114

8.3. Metode merenja primarnih napona

Naponsko stanje u stenskoj masi u optem sluaju nije statiko i menja se, dodue u
geolokim razmerama vremena, pod uticajem erozije zemljine kore, velikih tektonskih
pokreta i drugih fiziko-hemijskih promena. Raspored stenskih masa razliite geneze,
razliite vrstoe i deformabilnosti, anizotropije, ispucalosti kao i procesa erozije
razliitog intenziteta, utiu na formiranje specifinog naponskog stanja, njegovu
heterogenost, diskontinualnost i anizotropiju. O ovoj injenici je nuno voditi rauna pri
odabiranju metode, izvoenju merenja i interpretaciji rezultata merenja naponskog
stanja.
Najee, kao jedina mogunost za sagledavanje stvarnog naponskog stanja u
stenskoj masi, odnosno intenziteta i pravca napona, namee se potreba za ,,in
situ"merenjima. Pokuaji merenja napona vreni su u rudnicima ve poetkom ovog
veka. Meutim, sistematska izuavanja, za potrebe inenjerskih aktivnosti, obavljena su
uglavnom posle drugog svetskog rata. Posebno velika panja izuavanju naponskog
stanja u stenskim masama ukazuje se posle razvoja matematikih postupaka, i primene
monih raunara, koji omoguuju detaljne statike analize podzemnih konstrukcija
unoenjem u raun i naponskog stanja u stenskoj masi u zoni konstrukcije.
Merenje napona se u praksi vri primenom raznih metoda. Rezultati, koji se pri tome
dobiju, su esto diskutabilni, s obzirom na pretpostavke koje su uinjene. Greke pri
merenju mogu biti prihvatljive, ako se uzme u obzir osrednjavanje merenih podataka u
pojedinim takama, u cilju odreivanja prosene vrednosti napona, to je najvie
izraeno u pliim zonama stenske mase.

Metode eksperimentalnih istraivanja naponskih stanja u zonama oko podzemnih
otvora mogu se podeliti u statike i dinamike. Statike metode omoguuju
odreivanje apsolutnih veliina napona i zasnovane su ili na principu samo oslobaanja
prirodnih napona ili na principu njihovog oslobaanja i ponovnog uspostavljanja.
Dinamike metode daju uvid u raspodelu napona u funkciji odstojanja od iskopa, ali ne i
njihove apsolutne veliine. Statike metode se, prema poloaju mernih mesta, dele na
metode koje omoguuju merenje napona samo na zidu iskopa i na metode koje,
posredstvom buotina, omoguuju dobijanje napona na raznim dubinama, pa prema
tome i raspodele napona u funkciji dubine. Ovde e se prikazati neke od tipinih
predstavnika pomenutih metoda.

Metoda merenja u buotinama

Merenja primarnih napona najee se izvode metodama oslobaanja napona,
jezgrovanjem. Oslobaanje napona se moe vriti jednom buotinom sa jezgrovanjem
ili sa dvostrukim buenjem, tj. koaksijalnim buotinama. Zasnivaju se na merenju
veliina osloboenih dilatacija ili njihovog ponitavanja. U tom cilju razvijen je veoma
veliki broj razliitih postupaka za odreivanje ovih veliina. Ove metode razvijene su u
podruju ispitivanja materijala i konstrukcija, uglavnom za potrebe mainstva i


115

graevinarstva. Njihova primena u oblasti mehanike stena ima svojih specifinosti i o
njima se mora voditi rauna. Teorijska osnova primene metode oslobaanja napona u
stenskoj masi zasniva se na injenici da se u procesu rastereenja stena ponaa
kvazielastino.




Takoe, merenja prirodnih napona u buotinama mogu se izvoditi metodom
hidraulikih lomova, uvoenjem dodatnog pritiska koji e ponititi primarne napone i
stvoriti nove pukotine ili otvoriti ve postojee.


Metoda merenja na elu buotine
Karakteristika ove metode je da se vri merenje komponentalnih napona u ravni ela
buotine, odnosno ravni upravnoj na pravac buenja. Za primenu ove metode potrebno
je obezbediti buenje sa jezgrovanjem odreenog prenika jezgra, postupak
izravnavanja i glaanja ela na eljenom mestu, lepljenje merne sonde kao i merenja na
dubini. Prenik buotine je kod postupaka raznih autora razliit poev od 56 mm do 120
mm, pa i vei. U sutini, prenik buotine, pa prema tome i jezgra, treba da je funkcija
ispucalosti stenske mase i poeljno je da bude odabran s obzirom na ove karakteristike.
Merenje dilatacija mogue je obaviti razliitim postupcima (mernim trakama,
fotoelastinim ploicama i sl.) ali najee se primenjuju sonde sa mernim trakama, sl.
118.


116



Sl. 118. Princip merenja napona na elu buotine. 1 - sonda sa mernim trakama, 2 - buotina, 3 jezgro
koje se oslobaa napona, 4 - prikljuni kabl, 5 - prorez pri jezgrovanju, 6 - duina jezgra

Vrednost napona odreuje se analitiki iz jednaina teorije elastinosti, to zahteva
dodatno ispitivanje E i v stene, a na osnovu izraza:

( )
y x
2
x
1
E

= i ( )
x y
2
y
1
E

= (63)
gde su:

x
i
y
- dilatacije u merenim, meusobno upravnim pravcima,
E - modul elastinosti
v Poisson-ov koeficijent

Odreivanje komponentalnih napona u ravni ela buotine, u uslovima dejstva
prostornog naponskog stanja u stenskoj masi, unosi greke u rezultate merenja. Naime,
na elu buotine javljaju se koncentracije deformacije usled napona u ravni merenja i
koncentracije deformacije usled napona koji deluju du ose buotine. Prema rezultatima
istraivanja koja je izvrio VNIMI, Lenjingrad \35\, za ravno elo buotine treba koristiti
korektivni koeficijent koncentracije k = 1,15 -1,4.
Merenje ovom metodom moe se sprovesti praktino do dubine buenja od l 15 m.
Na veim dubinama buotine teko je obezbediti vidljivost obraenog ela, kao i
preciznost njegove obrade. Takoe, savremeni brzovezujui cementi (lepkovi), u
odnosu na vreme potrebno za postavljanje sonde, limitiraju napred navedene dubine.
Ova metoda je vrlo iroko koriena za ispitivanje naponskog stanja u stenskim
masama i ako ima niz nedostataka. Posebno je nepovoljno to se odreivanje naponskog
stanja iz izmerenih dilatacija obavlja analitiki uz primenu elastinih konstanti, to za
sluaj anizotropne sredine (anizotropije elastinih svojstava) moe da dovede do veih
greaka, ako se o anizotropiji ne vodi rauna.
U Institutu za vodoprivredu Jaroslav erni", u cilju poboljanja ove metode,
razvijen je poseban postupak nazvan metoda TLM (Terensko-laboratorijsko-modelska
metoda). Kod ove metode se jezgro, na kome je vreno merenje dilatacija u toku
jezgrovanja i osloboeno napona, izlae u posebnoj komori hidrostatikom pritisku.
Izvaeno jezgro ispituje se u specijalnoj komori pod dejstvom hidrostatikog pritiska,
ali tako da deo sa mernim trakama ostane slobodan, odnosno u slinim uslovima kakvi


117

su bili i u prirodi. Optereivanjem i rastereivanjem dobija se veza p iz koje je
mogue odrediti stvarnu veliinu manjeg napona. Drugi napon odreuje se iz veze koju
uslovljavaju odnosi dilatacija oslobaanja i dilatacija dobijenih ispitivanjima u komori.
Ovim postupkom izbegava se potreba odreivanja modula elastinosti stene, kao i
analitiko odreivanje napona. Jedino je neophodno poznavanje Poisson-ovog
koeficijenta.


Hastova metoda
Princip ove metode, koju je razvio N. Hast (1958) \35\, i koja se iroko koristi u
svetu, sastoji se u merenju napona pomou naponske elije koja se ugrauje u buotinu
prenika 26 mm, orijentie u pravcu merenja i prednapree. Drugom koncentrinom
buotinom bui se oko prve buotine u kojoj je smetena elija, te se time oslobaaju
naponi u obuhvaenom jezgru. Prenik spoljne buotine je 87 mm za vrste, a do 130
mm za slabije stene. Jezgrovanje se obavlja dijamantskom krunicom. Oslobaanjem
napona u jezgru vri se promena prednapona u mernoj eliji. Poto se elija prethodno
badari pod slinim uslovima rada kao u prirodi, u posebnoj prizmi koja se izlae
poznatom pritisku, naponi se odreuju direktno iz linije dobijene badarenjem.
Merenje se obavlja za vie pravaca orijentacije naponske elije, obino tri pod
meusobno odreenim uglom od 45 ili 60, u ravnima upravnim na osu buotine. Iz
podataka merenja mogue je odrediti pravce i intenzitete glavnih napona u ravni.




Na osnovu ideje Hastove metode danas postoji niz slinih, neto savrenijih metoda.
Na sl. 120, prikazana je sonda (USBM) za merenje napona u buotinama, a na osnovu
deformacija zidova buotina izazvanih relaksacijom napona pri jezgrovanju. Na sondi se
nalaze tri para senzora, koji registruju promenu prenika buotine u toku jezgrovanja, sl.
119. Na osnovu izmerenih deformacija i poznatih elastinih konstanti stena sraunavaju
se naponi. Za odreivanje tenzora napona nuno je obaviti merenja u tri meusobno
upravne buotine, pri emu je poeljno da su one orijentisane u pravcima glavnih


118

napona.



Sl. 119. Instalacija i rezultat merenja u buotini sa USBM instrumentom: a izrada
osnovne buotine, pratee eksperimentalne sa postavljanjem merne sonde, i
jezgrovanje, b kontinualno registrovanje promene prenika, u tri pravca, u toku
jezgrovanja, \28\.




Sl. 120. USBM sonda za merenje napona, na osnovu deformacija buotine, \28\.




119

Leemanova metoda
U cilju odreivanja sva tri glavna napona, elipsoida napona, korienjem buotine
samo u jednom proizvoljnom pravcu u stenskoj masi, E.R. Leeman je razvio postupak
sa korienjem koaksijalne buotine pri emu se na unutranjoj povrini buotine
postavlja sonda sa mernim trakama, a spoljanja buotina slui za oslobaanje napona
\35\.


Sonda je snabdevena sa tri rozete mernih traka koje su, u odnosu na buotinu,
rasporeene prema sl. 121. Ovako rasporeene rozete, u poprenom preseku,
obezbeuju da njihove tangencijalno postavljene trake i same predstavljaju jednu rozetu
za ravan upravnu na buotinu.
Odreivanje komponenata napona mogue je na bazi izmerenih dilatacija
rasporeenih u takama konture, pod razliitim uglovima zanemarujui uticaj krivine i
injenicu da se odnosi samo na ravan. Potrebne elastine konstante odreuju se na
probnim telima.



Sl. 121. Princip Leemanove metode: (1) - raspored mernih traka u buotini, (2) - poloaj rozeta u poprenom preseku,
(3) - rozeta mernih traka, (4) dispozicija buotina, (M. M) - presek sa mernim trakama, \35\.


120

Na osnovnim idejama Leemanove metode danas postoji niz slinih metoda. Postoje
ak i proizvoai sondi sa mernim trakama za merenja ovom metodom, a jedna od sondi
prikazana je na slici koja sledi, \32\.




Sl. 122. elija za triaksijalna merenja primarnih napona u vrstim stenama,
razvijena u Australiji (Worotnicki i Walton 1976).




121

Metoda hidraulikih lomova
Merenje napona na velikim dubinama metodama jezgrovanja vrlo je teko, pre
svega, zbog problema sa duinom kablova, prisustva vode, pripremom mernog mesta,
instalacijom opreme i nadgledanja merenja. Zbog toga, metod hidraulikih lomova je
esto jedino raspoloiv za merenja napona na dubinama od nekoliko stotina metara do
nekoliko kilometara. Na primer, za studije naftnih i gasnih rezervoara, za projektovanje
dubokih podzemnih objekata, a pre izrade potkopa, okana ili eksploatacionih galerija.
Metodom hidraulikih lomova direktno se meri intenzitet najmanjeg glavnog
napona u stenskoj masi, a druge komponente napona mogu se sraunati. Takoe, ovom
metodom se moe odrediti i vrstoa na zatezanje monolitne stene.
Pojedinani ili dupli razdelni pakerski sistem postavlja se (naduvava) na planiranu
dubinu, tako da izoluje opitni interval buotine. Za uspeno izvoenje ogleda, i
dobijanje pouzdanih rezultata, potrebno je odabrati relativno vodonepropustljiv interval
u buotini, bez pukotina. U izolovani interval buotine upumpava se tenost
poveavanjem pritiska, uz istovremeno praenje koliine injekcione tenosti.
Konstantan protok tenosti prati pojava pika i neoekivano snienje pritiska, koje
oznaava nastanak hidraulikih lomova, pukotina, prslina, sl. 123. Hidrauliki lom, sa
zidova buotine iri se daleko u stensku masu, ponekad se prostire oko buotine do 10
njenih prenika, a orijentisan je upravno na najmanji glavni napon. Nakon prekida
injektiranja pritisak opada usled zatvaranja pukotina, a taj trenutni pritisak zatvaranja se
meri. Postupak treba ponoviti nekoliko puta dok se ne dobiju saglasne i pouzdane
vrednosti pritiska, koje su jednake manjem glavnom naponu. Razlika izmeu pritiska u
prvom i drugom ciklusu opita potie od vrstoe na zatezanje stene. Poloaj ravni
pukotine, nastale hidraulikim lomom, moe se odrediti pomou kamera, ultrasoninih
skenera ili pomou pakera za uzimanje otisaka.
Kada su pukotine priblino paralelne osi buotine, komponente glavnog efektivnog
napona mogu se sraunati na osnovu izraza, koje su predloili Hubbert i Willis (1957),
\25\.

min
= Ps - Po

max
= T + 3Ps - Pf - Po (1ciklus), ili (64)

max
= 3Ps - Pr - Po (sledei ciklusi)
gde je:
T vrstoa na zatezanje stene,
Ps pritisak zatvaranja pukotina
Pf pritisak nastanka pukotina
Pr pritisak otvaranja pukotina
Po pritisak vode u terenu

Izvoenje istovetnog postupka, samo bez izazivanja hidraulikih lomova, u steni sa
postojeim pukotinama predloio je Cornet (1986). Opiti hidraulikog pritiska izvode se
u intervalima buotina sa pukotinama razliitog prostornog poloaja, da bi se odredio
kompletan tenzor regionalnog napona. U tom cilju, potrebno je odabrati jednu pukotinu,
odrediti njen poloaj pomou kamere, i potpuno je hermetiki izolovati uz pomo


122

razdelnog pakera, da bi se omoguilo odravanje visokih pritisaka i obimnih proticanja
u toku otvaranja pukotine. Ukupan normalni napon, upravan na ravan pukotine, moe se
odrediti na dva naina, koristei pritisak trenutnog zatvaranja ili postupak konstantnog
pritiska.



Sl. 123. Odreivanje napona metodom hidraulikih lomova: a razdelni paker za izazivanje hidraulikih lomova, b
paker za uzimanje otiska pukotine u cilju definisanja njenog poloaja, c izgled dijagrama pritisak-vreme pri
nastanku hidraulikih lomova, (ISRM, 1987).

min
= Ps - Po

max
= T + 3Ps - Pf - Po (1ciklus), ili (64)

max
= 3Ps - Pr - Po (sledei ciklusi)
gde je:
T vrstoa na zatezanje stene,
Ps pritisak zatvaranja pukotina
Pf pritisak nastanka pukotina
Pr pritisak otvaranja pukotina
Po pritisak vode u terenu

Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je merenje napona u stenskoj masi
prikazanim metodama jako sloeno, da jo uvek ima grubih pretpostavki, kao i da
ispucalost stenske mase jo vie uslonjava ceo problem. Osnovni nedostatak je da one
pruaju podatke o naponskom stanju zapremine stenske mase reda veliine n x 10
3
cm
3
,
a ekstrapolacije ovih rezultata na kvazihomogene zone i vee stenske mase jo nije
reeno. Meutim, neophodnost odreivanja napona, koju zahteva savremena
metodologija prorauna opravdava i upuuje na merenja napona in situ, uz kritiki
pristup.