Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin














Cloud Computing

-Seminarski rad-














Zrenjanin,2014.
Profesor: Prof. dr Borislav Odadi Student: Tamara Kneevi
Br. indeksa: MBI 13/13
Smer: IT u E-upravi i poslovnim sistemima
2

SADRAJ

1.Uvod u Cloud Computing ............................................................................................................ 3
2.Definicija Cloud Computing ........................................................................................................ 5
3.Osnovne karakteristike Cloud Computing-a ................................................................................ 6
3.1.Dinamika kompjuterska infrastruktura ............................................................................... 6
3.2.Pristup baziran na uslugama................................................................................................. 7
3.3.Samousluni model korienja ............................................................................................. 7
3.4.Minimalno ili samoupravljajua platforma .......................................................................... 7
3.5.Naplata na bazi korienja ................................................................................................... 8
4.Modeli cloud computing usluga .................................................................................................. 8
4.1.Cloud Software as a Service (SaaS) ..................................................................................... 9
4.2.Cloud Platform as a Service (PaaS) ................................................................................... 10
4.3.Cloud Infrastructure as a Service (IaaS) ............................................................................ 12
5.Virtuelizacija kao fundamentalna karakteristika Cloud Computing-a ...................................... 13
5.1.ta je virtuelizacija? ........................................................................................................... 14
5.1.1.Hardverska virtuelizacija ............................................................................................ 14
5.1.2.Softverska virtuelizacija ............................................................................................. 15
5.1.3.Mrena virtuelizacija .................................................................................................. 16
5.1.4.Virtuelizacija skladitenja podataka ........................................................................... 16
5.2.Koje su prednosti virtuelizacije? ........................................................................................ 16
6.Vrste Cloud Computing-a .......................................................................................................... 17
6.1.Javni oblak (eng. Public Cloud) ......................................................................................... 18
6.2.Privatni oblak (eng. Private Cloud) ................................................................................... 19
6.3.Zajedniki oblak (eng. Community Cloud) ........................................................................ 19
6.4.Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud) ................................................................................... 20
7.Prednosti Cloud Computing-a ................................................................................................... 21
8.Nedostaci i rizici Cloud Computing-a ....................................................................................... 22
9.Zakljuak ................................................................................................................................... 25
10.Literatura .................................................................................................................................. 26

3

1.Uvod u Cloud Computing

Razvoj raunarskih usluga u oblaku (eng. Cloud Computing) prethodnih godina predstavljao je
logian sled razvoja, ali istovremeno i jedan od najvanijih napredaka u istoriji raunarstva.
Cloud computing se smatra arhitekturom, platformom, operativnim sistemom i uslugom, a u
neku ruku, on predstavlja sve to zajedno. Cloud Computing predstavlja strukturu u obliku
oblaka na kome poslovni, ali i individualni korisnici mogu da pristupe aplikacijama sa bilo
koje lokacije. Shodno tome, kompjuterska industrija se ubrzano okree razvoju softvera kome bi
mogli da pristupe milioni korisnika, umesto da instaliraju i koriste te aplikacije na svojim
raunarima. Neke opte procene istiu da serveri najee koriste samo 10-30% svojih
kapaciteta, dok desktop raunari u preduzeima koriste manje od 5% [7]. Slino se odnosi i na
administratorski kadar. Gartner Research je objavio da oko 2/3 prosenih poslovnih trokova na
zaposlene u IT-u odlazi na aktivnosti rutinske podrke i odravanja [6].

Gartner Group pretpostavlja da e prihodi od Cloud Computing-a do 2014.g. dostii 150
milijardi dolara, dok e uee malih i srednjih preduzea u ovim prihodima iznositi 100
milijardi. Takoe, u svetlu zatite ivotne sredine i u skladu sa zahtevima zelenog, odnosno
ekoloki odrivog poslovanja, cloud computing odgovara osnovnim naelima, s obzirom da se
raunarski resursi efikasnije koriste, a ujedno se angaovani raunari mogu fiziki izmestiti na
druga geografska podruja gde je struja dostupnija ili se pak dobija iz istih ekolokih i
obnovljivih izvora kao npr. hidroelektrane ili solarna energija. Dakle, korienjem tehnologija
Cloud Computinga postie se i optimalna alokacija raunarskih resursa.

Cloud computing predstavlja skup pristupa koji omoguavaju organizacijama da brzo i efektivno
angauju i oslobaaju resurse u realnom vremenu. Za razliku od ostalih pristupa, cloud
computing istovremeno predstavlja i poslovni model i tehnologiju.
Posmatrano iz privrednog okruenja, iz ugla korisnika usluge, cloud computing predstavlja novi
poslovni i ekonomski model, dok za davaoca usluge ovaj concept predstavlja tehnologiju.
Davaoci usluge - Cloud provajderi su motivisani profitom koji se moe ostvariti ponudom ove
vrste usluga. Korisnike, odnosno mala i srednja preduzea privlai mogunost smanjenja
trokova. Cloud computing omoguava preduzeima da po pristupanoj ceni zadovolje svoje IT
potrebe i utie na promenu naina na koji koristimo tehnologije i razmiljamo o njima.

U savremenim uslovima poslovanja, raunari su sve moniji i bri i shodno tome, cena obrade po
jedinici podatka srazmerno opada. Trokovi po jedinici raunarske snage su opali u tolikoj meri
da se raunari danas smatraju osnovnim dobrom. Raunari visokih performansi su sve dostupniji,
a koliina raunara po zaposlenom nastavlja da raste. Sve ovo je rezultiralo poveanjem
infrastrukture i arhitekture neophodne za opsluivanje stalno rastueg broja korisnika/raunara, a
njihovo odravanje je svakim danom sve skuplje.
Nasuprot ovakvom nainu poslovanja, koncept softvera u oblaku (eng. Cloud Computing
cloud computing) nudi kompletnu funkcionalnost postojeih informacionih tehnologija, ak
nudei i dodatne funkcije uz istovremeno smanjenje trokova koje se ostvaruje zahvaljujui
pay-per-use konceptu tarifiranja.
Za popularnost cloud computinga i rastui trend IT industrijalizacije najzasluniji su
standardizacija tehnologija, virtuelizacija, razvoj servisno-orijentisane arhitekture (SOA) i
najvanije od svega ogroman rast poplarnosti interneta.
4




Slika 1: Uopteni grafiki prikaz Cloud Computing-a



5

2.Definicija Cloud Computing

Sa ciljem razumevanja Cloud Computing-a, neophodno je razumeti definiciju i razvoj koji su u
pozadini termina kako bi napravili razliku izmeu prolaznog trenda i stvarnosti, tj. razumeli
ulogu i znaaj Cloud Computing-a.
Cloud computing je dobio ime od metafore za Internet. Poreklo samog naziva potie od opte
prihvaenog simbola internet mree. Najee, internet se na dijagramima predstavlja kao oblak
u mrei. Slika oblaka predstavlja "sve te druge stvari" koje omoguavaju funkcionisanje mree.

Oblak uglavnom predstavlja deo dijagrama koji se odnosi na neto to je u tuem domenu,
interesu i neto na emu se ne zadravamo pri analizi ili pojanjavanju. Danas, postoji mnogo
definicija cloud computinga koje se najee razlikuju u perspektivi iz koje posmatraju ovaj
koncept. Takoe, postoje mnoge opirne definicije, kao i mnoge koje pokuavaju da ovaj
fenomen predstave jednom prostoproirenom reenicom. Opirnije definicije najee
predstavljaju koncept iz perspektive korisnika i onome to im on omoguava.

Gartner definie cloud computing kao: Vid raunarstva gde se masivno skalabilni IT kapaciteti
i mogunosti nude u obliku usluge, korienjem internet tehnologija, velikom broju eksternih
korisnika., a gde korisnici usluga treba da brinu samo o onome ta ta usluga moe da uini za
njih, a ne kako se ona implementira. Cloud nije arhitektura, platforma, alat, infrastruktura,
internet sajt ili IT dobavlja. To je novi raunarski stil. Za podrku implementacije i korienje
se mogu koristiti mnoge arhitekture. Na primer, mogue je koristiti cloud u privatnim
preduzeima kako bi se konstruisali privatni oblaci, ali postoji samo jedan javni oblak koji
se bazira na internetu. [1]

Publikacija RAD Lab koju izdaje Berkley Univerzitet iz Kalifornije je 2009. godine objavila
definiciju koja je stekla veliku popularnost: CC se odnosi i na aplikacije koje se isporuuju kao
usluge putem interneta i na hardverske i softverske sisteme u data centrima koje pruaju te
usluge. Usluge se esto nazivaju SaaS. Hardver i softver data centra je ono to nazivamo
oblakom. [2].

Neke od predloenih saetih definicija cloud computing su:

Ukratko, Cloud je internet u realnom vremenu, ili ono to je internet inicijalno trebao
da bude: beskrajni raunar koji se sastoji od mree mrea raunara. Jo krae: Cloud je
raunar. [3]

Cloud Computing je distribuirana virtualizacija raunarske infrastrukture organizacije
[4]

Cloud Computing je grid computing koji koristi distribuiranu mreu servera, od kojih
svaki radi paralelno, sa ciljem izvrenja odreenog zadatka. [4]

Zvanina definicija koju je objavio NIST poinje sa dve poruke koje upuuju na predostronost,
a potom definiu cloud computing nabrajanjem pet osnovnih karakteristika, tri modela usluge i
etiri modela primene:
6

Definicija Cloud Computing-a: Cloud computing je model koji omoguava pouzdan on
demand pristup mrei i zajednikom pool-u konfigurabilnih raunarskih resursa (npr. mree,
serveri, skladita, aplikacije i usluge) koje se mogu brzo nabaviti i osloboditi uz minimalan
napor ili interakciju davaoca usluge. Ovaj model oblaka promovie raspoloivost i sastoji se od
pet osnovnih karakteristika, tri modela usluge i etiri modela primene.[5]

Cloud Computing je model koji omoguava jednostavan mreni pristup, na zahtev korisnika,
deljenom skupu resursa (npr. mreni resursi, serveri, prostor na hard diskovima, aplikacije i
servisi) koji mogu biti brzo omogueni za upotrebu ili ugaeni, a sa minimalnim intervencijama
ili akcijama od strane pruaoca usluga.

3.Osnovne karakteristike Cloud Computing-a

Postoje razliita miljenja oko odabira glavnih karakteristika Cloud Computing-a, ali sledea
kategorizacija se moe smatrati najverodostojnijom. U njoj postoji pet glavnih karakteristika:
1. Dinamika kompjuterska infrastruktura
2. Pristup baziran na uslugama
3. Samousluni model korienja
4. Minimalno ili samoupravljajua platforma
5. Naplata na bazi korienja.

3.1.Dinamika kompjuterska infrastruktura

Cloud Computing zahteva dinamiku kompjutersku infrastrukturu. Osnova dinamike
infrastrukture je standardizovana, skalabilna i sigurna fizika infrastruktura. Trebalo bi da
postoje nivoi redudantnosti da bi se osigurao visok nivo dostupnosti, ali pre svega, mora biti
omogueno lako proirivanje bez menjanja postojee arhitekture ako doe do rasta upotrebe.
Takoe, infrastruktura mora biti virtualizovana. [8]
Virtualizovano okruenje podstie serversku virtualizaciju kao osnovu za pokretanje servisa.
Ove usluge moraju lako da se omogue i onemogue putem softverske automatizacije. Obrade
usluga moraju da budu premetene sa jednog fizikog servera na drugi, u zavisnosti od
optereenja koje moe rasti ili smanjivati se. Konano, ova infrastruktura bi trebalo da bude
veoma iskoriena bez obzira da li je omoguena od strane eksternog Cloud provajdera ili
unutranjeg IT odeljenja. Ova infrastruktura mora da dostavi veu poslovnu vrednost od uloene
investicije.
Dinamika kompjuterka struktura je kritina za efektno podravanje elastine prirode
omoguavanja i onemoguavanja usluga koje zahtevaju korisnici, dok se istovremeno odrava
visok nivo pouzdanosti i sigurnosti. Konsolidacija, obezbeena virtualizacijom uparenom sa
7

automatizacijom omoguavanja usluga, stvara visok nivo iskorienja konano stvarajui veoma
efektan nain upotrebe glavne opreme.

3.2.Pristup baziran na uslugama

Cloud Computing je informaciona tehnologija bazirana na uslugama. Ovo je potpuni kontrast
tradicionalnim modelima sa sistemom ili serverom u fokusu. U veini sluajeva, korisnici Cloud-
a ele da koriste neku poslovnu uslugu ili aplikaciju u neku vremenski ogranienu svrhu i ne ele
da budu zaglavljeni u sistemu i mrenoj administraciji okruenja. Oni preferiraju brz i lak pristup
odreenom delu aplikacije ili nekoj usluzi. Pojednostavljivanjem serversko-centralnog pogleda
infrastrukture, korisnici sistema mogu lako pristupiti monom, predefinisanom kompjuterskom
okruenju, dizajniranom specijalno za njihove servise.
Pristup baziran na uslugama omoguava korisnicima lake prilagoavanje i poslovni obrt to
lake i bre korisnik moe da obavi administrativni deo posla, vie e imati vremena za poslovne
poteze i time e smanjiti trokove.

3.3.Samousluni model korienja

Korienje Cloud Computing tehnologija zahteva odreeni nivo samousluge korisnika.
Pogodnost samousluge omoguava korisnicima da na zahtev upload-uju, grade, razviju,
organizuju, upravljaju i vre izvetaje o poslovnim uslugama. Samousluga Cloud Computing-a
mora da obezbedi intuitivan korisniki interfejs koji omoguava korisnicima da na produktivan
nain upravljaju ivotnim ciklusom servisa.
Korist od samousluge, iz perspektive korisnika, je dobijanje nivoa moi i nezavisnosti, koji
doprinosi znaajnoj agilnosti poslovanja. Jo jedna korist, esto zanemarivana iz perspektive IT
tima ili servisnih provajdera, je ta da to se vie samousluge omogui korisnicima, manje e
samom provajderu usluge biti potrebno da se bavi administracijom. Ovo tedi vreme i novac i
dozvoljava administrativnom osoblju da se fokusira na znaajne strateke obaveze.

3.4.Minimalno ili samoupravljajua platforma

U cilju efikasnog pruanja Cloud Computing tehnologije korisnicima, IT tim ili servisni
provajderi moraju da podre tehnoloke samoupravljajue platforme. Najbolji u svojoj vrsti,
oblaci podravaju samoupravljanje putem softverske automatizacije podravajui sledee
osobine:
8

Mehanizam za staranje o implementaciji usluga i gaenje radi povraaja resursa za
ponovnu upotrebu.
Mehanizmi za rezervisanje resursa i planiranje kapaciteta.
Mogunosti za konfigurisanje, upravljanje i izvetavanje da bi se obezbedila sredstva
koja se mogu dodeliti i rasporediti u vie grupa korisnika.
Alatke za kontrolu pristupa resursima i politika kako se resursi mogu koristiti i izvravati
operacije.

Sve ove sposobnosti omoguavaju poslovnu agilnost, a istovremeno omoguavaju kritinu i
neophodnu administrativnu kontrolu. Ovaj balans kontrole i upravljanja odrava bezbednost i
vreme neprekidnog rada, smanjuje nivo IT administrativnih napora i dri niske cene za
operativne trokove oslobaajui resurse da se fokusiraju na projekte vee vrednosti.

3.5.Naplata na bazi korienja

Cloud Computing je zasnovan na iskorienju. Potroai plaaju samo za resurse koje koriste, i
stoga im se naplauje na osnovu modela potronje. Cloud Computing platforme moraju da
obezbede mehanizme za snimanje informacija koje omoguavaju izvetavanje i/ili integraciju sa
sistemima naplate.
Vrednost, sa aspekta korisnika, je mogunost da plate samo za sredstva koja su koristili, to im
na kraju pomae da zadre niske trokove. Iz ugla provajdera, to im omoguava da prate
korienje i dobijanje povratnih informacija za svrhe naplaivanja.
Ukratko, sve ove definiue karakteristike su neophodne u proizvodnji privatnog oblaka,
sposobnog da postigne ubedljivu poslovnu vrednost koja ukljuuje utede na glavnoj opremi i
operativnim trokovima, smanjuje trokove podrke i znaajno poveava poslovnu agilnost. Sve
ovo omoguuje kompanijama da poveaju profitne stope i konkurentnost na tritu koje
opsluuju.
4.Modeli cloud computing usluga

Postoje tri modela usluga koje se nude od strane razliitih cloud provajdera, a koji se definiu
kao cloud.

1. Cloud Software as a Service (SaaS)
2. Cloud Platform as a Service (PaaS)
3. Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)


9

4.1.Cloud Software as a Service (SaaS)

Cloud Software as a Service (SaaS) - Mogunost koja obezbeuje korisniku da koristi aplikacije
provajdera koje se izvravaju na infrastrukturi oblaka. Aplikacijama se moe pristupiti sa
razliitih klijentskih ureaja kroz lagani korisniki interfejs, kao to je Web pretraiva (na
primer, Web zasnovani e-mail). Korisnik ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu oblaka
koja ukljuuje mree, servere, operativne sisteme, skladitenje ili ak pojedinane mogunosti
aplikacije, uz mogui izuzetak ogranienih korisnikih podeavanja konfiguracije aplikacije.
Ovo je jeftin nain za male i srednje kompanije da dobiju prava za korienje softvera kada im je
potreban, umesto licenciranja svih aplikacija na svim ureajima koje poseduju, pogotovu ako e
se softver koristiti samo sporadino.
Praktino sav softver moe da se primeni u SaaS sistemu. Mnoge aplikacije na UNIX-u imaju
ovu funkcionalnost, dok aplikacije pod EULA-om nisu imale ovu fleksibilnost pre SaaS-a. Na
primer, licenciran primerak tekstualnog procesora je morao da bude na odreenoj maini da bi se
mogao napraviti dokument. Ovaj program nije imao nikakvu vrednost na raunaru koji je bio
ugaen u toku noi. Jo gora je bila injenica da je zaposleni morao da ima jo jednu u celosti
plaenu licencu da bi napisao ili menjao izvetaj od kue, na svom raunaru, dok mu je licenca
za softver na poslu bila neoperativna (ugaen raunar). Softver za daljinsko upravljanje je probao
da rei ovaj problem deljenjem kontrole nad procesorom, umesto licenciranjem na zahtev. Iako
obeavaju, ovaj pristup zahteva da host kompjuter bude ukljuen stalno i stvara bezbedonosne
probleme zbog pristupanja raunaru preko mree. SaaS postie efikasnost licenciranjem na
zahtev i menadmentom informacija i izlaza, nezavisno od hardverske lokacije.
SaaS aplikacije se razlikuju od ranijih reenja dostave aplikacija preko interneta po tome to su
razvijene specifino da koriste tehnologije kao to su pretraivai, kako bi bile Web-native.
Dizajn podataka i arhitekture SaaS aplikacija je takav da su izgraene sa multi-tenant back
end-om, to omoguava veem broju korisnika da pristupa eljenom modelu podataka.
Karakteristike SaaS-a su: pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko mree;
upravljanje aktivnostima iz centralnih lokacija umesto sa lokacije svakog korisnika ponaosob, to
omoguava korisnicima da pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko Web-a; dostava
aplikacije je tipino blia jedan-za-vie modelu, nego jedan-na-jedan modelu, to ukljuuje
arhitekturu, cene i karakteristike upravljanja; centralizovano apgrejdovanje karakteristika, to
znai da krajnji korisnici ne moraju da skidaju peeve i apgrejdove; esta integracija u vee
mree komunicirajueg softvera bilo kao deo mash-upa ili kao dodatak PaaS-u.
10


Slika 2: Cloud Software as a Service (SaaS)


4.2.Cloud Platform as a Service (PaaS)

Cloud Platform as a Service (PaaS) mogunost koja obezbeuje korisniku da postavi na
infrastrukturu oblaka aplikaciju koju je korisnik kreirao ili zatraenu aplikaciju koja je izraena
korienjem programskih jezika i alata podranih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja ili
kontrolie osnovnu infrastrukturu oblaka koja ukljuuje mree, servere, operativne sisteme,
skladitenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno podeavanjima za
hosting okruenje tih aplikacija.
Karakterie je postavljanje aplikacija bez trokova kupovine i odravanja odgovarajuih slojeva
hardvera i softvera, obezbeujui sve potrebno za podravanje kompletnog ivotnog ciklusa
izgradnje i implementacije Web aplikacija i servisa potpuno dostupnih sa interneta. Takoe je
poznata kao Cloudware. Karakteriu je: servisi za razvoj, testiranje, implementacija, hosting i
odravanje aplikacija u istom integrisanom razvojnom okruenju; alati za kreiranje korisnikog
interfejsa zasnovani na Webu; multi-tenant arhitektura; integracija sa Web servisima i bazama
podataka; podrka za saradnju razvojnih timova; pristup podacima o unutranjim mehanizmima i
funkcionisanjima aplikacija.
Tipovi PaaS-a su: Add-on razvojni alati koji se koriste za kastomizaciju postojeih SaaS
aplikacija i koji su na neki nain ekvivalentni kastomizaciji makro jezika kod takvih aplikacija
kao to je Lotus Notes i Microsoft Word.
11

Nezavisna razvojna okruenja, koja ne ukljuuju tehnike, licencne ili finansijske zavisnosti od
specifinih SaaS aplikacija ili Web servisa i namenjene su da obezbede generalizovano razvojno
okruenje.
Okruenja za dostavu aplikacija, koja nemaju razvojne, debug i test sposobnosti i obezbeuju
samousluge na nivou hostinga kao to je staranje o bezbednosti i skalabilnost na zahtev.
Otvorena platforma kao usluga, dozvoljava developeru da koristi bilo koji programski jezik, bazu
podataka, operativni sistem, server itd.
Postoje razne prednosti usvajanja PaaS-a. Jedna od njih su koristi od ad hoc geografski
distribuiranih razvojnih timova koji rade zajedno na projektima. PaaS omoguava inkorporaciju
Web usluga iz razliitih izvora. Javlja se smanjenje trokova od korienja usluga ugraenih u
infrastrukturu za bezbednost, skalabilnost, zatitu od padova sistema umesto obezbeivanja i
testiranja i integrisanja ovih usluga pojedinano. Postoje i utede u korienju viih nivoa
programerskih apstrakcija za stvaranje servisa, korisnikih interfejsa i drugih aplikacionih
elemenata. Ka usvajanju PaaS-a vue i elja ljudi (korisnika) da poseduju evoluirajuu
tehnologiju koja moe kontinualno da se unapreuje da podri multikorisniku interakciju zarad
reavanja kompleksnih problema na koje se nailazi u svakodnevnom ivotu.

Slika 3: Cloud Platform as a Service (PaaS)

12

4.3.Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)

Cloud Infrastructure as a Service (IaaS) mogunost koja obezbeuje korisniku da upravlja
procesiranjem, skladitenjem, mreom i drugim fundamentalnim kompjuterskim resursima gde
korisnik moe da postavi i pokrene proizvoljan softver koji ukljuuje operativne sisteme i
aplikacije. Korisnik ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu oblaka, ali ima kontrolu nad
operativnim sistemima, skladitenjem, postavljenim aplikacijama, i moguu kontrolu nad
odabranim mrenim komponentama (na primer Firewall).
Osnovne komponente ovog pristupa su Utility Computing (naplata po principu koliko se potroi
toliko se i plaa), virtualizacija platforme, kompjuterski hardver, kompjuterske mree,
povezanost sa internetom. [8]
Karakteristike Infrastrukture kao servisa su:
Resursi bivaju isporueni kao servis, to ukljuuje servere, mrenu opremu, CPU, prostor na
diskovima
Dinamiko skaliranje infrastrukture koja se prilagoava (umanjuje ili uveava) prema
resursnim potrebama aplikacije.
Varirajui trokovi koji zavise od fiksnih cena po resursnoj komponenti.
Multi-tenant pristup, vie korisnika koegzistira na istim infrastrukturnim resursima.
Infrastruktura preduzetnike klase dozvoljava kompanijama srednje veliine da imaju koristi
od agregatnih resursa.



Slika 4: Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)
13

5.Virtuelizacija kao fundamentalna karakteristika Cloud Computing-a


Jedna od kljunih karakteristika, kao i tehnologija i poslovnih modela koji su prethodili Cloud
computing-u je virtuelizacija. Kada se govori o Cloud-u, ova dva pojma se esto ili poistevuuju
ili se meu njima ne pravi nikakva razlika. I jedno i drugo stanovite su pogreni, a razumevanje
ova dva pojma je od sutinske vanosti za razumevanje Cloud computinga, virtuelizacije i slinih
poslovnih modela i tehnologija.

Za virtuelizaciju moemo rei da je metodologija koja omoguava da se hardverski resursi
iskoriste do svog maksimalnog potencijala. Vrlo uproen primer bi bio sledei: kompanija
fiziki poseduje jedan raunar, tanije server koji opsluuje odreeni broj korisnika. Kada je
aktivnost korisnika smanjena, i sam server je u idle reimu, odnosno ne radi nita i eka naredbu
iz spoljnjeg sveta. Pretpostavimo da je ukupna iskorienost takvog servera, odnosno vremena
kada on obavlja koristan rad 25%. Koji je nain da uposlimo takav server da radi vie? Odgovor
je - virtuelizacija. Uz pomo ove tehnologije, od jednog fizikog servera moemo napraviti 2, i
pritom na jednom imati uslugu pod Windows operativnim sistemom, a na drugom pokrenuti
Linux operativni sistem. Ovako praktino imamo dve maine, sa istina umanjenim
performansama u odnosu na izvorni raunar, ali moemo ponuditi dve razliite usluge.
Postoji i obrnut sluaj, kada imamo nekoliko hardverskih jedinica (servera koji nisu iskorieni,
memorijskih jedinica i sl.) od kojih pomou sloja virtuelizacije elimo da napravimo jednu
funkcionalnu jedinicu.

Jo jedan primer koji bih navela jer je veina obinih korisnika raunara upoznata sa njim, ili se
na neki nain srela sa ovim nainom deljenja resursa, je i particionisanje hard diska. Dosta
korisnika na svojim kunim raunarima pribegava deljenju sopstvenog hard diska na 2 ili vie
logikih jedinica, kako bi na jednoj od njih drala operativni sistem i instalirala softver, dok se
drugi najee koristi za backup podataka. Ovim nainom virtuelizacije doprinosi se sigurnosti
podataka jer u sluaju kraha sistema, najee je dovoljno samo reinstalirati sistemsku particiju,
dok podaci na drugoj ostaju netaknuti i sauvani.

Sa druge strane, Cloud computing je biznis model, odnosno vie nain obavljanja poslovanja
nego tehnologija. Ova dva pojma se esto zajedno uzimaju u obzir iz sledeeg razloga: Cloud
provajderi usluga koriste virtuelizaciju kako bi optimizovali svoju IT infrastrukturu i tako
unapredili sopstveno poslovanje. Ipak, treba znati da kompanije ne koriste virtuelizaciju samo u
ovom kontekstu, ve kao odvojenu celinu, jer ona prua dosta pogodnosti poslovnim subjektima,
a neke od njih su:

Smanjenje administrativnih trokova
Smanjenje trokova hardvera
Smanjenje trokova korienja elektrine energije



14

5.1.ta je virtuelizacija?

Virtuelizacija, u kompjuterskoj nauci, predstavlja kreiranje virtuelne verzije neega, kao npr.
hardverske platforme, operativnog sistema, ureaja za skladitenje podataka ili mrenih
resursa.16 Naveemo nekoliko primera upotrebe virtuelizacije, odnosno one najvanije i
najee koriene17. Tako virtuelizacija moe biti:

1. hardverska
2. softverska
3. mrena
4. virtuelizacija skladitenja podataka



Slika 5: Raunarski sistem sa i bez upotrebe virtuelizacije


5.1.1.Hardverska virtuelizacija

Hardverska (ili platformska) virtuelizacija predstavlja proces kreiranja virtuelnih maina
(raunara) koje se ponaaju kao pravi (fiziki) raunari sa svojim operativnim sistemom. Na
primer, moemo imati raunar sa Windows operativnim sistemom i na njemu kreirati jo jednu
(virtuelnu) mainu koja e biti pokretana pomou Linux operativnog sistema. Prva maina se
naziva host machine (maina domain) a druga je u ovom sluaju guest machine (maina gost).
Shodno ovome, na svakom pojedinanom raunaru, pored operativnog sistema, moemo
izvravati aplikacije koje su pisane za svaki operativni sistem posebno. Treba jo znati da se
softver koji na host maini vri kreiranje gost maine naziva Hypervisor18 ili Virtual Machine
Monitor.





15

Postoji nekoliko tipova hardverske virtuelizacije:

1. Potpuna virtuelizacija: skoro kompletna simulacija fiziki prisutnog hardvera koja
dozvoljava softveru, najee operativnom sistemu, da izvrava svoje funkcije bez
dodatne modifikacije, odnosno u svom izvornom obliku.

2. Delimina (parcijalna) virtuelizacija: ovde je sluaj kada je samo deo gost okruenja
simulirano, za razliku od prethodne u kojoj je kompletan softver simuliran da radi kao i
na izvornoj maini. U ovakvoj, deliminoj virtuelizaciji, neki delovi softvera na gost
maini moe zahtevati dodatne modifikacije kako bi bio funkcionalan u novom,
virtuelnom okruenju.

3. Paravirtuelizacija: kod ovog tipa hardverske virtuelizacije, virtualna maina ne mora da
simulira hardver, ve se pomou specijalnog softvera (API Application Programming
Interface), odnosno modifikacijom operativnog sistema na gost maini omoguava
softveru da se izvrava u virtuelnoj sredini.

Vano je jo napomenuti da se hardverska virtuelizacija ne sme meati sa hardverskom
emulacijom19. Kod hardverske emulacije, odreeni komad hardvera emulira drugi komad
hardvera, dok je u sluaju virtuelizacije komad softvera (Hypervisor) zaduen da imitira hardver.


5.1.2.Softverska virtuelizacija

Kada govorimo o softverskoj virtuelizaciji, razlikujemo dva tipa:

1. Virtuelizacija na nivou operativnog sistema je metod gde kernel operativnog sistema
dozvoljava vie od jedne instance istog. Kernel je veoma vana komponenta svakog
raunarskog sistema jer predstavlja vezu izmeu fiziki prisutnog hardvera i softvera na
raunaru, odnosno zaduen je za upravljanje sistemskim resursima20. Ovakve razliite
instance se ponaaju i deluju kao dva odvojena raunara, ali nedostatak ovog tipa
virtuelizacije je to to ona ne dozvoljava pokretanje dve ili vie instanci raznorodnih
operativnih sistema. Pomou ovog metoda mogue je pokrenuti razliite verzije istog
operativnog sistema, ali nije mogue koristiti istovremeno windows i unix instance na
fiziki jednom raunaru, odnosno serveru.
Ovaj vid virtuelizacije se najee koristi kod virtuelnog hostinga gde je korisno i
poeljno bezbedno razdvojiti i pruiti ogranien broj resursa meu mnogo klijenata.
Takoe, jo jedan vid upotrebe ovog tipa virtuelizacije ogleda se u injenici da ona
podrava live migration (engl. iva migracija). Ona dozvoljava premetanje virtuelnih
maina ili aplikacija izmeu razliitih fizikih raunara bez potreba gaenja, odnosno
diskonektovanja klijenta ili same aplikacije.

2. Virtuelizacija aplikacija je pojam koji opisuje softverske tehnologije koje unapreuju
mobilnost, upravljivost i kompatibilnost aplikacija (programa). Program koji je
16

virtuelizovan se ponaa kao da je instaliran na izvornom operativnom sistemu koji se
nalazi na host maini, a zapravo je simuliran na klijentske raunare.

5.1.3.Mrena virtuelizacija

U kompjuterskoj nauci, mrena virtuelizacija je proces kombinovanja hardverskih i softverskih
mrenih resursa i mrenih funkcionalnosti u jednu virtuelnu mreu. Mrena virtuelizacija moe
biti eksterna tako to kombinuje vie mrea ili vie delova jedne mree, ili interna, obezbeujui
mrene funkcionalnosti na jednom raunarskom sistemu.
Komponente virtuelne mree
Mrena virtuelizacija je klijentima ponuena od strane razliitih proizvoaa hardvera i softvera
kroz mogunost kombinovanja sledeeg:

Mreni hardver, kao to su svievi ili mreni adapteri, tj. mrene kartice ili NIC (Network
Interface Card)
Virtuelne mree (VLAN Virtual Local Area Connection) i virtuelne maine (VMs)
Mreni ureaji za skladitenje podataka.
Mrena oprema, kao to su UTP ili optiki mreni kablovi.


5.1.4.Virtuelizacija skladitenja podataka

Ovaj tip virtuelizacije omoguava nam da postignemo nezavisnost apstraktnih lokacija na
ureajima za uvanje podataka u odnosu na fizike lokacije. Korisnik vidi deo dodeljenog
prostora kao logiku celinu, odnosno particiju, a sistem je zaduen za mapiranje ove particije na
stvarnu fiziku lokaciju.
Ovo je spominjano i ranije kroz primer particionisanja hard diska koji je prisutan kod veine
korisnika raunara i predstavlja jednostavan primer upotrebe virtuelizacije skladitenja i uvanja
podataka.


5.2.Koje su prednosti virtuelizacije?

U zavisnosti od IT arhitekture kompanije, kao i dostupnog IT budeta, virtuelizacija moe da
obezbedi mnoge prednosti i utede, kao to su:

1. Konsolidacija servera koja je ve objanjenja u ranijim poglavljima a odnosi se na
ujedinjavanje neiskorienih resursa u jedan ili vie novih entiteta, odnosno virtuelnih
servera. Ovo je moda i jedna od najvanijih prednosti virtuelizacije.

2. Uteda energije. Pored oigledne utede i smanjenja kompanijskih trokova kroz
kupovinu hardvera (tanije, smanjenu kupovinu u odnosu na onu pre virtuelizacije),
znaajna uteda moe da se ostvari i zahvaljujui injenici da virtuelizacija donoso
znatno nie trokove korienja elektrine energije koja je potrebna za korienje velikog
17

broja servera i prateih raunarskih komponenti. Ovim kompanije ne samo da tede
novac, ve se i odgovornije ponaaju prema ivotnoj sredini i socijalnom okruenju,
pokazujui da su drutveno odgovorne.

3. Lakoa odravanja. Upravljanje i odravanje virtuelnih maina mnogo je jednostavniji
proces nego odravanje stvarnih raunara. Ukoliko je potrebno instalirati neku novu
hardversku komponentu, fiziki raunar bi verovatno morali da ugasimo, ubacimo novu
komponentu i zatim ponovo podignemo operativni sistem (osim ukoliko se ne radi o
ureajima koji imaju tzv. Hot Swap funkciju, odnosno mogunost ukljuivanja i
iskljuivanja iz sistema bez gaenja struje iz istog). Kod virtuelne maine, ovaj proces
moemo obaviti softverski, pomou za to predviene aplikacije.

4. Smanjeno vreme bekapa i povraaja podataka. Obzirom da su virtuelne maine zapravo
fajlovi, procesi backup-a i restore-a ovakvih fajlova dosta su bri i jednostavniji nego kod
fizikih maina.

5. Mogunost korienja testnih konfiguracija. Obzirom da ovakvo okruenje predstavlja
izdvojenu celinu, moemo ga koristiti za testiranje aplikacija pre nego to ih pustimo u
live reim, odnosno u ve postojei sistem. Takoe, rekli smo da postoje i virtuelne
mree (VLAN), pa tako njih moemo iskoristiti za sigurno i bezbedno testiranje neke
klijent-server aplikacije, bez bojazni da e nepredvieni problemi uticati na ostatak nae
mree. Pored svega navedenog, ovakva virtuelna i izdvojena okruenja mogu biti
iskoriena i za testiranje virusa ili antivirusnog softvera u sigurnim i kontrolisanim
uslovima.

6. Upotreba starih programa u novom okruenju. Ukoliko pojedinac ili kompanije koriste
nov sistem, ali ipak ele da zadre i koriste neke od starih aplikacija koje nisu
kompatibilne sa novim sistemom, virtuelizacija omoguava ovo jer za ovakve programe
moemo kreirati virtuelno okruenje namenjeno samo njima. Tako emo utedeti i na
vremenu i u novcu, pritom zadravajui oblik i funkcionalnost IT sistema. Kao to se vidi
iz navedenog, virtuelizacija prua mnoge pogodnosti kompanijama, ali i pojedincima.
6.Vrste Cloud Computing-a

Nezavisno od modela pruanja usluga (SaaS, PaaS ili IaaS) postoje etiri razliite vrste cloud
computing usluga. Te etiri vrste su izvedeni na etiri razliita naina,u zavisnosti od specifinih
potreba.

1. Javni oblak (eng. Public Cloud)
2. Privatni oblak (eng. Private Cloud)
3. Zajedniki oblak (eng. Community Cloud)
4. Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud)

18

6.1.Javni oblak (eng. Public Cloud)

Javni oblak - cloud computing platforma dostupna i otvorena za javnost, nezavisno od toga radi
li se o pojedincima ili organizacijama. U vlasnitvu je firme koja prodaje cloud computing
usluge. U sluaju javnih platformi postavlja se pitanje sigurnosti vlastitih podataka.
Aplikacije razliitih korisnika esto se nalaze na istim serverima, sistemima za skladitenje
podataka i mreama. Javni oblaci smanjuju sigurnosne rizike i trokove pruanjem promenjive
infrastrukture. Oni ine privremeno zakupljenu infrastrukturu organizacija. Ako je javni oblak
realizovan s panjom usmerenom na izvedbu, sigurnost i poloaj podataka druge aplikacije
pokrenute na oblaku ne bi trebalo stvarati probleme prema arhitekturi oblaka i krajnjim
korisnicima. Jedna od prednosti javnih oblaka je da oni mogu biti puno vei nego to mogu biti
privatni oblaci. Javni oblaci nude mogunost poveavanja ili smanjivanja zakupljenog dela
oblaka i prebacivanje odgovornosti, ako se pojave neplanirani rizici, sa organizacije oblaka na
provajder.
Delovi javnog oblaka mogu biti i pod iskljuivom upotrebom samo jednog korisnika, inei tako
privatni informacioni centar (eng. datacenter). Zauzimanje tzv. slika virtualnih maina (eng.
virtual machine images) u javnom oblaku ne daje korisnicima potpuni uvid u infrastrukturu
oblaka, dok zakupljivanje informacionih centara daje korisnicima vei uvid u samu
infrastrukturu. Tada korisnici mogu upravljati ne samo sa slikama virtualnih maina, nego i
provajderom, sistemima za skladitenje podataka, mrenim ureajima i mrenim topologijama.
Stvaranje privatnog virtualnog informacionog centra s komponentama koje se nalaze u istom
objektu smanjuje problem postojanja mnotva razliitih lokacija podataka zato to je brzina
prenosa puno vea pri povezivanju objekata unutar istog oblaka.



Slika 6: Javni oblak

19

6.2.Privatni oblak (eng. Private Cloud)

Privatni oblak (eng. Private Cloud) Cloud computing infrastruktura dostupna je iskljuivo
jednoj organizaciji. Njome moe upravljati sama organizacija ili netko drugi. Organizacije
koriste privatne oblake kada trebaju ili ele vei nadzor nad podacima nego to ga mogu imati
koritenjem javnog oblaka. Privatni oblaci su napravljeni iskljuivo za upotrebu jednog klijenta,
pruajui mu najvei nadzor nad podacima i najveu sigurnost imovine sauvane na oblaku.
Organizacija poseduje infrastrukturu i ima nadzor nad raspodelom aplikacija na vlastitoj
infrastrukturi. Privatni oblaci mogu biti rasporeeni i unutar organizacijskog informacionog
centra.
IT slube kompanija ili provajderi grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje
poseduju privatni oblak na njemu mogu instalirati programe, aplikacije, uvati podatke i
upravljati strukturom oblaka. Takoe, privatni oblaci pruaju kompanijama visok nivo nadzora
nad korienjem resursa oblaka jer korienjem privatnog oblaka organizacije imaju potrebne
vetine i mogunosti za uspostavljanje i upravljanje okolinom.



Slika 7: Privatni oblak

6.3.Zajedniki oblak (eng. Community Cloud)

Nekoliko organizacija deli strukturu oblaka. Infrastruktura podrava posebne zajednice koje
imaju zajednike potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slino. Njima mogu upravljati same
organizacije ili netko drugi (provajder cloud computinga).



20

6.4.Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud)

Strukturu oblaka ine dva ili vie razliitih oblaka (privatni, zajedniki ili javni) koji ostaju
jedinstveni entiteti, ali su meusobno povezani standardnim ili prikladnim tehnologijama koje
omoguavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija.

Hibridni oblaci povezuju javne i privatne modele oblaka. Mogunost proirivanja privatnog
oblaka s resursima javnog oblaka moe se koristiti za odravanje uslunih nivoa kako bi se lake
izdrala velika optereenja. To se najee moe videti kod upotrebe oblaka za uvanje podataka
kako bi podrali Web 2.0 aplikacije. Hibridni oblak se takoe moe koristiti za upravljanje
planiranim velikim optereenjima. Privatni oblaci mogu se koristiti za izvoenje periodinih
zadataka koji se jednostavno rasporeuju na javne oblake.

Hibridni oblaci susreu se sa sloenosti odreivanja kako raspodeliti aplikacije po javnom i
privatnom oblaku. Pokraj ovog problema u obzir se mora uzeti i odnos izmeu podataka i obrade
resursa. Ako su podaci mali ili aplikacije ne pamte stanja, hibridni oblak moe biti bolje reenje
od prepisivanja velike koliine podataka u javni oblak (u kojem se izvodi jednostavna obrada).

Slika 8: Hibridni oblak

Usled poveavanja zahteva korisnika i prilika na tritu pojavljuje se potreba za uvoenjem
novih cloud computing modela. Primer toga je i nedavno pojavljivanje privatnog oblaka (eng.
Private colud) naina upotrebljivanja infrastrukture javnog oblaka za privatne ili poluprivatne
potrebe i povezivanje tih resursa s unutranjim resursima korisnike baze podataka. To se obino
postie povezivanjem korisnika u privatnu virtualnu mreu (eng. virtual private network).
21


Kod dizajniranja oblaka dizajneri trebaju paziti na arhitekturu baza podataka. Nain razmetanja
podataka ima velik uticaj na buduu prilagodljivost, sigurnost i mobilnost rezultujueg reenja.
7.Prednosti Cloud Computing-a

U cilju izvlaenja maksimuma od Cloud Computinga, programeri moraju da budu u stanju da
podese svoje aplikacije tako da one na najbolji nain mogu da iskoriste arhitekturu Cloud
Computinga. Prednosti primene aplikacija koje koriste Cloud Computing ukljuuju:
1. smanjenje vremena korienja i vremena odgovora,
2. minimiziranje rizika loe implementacije fizike infrastrukture,
3. snienje osnovnih trokova i
4. poveanje tempa inovacija. [8]

Smanjenje vremena korienja i vremena odgovora
Za aplikacije koje koriste oblak arhitekturu veoma bitno za pokretanje grupe poslova je to to
Cloud Computing jednostavno koristi 1000 servera da izvri zadatak za 1 / 1000 vremena koje bi
inae jednom serveru bilo potrebno. Za aplikacije koje treba da ponude dobar odziv svojim
klijentima, refaktorisanje aplikacije tako da svaki procesorsko-zahtevni zadatak moe da bude
izvravan od strane virtuelne maine moe da pomogne u poboljavanju vremena odziva tokom
skaliranja da bi se izalo u susret zahtevu korisnika.
Minimiziranje greaka u infrastrukturi
IT organizacije mogu koristiti Cloud Computing da bi izbegli rizik svojstven kupovini fizikih
servera. Da li e nova aplikacija biti uspena? Ako bude, koliko e servera biti potrebno i da li e
oni moi da isprate poveanje optereenja? Ako ne bude, hoe li velika investicija propasti? Ako
aplikacija bude neko kratko vreme uspena, da li IT organizacija treba da ulae u opremu koja e
joj nakon toga ostati?
Kada se za aplikaciju koristi oblak, skalabilnost i rizik kupovine previe ili premalo opreme
postaje problem provajdera. U velikom broju sluajeva provajder oblaka ima veoma veliku
infrastrukturu koja moe da apsorbuje rast i povremena optereenja individualnih korisnika i
smanji finansijski rizik kojem bi inae organizacije bile optereene.
Drugi nain na koji Cloud Computing smanjuje rizike koji se tiu infrastrukture je omoguavanje
talasne obrade, gde centar za podatke datog preduzea (implementiran u privatnom oblaku)
poboljava svoju sposobnost da rukuje velikim optereenjima tako to dozvoljava da se
prekomerno optereenje prenese na javni oblak. Primena menadmenta ivotnog ciklusa moe se
lake primeniti u okruenju gde resursi ne oskudevaju, odmah se prilagoavaju trenutnim
potrebama i manje kotaju.

22

Snienje osnovnih trokova
Postoji veliki broj osobina Cloud Computinga koje pomau da se smanje trokovi ulaska na ovo
trite:
Zbog iznajmljivanja infrastrukture, a ne kupovine, trokovi su kontrolisani, a glavna
investicija moe biti ak i jednaka nuli. Dodatno sniavanje trokova kupovine ciklusa obrade
i skladitenja nastaje zbog velikog opsega provajdera koji i sami podstrekuju minimiziranje
cene.
Aplikacije se sve vie razvijaju spajanjem vie delova, nego samim programiranjem. Ovaj brz
razvoj aplikacija je standard koji smanjuje vreme za reklamiranje, potencijalno dajui
organizacijama aplikacije koje se mogu odmah postaviti i tako postii poetnu prednost.

Poveanje tempa inovacija
Cloud Computing moe da pomogne da se ubrza tempo inovacija. Niske cene ulaska na nova
trita pomae da se balansira ponuda, dozvoljavajui novoosnovanim firmama da lansiraju nove
proizvode bre i po niskim cenama. Ovo omoguava malim preduzeima da se efikasnije
nadmeu sa tradicionalnim organizacijama kod kojih lansiranje proizvoda traje primetno due.
Poveana konkurencija podstie bri tempo inovacije i sa mnogo inovacija realizovanih
korienjem otvorenog koda, celokupna industrija profitira zbog ubrzanog tempa inovacija koji
Cloud Computing promovie.

8.Nedostaci i rizici Cloud Computing-a

Gubitak kontrole nad sistemom upravljanja
Koristei oblak infrastrukturu, klijent nuno preputa kontrolu oblak provajderu to se tie
odreenog broja spornih pitanja koja mogu uticati na sigurnost. U isto vreme, SLA (Service
Level Agreement) moe da se obavee da e obezbediti takvu uslugu na delu oblaka i time
ostaviti rupu u sigurnosti.
Zakljuavanje
Trenutno postoji slaba ponuda u pogledu alata, procedura ili formata podataka ili usluga koje
mogu garantovati mobilnost podataka, usluga i aplikacija. Ovo moe biti oteavajua okolnost za
korisnika koji menja provajdera ili prenosi podatke i aplikacije u kuno IT okruenje. Ovo stvara
posebnu zavisnost za oblak provajdera za pruanje usluga, naroito ako osnovni aspekt
(prenoenje podataka) nije omoguen.
Izolacija kvara
Viestruko zakupljivanje i deljeni resursi su definiue karakteristike Cloud Computinga. Ova
kategorija rizika obuhvata neuspeh mehanizama za deljenje prostora, memorije, rutiranja, pa ak
23

i ugled meu razliitim stanarima (na primer, takozvani upadi uskaueg gosta). Meutim, treba
imati na umu da su napadi na mehanizme za izolaciju resursa jo uvek malobrojni i mnogo tei
za izvoenje nego klasian napad na operativni sistem.
Rizici usklaivanja
Ulaganje u dobijanje sertifikata moe biti ugroeno prelaskom na oblak:
Ako provajder oblaka ne moe da obezbedi dokaze o svom pruanju usluga u skladu sa
relevantnim zahtevima.
Ako provajder oblaka dozvoljava nadgledanje od strane korisnika oblaka.

U odreenim sluajevima to takoe znai da korienje infrastrukture oblaka implicira da se
odreene vrste zahteva ne mogu ispuniti.
Kompromis interfejsa upravljanja
Korisnikov interfejs upravljanja o koristima, rizicima i preporukama javnog provajdera oblaka za
sigurnost informacija je dostupan putem interneta i poseduje pristup veim skupovima resursa
(od tradicionalnih provajdera) i zbog toga se izlae poveanom riziku, posebno kada je
kombinovan sa daljinskim pristupom i propustima Web pretraivaa.
Zatita podataka
Cloud Computing postavlja nekoliko rizika uvanja podataka za korisnike oblaka i provajdere. U
nekim sluajevima moe biti teko za korisnika oblaka da efektno proveri kako se provajder
oblaka odnosi prema podacima i tako se uveriti da je sa podacima postupano na zakonit nain.
Ovaj problem je pogoran u sluajevima viestrukog prenosa podataka izmeu udruenih oblaka.
Takoe se deava da podaci moraju biti zadrani u lokalu zbog zakonskih razloga. Zbog svega
navedenog, ponekad se javlja pojava da korisnici ne ele da prepuste sigurnost podataka oblaku.
S druge strane, neki provajderi oblaka pruaju podatke o tome kako se postupa sa podacima.
Neki takoe nude rezime njihove obrade podataka i sigurnosnih aktivnosti nad podacima.
Nesigurno ili nekompletno brisanje podataka
Kada je nainjen zahtev za brisanjem resursa oblaka, kao i kod mnogih operativnih sistema,
moe doi do toga da se stvarni podaci ne obriu. Adekvatno ili vremensko brisanje podataka
takoe moe biti onemogueno (ili nepoeljno iz korisnikove perspektive) ili zbog dodatnih
kopija podataka koje nisu dostupne ili zato to disk za unitavanje sadri podatke drugih
klijenata. U sluaju viestrukih zahteva i ponovnih korienja resursa hardvera, ovo predstavlja
vei rizik po korisnika nego zaseban softver.
Zlonamerni upadi
Iako se retko deavaju, teta koju mogu napraviti zlonamerni upadi esto je veoma velika.
Arhitektura oblaka iziskuje odreene uloge koje su ekstremno rizine na primer, sistemske
administratore i provajdere koji upravljaju sigurnou.
24

Kanjenje
U pojedinim sluajevima, oblak moe biti milisekundama daleko, to ni malo nije pogodno za
aplikacije koje rade u realnom vremenu zbog kanjenja do kojih moe doi.

25

9.Zakljuak


Cloud computing je nova i pre svega obeavajua paradigma pruanja IT usluga. Ovaj oblik
raunarstva danas jo definitivno nije na svom vrhuncu, iako na tritu ve postoje nekolicina
komercijalnih provajdera. Cloud computing i dalje nije zastupljen na tritu u meri kojoj bi
mogao biti, tako da e strunjaci morati i dalje raditi na njegovom razvoju i stvaranju novih
inovacija, uhodavanju postojeih reenja pazei pri tome da sigurnost celog sistema (p)ostane
dovoljno dobra. Cloud computing e dostii svoj potpuni razvojni potencijal tek kada se uklone
dosadanji problemi poput problema sigurnosti, dostupnosti, tekog prebacivanja podataka,
zavisnosti od jednog provajdera i dr. Tek po nestanku tih problema znaajno e se poveati broj
korisnika.

Cloud computing ima svetlu budunost zato to tei poveavanju kapaciteta ili novih mogunosti
bez investiranja u nove infrastrukture, obuku novog osoblja ili kupovine novih licenciranih
programa. Sve su to velike prednosti cloud computinga u odnosu da dosadanje naine uvanja
podataka, koje e organizacijama doneti velike financijske utede i pruiti im mogunost breg i
veeg razvoja, investiranja u nova istraivanja i nove projekte, pa tako i dalji razvoj IT sektora.


26

10.Literatura


1. Gartner Research: Definition of Cloud Computing. In: Lori MacVittie , Cloud
Computing: It's the destination, not the journey that is important, (2008),
http://devcentral.f5.com/weblogs/macvittie/archive/2008/11/03/cloud-computing-its-the-
destination-not-the-journey-thatis.Aspx

2. Armbrust, M., Fox, A., Griffith R., Joseph, A.D.,Katz, R.H., Konwinski, A. et. al.: Above
the clouds: A Berkeley view of computing. Technical report no.UCB/EECS-2009-28,
(2009),
http://www.eecs.berkeley.edu/Pubs/TechRpts/2009/EECS-2009-28.pdf.

3. Fingar, P.: Cloud computing set to unleash a perfect storm in business. Cordial
Cloudburst, (2009),
http://www.cordys.com/ufc/file2/cordyscms_sites/download/6f5f4d1cfe8be9d78d972fa8
08d8702c/pu/cordial_fingar.pdf

4. Cagle, K.: But what exactly is cloud computing? OReilly Broadcast, (2008),
http://broadcast.oreilly.com/2008/12/but-what-exactly-iscloud-comp.html

5. Mell, P. & Grance, T.: The NIST Definition of Cloud Computing. U.S. Department of
Commerce, National Institute of Standards and Technology, Information Technology
Laboratory. Version 15, (2009).
http://csrc.nist.gov/groups/SNS/cloud-computing/cloud-defv15.doc

6. Gomolski B.: U.S. IT Spending and Staffing Survey, 2005, Gartner Research, 2005

7. VMWare, Addressing Desktop Challenges,VMWare, 2008.

8. Diplomski rad, Ljiljana Paunovi , Cloud Computing kao vrsta web hosting servera

9. Seminarski rad,Denis Darabaic,Krsti Marko,Miodrag Vukievi, Cloud Computing