruju i koja me obujmila i vriskala, lice njeno puno poverenja uinilo je da je moj duh poletio kao meteor. Ponem skakati s bizona na bizona i tako sam skakao valjda itavu milju po klimavim bizonskim grbama, dok nisam izbio na otvoreno. Kad sam stigao na kraj stada, skoim na zadnjega bizona i spasim sebe i devojku. Kad sad pomislim na to, ini mi se da je to bio moj najlepi put do maloga gradia u kojem je ona ivela. Ali, ona mi nije bila verna, udala se je za drugoga momka. A ja sam bio predobar da ga ubijem. Ali, ta podla prevara jako me grizla. Devojke su udne. Nikad se ne mogu nauditi kako devojka, koju je grlio jedan mukarac moe poi za drugog. Moja su me iskustva pouila da je to ipak tako. Kauboj su urlali. Helen, gospoa Bik i Edit smejale su se do suza, a ni Medlin nikako nije mogla zatomiti smeh. Doroti je sedela obuhvativi kolena, bila je jednako uasnuta priom kao i Montievom nedvojbenom aluzijom na nju i ensku prevrtljivost. A Kestlton, kao da je prvi put bio izbaen iz svog hladnog mira, ali ne zbog opteg smeha. Naprotiv, kad je primetio sve ono hihotanje, bio je neugodno dirnut. Vi Amerikanci ste naroiti ljudi rekao je. Ne vidim nita tako jako smeno u pustolovini gospodina Prajsa. Bogami, bila je to kakljiva zgodica. Gospodine Prajs, kad govorite o strahu to ste ga prvi put u ivotu osetili, ja shvatam ta mislite. Iskusio sam to. I ja sam se jednom preplaio. Vojvodo, to ne bih o vama pomislio odvratio Monti. zaista bih voleo uti vau priu. Medlin i njeni prijatelji nisu se usudili prekinuti taj ar iz straha, da bi se Englez ponovo mogao povui u svoju utljivost. On je provodio istraivanja u Braziliji, uestvovao u Burskom ratu, lovio u Indiji i Africi, i stekao iskustva o kojima nije nikad govorio. Meutim, ovom je prilikom oito smatrajui Montievu priu istinitom od rei do rei zapao

u homersko raspoloenje, te e verovatno ispriati i sam neku priu. Kauboj ga gotovo na kolenima stanu saletati. U njihovom je navaljivanju bilo suzdrane gorljivosti i neega to je znailo vie nego elju da uju prianje jednog engleskog lorda. Medlin je trenutno spoznala da je kaubojma odjednom postalo jasno kako Kestlton nije ona budala koju su oni tako rado ismejavali, da je svoju ulogu dobro odigrao, i da e se on sada naaliti na njihov raun, da namerava ispriati priu, la, koja e nadmaiti Montievu. Nilsovo ivahno oekivanje puno nade, dalo je naslutiti, s kakvim bi uivanjem pozdravio on alu uperenu protiv Montija. Ovome je smeak polako iezavao s lica, nestajalo je njegova ponosnog dranja i sumnjiavo je pogledavao u Kestltona, a to su sve bili izrazi njegova straha. Stajao sam okom u oko s tigrovima i slonovima u Indiji, divljim nosorozima i lavovima u Africi zapoeo je Kestlton brzo i glatko, za razliku od svog uobiajenog zavlaenja u svakodnevnom razgovoru ali samo sam se jednom preplaio. Ako ve idete u lov na te divlje zveri, ne smete se zbuniti. Ono to u ispriati dogodio se u britanskoj istonoj Africi, u Ugandi. Bio sam sa safarijem u domorodakom podruju koje su ugroavali lavoviljudoderi. Moda treba odmah spomenuti da su lavoviljudoderi vrlo razliiti od obinih lavova. To su uvek vrlo razvijene zveri, a katkad, zapravo veinom, stare. Oni postaju ljudoderi najee sluajno ili iz nude. Ostarjevi, tee dolaze do plenja, sporiji su, ni zubi im nisu vie snani. Naterani glau, oni se priuljaju domorocu i zakolju ga, a okusivi jednom ljudsku krv, druga ih vie ne privlai. Ne znaju za strah i upravo su strani u svojim napadima. Domoroci sela, uz koje smo kampovali, iveli su u uasnom strahu od dva, a moda i vie lavovaljudodera. U noi po naem dolasku, jedan je lav preskoio ogradu napravljenu od kolaca, dograbio zubima jednoga od domorodaca koji su sedeli oko vatre, ponovo preskoio ogradu i odneo u no oveka koji je uasno vritao. Odluio sam ubiti te lavove i ulogorio sam se u selu. Danju sam slao gonie u gusti i meu stenje rene doline, a nou sam ja uvao strau. Lavovi su nas svake noi obilazili, ali nijednoga nisam video. Otkrio sam da su manje skloni napadati kad riu oko kampa, nego kad su tihi. Zaista je jedinstveno kako se znaju douljati do oveka. Provlae se kroz ikaru, tako gustu, da misli ni kuni se ne bi provukao, i ine to bez najmanjeg unja. Napadaju uasnim skokom i riui. Skau usred vatre, rue kolibe, pa ak odvlae domoroca s niskih stabala. Nikad se ne moe znati s koje e strane uslediti njihov juri. Nakon deset, a moda i vie dana bio sam iscrpljen od nespavanja. Jedne noi, umoran od straarenja zaspim. Moj Safari osobe i ivotinje koje sainjavaju lovaku drubu, istona Afrika. nosa oruja i ja bili smo sami u atoru. Probudila me uasna rika, a zatim mi neljudski krik propara ui. Uvek sam spavao s pukom u rukama i sad, zgrabivi je, pokuo sam ustati. ali, nisam mogao jer je nada mnom stajao lav. Ostao sam mirno leati. Krikovi mog nosaa uverie me da ga je lav epao. voleo sam tog momka i eleo ga spasiti. Ipak, smatrao sam, bie najbolje da se ne miem dok je lav iznad mene. Odjednom, on zakorakne i ja sam na sebi osetio nogu jadnog Lukija. On vrisne: Spasite me, master! Instinktivno zamahnem rukom i uhvatim ga za nogu. Lav izae iz atora vukui me za sobom, naime, drao sam Lukija za noge. No je bila puna meseine. Jasno sam video lava. Velika zver crne glave, drala je Lukija za rame. Bedni je mladi strahovito zapomagao. Lavljudoder vukao me nekih etrdesetak jardi, pre nego je postao svestan duplog tereta u svoju korist. Tada se zaustavio i okrenuo. Bogami, pruao je divlju sliku sa svojom upavom glavurdom, svojim blistavozelenim oima, i velikim raljama u kojima je drao Lukija. Ispustio sam Lukijevu nogu, setio se puke. Ali, leei na boku jo pre nego to sam se pokuavao uspraviti, shvatio sam da puku uopte nisam imao. U ruci sam drao Lukijevo elezno koplje, to ga je ovaj uvek imao uz se. Puka mi je ispala dok sam spavao, i kada me lav probudio, onako

zbunjen, dograbio sam koplje umesto puke. Krvolona zver ispusti Lukija i rikne da se sva zemlja potresla. Tada sam osetio strah. Jedan sam as bio uzet. Lav je nameravao napasti, jednim me skokom mogao dohvatiti. U takvim okolnostima oveku trenutno proe mnogo misli mozgom. Znao sam da bi pokuaj bega bio koban. Setio sam se kako udno reaguju lavovi u nekim prilikama. Jedan se dao zaplaiti kiodbranom, drugi zvukom kravljeg roga. Drugoga je opet preplaio domorodac koji se, beei od jednog lava, zabio ravno u drugoga, jer ga nije video. Zato sam grozniavo razmiljao kako zaplaiti ovoga koji me upravo hteo napasti. Sledei neki divlji impuls, probodem mu stranji deo kopljem. Dame i gospodo, neka budem prokleti idiot, ako se taj lav nije uurio kao prebito pseto, podvukao rep i poeo se postieno povlaiti. Uoivi brzo mogunost, skoio sam viui urnebesno i potrao sam za njim, bodui ga i dalje. On je rikao, kako to moe samo razbesneli vladar dungle. Ja sam ga i dalje probadao, a zatim je on pobegao. Lukija sam naao lake ranjenog. Ozdravio je, ali ja nikad nisam zaboravio taj strah. Kad je Kestlton zavrio svoju priu, nastala je mrtva tiina. Sve su oi bile uprte u Montija. Izgledao je potuen, osramoen i ponien. ali, s njegova je lica sjajilo pravo dviljenje za Kestltona. Vojvodo, vi ste pobedili rekao je i sputene glave napustio krug oko vatre, s izrazom svrgnutog vladara. Kauboj su eksplodirali. Mirni, pribrani i tihi Nils, urlao je kao ludak, stojei na glavi. Ostali kauboji svijali se na najudnije naine. Obina buka nije im se inila dovoljnom da izraze radost zbog pada i ponienja silnika Montija. Englez je stajao i gledao ih zapanjeno i raspoloeno. Nije ih razumeo. Medlini i njenim prijateljima bilo je jasno da je Kestlton uverio Nilsa i njegove drugove da Kestlton nije promiljeno lagao, kako bi ponizio njihova velikog tumaa, biblijskog proroka Ananiju. Nikome se nije dalo prekidati ar logorske vatre. Od cepanica preostala je tek velika gomila opalne, zlatne i crvene boje, ispod je tinjao ar koji je dozivao duhove snova. Kako se ar gasio, senke borova prodirale su sve dublje i dublje do sredita zamirueg svetla. Svei je vetar hladio eravicu, uzvitlavao pahuljice belog pepela i jecao u drveu. Divlje zavijanje kojota zamiralo je u daljini, nebo je bilo prekrasan, tamnomodri svod, posut bledim zvezdama. Kakva prekrasna no! rekla je Medlin. U takvoj se noi otkrivaju snovi, tajne i udesa Jugozapada. Florens, ve pre dosta vremena obeala si nam ispriati o izgubljenom rudniku brae. Bie to pravo uivanje za sve nas, a takoe e nam pomoi da bolje shvatimo kako je ova zemlja robovima uinila pance, one iste to su je otkrili pre toliko godina. Bie to naroito zanimljivo ovde, jer ovo brdo krije negde u svojim klisurama blago izgubljenog rudnika brae. U esnaestom stoleu zapoela je Florens svojim mekanim glasom, snizivi ga da bi bolje pristajao duhu legende neki siromani mladi padre iz nove panije napasao je svoje koze na brdacu, kad se pred njim ukazala Gospa. On joj padne pred noge, a kad je opet podignuo pogled, ona je nestala. Ali, na stabljici agave, pokraj koje je stajala, leao je zlatni pepeo neke udne izvanredne tvari. Taj mu se dogaaj uinio dobrim znakom i on je krenuo na vrh brda.

Ispod agave nikle su nene bele stabljike, sa sitnim zlatnim cvetovima, a kad bi se ovi zanjihali na vetru, fina zlaana praina, fina kao najfiniji praak, prhnula bi prema severu. Padre Huan bio je zadivljen ali je verovao da veliko bogatstvo oekuje njega i njegov siromaan narod. Tako je odlazio uvek iznova na vrh brda u nadi da e mu se Gospa opet ukazati. Jednog jutra, sunce se divotno uzdiglo, on se zagledao preko vetrovitog brda u travu koja se njihala, i u zlatne cvetove ispod agave, i tada je primetio Gospu kako se sagnula nada nj. Ponovo padne na kolena, ali ona ga podie i da mu nekoliko zlatnih cvetova te mu zapovedi neka ostavi svoj dom i svoju svojtu, i neka poe za tragom zlatnog pepela. Tamo e nai zlato isto zlato, divno bogatstvo, koje e doneti svom siromanom narodu da podigne crkvu i grad. Padre Huan pokupi cvee i ostavi dom obeavi da e se vratiti. Putovao je prema severu, gorskim prolazima, preko sprene i prasne pustinje do nove zemlje, gde je naiao na ratoborne Indijance, njegov je ivot bio u opasnosti. ali, padre je bio ljubazan i dobar, i znao je uverljivo govoriti. Uz to bio je mlad i lep. Ti Indijanci su pripadali apakom plemenu, postao je misionar meu njima, ali je i dalje tragao za zlatnim cvetovima. uo je o zlatu skrivenom u ljunku na gorskim padinama, ali nikad ga nije naao. Neke je od Apaa obratio, ali veina je i dalje ostala neprijateljski raspoloena prema njemu i njegovoj veri. Ali, padre Huan je samo molio i radio. Dolo je vreme kad je stari poglavica Apaa okrivio padra zbog zlih namera prema njegovoj moi u plemenu, bio je osuen da umre na lomai. kerka poglavice, krasna tamnooka devojka, potajno se zaljubila u Huana i zagrejala za njegovu veru, pa se zauzela za njegov ivot i spasila ga. Huan se takoe zaljubio u nju. Jednoga dana dola je ona kod njega sa

zlatnim cvetovima u svojoj tamnoj kosi, kad ih je vetar zanjihao, zlatna je praina posula njenu glavu. Huan je upita gde ima takvog cvea, a ona je odgovorila da e u odreeni dan doi po njega i odvesti ga u goru, da mu ga potrae. Povela ga je tako na vrh brda, odakle su mogli videti divne doline, visoka stabla i hladne reke. Tamo na tom vrhuncu, visoko iznad sveta, ona mu je pokazala cvee. Bilo je tu zlata u tolikim koliinama da je Huan u strahu pomislio nije li poludio. Praina od zlata! Zrnje od zlata! ljunak od zlata! Peine od zlata! Bio je bogatiji nego to je zamiljao ikada u svojim snovima. Setio se Gospe i njenih rei. Mora se vratiti svome narodu da izgradi crkvu i veliki grad, koji e nositi njegovo ime. Ali, Huan je oklevao. Uvek bi govorio manana, toliko je ljubio tamnooku apaku devojku, da je nije mogao napustiti. Zamrzio je sebe, to je izneverio Gospu i svoj narod. On je slabi, izdajnik, grenik. Ipak, nije mogao otii, nego se sav predao ljubavi s Indijankom. Stari poglavica Apaa otkrio je potajnu ljubav svoje kerke i padra. I podivljavi od besa, odveo je visoko u goru, spalio je ivu i njen je pepeo posipao u vetar. Nije ubio padra Huana. bee suvie mudar i suvie okrutan, bee primetio silinu Huanove ljubavi, a osim toga mnogo je njegovo pleme nauilo od panaca. Padre Huan je bio oajan. Nije vie eleo iveti. Venuo je i kopnio. ali, pre nego je umro, poao je do starog Indijanca, koji je spalio devojku, i zamolio ga da i njegovo telo spali, kad bude mrtav, i da s onog istog brda posipa njegov pepeo u vetar, kako bi se zauvek pomeao s pepelom svoje ljubljene. Indijanac obea, i kad je padre Huan umro, oni su spalili njegovo telo i pepeo su odneli na gorske visove da ga bace u vetar, gde e, noen strujom, pasti i pomeati se s pepelom Indijanke koju je toliko ljubio. Godine su prolazile. I opet su braa

putovala pustinjom do nastambi Apaa i ula za Huanovu priu. Meu njima je bio neki padre, inae u rodu s umrlim padrom. On se uputio dalje, hteo je pronai Huanov grob, gde e nadao se nai zlato. I vratio se sa zlatnim ljunkom i cvetovima, s kojih se sipala zlatna praina i ispriao je udesnu priu. On se penjao u brda i doao do vrha pod liticama, koje je bilo potpuno uto od zlatnih cvetova. Kad ih se dotaknuo, s njih se sasuo zlatni pepeo, koji je padao dole na stene. Tamo je padre naao prainu od zlata, zrnje od zlata, ljunak od zlata. Tada su sva braa pola u brda. Ali, nalaznik rudnika izgubio je put. Oni su traili i traili, dok nisu postali stari i sedi, ali divno brdo i cvee to je raslo na grobu padra Huana nikada nisu nali. Pria je prelazila s oca na sina. ali, meu onima koji su tragali za izgubljenim padrovim rudnikom nikada nije bilo ni Meksikanaca ni Apaa. Jer za Apae je gorskim vrhom obilazio duh Indijanke, koja je izdala svoje pleme i bila prokleta za sve veke. A za Meksikance, vrhove planina je uvao duh izdajnikog padra, koji uvek strovali peine na glavu onih pustolova koji pokuavaju nai njegov grob i njegovo prokleto zlato. BONITA

Pria o izgubljenom rudniku rasplamsala je u Medlininih gostiju elju da tragaju za zlatom. ali, nakon nekoliko pokuaja, i poto je izbledio prvi ushit, odustali su od toga i ostajali u kampu. Nakon to su iscrpili sve izvore razonode to su im je pruale planine, odmarali su se. Medlin je bila uverena da e to uskoro prei u elju za udobnou civilizacije. Bili su se ve zasitili toga grubog ivota. Helenino nezadovoljstvo videlo se u njenoj primedbi: Mislim da se ipak nee nita dogoditi. Medlin je oekivala da e svi biti za prekid logorovanja, u meuvremenu, kad niko od njih nije naroito mario za nove napore, ona bi polazila u etnju sama. Pratili su je uvek njeni psi, a katkada i pokoji od kauboja. Te su joj etnje uvek pruale naroito zadovoljstvo. Sada, kad su kauboj s njom otvorenije razgovarali, ona je radije sluala njihovo jednostavnije prianje. to je vie o njima znala, to je jae sumnjala u mudrost kao u posledicu samotnog ivota. Prijateljstvo s Nilsom i veinom kauboja bilo je od slinog znaenja, kao ono neravnih borova, krevitih grebena i neokaljanog vetra. Humor, glavno njihovo obeleje, kad bi ih ovek bolje upoznao, utedio je Medlini neugodnost da njihovu otrinu shvata grubom. Oni su sanjarili kao i svi koji ive osamljenim ivotom u divljini. Svi su kauboj imali svoje tajne. Medlin je doznala za poneku. Najvie se divila udnom nainu, kako bi uspevati potisnuti nene oseaje, jedino su se radosti i besu predavali sa estinom. To je bilo to znaajnije to su se njih duboko doimale neke sitnice koje su svetske ljude ostavljale potpuno hladnima. Stekla je uverenje da ivot pun opasnosti u neobuzdanoj, divljoj zemlji, izgrauje u ljudima velika naela. Veza sa zemljom, podno hladnih, golih visova, na pragu prainom zastrte pustinje, ini da ljudi postanu nalik na tu pustinju, kruti, grubi, a moda i strani, ali veliki veliki u svojoj elementarnoj

snazi. Tako se jednoga dana sama uputila u etnju i spustila se, a da to nije ni primetila uskom stazom koja je vijugala meu stenama duboko dole. Bilo je letnje popodne, i svuda uokolo sunana su mesta bila proarana senama visokih litica. Nita nije naruavalo tiinu. Ila je sve dalje i dalje, i iako je bila svesna da se moda i suvie udaljava od kampa, ipak se odluila na to, jer je poznavala put nazad, a u krevitim udubinama meu stenama uvek je iznova uivala. Konano je dola do uzvisine koja se naglo svravala lepim malim proplankom. Tu je sela da se odmori, pre nego e zapoeti povratak. Odjednom Rus, otriji od njenih vujaka, podigne glavu i zarei. Medlin se preplai, da nije nanjuio gorskog lava ili divlju maku, pomisli. Ona ga utia i paljivo se obazre na sve strane. Masivni blokovi kamenja, koje je nevreme sruilo s litica, nanizali su se s obe strane. Mali je proplanak bio otvoren i obrastao travom, a tu i tamo video se pokoji bor. Otvor se sputao u vrletnu golet ispresecanu gudurama i brazdama. Gledajui u tom smeru Medlin primeti nenu, tamnu figuru ene, koja je skrivajui se hodala pod borovima. Medlin se zapanji pa i prestrai, jer je takvo prikradanje od drveta do drveta dalo nasluivati neto tajanstveno, ako ne i to gore. Uskoro se ena sretne s visokim mukarcem, koji je nosio veliki zamotak i predao joj ga. Dolazili su proplankom i inilo se da ozbiljno razgovaraju. Odjednom Medlin prepozna Stjuarta. Nikada je jo nije zahvatio toliki oseaj uenja. Na trenutak vie ni o emu drugom nije je mislila, nego je gledala par koji se pribliavao. Poput bleska vratilo joj se seanje na neobina Stjuartova izbivanja iz kampa, a samim tim i na enu. Mala crna glava, smee lice, velike oi Medlin je sve to jasno videla pripadale su Meksikanki Boniti. Stjuart se tamo s njom sastajao! To je bila tajna

njegovih samotnih izleta, koje je poduzimao od samog poetka svoje slube kod nje. Taj zabaeni proplanak bilo je mesto njihovog sastajanja. Tamo je on skrivao. Medlin mirno ustane, kretnjom dozove pse i uputi se stazom nazad prema kampu. Nakon iznenaenja osetila je ona aljenje to Stjuartov preobraaj nije potpuno uspeo. Napokon se javilo i nepodnoljivo nepoverenje. Dok je ona bila zaokupljena romantinim mislima o tom kauboju, razmiljajui o svom dobrom uticaju na njega, on se poneo upravo nisko. To je teko pogodilo. Stjuart joj ne znai nita mislila je ali, bila je ponosna na njega. Pokua okrenuti situaciju i biti pravedna prema njemu, dok je instinktivno nastojala da sve misli na njega otera kao i sve to se njega ticalo. Ponos je preio da s razumevanjem i blagou pokua misliti na ono to je videla. Konano skupi svu snagu volje i izbaci Stjuarta iz misli. Nije vie mislila na njega. Sve dok se pri kraju popodneva, izlazei iz atora da bi se nala s nekoliko svojih gostiju, odjednom Stjuart nije pojavio pred njom. Gospoice Hemond, naiao sam na vae tragove dole na stazi zapoe on uurbano, glas mu je zvuao sasvim prirodno. Mislim, naime, moda ste stekli utisak . . . Ne trebaju mi nikakva objanjenja prekine ga Medlin. Stjuart se lecne. U njegovom je dranju opet bilo neto od one njegove stare, hladne drskosti. Gledajui dole na nju, te je drskosti pomalo nestajalo. Kakva bezobratina, pomisli Medlin, zaustavljati je ovde u prisustvu njenih gostiju, da bi objasnio svoj postupak! Odjednom kroz nju prostruji tako arka bol, bila je zateena, zapanjena, a u glavi joj se zavrtelo. Tada njom ovlada gnjev, ne na Stjuarta, nego na sebe, to se toliko uzbudila. Stajala je naoko hladna, mirna i oholo ga je gledala, ali u njoj je sve kipelo od besa i stida. Nikako neu da mislite zapone on, ali naglo prekine, a

tamno se crvenilo polako preli preko zdrave, bakarne boje njegovog lica. ta vi radite ili mislite, Stjuarte, ne tie me se. Gospoice . . . gospoice Hemond! Vi valjda ne mislite promucao je Stjuart. Crvenila mu nestade s lica, odjednom postane bledo kao krpa. Oi su mu izraavale molbu. Pogled mu je bio plah, i ona je to zapazila, iako se sva nosila svojim besom. Neto se deako iskrilo u tim oima. On uini korak napred i isprui svoju otvorenu ruku gestom koja je u isto vreme izraavala i pokornost i dostojanstvo. Ali, sluajte me. Pa svejedno je ta vi o meni mislite, ali postoji razlog . . . Ne elim uti vae razloge. Ali, morate ustrajao je on. Gospodine! Stjuartovo se dranje naglo promeni. On se trgnuo, tamno crvenilo zasenilo mu je lice, a oi mu divlje besnu. S dva velika koraka nagne se nad nju. Ja ne govorim o sebi zagrmio je on. Hoete li me sasluati? Ne! odvratila je ona, iz glasa joj izbije ledena oholost. Laganom gestom, kao da ga eli odstraniti, ona mu okrene lea. Zatim se pridrui svojim gostima. Stjuart je ostao nepomian. Tada je polagano dizao desnu ruku u kojoj je drao sombrero, sve vie i vie iznad glave. Njegova visoka pojava kao da je rasla. Tada razjareno tresne sombrerom o zemlju, a zatim skoi na svog vranca i silom ga dovede do mesta gde mu je lealo sedlo. Jednim zamahom prebaci ga na konja i grozniavim rukama zgrabi kolan i remenje. Svaka njegova kretnja bila je brza, odluna, divlja. Naglo se sagnuo da dohvati uzde, obeene o jedan grm i pritom se sudario s jednim kaubojem, koji je to nespretno pokuavao izbei. Mii mi se s puta prodere se. Tada istom divljom brzinom stavi konju em u vale. Moda je bolje da prieka minutu, Din, staro mome ree Monti. Monti, hoe da ti prospem mozak? vikne Stjuart reskim, tvrdim glasom. Sad, s obzirom na visoku kvalitetu

moga mozga, bolje da ostane na sadanjemu mestu odvrati Monti. Ti lako oveku zakrene vratom, zato ti se i ne mislim ispreiti, nego samo kaem sluaj. Stjuart je podigao svoje smee lice. Svi su sluali. I svi su uli nagli topot konja. Sunce je zalo i oseala se sveina. Nils se pojavi na stazi jaui u najjaem trku. Zaas se naao u krugu, zaustavivi konja naglom kretnjom. Skoio je s njega ravno ispred Stjuarta. Medlin uoi i oseti promenu u Nilsovom dranju. Din, to se ovde dogaa upitao je on otro. Naputam kamp odvrati Stjuart brzo. Njegov vranac zatopta kad je Stjuart dohvatio uzde i udario ga mamuzom. Nilsova se duga ruka isprui, i svojom se teinom spusti na Stjuarta. zaista, ao mi je poe Nils polagano. hteo si, dakle, otii? Odlazim, pusti me, Nils. Sigurno nee otii, Din. Pusti me, avo da te nosi! prodere se Stjuart nastojei se osloboditi. ta se dogodilo? upita Nils, ponovo diui ruku. ovee, ne diraj me! Nils se smesta odmakne. Izgledalo je kao da je tek sada postao svestan divljeg Stjuartovog besa. Stjuart se ponovo pokrene. Nils, ne bih hteo zaboraviti da smo bili prijatelji kratko je rekao. Ja ne zaboravljam odgovori Nils. I ja odmah sada otkazujem svoje mesto. Njegove neobine rei zaustave Stjuarta. Ispustio je nogu iz uzengije. Lica njih obojice bila su mirna i hladna, dok su oi vrsto upirali jedan u drugoga. Medlin je Nilsovim reima bila jednako iznenaena kao i Stjuart. Iako je inae odmah primeivala promene kod tih ljudi, sad se suoila s jednom koja joj je bila nedokuiva. Otkazuje? upita Stjuart. Svakako. Pa ta da radim u prilikama kakve su nastale? Ali, Nils, ja to neu dopustiti. Ti vie nisi moj ef, a nisam vie obavezan ni gospoici Hemond. Ja sam svoj gazda i radim ta mi je volja. Sabe, senjor? Nilsove su rei bile suprotne izraaju njegova lica. Din, poslao si me na

malo izvianje dole u brda, zar ne? nastavio je on. Da, tako je odgovorio je Stjuart, s otrinom u glasu. Dakle, sve si mudro predvideo i meni je ve dosadilo, da ti se uvek moram diviti. Da me nisi poslao, hm, mislim, da bi se neto dogodilo. Kako stvari stoje, mi smo pred celim udom dogaaja. Njegove su rei snano delovale na sve. Stjuart uini naglu estoku kretnju, upravo zastraujuu, Monti skoi uvis, izraavajui iznenaenje i pretnju. Poput diva koji vreba, zakoraio je Nik Stajl prema Nilsu i Stjuartu. Drugi su se kauboj bez rei digli. Medlin i njeni gosti zbili su se zajedno, gledali i sluali, ne shvatajui nikako znaenje tih udnih rei i postupaka. Stani, Nils, oni ne moraju uti ree Stjuart promuklo, mahnuvi rukom prema utljivoj grupi. ao mi je, ali raunam da e svejedno saznati pre ili posle. Moda e se ostvariti uena elja gospoice Helen da se neto dogodi. Ja sigurno . . . Prestani se rugati zakreti Monti. To je delovalo jae od svega dosadanjeg. Moda je to bio upravo onaj poslednji mig, koji je bio potreban da ove ljude, koji su sad obavljali neuobiajenu dunost pratioca lepih ena, opet privede njihovu starom pozivu stanovnika divljine. Kai, o emu se radi ree Stjuart mrko. Don Karlos i njegovi gerilci logoruju po stazama koje vode ovamo gore. Sve su staze blokirali. Do sutra e nas sa svih strana zaokruiti. Moda su nas mislili iznenaditi. Uz njega je celo udo Grizera i pobunjenika. Dobro su naoruani. I sada, ta nameravaju? Svaki od vas neka to protumai kako mu se svia. Moda Don eli uiniti posetu naim damama. Moda je njegova banda gladna, kao obino. Moda misle ukrasti nekoliko konja, ili bilo ta do ega bi mogli doi. Moda misle i neto gore. Sad, ja mislim ovako a moda je to pogreno. Buntovnici ele ameriku intervenciju. Oni bi uinili sve samo da potaknu uzbunu. Samo smo

deset milja od granice. Konjica Sjedinjenih Drava bi se pojavila. Svi znate ta bi to znailo. Moda Don Karlos to prieljkuje. Moda i ne. Raunam da emo uskoro doznati. I sad, Stjuarte, ta god bi pokuao Don Karlos, ti ga treba nadmudriti. Moda je ba dobro to si se zbog neega ovako razjario. A ja otkazujem svoju slubu jer neu da sam ikome obavezan. Zaista, ve mi se dugo inilo da su se vratili stari dani, a ja sad ovde povlaim obeanje da neu povrediti nijednog Grizera. DON KARLOS Stjuart povede Nilsa, Montija i Nika Stajla podalje u stranu, gde su oito zapoeli vrlo ozbiljne dogovore. Malo zatim pozvali su i ostale kauboje, i svaki je govorio svoje, ali dubok Stjuartov glas nadjaao je sve ostale. Tada su prekinuli razgovor i kauboj se rasprie na sve strane. urba, vi Indijanci! naredio je Stjuart. Prizor nije delovao naroito umirujue na Medlin i njene prijatelje. utali su ekajui da im neko kae to da rade. Na odlasku kao da su kauboj zaboravili Medlin. Neki su od njih potrali u umu, drugi na otvorene travnate istine, gde su poredali konje i male tovarne konjie. Nekoliko njih rairili su po zemlji jedreno platno i poeli su odabirati, spremati i zamatati stvari za ubrzano putovanje. Nils je uzjahao konja i odjurio niz stazu. Monti i Nik Stajl uli su u gaji, vodei svoje konje. Stjuart se uzverao na strmu gomilu kamenja, izmeu dve niske nazubljene stene u pozadini kampa. Kestlton je ponudio momcima svoju pomo, ali su ga kratko odbili s napomenom da e smetati. Prijatelji su poeli saletati Medlin: Zar zaista postoji opasnost? Zar dolaze gerilci? Hoe li odmah krenuti nazad na ran? Zato su se kauboji odjednom tako izmenili? Medlin je odgovarala kako je najbolje znala. ali, njeni su odgovori bili tek nagaanja, poneto ublaena da bi umirila strah svojih gostiju. Helene je bila na vrhuncu uzbuenog oekivanja.

Uskoro su se pojavili kauboji na neosedlanim konjima, a svaki je vodio na uzdama nekoliko konja. Neki od njih bili su skriveni u dubokim udubinama meu stenama. Dugi niz tovarnih konja bio je natovaren i spreman da poe niz stazu u pratnji jednog kauboja. Nik Stajle i Monti su se vratili. Tada se pojavio i Stjuart verui se muno meu klisurama. Odmah zatim odredio je da se sav prtljag Medlin i njenih prijatelja otpremi na klisuru. To je bio tegoban posao, za koji se moralo upotrebiti laso, da bi se stvari gore prebacile. Spremajte se za uspon odredi Stjuart obrativi se Medlin. Kuda? upita Helen. Pokazao je rukom kuda e se morati popeti. Prestraeni povici zauju se kao odgovor na to. Gospodine Stjuarte, zar smo u opasnosti? upitala je Doroti drhuim glasom. To je pitanje i Medlini lebdelo na usnama, ali nije ga mogla izgovoriti. Ne, nema opasnosti odgovorio je Stjuart samo mere opreza, koje nam se ine najbolje. Doroti proape kako joj se ini da Stjuart lae. Sad Kestlton neto priupita, a zatim i Harvej. gospoa Bik izgovori takoe neko plaljivo pitanje. Molim vas, budite tihi i uinite kako vam je reeno odsee Stjuart. U asu kad je poslednji prtljag bio izvuen na klisuru, Monti se pribliio Medlin i skinuo svoj sombrero. Njegovo crno lice izgledalo je kao obino, a ipak je to bio sasvim drugi Monti. Gospoice Hemond, otkazujem slubu i naputam posao ree on. Monti! ta mislite time? ta se to dogaa sada kad preti opasnost? Eto, mi odlazimo. To je sve odgovorio je Monti otresito. Bio je mrk i nemiran, oi su mu tumarale uokolo. Kestlton je skoio s panja na kojem je sedeo. Lice mu se neobino zacrvenelo. Gospodine Prajs, da li sva ta avolska guva znai da emo biti orobljeni ili napadnuti, ili ugrabljeni od rulje nekih gerilskih vucibatina? Pogodili ste! Potpuno bleda u licu obrati se Doroti Montiju.

Gospodine Prajs, valjda nas neete . . . ne moete nas sada napustiti? Vi i gospodin Nils. Napustiti vas? upitao je Monti ne shvatajui. Da, napustiti, ostaviti nas, sad, kad nam preti neto strano, kad bismo vas tako nuno trebali. Monti se oporo i resko nasmeje i dobaci devojci udan pogled. Ja i Nils smo se prilino prepali i sad kanimo odmagliti, gospoice Doroti, jer smo se ve toliko nalutali uokolo, i teko bi nam bilo gledati kako lepe, mlade devojke navlae za kosu i teraju sa sobom. Doroti krikne, a onda zapadne u histeriju. Kestlton se prvi put otkako je doao, uzbudi. Tako mi Boga, vi i va prijatelj ste dvojica pravih kukavica! Gde vam je sad hrabrost kojom ste se toliko hvalili? Montievo tamno lice bilo je puno zajedljive poruge. Vojvodo, u svom ivotu video sam ve otroumne momke, ali vi nosite palmu. udesno ste otroumni. Ovako dobro prosuditi mene i Nilsa! Eto, vojvodo, ako sluajno ne budete odvueni u Meksiko i svezani za kakav kaktusov grm, evo vam fine prie za vae engleske kolege. Bogami, priaete im kako su dva staroverska razbojnika preplaena kao dva umska zeca, jurili pred ruljom Grizera. Vrag zna, neete li. A moda ete i lagati, kao onda kad ste priali, kako ste probadali lava. Takva pria . . . Monti zavei! proderao se Stjuart, pojavivi se naglo. Monti odgega dalje, psujui ispod glasa. Medlin i Helen su uz pomo Kestltona umirivale Doroti i donekle im je to i uspelo. Stjuart je proao nekoliko puta mimo njih, a da ih nije ni primetio, a Monti, koji je bio toliko revan i iskazivao Doroti svaku i najmanju panju, nije ni pogledao. To, je bilo okrutno, od Montija je to bilo i vie nego okrutno. Medlin nije znala ta da o svemu tome misli. Stjuart uputi kauboje da pou do kraja otvora u peini i da odande sputaju laso. Tada bez mnogo rei, nagovori ene da se uzveru tim grubim

kamenim merdevinama. Moramo vas sakriti ree on, kad su zastale oklevajui. Ako dou gerilci, rei emo im da ste svi otili dole na ran. Budemo li se morali boriti, tamo ete biti sigurne. Helen hrabro stupi napred, dopustivi da joj Stjuart prebaci preko glave jahae laso i pritegne ga. Tada rukom da znak kaubojma. Sad se samo popnite gore uputi on Helen. Gledaoci se uverie da je to lagan, siguran i brz nain uspinjanja uz takvu strminu. Mukarci su se uspinjali bez pomoi. Gospoa Bik je kao obino pala u histeriju. Napola je hodala, a napola su je vukli. Stjuart je podupirao Doroti jednom rukom, a drugom je pridravao laso. Ambroz je morao voditi Kristinu. Meksikankama nije trebalo pomoi. Edit Vaine i Medlin popele su se poslednje. Kad se nala gore, ugledala je Medlin uski komad tla obrastao grmljem i nadsvoen velikim viseim peinama. U njima su bile izdubljene velike rupe, a tamne raspukline crnele su se u pozadini. Mesto divlje i mrano. Tada su dovueni jedreno platno i posteljina, pa hrana i voda. Kauboji su smestili udobne postelje u onih nekoliko peina, opomenu Medlin i njene prijatelje neka budu to tii, i neka ne pale svetlo, a spavati trebaju obueni, spremni za pokret svakog asa. Nakon to su se kauboj spustili dole, grupa to je ostala u sve tamnijem sumraku nije bila ba raspoloena. Kestlton ih je nastojao potaknuti na jelo. To je jednostavno silno proaptala je Helen. m Oh, strano je to stenjala je Doroti. Sve je to tvoja krivica, Helen. Ti si se molila, da bi se neto dogodilo. Verujem da je to odvratna psina, koju su nam ti kauboj priredili rekla je gospoa Bik. Medlin je uveravala svoje prijatelje da tu nema nikakve podvale, i da ali za neudobnost i muku, ali nije naroito uznemirena. Smatrala je da je bolje ljubazno izbegavati odgovore nego da bude iskrena, jer je oseala vrlo izrazitu

nelagodu i nemir. Nagla promena u nainu i izgled njenih kauboja, bila je za nju pravo zaprepatenje. Kad je poslednji put videla Stjuartovo lice, bilo je smrknuto, gotovo alosno i omravelo od briga, a to je jo pojaalo njene crne slutnje. No se naglo sputala. Kojoti su zapoinjali svoje tugaljivo, sablasno zavijanje, zvezde su zatreperile i postale sjajnije, vetar je zautao u vrcima borova. Kestlton je bio nemiran. Hodao je naprednazad ispred izboine u steni gde su njegovi prijatelji sedeli jadajui se. Zaas je izaao na kuk stene. Dole su kauboj zapalili vatru, a njen je ar plamsao u obliku orijakog levka. Mala pojava Kestltona tamno se isticala u tom sjaju. Radoznalo i uplaeno Medlin mu se pridruila i virila iza peine. Udaljenost je bila mala, i povremeno bi razaznala pokoju re kauboja. Vrlo su hladnokrvno kuvali i jeli. Ona primeti da nema Stjuarta i to napomene Kestltonu. Ovaj utei pokae ravno dole, gde je u mraku stajao Stjuart s njena dva vujaka do nogu. Zatim Nik Stajli uutka drubu oko vatre i opominjui podigne ruku. Kauboj su sagnuli glave oslukujui. Medlin je napeto sluala. ula je cviljenje jednoga od svojih pasa, a zatim tihi topot kopita. Nik je ponovo poeo priati i nastavio je veerati, a i ostali kauboji su smanjili panja. Udarci kopita postali su glasniji, uu u umicu, a zatim u krug svetla. Jaha je bio Nils. Sjahao je i zvuk njegova tihog glasa upravo dopre do Medlin: Din, Nils je tu. Neto zna! ula je Medlin kako je doviknuo jedan od kauboja. Poaljite ga ovamo odgovorio je Stjuart. Nils se douljao do njega. Vidi, Nils, s momcima je sve u redu, ali ne bih eleo da saznaju za svu tu guvu rekao je Stjuart, kad je Nils doao do njega. Jesi li naao devojku? Medlin je bila sigurna da govori o Meksikanki Boniti. Ne, ali sam sreo ime nije razumela i bio je besan. Bio je sa umarom. Rekli su da je Pet

Hejv naao i odveo dole u zatvor. Stjuart je poluglasno promrmljao, oito psovku: udi me, zato nije doao ovamo gore? upitao je tada pa video je trag. Eh, Din, Pet zna da si ovde, jer je onaj umar rekao da je to doznao od gerilaca, uz to je jo rekao, ako te ve Don Karlos nije ubio, on se nada da e mu to uspeti sada, ako se ne dogodi tako, strpae te u zatvor, kad sie s planine, jer je doao njegov as. Ba je sebi zabio u glavu da me zatvori, Nils. A on e to i uiniti, kao to je uinio i s onom starom gospoom koja je drala krmu. Din, taj crvenokosi kojot nije te progonio dovde zato to se bojao. Uvek te se bojao, a drim da ga smrtni strah hvata i od mene i Montija. Dobro, zabaviemo se s njim kad doe na njega red. Pitanje je sad, kad e taj Grizer doepiriti, i ta emo uiniti kad doe? Moj deae, postoji samo jedan nain da se doeka nekog Grizera. Ve sam ti to rekao. On nam zlo snuje. Doi e sa smekom, prijateljski, i laskae i Slejd od neke ene. Ali, podmukao je, gori i od Indijanca. I onda, Din, dobro nam je poznato ta je njegova banda radila izmeu ovih brda i Ague Priete. Nisu to oni drski svadljivci s kojima smo nekad imali posla. Ovi su odvratno opaki. Pljakali su i ubijali oko San Louis Pasa i Quadaluipe Canona. Ubijali su ene, i jo gore od toga, tamo na severu i jugu od Ague Priete. Moda konjica Sjedinjenih Drava to i ne zna, ali ti i ja, Monti i Nik, mi to znamo. Znamo tano do ega vodi taj buntovniki rat tamo dole. To je gerilski rat, kao stvoren za bande zloinaca i pljakaa. Da, pravo govori, Nils. Ja to ne osporavam odgovorio je Stjuart. Da mi nije zbog gospoice Hemond i ostalih ena, zaista bih uivao, da vidim tebe i Montija kako se obraunavate s onom bandom. Zapravo, voleo bih susresti Don Karlosa. Ali, gospoica Hemond! Vidi, Nils, ena kao ona, nikad se ne bi oporavila od takvog

pukaranja, a kamoli od akrobacija uzetima. Te istone ene su drugaije. Ne podcenjujem nae ene sa Zapada, njima je to u krvi. Gospoica Hemond je . . . je . . . Da, da, sve je to tako prekine ga Nils ali ima u njoj vie hrabrosti nego to ti misli, Din Stjuarte. Nisam ja ba uplja kravlja glava. Mrsko mi je i pomisliti, da bi se pred njom neto okrutno dogaalo, a kamoli da Monti i ja prvi ponemo. Mi emo te sluati, dok god bude pametno. Zna, staro mome, s oprotenjem, ti si svakako silno zateleban u gospoicu Hemond i malo si previe zabrinut da ne bi povredio njenu osetljivost, i da joj ne bi pozlilo, ako se nokome pusti malo krvi. Tu smo gore prilino u kripcu, i sigurno e biti borbe. Sabe, senjor? Ako je bude, onda moe biti siguran da je ulog gospoica Hemond. I kladim se u milion pezosa, da bi hm, znam, ta bi o tebi mislila, da te barem jedanput vidi onakvog, kakvog sam te ja video. Ovaj stari svet nije se ba mnogo promenio. Neka su ene i blage i slatke i oseajne ipak svima se svia pravi mukarac. Din, evo ti prilike da podvali Don Karlosu. Pusti ga da doe. Budi uljudan s njim. Ako su on i njegova banda gladni, nahrani ih. Progutaj i malo grizerske nadutosti. Napravi se slep, ako njegova banda neto ukrade. Pusti ga neka misli da su ene pobegle dole na ran. Ali, ako kae da lae, i pone uokolo zirkati i traiti ih, onda skoi isto onako kao i onda na Peta Hejva. Ja i Monti emo ti biti za leima, a ako tvoj blef ne uspe, eh pre nego banda samo pomisli na puku, nai e ve pucati. I sad ti kaem jo ovo: ako je Grizerima zaista do toga da onjue barut, onda nam to moe biti pravo. Nils, u toj bandi ima i belih ljudi rekao je Stjuart. Da, da. Ja i Monti vodiemo o tome rauna. Ako neto nameravaju, bie to brzo. U redu, Nils, stari prijatelju, i hvala ti odgovorio je Stjuart. Nils se vratio logorskoj vatri, a

Stjuart je preuzeo opet svoju strau. Medlin je povela Kestltona od ruba stene. Bogami! Kauboj su avolski udni ljudi! uzviknuo je on. Nisu onakvi kakvima se pokazuju. Zaista imate pravo odvratila je Medlin. Ne mogu ih razumeti. Hajde da kaemo ostalima da su ono bila samo prianja Nilsa i Montija i da nas nee napustiti. Doroti e se svakako manje bojati, kad to sazna. Doroti se donekle smirila, ostali su se tuili na jedinstveno ponaanje kauboja. Gotovo su svi pomiljali da je to njihov smiljeni trik. Nakon temeljane rasprave, to se miljenje uvrstilo. Medlin ih nije htela razumeti, uoivi da takva pretpostavka donekle smiruje njene goste. Kestlton je ovaj put dokazao da nije toliko ogranien, pa je i on podupirao to miljenje. Sedeli su i razgovarali poluglasno, do kasno u no. Taj je dogaaj poinjao nalikovati na pustolovinu, za kojom je Helen toliko eznula. Neki lanovi drutva su se i raspoloili. Jedan za drugim poeli su tada oseati umor i povukli su se na spavanje. Helen se zaklinjala da nee ni oka sklopiti, kad ima toliko imia i svega to gmie uokolo. Meutim, Medlin se uverila da su svi vrlo brzo pozaspali, dok je ona samo leala iroko otvorenih oiju, zurei u crnu izboinu nagnute klisure i u zvezdano nebo iza toga. Da bi svoje misli odvratila od Stjuarta, i od jada na samu sebe, to ga je ba zbog njega oseala, pokuala je misliti na druge stvari. ali, misao na njega vraala se i svaki je put to u njenim grudima izazvalo buru koju je bilo teko priguiti. Razumno razmatranje inilo joj se potpuno nemogue. Danju bi uspevala zaboraviti Stjuartovu himbu poto je sve onako ivahno predoila. Ali, nou, u gluvoj tiini, ispunjenoj lebdeim senkama mraka, ispod izraajnih zvezda, koje kao da su joj govorile, uz jecanje vetra u borovima, i tugaljiv pla kojota u daljini, ona nije mogla

upravljati svojim mislima i oseajima. Dan je stvaran i hladan, a no udna i kruta. Tama joj je donosila matanja, koja su joj bila potpuno nepoznata na sjajnom sunanom svetlu. Progonila je jedna misao. Nehotice je ula Nilsov razgovor sa Stjuartom i sluala je u nadi da e uti neto dobro, ili moda i najloije, doznala je oboje, ak je i razumela neke Stjuartove motive. eleo je spreiti sve to bi je moglo povrediti, preplaiti ili izazvati u njoj odvratnost. A ipak taj isti Stjuart, koji je pokazivao tako nene oseaje, kakvi bi se mogli poeleti i u Bojda Harveja, imao je tajni sastanak s tom draesnom, osamljenom Bonitom. Tu bi uvek vreli stid, poput ive, ljute, duboke vatre prekidao Medlinine misli. Teko ih je podnosila, to vie to ih nije mogla ni shvatiti ni svladati. Sati su se nizali i naposletku, kad su i zvezde ve poele bledeti, i niotkud nije bilo glasa, ona utone u san. Kad su se probudili, dan je ve osvanuo sve i jasan. Sunce je bilo ispod istonih litica. Ambroz je s jo nekoliko kauboja doneo kablie hladne vode s izvora i vruu kafu i dvopek. Medlininom drutvu nije nita tetilo iskustvo steeno prole noi. Mravi doruak bili bi raspoloeno podelili, da Ambroz nije naredio potpunu tiinu. Dole oekuju goste rekao je on. Ta obavest, kao i oprez, kojim su kauboj odveli celo drutvo na jo veu visinu, meu raskidane i sruene komade peina, ponovo su izazvali strah. Medlin je uporno traila da ostane s ove strane izboine, odakle moe videti ravno u kamp. Budui da je taj poloaj pruao ujedno i zaklon, Ambroz je pristao, ali je do nje smestio i preplaenu Kristinu, a i sam je ostao tamo. Ambroz, mislite li da e zaista doi gerilci? upitala je Medlin. Svakako. U to smo sigurni. Nils je upravo dojahao i rekao da su sad na putu ovamo. Gospoice Hemond, mogu li se pouzdati u vas? Neete vriskati, ako tamo

nastane bitka? Stjuart mi je rekao da vas sakrijem ili da spreim da gledate. Obeavam da neu praviti nikakvu buku odgovorila je Medlin. Ona namesti kaput, tako da bi mogla na njemu leati, i smesti se, oekujui daljnje dogaaje. Tada zauje iza sebe kotrljanje kamenja. Okrenula se i ugledala Helen, koja se dosklizala dole, a uz nju jednog zbunjenog kauboja. Helen se zgurila sasvim nisko do mesta gde je Medlin leala. Rekla je: Hou videti ta se dogaa, pa makar umrla pritom. Ako to ti moe podneti, mogu i ja. Bila je bleda, s velikim prestraenim oima. Ambroz opsuje kauboja koji je pustio da se udalji od njega: Provuci je kroz vor na uetu i sam pazi na kraj odbrusi momak i nestane u gomili peina. Ambroz, smatrajui svaku re suvinom, strogo i junaki se spremi da je vrati ostalima, zato je vrsto uhvati. Besno sevajui oima, Helen proape: Ostavite me. Princezo, to ta luda hoe? Medlin se nasmejala. Dobro je poznavala Helen, primetila je njeno aputanje, dok bi u svakoj drugoj prilici u to je bila uverena nastupila zapovedajui. Medlin joj objasni ozbiljnost situacije: Ja bih moda beala, ali nikako vikala ree Helen. Time se Ambroz morao zadovoljiti i dopustiti joj da ostane. Pronae joj mesto malo podalje, iza Medlininog poloaja, gde je kako je rekao manje opasnosti da je otkriju. Tada je strogo obaveze na utnju, ostane jo asak, da umiri Kristinu i vrati se tamo gde je Medlin leala sakrivena. Tek to je doao, proape: ujem konje. Dolaze gerilci. Medlinino skrovite bilo je dobro zatieno od moguih pogleda odozdo. Mogla je viriti iznad vrste ograde kroz mali otvor na vrcima borova, koji su dosizali do klisure, i tako je imala odlian pogled nad sreditem kampa i njegove najblie okoline. Meutim, ni desno ni levo nije mogla gledati zbog lia, koje je zaklanjalo vidik. Zamalo joj zvuk konjskih kopita ubrza

puls, te se s velikom panjom zagledala dole. Mada je naula neto o tome kakvo dranje misle zauzeti Stjuart i njegovi ljudi, ni u kom sluaju nije oekivala, da e videti takvu izvanrednu ravnodunost. Frenk je zaspao, ili se barem tako pravio. Tri su kauboja lenjo i vrlo bezbrino obavljala svoje logorske dunosti, kao prenje dvopeka, raspirivanje vatre i pranje lonaca. Fino izraene garniture aluminijskog posua: tanjure, olje zajedno s ostalim atorskim priborom, kojim su se sluili Medlinini gosti, ve su pospremili. Nik Stajle sedeo je leima naslonjen o panj, i puio je svoju lulu. Drugi je kauboj upravo dopremio konje u veu blizinu logora, gde su ekali da budu osedlani. Nils se motao oko nekog zamotuljka. Stjuart je savijao cigaretu. Monti oito zasad nije imao ta raditi, pa je zvidao, a to je inio vie glasno nego melodiozno. itava je druba ostavljala utisak bezbrine dokolice. Zvuk konjskih kopita postane glasniji i sporiji. Jedan od kauboja pokae rukom na stazu, kuda i nekolicina drugih pogleda, a zatim je nastavio obavljati svoje poslove. Uskoro u logor ujae upav, pranjav konj s mravim, otrcanim jahaem i zaustavi se. Sledio je drugi, pa trei. Konji s meksikim jahaima dolazili su u jednoredu i zaustavljali se iza svog voe. Kauboj uzdignu poglede na njih, a ovi spuste svoje na kauboje. I kauboj i jahai su se meusobno merili pogledima. Buenos dias, senjor! sveano pozdravi prvi gerilac. Napregnuvi se do krajnosti, Medlin oslune i prepozna taj glas. Bio je Don Karlosov. I njegov graciozni naklon Stjuartu, bio joj je dobro poznat. Inae nikako ne bi u tom grubom, bedno obuenom Meksikancu prepoznala nekad elegantnog vakerosa. Stjuart mu odzdravi na panskom, i pokazujui rukom prema vatri, doda engleski: Siite, i jedite! Gerilci nisu oklevali. Pourili su prema vatri, a onda su se rairili u

mali krug i unuli su na zemlju, stavivi oruje pokraj sebe. Po izgledu nikako se nisu razlikovali od grupe, koja je Medlin odvela u brda, samo ih je sada bilo vie i bili su bolje naoruani. ali, jednako su tako bili izgladneli, i izgledali su divlje i odrpano. Kauboj ih nisu ba srdano primili, ali su bili gostoljubivi. Zakon pustinje uvek je traio da se hrana i pie podeli s putnicima, bili oni progonjeni, izgubljeni ili u lovu. Ima ih dvadeset troje proaputao je Ambroz ukljuivi etiri belca. Prilian broj. Izgledaju dosta prijateljski apui je odvratila Medlin. Tamo dole prilike ba nisu takve, kakve se ine odgovorio je Ambroz. Ambroz, kaite, objasnite mi. Sad je vreme za to. Dok ih gledam, molim vas, objasnite mi situaciju. Zato ne? Ali, imajte na umu, gospoice Hemond, da e mi Din ljuto zameriti ako sazna da sam vas pustio da gledate i govorio vam o emu se radi. Dakle, Din je poten, vidi da su ti bednici gladni. U ovoj zemlji oni su samo rulja kradljivaca, a iza granice neki od njih su naoruani razbojnici, a ostali propalice. Ta varka s ustankom ne pali kod nas. Najpre trebam videti, a onda u verovati da se Grizeri bore. To je rulja vetih jahaapljakaa, koji bi ukrali gunj ispod oveka ili njegov duvan. Din misli da su u poteri za vama, enama da vas odvedu. Ali, Din, hm, Din ima u zadnje vreme nekakve dalekosene ideje. Veina nas momaka misli da gerilci dolaze pljakati to je sve. Sad, bez obzira na to kakvi potajni motivi vodili Don Karlosa i njegove ljude, oni nisu doputali da bi im ti umanjili ar unitavanja velikih koliina hrane. Svaki je pojedinac oito jeo koliko je u njega stalo. Brbljali su kao jato papiga. Neki su ak bili veseli na svoj drski nain. Tada, poto je svaki od njih smotao i zapalio neizbenu meksikansku cigaretu, nastala je jedva zametna promena u njihovu dranju. Puei, pogledavali su po kampu, u ume, na

stene, pa ponovo na dokone kauboje. inilo se da neto oekuju. Senjor zapoeo je Don Karlos, obraajui se Stjuartu. Govorei, zamahnuo je svojim sombrerom da bi tako oznaio itav logorski prostor. Medlin nije mogla razabrati njegove rei, ali u kretnji je jasno bilo izraeno pitanje o preostalom delu kampovaca. Stjuartov odgovor i kretnja rukom dole prema stazi znaila je da je njegovo drutvo otilo kui. Stjuart se opet prihvatio nekog posla, a voa gerilaca je mirno puio. Izgledao je lukavo i zamiljeno. Njegovi su ljudi postali nemirni, nestalo je preanje klonulosti i polaganog odbijanja dimova. Zaas se digne jedan koati ovek, okrugle glave i crvenog pristavog lica, grubog izraza, i odbaci cigaretu. Bio je Amerikanac. Hej povie glasno zar nee izneti na sunce kakvo pie? Moji momci ne nose pie na put odgovorio je Stjuart, okrenuo se i pogledao gerilca. Ha, ha! uo sam preko u Rodeu, da e sigurno dobiti nekakvo bezalkoholno pie odvratio je taj klipan. Mrzim vodu, ali ini se da mi drugo ne preostaje. Zatim poe do izvora i isprui se na zemlju da se napije, odjednom zagrabi rukom u vodu i izvue korpu. Kauboj su u brzini spremanja zaboravili izvaditi tu korpu, s bocama vina i likera za Medlinine goste. Uronili su je u izvor, da pie ostane hladno. Gerilac stane nespretno eprkati oko poklopca, otvori ga, a onda se digne i zaurla od oduevljenja. Stjuart uini gotovo neprimetnu kretnju, kao da e skoiti, ali svlada se, dobaci Nilsu letimian pogled i ree gerilcu: Verovatno je to zaboravilo moje drutvo. Neka vam je u zdravlje! Poput pela gerilci su se sleteli oko sretnog nalaznika. uo se amor. Pie je uskoro nestalo, a izazvalo je pravu raspojasanost. Onih nekoliko belih razbojnika poelo je pretraivati kamp, a isto su uinili i neki Meksikanci, ostali su ekali, pokazujui svojim

neveto prikrivenim oekivanjem ta zapravo misle. Medlin je vrlo zaudilo ponaanje Stjuarta i njegovih prijatelja. Oito nisu osetili ni strah, ni naroito zanimanje. Don Karlos koji ih je potajno gledao, sad je to inio otvoreno, ak nastrljivo. Gledao je Stjuarta, pa Nilsa i Montija, a onda ostale kauboje. Dok su neki njegovi ljudi razgledavali sve uokolo, drugi su gledali u njega, i to oekivanje postajalo je ve pretee. Voa gerilaca izgledao je poneto neodluan, ali nipoto zbunjen. Kad je svoje lukavo lice okrenuo prema Nilsu i Montiu, izgledao je kao ovek kojem nedostaje odlunosti. U svojoj sve veoj uzbuenosti, Medlin nije jasno ula Ambrozovo tiho aputanje, pa je sad nastojala svoju panja podeliti na one dole i kauboja koji se zgurio pokraj nje. Ambrozovo aputanje se promenilo, postalo je piskavo. Nemojte se razbesneti, ako vam odjednom poklopim oi rukama, gospoice Hemond rekao je on. Dole se neto kuva! Nikad jo nisam video Dina tako mirnog. To je kod njega opasno. I vidite, gledajte, kako su momci sloni. I onaj lukavi Grizer to zna, samo njegovi ljudi moda ne znaju. Ako i imaju pameti, nita ih nije briga. Mada . . . Don . . . on je zabrinut. Ali, ni on ne posveuje toliko panjai Dinu. Gleda tamo Nilsa i Montija, a ba mu je to potreba. Eno, Nik i Frenk su se smestili na onom deblu s Boolvem. Ne izgledaju kao da pune pitolje. Ali, gledajte, kako su im prsluci teki. Sa svake strane po jedan pitolj. Ti momci mogu pucati i preskoiti onaj panj bre nego to mislite. Vidite li kako su se Monti i Din smestili u uglu izmeu gerilaca i staze prema ovamo? Ne izgleda namerno, pa ipak je tako. Pogledajte Nilsa i Montija. Kako su mirni, askaju i ne brinu se za gerilce. Vidim kako Monti gleda Dina, i sad kako ga Nils gleda. Da, sve ovisi o Dinu, a oni e ga tititi. Pretpostavljam, gospoice Hemond, da bi ve

odavno bilo mrtvih Grizera po tom kampu da su Nils i Monti slobodni. Ali, oni sluaju Dina. To je jasno. I, gospode Boe, upravo me neto zaziva dok ih gledam! Obojica pune pitolje. Kundaci su divno jasni. U etiri pitolja ima dvadeset naboja, a gerilaca ima. Kad bi Nils i Monti zapucali u taj prvi red, jo pre nego bi znali ta se dogaa, bila bi tamo gomila Grizera. Eno, Stjuart je neto rekao Donu. Zanima me ta? Kladim se u neto to e Donovu momad skupiti zajedno. Sigurno? Grizeri nemaju pameti. Samo oni beli gerilci gledaju malo sumnjiavo. Ali, ta god se dogodilo, bie brzo, budite uvereni. voleo bih da sam tamo. Ali, moda nee biti guve. Stjuart je odluio da to izbegne. On je divan momak kad mu se prui prilika. Gospode, ba bih eleo videti kako goni onog umiljenoga Grizera. Znate, Don nije dorastao pametnemu. Njegov vodeni mozak ne moe shvatiti to udno ponaanje kauboja, jer on je Grizer. Ako ga Din brzo ne tresne po glavi, on e se prestati bojati ak i Nilsa i Montija. Ali, Din e odabrati pravi as. I ja sam ve nervozan. Hou da ve neto pone, Nilsa sam video samo u jednoj borbi, kad je ba prostrelio ruku jednom Grizeru, jer se usudio zadirkivati ga. Ali, uo sam sve o njemu. A Monti! Monti je pravi staromodni razbojnik. Ma, eto, nijedna od onih pria, onih lai, koje je ispriao da zabavi Engleza, nije nita prema onom ta je Monti uinio. Jedino ne razumem kako se moe sad drati ovako mirno i miroljubivo. To obino nije njegov nain, s takvim momcima koji hoe guvu. A ha! Sad dolazi blef. Borbe nee biti, izgleda. Voa gerilaca prestane nemirno koraati i pogledati, pa se okrene Stjuartu s drskom odlunou. Gracias, senjor rekao je on. Adios. Svojim sombrerom zamahne prema stazi, koja je s brda vodila dole na ran, i uz tu kretnju lice mu se isceri u podrugljiv, lukav smeak. Ambroz proape

tako tiho, da ga je Medlin jedva ula. Ako Grizer poe tim putem, naletee na nae konje i dosetiti se. Eh, lukav je on. Ali, kladim se da nee ni doi do te staze. Bez urbe i naroitog opreza Stjuart se maknuo iz svog bezbrinog poloaja i u nekoliko velikih koraka stvorio se pokraj Don Karlosa. Vratite se putem kojim ste i doli proderao se on, a glas mu je zvuao kao truba. Gracias, senjor zahvaljujem, gospodine. Ambroz gurne Medlin laktom, apat mu postane piskav i brz. Nemojte nita propustiti. Din ga je izazvao. ta god bude, doi e brzo kao munja. Vidite! Taj Grizer valjda ne zna dobro engleski. Gledajte, kako mu je pozelenelo prljavo uto lice. Sad pogledajte Nilsa i Montija! Silno je samo pogledati ih! Ovako mirni i bezbrini. Ali, evo ti promene! Zgureni i zgreni, to znai, da im je svaki mii kao napeta sirova koa. A oi im prodiru u grizerske mozgove. ali, evo, za dlaku se Grizeri mogu nai u paklu. Don Karlos dobaci Stjuartu dug, zlokoban pogled, onda zabaci glavu unazad, natakne svoj sombrero, i nacerivi se zlobno, pokae blistave zube. Senjor zapoe. Savrenim pokretom skoi Stjuart na njega. Gerilcu zapne glas u grlu. Nastane divlje hrvanje, zbog brzine, nije se moglo dobro razabrati, onda teki dobro ciljani udarac, i Don Karlos se naao na zemlji. Stjuart je odskoio nazad, a onda drei ruke na drkama svojih pitolja pone vikati, upravo grmeti na gerilce. Bio je bri od pantere, a glas mu je bio sad tako straan, da je sledio Medlin krv u ilama, iz njegovog preteeg zgurenog dranja izbijao je takav bes da je zatvorila oi. Ali, morala ih je opet otvoriti. Istog trenutka Monti i Nils su skoili do Stjuarta. Obojica su bili zgureni, drei ruke na drkama svojih pitolja. Nilsov prodoran krik pomeao se s Montievom besnom rikom. Onda su zamukli, a jeka se odbila od klisura. Tiina ove trojice mukaraca, spremnih na

skok poput tigrova, bila je stranija nego krikovi koji su parali ivce. Gerilci su se uskomeali i ratrkali prema svojim konjima. Don Karlos se prevrne, podigne i dotetura do konja na koga ga podignu. Tada se okrenuo nazad, a bledo, krvavo lice bilo mu je nalik na iscerena demona. Cela se druina pokrenula i u asu nestala iz vida. Znao sam to izjavio je Ambroz. Nikad nisam video Grizere koji bi mogli izdrati puanu vatru. Bilo je prilino toplo. A Monti nije ni metka ispalio. To on nee zaboraviti! Mislim, gospoice Hemond, da smo sretno proli. Din ima svoj poseban nain, kako vidite. Ali, u trenu se moramo nai na putu za ran. Zato? proaputala je Medlin bez daha. Oseala je slabost i drhtavicu. Zato to e gerilci opet skupiti hrabrost, izmiliti na na put ili napasti nas iz zasede odvratio je Armbrose. To je njihov obiaj. Da su drukiji, ne bi tri kauboja mogla zavarati celu bandu. Din poznaje Grizere. Kukavice su to. Ali, bojim se da smo u veoj opasnosti sada nego pre, ako se ne maknemo s ovoga brda. Evo, Din zove. Doite, brzo! Helen je skliznula sa svoje osmatranice, te tako nije videla poslednji in te male drame oko logorske vatre. ali, njenoj je elji za uzbuenjima izgleda bilo udovoljeno, jer joj je lice bilo bledo, dok je druim glasom pitala, jesu li gerilci otili. Nisam videla svretak, ali ta strahovita krika bila mi je dovoljna. Ambroz je uurbano pomagao enama da preko otrih grebena siu do peine. Tamo su dole kauboj brzo osedlavali konje, koje su doveli iz skrovita. Grozniavom brzinom, pazei da ne polome kosti, bile su Medlin, Helen i Kristina sputane lasima, a onda su isto tako brzo, delimino noene, stigle na ravno tlo. U asu, kad su se one ve nale kod kampa, pojavili su se ostali lanovi drutva na klisuri. Bili su odlino raspoloeni, i po svemu se inilo da taj dogaaj

smatraju izvanrednom alom. Ambroz digne Kristinu na konja i nestane meu borovima, Frenki Slejd uini to isto s Helen. Stjuart dovede Medlininog konja, pomogne joj da ga uzjae, a onda samo strogo ree: ekajte! im bi koja od ena stigla na ravno tlo, stavili bi je na konja i otpremili u pratnji kauboja. Govorilo se malo. urba je bila glavni pokreta. Podbadali su konje, a kad su ve izbili na stazu, udarili su ih mamuzama, da bi preli u kas. Jedan je kauboj doveo etiri tovarna konja, koje su svom brzinom natovarili prtljagom. Kestlton i njegovi prijatelji uzjahali su takoe svoje konje, i u galopu se uputili za drugima. Tako je Medlin zaostala sa Stjuartom, Nilsom i Montiem. Oni moraju skrenuti kod useka, koji je blizu staze, nekoliko milja nie govorio je Nils steui remen. Taj usek ulazi u kanjon. Mislim da nee biti nikakva zla, osim napornog jahanja. Umirujui se nasmeio Medlini, ali nije rekao ni rei. Monti uzme njenu uturicu, napuni je na izvoru sveom vodom i obesi o sedlo, a u torbu joj stavi nekoliko dvopeka. Ne zaboravite zagristi koji put i gutnuti malo vode rekao je on. I ne brinite se, gospoice Hemond, Stjuare biti s vama, a ja i Nils emo otraga. Njegovo lice nije bilo nita manje mrano i zlovoljno, ali izraz njegovih oiju oseala je Medlin, nikad nee moi zaboraviti. Kad je sad ostala sama s tri oveka, koji su odbacili svako pretvaranje, shvatila je kako joj je srea sklona, ali da jo uvek mnogo lei na vagi. Stjuart je uzjahao svoga velikog dorata, podbode ga mamuzama i zazvidi. Na taj zviduk Princeza pojuri, a Stjuart poleti za njom u brzom galopu. Medlin se okrenula unazad, i ugledala Nilsa ve na konju, i Montija kako mu prua puku. Tada joj borovi zaklone vid. Na stazi Stjuartov je konj poleteo brzim galopom. Princeza promeni svoj korak, drei se sasvim blizu crnog konja. Stjuart upozori

Medlin na niske, iroke grane koje bi je mogle izbaciti iz sedla. Brzo jahanje kroz umu po neravnoj zavijajuoj i zakrenoj stazi, zahtevalo je njenu potpunu panja. Njen budan duh koga su se doimali i manje znaajni momenti na obinoj jahaoj etnji, rasteravao je sad brige, strah i hladnou, koji su je toliko titili. Neto posle Stjuart skrene sa staze u pravom uglu i zae u usek izmeu dve strmine. Na mestima gde je bilo zemlje, opaali su se u njoj tragovi. Konj je poeo bre napredovati. Usek je bivao sve dublji, ui, pun stena, panjeva, i grmlja. Medlin upotrebi svu svoju vetinu da bi se odrala u Stjuartovoj blizini. Nije mislila o njemu, ni o vlastitoj sigurnosti, nego kako e zadrati Princezu tano u stopama vranca i izbegavati otre bodljike grmlja i opasno labavo kamenje. Ipak se morala zaustaviti, jer je Stjuart svojim konjem zakrio stazu. Podigne pogled i primeti, da se nalaze na ulazu u kanjon, iji su se sivi, strmi, mestimino zeleni zidovi na kraju proirivali u gustu crnogorinu umu. Sumorna monotonija breuljaka gubila se u zelenilu ume, a u velikoj daljini leala je zamagljena, ruiasta pustinja. Otprilike milju ispod njih ugledala je tovarne konje i kako joj se inilo, lovake pse. Stjuart je paljivo pogledom pretraivao krevite vrletne stene. Tada je upravio konja niz strminu. Nije se posluio prokrenom stazom, koju su verovatno proistili kauboj, nego je krenuo udesno neprohodnim vijugavim terenom, gorim od ikog kojim su dosad prolazili. Probijao se uz kedrova stabla, iskidanim klisurama, i preko otrgnutih komada nevremenom olabavljenih stena. Medlin ga je sledila, uverena da je na tom putu stavljena na probu njena izdrljivost i snalaljivost. Na obinom konju nikako ne bi mogla slediti Stjuarta. Praina, vruina i osueno grlo podsete je na vreme, pa kad je uoila sunce na

zapadu, neobino se zaudila. Stjuart se nijednom nije zaustavio, okrenuo ili izustio re. Verovatno je uo njenog konja iza sebe. Medlin se sad setila Montijevog saveta neka gutne vode i zagrize dvopek za vreme jahanja. Na dnu kanjona ekao ih je najgori, najmuniji deo putovanja. Suvi kedrovi, grmlje i povaljena debla, na koja su dotada nailazili, bili su ala u uporedbi s miljama kako se inilo labavog kra. Konji su se klizali i posrtali. Stjuart je ovde napredovao veoma oprezno. Naposletku, kad se kanjon zavrio gustom umom jela, sunce je ve crveno tonulo prema zapadu. Stjuart potera konja brzim korakom. Nakon otprilike kilometar i po jednolinog puta, tlo se opet otro sputalo i prelazilo u bezbrojne grebene s mnogim udubinama. Ubrzo je mrak zasenio dublje provalije. Medlin osvei hladniji dah vazduha. Stjuart je sad jahao polaganije. Lave kojota kao da ga je iznenadio. esto bi se zaustavljao da oslukuje. Za jedne takve stanke, tiinu su proparali isti puani hici. Medlin nije mogla odrediti da li su dolazili izbliza, izdaleka, zdesna ili sleva, ispred ili iza njih. Stjuart se zbunio i uznemirio. Siao je s konja i udaljio se nekoliko koraka da slua. Medlin se uini da uje krik, slab i udaljen. Nita to nije, verovatno kojot uveravala je samu sebe ali, bio je tako tugaljiv, tako ljudski, da je prola jeza. Stjuart se vratio. Uhvati uzde konja i povede ih, zastajkujui svakih nekoliko koraka da oslukuje. Vie puta menjao je smer i opet zaao meu otre krevite izboine tla. Topot potkovanih kopita odjekivao je na kamenu, a taj je zvuk morao dopirati duboko u umu. To je uznemirilo Stjuarta, i on potrai meke tlo. U meuvremenu sene su utonule u gustu tamu. Zvezde su se pojavile, zaduvao je vetar. Medlini se uinilo da su proli sati. Stjuart se ponovo zaustavio. Medlin razabere u tami kolibu od trupaca okruenu iljatim

tamnim drveem, koje je strilo u nebo. Jedva je mogla razaznati Stjuartovu visoku pojavu, oslonjenu o konja. Ili je oslukivao, ili razmiljao moda oboje. Neto posle uao je u kolibu i Medlin zauje struganje ibice i ugleda slabo svetlo. Koliba je oito bila naputena. Verovatno, to je bila jedna od mnogih nastambi umara koji su iveli u brdima. Stjuart izae, ponovo proe oko kue, i jo dalje u tamu i vrati se onda do Medlin. Dugo je vremena nepomino stajao i oslukivao. Tada ona zauje kako je promrmljao: Ako bude potrebno da naglo krenemo, mogu jahati i bez sedla. Skine sedlo i gunj sa svoga konja i ponese ih u kolibu. Siite s konja rekao je tihim glasom, kad je izaao na vrata. Pomogne joj sjahati i uvede je unutra, gde je ponovo upalio ibicu. Pogled joj pade na primitivno ognjite i grubo istesane trupce. Stjuartov gunj i sedlo leali su na tvrdo nabitom zemljanom pou. Malo se odmorite rekao je on. Idem naas u umu da oslunem, samo na minutudvije. Dok joj se telo odmaralo, duh joj opet obuzme obilje misli i oseaja. itav je dan svu svoju budnost i panja usredotoila na svog konja. sada, sve, to se ve dogodilo: no, tiina, Stjuartova blizina i njegov 6udan, mrk oprez, mogue nedae njenih prijatelja sve su te misli od nje trale svoje pravo i navirale su vrtoglavom brzinom. Verovala je a bila je uverena da i Stjuart tako misli da se njeni prijatelji, zahvaljujui brzom silaenju s brda, na putu nisu suoili ni s jednom od onih zapreka koje su zadrale Stjuarta. To je razmiljanje umirilo, a to se nje same tie, nije se bojala. Ali, spavati nije mogla, nije ni pokuavala. Izvana je dopirao um Stjuartovih laganih koraka. Njegova se tamna pojava ocrtavala u vratima. Kad je seo, ula je tropot puke, kad je poloio pokraj sebe. Ti su joj zvukovi izazvali drhtaj. Stjuartova iroka ramena ispunila su cela vrata, a obrisi njegove lepe

glave i vrstog otrog profila jasno su se ocrtavali. Vetar mu je mrsio kosu. Okrenuo je uho prema vetru i oslukivao. Nepomino je sedeo satima kako se njoj inilo. Tada se setila njegovog, po svom uverenju, neasnog postupka i svi ti naglo uskovitlani oseaji burni dogaaji dana, divna no oko nje, i udna duboko zatvorena, i tek nasluena spoznaja neke daleke, mogue sree sve to plane i sagori u tekoj, goruoj boli zbog Stjuartove okaljane asti u njenim oima. Neto se u njoj promenilo tako da se ono to je nekad oseala kao bes na sebe samu, sada pretvorilo u aljenje njega. Tako je divan ovek. Nije vie mogla oseati kao pre, znala je to mu duguje, a ipak mu nije mogla zahvaliti, nije mogla govoriti s njime. Borila se protiv neke nerazjanjive gorine. Tada je zatvorila oi u elji da se odmori. Vreme je jednolino odmicalo. Kad je ula Stjuartov glas, otvorila je oi i razabrala svitanje novog dana. Digla se i izala iz kolibe. Konji su veselo zarzali. Zaas se nala u sedlu, s oseajem neugodne boli u zgrenim miiima i jedva pokretnim udovima. Stjuart, otrim korakom povede konje u crnogorinu umu, izbiju na stazu kojom nastave put. Konji su jednolino kasali. Strmina je bivala manja, jele sve ree, sivo je praskozorje bledelo. Kad su izjahali iz ume, sunce se bilo podiglo, na podnoju se nanizali breuljci, a na njihovu rubu, gde je zapoinjalo sivilo doline, pokazala se tamna mrlja koja je oznaavala kuu na ranu. ERIF IZ ELKAJONA
Oko podneva toga dana Medlin je stigla na ran. Svi su njeni gosti prispeli kasno prole noi i samo su eleli da se ona to pre vrati iva i zdrava, pa da taj poslednji logorski izlet ubroje meu svoje retke doivljaje. Jednoglasno su ga proglasili remekdelom kaubojskih ludorija. Medlinino zaostajanje, dokazivali su bio je samo domiljat potez za konaan efekt. Ona to nije poricala, kao to nije smatrala potrebnim ni izjaviti da je kui pratio samo jedan kauboj. Njeni su gosti opisivali tegoban, muan put nizbrdo, zainjen samo jednim uzbudljivim dogaajem. Silazei niza strminu, naleteli su na erifa Hejva i nekoliko njegovih pomonika, koji su bili prilino pod uticajem vina, i vrlo besni to im je pobegla Meksikanka Bonita. Hejv je prostakim reima vreao ene i, prema Ambrozovim reima,

bi uznemiravao drutvo pod bilo kojom izprikom da ga kauboji nisu otro uutkali. Medlinini su se gosti dva dana oporavljali od napornog putovanja na konjima. Treeg su se dana poeli spremati za odlazak. To je vreme za Medlin bilo dvostruko teko. Oseala je vrlo jaku, fiziku potrebu za odmorom. A povrh toga trebala je reiti duevni sukob, koji se jedva mogao odgoditi. Njena sestra i prijatelji ljubazno su je i ustrajno nagovarali da se s njima vrati kui na Istok. I sama je elela otii. Odlazak nije bio toliko u pitanju. Radilo se o tome, kako, kada, i pod kojim uslovima e se moi vratiti. To je uznemiravalo. Pre nego poe na Istok, elela je da odluno i neopozivo uredi svoje budue odnose prema ranu i Zapadu. Kad je nastupio sudbonosni as, uini joj se da je Zapad ipak nije zarobio. Ovi su stari prijatelji oiveli zamrle veze. Meutim, ispalo je tako da nije trebalo donositi preuranjene odluke. Medlin bi pozdravila svaku izliku za odgaanje, meutim jedno Alfredovo pismo ostavilo je nadalje otvoreno pitanje njena odlaska. Pisao je da je njegov put u Kaliforniju bio vrlo koristan, i da je za Medlin dobio ponudu od velike stoarske kompanije, a prvenstveno da se eli venati s Florens odmah kad se vrati kui i da e zato iz Daglasa dovesti sa sobom svetenika. Medlin je ak obeala Heleni i svojim prijateljima da e uskoro doi na Istok, najkasnije do Dana zahvalnosti. Tim obeanjem, koje ih nije naroito zadovoljilo, oni su se oprostili od nje i od rana. U poslednji se as inilo da e vrlo verovatno ve na prvoj stanici toga povratnog putovanja naii na vrlo ozbiljnu zapreku. Svi su Medlinini gosti po zapadnjakom obiaju digli ruke u znak protesta, kad se pojavio Link Stivens sa svojim velikim belim kolima. Link se neduno i sveano zaklinjao da e voziti polagano i oprezno, ali tek poto je Medlin zajamila njegovu re i pristala da ih otprati, uli su u kola. Na stanici opratanju nije bilo kraja, i od Medlin se po stoti put zahtevalo da jo jedinom obea kako e se vratiti na Istok. Poslednje rei Doroti Kumbs bile su Najlepe pozdravi Montija Prajsa. Reci mu, da mi je . . . da mi je drago to me poljubio! U Heleninim oima bio je blag, ozbiljan ali ipak podrugljiv sjaj kad je rekla: Princezo, dovedi Stjuarta sa sobom kad doe. On e biti bomba. Medlin je tu izjavu primila isto onako olako kao i drugi, ali kad je voz nestao iz vida, i ona se nala na putu kui, Poslednji etvrtak meseca novembra. uasnuta se setila Heleninih rei i pogleda. Svako spominjanje Stjuarta, svaka pomisao na njega izazvala bi kod nje neraspoloenje. ta je Helen tim mislila? javi se pitanje, duboko se zamislila. Podrugljiv blesak u Heleninim oima bio je tek ironian, cinian odsjaj bogatog svetovnog iskustva, sumnjiavog i tolerantnog istovremeno. Blaga ozbljnost njenog pogleda izraavala je dublje i nenije oseaje. Medlin je elela da to shvati kao novu vezu izmeu Helen i sebe, lepu i sestrinsku, koja ih je zbliavala. Ali, budui da joj je ta pomisao odmah dovela pred oi Stjuarta, bila je zatrovana ve od samog poetka i ona je odbaci. Kad su kola ve ulazila na ran, poto su prola donje jezero, ona ugleda Stjuarta kako potiteno eta uz obalu. Kad je primetio da se kola pribliavaju, prenuo se iz svog besciljnog lutanja i brzo nestao u senci gustia. Nije to bilo prvi put to je Medlin videla da on izbegava susret s njom. Takav je postupak vreao, iako joj je donosio i odreeno olakanje. Nije elela da se sastane s njim licem u lice. Pretpostavljala je da bi joj Svenson hteo rei neto u Stjuartovu odbranu, i to je smetalo. Stari je stoar oito bio nesrean. Nekoliko je puta nastojao s Medlin razgovarati o Stjuartu. Ona je to izbegavala, poslednji put kad je to ponovo pokuao, hladno ga je odbila. Nije htela uti ni rei vie o svom nadzorniku. Svenson je bio oajan. Dani su prolazili, a Stjuart ni dalje nije imao volje za rad. Medlinino raspoloenje nije se nimalo ublailo kad bi videla kako potiteno i bezvoljno luta uokolo. Zabolelo bi je to i ona je postajala sve krua. Nije mogla izbei delove razgovora, koji su u njoj potvrdili sumnju da Stjuart gubi vlast nad sobom, i da e uskoro opet poi onim svojim loim putem. Proveravanje tih sumnji

uvrstilo je u tom uverenju, a to je opet izazvalo u njoj duevne nemire izmeu njenih plemenitijih oseaja, i nekih drugih koje ni sama nije mogla odrediti. Nije to bilo pitanje pravde, samilosti ili sauea. Da je jedna jedina re mogla spasiti Stjuarta da svoju divnu muevnost ne okalja opet onakvom brutalnou od koje se zgrozila u irikahui, ona je ne bi bila izgovorila. U njenim oima on vie nije zauzimao ono svoje mesto, i nije ga vie elela na ranu. Jednom prilikom, razmatrajui o vlastitom poznavanju ljudi, sama se u udu pitala zato ne moe prei preko onog Stjuartovog prestupa. Nije elela ikada vie s njim govoriti, videti ga ili misliti na njega. Zbog tog svog zanimanja za njega, ona je, do odreene granice, samu sebe prezirala. Telegram iz Daglasa koji je najavljivao dolazak Alfreda i svetenika, prekinuo je te teke Medlinine misli i ona je donekle bila uzbuena kao i Florens. Kauboj su u svojim brbljavim naklapanjima ponekad bili upravo kao devojke. Bilo je odlueno da se venanje obavi u Medlininom velikom predvorju, a sveani ruak u ugodnom patiju punom cvea. Alfred i svetenik stigli su na ran u velikim belim kolima. Vetar ih je temeljno produvao. Zapravo, svetenik je bio bez daha, gotovo oslepio, a naravno i bez eira. Alfred, koji je bio naviknut na vetar i brzinu, primetio je da se ne udi Nilsovom ustruavanju da se vozi u takvoj leteoj topovskoj kugli. Hladnokrvni je Link skinuo samo kapu i naoare i pogledao je na sat, zatim je podneo Medlini izvetaj dodajui kao ispriku da je zbog nekog koijaa i nekoliko ratrkanih goveda postigao vreme od samo jedne milje na minutu. Pripreme za venanje Alfred je odobravao. Kad su ga Medlin i Florens obavestile o pojedinostima, poeleo je da i kauboj uestvuju na proslavi. Tada je nastavio priati o Kaliforniji, kuda je hteo povesti Florens na kratko putovanje. Neobino ga je zanimalo sve o Medlininim gostima i njihovim doivljajima. Gledajui je dok je priala, oi su mu poprimile blai izraz. . :. . Sad opet slobodnije diem rekao je on smejui se. Bio sam poneto u strahu. Izgleda da sam propustio lepu razonodu. Mogu zamisliti kako su Monti i Nils zafrkavali Engleza. Dakle, poli ste i do stena. To je divlje mesto. Ne udim se to ste tamo gore nabasali na gerilce. Te su litice bile poznato sastajalite Apaa jer su u blizini granice, a podruje je gotovo nepristupano i ima vode i trave. Zanima me kako bi konjica Sjedinjenih Drava reagovala, kad bi saznala da su gerilci preli granicu njoj pod nosom. Dakle, praktiki nije mogue ouvati onu graninu liniju. Tu su pustinja, brda i kanjoni, neizmerno divlji i iskidani. Naalost, ini mi se da e s tim gerilcima biti vie neprilika nego to ih je ikad bilo. ORosko, voa buntovnika, nije se mogao odupreti Maderinoj vojsci. Federali upravo zauzimaju ihuahua i teraju pobunjenike prema severu. ORosko je svoju vojsku podelio na gerilske jedinice. Oni se kreu prema severu i zapadu s namerom da gerilsko ratovanje nastave u Sonori. Ne bih mogao rei koliko e to uticati na nas ovde. Preblizu smo granici, a da nas se ne bi ticalo. Ti su gerilci noni jastrebovi, mogu prei granicu, opljakati nas i vratiti se iste noi. Borbe se, pretpostavljam, nee ograniiti na severni Meksiko. S propau revolucije gerilci e biti brojniji i drskiji i jo gladniji. Na nesreu, ivimo sluajno u ovom divljem uglu zemlje iji je poloaj z, a njih bio vrlo povoljan. Sledeeg dana venali su se Alfred i Florens. Osim Medlin, Svensona, i njegovih ljudi, bila je i nevestina sestra i nekoliko prijatelja iz ElKajona. Na naroitu Alfredovu elju, Stjuart je bio na venanju. Medlin se osobito zabavljala gledajui kauboje kako s mukom suzdravaju svoje ushienje. Za njih je svako venanje imalo naroito vano, dojmljivo znaenje. To je dolo do izraaja tek kad su odbacivi svoju ukruenost, pojurili svi izljubiti nevestu. Celog svog ivota Medlin nije videla nijedne, koju bi toliko i tako srdano celivali, i koja bi bila toliko zbunjena, raupana i srena. Bila je ta sveanost puna radosti i veselja. Nita od istroenog Istoka nije bilo na Alfredu Hemondu, kao da je bio roeni Zapadnjak. Kad se Medlin konano

uspela progurati kroz redove kauboja da mu estita, Alferd je neobuzdano zagrli i izljubi. Kauboje je to oito, neobino oduevilo. Sjajnih oiju, zaarenih lica i deaki drsko pojure oni prema Medlin. Ona oseti naas kako joj srce lupa. Oni e je grubo i drsko ljubiti. Monti Prajs, taj mali, neotesani grubijan runog lica, blagih oiju i dobrog srca, bio je na elu. Zmaj pokrenut oseajima! Odjednom njenu priroenom otporu protiv dodira tuih ruku i usana suprotstavi se stvarna, iskrena i obesna elja da kaubojma udovolji. Ali, na kraju gomile primeti Stjuarta s mranim izrazom boli na licu, to je neobino zapanji i sledi u njoj elju da bude ljubazna. Nije znala da joj se na licu i dranju odraava promena, ali videla je kako je Monti ustuknuo, a ostali kauboj stali u stranu i propustili je da na elu svadbenih gostiju pree u patio. Ruak je zapoeo u tiini jer su kauboji kolebali izmeu neodlunosti i vrlo izraenog apetita, koji se nisu usudili potpuno zadovoljiti. Meutim, vino im je razvezalo jezike, i kad je Svenson ustao odrati zdravicu, koju su svi od njega oekivali, doekae ga velikom galamom. On se sav pretvorio u jedan jedini irok smeak, bio je silno srean, inilo se da e sad proplakati. U svom zanosu govorio je svata, naposletku podigne au. A sad devojke i momci da popijemo u zdravlje mlade i mladoenje, za njihovu iskrenu i trajnu ljubav, za njihovu sreu i napredak, za njihovo zdravlje i dug ivot. Popijmo za ujedinjenje Istoka i Zapada. Nijedan mukarac s crvenom krvi i istinskim dahom ivota ne bi mogao odoleti devojci sa Zapada, dobrom konju i Bojoj slobodnoj ruci na ovoj otvorenoj zemlji. Zbog toga pozdravljamo Ala Hemonda i elimo mu iskazati svoju vernost. Prijatelji, mislim da trebamo nazdraviti njegovoj sestri i naim nadama. Ovo za gospou za koju se nadamo da e biti nae Velianstvo! Ovo za oveka, koji e se pojaviti sa Zapada za lepog velikodunog oveka, s brzim konjem i jakim uetom, pa neka se za nju izbori i neka je zadri. Hajde, prijatelji, popijmo! Krik izvana i teak topot konjskih kopita prekinuli su Svensonov glas. Ruka mu ostane u vazduhu. U patiu nastane tiina kao u praznoj sobi. Kroz otvorena vrata i prozore u Medlininoj sobi, dopirali su grubi glasovi mukaraca i slab, bolan krik ene. Brzi koraci prou verandom i udu u Medlininu sobu. Nils se pojavi na pragu. Medlin se zaudi, videi da nije bio na ruku. Zaprepasti je izraz njegovog lica. Stjuarte, trebaju te vani povie on kratko. Monti izai sa mnom, i ti Nik i Svensone, a svi vi ostali bolje da ostanete unutra i zatvorite vrata. Nilsa nestane. Spretno, poput make, iuljao se Monti iz patija. Medlin je ula kako brzim laganim koracima prelazi iz njene spavae sobe u radnu. Tamo je ostavio pitolje. Ona je zadrhtala. Videla je kako se Stjuart digao, i bez ikakve promene na svom tamnom, alosnom licu, napustio patio. Nik Stajli poe za njim. Svensonu padne aa iz ruke, i zveket stakla propara tiinu. Njegova irokog osmeha nestane, lice mu poprimi uobiajenu oporost, crvenilo je postalao sve tamnije. Izaao je i zatvorio vrata za sobom. ar i veselost tih asova bili su okrutno narueni. Zavladala je gluva tiina. Medlinin pogled preleti nizom smeih lica, na kojima se radost pretvorila u staru uobiajenu krutost. ta se dogodilo? upitao je Alfred pomalo glupo. Promena raspoloenja inila mu se prenagla. Ali, zaas se razbistrio i prenuvi se od iznenaenja, rekao je: Moram videti ko je to banuo ovamo da omete na ruak. Zatim je izaao iz sobe. Vratio se jo pre nego je iko kod stola progovorio ijednu re ili se pomaknuo. elo mu se zacrvenelo od jada. erif iz ElKajona! rekao je s prezirom. Pet Hejv s nekim od svojih vajnih zastupnika, doao je uhvatiti Dina Stjuarta. Onu jadnu malu devojku, Meksikanku, dre svezanu na konju. Prokletstvo i takav erif! Medlin mirno ustane od stola, izmakne se Florencinoj preklinjuoj ruci i poe prema vratima. Kauboj skoe na noge. Alfred joj zakri prolaz. Alfrede, pusti me da izaem rekla je ona. Ne, nikako odgovorio je on. Nije to mesto za tebe. Ipak idem. Pogledala ga je ravno u oi. Medlin! Ta ta ti je? Izgleda . . . draga, sasvim sigurno bie vani guve. Moda e biti i

borbe. Ti ne moe nita uiniti. Ne sme ii. Moda mogu spreiti borbu odvratila je ona. Naputajui patio, videla je jo kako su Alfred, Florens i kauboj poli za njom. Kad je iz svoje sobe izala na verandu, zauje nekoliko ljutitih mukih glasova, kako se buno prepiru. Tada je ugledala Bonitu koja je, bespomono i okrutno svezana, sedela na konju, bleda i bolna lica i raupane kose. Medlin oseti jezu, koju je uvek izazivao u njoj pogled na tu devojku, pa ak i samo spominjanje njenog imena. To joj se pretvori u arku, ivu bol u grudima, onu koje se toliko stidela. Ali, gotovo u istom trenutku kad se, bacivi ponovni pogled na njeno lice, uverila o njenoj tekoj Patnji, i videla njene izranavljene nadlaktice na kojima joj se ue duboko zarilo u meso, videla male, smee, krvlju poprskane ruke, Medlin obuzme samilost za tu nesretnu devojku, i pravedan bes ene, zbog takvog varvarskog postupka s pripadnicom njenog pola. Mukarca, koji je drao uzde konja na kojem je Bonita bila svezana, Medlin smesta prepozna kao velikog gerilca okrugle glave koji je za vreme logorovanja u izvoru pronaao korpu s vinom. Lice mu je sad pod uticajem vina bilo jo crvenije, brada jo crnja, a izgled jo grublji, bio je vrlo nalik na gorilu, i jednako tako odvratan. Osim njega, bila su tu jo tri mukarca, svi na vrlo umornim konjima. U mukarcu u prvom redu, suvonjava lica otrih crta, crvenih oiju i iljate brade, prepoznala je erifa iz ElKajona. Medlin je as oklevala, a onda je stala u sredinu verande. Alferd, Florens i neki drugi sledili su je, ostali kauboj i gosti natisnue se na vrata i prozore. Svenson primeti Medlin i digavi ruku, zavikne da ga svi uju. To utia bunu svau mukaraca. Dakle, Pet Hejv, ta te tera da luduje kao podivljali bik? upita Svenson. Bili, obuzdaj svoj jezik odvratio je Hejv. Zna, po ta sam doao. ekao sam najbolju priliku, a sad je dosta. Doao sam uhvatiti zloinca. Veliko telo starog stoara trgne se kao ubodeno. Lice mu postane tamnomodro. Kog zloinca? rikne promuklo. erif lupne svojim kratkim biem po prljavoj izmi, iskrivivi svoje tanke usne. Situacija mu se inila vrlo ugodnom. Hej, Bile, znao sam da ti opaka momad jae po ovim panjacima, ali se nisam dosetio da ti ovde krije vie od jednog zloinca. Zavei! Kog kauboja hoe zatvoriti? Hejv, promeni dranje. Dina Stjuarta odsee. Zbog ega? Zbog ubistva Grizera u noi prole jeseni. Jo uvek gudi isto? Na krivom si putu. Ne moe to ubistvo natovariti Stjuartu. Stvar je dosada ve zastarela. Ali, ako ga ba hoe dovesti pred sud, ostavi to danas. Imamo ovde fiestu, ja u dopremiti Dina u ElKajon. Nikako! Odveu ga sada, kad imam za to priliku, pre nego pobegne. Dajem ti svoju re zagrmi Svenson. Ne treba mi tvoja re, Bile, ni tvoja ni ikoga drugoga. Svensonovo veliko telo zadrhti od besa, ali on se velikim naporom svlada. Sluaj, Pet Hejv, ja znam ta je razumno. Zakon je zakon. Ali, u ovoj zemlji uvek je postojao i jo sad postoji siguran i pravedan nain da se zakon provodi. Moda si ti to zaboravio. Ako je pak jedan sam ovek izvrilac zakona u divljoj zemlji, onda je on zbog vlastitih mana i slabosti i prigrabljene vlasti odgovoran ak i jednom starom potenom stoaru, kakav sam ja. Evo ti jedan savet. Pet, nisi ba omiljen u ovom kraju. Previe si sebi doputao na svoj drski nain. Mrana dela vuku se za tobom, i bolje da ne zaboravi ovo to ti govorim. Ali, ti si erif, i ja potujem tvoju slubu, potujem je do neke mere. Ako si ve izgubio ljudsko potenje i nema vie nikakvih oseaja, onda se uvaj posledica koje e se izlei iz svakog tvog krivog postupka. Razume? Svensone, ti preti erifu odgovorio je besno Hejv. Kani li uskoro krenuti? otro upita Svenson. Jamim da e se Stjuart pojaviti u ElKajonu, koji god dan odredi. Ne, doao sam ga zatvoriti i to u uiniti. A, dakle, tako! grmio je Svenson. Svima nam je drago da smo te prozreli, Pet. Sluaj onda, ti bedni crvenooki kojotski erife! Ne tie te se, je li, koliko novih neprijatelja ima? Da zna, nikad vie nee dobiti slubu u ovom okrugu. I zato sad odjednom tvoja velika urba? udno kako si zapeo uhvatiti oveka, koji je ubio onog Grizera. ini mi se da je prole godine bilo

nekoliko desetaka, a moda i vie ubistava Grizera. Kako to da ne traga za nekim od tih? Rei u ti zato. Boji se otii u blizinu granice. A tvoja mrnja prema Dinu Stjuartu ono je zbog ega ti njega progoni i eli strpati tamo gde jo nikad nije bio u zatvor. eli napakostiti njegovim prijateljima. Pa dobro, ti podli, smrdljivi kojote, idi, i pokuaj ga uhvatiti! Svenson irokim korakom sie s verande. Poslednje su mu rei zvuale hladno. Njegov bes kao da je preao na Hejva. erif je poeo zamakivati i suvonjavom se rukom pretiti stoaru, kad je Stjuart istupio napred. Momci, dajte mi priliku da kaem koju re. Kad se Stjuart pojavio, Meksikanka kao da se prenula iz svoje ukoenosti. Senjor Din! zajecala je pomozite, ja tako bolesna. Oni tukli, svezali me, skoro ubili. Oh, pomozite, senjor Din! Zavei ili u ti zaepiti njuku proderao se ovek, koji je drao Bonitinog konja. Prilepi joj brnjicu, Snid, ako se opet javi zavikao je Hejv. Medlin se uini da je neto gui i pritie u nastaloj tiini. Da li je to samo faza njene grozniave uzbuenosti? Njen brz pogled potrai lica Nilsa, Montija i Nika, i nae ih hladne, oprezne, vrebajue. udila se zato Stjuart ne gleda prema Boniti. U njegovom tvrdom, mirnom licu, bilo je neke zloslutne hladnoe. Hejv, dopustiu da me zatvori bez opiranja rekao je on polagano ako odvee tu devojku. Nikako bio je odluan erif. Pobegla mi je jedanput. Svezana je i ostae svezana. Medlin se uini da se Stjuart lagano trgnuo. Na oi joj se spusti neobjanjiva magla, zastirui joj na trenutke bistar pogled. Nejasno oseti kako joj se neto skuplja i stee je u grudima. U redu, pourimo onda rekao je Stjuart. Uinio si ovde dosta zbrke. Poi sa mnom do obora. Uzeu konja i idem s tobom. Stani! povikao je Hejv, kad se Stjuart okrenuo. Ne tako naglo, ta misli da sam ja toliko lud? Nee ti mene zapanjiti kao El Kapitan. Jahae jednoga od mojih tovarnih konja, i to okovan. hteo bi mi staviti lisiine na ruke? upitao je Stjuart u iznenadnom nastupu besa. hteo bi? Ha, ha, ne, Stjuarte, tako postupam s konjokradicama, pljakaima, Grizerima, ubicama i slinima. Hej, Snid, sidi s konja i okuj ovom oveku ruke. Gerilac nazvan Snid klizne s konja i pone eprkati po torbama na sedlu. Toliko da zna, Bile nastavio je Hejv imam novog zamenika za taj posao. Snid je spretan momak. On je smotao i tu malu Meksikanku. Svenson nije uo erifa. Zurio je u Stjuarta zapanjenim, moleivim oima. Din, nee valjda dopustiti da ti stave lisiine? Hou odgovorio je kauboj. Bile, stari prijatelju, ja sam ionako samo uljez ovde. Nije potrebno da gospoica Hemond i . . . njen brat i Florens imaju jo vie neprilika sa mnom. Njihov sretni dan je ve ionako pokvaren zbog mene. Hou to pre otii. Moda si malo previe paljiv prema gospoici Hemond. Ni traga nije vie bilo onom udvornom, blagom, starom stoaru. A ta misli o mojoj osetljivosti? voleo bih znati, hoe li dopustiti da te taj podmukli kojot, zadnji primerak starog, lopovskog, pograninog erifa, okuje, svee i otera u zatvor? Da odgovorio je Stjuart odluno. Eh, tako ti Boga, Din Stjuarte, ta se s tobom dogaa? Ej, ovee, idi unutra, a ja u pripaziti na tog klipana. Sutra moe odjahati i predati se kao dentlemen. Ne, idem sad. Hvala ti, Bile, to ti i momci stojite uz me. Pouri, Hejv, dok nisam promenio miljenje. Glas ga je izdao na kraju. Nije se vie mogao svladati. Nakon tih rei utueno je spustio glavu. Medlin je opet u njemu videla onog nekadanjeg beznadnog, osramoenog Stjuarta iz ranijih dana. Onaj priguen jad u njenim grudima pretvorio se u bes, u silovito protivljenje ene Stjuartovoj predaji. Ona nije elela da on izigra zakon, samo je elela da ne otrpi to ponienje svog ljudskog dostojanstva. Jednom je od njega traila da postane kauboj njenog stila, ovek u koga e razum vladati nad udljivou. Nastojala je da on shvati koliko joj je nepoudna i odvratna svaka silovitost. Kad je Snid zveckajui lancima istupio napred, Medlini uzavre krv. Bila bi vrlo rado oprostila Stjuartu, kad bi sad ponovo postao kauboj koji je nju u njenoj zaslepljenoj, boleivoj sentimentalnosti zaprepatavao. To je iskuavanje oveka njegov Divlji zapad.

Kakvo pravo ima ena, oblikovana iz meke tvari, da svojom lezatim i uticajem nastoji promeniti mukarca hrabra, ponosna i jaka. U ovom trenutku, oseajui vrelo burkanje svoje krvi ona bi s ponosom stala na stranu silovitosti, koju je nekada tako snano osuivala, oduevljeno bi pozdravila nain kojim je Stjuart postupao s Don Karlosom. U njoj je bila nagla ud ene koja se prilagoavala ivotu i prirodi oko sebe, ali koja ne bi zaklonila oi pred okrutnim i krvavim inom. Ali, Stjuart je pruio ruke da bude okovan. Tada Medlin zauje vlastiti glas kako zapovedniki odjekuje: ekajte! U tom kratkom trenutku, koliko joj je trebalo da, lica okrenuta prema mukarcima, pree ono nekoliko koraka do kraja verande, ne samo to joj je oseaj besa, pravednosti i ponosa izbio u jednoj jedinoj zapovednikoj rei, nego se sada pojavio i drug, dubok, strastven i tajnovit oseaj koji nije bio plod tog trenutka., . . ::. Snidu ispadnu okovi iz ruke. Stjuartovo lice postane belo poput krede. Hejv polakom i zbunjenom kretnjom skine svoj sombrero, odajui tako i protiv svoje volje potovanje. Gospodine, mogu vam dokazati da Stjuart ni u kom sluaju nije upleten u zloin, zbog koga ga hoete zatvoriti. erifovo se dranje vidljivo promeni. Kaljui i zamuckujui pokuao je neto rei. Oito je bio potpuno izbaen iz ravnotee. Iznenaenje mu pomalo pree u prepast. Potpuno je nemogue da bi Stjuart imao ikakve veze s tim napadom nastavila je Medlin brzo jer je bio sa mnom u ekaonici stanice u asu kad je vani poinjen taj napad. Uveravam vas, to mi je vrlo ivo i jasno ostalo u seanju. Vrata su bila otvorena. ula sam svadljive glasove mukaraca. Postajali su sve glasniji, govorili su panski. Oito su ti ljudi izali iz plesne dvorane s druge strane ceste i pribliavali se se stanici. ula sam i jedan enski glas meu njima, takoe panski. Nita nisam razumela. Ali, zvuk glasa bio je preklinjui. Tada sam na pesku zaula korake. Znala sam da ih i Stjuart uje. Po njegovom sam licu videla da e se neto strano dogoditi. Upravo ispred vrata uli su se promukli, divlji glasovi, hrvanje, priguen hitac, krik ene, teki pad tela, i brzi koraci oveka koji je beao. Na to je ova devojka, Bonita, doteturala na vrata. Bila je bleda, i drhtala je izvan sebe od straha. Prepoznala je Stjuarta i preklinjui ga zamolila da joj pomogne. Stjuart je pridrao i pokuavao je umiriti. Bio je uzbuen. Pitao je da li je Dani Mejns ubijen ili je moda on pucao. Devojka je rekla da nije. Rekla je Stjuartu da je malo plesala, malo koketirala s vakerosima, i oni su se zbog nje posvaali. Onda je Stjuart izveo van i poseo na svoga konja. Videla sam devojku kako je odjurila niz ulicu i nestala u noi. Dok je Medlin govorila, Hejv je opet promenio svoje dranje. Nije dugo bio u neprilici, njegova je zbunjenost prela u mrki bes, a otre crte lica poprimile su mu lukav izraz. Silno zanimljivo, gospoice Hemond, gotovo kao napeta pripovetka rekao je on. Kad ste tako vaan svedok, voleo bih vam postaviti jo koje pitanje. U koje vreme ste stigli u ElKajon te veeri? Niko vas nije doekao?Ne. ef stanice i skretniar takoe su ve bili otili?Da. Hm, a kad se pojavio klipan, Stjuart? nastavljao je Hejv lica iscerena u smeak. Vrlo brzo, nakon mog dolaska. Moda nakon petnaest minuta, a moda i neto posle. Nekako je mrano i pusto tamo oko stanice, zar ne? Jest, zaista. A u koje je doba Grizer ubijen? pitao je Hejv dok su mu se oi sjale kao eravice. Verovatno pre pola dva. Bilo je dva kad sam pogledala na sat u kui Florens Kingsli. Odmah im je Stjuart otpremio Bonitu, poveo me do gospoice Kingsli. Ako se odbije vreme potrebno da bi se dolo do njene kue i nekoliko minuta razgovora s njom, mogu prilino sigurno tvrditi da se ubistvo dogodilo oko pola dva. Svenson pomakne svoje krupno telo jo korak blie erifu. Na ta cilja? zaurlao je on, a lice mu ponovo pomodri. Na dokaze okosio se Hejv. Medlin osupne ta upadica, i kad je terana neodolivom snagom pogledala Stjuarta, videla je kako drhti obeshrabren i posivela lica. Hvala vam, gospoice Hemond rekao je promuklo. Ne morate vie odgovarati na Hejvova pitanja. On je . . . on je . . . nije potrebno. Ja u sad

poi s njime u zatvor. Bonita e na sudu potvrditi va iskaz i to e me spasiti od pakosti toga oveka. Gledajui Stjuarta, Medlini je bilo jasno da je ono to je smatrala kukavilukom bila samo poniznost, ne iz straha zbog sebe nego zbog nje. Bojao se daljnjih otkria jer nije eleo da ona bude osramoena zbog njega. Pet Hejv naherio je glavu poput ptice grabljivice, koja upravo namerava udariti kljunom, i podmuklo se zagledao u Medlin. Ako se ono to ste izjavili uzme kao iskaz svedoka, onda je to sigurno vano i odluno. Ali verujem da e sud zanimati zato ste od, do, ostali u ekaonici sami sa Stjuartom. Njegove izazovne rei proizvele su, kako se Medlini inilo, jedinstven utisak na Stjuarta, jer je skoio poput tigra. Svenson pone svojim glomaznim rukama kidati ovratnik koulje, kao da ga davi. Alfred uzrujano zakorai napred, ali ga je zaustavio hladnokrvni i utljivi Nils! Monti Prajs samo divlje krikne: Oo! to je zvualo i kao zviduk i kao urlik. U bujici misli, koje su joj navrle, Medlin nije mogla nai objanjenja za sve to joj se u tom asu inilo toliko neobinim. ali, bilo je puno zlih slutnji. Dapae, dok je smiljala odgovor na Hejvove rei, oseala je kako je proima studen. Stjuart me zadrao u ekaonici rekla je ona jasnim, zvonkim glasom. Ali, nismo bili sami sve vreme. Naas je jedini zvuk, koji se nakon toga uo, bilo Stjuartovo teko disanje. Odvratan izraz zapanjenosti i zluradosti iskrivio je Hejvovo lice. Zadrao? proape on, ispruivi svoj mravi, ilavi vrat. Kako to? Stjuart je bio pijan. On . . ., Iznenadnom gestom oaja Stjuart je zavapio: Oh, gospoice Hemond, nemojte! Nemojte! Nemojte! inilo se da e klonuti od stida, glava mu se sputala sve nie. Svensonova velika ruka spusti se do njegovih zgurenih ramena, kad se obratio Medlini. Gospoice Hemond, bilo bi razumno kad biste sve rekli izjavio je stari stoar ozbiljno. Nema nikoga meu nama ko bi krivo protumaio bilo koji va motiv ili postupak. Moda bi blesak munje mogao rasvetliti ovu gustu tamu. ta god Din Stjuart uinio one nesretne noi kaite sve. Medlinino dostojanstvo i samosvladavanje prekinuo je Stjuartovo saletanje. Govorila je brzo, isprekidano. Doao je na stanicu neto posle mene. Traila sam da me otprati do hotela. Rekao je da nema nijednoga koji bi primio udate ene. Uhvatio je moju ruku i pogledom traio venani prsten. Tada sam videla da je . . . da je pijan. Rekao mi je da ide po hotelskog nosaa. Ali, vratio se s jednim padrom padrom Markosom. Jadni svetenik bio je strahovito preplaen kao i ja. Stjuart se pretvorio u samog avola. Opalio je iz svog pitolja padru pod noge. Gurnuo me na klupu. Opet je ispalio ravno pred mojim licem. Gotovo . . . gotovo sam se onesvestila. ula sam kako psuje padra, ula sam kako padre moli, ili peva nisam znala ta. Stjuart me pokuavao prisiliti da govorim panske rei. Odjednom me zapitao za ime. Rekla sam mu. hteo mi je strgnuti koprenu s lica. Ja sam je sama tada skinula. Tada je odbacio svoj pitolj i izgurao padra kroz vrata. To je bilo upravo pre nego to su se prbliili vakerosi s Bonitom. Padre Markos sigurno ih je video sigurno ih je uo. Nakon toga Stjuart se brzo otreznio. Bio je utuen, nesrean, postien. Rekao mi je da se napio na nekoj svadbi seam se, bila je to svadba Eda Lintona. Zatim mi je objasnio, momci bi se uvek kladili. On se okladio da e se oeniti prvom devojkom koja stigne u ElKajon. Sluajno sam ja bila prva. Pokuao me prisiliti da se udam za njega. Ostalo ono to se odnosi na ubistvo Grizera to sam vam ve ispriala. Medlin je zavrila gotovo bez daha s rukom pritisnutom na grudi. Otkrie te tajne jako je uzbudilo, od tih naglo izgovorenih rei srce joj je ludo udaralo, poela je drhtati. Zaudo, pomislila je tada na Alfreda i njegov bes, ali on je stajao, nepomino, zapanjeno. Svenson je pokuavao prodrmati skrenog Stjuarta. Hejv je zakolutao svojom crvenim oima i zabacio glavu nazad. Ho, ho, ho! Ho, ho, ho! ali, Snid valjda nisi nita od toga propustio? Ha, ha! Otkad ivim nisam uo nita bolje. Ha, ha! Onda se prestao smejati, upro je oi u Medlin, pa drsko i pakosno razvlaio reenice. Dobro, dobro, plemenita gospoo, pretpostavljam da e vaa

pria, ako se bude podudarala s Bonitinom, i s priom padra Markosa, pred sudom odbraniti Dina Stjuarta. Ali, ne trebate oekivati da e Pet Hejv, ili sud, progutati onaj deo prie kako ste bili zadrani protiv svoje volje! nastavio je polagano i podmuklo, s jo otrijim i kruim izrazom lica. Medlin nije imala vremena shvatiti smisao njegovih poslednjih rei. Stjuart jednim trzajem skoi napred, lica bleeg od krede. U trenutku kad je hteo napasti Hejva, Svenson stane velikim telom meu njih i ovije ruke oko Stjuarta. Nastane kratko hrvanje. inilo se da e Stjuart pobediti starog stoara. Pomozite, momci, pomozite vikao je Svenson. Pourite ili e potei krv! Nik Stajli i jo neki kauboj priskoili su Svensonu u pomo. Stjuart se oslobodio i jednoga za drugim odgurnuo u stranu. Oni su se svi skoili na njega. Tada se ulo silovito hrvanje snanih telesa. Odjednom ih je Stjuart rastavio od sebe. Ali, oni ponovo navale na njega, i pobede ga. Din! Stani Din! dahtao je stari stoar. Poludio si, sigurno, kad se tako ponaa. Smiri se smiri se! Sve e biti dobro. Samo prestani, pusti da govorim s tobom. To sam samo ja, stari Bili, ti zna tvoj dobri stari prijatelj koji ti je pokuavao biti tatica. Samo elim da postane razuman, da se smiri, da eka. Pustite me! Pustite me! vikao je Stjuart, i taj reski krik Medlini je parao srce. Pusti me, Bile, ako si mi prijatelj. Spasio sam ti ivot jednom, tamo u pustinji. Zakleo si se da to nee nikad zaboraviti. Momci, recite mu neka me pusti. Oh, ne tie me se ta je Hejv rekao ili uinio meni! Ali, ono, o njoj! Zar ste svi samo rulja Grizera? Kako to moete dopustiti? Prokleti kukavice! Ima i tu granica, kaem vam. Glas ga izneveri, pree u apat. Bile, dragi stari Bile, pusti me! Ubiu ga, ti zna da u ga ubiti. Din, znam da bi ga ubio, da ima sebi ravnopravnog protivnika pomirljivo je odgovorio Svenson. Ali, Din, pa nema ni pun pitolja, a pogledaj ruke pakosnog Hejva. On vidi da nema pitolj, on bi zgrabio priliku da te ubije a onda bi rastrubio da si protiv zakona. Smiri se, sine, sve e biti dobro? Odjednom, Medlin se sledi od strahovitog krika. Njen zapanjen pogled pree s uplaene grupe oko Stjuarta i ona je videla da je Monti skoio s verande. Zgurio se, drei ruke ispod bokova gde su mu se njihali veliki pitolji. S njegovih nakaznih usana izbije krik i urlik i vrisak, i indijanski bojni pokli istovremeno a vie od svega strahovit krik opomene. Bio je nalik na grbavca koji se sprema na demonski skok. Drhtao je, treperio. Oi, crne arke, probadajuim su se pogledom pripile uz Hejva i Snida. nazad Bile, nazad! urlao je. Potisni ih nazad. Jednim zamahom gurne Svenson Stjuarta, Nika i ostale kauboje na verandu. Tada potisne Medlin, Alfreda i Florens do zida. Kretnje su mu bile brze i otre. Ali, nije ih mogao izgurati kroz vrata i prozore, pa se u svoj svojoj veliini, :, , ., >. , : uspravio izmeu ena i sudbine. Medlin ga je uhvatila za rukav, te se prestraeno izvirila iza njegovih irokih ramena. Hej, Hejv, i ti Snid viknuo je Monti istim divljim glasom. Da niste okom trepnuli! Medlinina se sva osetila i sposobnosti pretvore u slutnje i uzbudljiva predvianja. Shvatila je vezu izmeu Montievog stranog krika i njegovog udnog zgrenog poloaja. Svensonova urba i tiina takoe su pretei nagovetale katastrofu. Nils, pouri! urlao je Monti, i sve to vreme nije svoj otri pogled ni na tren maknuo s Hejva i njegovog pomonika. Nils, poteraj ona dva momka otraga. Poteraj ih brzo! Njih dvojica, erifovi pomonici koji su ostali u pozadini s tovarnim konjima, nisu ekali Nilsa. Mamuzama su podboli svoje konje, okrenuli ih i odjahali u galopu. Sada, Nils, odvei devojku zapovedi Monti. Nils potri i strgne ular Snidu iz ruke, te dovue Bonitinog konja potpuno blizu verandi. Kad je prerezao ue kojim je bila vezana, ona mu padne na ruke. Hejv, sii s konja! nastavio je Monti. Gledaj pred sebe i da nisi mrdnuo rukama. erif samo prebaci nogu i bez ijednog pokreta ruke klizne na zemlju smrtno bleda lica. Stani uz svoga gerilskog druga. Tako. Prokleto lepa slika, vi, vi gizdavi par besnih kojota! Vi vi kopilad divlje mule i prljavog Grizera! ujte sad! Monti je napravio dugu stanku, za koje se jasno

ulo njegovo teko disanje. Medlin se oima pripila uz Montija. U njenom su se duhu nanizale sve njegove osobitosti u reima i delima kojima se toliko odvajao od drugih. Pred oima joj je plesala crvena magla, a u uima bubnjalo, gledala ga je i ekala, i sve vie klonula. Nemono se oslonila na Svensona. Hejv, ako ste ti i tvoja prljava druina ikad voleli zvuk ljudskog glasa, onda sluaj i to dobro sluaj! Jer ovaj put protiv svog starog obiaja elim s tobom malo razgovarati. Samo je malo trebalo, pa bi ti sve upalilo, je li? A zna zato? Navali ovamo kao besan bik. Umiljeno se razmee svojim prostakim govorom, misli blefirati. uo si o kaubojima gospoice Hemond, da su prestali piti i psovati i pucati, okrenuli se pristojnom ivotu i veri, pa misli lako u s njima mogu ih nasamariti i strpati iza reetaka. uj, Hejv, odnekud s Istoka, dola je jedna dobra i lepa i plemenita ena i donela mnogo sunca i sree i novih ideja u kruti ivot kauboja. Previsoko je to za tebe, ne moe znati ta je ona njima bila. Evo, rei u ti. Svi su za njom izgubili glavu. Postali su blagi i dobroudni i meki, poeli su knjige itati, i materama kui pisati i novac uvati i eniti se. Bili su rulja prostih kauboja, pa su postali ljudi za koje takoe postoji malo sree u tom irokom svetu. Pa, i za mene starog, ispitog, epavog i sprenog kravara, kakav sam ja. Razume? A ti, gospodine Hejv, pojavi se i nije ti dosta da tue i vee i ta jo sve ne ini s onom bednom malom Bonitom, nego se postavi pred gospou, koju mi momci svi potujemo i volimo i oboavamo. I ti ti grom i pakao! To je sve! viknuo je Monti hrapavim glasom. Nie i nie se saginjao u stranom prizoru okrutnosti. Napred sad vi oruani uvari zakona! Pucajte! Ispalite svoje puke brzo! Monti Prajs je gotov. Pre nego petao zapeva ispruiete se po zemlji. Ali, dajem vam priliku da i mene pogodite! Trubite vi svoje zakone moj je zakon starine. Disanje mu je bivalo sve bre, glas sve promukliji, itavo mu je telo grevito podrhtavalo. Psi! Kojoti! Jastrebi! Ispalite metak, ili u ja svoj! Aha! Medlini se uini da su tri ukoena zgurena oveka u istom trenutku skoila na slonu akciju. Primetila je blesak, kolutove dima. Zaglui je strahovit prasak, koji se odmah utia. Dim je obavio poprite dogaaja. Kad se polako rairio, ostala su leati tri oveka, od kojih se jedan Monti naslanjao na svoju levu ruku, dok mu se u desnoj jo dimio pitolj. Gledao je, ekajui kakvu kretnju one dvojice. Nije je bilo. Tada uz stravian smeak klone nazad i isprui se. I NEOBUZDANI U snu i na javi Medlin Hemond nije se mogla osloboditi seanja na onu tragediju. Progonio je stravian smeak Montija Prajsa, i tek bi zabavljena poslom mogla od toga pobei, zato je radila, etala i jahala. Nadjaala je i neugodan oseaj neopravdanu odvratnost prema Meksikanki Boniti, koja je bolesna, grozniava i klonula, leala na ranu i kojoj je toliko trebala dobra nega. Medlin je oseala da postoji zagonetna sila, koja je promenila njenu duevnost. Jo uvek nije znala da li da se odlui za Istok ili Zapad. Nikad njen budan duh nije bio osamljen, na njenom putu bilo je uvek koraka. U kui se oseala potitenom. Traila je irinu, svetlo i vetar, pogled na beskrajne strmine, elela je uti zvukove obora, ribnjaka, jezera i polja fiziku prisutnost prirode. Jednog je popodneva odjahala do alfalfa polja, zaobila ih i vratila se do propusnog otvora u brani donjeg jezera, gde je krasno grmlje mimoze, zahvaljujui vodi koja je kroz pesak dopirala do njegovih korena, rascvala u svoj svojoj krasoti. Pod tim je drveem bila ugodna hladovina za odmor. Medlin je sjahala, elei se malo odmoriti. Volela je to mirno, osamljeno mesto. Bio je to zaista jedini miran ugao blizu kue. Kad bi i htela odjahati dole u dolinu ili dalje na visoravan, ili gore do podnoja brda, sama to nikako ne bi mogla. Verovatno Svenson ili Nils znaju gde se sad nalazi. Kako je ovde bila donekle skrivena, zamiljala je da je u samoi, iako tako ba i nije bilo. Princeza, njen konj, mahala je glavom i lepravom grivom i repom terala muhe, ali bi radije jurila protiv vetra niz dolinske kosine. Medlin je sedela leima naslonjena na stablo i skinula je svoj sombrero. Lagan osveujui

povetarac hladio joj je vrelo lice, i mrsio uvojke kose. ula je polagano tapkanje goveda koja su odlazila na vodu. Ti su zvukovi utihnuli i umica mimoze kao da je potpuno izumrla. Tek nakon nekoliko trenutaka napete panjai, utvrdila je da umica nije pusta. Za otre oi i ui nagrada nije izostala. Pustinjske prepelice sive kao gola zemlja, kupale su se u praini na senovitome mestu. Pelica, brza kao blesak prozujila je mimo nje. Videla je rogatu abu krastau, boje kamena, kako se prestraeno skupila u pesku na dohvatu bia. Ona je pomakne dalje, a abica zatreperi, nadme se i zakrekee. Bio je to instinkt odbrane. Vetar je lagano poput tihog jecaja utao kroz mimozino sitno lie. Iz visine jedva zametnog vrha razlijegao se krik orla, neskladno revanje magaraca kratko je vreme naruavalo tiinu. Neka je smea ptica sletela s nevidljive grane i u brzom, nepravilnom letu sjurila se na nekog krilatog kukca. Medlin je ula kljocanje nemilosrdnog kljuna. Zaista, ivot je kljuao u hladovini te umice. Odjedinom Princeza strigne svojim dugim uima i, zafrke nozdrvama. Medlin zauje lagan topot kopita. Od jezera se pribliavao nekakav konj. Bila je ve navikla biti oprezna, pa zajae Princezu i okrene prema otvorenom. as zatim bila je zadovoljna uinjenim, jer iza sebe je ugledala meu drveem Stjuarta kako u umicu vodi konja. Isti je oseaj prome kao da je susrela nekoga gerilca. Njen konj je jurio brzim kasom, kad reski zviduk propara vazduh. Konj poskoi i okrenuvi se tako naglo da je gotovo zbacio, pojuri ravno prema umici. Medlin mu pone tepati, vikati na njega, i svom snagom pritezati uzde, ali nije ga mogla zaustaviti. On je prodorno njitao. Medlini je bilo jasno da ga je Stjuart, njegov nekadanji gospoar dozivao i da ga nita ne moe zaustaviti. Zato se potpuno prepustila konju, i pazila je na granje koje je konj u trku kidao. Princeza dojuri meu drvee i zaustavivi se pred Stjuartom, veselo zare. Medlin se neopisivo zaudila videi da je Stjuart obuen u grubo odelo, znak da e na dalek put, i da vodi na uzdi miiavog konja osedlanog i natovarenog. Ne gledajui je, Stjuart ogrli rukom Princezin vrat i poloi lice na lepravu njenu grivu, Medlini je srce neobino jako udaralo. Stjuart kao da je zaboravio njenuprisutnost. Zatvorio je oi. Sva je krutost, tuga i estina nestala iz njegovog lica, i ono je na trenutak postalo lepo. Medlin pogodi odmah ta taj prizor znai: to je njegov oprotaj s konjem. Kako je nesvakidanja, tuna i nena ta ljubav oveka i ivotinje? Neto joj zamuti vid ona brzo obrie oi, ali se ona vlaga i magla vrate. Okrenula je lice, da Stjuart ne bi video njene suze. Bila je tuna. Odlazio je, a ovaj put, sudei po njegovom oprotaju s konjem, to e biti zauvek. Medlin se oseala da joj se hladna otrica zabola u srce. Zbog neobjanjive, potpuno nove i otre boli, koja je iza sebe ostavljala potmulu teskobu, ona je zaboravila i Stjuarta i sve oko sebe, elela je samo ispitati vlastito srce. Moda e tu otkriti tajnu koja joj je izmicala. Drhtala je na rubu nepoznatog. udno, u tom se asu uzbuenja u njoj javila misao o njenom devojatvu. Mata joj je nametnula pitanja i odgovore, i doivljaje. Iza ograde rugala joj se srea, a ta je ograda, kako joj se uinilo, bila ova njena neobjanjiva bol. Munjevitom joj se brzinom nametne pitanje: Zato da joj bol pomuti sreu? ta je njena srea? U kakvoj je vezi s ovim ovekom? emu taj neobian, potmuli oseaj zbog njegovog odlaska? Ali, glasovi u njenoj dubini ostali su bez odgovora, uutkani i zaglueni. eleo bih razgovarati s vama rekao je Stjuart. Prenuvi se, Medlin se okrenula prema njemu, i ugledala je onog nekadanjeg Stjuarta, onoga koji je podseao na njihov prvi susret u ElKajonu, i na onaj jo znaajniji u irikahui. elim vas neto pitati nastavio je on. eleo bih da mi neto objasnite. Zato sam vas i ekao ovde. Nikad niste hteli sa mnom govoriti, niti me pogledati, nikad mi niste dali priliku da vas pitam. Ali, sad odlazim preko preko granice, i hou znati, zato me niste hteli sasluati? Na te njegove poslednje rei oblije vreli stid. Na slepoice joj navre arko crvenilo. Tek od njegovih rei postane svesna da se nalazi licem u lice s njim, i

da bi volela umreti nego pokazati stid koji je sad izdavao. vrsto stisnuvi usne, trgne uzde i pone mamuzama i biem udarati konja. Stjuart ga vrstom rukom zadri. Medlin u navali besa zamahne biem prema Stjuartovom licu, nije ga pogodila i zamahne ponovo. Jednom jedinom kretnjom, bacivi je gotovo iz sedla, Stjuart joj istrgne bi iz ruke. ali, ni ta kretnja ni zapovedni izraz koji mu se u tom asu pojavio na licu ne bi je ukrotili, kao to je ukrotio nakazan ig od bia na njegovom licu. Nita to nije ree on s prizvukom hrabrosti nita to nije prema onom, kako ste me povredili. Medlin se s mukom svladavala. enskom intuicijom dokui da Stjuart poseduje neumoljivost ljudi odgojenih u pustinji, i nije je toliko porazilo kao sada, otkrivanje toga neukrotivog duha. Lice mu je bilo ozbiljno, mrko, ogoreno. Njegov taman ten je posiveo, a zatim pree u pepeo u boju besa, U njemu jedva da se i mogao naslutiti onaj finiji, neniji ovek, u ijem je stvaranju ona najvie uestvovala. Prodoran pogled njegovih oiju palio je. Prolazio je kroz nju i zavlaio se u nju kao da joj gleda u duu. Uinilo joj se da u njemu na trenutak vidi potajnu setu, enju, nenadanu teku spoznaju stvarnosti, koja se pomalo gubila i nestajala. Svojom brzom, enskom intuicijom shvati da je Stjuart netom pretrpio teak udarac spoznavi gorku, konanu istinu. I trei put ponovio je on pitanje. Medlin je utala. Nije mogla govoriti. Vi znate da vas volim, zar ne? nastavio je on strastveno. Da vas volim od asa kad ste se pojavili preda mnom u onoj rupi u irikahui. Ne vidite da sam postao drugi ovek, koji vas je voleo, radio i iveo za vas. Ne verujete da sam okrenuo lea starom, opasnom ivotu, da sam postao estit, astan, srean i koristan kauboj vaeg stila. Ne biste hteli priznati, da nikad nisam nastojao da to saznate, da na vas nisam mislio drugaije nego kao na uzvieno bie, svoju Madonu. ta vi znate o srcu i dui jednog oveka? Kako biste vi mogli govoriti o ljubavi, spasu oveka koji je iveo svoj ivot u tiini i osami? ko bi vas mogao uveriti, da je grubi kauboj, koji je zanemario i majku i sestru, osim u svojim mislima, koji je svojim odvratnim pijanim ivotom srljao ravno u pakao, videi lice i oi jedne lepe ene neizmerno uzdignute nad njim, postao ponovo poten, jer je toliko voleo. U svakom je cvetu video njeno lice, a u plavetnilu neba njene oi. ko bi vas uverio da sam, stojei u noi pod tim zapadnim zvezdama, duboko u dui bio srean, samo zato to ivim, to mogu za vas raditi, to sam u vaoj blizini, to vas mogu zatititi od briga, neprilika, i opasnosti, to sam oseao da sam deo, pa makar i najmanji, onog Zapada koji ste vi zavoleli. Medlin zanemi. Srce joj pone burno lupati. Stjuart je skoio prema njoj i uhvatio je elinim rukama. Protrnula je i zadrhtala. Njegov je postupak najavljivao onu njegovu nekadanju silinu i neobuzdanost. Ne, vi mislite da sam Bonitu skrivao u brdima, da sam potajno odlazio njoj, da sam sve vreme dok sam za vas radio bio . . . da, znam ta mislite sada znam. Sve dok vas nisam prisilio da sa mhom budete licem u lice nisam to znao. Kaite sad! Govorite! Bleda, slepa od uzbuenja, u navali silnoga besa, Medlin nije mogla zaustaviti tu re, kobnu, poniavajuu, izdajniku, i vikne: Da. Iscedio je tu re iz nje, ali nije bio dovoljno pronicljiv ni vet da otkrije tajnovite enske motive, da dokui duboko znaenje njenog odgovora. Za njega je ta re imala samo doslovno znaenje. Potvrdila je da ga je nepravedno osudila. Ispustivi njenu ruku on ustukne nazad, i ta je kretnja bila zaista neobina za ovako grubog i neobinog oveka. Onog dana u irikahui govorili ste o veri u oveka provali iz njega rekli ste da je najsnanije stvar na svetu verovati u prirodu oveka, da su najvei ljudi oni koji su nisko pali, a onda se opet uzdigli. Rekli ste da verujete u mene. Uinili ste da sam i sam poverovao u sebe! Taj prekor bez prizvuka gorine ili prezira bio je teak udarac njenom egoistinom shvatanju vlastite besprekornosti. Propovedala je krasna naela, ali ih sama nije potovala. Razumela je njegov prigovor, zapanjila se i pokolebala. Ali, u svom se ponosu osetila suvie povreenom, a u dui suvie

zbunjenom da bi mogla govoriti. Trenutak je proao, a s njim i onaj kratki, prirodan blesak iskrenosti. Smatrate me pokvarenim ree on. Verujete u ono s Bonitom, a sve to vreme ja sam mogao bih vas postideti mogao bih vam rei . . . On vrsto stisne zube, prekinuvi tako daljnju estoku navalu svojih rei. Usne mu se gorko iskrive, a ramena grevito zatrzaju. Takvo je vladanje dokazivalo teku duevnu borbu, koja je gotovo potpuno njim ovladala. Ne, ne! promucao je on. Je li to njegov odgovor na neko nesavladivo iskuenje? Ali, tada se odlunom kretnjom uspravi, poput svladane i naglo osloboene ivotinje. Ali biu onaj ovek podlac kakvim me drite. Osorno, grubo uhvati je za miicu i jednim zamahom napola je izvue iz sedla u svoje naruje. Ona padne na njega s nogama zakaenim o uzengije, potpuno bespomona i nesposobna da se makne. Gnevno, divlje trzala se da se oslobodi. Sve to joj je uspelo bilo je da se dovoljno visoko mogla uspraviti da pogleda njegovo lice. Gotovo se skamenila. Zar je namerava ubiti? On je jo vre obuhvati i pritegne sebi, osetila je udaranje njegova srca, njeno vlastito kao da je zamrlo. Tada on pritisne svoje vrele usne na njene. Dug, strasan poljubac. Osetila je njegovo dahtanje. Oh, Stjuarte za . . . klinjem. vas, pusti . . . te me! proape ona. Njegovo bledo lice bilo je iznad njenoga. Ona je zatvorila oi, a on joj obaspe lice poljupcima ali joj usne i ne takne. Svuda: po oima, kosi, obrazima, vratu, pljutali su njegovi poljupci poljupci koji su gubili ar i postajali sve hladniji. Tada je oslobodi, digne i posedne u sedlo, podupirui je jo uvek da je zatiti od pada. Jedan as Medlin je sedela na konju zatvorenih oiju. Prezala je od svetla. Sad vie ne moete tvrditi da vas nikada niko nije poljubio rekao je Stjuart. Glas kao da mu je dolazio iz daljine. Ali, to je moralo doi: odvaite se. Evo! Osetila je neto tvrdo, hladno, metalno u ruci, vrstim zahvatom ovije on njene prste oko toga. Na dodir tog predmeta ona oivi, otvori oi. Stjuart joj je dao svoj pitolj. Svojim irokim grudima dodirivao joj je kolena. Ona ga je pogledala i primetila onaj stari podrugljiv smeak na njegovom licu. Hajde! Pucajte mojim pitoljem u mene. Budite savrenstvo! Medlin jo nije pravo shvatila smisao njegovih rei. Moete me ubiti ovde na tom tihom mestu, na breuljku pokraj Montija Prajsa. S krikom jeze odbaci Medlin pitolj. Smisao njegovih rei, seanje na Montija, uverenje da e ga ubiti ako samo as due zadri pitolj u ruci, izmami joj taj krik samooptuivanja. Mogli ste mi pritedeti sve one paklene muke rekao je on uz ponovni podrugljiv smeak. Lepi ste, arobni i ponosni, ali niste savrenstvo! Princezo Hemond adios! Vinuo se u sedlo i poleteo poput vetra na svom konju te nestao u umici mimoza.

OTKRIVENA TAJNA
U osami svoje sobe, licem duboko utisnutim u mekane jastuke, leala je Medlin Hemond na krevetu, jo uvek podrhtavajui zbog uvrede koju je pretrpela. Popodne je odmaknulo. Pao je mrak i dolazila je no. Medlin se digne i sedne do prozora putajui da joj sve povetarac ohladi vrelo lice. Satima je muio nepodnoljiv stid, nemoan bes, i beskorisna borba da razborom nadjaa svoje okaljane oseaje. inilo joj se da joj se nizovi blistajuih zvezda podruguju svojim nedokuivim sveanim dostojanstvom. Volela ih je, a sad joj se inilo da ih mrzi, kao i sve to je stajalo u bilo kakvoj vezi s tim divljim, sudbonosnim okrutnim Zapadom. Vratie se kui. Ediht Vaine je imala pravo, Zapad nije mesto za Medlin Hemond. Odluka da se vrati nametnula se lako, prirodno pomislila je ona kao rezultat dogaaja. Nije zbog toga oseala duevnu borbu. Zaista, kao da je osetila olakanje. Te velike zvezde koje su svojim hladnim, bledim sjajem obasjavale mrane litice, gledale su je sad, i kao uvek kad bi ih gledala, one su je oarale. Pod zapadnim zvezdama, razmiljala je pomalo posprdno, u vezi s romantikom kojom su ispunjavale njenu dokonu sentimentalnost. ali, bile su krasne, izraajne i podrugljive, i privlaile su je. Ah, uzdahne

ona nee biti tako lako ostaviti ih. Zatvori i zatamni prozor i upali svetlo. Bilo je potrebno da kae zabrinutoj sluinadi, koja je kucala na vrata, da joj je dobro i da nita ne treba. Lagani korak ispred prozora privue joj panja. ko je to tamo? Nils, Nik Stajli ili Svenson? ko sad bdi nad njom, otkad je Monti Prajs mrtav, a onaj drugi onaj divljak? Neprirodno je i nedokuivo da ga saaljeva. Svetlo je smetalo. Potpuna tama bolje je pristajala njenom neobinom raspoloenju. Povue se, nastojei da se spremi na spavanje. ali, to nije ovisilo o njenoj volji. Obrazi su joj goreli, ustala je da ih ume. Hladna voda nije ublaila taj ar, ona tada legne s oajnom enjom da sve zaboravi, i s oseajem olakanja zbog crnog plata noi. Stjuartovi joj poljupci pale usne i sklopljene oi i njen nabrekli vrat. Oni joj zadiru sve dublje i dublje u krv, u srce, u duu oni strani oprotajni poljupci strastvenog, krutog oveka. voleo je, uprkos svom niskom poloaju. Tek kasno u noi Medlin zaspi. Ujutro je bila bleda i slaba, ali mnogo pribranija. Mnogo kasnije nego obino poe u svoju radnu sobu. Vrata su bila otvorena, i upravo nasuprot njima, zavaljen u jednoj stolici sedeo je Svenson. Dobro jutro, gospoice Hemond rekao je on ustajui da je pozdravi svojom uobiajenom udvornou. Na njegovom izbrazdanom licu bilo je tragova briga. Medlin se lecnula u sebi, bojei se njegovog ponovnog jadikovanja zbog Stjuarta. Tada ugleda pranjavog, iscrpljenog ponija u dvoritu i malog magaria koji se savio pod teinom tereta. Na ivotinjama se videlo da su prevalile dug i naporan put. ije su? upita Medlin. Te ivotinje? Pa, pripadaju Deniu Mejnsu odvrati Svenson i zbunjeno se nakalje. Deniu Mejnsu? ponovi Medlin u udu. Da, tako sam rekao. Svenson zaista vie nije bio onaj od pre. Zar je Dani Mejns ovde? zapita ona neobino radoznalo. Stari stoar mrano potvrdi glavom. Jest, on je tu. Sjurio je nizbrdo i zagalamio da hoe videti Bonitu. I on je poludio za tom malom crnookom namiguom. Ma jedva me pozdravio, kad je ve poeo postavljati drska i udna pitanja. Poveo sam ga unutra da je vidi. Sad je tamo, ve vie od pola sata. Oito je Svensonova tankoutnost bila povreena. Medlinina radoznalost pree u pravo iznenaenje, a tada joj ponu nailaziti slutnje. Dah joj zastane. Hiljadu joj misli navre traei objanjenje. U predsoblju se zauju brzi koraci popraeni zveckanjem mamuza. Neki mladi ovek istri na verandu. Svojim gipkim telom, odeom i nastupom nalikovao je kauboju, a takoe nainom kako je nosio oruje. Ali, lice mu nije bilo crveno, nego svetlosmee, preplanulo od sunca. Oi su mu bile modre, kosa svetla i kovrava. Bio je lep mladi, otvorenog dobrodunog lica. Ugledavi Medlin, strgne s glave svoj sombrero i uhvati je za obe ruke. Njegova je estina uznemiri i neugodno dirne, podsetivi je na neto to je elela zaboraviti. Kauboj sagne glavu i poljubi joj ruke steui ih vrsto, a kad se uspravio, u oima su mu bile suze. Gospoice Hemond, ona je na sigurnom i gotovo sasvim zdrava, a ono ega sam se najvie bojao nije se dogodilo, hvala Bogu uzviknuo je. Svakako, nikad vam neu moi vratiti ono to ste za nju uinili. Priala mi je kako su je dovukli ovamo dole, kako je Din pokuavao spasiti, kako ste vi branili i Dina i nju, i kako je Monti ispalio svoj pitolj. Jadni Monti! Bili smo dobri prijatelji, on i ja. Ali, nije to Monti uinio zbog prijateljstva prema meni. On bi je spasio na bilo koji nain: Monti Prajs bio je najpoteniji ovek kog sam ikada sreo. Evo, jo su tu Nils, Nik i Din, koji mi se pokazao prijateljem. Ali, Monti Prajs on je bio velik. Nije znao nita vie od vas, Bila ili ovih momaka ovde, to je meni Bonita. Svensonova teka, ljubazna ruka padne kauboju na rame. Dani, to znai to tvoje smueno brbljanje? upita on. Ti malo previe sebi doputa pred gospoicom Hemond, koju dosad jo nisi video. U redu, opratam ti tvoje udno prianje. Vidim da nisi pijan. Moda si samo poneto luckast. Hajde, smiri se, i govori razumno. Lepo, iskreno lice kauboja ozari smeak. Silom potisne suze iz oiju. Tada se nasmeje. Smeh mu je zvuio deaki veselo i sretno. Bile, stari prijatelju, popusti uzde na trenutak.

Tada se nakloni pred Medlin. Molim, oprostite to sam nepristojan, gospoice Hemond. Ja sam Dani Mejns, a Bonita je moja ena. Tako sam ludo srean, to je ona spaena i toliko sam zahvalan vama, da, eto udo je svakako to vas nisam odmah izljubio. Bonita, tvoja ena! uzvikne Svenson. Tako je. Venani smo ve nekoliko meseci odgovorio je Dani sretno. Din Stjuart je to uinio. Dobri stari Din, on uiva u enidbama. Mislim da mu ne mogu nikad uzvratiti sve to je uinio za mene. Vidite, bio sam u Bonitu zaljubljen dve godine. A Din ti zna, Bile, kako se Din odnosi prema devojkama on je hm, pokuao privoleti Bonitu da me uzme. Medlini se svi, naglo uskovitlani oseaji sliju u beskrajnu radost. Neto tamno, duboko, teko i mrano odvali joj se sa srca. Oseala je duboku zahvalnost prema tom nasmeenom kauboju glatkog lica, ije su modre oi sjale kroz suze. Dani Mejns! rekla je ona drhtavog glasa i pritomse smekala. Ako ste vi sami toliko sretni, koliko ste svojom veu razveselili mene, ako zaista mislite da zavreujem takvu nagradu, moete me smesta poljubiti., Neizmerno zauen, ali s pravom usrdnom eljom, Dani Mejns iskoristi tu ugodnu dozvolu. Svenson pone duvati. Upravo je bio na pomolu njegov glasoviti smeak, inae bi Medlin njegovo duvanje smatrala besnim nezadovoljstvom. Bile, sedni na stolicu ree Dani. Mnogo si propao ovih nekoliko poslednjih meseci: izjedala te briga zbog tvojih neposlunih deaka, Denija i Dina. Treba se na neem odmarati dok ja ispriam svoju dugu priu. Priu svog ivota, Bile. On pripremi stolicu za Medlin. Gospoice Hemond, s vaim doputenjem, ja bih eleo da i vi sluate. Imate lice i oi ene koja voli sluati o srei drugih ljudi. Osim toga, nekako mi je lake govoriti gledajui u vas. Njegovo se ponaanje jedva zametno promenilo, verovatno se hteo pomalo hvalisati. Svakako je izgubio od dostojanstva dok je govorio o svojim snanim oseajima, sad je vie nalikovao kauboju koji sam sebe hvali ili namerava izvesti neki zapanjujui postupak. sie s verande i stane pred iscrpljenog konja i magarca. Dotrajali! uzvikne on. Tada silinom svojstvenom ljudima njegova kova zbaci teret s magarca, skine sedlo i uzde s konja. Pogledajte samo: pogledajte poslednji nevoljni teret to ste ga nosili. Bili ste verni Deniu Mejnsu, a Dani Mejns ne zaboravlja! Nikad vie ni sedla, ni ueta, ni uzda, dok ivite. Samo travu i detelinu i sveu vodu na hladovitim mestima, i udubine pune praine da se moete do mile volje valjati, poivati i spavati. Tada odmota jedan paket i iz njega izvadi malu teku vreicu i vrati se na verandu. Tu vrlo oprezno istrese sadraj vreice Svensonu pred noge. Kamen za kamenom skotrlja se na pod. Svi su komadi bili otri, nazupeni, oito otkinuti od stene, trup im je bio bel, ispresecan utim ilama i prugama. Svenson dohvati jedan kamen za drugim, zapanjeno se zagleda u njih, promuca neto, i stavi ih u usta a onda zagrabi u njih drhtavim prstima. Tada se zavali u svoju stolicu i nasloni glavu na zid, i dok je zurio u Denija, stari njegov smeak preobrazi mu lice. Gospode Boe, Dani, jedva si otiao i ve si naleteo na bogatstvo! Dani se uzvieno zagleda u Svensona. Donekle rekao je on. Dakle, Bile, koliko je toga tu, kai sad odmah bez razmiljanja? Oh, Gospode, Dani, bojim se izrei: gledajte, gospoice Hemond, pogledajte zlato. iveo sam meu kopaima trideset godina, i nikad nisam video tako to. Izgubljeni Padrov rudnik! gromko je viknuo Dani a pripada meni! Svenson je izvan sebe od uzbuenja isputao samo nesuvisle glasove. Bile, prolo je mnogo vremena otkad si me poslednji put video ree Dani. tano znam kako si se oseao, jer Din mi je donosio vesti. Sluajno sam naleteo na Bonitu i nisam je hteo pustiti da jae dalje sama, kad mi je rekla da je u nevolji. Krenuli smo prema Peloncilu. Bonita je bila na Dinovu konju i trebala se s njim sastati na putu. Sretno smo stigli u brda i gotovo umrli od gladi u onih nekoliko dana dok nas Din nije pronaao. I sam je bio u nevolji i nije mogao mnogo nositi sa sobom. Uspeli smo se do stena i sagradili kolibu. Siao sam dole onoga dana kad vam je Din poslao svoga konja,

Princezo. Nikad nisam video Dina tako slomljena. Dakle, nakon njegova bega prema granici, Boniti i meni bilo je vrlo teko odrati svoj goli ivot. 3Ali, nekako smo uspeli i, ini mi se, tada je poela neto oseati za mene. Bio sam poten prema njoj. Ubijao sam pume i odlazio dole u Rodeo, da prodam njihove koe i onda sam kupovao hranu i druge potreptine. Jednom sam otiao u ElKajon i naleteo ravno | na Dina. Vratio se iz revolucije i nekako je bedno izgledao. Ostavio sam ga, poto sam pokuao sve da ga odvuem iz grada. Mnogo vremena nakon toga Din se uspeo k nama u planinu. Prestao je piti, potpuno se promenio, bio je ba lep i zgodan. Onda mi je poeo dosaivati neka se oenim Bonitom. Ja sam bio srean, a i ona, bojao sam se da sve ne pokvarim. Bonita je nekad bila mala namigua, pa sam se brinuo da e se preplaiti branog ivota. zato sam se opirao. Posle sam se uverio da sam bio prava budala. Din bi dolazio ponekada, donosio nam je hranu i uvek me nagovarao da prema Boniti uinim ono to treba. Morao sam popustiti, pitao sam Bonitu bi li se udala za mene. U poetku nije htela rekla je da ona nije devojka za mene, ali video sam da joj se predlog jako svia, prema njoj sam se i dalje poteno ponaao. Onda sam ba poeo uditi da se njom oenim, i bio sam tako srean zbog toga da je ona postala blaga, mila i lepa kao gorska prepelica. Din je onda doveo padra Markosa da nas vena. Dani zastane u svojoj prii, disao je brzo kao da je seanje na taj dogaaj izazvalo u njemu uzbudljive oseaje. Svenson se zaneseno smekao. Medlin se sjajnih oiju nagnula prema Deniu. Gospoice Hemond, i ti, Bile Svensone, slujate sad, jer ovo to u vam rei veoma je udno. Onog popodneva kad smo se Bonita i ja venali, posle Dinova i padrova odlaska, ja sam bio as srean, a as potpuno maloduan. Bio sam nesrean jer sam bio na loem glasu. Nisam mogao kupiti ni pristojnu haljinu svojoj lepoj eni. Bonita je, sluajui me, postala vrlo tajanstvena. Priala mi je priu o izgubljenom Padrovom rudniku, poljubila me i izazivala na najneobiniji nain. Znao sam da venanje ponekad enama zavrti glavom, pa sam pomislio da je i Bonita zaarana. Dakle, na trenutak je nestala, a kad se vratila, imala je u kosi nekoliko lepih utih cvetova. Oi su joj bile velike, crne i krasne. Govorila je smuene stvari o duhovima, koji kotrljaju stene niz kanjone. Tada je rekla da bi mi htela pokazati gde je uvek sedela i ekala me i straarila dok sam bio odsutan. Povela me do duge strmine ispod klisure. Bilo je tamo zaista lepo, bistro, a vidik je pucao na dugaku strminu, u daljini je zjapila pustinja, duboka i crvena. Na toj strmini raslo je uto cvee. Isto onakvo kakvo je imala u kosi i kakvo je apaka devojka imala pre toliko stotina godina kad je vodila padra do zlatnog rudnika. Kad sam se toga setio, video Bonitine oi, i uo pucanje i kotrljanje stene, uinilo mi se da sam poludio. Ali, ne zadugo. Stene su se kotrljale, bile su zapravo podrovane od nevremena. A tamo pod stenama bila je zlatna ila. Tada sam upravo pomahnitao. Uhvatila me zlatna groznica: radio sam kao sedamnaest magaraca. Bile, iskopao sam mnogo zlatne rudae. Bonita je uvala stazu, donosila mi vodu. Na taj nain su je uhvatili Pet Hejv i njegovi gerilci. Da, da, Pet Hejv je na svaki nain hteo upropastiti Dina, pa se udruio s Don Karlosom. Bonita e ti ispriati porazne novosti o toj drubi. Zasad je moja pria samo zlato. Dani Mejns se digne i gurne nogom svoj stolac. Njegove su modre oi sevale kad je pruio ruku prema Svensonu. Bile, stari prijatelju, stavi je ovamo, daj mi svoju ruku rekao je on. Uvek si mi bio prijatelj. Verovao si u mene. Eto, Dani Mejns je tvoj dunik i dunik Dina Stjuarta, a Dani Mejns plaa. Trebam dva partnera za moj rudnik zlata, tebe i Dina. Ako tu u blizini ima kakav ran koji ti je zapeo za oko, kupujem ga. Ako bi se gospoica Hemond ikada htela reiti svojih panjaka, stada i kue, ja u ih kupiti za Dina. Ako je tu kakva eleznika pruga ili grad, koji se njoj svia, ja ih kupujem. Ako mi se svidi, kupiu to. Hajde, idi i nadi mi Dina. eznem da ga vidim i da mu sve to priam. Idi po njega: i eto tu, u ovoj kui, s mojom enom i gospoicom Hemond, kao

svedocima, potpisaemo da ste vi moji partneri. Idi, nadi ga, Bile. Hou da mu pokaem to zlato, da pokaem kako Dani Mejns plaa. I jedina je gorka kap danas u mojoj ai, da se nikad ne mogu oduiti Montiu Prajsu. Medlin je drhuim usnama pokuavala rei da je kauboj do kog im je toliko stalo napustio ran. Ali, ar odanosti, to je zraio iz Denievih oiju, i odsev sree, koji je polepao lice starog stoara, zatvorili su joj usta. Gledala je velikog Svensona i malog kauboja kako su uzbueno razgovarajui odlazili pronai Stjuarta. Zamiljala je Denievo razoaranje i tugu i zaprepatenje starog oveka kad saznaju da je Stjuart otiao preko granice. U tom asu podigne pogled i primeti kako se pribliava neobina pojava, koja joj se ipak inila poznatom. Padre Markos! Medlin najednom prou srsi. Sto je znaio njegov dolazak na taj dan? Dosad je uvek izbegavao. Bio joj je neizmerno zahvalan za sve to je uinila za njegov narod, za crkvu i za njega, ali nije joj nikad osobno zahvalio. Moda je sad doao zbog toga. Ipak, to joj nije izgledalo verovatno. Pojava padra Markosa, pa ak i samo spominjanje njega, znalo je u njoj izazvati neobjanjiv uas, a sad kad je stupio na verandu onako zguren, pognut, alosna lica, ona se zapanjila. Padre joj se duboko pokloni. Senjora, biste li bili ljubazni, da me sasluate? upitao je tihim glasom na savrenom engleskom jeziku. Naravno, padre Markos odvratila je Medlin i uvela ga u svoju radnu sobu. smem li vas zamoliti da zatvorite vrata? nastavio je on. Radi se o vanoj stvari, moda e vam biti stalo da drugi ne uju to. Medlin zaueno klimne glavom. Padre polako pozatvara vrata. Senjora, doao sam da vam otkrijem jednu tajnu i priznam vlastiti grejeh, to sam ga drao za sebe i da vas zamolim da mi oprostite. Da li se seate one noi, kad me senjor Stjuart dovukao pred vas u ekaonicu u ElKajonu? Da odgovorila je Medlin. Senjora, od one ste noi ena senjora Stjuarta! Medlin se gotovo skamenila, inilo se da samo slua, ali nita ne osea. Vi ste ena senjora Stevatra. Drao sam tajnu pod pretnjom smrti, ali sad vie ne mogu. Senjor Stjuart neka me slobodno ubije. Ah, senjora, sve je to vama udno. Vi ste one noi bili tako preplaeni da niste znali to se dogaa. Senjor Stjuart se meni zapretio, a vas je prisilio. Morao sam izgovoriti rei obreda. Vas je prisilio da panski kaete: da, a ja, senjora, poznavajui dela tih grejenih kauboja, i bojei se da ne budete osramoeni, vi toliko lepi i plemeniti, nisam mogao drugo nego venati vas po svim pravilima. Da budete barem njegova ena. Zato sam vas venao po obredu svoje crkve. Gospode Boe! zavapi Medlin ustajui. Sasluajte me! Zaklinjem vas, senjora, sasluajte me do kraja! Ne odlazite! Ne gledajte tako tako! Ah, senjora, dopustite da kaem koju re za senjora Stjuarta. Bio je pijan one noi, i nije znao to radi. Ujutro je doao k meni i traio da se zakunem na raspelo da neu otkriti sramotu koju vam je nanio. Ako to ne uinim, da e me ubiti. Jedan ivot amerikom vakerosu ne znai mnogo, senjora. Obeao sam da u potovati njegovu zapoved. Ali, nisam mu rekao da ste mu vi zapravo postali ena. Nije ni u snu mislio da sam vas uistinu venao. Otiao je da se bori za slobodu moje zemlje. Senjora, on je hrabar vojnik, ja sam se i dalje muio sa svojom tajnom. Da je bio ubijen, nikad vam je ne bih otkrio. Ali, dok je na ivotu, znao sam da vam to ipak jednom, moram otkriti. Zaista je neobino to su senjor Stjuart i padre Markos doli zajedno na taj ran. Velika promena koja je vaom dobrotom nastala u mom ljubljenom narodu nije vea od one koja se dogodila sa Stjuartom. Senjora, bojao sam se da ete jednoga dana otii nazad, svojoj kui na Istok, a da ne saznate istinu. Jednom sam prilikom sve priznao Stjuartu i rekao mu da to moram priznati i vama. Senjora, ovek je gotovo poludio od sree. Nikad nisam video tako uzvienog veselja. Nije mi vie pretio da e me ubiti. Taj jak i okrutan vakeros molio me da vam ne kaem, da nikad ne otkrijem tajnu. Priznao mi je da vas voli ljubavlju nalik na pustinjsku oluju. Zakleo se svim to mu je nekad bilo sveto, mojim raspelom i mojom crkvom da e biti poten ovek, i dostojan toga

to je saznao, to jest vas, svoje potajne ene, za kratko vreme koje mu ivot doputa da vas kao svetinju oboava. Vi to nikada ne biste trebali saznati. Zato sam vrsto stisnuo usne i alei ga i bojei se, i molio se za neki traak svetla. Senjora, Stjuart je iveo u raju ludaka. esto sam ga viao. Kad me poveo u brda da venam onu hirovitu Bonitu i njenog ljubavnika, osetio sam potovanje prema oveku, iji su nazori o prirodi, ivotu i Bogu toliko razliiti od mojih. Ali, ovek tuje Boga u svim materijalnim stvarima. Stjuart je deo vetra, sunca, pustinje i brda, koji su ga stvorili. Nikad nisam uo lepih rei od onih kojima je uveravao Bonitu da se uda za senjora Mejnsa, da zaboravi svoje stare ljubavnike, da bi odsada bila srena. On je njihov prijatelj. voleo bih, da vam mogu objasniti to to znai. Zvui jednostavno, a i jest jednostavno. Sve su velike stvari takve. Za senjora Stjuarta bilo je prirodno da bude odan svom prijatelju, da potuje enu koja je poklanjala svoju ljubav, da se veaju i da im pomogne u njihovoj nevolji i samoi. Bilo je prirodno, to on nikada nije govorio o njima. Bilo je prirodno da svoj ivot poloi branei ih, ako im zapreti opasnost. Senjora, elim da shvatite: za mene ovek ima istu postojanost, istu snagu, iste bitne oznake, a sve to dovodim u vezu sa svim fizikim ivotom oko sebe u toj divljoj krevitoj pustinji. Medlin je sluala kao zaarana. Ne samo to je taj reiti svetenik svojim blagim glasom znao ganuti i srce i duu, njegovi bi hvalospevi o Stjuartu bili za nju pravo slavlje i onda da ih je izgovorio i najgrubljim kaubojskim jezikom. Senjora, ja vas molim, ne shvatite krivo moju misiju. Osim to sam otkrio svoju tajnu, moja je dunost da vam kaem nekoliko rei o oveku ija ste ena. Svetenik sam i poznajem duu oveka. Boji su putevi nedokuivi. Ja sam samo njegov skromni posrednik. Vi ste plemenita ena, a senjor Stjuart je pustinjski elik nanovo iskovan u kunjama ljubavi. Kraljica od Sabe? Senjor Stjuart se kleo da e me ubiti ako ga izdam. Ali, on nee podignuti ruku na mene. Jer taj ovek osea za vas veliku, istu ljubav, koja ga je promenila. Ja se vie ne bojim njegova besa, ali se bojim njegove srdbe, ako ikad dozna da sam vam govorio o njegovoj ljubavi, o njegovom zamiljenom raju. Gledao sam njegovo tamno lice okrenuto prema suncu to je zapadalo nad pustinjom. Gledao sam to lice kad ga je okrenuo prema svetlu zvezda. Razmislite, plemenita i arobna gospodo, o tom njegovom raju! Da vas voli ljubavlju koja se uzvisila nad sve ljudske strasti, da zna da ste njegova ena, njegova, da neete nikada biti ena nekom drugom oveku ako on sebe ne rtvuje, da vas gleda potajno se ponosei vama i srean da vas titi dok mu je to mogue, da se osea srean dok vam slui, da eka trenutak kad e, a da vam nikad ni rei nee moi rei, otii da bude ubijen kako bi vas uinio slobodnom. Senjora, to je lepo, uzvieno, grozno. To me dovelo k vama s mojom ispovijeu. Senjora, ponavljam, Boji su putovi nedokuivi. Koliki je va uticaj na senjora Stjuarta? Nekad je bio samo zver, brutalna i bezobzirna, sada je ovek nisam mu video ravna. Zato vas preklijnem, i kao skroman svetenik, i kao prijatelj oveanstva, pre nego to poaljete Stjuarta u smrt, uverite se da u tom nema nikakve mistine Boje providnosti. ljubav, svemona, blagoslovljena i neznana, ovde je na delu. Senjora, uo sam da ste negde u bogatim istonim gradovima vrlo otmena gospoa. Znam da ste dobri i plemeniti. I to je ujedno sve to elim znati. Za mene ste samo ena, kao to je i senjor Stjuart samo mukarac. Zato vas molim, senjora, pre nego dopustite da vam Stjuart da slobodu uz taj uslov, propitajte malo sebe nije li vam potrebna njegova ljubav, da ne biste odbacili neto divno i plemenito, neto to ste sami stvorili.

SJAJ ZAPADNIH ZVEZDA

Medlin Hemond je, zamraena vida, poput progonjene zveri pojurila u svoju sobu. Uinilo joj se da je udarac groma tresnuo u krhke temelje snova, to ih je ona istkala oko pravog, stvarnog ivota. udesna pria Denija Mejnsa, neobino kajanje kojim je poalila svoju nepravdu prema Stjuartu, pa zapanjujua tajna koju joj je otkrio padre Markos sve je to bilo zaboravljeno naglom spoznajom vlastite ljubavi. Trala je kao da je progone. Druim je rukama zakljuala vrata, povukla zastore na prozorima, koji su izlazili na verandu, i odmaknula stolice da bi mogla prolaziti itavom duinom sobe. Sad je bila sama i hodala je nemirnim, brzim koracima. Ovde je mogla pokazati svoje pravo lice bez maske: mogla je prekinuti svoju uobiajenu naviku da skriva istinu pred sobom i pred svetom. U polumraku i odvojenosti svoje sobe mogla si je dopustiti tu izdaju same sebe. Odjednom se zaustavila u svom brzom koraanju. Misao, dotad sputavana razborom, oslobodila se. Druim usnama proape, a zatim glasno ree: Hou da to kaem, da to ujem. Ja ja ga volim! Volim ga! ponovila je ona, zapanjujuu injenicu, ali je istovremeno posumnjala u vlastiti ja. Zar sam to ja, Medlin Hemond? to se dogodilo? ko sam ja? Stajala je tako da je svetlo s jednog nezastrtog prozora padalo na njenu sliku u ogledalu. ko je ta ena? Oekivala je da e videti poznatu, staloenu osobu, mirnu i uglaenu, tamnih oiju na smirenom licu i vedrih ponosnih usana. Ne, nije ugledala Medlin Hemond, niti ikog koga je poznavala. Jesu li je i oi zavarale kao srce? Pojava u ogledalu bila je puna ivotne snage, ruke je pritiskivala na uzburkane grudi koje su se dizale i sputale sa svakim uzbuenim dahom. Lice te osobe bilo je bledo, zaneseno, udesno ozareno, poluotvorenih drhtavih usana i velikih traginih oiju to nije moglo biti lice Medlin Hemond. ali, gledajui, spoznala je da je nikakva mata ne bi mogla stvarno prevariti: ona je ipak ta ena koja se napokon nala na kraju svojih sanjarija. U jednom jedinom trenutku uoi svoju promenu, dokui joj uzrok i znaenje, prihvati ih kao neizbene i smesta ponovo zapade u ono zbunjeno, iznenaeno stanje. Spokoj se inio nedostinim, iznenaenje je svu obuzelo. Nije se mogla vratiti nazad, da izbroji sve svoje bezbrojne nezameene propuste. Njena nekadanja mo razmiljanja, rasuivanja, ak i same misli, kao da su se utopile u jaini novog oseaja. Svaku svoju instinktivnu kretnju doivljavala je kao fiziko olakanje, dok je njena nehotina duevna borba teko izmuila, ali joj je bila i neizrecivo draga, a obe kao da su bile tek rezultat iznenaenja. U prirodi, kao to je njena, u takvoj je prirodi ovako snaan oseaj bio potisnut. Bila je to posledica odgoja, i trebalo je vremena da taj iznenadan preobraaj, ta nagla spoznaja ljubavi, stekne pravo na ivot i u njemu se odri. Malopomalo doao je i taj poslednji, ohbrabrujui trenutak, i Medlin Hemond obuzela je ljubav i misao na oveka koga je volela. Jo u jeku njena besa, ona nova, tek nasluena osobnost suprotstavila se optubi protiv Dina Stjuarta. Njene su se misli vrzle oko njega i njegova ivota. Videla ga je pijanog, brutalnog, pa naputenog i osamljenog. Tada se iz tih slika polako izvije druga, o drugaijem oveku slabom, bolesnom, promenjenom doivljajima kako jaa, postaje drugaiji, tih i osamljen poput orla, utljiv, neumoran, odan i blag poput ene, izdrljiv kao elik, i na kraju plemenit. , . Ona se umirila. U trenu njeno se muno raspoloenje promeni i ona pomisli na stvarnost, lepotu i udo Stjuartova uzdizanja. Bila je uverena da mu je pomogla u njegovu usponu. Njen je uticaj ovde urodio najboljim plodom, a i u njenu je karakteru uinio udo. Preko njega je stekla veu, plemenitiju veru u oveka. Beskrajno je vie primila nego to je dala. U brzom sledu njenih misli nagomilao se itav rudnik dragocenosti iz prolosti. ivo su pred njom iskrsle rei onog pisma to ga je Stjuart pisao njenom bratu. Ali, ah ona je ve tada znala. Iako joj onda

to nije znailo nita, danas joj znai sve. Setila se kako je njena rasputena kosa leprala oko njegovih usana one noi kad je jahao nizbrdo drei je u naruju. Setila se neobinog ponosa u Stjuartovim oima, kad je sluajno video u beloj haljini s crvenim ruama na grudima, kad je oekivala svoje prijatelje s Istoka. Onako naglo, kako su naletela, ta su sanjarska seanja i nestala. Njene misli nisu se mogle smiriti. Sve to je mislila i oseala najavljivalo je samo zbrku. Nehajno i oajno odbacila je i poslednji ostatak samosvladavanja i okrenula se od nekadanjeg starog, bledohladnog samozadovoljnog vlastitog ja, da stane licem u lice s tom neobinom, jakom, strastvenom enom. Tada, pritisnuvi ruke na svoje uzburkano srce, zatvorenih je oiju oslukivala reske glasove sluajnosti, istine i sudbonosnih trenutaka. Cela je pria sad bila jasna, jednostavna u svim svojim sloenim pojedinostima, udna i lepa, besprekorna u svojim dokazima o velikoj Stjuartovoj ljubavi, o njenoj vlastitoj sanjivoj zaslepljenosti, i od prvog, kobnog do poslednjeg asa puna nesluene tragedije. Medlin poput zatoenika u eliji, zapoe ponovo hodati sobom gore-dole. Oh, sve je to strano! zavapi. ena sam mu. Njegova ena! Onaj susret s njim venanje, pa njegov pad, ljubav, uspon, utnja i ponos. A ja mu nikad neu moi nita biti. Zar bih mu mogla neto biti? Ja, Medlin Hemond? Ali, ja sam njegova ena, i volim ga. Njegova ena! ena jednog kauboja! To bi se moglo ponititi. Zar se moja ljubav moe ponititi? Oh, zar elim da se neto poniti? On je otiao. Otiao! Zar je mogao i pomisliti? Neu, ne smem na to misliti. On e se vratiti, ne, on se nikad nee vratiti. Oh, to da radim? Dani koji su sledili u toj bujici oseaja bili su beskrajni, olovni i beznadni, nepregledan niz munih sati, bez sna i spokoja, opsednuta strahom koji je pomalo prelazio u muenje, strahom da je Stjuart preao granicu samo da bi dobio metak koji e njoj vratiti slobodu. Jednog joj je dana sinulo da je to zaista tako. Njen joj je duh to doaptavao, ne tiho i neno kako je nekada postajala svesna mnogih drugih pojedinosti, nego odluno, jasno, snano zarivi to u njenu spoznaju. Trpela je. Njena je duevnost izgarala, a odsev toga dubokog plamena odraavao se u njenim oima. Sva se zatvorila u sebe, ekajui da njena bojazan bude potvrena. Povremeno bi bila besna na sebe, na Stjuarta, i na to to nije znala vladati dogaajima. Trebalo je uiti od Ambroza uzviknula je gorko, a ta gorina nije ba bila u skladu s njenim ponosom. Setila se Kristinina prianja o Ambrozovoj prosidbi. On mi rekao voli me, on me poljubio, obujmio, stavio na konja, odjahao sa mnom, on venao me. Ve u sledeem trenutku Medlin bi odbacila takvo tvrdokorno svojatanje ljubavi, koje je ipak sve dublje u nju prodiralo. Poput mrane sene svuda je sledilo vlastito prekoravanje. Bila je slepa za estitost jednog oveka, njegovu muevnost i tenje, ispravnost i odanost. Ogluila se i nije ula ljubav i plemenitost koje je sama stvorila. Ozbiljne mudre rei padra Markosa svuda su je progonile. Borila se sa svojom ogorenou, prezirala svoju inteligenciju, mrzila svoj ponos i, predajui se enji, njom je potpuno ovladala ta beznadna ljubav. > , : . . . . Izbegavala je sjaj zvezda, kao to je i odluno od sebe terala svako i najmanje seanje na Stjuartovo celivanje. ali, jedne je noi pola do prozora. I opet su sjale njene zvezde! Krasne, spokojne, kao uvek. Samo jo bliskije, toplije i kao da je mekim, blaim nainom ele pouiti da je aljenje beskorisno, i kao da joj svojim jedinstvenim sjajem otkrivaju najvee pravilo ivota: sluiti se istinom. Te sjajne zvezde uinile su je popustljivom. apnula im je da su je one zarobile da je Zapad zarobio, i Stjuart zauvek, bio iv ili mrtav. Predala se svojoj ljubavi. I bilo joj je kao da je on tamo, sa svojim tamnim licem, plamenim oima, estok u svojim pokretima kad je u onom asu oprotaja trgnuo i pritisnuo na svoje grudi, a onda poljubio onim jedinim goruim strastvenim celovom, pa zatim hladnim obamrlim usnama odricanja. Ja sam tvoja ena! aptala je. U tom eznutljivom, zanesenom trenutku, u svom prvom zbunjujuem predavanju ljubavi,

dala bi sve, pa i ivot, da ponovo bude u njegovu naruju, da joj se usne ponovo spoje s njegovima, i da mu zauvek izbije svaku pomisao na sudbonosnu rtvu. A ujutro sledeeg dana, kad je izala na verandu, Svenson izmuen i mrk, promrmljavi neto nerazumljivo, prui joj vest iz ElKajona. Ona proita: El Kapitan Stjuart, zarobljen jue u borbi s pobunjenicima. Bio je snajper u redovima federalaca. Osuen na smrt. Bie streljan u etvrtak o zalasku sunca.

VONJA AUTOM
Svensone! Medlinin se vapaj otkinuo iz slomljena srca. Bio je to krik agonije. Ali, takoe je znaio naputanje lanog ponosa, preivelih uverenja beskrvnog drutva, i nepoznavanja vlastitog ja. Otkrivao je i konanu pobedu vlastitih sumnji, a iz mraka tih sumnji rastao je ojaan duh ene koja je nala sebe, svoju ljubav, svoje izbavljenje, svoju dunost prema jednom oveku ene koja nije htela biti prevarena. Stari je stoar stajao pred njom nem, urei u njeno votano lice i plamtee oi. Svensone! Ja sam Stjuartova ena! Gospode Boe, gospoice Hemond! provalilo je iz njega. Znao sam, da se neto strano dogaa. Da, to je uasno alosno! Zar mislite da u dopustiti da bude ubijen sad kad ga poznajem, kad sam se osvestila, kad znam da ga volim? zapita ona brzo, strastveno. Oslobodiu ga. Danas je sreda ujutro. Imam trideset est sati da spasim njegov ivot. Svensone, poaljite po Linka i auto! Tada pojuri u svoju radnu sobu. Mislila je neobino brzo i jasno. Prema planu to joj se munjevitom brzinom rodio u glavi, trebalo je otposlati brino sastavljene telegrame u Vaington, Nju Jork i San Antonio. Glasili su na senatore, narodne zastupnike, ljude na visokim poloajima javnog i privatnog ivota, one koji su je poznavali i koji e joj pomoi koliko god to bude u granicama njihovih mogunosti. Nikad joj dosad njen poloaj nije znaio nita, do dananje situacije. Nikad jo u njenom ivotu, novac za nju nije imao takvu mo kao sada. Da je sad siromana! Ledena A jeza zaustavi i samu klicu te pomisli. Otera te kobne misli. Ta, mona je, bogata. Stavie u pokret sva neograniena financijska sredstva, ispreplesti sve ice, konie i niti ispod povrine politikog i internacionalnog ivota, otvorenu, slobodnu, trgovaku vrednost novca ili duboku, podzemnu, tajnovitu, neprocenjivo monu silu pokrenutu zlatom. Ona moe spasiti Stjuarta. Rezultate mora oekivati obamrlih oseaja, i napeta gotovo do neizdrljivosti. Ipak, nee dopustiti da joj se nametnu misli o neuspehu. Kad je izala iz kue, ve je tamo stajao auto i Link, spokojna, vedra izraza, s kacigom u ruci, i Svenson, koga je takoe potitenost naputala, a obuzimalo ga je Medlinino raspoloenje. Link, odvezite Svensona u ElKajon, da bi na vreme uhvatio voz za El Paso rekla je ona. Tamo priekajte da se vrati i, ako ikakva poruka doe od njega, odmah mi javite telefonom. Tada je Svensonu dala telegrame, koje e otposlati iz ElKajona i ekove, da ih unovi u El Pasu. Naredi mu da poe pred vojnu huntu, koja je tada bila smetena u Huarezu, da im objasni situaciju i zatrai od njih neka ekaju upute iz Vaingtona, koje trae zamenu Stjuarta ratnog zarobljenika, i neka pobunjenikim vlastima ponudi otkupninu za njegovu slobodu. Kad je Svenson sasluao do kraja, njegovo se veliko, pognuto telo uspravi, i senka njegova starog smeka preleti mu preko usana. Nije vie bio mlad, i nada nije odjednom mogla oterati mrku i kobnu stvarnost. Kad se sagnuo nad njenu ruku, njegovo je dranje bilo ljubazno i puno potovanja. ali, ili nije smogao rei, ili je osetio, da u takvim trenucima ne treba prekidati tiinu. Seo je pokraj Linka, koji spremi u dep svoj sat, koji je vrlo paljivo prouavao, i sad posegne za volanom. Kola zakripe, zatutnje, trnu, pa polete niz breuljak i dugaak kosi obronak, da bi izbila na ravnu cestu u dolini i nestala u oblaku praine. Prvi je put nakon mnogo dana Medlin ponovo posetuila

svoje vrtove, obore, jezera i naselja kauboja. Iako je samu sebe uveravala da je mirna, ipak je sumnjala u to: Nils, Nik i Frenki Slad sigurno to smatraju udnim. Njima se situacija verovatno ini munom i neobinom. Ponaali su se kao da bi joj neto hteli rei, a ipak se nisu usudili. To je zaudilo zar su znali da je ona Stjuartova ena? Svenson nije imao vremena da im to kae, osim toga on ne bi bio spominjao injenice. Ti kauboj jedino znaju da je Stjuart osuen na smrt streljanjem, i da ne bi u onako oajnom raspoloenju otiao preko granice, spreman da se bori, da se Medlin nije s njime svaala. Razgovarala je s njima o vremenu, o konjima i govedima, pitala Nilsa, kad mora poi na posao, a onda se okrenula da ode sa iroke, suncem obasjane verande nadsvodene lukovima od erpia, gde su kauboj stajali tihi, otkritih glava. Tada se terana nekim unutarnjim nagonom zaustavi. Nils, vi i Nik ne trebate danas ii na posao rekla je ona. Mogli biste mi trebati. Ja . . . ja . . . Ona se prekine oklevajui i ostane asak neodluna. Pogled joj padne na Stjuartovog velikog vranca, koji se poigravao nedaleko u oboru. Poslala sam Svensona u El Paso nastavila je tihim glasom kojemu nikako nije mogla udahnuti odlunost. On e spasiti Stjuarta. Trebam vam rei: ja sam Stjuartova ena! Osetila je zaprepatenje, koje je ove ljude prikovalo na mestu. Sputena pogleda ona ih ostavi. Vrativi se kui, u svoju sobu, ponela se spremati. Za to? Da eka! Uinilo joj se da se velika nevidjiva sena ulja za njom. Pokuavala je nekako zabaviti, ali joj je duh bio zaokupljen samo Stjuartom i njegovom sudbinom. Zato je postao federalac, razmiljala je. :. , , . . Postigao je in El Kapitan, borei se za Maderu ustanika. Ali, Madera je sad federalac i Stjuart mu je ostao veran. Je li on preao granicu zbog kakvih drugih motiva, osim onog koji je dobacio Medlini onim prezirnim reima, podrugljivo se smeei: Mogli ste mi pritedeti celi pakao neprilika! Kakve neprilike? Opet oseti onu hladnu jezu kao kad je dodirivala pitolj, koji je odbila s uasom. Pod neprilikom je mislio na onaj jedini nain na koji ovek treba umreti da ne bude kukavica. Ali, nije li imao kakvih drugih motiva? Setila se Don Karlosa i njegovih gerilaca. Tada se sledila od pomisli da je Stjuart mislio progoniti Don Karlosa, susresti se s njim, ubiti ga. Bilo bi to osvetniko delo, utljivog, nepomirljivog oveka, potaknutog okrutnom pravdom, upravo kao onaj sudbonosni nagon Montija Prajsa. Takvo se delo moe oekivati od Nilsa, Nika Stajla, i . . . ah, i od Dina Stjuarta: Medlin oseti aljenje to Stjuart, iako se u moralnom pogledu uzdigao na zavidnu visinu, nije mogao svladati elju da ubije neprijatelja. Lokalne novine, koje bi uvek s danom zakanjenja stizale iz El Pasa i Daglasa, nikad je dosad nisu naroito zanimale. Sad je, meutim, skupljala sve primerke do kojih je mogla doi, i itala sve obavesti, koje su se ticale revolucije. Svaka joj se re inila iva, puna pokretne, sudbinske snage. Medlin je nastavljala itati grozniavom brzinom. Nije to pravi rat, nego pljaka, pale, i izgladnjivanje jedne beznadne revolucije. Pet ljudi pogubljeno zbog navodnih beznaajnih uvreda. Kakvi su onda izgledi za zarobljenika iz federalne vojske neprijatelja od koga su strahovali, za amerikog kauboja, koji je dospio u pande tih krvoednih ustanika? Strpljivo je ekala duge, beskonane sate i hvatala se vrsto, nepokolebljivo za onaj traak nade. Nikakva vest nije stigla. O zalasku sunca izala je iz kue u neopisivim mukama neizvesnosti. Okrenula se prema pustinji, s nadom, molbom da ostane jaka. Pustinja nije na nju delovala kao spokojne, uvek jednake zvezde, koje bi joj smirivale duh. Pustinja je crvena, promenjiva, tajanstvena i strana, kao i njeno raspoloenje. Zamagljeno sunce obasjalo je veliko, mrko, golo prostranstvo stenja i peska. Crna i pretei kobna, uzdizala se planina irikahua. Daleki, modri vrhovi gorja Guadalupe kao da su joj aptali i naginjali se prema njoj. Iza njih, negde, iveo je Stjuart svoje poslednje kratke sate sate koji su se njoj

inili neizmerni, beskrajni, nepodnoljivi. No je pala. Ovog je puta blede, ravnodune zvezde nisu umirile. Tada se povukla u tiinu i osamljenost svoje tamne sobe, gde je leala otvorenih oiju i ekala ekala. Uvek su je se duboko doimali tama i misticizam noi, pa je i sad njen duh lutao tom gluvom, sablasnom tamom. Ipak je budno oseala i vanjske dojmove. ula je odmerene korake uvara, lepranje zastora na vetru, pa udaljeno tugaljivo zavijanje kojota. Malo-pomalo mrtva tiina noi pritiskala je veom, olovnom teinom. Crna tiina vladala je tako dugo, da je, kad su se pojavili sivi obrisi prozora, tu sliku smatrala samo fikcijom i uinilo joj se da zora nee nikad svanuti. Molila se da sunce nikad ne sine, da nikad ne bi zapoelo svoj dvanaestosatni put prema zalasku, koji bi mogao biti koban za Stjuarta. Ali, zora je svanula, nemilosrdna i beutna, doao je dan, a to je bio etvrtak! Prene je otro zujanje telefona. Skoi do aparata. Halo, halo gospoice Hemond. Zaula je glas. Ovde Link. Imam vesti za vas. Povoljne, kae inovnik. Odmah polazim kolima. Zaas u dojuriti. To je bilo sve. ula je kako je lupnula slualica, kad je Stivens odloio. Gorela je od elje da sazna vie, ali bila je neizmerno zahvalna i za to Povoljne! Onda je Svenson sigurno imao uspeha. Srce joj je burno udaralo. Odjednom je obuzme klonulost i ruke su joj postale potpuno nemone. inilo joj se da oblaenje traje hiljadu godina. Doruak je za nju bio tek neugodna dunost, i pomogao joj je jedino da skrati beskrajne minute. Konano je udaljeni um nagovestio dolazak automobila. Postupno se pretvarao u sve jai tutanj, koji je naglo utihnuo nakon bunog zaustavljanja motora. Da joj kolena nisu klonula, izletela bi doekati Linka. Kad ga je ugledala, stajao je sa lemom zabaenim na zatiljak i sa satom u ruci, gledao je svojim mirnim, vedrim smekom, ispriavajui se na svoj uobiajeni nain: Pedeset tri minute, gospoice Hemond rekao je on. Morao sam zaobii stado bikova i njih nekoliko poterati s puta. Tada joj preda snop brzojava. Medlin ih otvori druim rukama i preleti zamagljenim pogledom. Oni iz Vaingtona uveravali su je o svim moguim uslugama, drugi su bili izNju Jorka, neki su na panskom jeziku stigli iz El Pasa, ali ih tako na brzinu nije mogla tano prevesti. Zar nikad nee nai Svensonovu poruku? Bila je poslednja i podua. Proita je: Otkupio Stjuartovo osloboenje. Takoe uredio njegov premetaj kao ratnog zarobljenika. Oboje slubenim putem. Bie spaen, ako obavest stigne njegovim krvnicima. Telegram nije siguran. Nemam u to poverenje. Poite s Linkom do Ague Priete. Ponesite panske telegrame. Bie zatita, i osigurae Stjuartovo osloboenje. Povedite Nilsa. Ne prezajte ni pred im. Kaite sve Linku, verujte mu neka gospodari onim autom. Stajltvel. Prvih nekoliko redaka Svensonove poruke uzneli su Medlinin duh do sree i zahvalnosti. ali, itajui dalje, zastane joj dah, i proe je ledena jeza. Kod poslednjih rei oslobodi se straha i sumnje i hladnim mirom utvrdi injenice. itajte ree kratko, pruajui Linku brzojav. On ga sriui proita i pogleda je otvoreno. Linik, poznajete li ceste, i puteve pustinju odavde do Ague Priete? upita ga. Svakako, tu sam nekada najee prebivao sa svojim govedima, a znam i Sonoru. Moramo stii u Agua Prietu pre zalaska sunca, mnogo pre, ako je Stjuart u kojem oblinjem logoru, trebamo stii do njega jo na vreme. Gospoice Hemond, to je nemogue! uzviknuo je on. Svenson je lud, ako to kae. Link, moe li se autom doi odavde do severnog Meksika? Moe, ali bi dugo trajalo. Moramo to uiniti u najkraem vremenu nastavila je ona uzbueno. Inae bi Stjuart mogao biti verovatno e biti pogubljen. Link Stivens kao da je odjednom klonuo, zgurio se, i postario, izgubio je svu svoju vedrinu. Ja sam tek priprosti kauboj, gospoice Hemond procedio je on s mukom. Jedinstvena se promena primeti na njemu. Strahovit je to put, tamo iza granice, ako kojom sreom ne razbijem kola, kosa e vam u najmanju ruku posedeti. Uvek ete oseati posledice te vonje. Ja sam Stjuartova ena rekla je ona i pogledala ga. Nije to rekla namerno, nego kao razlog koji e ga uveriti u

potrebu njena putovanja, nego da mu pokae koliko o njemu ovisi. On skoi kao uboden kretnjom Stjuarta i Montija Prajsa. Taj je ovek bio od istog krutog soja. Medlinine rei potekle su tada kao bujica: Ja sam Stjuartova ena. Volim ga! Bila sam nepravedna prema njemu i moram ga spasiti. Link, verujem u vas. Zaklinjem vas, uinite sve to moete zbog Stjuarta i zbog mene. Poi u na taj put radosno i hrabro. Ne marim gde i kako ete voziti. Drae mi je i da padnem u kakav kanjon ili da se razbijem na stenama, nego da ne pokuam spasiti Stjuarta. Kako je krasna bila reakcija toga grubog kauboja. Videla je njegovu nesebinost, slabljenje onog divljeg izraza s njegova lica i vraanje starog hladnokrvnog obesnog sjaja u njegove oi, i oseala da se neto neobino dogaa s njime. Bilo je to vie nego samo volja, hrabrost, i portvovanje. Kao da su krvne veze spajale njega i Medlin. Ona je opet osetila onu neprotumaivu zajedniku znaajku, toliko suptilnu i gotovo nevidljivu koja je, ini se, bila zajednika svim tim divljim kaubojma. Gospoice Hemond, taj put nije mogue prei autom, ali ja u to uiniti odgovori on. Njegov hladnokrvan, vedar pogled uzbudi je. Trebae mi moda pola sata da pregledam kola i spremim sve to mi treba. Nije mu mogla zahvaliti. Umesto odgovora zamoli ga da kae Nilsu i ostalim kaubojma izvan slube da dou pred njenu kuu. Kad je Link otiao, Medlin asak razmisli o pripremama za put. Telegrame, i sav novac koji je imala, stavi u konu torbu. Bila je u tankoj beloj haljini, koja nije bila pogodna za putovanje, ali nije htela izgubiti ni asa s presvlaenjem. Obue dugi putni ogrta, a glavu i vrat pokrije koprenom, koju sloi tako da bi njom, ako zatreba, mogla pokriti lice. Seti se jo da ponese i rezervne naoare za Nilsa, a onda navue rukavice i izae iz kue spremna za putovanje. Nekoliko je kauboja ekalo. Objasnila im je situaciju i zaduila ih da uvaju imanje. Zatim se obratila Nilsu i zamolila ga da je prati na tom pustinjskom putovanju. On sav pobeli u licu, Medlin to podseti na njegov smrtni strah od auta i Linkove vonje. Nils, ao mi je, to to od vas traim dodala je ona znam da mrzite auto. Ali, trebam vas mogla bih vas tako nuno trebati. Ali, gospoice Hemond, sasvim krivo mislite, da ja mrzim auto, bio sam samo ljubomoran na Linka, a momci su me onda ismejavali, da se bojim brze vonje. Zaista sam silno ponosan to idem i mislim da bi mi sigurno bilo krivo, da me niste pozvali. Ako idete tamo dole meu Grizere, trebaete me. Njegov odmeren, polagan govor, s prizvukom hvalisanja i smeak kojim je gledao, nisu Medlin ni najmanje zavarali. Lice mu je jo uvek bilo sivo. Ma kako je to bilo teko shvatiti, Nils je oseao strahovit, potajan strah od belog auta, samo to nije hteo priznati. I tu se opet pokazala njegova odanost. Medlin zauje um motora. Link se pojavio vozei uz padinu. Kratkim zaokretom zaustavi se pred verandom. Sa svake je strane automobila privezao po jednu dugu debelu dasku, a gde god je bilo mesta, potrpao je rezervne gume. Jedno od stranjih sedita zauzimala je velika bava, a drugo je bilo puno razliitog alata i konopa. Na tim je stranjim seditima bilo tek toliko mesta, da se Nils mogao ugurati. Medlini odredi Link mesto napred pokraj sebe, a zatim prihvati volan. Ona rukom mahne kaubojma na verandi. Nijedna re pozdrava nije se ula. Kola kliznu iz dvorita, sidu blagom padinom na cestu, prema otvorenoj dolini. Svakim jaim naletom suvog vetra osetilo se poveavanje brzine. Medlin obuhvati pogledom zavojitu cestu, izgraenu za potrebe stoara, kako glatka i otvorena nestaje u sivoj daljini. Pogleda vozaa pokraj sebe, u odelu od koe i sa lemom od koe, a zatim navue koprenu na lice i vrsto je svee oko vrata, da joj se za vonje ne bi razvezala. Sve vea bivala je snaga vetra, naposletku joj si inilo da je olovnom teinom dri uz sedite. Ispod sebe oseala je besprekidno snano, neverovatno podrhtavanje, pokatkad bi osetila dui zamah kao da e je odbaciti uvis, ipak, jai udarci nisu ometali jednolinu brzinu. Huanje i buka tokova i tekih kola pojaali su se do stalnog, jednolinog zujanja. Vetar se inio kao nepodnosivo

teko telo koje je nasrtalo prema njoj, sedalo joj na grudi i gotovo joj oduzimalo dah. inilo joj se da vreme juri zajedno s preenim kilometrima. Zaas otkrije promenu u tom zujanju i podrhtavanju, u besprekidnim zamasima teine koja je pritiskala. Bilo je sve oitije da Link smanjuje brzinu. Svim svojim ulima primetila je to i zakljuila, da kola ne voze prebrzo. Podigne koprenu i skine naoare. Kakvo je olakanje disati i gledati slobodno! Njoj zdesna, ne naroito daleko, leao je mali gradi, irikahua. Pogled na njega podseti je na Stjuarta. Nalevo se protezala siva dolina. Crvena je pustinja bila zaklonjena pogledu, ali potpuno blizu na jugozapadu uzdizalo se Guadalupe gore. Nasuprot irikahue, na krianju ceste, Link Stivens usmeri kola prema jugu i postupno povea brzinu. Medlin je ugledala drugu, beskrajnu, sivu kosinu. Bila je to dolina San Bernardino. Zujanje motora i ibanje vetra opomenu je neka koprenu ponovo navue na lice, sad joj se uinilo, da se vozi nou. Kola su jurila napred i to brzinom, koja je Medlin ponovo pritisnula kao nekim klinom. Opet su sati i milje leteli jednakom brzinom. Kola su jurila sve bre, dok nisu postigla odreenu brzinu koju su zadravala neko vreme, onda bi se smanjila i brzina i sav onaj tropot, i to je bila prilika za gledanje okolia. Medlin opet podigne koprenu i primeti da prolaze kroz neko selo. To bi mogao biti Bernardino? zapita Linka. Dakako odvrati on. Osamdeset milja. Ovaj put Link se nije ispriavao zbog svog motora. Medlin je osetila kako joj poputa uzbuenje koje je doivela na poetku vonje. Nagne se da pogleda na Linkov sat, koji je privrstio na volan pred sobom. etvrt do deset! Link je zaista skratio udaljenost! Iza Benardina, Link skrene s ceste i krene prema dugoj blago polegnutoj kosini. inilo se da dolina tamo skree prema jugu, pod tamne obronke Guadalupe gora. Link se okrenuo prema jugozapadu. Dok su se uspinjali obronkom, Medlin primeti da trava postaje sve rea, javljala su se gola, bela, prainom prekrivena mesta, na kojima su se poput mrlja videli tamni grmovi mimoze i kaktusa i razbacani delovi stena. Trebala je biti spremna na prizor koji e ugledati s vrha grebena. Pod njima je usplamtela pustinja. Izdaleka bio je to dojmljiv prizor, ali voziti se i ulaziti u njeno crveno drelo, osetila je Medlin kao prvu zapreku za njeno nepokolebivo pouzdanje. I oko njena rana bila je pustinja, pa i doline su bile puste, ali ovo je bilo drugaije. Ovde je poinjala crvena pustinja koja se kroz Arizonu i Kaliforniju, prua daleko u Meksiko, sve do Pacifika. Videla je gole breuljkaste padine niz koje je auto klizilo naginjui se i posrui. One su nestajale u krevitom carstvu hridina i peska, carstvu ukraenom plohama zemlje i udolinama, i ispresecanim kanjonima i redovima streeg, zupastog kamenja. Daleke Sierra Madres, te planine, bile su odavde jasnije i modre manje maglovite i varave nego to su joj dosad izgledale. Medlinina vrsta vera u pobedu ohrabri je dok je gledala prizor koji se pruao stravino pred njom. Pustinja koja se u svom nepreglednom prostranstvu odmatala duboko dole, poela se uzdizati, gubiti odreene granice, produbljivala je svoja nestalna svetla i sene, a svoje razjapljene dubine i otre stree visove sakrila je iza crvenih gorskih kosa, koje su bile tek niske stepenice, mala predstraa ili ploica zemlje na njenim vratima. Poskakivanje velikog auta, koji je bacao amo-tamo, privuklo je njenu panju na put kojim je vozio Link, i koji se neposredno pred njima prostirao. Razabrala je da je to stara kolna cesta. Na podnoju tog dugog obronka doli su na loiji teren, i sad je Link morao voziti krivudavo. Cesta bi nestajala i opet se javljala. ali, Link se nije uvek drao ceste. Vozio bi stranputicom, presecao i zaobilazio i, inilo se, sve vie zapadao u labirint niskih, crvenih, peanih prudova, isuenih renih korita, obrubljenih peanim obalama, i sve veih grebena. ali, Link Stivens uvek je samo nastavljao put, a nikada se nije vraao. Nikada nije usmerio auto onamo gde nije bilo prolaza. Sve do te take putovanja Link nije trebao okretati kola, vraati se, i Medlin je shvatila da je jedino izvanredna sposobnost toga kauboja, da tako dobro

prosuuje teren omoguila napredovanje. Poznavao je kraj i nikada nije bio neodluan, kad bi izabrao smer, nije oklevao da njime pode. Na dnu jednog irokog kanjona zapao je u peani humak, u kojem su se tokovi jedva okretali. Sunce je nemilice eglo, praina se dizala, nije bilo daka vetra, pa ak ni zvuka, osim povremenog kotrljanja pokoje odronjene stene koja bi kliznula niz padinu izlizanu od nevremena, i munog soptanja motora. Ta pueva brzina sada su napredovali polako zbog peska koji je ulazio meu ktokove obeshrabrila je Medlin. Link joj tada preda volan, skoi iz auta i pozove Nilsa. Kad su odvezali dugake daske i poloili ih ispred tokova, tako da bi mogli preko njih prei, videlo se kako je Link razumno postupao. Pomou tih dasaka uspelo mu je kola progurati kroz pesak i ljunak, to bi inae bilo nemogue. Kanjon se irio i izlazio na prostor, odakle se pogled pruao nekoliko milja u daljinu. Pustinja se uzdizala terasasto, pa su se u jutarnjem sjaju suncem obasjane visoravni i strmine prelivale od sive i smee-sive boje kamena i kriljca, ute i ruiaste, do hravo crvene boje, koja je dominirala nad svime. Pred njima je bilo ravno, glatko tlo, tvrdo poput kamena. Kola su jurila tom nezakrenom daljinom. Ui je ispunjao zvuk nalik na zujanje velike gladne pele. U taj se zvuk mealo udno, neprekidno kripanje koje se, kako je Medlin na kraju zakljuila, poticalo od pucanja peanog sloja pod automobilskim tokovima. Divovska su kola letela takvom brzinom da je sad jedva mogla razabrati neke slikovite pustinjske pojedinosti, ali i te su joj zbog ibanja vetra nestajale iz vida. Link zapoe uspon na dugu prostranu golet s peanim humcima, divne ljubiaste i zlatne boje. Ovde su jo bili jasni tragovi dobro ugaene stare kolne ceste, po kojoj su nedavno morala proi velika stada goveda. Kola su se neprekidno penjala, prela vrhunac i dola na drugu dugu zaravan izglaenu pustinjskim vetrovima. Nebo je sjajilo intenzivnom, elinomodrom bojom, koja je zavaravala vid. Medlin je koprenom pokrila lice, sve dok Link nije smanjio tu vratolomnu brzinu. S vrhunca sledeeg gorskog sedla videlo se vie opustoenog crvenog prostranstva. Duboka jaruga zakrila je cestu i prisilila Linka Stivensa da skrene prema jugu, tek uska pruga ceste bila je slobodna upravo u irini auta. Link kao da nije mario za injenicu da su vanjski tokovi klizili uz sam njen rub. Medlin je ula tropot i kotrljanje ljunka i zemlje niz strme stene jaruge, koja se irila i svravala peskovitim prudom. Link ga pree i okrene na suprotnu stranu. Veliko se kamenje, koje je zatvaralo prolaz, moralo maknuti s puta. Sve one nebrojene zapreke koje su im se prepreile, naslage mulja koje bi se odronile na najmanji pritisak, manje udubine ispunjene vodom, kosi tereni s rasutim gromadama kamena, uski prolazi s po jednom stopom irine za kotae, iljci otrih kaktusa koje se moralo izbegavati sve je to ostavljalo hladnim vozaa kauboja. Nastavljao je voziti, kad bi stigao do ceste, poveanom bi brzinom nadoknadio izgubljeno vreme. I druga uzvisina bila je svladana. Medlin je uoila, da je Link dovezao kola do vrha visokog gorskog prolaza, izmeu dva brdska lanca. Zapadni obronak tog prolaza bio je neobino vrletan i krevit. Ispod njega prostirala se duga siva dolina, a na njenom kraju sjala se bela mrlja, koju je Link mrko proglasio Daglasom. deo te bele mrlje bila je Agua Prieta grad blizanac s one strane granice. Medlin je uzalud naprezala oi da bi procenila tu veliku razdaljinu. Silazak niz taj gorski klanac zapone uz velike potekoe. Otro kamenje i bodljikavi kaktusi zaboli su se u prednje tokove i probuili ih uz zagluan prasak. Trebalo je dosta vremena da se promene gume. Teke su daske opet stavljene na mesta u koja bi inae propala teka kola. Strei deo jedne izboene stene morao se razbijati velikim kovakim maljem. Masivan kameni blok ispreio se na putu i zatvorio prolaz. Medlini zastane dah. Auto se nije mogao okrenuti, jer nije bilo mesta. ali, Link Stivens nije ni pomiljao na to. Natrake odveze do odreene udaljenosti, onda izae i poe napred peice. Neko se vreme motao oko stene, a onda se trei sklonio s

ceste. Jaka eksplozija, oblak praine i ruenje tekih komada kamenja bili su vrst dokaz da je uporni voza raskrio prolaz dinamitom. On se zaista osigurao za sve mogue situacije. Medlin se okrenula da vidi kako je na utljivog Nilsa delovalo otkrie da Link sa sobom vozi dinamit. Zaista, gospoice Hemond, nita vie ne moe zaustaviti Linka rekao je Nils umirujue se smekajui. Pravo znaenje tog dogaaja valjda mu nije ni dolo do svesti, ili ga je ipak ostavilo potpuno hladnim. Na kraju krajeva, on se bojao samo Linka i automobila. I, taj je strah bio samo odbojnost prema drugoj osobi. Medlin je svog kauboja gledala bistrijim oima, verujui da e on na putu izbei svaku opasnost. Nilsov je izraz lica to potvrdio. I mada mu je lice jo uvek bilo sivo, a usnice vrsto stisnute, u oima mu je bio isti onaj vedar i bezbrian sjaj, kao i u Linka. Kaktusi, stene i jaruge, oteavale su putovanje i Nils bi to komentirao svojim zagriljivim humorom kojim bi znao doekati tragine dogaaje. Jedna jedina Linkova greka, iskliznue tokom, probijanje gume u kritinom asu, neka sitnica kakva se stotinu puta dogaa i na manje opasnom putu, mogla je biti kobna za auto, a smrtonosna za putnike. Uvek iznova Link se posluio daskama da pree peane naplavine. Katkad su tokovi proli itavom duinom dasaka a katkada bi i iskliznuli. Za kratko vreme Link je doao do grabe ispunjene vodom koja se prelila daleko na cestu. Bez oklevanja poloio je daske, nakon to je paljivo izmerio razmak, i pree. Pretila je opasnost da e smrviti motor. Jedna od dasaka pukne i malo se ulegne, ali prelaenje je prolo bez potekoa. Uska, krevita, pomalo strma cesta, vodila je ispod stene koja se nadvila nad nju. Link naredi Medlini i Nilsu da izau i peice zaobiu opasan zavoj, a on poveze auto. Medlin zastane s uasom oekujui prasak koji e znaiti da su kola pala na dno dubokog kanjona, ali zaas ugleda Linka kako podalje eka da ih ponovo ukrca. Nailazili su strmiji delovi ceste, mesta na kojima bi Link mogao juriti punom brzinom kad bi na zavretku toga dela puta i dalje mogao vladati autom, zatim je bilo mesta, gde su mali nagibi svravali naglim, strmim izboinama s jedne strane, ili nizbrdice s druge. Ovde bi kauboj-voza prebacio vor ueta preko istaknutog dela stene, a drugim njegovim krajem povezao bi tokove kola i tako ih sputao. Jednom, na neobino loemu mestu, Medlin je nehotice uzviknula: Oh, kako vreme leti. Link Stivens je pogleda kao da ga je prekorila zbog njegova opreza. Oi mu zasjae kao otrica elika na ledu. Moda je taj uzvik bio potreban, da on vlastitu hrabrost napne do krajnjih granica mogueg. Svakako, on je radio nemogue. Vozio je uz rub provalija, prelazio uzvisine i preskakivao manje jarke na ravnoj cesti. Njegov se motor poput koze penjao na strmine, zaobilazio zavoje, da su mu unutarnji delovi tokova bili iznad vanjskih, prelazio mesta mekano nasipana zemljom, i vozio dalje i dalje prelazei mune prolaze, tlo posuto otrim kamenjem, mestimice se drao stare ceste, a mestimice otvorenih prostora ali uvek je uporno nastavljao put. Na kraju su doli na isti smei obronak izbrazdan i ulebljen poput daske za pranje rublja, njime se ugodno silazilo do doline, gde se retka trava borila da slici nametne svoju sivu boju. Cesta se jasnije opaala i nadaleko je presecala dolinu. Na Medlinin uas, ta je cesta vodila do duboke uske jaruge, koja je s jedne strane propadala, a s druge se uzdizala jo strmija. I konj bi tuda proao tekom mukom, dok je za auto to bilo gotovo nemogue. Link okrene kola desno uz rub jaruge, vozei onuda dok je to teren doputao. Jaruga se irila i produbljivala celim putem. Tada okrene drugim smerom. Pri tome okretaju Medlin primeti da je sunce zapoelo svoj kosi put prema zapadu. Svojim joj je arkim, besnim sjajem zaslepilo oi. Link se vrati na cestu, pree je i nastavi voziti uz rub jaruge. Bila je duboko useena u crvenu zemlju, izrovana bujicama za kinih dana. Mestimice se suavala, irina joj je na tim mestima bila tek metar i po. Link je prouavao ta mesta, oima merio strminu i stvarao zakljuke. Dolina je ovde bila ravna a uz rub jaruge bile su samo manje rupe. Link je vozio i vozio traei

mesto gde bi mogao prei na drugu stranu, ali tog mesta nije bilo. Svako daljnje napredovanje prema jugu spreavale su neprohodne gudure, jer je jaruga ovde nestajala u dubokom kanjonu. Opet je trebalo voziti natrake, da bi se auto mogao okrenuti. Medlin pogleda svog nepokolebljivog vozaa. Na njegovom je licu bio onaj tvrdi nepromenjeni izraz. Kad je doao do najueg mesta, odmeri ga sa zanimanjem a onda izae iz kola i peice proe uz rub jaruge. Jednim je dobro odmerenim skokom preskoi. Sad tak Medlin primeti da je suprotan rub neto nii. U trenu shvati Linkovu nameru. Traio je mesto na kojem bi autom mogao preskoiti tu pukotinu tla. Ubrzo ga nae. Svoju crvenu maramu svezao je kao znak oko jednoga grma. Tada se vratio, uao u kola i rekao, prekidajui svoju dugu utnju: To nije ba diriabl, ali sam ipak nadmudrio tu prokletu jarugu. Vozio je natrake do blage uzvisine i zaustavio se. Njegova crvena marama vijorila je na vetru. vrsto uhvati volan i pokrene auto najpre polako, a onda sve bre i bre. Velika kola poskoe kao tigar. Nagla struja vazduha gotovo izbaci Medlin sa sedita. Ali, Nilsove snane ruke uhvate je za ramena. Zamurila je. Drmusanje auta pretvori se u glatki zalet, prekinut slabim trzajem, a svu buku i tropot nadglasa prodoran kaubojski krik. Medlin je napetih ivaca oekivala teki sudar. Nije ga bilo. Otvorila je oi i ugledala glatko tlo doline bez pukotina i rupa. Nije ni osetila trenutak kad je auto preleteo klanac. Ponestajalo joj je daha, ali ona to pripie brzini. Povue koprenu na lice i duboko se zabaci u sedite. Huanje kola pretvorilo se u nadmoan zvuk. Ponovo su uzbuenje, otrina oseaja i pretee oekivanje katastrofe, kao stalni pratioci, bili potisnuti zbog fizikih napora. Bilo je trenutaka kad je svu svoju snagu morala upotrebiti da se odupre strahovitoj snazi vetra da udahne vazduh u svoja stisnuta plua. Oseala se kao omamljena. Mrak pred oima nije bio posledica samo navale krvi koja je pritiskala poput maske od kamena. Imala je oseaj da lebdi, plovi, nestaje, posre, ak i dok je poput munje letela u tim kolima. Ruke i noge bile su joj nepokretne, kao sputane teinom planine. U sebi oseti potpunu prazninu iz koje je trgne prijateljska ruka. To je privede svesti. Vratolomna se brzina smanjila do one na koju je bila navikla. Skinula je koprenu i opet je mogla slobodnije disati i potpuno se oporavila. Kola su jurila dugakom cestom prema predgraima nekoga grada. Medlin zapita koje bi to mesto moglo biti. Daglas odgovorio je Link a sasvim u blizini je Agua Prieta. To ime kao da je ukoilo Medlin. Nita nije ni ula ni videla dok se kola nisu zaustavila. Nils je s nekim razgovarao. Tada joj pogled na sivoute vojnike odore vrati mo rasuivanja. Nalazila se na granici izmeu Sjedinjenih Drava i Meksika. Agua Prieta sa svojim belomodrim kuama i smeim krovovima leala je pred njom. Vojnik kojemu se Nils verovatno obratio, vratio se do nje i rekao da e se jedan oficir odmah pojaviti. Medlin je primeivala sve oko sebe: i prizore ispred sebe, i strau preko ceste, i neto podalje suv, pranjav grad, a istovremeno je ula i amor ljudi iz prikrajka. Jedan konjiki oficir prie kolima, zagleda se u nju i skine svoj sombrero. Moete li mi rei neto o Stjuartu, amerikom kauboju, koga su ustanici pre nekoliko dana zarobili? upitala je Medlin. Da odgovorio je, oficir. Sukobili su se federalni vojnici i vee snage gerilaca i ustanika. Federalci su bili po tisnuti prema zapadu uzdu granice. Saznali smo da je Stjuart ludo srljao u borbu i bio zarobljen. Meksikanci su mu sudili. On je poznat ovde oko granice i vest o njegovozarobljavanju izazvala je uzbuenje. Uinili smo sve to nam je bilo mogue da ga izbavimo. Gerilci se nisu usudili streljati ga ovde, a bojali su se da e mu se pomoi da pobegne. Zato ga je jedan odred vojnika otpremio u Mezquital. Bio je osuen, da bude streljan u etvrtak o zalasku sunca veeras? Da. Pria se da je posredi osobna mrnja protiv Stjuarta. ao mi je to vam ne mogu dati tanje obavesti. Ako ste Stjuartovi prijatelji rodbina moda bih mogao . . . Ja sam njegova ena prekine ga Medlin. Molim vas, proitajte ovo. Ona mu

prui telegrame. Savetujte mi, pomozite mi, ako moete. Zauenim pogledom prihvati oficir telegrame, proita neke od njih i zapanjeno zazvidi. Tada nastavi brzo i ozbiljno. Ne mogu proitati ovo na panskom, ali potpisana imena su mi poznata. Tada letimice pogleda drugu. Pa, ovo znai, da je Stjuartovo osloboenje bilo potvreno, i ujedno objanjava glasine koje se ovde ire. Grizerska izdaja! Iz nekih neobjanjivih razloga odredbe ustanike hunte nisu stigle na odredite. Govorilo se o zameni za Stjuarta, ali nita nije uinjeno. Niko nije poslan u Mezquital kao zamena. Sramotnog li postupka! Doite, poi u s vama do Dinrala Salazara, glavnog zapovednika ustanika. Poznajem ga. Moda emo neto saznati. Nils napravi oficiru mesta u kolima. Huei auto pojuri preko granice na meksiko podruje. Sva su Medlinina ula neobino ivo proradila. Bela je cesta vodila u Agua Prietu, grad obojenih zidova i krovova. Buka motora rasprila je koze, svinje i jastrebove. Domae ene, pokrivene crnim velima, provirile su kroz reetke na prozorima. Mukarci s velikim sombrerima, u pamunim kouljama i pantalonama, opasani irokim arenim opasaima, i u sandalama, nepomino su stajali i gledali velika kola. Cesta je zavravala velikim trgom, u ijoj je sredini bila okrugla graevina, na neki nain slina oboru. Bila je to arena gde su se prireivale igre i borbe s bikovima. Sad je sluila kao smetaj za prilian broj vojnika. Odrpani, neuredni ustanici bili su posvuda, a po itavom su trgu bili porazmeteni atori, svenjevi, kola i oruje. Konji, mule, magarci i volovi stajali su uokolo. Prostor je bio tako pretrpan da je Link morao korakom voziti do ulaza u arenu. Link, poznajete li put do tog Mezquitala? upitala je Medlin. Da, bio sam tamo. koliko je to daleko? Ah, nije ba daleko, izmicao je on. Link, koliko milja? preklinjala je ona. Samo nekoliko mislim. Medlin je znala da lae. Nije ga vie nita pitala, a niti pogledala, ni njega ni Nilsa. Kako je zaguljiv, pokvaren vazduh na tom krcatom trgu! Crveno sunce sputalo se sve nie prema zapadu, ali jo je uvek palilo ognjenim arom, rojevi muha zujali su iznad kola. I senke jastrebova, koji su nisko leteli, zapnu joj za oi. Ugleda niz tih velikih crnih ptiurina kako sede na krovu jedne kue. Nisu spavale, niti su se odmarale ekale su. Naleti teka, zlokobna pomisao, koju pokua oterati i pre nego se sasvim uobliila. Ti buntovnici i gerilci, pa to su iscrpljeni bezbojni, bradati bednici! Radoznalo su gledali Linika dok je neto popravljao na autu. Ni dvojica nisu jednako izgledala, a svi u dronjcima! Oi, duboko upale, svima su se neobino sjale. Nosili su velika sombrera od smedeg ili crnog pusta, slame ili sukna. Svaki je imao opasa ili areni pojas, u koji je bilo zataknuto neko oruje. Neki su nosili izme, drugi cipele, trei opet mokasine ili sandale, mnogi su bili bosi. Uzvrpoljena, brbljiva rulja! Medlin je zgrozila pomisao, da te bedne revolucionare pokree tako mahnita elja za prolivanjem krvi. Ako je sloboda ono za ta se bore, ta se ideja ne vidi na njihovim licima. Izgledaju kao vukovi na neijem tragu. Oseti uas i zaprepatenje. Tada pomisli, nisu li i njihovi oficiri ljudi iste vrste? Na kraju jedna injenica zaokupi njenu panja i izazove odreenu samilost: svaki je lan toga mnotva preko koga je preleteo njen brz pogled ma kako prljav i odrpan bio na sebi nosio neki ukras, ipku, resu ili znaku, vrpcu, narukvicu, ili gajtan, neto to je odavalo tatinu bedni dragulj njihova duha oznaku rase. Iznenada se mnotvo razmaknulo i propustilo do kola konjikog oficira i nekog ustanika vrlo upadljivog izgleda. Gospodo, onako je kako sam sumnjao zapoeo je oficir uurbano. Odredbe koje su se odnosile na Stjuartovo osloboenje, nikad nisu stigle do Salazara. Bile su zadrane. ali, bez obzira na to, mi bismo osigurali Stjuartovu zamenu da jedan od njegovih zarobljivaa nije poduzeo sve kako bi Stjuart bio streljan. Taj je gerilac zadrao pismenu zapoved, a zatim je posredovao da Stjuart bude odveden u Mezquital. To je neopisivo kukavno. Ta, eto, on bi ovog asa bio slobodan ovek. Vrlo alim . . . ko je to uinio to to delo? krikne Medlin oajno. ko je taj gerilac? Senjor Don

Karlos Marinez. Bio je bandit, a sad je uticajna osoba u Sonori. Zapravo, vie je tajni agent u pokretu revolucije nego aktivan sudionik, ali poznaje gerilsko ratovanje. Don Karlos! Stjuart u njegovoj vlasti! Gospode Boe! Medlin se gotovo bez svesti srui na sedite. Tada je dve snane, mirne ruke uhvate za ramena i Nils se sagne prema njoj. Gospoice Hemond, mi ovde samo gubimo vreme rekao je on. I glas i njegove ruke ulivali su snagu. Ona se okrenula prema njemu moleivim, drhtavim izrazom. Kako je miran, vedar, modar sjaj njegovih oiju! One joj govore neka se ne predaje. ali, ona svoje misli nije mogla izrei, mogla je tek oi upraviti u Linka. Izgleda nemogue, ali ja u to izvesti! odgovorio je Link Stivens na njeno nemo pitanje, i ono neto ono hladno, mrko i divlje, to pokree njene kauboje, izbije, a Medlinini ivci oelie i ona skupi svu ensku hrabrost. Mogu li dobiti dozvolu za unutranjost za Mezquital? upitala je Medlin oficira. Vi nastavljate put? Gospoo, nema nikakve nade. Mezqultal je udaljen stotinu milja. Ali, postoji mogunost vrlo mala mogunost, kad bi va ovek dobro vozio. Meksikanci su skloni ceremonijama pri izvrenju smrtnih kazni. Pripreme za Stjuarta bie opsene. Ali, izuzevi nepredvidive okolnosti, smrtna kazna bie provedena tano u odreeno vreme. Dozvola vam ne treba. Vae su obavesti slubene potvrde. Ali, da utedite vreme, da se ne zaustavljate, savetujem da povedete sa sobom ovog Meksikanca, senjora Monteza. On je po asti vii od Don Karlosa i poznaje kapetana Mezqitalskog odreda. Ah, tada Don Karlos ne zapoveda odredom koji uva Stjuarta?Ne. Hvala vam, gospodine. Neu zaboraviti vau ljubaznost zavrila je Medlin. Ona se naklonila senjoru Montezu i zamolila ga da ue u auto. Nils je maknuo neke stvari i ispraznio stranje sedite. Link se nagne nad volan i pokrene auto tako naglo, takvom bukom i trozatim da su se ljudi razbeali u divljem neredu. Kola napuste trg razvijajui sve veu brzinu, pojure ulicom, obrubljenom belim i modrim zidovima, pa dalje trgom gde su ustanici podizali barikade, zatim uz elezniku prugu s mnotvom teretnih vagona krcatih artiljerijskim oruem, i napokon pokraj predstraa, koje su odale poast svom oficiru Montezu. Medlin dobro privrsti naoare i svee koprenu oko lica. Bila je obuzeta udnim arom: plamtela je, drhtala, bila uzbuena i tim je arom gledala sve to se dogaalo oko nje. Vatrena sunana kugla visila je na zapadu nad gorskim lancem. Kako se ve nisko spustila! Pred njom se sterala uska, bela cesta, pranjava i tvrda poput kamena cesta ve stoleima upotrebljavana. Da je bila dovoljno iroka za slobodan prolaz kola, mogla je posluiti kao divan put za motorna vozila. Ali, korov, pranjavo cvee, grmlje i bodljikavi kaktusi strugali su kola, koja su jurila. Bre, bre, bre! Ista ona preanja nepodnoljiva teina stala je opet pritiskati, isto neprekidno huanje vetra ispunjavalo je ui. Link Stivens zgrbio se nad volanom. Oi su mu bile skrivene ispod konog lema i velikih naoara, donji mu je deo lica bio nezatien. Nalikovao je demonu, s onom svojom udnom grimasom i elinom puti. U tom trenutku Medlin spozna kakav je besprekoran, savren voza taj kauboj. Poputanje snage inilo joj se nespojivim Linkom Stivensom. On je kauboj, i zaista: jae taj auto, podvrgavao ga je svojoj volji, upravo onako kao to se rodio s onom posebnom vetinom da upravlja konjem. Nikad dosada nije vozio da bi udovoljio vlastitoj volji. I nikad dosada nije postigao brzinu koja bi njega samog zadovoljila. A osim toga, njega je terala elja da spasi Stjuarta i usrei Medlin. ivot za njega nije znaio nita. Ta mu je injenica podavala nadnaravnu snagu i pruala mu mogunost da svlada opasnosti toga putovanja. Zbog toga mu je i bilo mogue da tako upravlja autom, i da prema svom razumu i instinktu odreuje snagu i brzinu njihovog napredovanja. Medlin je bila uverena da e je, ili dovesti u Mezquital da spasi Stjuarta, ili e je u tom pokuaju ubiti. Bela uska cesta blesnula bi pred njom i neverovatnom brzinom opet nestala pod kolima. Kad bi primetila kaktusovo grmlje daleko ispred sebe, inilo joj se

da ono skae na nju, a onda istog asa i isto takvom brzinom nestaje. Takoe bila je uverena da auto jo nije dosegnuo krajnju granicu svojih mogunosti. U zavojima Link je jurio kao da je bio uveren da tamo iza nema nikakvih zapreka. Verovao je u svoju sreu. Neka natovarena kola, stado goveda, ak kakav preplaeni bik mogli su znaiti propast. Nikada u takvim sudbinskim trenucima ona nije zatvarala oi. Kad je Link, raunajui na sreu, stavljao na kocku svoj, njen i ivot onih drugih, zato se ne bi i ona povela za tim? Dok su velika kola huala i tutnjala, jurei velikom brzinom na samo dva toka u zavoju, Medlin je oseala i proivljavala tu trku do same sri svog bia. Ali, brzina nije uvek bila ista. Deonica mekanog tla zaustavljao ih i prisiljavao da se muno sopui probijaju kroz ljunak. Grmlje kaktusa bilo je nemala opasnost za napredovanje. Duge vitke grane ocotilo grmlja i iroko okruglo lie pruilo se na cestu, dok su uz uske rubove leala poput, debla u umi, povaljena i crvotona stabla bajoneta i bisangi, kaktusi su strili. Grozdovi agava zasenjeni divovskim, visokim kaktusima takoe su visili nad cestom. A svaka grana, svaki list ili otrica kaktusa osula se trnjem, koje je svaki as moglo postati kobno za automobilsku gumu. Ocotilo bodljikav grm s plodom nalik na visoku sveu. Uz zagluan prasak konano se dogodilo i to. Auto se nagnuo u stranu, i stao kao osakaen posrtati, a zatim se zaustavio, pokoravajui se posluno svom gospodaru. Koliko god je Link brzo promenio gumu, ipak se izgubilo na : vremenu. Crveno sunce, koje je na svom putu prema crnoj, otroj liniji horizonta bivalo sve tamnije i zagasitije, kao da je gledalo s podrugljivim prezirom. Link skoi u kola i ona pojure napred. Ali, cesta se promenila, i drvee se promenilo, i sav okoli, osim kaktusa. Naile su milje izbrazdanog tla, kratke stenovite povrine i jaruge, a onda i niska peskovita udolina, gde su grupe drvea mimoze tvorile umicu uz malo jezerce duboko tek deset centimetara. Zeleno rastinje ublaavalo je krutu, suvu sliku pustinje. U umi je bilo ptica i papiga, jelena i divljih veprova. Na sve je to Medlin obraala panju, sve je na nju ostavljalo utisak, ali ono to je najvie eznula i elela ugledati bila je cesta glatka, ravna cesta. Ali, cesta je vijugala uzbrdo, u dosadnim sporim zavojima, koji su se lagano, dokono penjali do vrha brda to je svojim proporcijama vie nalikovalo planini. Sve se tu prilagoavalo lenjosti i dokolici, kao i sve ostalo u Meksiku, osim borbe, a, ta je bila brza, divlja i krvava prava panska. Silazak niz brdo bio je teak i neobino opasan, ali Link Stivens vozio je brzo. Na podnoju brda, stene i pesak gotovo su ga zaustavili. Kad je zatim ponovo pojurio u jedan, zavoj, jedna strea, iljata vlat upropasti i drugu gumu. Ovaj put auto je odleteo preko ceste u kaktusovo grmlje, gde prsne i drugi prednji toak. Kao pravi demoni bace se Link i Nils na posao. Sa zebnjom oseti Medlin slabljenje sunanog ara, a zamagljenim oima zapazi zamiranje crvene svetlosti iznad pustinje. Nije se mogla osvrnuti, da vidi na kojem je mestu sunce na horizontu. Htela je pitati Nilsa. ali, kao i sve, u ovoj sudbinskoj trci, tako je neobino bilo i utanje. Jo se nije re progovorila. Medlin je htela doviknuti Linku da pouri. Ali, on je u svim svojim brzim kretnjama doao do granice ljudskih mogunosti. I tako je Medlin nemih usana, otupelih oseaja i zamirueg daha jedino mogla da gleda, da se nada i da preklinje za dugu, ravnu, glatku cestu. I odjednom je ugledala. Uinila joj se miljama dugaka i uska, a nestajala je poput tanke, bele pruge u dalekom zelenilu. Moda je Link Stivens ivnuo isto kao i Medlin. Veliki auto kao da se sa trozatim i trzajem odazvao njenom vapaju koji je, iako neujan, bio ipak tako bolan. Bre, bre, bre! Tutnjava se pretvorila u huanje. Tada, za Medlin nestane svega nita vie nije postojalo. Vetar je bio neopisivo teak nipoto vie brz i plastian, nego krut, masivan, poput zida koji navaljuje. On se sruio na nju tako neodolivom teinom da se nije mogla maknuti. Zelenilo pustinjskog rastinja stopilo se u dve bezobline ograde koje su iz daljine letele na nju. Predmeti ispred nje zamagljivali su

belinu ceste, pruali se kao zrake svetlosti, a nebo je tonulo u crvenu sumaglicu. Medlin se okrenula i pogledala Linka Stivensa. Ova je utrka gotovo isto toliko njegova koliko i njena. Zguren na svom seditu, leden i napet do poslednjeg ivca, on je i straan i neumoljiv voza. Ovo je njegov trenutak njegov veliki trenutak. Ako se u ovoj strahovitoj utrci svojim leteim tokom samo okrzne o koji od miliona iljaka to stre, i pruaju se prema cesti, doi e do sudara, vazdunog talasa velike snage i svemu e biti kraj. Medlin se uini da su Linkov nabrekli obraz i eljust posiveli, vrsto stisnute usne pobelele, a smeka je nestalo. Sad je zaista ovek ne vie demon. Prome je neobian oseaj prijateljstva. On shvata duu ene, kao to je i Monti Prajs shvatao. Link je u vatri iskuan automat, nepresuna, pokretna snaga i nepobediv instrumenat volje jedne ene. Njegovu snagu pokreu oseaji ene. On se uspeo do njene visine, shvatio njenu ljubav i sutinu njene agonije. U tome je njegovo junatvo. ali, tek ono elementarno, njegov muan ivot, teke godine opasnosti u pustinji, i prijateljstvo krutih, grubih ljudi, omoguili su ostvarenje njegovih fizikih sposobnosti. Medlin se divila oveku i njegovom duhu. Zauvek e joj se useci u srce slika tog malog, zgurenog, nakaznog oveka, koji neustraivo i nadmono vlada volanom, kao i njegovog sivog lica, nalik na mermernu masku. To je bila Medlin poslednja jasna predodba tog putovanja. Omamljena i iscrpljena, nije se vie mogla odupreti zahtevu prirode. Zanjihala se i klonula nazad, tek maglovito svesna neije pomoi. Svest joj se zamuti. Svuda oko nje tamni je haos, a ona juri, juri, juri, progonjena gnevnim crvenim okom sunca, koje tone prema zapadu. ali, za nju ne postoji vie ni zvuk, ni vidik, ni boja. Ali, ne prestaje juriti kroz opalno, beskrajno prostranstvo. Prolaze minute, sati, a ona dalje juri brzinom zvezde. Zemlja je veliko vozilo u kojem se ona sputa kroz svemir po beskrajnoj beloj stazi. Veliki sablasni oblici pustinjskoga grmlja, visokog poput borova, zabadaju u nju svoje divovske bodlje. Ona postaje nerealno bie u bezoblinom, bezbojnom i bezbolnom svemiru nepoznatih telesa, ali nastavlja juriti dok se ne susretne s tamom koja je progoni, ali je ne moe stii. Ali, i taj se beskraj svrava i ona nema vie oseaj bestelesnosti, u tom neizmernom prostranstvu. Iz velike daljine razabire tihe glasove, i otvori oi. Auto je stajao. Link je leao s licem na volanu. Nils joj je trljao ruke dozivajui je. Ona je ugledala kuu s istim, belo okreenim zidovima i smeim krovom. U daljini, iza mranih gorskih lanaca bledeo je poslednji luk, poslednja zraka zapadajueg sunca. NA KRAJU CESTE Medlin primeti da je auto okruen naoruanim Meksikancima. Izgledali su potpuno drugaije nego oni koje je danas videla. Poneto je zaudila njihova utnja i dranje puno potovanja. Odjednom odjekne otra zapoved i redovi uz kuu se razmaknu. U prolazu se brzim koracima pojavi senjor Montez. Na tamnom mu se licu irio osmeh. Nastup mu je bio ljubazan, odluan i samosvestan. Senjora, jo nije prekasno! Govorio je njenim jezikom, ali sa stranim naglaskom to je donekle otealo sporazumevanje. Senjora, stigli ste na vreme nastavio je on. El Kapitan Stjuart bie slobodan! Slobodan! proapta ona, i ustane posrui. Doite rekao je Montez i uhvatio je pod ruku. Perdone me, senjora. Bez njegove pomoi bi se sruila na Nilsa, koji je pridravao s druge strane. Oni joj pomognu izai iz auta. Naas se pred njom sve zavrtelo: crveno nebo, beli zidovi i tamni likovi ustanika. Posrui izmeu svojih pratioca, ona uini nekoliko koraka, a onda omaglica popusti. Uinilo joj se da je kroz nju prostrujilo hiljade oivljujuih struja, i da sad moe uti, videti i osetiti itav svet, da nita ne ostane zaboravljeno ili zanemareno. Okrenula se setivi se Linka. On se nagnuo iz kola, sa zabaenim lemom i naoarama. Sivilo mu je nestalo s lica, a tvrd sjaj oiju pretvorio se u neto toplo. Senjor Montez povede Medlin i njene kauboje kroz neko predvorje do patia a zatim kroz veliku sobu s podom od golih grubih dasaka, koje su kripale pri svakom koraku, u neku manju prostoriju punu naoruanih utljivih ustanika,

okrenutih prema otvorenom prozoru. Medlin pogleda u lica tih ljudi oekujui da e meu njima ugledati i Don Karlosa. ali, nije ga bilo. Jedan je vojnik oslovi panskim jezikom takvom bujicom rei da nita nije razumela. I on je bio uglaen kao i senjor Montez i uprkos svojoj odrpanoj odei i zaputenom izgledu, inio je autoritativan utisak. Montez pokae Medlin oveka pokraj prozora. Marama arkocrvene boje visila mu je o ruci. Senjora, kad smo stigli, oni su ekali da sunce zae rekao je Montez. Upravo je trebao biti dat znak za polazak senjora Stjuarta u smrt. U smrt proapta Medlin. Ah senjora, dopustite mi, da vam objasnim njegovu smrtnu presudu, presudu koju sam imao sreu i ast ponititi zbog vas. Stjuart je bio izveden pred ratni sud i osuen prema jednom meksikom obiaju, koji se primenjivao samo za hrabre vojnike, kojima se htelo ukazati dostojna poast. Smrtna presuda trebala je biti izvrena nakon zalaska sunca. Na odreeni znak on je trebao biti puten na slobodu, i mogao je krenuti bilo kojim smerom. Znao je svoju presudu, znao je da ga oekuje smrt, da su svi putevi blokirani vojnicima s uperenim pukama, tek nije znao kada i iz kog smera e ga pogoditi metak. Senjora, poslali smo glasnike u sve odrede s naredbom da se El Kapitan ne strelja. Ali, on to ne zna. Ja u dati znak za njegovo osloboenje. Montez je bio ceremonijalan, galantan, samosvestan. Videi ga ovako uznosita, Medlin dokui da je sve to bila posledica tatine, razmetanja i okrutnosti njegove rase. On e je drati u mukama neizvesnosti, pustiti Stjuarta da izae na onaj svoj straan put, a da ne sluti da je slobodan. To su motivi panca. Odjednom je prome pritisah, da Montez lae, da hoe da ona bude prisutna na Stjuartovom smaknuu. Ali ne, ovek je poten, tek okrutan. Hoe samo zadovoljiti neke instinkte svoje prirode sentimentalnost, romantiku i varvarstvo, gledajui Stjuartovo vladanje uoi oekivane smrti, Medlininu agoniju sumnji, strahova, tuge i ljubavi. Medlin se uini da nee moi izdrati, oseti slabost i drhtanje. Senjora, ah! Bie to uzvien prizor dohvati maramu iz ruke ustanika. Sav je plamtio, oi su mu udno sjale, glas mu je bio tih, strastven. Proivljavao je neto divno. Zamahnuu maramom, senjora. To e biti znak. Videe ga tamo na drugom kraju ceste. Tamniar senjora Stjuarta videe ga, skinuti mu okove, osloboditi ga, i otvoriti mu vrata. Stjuare biti slobodan. Ali, on to nee znati. Oekivae smrt. On je hrabar ovek, pogledae joj u oi. Poi e ovim putem. Na svakom koraku oekivae da bude ubijen bilo s koje strane. Nee pokazivati strah. Senjora, video sam El Kapitana kako se borio. ta je smrt za njega? Ah, zar nee biti divno, videti ga kako hoda, dolazi cestom? Senjora, videete kakav je on ovek. Celim putem oekivae smrt hladnu, brzu smrt. A ovde, na kraju ceste, ugledae svoju krasnu gospou. Zar nije mogua zabuna? dahne Medlin. Nikako. Moja zapoved glasi isprazniti puke. Don Karlos? On je u okovima i mora odgovarati Dinralu Salazaru odgovorio je Montez. Medlin pogleda niz pustu cestu. Kako je udno to poslednje crvenilo sunca iznad mrkih gorskih lanaca! Pomisao na taj zalazak bila je za nju muenje. Ali proao je, a oni koji dou, bie sjajni, bletavi, opojni. Zamirui od sree i straha primetila je kako je Montez mahnuo maramom. ekala je. Nita se ne promeni na itavoj duini te puste ceste. U sobi iza nje bila je potpuna tiina. Kako je dugo, beskrajno dugo to ekanje! Nikada, do kraja ivota nee zaboraviti te neobine, ruiaste, modre i bele zidove kua, s njihovim arenim krovovima. Ta pranjava, pusta cesta, nalik je na neke ulice u Pompejima, s njihovim izgledom samotnih stolea. Otvore se jedna vrata i jedan visok ovek izae. Medli, ne prepozna Stjuarta. Bujica oseaja prelije se njom i ona se uhvati obema rukama za prozor. Ali, poput vala koji se smiruje proe i to. Stjuart ivi! Slobodan je. Izaao je na svetlo. Ona ga je spasila. ivot se promenio u tom trenutku stvarnosti, postao je pun, opojan. Stjuart se na pragu s nekim rukovao. Onda pogleda levo, pa desno. Vrata se za njim zatvore. Leerno izvadi cigaretu i stojei uz zid upali ibicu. ak i na toj

udaljenosti Medlinine otre oi razaberu plamiak i slab koluti dima. Stjuart tada poe do sredine ceste i laganim koracima krene dalje. Medlini se uin potpuno prirodan, kao da dokono ee. Ali, pusta cesta bez igde ikoga, tiina, ruiasta sumaglica, iekivanje, sve je to bilo neprirodno. S vremena na vreme Stjuart se zaustavio i krenuo je prema kuama. Tiina ga doeka. Ponovo se zaustavi i savije i drugu cigaretu. Nakon toga ubrza korake. Medlin ga je gledala s ponosom, Patnjom i ljubavlju, nastojei zagospodariti sobom. Taj joj se njegov put uini dui od svih njenih asova uenja, borbi i kajanja, dui nego ovo putovanje do njega. Oseti da e joj biti nemogue ekati, dok stigne do kraja ceste. Odjednom u zbrci svojih oseaja ona ustukne. ta da mu kae? Kako da ga doeka? Stjuartovo lice bilo je jo uvek samo tamna masa. Uskoro e ga ugledati, mnogo pre nego to bude znao da je ona tamo. Htela je otrati pred njega, ali ostane kao ukopana u svom sklonitu iza prozora, proivljavajui s njime zajedno taj strahovit, okrutan put s milju na dom, majku, sestru, dragu, suprugu, na sam ivot i na sve ono to projuri pred ovekom koji koraa u susret svojim krvnicima. I unato svoj toj bujici oseaja Medlin postane plenjom jo i tolikih razliitih uzbuenja, koja ugroavaju enu. Svaki Stjuartov korak uzbuivao je. Nejasnom, maglovitom intuicijom oseti da on nije srean, iako je, nedvosmisleno, tvrdo uveren da ide u susret smrti. Ona zastane asak, ona stara kruta, fizika mahnitost kauboja, moda dolazi u sukob s profinjenijim duhom oveka, koji prekasno dolazi do spoznaje da ivot ne treba odbaciti. Tada tamna masa njegovog lica poprimi oblik, postane otrija, blia. Sad je hodao bre, izraavajui nestrpljivost. Dugo treba tim Meksikancima da ispale rafal u njega! Tada se odluno zaustavi na sredini ceste u ravnini s uglom jedne kue i upravo nasuprot Medlininog prozora. Stojei nepomino nekoliko asaka pruao je divnu hrabru metu izvriocima presude. Doeka ga tiina. Medlini postane jasno, a i ostalima koji su to gledali pomisli ona da se Stjuartu, budui da je dosada ostao poteen, sad ini pravi as da bude milosrdno ubijen. Ali, kako nijedan hitac nije prasnuo, njegovo dostojanstvo ustupi mesto nehajnom preziru. On pree preko ceste do kue, pripali novu cigaretu i okrenuvi se prema prozoru, ekao je puei. Medlini postane nepodnoljivo. Moda je proao samo as moda nekoliko asaka, ali njoj se uinila itavom venou. Stjuartovo lice bilo je tvrdo, puno prezira. Da li je to izdaja njegovih zarobljivaa koji se kane njime poigrati kao maka s miem, polako ga muiti? Medlin mu na usnama primeti stari, podrugljiv smeak. Stajao je tamo neko vreme, tada slegne ramenima i nasmeje se. Onda s nezadovoljstvom potrese glavom, zbog neasnosti ovakvog dogaaja. Naglom kretnjom, uspravi svoj snani stas. Tada se okrene prema severu. Medlin proita njegove misli, i prepozna da misli na nju, poruujui joj poslednje, neujno zbogom. On e joj sluiti do poslednjeg daha, ostaviti je slobodnu, zadrati svoju tajnu. Ta se njegova slika tamno lice, plamenih oiju, neobino tuna i snana, zauvek usee Medlini u srce. Trenutak posle on zakorakne napred da bi ih, pun prezira, svojom prisutnou prisilio na brzo izvrenje presude. Medlin izae na vrata, i stupi preko praga. Stjuart zatetura kao da ga je zaista pogodilo smrtonosno zrno. Lice mu probledi. Oi se njegove zapanjeno zagledaju izbezumljenim pogledom oveka koji zuri u utvaru, a ipak ne veruje svojim oima. Moda je dozvao, kao to Meksikanci dozivaju svoju Madonu, moda se nenadana smrt ipak neprimetno priuljala, a ovo je sad njena slika, koja mu se pojavljuje u nekom drugom ivotu. ko si ti? proape promuklo. Ona pokua podii ruke, ali ne uspe, pokua ponovo i drui ih isprui prema njemu. Ja sam to. Princeza tvoja ena! Kraj