MAINE U HORTIKTURI (IV godina vebe)

Predmetni nastavnik: dr Anelko Bajkin, redovni profesor Predmentni asistent: dr Ondrej Ponjian, docent

1. Merne jedini e
Zakonska merna jedinica je merna jedinica ija je upotreba ureena ili doputena dravnim propisom !akonom"# $erna jedinica je pojedinana veliina, usvojena i definisana do%ovorom, sa kojom se porede veliine iste vrste da bi se kvantitativno i!ra!ile u odnosu na tu veliinu# & naoj !emlji upotrebljavaju se merne jedinice '(lubeni list ()*', br# +,-./": 0" $eunarodno% sistema jedinica u daljem tekstu: jedinice (1", 2" merne jedinice van jedinica (1 koje su predviene ovim !akonom u daljem tekstu: doputene merne jedinice van jedinica (1" i 3" decimalni prefiksi merni4 jedinica#

1.1. Jedinice meunarodnog sistema mernih jedinica (jedinice SI)

1.1.1. O!novne jedini e "I
Ovaj sistem definie sedam osnovni4 merni4 jedinica tab# 0#0"# 5ab# 0#0# Osnovne jedinice (1 6i!ika veliina 8uina $asa 9reme *aina elektrine struje 5ermodinamika temperatura *aina svetlosti :oliina materije 7a!iv metar kilo%ram sekunda amper kelvin kandela mol *edinica O!naka m k% s A : cd mol

(ve osnovne jedinice (1 definisane su fi!ikim procesima osim jedinice !a masu k%", koja je definisana meunarodnim etalonom# Pored osnovni4 merni4 jedinica postoje i dopunske merne jedinice (1# 8opunske jedinice tab# 0#2" su i!vedene i be!dimen!ione# 5ab# 0#2# 8opunske jedinice (1 6i!ika veliina 7a!iv &%ao u ravni radijan Prostorni u%ao steridijan O!naka rad sr 1!raeno u osnovnim (1 m-m ; 0 m2-m2 ; 0

1 ako se te jedinice i!raavaju brojem jedan, u mno%im praktinim sluajevima je po%odno da se upotrebljavaju nji4ovi posebni na!ivi i o!nake#

*edinica u%la u ravni je radijan# )adijan je u%ao u ravni i!meu dva poluprenika kru%a koji na nje%ovom obimu presecaju luk duine jednake polupreniku 0 rad ; 0 m-m ; 0", ceo kru% ima 2< radijana"# *edinica prostorno% u%la je steradijan# (teradijan je prostorni u%ao s temenom u sreditu lopte, koji na povrini lopte !a4vata povrinu jednaku povrini kvadrata odreeno% poluprenikom te lopte 0 sr ; 2 2 (l# 0#0# 8efinicija u%la 0 rad 0 m -m ; 0"#

1.1.#. I$vedene jedini e "I

Od navedeni4 osnovni4 jedinica (1, i!vode se izvedene jedinice SI !a ostale fi!ike veliine# 1!vedene jedinice tab# 0#3", i!vode se primenom matematiki4 operacija mnoenja, delenja i stepenovanja# 7a!iv i o!nake i!vedeni4 merni4 jedinica obra!uju se od na!iva i o!naka osnovni4 jedinica (1 kvadratni metar, m2", ili imaju posebne na!ive 7jutn, 7 ; k% m-s2"# Broj i!vedeni4 jedinica nije o%ranien i !ato se ovde navode samo neke od naje=e upotrebljavani4 u pej!anoj ar4itekturi# 5ab# 0#3# 1!vedene jedinice (1 Povrina Zapremina Br!ina &br!anje &%aona br!ina &%aono ubr!anje @ustina !apreminska masa" Zapreminski protok $aseni protok 7a!iv kvadratni metar kubni metar metar u sekundi metra u sekundi na kvadrat radijan u sekundi radijan u sekundi na kvadrat kilo%ram po kubnom metru kubni metar u sekundi kilo%ram u sekundi 4erc *edinica O!naka Preko dru%i4 (1 Preko osnovni4 (1 m2 m3 m>s?0 m>s?2 rad>s?0 rad>s?2 k%>m?3 m3>s?0 k%>s?0

6rekvencija, A! s?0 uestalost (ila njutn 7 m>k%>s?2 2 Pritisak, napre!anje paskal Pa 7-m k%>s?2 >m?0 Bner%ija, rad, dul * 7>m m2>k%>s?2 koliina toplote C>s (na%a, fluks !raenja vat C *-s m2>k%>s?3 Blektrina otpornost om D 9-A m2>k%>s?3>A?2 Blektrini potencijal, volt 9 C-A m2>k%>s?3>A?0 napon Eel!ijusova stepen Eel!ijusa GE : temperaturaF (vetlosni fluks lumen lm cd>sr cd 2 Osvetljenost luks lH lm-m m?2>cd F osim termodinamike temperature o!naka T" i!raene u kelvinima, upotreblajva se i Eel!ijusova temperatura o!naka t" definisana jednainom t = T T0, %de je T0 ; 2I3,0J : po definiciji# 2

1.1.%. O!&a'e (erne jedini e van !i!&e(a "I

5ab# 0#/# Ostale merne jedinice van sistema (1 do!voljene i !abranjene" 6i!ika veliina *edinica van (1 9rednost i!raena u jedinicama (1 7a!iv O!naka Povrina ar a 0 a ; 0,, m2 4ektar 4a 0 4a ; 0,#,,, m2 Zapremina litar l, K 0 l ; 0 K ; 0,?3 m3 &%ao u ravni stepen u%aoni" G 0 G ; <-0+," rad minuta u%aona" L 0 L ; <-0,#+,," rad sekunda u%aona" LL 0 LL ; <-M/+#,,," rad Br!ina kilometar na as km-4 0 km-4 ; 0-3,M m-s $asa tona t 0 t ; 0,3 k% 9reme minuta min 0 min ; M, s sat ili as 4 0 4 ; 3#M,, s dan d 0 d ; +M /,, s Pritisak normalna atmosfera atm 0 atm ; 0,,032J>0,J Pa te4nika atmosfera at 0 at ; ,,.+, MMJ>0,J Pa bar bar 0 bar ; 0,J Pa milimetar ivino% mm A% 0 mm A% ; .,+,M MJ>0,3 Pa stuba milimetar vodeno% mm A2O 0 mm A2O ; 0,0#32J-IM, Pa stuba Bner%ija kalorija cal 0 cal ; /,0+M + * (na%a konjska sna%a :( 0 :( ; I3J,/.. C volt?amper 9A 0 9A ; 0 C var var 0 var ; 0 C 8ru%e ne!ankonske merne jedinice: ? palac, in 0 in '" ; 2J,/ >0,?3 m, ? stopa 0 ft ; ,,3,/ m", ? 4vat fm ; 0,+2++ m", ? kvadratni 4vat Beki" 0 N ; 3,J.I m2", ? katastarsko jutro 0 jutro ; J#IJ/,M/ m2", 0 jutro ; 0#M,, N" i ? lanac 0 lanac ; I#0.3,3 m2", 0 lanac ; 2#,,, N"#

1.1.). *e i(a'ni +re,i-!i (erni. jedini a

8ecimalne merne jedinice su decimalni umnoci i decimalni delovi merni4 jedinica, a obra!uju se stavljanjem prefiksa, usvojeni4 na meunarodnom nivou, ispred merni4 jedinica tab# 0#J"# 5ab# 0#J# 8ecimalni prefiksi merni4 jedinica 7a!iv O!naka Brojna vrednost %i%a @ 0#,,,#,,,#,,, ; 0,. me%a $ 0#,,,#,,, ; 0,M kilo k 0#,,, ; 0,3 4ekto 4 0,, ; 0,2 deka da 0, ; 0,0 deci d ,,0 ; 0,?0 centi c ,,,0 ; 0,?2 mili m ,,,,0 ; 0,?3 mikro O ,,,,, ,,0 ; 0,?M nano n ,,,,, ,,, ,,, ; 0,?. 3

#. Ma/in!-i e'e(en&i
(vaka maina, odnosno mainski ureaj, aparat ili orue sastoji se od vie mainski4 delova elemenata"# $ainski deo je takav deo koji se vie ne moe rastaviti na sitnije delove be! nje%ovo% ra!aranja# $ainski elementi koji se naje=e koriste su: vijci, klinovi, opru%e, vratila, osovine, !upanici, lananici, kainici, leajevi, spojnice i dr# (klop dva ili vie mainski4 delova ini mainski podsklop vijak i navrtkaP !upanik, vratilo i klin"# (klop dva ili vie mainska podsklopa ine mainski sklop leaj, spojnica, reduktor"# 9ie sklopova ini mainsku grupu, a pove!ivanjem vie mainski4 %rupa dobija se maina# (vi mainski elementi s ob!irom na uestalost upotrebe mo%u se podeliti na dve %rupe: ? opti mainski elementi i ? posebni mainski elementi klipovi, ventili ekscentri"# & nastavku su navedene vrste opti4 mainski4 elemenata#

2.1. Elementi za vezu

$ainski elementi se ve!uju vrstom, rastavljivom ili elastinom ve!om# Za tu namenu se koriste !akivci, varovi, klinovi, !avrtnji, opru%e i sl# Zakovani spojevi zakivci" se koriste !a ostarivanje nera!dvojine ve!e i!meu mainski4 elemenata# Zakovica se sastoji od %lave 2", stabla 0" i !avrne %lave 3", koja se formira nakon spajanja delova"# Zakovice se i!rauju od elika, aluminijuma, bakra, mesin%a i sl#

(l# 2#0# Zakivci Za ostvarivanje vrste ve!e koriste se varovi sl# 2#2", koji sve vie potiskuju !akivke# Zavarivanje moe biti topljenjem %asno, elektroluno, !avarivanje u !ati=enoj atmosferi, livako i sl" i pritiskom ultra!vuno, %asno, elektrootporno i sl"#

(l# 2#2# 9arovi

(l# 2#3# :lin

(l# 2#/# 9ijak sa navrtkom: 1-telo vijka; 2-navojni deo; 3-glava; 4-navrtka

Navojni spojevi sl# 2#/" slue !a prenos optere=enja i ostvarivanje ve!e dva dela# 7aje=e se koriste navojni spojevi !a ostvarivanje vrste ra!dvojive ve!e# 7avojni spojevi i!rauju se sa !avrtnjima vijcima" i navrtkama ili samo sa !avrtnjima dok dru%i deo ima ulo%u navrtke# Opruge sl# 2#J" slue !a elastinu ve!u mainski4 elemenata# One ublaavaju udare, akumuliu ener%iju, slue !a merenje sile, !a ostvarenje stabilne pritisne sile i sl# /

b" c" (l# 2#J# Opru%e: a-lisnata opruga; b-tor iona opruga !tap"; #-spiralna opruga ! avojna"

a"

2.2. Elementi za prenos snage

Za prenos sna%e se koriste frikcioni tokovi, kaini prenosnici sl# 2#M", lanani prenosnici sl# 2#I" i !upani prenosnici sl# 2#+"# Za prenos sna%e na ve=em rastojanju i!meu dva vratila koriste se kaini prenosnici# 7a remenice kainike" postavlja se kai remen"# Prokli!avanje i!meu remenice i kaia !avisi od !ate%nutosti kaia, obvojno% obu4vatno% u%la 0, sl# 2#M", br!ine i sl# )emenice se okre=u u istim smerovima, a ukoliko je potrebno promeniti smer obrtanja kai se ukrta# Za pove=anje !ate%nutosti kaia koriste se !ate!ai# :aievi mo%u da budu pljosnasti i klinasti#

(l# 2#M# :aini prenosnici: (l# 2#I# Kanani prenosnici: 1 i 2-remeni#e; $-pogonski deo kaia; $$-gonjeni deo kaia 1 i 2 lan%ani#i, 3- ate a% Prela! i!meu kaini4 prenosnika i lanani4 prenosnika predstavlja !upasti kaini prenosnik# Lanaste prenosnike sl# 2#I" ine dva spre%nuta lananika, postavljena na vratila, koja su spojena pomo=u lanca# Za !ate!anje lanca koriste se !ate!ai# Prenose sna%u be! kli!anja# Zupani prenosnik se sastoji od dva spre%nuta !upanika, koja se okre=u u suprotnim smerovima# Zupanici su postavljeni na vratilima koja su postavljena na malom rastojanju# :ada su ose vratila paralelne, !upanici su cilindrini, sl# 2#+,a,b,c", kada se ose vratila seku koriste se konusni !upanici sl# 2#+,d"# Za vratila koja se mimoila!e koriste se &iperboloidni !upanici vijani !upanici, sl# 2#+,e" a !a vratila koja se mimoila!e pod pravim u%lom esto se koriste puni prenosnici sl# 2#+,f"# Zupanici mo%u imati o!ubljenje i sa unutranje strane venca sl# 2#+,%"# Zupanici slue !a prenos velike sna%e# (l# 2#+# Zupani prenosnici

(l# 2#.# Zupani prenosnici sa paralelnim osama: a-ravni; b-spoljanji; #-unutranji; d-#ilindri%ni sa pravim ubima; e-sa kosim ubima; '-sa strelastim ubima

(l# 2#0,# Zupani prenosnici kad se vratila seku: a-konusni up%anika sa pravim ubima; b-sa kosim ubima; #-spiroidni

(l# 2#00# Zupani prenosnici kad se vratila mimoila!e a-pu(ni, b-&ipoidni, #-vij%ani

2.3. Elementi o rtnog !retanja

Vratila na sebi nose mainske delove, koji su na%lavljeni na vratilo ili su i!raeni i! jedno% dela sa vratilom# 9ratila prenose obrtni moment i optere=ena su na savijanje i uvijanje# $o%u biti kruta i elastina#

(l# 2#02# :ruto vratilo

(l# 2#03# Blastino vratilo

:ruta vratila mo%u biti prava sa ujednaenim ili promenljivim poprenim presekom# 5akoe mo%u biti i!raena i kao kolenasta sa ve=im brojen rukavaca i kolena# :ardansko vratilo je !%lavkasto vratilo, koje se sastoji od dva kardanska !%loba koja su meusobno pove!ana sa teleskopskim vratilom# Osovine predstavljaju nosae mainski4 delova koji se obr=u ili osciluju# Osovine prenose samo silu, a optere=ene su samo na savijanje, a ne i na obrtni moment sl# 2#0J"#

(l# 2#0/# :ardansko vratilo

(l# 2#0J# Osovina: 1-rukav#i; 2-glav%ine osovine; 3-glav%ina to%ka; 4-vena# to%ka

2.". Elementi za spajanje i oslanjanje o rtnih elemenata

Keajevi i leita su oslonci rukavaca osovina i vratila# 5u se ostvaruje ve!a i!meu nepokretni4 i pokretni4 delova konstrukcije# )a!likujemo klizna leita i kotrljajne leajeve#

(l# 2#0M# :li!na leita

(l# 2#0I# :otrljajni leaj 1-unutranji prsten; 2-spoljanji prsten; 3-kotrljajno telo; 4-dr(a% kotrljajni& tela !kave "

Prednosti kotrljajni4 leajeva: manji koeficijent trenja kotrljanja, manje !a%revanje, manje prostora !a u%radnju, ne !a4tevaju poseban nad!or# :otrljaju=a tela mo%u biti: sferina, valjkasta, bavasta, konina, i%liasta i sl#

2.#. $renosni odnos

Prenosni odnos i" se definie preko broja obrtaja# Za jedan par prenosnika, kao i !a ceo sistem spre%nuti4 prenosnika maina", prenosni odnos i" se definie kao odnos i!meu broja obrtaja i!meu po%onsko% ula!no%" i %onjeno% i!la!no%" prenosnika#
i= n0 n pog n = = ul n2 ngonj ni l

?"

Posmatramo dva spre%nuta prenosnika i!meu koji4 nema kli!anja par !upanika, sl# 2#0+"# Za dva spre%nuta !upanika nji4ove obimne br!ine moraju biti iste#
vo0 = vo 2 )0 0 = )2 2

0 )2 = =i 2 )0

i Q prenosni odnos preko broja obrtaja ili u%aone br!ine

i=

0 n0 ul nul = = vai i !a celu mainu" iuk = 2 n2 i l ni l

(l# 2#0+# 8va spre%nuta !upanika

i Q prenosni odnos preko %eometrijski4 parametara vai samo !a jedan par spre%nuti4 !upanika:
i= +2 )2 * 2 = = +0 )0 *0

Za vie parova spre%nuti4 !upanika ukupan prenosni odnos iuk i!nosi:

iuk = i0 i2 i3
I

%de je: ? u%aona br!ina s?0", ) Q poluprenik m", + Q prenik m", n Q broj obrtaja min?0", * Q broj !ubaca !upanika ili lananika ?", indeks 0 Q po%onski elemenat i indeks 2 Q %onjeni elemenat i0,2,3, ### Q prenosni odnos pojedinani4 spre%nuti4 parova# 2#0#
i= i=

:oliki je broj obrtaja %onjeno% !upanika n2 ; R", ako je broj obrtaja po%onsko% !upanika n1 ; 0+, min?0R Broj !ubaca po%onsko% !upanika je 1 ; 3, a %onjeno% 2 ; MM !ubaca#
* 2 MM = = 2,2 *0 3, n0 n0 0+, = +0,+2 min?0 n2 = = i 2,2 n2

2#2#

)emenica 0" prenika, +1 ; 3#J,, mm obr=e se sa, n1 ; 02, min?0 i po%oni remenicu 2" koja se obr=e sa n2 ; 3,, min?0# Odrediti prenosni odnos i ; R, prenik +2 ; R i u%aonu br!inu 2 ; R, remenice 2#

(l# 2#0.# :aini prenosnik

i= i= n0 02, = = ,,/ , n2 3,,

prenosni odnos i ; ,,/#

+2 +2 = +0 i = 3#J,, ,,/ = 0#/,, mm +0

2 =
2#3#

n2 3,, 3,0/ = = 30,/ s?0 3, 3,

Po%onski !upanik 0" obr=e se sa n1 ; 0#,,, min?0# Brojevi !ubaca !upanika su Z0 ; 3,, Z2 ; M,, Z3 ; 2, i Z/ ; /, !ubaca# Odrediti uestalost obrtanja etvrto% !upanika#
* 2 * 3 * / * / /, = = = 0,33 *0 * 2 * 3 *0 3, n n n n iuk = i0 i2 i3 = 0 2 3 = 0 n2 n3 n/ n/ n 0#,,, n/ = 0 = n4 ; IJ, min?0 iuk 0,33 iuk = i0 i2 i3 =

(l# 2#2,# (pre%a !upanika

2#/#

Po%onski !upanik 0" obr=e se sa, n1 ; 0#,,, min?0# Brojevi !ubaca !upanika su Z0 ; 3,, Z2 ; M,, Z3 ; 2, i Z/ ; /, !ubaca# Odrediti uestalost obrtanja etvrto% !upanika, n4 ; R
iuk = i0 i2 = iuk
0

* 2 * / M, /, = i;/ *0 * 3 3, 2, n n 0#,,, = 0 n/ = 0 = n4 ; 2J, min? n/ iuk /

(l# 2#20# (pre%a !upanika 2#J# 9ratilo O0 ima broj obrtaja n0 ; 0#2,, min?0# 8ati su podaci: 80 ; 02 cm, 82 ; 2, cm, Z3 ; 0+, Z/ ; 3M, ZJ ; 2,, ZM ; /,P ZI ; J,, Z+ ; 0+ i Z. ; /2# Odrediti broj obrtanja lananika .#
+2 * / * M * I * . 2, 3M /, J, /2 = = 0.,// +0 * 3 * J * M *+ 02 0+ 2, /, 0+ n0 n. n0 0#2,, = = M0,I2 min?0 iuk 0.,//

iuk =

iuk =

n. =

%. O!novi e'e-&ro&e.ni-e
Ako se sa e o!nai elementarna najmanja" koliina naelektrisanja koja od%ovara jednom protonu odnosno elektronu ,e !a proton, -e !a elektron", koliina naelektrisanja koja se o!naava sa -, bi=e: - = n.e, E",

%de je n broj naelektrisani4 elementarni4 estica, n ; M,2/0+0>0,0+ protona !a jedan :ulon E"# Jaina ili intenzitet elektrine struje $" definie se kao koliina naelektrisanja u jedinici vremena koja je preneta kro! provodnik:
$= , t 0 = [ /] # s

3.1. Ele!tri%no !olo jednosmerne struje

Blektrina struja je usmereno kretanje naelektrisani4 estica# Blektrina struja kod koje se ne menja inten!itet i smer u toku vremena na!iva se jednosmernom strujom#

(l# 3#0# *ednosmerna elektrina struja

(l# 3#2# Blektrino kolo jednosmerne struje

Osnovni elementi kola su: ? i!vor elektrine ener%ije %enerator, akumulator, baterija", ? potroa elektrine ener%ije i ? provodnici# Pored osnovni4, u kolu mo%u da budu ukljueni i pomo=ni elementi kola u koje spadaju osi%ura, prekida i ra!ni instrumenti# & elektrinom po%ledu svi materijali se dele u tri %rupe: provodnici, poluprovodnici i i!olatori# & %eneratorima se %enerie elektromotorna sila 1"# 7a krajevima %eneratora se stvara odreena potencijalna ra!lika koja se i!raava u voltima 9"# Snaga generatora jednaka je proi!vodu elektromotorne sile 1" i jaini struje koja protekne kro! %enerator $"# [4 /] = [3 ] # 2 = $ , Elektrina energija B" prema 8ulovom !akonu: 6 = 2 t = 5 $ t ,

[3 s ] = [4 / s ] = [ 7 ] #

& praktinim primenama !a elektrinu energiju se koristi i jedinica kilovatas kC4"# :ilovatas je jednak ener%iji koju prijemnik sna%e 0 kC transformie u toplotu ili neki dru%i oblik ener%ije" u toku jedno% asa 0 4"# Znai, 0 kC4 ; 0,,,>3M,, Cs ; 3,M>0,M *#

0,

3.2. Ele!tri%no !olo naizmeni%ne struje

Blektrina struja kojoj se u toku vremena menja jaina ili smer na!iva se naizmeninom srujom# )eciprona vrednost periode 5" se na!iva uestalost ili frekvencija '"# &estalost '" predstavlja broj perioda u jedinici vremena#
' = 0 , T 0 =[8 s

7ai!menina struja sl# I#3" se javlja u elektrinim kolima sl# 3#/" u kojima deluje promenljiva elektromotorna sila#

(l# 3#3# 7ai!menina jednofa!na struja

(l# 3#/# Blektrino kolo nai!menine struje

&estalost nai!menine struje mora da bude stro%o definisana veliina# & elektrinoj mrei koja se koristi u Buropi koristi se frekvencija od J, A!, a u (A8 M, A!# 7apon u elektrinoj mrei sl# I#M" i!nosi 22, 23," 9# 8o!voljeno je malo odstupanje od !adato% napona# & (A8 se koristi napon od 00, 9#

(l# 3#J# 7ai!menina trofa!na struja (l# 3#M# 7aponi u trofa!nom elektrinom sistemu 6a!e kod trofa!ne nai!menine struje sl# 3#J" su meusobno pomerene !a 02,G# 7apon i!meu fa!a i!nosi: 3 22, = 3+, 9# 5rofa!ni elektrini kabel ima ukupno J provodnika# Provodnici o!naeni sa ), ( i 5 predstavljaju fa!e sl# 3#M", etvrti provodnik je 'nula ; ,' a peti provodnik predstavlja u!emljenje# :abel !a jednosfa!nu nai!meninu struju ima 3 provodnika# Prvi provodnik se bira jedna od tri fa!e ), ( ili 5", dru%i provodnik 'nula ; ,' i tre=i provodnik predstavlja u!emljenje, !a elektrine ureaje !a koje je potrebno koristiti u!emljenje# 7ai!menina jednosmerna struja moe da se prenosi i pomo=u kabla sa dva provodnika fa!a i nula" ako nije potrebno u!emljenje#

3.3. Izvori ele!tromotorne sile (jednosmerne struje)

& i!vore elektromotorne sile spadaju: baterije, aku?baterije, akumulatori i %eneratori# 00

%.%.1. 0a&erije
Baterija spada u primarni i!vor jednosmerne elektromotorne sile jer se ne moe puniti proces nije rever!ibilan"# Baterije su elektro4emijski ureaji u kojima je uskladitena 4emijska ener%ija u vidu potencialne ener%ije" i koja moe da se pretvori u elektrinu kada se krajevi baterije spoje provodnikom# Baterija moe da se sastoji od jedno% %alvansko% lanka 0,J 9" ili vie %alvanski4 lanaka spojeni4 na red vii napon"#

(l# 3#I# :lasina baterija ne moe da se puni"

(l# 3#+# Aku?baterije moe da se puni"

3#.# Akumulatori moe da se puni"

&po!orenje: baterije ne smeju da se pune jer dola!i do nji4ovo% !a%revanja i moe do=i i do eksplo!ije# Posle upotrebe baterije treba sakupiti i reciklirati# 8u%orono posmatrano najmanje isplativo reenje je kupovina obini4 baterija koje ne mo%u da se pune#

%.%.#. A-1(1'a&or!-e ba&erija (a-12ba&erije)

Akumulatorske baterije i ako su po obliku esto identine obinim baterijama imaju mo%u=nost da se pune# Postoji nekoliko vrsta akumulatorski4 baterija: ? 7i?Ed 7icel?cadmijum" aku?baterije, ? 7i?$A 7icel?$etal ASdride" aku?baterije, ? Ki?1on Kit4ium?ion" aku?baterije i ? Kit4ium?PolSmer aku?baterije# 7ajnovija konstrukcija punjivi4 baterija koja !adnji4 %odina sve vie ula!i u upotrebu !a napajanje runo prenosivi4 alata je Li-Ion aku-baterija# Ki?1on aku?baterije imaju napon 3,M 9 i ne ispoljavaju memorijski efekat#

%.%.%. A-1(1'a&ori
Akomulator je vrsta elektro4emijsko% ureaja koja moe da se puni i pra!ni# Punjenje je proces pretvaranja elektrine enerije u 4emijsku pri emu se i!vodi pove=anje potencijalne ener%ije akumulatora# Akomulator se sastoji od =elija koje imaju po dve elektrode anodu Q" i katodu T"" i uronjene su u elektrolit# 7a starim akumulatorima prilikom punjenja akomulatora dola!i do dekompo!icije hidrolize" vode na njene sastavne elemente vodonik i kiseonik", koji se oslobaaju kao %as, tako da su vo!ai morali jednom nedeljno da proveravaju nivo elektrolita unutar akomultora# 7ove konstrukcije akomulatora pod normalnim uslovima ne !a4tevaju dopunjavanje vode u toku nji4ovo% kori=enja, jer se umesto antimona koristi kalcijum#

02

3.". Ele!tri%ne ma&ine

%.).1. O!novi e'e-&ro(agne&i$(a
Elektromagnetsko polje je posledica delovanja elektrinog i magnetnog polja, koja se uvek javljaju istovremeno i moe se %ovoriti o jedinstvenom elektroma%netnom polju# :ada se kro! provodnik propusti elektrina struja oko nje%a =e se pojaviti ma%netno polje sl# I#03"# :ada se elektrina struja kre=e kro! provodnik koji je namotan na feroma%netnom je!%ru dobija se elektroma%net sl# I#0/"# :ada me4aniki pomeramo provodnik u ma%netnom polju u njemu se indukuje elektromotorna sila# :ada kro! provodnik koji se nala!i u ma%netnom polju prola!i elektrinu struju do=i=e do nje%ovo% pomeranja sl# I#0J"# Proces elektrome4aniko% pretvaranja ener%ije je rever!ibilan#

(l# I#03# $a%netno polje oko provodnika

(l# I#0/# Blektroma%net provodnik i feroma%netno je!%ro"

(l#I#03# Provodnik u ma%netnom polju

Blektrine maine su naprave pomo=u koji4 se elektrina ener%ija pretvara u me4aniku ili me4anika ener%ija u elektrinu# & prvom sluaju elektrina maina radi kao motor, a u dru%om kao generator#

3.).#. Kon!&r1- ija e'e-&ri4ni. (a/ina

Blektrine maine se konstruktivno i!vode i! dva dela: ? statora nepokretni deo" i ? rotora pokretni deo"# 7a statoru i na rotoru nala!e se namotaji od bakarne ice, meusobno i!olovani, koji su namotani na feroma%netnim limovima debljine oko ,,J mm, meusobno i!olovani#

(l# I#0J# (tator i rotor elektrine maine

3.).%. Vr!&e e'e-&ri4ni. (a/ina

Podela elektrini4 maina prema nji4ovoj ulo!i: ? generatore koriste me4aniki rad a proi!vode elektrinu ener%iju", ? motore koriste elektrinu ener%iju a proi!vode me4aniki rad"# 03

& principu, u svakom od namotaja moe da tee i jednosmerna i nai!menina struja# Blektrine maine se dele na slede=e tri osnovne %rupe : a" $aine !a jednosmernu struju Q jednosmerna struja u oba namotaja, b" (in4rone maine Q jednosmerna struja u induktoru pobudnom namotaju" i nai!menina struja u induktu, koriste se kao %eneratori elektrine ener%ije c" Asin4rone maine Q nai!menina struja u oba namotaja# Ma ine za jednosmernu struju esto se koriste kao motori u vo!ilima ili kod runo% alata# $o%u biti i generatori# !sinhroni motor moe raditi i sa samo jednom fazom, s tim da se mora dodatno definisati poetni smer obrtanja# Ovakvi motori se iroko koriste u ku=nim aparatima i alatima# (na%a motora do 2 kC# !sinhroni trofazni motor kave!ni" predstavlja konstrukciono najsavreniju mainu i najvie se koristi# Najvie korieni tipovi elektro otora! ? trofa!ni asin4roni kave!ni" elektromotor sl# I#0Ma" ? jednofa!ni elektromotori sl# I#0Mb" !a sna%e do 2 kC i ? elektromotori na jednosmernu struju sl# I#0Mc"#

b" c" (l# I#0M# 9reste elektromotora a" AE trofa!ni elektromotorP b" AE jednofa!ni elektromotor P c" 8E elektromotor "kljuivanje elektro otora u rad! ? elektromotori sna%a do 3 kC mo%u se ukljuiti direktno, ? motori sna%a preko 3 kC treba da se ukljuuju preko prekidaa trou%ao?!ve!da# Prilikom ukljuivanja elektromotor povue J?+ puta ve=i inten!itet struje od na!ivno% na!naeno% na ploici"# #rednosti elektro otora u odnosu na S"S otor! ? jednostavno i br!o pokretanje, ? mo%u=nost jednostavne automati!acije ni!a procesa, ? ti4 rad, ? ne !a%auju va!du4, ? !a smetaj je potreban mali prostor i ? jednostavno rukovanje i odravanje#

a"

0/

). Me.ani-a ,'1ida
$e4anika fluida je deo fi!ike i bavi se prouavanjem mirovanja i kretanja fluida# 6luidi su te%nosti i gasovi# #ritisak p" se definie kao sila 9" po jedinici povrine /"#
p= 9 , /

: kg m [ 2a ] = 2 = 2 m s

0 kg = 2 # m2 m s

& sluaju kretanja fluida, pored pritiska, gustine i spoljnih sila pojavljuje se $rzina kretanja estica fluida protok"# #rotok je koliina fluida koja protekne kro! posmatranu povrinu preseka u jednici vremena# Protok se definie na dva naina: kao maseni i apreminski:
": $aseni protok m
= m m , t kg # s
=- ": 4

Zapreminski protok
= - = 4 = v /, 4 t

m 3 s #

%de je: v m-s" srednja br!ina kretanja fluida# :ada se opti !akon klasine fi!ike o odranju mase materije" primeni na strujanje fluida dobije se jedna%ina kontinuiteta# Zbo% jednake vrednosti %ustine ;" jednaina kontinuiteta ima oblik: -1 = -2 ; -3 ; /1 v1 ; /2 v2 ; /3 v3

(l# 3#3# (trujna cev ra!iliite povrine popreno% preseka 0, 2 i 3 Q ra!liiti popreni preseci cevi"

0J

5. Hidra1'i4ni +reno! energije (.idra1'i4na &ran!(i!ija)

:od 4idrauliko% prenosa ener%ije, prenos transmisija" ener%ije se obavlja preko tenosti ra!ne vrste 4idraulini4 ulja"# :arakteristike 4idraulino% prenosa ener%ije: ? ne postoji kruta kinematska ve!a i!meu po%onsko% motora i radno% me4ani!ma alata", ? jednostavno i lako prenoenje ener%ije na ve=a rastojanja i na vie potroaa istovremeno, ? amorti!ovanje udarni4 optere=enja, ? jednostavnost komandovanja i rukovanja, ? kompaktnost konstrukcije 4idraulino% prenosa i ? ve=a si%urnoast i dui vek trajanja maine# Aidraulini prenos moe biti: ? 4idrostatiki i ? 4idrodinamiki#

#.1. 'idrostati%!i prenos energije

1!meu po%onsko% motora i radni4 alata postavljaju se elementi konstruk#ije &idrauli%ni& sistema: 4idrauline pumpe, provodnici, ra!vodnici, ventili si%urnosti, 4idromotori, 4idrocilindri# Bner%ija se prenosi preko pritiska tenosti potencijalna ener%ija tenosti" u! male protoke tenosti# Aidrostatiki prenos prema konstrukciji moe biti otvoren ili atvoren#

J#0# Aidrostatiki prenos Q otvoreni sistem Aidrostatiki otvoreni prenos sl# J#0" radi na slede=em principu# %e&aniki rad od pogonskog otora '() se po ou &idrauline pu pe '*) pretvara u &idraulinu energiju fluida 'ulja)+ &lje se usisava i! re!ervoara 0" i preko 4idraulini4 cevi i ra!vodnika J" potiskuje se u 4idrocilindar M"# & ovom sluaju postavljen je trostepeni ra!vodnik: 0# stepen, ulje se potiskuje u 4idrocilindar i!nad klipa, 2# stepen, ulje se vra=a u re!ervoar i 3# stepen, ulje se potiskuje ispod klipa# & sluaju da doe do preoptere=enja u sistemu, i pritisak dosti%ne pret4odno !adatu, kritinu vrednost, otvara se ventil si%urnosti /" i ulje se direktno i! potisno% voda vra=a u ra!ervoar# Aidrostatiki !atvoreni sistem se sastoji i! slede=i4 elemenata# Pumpa 0" i motor +" su direktno spojeni vodovima# 1!meu nji4 postavljni su ventili si%urnosti I" dva komada paralelno, ime je obe!beena !atita od preoptere=enja u oba smera# Ovom !atvorenom sistemu se po potrebi dodaje ili u!ima ulje preko dva ventila !a odravanje pritiska M" a koje se obe!beuje od otvoreno% 4idrostatiko% sistema 2, 3, /, J i M"#

0M

#.2. Elementi hidrostati%!ih sistema

Osnovni elementi 4idraulini4 sistema su: 4idrauline pumpe, 4idraulini motori, ra!vodni ventili, 4idrocilindri i dopunska oprema 4idraulini4 sistema#

5.#.1. Hidra1'i4ne +1(+e

,idrauline pu pe su maine koje pretvaraju mehaniku energiju po%onsko% motora u hidraulinu energiju fluida# 1maju usisni i potisni vod i dobijaju me4aniki po%on# Prema nainu rada mo%u biti: ? &idrostatike !apreminske ili klipne" koje se najvie koriste kod 4idraulini4 sistema# 8o usisavanja i potiskivanja tenosti dola!i usled promene !apremine radni4 komora# Po konstrukciji mo%u da budu: o klipne, o klipno?radijalne, o klipno?aksijalne, o krilne, o !upaste, o vijane i o ekscentar klipne pumpe# ? &idrodina ike naje=e se koriste samo !a transport fluida i mo%u biti: o turbomaine ili lopatiaste i o strujne injektor"#

5.1.1. K'i+ne +1(+e

:lipna pumpa sl# J#0" se sastoji od cilindra sa ususnim i potisnim vodom na kojima su postavljeni usisni i potisni ventili# & unutranjisti cilindra pravolinijski povratno se kre=e klip pri emu se periodino menja radna !apremina U9# Pove=anjem radne !apremine dola!i do ulaska fluida kro! usisni ventil !a to vreme je potisni ventil !atvoren"# Promenom smera kretnja klipa fluid se istiskuje kro! potisni ventil# *ednocilindrina klipna pumpe daje neravnomeran protok fluida, koji se ujednaava kori=enjem pumpi sa vie cilindara i postavljanjem 4idraulino% akumulatora na potisnom vodu pumpe#

(l# J#2# :lipna pumpa

(l# J#3# 7eravnomernost protoka fluida kro! jednocilindrinu klipnu pumpu

#.3. 'idrauli%ni motori (hidromotori)

,idraulini otori su maine u kojima se dovedena hidraulina energija transformie u mehaniku energiju preko i!la!ni4 elemenata vratilo"# :retanje radno% elementa u 4idraulinom motoru se ostvaruje pod dejstvom sile pritiska# Aidraulini motori mo%u da budu klipno?radijalne, klipno?aksijalne, krilne ili !upaste konstrukcije# 7ajvie se koriste klipno?aksijalni 4idromotori sl# J#/"# 0I

(l# J#/# Aidraulina transmisija sa klipno?aksijalnom pumpom i klipno?aksijalnom motorom: 0?po%onsko vratilo pumpeP 2?!akoena ploaP 3?ve!a ploe i bloka cilindraP /?blok cilindraP J?klipoviP M?ra!vodna ploa sa kanalima pumpeP I?potisni vodP +? ra!vodna ploa sa kanalima motoraP .? blok cilindra motoraP 0,? !akoena ploaP 00?ve!a ploe i bloka cilindraP 02?po%onjeno vratilo na motoruP 03?odvodni kanal i 0/?povratni vod Aidromotori se u%rauju kao po%nski elementi tokova vo!ila veliki4 masa damperi, teki %useniari", di!alice, okretni doboi, po%on ra!liiti4 radni4 alata,###

#.". 'idrauli%ni cilindri (hidrocilindri)

Aidrocilindri sl# J#J" takoe slue kao radni elementi u 4idraulinom prenosu ener%ije# 7ajvie se koriste klipni jednosmerno% i dvosmerno% dejstva# :od 4idrocilindara jednosmerno% dejstva tenost se dovodi sa jedne strane klipa i dola!i do pomeranja radno% me4ani!ma u jednom smeru# Povratno kretanje se obavlja pod uticajem sopstvene teine radno% me4ani!ma maine nakon rastere=enja od pritiska u cilindru# :od 4idrocilindara dvostruko% dejstva, tenost se moe dovesti sa jedne ili sa dru%e strane klipa, tako da je omo%u=eno pokretanje radno% me4ani!ma u oba pravca#

0"

2"

(l# J#J# Aidrocilindri 0?klipni jednosmerno% dejstvaP 2?klipni dvosnerno% dejstva

#.#. (azvodni ventili

& 4idraulinom prenosu ener%ije vaan deo opreme su ra!vodni ventili sl# J#0, po!icija J" koji slue !a usmeravanje 4idrauline tenosti i! pumpe u od%ovaraju=i deo 4idrocilindra ili 4idromotora, ili !a usmeravanje tenosti u %lavni re!ervoar kod otvoreno% sistema ili ponovo prema pumpi !a !atvoreni sistem# 0+

#.). *opuns!a oprema hidrauli%nih instalacija

:od 4idrauliko% prenosa koriste se slede=a dopunska oprema: ? ventili si%urnosti, ? re%ulatori protoka, ? 4idraulini akumulatori, ? filteri, ? ureaji !a 4laenje, ? re!ervoari i ? cevovodi i prikljuni elementi# Ventili sigurnosti slue !a obe!beenje od prekomerno% pritiska u 4idraulinom sistemu# (vaki 4idraulini sistem mora da ima sigurnosni ventil sl# J#M", koji slui !a !atitu od prekomerno% pritiska# Princip rada si%urnosno% ventila sa opru%om je u o%raniavanju pritiska koji je definisan sa pritiskom koji daje sabijena opru%a J"# Pritisak opru%e se podeava prite!anjem navrtke 3"# :ada pritisak u sistemu premai pritisak koji je podeen opru%om, podie se ventil ku%lica, konus, kli!ni cilindar" i oslobaa se otvor !a i!la!ak tenosti M" u uljni re!ervoar ili prema usisnom vodu pumpe#

(l# J#M# (i%urnosni ventil 0?sedite ventilaP 2?%lavaP 3?!ate!aju=a navrtkaP /?ventil ku%lica"P J?opru%aP M?i!la!ni kanal

0.

6. Hidrodina(i4-i +reno! energije

Aidrodinamiki prenos ener%ije ostvaruje se posredstvom sile inercije pokrenute tenosti, odnosno kori=enjem njene kinetike energije# Aidrodinamiki prenos se i!vodi direktno od pu pnog na tur$insko kolo# @lavne prednosti kori=enja 4idrodinamiko% prenosa: ? manje dinamiko optere=enje motora, jer se pri%uuju promene spoljanje% optere=enja i ? mo%u=nost pokretanja i ubr!anja po%onsko% vratila pod optere=enjem radno vratilo stoji, a motor vrlo lako dostie nominalni broj obrtaja"#

).1. 'idrodinami%!a spojnica i hidrotrans+ormator

,idrodina ika spojnica turbospojnica, sl# M#0" sastoji se od dva odvojena kola sa posebnim lopaticama u !ajednikom ku=itu# 9e!a i!meu radni4 kola postie se preko 4idraulino% ulja, koje ispunjava prostor ku=ita# #u pno kolo 0" nala!i se na vratilu po%onsko% motora /" a tur$insko kolo 2" na vratilu J" prema transmisiji# (poljne ku=ite 3" je spojeno sa ku=item pumpno% kola 0"# Pumpno i turbinsko kolo nisu spojeni me4aniki, i i!meu nji4 u aksijalnom pravcu postoji !a!or 3?02 mm# &nutranjost ku=ita je ispunjena sa uljem .,V"# Obrtanjem ku=ita okre=u se i lopatice pumpno% kola koje prenose me4aniki rad na 4idraulino ulje 4idraulina ener%ija"# Aidraulino ulje se pomera prema periferiji, poinje da se kre=e i prenosi 4idraulinu ener%iju na turbinsko kolo me4aniki rad"# Pumpno kolo ima /?+V ve=i broj lopatica od turbinsko% kola, to i!a!iva neprekidnu strujnu cirkulaciju tenosti i!mei pumpno% i turbinsko% kola# Aidrodinamika spojnica se naje=e postavlja direktno na !amajac mortora#

(l# M#0# Aidrodinamika spojnica: 0?pumpno koloP 2?turbinsko koloP 3?ku=iteP /?po%onsko vratiloP J?radno vratiloP M?lopatice

(l# M#2# Aidrotransformator: 0?po%onsko vratiloP 2? pumpno koloP 3?turbinsko koloP /? usmeravaju=i aparat#

Osnovne karakteristike 4idrodinamike spojnice: ? prokli!avanje u normalnom reimu rada s ; 2?3V, ? koeficijent korisno% dejstva W ; ,,.J?,,.+# 7avedene prednosti 4idrodinamiki4 spojnica posebno dola!e do i!raaja prilikom putanja u rad sistema sa velikim otporom inercije# 8anas se ove spojnice naje=e primenjuju kod meliorativni4, poljoprivredni4 i %raevinski4 maina# ,idrotransfor atori sl# /#/" imaju pridodat us eravajui aparat /" koji pove=ava br!inu tenosti i usmerava tenost usled e%a se menja obrtni moment turbine# )ad 4idrotransformatora karakterie ni!ak stepen korisno% dejstva W ,,+J#

2,

3. 7ne1(a&!-i +reno! energije

Pneumatski prenos ener%ije naje=e je u upotrebi kod runo% alata i kod me4ani!ovano% automatsko% upravljanja radnim me4ani!mima# )a!lo% manje upotrebe pneumatsko% prenosa ener%ije na maiama je nje%ova teina i %abaritne dimen!ije# Zbo% malo% pritiska M?+ bar" u odnosu na 4idraulini pritisci i 0,, bar", cevi, cilindri i ostala oprema, pri istim uslovima rada !a pneumatski prenos dimen!iono mora biti ve=a u odnosu na 4idraulini prenos# Pomo=u kompresorski4 a%re%ata dobija se komprimovani va!du4 fluid" pritiska M?+ bar# 1maju ni!ak koeficijent korisno% dejstva i protok 3?0, m3-min#

,.1. -ompresori
:ompresori mo%u biti stacionarni i pokretni# Po%onski motor moe biti (&(?motor ili elektromotor# Primer pokretno% kompresorsko% postrojenja prika!an je na sl# I#0#

(l# I#0# :ompresorsko postrojenjesa klipnom pumpom: 0?elektromotorP 2?kaini prenosnikP 3?rukavacP /?klipnjaaP J?klipP M?cilindarP I?re!ervoar sa komprimovanim va!du4omP +?usisni vod i ventilP .?potisni vod i ventilP 0,?automatski re%ulator pritiskaP 00?manometar !a kontrolu nadpritiskaP 02?slavinaP 03?pneumatska spojnica

,.2. .entilatori
9entilatori su turbomaine koje slue !a pove=anje strujne ener%ije %asova# Zbo% relativno mali4 promena pritiska u samoj maini, ak i u sluaju %asova moe se smatrati da se %ustina malo menja te se sve anali!e !a ove maine i!vode na modelu nestiljivi4 fluida ; X const"# Prema pravcu strujanja fluida u samoj maini dele se u tri %rupe sl# I#2": 0# )adijalne ili centrifu%alne, 2# Aksijalne ili osne i 3# )adiaksijalne ili dija%onalne#

(l# I#2# 9rste 4idraulini4 maina: a?radijalnaP b?aksijalna i c?radiaksijalna 0?ku=ite ili statorP 2?radno kolo ili rotor i 3?vratilo rotora 20

-adijalne aine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radno% kola sl#I#2#a"# & odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se ve=a koliina ener%ije jedinici mase fluida, ve=a je br!ina va!dune struje, ali se postiu manji protoci# .ksijalne aine karakterie prola! fluida kro! radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom obrtanja sl#I#2#b"# Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu ve=e protoke, ali je br!ina fluida manja i manja je predata koliina ener%ije jedinici mase fluida manja# -adiaksijalne &idrauline aine su po konstrukciji kombinacija radijalni4 i aksijalni4 maina# :od ovi4 maina fluid se kre=e i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac sl#I#2#c"# Ispitna pitanja za kolokviju
0# 2# 3# /# J# M# I# +# .# 0,# 00# 02# 03# 0/# 0J# 0M# 0I# 0+# 0.# 2,# 20# 22# 23# 2/# 2J# 2M# 2I# 2+# 2.# 3,# 30# 32# 33# 3/# 3J# 3M# 3I#

iz pred eta %./IN0 " ,O-1I2"L1"-I 'II deo)

$ainski elementi Prenosni odnos Blektrino kolo jednosmerne i nai!menine elektrine struje 1!vori jednosmerne struje Osnovi elektroma%neti!ma :onstrukcija i vrste elektrini4 maina Aidraulina transmisija Aidrostatiki prenos ener%ije Aidrodinamiki prenos ener%ije Pneumatski prenos ener%ije Blektro?motorna kopaica *ednoosovinski traktori $aine !a formiranje bankova %redica i mini %redica 9rste i karakteristike objekata stalno% !ati=eo% prostora (pecifinosti konstrukcije stalno% !ati=eno% prostora 9rste i specifinosti pokrivni4 materijala !ati=eno% prostora $aterijali !a senenje u !ati=enom prostoru )e%ulacija vodno% reima !emljita i pri4ranjivanje 9rste i karakteristike plastini4 filmova i folija !a nastiranje !emljita $aine !a formiranje niski4 tunela :arakteristike a%rotekstila Podela sejalica prema ra!maku u redu i prema konstrukciji setveno% aparata :onstrukcija uskoredni4 sejalica i princip rada me4aniko?pneumatsko% setveno% me4ani!ma $e4anika sejalice sa beskrajnom trakom $e4anika sejalica sa kaikama na vertiklanom disku Princip rada setveno% me4ani!ma pneumatske sejalice sitno% semena $e4ani!ovana proi!vodnja rasada %oli4 ila $e4ani!ovana proi!vodnja rasada u kontejnerima Poluautomatska sadilica rasada sa elastinim diskovima Poluautomatska sadilica rasada sa 4vataima na lancu Poluautomatska sadilica rasada sa 4vataima na disku (adilice rasada proi!vedeno% u kontejnerima (adilice rasada !a sadnju rasada kro! plastini mal Poluautomatska sadilica krtola sa runim ula%anjem krtola u sprovodnu cev Poluautomatska sadilica krtola sa 4ori!ontalnim rotorom Automatske sadilice nenaklijali4 krtola 9rste re!nai4 aparata na kosilicama i trimeri

Literatura za spre anje ispita! 0# Bajkin, A, Ponjian, O, Orlovi=, (, (omer, 8: $aine u 4ortikulturi# Poljoprivredni fakultet, 7ovi (ad, 2,,J# 2# Bajkin, A, Ponjian, O: $aine u 4ortikulturi skripta, 22 strane", 2,03#

22