Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek Pedagogija

SEMINARSKI RAD IZ OBLASTI: PEDAGOKI RAD U INSTITUCIJAMA INFORMALNOG OBRAZOVANJA

Mentor: Jovana Milutinovi

Studentkinja: Jelena Bonjak pg 7/09

Novi Sad, 2013.

Sadraj

1. Uvod .................................................................................................................................... 3 Formalno obrazovanje ........................................................................................................... 3 Neformalno obrazovanje ....................................................................................................... 3 Informalno obrazovanje ......................................................................................................... 4 Uloga muzeja ......................................................................................................................... 4 2. Teorijski okvir ..................................................................................................................... 6 3. Galerija Matice Srske I deiji programi .............................................................................. 8 Deiji program ....................................................................................................................... 8 Kreativne radionice subotom ................................................................................................. 8 4. Moje uee u radionici Moj portert za muzej ................................................................ 9 Cilj ......................................................................................................................................... 9 Metode ................................................................................................................................. 10 5. Izgled radionice ................................................................................................................. 10 Uvodni-motivacioni deo ...................................................................................................... 10 Centralni deo ........................................................................................................................ 11 Zavrni deo .......................................................................................................................... 11 Upotrebljena sredstva I materijali ........................................................................................ 11 6. Zakljuna razmatranja ....................................................................................................... 12 7. Literatura ........................................................................................................................... 13

1.

Uvod

Promene koje nastaju u savremenom svetu zahtevaju I savremene pristupe u obrazovanju, trae se nove koncepcije I kurikulumi koji bi isticali potrebu za tzv. doivotnim uenjem. Ove savremene tendecije u obrazovanju istiu oblike formalnog, neformalnog I informalnog obrazovanja. Ovi naini uenja danas se ne smatraju alternativnim, nego komplementarnim delatnostima u okviru jednog istog sistema. Izmeu formalnog, neformalnog I informalnog obrazovanja prave se razlike u pogledu institucionalnog konteksta pruanja obrazovnih usluga ,a I u pogledu prirode institucionalnih procesa I ciljeva ( Milutinovi, 2003).

Formalno obrazovanje Svrstava se u one oblike obrazovanja koji se svrstavaju u formalnim, kolskim institucijama koje utvruju metode, modele I oblike nastave I evaluacije. Ovo obrazovanje naziva se jo I poetno ili inicijlano obrazovanje. Formalno obrazovanje pored kolovanja obuhvata I razliite vrste teajeva sa priznatim ispitima, diplomama I kvalifikacijama (isto).

Neformalno obrazovanje Odnosi se na sticanje znanja I vetina van institucionalnih oblika I obino ne vodi sticanju slubenih potvrda. Organizovano je, ali nije potpuno formalno I

institucionalizovano; sistematsko je, ali nije rutinsko. Neformalno obrazovanje obuhvata irok izbor programa. Organizuju ga privredne, drutvene I politike institucije(isto).

Informalno obrazovanje Ono je prirodna pojava svakodnevnog ivota I najpre se odvija u drutvenim institucijama kao to su porodica, brak, grupe vrnjaka, radne grupe Ono ima zaetak u starim kulturama gde je bilo izraeno kroz rituale I religijske obrede. Ciljevi informalnog obrazovanja su meugeneracijsko prenoenje vrednosti I znanja. Informalno obrazovanje ne mora se odvijati svesno. Dakle, formalno obrazovanje najee se povezuje sa kolama I ustanovama za obuku I usavravanje; neformalno sa organizovanim telima u drutvu, a informalno pokriva ono to je preostalo. Informalno obrazovanja posmatra se kao proces doivotnog uenja, to je jedan personalizoavan proces u kome pojedinac razvija stavove, miljenje, stie navike, sposobnosti I znanja. Informalno obrazovanje je dobrovoljno, samoupravljeno, intrizino motivisano radoznalou, istraivanjima, otkriem I to je ono to je najbitnije. Mnogi raniji autori zalagali su se za ovaj oblik uenja: Ruso, Frebel, Djui I mnogi drugi. Ovaj oblik obrazovanja deluje komplementarno kolskom sistemu sticanja znanja, a I vaan je prirodni korektiv znanja. Informalna okruenja za uenje teko je definisati. Meutim, ono to bi se moglo izdvojiti kao mogua okruenja su: muzeji, nauni centri, planetarijumi, biblioteke, botanike bate, akvarijumi, zooloki vrtovi, nacionalni parkovi, televizija I televizijski programi, knjige, magazini I slino(isto).

Uloga muzeja U skladu sa proklamovanim naelima doivotnog (lifelong) uenja, uloga muzeja u celoj ovoj prii prepoznata je kao vana. Odnosno, muzeji su dobili nove prilike da

poslue kao vitalni nacionalni izvor doivotnog uenja. Muzeji nude brojne prilike kako bi se proirile mogunosti doivotnog uenja, I pri tom su namenjeni svim uzrastima. Muzeji su u mogunosti da osmisle ogroman protok informacija, da ukau na bitne injenice, razviju oseaj za posmatranje I razviju vetine kritikog I kreativnog miljenja. Muzeji nude I priliku da se upravlja sopstvenim procesom uenja, jer onaj koji ui slobodno odabira podruja obrazovanja. Specifina prilika za uenje koju nudi muzej jeste iskustvena priroda uenja koja se bazira na susretu sa realnim predmetima. Muzeji mogu delovati I u pravcu graenja odnosa meu ljudima, deluju u pravcu socijalnog ukljuivanja, jer nude svima slobodan pristup informacijama. Muzeji su bitno sredstvo kulturne razmene, obogaivanja kulture I razvoja meusobnog razumevanja, saradnje I tima meu narodima. Sve ovo nam daje sliku irokih mogunosti muzeja da zadovolji potrebe drutva koje ui, I to: -Obezbeivanjem obrazovno I razvojno podsticajne sredine -Pruanjem mogunosti I pristupa doivotnom uenju I razvoju ivotnih vetina koje pripremaju pojedinca za brze I mnogobrojne promene -Isticanjem raznolikosti, razliitosti, a meusobne povezanosti zajednica -Saradnjom sa institucijama formalnog obrazovanja -Stvaranjem raznovrsnih vidova I oblika partnerstva koja izlaze u susret potrebama drutva znanja(isto).

2.

Teorijski okvir

Interpretativna, kvalitativna paradigma-razumevanje i tumaenje (otkrivanje naina na koje razliiti ljudi tumae svet u kome ive, lokalna uzronost, idiografski pristup) Ljudska bia ne mogu se prouavati koristei se modelima razvoja fizikih nauka, zato to su ljudi kvalitativno drugaiji od ostalih bia u prirodi. Interpretativna paradigma podrava verovanje da je stvarnost konstruisana od subjektivne percepcije I predikcije. Istraivanja koja govore u prilog ovoj paradigmi zasnivaju se na znaenju socijalnog konstruktivizma. Ljudi se posmatraju kao aktivni inioci, oni koji imaju vlastitu I slobodnu volju, pretpostavke I intencije. Bazine premise su: -ljudi donose odluke I delaju u okruenju sa svojim sopstvenim razumevanjem same situacije u kojoj pronalaze sami sebe -socijalni ivot postoji I odvija se u samoj interakciji I u stalno je promeni -ljudi razumeju svoje iskustvo kroz znaenje pronaeno u samim simbolima stvorenim unutar grupe -ivot je osmiljen kroz socijalne objekte koji su imenovani I imaju socijalno determinisano znaenje -ljudske akcije su bazirane na njihovim interpretacijama (http://dcarballo0.tripod.com). Hermeneutika se nadograuje na fenomenologiju kao uenje o izlaganju, tumaenju i razumevanju tekstova, na temelju produbljene analize. Termin hermeneutics odnosi si se na razumevanje I interpretaciju, tako da se ona jo zove I teorija interpretacije (http://plato.stanford.edu).

Hermeneutika teorija je lan socijalno subjektivistikih teorrija I znaenja koja su stvorena meu subjektima. Drugi termin za nju bi bio socijlana fenomenologija. Tako, hermeneutika ne moe biti potpomognuta korienjem predeterminisanog seta kriterijuma koji su u stvari samo primenjivani na mehanikim postupcima. Hermenutika polazi od razumevanja ljudi samo ako u obzir uzmemo I njihov istorijski kontekst, tako da su bitne I istorijske konstrukcije stvarnosti (http://www.istheory.yorku.ca). Na osnovu ovoga jasno je prepoznato da zaista neto to ini osnovu delovanja muzeja I galerija jeste upravo ova interpretativna/hermeneutika paradigma. Dakle, sadanjosti I budunost muzeja I njegovog uticaja na informalan vid obrazovanja drae interpretativna paradigma. Videli smo da neke njene premise pronalaze se I u pravom, savremenom shvatanju uloge muzeja u reformnim pokuajima obrazovanja. Te premise bi bile: upravljanje sopstvenim procesom uenja, iskustvena prerada uenja, graenje odnosa meu ljudima, socijalno ukljuivanje itd. Cilj radionica koje se odvijaju u Galeriji su I razmenjivanje iskustva, potovanja miljenja svakog deteta I stavljanje deteta u aktivan poloaj. To je sve ono za ta se zalau I gore pomenute paradigme- uzimanje u obzir (prilikom tumaenja svake lnosti) njenog miljenja, iskustvenog I istorijskog okruenja.

3.

Galerija Matice Srske I deiji programi

Deiji program Polazei od injenice da su muzeji mesta u kojima se prolost uva, prouava I prezenzuje za budunost I generacije koje dolaze, galerija je pokrenula edukativne programe I kreativne radionice za decu sa eljom da umetniki fond Galerije, njene programe I izlobe uine interesantnim I dostupnim najmlaima I da im na zanimljiv I prigodan nain pribliie srpsku nacionalnu umetnost I kulturnu batinu. Najvei deo ovi h aktivnosti odvija se u Dejoj sobi, specijlano opremljenom prostoru za najmlae (http://www.galerijamaticesrpske.rs).

Kreativne radionice subotom

S obzirom na veliko interesovnaje dece koja su uestvovala u edukativnim programima I njihovom eljom da ponovo dou u Galeriju, tim Galerije odluio je da pokrene radionice subotom. Svaka radionica je tematski vezana za aktuelni edukativni program I realizuje se po unapred pripremljenom I osmiljenom scenariju. U njihovo kreiranje I realizaciju ukljuen je struni tim: kustosi-edukatori, struni saradnici iz oblasti pedagogije I studenti pedagogije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U oputenoj atmosferi kroz razne kreativne aktivnosti I matovite zadatke deca se drue, razmenjuju svoja iskustva I na taj nain ue kroz igru. Uestvovanjem u edukativnim programima I kreativnim radionicama, deca se navikavaju da su posete muzejima deo njihovog svkodnevnog ivota. Kreativne radionice se odravaju svake subote tokom trajanja aktuelnog edukativnog programa za decu u terminu 11:00- 12:30h. Radionice su otvorene za svu decu uzrasta 3-10 godina (isto).
8

Programi su osmiljeni tako da postoji jedna mesena tema koja se dalje konkretizuje na manje- nedeljne podteme. Svaka nedeljna tema realizuje se kroz radionice koje se odvijaju svake subote.

4.

Moje uee u radionici Moj portert za muzej

Kulturne institucije iz zemalja lanica Foruma slovenskih kultura su u saradnji sa institucijama obrazovanja realizovale edukativne aktivnosti namenjene deci uzrasta od 4 do 8 godina sa ciljem da se deca upoznaju sa kulturnim nasleem svoje zemlje, naroit o sa portretima dece u nacionalnim muzejskim institucijama. Tako, u periodu od ponedeljka 26.decembra 2012.- etvrtka 29. decembra 2011.realizovale su se radionice pod mesenom temom Moj portert za muzej. Ovako su izgledale radionice po danima: Ponedeljak 26.12.2011. - Moja omiljena igraka 10:00h Utorak Sreda etvrtak 27.12.2011. - Moja grana na porodinom stablu 10:00h 28.12.2011.- Ogledalo moga lica 10:00h 29.12.2011.-aputanje iz prolosti 10:00h (isto).

Radionicu koju u opisati je Ogledalo moga lica. Cilj Cilj ove radionice bio je upoznavanje dece sa delima umetnosti (u ovom sluaju sa portretima I sa imenima naih I stranih poznatih slikara) kroz razliite periode umetnosti. Dalje, upoznavanje sa razliitim vrstama portreta, emu oni slue, koja je njhova svrha.
9

Razvijanje kod dece sposobnosti da prepoznaju portrete u svakodnevnom ivotu itd.

Metode Metode koje se koriste pri ovakvim radionicama su raznovrsne, ali je bitno da su adekvatne dejem uzrastu I da su , po mom miljenju, stavljale decu u aktivan poloaj. Dakle, to su metode koje su radioniarskog tipa, a najpre (I najveim delom) koriena je dijaloka metoda (metoda razgovora), monoloka metoda (pri pruanju novih, nepoznatih informacija), otkrivake metode

5.

Izgled radionice

Uvodni-motivacioni deo Svaki novi sastanak, radionica zapoinje meusobnim upoznavanjem dece, kustosa I studenata pedagogije. Nakon ovog predstavljanja, sledi prianje o pravilima ponaanja u galeriji (ta se sme, a ta ne sme raditi u galeriji), ko radi u galeriji- ta je njihov posao, ko su posetioci galerije, ta se u njima uva, koja je svrha galerije itd. U uvodnom delu deca se upoznaju sa temom radionice, ta se od njih oekuje I daje se uvodna re. Konkretno za radionicu koju opisujem, uvodna re se odnosila na to ta su portreti, ko sve moe naslikati portret, ko sve moe biti predmet slikanja portreta, koje se tehnike mogu koristiti. Gde se uvaju portreti- da napomenem da se sve obavljalo kroz razgovor I potovanje miljenja svakog.

10

Tada su deca podeljena u pet manjih grupa. Svaka grupa imala je za pomonika studenta pedagogije I dobila mali deo slagalice od jedne slike portreta, a njihov je zadatak bio da pronau taj portret u stalnoj postavci Galerije. Centralni deo Sledi obavljanje samog zadatka. Deca su bila vrlo radosna, zadatak im nije bio teak tako da su sve grupe skoro istovremeno obavila zadatak. Cilj se nalazio u istoj prostoriji tako da je I svaka grupa imala priliku da vidi zadatak ostalih grupa. Sledila je diskusija o tome ko je na slici, da li deca prepoznaju slikara kroz ve neko prethodno iskustvo, kada je, po njihovm miljenju ta slika naslikana, zato je ta osoba na slici tako obuena. Deca su sluala razliite ideje, a kustosi su ostavljali dovoljno prostora da svako iznese svoje miljenje. Velika se panja obraala na modne detalje I sve ono to moe deci pomoi da dou do zakljuaka u kom periodu su portreti nastali. Zavrni deo Zavrni deo odnosio se na praktian rad dece- pravljenje sopstvenih portreta. To je bilo osmiljeno tako to je fotograf na kraju uvodnog dela fotografisao decu I kasnije je te slike izradio I u zavrnom delu te slike deci su podeljenje. Zadatak dece bio je da ulepaju I oboje runo izraene ramove za slike koje su prethodnog dana pripremili sudenti pedagogije. Nakon doraivanja ramova, deca su svoje slike lepila I svoje radove nosila kui. Upotrebljena sredstva I materijali To su bili: Kartoni, bojice, flomasteri, lepak, makaze, papiri u boji, perle, trake za ukraavanje, kola-papiri, fotografije, stalna postavka Galerije, puzle sliice

11

6.

Zakljuna razmatranja

Moj opti utisak je da Galerija kao institucija umetnosti kojoj je jedan od ciljeva, osim to uva, prouava informacije I dela iz istorije umetnosti I da ta znanja prenosi kako deci tako I odraslima. Konkretno- Galerija Matice Srpske ima dovoljno potencijala da ovaj cilj ostvari I da predstavlja vrlo ambiciozan faktor u informalnom obrazovanju. Dosadanje iskustvo ja pokazalo da Galerija- iako se relativno kratko bavi informalnim obrazovanjem, pokazala je dobar poetak I efekti se uveliko vide, a vaan pokazatelj su mnogobrojni posetioci I zadaovoljstvo njhovo programima. Postavljeni cilj ostvaren je u materijanom pogledu- znanja koja su se elela preneti- preneta su I to na zanimljiv I deci dostupan nain. Igrica- deija aktivnost u traenju celokupne slike je dobro osmiljena i deci zanimljiva (ukljuena percepcija, pamenje, miljenje, timski rad) Meutim, velika zamerka je to ,po mom miljenju, zavrni deo nije imao smisla sa portretom. Jer portret je, optepoznato, slikana slika, a ne fotografija, te se tako deija aktivnost svela smao na ulepavanje rama, a ne pravljanje portreta.

Predlog bi bio da naredno osmiljavanje aktivnosti bude u skladu sa temom I da radionica bude deci zanimnljivija.

12

7.

Literatura

1. Milutinovi, J. (2003), Informalno obrazovanje: pojmovni okvir I karakteristike; Pedagoka stvarnost, Novi Sad 2. http://plato.stanford.edu 3. http://dcarballo0.tripod.com 4. http://www.istheory.yorku.ca 5. http://www.galerijamaticesrpske.rs

13