Seminarski rad

Atomska apsorpciona spektrofotometrija

Predmet: Monitoring ivotne sredine Profesor: dr. Radomir Malbaa

Maj 2013.

Autor: Boris Stricky

Sadraj

Sadraj ............................................................................................................................................. 2 Uvod ................................................................................................................................................ 3 Atomska apsorpciona spektrofotometrija ...................................................................................... 3 Osnovni principi .......................................................................................................................... 4 Atomski apsorpcioni spektrofotometar...................................................................................... 5 Izvor svetlosti .......................................................................................................................... 5 Atomizer .................................................................................................................................. 7 Selekcioni deo ......................................................................................................................... 9 Merni deo.............................................................................................................................. 10 Smetnje prilikom izvoenja AAS ............................................................................................... 10 Primena AAS.............................................................................................................................. 11 Bioloke analize ..................................................................................................................... 11 Ekoloke analize .................................................................................................................... 11 Geoloke analize ................................................................................................................... 11 Literatura....................................................................................................................................... 12

Uvod
Analiza (grki: ) je re grkog porekla koja znai raslanjivanje sloenog problema na jednostavnije delove kako bi se bolje razumeo. U hemijskom inenjerstvu re analizirati se odnosi na proces raslanjivanja neke supstance na komponente koje je sainjavaju, tj. proces kojim se saznaje njen taan sastav ili koliina. Nauka koja se bavi pruavanjem, analiziranjem, sastava supstanci naziva se analitika hemija. Prema problemu koji se odreuje se analizira, metode mogu biti kvalitativne ili kvantit ativne. Kvalitativne metode su metode analize su one pomodu kojih se odreuje sastav ispitivanog uzorka, tj. od ega je sainjen, dok se pomodu kvantitativnih metoda odreuje koliina odreene komponente u uzorku koji se ispituje. Instrumentalne metode analize su sve one metode koje se izvode koridenjem odreenog instrumenta, pa se prema tome dele na: Metode razdvajanja (Zasnivaju se na razdvajanju komponenata uzorka (najede nekog rastvora ili smee) i njihovo dalje analiziranje) Elektroanalitike metode (Zasnivaju se na elektrohemijskim fenomenima u rastvoru.) Optike metode (zasnivaju se na meusobnoj interakciji elektromagnetnog zraenja i ispitivane supstance) [1].

Optike metode se dalje dele na : spektroskopske i nespektroskopske *2+. Kod spektrosko pskih metoda analizira se intezitet zraenja koje uzorak emituje ili apsorbuje, dok se kod nespektroskopsih metoda meri neki drugi parametar kao npr. ugao rotacije polarizovane svetlosti (polarimetrija), indeks prelamanja (refraktometrija), intenzitet rasutog ili rasejnaog zraenja (turbidimetrija i nefelometrija ) i druge. U ovom radu bide dat kratak opis atomske apsorpcione spektrofotometrije, kao apsorpcione, spektroskopske metode instrumentalne analize.

Atomska apsorpciona spektrofotometrija

Prva primena, kao analitike metode, atomske apsorpcione spektrofotometrije (AAS) bila je u 19. veku, kada su i ustanovljeni njeni osnovni principi od strane Roberta Vilhelma Bunsena i Gustava Roberta Kirhofa, profesora na univerzitetu u Heidelbergu u Nemakoj. Dalji razvoj AAS se nastavio tokom pedesetih godina 20. veka, kada je tim australijskih naunika, na elu sa ser Alenom Vol, razvio njen savremeni oblik [3].

Osnovni principi
Da bi se bolje razumela atomska apsorpciona spektrofotometrija, bide objanjeno par osnovnih pojmova: Atomska apsorpcija je proces koji se deava kada atom u osnovnom stanju apsorbuje energiju u obliku elektromagnetnog zraenja specifine talasne duine (tzv. rezonantne talasneduine) i tako bude preveden u ekscitovano stanje. Apsorpcioni spektar elementa je serija rezonantnih linija koje atom apsorbuje kada element iz osnovnog elektronskog stanja pree u razliita ekscitovana stanja. Apsorpcioni spektar je karakteristian za atome svakog elementa i na osnovu njega se vri alnaliz a. Apsorbovana svetlost je onaj deo svetlosti koji se apsorbuje pri njenom prolaenju kroz uzorak. Prelaz elementa iz osnovnog u ekscitovano stanje se deava kada atomi u osnovnom energetskom stanju prime odreeni iznos energije koji je odreen Ridbergovim zakonom. Ovaj zakon definie talasnu duinu svetlosti, odnosno koliinu energije, koju elektron emituje kada prelazi iz jednog elektronskog nivoa u drugi, tj. iz ekscitovanog u osnovno stanje. Ista koliina energije mora da se apsorbuje pri suprotnom prelazu. Ridbergov zakon je predstavljen slededeom formulom:

vac - talasna duina emitovane svetlosti u vakuumu, R Ridbergova konstanta, n1 i n2 su nivou izmeu kojih se vri prelaz. Prilikom proputanja svetlosti odreene talasne duine i inteziteta kroz uzorak, deo te svetlosti se apsorbuje, a deo se prouta. Koliina apsorbovane, odnosno proputene, svetlosti zavisi od koliine ekscitovanih atoma, odnosno ispitivane supstance, u uzorku, a definisana je Lambert Beerovim zakonom. Matematika formulacija ovog zakona prikazana je slededom formulom:

gde je: I intezitet svetlosti koja je proputena kroz uzorak, I0 intezitet svetlosti koja se prouta kroz uzorak, - apsorbciona konstanta rastvora, duina kivete kroz koju se proputa svetlost, apsorbpciona konstanta pojedinanog atoma, koncentracija rastvora.

Iz ove formule se moe videti da intezitet roputene svetlosti zavisi od koliine atoma ispitivane supstance u osnovnom stanju koji se nalaze u uzorku, a njihov odnos se moe odrediti klibracijom ureaja pomodu niza standardnih rastvora razliitih koncentracija i crtanjem kalibracione krive. Koncentracija ispitivanog uzorka se odreuje poreenjem inteziteta proputene svetlosti kroz taj uzorak i kalibracione krive (odnosno referentnih rastvora). Tehnika AAS omogudava prilino osetljivo odreivanje vedine elemenata. Tako se npr.atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom u grafitnoj kiveti bor moe odrediti sa osetljivodu od 43 g / l, kadmijum i kalijum sa osetljivodu od 0,02 g / l, a magnezijum sa osetljivodu od 0,01 g / l [4].

Atomski apsorpcioni spektrofotometar

Atomski apsorpcioni spektrofotometar (u daljem tekstu spektrofotometar) je ureaj omodu kojeg se analizira uzorak. Ovaj ureaj se sastoji iz tri osnovna dela [5]: Izovra svetlosti (emisioni deo) Atomizera (apsorpcioni deo) Selekcioni deo Merni deo

ematski prikaz jednog spektrofotometra dat je na slici 1.

slika 1. ematski prikaz atomskog apsorpcionog spektrofotometra [6]. Izvor svetlosti Svetlosni izvori u spektrofotometru treba da obezbede monohromatsko zraenje odgovarajude talasne duine (one koja izaziva pobuivanje ispitivanih atoma). Koriste se linijski i kontinualni izvori svetlosti *3+, a najede se koriste diskontinualni kao uplja katodna lampa i lampa sa elektrinim pranjenjem *5+.

Osnovni delovi uplje katodne lampe su: katoda, anoda, izlazni prozor koji su zatvoreni u Pyrex cilindar [7] napunjen inertnim gasom pod niskim pritiskom. Anodna ica se postavlja pored katode koja je sainjena od upljeg cilindra koji je presvuen elementom iji spektar se proizvodi ili u nekim sluajevima secijalnim legurama metala. Oko oboda katode se postavlja izolacioni materijal, kako bi se spreila neeljena pranjenja. Dovoenjem napona izmeu katode i anode, gas u komori se jonizuje. Pozitivno naelektrisani joni sudaraju se sa negativno naelektrisanom katodom. Atomi metala, nakon izbijanja iz katode, dalje se ekscituju preko sudara sa jonizovanim gasom emitujudi svetlost specifine talasne duine za taj element prilikom vradanja iz ekscitovanog u osnovno atomsko stanje. ematski prikaz katodne lampe dat je na slici 2.

slika 2. ematski prikaz uplje katodne lampe [6].

Osnovni nedostatak katodnih lampi je u tome to proizvode svetlost samo odreene talasne duine, odnosno to se moe koristiti smo za odreivanje jednog elementa. U skladu sa tim, za svaki element koji se ispituje, potrebno je imati posebnu katodu. Lampa sa elektrinim pranjenjem se sastoji iz kvarcne cevi napunjene inertnim gasom u koju je smeten neki element ili so elementa. Tako napunjena cev se nalazi u keramikom cilindru oko kojeg je namotan kalem koji je u mogudnosti da proizvede radiofrekventno polje. Kada se primeni ovo polje, jonizuje se gas u kvarcnoj cevi, ija energija izaziva ekscitovanje atoma elementa koji se nalazi u cevi i time se proizvodi svetlost. ematski prikaz ove lampe dat je slikom 3. Ovakve lampe proizvode svetlost vedeg inteziteta nego katodne lampe, a time je i veda njihova osetljivost [5].

Slika 3. ematski prikaz lampe sa elektrinim pranjenjem *5+. Kontinualni izvori svetlosti mogu se koristiti za odreivanje vie elemenata, i u tome se ogleda njihova najveda prednost, a njihova selektivnost se moe postidi primenom monohromatora kako bi se izdvojile odgovarajude linije svetlosti (za atomske apsorpcione linije potrebno je koristiti najmanje dva monohromatora). Kontinualni izvori svetlosti su novijeg datuma i jo uvek nemaju iroku primenu u AAS, stoga nede biti vie rei o njima u ovom radu. Atomizer Ovo je ujedno i najvaniji deo ureaja, a njegova uloga je da stvara atome elemenata u osnovnom stanju. U zavisnosti od toga da li se atomizacija vri plamenom ili bez njega (laserom, elektrinim lukom u grafitnim kivetama ili katodnim isparavanjem) oni se dele na plamene i besplamena atomizere. Besplameni atmoizeri Najede koridenji besplameni instrumenti su elektrotermike prirode, uglavnom pomodu elektrinog luka u grafitnoj kiveti, iako se mogu koristiti i laser ili katodno isparavanje. Prednosti ovakve atmoizacije se ogledaju u tome to je potrebna manja koliina uzorka u odnosu na plamenu, vrste materije se mogu analizirati direktno, bez prethodne pripreme, proizvode manje pozadinskog uma, a i veda je efikasnost atomizacije uzorka ime se ujedno i povedava osetljivost celog ureaja. Pored ovih prednosti, komponente matriksa ponekad mogu izazvati znaajne smetnje i time uticati na preciznost ureaja, to se moe izbedi plamenim ureajima. U ovakvim ureajima uzorak se postepeno zagreva i najpre dolazi do isparavanja rastvaraa i isparljivih komponenata matriksa, odnosno do suenja. Nakon toga uzorak se spaljuje na umereno visokoj temperaturi, do 500 C, kako bi isparile i ostale komponenta matriksa i spalile orgnske materije u njemu. Ukoliko se koristi previsoka temperatura ili se uzorak predugo zadri na njoj, moe dodi i do gobutka jednog njegovog dela. Poslednji korak je sama atomizacije, gde se uzorak zagreva do veoma visoke temperature atomizacije (ili do maksimalne temperature

koju kiveta moe izdrati) i tada analit isparava i razlae se na slobodne atome, koji su sposobni da apsorbuju svetlost zraenja. Najede su korideni grafitni atomizeri koji se sastoje od grafitnog cilindra ija je unutranjost presvuena pirolitikim grafitom *5+. Kod modernih ureaja grafitna kiveta se nalazi izmeu dve elektrode koje su postavljene u liniji sa svetlosnim izvorom. ematski prikaz ovakvog atomizera dat je na slici 4.

Slika 4. ematski prikaz grafitnog atomizera *8+. Kod grafitnih atomizera mogu se koristiti teni i vrsti uzorci. Najvedi nedostatak ovih ureaja je velika poroznost grafita, kao i njegova sklonost ka formiranju karbida, pa se zato kivete moraju presvlaiti pirolitikim ugljenikom koji je manje porozan i vie termootporan. NMeki proizvoai proizvode i cele kivete od ovakvog ugljenika. Plameni Atomizer Plameni atomizeri su najstariji i najede rimenjivani instrumenti u AAS. Za stvaranje plamena najede se koriste kombinacija vazduha i acetilena koja gori na oko 2300 C i azot suboskid (N2O) iji plamen gori na oko 2700 C [3]. Ovakvi ureaju su najpogodniji za analizu tenih uzoraka ili rastvorljivih supstanci, za ije analize se najede i primenjuju.

Rastvor analita se raspruje pomodu pneumatskih analitikih rasprivaa (engleski: pneumatic analytical nebulizer *3+) i tako nastaje aerosol. Nakon toga aerosoli ulaze u komoru gde se meaju sa gasovitim gorivom i tretiraju tako da samo najfinije estice aerosola (manje od 10 m) ulaze u plamen. Zbog ovakvog tretmana, samo oko 5% estica rastvora zapravo dolaze do plamena, ali time se uspeno eleminie vedina smetnji. Na kraju komore nalazi se plamenik postavljen bono koji proizvodi plamen dug oko 5 do 1 cm, debljine tek oko nekoliko mm. Svetlosni zrak prolazi kroz najduu osu plamena. Visina plamenika se moe podesiti tako da zrak svetlosti prolazi kroz zonu najvede gustine atoma analita, i tako se postie najveda osetljivost ureaja *3+. Kao i kod elektrotermalnog ureaja, moemo razlikovati vie faza atomizacije. Prva faza je isparavanje rastvaraa, odnosno suenje, nakon ega i vrste estice analita isparavaju, a zatim dolazi do atomizacije. U zavisnosti od jaine i energije plamena i jonizacionog potencijala ispitivanog uzorka, moe dodi i do jonizacije atoma uzorka i nastajanja gasovitih jona [3]. Selekcioni deo Selekcioni deo, monohromator, ima ulogu da iz snopa svetlosn ih zraka izdvoji uisnop zraka. Kod ovih instrumenata uloga monohromatora je svedena na minimum jer izvor zraenja obezbeuje monohromatsko zraenje. za funkcionisanje nekih ureaja, potreban je samo jedan zrak svetlosti, onaj koji prolazi kroz uzorak, ovi ureaji su jednostavnije konstrukcije i manji su gubitci svetlosnog zraenja. Postoje i ureaji koji koriste dva zraka, kao to je prikazano na slici 5. Jedan zrak prolazi direktno kroz uzorak (engleski: sample beam), dok drugi zrak, oznaen kao referentni zrak (eng. Reference beam) uopte ne prolazi kroz uzorak, ta dva zraka se posle spajaju i zajedno prolaze kroz monohromator. Ovakvi monohromatori su komplikovanije grae, mada su stabilniji i bolje reaguju na eventualne promene u aparaturi [9].

Slika 5. Prikaz selekcionog dela spektrofotometra sa dva svetlosna zraka [9]. Merni deo Merni deo je poslednji u nizu, i njegova uloga je da meri intezitet proputene svetlosti i poredi sa referentnim rastvorima. Danas se uglavnom koristi fotodelija ili fotomultiplikator, a najede i softverska obrada podataka nakon toga.

Smetnje prilikom izvoenja AAS

Kako se za dobijanje konanog rezultata, izraenog u koncentraciji analita u uzorku, koriste referentni rastvori radi poreenja, jasno je da moe dodi do odreene greke prilikom merenja. Ove greke uglavnom potiu iz razlike u hemijskom sastavu rastvora uzorka i referentnog rastvora, to dovodi do toga da se prilikom atomizacije, razliit broj atoma elementa dovede do osnovnog atomskog stanja, iako je koncentracija tog elementa ista u oba rstvora [5]. Ove smetnje se najede klasifikuju na slededi nain *5+: Hemijske smetnje nastaju kada ispitivani element gradi neku hemijsku vezu sa drugim atomima prisutnim u uzorku, to moe prouzrokovati da prilikom atomizacije ne preu svi atomi analita u osnovno atomsko stanje. Fizike smetnje nastaju usled viskoznosti, povrinskog napona, gustine rastvora, isparljivosti rastvaraa koji se koristi za pripremu rastvora uzorka itd. Smetnje se ogledaju u smanjenju brzine rasprivanja i povedanja kapljica. Spektralne smetnje nastaju ako dva elementa apsorbuju svetlost na istoj talasnoj duini

Jonizacione smetnje Na visokim temperaturama moe dodi do jonizacije odreenog dela atoma analita, to ukoliko se deava u vedoj meri moe smanjiti tanost rezultata, jer ovi joni apsorbuju svetlost na razliitim talasnim duinama. Smetnje usled apsorpcione pozadine.

Postoje razliite metode kojima se ove smetnje mogu ukloniti, ali o njima nede biti rei u ovom radu.

Primena AAS
Poto se AAS moe koristiti za odreivanje koncentracije mnogih elemenata, ova tehnika je nala iroku primenu. U ovom poglavlju je dat kratak prikaz najbitnijih grana u kojima se koristi. Bioloke analize Bioloki uzorci mogu biti ljudska (ili ivotinjska) krv ili tkiva koja se analiziraju iz medicinskih razloga, ili neki prehrambeni proizvodi. Primenom AAS moe se odrediti koncentracija metala i/ili toksina u ovim uzorcima. Primer primene AAS u medicini je odreivanje koncentracije natrijuma i kalijuma u krvnoj plazmi pacijenata, jer njihove koncentracije mogu ukazati na ozbiljna otedenja ukoliko su izvan intervala normalih vrednosti [9]. U prehrambenoj industriji AAS se koristi za analize kod povrda, namirnica ivotinjskog porekla i stone hrane. Ekoloke analize Ekoloke analize rimenom AAS se koriste za analizu raznih uzoraka, najde vode, bilo pijade, otpadne, industrijske, medicinske itd. riprema uzorka kod ovih analiza je esto vie definisana zakonskim merama nego potrebama ureaja i metoda *9+. Primer koridenja ove metode bi bilo odreivanje koncentracije tekih metala u pijadoj vodi. Geoloke analize Geoloke analize podrazumevaju analiziranje uzoraka stena i zemljita, u cilju ekolokih istraivanja ili da bi se utvrdilo leite nekog minerala ili metala. Za ovakvu upotrebu koridena metoda mora da bude jeftina, brza i da je mogude odreivati vie elemenata, jer e sto ispitivana leita nisu ekonomski isplativa, pa je ureaj potrebno modifikovati za ispitivanje drugih elemenata.

Literatura
1. Predavanje R. Malbaa, Monitoring ivotne sredina, slajdovi, 2013. 2. http://ebookbrowse.com/tema-9g-atomska-apsorpciona-spektrofotometrija-pptd48844964 3. www.wikipedia.org 4. J. Risher, A. R. McDonald, M. J. Citra, S. Bosch, R. J. Amata, Toxicologicalprofile for Selenium, Public Health Service, Agency for Toxic Substances andDisease Registry, 2003. 5. B. Milid, diplomski rad, Odreivanje selena u prehrambenim proizvodimaelektrotermalnom atomskom apsorpcionomspektrofotometrijom, Tehnoloki fakultet u Novom Sadu, 2009. 6. http://web.nmsu.edu/~kburke/Instrumentation/ 7. P. Patnaik, Deans amalytical chemistry handbook, Mc Graw-Hill companies,2004 8. http://faculty.sdmiramar.edu/fgarces/LabMatters/Instruments/AA/AAS_Instrument/AA SInstruments.htm 9. http://cnx.org/content/m38330/latest/?collection=col10699/latest