PREDGOVOR avolov renik zapoet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi ne redovno, sa dugim razmacima, sve do 1906.

Te godine je njegov vei deo bio objavljen ukorien, pod naslovom Cinikov jezikoslovar, koji autor nije imao mogunost da odbije, niti sree da odobri. a citiramo izdavae ovog izdanja! "#vaj pobo$niji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religiozni% skrupula poslednji% novina u kojima je deo dela bio objavljen, &to je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju ve preplavili desetinama "ciniki%" knjiga ' Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono tree. (eina ovi% knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno po%valiti i bedastoom. )dru$enim trudom, dovele su re "cinik" na tako lo& glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadr$i bila unapred ismejana, jo& pre objavljivanja." ) me*uvremenu, neki od spretniji% %umorista u ovoj zemlji su se poslu$ili nekim delovima knjige koji su odgovarali nji%ovim potrebama, i mnoge njene de+inicije, anegdote, +raze itd. sada su manje'vi&e u&le u op&tu upotrebu. #vo obja&njenje se ne nudi iz ta&tine potaknute sitnicama, ve da bi se predupredile mogue optu$be za plagijat, &to uop&te nije sitnica. ,onoviv&i svoje, autor se nada da e ga oni kojima je delo namenjeno ' prosveeni du%ovi koji vi&e vole suvo nego slatko vino, razum nego oseanja, du% nego %umor, ist engleski nego sleng ' osloboditi optu$bi. )padljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativni% citata iz dela istaknuti% pesnika, od koji% je onaj najva$niji ueni i domi&ljati sve&tenik, otac -asalaska $ejp, ../., iji su sti%ovi i potpisani njegovim inicijalima. 0utor proznog teksta veliki je du$nik oca $ejpa zbog podr&ke i ljubazni% saveta. 1. 2.

0
02 34053/0, im. 6in kojim suveren pokazuje da je pravilno procenio visoku temperaturu prestolja. 02 #718, im. 9ram boga .tomaka, kome se, uz du$no po&tovanje, priklanjaju svi pravi mu&karci. #va drevna vera ima samo mucavu podr&ku $ena. #ne ponekad slu$e na oltaru, bezvoljno i nee+ikasno, ali ne poznaju pravo po&tovanje jedinog boga koga mu&karci stvarno obo$avaju. a $ene imaju odre&ene ruke u svetskoj is%rani, postali bismo rasa travojeda. 0 7383.T:053/0, im. omi&ljata apstrakcija u politici, smi&ljena da bi primila udarce i uvrede namenjene predsedniku ili premijeru. 6ovek od slame, otporan na ga*anje mrtvim makama i pokvaremm jajima. 0 73:0;, im. #naj deo bojnog broda koji govori, dok ukras na pramcu razmi&lja. 0<#:3=07, im. )napred svarena mudrost. 7ozak njegov, ta me&ina ,atolo&ki% osobina, .tra&nu stvori kataklizmu! ,repusti se a+orizmu. "Ludi filozof", 1697. 0-3T0T#:, im. r$avnik koji drma voke svoji% suseda da bi istresao crve. >040?9730, @starogrki! &kolaA. 0ntika &kola u kojoj su se uili moral i +ilozo+ija.1 040 173/0, im. @#d starogrkog BCDEFGHD.A .avremena &kola u kojoj se ui +udbal. 041<0;83, prid. 4oji se nalazi u iznena*ujuem stanju krsta&a koji je rasejano povukao uperak svoje kose nekoliko sati po&to mu je saracenska sablja, za njega neosetno, pro&la kroz vrat, kako pripoveda de Ioanvil. 0;09, im. 7uslimansko (r%ovno 2ie, za razliku od %ri&anskog, jevrejskog, itd. #sim zakona 0la%a ja drugi% nemam, a plaem nad gre%om ljudskim uvek se spremam, 3 ponekad, dok kleim skru&eno u %ramu, . po&tovanjem prekrstim ruke i dremam. $anker 2arlouJ 0;3-0T#:, im. 0meriki krokodil, u svakom pogledu superioran u odnosu na krokodile +eminizirani% monar%ija starog sveta. 9erodot tvrdi da je 3nd, uz jedan izuzetak, jedina reka koja proizvodi krokodile, ali izgleda da su se preselili na zapad i odrasli u drugim rekama. 0;#(, im. (rsta mre$e za izvr&enje prinudne promene sredine. =a ribe se pravi jaka i gruba, ali $ene se lak&e %vataju izuzetno tananim materijalom sa tegovima od malog bru&enog kamenja. #d ipke alov bacio je *avo @ rago kamenje uteg iniA. 8a pristani&te izvue ga pravo 3 zadivi se sadr$ini. u&e svi% $ena u%vati mu pre*a ' ragocen ulov te udiceK 03> pre no &to nji% baci on na le*a, .ve pobego&e kroz oice.
1 J

0kademija ' po povratku u 0tinu L8M. g. pre n. e, ,laton je u 0kademovom vrtu osnovao +ilozo+sku &kolu. ,ostojala je do NJ9. g. n. e. 3mena skoro svi% pesnika potpisani% ispod pesama izmi&ljena su @v. pogovorA.

Baruh de Lo is 072353/0, im. .veprevla*ujua $elja da se bude vre*an od neprijatelja za $ivota, i ismevan od prijatelja posle smrti. 0781.T3/0, im. (elikodu&nost dr$ave prema onim prestupnicima koje bi bilo suvi&e skupo kazniti. 08T3,0T3/0, im. #seanje koje izazivaju prijatelji na&i% prijatelja. 0,;0) 3:08/1, im. #djek plitkog mi&ljenja. 0,;0)=, im. .itni& kojim narod plaa one koji ga zasmejavaju i pro$diru. 0,#.T0T0, im. ,ijavica koja, po&to je otkrila da se uvukla u oklop davno mrtve kornjae, re&i da je svrsis%odno stvoriti novi savez sa sve$om kornjaom. 0,#T140:, im. .auesnik lekara, dobroinilac ukopnika i staratelj grobljanski% crva. 0,:3;3;3;3, uzv. )sklik po kojem oni prevareni u martu saznaju da je nji%ova glupost starija za jo& jedan mesec. 0,.T3818T, im. .laba osoba koja popu&ta isku&enju da se odrekne nekog zadovoljstva. ,otpuni apstinent je onaj ko se uzdr$ava od svega osim od apstinencije, a naroito od neme&anja u tu*a posla. :ee tu$ni otac raspusnom mladiu! "7islio sam bie& apstinent do smrti." "9ou", ree nitkov u%vaen u piu, "9ou, gospodine, ali ne zadrti." !."#. 0,.#;)T08, prid. 8ezavisan, neodgovoran. 0psolutna monar%ija je ona u kojoj vladar ini kako mu volja, dokle god je to po volji ubicama. 8ije ostalo mnogo apsolutni% monar%ija, po&to su veinom zamenjene ogranienim monar%ijama, u kojima je suverenova mogunost da ini zlo @i dobroA strogo ograniena, i republikama, kojima upravlja sluaj. 0,.): , im. 3zra$avanje uverenja koje je oigledno u neskladu s va&im mi&ljenjem. 0:93T14T0, im. #naj ko projektuje plan izgradnje va&e kue, a planira projekt razgradnje va&eg d$epa. 0:180, im. ) politici, zami&ljeni bunar sa pacovima u kojem se politiar bori sa svojom pro&lo&u. 0:3.T#4:0T3/0, im. (ladavina najbolji% ljudi. @) ovom znaenju, re je zastarelaO isto tako, taj oblik vladavine.A ;judi koji nose meke &e&ire i iste ko&ulje ' krivi za obrazovanje i osumnjieni za posedovanje bankovni% rauna. 0:.1834, im. (rlo e+ektna $enska kozmetika, koja na nji% ima velikog e+ekta. 0)453#80T#:, im. 6ovek koji ekiem objavljuje da je jezikom nekog od$epario. 0).T:0;3/0, im. =emlja koja se nalazi u /u$nom moru, i iji je industrijski i trgovinski razvoj uveliko unaza*en nesrenom raspravom me*u geogra+ima oko toga da li je ona ostrvo ili kontinent. 0(1:8)., im. /ezero pored kojeg se, u antika vremena, nalazio ulaz u paklene predele. )eni 7arko 0nselmo .krutator veruje da injenica &to je ulaz u pakao bio pored jezera ima veze sa %ri&anskim ritualom kr&tenja uranjanjem. ;aktancije je, medutim, pokazao da je to gre&ka.

<acilis descensus 0verniL, ,rimeuje poeta smerni. To jest! kad jednom krene& nizbrdo, 2ie ti manje meko no tvrdo. "#ehal "ej Lu

2
200;, im. revno bo$anstvoO nekada mnogo &tovano pod raznim imenima. 4ao 2aal, bio je popularan kod <enianaO kao 2elus, ili 2el, imao je tu ast da mu slu$i sve&tenik 2erosus, koji je napisao uveni prikaz ,otopaO kada je bio (avel, u njegovu slavu je delimino izgra*ena kula na polju Pinar. #d (avel potie i engleska re "babble"Q. ) ;ekariji 2aala jo& &tuju kao 2il'ula, a sve&tenici stomaari ga obo$avaju u liku 2al'alava i prinose mu obilne $rtveN. 209)., im. =godno bo$anstvo koje su u antici izmislili kao izgovor za opijanje6. =ar bogoslu$enje je tako velik gre% a nas batinaju i %apse oni sa ,rutovima i teraju da platimo ce% =a obo$avanje boga ionisaR "#oras 20;.07#(0T3, gl. 3zigrati vegetaciju zarobljavanjem gasova kojima se ona inae %rani. 2alsamujui svoje pokojnike, i tako remetei ravnote$u biljnog i $ivotinjskog sveta, stari 1gipani su svoju nekada plodnu i mnogoljudnu zemlju pretvorili u pusto& koja ne mo$e da izdr$ava vi&e od &aice ljudi. 7oderni metalni koveg je korak u istom pravcu, i mnogi mrtvaci koji bi trebalo da ve krase susedov vrt u vidu drveta, ili da die njegov sto u obliku struka rotkvica, osu*eni su na dugu beskorisnost. 0ko nas sudbina po&tedi, doi emo do nji% posle izvesnog vremena, ali u me*uvremenu brojne ru$e i ljubiice $eljno i&ekuju da grickaju nji%ove $lutoeuse %a&i%use. 20:020, im. 6ovek ije su osobine, spremljene za izlaganje kao jagode na pijaci @dobre odozgoA, otvorene s pogre&ne strane. 3zvrnuti d$entlmen. 20:#71T0:, im. 4oristan instrument koji nam pokazuje kakvo vreme trenutno vlada. 20:)T, im. .redstvo koje civilizovane nacije koriste za re&avanje razmirica koje bi inae mogle da postanu opasne. (eina autora izum baruta pripisuje 4inezima, ali ne nude naroito vrste dokaze. 7ilton ka$e da ga je izumeo *avo da bi razjurio an*eleO oskudica an*ela ide u prilog ovoj tvrdnji. .tavi&e, za nju se zala$e i uva$eni g. $ejms (ilsonM, ministar poljoprivrede. 7inistar (ilson se za barut zainteresovao zbog jednog doga*aja do kojeg je do&lo na vladinoj eksperimentalnoj +armi u oblasti 4olambija. /ednog dana, pre nekoliko godina, neki nitkov, koji nije imao du$no po&tovanje prema velikim dostignuima gospodina ministra i njegovoj linosti, dao mu je d$ak baruta, rekav&i da je to seme 'tra(nodr%a u la(iksa, patagonijske $itarice velike prodajne vrednosti i veoma pogodne za uzgoj u na&oj klimi. obrom ministru je obja&njeno da seme treba staviti u brazdu, i zatim ga zatrpati zemljom. #vo je on odma% poeo da ini, i bio je napravio neprekinutu liniju preko celog jednog polja od deset ari, kada se okrenuo na povik svog velikodu&nog darodavca, koji je istog trenutka bacio upaljenu &ibicu u poetak brazde. 2arut se u dodiru sa zemljom malo pokvasio, ali zapanjeni politiar je video kako ga juri pokretni stub vatre i dima svirepog izgleda. =a trenutak je ostao paralisan, a potom se setio neke pret%odne obaveze i, ostavljajui sve, napustio mesto doga*aja takvom neuobiajenom brzinom da se posmatraima du$ izabrane staze prikazao samo kao tamna, izdu$ena linija koja se nezamislivom brzinom prostirala kroz sedam sela, i glasno odbijala svaki poku&aj te&enja.
L

<acilis descensus 0verni @lat.A ' ;ak je silazak do 0verna. To je sti% iz &estog pevanja (ergilijeve )neide. ) rajdenovom *er$iliju glasi! ".moot% and decent and easS is t%e TaS." Q 2abble @eng.A ' brbljanje, besmislen govor. N :e 2aal ili 2el znai bog, i u .tarom zavetu se koristi da oznai svakog boga koji nije bog 3zraela. ) 4njizi o sudijama ova re oznaava ili strane bogove, sa kojima 3zrailjci ne smeju da imaju dodira, ili pak la$ne bogove. 6 2a%us ili ionis, bog vina i pozori&ta, poslednji bog prikljuen #limpu. 8jegovi +estivali su proslavljani uz orgije. #tuda re ba%analije. M $ejms (ilson @/ames Uilson, 18L6'19J0A, ministar @189M ' 191LA, zaslu$an za unapre*enje poljoprivrede u .0 .

"2oga mu poljubimK", uzviknu geodetski pomonik, zaklanjajui oi i gledajui u poljoprivrednu liniju koja je nadvoje presecala njegovo obzorje. -eodeta baci nezainteresovan pogled na +enomen, i potom se ponovo usredsredi na svoj instrument. "To je", uzvrati on, "va&ingtonski meridijan." 20.T380 #8 im. 9odanje po drvetu bez napora. 20=3;3.49, im. (rsta zmije koja se izlegala iz jaja petla. 2azilisk je imao jedno lo&e oko, i njegov pogled je bio smrtonosan. 7nogi nevernici poriu postojanje ovog stvorenja, ali .emprelo 0urator je video i dr$ao u rukama jednog koji je oslepeo od udara groma kojim ga je kaznio /upiter zato &to je uputio kobni pogled jednoj plemenitoj dami koju je /upiter voleo. /unona je kasnije reptilu vratila vid, i sakrila ga u jednoj peini. 8i o emu antiki narodi ne svedoe tako reito kao o postojanju baziliska, ali petlovi su prestali da legu jaja. 2120, im. .tvorenje nepravilnog oblika, neodre*ene starosti, pola i stanja, uglavnom izuzetno po snazi oseanja koja budi kod drugi%, dok je samo bez oseanja ili oseaja. 2ilo je i uveni% beba, npr. mali 7ojsije, iz iji% su avantura u trsci egipatski sve&tenici sedam stolea ranije svakako razvili svoju la$nu priu o #zirisu kao detetu koje je bilo spaseno na ploveem lotosovom listu10. 21 834, im. ,olitiar oboleo od samopo&tovanja, i ogrezao u poroku samostalnosti. 21;0 #80, im. 8a italijanskom, lepa $ena. 8a engleskom, smrtonosni otrov11. .jajan primer su&tinske slinosti ova dva jezika. 21;#, prid. 5rno. 2181 34T3853, im. 7ona&ki red, inae poznat kao "crni +ratri" . #na pomisli! "-le, jato vranaK" 0l> pokaza se na svetlu dana V To .veto pismo kre&te i graku .vetog 2enedikta du%ovnici. #na e! ",ravilo je osnovno =a sve koji se ovako baku! 8a ovom svetu crni redovnici, 8a onom svetu crni redovno." "Wavo na zemlji" @;ondon, 1M1JA 21:1834380 4#.0, im. .azve$*e +Co%a Bereni,es- nazvano po $eni koja je $rtvovala svoju kosu da bi spasla mu$a1J. a bi spasla $ivot voljenog mu$a, )vojke je svoje dala drevna damaO 0 mu&ka za%valnost poast joj pru$a! )pisa&e njeno ime me* zvezdama. =a dana&nje udate lepotice, 4oje bi dale mu$a da spasu kosu, =atvorene su nebeske granice! ,remalo je zvezda u celom 4osmosu. -. $.

8 9

2astinado ' batinanje po tabanima. #d &panskog bastonada, od baston, &tap @od kasnolatinskog bastumA. 2azilisk ' mitolo&ko bie u obliku zmije, zmaja ili gu&tera. ,oslednji% vekova popularno samo u %eraldici. 10 <araon koji je vladao u doba 7ojsijevog ro*enja re&io je da istrebi 3zrailjce tako &to je naredio da se sva nji%ova mu&ka deca bace u reku. 7ojsije je, me*utim, spasen milo&u jedne princeze koja ga je na&la pored reke u tr&anoj korpi i re&ila da ga odgoji. ) egipatskoj mitologiji postoji mit o bogu #zirisu, koji je bio pu&ten niz reku na lotosovom listu, i tako*e spasen. 11 2eladona @0tropa belladonaA, poznata i kao velebilje, otrovna biljka iz porodice solana,eaO ima ljubiastocrvene cvetove i crne bobice. 1J 2erenija, $ena ,tolomeja 333 @JQ6'JJ1. g. pre n. e.A. ,o nare*enju, obeala je da e $rtvovati kosu bogovima ako se njen mu$ vrati kui kao osvaja 0zije. 4osu je ostavila u %ramu, odakle je prve noi nestala. ,ria ka$e da su je vetrovi odneli na nebo, gde sada ini sazve$*e od sedam zvezda blizu repa ;ava.

21.73.;351, im. ,rigovori upueni ovom sjajnom reniku. 21.7:T8#.T, im. 8a kolena ljudi padnu, 8ju tra$ei odru grlo, Tuku, viu, la$u teno, 0 zauzvrat da im dadnu, ,onosni bi bili vrlo ,reminuti za nju veno. -. $. 21.4)X834, im. #naj koji je platio sve poreze na kuanska dobra. 21=2#I834, im. 8esrenik koji veruje u ne&to &to mo$e da vidi i oseti. ,ro+esor 9auison sa r$avnog univerziteta u 4ali+orniji tvrdi da su /evreji bezbo$nici. 21=#.1X0/08, prid. #bdaren velikom snagom da podnosi zla koja spopadaju druge. 4ada su =enonu1L rekli da je jedan od njegovi% neprijatelja napustio ovaj svet, on be&e oigledno potresen. "4akoK", uskliknu jedan od njegovi% uenika, "zar plaete zbog smrti protivnikaR" "0%, tano je", uzvratio je uveni stoiarO "ali trebalo bi da me vidite kako se sme&im na smrt prijatelja." 21= ,:3/0T1;/0, prid. 4oji nikom ne mo$e da uini uslugu. ;i&en bogatstva. ,rivr$en istini i zdravom razumu. 23-073/0, im. 8edostatak ukusa, za koji e u budunosti biti odre*ena kazna poznata kao trigamija. 23T40, im. 7etod kojim se zubima odvezuje vor koji nije popustio pod naporima jezika. 2;084(1:., im. 8erimovani jampski pentametar ' engleski sti% koji je najte$e pisati na pristojan nainO stoga ga naroito mnogo koriste oni koji ne mogu pristojno pisati bilo kakve sti%ove. 2;3.T0(, prid. 8alik na jednostavnog amerikog gra*anina koji se ba&kari u svom domu, ili dokazuje svoju va$nost u op&tem poretku stvari kao osnovna jedinica parade. (itezovi carstva be%u tako blistavi u svojim bar&unastim i zlatnim odorama da bi i% nji%ovi gospodari te&ko prepoznali. ' "0nali klasa". 2;3I8/3, im. #soba koju nam je zapove*eno da volimo kao sebe same, i koja ini sve &to mo$e da nas uini neposlu&nima. 2#-#7 08#, prid. 8e&to neoekivano i upadljivo korisno za osobu koja to ovim pridevom opisuje. 2#-#PT#(08/1, im. .vedoenje 9omo kreatora o solidnoj izradi i lepom dizajnu eus kreatusa. ,opularna +orma samouni$avanja, koja sadr$i i element ponosa1Q. 2#;, im. 8eprijatan oseaj koji mo$e imati +izike uzroke u neemu &to se de&ava telu, ili biti isto psi%ikog porekla, izazvan tu*om sreom. 2#-0T, prid. 4oji upravlja, podlo$no kontroli, imovinom lenji%, nesposobni%, rastro&ni%, zavidljivi% i nesreni%. To je mi&ljenje koje prevladava u podzemnom svetu, gde se 2ratstvo oveije najloginije razvija, i nalazi najiskreniju podr&ku. =a stanovnike srednjeg sveta, ova re je sinonim za dobar i mudar. 2#-0T.T(#, im. ,oklon 8eba, koji znai! "#vo je moj najdra$i sin, i veoma sam zadovoljan njime." ' "#on ". .okefeler.
1L 1Q

=enon @LL6'J6Q. g. pre n. e.A, grki +ilozo+ iz 4itiona na 4ipru. #snovao je stoiki &kolu u 0tini L08. g. pre n. e. 9omo kreator ' ovek stvoriteljO deus kreatus V stvoreni bog @lat.A.

8agrada za rad i napor. ' "#. /. 0or$an. )&te*evina mnogi% u rukama jednog. V 1ud#in "e2s1N. 8ada%nuti leksikogra+ je mi&ljenja da ovim odlinim de+inicijama on ne mo$e dodati ni&ta vredno. 2#;1.T, im. ,roces aklimatizacije koji priprema du&u za drugi i gori svet. 2#T08340, im. 8auka o povru ' onom koje nije dobro za jelo, kao i onom koje jeste. )glavnom se bavi nji%ovim cvetovima, koji su prete$no lo&e dizajnirani, neumetniki obojeni i smrdljivi. 2:0 0, im. lake koje esto odsecaju oni koji s pravom osu*uju apsurdni kineski obiaj brijanja glave. 2:070, im. #naj koji je stvorio 3nduse, koje uva (i&nu a uni&tava Piva, &to je mnogo urednija podela rada nego one koje se nalaze kod bo$anstava neki% drugi% naroda. 0brakadabrance, na primer, stvara -re%, uva ;opovluk, a uni&tava -lupost. .ve&tenici 2rame, kao i oni 0brakadabranaca, ueni su i sveti ljudi koji nikada nisu nevaljali. #, 2rama, ti staro bo$ansko ustrojstvo, ,rvo ;ice za %induistiko Trojstvo. Ti% i spokojan sedi& usred planine, ;a$no skromno skr&ta& noge pun vedrine ' Ti mora da si ,rvo ;ice /ednine. /olidora '%it 2:04, im. =ajednica koja se sastoji od jednog gospodara, jedne gospodarice i dvoje slugu, &to ukupno ini dvoje ljudi. 2:0(0 3 4;/)6, im. .prava po kojoj se poznaju civilizacija i prosvetljenost. 2:18 3, im. 0peritiv sastavljen od jednog dela groma i munje, jednog dela kajanja, dva dela ubistva, jednog dela smrti'pakla'i'groba i etiri dela proi&enog .otone. oza, stalno puna glava. r $onson16 je rekao da je brendi pie %eroja. .amo e se %eroj usuditi da ga pije. 2) 0;0, im. #soba koja se naroito esto nalazi u intelektualno'spekulativnim krugovima, a &iri se kanalima moralne aktivnosti. 2udala je sveprisutna, sveoblina, svevidea, sveznajua, svemona. 2udala to be&e &to izmisli slova, &tampu, $eleznicu, parobrod, telegra+, banalnost i naune discipline. .tvorio je rodoljublje, i nauio narode da ratuju ' osniva je teologije, +ilozo+ije, prava, medicine i 6ikaga. )spostavio je monar%istiki i republikanski oblik vladavine. ,ostoji od venosti do venosti ' kako je budalio u praskozorje stvaranja, tako budali i sada1M. ) osvit vremena, peva&e na prvobitnim brdima, a u podne postojanja predvo*a&e procesiju bia. 8jegova majinska ruka je toplo u&u&kala ugaslo sunce civilizacije, i u sumraku on sprema 6ovekov veernji obrok mleka i moralnosti, i navlai pokriva sveop&teg groba. 3 kada svi mi ostali utonemo u san venog zaborava, on e ostati budan da napi&e istoriju ljudske civilizacije. 2) )X8#.T, im. #no vreme u kojem na&i poslovi napreduju, na&i prijatelji su iskreni, i na&a srea je osigurana. 2)40, im. .mrad u u%u. 8epripitomljena muzika. -lavni proizvod civilizacije i njen znak raspoznavanja.

1N

/ud$in ebs @1ugene ebs, 18NN'19J6A, radniki vo*a, petostruki neuspe&ni kandidat .ocijalistike partije za predsednika .0 @1900'19J0A. 16 .emjuel $onson @.amuel /o%nson, 1M09'1M8QA, poznat kao dr $onson, engleski knji$evni kritiar i leksikogra+. 3mao veliki uticaj na englesku knji$evnost. ,isac :enika engleskog jezika. 1M ,ara+raza sti%ova iz 3( pevanja 2ajronovog speva (itez 9arold! " Time Trites no Trinkle on t%ine azure broTO Y .uc% as creations daTn be%eld t%ou rollest noT."

5
51'51 7)(0, im. 0+riki insekt @-lossina morsitansA, iji se ujed obino smatra za najbolji prirodni lek za nesanicu, iako neki pacijenti vi&e vole onaj koji nudi ameriki romanopisac @;a$ljivus beskrajusA. 5180, im. (rednost, uz razuman dodatak za %abanje i tro&enje savesti &to je tra$imo. 534'504, im. ,utanja nesigurnog, krivudavog kretanja napred, kao kod nekog ko nosi teret belog oveka. 53;/, im. =adatak koji postavimo svojim $eljama. 53834, im. 9ulja koja zbog nesavr&enog vida vidi stvari onakvima kakve jesu, a ne onakvima kakve bi trebalo da budu. =bog ovoga su .kiti imali obiaj da ciniku isteraju oi da bi mu popravili vid. 53:4)., im. 7esto gde konji, poniji i slonovi mogu da gledaju mu&karce, $ene i decu kako se pona&aju kao budale. 53T0T, im. ,ogre&no ponavljanje tu*i% rei. .ame rei pogre&no ponovljene. Pto tanije da bi citirao, ,o 2rueru18 on je prebirao. 4aza mirno i sveano! ,,>4oska /e baena>, ko &to ree Toska." 'ta% o !auker 5:(18#4#I05, im. .evernoameriki indijanac, ija ko$a nije crvena ' bar ne spolja. 5:(;/0 9:080, im. -otov proizvod za koji smo mi sirovina. .adr$aj Tad$ 7a%ala, 8apoleonove grobnice i -rantovog mauzoleja. 5rvlju %ranu obino prevazilazi po trajanju gra*evina u kojoj je sme&tena, ali i to "mora proi". (erovatno najgluplji rad kojim se ljudsko bie mo$e baviti jeste izgradnja grobnice za samoga sebe. #zbiljni cilj uop&te ne mo$e podu%vatu dati dostojanstvo, ve samo kontrastom naglasiti unapred poznatu uzaludnost. Ti, ta&ta budaloK ,ostae& predstava. .trai& toliki rad, a i gotovinu, 8a tu gra*evinu iju veliinu 5eniti ne mo$e stanar koji spava. uboko i vrsto gradi svaki kutak, #besni prostaci pokvarie ti plan #dnosei kamenje iz dana u dan, Pto e tebi biti krae no trenutak. /er mrtvima vreme leti nemerljivo! Tvoj mramor bie pra% kad zevne&, ustane& @0ko se to ikad zbiA i noge protegne&O "Tek &to zaspa%", rei e& nepoverljivo. Pto bi ba& tvoj grob od svi% ljudski% znamena Trajao dok ne svr&i i (reme samoR =ar tako je lak&e poivati tamo, =anavek kao mrlja ispod kamenaR "#oel 3ak 5)3 2#8#R 19@lat.A. 4oje dobro e to doneti meniR
18

3benezer 2ruer @1benezer 2reTer, 1810'189MA ' engleski leksinogra+, autor brojni% renika i prirunika, najpoznatiji je Bre4er5s "i,tionar6 of /hrase and 7a2le. 19 5ui bono @lat.A ' 5iceron u besedi "=a 7ilona" navodi da su to rei rimskog sudije 4asija ,edanija.

X
X020, im. (eliki kamen koji je ar%an*el -avrilo dao patrijar%u 0vramu, i koji se uva u 7eki. ,atrijar% je od ar%andela mo$da tra$io %leb. X):40, im. (elika ptica ije meso ima tu neobinu osobinu da, ako se jede na izvesne verske praznike, svedoi o pobo$nosti i za%valnosti. )zgred budi reeno, i prilino je ukusno.

6
604P3:1. im. onji deo odee odraslog civilizovanog mu&karca. #vaj odevni predmet je unkast, i ne poseduje &arke na mestima gde se savija. ,retpostavlja se da i% je izmislio neki %umorista. ,rosveeni i% zovu "pantalone", a neuki "gae". 60.T08, prid. #boleo od ogranienja dosega. ) zakodnodavnim telima uobiajeno je sve lanove nazivati asnimO npr. "6asni gospodin je la$ljiva d$ukela." 61.T3T08/1, im. )tivost zavidljivi%. 638, im. :elativno uzdizanje u skali ljudske vrednosti. 8jegov vrlo visok polo$aj na dvoru ruge je plemie poeo da vreda. "(i ne znate", uli su u odgovoru, "4ao on kraljeva da e&ete leda." 8ra%is "#uks 6#(1608.T(#, im. ;judska rasa, skupno, izuzimajui ovekolike pesnike. 6#(14, im. Iivotinja toliko izgubljena u odu&evljenom razmatranju onoga &to misli da jeste da ne uvida ono &to bi bez sumnje trebalo da bude. 8jegovo glavno zanimanje je istrebljivanje drugi% $ivotinja, kao i oni% sopstvene vrste, koja se, me*utim, mno$i takvom upornom brzinom da je ve preplavila sve naseljive delove =emlje, a i 4anadu. 6) #, im. oga*aj ili in van uobiajenog prirodnog poretka i neobja&njivO npr. pobediti etiri kralja i keca sa etiri keca i kraljem. 6)(18, prid. )padljivo nesrean. ,ogledajte, eno ga re& peen #n koji je slavan biti %teo. /e 3> sreanR =latan mu ro&tilj ceo, 0 ugled mu koprcanjem steen. 3asan Bra2adi

08, im. ,eriod od dvadeset i etiri sata, uglavnom pogre&no provedena. #vaj period se deli na dva dela, sam dan, i no, tj. dan u dru&tvu. ) prvom se ljudi bave poslovnim gresima, u drugom onima druge vrste. #va dva oblika dru&tveni% aktivnosti se pro$imaju. 0T3 #.T0(4), gl. #drei se asti da bi se stekla neka prednost. #drei se neke prednosti da bi se stekla neka jo& vea prednost. 1-181:3.08, prid. 7anje uoljivo %vale vredan od svoji% predaka. 9omerovi savremenici su bili odlian primer degenerisanosti ' tek nji% deset je moglo da podigne kamen ili

napravi gu$vu poput nekog od junaka iz trojanskog rata. 9omeru nikada nije dosta podsmevanja ljudima koji $ive u "ovo degenerisano vreme", &to je mo$da razlog za&to su mu dopustili da moli za %leb, &to je, uzgred budi reeno, izuzetan primer vraanja zla dobrim ' jer da su mu to zabranili, sigurno bi umro od gladi. 1-:0 053/0, im. /edan od stadijuma moralnog i dru&tvenog napretka od privatnog $ivota do politike popularnosti. 138#T1:3)7, im. 3zumrli praro*ak slona koji je $iveo kada je pterodaktil bio u modi. #vaj drugi je nastanjivao 3rsku, a ime mu se izgovaralo Teri aktil ili ,iter #> aktil, ve onako kako je onaj ko ga je izgovarao imao priliku da ga pret%odno uje ili vidi napisano. 1/1)81:J0, im. oruak 0merikanca koji je bio u ,arizu. 3zgovara se na razne naine. 140;#-, im. .erija zapovesti, ukupno deset' upravo dovoljno da omogui inteligentan izbor oni% koje e biti po&tovane, ali ne toliko da izbor ote$a. #vo &to sledi je revidirana verzija ekaloga, prilago*ena ovim krajevima. 8emaj 2oga osim meneK 0 ko bi uz ove ceneR 8e pravi sebi nikakva idola 4oji naljuti :oberta 3ngersolaJ1. 8e spominji -ospoda uzalud. .aekaj as kad isplati se trud. 8edelja nek je samo za besposlicu. 0li idi gledaj bezbol utakmicu. :oditelje po&tuj. ;o&e nije, 8aroito kad stignu penzije. 8e ubij. )bice nemoj za&tititi. 8ee oni tvoje raune platiti. .a $enom bli$njeg ne ini preljubu. #sim ako on ve tvoju grli ljubu. 8e ukradi. To ti mo$e bit kraj ) biznisu. =ato bolje varaj. 8e svedoi la$no na bli$njega. Tek reci &ta pria se za njega. 8e po$eli ni&ta &to nije tvoje, (e ga milom il> silom uzmi pod svoje. !. "#. 1;1-053/0, im. ) amerikoj politici, roba koja se dobija u kompletima. 1T38/.T(#, im. ,eriod ljudskog $ivota izme*u idiotluka bebe i ludosti mladia ' dva koraka od gre&nosti odraslog oveka, i tri od kajanja starca. 1(#/40, im. 7lada osoba ve&tijeg pola sklona neobja&njivim postupcima i pogledima koji izlu*uju i navode na zloin. #va vrsta je ra&irena na svim meridijanima, nalazi se svuda gde se tra$i, i prezire svuda gde se nalazi. evojka nije sasvim neprijatna za posmatranje, niti @bez klavira i pogledaA
J0 J1

ejeneur @+r.A ' doruak. :obert -rin 3ngersol @:obert -reen 3ngersoll, 18LL ' 1899A, ameriki advokat, politiar i govornik. ,oznat po svojim izrazito agnostikim i anti%ri&anskim pogledima.

nepodno&ljiva za slu&anje, mada je po lepoti daleko iza duge, a po onom njenom delu koji se uje mnogo slabija od kanarinca ' kojeg je, osim toga, mnogo lak&e nositi. 3/0<:0-70, im. 7i&ini zid koji deli bolesti grudi od bolesti stomaka. 3/0-8#=0, im. ;ekareva prognoza bolesti, zasnovana na pacijentovom +inansijskom i zdravstvenom stanju. 3/0708T, im. 7ineral koji se esto mo$e nai ispod korseta. :astvara se u zlatu. 34T0T#:, im. Pe+ nacije koja vi&e voli po&ast despotizma nego kugu anar%ije. 3,;#70T3/0, im. ,atriotska umetnost laganja za svoju zemlju. 3.4:37383.0T3, gl. )zeti u obzir detalje po kojima se nekoj osobi ili stvari mo$e zameriti vi&e, ukoliko je to uop&te mogue, nego nekoj drugoj. 3(;/18/1, im. 8a&e utivo priznanje da neko drugi lii na nas. 81(834, im. .vakodnevni zapis o onom delu ovekovog $ivota koji mo$e sam sebi da ispria a da ne pocrveni. 9arstJJ voda&e dnevnik, za misli krletku, -de pisa&e svaku mudrost i dosetku. ,a an*eo ree kad 9arst preminu! ",o dnevniku znau o tebi istinu." .ve poslove druge zbog 9arsta ostavi. "(idee&", 9arst ree, "da sam svetac pravi." :adosno i ta&to tu zbirku radova 3zvadi iz d$epa mrtvakog pokrova. 0n*eo lagano okreta&e strane, .ve glupave misli, davno ve mu znaneO 7r&tio se jako jer jedino na*e ,litka oseanja i du%ovne kra*e. ,a je 9arstu tmurno dnevnik nazad dao! ".a svog pravog puta ti si odlutao. /er :aj mesta nema za sjajne ideje, 8it ,akao du%a da se njima smeje. .rean biti nee& na drugome svetu." Tad ga &utnu dole, nazad na planetu. "Ludi filozof" #20:, prid. -ospo*o, to znai biti svestan vrednosti pisca ovog dela. -ospodine, to znai s%vatiti da ga treba ostaviti na miru. #2:#6383T1;/, im. 8eko ko naveliko kupuje neza%valnost, ali pri tom ne utie znaajno na cenu, koja je i dalje svima dostupna. #40=, im. .vedoanstvo koje je za nijansu vi&e uverljivo nego &to je neverovatno. .vedoenje dvoje pouzdani% svedoka umesto samo jednog. #4#;350, im. #gledna +arma gde Wavo eksperimenti&e sa sejanjem novi% gre%ova i unapre*uje gajenje osnovni% poroka. #.1-, im. elokrug delovanja ljudske ruke. #blast u kojoj je mogue i uobiajeno zadovoljiti pro%tev za davanjem. 4ao 2iblija stara je ta istina 4ojoj nas ue i $ivot i sudbina! 8ajte$i je $ig ' siromasi nose ga
JJ

(ilijem :endol+ 9arst @Uilliam :andolp% 9earst, 186L'19N1A, ameriki magnat novinskog izdava&tva, 2irsov dugogodi&nji poslodavac @v. pogovorA.

#granienost ovekovog dosega. !."#. #.1;/1834, im. 8eobave&tena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge. #.T3-8)X1, im. .mrt nastojanja i ro*enje gadenja. #(#;/8#, pril. .ve na svetu, ako to $elite. :0-#8, im. (ojnik koji tako ravnomerno kombinuje %rabrost i zdrav razum da napada pe&ice a povlai se na konju. :070T):-, im. #naj ko adaptira komade sa +rancuskog. :#-0, im. #tkljuana vrata u zatvoru linosti. #va vrata vode pravo u zatvorsko dvori&te. :#72);/1, im. 8emuziki istrument, na kojem se svira tako &to se vrsto stegne me*u zubima, a rukom poku&ava da se ukloni. :)-063/1, pril. 8i&ta bolje. :)3 3, im. .ve&tenici i podanici starog keltskog kulta koji se nisu libili da upotrebe skromni mamac prino&enja ljudski% $rtava. (eoma malo se zna o ruidima i nji%ovoj veri. ,linije tvrdi da se nji%ova vera, koja je nastala u 2ritaniji, pro&irila na istok sve do ,ersije. 5ezar pria da oni koji $ele da prouavaju nji%ove misterije treba da otputuju u 2ritaniju. 3 sam 5ezar je putovao u 2ritaniju, ali izgleda da nije uspeo da zadobije neki visok polo$aj u druidskoj crkvi, mada je njegov talenat za prino&enje ljudski% $rtava bio znatan. ruidi su svoje obrede vr&ili u &umama, i nisu ni&ta znali o %ipotekama na crkve i godi&njim kartama za iznajmljivanje klupa. )kratko, bili su pagani i, kako i% je jednom samozadovoljno svrstao neki visoki sve&tenik anglikanske crkve, disidenti. :(#, im. (isokorastue povre koje je 2og izmislio kao spravu za ka$njavanje, ali zbog proceduralni% gre&aka veina drvea uglavnom ima malo plodova, ili ak ni toliko. 4ada prirodno ra*a, drvo je pozitivan inilac civilizacije, i va$an +aktor javnog morala. 8a strogom zapadu i osetljivom jugu njegovi plodovi @kako beli tako i crniA, mada se ne jedu, sla$u se sa op&tim ukusom, pa, iako se ne izvoze, doprinose op&tem blagostanju. a prirodan odnos drveta i pravde nije izum sudije ;ina dokazuje i ovaj pasus iz 7oristerovog dela, koje je napisano dva veka ranije! 3 dok beja% u toj zemlji, odvedo&e me da vidim nekoje drvo, kojeg zva%u -%og%o, o kojemu sam bio uo da se vrlo pripovedaO ali kada reko% da u njemu ne uvi*am ni&ta posebnoga, glave&ina toga sela mi kaza&e! " rvo to nije sad plodonosno, ali kad mu bude doba za ra*anje, videete sa njegovije% grana okaene sve one koji su se suprotstavili njegovome kraljevskome velianstvu." Takode mi reko&e da na nji%ovom jeziku re "-%og%o" imade isto znaenje &to i na na&emu "baraba". ' /utovanja o 9stoku )-, im. omi&ljata zamena za lance i bi koje koriste gonii robova. 4ao &to pastrmka, u akvarijum strpana, )krug bez preda%a pliva da prona*e otvor, .talno nos uz staklo priljubljuje sa svi% strana, 3 nikad ne vidi kakav je to dr$i zatvor, Tako i jadni du$nik, iako je ne vidi, #sea usku me*u &to mu slobodu krati, ug izbegava, jadikuje i svi% se stidi ok ne s%vati da je davno mogao da ga vrati. Barlou '. *oud )-#(168#.T, im. 8euobiajeno produ$avanje stra%a od smrti. )9, im. .o kojom ameriki %umorista upropa&uje svoje intelektualno jelo time &to je izostavlja.

)9#(3T#.T, im. #&troumna i pametna primedba, koja se obino citira, a retko pamtiO ono &to +ilistinciJL vole da nazivaju "&ala". )P0, im. .vojstvo oko kojega je bilo mnogo rasprave. ,laton je tvrdio da se one du&e koje su u pret%odnim postojanjima @pre 0tineA do&le do najjasnijeg uvida u neprolaznu istinu useljavaju u tela ljudi koji postaju +ilozo+i. .am ,laton bio je +ilozo+. u&e koje su se najmanje bavile bo$anskom istinom o$ivljavale su tela uzurpatora i despota. ionizije 3JQ, koji je pretio da e pogubiti +ilozo+a visokog ela, bio je uzurpator i despot. 8esumnjivo, ,laton nije bio prvi koji je stvorio +ilozo+ski sistem koji se mogao upotrebiti protiv lini% neprijateljaO svakako nije bio ni poslednji. "Pto se tie prirode du&e", pi&e ueni autor dela "iversiones 'an,toru%, "te&ko da je bilo vee rasprave od one oko njenog mesta u telu. 7oje je uverenje da je sedi&te du&e u trbu%u ' iz kojeg uverenja mo$emo uoiti i razumeti istinu koja do sada nije bila s%vaena, naime, da je od svi% ljudi najpobo$niji ba& $deronja. ) 2ibliji pi&e da on od "stomaka pravi boga" JN' kako onda ne bi bio pobo$an, ako je njegovo bo$anstvo uvek uz njega da mu obnovi veruR 4o bolje od njega mo$e poznavati mo i velianstvo koje obo$avaR #zbiljno i istinito vam ka$em, du&a i stomak su jedno 2o$ansko 2ieO takvo be&e i uverenje ,romazijevo, koji je ipak gre&io jer mu je odricao besmrtnost. #n je uoio da njegova vidljiva i materijalna tvar propada zajedno sa ostatkom tela posle smrti, ali o njegovoj nematerijalnoj su&tini nije znao ni&ta. To je ono &to mi nazivamo 0petit, i on opstaje, uprkos smrtnosti, da bude ka$njen ili nagra*en na drugom svetu, ve prema tome &ta je tra$io u $ivotu. 0petit koji je neotesano tra$io nezdrava jestiva op&te pijace i javne trpeze treba da bude osu*en na venu glad, dok e onaj koji je utivo ali uporno za%tevao jarebice, kavijar, supu od kornjae, zubatce, gu&iju pa&tetu i sline %ri&anske obroke du%ovno u$ivati u nji%ovim du&ama zauvek, i gasiti $e* besmrtnim delovima najbolji% i najre*i% vina koja su ikada ovde dole napravljena. To je moje religijsko uverenje, iako sa $aljenjem moram da priznam da ni 8jegova .vetost ,apa, ni 8jegova (isost 8adbiskup 4enterberija @koje podjednako po&tujemA ne pristaju na njeno &irenje." )I8#.T, im. #no &to nas neumoljivo goni u pravcu pro+ita, du$ puteva na&i% $elja. .er ;avender ,ortvajn sazna ljutit za sport .voga (elianstva! da ljubi ledi ,ort. ) besu po$ele tada a od 4ralja uzme presto. 7e*utim, du$nost ga svlada, ,a uze zlato i resto, )mesto. !."#. (0,)T, pril. /edanput previ&e. (#2#/, im. <ormalna ceremonija koja pret%odi pomirenju dva neprijatelja. ,otrebna je velika ve&tina da bi se ona izvela na zadovoljavajui nainO ukoliko se izvr&i nespretno, mo$e doi do neoekivani% i izuzetno te&ki% posledica. ,re mnogo godina, jedan ovek je ak i poginuo u dvoboju. voboji su porok samo za gospoduO 3 stalno se svojoj ja $alim sudbini Pto u nekoj srenoj ne $ivim dolini ) nekoj dr$avi gde ima& slobodu a rivala sru&i& sa stene u vodu, a mu$a ko krompir izre$e& na kri&ke, u$nika pogodi& metkom ispod mi&ke, obrog tek da mu krst vr% glave pobodu. a ustrelim neke %ulje ja ba& $udim, 3l> da i% probodem i tako im sudim 0ko s $ivotom lupe&kim nastave. 4ao da tu rulju vidim ovog asa, a prkosi %eni, mar&irala zla masa, 2le% orkestar vodi i nosi zastave.
JL

<ilistinci su bili pleme koje je nastanjivalo jugozapadni deo 0zije. 2ili su u stalnom sukobu sa 3zraelianima. ) 1M. veku u 8emakoj, re +ilistinac poprimila je znaenje mediokritetiske osobe koja je ravnodu&na ili neprijateljski raspolo$ena prema kulturiO ovaj izraz je u engleski jezik uveo 7etju 0rnold u knjizi 4ultura i anar%ija @1869A. JQ ionizije 3 @QL0R'L6M. g. pre n. e.A, zvani .tariji, siraku&ki tiranin poznat po okrutnosti. ,laton je boravio na njegovom dvoru u neuspe&nom poku&aju da ostvari svoje politike ideje. JN "... kojima je 2og trbu%, i slava u sramu nji%ovu... " @<ilibljanima poslanica svetoga apostola ,avla L! 19A.

:sa%2a ;. "ar (#:.40 ;) 0, im. 6inovnik koji je nekada bio deo kraljevske svite, i iji je zadatak bio da zabavlja dvor sme&nim delima i izjavama o ijoj je apsurdnosti svedoila i njegova komina odora. ,o&to su se kraljevi oblaili dostojanstveno, svetu je trebalo nekoliko vekova da s%vati da su nji%ova dela i odluke dovoljno sme&ni da zabave ne samo dvor ve i itavo oveanstvo. 3 pored naziva dvorska luda, pesnici i pisci vole da ga prikazuju kao naroito pametnog i du%ovitog oveka. ) dana&njim cirkusima, tu$ni du% dvorske lude oneraspolo$uje skromniju publiku, istim &alama kojima je nekada uspavljivao mramorne odaje, vre*ao plemeniti oseaj za %umor, i prolivao kraljevske suze.

I
I1;0T, im. .udski slu$benik koji obavlja izuzetno dostojanstvene i naroito va$ne du$nosti, i koga nasledno prezire onaj deo stanovni&tva koji ima pretke sumnjivog po&tenja. ) nekima od savezni% dr$ava, njegov posao sada obavlja elektriar, na primer u 8ju $ersiju, gde je nedavno re&eno da se pogubljenja izvr&avaju strujom. #vo je prvi put da va& leksikogra+ uje da neko dovodi u pitanje opravdanost ve&anja stanovnika 8ju $ersija. I1,, im. 4olevka motiva i grob savesti. Iene nemaju ovaj organO stoga one deluju bez motiva, a nji%ove savesti, po&to im je grob uskraen, ostaju zauvek $ive, i priznaju tu*e gre%e.

W
W)2:1, im. 2ezvredna tvar, na primer religije, +ilozo+ije, knji$evnosti, umetnosti i nauke koje zaga*uju oblasti ju$no od 9iperborejeJ6.

1
1-#3.T0, im. #soba niskog ukusa, koja se vi&e zanima za samu sebe nego za mene. 14.518T:368#.T, im. 7etod razlikovanja tako je+tin da ga budale koriste da bi naglasile svoju nesposobnost. 14.4#7)834053/0, im. Ta je "ekskomunikacija" zapoved (eoma esta za crkvenu propoved. #bred je to kojim se baci prokletstvo 8a gre&nika i njegovo ube*enje ' ,repusti ga Wavolu u veno ropstvo, .prei 9rista da mu pru$i izbavljenje. !et 3akl 1;1-3/0, im. .astav u sti%ovima u kojem pisac, ne primenjujui nijedan od metoda %umora, te$i da dovede itaoev du% u stanje najplanijeg neraspolo$enja. 1;14T#:, im. #naj ko u$iva u svetom pravu da glasa za oveka koga je izabrao neko drugi. 1;14T:353T1T, im. .ila koja izaziva sve prirodne +enomene za koje se ne zna pouzdano da i% izaziva ne&to drugo. 3sto je &to i munja, i njen uveni poku&aj da pogodi dr 2end$amina <renklina jedan je od najslikovitiji% do$ivljaja iz $ivota tog velikog i dobrog oveka. )spomena na dr <renklina
J6

9iperboreja ' u grkoj mitologiji, oblast krajnjega severa.

uva se sa velikim po&tovanjem, naroito u <rancuskoj, gde je nedavno njegova vo&tana +igura izlo$ena, uz natpis koji je dirljivo sa$eo njegov $ivot i doprinos nauci! "!os odin 7renklin, izu%itelj elektri,iteta. <vaj istaknuti naunik u%ro je na ostrvi%a 'endvi o(to je nekoliko uta o lovio svet, i ojeden je od divljaka od kojih nijedan deo nije nikada ovraen." 3zgleda da je elektricitetu su*eno da igra veoma va$nu ulogu u umetnosti i industriji. /o& nije re&eno pitanje njegove ekonomine primene u neku odre*enu svr%u. ali eksperimenti su ve pokazali da e bolje od plinske lampe pokretati tramvaj i bolje od konja osvetljavati sobu. 170853,053/0, im. ,relazak roba sa tiranije drugog na sopstveni despotizam. 2io je rob i slu&ao po du$nostiO -vozdeni okovi sekli ga do kosti. Tad .loboda ime vlasnika izbrisa, ,ritegnu zakivke i svoje upisa. !. "#. 17#53/0, im. Te&ka bolest izazvana izlivom srca u glavu. ,onekad je praena obilnim curenjem %idriranog natrijum'%lorida iz oiju. 18T)=3/0=07, im. 7ladalaka boljka, koja se mo$e izleiti malim dozama kajanja uz spolja&nju upotrebu razoaranja. 2ajron, koji se dovoljno oporavio da bi ga nazvao entuzi'mazam, do$iveo je i drugi napad, koji ga je odveo u 7isolongiJM. 1,3-:07, im. 4ratka, o&tra izreka u sti%u ili proziO esto je odlikuju gorina ili okrutnost, a ponekad i mudrost. .lede neki od poznatiji% epigrama uenog i domi&ljatog dr $amra%a 9oloboma! Bolje oznaje%o svoje otre2e ne$o tu=e. 'lu#iti sa%o se2i ekono%ino je u o$ledu ad%inistra,ije. > svako% ljudsko% sr,u nalaze se ti$ar, svinja, %a$ara, i slavuj. .aznolikost karaktera osledi,a je njihove nejednake aktivnosti. /ostoje tri ola? %u(kar,i, #ene i devojke. @enska le ota i %u(ka slava i%aju ovu slinost? oni koji ne raz%i(ljaju u nji%a vide nekakvu otvrdu uverljivosti. 1,34):1/05, im. ,rotivnik 1pikura, trezvenog +ilozo+a, koji je smatrao da zadovoljstvo treba da bude ovekov glavni cilj, i nije gubio vreme u zadovoljavanju svoji% ula. 1,3T0<, im. 8atpis na grobu koji pokazuje da vrline steene smru imaju retroaktivno dejstvo. .ledi jedan dirljiv primer! ) ovome grobu le$i paro% lino, 7udar, pobo$an, skroman i tome slino. Takav se $ivot samo po$eleti mo$e. To je sve o njemu ' i oprosti mu, 2o$e. 1,#;1T0, im. )kra&eni znak koji slu$i za razlikovanje o+icira od neprijatelja ' to jest od o+icira ni$eg ina, koji bi nji%ovom smru do&li do unapre*enja. 1:) 353/0, im. ,ra&ina istresena iz knjige u praznu glavu. 1);#-3/0, im. ,o%vala osobi koja ili ima prednost da je bogata i mona ili uvi*avnost da bude mrtva. 1T8#;#-3/0, im. 8auka koja se bavi raznim ljudskim plemenima, na primer pljaka&ima, lopovima, prevarantima, glupacima, lunaticima, idiotima i etnolozima. 1(08W1;3.T0, im. -lasnik sa dobrim vestima, naroito @u religioznom pogleduA takvim koje nama nude spasenje a na&im susedima prokletstvo.

JM

7isolongi ' mesto u -rkoj u kojem je 2ajron umro od groznice 18JQ, poma$ui grkim ustanicima u organizovanju vojske za borbu protiv turski% okupatora.

1(90:3.T3/0, im. (erska svetkovina sekte Teo+agaJ8. /ednom prilikom, na nesreu, do*e do rasprave me*u lanovima sekte oko toga &ta oni to zapravo jedu. ) ovoj raspravi ubijeno je ve vi&e od pet stotina %iljada ljudi, a pitanje je jo& nere&eno. 1=#T1:3608, prid. 8aroito apstraktan i do savr&enstva okultan. 0ntike +ilozo+ije delile su se u dve grupe ' e$zoterine, koje su sami +ilozo+i mogli delimino da razumeju, i ezoterine, koje niko nije mogao da razume. #ve potonje su najdublje uticale na savremenu misao i nai&le na naj&ire pri%vatanje u na&em vremenu.

<
<080T34, im. 8eko ko je uporno i +anatino privr$en mi&ljenju s kojim se vi ne sla$ete. <1;/T#8, im. 4nji$evno delo, obino neka pria koja nije istinita, koja se razvlai kroz nekoliko brojeva nekog lista ili asopisa. 6esto se svakom nastavku dodaje "sinopsis pret%odni% poglavlja" za one koji i% nisu proitali, ali mnogo bi potrebniji bio sinopsis sledei% poglavlja, za one koji nemaju nameru da nji% itaju. /o& bolji bi bio sinopsis celog dela. ,okojni $ejms <. 2ouman pisao je jednom prilikom priu u +eljtonu za neke nedeljne novine, u saradnji sa nekim genijem ije ime nije doprlo do nas. 8isu pisali zajedno, ve naizmenino, tako &to bi 2ouman napisao nastavak za jednu nedelju, a njegov prijatelj za sledeu, i tako do sudnjeg dana @nadali su se oniA. 8a$alost, posva*ali su se, i jednog ponedeljka, kada je 2ouman proitao novine da se pripremi za svoj posao, s%vatio je da mu je zadatak veoma jasno odre*en, na iznena*ujui i bolan nain. 8jegov saradnik je sve linosti prie ukrcao na brod, i potom ga potopio nasred 0tlantika. <1PT0, im. <estival. (erska proslava naje&e obele$ena $dranjem i opijanjem, esto u ast neke svete osobe koja se odlikovala trezveno&u. ) rimokatolikoj crkvi +e&te su "pokretne" i "nepokretneJ9", ali oni koji slave uvek su nepokretni dok se ne napune. ) najranijem dobu, ove zabave su imale karakter +e&te za pokojnikeO dr$ali su i% -rci @pod imenom Ae%ezeA, 0cteci i ,eruanci, a i dan'danas su popularne kod 4inezaO veruje se, me*utim, da su tada&nji mrtvaci, isto kao i na&i, veoma malo jeli. ;ivije pi&e da je me*u mnogim rimskim praznicima bio i 8ovemdiale, koji se odr$avao svaki put kada bi sa neba padalo kamenje. <3;08T:#,, im. 2ogat @i naje&e elavA stariji gospodin koji je nauio da se sme&i dok mu savest prazni d$ep. <3;3.T3805, im. #naj iji je um podlo$an uticaju sredine, i prati modu u mi&ljenju, oseanju i oseajnosti. ,onekad je uen, esto bogat, naje&e ist i uvek ozbiljan. <3;#=#<3/0, im. 7re$a mnogobrojni% puteva koji iz 8iotkud vode u 8igde. <3808.3/1, im. )metnost ili nauka upravljanja pri%odom i sredstvima u korist onoga ko njima upravlja. <3=3#-8#73/0, im. )metnost odre*ivanja tu*eg karaktera na osnovu razlika i slinosti izme*u njegovog lica i na&eg, koje je merilo izvrsnosti. :ee ludi Pekspir! "8ema la$i vee a karakter le$i u crtama licaL0. " <iziognomista' njegov lik prozree! "8iko na tom licu mudrost nai neeK Taj je Pekspir, vidim, glup i neznalica. a sebe odbrani, pljuje to umee." Lavatar Bank

J8 J9

Teo+ag @gr.A ' bogo$der. 1u%aristija @gr.A ' priest. ani svetkovina podeljeni su u %ri&anskom kalendaru na razne naine. /edan je na "pokretne" i "nepokretne". ",okretni" zavise od )skrsa, na primer, nedelja posle sv. Trojstva, nedelja posta... "8epokretni" su, recimo, 2o$i @JN. 1J.A, .vi sveti @1. 11. A... L0 5itat iz 0ak2eta, 3, iv! "T%ere is no art Y To +ind t%e mind>s construction in t%e +ace."

<;140 # 7)(1, im. ,rototip interpunkcije. -arvinus je primetio da su sistemi interpunkcije koji su u upotrebi u raznim pismenim zemljama zavisili u poetku od dru&tveni% navika i naina is%rane muva koje su u tim zemljama $ivele. #va stvorenja, koja su se oduvek odlikovala dobrosusedskim i prijateljskim odnosima sa piscima, izda&no ili &krto ' zavisno od svoji% telesni% navika ' ukra&avala su rukopise koji su rasli pod perom, istiui smisao dela vrstom interpretacije koja je bila nezavisna i bolja od pi&evi% moi. ".tari majstori" knji$evnosti ' to jest oni rani pisci ija dela tako cene kasniji kritiari i piskarala na istom jeziku ' nisu ni koristili interpunkciju, ve su radili u slobodnom nizu, bez oni% nagli% prekida toka misli koje izaziva upotreba take. @3sto to mo$emo danas videti kod dece, &to je odlian i lep dokaz za tezu da detinjstvo pojedinca ponavlja metode i stadijume razvoja koji su odlikovali detinjstvo vrste.A 7oderni istra$ivai su otkrili da su svu interpunkciju u delima ovi% prvobitni% pisara ubacili njegovi vredni i domi&ljati saradnici ' obine kune muve @7usca maledictaL1A. ,ri prepisivanju ovi% stari% rukopisa, da bi svojim doprinosom obele$ili delo, ili da bi sauvali ono &to smatraju @sasvim prirodnoA bo$anskim otkrovenjem, kasniji pisci pa$ljivo i tano prepisuju sve znake koje na*u na pergamentu ili papirusu, i time neprocenjivo mnogo doprinose jasnoi misli i vrednosti dela. ,rirodno je da se pisci koji su savremenici prepisivaa koriste ovim znacima u sopstvenom radu, i da, uz saradnju koju su im voljne pru$iti muve iz nji%ovi% domainstava, esto dosti$u, a ponekad i prevazilaze stara dela, bar u pogledu interpunkcije, &to nipo&to nije mala stvar. a bi se u potpunosti s%vatila va$nost uloge koju vr&e muve u knji$evnosti, dovoljno je staviti stranicu iz dela nekog popularnog romanopisca pored tacne &eera i melase u sunanoj sobi, i posmatrati kako se "du%ovitost popravlja i stil proi&ava", u direktnoj proporciji sa du$inom izlaganja stranice. <#:70 ,0),1:3. @lat.A. ) liku siroma&nog oveka ' metod kojim je parniaru bez novca za advokata omogueno da izgubi sluaj. 4ad je 0dam stupio pred 4upidov sud stra&ni @#n je vladao dok 0dam jo& izmi&ljen ne biA, Tra$ei 1vinu ljubav, ka$e ar%iv pra&ni, .tajao je i molio bez ieg na sebi. "7oli& in +orma pauperis", uskliknu 1va. "03> ne mo$e proces ovaj biti tako vo*en." /adni 0dam osta neusli&eni% za%teva! 3 ode kako do*e ' nag ko od 2oga ro*en. !. "#. <#T#-:0<3/0, im. .lika koju je naslikalo .unce iako nema umetnikog obrazovanja. 8e&to je bolja od radova 0pa&a, ali ne toliko dobra kao radovi Pejena. <:18#;#-3/0, im. 8auka o d$eparenju preko lobanje. .astoji se od nala$enja i iskori&avanja organa za glupost.

-0:-#/;0, im. #luk koji se nalazi ispod krovova srednjovekovni% zgrada, naje&e u obliku groteskne karikature nekog linog neprijatelja ar%itekte ili vlasnika zgrade. #vo je naroito esto bio sluaj na crkvama i drugim crkvenim gra*evinama, na kojima gargojle predstavljaju pravu kartoteku lokalni% jeretika i protivnika. ,onekad, kada bi do&la nova vlast, stare gargojle bi bile zamenjene drugima koje bi imale vi&e veze sa linim netrpeljivostima novi% upravnika. -0T08/1, im. )metnost i&akavanja skrivenog. -atanja ima onoliko varijanti koliko i plodonosni% vrsta lakovernika u cvatu i rani% budala. -1810;#-3/0, im. #pis neijeg porekla poev&i od pretka koji nije naroito mario da opi&e svoje.

L1

7usca medicta @lat.A ' prokleta muva.

-1#-:0<, im. 6ovek koji vam usred noi mo$e rei razliku izme*u spolja&njosti i unutra&njosti planete =emlje. -1#;#-3/0, im. 8auka o prouavanju =emljine kore. Tome e se svakako dodati i prouavanje njene unutra&njosti, im neko uspe da iza*e iz bunara a da ostane priljiv. -eolo&ke +ormacije planete koje su ve uoene ovako su katalogizirane! ,rimarna, ili ni$a, sastoji se od stena, kostiju zaglavljeni% magaraca, rudarskog alata, antiki% statua bez nosa, &panski% zlatnika i predaka. .ekundarna se uglavnom sastoji od ki&ni% glista i krtica. Tercijarna sadr$i $eleznike &ine, plonike, travu, zmije, plesnive izme, pivske +la&e, konzerve paradajza, pijane gra*ane, *ubre, anar%iste, lajave pse i budale. -39T, im. 3me koje lekari koriste za reumatizam bogati% pacijenata. -3;/#T380, im. 8aprava zbog koje <rancuz s dobrim razlogom sle$e ramenima. ) svom velikom delu < razni% linija%a rasno$ razvoja, ueni pro+esor 2rej+agl tvrdi da uestalost ovog gesta ' sleganja ramenima ' me*u <rancuzima svedoi o tome da oni vode poreklo od kornjaa, i da je ovo samo ostatak obiaja uvlaenja glave u oklop. Tek s najveom nelagodom usu*ujem se da se ne slo$im sa tako velikim autoritetom, ali moje je mi&ljenje @inae izneto i detaljnije obrazlo$eno u mom delu < nasledni% e%o,ija%a, knj. 33, gl. Z3A da je sleganje ramenima slab dokaz za tako va$nu teoriju, jer pre :evolucije ono uop&te nije bilo poznato. )op&te ne sumnjam da je sleganje ramenima direktno povezano sa stra%om koji je izazivala giljotina u periodu svoje aktivnosti. -;0.08/1, im. 3nstrument i simbol moi slobodnog oveka da napravi budalu od sebe i upropasti svoju zemlju. -;0.381, im. #miljeno oru$je oni% koji $ele da vam potkopaju ugled. #, o&tra, od &tita i oklopa jaa, #d begunca br$a, od garda ve&tijaO #d tebe, -lasino, nema boljeg maa ,rotiv suparnika i slini% be&tija. :ivala stra&ie protivnik nevidljiv ,a uzalud %vata za balak o&tricu, 0 moj britki jezik, dug, ljut, nepredvidljiv, Tek naznai neku prastaru krivicu. Tako bez udarca ubijem nitkova, :aduje me vrlo sudbina njegova, 0 sranost uvam za du&mana nova. "#oel Bakster -;0.#(3T, prid. =godno postavljen kao meta za strele zlobe, zavisti i zluradosti. -;0(#8/0, im. ,obornik parlamentarne strane u britanskom gra*anskom ratu. Tako su nazvani zbog obiaja da nose kratku kosu, dok su nji%ovi protivnici, 4avaljeri, nosili dugu kosu. 2ilo je i drugi% razlika me*u njima, ali razliite +rizure bile su osnovni uzrok sva*e. 4avaljeri su bili rojalisti jer je kralj, po prirodi lenj ovek, vi&e voleo da pusti kosu da mu raste nego da pere vrat. #vo su -lavonje, koji su uglavnom bili berberi i sapund$ije, s%vatili kao uvredu svog zanata, i naroito se okomili na kraljev vrat. ,otomci zaraeni% strana se sada svi &i&aju slino, ali vatre neprijateljstva zapaljene u tom starom sukobu i dalje tinjaju pod snegovima britanske utivosti. -;),04, im. ,ripadnik vladajue dinastije u knji$evnosti i $ivotu. -lupaci su stigli zajedno sa 0damom, i, po&to be%u mnogobrojni i izdr$ljivi, preplavili su sve naseljive delove sveta. Tajna nji%ove moi je u nji%ovoj neosetljivosti na udarceO zagolicate li i% toljagom, oni e se nasmejati izrekav&i usput neku banalnost. -lupaci potiu iz 2eotijeLJ, odakle su pobegli zbog pretnje smrti od gladi, jer je nji%ova glupost upropastila useve. 8ekoliko vekova je <ilisteja vrvela od nji%, i neke od nji% i danas zovemo <ilistincima. ) burno vreme 4rsta&ki% ratova povukli su se odatle i postepeno se ra&irili kroz celu 1vropu, zauzev&i veinu visoki% polo$aja u politici, umetnosti, knji$evnosti, nauci i
LJ

2eotija, &to na -rkom znai "=emlja krava" ' oblast u staroj -rkoj, severozapadno od 0tine. .tanovnici su se bavili poljoprivredom i stoarstvom. 0tinjani su i% prezirali. ,oput <ilistinca, i 2eoanin u prenosnom smislu oznaava dosadnu, glupu i neobrazovanu osobu. =animljivo je da su iz 2eotije bili 9esiod, ,indar, ,lutar%...

teologiji. #tkada je delegacija -lupaka do&la u 0meriku sa kolonistima na 0ejflaueruLL i poslala nazad povoljan izve&taj o ovoj zemlji, poveanje nji%ovog broja razmno$avanjem, doseljavanjem i preobraenjem brzo je i stalno. ,rema najpouzdanijim statistikama, broj odrasli% -lupaka u 0merici je samo ne&to ispod L0 miliona, ukljuujui i statistiare. 3ntelektualno sredi&te ove rase je negde u blizini ,eorijeLQ, u dr$avi 3linoj, ali -lupaci iz 8ove 1ngleske su naj&okantnije moralniLN. -81(, im. ;jutnja veeg stepena i vi&eg kvaliteta, primerena uzvi&enim likovima i va$nim situacijama, kao npr. "gnev bo$iji", "dan gneva" i slino. 7e*u starim narodima kraljevski gnev je smatran za sveti, jer je za svoje ispoljavanje mogao da pridobije nekog od bogovaO istu mogunost su imali i sve&tenici. -rke pred Trojom je toliko muio 0polon da su iskoili iz tiganja 9risovog gneva u vatru 0%ilovog gneva, mada 0gamemnon, koji be&e jedini krivac, nije bio ni pr$en ni peenL6. Tako*e, poznat sluaj imuniteta je i avidovO on je navukao na sebe gnev /a%vea kada je prebrojao svoj narod. .edamdeset %iljada ljudi platilo je $ivotomLM. 2og sada predstavlja ;jubav, a direktor popisa obavlja avidov posao bez stra%a od katastro+e. -8#7, im. ) severnoevropskoj mitologiji, patuljasti du% koji je nastanjivao unutra&njost zemlje i posebno se brinuo o njenom mineralnom blagu. 2jorsen, koji je umro 16MN, ka$e da su gnomovi bili veoma esta pojava u ju$nim delovima Pvedske kada je on bio dete, i da i% je i sam neretko vi*ao kako trkaraju po brdima pred zalazak sunca. ;udvig 2inker%o+ je video tri gnoma 1M9J, u 5rnoj &umi, a .nedeker tvrdi da su oni 180L. isterali grupu rudara iz jednog &leskog rudnika. =asnivajui svoje proraune na podacima iz ovi% izjava, zakljuili smo da su gnomovi izumrli verovatno ve 1M6Q. -8#.T360:3, im. .ekta +ilozo+a koji su %teli da izvedu spajanje izme*u rani% %ri&ana i platonista. #vi prvi nisu pristali na spoj, i kombinacija je propala, na veliku $alost oni% koji su poku&ali da je organizuju. -8), im. Iivotinja sa juga 0+rike koja u pripitomljenom stanju podsea na konja, bu+ala i jelena. ) divljem stanju podsea na udar groma, zemljotres i ciklon. 8a samom a+rikom dnu ;ovac se %itro sagnu! ) daljini, kao u snu, 7iroljubivi, zami&ljeni gnu. 3 pomisli! "/edna strela u stegnu, ,a po porciju mrsnu." ;uk nategnu, 0l> trgnu se gnu, 9uknu, riknu, :ogom ga dignu. 8a palmu samotnu udarcem ga %itnu. ".uzbi% narav jarosnu, ,ovuko% se", lovac jauknu. "3nae bi ranu smrtnu obio taj dobroudni gnu." "#arn Lefer -8/0(0T#:, im. #soba koja pria kada vi $elite da slu&a. -# 380, im. ,eriod od tri stotine &ezdeset i pet razoaranja.

LL LQ

"7ej+lauer" @"7aS+laTer"A ' brod kojim su 16J0. do&li u 0meriku ,uritanci koji su pobegli iz 1ngleske. ,eorija @,eoriaA, mesto u dr$avi 3linoj, ije je ime u amerikom govoru sinonim za osrednjost ukusa. LN 8ova 1ngleska ' oblast na istonoj obali .0 gde su ,uritanci izbegli iz 1ngleske osnovali prve kolonije. ,uritanci su bukvalno tumaili drugu bo$iju zapovest ' ne ini sebi la$noga idola ' &to je dovelo do velikog usporenja razvoja vizuelni% umetnosti u .0 . 8ji%ovi stavovi prema drugim umetnostima nisu bili ni&ta napredniji. L6 ) 9lijadi se govori da su 0%ejci, opsedajui Troju, zarobili 9riseidu, kerku 9risa, 0polonovog sve&tenika. 0gamemnon, vojskovo*a 0%ejaca, odbio je da je vrati mada mu je 9ris nudio otkup. 8a 9risovu molbu, 0polon je poslao kugu na 0%ejce. 0gamemnon je tada pristao da vrati 9riseidu, ali je zato tra$io 0%ilovu lepu robinju 2riseldu. #vo je vrlo ozlojedilo 0%ila, pa se povukao iz borbe, &to je dovelo do promene ratne sree na &tetu 0%ejaca. LM ,od stare dane, avid je podlegao .otoninom isku&enju, i re&io da prebroji svoj narod. :ezultat je bio 800.000 ljudi u 3zraelu i N00.000 u /udeji koji mogu da "potegnu ma". :ezultat je tako*e bio i da se 2og razgnevio, i ponudio mu mogunost da bira izmedu tri kazne! sedam godina gladi, tri meseca be$anja pred neprijateljima, ili tri dana kuge. avid je odabrao ovo tree, i an*eo smrti odneo je M0.0003judi.

-#:-#80L8, im. Ta je -orgona bila devojka stamena V .tari -rci postali bi komad kamena 4ada bi ugledali njene oi stra&ne. 3z ru&evina iskopavamo i% pra&ne 3 nji%ova izrada lo&a ba& nas udi! 3zgleda da grki vajari be%u ludi. -#.,#W350, im. Titula kojom obele$avamo neudate $ene da bismo istakli da su na tr$i&tu. -ospo*ica @-*icaA, -ospoda @-*aA i -ospodin @-.A tri su najneprijatnije rei u jeziku, i po zvuku i po znaenju. ve su nastale korupcijom rei gospodarica, a trea na isti nain od rei gospodar. )prkos op&tem ukidanju dru&tveni% titula u ovoj zemlji, nekako su uspele da izbegnu tu sudbinu i nastavile su da nas progone. 0ko i% ve moramo imati, budimo bar dosledni i uvedimo jednu i za neo$enjenog mu&karca. /a predla$em -r., skraeno od -rozan. -#.T#,:37.T(#, im. (rlina koja nas navodi da %ranimo i smestimo izvesne osobe kojima %rana i sme&taj uop&te nisu potrebni. -#(#:83PT(#, im. =avera govora i delovanja da prevare razumevanje. Tiranija ubla$ena stenogra+ijom. -:021I;/3(#.T, im. alekovidost bez mar3jivosti. Ptedljivost moni%. -:053/1, im. Tri prelepe boginje, 0glaja, Talija i 1u+rozina, koje su dvorile (eneru, slu$ei je bez nadoknade. 8i&ta nisu tro&ile na %ranu i sme&taj, po&to skoro ni&ta nisu jele, a oblaile su se prema vremenskim prilikama, nosei onaj vetar koji bi se zadesio da duva. -:0 .43 (1X834, im. (e&ti kriminalac koji prikriva svoje tajne kra*e prividnim la$nim %araenjem. -:070T340, im. .istem klopki pa$ljivo pripremljen za noge samoukog oveka, i postavljen du$ staze kojom on grabi ka znamenitosti. -:07#<#8, im. osadna igraka koja vraa u $ivot mrtvu buku. -:08350, im. ) politikoj geogra+iji, zami&ljena linija izme*u dva naroda, koja deli zami&ljena prava jedni% od zami&ljeni% prava oni% drugi%. -:0(3T053/0, im. Te$nja svi% tela da se me*usobno pribli$avaju snagom proporcionalnom koliini materije koju sadr$e ' pri emu se koliina materije koju sadr$e odre*uje snagom nji%ove te$nje da se me*usobno pribli$avaju. #vo je divan i pouan primer kako nauka, po&to proglasi 0 za dokaz 2, 2 proglasi za dokaz 0. -:#2, im. 7esto na koje se pola$u mrtvi da ekaju dolazak studenata medicine. ,red samotnim grobom stojim u bolu, ,rekrili ga korov, kupine i travaO /adikuje ti%o vetar u dolu, 8e uje ga onaj koji veno spava. 7e&tanina jednog uz grob sam sreo. :eko%! "#n ne uje vetar kako duva." " e e ut>>>, ree, "kad je odapeoR 8e b> on vi&e uo ni top da mu gruva." "0%, istina", reko%, "avaj, istinaK 8ema tog zvuka ula da mu pobudi."
L8

-orgone ' u grkoj mitologiji, tri sestre, .tena, 1urilija i 7eduza @ili samo 7eduzaA, koje su imale zmije upletene u kosu, ruke od bronze i krila. .vako koga bi pogledale pretvorio bi se u kamen. 7eduzu, jedinu smrtnu, ubio je ,ersej.

"Pto to pria&, jadan, budaletina Ta je &to je ula mrtvac da s> probudi." 4leko% i moli%! "2o$e, sklon mu budi, .miluj mu se i u :aj ga pusti pravo." .eljak me gleda dok klea% na grudi, ,a mi ree! "7omak, ti ga nis> poznavo. " /o2iter "ank -:#2;/1, im. 3zolovano mesto u predgra*u na kojem o$alo&eni upore*uju la$i, pesnici ga*aju u metu, a kamenoresci se klade ko e manje gre&aka napraviti na spomeniku. 8atpisi koji slede poslu$ie kao ilustracija rezultata postignuti% u ovim olimpskim naporima! 8jegove vrline be%u tako upadljive da su i% njegovi neprijatelji, u nemogunosti da i% zanemare, poricali, a njegovi prijatelji, ijim su raspu&tenim $ivotima predstavljale prekor, prikazivali kao poroke. .pomen na nji% podi$e njegova porodica, koja i% je delila. .pustismo u grobnu ti&inu 8a&u malu 4atarinu. Tomas i 7eri :ozeti ,... ' -abrijelL9 e je uzneti. -:#28350, im. 4ua ravnodu&nosti. -robnicama se sada preutnim sporazumom priznaje izvesna svetostO ali kada su ve dugo nastanjene, ne smatra se za gre% provaliti u nji% i ispreturati i%. oktor 9agins, uveni egiptolog, objasnio je da se u grobnicu mo$e neka$njeno "unii" im prestane da "vonja", po&to je onda jasno da je sva du&a isparila. #vo razumno gledi&te sada pri%vata veina ar%eologa, ime je plemenita nauka :adoznalosti mnogo dobila na dostojanstvu. -:#IW1, im. .lavno voeK ,evali ti 9omer, 0nakreont, a i 9ajam #mer. Tebi %vale upuuju veno 2olji ljudi no ja &to sam lino. 7eni lira nikad ne bi druga, 7oje pesme istinska su tuga. /a skromnije biu tebi sluga V )smrtiu svakog ko se ruga. (odopije i oni namori 4oji piju ljutu rakijinu :ado bi% im golu trbu&inu (inskom kocu dao da raspori. )vek puni pe%ari su na&i, 7udrost vene kada se ne pije. .mrt ludama iz pro%ibicije, 4o i svakom soju vinski% va&i. "#a%rak 3olo2o% -)23T04, im. ;i&avanje od onoga &to smo imali, ili &to nismo imali. ) ovom drugom smislu, ka$e se za pora$enog politiara da je "izgubio izbore"O a za onog poznatog oveka, pesnika -ilderaQ0, da je "izgubio pamet". ) prvom i tanijem znaenju re je upotrebljena u ovom uvenom epita+u! ugo ovde poiva 9antingtonovQ1 pra%, 6iji je gubitak na& veni dobitak, /er dok beja&e moan i seja&e stra%,
L9 Q0 Q1

-abrijel @-avriloA ' jedan od ar%an*ela. 2o$anski glasnik. 8a .udnji dan trubom budi mrtve. :iard (otson -ilder @:ic%ard Uatson -ilder, 18QQ ' 1909A, ameriki pesnik i urednik asopisa. 2irs verovatno misli na milionera 9antingtona @5ollis ,otter 9untington, 18J1'1900A, $eleznikog magnata, koji je u (a&ingtonu poku&ao da ga potkupi. (ideti pogovor.

.vaki mu dobitak be&e na& gubitak. -).0:, im. ,omorski politiar. -).40, im. ,tica od koje dobijamo pero za pisanje. To pero je nekim tajanstvenim prirodnim procesom pro$eto i natopljeno u razliitom stepenu intelektualnom energijom i oseanjima guske, tako da kada ga osoba koja se naziva "pisac" umoi u mastilo i pone njime me%aniki prevlaiti preko papira, dobijamo veoma taan i detaljan prepis misli i oseanja ove ptice. :azlike me*u guskama koje su ovim metodom otkrivene velike su! mnoge od nji% imaju samo banalne i beznaajne moi, ali neke su stvarno velike guske.

9
90210. 5#:,).. ,odnesak kojim se ovek mo$e osloboditi iz zatvora kada je zatvoren zbog pogre&ni% razloga. 90 , im. onji svetO stani&te oti&li% du%ovaO +iesta gde mrtvi $ive. 7e*u starim narodima pojam 9ada nije bio istovetan sa na&im ,aklom, jer su u antici tamo veoma udobno $iveli neki od najugledniji% ljudi. Ptavi&e, i sama /elisejska polja bila su deo 9ada, iako su u me*uvremenu preme&tena u ,ariz. 4ada se pripremala jakobinska verzija 8ovog zaveta, ueni i pobo$ni ljudi koji su se tim poslom bavili insistirali su veinom glasova da se grka re "[HEF\" prevede sa ",akao"O me*utim, savesni pripadnik manjine dokopao se zapisnika, i izbrisao uvredljivu re gde god je mogao da je na*e. 8a sledeem sastanku, solzberijski biskup, pregledajui rad, iznenada je ustao, i, veoma uzbu*en, rekao! "-ospodo, >,akao> je oti&ao do *avolaK" 7nogo godina kasnije, dobrom prelatu je umnogome olak&alo smrt znanje da je bio sredstvo kojim je @2o$jom voljomA uinjen va$an, koristan i besmrtan dodatak +razeologiji jezika. 90:08-0, im. -ovor protivnika, stoga poznatog kao %arangutan. 90:7#83/0, im. .klad. 90:7#8340, im. 3nstrument koji je u skladu sa oseanjima ubice. 90:7#83.T3, im. ,rotestantska sekta, sada izumrla, iji su lanovi do&li iz 1vrope poetkom pro&log veka, i koji su se odlikovali ogorenim unutra&njim raspravama i razmiricama. 9321:83:0T3, gl. ,rovesti zimsku sezonu povuen u svoj dom. 2ilo je mnogo neverovatni% narodski% uverenja o %ibernaciji pojedini% $ivotinja. 7nogi veruju da medvedi %iberniraju cele zime, i opstaju tako &to me%aniki si&u sopstvene &ape. ,riznaje se da na prolee iza*u iz rupe tako mr&avi da moraju da poku&aju dva puta pre nego &to im uspe da bace senku. ,re tri ili etiri veka, u 1ngleskoj je dobro dokumentovana bila injenica da su laste provodile zimu u blatu na dnu reica, dr$ei se skupa u loptastim masama. 3zgleda da su bile primorane da napuste ovaj obiaj zbog zaga*enosti reica. .otus 1skobius je u 0ziji otkrio itav jedan narod koji %ibernira. 8eki istra$ivai tvrde da je post u vreme ;enta u poetku bio modi+ikovana %ibernacija, kojoj je 5rkva dala religiozno znaenjeO ovom gledi&tu se, me*utim, o&tro suprotstavio biskup 4ip, koji nije $eleo da se #snivau njegove porodice oduzme bilo koja poast. 93 :0, im. (rsta $ivotinje koju su antiki pisci sme&tali u razna poglavlja. 93/180, im. =ver koju po&tuju neke istonjake nacije zato &to nou poseuje mesta gde su mrtvi sa%ranjeni. 7e*utim, to rade studenti medicine.

93,#-:3<, im. Iivotinja @sada izumrlaA koja je bila pola konj, a pola gri+in. -ri+in je i sam bio slo$ena $ivotinja, pola lav, a pola orao. ) %ipogri+u je, dakle, bila samo jedna etvrtina orla, &to iznosi dva dolara i pedeset centi u zlatu. =oologija je puna iznena*enjaQJ. 93,#9#8 :3/0, im. epresija sopstvenog du%a. 93:#708T3/0, im. 7etod br. 9QM @po 7imbl&oovoj klasi+ikacijiA uzimanja novca pod la$nim izgovorom. .astoji se iz "tumaenja linosti" itanjem linija na &aci. #vo nije potpuna prevaraO linost se stvarno mo$e vrlo tano proceniti na ovaj nain, jer linije na svakoj ruci podnetoj na uvid jasno tvore re "budala". 8epo&tenje je u tome &to ovu re niko ne proita glasno. 9# #60.834, im. ,utnik koga ozbiljno s%vataju. #tac %odoasnik je neko ko je napustio 1vropu oko 16J0. jer mu nisu dopustili da peva psalme kroz nos, pratei ovaj organ, stigao je u 7asausets, gde je mogao da izigrava 2oga prema diktatu svoje savestiQL. 9#71#,0T0, im. 9umorista medicinskog poziva. 9#71#,0T3/0, im. 7edicinsko uenje na pola puta izme*u alopatije i %ri&anskog scijentizma. ,oslednji je superioran u odnosu na prva dva, jer mo$e da lei i izmi&ljene boljke, &to oni ne mogu. 9#):3, im. ,rivlana $enska osoba koja $ivi u muslimanskom :aju da bi uveseljavala $ivot dobri% muslimana. To &to oni veruju u nju ukazuje na plemenito nezadovoljstvo zemaljskom supru$nicom, kojoj odriu du&u. ,ria se da ta dobra $ena nema ba& najbolje mi&ljenje o 9ourijama. 9:3PX0838, im. #naj ko veruje da je 8ovi zavet bo$anski nada%nuta knjiga koja izvanredno odgovara du%ovnim potrebama njegovog bli$njeg. #naj ko prati 9ristovo uenje u onolikoj meri u kojoj se ono mo$e uskladiti sa gre&nim $ivotom. /a sanja% jednom da stojim na brdu, i, gleK 3spod mene pobo$na masa preplavi tle, ) ode$de .abata svi su preru&eni, 2ogobojazni% lica, prikladno skru&eni, ok crkvena zvona zvee sveanom larmom V =a sve gre&nike tim vatrogasnim alarmom. Tad vide% visok i mr&av lik malo dalje, 7irna izraza, odeven u bele %alje, =ami&ljen zuri u dol, za paradom svetom, 0 oi mu sjaju setnim, turobnim svetlom. "2og te uvao, strane", viknu%. "Ti zacelo .ti$e& izdaleka @takvo ti je odeloA. 3pak mislim da pripada&, gajim tu nadu, ,oput oni% dobri% ljudi %ri&anskom stadu." #n tad di$e oi pogleda tako ljuta, )ini da pocrvenim %iljadu puta, ,a mi uzvrati uz prezira poprilino! PtaK /a %ri&aninR 8ipo&toK /a sam 9rist lino." !. "#. 9:02:#.T, im. (ojnika me&avina ta&tine, du$nosti i kockarske nade. "=a&to ste staliR", zaurlao je komandant divizije u bici kod 6ikamauge, po&to je naredio juri&. "4renite napred, gospodine, i to odma%." ' "-enerale", uzvrati komandant optu$ene brigade, "ube*en sam da bi svako dalje ispoljavanje %rabrosti moje ljude dovelo u direktan sudar sa neprijateljem." 9);/0, im. 2udala vi*ena pod drugim uglom. 9)7#:3.T0, im. ,o&ast koja bi omek&ala +araonovo grubo i %ladno srce, i za tili as ga navela da isprati 3zrailjce uz najbolje $elje.
QJ QL

#rao @1agleA ' =latni novac .0 u vrednosti od deset dolara, bio je u opticaju do 19LL. #ci %odoasnici @,ilgrim <at%ersA ' osnivai kolonije ,limut u 8ovoj 1ngleskoj, 16J0O pobegli iz 1ngleske zbog religiozni% progona.

/adnom %umoristi ' iji um, bolan, umoran, (idi mno&tvo &ala, al> je i dalje sumoran 0petit njegov prost, nesviknut da se zabavlja, anju vari mozak, koji nou se obnavlja. #n misli da bi se ' da ga smeste u svinjcu istom ' ,ristojni vepar rado dru$io s %umoristom. 8leksandar /ouk

3
3 3#T, im. ,ripadnik velikog plemena iji je uticaj na ljudske poslove uvek bio presudan. 0ktivnost 3diota nije ograniena ni na jedno posebno podruje misli ili delovanja, ve "pro$ima celinu i upravlja njom". 3diot uvek ima poslednju reO protiv njegovi% odluka nema $albe. #n odre*uje modu mi&ljenja i ukusa, diktira slobodu govora i odre*uje granice pona&anja rokom za predaju rukopisa. 3-:0T3, gl. .kakati unaokolo uz zvuke zveckave muzike, po mogunosti ruku obavijeni% oko $ene ili keri bli$njega svog. ,ostoje mnoge vrste igara, ali sve one u kojima je potrebno ue&e oba pola imaju dve zajednike osobine! upadljivo su nevine, i strasno i% vole pokvarenjaci. 39#:, im. Tenost koja bogovima i boginjama slu$i umesto krvi. ;epa (enera, koju iomed raniQQ, :ee kad zadr$a jarosnog plemia! "-ledaj, smrtnie, kom> pu&ta& krv i stani! :uke ti bele od i%oroprolia." 0eri "ouk 34#8#4;0.T, im. :azbija idola, ijim nastupom obo$avaoci isti% nisu naroito zadovoljniO $estoko se bune &to on razgra*uje ali ne gradi nanovo, &to ru&i ali ne di$e. /er jadnici ti $eleli bi druge idole namesto oni% koje on lupi po brnjici i razjuri. 0li ikonoklast ree! "8eete imati nikakvi% idola, jer vam nisu potrebniO i ako vidim nekog da opet ovde ne&to di$e, videete da u pognuti glavu njegovu i na njoj sedeti dok ne ispusti du&u."QN 3;)=3/0, im. 7ajka veoma ugledne porodice, iji su lanovi 1ntuzijazam, ;jubav, .amoodricanje, (era, 8ada, 7ilosr*e i mnogi drugi vredni sinovi i keri. =dravoj 3luzijoK 2ez tvoji% dubina #vom svetu %aos bio bi sudbinaO (ladao bi ,orok, soni% osobina, 2ez suvi% prednosti &to nudi (rlina. 0a%fri 0e el 372153;8#.T, im. (rsta bo$anskog nada%nua ili svete vatre podarena strogim kritiarima ovog renika. 38<1:301, @lat.A. 4od -rka i :imljana $rtve "ii 0anes, ili du&a mrtvi% junakaO jer ovi pobo$ni stari narodi nisu mogli da izmisle dovoljno bogova da zadovolje svoje du%ovne potrebe, i morali su imati izvestan broj privremeni% bo$anstava koja su pravili od sasvim neobeavajueg materijala. ok je $rtvovao vola du%u 0gamemnona, ;aiaidesu, sve&teniku iz 0ulide, bi uinjena ast da razgovara sa senom tog istaknutog ratnika, koji mu je proroki ispriao sve o ro*enju 9ristovom i trijum+u %ri&anstva, uz brz ali prilino detaljan pregled doga*aja sve do vladavine ;uja Z3(. 8a tom mestu se pripovest naglo prekinula zbog neuvi*avnog kukurikanja nekog petla, koje je nateralo du% kralja ljudi da pobegne nazad u 9ad. ) ovoj prii se osea +ini du% srednjovekovlja, i, po&to se njeno poreklo ne mo$e istra$iti dalje od oca 2rateja, pobo$nog ali opskurnog pisca na dvoru ;uja Z3(, verovatno neemo pogre&iti, niti biti nepravedni, ako zakljuimo da je apokri+na. 7i&ljenje g. 4apela o tome moglo bi biti drugaije, dodu&e, i s tim se ja sla$em'la$em.
QQ QN

iomed, grki mitolo&ki junak. ,rilikom opsade Troje sukobio se s princem 1nejom i tada je ranio 0+roditu @(eneruA. ,arodina para+raza ruge 2o$je zapovesti ' "8e gradi sebi lika razna niti kakve slike... nemoj im se klanjati... jer sam ja... 2og :evnitelj, koji po%odim grije%e oinske na sinovima do treega i etvrtoga koljena, onije% koji mrze na mene." @ ruga knjiga 7ojsijeva J0! Q'NA.

384)2)., im. ,ripadnik rase veoma nesta&ni% *avola koji su ve pre$iveli svoje najsvetlije trenutke, iako verovatno jo& nisu sasvim izumrli. =a detaljan pregled in,u2i i su,,u2i, ukljuujui i in,u2ae i su,,u2aeQ6, pogledajte ,rotasovu Li2er "e%onoru% @,ariz, 1LJ8A, koja sadr$i mnogo zanimljivi% in+ormacija kojima nije mesto u reniku namenjenom kao ud$benik za javne &kole. (iktor 3go pripoveda da se na ostrvima u ;aman&u sam .otona ' vi&e nego drugde privuen lepotom $ena, nema sumnje V ponekad pretvara u inkubusa, na veliku smetnju i stra% dobri% dama koje $ele da budu verne svojim branim zavetima, uop&teno govorei. 3zvesna dama se obratila sve&teniku paro%ije za savet kako bi u mraku mogla da razlikuje uljeza od svoji% mu$eva. .veti ovek je odgovorio da mora da mu opipa glavu, da vidi nema li rogove. 3go je dovoljno negalantan da nagovesti svoje sumnje u e+ikasnost ovog testa. 38.14T3(#:0QM, im. .vi propovednici viknu&e u %oru! "=najte, -ospod daje svakom $ivom stvoru." " obrotom njegovom ak i insekti se slaste", 2uba ree. "8ama daje senice i laste". 'e% en .ejli 38T1::1-8)7, im. ,eriod u kojem monar%ijom vlada toplo mesto na jastuetu prestolja. 1ksperimenti u kojima je dopu&teno da se to mesto o%ladi dali su uglavnom veoma lo&e rezultate, zbog revnosti mnogi% vredni% ljudi da ga opet ugreju. 38T378#.T, im. #dnos u koji su dve budale ' sudbinom uvuene radi uzajamnog uni&tenja. va su .ajdlicQ8 pra&ka, jedan beli, rugi plavi, srdano se sreli 3 obuze i% silna milina =bog tog drugog sjajni% osobinaO 4o&uljice svoje poskida&e :ad naslade zajednike a&e. ) intimnost sve dublju su pali, 8a jedan papir oba bi stali. ,overljive prie odma% bruje, .vak pre rad da ka$e no da uje. ,a svak pokajniki ispoveda .voje sve ba& vrline odreda, 0 ima i%, ka$e neute&no, Tako mnogo da je to ve gre&no. Pto vi&e osea&e, &to vi&e :eko&e, du&e im se topi&e, .ve dok suzama ne iskaza&e #seanja. 0 tad prokljua&eK Tako ,riroda gnev svoj izlije 8a prijateljstva i simpatije 4ada god ne po&tuju veiti =akon njen! ja sam ja, a ti si ti. 3.9# , im. 8aroita vrsta razoaranja. #na vrsta pameti koja vidi potvrdu pravila u izuzetku, sudi o mudrosti ina po njegovom is%odu, rezultatu. #vo je besmrtna glupostO mudrost nekog ina treba procenjivati pri istoj svetlosti koju je imao poinilac u trenutku izvr&enja.

Q6

3nkubus @od lat. incubus ' nona moraA, vrsta mu&kog demona koji je navodno imao seksualne odnose sa usnulim $enama. .ukubus @od latinskog succumbere ' le$ati ispodA, $enski demon koji je isto radio usnulim mu&karcima. QM 3nsektivora ' $ivotinja koja jede insekte. Q8 .ajdlic pra&ak, blagi laksativ. 8jegovi sastojci ' tartarska kiselina i me&avina sode bikarbone i ro&elske soli ' rastvaraju se odvojeno, me&aju i piju tek kad se pojavi pena.

3.4),;/18/1, im. #sloba*anje gre&nika od kazne za nji%ove gre%e, putem ubistva bo$anstva protiv kojeg su zgre&ili. oktrina iskupljenja je osnovna tajna na&e svete vere, i svako ko u nju veruje nee umreti, ve dobiti veiti $ivot u kojem mo$e poku&ati da je s%vati. 6ovekovom du%u treba izbavljenje, 8jegovom spasenju posebno re&enjeO 7e* an*ele ga stavit te&ko je %tenje 0 da ga ne gura&, i da ga na vrenje 8e mora& poslati. =a takvo 3skupljenje /a sam jo& poetnik i moja te%nika 7alo je nezgrapna! razapni gre&nikaK !ol$o Braun 3.4).T(#, im. 7udrost koja nam omoguuje da kao nepo$eljnog starog poznanika vidimo ludost koju smo ve poinili. ,utniku, koga usred magle i noi o grla zaglibi ku$na baru&tina, 3skustvo, poput zore blistava istina, #basja put kojim nije trebalo poi. "#oel 7rad Bink 3.T380, im. (e&t spoj po$eljnosti i izgleda. #tkrivanje istine jedini je cilj +ilozo+ije, najstarijeg zanimanja ljudskog roda, koje ima odline izglede da nastavi da postoji, i to sve aktivnije, do kraja vremena. 3.T38#;/)23(, prid. -lup i nepismen. 3.T#:360:, im. Traara veliki% razmera. 3.T#:3/0, im. )glavnom la$na pria o uglavnom neva$nim doga*ajima, koji su posledica dela uglavnom pokvareni% vladara koji su se slu$ili uglavnom glupim vojnicima. 3storija :ima, slavni 8iburQ9 ka$e, (einom je la$na. /a $elim da znam, ,re no &to 8ibura za vodia priznam, 4oliko on gre&i i koliko la$e. 'elder Ba 3.T:0/8#.T, im. /edna od ni$i% vrlina, uz iju pomo osrednjost posti$e neslavan uspe%. "3strajK 3strajK" vape svi propovednici, 3 danju i nou, istrajni u vici. ".eti se prie o kornjai i zecu /edan na cilju, a drugi...R" 8a 7esecu, 4ad ve pitate, vraen u =emlju .nova, Trudne mu mi&ie krepi snaga nova, ) zaborav trnu i rival i trka, 0 i uzaludnog %oda te&ka muka. u% mu sad luta s onu stranu <rasa, :osnim travnjacima u =emlji 2ez ,asaO #n sniva ko svetac, grli ga mekota, .rean je ko to zna u trci $ivota. 'aker >fro 3P61=8)T3, gl. "4retati se na tajanstven nain", naj&e&e sa tu*om imovinom. =ov proleaK .va bia pozivu odgovaraju! 2iljke olistavaju, blagajnici i&ezavaju. 7ila <r%
Q9

-eorg 2artold 8ibur @-eorg 2art%old 8iebu%r, 1MM6 ' 18L1A, slavni nemaki istoriar.

3=2053(08/1, im. #p&tepri%vaen lek za bolest preterane priljivosti. Tako*e se esto primenjuje u sluajevima krajnjeg siroma&tva. 3= :I0(08# ;351, im. #soba koja zavisi od tu*e blagonaklonosti za izdr$avanje koje ne mo$e da iznudi od tu*eg stra%a. 3=-80834, im. 6ovek koji slu$i svojoj zemlji tako &to $ivi u inostranstvu, ali nije ambasador. 3=8180 08, prid. 8eoekivan, bez ceremonije, kao dolazak topovskog *uleta i odlazak vojnika iji su interesi njime najvi&e pogo*eni. oktor .emjuel $onson je divno rekao o idejama drugog pisca da su "povezane u lanac bez iznena*enja". 3=8)T:351, im. .tomak, srce, du&a i druga creva. 7nogi cenjeni naunici ne svrstavaju du&u u iznutrice, ali poznati strunjak i priznati autoritet, dr -ansolus, ube*en je da je tajanstveni organ poznat kao slezina u stvari na& besmrtni deo. 8asuprot tome, pro+esor -eret ,. .ervis tvrdi da je ovekova du&a produ$etak njegove ko&tane sr$i, koji tvori koren njegovog nepostojeeg repa. 4ao dokaz za svoju tvrdnju, on samouvereno ukazuje na injenicu da repate $ivotinje nemaju du&e. ) pogledu ove dve teorije, najbolje je odlo$iti sud tako &to e se poverovati u obe. 3=)73T1;/, im. 6ovek koji ve&to posla$e tokove, poluge i opruge, i veruje da je to civilizacija. 3=)=1T04, im. .tvar koja se usu*uje da se razlikuje od drugi% iz svoje vrste, na primer po&ten ovek, istinoljubiva $ena, itd. "3zuzetak potrvr*uje pravilo" izreka je koju stalno izgovaraju neznalice, ponavljajui je jedan za drugim poput papagaja, ne pomi&ljajui ni za trenutak na njenu apsurdnost. 8a latinskom ")&,e tio ro2at re$ula%" znai da izuzetak roverava pravilo, a ne da ga otvr=uje. =lotvor, koji je izbrisao znaenje ove odline izreke i zamenio ga suprotnim, koje je sam smislio, izvr&io je lo& uticaj koji je, izgleda, besmrtan. 3=(38/18/1, im. #snova za buduu uvredu. 3=(:P80 (;0.T, im. eo dr$avne uprave iji je zadatak da sprovodi $elje zakonodavne vlasti sve dok pravosudna vlast ne blagoizvoli da objavi da su iste neva$ee i bez dejstva. :edovi koji slede izvod su iz jedne stare knjige, naslovljene Ca anjeni lunarijana, ' <aj+er i ko, 2oston, 180L. ;)80:3/0805! =nai, kada va& 4ongres donese neki zakon, on ide direktno na uvid (r%ovnom sudu da bi se odma% znalo da li je ustavanR =17;/0838! #, neO zakonu nije potrebno odobrenje (r%ovnog suda sve dok se neko ne po$ali na njegovu primenu protiv sebe ' oprostite, mislio sam, protiv svog klijenta, &to mo$e biti i mnogo godina posle njegovog dono&enja. 0ko ,redsednik odobrava zakon, poinje da ga primenjuje odma%. ;)80:3/0805! 0%a, dakle izvr&na vlast je deo zakonodavne vlasti. a li i va&i policajci moraju da odobravaju lokalne propise koje sprovodeR =17;/0838! /o& ne ' bar ne u svojoj ulozi policajaca. odu&e, uop&teno govorei, svim zakonima je potrebna saglasnost oni% na koje treba da se odnose. ;)80:3/0805! .%vatam. .mrtna presuda nije pravosna$na dok je ne potpi&e osu*eni ubica. =17;/0838! ,rijatelju, suvi&e je to radikalnoO mi nismo tako dosledni. ;)80:3/0805! 3pak, ne izaziva li ovaj sistem odr$avanja skupog pravosudnog aparata koji odluuje o zakonima tek dugo po&to su stupili na snagu, i to tek ako sluaj pred sud iznese neko privatno lice, veliku zabunuR =17;/0838! 3zaziva. ;)80:3/0805! =a&to se onda va&i zakoni ne bi odobravali pre poetka primene ne predsednikovim potpisom, ve potpisom predsedavajueg (r%ovnog sudaR =17;/0838! =a tako &ta ne postoji presedan. ;)80:3/0805! ,resedan. Pta je toR =17;/0838! ,et stotina pravnika ga je de+inisalo, svaki u po tri toma. 4ako bi iko mogao da zna &ta je toR

/
/. #vaj glas je na engleskom suglasnik, ali ga neki narodi koriste kao samoglasnik ' od ega ni&ta ne mo$e biti apsurdnije. 8jegov originalni oblik, koji je tek neznatno izmenjen, bio je onaj repa pokunjenog psa, i tada uop&te nije bio slovo, ve znak, koji je predstavljao latinski glagol ja,ere @bacitiA, jer rep psa poprimi taj oblik kada na njega bacimo kamen. #vo je poreklo slova kako ga izla$e uva$eni dr $okolpus 2jumer sa 2eogradskog univerziteta, koji je izneo svoje zakljuke o ovoj temi u tri knjige kvarto +ormata, a potom izvr&io samoubistvo kada su ga podseti1i da j u rimskom pismu nije imalo kukuN0. /0T0-08, im. 4rivi ma izuzetne o&trine, u ijem rukovanju neki istonjaki narodi dosti$u izuzetnu spretnost, kao &to e se videti iz doga*aja koji e ovde biti preprian. ,ria je prevedena sa japanskog originala, Pusija 3tame, pisca iz trinaestog veka. 4ada je veliki -ii'4uktai bio 7ikado, osudio je na smrt odrubljivanjem glave $id$id$ia :ia, visokog dvorskog inovnika. )brzo posle vremena odre*enog za izvr&enje te ceremonije, njegovo visoanstvo be&e iznena*eno &to vidi kako se prestolu pribli$ava ovek koji je u tom trenutku trebalo da bude ve deset minuta mrtavK "Tako mi %iljadu i sedam stotina nemogui% zmajevaK" uzviknu razbesneli monar%. "=ar te nisam osudio da se pojavi& na glavnom trgu u tri, i da ti tamo javni d$elat odrubi glavuR 3 nije li sada ve tri i desetR" ".ine %iljadu uva$eni% bo$anstava", odgovori osu*eni ministar, "sve &to ka$ete toliko je istinito da je istina la$ u poredenju s tim. 0li vesele i $ivototvorne $elje va&eg rajskog visoanstva naku$an nain su zanemarene. :adosno sam otrao na glavni trg i tamo postavio svoje bezvredno telo. $elat se pojavio s isukanom sabljom, razmetljivo njome vitlao po vazdu%u, zatim me lagano dodirnuo po vratu i oti&ao, ispraen trulim voem od prisutnog naroda, koji me je uvek veoma voleo. o&ao sam da tra$im da se izvr&i pravda na njegovoj neasnoj i izdajnikoj glavi." "4om d$elatskom puku pripada ta r*a, crna mu utrobaR" upita 7ikado. "9rabrom devet %iljada osam stotina trideset i sedmom ' poznajem tog oveka. 3me mu je .ako'.am&i." "8eka ga dovedu pred mene", ree 7ikado jednom stra$aru, i, pola sata kasnije, krivac je stajao u ,risustvu. "Ti, kopilane tronogog grbavca bez palevaK" zaurlao je suveren, "za&to si samo lagano dodirnuo vrat koji je trebalo da ti predstavlja zadovoljstvo da presee&R" "-ospodaru $dralova i tre&njini% cvetova", odgovori d$elat mirno, "naredite mu da prstima istrese nos." ,o&to mu tako bi zapove*eno, $id$id$i :i u%vati svoj nos i zatrubi poput slona, i svi su oekivali da vide kako njegova odrubljena glava sna$no leti sa njegovog tela. 8i&ta se nije dogodiloO izvedba je mirno zavr&ena, bez ikakvog incidenta. .ve oi sada be%u uperene u d$elata, iji je ten postao beo poput snegova na planini <ud$ijama. 8oge su mu se tresle, i da% mu je bio kratak od stra%a. "Tako mi nekoliko vrsta bodljorepi% bronzani% lavovaK" uzviknu onO "upropa&en sam i obe&a&en maevalacK =likovca sam slaba&no udario jer sam, vitlajui maem, sluajno prerezao sopstveni vratK #e 7eseca, dajem ostavku na svoj polo$aj." To rekav&i, u%vati se za perin, podi$e svoju glavu sa ramena, i, do&av&i pred presto, ponizno je polo$i pred 7ikadoove noge. /1 8#7, pril. ovoljno.

N0

r Ti%omir (ukovi, sa <ilozo+skog +akulteta u 2eogradu, iznosi tezu da 2irs ovde aludira na jezike re+orme (uka 4arad$ia.

/1 8#.;#I08, prid. 4oji se sastoji od rei od jednog sloga, za knji$evne bebe kojima nikada nije dosadno da ispoljavaju svoje odu&evljenje ovom glupom tvorevinom odgovarajuim grgoljenjem. Te rei su obino saksonskog porekla ' to znai, rei varvarskog naroda li&enog ideja i nesposobnog za bilo koja sem najosnovniji% oseanja. /1;3.1/.40 ,#;/0, im. 3zmi&ljena divna zemlja u kojoj su, prema budalastim verovanjima stari% naroda, $ivele du&e dobri% ljudi. #vu sme&nu i podmuklu priu rani %ri&ani su potpuno proterali ' neka im du&e spokojno poivaju u :ajuK /1705, im. 2udala koja, po&to ima sopstvene imovine, pri%vata da bude odgovorna za onu koju je neko drugi poverio nekom treem. 4ada je <ilip od #rleana $eleo da postavi na visoki polo$aj jednog od svoji% miljenika, jednog izuzetno rastro&nog plemia, upitao ga je kakvu garanciju mo$e da ponudi. "8e trebaju mi jemci", odgovorio je ovaj, "jer (am mogu ponuditi svoju asnu re." "0 kakva je, moliu lepo, njena vrednostR" upitao je podsme&ljivo regent. "-ospodine, ona je vredna svoje te$ine u zlatu." /184l, im. ) 1vropi, 0merikanac. ) severnim dr$avama .0 , ovek iz 8ove 1ngleske. ) ju$nim dr$avama ova je re nepoznata. @(. ,:#4;1T3 /1843.A /1.T3, gl. )zastopno @i uspe&noA vr&iti +unkcije $vakanja, kva&enja i gutanja. "2io sam u dnevnoj sobi, i u$ivao sam u ruku", rekao je 2rija'.avaren, zapoinjui anegdotu. "4akoK", uskliknu :o&brijan, "zar ste ruali u dnevnoj sobiR" "=amolio bi% vas da obratite pa$nju, gospodine", rekao je veliki gastronom, "da nisam rekao da sam jeo ruak, ve da sam u$ivao u njemu. :uao sam sat pre toga." /1.T3(, prid. obar za jelo i svarljiv, kao crv za $abu, $aba za zmiju, zmija za svinju, svinja za oveka i ovek za crva. /1T:0, im. (eliki crveni organ koji nam je priroda mudro podarila da bismo mogli da budemo $uni. 8ekada se verovalo da misli i oseanja koja sada svaki knji$evni anatom lako sme&ta u srce nastanjuju jetruO ak i -askoanj, pi&ui o oseajnoj strani ljudske prirode, naziva je "na& %epatini deo". 8ekada se mislilo da je u njoj su&tina biaO otud i njeno ime ' jetra, ono ime jesmo. /etra je dar nebesa guskama ' bez nje ne bi mogle da nas snabdevaju strazbur&kom pa&tetom. /1=34, im. 7uzika kojom oaravamo zmiju koja uva tu*e blago. /)61, pril. etinjstvo mladosti, mladost zrelosti, cela pro&lost starosti.

4
4. #vaj suglasnik smo preuzeli od -rka, ali se njegov trag mo$e pratiti i dalje u pro&lost, sve do 5eratijana, malog trgovakog naroda koji je $iveo na poluostrvu .mero. 8a nji%ovom jeziku zvao se 4la, &to je znailo "uni&ten". #vo slovo je u poetku imalo oblik isti kao na&e "9", ali ueni dr .nedeker je pokazao da je izmenjeno u sada&nji oblik da bi se sauvao spomen na uni&tenje velikog %rama kod /arute u zemljotresu, oko ML0. godine pre n. e. #va zgrada je bila na glasu zbog dva visoka stuba na svom tremu, od koji% se jedan prelomio na pola u katastro+i, dok je drugi ostao netaknut. ,o&to se pretpostavlja da je raniji oblik slova bio inspirisan ovim stubovima, onda je i ovaj novi, pretpostavlja ueni starinar, usvojen kao jednostavan i prirodan ' moglo bi se rei i dirljiv ' nain da se nesrea ovekovei u nacionalnoj svesti. 8ije poznato da li je ime slova promenjeno kao dodatno pomagalo za pamenje, ili mu je ime oduvek bilo 4la, a uni&tenje tek jedna od okrutni% &ala prirode. ,o&to se svaka teorija ini dovoljno uverljivom, ne vidim prepreke da poverujem u obe ' a dr .nedeker se isto tako postavio. 408 3 0T, im. .kroman gospodin koji se kloni jarki% svetlosti privatnog $ivota i predano tra$i asnu anonimnost javne slu$be. 40,;0:, im. 6ovek koji se nalazi na najni$oj lestvici vojne %ijerar%ije.

Iestoka bitka besni bez kraja, dim se di$e, Tu$no je rei! na& kaplar %erojski pade. 3z svoji% visina .lava gledati stade 3 ree! "8ije mog>o pasti puno ni$e." ako%o '%it 40:71;3X0838, im. <ratar prosjakog reda sa planine 4armel. 3zja%ala je .mrt jednog dana 8a stazu preko 4armel planine, -de srete mona%a samostana, ,ijanog tri i po etvrtine. )z zli pogled i pobo$an osme%, :itav, debeo, obestan ko gre%, 7ona% povika pru$iv&i ruke! " aj, molim, daj, u ime 7ilosti, =bog 5rkve za kesu da se ma&i&, a sveti +ratri ne mue muke, 3 pravo e& u raj, samo daj, daj." #sme% .mrti be&e pun blagosti! " au, oe, dau ti ' da ja&e&." =vecnu&e joj kosti 4ad se na tlo spusti . 2ledog 4onja, u ruci joj kopljeO i$e ga u vazdu%, naglavake, 3 baci na konja kao snoplje, -lave prema repu, naopake. -lasan sme% .mrti zazvua tada 4o zvuk zemlje kad na koveg pada! "4a$u, prosjak na konjskim le*ima .tii e Wavolu na istinu." 4opljem lupi ata po sapima, 8agna ga u galop niz krajinu. 4onj besno r$e, lete sve br$e, 0 drvee i stada u travi ,ostaju zamueni i plavi ,red oima +ratra 5rvenim ko vatra, (elikim ko pita ok gleda kopita. .mrt se smeje, poput nekog groba 4ad propadne opelo 3 pred ro*acima, u zlo doba, igne se mrtvo telo 3 za%teva da smesta prestanu a ga dalje nose na sa%ranu. 4oliko je proteklo godina #d zbivanja ovi% ko e znatiR 7ona% je odavno pra&na le&ina, 0 .mrti se konj nikad ne vrati. <ratar ga je za rep u%vatio, ,ravo u manastir upravio. 9ranili su zver usred konaka, /emom, uljem, %lebom ' ne %tede da bira. 4ad posta deblji od svi% mona%a, )ze&e ga za priora manastira.

!. "# 40:T1=3/08.43, prid. ) vezi sa ekartom, uvenim +ilozo+om, tvorcem uvene izreke Co$ito er$o su%, kojom je on samozadovoljno mislio da je dokazao stvarnost ljudskog postojanja. Ta izreka bi se, me*utim, mogla popraviti na sledei nain! 5ogito cogito ergo cogito sum ' "7islim da mislim, stoga mislim da postojim. " To je najbli$e &to se bilo koji +ilozo+ mo$e primai izvesnosti. 40.0:80, im. =grada u kojoj vojnici u$ivaju u delu onoga ega im je posao da druge li&avaju. 40T0.T:#<0, im. (i&e nego uobiajeno jasno i nedvosmisleno podseanje da doga*aji u ovom $ivotu ne slu&aju na&a nare*enja. ,ostoje dve vrste katastro+a! nesrea za nas, i srea za druge. 40I3,:.T, im. ,rst koji se naje&e koristi da se uka$e na dva zlikovca. 418T0):, im. ,ripadnik rase ljudi koja je $ivela pre nego &to je podela rada dovedena do krajnje di+erencijacije, i koja je pratila primitivnu ekonomsku maksimu "svako u se, u svoje kljuse". 8ajbolji od nji% be&e 9iron, koji je mudrosti i vrlinama konja dodao brzinu ovekaN1. 41:21:, im. ,as uvar 9ada, ija je du$nost bila da uva ulaz ' od koga ili ega, nije jasnoO svako je, ranije ili kasnije, tamo morao stii, a niko nije $eleo da ukrade ulaz. ,ouzdano se zna da je 4erber imao tri glave, a neki pesnici pripisuju mu i vi&e od sto. ,ro+esor -rejbil, ija inovnika erudicija i duboko poznavanje grkog jezika daju njegovim mi&ljenjima veliku ozbiljnost, izraunao je prosek svi% procena, i nudi brojku od dvadeset i sedam, &to bi sigurno bio de+initivan zakljuak o ovoj temi da je pro+esor -rejbil ne&to znao o @aA psima, i @bA matematici. 439#T.43, prid. 0psurdno vite&ki, nalik na on 4i%ota. )vida u lepotu i izvrsnost ovog neuporedivog prideva na $alost je li&en onaj ko na nesreu zna da se ime ovog gospodina izgovara 4i%ote. 4ad sreni mo$emo $ivet du%om uski, Tad ludost je uit &panski ili ruski. 3uan '%it 43;T, im. 4ostim koji ponekad nose Pkotlan*ani u 0merici i 0merikanci u .kotskoj. 4;0:381T, im. .prava za muenje kojom rukuje osoba sa vatom u u&ima. ,ostoje dva instrumenta gora od klarineta ' dva klarineta. 4;0(3:, im. .alonska naprava za smirvanje nepokorni% gostiju. <unkcioni&e pritiskanjem tipki ma&ine i du%ova prisutni%. 4;1,T#708, im. 2ogati lopov. 4;1(1T0T3, gl. ;agati o drugom. :ei istinu o drugom. 4;3#, im. /edna od devet 7uza. 8jena du$nost bila je da vodi istoriju, &to je ona i inila sa puno dostojanstva. 7nogi istaknuti gra*ani 0tine bili su prisutni, a skupu su se obraali g. 4seno+ont, g. 9erodot, i drugi popularni govornici. 4;3P1, im. #snovni element i naroita vrednost popularne knji$evnosti. 7isao koja %re reima koje se dime. 7udrost milion budala izra$ena reima jednog glupaka. <osilno oseanje u ve&takoj steni. 8aravouenije bez basne. .ve &to je smrtno o nekoj pro&loj istini. Polja mleka i moralnosti. Pepurenje pauna bez perja. 7eduza koja vene na obali mora misli. 4okodakanje koje je nad$ivelo jaje. :asu&eni epigram. 4#7#8(1;T, im. 0dministrativna celina koju vodi neizraunljivo veliki broj politiki% parazita, logiki aktivni%, ali tek sluajno e+ikasni%.
N1

9iron je u grkoj mitologiji bio mudri, plemeniti kentaur, vaspita 0%ila, 9erkula, ionisa, 0polona... )mro je umesto ,rometeja.

.kup&tinski% %odnika komonvelta to je slika 4oju tako ispuni gladna i lenja klika ,isara, pa$eva, ata&ea i vratara, 4oje %ulje postavljaju od narodni% para, a ni maka ne mo$> pro> kroz gusti& cevanica, 8i uti svoj krik od buke nji%ovi% vilica. 6inovnike, pa$eve, vratare, sve odreda, 8eka propast zadesi i stalno prati bedaK 8eka u $ivotu nikad ne znaju za sreuO 8eka im vagoni buva nastane odeuO 8eka im bol i bolest logoruju u kostima, ,esak u be&ici, tuberkule u pluimaO 8ek im tkivo vrvi od mikroba i gljivica, 8ek im utrobu mirno vari trakavica. 8ek kosa njina va&kama bude zborno mesto, 8ek nabijanje na kolac rastu$i i% esto. a bi im snovi postali prava katastro+a, 8ek im smeta pogrebni razgovor buni% so+a, 8ek se +otelje premeu, podovi posru, /astuci neka %ru, a madraci nasruK #, vi sinovi po$ude iz paklenog lugaK 8ek vam zloinake redove proredi kuga =a osvetu &to ne uspe% da ubacim druga. :. ;. 4#7,:#73., im. Takav dogovor zava*eni% strana koji svakom protivniku daje zadovoljstvo da misli da je dobio ono &to ne bi trebalo da ima, i da je li&en samo onoga &to je po pravu njegovo. 4#8-:1., im. -rupa ljudi koja se sastaje da opozove zakone. 4#8#,05, im. =astarela naprava za podseanje ubica da su i oni smrtni. .tavlja se oko vrata i tu ostaje do$ivotno. )glavnom je zamenjen slo$enijom elektrinom napravom koja se nosi na drugom delu telaO a i ova ustupa mesto napravi poznatoj kao propoved. 4#8=1:(0T3(05, im. r$avnik koji je zaljubljen u postojea zla, za razliku od liberala, koji $eli da i% zameni drugima. 4#8=);, im. ) amerikoj politici, ovek koji dobije polo$aj od vlade po&to ga nije dobio od naroda, pod uslovom da napusti zemlju. 4#:14T#: i ;14T#:, im. ,ar zlikovaca koji se iskupljuju &to su va& tekst uinili besmislenim tako &to dopuste slovoslagau da ga uini nerazumljivim. 4#:8/060, im. .tvorenje koje je ljubazno stvoreno da bi pru$ilo priliku glasovitom 0mbatu elasu da napi&e sledee sti%ove! raga, nisi ljupka ' tvoje je dr$anje ,re nalik na teturanje i puzanje. 0 nisi ni lepa ' glava ti je zmijskaO -lavobolja to je, ja ne sumnjam, zbiljska. 8ad tvojim nogama i an*eli plau. )vee i% zato uvue&, spavau. 8e, nisi dra$esna, al> ipak dobija& 3zvesnu vrstinu 'le*a ne savija&.

6vrstina i snaga one su vrednosti 4ojima veliki znaju sve prednosti V 2olje da ne znajuO no, kad sve zbrojim, Tebi manjka du&a, izvini &to zborim. ,a, biu otvoren, neu uvijati! ,re bi% da si ti ja, nego ja da sam ti. 7o$da, ipak, u vreme koje e doi, 4ad ovek i&ezne, bolji svet e moi a vlast i gospodstvo tvog potomstva slu&a /er mu se stvorila i razvila u&a. ,redodre*ena si da saini& silu =a preporod sveta, izvrsni reptilu. #e 7ogunosti, smiluj se, pri%vati ,oast oveanstvu na samrtiK ) dalekim, nepoznatim prostorima /a sanjam kornjae na svim prestolima. 3 vidim 5ara gde glavi tra$i zaklon ) le*nom oklopu jer ga pla&i =akon. 4ralja &to jo& ne&to nosi osim masti, 7akar je nosio uz velike asti. 3 svakodnevno sagnutog ,redsednika, 0l> ne nad kaznom za glasnog protivnika. 3 niko ne puca @metak je tek vre*aA 8enaoru$anoj kornjai u le*a. 3 svi podanici uvek &tuju kredo! 8ije 9od :azuma bezglavi stampedo. .ve tee polako, mirno i trezveno. "2ez $urbe" geslo je dr$avno, crkveno. #, 4ornjao, tom snu radosnom ja te$imO To je velianstven, kornjaolik re$im. Pto se nisi u :aj ugegala sama, .ve to donela i prognala 0damaR 4#:,#:053/0, im. (e&ta smicalica za ostvarivanje pojedinanog bogaenja bez pojedinane odgovornosti. 4#(1:T0, im. 4oveg za dokumentO korice raunaO lju&tura uplatniceO prekriva ljubavnog pisma. 4:0/, im. ,olo$aj koji je sa svake strane najudaljeniji od sagovornika. 4:0;/, im. 7u&karac, u 0merici obino poznatiji kao "krunisana glava", iako nikada ne nosi krunu, a naje&e nema ni glavu vrednu pomena. 4ralj jedan, kog pominje jo& 2iblija,

:ee svojoj lenjoj, tromoj dvorskoj ludi. "=na& &ta, da sam ja ti, a ti da si ja, 2io bi% bezbri$an kao prosti ljudi, 2ez bola i briga, &to more mi grudi." ,,:azlog, -ospodine", ree luda snena, "Pto bi srean bio, ako dobro u%, (eoma je jasan! od svi% $ivi% bena Pto imaju tebe za svog suverena 7ene krasi najpomirljiviji du%." >$a% Be% 4:0;/1(.40 2#;1.T, im. 2olest koja se pre leila dodirom suverena, ali je sada za to potreban lekar. Tako je "veoma pobo$ni 1dvard" od 1ngleske polagao svoju kraljevsku ruku na svoje obolele podanike i isceljivao i% ' -omila jedna bednika ga eka :ad> isceljenjaO bolest nji%ova ,rkosi svemu &to poku&ava 7ona ve&tinaO ali kad i% on otakne rukom, okrepe se smesta! Takvu svetost ruci njegovoj 8ebo je dalo. kao &to ka$e doktor u 7akbetuNJ. #va korisna osobina kraljevske ruke mogla se, izgleda, prenositi zajedno sa ostalim osobinama kruneO jer, kako ka$e "7alkolm"! 3 blagoslov e isceljivanja 8aslednicima, vele, ostavitiNL. Taj dar je, me*utim, negde nestao iz naslednog redaO kasniji engleski suvereni nisu bili uspe&ni vidari, i bolest koja se nekada diila pridevom "kraljevska" sada se odaziva na skromnije ime "&kro+ule", od scro+ula, krmaa. .amo autoru ovog renika poznati su datum nastanka i autor epigrama koji sledi, ali dovoljno je star da poka$e da &ala o &kotskoj nacionalnoj bolesti nije od jue. 2olan le$a% od kraljevske muke, 2olan le$a%, al> kralj &kotski do*e. :uke stavlja na mene pa zbori! "3&, bolestiK" 2olan vi&e ne be%. Te&ki jadi sad me opet more! 2olan nisam, al> me ko vrag svrbi. ,raznoverje da kraljevski dodir mo$e izleiti neke bolesti je nestalo, ali, kao i mnoga druga nestala ube*enja, ostavilo je za sobom spomenik obiaja da uvaju uspomenu na njega. #biaj stajanja u redu da bi se rukovalo sa predsednikom upravo je tog porekla, i kada taj velikodostojnik udeli svoj blagotvorni pozdrav onima koje vidi .ve naduvene i u ranama a i% je prosto $alost gledatiNQ, on i njegovi pacijenti prenose uga&enu baklju koja je davno bila zapaljena na oltaru vere kojoj su dugo pripadale sve vrste ljudi. To je divno i pouno "pre$ivljavanje" ' primer kako se posveena pro&lost pribli$ava na&im "poslovima i oseanjima". 4:0;/350, im. Iena koja vlada kraljevstvom kada postoji i kralj, i kroz koju se vlada kada ga nema.

NJ

0ak2et, 3( ., ili, str. 1Q0'1QQ. ,reveli Iivojin .imi i .ima ,andurovi, Celoku na dela *ilje%a Beks ira, 4ultura, 2eograd, 196L. NL 3bid, str. 1NM'1N8. NQ 3bid, str. 1NL'1NQ.

4:9#T380, im. <ragment, rastavni deo, ostatak. 4:3;#, im. /edan od najva$niji% organa $enskog organizma, kojim i% je priroda mudro obdarila da na njemu odmaraju decu, ali ipak najkorisniji na seoskim proslavama za dr$anje glava odrasli% mu&karaca i tanjira puni% %ladne piletine. 7u$jaci na&e vrste imaju rudimentarno krilo, nedovoljno razvijeno, koje ni na koji nain ne doprinosi dobrobiti ove $ivotinje. 4:37380;05, im. #soba koja se vi&e odlikuje preduzimljivo&u nego diskrecijom, i koja je, zgrabiv&i priliku koja se ukazala, stupila u nezgodnu vezu. 4:3T360:, im. 6ovek koji se %vali kako ga je te&ko zadovoljiti, po&to se niko i ne trudi da ga zadovolji. )sred jedne zemlje embelije, Tamo negde iza 0rabije, .ami sveci, ode$de im bele, Palju nazad kritiarske strele. ok on nebom gordo gazi, 0 krzno mu crne boje, -orko jeca kada spazi ,rojektile biv&e svoje. <rin !uf 4:3(350, im. Teret koji se lako skida i prebacuje na ramena 2oga, .udbine, .ree, .luaja ili bli$njega svoga. ) doba astrologije bilo je uobiajeno istovariti ga na neku zvezdu. 4:#T4#.T, im. 8euobiajeno strpljenje pri planiranju osvete koja je vredna truda. -le, slovo 7 ko 7ojsije, 4oji zakla 1gipane. 5ak ni ru$a sla*a nije 8o &to krotak je 7ojsije. 8igde groba da na nj stane 1pita+ mu sa sa%rane. 0l> slovo 7 k>o 7ojsije, 4oji zakla 1gipaneNN. Bio$rafski slovar 4:.T, im. revni religijski simbol, za koji se pogre&no veruje da duguje svoj znaaj najozbiljnijem doga*aju u povesti %ri&anstva, ali koji mu pret%odi %iljadama godina. 7nogi veruju da je identian sa ,ru& ansata N6stari% +aliki% obreda, ali njegov trag vodi jo& dalje od onoga &to danas znamo, sve do rituala primitivni% naroda. anas imamo beli krst kao simbol devianstva, i crveni krst kao simbol dobroudne neutralnosti u ratu. 3majui onaj prvi u vidu, otac -asalaska $ejp se latio lire i proizveo sledee posledice! " obar budi, dobarK" pevaju na sav glas 6asne sestre u %oru grlate. e+iluju gordo arima ispred nas a od gre%a sve ljude odvrate. 0l> ne vide niko izme* opatica ra$esno&u neku koja sja&e, #tmeni% manira i ljupkoga lica ok barjakom 2elog 4rsta ma&e.
NN

4rvavi 8il, pomor ribe, najezda $aba, komaraca i obada, pomor stoke, kuga, grad, oluja, skakavci, pomraenje .unca i, konano, ubijanje svakog prvoro*enog oveka i $ivotinje ' tako je 2og ube*ivao 1gipane da dozvole 7ojsiju da povede svoj narod u "zemlju kojom teku med i mleko". 1gipani su zavr&ili na dnu mora. 2iblija jo& navodi da niko ne zna gde se nalazi 7ojsijev grob. N6 (arijanta od ,o%%isa, stari +aliki simbol, zajedniko obele$je nekolicine egipatski% bo$anstava, na primer 3zide, #zirisa. ,redstavlja besmrtnost i $ivot uop&te.

4akva korist od pridika i govora a bi ovek bio udaredan R ;ak&i nain da spasete ljudskog stvora @8o, da l> je on spasavanja vredanRA /este da kad skole zle ga misli same 3 sam ne zna ba& nikako stati a zakon prekr&i ko da je od slame 3 da zgre&i ' nemojte mu dati. 4:PT18/1, im. .veti ritual takve e+ikasnosti da onaj ko se na*e u raju ne pro&av&i pret%odno kroz njega ima da bude nesrean doveka. 3zvodi se vodom, i to na dva naina ' potapanjem i prskanjem. a l> je metod potapanja 2olji od prostog prskanja 8ek oni potopljeni 3 oni po&kropljeni ,rema 0utorizovanoj verziji #dlue i prema svojoj malarijiNM. !. "#. 4:)83.08/1, im. 5eremonija predavanja suverenu spoljni% i vidljivi% oznaka njegovog bo$anskog prava da bude dignut u vazdu% dinamitom. 4)X0, im. Puplja zgrada podignuta za stanovanje ljudi, pacova, mi&eva, buba&vaba, muva, buva, bacila i mikroba. Bo#ja kua, kua sa zvonikom i %ipotekom. 4uni pas, prljava $ivotinja koja se dr$i u domu da bi vre*ala prolaznike i u$asavala istrajne posetioce. :una o%oni,a, mla*a osoba suprotnog pola iji je posao da bude na razne naine neprijatna i domi&ljato neuredna na polo$aju na koji je 2og blagoizvoleo da je postavi. 4) 1;/0, im. 2iljka od ije se kore pravi odevni artikal za vrat, koji se obino stavlja posle javnog nastupa na otvorenom, i ne dozvoljava da se govornik pre%ladi. 4)-0, im. ) stara vremena, op&ta kazna za nevine, sa ciljem da se upozori nji%ov vladar, kao u poznatom sluaju +araona 3munog. 4uga kakvu mi danas imamo sreu da poznajemo samo je sluajno ispoljavanje besciljne gadosti ,rirodeN8. 4)40(350, im. 6ovek koji u opasnoj situaciji misli nogama. 4)73:.43 PT0,3X3, im. Ptapii koje 4inezi pale pri svojim paganskim besmislicama, imitirajui neke svete rituale na&e vere. 4),08/1, im. (rsta mistine ceremonije kojom se zamenjuje bogoslu$enje. /o& nije utvrdeno koliko je e+ikasna. #naj ko ide u parno kupatilo #lju&ti se njemu ko$a sa lakoom, Telo mu se skuva u rak crvenilo, ,a misli da se o$enio istoom. 0l> zaboravlja da su mu se od vrenja ,lua napunila ku$ni% isparenja. .iard !vau 4),3 #8, im. Takozvani bog ljubavi. #vaj kopilanski proizvod varvarske ma&te nesumnjivo je kazna koju je mitologija morala da podnese zbog gre%ova svoji% bo$anstava. #d svi% nelepi% i neprikladni% zamisli, ova je najbezumnija i najuvredljivija. =amisao da simbol telesne ljubavi bude polubespolna beba, da se ljubavna strast uporedi sa ranama nanetim strelom, da se ovaj bucmasti
NM

0utorizovana verzija ' engleski prevod 2iblije objavljen 1611, tokom vladavine $ejmsa 3, tako*e poznat i kao 4ing /ames 2ible @2iblija kralja $ejmsaA. N8 (ideti napomenu za pojam 4:#T4#.T.

oveuljak uvede u umetnost da na grubo materijalan nain predstavlja suptilni du% i sugestivnost dela, to je sasvim u skladu sa dobom koje je, rodiv&i ovo stvorenje, odluilo da ga ostavi pred vratima budunosti. 4),)., im. ,ovre koje se esto nalazi u ku%injskim ba&tama, veliine i mudrosti ljudske glave. 4upus je ime dobio po 4upusiju, princu koji je, kada se uspeo na presto, izdao dekret kojim je za lanove (elikog carskog vea postavio ministre iz kabineta svog pret%odnika i povre iz kraljevske ba&te. 4ada bi se neka od mera koje bi njegovo velianstvo donelo pokazala kao naroito neuspe&na, bilo bi sveano objavljeno da je pogubljeno nekoliko lanova (elikog vea, i uzbunjeni podanici bi se smirili. 4):08, im. 4njiga za koju muslimani pogre&no misle da je nastala bo$anskim nada%nuem, ali za koju %ri&ani znaju da je zlobna podvala koja protivrei .vetom pismu. 4(#53/18T, im. 2roj koji pokazuje koliko puta se suma novca koja pripada nekoj osobi sadr$i u d$epu neke druge osobe ' obino onoliko puta koliko se tamo mo$e prebaciti. 4(#:)7, im. ovoljan broj lanova nekog zakonodavnog tela koji mo$e samostalno da donosi odluke, ukljuujui i o nainu dono&enja odluka. ) .enatu .0 , kvorum se sastoji od predsednika +inansijskog odbora i kurira iz 2ele kueO u ,redstavnikom domu, od predsedavajueg i Wavola.

;
;04#73.;18, prid. 4oji misli o dana&njim potrebama koristei sutra&nje pri%ode. ;08, im. "(rsta tkanine koja, kada se pravi od kudelje, dovodi do velikog gubitka kudelje. " ' "#elat :alkfraft ;0#4##8, im. 6uvena antika skulptura koja predstavlja istoimenog sve&tenika i njegova dva sina u zagrljaju dve ogromne zmije. (e&tina i upornost sa kojom starac i dva momka podupiru zmije i paze da one nastave sa svojim poslovima smatra se sa pravom za jednu od najplemenitiji% umetniki% ilustracija vladavine ljudske inteligencije nad grubom inercijom. ;0.40(05, im. 8aroita @ali ne naroito izbirljivaA vrsta la$ova. ;0):10T, im. #venan lovorovim li&em. ) 1ngleskoj je pesnik laureat slu$benik na kraljevskom dvoru, gde izigrava veseli kostur na svakoj proslavi, 3 nemog pevaa na svakom kraljevskom pogrebu. #d svi% koji su dr$ali taj visoki polo$aj, :obert .auti N9je imao najizra$eniji dar da otupi .amsona javne radosti i odsee mu kosu do korenaO imao je i umetniki oseaj za boje koji mu je omoguavao da ocrni neku javnu nepravdu sve dok ne bi izgledala kao nacionalni zloin. ;0I;/3(, prid. =avisan od retorike. ;0I#(, im. 0dvokat &iroki% ovla&enja. ;1W0, im. #naj deo va&eg prijatelja koji imate ast da posmatrate onda kada ste u nevolji. ;140:, im. #naj u koga upiremo pogled kada smo bolesni, a prst kada smo zdravi. ;14.34#-:0<, im. #dvratan tip koji, pod izgovorom da $eli da zabele$i neki posebni stadijum u razvoju nekog jezika, ini sve &to mo$e da zaustavi njegov rast, umanji njegovu +leksibilnost
N9

:obert .auti @:obert .out%eS, 1MMQ ' 18QLA, engleski romantiarski pesnik. ) mladosti buntovnik, kasnije se posvetio pisanju "zvanini% pesama" @prigodni% sastava povodom razni% va$ni% i manje va$ni% doga*ajaA, i postao pristalica konzervativizma. -odine 181L. dodeljena mu je titula "lovorom ovenanog pesnika" ' zvaninog dvorskog pesnika.

i me%anizuje njegove metode. To je zbog toga &to leksikogra+a, kada zavr&i svoj renik, ponu da smatraju za "osobu sa autoritetom", iako je njegov posao samo da bele$i stanje, ne da propisuje zakone. ,rirodna poniznost ljudskog razuma mu je podarila sudsku mo, predala mu svoje pravo na razmi&ljanje, i podvrgla se zapisu kao da je statut. 8eka renik, na primer, oznai neku dobru re kao "zastarelu", i malo ko e se potom usuditi da je upotrebi, ma kolika bila njegova potreba za njom, i ma koliko bilo po$eljno njeno vraanje u milost. Time se proces osiroma&enja jo& vi&e ubrzava, i govor propada. . druge strane, %rabar i ve&t pisac koji, s%vativ&i da ako jezik $eli da raste, mora rasti inovacijom, stvori nove rei ili iskoristi stare na neuobiajen nain, uop&te nee imati sledbenike, i bie o&tro upozoren da "toga nema u reniku", iako sve dok se nije pojavio prvi leksikogra+ @2og mu oprostioKA, nijedan pisac nije iskoristio nijednu re koja jeste bila u reniku. ) zlatno doba, u samo podne engleskog jezikaO kada su sa usana elizabetanski% velikana tekle rei koje su same stvarale svoje znaenje i nosile ga u samom svom zvukuO kada su Pekspir i 2ekon bili mogui, i kada je jezik, koji sada ubrzano umire s jednog kraja, a tek se polako obnavlja s drugog, bio u punoj snazi i vrst ' sla*i od meda i jai od lava60 ' leksikogra+ je bio nepoznat, a renik stvar koju ga njegov .tvoritelj jo& nije stvorio da stvori. "8ek u% pre*e u <ormu", zau se -ospoda poj, 3 tad leksikogra+a pojavi se itav rojK ,obe$e 7isao, ostaviv&i im odeuO ) knjigu stavi&e svaki komad, da&e mu broj. anas ona vie, sakrivena u drveu! "/a vratiu se ako mi date ogrta moj." #smotri&e spisak, bez milosti reko&e njoj! "3zvini nas ' ali ve demodiran taj je kroj." Ci$is%und '%it ;18/#.T, im. 8edozvoljena le$ernost pona&anja kod osobe niskog stale$a. ;1,#T0, im. 7o kojom $ena oarava ljubavnika i zastra&uje mu$a. ;1.T(1 3.T1=061, im. 8aprava za raspravljanje, koja se ranije mnogo koristila za ubedivanje pripadnika neke pogre&ne vere da prigrle $ivu istinu. 4ao poziv nepokr&tenima, lestve istezae nikada nisu bile naroito privlane, i sada im je popularnost veoma opala. ;1(3/0T08, im. #gromna vodena $ivotinja koju pominje /ov. 8eki tvrde da je to bio kit, ali poznati i%tiolog sa univerziteta .ten+ord, dr $ordan, $uno zastupa stanovi&te da je to bila vrsta d$inovskog punoglavca. ;35171:, im. #naj ko, tvrdei da ima vrline koje ne po&tuje, obezbe*uje sebi prednost da izgleda da je ono &to u stvari prezire. ;3:0, im. 0ntika sprava za muenje. #va re se sada koristi u prenesenom znaenju da oznai pesniku sposobnost, kao u sledeim sti%ovima 1le (iler (ilkoks61, na&e velike pesnikinje! .edim na ,arnasu, kraj mene je lira, 8eposlu&na struna meni ne da mira. 0 glupavi pastir, ta uboga du&a, )z &tap se prote$e, jedva i da slu&a. 7oji% pet minuta najzad mora doi 4ada uz titanska pregnua i moi ) pregr&t za%vatim s obe ruke struneO #, kada i% pustim, .vemir e da kuneK 7arkvarson 3eris ;#-340, im. )metnost razmi&ljanja u strogom skladu sa ogranienjima i nesposobnostima ljudskog nerazumevanja. #snova logike je silogizam, koji se sastoji od glavne i sporedne premise i zakljuka, na primer!
60 61

'la=i od %eda ' ,salmi 19! 10O 1ai od lava ' ruga .amuilova 1! JL @) prevodu Wure aniia drugi izraz je izostaljen.A 1la (iler (ilkoks @1lla Uilco], 18N0 ' 1919A, amerika pesnikinja.

!lavna re%isa! Pezdeset ljudi mogu neki posao da obave &ezdeset puta br$e nego jedan ovek. ' oredna re%isa! /edan ovek mo$e da iskopa rupu na putu za &ezdeset sekundiO sledi ' Cakljuak! Pezdeset ljudi mo$e da iskopa rupu na putu za jednu sekundu. #vo se mo$e nazvati aritmetikim silogizmom, u kojem, kombinovanjem logike i matematike, dolazimo do dvostruke sigurnosti, i dvostruko smo blagosloveni. ;#-#7093/0, im. :at u kojem su rei oru$je, a rane su rupe u ribljem me%uru samopo&tovanjaO vrsta sukoba u kojem je pobednik li&en slasti pobede, po&to je gubitnik nesvestan poraza. /adni .almazije, tvrdi povest mrana, ,reminuo je zbog 7iltonova pera. 0%, ne saznadosmo da l> pria je tana /er 7iltonov %umor i nas u grob tera. ;#/0;8#.T, im. Ta lojalnost, smatram, predstavlja uzicu .to podanikov nos povlai i nji&e a bude upravljen uvek da miri&e 7iropomazanu kraljevsku. !. "#. ;#40T3, gl. Pljokati, &ljemati, cugati, lju&titi, trgnuti, pijuckati, drmnuti, cuclati. 4od pojedinaca se na lokanje ne gleda povoljno, ali narodi koji lou uvek su me*u prvima u civilizaciji i moi. 4ada se sukobe sa pijandurama %ri&anima, apstinenti muslimani padaju kao trava pod kosom. ) 3ndiji, sto %iljada engleski% meso$dera koji piju brendi sa sodom dr$e potinjeno JN0 miliona vegetarijanski% apstinenata, pripadnika iste, arijevske, rase. .a kakvom su lakoom 0merikanci, koji vole viski, izgurali trezvene Ppance sa nji%ovi% posedaK /o& od vremena kada su (ikinzi pusto&ili sve obale =apadne 1vrope i le$ali pijani u svakoj osvojenoj luci, uvek je bilo isto! svuda se videlo da se nacije koje previ&e piju bore dobro i ne naroito pravedno. =ato se dine starice koje su ukinule kantine u amerikoj vojsci mogu s pravom po%valiti da su znaajno podigle vojnu mo zemlje. ;#,#(, im. 3skren poslovni ovek. ,ria se da su jedno vee (olter i neki njegovi prijatelji zanoili u krmi pored puta. #kolina je bila sugestivna, i, posle veere, dogovorili su se da naizmenino priaju prie o razbojnicima. 4ada je do&ao red na (oltera, on je rekao! "2io jednom jedan ministar +inansija." ,o&to je potom zautao, ostali su ga zamolili da nastavi. "To", ree on, "cela je pria." ;#P1 (0:18/1, im. 2olest koju pacijent i njegovi prijatelji esto brkaju sa dubokim religijskim uverenjem i brigom za spasenje oveanstva. 4ao &to je prostodu&ni 5rveni ovek iz zapadne divljine to rekao sa, mora se priznati, prilino snage! "7nogo dobar, nema moli&O velika trbu%obolja, %rpa 2og." ;#(#:, im. Laurus, povre posveeno 0polonu, i ranije ubirano da bi se ovenali pobednici i oni pesnici koji su imali uticaja na dvoru @v. goreA. ;)6#8#P0, im. )ena glava koja baca svetlost na neki problemO na primer, urednik kada o njemu ne pi&e. ;) , prid. #boleo od uznapredovale intelektualne nezavisnostiO koji se ne sla$e sa standardima razmi&ljanja, govora i delovanja, koje su oni koji se sa njima sla$u izveli iz posmatranja sami% sebeO u neskladu sa veinomO ukratko, neobian. Treba istai da ljude progla&avaju ludima slu$benici koji sami nemaju dokaze da su normalni. 8a primer, va& @ueniA leksikogra+ ni&ta vi&e ne veruje u svoju sopstvenu normalnost nego bilo koji stanovnik bilo koje ludnice u zemljiO ali, koliko on zna, mogao bi isto tako, umesto &to se bavi uzvi&enim poslom za koji mu se ini da mu sada zaokuplja sposobnosti, da zapravo udara &akama o re&etke na prozoru ludnice i tvrdi da je 8oa (ebster 6Jlino, na veliku zabavu mnogi% nepromi&ljeni% posmatraa.

6J

8oa (ebster @8oa% Uebster, 1MN8 ' 18QLA, uveni ameriki leksikogra+.

;) #.T, im. #naj "bo$anski poklon i sposobnost" ija kreativna i dominantna energija inspiri&u ovekov um, rukovode njegovim delima i ukra&avaju njegov $ivot. ;)40, im. 7esto gde su brodovi koji se sklanjaju od besa oluje izlo$eni gnevu carine. ;)40(.T(#, im. .posobnost koja razlikuje slabu $ivotinju ili osobu od jake. .vom posedniku donosi veliko mentalno zadovoljstvo i velike materijalne neprilike. /edna italijanska poslovica glasi! "4rznar dobije vi&e lisiiji% nego magarei% ko$a." ;)80:3/0805, im. .tanovnik 7eseca, za razliku od lunatika, u kojem se 7esec nastanio. ;unarijance su opisivali ;ukijan, ;ok i drugi posmatrai, ali se nisu ba& mnogo slo$ili. 8a primer, 2ragelos tvrdi da su anatomski identini sa ovekom, dok pro+esor 8jukomb ka$e da su vi&e nalik na br*anska plemena iz (ermonta.

;/
;/)20(, im. ,rivremeno ludilo koje se mo$e izleiti brakom ili sklanjanjem pacijenta od uticaja pod kojim se razboleo. #va bolest, kao karijes i mnoge druge, postoji samo kod civilizovani% rasa koje $ive u ve&takim uslovimaO varvarske nacije koje di&u ist vazdu% i jedu jednostavnu %ranu imune su na nju. ,onekad je +atalna, ali e&e za lekare nego za pacijente. ;/)20=8#.T, im. 4ratak predgovor za deset tomova za%teva. ;/)2#7#:08, prid. 8epotrebno zabrinut za ouvanje onoga &to se mo$e izgubiti samo ako nije vredno uvanja. ;/) #I 1:, im. -astronom stare &kole koji je ouvao jednostavan ukus, i koji se dr$i prirodne dijete predsvinjskog perioda.

7
70640, im. 7ekani, neuni&tivi automat kojeg je priroda predvidela da bismo imali &ta da &utnemo kada stvari lo&e idu u kui. 70-0:05, im. Iivotinja koja se naveliko i na razne naine slavi u knji$evnosti, umetnosti i religiji svakog veka i zemljeO nijedna druga tako ne uspaljuje ljudsku ma&tu kao ovaj plemeniti kimenjak. .tavi&e, neki sumnjaju @:amasilus, li2. 33, "e Cle%., i 5. .tantatus, "e De% era%enteA da je posredi neki bogO znamo da je kao takav obo$avan me*u 1truskancima, i, ako mo$emo verovati 7akrobiusu, me*u 4uspazijancima. .amo su dve $ivotinje primljene u muslimanski raj zajedno sa du&ama ljudi ' jedna je magarac koji je nosio 2alaama6L, a druga pas sedmorice spavaa6Q. #vo nipo&to nije mala ast. #d onoga &to je o ovoj $ivotinji napisano mogla bi se sastaviti ogromna biblioteka velikog sjaja, koja bi bila ravna onoj &ekspirijanskog kulta, i onoj iji je centar 2iblija. 7o$e se rei, uop&teno govorei, da je sva knji$evnost manje ili vi&e 7agarea. "=dravo, sveti 7agareK" pesma se an*ela ulaO ".ve&tenie ;udosti, 4ralju is%armonijaK .jajni ko'.tvaraoe, nek tvoja slava sija! 2og stvori sve ostalo, Tvoje delo je 7ulaK" !. "#.
6L

2alaam ' u 2ibliji, uticajni ovek koji je na za%tev moabitskog kralja 2alaka krenuo k njemu da prokune 3zrailjce i tako mu pomogne u ratu. 0n*eo mu je prepreio put, ali ga je video samo njegov magarac. 4ada je magarac progovorio, i 2alaam je ugledao andela. 6Q ;egenda o sedmorici spavaa iz 1+esa ' 4onstantinu, ioniziju, /ovanu, 7aksimilijanu, 7al%usu, 7artinijanu i .erapionu ' potie iz 4urana. ,obegli su pred progonom u peinu i spavali L00 godinaO umrli su ubrzo po budenju. .a njima je bio i pas.

70-3/0, im. )metnost pretvaranja praznoverja u novac. 3ma i drugi% umetnosti koje slu$e istoj svrsi, ali i% diskretni leksikogra+ ne navodi. 70-81T, im. 8e&to na &ta deluje magnetizam. 70-81T3=07, im. 8e&to &to deluje na magnet. ve gornje de+inicije su sa$ete iz radova %iljadu istaknuti% naunika, koji su jarkom svetlo&u osvetlili ovaj predmet, na neizrecivu korist ljudskog saznanja. 70938053/1, im. 7etod koji koriste va&i protivnici da bi omeli va&e otvorene i asne poku&aje da uinite pravu stvar. 7a%inacija je tako jasni% prednosti a one ve postaju moralne vrednosti. 7ada se to gadi svakom po&tenom vuku, 7oraju svi oviju ko$u da obuku. ,a diplomatija svud cveta me* ljudima, 3 Wavo se klanja, s rukom na grudima. .. '. : 70/7)8, im. Iivotinja koja $ivi na drveu, a naroito se esto sree na porodinim stablima. 70/#81=, im. /edan od sosova koji <rancuzima slu$e umesto dr$avne religije. 704:#23#8, im. =aboravljen od bogova, i stoga veoma dugovean. 3storija nudi brojne primere, od 7etuzalema do starog ,ara, ali neki izuzetni sluajevi dugovenosti nisu tako dobro poznati. 3zvesni kalabrijski seljak po imenu 4oloni, ro*en 1MNL, $iveo je toliko dugo da je pomislio da je do$iveo osvit venog mira. .kanavije pria da je znao nekog biskupa koji je bio toliko star da je mogao da se seti doba kada nije zaslu$ivao da ga obese. -odine 1N66. je jedan kroja zavesa iz 2ristola u 1ngleskoj izjavio da je $iveo pet stotina godina, i da za sve to vreme nije izrekao ni jednu la$. 3 u na&oj zemlji ima primera dugovenosti @%a,ro2iosisA. ,redsednik .0 je ro*en tako davno, na primer, da su mnogi prijatelji iz njegove mladosti dospeli na visoke politike i vojne polo$aje bez potrebe za linim zaslugama. .ti%ove koji slede napisao je jedan makrobion! 4ad ja beja% mlad, svet be&e edan, 3 prijatan i obasjan. .vaki gutljaj sa izvora medanO =rak mirisan i opojan. Pale imasmo dobre i sme&neO ,olitiare, opet, bezgre&ne! 3skrene, po&tene i ume&ne. ;agalo se nije i sve vesti ,riali smo istog asa. ;judi be%u bez zlobe, obesti, Iene bez prava glasa. ;eto bilo je du$e tad! Traja&e itavo godi&nje dobaK 2listava zima, sneg i grad .preili bi ;udost i da proba a nam donese gra&ak mlad. anas, kakvo je to vra$je delo a godinom nazivaju #vo &to tek je i zapoelo 0 ve je na samom krajuR -odina se, kad smo bili deca, (ukla od meseca do meseca. /a ne znam za&to se svet pretvara ) ne&to zlo i turobno, 3 za&to se sada samo stara

a svakom bude tegobno. =nam, meteorolozi sadisti 4rivi su ' posli to nisu isti V Pto vazdu% sad nije vi&e isti. 4ad je zagu&ljiv, onda te daviO 4ad je ist ' izda te snaga. =atvori& prozor, astma te smlaviO #tvori& ' eto lumbaga. 3pak, smatram da taj novi re$im, 7rana degeneracija, 7o$e i da se uini te$im ,re no &to meditacija 8a*e ute%u koju bele$im, Traak sree u nesrei, 4raj koga smrtnici tek promiu .u&tinu mu ne prozreiO 0l> an*eli ga jasno proniu. 0ko je dugovenost vredan dar, #nda je on skriven uz sjajan mar. *ena2l 'tri$ 70;T)=3/08.43, prid. ) vezi sa 7altusom6N ili njegovom doktrinom. 7altus je verovao u ve&tako ogranienje stanovni&tva, ali je otkrio da se to ne mo$e postii prianjem. /edan od najpraktiniji% zastupnika maltuzijanske ideje bio je 3rod judejski, mada su svi uveni vojnici bili istog ube*enja. 70705, im. 8e&to &to udicu ini ukusnijom. 8ajbolji je lepota. 707#8, im66. 2og vodee svetske religije. 8jegov glavni %ram nalazi se u svetom gradu '8jujorku. :eligija je opsena, #glasi on na sva zvona, 0 onda odra kolena .lu$ei boga 7amona. "#ered > f 7080, im. 9rana koju su na udnovat nain dobili 3zraeliani u pustinji. 4ada im je bila uskraena, skrasili su se i poeli da obra*uju zemlju, *ubrei je, po pravilu, telima prvobitni% stanovnika. 7083, im. 2esmrtni delovi stari% -rka i :imljana. 8alazili bi se u stanju tupe nelagodnosti sve dok tela iz koji% su bili izda%nuti ne bi bila spaljena i sa%ranjenaO a ini se da ni posle toga nisu bili naroito sreni. 708391/.T(#, im. revna persijska doktrina o neprestanoj borbi obra i =la. 4ada se obro predalo, ,ersijanci su se pridru$ili pobednikoj strani. 708T3/0, im. 4lovnovsko odelo koje nose vorske ;ude na 8ebeskom voru. 70:07350, im. 7ali kvadrat od svile ili lana, koji se koristi za razne neprijatne svr%e u predelu lica, a naroito je koristan na pogrebima da prikrije nedostatak suza. 7aramica je izum novijeg datumaO na&i preci za nju nisu znali, i njene su du$nosti poveravali rukavima. To &to je .ekspir uveo maramice u #telu je ana%ronizamO esdemona je brisala nos suknjom, kao i dr 7eri (oker 6Mi druge
6N

Tomas :obert 7altus @T%omas :obert 7alt%us, 1M66 ' 18LQA, engleski ekonomista i sve&tenik. ,rema njegovoj teoriji, stanovni&tvo raste po geometrijskoj progresiji, br$e od dobara i %rane, koji rastu po aritmetikoj. =ato se uzdao u ratove, bolesti, glad ili seksualno uzdr$avanje. 66 7amon ' prema 8ovom zavetu, bogatstvo ili materijalno obilje. ,ersoni+ikacija bogatstva kao zlog du%a ili boga. "8e mo$ete slu$iti i 2ogu 3 7amonu" @/evan*elje po 7ateju 6! JQA. 6M 7eri (oker @7aS Ualker, 18LJ'1919A, lekarka i re+ormatorka odevanja. /edina $ena koja je od 4ongresa dobila dozvalu da nosi mu&ku odeu.

dana&nje re+ormatorke, koje su koristile pe&eve kaputa ' &to pokazuje da revolucije ponekad idu unazad. 70.#83, im. :ed koji ima tajne rituale, groteskne ceremonije i +antastine kostime. =aet je u vreme 6arlsa 33, me*u londonskim zanatlijama zidarima. #d tada su mu u neprekidnoj retrogresiji postupno pristupali svi mrtvi iz pro&li% vekova, tako da sada obu%vata sve ljudske generacije s ove strane 0dama, a ve skuplja i istaknute lanove me*u prekreacionalnim stanovnicima 9aosa i 2ezobline ,raznine. :ed su u razliita vremena osnovali 4arlo (eliki, /ulije 5ezar, 4ir, .olomon, =oroaster68, 4on+uije, Tutmes i 2uda. 8jegovi amblemi i simboli pronadeni su u katakombama ,ariza i :ima, na kamenju ,artenona i (elikog kineskog zida, u %ramovima u 4arnaku i ,almiri 69i na egipatskim piramidama, a uvek bi i% otkrio neki mason. 70.T3;#, im. =loudni spoj gvo$*evog tanogalata, gumarabike i vode, koji uglavnom slu$i da olak&a &irenje zaraze idiotizma i da potpomogne intelektualne zloine. .vojstva mastila su udna i kontradiktorna! mo$e se koristiti za stvaranje reputacija, ali i za nji%ovo uni&tavanjeO za ocrnjivanje ljudi, ali i za nji%ovo pretvaranje u bele an*eleO naje&e slu$i kao malter ' povezuje kamenje u zgradi slave, i kao kre koji treba da sakrije sumnjivo poreklo materijala. ,ostoje ljudi, koji se nazivaju novinarima, koji su uspostavili mastiljave kupkeO neki im plaaju da bi iz nji% mogli da iza*u, drugi da bi u nji% mogli da u*u. 8ije retkost da neko ko je platio da bi u&ao mora da plati dva puta vi&e da bi iza&ao. 70PT0, im. .kladi&te injenica, iji su suvlasnici pesnik i la$ov. 70T1:3/0;08, prid. 4oji stvarno postoji, za razliku od izmi&ljenog. (a$an. 7aterijalna dobra znam, vidim, oseam stalnoO .ve je drugo za mene nematerijalno. "#a%rak 3olo2o% 70)=#;1/, im. ,oslednja i najsme&nija ludost bogati%. 7108 :3:0T3, gl. 4retati se krivudavo i bez cilja. #va re potie od starog imena reke oko dve stotine kilometara udaljene od Troje, koja se okretala i krivila nastojei da bude dovoljno daleko da ne uje kako se -rci i Trojanci %vali&u svojim podvizima. 71 0;/0, im. 7ali metalni disk koji se daje kao nagrada za vrline, dostignua ili slu$bu manje ili vi&e istinite. ,ria se o 2izmarku da je dobio medalju zato &to je %rabro spasao davljenika. 4ada su ga upitali zbog ega ju je dobio, navodno je odgovorio! ",onekad spasavam $ivote." 0 ponekad i% i nije spasavao. 71 35380, im. 4amen baen iz predgra*a da ubije psa u centru grada. 71.71:3=07, im. 3me za 9ipnotizam pre nego &to je poeo lepo da se oblai, dr$i sopstvene koije i zove ;akovernost na veeru. 71.#I 1:, im. #naj koji je privr$en okrutnom obiaju pro$diranja biljo$dera i nji%ovi% naslednika. 71T:#,#;0, im. 2astion provincijalizma. 73;183/)7, im. ,eriod od %iljadu godina kada e se poklopac privrstiti, a svi re+ormatori e biti sa donje strane. 73;#.T, im. #sobina naroito popularna kod u%vaeni% prestupnika. 738#:08, prid. 7anje neprijatan.
68 69

=oroaster, drugo ime =aratustre, persijskog religijskog uitelja iz 6. v. pre n. e. 4arnak, grad na 8ilu u 1giptu, poznat po velianstvenim %ramovima. ,almira, prastari grad u centralnoj .iriji, navodno ga izgradio car .olomon.

73:, im. ) me*unarodnim odnosima, period varanja izme*u dva perioda ratovanja. 4akva to zbrka, kakva to vika 7oje u&i stalno diraR #, to je vapaj, i prava slika, .lavljeni% stra%ota mira. 0%, #p&ti 7irO ruku bi mu dali, (enali ga, ali kakoR Tu sitnicu kad bi samo znali, 2ilo bi to vrlo lako. #ni vredno, i zimi i leti, 4o krtice problem bu&e. #, -ospode, nemoj mnogo kleti 8ametljive njine du&e. .o 8%il 73:73 #805M0, im. 0%ilov sledbenik, naroito kada nije vodio. 73P, im. Iivotinja koja svoj prolazak obele$ava nizovima onesve&eni% $ena. 4ao &to su u :imu %ri&ani bacani pred lavove, tako su, mnogo vekova ranije, u #tamviju, najstarijem i najuvenijem gradu na svetu, $enski jeretici bacani pred mi&eve. 3storiar /akak'=otp, jedini #tamvijanac iji su spisi stigli do nas, ka$e da su ove muenice odlazile u smrt sa malo dostojanstva i mnogo napora. 6ak poku&ava da opravda i mi&eve @takva je zloba &ovinistaA tako &to tvrdi da su nesrene $ene preminule &to od scrpljenosti, &to od slomljeni% vratova kada bi se saplele o sopstvene noge, &to od nedostatka miri&ljavi% soli. 7i&evi, tvrdi on. u$ivali su u zadovoljstvima lova na dostojanstven nain. 0ko je, me*u tim, "devet desetina rimske istorije la$", te&ko da mo$emo oekivati manji postotak te retorike +igure u analima naroda sposobnog za tako neverovatnu okrutnost prema divnim $enamaO jer tvrdo srce ide sa la$ljivim jezikom. 73T#;#-3/0, im. (erovanja primitivni% naroda o sopstvenom poreklu, ranoj istoriji, junacima i bo$anstvima i slino, za razliku od istiniti% pria koje izmisle kasnije. 7;0 #.T, im. (reme 7ogunosti, kada je 0r%imed prona&ao oslonac, kada je 4asandriM1 neko verovao, i kada se sedam gradova takmiilo za ast da nagrade $ivog 9omeraMJ. 78#PT(#, im. :uljaO izvor politike mudrosti i vrline. ) republikama, objekat politiarskog obo$avanja. "7udrost le$i u mno&tvu savetnika", ka$e poslovica. 0ko su mnogi ljudi podjednake pojedinane mudrosti zajedno mudriji od bilo koga od nji%, mora biti da vi&ak mudrosti stiu samim inom okupljanja. #dakle dolazi taj vi&akR #igledno niotkuda ' isto bi bilo rei da je planinski venac zajedno vi&i od pojedinani% planina koje ga ine. 7no&tvo je mudro koliko i njegov najmudriji lan, ako ga slu&aO ako ga ne slu&a, nije ni&ta mudrije od najglupljeg. 7# 0, im. espot kojem se mudri podsmevaju i potinjavaju. 7#/1, prid. 4oje pripada meni, ako mogu da ga zgrabim ili zadr$im. 7#;14);, im. 4rajnja, nedeljiva jedinica materije. #d korpuskula, tako*e krajnje, nedeljive jedinice materije, razlikuje se po svojoj slinosti atomu, isto tako krajnjoj, nedeljivoj jedinici materije. Tri velike naune teorije o strukturi univerzuvma su molekularna, korpuskularna i atomistika. 6etvrta, koju zastupa 9ekel, tvrdi da se materija zgu&njava i pada iz etera, ije se postojanje dokazuje tim zgu&njavanjem i padanjem. .ada&nji trendovi u nauci naginju ka teoriji jona. /on se razlikuje od
M0

7irmidonci ' u grkoj mitologiji, jedno od retki% plemena iz Tesalije koje je pratilo 0%ila u Trojanski rat. ) prenosnom znaenju, svako ko bespogovorno izvr&ava naredbe. M1 4asandra, u grkoj mitologiji ki trojanskog kralja ,rijama i 9ekabe. 0polon joj je dao proroansku mo, ali je ona, prekr&iv&i dogovor, kasnije odbila njegovu ljubav. =a kaznu joj je ostavio mo proricanja, ali je uinio da joj niko ne veruje. ,osle pada Troje, 0gamenon ju je poveo sa sobom, a ona je unapred znala da e i% oboje ubiti 4litemnestra i 1gist. Tako i bi. MJ =apravo, vi&e od sedam gradova je tvrdilo da su 9omerovo rodno mesto, ali zbog svetosti broja sedam u staroj -rkoj, uvek su spominjana kao "sedam gradova". 1ngleski dramski pisac iz 1M. veka Tomas 9ejvud napisao je u 3ijerarhiji 2la$oslovenih an=ela! ".edam gradova bori&e se za ve mrtvog 9omera Y koji dok be&e $iv, nema&e krov da sakrije glavu."

molekula, korpuskula i atoma po tome &to je jon. ,etu teoriju zastupaju idioti, ali sumnjam da oni o tome znaju ne&to vi&e od ostali%. 7#;3T3 .1, gl. =a%tevati da zakoni svemira budu poni&teni u korist jednog tra$itelja koji sam priznaje da je bezvredan. 7#80 0, im. 4rajnja, nedeljiva jedinica materije. @(. 7olekul.A ,rema ;ajbnicu, barem onoliko koliko je on bio voljan da bude s%vaen, monada ima telo bez zapremine, i um bez mani+estacija V ;ajbnic je spoznaje po uro*enoj moi rasu*ivanja. 8a njoj je zasnovao teoriju kosmosa, &to ona podnosi bez roptanja, jer je monada utiva gospo*a. 7a kako mala bila, monada ima sve moi potrebne da se pretvori u nemakog +ilozo+a prve klase ' sve u svemu, veoma sposobna mala spodoba. 8e treba je brkati sa mikrobom ili bacilomO nemogunost dobrog mikroskopa da je uoi ukazuje na to da je posredi potpuno drugaija vrsta. 7#80:9, im. #soba iji je posao da kraljuje. 8ekada je monar% vladao, kao &to i sama re svedoi i kao &to su mnogi podanici imali prilike da iskuse. ) :usiji i na istoku monarsi jo& imaju dosta uticaja u javnim stvarima, i u raspolaganju ljudskim glavama, ali u =apadnoj 1vropi je politika uprava uglavnom prepu&tena nji%ovim ministrima, po&to su oni sami suvi&e zauzeti razmi&ljanjima o statusu sopstvene glave. 7#80:93/.40 (;0 0(380, im. (ladavina. 7#8.38/#:, im. (isoka sve&tena titula, ije je prrednosti #sniva na&e vere prevideo. 7#:0;08, prid. 4oji se sla$e sa lokalnim i promenljivim standardima ispravnosti. 4oji ima osobinu op&te korisnosti. ,ripoveda se da na 3stoku imade jedan planinski venac, sa ije jedne strane neke stvari nemoralne jesu, a sa druge strane pak nisu, ve i% dr$e na dobrom glasuO &to je veoma zgodno za planinare, jer im je dato da mogu da si*u sa bilo koje strane, i da se pona&aju kako im volja, prema raspolo$enju, a da nikog ne uvrede. ' !ukove 0edita,ije 7#=04, im. #rgan kojim mislimo da mislimo. #no &to razlikuje oveka koji je zadovoljan &to jeste ne&to od oveka koji $eli ne&to da uradi. (eoma bogati ljudi, ili oni koji su iznenada dospeli na visok polo$aj, obino imaju toliko mozga da nji%ovi susedi ne mogu da zadr$e &e&ire na glavama. ) na&oj civilizaciji, i u na&em republikanskom obliku vladavine, mozak se toliko ceni da su oni koji ga imaju izuzeti od briga obavljanja svi% izborni% du$nosti. 7:T0(, prid. 4raj %odanja, kraj disanjaO kraj 5elog svetaO svr&ena drama 3 luda trkaO obean raj ,rona*en kao vena tama. 'kvotol "#ouns 7:T(0640 4#;0, im. eija kolica smrti. 7:I8/0, im. #seanje primereno prilici neije tu*e nadmonosti. 7)61834, im. #naj ko se linijom najmanje nevoljnosti kree ka $eljenoj smrti. 7)73/0, im. revni 1gipanin, nekada u ra&irenoj upotrebi me*u civilizovanim narodima kao lek, a sada zaposlen na obezbe*ivanju sjajnog pigmenta za umetnike. Tako*e je zgodan za muzeje, gde slu$i za zadovoljavanje vulgarne radoznalosti kojom se ovek razlikuje od ni$i% $ivotinja. # &tovanju je mrtvi%, ka$u, oveanstvo 7umijama dalo bozima svedoanstvo. /al svetac, jal gre&nik, mi mu grob orobimo, =a boju ga smrvimo, za lek procedimo. /adan skvren skelet izla$emo za novce 3 pred slikom srama skupljamo se k>o ovce.

#, recite, bogovi, i dajte meni srok! =a po&tovanje mrtvi% koliko traje rokR 'ko as Brun 7).T08-, im. 8epripitomljeni konj zapadni% prerija. ) engleskom dru&tvu, amerika $ena engleskog plemia. 7)I, im. #naj kome se posle veere poverava briga o tanjiru. 7)I/04, im. ,ripadnik zanemarenog i zanemarljivog pola. 7u$jaci ljudske rase su uglavnom poznati @$enamaA kao #bini 7u&karci. #vaj rod ima dve podvrste! dobri snabdevai i lo&i snabdevai.

8023T3, gl. ) svakodnevnom govoru, probiti bilo kojim oru$jem koje ostaje zabodeno u rani. #vo je, medutim, netanoO nabiti, u pravom smislu rei, znai pogubiti nekoga nabijanjem o&trog koca u telo, pri emu $rtva ostaje u sedeem polo$aju. #vo je bio omiljeni metod ka$njavanja me*u mnogim drevnim narodima, a i dalje je u modi u 4ini i drugim delovima 0zije. o kraja petnaestog veka, bio je rasprostranjen u "obraanju" jeretika i &izmatika. (oulkra+t to naziva "stolicom pokajanja", a u narodu je ovaj metod bio poznat kao "ja%anje jednonogog konja". ;udvig .alcman nas obave&tava da se u Tibetu smatra da je nabijanje na kolac najpogodnija kazna za prestupe protiv religijeO ka$e nam i da se u 4ini ona ponekad dosu*uje i za svetovne zloine, mada se naje&e primenjuje u sluajevima svetogr*a. #sobi koja zapravo do$ivljava nabijanje verovatno je stvar od sporedne va$nosti zbog kakve je gra*anske ili verske neposlu&nosti osu*ena da se upozna sa njegovom neudobno&uO me*utim, nesumnjivo bi osetio izvesno zadovoljstvo ako bi mogao o sebi da razmi&lja kao o vetrokazu na tornju 3stinske 5rkve. 8063T08#.T, im. 4oliina knjiga koju ovek proita. ) na&oj zemlji se, po pravilu, sastoji od indijanski% romana, kratki% pria pisani% "dijalektom" i %umora u slengu. ,o tome &ta on ita =namo mu vaspitanje. ,o tome em se smeje =namo mu predskazanje. 8e itaj ni&ta, ne smej se nikad ,ametnija ni .+inga ne be&e. 1u iter 0uk 80 0, im. Ielje i i&ekivanja zajedno. 7ila 8adoK 4ada se ovek jadati .amo ima emu, kad je srea svela, 4ad drugovi umru, kad ode ak i pas, 0 ti%o i neverno njegova ovca 4aput mu $vae pravo s le*a, tada ti, =vezda ti blista sred an*eoskog ela, .pusti& se s neba i nagovesti& mu spas, #bea& mu mesto u kovnici novca. 7o$arti *efin$ 80 23.4),, im. 5rkveni velikodostojnik jedan poen svetiji od biskupa. 4ada bi% ja bio nadbiskup trom, 3zjeo bi% sve ribe svakog petka V ;osos, keiga, zubatac i somO #stali% dana sve bez izuzetka.

"#odo .e% 80 #480 0, im. :eparacija bez satis+akcije. 7e*u 0nglosaksoncima postojao je obiaj da podanik koji misli da ga je kralj o&tetio mo$e, po&to je to i dokazao, da izbiuje bronzanu predstavu kraljevskog prestupnika &tapom koji bi posle bio primenjen i na njegova gola le*a. #vaj drugi deo rituala izvr&avao je javni d$elat, i to je osiguravalo umerenost tu$itelja pri biranju &tapa. 80-#(0:0T3, gl. ) religioznim stvarima, staviti tu*u savest na ra$anj i ispei je do preplanule neprijatnosti. 804;#8#.T, im. #seanje ili raspolo$enje izazvano pogre&nim uverenjem da je jedna stvar bolja od neke druge. 8eki antiki +ilozo+ je zastupao uenje da $ivot nije ni&ta bolji od smrti. 4ada ga je jedan uenik zapitao a za&to onda ne umre, on je odgovorio! "=ato &to smrt nije bolja od $ivota." u$a jeste. 8071:0, im. #dluka na&eg uma o veoj va$nosti jedni% uticaja od drugi%O e+ekat iji je uzrok predstojanje, blisko ili udaljeno, izvr&enja nekog nevoljnog ina. 80T,3., im. 8e&to napisano na neemu drugom. 8atpisa ima razni% vrsta, ali uglavnom slu$e za pomen, da odr$e uspomenu na neku slavnu osobu, i buduim pokolenjima prenesu zapis o njegovim zaslugama i vrlinama. #voj vrsti natpisa pripada i ime $ona .mita, na&krabano na (a&ingtonovom spomeniku. .lede primeri natpisa sa pogrebni% spomenika @v. 1,3T0<A! "7oje telo u zemljici le$i, 7oja du&a u nebesa be$i. Telo moje vinue se sutra u&i mojoj usred rajskog jutra, ) rajski vrt neprolaznog sveta. 18MN." ") sveti spomen na /eremiju 2ukvu, poseenog 9. maja 186J., starog JM god., Q mes. i 1J d. 1ndeminog." "2ole&ina ispi jadnu muenicu, 8eizvr&en osta lekarski zadatak, Tad .mrt oslobodi jadnu pokojnicu, #d nje nam tek osta posmrtni ostatak. ,ridru$i se 0nanijiML u predelima bla$enstva." ",ra% koji poiva pod ovim kamenom 2e&e :obert .. Tod, svud slavan imenom. 3 razmi&ljam dugo, dok gledam mrani svod, Pta mi sada vredi &to beja% :. .. Tod. .ve je relativno kad te ovde smeste, 6ovee, daje ti savet :obert .. T." ":iard 9ejmon, iz :aja. ,ao na =emlju J0. jan. 180M. ,ra&ina je obrisana sa njega L. okt. 18MQ." 80(340, im. #kov za slobodne. 81071:3643, prid. =ao, nesnosan, neznabo$aki. 810).,353#=8#, prid. 8a neobeavajui nain, kada auspicije nisu povoljne. 4od :imljana je bio obiaj da se, pre preduzimanja bilo kakve va$ne akcije, posavetuju sa augurima, ili dr$avnim prorocima, i od nji% dobiju neki nagove&taj verovatnog is%oda. /edan od nji%ovi% najomiljeniji% i najpouzdaniji% metoda bio je posmatranje leta ptica, a predskazanja koja bi se iz toga
ML

0nanija, u 2ibliji ovek koji je umro po&to je slagao apostole, utajiv&i im novac. =bog istog gre%a umrla je i njegova $ena. @ ela apostolska N! 1'NA.

izvlaila zvala su se auspicije. 8ovinski izve&tai i neki odmetnuti leksikogra+i su odluili da e ova re ' uvek u mno$ini ' znaiti "pokrovite' ljstvo" ili "uprava"O npr. ",roslava je odr$ana pod auspicijama revnog i 6asnog :eda 4radljivaca Tela", ili "4omedija je bila pod auspicijama (itezova gladi." 0ugura rimski rob potra$i /ednog dana. ",reklinjem te, ka$i..." 0l> augur prekide ga znakom 3 zama%a ispru$enom &akom, -olim dlanom, koji ga svrbe&e #igledno, jer sav dr%tav be&e. "enariusMQ @latinska paricaA ;ek je protiv takvi% dr%tavica. :ob se tada opet lati prie! "7olim, ka$i, da l> sudba prorie )spe% il> kra% za moje pobude 8oas tajne @ako mrano budeA. 8eu rei &ta u." :uku dignu, ",i&e ovde", dodade, namignu @,ola zemlje pomraiA, i stranu ,rednju novog novia na dlanu ,osmatra&e sjajnu, pa ga baci ,rema spremnoj prorokovoj &aci, 4oji va$no ree nek eka rob ok povue se on da pita 4ob. .veti ovek krete tad da gata 3 prolaze pokraj zadnji% vrata .vetili&ta, viknu "3&K", zapreti .ve&tertikom odorom. ,oleti Tad sa $enkom svaki paun sveti @ r$ani zbog okrilja /unoneA 3 uz vapaj s drvea se sklone, =bornog mesta kada padne tama. #dlete&e u potkrovlje %rama, /er tu uvek na&li bi skrovi&ta 4ad sa zemlje upla&i i% i&ta. ,rorok ree! "#vakvo je stanje ' ,rema letu ptica predskazanje Tumaei, lagati te neu, .va znamenja odriu ti sreu." #de tada rob ko pokisao, =aboravi tajnu zamisao @.to proroku be&e jasna ko danA V a preskoi zid be&e njegov plan, ,a s drvea ti%o, kriomice, ,okrade sve /unonine ptice. !. "#. 812#:05, im. 7rtav 4vekerMN. 812:08/18, prid. ) nemogunosti da napadne. 81 3.4:1T8#.T, im. -re% $ene. 813.T380, im. ;a$ koja jo& nije porasla. 8ajbli$e &to se la$ov iz navike pribli$ava istiniO perigej njegove ekscentrine orbite.
MQ

enarijus, srebrni novi i novana jedinica starog :ima, prvi put pu&ten u opticaj krajem L. v. pre n. e. (rednost mu je bila promenljivaO ponekad se pojavljivao i kao bronzani novi. @,rvobitno pridev ' koji sadr$i deset asa.A MN 4veker ' lan %ri&anske sekte @zvanini naziv " ru&tvo prijatelja"A ija pravila, izme*u ostalog, zabranjuju upotrebu sile.

813=(1PT0618#.T, im. 3zvesna prijatna osobina do koje $ene dolaze dugim uenjem i napornim ve$banjem pred publikom zaslepljeni% mu&karaca, koji vole da misle kako to podsea na iskrenu jednostavnost nji%ovog poroda. 8140/08/1, im. .tanje du%a vremenski na pola puta izme*u gre%a i kazne. 8140I8/18, prid. 2ogat. 814T0:, im. ,ie koje se slu$ilo na banketima olimpski% bogova. Tajna njegovog pripravljanja je izgubljena, ali dana&nji stanovnici 4entakija veruju da su prilino blizu otkrivanja glavni% sastojakaM6. ,rvo nektar 9era ku&a, 0l> joj osta %ladna du&a. Tada viski proba 9era, ,a ode da tera kera. "@. !. 8173:3, im. ,opularna zabava koju za vojnike prire*uju nevini posmatrai. 817#:0;08, prid. 8ekoristan. Ptagod na du$e staze i u veem broju sluajeva ljudi zakljue da je uglavnom nekorisno, poinje da se smatra za pogre&no, zlo i nemoralno. 0ko ovekovo poimanje ispravnog i pogre&nog ima neku drugu osnovuO ako je nastalo, ili moglo da nastane na neki drugi nainO ako postupci sami po sebi imaju neki moralni karakter koji je odvojen, i nimalo zavisan od nji%ovi% posledica ' onda je sva +ilozo+ija la$ a razum samo poremeaj uma. 818#:70;08, prid. 4oji se ne prilago*ava standardima. ) razmi&ljanju i pona&anju, biti nezavisan znai biti nenormalan, a biti nenormalan znai biti prezren. .toga vam va& leksikogra+ preporuuje da se trudite da vi&e liite na ,rosenog 6oveka nego &to je to njemu po&lo za rukom. 4o god uspe u tom nastojanju, imae mir, sigurnost da e umreti, i nadu da e zavr&iti u ,aklu. 81# ;)68#.T, im. -lavni sastojak uspe%aO ",o&to", ka$e ser Tomas 2rubold, "postoji samo jedan nain da se ne uradi ni&ta, a mnogo naina da se uradi ne&to, od koji% je, sasvim sigurno, samo jedan ispravan, sledi da onaj ko zbog neodlunosti stoji u mestu nema toliko mogunosti da pogre&i kao onaj koji se kree" ' veoma jasno i zadovoljavajue obja&njenje ove stvari. "(a&a brza odluka da napadnete", rekao je jednom prilikom general -rant generalu -ordonu -rejnd$eru, "za svaku je po%valuO imali ste tek pet minuta da takvu odluku donesete." " a, gospodine", odgovorio je slavom ovenani potinjeni o+icir, "velika je stvar znati &ta uraditi u %itnom sluaju. 4ada sam u nedoumici da li da napadnem ili da se povuem, ne oklevam ni trenutak ' bacim novi." " a li $elite da ka$ete da ste i ovaj put tako postupiliR" " a, generaleO me*utim, za ime bo$je, ne prekorevajte me! nisam poslu&ao savet novia." 81,#.;)P8#.T, im. .rea u nesrei servilnosti. 81,#T3=07, im. ,ostaviti svoju babu na neku du$nost za dobro partije. 81,:0( 0, im. #d svi% tereta koje tovarimo drugima i sami nosimo, ovaj je najlak&i na rukama a najte$i na le*ima. 81,:39(0T;/3(, prid. 4oji nije pogodan za razmatranje. #vo se ka$e za neke vrste svedoenja koje, pretpostavlja se, porote nisu u stanju pravilno da procene, i koje sudije, stoga, iskljuuju i iz postupaka koji se vode samo pred njima samima. .vedoenje o onome &to je neko uo nekog drugog da ka$e nepri%vatljivo je, jer osoba koja je to ne&to rekla nije bila zakleta, i ne nalazi se sudu na raspolaganju za propitivanjeO ipak, mnogi va$ni podu%vati, vojni, politiki, poslovni, i svi% drugi% vrsta, svakodnevno se preduzimaju upravo na takvim osnovama. 8e postoji nijedna religija na svetu koja ima bilo kakvu jau osnovu od ove. #tkrovenja spadaju u istu ovu kategorijuO da je 2iblija re bo$ja moramo da verujemo na re davno umrlim ljudima, iji su identiteti sumnjivi, i za koje se ne
M6

r$ava 4entaki poznata je po proizvodnji izuzetno kvalitetnog viskija.

zna da su bili zakleti, bilo u kojem znaenju te rei. ,rema pravilima svedoenja koja sada vladaju u ovoj zemlji, ni jedna jedina reenica u 2ibliji nema podr&ku u dokazima koji bi se na sudu mogli pri%vatiti. 8e mo$e se dokazati da se bitka kod 2len%ajma uop&te dogodila, da je postojala osoba po imenu /ulije 5ezar, da je postojalo carstvo zvano 0sirija. 7e*utim, po&to su zapisi iz sudski% ar%iva pri%vatljivi kao dokaz, mo$e se lako dokazati da su nekada postojali moni i zlokobni arobnjaci koji su bili po&ast za oveanstvo. okazi @ukljuujui i priznanjaA na osnovu koji% su neke $ene osu*ene kao ve&tice i pogubljene, bez mane suO i dalje su neoborivi. .udijske odluke na njima zasnovane bile su ispravne, logiki i zakonski. 8i&ta u bilo kojem postojeem sudu nije bilo bolje dokazano od optu$bi protiv ve&tica i vol&ebnika, koje su mnoge poslale u smrt. 0ko ve&tica nije bilo, i ljudsko svedoenje i ljudski razum podjednako su li&eni smisla. 81,:3/0T1;/.T(#, im. 8aroito o&tro i na poseban nain primenjeno oseanje o tome da je zemlja prenaseljena. 8eprijateljstva se razvrstavaju u aktivna i pasivnaO primer prvi% je oseanje koje $ena ima prema svojim prijateljicama, a drugi% oseanje koje ima prema svim ostalim pripadnicama svog pola. 81,:3.T:0.08, prid. 4oji ne vidi nikakvu mogunost za linu korist u zastupanju bilo koje strane u raspravi ili usvajanju nekog od dva suprotstavljena gledi&ta. 81,:#73P;/18#, prid. )injeno pre ruka. 8epromi&ljen prvo dela, Tek se onda lati jela. "#udi2ras 81:1;3-3#=8#.T, im. 8ajva$nija od veliki% svetski% vera. 81.7#T:18, prid. 8eosetljiv za vrednost na&i% saveta. ".tavi svoj ulog uz moj, ortae mladi. 4ockari ti pokra&e te za tren." "0l> taj se deko i ne kladi." " ovragaK 4ako si samo tako nesmotrenR" Butl /. !i( 81.4;0 , im. ) braku, slinost ukusa, naroito za dominacijom. 8espojivost se mo$e, me*utim, sastojati i od $ene krotkog pogleda koja $ivi iza ugla. ,onekad je ak vi*ana i sa brkovima. 81.4:#708, prid. #naj ko ima jako oseanje sopstvene vrednosti, zajedno sa slabom predstavom o vrednostima drugi%. 81.,#/3(#.T, im. ve stvari su nespojive ako na svetu ima dovoljno mesta za jednu od nji%, ali ne i za obe ' na primer poezija (olta (itmena i bo$ja milost prema oveku. 8espojivost je, reklo bi se, samo poma%nitala inkompatibilnost. )mesto niski% izraza kao &to su "2edni crve, be$i odavde, imam nameru da te ubijem im te vidim", rei "-ospodine, mi smo nespojivi", prenele bi podjednako pretei utisak, a zvuale bi mnogo utivije. 81.:1X0, im. #na vrsta sree koju ne sreemo dovoljno retko. 81.:1X83 .;)60/, im. 8eizbe$ni doga*aj, nastao kao posledica delovanja nepromenljivi% prirodni% zakona. 81.T0;8#.T, im. ,onovljeno zasienje preduzimljive ljubavi. 81.(:.3.9# 08, prid. 4oji nije proraunat da unapredi na&e interese. 81(1:834, im. ) 8jujorku, neko ko neveruje u %ri&ansku religijuO u 3stanbulu, neko ko u nju veruje @v. 40):38A. (rsta barabe koja ne osea du$no po&tovanje i ne daje dovoljne priloge bogo&tovateljima. eklezijastima, papama, parosima, kanonicima, monasima, mulama, vudu' sve&tenicima, prezbiterima, %ijero+antima, prelatima, obealjudima, opatima, asnim sestrama,

misionarima, lutajuim propovednicima, *akonima, +ratrima, %ad$ijama, visokim sve&tenicima, mujezinima, braminima, nadrilekarima, ispovednicima, eminencijama, starijim vo*ama, primatima, prebendarima, %odoasnicima, prorocima, imamima, korisnicima, inovnicima, %orskim vikarima, nadbiskupima, biskupima, nastojnicima, priorima, oevima, opaticama, kalu*erima, mendikantnim +ratrima, kuratima, patrijarsima, bonezima, santonima, brojaniarima, kanonesama, rezidencijarima, naelnicima dioceza, rektorima, podrektorima, oblasnim rektorima, abdalima, trgovcima arolijama, ar%i*akonima, %ijerarsima, vo*ama klasa, vladarima, kapitularima, &eicima, kandidatima za sve&tenstvo, pisarima, guruima, crkvenim pevaima, poslu$iteljima, +akirima, ukopnicima, visokopo&tovanima, rivajvalistima, pustinjacima, stalnim kuratima, kapelanima, mud$oima, itaima, isku&enicima, vikarima, pastorima, rabinima, ulemama, lamama, sakristanima, pedelima, dervi&ima, lektorima, crkvenim uvarima, kardinalima, prioresama, su+raganima, akolitima i pumpumima. 81(1.T0, im. Iena koja je nekada imala dobre izglede za sreu. 81(1:#(0T8#X0, im. 7elan%olinog, ne$nog izraza, #n graciozno povest prikaza, 8everovatnu, zacelo, 4ada razmisli se zrelo, 0l> oarana svetina .matra da sve je istina, 3 priznaju mu svi u jedan glas! ",ria ta ba& iznena*uje nas." .amo jedan ovek osta miran, 8euzrujan, bezbri$an i pribran. Xuti ko zaliven, .pokoj mu neskriven. 3 ne asei ni asa, #krete se k njemu masa. -leda&e ga netremice, 0l> osta mu %ladno lice. r$anje mu ko da sniva 4o ni&ta da se ne zbiva. "PtaK PtaK reko&e mu ljudi, "=ar te nimalo ne udi ,ria &to je na& prijatelj sroiR" #n i% edno pogleda u oi, ,a im ree, ravnodu&an ko kam! "8e, nimalo, jer la$ov sam i sam." 81(#;/0, im. 8adnica postojanosti. 81=09(0;834, im. 8eko ko ima korist od drugog, ili je na bilo koji nain objekat milosr*a. 5inik ree! "8eza%valni su svi ljudi." <ilantrop mu odvrati! "Tako ne sudi! /o& davno zadu$i% puno jednog oveka, 0 on me ipak ne prokle doveka, 8it me okolo kudi." "9ejK" viknu cinik. " a ga vidim da l> smemR #d zadivljenosti naprosto mrem . 3 rad sam da me blagoslovi." "1%, nee moi a te blagoslovi, jer ' tu$no je rei ' Taj je ovek nem." 8riel 'el 81=802#PT(#, im. (a&e nepo&tovanje mog bo$anstva.

81=80;350, im. #soba koja nije upoznata sa izvesnim oblastima saznanja koje su vama poznate, i koja zna ne&to o emu vi, pak, nemate pojma. 8393;3.T0, im. :us koji porie postojanje bilo ega sem Tolstoja. (o*a ove &kole je Tolstoj. 83:(080, im. ) budistikoj religiji, stanje prijatne ani%ilacije koje se dodeljuje mudrima, naroito onima koji su dovoljno mudri da ga razumeju. 83.4#- ,#:14;0, prid. ",odignut" umesto "odgojen" . 83T4#(, im. #soba najvi&eg stepena bezvrednosti. 8#/, im. (elika ptica kojoj je @zbog gre%ova, nesumnjivoA priroda uskratila zadnji prst koji mnogi pobo$ni prirodnjaci vide kao upadljiv dokaz bo$anske primisli. #dsustvo dobrog para krila nije mu nikakav nedostatak, jer, kao &to je domi&ljato istaknuto noj ne mo$e da leti. 8#738#(0T3, gl. #drediti za najte$u politiku proveru. -urnuti ispred sebe osobu pogodnu da pri%vati blato i mrtve make koje baca opozicija. 8#., im. 8ajisturenija stra$a lica. =bog okolnosti da svi osvajai imaju velike noseve, -etius, iji spisi potiu iz vremena pre %umora, naziva nos organom ru&enja. ,rimeeno je da ovekov nos nikada nije tako srean kao kada se gura u tu*a poslaO iz ovoga su neki +iziolozi izvukli zakljuak da nos nema ulo mirisa. 4rasila ga je takva nosina a je kao ispred rata 2e$ala i vikala svetina! "#dakle nam tol>ka vata )&i da nam ona uva 0ko pone nos da duva>R" 3 zato su advokati Tra$ili da mu se skrati. .udija im ree! "Ielja vam %uda ' ,rodu$etak taj optu$en, 2io kako god premeren, ,rema&uje okrug ovog suda." 8r ad 'in$inji 8#T#:8#.T, im. .lava na&eg takmaca u borbi za javna priznanja. (rsta glasovitosti najdostupnija prosenima. ,letene lestve koje vode na vodviljsku pozornicu, po kojima se penju i spu&taju an*eli. 8#(05, im. 2lagoslov koji nam nije ni od kakve vrednosti sem kad se od njega rastajemo. okaz kullure i paso& za otmeno dru&tvo. ,odno&ljivo vlasni&tvo. 8#(1720:. im. /edanaesta dvanaestina umora. 8#)718#8, im. #no &to postoji, za razliku od onoga &to samo izgleda da postoji, i &to sc zove +enomen. 8oumenon je ne&to te$e lociratiO mo$e se u%vatiti samo procesom razmi&ljanja, &to je +enomen. 3pak, otkrie i razotkrivanje noumenona pru$a &iroke mogunosti za ono &to ;juz naziva "beskrajna raznolikost i uzbu*enje +ilozo+ske misli". )ra @dakleA za noumenonK

8/
8/18#, zam. 8jegovo.

8/)T#8#(.43, prid. 4oji se odnosi na +ilozo+iju kosmosa koju je +ormulisao 8juton, koji je otkrio da e jabuka da padne na zemlju, ali nije znao da ka$e za&to. 8jegovi naslednici i uenici su toliko uznapredovali da sada mogu da ka$u kada e pasti.

#
#2#I0(0T3, gl. Ptovati u i&ekivanju. #2/0(3T3, gl. ) knji$evnim stvarima, postati centralna taka na kojoj se gradi kritiarska piramida. #2:0=#(08/1, im. #no &to mudrima otkriva a glupima skriva nji%ov nedostatak znanja. #2).T0(0 (0T:1, im. ,rekid neprijateljstava. #ru$ani prekid vatre da bi se iskopali poginuli. #5:8/3(0T3, gl. =lonamerno drugome pripisivati grozne podu%vate koje sam ovek nije imao prilike ni bio u isku&enju da poini. # 23T3, gl. )skratiti ne&to $eljenoO na primer ruku stare devojke bogatom i lepom proscuO vrednu lokaciju monoj +irmi od op&tinskog venikaO oprost gre%ova nepokornom kralju od sve&tenika, itd. #dbijanje je gradirano po opadajuoj konanosti na sledei nain! apsolutno odbijanje, kondicionalno odbijanje, naelno odbijanje, i $ensko odbijanje. 8eki kazuisti ovo poslednje nazivaju i pri%vatajue odbijanje. # 23T3, gl. #dgovarajuom ceremonijom proslaviti zrelost nekog nare*enja. 8jegov za%tev za vlast zvui ko dan nu$an. a se ne pokorim, ja sam zato du$an. 0ko ikad propis taj valjan izbegnem, 8eka s du$no&u zajedno i&eznem. lzrafel Braun # 2:).3T3, gl. )zvratiti mudrom uvredom. #biaj naroito rasprostranjen me*u gospodom koja organski ne podnose nasilje, ali imaju urodenu $elju za vre*anjem. ) ratu reima, taktika severnoamerikog 3ndijanca. # -#(#:3T3, gl. ati odgovor, ili na drugi nain dati do znanja da smo svesni da smo izazvali interesovanje za ono &to 9erbert .penserMM naziva "spolja&njim koegzistencijama", kao &to je .atana, "uei kao $aba" pored 1vinog u%a, odgovorio na ubod an*eoskog kopljaM8. # -#(#:8#.T, im. 7ajka opreza. (ezir ree! "7oja odgovornost .talno mi je na pameti." .ultan! ".vako to primeti /er to ti je jedina sposobnost." "#ora% Dejt # ;)608, prid. Tvrdoglav u vezi s neim &to mi odobravamo. # ;)63T3, gl. ,odlei veoj snazi jedne od grupa uticaja. :ee jedan list kad otpade sa grane! "8a tlo mislim pasti, tome nema mane."
MM M8

9erbert .penser. @9erbert .pencer, 18J0 ' 190LA, engleski +ilozo+ i sociolog, evolucionista. (ideti napomenu za pojam =807183T#.T.

,reokrenu ga tad jak zapadni vetar. "8a istok stremim", ree, "plovim u etar." Tad istoni vetar uzvrati mu napad. ;ist! "7udro menjam smer 'sad %itam na zapad." #nda se rva&e uz istovetan trud. #n ree! "#dga*am privremeno svoj sud." ,a uzneseno, kad vetrova zgasnu da%, (iknu! "#dluujem ' pa&u na tlo odma%." ",o&tuj prve misli,,R To nije pouka. 8a*i je sam i nee& imati muka. 4akav god tvoj izbor mogao ispasti, Ti nad njime nema& ba& nikakve vlasti. !. "#. # 70= 0, im. 4i&a vatre i katrana koja pada kako na pravedne, tako i na one nepravedne koji sebi nisu obezbedili skrovi&te izbacujui pravedne. # 7#:3T3 .1, gl. ,restati sa dosa*ivanjem. # .T#/08/1, im. /edina stvar koju su bogata&i voljni da dopuste siroma&nima da nazovu svojom i zadr$e. # .)T08, prid. 8aroito izlo$en zubu ogovaranjaO omra$enO beznade$no u krivuO prevazi*en u tu*oj ljubavi i pa$nji. 7u&karac je mu&karcu samo elo. 4og briga kakvo nosi lice il> odeloR 0l> $ena je $ensko telo. #, du&o, nemoj nikad napustit mene. .eti se starog mudraca opomene! #dsutne $ene su mrtve $ene. 7ila <r% # .)T83 (;0.834, im. #soba sa pri%odom koja je bila dovoljno mudra da se ukloni iz oblasti oporezivanja. # (0I8#.T, im. /edna od najuoljiviji% osobina oveka koji se nalazi na sigurnom. #-;1 0;#, im. .taklasta povr&ina na kojoj se prikazuje kratkotrajna predstava prire*ena za ovekovo razoaranje. 4ralj 7and$urije imao je arobno ogledalo, u kojem bi svako ko bi u njega pogledao video ne svoj lik, ve samo kraljev. /edan dvoranin, koji je dugo bio kraljev miljenik, i koji se, stoga, bio obogatio vi&e od bilo kog drugog podanika kraljevstva, rekao je kralju jednog dana! " ajte mi, molim vas, va&e izvanredno ogledalo da bi% i kada nisam u va&em uzvi&enom prisustvu ipak mogao da odam poast va&oj vidljivoj senci, klanjajui joj se svakog jutra i veeri, pod pogledom va&eg blagonaklonog lica, poput kojeg ni&ta drugo na svetu nema sjaj, o, podnevno sunce univerzumaK" =adovoljan ovim govorom, kralj je naredio da se ogledalo prenese u palatu dvoranina. 7e*utim, kada je nenajavljen oti&ao tamo, na&ao je ogledalo u sobi u kojoj nije bilo nieg osim drva za ogrev. #gledalo je bilo zatamnjeno pra&inom i prekriveno pauinom. #vo ga je toliko naljutilo da je udario po njemu pesnicom veoma jako, razbiv&i staklo, i bolno se povrediv&i. /o& vi&e razgnevljen ovom nezgodom, naredio je da dvoranina bace u tamnicu, i da se ogledalo popravi i vrati u njegovu sopstvenu palatu. 7e*utim, sad kada bi kralj pogledao u ogledalo, vi&e ne bi, kao pre, video svoj lik, ve samo sliku krunisanog magarca, sa zavojem na jednom od stra$nji% kopita ' isto &to su pre njega videli majstori i svi drugi koji su pogledali, ali nisu smeli da ka$u. ,ouen tako pravdi i milosti, kralj je

naredio da se dvoranin pusti na slobodu a ogledalo postavi na naslon prestola. =atim je dugi niz godina vladao pravedno i skromno. 4ada je jednog dana u snu ispustio du&u sedei na prestolu, sav dvor je u ogledalu video sjajni lik an*ela, koji je samo ostao do dana dana&njeg. #-#(0:0T3, gl. -ovoriti o nekom oveku onakvom kakvim ga nalazite kada on ne mo$e vas da na*e. #4108, im. (odena povr&ina koja zauzima oko dve treine sveta nainjenog za oveka ' koji nema &krge. #4;#,, im. #dea koju nosi ovek iji je kroja kova. #;37,.43, prid. ) vezi sa jednom planinom u Tesaliji, na kojoj su nekada stanovali bogovi, a koja sada slu$i kao deponija po$uteli% novina, prazni% pivski% +la&a i unaka$eni% konzervi sardina, svedoei tako o prisustvu turiste i njegovog apetita. Ivrljaju turisti &to se cere .voja imena po %ramu 9ere, -de =evs olimpski tutnja&e davno ' .vojom gla*u skrnave ga javno. 8veril "#u #;#(#, im. Te$ak sivoplavi metal koji se esto koristi da bi se uravnote$ili laki ljubavnici ' naroito oni koji neoprezno vole tu*e $ene. #lovo je tako*e od velike koristi kao protivte$a argumentu takve te$ine od koje terazije rasprave mogu da pretegnu na pogre&nu stranu. =animljiva je injenica iz %emije me*unarodni% odnosa da kada dva rodoljublja do*u u dodir, dolazi do veliki% padavina olova. #, sveto #lovoK ' .vaku zadevicu Ti presudi& ljudsku po&to ima& dara pa probije& lako tmastu izmaglicu Pto prekriva polje polemikog jara. 3 uz temeljitu, $ustru, ravnu, laku ,reciznost sudbinsku nade& nepriznatu 0l> $ivotnu taku. ,resudu ti svaku ,otvrde lekari pa svr&i& debatu. 4orisni metaluK ' a tebe nije, uj, /edan %ismo drugom u&i poupali! 0l> kad zaujemo taj tvoj pelinji zuj, 7i, ko 7ulenbergM9 , "ne bismo ostali" . 0 kad lakonogi pobegnu ko tetke, Wavo od mrtvaca pravi nove metke. #;T0:, im. 7esto na kojem su nekada sve&tenici odmotavali creva $rtvovanog stvora u cilju proricanja budunosti, i kuvali njegovo meso za bogove. #va re se danas retka koristi, osim u vezi sa $rtvovanjem slobode i mira od jedne mu&ke i jedne $enske budale. .tali su nji% dvoje pred oltar i rekli! " onesmo vatru u kojoj smo se pekli." )zalud vam $rtvaK ' jer 2og nee na dar ,onu*enog plama taj neastivi $ar. 0. /. Ao ut #,0.8#.T, im. #krutna zverka, koju, dok spava, 6ovek prezire i zaikava, 0li prepla&en do neba skoi 6im ona sneno otvori oi. 8%2at "ilejso
M9

<rederik 7ulenberg @<rederic 7u%lenberg, 1MN0 ' 1801A, anglikanski sve&tenik i dr$avnik. ,rvi predsedavajui ,redstavnikog doma 4ongresa .0 .

#,1:0, im. 4omad koji predstavlja $ivot u drugom svetu, iji stanovnici nemaju mo govora, ve samo pevanja, nemaju pokrete, ve samo gestove, i nemaju dr$anje, ve stavove. .vaka gluma je simulacija, a glagol simulacija izveden je od imenice simia, &to znai majmunO u operi, me*utim, glumci za svoj uzor uzimaju 'i%ia audi2ilis @ili ,itecant%ropos stentor80A ' majmuna koji zavija. #,#7180 im. 2lagi prekor, na primer kasapskim no$em. ,rijateljsko upozorenje. u&a mu je putem opomena ) veno prokletstvo otpremljena. "#udi2ras #,#=353/0 im. ) politici, partija koja spreava da vlada poma%nita tako &to joj ne dozvoljava da bilo &ta preduzme. 4ralj -argarua, koji je boravio u inostranstvu da bi izuio nauku vladanja, postavio je stotinu svoji% najdeblji% podanika za lanove parlamenta iji je zadatak bio da donese zakone o prikupljanju poreza. 6etrdesetoricu od nji% je odredio za opozicionu partiju, i naredio svom premijeru da im pa$ljivo objasni nji%ovu du$nost protivljenja svakom kraljevskom predlogu. )prkos tome, prvi zakon podnesen na raspravu pri%vaen je jednoglasno. (eoma nezadovoljan, kralj je stavio veto na taj zakon, i obavestio opoziciju da e im, ako opet urade ne&to slino, svima odsei glave zbog tvrdoglavosti. .va etrdesetorica su na licu mesta izvr&ili samoubistvo, rasporiv&i sebi stomake. "Pta emo sada da radimoR" upitao je kralj. ";iberalne institucije ne mogu da +unkcioni&u bez opozicione partije." ".vetlosti (aseljene", uzvratio je premijer, "tano je da ovi psi tame vi&e nemaju svoje kredencijale, ali nije jo& sve izgubljeno. ,repustite sve ovom bednom crvu." ,remijer je dao da se tela opozicije njegovog velianstva balsamuju i napune slamom, i zatim vrate na svoja mesta u parlamentu, i za ista zakucaju. 2ilo bi etrdeset glasova zabele$eni% protiv svakog zakona, i nacija je cvetala. 0li, jednog dana, zakon o uvodenju poreza na mike be&e pora$en ' lanovi vladajue stranke nisu bili prikucani za svoja sedi&taK #vo je toliko naljutilo kralja da je pogubio premijera, i raspustio parlament artiljerijskom baterijom. Tako je vladavina naroda, i za narod, nestala iz -argarua. #,.1 8)T, prid. 8astanjen zlim du%om, kao svinje iz -adare81 i drugi kritiari. #psednutost je nekada bila mnogo e&a pojava nego danas. 0rast pria o nekom seljaku koga su svaki dan u nedelji opsedali razliiti demoni, a nedeljom ak dva. 6esto i% je mogue bilo videti kako %odaju u njegovoj senci, kada bi je imao, ali i% je na kraju oterao seoski bele$nik, sveti ovekO me*utim, odveli su i seljaka sa sobom, jer je potpuno nestao. emon koga je iz neke $ene izbacio nadbiskup iz :emsa be$ao je kroz ulice, progonjen od stotine ljudi, sve dok nije stigao do polja, gde se, skokom vi&im od crkvenog tornja, sakrio u jcdnoj ptici. /edan kapelan u 4romvelovoj armiji isterao je demona iz opsednutog vojnika tako &to ga je bacio u vodu, posle ega je demon isplivao na povr&inu. (ojnik, na $alost, nije. #,.1:(0T#:3/0, im. 7esto gde astronomi smelim pretpostavkama razbijaju naga*anja svoji% pret%odnika. #,T373.T0, im. =astupnik doktrine da je crno belo. /edan pesimista se obratio 2ogu za olak&anje. "0%a", ree 2og, "$eli& da ti povratim nadu i vedrinu." "8e", odgovori molilac, "$elim da stvori& ne&to &to bi opravdalo posedovanje ti% osobina." "(e sam zavr&io sa stvaranjem sveta", ree 2og, "ali si ti ne&to prevideo. .mrtnost optimiste, naime."

80 81

.imia audibilis @lat.A ' ujni majmun. ,itecant%ropos stentor @lat.A ' glasni ovekoliki majmun. -adara, drevni grad grkog porekla u Trans'/ordaniji, na ju$nom kraju -alilejskog mora. olazei u zemlju geresinsku, 3sus je sreo dvojcu ljudi opsednuti% demonima. emoni su, kada i% je 9rist isterao, zamolili da i% udomi u krdu svinja koje je paslo na obli$njoj livadi. 9rist to i uini, i svinje se trkom dado&e u more, i tamo se udavi&e. 8ji%ovi uvari su ovo udo posvuda razglasili. @/evan*elje po 7ateji 8! J8'LQ.A

#,T373=07, im. oktrina ili verovanje da je sve lepo, ukljuujui i ono &to je ru$no, sve dobro, naroito ono &to je lo&e, i sve ispravno &to je pogre&no. 8ajgorljivije je zastupaju upravo oni koji su najvi&e navikli da nesrenim sluajem dospevaju u te&ke okolnosti, a najuverljivije se izla$e uz +acijalni gr koji imitira osme%. ,o&to je to slepa vera, nije podlo$na svetlu dokaza ' to je intelektualni poremeaj, za koji je jedini lek smrt. 8asledan je, ali sreom nije zarazan. #,T)I3T3, gl. )stvrditi da je neko drugi kriv ili bezvredan, naje&e kao opravdanje nas sami% &to smo se o njega ogre&ili. #,)8#7#X183, prid. 4oji ima punomoje. #punomoeni poslanik je diplomata koji raspola$e apsolutnom slobodom, pod uslovom da je nikada ne koristi. #:1#;, im. ) pravom znaenju, svetlei prsten koji okru$uje neko nebesko telo, ali se neretko me&a sa aureolom ili nimbusom, donekle slinim +enomenom koji kao &e&ir nose an*eli i sveci. #reol je isto optika iluzija, posledica vla$nosti vazdu%a, kao na primer dugaO aureola se, me*utim, dodeljuje kao znak izuzetne svetosti, isto kao i biskupska mitra ili papina tiara. 8a slici 3susovog ro*enja koju je naslikao Ped$kin, uveni umetnik iz ,e&te, ne samo da evica i ete imaju aureole, ve je i magarac koji jede seno iz sveti% jasli na slian nain ukra&en. ) njegovu venu slavu mora se istai da ovu neuobiajenu poast podnosi sa istinskom svetakom graciozno&u. #:T#-:0<3/0 im. 8auka pisanja po oku, a ne po slu%u. -orljivo, ali neprosvetljeno, zastupaju je brojni biv&i i potencijalni pacijenti azila za umobolne. #d 6oserovog vremena morali su po nekoliko pitanja da popuste, ali nisu ni&ta manje $uljivi u odbrani oni% kod koji% tek treba popustiti. #.3-):08/1, im. omi&ljata savremena igra u kojoj je igrau dopu&teno da u$iva u prijatnom ubedenju da pobe*uje oveka koji dr$i banku. 8!)AD <'9!>.8A18! ragi gospodine, ovo je lepa kua. ozvolite mi da je osiguram. :>E)*L8'A9:! rage volje. 7olim vas, podesite godi&nju premiju tako nisko da, kada dode vreme kada e moja kua, prema va&im tablicama, verovatno biti uni&tena u po$aru, ukupna suma koju sam vam isplatio bude znatno ni$a od nominalne vrednosti polise. 8!)AD <'9!>.8A18! #, bogo moj ' to ne mogu da uradim. 7oramo tako da podesimo premiju da vi platite vi&e. :>E)*L8'A9:! 4ako, onda, to mogu sebi da dopustimR 8!)AD <'9!>.8A18! ,a, va&a kua mo$e da iz gori u bilo kom trenutku. 1to, na primer, .mitova kua ' :>E)*L8'A9:! ,o&tedite me ' s druge strane, setimo se, na primer, 2raunove kue, $ounsove kue, :obinsonove kue ' 8!)AD <'9!>.8A18! ,o&tedite vi meneK :>E)*L8'A9:! a vidimo da li se razumemo. (i %oete da ja vama platim pod pretpostavkom da e se mojoj kui ne&to desiti pre vremena koje ste vi predvideli za taj doga*aj. rugim reima, vi oekujete od mene da se kladim da moja kua nee trajati onoliko dugo koliko vi ka$ete da verovatno %oe. 8!)AD <'9!>.8A18! 0li, ako va&a kua izgori bez osiguranja, to e biti potpuni gubitak. :>E)*L8'A9:! 7olim lepo, prema va&im sopstvenim tablicama u&tedeu, kada mi kua izgori, sve premije koje bi% vam inae platio, koje sve zajedno iznose vi&e od vrednosti polise koju bi% njima kupio. 0li pretpostavimo da kua, neosigurana, izgori pre vremena koje predvi*aju va&e tablice. 0ko ja to ne mogu sebi da dozvolim, kako biste mogli vi da kua jeste osiguranaR 8!)AD <'9!>.8A18! #, mi bismo to nadoknadili od na&i% sreniji% podu%vata sa drugim klijentima. #ni, bukvalno, pokrivaju va& gubitak. :>E)*L8'A9:! 0 zar onda nije tano da ja, bukvalno, pokrivam nji%ove gubitkeR =ar nije podjednako verovatno da e nji%ove kue izgoreti, i da e moja kua izgoreti, pre nego &to vam se isplati novac koji vi morate da isplatite klijentuR .tvari stoje ovako! vi oekujete da uzmete vi&e novca od svoji% klijenata nego &to morate da im isplatite, zar neR 8!)AD <'9!>.8A18! .vakako, jer da nije tako '

:>E)*L8'A9:! 8e bi% vam poverio svoj novac. obro, dakle. 0ko je izvesno, za ceo skup va&i% klijenata, da e izgubiti novac sa vama, onda je, za jednog od nji%, verovatno da %oe, od ovi% pojedinani% verovatnoa stvara se ukupna izvesnost. 8!)AD <'9!>.8A18! To ne mogu porei, ali pogledajte brojeve u ovom pam+l ' :>E)*L8'A9:! 2o$e me sauvajK 8!)AD <'9!>.8A18! -ovorite o tome da mo$ete da u&tedite premije koje biste inae isplatili meni. =ar nije verovatnije da ete i% proerdatiR 7i vam nudimo podsticaj za &tednju. :>E)*L8'A9:! .premnost 0 da uzme novac od 2 nije osobina samo osiguravajui% dru&tava, ali zaslu$ili ste moje po&tovanje kao dobrotvorna institucija. 2lagoizvolite primiti izraz tog po&tovanja od jednog za%valnog objekta milosr*a. #.;#2#W18#.T, im. 3zuzee od vlasti autoriteta u bedni% pola tuceta sluajeva od beskrajnog mno&tva metoda represije. ,olitiko stanje na u$ivanje kojeg svaka nacija zami&lja da ima monopol. .loboda. :azlika izme*u oslobo*enosti i slobode nije tano poznataO prirodnjaci nisu nikada uspeli da na*u $ivi primerak ni jedne ni druge. 2olni povik .lobode zabruja ) 4o&u&ka8J samrtni as. 3 zaista, kad besni oluja, .lu&am kako nosi njen glas. 4rikne kad god monarsi se sretnu, 3l> skup&tine neko telo, a okove na noge joj metnu 3 odzvone joj opelo. .uvereni narod kada glasa 0 ne ume ni da pi&e, #d tog smrada ku$nog nigde spasa, ,a .loboda suze bri&e. 0 svi koji su od one +ele Pto %araju il> vladaju 3zme* sebe rajske ba&te dele 0 ,akao njojzi daju. Bleri <5!eri #.T0T3, gl. #n zave&ta sve svoje imanje ,a zauvek usni kraj ognji&ta 7rmljajui! "2ar te&i me znanje a ostae mi ime neukaljano." 0l> ije je kad je na grob napisanoR /er mrtvima ne ostaje ni&ta. "uren$ !o el 8rn #.T0(PT380, im. ,oklon od nekog ko je odluio da se izgubi iz ove doline plaa. #.(1T0, im. ,rirodni kamen temeljac na kojem je podignut %ram pravde. #T4:#(18/1, im. 6uvena knjiga u kojoj je sv. /ovan 1van*elista 8Lsakrio sve &to je znao. #tkrovenja su delo komentatora, koji ne znaju ni&ta. #T4),, im. 4upovina neega &to niti pripada prodavcu, niti mo$e pripadati kupcu. 8ajneisplativija investicija.

8J

Tadeu& 4o&u&ko @Tadeusz 0ndrzej 2onaTentura 4osciuzkoAO @1MQ6 ' 181MA, poljski patriota, general u amerikom ratu za nezavisnost. a bi spasao ,oljsku, podigao je 1M9Q. ustanak protiv :usije, ali je u bici kod 7azjejovica pora$en. ,ara+raza sti%ova Tomasa 4embela @T%omas 5ampbell, 1MMM ' 18QQA iz pesme "=adovoljstva nade"O "8ada, na neko vreme, oprosti se od sveta Y 3 .loboda kriknu ' kad 4o&u&ko padeK".. 8L /ovan 1van*elista, od an*ela primio otkrovenje, koje je poslednja knjiga u 2ibliji, pod naslovom "#tkrovenje /ovanovo".

#(053/0, im. ) starom :imu, de+initivna +ormalna proslava u ast nekoga ko je bio od velike &tete za neprijatelje nacije. 7ali "trijum+". )savremenom engleskom ova se re pogre&no koristi za oznaavanje svakog neorganizovanog, spontanog izra$avanja javnog po&tovanja oveku koji je u tom trenutku i na tom mestu popularan. " o$iveo sam ovacijeK" glumca u%. .vakom ko ga zna te&ko je da poveruje a bi se on dopao ikom ko poseduje 2ilo kakav slu%. ;atinski renik nam daje #bja&njenje te bajkolike prie. #vacija od rei ovum potie. 0 ovu% znai jaje. "adli ' ink

,
,0;0T0, im. ;epa i skupa rezidencija, naroito neke visoke linosti. :ezidencija visoke linosti %ri&anske crkve zove se palataO rezidencija osnivaa njegove vere zvala se polje, ili livada. To se zove napredak. ,08 17#83/)7, im. 2ukvalno, 7esto .vi% Wavola. (eina i% je sada prebegla u politiku i +inansije, i ovo mesto sada kao salu za predavanja koristi 6ujni :e+ormator. 4ada i% njegov glas uznemiri, odjeci nekada&nji% stanovnika odgovaraju mu na nain koji veoma prija njegovom ponosu. ,08T13=07, im. oktrina prema kojoj je sve 2og, koja je u suprotnosti sa doktrinom da je 2og sve. ,08T#7370, im. 4omad u kojem se radnja odvija bez nasilja nad jezikom. 8ajmanje neprijatan oblik dramske radnje. ,0,)63X, im. 6ovek ija je pervertirana ljubav zalutala na njegovu sopstvenu $enu. ,0:8350, im. 7a&inaO u nju u*ete kao svinja, a iza*ete kao kobasica. ,0:8360:, im. #soba koja e dozvoliti da je oderu do ko$e u nadi da e uspeti da sauva svoje kosti. ,0.#P, im. okument koji se izdajiki izdaje putnicima da bi i% se oznailo kao strance, i tako izdvojilo za naroito maltretiranje i poni$avanje. ,0T8/0, im. 2olest koja se dobija izlaganjem bogatstvu prijatelja. ,1 3-:1, im. ,oznati deo puta od pretka koji je $iveo na drvetu i imao riblji me%ur do gradskog $itelja koji ima cigaru. ,1:3,0T1T3683, prid. 4oji &eta unaokolo. 4oji se odnosi na +ilozo+iju 0ristotela, oveka koji se, da bi izbegao prigovore uenika, &etao okolo dok je izlagao svoje mi&ljenje. 3nae, to be&e nepotrebna mera opreza ' oni o svemu tome nisu znali ni&ta vi&e od njega. ,1:#, im. .prava za muenje koja potie od guske, a kojom obino rukuje magarac. ) ovoj upotrebi, pero je sada zastarelo, ali njegovim naslednikom, elinim perom, rukuje ista veita .podoba. ,1:#:053/0, im. 1ksplozija retorske rakete. =aslepljuje, ali za posmatraa koji ima pogre&nu vrstu nosa njena najistaknutija osobina je smrad nekoliko vrsta pra&aka iskori&eni% za njeno spravljanje.

,1.373=07, im. <ilozo+ija koju posmatrau nameu obes%rabrujue prevla*ujui broj optimista, nji%ovo stra&ilo 8ada i nji%ov neprilini osme%. ,3-71/8Q, im. 6lan plemena veoma mali% ljudi koje su drevni putnici nalazili posvuda, a savremeni putnici samo u centralnoj 0+rici. ,3:0T.T(#, im. Trgovina bez oblandi, ba& kao &to ju je 2og stvorio. ,3:9#83=07, im. revna +ilozo+ija koja je dobila ime po svom tvorcu. .astojala se u potpunom neverovanju u sve sem ,ir%onizma. To su dodali njeni savremeni sledbenici. ,3.40:0;#, im. ,ro+esionalni pisac iji se pogledi ne sla$u sa va&im. ,3T0, im. ,ret%odnica kosca ije je ime ;o&e (arenje. #staci su veoma voleli %ladnu pitu. ' *eleasni "r 0ukalo, u o$re2no% $ovoru jedno% 2ritansko% le%iu. 9ladna pita je neoprostivo 3 gnusno ameriko jestivo. )malo me ubila ta pita nije Tako daleko od drage 2ritanije. Aat is na nad$ro2no% s o%eniku jedno$ 2ritansko$ le%ia u :ala%azuu. ,3T04, prid. 4oji se mo$e piti. =a vodu se ka$e da je pitkaO neki ak tvrde i da je ona na&e prirodno pie, mada je i oni nalaze podno&ljivom samo pri napadima neizleive bolesti zvane $e*, za koju je ona lek. 8iemu drugom nije u svim vremenima i svim zemljama, osim oni% najnecivilizovaniji%, posveeno toliko mar1jivosti i domi&ljatosti kao nala$enju zamene za vodu. Tvrditi da ovo op&te ga*enje prema toj tekuini nema osnova u instinktu rase za odr$anjem bilo bi nenauno ' a bez nauke bili bismo isto &to i zmije i $abe. ,;0-3/0T, im. 4nji$evna podudarnost koja se sastoji od nepriline pret%odnosti i asnog sleda. ,;0-3:0T3, gl. ,risvojiti misao ili stil nekog pisca koga nikada, ikada niste itali. ,;083:0T3, gl. .ekirati se oko najboljeg metoda za ostvarivanje nekog sluajnog is%oda. ,;0T#8.43, prid. 4oji se odnosi na .okratovu +ilozo+iju. ,latonska ljubav je ime koje budale daju vezi izme*u nesposobnosti i %ladnoe. ,;121/05, im. .tari :imljanin koji je u krv svoje zemlje umoio samo ruke, za razliku od patricija, koji je predstavljao zasieni rastvor. ,;123.53T, im. #p&tenarodno glasanje da bi se utvrdila volja vladara. ,;173X, im. ar prirode mladim amerikim devojkama koje $ele da navuku dru&tveno priznanje i trpe $ivot na visokoj nozi. ,;1#80=07, im. 0rmija rei koja prati kaplara misli. ,;)-, im. 0latka koja plae za rukama naviklim na pero. ,;/0640P -:#2#(0, im. #naj ko potkrada crve. 6ovek koji mlade lekare opskrbljuje onim ime stari lekari opskrbljuju pogrebnike. 9ijena. "/edne noi", doktor ree, "u gluvi as,
8Q

,igmeji su, po grkoj mitologiji, narod patuljaka koji $ivi na ju$nim obalama #keana. .vake jeseni jata $dralova donose im borbe i smrt. ) drevnim vremenima, pominju i% i ju$no od 1gipta, u Trakiji i u 3ndiji. 9erakle se borio s ,igmejima.

/a i moji drugari, etvorica nas, 8a skromnom, zabaenom groblju stajasmo, ) seni zida, gde svaki zamire glas. 6ekajui 7esec da za oblak za*e, 9ijenu spazismo gde sve$ %umak na*e, 3 du$ ivice groba kopajui, ;ati se bezone le&inarske kra*e. Pokirani groznim inom krvopije, 3skoismo svi mi iz svoje busije, ,a svaki svojom lopatom il> krampom #konasmo $ivot proklete be&tije." Betel :. "#houns ,#2#I8#.T, im. ,o&tovanje (r%ovnog 2ia, zasnovano na uverenju da je ono slino oveku. =a%valjujui epistolama i propovednicima, ,rase zami&lja 2oga svi% svinja s rilom i papcima8N. "#udi2ras ,#2)8/1834, im. =agovornik novog oblika lo&e uprave koji nije uspeo da ga uspostavi. ,# .719, im. :ei koje treba da poka$u da je osoba na koju se odnose li&ena onog dostojanstva karaktera koje poseduje osoba koja te rei izgovara. ,odsme% mo$e biti gra+iki, mimetiki ili isto podsme&ljiv. 4a$e se da ga je Pa+tsberi86 proglasio za test istinitosti ' &to je izjava vredna podsme%a, jer su mnoge u&togljene neistine pre$ivele vekove podsme%a a da se ra&irenost verovanja u nji% nije nimalo smanjila. Pta je, na primer, pretrpelo vi&e podsme%a od doktrine ,o&tovanja etetaR ,# (1=350, im. 1lastina traka koja spreava $enu da izade iz arapa i opusto&i zemlju. ,#1=3/0, im. (rsta izra$avanja koja se naje&e sree u =emlji s one strane 6asopisa. ,#-:12, im. 5eremonija kojom izra$avamo svoje po&tovanje prema pokojniku tako &to poma$emo pogrebniku da se obogati, i pojaavamo svoj bol tro&kovima koji produbljuju na&e uzda%e i udvostruuju na&e suze. ivljak umre ' konja $rtvovati treba a na onom svetu bude dobar lovac. 8eko na& premine ' mi bacamo novac a ga du&a mrtvog lovi sve do neba. "#eks >o li ,#90:0T3, gl. )zeti ne&to tu*e bez po&tivanja pristojne i uobiajene uzdr$ljivosti pri kra*i. 3zvr&iti promenu vlasni&tva uz otvoreno sauestvovanje limene muzike. #teti od osobe 0 bogatstvo osobe 2, ostavljajui osobu 5 da kuka zbog propu&tene prilike. ,#9(0;0, im. ,riznanje koje odajemo dostignuima koja na na&a lie, ali im ipak nisu ravna. ,#40/08/1, im. (erni pratilac i sledbenik 4azne. #bino se ispoljava u stepenu re+ormisanosti koji nije nespojiv sa daljim gre&enjem.

8N

#vo je para+raza jedne antiantropomor+istike misli 4seno+ana @NM0 ' Q80. pre n. e.A, grkog +ilozo+a i pesnika, osnivaa elejske &kole! " a volovi ili konji ili lavovi imaju ruke, i da mogu kao ljudi rukama slikati i dela izra*ivati ' konji bi slikali oblike bogova sline konjima, a volovi volovima, i oblikovali bi tela takva oblika kakav bi upravo svaki od nji% imao." 86 Pa+tsberi @0nt%onS 0s%leS 5ooper, Mt% 1arl o+ .%a+tsberSA, @1801 ' 188NA, engleski +ilantrop.

,#41:, im. 3gra za koju se ka$e da se igra kartama, u neku svr%u nepoznatu va&em leksikogra+u. ,#4#;18/0, 2) )X0, im. Ialbeni sud koji poni&tava presudu savremenika nekog popularnog pisca. Tu$itelj je obino njegov opskurni takmac. ,#4#:08, prid. 4oji trpi ili oekuje neku kaznu. ,#;17340, im. 2itka u kojoj pljuvaka ili mastilo zamenjuju &tetno topovsko *ule i neutivi bajonet. ,#;353/0, im. #ru$ane snage za za&titu i uestvovanje. ,#;3-073/0, im. 4ua pokajanja, ili kapela pokajnica, u kojoj ima nekoliko stolica za kajanje, za razliku od monogamije, u kojoj ima samo jedna. ,#;3T360:, im. /egulja u prvobitnom blatu na kojem je izgra*ena struktura na&eg dru&tva. 4ada se prome&kolji, on od mrdanja svog repa pomisli da se trese zgrada. ) pore*enju sa dr$avnikom, u lo&ijem je polo$aju, jer je $iv. ,#;3T340, im. 4on+likt interesa koji se preru&ava u sukob principa. (o*enje javni% poslova u linu korist. ,#;#(380, im. /edan od dva jednaka dela na koje se neka stvar mo$e podeliti, ili smatrati za podeljenu. ) etrnaestom veku me*u teolozima i +ilozo+ima vodila se $una rasprava oko toga da li .veznanje mo$e neku stvar podeliti na tri polovineO pobo$ni otac 0ldrovin molio se u ruanskoj katedrali, tra$ei od 2oga da na neki jasan i nedvosmislen nain poka$e da je ovo mogue, a naroito @ako mu je po voljiA koristei za to telo onog tvrdoglavog nevernika 7anucija ,rokina, koji je tvrdio suprotno. ,rokin je, me*utim, bio po&te*en, i umro je od ujeda zvearke. ,#70.T, im. 8auljenje ili zama&ivanje. :itual poslednje pomasti sastoji se od toga &to biskup dodiruje uljem nekoliko delova tela osobe koja se bavi umiranjem. 7arberi pria kako je nekom prilikom, po&to je ovaj ritual obavljen na izvesnom veoma zloestom britanskom plemiu, otkriveno da ulje nije bilo posveeno na odgovarajui nain, a da se drugo nije moglo nai. 4ada su ga o tome obavestili, bolesnik je ljutito rekao! "#nda, nek budem proklet ako umremK" ' ".ine moj," uzvrati sve&tenik, "toga se i bojimo." ,#70=08/1, im. 8auljivanje kralja ili drugog +unkcionera koji je ve ionako dovoljno klizav. 4ao &to su kraljevi od sve&tenstva pomazani, Tako su i prasci &to narod vode podmazani. "#udi2ras ,#73;#(0T3, gl. #prostiti nekom kaznu i vratiti ga u zloinaki $ivot. =avodljivosti zloina dodati isku&enje neza%valnosti. ,#80P08/1, im. (ladanje odre*eno ne principima ve vaspitanjem. #va re je, izgleda, malo slobodnije upotrebljena u prevodu sledei% sti%ova iz > ies 3ra>, iz pera dr $amraka 9oloboma! :ecordare, /esu pie, ^uod sum causa tua via. 8e me perdas ilia die.8M #, ne zaboravi, presveti 3suse, 4o te posla na put bez vraanja. :uke moje tad zamislile nisu se, a prosti&, zbog takvog pona&anja.
8M

"8e zaboravi, sveti 3suse Y a ja beja% uzrok tvoga puta muka. Y 8emoj me odbaciti toga dana." ,oetni sti%ovi crkvene pesme za slu$bu bo$iju koji se pripisuju Tomi aelanu, ueniku <ranje 0si&kog. #vo je 1JMN. sekvenca @naziv za ovu vrstu crkvene pesmeAO neobino realistino prikazuje .tra&ni sud. #vaj je tekst esto uglazbljivan ' na primer 7ocart, (erdi, 2erlioz.

,#81 1;/04, im. ) %ri&anskim zemljama, dan posle bezbol utakmice. ,#83=8#.T, im. ,ristojno i uobiajeno stanje du%a u prisustvu bogatstva ili moi. 8aroito prigodno radniku kada se obraa svom poslodavcu. ,#,);3.T0, im. <osilni rodoljub ranog poljoprivrednog perioda, koji se nalazi u starom crvenom vapnencu ispod 4anzasaO odlikovao se neobinom veliinom u&iju, zbog ega neki prirodnjaci tvrde da je mogao da leti, iako su pro+esori 7ors i (itni, nezavisno jedan od drugog, lukavo istakli da bi, da je uistinu tako bilo, on oti&ao nekud drugde. ) slikovitom govoru tog perioda, od kojeg je pone&to doprlo i do nas, nazivan je "problem sa 4anzasom". ,#.0(1T#(0T3 .1, gl. ,otra$iti odobravanje drugog za ve donetu odluku. ,#.1 , im. (lasni&tvo, na primer pojedinano vlasni&tvo nad zemljom. .matra se da su neka indijanska plemena sada dovoljno civilizovana da bi nji%ovi lanovi mogli da pojedinano poseduju zemlju koju su do sada imali u plemenskom posedu, te nisu mogli da je prodaju za viski od krompira i staklene perlice. /adnom 3ndijancu ' nejak mu um u pro&losti .mrt vidi, a ,akao i grob u budunosti88 V 4og da ostane ne mole &tedljivi do&ljaci /er svaki na njegov bedni posed oko baci, 4oga zavodljiva lukavost kroz nema&tinu 8avodi da drugde preseli svoju ba&tinu, 9lade najzad njegovu neuga&enu vatru, 0 njegovog besmrtnog crva konano satru ",rivatnim posedom" @+raza zvui ba& arobnoA, 3 za svoj novi posed usidren je zagrobno. ,#.;1 350, im. rugi od dva +enomena do koji% uvek dolazi zajedno, i istim redom. =a prvi, )zrok, ka$e se da dovodi do ovog drugog ' &to nije ni&ta loginije nego da neko ko nikada nije video psa osim kako tri za zecom izjavi kako je zec uzrok psa. ,#.;#(350, im. #i&ena mudrost za one sa slabim zubima. ,#.T#/08/1, im. 4ratkotrajan, stra&an i +antastian san, -de nieg nema a sve ini nam se ipak. 4ad sobni drug .mrt na elo nam spusti dlan, ,robudimo se mi povikav&i! "1, &ipakK"89 ,#.() 0P8/#.T, im. ar ili mo prisutnosti na svim mestima u jednom trenutku, ali ne i na svim mestima u svakom trenutku, jer je to sveprisutnost, &to je atribut samo 2oga i svetleeg etera. #va va$na razlika izme*u posvuda&njosti i sveprisutnosti nije bila jasna srednjovekovnoj 5rkvi, i mnogo je krvi zbog toga proliveno. 3zvesni ;uteranci koji su propovedali posvuda&njost 9ristovog tela bili su poznati kao ubikvitarijanci. =bog ove gre&ke sigurno su doveka prokleti, jer 9ristovo telo je prisutno samo u priesti, mada se ta ceremonija mo$e vr&iti na vi&e mesta istovremeno. ) novije vreme, posvuda&njost nije uvek bila dobro s%vaena, &to vidimo i na primeru ser 2ojla :o&a, koji je tvrdio da ovek ne mo$e biti na dva mesta istovremeno, osim ako nije ptica. ,#PT#(08/1, im. u%ovni stav oveka prema nekom bogu i psa prema oveku.

88

,ara+raza sti%ova iz "1seja o oveku" 0leksandra ,oupa @0le]ander ,ope, 1688 ' 1MQQA! "-le, jadnog 3ndijancaK iji neuki um Y (idi boga u oblacima ili ga uje u vetruO Y njegov du% gorda nauka nije nauila da luta Y 4roz .unev sistem ili do 7lenog puta." 89 7ogua para+raza sti%ova :oberta 2rauninga @:obert 2roTning, 181J ' 1889A iz pesme ")skrs"! "4onano se budimo iz $ivota Y Tog bezumnog sna Y 4oji sad smatramo za javu."

,#T#,, im. =animljiv prvi poku&aj kr&tenja, u kojem su sa sveta sprani svi gre%ovi @a i svi gre&niciA. ,#)= 0834, ,#)= 08350, im. 8eko kome je osoba 0 ispriala tajne osobe 2, koje je njoj ispriala osoba 5. ,#(1:3;05, im. ,ripadnik divljakog plemena koje $ivi iza <inansijski% movara i seje stra% svojim pusto&eim upadima. ,#(:0X0/, im. #snivanje ili darivanje univerziteta i javni% biblioteka poklonima ili u ostav&tini. ,#=0 380, im. ) amerikim vojnim stvarima, onaj nebranjeni deo armije koji je najbli$i 4ongresu. ,#=3T3(3=07, im. <ilozo+ija koja porie na&e znanje .tvarnog i potvr*uje na&e nepoznavanje ,rividnog. 8ajdu$i njen predstavnik je 4ont90, naj&iri 7il91, a najdeblji .penser. ,#=80834, im. #soba koju poznajemo dovoljno dobro da od nje pozajmljujemo, ali ne toliko dobro da bismo mi njoj pozajmljivali. 8a& stepen poznavanja ove osobe kree se od "jedva" kada je ta osoba siroma&na ili nepoznata, do "intimno" kada je osoba bogata ili uvena. ,:0( 0, im. :oba koju, u manje ili vi&e o&teenom stanju, r$ava prodaje gra*anima, kao nagradu za nji%ovu odanost, nji%ove poreze i nji%ovu linu slu$bu. ,:0(368#.T, im. 6vrsta vrlina koja se nekada mogla nai me*u ,antidudlima, koji su nastanjivali donji deo poluostrva #k. 7isionari koji su se odatle vratili nainili su nekoliko bledunjavi% poku&aja da je opet uvedu u izvestan broj evropski% zemalja, ali izgleda da je nisu na pravi nain obrazlo$ili. ,rimer ovakvog krivog obrazlo$enja nalazimo kod pobo$nog biskupa :aulija, iz ije jedine sauvane propovedi citiramo karakteristian odlomak! ",ravinost se ne sastoji samo od pobo$nog raspolo$enja, pa ak ni samo od izvr&enja verski% obaveza i po&tivanja zakona. 8ije dovoljno da ovek bude pobo$an i pravedan! mora se starati da i drugi budu u istom takvom stanjuO a prinuda je odgovarajue sredstvo za ovaj cilj. /er, koliko moja nepravinost mo$e drugome naneti zlo, tako i njegova nepravinost mo$e nauditi nekom treem, &to je isto toliko moja du$nost da spreim koliko i da predu%itrim sopstveno nedelo. =ato, ako $elim da budem pravian, obavezan sam da obuzdam bli$njega svoga, i silom ako je neop%odno, u svim onim &tetnim radnjama od koji% se ja uzdr$avam, za%valjujui boljoj prirodi i pomoi nebeskoj." ,:0(834, im. #soba ve&ta u zaobila$enju zakona. ,:0(#, im. ;egitimni autoritet da se bude, radi ili imaO na primer, pravo da se bude kralj, pravo da se prevari svoj bli$nji, pravo da se imaju boginje, itd. =a prvo od ovi% prava se nekada verovalo da potie i direktno od 2o$je voljeO i na tu tvrdnju jo& ponekad nailazimo in partibus infideliu%9J, van granica prosvetljene emokratijeO kao i u sledeim dobro poznatim sti%ovima ser 0bednega 2linka! ,o kom pravu, onda, vladari dr$e vlastR #d kog im doSvola za gospodstvo i astR 4o mula, bez sumnje, tvrdoglav bi bio 4o bi, protiv 2oga, zauzeo presto, 8ezvan, makar na as, ili seo io 3 razmetljiv na ,redsednikovo mesto. .ve &to biva, biva po bo$anskoj (oljiO .ve &to jeste, jeste po bo$anskom ,ravu. 6udno bi bilo kad 8jegov ,lan ni golji 8audio ne bi, ni nitkovu glavu
90 91

#gist 4ont @3sidoreY 0ugusteY 7arie <rancoisY 5omte, 1M98 ' 18NMA, +rancuski matematiar i +ilozo+, osniva pozitivizma. $on .tjuart 7il @/o%n .tuart 7ill, 1806 ' 18MLA, engleski ekonomista, +ilozo+ i politiki teoretiar. 9J 3n partibus in+edelium @lat.A ' u nevernikim krajevima.

.kinuo. Tada bi bio na& 8eimar @2ez uvrede, molimA kriv za te$ak nemar. ,:10 073X0838, im. ,ripadnik eksperimentalne, i, izgleda, nezadovoljavajue rase koja je pret%odila .tvaranju, i $ivela pod uslovima koje nije lako zamisliti. 7elzijus veruje da su oni nastanjivali ",razninu" i po obliku bili izme*u riba i ptica. 7alo se o njima zna, osim da su 4ainu dali $enu i teolozima predmet rasprave. ,:12:#/0(08/1, im. ) amerikoj politici, jo& jedno bacanje kockica, dodeljeno onom igrau protiv koga su name&tene. ,:1 08/1, im. =nanje, naroito one vrste koja ne potie od redovnog uenja ve od itanja okultni% knjiga ili od prirode. #va druga vrsta se obino naziva +olklornim znanjem, i obu%vata narodne mitove i praznoverice. ) 2ering'-uldovoj knjizi =animljivi mitovi srednjeg veka izvori neki% od ovi% mitova, koji se javljaju kod razni% naroda, istra$eni su sve do sami% poetaka u najdrevnijoj pro&losti. 7e*u njima su i prie "Tedi, ubica d$inova", ")spavani $on Parp (ilijams", "5rvenkapa i &eerni trust", ";epotica i 2rizbejn", ".edmorica op&tinara iz 1+esa", ":ip van <erbenks", itd. ,ria koju -ete tako toplo pripoveda pod naslovom "=li kralj patuljak" bila je poznata u -rkoj pre dve %iljade godina kao " emos i prvobitna industrija". /edna od najpoznatiji% i najra&ireniji% me*u ovim priama jeste i arabljanski mit "0li 2aba i etrdeset :ok+elera".9L ,:1 0(06, im. 6ovek koji se$e u va& d$ep, trubi u va&e uvo i veruje u va&e strpljenje. ,:1 09, im. #bustava neprijateljstava prema osu*enom ubici da bi se izvr&noj vlasti dala mogunost da utvrdi da ubistvo mo$da nije poinio javni tu$ilac. 2ilo kakav prekid u trajanju nekog neprijatnog i&ekivanja. ,:1 1.T38053/0, im. oktrina prema kojoj se sve stvari de&avaju po nekom programu. 8e treba je me&ati sa doktrinom predodre*enja, koja tvrdi da su sve stvari programirane, ali ne potvr*uje nji%ovo de&avanje, jer je to samo implikacija izvuena iz drugi% doktrina. #va razlika je dovoljno znaajna da bi se na celokupni %ri&anski svet sruila poplava mastila, a krv i da ne pominjemo. 0ko ovek veoma pazi na razliku izme*u ove dve doktrine, i ako sa stra%opo&tovanjem veruje u obe, mo$e se nadati da e izbei prokletstvo ako bude po&te*en. ,:1 # :1W18/1, im. #vu je re na prvi pogled lako de+inisati, ali kada se setim da su pobo$ni i ueni teolozi posvetili svoje duge $ivote njenom obja&njavanju, i napisali cele biblioteke da bi objasnili svoja obja&njenjaO kada se setim da su nacije podeljene i krvave bitke vojevane zbog razlike izme*u predodre*enja i predestinacije, i da je silno blago potro&eno u poku&ajima da se doka$e ili opovrgne njena kompatibilnost sa slobodom volje i vredno&u %vale, molitve i religioznog $ivota ' kada se setim ti% stra&ni% injenica iz svetske istorije, stojim zastra&en pred ogromnim problemom znaenja ove rei, spu&tam svoj du%ovni pogled, u stra%u da ne ugledam njegovu zlokobnu veliinu, s po&tovanjem skidam &e&ir i skromno njegovo re&avanje prepu&tam njegovoj eminenciji kardinalu -ibonsu, i njegovoj svetosti, biskupu ,oteru. ,:1 ,#.T#/08/1, im. 8eprimeen inilac u stvaranju sveta. ,:1 :0.) 0, im. ;utajue mi&ljenje bez vidljivi% sredstava za $ivot. ,:1 .1 834, im. (odea linost u maloj grupi ljudi o kojima se pouzdano zna @i to se zna samo o njimaA da veliki broj nji%ovi% zemljaka nije $eleo nikog od nji% za predsednika. 0ko to im je ast, sigurno je manja 8o bit gledalac tek, proklet ni od koga. 6ujte, ja sam ovek uva$enog zvanja, $entlmen bez ljage, i koji bi stoga 8a glasanju op&tem, bar koliko znamo,
9L

2irs aludira na sledea predanja i bajke! " $ek, ubica d$inova", ")spavana lepotica", "5rvenkapica i vuk", ";epotica i zver", ".edam spavaa iz 1+esa", ":ip van (inki" i "0li 2aba i etrdeset razbojnika". Tedi ' Teodor :uzvelt, predsednik .0 . $on Parp (ilijams @/o%n .%arp Uilliams, 18NQ ' 19LJA, ameriki senator. ,ominjanje &eernog trusta odnosi se na dono&enje antimonopolskog zakona u ovoj oblasti, za &ta je zaslu$an T. :uzvet. 2rizbejn @0rt%ur 2risbane, 186Q ' 1918A, ameriki politiar, potpredsednik .0 190N ' 1909. ) predanju o :ip van (inklu, glavni junak, lakomisleni papui sklon piu, zaspao je ispod drveta i probudio se dvadeset godina kasnije. #vo predanje obradio je i (a&ington 3rving u delu 'ket,h2ook, 1919.

,redsednik postao, lako, iznebu%a. 4liite, nitkovi, kliite vi samo V /a prolazim, znajte, nauljenog u%a. "#onatan 7o%ri ,:1 .1 83643 ,#;#I0/, im. 8auljeno prase na seoskom va&aru amerike politike. ,:1 .T0(834, im. ) nacionalnoj politici, lan donjeg doma na ovom svetu, koji nema naroite &anse za unapredenje ni na sledeem. ,:1 =804, im. =nak da e se ne&to dogoditi ako se ni&ta ne dogodi. ,:13.T#:3/.43, prid. 4oji pripada ranom periodu i muzeju. 4oji potie iz vremena pre umetnosti i obiaja ponavljanja la$i. Iiveo je u doba preistorije, 4ad sve be%u sni i +antazmagorije. ,osle, kada nebeski bele$nik 4lio =apisa svemu mesto, redosled i as, .vet uda il> sluaj vi&e nije krio, .amo la$i koje ona baci na nas. <rfej Bauen ,:1/1.T3 .1, gl. (eerati 1vo -astronoma, $dranja 0postola, -de smaza bez muke ak dva i po stola. 8jegov nam pir masni jednostavno meri 4oliko se 6ovek uzdigo od =veri. "#on Bu ,:14:P0/, im. 6in u suprotnosti sa zakonomO manje je dostojanstven od zloina, i nema prava da tra$i pristup u najvi&e kriminalno dru&tvo. ,robala je prekr&ajima ta budala a u*e med aristokrate kriminala. ;edeno i otmeno, na njegovu muku, ",rinevi industrije" odbi&e mu ruku, "4raljevi +inansija" nisu ga priznali, "Ielezniki magnati" su mu se smejali. Tada orobi banku da bude pri%vaen. 3 opet ga odbi&e jer be&e u%vaen. '. *. 3ani ur ,:1;0T, im. 5rkveni +unkcioner visokog stepena svetosti i debeli% pri%oda. ,ripadnik nebeske aristokratije. 2o$iji gospodin. ,:17#:, im. #pasna bolest koja napada visoke dr$avne slu$benike koji $ele da odu na pecanje. ,:18#.3(, prid. 3zlo$en promenljivom vlasni&tvu putem nestalnosti posedovanja. ,:1:#-0T3(, im. (ladarevo pravo da ini krivo. ,:1.1 08, im. ) zakonu, pret%odna odluka, pravilo ili praksa koja u odsustvu de+initivnog statuta ima onakvu snagu ili va$nost kakvu odlui da joj pripi&e sudija, ime je znatno pojednostavljen njegov zadatak da ini kako %oe. ,o&to za sve postoje presedani, on samo treba da ignori&e one koji mu ne idu u korist, i da nagla&ava one koji se sla$u sa njegovim $eljama. )vo*enje presedana izdiglo je su*enje od niskog statusa sluajnog isku&enja do plemenitog stava arbitra$e kojom se mo$e upravljati.

,:1.T#8350, im. .edi&te bezvla&a. ,:1T1:3(08/1, im. ) moralu, u$ivanje koje odgovarajuim kaznama osigurava sprovo*enje zakona umerenosti. 9ej, ,reterivanje ' napose u vinu. )i& me smernosti i tebi u slavu 8a kolena padam. )zmi moju glavu =a crkvu, za oltar moju trbu&inu. 8ijednu naredbu, nijednu istinu, ,oslu&ati neu, ve je neizbe$an, a k razumu stupim, taj tvoj dodir ne$an 8a mom elu i niz kimenu mo$dinu. 8a tvoju komandu izbegnem u$itak, ,a vi&e ne grejem vrelim gro$*em $itak. 8a tvojoj stolici ja sam pokajanju #braen jer ustat ba& nisam u stanju. .amo neza%valni posle ne bi %teli ,rinet nove $rtve na tvoj oltar beli. ,:1T(#:8#.T, im. #blaenje iste ko&ulje karakteru. 9ajde da se pretvaramo. ' 8da% ,:1(0=3X3, gl. .tei neprijatelja. ,:1(:T;/3(#.T, im. #sobina oveka koji naglo menja mi&ljenje i prilazi drugoj stranci. 8ajpoznatiji zabele$eni sluaj prevrtljivosti je onaj .avle iz Tarza9Q, koga su neki na&i stranaki novinari kritikovali kao izdajicu. ,:1=23T1:3/0805, im. #soba koja je ube*ena da bi najvi&i +unkcioneri crkve trebalo da se zovu prezbiteri. ,:1=3:, im. #no &to mudar ovek osea prema protivniku koji je suvi&e jak da bi mu se moglo bezbedno suprotstaviti. ,:360, im. ,ripovest, obino neistinita. 3stinitost pria koje ovde slede, me*utim, jo& nije uspe&no osporena. /edne veeri se g. :udol+ 2lok, iz 8jujorka, na&ao za istim stolom sa g. ,ersivalom ,olardom, uva$enim kritiarem. "-. ,olard," rekao je on, "moja knjiga, Bio$rafija %rtve krave, objavljena je anonimno, ali je malo verovalno da vi niste znali ko je autor. 3pak, u svom prikazu, napisali ste da je to delo 8ajveeg 3diota #vog (eka. 7islite li da je to po&tena kritika>R" "(eoma mi je $ao, gospodine", uzvrati kritiar prijateljskim tonom, "ali nije mi palo na pamet da mo$da stvarno ne $elite da javnost sazna ko je pisac." -. (. 5. 7orou, iz .an 9osea, u dr$avi 4ali+ornija, bio je sklon pisanju pria sa du%ovima od koji% se italac oseao kao da mu kolona gu&tera tek iza&li% iz ledare puzi uz le*a i tra$i utoi&te u njegovoj kosi. ) to doba se verovalo da je .an 9ose uklet, i da njime luta vidljivi du% nekog ubice po imenu (askes, koji je u tom gradu obe&en. -rad nije bio naroito dobro osvetljen, i malo je rei da stanovnici nisu ba& bili radi da izlaze nou. /edne naroito tamne noi dva gospodina su se na&la na najsamotnijem mestu u gradu, i glasno su priali ne bi li odagnali stra%. ) to, nabasa&e na g. $. $. #vena, poznatog novinara. "=aboga, #vene", ree jedan od nji%, "&ta vas je navelo da do*ete ovamo po ovakvoj noiR .ami ste mi rekli da je ovo jedno od (askesovi% omiljeni% mestaK 0 i vi u to verujete. =ar vas nije stra% da budete ovdeR"

9Q

.avle iz Tarza ' u 2ibliji, /evrejin koji je proganjao %ri&ane, kasnije je postao apostol ,avle, po&to se preobatio, uv&i glas kako ga pita! ".avle, za&to me progoni&R" 8ajzaslu$niji za &irenje %ri&anstva posle 9ristove smrti.

" ragi moj", odgovorio je novinar glasom koji je prizivao sumorne jesenje dane, kao zavijanje vetra koji nosi li&e, "stra% me je da ostanem u kui. ) d$epu imam jednu od pria (ila 7oroua, i ne smem da idem bilo kud gde ima dovoljno svetla da je proitam." 4ontraadmiral Plej i 6arls $oj, lan 4ongresa, stajali su blizu .pomenika miru u (a&ingtonu, i raspravljali o tome da li je uspe% neuspe%. -. $oj je iznenada zastao usred jedne slo$ene reenice, i uzviknuo! "9ejK Taj sam orkestar ve negde uo. .antlmanov, ini mi se." "/a ne ujem nikakav orkestar", ree Plej. "4ad malo bolje razmislim, ni ja", uzvrati $ojO "ali zato vidim generala 7ajlza kako ide niz aveniju, a taj prizor na mene isto deluje kao i ble% orkestar. 6ovek mora pa$ljivo da prouava svoje utiske, ili mo$e pogre&no protumaiti nji%ovo poreklo." ok je admiral pre$vakavao ovaj komad na brzinu spravljene +ilozo+ije, general 7ajlz je pro&ao kao na elu kolone, &to je uvek bio impresivan spektakl. 4ada je pro&ao i rep prividne procesije, dvojica posmatraa su se polako oporavila od prolaznog slepila izazvanog takvim sjajem, i povratila mo govora. "3zgleda da se zabavlja", ree admiral. "8ego &ta", uzvrati $oj mudro. "8iko drugi na svetu ga ne zabavlja ni upola tako dobro." )va$eni dr$avnik 6emp 4lark je nekada $iveo milju od sela $ebigue, u dr$avi 7izuri. /ednog dana uja%ao je u grad na svojoj omiljenoj muli, vezao $ivotinju na sunanoj strani ulice, ispred krme, u&ao unutra u ulozi trezvenjaka da bi obavestio krmara da je vino otrov. 2io je stra&no vru dan. )skoro je u&ao jedan sused i, ugledav&i 4larka, rekao! "6empe, nije dobro da ostavlja& onu mulu tamo na suncu. 3spr$ie se, sigurno. imila se sada kad sam pro&ao pored nje." "8ee joj biti ni&ta", ree 4lark vedro, "strastan je pu&a." .used je naruio limunadu, ali je odma%nuo glavom, i ponovio kako to nije u redu. 2io je on u uroti sa drugima. ,ret%odne noi je u po$aru izgorela neka &tala iza ugla, i izvestan broj konja se odenuo u svoje besmrtno ru%o, me*u njima i mlado $drebe koje se re& ispeklo. 8eki iz dru&tva su odvezali 4larkovu mulu, i na njeno mesto postavili posmrtne ostatke $drebeta. )skoro je jo& jedan ovek u&ao u krmu. "7ilosti, molim vas," uzviknuo je. "4rmaru, uklonite tu mulu, ve miri&e." " a", upade mu u re 4lark, "ta $ivotinja ima najbolji nos u 7izuriju. 0li, ako ne smeta njoj, ne bi trebalo da smeta ni vama." 4ako ve takve stvari idu, g. 4lark je iza&ao napolje, i tamo ugledao naizgled ugljenisane i skvrene ostatke svog *ogata. 7omci nisu uspeli da se naroito zabave na raun g. 4larka, koji je samo pogledao telo, i, uz neodre*en izraz kojem duguje vei deo svoje politike popularnosti, oti&ao. 7e*utim, vraajui se kui kasno te veeri, video je svoju mulu kako ti%o i ozbiljno stoji pored puta na zamagljenoj meseini. )potrebiv&i 2o$je ime uzalud nekoliko puta, g. 4lark se okrenuo, &to je br$e mogao vratio se u grad, i tamo proveo no. -eneral 9. 9. (oderspun, upravitelj :atne vojne akademije, dr$ao je kao kunog ljubimca babuna naboranog nosa, izuzetno pametnu, ali ne naroito lepu $ivotinju. 4ada se jedno vee vratio u svoj stan, general je bio neprijatno iznenaden videv&i da ga 0dam @tako be&e stvorenju ime, jer general be&e arvinovacA eka, obuen u najbolju uni+ormu svog gospodara, sa sve epoletama, itd. ",rokleti daleki pretku", zagrme veliki strateg, "za&to si budan posle poveerjaR 3 to jo& u mom kaputu>R" 0dam je si&ao sa stolice i, uz prekoran pogled, odgegao se na sve etiri do stola, i vratio se sa posetnicom! svraao je general 2eri, i, sudei po praznoj boci &ampanjca i opu&cima od cigara, bio je prijatno ugo&en dok je ekao. -eneral se izvinio svom vernom rodonaelniku i oti&ao na spavanje. .utradan je sreo generala 2erija, koji mu je rekao! ".pune, kuo stara, kada sam se rastajao od tebe sino zaboravio sam da te pitam odakle ti one odline cigare. -de i% nabavlja&>R" -eneral (oderspun ga nije udostojio odgovora, ve se samo okrenuo i oti&ao. "7olim te, oprosti", rekao je 2eri, krenuv&i za njim. "Palio sam se, naravno. =aboga, s%vatio sam da to nisi ti ve posle petnaest minuta." ,:360T3, gl. ,rekr&iti diskreciju bez isku&enja, zbog impulsa bez cilja.

,:36;/3(#.T, im. ,oremeaj zbog kojeg oboleli ne mo$e da obuzda svoj jezik kada vi $elite da priate. ,:3-#(0:08/1, im. /edan od mnogi% metoda kojima budale gube prijatelje. ,:39# , im. ,rirodna i racionalna mera ugledaO one koje su op&tepri%vaene ve&take su, proizvoljne i la$neO jer, kao &to je u istoimenom komadu ispravno istakao "ser .iko+as 4risolater" , "prava upotreba i +unkcija poseda @bilo od ega da se sastoji ' zlatnika, zemlji&ta, kua, trgovinske robe, ili bilo ega &to se mo$e podvesti pod neije vlasni&tvoA, isto i poasti, titula, povlastica i polo$aja, kao i naklonosti i poznanstva poznati% ili sposobni% ljudi iskljuivo je sticanje novca. .toga sledi da sve stvari treba po vrednosti meriti prema nji%ovoj korisnosti u ostvarivanju tog ciljaO i prema tome treba da nji%ovi vlasnici zauzmu polo$aj, pri emu ni gospodar neproduktivnog zamka, ma kako velikog i drevnog, ni nosilac titule koja ne donosi bogatstvo, pa ni siroma&ni ljubimac nekog kralja, nee biti iste izvrsnosti kao ovek iji se pri%odi dnevno uveavajuO i ne bi trebalo da oni ije je bogatstvo nestalo dobijaju vi&e poasti od siroma&ni% i neugledni%." ,:39(0T3T3, gl. ,riznati. )zajamno priznanje na&i% gre&aka najvi&a je du$nost koju nam namee na&a istinoljubivost. ,:3/0T1;/.T(#, im. 2rod dovoljno velik za dvoje po lepom vremenu, ali samo za jednog po lo&em. 7ore je ravno, nebo je vedro, ,lovimo slavno, nosi nas jedro. @2arometar na divnoj visini.A 2ura na vidiku, brod dr%ti sve gore, 3 uz stra&nu viku, padnemo u more. @9odati je te&ko u dubiniKA 8r%it 3af Betl ,:340=, im. 2ez i trunke sumnje, on svoju mudrost proba @7ada ne vredi ona ni pi&ljiva bobaA a bi kvalitete iz knjige i&itao 4oje je ranije sam u nju uitao. ,:3;340, im. obar trenutak da se zgrabi razoaranje. ,:370., im. -lavar neke crkve, naroito dr$avne crkve koja se izdr$ava od nedobrovoljni% priloga. ,rimas 1ngleske je 8adbiskup 4enterberija, prijatni stari gospodin koji se nalazi u palati ;ambet kada je $iv a u opatiji (estminster kada je mrtav. #bino je mrtav. ,:373:/1, im. ,rijateljstvo. ,:3:# 0, im. #naj deo ovekove okoline na koji nijedna vlada nije uspela da razre$e porez. )glavnom slu$i kao nada%nue pesnicima. ,ope% se tog dana gore na planinu a gledam .unce gde zalazi u slaviO ,red zracima koji tonu u modrinu .tvori% izvanrednu pripovest u glavi. ,riu o starcu &to ja&e magarcaO Iivotinja jadna kad se premorila, 8a*e se tad ona na le*ima starca, 7iljama niz cestu dok se odmorila. 7esec se sveano di$e kao kresta

3stoni% planinaO iluminacija iska mu nasuprot .unca koje nesta 3zgleda ko jasna nova kreacija. 3 ja smisli% &alu @tresla mi se bradaA # dokonoj curi koja se motala #ko crkve da vidi kakva je mlada 3ako je ona ta &to se udala. /er pravom pesniku priroda je %rana, :oje se misli, slike ' prava najezda. /a $alim budale kojima je strana :e zemlje, okeana, neba i zvezda. 'tro%2oli '%it ,:3.;)P43(0T3, gl. Tajno uti katalog tu*i% ili svoji% zloina i poroka. ,ognuta potajno kraj kljuaonice, #slu&kivala je $udno jedna dama ,artiju traa dve svoje kom&inice ' ,redmet razgovora be&e ona sama. ".matram", ree jedna, "a i moj mu$ sluti, a ona nos drsko zabija gde stigne." 6im se vi&e ni&ta nije moglo uti, ama se s poda ogoreno digne. urei se, ree! "8eu tu ostati a slu&am kako se moj karakter blati." !ou it Berani ,:3.T0P0, im. .ledbenik koji jo& nije dobio sve &to je oekivao. ,:3.T#/08, prid. #dvratno obuen, ve prema obiajima vremena i mesta. ) 2uribula'-au mu&karac je pristojan ako u sveanim prilikama stomak oboji u svetloplavo i stavi kravlji repO u 8jujorku mo$e, ako $eli, da izostavi bojadisanje, ali posle sumraka mora da nosi dva repa nainjena od ovije vune, i obojena u crno. ,:38) 0, im. :eitost moi. ,:#/14T3;, im. 4onani arbitar me*unarodni% rasprava. 8ekada su ove rasprave re&avane +izikim kontaktom zava*eni% strana, i kori&enjem jednostavni% argumenata koje je dozvoljavala rudimentarna logika ti% vremena ' maa, koplja, itd. Pirenjem mudrosti i opreza u vojnim krugovima, projektil je postajao sve popularniji, i sada ga i naj%rabriji ljudi visoko cene. 8ajvei mu je nedostatak &to za%teva lino prisustvo na mestu polaska. ,:#4;1T.T(#, im. ) teologiji, stanje nesrenog smrtnika koji je osu*en pre ro*enja. oktrinu prokletstva pre ro*enja propovedao je 4alvin9N, ije je u$ivanje u njoj bilo donekle pokvareno tu$nom iskreno&u njegovog verovanja da, iako su neki predodre*eni za prokletstvo, neki drugi su unapred izabrani za spas. ,:#73.;3T3, gl. Tra$iti opravdanje za ve donetu odluku. ,:#,#(1 83PT(#, im. 8auka prilago*avanja propovedi du%ovnim potrebama, mogunostima i stanju stada. ,:#:3508/1, im. )metnost i praksa prodavanja sopstvene verodostojnosti, sa datumom isporuke u budunosti. ,:#.3T3, gl. Tra$iti ne&to sa iskreno&u proporcionalnom uverenju da vam to nee biti dato.
9N

$on 4alvin, pravo ime Ian Poven ili 4oven @/ean 5%auvin ili 5aulvin, 1N09 ' 1N6QA, +rancuski teolog i verski re+ormator, $iveo u Pvajcarskoj. (erovao je da je sudbina svakog oveka odre*ena jo& pre ro*enja.

4o je to, oe dragi>R ete, to je prosjak, ivalj, neljubazan i grub ' to jest, prostakK (idi kako zori kroz re&etke elijeK 8ee se -ra*anin ,rosjak spasti od robije. =a&to ga strpa&e tamo, oeR 2e&e drzak on, .lu&ajui svoj stomak, prekr&i zakon. .voj stomakR ,a, danima nema&e ni&ta za jelo V .tanje koje sigurno iznuruje telo. 7rtav gladan, samo je cvilio ko mae! "9leba mi trebaK 9lebaK" =a&to nije jeo kolaeR 0 nieg vrednog da u zalagonicu po*eO ,rositi je nezakonito ' neprilino, tako*e. =a&to se nije zaposlioR #n bi se odluio ak i na taj potez, 0l> ovek ree! "-ubi seK" a dr$ava! " aj porezK" #vo su neki primeri koje sam probrao Tek da poka$em kako je nisku osvetu odabrao. #dmazdu, u najboljem, $eli neki 3ndijanac, 0li za triarije... 7olim te, &ta uini zli odrpanacR )krade dva %leba taj momak a od kime odlepi stomak. =ar je to sve, dragi oeR 8e znam &ta bi% jo& rekao! ,oslae ga u zatvor, a onda u... 4lapa kao a tamo vi&e od nas ovde zna za estitostO Tamo je... Tamo je %leb za potrebite, oeR ,a, recimo, tost. 8tka 0i ,:#./04, im. #naj ko se oslonio na pomo svoji% prijatelja. ,:#.T04;)4, im. )vrede koje koristi na& protivnik. ,:#P;#.T, im. #naj deo (enosti s ijim malim delom imamo povr&no i $aljenja vredno poznanstvo. ,okretna linija koja se naziva .ada&njost deli je od imaginarnog perioda poznatog kao 2udunost. #va dva velika dela (enosti, od koji% jedan stalno potire drugi, potpuno su razliiti. /edan je mraan od tuge i razoaranja, drugi svetao od blagostanja i radosti. ,ro&lost je oblast .uza, 2udunost carstvo ,esme. ) jednom se kriju .eanja, odevena u vree i posuta pepelom, i mrmljaju pokajnike molitveO u drugom se 8ada prote$e na suncu, i slobodno leti okolo, pokazajui na %ramove uspe%a i pregr&ti lakoe. 3pak, ,ro&lost je 2udunost juera&njice, a 2udunost je ,ro&lost sutra&njice. #ne su isto ' saznanje i san. ,:#T3(3T3 .1, gl. ,omagati preprekama i prigovorima.

,.#(08/1, im. .atira u s%vatanju magaraca i svi% oni% koji pate od smetnji na ulu dobrog ukusa. ,.#(0T3, gl. 1nergino obraditi verbalnom palicom. #vo je akcija koja je u knji$evnosti, naroito u drami, esto +atalna za $rtvu. 2ez obzira na to, mogunost da ovek bude ispsovan igra tek malu ulogu u odre*ivanju premija za osiguranje $ivota. ,).T38/04, im. #soba iji poroci i ludosti ne pogoduju dru$enju. ,)T, im. Traka na tlu, du$ koje ovek mo$e da se kree od mesta gde je suvi&e dosadno biti do mesta kuda je suvi&e besmisleno ii. .vi putevi, ma koliko razdvojeni, vode u :im, 3z kog, sreom, vodi bar jedan da se kui vratim njim. 2ori Xelavko

:
:053#80;08, prid. ;i&en svi% iluzija, sem oni% opa$anja, iskustva i razmi&ljanja. :063X, im. 7ali zglavkar veoma nalik na jastoga, ali manje nesvarljiv. .matram da je u ovoj maloj ribi ljudska mudrost izvanredno oliena i simbolisanaO jer kao &to se rai kree samo unazad, ima samo retrospekciju, i ne vidi ni&ta sem opasnosti koje je ve pro&ao, tako i ovekova mudrost oveku ne omoguava da izbegne zamke koje ga ekaju na putu, ve samo da kasnije s%vati nji%ovu prirodu. ' 'er "#ej%s 0ejvejl :0 , im. /edan od procesa kojima 0 stvara vrednost za 2. :0 3/)7, im. 7ineral koji zrai toplotu i stimuli&e onaj organ kojim naunici budale. :0 340;3=07, im. .utra&nji konzervativizam ubaen u dana&nju politiku. :0 #=80;#.T, im. ;o&a osobina $enskog uma. Ielja da se sazna da li neka $ena jeste ili nije zara$ena radoznalo&u jedna je od najaktivniji% i najnezasitiji% strasti mu&ke du&e. :0/, im. 7esto gde vas zli vi&e ne zamaraju priama o svojim linim problemima, i gde vas dobri pa$ljivo slu&aju dok vi op&irno izla$ete svoje. :0.4;370T08, prid. 4oji pripada izvesnom ar%itektonskom stilu, inae poznatom kao 8ormalni ameriki. (eina javni% zgrada u .0 pripada :asklimatanom stilu, iako su neki raniji ar%itekti vi&e voleli 3ronini stil. 8ajnoviji dodaci 2eloj kui u (a&ingtonu su u Teo'dorskom stilu96, crkvenoj podvrsti dorskog. 3zuzetno su lepi, i ko&taju sto dolara po cigli. :0.,:0(0, im. 7etod kojim se drugi ube*uju u ispravnost nji%ovi% gre&aka. :0P;/0:, im. 6ovek koji koristi ra&lje za tra$enje zlata u d$epovima budala. :0T, im. 8usproizvod umetnosti mira. 8ajopasnija politika situacija je period me*unarodnog mira. #naj ko prouava istoriju, a nije nauio da oekuje neoekivano, mo$e se s pravom po%valiti da do njega ni&ta ne dopire. ") miru se spremaj za rat" 9M ima dublje znaenje nego &to se obino misliO ne znai samo da sve zemaljske stvari imaju kraj ' da je promena jedini stalni i nepromenljivi zakon ' ve i da je tlo mira gusto zasejano semenom rata, i jedinstveno pogodno za
96

Teo'dorski stil u 2eloj kui je verovatno aluzija na Teodora :uzvelta @18N8 ' 1919A, predsednika .0 1901 ' 1909. 5rkvena podvrsta dorskog ' pre+iks teo znai bog, bo$anski, bo$ji. 9M "4o $eli mir, nek se sprema za rat" @"^ui desiderat pacem, preparet bellum"A ' (egetius, # vojnim stvarima, ,rolog, Q. vek n. e.

njegovo napredovanje i rast. )pravo kada 4ublaj 4an "sazida divan dvor za pir" 98 ' kada su u =enaduu vladali mir i rasko&no slavlje ' ba& tada on zau "u svoj buci toj, gde glas predaka prorie mu boj."99 4ao &to be&e jedan od najvei% me*u pesnicima, 4olrid$ be&e i jedan od najpametniji% me*u ljudima, i nije nam tek tako ovu parabolu ostavio. 8eka nam je malo manje "ruku preko mora", a malo vi&e onog elementarnog nepoverenja koje predstavlja bezbednost naroda. :at voli da dolazi kao lopov u noiO a ispovedanje venog prijateljstva upravo mu tu no i stvara. :0(8# )P08, im. 8edovoljno osetljiv na razlike me*u stvarima. ".ve propada", $ena ree, "d$ep nam je bu&an, 0 ti postao si potpuno ravnodu&an." ":avnodu&anR" upita mu$, miran ko 2uda, "/a bio bi% to, draga, al> ne vredi truda." 8 ulej 0. !okul :0=232:3-0, im. 8ain za unapre*enje poti&tenosti. ;agane ve$be za intelektualnu slabost. :0=2;) 8#.T, im. 3zvesna knji$evna osobina koja se esto mo$e videti u popularnim romanima, naroito onima koje pi&u $ene i mlade devojke, koje joj daju drugo ime, i misle da, uvodei je, zaposedaju davno zanemarenu oblast knji$evnosti i $anju zaboravljenu letinu. 0ko imaju tu nesreu da dovoljno dugo po$ive, mui i% $elja da spale svoje rukopise. :0=2#/834, im. #svaja u vodama sitni% poslova, ijim aneksijama nedostaje posveujua vrednost veliine. :0=-#(#:, im. (a&ar za izlaganje minorni% mentalni% sposobnosti. .vaki izlaga je suvi&e zauzet name&tanjem svoji% proizvoda da bi mogao da posmatra ono &to nudi njegov sused. :0=;#-, im. 4oncentrat predrasude. :0=73P;/08/1, gl. 6in prouavanja pareta %leba da bi se utvrdilo s koje je strane namazano. :0=7#T:3T3, gl. #dvagati verovatnou na terazijama $elja. :0=)708, prid. ,ristupaan in+ekciji na&eg mi&ljenja. ,odlo$an ube*ivanju, razuveravanju i izvrdavanju. :0=)71(08/1, im. 7o$dana izluevina koja omoguava onom ko je poseduje da razlikuje konja od kue po tome &to kua ima krov. ,rirodu i zakone razumevanja su op&irno obrazlo$ili ;ok, koji je ja%ao na kui, i 4ant, koji je $iveo u konju. /ako je britkog razumevanja bio =a sve &to bi video il> osetio, 3 mogao je sigurno da pogodi a l> je u zatvoru ili na slobodi. .lu&ajui sna$ni zov 3nspiracije, # svemu je pisao disertacije. 8a kraju, zatoen najzad u azilu, .akupio je rukopisa svu silu. 3 svi se kunu da takav pisac bitan 8ikada ranije ne bi neproitan. "#orok >er%li

98

.ti%ovi iz nezavr&enog speva :u2laj :an .emjuela Tejlora 4olrid$a @.amuel TaSlor 5oleridge, 1MMJ ' 18LQA, mo$da najznaajnijeg pesnika engleskog romantizma. .ti%ovi su navedeni mo$da u prevodu dr :anke 4ui. 8ntolo$ija en$leske ro%antiarske oezije, 8auna knjiga, 2eograd, 1986. 99 3sto.

:0=)(1:3T3, gl. 2li$njeg svog ubediti u drugu gre&ku, bolju od one za koju je on smatrao da je celis%odno pri%vatiti je. :0=(:0T834, im. #naj ko je tako predano jurio za zadovoljstvom da je imao nesreu da ga pretekne. :0I, im. (iski u zrnu. :10;3=07, im. )metnost prikazivanja prirode onakvom kakvom je vide punoglavci. Parm koji ispunjava sliku koju je naslikala krtica, ili priu koju je napisala glista trakavica. :151,T, im. ;ekareva pretpostavka o tome &ta e najbolje produ$iti situaciju a da ne na&kodi pacijentu. :163T#.T, im. )metnost oralnog ube*ivanja budala da je bela upravo ona boja koja i izgleda da jeste. :eitost ukljuuje i dar prikazivanja svake boje kao bele. :16834, im. =loudna knji$na sprava koja onemoguuje rast jezika i ini ga tvrdim i neelastinim. #vaj renik, me*utim, izuzetno je korisna stvar. :1 #(, im. (ojna osoba koja u ruksaku nosi mar&alsku palicu, i koja na svom putu ima veliku prepreku. :1 #(834, im. 6ovek koji se pobo$no zatvori da bi meditirao o gre%u zlaO da bi mu predmet razmi&ljanja ostao sve$ u pamenju, pridru$uje se bratstvu stra&ni% primera. #, :edovnieK #, :edovnieK 7anastirski poslenie. :azlikuje& se od pustinjaka, Tog utljivog samotnjaka! .alvama molitvi ti mui& *avolaO -ladovanjem on ga ranjava do bola. :vinsi "#ajls :1<1:18 )7, im. =akon po kojem se predlozi novi% zakona moraju podvri op&tem glasanju da bi se saznao narodni konzeznus. :1<;14.3/0, im. )mno delovanje koje nam omoguava da dobijemo jasniji uvid u na& odnos prema stvarima koje su se jue dogodile, i da izbegnemo opasnosti na koje vi&e neemo naii. :1<#:70, im. 8e&to &to uglavnom zadovoljava re+ormatore koji se protive re+ormaciji. :1-0;3/0, im. =naci raspoznavanja, nakit i ode$de takvi% drevni% i asni% redova kao &to su 0damovi vitezovi, (izionari rasko&ni% besmislica, revni red moderni% troglodita, ;iga blagoslovene blagoglagoljivosti, =latna +alanga +elerinosti, #tmeno udru$enje preobraeni% zloinaca, 7istini savez izvanredni% regalijanaca, (itezovi i dame kukavikog pseta, #rijentalni red sinova zapada, 2ratstvo nepodno&ljivi% stvari, :atnici ratnikog luka, 6uvari velike ka&ike, 2anda baraba, 8epokajniki red mu$eva koji tuku $ene, .uptilna legija razmetljivi% skorojevia, #bo$avaoci elektrolitikog oltara, .jajni nedodirljivci, Tru'truovci neponovljivog ruko%vata, /aniari ra&erupanog pauna, ,ernati rastovi arobnog %rama, (elika kabala radno sposobni% lezilebovia, ,ridru$ena bo$anstva trgovine buterom, 2a&ta bilmeza, 8e$no bratstvo mu&karaca sa slinim irevima, 1gzibicionistiki zapanjivai, ame u$asa, 4ooperativno udru$enje za sticanje slave, :ajske vojvode, 7ilitantni podanici skrivene vere, (itezovi'za&titnici domaeg psa, .veti dru$eljubivci, #dluni optimisti, revno udru$enje negostoljubivi% veprova, )dru$eni suvereni la$ljivosti, (ojvode'uvari mistine septike jame, )dru$enje za spreavanje spreenosti, ,rinevi pia, ;jubazno udru$enje znaajne gospode, Tajanstveni red neitljivog rukopisa, )ni+ormisani redovi prokleti% maaka, 7onarsi zasluga i gladi, .inovi ju$ne zvezde i ,relati kade i maa. :1-:)T, im. #soba koja se od civila razlikuje po odelu, a od vojnika po %odu. Tek stigao iz grada il> sa livade,

#n mar&ira u uzmake il> napade. 2io bi to dojmljiv ratni spektakl za mnoge 0li tu su dve te&koe ' njegove noge. Do% son "#onson :14:1053/0, im. 8aroita vrsta poti&tenosti koja treba da olak&a op&ti zamor. :14T#:, im. ) anglikanskoj crkvi, tree lice paro%ijskog TrojstvaO druga dva su vikar i kapelan. :14(3/17, im. 7isa za mrtveO minorni pesnici nas uveravaju da je vetrovi pevaju nad grobovima svoji% miljenika. ,onekad, e da bi pru$ili malo raznovrsniju zabavu, pevaju i tu$barice. :1;3-3/0, im. 4er 8ade i .tra%a, koja 8eznanju obja&njava prirodu 8esaznatljivog. "4oja je tvoja religija, sine mojR " , upita nadbiskup :emsa. "3zvinite, gospodine, ali ja se nje stidim", uzvrati :o&brijan. "0 za&to onda ne postanete ateistaR" "8emogueK 3 ateizma bi% se stideo." ") tom sluaju, gospodine, trebalo bi da se pridru$ite protestantima." :1;34(3/0:, im. 4utija za takve svete predmete kao &to su komadi istinskog krsta, rebra svetaca, u&i 2alaamovog magarca, plua petla koji je ,etra pozvao na pokajanje100, itd. :elikvijari su obino metalni, i imaju brave da bi spreili sadr$aj da izlazi i ini uda van sezone. ,ero iz krila 0n*ela blagove&tenja jednom je pobeglo za vreme propovedi u 5rkvi sv. ,etra, i tako zagolicalo noseve prisutni% da su se svi probudili, i jako ki%nuli tri puta svaki. ) "-esta .anctorum" pi&e da je jednom neki crkvenjak u kenterberijskoj katedrali zatekao glavu sv. enisa101 u biblioteci. 4ada ju je strogi uvar ukorio, ova je odgovorila da tra$i doktrinarni korpus10J. #va neprilina &aljivost toliko je razjarila okru$nog sve&tenika da je na glavu'prekr&iteljku stavljena anatema, baena je u reku, i zamenjena drugom glavom sv. enisa, donetom iz :ima. :1,, im. #naj deo kime $ivotinje koji je prevazi&ao svoja prirodna ogranienja i uspostavio vlastiti $ivot u sopstvenom svetu. #sim u stanju +etusa, 6ovek nema repa, i nasledno i nelagodno poimanje ove injenice ispoljava se u pe&evima kaputa kod mu&karaca i &lepovima kod $ena, kao i nagla&enom sklono&u da ukra&ava onaj deo svoje odee gde bi rep trebalo da bude, a sigurno je nekada i bio. #va sklonost najoitija je kod $enki vrste, kod koji% je oseaj predaka jak i uporan. :epati ljudi koje je opisao lord 7onbodo sada se uglavnom smatraju za proizvode ma&te neobino podlo$ne uticajima koji potiu iz zlatnog doba na&e pitekanske pro&losti. :1,0:053/0, im. =adovolj&tina za uinjenu nepravdu koja se odbija od zadovoljstva koje smo oseali dok smo je inili. :1,;340, im. :eprodukcija umetnikog dela iz ruku umetnika koji je napravio i original. Tako se zove da bi se razlikovala od "kopije", koju je napravio drugi umetnik. 4ada su obe napravljene sa podjednakom ve&tinom, smatra se da je replika vrednija, po&to se pretpostavlja da je lep&a nego &to izgleda. :1,#:T1:, im. ,isac koji naga*a put do istine, a potom je zatrpa bujicom rei. ,,#, najvredniji moj, u srcu mi skriven, 8ee& se $aliti, uti& k>o zaliven>K" ,esma se ula dok ma&ta novinara :adosno, vedro, intervju dugi stvara. Barson 0ejt

100

,o&to se prvo %valio svojom jedinstvenom odano&u 3susu, apostol ,etar je, iz stra%a, tri puta morao da porekne da ga poznaje. 4ao &to je 3sus i predvideo, kukurikanje petla oznailo je kada se to trei put desilo. 101 .vetom enisu je, prema predanju, odrubljena glava u ,arizu JMJ. g. 8osio ju je u rukama deset kilometara i spustio na mestu gde je kasnije izgra*ena katedrala pod njegovim imenom. 10J 3gra reima! korpus @lat.A ' telo.

:1,)2;340, im. =emlja u kojoj su podanici i vladari isti, i postoji samo dozvoljena sila kojom se mo$e sprovoditi poslu&nost po izboru. Temelj javnog reda u republici je stalno sve manja navika potinjenosti nasle*ena od predaka, koji su se potinjavali po&to su morali, jer se njima stvarno vladalo. ,ostoji onoliko vrsta republika koliko i gradacija izme*u despotizma od kojeg potiu i anar%ije u koju vode. :1.,3:0T#:, im. 0paratura koja se stavlja preko nosa i usta stanovnika ;ondona, i kroz koju se vidljivi svet +iltrira na svom putu do plua. :1(8#.T, im. 8ervni poremeaj koji napada mlade i neiskusne. .trast koja dolazi pred pad10L. 4ad :evnost potra$i =a%valnost rad nagrade, #na svoga -ospoda dozivati stade. "Pta $eli&R" -ospod se na$e. "=a moje jade, =a moju krvavu glavu neke pomade." "#a% :u l :1(#;)53/0, im. ) politici, naprasna promena oblika bezvla&a. ,osebno, u amerikoj istoriji, zamena uprave 7inistarstva upravom 0dministracije, ime su dobrobit i srea naroda unapre*eni za celi% pola cola. :evolucije obino prati obilno prolivanje krvi, ali ka$e se da su vredne toga ' takve procene daju oni njeni u$ivaoci koji nisu imali tu nesreu da se ba& nji%ova krv prolije. <rancuska revolucija je od neprocenjive vrednosti za dana&nje socijaliste! kada povuku njene konce, ona proizvodi pokrete koji su neizrecivo zastra&ujui za krvave tirane na koje se sumnja da sprovode red i zakon. :371, im. .azvuni zavr&eci sti%ova, uglavnom lo&i. .ami sti%ovi, uglavnom dosadni, za razliku od proze. :37#4;1,05, im. ,esnik koji nailazi na nerazumevanje ili ravnodu&nost. :imoklepac ode nes%vaen da spava, =vuk svaki nestade, bez smisla mu glava. 8a istok i zapad jedno kuno pseto 2ol javlja &to grudi cepa mu ko dleto. 8ad arobnom zemljom tad 7esec se budi, =astaje i slu&a, da s%vati se trudi. 0au2ri 0ajlz :. 3. ,. 8e%ajna skraenica za reFuies,at in a,e, koja svedoi o nemarnoj dobroj volji prema mrtvima. ,rema uenom dr rigu, me*utim, originalno znaenje ovi% slova bilo je samo redu,tus in ulvis10Q. :3T)0;, im. (erska ili poluverska ceremonija utvr*ena zakonom, propisom ili obiajem, iz koje je osnovno ulje iskrenosti pa$ljivo isce*eno. :3T)0;3=07, im. 9olandski :ajski vrt, gde se 2og mo$e kretati u pravolinijskoj slobodi, pod uslovom da ne gazi po travnjacima. :# #;/)2, im. 6ovek kome se interesi jednog dela ine va$nijim od interesa celine. Irtva dr$avnika i oru$je osvajaa. :# #;/)2;/1, im. =apaljivo smee spremno da plane na dodir baklje svakog ko $eli da osvetli svoje ime. ) uvenom reniku dr $onsona, rodoljubije je de+inisano kao poslednje utoi&te nitkova. )z sve du$no po&tovanje prema prosveenom ali slabijem leksikogra+u, usu*ujem se da ustvrdim da je prvo.
10L 10Q

,ara+raza ,ria .olomonovi% 16! 18 ' " ... ponosit du% @dolaziA pred propast." :e_uiescat in pace @lat.A ' poivaj u miru. @1ngleski, :est in ,eace ' isto znaenje.A :eductus in pulvis @lat.A ' pretvoren u pra&inu.

:#W18/1, im. ,rva i najgora od svi% katastro+a. 3zgleda da ne postoji saglasnost oko njegove prirode. 4astor i ,oluks rodili su se iz jajeta10N. ,alada je iza&la iz lobanje106. -alateja je nekada bila komad kamena10M. ,eresilis, koji je pisao u desetom veku, tvrdi da je izrastao iz zemlje, na mestu gde je sve&tenik prosuo svetu vodicu. =na se da je 0rimaksus stvoren iz rupe u zemlji koja je nastala od udara groma. ;eukomedon be&e sin peine na planini 1tna, a ja sam lino video oveka kako se pojavljuje iz vinskog podruma. :#708, im. ,opunjena kratka pria. (rsta sastava koja stoji u istom odnosu prema knji$evnosti kao panorama prema slikarstvu. ,o&to je suvi&e dugaak da bi bio proitan odjednom, utisci koje ostavljaju delovi proitani jedan za drugim, jedan za drugim i nestaju, kao &to se desava i kod panorame. /edinstvo i totalitet e+ekta nemogui suO jer, sem poslednji% nekoliko proitani% strana, jedino &to u glavi ostaje puki je zaplet dotada&nji% doga*aja. ,rema romansi, roman je &to i +otogra+ija prema slikarstvu108. 8jegova glavna odlika, verovatnoa, odgovara bukvalnoj verodostojnosti +otogra+ije, i sme&ta ga ravno u kategoriju izve&tavanjaO dok krila romansijeru omoguuju da uzleti do oni% visina ma&te za koje je sposoban. 0 prva tri osnovna za%teva za knji$evnu umetnost su ma&ta, ma&ta i ma&ta. )metnost pisanja romana, takva kakva je bila, odavno je ve mrtva svuda sem u :usiji, gde je nova. 8eka joj pepeo u miru poiva ' iako se ponegde veoma dobro prodaje. :#708.0, im. ,roza koja ni&ta ne duguje 2o$anstvu stvari onakvi% kakve jesu. ) romanu, misli pisca vezane su za verovatnou kao domai konj za ogradu, ali u romansi one su slobodne da lutaju celokupnim predelom ma&te ' slobodne, van zakona, neosetljive na uzdu i $valu. :omanopisac je bedan stvor, kao &to bi 4arlajl109 mo$da rekao V obian izve&ta. #n mo$e da izmisli svoje likove i zaplet, ali ne sme da zamisli da se de&ava ne&to &to nije mogue, jer je inae cela njegova pria oigledna la$. =a&to sebi namee ove te&ke uslove, i "vue za sobom lanac koji je du$i pri svakom koraku", lanac koji je sam skovao, on mo$e da obja&njava u deset debeli% tomova, a da nijednim zrakom svee ne osvetli crni bezdan sopstvenog neznanja o toj stvari. ,ostoje veliki romani, jer veliki pisci su "po%arali svoje moi" da bi i% napisali, ali ostaje nepobitna istina da su ",rie %iljadu i jedne noi" uverljivo najbolja proza koju imamo. :#.T:)7, im. 8a latinskom, kljun ptice ili pramac broda. ) 0merici, mesto odakle kandidati za izborna mesta energino obrazla$u mudrost, vrlinu i mo rulje. :)4#,#;#I18/1, im. 6in blagosiljanja ili posveivanja polaganjem ruku ' ova je ceremonija zajednika mnogim crkvenim sistemima, ali najiskrenije je vr&i sekta ;opova. 4a$u pop, $upnik i dervi&, sve to bratstvo! "4ada svoje ruke polo$imo 8a sve tvoje nekretnine i bogatstvo, 8ji% crkvenoj slu$bi posvetimo. 0 ti mo$e& kleti do izbezumljenja =bog takvoga na&eg rukopolo$enja." /olo "onkas :);/0, im. ) republici, oni koji imaju vr%ovnu vlast, ubla$enu la$iranim izborima. :ulja je kao sveti .imurg iz arabljanski% basni ' svemona ako ni&ta ne ini. @#va re potie iz aristokratskog jezika, i u na&em nema tanog prevodaO pribli$no znai "letee svinje".A :)7, im. =ajedniki naziv za $estoka pia koja dovode do ludila kod potpuni% trezvenjaka.
10N

4astor i ,oluks, po grkoj mitologiji, blizanci, sinovi ;ede i =evsa @po nekim predanjima, samo je ,oluks =evsov sin, i tako besmrtanA, braa 9elene. =evs je obljubio ;edu preobra$en u labuda. 106 ,o grkoj mitologiji, ,alada je epitet boginje 0tene. 4ada je =evs imao glavobolju, 9e+est ga je udario ekiem po temenu. Tada je iz =evsove glave iskoila 0tena u punoj ratnoj spremi. 10M ,o grkoj mitologiji, ,igmalion, kralj 4ipra, izvajao je od slonovae kip predive devojke. =aljubio se u nju i molio je 0+roditu da je o$ivi. =agrlio je kip, -alateja se probudila, i kasnije su se venali. 108 ":omanse se uglavnom sastoje od stalni% ;jubavi i nepobedive 9rabrosti 9eroja, 9eroina, 4raljeva i 4raljica, .mrtnika prvog :eda, i tako daljeO tu uzvi&eni /ezik, udnovate .luajnosti i nemogua ela uzdi$u 6itaoca u vrtoglavo =adovoljstvo... :omani su svakodnevnije prirodeO oni su nam 2lizu, i predstavljaju 3ntrige na delu, zabavljaju nas =godama i 6udnim oga*ajima, ali ne takvim koji su odve neobini ili bez presedana, ve onim koji, po&to su nam bli$i, bli$im nam ine i zadovoljstvo." (ilijem 4ongriv @Uilliam 5ongreveA, predgovor za 9nko$nita? ili Lju2av i "u#nost 9z%irene. :oman., 169J. 109 Tomas 4arlaji @T%omas 5arSle, 1M9N ' 1881A, engleski esejista i istoriar.

:)I8#X0, im. 2o$ji poklon nekim $enama, koji omoguava vrlinu bez poniznosti.

.
.020T, im. 8edeljni praznik, koji vodi poreklo od injenice da je 2og stvorio svet za &est dana, a da je sedmog u%ap&en. 7e*u /evrejima, po&tovanje ovog praznika osiguravano je jednom =apove&u, ija %ri&anska verzija ide ovako! ".jeaj se dana od odmora da pripazi& da ga bli$nji tvoj revnosno svetkuje." .tvoritelju se inilo pogodnim da .abat bude poslednji dan u nedelji, ali su prvi 5rkveni #ci imali drugaije poglede. Toliko je svet ovaj dan da se pobo$no po&tuje i na onim mestima gde je vlast -ospodnja sumnjiva i slaba, na primer me*u ljudima koji odlaze na more @a ponekad i pod moreA, kao &to se vidi u ovoj pomorskoj verziji etvrte zapovesti! Pest dana crni gledaju valove, .edmog glancaj palubu i stru$i kablove. ,alube se danas vi&e ne glancaju, ali kablovi i dalje kapetanima pru$aju mogunost da iska$u pobo$no po&tovanje za nare*enja gospodnja. .051: #T0;3.T0, im. #naj ko dr$i do uverenja da je sve&teno lice sve&tenik. ,oricanje ove znaajne doktrine najvei je izazov koji pred 1piskopalijance sada bacaju pristalice 8eo' ;eksikogra+izma. .0 0P8/#.T, im. #naj deo venosti koji odvaja prostranstva razoaranja od kraljevstva nade. .04:0718T, im. .veana verska ceremonija kojoj se pridaje nekoliko nivoa autoriteta i znaaja. 4atolici imaju sedam sakramenata, ali protestantske crkve, po&to imaju manje para, misle da sebi mogu da dozvole samo dva, a i ti su manje sveti. 8eke od manji% sekti uop&te nemaju sakramenata, i zbog takvog cicija&enja sigurno e biti proklete. .0;0708 1:, im. ,rvobitno, reptil koji je $iveo u vatriO kasnije, antropomor+no besmrtno bie, ali i dalje sa piro+ilskim sklonostima. (eruje se da su salamanderi sada izumrli. ,oslednji o kojem imamo zapis vi*en je u 4arkasonu, gde je opat 2elok na njemu izvr&io egzorcizam ko+om svete vodice. .0;0T0, im. 2iljka iz roda ;actuca, "kojom", kako ka$e onaj pobo$ni gastronom, 9engist ,eli, "2og je blagoizvoleo da nagradi dobre i kazni zle. /er njegovo unutra&nje svetlo omoguilo je pravinom oveku da spravi za salatu takav sos ijem ukusu doprinosi mno&tvo prstolizni% zaina pomireni% i pobolj&ani% uljem, tako da je celo jelo prijatno srcu bogoboja$ljivog oveka, i ini da mu lice sija od zadovoljstva. #sobu iji du% nije vredan, me*utim, .uparnik lako nagovori da sala tu jede bez ulja, sen+a, jaja, soli i belog luka, samo sa kopilanskim prelivom od sireta zaga*enog &eerom. =bog toga osobe bezvrednog du%a trpe od neobino slo$eni% unutra&nji% greva, pa udare i u dreku." .07, prid. ) lo&em dru&tvu. ) dodiru, gleK elik i kremen, 3skrom i ognjem, misao su otkrili, 4oju su on metal, ona kamen, ) usamljenosti potajno gajili. Buli 7ajto .07#23T8#, prid. 2itno samo samom sebi. .07#40I8/0(08/1, im. (rsta pokajanja koju su sprovodili vernici u srednjem veku. #vaj ritual je nekada izvr&avan no$em, nekada vrelim gvo$*em, ali uvek je bio pri%vatljiv, ka$e nam 0rsenije 0sketik, ako pokajnik sebe ne bi po&tedeo bola i bezazlenog unaka$enja. .amoka$njavanje, zajedno sa drugim grubim oblicima pokajni&tva, sada je zamenjeno dobroinstvima. 4a$u da davanje novca za osnivanje biblioteke ili izgradnju univerziteta dovodi do o&trijeg i trajnijeg bola nego no$ ili

gvo$*e, i da je stoga sigurniji put do bla$enstva. 7e*utim, postoje dve ozbiljne primedbe na ovaj nain pokajanja! dobro koje se njime ini, i mrlja pravednosti koja za njim ostaje. .07#,#PT#(08/1, im. ,ogre&na procena. .07#.T08, im. 7esto gde se mogu povui $ene koje $ele na miru da razmi&ljaju o gre%u dokolice. .0:4#<0-, im. 4od -rka, koveg napravljen od jedne neobine vrste ljudo$derskog kamena, koji je stoga imao osobinu da pro$dire telo u njega stavljeno. .arko+ag kakav je poznat dana&njim pogrebnim govornicima naje&e je proizvod drvodeljini% ruku. .0T, im. .prava od velike moralne vrednosti za oveka, po&to ubla$ava njegove brige o budunosti tako &to ga podsea kako mu je ostalo jo& mnogo vremena. "8emam vremena", ree uz setu 2iznismen. 0 grug njegov, len&tina, #dvrati mu! "Pta to spopada vasR (i imate sve vreme na svetu. ,ostoji ga mnogo i, istina V 8ismo nikad bez njega ni na as." /erzil :rouf .0T3:, im. /edan od retki% likova iz grke mitologije koji je pri%vaen i u %ebrejskoj @Trea knjiga 7ojsijeva, 1M! MA. .atir je u poetku bio lan raspu&tene dru$ine koja je labavo bila verna ionisu, ali je do$iveo mnoge promene i pobolj&anja. 8eretko ga brkaju sa +aunom, kasnijom i pristojnijom tvorevinom :imljana, koja je manje liila na oveka, a vi&e na /arca. .0T3:0, im. =astarela vrsta knji$evnog sastava u kojem su gresi i gluposti pi&evi% neprijatelja bili izlagani uz nedovoljno ne$nosti. ) ovoj zemlji, satira nikada nije stigla dalje od nesigurni% i bole&ljivi% prvi% koraka, jer njena osnova je o&troumnost, u emu mi $alosno oskudevamo, a %umor koji za nju zamenjujemo, kao i svaki %umor, tolerantan je i blagonaklon. Ptavi&e, iako su 0merikanci "od .tvoritelja obdareni" mnogim porocima i glupostima, nije op&tepoznato da su to lo&e osobine, te se na satiriara obino gleda kao na surevnjivu barabu, i povik svake njegove $rtve za braniteljima nailazi na op&tenarodni odziv. #, .atiroK 8ek se %vali dok je sveta )gled tvoj na mrtvom jeziku mumija, /er mrtva si sama, tako*e prokleta V u%u tvoj ,akao plodna je elija. 8e b> te gonio zakon protiv kleveta a zvui& tako sveto kao 2iblija. Barni 'ti%s .0)61.834. im. #soba povezana u kriminalu sa drugom osobom, i koja ima znanje o krivinom delu ili u njemu uestvuje, na primer advokat koji brani kriminalca iako zna da je ovaj kriv. #vo vi*enje advokatovog polo$aja u ovim stvarima dosada nije nai&lo na pri%vatanje kod advokata, po&to im niko nije ponudio %onorar da ga pri%vate. .0)61PX1, im. 6in kojim dokazujemo da je o$alo&enost manje zlo od sa$aljenja. .0(1T, im. 8ajsitniji novac u opticaju. Tom! "2io je u tako $alosnom stanju a mu ne mogo% pru$iti pomo manju 8o dati mu jedan odlian savet." $im! " a se i&ta manje moglo uiniti s tim, 8ajdra$i moj, dobro sam te upoznao, 7esto saveta ti bi mu ve to dao." "#e2el "#okord

.0(1=, im. ) me*unarodnoj politici, udru$ivanje dva lopova koji su tako duboko zavukli ruke jedan drugom u d$epove da ne mogu odvojeno da opljakaju treeg .0(:P18.T(#, im. 3maginarno stanje ili osobina koja se od stvarnog razlikuje po odlici poznatoj kao izvrsnostO osobina kritiara. 4ada je urednik nekog engleskog asopisa dobio pismo, potpisano sa ".avr&enstvo", u kojem mu je ukazano na pogre&nost njegovi% stavova i stila, odma% je na dnu stranice napisao "8e sla$em se sa (ama", i poslao ga 7etjuu 0rnoldu110. .0I0;/18/1, im. #slabljeno oseanje izuzetosti, nada%nuto kontrastom. .0I1T3, gl. .kratiti. 4ada tokom ljudske istorije postane neop%odno da narod sa$me svog kralja, uobiajeno po&tovanje za mi&ljenje oveanstva za%teva da on objavi razloge koji su i% naveli na to odvajanje111. <liver :ro%vel11G .123608, prid. 2ez razumevanja za sebinost drugi%. .143:0, im. "3ndijane, ratnu zakopaj sekiru", 2elac ree, "$ivot lep&i je u miru." ivljak mu odobri! svoju ratnu spravu #bredno zakopa u belevu glavu. "#on Lakas .180T, im. -rupa vreme&ne gospode zadu$ena za visoke du$nosti i sitne prestupe. .1T3T3 .1, gl. ,rizvati u pamenje, sa dodacima, ne&to &to ranije nismo znali. .3;#-3=07, im. ;ogika +ormula koja se sastoji od glavne i sporedne premise i zamuka. .372#;, im. 8e&to &to bi trebalo da predstavlja ne&to drugo, ili da umesto njega stoji. 7nogi simboli su "pre$iveli" ' stvari koje postoje, mada nemaju nikakvu svr%u, samo zato &to smo navikli da i% pravimoO na primer, pogrebne urne urezane na nadgrobnim spomenicima. 8ekada su to bile prave urne u kojima je bio pepeo pokojnika. 7i ne mo$emo da prestanemo da i% pravimo, ali mo$emo da im nadenemo ime koje e sakriti na&u bespomonost. .372#;3608, prid. 4oji ima veze sa simbolima ili upotrebom i tumaenjem simbola. .vi ka$u da savest osea kajanjeO To je pre, smatram, stomano oseanje. =a svakog kog bi% u gre%u zatekao (ideo bi% da je ne&to natekao, 3l> pati na neki slian stra&an nain /er davno ne zna jelu najbolji zain. =apravo, verujem da je pravi gre&nik .amo onaj kome je bedan jelovnik. =nate da je 0dam uz dobre rezone, /er je jeo jabuke izvan sezone, 2io "proklet". 0l> sve je to simbolika!
110 111

7etju 0rnold" @7at%eT 0rnold, 18JJ ' 1888A, engleski esejista, pesnik i kritiar. ,arodija na ameriku eklaraciju nezavisnosti. #riginal glasi! "4ada u toku ljudski% doga*aja postane neop%odno da jedan narod rastvori politike veze koje su ga povezivale s drugim narodom, i da zauzme me*u zemaljskim silama odvojeni i jednaki polo$aj na koji mu zakoni i 2og prirode daju pravo, du$no po&tovanje prema mi&ljenju oveanstva za%teva da objavi razloge koji su ga naveli na to odvajanje." 11J #liver 4romvel @#liver 5romTell, 1N99 ' 16N8A, engleski vojni, politiki i verski vo*a, u engleskom gra*anskom ratu pobedio rojaliste i pogubio kralja 6arisa 3. (ladao kao ;ord protektor 4omonvelta, 16NL ' 16N8.

) stvari, njega je muila kolika. !. "#. .3:180, im. /edna iz grupe veliki% muziki% talenata uveni% po svom neuspe&nom poku&aju da odvrate #diseja od $ivota na moru. <igurativno, svaka dama sjajni% obeanja, skriveni% namera i razoaravajui% ispunjenja. .3:#61, im. Iiva osoba koju je smrt li&ila mogunosti da iska$e neza%valnost prema roditeljima, &to je situacija koja se naroito reito obraa svemu &to je saoseajno u ljudskom du%u. 4ada je mlado, siroe se sme&ta u dom, gde ga, kultivisanjem njegovog rudimentarnog oseaja lokaliteta, ue njegovom mestu u svetu. =atim ga poduavaju umetnostima zavisnosti i servilnosti, i na kraju ga pu&taju u svet, kao istaa cipela ili ku%injsku pomonicu. .3:#70PT(#, im. Turpija za zube pacova re+orme. 2roj planova za ukidanje siroma&tva jednak je broju re+ormatora koji od njega pate, uz dodatni broj +ilozo+a koji o njemu ne znaju ni&ta. Irtve siroma&tva odlikuju se posedovanjem svi% vrlina, i svojom verom u vo*e koje obeavaju da e i% odvesti u blagostanje u kojem veruju da su one nepoznate. .3.0:3, im. ,orodica kimenjaka ije $enke u prirodnom stanju same doje svoje mladunce, ali, kada se civilizuju i prosvetle, daju i% dojiljama ili koriste bocu. .3T#.T, im. #no &to oseamo prema tanjiru po&to smo pojeli njegov sadr$aj, gospo*o. .40:02, im. 3sto &to i skarabej. .40:021/, im. .veta buba stari% 1gipana, srodna na&oj obinoj buba&vabi. 2ila je simbol besmrtnosti, 2og zna za&to, i ba& to joj je davalo naroitu svetost. 7o$da je i njen obiaj inkubacije jaja u loptici izmeta uticao na njenu popularnost kod sve&tenstva, i mo$da e joj ba& to jednog dana osigurati po&tovanje i kod nas. 3stina, amerika buba je ni$erazredna buba, ali i ameriki sve&tenik je ni$erazredni sve&tenik. .43,T0:, im. =vanini kraljevski &tap, znak i simbol njegove vlasti. ,rvobitno, to je bio buzdovan kojim je kralj opominjao dvorsku ludu i stavljao veto na predloge ministara tako &to bi lomio kosti predlagaa. .4;#8#.T, im. ,ripremni stadijum razoaranja. .;02#.T3, im. 3zvesne primarne moi Iene ' Tiranina kojima ona dr$i u potinjenosti mu$jake svoje vrste, primoravajui i% da slu$e njenoj volji i parali&ui nji%ovu buntovnu energiju. .;18-, im. -roktanje ljudskog vepra @'vinj$nora%us ne odno(ljivusA koji ima pamenje koje se uje. -ovor oveka koji jezikom kazuje ono &to u%om misli, i koji osea ponos stvaraoca pri izvr&enju zadatka dostojnog papagaja. .redstvo @uz 2o$ju pomoA da se u*e u posao kao %umorista bez ulaganja kapitala pameti. .;340, im. ,redstava u dve dimenzije neeg &to je zamorno i u tri. "-le, sjajne 7azalove slike izlo$ene V 4o uzete iz $ivota. "0ko ocene Takve su tane, tada, smrti, ti uzmi mene. "#ejli 3ejn .;340:.T(#, im. )metnost za&tiivanja ravni% povr&ina od vremenski% neprilika i izlaganja isti% kritiarima. 8ekada su slikarstvo i vajarstvo bili povezani u istom delu! stari narodi su bojili svoje statue. /edina veza izmedu ove dve ve&tine danas je &to savremeni slikar delje svoje mecene. .;#2# 0, im. /edan od najdragoceniji% poseda 7a&te. ,obunjeni narod, sve borac do borca,

".lobodu ili smrt" %ui oko dvorca. 4ralj e! " ajte da vladam ako smrt $elite 3 razloga nee biti da se $alite." 0arta Brej%ens .719, im. )nutra&nje grenje, propraeno iskrivljavanjem crta lica i neartikulisanim zvucima. =arazan je, i, mada se javlja samo povremeno, neizleiv. .klonost napadima sme%a jedna je od osobina koje razlikuju ljude od $ivotinja, koje ne samo &to ne nasedaju na provokaciju nji%ovi% primera ve su i otporne na mikrobe, koji su poetni uzrok ove bolesti. a li se $ivotinje mogu zaraziti sme%om putem cepljenja sa ljudski% pacijenata pitanje je na koje nije dat eksperimentalni odgovor. oktor 7eir (iel tvrdi da je zarazna priroda sme%a posledica trenutane +ermentacije pljuvake u raspr&enom stanju. =bog ove neobinosti, on ovaj poremeaj naziva Convulsio s ar$ens. .7:T80 40=80, im. 4azna u vezi sa ijom pravino&u i e+ikasno&u mnogi vredni ljudi ' ukljuujui sve ubice ' imaju ozbiljne sumnje. .7:T8#.T, im. .irovina iz koje je teologija stvorila buduu dr$avu. .#<3.T:3/0, im. ,olemiki metod protivnika, koji se od na&eg sopstvenog razlikuje po veem stepenu neiskrenosti i zavaravanja. #vaj metod potie od kasni% so+ista, pripadnika grke +ilozo+ske sekte, koji su u poetku pouavali mudrosti, oprezu, nauci, umetnosti i, ukratko, svemu &to bi ovek trebalo da zna, ali su se posle izgubili u lavirintu rasprava i magli rei. .#., im. /edini nepogre&ivi znak civilizacije i prosveenosti. 8arod bez soseva ima %iljadu porokaO narod sa jednim sosom ima i% samo devet stotina devedeset i devet. =a svaki sos koji se izmisli i pri%vati, odrie se i opra&ta jedan gre%. .#T#80, im. /edna od .tvoriteljevi% $alosni% gre&aka, puno puta okajana. ,o&to je postavljen za ar%an*ela, .otona se potrudio da na bezbroj naina postane nepodno&ljiv, i konano je proteran iz :aja. 8a pola puta prema dole zastao je za trenutak, sagnuo glavu, razmislio, i, napokon, vratio se. "=amolio bi% za jednu uslugu", rekao je. "4a$i." "0ko sam dobro s%vatio, uskoro treba da bude stvoren 6ovek. 2ie mu potrebni zakoni." "Pta, %uljoK Ti, od praskozorja vremena postavljen za njegovog glavnog protivnika, ti, koji si zadu$en da mrzi& njegovu du&u ' zar se usuduje& da tra$i& da stvara& njegove zakoneR" "7olim lepo, naprotivO samo tra$im da mu se dozvoli da i% sam stvara." Tako i bi nare*eno. .,#71834, im. .truktura koja bi trebalo da slu$i kao spomen na ne&to &to taj spomen ili ne zaslu$uje, ili se na taj nain ne mo$e sauvati. 0gamemnonove kosti su sad otkrivene, 3 sru&en je njegov kraljevski spomenik, ali 0gamemnonova slava nije sada zbog toga ni&ta manja. #biaj dizanja spomenika ima svoje redu,tiones ad a2surdu%11L u spomenicima "neznanim umrlima" ' spomenicima namenjenim ouvanju uspomene na one koji nisu za sobom ostavili bilo kakav spomen. .,#.#28#.T, im. ,rirodna oprema kojom obavljamo neki mali deo bedni% ambicija, kojima se sposobni ljudi razlikuju od mrtvi%. ubinska analiza ukazuje na to da se sposobnost, u su&tini, sastoji od ozbiljnosti. 3pak, mo$da je ova impresivna osobina pravilno procenjenaO biti ozbiljan nije lak zadatak. .,:1T08, prid. #naj ko mo$e podjednako ve&to da od$epari oveka i sa leve i sa desne strane. .,:3/0T1;/3T3 .1, gl. .tei neza%valnika.
11L

:eductio ad absurdum @lat.A ' svo*enje na apsurd.

.:51, im. 0utomatska, mi&iava pumpa za krv. ) +igurativnom govoru se za ovaj korisni organ tvrdi da je sedi&te oseanja ' lepa zamisao koja, me*utim, nije ni&ta do ostatak nekada op&tepri%vacnog mi&ljenja. .ada se zna da se oseanja nalaze u stomaku, gde se izdvajaju iz %rane %emijskom akcijom $eludani% sokova. Taan proces kojim se bi+tek pretvara u oseanja ' ne$na ili ne, ve prema dobu $ivotinje sa koje je odseenO uzastopne +aze kroz koje prolazi sendvi od kavijara na putu od udnog ukusa do o&trog epigramaO udesni +unkcionalni metodi kojima se tvrdo kuvano jaje pretvara u versko kajanje, ili krempita u uzda% oseajnosti ' sve je ove stvari tano ustanovio g. ,aster, i veoma i% ubedljivo izlo$io. @Tako*e, pogledajte moju monogra+iju 'u(tinska identinost duhovnih oseanja i izvesnih ,revnih $asova koji se oslo2a=aju ri varenju ' kvarto, 68M str.A ) naunom radu naslovljenom, ini mi se, "ele,tatio "e%onoru% @ $on 4emden 9oton, ;ondon, 18MLA ovaj je pogled sjajno ilustrovanO za dalja obave&tenja pogledajte uveni spis pro+esora ema, Lju2av kao roizvod #vakanja ri ishrani. .:1X0, im. ,rijatno oseanje koje dolazi od posmatranja tu*e bede. .:1W18, prid. .lo$en i postavljen na uredan nain, kao, na primer, demonstrant obe&en na banderu. .T0;8# 80.T08/18, prid. 8esposoban da ode. .T0:, prid. ) onom stadijumu korisnosti koji nije nespojiv sa op&tom nee+ikasno&u ' na primer star ovek. ,rega$en od vremena i uvredljiv za op&ti ukus ' na primer stara knji$a. ".tare knjigeR (rag da i% nosiK" ,omodar rekne, ".vakog jutra $elim knjige sve$e kao vekne." .ama priroda zakon je njegov opravdala! .vakog trena javi se neka sve$a budala. 3arli Ba% .T0:#.T, im. #naj period $ivota kada gre%ovima do koji% jo& dr$imo dodajemo napadanje oni% gre%ova koje vi&e nismo u stanju da poinimo. .T:0X0:0, im. (oe biljke koja se zove ,alata. .T:0805, im. 0meriki dr$avljanin u periodu isku&avanja. .T:0.T, im. #no &to odlikuje ljubav bez znanja. .T:,;/18/1, im. 7anje znaajan oblik oajanja, preru&en u vrlinu. .T)2 .:070, im. 7e%anika naprava za nano&enje linog ugleda ' prototip moderni% novina, kojim su rukovodili ljudi strogi% vrlina i besprekorni% $ivota. .T(0:8#, pril. 8aizgled. .T(0:8#.T, im. .an ludog +ilozo+a. #no &to bi ostalo u situ kada bismo prosejali +antoma. /ezgro vakuuma. .) 2380, im. Tiraninovo opravdanje za zloine, i budalin izgovor za neuspe%. .)W18/1, im. <ormalna istraga koja treba da doka$e i u zapisnik zavede besprekornost linosti sudije, advokata i porotnika. a bi se to postiglo, potrebno je obezbediti i kontrast u obliku osobe koja se obino naziva branjeni, zatvorenik ili optu$eni. 0ko se ovaj kontrast dovoljno jasno poka$e, ovoj se osobi odredi takva kazna koja e vrloj gospodi, uz saznanje o sopstvenoj vrednosti, pru$iti prijatan oseaj imuniteta. ) na&e vreme, optu$enici su obino ljudska bia, ili bar socijalisti, ali u srednjem veku su*eno je i $ivotinjama, ribama, reptilima i insektima. Iivotinja koja je ubila oveka, ili se bavila magijom, bila bi uredno u%ap&ena, bilo bi joj su*eno, i, ako bi je proglasili krivom, javni d$elat bi je pogubio. 3nsekti koji su pusto&ili $itna polja, vonjake ili vinograde bili bi pozvani da se sa advokatom pojave pred gra*anskim sudom, i, ako bi, posle svedoenja, rasprave i presude, nastavili in ,ontu%a,ia%, stvar bi bila predata visokom crkvenom sudu, koji bi i% ozbiljno ekskomunicirao i anatemisao. ) Toledu su uz nalog u%ap&eni, zatim osu*eni i pogubljeni, neki prasii koji su zlobno

protrali izme*u nogu vicekralja, uzrokujui njegov pad. ) 8apulju je neki magarac osu*en na spaljivanje na lomai, ali izgleda da kazna nije izvr&ena. > 0dosio iznosi mnoge sluajeve iz sudski% zapisnika o su*enjima svinjama, volovima, konjima, petlovima, psima, kozama, itd, &to je umnogome, veruje se, doprinelo nji%ovom boljem i moralnijem pona&anju. -odine 1QN1, podneta je tu$ba protiv pijavica koje su nastanjivale neke bare u blizini 2erna, i biskup iz ;ozane, na savet pro+esora univerziteta u 9ajdelbergu, naredio je da se neki od ti% "vodeni% crva" dovede pred lokalnog sudiju. Tako i bi uinjeno, i pijavicama, kako prisutnim, tako i odsutnim, nare*eno je da za tri dana napuste mesta u kojima su se nastanile, pod pretnjom navlaenja "bo$anskog prokletstva". ) obimnim spisima ovog ,ause ,ele2re11Q nema niega &to bi nam kazalo da li su prestupnici prkosili kazni, ili su odma% napustili taj negostoljubivi okrug. .),:)-0, im. Iena, ili gora polovina. .):;0. im. :udimentarni organ slona koji mu slu$i umesto no$a i vilju&ke, koje mu priroda jo& nije dala. .)(3P08, prid. (i&akO nepotrebanO de tro . (ezir! " alji dokaz svaki je izli&an, Taj je neverni pas oito suvi&an." .ultan mu odvrati krenuv&i u %arem! ".uvi&na, rek>o bi%, glava mu je barem." 3a2i2 'ulej%an -. ebs je suvi&an gra*anin. ' Deodor .uzvelt .(1PT1834, im. 6ovek koji se bavi praenjem na&eg du%ovnog stanja, da bi popravio svoje materijalno stanje. .(1T, prid. ,osveen nekoj verskoj svrsiO koji ima bo$ansku priroduO koji navodi na ozbiljne misli ili oseanjaO na primer tibetski alaj ;amaO 7ugam od 7>bTangoaO %ram 7ajmuna na 5ejlonuO 4rava u 3ndijiO 4rokodil, 7aka i ;uk u starom 1giptuO 7u+tija od 7u&aO dlaka psa koji je ujeo 8oju, itd. .ve su stvari svete il> pro+ane. ,rve treba crkvu da pre%rane. ,otonje su vlasni&tvo .atane. "a%2o <%ohandro .(1T05, im. ,rire*eno i skraeno izdanje mrtvog gre&nika. (ojvotkinja od #rleana pripoveda kako je onaj stari bogo%ulnik, mar&al de (ilroa, koji je u mladosti poznavao sv. <ranju .ale&kog, rekao, po&to je uo da ga nazivaju svecem! "(eoma me raduje &to ujem da je gospodin de .al svetac. (oleo je da govori nepristojne stvari, i varao je na kartama. ) svakom drugom pogledu, bio je savr&en gospodin, mada budala." .(1T3#834, im. (isoka zgrada na obali u kojoj vlada odr$ava svetiljku i izdr$ava prijatelja nekog politiara. .(1T# ,3.7#, im. .vete knjige na kojima je zasnovana na&a blagoslovena religija, za razliku od oni% la$ni% i pro+ani% spisa na kojima se zasnivaju sve druge vere. .(38/0, im. Iivotinja @/ras,us svejedusA vrlo bliska ljudskom rodu po rasko&nosti i $iva%nosti svog apetita, koji za ljudskim ipak zaostaje po sveobu%vatnosti, jer ne ukljuuje i svinjetinu. .(:02, im. Pkotsko rodoljublje.

P
11Q

5ause celebre @+r.A ' poznat sluaj, ne&to oko ega su se uzbudili du%ovi.

P040, im. /edinstven instrument koji se nosi na kraju ljudske ruke, i koji se obino nalazi u tu*im d$epovima. P1:3<, im. ) 0merici, izvr&ni organ op&tine, ija je najkarakteristinija du$nost, naroito u nekim od dr$ava zapada i juga, da %vata i ve&a prestupnike. P1(: 0;#, im. ;a$ov u stadijumu larve. P4:T, prid. 4oji ima neprilinu $elju da zadr$i ono &to mnogi zaslu$ni ljudi $ele da mu otmu. PT07,0:.40 .;#(0, im. 4u$ni komadii metala za koje se sumnja da uni&tavaju civilizaciju i prosveenost, uprkos nji%ovoj oitoj korisnosti u ovom neuporedivom reniku. PT1 ;/3(#.T, im. 4upovanje bureta viskija koje vam ne treba za cenu krave koju sebi ne mo$ete da priu&tite.

T
T. vadeseto slovo engleske abecede, koje su -rci apsurdno zvali tau. ) al+abetu iz kojeg na& potie, ovo slovo je imalo oblik vadiepa, i kada je stajalo samo @&to je esto bilo vi&e nego &to su <eniani mogli da uradeA, znailo je Dalle$al, &to ueni dr 2raunrig prevodi kao "saplitanje". T02;1 >9#T111N, im. Ptedljivo popu&tanje vlasnika restorana op&toj strasti za neodgovorno&u. T0:3<0, im. .istem poreza na uvoz, koji treba da za&tite domaeg proizvodaa od po%lepe njegovi% kupaca. T0PT380, im. ,riznanje koje budala odaje najbli$em magarcu. 4a$u da koko&ka kvoca najglasnije 3 galamu di$e kad je muak snela. /edna koka ka$e da je esto srela a ljudi kojima govor il> pisanje ,oziv su i zvanje uvek najlasnije 4ukuriknu u tim vee %valisanje Pto su bezvrednija njina nova delaO ,a ovek od koke drukiji ba& nije. -le, vojni muziarK ' 4aput mu od zlata, .jajne pantalone, kapa ko planina ' 3mperijski %rabar, svean ko na slici, .trog, odluan momak. Tog je divnog svata, 4o bi to rekaoR jedina vrlina Pto vas nikad nee raniti u bici. 3ani2al 3ansiker T198340;3/0, im. ) 1ngleskoj je nekom oveku po imenu 9oum su*eno zbog klevete, jer je optu$io svog suseda za ubistvo. 8jegove tane rei be%u! ".er Tomas 9olt je uzeo sataru i udario svog kuvara po glavi, tako da je jedna strana glave pala na jedno rame, a druga na drugo rame." .ud je optu$enog oslobodio, jer su uene sudije zakljuile da ove rei ne predstavljaju optu$bu za ubistvo, jer ne tvrde da je kuvar umro, ve je to samo zakljuak koji se iz nji% mo$e izvesti. T1;1<#8, im. Wavolji izum koji ukida neke od prednosti koje donosi dr$anje neprijatni% osoba na odstojanju.

11N

Table d>%ote @+r.A domainov sto. ) restoranima i %otelima, kompletan obrok po +iksiranoj ceni.

T1;1.4#,, im. .prava koja prema oku stoji u slinom odnosu kao tele+on prema u%u, omoguujui udaljenim objektima da nas spopadaju gomilama nepotrebni% detalja. .reom, teleskop nema zvono kojim bi nas pozivao na $rtvovanje. T1;#, im. rugo lice svetovnog Trojstva. T1#=#<3/0, im. revna vera koja ima svu samouverenost religije i svu misteriju nauke. 7oderni teozo+i, kao i budisti, tvrde da na zemlji $ivimo nebrojeno mnogo puta, u istom takvom broju tela, zato &to jedan $ivot nije dovoljno dugaak za na& potpuni du%ovni razvoj. rugim reima, jedan $ivot nije dovoljan da postanemo onoliko mudri i dobri koliko to da $elimo da postanemo. 2iti savr&eno mudar i dobar to je savr&enstvoO a teozo+i su tako o&trooki da su primetili da sve &to te$i pobolj&anju konano i dostigne savr&enstvo. 7anje kompetentni posmatrai su skloni da izuzmu make, koje ne izgledaju ni&ta mudrije ni bolje nego pro&le godine. 8ajvei i najdeblji teozo+ u poslednje vreme bila je 7adam 2lavacka, koja nije imala maku. T3-08/, im. /edna od sprava za muenje koje se koriste u onoj uvenoj kaznenoj instituciji, $enskoj ku%inji. Tiganj je izmislio 4alvin, i koristio ga za pr$enje silne dece koja su umrla pre kr&tenja. 4ada je jednog dana video muke skitnice koji je neoprezno izvukao peenu bebu sa smetli&ta i pro$drao je, velikom uenjaku je palo na pamet da smrt li&i njeni% u$asa tako &to e uvesti tiganj u svaki dom u Ienevi. #datle se tiganj rasprostro po svim krajevima sveta i umnogome pomogao &irenju 4alvinove sumorne vere. .ti%ovi koji slede @a ka$e se da i% je napisao njegova blagost, biskup ,oterA naizgled impliciraju da korisnost ove sprave nije ograniena na ovaj svet, ve da, po&to se posledice njene upotrebe na ovom svetu prote$u i na sledei, i sama sprava mo$e nai svr%u s druge strane, i na taj nain nagraditi svoje poklonike! 8a nebesa be&e pozvan sam .tari 8ik116. ,etar ree! " obro, goni ljudska bia, 0li budi malo ve&tiji poslenik 4ad su u pitanju nauna otkria. ,r$enje, na primer, metod je vreme&ni a bezbo$ne mui&, al> primi k znanju! #dasvud javljaju da se ljudi gre&ni 8ajbolje osu&e u vrelom tiganju. 3di, na*i jedan ' uzmi ga u ruku ' 8ek gre&nici cvre zbog besramni% dela." "8a duplo stra&niju baciu i% muku", Wavo ree, "u njemu spremau im jela." T#2#;05, im. ,renosiva navlaka u kojoj su antiki dr$avnici i plemenski advokati nosili svoje lak&e argumente. va svadljiva :imljanina 7a&i&e se za tobolac, ,o argument merodavan =a nji%ov spor starodrevan! ,osla&e ga u $eludac Tvrdoglavog du&manina. <$lu% /. Bu% T#,, im. 3nstrument koji se koristi pri ispravljanju nacionalni% granica. T:1=(18/04, im. #soba koja se uzdr$ava od $estoki% napitaka, nekada potpuno, nekada podno&ljivo potpuno. T:-#(05, im. #naj ko se bavi nekim komercijalnim zanimanjem. 4omercijalno zanimanje je svako ono u kojem je predmet zanimanja iskljuivo dolar.
116

.tari 8ik ' jedno od imena Wavola. 2ilo je u upotrebi u 1M. veku.

T:-#(380, im. (rsta transakcije u kojoj 0 krade od 2 dobra koja pripadaju 5, a zauzvrat 2 d$epari od novac koji pripada 1. T:3938#=0, im. #dgovor svinja na praso+agiju. 7ojsije 7endelson se jednom razboleo, i poslao po %ri&anskog doktora. #vaj je odma% s%vatio da pacijent boluje od tri%inoze, ali joj je diskretno dao drugo ime. ",otrebna vam je %itna promena dijete", rekao je, "morate jesti pola kile svinjetine svaki drugi dan." ".vinjetineK" uskliknu pacijent. ".vinjetineR 8eu je pipnuti niza&to na svetuK" "7islite li to ozbiljnoR" upita ga doktor. "4unem seK" " obro, onda pri%vatam da vas leim." T:34#, im. .censka odea ija je svr%a da op&te odobravanje agenata za &tampu pojaa naroitim publicitetom. ,a$nja javnosti je jednom prilikom skrenuta sa ovog odevnog predmeta na odbijanje gospo*ice ;ilien :asel11M da ga nosi. 2ilo je mnogo naga*anja oko njenog motiva, a pretpostavka gospo*ice ,oline 9ol pokazala je najvi&e dosetljivosti i ulo$enog intelektualnog napora. -ospo*ica 9ol je verovala da priroda gospo*ici :asel nije podarila lepe noge. 7u&ki um nije mogao da pri%vati ovu teoriju, ali sam koncept nesavr&ene $enske noge bio je tako neverovatno originalan da bi se mogao svrstati me*u najistaknutije podvige +ilozo+ske spekulacijeK 6udno je da se u celoj polemici oko nesklonosti gospo*ice :asel trikou, niko nije setio da taj stav pripi&e onome &to se kod drevni% naroda zvalo "stidljivost". ,riroda tog oseanja sada nam je nedovoljno poznata, i mo$da se i ne mo$e izraziti reima koje su preostale u na&em reniku. ,rouavanje izgubljeni% umetnosti je, me*utim, u poslednje vreme obnovljeno, i neke od sami% umetnosti ponovo osvojene. #vo je doba renesansi, i postoji nada da e i primitivno "crvenilo" biti izvueno iz svog drevnog skrovi&ta i zvi$ducima doekano na sceni. T:#-;# 3T, im. ,einski $itelj iz paleolita, posle rveta a pre :avnice. ) peini 0dulam je sa avidom $ivela uvena grupa troglodita. 4olonija se sastojala od "svi% koji su u nevolji, i svi% koji imaju dugove, i svi% koji su nezadovoljni" ' ukratko, od svi% socijalista /udeje.118 T:#/.T(#, im. ) vi&estrukom teizmu neki% %ri&anski% crkvi, tri potpuno odvojena bo$anstva koja su konzistentna sa verom u samo jedno. ,odre*ena bo$anstva politeistike vere, kao &to su *avoli i an*eli, nisu obdarena mou kombinacije, i moraju pojedinano da se bore za po&tovanje i prino&enje $rtava. Trojstvo je jedna od najsuptilniji% misterija na&e svete religije. #dbacujui je kao nerazumljivu, unitarijanci otkrivaju svoje nedovoljno poznavanje osnova teologije. ) religiji verujemo samo u ono &to ne razumemo, osim u sluaju kada neka razumljiva doktrina stoji u suprotnosti sa nekom nes%vatljivom. ) takvim sluajevima, verujemo u onu prvu, s%vatajui je kao deo one druge. T:).T, im. ) amerikoj politici, velika korporacija koja se prete$no sastoji od &tedljivi% radni% ljudi, udovica sa malim u&te*evinama, siroadi pod nadzorom staratelja ili suda, mnogi% drugi% slini% zlikovaca i javni% neprijatelja. T)706, im. #soba koja omoguuje dvema osobama koje govore razliitim jezicima da se sporazumeju, tako &to svakoj od nji% ponavlja ono &to bi bilo u njegovu korist da je ona druga osoba rekla. T(: #-;0(, prid. 8eprijemiv za istinu, u punom sjaju ispoljenu u na&em izuzetnom izlaganju. ,opularna predstava i primer tvrdoglavosti je mula, inae izuzetno inteligentna $ivotinja.

)
)23.T(#, im. #duzimanje $ivota ljudskom biu od drugog ljudskog bia. 3ma i% razni%! prvostepeni%, oprostivi%, opravdani%, po%valni%, ali osobi koja je ubijena nije naroito va$no da li je bila $rtva jedne ili druge vrste ' klasi+ikacija je tu, uglavnom, zbog advokata.
11M 118

;ilien :asel @;illian :ussell, 1861 ' 19JJA, amerika pevaica i glumica, ma%om u mjuziklima, poznata po svojoj lepoti. 2e$ei pred .aulovim gnevom, koji je potekao od zavisti posle ubistva -olijata, avid se sklonio u peinu 0dulam, zajedno sa svojom braom i svim navedenim nezadovoljnicimaO ukupno, bilo i% je Q00.

)23T3, gl. )prazniti neko mesto bez imenovanja naslednika. )618#.T, im. (rsta neznanja kojim se odlikuju marljivi. )6T3(#.T, im. 8ajpri%vatljivije licemerje. ) #(350, im. ,atetina linost koja se u %ri&anskom svetu, po dogovoru, posmatra %umoristino, iako je 9ristova ne$nost prema udovicama bila jedna od najizrazitiji% crta njegove linosti. )-;0W18#.T, im. (rsta utivosti koja se pripisuje stanovnicima svi% gradova sem 8jujorka. 8aje&e se izra$ava reima "#prostite, molim vas", i nije nespojiva sa nepo&tovanjem tu*i% prava. )90,.3T3, gl. =vanino privesti nekog optu$enog za neobinost. 2og stvori svet za &est dana, i bi u%ap&en sedmog. Aeautorizovana verzija );3=350, im. #naj ko se pribli$ava (eliini puzei na trbu%u da ne bi moglo da mu se naredi da se okrene i spremi za udarac. ,onekad je urednik. );T370T)7, im. ) diplomatiji, poslednji za%tev pre nego &to se posegne za ustupcima. ,o&to su primili austrijski ultimatum, lanovi turske vlade sastali su se da ga razmotre. "#, slugo ,rorokov", ree Peik 5arskog 6ibuka 7amu&u 8epobedive 0rmije, "koliko nepobedivi% vojnika imamo pod oru$jemR" "2ranioe (ere", uzvrati taj velikodostojnik po&to je prouio svoje bele&ke, "brojni su poput li&a na drveuK" "0 koliko nepotopivi% bojni% brodova uteruje stra% u srca svi% %ri&anski% svinjaR" upita on 3mama )vek ,obedonosne 7ornarice. ")jae ,unog 7eseca", glasio je odgovor, "primi na znanje da su oni poput talasa na moru, peska u pustinji i zvezda na 8ebuK" #sam sati elo Peika 5arskog 6ibuka be&e naborano od duboki% misli! raunao je mogui is%od rata. =atim ree! "0n*eoski .inovi, kocka je baenaK ,redlo$iu )lemi 5arskog )%a da savetuje da ne inimo ni&ta. ) ime 0la%a, savet je zavr&en." )7, im. Tajanstveni oblik materije koji se izluuje u mozgu. -lavna aktivnost mu se sastoji od poku&aja da spozna samog sebe. )zaludnost ovog napora proistie iz toga &to nema ime da se spozna osim samim sobom. )71T8#.T, im. #va re nema de+iniciju. )83T0:3/0805, im. #naj koji porie veru trinitarijanca. )83(1:=0;3.T0. im. 6ovek koji odrie prednosti ,akla pripadnicima drugi% vera. ),#:8#.T, im. #dlika ljudske ruke u odnosu na va$eu monetu. 8ajizrazitija je u ruci vlasti, i smatra se dobrom opremom za politiku karijeru. ),#T:120. im. ,rvo lice 4nji$evnog TrojstvaO ostala dva su #biaj i 4onvencionalnost. 0ko ima po&tovanja prema ovom .vetom Trojstvu, vredan pisac se mo$e nadati da e proizvoditi knjige koje e $iveti koliko i moda koja i% je rodila. ),#=80(08/1, im. ru&tvena ceremonija koju je izmislio Wavo da bi razonodio svoje sluge i proganjao svoje neprijatelje. )poznavanje dobija svoj najzloudniji oblik upravo u ovoj zemlji, po&to je blisko povezano sa na&im politikim sistemom. .vaki 0merikanac je ravnopravan svakom drugom 0merikancu, i stoga sledi da svako ima prava svakog da poznaje, iz ega se izvodi pravo na upoznavanje bez za%teva ili odobrenja. eklaracija o nezavisnosti trebalo je da glasi ovako! " r$imo da su ove istine oigledne same po sebi! da su svi ljudi stvoreni jednakiO da im je nji%ov .tvoritelj podario neka neotu*iva pravaO da su me*u tim pravima pravo na $ivot, i pravo da se

tu*i $ivot uini nepodno&ljivim tako &to e mu se nametnuti neopisivo veliki broj poznanikaO sloboda, naroito sloboda da se me*usobno upoznaju osobe a da se pret%odno ne proveri da li se one ve ne poznaju kao neprijateljiO i tra$enje tu*e sree uz pratei opor stranaca. "119 ),:#,0.T3T3, gl. )ni&titi. 8aroito, uni&titi veru devojke u devojaku vrlinu. ):0-08, im. 8ekada veoma esta atmos+erska pojava, sada uglavnom napu&tena u korist cikiona i tornada. )ragan se i dalje koristi u 4aribima, i popularan je kod neki% staromodni% pomoraca. ):1 834, im. #soba koja u sebi kombinuje pravosudne +unkcije 7inoja, :adamanta i 1aka1J0, ali koja se mo$e umilostiviti obolom1J1O strog i vrli cenzor, ali u celini ipak toliko milostiv da trpi tu*e vrline i sopstvene maneO ovek koji oko sebe baca ble&tave munje i stra&ni grom prekora sve dok ne lii na snop petardi koji uvre*eno saop&tava svoje mi&ljenje pseoj stra$njici, a odma% zatim promrmlja ti%u, melodinu re, ne$nu poput &apata magarca koji nudi svoju molitvu veernjoj zvezdi. (ladalac tajanstva i gospodar zakona, on sedi na svom visokom prestolju misli, lice mu je obliveno zagasitim sjajem Trans+iguracije, noge su mu savijene, jezik u obrazu! urednik prosipa svoju volju po papiru, i odseca je u odgovarajuim du$inama. ,ovremeno se iza vrata %rama zauje predradniki glas koji tra$i pet santimetara %umora i &est redova verski% meditacija, ili manje mudrosti a vi&e patetike. #, -ospodar =akona na Tronu 7i&ljenja. ,ozlaena je on varalica. #de$da mu iza&la ispod krpljenja, #d bronze mu kruna, 7udar je k>o tuna, 0 njegova je mo besmislica. )re&eno i smu&eno brblja bez da%a .me&ni stari gre&ni stari 7onar% 7i&ljenja. 5ivil koji prati vojsku javnog mnenja, Tetura, pretura, aka, pljaka, bezO stra%a. 8eprirodni, .umnjivi, =loudni, ;a$ljivi .avremenik ugledniK "#. 3. Ba%2l(uk ):#W18, prid. ,rirodan, nasledan. 8a primer, uro*ene ideje, to jest ideje s kojima smo ro*eni, po&to su nam pret%odno usa*ene. oktrina o uro*enim idejama jedno je od +ilozo+ski% uverenja najvi&e dostojni% divljenja, po&to je i sama uro*ena ideja, i, s%odno tome, nepristupana opovrgavanju, iako je ;ok naivno mislio da joj je zadao "modricu". #d uro*eni% ideja treba spomenuti veru u sopstvenu sposobnost da se vode novine, u veliinu sopstvene zemlje, u nadmo vlastite civilizacije, u va$nost na&i% lini% poslova i u zanimljivost na&i% oboljenja. ):#W18353, im. #sobe od malog znaaja koje optereuju tlo novootkriveni% zemalja. (rlo brzo prestaju da optereuju i poinju da na*ubruju. ).,19, im. /edini neoprostivi gre% protiv bli$njeg svog. ) knji$evnosti, a naroito u poeziji, elementi uspe%a izuzetno su jednostavniO u sti%ovima koji slede, iz nepoznati% razloga naslovljeni% " $on 0. $ojs"1JJ, sjajno i% je izlo$io otac -asalaska $ejp! )spe&an poeta! u rukama knjiga, -ovori u sti%u, razmi&lja u prozi, -rimizna kravata, u oima briga,
119

#riginal glasi! " r$imo da su ove istine oigledne same po sebi, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da i% je nji%ov .tvoritelj obdario izvesnim neotu*ivim pravima, i da su me*u tim pravima pravo na $ivot, pravo na slobodu i pravo na ostvarivanje sree." 1J0 7inoj, :admant i 1ak ' kod (ergilija, uvari podzemnog svela, zadu$eni i za muenje umrli%. 1J1 #bol' sitni antiki novac. 1JJ $on 0. $ojs @/o%n 0. /oSce, 18QJ ' RA, pesnik, autor brojni%, jako lo&i% pesama. #stao zapamen zato &to je dugo tvrdio da je 1la (iler (ilkoks od njega ukrala pesmu ";aug%, and t%e Torld laug%s Tit% Sou".

9eksametar kose u strastvenoj pozi. :azmi&ljaj tanko i imae& deblji strukO 8osi dugu kosu i ne treba klobuk. ).T0, im. 4od mu&karca, kapija du&e. 4od $ene, izlaz iz srca. ).T0804, im. 8euspela revolucija. ,ropali poku&aj nezadovoljstva da lo&u upravu zameni bezvla&em. )T190, im. .tanje du%a izazvano posmatranjem nesree drugog oveka. )T1P3T3 .1, gl. .aznati da je bolji ovek nesreniji od vas. )T#63PT1, im. .ve &to pru$a za&titu oveku u opasnosti. 7ojsije i /o&ua odredili su &est gradova utoi&ta ' 2ezer, -olan, :amot, 4ade&, Pekem i 9ebron ' gde su se oni koji su ne%otice nekog ubili mogli skloniti kada bi i% jurili ro*aci preminulog. #vo %vale vredno re&enje je gonjenom pru$alo priliku za ve$banje, a progoniocima omoguavalo zadovoljstvo lovaO du&a pokojnikova tako je bila ispraana poastima nalik na posmrtne igre u drevnoj -rkoj. )T(0:0, im. .poljnji, vidljivi znak nekog unutra&njeg stra%a. #bja&njavajui udno pona&anje du%ova, 9ajne navodi neiju mudru teoriju da se oni nas pla&e isto koliko i mi nji%. 8ije ba& tako, ako mogu dobro da prosudim iz tablica uporedne brzine koje mogu da prizovem iz sopstvenog seanja. ,ostoji jedna nepremostiva prepreka verovanju u utvare. )tvara se nikada ne pojavljuje naga! dolazi ili umotana u ar&av, ili "obuena kao &to be&e za $ivota". (erovati u utvare, dakle, znai ne samo verovati da mrtvi imaju mo da se uine vidljivima i po&to od nji% vi&e ni&ta nije ostalo ve i da je ista mo uro*ena i tekstilima. 6ak i ako pretpostavimo da plodovi razboja imaju ovu mo, kakvu bi korist imali od toga da je upotrebljavajuR 3 za&to se utvara nekog odela ponekad ne pojavi i pro&eta i bez nekog du%a u sebiR #vo su veoma znaajne zagonetke. ,oniru u dubine, i vrsto %vataju same korene ove razgranate vere. )(0I18#.T, im. ,osledica veze elave glave i bankovnog rauna. )(:1 0, im. ,rekr&aj koji je po ogromnosti odma% uz omalova$avanje. )=1T3, gl. ,risvojiti, ponekad silom, ali prete$no lukavstvom.

(
(0:0;350, im. 8a& rival za javna priznanja. (0:18/1, im. ,retvaranje %rane u vrline. 4ada je ovaj proces nesavr&en, umesto vrlina stvaraju se gresi. 3z ove okolnosti je onaj nesta&ni pisac, $eremaja 2len, zakljuio da $ene vi&e pate od lo&eg varenja. (0P38-T#83/0805, im. 6lan plemena ,otomak1JL koji je pravo da sam sobom upravlja zamenio za prednosti dobre vlade. a bismo bili pravedni prema njemu, moramo istai da to nije bilo dobrovoljno. (0= )9, im. 9ranljiva tvar koju je velikodu&na providnost obezbedila da bi se nagojili siromasi. (163T, prid. 4oji traje veno. Tek posle velikog oklevanja usudio sam se da ponudim ovu kratku i elementarnu de+iniciju, jer mi nije nepoznato postojanje pozama&ne knjige koju je napisao
1JL

,otomak ' indijansko pleme koje je naseljavalo prostor gde se danas nalazi grad (a&ington. :eka koja kroz njega protie nosi njegovo ime.

nekada&nji vusterski biskup pod naslovom "eli%ina defini,ija rei "veit" kako je u otre2ljena u autorizovanoj verziji 'veto$ is%a. 8jegova knjiga je bila veoma cenjena u anglikanskoj crkvi, i, koliko znam, jo& se rado ita, na veliko zadovoljstvo uma i veliku dobit du&e. (1;3608.T(18, prid. 4oji poseduje lepotu i sjaj na koje posmatra nije navikao, na primer, magaree u&i za zeca, ili sjaj svica za crva. (1;3608.T(#, im. .tanje i titula kralja. .a opravdanim prezirom posmatraju ga 3staknuti (eliki 7e&tri, (eliki 4ancelari, (eliki 8esuvisi i 5arski ,otentati drevni% i asni% redova republikanske 0merike. (1;36380, im. ,o&to je veliina isto relativna, ni&ta nije veliko i ni&ta nije malo. 0ko bi se svaka stvar u 4osmosu uveala za %iljadu puta, ni&ta ne bi bilo vee nego pre, ali ako bi samo jedna stvar ostala nepromenjena, sve ostale bi bile vee. )mu koji je upoznat sa relativno&u veliine udaljenosti, prostranstva i mase kojima barata astronom nisu ni&ta impresivnije od oni% kojima se bavi naunik sa mikroskopom. 4oliko mi znamo o tome, vidljivi svemir je mo$da samo mali deo jednog atoma, i njegovi% jona, koji pluta u $ivotnoj tekuini @sjajnom eteruA neke $ivotinje. 7ogue je i da mala stvorenja koja nastanjuju zrnca na&e krvi imaju ista oseanja kada razmatraju nespoznatljive razdaljine koje dele jedno zrnce od drugog. (1;34# )P08, prid. ,rvobitno je ova re znaila plemenitog roda, i ispravno se primenjivala na veliki broj ljudi. .ada znai plemenit po prirodi, i malo se odmara. (18608/1, im. .veanost na kojoj se dve osobe obavezuju da postanu jedno, jedno se obavezuje da postane ni&ta, a ni&ta se obavezuje da postane podno&ljivo1JQ. (1,0:, im. ,tica koja je izuzetna po sveobu%vatnosti svog apetita, i koja zato slu$i da ilustruje na&. 7e*u muslimanima i /evrejima vepar nije omiljen na jelovniku, ali ga po&tuju zbog njegovi% pro+injeni% navika, lepog perja i melodinog glasa. #vu pticu, uglavnom, i cene kao pevaicuO kavez pun nji% u punom zama%u znao je da izmami suze i dvoje ljudi odjednom. 8auno ime ove ptice je 'vinjus rokfeleri. -. :oke+eler nije otkrio vepra, ali se smatra njegovim po pravu slinosti. (1:0, im. (erovanje bez dokaza u ne&to o emu govori osoba koja o tome ni&ta ne zna, po&to je sama stvar bez presedana. (1:18, prid. 4oji je dobio narukvicu za robija&ku kuglu. (1:8#.T, im. (rlina oni% koji samo &to nisu prevareni. (1P0;0, im. ,ozornica za izvo*enje mirakula, u kojima se glavni glumac prebacuje na nebo. ) ovoj zemlji, ve&ala se uglavnom istiu po broju ljudi koji uspevaju da im izmaknu. (isoko na ve&alima, 3l> u krvi potocima, )mree& najotmenije V Tu gde umre& najmrtvije. 'tari ko%ad (1PT350, im. @1A :u$na i odvratna starica, u zloudnom savezu sa Wavolom. @JA ,relepa, privlana mlada $ena, po zlu daleko prevazilazi Wavola. (1PT380, im. 2udalina zamena za pamet. (1=1, im. /edna od dve stvari od presudne va$nosti za uspe%, naroito u politici. ruga su poznanstva. (3 34, im. ,ogled, obino zabrinjavajui. #ekivanje, obino zabranjeno. #, dunite, vi la%ori laki, 7irisni po 7ozambiku,
1JQ

,arodija 8ovog zaveta! "3 ree! zato ostavie ovjek oca svojega i mater, i priljepie se k $eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo." "Tako nijesu vi&e dvoje, nego jedno tijelo, a &to je 2og sastavio ovjek da ne rastavlja." @/evan*elje po 7ateju, 19! N'6A.

-de oveku godi vidik svaki #sim smrti na vidiku.1JN (3 #(8/04, im. #soba, naje&e $ena, koja ima mo da vidi ono &to je nevidljivo njenom klijentu ' naime, da je on budala. (3;0, im. .tvorenje, razliiti% oblika i osobina, koje je nekada nastanjivalo polja i &ume. 2ilo je noobdijski raspolo$eno, sklono plesu i kra*i dece. ,rirodoslovi veruju da su vile sada izumrle, mada je jedan sve&tenik anglikanske crkve tvrdio da i% je video tri blizu 4olestera jo& 18NN, dok je prolazio kroz park posle veere sa lokalnim vlastelinom. #vaj ga je prizor jako uzbudio, i njegova pria bila je prilino nesuvisla. -odine 180M, eta vila posetila je &umu blizu 1ksa i odvela ker nekog +armera, koju su videli kako u &umu ulazi sa zave$ljajem odee. .in nekog bogatog bur$uja nestao je otprilike u isto vreme, ali se posle vratio. #n je video otmicu, i poku&ao je da u%vati vile. Iistinijan -o, pisac iz etrnaestog veka, tvrdi da su moi vila da se pretvaraju tako velike da je video jednu kako se pretvara u dve suprotstavljene armije koje su zapodenule veoma krvavu bitku. 4ada je vila sutradan poprimila svoj prvobitni oblik i oti&la, na polju su ostala tela sedam stotina mrtvi%, koje su seljaci morali da sa%ranjuju. 8e pominje da li se neko od ranjeni% oporavio. ) 1ngleskoj, u vreme vladavine 9enrija 333, va$io je zakon koji je propisivao smrtnu kaznu za "ubijanije, ranjavanije ili sakaenje" vile, i bio je op&te po&tovan. (3;/)P40, im. 3nstrument koji se prete$no koristi da bi se u usta stavljale mrtve $ivotinje. 8ekada se u ovu svr%u koristio no$, i mnoge uva$ene osobe i dalje misle da on nad vilju&kom ima mnoge prednosti, ali je ipak ne odbacuju, ve je koriste da se pomognu pri tovarenju no$a. Pto ovi ljudi nisu odma% ka$njeni brzom i groznom smru jedan je od najupeatljiviji% dokaza da je 2og milostiv prema onima koji ga mrze. (38#, im. <ermentirani gro$*ani sok koji je u 9ri&anskom )dru$enju Iena poznat kao "pie" ili "rum". (ino je, gospo*o, drugi po va$nosti bo$iji poklon oveku. (3#;380, im. 3nstrument koji golica ljudske u&i prevlaenjem konjskog repa preko maiji% creva. 8eron ree :imu! ,,3 kad se osmudi&, .virau, i dok gori&, i nestaje& u dim." ".pali me &to %itrije", odgovori mu :im, ".ve je bolje no slu&ati kako gudi&." <r% /lad# (3P1, prid. 4omparativ od previ&e. (;0.83PT(#, im. 2ilo koja materijalna stvar bez neke naroite vrednosti, koju osoba 0 mo$e iskoristiti kao mamac za po%lepu osobe 2. #no &to zadovoljava strast za posedovanjem kod jednog oveka, a razoarava je kod svi% drugi%. #bjekat ovekove kratkotrajne gramzivosti i dugotrajne ravnodu&nosti. (#;.T:3T, im. .imbol zla koji svaki *avo mo$e da prekoreva. a je (olstrit lopovska jazbina uverenje je koje svakom neuspe&nom lopovu slu$i umesto nade za mesto u raju. 6ak je i veliki i dobri 1ndru 4arned$i1J6 izrazio svoje uverenje po tom pitanju. (:0608/1, im. 0ntiki prototip i pretea politikog uticaja. (ladalo je, me*utim, mi&ljenje da je to manje astan zanat, i ponekad je ka$njavano muenjem i smru. 0ugustin 8ikolas1JM nam pria kako su nekog seljaka optu$enog za vraanje muili da bi mu iznudili priznanje. ,o&to je izdr$ao nekoliko jednostavniji% agonija, paeni prostodu&nik priznade svoju krivicu, ali naivno upita svoje muitelje da li je mogue biti vra a to i ne znati. (:080, im. ,tica ije su lopovske sklonosti nekog dovele na pomisao da bi mogla da naui da govori.
1JN 1J6

,ara+raza sti%ova iz najpoznatije %imne biskupa 9ebera @1M8J ' 18J6A! "7ada svaki vidik prija Y 3 samo je ovek zao." 1ndru 4arned$i @0ndreT 5arnegie, 18LN ' 1919A '! ameriki industrijalac i +ilantrop. 1JM 0vgustin 8ikolas, sv. 0vgustin 2la$eni @L1J ' L86A, %ri&anski +ilozo+.

(:1;380, im. (relina je oblik kretanja ' to ka$e ,ro+. Tindal, al> ne znam kako obrazla$e V 8jenu svr%uO al> ovo znam ' bez po muke :ei vrele pokrenue ljudske ruke. 3 kuda udare, tu sve zvezde lete. Crede e& ertu%1J8 ' video sam i%, dete. !orton 'vou (:171, im. 4lima jednog sata. .talna tema razgovora me*u osobama koje ono uop&te ne zanima, ali koje su nasledile sklonost da o njemu priaju od predaka koji su goli $iveli na drvetu, i kojima je bilo od velikog znaaja. )spostavljanje zvanini% meteorolo&ki% kancelarija i nji%ovo la$ljivo poslovanje pokazuje da su ak i vlade podlo$ne uticaju na&i% praotaca iz d$ungle. /ednom zaviri% u budunost, dokle dopire ljudsko oko, 3 vide% -lavnog 7eteorologa, mrtvog, palog duboko, ,rokletog i zatvorenog u ,aklu, me*u la$ovima, =bog svi% besmislica koje je drsko trabunjao $ivima. ok ga gleda%, ustade sveano, ta u$arena ljudina, .a %rpe ugljena koji mu be&e dra$i nego istina. ,rona*e i s tla podi$e tanku ploicu, sjajni azbestO Tad pogleda oko sebe, pa iznad sebe, i napisa vest. 6itam uz rumeno svetlo kojim sija veno za$aren breg! "#blano, vetrovito, mestimini pljuskovi, %ladnije, sneg." 3alsion "#ouns (:;381, im. 3zvesni oblici uzdr$avanja. ()4# ;04, im. (uk koji je nekada bio ovek, ili se u oveka jo& ponekad pretvara. .vi vukodlaci su zle naravi, po&to su poprimili zverinji oblik da bi zadovoljili svoje zverske $elje, ali neki od nji%, preobraeni magijom, onoliko su %umani koliko je to spojivo sa steenom navikom jedenja ljudskog mesa. 8eki bavarski seljaci su jedno vee u%vatili vuka, vezali ga repom za ogradu, i oti&li da spavaju. .ledeeg jutra, tamo ne be&e niegaK (eoma zau*eni, obratili su se lokalnom sve&teniku, koji im je rekao da je nji%ov zarobljenik sigurno bio vukodlak, i da je u toku noi ponovo poprimio svoj ljudski oblik. ".ledei put kada zarobite vuka", rekao je dobri ovek, "privrstite mu lanac oko noge, i ujutro ete zatei ;uteranca. "

U
U @duplo veA, od svi% slova u na&oj azbuci, ima najnezgodnije ime, po&to su sva ostala jednoslo$na. #va prednost rimske azbuke nad grkom jo& vi&e dolazi do izra$aja kada naglas poku&ate da izgovorite, slovo po slovo, neku jednostavnu grku re, na primer, HIJKLMJNOPJKLQ. .trunjaci sada misle, me*utim, da su i drugi inioci uticali na pad "slave &to be&e -rka" i uspon "veliine &to be&e :im"1J9. 8ema sumnje, ipak, da bi upro&avanjem imena U @na primer, u "vau"A na&a civilizacija postala ako ne bolja, onda sigurno podno&ljivija.

1J8 1J9

5rede e]pertum @lat.A ' vjeruj strunjaku. ".lava &to be&e -rka i veliina &to be&e :im" @"... t%e glorS t%at Tas -reece and t%e grandeur t%at Tas :ome."A sti%ovi iz pesme "=a 9elen" 1dgara 0lana ,oa.

Z je u na&oj azbuci potpuno nepotrebno slovo, i zato je posebno otporno na sve napade ortogra+ski% re+ormatoraO kao i oni, sigurno e potrajati koliko i jezik. Z je sveti simbol za deset dolara, a u reima kao &to su Zmas, Zn1L0, itd. stoji umesto 9rista, ne zato &to, kako se veruje u narodu, predstavlja krst, ve zato &to je odgovarajue slovo u grkoj azbuci inicijal njegovog imena ' `aHbcd\. a predstavlja krst, zamenjivalo bi ime sv. 0ndrije, koji je svedoio na jednom tog oblika1L1. ) algebri psi%ologije, ] predstavlja $enski um. :ei koje poinju sa ] grke su, i nee biti de+inisane u ovom standardnom engleskom reniku.

=
=020(0, im. 2ilo koja vrsta razonode ije posledice ne ukljuuju smrt od poti&tenosti. =02#:0(, im. .tanje u kojem zli prestaju da spletkare a dosadni da dosa*uju. (eno *ubri&te slave. <ri$ider za velika nadanja. 7esto gde ambiciozni pisci sreu svoja dela bez ponosa, a bolje od sebe bez zavisti. .pavaonica bez budilnika. =02#:0(8#.T, im. 2o$ji dar du$nicima, dat kao nadoknada za izgubljenu savest. =0 #(#;/3T3, gl. ,ostaviti temelje za nadgradnju iskori&avanja. =0 #(#;/.T(#, im. 8ajmanje nepodno&ljivi oblik poti&tenosti. =04;1T(0, im. ) zakonu, sveana obaveza data 2ogu, koju za savest obaveznom ini kazna predvi*ena za krivokletstvo. =04#8, im. ,red =akon zavaljen u sudijskoj klupi 8a kolenima 7ilost plaui stupi. "-ubi seK" on viknu, "buntovna bludniceK 3 ne puzi vi&e sred moje sudnice. ,o tome &to klei& @boji& se i znoji&A /asno je da ovde ba& dobro ne stoji&." Tada ,ravda do*e pred sudiju pravo. "Tvoj statusR" on viknu. "#dneo te WavoK" ,,8%i,a ,uriae", ,ravda je rekla njem, ",rijatelju suda, ja te preklinjem." "8osi seK #dlaziK" =akon ju je kleo. "/a ovde tebe nikad pre nisam sreoK" !. "#. =04#83T, prid. ) skladu sa voljom nadle$nog sudije. =071834, im. 7u&ki ro*ak nekog ko je na polo$aju, ili nekog iji je on du$nik. =amenik je obino lep mladi, sa crvenom kravatom i slo$enim sistemom pauinasti% mre$a koji se pru$a od njegovog nosa do njegovog radnog stola. 4ada ga sluajno zakai domareva metla, iz njega se di$e oblak pra&ine. "=amenieK (elike su brige", -ospodar e, "&to e na&e knjige 3spitati strunjaci i ate #vla&eni od vlade da prate 8a&u slu$bu da bi gore znali a 3> smo ne&to neprikladno krali.
1L0 1L1

Zmas, Zn ' u .0 , skraeni oblici od 5%ristmas, 5%ristian @2o$i, %ri&aninA. ,rema postbiblijskim priama, sv. 0ndrija je u ,atrasu, u -rkoj, razapet na kosi krst @u obliku slova ZAO otuda naziv 0ndrijin krst.

7olim, sredi knji$enja i bilans, ,rika$i im neki zgodan balans, ,rilago*en ve&to da nas spasi /er brojae &ta nam je u kasi. /a se divim svoj tvojoj vrednoi V #d svitanja tu si pa do noi, oekuje& za tim stolom kliku 2iznismena, iju ljutu viku 3 napade svlada& njine vajnom 6arolijom nekom meni tajnom. 4o .+inga si, pa svi &to se bune 8ajzad sami polo$e raune. .vud se &iri ta sveta ti&ina, .kamenjena ko morska dubina. Ti sve sredi& da lepo na kraju Ti &to mole nama pare daju. 0l> vreme je da sad aktivnije 3skoristi& svoj silni genije. 4ad ustane&, iz oiju treba a ti munje biju kao s neba. 3nspiri&i svoje podre*ene, 8ek polet tvoj sve okolo preneK" Tad -ospodar lupi sa tri prsta =amenika savijena krsta ' 3stog asa skotrlja se na pod Tamna kugla, ko suv i skvren plod, Ta lobanja zuba &to se sme&eK -odinama on ve mrtav be&e. "#a%rak 3olo2o% =08#(1T0;#, im. 4ritiar na&eg rada. =08=320:05, im. .tanovnik sultanata =anzibar, koji se nalazi pored istone obale 0+rike. ) ovoj zemlji su =anzibarci, inae ratniki narod, najbolje poznati po jednom preteem diplomatskom incidentu od pre nekoliko godina. 0meriki konzul u glavnom gradu stanovao je u kui koja je gledala na more, od kojeg je bila odvojena peskovitom pla$om. 8a zgra$anje porodice ovog +unkcionera, i uprkos njegovim ponovljenim $albama, stanovnici grada su uporno koristili ovu pla$u za kupanje. /ednog dana, neka $ena je pri&la vodi, i sagnula se da bi skinula svoju odeu @par sandalaA. 4onzul, razjaren preko svake mere, ispalio je patronu sitne same u najuoljiviji deo njene linosti. 8a nesreu po postojei entente ,ordiale1LJ izme*u dve velike zemlje, ta osoba be&e sultanija. =0,0 , im. #naj deo sveta koji le$i zapadno @ili istonoA od 3stoka. )glavnom ga nastanjuju %ri&ani, mono pleme iz grupe licemera, ije su glavne industrijske grane ubistvo i prevara. #ni to vole da nazivaju "rat" i "trgovina". To su tako*e glavne industrije 3stoka. =0,:0(#, pril. 7o$daO verovatno. =0.T0:1#, prid. 8e&to &to boja$ljivi vi&e ne koriste. 4oristi se uglavnom za rei. :e koju je neki leksikogra+ oznaio kao zastarelu budalasti pisci nadalje zaobilaze uz stra% i gnu&anje. 0ko je to dobra re, me*utim, i ako nema tanog savremnog sinonima koji je podjednako dobar, onda je ta re dovoljno dobra za dobrog pisca. Ptavi&e, stav pisca prema "zastarelim" reima podjednako je dobra mera njegovi% knji$evni% sposobnosti kao i bilo &ta drugo, sem kvaliteta njegovi% dela. :enik zastareli% rei i oni% koje su na putu da to postanu ne samo da bi sadr$ao mnoge sna$ne i lepe izraze ve bi dodao mnoge posede reniku svakog sposobnog pisca koji ne bi imao sree da bude sposoban italac.

1LJ

1ntente cordiale @+r.A ' prijateljski sporazum.

=0.T0(0, im. Parena krpa koja se nosi iznad trupa i di$e na tvr*avama i brodovima. 3zgleda da slu$i istoj svrsi kao i oni znaci koji se mogu videti na nekim praznim parcelama u ;ondonu ' "Wubre. .lobodno paliti." =0T(#:, im. 7esto kazne i nagra*ivanja. ,esnik tvrdi da "4ameni zidovi zatvor ne ine"1LL ali kombinacija kamenog zida, politikog parazita i moralistikog propovednika nije za potcenjivanje. =0(3.T, im. ,odra$avanje prilago*eno za najnesposobnije. =17;/0, im. eo zemljine povr&ine, s%vaen kao vlasni&tvo. Teorija da je zemlja podlo$na privatnom vlasni&tvu i kontroli osnova je modernog dru&tva, i u potpunosti zavre*uje svu svoju nadgradnju. ovedena do svoji% krajnji% is%odi&ta, znai da jedni imaju pravo da druge spree da $iveO jer pravo vlasni&tva implicira pravo na iskljuivo nastanjivanje. 6injenica je, uostalom, da su zakoni o prestupu na snazi svuda gde se priznaje privatno vlasni&tvo nad zemljom. ,roizlazi da kad bi cela povr&ina terra +irma1LQ bila u posedu 0, 2 i 5, onda , 1, < i - ne bi imali gde da se rode, ili, ako bi se rodili kao prestupnici, ne bi imali gde da postoje. om mi usred sinjeg mora, ubinama plovim sivim, ) kolevci svakog stvora ,rodu$ujem ja da $ivim. ,o glavi me tuku biem 8a obali kad tra$im stan. 3 puini sjajnoj kliem! :o*eni sam ja kapetanK "oudl =183T, im. Taka na nebu tano iznad oveka koji stoji ili kupusa koji raste. .matra se da ovek koji le$i i kupus koji se nalazi u loncu nemaju zenit, mada je oko ovoga nekada bilo veliki% neslaganja me*u uenim ljudima, po&to su neki tvrdili da polo$aj tela nije va$an. #ni su se nazivali 9orizontalisti, a nji%ovi protivnici (ertikalisti. 9orizontalistiku jeres konano je iskorenio 4sanob, +ilozo+'kralj 0bare, inae zadrti (ertikalista. )pao je na skup +ilozo+a koji su raspravljali o ovom pitanju i, baciv&i im pred noge odseenu ljudsku glavu, zatra$io da joj odrede zenit, objasniv&i da se telo, obe&eno za noge, nalazi ispred zgrade. ,rimetiv&i da je to glava nji%ovog vo*e, 9orizontalisti su po$urili da istaknu da su preobraeni na bilo koju veru koju 4runa blagoizvoli da usvoji, i %orizontalizam je zauzeo svoje mesto me*u fides defun,ti.1LN =1(., im. -lavni grki bog, koga su :imljani obo$avali kao /upitera, a savremeni 0merikanci kao 2oga, =lato, :ulju i ,sa. 8eki istra$ivai koji su se iskrcali na obale 0merike, kao i jedan koji tvrdi da je prilino duboko za&ao u njenu unutra&njost, mislili su da ova etiri imena pripadaju etirima razliitim bo$anstvima. <ramp, me*utim, u svom monumentalnom delu /re#ivele vere insistira da su domoroci monoteisti, jer svaki od nji% nema drugog boga do sebe, kojeg &tuje pod mnogim svetim imenima. =;34#(05, im. -lavni inilac u napretku ljudske vrste. =;# )9, im. emon koji ima odvratnu naviku da pro$dire mrtve. ,ostojanje zlodu%a osporava ona vrsta polemiara kojima je vi&e stalo da svet li&e ute&ni% verovanja nego da mu ponude ne&to dobro zauzvrat. -odine 16Q0, otac .ei video je jednog zlodu%a na groblju blizu <irence, i upla&io ga znakom krsta. ,rema njegovom opisu, zlodu% be&e obdaren mnogim glavama i neuobiajenom koliinom udova, i nalazio se na vi&e mesta odjednom. obri ovek se vraao sa veere, i objasnio je da bi, da kojim sluajem nije bio "ote$ao od jela", u%vatio demona po svaku cenu. 0tolston pripoveda kako su neki sna$ni seljaci u%vatili zlodu%a u crkvenom dvori&tu blizu .adberija i bacili ga u baru. @#n izgleda misli da je tako istaknutog zlikovca trebalo potopiti u kadu punu ru$ine
1LL

.ti% :iarda ;avlejsa @:ic%ard ;ovelace, 1618 ' 16N8A iz pesme "0lteji, iz zatvora"! ".tone Talls do not prison make Y 8or iron bars a cageO". 1LQ Terra +irma @lat.A ' vrsto tlo. 1LN <ides de+uncti @lat.A ' izumrle vere.

vodice.A (oda se odma% pretvorila u krv, i "takvom i ostade do dneva dana&njeg". ) me*uvremenu je bari pu&tena krv putem odvodnog jarka. /o& krajem etrnaestog veka, jednog zlodu%a su saterali u ugao kripte u katedrali u 0mianu, i celo stanovni&tvo okru$ilo je to mesto. 8a elu dvadeset naoru$ani% ljudi, i nosei krst, sve&tenik je u&ao u kriptu i zarobio zlodu%a, koji je, mislei da se spase varkom, poprimio oblije jednog uglednog gra*anina. 2ez obzira na to, obe&en je i konjima ra&etvoren usred jezivog op&teg orgijanja. -ra*anin iji je oblik zlodu% poprimio toliko je bio potresen ovim mranim doga*ajem da se vi&e nikada nije pojavio u 0mianu, i njegova sudbina ostala je tajna. =80;05, im. .pecijalista koji zna sve o jednoj stvari, i ni&ta o svim ostalim. 8eki stari vinopija stradao je u $eleznikoj nesrei. a bi ga vratili u $ivot sipali su mu malo vina na usne. ",ojak, 18ML"1L6, promrmljao je i umro. =807183T#.T, im. .tepen poznatosti izme*u notornosti i slave ' malo podno&ljiviji od prve i malo nesnosniji od druge. ,onekad je dodeljuje neprijateljska i nesmotrena ruka. odirnu% na %ar+i sazvuje svako, 0l> bez %vale javnog mnenjaO Tad me 3turijel1LM dodirnu lako .vojim kopljem otkrovenja. 7a koliki jeste, moj me genije 8e izvede iz bezdana .ve dok me njegov blago tako nije ,a skoi% na svetlo dana. R. "#. :endlton =##;#-3/0, im. 8auka i povest $ivotinjskog carstva, ukljuujui i njegovog vladaoca, 4unu 7uvu @7usca maledictaA. #tac zoologije bio je, kao &to je op&tepoznato, 0ristotel, ali ime majke nije do&lo do nas. vojica od najugledniji% naunika u ovoj oblasti be%u 2u+on1L8 i #liver -oldsmit1L9, od obojice saznajemo @L 53istoire $enerale des ani%au& i 8 3istor6 of 8ni%ated AatureA 1Q0 da domaa krava menja rogove svake dve godine. =#:0, im. (reme kada razumni ljudi idu na spavanje. 8eki stariji ljudi vole da otprilike u to vreme ustanu, umiju se %ladnom vodom i krenu u dugu &etnju na prazan stomak, kao i da upra$njavaju druge naine samoka$njavanja. #nda ponosno ukazuju na ove navike kao na uzrok svog dobrog zdravlja i dugog $ivota. 3stina je, me*utim, da oni nisu zdravi i stari za%valjujui svojim navikama, ve uprkos njima. :azlog zbog kojeg vidimo samo vrste osobe kako to rade jeste &to su takve navike ubile sve ostale koji su poku&ali da i% se dr$e. =)20:, im. 7a*ioniar koji stavlja metal u va&a usta a vadi novac iz va&eg d$epa. =(160:40, im. 8a& le$ei brat, 9omo ventrambulans1Q1. =(1:, im. (idi 7)I.

I
I020, im. -mizavac jestivi% nogu. ,rvi pomen $aba u pro+anoj knji$evnosti nalazimo kod 9omera, u njegovoj pripovesti o ratu izme*u nji% i mi&eva1QJ. 8eki skeptici sumnjaju u 9omerovo
1L6 1LM

(ino ",auillac", berba 18ML. 3turijel, an*eo koji je na&ao .atanu kako ui preobra$en u $abu pored 1vinog u%a, pa ga je ubodom svog koplja vratio u prvobitni oblik. :e 3turijel na %ebrejskom znai "nadmonost bo$ja". 1L8 Ior$ ;uj ;eklerk de 2u+on @-eorges ;ouis ;eclerc de 2u++on, 1M0M ' 1M88A, +rancuski prirodnjak i teoretiar biologije. 1L9 #liver -oldsmit @#liver -oldsmit%, 1ML0 ' 1MQQA, engleski pisac, pesnik i dramatiar. )vek u novanim nevoljama, radio je sva&ta da bi pre$iveoO izme*u ostalog, pisao je i nauno'popularana dela o biologiji, zoologiji, itd., u kojima je iz neznanja, pravio razne gre&ke. 1Q0 #p&ta istorija $ivotinja i 3storija $ive prirode. 1Q1 9omo ventrambulans @lat.A ' ovek koji se kree na stomaku. 1QJ :at $aba i mi&eva, ponekad pripisivan 9omeru, parodija je 3lijade, najstarija poznata parodija u svetskoj knji$evnosti.

autorstvo ovog dela, ali ueni, domi&ljati i vredni dr Pliman1QL je jednom zauvek re&io tu stvar kada je otkrio kosti ubijeni% $aba. /edan od oblika moralnog ube*ivanja kojim se poku&alo privoleti <araona da poka$e naklonost 3zrailjcima be&e po&ast $aba, ali <araon, koji i% je voleo fri,asee1QQ, primetio je, uz istinski istonjaki stoicizam, da on to mo$e da podnosi isto toliko dugo koliko i $abe i 3zrailjciO program je zato promenjen1QN. Iaba je uporan peva, i ima dobar glas, ali nikakav slu%. ;ibreto njene omiljene opere, kako ga je zapisao 0risto+an, kratak je, jednostavan i e+ektan ' "brekekekes'koaks"O ini se da je muzika onog poznatog kompozitora, :i%arda (agnera1Q6. 4onji imaju po $abu u svakom kopitu 'lep dar prirode, koji im omoguuje da blistaju u trkama sa preponama. I0;3T3 .1, gl. ) zakonu, staviti kockice u a&u za jo& jedno bacanje. I0;#.8#, prid. .tanje neprijatelja ili protivnika posle zami&ljenog okr&aja sa nama. I 1:#8/0, im. #soba koja izbegava zla umerenosti tako &to poini dispepsiju1QM. I1;1=8350, im. -lavna me*u me%anikim napravama koje nam omoguuju da odemo iz mesta gde nam nije dobro u mesto gde nam nije ni&ta bolje. 3z ovog razloga, optimisti veoma cene $eleznicu, jer im omoguuje da ovaj put savladaju &to br$e. I180, im. Iivotinja koja obino $ivi u blizini mu&karca, i koja je donekle podlo$na pripitomljavanju. 7nogi od zoologa starije generacije tvrde da ona poseduje izvesnu vestigijalnu pitomost, steenu u pret%odnom periodu ropstva, ali prirodnjaci iz postsuzanentonijevskog1Q8 perioda, po&to ne poseduju nikakva znanja o tom ropstvu, poriu joj tu vrlinu, i tvrde da kakva be&e u osvit sveta, takva re$i i sad1Q9. Iena je najra&irenija me*u zverima grabljivicama, i nalazi se u svim naseljivim delovima planete, od medeni% planina -renlanda do moralni% pla$a 3ndije1N0. Iena pripada porodici maaka, ima skladne i gipke pokrete @ovo naroito va$i za ameriku varijantu, 7eli& u$nans1N1A, spada u sva&tojede, i mo$e se izdresirati da ne govori. ' Baltazar /o2er I18.4#, im. ,ripadnica suprotnog, ili ve&tijeg, pola. 4ada je na& Tvorac dao $ivot svetu, #n raznim biima popuni planetu. #d slonova jaki% pa do belou&kiO 3 svi be%u #4, al> svi be%u mu&ki. 7e*utim, pogleda tad Wavo i ree! " a se veni zakon Tvoj uspe&no stee, =akon ra*anja i zrelosti i smrti, 7i moramo sve nji% ubrzo zatrti, a ni $ive du&e ne bude na svetu ok Ti novi $ivot stvara& za planetu." Tada sakri glavu ispod jednog krila, .opstvena ideja sme&na mu je bila @Tako tipina za satansku priroduA 4oju bezazleno predlo$i -ospodu. .vevi&nji razmotri savet udvorice 3 baci pred sebe sudbinske kockice, 4oje u svemu od najdrevniji% dobi #dre*uju =emlji kakve e bit> kobi. 2og pognu glavu uz silno dostojanstvo (idev&i pred sobom sudbinsko poslanstvo.
1QL 1QQ

9ajri% Pliman @9einric% .c%liemann, 18JJ ' 1890A, nemaki ar%eolog koji je vr&io iskopavanja Troje i 7ikene. <ricasee @+r.A ' sitno iseckana i prokrkana $ivina ili meso, poslu$ena sa gustim umakom. 1QN # <araonovoj ljubavi prema $abama vide ti napomenu za pojam 4:#T4#.T. 1Q6 ) aristo+anovoj komediji Iabe, dok 9aron vozi ionisa, pojavljuje se %or $aba @parodija %ora iz tragedijaA i ogla&ava se sa "brekekekes'koaks". 1QM ispepsija 'lo&e varenje. 1Q8 .uzan 1ntoni @.usan 0nt%onS, 18J0 ' 1906A, amerika +eministkinja i re+ormatorka. 1Q9 (ideti napomenu uz pojam 2) 0;0. 1N0 ,arodija u 2irsovo vreme popularni% sti%ova (ilijema 4aupera @Uilliam 5oTper, 1ML1 ' 1800A ' "lndia5s s i,6 shores" i biskupa :ed$inalda 9ebera @:eginald 9eber, 1M8L ' 18J6A "7ro% !reenland5s i,6 %ountains fro% lndia5s ,oral strand". 2irs pravi igru reima tako &to re "icS" @ledenA zamenjuje sa "s i,6" @zainjenA, a ",oral" @koralniA sa "moral" @moralniA. 1N1 <eli] pugnans @lat.A ' ratoborna maka, izmi&ljeni zoolo&ki termin.

.a zemaljske kugle cele u isti ma% 3znova se di$e, polete svesni pra%. 3z korita svaka se valja&e reka a za kalup bude ilovaa meka. .kupiv&i dovoljno @jedva za deobu /er &krta ,riroda uva svoju robuA, -ospod otpoe da oblikuje glinu, 0l> joj Wavo kri&om umanji te$inu. :azliite +orme 2og stvarati stane, ,rvo skelet, onda ne$nije organeO 3spoetka oblik nijedan ne nasta, 0l> prst Tvorca brzo dovede do rasta, ,a stepen po stepen i mrvu po mrvu, 4ao pandan $ivi% svi% bia, #n prvu .tvori Ienu, skladnu, potpunu celinu, /edino bez srca @tad potro&i glinuA. Wavo e! "2ez brige, nek malo ekaju, oneu ja srca koja im manjkaju." #n odlete %itro, vrati se $urei, .va potrebna srca donese u vrei. Te noi na =emlji zvoni se na smenu! eset miliona ljudi dobi $enu. Te noi u ,aklu spokoj svakoj $rtvi! eset miliona *avola su mrtvi. !. "#. I1=;#, im. =vanina palica, koja oznaava veliku vlast. 8jegov oblik, slian te&koj toljagi, ukazuje na njegovu prvobitnu namenu u odvraanju od neslaganja. I3T#, im. =rnasta biljka od koje se, uz izvesne te&koe, mo$e dobiti viski podno&ljivog kvaliteta, i koja se tako*e koristi za pravljenje %leba. 4a$e se da <rancuzi jedu vi&e %leba po glavi stanovnika nego bilo koji drugi narod, &to je i prirodno, jer jedino oni znaju kako da tu tvar uine jestivom. I3(#T, im. u%ovni salicil koji uva tela od propadanja. .vaki dan $ivimo u stra%u da ga ne izgubimoO kada ga, me*utim, izgubimo, uop&te nam ne nedostaje. # pitanju " a li vredi $iveti $ivotR" mnogo je raspravljanoO naroito su u tome aktivni oni koji smatraju da nije, i mnogi od nji% napisali su duge radove da bi objasnili svoj stav. ,otom, pa$ljivo po&tujui zakone zdravog $ivota, po$iveli bi jo& mnogo godina, u$ivajui u poastima zbog uspe&ne polemike. "8ema smisla $iveti, toga sam svestan", 2ezbri$no je pevao mladi obestan. ) zrelosti zadr$a to ube*enje, 4oje mu jo& vi&e uvrsti starenje. 4ad u osamdesetoj konj ga obori, :ee! "2rzo, brzo, nek do*u doktoriK" 3an 'ou er I):20, im. 0$urnost nesposobni%.

73=08T:#,#( :16834

071:3643 9)7#: 4:0/17 1(1T801.T#- (140. " anas nije neop%odno biti vulgaran da se bude zabavan", optimistiki je pisao $on 4endrik 2engz @/o%n 4endrick 2angsA, jedan od "novi% %umorista" krajem pro&log veka. 8jegove rei su reakcija na preovla*ujuu struju popularnog, lokalnog, dijalekatskog, burlesknog, vestern %umora. )rbani %umoristi su tada poeli da potiskuju rustikalne. -radovi su se &irili, stvarani su kulturni centri, pojavljivali su se novi asopisi, i mnogi ljudi su osetili potrebu za vi&im nivoom %umora. )z jednu kap snobizma, tra$en je otmeniji, intelektualni %umor dostojan 1vrope. 9umoristi se obraaju obrazovanijoj publici. 2engz i mnogi drugi rado pose$u za klasinim, literarnim i istorijskim aluzijama. Tako*e ' naroito u asopisu "T%e ;ark" @"Pala"A, pretei asopisa "7ad" ' javlja se alegini, iracionalni %umor, naklonjen +antastinom i bizarnom, cenjen ma%om u intelektualnim krugovima. 2engz je pisao da vi&e voli $ivot na renom amcu nego $ivot u kui zato &to vi&e ljudi umire u kuama nego na renim amcima. ) svakom broju "Pale" $ilet 2ard$is @-elett 2urgessA, koji je svoje delo opisao kao "apsolutni manjak realizma", objavljivao je "nonsens" sti%ove. ) prvom broju pojavila se uvena ";jubiasta krava"! 3 never .aT a ,urple 5oTO 3 never 9ope to .ee #neO 2ut 3 can Tell Sou, 0nS%oT! 3>d rat%er .ee t%an 2e #ne. /ud$in <ild @1ugene <ieldA istra$ivao je granice crnog %umora u parodijama pouni% pria za decu, a $ord$ 1id @-eorge 0deA pisao je groteskne, satirine basne. 4rajem 19. veka, u amerikom %umoru javlja se pojava netipina za gro dotada&nje amerike literature ' pesimizam. .ocijalni pisci su znali biti vrlo o&tri, satiriari otvoreni i britki koliko je to samo u .0 mogue, ali retko je gubljena op&ta vera u sutra&njicu i ameriki nain $ivota. 8o, kasniji ni%ilizam takozvane "izgubljene generacije" najavili su i neki %umoristi. ,oslednja dela 7arka Tvena @7ark TTainA, jo& za $ivota priznatog za najveeg amerikog %umoristu, puna su gorine i neverice u oveka. =apisao je u jednom putopisu! "Tajno vrelo samog %umora nije radost ve tuga. 8a nebu nema %umora." 0li du%ovni vo*a pesimista bio je 1mbrouz -vinet 2irs @0mbrose -Tinett 2ierceA @v.A, ija se mizantropija mo$e meriti samo sa .vi+tovom. 4ao i uvek otporna prema ekstremizmu, 0merika mu je postavila me*e. 2io je neko vreme slavan u .an <ransisku, uvek otvorenom za ekscentrike, i 4ali+orniji, ali to je sve. Te&ko je nalazio izdavae i nije postao ameriki .vi+t ne samo zato &to, ipak, nije pisao na .vi+tovom nivou ve i zato &to 0merika nije $elela svog .vi+ta. 071:340 4:0/17 1(1T801.T#- (140 ) 4:0T437 5:T070. ) vreme kada je 2irs pisao avolov renik, u sastav .0 u&li su, kao nove dr$ave, (a&ington, 7ontana, 0jda%o, (ajoming, /uta ... 9vatanjem $eronima zavr&en je poslednji vei okr&aj sa 3ndijancima. #snovane su prve bezbol lige. )brzano je izgra*ivana $eleznica. ) .an <ransisku su M8 odsto stanovni&tva inili doseljenici. ) 6ikagu je podignut prvi oblakoder od deset spratova. Teorija evolucije se borila za opstanak sa ni$im $ivotnim +ormama ' u$asnutim kreacionistima. ,olicija je 1900. g. upala na predstavu adaptirane ".ap+o" zato &to je glavni junak nosio %eroinu uz stepeniceO mnogo $ena je potpisalo peticiju protesta i opsedalo pozori&te kada je opet otvoreno. ) 8ju 9emp&iru je donet prvi dr$avni zakon sa za%tevom da sve gradske op&tine otvaraju biblioteke. ,ojavio se prvi <ordov automobilO .ajmon ;ejk je izgradio "0rgonauta", prvu podmornicu koja je plovila otvorenim morem. 8acionalno bogatstvo se utrostruilo, a stanovni&tvo uvealo za N0 odsto. 6asopisi su zabranjivali teme poput smrtne kazne ili anar%izmaO "9arperz" je izostavio prvo poglavlje $emsovog prevoda odeovog romana Luka Daraskon kao uvredljivo za %ri&anske itaoce, opomenuo je 4onstansu (ulson da pi&e suvi&e pesimistino, a moralno proistio Aeznano$ "#uda Tomasa 9ardija. 0merika je porazila Ppaniju u ratu i osvojila ,orto :iko i <ilipine. .talno je rastao procenat dece koja su i&la u &kolu. 7ada se crkva bunila, stalno su rasle posete nedeljnim utakmicama bezbola. )bijeni su

predsednici -ar+ild i 7ek4inli. 9it pesme su bile "U%ere ;et 7e 2uS a 2oTToT".

id eou -et T%at 9atR" i " addS Uouldn>t

0,#4:3<. 2irsova omiljena mimikrija u Wavolovom reniku. 7nogi naunici, istoriari i istorijske linosti koje 2irs s puno autoriteta pominje nikada nisu postojali ve i% je on izmislio. Tako*e, svi kritiari se sla$u da potpisi ispod pesama ' izuzev nekoliko izuzetaka @v. ,0:# 3/0A ' ne kriju &i+rovana imena drugi% pesnika ve su izmi&ljeni. 2irs je to sam nagovestio u ,redgovoru istakav&i oca $ejpa kao pesnika, a re "jape" znai &ala. (einu imena je skovao po ru$noi, a nekoliko je izabrao po asocijacijama! $orasY9oracije ili $udibrasY.emjuel 2atler. 23:., 172:#)= -(381T, 232;3#-:0<3/0. 8uggets and ust, od -rile, ;ondon! 5%atto and Uindus, 18MJ. T%e <iend>s elig%t, od -rile, ;ondon, 9otten, 18MJ. 5obTebs +rom an 1mptS .kull, ;ondon, :utledge f .ons, 18MQ. T%e ance o+ eat%, Uilliam 9erman, .an <rancisco, 9enrS 4eller, 18MM. Tales o+ .oldiers and 5ivilians, .an <rancisco, 1. ;. -. .teele, 1891. T%e 7onk and t%e 9angmans>s aug%ter, 5%icago, <. /. .c%ulte, 189L. @189JA. 2lack 2eetles in 0mber, .an <rancisco, Uestern 0ut%ors ,ublis%ing 5o, 189J. 5an .uc% T%ings 2eR, 8eT eork, 5assell ,ublis%ing 5o, 189L. <antastic <ables, 8eT eork, -. ,. ,utnam>s .ons, 1899. .%apes o+ 5laS, .an <rancisco, U. 1. Uood, 190L. T%e 5Snic>s Uord 2ook, 8eT eork, oubledaS, ,age, 1906. T%e .%adoT on t%e ial, .an <rancisco, 0. 7. :obertson, 1909. Urite it :ig%t, 8eT eork f Uas%ington, 8eale ,ublis%ing 5o, 1909. T%e 5ollected Uorks. 1J vols. 8eT eork f Uas%ington, 8eale ,ublis%ing 5o, 1909 ' 191J. T%e ;etters o+ 0mbrose 2ierce, .an <rancisco, 2ook 5lub o+ 5ali+ornia, 19JJ. 8eobine prie, 2eograd, "8olit", 196L. @3zbor, prevod i predgovor 2ranko (uievi.A <antastine basne, 2eograd, privatno izdanje, 198J. @3zbor, prevod i pogovor :anko 7astilovi.A 23:., 172:#)= -(381T, 1;#. (eliki deo 2irsovog opusa pripada novinarstvu. 4ada se u .an <ransisku zaposlio kao novinar, obreo se u grubom i $ustrom novinarstvu gde su lepe rei bile zabranjene @v. priu 7. Tvena! "8ovinarstvo u Tenesiju"A. 2irs se odlino sna&ao ' postao je naj$e&i i najzajedljiviji. 8jegov sarkazam nikoga nije &tedeo, naroito javne linosti. 8apadao je sve koje je optu$ivao za la$ljivost, licemerje ili po%lepu @tj. veinu ljudiA. To je izgledalo ovako! "6arls de /ang iz >4ronikla> je la$ov, %ulja i, mo$da, kukavica." 3me milijardera ;ilenda .ten+orda @;eland .tan+ordA pisao je kao .tealand ;and+ord @steal gg krasti, lend gg zemljaA. 4omentarisao je ubistva, ismevao politiare, +eministkinje, socijaliste, sve&tenike, pseudopisce, dr$avne slu$benike... 3mao je puno neprijatelja i uvek je nosio revolver. /edina vrednost ti% napisa bila je nji%ova aktuelnost, koju su ubrzo izgubili. #datle ne treba izvlaiti zakljuak o njegovim pogledima na knji$evnost. ,rezirao je realizam, "lokalni kolorit" i dijalekatsku knji$evnost. 2io je sumnjiav prema inovacijama. ,oput stari% -rka, smatrao je da treba pisati u ve utvr*enim +ormama. 7ladim piscima je preporuivao da itaju klasike. .ebe je smatrao romantiarem. =aista, mada esto govore o gra*anskom ratu, njegove prie vi&e duguju romantizmu i gotskoj knji$evnosti nego realizmu. 7rana simbolika, obino nasilne smrti iz obino besmisleni% razloga kao zavr&etak ' brat ubija brata, sin oca, o+iciri bombarduju sopstvene kue ' povremena melodramatinost, natprirodna zbivanja u mranim &umama, du%ovi, vukodlaci, ekstrasenzorna percepcija... 2irs, sasvim nezadovoljan vidljivim svetom, stvarao je svoj svet, nekad vrlo uspe&no, nekad vrlo neuspe&no. #d uspe&ni% dela, treba pomenuti " oga*aj na mostu na .ovinoj reci", jednu od prvi% i najbolji% pria napisani% te%nikom toka svesti. 3pak, najbolja su mu dela ona najkraa, stvorena u jednom da%u ' 7antastine 2asne i avolov renik. 23:., 172:#)= -(381T, I3(#T 3 ;1-18 0. :o*en JQ. 06. 18QJ. u okrugu 7egz u #%aju @porodica se ubrzo preselila u 3ndijanuA, 2irs je odma%, ironino, u&ao u svet knji$evnosti! ime je dobio prema romanu Sudno i 2es ri%erno #itije )%2rouza !vineta, oznatije$ o i%enu Eo avi /rosjak. 3pak, verovatno niko u porodici nije smatrao da mali 1mbrouz, deveto dete, ima udno ime. #tac se zvao 7arko 0urelije 2irs, a stric, general, ;ucije (er 2irs. .vako od trinaestoro dece imalo je ime na "0". 7arko 0urelije je bio sumorni, siroma&ni +armer, ekscentrik, bez ambicija, veoma pobo$an @zapravo je majka, ;aura, vodila domainstvoAO imao je biblioteku ' malu, ali najveu u kraju. 8aje&e

je itana 2iblija. 2irs je prezirao celu porodicu osim brata 0lberta. ) jednoj pesmi zapisao je! ". kakvom se teskobom seam svog detinjstva u svetlu otad steeni% saznanja." # svom detinjstvu sigurno govori i u parodiji rodoljubive pesme "0merika" veleasnog .emjuela .mita @prozni prevodA! #tad$bino moja, .latka zemljo zloina, # tebi pevam =emljo u kojoj je moj otac ,ekao mlade ve&tice 0 biem prianjao )z pognuta kvekerska le*a. "Te&ko je 2irsovim obrazovanjem objasniti injenicu da je pisao kao obrazovan ovek", napisao je 4li+ton <edimen. 4ada je 2irsu bilo 1M godina, stric ga je poslao u vojni koled$ u 4entakiju, da se "sredi". #stao je tek godinu dana. 3zbio je gra*anski rat i 2irs se prikljuio severnjakoj vojsci. ,oeo je kao dobo&ar, a zavr&io kao major. 2orio se mladalaki %rabro i bio je dva puta ranjen, jednom te&ko, u glavu @brat je rekao da "vi&e nikad nije bio isti"A. 4ada se vratio iz rata, otkrio je da ga je verenica napustila. 8i&ta udno, po&to je strastvena pisma slao ne samo njoj ve i njenoj sestri. ,o&to je neko vreme radio u vladinoj agenciji koja je istra$ivala kuda nestaje zaplenjeni ju$njaki pamuk, obreo se u .an <ransisku, gradu u kojem e postati slavan. ,rvo je radio kao noni uvar u kovnici novca. ,oeo je da objavljuje pesme i eseje u lokalnim novinama i da se dru$i sa boemima. ,rivuklo ga je novinarstvo i ubrzo je postao urednik. .tariji urednik kome se divio otkrio mu je (oltera, .vi+ta, Tekerija i ,oa. ,oput ,rusta, patio je od astme i pisao je nou a na spavanje i&ao u zoru. 6esto je odlazio iz .an <ransiska u okolna mesta toplije i suvlje klime! #uklend, .anta 1lenu ili .an :a+ael, gde e upoznati 7oli 1lejn ej, jedinicu kopaa zlata iz vremena zlatne groznice. 7ada majka, prirodno, nije bila odu&evljena kerkinim izborom, 7oli i 1mbrouz su se venali 18M1. Ieljan evropske slave, 2irs je godine od 18MJ'18M6. proveo u ;ondonu. ,isao je pod pseudonimom za novine, prvi put sreo 7arka Tvena. #d prinova je dobio dva sina i objavio prve tri knjige. 8aru&enog zdravlja, vratio se u .an <ransisko i opet postao urednik. ,oeo je da objavljuje rubriku "Wavolov renik". Tada je upoznao mladog (ilijema :endol+a 9arsta, koji ga je pozvao da pi&e za "3gzeminer". .aradnja e trajati dvadeset godina. 2irs se nije slagao sa 9arstom, mada mu je ovaj ostavio punu slobodu, i puno puta je davao ostavku, ali ekovi bi i dalje stizali, i 2irs bi se vratio. Te, poslednje decenije 19. veka bio je najslavniji. ,ostao je siva eminencija knji$evne kritike. 8ije zaboravljao ni omiljene teme za podsme%! religiju, politiku i dr. =birke pria koje je tada objavio bile su najbolje pri%vaene od svega &to je napisao. :edovno je izlazio "Wavolov renik". 8jegovo dru&tvo i savete tra$ili su mladi pisci i &armantne kandidatkinje za poetese. ,orodini $ivot bio mu je nesrean. 8e mo$e se rei da nije bio kriv. 8ije uspeo da stvori sreniju porodicu od one njegovog oca. 2io je mu$ koji je retko kod kue, otac koji nije strog ali ni pa$ljiv. Iena ga je konano napustila. .tariji sin je oti&ao od kue u 1N. godini @poput ocaA i ubrzo se zaljubio u vr&njakinjuO u nastupu ljubomore, ubio je suparnika, a onda i sebe. esetak godina kasnije, mla*i sin umro je od alko%olizma. 2irsa je nad$ivela samo kerka. 2irs je bivao sve bolesniji, gubio je kreativnost i slavu. /edino se nije promenila njegova odbojnost prema civilizaciji. #vako je de+inisao 0meriku! "(elika, neprozirna tmina sa dve ili tri takice svetla koje svet3ucaju i opiru se potpunoj praznini neznanja, neotesanosti, samoljublja, $vakanja duvana, neukusnog odevanja, neodgojeni% manira i sveop&teg varvarstva." oekao je da vidi sabrana dela u 1J knjiga a onda je konano digao ruke od svega. (e u osmoj deceniji $ivotaO opet je krenuo u rat, drugi i poslednji! u meksiku revoluciju. #stavio je opro&tajno pismo @prevod 2ranka (uieviaA! "=bogom. 0ko ujete da su me u 7eksiku postavili uz kameni zid i izre&etali mecima, znajte da to smatram prilino dobrim nainom da se napusti ovaj $ivot. 4udikamo je bolji od starosti, bolesti ili pada niz podrumske stepenice. 2iti >gringo> u 7eksiku ' a%, to je prava eutanazija." 8ovembra 191L, pre&ao je meksiku granicu i dobio akreditiv da se kao posmatra prikljui armiji ,ana (ile. ecembra je poslao pismo sa opisom prvi% borbi. (i&e se nikada nije oglasio. 8iko ne zna kada je umro i gde mu je grob. . #stala je samo legenda, koja je rasla i ije su mnogobrojne glave tvrdile suprotne stvari! od toga da se ubio u 7eksiku, pa do srenog kraja ' da je jo& dugo $iveo u /u$noj ili .rednjoj 0merici.

6#(14. ,o 2irsu, ovek je bie koje odlikuju gramzivost, zavist, glupost, zloba i sve ostale slabosti. "=a 2irsa je ovek", napisao je 2irsov boemski drug 9. ;. 7enken, "najgluplja i najpodlija od svi% $ivotinja. 0li u isto vreme, najzabavnija. ,o strani od $ivotne parade, 2irs se beskrajno, gargantuovski zabavljao. )s%iivala ga je bestidna +arsa politike. 2io je skoro zaljubljeni znalac teologije i teologa. =avijao je od veselja kada god bi pomislio na pro+esora, doktora ili mu$a." 8jemu je od oveka pojedinca sme&niji samo ovek kao "dru&tveno bie". =ato 2irs pominje "rat protiv svi% ljudi s nekim poslanjem, preziranje svi% mogui% titula... neodobravanje ljudski% institucija, ukljuujui sve vidove vlasti..." 3za osme%a izviruju onjaci, iza velikodostojnike kape kapa dvorske lude. 8apredak je privid te%nike civilizacije. 8ove generacije samo ponavljaju gluposti i zloine stari%. ;judska priroda je nepromenljiva i zato su sme&na snovi*enja socijalista o buduem dru&tvu solidarnosti i mira. 2udunost e doneti samo smrt. 70:4#(3X, (1.1;38, J1. 0M. 196L., prevodilac 2irsovi% sti%ova i pisac ovog pogovora, intelektualac, nepu&a, puno ita, vozi kola, prijatan u dru&tvu, mada utljiv. 81,:3;0-#W18. #naj ko ne uspe da "lii na ,rosenog 6oveka". 2irs nije bio poput revolucionara koji ru&e stare idole samo da bi uspostavili nove, svoje. 8ije bio poput buntovni% mladia koji kasnije dopuste da i% dru&tvo pripitomi i svari. #n je celog $ivota ostao neprilago*en. 8igde ne nalazei savr&enstvo, okrenuo se ni%ilizmu. 3mao je razni% lo&i% osobina, ali bio je nepotkupljiv! kada se 1896. borio protiv ma%inacija $elezniki% magnata u 4ongresu .0 , oni su poku&ali da ga potkupeO napisao je u novinama da je njegova cena MN miliona dolara i da i% treba uplatiti u blagajnu .0 . ,0:# 3/0. ,ojam koji 2irs zaudo nije de+inisao, ali ga je veoma voleo. ,o&to je prezirao renike i leksikogra+e, sastavio je svoju, parodinu verziju renika. )mesto objektivnosti, ozbiljnosti i normativnosti, 2irsov renik nudi subjektivnost, %umor i umetniku neobaveznost. ,esme u reniku esto parodiraju takozvanu ozbiljnu poeziju svojim burlesknim tonom, iskrenutom sintaksom, promi&ljeno neskladnim opkoraenjima i namerno naivnim rimama @v. :370A. 3pak, apokri+ni potpisi poezije kriju tek poneku konkretnu parodiju, recimo 9enrija -reja ili 1le (iler (ilkoks. ,esma potpisana sa 0leksander ,ouk trebalo bi onda da parodira ,oupa, ali zapravo aludira, kroz @neprevodivuA igru u rimi, na pesmu "Tigar" (ilijema 2lejka. ,#.T7# 1:83=07. Trenutno moderna knji$evna +ioka, koja dolazi posle modernizma, nekada moderne. 2irs nije mogao znati ni za modernizam. 4ada je nestao u 7eksiku, 4a+ka, ,rust i $ojs bili su jo& nepoznati i u 1vropi. 3pak, lako je zamisliti nekog knji$evnog teoretiara kome bi o 2irsu bio uskraen samo jedan podatak ' vreme kada je $iveo ' kako smatra da ita nekog mladog postmodernistikog autora. =aista, avolov renik temelji se na postupcima danas pripisivanim postmodernizmu. To su! preoblikovanje neumetnike literarne +orme ' konkretno, inventara leksiki% jedinica ' i njeno podizanje na umetniku ravanO parodija @v.A tog preoblikovanjaO me&anje razliiti% knji$evni% rodovaO apokri+ni citati knji$evni% i nauni% delaO pozivanje na stvarna knji$evna dela i nji%ovo esto, ma%om parodino, para+raziranjeO pozivanje na mitske ar%etipeO svest pi&evog "ja" o sebi kao piscu, itd. 0 ipak... pre 100 godina...KR 0 &ta tek rei za oito postmodernistike romane Dristra% Bendi ili "on :ihotR :370. ".azvuni zavr&eci sti%ova, uglavnom lo&i" i uvek kori&eni u avolovo% reniku. 2irs nije voleo (olta (itmena i njegov slobodni sti%. 2io je veran rimi, ali ini se samo da bi je parodirao. 8aje&e mu je rima namerno neve&ta, &to doprinosi samoparodinosti pesama. 7noge rime su detinjasto jednoslo$ne @starYare, seeYbe, oYgoA. 8egde posegne za gramatikom rimom pa rimuje dva glagola u pro&lom vremenu samo zbog nastavka 'ed. ,onekad se poigrava ekvivoknom rimom @recimo, skin to itKinto itA a takve sti%ove sam poku&avao da ouvam sa "pita nijeY2ritanije" ili "drzak onYzakon". Tu su i udvojene rime, umno$ene, isprekidane... sve &to mu je u datom trenutku slu$ilo za poigravanje poezijom. .0(:171834. (e su banalne sintagme tipa "8. 8., na& savremenik" i svo*enje stari% dela na merila i interese novog vremena. 3pak, vredi zamisliti 2irsa danas. Tako posveen univerzalnim ovekovim nitkovlucima, &ta je on uop&te mogao videtiR ) doba zakopani% dru&tveni% normi koje su bar pru$ale iluziju moralnosti, video je -ra*anski rat u .0 , otimanje zemlje 3ndijancima, prostodu&ne pionire, &tampu i politike borbe jo& uvek primitivni% dosega... To su same novogodi&nje estitke u odnosu

na zbivanja J0. veka, na moderna oru$ja i pokolje miliona ljudi, koncentracione logore, gu&enje slobode u ime slobode i ideologija, televiziju, koja je ogolela glupost i dovela je u svaki dom... 8jegovo mi&ljenje o ljudskoj prirodi ne bi bilo puno lo&ije ' to je nemogue ' ali koliko bi bilo novog materijala za renikK =040P8/18/1. -re% prema 2irsu koji se stalno poveava. #samdeset godina @RA nakon smrti, on je kod nas poznat samo po izboru pria, izboru +antastini% basni, maglovitoj legendi i, odskora, +ilmu sa -regori ,ekom. 2irsov %umor je pomalo izgubio nekada&nju originalnost i smelost rastvoren u koncentratu kasniji% pokolenja %umorista i usmene knji$evnosti, ali to je jedini gubitak. 3zvrsni %umoristi poput njega suvi&e su retki, a za pesimizam nikad nije kasno.

(eselin 7arkovi