ZATITA SEMENSKE PROIZVODNJE STRNIH ITA (JEMA I OVSA)

Valentina Kecovi dipl.in

IZBOR SEMENA ZA SETVU

Proizvodnju strnih ita treba poeti na pravi nain, korienjem zdravog, deklarisanog semena koje je zdravstveno ispitano i tretirano odgovarajuim fungicidima. Korienje sopstvenog semena sa tavana donosi veliki rizik od pojave znaajnih bolesti strnih ita kojima se itava proizvodnja dovodi u pitanje. Pored toga to je nosilac genetskog potencijala za ostvarivanje visokih prinosa seme je nosilac i raznih prouzrokovaa bolesti i insekata koji se njime hrane. Prouzrokovai bolesti koji se prenose semenom itarica ugroavaju klijance, mlade biljke, pa ak i kasnije doprinose zarazi klasa i novog zrna. Zbog toga se za setvu mora koristiti zdravo, tretirano seme. Tretiranje semena je zakonska obaveza svih proizvoaa semena koja se vri u doradnim centrima.

 Proizvodnjom semena moe se baviti registrovani proizvoai koji

prijavu za proizvodnju semena podnose Ministarstvu poljoprivrede na propisanim obrascima za svaku parcelu na kojoj je zasnovan semenski usev
Kod strnih ita (penica, jeam, ovas, ra i tritikale) obavezna su dva

pregleda.
Prvi pregled vri se u periodu izmeu klasanja, odnosno metlienja

biljaka i cvetanja biljaka. Ovim pregledom utvruje se lokacija parcele, predusev, prostorna izolacija, istoa vrste odnosno sorte, prisustvo korova, kao i izgled ujednaenost useva i zdravstveno stanje.

Drugi pregled vri se kada su biljke u votanoj zrelosti. Ovim

pregledom se utvruje procenat primesa drugih vrsta i sorti, zdravstveno stanje, prisustvo korova, istoa sorte, izgled i poleganje useva i procena prinosa naturalnog semena.

SETVA OZIMA ILI JARA

U tehnologiji gajenja strnih ita posebno mesto se posveuje roku

setve koji je presudan inilac visine prinosa. Ovo je veoma izraeno u godinama sa sunim proleem. Deficit padavina i visoke temperature u prolee prate proizvodnju ve nekoliko godina. Pravovremena setva omoguuje biljkama dui period bokorenja, bolje ukorenjivanje i dublje prodiranje korenovovog sistema to omoguuje normalnu duinu vegetacije i razvoj biljke. Ovi faktori su i uslov boljeg prezimljavanja ozimih useva. Biljke koje se razvijaju nakon setve u optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima zemljita. Setva u optimalnom roku utie na broj klasova po jedinici povrine koji je osnovna komponenta prinosa.
Optimalan rok setve ozimog jema je 20.09.-10.10.

Priprema zemljita mora biti kvalitetna jer grudve nisu poeljne u setvenom sloju. Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspene proizvodnje jema i ovsa. Kvalitet setve zavisi od vie elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, setve na zadatu dubinu, a kvalitetna je ako se 80% semena poseje na dubinu od 4-5,5 cm. Kvalitet setve pospeuje i valjanje nakon izvrene setve.

Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve, bez upotrebe mineralnih ubriva nema visokih prinosa. Nedostatak fosfora i kalijuma utie na osetljivost biljke na suu, bolesti i stres izazvan visokim temperaturama. P i K unose se uz osnovnu obradu jer je njihova pokretljivost neznatna. Uobiajena doza prpimene NPK 15:15:15 je 250-300 kg/ha. Ostatak azota N unosi se prihranjivanjem.

POJAVA GUNDELJA

MAJSKI GUNDELJ MELOLONTHA MELOLONTHA

Majski gundelj se roji tokom maja. Najvei intenzitet rojenja se deava nedelju dana

posle pojave prvih imaga. Aktivnost imaga poinje u suton i traje preko noi. Poetkom rojenja, dominiraju mujaci, koji izlaze iz zemlje i odlaze na najblie drvo gde zapoinje dopunska ishrana.

Posle polnog sazrevanja, dolazi do kopulacije, a dan nakon toga enka silazi sa drveta, i prednjim nogama se ukopava na dubinu od 10-20 cm gde polae jaja u gomilicama. Posle svake gomilice, ponovo se ukopava u zemlju ili se kree kroz zemlju, polaui gomilicu, po gomilicu jaja. Posle 4-6 nedelja pile se larve (grica) koje ostaju zajedno u blizini mesta leenja, hranei se humusom i sitnim korenom biljke. Od naredne godine ive samostalno. Od druge godine pa do kraja razvia, nastavljaju da se hrane korenom, ali sa porastom, hrane se sve debljim delovima, i zbog toga su najtetnije u poslednjem stupnju razvia. Larve se tokom razvia kreu pod zemljom horizontalno, radi ishrane, i vertikalno, kada prezimljuju. Presvlae se jednom godinje. Pred stadijum lutke, ukopavaju se na 1.5 m gde grade lutkine kolevke. Posle 4-8 nedelja, javlja se mlad imago, koji u lutkinoj kolevci prezimi, da bi se od februara peo na gore i u maju izaao. Generacija majskog gundelja traje 4-5 godina. Gundelj se u velikoj masi javlja periodino, svake 4-5 godine i te godine se nazivaju gundeljeve godine.

Nain suzbijanja
Majski gundelj je tetan i kao imago i kao larva. Imago brsti lie, naroito hrasta, lipe i umskih voaka, usled ega dolazi do defolijacije ime fizioloki slabi stablo i postaje meta sekundarnih tetoina i gljiva. Larve ine tete u kulturama, sastojinama i rasadnicima oteujui koren biljaka. Njihovo tetno dejstvo je vee ako su biljke mlae i kad je vei broj larvi. Kod starijih biljaka, dolazi do suenja vrhova, a mlae se cele sue. Gundelj ne voli vlana, senkovita zemljita. Nastale istine u umi treba to pre poumiti, kako ne bi postala arita gundelja i to brzorastuim vrstama. Od mehanikih mera je prikupljanje prilikom obrade zemljita , iskopavanje larvi oko venuih biljaka i sakupljanje imaga metodom stresanja. Hemijskim merama mogu se unitavati i larve i imago. Imago koji miruje u toku dana na stablu moemo suzbiti kontaktim insekticidima, na bazi deltra metrina , fenitrotiona, i dr. Decis 2,5EC Za suzbijanje grica ( ali i iara i sovica) mogu se primeniti zemljini insekticidi na bazi hlorpirifos, foksima, terbufos karbofurana kada se utvrdi 1-2 larve/ m2 Radar versus G 15-20 kg/ha Foksim G-5 80-100 kg/ha (20-30 kg/ha) Counter G -5 20-25 kg/ha Geocid G-5 20-30 kg/ha

ZNAAJ KOROVA U STRNIM ITIMA

Direktne tete: oduzimaju itaricama hranljive materije, vodu, svetlost, prostor nad zemljitem i u zemljitu Indirektne tete: domaini su raznih bolesti useva, poveavaju vlagu u usevu, oteavaju etvu, izazivaju alergije itd Strne itarice kulture gustog sklopa lake se nadmeu s korovima izuzetno mogu uzgoj itarica i bez suzbijanja korova Kritino razdoblje zakorovljenosti strnih itarica poetak do kraja bokorenja ili sredina bokorenja do poetka vlatanja Mogunosti suzbijanja korova u itaricama Indirektne mere: Plodored Pravilna obrada i priprema zemljita Setva istog i doraenog semena Direktne mere: Mehanike neprikladne za useve gustog sklopa (drljae) Herbicidi

VRSTE KOROVA U ITARICAMA

Korove u itaricama moemo podijeliti na:

- Jednogodinje irokolisne - Jednogodinje trave - Viegodinje irokolisne - Viegodinje trave

NAJEI KOROVI

Rumex acetosa Kiselica

Rumex crispus tavelj, zelje

Sinapis arvensis Goruica

Galium aparine Broika

Cirsium arvense Palamida

Henopodium album Pepeljuga

Papaver rheoas Bulka

Sonchus arvensis Gorika

Lamium amplecsicole Mrtva kopriva

Convolvulus arvensis Poponac

Ambrosia artemisiifolia Ambrozija

Paprat bujad u usevu ovsa

Amaranthus retroflexus tir

Vicia sativa grahorica njivska

SUZBIJANJE KOROVA HERBICIDIMA

Primena herbicida zavisi od faze razvoja useva, faze razvoja korova,

temperature vazduha, opteg stanja i kondicije useva kao i vrste korova.

Primene herbicida nakon setve a pre nicanja (pre-emergence) Rezidualni perzistentni herbicidi irokog spektra delovanja Prednosti roka: jednostavnost primene Nedostaci: tretiranje napamet

konkurencija korova jo ne postoji,

nije mogue suzbiti viegodinje korove Primena herbicida nakon nicanja kulture (post-emergence) u jesen

Od faze tri lista do pojave mrazeva kod kasnije setve rokovi vrlo kratki ili ih

nema Herbicidi deluju i preko lista korova mogue koristiti manje doze

Primena herbicida nakon nicanja kulture (post-emergence) u prolee

Primena u kritinom razdoblju zakorovljenosti poetak do kraj bokorenja Mogue suzbiti i viegodinje korove Problemi: Vana je faza razvoja itarica - veina herbicida do kraja bokorenja, manji broj herbicida i kasnije Ne tretirati kod niskih nonih i jutarnjih temperatura-minimum 5 C Mali broj herbicida registrovan za primenu u jemu, najmanje za zob najosjetljivija je na herbicide

Prvo kolence
3-4 lista

Sredina bokorenja

Kraj bokorenja

Drugo kolence

MONOSAN HERBI 2 l/ha

Ne u ovsu

MATON ESTERON 1 l/ha LENTEMUL D

mijakinja pepeljuga boca poponac goruica

MUSTANG 0,6 l/ha LANCELOT 450WG 25-30g/ha

vatalica

Kraj bokorenja 3-4 lista Sredina bokorenja

Drugo kolence

OD 3. LIST DO ZASTAVIARA 3. LIST DO POJAVE ZASTAVIARA

STARANE / MANJE DOZE I U OVSU / 1,2 l/ha OZIMI USEV SEKATOR 300g/ha LAREN 10g/ha /MANJE DOZE I U OVSU 150 g/ha/

0,8l/ha JARI USEV

GRANSTAR 20-25 g/ha

IZBOR HERBICIDA
Secator OD ( jodosulfuron-metil-natrijum 25 g/l, amidosulfuron 100 g/l,

mefenpir-dietil (protektant) 250 g/l )

jednogodinji irokolisni korovi:

(ambrozija pelenasta, prstenak poljski, pepeljuga srcolisna, broika (prilepua), mrtva kopriva njivska, crvena, kamilica, bulka, ljuti njivski, goruica poljska, mijakinja obina, estoslavica, pepeljuga obina, pepeljuga obina, palamida njivska). Biljka ga usvaja lisnom masom iri se ksilemom i floemom, razlae hlorofil, bilka brzo prestaje sa porastom sui se i propada za 4-6 nedelja.
Faza useva 3 lista do zastaviara, a korovi 2-6 lista Doza primene: 0,30 - 0,15 l/ha

uz utroak vode 200-400 l/ha

Meteor, Laren, Metmark

(metsulfuron-metil )

spada meu najefikasnije herbicide za suzbijanje svih

varijeteta palamide, hou neu (taruak), kamilice, goruice, mrtva kopriva, grahorica . Usvaja se listom i korenom, zaustavlja porast, utilo, nekroza. Nije za useve pod stresom. Faza useva 3 lista do zastaviara, a korovi 2-6 lista Doza primene: 10 g/ha
+ Starane

250,Tomigan, Lodin (fluroksipir)

namijenjen je za suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih irokolisnih

korova (maslaak, rusomaa, slak, dimnjaa, smrdua, broika, mrtva kopriva, slatkasti dvornik, ptiji dvornik, divlja kupina, crna pomonica, mijakinja, kopriva, grahorica, tavelj (Rumex crispus) Biljka ga usvaja liem koje se kovrda i propada
Doza primene:

0,35 0,40 l/ha

0,1 %

+Trend

90 (okvaiva)

 Bonaca (fluroksipir-meptil) + Mural (Tribenuron - metil ) 0,4 l/ha + 20 g/ha) Faza useva 3 lista do zastaviara, a korovi 2-6 lista

Bonaca (fluroksipir-meptil) + Tezis (metsulfuron metil) 0,4 l/ha + 10 g/ha Faza useva 3 lista do zastaviara, a korovi 2-6 lista
Basagran (bentazon480g/l) 4 l/ha Faza useva od poetka do zavretka bokorenja, a korovi 2-6

lista ( registrovan i za ovas) + Starane 0,4 0,8 l/ha Faza useva 3 lista do zastaviara, a korovi 2-6 lista

Lancelot 450 WG (150 g/kg florasulam

+ 355 g/kg aminopiralid-kalijum)

je kombinovani herbicid za suzbijanje velikog broja najznaajnijih irokolisnih

korova u ozimoj penici, ozimom jemu, jarom jemu i jaroj zobi kontaktno i rezidualno putem zemljita do 3 nedelje. Suzbija sledee korove: broiku (Galium aparine), poljski mak (Papaver rhoeas), pravu kamilicu (Matricaria chamomilla), prstenak (Anthemis arvensis), malu mijakinju (Stellaria media), rusomau (Capsella bursapastoris), palamida njivska (Cirsium arvense), poljsku goruicu (Sinapis arvensis), divlju rotkvu (Raphanus raphanistrum), zrakastu smrdulju (Bifora radians), grahorice (Vicia spp.), slatkasti dvornik (Polygonum convolvulus), gorika (Sonchus spp.), razliak (Centaurea spp.), pepeljuga (Chenopodium album) do 4 lista, tir (Amaranthus retroflexus), tavelj (Rumex crispus). Vreme primene: Faza useva od bokorenja do II kolenca , a korovi 2-6 lista

Doza primene 33 g/ha

CEREALIS ili Granstar 75 WG ( Tribenuron-metil 750 g/kg)

jednogodinje irokolisne korovske vrste: tir obini (Amaranthus retroflexus ), loboda obina (Atriplex patula ), kukolj (Agrostemma githago ), pelin (Artemisia vulgaris ), prstenak (Anthemis arvensis ), pepeljuga obina (Chenopodium album ), taruak (Capsella bursa pastoris ), konica obina (Galinsoga parviflora ), gorika (Sonchus sp.), ljuti (Ranunculus arvensis), goruica (Sinapis arvensis) , boca obina (Xantium strumarium), kamilica (Matricaria chamomila), smrdua (Bifora radians ), mijakinja (Stellaria media ), estoslavica (Veronica persica ). Vreme primene: usev 4-6 lista , a korovi 2-6 lista Doza primene 20 g/ha
Suzbija
Zbog proirenja dejstva kombinacija sa

Lodin , Fox 200 EC (fluroksipir) aparine) +Trend 90 (okvaiva) 0,1 %

Starane 250, Tomigan, 0,35 0,40 l/ha , broika (Galium

BOLESTI JEMA I OVSA

Bolesti koje se javljaju tokom vegetacije u proizvodnji strnih ita su jedan od inilaca koji utiu na konani uspeh. ak i pri umerenom pritisku bolesti, kakav postoji svake godine, pepelnica, re, pegavosti lista i pale klasa znaajno umanjuju kvalitet i obim prinosa. Bolesti strnih ita se mogu drati pod kontrolom primenom razliitih mera (setva zdravog semena, agrotehnika) ali hemijske mere suzbijanja primenom fungicida su najee neophodne. Pojava bolesti na strnim itima je redovna i esto nepredvidiva. Ona u najveoj meri zavisi od uslova u kojima se proizvodnja obavlja ali jedino fungicidi mogu obezbediti pouzdanu zatitu.

 Zatita strnih ita u ovom sluaju jema i ovsa zasniva se na ouvanju

zdrave lisne mase odnosno prva tri lista ( zastaviar i 2 lista ispod njega) i zdravog klasa.
Potrebno je uraditi 2 tretmana u proizvodnji semena obavezna i to I

tretman u rano prolee u fazi II i III kolenca ( obino u kombinaciji sa herbicidima) kada titimo lisnu masu od ranog propadanja i II tretman na prelazu iz klasa u cvet ( u kombinaciji sa insekticidima) kada titimo klas.
Ako je prolee prohladno, vetrovito i vlano dobro je uraditi preventivno

tretirenje i ako se ne vide simptomi bolesti kako bi spreili pojavu bolesti i to due sauvali zdravu lisnu masu.
Ako su simptomi bolesti ve uoljivi onda sasvim sigurno treba primeniti

fungicid da sprei dalji razvoj bolesti i doprinese ouvanju zdravstvenog stanja lisne mase.
Kasnije u fazi klasanja kada zapone cvetanje treba primeniti fungicid radi

zatite klasa od bolesti.

Na listovima se javljaju ovalne pege duine 1-2 cm koje su najpre vodenaste, a posle plavkasto sive boje. Jae zaraeni listovi se sue usled jae zaraze. Gljive se odravaju na ostacima zaraenih biljaka. Moe se preneti i zaraenim semenom. Razvoju bolesti pogoduje vlano i prohladno vrijeme. Tempareture iznad 20oC zaustavljaju irenje bolesti. Veoma tetno oboljenje jema, a usled masovnog suenja zaraenih listova gubici u prinosu mogu ii i do 50%. Najznaajniji domaini su jeam i ra.

Pegavost lista jema

Prouzrokova: Rhynchosporium secalis

Pegavost se uglavnom javlja na listovima. Prvi simptomi se uoavaju na donjim listovima u vidu hlorotinih pega koje se vremenom izduuju i postaju ovalne. Kasnije dolazi do nekroze i suenja lista. Unutar pega u vidu crnih telaaca formiraju se piknidi sa piknosporama. Parazit prezimljava u biljnim ostacima. Prva zaraza moe da se ostvari u jesen dok se masovna zaraza i irenje parazita odvija u prolee ali i kasnije. Usled suenja zaraenih listova dolazi do smanjivanja asimilativne povrine i neminovnog smanjenja prinosa i kvaliteta. Siva pegavost lista penice Prouzrokova: Mycosphaerella graminicola Posebno su gubici najvei ukoliko se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke. Najei Anamorf: Septoria tritici domaini ovog parazita su penica dok ostala strna ita (tritikale, jeam i ovas ) napada samo u povoljnim uslovima za razvoj parazita.

Simptomi se uoavaju posle klasanja biljaka. Na prizemnom delu stabla javljaju se uzdune eliptine pege soivastog izgleda-podseaju na oko. Tkivo u okviru pega je u poetku vrsto a kasnije se javljaju ulegnua pa postaje lomljivo. U upljini stabla parazit razvija miceliju dok se na povrini javljaju sitne i tamne sklerocije. Klasovi su beli, sazrevanje je prevremeno a zrna tura. Soivasta pegavost strnih ita
Prouzrokova: Pseudocercosporella herpotrichoides

Polutura, tura zrna dovode do smanjenja prinosa ali i pogoranja kvaliteta. Najznaajniji domaini su penica, jeam i ra.

Poetni simptomi mreaste pegavosti javljaju se se na liu u vidu zelenkasto vodenastih pega. Pege se kasnije uveavaju i izduuju postaju bledo ute a potom i mrke. Oko pega javlja se hlorotini oreol, a unutar njih se zapaaju tamne linije povezane u vidu mree. Simptomi se javljaju na lisnim rukavcima i na zrnima. Zaraeni deo zrna postaje mrke boje. Gljiva se odrava na biljnim ostacima i na zaraenom semenu. Vlano i hladno vreme pogoduje razvoju patogena. Optimalna sporulacija gljive je oko 20oC. Dugi topli i suni period zaustavlja irenje bolesti. Usled smanjenja asimilativne povrine smanjenje prinosa moe ii i do 25%.

Mreasta pegavost jema

Prouzrokova: Pyrenophora teres Anamorf: Drechslera teres Syn. Helmithosporium teres

Ovo je jedna od najznaajnijih bolesti ovsa. Pored ovsa parazitira neto manje i ra. Simptomi se uglavnom javljaju na liu, pojavom svetlonarandastih uredopustula. Pri jaim infekcijama cela liska dobija narandastu boju. Pored smanjenja prinosa moe doi i do pogoranja kvaliteta zrna. Suzbijanje: -Poto parazit prezimljava na ozimom ovsu i travama preporuuje se unitavanje prelaznih domaina -Gajenje otpornih sorti -Primena fungicida

Ra ovsa
Puccinia coronata f.sp. Avenae

Lisna ra jema
Prouzrokova: Puccinia hordei

Posle pojave ukasto-mrkih uredospora na listovima koje vremenom tamne, na rukavcima se takoe pojavljuju uredospore. Retko se javljaju na stablu i klasu. Uredospore su krune i sa hlorotinim oreolom. Pred kraj vegetacije dolazi do formiranja teleutospore, poreane u nizove na lisnom rukavcu. Ukoliko su uredospore brojne dolazi do opteg utila obolelog lia jema. Visoka relativna vlanost vazduha, dugotrajne rose su povoljni uslovi za infekciju ali i klijanje spora. Uredospore se ire vetrom. Umanjenje prinosa moe da se kree 10-20% pa spada u ekonomski znaajne bolesti

Pepelnica strnih ita

Prouzrokova: Erysiphe graminis var. hordei

Simptomi razvoja pepelnice u poetku se teko uoavaju. Primarna zaraza se ostvaruje na bazalnom delu donjih rukavaca odnosno stabla, na mestima gde je usev najgui. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno iri ka gornjim delovima biljke. Na zaraenim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu povrinu. Starije navlake dobijaju sivosmeu boju. Za razvoj bolesti vani su temperaturni uslovi i vlanost tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu pogoduje razvoju bolesti. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju treinu biljke naroito list zastaviar i klas.

Ovaj parazit ostvaruje sisteminu zarazu jema. Prvi simptomi se uoavaju u vreme klasanja jema. Oboleli klas koji se oslobaa iz rukavca lista u poetku je prekriven prozranom sivo belom opnom kroz koju se nazire masa spora. Kasnije opna puca i iz klasa oslobaaju se teleutospore u vidu crnog praha. Parazit se iri i ostvaruje infekciju samo u toku cvetanja.

Otkrivena gar jema

Prouzrokova: Ustilago nuda

Setvom zaraenog semena njegovim klijanjem aktivira se i micelija patogena koja do formiranja klasa prati porast biljke, zatim prodire u semeni zametak i vri dezorganizaciju. Umesto zrna, plevica i pleva obrazuju se teleutospore koje se intenzivno rasejavaju vetrom i tako pada na ig tuka klija dospeva u plodnik gde ostaje latentna do sledee setve.

Parazit se iri i ostvaruje infekciju u toku pojave metlice do zrenja.

Kasnije metlienje je jedan od simptoma. Takoe treba pomenuti da se ova gar ispoljava na metlici, ree na listu zastaviaru. Svi delovi klasa izuzev grana metlice bivaju pretvoreni u tamnu masu hlamidospora, koje se najee rasejavaju vetrom. Optimalna temperature za klijanje hlamidospore je oko 20oC.
Obina gar ovsa
Prouzrokova: Ustilago avenae

Simptomi se uglavnom ispoljavaju na klasu jema i metlici ovsa. Zaraeni klasovi se pojavljuju neto kasnije a zrna zaraenih biljaka pretvorena su u crnu prakastu masu hlamidospora. Jedan od karakteristinih simptoma jeste i poloaj zaraenih klasova uspravan. Pokrivena gar jema
Ustilago hordei

Zbog vrlo efikasnog suzbijanja ovog patogena dezinfekcijom semena, ova bolest nema veeg ekonomskog znaaja.

Simptomi su slii kao kod Septoria tritici s tim da se simptomi pojavljuju i na plevicama, lisnim rukavcima i na stablu. Takoe, parazit prezimljava na biljnim ostacima i na semenu u vidu piknida. Pojaani intenzitet moe da se oekuje kada je u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke vreme vlano sa estim kiama. tetnost ovog oboljenja se ispoljava u vidu smanjenja prinosa i pogoranja kvaliteta zrna, posebno u semenskoj proizvodnji zrna. Najznaajniji domaini ovog parazita su penica, tritikale, i jeam. Siva pegavost klasa penice
prouzrokova: Leptosphaeria nodorum Anamorf: Septoria nodorum Poto se parazitiranje odnosi na gornje listove i klas, tretiranje useva treba obaviti neposredno nakon klasanja strnih ita.

Glavnica se zapaa od poetka mlene zrelosti pa nadalje. Klasovi obolelih biljaka su neto tamniji a boja se intenzivira kako odmie vegetacija. Oboleli klasovi su uspravni radi lakoe. Ova pojava se zove jo i "stravost". Zaraene biljke su nieg rasta. Glavniava zrna su tamna laka i pucaju. Kada im se lomi semenjaa iz ovakvih zrna ispada crni prahhlamidospore parazita. Karakteristian miris potie od sadraja trimetilamina. Za klijanje hlamidospora optimalna temperatura je 16 - 20 C Razara endosperm zrna, a zrna koja ne razori zagauje svojim hlamido sporama i time prinos ini neupotrebljivim. Zabeleeni su gubici i do 95%, te je ovo jedno od najtetnijih obolenja penice. U novije vreme primenom i koritenjem dezinfekovanog semena uticaj ovog oboljenja je uveliko smanjen. Pored Triticum spp. napada i druge vrste iz porodice Poaceae.

Glavnica penice
Tilletia spp.

Pojavljuje se na svim podruima u kojima za vreme cvetanja i formiranja zrna preovlauje vlano i toplo vreme. tetnost se ogleda pre svega u pogoranju kvaliteta zrna kada prouzrokovai ovog oboljenja u zaraenim zrnima proizvode mikotoksine opasne po zdravlje. Prvi simptomi se uoavaju posle cvetanja penice. Gubi se normalna zelena boja klasa i used nekroze tkiva postaje slamnasto ut. U zaraenim klasu se formiraju zrna razliitog stepena nalivenosti i zahvaeni micelijom gljiva. Pri osnovi zaraenog klasa ali i na plevimacama formira se narandastocrvenkasta navlaka od micelije i sporonosnih organa parazita. Krajem vegetacije formira se aava navlaka saprofitnih mikroorganizama. Ispod potpuno zaraenog klasa stablo poprima mrko-ljubiastu boju. Fusarium spp. Gibberella zeae Fuzarioza ( pale) klasa penice

Mikotoksini jedan od razloga zato koristimo fungicide u strnim itima: penici i jemu
Mikotoksini predstavljaju otrovne materije koje lue pojedine vrste gljiva i koji izazivaju oboljenja tipa mikotoksikoza. Ove materije se stvaraju u kontaminiranim biljnim proizvodima u odreenim uslovima spoljanje sredine i njihovim konzumiranjem nastaju razne toksine promene kod ljudi i ivotinja.
U strnim itima prouzrokova palei tj. trulei klasa = Fusarium spp. predstavnik je grupe gljiva koje stvaraju mikotoksine u zrnima penice i jema te na ovu bolest posebno obratiti panju . Preporuka je da se tretman jednim od registrovanih fungicida uradi u vreme klasanja i poetka cvetanja : Duett ultra, Falkon EC 460, Impact C, Antre, Artea 330 EC, Prosaro 250 - EC. Preparate upotrebiti prema uputstvu proizvoaa.

DUETT ULTRA (310 g/l tiofanat-metils + 187 g/l epoksikonazola)

Sistemini fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem u cilju suzbijanja: prouzrokovaa pepelnice (Erysiphae graminis i Erysiphae graminis var.hordei), re (Puccinia spp.) i pegavosti lista i klasa (Septoria tritici i Septoria nodorum) kao i za smanjenje napada trulei klasa (Fusarium spp.), u usevu penice i jema, prouzrokovaa mreaste pegavosti (Pyrenophorateres - Helmithosporium) u usevu jema. Tretiranje Duett-om Ultra treba obaviti u vreme pojave prvih simptoma oboljenja. Duett Ultra se moe upotrebiti maksimalno dva puta na istoj povrini u toku godine. Doza primene: 0,4-0,6 l/ha

Alert S (karbendazim 250 g/l + flusilazol 125 g/l)

Sistemini fungicid sa protektivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem Alert S postie najvei efekat kada se primenjuje preventivno u ranim fazama zaraze, a najkasnije pri pojavi prvih simptoma, poevi od faze bokorenja pa do poetka klasanja. Koristi se za suzbijanje: prouzrokovaa pepelnice (Erysiphae graminis i Erysiphae graminis var.hordei), re (Puccinia spp.) i pegavosti lista i klasa (Septoria tritici i Septoria nodorum) Doza primene: 0,8 1 l/ha utroak vode: 200-400 l/ha

Tilt 250 EC (Propikonazol 250 g/l)

Sistemini folijarni fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem koji se koristi za suzbijanje uzronika bolesti u usevu:
penice i jema, za suzbijanje uzronika pepelnice (Erysiphe graminis), re (Puccinia spp.), sive pegavosti lista (Septoria tritici i S. nodorum) i okruglaste pegavosti lista (Rhynchosporium secalis), za penicu u vreme klasanja , a za jeam ve krajem bokorenja Doza primene 0,5 l/ha uz utroak vode 300 - 600 l/ha

Bumper 25 EC Presing

IMPACT C flutriafol 94 g/l + karbendazim 150 g/l

kombinovani kontaktno-sistemini fungicid za penicu i jeam pepelnice (Erysiphae graminis) penice i jema re (Puccinia spp.) penice i jema i za smanjenje zaraze uzronicima palei klasa (Fusarium spp.), poleganja i lomljivosti stabiljke (Pseudocercosporella herpotrichoides),

*u dozi 1.2 l/ha, uz utroak vode 200 l/ha.

Artea 330 EC Ciprokonazol (80 g/l) + Propikonazol (250 g/l)

Fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem za suzbijanje prouzrokovaa pegavosti lista i klasa, pepelnice, re i fuzariozne palei klasa penice. 0,5 l/ha uz utroak vode od 200-400 l/ha

 Falcon EC-460 (tebukonazol 167 g/l, triadimenol 43 g/l, spiroksamin 250 g/l)

sistemini fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem koji se ravnomerno rasporeuju u tretiranoj biljci, za suzbijanje prouzrokovaa: pepelnice (Erysiphe graminis), re (Puccinia spp.), sive pegavosti lista i klasa penice (Septoria tritici), mreaste pegavosti jema (Pyrenophora teres). Koliina primene 0,6 l/ha , od rane faze lista zastaviara do poetka cvetanja i klasanja , uz utroak vode 200-400 l/ha, maksimalan broj tretiranja je jednom u toku godine, na istoj povrini.

tetni insekti u strnim itima i njihovo suzbijanje

itna pijavica Lema melanopus (fam. Chrysamelidae)

Odrasli insekti su dugi oko 5 mm. Vei deo tela im je tamnoplave boje, a samo vratni deo je narandast. Jaja su ilibarnouta, veliine oko 1 mm. Ona su poloena u nizovima na gornjoj strani lia u grupicama. Telo larvi je prekriveno sluzastom sivocrnom materijom. Kada odrastu, dostiu duinu oko 8 mm, povlae se u zemljite gde se pretvaraju u stadijum lutke. Prezimljavaju kao odrasli insekti u ostacima upljih stabljika ita ili drugih korovskih biljaka na parcelama i u okolini. Mogu se nai i sasvim plitko ispod biljnih ostataka u zemljitu. Najvei broj imaga (odraslih insekata) pojavljuje se, u prolee, tokom aprila. Po parenju, enke poinju da polau jaja. Period polaganja jaja je veoma dug i zavisi od vremenskih uslova. esto traje do sredine juna kada se sreu i prvi odrasli insekti nove generacije. Razvoj larvi traje tri nedelje, nakon ega odlaze u zemljite radi preobraaja u stadijum lutke. Pre odlaska u dijapauzu i prezimljavanje, odrasli insekti nove generacije se hrane liem raznih vrsta iz familije Poaceae.

Ekonomski znaajne tete na biljkama priinjavaju odrasli insekti i larve unitavajui lisno zelenilo izmeu nerava. Oteeno lie dobija ukasto-belu boju, a pri jaem napadu itavo polje dobija takav izgled. itne pijavice se hrane velikim brojem biljnih vrsta , a naroito oteuju strna ita. Mere zatite

Pravovremeno zaoravanje etvenih ostataka doprinosi smanjenju brojnosti itne pijavice. Ostale mere borbe su orijentisane na hemijsko suzbijanje larvi. Potrebno je u prolee vriti kontrolne preglede parcela.

Odrasli insekti se sreu krajem prolea i poetkom leta na klasovima ita, naroito na ivinim delovima polja. Po parenju enke polau jaja u zemljite. Pile se larve koje sve vreme provode u zemljitu. Toplo i suvo vreme u periodu pojave imaga (rojenja) pogoduje masovnim pojavama pa su i tete vee. Odrasli insekti hrane se zrnima raznih strnih ita u periodu mlene zrelosti. Larve u zemljitu oteuju korenov sistem raznih gajenih biljaka, naroito u sunim periodima vegetacije. Samo jedan odrasli insekt u periodu ishrane oteti 9-10 klasova ita. itni pivci
Anisoplia spp. (fam. Scarabacidae)

Ukoliko doe do pojave pivaca, hemijsko suzbijanje prvenstveno treba orijentisati na ivine delove polja. Ukoliko se pregledom polja ustanovi u proseku 3-5 odraslih insekata po 1m treba poeti suzbijanje.

Masovna pojava imaga nove generacije deava se krajem juna. Oni se intezivno hrane zrnima penice, skoro sve do etve. Ovaj period ishrane od odluujueg je znaaja za uspeno prezimljavanje odraslih. U vreme etve ili neposredno posle nje, insekti se sele na mesta prezimljavanja gde e ostati sve do marta naredne godine. Tokom godine itne stenice daju jednu generaciju. tete na biljkama priinjavaju odrasli insekti i larve. Rano u prolee usled napada stenica dolazi do suenja centralnih izbojaka mladih biljaka, a tokom maja i juna do pojave belih klasova. tete na zrnima u klasu usled uboda stenica nastaju tokom juna. Kada je suvo i toplo vreme tokom prolea i poetkom leta, vee su i tete od itnih stenica. itne stenice
Eurygaster spp., Aelia spp (fam. Pantatomidae)

Na poljima u prolee se kontrolie brojnost imaga i larvi stenice. Ukoliko se ustanovi 4-5 ili vie primeraka po m, preduzima se hemijsko suzbijanje.

Pojava lisnih vaiju na strnim itima

Na strnim itima se javlja vie vrsta lisnih vaiju, od kojih su najzastupljenije i najbrojnije velika itna va - Macrosiphum (Sitobion) avenae i sremzina lisna va (Rhophalosiphum padi), koja je i najznaajniji vektor virusa.

Biljne vai hrane se ubadanjem u tkivo biljke, pri emu isisvaju biljne sokove. To su direktne tete i znaajne su u sluajevima visoke brojnosti na klasovima, u fazi mlene i mleno-votane zrelosti zrna, koja ostaju smeurana i tura, to se direktno odraava na smanjenje prinosa i pogoranje kvaliteta.

Indirektne tete - lisne vai su prenosioci viroznih oboljenja.

Zaraene biljke vidno zaostaju u

porastu, poprimaju utu boju, lie je nakostreeno, te biljke imaju jeast izgled.
biljke ne klasaju, a vremenom se sasue i potpuno propadaju.

Obolele

 Decis 2,5 EC deltametrin

je insekticid sa brzim kontaktnim i digestivnim delovanjem

irokog spektra, namenjen za suzbijanje tetnih insekata. usevima strnih ita, za suzbijanje biljnih vai (Aphididae) i itne pijavice (Lema melanopus), u koliini 0,2-0,3 l/ha i utroak vode 200-600 l/ha

FASTAC 10-EC

alfacipermetrin

- u strnim itima za suzbijanje itne pijavice (Lema melanopus), - u koliini 0,1-0,2 L/ha, - Dva puta na istoj povrini u toku godine - Otrovni za pele

Fobos EC

Bifentrin

lisne vai , itna pijavica u koliini 0,075 -0,15 l/ha vreme tretitanja: na poetku formiranja prvih kolonija, u toku masovnog piljenja larvi

Cythrin

Cipermetrin 200 g/l

za suzbijanje itne pijavica (Lema melanopa ) u koliini od 0,12-0,24 l/ha

Vantex

Gama-cihalotrin

vreme primene po pojavi tetoina

u koliini 40-60 ml/ha

Nedostatak hranljivih materija u zemlji dovodi do slabijeg razvoja korena kao i nadzemnih delova biljke.

Nedostatak azota - hloroza ili bledilo Nedostatak kalijuma hloroza i nekroza ivice lista Nedostatak fosfora - purpurna pigmentacija Suviak azota izaziva poleganje useva.

FOLIJARNA PRIHRANA
FitoFert HUMISUPER 10:5:10
FitoFert HUMISUPER je organo mineralno ubrivo sa formulisano u obliku koncentrovane suspenzije sa visokim sadrajem NPK, HUMINSKE, FULVINSKE kiseline i mikroelemenata. N - 10%, P2O 5,5 %, K2O -10.%, Mikroelemente: Fe, Mn, B, Zn, Cu, Mo , HUMINSKE i FULVINSKE kiseline 3%. Folijarno: samostalno ili u kombinaciji sa sredstvima za zatitu bilja. 1l/ha na 400l vode

+ FitoFert Kristal 19:19:19 5kg/ha na 400 l vode SLAVOL je teno mikrobioloko ubrivo i stimulator rasta Murtonik

 U praksi se najee sprovodi kombinovani tretman

I Fazi useva 3 lista do zastaviara - korovi 2-6 lista HERBICID + FUNGICID II poetka klasanja FUNGICID + INSEKTICID + FOLIJARNA PRIHRANA

Dorada semena
Nakon etve, itarice se dorauju u doradnim centrima.

Zadatak dorade naturalnog semenskog materijala jeste da izvri ujednaavanje tih glavnih osobina semena bez obzira na lokaciju proizvodnje. Ujednaavanje osobina semena, u semenskom materijalu, vri se do stepena propisanih standardima za poljoprivredno seme.
U doradnim centrima seme se isti, tretira i pakuju u vree. Tretiranje semena vri se u odgovarajuim otvorenim ili zatvorenim ureajima, koji obezbeuju intenzivno meanje. Tretiranjem semena prua se zatita semenu od bolesti koje se prenose zemljitem kao i semenom gari -Ustilago spp., glavnice - Tilletia spp., trulei i pale - Fusarium spp. mreavosti i pegavosti lista.

Lamardor je sistemini fungicid za tretiranje semena sa protektivnim,

kurativnim i eradikativnim delovanjem.

AKTIVNA MATERIJA: tebukonazol 150g/l, protiokonazol 250 g/l Protiokonazol je nova aktivna materija izuzetno je delotvorna u suzbijanju velikog broja prouzrokovaa biljnih bolesti i zatiti itavog niza useva. Pored zatitne funkcije, protiokonazol deluje podsticajno na rast gajene biljke. Tretirano seme penice i jema usvaja aktivne materije prilikom bubrenja i klijanja. Na taj nain je pruena zatita semenu od bolesti koje se prenose zemljitem kao i semenom (Ustilago spp.,Tilletia spp., Fusarium spp.). Deo tebukonazola i protiokonazola se akropetalno prenosi u klicu i mlade listove te prua zatitu do faze 2-3 lista jema, u cilju suzbijanja gari na jemu (Ustilago nuda,Ustilago hordei) i fuzariozne trulei stabljike (Fusarium spp.). Koliina primene: 15-20 ml na 100 kg semena uz dodatak 200-300 ml vode. Vreme primene: nekoliko meseci pre setve (u toku dorade) ili neposredno pred setvu. Nain primene: u odgovarajuim otvorenim ili zatvorenim ureajima, koji obezbeuju intenzivno meanje. Broj tretiranja u toku godine: jedanput, u toku dorade semena ili neposredno pred setvu.

VITAVAX 200 FF
, , (Ustilago nuda), (Ustilago hordei), (Pyrenophora graminea), (Pyrenophora teres), (Fusarium spp.) : 300 100 - (Ustilago avenae), (Pyrenophora avenae), (Fusarium spp.) : 200 100

Preparati Raxil 060 FS, Akord 060 FS ili OD

50ml na 100kg semena uz dodatak 0.5 l vode.

(tebukonazol)

Tretirano seme jema usvaja aktivnu materiju prilikom bubrenja i klijanje semena. Na taj nain pruena je zatita semenu od bolesti koje se prenose zemljitem kao i semenom. Real 200 FS (tritikonazol)
25ml na 100kg semena uz dodatak 975 ml vode. Mankogal S (mankozeb) 200g na 100kg semena.

Tretiranje strnita totalnim herbicidima

Totalne herbicide mogue je koristiti krajem leta i poetkom jeseni. Ove herbicide treba koristiti kada je vreme mirno, bez vetra, jer su oni neselektivni, tj. suzbijaju i unitavaju svaku biljku sa kojom preparat doe u kontakt. Nakon prskanja bar 4-5 sati ne sme padati kia. Do potpunog suenja korova, zavisno od vrste korova, dolazi 2-8 nedelja nakon prskanja. Da bismo postigli potpun eljeni uinak u suzbijanju korova, tretiranu parcelu ne treba obraivati punih 5 nedelja nakon prskanja. Proizvoai treba da se pridravaju preporuenih doza i naina primene. Doze su vee za viegodinje korove. Osim od vrste korova, faze razvoja korova pri prskanju, uinak ovih herbicida jako zavisi i od utroka vode prilikom prskanja. Najbolji uinak ovih herbicida je kod potronje vode od 100 200 litara po hektaru.

Vreme primene/ faze razvoja

Namena

Preparat

Doza/ koncentracija

Karenca (dani)
OVP

Bokorenje

jednogodinji i viegodinji irokolisni korovi i Gallium aparine jednogodinji i viegodinji irokolisni korovi ukljuujui i Gallium aparine bolesti lista i stabla jednogodinji i viegodinji irokolisni korovi ukljuujui i Gallium aparine

Monosan herbi + Bonaca Galbenon Monosan herbi + Bonaca EC Antre Lancelot 450 WG

1,5 l/ha

0,4 l/ha 3 l/ha

1,5 l/ha

OVP OVP OVP

OVP 45

Prvo kolence

0,4 l/ha
1,5 l/ha

Drugo kolence

1,5 - 2,0 l/ha 1,5 l/ha 1,5 l/ha 0,1 l/ha 10 g/ha

OVP

bolesti lista, stabla i klasa

larve itne pijavice

Pojava lista zastaviara jednogodinji i viegodinji irokolisni korovi jednogodinji i viegodinji irokolisni korovi ukljuujui i Gallium aparine Strnite posle skidanja useva

Antre ili Antre plus + Fobos EC Tezis

42 42 35 OVP

Bonaca EC ili Tezis + Bonaca EC Glifol totalno suzbijanje korova ili Dominator SUZBIJANJE GLODARA
Cink - fosfid mamak

0,8 l/ha
5-10 g/ha 0,4 l/ha 4 - 10 l/ha

OVP
OVP OVP

5 g po aktivnoj rupi

Tokom cele vegetacije

suzbijanje glodara Galibrom prah

10 g gotovog mamka po aktivnoj rupi