Dejan Lui, geopolitiar i pisac

Udvaram se
N
ovinar, fotoreporter, geopolitiar i pisac knjiga u kojima razotkriva svetske zavere, Dejan Lui je roen i odrastao na Vraaru. Studirao je Fakultet politikih nauka u Beogradu. Svestan da e kao dete iz etnike porodice teko dobiti posao novinara u nekoj od tadanjih velikih izdavakih kua, dosetio se da u osvajanje svog medijskog prostora krene preicom. Bila je to novinska fotogra ja. Zahvaljujui njoj, dobio je specijalizaciju u francuskom Elle. Jedan od prvih njegovih intervjua bio je sa uvenim Pako Rabanom. U meuvremenu je napustio novinarstvo i posvetio se pisanju. Osniva je dve politike partije i pisac popularnih knjiga. Iz dva braka ima etvoro dece. Za sebe kae da je ovek koji zna mnogo, ali iji je ivot daleko od avantura savremenog Demsa Bonda. U svojim knjigama pojanjava da je rat biznis (to su govorili jo stari Rimljani) i da tajna drutva vuku nevidljive konce geopolitikih deavanja. Laguna je nedavno objavila reizdanje njegove trilogije Islamska republika Nemaka, u kojoj se bavi analizom sukoba izmeu Evrope i nadirueg islama. Novinari ga najee pitaju Za koga radite?. Nas zanima neto drugo... Vrlo ste itani meu pametnim enama? ene su danas intelektualke i ne itaju samo ljubie. Lepe i pametne ene su glavne junakinje mojih knjiga. Kada piem knjigu, ja zamiljam svog itaoca, zapravo imaginarnu itateljku: lepa, pametna ena, ima tanak struk, vitke noge, prodoran pogled i otar jezik. Brzo misli, promuurna je i vrlo nervozna. Ne dozvoljava da joj priam priu opirno, dosadno i bez argumenata. Zovem je gospoa A. Moje knjige su pune injenica koje fasciniraju tu moju zamiljenju, prelepu itateljku u koju sam ja zaljubljen. Zapravo se udvaram njoj i priam joj prie kao muka eherezada. Da li su ene prepoznale tu ljubav i zato rado itaju vae knjige ili je tu presudna enska skolonost ka teorijama zavere? Volim ene i piem za ene, a ene vole tajne. Moje srednje ime je Tajna. Ja sam Dejan Tajna Lui. Ono to se svia mojim itateljkama je moja autoritativnost, odsenost

intervju meseca
la odnosila se na zvezdae i partizanovce. Rimljani kau: Ime je sudbina. Moje je Dejan Lui. Lua je svetlost. Unosim svetlost u ljudske mozgove. Mene vole ili mrze. Ovi drugi ne itaju moje knjige. Kau da su to teorije zavere, a ne znaju ni otkud taj pojam... I pria o porodici Lui je zanimljiva? Moji Luii su u Beogradu od davnina, etvrta sam generacija Beograana intelektualaca. Moj pradeda Jakov Lui bio je narodni poslanik, deda Dejan Lui bio je novinar i predsednik Nacionalnog drutva Karaore, deda Leonida Lui je zavrio Sorbonu i osnovao Ekonomski fakultet u Sarajevu, deda Rajko Lui, o cir, uestvovao je u puu 27. marta... Baka Emilija zavrila je Sorbonu i predavala geogra ju. Pradeda Nikola ori je zavrio loso ju u Beogradu, a onda medecinu u Beu. Deda Bogdan ori je zavrio graevinu u Cirihu i napravio nadvonjak u Ruzveltovoj ulici... Moja baka Vojislava, oeva majka,potomak je vojvode Milenka Stojkovia, a baba-tetka joj je bila Ilka Markovi, ena Jevrema, koja je pucala na kralja Milana u Sabornoj crkvi. Inae, Jevrem je bio brat Svetozara Markovia, a ja stanujem u ulici Svetozara Markovia. Koliko je komunistiko drutvo bilo inspirativno da zavirite u njegove tajne? Prva knjiga koju sam napisao bila je Varvarstvo u ime Hristovo. Kao mlad novinar Politikinog nedeljnika Intervju, napravio sam intervju sa Dragoljubom ivojinoviem, naim najveim ivim strunjakom za istoriju Vatikana a povodom knjige Magnum crimen (na latinskom: veliki zloin) Viktora Novaka. Taj intervju se naao u tv dnevniku u udarnom terminu i doveo je do toga da moj glavni urednik Zoran Erak bude odmah smenjen. Zagrebaki Vjesnik nas je osudio da irimo mrnju, ruimo bratstvo i jedinstvo, a Makedonija nas je napala zato to smo potkaili autokefalnu makedonsku crkvu. Posle nedelju dana mi se javio izdava Magnum crimena i ponudio mi da napravim nastavak knjige. Rekao sam: Mali sam ja za to. Usledila je i konkretna ponuda: Za potpisivanje ugovora dobiete po 5000 maraka, profesor ivojinovi i ti. Profesori piu knjige dosadno i sporo, zato bi trebalo da je napie novinar. Kada sam to javio profesoru ivojinoviu, on je bio kratak: Vai. Doi kolima do mene. Ja doem. On mi uvali nekoliko kofera sa dokumentacijom i ree: Ajde zdravo. Odoh u Ameriku na dve godine, da drim predavanja. Dobijemo mi po 5000 maraka i ja dve godine Monici se boje samo vatre i rulje, kao i anarhizma... atentata.Vatra je dobra i na, ako je drite pod kontrolom. Opasna je, ako se izgubi kontrola. Amerikanac Albert Pajk, slobodni mason i idejni tvorac svetskih ratova, u svom pismu upuenom krajem 19. veka prijatelju, Italijanu uzepeu Manciniju, ujedinitelju Italije i britanskom pijunu, kae: Dragi brate Mancini, da bismo zavladali svetom moramo da izazovemo tri svetska rata... Trei mora biti protiv muslimana. A onda emo izazvati ekonomsku krizu, pa glad. Napravili su dva svetska rata, trei svetski rat protiv muslimana krenuo je ruenjem kula-bliznakinja u Njujorku, okupacijom Avganistana i Iraka, ruenjem sistema u afrikim zemljama... Dola je ekonomska kriza, sada je dola glad. Ko ju je kreirao? Gospodari novca iz londonskog Sitija i njujorkog Vol strita. Ne postoji sukob hriana i muslimana, postoji samo geopolitiki interes Britanije i Amerike da vladaju svetom. Britanska imeperija, dakle, nije propala? Ona je samo promenila svoju formu. Postala je imeperija koja vlada novcem. Bankari su napravili i nacionalsocijalizam i faizam i komunizam. Sada prave globalizam. Trei rajh je pobeen vojniki, ali ideoloki nije, i sada se stvara kao etvrti rajh. Kakav je poloaj srpskog naroda u toj geopolitikoj borbi svetskih monika? Na istoj smo ravni kao u vreme kneza Lazara, kada je okupio na veeri svoje saborce da bi diskutovali da li i kako da se suprostave Turcima. Znamo da David nije pobedio Golijata snagom, nego lukavstvom i pameu. Prema tome, lukavstvom bi trebalo da se borimo protiv novog svetskog poretka. Tehnikom aikidoa. Da snagu neprijatelja usmerimo prema drugome. Islamu nisu protivnici Srbi, ve Nemaka i Francuska. Zbog turskih serija mislimo da su Turci moralni, dobri, porodini ljudi, nama bliski... To je sutinski tano, ali kroz tu sliku moralnosti muslimana stvara se lana ljubav prema bivem okupatoru. Da smo mi ostali pod Turcima, nestali bismo kao narod, kao to su nestali hriani u Turskoj, a bilo ih je nekoliko miliona. Navodno ima Srba u Turskoj, ali to nisu Srbi, to su Turci koji se seaju srpskog porekla. Poto Turska nikada nee ui u Evropsku uniju, Nemaka i Francuska su im dali ovde prostor da se vrate, da se napravi neka vrsta balkanske konfederacije pod okriljem Turske. Mi bismo time bili ponovo okupirani i ponovo Ona bi nam Turci krojili kapu.

gospoi A.
Dejan Lui: Znamo da David nije pobedio Golijata snagom, nego lukavstvom i pameu. Prema tome, lukavstvom bi trebalo da se borimo protiv novog svetskog poretka

10

i nepokolebljivost. Moemo da kaemo da se takvim prikazujem, jer svako od nas igra neku svoju ulogu u ivotu. I svako izabere ta e da bude. U pismenom zadatku o tome ta elim da budem kad porastem, de nisao sam da u da budem novinar, pa onda poznati pisac. Poto sam korpija, interesovale su me dve stvari tajne i ene. A poto sada znam tajnu, interesuju me samo ene. Kako ste razotkrili sve tajne? Tajne mene pronalaze. To su velike tajne koje fasciniraju ak i efove obavetajnih slubi. Sa Jovicom Staniiem, bivim naelnikom Slube dravne bezbednosti, studirao

sam Fakultet politikih nauka, a sa Frankom Simatoviem, obavetajcem, iao sam u osnovnu kolu. U susedstvu je stanovao Miroslav Tuman, sin Franje Tumana, koji je iao sa nama u osnovnu kolu. Kasnije e postati ef Hrvatske nadzorne slube. U nau kolu je ila i erka ee Lazarevia, koji je poginuo sa Krcunom. U mojoj zgradi je stanovao Ostoja Kovaevi, obavetajna legenda, Rankoviev pomonik. Ja nisam iz te komunistike prie. Moji su u ovom stanu u Svetozara Markovica od 1939, a komunisti su doli, pa smo se svi onda lepo druili. Naravno, tada se nije prialo o politici a jedina dozvoljena podewww.onamagazin.com

nisam izlazio iz te materije. Knjigu Varvarstvo u ime Hristovo pisao sam ukupno etiri godine. Pokazalo se da je kombinacija profesorskog znanja i novinarskog umea - odlina. I sledea knjiga, Paveliev testament, izazvala je buru. Interesantno je da ste u Americi pronali grau? Na promociji knjige Varvarstvo u ime Hristovo govorili smo profesor ivojinovi, akademik Vasilije Kresti i ja. U publici je bio eelj, ali i najbolji ameriki carinik, Zoran Kneev, direktor aerodroma Oharo u ikagu koji je tim povodom doao iz Amerike. Zoran i tadanji sekretar amerike ambasade pobegli su kada se razvila diskusija, jer su se uplaili da e da upadne policija. Niko nije upao, ali me je kasnije Zoran pozvao u Ameriku. U njegovoj biblioteci sam otkrio sve knjige, zabranjene u Srbiji. Fotokopirao sam ih i od citata iz njih sastavio dve svoje knjige, pod nazivom Paveliev testament. Hteo sam da dokaem saradnju komunista sa ustaama, koju je obznanio moj prijatelj Zoran Nenezi u knjizi o masonima. U zatvoru u Sremskoj Mitrovici 1937. godine komunisti i ustae napravili su ugovor o saradnji, koji je imao za cilj slom Srbije i pravoslavlja na Balkanu. Plan je bio da komunizam zavlada u Jugoslaviji, a Hrvatska dobije nezavisnost. Tada nisam znao ono to danas znam: lider ustaa Ante Paveli je od 1926. bio engleski agent, a agenti su bili i Mile Budak, Moa Pijade, Tito, Draa Mihajlovi, pop uji... Zbog vaih knjiga neki su stradali? U knjizi Tajne albanske ma je objavio sam listu albanskih ma jaa i pijuna po dravama svuda u svetu. Onda je Ramiz Alija, predsednik Albanije, pozvao efa Dravne bezbednosti, Sigurimija, na raport, posle koga je ovaj nestao. Neki kau da je streljan, neki da je dobio robiju. Uglavnom ja sam kriv za smenu efa albanske obavetajne slube. I to kao mladi momak imao sam tada 38 godina. Odakle ba sada potreba za reizdanjem Islamske republike Nemake? Sada je pravi trenutak. Kada sam objavio prvi tom, pod bombama 1999. godine, onda su poznavaoci te teme mislili da ja preterujem, da je to moja mata. Predoio sam ta sve muslimani mogu da urade u Evropi. Koji su strahovi svetskih monika?

Ona

Ona svakog 20. na kioscima

11

Pie: Gordana Radisavljevi Joi