Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (I)

Prevela Zvezdana elmi

PROLOG
Govori Morgana...
U svoje vreme nazivali su me mnogim imenima: sestrom, ljubavnicom, svetenicom, enom-
mudracem, kraljicom. Sada sam zaista postala ena-mudrac, a moda e doi vreme kada e biti
potrebno da se o ovome zna. Ali, sasvim iskreno, mislim da e hriani priati poslednju priu. Jer
vilinski svet se sve vie udaljava od sveta u kome vlada Hrist. Nisam u svai sa Hristom, samo sa
njegovim svetenicima, koji Veliku Boginju nazivaju demonom i odriu joj da je ikada imala mo
nad ovim svetom. U najboljem sluaju, kau da su njene moi bile sotonske. Ili joj navlae plavi
ogrta Gospe od Nazareta - koja je takoe imala svoje moi - i kau da je bila veita devica. Ali ta
jedna devica moe znati o tugama i patnjama oveanstva?
A sada, kad se svet promenio, a Artur - moj brat, moj ljubavnik, kralj koji je bio i kralj koji e
biti - lei mrtav (obian svet kae da spava) na Svetom ostrvu Avalon, priu treba ispriati onako
kakva je bila pre nego to su svetenici Belog Hrista doli da sve prekriju svojim svecima i
predanjima.
Jer, kao to rekoh, sam svet se izmenio. Postojalo je vreme u kome je putnik, ako bi imao volje i
poznavao samo nekoliko tajni, mogao da porine svoju lau u Letnje more i da stigne ne u
Glastonberi sa svetenicima, nego na Sveto ostrvo Avalon; jer u to vreme kapije izmeu svetova
lebdele su u maglama i bile su otvorene, jedna pred drugom, onako kako bi putnik pomislio i
poeleo. Jer to je velika tajna, koju su znali svi obrazovani mukarci u nae vreme: da onim to
ovek misli stvaramo svet oko sebe, svakoga dana nov.
A sada su svetenici, mislei da to ugroava mo njihovog Boga, koji je jednom stvorio svet da
bude zauvek nepromenljiv, zatvorili te kapije (koje nikada i nisu bile kapije, osim u ljudskom umu),
te staza vodi jedino na Ostrvo svetenika, koje su osigurali zvucima svojih crkvenih zvona,
odbijajui sve pomisli na drugi svet koji lei u tami. Jo kau je da taj svet, ako zaista postoji,
vlasnitvo Sotonino, i ulaz u Pakao, ako ne i sam Pakao.
Ne znam ta je njihov Bog mogao i ta nije mogao da stvori. Uprkos priama koje se priaju,
nikako nisam uspela da saznam mnogo o njihovim svetenicima i nikada nisam nosila crninu
njihovih robinja-kaluerica. Ako su na Arturovom dvoru u Kamelotu tako mislili o meni kada sam
stigla tamo (poto sam uvek nosila tamne haljine Velike Majke, znamenje njene mudrosti), nisam
ih razuveravala. I zaista, krajem Arturove vladavine to je moglo biti i opasno, pa sam pognula
glavu pred neophodnou, to moja velika gospodarica nikako ne bi uinila: Vivijen, Gospa od
Jezera, nekada Arturov najbolji prijatelj, izuzev mene, a potom njegov najljui neprijatelj - opet,
izuzev mene.
No, borba je sada zavrena; konano sam mogla da pozdravim Artura, kad je leao na samrti, ne
kao neprijatelja, mog i moje Boginje, nego samo kao brata, i kao umirueg kome je potrebna
pomo Majke, to na kraju eka sve ljude. ak i svetenici to znaju, uprkos svojoj devici Mariji u
plavoj haljini; jer i ona postaje Majka Sveta u trenutku smrti.
I tako je Artur konano leao, sa glavom u mome krilu, ne videi u meni ni sestru ni ljubavnicu
ni neprijatelja, nego samo enu-mudraca, svetenicu, Gospu od Jezera; i stoga je poivao na
grudima Velike Majke od koje smo se rodili i kojoj je konano, kao i svi ljudi, morao da se vrati. I
moda se - dok sam vodila barku koja ga je odnosila, ovog puta ne na Ostrvo Svetenika, nego na
pravo Sveto ostrvo u tamnom svetu iza naeg, na ono ostrvo Avalon gde, sada, samo retki mogu da
odu - pokajao zbog neprijateljstva koje je niklo meu nama.
Dok budem priala ovu priu, povremeno u pominjati stvari koje su se zbile dok sam bila
suvie mlada da bih ih shvatila, ili stvari koje su se desile dok mene jo nije bilo; i moj slualac e
se povui, moda, i rei: Ovo je njena magija.
Ali oduvek sam posedovala dar Vida i sagledavanja uma mukaraca i ena; i za sve ovo vreme
bila sam im svima bliska. A stoga, ponekad, sve to su mislili bilo mi je znano ovako ili onako. I
zato u ispriati ovu priu.
Jer jednog dana, i svetenici e je priati, onako kako je oni znaju. Moda e izmeu te dve prie
moi da se nazre svetlucanje istine.
Jer postoji neto to svetenici ne znaju, jer veruju u svog Jednog Boga i Jednu Istinu: da ne
postoji istinita pria. Istina ima mnogo lica, i nalik je na stari put ka Avalonu; od nae sopstvene
volje, i od naih sopstvenih misli, zavisi kuda e nas put odvesti i da li emo, na kraju, stii na
Sveto ostrvo Avalon ili meu svetenike sa njihovim zvonima, smru, Sotonom, Paklom i
prokletstvom... ali moda sam nepravedna i prema njima. ak i Gospa od Jezera, koja je mrzela
sveteniku odedu kao to bi mrzela otrovnu zmiju, i to sa dobrim razlogom, jednom me je
izgrdila to sam runo govorila o njihovom Bogu.
"Svi su bogovi jedan Bog", rekla mi je tada, kao to je rekla mnogo puta ranije, i kao to sam ja
mnogo puta ponovila svojim uenicama, i kao to e govoriti svaka svetenica koja bude postojala
posle mene, "i sve Boginje su jedna Boginja, i postoji samo jedan Tvorac. Svaki ovek ima svoju
istinu, i Boga u njoj."
I stoga, moda, istina lebdi negde izmeu puta za Glastonberi, Ostrvo Svetenika i puta ka
Avalonu, zauvek izgubljenom u maglama Letnjeg mora.
Ali ovo je moja istina: ja, koja sam Morgana, govorim vam ovo, Morgana koja je u kasnijem
dobu nazvana Morgana le Fej.

Knjiga prva
GOSPODARICA MAGIJE

1.
ak i usred leta, Tintagel je bio uklet; Igrena, Gospa vojvode Gorloasa, gledala je sa grudobrana
preko otvorenog mora. Dok je zurila u magle i izmaglice, pitala se kako uopte da zna kada e no i
dan biti jednake duine, kako bi mogla da odri Svetkovinu Nove godine. Ove godine, prolene
oluje bile su neobino divlje; danju i nou, morski talasi odjekivali su kroz zamak, sve dok vie
niko nije mogao da spava, a ak su i psi alosno zavijali.
Tintagel... jo je bilo onih koji su verovali da je zamak podignut, na kolji isturenog rta,
magijom drevnog naroda Isa. Vojvoda Gorloas smejao se tome i govorio kako bi, kad bi posedovao
ita od njihove magije, svakako to i upotrebio da sprei more koje, iz godine u godinu, polako
podlokava obalu. Tokom etiri godine od kako je postala Gorloasva nevesta, Igrena je gledala
zemlju, dobru zemlju, kako se obruava u Kornsko more. Dugaki prsti od crnog kamena, otri i
nazubljeni, pruali su se sa obale u okean. Kada je sunce sijalo, moglo je biti vedro i blistavo, nebo
i voda su se sjajili kao dragulji kojima ju je Gorloas zatrpao onog dana kad mu je saoptila da nosi
njegovo prvo dete. No, Igrena nije volela da ih nosi. Dragulj koji je sada nosila oko vrata dobila je
u Avalonu: opal koji je ponekad podraavao plavetnilo mora i neba; no, danas, po magli, ak i
dragulj je delovao sivkasto.
Zvuci su se zbog magle nadaleko pronosili. Igreni se inilo, dok je stajala i osvrtala se ka kopnu,
da uje kopita konja i mazgi, kao i glasove, ljudske glasove, ovde u izdvojenom Tintagelu, gde su
iveli samo koze i ovce, i pastiri i njihovi psi, kao i gospe iz zamka sa malobrojnim slukinjama i
nekolicinom staraca da ih tite.
Igrena se polako okrenula i pola natrag ka zamku. Kao i uvek, dok je stajala u njegovoj senci,
oseala se kao patuljak pred drevnim kamenjem na kraju dugakog zida koji se protezao sve do
mora. Pastiri su verovali da su zamak izgradili Drevni iz izgubljenih zemalja Lioneza i Isa; po
vedrom vremenu, govorili su ribari, duboko ispod vode mogu se videti njihovi zamkovi. Igreni su
pre izgledali kao kamene kule, drevne planine i bregovi potopljeni veitim podrivanjem mora koje
je ak i ovog asa nagrizalo kolje ispod zamka. Ovde, na kraju sveta, gde more veno gloe tle,
bilo je lako poverovati u potopljene zemlje na zapadu; postojale su prie o ogromnoj plamenoj
planini koja se rasprsla, daleko na jugu, i stvorila tamo ogromno ostrvo. Igrena nikada nije bila
sigurna veruje li u te prie ili ne.
Da; stvarno su se uli glasovi u magli. To nisu mogli biti divlji jahai sa druge strane mora, niti
sa divljih obala Erina. Davno su prola vremena kada je trebalo trzati se na svaki neobian zvuk ili
senku. Ne zbog njenog mua, vojvode; on je bio daleko na severu, borei se sa Saksoncima, rame
uz rame sa Ambrozijem Aurelijanusom, kraljem Britanije; da je nameravao da se vrati, poslao bi
glasnika.
A nije trebalo da se plai. Da su jahai neprijatelji, straa i vojnici u tvravi na bedemu, koje je
vojvoda Gorloas postavio da mu uvaju enu i dete, ve bi ih zaustavili. Bila bi potrebna itava
vojska da se probije kroz njih. A ko bi poslao vojsku na Tintagel?
Bilo je vreme - setila se Igrena bez gorine, polako ulazei u dvorite zamka - kada je mogla da
zna ko jae ka zamku. Sada je u toj misli bilo samo malo tuge. Od Morganinog roenja vie nije
plakala za domom. A Gorloas je bio dobar prema njoj. Ugaao joj je dok se u poetku plaila i
mrzela ga, poklanjao joj je dragulje i lepe stvari, ratni plen, i okruio ju je gospama da joj se nau, i
uvek se ponaao prema njoj kao prema sebi ravnoj, osim na ratnim savetima. Nije ni mogla traiti
nita vie, osim da se udala za pripadnika Plemena. A tu nije imala nikakvog izbora. Ker Svetog
ostrva mora postupati onako kako je najbolje za njen narod, makar to znailo rtvovati ivot, ili
poloiti devianstvo u Svetom Braku, ili udati se za onoga sa kim je trebalo zapeatiti savez; i
upravo to je Igrena uinila: udala se za rimskog vojvodu od Kornvola, oveka koji je, iako se Rim
povukao iz itave Britanije, iveo na rimljanski nain.
Smaknula je ogrta sa ramena; u dvoritu je bilo toplije, jer je bilo u zavetrini. A tu se, u magli
koja se kovitlala i rastapala, za trenutak pred njom pojavila jedna prilika, otelotvorila se iz magle i
vlage: njena polusestra, Vivijen, Gospa od Jezera, Gospa od Svetog ostrva.
"Sestro!" Re se zanjihala, i Igrena je po tome znala da je nije glasno uzviknula, nego je samo
apnula, prinevi ruke grudima. "Da li te zaista vidim pred sobom?"
Lice prilike bilo je puno prebacivanja, a rei kao da su dopirale iz vetra koji je duvao iza zidova.
Jesi li odustala od Vida, Igrena? I od svoje slobodne volje?
Povreena tolikom nepravdom, Igrena je uzvratila: "Ti si odredila da se moram udati za
Gorloasa..." No, oblije njene sestre stopilo se sa senkama, nije bilo tamo, nikada nije ni bilo tamo.
Igrena je mirkala; kratko privienje je nestalo. Umotala se vrsto u ogrta, jer bilo joj je hladno,
veoma hladno; znala je da je vizija upila snagu iz topline i ivota njenog sopstvenog tela. Nisam
znala da i dalje mogu tako da vidim; bila sam sigurna da ne mogu... pomislila je. Potom je
uzdrhtala, znajui da bi otac Kolumba ovo smatrao delom avola, i da bi trebalo da mu se ispovedi.
Istina, ovde na kraju sveta, svetenici su prilino aljkavi, ali neispoveena vizija svakako bi se
smatrala svetogrem.
Namrtila se; zato bi posetu svoje sestre trebalo da smatra delom avola? Otac Kolumba neka
kae ta eli; moda je njegov Bog mudriji od njega. to ne bi bilo naroito teko, pomislila je
Igrena i jedva suzdrala kikot. Moda je otac Kolumba postao Hristov svetenik zato to nijedna
druidska kola nije htela da primi toliko glupog oveka. Hristov bog nije, izgleda, mario je li
svetenik glup ili nije, samo ako ume da odmrmlja misu i da pomalo ita i pie. Ona, Igrena, bila je
mnogo pismenija od oca Kolumbe i mogla je bolje da govori latinski ako bi poelela. Igrena nije
sebe smatrala za naroito obrazovanu; nije imala upornosti potrebne za izuavanje dublje mudrosti
Stare Vere, niti za uputanje u Misterije dublje nego to je stvarno neophodno za jednu ker Svetog
ostrva. Ipak, mada bi u svakom Hramu Misterija bila smatrana za neupuenu, meu romanizovanim
varvarima mogla je proi kao dobro obrazovana gospa.
U sobici kraj dvorita, gde je po lepom vremenu dopiralo sunce, njena mlaa sestra, Morgoza,
na pragu devojatva sa punih trinaest godina, obuena u komotnu kunu haljinu od nebojene vune i
sa starim kaputom preko ramena, bezvoljno je prela, namotavajui neravnomernu preu na vreteno.
Na podu kraj vatre, Morgana se igrala starom preslicom, gurajui je zdepastim prstiima tamo-amo
i gledajui nepravilne tragove u pepelu.
"Jesam li sad dosta prela?" bunila se Morgoza. "Bole me prsti! Zato moram stalno da predem i
predem, kao da sam slukinja?"
"Svaka gospa mora nauiti da prede", odgovorila je Igrena onako kako je znala da treba, "a tvoje
predivo je prava sramota, as debelo, as tanko... prsti e ti se brzo navii na posao. Bolni prsti su
znak da si bila lenja, poto se jo nisu izvetili." Uzela je od Morgoze preslicu i vreteno i sa
lakoom, bez razmiljanja, iz neravne pree izvukla nit savreno jednake debljine. "Gledaj, nit se
moe izvlaiti bez drmanja preslice..." Iznenda se umorila od uvek dolinog ponaanja. "Ali sada
moe da skloni preslicu; uskoro e nam stii gosti."
Morgoza je piljila u nju. "Nisam nita ula", rekla je, "ni jahaa ni vesti!"
"To me nimalo ne udi", odgovorila je Igrena, "jer nije bilo jahaa. Bila je to Poruka. Vivijen je
na putu ovamo, a sa njom je i Merlin." Ovo poslednje nije znala dok nije ula sopstvene rei. "I
zato odnesi Morganu dadilji i poi da obue svoju prazninu haljinu, obojenu afranom."
Morgoza je urno sklonila preslicu, ali je ipak zastala da se zagleda u Igrenu. "Haljinu boje
afrana? Zbog sestre?"
Igrena ju je otro ispravila. "Ne zbog nae sestre, Morgoza, nego zbog Gospe od Svetog ostrva i
zbog Glasnika Bogova."
Morgoza se zagledala u areni pod. Bila je to visoka devojka koja je tek poela da izrasta i
sazreva u enu; njena gusta kosa bila je crvenkasta kao i Igrenina, a na licu je imala puno pegica,
ma koliko ih inae paljivo natapala mlekom i preklinjala travarku da joj donosi nove i nove kupke
i masti za nju. Sa trinaest godina ve je bila visoka koliko i Igrena, a jednog dana bie i via.
Zlovoljno je podigla Morganu i odnela je. Igrena je povikala za njom: "Reci dadilji da obue detetu
prazninu haljinu, a onda je donesi dole; Vivijen je jo nije videla."
Morgoza je zlovoljno gunala neto u smislu da ne vidi zato bi velika svetenica elela da vidi
jedno derite, ali rekla je to poluglasno, pa je Igrena mogla da se pravi da je nije ula.
Kad se popela uz usko stepenite, obrela se u ledenim odajama; tu se nije palila vatra osim usred
zime. Dok je Gorloas bio odsutan, delila je krevet sa sluavkom, Gvenis, a njegovo produeno
odsustvovanje dalo joj je izgovor da nou dovodi u krevet i Morganu. Ponekad je sa njima spavala i
Morgoza, kako bi delili krznene pokrivae zbog velike hladnoe. Veliki brani krevet, sa
baldahinom i zavesama protiv promaje, bio je vie nego dovoljan za tri ene i dete.
Gvenis, koja je bila stara, dremala je u uglu, i Igrena je reila da je ne budi, nego je svukla
svakodnevnu haljinu od nebojene vune i urno navukla sveanu odedu, optoenu oko vrata
svilenom trakom koju joj je Gorloas kupio u Londinijumu. Stavila je na ruke srebrno prstenje koje
je imala jo od detinjstva... sada je mogla da ga stavi samo na mali i domali prst... a oko vrata
ogrlicu od ilibara koju je dobila od Gorloasa. Haljina je bila boje re, sa zelenim ogrtaem. Nala
je potom ealj od roga i poela da ga strpljivo provlai kroz kosu, sedei na klupi i paljivo
ispravljajui pramenje. Iz susedne sobe ula je glasnu dreku i zakljuila da dadilja elja Morganu,
kojoj se to nimalo ne dopada. Dreka je naglo prestala, to je verovatno znailo da je dadilja ukom
umirila Morganu; ili je, moda, to se deavalo ponekad kad bi Morgoza bila dobre volje, Morgoza
preuzela eljanje, svojim vetim, strpljivim prstima. Igrena je upravo zato znala da e njena mlaa
sestra umeti lepo da prede kada se rei na to, jer bila je vrlo spretna u svemu ostalom - od eljanja,
preko grebenanja vune do ukraavanja kolaa.
Igrena je uredila kosu, privrstila je na temenu zlatnom nalom i stavila stari zlatni bro u nabor
ogrtaa. Pogledala se u starom bronzanom ogledalu koje joj je Vivijen poklonila za svadbu, a koje
je, kako se prialo, kupljeno ak u Rimu. Dok je nametala ogrta, utvrdila je da su joj grudi opet
gotovo iste kao ranije; Morgana nije sisala ve godinu dana, i sada su bile samo neto meke i neto
tee nego pre. Znala je da je vratila staru liniju, jer u ovoj haljini se udala, a sada kope nisu bile
nimalo zategnute.
Kada se Gorloas vrati, oekivae da mu ona ponovo doe u postelju. Poslednji put kad su se
videli, jo je dojila Morganu, i on je usliio njenu molbu da dopusti detetu da sisa dok ne proe leto,
kada tako mnogo dece umire. Znala je da je malo razoaran to nije dobio sina koga je eleo -
Rimljani raunaju naslednike samo po mukoj liniji, mada je razumnije raunati preko majke; to je
bilo glupo, jer kako mukarac da bude siguran da je otac nekog deteta? Naravno, Rimljani su uvek
silno brinuli o tome ko spava sa njihovim enama, i zakljuavali su ih i uhodili. No, to ne znai da
je Igrenu trebalo nadgledati; bilo je dovoljno loe sa jednim mukarcem, pa ko bi onda poeleo jo
jednog, koji bi moda bio i gori?
Iako je eleo sina, Gorloas je bio uviavan i dopustio je da Morgana spava sa njom u krevetu i
da sisa, i ak se drao dalje od nje i spavao sa sluavkom, Etar, kako Igrena ne bi ponovo
zatrudnela i izgubila mleko. I on je znao koliko dece umire ako se odbije pre nego to dovoljno
ojaaju da jedu meso i tvrdi hleb. Deca hranjena kaom postaju boleljiva, a leti esto nema kozjeg
mleka, ak i ako pristaju da ga piju. Deca odgajena na kravljem ili kobiljem mleku esto povraaju
i umiru od toga, ili dobijaju groznicu koja ih opet odnosi. I zato je pustio da dalje doji Morganu,
odlaui time roenje sina koga je eleo za barem godinu i po dana. Bila mu je zahvalna na tome, i
nee gunati ma koliko brzo sada zatrudnela.
Etari je posle tih poseta ubrzo stao da raste stomak i ona je poela da se ponosi; pa, rodie sina
vojvodi od Kornvola! Igrena nije obraala panju na devojku; Gorloas je ve imao sinove-kopilane,
od kojih je jedan i sada bio sa njim, u logoru vojskovoe Utera. No, Etar se razbolela i pobacila, a
Igrena je bila dovoljno uviavna da se ne raspituje kod Gven koja je delovala vrlo zadovoljna
razvojem dogaaja. Stara Gven znala je o travama suvie mnogo za Igrenin ukus. Jednog dana,
zakljuila je, naterau je da mi tano kae ta je ubacila u Etarino pivo.
Sila je u kuhinju, dok se dugaka suknja vukla za njom po stepenitu. Morgoza je ve bila
tamo, u svojoj najlepoj haljini, a i Morgana je imala prazninu odoru, obojenu afranom, pa je
izgledala tamnoputa kao Pikt. Igrena ju je podigla i vrsto je zagrlila. Mala, tamnoputa, nena,
toliko sitnih kostiju da je izgledalo kao da dri kakvu sitnu pticu. Na koga li lii to dete? Ona i
Morgoza bile su visoke i crvenokose, tena boje zemlje kao i sve pripadnice Plemena, a Gorloas,
iako crnokos, bio je Rimljanin, visok, vitak i orlovskog izgleda; ogrubeo od mnogih bitaka protiv
Saksonaca, suvie ispunjen rimljanskim dostojanstvom da bi bio nean prema svojoj mladoj eni, i
potpuno ravnoduan prema keri koja je dola umesto sina koga je trebalo da mu rodi.
No, teila se Igrena, svi Rimljani smatraju svojim svetim pravom da stiu mo nad ivotom i
smru preko svoje dece. Ima ih mnogo, bili hriani ili ne, koji bi smesta pristali da se devojice
uopte ne raaju, kako bi ene mogle odmah da im rode sina. Gorloas je bio dobar prema njoj,
pustio ju je da zadri ker. Mada nije imao mnogo mate, moda je shvatio ta ona, ena iz
Plemena, osea prema devojici.
Dok je izdavala nareenja o ugoavanju, da se donese vino i ispee meso - ne zec, nego dobra
ovetina sa poslednjeg klanja - ula je kretanje i lepet krila uplaenih kokoi u dvoritu, po emu
je znala da su stigli jahai. Sluge su delovale uplaeno, ali veina ih se ve pomirila sa saznanjem
da njihova gospodarica ima Vid. Pretvarala se da ga ima, koristei se vetim nagaanjem i nekim
sitnim trikovima; odgovaralo joj je da joj se dive. Moda je Vivijen u pravu, pomislila je
sada, moda ga i dalje imam. Moda sam pogreno poverovala da sam ga izgubila - jer sam
mesecima posle Morganinog roenja bila tako slaba i nemona. Sada sam se sasvim povratila.
Moja majka je sve do smrti bila velika svetenica, mada je rodila nekoliko dece.
No, um joj je odgovarao, majka je tu decu rodila u slobodi, kao pripadnica Plemena, oevima
koje je sama odabrala, a ne kao robinja nekog Rimljanina kome obiaji daju mo nad enama i
decom. Nestrpljivo je odbacila takve misli; zar je vano da li ima Vid ili se samo pretvara da ga
ima, ako time uspeva da odri poslunost kod posluge?
Polako je izila u dvorite, koje je Gorloas voleo da naziva atrijumom, mada nije bilo ni nalik na
vilu u kojoj je iveo dok ga Ambrozije nije proglasio vojvodom od Kornvola. Zatekla je konjanike
kako sjahuju, i smesta je potraila pogledom jedinu enu meu nijma, enu niu od nje i ne vie
mladu, odevenu u muku tuniku i vunene pantalone, umotanu u ogrtae i alove. Pogledi su im se
sreli preko dvorita u znak dobrodolice, ali Igrena je ipak otila da se prvo pokloni pred visokim,
vitkim starcem koji je sjahao sa koate mule. Nosio je plavi ogrta barda, a preko ramena je imao
harfu.
"elim vam dobrodolicu u Tintagel, gospodaru Glasnie; donosite blagoslov pod na krov i
poastvujete nas svojim prisustvom."
"Zahvaljujem ti, Igrena", odgovorio joj je zvuni glas, i Talesin, Merlin od Britanije, druid i
bard; potom je sklopio dlanove pred licem, pa ih pruio ka Igreni u znak blagoslova.
Poto je obavila dunost, Igrena je pourila ka polusestri i poklonila bi se i pred njom traei
blagoslov; ali Vivijen se sagnula da je sprei u tome.
"Ne, nemoj, dete, ovo je porodina poseta, bie vremena da mi ukae poast kada bude
morala..." vrsto je zagrlila Igrenu i poljubila je u usta. "A ovo je beba? Odmah se vidi da u njoj
tee krv Drevnih; lii na nau majku, Igrena."
Vivijen, Gospa od Jezera i od Svetog ostrva, imala je preko trideset godina; najstairja ker stare
svetenice sa Jezera, nasledila je dunost svoje majke. Podigla je Morganu u naruje i zanjihala je
sa spretnou ene navikle da dri decu.
"Lii na tebe", rekla je Igrena, iznenaena, tek sada shvativi da je to mogla da vidi i ranije. Ali
prole su etiri godine otkako je poslednji put videla Vivijen, i to na venanju. Toliko se stvari
desilo, toliko se otada promenila. Tada je bila uplaena devojka od petnaest godina, predata u ruke
oveku dvostruko starijem. "Ali uite u dvor, gospodaru Merline, sestro. Hodite u toplo."
Osloboena silnih alova i ogrtaa, Vivijen, Gospa od Jezera, bila je neobino sitna ena, jedva
via od napredne devojice od osam-deset godina. Odevena u komotnu tuniku stegnutu irokim
pojasom, sa noem u kanijama, i u kabaste vunene pantalone, nogu umotanih u obojke, izgledala je
siuno kao dete obueno u odeu odraslih. Lice joj je bilo sitno, crmpurasto i trouglasto, ela
uskog ispod kose tamne kao senke pod tavanicom. Oi su joj bile crne i krupne na tako sitnom licu;
Igrena dosad nije shvatila koliko joj je sestra sitna.
Sluavka je unela gostinski pehar; toplo vino, pomeano sa poslednjim zainima koje im je
Gorloas poslao sa trnica Londinijuma. Vivijen ga je uzela meu dlanove, a Igrena je zamirkala u
nju; pokret kojim je uzela pehar uinio ju je iznenada visokom i upadljivom kao da je drala
posveeni sud Obreda. Drei ga meu dlanovima, polako ga je prinela usnama, mrmljajui
blagoslov. Otpila je, okrenula se i predala ga Merlinu. On ga je uzeo uz dubok naklon i prineo ga
usnama. Igrena, koja je bila jedva upuena u Misterije, nekako je osetila da je i sama deo ovog
divnog, ozbiljnog obreda kada je primila pehar od gostiju, otpila gutljaj i izgovorila zvanine rei
dobrodolice.
Potom je spustila pehar i neobino oseanje je nestalo; Vivijen je bila samo sitna, naizgled
umorna ena, a Merlin samo pogrbljeni starac. Igrena ih je urno povela ka vatri.
"Dugo je putovanje od obala Letnjeg mora u ova vremena", rekla je, setivi se kako je ona tuda
putovala, kao nevesta, uplaena i puna tihe mrnje, u koiji neobinog mua koji je, u tom asu, bio
samo glas i uas u noi. "ta te dovodi ovamo tokom prolenih oluja, sestro i gospo moja?"
I zato nisi dola ranije, zato si me ostavila samu, da uim da budem ena, da nosim dete sama,
uplaena i eljna doma? I ako nisi mogla da doe ranije, zato uopte dolazi, sad kad je prekasno
i kad sam se ve pomirila sa pokoravanjem?
"Put je zaista dug", blago je rekla Vivijen, a Igrena je znala da je svetenica ula, kao to je uvek
ula, neizgovorene rei jednako dobro kao i ono to je bio izgovoreno. "A ovo su opasna vremena,
dete. Ali ti si tokom ovih godina izrasla u enu, iako si bila usamljena, usamljena kao tokom
vremena potrebnog da se postane bard - ili" dodala je, uz nagovetaj osmeha, "ili svetenica. Da si
sama odabrala taj put, bila bi jednako usamljena, Igrena. Da, naravno", nastavila je, pruivi ruke
nanie, "moe da mi sedne u krilo, malena." Podigla je Morganu, a Igrena ju je iznenaeno
pogledala; Morgana je, obino, bila stidljiva kao divlji zec. Pomalo ljubomorna, pomalo opet
zaarana, gledala je kako se dete gnezdi u Vivijeninom krilu. Vivijen je izgledala gotovo suvie
siuna da bi je vrsto drala. Vilinska ena, stvarno; ena iz Starog Naroda. A Morgana e zaista
moda veoma liiti na nju.
"A Morgoza, kako je ona napredovala otkako sam ti je poslala, pre godinu dana?" upitala je
Vivijen, gledajui Morgozu u haljini boje afrana, kako nadureno stoji pozadi, u senkama vatre.
"Hodi i poljubi me, sestrice. Ah, bie visoka kao Igrena", rekla je, poduui ruke da zagrli
devojicu kad je izila iz senki, nadurena kao poludresirano kue. "Da, sedi mi na koleno ako eli,
dete." Morgoza je sela na pod, poloila glavu u Vivijenino krilo, a Igrena je primetila da su joj
nadurene oi pune suza.
Sve nas dri u aci. Kako moe imati toliku mo nad nama? Ili je to zato to je ona jedina majka
koju je Morgoza ikada znala? Vivijen je bila odrasla ena kad se Morgoza rodila, i oduvek je bila
ne samo sestra, nego i majka, nama obema. Njihova majka, zaista prestara za raanje, umrla je
dajui ivot Morgozi. Vivijen je ranije te godine takoe rodila dete; njeno je umrlo, i Vivijen je
preuzela da neguje Morgozu.
Morgana se vrsto ugnezdila u Vivijeninom krilu; Morgoza je naslonila riu glavu na Vivijenino
koleno. Svetenica je jednom rukom drala bebu, a drugom je milovala devojinu dugaku, svilenu
kosu.
"Dola bih kod tebe kad se rodila Morgana", rekla je Vivijen, "ali i ja sam tada bila trudna. Te
godine sam rodila sina. Dala sam ga drugima na negu, i mislim da e ga usvojena majka moda
poslati monasima. Ona je hrianka."
"I ne smeta ti to e biti podignut kao hrianin?" upitala je Morgoza. "Je li lep? Kako se zove?"
Vivijen se nasmejala. "Nazvala sam ga Balan", rekla je, "a njegova usvojena majka je svog sina
nazvala Balin. Roeni su u razmaku od svega deset dana, pa e svakako odrasti kao blizanci. I ne,
ne smeta mi to to e odrasti kao hrianin. I njegov otac je to bio, a Priscila je dobra ena. Rekla si
da je put dovde dug; veruj mi, dete, sada je dui nego onda kad si se udala za Gorloasa. Moda nije
dui od Ostrva svetenika, gde raste njihov Sveti Trn, ali od Avalona je dui, mnogo dui..."
"I zato smo doli ovamo", iznenada se oglasio Merlin, a glas mu je bio nalik na zvonjavu
velikog zvona, pa se Morgana naglo uspravila i poela da uplaeno cvili.
"Ne razumem", rekla je Igrena, oseajui nelagodnost. "Ta dva ostrva lee tako blizu..."
"Ta dva ostrva su jedno", rekao je Merlin, sedei veoma uspravno, "ali sledbenici Hrista su reili
da kau ne da oni nee imati drugih bogova do svog Boga, nego da nema drugih Bogova sem
njihovog; da je on sam stvorio svet, da on sam vlada njima, da je on sam nainio zvezde i itavo
postanje."
Igrena je brzo nainila sveti znak pred ovim svetogrem.
"Ali to ne moe biti", pobunila se. "Nijedan Bog ne vlada svim stvarima... i ta je sa Boginjom?
ta je sa Majkom...?"
"Oni veruju", rekla je Vivijen svojim mirnim, blagim glasom, "da nema Boginje; jer naelo
ene, kako oni kau, jeste naelo zla; kroz enu, kako oni kau, Zlo je ulo u ovaj svet; postoji neka
fantastina jevrejska bajka o jabuci i zmiji."
"Boginja e ih kazniti", rekla je Igrena, potresena. "A mene si ipak udala za jednog takvog?"
"Nismo znali koliko je njihovo svetogre", rekao je Merlin, "jer u nae vreme bilo je
potovalaca drugih bogova. Ali oni su potovali i bogove drugih ljudi."
"Ali kakve to veze ima sa duinom puta od Avalona?" upitala je Igrena.
"Sada stiemo do razloga nae posete", rekao je Merlin, "jer, kao to druidi znaju, vera
oveanstva uobliava svet i svu stvarnost. Jo vrlo davno, kada su Hristovi sledbenici tek stigli na
nae ostrvo, znao sam da je to bio moan trenutak u vremenu, as promene sveta."
Morgoza je pogledala starca oima rairenim u udu.
"Zar si ti toliko star, Preasni?"
Merlin joj se nasmeio. "Ne u svom telu. Ali mnogo sam itao u velikoj dvorani koja nije deo
ovog sveta i u kojoj se nalaze Zapisi o Svemu. A osim toga, jesam iveo tada. Oni koji su gospodari
ovog sveta dopustili su mi da se vratim, ali u drugom telu."
"Ta pria je suvie sloena za malenu, Preasni Oe", blago ga je prekinula Vivijen. "Ona nije
svetenica. Merlin hoe da kae, sestrice, da je iveo kada su hriani tek stigli ovamo, i da je
odabrao, i da mu je bilo doputeno da ponovo oivi, kako bi nastavio svoj rad. To su Misterije koje
ne treba da pokuava da razume. Nastavi, Oe."
"Znao sam da je to jedan od onih trenutaka kada se menja istorija itavog oveanstva", rekao je
Merlin. "Hriani ele da zbriu svu mudrost sem svoje; i u toj borbi unitavaju sve oblike misterija
sem onih koji odgovaraju njihovoj veri. Proglasili su za jeres da ljudi ive vie od jednog ivota -
to svaki seljak zna da je istina..."
"Ali ako ljudi ne veruju u vie od jednog ivota", pobunila se Igrena, potresena, "kako
izbegavaju oaj? Kakav bi to Bog stvorio neke ljude nesrenim, a druge srenim i bogatim, ako e
imati pred sobom samo jedan ivot?"
"To ne znam", rekao je Merlin. "Moda ele da ljudi oajavaju nad svojom sudbinom, kako bi
pali na kolena pred Hristom koji e ih odneti u raj. Ne znam ta veruju Hristovi sledbenici, niti
emu se nadaju." Za trenutak je zatvorio oi, a lice mu je postalo puno gorine. "Ali u ta god da
veruju, njihovo verovanje menja svet; ne samo u duhu, nego i materijalno. Poto poriu svet duha, i
postojanje prostranstava Avalona, ona prestaju da postoje za njih. Pri tom postoje i dalje, naravno;
ali ne u istom svetu sa Hristovim sledbenicima. Avalon, Sveto ostrvo, vie nije isto ostrvo kao
Glastonberi na kome smo mi, od Stare vere, nekada dozvolilli monasima da sagrade svoju kapelu i
manastir. Jer naa mudrost i njihova mudrost... koliko ti zna o prirodnoj filozofiji, Igrena?"
"Veoma malo", odgovorila je mlada ena, potresena, gledajui svetenicu i velikog druida.
"Nikada je nisam uila."
"teta", rekao je Merlin, "jer ovo mora da razume, Igrena. Pokuau da ti kaem to
jednostavnije. Pogledaj ovo", rekao je, i uzeo jednom rukom svoj zlatni medaljon, a drugom bode.
"Mogu li da stavim ovu bronzu i ovo zlato na isto mesto u isto vreme?"
mirkala je i piljila u njega, ne shvatajui. "Ne, naravno da ne moe. Mogu stajati jedno kraj
drugog, ali ne na istom mestu ukoliko prvo ne pomeri jedno."
"A tako je i sa Svetim ostrvom", rekao je Merlin. "Svetenici su nam se zavetovali, pre vie
stotina godina, pre nego to su Rimljani uopte doli ovamo i pokuali da nas pokore, da se nikada
nee podii protiv nas niti dii oruje na nas; jer mi smo bili tu pre njih, a oni su bili izbeglice i
slabi. Potovali su taj zavet - to im moram priznati. Ali u duhu, u svojim molitvama, nikada nisu
proputali da nam se suprotstave, molei svog Boga da otera nae bogove, da njihova mudrost
nadjaa nau. U naem svetu, Igrena, ima dovoljno prostora za mnogo bogova i mnogo boginja. Ali
u hrianskoj vaseljeni - kako ovo da kaem? - nema mesta za na svet ni za nau mudrost. U
njihovom svetu postoji samo jedan Bog; on ne samo to mora da pokori sve ostale bogove, nego
mora tako uiniti da drugi bogovi nisu nikada ni postojali, da nikada nisu ni bili bogovi nego samo
lani idoli, delo njihovog avola. I tako, verujui u njega, svi ljudi bivaju spaseni u svom jedinom
ivotu. U to oni veruju. A kako ljudi veruju, tako svet dejstvuje. I stoga, svetovi koji su nekada bili
jedno sada se polako razilaze.
Sada postoje dve Britanije, Igrena; njihov svet, pod njihovim jedinim Bogom i Hristom; i, pored
njega i iza njega, svet u kome i dalje vlada Velika Majka, svet u kome je Stari Narod odabran da
ivi i oboava je. To se desilo ranije. Bilo je vreme kada se vilinski narod, Svetlucavi, povukao iz
naeg sveta, odlazei sve dalje i dalje u magle, tako da sada tek ponekad sluajni namernik moe da
provede no u vilinskim brdima, a ako to uini, vreme tee dalje bez njega, i moe da se vrati posle
te jedne noi i da ustanovi da su mu svi srodnici mrtvi i da je prolo desetak godina. A sada, Igrena,
sada se to ponovo deava. Na svet - kojim vlada Boginja i Rogati, njen saputnik, svet kakav ti
poznaje, svet mnogo istina - biva potisnut iz glavnog toka vremena. ak i sada, Igrena, ako se
putnik otisne bez vodia ka Ostrvu Avalon, ako ne poznaje odlino put, nee moi da dospe donde,
nego e nai samo Ostrvo Svetenika. Za veinu ljudi, na svet je sada izgubljen u maglama
Letnjeg mora. ak i pre nego to su Rimljani otili, ovo je poelo da se deava; sada, kad crkve
prekrivaju itavu Britaniju, na svet se sve vie i vie udaljava. Zato nam je bilo potrebno toliko
vremena da stignemo ovamo; sve manje i manje je gradova i puteva Starog Naroda da nas vode.
Svetovi se i dalje dodiruju, i dalje lee jedan na drugom, bliski kao ljubavnici; ali se polako
udaljavaju, i ako se ne zaustave, jednog dana e moda postojati dva sveta, i niko nee moi da
putuje izmeu njih..."
"I neka!" ljutito ga je prekinula Vivijen. "I dalje mislim da treba da ih pustimo da odu! Ne elim
da ivim u svetu hriana, koji poriu Majku..."
"Ali ta je sa svima ostalima, onima koji ive u oajanju?" Merlinov glas opet je zvuao kao
ogromno zvono. "Ne, mora ostati staza, makar i tajna. Neki delovi sveta su i dalje jedno. Saksonci
se kreu kroz oba sveta, ali nai ratnici sve vie i vie postaju Hristovi sledbenici. Saksonci..."
"Saksonci su varvari i okrutni su", rekla je Vivijen. "Plemena ne mogu da ih sama oteraju sa
ovih obala, a Merlin i ja smo uvideli da Ambrozije nee dugo ostati na ovom svetu, i da e ga
njegov vojskovoa, Pendragon - zovu li ga Uter? - naslediti. Ali u ovoj zemlji ima ih mnogo koji se
nee pokoriti Pendragonu. ta god zadesilo na svet u duhu, nijedan od naa dva sveta nee
preiveti plamen i ma Saksonaca. Pre nego to povedemo duhovnu bitku koja e spreiti svetove
da se razdvoje, moramo spasiti srce Britanije od komadanja saksonskim orujem. Ne napadaju nas
samo Saksonci, nego i Jute, koti, svi divlji narodi koji silaze sa Severa. Svi gradovi, ak i sam
Rim, opsednuti su; toliko ih mnogo ima. Tvoj mu se borio itavog ivota. Ambrozije, vojvoda od
Britanije, dobar je ovek, ali moe oekivati vernost samo od onih koji su nekada bili verni Rimu;
njegov otac je nosio purpur, pa je i Ambrozije eleo da postane car. A mi moramo imati vou koji
e odgovarati itavom narodu Britanije."
"Ali Rim opstaje", pobunila se Igrena. "Gorloas mi je rekao da e Rim, kad savlada nevolje u
Velikom gradu, poslati svoje legije nazad! Zar se ne moemo obratiti Rimu za pomo protiv divljih
naroda sa Severa? Rimljani su bili najvei ratnici sveta, izgradili su veliki zid na Severu kako bi
zadrali divlje jahae..."
Merlinov glas je zazvuao prazno, to ga je inilo slinim velikom zvonu. "Video sam to u
Svetom Bunaru", rekao je. "Orao je odleteo i vie se nee vratiti u Britaniju."
"Rim nita ne moe", rekla je Vivijen. "Moramo nai svog vou, koji e moi da zapoveda
itavoj Britaniji. Inae, kad se ujedine protiv nas, itava e Britanija pasti i stotinama i stotinama
godina leae u ruevinama pod saksonskim varvarima. Svetovi e se konano razdvojiti i seanje
na Avalon nee ostati ak ni u predanjima, kako bi pruao oveanstvu nadu. Ne, moramo imati
vou koji e moi da zahteva vernost od svih naroda obe Britanije - Britanije svetenika i sveta
izmaglice kojim vlada Avalon. Zaleen pojavom Vrhovnog Kralja", glas joj je postao jasan, s
prizvukom proroanstva, "svetovi e se ponovo stopiti i postae jedan, svet u kome ima mesta i za
Boginju i za Hrista, i za pehar i za krst. A taj voa e nas ujediniti."
"Ali gde da naemo takvog kralja?" upitala je Igrena. "Ko e nam dati takvog vou?"
A onda je iznenada osetila strah, kao da joj se led sliva niz lea, jer Merlin i svetenica su se
okrenuli i pogledali je, a od njihovog pogleda se ukoila kao ptiica u senci sokola, shvativi da se
glasnik-prorok druida zove Merlin.
Ali kad je Vivijen progovorila, glas joj je bio veoma blag.
"Ti, Igrena", rekla je. "Ti e roditi tog Vrhovnog Kralja."

2.
U sobi je nastala tiina, prekidana samo tihim pucketanjem vatre. Konano je Igrena zaula sebe
kako duboko udie, kao da se upravo probudila iz sna. "ta mi to govorite? Znai li da e Gorloas
biti otac tog Vrhovnog Kralja?" ula je rei kako joj odjekuju i odzvanjaju u mislima, i upitala se
kako to da nikada nije ni pomislila da Gorloasa eka tako velika sudbina. Videla je kako se njena
sestra i Merlin zgledaju, a primetila je i sitan pokret kojim je svetenica naloila starcu da uti.
"Ne, gospodaru Merline, ovo mora ena da kae eni... Igrena, Gorloas je Rimljanin. Plemena
nee slediti oveka koji je roen kao sin Rima. Vrhovni Kralj koga e slediti mora biti dete Svetog
ostrva, pravi sin Boginje. Tvoj sin, Igrena, da. Ali nee samo Plemena moi da oteraju Saksonce i
druge divlje narode sa Severa. Trebae nam podrka Rimljana, Kelta i Simrija, a oni e slediti samo
svog vojskovou, svog Pendragona, sina oveka kome su verovali da ih vodi i vlada nad njima. A
Stari Narod, oni e traiti sina plemenite majke. Tvog sina, Igrena - ali otac e biti Uter
Pendragon."
Igrena se upiljila u njih, polako shvatajui, sve dok se kroz otupelost nije probio gnev. Potom je
planula. "Ne! Ja imam mua i rodila sam mu dete! Ne dozvoljavam da se ponovo igrate piljaka sa
mojim ivotom! Udala sam se onako kako ste mi naredili - i nikada neete znati..." Rei su joj
zastale u grlu. Nikada nee imati naina da im kae kako je izgledala ta prva godina; ak ni Vivijen
nikada nee znati. Mogla je da kae bojala sam se, ili bila sam sama i uasnuta, ili silovanje bi mi
lake palo jer bih posle mogla da pobegnem i umrem, ali sve to bi bile samo rei koje bi sadrale
tek mali deo onoga to je oseala.
A ak i da je Vivijen znala sve, da joj je dodirnula um i saznala sve to nije mogla da joj kae,
Vivijen bi je pogledala sa saoseanjem i ak sa malo saaljenja, ali ne bi se predomislila niti bi
imalo umanjila ono to je zahtevala od Igrene. Dovoljno esto je sluala sestru, dok je Vivijen jo
verovala da e Igrena postati svetenica Misterija: Ako eli da izbegne sudbinu ili da izbegne
patnju, to te samo osuuje da dvostruko propati u narednom ivotu. I zato nije nita rekla, samo je
pogledala Vivijen sa priguenim otporom iz protekle etiri godine, kada je obavljala svoju dunost,
odvano i usamljeno, podvrgavajui se sudbini i ne alei se vie nego to je doputeno enama.
Ali zar opet? Nikada, nemo je rekla u sebi Igrena, nikada. Tvrdoglavo je odmahnula glavom.
"Sluaj me, Igrena", rekao je Merlin. "Ja sam ti otac, mada mi to ne prua nikakva prava; krv
Gospe prenosi plemstvo, a ti si potomak najstarije plemenite krvi, potomak kerinih keri sa Svetog
ostrva. Zapisano je u zvezdama, dete, da samo kralj koji potie od dve plemenite loze, jedne iz
Plemena koja potuju Boginju, a druge iz redova onih koji se ugledaju na Rim, moe zaleiti nau
zemlju od svih ovih borbi. Mora nastati mir u kome e naa dva sveta opstajati rame uz rame, mir
takav da u njemu opstanu i krst i pehar. Ako budemo imali takvog vladara, Igrena, ak i oni koji
slede krst imae svest o Misterijama da ih tei u njihovim praznim ivotima patnje i greha, u
njihovom verovanju u jedan kratak ivot tokom koga se bira izmeu venog raja i venog pakla.
Inae e na svet nestati u magli, i tokom stotina - moda i hiljada - godina Boginju i Sveto ostrvo
zaboravie itavo oveanstvo, osim onih malobrojnih koji e moi da se kreu izmeu svetova.
Hoe li dozvoliti da Boginja i njena dela izblede sa ovog sveta, Igrena, ti koju su rodili Gospa od
Svetog ostrva i Merlin od Britanije?"
Igrena je pognula glavu, podiui u umu zid pred nenou u starevom glasu. Oduvek je znala,
a da joj niko nije rekao, da je Talesin, Merlin od Britanije, stvorio sa njenom majkom iskru ivota
iz koje je ona nastala, ali ker Svetog ostrva ne govori o takvim stvarima. Ker Gospe pripada
jedino Boginji i onom mukarcu u ije ruke Gospa odlui da je preda - najee bratu, a samo vrlo
retko mukarcu koji ju je zaeo. Postojao je razlog za to: nijedan poboan mukarac ne moe tvrditi
da je otac detetu Boginje, a sva deca koju rodi Gospa jesu deca Boginje. To to je Talesin pomenuo
ovu injenicu duboko ju je uznemirilo, ali ju je i dirnulo.
No, i dalje je bila tvrdoglava i odgovorila je ne pogledavi ga: "Gorloas je moda odabrao
Pendragona. Taj Uter svakako ne moe biti toliko iznad ostalih sinova oveanstva. Ako morate da
naete takvog, zato ne upotrebite arolije, pa da Gorloas bude proglaen za vojskovou Britanije, i
za Velikog Zmaja? Onda, kad nam se bude rodio sin, moete imati svog Vrhovnog Kralja..."
Merlin je odmahnuo glavom, ali opet je progovorila Vivijen, i to njihovo nemo razumevanje jo
vie je naljutilo Igrenu. Zato su se ovako ujedinili protiv nje?
"Nee poneti Gorloasovog sina, Igrena", blago je rekla Vivijen.
"Jesi li ti Boginja, kad udeljuje enama trudnou u njeno ime?" drsko je upitala Igrena, znajui
koliko je to detinjasto. "Gorloas je napravio sinove drugim enama; zato mu ne bih rodila jednog
zakonitog, kao to eli?"
Vivijen nije odgovorila na to. Samo je pogledala pravo u Igrenu. "Voli li Gorloasa, Igrena?"
upitala je vrlo blagim glasom.
Igrena je oborila pogled. "To nema nikakve veze. To je pitanje asti. Bio je dobar prema meni..."
prekinula je, ali misli su joj nastavile dalje: dobar prema meni kada nisam imala kome da se
obratim, kada sam bila sama i naputena, i kad si me ak i ti prepustila sudbini. Ima li u tome
ljubavi?
"To je pitanje asti", ponovila je. "Dugujem mu to. Pustio me je da zadrim Morganu, jer bila je
sve to sam imala u svojoj usamljenosti. Bio je ljubazan i strpljiv, to za mukarca njegovih godina
nije lako. eli sina, veruje da je to vano za njegov ivot i ast, i neu mu to uskratiti. Ako ponesem
sina, to e biti sin vojvode Gorloasa, a ne nekog drugog mukarca. I u to se kunem, tako mi vatre
i..."
"Tiina!" Vivijenin glas, nalik na monu zvonjavu, smesta je prekinuo Igrenu. "Nareujem ti,
Igrena, ne polai zavet koga se ne moe pridravati doveka!"
"A zato misli da neu moi da ga odrim?" planula je Igrena. "Odrasla sam u istini! I ja sam
dete Svetog ostrva, Vivijen! Ti jesi moja starija sestra, moja svetenica i Gospa od Avalona, ali ne
moe se ponaati prema meni kao da sam beslovesno dete poput moje Morgane, koje ne moe da
razume ni re to joj se kae, niti zna znaenje zaveta..."
Kad je ula svoje ime, Morgana se naglo uspravila u Gospinom krilu. Gospa od Jezera se
nasmeila i pogladila je po tamnoj kosi. "Nemoj misliti da ovo maleno ne razume. Bebe znaju vie
nego to zamiljamo; ne mogu da govore, i zato smatramo da ni ne misle. A to se tie tvoje bebe -
pa, to je u budunosti, i neu da govorim o tome pred njom; ali ko zna, jednog dana e moda i ona
biti velika svetenica..."
"Nikada! Makar morala da postanem hrianka kako bih to spreila", besnela je Igrena. "Zar
misli da u te pustiti da pravi zavere oko ivota mog deteta kako si pravila oko moga?"
"Mir, Igrena", rekao je Merlin. "Ti si slobodna, kao to je slobodno svako dete bogova. Doli
smo da te ubedimo, a ne da ti naredimo. Ne, Vivijen..." rekao je, podigavi ruku kada je Gospa
pokuala da ga prekine. "Igrena nije bespomona igraka sudbine. Ipak mislim da e, kada sve
bude znala, pravilno odabrati."
Morgana je poela da se buni u Gospinom krilu. Vivijen joj je tiho tepala, gladei je po kosi, i
dete se umirilo, ali Igrena je ustala i uzela ga, ljuta i ljubomorna zbog Vivijenine gotovo magine
moi da umiri devojicu. U njenom naruju Morgana je delovala udno, tue, kao da ju je vreme
koje je provela u Vivijeninom krilu izmenilo, uinilo nekako manje Igreninom. Igrena je osetila da
joj se oi pune suzama. Morgana joj je bila sve na svetu, a sada su joj i nju oduzeli; Morgana je
postala rtva, kao i svi drugi, Vivijenine arolije, arolije koja svakoga pretvara u bespomonu
igraku njene volje.
Otro se obratila Morgozi, koja je jo drala glavu u Vivijeninom krilu. "Odmah ustani,
Morgoza, i idi u svoju sobu; ti si gotovo ena, ne sme se ponaati kao razmaeno dete!"
Morgoza je podigla glavu, sklonivi zavesu rie kose sa lepog, nadurenog lica. "Zato si
odabrala Igrenu za svoje planove, Vivijen?" upitala je. "Ona ne eli da uestvuje u tome. Ali i ja
sam ena, i ja sam ker Svetog ostrva. Zato nisi odabrala mene za Utera Pendragona? Zato ne bih
ja bila majka Vrhovnog Kralja?"
Merlin se nasmeio. "Hoe li tako spremno pouriti u susret svojoj sudbini, Morgoza?"
"Zato je odabrana Igrena, a ne ja? Ja nemam mua..."
"U tvojoj budunosti postoje kralj i mnogi sinovi; ali time se, Morgoza, mora zadovoljiti.
Nijedan mukarac ni ena ne mogu preuzeti tuu sudbinu. Tvoja sudbina, i sudbina tvojih sinova,
zavise od ovog Vrhovnog Kralja. Vie od toga ne mogu da kaem", rekao je Merlin. "Dosta,
Morgoza."
Igrena je, stojei sa Morganom u naruju, malo povratila kontrolu nad sobom. Progovorila je
praznim glasom. "Nisam dovoljno gostoljubiva, sestro, gospodaru Merline. Dozvolite da vas sluge
odvedu u gostinske odaje koje su spremne za vas, da vam donesu vino i vodu za umivanje, a u
sumrak e biti spreman obrok."
Vivijen je ustala. Glas joj je bio zvanian, i Igrena je za trenutak osetila olakanje; opet je bila
gospodarica na svom ognjitu, ne pasivno dete nego ena Gorloasa, vojvode od Kornvola.
"Znai, u sumrak, sestro."
Ali Igrena je primetila kako se zgledala sa Merlinom, i mogla je da rauzme taj pogled jasno kao
rei: Pusti to zasad. Savladau je, kao i uvek, kasnije.
Igrena je osetila da joj je lice ovrslo kao gvoe. Da, to je oduvek radila. Ali ovog puta nee
biti tako. Jednom sam se pokorila njenoj volji, kada sam bila dete i kada nisam znala za bolje. Ali
sada sam odrasla, ena sam, i nije me lako navesti kao dete koje je dala za nevestu vojvodi
Gorloasu. Sada u uiniti po svojoj volji, a ne po volji Gospe od Jezera.
Sluge su odvele goste; Igrena se uputila u svoje odaje, spustila Morganu u krevet i nervozno se
pozabavila oko nje, misli punih onoga to je ula.
Uter Pendragon. Nikada ga nije videla, ali Gorloas je bio pun pria o njegovim vrlinama. Bio je
blizak srodnik, sestri, Ambrozija Aurelijanusa, Velikog Kralja Britanije, ali za razliku od
Ambrozija, Uter je bio Brit iz Britanije, bez kapi rimske krvi, pa Simri i Plemena nisu okevali da ga
prate. Nije bilo sumnje da e jednog dana Uter biti izabran za Velikog Kralja. Ambrozije vie nije
bio mlad: taj dan nije bio daleko.
A ja u biti kraljica... Kako to razmiljam? Zar da izdam Gorloasa i svoju ast?
Kad je ponovo uzela ogledalo, iza sebe je na vratima ugledala sestru. Vivijen je skinula
pantalone koje je nosila zbog jahanja, i obukla je komotnu haljinu od nebojene vune; kosa joj je
bila rasputena, meka i tamna kao vuna crne ovce. Izgledala je mala, krhka i stara, a oi su joj bile
kao oi svetenice u peini odrastanja, pre mnogo godina i u drugom svetu... Igrena je nestrpljivo
odbacila takve misli.
Vivijen joj je prila i pruila ruku da joj dodirne kosu.
"Mala Igrena. Vie nisi tako mala", neno je rekla. "Zna li, malena, da sam ti ja dala ime:
Grena, po Boginji Beltanskih vatri... Koliko je prolo otkako si sluila Boginju u Beltanu, Igrena?"
Igrena je tek malo pomerila usne; osmeh nije otiao dalje od zuba. "Gorloas je Rimljanin i
hrianin. Da li zaista veruje da njegovo domainstvo odrava obrede Beltana?"
"Ne, verovatno ne", rekla je vedro Vivijen. "Mada, da sam na tvom mestu, ne bih smela da se
zakunem kako se sluge ne iskradaju na dan dugodnevice da pale vatre i leu zajedno pod punim
mesecom. Ali gospodar i gospa hrianskog domainstva ne mogu to da ine, bar ne pred oima
svojih svetenika i njihovog strogog i nepomirljivog Boga..."
Igrena ju je otro prekinula. "Ne govori tako o Bogu moga mua, koji je Bog ljubavi."
"Ti tako kae. A ipak je poveo rat protiv ostalih bogova i ubija one koji ga ne oboavaju",
odgovorila je Vivijen. "Trebalo bi da se molimo da nas potedi takve ljubavi. Mogla bih ti se
obratiti u ime zaveta koje si nekada poloila, da uini ono to sam te molila u ime Boginje i Svetog
ostrva..."
"Ma nemoj", sarkastino je rekla Igrena. "Sada moja Boginja zahteva od mene da postanem
kurva, a Merlin od Britanije i Gospa od Jezera e mi drati sveu!"
Vivjanin pogled je planuo; prila je za korak, i Igreni se za trenutak uinilo da e je svetenica
udariti. "Kako se usuuje!" rekla je Vivijen, i mada joj je glas bio tih, odjeknuo je u itavoj odaji,
tako da je Morgana, koja je zaspala pod Igreninim vunenim pokrivaem, sela i zaplakala se od
straha.
"Eto, sad si mi probudila bebu..." rekla je Igrena i sela na ivicu kreveta, umirujui dete. Sa
Vivijeninog lica postepeno je nestalo gnevnog rumenila. Sela je kraj Igrene. "Nisi me razumela,
Grena. Zar misli da je Gorloas besmrtan? Rei u ti, dete, pokuala sam da proitam u zvezdama
sudbinu onih koji su vani za jedinstvo Britanije u narednim godinama, i kaem ti, njegovo ime nije
tamo zapisano."
Igrena je osetila da joj kolena klecaju i da joj poputaju svi zglobovi. "Hoe li ga Uter ubiti?"
"Kunem ti se: Uter nee imati udela u njegovoj smrti, i kada Gorloas umre, Uter e biti daleko
odatle. Ali razmisli, dete. Tintagel je veliki zamak; zar misli, kada Gorloas vie ne bude mogao da
ga brani, da Uter Pendragon nee pouriti da kae nekom svom ratniku: Uzmi taj zamak i enu koja
je u njemu? Bolje Uter nego neki njegov ratnik."
Morgana. ta e biti sa mojim detetom; ta e biti sa Morgozom, mojom malom sestrom?
Zaista, ena koja pripada nekom mukarcu mora se moliti da on poivi kako bi je titio.
"Zar ne mogu da se vratim na Sveto ostrvo i da poivim u Avalonu kao svetenica?"
"To nije tvoja sudbina, malena", rekla je Vivijen. Glas joj je opet bio nean. "Ne moe se
sakriti od svoje sudbine. Dato ti je da igra ulogu u spasenju ove zemlje, ali put ka Avalonu ti je
zauvek zatvoren. Hoe li poi putem svoje sudbine, ili moraju bogovi da te vuku njime protiv
tvoje volje?"
Nije ekala da Igrena odgovori. "Nee dugo trajati. Ambrozije Aurelijanus umire; mnogo godina
je vodio Britance, a sada e se njegove vojvode sastati da izaberu Velikog Kralja. A ne mogu
verovati nikome do Uteru. I tako e Uter biti i vojskovoa i Veliki Kralj. I trebae mu sin."
Igrena je oseala da se klopka zatvara oko nje. "Ako ti je ve toliko vano, zato to sama ne
uradi? Ako ena britanskog vojskovoe i Velikog Kralja stie toliku mo, zato ne pokua da
osvoji Utera svojim arolijama, i sama zane novog kralja?"
Vivijen ju je iznenadila dugom pauzom pre nego to je odgovorila. "Zar misli da nisam
pomislila na to? Ali zaboravlja koliko sam stara, Igrena. Starija sam od Utera, a on nije mlad za
jednog ratnika. Imala sam dvadeset est godina kad se rodila Morgoza. Sada mi je trideset devet,
Igrena, i moje godine raanja su prole."
U bronzanom ogledalu, koje joj je ostalo u ruci, Igrena je videla sestrin odraz, izmenjen i
izoblien, kako se talasa kao voda, zamagljujui se i bistrei. "Misli?" upitala je Igrena. "A ja ti
kaem da e zaeti jo jedno dete."
"Nadam se da neu", rekla je Vivijen. "Starija sam nego naa mati kada je umrla raajui
Morgozu, i ne mogu se nadati da bih izbegla takvoj sudbini. Ovo je poslednja godina u kojoj u
uestvovati u obredima Beltana; potom u predati svoju dunost nekoj mlaoj eni i postau ena-
mudrac, kao Drevni. Nadala sam se da u jednog dana predati mesto Boginje Morgozi..."
"Pa zato je onda nisi zadrala u Avalonu i obuila je da bude svetenica posle tebe?"
Vivijen je izgledala veoma tuno. "Ona nije prikladna. Pod odedom Boginje vidi samo mo, a
ne beskonano rtvovanje i patnju. I stoga taj put nije za nju."
"Meni se ne ini da si patila", rekla je Igrena.
"Ne zna ti nita. Ni ti nisi odabrala da ide tim putem. Ja, koja sam tome posvetila itav ivot,
kaem da bi ipak bilo jednostavnije iveti ivotom seljanke, tovarne ivotinje preko godine i
rasplodne kada doe vreme. Vidi me obuenu i krunisanu kao Boginju, pobedonosnu kraj pehara;
ne vidi tamu peine ni dubinu velikog mora... Tebi to nije sueno, dete, i treba da zahvali Boginji
to je tvoja sudbina drugaija."
Misli da posle ove etiri godine ne znam nita o patnji i nemom trpljenju, pomislila je Igrena,
ali nita nije rekla. Vivijen se naginjala nad Morganom, sa nenim izrazom lica, gladei detetovu
svilastu, crnu kosu.
"Ah, Igrena, ne moe znati koliko ti zavidim - itavog ivota sam eznula za keri. Morgoza mi
je kao roeno dete, Boginja to zna, ali uvek mi je bila i strana kao da ju je rodila strankinja, a ne
moja roena mati... eznula sam za keri u ije bih ruke predala slubu." Uzdahnula je. "Ali rodila
sam samo jedno ensko dete, koje je umrlo, a moji sinovi su sada daleko." Stresla se. "Pa, takva mi
je sudbina, i treba da pokuam da se pomirim kao i ti sa tvojom. Samo to traim od tebe, Igrena, a
ostalo ostavljam onoj koja je gospodarica svih nas. Kada Gorloas stigne kui, spremae se za
Londinijum na izbor Velikog Kralja. Mora ga nekako ubediti da povede i tebe."
Igrena je prasnula u smeh. "Samo to trai, a to je najtee od svega! Zar zaista misli da e
Gorloas opteretiti svoje ljude vodei mladu enu u Londinijum? Stvarno bih volela da poem, ali
Gorloas e me povesti kada smokve i narande sa juga niknu u batama Tintagela!"
"Svejedno, mora ga nekako ubediti i mora potraiti Utera Pendragona."
Igrena se opet nasmejala. "I verovatno e mi dati neku aroliju, pa e se on beznadeno
zaljubiti u mene?"
Vivijen ju je pogladila po kovrdavoj, rioj kosi. "Mlada si, Igrena, i verovatno nema pojma
koliko si lepa. Mislim da Uteru nee trebati nikakve arolije."
Igrena je osetila da joj se telo iznenada gri od straha. "Moda bi mi ipak bila potrebna arolija,
da ne pobegnem od njega!"
Vivijen je uzdahnula. Dodirnula je opal koji je Igrena nosila oko vrata. "Ovo ti nije poklonio
Gorloas..."
"Ne. Ti si mi ga dala na dan venanja, sea se? Rekla si da je pripadao majci."
"Daj mi ga." Vivijen je posegnula pod Igreninu bujnu kosu i otkopala lanac. "Kada ti se ovaj
dragulj vrati, Igrena, seti se ta sam ti rekla i uini ono to Boginja bude zahtevala od tebe."
Igrena je gledala u opal u rukama svetenice. Uzdahnula je, ali se nije bunila. Nita joj nisam
obeala, ljutito je pomislila, ba nita.
"Hoe li i ti doi u Londinijum na izbor Velikog Kralja, Vivijen?"
Svetenica je odmahnula glavom. "Idem u zemlju drugog kralja koji jo ne zna da se mora boriti
zajedno sa Uterom. Ban od Armorike, u Donjoj Britaniji, postao je Veliki Kralj svoje zemlje, i
njegovi druidi su mu rekli da mora izvriti Veliki obred. Ja sam odabrana da sluim u Svetom
Braku."
"Mislila sam da je Bretanja hrianska zemlja."
"Oh, i jeste", ravnoduno je odgovorila Vivijen, "i svetenici e zvoniti svojim zvonima, i polie
ga svojim svetim uljima, i rei e mu da se njegov Bog rtvovao za njega. Ali narod nee prihvatiti
kralja koji se nije i sam zakleo Velikoj rtvi."
Igrena je duboko uzdahnula. "Toliko malo znam..."
"U stara vremena, Igrena", rekla je Vivijen, "Veliki Kralj je svojim ivotom odgovarao za sreu
svoje zemlje i zaklinjao se, kao to se zaklinje svaki Merlin od Britanije, da e - ukoliko zemlja
doe u opasnost - umreti kako bi zemlja opstala. A ukoliko odbije tu rtvu, zemlja e nestati. Ja...
ne bi trebalo da ti govorim o tome, jer to je Misterija, ali i ti e, Igrena, na neki nain ponuditi svoj
ivot radi isceljenja svoje zemlje. Nijedna ena ne zna, kada lee da rodi, hoe li Boginja zahtevati
njen ivot. I ja sam leala, vezana i bespomona, sa noem pod grlom, znajui da e, ukoliko
umrem, moja krv iskupiti zemlju..." Glas joj je zamro u tiinu; i Igrena je utala, obuzeta udom.
"I deo Donje Britanije je nestao u maglama, a Veliki kameni oltar niko ne moe da nae. Put
koji vodi ka oltaru sada je prazan kamen, osim ako se zna put do Karnaka", rekla je Vivijen, "ali
kralj Ban se zarekao da odri svetove zajedno i da kapije budu otvorene pred Misterijama. I stoga
e sklopiti Sveti Brak sa zemljom, u znak da e njegova krv biti prolivena da nahrani useve ukoliko
zatreba. Prikladno je da moja poslednja sluba Majci, pre nego to se pridruim enama-
mudracima, bude vezivanje njegove zemlje za Avalon, i stoga u u toj Misteriji biti njegova
Boginja."
Zautala je, ali Igrena je oseala kako je odaja puna odjeka njenog glasa. Vivijen se sagnula i
podigla usnulu Morganu, veoma neno je drei.
"Ona jo nije devojka, a ja jo nisam ena-mudrac", rekla je, "ali mi smo Trojstvo, Igrena.
Zajedno inimo Boginju, i ona je sada ovde, sa nama."
Igrena se upitala zato nije pomenula njihovu sestru, Morgozu, a bile su toliko otvorene jedna
pred drugom da je Vivijen to ula kao da je izgovoreno naglas.
Odgovorila je apatom, a Igrena je primetila da drhti. "Boginja ima etvrto lice, koje je tajna, i
treba da joj se moli, kao to se ja molim - a molim se, Igrena - da Morgoza nikada ne ponese to
lice."

3.
Igreni se inilo da beskonano jau kroz kiu. Putovanje u Londinijum liilo je na putovanje na
kraj sveta.
Ranije je veoma malo putovala, osim nekada davno iz Avalona u Tintagel. Danas se razlikovala
od uplaenog, oajnog deteta sa tog prvog putovanja. Sada je jahala uz Gorloasa, a on se udostojio
da joj govori poneto o zemljama kroz koje u prolazili, a ona se smejala i bockala ga, a nou, u
atoru, bila je spremna da mu ode u krevet. Povremeno bi joj nedostajala Morgana, i pitala se kako
je detetu - da li plae za majkom nou, da li jede dok je Morgoza hrani? Ali bilo je prijatno opet biti
slobodna, jahati u velikoj grupi ljudi, svesna njihovih pogleda punih divljenja i njihove strepnje -
niko se ne bi usudio da prie Gorloasovoj gospi, osim povremenih pogleda iz daljine. Opet je bila
devojka, ali sada se nije plaila i ustezala od stranca koji joj je bio mu i kome je nekako morala da
ugodi. Sada je bila devojka bez detinjaste nespretnosti i uivala je u tome. ak joj nije smetala ni
neprekidna kia koja je zaklanjala daleke bregove, tako da su jahali u uskom krugu u magli.
Mogli bismo da se izgubimo u ovoj magli, da zalutamo u vilinske zemlje i da se nikada ne
vratimo u svoj svet, gde Ambrozije umire i gde ambiciozni Uter planira spas Britanije od divljih
plemena. Britanija bi mogla da potone kao Rim, da nestane pod varvarima, a mi nikada ne bismo
saznali i ne bismo marili...
"Jesi li umorna, Igrena?" Gorloasov glas bio je nean i zabrinut. Zaista nije bio ni nalik na
zloduha kakvim joj se inio u prvim danima pre etiri godine! Sada je bio samo sredovean
mukarac, kose i brade proarane sedim (mada se paljivo brijao, kao to je rimski obiaj),
prekriven oiljcima od mnogih godina ratovanja i dirljivo eljan da joj udovolji. Ko zna, da nije
bila onako uplaena i puna otpora u poetku, moda bi i tada primetila da je eleo da joj udovolji.
Nije bio okrutan prema njoj, ili, ako je i bio, onda samo zato to je vrlo malo znao o enskom telu i
kako se ono koristi. Sada joj se inilo da je bio samo nespretan, ne i okrutan; da mu je rekla da je
boli, milovao bi je nenije. Mlada Igrena smatrala je bol i uas neizbenim. Sada je znala ta treba.
Vedro mu se nasmeila. "Ne, nimalo; mogla bih beskrajno da jaem! Ali u ovolikoj magli, kako
zna da se neemo izgubiti i nikada ne stii do Londinijuma?"
"Ne plai se toga", ozbiljno joj je odgovoiro. "Vodii su vrlo dobri i poznaju svaki pedalj puta.
A pre veeri emo doi na stari rimski put koji vodi pravo u srce grada. Ove noi emo spavati pod
krovom, u pravom krevetu."
"Bie mi drago da opet spavam u pravom krevetu", smerno je rekla Igrena i videla, kao to je
znala da e videti, kako mu se javlja nagli plamen na licu i u oima. Ali brzo je odvratio lice od nje;
gotovo kao da je se plaio, a Igreni, koja je upravo otkrila tu svoju mo, stvar je godila.
Jahala je uz njega, uivajui u izmnenadnoj nenosti koju je osetila prema njemu, nenosti
pomeanoj sa aljenjem to joj je postao drag tek sada, kada zna da e morati da ga izgubi. Ovako
ili onako, znala je da su njihovi zajendiki dani odbrojani; i setila se kako je prvi put saznala da e
on umreti.
Doao je njegov glasnik, da je upozori da se pripremi za vojvodin povratak; poslao je jednog od
svojih ratnika, oveka sumnjiavih oiju koji je svuda zavirivao, govorei Igreni bez rei da bi on,
da ima mladu enu, stizao kui bez najave, u nadi da e je uhvatiti u nedolinom ili preteranom
ponaanju. Znajui da je potpuno neduna, da joj je posluga sposobna i kuhinja u redu, Igrena ga je
pustila da uhodi i poelela mu dobrodolicu. Neka ispituje sluge koliko eli, saznae da je Igrena od
gostiju primila samo svoju sestru i Merlina od Britanije.
Kada je glasnik otiao, Igrena se okrenula da pree preko dvorita i naglo se zaustavila. Preko
nje je, uprkos jasnom suncu, pala senka i ispunila je bezrazlonim strahom. U tom trenutku
ugledala je Gorloasa, pitajui se gde mu je konj, gde mu je pratnja? Izgledao je mraviji i stariji, u
prvi mah ga je jedva prepoznala, toliko je bio izmoden i ispijen. Na obrazu je nosio oiljak od
maa, koga se nije seala.
"Muu moj!" uzviknula je. "Gorloase..." A onda, pogoena neoekivaonom tugom na njegovom
licu, zaboravila je strah od njega i godine gaenja, pritrala mu i obratila mu se kao detetu. "Oh,
mili, ta ti se desilo? Kako to da si ovako doao, sam, nenaoruan - jesi li bolestan? Jesi li..." I tu je
prekinula. Jer nije bilo nikoga pred njom, osim varljivih senki oblaka i odjeka njenog sopstvenog
glasa.
Tokom itavog dana je pokuavala da ubedi sebe kako je to bila samo Vest, kao ona koja ju je
upozorila na Vivijenin dolazak. Ali znala je da nije u pravu: Gorloas nije imao Vid, a i da ga je
imao ne bi ga koristio niti bi verovao u njega. Ono to je videla - a znala je mada nikad nita slino
nije videla - bila je slika njenog mua, njegov dvojnik, senka i najava njegove smrti.
I kada je zaista stigao, zdrav i itav, pokuala je da zatomi seanje, govorila je sebi da je samo
zbog varke svetlosti videla iza njega onu senku, sa ranom od maa na obrazu i neizrecivim bolom u
oima. Jer Gorloas nije bio ni ranjen ni obeshrabren; naprotiv, bio je dobro raspoloen, doneo joj je
poklone, pa ak i nisku korala za Morganu. Potraio je po vreama plena od Saksonaca i poklonio
Morgozi crveni ogrta.
"Svakako je pripadao nekoj saksonskoj kurvi koja prati logore, ili moda nekoj od onih vritavih
ena sa maem koje se bore rame uz rame sa mukarcima, polunage na bojnom polju", rekao je,
smejui se i drei devojku pod bradom, "pa e sasvim lepo pristajati i jednoj britanskoj devojci.
Boja ti odgovara, sestrice. Kada malo odraste, moda e biti lepa kao moja ena." Morgoza se
povlaila, kikotala se i obarala pogled, ali vrtela se u novom ogrtau. Kasnije, kad su se spremali za
krevet (Morgana je, vritei, bila odneta u Morgozinu sobu), Gorloas se otro obratio Igreni:
"Moramo udati tu devojku im stignemo, Igrena. Ona je mala kuja koja se uspali na svaki
nagovetaj mukog; jesi li videla kako je gledala ne samo mene nego i mlae vojnike? Neu
dozvoliti da iko okalja moju porodicu, niti da utie na moju ker!"
Igrena mu je blago odgovorila. Nije mogla da zaboravi kako je videla njegovu smrt i nije htela
da se svaa sa osuenim ovekom. A i nju je pogodilo Morgozino ponaanje.
Znai, Gorloas e umreti. Pa, ne treba biti naroit prorok da bi se predvidelo kako ovek od
etrdeset pet godina, koji je veim delom ivota ratovao protiv Saksonaca, nee doekati da mu
deca odrastu. Ne smem dozvoliti da zbog toga poverujem u sve ostale gluposti koje mi je napriala,
niti treba da oekujem kako e me Gorloas povesti u Londinijum!
Ali sutradan, dok su sedeli posle doruka i dok je ona krpila veliku poderotinu na njegovoj
najboljoj tunici, Gorloas se iznenada oglasio.
"Zar se nisi upitala ta me je dovelo kui tako iznenada, Igrena?"
Posle protekle noi, bila je dovoljno smaopouzdana da mu se nasmei. "Treba li da dovodim u
pitanje sreu koja mi je dovela mua posle godinu dana odsustva? Nadam se da to znai da su
Saksonci poraeni i da je obala ponovo slobodna i u britanskim rukama."
Odustno je klimao glavom i smeio se. No, brzo se uozbiljio.
"Ambrozije Aurelijanus umire. Starog orla uskoro e nestati, a u njegovom gnezdu nema mladih
koji bi poleteli umesto njega. Kao da legije ponovo kreu; on je bio Veliki Kralj itavog mog
ivota, i to dobar kralj svima koji su se, kao ja, nadali da e se Rim jednog dana vratiti. Sada znam
da taj dan nikada nee doi. Kraljevi Britanije, iz bliza i iz daleka, pozvani su da se okupe u
Londinijumu i izaberu novog Velikog Kralja i vojskovou, i moram da odem i ja. Bio je dalek put
za ovako kratak boravak, jer moram ponovo da poem za tri dana. Ali nisam mogao da proem
tako blizu, a da ne vidim tebe i dete. Bie to veliki skup, Igrena, i mnoge vojvode i kraljevi povee
i svoje gospe; da li bi elela da poe sa mnom?"
"U Londinijum?"
"Da, ako hoe da putuje tako daleko", rekao je, "i ako pristane da ostavi dete. Mislim da bi
mirno mogla. Morgana je zdrava, a ovde ima dovoljno ena da se staraju o desetak takvih; a ako
sam uspeo da ti opet napravim dete" - pogledao ju je u oi sa osmehom koji doskora nije ni mogla
da zamisli na njegovom licu - "zasad ti jo nee smetati da jae." Kad je nastavio, u njegovom
glasu bilo je nenosti kakvu ranije nije mogla ni da nasluti. "Radije se ne bih ponovo odvajao od
tebe jo neko vreme. Hoe li da poe, eno moja?"
Mora ga nekako ubediti da te povede u Londinijum, rekla je Vivijen. A sada nije bilo potrebno
da ga uopte moli. Igrena je osetila nagli nalet panike - kao da se nalazi na podivljalom konju.
Podigla je au piva i otpila malo, kako bi prikrila zbunjenost. "Svakako u poi ukoliko ti eli."
Dva dana kasnije bili su na putu, jaui na istok, ka Londinijumu i logoru Utera Pendragona i
umirueg Ambrozija, na izbor Velikog Kralja...
Sredinom popodneva izili su na rimski put i mogli su da jau bre; a pred vee su ugledali
predgrae Londinijuma i osetili miris renog ua. Igrena nikada nije ni pomislila da moe postojati
toliko kua na jednom mestu; za trenutak je osetila, posle ledenih prostora severnih movara, da ne
moe da die, da se kue zatvaraju oko nje. Jahala je kao u zanosu, oseajui da su je kamene kue
i ulice odvojile od vazduha i svetla i samog ivota... Kako ljudi mogu ovako da ive?
"Noas emo spavati u kui jednog od mojih vojnika, koji ivi u gradu", rekao je Gorloas, "a
sutra emo se pojaviti na Ambrozijevom dvoru."
To vee, dok su sedeli kraj vatre (kakav luksuz, pomislila je, paliti vatru ovako blizu
ravnodnevice!), upitala ga je: "ta misli, ko e biti sledei Veliki Kralj?"
"Zato je to vano eni koja vlada zemljom?"
Nasmeila mu se; bila je raspustila kosu pred spavanje i osetila je da se zagrejao od njenog
osmeha. "Iako sam ena, Gorloase, moram da ivim u ovoj zemlji i volela bih da znam kakvog
oveka e moj mu morati da prati u miru i ratu."
"U miru! Nee biti mira, barem za moga ivota", rekao je Gorloas. "Bar ne dok ovoliko divljih
naroda dolazi na nae bogate obale; moramo se svim silama upinjati da se odbranimo. A ima ih
mnogo koji bi eleli da ponesu Ambrozijev ogrta i da nas povedu u rat. Lot od Orknija, na primer.
Grub ovek, ali pouzdan, odluan voa, vet u strategiji bitke. No, jo je neoenjen: nema dinastije.
Mlad je za Velikog Kralja, ali ambiciozan; nikada nisam video toliko ambicije kod tako mladog
oveka. I Urijens od Severnog Velsa. Nema problema sa dinastijom, ve ima sinove. Ali on nema
mate; hoe sve da uradi onako kako je oduvek raeno, kae da je jednom uspelo, pa e uspeti opet.
A ini mi se da nije dobar hrianin."
"Koga bi ti odabrao?" upitala je Igrena.
Uzdahnuo je. "Nijednog. Pratio sam Ambrozija itavog ivota i pratio bih oveka koga
Ambrozije odabere; to je pitanje asti, a Ambrozijev ovek je Uter. To je jasno. Nije da volim
Utera. On je razvratnik sa desetak kopiladi, nijedna ena nije sigurna u njegovoj blizini. Ide na mise
zato to to radi vojska i zato to je to red. Vie bih voleo da je iskreni paganin nego hrianin, zbog
koristi koju bismo mogli da izvuemo iz toga."
"Ali ipak ga podrava..."
"Oh, da. On je dovoljno dobar vojnik i za Cezara; ljudi e ga pratiti i u pakao, ako uzmoraju. Ne
preza ni od ega da bi ostao na glasu u vojsci - zna kako to izgleda, obilazi logor i jede sa njima da
bi se uverio kako je sledovanje dovoljno dobro, umesto da se odmara, kad moe provodi dan u
tabu da bi dobio povoljan otpust za starog, bezubog veterana, spava pred bitku sa vojskom, u
polju. Ljudi bi poginuli za njega - i to i rade. A ima i pamet i matu. Uspeo je da skopi mir sa nekim
izdajnikim odredima i da ih povede sa sobom u bitku prole jeseni - za moj ukus suvie misli na
saksonski nain, naprosto zna kako im radi pamet. Da, podravam ga. Ali to ne znai da mi se
dopada kao ovek."
Igrena je sluala i mislila kako je Gorloas upravo ispriao vie o sebi nego o kandidatima za
Velikog Kralja. "Jesi li ikada pomislio na to", upitala je, "da si ti vojvoda od Kornvola, i da te
Ambrozije ceni; da li bi ti mogao da postane Veliki Kralj?"
"Veruj mi, Igrena, ne elim krunu. Da li ti eli da bude kraljica?"
"Ne bih odbila", rekla je, setivi se Merlinovog proroanstva.
"Govori tako jer si suvie mlada da zna ta to znai", nasmeio se Gorloas. "Zar bi zaista
volela da vlada kraljevstvom onako kako mora da vlada svojom poslugom u Tintagelu, uvek da
ih nadzire i kontrolie? U svoje vreme, kad sam bio mlai... ali ne elim da provedem ostatak
ivota u ratovima. Ambrozije mi je dao Tintagel pre dosta godina, Igrena; do pre etiri godine
nisam provodio u njemu dovoljno vremena ni da dovedem nevestu! Braniu ove obale dok god
budem mogao da drim ma, ali elim da imam sina koji e se igrati sa mojom keri i elim da
provodim vreme u miru, u pecanju sa stenja, u lovu, u sedenju na suncu i gledanju kako seljaci
donose svoje plodove, a moda i da se pomirim sa Bogom, kako bi mi moda oprostio za sve ono
to sam morao da uinim kao vojnik. Ali ak i kada u zemlji vlada mir, Veliki Kralj nema mira, jer
kada neprijatelji napuste nae obale poee prijatelji da se meusobno bore, makar za njegovu
milost. Ne, meni kruna ne treba, a kada doe u moje godine, razumee."
Igrena je osetila peckanje u oima dok je sluala Gorloasa. Znai, ovaj grubi vojnik, ozbiljan
mukarac koga se plaila, sada se osea dovoljno oputeno kraj nje da bi joj otkrio deo svojih elja.
Svim srcem je zaelela da mu prui poslednje godine na suncu kao to je poeleo, sa decom koja se
igraju oko njega; ali ak i tu, pred svetlucavom vatrom, uinilo joj se da vidi zlokobnu senku usuda
koji ga eka.
To je samo moja mata, poela sam da zbog Merlinovih rei umiljam gluposti, pomislila je, a
kad je Gorloas zevnuo i protegnuo se, rekavi da je umoran od jahanja, brzo je prila da mu
pomogne da se svue.
Jedva da je spavala u nepoznatom krevetu, mekoljei se i prevrui dok je sluala muevljevo
tiho disanje; povremeno bi, ne budei se, pruio ruku ka njoj, i tada ga je privijala na grudi i
umirivala ga kao da joj je dete. Moda su Merlina i Gospu uplaile sopstvene senke, pomislila
je, moda e Gorloas ipak imati vremena da stari na suncu. Moda je zaista pre spavanja posadio u
njenu matericu seme sina za koga su joj rekli da ga nikad nee zaeti. No, pred jutro je zapala u
nemiran san, i sanjala je svet u magli, i obalu Svetog ostrva kako u toj magli polako nestaje; inilo
joj se da vesla u barci, umorna i iscrpljena, tragajui za Ostrvom Avalon gde je Boginja, sa
Vivijeninim licem, ekala da je upita je li dobro obavila ono to se od nje trailo. Ali iako joj je
obala bila poznata, sa jabuarima koji su tamo rasli blizu hrama, u snu je na hramu stajalo raspee,
a hor hrianskih monahinja u crnim odorama pevao je neku njihovu alosnu himnu, a kada je
poela da tri, traei sestru, zvuk crkvenih zvona priguio je njene dozive. Probudila se uz
priguen jecaj, nalik na tihi krik, i sela u krevetu. Jo je odasvud ula crkvena zvona.
Gorloas je takoe sedeo u krevetu. "To je crkva gde e Ambrozije ii na misu. Pouri sa
oblaenjem, Igrena, pa emo poi zajedno."
Dok je nametala svileni ogrta preko lanene donje hajine, na vrata je zakucao nepoznati sluga i
zamolio da govori sa gospom Igrenom, enom vojvode od Kornvola. Igrena je otila na vrata i
uinilo joj se da je prepoznala tog oveka. Naklonio joj se, i tada se setila gde ga je videla - pre
mnogo godina, veslao je na Vivijeninoj barci. Stoga se setila sna i osetila je jezu iznutra.
"Vaa sestra vam alje ovo od Merlina", rekao je, "i obavezuje vas da ga nosite i da se seate
obeanja, nita vie od toga." Predao joj je mali paket umotan u svilu.
"ta je to, Igrena?" upitao je Gorloas, mrtei se iza nje. "Ko ti alje poklone? Poznaje li
glasnika?"
"On je jedan od slugu moje sestre, na Ostrvu Avalon", rekla je Igrena, odmotavajui paket; ali
Gorloas je bio strog. "Moja ena ne moe primati poklone od glasnika koje ja ne poznajem", rekao
je i grubo joj oduzeo paket. Igrena je zaustila da se pobuni, a sva novootkrivena nenost prema
njemu nestala je u trenutku; kako se usuuje?
"Pa, to je onaj plavi dragulj koga si nosila kad smo se venali", namrtio se Gorloas. "Kakvo je
to obeanje? Ako ga stvarno alje tvoja sestra, kako je dola do njega?"
Igrena se brzo pribrala i prvi put u ivotu namerno je slagala mua. "Kada me je sestra posetila",
rekla je, "dala sam joj opal i lanac kome je trebalo zameniti kopu; ona zna zlatara u Avalonu koji
je mnogo bolji od kornvolskih. A poziva se na obeanje da u bolje paziti na svoj nakit, jer sada
sam odrasla ena, a ne nemarno dete koje ne ume da pazi na svoje dragocenosti. Mogu li sada da
dobijem ogrlicu, muu moj?"
Predao joj je dragulj, i dalje se mrtei. "Moje zanatlije bi ti popravile to bez dranja pridika na
koje tvoja sestra vie nema prava. Vivijen previe umilja; jeste da ti je zamenila majku dok si bila
dete, ali sada vie nisi pod njenim staranjem. Mora se potruditi da bude odrasla ena i da manje
zavisi od svog doma."
"Pa, sad sam dobila dve pridike", ljutito je rekla Igrena, stavljajui lanac oko vrata. "Jednu od
sestre i jednu od mua, kao da sam zaista nevaspitano dete."
Iza njega kao da je opet naslutila onu senku smrti, stranu prikazu mrtvaca. Iznenada se
ponadala, duboko i strasno, da joj nije napravio dete, da nee poneti sina osuenog oveka... bilo
joj je strano zima.
"Hajde, Igrena", umirivao ju je, pruivi ruku da je pogladi po kosi, "ne ljuti se na mene.
Pokuau da zapamtim da si ti odrasla ena od devetnaest godina, a ne dete od petnaest! Hajde,
moramo se spremiti za kraljevsku misu, a svetenici ne vole da se mnogo ulazi i izlazi poto
ponu."
Crkva je bila mala, nainjena od naboja i prua, a unutra su gorele svetiljke; Igreni je bilo milo
to je ponela debeli vuneni ogrta. Gorloas joj je apnuo da je sedi svetenik, dostojanstven kao
druid, bio Ambrozijev lini svetenik koji je putovao sa vojskom, i da je ovo sluba zahvalnosti
zbog kraljevog povratka kui.
"Je li kralj ovde?"
"Upravo stie u crkvu, i eka ga sedite tamo, pred oltarom", promrmljao je Gorloas, pokazavi
glavom.
Smesta ga je poznala po tamnocrvenom ogrtau, prebaenom preko crne, gusto izvezene tunike,
i opasau za ma prekrivenom draguljima. Ambrozije Aurelijanus mora da je imao oko ezdeset
godina, pomislila je; bio je visok i mrav, obrijan po rimskim obiajima, ali pogrbljen, i koraao je
paljivo kao da ima neki unutranji bol. Nekada je moda bio i lep; sada mu je lice bilo izborano i
uto, brci oboreni i gotovo sasvim sedi, a kosa proreena. Kraj njega se nalazilo nekoliko savetnika
ili drugih kraljeva; poelela je da zna ko su, ali svetenik, kad je video kralja da ulazi, poeo je da
ita iz neke velike knjige, pa se ugrizla za usnu i zautala, sluajui slubu koju ni sada, posle etiri
godine poduavanja kod oca Kolumbe, nije sasvim razumela, niti joj je do nje bilo stalo. Znala je
da je neutivo osvrtati se po crkvi, kao seoska prostakua, ali je provirila ispod kapuljae i
osmotrila ljude oko kralja; za jednog je pretpostavila da je Urijens od Severnog Velsa, a drugi je
bio bogato odeveni mukarac, vitak i lep, kratko podian u rimskom stilu, sa kosom do brade.
Upitala se je li to Uter, Ambrozijev pratilac, a moda i naslednik. Tokom itave slube pajivo je
stajao kraj Ambrozija, a kada se ostareli kralj zateturao, lepi mukarac mu je ponudio ruku. Paljivo
je posmatrao svetenika; ali Igrena, nauena da na licima ljudi proita njihove misli, znala je da on
ne slua ni svetneika ni slubu, nego da se bavi svojim mislima. Podigao je glavu, jednom, i
osmotrio pravo Gorloasa, za trenutak pogledavi u oi i Igrenu. Oi su mu bile crne, pod gustim,
tamnim veama, i Igrena je smesta osetila drhtaj gaenja. Ako je ovo Uter, pomislila je, neu da
imam nita sa njim; kruna bi uz njega bila preskupo plaena. Mora da je stariji nego to izgleda, jer
izgledao je kao da ima najvie dvadeset pet godina.
Tokom slube pojavilo se komeanje na ulazu, i visok, otresit mukarac, irokih ramna, ali vitak,
u debelom, tkanom ogrtau kao to ih nose severnjavci, uao je u crkvu, u pratnji pet-est vojnika.
Svetenik je nastavio dalje, ne uznemirivi se, ali akon koji je stajao kraj njega podigao je glavu sa
knjige himni i namrtio se. Dugajlija je skinuo kapu, otkrivi svetlu kosu, ve prilino proreenu na
temenu. Poao je kroz okupljenu pastvu, svetenik je rekao Pomolimo se, i Igrena je kleknula. Pri
tom je primetila da je visoki, plavokosi mukarac stigao blizu njih. Njegovi ljudi su kleknuli oko
vojvodinih, a dugajlija se naao kraj nje. Kada se spustio na kolena, brzo se osvrnuo da vidi gde mu
se nalaze ljudi, a onda je pokorno pognuo glavu da saslua molitvu.
Tokom itave duge slube nije nijednom podigao glavu; ak i kada je pastva poela da se
pribliava oltaru kako bi primili posveeni hleb i vino, on nije poao tamo. Gorloas je dodirnuao
Igrenu po ramenu, i ona je pola za njim - hriani su smatrali da ena treba da potuje muevljevu
veru, pa bi Bog okrivio samo Gorloasa ako bi se ona neim obrukala. Otac Kolumba je mnogo
raspravljao sa njom o pristojnim molitvama i pripremama, i Igrena je zakljuila da nikada nee biti
valjano pripremljena. Ali Gorloas bi se ljutio na nju, i na kraju krajeva nije mogla da prekine slubu
svaom sa njim, ak ni apatom.
Kada se vratila na mesto, usta punih mrvica od tvrdog hleba i sa kiselim vinom u praznom
stomaku, primetila je da je dugajlija podigao glavu. Gorloas mu je kruto klimnuo glavom i proao.
ovek je pogledao Igrenu, i za trenutak joj se uinilo da joj se osmehuje, kao i njenom muu;
osetila je da se i sama smei. Na vojvodino ljutito mrtenje pola je za njim i krotko kleknula kraj
njega. Ali videla je da je plavuan i dalje pomatra. Po severnjakom ogrtau pretpostavila je da je
to Lot od Orknija, onaj koga je Gorloas nazvao mladim i ambicioznim. Neki severnjaci su plavi kao
i Saksonci.
Poeo je zavrni psalm; sluala je rei, ne obraajui mnogo panje na njih.

Poslao je spasenje svom narodu, u skladu sa svojim venim zavetom...
Njegovo je ime sveto i strano; strah od Gospoda je poetak mudrosti.
Gorloas je pognuo glavu da primi blagoslov. Toliko je nauila o svom muu za ovih nekoliko
dana. Kada se udala za njega, znala je da je hrianin; danas je ionako veina sveta pripadala
hrianima, a ako i nisu, zadravali su to za sebe, osim u blizini Svetog ostrva gde je vladala Stara
Vera, ili meu severnjakim varvarima, ili meu Saksoncima. Ali nije znala koliko je on zaista
poboan.
Blagoslov se zavrio; svetenik i akoni su otili, nosei svoj dugaki krst i Svetu Knjigu. Igrena
je pogledala prema kralju. Izgledao je ut i umoran, a kada se okrenuo da izie iz crkve, teko se
oslonio o ruku tamnokosog mladia koji je stajao kraj njega i pridravao ga tokom itave slube.
"Lot od Orknija ne gubi vreme, zar ne, gospodaru Kornvola", rekao je visok, plavokos mukarac
u severnjakom ogrtau. "Ovih dana je stalno uz Ambrozija, i uvek je tako usluan!"
Aha, pomislila je Igrena, ovo nije vojvoda od Orknija kao to sam mislila.
Gorloas se sloio gunanjem.
"Je li ovo tvoja gospa, Gorloase?"
Gorloas je odgovorio oklevajui i dangrizavo. "Igrena, draga, ovo je na vojskovoa: Uter,
koga Plemena zovu Pendragonom, po njegovom grbu."
Lako se naklonila, iznenaeno mirkajui. Uter Pendragon, ovaj nezgrapan ovek, plav kao
Saksonci? Je li ovo velikodostojnik koji treba da nasledi Ambrozija - ovaj skitnica koji je ulaskom
prekinuo misu? Uter je piljio - ne u njeno lice, shvatila je Igrena, nego u neto nie, i Igrena,
pitajui se nije li prosula priesno vino na haljinu, primetila je da on zuri u opal koji je nosila na
grudima. Smesta se upitala je li mogue da jo nije video tako neto.
I Gorloas je primetio kuda Uter gleda. "Voleo bih da predstavim svoju gospu kralju", rekao je.
"Budi pozdravljen, vojskovoo moj." I otiao je, ne saekavi Uterov odgovor. "Ne svia mi se
kako te gleda, Igrena", rekao je kada su se nali van dometa sluha. "On nije ovek koga bi pristojna
ena trebalo da poznaje. Izbegavaj ga."
"Nije gledao u mene, muu moj", odgovorila je Igrena. "Gledao je moj dragulj. Je li on pohlepan
na dragulje?"
"Pohlepan je na sve", kratko je odgovorio Gorloas. Koraao je tako brzo da se Igrena spoticala
po kamenoj ulici, pa su sustigli kraljevu pratnju.
Okruen svetenicima i savetnicima, Ambrozije je izgledao kao svaki bolesni starac koji je
gladan otiao na misu, pa sad jedva eka da dorukuje i sedne. Hodao je drei se jednom rukom za
bok, kao da osea bol. Ali nasmeio se vojvodi od Korvola zaista prijateljski, i Igrena je shvatila
zato itava Britanija zaboravlja meusobne svae kako bi sluila pod ovim ovekom i terala
Saksonce sa svojih obala.
"Pa, Gorloase, tako brzo si se vratio iz Kornvola? Nisam se nadao da u te videti pred Veem,
niti uopte na ovom svetu", rekao je. Glas mu je bio tanak, zadihan, ali pruio je ruku, a Gorloas je
paljivo zagrlio starca. "Bolesni ste, gospodaru, i trebalo bi da ostanete u krevetu!"
Ambrozije se nasmeio. "Nai u se u njemu vrlo brzo i ostau vrlo dugo, bojim se. Biskup mi
je to rekao i doneo bi mi svetinje u krevet da sam poeleo, ali hteo sam da se jo jednom pojavim.
Hodi da dorukuje sa mnom, Gorloase, pa e mi priati kako stoje stvari u tvom mirnom kraju."
Njih dvojica su nastavili zajedno, a Igrena je ila iza mua. Sa druge kraljeve strane nalazio se
vitak, tamnokos mukarac, obuen u skerlet: Lot od Orknija, setila se. Kada su stigli u kraljevu
kuu i kad je Ambrozije smeten u udobnu stolicu, Veliki Kralj joj je dao znak da se priblii.
"Dobro dola na moj dvor, gospo Igrena. Tvoj mu mi kae da si ker Svetog ostrva."
"Jesam, ser", stidljivo je odgovorila.
"Neki tvoji sunarodnici su savetnici na mom dvoru; moji svetenici ne vole to su druidi
ravnopravni sa njima, ali ja im kaem da i jedni i drugi slue Velike nad nama, ma kako da se zvali.
A mudrost je mudrost, ma odakle poticala. Ponekad mislim da vai bogovi trae za sluge mudrije
ljude nego na Bog", govorio je Ambrozije, smeei se. "Hodi, Gorloase, sedi za sto kraj mene."
Igreni, koja je sela na meku klupu, inilo se da je Lot od Orknija vrebao u blizini kao pas koji je
utnut, ali eli da dopuzi natrag do gospodara. Ako Ambrozije ima oko sebe ljude koji ga vole, to je
dobro. Ali da li Lot voli svog kralja, ili samo eli da bude blizu prestola ija mo bi se mogla
preneti i na njega? Primetila je da Ambrozije, iako je utivo nudio goste da jedu penini hleb,
mleko i sveu ribu iznete na sto, sam jede samo mrvice hleba natopljene mlekom. Takoe je
primetila da su mu beonjae obojene ukasto. Ambrozije umire, rekao je Gorloas. Do sada je
videla dovoljno samrtnika i znala je da je to tano, a Ambrozije je, po onom to je rekao, to takoe
znao.
"Stigle su mi vesti da su Saksonci obavili nekakve pregovore, da su zaklali konja, ili ve neto
slino tome, i nad njegovom krvlju se zarekli na savez sa Severnjacima", rekao je Ambrozije.
"Ovog puta bi borbe mogle da se prenesu u Kornvol. Urijense, moda bi trebalo da povede nau
vojsku ka zapadu; ti i Uter, koji poznaje velke bregove kao to poznaje balak sopstvenog maa.
Rat e moda zahvatiti i tvoju mirnu oblast, Gorloase."
"Ali zatieni ste, kao i mi na severu, obalama i grebenima koji okruuju naezemlje", odvratio
je Lot od Orknija uglaenim glasom. "Ne verujem da e horda divljaka doi pod Tintagel, osim ako
poznaje stenje i luke. A to se tie kopnene strane, Tintagel se moe braniti, poto ima dugaak
prilazni put."
"Istina", rekao je Gorloas, "ali ostaju luke i obale na kojima se moe nasukati amac, i ak i ako
ne mogu da stignu do dvorca, ostaju im imanja, bogata zemlja i usevi. Mogu da branim zamak, ali
ta u sa zemljom? Ja sam njihov vojvoda zato to mogu da ih branim."
"Meni se ini da bi vojvoda, ili kralj, trebalo da bude neto vie od toga", rekao je Ambrozije,
"ali ne znam ta. Nikada nisam imao dovoljno mira da smislim. Moda e ga nai sinovi imati.
Moda u tvoje vreme, Lote, jer ti si najmlai od nas."
U susednoj prostoriji javilo se komeanje, a onda je uao visoki, plavokosi Uter. Vodio je na
povocu dva psa, i povoci su se prepleli jer su se psi kokali i kevtali. Zastao je na vratima, mirno ih
razmrsujui, a onda je predao povoce slugi i uao u sobu.
"Uznemiruje nas itavo jutro, Utere", otrovno je rekao Lot, "prvo svetenika na misi, a onda
kralja za dorukom."
"Jesam li vas uznemirio? Molim za oprotaj, gospodaru", rekao je Uter, smeei se, a kralj je
ispruio ruku, smeei mu se kao mezimcu.
"Oproteno ti je, Utere, ali skloni pse odavde, molim te. E, ui i sedi sa nama, deae", rekao je
Ambrozije, nespretno ustajui, a Uter je priao da ga zagrli; Igrena je primetila da je to uinio
veoma paljivo i oprezno. Pa Uter voli kralja! pomislila je. Ovo nije samo ambicija ili ulagivanje!
Gorloas je ustao kako bi oslobodio mesto kraj kralja, ali Ambrozije ga je zaustavio pokretom
ruke. Uter je prebacio dugake noge preko klupe i prekoraio je, pa je seo kraj Igrene. Ona je
prikupila suknju, oseajui se udno zbog njegove nespretnosti. Kako je trapav! Kao veliko,
umiljato kue! Morao je da prui ruke kako ne bi pao pravo preko Igrene.
"Izvinite me zbog nespretnosti, gospo", rekao je, smeei joj se. "Zaista sam suvie veliki da
vam sedim u krilu!"
Nehotice mu je uzvratila osmeh. "ak i vai psi su suvie veliki za to, gospodaru Utere!"
Posluio se hlebom i ribom, i ponudio i njoj med dok ga je vadio iz vra. Utivo je odbila.
"Ne volim slatkie", rekla je.
"I nisu vam potrebni, gospo", rekao je, a ona je primetila da joj opet gleda grudi. Zar nikada
ranije nije video opal? Ili gleda u njene dojke? Iznenada je postala bolno svesna da joj grudi vie
nisu vrste i visoke kao pre nego to je dojila Morganu. Osetila je da joj se lice ari, pa je brzo
otpila gutljaj sveeg, hladnog mleka.
Uter je bio visok i svetle puti, vrste i nenaborane koe. Mogla je da oseti njegov znoj, ist i
sve kao deiji. Pa ipak, nije bio suvie mlad, jer plava kosa mu se ve poprilino proredila na
temenu. Osetila je neobinu nelagodnost, kakvu nikada ranije nije iskusila; butina mu se nalazila na
klupi tik uz njenu i bila je strano svesna toga. Oborila je pogled i gricnula hleb namazan
maslacem, sluajui kako Gorloas i Lot raspravljaju ta e se desiti ako rat stigne do zapadnih
zemalja.
"Saksonci su borci, tano", pridruio im se Uter, "ali oni se ipak donekle civilizovano bore.
Severnjaci, koti, divlji narodi iz zemalja iza njih - to su ludaci, juriaju goli i vritei, i vano je
obuiti trupe da ih vrsto doekaju, a ne da se razbee u strahu pred takvim juriem."
"Zato su legije bolje nego nai ljudi", rekao je Gorloas, "jer njih ine vojnici po izboru,
disciplinovani, obueni za borbu, a ne ratari i seljaci pozvani u borbu bez znanja kako se to radi,
koji e se vratiti na svoja imanja im opasnost proe. Britaniji su potrebne legije. Ako bismo se
ponovo obratili imperatoru..."
Ambrozije se blago nasmeio. "Imperator ima dovoljno svojih problema. Potrebni su nam
konjanici, legije konjanika; ali ako elimo legije u Britaniji, Utere, moraemo da ih sami
uvebamo."
"To se ne moe uiniti", odluno je rekao Lot, "jer nai ljudi se bore za odbranu svojih domova i
iz odanosti prema svojim poglavarima klanova, a ne za nekog Velikog Kralja ili imperatora. I za ta
se bore, ako ne za to da se vrate kui i uivaju u njima posle bitke? Ljudi koji me prate,
prate mene - a ne neki ideal slobode. Imao sam problema da ih povedem ovako daleko na jug -
govore, donekle opravdano, da kod nas nema Saksonaca, pa zato bi ili da ih trae negde drugde?
Kau, kad Saksonci stignu do nae zemlje, bie vremena da se borimo i pobedimo, ali junjaci bi
trebalo da se sami postaraju za odbranu svoje zemlje."
"Zar im nije jasno, ako dou i zaustave Saksonce ovde, onda horde nee uopte stii do
njihovog..." poeo je Uter, ali Lot se nasmejao i podigao ruke.
"Mirno, Utere! Ja to znam - samo moji ljudi ne znaju! Ambrozije, od ljudi severno od velikog
zida nee dobiti nikakve legije za Britaniju, niti redovnu vojsku."
"Moda je Cezar ipak bio u pravu", promuklo je rekao Gorloas. "Moda bi trebalo da obnovimo
zid. Ne da zadrimo severnjake van velikih gradova, to je on hteo, nego da spreimo Saksonce da
uu u nae zemlje, Lote."
"Nemamo ljudi za to", nestrpljivo je rekao Uter. "Uopte ne moemo odvojiti za to obuenu
vojsku. Moda bi trebalo da na Saksonkim obalama ostavimo ugovorne trupe, a mi da uspostavimo
uporite na zapadu, pred kotima i severnjacima. Mislim da bi trebalo da napravimo glavno
uporite u Letnjoj zemlji; onda neprijatelj nee moi da doe usred zime i uniti nam logore kao pre
tri godine, jer nee umeti da prou izmeu ostrva."
Igrena je paljivo sluala, jer bila je roena u Letnjoj zemlji i znala je kako zimi more prodire u
unutranjost i plavi zemlju. Ono to je preko leta bilo prohodno, mada blatnjavo tlo, zimi postaje
niz jezera i prostranih unutranjih mora. ak i vojski bi bilo teko da zae u tu zemlju, osim usred
leta.
"To mi je i Merlin rekao", odgovorio je Ambrozije, "i ponudio je mesto za logor naim
vojskama u Letnjoj zemlji."
Urijens se oglasio promuklim glasom. "Ne volim da prepustim Saksonske obale ugovornim
trupama. Saksonci su Saksonci i drae se zakletve samo dok njima to odgovara. Mislim da je
Konstantin ugovorom sa Vortigernom nainio najveu moguu greku..."
"Ne", prekinuo ga je Ambrozije. "Pas koji ima vuje krvi borie se ee protiv drugih vukova
nego bilo koji drugi pas. Konstantin je Vortigernovim Saksoncima dao njihovu zemlju, i oni se
bore da je brane. To Saksonci ele: zemlju. Oni su ratari i borie se do smrti kako bi odbranili svoju
zemlju. Ugovorne trupe su se odvano borile protiv Saksonaca koji su doli da se iskrcaju na naim
obalama..."
"Ali sad ih ima tako mnogo", rekao je Urijens, "da zahtevaju da im se proiri teritorija, i zapretili
su da e sami doi i uzeti je ukoliko im je ne damo mi. I sad, kao da nije dovoljno boriti se protiv
Saksonaca sa druge strane mora, moramo da se borimo i protiv onih koje je Konstantin doveo u
nau zemlju..."
"Dosta", rekao je Ambrozije, podigavi mravu ruku, a Igreni se uinio uasno bolestan. "Ne
mogu da popravljam greke, ako su i bile greke, onih ljudi koji su umrli pre nego to sam se rodio;
dosta mi je da popravljam sopstvene greke, a neu poiveti dovoljno ni to da obavim. Ali uiniu
to mogu dok sam iv."
"Mislim da je najvanije i najbolje", rekao je Lot, "da oteramo Saksonce iz svojih kraljevstava, a
onda da se osiguramo od njihovog povratka."
"Mislim da se to ne moe", odgovorio je Ambrozije. "Oni su iveli tu jo od svojih pradedova, i
ako neemo da ih sve pobijemo, nema naina da ih nateramo da napuste zemlju koju smatraju
svojom; niti emo prekriti ugovor. Ako ponemo da se meusobno borimo, mi na britanskim
obalama, kako emo imati snage i oruja za borbu kada nas napadnu spolja? Osim toga, meu
Saksoncima na obalama ima i hriana i borie se uz nas protiv divljaka i njihovih varvarskih
bogova."
"Meni se ini", rekao je Lot, uz mraan osmeh, "da su britanski biskupi imali pravo kada su
odbili da poalju misionare da spasu due Saksonaca na naim obalama, rekavi da, ukoliko
Saksonci smeju da uu u raj, onda oni sami to ne ele! Imamo dovoljno problema sa Saksoncima
na ovom svetu, moramo li da ih trpimo i u raju?"
"Mislim da pogreno shvata raj", javio se poznati glas, a Igrena je osetila neku neobinu, uplju
opreznost. Pogledala je niz sto ka govorniku, koji je nosio obian sivi ogrta, krojen kao monaki.
Ne bi prepoznala Merlina u toj odei, ali glas bi mu prepoznala u svako doba. "Zaista misli da se
ljudske svae i nesavrenosti mogu nastaviti i u raju, Lote?"
"Pa, to se toga tie, nisam jo razgovarao sa nekim ko je bio u raju", odgovorio je Lot, "a
mislim da niste ni vi, gospodaru Merline. Ali govorite veoma mudro, kao svetenik - jeste li u
starosti stupili u Sveti Red, ser?"
Merlin se nasmejao. "Imam neto zajedniko sa vaim svetenicima. Proveo sam mnogo
vremena pokuavajui da odvojim ljudsko od boanskog, i kada sam uspeo, otkrio sam da ne
postoji neka velika razlika. Ovde, na Zemlji, to se ne vidi, ali kada budemo ostavili svoja tela
znaemo vie i znaemo da nae razlike Bogu ne znae nita."
"Pa zato se onda borimo?" upitao je Uter i nasmeio se kao da se ali sa starcem. "Ako e sve
nae razlike biti ponitene u raju, zato ne spustimo oruje i lepo izgrlimo Saksonce kao brau?"
Merlin se opet nasmeio i odgovorio prijateljskim glasom. "Kada svi budemo bili savreni,
upravo tako e se i desiti, gospodaru Utere, ali oni to jo ne znaju, ba kao ni mi, a dok ljudska
sudbina tera ljude da se bore, moramo uestvovati u njoj dok nas vee ivot smrtnika. Ali treba
nam mir u ovoj zemlji kako bi ljudi mislili na raj, a ne na bitke i rat."
Uter se nasmejao. "Nisam ljubitelj sedenja i razmiljanja o raju, stare; ostavljam to tebi i
ostalim svetenicima. Ja sam ovek ratnik, bio sam to itavog ivota i oekujem se da proivim
itav ivot u ratu, kao to pristaje onome ko je mukarac, a ne monah!"
"Budi paljiv sa svojim nadama", odogvorio je Merlin, otro ga pogledavi, "jer bogovi ti ih
mogu i ispuniti."
"Ne elim da postanem star i da razmiljam o raju i miru", rekao je Uter, "jer to mi se ini
veoma dosadno. elim rat, pljaku i ene - oh, da, ene - a svetenici ne odobravaju nita od toga."
"Pa onda nisi mnogo bolji od Saksonaca, zar ne, Utere?" javio se Gorloas.
"I tvoji svetenici kau da moramo voleti svoje neprijatleje, Gorloase", rekao je Uter, smejui se,
i pruio ruku preko Igrene da dobroduno potape njenog mua po leima, "i zato ja volim
Saksonce, jer mi pruaju ono to elim od ivota! A i ti bi trebalo tako, jer kada budemo neko
vreme imali ovakav mir, moemo uivati u gozbama i enama, a onda emo se vratiti u rat, kao to
pristaje pravim mukarcima! Zar misli da ene vole mukarce koji ele da sede kraj vatre i obilaze
svoje imanje? Zar misli da bi tvoja lepa gospa bila srena sa ratarom kao to je srena sa
vojvodom i ratnikom?"
Gorloas je ozbiljno odgovorio. "Dovoljno si mlad da tako govori, Utere. Kada doe u moje
godine, i tebi e biti muka od ratovanja."
Uter se nasmejao. "Je li i tebi muka od ratovanja, gospodaru Ambrozije?"
Ambrozije se nasmeio, ali izgledao je veoma umorno. "Nije vano je li mi muka od ratovanja,
Utere", rekao je, "jer Bog je u svojoj mudrosti odabrao da mi poalje rat za itav ivot, i tako i treba
da bude, jer to je njegova volja. Braniu svoj narod, i to mora initi i onaj ko doe posle mene.
Moda emo u tvoje vreme, ili u vreme naih sinova, proiveti dovoljno u miru da se upitamo za
ta se to borimo."
Javio se Lot od Orknija, svojim uglaenim glasom. "Eto, postali smo filozofi, gospodaru
Merline, moj kralju; ak i ti, Utere, i ti si se upustio u filizofiju. Ali nismo rekli nita to bi nam
pomoglo da odluimo ta emo protiv divljaka koji nadiru na nas sa istoka i sa zapada, i protiv
Saksonaca na naim obalama. Mislim da nam je svima jasno da od Rima nema pomoi; ako elimo
legije, moramo sami da ih stvorimo, a mislim da moramo imati i svog Cezara, jer kao to je
vojnicima potrebno da imaju kapetane i kralja, tako je svim kraljevima ovog ostrva potrebno da
imaju nekoga ko e njima vladati."
"emu potreba da svog Velikog Kralja zovemo Cezarom? Ili da tako mislimo o njemu?" upitao
je ovek za koga je Igrena ula da ga oslovaljavaju imenom Ektorijus. "Cezari su vladali
Britanijom sasvim dobro u svoje vreme, ali sada vidimo veliki nedostatak takvog carstva - kada
imaju nevolje u svom glavnom gradu, povlae legije i preputaju nas varvarima! ak i Magnus
Maksimus..."
"On nije bio imperator", nasmeio se Ambrozije. "Magnus Maksimus je eleo da bude
imperator, dok je komandovao ovdanjim legijama - to je uobiajena ambicija svih vojskovoa."
Igrena je videla da je dobacio preko njene glave brz osmeh Uteru. "I zato je poveo svoje legije na
Rim, elei da ga proglase imperatorom - ne bi bio ni prvi ni poslednji koji je to uinio, uz podrku
vojske. Ali nikada nije stigao do Rima, i sve ambicije su mu propale, osim to je ostavio za sobom
nekoliko lepih pria - u tvojim velkim brdima, Utere, i dalje se pria o Magnusu Velikom koji e
se ponovo vratiti sa svojim velikim maem, na elu legija, i spasti ih od svih napadaa..."
"Zaista", nasmejao se Uter, "povezali su ga sa predanjem koje su dugo bili zaboravili, o kralju
koji je bio i kralju koji e ponovo doi da izbavi svoj narod iz velike nevolje. Pa, kad bih mogao da
naem takav ma, i ja bih mogao da poem u brda i podignem legija koliko god elim."
"Moda nam upravo to i treba", ozbiljno je rekao Ektorijus, "kralj iz legende. Kad bi se naao
kralj, ni ma ne bi trebalo dugo traiti."
"Tvoji svetenici bi rekli", mirno se nadovezao Merlin, "da je jedini kralj koji je bio i koji e biti
- njihov Hrist u raju, i da onima koji ga slede drugi nije potreban."
Ektorijus se nasmejao, kratkim, otrim smehom. "Hrist nas ne moe povesti u bitku. Niti - ne
nameravam da hulim, gospodaru - niti bi vojnici sledili zastavu Kneza Mira."
"Moda bi trebalo da naemo kralja koji bi ih podsetio na predanja", rekao je Uter, a u sobi je
zavladala tiina. Igrena, koja jo nikada nije sluala mukarce kako se savetuju, i dalje je umela
dovoljno dobro da ita misli kako bi znala ta svi uju u ovoj tiini: saznanje da Veliki Kralj koji
sedi meu njima nee doekati naredno leto. Koji od njih e sedeti na njegovom prestolu, dogodine
u ovo vreme?
Ambrozije je zavalio glavu na naslon, i to je Lotu bio znak da se oglasi urnim, ljubomornim
glasom: "Veoma ste umorni, ser; zamorili smo vas. Dozvolite da pozovem vaeg komornika."
Ambrozije mu se neno nasmeio. "Ubrzo u se dovoljno naodmarati, roae, i to veoma
dugo..." Ali i to malo rei predstalvjalo je preveliki napor, pa je uzdahnuo, dugim, drhtavim
uzdahnom, i pustio da mu Lot pomogne da ode od stola. Mukarci su se potom podelili u grupice,
prigueno nastavljajui razgovor.
Onaj po imenu Ektorijus priao je vojvodi od Kornvola. "Moj gospodar od Orknija ne proputa
priliku da se istakne, preruivi to u brigu za kralja - sada smo mi zlobnici koji su zamorili
Ambrozija i time mu skratili ivot."
"Lotu nije vano ko e biti odabran za Velikog Kralja", odgovorio je Gorloas, "samo da
Ambrozije ne bude u prilici da objavi svoj izbor, ime bi mnogi od nas - i ja meu njima, a ini mi
se i ti, Ektorijuse - bili obavezani."
"Kako to?" upitao je Ektorijus. "Ambrozije nema sina i ne moe da imenuje naslednika, nego
moe samo da nam saopti svoju elju i on to zna. Uter je suvie eljan Cezarovog purpura da bi mi
odgovarao, ali, sve u svemu, bolji je od Lota, i ako bi trebalo birati izmeu dve kisele jabuke..."
Gorloas je polako klimnuo glavom. "Nai ljudi e poi za Uterom. Ali Plemena, Bendigejd Vran
i njima slini, nee poi za nekim ko je toliko Rimljanin; a Plemena su nam potrebna. Poli bi za
Orknijem..."
"Lot nije graa za Velikog Kralja", rekao je Ektorijus. "Bolje da izgubimo podrku Plemena
nego podrku itave zemlje. Lot obiava da sve podeli u sukobljene grupice, koje imaju poverenja
samo u njega jednog. Fuj!" Pljunuo je. "On je zmija i tu nema ta drugo da se kae."
"A ipak je ubedljiv", rekao je Gorloas. "Ima pamet, i hrabrost, i matu..."
"Sve to ima i Uter. A imao Ambrozije priliku da to zvanino kae ili ne, Uter je ovek koga on
eli."
Gorloas je mrano stegao zube. "Istina. Istina. ast me obavezuje da ispunim Ambrozijevu
volju. Ipak, voleo bih da njegov izbor padne na nekoga iji bi karakter odgovarao njegovoj
hrabrosti i sposobnostima voe. Ne verujem Uteru, pa ipak..." Odmahnuo je glavom i pogledao
Igrenu. "Dete, tebe ovo svakako ne zanima. Narediu da te moja pratnja odvede u kuu gde smo
noili."
Otputena kao devojica, Igrena je u podne stigla kui ne pobunivi se. Imala je o emu da
razmilja. Znai, ak i mukarci, ak i Gorloas, mogu biti au vezani da otrpe ono to im se ne
dopada. To joj ranije nije padalo na pamet.
A Uterov pogled, uperen u nju, progonuo ju je u mislima. Kako je zurio u nju - ne; ne u nju,
nego u njen dragulj. Je li ga Merlin nekako zaarao, kako bi Utera privukla ena koja ga nosi?
Moram li da postupam po Merlinovoj elji, i Vivijeninoj, moram li se mirno podati Uteru, kao
to sam se podala Gorloasu? Od te pomisli se grozila. Pa ipak... stalno je oseala Uterov dodir na
ruci i njegove zelene oi uperene u svoje.
Mogla bih isto tako da verujem kako je Merlin zaarao opal kako bih se ja zagledala u
Utera! Stigli su do kue, i ona je ula unutra i skinula dragulj, paljivo ga uukavi u depi na
pojasu. Kako je to glupo, pomislila je, pa ja ne verujem u te stare bajke o ljubavnim arolijama.
Ona je odrasla ena, ima devetnaest godina, nije glupo dete. Ima mua, a moda ovog asa u
materici nosi seme koje e postati sin to ga on eli. A ako bi se i zagledala u nekog mukarca, ako
bi poelela da se igra preljube, svakako ima mukaraca privlanijih od tog velikog suklate, sa
neurednom kosom nalik na saksonsku i severnjakim manirima, koji prekida misu i upada na
kraljev doruak. Pa, mogla bi da povede u krevet Gorloasovog oruara, koji je barem mlad i lep. A,
naravno, kao dolina supruga, ionako je ne zanima da dovodi u krevet drugog mukarca osim
zakonitog mua.
A ako to i uini, svakako nee odabrati Utera. Pa on bi bio gori nego Gorloas, veliki, trapavi
ovan, mada su mu oi sive kao more, a ake snane i nenaborane... Igrena je poluglasno opsovala,
izvukla iz prtljaga malu preslicu i sela da prede. Otkuda da je poela da razmilja o Uteru, kao da
ozbiljno razmatra ono to je Vivijen zatraila od nje? Zar e Uter zaista biti naredni Veliki Kralj?
Videla je kako ju je gledao. No, Gorloas je rekao da je on poudan; da li tako gleda sve ene?
Ako ve mora da mata, bolje da razmilja o neem razumnom, na primer kako je Morgani bez
majke, i da li nastojnica paljivo nadgleda Morgozu kako ne bi bacila oko na nekog od vojnika to
uvaju zamak. Morgoza bi sada mogla da se zaleti i izgubi devianstvo s nekim privlanim
mukarcem, ne razmiljajui o asti i pristojnosti; nadala se da e otac Kolumba odrati devojci
dobru pridiku.
Moja mati birala je ljubavnike kako bi zaela decu, a ona je bila velika svetenica Svetog
ostrva. Vivijen je radila to isto. Igrena je pustila da joj preslica padne u krilo; namrtila se,
razmiljajui o Vivijeninom proroanstvu da e njeno dete sa Uterom biti Vrhovni Kralj koji e
zaceliti zemlju i sjediniti u miru zaraene narode. Ono to je jutros ula za kraljevskim stolom
ubedilo ju je da e takvog kralja trebati traiti nadaleko.
Ponovo je uzela preslicu. Takav kralj im je potreban sada, a ne kada neko dete koje jo nije ni
zaeto doraste do zrelosti. Merlin je opsednut starim predanjima o kraljevima - ta je ono pomenuo
jedan od kraljeva, valjda Ektorijus, neto o Magnusu Velikom, velikom vojskovoi koji je napustio
Britaniju u potrazi za imperatorskom krunom? Kakva glupost, misliti da e Uterov sin moi da se
vrati kao taj Magnus.

Kasnije popodne, zazvonila su zvona, a uskoro je u kuu uao Gorloas, naizgled umoran i
obeshrabren.
"Ambrozije je umro pre nekoliko minuta", rekao je. "Zvona ga oglaavaju."
Videla je tugu na njegovom licu.
"Bio je star", rekla je, "i veoma voljen. Upoznala sam ga tek danas, ali jasno mi je da je on
ovek koga svi koji ga znaju moraju voleti i pratiti."
Gorloas je teko uzdahnuo. "Istina. A nemamo nikog takvog da ga nasledi; otiao je i ostavio
nas bez voe. Voleo sam ga, Igrena, i bilo mi je strano da ga gledam kako pati. Da je ostavio
dostojnog naslednika, radovao bih se to je konano otpoinuo. Ali ta e sada biti sa nama?"
Neto kasnije zamolio ju je da mu spremi najbolju odeu. "U sumrak e se drati posmrtna misa,
i moram da odem tamo. I ti bi trebalo, Igrena. Moe li sama da se spremi, ili da zamolim
domaina da ti poalje sluavku?"
"Mogu i sama." Igrena je poela da sprema drugu haljinu, od fino tkane vune sa vezom oko
vrata i doruja, i da uplie u kosu svilenu traku. Pojela je malo hleba i sira; Gorloas je odbio jelo,
rekavi da je njegov Veliki Kralj sada pred Bojim prestolom gde mu se sudi po dui, i da e on
postiti i moliti se sve do sahrane.
Igrena, koja je na Svetom ostrvu nauila da je smrt samo kapija ka novom roenju, nije mogla
da ga razume; kako hriani mogu da se toliko boje i drhte od prelaska u veni mir? Setila se oca
Kolumbe kako peva svoje alosne psalme. Da, njihov Bog je Bog straha i kazne. Sada je znala da
kralj, svoga naroda radi, mora raditi i stvari koje mu optereuju savest. Ako ak i ona moe to da
razume i oprosti, kako milosrdni Bog moe biti strog i osvetniki nastrojen kao najnii od njegovih
smrtnika? Pretpostavljala je da to spada u njihove misterije.
I dalje je razmiljala o tome kad je pola sa Gorloasom na misu, i dok je sluala svetenika kako
alosno zapeva o Bojem Sudu i danu gneva kada e se sve due suoiti sa veitim prokletstvom.
Na pola psalma ugledala je Utera Pendragona kako klei na drugom kraju crkve, bledog lica koje je
povremeno pokrivao dlanovima kako bi prikrio jecaje; nekoliko minuta kasnije, ustao je i iziao iz
crkve. Shvatila je da je Gorloas otro gleda, i opet je oborila pogled kako bi pobono sluala
beskonane pesme.
No, kada se misa zavrila, ljudi su se okupili ispred crkve i Gorloas ju je predstavio eni krlaja
Urijensa od Severnog Velsa, punakoj, ozbiljnoj matroni, i Ektorijusovoj eni Flavili, nasmeenoj i
ne mnogo starijoj od Igrene. Malo je popriala sa njima, ali svi su najvie razmiljali kako e
Ambrozijeva smrt delovati na vojnike i na njihove mueve, pa su joj misli lutale; nije mogla da se
zainteresuje za njihove prie, a njihovo pobono dranje ju je zamaralo. Flavila je bila negde oko
estog meseca trudnoe, i trbuh je poeo da joj se pomalja ispod rimskih tunika, pa je posle nekog
vremena razgovor preao na porodice. Flavila je rodila dve keeri koje su umrle od letnje zaraze
prole godine i nadala se da e ove godine roditi sina. Urijensova ena, Gvinet, imala je sina starog
otprilike kao Morgana. Raspitivale su se za Igrenino dete i raspravljale o korisnosti bronzanih
amajlija protiv zimske groznice i o aroliji polaganja sveteniih knjiga ispod kolevke radi zatite
od greva.
"Greve izaziva loa hrana", rekla je Igrena. "Moja sestra, koja je svetenica-isceliteljka, rekla
mi je da dete koje sisa pune dve godine i ija je majka zdrava nikada nema greve, nego samo ako
se prepusti loe hranjenoj dojilji ili se prerano odbije i hrani kaama."
"Ja to smatram za glupo sujeverje", rekla je Gvinet. "Misna knjiga je sveta i deluje protiv svih
bolesti, a naroito kod male dece, koja su krtena protiv grehova oeva, a nisu jo poinila svoje."
Igrena je nestrpljivo slegnula ramenima, ne elei da se raspravlja o takvim besmislicama. ene
su nastavile da priaju o arolijama protiv deijih bolesti, a ona je stajala i osvrtala se tamo-amo,
traei priliku da ih ostavi. Posle nekog vremena pridruila im se jo jedna ena, ije ime Igrena
nije saznala; i ona je bila naduvena od poodmakle trudnoe, pa su je druge dve smesta uvukle u
svoj razgovor, zanemarivi Igrenu. Posle nekog vremena ona se tiho povukla, rekavi
(neprimeeno) da ide da potrai Gorloasa, pa je pola ka zadnjem delu crkve.
Tu se nalazilo malo groblje, a iza njega jabuar, grana belih od cvetova koji su se belasali u
sumraku. Miris jabukovog drvea bio je sve i prijatan, pogotovo Igreni kojoj su gradski mirisi
poeli da smetaju; i psi i mukarci su se olakavali po kamenim ulicama. Iza svakih vrata nalazila
se smrdljiva kuhinja prepuna svega, od prljavih posuda sa zadahom mokrae i trulog mesa, do
sadraja nonih posuda. I u Tintagelu je postojalo kuhinjsko spremite za to, ali Igrena se starala da
se svakih nekoliko nedelja zameni novim, a da se staro zatrpa, a more je spiralo sve.
Polako je etala kroz vonjak. Neka stabla bila su veoma stara, vornovata, sa nisko povijenim
granama. Zaula je tih zvuk i primetila da na jednoj od niskih grana sedi mukarac. Nije primetio
Igrenu; drao je glavu pognutu, a lice pokriveno dlanovima. No, po svetloj kosi odmah je poznala
Utera Pendragona. Taman je htela da se okrene i tiho udalji, znajui da ne bi voleo svedoka svome
bolu, ali uo je njene lake korake i podigao glavu.
"Jesi li to ti, gospo od Kornvola?" Lice mu je bilo zgreno i mrano. "Sada moe otrati i rei
vrlom vojvodi da se vojskovoa Britanije krije i plae kao starica!"
Brzo mu je prila, uznemirena tim ljutitim, neprijatlejskim licem. "Zar misli da Gorloas ne ali,
gospodaru? Kako hladan i bezoseajan mora da bude ovek kako ne bi plakao za kraljem koga je
voleo itavog ivota! Da sam ja mukarac, ne bih elela da sledim vou koji ne bi plakao zbog
smrti voljenih, zbog palih drugova, pa ak i hrabrih neprijatelja."
Uter je duboko uzdahnuo, briui lice vezenim rukavom tunike. "Pa, to je istina", rekao je. "Kad
sam bio mlad, ubio sam saksonskog poglavicu Horsu u boju, posle mnogo bitaka u koje me je
izazvao i potom ih izbegao, i plakao sam zbog njegove smrti, jer je bio hrabar ovek. Iako je bio
Saksonac, bilo mi je ao to smo morali da budemo neprijatleji, a ne braa i drugovi. Ali u
potonjim godinama poeo sam da se oseam suvie star da plaem zbog onoga to se ne moe
popraviti. Pa ipak - kada sam uo svetog oca tamo u crkvi, kako pria o sudnjem danu i venom
prokletstvu pred Bojim prestolom, i kad sam se setio koliko je Ambrozije bio dobar i poboan, i
koliko je voleo i plaio se Boga, nikada ne proputajui da postupi ljubazno i asno - ponekad mi je
suvie teko da podnesem tog njihovog Boga, i gotovo da sam poeleo da mogu mirno sluati
mudre druide, koji ne govore o presudama nego o onome to ovek zaslui u ivotu. Ako sveti
biskup govori istinu, Ambrozije sada lei u plamenu pakla i nee se spasti sve do kraja sveta. Malo
znam o raju, ali voleo bih da je moj kralj sada tamo."
Pruila je ruku ka njemu. "Nemoj misliti da Hristovi svetenici znaju vie od ostalih smrtnika o
onom to dolazi posle ivota. Samo bogovi to znaju. Na Svetom ostrvu, gde sam odrasla, uili su
nas da je smrt samo kapija ka novom ivotu i veoj mudrosti, i mada nisam dobro poznavala
Ambrozija, rado zamiljam kako sada ui, kraj nogu svog Boga, kakva je istinska mudrost. Koji bi
mudar Bog osudio oveka na pakao zbog neznanja, umesto da ga naui kako da bolje postupa u
narednom ivotu?"
Osetila je da ju je Uter uhvatio za ruke i ula je njegov glas u tami. "Pa, tako je. Tako je Apostol
rekao: 'Sada vidim kao u ogledalu, nejasno, ali tada u videti licem u lice'. Moda ne znamo, moda
ni svetenici ne znaju, ta nas eka posle smrti. Ako je Bog sveznajui, zato bismo zamiljali da je
manje milostiv od ljudi? Kau da je Hrist poslat zbog Boje ljubavi, a ne iz osvete."
Neko vreme su utke sedeli. Potom se oglasio Uter. "Gde si nauila tu mudrost, Igrena? Mi u
crkvi imamo svete gospe, ali one nisu udate, niti zalaze meu nas grenike."
"Roena sam na Ostrvu Avalon; majka mi je bila svetenica u tamonjem Velikom Hramu."
"Avalon", rekao je. "On lei u Letnjem moru, zar ne? Bila si jutros na Veu; zna da emo ii
tamo. Merlin mi je obeao da e me odvesti kralju Leodegrancu i predstaviti me na njegovom
dvoru, mada, ako ispadne onako kako eli Lot od Orknija, Urijens i ja emo poi nazad u Vels kao
prebijeni psi, podvijenih repova; ili emo se boriti pod njegovom zastavom i ukazivati mu ast, na
ta bih pristao kada sunce izie nad zapadnom obalom Irske."
"Gorloas je rekao da e svakako ti biti naredni Veliki Kralj", rekla je Igrena, i odjednom ju je
zapanjilo saznanje da sedi tu, na grani drveta, sa narednim Velikim Kraljem Britanije,
razgovarajui sa njim o veri i o dravnim pitanjima. I on je to shvatio, osetilo mu se u glasu kada je
rekao: "Nikada nisam mislio da u razgovarati o ovakvim stvarima sa enom vojvode od
Kornvola."
"Zar zaista misli da ene ne znaju nita o dravnim pitanjima?" upitala je. "Moja sestra Vivijen,
kao i naa majka pre nje, Gospa je od Avalona. Kralj Leodegranc i drugi kraljevi esto dolaze da se
savetuju sa njom o sudbini Britanije..."
Uter ju je prekinuo uz osmeh. "Moda bi trebalo da se sa njom posavetujem o tome koji je
najbolji nain da sklopim savez sa Leodegrancom, i sa Banom od Donje Britanije. Jer ako oni
sluaju njene savete, onda samo treba da steknem njeno poverenje. Reci mi, je li Gospa udata i je li
lepa?"
Igrena se zakikotala. "Ona je svetenica, a svetenice Velike Majke se ne udaju, niti sklapaju
veze sa smrtnicima. One pripadaju samo bogovima." A onda se setila ta joj je Vivijen rekla, i da je
mukarac koji sedi kraj nje na grani deo njenog proroanstva; ukoila se, uplaena od onog to je
uinila - je li svojevoljno pola u zamku koju su joj spremili Vivijen i Merlin?
"ta je bilo, Igrena? Je li ti hladno? Jesi li se uplaila rata?" upitao je Uter.
Odgovorila je prvo ega se setila. "Razgovarala sam sa Urijensovom i Ektorijusovom enom -
one ne izgledaju odve zabrinute zbog dravnih pitanja. Mislim da moda zato Gorloas ne veruje
kako bih mogla da znam ita vie od njih."
Uter se nasmejao. "Poznajem gospe Flavilu i Gvinet - one zaista sve preputaju svojim
muevima i bave se jedino predenjem, tkanjem, raanjem dece i drugim enskim poslovima. Zar
tebe to ne zanima, ili si toliko mlada kao to izgleda, premlada i za udaju, a kamoli za raanje dece
i brigu o njima?"
"Udata sam etiri godine", odgovorila je Igrena, "i imam ker od tri godine."
"Na tome bih mogao da zavidim tvom vojvodi; svaki mukarac eli decu koja e ga naslediti.
Da je Ambrozije imao sina, sada ne bismo bili u ovoj nevolji. No", uzdahnuo je, "ne volim ni da
pomislim ta e zadesiti Britaniju ako ona krastaa od Orknija postane Veliki Kralj, ili Urijens, koji
misli da se sve moe reiti slanjem glasnika u Rim." U glasu mu se opet osetio jecaj. "Ljudi kau da
elim da postanem Veliki Kralj, ali rado bih se odrekao svih elja kad bi Ambrozije sedeo na ovoj
grani sa nama, ili makar njegov sin, koji bi veeras bio krunisan u istoj ovoj crkvi! Ambrozije se
bojao toga ta e se desiti kada njega ne bude vie. Mogao je da umre jo zimus, ali se nadao da e
nas navesti da se sloimo oko toga ko e ga naslediti..."
"Kako to da nije imao sinova?"
"Oh, imao je on sinove, dvojicu. Jednog su ubili Saksonci; zvao se Konstantin, kao kralj koji je
pokorio ovo ostrvo. Drugi je umro od strane groznice kada je imao svega dvanaest godina. esto
je govorio da sam mu ja postao kao sin koga je eleo." Ponovo je zario lice u dlanove, plaui.
"Uinio bi me i svojim naslednikom, ali ostali kraljevi ne bi pristali na to. Sledili su me kao
vojskovou, ali bili su ljubomorni na moj uticaj - Lot, proklet bio, najgori je od svih. Nije to bilo
zbog ambicije, Igrena, kunem se, nego da bih zavrio ono to je Ambroziju ostalo nezavreno!"
"Mislim da to svi znaju", rekla je, gladei ga po ruci. Bila je bespomona pred tolikom tugom.
"Mislim da Ambrozije ne moe biti srean, ak ni u raju, ako pogleda dole i vidi kolika tuga i
zbrka vladaju, jer kraljevi ve sklapaju zavere i svaki se trudi da osvoji mo za sebe! Pitam se da li
bi mu bilo po volji da ubijem Lota kako bih stekao mo? Jednom nas je naterao da se zakunemo
kao krvni pobratimi; to ne bih mogao da prekrim", govorio je Uter. Lice mu je bilo vlano od suza.
Igrena je, kao to bi uinila sa svojim detetom, uzela laki veo koji joj je zaklanjao lice kako bi ga
obrisala.
"Znam da e uiniti asno ono to se mora, Utere, Nijedan ovek kome je Ambrozije verovao
ne bi mogao drugaije."
Iznenada ih je zaslepio sjaj upaljene baklje; Igrena se ukoila u mestu, sa velom jo na
Uterovom licu. "Jesi li to ti, gospodaru Pendragone?" otro je upitao Gorloas. "Jesi li video... ah,
gospo, tu li si?"
Igrena, postiena i nekako kriva zbog muevljevog otrog glasa, skliznula je sa grane. Suknja joj
se zakaila za neku granicu i zategla joj se iznad kolena, tako da su joj noge bile otkrivene; brzo ju
je trgla da je oslobodi i ula je cepanje tkanine.
"Mislio sam da si se izgubila - nisi bila u kui", grubo je rekao Gorloas. "ta radi ovde,
pobogu?"
I Uter je skliznuo sa grane. ovek koga je maloas videla kako otvoreno plae za svojim
kraljem i usvojenim ocem, obeshrabren zbog tereta koji ga je snaao, namah je nestao; glas mu je
bio glasan i odsean. "Eto, Gorloase, postao sam nestrpljiv zbog brbljanja onog svetenika, pa sam
iziao na ist vazduh bez pobonog mumlanja; a tvoja gospa, kojoj razgovori uvaenih gospa
takoe nisu bili po ukusu, nala me je ovde. Madam, zahvaljujem se", rekao je, lako se naklonio i
udaljio se. Primetila je kako pazi da mu svetlost baklje ne padne na lice.
Nasamo sa Igrenom, Gorloas ju je pogledao sa ljutitom sumnjom. Dao joj je znak da poe
napred. "Moja gospo, mora vie paziti da izbegne ogovaranja; rekao sam ti da se dri podalje od
Utera. Njegov ugled je takav da nijedna pristojna ena ne treba da bude viena kako nasamo
razgovara sa nim."
Igrena se okrenula i ljutito odgovorila. "Zar to misli o meni, da sam ena koja e se odunjati i
spariti sa nepoznatim mukarcem kao ivotinja u polju? Zar misli da sam legla sa njim na toj
grani, kao ptica? Hoe li da pregleda moju haljinu, da vidi je li izguvana od grljenja sa njim na
zemlji?"
Gorloas je podigao ruku i udario je, ne prejako, ali pravo preko usta. "Ne igraj se sa mnom,
gospo! Rekao sam ti da ga izbegava; posluaj me! Mislim da si asna i potena, ali ne verujem tom
oveku, niti elim da prui enama povod za ogovaranje!"
"Svakako da ne postoji opakiji um od onoga dobre ene - osim moda um svetenika", besno je
odgovorila Igrena. Protrljala je usta na mestu gde ju je Gorloas udario, pa je rasekla usnu o zube.
"Kako se usuuje da podigne ruku na mene? Kada te prevarim, moe da mi odere kou sa lea,
ali ne dam da me tue zbog razgovora! Zar misli, za ime bogova, da smo razgovarali o ljubavi?"
"A o emu si uopte razgovarala sa tim ovekom, u ovo doba, za ime Boga?"
"O mnogo emu", rekla je, "a uglavom o Ambroziju i o raju, i... da, o raju i o onome to
moemo oekivati posle ivota."
Gorloas ju je sumnjiavo odmerio. "To mi se ini malo verovatno, jer on nije umeo da ukae
potovanje pokojniku ni time to bi ostao do kraja mise."
"Smuilo mu se - kao i meni - od svih onih psalama, kao da se oplakuje najgori od svih ljudi, a
ne najbolji od svih kraljeva!"
"Pred Bogom su svi ljudi bedni grenici, Igrena, a u Hristovim oima kralj nije nita bolji od
ostalih smrtnika."
"Da, da", nestrpljivo je rekla. "ula sam kako tvoji svetenici tako govore, a takoe provode
mnogo vremena ubeujui nas kako je Bog ljubav i na otac na nebesima. A ipak sam primetila
kako se veoma uvaju da mu ne dopadnu aka i ale za onima koji preu u veni mir, ba kao oni
koji se pribliavaju da budu rtvovani na krvavom oltaru Velikog Gavrana. Kaem ti da sam priala
sa Uterom o onome to svetenici znaju o raju, a ini mi se da ne znaju ba mnogo!"
"Ako si razgovarala sa Uterom o veri, onda je to svakako jedini put da je taj krvavi ovek to
uinio!" progunao je Gorloas.
Igrena je sada zaista bila besna. "Plakao je, Gorloase; plakao je za kraljem koji mu je bio kao
otac. A ako se potovanje prema mrtvima ukazuje sedenjem i sluanjem zapevanja svetenika, onda
nikad ne elim takvo potovanje! Zavidela sam Uteru, jer je mukarac i moe da doe i ode kad mu
se svidi, i, svakako, da sam roena kao mukarac, ni ja ne bih mirno i pokorno sedela i sluala one
gluposti u crkvi. Ali nisam bila slobodna da odem, jer me je tamo odvukao ovek koji vie potuje
svetenike i psalme nego mrtve!"
Stigli su do vrata kue; Gorloas, lica tamnog od gneva, ljutito ju je gurnuo unutra. "Ne obraaj
mi se vie takvim glasom, gospo, ili u te ozbiljno prebiti."
Igrena je shvatila da je bukvalno iskezila zube kao pobesnela maka, a glas joj je bio siktav.
"Samo probaj da me dodirne, Gorloase, i nauiu te da ker Svetog ostrva nije niija robinja niti
sluavka!"
Gorloas je zaustio da otro odgovori, a Igrena je na trenutak pomislila da e je ponovo udariti.
Umesto toga, s naporom je savladao bes i okrenuo se od nje. "Nije pristojno da stojim ovde i viem
dok je moj kralj i moj gospodar jo nesahranjen. Moe da noas spava ovde, ako se ne boji da
ostane sama; ako se boji, dau da te otprate do Ektorijusove kue, da spava sa Flavilom. Ja i
moji ljudi emo postiti i moliti se do izlaska sunca, kada e Ambrozije biti poloen u zemlju na
veni poinak."
Igrena ga je pogledala iznenaeno, uz narastajui prezir. Znai, zbog straha od senke mrtvaca -
mada ju je zvao drugim imenom i smatrao to potovanjem - on nee jesti, piti niti lei sa enom dok
kralja ne sahrane. Hriani kau da su se oslobodili druidskih praznoverica, ali stvorili su svoje
sopstvene, i Igrena je oseala da su njihova sujeverja mnogo stranija, jer su odvojena od prirode.
Iznenada joj je bilo veoma milo to noas nee morati da legne sa njim. "Ne", rekla je, "ne bojim se
da ostanem sama."

4.
Ambrozije je sahranjen u zoru. Igrena, koju je pratio Gorloas, jo ljut i utljiv, posmatrala je
svetkovinu neobino odsutno. etiri godine se trudila da se pomiri sa verom koju je potovao
Gorloas. Sada je znala da, mada e ukazivati njegovoj veri utivo potovanje kako ga ne bi
razljutila - i zaista, vaspitanje ju je nauilo da su svi bogovi jedan i da niko nikada ne treba da
ismeva ime pod kojim drugi potuju Boga - nee vie pokuavati da bude pobona kao on. ena
treba da potuje muevljeve bogove, i ona e se pretvarati da to ini, ali vie nikada nee dopustiti
da je obuzme strah da e njegov svevidei, osvetoljubivi Bog moi da stekne mo nad njom.
Tokom svetkovine primetila je Utera; izgledao je umorno i izmodeno, podbulih oiju, kao da je
i on postio i bdeo; to ju je nekako dirnulo. Jadnik, niko ne mari da li gladuje, nema nikog da mu
kae koliko je to glupo, kao da mrtvi lebde oko ivih i proveravaju kako se ponaaju, pa e biti
ljubomorni to ovi jedu ili piju! Mogla je da se kladi kako kralj Urijens nije pravio takve gluposti;
izgledao je sit i odmoran, i iznenada je poelela da bude stara i mudra kao Urijensova gospa, koja
moe da govori svom muu i da mu kae kako da se ponaa.
Posle sahrane, Gorloas je odveo Igrenu nazad u kuu i jeo je sa njom, ali je i dalje bio utljiv i
smrknut, i smesta se udaljio. "Moram na Vee", rekao je. "Lot i Uter e se sigurno posvaati, i
moram im nekako pomoi da se sete ta je Ambrozije eleo. ao mi je to te ostavljam samu, ali
poslau oveka da te prati po gradu, ako eli." Dao joj je malo kovanog novca i dozvolio joj da
kupi sebi ono to moda poeli, a kazao je i da e njegov ovek poneti vreu, ukoliko ona poeli da
na trnici kupi zaine i druge potreptine za domainstvo u Kornvolu. "Nema razloga da doe ak
ovamo, a da ne kupi ono to ti je moda potrebno. Ja nisam siromah, i moe da kupi sve to ti
treba za voenje domainstva, ne mora da me prvo pita; seti se da ti verujem, Igrena", rekao je,
obuhvativi joj lice dlanovima i poljubivi je. Mada to nije kazao, znala je da je to njegov nain da
se izvini zbog sumnjiavosti i onog udarca, i malo se odobrovoljila; uzvratila mu je poljubac sa
istinskom nenou.
Bilo je uzbudljivo etati se kroz veliku trnicu Londinijuma; ma koliko grad bio prljav i
smrdljiv, izgledalo je da se u njemu odrava etiri ili pet jesenjih vaara odjednom. Zastava
vojvode od Korvola, koju je nosio njen pratilac, uvala ju je da je ne guraju preterano. Ipak je bilo
pomalo zastraujue ii kroz ogromnu trnicu, pored stotina trgovaca koji su oglaavali svoju robu.
inilo joj se da je sve to vidi novo i divno, upravo ono to joj je potrebno, ali reila je da vidi
itavu trnicu pre nego to ita kupi; i tek tada je uzela zaine, kao i lepu tkanu vunu sa ostrvlja,
mnogo finiju od one od kornvolskih ovaca - Gorloas e ove godine dobiti novi ogrta; poee da
tka obrube im se vrati u Tintagel. A sebi je kupila nekoliko smotuljaka bojene svile; bie prijatno
vesti po tako jasnim bojama, pravi odmor za ruke posle grube vune i lana. Nauie tome i
Morgozu. A dogodine je krajnje vreme da naui Morganu da prede; ako je zaista zanela jo jedno
dete, dogodine u ovo vreme bie teka i nezgrapna, pa e joj najvie odgovarati da sedi i ui ker da
prede. Dete od etiri godine svakako je dovoljno staro da ui kako se dri preslica i kako se izvlai
nit, mada e njena prea svakako biti dobra samo za vezivanje paketa konca za bojenje.
Takoe je kupila arenih traka; bie lepe na Morganinim sveanim haljinicama, a mogu se
skidati sa onih iz kojih dete izraste, pa priivati na nove, vee. Sada, kad je dovoljno velika da vie
ne umrlja odeu, treba da bude obuena kako dolikuje keri vojvode od Kornvola.
Trica je bila dupke puna; u daljini je primetila enu kralja Urijensa i druge lepo obuene gospe,
i upitala se da li su svi oenjeni lanovi Vea poslali svoje gospe u pazar po Londinijumu ovog
jutra, dok se oni raspravljaju. Igrena je kupila srebrne kope za cipele, mada je bila sigurna da se i u
Kornvolu mogu nai sline, jer joj se dopalo da nosi cipele sa kopama donetim ak iz
Londinijuma. Ali kada joj je prodavac ponudio i bro od srebrnog filigrana oko zrna ilibara, odbila
je, zapanjena to je potroila toliko novca. Bila je veoma edna, i pogled na prodavce jabukovae i
toplih pita ju je mamio, ali inilo joj se neprikladno da sedi i jede na otvorenoj trnici, kao pas.
Rekla je pratiocu da se vrati u kuu, odluivi da tamo jede hleba, sira i piva. Vojniku je, izgleda,
bilo krivo, pa mu je dala jedan od preostalih novia i rekla mu da kupi sebi pie ako eli.
Kada se vratila u kuu, bila je umorna, pa je bezvoljno sedela nad paketima. Rado bi smesta
poela da pravi opive, ali to e morati da saeka dok se vrati u svoje malo utoite. Ponela je sa
sobom preslicu, ali predenje joj se inilo suvie dosadno, pa je sela i razgledala pazar sve dok nije
uao Gorloas, neizgled veoma umoran.
Pokuao je da sa zanimanjem razgleda ta je sve nakupovala, pohvalio ju je zbog tedljivosti, ali
bilo joj je jasno da se bavi drugim mislima, mada su mu se dopale trake za Morganine haljine i
rekao je da je dobro to je kupila srebrne kope. "Trebalo bi da ima i srebrni ealj, a moda i
novo ogledalo, tvoje staro bronzano je izgrebano. Neka Morgoza uzme to staro, sad je ve odrasla
devojka. Sutra poi i izaberi sebi novo, ako eli."
"Hoe li sutra ponovo biti Vee?"
"Bojim se da hoe, a verovatno i prekosutra i naksutra, sve dok ne ubedimo Lota i ostale da
izvre Ambrozijevu volju i prihvate Utera za Velikog Kralja", gunao je Gorloas. "Tvrdoglavi
magarci, svi redom! Da je barem Ambrozije ostavio za sobom sina, mogli bismo mu se lepo zakleti
na vernost kao Vrhovnom Kralju i onda samo izabrati vojskovou, prema vrlinama dokazanim u
boju. Tada se pitanje ne bi ni postavljalo, izabrali bismo Utera; ak i Lot to zna. Ali Lot je uasno
eljan da postane Veliki Kralj, i to samo zato to mu se ini da bi bilo lepo nositi krunu i primati
zavete od nas ostalih. A na Severu bi ljudi eleli kralja iz svojih krajeva, i zato podravaju Lota -
zapravo, ini mi se da e, ako na kraju izaberemo Utera, svi kraljevi sa severa, osim moda
Urijensa, otii kui, ne zaklevi mu se na vernost. Ali ak i radi zadravanja odanosti njih sa severa,
ne bih pristao da poloim zakletvu Lotu. Jedino to bih voleo u vezi sa njim jeste da ga utnem u
stranjicu nekog blatnjavog dana!" Slegnuo je ramenima. "Ovo je dosadan razgovor za enske ui,
Igrena. Donesi mi malo hleba i hladnog mesa, ako hoe. Noas uopte nisam spavao i umoran sam
kao da sam itav dan ratovao; rasprave su teak posao."
Zaustila je da kae kako bi njoj to bilo zanimljivo, a onda je slegnula ramenima i okanila se
toga. Nee pokuavati da izmami od njega priu, kao da je dete koje moli za bajku pred spavanje.
Ako mora da sazna ta se deava samo iz brbljanja ljudi na trnici, neka. On e noas biti umoran i
elee samo da spava.
Leala je budna kraj njega, do kasno u no, i razmiljala o Uteru. Kako to izgleda, znati da te je
Ambrozije odabrao za Velikog Kralja, i znati da u to tek treba da ubedi ostale, moda ak i
maem? Nervozno se promekoljila, pitajui se da li je Merlin stvarno bacio ini na nju, kad ne
moe da se otrgne od misli o Uteru. Konano je zadremala, i u zemlji snova se nala u vonjaku
gde je razgovarala sa Uterom, gde mu je svojim velom brisala suze. Sada, u snu, on je uhvatio kraj
vela i privukao je sebi, i poloio je usne na njene; i u tom poljupcu bilo je slasti, slasti koju nije
nijednom osetila tokom ovih godina sa Gorloasom, i shvatila je da se predaje tom poljupcu,
oseajui kao joj se telo rastapa. Pogledala ga je u plave oi i pomislila u snu: Uvek sam bila dete,
do ovog trenutka nisam znala kako je to biti ena. Glasno je rekla: "Nisam znala kako izgleda
voleti." Privukao ju je blie sebi i legao preko nje, i Igrena je, oseajui kako joj vrelina i slast
obuzimaju itavo telo, ponovo je podigla usne ka njegovim, i probudila se, iznenaena, i ustanovila
da ju je Gorloas zagrlio dok je spavala. Slast sna joj je jo ispunjavala itavo telo, pa ga je sanjivo
zagrlila oko vrata, ali ubrzo je postala nestrpljiva i jedva je ekala da on zavri i da ponovo padne u
teak, nemiran san. A ona je leala budna, drhtei, sve do zore, pitajui se ta se deava sa njom.
Vee je trajalo itave te sedmice, i Gorloas je svako vee dolazio kui bled i besan, izmoden
svaama. Jednom je planuo. "Sedimo tamo i priamo, a na obalama se Saksonci moda spremaju
da povedu rat protiv nas! Zar te budale ne vide koliko nam bezbednost zavisi od ugovornih trupa
koje dre saksonske obale i koje nee slediti nikoga do Utera, ili nekog od svojih? Zar se Lot toliko
ispizmio na Utera da bi radije sledio obojenog poglavicu koji slui bogu-konju?"
ak su i zadovoljstva trnice izbledela; veim delom nedelje padala je kia, i Igrena, koja je u
sledeoj kupovini nabavila igle, sedela je i krpila svoju i muevljevu odeu, i alila to nije ponela
eref da moe lepo da veze. Uzela je neke od kupljenih tkanina i poela da od njih pravi pekire,
porubljujui ih i ukraavajui arenim koncem. Sledee nedelje dobila je mesenicu i oseala se
obeshrabreno i iznevereno; Gorloas joj ipak nije usadio sina koga je eleo. Nije joj jo ni dvadeset,
nemogue da je ve postala jalova! Setila se prie koju je nekada ula, o eni udatoj za postarijeg
mua, koja mu nikako nije raala sina sve dok se jedne noi nije iskrala i legla sa pastirom u polju,
pa je starac mu bio veoma zadovoljan lepim, zdravim deakom. Da i jesam jalova, pomislila je
ljutito Igrena, to je svakako njegova krivica! On je star i krv mu se istanjila od godina ratovanja. A
onda se setila sna, oseajui i strah i krivicu. Merlin i Vivijen su tako rekli; rodie sina Velikom
Kralju, sina koji e isceliti zemlju od ovih nevolja. Sam Gorloas je rekao: da je Ambrozije ostavio
za sobom sina, ne bi bilo svih ovih natezanja. Da je Uter odabran za Velikog Kralja, stvarno bi
trebalo da odmah napravi sebi sina.
A ja sam mlada i zdrava. Da sam njegova krlajica rodila bih mu sina... Kad god bi stigla dotle,
rasplakala bi se od iznenadnog, skrivenog oajanja. Udata sam za starca, i sa devetnaest godina
ivot mi je zavren. Mogla bih isto tako da budem matora starica, koja ne mari hoe li iveti ili
umreti, pa samo da sedim kraj vatre i razmiljam o raju!Povukla se u postelju i rekla muu da je
bolesna.
Tokom te nedelje, u kuu joj je doao Merlin, dok je Gorloas bio na Veu. Poelela je da iskali
na njemu sav svoj jad i bes - on je zapoeo ovo, bila je smirena i pomirena sa ivotom sve dok on
nije doao! Ali bilo je nezamislivo obratiti se grubo jednom Merlinu od Britanije, bio joj otac ili ne.
"Gorloas mi kae da si bolesna, Igrena. Mogu li ti nekako pomoi svojim isceliteljskim
znanjem?"
Oajno ga je pogledala. "Samo ako moe da me podmladi. Oseam se tako stara, oe, tako
stara!"
Pomilovao ju je po blistavim, riim uvojcima. "Ne vidim nijednu sedu u tvojoj kosi niti boru na
tvom licu, dete."
"Ali moj ivot je zavren. Ja sam starica, ena jednog starca..."
"Mir, mir", teio ju je, "umorna si i bolesna, i bie ti svakako bolje kada se mesec ponovo
promeni. Ovako je najbolje, Igrena", rekao je, otro je pogledavi, i iznenada je shvatila da joj je
proitao misli; kao da se obratio pravo njenom umu, ponavljajui ono to joj je kazao u
Tintagelu: Nee roditi sina Gorloasu.
"Oseam se... kao u zamci", rekla je, pognula glavu, rasplakala se i uutala.
Gladio ju je po neoeljanoj kosi. "San je najbolji lek za ovu tvoju bolest, Igrena. A snovi su
pravi lek za ono to te mui. Ja, koji sam gospodar snova, poslau ti jedan lekovit." Pruio joj je
ruku nad lice, blagoslovio je i otiao.
Upitala se da nije neko njegovo delo, ili neka Vivijenina arolija - moda je ipak bila zaela
Gorloasvog sina i pobacila ga; takve stvari se deavaju. Nije mogla da zamisli Merlina kako joj sipa
u pivo neku travku ili maiju, ali moda je imao dovoljno moi da je zaara izdaleka. A onda je
pomislila da je moda tako i najbolje. Gorloas je star, videla je senku njegove smrti. Zar eli da
sama podie sina do zrelosti? Kada se Gorloas to vee vratio kui, inilo joj se da opet vidi iza
njega senku njegovog stranog usuda, smrt kako vreba, posekotinu od maa preko oka, lice
izmodeno tugom i oajem; i odvratila je lice od njega, oseajui, kada ju je dodirnuo, da je grli
mrtav ovek, le.
"Hodi, mila moja, ne ustei se", tepao joj je Gorloas, sedei na krevetu kraj nje. "Znam da si
umorna i bolna, mora da si se uelela kue i deteta, ali sada vie nee dugo trajati, imam vesti za
tebe, sluaj pa u ti ispriati."
"Je li Vee stiglo blizu odluke o kralju?"
"Moda jeste", rekao je Gorloas. "Jesi li ula guvu na ulicama danas po podne? Pa, Lot od
Orknija i kraljevi sa severa su otili. Sada su sasvim ubeeni da Lot nee biti izabran za Velikog
Kralja sve dok Sunce i Mesec ne iziu zajedno na zapadu, i zato su otili, ostavljajui nas ostale da
uradimo ono to znamo da je Ambrozije eleo. Da sam na Uterovom mestu - i to sam mu i rekao -
ne bih nikuda iao sam po zalasku sunca; Lot je pri odlasku izgledao kao dukela kojoj je odseen
rep, i ne bih se iznenadio kad bi reio da zalei ranjeni ponos time to bi poslao nekog sa bodeom
da prati Utera."
"Zaista misli da e Lot pokuati da ubije Utera?" apnula je.
"Pa, on nije dorastao Uteru u borbi. No u lea, to bi vie liilo na Lota. Milo mi je to vie nije
meu nama, mada bi mi laknulo kada bi se Lot zakleo da e uvati mir. Zavet nad nekom svetom
relikvijom, koji se ne bi usudio da pogazi - a ak i tada bih ga se uvao", rekao je Gorloas.
Kad su legli, okrenuo se ka njoj, ali odmahnula je glavom i odgurnula ga. "Samo jo jedan dan",
rekla je, i on je uzdahnuo, okrenuo se i skoro istog asa zaspao. Znala je da nee moi jo dugo da
ga odbija. No, obuzimao ju je uas, sad kad je videla smrtni usud kako vreba nad njim. Govorila je
sebi da, ma ta se desilo, mora ostati verna supruga asnog oveka koji je bio dobar prema njoj. A
to joj je prizvalo seanje na sobu u kojoj su Merlin i Vivijen razbili njenu sigurnost i sav njen mir.
Osetila je kako joj naviru suze, ali je pokuala da prigui jecaje, kako ne bi probudila Gorloasa.
Merlin je rekao da e joj poslati san koji e joj zaleiti jad, ali sve ovo je i poelo snom. Bojala
se da zaspi, plaei se da e doi novi san koji e razbiti ono malo mira to joj je ostalo. Jer znala je
da e joj ovo unititi ivot, ako dozvoli; morae da pogazi re. A mada nije bila hrianka, dovoljno
je sluala njihove propovedi da zna kako je ovo, po njihovim merilima, teak greh.
Da je Gorloas mrtav... Igrena je zadrala dah, obuzeta uasom; prvi put je dozvolila sebi da
pomisli tako neto. Kako je mogla poeleti da on umre - njen mu, otac njene keri? Kako je mogla
znati da bi je Uter poeleo, ak i da Gorloas vie ne stoji izmeu njih? Kako moe da lei kraj
jednog mukarca i da razmilja o drugom?
Vivijen je govorila kao da se takve stvari esto deavaju...jesam li samo detinjasta i naivna, a da
nemam pojma o tome?
Neu spavati da ne bih sanjala...
Ako bude nastavila ovako da se prevre, shvatila je, Gorloas e se probuditi. Ako bude plakala,
elee da zna zato. A ta da mu kae? Igrena se tiho iskrala iz kreveta, obmotala dugaki ogrta
oko nagog tela i pola da sedi kraj zamirue vatre. Zurila je u plamen i pitala se zato bi se Merlin
od Britanije, druidski svetenik, savetnik kraljeva, Glasnik bogova, uplitao u ivot jedne mlade
ene. Zapravo, ta jedan druidski svetenik radi kao savetnik na dvoru kralja koji bi trebalo da je
hrianin?
Ako mislim da je Merlin toliko mudar, zato nisam spremna da se pokorim njegovoj volji?
Dosta kasnije osetila je da su joj se oi zamorile od gledanja u ar i upitala se da li da se vrati i
legne kraj Gorloasa ili da ustane i eta, kako ne bi zaspala i pri tom sanjala Merlinov obeani san.
Ustala je i tiho otila do kunih vrata. S obzirom na trenutno raspoloenje, nije se nimalo
iznenadila kad se osvrnula i ugledala svoje telo kako jo sedi kraj vatre, umotano u ogrta; nije se
muila da otvara vrata sobe, kao ni vrata kue, nego je skliznula kroz njih kao utvara.
A napolju je utvrdila da je veliko dvorite kue Gorloasovog prijatelja nestalo. Stajala je na
irokoj ravnici, gde se nalazio krug od velikog kamenja, tek dodirnut svetlom praskozorja... ne; ta
svetlost nije bilo sunce, nego velika vatra na zapadu, od koje je plamtelo itavo nebo na toj strani.
Na zapadu, gde se nalaze izgubljene zemlje Lioneza i Isa; i veliko ostrvo Atlas - Alamezios, ili
Atlantida, zaboravljeno kraljevstvo mora. Tamo je zaista besneo ogroman poar, planina se rasprsla
i za jednu jedinu no je stradalo stotinu hiljada mukaraca, ena i dece.
"Ali svetenici znaju", javio se glas kraj nje. "Jer tokom poslednjih stotinu godina gradili su
hram zvezde ovde u ravnici, kako ne bi izgubili raun o godinjim dobima, niti o dolasku
pomraenja meseca i sunca. Ovi ljudi ovde o tome ne znaju nita, ali znaju da smo mudri,
svetenici i svetenice sa druge strane mora, i gradie za nas, kao to su i ranije..."
Igrena je podigla pogled, bez iznenaenja, ka prilici u plavom ogrtau koja je stajala kraj nje, i
mada mu je lice bilo sasvim drugaije, i nosio je neobinu kapu obavijenu zmijama, kao i zlatne
zmije oko ruku - ukrasi ili narukvica - njegove oi bile su oi Utera Pendragona.
Vetar je postajao sve jai preko visoravni gde je kameni krug iekivao sunce, podiui se nad
kamenom u temelju. Oima svog ivog tela Igrena nikada nije videla Hram sunca u Salizberiju, jer
druidi nisu hteli da mu se pribliavaju. Ko moe, pitali su, da oboava Vee bogove osim bogova u
hramu izgraenom ljudskim rukama? I zato su odravali svoje sveanosti u gajevima posaenim
rukom bogova. Ali kada je bila devojica, Vivijen joj je priala kako je tamo sve tano izraunato,
vetinama danas izgubljenim, tako da ak i oni koji ne poznaju tajne svetenika mogu da predvide
kada e doi pomraenje i da prate kretanja zvezda i godinjih doba.
Igrena je znala da Uter, koji je stajao kraj nje - da li je to zaista Uter, ovaj visoki mukarac u
svetenikom ogrtau satkanom pre mnogo stolea u zemlji koju danas smatraju predanjem? -
gleda na zapad, ka usplamtelom nebu.
"Znai, konano je dola, kao to su nam rekli", kazao je i poloio joj ruku preko ramena.
"Nikada nisam stvarno verovao sve do ovog trenutka, Morgana."
Igrena, ena vojvode Gorloas, za trenutak se upitala zato je ovaj ovek zove imenom njenog
deteta; ali pre nego to je stigla da dovri pitanje u sebi setila se da 'Morgana' nije ime, nego titula
svetenice, koja znai samo 'ena koja je dola preko mora', u veri koju je ak i Merlin od Britanije
smatrao predanjem i senkom predanja.
ula je sebe kako progovara bez namere. "I meni se inilo nemogue da Lionez, Ahtarah i Ruta
padnu i nestanu kao da nikada nisu ni postojali. Da li veruje da je tano da su bogovi kaznili
zemlju Atlantide zbog njenih grehova?"
"Ne verujem da bogovi tako rade", odgovorio je ovek kraj nje. "Zemlja drhti u velikom okeanu
iza okeana koje mi poznajemo, i mada narod Atlantide govori o izgubljenim zemljama Mu i Veliki
Brazil, ja znam da se u najveem okeanu iza zalaska sunca zemlja trese, a ostrva se izdiu i nestaju
i tamo gde ljudi ne znaju nita o dobru i zlu, nego ive onako neduno kao pre nego to su nam
bogovi dali saznanje da biramo izmeu dobra i zla. A ako zemaljski bogovi prosipaju gnev i osvetu
podjednako na grene i bezgrene, onda ovo daleko unitenje ne moe biti kazna za grehe, nego je
put prirode. Ne znam ima li to unitavanje svrhe, ili se zemlja jo nije smirila u svom konanom
obliku, kao to ni mi, mukarci i ene, jo nismo savreni. Moda se i zemlja trudi da uzvisi duu i
usavri se. Ne znam, Morgana. Te stvari su posao najviih Posveenika. Znam samo da smo
povratili tajnu hramova, to nismo smeli da uradimo, i stoga smo prokleti."
Zadrhtala je. "Ali svetenici su nam tako naredili."
"Nijedan svetenik nas ne moe razreiti ovog krenja zaveta, jer re data pred bogovima
odjekuje kroz vreme. I stoga emo ispatati. Nije bilo dobro da se sve znanje o naim hramovima
izgubi pod morem, i stoga smo poslati da prenesemo to znanje iz ivota u ivot, uz punu svest o
tome da emo patiti zbog krenja zaveta. Moralo je biti tako, sestro."
"Zato da budemo kanjeni posle ovog ivota za ono to nam je naloeno da uinimo? Zar
svetenici misle da je pravo da ispatamo to smo ih posluali?"
"Ne", odgovorio je ovek, "ali seti se zaveta koji smo dali..." i tu mu se glas slomio. "Zakleli
smo se, u hramu sada izgubljenom pod morem, gde veliki Orion vie nee vladati. Zakleli smo se
da podelimo usud onoga ko je ukrao vatru sa nebesa, kako ovek ne bi morao da ivi u tami. Veliko
dobro nam je doneo taj dar vatre, ali i veliko zlo, jer ovek se nauio zloupotrebi i izopaenosti... i
tako onaj ko je ukrao vatru, mada mu se ime potuje u svakom hramu jer je oveanstvu doneo
svetlost, trpi zauvek muke okovan, dok mu leinar veito kljuca srce... To su Misterije: da se ovek
moe slepo povinovati svetenicima i njihovim zakonima, pa da ivi u neznanju, ili da se voljno
protivi, potujui donosioca Svetla, i podnese patnje na Toku Ponovnog Roenja. A vidi..."
pokazao je navie, ka mestu gde se njihala prilika Veeg-od-bogova, sa tri zvezde istote i
pravednosti oko pojasa. "On jo stoji tamo, mada mu je hram nestao; i pogledaj, eno Toka kako se
okree svojom krunom putanjom, mada se zemlja ispod njega moda gri u mukama i baca
hramove i gradove i oveanstvo u plamenu smrt. A mi smo ovde izgradili novi hram, kako
njegova mudrost nikada ne bi nestala."
ovek za koga je znala da je Uter, iznutra, obgrlio ju je rukom, i znala je da je zaplakala. Grubo
je privukao njeno lice svojem i poljubio ju je, a ona je osetila na usnama so njegovih suza. "Ne
mogu da se pokajem", rekao je. "U hramu nam govore da se istinska radost nalazi samo u slobodi
od Toka koji znai roenje i ponovno roenje, da moramo nauiti da preziremo zemaljske radosti i
patnje, i da eznemo samo za mirom sadanjosti u venosti. Ali ja volim ivot na Zemlji, Morgana,
i volim te ljubavlju koja je jaa od smrti, i ako je greh cena to smo vezani zajedno, ivot za
ivotom tokom vekova, onda u greiti radosno i bez aljenja, jer to me vraa tebi, ljubljena moja!"
Igrena nikada u ivotu nije iskusila takav poljubac, strastan, ali ipak je izgedalo kao da ih neki
smisao iznad obine poude navodi da ostanu vezani. U tom trenutku zapljusnulo ju je seanje kako
je prvi put upoznala ovog oveka - seanje na velike mermerne stubove i zlatne zvezde velikog
Orionovog hrama, i Grada Zmija ispod njega, sa avenijama sfingi, ivotinja sa telom lava i licem
ene, koje su vodile ka velikom putu za Hram... stajali su tu, na goloj ravnici, sa krugom od
neobraenog kamena i sa poarom na zapadu koji je predstavljao samrtno svetlo zemlje u kojoj su
roeni, gde su obitavali zajedno u Hramu jo od ranog detinjstva i gde su spojeni u svetom
plamenu, da se nikad ne rastave dok god su ivi. A sada su uinili ono to e ih spojiti i posle
smrti...
"Volim ovu zemlju", grubo je rekao on. "Ovde gde smo sada, hramovi se prave od neobraenog
kamena, a ne od srebra, zlata i mesinga, ali ja ve volim ovu zemlju i rado dajem ivot kako bih je
ouvao, ovu hladnu zemlju u kojoj sunce nikad ne sija..." Stresao se pod ogrtaem, ali Igrena ga je
povukla, tako da su okrenuli lea zamiruem plamenu Atlantide.
"Gledaj na istok", rekla je, "jer uvek, dok velika svetlost zamire na zapadu, postoji obeanje
ponovnog roenja na istoku." I tako su stajali, zagrljeni, pod blistaivm suncem koje je izlazilo iza
oka na velikom kamenu.
ovek je aputao. "Ovo je zaista veliki ciklus ivota i smrti..." Jo dok je govorio, privukao ju je
uz sebe. "Doi e dan kada e ljudi zaboraviti, i ovo e biti samo prsten od kamenja. Ali ja u se
seati, i vratiu ti se, ljubljena, kunem ti se."
A onda je ula Merlinov ozbiljni glas. "Budi oprezna sa svojim nadama, jer e ti se svakako
ispuniti."
A onda tiina; Igrena se nala naga, umotana samo u ogrta, sklupana kraj poslednjeg hladnog
pepela vatre u sobi u kojoj su odseli; A Gorloas je tiho hrkao u krevetu.
Drhtei, vrsto se umotala u al i uunjala se, smrznuta do kostiju, nazad u postelju, traei
poslednje ostatke toplote. Morgana. Zar je dala to ime detetu zato to je ona pod njim roena? Je li
ovo bio samo udan san koji joj je poslao Merlin, kako bi je ubedio da je poznavala Utera
Pendragona u nekom ranijem ivotu?
Ali ovo nije bio san - snovi su zbrkani, udni, svet u kome je sve glupost i varka. Znala je da je
nekako odlutala u predele Istine, kuda dua odlazi kada je telo negde drugde, i nekako se vratila sa
seanjem umesto sna.
Jedno joj je ipak bilo jasno. Ako su se ona i Uter poznavali i voleli u prolosti, to objanjava
otkuda joj snano oseanje da ga poznaje, zato joj nije stranac, zato ak i njegovi grubi - ili
deaki - maniri njoj ne deluju uvredljivo, nego samo kao deo osobe kakva on jeste i kakva je
oduvek bio. Setila se nenosti sa kojom mu je brisala suze velom, sada svesna ta je tada
mislila: Da, uvek je bio ovakav. Plahovit kao deak, urei ka onome to eli, ne pitajui za cenu.
Jesu li zaista njih dvoje doneli tajne iezle mudrosti u ovu zemlju, pre mnogo narataja, kada su
iezle zemlje tek nestale pod zapadnim okeanom, i jesu li zajedno trpeli kazne zbog krenja
zaveta? Kazne? Tog asa, ne znajui zato, shvatila je da je upravo ponovno roenje - ljudski ivot
- trebalo da bude kazna, ivot u ljudskom telu umesto u beskonanom miru. Nasmeila se. Je li to
zaista kazna, pomislila je, ili nagrada - iveti u ovom telu? Jer razmiljajui o iznenadnom buenju
svog tela u naruju oveka koji je bio, ili e biti, ili je davno bio, Uter Pendragon, znala je jasno kao
nikada ranije, ma ta svetenici govorili o tome: ivot, roen ili ponovno roen, u ovom telu,
dovoljna je nagrada.
Uukala se u krevetu i legla, sada nimalo sanjiva, gledajui u tamu i smeei se. Znai, Vivijen
i Merlin su znali, moda, ono to joj je bilo sueno da uvidi: da je vezana za Utera vezom koja je
njen brak inila samo povrnim i privremenim. Uinie po njihovoj volji; to je deo njene sudbine.
Ona i ovek koji je sada Uter vezani su, pre mnogo ivota, sudbinom ove zemlje u koju su doli
kada je Stari Hram pokopan. Sada, kada su Misterije ponovo ugroene, ovog puta hordama varvara
i divljaka sa severa, vratili su se zajedno. Dato joj je da rodi jednog od velikih junaka koji e se,
kako je reeno, vratiti u ivot kada budu potrebni, kralja koji je bio, i jeste, i ponovo e doi da
spase svoj narod... ak i hriani imaju slinu priu, jer kau da je majka njihovog Isusa, dok ga je
nosila, imala vizije i proroanstva da e roditi kralja. Nasmeila se u tami, razmiljajui o sudbini
koja je ponovo ujedinjuje sa ovekom koga je volela pre toliko stolea. Gorloas? Kakve veze ima
Gorloas sa njenom sudbinom, osim to ju je pripremio? Inae bi moda bila premlada da razume
ta joj se deava.
U ovom ivotu nisam svetenica. Ipak, znam da sam i dalje posluno dete svoje sudbine; kao to
svi mukarci i ene to moraju biti.
A za svetenike i svetenice ne postoji brak. Oni se daju onako kako moraju, po volji bogova,
kako bi rodili one koji su kljuni za sudbinu oveanstva.
Setila se velikog sazvea po imenu Toak, na severu. Seljaci ga nazivaju Velika Kola, ili
Veliki Medved, i ono veito krui oko najsevernije zvezde; ali Igrena je znala da on predstavlja,
svojim pojavljivanjem i nestajanjem, beskrajni Toak Roenja, Smrti i Ponovnog Roenja. A Div
koji koraa nebom, sa maem za pojasom... Igreni se za trenutak uinilo da vidi junaka koji e doi,
sa velikim maem u ruci, maem pokoritelja. Svetenici sa Svetog ostrva postarae se da on dobije
ma, ma iz predanja.
Gorloas se promekoljio i posegnuo ka njoj, i ona mu se posluno pribliila. Gaenje je potpuno
nestalo pred nenou i saaljenjem, jer sada se nije bojala da e je opteretiti neeljenim detetom.
To nije njena sudbina. Siroti, osueni ovek, nije imao udela u toj Misteriji. On je od onih koji se
jednom raaju; ili, ako i nije, nije se seao, a njoj je bilo drago to ga moe uteiti ta obina
sudbina.
Kasnije, kada su ustali, uhvatila je sebe kako peva; Gorloas ju je radoznalo pogledao.
"ini mi se da si ozdravila", rekao je, i ona mu se nasmeila.
"Pa, jesam", rekla je. "Nikad se nisam bolje oseala."
"Znai da ti je Merlinov lek koristio", rekao je Gorloas, a ona se nasmeila i nije odgovorila.

5.
Izgledalo je da se narednih dana u gradu govori samo o tome - da se Lot od Orknija povukao i
otiao na sever. Postojao je strah da e to odloiti konaan izbor; ali samo tri dana kasnije, Gorloas
se vratio u kuu, gde je Igrena zavravala novu haljinu od tkanine koju je nala na trnici, i rekao
da je Vee Ambrozijevih savetnika uinio ono to su sve vreme znali da je Ambrozije eleo, i da je
izabrao Utera Pendragona da vlada itavom Britanjom kao Veliki Kralj nad kraljevima u zemlji.
"Ali ta je sa severom?" upitala je.
"On e nekako urazumiti Lota ili e ratovati protiv njega", odgovorio je Gorloas. "Ne volim
Utera, ali on je na najbolji borac. Ne bojim se Lota i siguran sam da ga se ni Uter ne boji."
Igrena je osetila ono poznato mekoljenje Vida i znala je da e Lot imati vanu ulogu u
narednim godinama... ali outala je; Gorloas joj je odavno pokazao da ne eli da ona razgovara o
mukim poslovima, a i bolje da se ne svaa sa osuenim ovekom za ovo malo vremena to mu je
preostalo.
"Vidim da si zavrila novu haljinu. Nosie je, ako eli, kada Uter bude u crkvi proglaen za
Velikog Kralja i krunisan, a potom e odrati prijem za sve mukarce i njihove gospe, pre nego to
poe u zapadne predele da ga i oni proglase kraljem", rekao je. "On nosi ime Pendragona, Najveeg
Zmaja, po zastavi koju nosi, a oni imaju neki sujeveran obred o zmajevima i kraljevima..."
"Zmaj je isto to i zmija", rekla je Igrena. "Simbol mudrosti; druidski simbol."
Gorloas se nezadovoljno namrtio i rekao da nee da ima posla sa takvim simbolima u
hriankoj zemlji. "Pomazanje rukom biskupa trebalo bi da im bude dovoljno."
"Ali nisu svi ljudi dorasli viim Misterijama", rekla je Igrena. Nauila je to jo kao dete na
Svetom ostrvu, a otkako je sanjala o Atlantidi, inilo joj se da je sve to je tada nauila o
Misterijama, a to je mislila da je zaboravila, poprimilo novo znaenje i dubinu u njenom umu.
"Mudri ljudi znaju da simboli nisu potrebni, ali ne i obian svet sa sela; njima trebaju zmajevi koji
lete nad kraljem, ba kao to im trebaju vatre Beltana, i Veliki Brak kada se kralj venava sa
zemljom..."
"Te stvari su hrianima zabranjene", strogo je rekao Gorloas. "Apostol je rekao: samo je jedno
ime pod nebesima koje nas moe spasti, i svi ostali znaci i simboli su izopaeni. Ne bi me udilo da
ujem tako neto od Utera, tog nedostojnika, koji se petlja u razvratne obrede pagana, raunajui na
glupost prostaka. Nadam se da u doekati Velikog Kralja Britanije koji e se drati samo
hrianskih obreda!"
Igrena se nasmeila. "Mislim da nijedno od nas nee doiveti da vidi taj dan, muu moj. ak je i
Apostol u tvojim svetim knjigama napisao da je za bebe mleko, a za snane mukarce meso, dok
obian narod, koji se jednom raa, mora da ima svoje Svete Kladence i prolene vence i obredne
plesove. Bio bi tuan dan za Britaniju kad se julske vatre ne bi palile i kad venci ne bi padali u
Svete Kladence."
"ak i avoli mogu da pogreno navode svete rei", odgovorio je Gorloas, ali nije se ljutio.
"Moda je to Apostol i hteo da kae, kada je rekao da ene moraju da ute u crkvi, jer one lako
padaju u takve greke. Kad bude starija i mudrija, Igrena, znae da je tako. A dotle, spremi se
kako najlepe ume za slubu u crkvi i za veselje potom."
Igrena je obukla novu haljinu i etkala kosu sve dok nije zasijala kao najfiniji bakar; kada se
pogledala u srebrnom ogledalu - Gorloas je poslao na trnicu po njega, posle svega, i poklonio joj
ga - iznenada se potiteno upitala hoe li je Uter uopte primetiti. Bila je divna, da, ali bilo je i
drugih ena, lepih kao i ona, a mlaih, neudatih ena koje nisu raale - zato bi eleo nju, staru i
iskorienu?
Tokom itave crkvene sveanosti paljivo je gledala kako se Uter zarie i kako ga biskup
pomazuje. Bar ovog puta psalmi nisu bili alosno zapevanje o Bojem srdbi i kazni, nego vesele
pesme, pune hvale i zahvalnosti, a zvona su zvuala vedro, a ne gnevno. Potom, u kui koja je bila
Ambrozijev tab, ekali su ih specijaliteti, vino i mnogo sveanosti, jer Ambrozijevi vojni poglavari
zaklinjali su se jedan po jedan na vernost Uteru.
Igrena se umorila mnogo pre kraja. No, konano je i to bilo gotovo, i dok su se poglavari sa
gospama okupljali oko vina i hrane, malo se izdvojila, posmatrajui blistavi skup. I tu ju je,
konano, kao to je napola slutila da e biti, pronaao Uter.
"Moja gospo od Kornvola."
Duboko mu se naklonila. "Gospodaru Pendragone, moj kralju."
Grubo joj je odgovorio: "Nema potrebe za takvim utivostima meu nama dvoma, gospo", i
uhvatio ju je za ramena, ba kao u snu, pa se zagledala u njega, napola oekujui da e na njegovim
miicama videti zlatne vezene zmije.
Ali govorio je sasvim obino. "Sada vie ne nosi onaj dragulj. Bio mi je tako udan. Kada sam
te prvi put video da ga nosi, bilo je to kao u snu koji sam jednom sanjao... Imao sam groznicu,
proletos, i Merlin me je negovao, i sanjao sam udan san, a sada znam da sam te u tom snu prvi put
video, mnogo pre nego to sam ti prvi put ugledao lice. Mora da sam zurio kao seoski klipan, gospo
Igrena, jer sam se neprekidno trudio da se setim tog sna, i kakvu si ulogu u njemu imala, a kakvu je
imao opal oko tvog vrata."
"Rekli su mi da je jedna od osobina mog dragulja", odgovorila je, "da budi seanja due. I ja
sam sanjala..."
Poloio joj je ruku na miicu. "Ne mogu da se setim. Zato mi se ini da si nosila neto zlatno
oko doruja, Igrena? Ima li zlatnu narukvicu u obliku - moda zmaja?"
Odmahnula je glaovm. "Sada ne", rekla je, ukoena pomilju da je on, nekako i bez njenog
znanja, delio to udno seanje i san.
"Smatrae me neutivim klipanom, gospo od Kornvola. Mogu li da te ponudim vinom?"
utke je odmahnula glavom. Znala je da bi joj, ako pokua da uzme pehar, ruka zadrhtala i da bi
prosula pie.
"Ne znam ta se deava sa mnom", ljutito je rekao Uter. "Sve to se zbiva ovih dana - smrt mog
oca i kralja, rasprave svih ovih kraljeva, to to su me izabrali za Velikog Kralja - ini mi se
nestvarno, a ti, Igrena, najnestvarnija si od svega! Jesi li bila na zapadu, gde veliki prsten od
kamenja stoji u ravnici? Kau da je u davna vremena to bio druidski hram, ali Merlin tvrdi da nije,
da je sagraen davno pre nego to su druidi doli u ove krajeve. Jesi li bila tamo?"
"Ne u ovom ivotu, gospodaru."
"Voleo bih da ti ga pokaem, jer jednom sam sanjao da stojim tamo sa tobom - oh, ne misli da
sam ludak, Igrena, to uvek priam o snovima i proroanstvima", rekao je uz nagao, deaki
osmeh. "Hajde da lepo priamo o obinim stvarima. Ja sam obian poglavar sa severa koji se
iznenada probudio i ustanovio da je postao Veliki Kralj Britanije, i moda sam malo poludeo od
iznenaenja!"
"Biu sasvim obina", sloila se Igrena, smeei se. "A da si oenjen, pitala bih te kako ti je
ena i ima li tvoj najstariji sin problema sa - oh, to je najobinija stvar koji bih mogla da te pitam -
da li su mu izbili zubi pre vruina, ili da li je imao osipe od pelena!"
Nasmejao se. "Mislie da nisam dovoljno star za enidbu", rekao je. "Imao sam dovoljno ena,
Bog zna koliko. Moda ne bi trebalo da tako govorim eni najpobonijeg poglavara; otac Derom
bi rekao da sam imao previe ena za duevni mir! Ali nikada nisam sreo neku do koje bi mi bilo
stalo, poto bismo ustali iz postelje, a uvek sam se plaio da se oenim nekom sa kojom nisam
spavao, jer bih se moda i od nje tako umorio. Uvek mi se inilo da bi trebalo da postoji veza
vra od one izmeu mukarca i ene, mada hriani smatraju da je to dovoljno - kako oni kau,
bolje oeniti se nego goreti? E, nisam izgoreo, jer sam zagasio vatru, ali ipak oseam da mora
postojati plamen koji se nee predati tako brzo, i da takvom enom treba da se oenim." Iznenada je
promenio temu. "Da li voli mua?"
Vivijen ju je isto pitala, a ona joj je odgovorila da nije vano. Nije znala ta govori. Sada je tiho
rekla: "Ne. Dali su me njemu kada sam bila premlada da bih marila za koga se udajem."
Uter se okrenuo i poeo ljutito da koraa. "A vidim da nisi kurva koja se tumba po tuim
krevetima, i zato me je, za ime svih bogova, oparala ena udata za jednog od mojih najodanijih
voa..."
Znai, Merlin je bacio malo ini i na Utera. No, sada joj to nije smetalo. To joj je bila sudbina, a
ono to e se desiti morae da se desi. Ali nije mogla da veruje da joj je sudbina da prevari
Gorloasa, ovde i ovako. To kao da je bio deo sna o velikoj ravnici, i kao da je mogla da nazre senku
velikog prstena od kamenja, kad joj je poloio ruku na rame. Ali bila je zbunjena. Ne, to je bio
drugi svet i drugi ivot. inilo joj se da joj itava dua i itavo telo ude za stvarnou onog
poljupca u zajednikom snu. Sakrila je lice dlanovima i zaplakala. On je zurio u nju, uplaen i
bespomoan, malo ustuknuvi.
"Igrena", apnuo je. "ta da radimo?"
"Ne znam", jecala je. "Ne znam." Njena sigurnost pretvorila se u jadnu zbunjenost. Je li san bio
poslat samo da je zaara, magijom, i navede da prevari Gorloasa i pogazi svoju ast i zadatu re?
Na rame joj je pala aka, teka i pretea. Gorloas je bio ljut i sumnjiav.
"ta je posredi, moja gospo? ta ste joj to rekli, kralju, kad mi ena izgleda tako jadno? Znam da
ste ovek bez vaspitanja i samilosti, ali ak i tako, ser, obina pristojnost bi trebalo da vas uzdri od
udvaranja eni vazala na sopstvenom krunisanju!"
Igrena ga je ljutito pogledala. "Gorloase, nisam ovo zasluila od tebe! Da li sam ikada ita
uradila da zasluim ovakve optube, i to na javnom mestu?" Glave su se zaista okretale ka njima,
jer ljutite rei bile su glasno izgovorene.
"Pa zato onda plae, gospo, ako ti nije rekao nita neprilino?" Ruka kojom ju je stezao za
zglob bila je vrsta kao da eli da ga slomi.
"to se toga tie", rekao je Uter, "mora pitati gospu zato plae, jer ja ne znam. Ali pusti joj
ruku, da te ne bih naterao. Bio joj mu ili ne, niko se ne sme tako ponaati prema eni pod mojim
krovom."
Gorloas je pustio Igreninu ruku. Videla je da se crveni otisci njegovih prstiju polako pretvaraju u
modrice; protrljala ih je, a suze su joj tekle niz lice. Pred mnogim licima koja su ih okruavala
oseala se zgroeno, kao da ju je neko osramotio; pokrila je lice velom i jo jae zaplakala. Gorloas
ju je gurao napred. Nije ula ta je rekao Uteru; tek kada su izili na ulicu, pogledala ga je u udu.
"Neu te optuiti pred svima, Igrena", ljutito je rekao Gorloas, "ali Bog mi je svedok da bih
imao pravo. Uter te je maloas gledao onako kako mukarac gleda enu koju je upoznao na nain
na koji nijedan hrianin ne sme poznavati tuu enu!"
Igrena je oseala kako joj srce bije u grudim; znala je da je on u pravi i bila je zbunjena i oajna.
Uprkos injenici da je videla Utera svega etiri puta i dvaput ga sanjala, bila je svesna da su se
gledali i razgovarali kao da su godinama ljubavnici, znajui sve jedno o drugom, o telu i umu i
srcu. Setila se sna, u kome je izgledalo da su vezani godinama vezom koja, moda i nije bila brak,
ali se nije mnogo razlikovala od toga. Ljubavnici, partneri, svetenik i svetenica - ma kako to
zvali. Kako je mogla rei muu da je Utera videla samo u snu, ali da je poela da misli o njemu kao
o mukarcu koga je volela toliko davno da je ona, Igrena, u to vreme bila tek neroena senka; da je
njena sr ista kao i kod ene koja je volela onog udnog oveka sa zlatnim zmijama na rukavima...
Kako to da kae muu, koji o Misterijama nita ne zna i ni ne eli da zna?
Grubo ju je gurao napred, ka kui u kojoj su odseli. Znala je da je spreman da je udari ako
progovori i re; ali njeno utanje jo ga je vie estilo. "Zar nema nita da mi kae, eno?"
povikao je i zgrabio je za ve bolnu ruku, toliko snano da je uzviknula od bola. "Zar misli da
nisam video kako si gledala svog ljubavnika?"
Otrgla je ruku, oseajui da je spreman da joj je iupa. "Ako si to video, onda si video i da sam
se okrenula od njega i kad je samo hteo da me poljubi! A nisi ga uo kad mi je rekao da si mu ti
odani saradnik i da ne eli da uzme enu prijatelju..."
"Ako sam mu ikada i bio prijatelj, sada svakako vie nisam!" rekao je Gorloas, lica tamnog od
gneva. "Zar zaista misli da u podravati oveka koji bi mi preoteo enu, na javnom mestu,
posramivi me pred svim okupljenim poglavarima?"
"Nije to uradio!" opet je zaplakala Igrena. "Samo sam mu jednom dodirnula usne!" inilo joj se
da je sve jo surovije zato to je elela Utera, ali se drala pristojnosti. Pa, ako me optuuje za
krivicu kada uopte nisam kriva za ono to je po njegovim reima nedelo, zato nisam uradila ono
to je Uter eleo?
"Video sam kako ga gleda! A ne ulazi mi u krevet od kako si prvi put videla Utera, neverna
kuko!"
"Kako se usuuje!" jeknula je, pobesnevi; zgrabila srebrno ogledalo koje joj je poklonio i
bacila mu ga u glavu. "Povuci re, ili se kunem da u se baciti u reku pred tvojim oima ako me
ikada dodirne! Lae, i zna da lae!"
Gorloas se sagnuo i ogledalo se razbilo o zid. Igrena je dograbila ogrlicu od ilibara - jo jedan
novi poklon od mua - i bacila je za ogledalom; urno je strgla lepu novu haljinu i zavitlala mu je u
glavu. "Kako se usuuje da me tako nazove, ti koji si me zatpao poklonima kao da sam jedna od
onih koje prate vojnike logore? Ako misli da sam kurva, gde su pokloni koje sam dobila od
ljubavnika? Sve poklone koje sam dobila, dobila sam od mua, brbljivog kukinog sina koji
pokuava da kupi moju naklonost radi svoje poude, jer svetenici su ga uinili napola evnuhom!
Od sada u nositi samo ono to sama izatkam, a ne tvoje odvratne poklone, ti huljo sa usnama i
umom lanim kao i tvoji prljavi poljupci!"
"uti, eno neastiva!" proderao se Gorloas, udarivi je tolikom snagom da je pala na pod. "A
sad se dii i pokrij se pristojno, kao hrianka, i nemoj vie da se svlai kako bih poludeo kad te
takvu vidim! Jesi li time zavela i mog kralja?"
Nesigurno je ustala, utnuvi ostatke haljine to je dalje mogla, i jurnula ka njemu da ga udari,
jo jednom i jo jednom. On ju je zgrabio i pokuao da je umiri; inilo joj se da e je zdrobiti.
Igrena je bila snana, ali Gorloas je bio krupan ovek i ratnik, i ubrzo je prestala da se otima,
znajui da je beskorisno.
Poeo je da je gura ka krevetu. "Nauiu te da ne gleda tako ljude, osim svog zakonitog mua!"
siktao je.
Prezrivo je zabacila glavu. "Zar misli da u te ikada ponovo pogledati, osim sa gaenjem
kakavo bih oseala prema zmiji? Oh, da, moe me odvesti u krevet i prisiliti me da ti se pokorim,
jer tvoje hriansko milosre ti doputa da mui sopstvenu enu! Ne marim ta e mi rei,
Gorloase, jer u srcu znam da sam neduna! Sve do ovog asa oseala sam se krivom to me je neka
arolija navela da zavolim Utera. Sada mi je krivo to nisam uradila ono to me je molio, makar
zato to si spreman da poveruje laima o mojoj krivici, a ne istini o mojoj nedunosti, a dok sam ja
strepela za svoju i tvoju ast, ti si spreman da poveruje kako bih svoju ast bacila u prainu!"
Prezir u njenom glasu naterao je Gorloasa da opusti ruke i zagleda se u nju. Kada je progovorio,
glas mu je bio promukao. "Da li zaista tako misli, Igrena? Jesi li zaista neduna?"
"Zar misli da bih se ponizila da laem o tome? Pred tobom?"
"Igrena, Igrena", ponizno je rekao. "Dobro znam da sam suvie star za tebe, i da su mi te dali
bez ljubavi i bez tvoje volje, ali sam mislio da si moda, u poslednje vreme, poela da misli malo
bolje o meni, a kad sam te video kako plae pred Uterom..." Zagrcnuo se. "Nisam mogao da
podnesem da tako gleda onog poudnog i pokvarenog oveka, a da mene gleda samo iz dunosti i
sa mirenjem - oprosti mi, oprosti mi, preklinjem te - ako sam te zaista pogreno optuio..."
"Pogreno si me optuio", rekla je ledenim glasom, "i dobro je to me moli da oprotaj, koji
nee dobiti sve dok se pakao ne ohladi i dok Zemlja ne potone u zapadni okean! Bolje idi i pomiri
se sa Uterom - zar zaista misli da e moi da izdri gnev Velikog Kralja Britanije? Ili e na
kraju poklonima kupovati njegovu milost, kao to si pokuao sa mnom?"
"uti!" ljutito je rekao Gorloas, opet pocrvenevi; ponizio se pred njom, i znala je da joj ni to
nikada nee oprostiti. "Pokrij se!"
Igrena je shvatila da je jo naga do pojasa. Prila je krevetu, gde je ostavila staru haljinu, i
polako je obukla i poela da nameta ipku. On je podigao ogrlicu i ogledalo i pruio joj ih, ali ona
je odvratila pogled, pa je posle nekog vremena reio da ih spusti na krevet, gde ih je Igrena ostavila
da lee i ne pogledavi ih.
Za trenutak je zurio u nju, a onda je naglo otvorio vrata i iziao.
Kad je ostala sama, Igrena je poela da pakuje stvari u bisage. Nije znala ta namerava da uini;
moda da poe i potrai Merlina, da mu se izjada. On je pokrenuo ovaj lanac dogaaja koji ju je
posvaao sa Gorloasom. Barem je znala da vie nee moi da popusti i ivi pod njegovim krovom.
Srce joj se grilo od bola: bili su venani po rimskim obiajima, a po njima je Gorloas imao
potpunu vlast nad kerkom. Mora nekako uspeti da se pretvara dok ne uspe da skloni Morganu na
bezbedno mesto! Moda da je poalje kod Vivijen, na Sveto ostrvo, i da je na usvojenje.
Ostavila je na krevetu nakit koji joj je dao Gorloas i spakovala je jedino haljine koje je sama
saila u Tintagelu, a od nakita samo opal koga je dobila od Vivijen. Kasnije je shvatila da ba zbog
tog trenutka odugovlaenja nije uspela da pobegne, jer upravo dok je stavljala na krevet poklone
koje je dobila od njega, odvajajui ih od svojih stvari, Gorloas se vratio u sobu. Brzo je pogledao
njene spakovane bisage i kruto klimnuo glavom. "Dobro je", rekao je, "spremna si za polazak.
Odlazimo pre sumraka."
"Kako to misli, Gorloase?"
"Upravo sam bacio zavet vernosti Uteru u lice i rekao sam mu ono to je trebalo odmah da mu
kaem. Sad smo, dakle, neprijatelji. Idem da organizujem odbranu zapada pred Saksoncima i
Ircima, ukoliko se tamo pojave; rekao sam mu da u ga, ako namerava da dovede vojsku u moju
zemlju, obesiti na prvo drvo kao zloinca."
Zurila je u njega; jedva je uspela da progovori. "Poludeo si, muu moj. Kornvolci ne mogu sami
braniti zapad ako Saksonci nadru tuda. Ambrozije je to znao; Merlin to zna; Boe pomozi, i ja to
znam, a ja sam samo obina domaica! Hoe li u jednom trenutku ludila unititi sve za ta je
Ambrozije iveo i borio se poslednjih godina, zbog neke besmislene svae sa Uterom usled tvoje
bolesne ljubomore?"
"Odmah ti je ao Utera!"
"Bilo bi mi odmah ao i saksonskog poglavice, kada bi izgubio najvernijeg podanika zbog
besmislene svae! Za ime Boje, Gorloase, u ime naih ivota i ivota ljudi koji od tebe oekuju
pomo kada dou Saksonci, preklinjem te da prekine svau sa Uterom i da ne razvrgne
saveznitvo tek tako! Lot je ve otiao; ako i ti ode, ostae samo ugovorne trupe i nekoliko malih
kraljeva da ga slede u odbranu Britanije!" Oajniki je odmahnula glavom. "Bolje da sam se bacila
sa litice u Tintagelu nego to sam pola u Londinijum! Zakleu se, u ta god eli, da me usne
Utera Pendragona nikad nisu dodirnule! Hoe li raskinuti savez za koji je Ambrozije umro, samo
zbog ene?"
Gorloas ju je prostrelio pogledom. "ak i da te Uter nikada nije ni video, gospo, ne bih sledio
oveka koji je toliko raskalaan i toliko lo hrianin; nimalo ne verujem Lotu, ali sada znam da
Uteru verujem jo manje. Trebalo je od poetka da sluam glas savesti i da uopte ne pristanem da
ga podravam. Stavi moju odeu u druge bisage. Poslao sam po konje i nae ljude."
Pogledala je njegovo neumoljivo lice i shvatila da e je, ako se pobuni, opet udariti. Sad je bila u
zamci, nije mogla da pobegne, ak ni na Sveto ostrvo pod sestrinu zatitu - sve dok Gorloas dri
njenu ker u Tintagelu.
Jo je slagala savijene koulje i tunike u bisage kada je ula zvona na uzbunu. "Ostani tu!"
strogo je rekao Gorloas i urno iziao.
Igrena je, ljuta, pourila za njim, i nala se pred grubim vojnikom koga nije poznavala. Drao je
koplje popreko preko ulaznih vrata, spreavajui je da prekorai prag. Njegovo kornvolsko nareje
jedva je mogla da razume, ali shvatila je da je vojvoda naredio da njegova gospa ima da ostane u
kui, u bezbednosti; on je bio zaduen da to i izvri.
Bilo bi joj ispod dostojanstva da se natee sa njim, a podozrevala je da bi je u tom sluaju samo
bacio preko praga kao vreu ita. Na kraju je uzdahnula i vratila se u kuu, da zavri pakovanje. Sa
ulice je ula buku i viku, zvuke ljudi u trku, zvona sa oblinje crkve, mada nije bilo vreme za
slubu. Jednom je zaula i zveckanje maeva i upitala se da nisu to Saksonci prodrli u grad - ovo bi
zaista bilo dobro vreme za napad, sad kad su Ambrozijevi poglavari posvaani! Pa, to bi reilo
jedan od njenih problema, ali ta bi bilo sa Morganom, samom u Tintagelu?
Dan se vukao, a pred vee Igrena je poela da se plai. Da li su Saksonci na kapijama grada, da
li su se Uter i Gorloas opet posvaali, je li neko od njih mrtav? Kada je Gorloas konano otvorio
vrata sobe, bilo joj je gotovo milo to ga vidi. Lice mu je bilo mrano i zatvoreno, vilice stegnute
kao u velikom bolu, ali rei kojima joj se obratio bile su kratke i bespogovorne.
"Polazimo u sumrak. Moe li da sedi u sedlu, ili da te jedan vojnik nosi iza sebe? Neemo
imati vremena da jaemo kako damama odgovara."
Poelela je da ga zaspe pitanjima, ali nije htela da mu prui zadovoljstvo da vidi koliko joj je
stalo. "Dok ti moe da jae, muu moj, i ja u se drati u sedlu."
"Postaraj se da tako i bude, jer se neemo zadravati dovoljno dugo da se predomisli. Uzmi
najtopliji ogrta; bie hladno jahati nou, a sa mora nailazi magla."
Igrena je vezala kosu u punu i umotala se u debeli ogrta preko tunike i pantalona koje je uvek
oblaila za jahanje. Gorloas ju je podigao na konja. Ulica je bila puna tamnih vojnikih prilika sa
dugakim kopljima. Gorloas je tiho razgovarao sa jednim od kapetana, a onda se vratio i uzjahao;
oko njih dvoje jahalo je desetak vojnika. Uzeo je uzde Igreninog konja i ljutito trgao glavom.
"Hajde."
Nije bila sigurna kuda idu; utke je jahala tamo kuda je Gorloas vodio, kroz sve gui sumrak.
Negde daleko na nebu nazirala se vatra, ali Igrena nije znala je li to straarska vatra ili negde gori
kua, ili samo skitnice loe radi kuvanja, negde na trnici. Nije znala kuda se ide izmeu zbijenih
kua ka reci, ali kad je oko njih poela da se pojavljuje gusta magla, pretpostavila je da se
pribliavaju obali, i posle nekog vremena zaula je kripanje ueta na splavu koji je vozio do broda.
Jedan vojnik je sjahao i poveo njenog konja na splav; Gorloas je jahao kraj nje. Nekoliko jahaa
zaplivalo je na konjima. Shvatila je da je sigurno veoma kasno - u ovo doba godine dan dugo traje,
ali bilo je gotovo neuveno jahati nou. A onda je sa obale zaula uzvik.
"Odlaze! Odlaze! Prvo Lot, a sada i vojvoda od Kornvola! Ostajemo bez zatite!"
"Svi vojnici naputaju grad! ta emo raditi kad se Saksonci iskrcaju na junu obalu?"
"Kukavice!" povikao je neko sa obale kad je brod, uz mnogo kripe, poeo da se udaljava.
"Kukavice, beite dok je zemlja u plamenu!"
Iz tame je doleteo kamen. Pogodio je jednog vojnika u grudni oklop. Ovaj je opsovao, ali
Gorloas mu se otro i tiho obratio i vojnik je zautao, gunajui. Sa obale je doletelo jo nekoliko
uvreda i kamenica, ali brzo su se udaljili. Kad su joj se oi privikle na tamu, Igrena je videla
Gorloasa, lica bledog i nepominog kao u kamenog kipa. itave noi joj se nije obratio, mada su
jahali do zore, i tek kad je dolo svitanje, rumeno i vlano, zaogrnuvi svet purpurnom maglom,
zaustavili su se nakratko kako bi se ljudi i konji odmorili. Gorloas je rairio ogrta, kako bi Igrena
mogla da se isprui, i doneo joj je tvrdog hleba i sira i pehar vina, vojniko sledovanje, ali i dalje
joj se nije obraao. Bila je umorna i ugruvana od jahanja, a i zbunjena; znala je da se Gorloas
posvaao sa Uterom i povukao svoju vojsku, ali nita vie. Zar ga je Uter mirno pustio da ode? Pa,
Lota je pustio.
Posle kratkog odmora, Gorloas je opet doveo konje i pokuao da je podigne u sedlo, ali Igrena
se pobunila.
"Neu da jaem dalje dok mi ne kae kuda idemo i zato!" Govorila je tiho, ne elei da
posrami Gorloasa pred vojnicima, ali gledala ga je bez straha. "Zato smo se iskrali iz Londinijuma
kao lopovi pod zaklonom noi? Sada e mi rei ta se deava, osim ako nee da me vee za
konja i tako nosi do Kornvola, a ja u vritati celim putem!"
"Zar misli da bih se ustezao da to uinim kad bih morao?" odgovorio je Gorloas. "Ne pokuavaj
da me izazove, ti za koju sam se zavetovao za itav ivot i odrao re, i zbog koje sam zauvek
zaboravio kralja!"
"Kako se usuuje da mene okrivi za to", planula je Igrena. "Nisi to uinio zbog mene nego
zbog svoje nerazumne ljubomore! Nisam kriva ni za kakav greh koji bi tvoj pokvareni um mogao
da mi pripie..."
"Tiina, eno! I Uter se zakleo da si neduna. Ali ti si ena i sigurno si ga neim omaijala -
otiao sam kod Utera, u nadi da emo izgladiti svau, i zna li ta je taj zli i pokvareni ovek traio
od mene? Zahtevao je da se razvedem od tebe i da mu te dam!"
Igrena se upiljila u njega razrogaenih oiju. "Ako tako loe misli o meni, da sam preljubnica,
vetica, sva ta zla, zato se onda nisi obradovao mogunosti da me se tako lako otarasi?"
A u njoj je kljuao nov gnev, na Utera koji je takoe smatra za enu koja se moe predavati iz
ruke u ruku bez svog pristanka. Zahtevao je od Gorloasa da mu je preda kao nepotrebnu, mada ju je
sam Gorloas traio od Gospe od Avalona! Zar je ona konj da je prodaju kao na prolenom vaaru?
Neto duboko u njoj je uzdrhtalo od tajnog zadovoljstva - Uter ju je eleo, toliko da se svaao sa
vojvodom i odbijao saveznike preotimanjem ene. A neto drugo u njoj je bilo besno. Zato je nije
pitao, nju lino, da ostavi Gorloasa i doe mu po svojoj slobodnoj volji?
No, Gorloas je ozbiljno razmatrao njeno pitanje. "Zaklela si mi se da nisi preljubnica. A nijedan
hrianin nee oterati enu osim ako mu je bila neverna."
Rastrzana nestrpljenjem i iznenadnim kajanjem, Igrena je ostala mirna. Nije mogla da mu bude
zahvalna, ali ju je barem sasluao. Ipak, bilo joj je jasno da je ovde re uglavnom o njegovom
ponosu; ak i da veruje da ga je prevarila, ne bi eleo da njegovi vojnici misle kako njegova mlada
ena vie voli nekog mlaeg mukarca. Moda bi ak radije sakrio njenu preljubu nego da ih pusti
da misle kako ne ume da sauva vernost mlade ene.
"Gorloase..." zaustila je, ali on ju je uutkao pokretom ruke.
"Dosta. Nemam strpljenja da priam sa tobom. Kad stignemo u Tintagel, moe natenane da
zaboravi svoju glupost. to se tie Pendragona, on e imati pune ruke posla oko rata na
Saksonskim obalama. Ako te je oarao, pa, mlada si i ensko si, i malo poznaje svet i mukarce.
Neu ti vie prebacivati. Za godinu ili dve imae sina da ti odvrati misli od oveka koji ti se toliko
dopao."
Igrena je utke pustila da je Gorloas podigne na konja. On, izgleda, mora da veruje u to to
veruje, i nije mogla niim da prodre pod tu gvozdenu povrinu. No, um joj se tvrdoglavo vraao na
ono to su Vivijen i Merlin rekli: da je njena sudbina vezana za Uterovu. Posle onog sna verovala je
u to, znala je zato su se ponovo sreli. A evo je, odlazi iz Londinijuma sa muem, saveznitvo je
propalo, a Gorloas je oito vrsto reen da je Uter vie nikada ne vidi. Pa, dok traje rat na
Saksonskim obalama Uter nee imati vremena da dokono putuje do na kraj sveta, u Tintagel, a ak
i da moe, nije bilo naina da ue u zamak, koga i aica ljudi moe da brani do kraja sveta.
Gorloas moe da je ostavi tamo, i tu e i ostati sve dok ne ostari, zatvorena iza zidova, ponora i
litica. Igrena je prebacila ogrta preko lica i zaplakala.
Vie nikada nee videti Utera. Svi Merlinovi planovi su propali; vezana je za starca koga mrzi -
sada je znala da ga mrzi, to ranije nije dozvolila sebi ni da pomisli - a ovek koga voli nije mogao
da smisli nita pametnije nego da ubedi ponosnog Gorloasa da je dobrovoljno njemu preda! Kasnije
joj se inlo da je plakala tokom itavog dugog putovanja, tokom svih dana i noi dok su putovali
preko movara i kroz doline Kornvola.
Druge noi ulogorili su se i podigli atore da se poteno odmore. Jedva je dokala toplu hranu i
priliku da spava u atoru, mada je znala da vie nee moi da izbegava muevljev krevet. Nije
mogla da vie i otima se, jer svuda oko atora bili su njegovi vojnici. Bila mu je ena ve etiri
godine. Niko ivi ne bi poverovao u priu o silovanju. Nije imala snage da mu se opire, niti je
elela da izgubi poslednje dostojanstvo u nekakvom otimanju. Stegla je zube i odluila da ga pusti
neka ini ta eli - mada je alila to nema neku maiju za koje se pria da tite posveenice
Boginje. Kada one leu sa mukarcima oko Beltanskih vatri, zainju samo ako to ele. inilo joj se
suvie bolno da zanese sina koga on eli ba kad je ovako poniena, potpuno smodena.
Merlin je rekao: Nee roditi sina Gorloasu. Ali nije verovala Merlinovom proroanstvu, jer
videla je da su mu svi planovi propali. Kakav okrutan, proraunat starac! Iskoristio ju je onako
kako su mukarci iskoriavali svoje keri jo od dolaska Rimljana, dajui ih kao kurve ovom ili
onom mukarcu, nudei ih kao konja ili kozji sir! Nala je kakav-takav mir sa muem, a sad je taj
mir nestao, okrutno i nizata! Tiho je plakala dok se spremala za krevet, pomirena i oajna, ak ni
dovoljno sigurna u svoju sposobnost da ga odvrati otrim reima - po tome kako se ponaao videla
je da je spreman da je silom uzme, kako bi oterao seanja na drugog mukarca time to e je
prisvojiti onako kako je jedino znao.
Osetila je njegov poznati dodir i njegovo lice nad svojim u tami, a inio joj se kao stranac. Pa
ipak, kad ju je privukao, bio je nesposoban; mlitav i opten, i mada ju je cimao i tapao, oajniki
pokuavajui da se uzbudi, nije nita vredelo, i na kraju ju je pustio, uz divlju i tihu psovku.
"Jesi li bacila neke ini na moju mukost, ti prokleta kuko?"
"Nisam", rekla je, tiho i prezrivo, "mada, kada bih znala takve ini, rado bih ih bacila na tebe,
snani i otmeni muu moj. Zar oekuje da plaem to ne moe da me silom uzme? Pokuaj, i
leau i smejau ti se u lice!"
Za trenutak se podigao nad njom, steui pesnicu.
"Da", rekla je, "udari me. Nee biti prvi put. A moda e se tako oseati dovoljno muki da bi ti
se koplje pridiglo!"
Opet je opsovao, okrenuo joj lea, ali Igrena je leala budna, drhtei, znajui da je upravo
doivela trenutak osvete. I zaista, itavim putem do Kornvola, ma koliko da se trudio, Gorloas nije
imao moi da je dodirne, sve dok konano Igrena nije poela da se pita da nije, ni ne znajui, njen
pravedni gnev zaista bacio nekakvu aroliju na njegovu mukost. No, tada je uvidela, gorkom
intuicijom svetenice, da nikada vie nee biti potentan sa njom.

6.
Kornvol joj se vie nego ikada inio kao na kraju sveta. U ono prvo vreme poto ju je Gorloas
ostavio pod straom - sada ledeno utljivom, bez rei za nju, ni dobre ni loe - Igrena se pitala da li
Tintagel uopte i postoji u stvarnom svetu, ili je, kao i Avalon, preao u postojanje u magli, u
vilinskom kraljevstvu, bez ikakve veze sa svetom koga je posetila na jedinom kratkom putovanju
napolje.
ak i tokom tog kratkog odsustva izgledalo joj je da je Morgana porasla iz bebe u devojicu,
ozbiljnu, tihu devojicu koja neumorno postavlja pitanja o svemu to vidi. I Morgoza je porasla,
telo joj se zaoblilo, detinjasto lice je poprimilo obrise visokih jagodica i dugakih trepavica pod
tamnim obrvama; Igrena je videla da je postala lepotica, ne znajui da je i ona sama sa etrnaest
godina isto tako izgledala. Morgoza se oduevila poklonima koje joj je donela Igrena; skakutala je
oko sestre kao zahvalno kue, kao i oko Gorloasa. Uzbueno je priala sa njim, vebajui
pogledanje sa strane, i pokuala je da mu sedi u krilu kao da nije starija od Morgane. Igrena je
videla da je Gorloas prestao da se smeje i odguruje je kao kue, nego je gladi po dugakoj rioj
kosi, smeei se, i tipka je za obraze.
"Suvie si velika za ovakve gluposti, Morgoza", otro je rekla. "Zahvali se gospodaru Kornvola i
nosi poklone u svoju sobu. I skloni svilu, jer nee je nositi dok ne odraste. Nemoj misliti da e
odmah poeti da izigrava gospu!"
Morgoza je pokupila sve lepe stvari i otila u svoju sobu, plaui. Igrena je primetila da Gorloas
pogledom prati devojku. Morgozi je tek etrnaest godina, uasnuto je pomislila, a onda se zgrozila
pri pomisli da je i njoj bilo samo godinu vie kada su je dali njemu za nevestu.
Kasnije ih je primetila zajedno u hodniku. Morgoza je poverljivo spustila glavu vojvodi na
rame, i videla je kako je ovaj gleda. Igrenu je obuzeo straan gnev, ne toliko na devojku koliko na
Gorloasa. Videla je da su se sa nelagodnou razdvojili kad je ula u hodnik, i kada se Gorloas
udaljio, pogledala je u Morgozu toliko prodorno da se devojka nesigurno zakikotala i oborila
pogled.
"Zato me tako gleda, Igrena? Zar se boji da e me Gorloas zavoleti vie nego tebe?"
"Gorloas je bio suvie star i za mene; zar nije jo stariji za tebe? Sa tobom mu se ini da je opet
dobio mene, onakvu kakvu me je prvi put video, suvie mladu da ga odbijem ili pogledam drugog
mukarca. Vie nisam posluna devojica nego ena koja ima svoje miljenje, i moda misli da bi
mu sa tobom bilo lake."
"U tom sluaju", nadureno je rekla Morgoza, "moda treba da pazi da ti mu uvek bude
zadovoljan, a ne da se ali ako druge ene ine za njega ono to ti ne moe."
Igrena je podigla ruku da je oamari, a onda se obuzdala uz veliki napor volje. Prizvala je svu
smirenost. "Zar misli da mi je vano koga Gorloas vodi u krevet? Sigurna sam da je uivao u
vojnikim curama, ali vie bih volela da se moja sestra ne nae meu njima. Nimalo ne elim
njegove zagrljaje, i da te mrzim, rado bih mu te prepustila. Ali ti si premlada. Kao to sam i ja bila
premlada. A Gorloas je hrianin. Ako ga pusti da legne sa tobom i ako ti napravi dete, nee imati
drugog izbora do da te na brzinu uda za nekog svog vojnika koji pristaje na polovnu robu - ti
Rimljani nisu kao na svet, Morgoza. Moe da privue Gorloasa, ali nee me oterati da bi se
oenio tobom, veruj mi. U naem narodu devianstvo nije naroito vano - ena koja je dokazala
plodnost, narasla od zdravog deteta, kod nas je najbolja ena. Ali kod hriana nije tako. Kaem ti:
ponaae se prema tebi kao da si se osramotila, a ovek za koga bi uspeo da te uda naterae te da
itavog ivota pati to ti nije on usadio dete koje nosi. Da li to eli, Morgoza, ti, koja moe da
se uda za kralja ako poeli? Hoe li da upropasti sebe, sestro, meni u inat?"
Morgoza je prebledela. "Nisam imala pojma..." apnula je. "Oh, ne. Ne elim da budem
osramoena. Oprosti mi, Igrena."
Igrena ju je poljubila i dala joj srebrno ogledalo i ilibarsku ogrlicu, i Morgoza se zapiljila u nju.
"Ali to su pokloni od Gorloasa..."
"Zarekla sam se da vie ne koristim njegove darove", odgovorila je. "Sad su tvoji, za onog kralja
koga je Merlin video u tvojoj budunosti, sestro. Ali mora se drati edno dok on ne doe po
tebe."
"Ne plai se", rekla je Morgoza i opet se nasmeila. Igreni je bilo milo to je uspela da obuzda
Morgozu; ona je bila hladna i proraunata, i nikada je nee poneti oseanja niti trenutak. Dok ju je
gledala, Igrena je poelela da je i ona roena bez sposobnosti da voli.
Volela bih da mogu da budem zadovoljna sa Gorloasom, ili da mogu mirno da pokuam - kao
to bi Morgoza svakako uinila - da se otarasim Gorloasa i postanem Uterova kraljica.
Gorloas je ostao u Tintagelu svega etiri dana, i bilo joj je milo to ga vidi kako odlazi. Ostavio
je u Tintagelu desetak vojnika, a kad je odlazio, pozvao ju je k sebi.
"Ti i dete biete ovde bezbedni i dobro uvani", kruto je rekao. "Idem da okupim mukarce iz
Kornvola protiv irskih jahaa i severnjaka - ili protiv Utera, ako bi doao da trai i uzme ono to mu
ne pripada, bilo enu bilo zamak."
"Mislim da e Uter imati suvie posla u svom kraju da bi se bavio time", odgovorila je Igrena,
vrsto steui usne od oajanja.
"Daj Boe", rekao je Gorloas, "jer imamo dovoljno neprijatelja i bez njega. Ali voleo bih da
doe, kako bih mu pokazao da Kornvol nije njegov, kao to misli da je sve njegovo i da moe da
uzima!"
Na to Igrena nije odgovorila. Gorloas je otiao sa svojim vojnicima, a Igrena je ostala sama da
sredi kuu, da povrati nekadanju bliskost sa detetom, da pokua da zaceli pokvareno prijateljstvo
sa svojom sestrom, Morgozom.
No, pomisao na Utera uvek ju je pratila, ma koliko se unela u domaike poslove. ak je nije
progonio ni pravi Uter, ovek koga je videla u vonjaku, u dvoru i u crkvi, nagao i nekako detinjast,
ak pomalo trapav. Taj Uter, Pendragon, Veliki Kralj, pomalo ju je plaio - mislila je da bi trebalo
da malo zazire od njega, kao nekada od Gorloasa. Kada bi pomislila na Utera kao mukarca, na
poljupce i zagrljaje i na ono to bi jo mogao da zatrai od nje, ponekad bi osetila onu rastapajuu
slast koju je upoznala u snu, ali u drugim prilikama obuzeo bi je panian strah, kao ono izmodeno
dete koje je ustalo u jutro posle venanja, hladno od straha i uasa. Pomisao na in venanja inila
joj se strana, pa ak i groteskna, ba kao i onda.
Ono to joj se stalno ponovo vraalo, u tiini noi dok je leala kraj usnule Morgane, ili kada bi
sedela na terasi nad morem i vodila kerkine ruice u prvim trapavim pokuajima da prede, bio
je drugi Uter, Uter koga je videla kod prstena od kamenja van vremena i van obinih mesta;
svetenik Atlantide, sa kojim je delila Misterije. Taj Uter, za koga je znala da bi ga volela vie nego
sopstveni ivot, da ga se nikada ne bi plaila ni uasavala, i ma ta se desilo izmeu njih, bila bi to
sama slast, radost vea od ikoje koju je dosad iskusila. Sasvim jednostavno, kada mu se pribliila,
znala je da je otkrila neki izgubljeni deo sebe; sa njim je ponovo bila cela. ta god se desilo izmeu
njih kao izmeu obinog mukarca i ene, iza toga bi lealo neto to nikada nee moi da umre ili
da izgubi na snazi. Delili su sudbinu i nekako je moraju zajedno ispuniti... i esto se, kada bi dotle
dospela u mislima, zaustavljala i u neverici posmatrala sebe. Zar je poludela, kad razmilja o
zajednikoj sudbini i drugoj polovini sopstvene due? injenice su svakako jednostavnije i manje
lepe. Ona, udata ena, pristojna mati, naprosto je postala opsednuta mukarcem mlaim i lepim od
svog zakonitog mua, i poela je da mata o njemu, pa se zato posvaala sa dobrim i asnim
ovekom kome je bila data. Potom bi sedela i prela, steui zube od oseanja krivice, i pitala se
hoe li provesti itav ivot patei zbog greha koji je poinila tek u mislima.
Prolee je prelo u leto, i vatre Beltana su davno prole. Zemljom se irila izmaglica od ege, i
more je bilo toliko plavo i bistro da se Igreni ponekad inilo kako daleko u obacima moe da vidi
izgubljene gradove Lioneza i Atlantide. Dani su poeli da se skrauju, i nou se ponekad javljao
mraz, kad je Igrena ula prvu daleku tutnjavu rata - vojnik je doneo sa trnice vest da su se na obali
pojavili irski pljakai, da su spalili selo i crkvu i odneli jednu ili dve ene, i da vojske, kojima ne
komanduje Gorloas, mariraju na zapad, u Letnju Zemlju i na sever, ka Velsu.
"Kakve vojske?" upitala ga je Igrena, i on je odgovorio: "Ne znam, gospo, jer ih nisam video;
oni koji su ih videli kau da su nosile orlove kao rimske legije u stara vremena, to je nemogue.
Ali su rekli da su na zastavi imali i crvenog zmaja."
Uter! pomislila je Igrena i trgla se. Uter je blizu, a nee ni znati gde sam! Tek potom je upitala
za vesti o muu, i vojnik joj je rekao da je i Gorloas u Letnjoj Zemlji, i da vojske tamo odravaju
nekakavo vee.
Te noi, dugo je zurila u svoje staro bronzano ogledalo, elei da umesto njega ima vidovito
staklo svetenice, u kome bi videla ta se deava nadaleko.
eznula je da se posavetuje sa Vivijen, ili sa Merlinom. Oni su izazvali sve ove nevolje - jesu li
je sada zaboravili? Zato ne dolaze da vide kako su im planovi propali? Jesu li nali neku drugu
enu slinog porekla, kako bi bacili nju Uteru pred noge, kako bi zanela kralja koji e jednog dana
isceliti zemlju i sve zaraene narode?
Ali iz Avalona nije stizala nikakva poruka, a vojnici nisu dozovljavali Igreni ni da odjae do
trnice; Gorloas, kako su joj sa puno potovanja rekli, zabranio joj je izlaske zbog stanja u kome se
nalazi zemlja. Jednom, gledajui sa visokog prozora, videla je kako dolazi jaha i kako se na
unutranjem prilazu zaustavlja da razgovara sa straarima. Jaha je izgledao ljut, i Igreni se inilo
da besno gleda zidove, ali na kraju se okrenuo i odjahao nazad, i Igrena se pitala je li to bio glasnik
poslat njoj, koga straa nije propustila.
Dakle, bila je zatvorenik muevljevog zamka. Mogao je da kae, pa ak i da veruje, da ju je
ostavio tu kako bi bila zatiena, zbog nereda u zemlji, ali istina je bila dugaija: ljubomora ga je
navela da je zatvori. Isprobala je tu teoriju nekoliko dana kasnije, pozvavi pred sebe zapovednika
strae.
"elim da poaljem poruku svojoj sestri, da je pozovem da doe u posetu", rekla je. "Hoe li
poslati glasnika u Avalon?"
inilo joj se da zapovednik izbegava njen pogled. "Pa, gospo, ne mogu. Gospodar Kornvola je
vrlo jasno rekao da svi moramo da ostanemo tu gde smo i da titimo Tintagel u sluaju opsade."
"Zar ne moe da najmi jahaa u selu, pa neka on odnese poruku? Dobro bih mu platila."
"Gospodaru se to ne bi dopalo, gospo. ao mi je."
"Razumem", rekla je i otpravila ga. Nije jo stigla do tolikog oajanja da pokua da podmiti
nekog vojnika. Ali, to je vie razmiljala o tome, postajala je sve benja. Kako se Gorloas usudio
da je zatvori ovde, nju, sestru Gospe od Avalona? Ona mu je ena, a ne robinja niti slukinja!
Konano se odluila na oajniki korak.
Nije bila obuavana da koristi Vid; korisitla ga je ponekad, na svoju ruku, kao devojica, ali
osim kratke vizije sa Vivijen nikada ga nije oprobala kao odrasla ena, a otkako je videla Gorloas
osuenog na smrt, vrsto se zatvorila pred drugim prikazama. No, ta vizija nije nita vredela, jer
Gorloas je i dalje bio veoma iv. Ali nekako je pretpostavljala da bi mogla videti ta joj predstoji.
Bio je to opasan korak - odrasla je uz prie o tome ta se deava onima koji se upliu u vetine
kojima nisu vini, i isprva je pokuala da nae srednje reenje. Kad je lie poelo da uti, ponovo
je poslala po zapovednika strae.
"Ne mogu ovde ostati zauvek, zatvorena kao pacov u zamci", rekla je. "Moram da odem na
trnicu. Moramo da kupimo boje i treba nam svee kozje mleko, a potrebne su nam i igle i iode, i
jo mnogo ta za nadolazeu zimu."
"Gospo, nije nam nareeno da vas putamo napolje", odgovorio je i opet odvratio pogled. "Ja
primam nareenja od gospodara, a on se nije javljao."
"Onda u ostati ovde i poslau neku od svojih ena", rekla je. "Neka poe Etar ili Izota, a sa
njom gospa Morgoza - da li je to u redu?"
On kao da je osetio olakanje, jer je reila da ga potedi od neposlunosti pred gospodarem;
zaista je bilo neophono da neko iz domainstva ode na trnicu pre zime, i on je to znao jednako
dobro kao i ona. Bilo je neuveno spreavati gospodaricu kue da uini ono to joj je, na kraju
krajeva, osnovna dunost.
Morgoza je podivljala od radosti kada joj je Igrena rekla kuda e ii. Nikakvo udo, pomislila je
Igrena. Niko od nas nije izlazio itavog leta. ak su i pastiri slobodniji od nas, jer oni barem vode
ovce na ispau! Bila je obuzeta iskrenom zaviu dok je gledala kako Morgoza oblai purpurni
ogrta koga joj je poklonio Gorloas i kako uz pratnju Etar, Izote, dvojice vojnika i dve slukinje
koje e nostiti pakete izjahuje na svom poniju. Gledala ju je sa prilaznog puta, drei Morganu za
ruku, sve dok nisu nestali sa vidika, i oseala je da nee imati snage da ponovo ue u zamak koji joj
je postao tamnica.
"Majko", upitala ju je Morgana, "zato ne moemo i mi na trnicu sa tetkom?"
"Zato to tvoj otac ne eli da idemo, zlato."
"A zato? Misli da emo biti nevaljale?"
Igrena se nasmejala. "Sve mi se ini da on upravo to misli, mila."
Morgana je bila utljiva - sitno, tiho, zatvoreno stvorenjce, sa tamnom kosom sada dovoljno
dugakom da se plete i ukraava manom izmeu lopatica, ali tako lepom i pravom da se stalno
izlailo pramenje. Oi su joj bile tamne i ozbiljne, a obrve prave i visoke, ve toliko guste da su joj
bile najizrazitija crta na licu. Mala vila, pomislila je Igrena, ni nalik na oveka: patuljak. Bila je
sitna, ba kao i pastirova ker koja jo nije napunila dve godine, mada je Morgani bilo gotovo
etiri, a govorila je jasno i mudro kao da joj je osam ili devet godina. Igrena je podigla ker i vrsto
je zagrlila.
"Malo moje!"
Morgana je otrpela milovanje, i ak je i zauzvrat poljubila majku, to je Igrenu iznenadilo, jer
Morgana nije lako pokazivala oseanja, ali uskoro je poela da se mekolji - nije bila tip deteta koje
eli da dugo bude grljeno; vie je volela da sve radi sama. ak je poela da se sama oblai i da
sama obuva cipele. Igrena ju je spustila, i mala je mirno pola sa njom natrag u zamak.
Igrena je sela za razboj, a Morgani je rekla da uzme preslicu i sedne kraj nje. Devojica je
posluala, i Igrena se, pre nego to je pokrenula razboj, malo zagledala u nju. Bila je uredna i
precizna; prea joj je bila nejednaka, ali je okretala preslicu veto kao igraku, vrtei je izmeu
prstia. Da su joj ake vee, ve bi prela jednako dobro kao Morgoza. Posle nekog vremena je
progovorila: "Ne seam se vie oca, majko. Gde je on?"
"Daleko, sa vojnicima u Letnjoj Zemlji, dete."
"Kada e doi kui?"
"Ne znam, Morgana. Da li eli da se vrati?"
Mala se za trenutak zamisila. "Ne", rekla je, "jer kad je bio ovde - tek malo se seam - morala
sam da spavam sa tetkom, a tamo je bilo mrano i prvo sam se bojala. Naravno, onda sam bila jako
mala", ozbiljno je dodala, a Igrena je prikrila osmeh. Malo kasnije je nastavila: "A neu da se vrati
kui jer e onda ti plakati."
Pa, Vivijen je lepo rekla: ene nisu svesne koliko mnogo bebe shvataju od onoga to se deava
oko njih.
"Zato ne rodi jo jednu bebu, majko? Druge ene imaju novu bebu im prva prestane da sisa, a
meni su ve etiri godine. ula sam Izotu kako kae da bi trebalo da mi rodi brata. Mislim da bih
volela da imam malog brata pa da se igram sa njim, pa ak i malu sestru."
Igrena je zaustila da odgovori. "Zato to tvoj otac, Gorloas..." ali se brzo zaustavila. Bez obzira
na to koliko zrelo Morgana zvui, ipak ima samo etiri godine, i Igrena ne sme da joj se poverava.
"Zato to Majka Boginja nije smatrala za potrebo da mi podari sina, dete."
Na terasu je doao otac Kolumba. "Ne treba da govorite sa detetom o Boginjama i sujeverjima",
strogo je rekao. "Gorloas eli da ona bude odgajena kao dobra hrianska devojka. Morgana, tvoja
mati nije rodila sina zato to je tvoj otac ljut na nju, i Bog joj nije podario sina kako bi je kaznio
zbog greha."
Igrena je po ko zna koji put poelela da baci unak na tu zloguku pticu. Zar se Gorloas
ispovedao ovom oveku, zar je on upuen u sve to se deava izmeu njih dvoje? esto se to pitala,
u proteklim mesecima, ali nikada nije imala prilike da ga upita, a znala je da joj ionako ne bi
odgovorio. Morgana je iznenada ustala i izbekeljila se na svetenika. "Odlazi, stare", jasno je
rekla. "Ne volim te. Ti tera majku da plae. Moja majka zna vie od tebe, i ako kae da joj Boginja
nije podarila dete, onda u verovati njoj, a ne tebi, jer moja majka ne lae!"
Otac Kolumba se ljutito obratio Igreni. "Vidite li sada ta se deava zbog vae tvrdoglavosti,
gospo? Dete treba istui. Dajte mi je da je kaznim zbog ovog nepotovanja!"
Na to su u Igreni buknuli bes i pobuna. Otac Kolumba je poao ka Morgani, koja je stajala, ne
ustuknuvi. Igrena se ispreila izmeu njih. "Ako dodirne moju ker, svetenie", rekla je, "ubiu
te na mestu. Moj mu te je doveo ovamo, i ne mogu da te oteram, ali onog trenutka kad mi se
ponovo pojavi pred oima, pljunuuu te. Gubi se odavde!"
On se nije predavao. "Gospodar Gorloas mi je poverio duhovno staranje o itavom domainstvu,
gospo, a ponos mi nije dozvoljen, pa u vam zato oprostiti to to ste rekli."
"Nije mi stalo do tvog oprotaja ni koliko do ugave koze! Gubi mi se sa oiju ili u pozvati
sluavke da te izbace. Ako nee da bude odnesen odavde, stare, gubi se sam i ni ne pokuavaj da
se pojavi preda mnom sve dok ne poaljem po tebe - a to e biti kada sunce izie nad zapadnom
Irskom! Odlazi!"
Svetenik se zagledao u njene uagrele oi i podignutu ruku, pa je ipak urno iziao.
Sada kad je poinila in otvorene pobune, bila je ukoena sopstvenom odvanou. Ali barem se
oslobodila svetenika, a oslobodila je i Morganu. Nee dozvoliti da njenu ker vaspitavaju tako da
se stidi toga to je ensko.
Morgoza se sa trnice vratila kasno uvee, sa paljivo odabranom robom - Igrena je znala da ni
sama ne bi mogla bolje - sa glavom eera za Morganu, koju je kupila od svog deparca, i sa puno
pria sa trnice. Sestre su do ponoi sedele u Igreninoj sobi, razgovarajui dugo poto je Morgana
zaspala, sisajui svoj eer, umazanog lica, jo ga vrsto steui. Igrena joj ga je uzela i sklonila, pa
se vratila da dalje ispituje Morgozu o novostima.
Ovo je strano, da moram da ujem vesti sa trnice o sopstvenom muu!
"U Letnjoj Zemlji je veliki skup", rekla je Morgoza. "Kau da je Merlin sklopio mir izmeu
Lota i Utera. Kau i da se Ban od Donje Britanije ujedinio sa njima i da im alje konje dopremljene
iz panije..." tu je malo zastala zbog neobine rei. "Gde je to, Igrena? U Rimu?"
"Ne, nego daleko na jugu, za mnogo liga blie Rimu nego to smo mi", odgovorila je Igrena.
"Bila je bitka sa Saksoncima, i Uter je bio tamo pod zastavom sa zmajem", nastavila je
Morgoza. "ula sam sviraa kako peva baladu, kako je vojvoda od Kornvola zatvorio svoju gospu
u Tintagelu..." Igrena je i u mraku videla kako je devojka rairila oi. "Igrena, reci mi istinu, je li ti
Uter ljubavnik?"
"Nije", rekla je Igrena, "ali Gorloas veruje da jeste, i zato se i posvaao sa Uterom. Nije mi
verovao kad sam mu rekla istinu." Grlo joj se steglo od suza. "Sada bih volela da je to tano."
"Kau da je kralj Lot lepi od Utera", rekla je Morgoza, "i da trai sebi enu, i apue se da e
izazvati Utera kako bi postao Veliki Kralj, ako zakljui da bi to mogao da izvede. Je li lepi od
Utera? Je li Uter tako boanstven kao to se pria, Igrena?"
Odmahnula je glavom. "Ne znam, Morgoza."
"Pa kau da ti je ljubavnik..."
"Nije me briga ta se pria", prekinula ju je Igrena, "ali to se toga tie, rekla bih da su obojica
pristali mukarci. Lot je crnokos, a Uter plav kao severnjak. Ali njegovo lice nije razlog to mislim
da je Uter bolji ovek."
"Nego zato?" upitala je Morgoza, otro i ispitivaki, a Igrena je uzdahnula, znajui da je
devojka ne bi razumela. Ali elja da nekome poveri makar deo svojih oseanja, koja nikada nee
moi u potpunosti da razotkrije, navela ju je da odgovori. "Pa... ne znam. Samo... pa, kao da ga
poznajem od poetka sveta, kao da mi nikada nije bio stranac, ma ta radio i ma ta se desilo
izmeu nas."
"Ali ako te uopte nije ni poljubio..."
"To nije bitno", umorno je rekla Igrena i tog asa je konano, rasplakavi se, kazala ono to je
ve dugo znala, a nije elela da prizna. "ak i ako mu u ovom ivotu vie nikada ne ugedam lice,
vezana sam za njega i ostau vezana do smrti. A ne mogu da poverujem da Boginja ne bi stvorila
ovolike tekoe u mom ivotu, ako mi nije sueno da ga ikada vie vidim."
Pod slabim svetlom videla je kako je Morgoza posmatra sa meavinom divljenja i zavisti, kao da
je u njenim oima Igrena iznenada postala junakinja neke stare, romantine bajke. elela je da joj
kae: ne, nije tako, ovo uopte nije romantino, naprosto se tako desilo, ali znala je da to ne moe
rei, jer Morgoza nije imala dovoljno iskustva da razlikuje romantiku od ovakve, konane
stvarnosti, vrste kao stena na dnu mate. Bolje neka misli da je romantino, ako joj to prija,
pomislila je i shvatila da se ovakva stvarnost Morgozi nikada nee desiti: ona ivi u drugaijem
svetu.
Sada je, eto, reila da se otarasi svetenika koji je pripadao vojvodi, i priznala je Morgozi da voli
Utera. Vivijen je govorila neto o svetovima koji se razdvajaju, i Igreni se inilo kao da se nalazi u
svetu odvojenom od obinog u kome Gorloas moda ima pravo to oekuje da mu ona bude verna
domaica, slukinja, sluga, robinja - njegova ena. Sada ju je samo Morgana vezivala za ovaj svet.
Pogledala je umazano, zaspalo dete, crne kose rasute na sve strane, i na mlau sestru razrogaenih
oiju, i upitala se da li bi, zbog ovoga to joj se desilo, mogla da napusti ak i te dve poslednje veze
koje je zadravaju u ovom svetu.
Pomisao joj je nanela veliki bol, ali u sebi je odgovorila apatom. "Da. ak i to."
I tako joj je naredni korak, koga se toliko plaila, sasvim lako pao.

Leala je te noi budna izmeu Morgoze i svoje sestre, pokuavajui da odlui ta joj je initi.
Da li da pobegne i veruje kako e je Uter nai uz pomo svog dela sna? Skoro odmah je odbacila tu
pomisao. Da li da poalje Morgozu u Avalon sa porukom da je zatvorena? Ne; ako je to postalo
opte poznato - za balade po trnicama - onda bi joj sestra pritekla u pomo kad bi mislila da bi to
vredelo. A srce joj je nagrizao nemi glas sumnje i oajanja. Vizija je bila lana... ili su moda, kad
je ona onako odbila svaku pomisao na Utera, odustali od plana, nali mu drugu enu koja e spasti
Britaniju, kao to bi, kad se velika svetenica razboli pred veliku Proslavu, odabrali zamenu za nju.
Pred jutro, kad je nebo ve porumenelo, zapala je u nemiran san. I tada, kad je ve prestala da se
nada, nala je pomo. Ba kad se budila, kao da joj je neki glas rekao u umu:Samo ovog jednog
dana se oslobodi deteta i deovjke, i znae ta ti je initi.
Dan je svanuo vedar i blistav, i dok su dorukovali kozji sir i svee peeni hleb, Morgoza je
pogledala blistavo more. "Tako sam se umorila od sedenja u etiri zida - do jue nisam ni znala
koliko mi je dosadila ova kua!"
"Pa, onda uzmi Morganu i iziite na ceo dan sa pastirskim enama", predloila je Igrena.
"Verovatno bi i ona elela da malo izie."
Spakovala im je komade mesa i hleba; Morgani je to bila prava sveanost. Igrena ih je ispratila,
nadajui se da e sada nekako uspeti da izbegne budne oi oca Kolumbe, jer, mada joj se pokorio i
vie joj se nije obraao, svuda ju je pratio pogledom. Sredinom prepodneva, dok je sedela i tkala,
pojavio se pred njom. "Gospo..."
Nije ga ni pogledala. "Naredila sam ti da se dri dalje od mene, svetenie. Tui me vojvodi
kada doe kui, ako eli, ali mi se ne obraaj."
"Jedan od vojvodinih ljudi je pao sa litice i povreen je. Ostali misle da umire i pozvali su me da
odem kod njega. Ne morate se plaiti; biete i dalje paljivo uvani."
Znala je to - nije ni pomislila da bi, ako bi se otarasila svetenika, mogla nekako da pobegne. U
svakom sluaju, kuda bi pola? Ovo je Gorloasova zemlja i niko od njegovih seljaka ne bi pruio
sklonite njegovoj odbegloj eni. Uopte nije nameravala da tek tako pobegne. "Idi i neka te avo
nosi, kako mi se vie ne bi pribliavao", rekla je i okrenula mu lea.
"Ako hoe da me proklinje, eno..."
"Zato bih troila dah na kletve? Vrlo rado bih ti poelela da te Bog to pre pozove u svoj raj, i
neka vie uiva u tvom drutvu nego ja."
im je otiao, pourujui malog magarca du prilaznog puta, shvatila je zato je oseala da se
mora otarasiti svetenika. On je, na svoj nain, bio posveen u Misterije, mada ne iste kao njene, i
brzo bi shvatio i osudio ono to je smerala da uini. Otila je u Morgozinu sobu i nala srebrno
ogledalo. Potom je sila u kuhinju i zatraila od sluavke da joj u sobi zaloi vatru. Piljili su u nju,
jer dan nije bio hladan, ali ona je ponovila zahtev kao da je najnormalnija stvar na svetu i pokupila
je iz kuhinje jo nekoliko sitnica: so i malo ulja, komadi hleba i boicu vina - to su ene,
nesumnjivo, smatrale da e joj biti podnevni obrok, pa je uzela i malo sira da to potvrdi. Kasnije e
ga baciti galebovima.
Napolju, u bati, nala je cvetove lavande, pa ak i nekoliko plodova divlje rue. Odsekla je
svojim malim noem i nekoliko granica kleke, samo simbolino, i jednu granu leske. Kad se
ponovo nala u sobi, odmotala je pojas i svukla odeu, ostavi naga i uzdrhtala pred vatrom. Nikad
ranije nije inila ovo i znala je da joj Vivijen to ne bi odobrila, jer oni koji nisu vini umeu
proricanja mogu upasti u nevolje ako se time bave. Ali sa ovim to ima, znala je, izazvala bi Vid
ak i kad ga ne bi posedovala.
Bacila je kleku u vatru, a kad se podigao oblak dima privila je granu leske na elo. Poloila je
plodove i cvee pred vatru, a onda stavila na grudi so i ulje, uzela zalogaj hleba i gutljaj vina,
poloila, drhtei, srebrno ogledalo tako da na njega pada svetlost, i potom iz bureta za kupanje
nasula istu kinicu preko glatke povrine.
Poela je da apue. "Obinim i neobinim stvarima, vodom i vatrom, solju, uljem i vinom,
plodovima i cveem, preklinjem te, Boginjo, dopusti mi da vidim svoju sestru Vivijen."
Vodena povrina polako se namrekala. Igrena je zadrhtala na iznenadnom naletu ledenog vetra,
upitavi se za trenutak hoe li arolija zakazati, da nije ipak poinila svetogre. Nejasno lice
odraeno u ogledalu isprva je bilo njeno, a onda se polako menjalo, pretvorivi se u divno lice
Boginje, sa vencem oskorua oko ela. A onda, kad se voda smirila i izbistrila, Igrena je videla; ali
ne ivo lice, kao to je mislila i nadala se. Videla je poznatu sobu. Nekada je to bila odaja njene
majke u Avalonu, i bila je puna ena, u tamnim ogrtaima svetenica, i isprva je uzalud traila
pogledom sestru, jer ene su ulazile i izlazile, muvale se tamo-amo i u sobi je vladala zbrka. A onda
je ugledala sestru, Vivijen; izgledala je bolesno, umorno i ispijeno, i hodala je, hodala je tamo-amo,
oslonjena na ruku jedne od svetenica, i Igrena je shvatila, uasnuta, ta vidi. Jer Vivijen, u svetloj
haljini od nebojene vune, bila je oteena od deteta, lica ispijenog od patnje, i neprekidno je hodala i
hodala, kao to su je, setila se Igrena, babice terale da radi kad je raala Morganu...
Oh, ne! Oh, Majko Ceridven, blagoslovena Boginjo, ne... naa majka je tako umrla, ali Vivijen
je bila sigurna da vie ne moe zaneti... i sada e umreti, ne moe roditi dete u tim godinama i
preiveti... zato, kad je znala da je zaela, zato nije popila neki napitak da se otarasi deteta? Ovo
je propast svih njenih planova, ovo je kraj...
A i ja sam snovima unitila svoj ivot... Tu se Igrena postidela to misli o svom jadu kada
Vivijen treba da legne u porodiljski krevet iz koga teko da e ikada ustati. Uasnuta i rasplakana,
nije ak mogla ni da odvrati pogled od ogledala, a uto je Vivijen podigla glavu, gledajui preko
glave svetenice na iju se ruku oslanjala, i u njenom otupelom pogledu, bledom od bola, pojavili
su se uvianje i nenost. Igrena nije mogla da je uje, ali bio je isto kao da se Vivijen obratila pravo
njenom umu.
Devojice... sestrice... Grena...
Igrena je poelela da krikne od tuge, bola i straha, ali nije mogla da sada optereti Vivijen i
svojim oseanjima. Unela je itavo srce u jedan uzvik.
ujem te, majko, sestro moja, svetenice i Boginjo moja...
Igrena, kaem ti, ni u ovom asu ne gubi nadu, ne oajavaj! Ima razoga svim naim patnjama,
videla sam to... ne oajavaj... i za trenutak, najeivi se, Igrena je osetila laki dodir na obrazu, kao
pravi neni poljubac, i Vivijen je apnula: "Sestrice...", a potom je Igrena videla kako se sestrino
lice gri od bola i kako pada kao pokoena u ruke svetenice, a povrina ogledala se opet
namrekala, i Igrena je u njemu kroz vodu videla samo svoje uplakano lice. Stresla se, dohvatila
odeu, bilo ta samo da se ugreje, i bacila arobnjako ogledalo u vatru; potom se bacila na krevet i
zajecala.
Vivijen mi je rekla da ne oajavam. Ali kako da ne oajavam kad ona umire?
Leala je i plakala dok je nisu uhvatili grevi. Konano, kad su joj suze presuile, umorno je
ustala i umila se hladnom vodom. Vivijen umire, moda je ve mrtva. Ali poslednjim reima
obavezala je Igrenu da ne gubi nadu. Obukla se i stavila oko vrata dragulj koji je dobila od Vivijen.
A onda je, u blagom mrekanju vazduha pred sobom, ugledala Utera.
Ovog puta je znala da je ovo Vest, a ne sam ovek. Nita telesno, pogotovo ne Uter Pendragon,
ne bi moglo da ue u njene uvane odaje, a da ga neki vojnik ne vidi i ne zaustavi. Bio je ogrnut
tekom tkaninom, ali na rukama - i po tome je znala da ne sanja - imao je zmije kakve je videla kad
je sanjala o ivotu u Atlantidi. Samo to ovo nisu bili zlatni ukrasi, nego ive zmije, koje su podigle
glave i itale, ali ona ih se nije plaila.
"Voljena moja", rekao je, i mada je to zaista bio njegov glas, soba je bila tiha i videlo se
plamsanje vatre, a kroz njegov apat ula je tiho pucketanje klekovih granica. "Doi u ti na
Kratkodnevicu. Kunem ti se da u doi, na bilo koji nain. Budi spremna za mene na dan
kratkodnevice..."
A onda je ostala sama, u sobi punoj sunca, i sa odrazom mora spolja, a u dvoritu duboko dole,
ula je smeh, Morgozin i svoje kerkice.
Igrena je duboko udahnula i mirno ispila ostatak vina. Na prazan stomak, posle posta, osetila je
kako joj smesta udara u glavu blagom vrtoglavicom. Potom je tiho pola niz stepenice da eka vesti
za koje je znala da e stii.

7.
Prvi dogaaj bio je Gorloasov povratak kui.
I dalje obuzeta vrtoglavicom onog trenutka vizije - i uplaena, jer nikada nije ozbiljno pomislila
da e Vivijen jednog dana umreti, a uprkos reima nade, nije mogla ni da zamisli da e sada uspeti
da preivi - Igrena je oekivala neto drugo; neku maginu vest od Utera, ili vest da je Gorloas
mrtav i da je ona slobodna. Gorloas lino, pranjav, gladan i namrten, naveo je Igrenu da poveruje
u to kako je itavo privienje bilo jedino zavaravanje ili nametaljka Zlog.
Pa, ako je tako, ima i u tome dobrog, jer bi znailo da mi je sestra iva i da sam videla samo
varku roenu iz sopstvenih strahova. I zato je mirno pozdravila Gorloasa, doekavi ga hranom,
kupatilom, istom odeom i samo prijatnim reima. Neka misli, ako hoe, da se pokajala zbog
svoje nepromiljenosti i da pokuava da mu se ponovo umili. Vie joj nije bilo vano ta Gorloas
misli o njoj. Vie ga nije mrzela niti ga se gadila kao u prvim godinama jada i oajanja. Te patnje
su je pripremile za ono to je dolo kasnije. Posluila je Gorloasa hranom i piem, postarala se za
smetaj vojnika koliko se moglo i pazila je da ga ne ispituje. Za trenutak je dovela Morganu,
opranu, oeljanu i lepu, da se nakloni pred ocem, a onda je naloila Izoti da je odvede u postelju.
Gorloas je uzdahnuo i odgurnuo tanjir. "Postaje lepa; ali lii na vilinsko dete, kao da pripada
narodu iz upljih brda. Odakle joj ta krv? U mom narodu je nema."
"Ali moja mati je od stare krvi", rekla je Igrena, "a i Vivijen. Mislim da je njen otac svakako bio
neko iz vilinskog naroda."
Gorloas se stresao. "ak ne zna ni ko joj je otac - jedna od pametnih stvari koje su Rimljani
uinili bilo je da dokraje taj narod. Ne bojim se naoruanog oveka koga mogu da ubijem, ali se
plaim podzemnog naroda iz upljih bregova, sa tim zaaranim krugovima i hranom koja te moe
navesti da luta omaijan stotinama godina, i sa vilinskim munjama koje doleu iz tame da ubiju
oveka, bez razloga, i poalju ga u pakao... avo ih je stvorio da ubijaju hriane, i Boje delo je
ubiti ih, ini mi se!"
Igrena je pomislila na bilje i napitke koje su ene iz vilinskog naroda donosile ak i svojim
porobljivaima za isceljenje; na otrovne strele koje mogu oboriti divlja kada se nikako drugaije
ne moe uloviti; na svoju majku, poreklom od vilinskog naroda, i na Vivijeninog nepoznatog oca.
A Gorloas je, kao hriani, eleo da uniti taj jednostavan narod u ime svog Boga? "Pa", rekla je,
"mora biti po Bojoj volji, valjda."
"Morgana bi moda trebalo da odraste u manastiru asnih sestara, kako je veliko zlo koje je
nasledila od tvoje stare krvi nikada ne bi zahvatilo", razmiljao je Gorloas. "Kada jo odraste,
razmisliemo o tome. Jedan sveti ovek mi je davno rekao da ene nose krv svojih majki i da je
tako jo od Evinog vremena: da ono to je u eni, koja je puna greha, moe zahvatiti ensko dete;
ali da e sin nositi oevu krv ba kao to je Hrist svoren po liku svog oca, Boga. Pa ako budemo
imali sina, Igrena, ne moramo se plaiti da e se na njemu pokazati krv starog, zlog naroda iz brda."
Igrenu je obuzeo bes, ali je pazila da ga ne naljuti. "Mora da je i to volja tvoga Boga." Jer ako je
on zaboravio, ona je znala da je vie nikada nee moi dodirnuti kao mukarac enu. Sada vie nije
bilo vano ta e joj rei ili uiniti. "Reci mi ta te je ovako neoekivano dovelo kui, muu moj."
"Uter, naravno", rekao je Gorloas. "Bilo je veliko proglaenje kralja na Ostrvu Zmaja, koje je
blizu Glastonberija i svetenika - ne znam zato mu svetenici dozvoljavaju da opstane, jer to je
prokleto mesto, gde ukazuju poasti Rogatome iz uma i gaje zmije, a takve gluposti nije prikladno
raditi u hrianskoj zemlji. Kralj Leodegranc, koji vlada Letnjom Zemljom, slae se sa mnom i
odbio je da sklopi savez sa Uterom. Leodegranc ne voli Utera nita vie nego ja, ali nee da sada
zarati sa Pendragonom; nije dobro da meusobno ratujemo dok se Saksonci okupljaju na istonim
obalama. Ako koti dou ovog leta, nai emo se izmeu ekia i nakovnja. A sada mi je Uter
poslao ultimatum - ili u staviti svoje Kornvolce pod njegovu komandu, ili e doi da me primora
na to. I zato sam ovde - moemo da drimo Tintagel zauvek, ako uzmoramo. Ali upozorio sam
Utera da u se boriti protiv njega, ako doe u Kornvol. Leodegranc je sklopio primirje sa Uterom,
dok Saksonci ne odu, ali ja neu."
"Zaboga, to je glupo", rekla je Igrena, "jer Leodegranc je u pravu - Saksonci nee izdrati ako se
svi Britanci ujedine. Ako se svaate meu sobom, Saksonci mogu da napadaju jedno po jedno
kraljevstvo, i ubrzo e itava Britanija sluiti njihovim bogovima!"
Gorloas je odgurnuo tanjire. "Ne oekujem da ena zna ita o asti, Igrena. Hodi u krevet."

Mislila je da joj vie nee biti vano ta e joj uiniti, da je to vreme prolo; ali nije bila spremna
za oajniku bitku sa njegovim ponosom. Na kraju ju je opet istukao, proklinjui je. "Bacila si ini
na moju mukost, prokelta vetice!"
Kada je zaspao, iscrpljen, Igrena je leala budna, bolno izubijanog lica, tiho plaui kraj njega.
Je li ovo nagrada za njenu pitomost, isto to je dobila i za grube rei? Sada je zaista imala razloga
da ga mrzi, i na neki nain se nije oseala kriva to ga se gnua. Iznenada se divlje ponadala da e
ga Uter ubiti.
Odjahao je sutradan u zoru, ostavivi za sobom samo nekolicinu vojnika da brane Tintagel. Iz
razgovora koje je ula u hodniku pre polaska, znala je da on namerava da doeka iz zasede Uterovu
vojsku kada bude ula iz movara u dolinu. A sve to zbog onog to je smatao au; liie Britaniju
Velikog Kralja, ostavie zemlju golu kao enu da je siluju saksonske horde - i sve to stoga to nije
bio mukarac pred svojom enom i to se bojao da e Uter to postati.
Kada je otiao, dani su se vukli, prazni i tihi. Potom su naili prvi mrazevi, sa snegom u
movarama, pa se ak ni movare nisu videle osim u najvedrijim danima. eznula je za vestima;
oseala se kao jazavac zarobljen u zimskoj jazbini.
Zimska kratkodnevica. Uter je rekao da e joj doi na Kratkodnevicu - ali sada je poela da se
pita da nije to bio samo san. Kako su prolazili dani jeseni, mrani i hladni, poela je da sumnja u
viziju, ali je znala da pokuaj da je potvrdi, da je ponovi, ne bi uspeo. Jo kao dete, nauila je da je
toliko oslanjanje na umetnost magije pogreno. Bilo je dozvoljeno tragati za zrakom svetlosti u
tami, i to je i bila uradila; ali magija se ne sme pretvoriti u veitog savetnika za svaki korak, jer na
kraju ne bi umela da uini nita u ivotu bez pomoi natprirodnog.
Nikada nisam bila sposobna da se oslonim na samu sebe, gorko je pomislila. Dok je bila dete,
traila je pomo od Vivijen. Ali im je dorasla do ene, udali su je, da bi potom oseala da mora od
Gorloasa oekivati svaku odluku, a u njegovom odsustvu stalno se savetovati sa ocem Kolumbom.
I tako se sada, znajui da ima izglede da zapone sama da razmilja, zagledala u sebe. Uila je
ker da prede i poela je da ui sestru Morgozu kako da tka u bojama; gomilala je zalihe hrane, jer
je poelo da joj se ini kako e zima biti hladnija i dua nego obino; i paljivo je oslukivala svaku
i najsitniju novost koju bi doneli pastiri sa trnice, ili putnici - ali putnika je bilo sve manje kako se
zima nadvijala nad Tintagel.
Ve je prola Samha kada je u zamak dola torbarka, umotana u krpe i pocepane alove, umorna
i bolnih nogu. Stopala su joj bila zavijena u krpe, a ona sama nije bila naroito ista, ali Igrena ju je
pustila unutra i dala joj mesto pored vatre, kao i iniju kozjeg paprikaa sa bajatim hlebom, to bi
inae verovatno jedino i jela. Kada je primetila da ena hramlje od udarca o stenu, zatraila je od
kuvara da ugreje vodu i nala istiju krpu za previjanje. Kupila je od nje dve igle - bile su prilino
grube, imala je mnogo bolje od toga, ali trebalo je da ui Morganu prvim bodovima. Potom,
smatrajui da je to zasluila, upitala je enu ima li vesti sa severa.
"Vojnici, gospo", rekla je starica i uzdahnula, "a Saksonci se okupljaju na severnim putevima, i
bitka... i Uter pod zastavom sa zmajem, Saksonci severno od njega, a, kau, vojvoda od Kornvola
je juno od njega i protiv njega. Bitke svuda, ak i na Svetom ostr..."
Igrena ju je prekinula. "Dolazi sa Svetog ostrva?"
"Da, gospo, noila sam tamo kraj jezera i izgubila sam se u magli... Svetenici su mi dali suvog
hleba i naredili mi da doem na misu i pokajem se, ali kakve grehe moe imati ovakva starica?
Moji gresi odavno su poinjeni, zaboravljeni i oproteni i vie niko ni ne ali zbog njih", rekla je,
piskavo se smejui; Igreni se inilo da nije naroito pametna, a da je ono malo pameti koje je
nekada posedovala razvejano tekoama, usamljenou i dugim lutanjem. "A stari i siromani
imaju malo prilike za grehe, osim da sumnjaju u Boju dobrotu, a ako Bog ne moe da razume
takvu sumnju, onda nije tako mudar kao to njegovi svetenici misle, he he he... ali nisam elela da
sluam misu, a unutra je bilo hladnije nego napolju, pa sam pola da lutam kroz maglu, i onda sam
videla amac, i nekako sam se nala na Svetom ostrvu, i tamo su mi ene i Gospa dale hrane i
ugrejale me, kao i vi... he he he..."
"Videla si Gospu?" uzviknula je Igrena, nagnuvi se da joj se zagleda u lice. "Oh, priaj mi o
njoj, to mi je sestra..."
"Da, to mi je rekla, da joj je sestra udata za vojvodu od Kornvola, ako je vojvoda od Kornvola
jo iv, to ona nije znala, he he he... oh, da, dala mi je poruku za vas, zato sam dola ak ovamo
kroz movare i preko stenja koje mi je izranjavilo noge, he he he...e, a ta mi je rekla, jadna ja, ne
mogu da se setim, mislim da sam izgubila poruku u maglama oko Svetog ostva, svetenici, znate,
rekli su mi da nema nikakvog Svetog ostrva, sada ni zauvek, rekli su, Bog ga je potopio u more i
ako mislim da sam se tamo provodila to je samo arolija i avolovo zavaravanje..." Zastala je,
sagnula se i zakaljala; Igrena je ekala.
Konano nije izdrala. "Priaj mi o Gospi od Avalona. Jesi li je videla?"
"Oh, da, videla sam je, ne lii na vas, vie je kao vilinska ena, sitna i tamna..." enine oi su
sinule i razbistrile se. "Sad sam se setila poruke. Rekla je, reci mojoj sestri Igreni da se seti snova i
da ne gubi nadu, i ja sam se na to nasmejala, he he he, kakve veze imaju snovi, osim moda vama
gospama iz velikih kua, a ne nama koji lutamo drumovima po magli... A, da, jo i ovo: rodila je
lepog sina u vreme etve, i rekla mi je da kaem kako se osea neobino dobro, iznad svih nada i
oekivanja, i da je deaku dala ime Galahad."
Igrena je duboko uzdahnula od olakanja. Znai, Vivijen je zaista, van svih oekivanja,
preivela poroaj.
Torbarka je nastavila: "Takoe je rekla, he he he, da je on sin jednog kralja i da je prikladno da
jedan kraljevski sin slui drugog... Da li vam to ita znai, gospo? Meni zvui kao jo snova i
meseevih senki, he he he..." Poela je da se kikoe, sklupana u svojim krpama, pruajui mrave
ruke da ih ogreje na vatri.
Ali Igrena je razumela znaenje poruke. Jedan kraljevski sin treba da slui drugoga. Znai,
Vivijen je zaista rodila sina kralja Bana od Donje Britanije, posle obreda Veikog Braka. A ako,
prema njenom i Merlinovom proroanstvu, Igrena rodi sina Uteru, Velikom Kralju Britanije, jedan
e sluiti drugoga. Za trenutak je osetila da podrhtava na ivici istog histerinog smeha kao
izmodena starica. Nevesta jo nije odvedena u krevet, a mi ve ugovaramo kako emo odgajati
sinove!
Tako opijena, Igrena kao da je videla tu decu, jedno roeno i jedno neroeno, kako lebde oko
nje kao senke; Je li Vivijenin sin Galahad tamniji blizanac, parnjak njenog neroenog sina sa
Uterom? inilo joj se da ih vidi kroz plamsaje vatre; tamnokosog, vitkog momka sa Vivijeninim
oima; i drugog, sa kosom svetlom kao u severnjaka... a onda, u blesku kraj vatre, ugledala je
posveene sudove Obreda druida, koji se sada uvaju u Avalonu poto su Rimljani spalili svete
gajeve. Tanjir, pehar, ma i koplje, svetlucave i bletave, sainjene od etiri elementa: tanjir od
zemlje, pehar od vode, ma od vatre, koplje od vazduha... oamueno je gledala sudove pod
plamsajima vatre i pomislila kako postoji po jedan za svakog od njih. Kakva srea.
ustro je zamirkala i uspravila se. Vatra je zamrla do ugljevlja; stara torbarka je spavala, nogu
uukanih u alove i krpe, privukavi se sasvim blizu vatre. Odaja je bila prazna. Sluavka je
dremala na klupi, vrsto umotana u al i ogrta; ostala posluga je otila u krevet. Zar je prespavala
pola noi tu, kraj vatre, i sve sanjala? Probudla je sluavku, koja se gunajui povukla u svoj
krevet. Ostavivi torbarku da spava kraj vatre, Igrena je drhtei otila u svoju sobu, zavukavi se
pored Morgane i vrsto je zagrlivi, kao da bi da time otera privienja i strah.
Dola je zima, vrlo rano. U Tintagelu nije bilo mnogo drva za loenje, samo neka vrsta kamena
koja je gorela, ali se uvek strano dimila i garavila vrata i tavanice. Ponekad su morali da loe
osuenu morsku travu, od ega je itav zamak zaudarao na mrtvu ribu, kao more pri oseci. I
konano su poele da dolaze glasine o Uterovoj vojsci koja se pribliava Tintagelu, spremna da
pree velike movare.
Pod drugim okolnostima, Uterova vojska bi lako porazila Gorloasa. Ali ako ih doekaju u
zasedi? Uter ne poznaje ove krajeve! Bie mu dovoljno teko zbog stenovitog i nepoznatog terena,
jer znae da se kornvolska vojska okuplja u blizini Titangela. Uter nee oekivati zasedu tako rano!
Nije mogla nita drugo do da eka. To je enska sudbina, da sedi kod kue, u zamku ili kolibi -
tako je od dolaska Rimljana. Pre toga su keltska plemena sluala savete ena, a daleko na severu
postojalo je ostrvo ena-ratnica koje su pravile oruje i uile vojskovoe kako se ono koristi...
Igrena je leala budna u postelji svake noi, mislei na mua i na ljubavnika. Kako moe zvati
ljubavnikom, mislila je, oveka sa kojim se nisi ni poljubila. Uter se zarekao da e doi na dan
kratkodnevice, ali kako da pree movare i proe kroz zamke koje je postavio Gorloas i koji ga
sada eka u zasedi...?
Kad bi barem bila veta u magiji ili kad bi bila svetenica, kao Vivijen. Odrasla je uz bajke o zlu
koje snae one koji magijom nameu svoju volju Boijoj. Znai, onda treba da pusti da Uter padne
u zasedu i da mu pobiju vojsku? Govorila je sebi da e Uter poslati uhode i izviae i da mu nije
potrebna pomo jedne ene. No, i dalje je oseala da mora biti neega pametnijeg to bi mogla
uiniti umesto da samo sedi i eka.
Nekoliko nedelja pre noi kratkodnevice udarila je oluja i besnela je dva dana, tako snana da je
Igrena znala da na severu, u movarama, ne moe preiveti nita to nije ukopano u zemlju kao zec.
ak i ljudi bezbedno sklonjeni u zamku uali su kraj vatre i oslukivali, drhtei, bes vetra. Preko
dana je bilo toliko mrano, zbog snega i susneice, da Igrena nije mogla ni da prede. Zalihe baklji
bile su toliko male da se nije usuivala da ih troi, pa su uglavnom sedeli u tami, i Igrena je
pokuavala da se seti starih pria iz Avalona, kako bi zabavljala i umirivala Morganu i Morgozu.
No, kada da bi dete i devojka konano zaspali, Igrena je sedela umotana u ogrta kraj male
vatre, suvie napeta da legne, znajui da bi ionako leala budna, zurei bolnim oima u tamu i
pokuavajui da poalje misli preko mnogih liga koje lee izmeu nje i... koga? Gorloasa, kako bi
shvatio kuda vodi njegovo izdajstvo? Jer to je bilo izdajstvo; zakleo se na saveznitvo sa Uterom
kao Velikim Kraljem, a onda je, zbog ljubomore i nepoverenja, pogazio re.
Ili Utera, koji pokuava da se ulogori u nepoznatoj movari, usred oluje, izgubljen i zasplepljen?
Kako da dosegne Utera? Pokuavala je da prikupi u sebi sva seanja na sitne arolije koje je
nauila kao devojica u Avalonu. Telo i dua, tako su je uili, nisu vrsto povezani; dua u snu
naputa telo i odlazi u zemlju snova, gde je sve privienje, a ponekad, kad te obue druidi, odlazi u
predele istine, kuda ju je Merlin jednom poveo.
...Jednom, dok je raala Morganu i dok su bolovi trajali naizgled veito, nakratko je napustila
svoje telo, ugledavi sebe kako lei dole, izmueno bie oko koga se roje babice i sluavke, dok je
ona lebdela, osloboena bola i patnje, negde iznad njega; potom se neko nagnuo nad njom, urno
joj govorei kako mora vie da se trudi, jer ve se vidi bebino teme, i zato se vratila novom bolu i
dodatnim naporima, i sve ostalo je zaboravila. Ali ako je mogla tada, moi e jo jednom. Drhtei
pod ogrtaem, Igrena je zurila u vatru i poelela, iznenada, da bude negde drugde...
Uspela je. Kao da je stajala pred sobom samom, potpuno izotrene svesti. Glavna promena bilo
je to to vie nije ula urlik vetra oko zidova zamka. Nije se osvrnula - rekli su joj da kada napusti
telo ne sme da se osvre, jer telo e privui duu nazad - ali nekako je i bez oiju videla, svuda
oko sebe, i znala je da njeno telo jo nepokretno sedi kraj zgasle vatre. Sad kad je uspela, obuzeo ju
je strah. Trebalo je da prvo podloim vatru, pomislila je - ali znala je da, ako se sad vrati u telo,
nee imati hrabrosti da ponovo pokua.
Pomislila je na Morganu, na ivu vezu izmeu sebe i Gorloasa - mada ju je sada odbacivao i
prezrivo govorio o detetu, veza je ipak postojala, i mogla bi da nae Gorloasa kad bi ga potraila.
Jo dok joj se ta misao stvarala u umu, nala se... negde drugde.
...Gde se to obrela? Videla je plamen male svetiljke, a pod njenim oskudnim svetlom primetila
je mua, okruenog mnogim glavama; ljudi su se sabili u maloj, kamenoj kolibi u movarama.
Gorloas je govorio. "Borio sam se uz Utera mnogo godina, pod Ambrozijem, i ako ga imalo
poznajm, on e raunati na hrabrost i iznenaenje. Njegovi ljudi ne poznaju kornvolsko vreme i
nee znati da ako sunce zae usred oluje, do ponoi nastupa mir; zato nee krenuti pre izlaska
sunca, nego e u zoru biti spremni da nas zaskoe to ranije. Ali ako uspemo da opkolimo njegov
logor za tih nekoliko sati izmeu razvedravanja i svitanja, moemo ih iznenaditi dok budu pakovali
logor. Svi e biti spremni za mar, a ne za bitku. Uz samo malo sree moemo ih srediti pre nego
to izvuku oruje iz kanija! im Uterova vojska bude smodena, ako on i ne pogine, svakako e
podviti rep i pobei iz Kornvola, da se nikada ne vrati." Kraj male svetiljke Igrena je videla da se
Gorloas kezi kao ivotinja. "A ako pogine, njegova vojska e se razbeati kao pele iz konice kada
neko ubije maticu!"
Igrena je osetila da se gri; ak i ovako bestelesnoj, nalik na utvaru, inilo joj se da
Gorloas mora osetiti njeno prisustvo. I zaista, podigao je glavu i namrtio se, trljajui obraz.
"Oseam promaju - ovde je hladno", promrmljao je.
"A kako bi drugaije bilo? Ovde je hladno kao u grobu, kad se nad nama kovitla sneg",
odgovorio je gunanjem jedan oficir - ali ak i pre nego to je poeo da govori Igrena se udaljila
odatle, lebdei u bestelesnom limbu, drhtei, opirui se snanoj potrebi da se vrati u Tintagel.
esnula je za oseanjem telesnosti, za vatrom, a ne da luta izmeu svetova, kao neka nemirna
prikaza mrtvaca...
Kako da stigne do Utera, da ga upozori? Izmeu njih nije postojala spona; nikada nisu razmenili
ni strastan poljubac, koji bi im spojio tela i time vezao bestelesan duh, kakav je sada bila. Gorloas
ju je optuio za preljubu; Igrena je panino poelela da je to bila istina. Bila je slepa u tami,
bestelesna, nepostojea; znala je da bi je samo nagovetaj pomisli vratio u sobu u Tintagelu, gde
njeno telo, zgreno i ledeno hladno, ui kraj ugasle vatre. Borila se da ostane u stranoj, slepoj
tami, otimajui se i molei bez rei. Daj da stignem do Utera, znajui da je po neobinim zakonima
sveta sada to nemogue; u ovom telu nije imala spone sa Uterom.
Ali moja veza sa Uterom jaa je od telsne, jer je trajala vie od jednog ivota, oseala je kako
raspravlja sa neim neopipljivim, kao da se obraa sudiji viem od onoga koji je nainio zakone u
ovom ivotu. Tama sada kao da ju je pritiskala, i oseala je da ne moe da die, da je negde duboko
u telu koje je ostavila sada smrznuta, sleena, da jedva die. Neto u njoj je uzviknulo: Vrati se,
vrati, Uter je odrasato ovek, ne treba da se ti stara o njemu, a ona je odgovorila, otimajui se: On
je samo mukarac, nije otporan na izdajstvo!
Sada, u stranoj tami postojala je jo dublja tama, i Igrena je znala da vie ne gleda svoju
nevidljivu linost, nego neto Drugo. Drhtei, rastrzana, nije sluala telesnim uima, nego je
oseala naredbu svakim nervom itavog svog bia: "Vrati se. Mora se vratiti. Nema prava da
bude ovde. Zakoni su stvoreni i vrsti; ne moe nekanjeno ostati ovde."
ula je sebe kako govori u tami: "Ako moram, platiu potrebnu kaznu."
"Zato eli da ide tamo kuda je zabranjeno ii?"
"Moram da ga upozorim", urno je odgovorila, a onda, iznenada, kao leptir koji iri krila nad
aurom, neto u Igreni, vee od nje, otvorilo se i rairilo krila i tama je nestala, i strano oblije
koje ju je upozoravalo pretvorilo se u obinu prikazu pod velom, enu nalik na nju, svetenicu,
svakako ne Boginju niti svetenicu Smrti. Igrena je mirno govorila: "Mi smo vezani i zareeni, za
itav ivot i posle toga; nema prava da zabranjuje." Iznenada je primetila da joj se u rukama
nalaze zlatne zmije kakve je nosila u onom udnom snu o krugu od kamenja. Podigla je ruke i
uzviknula re na udnom jeziku. Kasnije nije uspevala da se seti nieg vie sem jednog sloga, jer
poinjala je sa velikim "Aahhh..." i to je bila re moi; nije znala ni kako joj se re javila, njoj koja
u ovom ivotu nije ak ni svetenica. Strana prikaza je nestala, i Igrena je ugledala svetlost, nalik
na svetlost izlazeeg sunca...
Ne, bila je slabija od obine svetiljke, iskra grubo zaklonjena tankom ploicom od roga u
drvenoj kutiji, samo plamsaj u ledenoj senci male, kamene kolibe, uruene i skrpljene svenjevima
trske. No pod nekim neobinim, nepostojeim svetlom - ili je, ovako bestelesna, videla u tami i bez
oiju? - uspela je da u senkama razabere nekoliko lica, lica koja je viala oko Utera u Londinijumu:
kraljeve, poglavare i vojnike. Iscrpljeni i smrznuti, uali su oko male svetiljke kao da ih njena
iskra moe nekako ugrejati. A Uter je bio meu njima, usukan i iscrpljen, ruku krvavih od
promrzlina, sa vunenim ogrtaem prebaenim preko glave. To nije bio ponosan i velianstveni
svetenik-ljubavnik kakvog je ugledala u prvom privienju, ak ni trapavi i nezgrapni mladi koji
je upao u crkvu i sve ih uznemirio; ovaj umorni, izmodeni ovek sa vlanim pramenjem kose
preko lica, nosa rumenog od hladnoe, nekako joj se inio stvarniji, ak i lepi nego ikada ranije.
Igrena, puna saaljenja, eznula je da ga zagrli i ugreje, i osetila je kao da je uzviknula: Utere!
Znala je da je uo, jer je videla kako je podigao glavu i osvrnuo se po hladnom zaklonu, drhtei
kao da ga je zahvatio neki jo hladniji vetar; a onda je videla, kroz ogrtae i pokrivae u koje je bio
umotan, zmije kako mu se uvijaju oko ruku. Nisu bile prave; uvijale su se kao ive zmije, mada
nijedna zmija koju je ovek ikada video ne bi izila iz jazbine po ovakvom vremenu. Ali videla ih
je, a Uter je nekako video nju, i zaustio da progovori. urno mu je dala znak da uti.
Morate krenuti i spremiti se za mar ili ste propali! Poruka se nije u njenom umu uobliila kao
rei, ali znala je da je prela pravo iz njenih misli u njegove. Meava e oslabiti posle ponoi.
Gorloas i njegova vojska misle da ste prikovani tu gde ste, i napae vas i smoditi! Morate se
spremiti da doekate njihov napad.
Rei su se utisnule u njega, bez zvuka, poslednjim ostacima njene snage. I ak i dok su se
stvarale, znala je da je snaga volje koja ju je dovela ovamo preko ponora, protiv zakona prirode,
sada na izmaku. Nije bila svikla na ovakav posao, i otimala se, ne elei da ode dok ne izgovori
upozorenje. Hoe li mu poverovati, hoe li se spremiti da doekaju Gorloasa? Ili e ostati ovde,
nepokretni u tami posle oluje, pa e ih Gorloas zatei kao kvoke sklupane na motki kako ekaju
lisicu? No, nije mogla nita vie. Zahvatili su je smrtonosna hladnoa i nesvestica od potpune
iscrpljenosti; oseala je kako se stapa sa hladnoom i tamom, kao da oluja besni i kroz njeno telo...
...leala je na kamenom podu, pred hladnim pepelom vatre. Preko nje je duvao ledeni vetar, kao
da ju je oluja iz tame pratila, pa sada besni i unutar njenog tela... Ne, nije bilo to. Drveni kapci na
sobi otvorili su se pred poslednjim udarima oluje; sada su lupali, proputajui u sobu mlazeve
ledene kie.
Bilo joj je zima. Toliko zima da se oseala kao da nikada vie nee moi da se pomeri, da e
leati tu i smrznuti se i da e se jeza u njenom telu ubrzo pretvoriti u san smrti. U tom asu nije joj
ni bilo vano.
Mora postojati kazna za krenje zabrane; to je zakon. Uinila sam neto zabranjeno i ne mogu
ostati nekanjena. Ako je Uter bezbedan, prihvatiu to, makar mi kazna bila i smrt... i zaista, u tom
asu, dok se Igrena grila i pokuavala da se nekako zagreje oskudnom toplotom ogrtaa, inilo joj
se da bi smrt bila blagodet. Barem joj vie ne bi bilo hladno...
Ali Morgana, Morgana koja spava u krevetu kraj tog prozora, ako se prozor ne zatvori
prehladie se i moda e dobiti plunu groznicu... Igrena nije mogla da se pomeri sebe radi. Ali radi
svog deteta i nedune sestre primorala je sebe da se bolno pokrene, da natera ukoene ake i stopala
da se pokrenu. Trapavo, kreui se kao pijana, oteturala se do prozora i uspela da ga nekako zatvori
smrznutim rukama. Vetar joj je dvaput oteo kapke iz ruku, i ula je svoje jecaje dok se borila sa
njima. Nije mogla da oseti, ali znala je da je iupala nokat u borbi sa kapcima, koji su joj se
otimali kao ivo bie. Konano je uspela da uhvati bravu obema akama i da zalupi kapke
poslednjom snagom, utinuvi prst, leden i modar, dok je pokuavala da privrsti drvenu rezu.
U sobi je i dalje bilo hladno, ledeno hladno, i znala je da e se bez vatre Morgana i Morgoza
razboleti... elela je samo da se zavue u krevet izmeu njih, onako umotana u ogrta, da se ugreje
izmeu njihovih toplih, mladih tela, ali do jutra su jo bili dugi sati, a ona je bila kriva to se vatra
ugasila. Drhtei i vre se umotavajui u ogrta, uzela je posudu za ar i ponela je niz stepenice,
oseajui kako joj kamen ranjava stopla pri svakom koraku. U kuhinji su se tri slukinje sklupale
kao psi kraj poluugasle vatre; tu je bilo toplo, a nad arom se puio poklopljen lonac - sigurno kaa
za doruak. Pa, ovo je njena kuhinja i njena kaa. Igrena je zagrabila oljom iz lonca i ispila vrelu,
neslanu kau, ali ak ni to je nije zagrejalo. Potom je napunila posudu za ar ugljevljem, poklopila i
nju i vatru, pa je, drei je prevojem suknje, ponovo pola uz stepenice. Bila je iscrpljena, tresla se,
i uprkos toplom napitku toliko je drhtala da se bojala da e pasti. Ne smem da padnem, jer ako
padnem, neu moi da ustahnem, i ar iz posude e neto upaliti...
Kleknula je pred hladno ognjite u svojoj sobi, oseajui kako joj telo protresaju snani drhtaji i
raspinju je bolovima u grudima; ali sada joj nije bilo hladno, i oseala je toplotu kako joj proima
telo. Paljivo je dodavala ugljevlju sitno granje iz sanduka, a potom i cepke; vatra je konano
zahvatila cepanicu i suknula ka tavanici. Igrena se sada toliko zagrejala da je zbacila ogrta i
oteturala se ka krevetu; podigla je Morganu i legla drei dete u naruju; ali nije znala je li zaspala
ili umrla.

Ne, nije umrla. Smrt joj ne bi donela raspinjuu, drhtavu vrelinu i hladnou... Znala je da je
dugo leala, umotana u vrele krpe, koje su se hladile, pa ih je neko zamenjivao novim; znala je da
joj sipaju niz grlo vrele napitke, ponekad grozne smee bilja protiv groznice, a ponekad estoka
pia pomeana sa toplom vodom. Dani, nedelje, godine, stolea, proticali su dok je leala, plamtela
i tresla se i patila zbog groznih napitaka koje su joj sipali niz grlo kad je bila suvie slaba da bi ih i
povratila. Jednom se pojavila Morgoza i pogledala je sa prebacivanjem. "Ako si bila bolesna,
Igrena, zato me nisi probudila i poslala da ja zaloim vatru?" Tamna prilika koja joj je zabranila
putovanje stajala je u uglu sobe, i sada je Igrena mogla da joj vidi lice; bila je to Smrt, koja uva
zabranjena vrata, i sada e je kazniti... Morgana je dola i pogledala je, sa strahom na malom,
ozbiljnom licu, i Igrena je poelela da umiri ker, ali bila je suvie slaba da bi govorila. A i Uter je
bio tu, ali znala je da niko drugi ne moe da ga vidi, a inilo joj se neprilino da doziva drugog
mukarca osim zakonitog mua... niko ne bi pomislio nita runo ako bi dozivala Gorloasa. Ali ak
i ako umire, nije elela da pozove njega, nije vie htela da ga vidi, ni u ivotu ni u smrti.
Da li je izneverila Gorloasa ovim zabranjenim aranjem? Ili je to bio samo san, nita stvarniji od
pokuaja da upozori Utera? Da li ga je spasla? inilo joj se da ponovo luta ledenim prostranstvima,
slepo pokuavajui da se probije kroz oluju kako bi ga upozorila; jednom je doao otac Kolumba i
mrmljao nad njom na latinskom, a nju je uhvatila panika. S kakvim pravom dolazi ovamo da je
brine svojim oprotajnim obredima, kada ona nema snage da se brani? Bavila se aranjem, po
njegovim merilima bila je zla, i trebalo bi da je osudi to je izdala Gorloasa, trebalo bi da osveti
svog gospodara. Oluja se vratila, besnei kroz nju, beskonano je lutala kroz orkan, pokuavajui
da nae Morganu koja se izgubila, samo je i Morgoza bila tamo, sa krunom na glavi, krunom
Velikog Kralja itave Britanije. Potom se Morgana pojavila, stojei na pramcu barke koja je plovila
Letnjim morem ka obalama Avalona, Morgana u ogrtau svetenice, ogrtau kakav je nosila
Vivijen... a potom se sve pretvorilo u tamu i tiinu.
A onda je soba bila puna sunca i Igrena se promekoljila, ustanovivi kako ne moe da ustane.
"Mirno lezite, gospo", rekla je Izota, "uskoro u vam doneti lek."
Igrena je uspela da progovori, ali se iznenadila to apue. "Ako sam uspela da preivim tvoje
bilje, verovatno u preiveti i to. Koji je dan danas?"
"Jo samo deset dana do kratkodnevice, gospo, a to se tie toga ta se desilo, pa, svi znamo da
se vatra u vaoj sobi sigurno ugasila preko noi, a prozor vam se otvorio zbog oluje. Gospa
Morgoza kae da se probudila i videla kako ga zatvarate, i da ste potom izili i vratili se nosei
ugljevlje. Ali niste nita rekli, nego ste zapalili vatru, pa nije znala da ste bolesni sve do jutra, kad
ste ve goreli u groznici i niste prepoznali ni nju ni dete."
To je bilo jednostavno objanjenje. Samo Igrena je znala da je njena bolest bila vie od toga, da
je to kazna to je pokuala sa aranjem koje je bilo daleko iznad njenih snaga, pa su joj telo i duh
bili iscrpljeni gotovo neizleivo.
"ta je sa..." Igrena je naglo prekinula; nije mogla da pita za Utera, ta e pomisliti o njoj? "Ima
li vesti od mog gospodara, vojvode?"
"Nema, gospo. Znamo da je bila bitka, ali neemo uti nikakve vesti dok se putevi ne raiste
posle velike oluje", odgovorila je sluavka. "Ali sada vie ne smete da govorite, gospo. Morate
pojesti malo tople kae i ponovo spavati."
Igrena je pokorno popila ono to su joj doneli i zaspala. Vesti e stii kada doe vreme.

8.
Na dan kratkodnevice, uvee, vreme se opet promenilo, ovog puta nabolje. Sneg se itavog dana
topio i kapljao, putevi su postali blatnjavi i spustila se magla koja je leala preko mora i dvorita, pa
su glasovi i apat naizgled beskonano odjekivali kada bi neko progovorio. Sredinom popodneva
nakratko se pojavilo i sunce, i Igrena je izila u dvorite prvi put otkako se razbolela. Sada se
oseala sasvim oporavljena, ali ju je, kao i sve ostale, izjedala glad za novostima.
Uter se zakleo da e doi na kratkodnevicu. Kako e uspeti, ako se izmeu njih nalazi
Gorloasova vojska? itavog dana bila je utjiva i rasejana; ak je i viknula na Morganu, koja je
jurcala okolo kao luda od radosti to je slobodna posle dugog zatoenitva pred zimom.
Ne smem biti gruba sa detetom zato to misilim na ljubavnika! - pomislila je Igrena, naljutivi se
na sebe, pa je pozvala Morganu da je poljubi. Kad je usnama dodirnula njen meki obraz, osetila je
jezu; svojim zabranjenim aranjem, upozorivi ljubavnika na zasedu, moda je osudila na smrt oca
svog deteta...
...ali ne, Gorloas je izdao Velikog Kralja; ta god ona, Igrena, uinila ili ne uinila, Gorloas je
bio osuen na smrt, a izdajom ju je i zasluio. Osim ako uspe da dovri izdaju ubivi oveka koga
je njegov kralj, Ambrozije, zaduio za odbranu itave Britanije.
Doao je otac Kolumba, zahtevjaui da zabrani enama i slugama da pale vatre kratkodnevice.
"A vi bi trebalo da im pruite dobar primer time to ete veeras doi na misu", rekao je. "Davno je
bilo, gospo, kada ste poslednji put primili priee."
"Bila sam bolesna", ravnoduno je odgovorila, "a to se tie priea, kao da se seam kako ste
mi dali poslednje pomazanje dok sam bila bolesna. Mada sam moda samo sanjala - mnogo ta sam
sanjala.""Mnogo ta", odvratio je svetenik, "to ne bi smela da sanja nijedna hrianka. Svog
gospodara radi, gospo, dao sam vam priee kada niste bili u stanju da se ispovedite i primite ga
kako treba."
"Da - jasno mi je da to nije bilo mene radi", odgovorila je Igrena, podigavi malo gornju usnu.
"Ne elim da postavljam granice Bojoj milosti", rekao je svetenik, i Igrena je znala i ono to
nije hteo da joj kae: ako mora, on e radije pogreiti na stranu milosti, jer Gorloas, ko zna zato,
voli ovu enu, a prepustie Bogu da je kazni, to e ovaj svakako i uiniti...
Ali na kraju je rekla da e doi na misu. Ma koliko malo poznavala tu novu veru, Ambrozije je
bio hrianin. Hrianstvo je vera civilizovanih naroda Britanije i svakako e se sve vie iriti; Uter
e se pokoriti pritisku javnosti, ma ta on lino mislio o veri. Nije, zapravo, znala - nije imala
prilike da sazna ta on stvarno misli o savesti. Hoe li ikada saznati? Zakleo mi se da e doi na
kratkodnevicu. Ipak, oborila je pogled i pokuala da prati misu.
Pao je sumrak i Igrena je u kuhinji razgovarala sa poslugom, kad je ula komeanje na kraju
prilaza i topot jahaa, a onda i uzvik u dvoritu. Prebacila je ogrta preko ramena i istrala, sa
Morgozom za petama. Na kapiji su stajali ljudi u rimljanskim ogrtaima kakve je nosio i Gorloas,
ali straa im je prepreila put svojim dugakim kopljima.
"Moj gospodar Gorloas ostavio je nareenje; samo vojvoda lino sme da ue dok je on
odsutan."
Jedan od ljudi u sreditu grupe pridolica uspravio se, neverovatno visok.
"Ja sam Merlin od Britanije", rekao je, a zvuni glas je odzvanjao kroz tamu i maglu. "Skloni se,
ovee, zar e meni zabraniti prolaz?"
Straar je nagonski ustuknuo, ali istupio je otac Kolumba uz odluan pokret odbijanja.
"Ja u ti zabraniti. Moj gospodar, vojvoda od Kornvola, naroito je rekao da ti, stari arobnjae,
ne sme ni u kom sluaju ui ovamo." Vojnici su zinuli, a Igrena je, uprkos besu - glupi, nametljivi
svetenik! - morala da se zadivi njegovoj hrabrosti. Nije bilo lako suprotstaviti se Merlinu od
Britanije.
Otac Kolumba je podigao veliki, drveni krst koji je nosio za pojasom. "U ime Hrista, nareujem
da ode! U ime Boga, vrati se u predele tame odakle si i doao!"
Merlinov zvonki smeh odjeknuo je od visokih zidova. "Dobri brate po Hristu", rekao je, "tvoj
Bog i moj Bog su jedno te isto. Zar zaista misli da u nestati pred tim tvojim krstom? Ili misli da
sam neka varalica iz tame? Ne, osim ako Boju no ne nazove nailaskom tame! Dolazim iz zemlje
koja nije nita mranija od Letnje Zemlje i, vidi, ovi ljudi sa mnom nose prsten vojvode od
Kornvola lino. Gledaj." Svetlo baklje blesnulo je kad je jedan od ljudi pod ogrtaem pruio
ogoljenu ruku. Na kaiprstu se sijao Gorloasov prsten.
"A sad nas pusti unutra, oe, jer nismo neprijatelji, nego umorni i prozebli smrtnici koji su dugo
jahali. Ili moramo da se prekrstimo i izgovorimo molitvu kako bismo ti to i dokazali?"
Igrena je istupila, nervozno oblizujui usne. ta se to deava? Kako su doli u posed
Gorloasovog prstena, osim ako su njegovi glasnici? Neko e joj se svakako obratiti. Nije videla
nikoga poznatog, a znala je da Gorloas ne bi odabrao Merlina za glasnika. Je li onda Gorloas mrtav,
a vest o tome joj ovako dolazi? Naglo je progovorila, a glas joj je ispao grub. "Dajte da vidim
prsten. Je li to zaista njegov znak ili varka?"
"To je zaista njegov prsten, gospo Igrena", odgovorio joj je poznati glas, a Igrena, pognuta kako
bi pod slabim svetlom videla prsten, ugledala je poznate ake, krupne i uljevite. A nad njima je
videla ono to je videla samo u snu. Oko Uterovih maljavih podlaktica, plavo istetovirane, uvijale
su se dve zmije, po jedna na svakoj ruci. Pomislila je da e je kolena izdati i da e pasti na ploe u
dvoritu.
Zakleo joj se: Doi u na kratkodnevicu. I doao je, nosei Gorloasov prsten!
"Gospodaru vojvodo!" uzviknuo je otac Kolumba i poao ka njemu, ali Merlin je podigao ruku
da ga uutka.
"Tiho! Glasnik je tajna", rekao je. "Ne govori ni re." I svetenik se povukao, zbunjen, ali
posluan, uveren da je ovek u ogrtau Gorloas.
Igrena se naklonila, i dalje se borei protiv neverice i strepnje. "Uite, gospodaru", rekla je, i
Uter, jo krijui lice pod kapuljaom, pruio je ruku sa prstenom i obuhvatio joj prste. Njena aka
bila je ledena, a njegova topla i vrsta, i to ju je umirivalo dok su ulazili u zamak.
Reila je da se spase banalnostima. "Da li da donesem vina, gospodaru, ili da poaljem po
hranu?"
Promrmljao joj je gotovo u uho: "Za ime boje, Igrena, udesi da ostanemo nasamo. Svetenik
ima otre oi, ak i u mraku, a hou da misli kako je zaista Gorloas doao ovamo."
Obratila se Izoti. "Donesi hranu i pivo vojnicima ovde u predvorju, i gospodaru Merlinu. Donesi
im vode za umivanje i sve drugo to zatrae. Ja u razgovarati sa gospodarem u naim odajama.
Neka nam odmah poaju hranu i vino."
Posluga se razletela na sve strane da je poslua. Merlin je pustio vojnike da skinu ogrtae, a
svoju harfu je paljivo poloio na jednu klupu. Morgoza se pojavila na vratima, drsko piljei u
vojnike. Pogled joj je pao na Uterovu visoku priliku, i brzo mu se naklonila.
"Gospodaru Gorloas! Dobro doao, dragi brate!" rekla je i pola ka njemu. Na Uterov
neprimetan znak, Igrena je stala pred njega. Namrtila se. Ovo je smeno, pomislila je. ak i
ogrnut, Uter lii na Gorloasa koliko i ja!
"Gospodar je umoran", otro je rekla, "i nije raspoloen da pria sa decom. Odvedi Morganu u
svoju sobu i zadri je tamo; noas e spavati kod tebe."
Namrtena i nadurena, Morgoza je podigla Morganu i odnela je uz stepenice. Pazei da ostanu
dosta iza njih, Igrena je uzela Utera za ruku i povela ga gore. Kakva je ovo prevara, i zbog ega?
Srce joj je toliko lupalo da je pomislila da e se onesvestiti dok ga je uvodila u spavau sobu i
zatvarala vrata.
im su se nali unutra, pruio je ruke da je zagrli; zbacio je kapuljau i stajao, vlane kose i
brade, pruenih ruku, ali ona nije pola ka njemu.
"Gospodaru, kralju moj! ta je ovo, zato misle da si ti Gorloas?"
"Mala Merlinova arolija", odgovorio je Uter, "uglavnom zbog ogrtaa i prstena, ali i zbog malo
aranja; nita ne bi izdralo da me vide pod punim svetlom ili bez ogrtaa. Vidim da tebe nismo
zavarali; nisam to ni oekivao. Ovo je varka, a ne Poruka. Zakleo sam se da u doi, Igrena, na
kratkodnevicu, i odrao sam re. Zar neu dobiti ak ni poljubac zvog ovolikog potucanja?"
Prila je i uzela mu ogrta, ali je izbegla da ga dodirne.
"Gospodaru, kralju moj, kako si doao do Gorloasovog prstena?"
Lice mu se smrailo. "A, to? Odsekao sam mu ga sa ake u boju, ali krivokletnik je podvio rep i
pobegao. Nemoj me pogreno proceniti, Igrena, doao sam ovamo po pravu, a ne kao lopov po
noi; varka je smiljena da bi se sauvao tvoj ugled pred oima sveta, nita drugo. Ne elim da
moja budua ena bude igosana kao preljubnica. Ali doao sam ovamo po pravu; Gorloasov ivot
je za mene zavren. Drao je Tintagel kao vazal pod zakletvom Ambroziju Aurelijanusu; ponovio
je zavet preda mnom, a sada je to porekao. To ti je svakako jasno, gospo Igrena? Nijedan kralj ne
trpi da njegovi vazali kre dati zavet vernosti i orujem se suprotstavljaju svom kralju."
Klimnula je glavom u znak da razume.
"Zbog njega mi je ve propala godina ratovanja protiv Saksonaca. Kada je napustio London sa
svojim ljudima, nisam mogao da im se suprotstavim pa sam se sklonio, pobegao, i pustio da
zauzmu grad. Moj narod, koga sam se zakleo da branim." Glas mu je bio gorak. "Lotu mogu da
oprostim; on je odbio da poloi zakletvu. To je pitanje koje moram da sredim sa Lotom - sklopie
mir sa mnom ili u ga zbaciti sa prestola i obesiti - ali on nije krivokletnik niti izdajica. Tvom muu
sam verovao; zakleo mi se i pogazio re, i stoga sam ostavljen u ruevinama Ambrozijevog truda i
sve moram da ponem ispoetka. Za to je kriv Gorloas, i doao sam da mu oduzmem Tintagel. A
oduzeu mu i ivot, i on to zna."
Lice mu je bilo kao kamen.
Igrena je progutala knedlu. "A uzee mu i gospu - sa punim pravom, silom, kao i Tintagel?"
"Oh, Igrena", rekao je, privlaei je obema rukama. "Dobro znam kakva je tvoja odluka, znao
sam to kad sam te video u noi velike oluje. Da me nisi upozorila, izgubio bih svoje najbolje ljude,
a svakako i sopstveni ivot. Zahvaljujui tebi, kad me je Gorloas napao, bio sam spreman. Tada
sam mu uzeo prsten zajedno sa prstom, a uzeo bih mu i ruku, kao i glavu, ali mi je pobegao."
"Dobro znam da nisi imao drugog izbora, gospodaru moj", rekla je Igrena, ali tog asa se na
vratima zaulo kucanje. Sluavka je unela posluavnik sa hranom i vrem vina, i promrmljala:
"Gospodaru", uz naklon. Igrena se nagonski oslobodila Uterovog zagrljaja, preuzela hranu i vino i
zatvorila vrata za enom. Uzela je Uterov ogrta, koji se, uostalom, nije mnogo razlikovao od onih
to su ih nosili Gorloasovi ljudi, i obesila ga kraj kreveta da se sui; sagnula se da mu pomogne da
izuje izme; uzela mu je opasa sa kanijama maa. Kao prava odana gospa i supruga, pomislila je,
ali znala je da je ve donela odluku. Ba kao to je Uter rekao: Tintagel pripada Velikom Kralju
Britanije; ba kao i gospa u njemu, i to po svojoj volji. Bila je kraljev saveznik.
ene su spremile sueno meso sa soivom, veknu sveeg hleba, meki sir i vino. Uter je jeo kao
da je izgladneo. "Ve dva meseca sam napolju, zahvaljujui prokletom izdajniku koga naziva
svojim muem; ovo mi je prvi obrok pod krovom jo od Samhe - dobri Otac tamo dole svakako e
me podsetiti da izgovorim Sve Svete."
"Ovo je spremljeno za veeru posluzi i meni, gospodaru, uopte nije prikladno..."
"Meni se ini dovoljno dobro i za proslavu Boia, posle onog to sam jeo po mrazu", rekao je,
glasno vaui, kidajui hleb snanim prstima i sekui komadine sira svojim noem. "I zar e mi
se obraati sa gospodaru i kralju moj? Toliko sam sanjao o ovom asu, Igrena", rekao je, spustivi
sir i zagledavi se u nju. Zagrlio ju je oko struka i privukao je uz svoju stolicu. "Zar nema za mene
nijednu re ljubavi? Je li mogue da si jo verna muu?"
Igrena ga je pustila da je zagrli. "Donela sam odluku", glasno je rekla.
"Toliko sam ekao ovaj as..." apnuo je i povukao je nanie tako da mu je gotovo klekla kraj
kolena, pa ju je neno pogladio po licu. "Poeo sam da se plaim da nikad nee doi, a sada nema
nijednu re ljubavi niti ljubazan pogled za mene - Igrena, jesam li ipak samo sanjao da si me volela,
da si me elela? Treba li da te ostavim na miru?"
Osetila je jezu i poela da se trse od glave do pete. "Ne, ne", apnula je, "a ako je i bio san, onda
sam ga sanjala i ja." Pogledala je navie ka njemu, ne znajui ta dalje da kae ili uini. Nije ga se
plaila, kao to se plaila Gorloasa, ali sad, kad je doao trenutak, upitala se, obuzeta panikom, kako
je stigla dotle. I dalje ju je drao obgrljenu. Sada ju je namestio da mu sedne u krilo i pustila ga je
da je smesti tako da joj je glava poivala na njegovim grudima.
Obuhvatio je njen krhki struk jednom akom. "Do sada nisam shvatao koliko si vitka", rekao je.
"Visoka si; mislio sam da si krupna, kraljevskog stasa - a ipak si siina. Mogao bih te zdrobiti
golim rukama, ima kosti kao ptiica..." Sklopio je prste oko njenog struka. "A tako si mlada..."
"Nisam ba toliko mlada", rekla je i odjednom se nasmejala. "Udata sam pet godina i imam
dete."
"Izgleda mi premlada za to", odogovorio je Uter. "Je li to ona malena koju sam video dole?"
"Moja ker, Morgana", rekla je Igrena. Odjednom je shvatila da i on osea nelagodnost i da
odlae. Nagonski je razumela da je on sa svojih trideset i neto godina imao posla samo sa enama
koje je dovoljno pozvati, i da je pristojna ena sa oseanjem asti njemu neto sasvim nepoznato.
Poelela je, obuzeta bolom, da zna ta da uini ili kae.
Jo odlaui, prevukla je slobodnom rukom preko tetoviranih zmija na njegovim podlakticama.
"Ovo nisam ranije videla..."
"Nisi", rekao je, "stavili su mi ih za vreme krunisanja na Ostrvu Zmaja. Voleo bih da si mogla
da bude tamo sa mnom, kraljice moja", apnuo je i obuhvatio joj lice dlanovima, kako bi je
poljubio u usta.
"Ne elim da te uplaim", aputao je, "ali toliko dugo sam sanjao o ovom asu, toliko dugo..."
Pustila ga je da je poljubi, drhtei, oseajui da neobina situacija pokree neto duboko u
njenom telu. Sa Gorloasom nikada nije bilo ovako... i odjednom se ponovo uplaila. Sa Gorloasom
je uvek bilo neto to je on radio, u emu ona nije uestvovala, neto u emu se drala po strani,
sposobna da kritiki posmatra. Uvek je ostajala ono to jeste, Igrena. A sada, na dodir Uterovih
usana, znala je da vie ne moe ostati izdvojena, da vie nikada nee biti ista ona Igrena od ranije.
To ju je uasnulo. Pa ipak, saznanje koliko je on eli sada joj je teklo venama. vre je stegla
njegova doruja. "Videla sam ih u snu... ali sam mislila da je to samo san."
On je ozbiljno klimnuo glavom. "I ja sam ih sanjao pre nego to sam ih dobio. A ini mi se da si
i ti imala neto slino oko ruku..." Uzeo ju je za krhko doruje i prevukao prstom. "Samo to su bile
zlatne."
Ostila je kako joj se kosa na vratu jei. To, znai, uopte nije bio san, nego vizija iz Zemlje
Istine.
"Ne mogu da se setim itavog sna", rekao je Uter, gledajui nekuda preko njenog ramena.
"Seam se samo da smo stajali zajedno u velikoj ravnici, i da je tu bilo neto nalik na prsten od
stenja... ta to znai, Igrena, kad sanjamo iste snove?"
Odgovorila je, oseajui da joj se grlo stee kao da e zaplakati. "Moda znai samo da smo
sueni jedno drugom, kralju moj... gospodaru.... ljubavi moja."
"Kraljice moja, ljubavi..." Iznenada ju je pogledao u oi, dugim pogledom i dugim pitanjem.,
"Vreme sanjanja je sada zavreno, Igrena." Zavukao joj je prste u kosu, vadei ukosnice, putajui
da se raspe preko vezene kragne i preko njegovog lica; gladio je dugake uvojke drhtavim rukama.
Ustao je, i dalje je drei u naruju. Nikada ne bi pomislila da u njegovim rukama ima toliko snage.
Preao je sobu u dva ogromna koraka i poloio je na krevet. Kleknuo je kraj nje i ponovo je
poljubio.
"Kraljice moja", promrmljao je. "Voleo bih da si krunisana kad i ja... Odrali su obrede kakve
nijedan hrianin ne poznaje; ali Stari Narod, koji je bio ovde davno pre nego to su Rimljani doli
na ostrva, ne bi me priznao za kralja bez toga. Dugo sam putovao donde, a deo tog puta svakako
nije bio kroz svet kakav poznajem."
To ju je podsetilo na ono to joj je Vivijen priala o razdvajanju svetova i o maglama izmeu
njih. A pomisao na Vivijen podestila ju je na ono to je Vivijen traila od nje, i koliko je oklevala
da prihvati.
Nisam znala. Bila sam tako mlada i neiskusna. Nisam znala nita, nisam znala da mogu da se
izgubim, da budem rastrzana, zanesena...
"Jesu li traili da sklopi Veliki Brak sa zemljom, kao u stara vremena? Znam da je kralj Ban od
Benvika u Donjoj Britaniji to uinio..." Iznenada je osetila straan ubod ljubomore, to je neka ena
ili svetenica mogla da za njega prestavlja zemlju koju se zarekao da brani.
"Ne", odgovorio je. "A nisam siguran ni da bih pristao, ali nisu to traili od mene. Merlin je
rekao da je on, kao i svaki Merlin od Britanije, poloio zakletvu da umre ako zatreba, rtvujui se
za svoj narod..." Uter je tu prekinuo. "Ali to ti sigurno ne znai mnogo."
"Zaboravio si da sam odrasla u Avalonu; moja mati je bila svetenica, a moja najstarija sestra
sada je Gospa od Jezera."
"Jesi li i ti svetenica, Igrena?"
Odmahnula je glavom, zaustivi da kae samo ne. A onda se predomislila. "U ovom ivotu
nisam."
"Pitam se..." Ponovo ju je pogladio po liniji gde su se nekada nalazile zmije, drugom rukom
dodirujui svoje. "ini mi se da sam oduvek znao da sam iveo i pre - ini mi se da je ivot suvie
velika stvar da bi se iveo samo jednom, a onda se ugasio kao svetiljka pod vetrom. I zato sam,
kad sam te prvi put ugledao, osetio da sam te poznavao i pre nego to je svet stvoren? Te stvari su
misterije, i mislim da ti o njima zna vie nego ja. Kae da nisi svetenica, ali se dovoljno rauzme
u aranje da si uspela da dopre do mene, one noi sa velikom olujom, i da me upozori... mislim
da moda ne treba da pitam dalje, ili u uti od tebe ono to nijedan hrianin ne sme sa zna. A to
se tie ovoga..." opet je vrhom prsta dodirnuao zmije, "ako sam ih nosio pre ovog ivota, moda mi
je zato starac koji ih je stvorio u noi krunisanja rekao da su moje po pravu. uo sam da su
hrianski svetenici prognali sa naih ostrva sve ovakve zmije... ali ja se ne plaim zmajeva i
nosiu ih kao simbol da u rairiti svoju zatitu nad ovom zemljom kao zmajeva krila."
"U tom sluaju", apnula je, "svakako e biti najvei od svih kraljeva, gospodaru."
"Ne zovi me tako!" ljutito ju je prekinuo, nagnuvi se nad nju i pokrivi joj usta svojima.
"Utere", apnula je, kao u snu.
Poeo je da je miluje po vratu i sagnuo se da joj poljubi obnaeno rame. Ali kada je poeo da joj
svlai haljinu, trgla se i odvojila od njega. Oi su joj se ispunile suzama i nije mogla da govori, ali
on joj je poloio ruke na ramena i zagledao joj se u oi.
"Zar je tako loe postupao sa tobom, voljena?" tiho je upitao. "Bog me ubio ako ikada uinim
ita to bi te uplailo, sada i zauvek. itavim srcem bih eleo da nikada nisi bila Gorloasova ena.
Da sam te ja prvi naao... ali to je gotovo, gotovo je. No, kunem ti se, kraljice moja: nikada nee
imati razloga da me se plai." Pod nemirnim svetlom svetiljke oi su mu izgledale crne, mada je
znala da su plave. "Igrena, ja sam... dosada ti nisam rekao, jer mi se nekako inilo da to ve zna. Ja
vrlo malo znam o takvim enama kao to si ti. Ti si moja ljubav, moja ena, moja kraljica. Kunem
ti se krunom i mukou da e biti moja kraljica i da nikada neu pogledati nijednu drugu enu, niti
te zanemariti. Zar misli da bi mi posluila kao kurva?" Glas mu je drhtao, i Igrena je znala da ga je
obuzeo strah - strah da e je izgubiti. Saznanje da se i on plai, saznanje da je i on ranjiv, odagnalo
je njen strah. Zagrlila ga je oko vrata i odgovorila jasnim apatom. "Ti si moja ljubav, moj
gospodar i moj kralj, i voleu te dok sam iva, i onoliko dugo posle toga koliko Bog dozvoli."
Sada je pustila da joj svue haljinu, i tako obnaena sama mu je prila u naruje. Nikada, nikada
ne bi ni pomislila da moe biti tako. Sve do ovog asa, uprkos braku od pet godina i roenju deteta,
bila je nevina, devica, neiskusna devojka. Sada su joj se telo, um i srce stopili, spojivi je sa Uterom
kao da Gorloas nikada nije ni postojao. U vrtoglavici je pomislila da ak ni dete u majinoj utrobi
ne moe biti toliko blisko...
Leao joj je na ramenu, umoran, golicajui joj grudi kosom. "Volim te, Igrena", promrmljao je.
"ta god da se sada desi, volim te. A ako Gorloas doe ovamo, ubiu ga pre nego to stigne da te
ponovo dodirne."
Nije elela da misli o Gorloasu. Zagladila mu je kosu preko ela. "Spavaj, ljubavi", promrmljala
je, "spavaj."
Ona nije elela da spava. ak i kad je njegovo disanje postalo duboko i sporo, ona je leala
budna, milujui ga paljivo, da ga ne probudi. Grudi su mu bile glatke gotovo koliko i njene, sa tek
po kojom nenom i svetlom maljicom; sve dosad je mislila da su svi mukarci teki i dlakavi. Telo
mu je mirisalo nekako slatko, mada puno znoja i sokova ljubavi. Oseala je da joj nikada nee
dosaditi da ga dodiruje. U isto vreme je eznula da se on probudi i ponovo je zagrli, ali je i
ljubomorno uvala njegov umorni san. Sada nije oseala ni strah, ni stid; ono to je sa Gorloasom
bilo dunost i pokoravanje prevorilo se u gotovo neizdrivo uivanje, kao da se ponovo sjedinila sa
nekim skrivenim delom sopstvenog tela i due.
Konano je ipak malo odspavala, nemirno, sklupana uz njega. Spavala je moda jedan sat kad
ju je naglo probudilo komeanje u dvoritu. Sela je i zabacila dugaku kosu. Uter ju je sanjivo
povukao nazad.
"Lezi mirno, ljubavi, zora je jo daleko."
"Ne", rekla je sa vrstim nagonom, "sada ne smemo oklevati." Navukla je haljinu i tuniku,
podiui kosu drhtavim rukama. Svetiljka se ugasila i u mraku nije mogla da pronae ukosnice.
Konano je dohvatila veo da povee kosu, obula cipele i strala niz stepenice. I dalje je bilo suvie
mrano da bi se jasno videlo. U velikoj sali ostalo je samo svetlucanje prituljene vatre. A onda je
naila na sitno komeanje vazduha i ukopala se u mestu.
Pred njom je stajao Gorloas, sa velikom posekotinom od maa na licu, gledajui je sa
neizrecivim bolom, prebacivanjem i tugom. Ista ona vizija koju je imala i ranije, glasnik usuda;
podigao je ruku i videla je da su mu tri prsta i prsten odseeni. Lice mu je bilo utvarno bledo, ali
gledao ju je sa bolom i ljubavlju, a usne su mu se pokrenule i znala je da izgovara njeno ime, mada
ga nije ula u ukoenoj tiini koja je vladala. I tog asa je znala da ju je i on voleo, na svoj grubi
nain, i ma ta da je uinio to ju je povredilo, inio je to iz ljubavi. Zaista, iz ljubavi prema njoj se
posvaao sa Uterom, odbacivi ast i vojvodstvo. A ona mu je na ljubav uzvratila mrnjom i
nestrpljenjem; tek sada je shvatila je Gorloas oseao prema njoj ono to ona osea prema Uteru.
Grlo joj se steglo i glasno bi uzviknula njegovo ime, ali nepokretni vazduh se ustalasao i on je
nestao; nikad nije ni bio tu. Istog asa se prekinula i nepomina tiina i zaula je viku u dvoritu.
"Prolaz!" vikali su muki glasovi. "Prolaz! Svetlo ovamo, svetlo!"
U dvoranu je uao otac Kolumba, gurnuo baklju u ugljevlje i brzo je zapalio. Pourio je da irom
otvori vrata.
"Kakva je to galama..."
"Va vojvoda je ubijen, Kornvolci", vikao je neko. "Donosimo vojvodino telo! Prolaz! Gorloas
od Kornvola lei mrtav i donosimo njegovo telo radi sahrane!"
Igrena je osetila kako je Uter grli s lea, inae bi pala. Otac Kolumba se glasno pobunio.
"Odlazite! To je nemogue! Pa, vojvoda je sino doao kui i sada spava u odajama svoje gospe..."
"Ne. " Bio je to Merlinov glas, tih, ali odzvanjao je do najdaljih uglova dvorita. Uzeo je jo
jednu baklju i zapalio je na svetenikovoj, a onda je predao jednom vojniku. "Vojvoda krivokletnik
nije doao u Tintagel kao iv ovek. Vaa gospa stoji ovde sa vaim vrhovnim poglavarem,
Velikim Kraljem, Uterom Pendragonom. Danas e ih venati, oe."
Zauli su se mnogi uzvici i mrmljanje, i sluge koje su utrale tupo su stajale i gledale kako u
dvoranu unose grubi odar, ivotinjske koe sastavljene u postelju. Igrena se povukla od pokrivenog
lica i tela. Otac Kolumba se nagnuo nad njim, nakratko otkrio lice, prekrstio ga i okrenuo se. Lice
mu je bilo puno bola i besa.
"Ovo je arolija, maija." Pljunuo je i ponovo nainio znak krsta. "Ova varka je tvoje delo,
matori arobnjae!"
"Ne obraaj se tako mome ocu, svetenie!" rekla je Igrena.
Merlin je podigao ruku. "Ne treba mi zatita ene - niti mukarca, gospodaru Utere", rekao je.
"A ovo nije bila arolija. Videli ste ono to ste eleli da vidite - svog gospodara kako se vraa kui.
Samo to va gospodar nije bio verolomni Gorloas, koji je izgubio Tintagel, nego istinski Veliki
Kralj i gospodar koji je doao ovamo da uzme ono to je njegovo. Dri se svojih molitvi, oe, jer
eka nas sahrana, a kada se to sredi, venanje i misa za tvog kralja i moju gospu, koju je odabrao da
mu bude kraljica."
Igrena je stajala u Uterovom zagrljaju. Uhvatila je prezrivi, gadljivi pogled oca Kolumbe; znala
je da bi se najradije okomio na nju i nazvao je veticom i kurvom, ali je utao u strahu od Utera.
Svetenik joj je okrenuo lea i kleknuo kraj Gorloasovog tela; molio se. Trenutak kasnije kleknuo
je i Uter, a plava kosa svetlucala mu je na svetlosti baklji. Igrena je prila da klekne kraj
njega. Siroti Gorloas. Mrtav je, umro je smru izdajnika; zaista ju je zasluio, ali ju je voleo, a sada
je mrtav.
Neija ruka spustila joj se na rame i zaustavila je. Merlin ju je za trenutak pogledao u oi i neno
joj se obratio. "Ispunilo se, Grena. Tvoja sudbina, ba kao to je predskazano. Postaraj se da je
ispuni sa svom hrabrou koju ima."
Kleknula je kraj Gorloasa i poela da se moli - prvo za Gorloasa, a onda, plaui, za sebe; zbog
nepoznate sudbine koja sada lei pred njima. Je li zaista od poetka sveta bilo zapisano, ili se desilo
zbog arolija Merlinovih, i iz Avalona, i zbog njenog aranja? Sada je Gorloas leao mrtav, a kad je
pogledala Uterovo lice, ve voljeno i drago, znala je da e uskoro doi i ostali i da e on preuzeti
terete svog kraljevstva, i da vie nikada nee biti sasvim njen kao ove jedne noi. Kleei izmeu
mrtvog mua i oveka koga e voleti itavog ivota, borila se sa iskuenjem da se poigra njegovom
ljubavlju, da ga okrene, kao to je znala da bi mogla, od misli o dravi i da ga vee samo za sebe.
Ali Merlin ih nije spojio njenog uivanja radi. Znala je da bi se takvim ponaanjem pobunila protiv
sudbine koja ih je spojila, i da bi tako sve unitila. Kad je otac Kolumba ustao i dao znak vojnicima
da odnesu telo u kapelu, dodirnula mu je ruku. Nestrpljivo se okrenuo.
"Gospo?"
"Imam mnogo toga da ti ispovedim, oe, pre nego to vojvodu poloimo na poinak - i pre nego
to se udam. Hoe li sasluati moju ispovest?"
Iznenaeno i namrteno ju je pogledao. "U zoru, gospo", konano je rekao i udaljio se. Merlin je
pratio Igrenu pogledom kad mu je ponovo prila. Pogledala ga je pravo u oi. "Ovde i sada, oe, od
ovog trenutka, budi svedok da sam zauvek zavrila sa arolijama. Neka bude volja Boja."
Merlin joj se neno zagledao u izmueno lice. Glas mu je bio blai nego to ga je ikada ula.
"Zar misli da bi sve nae arolije mogle doneti ita drugo sem Boje volje, dete moje?"
Uhvativi se male sujete - da nije to uinila, znala je da bi se rasplakala pred svim ovim ljudima
kao malo dete - obratila se Merlinu. "Idem da se obuem, oe, kako bih pristojno izgledala."
"Mora doekati dan kako pristaje kraljici, keri."
Kraljici. Od te rei se stresla. Ali zbog toga je uinila sve to je uinila, zbog toga je i roena.
Polako je pola uz stepenice. Mora da probudi Morganu i da joj kae da joj je otac mrtav. Na sreu,
dete je bilo suvie malo da bi ga pamtilo i da bi mnogo tugovalo.
Dok je dozivala sluavke i nareivala da joj donesu najbolje haljine i nakit i da joj urede kosu,
zamiljeno je poloila dlan na stomak. Na neki nain, poslednjim dodirom magije pre nego to je se
zauvek odrekla, znala je da je ve ove noi, dok su bili samo ljubavnici, a ne kralj i kraljica, zaela
Uterovog sina. Upitala se, zna li to Merlin.

Govori Morgana...
Mislim da je prvo ega se zaista seam venanje moje majke sa Uterom Pendragonom. Oca se
jedva seam. Kada sam kao mala bila nesrena, inilo mo se da ga se seam, krupnog mukarca sa
crnom kosom i bradom; seam se da sam se igrala lancem koji je nosio oko vrata. Seam se da sam
se kao devojurak, kad bih bila alosna, kad bi me majka ili uitelji grdili, ili kad bi me Uter - retko
- primetio dovoljno dugo da mi neto prebaci, teila razmiljanjem o tome kako bi me moj pravi
otac, da je iv, voleo i uzimao u krilo i donosio mi lepe stvari. Sad kad sam starija i kad znam
kakav je ovek bio, mislim da bi me najverovatnije poslao u manastir im bi mi se rodio brat i da
vie nikada ne bi ni pomislio na mene.
Ne bih rekla da je Uter ikada bio neljubazan prema meni; naprosto se nije zanimao za devojice.
Majka je uvek bila u sreditu njegove panje, kao i on njene, i to mi se nije svialo - to sam
izgubila majku zbog tog krupnog, plavokosog, trapavog mukarca. Kad bi Uter otiao u bitku - a
bilo je mnogo bitaka dok sam bila devojurak - moja majka Igrena me je pazila i mazila, i uila me
da predem i da tkam are. Ali im bi bili primeeni Uterovi ljudi, vraala sam se u svoje odaje,
zaboravljena sve dok on ponovo ne ode. Je li onda udno to sam mrzela, to sam se gadila pogleda
na zastavu sa zmajem u rukama konjanika koji se pribliava Tintagelu?
A kad mi se rodio brat, postalo je jo gore. Jer to vritavo stvorenje, crveno i belo, bilo je uvek
na majinim grudima; a to je najgore, oekivala je da ga volim koliko i ona. "Ovo je tvoj mali
brat", govorila je, "treba da ga dobro pazi, Morgana, i da ga voli." Da ga volim? Mrzela sam ga iz
dubine due, jer kad god bih se pribliila majci, ona se povlaila i govorila kako sam sada velika
devojica, suvie velika da bih joj sedela u krilu, suvie velika da mi ona vezuje mane, suvie
velika da joj poloim glavu u krilo traei utehu. Najradije bih ga stalno tipala, ali znala sam da bi
me majka zamrzela zbog toga. Ponekad mi se ini da me je svejedno mrzela. A Uter je svata
oekivao od mog brata. Ali mislim da se uvek nadao jo jednom sinu. To mi niko nije rekao, ali
nekako sam znala - moda sam naula iz enskih razgovora, moda sam imala Vid ak i tada - da je
prvi put legao sa mojom majkom dok je ona jo bila Gorloasova ena, i da i dalje ima onih koji
veruju da taj sin nije Uterov nego sin vojvode od Kornvola.
Kako su mogli da poveruju u to, tada nisam razumela, jer je Gorloas, kako kau, bio crnokos i
nalik na orla, a moj brat lii na Utera, plavokos sa sivim oima.
ak i tokom bratovljevog ivota, a on je krunisan za kralja pod imnom Artur, svakakave prie
su se priale o tome otkuda mu to ime. ak se govorilo da je to po Art-Uteru, Uterovom medvedu;
ali to nije tano. Kada je jo bio beba, zvali su ga Gvideon - svetli - zbog svetle kose; to ime je
kasnije dobio i njegov sin - ali to je ve druga pria. Istina je sasvim obina: kada je Gvideonu bilo
est godina, poslali su ga na odgajanje Ektorijusu, jednom od Uterovih vazala u severnim
zemljama, blizu Eborakuma, a Uter je smatrao da moga brata treba krstiti kao hrianina. I pri tom
su mu dali ime Artur.
Ali od roenja pa do este godine, uvek mi je bio za petama; im su ga odbili od sise, moja
majka, Igrena, predala ga je meni i rekla: "Ovo je tvoj mali brat i mora da ga voli i da se stara o
njemu." A ja bih najradije ubila malog drekavca i bacila ga sa litice, i otrala bih kod, majke i
molila je da ponovo bude samo moja, samo to bi majka pitala ta je bilo sa njim.
Jednom, kad je doao Uter i kad se ona uparadila u najbolje haljine, kao i uvek, sa ogrlicom od
ilibara i onim draguljem, i kad me je pogledala i ravnoduno poljubila kao i brata, spremna da
otri kod Utera, pogledala sam njene blistave obraze - naglo porumenele, disanje ubrzano od
radosti to joj je doao njen mukarac - i zamrzela i Utera i brata. I dok sam ja stajala plaui na
vrhu stepenita, ekajui da doe dadilja i odvede nas, on je poeo da se gega za njom i da je
doziva - "Mama, mama" - u to vreme je jedva umeo da govori - i pao je i posekao bradu o stepenik.
Ja sam vrisnula za majkom, ali ona je ve pola kod Kralja i ljutito je odgovorila preko ramena:
"Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu." I otila je.
Podigla sam ga, vritao je, i obrisala mu krv svojim velom. Posekao je usnu o zube - mislim da
ih je imao svega osam ili deset - i neprekidno je vritao i dozivao majku, ali poto ona nije dolazila,
sela sam na stepenite i stavila ga u krilo, a on me je zagrlio oko vrata i zagnjurio mi lice u tuniku i
posle nekog vremena je tako, jecajui, i zaspao. Bio mi je teak u krilu, a kosa mu je bila meka i
vlana; bio je vlaan jo negde, ali nije mi smetalo, a po tome kako me je grlio znala sam da je u
snu zaboravio da nije u majinom naruju. 'Igrena nas je oboje zaboravila', pomislila sam, napustila
je njega ba kao i mene. Sada, izgleda, ja treba da mu budem majka.
I tako sam ga malo prodrmala, i kad se probudio, zagrlio me je oko vrata da ga ponesem, pa sam
ga prebacila preko kuka kao to sam videla da radi dadilja.
"Ne plai", rekla sam. "Odveu te kod dadilje."
"Mama", cvileo je.
"Mama je otila, sada je sa kraljem", rekla sam, "ali ja u se starati o tebi, braco." I kad je stavio
svoju punaku ruicu u moju shvatila sam ta je Igrena mislila: ja sam suvie velika devojica da
bih cvilela i plakala za mamom, jer sada imam malog brata o kome treba da se staram.
Mislim da mi je tada bilo nepunih sedam godina.

Kada se majina sestra Morgoza udala za kralja Lota od Orknija, shvatila sam samo da sam
dobila svoju prvu haljinu kao odrasla i ogrlicu od ilibara i srebra. Volela sam Morgozu, jer je
imala vremena za mene kada majka nije, i priala mi je prie o ocu - ini mi se da Igrena posle
njegove smrti nikada nije izgovorila njegovo ime. Ali, mada sam volela Morgozu, plaila sam je se,
jer bi me ponekad utinula ili me povukla za kosu i nazvala me dosadnim deritem, i ona mi se prva
rugala tako da me natera u pla, mada me sada takve rei ispunjavaju ponosom: "Ti si dete
vilinskog naroda. Zato ne oboji lice u plavo i ne obue jelensku kou, Morgano od Vila?"
Vrlo malo sam znala o razlozima venanja, ili zato se Morgoza udaje tako mlada. Znala sam da
je majci milo to e se udati i otii, jer je zamiljala da Morgoza zavodljivo gleda Utera; verovatno
nije bila svesna da Morgoza zavodljivo gleda svakog ivog mukarca. Bila je kao kuja u aru, mada
mislim da je to bilo uglavnom zato to nikome nije bilo stalo da pazi na nju. Na venanju, obuena
u svoju novu sveanu haljinu, ula sam ih kako razgovaraju kako je srea to je Uter pourio da
izgladi svau sa Lotom od Orknija, pa mu je ak dao za nevestu svoju svastiku. Lot mi se dopao;
samo je Uter, izgleda, bio neosetljiv na njegov arm. Morgoza ga je, izgleda, zaista volela - ili joj se
moda inilo korisnim da se ponaa kao da ga voli.
Mislim da se iz tog vremena seam prvog susreta sa Gospom od Avalona. Kao i Morgoza, ona
mi je tetka, majina sestra; takoe je bila siuna kao svi pripadnici vilinskog naroda, i blistava, sa
purpurnim trakama upletenim u tamnu kosu. Nije bila mlada, ak ni tada, ali smatrala sam, kao to
sam uvek smatrala, da je divna; a glas joj je bio dubok i bogat. Kod nje mi se najvie svialo to to
je uvek razgovarala sa mnom kao da sam joj ravna po godinama, a nije mi tepala kao veina
odraslih kad razgovara sa detetom.
Malo sam zakasnila u dvoranu, jer moja dadilja nikako nije uspevala da mi uplete trake u kosu, i
na kraju sam to sama uradila; oduvek sam imala spretne prste i mogla sam da brzo i veto obavljam
stvari koje su teke i odraslima. Ve sam umela da predem dobro kao majka i bolje od Morgoze.
Bila sam vrlo ponosna na sebe, onako u haljini boje afrana i sa zlatno optoenim trakama, i sa
ilibarskom ogrlicom umesto detinjastih korala koje sam prerasla. Ali za velikim stolom nije bilo
slobodnih mesta, i razoarano sam kruila oko njega traei sedite, znajui da e me majka svakog
asa oterati za manji sto, ili e pozvati dadilju da me odvede, ili e narediti sluavci da mi donese
stolicu pa e se svi zagledati u mene. A mada sam u Kornvolu bila kneginja, na Uterovom dvoru u
Karleonu bila sam samo kraljiina ker sa ovekom koji je izdao Velikog Kralja.
A onda sam ugledala sitnu, tamnokosu enu - toliko sitnu da sam isprva pomislia da je samo
neto starija od mene - kako sedi na ukraenoj stolici. Pruila je ruke prema meni. "Hodi ovamo,
Morgana", rekla je. "Da li me se sea?"
Nisam se seala, ali sam pogledala tamnoputo, blistavo lice i osetila kako je poznajem od
poetka sveta.
Ali malo sam oklevala, jer sam se bojala da e me pozvati da joj sednem u krilo, kao da sam
beba. Umesto toga, nasmeila se i pomerila na kraj stolice. Sada sam videla da nije devojica, nego
gospa.
"Ni ti ni ja nismo ba velike", rekla je. "Mislim da e ova stolica biti dovoljna za obe, poto je
nainjena za krupnije ljude."
Od tog asa sam je zavolela, toliko da sam se ponekad oseala kriva jer mi je otac Kolumba,
majin ispovednik, rekao da bi trebalo da potujem oca i majku vie od ikoga drugog.
I tako sam tokom svadbenog pira sedela sa Vivijen, i saznala sam da je ona odgajila Morgozu -
majka im je umrla raajui Morgozu, a Vivijen ju je dojila kao svoje dete. to me je zadivilo, jer
sam bila besna kada je Igrena odbila da nae novoroenom bratu dojilju, nego je odluila da ga
sama hrani. Uter je rekao da je to nedolino za kraljicu, i ja sam se slagala sa tim; mrzela sam da
vidim Gvideona na Igreninim grudima. Pretpostavljam da sam, zapravo, bila ljubomorna, mada me
je bilo sramota da to i kaem.
"Je li onda tvoja majka, i Igrenina, bila kraljica?" Jer bila je odevena bogato kao i Igrena, kao
neka severnjaka kraljica.
"Ne, Morgana, nije bila kraljica, nego velika svetenica, Gospa od Jezera; a ja sam posle nje
postala Gospa od Avalona. Jednog dana e moda i ti biti svetenica. Ima u tebi stare krvi, a
moda ima i Vid."
"ta je to Vid?"
Namrtila se. "Igrena ti nije rekla? Kai mi, Morgana, da li ponekad vidi stvari koje drugi ne
vide?"
"Stalno", rekla sam, shvativi da me ova gospa potpuno razume. "Samo to otac Kolumba kae
da je to delo avola. A majka kae da o tome ne smem da priam, nikada i nikome, ak ni njoj, jer
na hrianskom dvoru te stvari nisu pristojne, pa ako Uter sazna za to, poslae me u manastir.
Mislim da ne bih volela da odem u manastir, pa da nosim samo crne haljine i da vie ne smem da se
smejem."
Vivijen je izgovorila re zbog koje bi meni dadilja oprala usta grubim sapunom kojim se u
kuhinji ribaju podovi. "Sluaj me, Morgana. Tvoja majka je u pravu kad kae da ne sme o tome da
razgovara sa ocem Kolumbom..."
"Ali Bog e se ljutiti na mene ako budem lagala svetenika."
Opet je rekla onu runu re. "Sluaj, drago dete: svetenik e se ljutiti ako ga slae, i rei e da
se to ljuti njegov Bog. Ali Veliki Tvorac ima pametnija posla nego da se ljuti na mlad svet, a ovo je
pitanje tvoje savesti. Veruj mi, Morgana: nikad ne govori ocu Kolumbi vie nego to mora, nego
uvek veruj u ono to ti Vid kae, jer on dolazi pravo od Boginje."
"Je li Boginja isto to i Devica Marija, Majka Boja?"
Namrtila se. "Svi bogovi su jedan Bog i sve Boginje su jedna Boginja. Velika Boginja se nee
ljutiti ako je nazove Marijinim imenom, jer ona je bila dobra i volela je ljude. Sluaj, mila, ovo
nije razgovor za sveanost. Ali kunem ti se da nikada nee morati u manastir, ma ta Uter bude
rekao. Sada kad znam da ima Vid, pokrenuu zemlju i nebo, ako moram, da te dovedem u Avalon.
Moe li to da bude naa tajna, Morgana? Obeava mi?"
"Obeavam", rekla sam, a ona se sagnula i poljubila me u obraz. "Suaj, harfisti poinju da
sviraju za ples. Zar Morgoza nije divna u toj plavoj haljini?"

9.
Na dan prolea, sedme godine vladavine Utera Pendragona u Karleonu, Vivijen, svetenica
Avalona i Gospa od Jezera, pola je u zoru da pogleda u arobno ogledalo.
Mada je tradicija po kojoj je bila Gospa i svetenica starija i od druida, delila je sa njima jedno
od osnovnih naela druidske vere: da mone sile koje su stvorile Vaseljenu ne mogu biti potpuno
oboavane u kui nainjenoj ljudskim rukama, niti se Beskonanost moe sadrati u bilo kom
predmetu koga je nainio ovek. Stoga Gospino ogledalo nije bilo od bronze, ak ni od srebra.
Iza nje su se dizali veliki kameni zidovi drevnog Hrama Sunca, koji su izgradili Sjajni kada su
doli ovamo iz Atlantide, pre vie stolea. Pred njom se nalazilo veliko jezero, okrueno visokom,
uznjihanom trskom i poluzaklonjeno maglom koja je, ak i u vedre dane, sada leala preko itavog
Avalona. A iza Jezera nalazila su se ostrva i druga jezera, koja su sva zajedno nosila naziv Letnje
Zemlje. Leala je uglavnom pod vodom, blatom i slanim movarama, ali na vrhuncu leta, bare i
neka plia jezera su se suili na suncu i zemlja je leala tamo, plodna i spremna za ispau, puna
trave i korova.
Odavde se, zapravo, povlailo unutranje more, odstupajui svake godine pred suvim tlom;
jednog dana sve ovo e biti bogata polja... ali ne u Avalonu. Avalon je sada zauvek leao okruen
maglama, skriven od svih osim od vernika, a kada su ljudi dolazili na hodoae u manastir koji su
hrianski svetenici nazvali Staklenim Gradom, nisu mogli da vide Hram Sunca, jer je leao u
nekom drugom svetu; Vivijen je mogla da vidi, kad bi usmerila Vid na njega, crkvu koja je tu
sagraena.
Znala je da odavno stoji tu, mada nikada nije stupila nogom u nju. Pre vie vekova - tako joj je
Merlin rekao, i verovala mu je - mala grupa svetenika dola je ovamo sa juga, a sa sobom su
doveli nazarenskog proroka da ga obue; prema prii, sam Isus je bio obrazovan ovde, u
obitavalitu druida gde se nekada dizao Hram Sunca, i tu je nauio sve njihove mudrosti. A
godinama kasnije, kada je - prema prii - njihov Hrist odveden na rtvovanje, odigravi svojim
ivotom Misteriju rtvovanog Boga koja je starija od same Britanije, jedan od njegovih roaka se
vratio ovamo, zabio svoj tap u tlo Svetog Brda, a on je iznikao u trnovito drvo sa pupoljcima, ne
samo zajedno sa ostalim ibljem, na dan dugodnevice, nego u dubokom snegu. A druidi, u znak
seanja na blagog proroka koga su poznavali i voleli, pristali su da Josif od Arimateje sagradi, na
tlu Svetog ostrva, kapelu i manastir svoga Boga; jer svi bogovi su jedan.
Ali to se desilo vrlo davno. Hriani i druidi obitavali su jedni uz druge, oboavajui Jednoga,
ali onda su na Ostrvo doli Rimljani i, mada se znalo da su popustljivi prema lokalnim
boanstvima, prema druidima nisu imali milosti: sekli su i spaljivali njihove svete gajeve i proturali
lai o rtvovanju ljudi u njima. Jedini njihov zloin, naravno, bio je taj to su ohrabrivali narod da
ne prihvata rimske zakone i mir sa Rimljanima. A onda je, jednim velikim inom druidske magije,
kako bi zatitili poslednje dragoceno pribeite svoje kole, nainjena poslednja velika promena u
svetu; promena koja je uklonila Ostrvo Avalon iz sveta oveanstva. Sada je lealo sakriveno u
maglama koje su ga zaklanjale, osim pred onim posveenicima koji su kolovani ovde ili su
poznavali tajne puteve preko Jezera. Plemena su znala da je tu, i tu su se klanjala. Rimljani,
hriani jo od Konstantinovog vremena, jer on je preraspodelio sve svoje legije u skladu sa nekom
vizijom koju je imao u bici, verovali su da su druidi iezli pred njihovim Hristom, ne znajui da
nekolicina preostalih druida ivi i prenosi svoju drevnu mudrost u skrivenoj zemlji.
Vivijen je mogla da vidi, kad bi elela, udvojenim Vidom, jer ona je bila Velika svetenica
Avalona. Kada bi poelela, mogla je da vidi kulu koju su sagradili na samom Toru, na Svetoj
planini posveenja; kulu posveenu Mihajlu, jednom od jevrejskih anela ija je drevna dunost
bila da kontorlie nie svetove sa demonima. To se Vivijeni inilo kao svetogre, ak i sada, ali je
teila sebe pomilju da se kula uopte ne nalazi u njenom svetu; ako uskogrudi hriani ele da
misle o starim bogovima kao o demonima, utoliko gore po hriane. Boginja je ivela, ma ta
hriani mislili o njoj. Sada je poela da misli na svoj posao: trebalo je da pogleda u arobno
ogledalo dok je mladi mesec jo na nebu.
Mada je i dalje bilo dovoljno svetla da bi bilo sasvim vidno, Gospa je ponela sa sobom malu
svetiljku sa siunim, treperavim plamenom. Okrenula je lea trsci i slatini i pola u kopno stazom,
polako se penjui obalom pokrivenom trskom, proavi kraj drevnih, istrulelih stubova kua koje su
kraj jezera sagraene u vrlo davna vremena.
Mala svetiljka je treperila, postajui sve primetnija u tami, a nad drveem je lebdeo isti, vitki
srp mladog meseca, jedva vidljiv, sijajui kao srebrni ukras oko Gospinog vrata. Ila je starim
hodoasnikim putem, polako - jer, mada je i dalje bila vrsta i snana, vie nije bila mlada - dok
nije dola do jezerca ogledala, koje je lealo, bistro, izmeu uspravljenog kamenja neizmerno
starog.
Voda je bila bistra, odraavajui meseinu, a kad se nagnula nad nju, uhvatila je i plamen
Gospine male svetiljke. Sagnula se, zagnjurila dlan u vodu i otpila - bilo je zabranjeno sputati u
jezerce ita nainjeno ljudskom rukom, mada su ranije, kada bi voda nabujala i dala izvor,
hodoasnici dolazili sa bocama i vrevima i odnosili ono to su mogli da uhvate. Okusila je bistru
vodu metalnog ukusa, i kao i uvek osetila komeanje divljenja; ovaj kladenac tekao je od poetka
sveta i tei e zauvek, aroban i bogat, dostupan svim ljudima. Ovakav izvor svakako je mogao da
bude samo dar Velike Boginje, i Vivijen je klekla dok je pila, podiui lice ka tankom srpu na
nebu.
No, posle kratkog naleta divljenja, koje ju je obuzelo jo kada je prvi put dola ovamo, kao
novakinja u Kui Devojaka, posvetila se poslu. Postavila je svetiljku na zaravnjenu stenu kraj same
ivice jezerca, kako bi se njeno svetlo ogledalo unutra, ba kao i mladi mesec. Sada su bila prisutna
etiri elementa: vatra, u svetiljki; voda, koju je pila; zemlja, na kojoj je stajala; a dok je prizivala
moi vazduha, videla je, kao i uvek tokom prizivanja, kako blagi povetarac mreka povrinu.
Za trenutak je sela, zadubljena u meditaciju. Potom je konano uobliila pitanje koje je dola da
postavi arobnom ogledalu.
Kako je u Britaniji? Kako je moja sestra, i njena ker koja je roena za svetenicu, i sin koji je
nada Britanije?
Za trenutak, dok je vetar mrekao povrinu jezerceta, videla je samo zbrkane slike kako lebde -
jesu li u njenom umu, ili u nemirnoj povrini jezerca? Nazrela je bitke, zamuene nemirnom
vodom; videla je Uterovu zastavu sa zmajem i videla je svoja Plemena kako se bore uz njega.
Videla je Igrenu u platu i sa krunom, kao to ju je videla i u stvarnosti. A onda, u trenutku od koga
joj je srce bre zakucalo, videla je Morganu u suzama; a u drugom i uasnom blesku Vida, videla je
plavokoso dete kako lei bez svesti, nepokretno - ivo ili mrtvo?
Potom je mesec nestao u magli, i vizija je nestala, i ma koliko se trudila, Vivijen nije vie nita
mogla da prizove sem nejasnih nagovetaja: Morgoza sa drugim sinom, Lot i Uter kako koraaju po
velikoj dvorani i ljutito raspravljaju, i zbrkano seanje na izubijano dete na samrti. Ali jesu li te
stvari ve bile ili su samo upozorenje na predstojee dogaaje?
Ugrizavi se za usnu, Vivijen je podigla svetiljku. Bacila je preostale kapi istog ulja u jezerce -
ulje koje je gorelo radi Vida ne sme se vie koristiti za ovozemaljske svrhe - i brzo pola u sve
guu tamu du hodoasnikog puta, u obitavalite svetenica.
im je stigla, prizvala je nadzornicu.
"Pripremite sve da izjaemo u praskozorje", rekla je, "i neka se novakinje spreme za slubu pri
punom mesecu, jer pre nego to svane novi dan ja moram biti u Karleonu. Poaljite vest Merlinu."

10.
Putovali su uglavnom tokom jutra, prikrivi se preko dana i ponovo izjahavi u sumrak. U ovom
asu zemlja je bila mirna - rat je bio daleko na istoku. No, znalo se da su lutajue bande krvolonih
severnjaka i Saksonaca napadale sela i izdvojene kue. Stoga su i putnici, ako nisu imali naoruanu
pratnju, bili oprezni i nisu nikome verovali.
Vivijen je napola oekivala da nae Uterov dvor naputen, preputen enama, deci i onima koji
ne mogu da se bore, ali izdaleka je videla zastavu sa zmajem kako lepra, to je znailo da je kralj u
dvoru. Stegla je usne; Uter nije voleo druide sa Svetog ostrva i nije im verovao. Ipak, ona je
postavila na presto oveka koga nije volela, jer je bio najbolji od svih voa koji su se pojavli na
ostrvu, i sada, nekako, mora da sarauje sa njim. Barem nije bio toliko vatreni hrianin da bi se
dao na posao da zbrie druge vere. Bolje je, pomislila je,imati za Velikog Kralja nevernika nego
religijskog fanatika.
Otkako je poslednji put bila na Uterovom dvoru, zidine su postale vie, a na njima su se videli
straari, koji su buno zaustavili njihovu grupu. Dala je ljudima uputstva da ne izgovaraju njene
titule, nego da samo kau kako je dola kraljiina sestra. Nije bilo vreme da zahteva ukazivanje
potovanja Gospi od Avalona; posao zbog koga je dola bio je suvie hitan.
Pustili su ih kroz travom obrasli opkop, kraj spoljanjeg bedema. ula je u pozadini zvuk
oruara i kovaa kako udaraju po nakovnjima. Pastirske ene, obuene u grube tunike od ovije
koe, uvodile su stado na noenje. Vivijen je u tome prepoznala pripremu za opsadu i blago je
podigla obrve.
Pre samo nekoliko godina Igrena je istrala da je doeka u dvoritu Tintagela. Sada ju je
ozbiljan komornik, bogato odeven, i samo sa jednom rukom - svakako veteran iz borbi pod Uterom
- doekao dubokim naklonom i sproveo je u gornje odaje. "Izvinjavam se, Gospo", rekao je, "ovde
imamo malo prostorija. Morate deliti ovu sobu sa dvema kraljiinom gospama."
"Biu poastvovana", mrano je odgovorila.
"Poslau vam sluavku. Traite od nje sve to vam ustreba."
"Sve to meni trba", rekla je, "jeste malo vode za umivanje i da ujem kada mogu videti sestru."
"Gospo, siguran sam da e vas moja kraljica primiti u odgovarajue vreme..."
"Znai da je Uter pravi dvor nalik na cezarov? Sluaj me, mome, ja sam Gospa od Avalona i
nisam navikla da me ostavljaju da ekam. Ali ako je Igrena postala tako uzviena, molim te da mi
poalje gospu Morganu to je pre mogue!"
Jednoruki veteran se trgao, ali kada je odgovorio, glas mu je bio manje zvanian, a vie ljudski.
"Gospo, siguran sam da e vas Kraljica smesta primiti, ali doli ste u trenutku nevolja i opasnosti.
Mladi princ Gvideon je jutros pao sa konja koga mu niko nije dopustio da jae, i kraljica ne eli da
ga napusti ni za trenutak."
"Boginje mi! Znai, dola sam prekasno!" apnula je Vivijen. "Vodi me tamo, smesta", rekla je
glasno. "Ja sam veta u isceljivanju i sigurna sam da bi me Igrena pozvala kad bi znala da sam
ovde."
Naklonio joj se. "Ovuda, Gospo."
Dok je ila za njim, Vivijen je shvatila da ak nije imala vremena ni da skine ogrta i muke
pantalone koje je nosila zbog jahanja; a elela je da se pojavi sa punim dostojanstvom Avalona. Pa,
ovo je bilo vaanije.
Komornik je zastao pred jednim vratima. "Rizikujem glavu to u sada uznemiriti kraljicu. Ona
ne dozvoljava ni da joj njene gospe donesu hranu ili pie..."
Vivijen je gurnula teka vrata i upala u sobu. Mrtva tiina; bilo je jezivo kao u samrtnikoj sobi.
Igrena, bleda i ispijena, sva izguvana, kleala je kao kameni kip kraj kreveta. Svetenik u crnim
haljinama nepokretno je stajao, poluglasno mrmljajui molitve. Ma koliko da se tiho kretala, Igrena
ju je ula.
"Kako se usuuje..." poela je besno da apue, ali brzo je prekinula. "Vivijen! Mora da mi te
je Bog poslao!"
"Dobila sam upozorenje da sam ti moda potrebna", rekla je Vivijen. Ovo nije bio trenutak za
pominjanje maginih vizija. "Ne, Igrena, plakanje nita ne pomae", dodala je. "Daj da ga
pogledam i vidim koliko je ozbiljno."
"Kraljev lekar..."
"On je verovatno matora budala koja zna samo za trave i kozju balegu", mirno je rekla Vivijen.
"Ja sam leila ovakve rane jo dok si ti puzala, Igrena. Daj mi da vidim dete."
Uterovog sina videla je samo jednom i to nakratko; imao je oko tri godine i izgledao je kao
svako drugo plavokoso i plavooko detence. Sada je leao ispruen, neobino visok za svoje godine
- mrav, ali miiavih ruku i nogu, prekrivenih ogrebotinama kao kod svakog ivahnog deaka.
Sklonila je pokrivae i videla da mu je itavo telo pokriveno modricama.
"Je li iskaljavao krv?"
"Nimalo. Imao je krvi na usnama, ali to je bilo od izbijenog zuba."
Vivjan je takoe primetila poseenu usnu i upljinu izmeu preostalih zuba. Mnogo ozbilnija je
bila modrica na slepoonici, i Vivijen je za trenutak osetila istinski strah. Je li ovo kraj svih njenih
planova?
Prela mu je prstima preko glave. Primetila je da se trgao kada je dodirnula modricu, i to je bio
najbolji mogui znak. Da je imao krvarenje unutar lobanje, do sada bi bio toliko duboko u komi da
ne bi osetio nikakav bol. Spustio je ruku i utinula ga za butinu, vrlo jako, i on je jeknuo u snu.
"Nanosi mu bol!" pobunila se Igrena.
"Ne", rekla je Vivijen, "pokuavam da vidim hoe li iveti ili umreti. Veruj mi, ivee." Neno
ga je pljesnula po obrazu i on je za trenutak otvorio oi.
"Donesite mi sveu", rekla je Vivijen, i polako mu je pomerila ispred oiju. Pratio ju je
pogledom za trenutak pre nego to je ponovo zatvorio oi, uz bolno jeanje.
Vivijen je ustala. "Pazi da vlada tiina, i ne sme jesti nita sem vode i supe, nita vrsto dan ili
dva. I ne natapaj mu hleb u vino; samo u supu ili mleko. Za tri dana, jurcae na sve strane."
"Kako zna?" pobunio se svetenik.
"Zato to sam veta u isceljivanju, a ta si mislio?"
"Zar nisi ti arobnica sa Ostrva vetica?"
Vivijen se tiho nasmejala. "Ni sluajno, oe. Ja sam ena koja je, kao i ti, provela ivot
prouavajui svete stvari, a Bog je smatrao prikladnim da me obdari vetinom leenja." Mogla je,
setila se, da okrene njegove rei protiv njega; znala je, ako on i nije, da je Bog koga su oboje
potovali vei i manje netrpeljiv od svakog svetenika.
"Igrena, moramo da razgovaramo. Hodi..."
"Moram da budem ovde kad se ponovo probudi, traie me..."
"Glupost; poalji mu dadilju. Ovo je veoma vano!"
Igrena ju je prostrelila pogledom. "Dovedite Izotu da sedi kraj njega", rekla je jednoj od ena, uz
ljutiti pogled, i pola za Vivijen u hodnik.
"Igrena, kako se ovo desilo?"
"Nisam sigurna - priali su neto kako je jahao oevog pastuva - zbunjena sam. Znam samo da
su ga uneli kao mrtvaca..."
"I imala si ogromnu sreu to nije bio mrtav", otro je rekla Vivijen. "Zar Uter ovako uva ivot
svog jedinog sina?"
"Vivijen, ne prebacuj mi - pokuala sam da mu rodim druge", rekla je Igrena, a glas joj je
drhtao. "Ali mislim da je to kazna zbog neverstva, da vie ne mogu da raam sinove Uteru..."
"Jesi li poludela, Igrena?" prasnula je Vivijen, a onda se savladala. Nije bilo poteno da grdi
sestru koju je upravo otrgla od sinovljeve bolesnike postelje. "Dola sam jer sam predvidela neku
opasnost po tebe i dete. Ali o tome moemo i kasnije. Pozovi sluavke, presvuci se - kada si
poslednji put neto pojela?" otro je upitala.
"Ne seam se - mislim da sam sino uzela malo hleba i vina..."
"Onda pozovi poslugu i dorukuj", nestrpljivo je rekla Vivijen. "Jo sam pranjava od jahanja.
Idem da se umijem i obuem kako to pristoji gospi u zamku, a onda emo razgovarati."
"Da li se ljuti na mene, Vivijen?"
Vivijen ju je potapala po ramenu. "Ljutim se, ako se to moe tako rei, samo na sudbinu koja
nam je zapala, a to je glupo od mene. Idi i presvuci se, Igrena, i pojedi neto. Dete ovog puta nije
ozbiljno stradalo."
U sobi ju je ekala vatra, a na stoliici pred njom primetila je siunu ensku osobu, obuenu u
tako tamnu i jednostavnu haljinu da je Vivijen za trenutak pomislila da je posredi neka sluavka.
Tek potom je primetila da je jednostavna haljina saivena od najfinije tkanine i bogato izvezena, i
prepoznala je Igreninu ker.
"Morgana", rekla je i poljubila je. Devojka je bila visoka gotovo kao ona. "Pa, ja jo mislim o
tebi kao o detetu, a ti si ve gotovo ena..."
"ula sam da si dola, tetka, i pohitala sam da te pozdravim, ali rekli su mi da si odmah otila
kod mog brata. Kako je on, gospo?"
"Gadno je ugruvan i modar, ali sasvim e se oporaviti bez ikakvog leenja sem malo odmora",
rekla je Vivijen. "Kada se probudi, moram nekako ubediti Igrenu i Utera da ga dre daleko od
lekara i njihovih glupih napitaka; ako ga nateraju da povraa, samo e mu pogorati stanje. Od
tvoje majke nisam izvukla nita sem plaa i cviljenja. Moe li ti da mi kae kako se ovo desilo?
Zar ovde nema nikoga ko moe valjano da uva dete?"
Morgana je preplela tanke prste. "Nisam sigurna ta se desilo. Moj brat je odvano dete i uvek
eli da jae konje koji su suvie brzi i suvie snani za njega, ali Uter je naredio da sme da jae
samo sa konjuarem. Tog dana je njegov poni hramao, pa je traio drugog konja, ali kako je uspeo
da izvede Uterovog pastuva, to niko ne zna; svi konjuari znaju da on ne sme ni da prie Munji, i
svi poriu da su ga uopte videli. Uter se zarekao da e obesiti konjuara koji ga je pustio, ali
verujem da je taj sad ve daleko odavde. Ipak, kau da se Gvideon drao konju na leima kao ovca
zakaena u gusti sve dok neko nije pustio kobilu u aru pred pastuva, a ne moemo da otkrijemo
ko je to uinio. I, naravno, pastuv je jurnuo za kobilom, a moj brat je pao istog asa!" Njeno lice,
malo i tamnoputo, sada se zgrilo. "Hoe li zaista preiveti?"
"Zaista e preiveti."
"Je li iko javio Uteru? Majka i svetenik su rekli da on niemu ne bi sluio u bolesnikoj sobi..."
"Igrena e se svakako postarati za to."
"Svakako", rekla je Morgana, a cinini osmeh na njenom licu iznenadio je Vivijen. Morgana,
oito, nije nimalo volela Utera, a nije potovala ni majinu ljubav prema njemu. No, ipak je bila
dovoljno razumna da se seti da Uteru treba javiti ta se desilo sa njegovim sinom. Ovo uopte nije
obina mlada devojka.
"Koliko ti je sada godina, Morgana? Godine tako brzo prolaze da ne mogu vie da se seam,
mora da poinjem da starim."
"Na dugodnevicu e mi biti jedanaest."
Sasvim dovoljno, pomislila je Vivijam, da pone obuku za svetenicu. Spusitla je pogled i
shvatila da je jo u odei pranjavoj od puta. "Morgana, hoe li da poalje sluavke da mi donesu
vodu za umivanje i da mi pomognu da se obuem kako treba za pojavljivanje pred kraljem i
kraljicom?"
"Po vodu sam ve poslala; eno je tamo, u bakrau kraj vatre", rekla je Morgana, a posle kratke
pauze stidljivo dodala: "Bila bih poastvovana da vam sama pomognem, gospo."
"Ako eli." Vivijen je pustila da joj Morgana pomogne da svue gornju odeu i spere prainu
od puta. Bisage su bile donete u sobu, pa je obukla zelenu haljinu; Morgana je sa divljenjem
dodirnula tkaninu.
"Ovo je divna zelena boja. Nae ene ne umeju da naprave takvu. Reci mi, od ega je pravite?"
"Vrbovnik, samo to."
"Mislila sam da od njega izlaze samo plave boje."
"Ne. Ovaj se drugaije obrauje, kuva se i posebno pripravlja... kasnije emo priati o bojama,
ako te zanima umee trava. Sada nas zanimaju druge stvari. Reci mi, je li tvoj brat ve upadao u
sline nevolje?"
"Ne ba. On je snaan i izdrljiv, ali je obino dovoljno posluan", rekla je Morgana. "Jednom
ga je neko zavitlavao to jae tako malog ponija, a on je rekao da je ratniku i vojniku najprea
dunost da slua nareenja, a da je njemu otac naredio da ne sme jahati velike i snane konje. I zato
ne mogu da shvatim kako to da je uzjahao Munju. No, ipak, ne bi se povredio da nije..."
Vivijen je klimnuula glavom. "Volela bih da znam ko je pustio tu kobilu i zato."
Morgana je rairila oi kad je shvatila ta to znai. Vivijen se zagledala u nju. "Razmisli. Je li on
jo koji put ovako jedva izbegao smrt, Morgana?"
Morgana je oklevala sa odgovorom. "Imao je letnju groznicu - ali to su lane imala sva deca. Uter
je rekao da ne bi smeo da se igra sa pastirskim deacima. Od njih je dobio groznicu. ini mi se da
su etvorica umrla. Ali jednom je bio i otrovan..."
"Otrovan?"
"Izota - a ja joj verujem svim srcem, gospo - Izota se kune da mu je u supu stavila samo
hranljive trave. A bio je bolestan kao da mu se u kai nala najsmrtonosnija peurka. A kako je to
mogue? Ona razlikuje jestive od otrovnih, a nije mnogo stara i vrlo dobro vidi." Morgana je opet
rairila oi. "Gospo Vivijen, zar misli da se neko zaverio protiv ivota mog brata?"
Vivijen je privukla devojicu uz sebe. "Dola sam zato to sam dobila upozorenje. Nisam jo
shvatila odakle opasnost potie, nisam imala vremena. Ima li jo Vid, Morgana? Kad smo
poslednji put razgovarale, rekla si..."
Devojica je pocrvenela i oborila pogled. "Zabranila si mi da govorim o tome, a Igrena kae da
treba da okrenem misli ka stvarnosti, a ne mati, pa sam tako i pokuala..."
"Igrena je tu u pravu; ne sme da nemarno govori o takvim stvarima onima koji se jednom
raaju", rekla je Vivijen. "Ali preda mnom uvek moe da govori otvoreno. Moj Vid mi pokazuje
samo ono to je vano za bezbednost Svetog ostrva i za opstanak Avalona, ali Uterov sin je sin
tvoje majke i tim putem e ga tvoj Vid nai i moi e da kae ko pokuava da izazove njegovu
smrt. Uter ima dovoljno neprijatelja, sam Bog to zna."
"Ali ja ne znam kako da koristim Vid."
"Pokazau ti, ako eli", rekla je Vivijen.
Devojica ju je pogledala, lica napetog od straha. "Uter je zabranio aranje na svom dvoru."
"Uter nije moj gospodar", polako je rekla Vivijen, "a niko ne moe vladati tuom saveu. Ipak -
da li misli da je vreanje Boga ako pokua da otkrije da li to neko ugroava ivot tvog brata ili je
posredi samo niz nezgoda?"
"Ne", nesigurno je rekla Morgana, "mislim da to nije runo." Zastala je, progutala knedlu i
konano prevalila preko jezika: "A mislim da me ti ne bi navela da radim neto loe, tetka."
Vivijenino srce se zgrilo od bola. ime je zasluila ovoliko poverenje? itavom duom je
poelela da je ova mala, ozbiljna devojica njena ker, ker koju je dugovala Svetom ostrvu, a koju
nikada nije uspela da rodi. ak i poto je rizikovala kasnu trudnou, koja ju je umalo ubila, rodila je
samo sinove. A ovo je, izgleda, naslednica koju joj je poslala Boginja, devojica sa Vidom, koja
ima puno poverenje u nju. Za trenutak nije mogla da progovori.
Jesam li spremna da budem nemilosrdna i prema ovoj devojici? Mogu li da je obuim, ne
tedei je, ili e me ljubav uiniti manje strogom nego to se mora biti u obuci Velike Svetenice?"
Mogu li da iskoristim njenu ljubav prema meni, koju niim nisam zasluila, da je dovedem
Boginji pred noge?
No, zbog mnogih godina discipline, odgovorila je jasnim i potpuno mirnim glasom. "Neka tako
bude. Donesi mi srebrnu ili bronzanu iniju, savreno istu i oribanu peskom, i napuni je sveom
kinicom, a ne vodom iz bunara. Pazi da ne razgovara ni sa jednim mukarcem ili enom poto
napuni iniju."
ekala je, pribrana, sedei kraj vatre, sve dok se Morgana nije vratila.
"Morala sam sama da je oribam", rekla je, ali inija koju je drala bila je ista i blistava, do ivice
puna bistre vode.
"Sada raspleti kosu, Morgana."
Devojica ju je radoznalo pogledala, ali Vivijen ju je pretekla tihim i strogim glasom. "Bez
pitanja."
Morgana je izvukla kotanu ukosnicu, i njena dugaka kosa, tamna, gusta i savreno prava, pala
joj je preko ramena.
"Sada, ako ima ikakav nakit, skini ga, i stavi ga tamo, da ne bude blizu inije."
Morgana je skinula dva mala posrebrena prstena i bro sa haljine. Poto je nita vie nije
pridravalo, haljina joj je skliznula sa ramena, i Vivijen joj je bez rei pomogla da je svue, tako da
je ostala samo u koulji. Potom je Vivijen otvorila vreicu koju je nosila oko vrata i izvukla malo
tucanog bilja, koje je odaju ispunilo slatkasto-mousnim mirisom. Nekoliko zrnaca je ubacila u
iniju sa vodom pre nego to je progovorila tihim, neutralnim glasom. "Pogledaj u vodu, Morgana.
Neka ti um bude potpuno miran, i reci mi ta vidi."
Morgana je prila i kleknula pred iniju, napeto zagledana u bistru povrinu. U sobi je vladala
potpuna tiina, toliko duboka da je Vivijen ula tiho cvranje nekog sitnog insekta napolju. Potom
je Morgana progovorila, nesigurnim, zbunjenim glasom. "Vidim brod. Zaogrnut je crnim i na
njemu su etiri ene... etiri kraljice, jer nose krune... a jedna od njih si ti... ili sam to ja?"
"To je barka za Avalon", tiho je rekla Vivijen. "Znam ta vidi." Blago je prela dlanom preko
vode i videla da za njom ostaju talasii. "Pogledaj ponovo, Morgana. Reci mi ta vidi."
Ovog puta utanje je bilo due. Devojica je na kraju ipak progovorila, istim onim udnim
glasom. "Vidim jelene - veliko krdo jelena, a meu njima oveka obojenog tela - oh, pao je, ubie
ga..." Glas joj je zadrhtao i Vivijen je ponovo prela rukom preko povrine vode, i povrinom su se
proneli talasii.
"Dosta", naredila je. "Sada vidi svog brata."
Opet tiina, tiina koja se otegla i razvukla; Vivijen je osetila da joj telo hvata gr od
nepokretnosti, ali usled duge obuke uspela je da se ne pokrene. Morgana je konano promrmljala.
"...kako nepokretno lei... ali die, uskoro e se probuditi. Vidim majku... ne, nije to majka, to je
moja tetka Morgoza, i sva njena deca su sa njom... ima ih etvoro... udno, svi nose krune... a evo
jo jednog, dri bode... zato je tako mlad? Je li to njen sin? Oh, ubie ga, ubie ga - oh, ne!" Glas
joj se podigao do vriska. Vivijen joj je dodirnula rame.
"Dosta", rekla je. "Probudi se, Morgana."
Devojica je tresla glavom kao kue koje se budi iz sna. "Jesam li ita videla?" upitala je.
Vivijen je klimnula glavom. "Jednog dana e nauiti da vidi i pamti", rekla je. "Za sada je
dovoljno i ovo."
Sada je bila spremna za susret sa Uterom i Igrenom. Lot od Orknija je, koliko je znala, bio
astan ovek i zakleo se da podrava Utera. Ali ako Uter umre bez naslednika... Morgoza je rodila
dva sina i verovatno e ih biti jo - Morgana je videla etvoricu, a malo kraljevstvo Orknija nikako
nije moglo da izdrava etiri kneza. Braa, kada odrastu u mukarce, najverovatnije e se zakrviti.
A Morgoza... Vivijen je uzdahnula, setivi se Morgozine ogromne ambicije. Ako Uter umre bez
naslednika, onda e Lot, oenjen kraljiinom roenom sestrom, biti logian izbor za presto. A
potom e biti prvo Lot Veliki Kralj, pa Lotovi sinovi u etiri manja kraljevstva...
Da li bi se Morgoza upustila u zaveru protiv ivota jednog deteta?
Vivijen nije htela ni da pomisli to o devojici koju je othranila na sopstvenim grudima. Ali
Morgoza i Lot, sa svojim ambicijama!
Verovatno je bilo sasvim lako podmititi konjuara ili ubaciti svog oveka na Uterov dvor, sa
nareenjem da dovodi dete u opasnost to je ee mogue. Naravno, nije bilo tako lako nadmudriti
odanu dadilju koja je bila majina verna sluavka, ali nju su mogli da drogiraju, makar i piem
jaim nego obino, kako bi je pomeli, pa da neto smrtonosno uspe da proe pored nje. A ma kako
dobro deko umeo da jae, potrebna je snaga kakvu nema nijedan estogodinjak da se obuzda
pastuv koji je nanjuio kobilu u aru.
Svi nai planovi bi se sruili u trenutku...
Za veerom je zatekla Utera samog za stolom, dok su vazali i posluga jeli hleb i slaninu za
manjim stolom u dvorani. Ustao je i utivo je pozdravio.
"Igrena je jo kraj sina, svastiko; preklinjao sam je da ode da spava, ali rekla je da e spavati tek
kad se on probudi i prepozna je."
"Ve sam razgovarala sa Igrenom, Utere."
"Oh, da, rekla mi je to i kazala je da si dala re da e deko preiveti. Je li to bilo mudro? Ako
sada umre..."
Uterovo lice bilo je mrano i zabrinuto. Nije izgledao nita stariji nego onda kada se oenio
Igrenom; kosa mu je toliko plava da se u njoj ne primeuju sede vlasi, pomislila je Vivijen. Bio je
bogato odeven u rimskom stilu, a bio je i glatko obrijan, opet kao Rimljanin. Nije nosio krunu, ali
oko miica je imao ukrase od istog zlata, kao i bogat zlatni okovratnik.
"Ovog puta nee umreti. Imam neto iskustva sa povredama glave. Povrede po telu nisu doprle
do plua. Za dan ili dva ve e trati okolo."
Uterovo lice se malo opustilo. "Ako ikada otkrijem ko je pustio tu kobilu... trebalo bi da ga
ivog oderem od batina to je jahao Munju!"
"To ne bi imalo svrhe. Ve je platio cenu za nepromiljenost, i sigurna sam da e ga to nauiti
pameti", rekla je Vivijen. "Ali treba da bolje uva svog sina."
"Ne mogu ga paziti danju i nou." Uterovo lice bilo je izmodeno. "esto sam odsutan zbog
ratova, a tako velikog deaka ne mogu drati vezanog za dadiljinu kecelju! Jednom ve umalo da
ga izgubimo..."
"Morgana mi je rekla."
"Loa srea, loa srea. ovek sa samo jednim sinom uvek je na udaru loe sree", rekao je
Uter. "Ali ja sam ispao neutiv, roako. Evo, sedi kraj mene, podeliemo jelo ako eli. Znam da je
Igrena elela da poalje po tebe, i ja sam joj dozvolio da otpremi glasnika, ali stigla si bre nego to
smo mogli i da sanjamo - znai, istina je da vetice sa Svetog ostrva umeju da lete?"
Vivijen se nasmejala. "Volela bih da mogu! Ne bih upropastila dva para dobrih cipela po
barutinama! Avaj, narod Avalona, kao i sam Merlin, moraju da hodaju ili jau, ba kao obini
ljudi." Uzela je komad peninog hleba i posluila se maslacem iz male drvene kutije. "Ti, koji
nosi zmije oko ruku, trebalo bi da zna da ne treba verovati takvim priama! Ali nas povezuje
krvna veza. Igrena je ker moje majke, i znam kada sam joj potrebna."
Uter je stegao usne. "Dosta mi je snova i arolija. Ne elim ih vie u svom ivotu."
Time je uutkao Vivijen, ba kao to je i nameravao. Pustila je da joj sluga donese usoljnu
ovetinu i ljubazno je razgovarala o svee skuvanom bilju, prvom te godine. Kada je pojela neto
malo, spustila je no. "Ma kako da sam dola ovamo, Utere, to je srea i znak da tvoje dete uvaju
bogovi, jer on je potreban zemlji."
"Neu moi da podnesem jo mnogo takve sree", rekao je Uter umorno. "Ako si zaista
arobnica, svastiko, molim te da da Igreni amajliju protiv jalovosti. Kada smo se venali, mislio
sam da e mi dati mnogo dece, poto je ve rodila ker matorom Gorloasu, ali imamo samo jedno,
a njemu je ve est godina."
U zvezdama je zapisano da nee imati druge sinove. No, Vivijen nije to rekla oveku pred
sobom. "Razgovarau sa Igrenom, kako bih se uverila da nije u pitanju neka bolest koja je spreava
da zane."
"Oh, zainje ona esto, ali ne moe da nosi dete due od mesec ili dva, a ono koje je uspela da
rodi iskrvarilo je do smrti kad su mu presekli pupak", mrano je rekao Uter. "Bio je nedonesen, pa
je moda tako i bilo bolje, ali ako moe da joj da neku amajliju za zdravu decu - ne znam da li
verujem u te stvari, ali spreman sam da se uhvatim za svaku slamku!"
"Nemam takve amajlije", rekla je Vivijen, iskreno ga alei. "Nisam ja Velika Boginja da dajem
ili oduzimam decu, a i da mogu, ne bih to inila. Ne mogu se uplitati u ono to je sudbina odredila.
Zar ti tvoj svetenik to nije rekao?"
"Da, otac Kolumba mi stalno govori o pokoravanju Bojoj volji, ali svetenik nema kraljevstvo
kojim treba vladati i koje e zapasti u haos ako umrem bez naslednika", rekao je Uter. "Ne mogu da
poverujem da Bog to eli!"
"Niko ne zna ta Bog eli", rekla je Vivijen, "ni ti, ni ja, ak ni otac Kolumba. Ali meni izgleda
sigurno - a da bi se to videlo nisu potrebne ni amajlije ni arolije - da mora uvati ivot svog
jedinca, poto e on naslediti presto."
Uter je stegao usne. "Neka me Bog potedi takve sudbine", rekao je. "Ako bi deak umro, alio
bih zbog Igrene, kao i zbog sebe - on je dobro i pametno dete - ali on ne moe biti naslednik
Velikog Kralja Britanije. Uzdu i popreko kraljevstva ne postoji ovek koji ne zna da je on zaet
dok je Igrena jo bila Gorloasova ena, a rodio se itav mesec ranije nego to bi trebalo da je moj
sin. Istina, bio je mali i goljav, i bebe se ponekad raaju pre vremena, ali ne mogu ii okolo i
objanjavati to onima koji jedva broje na prste, zar ne? Kada odraste, on e biti vojvoda od
Kornvola, ali ne mogu ni da pomislim da ga proglasim za Velikog Kralja posle sebe. ak i ako
doivi da odraste, to mi se u ovom asu ini malo verovatno."
"Sasvim lii na tebe. Zar misli da su svi na dvoru slepi?"
"Ali ta je sa onima koji nikada nisu bili na dvoru? Ne, moram dobiti naslednika na ijem
roenju nee biti mrlje. Igrena mi mora roditi sina."
"Neka ti Bog ispuni elju", rekla je Vivijen, "ali ne moe naturiti svoju volju Bogu, niti
dozvoliti da Gvideon nastrada. Zato ga ne poalje na odgajanje u Tintagel? To je prilino daleko,
a ako ga poveri na staranje svom najvernijem vazalu, to e uveriti svakoga da je on pravi sin
Kornvola i da ne namerava da ga proglasi za naslednika Velikog Kralja; moda onda vie nee
pokuavati da ga ubiju."
Uter se namrtio. "On nee biti bezbedan sve dok mi Igrena ne rodi drugog sina", rekao je,
"makar ga poslao ak u Rim ili u zemlju Gota!"
"S obzirom na opasnosti na putu, to ne bi bilo praktino", sloila se Vivijen. "Imam onda jo
jedan predlog. Poalji ga kod mene, da ga odgajamo u Avalonu. Tamo ne moe da doe niko sem
vernika koji slue Svetom ostrvu. Moj najmlai sin ima ve sedam godina, ali uskoro e biti poslat
kralju Banu u Donjoj Britaniji, kako bi bio odgajan kako prilii velikakom sinu. Ban ima jo
sinova, pa mu Glahad nije naslednik, ali Ban ga priznaje, dodelio mu je imanja, i primie ga na
dvor kao paa i vojnika kada odraste. Tvoj sin e u Avalonu nauiti sve to treba da zna o istoriji
svoje zemlje, i o svojoj sudbini... i o sudbini Britanije. Utere, niko od tvojih neprijatelja ne zna gde
lei Avalon i stoga nee moi da mu naude."
"Bio bi bezbedan. Ali iz praktinih razloga to nije mogue. Moj sin mora biti odgajen kao
hrianin; crkva je mona. Nikada ne bi prihvatili kralja..."
"Mislila sam da si rekao da on ne moe biti kralj posle tebe", suvo je rekla Vivijen.
"Pa, uvek ostaje mogunost", oajno je rekao Uter, "ako Igrena ne rodi drugog sina. Ako bude
odgajen meu druidima i njihovom magijom - svetenici bi rekli da je to zlo."
"Da li ti ja izgledam zla, Utere? Ili Merlin?" Pogledala ga je pravo u oi, i Uter je oborio pogled.
"Ne, naravno."
"Pa zato onda ne poveri Igreninog sina njegovoj i mojoj mudrosti, Utere?"
"Zato to ne verujem magiji Avalona", konano je rekao Uter. Nervoznim pokretom dodirnuo je
istetovirane zmije na podlakticama. "Na onom ostrvu video sam stvari od kojih bi svaki dobar
hrianin prebledeo - a do vremena kad moj sin odraste, to ostrvo e biti hriansko. Nema potrebe
da se kralj razume u takve stvari."
Vivijen je osetila da e pobesneti. Budalo, Merlin i ja smo te doveli na presto, a ne tvoji
hrianski svetenici i biskupi. No, nije bilo svrhe uputati se u svau sa Uterom.
"Treba da postupi onako kako ti savest nalae, Utere. Ali preklinjem te da poalje deaka
nekuda na odgajanje, i da to mesto ostane tajna. Objavi da ga alje kako bi bio odgajen daleko od
laskanja kojima bi bio okruen kao knez - to je sasvim uobiajeno - i neka ljudi misle da je otiao u
Donju Britaniju, gde ima roake na Banovom dvoru. Potom ga poalji kod nekog od svojih
siromanijih vazala - kod nekog od Ambrozijevih starih dvorana, moda; kod Urijensa, Ektorijusa,
kod nekoga malo poznatog i vrlo poverljivog."
Uter je polako klimao glavom. "Igreni e biti strano da se odvoji od deteta", rekao je, "ali knez
mora biti vaspitavan onako kako odgovara njegovoj buduoj sudbini i mora dobiti vojniko
obrazovanje. ak ni tebi, svastiko, neu rei kuda u ga poslati."
Vivijen se nasmeila za sebe. Zar zaista misli da moe uvati tajnu od mene, Utere, ako bih
poelela da je saznam? - pomislila je. No, ne bi bilo diplomatski da to i glasno kae.
"Imam jo neto da te zamolim, zete", rekla je. "Pusti me da odgajam Morganu u Avalonu."
Uter se zapiljio u nju, a onda je odmahnuo glavom. "Nemogue."
"ta je nemogue Velikom Kralju, Pendragone?"
"Za Morganu postoje samo dve sudbine", rekao je Uter. "Mora se udati za oveka potpuno
vernog meni, nekoga u koga imam poverenja. Ili, ako ne naem dovoljno snanog saveznika kome
bih je dao, ii e u manastir. Nee ona meni podizati Kornvol u ovom kraljevstvu."
"Meni ne izgleda dovoljno pobona za dobru monahinju."
Uter je slegnuo ramenima. "S obzirom na izdravanje koje bih joj obezbedio, svaki manastir bi
je rado primio."
Vivijen se sada naljutila. Uperila je pogled u Utera. "A misli da e dugo drati svoje krljevstvo
bez podrke Plemena, Utere? Njima nije stalo do tvoje vere i tvog Hrista. Oni gledaju u Avalon, i
kada su ti one..." ispruila je prst i dodirnula njegove tetovirane podlaktice. Uter se nervozno trgao,
ali Vivijen je nastavila. "Kada su ti one stavljene na ruke, zakleli su se da e potovati Pendragona.
Ako ti Avalon uskrati podrku - koliko smo te visoko postavili, Utere, toliko nisko moemo da te
bacimo."
"Lepe rei, gospo. Ali moe li da ispuni pretnju?" odvratio je Uter. "Da li bi uinila to za jednu
devojku, i to jo ker Kornvola?"
"Isprobaj me." Pogled joj je bio nepomian. Ovog puta on nije spustio pogled; bio je dovoljno
ljut da je gleda u oi. Boginjo! pomislila je Vivijen. Da sam deset godina mlaa, kako bismo
vladali ovaj ovek i ja! U ivotu je upoznala svega jednog ili dvojicu mukaraca koji su joj bili
jednaki po snazi; samo je Uter bio protivnik vredan njenog truda. A i mora da bude takav, kako bi
ouvao kraljevstvo na okupu dok predskazani kralj ne doraste do krune. ak ni zbog Morgane nije
smela to da ugrozi. No, pomislila je da bi mogla da ga urazumi.
"Sluaj me, Utere. Devojica ima Vid; roena je sa njim. Nema naina da izbegne Nevieno, to
e je pratiti kuda god pola, a ako se bude poigravala takvim stvarima, proglasie je za veticu i
prezree je. Da li to eli kneginji na svom dvoru?"
"Zar sumnja u Igreninu sposobnost da podie svoju ker kako prilii hrianki? U najgorem
sluaju, ne moe poiniti nita loe iza manastirskih zidova..."
"Ne!" rekla je Vivijen, toliko glasno da su se za manjim stolom podigle glave. "Utere, ta
devojica je roena za svetenicu. Stavi je iza manastirskih zidova i uginue kao galeb u kavezu.
Zar bi mogao da poalje Igrenino dete da umre ili da itavog ivota pati? Zaista verujem - a
razgovarala sam sa njom - da bi tamo umrla."
Videla je da ga je to pogodilo, pa je pourila da nastavi.
"Ona je roena za to. Pusti da je obuimo kako treba. Utere, je li ona zaista toliko srena ovde,
ili je toliko dragocena na tvom dvoru da bi ti bilo ao da je poalje?"
Uter je polako odmahnuo glavom. "Pokuao sam da je volim, Igrene radi. Ali ona je...
neprirodna", rekao je. "Morgoza ju je ranije zavitlavala i govorila joj da je od vilinskog naroda; da
nisam znao kakvo joj je poreklo, lako bih u to poverovao."
Vivijen se napeto nasmeila. "Istina. Ona je kao ja, i kao naa majka. Ona nije za manastir, niti
za brak."
"A kako da oduzmem Igreni oboje dece odjednom?" oajno je upitao Uter. To je pogodilo
Vivijen i osetila je bol, gotovo krivicu, ali je odmahnula glavom.
"I Igrenu je rodila svetenica. Pokorie se sudbini kao i ti, Utere. A ako se boji gneva svog
domaeg svetenika", dodala je, voena predoseanjem, i po njegovom pogledu primetila da je
pogodila, "onda ne reci nikome kuda je alje. Razglasi, ako eli, da si je poslao na kolovanje u
manastir. Ona je suvie ozbiljna i mudra za ivot na dvoru, za male flertove i enska ogovaranja. A
Igrena, ako bude znala da su joj deca sretna i bezbedna, da dorastaju do svoje sudbine, bie
zadovoljna sve dok ima tebe."
Uter je pognuo glavu. "Neka bude tako", rekao je. "Deaka e odgajati moj najneupadljiviji i
najverniji vazal - ali kako da ga poaljem tamo u tajnosti? Zar ga opasnost nee pratiti?"
"Moe biti poslat tajnim putevima, i pod arolijom, kao to si ti doao u Tintagel", rekla je
Vivijen. "Meni ne veruje, a da li bi verovao Merlinu?"
"Poverio bih mu ivot", rekao je Uter. "Neka ga Merlin odvede. A potom i Morganu u Avalon."
Zagnjurio je lice u dlanove, kao da je teret koji je nosio prevelik za njega. "Ti si mudra", rekao je,
podigavi glavu i zagledavi se u nju sa netreminom mrnjom. "Voleo bih da si glupa ena koju
bih mogao da prezirem, prokleta bila!"
"Ako su tvoji svetenici u pravu", mirno je rekla Vivijen, "ve sam dovoljno prokleta i moe da
bude miran."

11.
Sunce je zalazilo kad su sigli do Jezera. Vivijen je okrenula ponija kako bi pogledala Morganu,
koja je jahala malo iza nje. Devojciino lice bilo je bledo od umora i gladi, ali nije se alila, i
Vivijen, koja je namerno nametnula brz korak kako bi joj ispitala izdrljivost, bila je zadovoljna.
ivot svetenice u Avalonu nije lak, i morala je da sazna kako Morgana podnosi umor i tekoe.
Sada je usporila ponija i pustila da joj se Morgana primakne.
"Tamo lei Jezero", rekla je. "Uskoro emo biti unutar zidova, gde emo nai vatru, hranu i
pie."
"Bie mi milo zbog sve troje", rekla je Morgana.
"Jesi li umorna, Morgana?"
"Malo", stidljivo je rekla devojica, "ali ao mi je to se putovanje zavrava. Volim da vidim
nove stvari, a nikada ranije nisam putovala."
Zaustavile su konje na ivici vode, i Vivijen je pokuala da vidi poznatu obalu onako kako bi
izgledala strancu - tamnosive vode Jezera, visoka trska na obali, nemi, niski oblaci i nanosi algi u
vodi. Sve je bilo tiho, i Vivijen je mogla da uje devojicine misli: ovde je tako pusto, mrano i
strano.
"Kako emo stii do Avalona? Mosta nema - svakako neemo plivati sa konjima?" upitala je
Morgana. Setivi se da se ba tako mora kada vode nadou posle prolenih kia, Vivijen je pourila
da je umiri.
"Ne; pozvaemo brod."
Podigla je ruke preko lica, zatvorila oi kako bi iskljuila svetlo i zvuk, i poslala nemi poziv. Za
nekoliko trenutaka, preko sive povrine Jezera, pojavila se niska barka. Optoena s jednog kraja
crnim i srebrom, toliko tiho je plovila da je izgledalo da lebdi na vodi kao lokvanj - nisu se ula
vesla, ali kada je prila blie, videli su se nemi veslai kako zamahuju bez ikakvog pljuska ili
zvuka. Svi su bili sitni, tamnoputi mukarci, polunagi, istetovirani plavim maginim simbolima, i
Vivijen je primetila kako Morgana iri oi kada je to primetila; ali nije rekla nita.
Svue mirno prima sve ovo, pomislila je Vivijen. Dovoljno je mlada da ne primeti misteriju u
ovome to inimo; moram joj nekako skrenuti panju na to.
utljivi veslai nasukali su amac i privezali ga neobino ispletenim uetom od trske. Vivijen je
dala devojici znak da sjae, pa su prvo odveli konje na barku. Jedan od tetoviranih ljudi pruio je
Morgani ruku kako bi joj pomogao da se ukrca; oekivala je da e se pokazati kako je
nematerijalna, vizija, kao i barka, ali umesto toga je ustanovila da je ruka vrsta i uljevita kao rog.
Na kraju je i Vivijen zauzela mesto na pramcu, i barka se otisnula na Jezero, polako i tiho.
Pred njima su se dizali Ostrvo i Tor sa visokom kulom Svetog Mihajla; preko tihe vode
pronosila se priguena zvonjava. Morgana se iz navike prekrstila, a jedan od veslaa se tako
namrtio na nju da se trgla i brzo spusitla ruku. Dok je barka klizila kroz vodeno bilje mogla je da
razabere zidove crkve i manastira. Vivijen je osetila kako devoicu obuzima strah - da li e na kraju
ipak otii na Ostrvo svetenika, gde e se oko nje zatvoriti zidovi manastira?
"Da li idemo u crkvu na Ostrvu, tetka?"
"Neemo stii u crkvu", mirno je odgovorila Vivijen, "mada je istina da obian putnik, ili ti, da
si sama, nikako ne moe stii u Avalon. ekaj i videe, i ne postavljaj nikakva pitanja; to ti je
dunost dok si na obuci."
Morgana je zautala. Oi su joj i dalje poigravale od straha. "Ovo je kao bajka o vilinskoj barci",
ipak je rekla, "koja jedri sa ostrva ka Zemlji Mladosti..."
Vivijen nije obraala panju na nju. Stajala je na pramcu barke, duboko diui, prizivajui snagu
za in magije koji je trebalo da izvede; na trenutak se upitala ima li jo dovoljno snage za to. Stara
sam, pomislila je obuzeta panikom, ali moram poiveti dok Morgana i njen brat ne odrastu. Mir
itave zemlje zavisi od onoga to mogu uiniti da ih sauvam!
Prekinula je takve misli; sumnja je bila opasna. Podsetila se da je ovo inila skoro svakog dana
otkako je odrasla, i da joj je do sada to bilo toliko prirodno da bi mogla da uradi i u snu ili na
samrti. Nepokretno je stajala, ukoena, obuzeta napetou magije, a onda je ispruila ruke i podigla
ih nad glavom, dlanova okrenutih ka nebu. Potom ih je, naglo izdahnuvi vazduh, spustila - a sa
njima je pala i magla, pa je prizor crkve nestao, kao i obale Ostrva svetenika, ak i Tor. Barka je
klizila kroz gustu, neprozirnu maglu, tamnu kao no koja ih je okruivala, a u tami je ula Morganu
kako brzo die kao neka mala, uplaena ivotinja. Poela je da govori - kako bi uverila devojicu da
nema ega da se plai - a onda je zautala. Morgana je sada bila svetenica na obuci i mora nauiti
da savlada strah kao to je savladala umor i glad na putu.
Barka je zala u maglu. Brzo i sigurno - jer na ovom Jezeru nema drugih barki - hitala je kroz
gustu, lepljivu vlagu; Vivijen ju je oseala na licu i u kosi, ovlaenoj ak i kroz vuneni al.
Morgana je poela da drhti od hladnoe.
A onda, kao da se zavesa razmakla, magla je nestala, i pred njima su se pruile osunana voda i
zelena obala. Tor je bio tu, ali Vivijen je ula devojicu kako je jeknula od oka i uenja. Na vrhu
Tora nalazio se krug od uspravljenog stenja, blistav na sunevoj svetlosti. Ka njemu je vodio
prostran put, krivudajui navie zavojito, oko ogromnog brega. U podnoju Tora stajale su se
zgrade u kojima stanuju svetenici, a na padini su se videli Sveti Kladenac i srebrni sjaj bazena sa
ogledalom. Du obale su nicali zasadi jabuka, a iza njih ogromni hrastovi, sa zlatastim izdancima
imele na granju u visini.
"Divno je..." apnula je Morgana, a Vivijen je u njenom glasu osetila uenje. "Gospo, je li ovo
stvarno?"
"Stvarnije je od bilo kog drugog mesta koje si ikada videla", odgovorila je, "a uskoro e to i
iskusiti."
Barka je pola ka obali i teko zagrebala po pesku; nemi veslai su je osigurali konopcem i
pomogi Gospi da se iskrca. Potom su izveli konje, a Morganu su ostavili da izie sama.
Devojica nikada nee zaboraviti taj prvi pogled na Avalon pri zalasku sunca. Zeleni travnjaci
sputali su se do same trske du Jezera, a labudovi su plovili, tiho kao i barka, preko bistrih voda.
Ispod zasada hrastova i jabuka nalazile su se niske zgrade od sivog kamena, i Morgana je videla
prilike u belom kako polako hodaju du etalita sa stubovima. Odnekuda se, vrlo tiho, uo zvuk
harfe. Nisko, iskoeno svetlo - je li to ono sunce koje je poznavala? - zasipalo je predeo zlatom i
tiinom, i ona je osetila kako joj se grlo stee od suza. Dolazim kui, pomislila je, ne znajui zato,
mada je itav ivot provela u Tintagelu i Karleonu i nikada ranije nije videla ovu vilinsku zemlju.
Vivijen je izdala uputstva oko konja i ponovo se okrenula ka Morgani. Videla je na licu
devojice izraz uenja i divljenja, pa je utala dok Morgana nije drhtavo udahnula, kao da se budi
iza sna. ene u tamno obojenim haljinama i tunikama od jelenske koe, poneka sa plavo
tetoviranim polumesecom izmeu obrva, sile su stazom do njih; neke su liile na Morganu i
Vivijen, sitne i tamnopute, kao da su Pikti, ali neke su bile visoke i vitke, sa plavom ili crvenkastom
kosom, a na dve ili tri se jasno videlo da su rimskog porekla. Poklonile su se pred Vivijen, utke joj
iskazujui potovanje, a ona je podigla ruku u gestu blagosiljanja.
"Ovo je moja srodnica", rekla je. "Zove se Morgana. Bie jedna od vas. Uzmite je..." pri tom je
pogledala devojicu, koja je stajala drhtei u sve jaoj tami posle zalaska sunca, koja je pogasila
fantastine boje predela. Dete je bilo umorno i uplaeno. eka je jo mnogo poslova i iskuenja; ne
mora poeti ba ovog asa.
"Sutra", rekla je Morgani, "sutra e poi u Kuu Devojaka. Tamo nee biti vano to si moja
roaka i kneginja, nee imati ime ni bilo kakve povlastice osim onoga to sama zaslui. Ali
veeras poi sa mnom; imaemo malo vremena da razgovaramo o ovom putovanju."
Morgana je osetila kako joj kolena klecaju od naglog olakanja. ene pred njom, sve nepoznate,
u udnim haljinama i plavim arama na elu, uplaile su je vie nego itav Uterov dvor. Primetila je
Vivijenin blagi pokret, i svetenice - jer pretpostavila je da su to svetenice - su se okrenule i otile.
Vivijen je pruila ruku i Morgana ju je prihvatila, osetivi da su joj prsti umirujue hladni i vrsti.
Vivijen je opet bila ona poznata roaka, ali istovremeno i udesna osoba koja je dozvala maglu.
Morgana je opet osetila potrebu da se prekrsti i upitala se da li bi itava ova zemlja nestala, jer otac
Kolumba kae da sva avolja dela i vradbine nestaju pred tim znakom.
Ali nije se prekrstila; odjednom je shvatila da to vie nikada nee uiniti. Taj svet je zauvek
ostao iza nje.
Na ivici jabunjaka, izmeu dva upravo procvetala drveta, stajala je kuica od pletera i naboja.
Unutra je gorela vatra, i mlada ena - nalik na ostale koje je videla, u tamnoj haljini i tunici od koe
- doekala ih je nemim naklonom.
"Ne obraaj joj se", rekla je Vivijen. "Ona je, u ovom asu, pod zavetom utanja. Svetenica je
etvrtu godinu i zove se Ravena."
Ravena je utke svukla Vivijeninu gornju odeu i izula joj blatnjave i od puta pohabane cipele;
na Vivijenin znak pomogla je i Morgani. Donela im je vode za umivanje, a kasnije i hranu: jemeni
hleb i suvo meso. Za pie je bilo samo hladne vode, ali bila je svea i ukusna, drugaija od svake
vode koju je Morgana dosad okusila.
"Ovo je voda iz Svetog Kladenca", rekla je Vivijen. "Ovde ne pijemo nita drugo; ona donosi
vizije i bistar vid. A med je iz naih konica. Jedi meso i uivaj u njemu, jer ga vie godinama
nee okusiti; svetenice ne jedu meso sve do kraja obuke."
"Zato, gospo?" Morgana nije mogla da je oslovi sa 'tetka' niti sa 'roako'. Izmeu nje i poznatih
imena nalazilo se seanje na priliku nalik na Boginju koja priziva maglu. "Je li loe jesti meso?"
"Svakako da nije, i doi e dan kada moe jesti sve to se stavi pred tebe. Ali ishrana bez
ivotinjskog mesa daje visok nivo svesti, a to ti je potrebno dok ui kako da upotrebljava Vid i
koristi magijske moi, umesto da one koriste tebe. Kao i druidi na poetku obuke, svetenice jedu
samo hleb i voe, i ponekad malo ribe iz jezera, i piju jedino vodu iz Svetog Kladenca."
"Ti si pila vino u Karleonu, Gospo", stidljivo je rekla Morgana.
"Naravno, i pie ga i ti, kada bude znala koje je odgovarajue vreme za jelo i pie, a kada je
vreme za post", strogo je rekla Vivijen. To je uutkalo Morganu, pa je sedela i grickala hleb sa
medom. Ali iako je bila gladna, hrana kao da joj je zastajala u grlu.
"Jesi li dosta jela?" upitala je Vivijen. "Dobro, onda neka Ravena odnese posue - treba da
spava, dete. Ali sedi ovde kraj mene, pred vatru, da malo priamo, jer sutra e te Ravena odvesti u
Kuu Devojaka, i vie me nee viati, osim na sveanostima, dok ne bude dovoljno obuena da
se smenjuje sa starijim svetenicama, kako bi spavala u mojoj kui i sluila me. Do tada e ve
biti pod zavetom utanja, nee smeti da pita ni da odgovara. Ali veeras si jo moja srodnica,
nisi zakleta na slubu Boginji i moe me pitati sve to poeli."
Pruila je ruku, i Morgana je sela kraj nje na klupu pred vatrom. Vivijen se okrenula leima.
"Hoe li mi izvaditi ukosnicu, Morgana? Ravena je otila na poinak, i ne bih da je ponovo
uznemiravam."
Morgana je izvukla kotanu nalu iz njene kose; kosa joj se spustila u vodopadu dugakih,
tamnih vlasi sa sedim pramenom na jednoj slepoonici. Vivijen je uzdahnula i pruila bose noge ka
vatri.
"Lepo je biti opet kod kue - poslednjih godina sam previe putovala", rekla je. "A nisam vie
dovoljno snana da mi to priinjava zadovoljstvo."
"Rekla si da smem da postavljam pitanja", plaljivo je kazala Morgana. "Zato neke ene nose
plavi znak na elu, a neke ne?"
"Plavi polumesec je znak da su zaklete na slubu Boginji, da ive i umru po njenoj volji", rekla
je Vivijen. "One koje su dole samo da malo uvebaju Vid ne polau tu zakletvu."
"A hou li je ja poloiti?"
"To e sama odluiti", rekla je Vivijen. "Boginja e ti rei da li eli da poloi ruku na tebe.
Samo hriani koriste svoje manastire kao spremite za nepotrebne keri i udovice."
"Ali kako u znati da li me Boginja eli?"
Vivijen se nasmeila u tami. "Pozvae te glasom koji nee moi da ne razume. Ako uje taj
poziv, nee biti mesta na svetu gde bi mogla da se sakrije od njega."
Morgana se upitala da li se i Vivijen tako zaklela, ali bila je suvie stidljiva da bi pitala. Pa
naravno! Ona je Velika svetenica, Gospa od Avalona...
"I ja sam se tako zaklela", tiho je rekla Vivijen, onako kako je ve uobiavala da odgovara na
neizgovorena pitanja, "ali znak je vremenom izbledeo... ako paljivo pogleda, mislim da i dalje
moe da ga razabere pri korenu kose, ovde."
"Da, malo... ta to znai zakleti se Boginji, Gospo? Ko je ta Boginja? Jednom sam pitala oca
Kolumbu da li Bog ima neko drugo ime, a on je rekao ne, rekao je da postoji samo jedno Ime koje
nas moe spasti i da je to Isus Hrist, ali..." prekinula je, zbunjena. "Ja vrlo malo znam o tim
stvarima."
"Znati da ne zna jeste poetak mudrosti", odgovorila je Vivijam "Potom, kad pone da ui,
nee morati da zaboravi sve ono to si mislila da zna. Bog ima mnogo imena, ali svuda je Jedan;
i tako, kad se moli Mariji, majci Isusovoj, moli se, ni ne znajui, Majci Sveta u jednom od njenih
mnogih oblika. Bog kome se klanjaju svetenici i Jedan Veliki naih druida jesu isti Jedan, i zato
Merlin ponekad ulazi meu hrianske savetnike Velikog Kralja; on zna, ako oni i ne znaju, da je
Bog Jedan."
"Vaa majka je bila ovde svetenica pre tebe, tako mi je rekla majka..."
"To je tano, ali to nije samo pitanje naslea. Pre e biti da sam nasledila njenu nadarenost
Vidom, a po svojoj slobodnoj volji sam se zaklela Boginji. Boginja nije pozvala tvoju majku, niti
Morgozu. Zato sam poslala Igrenu da se uda za tvog oca, a potom za Utera, a Morgozu da se uda
onako kako odredi kralj. Igrenin brak je posluio Boginji; nad Morgozom nije imala nikakvu mo."
"Znai da se svetenice koje pozove Boginja nikada ne udaju?"
"Obino ne. One se ne zaklinju nijednom mukarcu, osim u Velikom Braku, gde se svetenik i
svetenica spajaju predstavljajui Boga i Boginju, a tako roena deca nisu deca smrtnika, nego
Boginje. To je Misterija, i nauie je kada doe vreme. Ja sam tako roena, i nemam
ovozemaljskog oca..."
Morgana je zurila u nju. "Znai li... znai li to da je tvoja majka legla sa Bogom?" apnula je.
"Ne, naravno da nije. Samo sa svetenikom, ispunjenim moima Boga, svetenikom ije ime
nikada nije saznala, jer je u tom trenutku ili u to vreme Bog uao u njega i opseo ga, tako da je
mukarac ostao zaboravljen i nepoznat." Lice joj je bilo daleko, puno seanja na neobine stvari;
Morgana je videla misli kako joj se kreu preko ela. Kao da je vatra bacala slike po sobi, veliku
priliku Rogatog... Naglo se stresla i vre se umotala u ogrta.
"Jesi li umorna, dete? Trebalo bi da spava..."
Ali Morgana je opet bila radoznala. "Jesi li se rodila u Avalonu?"
"Da, mada sam odrala na Druidskom ostrvu, daleko na severu, meu Ostrvima. A kada sam
odrasla, Boginja je poloila ruku na mene - u meni je tekla krv svetenice, ba kao to mislim da
tee i u tebi, dete moje." Glas joj je bio dalek; ustala je i zagledala se u vatru.
"Pokuavam da se setim pre koliko godina sam dola ovamo sa staricom... mesec je tada bio
dalje na jugu, jer bilo je vreme etve, a nailazili su mrani dani Samhe, na izmaku godine. Bila je to
teka zima, ak i u Avalonu; nou smo uli vukove, a sneg je bio dubok, i gladovali smo, jer niko
nije mogao da se probije kroz oluje, i bilo je male dece koja su umrla kad je majkama nestalo
mleka... Potom se Jezero zamrzlo, i doneli su nam hranu na saonicama. Tada sam bila devojka,
grudi mi jo nisu porasle, a sada sam stara, starica, strailo... toliko godina, dete."
Morgana je oseala kako Vivijeni drhti ruka; teko je leala na njenoj. Trenutak kasnije Vivijen
je privukla devojicu uz sebe i ostala stojei, grlei je oko struka.
"Toliko meseci, toliko dugodnevica... a sada izgleda da Samha ponovo pada odmah posle
Beltana - bre nego to je mesec rastao od mladog do punog dok sam bila mlada. A i ti e stajati
ovde pred vatrom, i ostarie kao to sam ja ostarila, osim ako Majka ima za tebe druge zadatke...
oh, Morgana, Morgana, malena, trebalo je da te ostavim u majinoj kui..."
Morgana je vrsto zagrila svetenicu. "Ne bih mogla da ostanem tamo! Radije bih umrla..."
"Znam to", uzdahnula je Vivijen. "Mislim da je Majka ve poloila ruku na tebe, dete. Ali dola
si iz ivota punog obilja u ivot pun oskudnosti, Morgana, i moe se desiti da ti poverim zadatke
teke kao oni to ih je meni postavila Velika Majka. Sada misli samo na to kako da naui
korienje Vida i da ivi u divnim predelima Avalona; ali nije lako sluiti volji Ceriveden, keri
moja, ona nije samo Velika Majka ljubavi i raanja, nego i Gospa od tame i smrti." Uzdahnula je i
pogladila deovjicu po kosi. "Ona je takoe Morigan, donosilac napora, i Veliki Gavran... oh,
Morgana, Morgana, volela bih da si moje roeno dete, ali ak i tako ne bih mogla da te potedim,
moram te upotrebiti za njene svrhe kao to sam nekada i ja bila upotrebljena." Pognula je glavu i na
trenutak ju je poloila devojici na rame. "Veruj mi da te volim, Morgama, jer doi e as kad e
me mrzeti isto onoliko koliko me sada voli..."
Morgana je bez razmiljanja pala na kolena. "Nikada", apnula je. "Ja sam u rukama Boginje... i
u tvojim..."
"Neka nikada ne zaali zbog tih rei", rekla je Vivijen. Pruila je ruke ka vatri. Bile su sitne i
snane i pomalo otekle od starosti. "Ovim rukama sam poraala decu; i videla sam kako ivotna
krv tee iz njih. Jednom sam izdala mukarca i oterala ga u smrt, mukarca koji mi je leao u
naruju i kome sam se zaklela na ljubav. Unitila sam mir tvoje majke, a sada sam joj oduzela decu.
Zar me ne mrzi, zar me se ne boji, Morgana?"
"Bojim te se", rekla je devojica, jo kleei pred njom, dok joj je sitno, tamno lice blistalo od
plamena vatre, "ali nikada te neu mrzeti."
Vivijen je duboko uzdahnula, odbacivi predvianja i jezu. "Ne, ne boji se mene", rekla je, "ve
nje. Obe smo u njenim rukama, dete. Tvoje devianstvo je rtvovano Boginji. Postaraj se da tako i
ostane dok Majka ne objavi svoju volju."
Morgana je poloila ake preko Vivijeninih. "Neka bude tako", apnula je, "Kunem se."
Sutradan je otila u Kuu Devojaka i tu je ostala mnogo godina.

Govori Morgana...
Kako da piem o stvaranju svetenice? Ono to nije oito, tajna je. Oni koji su ili tim putem,
znae, dok oni koji nisu, nikada nee znati, mada bih mogla da zapiem sve zabranjene stvari.
Sedam puta je dolazilo i prolazilo vee Beltana; sedam puta su nas zime zaogrtale hladnoom. Vid
je dolazio lako, Vivijen je rekla da sam roena za svetenicu. Nije bilo lako narediti mu da doe
kada sam elela i samo kada sam elela, i zatvoriti kapije Vida kada nije bilo prikladno da vidim.
Najtee su mi padale male arolije, koje prisiljavaju um da stupa neutabanim stazama. Prizvati
vatru i zapaliti je voljom, dozvati maglu, doneti kiu - sve je to bilo jednostavno, ali znati kada da
prizove kiu ili maglu, a kada da to prepusti bogovima, to nije bilo tako jednostavno. Bilo je i
drugih nauka, u kojima mi moje znanje Vida nije nimalo pomagalo; umee sa travama, i umee
isceljivanja, duge pesme iz kojih se nijedna jedina re ne sme zapisati, jer kako se znanje o
Velikima sme prepustiti iemu nainjenom ljudskom rukom? Neke lekcije bile su isto uivanje, jer
bilo mi je dozovljeno da uim da sviram na harfi i da je sama pravim, koristei sveto drvo i creva
obredno ubijene ivotinje; a neke lekcije su bile uasne.
Najtee od svega, mislim, bilo je gledati u sebe, pod dejstvom droga koje oslobaaju um od tela,
bolesnog i punog greva, dok um slobodno lebdi van granica vremena i prostora, i itati stranice
prolosti i budunosti. Ali o tome ne smem nita da kaem. Konano je doao dan kada sam
izbaena iz Avalona, obuena samo u koulju, nenaoruana osim malog bodea svetenice, da se
vratim - ako uzmognem. Znala sam da e me, ako ne uspem, oplakivati kao mrtvu, ali kapije mi se
vie nikada nee otvoriti osim ako uspem da im to naredim snagom svoje volje i nareenja. A kada
su se magle sklopile oko mene, dugo sam lutala obalama nepoznatog Jezera, sluajui samo zvona i
alostivo zapevanje kaluera. I konano sam uspela da razbijem maglu i da je prizovem, sa
stopalima na zemlji i glavom meu zvezdama, pruajui se od obzorja do obzorja, i glasno
uzvikujui re Moi...
I magla se razdvojila i ugledala sam pred sobom istu onu osunanu obalu na koju me je Gospa
dovela pre sedam godina, i kroila sam na vrsto tlo svog doma, i plakala sam kao i prvi put kad
sam stigla tu kao uplaeno dete. A potom su mi meu obrve ucrtali znak polumeseca, rukom same
Boginje... ali to je Misterija o kojoj je zabranjeno pisati. Oni koji su osetili kako im elo gori od
poljupca Ceridven znae o emu govorim.
Dva prolea potom, kada sam osloboena zaveta utanja, u Avalon se vratio Galahad, koji je
ve uvebao boj protiv Saksonaca sluei svog oca, kralja Bana od Donje Britanije.

12.
Svetenice iznad odreenog stepena smenjivale su se sluei Gospu od Jezera, a u ovo doba
godine, kada je Gospa bila veoma zauzeta pripremama za predstojeu sveanost Dugodnevice,
jedna od njih je uvek spavala u maloj kui od naboja, kako bi Gospa imala nekog na raspolaganju i
danju i nou. Bilo je toliko rano da se sunce jo krilo u magli na ivici obzorja kada je Vivijen
stupila u sobu iza svoje, gde je spavala slukinja, i tiho se sagnula da je probudi.
ena se uspravila u krevetu, brzo navlaei preko haljine tuniku od koe.
"Reci vozarima da se pripreme. I poalji moju roaku Morganu da mi pomogne."
Nekoliko minuta kasnije Morgana je sa potovanjem zastala pred ulazom, jer Vivijen je kleala
raspirujui vatru. Nije nainila nikakav zvuk; posle devet godina obuke za svetenicu kretala se
toliko tiho da nije odala svoje prisustvo ni korakom ni dahom. Ali posle toliko godina takoe je
dobro poznavala ponaanje svetenica, toliko dobro da se nije ni iznenadila kada se Vivijen
okrenula im je ona stigla do vrata. "Ui, Morgana", rekla je.
Nasuprot uobiajenim navikama, Vivijen ovog puta nije ponudila roaku da sedne, nego ju je
ostavila da stoji i neko vreme ju je pajivo posmatrala.
Morgana nije bila visoka; nikada nee ni biti, a tokom ovih godina u Avalonu dostigla je svoju
punu visinu, jedva koji centimetar vie od Gospe. Tamna kosa bila joj je zaeljana niz lea i
privrena konom uzicom; nosila je tamnoplavu haljinu i tuniku od jelenje koe kao i sve
svetenice, a plavi polumesec tamno joj se presijavao sa ela. No, ma koliko bila neprimetna i
obina meu ostalima, u oima je nosila sjaj koji je odgovorio na Vivijenin ispitivaki pogled, i
Vivijen je iz iskustva znala da e, ma koliko bila mala i krhka, umeti da se, kad zatreba, zaogrne
arolijom, pa e izgledati ne samo visoka nego i velianstvena. Ve je izgledala bezvremenski, i
Vivijen je znala da e isto tako izgledati i kada joj se u kosi pojave sede vlasi.
Osetila je drhtaj olakanja. Ne, nije lepa, pomislila je, a onda se upitala zato bi joj to bilo vano.
Morgana bi svakako, kao i svaka druga mlada ena, bez obzira na zakletvu Boginji, vie volela da
bude lepa i sigurno je veoma nesrena to nije tako. Vivijen je malo iskrivila usne. Kada doe u
moje godine, devojko, pomislila je, vie nee biti vano jesi li lepa ili nisi. Jer svi koji te budu
poznavali smatrae da si prekrasna kad god bude poelela da to smatraju; a kada ne bude, moe
se opustiti i pretvarati se da si obina ena koju su davno prole takve misli. I sama je vodila slinu
bitku pre vie od dvadeset godina, dok je pratila kako Igrena odrasta i stie bakarnu, tamnoputu
lepotu za koju bi Vivijen, tada jo mlada, rado prodala i duu i sve svoje moi. Ponekad, u
trenucima nesigurnosti, pitala se da nije gurnula Igrenu u brak sa Gorloasom samo da je ne bi
podbadala ljupkost mlae sestre, podseajui je na to koliko je sama ozbiljna i obina. Ali navela
sam je da zavoli oveka koji joj je bio suen jo pre nego to je kamenje u prstenu na ravnici
Salisberija naslagano jedno na drugo, pomisila je.
Shvatila je da Morgana jo utke stoji, ekajui da ona prva progovori, i nasmeila joj se.
"Zaista starim", rekla je. "Za trenutak sam se izgubila u seanjima. Nisi vie dete kao kada si
dola ovamo, pre mnogo godina; ali ponekad to zaboravljam, moja Morgana."
Morgana se nasmeila i od toga joj se lice preobrazilo, jer do maloas je delovalo nadureno. Kao
Morgoza, pomislila je Vivijen, mada inae izmeu njih nema nikakve slinosti. To je Talesinova
krv.
"Mislim da ti nita ne zaboravlja, roako", rekla je Morgana.
"Moda. Jesi li dorukovala, dete?"
"Ne. Ali nisam gladna."
"Vrlo dobro. elim da ode na barku."
Morgana, koja se nauila utanju, odgovorila je samo pokretom potovanja i slaganja.
Takav zahtev, naravno, ni po emu nije bio neobian - barku iz Avalona uvek mora voditi
svetenica koja poznaje tajne puteve kroz maglu.
"Ovo je porodini posao", rekla je Vivijen, "jer moj sin prilazi ostrvu, i mislila sam da bi mu
valjalo u susret poslati roaku."
Morgana se nasmeila. "Balan?" upitala je. "Zar se njegov usvojeni brat Balin ne boji za duu
ukoliko ode dalje od crkvenih zvona?"
U Vivijeninim oima pojavio se nagovetaj osmeha. "Obojica su ponosni ljudi i veti ratnici, i
vode besprekoran ivot, ak i po merilima druida, ne nanosei nikome zlo i nikome se ne
suprotstavljajui, i uvek teei da isprave nepravdu ako naiu na nju. Ne sumnjam da se
Saksoncima ine etiri puta straniji kada se bore rame uz rame. Zapravo, oni se niega ne plae,
osim zle magije i one pokvarene svetenice koja je jednom od njih majka..." i tu se zakikotala kao
devojka, a Morgana se zakikotala sa njom.
Potom se uozbiljila. "Pa, ne alim to sam poslala Balana na odgajanje u spoljanji svet. On nije
bio pozvan da postane druid, i postao bi vrlo lo druid, a mada je za Boginju izgubljen, ona e ga
svakako pripaziti, makar joj se molio sa brojanicama i obraao joj se kao Devici Mariji. Ne, Balan
je daleko na obali, bori se uz Utera protiv Saksonaca, i drago mi je zbog toga. Govorila sam o svom
mlaem sinu."
"Mislila sam da je Galahad jo u Bretanji."
"I ja sam, ali noas sam ga videla Vidom... ovde je. Kad sam ga poslednji put videla, imao je
samo dvanaest godina. Rekla bih da je pirlino izrastao; mora da mu je preko esnaest, i spreman je
da ponese oruje, samo nisam sigurna da mu je sueno da ga ponese."
Morgana se nasmeila, i Vivijen se setila kako je Morgana, kad je tek stigla, kao usamljeno dete,
ponekad smela da provodi slobodno vreme sa jedinim detetom koje je tu odgajano, sa Galahadom.
"Ban od Benvika sada mora da je ve star", primetila je Morgana.
"Star je, da; i ima mnogo sinova, pa je moj sin meu njima samo jo jedno neeljeno starevo
kopile. Ali polubraa ga se boje i voleli bi da on nekuda ode, a prema detetu iz Velikog Braka ne
smeju da se ponaaju kao prema bilo kom kopiletu." Vivijen je odgovarala na neizgovoreno pitanje.
"Otac mu je dodelio imanja u Bretanji, ali jo pre nego to je Galahad napunio est godina postarala
sam se da njegovo srce zauvek ostane ovde, kraj Jezera." Primetila je blesak u Morganinim oima i
opet odgovorila na neizgovoreno.
"Okrutno je ostaviti ga veito nezadovoljnog? Moda. Nisam ja okrutna, nego Boginja. Njegova
sudbina lei u Avalonu, a videla sam ga Vidom kako klei pred Svetim Sudom..."
Morgana je opet, ironino, nainila gest odobravanja kojim svetenica pod zavetom utanja
pokazuje da je shvatila nareenje.
Vivijen se odjednom razljutila na sebe. Sedim ovde i opravdavam ono to sam uinila od svog
ivota, i ivota mojih sinova, i to pred jednim devojurkom! Ne dugujem joj nikakva
objanjenja! Kad je ponovo progovorila, glas joj je bio leden i dalek. "Idi sa barkom, Morgana, i
dovedi mi ga."
Morgana je po trei put nainila znak nemog slaganja i okrenula se da poe.
"Samo trenutak", rekla je Vivijen. "Dorukovae ovde sa nama kada ga dovede; on ti je
roak."
Kad se Morgana opet nasmeila, Vivijen je shvatila da je sve vreme pokuavala da je navede na
to, i iznenadila se.
Morgana je sila stazom ka ivici Jezera. Srce joj je jo udaralo bre nego inae; u poslednje
vreme, kad bi razgovarala sa Gospom, esto je oseala meavinu ljuvavi i ljutnje, a nijedno nije
smela da pokae, kao ni udne misli koje su joj se javljale. udila se samoj sebi, jer je odavno
nauila da zauzdava svoja oseanja onako kako je zauzdavala rei, pa i misli.
Galahada se seala jo od prve godine koju je provela u Avalonu - suvonjav, tamnoput, ivahan
deak. Nije ga mnogo volela, ali poto je eznula za svojim mlaim bratom, putala je da se deko
mota oko nje. Potom je on poslat na odgajanje i otad ga je videla samo jednom, kada je imao
dvanaest godina, sav od oiju, zuba i kostiju koje su virile iz okraale odee. Tada je prezirao sve
to je enskog roda, a ona je bila zauzeta najteim delom obuke, pa nije obraala mnogo panje na
njega.
Sitni, tamnoputi veslai na barci poklonili su se pred njom u znak potovanja prema Boginji
koju su predstavljale sve starije svetenice, a ona im je bez rei dala znak i zauzela mesto na
pramcu.
Optoena barka brzo je i nemo zala u maglu. Morgana je oseala vlagu kako joj svetluca na
elu i u kosi; oseala je studen do kostiju, ali je nauila da ne obraa panju na to. Kada su izronili
iz magle, sunce je izilo iza daleke obale, i videla je kako ih tamo ekaju konj i jaha. Barka je
polako napredovala, ali Morgana se na trenutak zaboravila i stajala je nezatiena, gledajui
konjanika.
Bio je krhke grae, orlovskog lica, jo tamnijeg zbog purpurne kape sa orlovim perom i
purpurnog ogrtaa koji je ljupko padao oko njega. Kada je sjahao, prirodna lakoa kojom se kretao,
plesaka gracioznost, oduzeli su joj dah. Da li je ikada poelela da bude plavokosa i obla, kada
neko tamnoput i mrav moe biti ovako lep? Oi su mu takoe bile tamne i blistale su od
nagovetaja eretluka - eretluka koji bi i sam po sebi pokazao Morgani ko je on, mada na njemu
nije ostalo nikakvog traga od onog mravog deaka sa koatim nogama i ogromim stopalima.
"Galahade", rekla je, pazei da joj glas ostane tih kako ne bi zadrhtao - trik svih svetenica. "Ne
bih te prepoznala."
On se lako poklonio, i pri tom mu se plat zanjihao - zar nije to nekada prezirala kao akrobatski
trik? Kod njega je izgledalo sasvim prirodno.
"Gospo", rekao je.
Ni on mene nije prepoznao. Neka ostane tako.
Zato se ba tada setila Vivijeninih rei? Tvoje dostojanstvo je posveeno Boginji. Pazi da
ostane tako dok Majka ne objavi svoju volju. Prepadnuta, Morgana je prvi put u ivotu shvatila da
je poudno pogledala nekog mukarca. Svesna da to nije za nju, da je njoj sueno da provede ivot
onako kako Boginja odredi, gledala je na mukarce prezrivo, kao na neto to svetenica uzima u
ime Boginje, ili ih odbija - to zavisi od trenutka. Vivijen joj je naredila da ove godine ne uestvuje
u sveanostima Beltanskih vatri, posle kojih neke svetenice zainju po volji Boginje, a ta deca se
ili raaju, ili ih se otarase znanjima o bilju i lekovima koje su stekle - neprijatan postupak, ali esto
bolji od jo neprijatnijeg i opasnijeg ina raanja i dosadne dece koja se odgajaju u Avalonu ili se
alju u svet, kako Gospa odredi. Morgani je bilo milo to e se ovog puta izvui, jer znala je da
Vivijen ima za nju druge planove.
Dala mu je znak da se ukrca. Nikad ne pruaj ruke ka strancu - rei stare svetenice koja ju je
obuavala; Svetenica Avalona mora biti kao posetilac iz drugog sveta. Upitala se zato je morala
da prekine pokret kojim je posegnula ka njegovom doruju. Iznenada je postala svesna, sa
sigurnou od koje joj je krv prokljuala u slepoonicama, da pod njegovom tamnom koom lee
vrsti miii, koji pulsiraju od ivota, i poelela je da ga ponovo pogleda uoi. Brzo se okrenula,
pokuavajui da se savlada.
Kad je progovorio, glas mu je bio dubok i milozvuan. "A, sad kad si pokrenula ruke poznao
sam te. Sve drugo na tebi se promenilo. Svetenice, zar mi nisi nekada bila roaka po imenu
Morgana?" Tamne oi su zablistale. "Nita vie nije onako kao kada sam te zvao Vilinskom
Morganom..."
"Bila sam, i jo sam. Ali prole su godine", rekla je i okrenula se na drugu stranu, dajui nemim
veslaima znak da otisnu barku od obale.
"Ali magija Avalona nikada se ne menja", promrmljao je on, i znala je da se ne obraa njoj.
"Magla, trska i barske ptice... a onda barka, kao magija, koja se udaljava od tihe obale... Znam da
ovde nema niega za mene, a ipak se stalno vraam..."
Barka je tiho prelazila preko Jezera. ak i sada, poto je Morgana ve godinama znala da u tome
nema magije, nego da je re o dugoj obuci u tihom veslanju, jo ju je opinjavala mistina tiina u
kojoj su se kretali. Okrenula se da prizove maglu, ali bila je svesna mladia iza sebe. On je stajao,
lako odravajui ravnoteu kraj konja, jedne ruke prebaene preko sedla, lako menjajui poloaj
bez pokreta, pa se nije primetno njihao niti gubio ravnoteu dok je barka klizila i skretala. Morgana
je to postigla posle duge obuke, ali on je to, izgleda, uspevao iz prirodne ljupkosti.
inilo joj se da osea na leima njegove tamne oi kao opipljivu toplotu dok je odlazila na
pramac i podizala ruke, a dugaki rukavi joj leprali. Duboko je udahnula, pripremajui se za
magijski in, znajui da mora da usmeri svu usredsreenost u to, veoma ljuta na sebe to je toliko
svesna mukog pogleda na sebi.
E, neka vidi! Neka me se plai i neka me vidi kao olienje Boginje! Osetila je da se u njoj
oglaava neto pobunjeniko, dugo priguivano. Ne, elim da u meni vidi enu, a ne Boginju, ak ni
svetenicu, ali ponovo je duboko udahnula i izbrisala ak i seanje na tu elju.
Podigla je ruke prema nebu; spustila ih je, a magla se pojavila za njenim lepravim rukavima.
Oko njih su se sklopili magla i tiina. Morgana je nepokretno stajala, oseajui tik uz sebe topotu
mladievog tela. Kad bi se samo malo pomerila, dodirnula bi mu ruku i znala bi kakvo je to
oseanje spojenih ruku. Malo se odmakla i zauzela izdvojeno dranje. A sve to vreme se udila
samoj sebi. Ovo mi je roak, ponavljala je u sebi, to je Vivijenin sin koji mi je sedeo u krilu kada je
bio mali i usamljen! Namerno je prizvala sliku trapavog deaka prekrivenog ogrebotinama, ali kada
su izili iz magle, tamne oi su se smeile na nju, i osetila je da je obuzima vrtoglavica.
Naravno, kad nisam dorukovala, pomislila je, gledajui Galahadov gladni pogled dok je
posmatrao Avalon. Primetila je da se prekrstio. Vivijen bi se naljutila da je to videla.
"Ovo je zaista vilinska zemlja", rekao je on tiho, "a ti si Vilinska Morgana, kao i uvek... ali sada
si i ena, i to lepa, roako."
Nisam lepa, nestrpljivo je pomislila, to to on vidi jeste aroija Avalona. A ono pobunjeniko u
njoj opet se oglasilo: elim da misli da sam lepa - ja, a ne arolija! Stegla je usne i znala je da
izgleda strogo i nepristupano, opet olienje svetenice.
"Ovuda", kruto je kazala. Kad je dno barke zagrebalo pesak, dala je znak veslaima da se
postaraju za njegovog konja.
"Uz tvoje doputenje, gospo", rekao je on, "sam u se postarati za konja. To nije obino sedlo."
"Kako eli", rekla je Morgana, pa je stajala i gledala kako on rasedlava konja. Ali bila je suvie
radoznala da bi mogla da uti.
"Zaista udno sedlo... emu slue te dugake kone trake?"
"Koriste ih Skiti - zovu se stremeni. Moj usvojeni otac poveo me je na hodoae, i to sam video
u njihovoj zemlji. ak ni rimske legije nemaju takvu konjicu, jer Skiti pomou ovoga mogu da
kontroliu i zaustavljaju konje usred galopa, i stoga mogu da se bore jaui", raspriao se on, "a ak
i pod lakim jahakim orujem, vitez na konju je nepobediv pred svakim peakom." Nasmeio se, a
tamno lice mu je sinulo. "Saksonci me zovu Alfgar - elfska strela koja dolazi iz tame i pogaa
neprimeena. Na Banovom dvoru promenili su mi ime i nazvali me Lanselet, to na njihovom
jeziku znai otprilike isto. Jednog dana u imati legiju ovako opremljenih konja, a onda nek se
Saksonci pripaze!"
"Tvoja majka mi je rekla da si ve postao ratnik", rekla je Morgana, zaboravivi da utia glas, i
on joj se opet nasmeio.
"A, sad sam ti poznao i glas, Vilinska Morgano... kako si se usudila da mi se pojavi kao
svetenica? Pa, pretpostavljam da je to Gospina volja. Ali vie mi se dopada ovako nego onako
ozbiljna kao Boginja", rekao je, sa onim poznatim eretlukom u glasu, kao da su se rastali koliko
jue.
Morgana je prikupila poslednje ostatke dostojanstva. "Da, Gospa nas eka, i ne smemo je pustiti
da eka predugo."
"Oh, da", naalio se, "uvek moramo da urimo da joj uinimo po volji... pretpostavljam da si sad
jedna od onih koje joj prinose i odnose, i drhtei ekaju svaku njenu re."
Na to Morgana nije znala ta da odgovori. "Hodi ovuda", rekla je.
"Seam se puta", uzvratio je i utke poao kraj nje umesto da je prati sa dunim potovanjem. "I
ja sam obino trao kod nje i drhtao kad bi se namrtila, sve dok nisam otkrio da mi nije samo
majka, nego smatra sebe veom od svake kraljice."
"A tako i jeste", otro je rekla Morgana.
"Svakako, ali ja sam iveo u svetu gde mukarci ne tre na svaki znak neke ene." Primetila je
da je stegnuo vilice i da vie nema onog eretluka u pogledu. "Vie bih voleo majku punu ljubavi
nego strogu Boginju koja svakim dahom odreuje mukarcima hoe li iveti ili umreti."
Na to Morgana opet nije umela da odgovori. Ubrzala je korak, pa je morao da potrkava kako bi
je sustigao.
Ravena, i dalje utljiva - jer zarekla se na veno utanje, osim kada bi bila u prorokom transu -
pustila ih je u kuicu uz klimanje glavom. Kad su joj se oi privikle na polutamu, Morgana je
primetila da je Vivijen, koja je sedela kraj vatre, odluila da doeka sina ne u obinoj tamnoj haljini
i konoj tunici sveteice, nego u purpurnoj haljini, sa kosom zaeljanom visoko iznad ela i
ukraenom draguljima. ak i Morgana, koja je znala sve trikove preruavanja, uzdahnula je od
velianstvenog prizora. Kao da sama Boginja doekuje molioca u svom podzemnom obitavalitu.
Morgana je primetila da je Galahad stegao vilice i zgrio pesnice. ula ga je kako die i shvatila
da ulae ogroman napor da mu glas ostane miran.
"Gospo i majko moja, pozdravljam te."
"Galahade", rekla je ona. "Hodi i sedi kraj mene."
Umesto toga, seo je preko puta. Morgana je ostala kraj vrata, a Vivijen joj je dala znak da i ona
sedne.
"ekala sam vas oboje za doruak. Hajde, pridruite mi se."
ekala ih je svee skuvana riba iz Jezera, zainjena travama i maslacem; takoe, vreo jemeni
hleb i svee voe, hrana kakvu je Morgana retko kad imala prilike da okusi u skromnom stanitu
svetenica. Ona i Vivijen su jele malo, ali Galahad se posluio svime sa zdravim apetitom mladia
koji jo raste. "Pa, ovo posluenje je dostojno kralja, majko."
"Kako ti je otac i kako je u Bretanji?"
"Sasvim dobro, mada protekle godine nisam mnogo bio tamo. Poslao me je na dalek put, kako
bih za njega prouio skitsku konjicu. Mislim da ak ni Rimljani sada nemaju takvu konjicu. Imamo
krda iberijskih konja - ali tebe svakako ne zanima gajenje konja. Sada sam doao sa porukom za
Pendragonov dvor, o novom okupljanju saksonskih vojski; mislim da nee napasti punom snagom
pre Dugodnevice. Kad bih samo imao vremena i novca da obuim legiju takvih konjanika!"
"Voli konje", izneneno je rekla Vivijen.
"Zar te to udi, gospo? Sa ivotinjama uvek zna ta misle, jer ne mogu da lau, niti da se
pretvaraju", odgovorio je.
"Svi putevi prirode bie ti otvoreni", rekla je Vivijen, "kada se vrati u Avalon da ivi kao
druid."
"Jo ta stara pesma, Gospo? Mislio sam da sam ti ve odgovorio kad smo se poslednji put
videli."
"Galahade", rekla je, "imao si dvanaest godina. Bio si suvie mlad da bi poznavao ivot."
Nestrpljivo je odmahnuo rukom. "Sada me niko ne zove Galahad, osim tebe i druida koji su mi
nadenuli to ime. U Bretanji i na bojnom polju ja sam Lanselet."
Nasmeila mu se. "Zar misli da me je briga ta kau vojnici?"
"Znai, naredie mi da uim i Avalonu i sviram harfu dok se napolju, u stvarnom svetu, vode
bitke na ivot i smrt, gospo?"
Vivijen ga je ljutito pogledala. "Pokuava li da mi kae kako ovaj svet nije stvaran, sine?"
"Jeste stvaran", odgovorio je Lanselet uz nestrpljiv pokret ruku, "ali na drugi nain, odvojen od
borbi napolju. Vilinska zemlja, veiti mir - oh, da, meni je to dom, postarala si se za to, Gospo. Ali
izgleda mi da ovde ak i sunce drugaije sija. I ovde se ne deavaju prave ivotne bitke. ak je i
Merlin dovoljno mudar da to zna."
"Merlin je, izgleda, proao godine kada se ui razlikovanje stvarnog od nestvarnog", rekla je
Vivijen, "a to mora i ti. U svetu ima dovoljno ratnika, sine moj. Tvoje je da naui da vidi dalje
od njih i moda da im nareuje kada da dolaze i odlaze."
Odmahnuo je glavom. "Ne! Gospo, ne govori vie, taj put nije moj."
"I dalje nisi dovoljno odrastao da zna ta eli", mirno je rekla Vivijen. "Hoe li nam dati
sedam godina, kao to si dao svom ocu, da sazna je li ovo tvoj ivotni put ili nije?"
"Za sedam godina", nasmeio se Lanselet, "nadam se da u doekati da Saksonci budu oterani sa
naih obala i nadam se da u imati udela u tome. Nemam vremena za magiju i misterije druida,
Gospo, i ne bih pristao i da ga imam. Ne, majko, preklinjem te da mi da svoj blagoslov i poalje
me iz Avalona, jer iskreno reeno, Gospo, otii u sa tvojim blagoslovom ili bez njega. iveo sam
u svetu gde mukarci ne ekaju na nareenje ene da bi doli ili otili."
Morgana se trgla kad je videla beli gnev kako prelee preko Vivijeninog lica. Svetenica je
ustala, sitno graena, ali velianstvena u besu.
"Opire se Gospi od Avalona, Galahade od Jezera?"
Nije se povukao pred njom. Morgana, koja je primetila da je prebledeo uprkos tamnoj koi,
znala je da ispod njegove ljupkosti postoji i elik, snage jednake Gospinoj. Tiho je odgovorio. "Da
si mi to naloila dok sam jo bio eljan tvoje ljubavi i panje, gospo, svakako bih uradio tako kako
eli. Ali nisam vie dete, gospo i majko moja, i to pre to shvatimo, bre emo postii sklad i
preskoiti ove svae. ivot druida nije za mene."
"Jesi li postao hrianin?" upitala je, sikui od besa.
On je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne, zapravo. ak i ta uteha mi je uskraena, mada sam na
Banovom dvoru mogao da proem kao hrianin kada sam eleo. ini mi se da ne verujem ni u
jednog Boga osim u ovog." Poloio je dlan na ma.
Gospa se skljokala na klupu i uzdahnula. Potom je duboko udahnula i nasmeila se.
"Tako, dakle", rekla je. "Ti si mukarac i nema naina da te ubedim. Mada bih volela kada bi o
ovome razgovarao sa Merlinom."
Morgana, koja je sve paljivo posmatrala, primetila je kako sa mladievih aka nestaje
napetost. Misli da je ona odustala, pomislila je. Ne poznaje je dovoljno da bi znao da je benja
nego ikada. Lanselet je bio dovoljno mlad da bi pustio da mu se olakanje oseti i u glasu.
"Zahvalan sam ti na razumevanju, majko. I rado u potraiti savet od Merlina, ako ti to godi. Ali
ak i hrianski svetenici znaju da je poziv za slubu Bogu Boji dar i da nema veze sa onim to
neko eli ili ne eli. Bog, ili ako vie voli bogovi, nisu me pozvali, niti su mi dali ikakav dokaz da
On - ili oni - uopte postoje."
Morgana se setila ta joj je Vivijen rekla pre mnogo godina: Teak je teret roditi se
nedokazan. No, sad se prvi put upitala. ta bi Vivijen stvarno uradila da sam ikada, tokom svih ovih
godina, dola kod nje i rekla joj kako elim da odem? Gospa je suvie uverena da zna volju
Boginje. Te jeretike misli su je uznemirile i brzo ih je odbacila, ponovo upravivi pogled u
Lanseleta. Isprva je samo bila opinjena njegovom tamnom lepotom i gracioznou. Sada je videla i
pojedinosti; prvo paperje brade - nije imao vremena da se obrije ili je odluio da ne brije lice kao
Rimljani; vitke ruke bile su divno oblikovane, pogodne da dre oruje ili harfu, ali pomalo uljevite
preko dlanova i prstiju, i to vie na desnoj ruci nego na levoj. Na jednoj podlaktici imao je mali
oiljak, belu liniju koja je izgledala kao da postoji ve mnogo godina, i jo jedan, polumeseast, na
levom obrazu. Trepavice su mu bile dugake kao u devojke. Ali nije imao bespolni izgled kao
mnogi deaci pre nego to im nikne brada; liio je na mladog jelena. Morgana je pomislila kako
nikada ranije nije videla toliko muevno bie. Poto je bila uvebana da tako misli, lako je
zakljuila: U njemu nema nimalo mekoe od odrastanja uz ene, to bi ga uinilo podlonim
enskom rodu. Porie da osea dodir Boginje u sebi; jednog dana e imati problema sa njom... I
misli su joj se opet promenile, jer setila se kako e jednog dana ona igrati ulogu Boginje na nekoj
velikoj sveanosti, i osetila je prijatnu vrelinu u telu. Moda bi on mogao da bude Bog... Izgubljena
u sanjarenjima, nije ula o emu govore Lanselet i Gospa sve dok je nije osvestio Vivijenin glas
koji je izgovorio njeno ime; pribrala se sa naporom, kao da je lutala negde izvan sveta.
"Morgana?" ponovila je Gospa. "Moj sin je dugo bio van Avalona. Povedi ga sa sobom,
provedite dan na obalama ako elite, danas si osloboena svih dunosti. Kada ste oboje bili deca,
seam se, to vam se dopadalo, da etate obalom Jezera. Veeras e, Galahade, veerati sa
Merlinom, a spavae sa mladim svetenicima koji nisu pod zavetom utanja. A sutra, ako i dalje
bude tako eleo, poi e sa mojim blagoslovom."
Duboko joj se poklonio pre nego to su zajedno izili.
Sunce je visoko odskoilo, i Morgana je shvatila da je propustila pozdravljanje zore; pa, imala je
Gospinu dozvolu da odsustvuje, a u svakom sluaju ionako vie nije bila mlada svetenica kojoj
proputanje ove slube moe doneti kaznu. Danas je nameravala da nadgleda nekoliko mladih ena
koje su pripremale boje za sveane odede - nita to ne bi moglo da saeka do sutra ili do nekog
drugog dana.
"Idem u kuhinju", rekla je, "da uzmem malo hleba da ponesemo. Moemo da lovimo barske
ptice - da li voli lov?"
Klimnuo je glavom i nasmeio joj se. "Ako donesem majci na poklon nekoliko ptica, moda e
se manje ljutiti na mene. Voleo bih da se pomirimo", rekao je, gotovo se smejui. "Kada je ljuta,
jo me plai - kad sam bio mali, verovao sam da, kad nije sa mnom, odbacuje izgled smrtnika i
postaje sama Boginja. Ali ne bi trebalo tako da govorim o njoj - koliko vidim, veoma si joj
privrena."
"I ona je bila privrena prema meni kao pomajka", polako je odgovorila Morgana.
"A to ne bi bila? Ona ti je roaka, zar ne? Tvoja majka - ako se dobro seam - bila je ena
Kornvola, a sad je ena Pendragona... je li tako?"
Morgana je klimnula glavom. To je bilo toliko davno da se sada jedva seala Igrene i ponekad
joj se inilo da je odavno bila bez majke. Nauila je da ivi bez potrebe za majkom sem Boginje i
imala je mnogo sestara meu svetenicama, pa joj ovozemaljska majka nije ni bila potrebna.
"Nisam je videla ve mnogo godina."
"Ja sam Uterovu kraljicu video samo jednom, iz daleka - veoma je lepa, ali mi se inila hladna i
daleka." Lanselet se nasmejao sa nelagodnou. "Na oevom dvoru navikao sam se na ene koje
zanimaju samo lepe haljine, dragulji i deica, a ponekad, ako nisu udate, zanima ih i da nau
mua... Ne znam mnogo o enama. Ti uopte ne lii na njih. Ne lii ni na jednu enu koju sam
ikada video."
Morgana je osetila da je pocrvenela. Odgovorila je tihim glasom, kako bi ga podsetila. "Ja sam
svetenica, kao tvoja majka..."
"Oh", rekao je, "ali se razlikuje od nje kao no od dana. Ona je velianstvena, strana i divna, i
ovek moe samo da je voli i oboava i da je se plai, ali ti, oseam da si ti jo stvarna, uprkos svim
tim misterijama oko sebe! Oblai se kao svetenica i izgleda kao svetenica, ali kad ti pogledam u
oi, vidim u njima pravu enu, koju bih mogao da dodirnem." Nasmejao se, a ona ga je uhvatila za
ruku i uzvratila mu smehom.
"Oh, da, stvarna sam, stvarna kao zemlja po kojoj hoda ili ptica na onom drvetu..."
Ili su zajedno du obale, a Morgana ga je povela stazicom, paljivo izbegavajui ivice puta za
procesije.
"Je li ovo sveto mesto?" upitao je on. "Je li zabranjeno penjati se na Tor ako nisi svetenik ili
druid?"
"Zabranjeno je samo o velikim sveanostima", rekla je, "a ti svakako moe poi sa mnom. Ja
smem da idem kuda elim. Sada na Toru nema nikoga sem ovaca na ispai. Hoe li da se
popnemo?"
"Da", rekao je. "Seam se da sam se jednom, kao dete, popeo gore. Mislio sam da je zabranjeno
i bio sam siguran da e me kazniti ako se sazna da sam bio tamo. Jo se seam pogleda sa vrha.
Pitam se da li je jo tako ogroman kao to mi se inio kad sam bio deai."
"Moemo se popeti putem za procesije, ako eli. Nije tako strm, jer vijuga oko Tora, ali je
dui."
"Ne", rekao je. "Voleo bih da se popnem pravo uz padinu, samo" - malo je zastao - "da li je
suvie dugo i strmo za devojku? Ja sam se penjao i tenim padinama, u lovu, ali moe li ti tuda u
tim dugakim suknjama?"
Nasmejala se i rekla mu da se esto tuda penje. "A to se tie sukanja, navikla sam na njih",
rekla je, "a ako mi budu zasmetale, podii u ih za pojas da oslobodim kolena".
Njegov osmeh bio je divan i irok. "Nikada nisam mislio da ednost ima neke veza sa
otkrivanjem kolena dok se penje - mukaci svakako znaju da ene takoe imaju noge. Sigurno nije
odve neprilino videti ono to moe i sam da zamisli. Znam da neki hrianski svetenici govore
o tome, ali oni, izgleda, misle da je ljudsko telo avolovo delo, a ne Boje, i da niko ne moe da
vidi ensko telo, a da ne poludi od elje da ga ima."
Odvratio je pogled, i Morgana je shvatila da je ispod spoljanje samouverenosti on i dalje
stidljiv, i to joj se dopalo. Zajedno su poli uzbrdo. Morgana, koja je bila snana i izdrljiva zbog
mnogo tranja i hodanja, nametnula je tempo koji ga je iznenadio, i posle prvih nekoliko koraka
imao je problema da je prati. Na oko pola puta uz padinu Morgana je zastala, i strano joj je prijalo
da uje njegovo teko disanje dok je ona i dalje disala sasvim lako. Umotala je donju ivicu suknje
oko pojasa, ostavivi samo jedan sloj tkanine preko kolena, i pola uz strmiji, stenovitiji deo
padine. Nikada ranije nije se nimalo ustezala da otkrije noge, ali sada, kad je znala da ih on gleda,
bila je neobino svesna da su lepo uobliene i snane, i pitala se da li je on ipak smatra
nepristojnom. Kad su stigli na vrh, prela je preko grebena i sela u senku kamenog kruga. Minut ili
dva kasnije stigao je i on i bacio se na tlo, dahui.
Kada je ponovo mogao da progovori, rekao je: "Izgleda da sam suvie jahao, a nisam se
dovoljno penjao peke! A ti, ak se nisi ni zadihala."
"Da, ali ja sam navikla da dolazim ovamo, a ne idem uvek sveanim putem", odgovorila je.
"A na Ostrvu svetenika nema ak ni senke od ovog kamenja", rekao je on.
"Nema. U njihovom svetu postoje samo crkva i zvonik. Ako elimo da sluamo uima duha,
moemo uti zvona... ovde su to senke, a u njihovom svetu senke smo mi. Ponekad se pitam da li
zato izbegavaju crkvu i dre velike gozbe na nae praznike - zato to bi im bilo neprijatno da
oseaju oko sebe senke kamenja, a moda ak i onih koji jo imaju senku Vida, da oseaju oko sebe
kretanje druida i da uju apat njihovih pesama."
Lanselet se stresao i za trenutak je izgledalo kao da su oblaci zaklonili sunce. "A ti, ima li Vid?
Moe da vidi kroz veo koji razdvaja svetove?"
"Svi to imaju", rekla je Morgana, "ali ja sam nauila da ga koristim bolje od veine ena. Hoe
li da vidi, Galahade?"
On se opet stresao. "Molim te, roako, ne zovi me tim imenom."
Nasmejala se. "Znai, mada ivi meu hiranima, veruje u isto to i vilinski narod, da onaj
koji zna tvoje pravo ime moe da nareuje tvom duhu? Ti zna moje ime, roae. Kako bi vie
voleo da te zovem? Lans?"
"Kako god eli, osim po imenu koje mi je dala majka. Jo se bojim njenog glasa kada izgovori
to ime izvesnim tonom. Kao da sam taj strah posisao sa njenih grudi..."
Pruila je ruku ka njemu i poloila vrh prsta na mesto izmeu obrva koje je osetljivo na Vid.
Lako je dahnula na njega i zaula njegov iznenaeni dahtaj, jer kameni prsten oko njih kao da se
istopio i nestao u senkama. Sada se pred njima pruao itav vrh Tora, sa malom crkvom od naboja
pod niskim kamenim zvonikom na kome je bio grubo nacrtan aneo.
Lanselet se brzo prekrstio kad je ka njima, naizgled, pola kolona u sivo obuenih prilika.
"Da li nas vide, Morgana?" apnuo je.
"Neki od njih, moda, mogu da nas nazru kao senke. Moda e pomisliti da smo njihovi, ili da
su im oi zaslepljene od sunca pa im se privia", rekla je, zadravi dah, jer to to mu je rekla bila
je Misterija o kojoj, zapravo, ne bi smela da razgovara sa neposveenom osobom. Ali nikada u
ivotu nije bila ovako bliska sa nekim; oseala je da ne bi mogla da podnese da ita taji pred njim, i
stoga mu je podarila ovo, govorei sebi kako ga gospa eli u Avalonu. Kakav bi Merlin od njega
postao!
ula se priguena pesma: Jagnjece Boje, koje odnese od nas sva zla sveta, Gospode Hriste,
smiluj se na nas...
Lanselet je poluglasno pevao dok je crkva nestajala, a kamenje se ponovo pojavljivalo.
"Molim te", tiho je rekla Morgana. "To je uvreda za Veliku Boginju, pevati ovde te pesme; svet
koji je ona nainila nije zao i njene svetenice ne dozvoljavaju ljudima da ga nazivaju takvim."
"Kako eli." Zautao je, i opet mu je preko lica prela senka oblaka. Glas mu je bio melodian,
toliko sladak da je poelela da opet uje kako peva.
"Svira li harfu, Lanse? Glas ti je dovoljno lep za barda."
"Uili su me kao dete. Potom sam imao samo onoliko asova koliko prilii velikakom sinu",
odvratio je Lanselet. "Zavoleo sam muziku upravo koliko je potrebno da budem nezadovoljan
sopstvenim glasom."
"Tako? Onaj ko ui za druida mora biti prvo bard, pa tek onda svetenik, jer muzika je jedan od
kljueva za zakone Vaseljene."
Lanselet je uzdahnuo. "To je iskuenje; jedan od retkih razloga zbog kojih bi prihvatio taj poziv.
Ali moja majka bi me naterala da sedim u Avalonu i sviram harfu dok se svet oko nas raspada i dok
Saksonci i divlji severnjaci pale i pljakaju - jesi li ikada videla selo koje su Saksonci opustoili,
Morgana?" Brzo je odgovorio na sopstveno pitanje. "Ne, nisi, zaklonjena si ovde u Avalonu, van
sveta gde se takve stvari deavaju, ali ja moram da mislim na to. Ja sam vojnik, i ini mi se da u
ovakva vremena mukarcu pristaje jedino da brani ovu divnu zemlju od palikua i pljakaa." Lice
mu se smrailo, jer gledao je strane stvari.
"Ako je rat toliko lo", odvratila je Morgana, "zato se ne skloni ovamo od njega? U poslednjoj
velikoj aroliji, koja je uklonila ovo sveto mesto iz pokvarenog sveta, umrlo je mnogo starih druida,
a nemamo odovoljno sinova da ih obuimo u zamenu."
Uzdahnuo je. "Avalon je divan, i kad bih mogao da uinim sva kraljevstva tako mirnim, rado
bih ostao ovde zauvek i proveo bih dane svirajui i razgovarajui sa duhovima velikog drvea... ali
ini mi se da to nije muki posao, uati ovde u bezbednosti dok drugi, napolju, moraju da pate.
Morgana, hajde da sada ne razgovaramo o tome. Pusti me da zaboravim, molim te, bar danas.
Spoljanji svet pun je tekoa, i doao sam ovamo na dan ili dva mira; zar mi to nee omoguiti?"
Njegov glas, melodian i dubok, malo je zadrhtao, a bol koji se u njemu oseao toliko ju je
povredio da je na trenutak pomislila da e zaplakati. Uhvatila ga je za ruku i vrsto stegla.
"Hodi", rekla je. "eleo si da vidi je li pogled onakav kakvim ga se sea..."
Povela ga je dalje od kamenog prstena, pa su pogledali preko Jezera. Blago se talasajui pod
suncem, blistava voda pruala se oko itavog Ostrva; daleko u dubini, mali amac, sa ove visine
gledan jedva vei od kakve ribe, hitao je povrinom. Druga ostrva, nejasna u magli, dizala su se kao
mutni oblici, nejasna zbog daljine i maginog vela koji je uklonio Avalon iz sveta.
"Nedaleko odave", rekao je on, "nalazi se stara vilinska tvrava na vrhu brega, a pogled sa zida
je takav da se vidi i Tor, i Jezero, i ostrvo u obliku sklupanog zmaja..." pokazao je pravac
skladnim pokretom ruke.
"Znam to mesto", rekla je Morgana. "To je jedna od starih magijskih linija moi koje prekrivaju
zemlju; jednom su me odveli tamo da osetim zemaljske moi. Vilinski narod se razumeo u te stvari
- ja mogu da ih pomalo osetim, podrhtavanje zemlje i vazduha. Moe li ti da ih oseti? I ti si od te
krvi, poto si Vivijenin sin."
Odgovorio joj je vrlo tiho. "Lako je osetiti kako zemlja i vazduh podrhtavaju od moi, ovde na
maginom ostrvu."
Okrenuo je lea pogledu, zevnuo i protegnuo se. "Ovaj uspon me je, izgleda, umorio vie nego
to sam mislio; a jahao sam vei deo noi. Spreman sam da sednem na sunce i pojedem malo tog
hleba to si ga ponela!"
Morgana ga je povela u samo sredite kamenog prstena. Ako je imalo osetljiv, pomislila je, bie
svestan ogromne moi koja ovde vlada.
"Lezi na zemlju i ona e te ispuniti svojom snagom", kazala je dok mu je pruala komad hleba,
debelo namazan maslacem i medom i umotan u komad jelenje koe. Polako su jeli, liui med sa
prstiju, a onda ju je on uhvatio za ruku i u ali joj liznuo malo meda sa prsta.
"Kako si slatka, roako", nasmejao se, a ona je osetila kako joj se itavo telo budi od tog dodira.
Uhvatila ga je za ruku da mu uzvrati na isti nain, a onda ju je naglo ispustila, kao da se opekla; za
njega je to moda samo igra, ali za nju nije. Okrenula se da sakrije usplamtelo lice u travu. Mo iz
zemlje kao da je tekla kroz nju, ispunjavajui je snagom same Boginje.
"Ti si dete Boginje", konano je rekla. "Zar ne zna nita o njenim misterijama?"
"Vrlo malo, mada mi je otac jednom rekao kako sam zaet - da sam dete Velikog Braka izmeu
kralja i zemlje. I zato je, valjda, mislio da bi trebalo da sam odan itavoj Britaniji koja mi je i otac i
majka... Bio sam u samom sreditu starih misterija, u velikoj Aleji stenja u Karnaku, gde se nekada
nalazio drevni Hram; to je mesto puno moi, kao i ovo. Oseam ovde prisustvo moi", rekao je.
Okrenuo se da je pogleda u lice. "Ti si na ovom mestu nalik na Boginju", zaueno je rekao. "U
stara vremena, to znam, mukarci i ene su se ovde spajali pod njenom moi, mada su svetenici
eleli da to zabrane, kao to bi voleli da unite drevno kamenje poput ovog oko nas i onog u
Karnaku... Ve su uspeli da unite deo, ali posao je suvie veliki."
"Boginja e ih spreiti u tome", mirno je rekla Morgana.
"Moda", odgovorio je Lanselet i posegao ka plavom polumesecu na njenom elu. "Tu si me
dodirnula kako bih video drugi svet. Ima li to veze sa vidom, Morgana, ili je to jo jedna od tih
Misterija o kojima ne sme da govori? Pa, neu te pitati. Ali oseam se kao da sam upao u neku
staru vilinsku tvravu gde, kau, stotinu godina proe u jednoj noi."
"Ne ba tako mnogo", nasmejala se Morgana, "mada je istina da vreme u njima drugaije tee.
Ali neki bardovi, kako sam ula, i dalje mogu da dolaze i odlaze iz vilinske zemlje... ona se udaljila
u magle vie od Avalona, to je sve." I stresla se dok je govorila.
"Kad se vratim u stvarni svet", rekao je Lanselet, "moda e Saksonci biti ve poraeni... i
oterani."
"A ti e plakati jer vie nee imati razloga da ivi?"
On se nasmejao i odmahnuo glavom, i dalje je drei za ruku. Malo kasnije je progovorio
sasvim tiho. "Jesi li ve ila do vatri Beltana da slui Boginji?"
"Ne", tiho je odvratila Morgana. "Ja sam devica sve dok Boginja to eli; najverovatnije do
Velikog Braka... Vivijen mi jo nije saoptila svoju ili Boginjinu volju." Pognula je glavu i pustila
da joj kosa padne preko lica, postiena pred njim, kao da moe da joj proita misli i da zna kako je
udnja proima kao nagli plamen. Hoe li mu zaista prepustiti to uvano devianstvo ukoliko bude
zatraio? Zabrana joj se ranije nije inila teka; sada, kao da se izmeu njih nalazio plameni ma.
Nastupilo je dugo utanje, dok su preko sunca prelazile senke, i nije bilo nikakvog zvuka sem
zujanja sitnih buba u travi. Lanselet je konano podigao ruku i privukao je, kako bi je blago
poljubio, poljupcem koji je pekao kao vatra, u polumesec na elu. Glas mu je bio blag i napet.
"Svi bogovi zajedno zabranjuju mi da zaem u ono to je Boginja oznaila kao svoje, draga
roako. Smatram te svetom kao to je sama Boginja." vrsto ju je zagrlio; oseala je njegovo
drhtanje i toliko duboku sreu da ju je obuzeo bol.
Nikada ranije nije znala kako izgleda biti srean, jo od kako je bila malo i nerazumno dete;
srea je bila neto ega se nejasno seala iz vremena pre nego to ju je majka opteretila staranjem o
mlaem bratu. A ovde, na Ostrvu, ivot je stremio u slobodne prostore duha i iskusila je zanos i
ushienje moi, ba kao i patnju i trpljenje bola i tekoa; ali nikada istu sreu kao ovog trenutka.
Sunce kao da je jasnije sijalo, oblaci su se kretali preko neba kao ogromna krila u blistavom,
svetlucavom vazduhu, svaki pupoljak deteline u travi sijao je svojom unutranjom svetlou, sjajem
koji kao da je zraio i iz nje. Videla je svoj odraz u Lanseletovim oima i znala je da je lepa, i da je
on eli, i da su njegova ljubav i potovanje toliki da e bez razmiljanja suzbiti tu elju. Oseala je
da je svet prepun radosti.
Vreme se zaustavilo. Lebdela je u oduevljenju. On joj je samo gladio obraz, dodirom nenim
kao paperje, i nijedno od njih nije elelo vie. Poigravala se njegovim prstima, oseajui uljeve na
dlanovima.
Posle dosta vremena, on ju je privukao uz sebe i pokrio je svojim platom. Leali su bok uz bok,
jedva se dodirujui, putajui da se mo sunca, zemlje i vazduha kreu kroz njih u potpunom
skladu, i ona je utonula u san bez snova u kome je i dalje bila svesna njihovih prepletenih prstiju.
inilo joj se kao da su nekada, vrlo davno, ve leali ovako, zadovoljni, bezvremeni, u
beskonanom radosnom miru, kao da su deo uspravljenog stenja koje e zauvek stajati tu; kao da su
oboje iskusili i zapamtili da su bili ovde. Kasnije se probudila i videla da on jo spava, i sedela je
pamtei svaku crtu njegovog lica uz silnu nenost.
Kad se probudio, ve je prevalilo podne; nasmeio joj se i protegnuo se kao maak. Jo je bila
zaokupljena radou kad je progovorio. "Idemo dole da lovimo barske ptice. Voleo bih da se
pomirim sa majkom - toliko sam srean da ne mogu da podnesem pomisao na svau sa bilo kojim
stvorenjem danas, ali moda e nam duh prirode poslati neku pticu kojoj je sueno da postane
veera..."
Nasmejala se i uhvatila ga za ruku. "Poveu te na mesto gde ptice love, i ako je to volja
Boginje, neemo uloviti nita, pa ne treba da se oseamo krivi to emo im izmeniti sudbinu. Ali
tamo je vrlo blatnjavo, i morau da ponovo zadignem haljinu. Da li baca tap kao Pikti, ili ima
male otrovne strele, ili ih vreba da im zavrne vrat?"
"Mislim da najmanje pate ako se brzo uhvate u mreu i ako im se smesta slomi vrat", zamiljeno
je rekao Lanselet, a ona je klimnula glavom.
"Doneu mreu i zamku..."
Nisu nikoga videli dok su silazili niz Tor, preavi za nekoliko minuta put kojim su se penjali
vie od sata. Morgana je ula u kuicu gde se uvao pribor za lov i iznela mreu i zamku; tiho su
poli obalom i nali trsku na daljem kraju Ostrva. Izuli su se i zagazili u vodu, krijui se u trsci i
irei mree. Nalazili su se u ogrmomnoj Torovoj senci, i bilo je hladno; vodene ptice ve su poele
da se sputaju u lov. Trenutak kasnije zaulo se otimanje i leptranje ptice, koja se zaplela nogama
u Morganinu zamku; ona je brzo prila, uhvatila je i slomila joj vrat. Uskoro je i Lanselet uhvatio
jednu, pa jo jednu; vezali su im vratove zajedno trakom od trske.
"Dosta je", rekao je on. "Ovo je dobar sport, ali na ovakav dan radije ne bih vie ubijao bez
potrebe, a ovde je jedna ptica za majku i dve za Merlina. Hoe li i jednu za sebe?"
Odmahnula je glavom. "Ja ne jedem meso", rekla je.
"Tako si siuna", odgovorio je, "da ti verovatno ne treba mnogo hrane. Ja sam krupan i brzo
ogladnim."
"Jesi li i sad gladan? Jo je prerano za veinu bobica, ali moda emo nai malo gloginja od
zimus..."
"Ne", rekao je, "ne sada; veera e mi vie prijati ako malo izgladnim." Popeli su se na obalu,
natopljeni vodom. Morgana je svukla konu tuniku kako bi je osuila na bunju, jer bi se inae
ukrutila, a skinula je i suknju, ocedivi je od vode, i stajala je, ne razmiljajui o tome, u rublju od
nebeljenog lana. Nali su mesto gde su ostavili cipele, ali se nisu obuli, nego su seli u travu, utke
se drei za ruke i gledajui ptice kako plivaju, povremeno isturivi rep kako bi zaronile za ribom.
"Kako je mirno", rekao je Lanselet. "Kao da smo jedini na svetu, van vremena i prostora i
daleko od svih briga i nevolja, od svih bitaka, kraljevstava i problema..."
Morgani glas je zadrhtao kad je shvatila da se ovo zlatno vreme mora zavriti. "Volela bih da
ovaj dan potraje zauvek!"
"Morgana, zar plae?" zabrinuto ju je upitao.
"Ne", brzo je odgovorila, stresavi izdajniku kap sa trepavica, pri emu se svet za trenutak
zaogrnuo duginim bojama. Nikada nije umela da plae; nije prolila nijednu suzu zbog straha ili
bola, tokom svih ovih godina obuke za svetenicu.
"Roako... Morgana," rekao je i zagrlio je, gladei joj obraz. Okrenula se i privila se uz njega,
zagnjurivi mu lice na grudi. Bio je topao; oseala je otkucaje njegovog srca. Malo kasnije on se
sagnuo i prstom joj podigao bradu, i usne su im se spojile.
"Voleo bih da nisi obeana Boginji", apnuo je.
"I ja", tiho je rekla.
"Hodi, hodi - pusti da te zagrlim, ovako - zakleo sam se da nau... navaljivati."
Sklopila je oi; vie nije marila. Zavet joj se inio udaljen hiljadu milja i hiljadu godina, i nije je
uplaila ak ni pomisao na Vivijenin bes. Godinama kasnije, pitala se ta bi se desilo da su ostali
tako makar jo nekoliko minuta; nesumnjivo bi Boginja, u ijim rukama su se nalazili, uinila sa
njima po svojoj volji. Ali im su im se usne ponovo spojile, Lanselet se malo ukoio, kao da je uo
neto gotovo neujno.
Morgana se odvojila od njega i sela.
"ta je to, Morgana?"
"Ne ujem nita", rekla je, napinjui se da uje jo neto sem pljuskanja vode u Jezeru, vetra u
trsci i riba koje su povremeno iskakale iz vode. I onda ga je ula, nalik na tih uzdah... kao da neko
plae.
"Neko plae", rekao je Lanselet i brzo ustao. "Tamo... neko je povreen ili se izgubio, zvui kao
devojica..."
Morgana je brzo pola za njim, bosonoga, ostavivi tuniku i suknju na grmlju. Bilo je sasvim
mogue da se neka mlada svetenica izgubi ovde, mada one ne bi smele da naputaju okolinu Kue
Devojaka. No, devojice su devojice, i ponekad i one kre pravila; jedna starija svetenica rekla je
jednom da je Kua Devojaka predviena za one devojice koje u ivotu znaju samo da prosipaju
stvari, kvare ih i zaboravljaju, sve dok ne prospu, ne pokvare i ne zaborave sve to mogu, i time
naine u ivotu malo mesta za mudrost. A sada, kad je Morgana postala prava svetenica, poela je
da poduava mlae, i ponekad joj se inilo da je stara svetenica bila u pravu: ona sigurno nije bila
tako glupa i praznoglava kao devojice koje su sada obitavale u Kui Devojaka.
Poli su za zvukom. Bio je nejasan, as se sasvim gubio, as se sasvim jasno uo. Sa Jezera je
poela da se navlai magla, i Morgana nije bila sasvim sigurna je li to obina magla zbog vlage i
zalaska sunca, ili spoljanja magla plata koji je okruivao magino ostrvo.
"Tamo", rekao je Lanselet, naglo skrenuvi u maglu. Morgana je pola za njim i ugledala
nejasnu priliku devojice, stopljenu sa senkama, kako stoji u vodi do lanaka i plae.
Da, shvatila je Morgamna, zaista je tamo; a potom, ne, ovo nije svetenica. Bila je veoma mlada
i neverovatno lepa; bila je sva bela i zlatna, koe boje slonovae sa samo malo prizvuka korala,
oiju plavih kao nebo, dugake, plave, blistave kose koja je sijala u magli kao ivo zlato. Imala je
belu haljinu koju je bez uspeha pokuavala da sauva od vode. I nekako je uspevala da lije suze bez
runog izobliavanja lica, pa je i tako uplakana izgledala lepe nego ikada.
"ta se desilo, dete?" upitala je Morgana. "Jesi li se izgubila?"
Devojica se zapiljila u njih kad su joj se pribliili. "Ko ste vi?" apnula je. "Mislila sam da me
niko nee uti - dozivala sam sestre, ali niko me nije uo, a onda je zemlja poela da se kree, i
mada je prvo bila vrsta, iznenada sam se nala ovde u vodi, i trska je bila svuda oko mene, i plaila
sam se... Kakvo je ovo mesto? Nisam ga nikada ranije videla, a u manastiru sam ve skoro itavu
godinu..." I pri tom se prekrstila.
Morgana je shvatila ta se desilo. Veo se istanjio, to se ponekad deavalo na mestima vrlo
zgusnute moi, a devojica je nekako bila dovoljno osetljiva da bude svesna toga. To se zbivalo,
ponekad, kao trenutna vizija, pa je neko mogao da vidi drugi svet kao senku ili kratko privienje;
ali proi u drugi svet, to se retko deavalo.
Devojica je pola ka njima, ali movarno tlo ugnulo se pod njenim nogama, i ona je preplaeno
zastala.
"Budi mirna", neno je rekla Morgana. "Ovde je tlo malo nesigurno. Ja poznajem staze i pomoi
u ti, mila."
Ali tek to je pola, pruene ruke, Lanselet ju je pretekao, podigao devojicu i preneo je na suvo.
"Cipele su ti mokre", rekao je, jer zakripale su kad ju je spustio. "Izuj ih da se osue."
Zaueno ga je pogledala; prestala je da plae. "Ba si jak. ak ni moj otac nije toliko jak. A
mislim da sam te negde ve videla."
"Ne znam", rekao je Lanselet. "Ko si ti? Ko ti je otac?"
"Moj otac je kralj Leodegranc", rekla je, "ali ja sam ovde u koli, u manastiru..." glas joj je opet
zadrhtao. "Gde je manastir? Nigde ne vidim zgrade, ak ni crkvu..."
"Nemoj plakati", rekla je Morgana, priavi, i devojica je malo ustuknula.
"Jesi li ti od vilinskog naroda? Ima taj plavi znak na elu..." podigla je ruku i ponovo se
prekrstila. "Ne", sumnjiavo je rekla, "ne moe biti demon, jer nisi nestala kad sam se prekrstila, a
sestre kau da demoni tada nestaju - ali si mala i runa kao oni iz vilinskog naroda..."
Lanselet ju je prekinuo. "Ne, nijedno od nas nije demon, i mislim da bismo mogli da te
odvedemo nazad do manastira." Morgana je, preneraena, primetila da on gleda nepoznatu
devojicu onako kako je do pre nekoliko minuta gledao nju, sa ljubavlju, eljom, gotovo
oboavanjem. Sad se obratio Morgani. "Moemo joj pomoi, zar ne?" upitao je. Morgana je tad
ugledala sebe onako kako je morala izgledati Lanseletu i neobinoj zlatnoj devojici - sitna,
tamnoputa, sa varvarskim plavim znakom na elu, blatnjava do kolena, nepristojno obnaenih ruku,
rasputene kose. Mala i runa kao neko iz vilinskog naroda. Morgana od Vila. Tako su je
zadirkivali jo od detinjstva. Osetila je nalet mrnje prema samoj sebi, prezira prema svom sitnom,
tamnoputom telu, polunagim udovima, blatnjavoj odei. Zgrabila je suknju sa bunja i navukla je,
iznenada svesna svoje nagosti; potom se umotala u prljavu tuniku. Za trenutak, dok ju je Lanselet
gledao, osetila je da sad i njemu izgleda kao runa, varvarska tuinka; ovo prekrasno zlatno
stvorenje pripadalo je njegovom svetu.
Priao je devojici i neno je uzeo za ruku, uz naklon pun potovanja. "Hodi, odveemo te
nazad."
"Da", tupo je rekla Morgana. "Pokazau vam put. Pratite me, i budite tik iza mene, jer tlo je
nesigurno i mogli biste se zaglibiti." Na trenutak je bila u iskuenju da ih oboje odvede u
neprolaznu movaru - mogla je to, znala je put - i da ih tamo ostavi, neka se udave ili neka zauvek
lutaju kroz maglu.
"Kako se zove?" upitao je Lanselet.
"Ime mi je Gvenvir", odgovorila je devojica, a Lanselet je uzvratio mrmljanjem. "Kakvo ljupko
ime, prikladno za gospu koja ga nosi." Morgana je osetila nalet tolike mrnje da je mogla da se
onesvesti. Znala je da e je oseati do smrti, i u tom trenutku iskreno je poelela da umre. Dan je
sasvim izbledeo, pretvorio se u maglu, kaljugu i runu trsku, i sa njim je nestala sva njena srea.
"Hodite", rekla je olovnim glasom, "i pokazau vam put."
Kad se okrenula da poe, zaula ih je kako se uglas smeju i upitala se, uz novi nalet mrnje, da li
se smeju njoj. ula je Gvenvirin detinji glas. "Ali ti ne spada na ovo uasno mesto, zar ne? Ti ne
izgleda kao neko od vilinskog naroda, nisi mali i ruan."
Ne, pomislila je Morgana, nije, on je divan, a ja - ja sam mala i runa. Rei su joj opekle srce;
zaboravila je da lii na Vivijen, i da je za nju Vivijen lepa. ula je Lanseleta kako odgovara: "Ne,
ne, voleo bih da se vratim sa tobom - zaista bih - ali obeao sam da u veerati sa nekim roacima,
a majka se ve ionako ljuti na mene; ne elim da se i stari gospodin naljuti - Ali ne, ja ne pripadam
Avalonu..." i trenutak kasnije: "Ne, ona je... pa, roaka moje majke, ili neto slino, poznajemo se
od detinjstva, to je sve." I sada je znala da govore o njoj. Znai, tako brzo se sve to je bilo izmeu
njih pretvorilo u daleku rodbinsku vezu. Borila se da savlada suze, od kojih joj se grlo bolno steglo,
znajui da bi, ako zaplae, izgledala jo runija, i zakoraila je na suvo. "Eno tamo tvog manastira,
Gvenvir. Pazi da se dri staze, li e se ponovo izgubiti u magli."
Primetila je da devojica dri Lanseleta za ruku. Morgani se inilo da ju je jedva pustio. "Hvala
ti, oh, hvala ti!" rekla je devojica.
"Treba da zahvali Morgani", podsetio ju je Lanselet. "Ona poznaje puteve koji vode u Avalon i
iz njega." Devojica ju je plaljivo, postrance pogledala i lako se naklonila. "Zahvaljujem ti,
gospodarice Morgana."
Morgana je duboko udahnula i ponovo navukla plat svetenice, sa arolijom koju je mogla da
prizove kad god poeli; uprkos prljavoj i poderanoj odei, bosim nogama, mokroj i raupanoj kosi,
znala je da sada izgleda visoka i velianstvena. Nainila je gest blagoslova i okrenula se, utke,
pozvavi Lanseleta pokretom ruke. Znala je, mada nije videla, da su se u devojicine oi vratili
uenje i strah, ali je utke pola, beumno klizei tlom kao prava svetenica Avalona. Lanseletovi
koraci, nesigurni, pratili su njene beumne.
Trenutak kasnije se osvrnula, ali magla se sklopila i devojica je nestala u njoj. Lanselet je
progovorio uzdrhtalim glasom. "Kako si to uinila, Morgana?"
"ta sam uinila" upitala je.
"Odjednom si izgledala kao... kao... kao moja majka. Bila si visoka, daleka i izdvojena i - nisi
bila sasvim stvarna. Kao enski demon. Uplaila si sirotu devojicu, nije trebalo to da uradi!"
Morgana se ugrizla za jezik, opet besna. Odgovorila je dalekim i zagonetnim glasom. "Roae,
ja sam to to jesam", i okrenula se, pourivi stazom ispred njega. Bila je smrznuta, umorna i puna
unutranje munine; eznula je za samoom u Kui Devojaka. Lanselet je izgleda prilino zaostao
za njom, ali vie joj nije bilo vano. Odavde moe i sam da nae put.

13.
Pred prolee naredne godine, kroz pljusak i oluju pozne zime, u Avalon je jedne noi stigao
Merlin. Kada je Gospa ula vest, iznenaeno je podigla pogled.
"Po ovakvoj noi i abe bi se udavile", rekla je. "ta ga dovodi po ovom vremenu?"
"Ne znam, Gospo", rekao je mladi druid koji je doneo vest. "ak nije poslao ni po barku, nego
je sam doao skrivenim stazama i rekao da vas mora videti jo veeras, pre nego to zaspite. Poslao
sam po suvu odeu za njega - moete zamisliti kako njegova izgleda. Poslao bih mu i hranu i vino,
ali je zamolio da veera sa vama."
"Reci mu da je dobrodoao", kazala je Vivijen, pazei da joj lice ostane neutralno - dobro je
nauila vetinu prikrivanja misli - ali kada je mladi otiao, dopustila je sebi da zaueno gleda za
njim i da se namrti.
Poslala je po deurne sluavke i naloila im da donesu za nju uobiajenu skromnu veeru, ali i
hranu i vino za Merlina, i da ponovo raspire vatru.
Posle nekog vremena, napolju su se zauli njegovi koraci, i kada je uao, poao je pravo ka vatri.
Talesin je sada bio pogrbljen, potpuno sede kose i brade, i izgledao je nekako neprilino u zelenoj
odedi barda-poetnika, koja mu je bila prekratka, pa su mu koati lanci nogu provirivali ispod
ivice odee. Posadila ga je kraj vatre - primetila je da i dalje drhti - i prinela mu jelo i pie, dobro
jabukovo vino iz samog Avalona, u graviranom srebrnom peharu.
Potom je sela na stoliicu kraj njega i stala da ga posmatra kako jede, grickajui hleb i suvo
voe. Kada je odgurnuo tanjir i prihvatio se vina, progovorila je. "Sad mi reci sve, oe."
Starac joj se nasmeio. "Nisam mislio da u te ikada uti da me tako zove, Vivijen. Ili misli da
sam pristupio nekom crkvenom redu?"
Odmahnula je glavom. "Ne", rekla je, "ali bio si ljubavnik moje majke, koja je bila Gospa pre
mene, i otac si dvema mojim sestrama. Zajedno smo sluili Boginji i Avalonu due nego to mogu
da se setim, i moda mi noas nedostaje uteha oinskog glasa... ne znam. Veeras se oseam tako
stara, o... Talesine. Misli li da sam suvie stara da bih ti bila ker?"
Stari druid se nasmeio. "Ni sluajno, Vivijen. Ti si bezvremena. Znam koliko ti je godina - ili
bih mogao da izraunam ako ustreba - ali meni i dalje izgleda kao devojka. I sada bi mogla da
ima ljubavnika koliko poeli, ako ushtedne."
Odmahnula je rukom. "Budi siguran da nikada nisam nala mukarca koji bi mi znaio ita vie
od neophodnosti, ili dunosti, ili zadovoljstva za jednu no", rekla je. "A samo jednom, ini mi se,
srela sam mukarca, osim tebe, koji mi je dorastao po snazi..." Nasmejala se. "Mada, da sam bila
deset godina mlaa - ta misli, kako bi mi pristajao tron ene Velikog Kralja i majke njegovog
sina?"
"Mislim da Galahad - kako sada eli da ga zovemo? Lanselet? - mislim da on nije graa za
kralja. On je vizionar, trska koja se povija na vetru."
"Ali da mu je otac Uter Pendragon..."
Talesin je odmahnuo glavom. "On je sledbenik, Vivijen, nije voa."
"Svejedno. To mu je od odrastanja na Banovom dvoru, gde su ga odgajali kao kopile. Da je
odgajen kao kraljevski sin..."
"A ko bi vladao Avalonom za to vreme, da si odabrala krunu u hrianskom svetu?"
"Da sam vladala uz Utera", rekla je, "ne bi to bio hrianski svet. Mislila sam da e Igrena imati
mo nad njim i da e je iskorititi Avalona radi..."
On je odmahnuo glavom. "Nema smisla aliti zbog lanjskih snegova, Vivijen. Doao sam da
priamo o Uteru. On umire."
Podigla je glavu i zagledala se u njega. "Znai, ve je vreme." Srce joj je ubrzano tuklo.
"Premlad je da umre..."
"Vodio je svoju vojsku u boj, mada bi mudriji ovek u njegovim godinama to prepustio
generalima; ranjen je i dobio je groznicu. Ponudio sam mu svoje usluge kao iscelitelja, ali Igrena je
to zabranila, ba kao i svetenici. Ionako ne bih mogao da pomognem; njegovo vreme je dolo.
Video sam mu to u oima."
"Kako je Igrena?"
"Ba onako kako si predvidela", rekao je stari druid. "Lepa je, dostojanstvena i pobona, i uvek
je u crnini zbog dece koju je izgubila. Rodila je jo jednog sina na Sve Svete; poiveo je svega
etiri dana. A njen domai svetenik ubedio ju je da je to kazna za njene grehe. Nije napravila nita
ni nalik na skandal otako se udala za Utera - osim to je prvo dete rodila tako brzo. Ali to je bilo
dovoljno. Pitao sam je ta e biti sa njom posle Uterove smrti, i kad je prestala da plae zbog toga,
rekla je da e se povui u manastir. Ponudio sam joj da doe u Avalon, gde bi mogla da bude blizu
keri, ali ona je rekla da to ne bi bilo prikladno za jednu hriansku kraljicu."
Vivijenin osmeh malo je otvrdnuo. "Nikad ne bih pomislila da e Igrena rei tako neto."
"Vivijen, ne sme je kriviti, ak ni u mislima, zbog onoga to si sama poinila. Avalon ju je
izagnao kada joj je bio najpotrebniji; hoe li grditi sirotu devojku to je nala utehu u veri
jednostavnijoj od tvoje?"
"Nisam ni sumnjala - ti si jedina osoba u Britaniji koja moe o Velikoj Kraljici da govori kao o
devojci!"
"Za mene, Vivijen, ak i ti si ponekad devojica - ista ona devojica koja mi se nekada pela u
krilo i opipavala ice na harfi."
"A sada jedva mogu da sviram. Prsti su mi sa godinama izgubili finou dodira", rekla je Vivijen.
On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja", kazao je, pruivi svoje mrave, vornovate
starake prste. "U poreenju sa ovim, tvoje ruke su mlade, a ja ipak svakog dana razgovaram sa
svojom harfom, a i ti bi mogla. Tvoje ruke su odabrale da tkaju mo, a ne muziku."
"A ta bi bilo sa Britanijom da sam odabrala drugaije?" planula je Vivijen.
"Vivijen", rekao je on, pomalo strogo, "nisam te grdio. Samo sam rekao kako stvari stoje."
Uzdahnula je i spustila bradu na dlanove. "Imala sam pravo kad sam rekla da mi je veeras
potreban otac. Znai, ve nas je snalo ono ega smo se bojali i ono to smo planirali sve ove
godine. ta je sa Uterovim sinom, oe? Je li spreman?"
"Mora biti spreman", odvratio je Merlin. "Uter nee doiveti dugodnevicu. I ve se okupljaju
krunisane glave, kao i kada je Ambrozije leao na samrti. to se tie deaka - ti ga nisi videla?"
"Povremeno ga primetim u magijskom ogledalu", rekla je. "Izgleda mi zdrav i snaan, ali to mi
nita ne govori sem da moe izgledati kao kralj ako do toga doe. Ti si ga poseivao, zar ne?"
"Po Uterovoj volji, odlazio sam povremeno da vidim kako raste. Postarao sam se da ima iste one
latinske i grke knjige iz kojih je tvoj sin toliko nauio o strategiji i ratovanju; Ektorijus je
Rimljanin do sri, i Cezarova osvajanja i Aleksandrova istraivanja deo su njegovog bia. On je
obrazovan ovek i pripremio je za ratovanje obojicu sinova. Mladi Kajus bio je u svom prvom boju
prole godine; Artur se bunio to ne ide i on, ali on je posluan Ektorijusov sin i pokorio se ocu."
"Ako je toliki Rimljanin", upitala je Vivijen, "hoe li Artur biti spreman da se pokori Avalonu?
Jer on mora vladati Plemenima, ba kao i Piktima."
"Postarao sam se za to", rekao je Merlin, "jer sam udesio da upozna neke pripadnike malog
naroda, rekavi da su oni saveznici Uterovih vojnika u ovom ratu za odbranu naeg ostrva. Sa njima
je nauio da gaa iz vilinskog luka, da se neujno kree preko movare i..." malo je oklevao pre
nego to je naglasio, "...ume da ubije jelena i ne plai se da zae meu njih."
Vivijen je na trenutak zatvorila oi. "On je tako mlad..."
"Boginja uvek odabira najmlae i najjae mukarce da vode njene ratnike", rekao je Talesin.
Vivijen je pognula glavu. "Neka bude tako", kazala je. "On e biti iskuan. Dovedi ga ovamo,
ako moe, pre nego to Uter umre."
"Ovamo?" Merlin je odmahnuo glavom. "Ne pre iskuavanja. Tek tada mu moemo pokazati put
za Avalon i za dva podruja kojima mora vladati."
Vivijen je opet pognula glavu. "Onda na Zmajevo ostrvo."
"Hoe li mu prirediti drevno iskuenje? Uter nije bio iskuan pred krunisanje..."
"Uter je bio ratnik; bilo je dovoljno uiniti ga gospodarem zmaja", rekla je Vivijen. "Ovaj deak
je mlad i neiskusan. Mora biti iskuan."
"A ako ne uspe..."
Vivijen je zakripala zubima. "Ne sme da ne uspe!"
Talesin je saekao da ga ona pogleda u oi. "A ako ne uspe..." ponovio je.
Uzdahnula je. "Lot je svakako spreman za taj sluaj."
"Trebalo je da uzme jednog od Morgozinih sinova i da ga odgaji ovde, u Avalonu", rekao je
Merlin. "Gaven je pristao deak. Usijana glava, prznica - bik, dok je Uterov sin mladi jelen. Ali
Gaven je ono od ega se prave kraljevi, ini mi se, a takoe je sin Boginje - i Morgoza je ker tvoje
majke, i njeni sinovi imaju kraljevsku krv."
"Ne verujem Lotu", silovito je rekla Gospa, "a Morgozi verujem jo manje!"
"No, Lot ipak dri klanove sa severa, i mislim da bi ga Plemena prihvatila..."
"Ali oni koji se dre Rima nikada ne bi", prekinula ga je Gospa, "a onda bi u Britaniji postojala
dva kraljevstva, uvek zaraena i nedovoljno snana da odbiju Saksonce i divlje severnjake. Ne. To
mora biti Uterov sin, i on ne sme da omane!"
"Bie onako kako Boginja eli", strogo je rekao Merlin. "Postaraj se da ne mea svoju volju sa
njenom."
Vivijen je pokrila lice dlanovima. "Ako ne uspe - ako ne uspe, sve e biti uzalud", naglo je rekla,
"sve to sam uinila Igreni, sve to sam uinila onima koje volim. Oe, jesi li predvideo da nee
uspeti?"
Starac je odmahnuo sedom glavom, a glas mu je bio pun saoseanja.
"Boginja mi nije objavila svoju volju", rekao je, "a ti si predvidela da e ovaj deak imati moi
da vodi itavu Britaniju. Upozorio sam te na ponos, Vivijen - mislei da ti zna ta je najbolje za
svakog ivog mukarca i enu. Dobro si vladala Avalonom..."
"Ali sam stara", rekla je, podigavi lice, i videla je saaljenje u njegovom pogledu. "i jednog
dana, uskoro..."
Merlin je pognuo glavu; i on je iveo po tom zakonu. "Kada doe taj as, znae; ali jo nije
doao, Vivijen."
"Ne", rekla je, savlaujui iznenadno oajanje koje ju je obuzelo, to joj se ponekad deavalo -
vrelina u telu, oluja u umu, "kada doe, kada vie ne budem mogla da vidim ta lei preda mnom,
znau da je vreme da predam vladavinu Avalonom nekom drugom. Morgana je jo mlada, a
Ravena, koju veoma volim, zavetovala se na utanje i na glas Boginje. Jo nije vreme; ali ako doe
prebrzo..."
"Kada god doe, Vivijen, to e biti pravo vreme", rekao je Merlin. Ustao je, visok i nesiguran, i
Vivijen je primetila da se teko oslanja o tap. "Znai, doveu deaka na Zmajevo ostrvo, im
pone proleno otapanje, i videemo da li je spreman da postane kralj. A onda e mu predati ma i
pehar, u znak vene veze izmeu Avalona i spoljanjeg sveta..."
"Ma svakako", rekla je Vivijen "Za pehar... nisam sigurna."
Merlin je pognuo glavu. "To preputam tvojoj mudrosti. Ti si, a ne ja, glas Boginje. Ali ipak, za
njega nee biti Boginja..."
Vivijen je odmahnula glavom. "Sree Majku kada trijumfuje", rekla je, "i iz njene ruke e
primiti ma pobede. Ali prvo mora da se dokae i mora se sresti sa Devicom Lovcem..." Licem joj
je preleteo nagovetaj osmeha. "I bez obzira na to ta se potom desi", rekla je, "neemo rizikovati
kao sa Uterom i Igrenom. Postaraemo se za kraljevsku krv, ma ta kasnije ispalo od toga."

Poto je Merlin otiao, dugo je sedela, zagledana u slike u vatri, videi samo prolost, ne
pokuavajui da pogleda kroz maglu vremena prema budunosti.
I ona je, pre vie godina, toliko godina da se sada nije seala tanog broja, poloila svoje
devianstvo Rogatom Bogu, Velikom Lovcu, gospodaru plesa spirale ivota. Jedva je i pomislila na
devicu koja e uestvovati u tom delu predstojeeg krunisanja, nego je pustila da joj misli odlutaju
u prolost, ka drugim prilikama, kada je igrala ulogu Boginje u Velikom Braku...
...za nju je to uvek bila samo dunost; ponekad prijatna, ponekad neprijatna, ali uvek dunost,
nalog Velike Majke koja je vladala njenim ivotom otkako je prvi put dola ovamo. Odjednom je
pozavidela Igreni, i neto duboko u njoj zapitalo se zato zavidi eni koja je izgubla svu svoju decu,
jer neka su umrla, a neka su usvojena, a sada e postati udovica i okonati ivot iza manastirskih
zidova.
Zavidim joj na ljubavi koju je upoznala... Ja nemam keri, moji sinovi su mi strani i tui...
Nikada nisam volela, razmiljala je. Niti sam saznala kako izgleda biti voljena. Strah, divljenje,
potovanje... to mi je ukazivano. Nikada ljubav. A bilo je vremena kada sam mislila da bih se svega
odrekla za jedan pogled bilo kog ljudskog bia, onakav kakvim je Uter gledao Igrenu na venanju.
Duboko je uzdahnula, poluglasno ponovivi Merlinove rei. "Pa, nema smisla aliti zbog
lanjskih snegova." Podigla je glavu, i slukinja je beumno prila.
"Gospo...?"
"Donesi mi... ne", rekla je, naglo se predomislivi; neka devojka spava. Nije tano da nikada
nisam volela ni bila voljena. Neizmerno volim Morganu, a ona voli mene.
Sada e i to morati da se okona. Ali i to mora biti po Boginjinoj volji.

14.
Bledi srp mladog meseca stajao je zapadno od Avalona. Morgana je polako ila uzbrdo,
pronalazei put bosim nogama, beumna i bleda kao mladi mesec. Kosa joj je bila rasputena,
jedina haljina neukraena. Znala je da je straari i svetenice posmatraju, utke, kako neka
nepozvana osoba ne bi uznemirila njeno utanje nepotrebnim reima. Iza tamne zavese kose oi su
joj bile oborene. Nepogreivo je ila stazom, bez potrebe za gledanjem. Ravena je utke ila iza nje,
bosonoga kao i Morgana, a rasputena kosa zaklanjala joj je lice. Navie i navie kroz sve gui
sumrak, sa svega nekoliko bledih zvezda na sivoj kupoli neba. Prsten od kamenja bio je siv i
senovit, a unutra se video usamljeni, bledi plamsaj - ne vatra; neka vilinska svetlost, iji je plamen
magino sijao iz zaaranog kruga.
Pod poslednjim svetlom zalazeeg meseca, za trenutak odraenim sa svetlucave povrine Jezera
u dubini, ka njima je utke pola mlada svetenica, zapravo devojica, odevena u nebojenu vunu, sa
kratkom kosom nalik na zgusnutu tamu. Ponudila je Morgani pehar i Morgana ga je prihvatila i
utke otpila, a zatim ga je predala Raveni, koja je popila preostale kapi. Srebro i zlato svetlucali su
na zamiruem sjaju. Morgana je iz nevidljivih ruku preuzela veliki ma sa unakrsnim balakom,
jeknuvi malo od njegove neoekivane teine. Bosonoga, smrzuta mada to nije oseala, pola je u
krug unutar prstena od kamenja. Ravena je iza nje primila dugako koplje i zarila ga u srce
zaarane vatre. Svetlost je zahvatila vrh i ona ga je ponela, sledei Morganu, du istog kamenog
kruga, a nejasni sjaj vilinske vatre ocrtavao je za njom liniju kroz tamu. Vrativi se do vatre u
sreditu, ugledale su Vivijenino lice; bezvremeno, veito, kako bestelesno lebdi u vazduhu - lice
Boginje, svetlucavo. Mada je Morgana znala da je to uinak svetlucave materije nanesene na
obraze i elo, i okolne tame i tamne odee, uvek je ostajala bez daha kad bi to videla.
Bestelesne, svetlucave ake poloile su neto u ruke prvo njoj, pa Raveni. Morgana je zagrizla
otro, gorko drvo i primorala sebe da proguta zalogaj, uprkos munini. Spustila se tiina. Oi su
svetlucale u tami, ali nisu se videla lica. Oseala se kao da stoji sred mnotva sveta na vrhu Tora,
ali nije uspevala da razabere ni jedno jedino lice. ak je i Vivijenino bestelesno lice nestalo u tami.
Oseala je toplotu Raveninog tela kraj sebe, mada se uopte nisu dodirivale. Pokuala je da umiri
um, da se udubi u meditaciju, zadubivi se u naueno utanje, ne znajui zato je dovedena ovamo.
Vreme je proticalo; zvezde su postajale sve jae na sve tamnijem nebu. Vreme, pomislila je
Morgana, vreme u Avalonu drugaije tee, ili moda i ne postoji. U mnogim noima tokom dugih
godina ila je zavojitom stazom uz Tor, okuavajui Misterije vremena i prostora unutar kamenog
prstena. No, veeras je sve delovalo udnije, tamnije, nekako optereeno misterijom; nikada ranije
druge svetenice nisu je pozvale da igra glavnu ulogu u obredu. Znala je da je ono to je dobila,
magijski obrok, zapravo biljka koja pojaava vid; to nije umanjivalo ni mo ni magiju.
Posle nekog vremena, u tami, poela je da nazire slike u umu, male, obojene slike kao sa vrlo
velike udaljenosti. Videla je krdo jelena u trku. Ponovo je videla veliku tamu nad zemljom kada je
sunce zalo i dunuo hladan vetar, i uplaila se da je to kraj sveta; ali starije svetenice su joj
objasnile, kad su se okupile u dvoritu, da je Bog Mesec umanjio sjaj Boginje, i stoga je veselo
potrala sa njima da se pridrui kricima kojima su ga ene terale. Kasnije su joj objasnili kako se
kreu sunce i mesec, i kako, povremeno, jedno od njih prelazi preko lica drugog; to je bilo
prirodno, a verovanja prostog sveta po kome su to lica bogova bilo je samo simbol, potreban
oveanstvu u ovoj fazi evolucije kako bi mogli da shvate veliku istinu. Jednog dana e svi
mukarci i ene znati unutranju istinu, ali im nee biti potrebna.
Posmatrala je unutranjim Vidom, kao to je inila itavog ivota, kako se godinja doba
ponovo i ponovo kreu oko velikog kamenog prstena; pomatrala je roenje, plodnost i umiranje
Boga; videla je velike povorke kako zavojito krivudaju ka hrastovom gaju pre nego to je kamenje
bilo tu postavljeno... vreme je bilo prozirno, prestalo je da ima znaenje kada su sitni, obojeni ljudi
doli, procvetali i bili poseeni, pa onda Plemena, pa Rimljani kad je na njih doao red, pa visoki
stranci sa obala Galije, a za njima... vreme je nestalo, i videla je samo kretanje naroda i rast sveta,
led se sputao, povlaio i ponovo napredovao, videla je velike hramove Atlantide, sada zauvek
potopljene pod pokrovom okeana, videla je nove svetove kako se izdiu i cvetaju... i tiinu i velike
zvezde kako se njiu i okreu iza noi...
Iza sebe je ula jeziv zvuk zavijanja i koa joj se najeila. Ravena je kriknula, Ravena iji glas
nikada nije ula; Ravena, koja je jednom, kada su zajedno sluile u Hramu, uhvatila svetiljku iz
koje se prelivalo ulje i, opeena zapaljenim uljem, sedela je priguujui vriske dlanovima dok su joj
previjali opekotine, kako ne bi prekrila zavet kojim je stekla glas Boginje. Zauvek e imati oiljke;
jednom je, pogledavi je, Morgana pomislila: Moj zavet je mali u poreenju sa njenim, a ipak sam
bila toliko blizu da ga prekrim sa crnokosim mukarcem umilnog glasa.
A sada je Ravena, u noi bez meseine, glasno vrisnula, piskavim, stranim vriskom, kao ena
na poroaju. Tri puta je vrisak odjeknuo Torom, i Morgana je opet uzdrhtala, znajui da ak i
svetenici na drugom ostrvu koje odgovara njihovom mora da su se probudili u svojim
usamljenikim elijama i prekrstili se, uvi taj krik progonjenog koji je odzvanjao izmeu svetova.
Posle krika nastupila je tiina, tiina koja se Morgani uinila puna dahtanja - premda je
zadravala dah - nevidljivih iskuenica to su sada okruivale stranu samotnost u kojoj su se
nalazile samo tri nepokretne svetenice. Potom je, dahui i guei se, kao da joj je glas uniten od
dugog utanja, Ravena povikala:
"Ah... sedam puta Toak, Toak sa trinaest paoka, okrenuo se na nebu... sedam puta je Majka
rodila svog tamnog sina..."
Opet utanje, jo dublje, osim jecavog dahtanja proroice u zanosu. "Ah... ah... gorim", povikala
je ponovo, "gorim... vreme je... vreme je..." pa opet potonula u duboko utanje, optereeno uasom.
"Oni tre! Tre prolenom stazom, tre... bore se, biraju sebi kralja... ah, krv, krv... i najvei od
svih njih, i on tri, i eno krvi na parocima njegovog ponosa..."
Opet se oduilo utanje, i Morgana, koja je u tami ispod kapaka videla prolenu trku jelena, opet
je ugledala ono to je uoila u davno zaboravljenom pogledu u srebrnu iniju - oveka meu
jelenima, kako se otima i bori...
"To je dete Boginje, on tri, tri... Rogati mora da umre... i Rogati mora da bude krunisan...
Devica Lovac mora pozvati kralja sebi, mora poloiti svoje devianstvo Bogu... ah, stara rtva,
stara rtva... gorim, gorim..." I rei su poele da se nagomilavaju jedna preko druge i da zamiru u
dugom, jecavom vrisku. Iza sebe, ak i sklopljenim oima, Morgana je videla kako Ravena pada
bez svesti i ostaje da lei, dahui, i to je bio jedini zvuk u sve dubljoj tiini.
Negde se javila sova: jednom, dva puta, tri puta.
Iz tame su dole svetenice, tmaste i neme, sa plavim sjajem na elu. Neno su podigle Ravenu i
odnele je. Podigle su i Morganu, i osetila je da su joj bolnu glavu neno poloili na enske grudi
dok su je odnosili. Potom vie nita nije znala.

Tri dana kasnije, kada je donekle povratila snagu, Vivijen je poslala po nju.
Morgana je ustala i pokuala da se obue, ali i dalje je bila slaba i prihvatila je pomo jedne od
mlaih svetenica, zahvalna to je devojka pod zavetom utanja, pa nije mogla da joj se obrati.
Dugi post, uasna munina od obrednog bilja, napetost obreda, jo su joj drali telo; prethodno vee
pojela je malo supe, a jutros malo hleba u mleku, ali i dalje joj je bilo muka i oseala se prazna od
dugih napora, a glava joj je pulsirala, i meseno krvarenje zahvatilo ju je snagom kakvu ranije nije
poznavala. Znala je da i to moe biti posledica svetog bilja. Bolesna i nimalo radoznala, poelela je
da je Vivijen ostavi da se na miru oporavi, ali pokorila se Vivijeninoj volji kao to bi se pokorila
Boginjinoj, da se Boginja nagnula sa nebesa i glasno joj se obratila. Kada je bila obuena i
oeljana, kose povezane konom vrpcom, i kada joj je polumesec na elu bio premazan sveim
slojem boje, pola je stazom ka kui u kojoj ivi Velika Svetenica.
Sada je imala povlasticu da ue bez kucanja ili najavljivanja. U ovoj kui uvek joj se inilo da je
Vivijen eka, sedei na stolici nalik na presto, kao Boginja na svom tamnom prestolu, ali danas se
Vivijen muvala u dnu sobe, a vatra nije gorela, nego je ognjite bilo hladno i tamno. Vivijen je
nosila obinu haljinu od nebojene vune sa kapuljaom preko kose, i Morgana je prvi put jasno
shvatila da je Vivijen svetenica, ne devojka, niti Majka, nego drevna ena-mudrac - koja je takoe
Stara Smrt. Lice joj je bilo izborano i izmodeno, i Morgana je pomislila: Pa naravno, ako se od
obreda razbolela i Ravena, i ja, a obe smo mlade i snane, ta tek mora da se desilo Vivijeni, koja
je ostarila u slubi onoj kojoj sve sluimo?
A onda joj se Vivijen okrneula i nasmeila joj se, osmehom punim ljubavi, i Morgana je opet
osetila nalet stare ljubavi i nenosti. Ali kao to to pristoji mlaoj svetenici u prisustvu Gospe,
ekala je da Vivijen prva progovori.
Vivijen joj je dala znak da sedne. "Jesi li se oporavila, dete?"
Morgana se skljokala na klupu i znala je da je ak i od kratke etnje potpuno iscrpljena.
Odmahnula je glavom.
"Znam", rekla je Vivijen. "Ponekad, kada ne znaju kako e reagovati, daju ti previe. Sledei
put nemoj uzeti sve to ti daju - proceni koliko moe da uzme - dovoljno da ti da Vid, ali ne
dovoljno da se toliko razboli. Sada ima to pravo; stigla si do stepena kada se pokornost moe
umanjiti po tvojoj proceni."
Te rei su zbog neeg poele da odjekuju u Morganinom umu: pokornost se moe umanjiti po
tvojoj proceni, pokornost se moe umanjiti po tvojoj proceni. Jo sam bolesna od toga to su mi
dali, pomislila je i odmahnula glavom, nestrpljivo, kako bi oterala zvuk i sluala dalje Vivijen.
"Koliko si razumela od Raveninog proroanstva?"
"Vrlo malo", priznala je Morgana. "Bilo mi je veoma tajanstveno. Nisam sigurna ni zato sam
bila tamo."
"Delom", rekla je Vivijen, "da bi joj predala svoju snagu; ona nije snana. Jo je vezana za
postelju, i brinem se za nju. Ona zna koliko trave sme da uzme, ali ak i to malo je, izgleda, bilo
previe; povraala je krv i jo krvari. Ali nee umreti."
Morgana je pruila ruku da se osloni; oseala se prazna, i opet ju je zahvatio talas munine,
uinivi je bledom i oamuenom. Bez rei je ustala, oteturala se napolje i poela da povraa,
izbacivi hleb i mleko koje je jutros pojela. ula je Vivijen kako je poziva po imenu, i kada se
pribrala i uspravila, drei se za dovratak i tresui se, prila joj je mlada svetenica da joj krpom
obrie lice; tkanina je bila vlana i blago je mirisala na slatko bilje. Vivijen joj je pomogla da ue i
pruila joj malu posudu.
"Polako ispij", rekla je.
Opeklo joj je jezik i na trenutak je pojaalo muninu - bilo je to neko estoko pie severnih
Plemena, zvali su ga voda ivota. Okusila ga je samo jednom ili dva puta. Ali kad je ispila, osala
je snanu toplotu kako joj se iri iz praznog stomaka, i posle nekoliko minuta bilo joj je bolje, bila
je mirnija, gotovo opijena.
"Jo malo", rekla je Vivijen. "Od toga e ti ojaati srce. A sad, je li ti bolje?"
Morgana je klimnula glavom. "Hvala."
"Veeras e moi da jede", rekla je Vivijen, i Morgani se u tom neobinom stanju uinilo da je
to nareenje, kao da Vivijen moe narediti i njenom elucu da se pristojno ponaa. "Dobro. Hajde
da popriamo o Raveninom proroanstvu. U drevna vremena, davno pre nego to su mudrost i vera
druida stigli ovamo iz potopljenih hramova zapadnog kontinenta, vilinski narod - od koga potiemo
i ti i ja - iveo je ovde, na obalama unutranjeg mora, i pre nego to su nauili da seju jeam i anju
ga, iveli su, sakupljajui voe i lovei jelene. A u ta vremena nisu imali kralja, nego samo kraljicu
koja im je bila mati, mada nisu nauili da je smatraju za Boginju. A poto su iveli od lova, njihove
kraljice i svetenice nauile su da im dozivaju jelene i da mole njihove duhove da im se rtvuju i
umru radi opstanka Plemena. Ali rtva zahteva rtvu - jelen je umirao za Pleme, i neko iz Plemena
morao je zauzvrat da umre, ili makar da rizikuje kako bi jeleni, ako poele, mogli da uzmu njegov
ivot u zamenu za svoj. Tako je odravana ravnotea. Da li me razume, mila moja?"
Morgana je ula neobino tepanje, i nejasno se upitala, onako bolesna i poluopijena: Da li to
znai da u ja biti rtva? Je li moj ivot odabran za Pleme?
Nije vano. Ja sam predata Boginji na ivot i smrt.
"Razumem, Majko. Bar mislim da razumem."
"Zato je Majka Plemena svake godine birala sebi para. I poto se on sloio da da svoj ivot radi
Plemena, Pleme mu je davalo deo svog ivota. ak i ako su mala deca na majinim grudima
gladovala, on je uvek imao svega u izobilju i mogao je da legne sa svakom enom Plemena ako
poeli, kako bi on, najbolji i najsnaniji, mogao da im usadi decu. Osim toga, Majka Plemena je
esto ve prola godine raanja, i stoga je on morao da odabere mlade devojke, a nijedan mukarac
u Plemenu nije se smeo buniti zbog njegovog izbora. A potom, kad bi prola godina - otprilike u
ovo doba - on bi stavio jelenje rogove i ogrnuo neutavljenu jelensku kou, kako bi jeleni mislili da
je jedan od njih, i trao bi sa krdom dok je Majka Lovac bacala na njih ini. Ali do tog asa krdo bi
odabralo svog kralja, i ponekad bi taj kralj nanjuio stranca i okomio se na njega. I tada je Rogati
umirao."
Morgana je opet osetila jezu kao i na Toru, kad se taj obred odigravao pred njenim
oima. Godinji kralj e umreti kako bi njegov narod iveo. Da li je bilje jo delovalo na njen um,
kad sve tako jasno vidi?
"Pa, vreme je proteklo, Morgana", tiho je nastavila Vivijen, "i sada nam ti stari obredi vie nisu
potrebni, jer jeam raste i rtve su bez krvi. Samo u vremenima velike opasnosti Plemena zahtevaju
takvog vou. A Ravena je predvidela da je ovo vreme takve opasnosti. I stoga e se opet odrati
sveanost oveka koji tri sa jelenima, rizikujui smrt za dobro svog naroda.
Jesi li me ula kako priam o Velikom Braku?"
Morgana je klimnnula glavom; tako je roen Lanselet.
"Plemena vilinskog naroda, i sva plemena sa severa, dobili su velikog vou, i odabrani e biti
iskuan drevnim obredom. Ako preivi iskuavanje - to e, do izvesne mere, zavisiti od snage
kojom Devica Lovac moe da zaara jelene - postae Rogati, Kralj jelen, par Device Lovca,
krunisan rogovima boga. Morgana, pre mnogo godina rekla sam ti da tvoje devianstvo pripada
Boginji. Sada ga ona zahteva na rtvu Rogatom Bogu. Ti e biti Devica Lovac i nevesta Rogatog.
Ti si odabrana za tu slubu."
U sobi je sve bilo mirno, kao onda kad su stajale u sreditu kamenog prstena tokom obreda.
Morgana se nije usuivala da prekine utanje. Konano, znajui da Vivijen eka nekakvu re
pristanka - kako su glasile one davne rei: To je preteak teret da bi se nosio bez pristanka -
pognula je glavu.
"Moje telo i moja dua pripadaju njoj, da ini sa njima ta joj je volja", apnula je. "A tvoja volja
je njena volja, Majko. Neka bude tako."

15.
Otkako je dola ovamo, Morgana je izbivala iz Avalona svega dva-tri puta, i to samo radi
kratkih putovanja u male zemlje na ivicama Letnjeg mora, kako bi upoznala okolna mesta koja su
sadrala, uprkos zanemarenosti, ranije stare moi.
Vreme i mesto sada nisu bili njena briga. Odvedena je sa Ostrva u zoru, u tiini, ogrnuta platom
i velom kako nijedno neupueno oko ne bi videlo namenjenu, a nosili su je u zatvorenoj nosiljci
kako joj ni sunce ne bi palo na lice. Za manje od dana putovanja od Svetog ostrva potpuno je
izgubila pojam o vremenu, prostoru i pravcu, udubljena u meditaciju, nejasno svesna poetka
magijskog zanosa. Nekada se borila da nadvlada zaetak ekstaze. Sada ga je jedva doekala,
potpuno otvarajui um Boginji, pozivajui je da je obuzme, kao orue, da joj uzme telo i duu,
kako bi u svemu mogla da se ponaa kao sama Boginja.
Vee; mesec je bio gotovo pun kada je provirio kroz zavese nosiljke. Kada su trkai stali, osetila
je kako je zapljuskuje hladnim svetlom, nalik na poljubac Boginje, i osetila je vrtoglavicu poetka
ekstaze. Nije znala gde se nalazi i nije joj bilo vano. Ila je tamo kuda je nose, pasivna, slepa, u
zanosu, znajui samo da ide u susret svojoj sudbini.
Nalazila se unutar kue, gde su je predali u ruke nepoznatoj eni, koja joj je donela hleba i
meda, to Morgana nije ni okusila - nee prekinuti post pre obrednog obroka - kao i vodu, koju je
udno ispila. Bio je tu i krevet, tako postavljen da ga mesec osvetljava; nepoznata ena pola je da
zatvori drvene kapke, ali Morgana ju je zaustavila zapovednikim pokretom. Vei deo noi leala
je u zanosu, oseajui meseinu kao vidljivi dodir. Konano je zaspala, ali nemirno, tonui u san i
budei se kao nesiguran putnik, a u umu su joj sjaktale neobine slike - njena majka, pognuta nad
plavom kosom uljeza Gvideona, sa belim grudima i bakarnom kosom nekako zabranjenim umesto
punim dobrodolice; Vivijen, samo to je nekako Morgana bila rtvena ivotinja, a Gospa od
Avalona ju je vodila nekuda vezanu uetom, i ula je sebe kako nadureno govori: ne mora da
cima, idem; Ravena, kako bezvuno vriti. Ogromna rogata prilika, pola ovek, pola ivotinja,
naglo je sklonila zavesu i stupila u njenu sobu - probudila se i napola sela, ali nije bilo nikoga,
samo meseina, i nepoznata ena koja je tiho spavala kraj nje. Brzo je ponovo legla i zaspala, ovog
puta duboko i bez snova.
Probudili su je oko sat pre zore. Sada, za razliku od zanosa prethodnog dana, bila je potpuno
budna i otro svesna svega - hladnog, sveeg vazduha, ruiaste izmaglice tamo gde e sunce
uskoro izai, snanog mirisa sitnih, tamnoputih ena u odei od loe tavljene koe. Sve je bilo
otro ocrtano i blistavo obojeno, kao da je sve upravo izilo ispod ruku Boginje. Tamne ene
aputale su meu sobom, ne elei da uznemire svetenicu to stie izdaleka; ula ih je, ali je
razumela tek poneku re njihovog jezika.
Posle nekog vremena, najstarija od njih - ona koja ju je sino doekala i uvela unutra - prila je
Morgani i donela joj sveu vodu. Morgana se zahvalila naklonom, to je pozdrav svetenice
svetenici, a onda se upitala zato je to uinila. ena je bila stara; njena kosa, dugaka, zamrena i
prihvaena kotanom ukosnicom, bila je gotovo potpuno seda, a na tamnoj koi imala je izbledele
plave mrlje. Odea joj je bila od jednako loe utavljene koe kao i kod ostalih, ali preko nje nosila
je plat od jelenjeg krzna, proaran magijskim simbolima; oko vrata je imala dve ogrlice, jednu od
divnih zrna ilibara - ni Vivijen nije imala lepu - a drugu od naizmenino nanizanih komadia roga
i zlatinh ploica. Drala se dostojanstveno kao sama Vivijen, i Morgana je znala da je ovo Majka
plemena i svetenica svog naroda.
ena je svojim rukama poela da priprema Morganu za obred. Svukla ju je i obojila joj tabane i
dlanove u plavo, i obnovila joj polumesec na elu; na grudima i trbuhu iscrtala joj je pun mesec,
nad tamnim trouglom izmeu nogu ucrtala joj je tamni mesec. Nakratko, gotovo povrno, rastavila
je devojci noge i opipala je; Morgana, nimalo postiena, znala je emu to. Za ovaj obred svetenica
mora biti devica. No, plemenska svetenica joj nee nai manu; Morgana je bila nedirnuta, ali
osetila je iznenadan poluprijatan nalet straha, a istog trenutka postala je svesna da je uasno gladna.
Pa, nauila je da zanemari glad, i posle nekog vremena glad ju je napustila.
Sunce je upavo izlazilo kad su je izveli napolje, ogrnutu platom istim kao stariin, sa magijskim
simbolima - mesecom i jelenjim rogovima. Bila je svesna krutosti svee obojenog tela, a neto
duboko u njoj, vrlo daleko, iznenaeno se i na trenutak prezrivo zagledalo u te simbole misterija
starijih od druidske mudrosti kojoj je bila tako paljivo nauena. To je trajalo samo trenutak i
smesta je nestalo; verovanja neznano drevnih pokolenja dala su ovom obredu svoje moi i svetost.
Videla je iza sebe okruglu kamenu kuu; preko puta nje nalazila se druga, iz koje su upravo izvodili
mladia. Nije ga jasno videla; suce na izlasku sijalo joj je u oi, i mogla je da razabere samo da je
visok, plavokos i snano graen. Znai da nije iz njihovog naroda? Ali to se nje nije ticalo.
Mukarci iz plemena - naroito starci, sa vornovatim miiima kovaa, crni kao metal koji su
kovali - bojili su mladievo telo od glave do pete plavim biljem, ogrnuvi ga platom od
netavljenih koa i premazujui ga jelenjom mau. Na glavu su mu privrstili rogove; na tiho
izgovoreno nareenje, on je mahnuo glavom kako bi proverio da mu nee spasti, ma kakav pokret
nainio. Morgana je posmatrala ponosni pokret te mlade glave i iznenada je osetila kako joj telo
zapljuskuje talas svesti, da joj obuzima butine i sliva se u tajne delove njenog tela.
Ovo je Rogati, ovo je Bog, ovo je parnjak Device Lovca...
Upleli su joj u kosu nisku purpurnih bobica i krunisali je prvim prolenim cveem. Dragocena
ogrlica od zlata i kostiju skinuta je sa puno potovanja sa vrata Majke plemena i postavljena oko
njenog; osetila je njenu teinu kao teinu same magije. Oi su joj bile zaslepljene suncem na
izlasku. Stavili su joj neto u ruku - bubanj, napetu kou razapetu preko drvenog rama. Kao da
dopire ko zna otkud, ula je svoju ruku kako ga gladi.
Stajali su na padini, gledajui u dolinu prekrivenu gustom umom, praznom i nemom, ali mogla
je da oseti ivot u njoj - jelene kako se tiho kreu, vitkih nogu, ivotinje kako se penju po drveu,
ptice kako se gnezde i lepraju, pune ivota prve plime punog meseca prolea. Osvrnula se na
trenutak i pogledala padinu iza sebe. Nad njima, ocrtana belom kredom, nalazila se ogromna
prilika, nije znala da li mukarca ili ivotinje, jer oi su joj bile zaslepljene; je li to bio jelen u trku,
ili mukarac u hodu, ili falus, uspravan i takoe pun prolene plime?
Nije videla mladia kraj sebe, oseala je samo ivot u njemu. itavu padinu prekrilo je ozbiljno
utanje puno iekivanja. Vreme je nestalo, sve je bilo prozirno, neto u emu se kretala, kupala,
slobodno koraala. Bubanj je ponovo bio u rukama stare svetenice, ali nije se seala kad joj ga je
predala. Oi su joj bile zaslepljene suncem i oseala je glavu Boga meu dlanovima, koji ju je
blagosiljao. Neto na tom licu... pa naravno: pre nego to su se bregovi podigli, poznavala je to lice,
tog mukarca, svog para, od pre poetka sveta... nije ula svoje obredne rei, samo je oseala snagu
u njima: Poi i pokori... tri sa jelenima... brz i snaan kao prolene plime... neka su zauvek
blagoslovene noge koje su te ovamo donele... Nije bila svesna rei, samo moi, svojih ruku u
blagoslovu, sile koja joj je tekla iz tela, kroz telo, kao to je sila samog sunca tekla kroz nju i kroz
mukarca pred njom. Sada je mo zime slomljena i novi ivot prolea ii e sa tobom i odvee te
do pobede... ivot Boginje, ivot sveta, krv zemlje nae Majke, prolivena za na narod...
Podigla je ruke, bacajui blagoslov na umu, na zemlju, oseajui nalet moi kako joj tee kroz
ake kao vidljivo svetlo. Mladievo telo blistalo je kao i njeno pod sunevom svetlou; niko oko
njih nije se usudio da progovori sve dok, naglo privukavi ruke, nije osetila talas moi kako ih sve
zahvata, oslobaajui napev koji se podigao svuda unaokolo. Nije ula rei, samo tutnjavu moi u
njima:
ivot narasta u prolee, jeleni tre u umi, i na ivot tri sa njima. Kralj Jelen sveta e ih
dovesti, Kralj Jelen, Rogati koga je blagoslovila Majka pobedie...
Stigla je do poslednjeg vora napetosti, tetiva luka napeta strelom snage koja e je odaslati.
Dodirnula je Rogatog, oslobaajui mo, i dok ih je sve proimala, poli su, trei kao vetar niz
padinu, jurei kao da ih nose prolene plime. Iza njih, slutei da je mo naputa, Morgana se
sklupala i legla na zemlju, oseajui njenu hladnu vlagu kako joj proima telo. Ali nije bila svesna
toga, bila je obuzeta Vidom.
Leala je gotovo beivotno, ali deo nje poao je sa njima, trei uz njih, jurei niz padinu,
trkajui se sa mukarcima iz plemena, za petama Rogatom. Lajavi uzvici, kao da su psi, vili su se
nad njima, i neto u njoj znalo je da to uzvikuju ene, ubrzavajui trk.
Sunce je odskoilo, veliki Toak ivota koji se okree na nebesima, neuspeo hitajui za njenim
boanskim parnjakom, Tamnim Sinom...
ivot zemlje, tutnjee plime prolea, zapljuskivali su i odjekivali u srcima trkaa. Potom, kao
mir koji sledi za talasom, sa osunane padine nad njima sklopila se tama ume i progutala ih, i brzo
su sa trka preli na beuman korak, oponaajui paljive korake jelena; i bili su jeleni, pratei
rogove svog Rogatog, nosei ogrtae koji e oparati jelene, ogrlice koje simboliu beskrajan lanac
ivota, ivot, jelo, teret i smrt kako bi se nahranila deca Majke.
...uvaj svoju decu, Majko, tvoj Kralj Jelen mora umreti kako bi nahranio ivot njenog Tamnog
Sina...
Tama, unutranji ivot ume, sklopila se oko njih; tiina, tiina jelena... Morgana, sada svesna
ume i jelena u svom srcu bacila je svoje moi i svoj blagoslov kroz umu i preko nje. Deo nje
leao je na osunanoj padini, u zanosu, iscrpljen, putajui da je ivot sunca zapljuskuje, njeno telo
i krv i unutranje bie, a deo nje trao je s jelenima i mukarcima dok nisu svi postali jedno...
stopili se u jedno... plime ivota bili su tihi jeleni u gustiu, male srne, vitke i spretne, ivot je
kipteo u njima ba kao to je kipteo u njenom telu, plime ivota u mukarcima, koji su nemo i
napeto stupali kroz senke... ...
Negde u umi osetila je Kralja Jelena kako podie glavu, njuei vazduh, svestan mirisa
neprijatelja, jednog od svoje vrste, jednog iz tuinskog plemena ivota... nije znala je li blagosiljala
etvoronogog Kralja Jelena ili dvonogog, bili su jedno u ivotu Majke Zemlje, i njihova sudbina
poivala je u rukama Boginje. Rogovlje je odgovorilo na njihanje rogovlja, njukanje je upijalo
mirise ume, tragajui za tuincem, za plenom, za grabljivcem, za suparnikom tamo gde ga nije
moglo biti.
Ah, Boginjo... poli su, probijali su se kroz grmlje, ljudi za njim bili su jo tii, trali su, trali...
tri dok ti srce tue kao da e pui u grudima, tri dok ti ivot u telu ne preplavi sve znanje i misli,
tri, traei i krijui se, tri sa jelenima koji bee i ljudima koji gone, tri sa kovitlacem ivota
velikog sunca i plimom prolea, tri sa tokom ivota ...
Nepokretno leei, lica zagnjurenog u zemlju, sa sunevom toplotom u leima, vreme se
naizmenino vuklo i letelo, Morgana je poela da vidi - i nekako izdaleka joj se inilo da je sve ovo
ve videla, u viziji, nekada, negde, vrlo davno - visokog, ilavog mladia, kako stee no, kako
pada, pada meu jelenima, meu razmahnutim kopitama - znala je da je glasno vrisnula i
istovremeno je znala da je njen vrisak odjeknuo svuda, pa je ak i Kralj Jelen zastao usred juria,
uplaen, kad ga je uo. U tom asu sve se zaustavilo, i u tom stranom trenutku utanja videla je da
se mladi nekako uspravio, dahui, da je jurnuo pognute glave, zamahujui rogovljem, juriajui
glavom napred, da se njie i upire, rvui se sa jelenom, svojim snanim akama i mladim telom...
no je blesnuo navie; krv je linula na zemlju, i on je krvario, Rogati, krv na njegovim rukama, krv
iz duboke posekotine na boku, krv kako lije na zemlju, rtva prolivena Majci kako bi se ivot
hranio njenom krvlju... a onda je krv Kralja Jelena potekla preko njega u bujici kad je no naao
srce, i ljudi oko njega su jurnuli sa kopljima...
Videla je kako ga donose nazad, prekrivenog krvlju njegovog blizanca i suparnika, Kralja
Jelena. Svuda unaokolo muvali su se mali, tamnoputi ljudi, prebacujui mu preko ramena toplu,
sirovu kou. Vraali su se u trijumfu, vatre su buknule u sve guoj tami, i kada su ene podigle
Morganu, videla je, bez uenja, da sunce zalazi, i zeteturala se, kao da je i ona itavog dana trala
sa lovcima na jelene.
Ponovo su je krunisali trijumfalnim purpurom. Doneli su pred nju Rogatog, koji je krvario, i
blagoslovila ga je i oznaila mu elo krvlju jelena. Doneli su glavu sa rogovljem koje e oboriti
narednog Kralja Jelena; rogovlje koje je nosio Rogati, izlomljeno, baeno je u vatru. Uskoro se
osetio miris peenog mesa i ona se upitala je li to meso mukarca ili jelena...
Postavili su ih da sede jedno uz drugo, i prve zalogaje doneli su njima, jo pune krvi i masnih
sokova. Morgana je oseala da joj se vrti u glavi, bogati ukus mesa nadjaao ju je posle dugog
posta; za asak se pobojala da e joj opet pozliti. On je kraj nje gladno jeo, i u svetlosti vatre
primetila je da ima lepe, snane ake... mirnula je, setivi se u trenutku udvojenog vida da su se
oko tih ruku uvijale zmije, a onda su opet nestale. Svuda oko njih mukarci i ene iz Plemena
uestovali su u obrednoj gozbi, pevajui trijumfalni napev na starom jeziku koji je Morgana samo
napola razumela:

On je likovao, on je ubio...
krv nae Majke prolivena je na zemlju...
krv Boga prolivena je na zemlju...
i on e ustati i vladati zauvek...
on je likovao, likovae zauvek, sve do kraja sveta...

Stara svetenica, koja ju je tog jutra oslikala i opremila, podigla joj je do usana srebrnu posudu;
osetila je kako joj estoko pie pali grlo i ari je itavim putem nanie. Vatra, sa snanim ukusom
meda u pozadini. Ve je bila pijana od krvi u mesu - u proteklih sedam godina svega nekoliko puta
je okusila meso. U glavi joj se vrtelo dok su je odvodili, svlaili i ponovo joj ukraavali nago telo
bojom i vencima, bojei joj bradavice i elo krvlju ubijenog jelena.
Boginja prima svog para i ponovo e ga ubiti na kraju vremena, rodie svog Tamnog Sina koji
e ubiti Kralja Jelena...
Devojica, obojena u plavo od glave do pete, sa irokom posudom u rukama, trala je preko
uzoranih polja, rasipajui tamne kapi u trku, i Morgana je ula snaan uzvik koji se uzdizao iza nje.
"Polja su blagoslovena; daj nam hranu, o Majko naa!"
Na trenutak, neto duboko u Morgani, oamueno i pijano i samo napola prisutno u njoj, hladno
je primetilo kako mora da je poludela; ona, civilizovana i obrazovana ena, kneginja, svetenica i
pripadnica kraljevske loze Avalona, koju su obuili druidi, ui ovde obojena kao divljak i
zaudarajui na svee prolivenu krv, i trpi ovo varvarsko paradiranje...
...a onda je sve opet nestalo, i puni mesec, ozbiljan i ponosan, podigao se iznad oblaka koji su ga
zaklanjali od vida. Naga i okupana meseinom, Morgana je osetila svetlost Boginje kako pada
preko nje, kroz nju... vie nije bila Morgana, bila je bezimena, svetenica, devica i majka... ovenali
su je oko slabina vencem od purpurnih bobica; gruba simbolika ispunila ju je iznenadnim strahom, i
osetila je punu teinu devianstva kako se uliva u nju i preplavljuje je kao prolena plima. Buktinja
joj je plamtela u oi dok su je vodili u tamu, u odjeke tiine iznad i pozadi, u peinu. Svuda oko
sebe, po zidovima, videla je svete simbole, oslikane na poetku vremena, jelena i rogovlje,
mukarca sa rogovima na elu, nabrekli stomak i pune grudi One Koja Daje ivot...
Svetenica je poloila Morganu na leaj od jelenjih koa. Na trenutak joj je bilo hladno i uplaila
se, zadrhtavi, a stariino elo naboralo se od saoseanja; privukla je Morganu u naurje i poljubila
je u usta, a Morgana se na trenutak privila uz staricu, grlei je u iznenadnom uasu, kao da je njeno
naruje zapravo majino... a onda se ena nasmeila, ponovo je poljubila, dodirnula joj grudi
pokretom blagosiljanja i otila.
Leala je tako, oseajui ivot zemlje oko sebe; kao da se irila, ispunivi peinu, mali grubi
crtei bili su joj oslikani na grudima i trbuhu, a nad njom se nalazila ogromna prilika od krede,
mukarac ili jelen, u trku sa podignutim penisom... nevidljivi mesec spolja zapljuskivao joj je telo
svetlou dok se Boginja javljala u njoj, u telu i u dui. Protegla je ruke i znala je da se na njeno
nareenje, van peine, pod svetlom plodonosnih vatri, spajaju mukarci i ene, privueni jedni
drugima pulsiranjem ivota. Malu, u plavo obojenu devojku, koja je raznosila poljima oploujuu
krv, zgrabio je miiavi stari lovac, i Morgana ju je videla kako se nakratko otima i uzvikuje, kako
nestaje pod njegovim telom, irei noge pred nepopustljivom silom prirode u njima. Videla je bez
vida, oiju sklopljenih zbog sjaja baklje, ujui samo uzvike.
Sada se on nalazio na ulazu u peinu, bez rogovlja na elu, umrljane kose, tela obojenog u plavo
i umrljanog krvlju, sa belom koom nalik na kredu kojom je bila nacrtana ogromna prilika iznad
peine... Rogati, njen par. I on se nesigurno kretao, nag, osim venca oko slabina nalik na njen, i
videla je uspravni ivot kako buja u njemu, kao na onoj prilici od krede. Kleknuo je kraj nje, i kraj
baklje, oamuen, i sad je videla da je tek neto stariji od deaka, da ne pripada malom,
tamnoputom narodu, nego je visok i plavokos... Zato su izabrali kralja koji nije od njihovog
naroda? Pomisao joj je proletela kroz um kao zrak meseine i nestala; vie nije razmiljala.
Sada je trenutak da Boginja doeka Rogatog dobrodolicom - kleao je na ivici leaja od koe,
njiui se i mirkajui pod svetlou baklje. Pruila je ruke ka njemu, stegla ga za miice, povukla
ga na sebe, oseajui meku toplotu i teinu njegovog tela. Morala je da ga vodi. Ja sam Velika
Majka koja zna sve stvari, koja je devica i majka i ena-mudrac, koja vodi devicu i njenog
para... oamuena, uasnuta, oduevljena, samo napola prisebna, osetila je silu ivota kako ih oboje
obuzima, kreui njeno telo bez uea volje, kreui i njega, vodei ga da snano prodre u nju, i
oboje su poeli da se kreu ne znajui kakva ih je sila zahvatila. ula je svoj krik kao iz velike
daljine, ula je njegov glas, visok i drhtav u tiini, ne znajui da je i jedno od njih uzviknulo tog
asa. Baklja je dogorela i ugasila se, a kad ih je obavila tama, sva divlja snaga njegove mladosti
planula je i slila joj se u matericu.
Jeknuo je i pao preko nje, beivotan osim to je promuklo dahtao. Malo ga je odigla, njiui ga u
naruju, grlei ga sa umornom toplinom. Osetila je da joj je poljubio grudi. Potom se polako,
umorno, njegovo dahtanje svelo na obino disanje, i ubrzo je shvatila da joj je zaspao u naruju.
Poljubila ga je u kosu i obraz sa divljom nenou, a onda je i sama zaspala.
Kada se probudila, no je ve odmakla; meseina je prodrla u peinu. Bila je uasno umorna,
itavo telo ju je bolelo, i posegnula je izmeu nogu i utvrdila da krvari. Zabacila je vlanu kosu i
pod meseinom pogledala isprueno beloputo telo koje je kraj nje jo spavalo premorenim snom.
Bio je visok, snaan i divan, mada pod meseinom nije mogla da mu razabere lice, a magijski Vid
ju je napustio; sada je imala samo meseevu svetlost i sjaj, a ne ubedljivo lice Boginje. Ponovo je
bila Morgana, a ne senka Velike Majke; bila je ponovo ono to jeste, potpuno svesna onoga to se
deavalo.
Na trenutak je pomislila na Lanseleta, koga je volela i kome je eznula da prui ovaj dar. Sada je
doao on, ne ljubavnik nego stranac bez lica... ne, ne sme tako da razmilja. Ona nije ena nego
svetenica, i dala je snagu svog devianstva Rogatom, kao to joj je bilo odreeno za sudbinu pre
nego to su poloeni temelji sveta. Prihvatila je svoju sudbinu onako kako mora jedna svetenica
Avalona i oseala je da se protekle noi desilo neto uasno vano.
Bilo joj je hladno, pa je legla, pokrivi se jelenskom koom. Malo je nabrala nos od njenog
zadaha; bili su je natrljali slatkim travama, pa barem nema buva u njoj. Veta u procenjivanju
plime, pretpostavila je da je ostao jo jedan sat do svitanja. Mladi kraj nje je osetio njeno
mekoljenje i sanjivo je seo.
"Gde smo to?" upitao je. "Ah, da, seam se. U peini. Pa, ve je skoro svanulo." Nasmeio se i
pruio ruke ka njoj; pustila ga je da je povue k sebi i da je poljubi, grlei je snanim rukama.
"Noas si bila Boginja", promrmljao je, "ali sad kad sam budan, vidim da si ena."
Tiho se nasmejala. "A ti nisi Bog, nego mukarac?"
"Mislim da mi je dosta da budem Bog, a osim toga, ini mi se da je to suvie uobraeno za
oveka od krvi i mesa", rekao je. "Sasvim mi odgovara da budem samo ovek."
"Moda postoji vreme kada treba biti Bog i Boginja, i vreme kada treba biti od krvi i mesa",
rekla je ona.
"Sino sam te se bojao", priznao je. "Mislio sam da si Boginja, vea od ivota... a zapravo si
tako siuna!" Iznenada je zamirkao. "Pa, ti govori mojim jezikom. Nisam primetio - ti, znai,
nisi iz ovog plemena?"
"Ja sam svetenica sa Svetog ostrva."
"A svetenica je ena", rekao je, neno joj gladei grudi koje su se naglo probudile od njegovog
dodira. "Misli li da e se Boginja naljutiti na mene ako mi se ena vie dopada?"
Nasmejala se. "Boginja je mudra i razume se u mukarce."
"A njena svetenica?"
Odjednom se postidela. "Ne... nisam bila sa mukarcem pre ovoga", rekla je, "a i to nisam bila
ja, nego Boginja..."
Privukao ju je jo blie. "Poto su Bog i Boginja upoznali zadovoljstvo, zar ne bi trebalo to da
uine i mukarac i ena?" Ruke su mu postale smelije, i povukao ju je na sebe. "To mi se ini
sasvim prikladno", odgovorila je.
Ovog puta mogla je da uiva pri punoj svesti, u mekoi i vrstini, u snanim, mladim rukama i
neobinoj nenosti ispod grubog pristupa. Oduevljeno se smejala neoekivanom zadovoljstvu,
potpuno mu se otvorivi, oseajui njegovo uivanje kao svoje. Nikada u ivotu nije bila toliko
srena. Iscrpljeni, legli su prepletenih udova, blaeno i umorno milujui jedno drugo.
Konano, kad je svetlo postalo primetno, on je uzdahnuo.
"Uskoro e doi po mene", rekao je, "i eka me jo mnogo ega - odvee me nekuda da mi daju
ma i jo mnogo ta." Seo je i nasmeio joj se. "A voleo bih da se operem, i da obuem odedu
dostojnu civilizovanog oveka, i da se oslobodim sve ove krvi i plave boje... kako sve prolazi!
Sino nisam ni znao da sam sav umazan krvlju - vidi, i ti si zamazana jelenjom krvlju tamo gde sam
leao na tebi..."
"Mislim da e uskoro doi i po mene, pa e me okupati i dati mi istu odeu", rekla je, "a to vai
i za tebe, u nekom potoku."
On je uzdahnuo sa blagom, deakom setom. Glas mu je podrhtavao, nesigurni bariton; kako
moe biti tako mlad, taj mladi div koji se borio sa Kraljem Jelenom i ubio ga obinim noem?
"Pretpostavljam da se vie nikada neemo sresti", rekao je, "jer ti si svetenica i posveena si
Boginji. Ali hou da ti kaem neto..." sagnuo se da je poljubi izmeu grudi. "Ti si mi bila prva.
Bez obzira na to koliko ena budem imao, itavog ivota u te se seati i voleu te i blagosiljau te.
Obeavam ti."
Niz obraz mu je skliznula suza. Morgana je posegnula za uglom odee i neno je obrisala,
privivi mu glavu na grudi.
Na taj pokret on kao da je prestao da die.
"Tvoj glas", apnuo je, "I to to si upravo uinila - zato mi se ini da te poznajem? Je li to zato
to si Boginja, a u njoj su sve ene jedno? Ne..." Ukoio se, ustao, obuhvatio joj lice dlanovima.
Pod sve jaim svetlom videla je kako se deako lice menja u lice mukarca. Jo samo napola
svesna zato joj se inilo da ga poznaje, zaula je njegov promukli uzvik. "Morgana! Ti si
Morgana! Morgana, moja sestra! Oh, Boe, Device Marijo, ta smo to uinili?"
Polako je pokrila oi dlanovima. "Moj brat", apnula je. "Ah, Boginjo! Brat! Gvideon..."
"Artur", promrmljao je on.
vrsto ga je zagrila, i on je gotovo odmah zajecao, jo je grlei. "Nikakvo udo to mi se inilo
da te poznajem od pre nego to je svet stvoren", plakao je. "Oduvek sam te voleo, a ovo... oh, Boe,
ta smo to uinili..."
"Nemoj plakati", bespomono je rekla, "nemoj plakati. Mi smo u rukama one koja nas je dovela
ovamo. Nije vano. Ovde nismo brat i sestra, nego mukarac i ena pred Boginjom i nita vie."
I nikad te vie neu upoznati. Brate moj, dete moje, ti koji si mi kao malo dete leao na grudima.
Morgana, Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu, i otila je i ostavila nas, a on mi je plakao u
naruju dok nije zaspao. A ja nisam znala.
"U redu je", ponovo je rekla, njiui ga, "ne plai, brate moj, voljeni, mali moj, ne plai, u redu
je."
Ali, dok ga je teila, obuzimalo ju je oajanje.
Zato si nam to unila? Velika Majko, Gospo, zato?
I nije znala obraa li se Vivijeni ili Boginji.

16.
itavim putem do Avalona Morgana je sedela u svojoj nosiljci, bolne glave, i to pitanje joj je
odjekivalo u umu: Zato? Bila je iscrpljena posle tri dana posta i dugog dana obreda. Nejasno je
bila svesna da je noanja gozba i voenje ljubavi trebalo da oslobode tu silu, i da su to i uinili,
vraajui je u normalno stanje, osim jutronjeg oka.
Dovoljno je poznavala sebe da bi znala da e, kada ok i iscrpljenost prou, za njima uslediti
gnev, i elela je da stigne do Vivijen pre nego to gnev pokulja, dok jo bude mogla da odri neto
makar nalik smirenosti.
Ovog puta ili su preko Jezera i dozvolili su joj, na njen vatreni zahtev, da deo puta prevali
peice; vie nije bila obredno zaklonjena Devica za svetkovinu, nego samo jedna od svetenica sa
Jezera. Dok su klizili barkom preko Jezera, zatraili su od nje da prizove maglu kako bi otvorila
kapiju ka Avalonu; ustala je i obavila to gotovo bez razmiljanja, toliko je prihvatila tu Misteriju
kao deo svog ivota.
No, dok je podizala ruke u prizivanju, obuzeo ju je nagli, paraliui trenutak sumnje. Promena u
njoj inila joj se tako velika; je li zadrala snagu potrebnu za otvaranje kapije? Ta pobuna bila je
tako snana da je na trenutak oklevala, a veslai su je pogledali sa utivom zabrinutou. Oseala je
da je njihovi pogledi peku, i u trenutku dubokog srama uinilo joj se da je ono to joj se noas
desilo ostavilo na njenom licu trag jezikom poude. Zvuk crkvenih zvona blago se pronosio preko
Jezera, i Morgana se iznenada vratila u detinjstvo i ula je oca Kolumbu kako gorljivo govori o
ednosti kao najbliem putu ka Mariji, Majci Bojoj, koja je udom rodila svog Sina bez i trenutka
ovozemaljskog greha. ak i u ono vreme Morgana je pomislila: Kakva je to glupost, kako ena da
zane dete, a da nije upoznala mukarca? Ali na zvuk crkvenih zvona kao da se neto u njoj
zdrobilo i povuklo, i osetila je kako joj niz lice klize suze.
"Gospo, jeste li bolesni?"
Odmahnula je glavom i vrsto odgovorila: "Ne, samo sam na trenutak osetila slabost." Duboko
je uzdahnula. Artur nije bio u amcu - ne, pa naravno, njega je Merlin odveo na Skriveni
Put. Boginja je Jedna - Devica Marija, Velika Majka, Devica Lovac... i ja imam udela u Njenoj
veliini. Ponovo je podigla ruke, brzo navlaei zavesu magle kroz koju e stii do Avalona.
No se sputala, ali, mada je Morgana bila umorna i gladna, smesta je otila do Gospine kue.
No, na vratima, kad je htela da ue, zaustavila ju je svetenica.
"Gospa sada nikoga ne moe da primi."
"Glupost", rekla je Morgana, oseajui zaetak besa kako se probija kroz prijatnu neosetljivost i
nadajui se da e tako ostati dok se ne suoi sa Vivijen. "Ja sam joj roaka; pitaj je mogu li da
uem."
Svetenica je ula i brzo se vratila. "Gospa kae: Reci Morgani da odmah ide u Kuu Devojaka,
a ja u razgovarati sa njom kada doe pravi as."
Morganin gnev na trenutak je toliko buknuo da je umalo odgurnula enu u stranu i silom upala u
Vivijeninu kuu. No, ipak se uzdrala. Nije znala kakva bi kazna snala svetenicu koja prekri
zavet poslunosti, ali uprkos naraslom gnevu, neki tih, hladan i racionalan glas rekao joj je da to ni
ne eli da otkrije na ovaj nain. Duboko je uzdahnula, pribrala se koliko da postavi na lice izraz
smirenosti dostojan svetenice, posluno se naklonila i udaljila se. Suze koje je uspela da savlada
kad je ula crkvena zvona nad Jezerom poele su da se probijaju, i na trenutak je umorno poelela
da sme da im se prepusti. Kada konano ostane sama u Kui Devojaka, u svojoj tihoj sobi, moi e
da plae ukoliko bude morala; ali suze nee doi, samo stid, bol i bes koje nije mogla niim da
pokae. Kao da su joj itavo telo i dua bili upleteni u veliki vor bola.

Tek kroz deset dana Vivijen je poslala po nju; puni mesec koji je sijao nad likovanjem Rogatog
smanjio se na nebu do naizgled bolesnog, bledog srpa. Kada je jedna od mlaih svetenica donela
poruku da Vivijen zahteva njeno prisustvo, Morgana se prepustila tinjajuem gnevu.
Poigrala se sa mnom kao to se ja poigravam harfom. Rei su joj toliko odzvanjale u umu da je
isprva, kad je zaula svirku na harfi iz Vivijenine kue, pomislila da je to odjek njenih mranih
misli. Potom joj se uinilo da to Vivijen svira. Ali za sve godine koje je provela u Avalonu nauila
je mnogo o muzici, i poznavala je zvuk Viijanine harfe; Gospa je, u najboljem sluaju, bila
prosean svira.
Sada je ponovo oslunula, pitajui se ko bi to mogao da svira. Talesin? Pre nego to je postao
Merlin, znala je da je bio najvei od svih bardova, poznat irom itave Britanije. Dovoljno esto ga
je sluala kako svira u danima velikih proslava i na najozbiljnijim obredima; ali njegove ruke sada
su ostarile. Vetina se nije umanjila, ali ak ni u najboljem izdanju ne bi mogao da proizvede
ovakve zvuke - ovo je bio novi harfista, znala je da ga nije ranije ula. A znala je, i pre nego to ga
je videla, da ima harfu veu ak i od Talesinove, i da prsti nepoznatog muziara razgovaraju sa
icama kao da ih je zaarao.
Vivijen joj je jednom ispriala neku staru priu iz dalekih zemalja, priu o svirau ije su ice
mogle da nateraju kamenje u prstenu da zaplee, a drvee da odbaci lie od alosti, a kada je siao
u zemlju mrtvih, stroge sudije su se pokolebale i pustile njegovu umrlu voljenu da izie. Morgana
je nepokretno stajala pred vratima, a sve to je bilo u njoj nestajalo je u muzici. Iznenada je osetila
da sve suze koje je suzdravala proteklih deset dana mogu sada da joj poteku, da e joj bes slabiti,
ako dopusti, i izliti se suzama koje e ga sasvim sprati, ostavljajui je slabu kao devojicu. Naglo je
povukla vrata i ula bez najave.
Talesin, Merlin, bio je tu, ali nije on svirao; ruke su mu bile paljivo sklopljene u krilu dok je
sedeo nagnut napred, sluajui. I Vivijen je sedela, u jednostavnoj kunoj odei, ne na uobiajenom
mestu, nego dalje od vatre; poasno mesto je prepustila nepoznatom harfisti.
Nio je to mlad ovek, u zelenoj odedi barda; glatko obrijan na rimljanski nain, kovrdave kose
tamnije od zaralog gvoa. Oi su mu bile duboko usaene pod elom koje je izgledalo gotovoo
preveliko za njega, i mada je Morgana zbog neeg oekivala da budu crne, pokazalo se da su
zapravo zaslepljujui plave. Namrtio se zbog njenog upada i zaustavio ruke usred melodije.
I Vivijen je izgledala nezadovoljna, ali je prela preko njene neutivosti. "Hodi ovamo,
Morgana, i sedi kraj mene. Znam da voli muziku, i pomislila sam da bi volela da uje Kevina
Barda."
"Sluala sam napolju."
Merlin se nasmeio. "Hodi onda da ga slua. On je nov u Avalonu, ali mislim da bi imao emu
da nas naui."
Morgana je prila i sela na stoliicu kraj Vivijen. "Ovo je moja roaka Morgana", rekla je Gospa
od Avalona. "I ona je potomak kraljevske loze Avalona. Pred sobom vidi, Kevine, buduu Gospu
od Jezera."
Morgana je nainila iznenaen pokret; Vivijen joj nikada ranije nije rekla ta planira za nju. No,
nalet zahvalnosti brzo je bio uguen gnevom. Misli da moe jednom laskavom rei da me natera da
dotrim i liem joj stopala kao kue.
"Neka taj dan to kasnije doe, Gospo od Avalona, i neka nas tvoja mudrost jo dugo vodi",
smesta je rekao Kevin. Govorio je njihovim jezikom kao da ga je dobro nauio - ali bilo je jasno da
mu nije maternji; malo oklevanje i razmiljanje pre nekih rei, mada mu je naglasak bio gotovo
besprekoran. Pa, on svakako ima savren sluh. Morgana je procenila da mu je oko trideset godina,
moda malo vie. Ali nije ga paljivije pogledala posle onog prvog iznenaenja zbog plavih oliju;
pogled joj je bio uperen u veliku harfu koju je drao na kolenu.
Kao to je i pretpostavila, bila je vea ak i od harfe na kojoj je Talesin svirao na velikim
sveanostima. Bila je nainjena od tamnocrvenog, sjajnog drveta, sasvim razliitog od bledog
vrbovog drveta od koga se harfe prave u Avalonu; upitala se da li joj to daje taj svetlucavi, svilasti
ton. Povijena ivica se izvijala u liniji ljupkoj kao oblak, sa draima ice izrezbarenim od neobine,
blede kosti, i bila je obojena i ukraena runskim slovima nepoznatim Morgani, koja je nauila, kao
svaka obrazovana ena, da ita i pie grkim pismom. Kevin je pratio njen ispitivaki pogled i
delovao je nekako manje nezadovoljno kad je progovorio: "Divi se mojoj gospi." Neno je
previkao rukama preko tamnog drveta. "Nazvao sam je tako kada su mi je nainili - to je bio dar od
kralja. Ona je jedina ena, stara ili mlada, ije milovanje me nikada ne umori i iji glas mi nikada
ne dosadi."
Vivijen se nasmeila harfisti. "Malo mukaraca se moe pohvaliti tako odanom ljubavnicom."
Njegov osmeh je postao cinian. "Oh, kao i svaka ena, ona je spremna da odgovori na
milovanje svake ruke, ali mislim da zna da je moj dodir najvie uzbuuje, a kako je kao i sve ene
sujetna, siguran sam da mene najvie voli."
"To mi zvui kao da nema lepo miljenje o enama od krvi i mesa."
"Pa, i nemam, Gospo. Osim Boginje..." izgovoio je te rei uz neobian naglasak, ne ba sasvim
nalik na eretluk. "Zadovoljan sam to nemam ljubavnice osim ove ovde moje gospe, koja mi
nikada ne prebacuje ako je zanemarim, nego je uvek ljupka i spremna za mene."
Morgana je podigla pogled. "Moda se prema njoj ponaa bolje nego prema enama od krvi i
mesa, a ona te nagrauje prema zasluzi."
Vivijen se namrtila, i Morgana je znala da je govorila suvie drsko. Kevin je naglo podigao
glavu i pogledao Morganu u oi. Na trenutak su se gledali, i iznenadilo ju je njegovo duboko
neprijateljstvo i oseanje da razume razlog njenog gneva, kao da je nekada osetio i savladao neto
slino.
Moda bi progovorio, ali Talesin mu je klimnuo glavom, pa se opet nagnuo nad harfu. Sada je
primetila da svira drugaije od veine muziara, koji dre mali instrument preko tela i sviraju
levom rukom. On je postavio harfu izmeu kolena i nagnuo se ka njoj. To ju je zbunilo, ali kad je
muzika ispunila sobu, kao da meseina kaplje sa ica, zaboravila je na to, jer videla je kako mu se
lice menja i postaje mirno i daleko, bez cinizma. Zakljuila je da joj se vie dopada kada svira nego
kada govori.
U sobi nije bilo drugog zvuka, samo harfa koja ju je ispunjavala do tavanice, kao da su sluaoci
utiali ak i disanje. Zvuk je zbrisao sve drugo, i Morgana je spustila veo preko lica i pustila suze
da joj teku. inilo joj se da u muzici uje bujanje prolenih plima, slatku svest koja joj je ispunila
telo dok je te noi leala pod meseinom, ekajui nailazak zore. Vivijen je pruila ruku, to je
inila samo dok je Morgana bila dete, i poela neno da joj gladi jedan po jedan prst. Morgana nije
uspevala da zaustavi suze. Podigla je Vivijeninu ruku i poljubila je.Pa ona je stara, pomislila je uz
strano oseanje gubitka, ostarila je otkako sam dola ovamo... Sve do sada Vivijen joj se inila
bezvremenom, nepromenljivom, kao sama Boginja.Ah, ali i ja sam se promenila, nisam vie dete...
jednom mi je rekla, tek to sam dola ovamo, da e doi dan kada u je mrzeti isto onoliko koliko je
i volim, a ja tada nisam mogla da joj poverujem... Borila se sa suzama, bojei se da e ispustiti
zvuk koji bi je odao ili, jo gore, prekinuo tok muzike. Ne, ne mogu da mrzim Vivijen, pomislila je,
i sav njen gnev pretopio se u tugu, toliku da je na trenutak pomislila da e poeti grevito da jeca.
Zbog sebe, zbog promena u sebi, zbog Vivijen koja je bila tako lepa, olienje same Boginje, i koja
je sada bila blia Smrti, i zbog saznanja da e i ona, kao i Vivijen, tokom neumoljivih godina
jednog dana stati pred lice Smrti; zbog dana kada se penjala na Tor sa Lanseletom i leala tamo na
suncu, gladna njegovog dodira, ne znajui jasno ta eli; i zbog neega to je izgubila, nepovratno.
Ne samo devianstvo, nego poverenje koje nikada ponovo nee stei. Morgana je znala da kraj nje
Vivijen takoe tiho plae ispod vela.
Podigla je pogled. Kevin je bio nepokretan, samo su mu prsti preletali preko ica; potom je
uzdisanje muzike zadrhtalo i stoplio se sa tiinom, i on je podigao glavu, pa ponovo zahvatio ice,
preavi na vedru melodiju, pesmu koju pevaju sejai u njivama, u ritmu plesa i sa nimalo utivim
reima. Sada je i pevao. Glas mu je bio snaan i jasan, i Morgana je, pod zaklonom vedre muzike,
sela tako da mu gleda ruke, odgurnuvi veo u stranu i zaboravivi da pri tom obrie izdajnike suze.
Tada je primetila da, ma koliko vete bile, sa njegovim akama neto nije u redu. Delovale su
nekako izoblieno, i kad se paljivije zagledala, primetila je da na jednom ili dva prsta nedostaje
drugi zglob, tako da je zapravo veto svirao patrljcima, a da mu na levoj ruci potpuno nedostaje
mali prst; a po itavim akama, divnim i vetim dok je svirao, bilo je neobinih belih mrlja. Kad je
spustio harfu, nagnuvi se da je umiri, rukav mu se zasukao sa doruja, ugledala je na njemu stane
bele oiljke, nalik na oiljke od opekotina ili neke strane, nezarasle rane. Sada kad ga je paljivije
pogledala, videla je da i na licu nosi itavu mreu tankih oiljaka, preko brade i vilice. Primetio je
njen pogled i podigao glavu, ponovo je pogledavi u oi grubim, ljutitim oima. Morgana je
odvratila pogled, pocrvenevi; posle muzike koja joj je uznemirila itavu duu, nije smela da mu
ovako povredi oseanja.
"Pa", iznenada je rekao Kevin, "moja gospa i ja smo uvek spremni da pevamo za one koji vole
njen glas, ali pretpostavljam da me niste pozvali ovamo samo da bih vas zabavljao, gospo; a to vai
i za vas, gospodaru Merline."
"Ne sasvim", odgovorila je Vivijen svojim raskonim, dubokim glasom, "ali pruio si nam
leppotu koje u se seati jo mnogo godina."
"I ja", rekla je Morgana. Sada je bila pred njim stidljiva onoliko koliko je do maloas bila drska.
Ipak se nagnula kako bi pajivije pogledala veliki instrument. "Nikada nisam videla ovako
nainjenu harfu."
"To mi je jasno", rekao je Kevin, "jer je nainjena po mom nacrtu. Harfist koji me je nauio
mojoj vetini digao je ruke u uasu kao da sam nainio svetogre pred njegovim bogovima, i
zakleo se da e proizvoditi neprilinu buku, prikladnu samo da otera neprijatelje. Kao velike ratne
harfe, dvostruko vie od oveka, koje vuku na taljigama uz galske planine i ostavljaju tamo na vetru
da stvaraju avetinjske zvuke, kakvi bi poplaili ak i rimske legije. Pa, svirao sam na jednoj od tih
ratnih harfi, i zahvalni kralj mi je dopustio da steknem harfu nainjenu tano onako kako sam
eleo..."
Talesin ga je prekinuo. "Govori istinu", rekao je Vivijeni, "mada ni ja nisam poverovao kad sam
ga prvi put uo - koji bi ovek i smrtnik mogao da svira na jednom od onih udovita?"
"Ja jesam", rekao je Kevin, "i zato je kralj naloio da mi naine moju gospu. Imam i jednu
manju, napravljenu na isti nain, ali ne tako finu."
"Zaista je divna", rekla je Morgana. "Od ega su to drai ice? Je li to fokina kost?"
Odmahnuo je glavom. "Rekli su mi da su izrezbareni od zuba ogromne ivotinje koja ivi u
toplim predelima, daleko na jugu", kazao je. "Znam samo da je materijal fin i gladak, ali ipak vrst
i izdrljiv. Skuplji je od zlata, mada je manje upadljiv."
"Dri je drugaije od svih drugih sviraa koje sam videla..."
"Da", rekao je Kevin uz onaj svoj neobini osmeh, "imam samo malo snage u rukama i morao
sam da isprobavam kako da je najbolje iskoristim. Video sam da mi gleda ake. Kada sam imao
est godina, kuu u kojoj sam iveo spalili su Saksonci, a mene su prekasno izvukli. Niko nije ni
pomislio da u preiveti, ali sve sam ih iznenadio, i poto nisam mogao ni da hodam ni da se borim,
smestili su me u ugao i odluili da sa tako izlomljenim rukama" - skoro bezoseajno je rairio prste
- "moda mogu da nauim da predem i tkam sa enama. Ali to mi nije ilo, a jednog dana u selo je
doao harfista i za iniju supe seo je da zabavlja bogalja. Kada mi je pokazao ice, pokuao sam da
sviram. I svirao sam, ne neki nain, pa je on te zime zaraivao hleb uei me da sviram i pevam, i
rekao je da bih mogao da zaraujem za ivot od toga. I tako sam deset godina samo sedeo u uglu i
svirao, sve dok mi konano noge nisu dovoljno ojaale da sam mogao ponovo da uim da hodam."
Slegnuo je ramenima, izvukao iza nedara pare tkanine, umotao harfu i smestio je u konu kutiju
ukraenu simbolima. "A onda sam postao harfista u selu, a na kraju i kod kralja. Kada je stari kralj
umro, njegov sin nije imao uho za muziku, i pomislio sam da bi bilo najbolje da se izgubim iz
kraljevstva pre nego to se polakomi na zlato na mojoj harfi. Tako sam dospeo na Ostrvo druida, i
tu sam uio za barda, i konano su me poslali u Avalon - i evo me tu", slegnuo je ramenima, "ali i
dalje mi niste rekli zato ste naloili da doem, gospodaru Merline, kod vas i ovih gospa."
"Zato", rekao je Merlin, "to sam star, a dogaaji koje smo pokrenuli ove noi moda nee
doneti ploda jo itavo pokolenje. A kada to vreme doe, mene vie nee biti."
Vivijen se nagnula napred. "Jesi li dobio upozorenje, oe?"
"Ne, ne, draga. Ne bih traio Vid na takvu stvar; ne savetujemo se sa bogovima da bismo znali
hoe li naredna zima doneti vejavice. Kao to si ti dovela ovamo Morganu, tako sam ja doveo
Kevina Barda, kako bih imao nekog mlaeg od sebe ko e pratiti dogaaje kada mene ne bude vie
bilo. Sad ujte moje vesti: Uter Pendragon lei na samrti u Karleonu, a kada lav padne, skupljaju se
hijene. Uz to, stigla nam je vest da se vojske okupljaju u kentskim zemljama, gde su ugovorni
narodi odluili da je doao trenutak da se podignu i otmu nam ostatak Britanije. Poslali su po
plaenike preko mora, sa severa Galije, kako bi im pomogli da zbace na narod i porue sve to je
Uter nainio. I ovo je as da se svi nai narodi bore pod zastavom koju smo se toliko godina trudili
da podignemo. Nema mnogo vremena - oni moraju dobiti kralja, i to sada. Ne smemo ekati jo
jedan mesec, ili e se obruiti na nas. Lot eli presto, ali junjaci ga nee slediti. Tu su i ostali -
vojvoda Markus od Kornvola, Urijens u Severom Velsu - ali nijedan od njih nema podrku van
sopstvenih zemalja, i moemo postati kao onaj magarac koji je umro od gladi izmeu dva plasta
sena, ne mogavi da se odlui od koga prvo da jede... Moramo uzeti Pendragonovog sina, ma
koliko da je mlad."
"Nisam znao da Pendragon ima sina", rekao je Kevin. "Ili je priznao onog sina koga je njegova
ena rodila u Kornvolu, ubrzo poto su se venali? Uter mora da je strano urio sa enidbom, kad
nije ni saekao da ona rodi svoje dete pre nego to ju je odveo u krevet..."
Vivijen je podigla glavu. "Mladi princ je Uterov sin", rekla je, "neka niko ne sumnja u to, ili e
prestati da sumnja kada ga vidi."
"Je li tako? Onda je Uter dobro uinio to ga je krio", rekao je Kevin, "jer sin ene drugog
oveka..."
Vivijen ga je uutkala jednim pokretom. "Igrena je moja sestra i potomak je kraljevske loze
Avalona. Uterov i Igrenin sin je onaj iji je dolazak predskazan, kralj koji je bio i koji e biti. Ve
je uzeo rogove i krunisan je meu Plemenima..."
"Koji e britanski kralj prihvatiti deaka od sedamnaest godina za svog Vrhovnog Kralja?"
skeptino je upitao Kevin. "Moe da bude hrabar kao legendarni Kuulen, ali oni e eleti vetog
ratnika."
"to se toga tie, on je obuen za ratovanje i za sve to treba da radi kraljevski sin", rekao je
Talesin, "mada ne zna da je od kraljevske krvi. Ali mislim da je za vreme ovog punog meseca
stekao predstavu o svojoj sudbini. Uter je bio potovan kao nijedan kralj pre njega; njegov Artur
postii e jo i vie. Video sam ga na prestolu. Pitanje nije hoe li ga prihvatiti, nego ta moemo
uiniti da ga opremimo svim moguim odlikama Vrhovnog Kralja, kako bi se svi zaraeni kraljevi
udruili protiv Saksonaca umesto da ratuju meu sobom!"
"Nala sam naina da se to uradi", rekla je Vivijen, "i to e i biti uraeno za vreme mladog
meseca. Imam ma za njega, ma iz predanja, ma koji jo nije drala ruka ivog junaka." Zastala
je na trenutak, a onda je polako nastavila. "A u zamenu za taj ma, zahtevau od njega obeanje.
Zaklee se na vernost Avalonu, uprkos svemu to bi hriani mogli da uine. Tada e se moda
plima okrenuti, i Avalon e se vratiti iz magle, a monasi i njihov mrtvi Bog nestae u senkama i
magli, dok Avalon bude ponovo sijao u svetlosti spoljanjeg sveta."
"Ambiciozan plan", rekao je Kevin, "ali ako se Vrhovni Kralj Britanije zaista zakune
Avalonu..."
"To je planirano otkako se rodio."
"Deak je odgajen kao hrianin", polako je rekao Talesin. "Hoe li pristati na takav zavet?"
"ta deaku mogu znaiti rei bogova, u poreenju sa legendarnim maem sa kojim e voditi
svoj narod, i sa slavom velikih mrtvaca?" Vivijen je slegnula ramenima. "ta god ispalo, suvie
smo daleko otili da bismo sada stali; svi smo upleteni. Za tri dana bie mlad mesec, i u tom
trenutku on e dobiti svoj ma."

Nije bilo mnogo ta vie da se kae. Morgana je tiho sedela i sluala, istovremeno uzbuena i
zgroena. Suvie sam dugo u Avalonu, pomislila je, suvie dugo sam bila zaklonjena meu
svetenicama, usmerena samo na svete stvari i tajne mudrosti. Zaboravila je da napolju postoji svet.
Ranije nekako nije shvatala da je Uter Pendragon, majin mu, Vrhovni Kralj litave Britanije, i da
e njen brat to postati jednog dana. Bez obzira, pomislila je uz prizvuk onog novog cinizma, na
mrlju na roenju. Moda e suparniki kraljevi jedva doekati kandidata koji nije duan nijednoj
njihivoj struji, sina Pendragona, lepog i skromnog, koji bi posluio kao simbol na koji bi se svi
oslanjali. Kandidat za Vrhovnog Kralja koga su Plemena ve prihvatila, kao i Pikti, kao i Avalon...
i tu se Morgana trgla, setivi se svog udela u tome. To joj je ponovo probudilo gnev, a kad su se
Kevin i Talesin spremili da pou, setila se zato je elela, pre deset dana, kad joj je jo sve bilo vrlo
svee u umu, da suoi Vivijen sa svojim gnevom.
Kevinovu harfu u ukraenoj konoj kutiji bilo je teko nositi, poto je bila mnogo vea od
obinih harfi, i kada ju je natrovario na sebe, izgledao je udno, sa jednim ukoenim kolenom i
vukui stopalo. Ruan je, pomislila je, ruan i nakazan ovek; ali kad zasvira, ko bi na to i
pomislio? U ovom oveku ima vie nego to iko od nas sluti. A onda se setila ta je rekao Talesin;
znala je da gleda sledeeg Merlina Britanije, kao to je Vivijen nju nazvala sledeom Gospom od
Jezera. Objava nije izazvala reakciju, mada, da je Vivijen to rekla pre putovanja koje joj je izmenilo
ivot, bila bi uzbuena i ponosna. Sada je sve bilo zasenjeno onim to joj se desilo.
Sa mojim bratom, mojim bratom. Nije bilo vano dok smo bili svetenik i svetenica, Bog i
Boginja, dok smo se spajali pod moima obreda. Ali ujutro, kad smo se probudili i kad smo bili
samo mukarac i ena... to je bilo stvarno, to je bio greh...
Vivijen je stajala na vratima, gledajui ih kako odlaze. "Za toliko povreenog oveka, on se
dobro kree. Srea za svet to je preiveo i to nije postao ulini prosjak ili pijani tka prostirki.
Takva vetina ne bi smela da se krije u tami, ak ni na kraljevskom dvoru. Takav glas i ruke
pripadaju bogovima."
"Svakako je nadaren", rekla je Morgana, "ali pitam se - je li mudar? Merlin od Britanije ne treba
da bude samo uen i nadaren, nego i mudar. I - i estit."
"To preputam Talesinu", rekla je Vivijen. "Ono to e biti, mora biti; to nije moje da
zapovedam."
Morganu je iznenada zaokupio gnev. "Da li to zaista izjavljuje da postoji neto na licu
zemaljskom to ti se ini da ne moe da zapovedi, Gospo? Mislila sam da veruje da je tvoja
volja ujedno volja Boginje, i da smo svi mi lutke koje te slue!"
"Ne sme tako govoriti, dete moje", rekla je Vivijen, iznenano je pogledavi. "Sigurno nisi
htela da bude tako drska prema meni."
Da je Vivijen na njene rei odgovorila gnevom, to bi samo jo vie razljutilo Morganu; ova
nenost ju je umirila. "Zato, Vivijen?" upitala je i osetila, posramljena, da je suze ponovo gue.
Sada je Vivijenin glas bio hladan. "Jesam li te ipak ostavila predugo meu hrianima, koji
stalno govore o grehu?" upitala je. "Razmisli, dete. Ti si od kraljevske loze Avalona; i on je. Je li
trebalo da te dan nekom obinom mukarcu? Ili da buduem Vrhovnom Kralju dam obinu enu?"
"A ja sam ti verovala kad si rekla.... verovala sam da je to delo Boginje...."
"Pa, i bilo je", neno je rekla Vivijen, ne shvatajui, "ali ak i tako, nisam mogla da te dam
nekome ko te nije dostojan, Morgana moja." Glas joj je bio nean. "On je bio tako mlad kad ste se
rastali - mislila sam da te nikako ne moe prepoznati. ao mi je to si ga prepoznala, ali na kraju
krajeva, ranije ili kasnije svakako bi shvatila. A on jo dugo ne mora da sazna."
Morgana se ukoila, pokuavajui da nadvlada bes. "On ve zna. Zna. I mislim da mu je bilo jo
stranije nego meni."
Vivijen je uzdahnula. "Pa, tu vie nita ne moemo da uinimo", rekla je. "to je uinjeno,
uinjeno je. A u ovom trenutku nada Birtanije je vanija od tvojih oseanja."
Morgana se okrenula i nije ekala da slua dalje.

17.
Mesec je bio taman na nebu; u ovo doba, tako su priali mladim svetenicama u Kui Devojaka,
Boginja sakriva svoje lice od oveanstva, savetujui se sa samim nebesima i sa bogovima koji lee
iza bogova koje mi znamo. I Vivijen se drala kue za vreme tamnog meseca, a samotnost su joj
uvale dve mlade svetenice.
Vei deo dana ostala je u krevetu, leei sklopljenih oiju i pitajui se da nije ipak onakva
kakvom ju je Morgana nazvala - pijana od moi, uverena da joj je sve na raspolaganju kako bi se
poigravala po svom nahoenju.
Ono to sam uinila, razmiljala je, uinila sam da spasem ovu zemlju i ovaj narod od patnji i
unitenja, od povratka varvarstva, od razaranja veeg nego to su Goti priredili u Rimu.
Htela je da poalje po Morganu, eljna njihove nekadanje bliskosti. Ako ju je devojka zaista
omrznula, to e biti najvea cena koju je ikada platila za neto to je uradila. Morgana je bila jedino
ljudsko bie koje je ikada zaista volela. Ona je ker koju dugujem Boginji. Ali, to je uinjeno,
uinjeno je, i ne moe se opozvati. Kraljevska loza Avalona ne sme se uprljati obinom
krvlju. Razmiljala je o Morgani sa tunom nadom da e je mlada ena jednog dana razumeti; ali
bilo tako ili ne, Vivijen je znala da je uinila ono to je morala i nita vie.
Te noi je malo spavala, zapadajui u haotine snove i vizije, mislei na sinove koji su se
udaljili od nje, na spoljanji svet u koji je mladi Artur odjahao sa Merlinom; je li na vreme stigao
do umirueg oca? est nedelja je Uter Pendragon leao bolestan u Karleonu, tonui i isplivavajui;
ali nije se inilo verovatno da e jo dugo poiveti.
Kako se bliila zora, ustala je i obukla se, toliko tiho da se nijedna od mladih svetenica nije ni
promekoljila. Da li Morgana spava u Kui Devojaka, ili i ona lei budna, nemirnog srca, i plae?
Morgana nikada nije zaplakala pred njom, sve do dana kada im je Kevinova harfa uzburkala srca, a
ak je i tada krila suze.
to je uinjeno, uinjeno je! Nisam mogla da je potedim. Ali itavim srcem elim da je moglo
biti drugog naina...
Tiho je izila u batu iza svoje kuice. Ptice su se budile; cvetovi jabuke, meki i slatkog mirisa,
padali su drvea po kome je Avalon dobio ime.
Donee plod kada doe vreme, kao to e ono to ja sada radim doneti ploda kada bude vreme
za to. Ali ja vie neu cvetati, niti u doneti ploda. Teret godina joj je teko leao na umu. Starim;
ak i sada, ponekad, Vid me izdaje, Vid koji mi je dat kako bih vodila ovu zemlju.
Njena mati nije doekala ove godine. Doi e vreme - zapravo, ve je skoro dolo - kada e
morati da se odrekne svog tereta i slube, predajui stvarnu vlast nad Avalonom narednoj Gospi,
stojei kraj nje u senci kao ena-mudrac - ili kao sama Smrt.
Morgana jo nije spremna. Ona jo ivi po vremenu sveta i jo drhti i plae zbog onoga to se
nije moglo izbei. Preletela je u mislima preko niza svetenica, mladih i starih. Nijednoj ne bi
poverila vladavinu zemljom. Morgana e jednog dana dorasti do te zrelosti; ali jo nije. Ravena -
Ravena bi moda imala potrebnu snagu. Ali Ravena je posvetia svoj glas bogovima; Ravena je bila
za boansko ludilo dalekih svetova, a ne za ozbiljna savetovanja i procene na ovom svetu. ta e
biti sa Britanijom ako ona umre pre nego to Morgana doraste do svojh punih moi?
U visinama je jo bilo mrano, mada se na istoku magla prosvetljavala od svitanja. Svetlost je
narastala pred njenim oima; crveni oblaci polako su se stvarali, uvijajui se u oblik crvenog zmaja,
kolutajui se nad itavim obzorjem. Potom je preko neba blesnula velika zvezda padalica, od ega
je crveni zmaj izbledeo; njen sjaj je na trenutak zaslepeo Vivijen, a kada je opet mogla da pogleda,
crveni zmaj je nestao, a promenljivi oblaci bili su beli od izlazeeg sunca.
Vivijen je osetila da joj se kimom uspinje drhtaj. Ovakav znak ne via se dvaput u ivotu -
mora da se video u itavoj Britaniji. Znai, nema vie Utera, pomislila je. Zbogom zmaju koji je
rairio krila nad naim obalama. Sada e se Saksonci obruiti na nas.
Uzdahnula je, i tada, bez upozorenja, pojavilo se talasanje u vazduhu, i pred njom se u bati
obreo ovek. Zadrhtala je, ne od straha kakav bi u kui odrasla ena osetila pred neznancem -
Vivijen se nije plaila nijednog ivog oveka - nego zato to je odavno iskusila pravu Poruku ove
vrste. Vizija koja joj se nametnula, nepozvana, morala je imati ogromnu mo.
Mo kao zvezda padalica, znak kakav se via samo jednom u ivotu...
U prvi mah nije prepoznala oveka koji je stajao pred njom; iscrpljujua bolest izbledela mu je
plavu kosu, sakupila iroka ramena, povila kimu; koa mu je bila ukasta, a oi upale od bola.
ak i tako, Uter Pendragon je izgledao, kao i uvek, krupniji od veine mukaraca; i mada je u
zaklonjenoj bati bilo malo zvukova, tako da je ula cvrkut ptica kroz njegov glas - da, i videla je
procvetalo drvee kroz njegovo telo - inilo joj se da govori kao i uvek kad joj se obraao, grubo,
bez topline.
Dakle, Vivijen, sreemo se poslednji put. Postoji veza izmeu nas, ne onakva kakvu bih voleo;
nismo bili prijatelji, svastiko. Ali verujem tvojim vizijama, jer ono to si govorila uvek je ispadalo
tano. A ti si jedina koja se moe postarati da naredni Vrhovni Kralj Britanije uzme ono to mu po
pravu pripada.
Sada je videla da preko grudi nosi trag velike rane. Kako to da je Uter Pendragon, leei
bolestan u Karleonu, umro od rane, a ne od duge bolesti?
Umro sam onako kako treba da umre ratnik; ugovorne trupe ponovo su prekrile zavet, i moje
vojske nisu mogle da im se suprotstave dok nisam naredio da me odnesu tamo, kako bih se pojavio
na bojnom polju. Tada su se povukli, ali Esk, saksonski poglavica - neu poastvovati tog
krvolonog divljaka titulom kralja - probio se i ubio trojicu mojih straara; a ja sam ga ubio pre
nego to je njegov uvar stigao da ubije mene. Ali dobili smo tu bitku. Narednu bitku e voditi moj
sin. Ako dospe do prestola.
Vivijen je zaula svoj glasan odgovor u tiini. "Artur je kralj preko stare kraljevske loze
Avalona. Nije mu potrebna Pendragonova krv da bi zauzeo presto Vrhovnog Kralja."
Ali to, od ega bi ivi Uter planuo od gneva, izazvalo je samo mraan osmeh, i zaula je njegov
glas poslednji put.
Verujem da je potrebno vie ak i od tvoje magije, svastiko, da bi manji kraljevi Britanije to
uvideli. Moe loe misiti o Pendragonovoj krvi, ali na nju e Merlin morati da se pozove kako bi
posadio Artura na moj presto.
I tada, na njene oi, oblije Utera Pendragona je izbledelo, a pred njom se stvorio drugi
mukarac iz sveta ivih koga je Vivijen viala samo u snovima. I u razdiruem trenutku Vivijen je
shvatila zato je za nju svaki mukarac bio samo dunost, ili put ka moi, ili zadovoljstvo za jednu
no; na trenutak je stajala na vlanoj ravnici pre nego to je kamenje postavljeno na vrh Tora, i oko
ruku je nosila ive zlatne zmije... izbledeli polumesec zaplamteo je na elu kao strani rogati
mesec, i poznala ga je, saznanjem van vremena i prostora... Glasno je kriknula, krikom ogromne
alosti kakvu nije iskusila u ivotu, u agoniji liavanja kakvu nije ni slutila sve do ovog asa.
Potom je bata bila prazna i ptice su beslovesno cvrkutale u vlanom utanju magle koja je prikrila
sunce na izlasku.
A daleko u Karleonu, Igrena, saznavi da je udovica, plae za svojom ljubavi... sada je na njoj
da ga oplakuje... Vivijen se oslonila na oroenu koru velikog drveta, zgrena od neoekivane tuge.
Nisu se zaista poznavali. On je nije voleo, i nije joj verovao sve do trenutka sopstvene smrti, kada
je smrtniki plat jednog ivota morao da spadne. Neka Boginja bude milostiva... proao je ivot, a
ja ga nisam poznala... proao, ponovo proao, i hou li ga poznati kada se ponovo sretnemo ili
emo opet biti slepi, proavi jedno kraj drugog kao stranci? Ali tu nije bilo odgovora, samo
utanje, i nije mogla ak ni da plae.
Igrena e plakati za njim... ja ne mogu...
Brzo se pribrala. Nije bio trenutak da stoji i oplakuje ljubav nalik na san u snu; vreme je ponovo
poelo da tee, i sada je pomislila na viziju sa blagom strepnjom. Nije mogla da nae u sebi
aljenje za mrtvim ovekom, nikakvo oseanje osim ogorenja; mogla je znati da e uspeti da umre
u najnepogodnijem moguem trenutku, pre nego to je imao prilike da proglasi svog sina
naslednikom pred suparnikim kraljiima koji bi svi eleli da postanu Vrhovni Kralj. Zato nije
ostao u Karleonu, zato je popustio pred ponosom koji ga je naveo da se jo jednom pokae u bici?
Da li je uopte video svog sina, je li Merlin stigao na vreme?
Poruka je nestala iz seanja; nije bilo naina da je prizove i postavi joj ovozemaljska pitanja.
Uter joj je zaista doao u trenutku smrti - ba dobro to Igrena to nee saznati. Ali sada ga vie nije
bilo.
Vivijen je pogledala navie. Na nebu se jo nije video mesec; moda bi jo stigla da vidi neto u
svom ogledalu. Da li da pozove Ravenu? Ne, nije bilo vremena, a Ravena moda ne bi pristala da
prekine utanje radi vizije u vezi sa poslovima u spoljanjem svetu. Morgana? Trgla se od pomisli
na Morganin pogled.
Hoe li proiveti ivot kao ja, sa mrtvim srcem unutar tela?
Duboko, drhtavo je udahnula i okrenula se da ode iz bate. I dalje je bilo veoma vlano i hladno;
izlazak sunca jo je bio zaklonjen izmaglicom. Nije bilo nikoga da je vidi dok je hitala tajnim
putem ka Svetom Kladencu, gde se pognula da pije, zabacivi kosu, zagrabivi vodu akama.
Potom je prila jezercu-ogledalu. Toliko godina je dolazila ovamo da je uzimala mo vienja
zdravo za gotovo; ali sada se, ipak, pomolila.
Boginjo, ne oduzimaj mi mo, jo ne, jo samo malo... Majko, zna da ne traim to zbog sebe,
ve samo da bi ova zemlja bila bezbedna dok je ne predam u ruke koje sam pripremila da je uvaju.
Na trenutak je videla samo talasie preko jezerca i stegnula je ake kao da e time podstai
viziju. Potom su, polako, poele da se stvaraju slike: videla je Merlina kako hodi zemljom svojim
tajnim putevima, as kao druid i bard, kako prilii Glasniku bogova; as kao stari prosjak ili torbar,
ili kao obian harfist. Lice je poelo da se talasa i menja, i videla je Kevina Barda, as u beloj odori
Glasnika Avalona, as u otmenim haljinama, suoenog sa hrianskim svetenicima... a iza njegove
glave lebdela je senka, bio je okruen senkama, senkama hrastovog gaja, senkom krsta; videla ga je
sa svetim peharom posveenih sudova Obreda... videla je mladog Artura, ela jo umrljanog krvlju
jelena sa kojim se borio i ubio ga, i Morganu kako se smeje, krunisanu cveem, lica takoe
umrljanog krvlju... Nije htela da to vidi, i divlje je poelela da odvrati pogled, ali nije se usudila da
prekine tok vizija. Videla je rimljansku vilu, i Artura kako stoji izmeu dvojice deaka - jedan je
bio njen Lanselet, njen mlai sin; pretpostavila je da je stariji Arturov usvojeni brat, Kajus,
Ektorijusov sin... videla je Morgozu okruenu sinovima; jedan po jedan su se sputali na kolena
pred Arturom. Potom je ugledala barku za Avalon, optoenu crnim kao platom, i Morganu na
pramcu, samo to je Morgana bila starija.... starija, i u suzama.
Vivijen je nestrpljivo prela rukom preko povrine vode. Nije bilo vremena da tako stoji, traei
savet od vizija koje kao da nisu imale znaaja u ovom trenutku. Brzo je pola nizbrdo, prema svojoj
kuici, i prizvala svetenicu-sluavku.
"Obuci me", kruto je rekla, "i poalji po Merlina; mora poi za Karleon, i dovesti mi mladog
Artura ovamo pre nego to mladi mesec ostari za jedan dan. Nema vremena za gubljenje."

18.
Ali Artur nije doao u Avalon za vreme mladog meseca.
Morgana, u Kui devojaka, videla je raanje mladog meseca, ali nije prekinula post. Bila je
slaba, i znala je da bi joj od jela samo bilo muka. Pa, moda se to i moe oekivati. Ponekad se tako
oseala kada bi trebalo da dobije mesenicu; kasnije e joj biti bolje. I kasnije, tokom dana, zaista
se osetila bolje i popila je malo mleka i uzela hleba; a to popodne Vivijen je poslala po nju.
"Uter lei mrtav u Karleonu", rekla je. "Ako misli da treba da bude uz svoju majku..."
Morgana je na trenutak razmiljala o tome, ali na kraju je odmahnula glavom. "Nisam volela
Utera", rekla je, "i Igrena to dobro zna. Neka bi Boginja dala da je njeni svetenici utee bolje nego
to bih ja mogla."
Vivijen je uzdahnula. Izgledala je umorno i izmodeno, i Morgana se upitala da nije i njoj
moda zlo od posledica mladog meseca. "alim to moram tako da kaem", rekla je Vivijen, "ali
bojim se da si u pravu. Odrekla bih se tebe, nje radi, da ima potrebe. Bilo bi dovoljno vremena da
se vrati u Avalon pre..." tu je prekinula. "Zna da je Uter, za ivota, drao Saksonce pod
kontrolom, mada uvek u bitkama; nikada nismo imali vie od nekoliko meseci mira. Sada e, bojim
se, biti jo gore; mogu se pojaviti ak i pred vratima Avalona. Morgana, ti si sada prava svetenica,
videla si sveto oruje..."
Morgana je odgovorila znakom, i Vivijen je klimnula glavom, "Moda e doi dan kada e taj
ma morati da se podigne u odbranu Avalona, a moda i Britanije."
Zato mi to govori? upitala se Morgana. Ja sam svetenica, a ne ratnik; ne mogu podii ma u
odbranu Avalona.
"Sea se maa."
Bosonoga, smrznuta, ii u krug sa teinom maa u ruci, uti Ravenu, nemu, kako glasno i
uasnuto vriti...
"Seam se."
"Onda imam zadatak za tebe", rekla je Vivijen. "Kada se taj ma ponese u bitku, mora biti
okruen svom magijom koju imamo. Ti e nainiti kanije za ma, Morgana, i ugradie u njih sve
arolije koje zna, kako onaj ko ga ponese u bitku ne bi izgubio krv. Moe li to?"
Zaboravila sam, pomislila je Morgana, da e to biti posao za svetenicu koliko i za ratnika. A
Vivijen je, starim trikom praenja misli, odgovorila: "Znai, i ti e imati udela u bici za odbranu
tvoje zemlje."
"Neka bude tako", rekla je Morgana, pitajui se zato Vivijen, velika svetenica Avalona, ne
uzme taj posao na sebe. Gospa joj nije odgovorila. "Za ovo mora raditi sa maem pred sobom;
hodi, i Ravena e ti sluiti, u utanju magije."
Mada je pokuala da se spomene kako predstavlja samo posudu moi, a ne samu mo, da mo
dolazi od Boginje, Morgana je bila dovoljno mlada da iskusi zanos kada su je utke odveli na tajno
mesto gde se mora obavljati takav posao, okruenu svetenicama koje e predosetiti svaku njenu
potrebu kako ne bi morala da prekine utanje u kome e nakupiti mo potrebnu za tvorenje arolija.
Ma je poloen pred nju, na lanenu tkaninu; kraj njega je bila plitka posuda sa vodom, izraena od
srebra sa zlatnim ukrasima oko ivice. Bila je ispunjena vodom iz Svetog Kladenca; ne za pie -
voda i hrana bili su posebno spremljeni - nego da bi mogla da pogleda u nju i vidi stvari koje su joj
potrebne za posao koji mora da obavi.
Prvog dana je iskrojila, koristei se upravo maem, postavu od tanke jelenje koe. Prvi put je
imala fini alat za takav posao, i uivala je u naroitoj gvozdenoj igli koja joj je data da naini
avove; osetila je ponos, mada je znala koliko je to detinjasto, to nije ni na trenutak uzviknula od
bola kada se nekoliko puta ubola. Nije mogla da uzdri tihi uzdah zadovoljstva kada su joj pokazali
neprocenjivi komad purpurne kadife, obojene bojom koja, kao to je jednom ula, kota po unci
vie nego to je potrebno da se kupi vila i unajme radnici na imanju za godinu dana. To e pokriti
jelenju kou, i na njoj e morati da uradi, zlatnim i svilenim nitima koje su je ekale, magijske
arolije i njihove simbole.
Krojei oblike od koe i kadife koja e doi preko nje utroila je prvi dan; i pre nego to je
zaspala, udubljena u meditaciju o onome to mora da uini, gotovo u zanosu, malo je posekla ruku i
pokapala jelenju kou svojom krvlju.
Boginjo! Veliki Gavrane! Krv je prolivena na ove kanije, kako ne bi morala da bude prolivena
kada kanije budu ponesene u bitku.
Nemirno je spavala, sanjajui kako sedi na visokom bregu sa koga se vidi itava Britanija i kako
veze arolije, utiskujui ih kao vidljivo svetlo u tkaninu same zemlje. Pod njom je trao Kralj Jelen,
a uz brdo je ka njoj iao mukarac i uzeo joj je ma iz ruke...
Naglo se probudila. Artur! pomislila je. Artur e nositi ma, on je Pendragonov sin... I leala je
u tami, shvativi da joj je zato Vivijen poverila ovaj zadatak, da naini magijske kanije za ma koji
e on nositi kao simbol svih svojih naroda. Artur je prolio krv njenog devinstva, a ona e, takoe
poreklom od svete loze Avalona, stvoriti magijske kanije za njegovu bezbednost, uvajui
kraljevsku krv.
itavog tog dana utke je radila, pogledajui u iniju, putajui da se slike podiu, povremeno
zastajui u iekivanju nadahnua u toku meditacije; izvezla je rogati mesec, kako bi Boginja uvek
nadgledala ma i uvala svetu krv Avalona. Bila je toliko obuzeta magijskim utanjem da je svaki
predmet na kome bi joj se zaustavio pogled, svaki pokret njenih zaposlenih ruku, postajao mo
arolije. Povremeno joj se inilo da vidljiva svetlost tee iz njenih prstiju dok je za rogatim
mesecom sledio puni mesec, pa potom mladi mesec, jer sve stvari imaju svoja razdoblja. Potom,
poto je znala da Vrhovni Kralj Britanije mora vladati hrianskom zemljom, i poto su prvi
Hristovi sledbenici doli u Britaniju ovde, kod druida, izradila je simbol hrianstva i druidstva u
prijatlejstvu, krst unutar trostrukog krilatog kruga. Izvezla je na purpurnoj kadifi znake magijskih
elemenata, zemlje, vazduha, vode i vatre, a potom se zagledala u posudu pred sobom, u kojoj su se
vizije kretale i preplitale, pomaljajui se iz tame i nestajui u njoj; palicu i zemljani tanjir, zmiju
isceljenja i krila mudrosti i plameni ma moi... povremeno joj se inilo da igla i konac prolaze
kroz njeno telo i kroz telo zemlje, probijajui zemlju i nebo i njenu krv i telo... znak za znakom i
simbol za simbolom, svaki oznaen njenom krvlju i vodom Svetog Kladenca. Radila je tri dana,
malo spavajui, pojevi tek nekoliko komadia suenog voa, pijui samo vodu iz Kladenca.
Povremeno je, iz velike daljine unutar uma, gledala sopstvene prste kako rade bez svesnog napora,
magiju kako se sama tka, krv i kosti zemlje, krv njene nevinosti, snagu Kralja Jelena koji je umro i
prolio krv kako junak ne bi umro...
Do treeg zalaska sunca je zavrila; svaki deli kanija bio je prekriven prepletenim simbolima,
od kojih neke nije ni poznavala; svakako su poticali pravo iz ruku Boginje, samo prolazei kroz
njene ruke. Podigla ju je i ubacila ma u nju; odmerila ga je u ruci; potom je progovorila,
prekinuvi obredno utanje: "Zavreno je."
Sada, kad je duga napetost popustila, bila je svesna da je iscrpljena, potresena i bolesna. To su
mogle biti posledice obreda i produene upotrebe Vida; to je svakako poremetilo i njenu
mesenicu, koju je morala dobiti na dan mladog meseca. Govorilo se da je to srea, jer svetenice
se u to vreme odvajaju od svojih moi, isto kao i u obredima mladog meseca, kada se Boginja
povlai kako bi sauvala izvor svoje moi.
Vivijen je dola da uzme kanije. Nije mogla da obuzda tihi uzvik divljenja kada ih je pogledala,
i zaista, ak i Morgani, koja je znala da ih je izvezla svojim rukama, inilo se da prevazilaze ljudske
moi, da su prepune magije. Vivijen ih je samo nakratko dodirnula pre nego to ih je umotala u
dugaku, belu, svilenu traku.
"Dobro si radila", rekla je, i Morgana je osetila da joj se vrti u glavi. Kako to da misli da me
moe proceniti? zapitala se. I ja sam svetenica, prevazila sam njene nauke... I sopstvene misli su
je zaprepastile.
Vivijen ju je neno pogladila po obrazu. "Idi i spavaj, najdraa moja; izmorila si se ovim
velikim poslom."
Morgana je spavala dugo i duboko, bez snova; ali posle ponoi, iznenada, probudila ju je glasna
zvonjava zvona za uzbunu, crkvenih zvona, uas iz detinjstva. Saksonci su nas napali! Ustani i
naoruaj se!
inilo joj se da se istog asa probudila, ali nije se nalazila u Kui Devojaka, nego u crkvi, gde je
na kamenom oltaru poivalo oruje; a na nogarama kraj njega leao je naoruan mukarac,
pokriven platom. Nad glavom je i dalje ula zvonjavu upozorenja, od koje bi se probudili i mrtvi...
ne, jer mrtvi vitez nije se ni pomerio, i ona se brzo pomolila za oprotaj i zgrabila ma... i sada se
zaista probudila, u osvetljenoj sobi i u tiini. ak ni crkvena zvona sa drugog ostrva nisu remetila
tiinu njene kamene odaje. Sanjala je zvona, mrtvog viteza i kapelu sa upaljenim kandilima, oruje
na oltaru, ma, sve. Otkuda da sam to videla? Vid mi nikad ne dolazi bez poziva... je li to bio samo
san?
Kasnije tog dana bila je pozvana; svesnim delom uma setila se delova vizija koji su joj lebdeli
kroz um, poluvieni, dok je vezla kanije sa maem pred sobom. Padanje na zemlju zvezde padalice,
udar groma, veliki plamen; vuenje jo zadimljene padalice da je prekuju mali tamnoputi kovai
koji su obitavali u zemunicama pre nego to je podignut prsten od kamenja; mono, oruje za
kralja, slomljeno i prekovano, ovog puta u dugaki, listoliki ma, okupan i prekaljen u krvi i vatri,
ovrsnut... ma tri puta prekovan, nikada izvaen iz zemljine materice i stoga dvosturko svet...
Znala je ime maa. Ekskalibur, to znai sei elik. Maevi od meteoritskog gvoa su retki i
dragoceni. Ovaj bi mogao kotati koliko celo kraljevstvo.
Vivijen joj je naloila da se pokrije velom i doe. Dok su polako silazile nizbrdo, ugledala je
visoku priliku Talesina, Merlina, a uz njega Kevina, kako koraa svojim nesigurnim, nakaznim
korakom. inio joj se trapav i ruan vie nego ikada ranije, neprilian kao grudva loja na ivici
filigranskog svenjaka. A kraj njih - Morgana se ukoila, prepoznavi to vitko, miiavo telo, tu
svetlucavu, srebrnastu kosu.
Artur. Pa naravno, znala je da je ma za njega. Zar nije najprirodnije da doe kako bi ga
primio?
On je ratnik, kralj. Mali brat koga sam drala u krilu. Sve joj se inilo nestvarno. Ali kroz tog
Artura, ozbiljog deaka koji je sada kroio izmeu dvojice druida, naslutila je mladia koji je nosio
rogovlje Rogatog Boga; onako tih i ozbiljan, videla je kako je zamahnuo rogovljem, u smrtonosnoj,
oajnikoj borbi, i kako je stigao do nje okrvavljen jelenjom krvlju - ne dete nego mukarac, ratnik,
kralj.
Na Merlinov apat, kleknuo je na jedno koleno pred Gospom od Jezera. Lice mu je bilo puno
potovanja. Pa naravno, pomislila je, on jo nije video Vivijen, samo mene, a ja sam bila u tami.
Ali potom je ugledao Morganu; primetila je kao mu licem prelee izraz prepoznavanja. I njoj se
naklonio - barem su ga, pomislila je bez potrebe, tamo gde je odgajen nauili lepom ponaanju
dostojnom kraljevskog sina - i promrmljao: "Morgana."
Pognula je glavu pred njim. Poznao ju je uprkos velu. Moda bi trebalo da klekne pred Kraljem.
Ali gospa iz Avalona ne povija koleno pred ljudskom moi. Merlin bi kleknuo, kao i Kevin, da se
to trailo od njih; Vivijen nikad, jer ona nije samo svetenica Boginje, nego otelotvorenje Boginje,
onako kako svetenici mukih bogova ne mogu ni da pojme. Tako ni Morgana vie nikada nee
kleknuti.
Gospa od Jezera mu je pruila ruku, zapovedivi da ustane. "Dugo si putovao", rekla je, "i
umoran si. Morgana, odvedi ga u moju kuu u daj mu neto da pojede pre nego to ovo uinimo."
On se nasmeio, ne kao budui kralj, ne kao Odabrani, nego kao gladan deak. "Zahvaljujem,
gospo."
U Vivijeninoj kui zahvalio se svetenici koja mu je donela jelo, i gladno je navalio. Kada je
utolio prvu glad, obratio se Morgani. "Da li i ti ivi ovde?"
"Gospa obitava sama, ali je naizmenino slue svetenice. Stanovala sam ovde sa njom kada je
na mene bio red da sluim."
"Ti, kraljiina ker! Ti slui?"
Strogo je odgovorila. "Moramo sluiti pre nego to ponemo da nareujemo. I ona je sluila u
mladosti, i u njoj ja sluim Boginji."
Razmislio je o tome. "Ne poznajem tu Veliku Boginju", konano je rekao. "Merlin mi je rekao
da ti je Gospa... roaka."
"Ona je sestra Igreni, naoj majci."
"Pa, onda mi je tetka", rekao je Artur, oprobavajui rei na jeziku kao da nisu sasvim prikladne.
"Sve ovo mi je tako udno. Uvek sam nekako pokuavao da zamislim da mi je Ektorijus otac, a
Flavila mati. Naravno, znao sam da postoji nekakva tajna; i poto Ektorijus nije hteo da pria o
tome, mislio sam da je svakako u pitanju neto sramotno, da sam kopile ili neto jo gore. Ne
seam se Utera - svog oca; uopte. Niti majke, mada sam ponekad, kad bi me Flavila kaznila,
sanjao kako ivim negde drugde, sa enom koja me mazi, a onda me odguruje - je li Igrena, naa
majka, nalik na tebe?"
"Ne, ona je visoka i crvenokosa", rekla je Morgana.
Artur je uzdahnuo. "Pa, onda znai da je se uopte ne seam. Jer sanjao sam uvek nekoga nalik
na tebe - to si bila ti..."
Prekinuo je, jer glas mu je zadrhtao. Opasno tlo, pomislila je Morgana, ne usuujemo se da
govorimo o tome. "Uzmi jo jednu jabuku", mirno je rekla. "One rastu na ostrvu."
"Hvala." Uzeo je jednu i zagrizao. "Sve mi je tako novo i neobino. Toliko stvari mi se desilo
od... od..." Glas ga je izdao. "Stalno mislim na tebe. Ne mogu drugaije. Istina je ono to sam
rekao, Morgana - seau te se itavog ivota jer si mi bila prva, i uvek u misliti na tebe i voleu
te..."
Znala je da bi trebalo da kae neto grubo i bolno. Umesto toga, rei su joj bile ljubazne i
daleke. "Ne sme tako misliti o meni. Za tebe ja nisam ena, nego predstavnica Boginje koja ti je
dola, i svetogre je seati me se kao obine smrtnice. Zaboravi me i pamti Boginju."
"Pokuao sam..." Prekinuo je, steui pesnice, a onda je ozbiljno nastavio. "U pravu si. Tako
treba da mislim o tome - samo jo jedna od udnih stvari koje su mi se desile otkako su me otpravili
iz Ektorijusove kue. Tajanstvene, magine stvari. Kao bitka sa Saksoncima..." Ispruio je ruku i
zasukao rukav tunike kako bi pokazao zavoj, debelo premazan ve pocrnelom smolom. "Tamo sam
ranjen. Samo, sve je bilo kao u snu, u mojoj prvoj bici. Kralj Uter..." oborio je pogled i progutao
knedlu. "Stigao sam prekasno. Nisam ga ni upoznao. Leao je u crkvi, i video sam ga mrtvog, sa
orujem poloenim na oltar - rekli su mi da je to obiaj, da kada hrabar vitez lei mrtav, njegovo
oruje poiva sa njim. A onda, dok su svetenici jo pevali Nunc Dimitis, zazvonila su zvona na
uzbunu, napali su Saksonci - straari su upali pravo u crkvu i oteli konopce od zvona iz ruku
svetenika koji su oglaavali mrtvaca, a svi kraljevi ljudi su zgrabili oruje i istrali. Ja nisam imao
ma, samo bode, ali sam zgrabio koplje jednog od vojnika. Moja prva bitka, pomislio sam, ali Kaj
- moj usvojeni brat, Kajus, Ektorijusov sin - rekao mi je da je ostavio ma u kui gde smo odseli, i
poslao me je da otrim i donesem ga. Znao sam da je to samo da bi me udaljili od bitke; Kaj i moj
usvojeni otac rekli su da jo nisam spreman za krv. I umesto da otrim u svratite, uao sam u crkvu
i uzeo kraljev ma sa oltara... Pa", rekao je, branei se, "on se njime borio protiv Saksonaca
dvadeset godina i svakako bi mu bilo milo da se ma i dalje bori, umesto da beskorisno lei na
kamenu! I tako sam otrao i taman sam hteo da ga dam Kaju kad se pojavio Merlin i rekao
najstranijim glasom koji sam ikada uo: 'Otkuda ti taj mna, deae?'
Bio sam besan jer me je nazdvao deakom, posle svega to sam uinio na Zmajevom ostrvu;
rekao sam mu da je to ma za borbu sa Saksoncima, a ne za leanje po starom kamenju, i onda je
doao Ektorijus i video me sa maem u ruci, i onda su i on i Kaj kleknuli pred mene, samo tako!
Oseao sam se veoma udno - rekao sam: 'Oe, zato klei, zato tera mog brata da klei? Oh,
ustani, ovo je strano', a Merlin je rekao onim glasom: 'On je Kralj, i pravo je da uzme ma'. I onda
su Saksonci stigli preko zida - uli smo njihove rogove - i nije bilo vremena za priu o maevima
niti o bilo emu drugom; Kaj je zgrabio koplje, a meni je ostao ma i krenuli smo. Ne seam se
mnogo bitke - valjda je uvek tako. Kaj je ranjen, ozbiljno je ranjen u nogu. Posle, dok mi je Merlin
previjao ruku, rekao mi je ko sam, zapravo. Mislim, ko mi je, u stvari, bio otac. I Ektorijus je doao
i kleknuo i rekao da e biti dobar vitez meni kao to je bio mom ocu i Ambroziju pre njega, i bilo
mi je tako neprijatno... i jedino to me je zamolio bilo je da uzmema Kaja za komornika kada
budem na dvoru. I naravno da sam rado pristao - uostalom, Kaj mi je brat, hou da kaem, uvek
sam o njemu mislio kao o o bratu. Bilo je mnogo guve oko tog maa, ali Merlin je rekao svim
vitezovima da je sudbina uredila da ga uzmem, i zamisli, posluali su ga." Nasmeio se, i Morgana
je osetila plimu ljubavi i saaljenja pred njegovom zbunjenou.
Zvona koja su je probudila... videla je, ali nije znala ta vidi.
Oborila je pogled. Sada e izmeu njih uvek postojati spona. Hoe li svaki udarac koji ga snae
tako padati, kao ma u njeno otvoreno srce?
"A sada izgleda da u dobiti novi ma", rekao je Artur. "Prvo uopte nisam imao ma, a sad u
imati dva naroita!" Uzdahnuo je i rekao gotovo kao da se ali. "Ne razumem kakve veze ima sve
ovo sa postavljanjem kralja."

Ma koliko esto viala Vivijen u odedi Velike Svetenice Avalona, Morgana se nikada nije
navikla na taj prizor. Spazila je Artura kako gleda as jednu as drugu, i po njegovom pogledu
primetila je koliko su sline. utao je, ponovo zadivljen. Morgana je opet osetila praznu muninu.
Barem ga nisu naterali na magijski post, pomislila je. Moda je trebalo da jede sa njim, ali od
pomisli na hranu zavrtelo joj se u glavi. Produeni magijski rad moe da to uini; nikakvo udo da
je Vivijen tako ispijena.
"Hodi", rekla je Vivijen i pola napred - Gospa od Avalona, ovde, ide ak i ispred kralja -
povevi ih od kue, pa du obala Jezera, u zgradu u kojoj obitavaju svetenici. Artur je tiho iao uz
Morganu, i na trenutak je napola oekivala da e pruiti ruku kao kada je bio sasvim mali i da e se
uhvatiti za nju... ali sada je ta mala aka koju je nekada drala bila aka ratnika, vea od njene,
ogrubela od dugog vebanja maem i drugim orujem. Iza Artura i Morgane iao je Merlin, a uz
njega Kevin.
Sili su uskim stepenitem, i okruio ih je vlaan miris podzemlja. Morgana nije videla nikoga
da pali svetiljku, ali iznenada se pojavio siuan plamen u tami i oko njih je blesnula bleda svetlost.
Vivijen se zaustavila, tako naglo da su naleteli na nju, i Morgana se na trenutak iznenadila to je
Vivijen mala i meka, kao obina ena, a ne daleka slika Boginje. Gospa je pruila ruku i uhvatila
Artura za doruje; nije uspela da ga obuhvati.
"Arture, sine Igrene od Avalona i Pendragona, nasledni kralju Britanije", rekla je, "pogledaj
najsvetije predmete u itavoj svojoj zemlji."
Svetlo je palo na zlato i dragulje u peharu i tanjiru, na dugako koplje, na purpur, zlato i srebro
kanija. A iz kanije Vivijen je izvukla dugaku, tamnu otricu. Na balaku su se mutno presijavali
dragulji.
"Ma posveenih sudova Obreda druida", tiho je rekla. "Zakuni mi se sada, Arture Pendragone,
Kralju Britanije, da e, kada doe do krune, jednako postupati sa druidima i hrianima, i da e te
voditi sveta magija onih koji su te postavili na presto."
Artur je posegnuo za maem, razrogaenih oiju; Morgana je u njegovom pogledu videla da zna
kakakv je to ma. Vivijen ga je spreila brzim pokretom.
"Dodirnuti svete predmete nepripremljen, to znai smrt", rekla je. "Arture, zakuni se. Sa ovim
maem u ruci nema poglavice ni kralja, paganskog ni hrianskog, koji e moi da ti se suprotstavi.
Ali to nije ma za kralja koji e sluati samo hrianske svetenike. Ako se ne zakune, moe
odmah da ode, nosei oruje kakvo moe da dobije od svojih hrianskih sledbenika, ali narodi
koji sluaju Avalon sledie te tek kada bude mogao to da im zapovedi. Ili e se zakleti, pa e
stei njihovo saveznitvo preko svetog oruja Avalona? Odaberi, Arture."
Zurio je u nju, malo se mrtei, a slabo svetlo presijavalo mu se u kosi, koja je izgledala gotovo
bela. "U ovoj zemlji moe postojati samo jedan vladar", rekao je. "Avalon ne sme vladati nada
mnom."
"Niti smeju svetenici koji bi te pretvorili u ruku svog mrtvog Boga", tiho je rekla Vivijen, "ali
neemo te terati. Odaberi hoe li uzeti ovaj ma ili nee, hoe li ga odbiti i vladati u svoje ime,
prezrevi pomo Starih bogova."
Morgana je videla da je to uspelo - onog dana kada je trao sa jelenima i kada su mu Stari
bogovi omoguili pobedu, tako da je priznat za kralja u tom narodu, prvom koji ga je priznao. Brzo
je odgovorio. "Boe sauvaj da prezrem..." i tu se zaustavio, progutavi knedlu. "Kako da se
zakunem, Gospo?"
"Samo ovako: da e postupati jednako sa svim ljudima, bili oni potovaoci hrianskog Boga ili
ne, i da e uvek ukazivati potovanje bogovima Avalona. Jer ma ta govorili hriani, Arture
Pendragone, i ma kako zvali svog Boga, svi bogovi su jedan Bog, i sve Boginje su jedna Boginja.
Zakuni se samo da e potovati tu istinu, i da se nee drati jednog Boga i prezreti ostale."
"Video si", rekao je Merlin, glasom dubokim i zvunim u tiini, "da ja iskreno potujem Hrista i
da sam kleao pred oltarom i primio njihov sveti zalogaj."
Artur je delovao uznemireno. "Pa, to je istina, gospodaru Merline. A ti si, ini mi se, savetnik
kome treba da verujem vie nego ikom drugom. Da li mi nalae da se zakunem?"
"Gospodaru i kralju moj", rekao je Talesin, "ti si vrlo mlad, i moda e tvoji svetenici i biskupi
smatrati da treba da upravljaju saveu ak i jednog kralja. Ali ja nisam svetenik; ja sam druid. I
rei u ti samo da mudrost i istina nisu svojina nijedne vrste svetenika. Upitaj svoju savest, Arture,
da li bi bilo pogreno zakleti se da e postupati poteno prema svim ljudima i svim bogovima koje
potuju, umesto da se prepusti samo jednom bogu."
"Pa, onda u se zakleti", tiho je rekao Artur, "i primiu ma."
"Onda klekni", rekla je Vivijen, "u znak da je kralj samo ovek, i da je svetenica, ak i velika
svetenica, samo ena, a da su bogovi iznad svih nas."
Artur je kleknuo. Svetlost u njegovoj plavoj kosi, primetila je Morgana, bila je nalik na krunu.
Vivijen mu je poloila ma u aku; vrsto je stegao balak. Duboko je udahnuo.
"Primi ovaj ma, kralju moj", rekla je Vivijen, "i pravedno ga nosi. Ovaj ma nije nainjen od
gvoa otetog iz tela zemlje, nae majke; svet je, iskovan od metala koji je pao sa nebesa, toliko
davno da ak ni druidsko predanje ne zna taan broj godina, jer iskovan je pre nego to su druidi
doli u ove zemlje."
Artur je ustao sa maem u ruci.
"ta ti se vie dopada?" upitala je Vivijen. "Ma ili kanije?"
Artur je sa divljenjem pogledao bogato izvezene kanije, ali je odgovorio: "Ja sam ratnik, Gospo.
Kanije su divne, ali meni se vie dopada ma."
"Svejedno", rekla je Vivijen, "uvek nosi kanije sa sobom; u njih su utkane sve magije Avalona.
Dok nosi te kanije, ak i ako bude ranjen, nee izgubiti toliko krvi da ti ivot bude u opasnosti;
zaarene su magijom za zaustavljanje krvi. To je retka i dragocena stvar, i arobna."
Nasmeio se - gotovo se nasmejao to je prekinuta duga napetost. "Voleo bih da sam ga imao
kada sam dobio ovu ranu od Saksonaca; krvario sam kao ovca na klanici!"
"Tada nisi bio kralj, gospodaru. Ali sada e te magijske kanije tititi."
"ak i tako, kralju moj", javio se Kevin melodinim glasom, zaklonjen iza Merlina, "ma koliko
verovao kanijama, savetujem ti da dovede majstore borbe i da ne prestaje da veba sa orujem!"
Artur se nasmejao dok je pripasivao ma u kanijama. "Ne sumnjaj u to. Moj usvojeni otac doveo
je starog svetenika da me naui da itam, a on mi je itao iz jedne od svetih knjiga o tome kako je
avo iskuavao Gospoda Isusa, govorei mu kako mu je Otac dao anele da ga uvaju; a Isus je
rekao da je loa zamisao dovoditi Boga u iskuenje. A kralj je samo od krvi imesa - seti se, svoj
prvi ma sam uzeo kraj Uterovog mrtvog tela. Nemoj misliti da u tako iskuavati Boga, druidu."
Sa opasanim posveenim maem Obreda, Artur je izgledao nekako vii, dostojanstveniji.
Morgana je mogla da ga zamisli krunisanog i kraljevski odevenog, posaenog na visoki presto... i
na trenutak je izgledalo da je mala prostorija oko njega prepuna drugih ljudi, senovitih, naoruanih,
bogato obuenih, otmenih, postavljenih tik oko njega. Njegovi sadruzi... a onda su oni nestali, i on
je ponovo bio samo mladi koji se nesigurno smei, jo se oseajui pomalo nelagodno zbog
poloaja koji je upravo stekao.
Okrenuli su se i izili iz podzemne kapele. Ali pre nego to su potpuno napustili odaju, Artur se
okrenuo na trenutak i pogledao ostale posveene sudove, koji su ostali u senci. Na licu mu se
primeivala nesigurnost, gotovo vidljivo pitanje. Jesam li dobro postupio, da li sam uinio
svetogre prema Bogu koga su me nauili da potujem kao Jedinog?
Talesinov glas bio je tih i nean. "Zna li koja mi je najvea elja, gospodaru i kralju moj?"
"Koja, gospodaru Merline?"
"Da jednog dana - ne sada, jer zemlja jo nije spremna, kao ni oni koji potuju Hrista - ali
jednog dana druid i svetenik bi trebalo da slue zajedno; u njihovoj velikoj crkvi, njihove velike
pokore trebalo bi da se slave ovim peharom i tanjirom za hleb i vino, u znak da su svi bogovi
Jedan."
Artur se prekrstio i odgovorio gotovo apatom. "Amin, gospodaru Merline, i neka bi Isus
omoguio to jednog dana na ovim ostrvima."
Morgana je osetila kako joj se jee podlaktice i zaula je svoj glas, ni ne znajui da je
progovorila sve dok Vid se nije oglasio kroz nju. "Taj dan e doi, Arture, ali ne onako kako ti
misli. Pazi se tog dana, jer bi mogao dobiti znak da je tvoj posao gotov."
Artur je odgovorio priguenim glasom. "Ako taj dan ikada doe, gospo, to e mi zaista biti znak
da sam obavio ono zbog ega sam doao na presto, i biu zadovoljan time."
"Pazi ta govori", vrlo tiho je rekao Merlin, "jer rei koje izgovaramo stvaraju senke onoga to
e doi, i izgovarajui ih izazivamo dogaaje, kralju moj."
Morgana je zamirkala kad su izili na sunce. Zateturala se i Kevin je pruio ruku da je pridri.
"Jesi li bolesna, gospo?"
Nestrpljivo je odmahnula glavom, zapovedivi vrtoglavici da nestane. Artur ju je uznemireno
gledao. Ali dotle su ve svi bili na suncu, i um mu je ponovo bio zaokupjen trenutnim poslom.
"Krunisae me u Glastonberiju, na Ostrvu svetenika. Da li je mogue da napustite Avalon,
Gospo, kako biste otili tamo?"
Vivijen mu se osmehnula. "Mislim da nije. Ali Merlin e poi sa tobom. A i Morgana e
posmatrati tvoje krunisanje ako eli, i ako ona eli", dodala je, a Morgana se upitala zato Gospa
tako govori i zato se smei. "Morgana, dete moje, hoe li poi sa njima u barci?"
Morgana se naklonila. Stala je na pramac barke koja je pola ka obali, nosei sada samo Artura i
Merlina, a kad su se pribliili obali, primetila je da ih eka nekoliko naoruanih ljudi. Videla je
zaprepaenje u njihovim oima kad su ugledali zaogrnutu barku Avalona kako se iznenada
pojavljuje iz magle, a jednog od njih je prepoznala. Lanselet se nije promenio od onog dana pre dve
godine, samo je bio vii, lepi, bogato odeven u tamni purpur, i imao je ma i tit.
I on je nju prepoznao, i naklonio joj se. "Roako", rekao je.
"Poznaje moju sestru, gospu Morganu, vojvotkinju od Kornvola, svetenicu Avalona", rekao je
Artur. "Morgana, ovo je moj najboji prijatelj, na roak."
"Upoznali smo se." Lanselet se nagnuo nad njenom rukom, i Morgana je ponovo, kroz
nelagodnost i muninu koji su je obuzimali, osetila iznenadan talas one enje koja je nikada nee
sasvim napustiti.
On i ja smo sueni jedno drugom; trebalo je da imam hrabosti onog dana, pa makar to znailo
krenje zaveta... Videla je u njegovom pogledu da se setio, videla je po nenosti sa kojom joj je
dodirnuo ruku.
Potom je uzdahnula, podigla pogled i pustila da joj predstave ostale.
"Moj usvojeni brat, Kaj", rekao je Artur. Kaj je bio krupan, tamnokos i Rimljanin do sri, a kada
se obratio Arturu, sa prirodnom oputenou i ljubavlju, videla je da Artur ima dvojicu vrstih voa
koji e mu voditi vojske. Ostali vitezovi predstavljeni su joj kao Bedvir, Lukan i Balin; pri pomenu
imena ovog poslednjeg iznenaeno je podigla pogled, ba kao i Merilin; to je bio usvojeni brat
Vivijeninog starijeg sina, Balana. Balin je bio plavokos i irokih ramena, u pohabanoj odei, ali
kretao se graciozno kao i njegov polubrat, Lanselet. Odea mu je bila siromana, ali oruje i oklop
su blistali, dobro odravani, i delovali su kao da se esto koriste.
Morgana je bila zadovoljna to preputa Artura njegovim vitezovima; ali prvo je ceremonijalno
podigla njegovu ruku da je poljubi.
"Doi na moje krunisanje ako bude mogla, sestro", rekao je.

19.
Nekoliko dana kasnije Morgana je pola, sa jo nekoliko itelja Avalona, na Arturovo
krunisanje. Za sve godine provedene u Avalonu - osim nekoliko trenutaka kada je otvorila
izmaglicu kako bi odvela Gvenvir u njen manastir - nikada nije stupila na tlo Ostrva svetenika,
Inis Vitrin, Ostrvo Stakla. inilo joj se da sunce sija neobino grubo, za razliku od blagog i
maglovitog sjaja nad Avalonom. Morala je da se podseti kako je za gotovo sve ljude u
Britaniji ovo stvarni svet, a da Avalon predstavlja samo zaarani san, kao i kraljevstvo vila. Za nju
je Avalon bio stvaran, a ovaj svet je bio grubi san iz koga se, ko zna zato, sada nikako nije budila.
Prostor oko crkve bio je ispunjen arenim atorima i paviljonima, nalik na neobine peurke.
Morgani se inilo da crkvena zvona odjekuju danju i nou, sat za satom, zveketavim zvukom koji
joj je pritiskao ivce. Artur ju je pozdravio, i prvi put je upoznala Ektorijusa, dobrog viteza i ratnika
koji je odgajio njenog brata, i njegovu enu Flavilu.
Za ovo putovanje u spoljanji svet, na Vivijenin savet, odbacila je plave haljine svetenice
Avalona i tuniku od jelenje koe, i obukla je jednostavnu haljinu od crne vune, sa lanenom
kouljom i belim velom preko upletene kose. Ubrzo je shvatila da u toj odei izgleda kao matrona;
meu britanskim enama mlade devojke ile su rasputene kose i nosile su jarko obojene hajine.
Svi su je smatrali za pripadnicu manastira na Inis Vitrinu, nedaleko od crkve, gde su sestre nosile
tako ozbiljne haljine; Morgan se nije potrudila da ih razuveri. A nije ni Artur, mada je podigao
obrve i znaajno joj se nasmeio.
"Pomajko", rekao je Flavili, "mnogo stvari treba da se uradi - svetenici ele da razgovaraju sa
mnom o mojoj dui, a kraljevi Orknija i Severnog Velsa ele da ih primim. Hoe li da povede
moju sestru do nae majke?"
Do nae majke, pomislila je Morgana; ali naa majka nam je oboma postala stranac. Potraila
je u umu nekakav nagovetaj radosti zbog predstojeeg susreta, ali nije uspela da ga nae. Igrena je
mirno pustila oboje dece da odu, dete iz prvog braka bez radosti, i dete iz drugog punog ljubavi;
kakva ena to moe da uradi? Morgana je uhvatila sebe kako se priprema da bude stroga u prvom
susretu sa Igrenom. ak joj se ne seam ni lica, pomislila je.
Ali kada je videla Igrenu, shvatila je da bi je svakako prepoznala.
"Morgana!" Zaboravila je, ili se seala samo u snovima, koliko je Igrenin glas bogat i topao.
"Drago moje dete! Pa ti si ve odrasla ena. U srcu te uvek vidim kao devojicu - i kako si umorna
i neispavana - jesu li ti sve ove svetkovine teko pale, Morgana?"
Morgana je poljubila majku, opet oseajui kako je suze gue u grlu. Igrena je bila prelepa, a
ona - opet su joj se u seanju pojavile poluzaboravljene rei: mala i runa kao da je od vilinskog
naroda - da li je i Igrena mislila da je ona ruma?
"Ali ta je to?" Igrenine lake ruke dodirnule su polumesec na njenom elu. "Obojena si kao da si
od vilinskog naroda - je li to prikladno, Morgana?"
Morganin glas bio je strog. "Ja sam svetnica Avalona i sa ponosom nosim znak Boginje."
"Onda ga pokri velom, dete, ili e uvrediti opaticu. Stanovae sa mnom u manastiru."
Morgana je stegla usne. Da li bi opatica, da je dola u Avalon, krila svoj krst kako ne bi uvredila
mene, ili Gospu? "Ne elim da te vream, majko, ali ne bi bilo prikladno da obitavam meu
zidovima manastira; opatica to ne bi volela, a ne bi ni Gospa, a ja sam podreena Gospi i ivim po
njenim pravilima." Od pomisli na obitavanje unutar tih zidova, ak i samo tokom tri noi
krunisanja, uz stalno oglaavanje tih paklenih zvona, ledila joj se krv.
Igrena je izgledala uznemirena. "Pa, neka bude po tvome. Moda bi elela da odsedne kod
moje sestre, kraljice od Orknija. Da li se sea Morgoze?"
"Rado u primiti svoju roaku Morganu", rekao je blagi glas, i Morgana je podigla pogled,
suoivi se sa slikom sopstvene majke, onakve kakvom je se seala iz detinjstva; ponosna, raskono
odevena u jarku svilu, sa draguljima i bogato upletenom kosom oko ela. "Pa, ti si bila tako mala
devojica, a sad si odrasla i postala si svetenica!" Morgana se nala u njenom toplom i mirisnom
naruju. "Dobro dola, roako, hodi da sedne kraj mene. Kako je naa sestra Vivijen? ujemo
velike stvari o njoj, da je ona glavna pokretaka snaga svih velikih dogaaja koji su doveli
Igreninog sina na presto. ak ni Lot nije mogao da se suprotstavi onome koga podravaju i Merlin i
vilinski narod i sva Plemena i svi Rimljani. I tako e tvoj mali brat postati kralj! Hoe li doi na
dvor, Morgana, da ga savetuje, kao to bi Uter dobro uradio da je primao savete Gospe od
Avalona?"
Morgana se nasmejala, opustivi se u Morgozinom zagrljaju. "Kralj e uiniti onako kako
smatra da treba, to je prvi nauk koji moraju znati svi oko njega. Pretpostavljam da Artur dovoljno
lii na Utera da bi to znao."
"Pa, sada vie nema mnogo sumnje u to ko mu je otac, s obzirom na to koliko se o tome
govorilo u poslednje vreme", rekla je Morgoza i na trenutak ljupko uzdahnula. "Ne, Igrena, ne sme
ponovo da plae - treba da se raduje, a ne da ali, to tvoj sin toliko lii na oca i to je prihvaen
u itavoj Britaniji zato to se latio vladanja svim njenim zemljama i narodima."
Igrena je zatreptala; poslednjih dana je preterala sa plakanjem, pomislila je Morgana. "Drago mi
je zbog Artura", poela je, ali glas joj se prekinuo i nije mogla da nastavi. Morgana ju je pogladila
po ruci, ali je osetila nestrpljenje; uopte nije mislila na decu, samo na Utera, na Utera... ak i sada,
kad je bio mrtav i sahranjen, njena majka e odbaciti nju i Artura radi seanja na oveka koga je
toliko volela da je zaboravljala na sve ostalo. Sa olakanjem se ponovo obratila Morgozi.
"Vivijen kae da ima sinove..."
"Istina je", rekla je Morgoza, "mada su gotovo svi dovoljno mali da budu ovde, meu enama.
Ukoliko Artur pogine u boju - a ak ni Uter nije bio imun na tu sudbinu - moj Gaven mu je najblii
roak, osim ako ti ima sina, Morgana - ne? Zar su svetenice Avalona postale edne kao
monahinje, kad u tvojim godinama nisi podarila Boginji ni sina ni ker? Ili si podelila sudbinu
svoje majke i izgubila mnogo dece na poroaju? Oprosti mi, Igrena - nisam htela da te podsetim..."
Igrena je savladala suze. "Ne treba da plaem zbog Boje volje; imam vie od veine ena.
Imam ker koja slui Boginji uz koju sam odrasla, i sina koji e sutra biti krunisan oevom krunom.
Moja ostala deca su u Hristovom naruju."
Za ime Boginje, pomislila je Morgana, kakav nain da se zamilja Bog, sa pokolenjima mrtvih
koji se veru po njemu! Znala je da je to samo izraz, uteha oaloenoj majci, ali uznemirila ju je
bogohulna zamisao. Setila se da joj je Morgoza postavila pitanje i odmahnula je glavom.
"Ne, nisam raala decu, Morgoza - sve do ovog Beltana uvala sam devianstvo za Boginju."
Naglo je prekinula; ne sme rei vie. Igrena, koja je postala vea hrianka nego to bi Morgana i
pomislila, bila bi uasnuta i od same pomisli na obred u kome je igrala ulogu Boginje pred roenim
bratom.
A onda ju je zapljusnuo novi uas, gori od prvog, toliko da je osetila nalet munine. To se desilo
pod punim mesecom, i mada je od tada mesec rastao, opadao i ponovo rastao, ona jo nije dobila
svoju mesenicu, niti je bilo ikakvog predznaka o tome. Bila je zadovoljna to nee imati problema
sa njom tokom krunisanja i mislila je da je to reakcija na veliku magiju; sve do ovog trenutka nije
ni pomislila da bi moglo postojati drugo objanjenje.
Obred obnavljanja i plodnosti useva i zemlje, i materica ena iz plemena. To je znala. A bila je
toliko slepa i toliko ponosna da je pomislila kako svetenica, kako Boginja moe biti izuzeta iz
smisla itavog obreda. Gledala je druge mlade svetenice kako trpe muninu posle slinih obreda,
sve dok ne ponu da narastaju od svog zrelog ploda; gledala je raanje dece, nekima je pri tome i
pomogla svojim vetim rukama svetenice. A ni jedan jedini put, glupa i slepa, nije ni pomislila da
bi i ona mogla da iz obreda izie oteale materice.
Primetila je Morgozin otar pogled, pa je namerno zevnula kako bi prikrila utanje. "Putovala
sam od praskozorja", rekla je, "i nisam dorukovala; gladna sam." Igrena se brzo izvinila i poslala
svoje ene po hleb i pivo koje je Morgana silom pojela, mada joj je od jela bilo muka, a sada je
znala i zato.
Boginjo! Majko Boginjo! Vivijen je znala da se ovo moe desiti, a nije me potedela! Znala je ta
mora da uini i znala je da to mora uiniti to pre; ali nee moi da se time pozabavi tokom tri dana
Arturovog krunisanja, jer nije mogla da doe do trava i korenja kakvo bi lako nala u Avalonu, a i
nije se usuivala da se sada razboli. Osetila je da se grozi od pomisli na bol i bolest, ali to se mora
uiniti, bez odlaganja, ili e sredinom zime roditi sina sinu svoje majke. Osim toga, Igrena ne sme
znati nita o tome - to bi joj se uinilo kao nepojmljivo zlo. Morgan je naterala sebe da jede i da
razgovara o sitnicama, i da ogovara kao svaka ena.
Ali um joj je neprekidno radio. Da, lepo rublje koje nosi izraeno je u Avalonu, nigde nema
takvog rublja, moda je to zbog grebenanja u Jezeru, koje daje snanija i dua vlakna, i belja nego
igde drugde. Ali u srcu je mislila drugo. Artur nikako ne sme saznati, ima dovoljno briga na srcu
oko krunisanja. Ako mogu da ponesem ovaj teret i utim kako bih njemu olakala, uiniu tako. Da,
nauila je da svira harfu - oh, pa glupo je, majko, misliti da je greno da ena ume da svira. ak i
ako Sveta knjiga kae da ene u crkvi moraju utati, strano je i pomisliti kako bi Boje uho
povredio glas ene koja peva njemu u slavu; zar nije i Njegova mati povala njemu u slavu kada je
saznala da e poneti dete Duha Svetog? Potom, kad je Morgana uzela harfu i zapevala majci, ispod
napeva lealo je oajanje, jer je znala, kao i Vivijen, da e ona biti naredna Gospa od Avalona i da
duguje Boginji makar jednu ker. Bilo bi nepromiljeno otarasiti se deteta zaetog u Velikom
Braku. Ali kako da postupi drugaije? Majka hrianskog Boga radovala se to joj je Bog dao dete,
ali Morgana je mogla samo da besni u nemom ogorenju zbog Boga koji je uzeo oblik njenog
neprepoznatog brata... Navikla je da ivi na dva nivoa svesti, ali usne su joj ipak prebledele, i glas
joj je bio napet, i bilo joj je milo kad ju je Morgoza prekinula.
"Morgana, tvoj glas je divan, nadam se da u ga uti i na svom dvoru. I, Igrena, nadam se da
emo se jo dosta viati dok traje krunisanje, ali sada moram da se vratim i vidim kako mi je beba.
Ne volim crkvena zvona i molitve, a ini mi se da je Morgana umorna od puta. Mislim da u je
povesti do svojih atora i naterati je da legne, pa e ujutro biti svea i odmorna da vidi Artura
krunisanog."
Igrena nije ni pokuala da prikrije olakanje. "Da, a ja treba da budem na podnevnoj slubi",
rekla je. "Znajte, obe, da u, kada Artur bude krunisan, ja prei u manastir u Tintagelu. Artur me je
zamolio da ostanem uz njega, ali nadam se da e uskoro stei svoju kraljicu, pa mu ja neu biti
potrebna."
Da, zahtevae da se Artur oeni, i to to pre. Morgana se pitala koji e od ovih sitnih kraljeva
osvojiti ast da bude kraljev tast. A moj sin bi mogao da bude naslednik prestola... ne. Ne, neu ak
ni da mislim na to.
I opet ju je obuzeo ogoreni bes, nalik na guenje; zato, zato joj je Vivijen ovo uinila?
Pokrenula je nebo i zemlju da bi njih dvoje, Artur i Morgana, izigravali bogove i boginje... zar se
sve svodi na to?
Igrena ih je obe zagrlila i poljubila, obeavi da e se ubrzo ponovo videti. Dok su ile ka
blistavom nizu paviljona, Morgoza je prva progovorila. "Igrena se toliko promenila da je ne bih
poznala - ko bi i pomislio da e postati tako pobona? Oito e pred kraj ivota biti strah i trepet
gomili asnih sestara; mada to nije lepo rei, milo mi je to neu biti meu njima. Nimalo mi se ne
dopada manastirski ivot."
Morgana je naterala sebe da se nasmei. "I meni se ini; izgleda da ti brak i materinstvo prijaju.
Procvetala si kao divlja rua u ivici, tetka."
Morgana se lenjo nasmeila. "Moj mu je dobar prema meni, i odgovara mi da budem kraljica",
rekla je. "On je severnjak i zato ne misli da je loe savetovati se sa enom, kao to to tvrde one
budale Rimljani. Nadam se da Artura nije pokvarilo vaspitavanje u rimljanskoj porodici - to bi ga
moda uinilo monim ratnikom, ali ako prezire Plemena, nee dugo vladati. ak je i Uter bio
dovoljno mudar da to zna i da dozvoli da ga kruniu na Zmajevom ostrvu."
"I Artura su tamo krunisali", rekla je Morgana. Vie nije smela da govori.
"Tako je. ula sam neto o tome i mislim da je mudro postupio. to se mene tie, ja sam
ambiciozna; Lot me pita za savet, i u naoj zemlji sve ide dobro. Svetenici su veoma ljuti na mene
i kau da se ne drim onako kako dolii jednoj eni - sigurno misle da sam nekakva zla arobnica
ili vetica, zato to ne sedim skromno u uglu, predui i tkajui. Ali Lot ne obraa mnogo panje na
svetenike, iako je njegov narod uglavnom hrianski... iskreno reeno, veina sveta tamo ne mari
mnogo da li je bog u njihovoj zemlji beli Hrist, ili Boginja, ili Rogati, ili saksonski Bog-Konj, samo
dok im usevi uspevaju i dok su im trbusi puni. Mislim da je to sasvim u redu - zemlja kojom
vladaju svetenici puna je tirana, i na zemlji i na nebesima. Uter se malo previe oslanjao na njih
poslednjih godina, ako mene pita. Neka bi Boginja dala da Artur bude razumniji."
"Zakleo se da e jednako postupati prema bogovima Avalona, pre nego to mu je Vivijen dala
druidski ma."
"Dala mu ga je?" upitala je Morgoza. "Otkuda joj samo ta pomisao? Ali dosta smo priale o
bogovima i kraljevima i tome slino - Morgana, ta te mui?" Poto Morgana nije odgovorila,
nastavila je. "Zar misli da ne mogu da poznam noseu enu kad je vidim? Igrena nita nije
primetila, ali ona ima oi samo za svoju tugu."
Morgana je naterala sebe da olako odgovori. "Pa, moda je i tako; uestvovala sam u obredima
Beltana."
Morgoza se nasmejala. "Ako ti je to bilo prvi put, moda nee znati jo mesec dana, ali elim ti
sreu. Ve si prola najbolje godine za raanje - ja sam u tvojim godinama imala troje. Savetujem ti
da ne kae Igreni - ona je sad tolika hrianka da bi joj bilo teko da prihvati dete Boginje. Pa,
pretpostavljam da sve ene vremenom ostare. I Vivijen mora da je ve dosta zala u godine. Nisam
je videla otkako se rodio Gaven."
"Meni se ini ista kao i uvek", rekla je Morgana.
"I tako nije dola na Arturovo krunisanje. Pa, moemo i bez nje. Ali mislim da se nee
zadovoljiti da dugo ostane u pozadini. Jednog dana, nimalo ne sumnjam, odluie da na nae oltare
postavi Boginjin pehar umesto hleba i vina hrianske ljubavi, i priznajem da neu plakati kada
doe taj dan."
Morgana je osetila proroku groznicu kad je u umu ugledala svetenika kako podie pehar
Misterija pred Hristovim oltarom; jasno je videla Lanseleta kako klei, lica osvetljenog kako nikad
dotle nije videla... odmahnula je glavom da otera neeljeni Vid.

Dan Arturovog krunisanja svanuo je sunan i blistav. itave noi su pristizali, uzdu i popreko
Britanije, da vide krunisanje Vrhovnog Kralja ovde na Ostrvu svetenika. Bile su tu grupice sitnih,
tamnoputih ljudi; pripadnici Plemena obueni u kou i grubu odeu ukraenu tamnim kamenjem sa
Severa, crvenokosi, visoki i bradati; a vie od svih ostalih bilo je Rimljana iz civilizovanih zemalja.
A bili su tu i visoki ljudi irokih ramena i plave kose, Angli i Saksonci iz ugovornih trupa,
postavljenih junije, u Kentu, koji su doli da obnove prekinuti savez. Padine su bile prepune sveta;
Morgana ak ni na Beltanskim sveanostima nije videla toliko ljudi na jednom mestu i osetila je
strah.
Ona je imala povlaeno mesto, sa Igrenom, Lotom, Morgozom i njenim sinovima, i sa
ektorijusovom porodicom. Kralj Lot, vitak, tamnokos i prijatan, poljubio joj je ruku i zagrlio ju je,
pa je napravio itavu predstavu nazivajui je roakom i neakom, ali Morgana, koja je videla ispod
povrinskog osmeha, primetila je u Lotovom pogledu ljutnju i gorinu. On je planirao i spletkario
da sprei ovakav dan. Sada e njegov sin, Gaven, biti proglaen Arturovim najbliim naslednikom;
hoe li to zadovoljiti njegovu ambiciju, ili e nastaviti da podriva vlast Vrhovnog Kralja? Morgana
je zakiljila u Lota i zakljuila da joj se uopte ne dopada.
A onda su zazvonila crkvena zvona i du svih padina oko nje proneo se uzvik, a kroz vrata crkve
iziao je vitak mladi, sa suncem u blistavoj kosi. Artur, pomislila je Morgana.Njihov mladi kralj,
kao junak iz predanja, sa tim velikim maem u ruci. Mada sa svog mesta nije mogla da uje rei,
videla je kako mu svetenik stavlja na glavu tanki zlatni krug Uterove krune.
Artur je podigao ma i rekao neto to nije ula. No, pronosilo se od usta do usta, i kada je ula
rei, Morgana je osetila isto uzbuenje kao kada joj je doao, pobedonosan i krunisan, posle pobede
nad Kraljem Jelena.
Za sve narode Britanije, rekao je, moj ma da vas titi, i moja ruka da donese pravdu.
Pojavio se Merlin u sveanoj beloj odedi; kraj asnog biskupa od Glastonberija delovao je
blago i smireno. Artur se kratko naklonio obojici, uhvativi ih za ruku. Boginja mu ga je podstakla
da to uini, pomislila je Morgana - i tog asa je zaula Lotov glas.
"Prokleto pametno, da tako stane zajedno sa Merlinom i biskupom, u znak da e ga obojica
savetovati!"
"Ne znam ko ga je tome nauio", rekla je Morgoza, "ali verujte mi da Uter nije ni mogao imati
glupog sina."
"Na nas je red", rekao je Lot i ustao, pruivi ruku Morgozi. "Hodi, gospo; ne brini da li e
uznemiriti tu gomilu matorih bradonja i svetenika. Ne stidim se da priznam da si mi ti desna ruka i
da si mi ravna u svemu. Utera bi trebalo da je stid to nije tako postupao sa tvojom sestrom."
Morgozin osmeh bio je malo mraan. "Moda je naa srea to Igrena nije imala dovoljno snage
volje da to zahteva."
Morgana je ustala, voena iznenadnom pomilju, i pola sa njima. Lot i Morgoza utivo su je
propustili pred sebe. Mada nije kleknula, lako je naklonila glavu. "Donosim ti pozdrave Avalona,
gospodaru Arture, i onih koji slue Boginji." Iza lea je ula mrmljanje svetenika i videla je Igrenu
meu sestrama iz manastira, umotanim u crno. Mogla je da nasluti ta je Igrena pomislila: Smela i
otvorena, i kao dete je bila tvrdoglava. Pravila se da nita ne primeuje. Ona je svetenica Avalona,
a ne neka od tih kvoki koje slue Bogu!
"elim ti dobrodolicu, i tebi i Avalonu, Morgana." Artur ju je uzeo za ruku i postavio je kraj
sebe. "Ukazujem ti ast kao jedinoj sestri, i kao vojvotkinji od Kornvola po roenju, draga sestro."
Pustio joj je ruku, a ona je morala da pogne glavu kako se ne bi onesvestila, jer pred oima joj se
maglilo i vrtelo joj se u glavi. Zato ba sada moram ovako da se oseam? To je Arturovo delo. Ne,
nije njegovo, nego je delo Boginje. To je njena volja, a ne naa.
Pristupio je Lot, kleknuo pred Arturom, a Artur ga je podigao. "Dobro doao, dragi teo."
Isti taj dragi tea, pomislila je Morgana, ako ne greim, eleo je da umre kao dete.
"Lote od Orknija, da li e braniti svoje obale od severnjaka i hoe li mi doi u pomo ako
obale Britanije budu ugroene?"
"Hou, roae, kunem se."
"Onda ti nareujem da zadri presto Orknija i Lotije u miru, i nikada neu pokuavati da ti ga
oduzmem, milom ili silom", rekao je Artur i sagnuo se da poljubi Lota u obraz. "Neka bi ti i tvoja
gospa vladali dugo i mudro na severu, roae."
Lot je ustao. "Dozvoli da ti predloim jednog viteza za tvoju druinu; preklinjem te da ga uini
jednim od svojih sadruga, gospodaru Arture. Moj sin, Gaven..."
Gaven je bio krupan, visok i snano graen, prilino nalik na Igrenu i Morgozu. Crvenkaste
kovrde okruivale su mu glavu, i mada nije bio mnogo stariji od Artura - zapravo, pomislila je
Morgana, morao bi da bude malo mlai, jer Morgoza se udala za Lota tek posle Arturovog roenja
- ve je bio mladi div, preko metar i osamdeset. Kleknuo je pred Artura, a Artur ga je podigao i
zagrlio ga.
"Dobro doao, roae. Rado u te uiniti prvim od mojih sadruga; nadam se da e se pridruiti
mojim najdraim prijateljima i da e te lepo doekati", rekao je i klimnuo glavom trojici mladia
koji su stajali kraj njega. "Lanselete, Gaven nam je roak. Ovo je Kaj, a ovo je Bedvir; oni su mi
usvojena braa. Sada imam sadruge, ba kao Aleksandar Veliki."
Morgana je itavog dana stajala i gledala kako kraljevi iz itave Britanije prilaze da izjave
odanost prestolu Vrhovnog Kralja i da se zakunu da e mu se pridruiti u ratu i da e braniti svoje
obale. Plavokosi kralj Pelinor, gospodar Jezerske zemlje, doao je da klekne pred Artura i da ga
zamoli za dozvolu da ode pre kraja sveanosti.
"ta, Pelinore", nasmejao se Artur. "Ti, za koga sam misio da e mi biti najvra uzdanica,
naputa me tako brzo?"
"Dobio sam loe vesti od kue, gospodaru. Tamo besni nekakav zmaj. Zakleo sam se da u ga
nai i ubiti."
Artur ga je zagrlio i predao mu zlatan prsten. "Neu da zadravam nijednog kralja kada ga narod
zove u nevolji. Idi i postaraj se da zmaj umre, a onda mi donesi njegovu glavu."
Ve se bliilo vee kada su se izreali svi kraljevi i velikai koji su doli da se zakunu na
saveznitvo sa svojim Vrhovnim Kraljem. Mada je bio samo deak, Artur je izdrao dugo popodne
uvek jednako utiv, obraajui se svakoj osobi koja mu je prila kao da je prva po redu. Samo
Morgana, u Avalonu nauena da ita lica, videla je na njemu znakove umora. Ali konano je bilo
gotovo, i sluge su poele da donose gozbu.
Morgana je oekivala da e Artur sesti da veera sa mladiima koje je oznaio kao svoje
sadruge; dan je bio dug; on je bio mlad i itavog dana je vrlo smerno obavljao svoju dunost. No,
on je seo sa biskupima i starijim kraljevima koji su bili lanovi Vea njegovog oca - Morgani je
bilo drago to vidi da je i Merlin meu njima. Na kraju krajeva, Talesin mu je, zapravo, deda, mada
nije bila sigurna da li Artur to zna. Kada je zavrio sa jelom (a trpao ga je u sebe kao izgladneli
deak koji jo raste) ustao je i zaao meu goste.
U svojoj jednostavnoj beloj tunici, sa tankom zlatnom krunom kao jedinim ukrasom, isticao se
meu blistavo obuenim kraljevima i plemiima kao beli jelen u tamnoj umi. Njegovi sadruzi su
ga pratili; ogromni mladi Gaven, i Kaj, crn, sa rimskim orlovskim crtama lica i sarkastinim
osmehom - kada je priao blie, Morgana je videla da u uglu usana ima oiljak, jo crven i ruan,
od koga mu se ta strana lica krivila u neprijatan kez. To je bila teta; pre toga je verovatno bio
pristao. Lanselet je bio lep kao devojka - ne; kao neto divlje, muevno i divno, moda kao divlja
maka. Morgoza ga je pohlepno posmatrala.
"Morgana, ko je taj lepi mladi - onaj izmeu Kaja i Gavena, onaj u purpuru?"
Morgana se nasmejala. "To ti je neak, tetka; Vivijenin sin Galahad. Ali Saksonci su ga nazvali
Vilinska strela, a uglavnom ga oslovljavaju sa Lanselet."
"Ko bi pomislio da Vivijen, koja sasvim obino izgleda, moe da ima tako lepog sina! Njen
stariji sin Balan - on nije lep; grub je, snaan i izdrljiv, i veran kao stari pas, ali lii na Vivijen.
Niko ivi nju ne bi mogao da nazove lepom!"
Te rei pogodile su Morganu pravo u srce. Kau da ja liim na Vivijen; znai li to da svi misle
da sam runa? Ona devojica je rekla da sam mala i runa kao neko iz vilinskog naroda. Hladno je
odgovorila. "Ja mislim da je Vivijen veoma lepa."
Morgoza je mrknula. "Lako je videti da si odrasla u Avalonu, koji je jo izdvojeniji od veine
manastira. Mislim da ne zna ta mukarci smatraju lepotom ene."
"Ma hajde", umirujue je rekla Igrena, "ima i drugih vrlina sem lepote. Ovaj Lanselet ima
majine oi, a niko nikada nije porekao da Vivijen ima divne oi; ona je toliko ljupka da niko ne
zna i ne mari je li lepa, toliko ih zaara svojim lepim oima i blagim glasom. Lepota nije jedino u
kraljevskom stasu, bledoj koi i plavim kovrdama, Morgoza."
"Ah, nisi dovoljno prefinjena, Igrena", odvratila je Morgoza. "Ti si kraljica, a svi uvek misle da
su kraljice lepe. A bila si udata za oveka koji te je voleo. Veina nas ostalih nije te sree, i uteno
je znati da se drugi mukarci dive tvojoj lepoti. Da si provela itav ivot sa starim Gorloasom, i tebi
bi bilo milo to ima bledo lice i divnu kosu, i trudila bi se da zaseni one ene koje imaju samo
arm, lepe oi i mio glas. Mukarci su kao deca - vide samo ono to im najvie treba, punu dojku..."
"Sestro!" planula je Igrena, i Morgoza je odgovorila uz mraan osmeh. "No, dobro, tebi je bilo
lako da bude puna vrlina, jer je ovek koga si volela bio kralj. Veina nas ostalih nije te sree."
"Zar ne voli Lota posle svih ovih godina, Morgoza?"
Morgoza je slegnula ramenima. "Ljubav je razonoda za izlete u polju i sedenja kraj ognjita u
zimu. Lot se savetuje sa mnom o svemu, i u vreme rata mi preputa da vladam domainstvom; i kad
god donese plen od zlata ili dragulja ili lepe odee, ja prva biram. Zato sam mu zahvalna. Uz to, on
nikada nije doao u priliku ak ni da pomisli da podie tueg sina. Ali to ne znai da treba da se
pravim slepa kada neki mladi ima lepo lice i ramena kao mladi bik - ili kada mu se dopadne
njegova kraljica."
Nimalo ne sumnjam, pomislila je Morgana, pomalo zgaena, da se Morgozi to ini kao velika
vrlina i da sebe smatra za vrlo ednu kraljicu. Prvi put posle mnogo godina osetila se zbunjena,
znajui da se ednost ne moe tek tako odrediti. Hriani su je cenili vie od svih drugih vrlina, dok
je u Avalonu najvea vrlina bila prepustiti svoje telo Bogu ili Boginji, u skladu sa tokovima
prirode; i jedni i drugi su vrlinu onih drugih smatrali za najcrnji grehi i nezahvlanost prema svom
Bogu. Ako su jedni u pravu, onda su drugi svakako stano zli. Njoj se inilo da hriani odbacuju
najsvetiju stvar pod kapom nebeskom, ali oni bi nju smatrali za kurvu. Ako bi govorila o vatrama
Beltana kao o svetoj dunosti prema Boginji, ak i Igrena, koja je odrasla u Avalonu, zapiljila bi se
u nju i pomislila bi da ju je opseo neki demon.
Ponovo se zagledala u mladie koji su se pribliavali; Artur, plavokos i sivook; Lanselet, vitak i
gibak; i krupni, crvenokosi Gaven, koji je nadvisivao ostalu dvojicu kao to bi bik nadvisio par
panskih konja. Artur je priao da se pokloni pred majkom.
"Gospo", poeo je, ali se brzo popravio. "Majko, je li ti dan bio dug?"
"Nita dui nego tebi, sine. Hoe li da sedne sa nama?"
"Samo na trenutak, majko." Dok je sedao, Artur, mada se dobro najeo, rasejano je uzeo aku
slatkia koje je Morgana sklonila sa svog tanjira. Od toga je Morgana ponovo shvatila koliko je on
jo mlad. I dalje je vakao krem od badema kad je progovorio. "Majko, da li eli da se ponovo
uda? Ako eli, nai u najbogatijeg - i najljubaznijeg - kralja da se oeni tobom. Kralj Urijens od
Severnog Velsa je udovac; on bi svakako bio srean da nae dobru enu."
Igrena se nasmeila. "Hvala ti, dragi sine. Ali poto sam bila ena Vrhovnog Kralja, ne elim da
budem ena nekog nieg. A volela sam tvog oca; ne elim da ga zameni neko drugi."
"Pa, majko, neka bude kako ti eli", rekao je Artur, "samo sam se bojao da e biti usamljena."
"Teko je biti usamljen u manastiru, sine, sa drugim enama. A i Bog je tu."
"Ja bih radije ivela u pustinjakoj izbi usred ume nego u kui punoj brbljivih ena!" rekla je
Morgoza. "Ako je Bog tamo, mora da mu je teko da doe do rei!"
Kada joj je Igrena odgovorila, Morgana je na trenutak u njoj prepoznala nekadanju veselu
majku. "Pretpostavljam da, kao i svaki uviavan mu, provodi vie vremena sluajui svoje neveste
nego govorei im - ali ko se potrudi da oslune, ustanovie da glas Boji nije daleko. Ali jesi li ti
ikada utala dovoljno dugo da oslune i uje ga, Morgoza?"
Morgoza se nasmejala i nainila pokret kojim borac priznaje poraz. "A ti, Lenselete?" upitala je,
izazivaki se smeei. "Jesi li ve krunisan, jesi li moda i oenjen?"
On se nasmejao i odahnuo glavom. "Oh, ne, tetka. Moj otac, kralj Ban, svakako e mi nai enu.
Ali za sada elim samo da sledim svog kralja i da mu sluim."
Artur se nasmeio svom prijatelju i pljesnuo ga po ramenu. "Sa ovakva dva snana roaka, biu
jednako bezbedan, potpuno sam siguran, kao oni nekadanji imperatori!"
Igrena mu se tiho obratila. "Arture, mislim da je Kaj ljubomoran; reci neto lepo i o njemu."
Morgana, koja je to ula, podigla je pogled ka nadurenom, oiljcima izbrazdanom Kaju. Njemu je
ovo zaista teko padalo; poto je godinama smatrao Artura za posvoje svog oca, sada mu zapoveda
mlai brat - koji je postao kralj - i okruen je novim prijateljima kojima je predao svoje srce.
"Kada mir doe u ovu zemlju", rekao je Artur, "nai emo ene i zamkove za sve vas, nimalo ne
sumnjam. Ali tebe u, Kaje, zadrati kod sebe da mi bude komornik."
"Zadovoljan sam time, brate - oprosti, trebalo je da kaem gospodaru i kralju moj."
"Ne", odvratio je Artur, smesta se okrenuvi da zagrli Kaja. "Neka me Bog kazni ako ikada
budem zahtevao od tebe da me tako zove, brate!"
Igrena je progutala knedlu. "Arture, kada tako govori, ini mi se kao da ujem glas tvog oca."
"Voleo bih, sebe radi, da sam ga bolje poznavao, gospo. Ali znam da kralj ne moe uvek da
postupa po svojoj volji, ba kao ni kraljica." Podigao je Igreninu ruku da je poljubi, i Morgana je
pomislila: Znai, ve je to nauio o kraljevanju.
"Verovatno su ti ve kazali da bi trebalo da se oeni", rekla je Igrena.
"Pa, izgleda." Artur je slegnuo ramenima. "Valjda svaki kralj ima kerku koju bi voleo da uda za
Vrhovnog Kralja. Mislim da u pitati Merlina kojom od njih treba da se oenim." Potraio je
pogledom Morganu i na trenutak je izgledao strano ranjiv. "Ionako ne znam mnogo o enama."
Lanselet je vedro upao. "Pa, onda da ti naemo najlepu i najotmeniju enu u kraljevstvu."
"Ne", polako je rekao Kaj. "Poto Artur kae, vrlo razumno, da su njemu sve ene sline, nai
emo mu onu sa najveim mirazom."
Artur se nasmejao. "Preputam to tebi, Kaje, i ne sumnjam da u biti oenjen jednako brzo kao
to sam bio krunisan. Predlaem da se posavetuje sa Merlinom, a svakako e i njegova svetost,
nadbiskup, imati ta da kae o tome. A ta je sa tobom, Morgana? Da li da ti naem mua, ili e
biti jedna od dvorskih dama moje kraljice? Ko bi imao vii poloaj na dvoru i u kraljevstvu nego
ker moje majke?"
Morgana je jedva uspela da odgovori. "Gospodaru moj i kralju, ja sam zadovoljna u Avalonu.
Molim te, ne uznemiravaj se oko traenja mua za mene." ak ni onda, divlje je pomislila, ak ni
ako nosim dete! ak ni onda!
"Neka onda bude tako, sestro, mada ne sumnjam da e nadbiskup imati da kae neto i o tome -
on smatra da su sve ene Avalona zle arobnice ili vetice."
Morgana nije odgovorila, a Artur je pogledao ostale kraljeve i savetnike gotovo kao krivac;
uhvatio je Merlinov pogled i brzo rekao: "Izgleda da sam proveo koliko sam smeo sa svojom
majkom, sestrom i sadruzima; moram ponovo da se vratim kraljevanju, gospo." Naklonio se Igreni,
pa Morgozi, ali kada se pribliio Morgani sagnuo se da je poljubi u obraz. Ukoila se.
Majko, Boginjo, kakvu smo zbrku napravili. On kae da e me uvek voleti i eznuti za mnom, a
upravo to ne sme da uini! Da je barem Lanselet tako oseao... Uzdahnula je, i Igrena je prila da
je uhvati za ruku.
"Umorna si, keri. Dugo stajanje na suncu te je izmorilo. Jesi li sigurna da nee da se vrati sa
mnom u manastir, gde je tako mirno? Ne? Pa, onda, povedi je u svoj ator, Morgoza, hoe li?"
"Da, draga sestro, idi i odmori se." Pratila je pogledom mladie dok su se udaljavali. Artur je
uviavno podeavao korak prema Kajevom hramanju.

Morgana se vratila u ator sa Morgozom; bila je umorna, ali morala je da ostane na oprezu dok
je Lot govorio o nekom planu koga je pomenuo Artur, o borbi na konjima, sa taktikom napada
kakva bi smodila naoruane bande saksonskih jahaa i peaka, od kojih veina nije obuena za
bitku.
"Deko je majstor strategije", rekao je Lot. "To bi moglo da uspe; na kraju krajeva, upravo
grupice Pikta i kota, i Plemena, borei se iz zaklona, mogli su da obeshrabre rimske legije, kako
sam uo - Rimljani su bili toliko navikli na uredno ratovanje po pravilima, i na neprijatelje koji se
lepo grupiu na bojnom polju. Konjanici uvek imaju prednost nad svakim peakom; rimljanske
konjike jedinice, kako su me uili, uvek su odnosile najvee pobede."
Morgana se setila Lanseleta kako zaneseno govori o svojim teorijama ratovanja. Ako Artur deli
to oduevljenje i ako je spreman da sa Lanseletom radi na stvaranju konjikih jedinica, moda e
zaista doi vreme kada e saksonske horde biti isterane iz ove zemlje. Tada e zavladati mir, dui
od legendarnih dvesta godina Rimskog mira. A ako Artur ponese ma Avalona i druidske sudove
obreda, onda e im predstojati vreme uda... Vivijen je jednom govorila o Arturu kao o kralju koji
dolazi iz legende, nosei legendarni ma. A Boginja e moda ponovo vladati ovom zemljom, a ne
mrtvi Bog hriana, sav od patnje i smrti... Zanela se u sanjarenje i trgla se tek kad ju je Morgoza
blago prodrmala za rame.
"Draga moja, gotovo da si zaspala, idi lepo u krevet; izviniemo te mi", rekla je i poslala je
svoju sluavku da pomogne Morgani da se svue, da opere noge i uplete kosu.
Spavala je dugo i duboko, bez snova, jer umor mnogih dana iznenada se sruio na nju. Ali kada
se probudila, jedva je shvatila gde se nalazi i ta se desilo, znala je samo da joj je strano muka i da
se mora iskobeljati iz atora da povraa. Kada se ispravila, dok joj je u glavi sve zvonilo, Morgoza
je bila kraj nje, vrsta i ljubazna ruka da joj pomogne da se vrati unutra. Tako je se Morgana seala
iz najranijeg detinjstva, naizmenino ljubazne i grube. Sada joj je obrisala znojavo elo vlanim
pekirom i posadila je kraj sebe, naloivi sluavki da donese njenoj roaci au vina.
"Ne, ne, neu, ponovo e mi pozliti..."
"Popij to", strogo je rekla Morgoza, "i pokuaj da pojede ovaj komad hleba, tvrd je i nee ti
smetati - sada mora imati neto u stomaku." Nasmejala se. "Zapravo, i ima neto u stomaku to ti
prireuje sve ove nevolje."
Postiena, Morgana je odvratila pogled.
Morgozin glas ponovo je bio ljubazan. "Hajde, devojko, sve smo mi prole kroz to. Znai,
nosea si - pa ta? Nisi ni prva ni poslednja. Ko je otac - ili ne treba da pitam? Videla sam kako
gleda Vivijeninog lepog sina - je li on taj srenik? Ko bi te krivio? Nije? Znai, dete Beltanskih
vatri? Mogla sam da pomislim. A zato da ne?"
Morgana je stegla pesnice pred Morgozinom dobroudnom otvorenou. "Neu ga; kada se
vratim u Avalon, znam ta treba da uradim."
Morgoza ju je uznemireno pogledala. "Oh, draga, zar mora? U Avalonu bi rado doekali dete
Boga, a ti si pripadnik kraljevske loze Avalona. Neu da kaem da nisam i sama tako postupala -
rekla sam ti da sam pazila da nikada ne rodim dete koje nije Lotovo, to ne znai da sam spavala
sama kad god je bio negde daleko u ratovima. A i zato bih? Kao da je on spavao sam! Ali jedna
stara babica mi je rekla, a ona se razume u svoj posao, da ena nikada ne sme pokuati da pobaci
prvo dete koje zane, jer bi time mogla da povredi matericu i da vie nikada ne zane ponovo."
"Ja sam svetenica, a Vivijen stari; ne elim da mi dete smeta u dunostima u hramu." ak i dok
je to govorila, znala je da prikriva istinu; u Avalonu je bilo ena koje su vrile svoju dunost sve do
poslednjih meseci trudnoe, a tada su ostale ene paljivo rasporeivale poslove tako da moe da se
odmara pre poroaja; a potom su imale vremena da neguju bebu pre nego to bi je poslale na
usvojenje. Neke od keri bile su podignute meu svetenicama, kao Igrena. Morgoza je do svoje
dvanaeste godine rasla u Avalonu kao Vivijenina usvojena ker.
Morgoza ju je paljivo pogledala. "Da, mislim da se svaka ena tako osea kada prvi put ponese
dete u materici - kao da je u zamci, ljuta zbog neega to ne moe da izmeni i ega se plai. Znam
da je tako bilo sa Igrenom, bilo je i sa mnom, pretpostavljam da je isto sa svakom enom." Pruila
je ruke i zagrlila Morganu, vrsto je privivi uz sebe. "Ali, drago dete, Boginja je dobra. Kako dete
bude raslo u tebi, Boginja e ti u srce uliti ljubav prema njemu, makar da ti nije bilo stalo do oveka
koji ti ga je napravio. Dete, udala sam se sa petnaest godina za daleko starijeg oveka; onog dana
kad sam shvatila da sam nosea bila sam spremna da se bacim u more - inilo mi se da je to kraj
moje mladosti, kraj mog ivota. Ah, nemoj plakati", dodala je, gladei Morganu po kosi, "uskoro
e se oseati bolje. Ni ja ne volim da idem okolo sa ogromnim stomakom i da se teturam kao dete
koje ui da hoda, ali to e proi, a beba na grudima je toliko zadovoljstvo da vredi malo trpeti zbog
toga. Rodila sam etvoro i rado bih rodila jo jedno - toliko esto sam poelela da imam makar
jednu devojicu. Ako ti ne bi volela da tvoje dete raste u Avalonu, ja u ga usvojiti - ta misli o
tome?"
Morgana je duboko, drhtavo uzahnula i podigla glavu sa Morgozinog ramena. "Izvini -
pokvasila sam ti itavu haljinu."
Morgoza je slegnula ramenima. "Dobro je ako joj se ne desi nita gore. Vidi? Munina je
prola, i itavog dana e se dobro oseati. ta misli, da li bi te Vivijen pustila da mi doe u
goste? Moe se vratiti na Orkni sa nama, ako eli - nisi jo bila tamo, a promena e ti prijati."
Morgana se zahvalila, ali je rekla da se mora vratiti u Avalon, a pre toga jo mora da ode i
pozdravi se sa Igrenom.
"Ne bih ti savetovala da joj se poverava", rekla je Morgoza. "Postala je tolika hrianka da bi
bila okirana - ili bi mislila da joj je dunost da bude okirana."
Morgana se bledo nasmeila - nije nameravala da se poverava Igreni, kao ni bilo kome drugom.
Pre nego to Vivijen sazna, nee saznati niko drugi. Bila je zahvalna Morgozi na savetima, ali nije
nameravala da ih se pridrava. Odluno je rekla u sebi da ima mo odluivanja; ona je svetenica, i
ta god bude uinila bie to po njenoj proceni.
Dok se opratala od Igrene, stalno prekidana prokletim zvonima koja su pozivala kaluerice na
dunosti, razmiljala je kako Morgoza vie nego Igrena lii na majku kakve se seala. Igrena je
postala stara, neosetljiva i pobona, i sa olakanjem se oprostila od nje. Kad se vrati u Avalon,
znala je, vratie se kui; sada vie nije imala drugu kuu.
Ali ako joj Avalon vie nije dom, ta e onda?

20.
Morgana se rano ujutro iskrala iz Kue Devojaka i uputila u divlju movaru iza Jezera. Zaobila
je Tor i zala u umu; uz malo sree, nai e ono to joj je potrebno bez mnogo lutanja po magli.
Znala je ta joj je sve potrebno - odreeni koren, zatim kora sa jednog grma i dve trave. Sve se
moglo nai u Avalonu. Mogla je to da uzme i iz skladita u Kui Devojaka, ali bi morala da objasni
ta e joj, a toga se grozila. Nije elela ni zavitlavanje ni sauee ostalih ena; bolje da ih sama
nae. Ne mora da se radi ovoga izlae milosti neke druge osobe.
Jedna od trava koje su joj bile potrebne rasla je u batama Avalona; uzbrala ju je neprimeena.
Za ostale je morala napolje, i prela je prilian put pre nego to je primetila da jo nije zala u
maglu. Osvrnula se i zakljuila da se nala u delu Avalona koji ne poznaje - a to je bilo potpuno
besmisleno. ivela je u Avalonu preko deset godina, poznavala je svaku udolinu i brdace, svaku
stazu i gotovo svako drvo. Nemogue je da se izgubila u Avalonu, ali ipak joj se upravo to desilo;
zalutala je u gui deo ume, gde je drvee starije i zbijenije nego to je igde videla, i primetila je
potpuno nepoznato drvee, grmlje i trave.
Je li mogue da je nekako prola kroz maglu ne primetivi je, i da se sada nalazi na kopnu koje
okruuje Jezero i ostrvo u njemu? Ne; u mislima je ponovo prela svaki korak. Nije bilo magle. U
svakom sluaju, Avalon je gotovo ostrvo, i da je dola do njegovog kraja, naila bi na vode Jezera.
Postojala je skrivena, gotovo suva staza za jahae, ali nije joj prila ni blizu.
ak i onog dana kada je sa Lanseletom nala Gvenvir u magli, bili su okrueni movarom, a ne
umom. Ne, ne nalazi se na Ostrvu svetenika, a osim ako nekako nije stekla udesnu mo hodanja
po vodi, nije mogla biti ni na kopnu. A nije bila ni u Avalonu. Podigla je pogled, pokuavajui da
se orijentie po suncu, ali nije mogla da ga vidi; bilo je gotovo podne, ali svetlost je bila kao blagi
sjaj na nebu, kao da je dopirala sa svih strana istovremeno.
Morgana je poela da osea ledeni strah. Znai, nije se nalazila u poznatom svetu. Je li mogue
da u druidskoj magiji koja je uklonila Avalon iz sveta postoji jo jedna nepoznata zemlja, svet oko
ili iza Avalona? Pogledala je gusto drvee, drevne hrastove i leske, paprat i vrbe, i znala je da se ne
nalazi u svetu koji bi joj bio poznat. Primetila je vornovati hrast, neizmerno star, koga bi inae
svakako morala da poznaje. Ovako staro i dostojanstveno stablo druidi bi proglasili za sveto.
"Boginje mi! Gde sam to?"
Gde god da je bila, nije mogla da stane. Ili e dolutati na neko poznato mesto, nai neki znak
koji bi je uputio kuda da krene, ili e doi do poetka magle kroz koju bi se vratila u svoj svet.
Polako je ila kroz sve guu umu. Uinilo joj se da se pred njom nalazi istina, pa je pola
tamo. Bila je okruena leskovim stablima; nagonski je osetila da nijedno od njih nikada nije
dodirnuo metal druidskog noa kako bi odsekao ralje za nalaenje vode, skrivenog blaga ili otrova.
Na ostrvu Avalon postojao je leskov gaj, ali poznavala je sve drvee u njemu; i sama je tamo sekla
ralje, pre vie godina kada se uila tome. Ovo nije bilo to mesto. Na samoj ivici gaja primetila je
busen travke koja joj je bila potrebna. Pa, moe i da je uzme, neka bar neto dobro ispadne od
ovolikog lutanja. Prila je i kleknula, podvivi suknju pod kolena, i poela da kopa za korenom.
Dvaput je, dok je kopala, osetila da je neko posmatra, ono neobino peckanje meu lopaticama
koje oseaju svi to su iveli u divljini. Ali kada bi podigla pogled, mada je primetila senku pokreta
meu drveem, nije videla nikoga da je gleda.
Trei put je saekala sa podizanjem pogleda koliko je god mogla, govorei sebi da ionako nee
videti nikoga. Otrgla je travku iz zemlje i poela da isti koren, mrmljajui aroliju namenjenu
njegovoj upotrebi - molitvu Boginji da obnovi ivot iupane biljke, da umesto jednog uzetog grma
uvek na njegovo mestu izrastu novi. Ali oseanje da je posmatraju postalo je jae, i Morgana je
konano podigla pogled. Gotovo nevidljiva na ivici drvea, stojei u senci, posmatrala ju je ena.
Nije bila svetenica; Morgana je nikada ranije nije videla. Nosila je sivozelenu haljinu, boje
vrbovog lia kada u pozno leto ostari i postane pranjavo, i nekakav taman ogrta. Na grlu joj se
primeivao odsjaj zlata. Morgana je na prvi pogled pomislila da je to pripadnica malog,
tamnoputog naroda sa kojim je iekivala smrt Kralja Jelena. No, ena se dranjem potpuno
razlikovala od pripadnica tog naroda; drala se kao svetenica ili kraljica. Morgana nije mogla da
joj proceni godine, ali duboko usaene oi i bore oko njih govorile su joj da ena nije mlada.
"ta to radi, Morgano od vila?"
Osetila je jeenje du kime. Kako je ena znala njeno ime? No, vetinom svetenice prikrila je
strah dok je odgovarala. "Ako zna moje ime, gospo, svakako vidi i ta radim." Odluno je otrgla
pogled od njenih tamnih oiju i posvetila se guljenju kore. Kada je podigla pogled, napola
oekujui da nepoznata ena iezne kao to se i pojavila, ona je jo bila tu, mirno je gledajui kako
radi. Progovorila je, pogleda uperenog u Morganine ogrubele ruke i nokat slomljen od kopanja.
"Da, vidim ta radi i ta namerava da uini. Zato?"
"ta se tebe to tie?"
"Mom narodu ivot je dragocen", rekla je ena, "jer mi se ne raamo i ne umiremo lako kao vi.
Ali udi me da ti, Morgana, koja nosi kraljevsku krv Starog Naroda, i stoga si mi daleka roaka,
eli da pobaci jedino dete koje e ikada roditi."
Morgana je progutala knedlu. Podigla se na noge, svesna svojih grubih i prljavih ruku, napola
oguljenog korena u aci, suknje izguvane od kleanja na vlanoj i blatnjavoj zemlji - kao da je
mala guarica pred Velikom Svetenicom. Odgovorila je branei se. "Zato tako govori? Jo sam
mlada. Zato misli da, ako pobacim ovo dete, neu roditi desetoro drugih?"
"Zaboravila sam da je vilinska krv u tebi razreena, da ti Vid dolazi izmenjen i nepotpun", rekla
je nepoznata ena. "Neka ti bude dovoljno ovo: videla sam. Dvaput razmisli, Morgana, pre nego to
odbije ono to ti je Boginja poslala od Kralja Jelena."
Morgana je odjednom ponovo poela da plae. Progovorila je mucajui. "Ne elim ga! Ne elim
ga! Zato mi je Boginja to uinila? Ako dolazi od nje, moe li da mi odgovori?"
ena ju je tuno pogledala. "Ja nisam Boginja, Morgana, niti njen izaslanik. Moj narod ne
poznaje ni bogove ni boginje, samo grudi nae majke koja je pod naim nogama i nad naom
glavom, od koje potiemo i kojoj se vraamo kada nam vreme istekne. Stoga cenimo ivot i
plaemo kada vidimo da se unitava." Prila je i uzela od Morgane koren. "Ovo ti ne treba", rekla je
i bacila ga na tlo.
"Kako se zove?" uzviknula je Morgana. "Kakvo je ovo mesto?"
"Ne moe izgovoriti moje ime na svom jeziku", rekla je gospa, a Morgana se iznenada upitala
na kojem to jeziku govore. "to se tie ovog mesta, to je leskov gaj, i samo je to to jeste. On vodi
ka mom mestu, a ona staza tamo", pokazala je, "odvee te na tvoje mesto, u Avalon."
Morgana je pratila pogledom pruenu ruku. Da, tamo je bila staza; zaklela bi se da nije bila tamo
kada je dola u gaj.
Gospa je jo stajala kraj nje. Neobino je mirisala, ne snanim mirisom neopranog tela kao ona
plemenska svetenica, nego neobinim, neuhvatljivim mirisom, kao na neku nepoznatu travku ili
list, udnim, sveim, gotovo gorkastim mirisom. Kao od obrednog bilja za Vid, Morgana je osetila
da joj pada arolija na oi, tako da je videla vie nego ikada ranije, kao da je sve novo i isto, a ne
obino i svakodnevno.
Gospa je progovorila tihim, opinjujuim glasom. "Moe ostati ovde, sa mnom, ako eli;
uiniu da zaspi, pa e roditi svoje dete bez bola, a ja u ga uzeti zbog snanog ivota koji je u
njemu, i ivee due nego to bi iveo u tvom narodu. Jer vidim sudbinu za njega, u tvom svetu -
pokuae da ini dobro, kao i veina vas, a inie samo zlo. Ali ako ostane ovde, sa mojim
narodom, ivee dugo i dugo, ti bi rekla skoro zauvek - moda kao na arobnjak, ivei sa
drveem i divljim stvarima koje ovek nikada nije ukrotio. Ostani ovde, malena; daj mi bebu koju
ne eli da rodi, a onda se vrati svom narodu, znajui da je on iv i da mu niko nee nauditi."
Morgana je osetila stranu jezu. Znala je da ova ena pred njom nije sasvim ljudsko bie; i u njoj
je teklo pomalo te drevne vilinske krvi - Morgana od vila, ime kojim ju je Lanselet nekada
zavitlavao. Istrgla se iz eninih ruku i potrala, stazom koju joj je ova pokazala, potrala divlje kao
da je goni demon. Iza sebe je ula enin glas. "Onda pobaci dete, ili ga zadavi kad se rodi, Morgano
od vila, jer tvoj narod ima svoju sudbinu, a ta zapada sinu Kralja Jelena? Kralj mora umreti kada
na njega doe red da padne..." Ali glas joj je zamirao dok je Morgana zalazila u maglu, trei,
spotiui se, otrui se od granja koje ju je kailo i usporavalo dok je panino beala, sve dok nije
izbila iz magle na blistavo sunce i u tiinu i shvatila da ponovo stoji na poznatim obalama Avalona.

Mesec je ponovo bio mlad. Avalon je bio prekriven izmaglicom i letnjom maglom, ali Vivijen je
bila svetenica ve toliko godina da je poznavala meseeve mene kao da joj teku u plimama
sopstvene krvi. utke je koraala podom svoje kuice, i posle nekog vremena se obratila jednoj od
svetnica. "Donesi mi moju harfu." Ali kada je sela sa bledom vrbovom harfom na kolenu, samo je
dokono dodirnula strune, bez elje u srcu da svira.
Kako je no pred jutro poela da bledi, Vivijen je ustala i uzela malenu svetiljku. Svetenica-
sluavka brzo je izila iz unutranje sobe gde je spavala, ali Vivijen je bez rei odmahnula glavom i
dala joj znak da se vrati u krevet. Izila je, tiho kao utvara, pola stazom ka Kui Devojaka i
uunjala se unutra, kreui se tie od make.
U sobi gde je spavala Morgana prila je krevetu i zagledala se u uspavano lice toliko nalik na
njeno. Morgana je, u snu, imala lice one devojice koja je dola u Avalon pre toliko godina i koja je
stekla mesto u najdubljem delu Vivijeninog srca. Pod tamnim trepavicama videli su se podonjaci
nalik na modrice, a ivice kapaka bile su joj crvene, kao da je plakala pre nego to je zaspala.
Podigavi svetiljku, dugo je gledala svoju mladu roaku. Volela je Morganu vie nego to je
ikada volela Igrenu, ili Morgozu koju je hranila na svojim grudima; kao to nije volela ni jednog od
mukaraca sa kojima je delila postelju za jednu no ili razdoblje. ak ni Ravenu, koju je od sedme
godine obuavala za svetenicu, nije toliko volela. Samo jednom je osetila tako silovitu ljubav,
takav unutranji bol kao da je svaki udisaj voljene osobe agonija - prema keri koju je rodila prve
godine kad se zarekla za svetenicu, koja je poivela jedva est meseci i koju je, plaui poslednji
put, Vivijen sahranila pre nego to je napunila petnaestu godinu. Od trenutka kad su joj spustili tu
ker u naruje, pa do trenutka kad je krhko detence ispustilo poslednji dah, Vivijen je udisala svaki
svoj dah u meavini delirijuma ljubavi i bola, kao da je voljeno dete deo njenog tela, i kao da osea
svaki trenutak njenog zadovoljstva i bola kao svoj sopstveni. To je bilo na poetku njenog ivota, i
Vivijen je znala da je ena kakvom je roena ostala sahranjena u leskovom gaju u Avalonu. ena
koja je bez suza otila od tog malenog groba bila je potpuno drugaija osoba, daleka od svakog
ljudskog oseanja. Ljubazna, da; zadovoljna, ak i srena, ponekad; ali ne ista ena. Volela je svoje
sinove, ali od trenutka kada su roeni pomirila se sa pomilju da e ih predati drugim majkama na
usvajanje.
Dopustila je sebi da malo voli Ravenu... ali Vivijen je ponekad oseala, u najdubljim ponorima
srca, da joj je njena umrla ker poslata nazad dobrotom Boginje kao Igrenino dete.
Sada plae, i kao da mi svaka njena suza pee srce. Boginjo, dala si mi ovo dete da ga volim, a
ipak moram da je prepustim ovim mukama... itavo oveanstvo pati, sama Zemlja jei od muka
svojih sinova. U svojoj patnji, Majko Ceridven, postajemo blii tebi... Vivijen je brzo prinela ruku
oima, odmahujui glavom kako bi jedina prolivena suza nestala bez traga. I njoj je odreeno ta
mora biti; njene patnje nisu jo ni poele.
Morgana se promekoljila i okrenula na bok, a Vivijen, iznenada uplaena da e se Morgana
probuditi i da e ponovo morati da se suoi sa optubom njenih oiju, brzo se iskrala iz sobe i tiho
se vratila u svoju kuu.
Legla je na krevet i pokuala da zaspi, ali nije zatvorila oi. Jednom, pred jutro, ugledala je
senku kako se kree preko zida, i uspela je da u tami razabere lice; bila je to Smrt, koja ju je ekala,
u obliju stare ene obuene u krpe i komadie tame.
Majko, jesi li dola po mene?
Ne jo, keri moja, ti koja jesi ja. ekam ovde kako bi se setila da te ekam, kao to ekam
svakog smrtnika...
Vivijen je mirnula, a kad je otvorila oi ugao je bio taman i prazan. Sada mi svakako vie ne
treba podseanje da me eka...
Tiho je leala, ekajui kao to je bila nauena da eka, sve dok se u sobu nije prokralo svitanje.
Pa i dalje, dok se nije obukla, a post mladog meseca prekinue tek dovee, kada se prvi srp bude
video na veernjem nebu. Potom je pozvala sluavku. "Dovedi mi gospu Morganu", rekla je.
Kada je Morgana dola, primetila je da se obukla kao svetenica najvieg stepena, visoko
zaeljane i upletene kose, sa malenim srpolikim noem na tamnoj uzici oko pojasa. Vivijen se
mrano nasmeila, a kada su se pozdravile i kad je Morgana sela kraj nje, rekla je: "Dvaput je
mesec bio mlad; reci mi, Morgana, je li Rogati u gaju ubrzao tvoju matericu?"
Morgana ju je hitro pogledala, pogledom malene ivotinje uhvaene u zamku. Potom je
odgovorila kao da se brani: "Sama si mi rekla da treba da postupam po svojoj proceni; pobacila sam
ga."
"Nisi", rekla je Vivijam, umirivi glas da bi zvuao to ravnodunije. "Zato me lae? Kaem ti
da nisi."
"Ali hou!"
Vivijen je u devojci osetila mo; na trenutak, kad je Morgana brzo ustala sa klupe, uinilo joj se
da je odjednom postala visoka i pretea. Ali to je bio trik svetenica i Vivijen je to znala.
Prevazila me je, ne mogu je vie kontrolisati. Ipak je rekla, prizivajui svu svoju vlast.
"Nee to uraditi. Kraljevska krv Avalona ne sme se odbacivati."
Morgana je odjednom pala na tle, i Vivijen se naas uplaila da e se devojka slomiti i divlje
zajecati. "Zato si mi to uinila, Vivijen? Zato si me ovako iskoristila? Mislila sam da me voli!"
Lice joj se grilo, ali nije zaplakala.
"Boginja zna, dete, da te volim onako kako nisam volela nijedno drugo ljudsko bie na svetu",
mirno je rekla Vivijen, uprkos probodu bola u srcu. "Ali kada sam te dovela ovamo, kazala sam ti:
doi e vreme kada e me mrzeti onoliko koliko si me tada volela. Ja sam Gospa od Avalona; ne
moram da pravdam svoje postupke. Radim ono to moram, nita vie i nita manje, a tako e initi
i ti kada doe tvoje vreme."
"Taj dan nikada nee doi!" povikala je Morgana, "jer, kaem ti, ovde i sada, da si me poslednji
put iskoristila i poigrala se sa mnom kao sa lutkom! Nikada vie - nikada!"
Vivijen je pazila da joj glas ostane miran, glas obuene svetenice koja ostaje smirena makar
nebesa pala na nju. "Pazi kako me proklinje, Morgana; rei izgovorene u besu umeju da se na zao
nain vrate kada su ti najmanje potrebne."
"Da te prokunem - nisam ni pomislila na to", brzo je rekla Morgana. "Ali neu vie da budem
tvoja igraka. to se tie deteta zbog ijeg si zainjanja pokrenula nebo i zemlju, neu ga roditi u
Avalonu da bi se ti naslaivala svojim delom."
"Morgana..." zaustila je Vivijen, pruivi ruku ka devojci, ali Morgana je ustuknula. Progovorila
je u potpunoj tiini. "Neka Boginja postupi sa tobom kao to si ti postupila sa mnom, Gospo."
Ne rekavi vie ni re, okrenula se i izila iz sobe, ne ekajui na dozvolu. Vivijen je ukoeno
sedela, kao da su Morganine poslednje rei zaista bile kletva.
Kada je konano opet mogla jasno da misli, pozvala je jednu svetnicu; dan je ve odmakao, i
mesec, najtanji mogui srp, video se, tanak i srebrnast, na zapadnom nebu. "Reci mojoj roaci,
gospi Morgani, da doe ovamo; nisam joj dala dozvolu da ode."
Svetenica je otila i dugo se nije vraala; ve se smrailo kada je Vivijen poslala drugu
sluavku da joj donese hranu kako bi prekinula dugi post, i tek tada se prva vratila.
"Gospo", rekla je i naklonila se, a lice joj je bilo belo.
Vivijeni se grlo steglo, i zbog neega se setila kako se nekada davno jedna svetenica, obuzeta
dubokim oajanjem, poto je rodila dete koje nije elela, obesila o sopstveni pojas za jedno drvo u
hrastovom gaju. Morgana! Je li zato Smrt dola da me upozori? Zar e poloiti ruke na njen
ivot? Jedva je progovorila suvim usnama. "Naloila sam ti da mi dovede gospu Morganu."
"Gospo, ne mogu."
Vivijen je ustala sa stolice i lice joj je postalo uasno: mlada svetenica ustuknula je toliko brzo
da se gotovo saplela o svoje suknje. "ta se desilo gospi Morgani?"
"Gospo..." zamucala je mlada ena, "ona... ona nije u svojoj sobi, i svuda sam pitala. Nala
sam... nala sam ovo u njenoj sobi", rekla je i pokazala veo i tuniku od jelenje koe, srebrni
polumesec i mali srpoliki no koji je Morgana dobila kada je postala svetenica. "A na obali su mi
rekli da je pozvala barku i otila na kopno. Mislili su da ide po tvom nalogu."
Vivijen je duboko udahnula, pruila ruku i uzela od svetenice no i polumesec. Pogledala je
hranu na stolu i zahvatilo ju je strano oseanje slabosti; sela je da brzo pojede malo hleba i popije
au vode sa Svetog Kladenca. Tada je progovorila. "Nisi ti kriva, ao mi je to sam bila gruba
prema tebi." Ustala je, sa Morganinim noem i polumesecom u ruci, i ugledala pulsirajuu venu
tamo gde bi mogla lako da prevue noem i pusti da ivot istee iz nje. Tako e biti da je Smrt
dola po mene, a ne po Morganu. Ako joj treba krv, neka uzme moju. Ali Morgana je ostavila no;
nee se obesiti niti presei vene. Svakako je otila kod majke po savet i utehu. Vratie se jednog
dana, a ako se i ne vrati, to je u rukama Boginje.
Kada je opet ostala sama, izila je iz kue i, pod bledim sjajem mladog meseca, popela se
stazom do svog ogledala.
Artur je krunisan za kralja, pomislila je; sve na emu sam radila proteklih dvadeset godina
desilo se. A ipak sam ostala sama i naputena. Neka bude Boginjina volja sa mnom, ali daj da jo
jednom vidim lice svoje keri, svog jedinog deteta, pre nego to umrem; daj da saznam da e sa
njom sve biti u redu. Majko, u tvoje ime.
Ali lice ogledala pokazivalo je samo tiinu i senke, a iza svega toga ma u rukama njenog sina,
Balana.

Govori Morgana...
Sitni, tamni veslai nisu me dva puta pogledali; navikli su na Vivijenine dolaske i odlaske u
odei kakvu bi odabrala, i ta god svetenica odluila, njima se inilo u redu. Niko nije ni pokuao
da mi se obrati, a to se mene tie, odluno sam drala lice okrenuto ka spoljanjem svetu.
Trebalo je da se iskradem iz Avalona tajnom stazom. Ovako, brodom, Vivijen e svakako uti
da sam otila... ali ak ni sebi se nisam usuivala da priznam strah koji me je spreavao da poem
tajnom stazom, jer me moda koraci ne bi odveli na kopno, nego u onu udnu zemlju gde raste
nepoznato cvee i drvee, nedirnuto ljudskom rukom, i gde sunce nikada ne sija, i gde podrugljivi
pogled vilinske ene vidi pravo u moju duu. Jo sam nosila bilje, vezano u vreici za pojasom, ali
kako se brod udaljavao, gonjen tihim veslima, u magle Jezera, odvezala sam vreicu i pustila je da
padne u vodu. Kao da je tamo pod povrinom Jezera neto blesnulo, nalik na senku... sjaj zlata,
moda dragulja; ali odvratila sam pogled, znajui da veslai ekaju da podignem maglu.
Avalon je leao iza mene, naputen; Ostrvo je lealo pod izlazeim suncem, ali nisam se
okrenula da poslednji put pogledam Tor i prsten od kamenja.
Neu da budem Vivijenina igraka, da rodim bratovljevog sina za neku tajnu svrhu Gospe od
Jezera. Nekako uopte nisam sumnjala u to da e biti sin. Da sam verovala da u roditi ker, ostala
bih u Avalonu, podarivi Boginji ker koju sam joj dugovala. Nikada, tokom svih proteklih godina,
nisam prestala da alim to mi je Boginja poslala sina, umesto ker koja bi joj sluila u hramu i u
gaju.
I tako sam poslednji put izgovorila magijske rei, bar sam tako verovala, i magle su se povukle,
i stigli smo do obale Jezera. Oseala sam se kao da se budim iz dugog sna. Kada sam prvi put
ugledala Avalon, upitala sam je li stvaran; setila sam se sada ta mi je Vivijen tom prilikom
odgovorila: "Stvarniji je od svakog drugog mesta." Ali vie nije bio stvaran. Gledala sam obinu
trsku i mislila, samo ovo je stvarno, a godine u Avalonu su samo san koji e izbledeti i nestati kada
se probudim.
Padala je kia; kapi su hladno pljuskale u Jezero. Prebacila sam teki ogrta preko glave i stupila
na stvarnu obalu, gledajui na trenutak kako brod ponovo zalazi u maglu, a onda sam se odluno
okrenula.
Ni na trenutak se nisam dvoumila kuda u poi. Ne u Kornvol, mada mi je dua eznula za
zemljom mog detinjstva, za dugakim prstima stenja koje se protee u tamno more, za dubokim i
senovitim dolinama izmeu strmih litica, za voljenom i poluzaboravljenom obalom oko Tintagela.
Igrena bi me rado primila tamo. Ali ona je bila zadovoljna izmeu manastirskih zidova, i meni se
inilo dobro da tamo ostane neuznemiravana. A nisam ni pomislila da odem kod Artura, mada bi se
svakako saalio nada mnom i pruio mi zaklon.
Boginja je postupala sa nama na svoj nain. Oseala sam nekakvo nejasno aljenje zbog onoga
to se desilo onog jutra - ono to smo uinili kao Bog i Boginja moralo se zbog obreda, ali ono to
se desilo u zoru, to smo uinili mi. Ali i to je bilo po volji Boginje. Samo ljudska vrsta pravi razlike
zbog stepena srodstva; ivotinje ne znaju nita o tome, i uostalom, mukarac i ena su samo
ivotinje. Ali iz ljubaznosti prema Arturu, koji je odgajen kao hrianin, on nikada ne treba da
sazna da je zaeo sina pri onome to bi smatrao za straan greh.
to se mene tie, nisu me odgajili monasi, niti su uticali na mene. Dete koje sam nosila u
materici - to sam vrsto odluila - ne potie od nekog smrtnika. Poslao mi ga je Kralj Jelen, Rogati,
i bilo je zakonito kao i svako dete zaklete svetenice.
I stoga sam pola ka severu, bez straha od dugog putovanja preko movara i pustara koje e me
na kraju dovesti do kraljevstva Orkni, i do moje roake Morgoze.
Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (II)
Prevela Zvezdana elmi


Knjiga druga
UZVIENA KRALJICA

1.
Daleko na severu, gde je Lot bio kralj, sneg je debelo pokrivao pustare, i ak i u podne esto je
bilo magle. U retkim danima kada je sijalo sunce mukarci su mogli da izau u lov, ali ene su bile
zarobljene u zamku. Morgoza, dokono okreui preslicu - mrzela je predenje kao i uvek, ali u sobi
je bilo suvie mrano za neki finiji posao - osetila je ledenu promaju sa otvorenih vrata i podigla
pogled. Progovorila je sa blagim prebacivanjem. "Suvie je hladno za to, Morgana, a itavog dana
si se alila da ti je zima; hoe da nas sve pretvori u ledenice?"
"Nisam se alila", rekla je Morgana. "Jesam li rekla i re? Soba je pretrpana i smrdi na dim.
Htela sam samo da se nadiem - nita vie!" Zatvorila je vrata i vratila se do vatre, trljajui ake i
stresajui se. "Nije mi bilo toplo jo od ravnodnevice."
"Nimalo ne sumnjam u to", rekla je Morgoza. "Tvoj mali putnik, tamo unutra, otima ti svu
toplotu iz kostiju - njemu je toplo i udobno, a majka mu se smrzava. Uvek je tako."
"Barem je ravnodnevica prola, ranije svie i kasnije se smrkava", rekla je jedna od Morgozinih
ena. "A za nedelju ili dve, moda e vaa beba biti sa vama..."
Morgana nije odgovorila, nego je ostala kraj vatre, drhtei i trljajui ake kao da je bole.
Morgoza je pomislila da devojka izgleda kao sopstvena senka, lica smralog i otrog, ruku koatih
kao u kostura u poreenju sa ispupenim stomakom trudnice. Pod oima je imala velike tamne
podonjake, a kapci su joj bili crveni kao da neprestano plae; ali tokom svih meseci koje je
Morgana provela u njenoj kui, Morgoza je nije videla da proliva ni suzu.
Uteila bih je, ali kako, kada ne plae?
Morgana je nosila Morgozinu staru haljinu, nekada tamnoplavu, sada izbledelu i iskrzanu, i
smeno predugaku. Delovala je neuredno, gotovo zaputeno, i Morgozi se inilo da njena roaka
uopte ne mari za to da se lati igle i konca i malo upristoji odeu. I lanci na nogama toliko su joj
otekli da su se prelivali preko cipela; to je bilo stoga to je u ovo doba godine mogla da jede samo
usoljenu ribu i staro povre. Svima je bila potrebna svea hrana, ali po ovakvom vremenu bilo ju je
teko nabaviti. Pa, moda e mukarci imati sree u lovu, pa e moi da iznese pred Morganu malo
sveeg mesa; posle etiri svoje trudnoe, Morgoza je poznavala veitu glad pred poroaj. Jednom,
setila se, kada je bila trudna sa Gavenom, otila je u mlekarnik i pojela aku gline koju su uvali
radi zatvaranja posuda. Jedna stara babica rekla joj je da, kada trudnica osea nezadrivu potrebu
da jede udne stvari, to znai da su ba one detetu potrebne i da treba da mu ih prui. Moda e
sutra imati svee bilje iz planinskog potoka - za tim udi svaka trudnica, naroito krajem zime.
Morganina divna tamna kosa bila je zamrena - izgledala je kao da se nije oeljala va
nedeljama. Sada se okrenula od vatre, uzela ealj sa police i poela da elja jednog od
Morgozinih pasa. Bolje bi ti bilo da malo uredi svoju kosu, pomislila je Morgoza, ali outala je;
Morgana je u poslednje vreme bila toliko nervozna da je bolje bilo ni ne obraati joj se. To je
sasvim prirodno pred sam poroaj, pomislila je, gledajui devojine mrave ruke kako provlae
ealj kroz pseu dlaku; kuence je kevtalo i cvilelo, a Morgana ga je umirivala glasom blaim
nego kad se obraala ljudima.
"Ne moe jo dugo trajati, Morgana", neno je rekla Morgoza. "Do praznika svea svakako e
se poroditi."
"Jedva ekam." Morgana je jo jednom pomilovala psa i spustila ga na pod. "Eto, sad si
dovoljno pristojan da sedi meu damama, maleni... kako si sad lep, tako oeljan!"
"Podloiu vatru", rekla je jedna od ena, po imenu Bet, spustivi preslicu i ubacivi klupe u
kotaricu sa vunom. "Mukarci e uskoro stii kui - ve se smrailo." Prila je vatri, saplela se o
komad drveta i gotovo pala na ognjite. "Garete, tetoino mala, hoe li skloniti ovo smee?"
Bacila je tap u vatru, a petogodinji Garet, koji je gurkao tapie okolo i poluglasno im priao,
ispustio je krik besa - tapovi su mu bili vojska!
"E, Garete, sad je mrak, i tvoja vojska mora pod atore", brzo je rekla Morgoza. Deko je,
gunajui, odgurao tapie u ugao, ali dva je paljivo smestio pod tuniku - ti su bili deblji, a
Morgana ih je pre nekoliko meseci izdeljala tako da lie na mukarce u lemovima i oklopima, i
obojila im tunike sokom od bobica.
"Hoe li mi napraviti jo jednog rimskog viteza, Morgana?"
"Ne sada, Garete", odgovorila mu je. "Ruke me bole od zime. Moda sutra."
Priao joj je i namrtio se, stojei joj tik uz koleno. "Kada u biti dovoljno veliki da idem u lov
sa ocem i Agravenom?"
"Tek kroz nekoliko godina, mislim", rekla je Morgana, smeei se. "Tek kada bude dovoljno
visok da se ne izgubi u smetovima!"
"Ali ja sam velik!" odgovorio je, malo se propevi na prste. "Vidi, kad sedi, vii sam od tebe!"
Ljutito je utno stolicu. "Ovde nemam ta da radim!"
Pa", rekla je Morgana, "uvek mogu da te nauim da prede, i onda ti nee biti dosadno." Podigla
je Betinu preslicu i pruila mu je, ali on je ustuknuo i iskrivio lice.
"Ja u biti vitez! Vitezovi ne moraju da predu!"
"Ba teta", mrano je rekla Bet. "Moda ne bi nosili toliko tunika i plateva kada bi znali koliko
je teko ispresti ih!"
"Ali postojao je vitez koji je umeo da prede, bar tako kae pria", rekla je Morgana, pruivi
ruke ka deaku. "Hodi ovamo. Ne, sedi na klupu, Garete, sada si preteak da bih te drala u krilu
kao bebu. U davna vremena, pre nego to su doli Rimljani, iveo je vitez po imenu Ahil, i bio je
pod kletvom; stara arobnica rekla je njegovoj majci da e on poginuti u boju, i zato ga je majka
obukla u suknje i sakrila ga meu ene, pa je nauio da prede i tka i radi sve to rade devojke."
"I, je li poginuo u boju?"
"Jeste, jer kada je grad Troja bio opsednut, pozvali su sve vitezove i ratnike da dou i zauzmu
ga, a Ahil je poao sa ostalima, i bio je najbolji od svih vitezova. Pria se da je mogao da bira, hoe
li dugo poiveti u miru, umreti kao starac u svom krevetu i biti zaboravljen, ili e iveti kratko,
umreti mlad i postati slavan, i on je odabrao slavu; tako mukarci priaju. Borio se sa vitezom iz
Troje po imenu Hektor - mi bismo rekli Ektorijus..."
"Je li to isti ser Ektorijus koji je odgajio naeg kralja Artura?" upitao je deak razrogaenih
oiju.
"Sigurno nije, jer ovo se desilo pre mnogo stotina godina, ali moda mu je to bio neki predak."
"Kada ja budem na dvoru i kada postanem Arturov saputnik", poeo je Garet, oiju okruglih kao
tanjirii, "biu najbolji ratnik i osvojiu sve trofeje na turnirima. ta je bilo sa Ahilom?"
"Ne seam se - priu sam ula veoma davno, jo na Uterovom dvoru", odgovorila je Morgana,
trljajui krsta kao da je bole.
"Priaj mi o Arturovim vitezovima, Morgana. Ti si zaista videla Lanseleta, zar ne? I ja sam ga
video, na kraljevom krunisanju - je li on ubio nekog zmaja? Priaj mi, Morgana..."
"Ne gnjavi je, Garete, vidi da joj nije dobro", prekinula ga je Morgoza. "Otri u kuhinju i trai
da ti daju komad hleba."
Deko je izgledao naduren, ali ipak je izvadio ispod tunike izdeljanog viteza i otiao, poluglasno
mu govorei. "Pa, ser Lanselete, idemo da pobijemo sve zmajeve iz Jezera..."
"Zna da pria samo o ratu i ratovanju", nestrpljivo je rekla Morgoza, "i o svom dragom
Lanseletu, kao da nije dosta to to je Gaven ve otiao u rat sa Arturom! Nadam se da e, kad Garet
odraste, u zemlji vladati mir!"
"Bie mir", odustno je rekla Morgana, "ali to nee biti vano, jer e umreti od ruke svog
najboljeg prijatelja..."
"ta?" uzviknula je Morgoza, ali devojine oi bile su prazne i rastrojene; Morgoza ju je blago
protresla. "Morgana!" povikala je. "Morgana, jesi li bolesna?"
Morgana je zamirkala i odmahnula glavom. "Izvini - ta si mi rekla?"
"ta sam ti rekla? Bolje ponovi ta si ti rekla meni!" uzviknula je Morgoza, ali kad je srela
Morganin uznemireni pogled, sva se najeila. Pogladila ju je po ruci, zakljuivi da je maloas bila
u bunilu. "Izgleda da si zaspala otvorenih oiju." Nije elela da pomisli kako je Morgana imala
trenutak Vida. "Mora bolje paziti na sebe, Morgana, jedva jede, ne spava..."
"Od hrane mi je muka", uzdahnula je Morgana. "Da je bar leto, mogla bih da jedem voe...
noas sam sanjala da jedem jabuke iz Avalona..." Glas joj je zadrhtao i brzo je spustila glavu kako
Morgoza ne bi videla suze kako joj se otkidaju sa trepavica; ali stegla je pesnice i nije zaplakala.
"Svima nam je dosadila usoljena riba i dimljena slanina", rekla je Morgoza, "ali ako je Lot imao
dobar lov, mora jesti malo sveeg mesa." Morgana je, pomislila je, u Avalonu nauila da ne
obraa panju na glad, e i zamor; sada, ovako trudna, kada bi mogla malo da se opusti, odluila
je da sve trpi ne alei se.
"Ti si uila za svetenicu, Morgana, i nauila si da posti, ali tvoje dete ne moe da trpi glad i
e, a ti si suvie mrava..."
"Ne zavitlavaj me!" ljutito je rekla Morgana, pokazavi svoj ogroman trbuh.
"Ali ruke i lice su ti sama kost i koa", rekla je Morgoza. "Ne sme tako da se izgladnjuje,
imae dete i mora da misli na njegovo dobro!"
"Misliu na njegovo dobro kada ono bude mislilo na moje!" obrecnula se Morgana, ustajui, ali
Morgoza ju je uhvatila za ruke i primorala da ponovo sedne. "Drago dete, znam kroz ta prolazi, ja
sam rodila etvoro dece. Ovih nekoliko poslednjih dana gori su od svih prethodnih meseci!"
"Trebalo je da budem pametna i da ga se oslobodim dok je bilo vreme!"
Morgoza je zaustila da otro odgovori, ali ipak je samo uzdahnula. "Prekasno je da se kaje to
nisi uinila ovako ili onako; jo deset dana, i sve e se zavriti." Izvukla je svoj ealj ispod tunike i
poela da elja Morganinu zamrenu kosu.
"Pusti", otresla se Morgana, sklanjajui glavu od elja. "Sama u se oeljati sutra. Bila sam
preumorna da mislim na to. Ali ako ti je muka da me gleda ovako zaputenu - pa, daj mi taj
ealj!"
"Mirno sedi, lenavan", rekla je Morgoza. "Zar se ne sea, kad si bila devojica u Tintagelu,
plakala si da te ja eljam jer je tvoja dadilja - kako li se ono zvala... setila sam se, Gvenis, tako je -
jako ti je upala kosu, a ti si govorila: 'Neka me elja tetka Morgoza'?" Provlaila je ealj kroz
vorove, gladei pramen po pramen, neno milujui Morganu. "Ima divnu kosu."
"Tamna je i gruba kao konjska dlaka usred zime!"
"Ne, meka je kao vuna crne ovce i sjajna kao svila", odgovorila je Morgoza, jo gladei tamno
pramenje. "Mirno sedi, da ti je upletem... Oduvek sam elela devojicu, da je lepo oblaim i
upliem joj kosu... ali Boginja mi je poslala same sinove, i zato ti mora da mi bude kerka sad,
kad sam ti potrebna..." Privila je takmnokosu glavu na grudi, i Morgana je ostala tako, drhtei od
neprolivenih suza. "Oh, mirno, mirno, malena, ne plai, nee jo dugo trajati, mir, mir... nisi se
dovoljno pazila, treba ti majinska briga, malena moja..."
"Samo je... ovde tako mrano... eljna sam sunca..."
"Preko leta imamo i previe svetla, vidno je sve do ponoi", rekla je Morgoza, "i zato je zimi
ovako." Morgana se jo tresla od nekontorlisanih jecaja, a Morgoza ju je vre zagrlila i poela
blago da je njie. "Mir, malena, lenavan, mir, znam kako ti je... nosila sam Gavena u najmranije
doba zime. Bilo je mrano i olujno kao i sada, a ja sam imala samo esnaest godina i bila sam
strano uplaena, tako sam malo znala o deci, alila sam to nisam ostala kao svetenica u Avalonu,
ili na Uterovom dvoru, ili bilo gde drugde samo da nisam ovde. Lot je stalno bio u ratovima, mrzela
sam sebe to sam ogromna, stalno mi je bilo muka, bolela su me lea i bila sam ostavljena sama sa
nepoznatim enama. Moe li da poveruje, itave te zime krila sam u krevetu svoju staru lutku i
svake noi je grlila i plakala nad njom dok ne bih zaspala. Kakvo sam dete bila! Ti si barem odrasla
ena, Morgana."
"Prestara sam da se ovako ponaam", zagrcnula se Morgana, ali i dalje je grlila Morgozu, a ona
ju je milovala po kosi.
"A sada je to dete koje sam rodila pre nego to sam odrasla otilo u rat oprotiv Saksonaca", rekla
je, "a ti, koju sam drala u krilu kao lutkicu, ti e roditi svoje dete. Ah, da, znala sam da ima neto
to elim da ti kaem: kuvareva ena, Marged, rodila je dete - sigurno je zato jutros kaa bila puna
grudvica - pa emo imati dojilju pri ruci. Mada, moda, kada bude videla bebu, svakako e
poeleti da sama doji svoje dete."
Morgana je nainila pokret pun gaenja, i Morgoza je morala da se nasmei. "To sam i ja
mislila, pre nego to bih rodila svako dete, ali kad bi ih jednom pogledala u lice, oseala sam da
nisam u stanju da ih ispustim iz zagrljaja." Osetila je da se Morgana trgla. "ta je bilo, Morgana?"
"Bole me lea; predugo sam sedela", odgovorila je Morgana, naglo ustavi i preavi preko
sobe, trljajui krsta. Morgoza je zamiljeno zakiljila; da, stomak joj se u poslednjih par dana
primetno spustio, sada nee jo dugo trajati. Treba da se postara da se kreveti u enskoj sobi ispune
sveom slamom i da babice budu pri ruci.

Lotovi ljudi nali su jelena u bregovima; kad je bio oderan i oien, miris peenja nad velikom
vatrom ispunio je itav zamak; ak ni Morgana nije odbila komad presne digerice sa koje je kapala
krv - to je po obiaju bilo odvajano za ene koje nose dete.
Morgoza je videla kako joj se lice gri od gaenja, kao i njoj kad su joj tokom trudnoa davali
sline stvari, ali Morgana je, kao i Morgoza nekada, gladno vakala zalogaj, jer telo joj je zahtevalo
hranu, iako joj se um bunio. No, kasnije, kad je meso bilo gotovo i kad ga je posluga sekla i
raznosila, odbila je da ga uzme. Morgoza je uzela komad mesa i stavila ga Morgani u tanjir.
"Pojedi ga", naredila je. "Ne, Morgana, posluae me, ne moe tako izgladnjivati i sebe i
dete."
"Ne mogu", poluglasno je rekla Morgana. "Pozlie mi - skloni ga na stranu i pokuau kasnije
da ga pojedem."
"ta ne valja?"
Morgana je oborila glavu. "Ne mogu da jedem... meso jelena", promrmljala je, "jela sam ga za
Beltan kada... i sada mi je muka od tog mirisa..."
A dete je zaeto kraj obrednih vatri Beltana. ta je toliko mui? To bi trebalo da bude prijatno
seanje, pomislila je Morgoza, smeei se pri seanju na slobode Beltana. Upitala se da nije
devojka pala u ruke nekog posebno grubog mukarca, pa je pretrpela neto nalik na silovanje - to bi
objasnilo njen gnev i oaj zbog trudnoe. Ipak, to je uinjeno uinjeno je, a Morgana je dovoljno
odrasla da zna kako nisu svi mukarci grubijani, makar da je sluajno naila na takvog koji nije ni
nean ni vet sa enama.
Morgoza je uzela komad raanog hleba i natopila ga u sok od peenja u tanjiru. "Onda pojedi
ovo - i to je korisno koliko i meso", rekla je, "a ja sam ti spremila aj od ruinih plodova; gorak je i
prijae ti. Seam se koliko sam u trudnoi elela kisele stvari."
Morgana je posluno jela, i Morgozi se uinilo da joj se lice malo zarumenelo. Napravila je
grimasu od gorkog napitka, ali ga je ipak edno ispila. "Ne svia mi se", rekla je, "ali udno, ne
mogu da prestanem da ga pijem."
"Tvoje dete ga eli", ozbiljno je rekla Morgoza. "Bebe u materici znaju ta je dobro za njih i
zahtevaju da to jedemo i pijemo."
Lot, koji je sedeo izmeu dvojice svojih lovaca, prijateljski se nasmeio svojoj svastiki. "Stara i
mrava ivotinja, ali dobra veera za poznu zimu", rekao je. "Drago mi je to nismo naili na
noseu koutu. Videli smo ih tri, ali rekao sam ljudima da ih ostave na miru, i ak smo vratili i pse -
hou da se jeleni razmnoavaju na miru, a vidim da im je vreme, jer mnoge koute su teke."
Zevnuo je i uzeo u krilo malog Gareta, lica masnog i sjajnog od mesa. "Uskoro e biti dovoljno
veliki da poe sa nama u lov", rekao je. "Svakako zajedno sa malim vojvodom od Kornvola."
"Ko je vojvoda od Kornvola, oe?" upitao je Garet.
"Pa, beba koju Morgana nosi", odgovorio je Lot, smeei se, a Garet se zagledao u Morganu.
"Ne vidim nikakvu bebu. Gde je tvoja beba, Morgana?"
Morgana se nelagodno nasmejala. "Idueg meseca u ti je pokazati."
"Hoe li ti je doneti prolena vila?"
"Moglo bi se rei", odgovorila je Morgana, nehotice se osmehnuvi.
"Kako moe beba da bude vojvoda?"
"Moj otac je bio vojvoda od Kornvola. Ja sam njegovo jedino brano dete. Kada je Artur doao
na presto, vratio je Tintagel Igreni; od nje u ga naslediti ja, a od mene moji sinovi, ako ih budem
imala."
Morgoza se zagledala u mladu enu. Njen sin blii je prestolu od mog Gavena, pomislila je. Ja
sam Igrenina roena sestra, a Vivijen joj je samo polusestra, pa je Gaven blii roak od Lanseleta.
Ali Morganin sin bie Arturov neak. Pitam se je li Morgana pomislila na to?
"Znai, Morgana, tvoj sin je vojvoda od Kornvola..."
"Ili vojvotkinja", opet se nasmeila Morgana.
"Ne, vidim po tvom stomaku, nizak je i irok, vidi se da e biti sin", rekla je Morgoza. "Rodila
sam etvoro i gledala sam moje ene tokom trudnoe..." Zlobno se nasmeila Lotu. "Moj mu
veoma ozbiljno shvata onu staru izreku po kojoj je kralj otac svog naroda!"
Lot se dobroudno nasmeio. "Mislim da je poteno da moji zakoniti sinovi, deca moje kraljice,
imaju dosta polubrae; lea su nezatiena bez brae, kae se, a ja imam mnogo sinova... Hajde,
roako, hoe li da uzme harfu i da nam malo peva?"
Morgana je odgurnula od sebe ostatak natopljenopg hleba. "Suvie sam jela da bih sad pevala",
rekla je, mrtei se, i poela ponovo da hoda salom, a Morgoza je primetila da opet pritiska krsta.
Garet je poao za njom i povukao je za suknju.
"Pevaj mi. Pevaj mi onu pesmu o zmaju. Morgana."
"Suvie je duga za veeras - ti uskoro mora u krevet", odgovorila mu je, ali je otila u ugao,
uzela malu harfu koja je tamo stajala i sela na klupu. Dodirnula je nekoliko struna, sagnula se da
podesi jednu od njih, a onda je zapevala vojniku vinsku pesmu.
Lot se pridruio horu, kao i njegovi ljudi, i njihovi grubi glasovi podigli su se do zadimljenih
greda pod tavanicom:

Saksonci dolaze nou,
dok sav poten narod spava,
ubijaju i sve ene,
za krevet im je bolja krava!

"Tu pesmu svakako nisi nauila u Avalonu, roako", iscerio se Lot, kad je Morgana ustala da
odloi harfu.
"Pevaj jo", molio je Garet, ali ona je odmahnula glavom.
"Nemam daha za pevanje", rekla je. Spustila je harfu i uzela preslicu, ali trenutak kasnije
spustila ju je i opet poela da etka salom.
"ta te mui, devojko?" upitao je Lot. "Nemirna si kao medved u kavezu!"
"Lea me bole od sedenja", rekla je, "a od tog mesa to me je tetka naterala da pojedem sada me
boli stomak." Prinela je ruke leima i iznenada se previla kao da ju je uhvatio gr; potom je
prestraeno kriknula, a Morgoza, koja ju je paljivo gledala, videla je kako predugaka haljina
postaje tamna i vlana, natopljena tenou sve do kolena.
"Oh, Morgana, upikila si se!" povikao je Garet. "Ti si suvie odrasla da se tako upiki - mene
bi dadilja istukla da sam to uradio!"
"Pst, Garete!" otro je rekla Morgoza i urno prila Morgani, koja je stajala presamiena, lica
crvenog od iznenaenja i stida.
"U redu je, Morgana", rekla je, uhvativi je pod ruku. "Da li te boli ovde - i ovde? Znala sam.
Poela si da se poraa, zar nisi znala?" A kako bi i znala? Ovo joj je prvo dete, a Morgana nikada
nije volela da slua enske prie, pa nije prepoznala znake. Mora da je itavog dana oseala prve
bolove. Pozvala je Bet. "Povedi vojvotkinju od Kornvola u ensku sobu i pozovi Megan i Branven.
I raspustite joj kosu; ne sme imati na sebi nita vezano ni savijeno." Pogladila je Morganu po kosi.
"Volela bih da sam znala za ovo kad sam ti jutros uplela kosu - brzo u doi i ostau sa tobom,
Morgana."
Gledala je devojku kako izlazi, teko oslonjena o dadiljinu ruku. Potom se obratila Lotu.
"Moram da odem kod nje. To joj je prvo dete, i bie prepadnuta, sirotica."
"Nema razloga za urbu", mirno je odgovorio Lot. "Poto joj je prvi put, potrajae itavu no, i
imae vremena da je dri za ruku." Dobroudno se nasmeio svojoj eni. "Ba ti se uri da na
ovaj svet donese suparnika naem Gavenu!"
"Kako to misli?" tiho ga je upitala.
"Sasvim jednostavno - Artur i Morgana roeni su iz jedne materice, i njen sin je blii prestolu od
naeg."
"Artur je mlad", hladno je rekla Morgoza, "i ima dovoljno vremena da zane deset sinova. Zato
misli da mu ve sad treba naslednik?"
Lot je slegnuo ramenima. "Sudbina je nepredvidiva", rekao je. "Artura kao da u bitkama titi
arolija - i ne sumnjam da Gospa od Jezera ima neto sa tim, neka je prokleta - a Gaven je strano
odan svome kralju. Ali sudbina moe da okrene lea Arturu, i ako taj dan doe, voleo bih da Gaven
bude najblii prestolu. Razmisli dobro, Morgoza; ivot novoroeneta je nesiguran. Moda bi
valjalo da zamoli svoju Boginju da mali vojvoda od Kornvola ne udahne drugi dah."
"Kako bih mogla to da uinim Morgani? Pa ona mi je kao ker!"
Lot je neno zagolicao enu pod bradom. "Ti si majka puna ljubavi, Morgoza, inae te ne bih
voleo. Ali ne verujem da Morgana jako eli to dete. uo sam je kako govori da ali to ga nije
pobacila..."
"Bila je bolesna i umorna", ljutito je rekla Morgoza. "Zar misli da ja nisam govorila takve
stvari, kad god bi mi dosadilo da guram okolo ogromnu stomainu? Sve ene to govore u
poslednjim mesecima trudnoe."
"Ipak, ako se Morganino dete rodi mrtvo, mislim da ne bi previe alila za njim. A ne bi trebala
ni ti."
Morgoza je poela da brani roaku: "Ona je dobra prema naem Garetu, pravi mu igrake i pria
mu prie. Sigurna sam da e biti dobra majka i svome detetu."
"Ipak, nama nije u interesu da Morgana shvati kako je njen sin Arturov nasledinik." Lot je
zagrlio Morgozu. "Sluaj, mila, ti i ja imamo etvoricu sinova, i kada svi budu odrasli, svakako e
se zavaditi - Lotija nije dovoljno veliko kraljevstvo za sve njih! Ali ako Gaven postane Vrhovni
kralj, onda e se nai kraljevstvo za svakog od njih."
Polako je klimala glavom. Lot nije voleo Artura, kao to nije ni Utera; ali nikada ne bi pomislila
da je toliko nemilosrdan. "Znai, trai da ubijem njeno dete im se rodi?"
"Ona je naa roaka i moj gost", rekao je Lot, "i stoga nam je svetinja. Ne bih eleo da na mene
padne kletva edomora. Kaem ti samo ovo - ivot novoroeneta je krhak, osim ako se o njemu
vrlo paljivo stara, a ako Morgani bude teko, valjalo bi da niko nema vremena da se stara o bebi."
Morgoza je stegnula zube i okrenula mu lea. "Moram da idem kod nje."
Lot se iza nje smeio. "Dobro razmisli ta sam ti rekao, eno."
U maloj odaji bila je spremljena vatra za ene; nad ognjitem se krkao kotao kae, jer no e
biti duga. Bila je spremljena svea slama. Morgoza je zaboravila, kao i sve ene zadovoljne svojom
decom, uase poroaja, ali od pogleda na sveu slamu zacvokotala je i stresla se. Morgani su obukli
komotnu haljunu, a kosa joj je visila niz lea, rasputena; hodala je sobom gore-dole, oslonjena o
Meganinu ruku. Sve je imalo prizvuk sveanosti, i zaista je i bilo sveanost za druge ene. Morgoza
je prila roaci i uzela je pod ruku.
"Hodi, malo e hodati sa mnom, a Megan e poi da spremi pelene za bebu", rekla je. Morgana
ju je pogledala, i Morgoza je pomislila da devojine oi izgledaju kao kod ivotinje u klopci, koja
eka lovevu ruku da joj preree grlo.
"Hoe li dugo trajati, tetka?"
"Hajde, hajde, ne sme da misli mnogo unapred", neno je rekla Morgoza. "Ako ve mora,
pomisli da si se, zapravo, poraala itavog dana, pa e sada ii sve bre." Ali u sebi je mislila
drugaije. Nee joj biti lako, tako je sitna, a nije elela da rodi dete; svakako je eka duga i teka
no...
Potom se setila da Morgana ima Vid i da je ne vredi lagati. Potapala ju je po bledom obrazu.
"Nije vano, dete, dobro emo te paziti. Uvek dugo traje s prvim detetom - niko ne voli da napusti
udobno gnezdo - ali uiniemo sve to moemo. Je li neko doneo maku?"
"Maku? Jeste, tu je, ali zato, tetka?" upitala je Morgana.
"Zato, malena, to ako si ikada videla maku kako se maci, zna da ona za to vreme prede, a ne
vriti od bola, i moda e ti njeno zadovoljstvo pri raanju pomoi da manje osea bolove", rekla
je Morgoza, gladei malo, upavo stvorenje. "Ovu magiju za poroaj moda u Avalonu nisi videla.
Da, sada moe da sedne i malo se odmori; i dri maku u krilu." Gledala je Morganu kako za
trenutak mirno miluje maku, ali potom se opet previla od otrog bola, i Morgoza ju je brzo
naterala da ustane i nastavi da hoda. "Sve dok bude mogla - tako ide bre", rekla je.
"Umorna sam, tako sam umorna..." mrmljala je Morgana, privijajui se uz Morgozu, lica
izoblienog kao da e zaplakati. "Volela bih da je majka ovde..." i brzo se ujela za usnu, kao da je
poalila zbog trenutka slabosti, a onda je poela da polako koraa, gore-dole po pretrpanoj sobi.
Sati su se polako vukli. Neke ene su spavale, ali bilo ih je dovoljno da se stalno smenjuju u
hodanju uz Morganu, koja je vremenom postajala sve uplaenija i blea. Izilo je sunce, a babice
jo nisu dozvolile Morgani da legne u slamu, mada je bila toliko umorna da se spoticala i jedva je
koraala. U jednom trenutku rekla bi da joj je hladno i umotala bi se u krzneni ogrta; sledeeg asa
bi ga zbacila, tvrdei da sva gori. Neprekidno je povraala, tako da je na kraju izbacivala samo
zelenu u; nikako nije mogla da se zaustavi, mada su je terali da pije tople biljne napitke koje je
edno iskapljivala. Ali potom bi ponovo poinjala da povraa, a Morgoza, koja ju je posmatrala,
neprekidno mislei na Lotove rei, pitala se ima li potrebe da razmilja hoe li ga posluati ili
nee... moglo se desiti da Morgana ne preivi ovakav poroaj.
Na kraju vie nije mogla da hoda, pa su je pustili da legne, dahui i grizui usne od sve jaih
bolova; Morgoza je kleknula kraj nje, drei je za ruku dok su se sati vukli. Podne je ve davno
prevalilo kad ju je Morgoza tiho upitala: "Da li je on - otac deteta - mnogo krupniji od tebe?
Ponekad, kad se beba tako dugo raa, to znai da se umetnula na oca i da je prevelika za majku."
Upitala se, kao i vie puta ranije, ko je otac tog deteta. Videla je kako je na Arturovom
krunisanju Morgana gledala Lanseleta; ako je dete njegovo, to bi moglo da objasni zato je Vivijen
bila toliko besna, pa je sirota Morgana morala da pobegne iz Avalona... Tokom svih ovih meseci
Morgana nije ni pomenula razloge zbog kojih je napustila hram, a za dete je rekla samo to da je
zaeto kraj Beltanskih vatri. Vivijen je bila toliko nena prema Morgani da joj ne bi dozvolila da
zatrudni sa bilo kim...
Ali ako se Morgana pobunila protiv sudbine koja joj je odreena, ako je uzela Lanseleta za
ljubavnika, ili ga je zavela za vreme Beltana, to bi objasnilo zato je Vivijenina svetenica,
odabrana za narednu Gospu od Jezera, pobegla iz Avalona.
Ali Morgana je opet izvrdala. "Nisam mu videla lice; doao mi je kao Rogati", rekla je, i
Morgoza je znala, sa ono malo Vida to je imala, da je mlada ena lae. Zato?

Sati su se vukli. Morgoza je jednom izila u glavnu salu, gde su se Lotovi ljudi kockali. Lot je
sedeo i gledao ih, drei u krilu jednu od Morgozinih mladih slukinja i poigravajui se njenim
grudima; kad je Morgoza ula, devojka je uplaeno podigla pogled i pokuala da ustane, ali
Morgoza je slegnula ramenima. "Ostani gde si; nisi nam potrebna kao babica, a barem veeras u
ostati kraj svoje roake i neu imati vremena da se svaam sa tobom oko mesta u njegovom
krevetu. Sutra e moda biti drugaije." Devojka je pognula glavu, pocrvenevi. "Kako ide
Morgani, mila?" upitao je Lot.
"Nije dobro", reklaje Morgoza. "Meni nikada nije bilo tako teko." Potom je besno povikala:
"Jesi li urekao moju roaku da se ne bi podigla iz porodiljske postelje?"
Lot je odmahnuo glavom. "Ti su zaduena za magiju u ovom kraljevstvu, gospo. Ne elim
Morgani nikakvo zlo. Sam Bog zna da bi bilo teta izgubiti jednu lepu enu - a Morgana je sasvim
lepa, uprkos otrom jeziku! Ona je, uostalom, tvoja roaka, mila, a to samo ini stvari
nezgodnije..."
Morgoza se osmehnula muu. Ma kakve lepe igrake birao za krevet - a devojka koju je drao u
krilu bila je upravo to - znala je da se njih dvoje dobro slau.
"Gde je Morgana, majko?" upitao je Garet. "Rekla je da e mi danas izdeljati jo jednog viteza
za igranje!"
"Bolesna je, sine." Morgoza je duboko uzdahnula, jer ponovo ju je obuzela teka strepnja.
"Uskoro e ozdraviti", rekao je Lot, "a onda e imati malog roaka da se igra sa tobom. Bie ti
usvojeni brat i prijatelj - imamo izreku koja kee da roake veze traju tri kolena, a usvojenike
sedam, a poto e ti Moganin sin biti ovoje, bie ti mnogo vie od brata."
"Bie mi drago da imam druga", rekao je Garet. "Agraven me zavitlava i naziva me glupom
bebom, i kae da sam suvie veliki za drvene vitezove!"
"Pa, Morganin sin bie ti drug, kada malo odraste", rekla je Morgoza. "Prvo e liiti na kuence,
dok ne otvori oi, ali za godinu ili dve bie dovoljno velik da se igrate zajedno. Ali Boginja slua
molitve male dece, sine, i zato treba da se moli Boginji da te uje i podari Morgani jakog i zdravog
sina, a ne da joj se prikae kao Smrt..." i tu je poela da plae. Garet je zaueno gledao majine
suze. "Je li tako loe, mila?" upitao je Lot.
Morgoza je klimnula glavom. No, nije bilo potrebe da plai dete. Obrisala je oi krajem suknje.
Garet je podigao pogled. "Molim te, draga Boginjo, podari mojoj roaci Morgani snanog sina,
pa da odsrastemo i zajedno budemo vitezovi."
Morgoza je morala da se nasmeje i pogladi ga po bucmastom obrazu. "Takvu molitvu Boginja
e sigurno usliiti. Sada moram da se vratim Morgani."
Ali dok je izlazila iz sale, oseala je na sebi Lotov pogled, i setila se ta joj je ranije rekao - da bi
za sve njih bilo bolje da Morganin sin ne ostane u ivotu.
Bila bih zadovoljna i da Morgana preivi sve ovo, pomislila je i prvi put je poalila to tako
malo zna o magiji Avalona, sada, kada joj je potrebna neka arolija kojom bi olakala muke
Morgani. Devojci je tako teko, tako strano, nijedan njen poroaj nije se mogao porediti sa ovim...
Vratila se u ensku sobu. Babice su sada naterale Morganu da klei u slami, kako bi pomogla
detetu da isklizne iz materice; ali ona je visila izmeu njih potpuno beivotno, pa su dve ene
morale da je pridravaju. Sada je isprekidano vritala, povremeno grizui usne kako bi savladala
krike, pokuavajui da bude hrabra. Morgoza je prila i kleknula kraj Morgane u okrvavljenu
slamu; pruila je ruke, i Morgana ih je zgrabila, gledajui u Morgozu gotovo bez prepoznavanja.
"Majko!" uzviknula je. "Majko, znala sam da e doi..."
Potom joj se lice ponovo zgrilo i zabacila je glavu, usta izoblienih od bezglasnog vriska.
Oglasila se Megan. "Drite je, gospo - ne, nego iza lea, tako, drite je uspravno..." i Morgoza je
uhvatila Morganu ispod ruku, oseajui kako devojka drhti, gri se i jeca dok se borila i otimala,
slepo, da ih se oslobodi. Vie nije bila u stanju da im pomae, ak ni da ih pusti da uine to god
mogu, nego je glasno vritala kad god bi je dodirnule. Morgoza je zamurila, ne elei da gleda dok
je svom snagom drala Morganino krhko telo koje se grilo. Ponovo je vrisnula: "Majko! Majko!",
ali Morgoza nije znala da li priziva Igrenu ili Boginju. Potom se skljokala u Morgozino naruje,
gotovo onesveena; u sobi se osetio otar zadah krvi, i Megan je podigla neto tamno i naborano.
"Pogledajte, gospo Morgana", rekla je, "imate divnog sina...", a potom se nagnula nad njim,
duvajui u malena usta. Zauo se otar, besan zvuk, krik novoroeneta besnog to se nalo u
hladnom svetu van majke.
Ali Morgana je leala u Morgozinom naruju, potpuno iscrpljena, i nije imala snage ni da otvori
oi i pogleda svoje dete.

Beba je bila oprana i povijena; Morgana je popila olju vrelog mleka sa medom i sa travama
protiv krvarenja, i sada je leala dremajui, umorna, i nije se ak ni promekojila kada se Morgoza
sagnula da je poljubi u elo.
Preivee i ozdravie, mada Morgoza nikada nije videla tako teak poroaj, i bilo je neobino
to e i majka i dete ostati ivi. A babica je rekla da je, posle ovolikih tekoa, malo verovatno da
e Morgana ikada vie zaeti. to je sasvim dobro, pomislila je Morgoza. Sada je shvatila da su
njeni poroaji, koji nisu bili nimalo laki, bili sitnica u poreenju sa ovim.
Podigla je povijeno dete i zagledala se u maleno lice. Izgleda da je lepo disao, mada ponekad,
kada dete ne zaplae odmah nego mu treba disati u usta, kasnije ponovo prestane da die i umre.
Ali deai je imao zdravu ruiastu boju, ak su mu i noktii bili ruiasti. Tamna kosa, potpuno
ravna, fine tamne maljice na rukama i nogama - da, ovo je dete vilinske loze, kao i Morgana.
Moda je zaista Lanseletov sin, i stoga dvostruko blii Arturovom prestolu.
Dete bi smesta trebalo predati dojilji... i tu je Morgoza poela da okleva. Nesumnjivo e, kad se
malo odmori, Morgana eleti da uzme i podoji svoje dete; uvek tako biva, ma koliko poroaj bio
teak. A to je bio tei, to vie majka uiva u negovanju svoje bebe; to se vie muila, vie osea
ljubav i divljenje kada joj se beba konano nae na grudima.
A potom je i nehotice pomislila na Lotove rei: Ako elim da vidim Gavena na prestolu, to dete
mu stoji na putu. Nije elela da ga slua dok je to govorio, ali sada, dok je zaista drala dete u
rukama, nije mogla da potisne misao da ne bi bilo loe ako bi dadilja sluajno suvie pritisnula dete
ili ako bi bilo preslabo da sisa. A ako ga Morgana uopte ne uzme u ruke niti ga podoji, nee joj biti
suvie ao; ispae da je bila volja Boginje da ne preivi...
elim samo da je potedim tuge...
Morganino dete, verovatno i Lanseletovo, sa dvostrukim nasleem kraljevske loze Avalona...
ako se Arturu neto desi, narod e prihvatiti ovo dete za vladara.
Ali nije bila sigurna da je to Lanseletovo dete.
I mada je Morgoza rodila etiri sina, Morgana je bila ona devojica koju je mazila i pazila kao
lutku, i nosila je u naruju; eljala ju je, umivala i donosila joj poklone. Moe li to da uini
Morganinom detetu? Ko moe rei da Artur nee imati deset sinova od svoje kraljice, ko god da
ona bila?
Ali Lanseletov sin... da, Lanseletovog sina bi bez kajanja mogla da prepusti smrti. Lanselet nije
bio blii roak Arturu nego Gaven, ali Artur ga je ipak vie voleo i stalno se savetovao sa njim. Ba
kao to je ona uvek bila u Vivijeninoj senci, zanemarena sestra, preskoena u korist Vrhovne
kraljice - nikada nije oprostila Vivijeni to je za Utera odabrala Igrenu - isto tako e odani Gaven
uvek biti u senci prodornijeg Lanseleta. Ako se Lanselet poigrao sa Morganom ili je obeastio, to
je samo razlog vie da ga mrzi.
Jer nije bilo razloga da Morgana nosi Lanseletovo kopile u tajnosti i tuzi. Zar Vivijen misli da je
njen dragi sin moda suvie dobar za Morganu? Morgoza je znala da je devojka kriom preplakala
sve ove duge mesece; je li bila bolesna od ljubavi i naputena?
Vivijen, prokleta bila, koristi ivote kao kockice za igru! Bacila je Igrenu Uteru u naruje, ni ne
pomislivi na Gorloasa, uzela je Morganu za Avalon; hoe li upropastiti i Morganin ivot?
Kad bi samo mogla da bude sigurna da je ovo Lanseletovo dete!
Kao to je alila, dok se Morgana poraala, to ne poznaje dovoljno magije da joj olaka muke,
tako je sada zaalila to ne zna odgovarajue arolije. Dok je ivela u Avalonu, nije je zanimalo niti
je imala upornosti da prouava druidsku mudrost. No ipak, poto ju je odgajala Vivijen, nauila je
poneto od svetenica koje su je mazile i razmazile; usput i ne razmiljajui, da bi udovoljile detetu,
pokazale su joj neke jednostavije arolije i magije.
Pa, sada bi mogla da ih upotrebi. Zatvorila je vrata sobe i potpalila novu vatru; odsekla je tri
vlasi meke deije kose, a potom se sagnula nad usnulom Morganom da i njoj odree nekoliko vlasi.
Ubola je detetu prst svojim makazicama, brzo ga uljuljkavi da utia ljutitu dreku; potom je ubacila
tajne trave u vatru zajedno sa kosom i krvlju, apnula re koju je znala i zagledala se u plamen.
I ostala bez daha kada se plamen uskovitlao, pa zamro, i kada se u nju za trenutak zagledalo lice
- mlado lice, okrueno plavom kosom i poluzaklonjeno rogovljem koje je bacalo senku preko
plavih oiju tako nalik na Uterove...
Morgana je govorila istinu kada je rekla da joj je doao kao Rogati Bog; a ipak je lagala...
Morgana je morala da zna; upriliili su Sveti Brak za Artura, pre nego to je krunisan. Je li Vivijen
planirala i ovo, dete koje e biti roeno sa dvostrukim nasleem kraljevske loze?
Zaula je tihi zvuk iza sebe i podigla pogled, pravo u Morganu koja se nekako podigla na noge i
sada je stajala kraj kreveta, grevito se pridravajui, bleda kao smrt.
Usne su joj se jedva micale; samo tamne oi, duboko upale od patnje, blistale su od plamena,
zagledane u magine predmete sputene na pod pred ognjitem. "Morgoza", rekla je, "zakuni mi se
- ako me voli, zakuni mi se - da nee ovo rei ni Lotu ni ikome drugom! Zakuni se, ili u te
prokleti svim kletvama koje znam!"
Morgoza je spustila dete u kolevku i okrenula se Morgani, uhvativi je za ruku da je povede
nazad u krevet.
"Hodi, lezi, odmori se, malena - moramo da razgovaramo o ovom. Artur! Zato? Je li to
Vivijenino delo?"
Morgana je ponovila, jo uznemirenija. "Zakuni se da nee nita rei! Zakuni se da nee vie
govoriti! Zakuni se! Zakuni se!" Oi su joj divlje blistale. Morgoza se zagledala u nju, uplaena da
e pasti u groznicu.
"Morgana, dete..."
"Zakuni se! Ili u te prokleti vetrom i vatrom, morem i kamenom..."
"Ne!" Morgoza ju je prekinula, uhvativi je za ruke u pokuaju da je smiri. "Evo, kunem se,
kunem se."
A nije elela da se zakune. Trebalo je da odbijem, pomislila je, trebalo da da razgovaram sa
Lotom... ali bilo je prekasno, sad se ve zaklela... a nije nimalo elela da je prokune svetenica iz
Avalona.
"A sad mirno lezi", tiho je rekla. "Mora da spava, Morgana." Devojka je sklopila oi, a
Morgoza je sedela kraj nje i zamiljeno joj gladila ruku. Gaven je Arturov ovek, ma ta se desilo,
razmiljala je. Lot se nee okoristiti ako on dospe na presto. Ovo - ma koliko Artur imao sinova,
ovo mu je prvenac. Artur je odgajen kao hrianin i stalo mu je da vlada hrianima; smatrae dete
plodom rodoskrvnua i stoga sramotom. Dobro je znati neku runu tajnu o kralju. Uostalom, mada
volim Lota, postarala sam se da doznam odreene pojedinosti o njegovim gresima i podlostima.

Dete se probudilo u kolevci i zaplakalo. Morgana, kao i sve majke kada se dete oglasi, otvorila
je oi na taj zvuk. Bila je preslaba i da se pomeri, ali je apnula: "Moja beba - je li to moja beba?
Morgoza, elim da uzmem moju bebu u ruke."
Morgoza se sagnula da podigne mali zaveljaj iz kolevke, ali je zastala; ako Morgana jednom
uzme dete, poelee da ga podoji, zavolee ga, poee da se brine za njegovo dobro. Ali ako dete
bude predato dojilji pre nego to ga majka i vidi... pa, onda nee oseati prema njemu gotovo nita,
i mali e zaista postati pravi sin svojih usvojenih roditelja. Bilo je sasvim dobro gajiti Arturovog
prvoroenog sina, sina koga se ne usuuje da prizna, tako da osea najdublju odanost prema Lotu i
Morgozi kao prema pravim roditeljima; tako e mu braa biti Lotovi sinovi, a ne deca koju e Artur
moda imati kad se oeni.
Niz Morganino lice su tekle suze. "Daj mi moju bebu, Morgoza", preklinjala je, "daj mi da je
uzmem u ruke, elim da ga vidim..."
Morgoza je odgovorila neno ali nepokolebljivo. "Ne, Morgana; nisi dovoljno snana da ga
dri, a kamoli da ga doji. Osim toga", brzo je smiljala la za devojku koja nema pojma o gajenju
dece, "ako ga uzme makar jednom, nee pristati na dojiljine grudi, i zato joj ga moramo odmah
odneti. Moe ga uzeti kada bude malo snanija i kada pone dobro da sisa." I, mada je Morgana
zaplakala i pruila ruke, jecajui, Morgoza je iznela dete iz sobe. A sad, pomislila je, ovo e biti
Lotov posinak i uvek emo imati oruje protiv Vrhovnog kralja. A udesila sam i da Morgana, kada
prezdravi, ne mari mnogo za njega i da bude zadovoljna da mi ga prepusti.

2.
Gvenvir, ker kralja Leodegranca, sedela je na visokom zidu oko bate, drei se obema rukama
za kamenje, i gledala konje u dvoritu tale, duboko pod sobom.
Iza sebe je oseala slatki miris kuhinjskog bilja, zaina i mirisnih trava koje je ena njenog oca
koristila za spravljanje lekova i napitaka. Bata joj je bila jedno od omiljenih mesta, moda i jedini
otvoreni prostor koji joj se zaista dopadao. Oseala se sigurnije meu etiri zida, po pravilu, ili
kada bi bila bezbedno okruena - zidovi oko kuhinjske bate inili su je gotovo jednako bezbednu
kao zamak. Odavde odozgo, sa vrha zida, mogla je da gleda preko itave doline, a dolina je bila
velika i protezala se dokle god pogled dopire... Gvenvir je za trenutak ponovo pogledala u
bezbednost bate, jer ruke su opet poele da joj podrhtavaju od utrnulosti, a grlo joj se steglo. Tu,
na zidu koji je okruavao njenu batu, bila je bezbedna; ako bi poela da osea paniku, mogla bi da
se okrene i sklizne niz zid, pa e opet biti bezbedna u bati.
ena njenog oca, Alienor, jednom ju je zapanjeno upitala dok je govorila o tome: "Bezbedna
od ega, dete? Saksonci nikada ne dopiru ovoliko na zapad. Poto se nalazimo na brdu, moemo da
ih primetimo miljama pre nego to dospeju dovde - upravo vidik nas ini bezbedne, pobogu!"
Gvenvir nije umela da objasni. Bar ne reima koje bi razumno zvuale. Kako da kae razumnoj,
praktinoj Alienor da je upravo teina neba i irina zemlje plae? Nije imala ega da se plai, i bilo
je glupo to se plai.
Ali i dalje bi se zadihala od straha i osetila kako joj se utrnulost penje iz trbuha u grlo i kako joj
se ake znoje i gube svaki oseaj dodira. Svi su bili oajni zbog nje - kuni svetenik ponavljao joj
je da su napolju samo zeleni Boji predeli, otac je vikao da nee trpeti u svojoj kui te enske
gluposti - i stoga se nauila da to nikada ne pominje. Samo u manastiru su je razumeli. Oh, dragi
manastir gde se oseala udobno kao mi u rupi, i gde nikada, nikada nije morala da izlazi napolje,
osim u ozidanu manastirsku batu. Rado bi se vratila tamo, ali sada je bila odrasla ena, a njena
maeha imala je malu decu i bila joj je potrebna Gvenvirina pomo.
Plaila ju je i pomisao na brak, ali tada e bar imati svoju sopstvenu kuu gde e moi da radi ta
joj je volja i gde e biti gospodarica; niko se nee usuivati da je ismeva!
Dole u dvoritu tale konji su galopirali, ali Gvenvirine oi bile su uperene u vitkog mladia u
crvenom, sa tamnim kovrdama iznad preplanulog ela, koji se kretao meu njima. Bio je brz
koliko i sami konji; razumela je zato su mu Saksonci dali ime Vilinska Strela. Neko joj je
doapnuo da on u sebi ima vilinske krvi. Voleo je da ga zovu Lanselet od Jezera, i zaista ga je i
videla na maginom Jezeru, onog uasnog dana kada se izgubila, bio je u drutvu one strane
vilinske ene.
Lanselet je uhvatio konja koga je eleo; nekoliko oevih ljudi dovikivalo mu je upozorenja, a
Gvenvir je uasnuto jeknula, i sama poelevi da uzvikne od straha; tog konja nije jahao ak ni
kralj, nego samo jedan ili dva najbolja konjuara. Lanselet je, smejui se, odmahnuo rukom na
njihova upozorenja; pozvao je konjuara da doe i dri konja dok mu on stavlja sedlo. ula je
njegov nasmejani glas.
"Kakva korist od jahanja damskog ponija, koga svako moe uzjahati sa uzdom od upletene
slame? Hou da vidite - sa ovako nametenim sedlom, mogu da kontroliem vaeg najdivljijeg
konja i da ga pretvorim u pastuva za bitku! Evo, ovako..." Zategnuo je neto ispod konja, a onda ga
uzjahao, drei se samo jednom rukom. Konj se propeo; Gvenvir je otvorenih usta gledala kako se
Lanselet naginje nad njega, primoravajui ga da se spusti i povinuje, da mirno koraa. ivotinja je
pognula glavu i pola postrance, a Lanselet je deo znak jednom od kraljevih vojnika da mu doda
dugako koplje.
"A sad gledajte", povikao je. "Zamislite da je ona bala slame tamo Saksonac koji me napada
onim njihovim velikim maem..." Pri tom je oslobodio konja, koji je poao galopom preko
dvorita; ostali konji su se razbeali kada je jurnuo na balu slame i probo je dugakim kopljem, a
onda izvukao ma iz kanija, zaustavio konja usred galopa i poeo da vitla maem oko sebe u
irokim krugovima. ak i kralj je ustuknuo kad je konj jurnuo ka njemu. Lanselet je zaustavio
ivotinju pred kraljem, sjahao i naklonio se.
"Gospodaru! Molim vas za dozvolu da obuim konje i vojnike, kako biste mogli da ih povedete
u boj kada Saksonci ponovo dou, da ih porazite kao u Selidonskoj umi prolog leta. Imali smo
mnogo pobeda, ali jednog dana odigrae se ogromna bitka koja e za sva vremena odluiti hoe li
Saksonci ili Rimljani vladati ovom zemljom. Obuavamo sve konje do kojih moemo da doemo,
ali vai su bolji od svih koje moemo da kupimo ili uzgajimo."
"Nisam se zakleo na odanost Arturu", odgovorio je njen otac. "Uter je bio neto drugo; bio je
proveren vojnik i Ambrozijev ovek. Artur je samo deak..."
"I dalje verujete u to, posle svih bitaka koje je dobio?" upitao je Lanselet. "On je na prestolu ve
vie od godinu dana, on je va Vrhovni kralj, gospodaru. Bez obzira na to jeste li mu se zakleli ili
ne, svaka bitka koju on povede protiv Saksonaca titi i vas. Konji i vojnici - to je sasvim mali
zahtev."
Leodegranc je klimao glavom. "Ovo nije mesto za razgovor o upravljanju kraljevstvom, ser
Lanselete. Video sam ta ume sa konjem. On je tvoj."
Lanselet se duboko poklonio i utivo se zahvalio kralju Leodegrancu, ali Gvenvir je u videla da
mu oi blistaju kao u oduevljenog deaka. Upitala se koliko mu je godina.
"Uimo u zamak", rekao je njen otac. "Piemo zajedno, i izneu ti svoju ponudu."
Gvenvir je skliznula sa zida i potrala kroz batu do kuhinje, gde je ena njenog oca nadgledala
meenje. "Madam, moj otac e doi sa izaslanikom Vrhovnog kralja, Lanseletom; traie hranu i
pie."
Alienor ju je iznenaeno pogledala. "Hvala ti, Gvenvir. Idi i uredi se, pa moe da poslui vino.
Ja sam suvie zauzeta."
Gvenvir je otrala u svoju sobu i navukla najlepu haljinu preko koulje koju je nosila, i stavila
oko vrata korale. Rasplela je kosu i ostavila je rasputenu, talasavu od vrstog splitanja. Potom je
stavila tanki zlatni krug u kosu i sila, pazei da lako i morno koraa; znala je da joj plava haljina
pristaje najlepe od svih, ma koliko skupe bile.
Uzela je bronzanu posudu, napunila je toplom vodom iz kotla koji je visio blizu vatre, i posula
odozgo ruine latice; ula je u glavnu salu ba kad i njen otac i Lanselet. Spustila je posudu,
prihvatila njihove ogrtae i okaila ih o zid, a onda im je prila i ponudila toplu, mirisnu vodu za
pranje ruku. Lanselet se nasmeio, i znala je da ju je prepoznao.
"Jesmo li se mi sreli na Ostrvu svetenika, gospo?"
"Poznaje moju ker, ser Lanselete?"
Lanselet je klimnuo glavom, a Gvenvir je objasnila svojim najslaim i najstidljivijim glasom -
odavno je nauila da njen otac ne voli kad odvano govori: "Oe, pokazao mi je put do manastira
kada sam se jednom izgubila."
Leodegranc joj se neno nasmeio. "Moja mala praznoglavica, izgubi se im ode na tri koraka
od kapije. Pa, ser Lanselete, ta misli o mojim konjima?"
"Rekao sam vam - bolji su od svega to bismo mogli da kupimo ili odgajimo", odgovorio je on.
"Nabavili smo nekoliko iz mavarskih zemalja, dole u paniji, i ukrstili smo ih sa ponijima sa
visoravni, tako da smo dobii konje otporne i prilagoene naoj klimi, ali ipak brze i hrabre. Ali
treba nam jo. Ne moemo da ih odgajimo u dovoljnom broju. Vi ih imate mnogo, a mogu vam
pokazati kako da ih obuite kako biste mogli da ih povedete u bitku..."
"Ne", prekinuo ga je kralj. "Ja sam star ovek. Ne elim da uim nove naine vojevanja. enio
sam se etiri puta, ali sve moje ranije ene raale su mi samo boleljive devojice koje su umirale
ve prve godine, ponekad i pre krtenja. Imam keri; kada se najstarija uda, njen mu e voditi
moje ljude u bitke, i moe da ih obuava kako bude eleo. Reci svom Vrhovnom kralju da doe
ovamo, pa emo razgovarati o tome."
Lanselet se malo ukrutio. "Ja sam roak i kapetan svog gospodara Artura, ser, ali ni ja ne mogu
da mu nareujem da dolazi i odlazi."
"Onda ga zamoli da poseti starca koji ne eli da se udaljava od svog ognjita", rekao je kralj,
pomalo gorko. "Ako ne eli da doe mene radi, moa e doi da bi saznao kako nameravam da
raspolaem svojim konjima i vojskom koja ih jae."
Lanselet se naklonio. "Svakako e doi."
"Onda dosta o tome; sipaj nam vina, keri", rekao je kralj, i Gvenvir je stidljivo prila da im
naspe vina u pehare. "A sad, bei, dete, da bismo moj gost i ja mogli da razgovaramo."
Gvenvir je ekala u bati sve dok nije iziao sluga i zatraio ser Lanseletovog konja i oruje.
Konj na kome je doao i konj koga je dobio od njenog oca dovedeni su do vrata, a ona je iz senke
zida gledala i ekala da Lanselet krene; potom je izila na otvoreno i zastala, ekajui. Srce joj je
tuklo - hoe li on misliti da je drska? Ali primetio ju je i nasmeio se, i od tog osmeha srce joj se
razigralo.
"Zar se ne boji tog velikog, divljeg konja?"
Lanselet je odmahnuo glavom. "Gospo, ne verujem da se odrebio konj koga ne bih mogao da
jaem."
Gotovo je aputala. "Je li istina da koristi magiju kako bi upravljao konjima?"
On je zabacio glavu i zvonko se nasmejao. "Ni sluajno, gospo; ja ne posedujem magiju. Volim
konje i razumem njihovo ponaanje i znam kako misle - to je sve. Zar ti izgledam kao arobnjak?"
"Ali - kau da ima vilinske krvi", rekla je, a njegov smeh postao je ozbiljan.
"Moja majka zaista pripada starom narodu koji je vlado ovom zemljom pre nego to su stigli
Rimljani, pa ak i pre Plemena sa severa", rekao je. "Ona je svetenica na ostrvu Avalon i veoma je
mudra ena."
"Vidim da ne eli da loe govori o svojoj majci", rekla je Gvenvir, "ali sestre na Inis Vitrinu
kau da su ene Avalona zle vetice i da slue avolima..."
On je odmahnuo glavom, jo mraan. "Nije tako", rekao je. "Ne poznajem dobro svoju majku;
odrastao sam daleko od nje. Bojim je se, jednako koliko je i volim. Ali siguran sam da nije zla.
Dovela je mog gospodara Artura na presto i dala mu ma da se bori protiv Saksonaca - zar ti se to
ini zlo? A to se tie njene magije - samo neznalice tvrde da je ona arobnica. Mislim da je dobro
kada je ena mudra."
Gvenvir je oborila glavu. "Ja nisam mudra; veoma sam glupa. ak i meu sestrama, nauila sam
da itam samo koliko je potrebno da se razume misa, i potom su rekle da mi je to dosta uenja, pa
su me upuivale u ono to ena treba da zna - kuvanje, biljke, napici i vidanje rana..."
"Za mene je sve to vea misterija nego obuavanje konja, koje se tebi ini kao magija", rekao je
Lanselet uz iroki osmeh. Potom se nagnuo u sedlu i dodirnuo joj obraz. "Ako Bog bude dobar i
Saksonci ostanu jo nekoliko meseci dalje od naih obala, videu te ponovo, kada doem ovamo u
pratnji Vrhovnog kralja. Moli se za mene, gospo."
Odjahao je, a Gvenvir ga je pratila pogledom, uzdrhtalog srca, ali ovog puta to oseanje bilo je
gotovo prijatno. Doi e ponovo, eli da doe ponovo. A njen otac je rekao da e se ona udati za
nekoga ko e voditi konje i vojsku u bitkama; ko bi bio bolji za to od kapetana Vrhovnog kralja i
njegovog roaka? Znai, namerava da je uda za Lanseleta? Osetila je da crveni od oduevljenja i
sree. Prvi put u ivotu osetila se lepa, smela i hrabra.
Ali u dvorcu joj je otac rekao: "Privlaan momak, taj Vilinska Strela, i dobar je sa konjima, ali
suvie je lep da bi mu se priznalo ita vie od toga."
Gvenvir je progovorila, iznenaena sopstvenom odvanou. "Ako ga je Vrhovni kralj uinio
kapetanom, mora da je najbolji borac!"
Leodegranc je slegnuo ramenima. "Kraljev je roak, svakako nije mogao ostati bez neke vane
vojne titule. Je li pokuao da ti osvoji srce ili", tu se namrtio tako da ju je prepao, "tvoje
devojatvo?"
Osetila je da ponovo crveni i strano se naljutila na sebe. "Ne, on je astan ovek, i ono to mi je
rekao mogao je da mi kae i u tvom prisustvu, oe."
"Pa, nemoj samo da uvrti neto u tu tvoju praznu glavicu", gunao je Leodegranc. "Ti moe da
dobije neto vee od njega. On je samo jedno od kopiladi kralja Bana, sa Bog zna kakvom
enskom iz Avalona!"
"Njegova majka je Gospa od Avalona, vrhovna svetenica Starog naroda - a on je kraljevski
sin..."
"Sin Bana od Benvika! Ban ima est branih sinova", rekao je njen otac. "Zato da se uda za
kraljevog vojnika? Ako sve proe kako sam isplanirao, udae se za samog Vrhovnog kralja!"
Gvenvir je ustuknula. "Bojala bih se da budem Vrhovna kraljica!"
"Ti se ionako svega boji", grubo je rekao otac. "Zato ti i treba mukarac, da se stara o tebi, a
bolje da to bude kralj nego neki kraljev vojnik!" Video je da su joj usne zahdrhtale i opet je postao
nean. "Hajde, hajde, mala moja, nemoj plakati. Mora mi verovati da znam ta je najbolje za tebe.
Zato sam tu, da pazim na tebe i da ti udesim dobar brak sa ovekom koji e paziti na moju lepu
praznoglavicu."
Da je besneo na nju, Gvenvir bi mogla da ostane pri svome. Ali kako, oajno je pomislila, kako
da se alim na najboljeg od svih oeva, koji ima na umu samo moje dobro?

3.
Jednog ranog prolenog dana, u godini posle Arturovog krunisanja, gospa Igrena sedela je u
svom manastiru, pognuta nad kompletom vezenih prostirki za oltar.
itavog ivota volela je fini runi rad, ali kao devojka i kasnije, udata za Gorloasa, stalno je bila
zauzeta - kao i sve ene - predenjem, tkanjem i ivenjem odee za svoje domainstvo. Kao Uterova
kraljica, sa punom kuom slugu, mogla je da se posveti finom vezu i tkanju traka i poruba od svile;
a ovde, u manastiru, mogla je dobro da upotrebi svoju vetinu. Inae, pomislila je pomalo kao
krivac, sa njom bi bilo kao i sa veinom monahinja - tkala bi samo obine, tamne, vunene haljine
kakve su sve nosile, pa i ona, ili fino, mada dosadno, belo tkanje za velove, rukave i prostirke za
oltar. Svega dve ili tri sestre umele su da tkaju od svile ili da fino vezu, a od njih je Igrena bila
najvetija.
Bila je pomalo uznemirena. Jutros, kad je sela za svoj eref, ponovo joj se uinilo da uje krik;
trgla se, okrenuvi se pre no to je uspela da se savlada; inilo joj se da je odnekud Morgana
kriknula "Majko!", a krik je bio pun agonije i oajanja. Ali manastir je oko nje bio tih i prazan, i
trenutak kasnije Igrena se prekrstila i ponovo se posvetila poslu.
Pa ipak... odluno je odbila od sebe iskuenje. Odavno je odbila da koristi Vid kao avolovo
delo; nije htela da ima veze sa arolijama. Nije verovala da je Vivijen sama po sebi zla, ali Stari
Bogovi Avalona svakako su saveznici avola, inae ne bi mogli da sauvaju snagu u hrianskoj
zemlji. A ona je prepustila svoju ker tim Starim bogovima.
Pred kraj prolog leta Vivijen joj je poslala poruku: Ako je Morgana sa tobom, reci joj da je sve
u redu. Uznemirena, Igrena joj je odgovorila da nije videla Morganu od Arturovog krunisanja;
mislila je da je devojka jo bezbedna u Avalonu. Igumanica manastira bila je nezadovoljna to
jedna od njenih monahinja prima glasnika iz Avalona; ak i kada je Igrena objasnila da je u pitanju
poruka od njene sestre, gospa je i dalje bila nezadovoljna i odluno je rekla da vie ne sme biti
nikakvih dodira, ak ni preko glasnika, sa tim paganskim mestom.
Igrena je u to vreme bila veoma uznemirena - ako je Morgana otila iz Avalona, mora da se
posvaala sa Vivijen. Bilo je neuveno da svetenica koja je poloila zakletvu i stekla najvii rang
napusti Ostrvo, osim ako su to zahtevali poslovi Avalona. Da Morgana ode bez znanja i dozvole
Gospe bilo je tako neverovatno da se Igrena jeila od te pomisli. Kuda li je mogla otii? Je li
odbegla sa nekim ljubavnikom, hoe li iveti u grehu bez ikakvog obreda, ni crkvenog ni onog iz
Avalona? Je li otila kod Morgoze? Da li ve negde lei mrtva? Ipak, iako se neprekidno molila za
ker, Igrena je odluno odbijala stalno iskuenje da upotrebi Vid.
No, veim delom zime inilo joj se da je Morgana stalno negde u blizini; ne bleda, ozbiljna
svetenica kakvu je videla na krunisanju, nego devojica koja joj je bila jedina uteha tokom
oajnikih, usamljenikih godina u Kornvolu, kada je i sama bila tek neto vie od deteta, a
istovremeno i supruga i majka. Mala Morgana, u haljini boje afrana ukraenoj arenim trakama,
ozbiljno dete, tamnih oiju, zaogrnuta purpurnim platom; Morgana sa malim bratom u naruju -
njeno dvoje usnule dece, crna i zlatna kosa jedna kraj druge na jastuku. Koliko je samo, upitala se,
zanemarivala Morganu poto je pripala svom voljenom Uteru i rodila mu sina koji e ga naslediti?
Morgana nije bila srena na Uterovom dvoru i nikada nije volela Utera. I ba zato, kao i zbog
Vivijenine moi ubeivanja, pristala je da Morgana bude odgajena u Avalonu.
Tek sada se osetila kriva; da nije prenaglila to je poslala ker daleko od sebe, kako bi mogla da
se u potpunosti posveti Uteru i njegovoj deci? Nehotice se prisetila stare avalonske izreke: Boginja
ne zasipa svojim darovima one koji ih odbacuju... Poslavi svoju decu od sebe, jedno na usvajanje
(radi njegove bezbednosti, podsetila je samu sebe, setivi se Artura kako lei samrtniki bled posle
pada sa konja), a drugo u Avalon - poslavi ih od sebe, da nije posejala seme gubitka? Da li je
Boginja odbila da joj podari jo jedno dete zato to se ovih tako lako odrekla? Raspravljala je o
tome sa svojim ispovednikom, vie puta, a on ju je uveravao da je bila u pravu to je poslala Artura,
jer svaki deak ranije ili kasnije mora otii u drugu kuu; no, rekao je da nije smela da alje
Morganu u Avalon. Ako je dete bilo nesreno na Uterovom dsvoru, trebalo ju je poslati u neku
manastirsku kolu.
Poto je saznala da Morgana vie nije u Avalonu, pomislila je da poalje glasnika na dvor kralja
Lota, kako bi saznala da nije moda tamo; ali tada je naila rana zima, i svaki dan se vodila bitka
protiv hladnoe, mraza, sveprisutne vlage; ak i sestre su tokom zime gladovale, delei ono malo
svoje hrane sa prosjacima i seljacima.
A jednom tokom te teke zime, uinilo joj se da uje Morganin glas kako je bolno doziva:
"Majko! Majko!" Morgana, sama i preplaena - Morgana na samrti? Gde, oh, Boe, gde je? Stegla
je krst koji je, kao i sve sestre u manastiru, nosila oko pojasa. Isuse Hriste, uvaj je i pazi na nju,
Marijo, Majko Boja, makar da je grenica i arobnica... saali se nad njom, Isuse, kao to si se
saalio na enu iz Magdale koja je bila gora od nje...
Trgla se kad je shvatila da joj je suza kapnula na fino platno koje je vezla; moe da ostavi mrlju.
Paljivo je obrisala oi i malo odmakla eref, zakiljivi da bolje vidi - eto, polako stari, vid joj se
ponekad zamagljuje; ili je to ovog puta bilo zbog suza?
Odluno se ponovo nagnula nad vez, ali stalno je pred sobom videla Morganino lice i u mislima
je neprekidno ula onaj oajniki vrisak, kao da joj se dua odvaja od tela. I ona je tako vritala, za
majkom koje se jedva seala, kada je raala Morganu... da li sve ene na poroaju dozivaju majku?
Obuzeo ju je uas. Morgana se negde poraa po toj stranoj zimi... Morgoza je neto nagovetavala
na krunisanju, govorila je da Morgana probira hranu kao trudnica. Igrena je nehotice poela da
rauna na prste; da, ako je to bilo tano, Morana e roditi dete usred zime. A sada, ak i usred
prolea, kao da je ponovo ula taj krik; oajniki je elela da ode do keri, ali kuda, kuda?
Zaula je iza lea korake i utivo nakaljavanje, a potom glas jedne od devojaka koje su rasle u
manastiru: "Gospo, u spoljanjoj sobi ekaju vas posetioci; jedan od njih je svetenik, nadbiskup
lino!"
Igrena je spustila vez. Barem nije bio umrljan; sve suze koje ene proliju ne ostavljaju traga na
svetu, gorko je pomislila. "Zato bi nadbiskup eleo da vidi ba mene?"
"Nije mi rekao, gospo, a mislim da nije rekao ni majci nadzornici", rekla je devojica, sasvim
spremna da malo ogovara, "ali zar niste poslali darove tamonjoj crkvi u vreme krunisanja
Vrhovnog kralja?"
To je bilo tano, ali Igrena nije mislila da bi nadbiskup doao ak ovamo da govori o davnom
dobroinstvu. Moda je eleo jo neto. Svetenici su retko pohlepni na lino bogatstvo, ali su
esto, naroito ako su im crkve bogate, pohlepni na srebro i zlato za oltar.
"Ko su ostali?" upitala je, znajui da e devojica rado odgovoriti.
"Ne znam, gospo, ali znam da je majka nadzornica elela da zabrani pristup jednom od njih,
zato to", rairila je oi, "zato to je arobnjak, tako je rekla, i to je druid!"
Igrena je ustala. "To je Merlin od Britanije, jer on mi je otac, i nije nikakav arobnjak, dete,
nego uen ovek vian mnogim mudrostima. ak i crkveni oci kau da su druidi dobri i plemeniti
ljudi, i pristaju da slue Bogu zajedno sa njima, poto priznaju Boga u svim stvarima, a Hrista
priznaju za jednog od Bojih proroka."
Devojica se lako naklonila, prihvativi ispravku, a Igdena je sklonila vez i paljivo namestila
veo preko lica.
Kada je ula u spoljanju sobu, u njoj je zatekla ne samo Merlina i nepoznatog, mravog oveka
u tamnim haljinama koje su svetenici poeli da nose u poslednje vreme kako bi se razlikovali od
svetovnjaka, nego i treeg mukarca, koga je jedva prepoznala, ak i kada se okrenuo; za trenutak
joj se uinilo da gleda Uterovo lice.
"Gvideone!" uzvinula je i brzo se popravila. "Arture. Oprosti mi; zaboravila sam." Pola je da
klekne pred Vrhovnim kraljem, ali on je brzo pruio ruke da je sprei.
"Majko, nemoj nikada kleati preda mnom. Zabranjujem ti."
Igrena se naklonila Merlinu i mranom, mravom nadbiskupu.
"Ovo je moja majka, Uterova kraljica", rekao je Artur, a nadbiskup je na to razvukao usne u
neto to je verovatno trebalo da predstavlja osmeh. "Ali sada je na mnogo viem poloaju od
kraljevskog, poto je nevesta Hristova."
Teko da sam nevesta, pomislila je Igrena. Pre e biti da sam udovica koja je nala sklonite u
njegovom domu. Ali outala je i pognula glavu.
"Gospo", nastavio je Artur, "ovo je Patricije, nadbiskup Ostrva svetenika, sada nazvanog
Glastonberi, koji je tamo tek postavljen."
"Da, Bojom voljom", rekao je nadbiskup, "poto sam nedavno prognao sve zle arobnjake iz
Irske, doao sam da ih oteram i iz svih hrianskih zemalja. U Glastonberiju sam naao mnogo
popustljivih svetenika, spremnih da podnose da obian svet oboava druide, na ta bi na Gospod,
koji je umro radi nas, plakao krvavim suzama!"
Talesin, Merlin, pogovorio je svojim najblaim glasom. "Pa zato onda da bude stroiji od
Hrista, brate? Jer je on, koliko se seam, bio esto kritikovan to ga viaju sa izgnanicima i
grenicima, pa ak i sa sakupljaima poreza, i gospama kao to je Magdalena, mada su mu lako
mogli nai nazaretsku gospu kao Jovanu Krstitelju. I na kraju, ak i kada je umirao na krstu, zar
nije obeao lopovu da e se jo te veeri videti u raju?"
"Mislim da previe ljudi uzima slobodu da iitava Sveto Pismo i pada u takve greke", strogo je
rekao Patricije. "Oni koji ele da neto naue treba da sluaju svoje svetenike koji e im ve rei
ta zaista pie u Svetim knjigama."
Merlin se blago nasmeio. "Ne mogu ti se pridruiti u toj elji, brate. Ja verujem da je Boja
volja da svi ljudi sami trae mudrost, a ne da je oekuju od drugih. Bebe, moda, moraju da
dobijaju hranu koju je prvo savakala dadilja, ali odrasli treba sami da jedu i piju na izvoru
mudrosti."
"Hajde, hajde!" prekinuo ih je Artur uz osmeh. "Ne elim rasprave izmeu dvojice svojih
najdraih savetnika. Mudrost gospodara Merlina mi je dragocena; on me je doveo na presto."
"Gospodaru", rekao je nadbiskup, "doveo vas je Bog."
"Uz Merlinovu pomo", rekao je Artur, "i obeao sam mu da u uvek sasluati njegove savete.
Zar elite da prekrim zavet, oe Patricije?" Izgovorio je ime sa severnjakim naglaskom,
naglaskom zelje u kojoj je odrastao. "Hodi, majko, sedi da razgovaramo."
"Prvo dozvoli da poaljem po vino da se osveite posle dugog jahanja dovde."
"Hvala, majko, i budi ljubazna pa poalji vina i Kaju i Gavenu, koji su jahali sa mnom. Nisu
hteli da me puste samog. Zahtevaju da mi slue kao komornici i paevi, kao da bez njih ne bih
umeo sam da se snaem. Umem da se staram o sebi kao svaki vojnik, uz pomo samo jednog ili
dvojice obinih slugu, ali oni ne pristaju na to..."
"Tvoji saputnici dobie sve najbolje", rekla je Igrena i izila da naredi da se poslui hrana i pie
posetiocima i njihovoj pratnji. Doneseno je vino za goste, i Igrena ga je sama sipala.
"Kako si, sine moj?" Paljivo ga je pogledala. Izgledao je deset godina stariji od mravog
deaka koji je krunisan prolog leta. Porastao je, inilo joj se, za itav pedalj, i ramena su mu bila
ira. Na licu je imao crveni oiljak; lepo je zaceljivao, hvala Bogu... pa, nijedan vojnik ne moe da
izbegne ranjavanje.
"Kao to vidi, majko, ratovao sam, ali Bog me je uvao", odgovorio je. "A sada sam doao
ovamo zbog mirnodopskog pitanja. Ali kako je tebi ovde?"
Nasmeila se. "Oh, ovde se nita ne deava", rekla je. "Ali dobila sam iz Avalona vest da je
Morgana otila sa Ostrva. Da li je moda na tvom dvoru?"
Odmhanuo je glavom. "Nije, majko. Osim toga, teko bi se moglo rei da ja imam dvor", rekao
je. "Kaj mi odrava zamak - morao sam da ga nateram na to, vie je eleo da jae sa mnom u rat, ali
naredio sam mu da ostane i uva mi kuu. A nekoliko oevih starih vitezova, prestarih za jahanje,
ostali su tamo sa svojim enama i najmlaim sinovima. Morgana je na Lotovom dvoru - to mi je
rekao Gaven kada je njegov brat, mladi Agraven, doao na jug da se bori u mojoj vojsci. Rekao je
da je Morgana dola da pomae njegovoj majci; video ju je svega dva puta, ali bila je dobro i inila
mu se raspoloena; svira Morgozi na harfi i uva kljueve ormana sa biljem. Pretpostavljam da je
malo opinila Agravena." Licem mu je preleteo izraz bola, i Igrena se zaudila, ali nije nita rekla.
"Hvala Bogu da je Morgana bezbedna meu rodbinom. Plaila sam se za nju." Nije bio trenutak,
pogotovo pred svetenikom, da pita je li Morgana rodila dete. "Kada je Agraven doao na jug?"
"U ranu jesen, zar ne, gospodaru Merline?"
"Mislim da je tako."
Znai, Agraven ne bi ni znao nita; i ona je tada videla Morganu i nita nije primetila. Ako je sa
Morganom zaista tako, ako to nije samo plod majinske uobrazilje.
"Pa, majko, doao sam da priam sa tobom o enskim poslovima - izgleda da u se oeniti.
Nemam naslednika izuzev Gavena..."
"To mi se ne dopada", rekla je Igrena. "Lot godinama eka svoju priliku. Ne veruj njegovom
sinu."
Arturove oi planule su od gneva. "ak ni ti ne sme tako da govori o mom roaku Gavenu,
majko! On se zakleo da mi bude saputnik, i volim ga kao brata koga nikada nisam imao, kao to
volim i Lanseleta! Da Gaven eli moj presto, trebalo je samo da ne pazi pet minuta, i zavrio bih
prerezanog vrata, a ne sa obinim oiljkom na licu, i Gaven bi postao Vrhovni kralj! Spreman sam
da mu verujem, svojim ivotom i au!"
Igrenu je iznenadila njegova estina. "Onda mi je drago to ima tako odanog i poverljivog
pratioca, sine." Dodala je uz oprezan osmeh. "To mora da veoma boli Lota, to te njegovi sinovi
toliko vole!"
"Ne znam ta sam uinio da me toliko vole, ali vole me, i smatram da je to veliki blagoslov."
"Tako je", rekao je Talesin, "Gaven e ti biti odan do smrti, Arture, a i posle toga, ako Bog
dopusti."
Nadbiskup se strogo oglasio. "ovek ne sme pomisliti da poznaje Boju volju..."
Talesin ga je prenebregao. "Poverljiviji je od Lanseleta, Arture, mada me alosti to to moram
da kaem."
Artur se nasmeio, i Igrena je pomislila, sa bolom u srcu, da je isti Uter i po tome, jer ume da
izazove ogromnu odanost svojih sledbenika. Koliko lii na oca! "Hajde, gospodaru Merline, grdiu
ak i vas ako tako govorite o mom najboljem prijatelju. I Lanseletu sam spreman da poverim svoj
ivot i svoju ast."
Merlin je uzdahnuo. "Oh, da, ivot mu moe poveriti, u to sam siguran... nisam siguran da nee
pokleknuti na konanoj probi, ali svakako te veoma voli i dao bi ivot da te zatiti."
"Gaven je svakako dobar hrianin", rekao je Patricije, "ali u Lanseleta nisam toliko siguran.
Verujem da e doi vreme kada e svi oni koji sebe nazivaju hrianima, a nisu to, biti otkriveni
kao poklonici demona, to i jesu. Ko god ne prihvata vlast svete Crkve kao volju Boju bie, kao
to Hrist kae, 'Oni koji nisu sa mnom, ti su protiv mene'. Ipak, irom Britanije mnogo je onih koji
su jedva bolji od pagana. U Tari sam se obraunao sa takvima, kada sam zapalio vatre Pashe na
Uskrs na jednom od njihovih neznaboakih brda, a kraljevi druidi nisu mogli da mi se suprostave.
Pa ak i na ostrvu Glastonberi, kuda je hodio sveti Josif iz Arimateje, naao sam svetenike koji
oboavaju nekakav sveti izvor! Zatvoriu ga, makar morao da se obratim samom rimskom
biskupu!"
Artur se nasmeio. "Ne mogu da zamislim da rimski biskup ima ikakvu predstavu o onome to
se deava u Britaniji."
"Oe Patricije", rekao je blago Talesin, "zatvaranjem svetog kladenca veoma biste nakodili
narodu ove zemlje. To je dar od Boga..."
"To je deo neznaboakih obreda." Nadbiskupov pogled blistao je od fanatizma.
"On potie od Boga", tvrdio je stari druid, "jer nema niega u ovoj Vaseljeni to ne potie od
Boga, a prostom svetu potrebni su jednostavni znaci i simboli. Ako oboavaju Boga u vodi koja
tee iz njegovog tla, kako to moe biti zlo?"
"Bog se ne moe potovati u simbolima koje je nainio ovek..."
"Tu se potpuno slaemo, brate", rekao je Merlin, "jer deo druidske mudrosti lei u izreci da se
Bog, koji je iznad svega, ne moe tovati u zgradi nainjenoj ljudskim rukama, nego samo pod
njegovim prostranim nebom. A vi ipak gradite crkve i punite ih zlatom i srebrom. Zato je onda zlo
piti iz svetog izvora koji je Bog nainio i blagoslovio ga vidom i isceljenjem?"
"avo vam daje znanje o takvim stvarima", strogo je rekao Patricije, a Talesin se nasmejao.
"Ah, ali sumnje pruaju i Bog i avo, a na kraju vremena svi e stii do njega i pokorie se
njegovoj volji."
Artur ih je prekinuo pre nego to je Patricije stigao da odgovori. "Dobri oevi, nismo doli
ovamo radi teolokih rasprava!"
"Tako je", sa olakanjem je rekla Igrena. "Govorili smo o Gavenu, i o drugom Morgozinom sinu
- bee li Agraven? I o tvojoj enidbi."
"teta", rekao je Artur, "poto me Lotovi sinovi toliko vole, a Lot - u to ne sumnjam - Lot je
spreman da svoju decu pusti u blizinu Vrhovnog kralja, teta je to Morgoza nema ker, kako bih
mogao da im budem zet, pa bi bili mirni to je njihov unuk moj naslednik."
"To bi bilo pogodno", rekao je Talesin, "jer oboje potiete od kraljevske loze Avalona."
Patricije se namrtio. "Zar nije Morgoza sestra tvoje majke, gospodaru Arture? Venati se sa
njenom keri bilo bi jedva bolje nego lei sa roenom sestrom!"
Artura je ovo zbunilo. "Slaem se", rekla je Igrena. "ak i da Morgoza ima ker, na to ne bi
smeo ni da pomisli."
"Lako bih zavoleo Gavenovu sestru", rekao je Artur. "Pomisao na enidbu nepoznatom
devojkom nimalo mi se ne dopada, a mislim da ni ona ne bi bila presrena!"
"Tako je sa svim enama", rekla je Igrena, i zaudila se sopstvenim reima - zar je jo puna
gorine zbog tih davnih dogaaja? "Brakove moraju da ugovaraju ljudi mudriji od mladih
devojaka."
Artur je uzdahnuo. "Kralj Leodegranc ponudio mi je svoju ker... zaboravio sam kako se zove...
a takoe je ponudio da njen miraz bude njegovih stotinu najboljih vojnika, potpuno naoruanih i -
sluaj ovo, majko - isto toliko dobrih konja koje on gaji, kako bi Lanselet mogao da ih obui. To je
jedna od tajni imperatora: njihove najbolje kohorte bile su konjica; pre njih, samo su Skiti koristili
konje za borbu, a ne za transport zaliha i za glasnike. Kad bih imao etiri stotine ljudi u konjici - pa,
majko, mogao bih da oteram Saksonce nazad na njihove obale, i skiali bi celim putem kao i
njihovi psi!"
Igrena se nasmejala. "To mi se ne ini kao razlog za enidbu, sine. Konji se mogu kupiti, a
vojnici unajmiti."
"Da, ali Leodegranc nee da ih prodaje. Mislim da smatra kako u naknadu za takav miraz - a to
je svakako miraz dostojan kralja - moe lepo da se povee krvnim vezama sa Vrhovnim kraljem.
Nije jedini doao na tu pomisao, ali ponudio je vie od bio koga drugog.
Ono to elim da te zamolim majko... ne elim da poaljem obinog glasnika kako bih javio
kralju da prihvatam njegovu ker i da treba da je spakuje i poalje mi je. Da li bi htela da poe i
prenese moj odgovor kralju, i da je doprati na moj dvor?"
Igrena umalo da klimne glavom, ali onda se setila da se ovde zavetovala. "Zar ne moe da
poalje nekoga kome toliko veruje, Gavena ili Lanseleta?"
"Gaven je enskaro. Nisam siguran da bi bilo dobro da se mota oko moje neveste", nasmejao se
Artur. "Neka onda bude Lanselet."
"Igrena, mislim da bi trebalo da poe", ozbiljno je rekao Merlin.
"Zato, deda?" upitao je Artur "Zar Lanselet ima neke maije zbog kojih e devojka zavoleti
njega umesto mene?"
Talesin je uzdahnuo, a Igrena je pourila da odgovori. "Poi u, ako me opatica pusti." Majka
nadzornica, pomislila je, svakako mi ne moe zabraniti da odem na sinovljevo venanje. Shvatila je
da je, posle godina kada je bila kraljica, vrlo teko tiho sedeti iza zidova i ekati plime velikih
dogaaja koje zapljuskuju zemlju. Takav je moda usud svake ene, ali ona e ga izbegavati sve
dok bude mogla.

4.
Gvenvir je osetila poznatu muninu u dubini stomaka; poela je da se pita hoe li morati da uri
u toalet pre poslaska. ta da uradi ako je potreba sustigne poto uzjae i izie? Pogledala je Igrenu,
koja je stajala, visoka i smirena, vrlo nalik na majku nadzornicu njenog nekadanjeg manastira.
Igrena je delovala prijateljski i puna majinske ljubavi u onoj prvoj poseti, pre godinu dana, kada je
brak ugovoren. Sada, kada je dola da otprati Gvenvir do novog doma, delovala je strogo i puna
zahteva, bez ikakvog traga onog uasa koji je polako zahvatao Gvenvir. Kako moe da bude tako
mirna? Gvenvir se usudila da je upita, vrlo tiho, plaljivo gledajui konje i kola koji su ekali. "Zar
se ne bojite? Toliko je daleko..."
"Da se bojim? Ne, zato?" odgovorila je Igrena. "Mnogo puta sam bila u Karleonu, a malo je
verovatno da e Saksonci sada poi u rat. Putovanje po zimi je neprijatno, zbog blata i kie, ali je
bolje nego pasti u ruke varvarima."
Gvenvir je osetila da je obuzimaju ok i krivica, pa je stegla pesnice, zagledana u svoje vrste,
rune cipele za putovanje.
Igrena ju je uhvatila za ruku i ispravila joj tanke prste. "Zaboravila sam, ti nikada ranije nisi
odlazila od kue, osim do manastira i nazad. Bila si u Glastonberiju, zar ne?"
Gvenvir je klimnula glavom. "Volela bih da se vratim tamo..."
Osetila je na trenutak na sebi Igrenin otar pogled i zgrila se; moda e gospa shvatiti koliko je
nesrena to se udaje za njenog sina, pa e je omrznuti... ali Igrena ju je samo vre stegla za ruku.
"Ni ja nisam bila srena kada sam pola da se udam za vojvodu od Kornvola. Nisam bila srena sve
dok nisam uzela u naruje svoju ker. Ali ja nisam imala ni punih petnaest godina; ti si ve
napunila osamnaest, zar ne?"
Gvenvir je stegla Igreninu ruku, oseajui da panika pomalo jenjava, ali svejedno, im je izila
kroz kapiju, uinilo joj se da itavo nebo predstavlja ogromnu pretnju, onako nisko i puno sivih
kinih oblaka. Put pred kuom predstavljao je more blata po kome su gacali konji. Sada su se
spojili u jahaku kolonu sa jo vojnika. Gvenvir se inilo da ih ima vie nego to ih je ikada u
ivotu videla, i svi su se dovikivali, a konji su njitali i dvorite je bilo puno zbrke. Ali Igrena ju je
vrsto drala za ruku i Gvenvir je, zgrena, morala za njom.
"Zahvalna sam vam to ste doli da me pratite, gospo..."
Igrena se nasmeila. "Ja sam bila koristoljubiva - dopala mi se prilika da iziem iz manastirskih
zidova." Nainila je dugaak korak kako bi preskoila hrpu konjske balege koja se puila u blatu.
"Pazi kuda ide, dobro je, dete - gle, tvoj otac je za nas odvojio ova dva lepa ponija. Da li voli da
jae?"
Gvenvir je odmahnula glavom. "Mislila sam da u moi da se vozim u koiji..." apnula je.
"Pa, moe, ako eli", rekla je Igrena, zbunjeno je gledajui, "ali brzo e se umoriti od toga,
ini mi se. Kada moja sestra Vivijen ide na putovanja, obino oblai muke pantalone. Trebalo je
da ti naem par, mada u mojim godinama meni ne bi pristajale."
Gvenvir je pocrvenela. "Na bih mogla to", rekla je, drhtei, "zabranjeno je eni da oblai muku
odeu, tako pie u Svetom..."
Igrena se nasmejala. "Apostol je, izgleda, vrlo malo znao o severnim zemljama. Tamo gde je on
iveo uvek je toplo", rekla je, "a ula sam da u krajevima gde je iveo na Gospod ni ne znaju za
pantalone, nego mukarci nose dugake haljine, kao Rimljani. Mislim da je hteo da kae samo kako
ene ne smeju da nose odeu nekog odreenog mukarca, a ne da ne smeju da nose odeu krojenu
na muki nain. A moja sestra Vivijen svakako spada u najpristojnije ene; ona je svetenica u
Avalonu."
Gvenvir je razrogaila oi. "Ona je vetica, madam?"
"Ne, ne, ona je ena-mudrac, poznaje bilje i lekove, i ima Vid, ali se zarekla da nikada ne naudi
ni oveku ni ivotinji. ak ne jede ni meso", rekla je Igrena. "ivi skromno kao opatica. Gledaj",
pokazala je, "eno Lanseleta, Arturovog prvog sapunika. Doao je da nas prati i da vrati konje i
vojnike..."
Gvenvir se nasmeila, oseajui kako rumeni. "Poznajem Lanseleta", rekla je, "doao je jednom
da pokae mom ocu ta sve ume sa konjima."
"Tako je", rekla je Igrena. "On jae kao neki od onih kentaura o kojima govore drevne prie,
koji su bili pola ljudi, a pola konji!"
Lanselet je skliznuo sa konja. Obrazi su mu bili crveni koliko i rimljanski ogrta koji je nosio;
okovratnik mu je bio podignut visoko oko lica. Poklonio se pred gospama.
"Madam", rekao je Igreni, "jeste li srpemni za put?"
"Mislim da jesmo. Kneginjin prtljag ve je smeten u ona kola tamo, ini mi se." Igrena je
pokazala kabasta, pretovarena kola, pokrivena koama; krevetski okvir i posteljina, veliki
izrezbareni sanduk, veliki i mali razboj, lonci i tepsije.
"Da. Nadam se da se neemo zaglibiti u ovom blatu", rekao je Lanselet, gledajui par upregnutih
volova. "Ne brinem se zbog tih kola, nego zbog onih drugih - zbog kraljevog venanog poklona
Arturu", dodao je, bez oduevljenja, gledajui druga, mnogo vea kola. "Ja bih pre uredio da se sto
naini tek u Karleonu, da Uter nije ostavio dovoljno stolova i ostalog nametaja - ne nameravam da
zamerim gospi zbog njenog nametaja", dodao je, brzo se osmehnuvi Gvenvir, koja je na to
porumenela, "ali sto, kao da moj gospodar Artur nema dovoljno stolova u dvorcu?"
"Da, ali taj sto je jedna od oevih najveih dragocenosti", rekla je Gvenvir. "To je ratni plen od
jednog od kraljeva Tare, koga je moj deda porazio i odneo mu najvei sto za salu... okrugao je,
zna, pa bard moe da sedne u sredinu i da peva svima, a sluge da slobodno prolaze okolo i
dolivaju vino i pivo. A kada ugoava druge kraljeve, ne mora da brine ko sedi blie elu a ko
dalje... zato je moj otac i pomislio da e odgovarati Vrhovnom kralju, koji takoe mora da smesti
svoje plemenite saputnike tako da ne izgleda da nekoga vie ceni od drugih."
"To je zaista kraljevski dar", utivo je rekao Lanselet, "ali potrebna su tri para volova da ga
vuku, a sam Bog zna koliko e drvodelja morati da ga sastavlja kada stignemo; uz to, mi emo,
umesto da mirno putujemo kao konjanici, morati da tapkamo brzinom najsporijeg vola. No, dobro,
venanje ne moe poeti dok bez nas, gospo." Nakrivio je glavu, oslunuo i povikao: "Dolazim za
minut, ovee! Ne mogu svuda da stignem odjednom!" Naklonio se. "Gospe, moram da pokrenem
ovu vojsku! Da vam pomognem da uzjaete?"
"Mislim da bi Gvenvir volela da putuje u kolima", rekla je Igrena.
Laneselet se nasmeio. "Pa, to je kao da je sunce zalo iza oblaka - ali bie kako elite, gospo.
Nadam se da ete nam uskoro opet zasijati."
Gvenvir je osetila prijatnu zbunjenost, kao i uvek kada bi joj se Lanselet obratio tako biranim
reima. Nikada nije znala misli li ozbiljno ili je zavitlava. Sad, kad je odjahao, opet je osetila strah.
Konji su se motali oko nje, masa ljudi dolazila je i odlazila - kao da su stvarno vojska, kako ih je
Lanselet nazvao, a ona se oseala kao zanemareni deo prtljaga, kao ratni plen. utke je pustila da
joj Igrena pomogne da se popne u kola, puna jastuka i krzna, i sklupala se u uglu.
"Da ostavim zavese otvorene kako bismo imali svetla i vazduha?" upitala je Igrena, gnezdei se
na jastucima.
"Ne!" zadihano je odvratila Gvenvir. "Ja... bolje u se oseati ako budu navuene."
Igrena je slegnula ramenima i navukla zavese. Gledala je kroz pukotinu kako prvi konjanici
kreu, a za njima kolona kola. Kraljevski miraz, zaista, tolika vojska. Naoruani konjanici, sa
oklopima i opremom, da se prikljue Arturovim vojskama - gotovo da je liilo na ono kako je
zamiljala rimljanske legije.
Gvenvir je spustila glavu na jastuke, bleda, sklopljenih oiju.
"Je li ti muka?" zbunjeno je upitala Igrena.
Gvenvir je odmahnula glavom. "Samo je... tako veliko..." rekla je. "Ja... bojim se", dodala je
apatom.
"Boji se? Ali, drago dete..." Igrena je prekinula zapoetu reenicu. "Pa, uskoro e ti biti bolje."
Gvenvir je prebacila ruke preko oiju i jedva je osetila kada su se kola pokrenula; namerno je
zapala u polusan u kome je mogla da savladava paniku. Kuda je to pola, pod tim ogromnim
nebom, preko prostranih movara i brojnih bregova? vor panike u trbuhu sve joj se jae stezao.
Svuda oko sebe ula je zvuke konja i jahaa, vojske u maru. Bila je samo deo nametaja, kao
konji, vojnici, oprema i ogromni sto. Bila je samo nevesta sa onim to joj pripada, odeom,
draguljima, posuem i priborom za tkanje. Nije vie bila ono to jeste, nije joj ostalo nita, bila je
samo deo imovine Vrhovnog kralja koji se nije potrudio ni da doe i vidi enu koju e mu poslati u
koloni sa konjima i spremom. Bila je samo jo jedna kobila, priplodna kobila za Vrhovnog kralja,
koja treba da mu podari kraljevskog sina.
Gvenvir je mislila da e savladati gnev koji ju je guio. Ne, ne sme biti besna, to nije pristojno;
majka nadzornica rekla joj je u manastiru da je enina dunost da se uda i da raa decu. elela je da
postane monahinja i da ostane u manastiru, da naui da ita i da ispisuje lepa slova etkicom i
zailjenim perom, ali to nije bilo prikladno za kneginju; mora da se pokori oevoj volji koja je isto
to i volja Boija. ene moraju posebno da se staraju da ispunjavaju volju Boiju, jer preko ene je
oveanstvo zapalo u Prvobitni greh, i svaka ena mora biti svesna dunosti da se iskupi za greh
poinjen u rajskim vrtovima Edena. Nijedna ena ne moe biti zaista dobra, osim Majke Boije;
sve ostale ene su zle i nikada nee moi da budu drugaije. Ovo joj je kazna to se rodila kao
Evina ker, grena, puna gneva i pobune protiv volje Boije. aputala je molitvu i ponovo
nametnula sebi polusan.
Igrena, koja se pomirila sa vonjom iza navuenih zavesa uprkos elji za sveim vazduhom,
pitala se ta je devojci. Nije rekla ni re protiv udaje - pa, ni Igrena se nije bunila protiv udaje za
Gorloasa; setila se koliko je bila besna i uasnuta, i saoseala je sa Gvenvir. Ali zato da se krije iza
zavesa kad moe da poe uzdignute glave u susret novom ivotu? ega se toliko plai? Zar joj se
ini da je Artur nekakvo udovite? Ne udaje se za starca, triput starijeg od sebe; Artur je mlad i
sasvim je spreman da joj prui poasti i potovanje.
Te noi spavale su u atoru razapetom na paljivo odabranom suvom mestu, oslukujui vetar i
kiu. Igrena se tokom noi probudila i ula Gvenvir kako cvili.
"ta je bilo, dete? Jesi li bolesna?"
"Ne... gospo, mislite li da u se dopasti Arturu?"
"Nema razloga da mu se ne dopadne" neno je rekla Igrena. "Svakako zna da si veoma lepa."
"Jesam li?" Rekla je to sasvim tiho i zvuala je samo naivno, a ne kao da eli da izmami jo koji
kompliment. "Gospa Alienor kae da mi je nos prevelik i da imam pege kao pastirica."
"Gospa Alienor..." Igrena se setila da treba da bude uviavna; Alienor nije bila mnogo starija od
Gvenvir, a za est godina je rodila etvoro dece. "Mislim da je ona moda malo kratkovida. Ti si
zaista ljupka. Ima najlepu kosu koju sam ikada videla."
"Ja mislim da Arturu nije stalo do lepote", rekla je Gvenvir. "ak se nije postarao ni da sazna da
nisam zrikava ili epava, klempava ili sa zejom usnom."
"Gvenvir", neno je rekla Igrena, "svaka ena se udaje ve prema mirazu, ali Vrhovni kralj mora
da se eni onako kako mu naloe savetnici. Zar misli da on ne lei budan nou, pitajui se ta mu
je srea udelila, i zar misli da te nee doekati pun zahvalnosti i radosti zato to mu donosi lepotu,
lepo vaspitanje i uenost? On se pomirio da prihvati sve to mora, ali bie utoliko sreniji kada
otkrije da nisi - kako si ono rekla? - roava, zrikava ili sa zejom usnom. On je mlad i nema mnogo
iskustva sa enama. A Lanselet mu je, sigurna sam, ve rekao da si lepa i puna vrlina."
Gvenvir je uzdahnula. "Lanselet je Arturov roak, zar ne?"
"Tano. On je sin Bana od Benvika i moje sestre, koja je velika svetenica Avalona. Roen je u
Velikom Braku - zna li ita o tome? U Donjoj Britaniji ima dosta sveta koji potuje drevne
paganske obrede", priala je Igrena. "ak i Uter, kada je proglaen za Vrhovnog kralja, morao je da
ode na Ostrvo zmaja i da se tamo krunie po starim obredima, mada nisu zahtevali od njega da se
oeni zemljom; u Britaniji to ini Merlin, kako bi se rtvovao za kralja ukoliko iskrsne potreba..."
"Nisam znala da ti obredi jo postoje u Britaniji", rekla je Gvenvir. "Da li je... da li je i Artur
tako krunisan?"
"Ako i jeste", odgovorila je Igrena, "meni nije priao. Moda su se sada stvari promenile, pa je
dovoljno da mu Merlin bude jedan od glavnih savetnika."
"Poznajete li Merlina, gospo?"
"On mi je otac."
"Zaista?" Gvenvir se kroz tamu zagledala u nju. "Gospo, je li istina da je Uter Pendragon doao
do vas pre nego to ste se venali, da vam je priao uz pomo Merlinovih vetina, arobnjaki
preruen u Gorloasa, pa ste legli sa njim mislei da je on vojvoda od Kornvola i da ste i dalje verna
supruga?"
Igrena je zamirkala; ula je nagovetaje pria o tome kako je neobino brzo rodila Uteru sina,
ali ovu priu nikada nije ula. "Tako se pria?"
"Ponekad, gospo. Bardovi pevaju o tome."
"Pa, to nije tano", rekla je Igrena. "Nosio je Gorloasov ogrta i imao je Gorloasov prsten, jer
mu ga je oteo u borbi - Gorloas je izdao Vrhovnog kralja i time izgubio pravo na ivot. Ali ma ta
prie priale, ja sam sasvim dobro znala da je u pitanju Uter i niko drugi." Grlo joj se steglo: ak i
sada joj se inilo da je Uter jo iv, u nekoj dalekoj bici.
"Voleli ste Utera? Znai, to nije bila Merlinova magija?"
"Ne", rekla je Igrena. "Veoma sam ga volela, mada mislim da je on isprva reio da se oeni sa
mnom zato to potiem od kraljevske loze Avalona. I tako, vidi, brak sklopljen radi dobrobiti
kraljevstva takoe moe ispasti srean. Volela sam Utera; mogu samo da poelim tu sreu i tebi, da
se i ti i moj sin tako zavolite."
"I ja se tome nadam." Gvenvir je opet stegla Igreninu ruku. Igreni su se njeni prsti uinili mali i
meki, lomni, za razliku od njenih snanih i sposobnih. Ovo nije ruka za staranje o bebama ili
ranjenicima, nego za fini vez i molitve. Leodegranc je trebalo da ostavi ovo dete u njenom
manastiru, a Artur je trebalo da potrai drugu nevestu. Stvari e se zbivati onako kako je Bog
uredio; bilo joj je ao uplaene Gvenvir, ali i Artura koji e dobiti ovako detinjastu i nespremnu
nevestu.
No, ni ona sama nije bila nita bolja kada je pola za Gorloasa; moda e devojina snaga
vremenom porasti.
Sa prvim zracima sunca, logor se probudio i poele su pripreme za celodnevno putovanje koje
e ih dovesti u Karleon. Gvenvir je bila bleda i slaba, i kada je pokuala da ustane, okrenula se na
bok i povratila. Igrena je na trenutak osetila nedostojno podozrenje, a onda ga je odbacila; devojka,
zatvorena i mirna, bila je bolesna od straha, to je bilo sve. "Rekla sam ti da e ti biti loe zbog
zatvorenih kola. Danas mora jahati kako bi se nadisala vazduha ili e se na venanju pojaviti
bleda, a ne rumena. Pri tom je mislila: A i ja u poludeti ako budem morala da provedem jo jedan
dan iza navuenih zavesa; takvo venanje bilo bi za priu, sa bolesnom i bledom nevestom i
besnom mladoenjinom majkom. "Hajde, ako pristane da jae, Lanselet e jahati sa tobom, pa e
te razvedriti svojim priama."
Gvenvir je uplela kosu, i ak se potrudila da lepo namesti veo; malo je jela, ali je popila neto
piva i strpala komad hleba u dep, tvrdei da e ga pojesti kasnije, dok budu jahali.
Lanselet je bio na nogama od praskozorja. Kad mu je Igrena rekla da treba da jae sa Gvenvir,
zato to je devojka uplaena to nikada ranije nije odlazila od kue, oi su mu sinule. "To e mi biti
zadovoljstvo, gospo."
Igrena je jahala sama iza dvoje mladih, zadovoljna to ima vremena da se usami i posveti svojim
mislima. Kako su lepi - Lanselet tamnokos i odvaan, a Gvenvir plava i beloputa. Artur je takoe
plav, i deca e im biti divna. Pomalo se iznenadila kad je ustanovila da jedva eka da postane baka.
Bie prijatno imati oko sebe malu decu i maziti ih, ali takvu decu koja nisu njena, pa nee morati da
se brine i strepi zbog njih. Jahala je obuzeta prijatnim sanjarenjem; u manastiru je navikla da
sanjari. Zagledana u dvoje mladih koji su jahali rame uz rame, primetila je da se devojka uspravila
u sedlu, da je rumena i da se smei. Dobro je uinila to ju je naterala da izie na vazduh.
A onda je primetila kako se gledaju.
Blagi Boe! Tako me je Uter gledao dok sam bila Gorloasova ena - kao da je mrtav gladan, i
kao da sam ja hrana koju ne moe da dosegne... ta e biti ako se njih dvoje vole? Lanselet je
astan, a Gvenvir, mogla bih se zakleti, svakako je edna, i ta ih oekuje sem jada? Potom se
pokajala zbog takvih sumnji; jahali su pristojno udaljeni jedno od drugog, nisu pokuavali da se
dodirnu, smeili su se zato to su mladi i to je dan lep; Gvenvir je ila na svoje venanje, a
Lanselet je vodio konje i vojnike svom kralju, svom roaku i prijatelju. Zato ne bi bili sreni i
veselo razgovarali izmeu sebe? Ja sam samo matora zloslutnica. Ali i dalje je bila uznemirena.
ta e ispasti od ovoga? Blagi Boe, da li je izdaja prema Tebi ako se pomolim za trenutak
Vida? Potom se upitala postoji li astan nain da se Artur izvue od ovog venanja. Jer ako se
Vrhovni kralj oeni devojkom koja je ve poklonila svoje srce drugom, to bi bila tragedija.
Britanija je puna devojaka spremnih da ga vole i udaju se za njega. Ali miraz je spremljen, devojka
je napustila oevu kuu, podreeni kraljevi i plemii se okupljaju da vide venanje svog mladog
kralja.
Igrena je odluila da razgovara sa Merlinom. Kao Arturov glavni savetnik, moda on moe da
sprei taj brak - ali moe li, ak i on, to da uini ne izazivajui rat i unitenje? A bila bi teta i za
Gvenvir da bude tako javno odbaena, pred oima itave Britanije. Ne, prekasno je, venanje se
mora obaviti kako je ugovoreno. Igrena je uzahnula i jahala dalje, oborene glave, i dan je za nju
izgubio svu lepotu. Ljutito je ponavljala u sebi da su svi strahovi i sumnje besmisleni, samo plod
mate dokone ene; i da joj je to poslao avo kako bi je naveo da upotrebi Vid koga se odrekla, i
tako da ponovo postane plen aranja.
No, dok je jahala, stalno je ponovo pogledala Gvenvir i Lanseleta, i gotovo vidljivu izmaglicu
koja je lebdela izmeu njih, kao oreol gladi, elje i enje.
Stigli su u Karleon neto pre zalaska sunca. Zamak se nalazio na brdu, gde je nekada bila
rimljansko utvrenje, i neki od zidova koje su izgradili Rimljani jo su se drali - izgleda, pomislila
je Igrena, verovatno sasvim isto kao i u vreme Rimljana. Na trenutak, kad je ugledala padine
prekrivene ljudima i atorima, upitala se nije li u pitanju opsada. Ali onda je shvatila da je to narod
koji se sakupio zbog kraljevog venanja. Kad je videla toliku masu, Gvenvir je prebledela i ponovo
se prepala; Lanselet je pokuavao da uredi dugaku, razvuenu kolonu kako bi dobila makar privid
dostojanstva, a Gvenvir je spustila veo preko lica i utke jahala kraj Igrene.
"teta to moraju da te vide umornu od puta", priznala je Igrena, "ali, gle, eno Artura, poao
nam je u susret."
Devojka je bila toliko umorna da je jedva podigla glavu. Artur, u dugakoj, plavoj tunici, sa
opasanim maem u skupocenim kanijama, zaustavio se na trenutak da razgovara sa Laneseletom,
koji je bio na elu kolone; potom je, dok su se vojnici i jahai razdvajali pred njim, uputio ka Igreni
i Gvenvir.
Naklonio se pred majkom. "Jeste li dobro putovali, madam?" Ali gledao je Gvenvir; Igrena je
videla kako iri oi pred njenom lepotom i naprosto je proitala devojine misli.
Da, ja sam lepa, Lanselet misli da sam lepa, hoe li moj gospodar Artur biti zadovoljan mnome?
Artur je pruio ruku da joj pomogne da sjae; malo se zateturala, a on joj je pruio i drugu ruku.
"Gospo i eno moja, dobro dola u svoj dom i u moju kuu. Nadam se da e biti srena ovde, i
neka ovaj dan bude pun radosti za tebe i mene."
Gvenvir je osetila da crveni. Da, Artur je lep, rekla je u sebi, sa tom zlatnom kosom i ozbiljnim,
mirnim, sivim oima. Koliko je drugaiji od mangupski nasmeenog Lanseleta! I kako je drugaije
gleda - Lanselet ju je gledao kao da gleda kip Device u crkvi, ali Artur je ozbiljno, procenjivaki
posmatra, kao da mu je potpuno nepoznata, pa ne zna je li mu prijatelj ili neprijatelj.
"Hvala, gospodaru i muu moj", odgovorila je. "Kao to vidi, donela sam ti obeani miraz u
ljudima i konjima..."
"Koliko konja?" brzo je upitao on. Gvenvir se zbunila. ta ona zna o tim dragocenim konjima?
Je li ba morao da joj stavi do znanja da je pristao na brak zbog konja, a ne zbog nje? Uspravila se
u punoj visini - bila je veoma visoka za enu, via od nekih mukaraca - i dostojanstveno
odgovorila. "Ne znam, gospodaru Arture, nisam ih brojala. Morae da pita svog kapetana.
Sigurna sam da e ti Lanselet rei njihov broj, do poslednje kobile i drebeta."
Pametno, pametno, pomislila je Igrena kad je primetila da Artur crveni zbog ovog prebacivanja.
Nasmeio se kao krivac. "Oprosti mi, gospo, niko ne oekuje od tebe da se bavi takvim stvarima.
Siguran sam da e mi Lanselet rei sve to treba kada doe vreme. Mislio sam i na ljude koji su
doli sa tobom - ini mi se da bi trebalo da ih pozdravim kao nove podanike, ba kao to sam
pozdravio njihovu i moju kraljicu." Na trenutak je izgledao onoliko mlad koliko je i bio. Osvrnuo
se po masi ljudi, kola, volova, konja, i bespomono rairio ruke. "U ovakvoj zbrci, mislim da me
ionako ne bi uli. Dozvoli da te otpratim do kapija zamka." Uhvatio ju je za ruku i poveo je stazom,
traei najsuvlja mesta. "Bojim se da je ovo staro i mrano mesto. To je bilo uporite mog oca, ali
ja nisam iveo ovde dovoljno dugo da se toga seam. Moda emo jedne godine, ako nas Saksonci
neko vreme ostave na miru, moi da potraimo neko mesto pogodnije za dom, ali u ovom trenutku
moramo se zadovoljiti ovim."
Dok ju je vodio kroz kapiju, Gvenvir je pruila ruku da dodirne zid. Bio je debeo, od vrstog
rimskog kamena, nagomilanog i stamenog, kao da se tu nalazi od poetka sveta; ovde je sve
bezbedno. Gotovo sa ljubavlju povukla je prstom preko zida. "Mislim da je ovde lepo. Sigurna sam
da u biti bezbedna - mislim, da u biti srena u ovom zamku."
"Nadam se, gospo - Gvenvir", rekao je, prvi put izgovorivi njeno ime, i to sa neobinim
naglaskom. Iznenada se upitala gde li je odrastao. "Suvie sam mlad da vladam svim ovim - svim
tim ljudima i kraljevstvima. Bie mi drago da imam pomo." Primetila je da mu glas drhti kao da se
plai - ali ega bi, za ime sveta, mukarac trebalo da se plai? "Moj tea Lot, kralj Orknija - on je
oenjen mojom tetkom po majci, Morgozom - rekao je da njegova ena vlada jednako dobro kao i
on kada je on odsutan zbog rata ili veanja. Spreman sam da ti omoguim isto to, gospo, i da te
pustim da vlada uz mene."
Gvenvir je ponovo obuzela panika. Kako moe to da oekuje od nje? Otkuda ena da vlada? ta
se nje tiu divlji varvari, pripadnici severnjakih Plemena i njihove varvarske ene? Odgovorila je
drhtavim glasiem. "Nikada to ne bih zahtevala, gospodaru i kralju moj."
"Arture, sine", strogo je rekla Igrena, "pa na ta ti misli? Devojka je jahala dva dana i
premorena je! Ovo nije trenutak za razgovore o upravljanju kraljevstvom, dok su nam cipele jo
blatnjave od puta! Molim te, predaj nas svojim komornicima, a sutra e biti dovoljno vremena da se
upozna sa svojom nevestom!"
Gvenvir je upravo pomislila kako je Arturova koa jo belja od njene; ve drugi put ga je videla
da crveni na grdnju kao dete. "Izvini, majko; i ti, gospo." Podigao je ruku, dajui znak, i ka njima
je, blago epajui, poao vitak, tamnokos mladi sa oiljkom na licu.
"Moj usvojeni brat, Kaj, i moj komornik", predstavio ga je Artur. "Kaje, ovo je Gvenvir, moja
gospa i kraljica."
Kaj se duboko naklonio, smeei se. "Vama na usluzi."
"Kao to vidi", rekao je Artur, "moja gospa je donela svoj nametaj i ostale stvari. Gospo, neka
si dobro dola u svoju kuu. Naloi Kaju sve to smatra da treba, pogotovo kako misli da je
najbolje da smesti tvoje stvari. Za sada, moram te zamoliti za doputenje da se udaljim; moram se
postarati za ljude, konje i opremu." Ponovo se duboko naklonio, i Gvenvir se uinilo da mu je na
licu primetila olakanje. Upitala se da se nije razoarao u nju, ili se zaista oenio smo zbog miraza
u konjima i vojsci, kao to je ve pomislila. Pa, bila je spremna na to; ali ipak, bilo bi prijatno da je
obratio malo panje na nju lino. Shvatila je da je visoki, tamnokosi Kaj gleda, oekujui da
progovori. Bio je paljiv i miran - nee morati da ga se plai.
Uzdahnula je i poonovo pruila ruku da dodirne vrste zidove oko sebe, kao da e time moi da
umiri glas. Kada je progovorila, zvuala je kao prava kraljica. "U najveim kolima, ser Kaje, nalazi
se veliki irski sto. To je venani poklon mog oca gospodaru Arturu. To je ratni plen i veoma je
vredan. Postarajte se da bude sastavljen u Arturovoj najveoj dvorani. Ali pre toga, molim vas,
postarajte se da se pripremi soba za gospu Igrenu i da je neko slui noas." Pomalo se iznenadila -
inilo joj se da zvui ba kao prava kraljica. Ni Kaju, izgleda, nije bilo teko da je prihvati kao
takvu. Naklonio se veoma duboko. "Bie smesta izvreno, gospo i kraljice", rekao je.

5.
Tokom itave noi grupe putnika okupljale su se pred dvorcem; tek je svanulo kada je Gvenvir
pogledala napolje i utvrdila da je itava padina brda, sve do samog zamka, prekrivena konjima,
atorima i masom mukaraca i ena.
"Izgleda kao svetkovina", rekla je Igreni, koja je delila krevet sa njom njene poslednje devojake
noi, i starija ena se nasmeila.
"Kada se Vrhovni kralj eni, to je svetkovina vea od svega to se moe desiti u zemlji. Vidi,
oni ljudi su podanici kralja od Orknija." Moda je Morgana sa njima, pomislila je, ali je outala.
Kao mlada ena, govorila je sve to bi pomislila, ali to je davno prestala.
Kako je to udno, pomislila je Igrena; tokom godina kada raa decu, ena prvo i pre svega mora
da misli na sinove. Ako uopte i pomisli na keri, onda misli samo kako e odrasti i pripasti nekom
drugom, postati deo druge porodice. Je li ona bila drugaija samo zato to joj je Morgana bila
prvene, te stoga najblia srcu? Artur se fiziki vratio posle dugog odsustva, ali, kao i svi mukarci,
odavno ju je nadrastao i vie nije bilo naina da se premosti jaz. Ali za Morganu - to je otkrila na
Arturovom krunisanju - ostala je vezana vezom due koja se ne moe prekinuti. Je li to zato to
Morgana, kao i ona, potie sa Avalona? Da li zato svaka svetenica eli da rodi ker koja e poi
njenim stopama i koju nikada nee izgubiti?
"Toliko je sveta", rekla je Gvenvir. "Nisam znala da u itavoj Britaniji ima toliko ljudi."
"A ti e im svima biti kraljica - to je zastraujue, znam", rekla je Igrena. "I ja sam se tako
oseala kad sam se udavala za Utera."
Na trenutak joj se uinilo da je Artur loe odabrao svoju kraljicu. Gvenvir je bila lepa, to da, i
pitoma i uena, ali kraljica mora biti sposobna da zauzme mesto na elu dvora. Moda je Gvenvir
suvie stidljiva i povuena za to.
Najjednostavnije reeno, kraljica je kraljeva gospa; ne samo njegova domaica i gospodarica
kue - to moe da radi svaki komornik ili sluga - nego, kao i svetenice Avalona, simbol ivota,
podsetnik na to da ivot nije samo ratovanje i vladanje. Kralj, kada se sve kae i uini, bori se za
zatitu onih koji ne mogu da se sami bore, ena u plodnim godinama, male dece i staraca. Meu
Plemenima, snane ene se bore rame uz rame sa mukarcima - oni su imali ak i kolu ratovanja
koju su vodile ene - ali od poetka civilizacije postalo je muki posao da se lovi i brani ognjite,
gde su sklonjene trudne ene, deca i starci; a enski posao jeste da se ognjite odrava, njih radi.
Kao to se kralj spaja sa vrhovnom svetenicom u simbolinom braku sa zemljom, u znak da e
doneti snagu svom kraljevstvu, tako i kraljica, spajajui se sa kraljem, stvara simbol sredinje sile
iza svih vojski i ratova - doma kao sredita iz koga e mukarci crpsti snagu... Igrena je nestrpljivo
odmahnula glavom. Svi ti simboli i unutranje istine su prikladni, moda, za Avalon, ali ona,
Igrena, bila je dovoljno dobra kraljica i bez takvih misli, a Gvenvir e imati dovoljno vremena da
misli na to kada ostari i kada joj vie ne budu potrebne! U ova civilizovana vremena, kraljica nije
seoska svetenica koja nareuje kako e se starati o njivama, kao to ni kralj nije najbolji lovac na
jelene!
"Hodi, Gvenvir, Kaj je ostavio sluavku da ti pomogne, ali poto sam ti ja svekrva, treba ja da te
spremim za venanje, poto tvoja majka nije tu da te pripremi za ovaj veliki dan."
Devojka je, obuena, izgledala kao aneo; nena kosa lebdela joj je oko glave kao Sunevi
zraci, gotovo skrivajui sjaj zlatne trake koju je nosila. Haljina joj je bila od bele tkanine, tanke
gotovo kao pauina; Gvenvir je rekla Igreni, sa stidljivim ponosom, da je tkanina doneta iz daleke
zemlje, dalje ak i od Rima, i da je skuplja od zlata. Otac je kupio jednu balu za crkveni oltar, i dao
je deo i njoj, da saije venanicu. Ostalo je i za sveanu tuniku za Artura - to je mu je bio venani
poklon od nje.
Doao je Lanselet da ih otprati na ranu misu koja e prethoditi venanju; potom e itav dan biti
posveen gozbi i veselju. Blistao je u purpurnom ogrtau koji je nosio i ranije, ali bio je obuen za
jahanje.
"Da li nas naputa, Lanselete?"
"Ne", ozbiljno je odgovorio, ali gledao je samo Gvenvir. "Kao jedna od zabava za danas, novi
konjanici - i Arturova konjica - prikazae ta mogu da uine; ja sam jedan od konjanika koji e vam
po podne prirediti igre. Artur smatra da je vreme da objavi narodu svoje planove."
Igrena je ponovo primetila onaj beznadeni, opijeni pogled u njegovim oima kada je pogledao
Gvenvir, i sjaj devojinog osmeha kada mu je uzvratila pogled. Nije mogla da uje ta govore jedno
drugom - nije nimalo sumnjala u to da je razgovor sasvim neduan. Ali rei im nisu bile potrebne.
Igrena je opet osetila oajniku svest da ovo nee izii na dobro, nego e svima doneti jad.
Poli su kroz hodnike, a uz put su im se pridruivali posluga, plemii i svi koji su se uputili na
jutarnju misu. Na stepenitu kapele prila su im dvojica mladia koji su nosili, kao i Lanselet,
dugaka, crna pera na kapama; Kaj, setila se, takoe je imao takvo. Je li to nekakva oznaka
Arturovih saputnika?
"Gde je Kaj, brate?" upitao je Lanselet. "Zar ne bi trebalo da doe da isprati gospu u crkvu?"
Jedan od pridolica, visok i krupan vek - Gvenvir je pomislila kako nimalo ne lii na Lanseleta
- odgovorio je: "Kaj i Gaven oblae Artura za venanje. Zapravo sam mislio da e biti sa njima,
vas trojica ste Arturu kao braa. Poslao me je da ih odmenim, kao roak gospe Igrene. Gospo",
obratio se Igreni, naklonivi se, "je li mogue da me ne prepoznajete? Ja sam sin Gospe od Jezera.
Ime mi je Balan, a ovo je na usvojeni brat, Balin."
Gvenvir im je utivo klimnla glavom. Je li mogue, pomislila je, da je ovaj krupni, grubi Balan
zaista Lanseletov brat? Kao kad bi se bik proglasio za brata najboljeg junjakog pastuva! Balin,
njegov usvojeni brat, bio je onizak i crvenog lica, sa kosom utom kao u Saksonaca, i nosio je
bradu kao Saksonci. "Lanselete", rekla je, "ako je tvoja volja da bude sa mojim gospodarem i
kraljem..."
"Mislim da bi trebalo da ode kod njega, Lanselete", nasmejao se Balan. "Kao i sve mladoenje,
Artur je poludeo od nervoze. Na gospodar je na bojnom polju pravi Pendragon, ali ovog jutra, dok
se priprema za svoju nevestu, postao je samo deak, to zapravo i jeste!"
Siroti Artur, pomislila je Gvenvir, ovaj brak za njega je vei posao nego za mene - ja barem ne
treba da radim nita do da se pokoravam svom ocu i svom kralju! Obuzeo ju je talas veselja, ali ga
je brzo priguila; siroti Artur, morao bi da je uzme radi dobrobiti svog kraljevstva, ak i da je zaista
stara, runa ili roava. To mu je samo jo jedna bolna dunost, kao kad vodi vojsku u boj protiv
Saksonaca. Od Saksonaca barem zna ta da oekuje! "Gospodaru Lanselete", blago je rekla, "da li
biste radije bili uz mog gospodara Artura?"
U njegovim oima jasno je videla da ne eli da je napusti; postala je, za dan ili dva, veta u
itanju neizgovorenih poruka. Nikada nije razmenila sa Lanseletom nijednu jedinu re koju ne bi
mogla da glasno uzvikne pred Igrenom, ili ocem, ili skupom svih biskupa Britanije. Ali prvi put joj
se inio rastrzan suprotnim eljama.
"Poslednje to bih eleo jeste da vas napustim, madam, ali Artur mi je prijatelj i roak..."
"Boe sauvaj da ikada stanem izmeu vas dvojice", rekla je i pruila mu svoju malu ruku da je
poljubi. "Ovim brakom postajete i moj odani roak. Idite kod mog gospodara i kralja i recite mu..."
oklevala je, prepadnuta od sopstvene smelosti; da li je pristojno da to kae? Neka im je svima Bog
na pomoi, kroz jedan sat postae Arturova ena, zar je vano ako bude zvuala suvie smelo, kada
e poruka sadrati samo pristojnu brigu za njenog mua? "Recite mu da mu rado vraam
najodanijeg kapetana i da ga ekam sa ljubavlju i pokornou, ser."
Lanselet se nasemio. Taj osmeh kao da je dodirnuo neku strunu duboko u njoj, i osetila je da i
sama poinje da se smei. Kako moe da se osea delom njega? itav ivot kao da joj se sveo na
dodir njegovih usana na nadlanici. Progutala je knedlu i odjednom je shvatila ta to osea. Uprkos
pristojnoj poruci o ljubavi i pokornosti Arturu, inilo joj se da bi rado prodala duu kad bi vreme
moglo da se vrati unazad, pa bi mogla da kae ocu kako se nee udati ni za koga sem za Lanseleta.
To je bilo neto stvarno, kao sunce oko nje i trava pod njenim nogama, stvarno - ponovo je
progutala knedlu - stvarno kao Artur koji se upravo sprema za venanje, zbog koga i ona mora na
misu kako bi se pripremila.
Je li to neka okrutna Boja ala to nisam znala ta oseam sve dok nije postalo prekasno? Ili je
to neki pokvareni trik neprijatelja, kako bi me odmamio od dunosti prema ocu i muu? Nije ula
ta joj Lanselet govori; bila je svesna samo njegove ake koja je pustila njenu, kao i toga da joj je
okrenuo lea i da odlazi. Jedva je ula utive rei one dvojice usvojene brae, Balina i Balana - koji
je od njih, zapravo, sin svetenice sa Jezera? Balan; Lanseletov brat, ali ni nalik njemu, kao to
gavran ne lii na velikog orla.
Postala je svesna da joj Igrena neto govori.
"Ostavljam te saputnicima, mila. Hou da pre mise porazgovaram sa Merlinom."
Gvenvir je sa zakanjenjem sinulo da to Igrena eka njenu dozvolu da se udalji. Njen poloaj
Vrhovne kraljice ve je bio stvarnost. Jedva je ula ta je rekla Igreni pre nego to se ova povukla.
Igrena je prela preko dvorita, mrmljajui izvinjenja ljudima koje je morala da gurne,
pokuavajui da stigne do Talesina. Svi su bili obueni u jarku sveanu odeu, ali on je nosio svoj
uobiajeni sivi ogrta.
"Oe..."
"Igrena, dete." Talesin je pogledao nanie u nju, i Igreni se uinilo neobino uteno to to joj se
stari druid obratio isto kao i kada je imala etrnaest godina. "Mislio sam da e lebdeti oko neveste.
Kako je lepa! Artur je naao sebi blago. uo sam da je pametna i uena, ba kao i pobona, to e
se dopasti biskupu."
"Oe", obratila mu se Igrena, spustivi glas kako je niko unaokolo ne bi uo, "moram da te
pitam neto - postoji li ikakav astan nain da Artur izbegne ovaj brak?"
Talesin je zbunjeno zamirkao. "Ne, mislim da ne postoji. Ne sad, kad je sve spremno da se
venaju posle mise. Boe pomozi nam, zar smo svi bili prevareni, je li ona jalova, ili iskoriena,
ili..." Merlin je odmahnuo glavom. "Osim ako je gubava, ili ako nosi dete drugog mukarca, nema
naina da se prekine; a ak i tada, opet e izbiti skandal, i od Leodegranca emo napraviti
neprijatelja. Zato me to pita, Igrena?"
"Verujem da je ona edna. Ali videla sam je kako gleda Lanseleta, a i on nju. Zar moe ita
dobro ispasti ako je nevesta zaljubljena u drugoga, a taj drugi je mladoenjin najbolji prijatelj?"
Merlin ju je otro pogledao; njegove stare oi bile su svevidee kao i uvek. "Oh, tako znai, je
li? Uvek sam smatrao da je na Lanselet suvie lep i armantan za svoje dobro. Pa ipak, mislim da
je on astan momak; moda je to samo mladalaka zanesenost, i kada mladenci budu venani i legli
zajedno, zaboravie na to, ili e se seati samo sa malo tuge, kao na neto to se moda moglo
desiti."
"U devet sluajeva od deset kazala bih da si u pravu", rekla je Igrena, "ali ti ih nisi video, a ja
jesam."
Merlin je ponovo uzdahnuo. "Igrena, Igrena, ne kaem da grei, ali kada je sve gotovo, ta
moemo da uinimo? Leodegranc e biti strano uvreen i krenue u rat protiv Artura, a Artur ve
ima dovoljno izazivaa - ili moda nisi ula za onog malog severnjakog kralja koji je poslao
Arturu poruku kako je odrao brade jedanaest kraljeva da bi nainio sebi plat, i kako Artur mora da
mu poalje danak ili e doi i po Arturovu bradu?"
"ta je Artur uinio?"
"Pa, poslao je tom kralju poruku da to se tie njegove brade, tek je poela da mu raste, i ne bi
mu korisitla za plat; ali ako je ipak eli, neka doe i pokua da je uzme, ako bude mogao da nae
put kroz leeve Saksonaca. I poslao mu je glavu jednog Saksonca - upravo se vratio iz nekog
pohoda - i rekao da je njegova brada bolja za postavljanje plata od brade prijatelja uz iji bok bi
trebalo da se bori. I na kraju je rekao da e poslati kolegi kralju poklon, ali da on od svojih prijatelja
ne uzima danak, pa ga nikome ni ne plaa. I tako nije bilo nita; ali, kao to vidi, Artur ne moe
dozvoliti sebi da stekne nove neprijatelje, a Leodegranc bi bio ba gadan. Bolje da se oeni
devojkom, a mislim da bih isto rekao i da smo je zatekli u krevetu sa Lanseletom - to se nije
desilo, a svakako ni nee."
Igrena je otkrila da kri ruke. "ta da radimo?"
Merlin ju je blago dodirnuo po obrazu. "Uiniemo ono to smo oduvek inili, Igrena - ono to
moramo, ono to Bogovi narede. Uiniemo najbolje to moemo. Niko od nas nije poao ovim
putem svoje sree radi, dete moje. Ti, koja si odrasla u Avalonu, ti to zna. ta god pokuali da
uinimo kako bismo izmenili svoju sudbinu, kraj je u rukama Bogova - ili, kako bi biskup svakako
vie voleo da kaem, u rukama Boga. to sam stariji, sve sam sigurniji da nije vano kakvim
reima uobliavamo istu istinu."
"Gospa ne bi bila zadovoljna da vas uje kako govorite", rekao je tamnoput, mrav ovek iza
njega, u tamnim haljinama kakve bi odgovarale sveteniku ili druidu. Talesin se upola okrenuo i
nasmeio se.
"Svejedno, Vivijen zna da je to istina, ba kao i ja... Igrena, mislim da ne poznaje naeg
najnovijeg i najveeg barda - doveo sam ga da peva i svira na Arturovom venanju. Kevin, gospo."
Kevin se duboko naklonio. Igrena je primetila da hoda oslanjajui se na izrezbareni tap;
njegovu harfu je, u kutiji, nosio deko od dvanaest-trinaest godina. Mnogi bardovi i harfisti koji
nisu druidi esto su slepi ili hromi - retko koji zdrav momak ima dovoljno vremena i dokolice da se
posveti umetnosti, u ovim ratnim vremenima - ali druidi se obino biraju izmeu onih koji imaju
zdravo telo, a ne samo otar um. Retko je da mukarac sa bilo kakvom telesnom manom bude
posveen u druidske mudrosti - smatralo se da to Bog obeleava njihove unutranje mane. Ali bilo
bi neoprostivo grubo pomenuti to; mogla je samo da zamisli da je Kevin toliko nadaren da je
prihvaen uprkos svemu ostalom.
On joj je zakratko odvratio misli od problema, ali kada je ponovo razmislila, Talesin je bio u
pravu. Nije bilo naina da se venanje sprei bez skandala, a najverovatnije i rata. U zgradici koja
je predstavljala crkvu blistala su svetla i oglasilo se zvono. Igrena je ula u crkvu. Talesin je kruto
kleknuo; to je uinio i deko koji je nosio Kevinovu harfu, ali Kevin nije kleknuo - Igrena se na
trenutak upitala da li, poto nije hrianin, time omalovaava slubu, kao to je nekada izgledalo da
ini Uter. A onda je, primetivi kako se neobino dri, zakljuila da mu je noga verovanto ukoena
i da uopte ne moe da klekne. Primetila je da biskup gleda u njega, mrtei se.
"Slujte rei Isusa Hrista, Gospoda naeg", poeo je biskup. "Gle, gde god se skupe dvoje ili
troje u moje ime, ja sam meu vama, i sve to zatraite u moje ime, dae vam se..."
Igrena je kleknula, navlaei veo preko lica, ali ipak je bila svesna Artura, koji je uao u crkvu
sa Kajem, Lanseletom i Gavenom, obuen u tanku, belu tuniku i plavi plat, bez ukrasa osim tanke,
zlatne krune, i purpura i dragulja na kanijama velikog maa. Izgleda da je, i bez pogleda, mogla da
oseti Gvenvir, u onoj krhkoj beloj haljini, belu i zlatnu kako i Artur, kako klei izmeu Balina i
Balana. Lot, sed i mrav, kleao je izmeu Morgoze i jednog od svojih mlaih sinova; a iza njega -
kao da je harfa ispusitla neki visok, nedozvoljen ton usred svetenikog pevanja. Podigla je glavu,
oprezno, i pokuala da vidi, znajui ko to tamo klei. Morganino lice i telo krili su se iza Morgoze.
Pa ipak, kao da je mogla da oseti njeno prisustvo, kao pogrenu notu u harmoniji mise. Posle
ovoliko godina, zar ponovo itam misli? U svakom sluaju, ta jedna svetenica Avalona radi u
crkvi? Kada je Vivijen poseivala nju i Utera dok su bili u braku, ili nije prisustvovala slubi
Bojoj, ili je dolazila da slua i gleda sa utivom, ozbiljnom panjom kakvu bi posvetila detetu to
se igra gozbe sa lutkama. No, sada je mogla da vidi Morganu - promenila se, mravija je, lepa,
obuena u jednostavnu haljinu od tamne vune, sa odgovarajuim belim velom preko glave. Nije
nita radila; kleala je, pognute glave i oborenog pogleda, slika i prilika paljivog potovanja. Ali
ak je i svetenik, izgleda, osetio uznemirenost i nestrpljenje koji su zraili iz nje; dva puta je
zastao i pogledao je, mada nije mogao da je optui ni za ta to ne bi bilo potpuno ozbiljno i
pristojno, i zato je trenutak kasnije nastavio sa slubom.
Ali ni Igrena sada nije mogla da se usmeri na slubu. Pokuavala je, mrmljala je odgovore, ali
nije mogla da razmilja o svetenikovim reima, niti o svom sinu koji e se sada oeniti, niti o
Gvenvir koja je - osetila je to, ne videi je - ispod vela gledala Lanseleta koji je stajao kraj Artura.
Mogla je da misli samo na svoju ker. Kada se sluba zavri, kao i venanje posle nje, moi e da
je vidi i saznae kuda je otila i ta joj se desilo.
Tog asa, podigavi pogled na trenutak, dok je akon naglas itao priu o svadbi u Kani,
pogledala je Artura; i primetila je da je i njegov pogled uperen u Morganu.

6.
Smetena meu Morgozine gospe, Morgana je tiho sluala slubu, pognute glave i sa izrazom
utivog potovanja. Iznutra se sva tresla od nestrpljenja. Kakva glupost - kao da zgrada sagraena
ljudskim rukama moe biti reima nekog svetenika pretvorena u obitavalite Duha koji uopte nije
ljudsko delo. Misli su joj lutale. Bila je umorna od Morgozinog dvora; sada se vratila u glavni tok
dogaaja i oseala se kao da je iz mrtvaje baena u korito divlje reke. Opet se oseala iva. ak i u
Avalonu, onako tihom i zaklonjenom, imala je utisak da je u dodiru sa tokom iota; ali meu
Morgozinim enama oseala se prazno, nepokretno, beskorisno. Sada se ponovo kretala, jer od
kako je rodila sina, stajala je u mestu. Na trenutak je pomislila na svog sinia, malog Gvideona.
On ju je jedva poznavao; kada bi ga podigla da ga pomazi, otimao se da se vrati usvojenoj majci.
ak i sada, od seanja na njegove ruice oko vrata osetila se slaba i alosna, ali je oterala tu
pomisao. On ak nije ni znao da je njen sin, odrae mislei da je Morgozin. Morgana je bila
zadovoljna time, samo nije uspevala da prigui povremenu tugu.
Pa, pretpostavljala je da sve ene oseaju takvo aljenje kada moraju da napuste svoje dete; ali
sve ene to moraju da doive, osim onih domaica koje su srene da ine za svoju bebu ono to
moe da uradi svaka usvojena majka ili sluavka, jer nemaju nikakav vei posao za koji su
sposobne. ak i pastirica mora da ostavi svoju decu kako bi se starala o stadu; a tek kraljica ili
svetenica! ak i Vivijen je prepustila decu drugima. I Igrena.
Artur je bio muevan i lep; porastao je, dobio je ira ramena - vie nije bio onaj mravi deak
koji joj je priao sa jelenskom krvlju na licu. To je bila mo, a ne ovo mlitavo mrmljanje o moima
njihovog Boga koji se neto petljao okolo, pretvarao vodu u vino, to ionako predstavlja svetogre
prema Boginji. Ili je pria, zapravo, govorila o tome da esencija Duha pretvara spajanje mukarca i
ene u branoj vezi u neto sveto, kao u Velikom Braku? Artura radi, nadala se da e tako biti sa
ovom enom, ko god da je; sa mesta gde je kleala iza Morgoze, videla je samo oreol svetloplave
kose, sa jo svetlijim zlatom nevestinske krune, i belu haljinu od neke fine i skupocene tkanine.
Artur je podigao pogled ka svojoj nevesti, pogledaovi pri tom Morganu. Primetila je da mu se lice
menja, i pomislila je uz oseanje nelagodnosti: Znai, prepoznao me je. Ja se sigurno nisam
promenila toliko kao on; on je od deaka postao mukarac, a ja - ja sam ve bila ena, pa se nisam
promenilo toliko kao on.
Nadala se da e nevesta voleti Artura, i da e on voleti nju. U umu su joj odzvanjale Arturove
odlune rei: itavog ivota u te se seati, voleu te i blagosiljati. Ali ne sme da bude tako. On
mora da zaboravi, mora nauiti da vidi Boginju u svojoj venanoj eni. Kraj njega je stajao
Lanselet. Kako to da su godine toliko izmenile i uozbiljile Artura, a da je Lanselet ostao nedirnut i
nepromenjen? Ne, i on se promenio; izgledao je tuan, na licu je nosio dugaak oiljak koji je
dopirao do kose i ostavljao u njoj tanku belu prugu. Kaj je bio mraviji i nekako pognut, i jae je
hramao; gledao je Artura onako kako verni pas gleda gospodara. Napola nadajui se, napola
strahujui, Morgana se osvrnula da vidi je li Vivijen dola na Arturovo venanje kao to je dola na
krunisanje. No, Gospe od Jezera nije bilo. Bio je tu Merlin, sede glave pognute tako da je izgledalo
kao da se moli, a iza njega je stajao - visoka prilika sa dovoljno razuma da ne klekne pred ovim
glupim glumatanjem - stajao je bard Kevin; ba dobro!
Misa se zavrila; biskup, visok, asketski mukarac kiselog lica, izgovarao je zavrne rei. ak je
i Morgana pognula glavu - Vivijen ju je nauila da pokae makar spoljanje znake potovanja
prema drugim verama, poto su, kako je rekla, sve vere deo Bogova. Jedina glava u crkvi koja se
nije pognula bila je Kevinova; on je stajao ponosan i uspravan. Morgana je poelela da ima
hrabrosti da ustane i stane kraj njega, takoe podignute glave. Zato je Artur tako ponizan? Zar nije
poloio zakletvu da e potovati Avalon jednako kao i svetenike? Hoe li doi dan kada e ona ili
Kevin morati da ga podsete na tu zakletvu? Onaj beli, poboni crkveni aneo kojim e se oeniti
svakako nee biti od pomoi. Trebalo je da oene Artura enom iz Avalona; ne bi bilo prvi put da
se svetenica udaje za kralja. Ta pomisao ju je potresla; priguila je nelagodnost, zamiljajui
Ravenu kao Vrhovnu kraljicu. Barem bi imala hriansku vrlinu utljivosti... Morgana je brzo
pognula glavu i ugrizla se za usnu, uplaena da e se glasno nasmejati.
Misa se okonala; ljudi su poeli da izlaze. Artur i njegovi saputnici su ostali, a na Kajev znak,
prili su im Morgoza i Lot, pa je Morgana pola za njima. Primetila je da su u crkvi ostali i Igrena,
Merlin i utljivi harfista. Podigla je oi i uhvatila majin pogled; znala je, neim monim kao Vid,
da bi se, samo da nije svetenika u blizini, smesta nala u majiom naruju. Malo je porumenela i
sklonila se od Igreninih eljnih oiju.
Mislila je na Igrenu to je manje mogla, svesna samo da u njenom prisustvu mora uvati jedinu
tajnu koju Igrena nikada ne sme da sazna, ko je otac njenog deteta... Jednom, tokom one duge i
oajnike borbe koje je jedva mogla da se seti, uinilo joj se da je glasno kriknula, kao dete,
dozivajui majku, ali nikada nije bila sasvim sigurna. ak i sada se bojala dodira sa majkom koja je
nekada imala Vid, koja je poznavala puteve Avalona; Morgana je mogla da zaboravi sve to je
uila u detinjstvu i svu krivicu, ali zar je ne bi Igrena prezrela zbog onoga to, na kraju krajeva, nije
bio njen izbor?
Lot je priao da klekne pred Arturom, ali ovaj ga je, ozbiljnog i ljubaznog mladog lica, podigao i
poljubio u oba obraza. "Drago mi je to si doao na moje venanje, teo. Drago mi je to imam tako
odanog prijatleja i roaka da mi uva severne obale, a tvoj sin Gaven mi je dragi prijatelj i najblii
saputnik. A ti, tetka, dugujem ti zahvalnost to si mi dala svog sina za tako odanog saputnika."
Morgoza se nasmeila. I dalje je lepa, pomislila je Morgana - daleko lepa od Igrene. "Pa, ser,
ubrzo ete morati ponovo da mi zahvaljujete, jer imam mlae sinove koji govore samo tome kako
e uskoro doi vreme da i oni slue Vrhovnom kralju."
"Bie dobro doli, ba kao i njihov najstariji brat", utivo je rekao Artur i pogledao kraj
Morgoze, ka Morgani koja je kleala.
"Dobro dola, sestro. Na krunisanju sam ti dao obeanje koje u sada odrati. Hodi." Pruio joj
je ruku. Morgana je ustala, oseajui stisak njegove ake i napetost u njoj. Nije je gledao u oi,
nego ju je poveo kraj ostalih, do devojke u belom koja je kleala u oblaku zlatne kose.
"Gospo moja", blago je rekao, i Morgana na trenutak nije bila sigurna kojoj od njih dve se
obraa; gledao je jednu, pa drugu, a kad je Gvenvir ustala i podigla oi, susrela je Morganin pogled
u trenutku oka i prepoznavanja.
"Gvenvir, ovo je moja sestra Morgana, vojvotkinja od Kornvola. elim da ona bude prva meu
tvojim pratiljama, jer je najvieg porekla od svih njih."
Morgana je videla kako Gvenvir oblizuje usne malim, ruiastim jezikom, nalik na maji.
"Gospodaru i kralju moj, gospa Morgana i ja se poznajemo."
"ta? Kako?" upitao je Artur, smeei se.
Morgana je kruto odgovorila. "Dok je bila u manastirskoj koli u Glastonberiju, gospodaru.
Izgubila se u magli i zala na obale Avalona." Kao i tog davnog dana, iznenada joj se uinilo da je
neto sivo i tupo, nalik na pepeo, prekrilo i upropastilo divan dan. Morgana se oseala, uprkos lepoj
haljini i divno istkanom velu, kao da je neko smeno, patuljasto, primitivno stvorenje u poreenju
sa Gvenvirinom vazduastom belinom i lakoom. To je potrajalo samo trenutak, a onda je Gvenvir
prila i zagrlila je, poljubivi je u oba obraza kao to i prilii roakama. Morgana je, uzvraajui
zagrljaj, osetila da je Gvenvir krhka kao dragoceno staklo, za razliku od njene vornovate vrstine;
osetila je kako se povlai, stidljivo i ukoeno, kako ne bi morala da oseti kako se Gvenvir povlai
od nje. Sopstvene usne su joj se uinile grube u dodiru sa ruinom mekoom devojinog obraza.
"Neka mi je dobro dola sestra mog gospodara i mua", tiho je rekla Gvenvir, "moja gospa od
Kornvola - mogu li da te zovem Morgana, sestro?"
Morgana je duboko udahnula pre nego to je odgovorila. "Kako vam god godi, gospo moja."
im je to izgovorila, shvatila je da je zvualo neljubazno, ali nije znala kako je trebalo da odgovori.
Stojei kraj Artura, podigla je pogled i primetila Gavena kako je gleda i mrti se. Lot je bio
hrianin samo zato to je to bilo korisno, ali Gaven je bio iskreno poboan, na svoj grubi nain. Od
njegovog kritikog pogleda Morgana se ukoila; imala je prava da bude ovde isto koliko i Gaven.
Bilo bi veselo videti ove ukruene Arturove saputnike kako gube glavu oko Beltanskih vatri! Pa,
Artur se zakleo da e potovati ljude iz Avalona jednako kao hriane, a ovo mu je bio dvor. Moda
je zato i ona bila tu.
"Nadam se da emo biti prijateljice, gospo", rekla je Gvenvir. "Seam se kako ste me ti i
gospodar Lanselet vratili kada sam se izgubila u onoj stranoj magli - ak i sad zadrhtim kad se
setim tog uasnog mesta", kazala je i podigla pogled ka Lanseletu, koji je stajao iza Artura.
Morgana, otvorena da oseti raspoloenje oko sebe, pratila je njen pogled i upitala se zato se
Gvenvir obraa njemu; a onda je shvatila da devojka to ini nehotice, jer je prosto vezana za
Lanseletov pogled... a Lanselet je gledao Gvenvir onako kako gladan pas gleda sonu kost. Ako je
Morgana ve morala da ponovo sretne ovo belo i ruiasto stvorenje ba u Lanseletovom prisustvu,
onda ba dobro to se to desilo sada, kad e se Gvenvir udati za nekoga drugog. Osetila je da jo
dri Artura za ruku, i to ju je takoe uznemirilo; i ta veza e se prekinuti kada on odvede Gvenvir u
postelju. Gvenvir e postati Boginja za Artura i on vie nee gledati Morganu tako da je duboko
uznemirava. Ona je Arturu sestra, a ne ljubavnica; nije majka njegovog sina, nego sina Rogatog
Boga, i tako mora biti.
Ali ni ja nisam prekinula tu vezu. Istina, bila sam bolesna posle roenja sina i nisam elela da
padnem kao zrela jabuka u Lotovu postelju, pa sam izigravala ednost kad god je Lot mogao da me
vidi. Ali pogledala je Lanseleta, nadajui se da e nekako uspeti da prekine to zgledanje sa Gvenvir.
On se nasmeio, ali i dalje je gledao kraj nje. Gvenvir je uhvatila Morganu jednom, a Igrenu
drugom rukom. "Uskoro ete mi biti kao roena sestra i mati", rekla je, "jer ja nemam ni sestru ni
majku u ivotu. Hodite da stojite kraj mene tokom venanja, majko i sestro."
Ma koliko pokuavala da odoli Gvenvirinom armu, Morgana se razneila od tih spontanih rei i
uzvratila je stiskom na dodir devojinih sitnih, vrelih prstiju. Igrena je pruila ruku kraj Gvenvir da
dodirne Morganu, i Morgana joj se prva obratila. "Nisam imala vremena da te dostojno pozdravim,
majko." U trenutku dok su sve tri stajale u kratkom zagrljaju, pomislila je:Sve ene su, zaista, sestre
pred Boginjom.
"Pa, hajdemo", ljubazno je rekao Merlin. "Hajde da potpiemo i overimo taj brak, pa da se onda
gostimo i veselimo."
Morgana je pomislila da biskup deluje mrano, ali i on je progovorio prijateljskim glasom:
"Sada kada su nam duhovi uzdignuti i puni vere, izvedimo venanje dostojno hrianskog naroda
na ovaj dan pun dobrih simbola."
Dok je tokom ceremonije stajala kraj Gvenvir, Morgana je oseala kako devojka drhti. Setila se
dana lova na jelene. Ona je barem imala podrku obreda, ali ak i tada se plaila i grlila je staru
svetenicu. Iznenada, podstaknuta ljubaznou, poelela je da moe dati Gvenviri, koja je ipak
vaspitana u manastiru i nije uopte posedovala drevna znanja, nekoliko saveta koje su dobijale
mlade svetenice. Tada bi znala kako da pusti strujanja sunca, leta, zemlje i ivota da teku kroz nju.
Zaista bi postala Boginja za Artura, a on bi postao Bog za nju, i njihov brak ne bi bio prazno
oblije, nego istinska unutranja veza na svim nivoima ivota... Umalo je ve poela da trai prave
rei, a onda se setila da je Gvenvir hrianka i da ne bi bila nimalo zahvalna na takvoj lekciji.
Uzdahnula je, osujeena, znajui da ne sme da progovori.
Podigla je pogled i ugledala Lanseleta, i na trenutak su se gledali u oi; nehotice se setila onog
sunanog trenutka na Toru, kada je trebalo da se spoje kao mukarac i ena, kao Boginja i Bog...
znala je da se i on setio. Ali oborio je oi i odvratio pogled, prekrstivi se kad i svetenik.
Jednostavna svetkovina brzo se zavrila. Morgana se potpisala kao svedok na branom ugovoru,
primetivi kako je njen rukopis gladak i ujednaen u poreenju sa Arturovim grubim i Gvenvirinim
neurednim i detinjastim slovima - zar su kaluerice u Glastonberiju mogle da je naue samo tome?
Lanselet se takoe potpisao, kao i Gaven, i kralj Bors od Britanije, koji je doao kao svedok, i Lot,
pa Ektorijus, i kralj Pelinor, koji je bio brat Gvenvirine majke. Uz Pelinora je bila njegova mlada
ker, koju je sad ozbiljno prizvao blie.
"Moja ker, Elena - vaa roaka, gospo i kraljice moja. Molim vas da je primite u svoju slubu."
"Radovau se da je primim meu svoje gospe", nasmeila se Gvenvir. Morgana je pomislila
kako Pelinorova ker lii na Gvenvir; bila je sva zlatna i ruiasta, mada nije imala Gvenvirin sjaj, i
nosila je jednostavnu lanenu haljinu boje afrana, koja je priguivala zlatasti sjaj njene kose. "Kako
se zove, roako? Koliko ti je godina?"
"Ja sam Elena, gospo, i trinaesta mi je." Duboko se naklonila, toliko duboko da se zateturala i
Lanselet ju je prihvatio da je zadri. Ona je duboko pocrvenela i sakrila lice pod veo. Lanselet se
nasmeio, i Morgana je osetila otar ubod ljubomore. Nju nije ni pogledao, gledao je samo ove
blede, zlatno-bele anele; svakako je i on smatrao da je mala i runa. U tom trenutku sve njeno
saoseanje prema Gvenvir pretvorilo se u bes, i morala je da okrene lice u stranu.
Gvenvir je naredne sate morala da provede pozdravljajui se, kako je izgledalo, sa svim
kraljevima iz itave Britanije, i da bude predstavljena njihovim enama, sestrama i kerima. Kada
je dolo vreme da se sedne za gozbu, osim prema Morgani, Eleni, Igreni i Morgozi, morala je da
pokae naroitu ljubaznost i ljupkost takoe pred Flavilom, Arturovom usvojenom majkom i
Kajevom majkom; kraljicom Severnog Velsa, koja se zvala isto kao ona, Gvenvir, ali je bila
tamnokosa i izgledala je kao Rimljanka; i jo pred desetinom drugih. apatom se obratila Morgani.
"Uopte ne znam kako da im popamtim imena! Mogu li naprosto da im se svima obraam sa 'moja
gospo', pa da se nadam da nee shvatiti zato?"
Morgana je odgovorila apatom, na trenutak delei oseanje veselja. "To je jedna od pogodnosti
kad si Vrhovna kraljica, madam, jer niko se ne usuuje da te pita zato! ta god uinila, smnatrae
da je to dobro! A ako i ne budu, nee se usuditi da ti to kau!"
Gvenvir se tiho zakikotala. "Ali, Morgana, mora me zvati po imenu - a ne madam. Kad god
kae madam, osvrem se i traim neku punaku matoru gospu nalik na Flavilu ili enu kralja
Pelinora!"
Gozba je konano poela. Morgana je sada imala bolji apetit nego na Arturovom krunisanju.
Sedela je izmeu Gvenvir i Igrene, i dosta je jela; izgleda da je avalonska uzdrljivost ostala iza
nje. ak je uzela i malo mesa, mada joj se nije dopalo, a poto na stolu nije bilo vode, a pivo je bilo
uglavnom za sluge, morala je da pije vino koje joj se uopte nije dopadalo. Zbog toga je poelo
pomalo da joj se vrti u glavi, mada pie nije bilo ni priblino jako kao snani destilati uobiajeni na
dvoru Orknija, koje je mrzela i nikada nije popila ni kap.
Posle nekog vremena pojavio se Kevin, spreman da svira, i razgovori su zamrli. Morgana, koja
ga nije ula otkako je otila iz Avalona, sluala je, putajui da je obuzmu seanja. Iznenada se
zaelela Vivijen. ak i kada je podigla pogled i ugledala Lanseleta - koji je, kao Arturov najblii
saputnik, sedeo tik kraj njega, blie ak i od Gavena koji mu je naslednik, i sluio se iz iste posude
- pomislila je na njega samo kao na drugara iz detinjstva na Jezeru.
Vivijen je moja prava majka, a ne Igrena, nju sam dozivala... Pognula je glavu, mirkajui da
zaustavi suze koje nije elela da prolije.
Muzika je zamrla, i zauo se Kevinov bogati glas. "Imamo ovde jo jednog muziara", rekao je.
"Da li bi gospa Morgana pevala za ovo drutvo?"
Kako je znao, upitala se, da eznem da dorinem harfu? "Bie mi zadovoljstvo da sviram na
vaoj harfi, ser, ali nisam dodirnula dobar instrument ve godinama, samo ono to se nalo na
Lotovom dvoru."
Oglasio se Artur, prilino zlovoljnim glasom. "ta, moja sestra da peva kao unajmljeni muziar
pred svim ovim ljudima?"
Kevin je delovao postieno, i pravo mu i budi, pomislila je Morgana. Iznenada obuzeta gnevom,
ustala je i odgovorila: "Ono to pristane da uini vrhunski harfista Avalona, i meni e biti ast!
Muzika je sluenje Bogovima!" Preuzela je harfu od njega i smestila se na klupu. Instrument je bio
vei od njenog i na trenutak nije uspela da se snae sa strunama; a onda je nala one prave i ruke su
joj se sigurnije kretale, svirajui severnjaku pesmu koju je ula na Lotovom dvoru. Sada joj je bilo
milo to je pila vino, koje joj je proistilo grlo; ula je sopstveni glas, bogat i milozvuan - bio je
jak kao i uvek, mada to nije shvatala sve do sada. Imala je kontraalt, dubok i snaan, a uili su je
bardovi Avalona, i ponovo je osetila ponos.Gvenvir je moda lepa, ali ja imam glas barda.
ak joj je i Gvenvir prila kada je zavrila. "Ima divan glas, sestro", rekla je. "Jesi li u Avalonu
nauila da tako lepo peva?"
"Da, madam, muzika je sveta - zar ti u manastiru nisi uila da svira?"
Gvenvir se trgla. "Ne, neprilino je da ena podie glas pred Gospodom..."
Morgana se nasmejala. "Vi, hriani, izgleda, strano volite re neprilino, naroito kada se
odnosi na ene", rekla je. "Ako je muzika zlo, onda je zlo i za mukarce; a ako je dobra, zar ne bi
ene trebalo da rade sve dobro to mogu, kako bi se iskupile za onaj greh na poetku sveta?"
"Svejedno, nisu me pustili - jednom sam dobila batine to sam dirala harfu", alosno je rekla
Gvenvir. "Ali ti si nas sve zaarala, i jasno mi je da je ta magija dobra."
"Svi mukarci i ene u Avalonu ue muziku; ali malo ih je obdarenih kao gospa Morgana. Lep
glas se raa, a ne dobija se uenjem. A poto je to dar od Boga, meni se ini da je neprilino
odbacivati takav dar, bilo da je dat mukarcu ili eni. Ne moemo verovati da bi Bog toliko
pogreio da obdari enu glasom, poto Bog ne grei, pa ga moramo prihvatiti kod koga god da se
nae."
"Ne mogu da raspravljam o teologiji sa jednim druidom", javio se Ektorijus, "ali da imam ker
roenu sa takvim darom, smatrao bih to iskuenjem, jer ona bi bila u iskuenju da napusti mesto
dodeljeno enama. Nigde nije reeno da je Marija, Majka boja, igrala ili pevala..."
Merlin je tiho progovorio: "Ali reeno je da je, kada se Sveti Duh spustio na nju, podigla glas i
zapevala Moju duu je uveao Gospod... ali izgovorio je to na grkom: Megalynei he psyche mou
ton Kyrion...
Samo su Ektorijus, Lanselet i biskup razumeli grke rei, mada ih je i Morgana ula vie puta.
Biskup je odluno rekao: "Ali pevala je samo pred Bogom. Samo je Marija Magdalena pevala i
igrala pred mukarcima, i to pre nego to joj je na Spasitelj spasao duu, jer to je bio deo njenog
pokvarenog ponaanja."
Igrena je progovorila sa prizvukom mangupluka. "Kralj David je pevao i svirao, pisano je, i to
na harfi. Zar mislite da je tukao svoje ene i keri kada bi svirale na harfi?"
Upala je i Morgana. "Ako je Marija od Magdale - mislim na priu - pevala i igrala, pa je ipak
spasena, nigde nije reeno da joj je Isus naredio da lepo sedi u oku i uti! Ako je sipala dragoceno
miro na kosu Isusu, a on nije dozvolio da je apostoli kazne, onda je mogao da uiva i u svemu
ostalom! Bogovi daju ljudima ono to je najbolje, a ne ono to je najgore!"
"Ako je to oblik u kakvom je religija poznata ovde u Britaniji", kruto je rekao Patricije, "stvarno
su nam potrebna savetovanja kakva crkva povremeno saziva!" Namrtio se, i Morgana, ve
poalivi brzoplete rei, oborila je glavu - bilo je stvarno glupo zainjati svau izmeu Avalona i
crkve ba na Arturovom venanju. Ali zato Artur nije nita rekao? Iznenada su svi poeli da
priaju uglas, pa je Kevin ponovo uzeo harfu i zasvirao ivahnu melodiju, uz koju je posluga poela
da raznosi svee akonije koje vie niko nije mogao da jede.
Posle nekog vremena, Kevin je spustio harfu, i Morgana, kao to je uinila i u Avalonu, nasula
mu je vina i klekla da mu ga ponudi. Nasmeio se i primio pehar, davi joj znak da sedne kraj
njega.
"Zahvaljujem se, gospo Morgana."
"Dunost mi je i zadovoljstvo da sluim takvog barda, gospodaru. Jesi li skoro doao iz
Avalona? Je li moja roaka Vivijen dobro?"
"Dobro je, ali je dosta ostarila", tiho je odgovorio on. "A mislim i da ezne za tobom - trebalo bi
da se vrati."
Morgana je opet osetila nalet starog oajanja; brzo je odvratila pogled. "Ne mogu. Ali priaj mi
vesti o domu."
"Ako eli svee vesti iz Avalona, mora da ode tamo. Ja sam odustan vie od godine, poto
sam zamoljen da donesem Gospi vesti o kraljevstvu - Talesin je sada prestar da bude Glasnik
Bogova."
"Pa", rekla je Morgana, "sada e imati ta da joj pria o venanju."
"Rei u joj da si iva i zdrava", rekao je Kevin, "poto te je ve oalila. Sada vie nema Vid. I
priau joj o njenom mlaem sinu, koji je Arturov najblii saputnik; zaista", dodao je, izvivi usne
u sarkastian osmeh, "kad ga gledam sa Arturom, lii mi na onog najmlaeg uenika koji se za
veerom naslonio Hristu na grudi..."
Morgana nije mogla da savlada tihi smeh. "Na biskup bi te svakako optuio za svetogre, kad
bi te uo da tako govori."
"Pa, eno Artura kako sedi kao Hrist meu apostolima, nameui hrianstvo itavoj zemlji",
rekao je Kevin. "to se tie biskupa, on je neznalica."
"Zato, zato to nema sluha za muziku?" Morgana sve do sada nije shvatala koliko su joj
nedostajale ovakve razmene duhovitosti; Morgoza i njene gospe bile su toliko male, toliko
ograniene na ogovaranje i sitnice!
"Rekao bih da je svaki ovek bez sluha za muziku zaista neznalica, poto bez muzike ovek ne
govori, nego njae", uzvratio je Kevin, "ali nije re samo o tome. Je li ovo dobar trenutak za
venanje?"
Morgana je toliko dugo bila van Avalona da na trenutak nije shvatala na ta on misli; ali on je
pokazao ka nebu.
"Mesec opada. To je lo trenutak za venanje, i gospodar Talesin im je to i rekao. Ali biskup je
odredio da se odri tik posle punog meseca, kako bi svi ovi ljudi mogli po svetlu da putuju kui, i
zato to je danas sveanost nekog njihovog sveca - ne znam kojeg. Merlin je razgovarao i sa
Arturom i rekao mu je da mu ovaj brak nee donesti radosti - ne znam zato. Ali nije bilo asnog
naina da se prekine, izgleda; sve je otilo predaleko."
Morgana je nagonski znala na ta je mislio stari druid - i ona je videla kako se gledaju Gvenvir i
Lanselet. Je li je trenutak Vida naveo da se trgne od Gvenvir jo onoga dana u Avalonu?
Tog dana zauvek mi je oduzela Lanseleta, pomislila je, a onda se setila da je bila pod zakletvom
da uva devianstvo za Boginju, i zbunjeno se zamislila. Da li je trebalo da pogazi zakletvu njega
radi? Posramljeno je oborila glavu, gotovo uplaena, na trenutak, da e joj Kevin proitati misli.
Vivijen joj je govorila da svetenica uvek treba da postupa po svojoj proceni. Izgleda da je bila u
pravu, bez obzira na zavet, to je poelela Lanseleta... Uinila bih bolje, ak i za Avalon, da sam
onda primila Lanseleta; tada bi Artur dobio kraljicu nedirnutog srca, jer Lanselet bi stvorio vezu
sa mnom, a dete koje sam rodila bilo bi poreklom iz drevne kraljevske loze Avalona...
Ali za nju su imali druge planove, i to ju je nateralo da zauvek napusti Avalon, da rodi dete koje
je unitilo sve njene nade da e moi da podari Boginji ker; posle Gvideona vie nee moi da
rodi. Da je verovala svom nagonu i proceni, Vivijen bi bila besna, ali bi morala da nae nekog
drugog pogodnog za Artura...
inei pravo, pogreila sam; posluavi Vivijenine rei, pomogla sam propast ovog braka, jer
znam da ga eka propast...
"Gospo Morgana", neno je rekao Kevin, "uznemirena si. Mogu li ti nekako pomoi?"
Morgana je odmahnula glavom, opet suzdravajui suze. Upitala se, zna li on da je ona data
Arturu u obredu. Ne bi mogla da prihvati njegovo saaljenje. "Nita, gospodaru. Moda samo delim
tvoje strahove zbog ovog venanja pod opadajuim mesecom. Brinem se za brata, to je sve. I ao
mi je ene kojom se oenio." Dok je izgovarala te rei, znala je da su istinite; ma koliko se plaila
za Gvenvir i pomalo je mrzela, ipak ju je alila - udala se za oveka koji je ne voli, a voli oveka za
koga ne moe da se uda.
Ako bih oduzela Lanseleta od Gvenvir, uinila bih uslugu bratu, kao i njegovoj eni, jer ako ga
odvedem, ona e ga zaboraviti. U Avalonu je nauila da otkriva svoje pobude, i sada se u sebi trgla;
nije bila iskrena. Ako uzme Lanseleta od Gvenvir, to nee biti za dobro njenog brata niti
kraljevstva, nego samo i iskljuivo zato to eli Lanseleta za sebe.
Ne za sebe. Svoju magiju mora koristiti radi drugih; ne sme se zavaravati. Poznavala je
dovoljno ljubavnih arolija. Bilo bi to za Arturovo dobro! Koristilo bi krljevstvu, ponavljala je u
sebi, kad bih preotela Lanseleta od ene svoga brata; ali uporna savest svetenice ponavljala je u
njoj: Ne sme tako. Zabranjeno je koristiti magiju da bi Vaseljena inila tebi po volji.
No, ipak e pokuati; mora pokuati bez pomoi, samo svojim enskim vetinama. Odluno je
rekla sebi da ju je Lanselet jednom poeleo, bez pomoi magije; svakako ga moe navesti da je
ponovo poeli!

Gvenvir se umorila od gozbe. Jela je vie nego to je elela, i mada je popila samo jednu au
vina, bilo joj je strano vrue, pa je zabacila veo kako bi se rashladila. Artur je poao da razgovara
sa mnogobrojnim gostima, i polako se pribliavao stolu za kojim je sedela ona, okruena gospama,
pa je konano stigao i do nje; uz njega su bili Lanselet i Gaven. ene su se malo sabile na klupi
kako bi napravile mesta, i Artur je seo kraj nje.
"Ovo je prva prilika da stvarno razgovaramo, eno moja."
Pruila mu je svoju malu ruku. "Razumem. Ovo vie lii na vee nego na svadbu, muu i
gospodaru moj."
On se namejao, pomalo kao krivac. "Izgleda da su svi dogaaji u mom ivotu sada takvi. Kralj
uopte nema privatnost. Pa", ispravio se, smeei se, kad je primetio kako je porumenela,
"gotovo uopte - mislim da e biti nekoliko izuzetaka, eno moja. Zakon zahteva da nas isprate u
krevet zajedno, ali ono to se potom deava ne tie se nikoga doli nas dvoje, ini mi se."
Oborila je pogled, znajui da je video kako je pocrvenela. Ponovo je, postiena, shvatila da je
zaboravila na njega, da je gledala Lanseleta i pitala se, uljuljkana u slatke snove, kako bi bilo da se
danas udala za njega - kakva ju je prokleta sudbina uinila Vrhovnom kraljicom? Opet ju je onako
gladno pogledao, i nije se usudila da mu uzvrati pogled. Primetila je kako odvraa pogled na as
pre nego to je preko njih pala senka gospe Morgane; Artur joj je napravio mesta da sedne.
"Hodi i sedi sa nama, sestro, za tebe e uvek biti mesta", rekao je, tako malaksalim glasom da se
Gvenvir na trenutak upitala koliko je on popio. "Kada se gosti malo umore od gozbe, spremili smo
im jo malo zabave, moda uzbudljivije od muzike barda, ma koliko ova bila lepa. Nisam znao da
peva, sestro. Znao sam da se bavi aranjem, ali ne i da u to spada i sviranje. Jesi li nas sve
oparala?"
"Nadam se da nisam", nasmejala se Morgana, "jer se inae nikada ne bih usudila da ponovo
zapevam - kako ide ona stara pria, o bardu koji je pesmom pretvorio zle divove u krug od
kamenja, pa su tako i ostali, hladni i kameni sve do dana dananjeg?"
"To nisam nikada ula", rekla je Gvenvir, "mada su mi u manastiru priali o zlim ljudima koji su
se podsmevali Hristu na putu prema krstu, pa je svetac podigao ruku i pretvorio ih u vrane koje lete
svetom i zauvek nariu zbog nepromiljenih ala... a bila je i pria o svecu koji je pretvorio krug
arobnica, tokom nekog njihovog zlog obreda, u krug od kamenja."
"Kad bih imao vremena", dokono je poeo Lanselet, "prouavao bih filozofiju umesto da
ratujem i da se bavim konjima, i pokuao bih da otkrijem ko je podigao to kamenje i zato."
Morgana se nasmejala. "To se u Avalonu zna. Vivijen ti je mogla rei, da si je pitao."
"Da", rekao je Lanselet, "ali ono to kau svetenice i druidi moda je jednako neistina kao ove
pobone bajke, Gvenvir - oprosti, trebalo je da kaem gospo i kraljice moje. Arture, oprosti, nisam
mislio da pokaem nepotovanje prema tvojoj gospi, ali zvao sam je po imenu kada je bila mlaa, i
dok jo nije bila kraljica..." Ali Morgani je bilo jasno da on naprosto trai izgovor da naglas
izgovori njeno ime.
Artur je zevnuo. "Dragi prijatelju, meni ne smeta ako ne smeta mojoj gospi. Boe sauvaj da ne
postanem jedan od onih mueva koji dre enu zakljuanu u kavezu, daleko od svih drugih ljuskih
bia. Mu koji ne moe da zadri panju i vernost svoje supruge, verovatno ih ni ne zasluuje."
Nagnuo se da uhvati Gvenvir za ruku. "Mislim da se gozba otegla. Lanselete, koliko e jo trebati
da se jahai pripreme?"
"Mislim da e brzo biti spremni", odgovorio je Lanselet, jedva otrgavi pogled od Gvenvir. "Da
li moj gospodar i kralj zapoveda da odem i vidim?"
Namerno mui sebe, pomislila je Morgana, ne moe da podnese da gleda Gvenvir sa Arturom, a
ne moe ni da je ostavi samu sa njim. Namerno je pretvorila istinu u alu. "Mislim, Lanselete, da bi
nai mladenci eleli da malo razgovaraju nasamo. Hajde da ih ostavimo i odemo da vidimo jesu li
jahai spremni."
"Gospodaru..." poeo je Lanselet, a kad je Gvenvir zaustila da se pobuni, brzo je zavrio.
"Dozvoli mi da se udaljim."
Artur je klimnuo glavom, a Morgana je uzela Lanseleta za ruku. Pustio je da ga odvue odatle,
ali videla je da se stalno osvre, kao da ne moe da prestane da gleda Gvenvir. Srce joj se grilo; u
istom trenutku joj se inilo i da ne moe da podnese toliki njegov bol, ali i da e uiniti sve da ga
udalji, kako ne bi mogao da gleda Gvenvir. Iza lea je ula Arturove rei: "Sve do sino nisam
imao pojma da e mi sudbina, osim neveste, dodeliti i lepoticu", i Gvenvir kako odgovara: "Ali to
nije bila sudbina, gospodaru, nego moj otac." Pre nego to je Morgana uspela da uje ta e Artur
rei, udaljili su se van domaaja sluha.
"Seam se", poela je da govori, "jednom, pre mnogo goidna, u Avalonu, govorio si da je
konjica klju za pobedu nad Saksoncima - to i disciplinovana vojska, kao kod Rimljana.
Pretpostavljam da to planira da izvede sa ovim konjanicima."
"Istina je da sam ih lino uvebavao. Nisam ni pomislio da se ena moe seati nekog pitanja
vojne strategije, roako."
Morgana se nasmejala. "ivim u strahu od Saksonaca, kao i sve ene na ovim ostrvima. Jednom
sam prola kroz selo koje je opustoila njihova banda, i sve ene, od petogodinjih devojica do
matorih baka bez zuba i kose, bile su silovane. Sve to prua nadu da ih oteramo jednom zauvek
meni je vano, moda vanije nego mukarcima i vojnicima, jer oni treba da se plae samo smrti."
"Nisam ni pomislio na to", ozbiljno je priznao Lanselet. "Trupe Utera Pendragona takoe su
sklone da po selima trae sebi ene - ba kao i Arturove - ali u naelu nema silovanja. A zaboravio
sam, Morgana, da si ti u Avalonu nauila da esto misli na stvari koje drugim enama malo
znae." Podigao je pogled i stegao je za ruku. "Zaboravio sam harfe Avalona. Mislio sam da mrzim
to mesto, da nikada neu poeleti da se vratim. A ipak - ponekad - neka sitnica me povue natrag.
Zvuk harfe. Sunevo svetlo na kemenu. Miris jabuka i zujanje pela na suncu. Pljuskanje ribe u
jezeru i krici barskih ptica u zalazak sunca..."
"Da li se sea", tiho je upitala, "onog dana kad smo se popeli na Tor?"
"Seam se", rekao je sa iznenadnom gorinom. "Voleo bih da tog dana nisi bila zakleta Boginji."
Odgovorila mu je sasvim tiho. "A ja alim zbog toga od kako pamtim." Glas joj se slomio, i
Lanselet ju je ispitivaki pogledao.
"Morgana, Morgana - roako, nikada te nisam video da plae."
"Da li se, kao i veina mukaraca, plai enskih suza?"
Odmahnuo je glavom i obgrlio je oko ramena. "Ne", tiho je priznao, "jer suze ih ine stvarnijim,
ranjivijim - plaim se ena koje nikad ne plau, jer znam da su snanije od mene, i uvek pomalo
strahujem ta e uiniti. Stalno sam se bojao... Vivijen." Osetila je da je hteo da kae majke, i da se
uplaio te rei.
Nalazili su se pod niskim gredama tale; oko njih su bili vezani konji u dugakom nizu. Oseao
se prijatan miris sena i slame. Napolju je videla ljude kako se muvaju tamo-amo, podiui plastove
sena i postavljajui lutke od punjene koe, a bilo ih je i koji su u tali sedlali konje.
Neko je primetio Lanseleta i povikao: "Hoe li Vrhovni kralj i gospoda uskoro biti spremni da
nas vide, ser? Ne bi trebalo da izvedemo konje, pa da ekaju i postanu nemirni."
"Uskoro" uzvratio je Lanselet.
Pokazalo se da se iza oblinjeg konja nalazi Gaven. "Oh, roako", obratio se Morgani. "Lanse,
ne uvodi je ovamo, ovo nije mesto za gospu, neke od ovih prokletih ivotinja jo su divlje. I dalje
hoe da izvede onog belog pastuva?"
"Reio sam da bude spreman da ga Artur povede u narednu bitku, makar zbog njega slomio
vrat!"
"Ne ali se s time", rekao je Gaven.
"Ko kae da se alim? Ako Artur ne moe da ga jae, sam u ga jahati u bici i po podne u mu
ga pokazati u ast kraljice!"
"Lanselete", rekla je Morgana, "ne rizikuj glavu zbog toga. Gvenvir ne ume da razlikuje konje, i
divie ti se i ako uzjae ponija i pree sa kraja na kraj dvorita, isto kao da je videla samog
kentaura!"
Na trenutak ju je gotovo prezrivo pogledao. Jasno je razumela ta to znai: Kako bi i mogla da
razume potrebu da se danas pokaem u to boljem svetlu?
"Idi i sedlaj konja, Gavene, i javi ljudima: treba da budemo spremni za pola sata", rekao je
Lanselet. "Upitaj Kaja hoe li i on sa prvom grupom."
"Nemoj mi rei da e Kaj jahati, sa onom svojom bogaljastom nogom!" uzviknuo je jedan
vojnik sa neobinim naglaskom. Gaven ga je pogledao i ljutito odgovorio: "Hoe li mu zameriti
zbog toga - ovo je jedina vojna veba u kojoj ta noga nije vana i zbog koje e moi da se izvue iz
kuhinje i enskih odaja?"
"Ah, da, sad razumem", rekao je vojnik i nastavio da sedla svog konja. Morgana je dodirnula
Lanseletovu miicu; spustio je pogled ka njoj, opet sa vragolastim pogledom. Eto, pomislila
je, udeava neto, rizikuje da slomi vrat, ini neto za Artura, zaboravio je na ljubav, ponovo je
srean. Kad bi samo mogao stalno da bude ovako zauzet, ne bi patio ni zbog Gvenvir ni zbog bilo
koje druge ene.
"Pokai mi tog opasnog konja koga e jahati", rekla je.
Poveo ju je izmeu redova privezanih konja. Izdaleka je primetila srebrnastu njuku i dugaku
grivu, nalik na laneni veo - krupan konj, u ramenima visok koliko i Lanselet. ivotinja je zatresla
glavom i zarzala kao u runom snu o zmajevima koji bljuju vatru.
"Oh, lepotane moj", rekao je Lanselet i potapao konja po njuci; ovaj se trgao i ustuknuo.
Lanselet se obratio Morgani: "Lino sam ga navikavao na em i uzengije - to je moj venani
poklon Arturu, da ga jae, i bie umiljat kao kuno ljubime."
"Lep poklon", rekla je Morgana.
"Ne, to je jedino to sam mogao da mu poklonim", rekao je Lanselet. "Ja nisam bogat.
Uostalom, njemu zlato i dragulji ne trebaju, ima ih i previe. Ovaj poklon mogu da mu dam samo
ja."
"Dar od srca", rekla je Morgana. Kako voli Artura, pomislila je; zato se i mui toliko; i dalje voli
Artura. Da je umesto njega Gaven, enskaro, uopte mi ne bi bilo ao; Gvenvir je edna, i uivala
bih da gledam kako ga odbija.
"Volela bih da ga uzjaem", rekla je naglas. "Ne bojim se ja nijednog konja."
Lanselet se nasmejao. "Ti se niega ne boji, zar ne?"
"Oh, ne, roae dragi", naglo se uozbiljila, "bojim se mnogo ega."
"Pa, ni ja nisam neustraiv, bojim se bitke i Saksonaca, i bojim se da u poginuti pre nego to
iskusim sve to mi ivot nudi", rekao je on. "I zato se ne usuujem da odbijem nijedan izazov... A
najvie se bojim da i Avalon i hriani gree, i da nema ni Bogova ni raja, ni drugog ivota, i da u,
kad umerem, zauvek nestati. Zato se i bojim da umrem pre nego to iskusim sve u ivotu."
"Meni se ini da ti je malo ta ostalo da okusi", rekla je Morgana.
"Oh, jeste, jeste, Morgana, ima toliko stvari za kojima eznem, i kad god mi neka promakne,
strano alim i pitam se da li me slabost ili glupost spreavaju da uradim ono to elim..." rekao je i
iznenada se okrenuo i gladno je zagrlio, privivi je uz sebe.
Oajanje, pomislila je Morgana sa gorinom; ne eli on mene, nego samo da na trenutak
zaboravi Artura i Gvenvir kako se noas grle. Veto i uvebano milovao joj je grudi; pritisnuo je
usne na njene, i osetila je kako se pripija uz nju itavim telom. Stajala mu je u naruju, nepokretna,
oseajui drhtavicu i narastajuu glad kako je ipsunjavaju neim nalik na bol; bila je jedva svesna
svojih sitnih pokreta kojima se pripijala uz njega. Otvorila je usne pod njegovima, oseajui
njegove dlanove svuda po sebi. No, kada ju je blago pogurao ka gomili sena, ipak se pobunila.
"Dragi moj, poludeo si, po tali se muva bar pedeset Arturovih vojnika i jahaa..."
"Zar ti smeta", apnuo je, a onda je odgovorila tresui se od uzbuenja. "Ne. Ne!" Puistila je da
je polegne u seno. Duboko u sebi je pomislila sa gorinom: kneginja, vojvotkinja od Kornvola,
svetenica Avalona, guva se po tali kao neka mlekarica, a ak ne moe da se izgovori ni na
Beltanske vatre. Ali odbacila je to i pustila da je on miluje, ne opirui se.Bolje ovako nego da
Arturu prepukne srce. Nije znala misli li to ona ili mukarac koji je leao preko nje, ije su joj
grube, urne ruke nanosile bol; poljupci su mu bili gotovo divlji, zarivajui joj se u usta. Osetila je
da joj vue haljinu i pomerila se da mu to olaka.
A onda su se zauli glasovi, lupa, vika, buka nalik na udare ekia, uplaeni vrisak, i odjednom
se javilo desetak glasova. "Kapetane!" vikali su. "Gospodaru Lanselete! Pa gde je? Kapetane!"
"Ovamo dole, ini mi se..." jedan od mlaih vojnika trao je izmeu konja. Divlje opsovavi u
pola glasa, Lanselet se brzo postavio izmeu Morgane i mladog vojnika, a ona je sakrila lice pod
velom i zgrila se, ve polunaga, to dublje u slamu kako je ne bi videli.
"Prokletvstvo! Zar ne mogu da se udaljim ni na trenutak..."
"Oh, ser, brzo doite, jedan od novih konja... ovde imaju kobilu u aru... dva pastuva poela su
da se tuku... mislim da je jednom ve slomljena noga..."
"Grom i pakao!" Lanselet je brzo nametao odeu, ustajui da se nadnese nad momka koji ih je
prekinuo. "Dolazim..."
Mladi je primetio Morganu; u trenutku uasa ponadala se da je nije prepoznao - to bi bila lepa,
sona pria za dvor. Ali ne tako strana kao ono to ne znaju... da sam rodila bratovljevo dete.
"Jesam li vas prekinuo u neemu, ser?" upitao je mladi, pokuavajui da proviri iza Lanseleta i
kezei se. Morgana je bila neutena. ta e sad biti sa njegovim ugledom? Ili mukarcu odgovara
da ga nau kako se valja u senu? Lanselet uopte nije odgovorio, nego je gurnuo mladia da poe,
tako da je ovaj umalo pao. "Idi i nai Kaja i konjuara, da odu sa tobom." Brzo se vratio, sav u
urbi, i poljubio Morganu koja je nekako uspela da ustane. "Bogova mi! Od svih prokletih..."
vrsto ju je zagrlio, gladnim prstima, i tako ju je grubo poljubio da je osetila da joj na licu ostaje
crveni ig. "Bogova mi! Veeras - kunem se! Kunem se!"
Nije mogla da mu odgovori. Mogla je samo da klima glavom - oamuena, zbunjena, jer itavo
telo vritalo joj je od elje za prekinutim ispunjenjem - i da ga gleda kako urno odlazi. Minut-dva
kasnije pojavio se drugi mladi i naklonio joj se, a ostali vojnici jurcali su tamo-amo, i negde
daleko se zauo uasan, gotovo ljudski krik ivotinje na samrti.
"Gospo Morgana? Ja sam Griflet. Gospodar Lanselet alje me da vas otpratim do paviljona.
Rekao mi je da vas je doveo ovamo da vidite konja koga on obuava za kralja, ali da ste se
okliznuli i pali u seno, i da je ba pokuavao da vidi jeste li povreeni kada je poela potraga za
njim - kada je izbila ona tua sa konjem kralja Pelinora. I moli vas da ga izvinite i vratite se u
zamak..."
Pa, pomislila je, ovo bar objanjava zato mi je suknja izguvana, a kosa i veo puni sena. Nee
morati da izie pred majku i sestru kao ona ena iz Svetog Pisma koju su uhvatili u preljubi; mladi
Griflet pruio joj je ruku, i ona se oslonila na nju punom teinom. "Izgleda da sam uganula lanak",
rekla je, hramljui itavim putem do zamka. Ako se povredila i pala, to e objasniti otkuda seno po
njoj. Delom je bila zadovoljna to je Lanselet brzo razmiljao; delom je bila oajna to je nije
priznao i zaklonio.
Artur je otiao sa Kajem u tale, uznemiren nezgodom sa konjima. Pustila je da se Gvenvir
uzmuva oko nje i da Igrena poalje po hladnu vodu i lanene zavoje kako bi joj previla lanak, i sela
je kraj Igrene, u senci, kada su konji i jahai izili da prikau svoje vetine. Artur je odrao mali
govor o novoj legiji Karleona koja e oiveti dane slave Rima i spasti zemlju. Njegov usvojeni
otac, Ektorijus, sav je sijao. Potom je izjahalo desetak konjanika, prikazujui nove vetine kojima
se konj moe zaustaviti usred galopa, propeti i okrenuti u mestu, usklaen sa itavom grupom.
"Posle ovoga", objavio je Artur, "niko vie nee moi da kae da su konji dobri samo za vuu!"
Nasmeio se Gvenviri. "Kako ti se dopadaju moji vitezovi, gospo moja? Meni lie na stare rimske
konjanike - plemie koji su smeli da poseduju i uvebavaju sopstvenog konja."
"Kaj jae kao kentaur", rekla je Igrena Ektorijusu, i starac se zadovoljno nasmeio. "Arture,
veoma je lepo od tebe to si dao Kaju jednog od najboljih konja."
"Kaj je suvie dobar vojnik i suvie dobar prijatelj, da bi uao u kui", odluno je rekao Artur.
"Je li on tvoj usvojeni brat?" upitala je Igrena.
"Tano. Bio je ranjen u svojoj prvoj bici i bojao se da e biti osuen da zauvek sedi kod kue, sa
enama", odgovorio je Artur. "Strana sudbina za vojnika. Ali na konju moe da se bori isto kao i
drugi."
"Gledaj", uzviknula je Igrena, "legija je zdrobila sve mete - nikada nisam videla takvo jahanje!"
"Mislim da niko ne moe da se odupre takvom napadu", rekao je kralj Pelinor. "Kakva teta to
Uter Pendragon nije doiveo da vidi ovo, deko - izvini - gospodaru i kralju moj."
"Prijatelj mog oca", toplo je rekao Artur, "moe da me zove kako god eli, dragi Pelinore! Ali
treba odati priznanje mom prijatelju i kapetanu, Lanseletu."
Morgozin sin, Gaheris, nespretno se poklonio pred Arturom. "Gospodaru, smem li da odem do
tala i gledam kako ih rasedlavaju?" Bio je to veseo, pametan deak od oko etrnaest godina.
"Moe", rekao je Artur. "Kada e i on doi da se pridrui Gavenu i Agravenu, tetka?"
"Ove godine, moda, ako braa mogu da ga poduavaju vojnikim vetinama i da paze na
njega", rekla je Morgoza, a onda je naglo podigla glas: "Ne! Ne ti, Garete!" i pokuala da uhvati
bucmastog estogodinjaka. "Gaherise! Vrati ga ovamo!"
Artur se nasmejao i rairio ruke. "Nita ne brini - deake privlae tale kao psi buve. Priali su
mi kako sam jahao oevog pastuva kad mi je bilo jedva est godina! Ne seam se toga; to je bilo tik
pre nego to me je Ektorijus usvojio", dodao je, a Morgana se stresla, setivi se plavokosog deteta
kako lei, naizgled mrtvo, u senci neke inije sa vodom - ne, slika je nestala.
"Da li te lanak jako boli, sestro?" saoseajno je upitala Gvenvir. "Evo, nasloni se na mene..."
"Gaven e paziti na njega", nemarno je rekao Artur. "Mislim da je on najbolji ovek koga
imamo za obuku mladih vitezova i jahaa."
"Bolji od ser Lanseleta?" upitala je Gvenvir.
Samo je elela da izgovori njegovo ime, pomislila je Morgana. Ali on je eleo mene, jo
maloas, a veeras e biti prekasno... bolje nego da Arturu prepukne srce. Ako budem morala, rei
u Gvenvir.
"Lanselet?" upitao je Artur. "On je na najbolji jaha, mada je suvie vratoloman za moj ukus.
Momci ga odreda oboavaju, naravno - gledaj, tetka, eno tvog malog Gareta, prati ga u stopu kao
kuence - sve e uiniti za njega. Ali on nije tako vet u poduavanju mladia kao Gaven; suvie
lako plane i voli da se producira. Gaven postupa polako i postepeno; ui ih korak po korak, tako da
se nikada niko nije povredio zbog nemarnosti. Gaven je moj najbolji ratni uitelj. Gedaj, eno
Lanseleta na konju koga obuava za mene..." Prasnuo je u smeh.
"avo mali!" rekla je Igrena.
Garet je visio o sedlu kao majmun, a Lanselet je, smejui se, podigao deka pred sebe u sedlo i
poterao konja u galop, jurei pravo uz brdo prema zaklonu gde je kraljevska porodica sedela u
senci i posmatrala. Vratolomno su jurili pravo ka njima, pa je ak i Artur jeknuo, a Igrena je
ustuknula, prebledevi. Lanselet je zaustavio konja tako da se propeo i okrenuo u mestu.
"Tvoj konj, gospodaru Arture", rekao je sa uivanjem, drei uzde jednom rukom, "i tvoj roak.
Tetka Morgoza, uzmi ovog malog mangupa i dobro ga isprai!" dodao je, spustivi Gareta gotovo
pravo Morgozi u krilo. "Mogao je da pogine pod kopitama!"
Garet nije uo ni re od Morgozine grdnje, jer je gledao samo Lanseleta, oiju punih divljenja.
"Kada odraste", rekao je Artur, smejui se i golicajui deaka, "uiniu te vitezom, pa e moi
da putuje i bori se protiv divova i zlih jahaa, i da spasava plemenite gospe."
"Oh, ne, gospodaru Arture", odgovorio je malia, oiju jo prikovanih za konja koga je Lanselet
jahao poljem. "Postau vitez gospodara Lanseleta, i zajedno emo ii u pohode."
Ektorijus se tiho nasmejao. "Mladi Ahil je, izgleda, naao svog Patrokla."
"Ja sam ostao u senci", dobroudno je rekao Artur. "ak i moja nevesta ne moe da otrgne
pogled od Lanseleta, i moli ga da je zove po imenu, a sada mali Garet eli da bude njegovvitez! Da
mi Lans nije najbolji prijatelj, pobesneo bih od ljubomore."
Pelinor je gledao jahaa u kasu. "Onaj prokleti zmaj jo se krije u jezeru u mojoj zemlji, i izlazi
da ubija seljake i krave. Kad bih imao takvog konja, na kome bih mogao da se borim... Mislim da
u obuiti bojnog konja i ponovo poi na zmaja. Poslednji put sam jedva izvukao ivu glavu."
"Zmaj, ser?" upitao je mali Garet. "Da li bljuje vatru?"
"Ne, mome, ali uasno smrdi i die buku kao ti ezdeset pasa uglas laju u trbuhu", odgovorio je
Pelinor, a Ektorijus je dodao: "Zmajevi ne bljuju vatru, deko. To se veruje zbog davnog obiaja da
se zvezda padalica naziva zmajem, jer ima dugaak, plameni rep - moda je nekada bilo zmajeva
koji su bljuvali vatru, ali toga se ne sea nijedan ivi ovek."
Morgana ih nije sluala, mada se pitala koliko u Pelinorovoj prii ima istine, a koliko
preterivanja da bi zadivio dete. Pogledom je pratila Lanseleta, koji je pokazivao ta sve konj ume.
Aertur se obratio Gvenviri. "Nikada nisam umeo da tako uvebam konja - Lanselet ga sprema
meni za bitke. Zamisli, pre dva meseca bio je divalj kao neki od Pelinorovih zmajeva, a pogledaj ga
sada!"
"Meni i dalje izgleda divalj", rekla je Gvenvir, "ali ja se bojim i najpitomijih konja."
"Konj za bitku ne sme biti pitom kao damski poni", rekao je Artur. "Mora imati duha - blagi
Boe na nebesima!" povikao je, naglo ustavi. Odnekuda se pojavila bela mrlja; nekakva domaa
ptica, moda guska, iznenada je poletela uvis, pravo pod konjska kopita. Lanselet, koji je oputeno
jahao, bez mnogo panje, trgao se kad se konj uplaeno propeo; borio se da povrati kontrolu, ali je
skliznuo gotovo pravo pod kopita; napola onesveen, uspeo je da se otkotrlja u stranu.
Gvenvir je vrisnula. Morgoza i ostale gospe takoe su kriknule, a Morgana, potpuno zaboravivi
da bi trebalo da ima uganut lanak, skoila je i potrala ka Lanseletu, uspevi da ga izvue ispod
konjskih kopita. I Artur je potrao ka konju, zgrabio ga za uzde i uspeo da ga odvue od Lanseleta
koji je leao bez svesti. Morgana je kleknula kraj njega, brzo mu opipavi slepoonicu, gde se ve
pojavila modrica oko mlaza krvi koja je tekla u prainu.
"Je li mrtav?", uzviknula je Gvenvir. "Je li mrtav?"
"Ne", rekla je Morgana sa olakanjem. "Donesite hladne vode; mora da je ostalo onog lanenog
zavoja. Slomio je zglob ruke, ini mi se; pao je na ruku kako ne bi slomio vrat! A rana na glavi..."
sagnula se da mu poloi glavu na grudi, oseajui kako se polako podiu i sputaju. Primila je
posudu hladne vode od Pelinorove keri i komadom tkanine pokvasila mu elo. "Neka neko uhvati
tu gusku i slomi joj vrat - a guara treba iibati. Gospodar Lanselet je mogao da izgubi glavu ili da
povredi kraljevog konja."
Doao je Gaven da vrati konja u talu. Nesrea je prekinula slavlje, i gosti su jedan po jedan
poeli da se povlae u paviljone i atore. Morgana je previla Lanseletu glavu i ruku, na sreu
uspevi da zavri stavljanje udlaga pre nego to je poeo da se mekolji, jei i trza se od bola;
potom je, u dogovoru sa domaicom, poslala Kaja po neke biljke koje e ga uspavati, i uredila da
ga odnesu u postelju. Ostala je uz njega, mada je nije prepoznao; samo je jeao i zurio u prazno.
Jednom se zagledao u nju i promrmljao "Majko..." i srce joj se zgrilo. Posle nekog vremena,
zapao je u teak, nemiran san, a kada se probudio, prepoznao ju je.
"Morgana? Roako? ta se desilo?"
"Pao si sa konja."
"Sa konja? Kakvog konja?" zbunjeno je upitao, a kada mu je ispriala odluno je odgovorio:
"To je smeno. Ja ne padam sa konja", i ponovo zaspao.
Morgana je sedela kraj njega, pustivi da je dri za ruku i oseajui da e joj srce prepui. Jo je
oseala njegove poljupce na usnama i na bolnim grudima. No, trenutak je proao i bila je svesna
toga. ak i ako se bude setio, nee je vie eleti; nikada je i nije eleo, osim da ublai agoniju od
pomisli na Gvenvir i na ljubav prema svom kralju i roaku.
Postajalo je sve mranije; daleko u zamku ponovo su se zauli zvuci muzike - svirao je Kevin.
uli su se smeh, pesma, veselje. Iznenada su se otvorila vrata, i uao je Artur, sa bakljom u ruci.
"Hteli smo da bude meu svedocima koji e ispratiti mladu u postelju, poto si potpisala brani
ugovor", rekao je. "Ali pretpostavljam da on ne sme da ostane sam, a ne bih voleo da ga prepustim
komornicima, ak ni Kaju. Ima sree to si uz njega. Ti si mu usvojena sestra, zar ne?"
"Ne", odgovorila je Morgana sa neoekivanim gnevom u glasu.
Artur je priao krevetu i uzeo Lanseleta za mlitavu ruku. Ranjenik je jeknuo, promekoljio se i
otvorio oi, mirkajui. "Arture?"
"Tu sam, prijatelju", rekao je Artur, a Morgana je pomisila da nikada nije ula toliko nenosti u
mukom glasu.
"Je li tvoj konj... dobro?"
"Ma, dobro je. Mani sad konja", odgovorio je Artur. "Da si poginuo, emu bi mi sluio konj?"
Bio je na ivici suza.
"ta se... desilo?"
"Uplaila ga je neka prokleta guska. Guar se krije. Mislim da zna da u dati da ga iibaju do
krvi!"
"Nemoj", rekao je Lanselet. "On je samo siroto, glupo stvorenje bez imalo mozga. Ne treba ga
kriviti to su guske pametnije od njega, pa je jedna uspela da pobegne. Obeaj mi, Gvideone."
Zapanjila se to je upotrebio staro ime. Artur mu je stegao ruku i sagnuo se da ga poljubi u obraz,
paljivo izbegavajui povreenu stranu lica.
"Obeavam, Galahade. A sad, spavaj."
Lanselet ga je vrsto stegao za ruku. "Umalo da ti upropastim prvu branu no, zar ne?" rekao
je, uz prizvuk koji se Morgani uinio kao strana ironija.
"Veruj da jesi - moja nevesta se tako strano rasplakala zbog tebe, da se pitam ta bi bilo da
sam ja slomio vrat!" nasmejao se Artur.
"Arture", ljutito je rekla Morgana, "iako si kralj, on mora da uti!"
"Tako je." Artur se ispravio. "Poslau ujutro Merlina da ga pogleda; ipak, noas ne bi smeo da
ostane sam..."
"Ja u biti sa njim." Jo je bila besna.
"Pa, ako si sigurna..."
"Idi nazad kod Gvenvir! Tvoja nevesta te eka!"
Artur je uzdahnuo. "Ne znam ta da joj kaem", konano je priznao. "Ni ta da radim."
Ovo je smeno - zar oekuje da u mu dati uputstva, ili moda njegovoj nevesti? Pogledala ga je
u oi i oborila pogled. "Arture", neno je rekla, "to je vrlo jednostavno. Uini onako kako te
Boginja navede."
Izgledao je kao nesreno dete. Kad je progovorio, glas mu je bio promukao. "Ona... ona nije
Boginja. Ona je samo devojka, i... i to uplaena." Trenutak kasnije, vie nije mogao da izdri.
"Morgana, zar ne zna da te jo..."
Nije mogla da podnese ni pomisao na ono to e joj rei. "Ne!" prekinula ga je, podigavi ruku.
"Arture, zapamti barem jedno. Za nju e ti uvek biti Bog. Prii joj kao Rogati..."
Artur se prekrstio i uzdrhtao. "Boe, oprosti mi; ovo je kazna..." apnuo je i zautao. Stajali su i
gledali se, nesposobni da progovore. Konano se oglasio Artur. "Morgana, nemam nikakvog
prava.... hoe li me barem poljubiti?"
"Brate moj..." Uzdahnula je, popela se na prste i poljubila ga u elo. Potom mu je preko ela
nainila znak Boginje. "Budi blagosloven", apnula je. "Arture, idi kod nje, idi kod svoje neveste.
Obeavam ti, u ime Boginje, da e sve biti dobro, kunem ti se u to."
Progutao je knedlu - videla je kako mu se kreu miii u vratu. Potom je otrgao pogled od
njenog. "Bog te blagoslovio, sestro", promrmljao je. Vrata su se zatvorila za njim.
Morgana se sruila na stolicu i ostala tako, nepokretna, zagledana u usnulog Lanseleta,
izmuena slikama koje su joj se kovitlale u umu. Lanseletovo lice, kako joj se smei na osunanom
Toru. Gvenvir, blatnjava i mokre odee, kako se dri Lanseletu za ruku. Rogati Bog, lica
zamazanog jelenskom krvlju, kako sklanja zavesu na ulazu u peinu. Lanseletove usne na njenim
grudima - zar je to bilo pre svega nekoliko sati?
"Barem nee Arturovu prvu branu no provesti sanjajui Gvenvir", ljutito je promrmljala.
Legla je na ivicu kreveta, paljivo se privivi uz ranjenika; utke je leala, ak ni ne plaui, jer bila
je suvie ojaena za to. Ali te noi nije sklopila oi. Borila se protiv Vida, protiv snova, eljna
utanja i praznine misli kojima je nauena u Avalonu.
A daleko odatle, u najudaljenijem krilu zamka, Gvenvir je lela budna, gledajui neno i sa
krivicom Arturovu kosu koja je sijala na meseini, njegove grudi koje su se dizale i sputale od
tihog disanja. Suze su joj polako klizile niz obraze.
Toliko elim da ga volim, pomislila je, a potom se apatom pomolila. "Oh, Boe, sveta Device
Marijo, pomozite mi da ga volim onako kako bi trebalo, on je moj kralj i gospodar i tako je dobar,
zasluio je nekoga ko e ga voleti vie nego to ja mogu." inilo joj se da no oko nje odie tugom
i oajanjem.
Ali zato, upitala se. Artur je srean. Nema ta da mi prebaci. Otkuda onda tolika tuga oko
mene?

7.
Jednog dana krajem leta, kraljica Gvenvir sedela je sa nekoliko svojih gospi u velikoj sali
Karleona. Bilo je popodne i strana vruina; veina ih se pretvarala da prede ili da elja poslednju
prolenu vunu za predenje, ali vretena su se nesigurno okretala, a ak je i kraljica, koja je bila
najbolja vezilja meu njima, prestala da ubada iglu u fini prostira za oltar koji je spremala za
biskupa.
Morgana je spustila vunu oeljanu za predenje i uzdahnula. U ovo doba godine uvek je bila
eljna doma, eznula je za maglama koje su se navlaile sa mora preko litica Tintagela... nije ih
videla od detinjstva.
Artur je sa vojskom, legijom Karleona, odjahao na junu obalu, da pregleda novu tvravu koju
su tamo sagradili Saksonci iz ugovornih trupa. Ovog leta nije bilo napada, i sasvim moe biti da su
Saksonci, osim onih koji su sklopili ugovor sa Arturom i mirno iveli u zemlji Kenta, zauvek
odustali od Britanije. Dve godine postojanja Arturove konjanike legije svele su borbe sa
Sasksoncima na povremene letnje vebe; ali Artur je reio da ovo razdoblje mira iskoristi da ojaa
odbranu na obalama.
"Opet sam edna", rekla je Pelinorova ker Elena. "Mogu li da odem, gospo moja, i zamolim da
poalju jo vode?"
"Pozovi Kaja - on e se postarati za to", odgovorila je Gvenvir.
Veoma je narasla, pomislila je Morgana. Od uplaenog i pitomog deteta postala je kraljica.
"Trebalo je da se uda za Kaja kada je kralj to poeleo, gospo Morgana", rekla je Elena, kad se
vratila i sela na klupu kraj Morgane. "On je jedini mukarac u zamku ispod ezdeset godina, i
njegova ena nikada nee leati sama po pola godine."
"Slobodno ga uzmi, ako ga eli", ljubazno je odvratila Morgana.
"I dalje se pitam zato ti nisi", rekla je Gvenvir, kao da govori o nekoj staroj tuzi. "To bi bilo
tako zgodno - Kaj, kraljev usvojeni brat koga ovaj veoma voli, i ti, Arturova sestra i vojvotkinja od
Kornvola po roenju, sada kad gospa Igrena vie ni ne izlazi iz svog manastira!"
Druzila, ker jednog od sitnih kraljeva sa istoka, poela je da se kikoe. "Recite mi, ako se
kraljev brat i sestra venaju, zar to nije rodoskrvnue?"
"Polusestra i usvojeni brat, gusko jedna", odgovorila je Elena. "Ali reci mi, gospo Morgana, zar
su te odbili samo njegovi oiljci i hromost? Kaj svakako nije lepotan, ali bio bi dobar mu."
"Nisi me prevarila", uzvratila je Morgana, pretvarajui se da je raspoloena za alu - zar ove
ene misle samo na udaju? "Uopte ti nije stalo do moje brane sree sa Kajem, nego samo eli da
venanje prekine letnju dosadu. Ali nemoj biti pohlepna. Ser Griflet se proletos oenio Meleasom, i
to bi trebalo da bude dosta venanja za sada." Bacila je pogled na Meleas, ija je haljina ve
otenjala oko struka zbog trudnoe. "ak ete imati i bebu da je mazite, dogodine u ovo vreme."
"Ali ti se tako dugo ne udaje, gospo Morgana", rekla je Alienor od Galije. "A teko da se moe
nadati boljoj prilici nego to je kraljev usvojeni brat!"
"Ne urim sa udajom, a Kaj ne mari za mene mnogo vie nego ja za njega."
Gvenvir se nasmejala. "Tano. Ima jezik otar gotovo koliko i ti, i nije nimalo dobroudan -
njegovoj eni trebae vie strpljenja nego to je imala sveta Brigita, a ti, Morgana, uvek ima
spreman otar odgovor."
"Osim toga, ako se uda, morae da prede za svoje domainstvo", dodala je Meleas. "Kao i
obino, Morgana se izvlai od svog udela u predenju!" Njeno vreteno poelo je ponovo da se
okree, i kalem se spustio ka podu.
Morgana je slegnula ramenima. "Istina je da radije eljam vunu, ali vie nema ta da se elja",
rekla je i, oklevajui, uzela u ruke isputeno vreteno.
"A ipak si najbolja predilja meu nama", rekla je Gvenvir. "Tvoja nit uvek je ravnomerna i ne
kida se. Moja se prekine im je pogleda."
"Oduvek sam imala vete ruke. Moda sam se naprosto umorila od predenja, poto me je majka
nauila tome dok sam bila veoma mala", priznala je Morgana i poela, oklevajui, da okree nit
meu prstima.
Istina - mrzela je predenje i izvlaila se kad god je mogla... uvrtala je i okretala nit meu
prstima, primoravajui telo na nepominost kako bi se samo prsti kretali dok se kalem okree i
okree, sputajui se prema podu... dole, pa gore, uvrtan meu njenim prstima... bilo je toliko lako
da je mogla da padne u trans. ene su priale o sitnim dnevnim dogaajima, o Meleas i njenim
jutarnjim muninama, o eni koja je dola sa Lotovog dvora sa skandaloznim priama o Lotovim
neverstvima... Svata bih mogla da im ispriam kad bih elela, kako ak ni enina sestriina nije
mogla da izbegne njegovim poudnim rukama... morala sam da upotrebim svu svoju pamet i otar
jezik kako me ne bi odvukao u krevet; svejedno mu je, mlada ili stara, vojvotkinja ili mlekarica,
samo da nosi suknju... Okrei nit, uvri, gledaj vreteno kako se okree, okree. Gvideon sada mora
da je ve veliki deko, tri godine su mu, spreman je za drveni ma i vitezove kao to ih je ona
pravila Garetu, umesto da samo mazi make i baca kockice. Setila se Arturove teine u krilu kada
je bila devojica, ovde u Karleonu, dok je Uter vladao... kakva srea to Gvideon nimalo ne lii na
oca; Arturova umanjena kopija na Lotovom dvoru dala bi mnogima o emu da priaju. Ranije ili
kasnije, neko e ipak sastaviti vreteno i kalem i istkati pravu nit do odgovora... Morgana je ljutito
podigla glavu. Bilo je suvie lako pasti u trans tokom predenja, ali mora obaviti svoj deo posla, ove
zime moraju imati pree za tkanje, a gospe spremaju stolnjak za bankete... Kaj nije jedini mukarac
u zamku ispod ezdeset godina; bio je tu i Kevin, bard, koji je doao sa vestima iz Letnje zemlje...
kako se polako kalem sputa ka podu... uvri, okrei nit, kao da joj prsti ive sopstvenim ivotom,
odvojenim od njenog... ak i u Avalonu je mrzela predenje... u Avalonu, meu svetenicama,
pokuavala je da radi vie nego to je trebalo meu bojama, kako bi izbegla omrznuto predenje, od
koga joj je um lutao dok su prsti radili... dok se nit okree, to lii na spiralni ples na Toru, okolo i
okolo, kao to se svet okree oko sunca na nebu, mada obine neznalice misle da je obrnuto...
Stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, moda se kalem okree oko niti, a nit se njie sama po
sebi, uvijajui se kao zmija... kao zmaj na nebu... da je muko, izjahala bi sa legijom Karleona,
barem ne bi morala da sedi i prede, prede, prede, u krug i u krug... ali ak i legija Karleona ii e i
krug oko Saksonaca, a Saksonci oko njih, u krug i u krug, i krv e kruiti u njihovim venama,
crvena krv koja tee, tee... prosipa se po ognjitu...
Morgana je ula sopstveni vrisak tek kada je ve naruio utanje u sobi. Ispustila je vreteno,
koje se otkotrljalo pravo u prurpurnu krv to je kapala sa ognjita...
"Morgana! Sestro, jesi li ubola prst na vreteno? ta ti je?"
"Krv na ognjitu..." mucala je Morgana. "Vidi, tamo, tamo, tik ispod sedita Vrhovnog kralja,
ubijen je tamo kao rtvena ovca pred kraljevim nogama..."
Elena ju je protresla; oamuena, Morgana je prevukla dlanom preko oiju. Nije bilo nikakve
krvi, samo se sporo pomerala svetlost popodnevnog sunca.
"Sestro, ta si videla?" neno je upitala Gvenvir.
Majko Boginjo! Opet se desilo! Morgana je pokuala da umiri disanje. "Nita, nita... mora da
sam na trenutak zadremala, pa sam sanjala."
"Zar nita niste videli?" Kala, debela ena potkomornika, paljivo je gledala Morganu. Morgana
se setila kako je proli put, pre vie od godinu dana, zapala u trans nad predenjem i predvidela kako
e Kajev omiljeni konj slomiti nogu u tali, pa e morati da ga zakolju. Nestrpljivo je odogovorila:
"Ne, nita, samo sam sanjala - noas sam sanjala da jedem gusku, a nisam je okusila od Uskrsa! Zar
svaki san mora da bude vaan?"
"Ako namerava da prorokuje, Morgana", bocnula ju je Elena, "mogla bi da nam kae neto
razumno - na primer, kada e mukarci doi kui, pa da im ugrejemo vino, ili treba li Meleas da
sprema odeu za deaka ili za devojicu, ili kada e kraljica zatrudneti!"
"Zavei, ivotinjo", zasiktala je Kala, jer Gvenvirine su se oi ispunile suzama. Morganu je
glava strano bolela zbog posledica nehotinog transa; inilo joj se da joj svetlaci lete pred oima,
blede traice boje koja e se rairiti preko itavog vidnog polja. Znala je da bi trebalo da outi, ali
ipak je prasnula. "Dosta mi je te stare ale! Nisam ja seoska vraara, da se petljam u poroaje,
ljubavne napitke, predskazanja i ini. Ja sam svetenica, a ne vetica!"
"Mir, mir", smireno je rekla Meleas. "Pustite Morganu na miru. Od ovog sunca svakome mogu
da se priviaju stvari; ak i ako je videla krv na ognjitu, moda je to zbog nekog nemarnog sluge
koji e tu spustiti nedopeeno meso, pa e se prosuti crveni sok iz njega! Hoe li da pije, gospo?"
Prila je kofi vode, zagrabila punu kutlau i pruila je, a Morgana ju je edno iskapila. "Koliko
znam, u svakom proroanstvu postoji zrnce istine - bolje bi bilo da je pitamo kada e Elenin otac
konano uloviti tog zmaja koga goni i u vreme i u nevreme."
Kao to se moglo i oekivati, uspela je da skrene razgovor. "Ako uopte i postoji zmaj",
nasmejala se Kala. "Moda on samo trai izgovor da ode od kue kad mu dosadi ognjite!"
"Da sam ja mukarac i da sam oenjena Pelinorovom gospom", dodala je Alienor, "verovatno
bih vie volela drutvo zmaja koga ne mogu da naem nego istinskog zmaja u sopstvenom
krevetu."
"Reci mi, Elena", upitala je Meleas, "postoji li zaista zmaj, ili ga tvoj otac goni samo zato to je
to lake nego da se stara o stadima? Mukarci ne moraju da sede i predu kada je rat, ali u vreme
mira svakako im moe dosaditi da se bave talama i panjacima."
"Ja nikada nisam videla zmaja", rekla je Elena. "Boe sauvaj. Ali neto odnosi krave s vremena
na vreme, i jednom sam videla irok sluzavi trag u poljima, i osetila sam zadah; i tu je bila i krava,
gotovo pojedena, i isto prekrivena sluzi. To nije liilo na vuka, ak ni na deravca."
"Krave koje nestaju", nasmejala se Kala. "Vilinski narod, valjda, nije ba toliko hrianski da ne
bi ukrao kravu ponekad, kad ne mogu da nau jelena."
"A kad smo ve kod krava", odluno je rekla Gvenvir, "mislim da treba da pitam Kaja ima li
ovcu ili jare za klanje. Treba nam mesa. Ako se mukarci vrate kui noas ili sutra, ne moemo im
dati kau i hleb sa maslacem! A ak i maslac poinje da se topi na ovoj vruini. Hodi sa mnom,
Morgana. Volela bih da nam tvoj Vid kae kada e pasti kia! Vi ostale, sklonite preu i vunu sa
klupa. Elena, dete, odnesi moj vez u moje odaje i pazi da se ne zamrlja."
Kad su izile, nastavila je tihim glasom: "Jesi li zaista videla krv, Morgana?"
"Sanjala sam", tvrdoglavo je odvratila Morgana.
Gvenvir ju je otro pogledala, ali izmeu njih je ponekad postojala istinska toplina, i stoga nije
dalje navaljivala. "Ako jesi, neka bi dao Bog da je to saksonska krv, kao i prosuta daleko od ovog
ognjita. Hodi, idemo da pitamo Kaja o zalihama mesa. Nije vreme za lov, a ionako ne bih volela
da mukarci, im dou, ponovo odu." Zevnula je. "Volela bih da vruina prestane. Moda emo
imati oluju - mleko se jutros zgrualo. Treba da kaem sluavkama da naprave sir od onog to je
ostalo, a ne da ga bace svinjama."
"Ti si uzorna domaica, Gvenvir", suvo je primetila Morgana. "Meni to ne bi palo na pamet, ne
bih ni primetila; ali miris kozjeg sira tako se teko skida sa posua! Vie bih volela dobro utovljene
svinje."
"Dovoljno su debele za ovo doba godine, sa toliko zrelog ira", odgovorila je Gvenvir, ponovo
zagledana u nebo. "Gledaj, je li ono bila munja?"
Morgana je pratila njen pogled i videla blesak na nebu. "Jeste. Mukarci e stii pokisli i
smrznuti, treba da im spremimo toplo vino", odsutno je rekla, a onda se trgla i primetila da je
Gvenvir neobino gleda.
"Sada zaista verujem da ima Vid - jer ne uju se ni kopita ni uzvici sa osmatranice", rekla je
Gvenvir. "Svejedno, rei u Kaju da se postara da bude mesa." I otila je preko dvorita, a Morgana
je ostala da stoji, pritiskajui dlanom bolnu glavu.
Ovo nije dobro. U Avalonu je nauila da kontrolie svoj Vid, da ne dopusti da je zatekne
nespremnu, kada ga nije sama prizvala... Uskoro e zaista postati seoska vetica, delie amajlije i
proricae muke i enske bebe i nove ljubavnike, iz iste dosade to ivi jednolino, meu enama.
Ogovaranje ju je strano gnjavilo, pa je radije prela, a predenje ju je teralo u trans... Jednog dana
u, izgleda, pasti toliko nisko da u dati Gvenvir amajliju koju eli, kako bi rodila Arturu sina...
jalovost je straan teret za kraljicu, a za ove dve godine ona je samo jednom, izgleda, zatrudnela.
Ipak, Gvenvirino i Elenino drutvo bilo joj je podnoljivo; veina ostalih ena nikada nije
razmiljala dalje od narednog obroka i narednog okreta vretena. Gvenvir i Elena bar su bile uene,
a povremeno, kad bi oputeno sedela sa njima, gotovo je mogla da zamisli sebe meu svetenicama
u Kui Devojaka.
Oluja je naila tik pred zalazak sunca - prvo grad koji je tukao po dvoritu i odbijao se od
zidova, a za njim pljusak; a tada su sa osmatranice najavili jahae. Gvenvir je naredila da se u
dvorite iznesu baklje, i ubrzo su zidovi Karleona odzvanjali od buke mukaraca i konja. Gvenvir
se posavetovala sa Kajem, i on je zaklao ne jare nego ovcu, pa se ve spremalo i peenje i orba.
Veina legije ulogorila se u spoljanjem dvoritu i u polju, a Artur je, kao pravi komandant, prvo
obiao ljude i konje pre nego to je uao u dvorite gde ga je ekala Gvenvir.
Pod kacigom je nosio zavoj i pomalo se oslanjao o Lanseletovu ruku, ali je na njen zabrinut
pogled samo odmahnuo rukom.
"Sitnica - grupa Juta na obali. Saksonci iz ugovornih trupa ve su ih uglavnom razbili pre nego
to smo mi stigli. Ha! Oseam ovije peenje - je li to neka magija, kad si znala da dolazimo?"
"Morgana mi je rekla da ete doi, a eka vas i vrelo vino", odgovorila je Gvenvir.
"Vidi, vidi, prava je blagodet za izgladnelog oveka da ima sestru obdarenu Vidom", rekao je
Artur i vedro se nasmeio Morgani, koja se jo grila od glavobolje i prenapetih nerava. Poljubio ju
je i ponovo se obratio Gvenviri.
"Povreen si, muu moj, dozvoli da pogledam..."
"Ne, ne, kaem ti da nije nita. Nikada ne gubim mnogo krvi, zna ve, bar dok nosim ove
kanije sa sobom", rekao je, "ali kako si ti, gospo, posle ovoliko meseci? Mislio sam..."
Njene oi su se polako ispunile suzama. "Opet sam pogreila. Oh, gospodaru moj, ovog puta
bila sam tako sigurna, tako sigurna..."
Uhvatio ju je za ruku, ne znajui kao da izrazi razoaranje pred tolikim eninim bolom. "No,
dobro, zamoliemo Morganu da ti da neku amajliju", rekao je; ali lice mu se bolno zgrilo dok je
gledao Meleas kako doejuje Grifleta poljupcem, ponosno isturajui trbuh. "Nismo mi jo za
bacanje, Gvenvir."
Da, pomislila je Gvenvir, ali ni ja vie nisam u prvoj mladosti. Veina ena koje poznajem, osim
Morgane i Elene koje jo nisu udate, imale su povelike deake i devojice pre nego to su navrile
dvadesetu; Igrena je rodila Morganu sa petnaest godina, a Meleas ima samo etrnaest i
po! Pokuavala je da izgleda smireno i vedro, ali izjedalo ju je oseanje krivice. ta god kraljica
mogla da uini za svog mua, prva dunost joj je da mu rodi sina, a ona tu dunost nije izvrila,
mada se molila dok je kolena nisu zabolela.
"Kako je moja draga gospa?" Lanselet se naklonio pred njom, smeei se, a ona mu je pruila
ruku da je poljubi. "Ponovo smo se vratili kui da te naemo lepu nego ikada. Ti si jedina gospa
ija lepota nikada ne bledi. Poinjem da mislim da je Bog tako naredio, da sve ostale ene ostare i
izboraju se i usuu, a ti da bude zauvek lepa."
Nasmeila mu se, uteena. Moda je ba dobro to nije trudna i runa... primetila je da je
pogledao Meleas sa nekako podsmeljivim izrazom, i osetila je da ne bi mogla da podnese da bude
runa pred Lanseletom. ak je i Artur izgledao izmodeno, kao da je tokom itavog pohoda spavao
u istoj tunici i umotavao se, po svakom vremenu, u svoj fini, mada iznoeni ogrta; ali Lanselet je
bio kao iz kutije, oetkane odee, kao da se spremio za uskrnje slavlje - kosa mu je bila podiana
i oeljana, koni pojas uglaan, i ak i orlova pera na kapi bila su suva i nepovijena. Vie lii na
kralja nego sam Artur, pomislila je Gvenvir.
Dok su sluavke raznosile posluavnike sa mesom i hlebom, Artur je privukao Gvenvir uz sebe.
"Hodi i sedi izmeu Lanseleta i mene, Gven, pa da priamo - kao da je prola itava venost
otkako sam uo glas koji nije grub i muki, i osetio miris enske odee." Pogladio ju je po kosi.
"Hodi i ti, Morgana, i sedi kraj mene - umoran sam od pohoda, elim da ujem sitna ogovaranja, a
ne vojnike razgovore!" Gladno je zagrizao komad hleba. "A dobro je i jesti sve hleb; dosadio mi
je onaj tvrdi, vojniki, i meso ukvareno od predugog uvanja!"
Lanselet se nasmeio Morgani.
"A ti, kako si ti, roako? Pretpostavljam da nema vesti iz Letnje zemlje ili iz Avalona? Tu je jo
neko ko ih je eljan - moj brat Balan jahao je sa nama."
"Nemam vesti iz Avalona", rekla je Morgana, oseajui da je Gvenvir posmatra - ili je gledala
Lanseleta? " Ali godinama nisam videla Balana - on verovatno ima sveije vesti od mojih?"
"Eno ga tamo", rekao je Lanselet, pokazavi ka ljudima u holu. "Artur mu je naredio da jede sa
nama poto mi je roak, i bilo bi lepo od tebe, Morgana, da mu odnese pehar vina sa glavnog
stola. Kao i svi mukarci, radovae se pozdravu neke ene, makar to bila roaka, a ne dragana."
Morgana je uzela sa stola jedan pehar, od roga optoenog drvetom, i naredila sluzi da ga napuni
vinom; potom ga je uzela obema rukama i zaobila sto za kojim su sedeli vitezovi. Bila je prijatno
svesna njihovih pogleda, mada je znala da bi tako gledali svaku otmenu i dobro odevenu enu posle
vie meseci pohoda; to nije bio kompliment njenoj lepoti. Barem je Balan, koji joj je bio roak,
gotovo brat, nije tako gladno gledao.
"Pozdravljam te, roae. Lanselet, tvoj brat, alje ti vino sa kraljevog stola."
"Molim te da ga prva otpije, gospo", rekao je, a onda zamirkao. "Morgana, jesi li to ti? Jedva
sam te poznao, toliko si porasla. Uvek te zamiljam u haljinama Avalona, ali, zapravo, veoma lii
na moju majku. Kako je Gospa?"
Morgana je prinela pehar usnama - uobiajena utivost na ovom dvoru, ali moda potie od
vremena kada su se pokloni od kralja probali pred gostom, jer trovanje suparnika nije bilo
neuobiajeno. Potom mu je pruila vino, i Balan je povukao dug gutljaj pre nego to ju je ponovo
pogledao.
"Nadala sam se da u od tebe uti vesti o Vivijen, roae - godinama nisam odlazila u Avalon",
rekla je.
"Da, znam da si bila na Lotovom dvoru", odgovorio je on. "Jesi li se posvaala sa Morgozom?
uo sam da se to deava svim enama..."
Morgana je odmahnula glavom. "Ne; ali reila sam da se drim podalje od Lotovog kreveta, a to
nije bilo lako izvesti. Ni udaljenost izmeu Orknija i Karleona moda nije dovoljno velika."
"I tako si dola na Arturov dvor da bude dvorska dama njegovoj kraljici", rekao je Balan. "Ovo
je mnogo finiji dvor nego Morgozin, rekao bih. Gvenvir dobro pazi na svoje devojke i udeava im
dobre brakove - vidim da je Grifletova gospa ve narasla od svog prveneta. Tebi jo nije nala
mua, roako?"
Morgana je primorala sebe da vedro odgovori. "Je li to ponuda, ser Balane?"
On se nasmejao. "Suvie si mi bliska roaka, Morgana, inae bih prihvatio tvoj predlog. Ali uo
sam prie da te je Artur namenio Kaju; meni se to ini kao dobar izbor, poto si ipak napustila
Avalon."
"Kaj ne mari za mene nita vie nego ja za njega", otro je odgovorila Morgana, "a osim toga,
uopte nisam rekla da se nikada neu vratiti u Avalon, nego samo da u to uiniti onog dana kada
me Vivijen pozove da doem."
"Kada sam bio samo momi", rekao je Balan - i na trenutak, dok je pogled njegovih tamnih
oiju poivao na Morgani, pomislila je da moe da nazre slinost sa Lanseletom ak i u ovom
krupnom, tamnom oveku. "Loe sam mislio o Gospi - o Vivijen - zato to sam mislio da me nije
volela kao to majka treba da voli. Ali sada sam pametniji. Kao svetenica, nije imala vremena da
podie sina. I zato me je predala u ruke eni koja se bavila samo time, i time mi je podarila i mog
usvojenog brata, Balina... Oh, da, kao deak sam se oseao kriv i zbog toga to sam vie voleo
Balina nego naeg Lanseleta, koji je od moje krvi i mesa. Ali sada znam da mi je Balin istinski brat
u srcu, a Lanselet, mada mu se divim to je tako dobar vitez, uvek e mi biti stranac. A osim toga",
nastavio je ozbiljno, "kada me je Vivijen predala na odgajanje gospi Priscili, dala me je u
domainstvo gde sam mogao da spoznam istinskog Boga i Hrista. ini mi se udno, jer da sam
ostao u Avalonu sa svojom porodicom, postao bih paganin, ba kao to je Lanselet..."
Morgana se osmehnula. "Pa", rekla je, "tu ne mogu da se sloim sa tobom, jer mislim da je
Gospa pogreila to je dozvolila da njen roeni sin zaboravi Bogove. Ali ak mi je i Vivijen esto
govorila da ljudi treba da se naklone onoj veri koja im najvie odgovara, njenoj ili nekoj drugoj. Da
sam ja bila istinski pobona i hrianka u dui, nesumnjivo bi me pustila da potujem onu veru koja
mi lei na srcu. No, iako sam do jedanaeste godine ivela sa Igrenom, koja je dobra hrianka,
mislim da mi je bilo sueno da upoznam duhovne stvari onako kako nam ih alje Boginja."
"Balin bi o tome bolje raspravljao sa tobom nego ja", rekao je Balan, "jer on je poboniji i bolji
je hrianin od mene. Verovatno bi trebalo da ti kaem ono to bi rekao svaki svetenik - da postoji
samo jedna istinska vera kojoj treba da se posvete mukarci i ene. Ali ti si mi roaka, a znam da je
moja majka dobra ena, i verujem da e ak i Hrist shvatiti njenu dobrotu kada doe Sudnji dan.
to se ostalog tie, ja nisam svetenik, a mislim da ove stvari treba prepustiti njima, koji su
kolovani za to. Veoma volim Balina, ali on je trebalo da postane svetenik, a ne ratnik, jer tako je
osetljiv na pitanja vere i savesti." Pogledao je ka velikom stolu. "Reci mi, sestro, ti ga poznaje
bolje od mene - ta tako teko lei na srcu naeg brata Lanseleta?"
Morgana je pognula glavu. "I kad bih znala, to nije moja tajna da ti je poverim."
"U pravu si to me podsea na to da gledam svoja posla", rekao je Balan, "ali teko mi je da ga
posmatram kako pati, a on svakako pati. Loe sam mislio o naoj majci, kao to rekoh, jer me je
vrlo mladog poslala od kue, ali ona mi je dala usvojenu majku punu ljubavi, i brata vrnjaka, koji
je rastao zajedno sa mnom i sa kojim sam u svemu bio jednak, a dala mi je i dom. Sa Lanseletom
nije tako dobro postupila. On nigde nema dom - ni u Avalonu, a jo manje na dvoru Bana od
Benvika, gde su ga smatrali samo za jo jednog kraljevog kopilana... Vivijen je zaista bila
nepravedna prema njemu, i voleo bih da mu Artur nae enu, kako bi konano stekao dom."
"Pa", vedro je rekla Vivijen, "ako kralj poeli da se udam za Lanseleta, treba samo da odredi
dan."
"Ti i Lanselet? Zar niste suvie bliski roaci?" upitao je Balan i na trenutak se zamislio. "Ne,
mislim da niste - Igrena i Vivijen samo su polusestre, a Gorloas i Ban od Benvika nisu uopte u
srodstvu. Mada bi ljudi od crkve verovatno rekli da je srodstvo usvojenjem isto kao i krvno
srodstvo, to se braka tie... pa, Morgana, piu sa zadovoljstvom na tvojoj svadbi onog dana kada te
Artur da mome bratu i kada ti naloi da ga voli i pazi onako kako Vivijen nikada nije! A nijedno
od vas nee morati da napusti dvor - ti si kraljiina omiljena gospa, a Lanselet je najbolji prijatlej
naeg kralja. Nadam se da e se to ostvariti!" Posmatrao ju je, ljubazno i pomalo zabrinuto u isto
vreme. "Odavno si prola godine kada je Artur trebalo da te da nekom mukarcu."
A zato bi kralj morao da me daje, kao da sam neki konj ili pas? upitala se u sebi Morgana, ali je
slegnula ramenima; dugo je ivela u Avalonu i povremeno je zaboravljala da su Rimljani uveli
takav obiaj, da su ene svojina mukih roaka. Svet se promenio i nije bilo svrhe buniti se zbog
onoga to se ne moe izmeniti.
Ubrzo potom poela je da obilazi ogromni sto koji je bio Gvenvirin venani poklon Arturu.
Sveana sala ovde u Karleonu, ma koliko velika, nije bila dovoljno prostrana; na jednom mestu
morala je da se pentra preko klupa, poto ih je sto pritisnuo tik uza zid. Posluga je takoe morala da
se provlai, nosei tanjire i pehare sa vrelim posluenjem.
"Zar Kevin nije ovde?" upitao je Artur. "Onda moramo zamoliti Morganu da nam peva - zaeleo
sam se harfi i svega to prija civilizovanom oveku. Ne udi me to Saksonci neprekidno ratuju.
uo sam grozno zavijanje njihovih pevaa, i svakako nemaju nikakvog razloga da ostaju kod
kue!"
Morgana je zamolila jednog od Kajevih posluitelja da joj donese harfu iz njenih odaja. I on je
morao da se penje preko klupa, i umalo da padne; samo Lanseletova brzina, jer on je pruio ruku da
prihvati deaka i harfu, spasla je instrument od pada.
Artur se namrtio. "Lepo je od mog tasta to mi je poklonio ovaj veliki sto", rekao je, "ali u
Karleonu nema dovoljno velike odaje za njega. Kada Saksonci budu zauvek oterani, mislim da u
morati da sagradim salu naroito za njega!"
"Tada je nikada nee sagraditi", nasmejao se Kaj. "Rei 'kada Saksonci budu zauvek oterani'
isto je kao i rei 'kada se Isus vrati' ili 'kada se pakao smrzne' ili 'kada sazreju maline na jabukovom
drveu u Glastonberiju'."
"Ili kada kralj Pelinor ulovi svog zmaja", zakikotala se Meleas.
Artur se nasmeio. "Ne smete se podsmevati Pelinorovom zmaju", rekao je, "jer stigla je vest da
je ponovo vien; Pelinor je poao da ga nae i ovog puta zaista ubije - stvarno, pitao je i Merlina
ima li neku aroliju za hvatanje zmajeva!"
"Oh, da, vien je - kao trolovi u brdima, koji se preko dana pretvaraju u kamenje, ili kamenje u
prstenu koje igra u noima punog meseca", kezio se Lanselet. "Uvek ima ljudi koji vide sve to
poele - neki vide svece i uda, a drugima se priviaju zmajevi i vilinski narod. Ali ja nikada nisam
uo da je iv mukarac ili ena video pravog zmaja ili vilu."
Morgana se i nehotice setila onog dana u Avalonu kada je pola u potragu za travama i zalutala
u udnu zemlju u kojoj je razgovarala sa vilinskom enom, koja je zatraila da usvoji njeno dete... a
ta je, zapravo, videla? Ili je to bila samo bolesna mata trudnice?
"Ti to kae, ti koji si odrastao kao Lanselet od Jezera?" tiho je upitala, a Lanselet se okrenuo ka
njoj. "Ponekad mi se sve ini tako nestvarno", rekao je, "a tebi ne, sestro?"
"To je zaista tano, ali ponekad se tako uelilm Avalona..."
"Da, i ja, roako", rekao je on. Jo od noi Arturove enidbe nije joj, ni reju ni pogledom,
pokazao da mu je ona ita vie od druga iz detinjstva i usvojene sestre. Mislila je da se odavno
navikla na taj bol, ali sada ju je ponovo obuzeo kad su se njegove lepe, tamne oi tako lepo
zagledale u njene.
Ranije ili kasnije morae da bude onako kako je Balan rekao; oboje smo slobodni, kraljeva
sestra i njegov najbolji prijatelj...
"Pa, kada Saksonci budu zauvek oterani - i nemojte se smejati kao da je to nemogue! To se
moe desiti, sada, i mislim da i oni to znaju - tada u sagraditi sebi zamak, sa velikom salom
dovoljnom ak i za ovaj sto. Ve sam odabrao mesto - to je tvrava na bregu, starija i od Rimljana,
koja gleda dole na samo Jezero, a blizu je ostrvskog kraljevstva tvog oca, Gvenvir. Sigurno zna to
mesto, tamo gde se reka uliva u Jezero..."
"Znam", rekla je. "Kada sam bila sasvim mala, jednom sam otila tamo da berem jagode. Naili
smo na razrueni bunar, a kraj njega smo nali vilinske strele. Drevni narod koji je iveo na kredi
ostavio je svoje tragove." Ba udno, pomislila je Gvenvir, setiti se da je nekada volela da eta pod
irokim, visokim nebom, ni ne mislei ima li u blizini zidova ili bezbednog zatvorenog prostora; a
sada bi joj pozlilo i zavrtelo joj se u glavi im bi izila iz zidova, kada ne bi mogla da ih vidi ili
dodirne. Ponekad je ak oseala strah i kada bi prelazila preko dvorita, i morala je da pouri kako
bi ponovo dodirnula zid koji znai bezbednost.
"To mesto je lako utvrditi", govorio je Artur, "mada se nadam, kada sredimo Saksonce, da emo
imati malo mira i dokolice na ovom ostrvu."
"Neobina elja za jednog ratnika, brate", rekao je Kaj. "ta e raditi kada doe mir?"
"Pozvau Kevina barda da smilja pesme, i sam u krotiti svoje konje i jahau ih iz
zadovoljstva", odgovorio je Artur. "Moji saputnici i ja gajiemo sinove bez potrebe da se u svaku
malu aku stavi ma pre nego to doraste do njega! I neu morati da se plaim da e neko od njih
biti obogaljen ili ubijen pre nego to odraste. Kaje - zar ne bi bilo mnogo bolje da nisi morao da
poe u bitku pre nego to si dovoljno odrastao da ume da se uva? Ponekad mislim da nije
trebalo da strada ti, nego ja, jer Ektorijus je eleo da me sauva zbog Utera!" Zabrinuto i sa
ljubavlju gledao je svog usvojenog brata, a Kaj mu je uzvratio osmehom.
"Osim toga", dodao je Lanselet, "odravaemo umee ratovanja prireujui turnire, kao u
drevna vremena, i krunisaemo pobednike lovorovim vencima - ta je lovor, Arture, i raste li na
naim ostrvima? Ili postoji samo u zemlji Ahila i Aleksandra?"
"To bi Merlin mogao da ti kae", rekla je Morgana kada ga je Artur zbunjeno pogledao. "Ne
znam ni ja, ali ima li lovor ili ne, tu su druge biljke kojima moemo da okitimo pobednike."
"I imaemo vence i za harfiste", dodao je Lanselet. "Pevaj, Morgana."
"Bolje da vam pevam sada", rekla je Morgana, "jer verujem da, kada vi mukarci budete
odravali svoje turnire, neete dozvoliti da vam ene pevaju." Uzela je harfu i poela da svira.
Sedela je vrlo blizu mesta gde se nalazila to popodne, kada je videla krv prolivenu na kraljevom
ognjitu... hoe li se to zaista desiti, ili joj se samo priinilo? Zato bi uopte verovala da jo
poseduje Vid? Sada joj vie nije dolazio osim u tim neeljenim zanosima...
Poela je da peva drevnu tubalicu koju je ula u Tintagelu, tubalicu ribarske ene koja je
videla kako more odnosi amce. Znala je da ih je opinila svojim glasom, i u tiini dvorane
nastavila je da peva stare pesme sa ostrva koje je ula na Lotovom dvoru; legendu o eni foki, koja
je izila iz mora kako bi nala smrtnog ljubavnika, pesme o usamljenim enama pastirima, pesme
za predenje i za eljanje vune. ak i kad joj se glas zamorio, traili su jo, ali ona se pobunila i
podigla ruke.
"Dosta je - ne, zaista, ne mogu vie da pevam. Promukla sam kao gavran."
Ubrzo je Artur pozvao sluge da pogase baklje u dvorani i da osvetle gostima put do kreveta.
Jedna od Morganinih dunosti bila je da isprati neudate devojke koje su sluile kraljicu u
bezbednost dugake spavaonice iza kraljiinih odaja, na suprotnom kraju zgrade od vojnika. Ali
zadrala se na trenutak, oiju uperenih u Artura i Gvenvir, koji su se opratali od Lanseleta.
"Rekla sam enama da ti pripreme najbolji krevet, Lanselete", rekla je Gvenvir, ali on se
nasmejao i odmahnuo glavom.
"Ja sam vojnik - dunost mi je da obiem konje i vojsku pre nego to legnem."
Artur se nasmejao, drei Gvenvir oko struka. Moramo da te oenimo, Lanse, kako ne bi
provodio tako usamljenike noi. Uinio sam te kapetanom svoje konjice, ali ne treba da provodi
noi spavajui sa njima!"
Gvenvir je osetila bol u grudima kad je uhvatila Lanseletov pogled. inilo joj se da gotovo moe
da mu proita misli, da e on rei naglas, kao to je jednom rekao: Moje srce je toliko puno kraljice
da u njemu nema mesta ni za jednu drugu gospu... Zadrala je dah, ali Lanselet je samo uzdahnuo i
nasmeio joj se. Ne, pomislila je, ja sam udata ena, hrianka, greh je ak i misliti na to; moram
otrpeti pokoru. A potom, osetivi kako joj se grlo stee tako da ne moe da guta, osetila je jo jednu
nezvanu misao. Dovoljna je pokora to to moram biri razdvojena od onog koga volim... i glasno je
jeknula, tako da ju je Artur iznenaeno pogledao.
"ta je bilo, ljubavi, jesi li se povredila?"
"Samo... samo me je ubola igla", rekla je i odvratila pogled, pretvarajui se da trai iglu po
naborima haljine. Videla je kako je Morgana gleda i ujela se za usnu. Uvek me gleda... a ima Vid;
da li zna za sve moje grene misli? Da li me zato tako ljutito posmatra?
No, Morgana je uvek bila ljubazna prema njoj kao roena sestra. A kada je bila trudna, u prvoj
godini braka - kada je dobila groznicu i pobacila dete u petom mesecu - nije mogla da podnese
blizinu nijedne gospe, a Morgana se starala o njoj gotovo kao majka. Zato je sada tako
nezahvalna?
Lanselet im je ponovo poeleo laku no i povukao se. Gvenvir je bila gotovo bolno svesna
Arturove ruke oko svog struka i otvorene elje u njegovom pogledu. Pa, dugo su bili razdvojeni.
Ali osetila je iznenadno, otro gaenje. Ni jedan jedini put od tada nisam zatrudnela - zar on ne
moe da mi da dete?
Oh, ali to je sigurno njena krivica - jedna babica joj je priala da postoji bolest kod stoke, kada
pobacuju mladunad, s vremena na vreme, i da ena ponekad dobije tu bolest i ne moe da nosi
dete due od mesec ili dva, najvie tri. Nekako, nepanjom, mora da je dobila tu bolest, moda je
ula u mlekarnik u pogreno vreme, ili je pila mleko krave koja je pobacila tele, unitivi time ivot
Arturovog sina i naslednika... Za sve je ona kriva... Rastrzana krivicom, pola je za Arturom u
njihove odaje.
"To nije samo ala, Gven", rekao je Artur, sedajui da se svue. "Moramo oeniti Lanseleta. Jesi
li videla kako se momci roje oko njega, i kako je dobar prema njima? Trebalo bi da ima svoje
sinove. Setio sam se, Gven! Oeniemo ga Morganom!"
"Ne!" Re joj se otrgla pre nego to je razmislila, i Artur ju je iznenaeno pogledao.
"ta ti je? Zar to nije savreno, pravi izbor? Moja draga sestra i moj najbolji prijatelj? A njena
deca, pazi, bie svakako najblii naslednici prestola, ako se desi da nam bogovi ne podare decu...
Ne, ne, nemoj plakati, ljubavi", poeo je da je moli, a Gvenvir je znala, poniena i posramljena, da
joj se lice iskrivilo u pla. "Nisam hteo nita da ti prebacim, najdraa ljubavi moja, deca dolaze
kada Boginja poeli i samo ona zna kada emo imati decu i hoemo li ih uopte imati. A iako mi je
Gaven veoma drag, ne elim da na presto posle moje smrti doe Lotov sin. Morgana je dete moje
majke, a Lanselet mi je roak..."
"Lanseletu svakako nije vano ima li sinove ili ne", rekla je Gvenvir. "On je peti - ili esti - sin
kralja Bana, a pri tom je i kopile."
"Nikad nisam mislio da u od tebe, ba tebe, uti kako prebacuje zbog porekla mom roaku i
najboljem prijatelju", rekao je Artur. "A on nije obino kopile, nego je zaet u Velikom Braku..."
"Paganski obredi! Da sam ja kralj Ban, izbacila bih sve to arobnjako ubre iz svog kraljevstva
- a to bi i ti trebalo da uini!"
Artur se nelagodno promekoljio, zavlaei se pod pokriva. "Lanselet ne bi imao ba mnogo
razloga da me voli, ako bih oterao njegovu majku iz svog kraljevstva. A zakleo sam se da uvam
Avalon, nad maem koji su mi dali pred krunisanje."
Gvenvir je pogledala veliki ma Ekskalibur, koji je visio na ivici kreveta u svojim maginim
kanijama prekrivenim mistinim simbolima koji kao da su svetleli bledim sjajem i podsmevali joj
se. Ugasila je svetlo i legla kraj Artura. "Na Gospod Hrist uvae te bolje od tih pokvarenih
arolija", rekla je. "Nisi ba morao da se petlja sa njihovom divljom Boginjom i arolijama pre
nego to si postao kralj, zar ne? Znam da su takve stvari injene u Uterovo vreme, ali ovo je
hrianska zemlja!"
Artur se opet promekoljio. "Mnogo je sveta u ovoj zemlji, Drevnog naroda koji je obitvao ovde
davno pre nego to su doli Rimljani - ne moemo im oduzeti njihove Bogove. A... ono to se
desilo pre nego to sam krunisan - pa, to se tebe ne tie, moja Gvenvir."
"ovek ne moe sluiti dva gospodara", rekla je Gvenvir, udei se sopstvenoj smelosti. "Vie
bih volela da si u potpunosti hrianski kralj, gospodaru moj."
"Dugujem pravdu itavom svom narodu", rekao je Artur, "ne samo onima koji slede Hrista..."
"Meni se ini", prekinula ga je Gvenvir, "da su oni tvoji neprijetelji, a ne Saksonci. Pravi rat za
jednog hrianskog kralja samo je protiv onih koji ne potuju Hrista."
Artur se na to nelagodno nasmejao. "Sad si zvuala kao biskup Patricije. On bi vie voleo da
pokrstimo Saksonce nego da ih pobijemo, kako bi mogli da ivimo u miru sa njima. Ja sam vie
kao oni svetenici iz starih vremena, od kojih je zatraeno da poalju misionare meu Saksonce -
zna li ta su odgovorili, eno moja?"
"Ne, nisam nikada ula..."
"Rekli su da nee slati misionare meu Saksonce, jer bi tako bili prisiljeni da se u miru sretnu sa
njima, makar pred Bojim prestolom." Artur se nasmejao od srca, ali Gvenvir se nije ni nasmeila, i
on je uzdahnuo.
"Pa, razmisli o tome, Gvenvir. Meni to izgleda kao najbolji mogui brak - moj najbolji prijatelj i
moja sestra. Tako bi mi on postao brat, a njegovi sinovi bili bi moji naslednici..."
Zagrlio ju je u tami i dodao: "Ali sada se moramo potruditi da nam ne trebaju drugi naslednici,
ljubavi, osim onih koje e mi ti podariti."
"Boe pomozi", apnula je Gvenvir, primiui mu se i pokuavajui da zaboravi sve drugo osim
Artura koga je grlila.

Poto je ispratila devojke u krevet, Morgana je stajala kraj prozora. Elena, sa kojom je delila
krevet, tiho joj se obratila: "Hodi da spava, Morgana; kasno je, mora da si umorna."
Odmahnula je glavom. "Izgleda da mi je mesec veeras uao u krv - uopte mi se ne spava."
Nije elela da legne i zatvori oi; ak i ako nema Vid, muie je mata. Svuda unaokolo, ratnici
povratnici spajali su se sa svojim enama - uz mraan osmeh pomislila je kako to lii na Beltan u
Avalonu... ak i neoenjeni vojnici, bila je sigurna, nekako su nali enu za ovu no. Svi, od kralja
do konjuara, leali su veeras u neijem naruju, osim kraljiinih devica; Gvenvir je smatrala za
dunost da uva njihovu nevinost, ba kao to je Balan rekao. A mene uvaju sa kraljiinim
devicama.
Lanselet, na Arturovom venanju... od toga nije ispalo nita, mada ne njihovom krivicom. A
Lanselet se drao dalje od dvora kad god je mogao... svakako zato da ne bi gledao Gvenvir u
Arturovom zagrljaju! Ali sada je ovde... i kao i ona, noas je sam, meu vojnicima i konjanicima, i
svakako sanja o kraljici, o jedinoj eni u kraljevstvu koju ne moe da ima. Jer svakako bi svaka
druga ena na dvoru, udata ili ne, bila spremna da ga primi, ba kao i ona. Da nije bilo nezgode na
Arturovom venanju, imala bi ga tada; a poto je on astan ovek, da je zatrudnela, oenio bi se
njome.
Mada ne verujem da bih zaela, s obzirom na to ta sam pretrpela raajui Gvideona... ali to ne
bih morala da mu kaem. A usreila bih ga, ak i ako mu ne bih rodila sina. Nekada me je eleo,
pre nego to je video Gvenvir, a eleo me je i kasnije... da nije bilo nesree, uinila bih da je
zaboravi u mom zagrljaju...
A ni ja nisam toliko runa.. kada sam veeras pevala, mnogi vitezovi gledali su me sa eljom...
Mogla bih uiniti da me Lanselet poeli...
"Zar nee u krevet, Morgana?" nestrpljivo je upitala Elena.
"Neu jo... mislim da u malo proetati napolju", odgovorila je Morgana, mada je kraljiinim
damama to bilo zabranjeno, i Elena se trgla, sa onom pitomou koja je Morganu esto dovodila u
oajanje. Upitala se da li je to primila od kraljice kao groznicu ili kao novu modu noenja velova.
"Zar se ne boji, sa tolikim mukarcima ulogorenim okolo?"
Morgana se nasmejala. "Pa, zar ne misli da mi je dosadilo da leim sama?" Ali primetila je da
je ala povredila Elenu, pa je dodala mnogo nenije. "Ja sam kraljeva sestra. Niko me nee
dodirnuti protiv moje volje. Zar zaista misli da sam toliko privlana da mukarac ne moe da mi
odoli? Meni je dvadeset est godina, nisam privana mlada devojka kao ti, Elena."
Ipak je legla kraj Elene, ne svlaei se. U tami i tiini, ba kao to se i plaila, njena mata - ili je
to bio Vid? - zasipala ju je slikama: Artur sa Gvenvir, mukarci sa enama irom zamka, spojeni u
ljubavi ili obinoj poudi.
A Lanselet, je li i on sam? Ponovo ju je obuzelo seanje, jasnije od mate, i jasno je videla onaj
dan, blistavo sunce na Toru, Lanseletove poljupce kako joj lutaju telom; i osetila je gorinu aljenja
to je bila obavezna da se uzdri. A onda, kada se Artur oenio Gvenvir, kada joj je umalo pokidao
odeu i uzeo je tamo, u talama - tada ju je eleo...
Sada, otro kao Vid, u umu joj se pojavila slika: Lanselet koji hoda dvoritem, sam, lica praznog
od usamljenosti i osujeenja... Nisam koristila Vid niti magiju da ga privuem iz sebinosti... doao
mi je sam od sebe...
Tiho, da ne bi probudila mladu devojku, izvukla se ispod Elenine ruke i izila iz kreveta. Bila je
samo izula cipele; sada se sagnula da ih obuje, a potom se iskrala iz sobe, kreui se beumno kao
utvara iz Avalona.
Ako je to samo san stvoren u mojoj mati, ako nije tamo, malo u proetati po meseini da se
smirim, a potom u se vratiti u postelju, i nita se loe nee desiti. Ali slika joj je trajala u umu i
znala je da je Lanselet tamo sam, budan kao i ona.
I on je iz Avalona... Suneve plime teku i u njegovoj krvi... Prokrala se kraj dremljivog straara i
bacila pogled na nebo. Mesec, u prvoj etvrti, jasno je sijao na poploani prostor ispred tala. Ne,
nije tu; okolo, sa strane... Nije tu, pomislila je Morgana, samo sam sanjala, to je samo moja
mata. Umalo se okrenula da se vrati u postelju, iznenada obuzeta stidom; ta ako je straar nae
ovde, i svi saznaju da se kraljeva sestra iskrala iz kue, svakako u potrazi za kurvanjem, kada su svi
poteni ljudi ve spavali...
"Ko je to? Stani, pokai se!" Glas je bio tih i grub; Lanseletov glas. Iznenada, ma koliko eljna,
Morgana se uplaila; Vid joj je pokazao istinu, ali ta sada? Lanselet je prineo ruku mau; u senci je
izgledao strano visok i mrav.
"Morgana", tiho je rekla, i on je spustio ruku sa oruja.
"Roako, ti si?"
Izila je iz senke, a njegovo lice, otro i uznemireno, smirilo se kad ju je pogledao.
"Tako kasno? Jesi li pola da me trai - ima li nekih problema? Artur... kraljica..."
ak i sada misli samo na kraljicu, pomislila je Morgana i osetila drhtaj u vrhovima prstiju i
listovima nogu, bes i uzbuenje. "Ne", rekla je, "sve je u redu - koliko ja znam. Nisam upuena u
tajne kraljevske spavae sobe!"
On je porumeneo, videla se senka na licu u tami, i odvratio je pogled. "Nisam mogla da
spavam", nastavila je Morgana. "Kako to da me pita ta radim napolju, kad ni ti nisi u krevetu? Ili
te je Artur noas odredio za straara?"
Osetila je da se Lanselet smei. "Nije, kao ni tebe. Postao sam nemiran kad su svi oko mene
pospali - moda mi se mesec uvukao u krv."
Isto to je i ona rekla Eleni, i nekako joj se uinilo kao dobar simbol, znak da su im umovi
usklaeni i da odgovaraju jedno drugom, ba kao to harfa, nedirnuta, zabruji kada se svira na
drugom instrumentu.
Lanselet je tiho govorio u tami kraj nje. "Nemiran sam u ovakvim noima, mislim na mnoge
noi ratovanja..."
"I jedva eka da se vrati u rat, kao svi vojnici?"
Uzdahnuo je. "Ne. Mada je verovatno nedostojno da vojnik sanja o miru."
"Ja ne mislim tako", tiho je rekla Morgana. "Jer zato i vodi rat, ako ne da bi jednog dana
zavladao mir? Ako vojnik suvie voli svoj poziv, postaje samo alatka za ubijanje. ta je dovelo
Rimljane na nae mirno ostrvo, ako ne elja za porobljavanjem i bitkama?"
Lanselet se nasmeio. "Tvoj otac je jedan od tih Rimljana, roako. Kao i moj."
"Ja ipak vie cenim miroljubiva Plemena, koja su elela da u miru obrauju svoje useve i
oboavaju Boginju. Ja sam pripadnik majinog naroda - i tvog."
"Da, ali oni drevni junaci o kojima smo veeras govorili - Ahil i Aleksandar - smatrali su
ratovanje jedinim zanimanjem za mukarca, i ak i sada, na naim ostrvima, ispalo je da svi
mukarci misle samo na rat, a mir smatraju samo pauzom i enskim poslom." Uzdahnuo je. "To su
teke misli - nikakvo udo da ne moemo da spavamo, Morgana. Veeras bih rado dao sve oruje
ikada iskovano, i sve junake pesme o Ahilu i Aleksandru, za jednu jabuku iz vonjaka Avalona..."
Odvratio je pogled. Morgana ga je utke uhvatila za ruku.
"I ja bih, roae."
"Ne znam zato toliko eznem za Avalonom - nisam dugo iveo tamo", zbunjeno je govorio
Lanselet. "A ipak mislim da je to najlepe mesto na itavom svetu - ako se uopte nalazi na ovom
svetu. Mislim da ga je stara druidska magija ukolonila iz ovog sveta, jer je bio suvie dobar za nas
nesavrene ljude, i bolje je da bude kao san o raju, nedostian..." pribrao se i kratko nasmejao. "Moj
ispovednik ne bi voleo da uje ovakve rei!"
Morgana se tiho nasmejala. "Znai li da si postao hrianin, Lanse?"
"Ne ba dobar, na alost", odogvorio je. "No, njihova vera mi se ini tako jednostavna i dobra da
bih eleo da mogu da verujem u to - jer oni kau: veruj u ono to nisi video, propovedaj ono to ne
zna, to je bolje nego verovati u ono to vidi. ak i Isus je, kau, kad je ustao iz mrtvih, izgrdio
oveka koji je gurnuo prst u njegove rane kako bi proverio da nije samo utvara, jer mnogo je
dostojnije verovati bez gledanja."
"Ali svi emo ponovo ustati", tiho je rekla Morgana, "ponovo i ponovo i ponovo. Ne raamo se
samo jednom da bismo potom otili u raj ili pakao, nego ivimo ponovo i ponovo sve dok se ne
izjednaimo sa Bogovima."
On je oborio glavu. Sada kad su joj se oi privikle na tamu i meseinu, mogla je jasno da ga
vidi, liniju slepoonice kako se izvija kraj oka, dugaku, usku bradu, meke i crne obrve i kovrdavu
kosu. Opet ju je srce zabolelo od tolike lepote. "Zaboravio sam da si ti svetenica i da veruje..."
Drali su se za ruke; osetila je kako on izvlai svoju. "Ponekad ne znam u ta verujem. Moda
sam predugo daleko od Avalona", rekla je.
"Ni ja ne znam u ta verujem", odgovorio je on, "ali video sam toliko ljudi da umiru, i toliko
ena i male dece tokom ovog dugog, predugog rata, da mi se ini sa sam se borio otkako sam
dovoljno porastao da drim ma. A kada ih vidim da umiru, ini mi se da je vera zavaravanje, i da
svi umiremo kao ivotinje i da potom ne postojimo vie - kao pokoena trava i lanjski sneg."
"Ali i to se ponovo vraa", apnula je Morgana.
"Je li? Ili je i to privid?" Glas mu je bio pun gorine. "ini mi se da ni u emu nema smisla - da
su sve prie o bogovima i Boginji smao bajke za malu decu. Oh, Boe, Morgana, zato ovako
govorimo? Trebalo bi da ide na spavanje, roako, a trebalo bi i ja..."
"Otii u ako eli", rekla je, i jo dok se okretala, obuzela ju je srea, jer je osetila da ju je
ponovo uhvatio za ruku.
"Ne, ne - kada sam sam, obuzimaju me udne misli i strane sumnje, i ako ve moram da ih
imam, onda bolje da ih izgovorim kako bih uo koliko su smene. Ostani sa mnom, Morgana..."
"Koliko god eli", apnula je i osetila da joj se oi pune suzama. Pruila je ruke da ga zagrli
oko pojasa; osetila je njegove ruke oko sebe kako je steu, a zatim putaju.
"Tako si mala - zaboravio sam koliko si sitna - mogao bih da ti prstima slomim vrat, roako..."
zavukao joj je prste u kosu, koju je samo ututkala pod veo. Sada ju je gladio, obmotavi jedan
pramen oko prsta. "Morgana, Morgana, ponekad mi se ini da si ti jedino u mom ivotu to je uvek
bilo dobro - kao jedna od vila iz legendi, vila koja dolazi iz nepoznate zemlje da govori smrtnicima
o lepoti i nadi, a potom se povlai na zapadna ostrva i nikada se ne vraa..."
"Ali ja neu otii", apnula je.
"Nee." U kraju poploanog dvorita nalazila se kamena klupa na kojoj su ponekad jahai
ekali svoje konje; povukao ju je tamo. "Sedi kraj mene..." i tu je zastao. "Ne, to nije mesto za
damu..." i poeo je da se smeje. "A nije bila ni tala, onog dana - da li se sea, Morgana?"
"Mislila sam da si ti zaboravio, kad te je onaj avolji konj zbacio..."
"Ne zovi ga avoljim. Mnogo puta je spasao Arturu ivot u bitkama, i Artur ga smatra za svog
anela uvara", rekao je Lanselet. "Oh, to je bio straan dan. Uinio bih ti naao, roako, da sam te
tada uzeo. esto sam eleo da ti se izvinim i da ujem od tebe da me ne krivi i da mi ne uzima za
zlo..."
"Za zlo?" Podigla je pogled, obuzeta vrtoglavicom od navale oseanja. "Za zlo? Moda onima
koji su nas prekinuli..."
"Zaista?" Glas mu je bio sasvim blag. Obujmio joj je lice dlanovima i polako se nagnuo da je
poljubi. Morgana se privila uz njega, razdvajajui usne pod njegovim. Bio je svee obrijan, na
rimljanski nain, i osetila je bockanje od dodira njegovog lica na obrazu i toplu slast njegovog
jezika u ustima. Privukao ju je jo blie, gotovo je podigavi sa zemlje, tiho mrmljajui. Poljubac je
trajao sve dok na kraju, oklevajui, nije morala da se odvoji kako bi udahnula vazuduh, a on se tiho,
zaueno nasmejao.
"Znai, evo nas opet... ini mi se kao da smo ve bili ovde... i ovog puta u odrubiti glavu
svakome ko pokua da nas prekine... ali stojimo usred dvorita i ljubimo se kao da smo posluga!
ta emo sada, Morgana? Kuda da idemo?"
Nije znala - kao da nije bilo dobrog mesta za njih. Nije mogla da ga povede u sobu koju je delila
sa Elenom i jo etiri dvorske dame, a Lanselet je jo ranije rekao da najvie voli da spava meu
vojnicima. A neto duboko u njoj govorilo joj je da ovo nije pravi nain; kraljeva sestra i njegov
najbolji prijatelj ne bi trebalo da lutaju okolo traei plast sena. Najbolji nain, ako zaista znaju ta
oseaju jedno prema drugom, bio bi da saekaju jutro i zatrae Arturovu dozvolu da se venaju...
No, duboko u srcu, toliko duboko da nije bila svesna toga, znala je da Lanselet to ne eli; u
trenutku strasti moe da je poeli, ali to je sve. A da li da ga zbog trenutka strasti uhvati u zamku za
ceo ivot? Plemenske sveanosti su potenije, tada se mukarac i ena spajaju sa sunevim i
meseevim plimama u krvi, po volji Boginje; i samo ako kasnije poele da stvore dom i podiu
decu, postavlja se pitanje braka. Duboko u srcu znala je i da ni sama ne eli da se uda za Lanseleta,
mada je oseala da bi za njegovo dobro, i Arturovo, ak i Gvenvirino, trebalo da ga neko odvede sa
dvora.
Ali to je bila samo prolazna misao. Obuzela ju je vrtoglavica od njegove blizine, od zvuka
njegovog srca koje joj je tuklo tik uz obraz - eleo ju je; sada u njegovom srcu nije bilo ni pomisli
na Gvenvir, niti na ikoga drugog sem nje.
Neka sa nama bude po volji Boginje, mukarac i ena...
"Znam", apnula je i uhvatila ga za ruku. Iza tala i kovanice vodila je staza prema vonjaku.
Trava je bila gusta i meka, i ene su tu ponekad sedele u sunanim popodnevima.
Lanselet je prostro svoj ogrta po travi. Svuda oko njih lebdeo je neuhvatljivi miris zelenih
jabuka i trave. Gotovo kao da smo u Avalonu, pomislila je Morgana. Lanselet kao da je opet
proitao njene misli, jer je promrmljao: "Noas smo nali sebi deli Avalona", a potom ju je
povukao da legne kraj njega. Skinuo joj je veo i poeo da joj gladi kosu, ali kao da mu se nije urilo
dalje, nego ju je samo neno grlio i povremeno se saginjao da je poljubi u obraz ili elo.
"Trava je suva - nije bilo rose. Sasvim verovatno da e pre jutra pasti kia", mrmljao je, milujui
joj ramena i ake. Oseala je njegov dlan, uljevit od maa i tvrd, tako tvrd da se iznenadila setivi
se da je on pune etiri godine mlai od nje. Znala je tu priu - rodio se kada je Vivijen ve mislila
da su je prole godine plodnosti. Svojim dugakim prstima mogao je da joj obuhvati itavu aku i
potpuno je sakrije; poigravao se njenim prstima, pa prstenjem, a potom je premestio ruke na grudni
deo njene haljine i poeo da je otkopava. Oseala je vrtoglavicu i drhtala je, jer strast ju je
proimala kao plima koja preplavljuje plau, naprosto se izgubila u njegovim poljupcima.
Promrmljao je neto to nije ula, ali nije ga pitala ta je rekao, jer rei joj vie nisu bile vane.
Morao je da joj pomogne da svue haljinu. Odea je na dvoru bila sloenija od one koju nose
svetenice, i Morgana se oseala trapavo i pomalo neprijatno. Hoe li mu se dopasti? Grudi su joj
bile tako meke i mlitave, postale su takve otkako je rodila Gvideona; seala se kakve su bile kad ih
je on prvi put dodirnuo, male i vrste.
Ali on, izgleda, nita nije primeivao. Poigravao se njenim dojkama, mazei joj bradavice najpre
prstima, a potom, vrlo neno, usnama i zubima. Tu se potpuno izgubila, nita nije postojalo osim
njegovih ruku koje je dodiruju, vreline u njenim dlanovima dok mu je gladila ramena, lea, grudi...
zbog neeg je mislila da su malje na mukim grudima otre i grube, ali kod njega nije bilo tako; bile
su meke i svilaste kao njena kosa. Kroz izmaglicu se setila da je prvi put bila sa mladiem od ciglih
sedamnaest godina, koji je jedva znao ta da radi, pa je ona morala da ga vodi, da mu pokazuje ta
dalje... i to je bio jedini put za nju, tako da je sada za Lanseleta bila gotovo devica... U naletu tuge,
poelela je da joj je ovo zaista prvi put, kako bi mogla da se blaeno sea; trebalo je tako da bude,
trebalo je tako da se desi... Privila je telo uz njega, pripijajui se, jeei, nije mogla da podnese,
sada, da eka ni minut due...
Izgleda da on jo nije bio spreman, mada ga je ona jedva ekala, telo joj je preplavila plima
ivota i elje. Privijala se uz njega, gladno, ljubei ga i izazivajui usnama. apnula je njegovo ime,
naprosto preklinjui, sada ve uplaena. On je nastavio da je neno ljubi, milujui je i umirujui, ali
njoj umirivanje nije bilo potrebno, itavo telo joj je vritalo za ispunjenjem, bila je u agoniji elje.
Pokuala je da progovori, da ga moli, ali ispustila je samo jecavi uzdah.
On ju je neno grlio, jo je milujui. ", ne, , Morgana, ekaj, nemoj vie - ne elim da te
povredim ili da te obeastim, nikad ne bih ni pomislio na to - evo, lezi kraj mene, pusti da te
zagrlim, sve e biti dobro..." Oajna i zbunjena, pustila je da tako i uini, ali ak i dok joj je telo
vritalo za zadovoljstvom koje joj je pruao, u njoj je narastao gnev. ta je sa tokom ivota izmeu
njihovih tela, izmeu mukarca i ene, sa plimama koje Boginja doziva u njima? inilo joj se da on
priguuje tu plimu, da pretvara njenu ljubav u igru i izigravanje. I to kao da mu nije smetalo, kao da
je smatrao da tako treba da bude, da su oboje zadovoljni time... kao da su bila vana samo njihova
tela, kao da nema drugog naina. Za svetenicu, odraslu u Avalonu i naviklu na ogromne plime
ivota i venosti, ovo paljivo i preneno voenje ljubavi bilo je gotovo svetogre, odbijanje da se
predaju volji Boginje.
A tada, obuzeta meavinom zadovoljstva i ponienja, poela je da izmilja izgovore za njega.
On nije odrastao u Avalonu kao ona, nego je predat na usvojenje u dvor vojnika; postao je vojnik
im je dovoljno odrastao da dri ma, proveo je ivot po bojnim poljima, moda ne zna, moda je
navikao samo na ene koje su mu pruale tek trenutno olakanje, ili ene koje su elele da se
poigravaju voenjem ljubavi i nisu pruale nita... Ne elim da te povredim ili da te obeastim,
rekao je, kao da veruje da bi u njihovom spajanju bilo neeg loeg ili neasnog. Sada se malo
odmakao od nje, ali i dalje ju je dodirivao, poigravao se njome, provlaio joj prste kroz fine malje
izmeu butina, ljubio joj vrat i grudi. Zatvorila je oi, privijena uz njega, ljuta i oajna - pa, pa,
moda je to i zasluila, ponela se kao kurva to mu je sama prila, moda je ona kriva to se tako
ponaa prema njoj... i bila je silno oamuena to ga je pustila da se tako ponaa, pustila bi ga da joj
radi sve to poeli, znajui da e, ako zatrai vie, moda izgubiti i ovo, a elela ga je, i dalje ga je
elela nepodnoljivom eljom koja nikada nee biti sasvim utoljena. A on je uopte nije eleo... u
srcu je jo eznuo za Gvenvir, ili za nekom enom koju bi mogao da ima ne dajui joj nita osim
praznog dodira koe... enu koja bi bila zadovoljna da mu se poda, a da ne trai nita sem malo
zadovoljstva. Kroz bol i glad ljubavi osetila je i prezir, i to je bilo najbolnije - nije ga nita manje
volela, znala je da e ga zauvek voleti, nita manje nego u ovom trenutku gladi i oajanja.
Sela je i ponovo navukla haljinu, zakopavajui je drhtavim prstima. On je utke sedeo i gledao
je, pruajui ruke da joj pomogne. Posle dugog utanja, alosno se oglasio: "Pogreili smo,
Morgana moja, ti i ja. Da li se ljuti na mene?"
Nije mogla da govori; grlo joj se stezalo od bola. Konano je uspela da se primora da progovori:
"Ne, nisam ljuta", rekla je, a znala je da bi trebalo da podigne glas i vikne na njega, da zahteva ono
to nije mogao da joj prui - ni njoj, a verovatno nijednoj drugoj eni.
"Ti si mi roaka - ali nije uinjena nikakva teta", rekao je drhtavim glasom. "Barem ne moram
da krivim sebe zbog toga... nisam te obeastio pred itavim dvorom... ne bih to uinio ni za ta na
svetu... veruj mni, roako, veoma te volim..."
Sada vie nije mogla da uzdri jecaje. "Lanselete, molim te, u ime Boginje, ne govori tako -
kakva je teta uinjena? Ovo je nain Boginje, ono to smo oboje eleli..."
On je uznemireno odmahnuo rukom. "Govori o Boginji i paganskim obiajima... gotovo da me
plai, roako; trebalo bi da se uzdravam od greha, a gledam te sa poudom, iako znam da to ne
valja." I sam je poeo da se oblai drhtavim rukama. Kad je nastavio da govori, gotovo se guio.
"Greh mi se, izgleda, ini jo straniji - voleo bih da ne lii toliko na moju majku, Morgana..."
To je bilo kao udarac u lice, kao okrutan i neoekivan udarac. Na trenutak nije mogla da
progovori. Potom joj se naas uinilo da je obuzima gnev Boginje i osetila je da raste i nadnosi se
nad njega, znajui da sija sjajem Boginje kao u barci za Avalon; oseala je kako se, inae mala i
beznaajna, iri nad njim, i videla je monog viteza, kapetana kraljevske konjice, kako se povlai
od nje, sitan i uplaen, kao to su svi mukarci mali pred Boginjom.
"Ti si - ti si bedna budala, Lanselete", rekla je. "Nisi dostojan ak ni kletve!" Okrenula se i
pobegla, ostavivi ga sa napola zakopanim pantalonama, da gleda za njom, zapanjen i posramljen.
Oseala je kako joj srce tue. elela je da vrisne na njega, prodorno kao galeb; a elela je i da se
prepusti i zajeca u agoniji, u oajanju, da ga preklinje za dublju ljubav koju joj je uskratio, odbivi
Boginju u njoj... U umu su joj sevali delii misli, stara pria o Boginji koju je jedan mukarac
iznenadio i odbio, i kako su ga njeni lovaki psi rastrgli zbog toga... a oseala je i tugu to je sve o
emu je sanjala ovih dugih godina sada bilo uniteno.
Svetenik bi rekao da je to cena greha. Sluala sam to dovoljno esto od Igreninog kunog
svetenika pre nego to sam otila u Avalon. Jesam li u srcu vea hrianka nego to to
priznajem? I opet joj se inilo da e joj srce prepui zbog propasti duboke ljubavi.
U Avalonu se ovo ne bi moglo desiti - oni koji ovako prilaze Boginji nikada ne odbijaju njenu
mo... Nemirno je koraala tamo-amo, u venama joj je kljuao bes, a znala je da je niko ne moe
razumeti osim drugih svetenica Boginje. Vivijen, enjivo je pomislila, Vivijen bi me razumela, ili
Ravena, ili bilo koja od nas koje smo odrasle u Kui Devojaka... ta sam radila sve ove godine,
daleko od moje Boginje?

Govori Morgana...
Tri dana kasnije dobila sam od Artura dozvolu da napustim dvor i odjaem za Avalon; rekla sam
samo da sam se zaelela Ostrva i Vivijen, moje usvojene majke. A za to vreme nisam razgovarala
sa Lanseletom, osim to smo izmenjivali sitne svakodnevne utivosti kad ne bismo mogli da
izbegnemo susret. ak i tada sam primetila da nee da me gleda u oi, i bila sam besna i
posramljena, i pazila sam da se to ree susreemo...
I tako sam uzela konja i odjahala na jug, kroz brda; i nisam se vratila u Karleon godinama, niti
sam znala ita o dogaajima na Arturovom dvoru... ali to je pria za neko drugo vreme.

8.
U prolee naredne godine, Saksonci su se skupljali pred obalama, i Artur je sa svojim ljudima
proveo itavu godinu okupljajui vojsku za bitku za koju su znali da im prestoji. Artur je poveo
vojsku u bitku i odbio Saksonce, ali to nije bila onako odluujua bitka i pobeda kao to su se
nadali; i sami su pretrpeli mnogo gubitaka, i bie im potrebno vie od godinu dana da se oporave,
ali nije imao dovoljno konja i vojnika da ih zauvek porazi, kao to se nadao. U ovoj bici Artur je
ranjen, i rana u poetku nije izgledala ozbiljna; ali kasnije se zagnojila i zapalila, pa je vei deo
jeseni proveo vezan za krevet - prve pahulje ve su padale preko zidova Karleona kada je najzad
mogao da hoda po dvoritu, oslanjajui se o tap, a oiljke e nositi do groba.
"Prolee e biti u punom jeku kada budem mogao ponovo da uzjaem", mrano je rekao
Gvenvir koja je stajala blizu dvorinog zida, vrsto umotana u plavi ogrta.
"Sasvim mogue", rekao je Lanselet, "a moda i due, dragi gospodaru, ako se prehladi pre
nego to se rana sasvim zaceli. Hajde unutra, molim te - gledaj, eno pahulja na Gvenvirinom
ogrtau."
"A i u tvojoj bradi, Lanse - ili su to samo prve sede?" upitao je Artur, alei se, i Lanselet se
nasmejao.
"Oboje, verujem - tu si ti u prednosti, kralju moj, tvoja brada toliko je plava da se u njoj sede
nee ni videti kada dou. Evo, osloni mi se na ruku."
Artur bi ga najradije odbio, ali javila se i Gvenvir. "Ne, uzmi ga pod ruku, Arture, pokvarie
sve nae fine obloge ako padne - a kamenje je klizavo, jer sneg se topi im padne."
Artur je uzdahnuo i oslonio se o prijateljevu ruku. "Sad znam kako mora izgledati kada si star."
Gvenvir je prila da ga pridri sa druge strane, i on se nasmejao. "Hoete li me ovako voleti i
pridravati kada zaista budem imao sedu bradu i kosu i kad budem hodao sa tapom kao Merlin?"
"ak i kada ti bude devedeset, gospodaru", nasmejao se Lanselet. "Mogu lepo da zamislim,
Gvenvir te pridrava za jednu, a ja za drugu ruku dok se zajedno teturamo ka tvom prestolu - svi
emo imati oko devedeset!" Naglo se uozbiljio. "Brinem se zbog Talesina, gospodaru, postaje sve
slabiji, a i vid ga izdaje. Zar ne bi trebalo da se vrati u Avalon i provede u miru poslednje godine?"
"Svakako bi trebalo", rekao je Artur. "Ali on kae da nee da me ostavi samog, da me savetuju
jedino svetenici..."
"Zar moe imati bolje savetnike od svetenika, gospodaru?" planula je Gvenvir. Smetala joj je i
sama re Avalon; plaila se pomisli da se Artur zakleo da e tititi njihov paganski nain ivota.
Uli su u salu gde je plamtela vatra, i Artur je nainio uvreen pokret kad ga je Lanselet spustio
na stolicu. "Jeste, smestite starca kraj vatre i dajte mu da pije aja - udo da ste me uopte pustili da
obuem pantalone i cipele umesto spavaice!"
"Dragi gospodaru..." poela je Gvenvir, ali Lanselet joj je spustio ruku na rame.
"Ne uzbuuj se, roako, svi mukarci su takvi, postanu detinjasti kad se razbole - on nema
pojma koliko mu je dobro to ga neguje nena gospa i ugaa mu odabranom hranom, istom
posteljinom i ajevima zbog kojih se buni... Ja sam svoju ranu odbolovao u vojnom logoru, a
negovao me je mraan starac suvie hrom za bitku, i leao sam u sopstvenoj neisti jer nisam
mogao da ustanem, a niko nije dolazio da mi pomogne; od hrane sam imao samo gorko pivo i tvrdi
hleb. Prestani da guna, Arture, ili u se postarati da ubudue neguje svoje rane onako kako
prilii pravom vojniku!"
"Da, on bi to i uradio", rekao je Artur, toplo se osmehnuvi prijatelju. "Nisi mnogo plaljiv pred
svojim kraljem, prine Galahade..." Uzeo je kotanu kaiku iz enine ruke i poeo da jede vino sa
medom i udrobljenim hlebom. "Da, ovo je dobro i greje - ima unutra onih zaina, zar ne, koje si
naredila da poruim iz Londinijuma..."
Kad je Artur ispraznio iniju, priao im je Kaj. "Pa, kako je rana posle itavog sata hodanja,
gospodaru? Da li te i dalje jako boli?"
"Ne toliko kao poslednji put, i to je sve to mogu da kaem", odgovorio je Artur. "Tek sada sam
doznao ta je to pravi strah, strah da u umreti neobavljenog posla."
"Bog to ne bi dozvolio", brzo je rekla Gvenvir.
Artur ju je potapao po ruci. "I ja sam to sebi govorio, ali neto duboko u meni stalno je
ponavljalo da je to veliki greh ponosa, jer bojao sam se da ni ja ni bilo koji ovek ne moe biti
poteen onoga to mu Bog nameni - dugo sam razmiljao o tome dok sam leao, nesposoban da se
podignem na noge."
"Ne vidim ta je jo ostalo neuinjeno, osim konane pobede nad Saksoncima, gospodaru",
rekao je Kaj, "ali sada mora u krevet, umoran si od etnje."
Kada se Artur naao u postelji, Kaj mu je skinuo odeu i pregledao veliku ranu, koja je jo
pomalo krvarila kroz zavoje. "Poslau po ene", rekao je, "i mora ponovo staviti obloge - preterao
si sa naporom. Dobro je to se nije otvorila dok si etao." Kada su ene donele kotlove koji su se
puili i poele da pripremaju smee bilja u vreloj vodi, natapajui u njima zavoje i sputajui ih na
ranu tako da se Artur trzao i besneo, Kaj je nastavio: "Da, ali ak i ovako si imao sree, Arture. Da
te je taj ma pogodio samo za pedalj u stranu, Gvenvir bi imala jo jedan razlog za tugu, a ti bi bio
nadaleko poznat kao ukopljeni kralj... kao u onoj devnoj legendi! Sigurno je zna - kralja su ranili
u slabine, i kako nestaje njegova mo, tako i njegova zemlja vene, sve dok ne naie neki mladi
koji uspe da ponovo otvori stare izvore..."
Gvenvir se stresla, a Artur se mekoljio od bola zbog vrelih obloga. "To nije pria koju treba
priati ranjeniku!"
"Hteo sam da bude svestan koliko si imao sree, to tvoja zemlja nee uvenuti i postati
sterilna", rekao je Kaj. "Do Uskrsa, mislim, kraljiina materica opet e imati posla, ako budete
imali sree..."
"Daj Boe", rekao je Artur, ali Gvenvir se trgla i odvratila pogled. Jo jednom je bila zaela, i
ponovo je sve polo naopako, toliko brzo da je jedva i primetila da nosi dete - hoe li uvek biti
tako? Zar je jalova, je li to kazna Boja to se nije vie trudila da od mua napravi pravog
hrianina?
Jedna ena podigla je oblog i pola da ga zameni; Artur je pruio ruku ka Gvenvir. "Ne, neka
moja gospa to uradi, njene ruke su nenije", rekao je, i Gvenvir je uzela vrelu krpu - toliko vrelu da
je opekla prste, ali primila je bol sa zadovoljstvom, kao pokoru. Ona je kriva, ona je kriva za sve;
trebalo bi da je otera zbog jalovosti i da uzme enu koja e moi da mu rodi dete. Pogreio je to se
uopte oenio njome - imala je osamnaest godina i ve je prola doba najvee plodnosti. Moda...
Da je Morgana ovde, zaista bih je molila za amajliju koja bi me uinila plodnom...
"ini mi se da su nam postale potrebne Morganine isceliteljske vetine", rekla je. "Arturova rana
ne zarasta kako bi trebalo, a ona je poznata po isceliteljskom umeu, ba kao i sama Gospa od
Avalona. Zato ne poaljemo glasnika u Avalon i zamolimo jednu od njih da doe?"
Kaj se namrtio na nju. "Ne vidim da ima potrebe za tim. Arturova rana se sasvim lepo zaceljuje
- video sam i mnogo tee ranjenike da se sasvim oporavljaju."
"Svejedno, rado bih video svoju dragu sestru", rekao je Artur, "ili svog prijatelja i dobroinitelja,
Gospu od Jezera. Ali po onome to mi je Morgana rekla, mislim da ih neemo videti zajedno..."
"Poslau poruku u Avalon", rekao je Lanselet, "i zamoliu majku da doe, ako ti to eli,
Arture", Ali posmatrao je Gvenvir, i na trenutak se u se gledali u oi. Tokom meseci Arturove
bolesti inilo joj se da je uvek bio uz nju i da joj je bio toliki oslonac da nije znala kako bi se snala
bez njega; u prvim danima, kad niko nije verovao da e Artur preiveti, bdeo je uz nju, neumoran, i
tolika ljubav prema Arturu terala ju je da se stidi zbog svojih misli. On je Arturov roak, ba kao i
Gaven, jednako je blizak naslednik, jer sin je Igrenine roene sestre; ako Arturu doe kraj, on bi
nam bio najbolji mogui kralj... u davna vremena, kralj je bio samo kraljiin mu...
"Pa, da poaljemo po Gospu Vivijen?" upitala je Gvenvir.
"Samo ako eli da je vidi", uzdahnuo je Artur. "Mislim da mi sada treba samo ogromna
koliina onog strpljenja koje je pominjao biskup kad smo poslednji put razgovarali. Bog je zaista
bio milostiv prema meni, jer leim ubogaljen tek poto smo oterali Saksonce, i ako nastavi da bude
milostiv, moi u da jaem kada ponovo budu doli. Gaven je na severu i sakuplja vojsku, zar ne,
za Lota i Pelinora?"
"Jeste." Lanselet se nasmejao. "Rekao je Pelinoru da njegov zmaj mora da eka dok ne sredimo
belog konja... mora povesti sve svoje snage i doi kad ga pozovemo. A Lot e takoe doi, mada je
ostario - nee propustiti priliku da kraljevstvo ipak pree na njegove sinove."
I zaista e prei na njegove sinove, ako ja ne rodim naslednika Arturu, pomislila je Gvenvir;
inilo joj se da svaka izgovorena re, ma o emu, predstavlja strelu uperenu u njenu srce, jer
izneverila je prvu dunost svake kraljice. Artur ju je voleo, mogli bi da budu sreni, samo kad bi na
trenutak mogla da se oslobodi oseanja krivice zbog toga to mu nije rodila dete. Ponekad joj je
bilo drago zbog Arturove rane, jer nije mogao ni da pomisli da legne sa enom, i niko nije mogao
nita da joj prebaci; mogla je da ga pazi i mazi, da bude samo njen, to se retko deava kada mu ne
pripada eni, nego svom kraljevstvu. Mogla je da ga voli, a da ne razmilja uvek o svojoj krivici;
kad bi je dodirnuo, mislila je na ljubav, a ne na strah i oajniku nadu. Hoe li me ovog puta
konano oploditi; a ako uspe, hoe li sve ii dobro ili u opet pobaciti dragocenu nadu za
kraljevstvo? Pazila ga je, negovala ga danju i nou kao majka bolesno dete, a kada je malo ojaao,
sedela je kraj njega i priala mu i pevala - mada nije imala Morganin umilni glas - zalazila je u
kuhinju i spremala mu ono to bi bolesnik mogao poeleti da jede, kako bi povratio teinu posle
strane bolesti koja ga je ispijala itavog leta.
Ali emu sva moja nega ako se ne postaram da mu podarim naslednika za kraljevstvo?
"Voleo bih da je Kevin ovde", rekao je Artur. "Voleo bih da ujem malo muzike - ili Morgana; u
dvoru uopte nemamo prikladne muziare!"
"Kevin se vratio u Avalon", rekao je Lanselet. "Merlin mi je kazao da je otiao nekim
svetenikim poslom, toliko tajnim da nije mogao da mi kae nita vie - udim se to svetenici
doputaju da druidske misterije i dalje traju u hrianskoj zemlji."
Artur je slegnuo ramenima. "Bio kralj ili ne, ja ne zapovedam niijom saveu."
"Boga treba potovati onako kako on eli, Arture", rekla je Gvenvir, "a ne onako kako ljudi
odaberu. Zato nam je i poslao Hrista."
"Ali nije ga poslao u ovu zemlju", rekao je Artur, "a kada je sveti Josif doao u Glastonberi, i
zabo svoj tap u zemlju, ovaj je procvetao, i stoga su ga druidi doekali dobrodolicom, a on se nije
libio da uestvuje u njihovim obredima."
"Biskup Patricije kae da je to jeretika pria, puna zla", bila je uporna Gvenvir, "a svetenici
koji se klanjaju zajedno sa druidima trebalo bi da budu rainjeni i prognani, ba kao i druidi!"
"To se nee desiti dok sam ja iv", vrsto je rekao Artur. "Zakleo sam se da u tititi Avalon."
Nasmeio se i pruio ruku ka velikom Ekskaliburu koji je visio u kanijama od purpurnog baruna.
"A i ti bi trebalo da bude zahvalna zbog njihove magije, Gvenvir - da nisam imao uz sebe ove
kanije, nita me ne bi spaslo. ak i ovako sam umalo na smrt iskrvario, i samo je magija to spreila.
Zar ne bi bila strana nezahvalnost kad bih izdao njihovu dobru volju?"
"Zar veruje u to?" upitala je Gvenvir. "Stavlja magiju i arolija iznad volje Boje?"
"Pa, mila", pomilovao ju je Artur po plavoj kosi, "zar veruje da ovek moe ita protiv volje
Boje? Ako su me ove kanije spasle da ne iskrvarim, znai da Bog nije eleo da umrem. Meni se
ini da je moja vera blia Bogu od tvoje, ako se plai da neki arobnjak moe da pokvari ono to
Bog odredi. Svi smo mi u Bojim rukama."
Gvenvir je brzo pogledala Lanseleta; on se smeio, i na trenutak joj se inilo da im se oboma
podsmeva, ali to je brzo minulo i bila je sigurna da je primetila samo prolaznu senku. "Pa, ako eli
muziku, Arture, doi e Talesin da ti svira; iako je ostario i vie ne moe da peva, i dalje je veoma
vet sa harfom."
"Pozovi ga, onda", rekao je Artur i nasmejao se. "U Svetom Pismu se kae da je stari kralj Saul
zvao svog mladog sviraa da mu muzikom olaka misli, a ja sam, evo, mladi kralj koji poziva
starog muziara da ga razvedri!"
Lanselet je poao u potragu za Merlinom, i kada se ovaj pojavio sa harfom, dugo su sedeli u sali
i sluali muziku.
Gvenvir se setila Morgane koja je tu svirala. Kad bi samo bila ovde, da mi da amajliju - pre
nego to se moj kralj oporavi... a onda je pogledala preko vatre ka Lanseletu i osetila malaksalost.
On je sedeo na klupi, zavaljen i zadubljen u muziku, ruku podignutih pod potiljak, dugakih nogu
pruenih tik do vatre. I drugi su se skupljali da sluaju muziku: Elena, Pelinorova ker, bila je
toliko odvana da prie i sedne kraj Lanesleta, ali on uopte nije obraao panju na nju.
Lanseleta bi trebalo oeniti. Treba da piem kralju Pelinoru i kaem mu da treba da uda Elenu
za Lanseleta; ona mi je roaka, lii na mene i slobodna je... ali znala je da to nee uiniti;
ponavljala je u sebi da e biti dovoljno vremena kada Lanselet jednog dana sam kae da eli da se
oeni.
Ako se Artur ne oporavi...
Oh, ne, ne, ne smem tako da mislim... Kriom se prekrstila. No, pomislila je, davno je poslednji
put bila u Arturovom naruju, a najverovatnije ionako ne moe da joj napravi dete... Uhvatila je
sebe kako se pita kako bi bilo lei sa Lanseletom - da li bi on mogao da joj da dete koje eli? ta
ako uzme Lanseleta za ljubavnika? Znala je da ima ena koje tako rade... Morgoza sada to vie nije
tajila; poto je prola godine kada bi mogla da zane, ponaala se jednako skandalozno kao Lot.
Osetila je da rumeni i ponadala se da niko nije primetio kako gleda Lanseletove ruke, sputene u
krilo, pitajui se kako bi izgledalo da je te ruke miluju - ne, nije se usuivala da misli o tome.
Kada ena uzme ljubavnika, mora se postarati da ne zatrudni, da ne rodi dete koje bi je otkrilo ili
osramotilo njenog mua, pa ako je jalova, to ne bi ni bilo vano... moda bi joj donelo sreu... Za
ime Boje, otkuda njoj, pristojnoj hrianki, takve misli? Jednom ranije ve su joj dolazile, i kada
ih je pomenula na ispovesti, svetenik je rekao da je sasvim prirodno da, poto joj mu lei
bolestan, misli na te stvari; ne sme se oseati kriva, nego treba da se jo vie moli i pazi na mua i
misli samo kako je njemu jo tee nego njoj. A Gvenvir je znala da je to dobar, ljubazan i razuman
savet, ali je oseala da ga nije sasvim razumnela, nego je samo zapamtila da je ona grena ena i da
su joj misli grene i zle. Inae bi je svetenik svakako izgrdio i zadao joj teku pokoru, i tada bi se
oseala bolje i slobodnije...
Lanselet mi nikada ne bi prebacivao zbog jalovosti...
Shvatila je da je neko izgovorio njeno ime i zbunjeno je podigla glavu, kao da svi mogu da uju
njene misli.
"Ne, dosta je muzike, gospodaru Merline", rekao je Artur. "Gledajte, smrauje se, a moja gospa
je iva zaspala. Najverovatnije se premorila negujui me... Kaje, uredi da se postavi veera, a ja u
odmah lei i obedovau u krevetu."
Gvenvir je ustala, otila do Elene i zamolila je da preuzme njeno mesto u sali; ona e ostati sa
svojim gospodarem. Kaj je poao da potrai sluge, a Lanselet je ostao da pomogne Arturu koji je
hramao, oslanjajui se na tap, do svoje sobe. Lanselet mu je pomogao da legne, neno kao prava
negovateljica.
"Ako mu ita zatreba preko noi, poalji po mene, zna gde ja spavam", tiho je rekao Gvenviri.
"Mogu da ga podignem lake od bilo koga drugog..."
"Oh, ne, ne, mislim da to nee biti potrebno", odgovorila je, "ali ipak ti hvala."
Bio je tako visok dok je stajao kraj nje; neno joj je poloio dlan na obraz. "Ako hoe da poe
i spava sa svojim gospama, ostau ja da ga pazim - izgleda kao da ti je potrebna duga no
neprekidnog sna. Ponaa se kao majka koja ne moe da trene sve dok se ne uveri da e joj beba
spavati itavu no ne budei se. Mogu ja da pazim na Artura - nema potrebe da i ti sedi kraj njega!
Mogu da spavam u sobi do njegove, da me lako dozove."
"Tako si dobar", rekla je, "ali radije u ostati uz njega."
"Ali poalji po mene ako mu zatrebam. Ne pokuavaj da ga sama podie", rekao je Lanselet.
"Obeaj mi, Gvenvir."
Kako je divno zvualo njeno ime na njegovim usnama; mnogo lepe nego da je
rekao kraljice ili moja gospo... "Obeavam ti, prijatelju."
Sagnuo se i blago joj usnama dotakao elo. "Izgleda premoreno", rekao je. "Idi u krevet i lepo
spavaj." Ruka mu se na trenutak zadrala na njenom obrazu, a kada ju je spustio, oseala je da e
joj obraz biti hladan i bolan kao da je boli zub. Otila je da legne kraj Artura.
Neko vreme je mislila da on spava. No, na kraju je progovorio u tami. "On nam je najbolji
prijatelj, zar ne, eno moja?"
"Ni roeni brat ne bi bio bolji."
"Kaj i ja smo odrasli kao braa, i veoma ga volim, ali istina je ono to kau, da je krv gua od
vode, a krvni roak je bliskiji nego to sam mogao i da zamislim dok nisam upoznao jednog..."
Artur se promekoljio u krevetu i uzdahnuo. "Gvenvir, elim neto da ti kaem..."
Preplaila se i srce je poelo da joj bije - je li video kako je Lanselet ljubi, hoe li je optuiti za
neverstvo?
"Obeaj mi da nee ponovo plakati, ne mogu to da podnesem", govorio je on. "Kunem ti se da
ne elim da ti prebacujem - ali sada smo ve vie godina u braku, a za sve to vreme samo si dvaput
zaela - ne, ne, molim te, nemoj plakati, pusti da zavrim", molio je. "Mogue je da nisi ti kriva,
nego ja. Imao sam druge ene pre tebe, kao i svi mukarci. I mada nisam ni pokuavao da od njih
sakrijem ko sam, za sve ove godine nije dola nijedna od njih, niti neki njihov roak, da kau kako
je ta i ta ena rodila moje kopile. Moe biti da u mom semenu nema ivota, pa kada i zane, dete
ne stigne ni da oivi..."
Oborila je glavu, putajui da joj kosa sakrije lice. Zar i on sebe krivi?
"Sluaj me dobro, Gvenvir moja - moramo imati dete, kraljevstva radi. Ako se ikada desi da mi
rodi naslednika, budi sigurna da neu postavljati pitanja. to se mene tie, svako dete koje rodi
priznau i podii u kao svog naslednika."
Pomislila je da joj lice toliko gori da e joj kosa buknuti. Zar misli da je sposobna da ga prevari?
"Nikada, nikada to ne bih mogla, gospodaru i kralju moj..."
"Zna kako to ide u Avalonu - ne, ne prekidaj me, eno, pusti da zavrim - kada se mukarac i
ena spoje, kae se da su dete rodili Bogovi. Gvenvir, voleo bih da nam Bog poalje dete, ko god
izvrio Boju volju zaevi ga - da li me razume? A ako se desi da to bude moj najdrai prijatelj i
najblii roak, blagoslovio bih ga, kao i dete koje bi meni rodila. Ne, ne, ne plai, neu vie
govoriti", uzdahnuo je i pruio ruke ka njoj, privlaei je sebi na rame. "Nisam dostojan tolike tvoje
ljubavi."
Posle nekog vremena je zaspao, ali Gvenvir je leala budna, a suze su joj klizile niz lice. Oh, ne,
mislila je, ljubavi moja, najdrai gospodaru moj. Ja nisam dostojna tvoje ljubavi, a sada si mi dao
dozvolu da te prevarim. Iznenada, prvi put, pozavidela je i Arturu i Lanseletu. Oni su mukarci,
ive aktivnim ivotom, moraju da odlaze u svet i rizikuju ivot u bitkama, ali mukarci ne moraju
da donose ovako uasne odluke. ta god inila, kakvu god odluku morala da donese, moda i malu,
makar i kakvo meso da bude za veeru, to joj je optereivalo duu, kao da od toga zavisi sudbina
kraljevstva. Sada je trebalo da sama odlui, a ne da se pokori volji Bojoj, da li da pokloni
naslednika prestolu ili ne; i da li naslednik da bude od krvi Utera Pendragona ili - ili drugaije;
kako ona, ena, da donese takvu odluku? Gvenvir je navukla krzneni pokriva poreko glave i
sklupala se pod njim.
Jo koliko veeras, sedela je i gledala Lanseleta kako slua harfu, i dola je na novu ideju.
Odavno ga je volela, ali sada je poela da shvata da ga i eli; u srcu je bila ista kao Morgoza, koja
se kurvala kad god bi poelela, sa muevljevim vitezovima, pa ak, kako se aputalo, i sa lepim
paevima i slugama. Artur je tako dobar, zaista ga je zavolela; ovde, u Karleonu, nala je sigurnost.
Ne bi mogla da podnese da ljudi u zamku i okolini ponu da apuu tajne o njenom ponaanju, kao
to su ve glasno govorili o Morgozinom.
Gvenvir je elela da bude dobra, da joj dua ostane ista i vrline nedirnute, ali bilo joj je vano i
da ljudi vide njene vrline i da je smatraju dobrom i savrenom kraljicom; ona lino nije otkrila nita
loe u Morgani, na primer, koja je ivela uz nju pune tri godine, i bila je, koliko je Gvenvir znala,
edna koliko i ona sama. No, ipak se govorkalo da je Morgana vetica poto je ivela u Avalonu, i
to se razumela u lekovito bilje i u Poruke, pa su ljudi na dvoru i u okolini aputali da je Morgana u
savezu sa vilinskim narodom, ili i sa avolom; pa ak se i sama Gvenvir, ma koliko dobro
poznavala Morganu, ponekad pitala moe li biti neistina neto to toliko ljudi veruje.
A sutra e morati da se suoi sa Lanseletom i da dalje neguje Artura, znajui da joj je dao
dozvolu - kako e ponovo pogledati Lanseletu u oi? On je poreklom iz Avalona, sin je Gospe od
Jezera, moe biti da ume pomalo da ita misli, pa e joj videti u oima ta misli.
A onda ju je zapljusnuo bes, toliko dubok da se prepala, jer obuzeo joj je telo kao bujica. Leala
je u krevetu, besna i uplaena, mislei da vie nikada nee smeti da izie iz sobe, od straha ta bi
uinila. Sve ene na dvoru elele su Lanseleta - da, ak i Morgana; videla je svoju zaovu kako ga
gleda, i zato je, kad je jednom davno Artur rekao da bi njih dvoje trebalo da se venaju, bila toliko
uznemirena - Morgana bi za Lanseleta svakako bila suvie otvorena. A moda su se ionako
posvaali, jer poslednjih dan-dva pre Morganinog odlaska za Avalon primetila je da meusobno
razgovaraju manje nego inae i da se ne gledaju u lice.
Morgana joj je nedostajala, svakako... ali ipak joj je bilo milo to Morgana nije na dvoru, i nije
elela da poalje glasnika u Tintagel da vidi je li otila tamo. Zamiljala je sebe kako ponavlja
Morgani ono to joj je Artur upravo rekao; umrla bi od stida, ali pretpostavljala je da bi joj se
Morgana samo nasmejala; Morgana bi svakako rekla da je na njoj da odlui hoe li uzeti Lanseleta
za ljubavnika ili ne; ili, moda, da to treba Lanselet da odlui.
Kao da ju je proimao vreli plamen, nalik na pakleni, pri pomisli da se ponudi Lanseletu, a on da
je odbije. Tada bi svakako umrla od sramote. Nije znala kako bi ikada vie pogledala Lanseleta, ili
Artura, ili bilo koju od svojih gospa koje nikada nisu bile u takvom iskuenju. ak bi je bilo
sramota i da se ispoveda o tome, jer time bi otkrila sveteniku da je Artur manje hrianin nego to
bi trebalo. Kako da ikada vie izie iz kue, kako da napusti bezbednost i zatitu koju su joj pruali
ova soba i ovaj krevet? Ovde joj se nije moglo desiti nita loe.
Bilo joj je pomalo loe. Sutra e to rei svojim gospama, a one e pomisliti, ba kao i Lanselet,
da je premorena od danononog staranja oko Artura. Nastavie da bude, kao i uvek, dobra i estita
kraljica i hrianka - nikada ne bi ni mogla da bude drugaija. Artur je bio uznemiren zbog rane i
duge nepokretnosti, i to je sve; kada se oporavi, nee ni pomisliti tako neto i svakako e joj biti
zahvalan to ga nije posluala i to ih je time oboje spasla od stranog greha.
Ali ba kad je trebalo da utone u san, setila se neega to joj je rekla jedna od ena, jo davno -
nekoliko dana pre nego to je Morgana otila sa dvora. Kazala je da bi Morgana trebalo da joj da
amajliju... Pa, trebalo je; ako bi Morgana mogla da je zaara tako da nema drugog izbora do da voli
Lanseleta, onda bi bila osloboena strane odluke... Kada se Morgana vrati, pomislila
je, razgovarau sa njom. Ali Morgana nije bila na dvoru ve vie od dve godine, i moe biti da
nikada vie nee ni doi.

9.
Postala sam prestara za ovakva putovanja, pomislila je Vivijen dok je jahala kroz kiu pozne
zime, pognute glave i vrsto umotana u ogrta. A onda ju je obuzela ozlojeenost:Ovo bi trebalo da
bude Morganina posao, ona je trebalo da bude Gospa od Avalona posle mene.
Talesin joj je pre etiri godine rekao da je Morgana bila u Karleonu na Arturovom venanju i da
je postala Gvenvirina gospa i ostala tamo. Gospa od Jezera da posluuje kraljicu?Kako se Morgana
usudila da tako izda svoj predodreeni put? Pa ipak, kad je poslala u Karleon poruku da Morgana
treba da se vrati u Avalon, glasnik se vratio sa veu da je Morgana napustila dvor... mislili su da je
otila u Avalon.
Ali nije stigla na Ostrvo. Niti je u Tintagelu sa Igrenom, niti na dvoru Lota od Orknija. Kuda je
onda otila?
Ko zna kakvo ju je zlo snalo dok je putovala sama. Moda su je zarobili razbojnici koji lutaju
zemljom - moda je izgubila pamenje ili je silovana, ubijena, baena u neki jarak da joj nikada ne
nau ni kosti... Oh, ne, pomislila je Vivjan, da joj se desilo neko zlo, svakako bih to videla u
ogledalu... ili Vidom...
Ali ipak nije mogla da bude sigurna. Vid ju je sada esto izdavao, i kada bi pokuala da ga
upotrebi, pred oima joj se javljala samo izluujua siva magla, veo nepoznatog, koji se sada nije
usuivala da razdvoji. A Morganina sudbina bila je sakrivena negde pod tim velom.
Boginjo, pomolila se kao i mnogo puta ranije, Majko, dala sam ti svoj ivot, vrati mi sada moje
dete dok sam jo iva... Ali ak i dok je govorila, znala je da nee biti odgovora, nego samo sivi veo
nepoznatog, da e odgovor Boginje ostati skriven pod neprozirnim nebom.
Da li se toliko umarala i kada je poslednji put putovala ovamo, pre pola godine? Sada joj se
inilo da je uvek, pre ovoga, jahala lako kao devojka, a sada kao da joj je drmusanje na magarcu
izmestilo svaku koicu u mravom telu, a hladnoa se uvlaila u nju i glodala je malim, ledenim
zubima.
Jedan od pratilaca okrenuo se ka njoj. "Gospo, vidim farmu pod nama. Izgleda da emo stii pre
mraka."
Vivijen mu se zahvalila, pokuavajui da ne zvui onoliko zahvalno koliko se oseala. Nije
mogla da pred pratnjom pokae svoju slabost.
Gavan ju je doekao u uskom dvoritu im je sjahala sa magarca, prihvativi je da ne bi
zakoraila u bunjite. "Dobro doli, Gospo", rekao je. "Kao i uvek, drago mi je da vas vidim. Moj
sin, Balin, i va sin bie ovde pre jutra - poslao sam u Karleon poruku da bi trebalo da dou
ovamo."
"Je li toliko ozbiljno, stari prijatelju?" upitala je Vivijen, a Gavan je klimnuo glavom. "Teko da
ete je i poznati, Gospo", rekao je. "Sva se istopila, a strano malo jede i pije, kae da joj hrana pali
utrobu. Sada vie ne moe dugo trajati, ak i uz sve vae lekove."
Vivijen je klimnula glavom i uzdahnula. "Bojala sam se toga", rekla je. "Kada ta bolest nekoga
zahvati, nikada ne poputa. Moda mogu da joj malo olakam."
"Boe pomozi", rekao je Gavan, "jer lekovi koje ste nam ostavili kad ste bili proli put sada
malo pomau. Budi se i plae nou kao malo dete, kada misli da je sluavka i ja neemo uti. ak
nemam srca ni da se molim da ostane sa nama jo malo, Gospo."
Vivijen je opet uzdahnula. Kada je poslednji put bila ovde, pre pola godine, ostavila je svoje
najjae lekove, i gotovo da je poelela da Priscila u jesen dobije groznicu i brzo umre, pre nego to
lekovi prestanu da deluju. Malo ta je sad mogla da uini. Pustila je da je Gavan uvede u kuu i
posadi kraj vatre, a sluavka joj je usula iniju vrele supe iz kotla kraj ognjita.
"Dugo ste jahali po kii, Gospo", rekao je on. "Sedite i odmorite se, a moju enu videete posle
veernjeg obroka - ponekad u ovo doba dana uspe da malo odspava."
"Ako moe makar malo da se odmori, to je blagoslov, i neu da je uznemiravam", rekla je
Vivijen, grejui smrznute ake na iniji i gnezdei se na klupi bez naslona. Jedna sluavka joj je
svukla ogrta i cipele, dok je druga dola sa ugrejanim pekirom da joj ugreje noge, a Vivijen je,
zadigavi suknju kako bi mogla da ugreje koata kolena, na trenutak uivala u udobnosti,
zaboravivi tuni razlog zbog koga je dola. Utom se iz unutranje sobe zauo tihi krik, i sluavka
se trgla i stresla. "To je gospodarica", rekla je, "sirotica - mora da se probudila. Nadala sam se da e
uspeti da odspava do veere. Moram da odem kod nje."
"Idem i ja", rekla je Vivijen i pola je za enom u unutranju sobu. Gavan je sedeo kraj vatre, i
videla je na njegovom licu izraz uasa kada je slabani krik zamro.
Uvek ranije, otkako se Priscila razbolela, Vivijen je na njoj nalazila tragove nekadanje lepote,
neku slinost sa vedrom mladom enom koja je usvojila njenog sina Balana. Sada su i lice i usne i
izbledela kosa bili iste sivoute boje, i ak i plave oi delovale su nekako ugasle, kao da je bolest
isisala iz nje svu boju. Kada je poslednji put dola kod nje, Priscila je barem deo dana provodila na
nogama; sada se videlo da je vezana za postelju ve mesecima... pola godine nainilo je ogromnu
promenu. A ranije su Vivijenini lekovi i biljni napici mogli da joj prue olakanje i delimian
oporavak. Sada, znala je, sada je prekasno za svaku pomo.
Izbledele oi na trenutak su neusmereno lutale po sobi, a usne su se drhtavo pomerale preko
poluotvorenih usta. Potom je Priscila ugledala Vivijen, mirnula i progovorila apatom. "Jeste li to
vi, Gospo?"
Vivijen joj je prila i paljivo je uzela za mravu ruku. "ao mi je to te zatiem tako bolesnu.
Kako si mi, draga prijateljice?"
Blede, ispucale usne izvile su se u grimasi za koju je Vivijen u prvi mah pomislila da predstavlja
izraz bola; tek potom je shvatila da je to trebalo da bude osmeh. "Ne mogu ni da zamislim da bih
mogla da budem jo bolesnija", aptala je Priscila. "Mislim da su me Bog i njegova Majka
zaboravili. A ipak, milo mi je to te opet vidim i nadam se da u doiveti da ponovo vidim i svoje
drage sinove i da ih blagoslovim..." Umorno je uzdahnula, pokuavajui da se malo pomeri u
postelji. "Lea me strano bole od ovolikog leanja, a ipak, kad god me neko dodirne, kao da se
noevi zarivaju u mene. I tako sam edna, a ne usuujem se da pijem jer se bojim bola..."
"Pomoi u ti koliko god mogu", rekla je Vivijen. Saoptila je posluzi ta joj sve treba, a potom
je prebrisala rane od leanja u postelji i isprala Priscili usta rashlaujuom tenou, kako joj, mada
ne moe da pije, barem usta ne bi bila suva. Potom je sela kraj nje, drei je za ruku, ne muei
bolesnicu reima. Neto posle sumraka, u dvoritu su se zauli zvuci i Prisila se trgla. Oi su joj
bile grozniave. "Moji sinovi!" uzviknula je.
I zaista, samo malo kasnije, u sobu su uli Balan i Balin, saginjui se zbog niske tavanice.
"Majko", rekao je Balan i pognuo se da poljubi Priscilu u ruku, a tek tada se okrenuo da se
nakloni pred Vivijen. "Gospo."
Vivijen je pruila ruku da pogladi po obrazu svog starijeg sina. Nije bio lep kao Lanselet; bio je
krupan i nabijen, ali oi su mu bile tamne i krupne kao i njene, ili kao Lanseletove. Balin je bio
sitniji, vornovat, i imao je sive oi. Znala je da je svega deset dana stariji od njenog sina. Izgledao
je kao Priscila nekada, plavokos i rumen.
"Sirota moja mati", mrmljao je, gladei Priscilu po ruci. "Ali sada je gospa Vivijen dola da ti
pomogne, i brzo e sasvim ozdraviti, zar ne? Tako si mrava, majko, mora pokuati da jede vie
kako bi se to pre oporavila..."
"Ne", apnula je ona, "vie nikada neu biti snana, sve dok ne budem srela Isusa u raju, dragi
sine."
"Oh, majko, ne sme tako da govori!" uzviknuo je Balin, a Balan je pogledao Vivijen i
uzdahnuo.
Obratio joj se savim tiho, kako ga ne bi uli ni Priscila ni njen sin. "Ne shvata da ona umire,
gospo - majko. Stalno tvrdi kako e se brzo oporaviti. Ja sam se iskreno nadao da e umreti u jesen,
kada smo svi dobili groznicu, ali uvek je bila tako snana..." Balan je odmahnuo glavom i Vivijen
je primetila da su mu oi pune suza; brzo ih je otro. Malo kasnije, rekla je da treba da iziu i ostave
bolesnicu da se odmori.
"Oprosti se sa sinovima, Priscila, i blagoslovi ih", rekla je, i Prisciline oi su se malo razvedrile.
"Volela bih da se zaita oprostimo, pre nego to postane jo gore - ne bih elela da me vide
onakvu kakva sam izgledala jutros", promrmljala je, i Vivijen je videla uas u njenim oima.
Nagnula se nad nju i neno joj se obratila. "Mislim da mogu da ti obeam prestanak bolova, ako
zaista eli da se tako zavri."
"Molim te", apnula je samrtnica, i Vivijen je osetila kako je njena mrava aka stee sa
razumevanjem.
"U tom sluaju, ostavljam te sa tvojim sinovima", neno je rekla Vivijen, "jer oni su obojica
tvoji sinovi, draga moja, iako si rodila samo jednog od njih." Izila je u spojanju sobu i tu zatekla
Gavana.
"Neka mi donesu moje bisage", rekla je; kad su stigle, neko vreme ih je pretraivala. Potom se
obratila domainu. "Sada joj je neto lake, ali malo ime mogu da joj pomognem, osim da joj
prekratim patnje. Mislim da i ona to eli."
"Znai, nema vie nade - ba nikakve?"
"Nema. U njoj je ostala samo patnja, i ne mogu ni da zamislim da bi va Bog eleo da ona i
dalje pati."
Gavan je bio potresen. "esto je govorila... kako bi volela da je imala hrabrosti da se baci u reku
dok je jo mogla da stigne donde..."
"Znai, vreme je da ode u miru", tiho je rekla Vivijen, "ali hou da zna: sve to uinim, sve je
po njenoj volji."
"Gospo", odvratio je Gavan, "uvek sam vam verovao, a moja ena vas voli i veruje vam. Ne
traim nita vie. Ako se njene patnje sada zavre, znam da e vas blagosiljati." Ali lice mu je
potamnelo od bola. Poao je za Vivijen kad je ona ponovo ula u unutranju sobu. Priscila je tiho
priala sa Balinom; sada mu je pustila ruku i on je, plaui, priao ocu. Potom je pruila mravu
ruku Balanu i nastavila drhtavim glasom: "I ti si mi bio dobar sin, mome. Uvek pazi na svog
usvojenog brata i moli se za moju duu."
"Hou, majko", rekao je Balan i sagnuo se da je zagrli, ali ona je drhtavo uzviknula od bola i
straha kad je poao ka njoj, pa ju je samo uhvatio za ruku i stegao je.
"Evo sada tvog leka, Prisila", rekla je Vivijen. "Reci laku no i spavaj..."
"Tako sam umorna", apnula je samrtnica. "Bie mi milo da zaspim... blagoslovena bila, Gospo,
kao i tvoja Boginja..."
"U njeno ime, koje prua milost", promrmljala je Vivijen i podigla Priscili glavu kako bi mogla
da pije.
"Bojim se da pijem - gorko je, a kad god neto progutam, strano me boli..." apnula je Priscila.
"Kunem ti se, sestro, da kada ovo popije, nee vie oseati nikakav bol", mirno je rekla
Vivijen i nagnula iniju. Priscila je ispila i podigla ruku da dodirne Vivijenino lice.
"Poljubi me i ti za zbogom, Gospo", rekla je, opet uz onaj avetinjski osmeh, i Vivijen je
dodirnula usnama koato elo.
Donosila sam ivot, a sada dolazim kao Smrt... Majko, inim za nju samo ono to e neko moda
uiniti za mene jednog dana, pomislila je Vivijen i opet zadrhtala, podigavi oi i susrevi Balinov
namrteni pogled.
"Hodi", tiho je rekla, "pusti je da se odmori."
Izili su u spoljanju sobu. Gavan je ostao u unutranjoj, drei enu za ruku; i u redu je,
pomislila je Vivijen, da njih dvoje ostanu zajedno.
Sluavka je postavila veeru i Vivijen je sela da jede i pije, jer bila je umorna od dugog jahanja.
"Jeste li dojahali iz Arturovog dvora u Karleonu za ovaj jedan dan, deco?" upitala je i nasmeila
se - ta deca su odrasli mukarci!
"Da, iz Karleona", rekao je Balan, i bilo je to grozno jahanje, po ovoj hladnoi i kii!" Posluio
se usoljenom ribom i namazao maslac na hleb, a onda predao drvenu iniju Balinu. "Ti nita ne
jede, brate."
Balin se stresao. "Nemam srca da jedem dok nam majka lei tako bolesna. Ali hvala Bogu da ste
doli, Gospo, ona e se sad brzo oporaviti, zar ne? Vai lekovi mnogo su joj pomogli poslednji put,
bilo je to kao udo, i sada e joj opet biti bolje, zar ne?"
Vivijen je zurila u njega - je li mogue da ne shvata? Tiho mu se obratila. "Najbolje bi bilo da se
ona to pre pridrui svome Bogu, Baline."
On ju je iznenaeno pogledao. "Ne! Ona ne sme da umre!" uzviknuo je. "Gospo, recite mi da
ete joj pomoi, da je neete pustiti da umre..."
Vivijen je strogo odgovorila. "Ja nisam va Bog i ne darujem ivot i smrt, Baline. Zar bi eleo
da ona jo dugo ovako pati?"
"Ali vi ste vini svim vrstama magije", ljutito se pobunio Balin. "Zato ste doli ovamo, ako ne
da je ponovo izleite? uo sam da kaete kako moete da joj prekratite muke..."
"Postoji samo jedan lek za bolest koja mui tvoju majku", rekla je Vivijen, spustivi mu ruku na
rame da ga utei, "a to je milosre."
"Baline, dosta je bilo," rekao je Balan, spustivi mu ruku na drugo rame. "Zar zaista misli da
treba jo da pati?"
Ali Balin je naglo podigao glavu i prostrelio Vivijen pogledom. "Znai, koristili ste svoje
vetije trikove da je leite dok je to valjalo vaem zlom savezniku - Boginji", vikao je, "a sada,
kada vam vie nee koristiti, pustiete je da umre..."
"Smiri se, ovee", rekao je Balan, a glas mu je sada bio grub i napet. "Zar nisi video - naa
majka blagoslovila je i poljubila Gospu, ona je to elela..."
Ali Balin je zurio u Vivijen i podigao je ruku kao da e je udariti. "Judo!" povikao je. "I ti si
izdala poljupcem..." Okrenuo se i otrao u unutranju sobu. "ta ste to uradili? Ubica! Gnusni
ubica! Oe! Oe, ovde je ubica i zla arobnica!"
Gavan, potpuno beo, pojavio se na vratima sobe, pokuavajui da ga utia pokretima, ali Balin
ga je gurnuo u stranu i upao u sobu. Vivijen je pola za njim i videla je da je Gaven ve sklopio oi
pokojnici.
Balin je to takoe video i okomio se na nju, nepovezano viui. "Ubica! Izdajstvo, arolije!
Gnusna, zla vetice!"
Gavan je obujmio sina kako bi ga smirio. "Ne sme tako govoriti nad majinim telom eni kojoj
je verovala i koju je volela!"
Ali Balin je besneo i vikao, otimajui se da dopre do Vivijen. Pokuala je da progovori, da ga
umiri, ali on nije sluao. Konano je otila u kuhinju i sela kraj vatre.
Doao je Balan i uhvatio je za ruku. "ao mi je to on to ovako prihvata, Gospo. On je pametan
ovek, i kada ok proe, bie ti zahvalan koliko i ja - sirota majka, toliko je patila, a sada se to
okonalo, i zahvalan sam ti zbog toga." Oborio je glavu, pokuavajui da ne zajeca naglas. "Ona mi
je... bila mi je kao majka..."
"Znam, sine, znam", promrmljala je Vivijen, gladei ga po kosi kao da je jo onaj trapavi
deai od pre dvadeset i vie godina. "I treba da plae za svojom usvojenom majkom, bio bi bez
srca i due da ne plae..." I on se slomio i zajecao, kleei kraj nje, lica zagnjurenog u njeno krilo.
Doao je Balin i stao nad njih, lica tamnog od besa. "Zna da nam je ubila majku, Balane, a ipak
si njoj doao po utehu?"
Balan je podigao glavu, savladavajui jecaje. "Uinila je po volji nae majke. Zar si toliko glup
da ne vidi - ak i uz Boju pomo naa majka poivela bi moda jo pola meseca. I zar zamera
to ju je neko potedeo tih poslednjih bolova?"
Ali Balin je bio neutean. "Moja majka, moja majka je mrtva!"
"Smiri se, i meni je bila usvojena majka", ljutito je rekao Balan, a onda mu se lice opustilo. "Oh,
brate, brate, i ja sam u alosti, zato da se svaamo? Hodi, popij malo vina, njene patnje su prestale
i sada je sa Bogom - bolje da se molimo za nju nego da se svaamo. Hajde, brate, hajde da jedemo i
odmorimo se, i ti si umoran."
"Ne", uzviknuo je Balin, "neu se odmarati pod krovom pod kojim se nalazi gnusna arobnica
koja mi je ubila majku!"
Doao je i Gavan, bled i besan, i udario Balina preko usta. "Mir!" rekao je. "Gospa od Avalona
na je gost i prijatelj! Ne sme kvariti gostoljubivost ove kue takvim svetogrem! Sedi, sine, i jedi,
ili e izgovoriti rei zbog kojih e kasnije zaaliti!"
Ali Balin je zurio u njega kao divlja ivotinja. "Neu ni jesti ni sedeti pod ovim krovom dok je
pod njim i ova... ova ena."
"Kako se usuuje da vrea moju majku?" prasnuo je Balan.
"Znai, svi ste protiv mene", uzviknuo je Balin. "Odlazim; neu da budem pod istim krovom
koji titi ubicu moje majke!" Okrenuo se i istrao iz kue. Vivijen se skljokala u stolicu. Balan je
doao da je uhvati za ruku, a Gavan joj je nasuo pehar vina.
"Pijte, Gospo - i primite izvinjenje zbog mog sina", rekao je. "On je van sebe; brzo e se srediti."
"Da poem za njim, oe, da ne bi moda naudio sebi?" upitao je Balan, ali Gavan je odmahnuo
glavom.
""Ne, sine, ne, bolje ostani ovde, sa majkom. Njemu rei sada ne mogu pomoi."
Vivijen je drhtala dok je pila vino. I nju je obuzela tuga za Priscilom i za vremenom kada su
zajedno sedele, svaka sa svojim sinom u naruju... Priscila je bila tako lepa i vedra, smejale su se i
igrale sa svojim bebama, a sada je Priscila leala mrtva, a Vivijen joj je sopstvenom rukom pruila
napitak smrti. To to je vrila Priscilinu volju samo joj je olakavalo savest, ali nije umanjivalo
tugu.
Zajedno smo bile mlade, a sada ona lei mrtva, a ja sam stara, stara kao sama Smrt; a one lepe
bebe koje su nam se igrale oko nogu - jedna je i sama seda, a druga bi me najradije ubila, kao
gnusnu arobnicu i ubicu... inilo joj se da joj kosti zveckaju od ledene tuge. Stajala je kraj vatre,
ali i dalje je drhtala i nije mogla da se zgreje. Umotala se u al, a Balan je doao da je odvede na
najbolju stolicu, da joj uuka jastuk pod krsta, da joj doda au toplog vina.
"Ah, i ti si je volela", rekao je. "Nemoj se mnogo brinuti zbog Balina, on e se brzo opametiti.
Kada bude opet mogao da misli, znae da si uinila veliku milost naoj majci..." prekinuo je i
polako pocrveneo. "Da li se ljuti na mene, Gospo, to i dalje majkom nazivam onu koja je upravo
umrla?"
"Ni najmanje", odgovorila je Vivijen, otpivi vino, i pomilovala sina po uljevitoj aci. Nekada
je ta aka bila tako mala i nena da je mogla da je obujmi svojom, kao ruin pupoljak, a sada je on
to mogao da uini sa njenom. "Boginja zna da ti je ona bila vie majka nego ja."
"Da, trebalo je da znam da e me razumeti", odgovorio je Balan. "I Morgana mi je to rekla kada
sam je poslednji put video na Arturovom dvoru."
"Morgana? Je li ona sada kod Artura, sine? Je li bila tamo i kada si otiao?"
Balan je tuno odmahnuo glavom. "Ne, poslednji put sam je video... pre vie godina, Gospo.
Otila je sa Arturovog dvora, da razmislim... pre nego to je Artur dobio onu veliku ranu... pa, na
Dugodnevicu su bile tri godine. Mislili smo da je kod tebe, u Avalonu."
Vivijen je odmahnula glavom i pridrala se za doruje velike stolice. "Nisam videla Morganu
jo od Arturove enidbe." Tek sad joj je palo na pamet: moda je otila preko mora. "ta je sa
tvojim bratom, Lanseletom? Je li on na dvoru ili se vratio u Bretanju?"
"Nee se on vraati tamo sve dok je Artur iv, mislim", rekao je Balan, "mada u poslednje
vreme esto izbiva iz dvora..." A Vivijen je, deliem Vida, naslutila neizgovorene rei koje je
Balan outao, ne elei da prenosi ogovaranja; Kada je Lanselet na dvoru, ljudi primeuju kako ne
moe da odvoji pogled od kraljice Gvenvir, i dvaput je odbio Artura kad je ovaj hteo da ga
oeni. Balan je urno nastavio: "Lanselet je rekao da e srediti prilike u Arturovom kraljevstvu i
uvek je nekuda na putu; ubio je vie lutajuih razbojnika i rasturio vie bandi nego ijedan od
Arturovih saputnika. Kau da vredi kao itava legija, Gospo..." tu je Balan podigao glavu i tuno
pogledao Vivijen. "Tvoj mlai sin, majko, veliki je vitez, kao onaj Aleksandar iz starih legendi.
Ima i takvih koji tvrde da je bolji vitez od samog Artura. Ja ti nisam toliki ponos, gospo."
"Svi mi radimo ono to nam bogovi dodele, sine" neno je rekla Vivijen. "Drago mi je to vidim
da nisi ljubomoran na brata to je bolji vitez od tebe."
Balan je odmahnuo glavom. "Pa, to bi bilo kao da sam ljubomoran na Artura to nisam ja kralj,
majko", rekao je. "A Lanselet je skroman i dobar prema svima, i poboan uz to - jesi li znala da je
postao hrianin?"
Vivijen je odmahnula glavom. "To me ne udi mnogo", rekla je, sa prizvukom ljutnje u glasu
koga nije bila svesna dok nije progovorila. "Tvoj brat se oduvek plaio onoga to ne razume, a
Hristova vera pogodna je za one koji sebe smatraju grenim..." Tu je prekinula. "Izvini, sine moj,
nisam mislila nita loe. Znam da je to i tvoja vera."
Balan je zatreptao i nasmeio se. "Ovo je zaista udo, Gospo, da se ti izvinjava zbog neega to
si rekla!"
Vivijen se ugrizla za usnu. "Zar me zaista smatra takvom, sine?"
Klimnuo je glavom. "Da, uvek si bila najponosnija od svih ena - i inilo mi se da tako i treba da
bude", rekao je. A Vivijen se ljutila na sebe to je spala na to - da se poverava svom sinu! Brzo je
potraila drugu temu za razgovor.
"Rekao si da je Lanselet dvaput odbio da se oeni? ta misli, ta eka? Da li eli vei miraz
nego to moe da dobije od neke devojke?"
Opet joj se uinilo da uje Balanove neizgovorene misli: Ne moe da dobije onu koju eli, jer
ona je ve udata za naeg kralja... - ali Balan je odgovorio drugaije: "Kae da ne eli uopte da se
eni i ali se da vie voli svog konja nego to bi mogao da voli enu koja ne moe da ide sa njim u
bitke. Kae da e jednog dana uzeti za enu neku saksonsku ratnicu. Niko ne moe da se meri sa
njegovim vojnikim vetinama, ni u ratu ni na turnirima koje Artur odrava u Karleonu. Ponekad
namerno izlazi na turnir bez tita, ili uzima drugog konja, kako ne bi imao preveliku prednost nad
ostalima. Balin ga je jednom izazvao i pobedio, ali je odbio da primi nagradu, jer je otkrio da su
Lanseletu pukle uzengije."
"Znai, i Balin je dobar i astan vitez?" upitala je Vivijen.
"Oh, da, majko, ne sme suditi o mom bratu po ovom ispadu veeras", urno je rekao Balan.
"Kada se borio protiv Lanseleta, zaista nisam znao za koga od njih da navijam. Lanselet mu je lino
ponudio nagradu, govorei da ju je poteno zasuio, poto on nije smeo dozvoliti da izgubi kontrolu
nad konjem - stvarno je tako rekao! Ali Balin nije hteo da je primi, i stajali su i utivo raspravljali o
tome kao junaci iz onih drevnih pria koje nam je Talesin priao kad smo bili deca!"
"Znai, moe da se ponosi obojicom brae", rekla je Vivijen, i razgvor je preao na druge
stvari; posle nekog vremena, Vivijen je ustala i rekla da eli da pomogne oko priprema za sahranu.
Ali kada je ula u unutranju odaju, utvrdila je da sve ene pomalo zaziru od nje i da je iz sela
doao svetenik. Doekao ju je veoma utivo, ali Vivijeni je ubrzo postalo jasno da je smatra za
jednu od sestara iz oblinjeg manastira. I zaista, tako je i izgledala zbog tamne putne haljine, a nije
elela da se veeras svaa sa njim. I tako, kada su joj ponudili gostinski krevet, prihvatila je i ubrzo
je zaspala. No, sve o emu je razgovarala sa Balanom sada joj se vraalo u misli, kroz snove, i u
jednom trenutku uinilo joj se da kroz sivu, ustalasanu maglu vidi Morganu kako tri kroz umu
neobinog drvea, sa vencem od cvea kakvo ne raste u Avalonu, i u snu je rekla, ba kao i im se
probudila: 'Ne smem vie da odlaem, moram je potraiti Vidom, ili onim to mi je od Vida ostalo.'
Sutradan ujutro, prisustvovala je Priscilinoj sahrani. Balin se vratio i stajao je kraj groba,
plaui, a poto je svetkovina zavrena i svi su uli u kuu da popiju za duu, prila mu je i neno
mu se obratila. "Zar me nee zagrliti i oprostiti mi, usvojeni sine? Veruj mi da delim tvoju tugu.
Prisicla i ja smo bile prijateljice itavog ivota; zar bih joj inae poverila da odgaja mog sina? A ja
sam majka tvog usvojenog brata." Pruila je ruke, ali Balinovo lice otvrdlo je i postalo hladno;
samo joj je okrenuo lea i udaljio se.
Gavan ju je pozvao da ostane nekoliko dana i odmori se, ali Vivijen je zatraila da joj pripreme
magarca; rekla je da se mora vratiti u Avalon, i primetila je da je Gavan, iako je bio iskreno
gostoljubiv, osetio olakanje - ako neko kae sveteniku ko je ona, zapravo, to bi moglo da pokvari
zadunice njegove ene. Utom im je priao i Balan. "Hoe li da odjaem sa tobom do Avalona,
Gospo? Ponekad na putu ima razbojnika."
"Ne", rekla je, pruivi mu ruku i smeei se. "Ja ne izgledam kao da nosim zlato sa sobom, a
prate me pripadnici Plemena - moemo da se krijemo u brdima ukoliko doemo u opasnost. A ne
predstavljam ni iskuenje za onoga ko je poao u potragu za enom." Nasmejala se. "Poto Lanselet
eli da pobije sve razbojnike u ovoj zemlji, uskoro e biti onako kako se pria da je bilo u stara
vremena, da devica od petnaest godina sa tovarom zlata moe sama da putuje zemljom, a da je niko
ni ne dodirne! Ostani ovde, sine, oali svoju majku i pomiri se sa svojim usvojenim bratom. Ne
sme se svaati sa njim zbog mene, Balane." I tu je uzdrhtala kao od mraza, jer joj se u umu
pojavila slika i uinilo joj se da uje udar maeva i da vidi svog sina kako krvari iz velike rane...
"ta se desilo, Gospo?" tiho ju je upitao on.
"Nita, sine - samo mi obeaj da e se pomiriti sa Balinom."
On je oborio glavu. "Hou, majko. I rei u mu da si mi to rekla, kako bi znao da se ne ljuti na
njega."
"Boginje mi, svakako se ne ljutim", rekla je Vivijen, ali i dalje je oseala ledenu hladnou, iako
joj je zimsko sunce upiralo u lea. "Neka te ona blagoslovi, kao i tvog brata, mada sumnjam da on
eli ikakav blagoslov sem od sopstvenog Boga. Hoe li ti primiti blagoslov u ime Boginje,
Balane?"
"Hou", rekao je, sagnuvi se da poljubi Vivijen u ruku; dugo je stajao i gledao za njom kad je
odjahala.
Dok je ila ka Avalonu, govorila je sebi da je ono to je videla bilo samo posledica umora i
straha; u svakom sluaju, Balan je Arturov saputnik, i bilo je sasvim mogue da u nekom od ratova
protiv Saksonaca bude i ranjen. Ali slika joj je i dalje bila u umu, kako se Balan i njegov usvojeni
brat svaaju zbog nje, sve dok nije ljutito odmahnula rukom i poelela da vie ne vidi sinovljevo
lice sve dok ne bude mogla da ga vidi pred sobom, od krvi i mesa!
Brinula je i zbog Lanseleta. On je odavno proao godine za enidbu. No, bilo je dosta mukaraca
kojima nije stalo do braka, nego trae samo drutvo svog pola, i esto se pitala nije li Banov sin
jedan od takvih. Pa, Lanselet ima pravo da ide svojim putem; pristala je na to kada je napustio
Avalon. Ako pokazuje veliku odanost kraljici, barem ostali nee moi da ga zavitlavaju da voli
deake.
Ali potom je prestala da misli na sinove. Nijedan od njih nije joj bio blizak kao Morgana, a
Morgana... gde je ona? I dosad je bila uznemirena, ali sada, kad je ula vesti od Balana, plaila se
za Morganin ivot. Pre veeri poslae glasnika u Tintagel, gde je obitavala Igrena, kao i na sever, u
Lotov dvor, kuda je Morgana moda otila da bi bila sa svojim detetom... Videla je malog
Gvideona, u ogledalu, jednom ili dvaput, ali nije obraala mnogo panje na njega, sve dok dobro
napreduje. Morgoza je bila paljiva prema svoj deci, poto je imala mnogo svoje, i bie dovoljno
vremena da se misli na Gvideona kada doe vreme za usvajanje. Tada bi mogao da doe u
Avalon...
Uz pomo dugogodinje gvozdene discipline uspela je da izbaci iz misli ak i Morganu, i da
stigne u Avalon u raspoloenju kakvo pristaje svetenici koja je upravo ponudila napitak smrti
svojoj staroj prijateljici - ozbiljna, ali ne obuzeta bolom, jer smrt je samo poetak novog ivota.
Priscila je bila hrianka. Verovala je da e do sada ve biti u raju, sa svojim Bogom. Ali i ona
e se ponovo roditi na ovom nesavrenom svetu, da trai savrenstvo Bogova, ponovo i ponovo...
Balan i ja smo se rastali kao stranci, i tako i mora biti. Vie mu nisam majka, a ne bi trebalo da
elim vie nego kad sam prestala da budem devica... Ali srce joj je ipak bilo puno tuge.
Zaista, dolo je vreme da se odrekne vladavine nad Avalonom, da neka mlaa ena postane
Gospa od Jezera, a ona da ostane samo ena mudrac, da savetuje i pomae, ali da vie ne poseduje
tu stranu mo. Odavno je bila svesna da je Vid naputa. No, nije mogla da odustane od moi sve
dok ne bude mogla da je preda u ruke spremne da je prime. Smatrala je da moe da eka dok
Morgana ne zaboravi gorinu i vrati se u Avalon.
Ali ako se Morgani ita desilo... ak i ako nije, imam li pravo da i dalje budem Gospa ako me je
Vid napustio?
Na trenutak, kad se pribliila Jezeru, bilo joj je toliko hladno i bila je tako prokisla da, kada se
posada amca okrenula ka njoj, oekujui da prizove maglu, nije uspela da se seti arolije. Zaista je
krajnje vreme da predam drugoj svoje moi... A onda su joj se rei moi pojavile u umu i
izgovorila ih je, ali vei deo te noi provela je budna, obuzeta uasom.
im je svanulo, zagledala se u nebo; mesec je opadao, i sada ne vredi da gleda u ogledalo. Hou
li ikada ita videti u tom ogledalu, sad kad me je Vid napustio? Uz gvozdenu disciplinu, primorala
je sebe da ne kae ni re o tome mladim svetenicama koje su je sluile. Ali kasnije je razgovarala
sa drugim enama mudracima. "Ima li u Kui Devojaka neka koja je jo devica, koja jo nije otila
ni u zasad ni kod vatri?"
"Tu je Talesinova ker", rekla je jedna od ena.
Vivijen je na trenutak bila zbunjena - pa, Igrena je odrasla, udata i udovica, majka Vrhovnog
kralja koji vlada u Karleonu, a Morgoza je takoe udata i ima mnogo sinova. Potom se pribrala.
"Nisam znala da on ima ker u Kui Devojaka", rekla je. Nekada, pomislila je, znala je svaku
devojicu primljenu u Kuu Devojaka, i ona je lino proveravala Vid i pogodnost za uenje
druidske mudrosti kod svake od njih. Ali poslednjih godina to je zanemarila.
"Recite mi. Koliko je stara? Kako se zove? Kada nam je dola?"
"Zove se Ninijan", rekla je stara svetenica. "Majka joj je Branven - da li je se sea? Branven je
rekla da ju je zaela sa Talesinom kraj Beltanskih vatri. Izgleda kao da je to bilo jo nedavno, ali
devojica ima jedanaest ili dvanaest godina, moda i vie. Dobro je dete i posluna je, a sada nema
mnogo devojica izmeu kojih moemo da biramo, Gospo! Nema ih vie kao to su bile Ravena ili
tvoja mala usvojenica, Morgana. A gde je sada Morgana, Gospo? Trebalo bi da nam se vrati!"
"Zaista bi trebalo" rekla je Vivijen, suvie posramljena da bi rekla kako ne zna gde je Morgana,
ak ni da li je jo u ivotu. Kako se uopte usuujem da ostanem Gospa od Avalona kada ak ne
znam ni ime svoje naslednice, niti koga sve ima u Kui Devojaka? Ali ako je ta Ninijan ker
Talesinova i svetenice Avalona, onda svakako ima Vid. A ak i ako ga nema sama po sebi, Vivijen
e je nauiti da vidi, ukoliko je jo devica.
"Postarajte se da mi dovedu Ninijan pre zore", rekla je, "tri dana od danas." I mada je u oima
stare svetenice videla da izgara od radoznalosti, zakljuila je, ne bez zadovoljstva, da je i dalje
Gospa od Avalona ije se odluke ne dovode u pitanje, jer starica je nije nita pitala.

Ninijan joj je dola sat pre zore, na kraju razdoblja mladog meseca; Vivijen je vei deo noi
provela bez sna, ispitujui samu sebe. Znala je da okleva da odbaci svoju vlast, ali ako ne moe da
je preda u Morganine ruke, svakako e aliti zbog toga. Prevrtala je u rukama mali no koji je
Morgana ostavila kada je pobegla iz Avalona, a onda ga je spustila i podigla oi da pogleda
Talesinovu ker.
Stara svetenica, ba kao i ja, gubi pojam o vremenu; njoj je svakako vie od jedanaest ili
dvanaest godina. Devojka je drhtala pred njom, i Vivijen se setila kako je i Morgana drhtala kad ju
je prvi put videla kao Gospu od Avalona. Neno joj se obratila. "Ti si Ninijan? Ko su ti roditelji?"
"Ja sam Branvenina ker, Gospo, ali ne znam ime svog oca. Rekla mi je samo da sam zaeta
kraj Beltanskih vatri." Pa, to je bilo sasvim razumno.
"Koliko si stara, Ninijan?"
"Navriu etrnaest ove godine."
"A jesi li bila ve kod vatri, dete?"
Devojka je odmahnula glavom. "Nisam jo bila pozvana."
"Ima li Vid?"
"Samo malo, ini mi se, Gospo", rekla je, i Vivijen je uzdahnula. "Dobro, to emo jo videti,
dete; hodi sa mnom." Povela ju je iz svoje izdvojene kuice, uzbrdo, skrovitom stazom ka Svetom
Kladencu. Devojka je bila via od nje, vitka i plavokosa, sa ljubiastim oima - pomalo lii na
Igrenu kad je bila njenih godina, pomislila je Vivijen, mada je Igrenina kosa bila vie crvenkasta
nego zlatna. Odjednom joj se uinilo da vidi Ninijan u odedi Gospe, i nestrpljivo je odmahnula
glavom kako bi oterala neeljenu prikazu. To je svakako bilo samo sluajno sanjarenje...
Dovela je Ninijan do jezerca, i tu se na trenutak zaustavila da pogleda u nebo. Pruila joj je
noi koji je dala Morgani kad je ova postala svetenica i tiho joj se obratila. "Pogledaj u ogledalo,
dete moje, i vidi u njemu onu koja tu obitava."
Ninijan ju je pogledala sa oklevanjem. "Gospo, rekla sam vam da imam vrlo malo Vida..."
Vivijen ju je odjednom razumela - devojka se plaila neuspeha. "Nije vano. Videe Vidom
koji je nekada bio moj. Ne boj se, dete, nego pogledaj u ogledalo umesto mene."
Nastupila je tiina, a Vivijen je posmatrala devojinu pognutu glavu. Na povrini jezerca
naizgled je samo vetar talasao vodu, kao i uvek. A onda je Ninijan progovorila tihim, nesigurnim
glasom. "Ah, vidim... spava u naruju sivog kralja..." I tu je zastala.
ta joj to znai? Vivijen nije uspela da razume rei. elela je da se obrati Ninijan, da joj
nametne Vid, ali se uzdrala, najveim naporom u itavom ivotu, i outala, znajui da ak i njene
nemirne misli mogu da devojci pokvare Vid. Progovorila je jedva ujnim apatom. "Reci mi,
Ninijan, da li vidi dan kada e se Morgana vratiti u Avalon?"
Opet je nastupilo utanje. Blagi povetarac - predznak zore - pristigao je do njih, i staklasta
povrina vode opet se ustalasala. Konano je Ninijan odgovorila. "Ona stoji u amcu... kosa joj je
sad potpuno seda..." i opet je uutala, uzdiui kao od bola.
"Vidi li jo neto, Ninijan? Reci mi..."
Devojino lice zgrilo se od bola i uasa. "Ah, krst... svetlo me pee, pehar u njenim rukama -
Ravena! Ravena, zar e nas ostaviti?" Kratko je jeknula od oka i strepnje, i pala na tle,
onesveena.
Vivijen je nepokretno stajala, stegnutih aka, a potom je duboko uzdahnula i sagnula se da
podigne devojku. Zagnjurila je ruku u vodu i poprskala Ninijan po licu. Devojka je ubrzo otvorila
oi, preplaeno pogledala Vivijen i briznula u pla.
"Izvinite, Gospo - nita nisam videla", jecala je.
Tako. Govorila je, ali ne sea se ta je videla. Mogla sam je potedeti ovoga, jer nije mnogo
koristilo. Bilo je besmisleno ljutiti se na nju - uinila je samo ono to joj je nareeno. Vivijen ju je
pogladila po rasutoj plavoj kosi. "Ne plai", rekla je. "Ne ljutim se na tebe. Da li te boli glava? Idi -
idi i odmori se, dete moje."
Boginja dodeljuje svoje darove po svojoj volji. Ali zato si, Majko naa, odredila da vrim tvoju
volju nesavrenim oruima? Oduzela si mi mo da vrim tvoju volju; zato si mi onda oduzela i onu
koja je mogla da ti slui kad mene vie ne bude? Pritiskajui dlanovima elo, Ninijan je polako
pola niz stazu ka Kui Devojaka, a posle nekog vremena i Vivijen je krenula za njom.
Jesu li Ninijanine rei bile samo buncanje? Mislila je da nisu - bila je sigurna da je devojka
videla neto. Ali to to je videla Vivijeni nije nita znailo, a devojka je sada sve zaboravila, pa nije
mogla da je dalje ispituje.
Spava u naruju sivog kralja. Da li to znai da se Morgana nalazi u zagrljaju smrti?
Hoe li im se Morgana vratiti? Ninijan je rekla samo: Ona stoji u amcu... Znai, Morgana e se
vratiti u Avalon. Kosa joj je sad potpuno seda. Znai, nee se brzo vratiti, ako se uopte vrati. To je
barem bilo jasno.
Krst. Svetlo me pee. Ravena, Ravena, pehar u njenim rukama. To je svakako bio delirijum,
pokuaj da se neka strana vizija pretoi u rei. Ravena je mogla da nosi pehar, magijsko oruje
vode i Boginje... da, Ravena je imala dovoljno moi da rukuje Posveenim sudovima Obreda.
Vivijen je sedela, zurei u zid svoje sobe, pitajui se znai li to da im je Morgana zauvek otila.
Ravena e nositi mo Gospe od Jezera. inilo joj se da se devojine rei ne mogu drugaije
protumaiti. ak i tako, to nije znailo nita.
ta god inila, ostajem u mraku - bolje da sam se obratila Raveni, koja bi mi odgovorila samo
utanjem!
Ali ako je Morgana zaista u zagrljaju smrti ili je zauvek izgubljena za Avalon, nema druge
svetenice dorasle da ponese teret. Ravena je dala svoj glas Boginji radi proroanstava... zar da
Boginju nema ko da slui zato to je Ravena odabrala utanje?
Vivijen je sedela sama u svom obitavalitu, zurei u zid, mozgajui o Ninijaninim zagonetnim
reima. Jednom je ustala i sama se popela stazom, kako bi se zagledala u neme vode Kladenca, ali
one su ostale sive, sive kao nepomino nebo. U jedan mah joj se uinilo da vidi neki pokret.
"Morgana?" apnula je i zagledala se duboko u nemo jezece.
Ali lice koje je odatle gledalo u nju nije bilo Morganino - bilo je to mirno, nepomino lice same
Boginje, krunisane golim trnjem...
...Da li to vidim sopstveni odraz, ili odraz Smrti?...
Na kraju je odustala, premorena.
Znala sam ovo jo kad sam prvi put pola stazom - doi e vreme kada e preostati samo
oajanje, kada eli da pokida veo nad svetinjom, i kada joj se obraa, a zna da ti nee
odgovoriti jer nije tamo, jer nikada nije bila tamo, nema Boginje nego postoji samo ti, a sama si
pred podsmehom odjeka iz praznine...
Ovde nema nikoga, nikada i nije bilo nikoga, i Vid je samo san i zavaravanje...
Dok se umorno sputala niz brdo, primetila je meseev srp na nebu. Ali sada joj vie nije bilo
vano, poto je obredno utanje zasad bilo zavreno.
ta da radim sa ovim izigravanjem Boginje? Sudbina Avalona lei u mojim rukama, a ostala
sam sama sa staricama, decom i napola obuenim devojkama... sama, potpuno sama! A stara sam i
umorna, i smrt eka na mene...
U kuici ju je doekala vatra i pehar toplog vina kraj njene omiljene stolice, kako bi mogla da se
zagreje. Umorno je sela, a jedna od sluavki utke je prila da joj skine cipele i omota joj ramena
alom.
Nema nikoga sem mene. Ali i dalje imam svoje keri, nisam sasvim sama. "Hvala vam, deco",
rekla je, neobino toplo, a jedna od slukinja stidljivo je oborila pogled. Vivijen nije znala njeno
ime - kako sam mogla postati tako nemarna? - ali bila je sigurna da se ova nalazi pod zavetom
utanja. Druga je tiho odgovorila. "Poastvovane smo da te sluimo, Majko. Hoe li poi da se
odmori?"
"Jo ne", rekla je Vivijen, a potom dodala bez razmiljanja. "Poi i zamoli svetenicu Ravenu da
doe kod mene."
inilo joj se da je prolo dugo vremena pre nego to je Ravena tiho ula u sobu. Vivijen ju je
doekala klimanjem glave, a Ravena joj je prila i naklonila se. Na Vivijenin znak, sela je preko
puta nje. Vivijen joj je pruila pehar, jo dopola pun toplog vina, i Ravena je otpila, zahvalivi se
osmehom, pa ga je spustila kraj sebe.
Konano je Vivijen oprezno poela. "Keri moja, jednom si prekrila svoj zavet kad nas je
Morgana napustila. Sada je traim, a ne mogu da je naem. Nije u Karleonu, nije u Tintagelu, nije
sa Lotom i Morgozom u Lotiji... a ja starim. Nema nikoga da slui... Pitam te kao to bih pitala
predstavicu Boginje: Hoe li se Morgana vratiti?"
Ravena je utala. Na kraju je odmahnula glavom. "Znai li to da se Morgana nee vratiti? Ili da
ne zna?" upitala je Vivijen. No, mlaa svetenica je samo nainila bespomoan pokret.
"Ravena", rekla je Vivijen, "zna da moram predati svoje mesto, a nema nikoga da ga preuzme,
nikoga ko je dovoljno dugo svetenica, nikoga ko je dovoljno daleko dospeo - osim tebe. Ako nam
se Morgana ne vrati, ti mora biti Gospa od Jezera. Zavetovala si se na utanje i pridravala si se
toga. Sada je vreme da odustane od zaveta i da iz mojih ruku preuzme brigu o ovom mestu -
nema drugog naina."
Ravena je odmahnula glavom. Bila je visoka, neno graena i - Vivijen je tek sada shvatila - ne
vie mlada; svakako je bila deset godina starija od Morgane - ve se blii etrdesetoj.A dola je
ovamo kao devojica, jo joj ni grudi nisu propupele. Kosa joj je bila dugaka i tamna, a lice
tamnoputo i otro, sa krupnim oima pod gustim obrvama. Izgledala je izmodeno i strogo.
Vivijen je pokrila lice dlanovima i promuklo progovorila, kroz suze koje nije mogla da prolije.
"Ja... ne mogu, Ravena."
Trenutak kasnije, jo zaklonjenog lica, osetila je na obrazu nean dodir. Ravena je ustala i
nagnula se nad nju. Nije progovorila, samo je vrsto zagrlila Vivijen i na trenutak ju je tako drala,
a Vivijen, oseajui uz sebe toplotu mlae ene, poela je da jeca, shvativi da e zauvek plakati
bez ikakvog olakanja. A na kraju, kad je prestala zbog umora, Ravena ju je poljubila u obraz i
utke se udaljila.

10.
Igrena je jednom rekla Gvenvir da Kornvol lei na kraju sveta. Gvenvir se tako i inilo - kao da
uopte ne postoje krvoloni Saksonci, niti Vrhovni kralj. Niti Vrhovna kraljica. Ovde, u ovom
dalekom kornvolskom manastiru, mada je po vedrom vremenu mogla da preko mora vidi otre
obrise Tintagela, ona i Igrena bile su samo dve hrianske gospe. Iznenadila je samu sebe kad je
pomislila: milo mi je to sam dola.
Ipak, kada ju je Artur zamolio da poe, bojala se da napusti zatvorene zidove Karleona.
Putovanje joj se inilo kao beskonaan komar, ak i brza i udobna vonja starim rimskim putem
ka jugu; kada su napustili rimski put i poeli putovanje preko visokih, otvorenih movara, Gvenvir
se upanieno grila u svojoj koiji, jedva sposobna da razabere ta joj je uasnije, visoko, otvoreno
nebo ili dugi, dugi predeli pokriveni travom, bez drvea, iz kojih je probijalo otro i hladno stenje
nalik na kosti same zemlje. Dugo ne bi videla nikakvo ivo bie osim gavrana koji su visoko
kruili, ekajui da neto umre, ili, u daljini, divljih ponija, koji su se zaustavljali da otresu
zamrenom grivom pre nego to bi se udaljili galopom. A ipak, u ovom dalekom kornvolskom
manastiru, sve je bilo mirno; milozvuno zvono odbijalo je sate, a rue su rasle u zatvorenoj
manastirskoj bati i preplitale se na zidu od crvene cigle. Nekada je tu bila rimljanska vila. Sestre
su, kako su joj rekle, podigle pod sa jedne od velikih odaja, jer je na njemu bio oslikan neki
skandalozan paganski prizor - Gvenvir je bila radoznala kakav je to prizor bio, ali niko joj nije
rekao, a ona se nije usuivala da pita. Svuda oko sobe bili su naslikani mali delfini i neobine ribe,
a u sredini je ostao pod od obine cigle. Ponekad je, po podne, sedela tamo sa sestrama i polako
vezla, dok se Igrena odmarala.
Igrena je umirala. Poruka je u Karleon stigla pre dva meseca. Artur je morao da putuje na sever,
u Aborakum, kako bi nadgledao dogradnju tamonjeg rimskog zida, pa nije mogao da ode kod nje,
a nije bilo ni Morgane. Poto Artur nije mogao da ide, a nije se moglo oekivati da Vivijen, s
obzirom na godine, izdri dugo putovanje, Artur je preklinjeo Gvenvir da ode i ostane sa njegovom
majkom; pristala je tek posle mnogo ubeivanja.
Gvenvir je vrlo malo znala o negovanju bolesnika. Koja god bolest da je zahvatila Igrenu, barem
je bila bezbolna - ali ena je bila kratkog daha i nije mogla da hoda, a da se ne zadie i zakalje.
Sestra koja se starala o njoj rekla je da je to zaguenje plua, ali nije iskaljavala krv i nije imala
groznicu. Usne su joj bile blede, nokti modri, a lanci su joj toliko otekli da je jedva mogla da stoji;
izgledala je gotovo suvie iscrpljena da bi govorila i uglavnom je ostajala u postelji. Gvenvir se nije
inila tako strano bolesna, ali sestra je rekla da zaista umire, i da moe poiveti jo najvie oko
nedelju dana.
Bio je najlepi deo leta, a ovog jutra Gvenvir je iz manastirske bate donela belu ruu i poloila
je na Igrenin jastuk. Igrena se sino nekako podigla na noge kako bi otila na veernje, ali danas je
bila toliko izmodena da nije mogla da ustane. Ipak, nasmeila se Gvenvir i progovorila kripavim
glasom. "Hvala ti, draga keri." Prinela je cvet licu, paljivo miriui latice. "Oduvek sam elela
rue u Tintagelu, ali tamo je tle suvie siromano, malo ta moe da raste na njemu... ivela sam
tamo pet godina i nikada nisam odustala od pokuaja da napravim nekakvu batu."
"Kad ste doli da me povedete na venanje, svakako ste videli batu mog oca", rekla je Gvenvir,
uz iznenadan nalet nostalgije za tom dalekom, zaklonjenom batom.
"Seam se kako je bila lepa - podsetila me je na Avalon. Cvee je tamo tako divno, u dvoritima
Kue Devojaka." Na trenutak je zautala. "Je li poslata poruka Morgani u Avalon?"
"Poslata je, majko. Ali Talesin nam je rekao da Morgana nije ni bila u Avalonu", odgovorila je
Gvenvir. "Svakako je sa kraljicom Morgozom u Lotiji, a u ova vremena potrebno je strano dugo
da glasnik ode i vrati se."
Igrena je duboko uzdahnula i ponovo poela da kalje, a Gvenvir joj je brzo pomogla da sedne.
Neto kasnije, Igrena je uspela da promrmlja; "Ipak, Vid je trebalo da kae Morgani da doe kod
mene - ti bi dola da zna da ti majka umire, zar ne? Da, jer dola si ovamo, a ja ti nisam roena
majka. Zato Morgana nije dola?"
Nita joj ne znai to sam tu, pomislila je Gvenvir. Ne eli ona mene. Niko ne mari jesam li ovde
ili negde drugde. I od te pomisli zabolelo ju je srce. Ali Igrena ju je gledala sa oekivanjem, i
morala je da odgovori neto. "Moda Morgana nije dobila poruku. Moda je otila negde u
manastir i postala hrianka, pa je odbacila Vid."
"Moda je tako... ja sam to uinila kad sam se udala za Utera", mrmljala je Igrena. "Ali ponekad
mi se ipak namee, i neeljen, i mislim da bih znala da je Morgana bolesna ili na samrti." Glas joj
je bio uvreen. "Doao mi je Vid kad si se udavala... reci mi, Gvenvir, voli li mog sina?"
Gvenvir je odvratila pogled od bolesniinih bistrih, sivih oiju; moe li Igrena da joj vidi u
duu? "Volim ga i verna sam mu, gospo."
"Da, verujem da jesi... i jeste li sreni zajedno?" Igrena je na trenutak uhvatila Gvenvir za obe
ruke i iznenada se nasmeila. "Pa, svakako jeste. A biete i jo sreniji, poto mu konano nosi
sina."
Gvenvir je zinula i zagledala se u Igrenu. "Ja... nisam znala."
Igrena se opet nasmeila, nenim i toplim osmehom. Da, pomislila je Gvenvir, verujem; kada je
bila mlada, bila je dovoljno lepa da Uter odbaci svu opreznost i potrai je uz pomo magije i
arolija.
"esto tako biva", govirila je Igrena, "mada nisi toliko mlada - udim se da nisi i ranije rodila
dete."
"To nije zbog nedostatka elje, niti zbog nedovoljno molitvi, gospo", rekla je Gvenvir, toliko
potresena da je jedva znala ta govori. Da li kraljica majka bunca? Ovo je bilo suvie okrutno za
ale. "Kako... zato mislite da sam... da sam nosea?"
"Zaboravila sam da nema Vid", rekla je Igrena. "Mene je odavno napustio, a i odbacila sam ga,
ali, kao to rekoh, ponekad mi se nametne, a nikada me nije prevario." Gvenvir je poela da plae, a
Igrena je, uznemirena, pruila mravu ruku da je pogladi po miici. "Pa ta je to, kaem ti lepe
vesti, a ti plae, dete?"
Sad e mislii da ne elim dete, a ne mogu da podnesem da ona misli loe o meni... Gvenvir je
odgovorila drhtavim glasom. "Za sve godine braka samo dvaput sam bila trudna, a i tada sam nosila
dete samo mesec ili dva. Recite mi, gospo, da li..." Grlo joj se steglo i nije se usudila da izgovori
rei. Reci mi, Igrena, hou li roditi ovo dete, jesi li me videla sa Arturovim detetom na
grudima? Da li bi njen svetenik smatrao to za petljanje sa arolijama?
Igrena ju je potapala po ruci. "Volela bih da mogu da ti kaem neto vie, ali Vid dolazi i odlazi
po svojoj volji. Dao Bog da se sve dobro zavri, draga moja; moda ne vidim dalje zato to, u
vreme kada se tvoje dete rodi, neu vie biti tu da ga vidim - ne, ne, dete, nemoj plakati", molila je.
"Sporemna sam da se oprostim od ovog ivota jo otkako dam videla Arturovo venanje. Volela
bih da vidim tvog sina, volela bih da drim u krilu Morganino dete, ako taj dan ikada doe, ali
Utera vie nema, a moja deca su dobro. Moda me Uter eka posle smrti, ili druga deca koju sam
izgubila na roenju. A ako ih nema..." Slegnula je ramenima. "Nema naina da saznam."
Igrena je zatvorila oi. Umorila sam je, pomislila je Gvenvir. utke je sedela dok joj svekrva
nije zaspala, a onda je ustala i iskrala se u batu.
Bila je otupela; naprosto joj se inilo neverovatno da je trudna. Da je i pomislila na to, kanjenje
mesenice pripisala bi napornom putovanju... jer tokom prve tri godine braka, svako kanjenje
smatrala je za znak trudnoe. Potom, u onoj godini kada je Artur prvo bio odsutan zbog bitke u
Celidonskoj umi i duge kampanje koja joj je prethodila, a potom ranjen i preslab da bi je dodirnuo,
sve je ostalo isto. Konano je shvatila da su njeni meseni ritmovi nepravilni - nije bilo naina da ih
pamti po meseevim menama, jer ponekad bi prola i dva ili tri meseca bez ikakvog znaka.
Ali sada, kad joj je Igrena rekla, pitala se kako nije ranije pomislila na to; nije joj ni palo na
pamet da sumnja u rei kraljice majke. Neto duboko u njoj je reklo arolije, a drugi glas ju je
uporno podseao: Sve to potie od avola i nije mu mesto meu ovim svetim enama. Ali trei glas
je govorio: Zato bi bilo zlo rei mi takvu vest? To je isto, pomislila je, kao kad je aneo siao pred
Devicu Mariju da joj najavi roenje sina... i tu se Gvenvir na trenutak zaprepastila zbog sopstvene
uobraenosti; i poela je da se kikoe od pomisli na slinost izmeu Igrene, stare i na samrti, i
Bojeg anela.
Tog asa oglasilo se manastirsko zvono, i Gvenvir, mada je tu bila gost i nije imala nikakvih
obaveza, pola je u kapelu i klekla na svoje uobiajeno mesto meu gostima. Ali jedva da je ula
ita od slube, jer i srce i um bili su joj obuzeti najgrozniavijom molitvom koju je izgovorila
itavog ivota.
Doao je odgovor na sve moje molitve. Oh, hvala ti, Boe i Isuse i Device Marijo!
Artur je pogreio. Nije on bio kriv. Nije bilo potrebe... i ponovo ju je obuzeo paraliui stid
kakav je osetila i kad joj je rekao ono, gotovo joj dajui dozvolu da ga prevari... I kako sam samo
bila pokvarena to sam uopte razmiljala o tome... ali sada, uprkos toj pokvarenosti, Bog ju je
nagradio. Gvenvir je podigla glavu i poela da sa ostalima peva Magnifikat, tako usrdno da je
opatica podigla glavu i otro je pogledala.
Ne znaju zato sam tako zahvalna... ne znaju koliko treba da budem zahvalna...
Ali ne znaju ni koliko sam bila pokvarena, jer razmiljala sam i na ovom svetom mestu o onome
koga volim...
I tada, uprkos radosti, ponovo ju je obuzeo bol: Sada e me gledati nabreklu od Arturovog
deteta i mislie da sam runa i debela i nikada me vie nee pogledati sa ljubavlju i enjom. I
uprkos srcu punom radosti, na trenutak je bila mala, sitna i mrana.
Artur mi je dao dozvolu, i mogli smo lei zajedno, barem jednom, a sada vie nikad... nikad...
nikad...
Zagnjurila je lice u ake i zaplakala, tiho, i vie joj nije bilo vano da li je opatica gleda.

Te noi, Igrena je toliko teko disala da uopte nije mogla da se isprui u postelji; morala je da
sedi uspravno, poduprta mnogim jastucima, kako bi uopte disala, i neprekidno je itala i kaljala.
Opatica joj je dala boicu neega to je trebalo da oisti plua, ali Igrena je rekla da joj je od toga
samo muka i nije htela da uzme jo.
Gvenvir je sedela kraj nje, ponekad zadremavi, ali bila je budna im bi se starija ena
promekoljila, kako bi joj dodala gutljaj vode ili protresla jastuke i time joj barem malo olakala
muke. U sobi je gorela samo mala svetiljka, ali meseina je bila jasna, a no je bila toliko topla da
su vrata ka bati stajala otvorena. A izdaleka se uo sveprisutni prigueni zvuk mora iza bate, koje
je udaralo o stenje.
"udno", promrmljala je Igrena nekako dalekim glasom, "nikada nisam pomislila da u doi
ovamo da umrem... Seam se kako sam se strano oseala, koliko sam bila usamljena, kada sam
dola u Tintagel, kao da sam stigla na sam kraj sveta. Avalon je bio tako lep, tako divan, tako pun
cvea..."
"I ovde ima cvea", rekla je Gvenvir.
"Ali ne onakvog kao kod moje kue. Ovde je sve jalovo i tako stenovito", odgovorila je. "Jesi li
nekada bila na Ostrvu, dete?"
"kolovala sam se u manstiru na Inis Vitrinu, madam."
"Na Ostrvu je tako divno. A dok sam putovala ovamo preko movara, sve je bilo visoko, golo i
prazno, i bojala sam se..."
Igrena je nainila slabaak pokret ka njoj, a Gvenvir ju je uhvatila za ruku i uplaila se koliko je
hladna. "Ti si dobro dete", rekla je Igrena, "to si dola ak ovamo, kad moja roena deca nisu
mogla. Seam se koliko se plai putovanja - a sada si dola ovako daleko, iako si trudna."
Gvenvir je poela da trlja izmeu dlanova njene ledene ake. "Ne zamarajte se priom, majko."
Igrena je ispustila zvuk nalik na smeh, ali to se izgubilo u itanju. "Zar misli da je sada vano,
Gvenvir? Pogreno sam te procenila - ak i na dan tvog venanja, otila sam kod Talesina i upitala
ga postoji li neki nain da se Artur izvue od tog braka."
"Ja... nisam znala. Zato?"
inilo joj se da Igrena okleva sa odgovorom, ali nije mogla da bude sigurna, moda se samo
trudila da prikupi snagu kako bi nastavila. "Ne znam... moda sam pomislila da nee biti srena sa
mojim sinom." Opet ju je spopao napad kalja, toliko snaan da je izgledalo da nikada nee doi do
daha.
Kada se malo smirila, javila se Gvenvir. "Sada zaista vie ne smete da priate, majko - hoete li
da dovedem svetenika?"
"Do avola sa svim svetenicima", jasno je rekla Igrena. "Ne doputam da se motaju oko mene -
oh, nemoj me tako gledati, dete!" Na trenutak je nepomino leala. "Mislila si da sam veoma
pobona, kad sam se povukla da poslednje godine provedem u manastiru. Ali kuda sam mogla da
odem? Vivijen bi me primila u Avalon, ali nisam mogla da joj zaboravim da me je dala Gorloasu...
Iza onog zida lei Tintagel, nalik na zatvor... meni je i bio zatvor. A ipak je to jedino mesto koje
mogu nazvati svojim. I smatram da sam ga i zasluila, s obzirom na to ta sam sve tamo
pretrpela..."
Ponovo duga bitka za dah. Potom je nastaivla: "Volela bih da je Morgana ovde... ona ima Vid,
trebalo bi da zna da umirem..."
Gvenvir je sedela, oiju punih suza. Neno je trljala ledene ruke, koje su joj se sada inile krute i
ledene kao kande. "Sigurno bi dola da je znala, draga majko."
"Ja nisam sigurna... poslala sam je pravo u Vivijenine ruke. Mada sam znala koliko Vivijen
moe da bude okrutna, da e iskoristiti Morganu kao to je iskoristila mene, za dobrobit ove zemlje
i zbog svoje ljubavi prema moi", aputala je Igrena. "Poslala sam je od sebe jer mi se inilo bolje,
kada treba birati izmeu dva zla, da malena bude u Avalonu i u rukama Boginje, a ne u rukama
crnih svetenika koji bi je nauili da smatra sebe zlom samo zato to je ena."
Gvenvir je bila zaprepaena. Jo je trljala Igrenine ledene ruke i zamenila je vrele cigle koje su
joj grejale noge; ali i stopala su joj bila hladna kao led, a kada ih je protrljala, Igrena je rekla da ih
uopte ne osea.
Smatrala je da mora pokuati jo jednom. "Sada, kad vam se blii kraj, zar ne elite da
razgovarate sa Hristovim svetenikom, draga majko?"
"Rekla sam ti da neu", odvratila je Igrena, "jer bih, posla svih ovih godina utanja radi mira u
kui, mogla konano da im kaem ta mislim o njima... volela sam Morganu, toliko da sam je
poslala kod Vivijen, da im barem ona umakne..." Ponovo je poela da iti. "Artur", konano je
rekla. "On mi nikada nije bio sin... uvek je bio Uterov - samo nada za naslednika i nita vie. Volela
sam Utera i raala sam mu sinove jer mu je bilo strano vano da ima sina koji e ii njegovim
stopama. Na drugi sin - koji je umro kad su mu presekli pupak - njega bih, ini mi se, mogla da
volim, kao to sam volela Morganu... Reci mi, Gvenvir, je li ti moj sin ikada prebacio to mu jo
nisi rodila naslednika?"
Gvenvir je pognula glavu, oseajui da je u oima peku suze. "Ne, bio je tako dobar... nijednom
mi nije prebacio. Jednom mi je rekao da nije zaeo sina ni u jednoj eni, mada ih je imao mnogo,
pa moda krivica i nije do mene."
"Ako te voli zbog tebe same, onda je on neprocenjivi dragulj meu mukarcima", rekla je
Igrena, "i utoliko bolje to e moi da ga usrei... Morganu sam volela zato to mi je ona bila sve
to sam imala. Bila sam mlada i uplaena; nikada nee moi ni da zamisli koliko sam bila
nesrena te zime kad sam bila trudna sa njom, sama i daleko od kue, i jo nedorasla. Bojala sam se
da u roditi udovite, zbog silne mrnje koju sam oseala dok sam je nosila, ali ispala je prava
lepotica, ozbiljna, pametna, nalik na vilinsko dete. Samo sam nju i Utera volela... gde je ona,
Gvenvir? Gde je kad nije dola svojoj majci na samrti?"
Gvenvir je bila puna saoseanja. "Svakako ne zna da ste bolesni..."
"Ali, Vid!" uzviknula je Igrena, bacakajui se po jastuku. "Gde je ona, zar ne vidi da umirem?
Ah, znala sam da je u stranoj nevolji, jo na Arturovom krunisanju, a ipak nisam nita rekla, nisam
htela da znam, mislila sam da mi je dosta bola i nisam nita rekla kad sam joj bila potrebna...
Gvenvir, reci mi istinu! Je li Morgana negde rodila dete, sama i daleko od svih koji je vole? Je li ti
govorila o tome? Da li me mrzi, kad nee da mi doe ni na samrti, samo zato to joj nisam na
Arturovom krunisanju rekla koliko se plaim za nju? Oh, Boginjo... Odbacila sam Vid radi mira u
kui, poto je Uter bio Hristov sledbenik... Pokai mi gde je sada moje dete, moja ker...."
Gvenvir je pokuala da je umiri. "Sada se morate smiriti, majko... mora biti po volji Bojoj. Ne
smete ovde prizivati pagansku Boginju..."
Igrena se naglo uspravila; uprkos bolesnom, oteklom licu i modrim usnama, tako je pogledala
snaju da se Gvenvir iznenada setila: Ovo je Vrhovna kraljica ove zemlje.
"Ne zna ta govori", rekla je Igrena, glasom punim ponosa, saaljenja i prezira. "Boginja je
iznad svih ostalih Bogova. Vere se pojavljuju i nestaju, kao to su Rimljani ustanovili, a svakako e
saznati i hriani, ali ona je iznad svih." Dozvolila je da je Gvenvir vrati na jastuke. "Volela bih da
mi se noge ugreju", gunala je. "Da, znam da si stavila vrele cigle, ali ne mogu da ih osetim.
Jednom sam u nekoj drevnoj knjizi to mi je dao Talesin itala o nauniku koga su naterali da
popije kukutu. Talesin kae da su ljudi uvek ubijali svoje mudrace. Ba kao to su ljudi na dalekom
jugu razapeli Hrista na krst, tako su ovog mudrog i svetog oveka naterali da popije kukutu, zbog
neke klevete, a kraljevi su rekli da je njegovo uenje lano. A dok je umirao, rekao je da mu se
hladnoa penje od nogu, i to su mu bile poslednje rei... Ja nisam popila kukutu, ali oseam se kao
da jesam... a sada mi hladnoa stie do srca..." Stresla se i smirila, i Gvenvir je na trenutak
pomislila da je prestala da die. No, srce joj je jo nesigurno tuklo. Igrena vie nije govorila, leala
je na jastucima, itei, i neto pre zore kripavo disanje konano je prestalo.

11.
Igrena je sahranjena u podne, posle kratke i sumorne slube; Gvenvir je stajala kraj groba, a
suze su joj tekle niz lice dok je telo u aravu sputano u otvorenu zemlju. Ipak, nije mogla da
valjano ali za svekrvom. Njen ivot ovde bio je la, nije bila prava hrianka. Ako je njihova vera
u pravu, ona sada gori u paklu. A nije mogla da podnese tu misao, jer stalno joj je bilo na umu kako
je Igrena bila dobra prema njoj.
Oi su je pekle od neispavanosti i suza. Nisko nebo kao da je pojaavalo nejasni uas; bilo je
teko, kao da e svakog asa linuti kia. Ovde, unutar manastirskih zidova, bila je bezbedna, ali
uskoro e morati da ode odavde i da danima jae preko movara, okruena preteim, irokim
nebom sa svih strana, nebom koje e poivati nad njom i nad detetom... Gvenvir se stresla i
prekrstila ake preko stomaka, kao da uzalud pokuava da zatiti dete od pretnji tog neba.
Zato se uvek toliko plaim? Igrena je bila paganka i podlegla je avoljim trikovima, ali ja sam
bezbedna, imam Hrista da me titi. ega se plaim pod irokim Bojim nebesima? Ali ipak se
plaila, istim besmislenim strahom koji ju je tako esto hvatao. Ne smem se plaiti. Ja sam Vrhovna
kraljica itave Britanije; jedina koja je jo imala tu titulu sada spava ovde, pod zemljom... Vrhovna
sam kraljica i nosim Arturovog sina. Zato bih se plaila bilo ega na Bojem svetu?
Sestre su zavrile sa pevanjem i udaljile se od groba. Gvenvir se opet stresla i vre se uvila u
ogrta. Sada mora valjano da se uva, da dobro jede, da se mnogo odmara, da pazi da nita ne poe
naopako kao ranije. Kriom je raunala na prste. Ako je to bilo poslednji put pre polaska... ali ne,
nije imala mesenicu ve vie od deset nedelja i nije mogla da bude sigurna. Ipak, bila je sigurna da
e se njen sin roditi negde oko Uskrsa. Da, to je dobro vreme; setila se kako je gospa Meleas rodila
sina, bila je sredina zime, i vetar je zavijao oko zamka kao da svi avoli ekaju da zgrabe duu
novoroeneta; Meleas se nije smirila sve dok svetenik nije doao u ensku sobu i krstio njenu
bebu skoro pre nego to je zaplakala. Ne, Gvenvir je bila sasvim zadovoljna to se nee poraati
usred zime. No, poto e roditi odavno eljeno dete, pristala bi da ga rodi i na samu kratkodnevicu!
Oglasilo se zvono, i Gvenvir je utom prila opatica. Nije joj se naklonila - ovozemaljska mo,
rekla joj je jednom, na ovom mestu ne znai nita - ali Gvenvir je ipak bila Vrhovna kraljica, pa je
opatica utivo klimnula glavom pre nego to je progovorila. "Hoete li ostati ovde sa nama, gospo?
Bili bismo veoma poastvovani ukoliko tako odluite."
Oh, samo kad bih mogla da ostanem! Ovde je tako mirno... Gvenvir je odgovorila ne krijui
aljenje. "Ne mogu. Moram da se vratim u Karleon."
Ne mogu da odlaem da saoptim Arturu dobre vesti, vesti o njegovom sinu...
"Vrhovni kralj mora da uje za.... za smrt svoje majke", rekla je. A onda, znajui ta bi ena
elela da uje, brzo je dodala: "Budite uvereni da u mu rei koliko ste lepo postupali sa njom.
Imala je sve to bi mogla da poeli u poslednjim danima ivota."
"Bilo nam je zadovoljstvo; svi smo voleli gospu Igrenu", rekla je stara monahinja. "Rei emo
vaoj pratnji da bude spremna za polazak rano ujutro, ukoliko nam Bog poalje lepo vreme."
"Sutra? Zato ne danas?" upitala je Gvenvir, a onda je zastala - ne, to bi zaista bila uvredljiva
urba. Nije ni znala koliko jedva eka da saopti lepe vesti Arturu, da zauvek prekine sa nemim
prebacivanjem zbog jalovosti. Uhvatila je opaticu pod ruku. "Sada se morate mnogo moliti za mene
i za bezbedno roenje kraljevog sina."
"Je li tako, gospo?" Opatiino naborano lice sinulo je od zadovoljstva to joj se poverava jedna
Vrhovna kraljica. "I moliemo se za oboje. Sestrama e biti milo da misle kako smo prve koje se
mole za novog kneza."
"Poslau darove manastiru..."
"Boji darovi i molitve ne mogu se kupiti zlatom", dostojanstveno je rekla opatica, ali ipak je
izgledalo da joj je milo.
U sobi kraj Igrenine, gde je u poslednje vreme spavala, njena sluavka muvala se okolo,
pakujui bisage. Kad je Gvenvir ula, ova je podigla pogled i poela da guna. "Ne odgovara
dostojanstvu Vrhovne kraljice, madam, da putuje sa samo jednim slugom! Pa, to moe ena svakog
viteza! Treba da uzmete jo jednog iz neke od oblinjih kua, kao i gospu koja e putovati sa
vama!"
"Pozovi jednu od iskuenica da ti pomogne", rekla je Gvenvir. "Ali bre emo putovati ako nas
je to manje."
"U dvoritu sam ula da se Saksonci iskrcavaju na junim obalama", gunala je dalje ena.
"Uskoro vie nee moi uopte da se putuje zemljom!"
"Ne budi glupa", rekla je Gvenvir. "Saksonci na junim obalama sklopili su ugovor o vernosti
Vrhovnom kralju. Oni znaju ta sve mogu Arturove legije, saznali su to u Celidonskoj umi. Zar
misli da ele da postanu hrana gavranovima? U svakom sluaju, brzo emo ponovo biti u
Karleonu, a krajem leta preseliemo dvor u Kamelot, u Letnju zemlju - Rimljani su tu tvravu
odbranili od svih varvara. Nikada nije bila zauzeta. ak i sada ser Kaj je tamo i gradi veliku salu za
Arturov Okrugli sto, kako bi svi saputnici i kraljevi mogli da sede zajedno za njim."
Kao to se i nadala, to je eni skrenulo misli. "To je blizu vaeg nekadanjeg doma, zar ne,
gospo?"
"Da. Sa visina Kamelota, ostrvsko kraljevstvo mog oca je na strelomet. Zapravo, kao dete sam
jednom i ila tamo", odgovorila je, setivi se kako je, kao devojica, ak i pre nego to je otila u
manastirsku kolu na Inis Vitrinu, bila u ruevinama stare rimljanske tvrave. Tada je bilo malo ta
da se vidi, osim starog zida, i svetenik nije propustio da odri prigodno predavanje o tome kako
zemaljska slava brzo bledi...
Te noi sanjala je kako stoji na vrhu Kamelota; ali pribliavala joj se magla sa obale, pa je
izgledalo kao da ostrvo pliva u moru oblaka. Sa druge strane videla je visoki Tor na Inis Vitrinu,
krunisan prstenom od kamenja, mada je znala da su svetenici poruili to kamenje pre vie od sto
godina. Nekim trikom Vida, uinilo joj se da na Toru stoji Morgana i podsmeva joj se, krunisana
vencem od vrbovih izdanaka. A potom se Morgana stvorila kraj nje u Kamelotu i zajedno su
gledale preko itave Letnje zemlje, sve do Ostrva svetenika, videi njen nekadanji dom gde je
kraljevao njen otac Leodegranc, kao i Ostrvo zmaja okrueno maglom. Ali Morgana je nosila
neobinu odeu i visoku, dvostruku krunu, i stajala je tako da Gvenvir nije mogla jasno da je vidi,
nego je samo znala da je tu. Ja sam Morgana od vila, rekla je, i pokloniu ti sva ova kraljevstva da
im bude Vrhovna kraljica, ako klekne i pokloni mi se.
Gvenvir se naglo probudila, a Morganin izazivaki smeh jo joj je odzvanjao u uima. Soba je
bila prazna i tiha, osim bunog hrkanja sluavke iji je leaj bio na podu. Gvenvir se prekrstila i
legla da spava dalje. Ali na samoj ivici sna uinilo joj se da gleda u bistre, meseinom obasjane
vode nekog jezerca, a umesto njenog lica, odatle ju je gledalo Morganino, krunisano vrbovim
pruem, kao kod etvenih lutki koje su seljaci ponekad jo pravili, i bilo je veoma udaljeno. I
Gvenvir je opet morala da sedne i prekrsti se pre nego to se usudila da ponovo zaspi.
inilo joj se da se gotovo odmah probudila, ali sama je zahtevala da krenu u praskozorje. ula
je kiu kako pljuti po krovu dok se oblaila uz svetiljku, ali ako odloe polazak zbog kie moe se
desiti da ostanu u manastiru i itavu godinu. Bila je otupela i oseala je muninu, ali sada je znala
zbog ega, i kriom je pogladila jo ravan trbuh kao da uverava sebe da je to istina. Nije uopte bila
gladna, ali je naterala sebe da pojede malo hleba i hladnog mesa... ekalo ju je dugo putovanja. A
poto se njoj nije nimalo putovalo po kii, moglo se oekivati da e i razbojnici i Saksonci takoe
radije ostati pod nekim krovom.
Ba je nametala kapuljau svog najtoplijeg ogrtaa, kad je ula opatica. Posle nekoliko utivih
rei zahvalnosti za bogate poklone koje je Gvenvir predala manastiru za svoju i Igreninu duu,
optica je prela na pravi razlog ove oprotajne posete.
"Ko sada vlada Kornvolom, gospo?"
"Pa... nisam sigurna", rekla je Gvenvir, pokuavajui da se seti. "Znam da je Vrhovni kralj
predao Tintagel Igreni kada se oenio, kako bi imala svoj dom, i pretpostavljam da ga posle nje
nasleuje gospa Morgana, ker Igrene i starog vojvode Gorloasa. ak ne znam ni ko je tamo
namesnik."
"Ne znam ni ja", rekla je opatica. "Neki sluga ili vitez gospe Igrene, najverovatnije. Zato sam i
dola da razgovaram sa vama, madam... zamak Tintagel pravi je dragulj, i trebalo bi da u njemu
ive ljudi, ili e i u ovim krajevima izbiti rat. Ako se gospa Morgana uda i doe da ivi ovde, sve e
biti dobro - verovatno; ne poznajem gospu, ali ako je Igrenina ker, verujem da je dobra ena i
dobra hrianka."
Pogreno veruje, pomislila je Gvenvir, i opet joj se uinilo da uje podsmeljivi smeh iz sna.
Ali nije mogla da pred stranom osobom loe govori o Arturovoj sestri.
"Prenesite moju poruku kralju Arturu, gospo", rekla je opatica. "Neko bi trebalo da doe da ivi
u Tintagelu. ula sam glasine koje su se irile ovim krajevima kada je Gorloas umro - da ima sina
kopilana i jo neke roake, i moda bi neki od njih pokuali da ponovo pokore ovaj kraj. Dok je
Igrena ivela ovde, svi su znali da je Tintagel pod Arturovom zatitom, ali sada bi valjalo da kralj
poalje ovamo nekog od svojih najboljih vitezova - moda da ga oeni gospom Morganom."
"Rei u to Arturu", odgovorila je Gvenvir. Razmiljala je o tome dok se spremala za polazak.
Malo je znala od zemljoposednitvu, ali setila se kakav je haos vladao pre nego to je Uter
krunisan, pa i poto je umro, ne ostavivi naslednika; pretpostavljala je da bi se neto slino moglo
desiti u Kornvolu, ako ostane bez vladara. Morgana je bila vojvotkinja od Kornvola i trebalo bi da
doe i vlada. A onda se setila kako je Artur jednom rekao kako bi njegov najbolji prijatelj trebalo
da se oeni njegovom sestrom. Poto Lanselet nije bogat i nema svoje zemlje, bilo bi dobro kad bi
oboje doli da zajedno vladaju Kornvolom.
A sada u roditi Arturu sina, i bilo bi najbolje da poaljemo Lanseleta sa dvora, kako vie
nikada ne bih videla njegovo lice i pomislila na stvari na kakve udata ena i dobra hrianka ne
sme da misli. Ipak, nije mogla da podnese pomisao da se Lanselet oeni Morganom. Je li ikada na
ovom grenom svetu postojala tako pokvarena ena kao ona? Putovala je lica zaklonjenog
ogrtaem, ne sluajui razgovore vitezova u svojoj pratnji, ali posle nekog vremena shvatila je da
prolaze kraj nekog spaljenog sela. Jedan od vitezova zatraio je od nje dozvolu da se malo
zaustave, pa je poao da potrai preivele; vratio se vrlo mraan.
"Saksonci", rekao je ostalima i naglo prekinuo kad je primetio da ga i kraljica slua.
"Ne bojte se, madam, otili su, ali moramo pouriti da ovo javimo Arturu. Ako bismo vam nali
boljeg konja, da li biste mogli da jaete bre?"
Gvenvir je osetila da joj se grlo stee. Upravo su izili iz duboke doline, i nebo se nadvijalo nad
njima, visoko i otvoreno, puno pretnji - oseala se onako kako se mora oseati neka zverica u travi
kad se nad njom nadvije senka sokola. Kad je odgovorila, osetila je da joj glas drhti kao u
devojice. "Sada ne mogu da jaem bre. Nosim dete Vrhovnog kralja i ne usuujem se da ga
izloim opasnosti."
Opet joj se uinilo da vitez - bio je to Griflet, mu njene dvorske dame Meleas - okleva pre nego
to e progovoriti, kao da se ugrizao za jezik. Konano je rekao, jedva prikrivajui nestrpljenje.
"Pa, madam, onda najbolje da vas otpratimo u Tintagel, ili u neki vei zamak u blizini, ili nazad u
manastir, kako bismo mogli da jaemo punom brzinom i stignemo u Karleon pre svitanja. Ako
nosite dete, svakako ne smete jahati nou! Hoete li dozvoliti da jedan od nas otprati vas i vau
sluavku u Tintagel ili nazad u manastir?"
Volela bih da se opet naem izmeu zidova, ako u okolini ima Saksonaca... ali ne smem biti
tolika kukavica. Artur mora uti za svog sina. Tvrdoglavo je odgovorila. "Zar ne moe jedan od vas
da odjae za Karleon, a ostali da me prate dalje? Ili unajmite glasnika koji e brzo odneti vest."
Griflet je izgledao kao da bi najradije poeo da psuje. "Ne mogu verovati nijednom
unajmljenom glasniku iz ovog kraja, madam, a ionako nas ima premalo ak i za miran kraj, jedva
dovoljno da vas titimo. Pa, ako mora biti tako, najverovatnije su Arturovi ljudi ve dobili vesti."
Okrenuo se, bled i stegnutih vilica, i izgledao je tako besan da ga je Gvenvir umalo pozvala natrag i
pristala na njegov predlog; ali odluno je rekla u sebi da ne sme biti kukavica. Sada, kad e roditi
kraljevskog sina, mora se ponaati kao kraljica i hrabro jahati dalje.
A ako se naem u Tintagelu kad zemlju preplave Saksonci, morau da ekam dok se rat zavri i
dok zemljom ponovo zavlada mir, a to bi moglo da potraje... a ako Artur ne sazna da nosim dete,
moda e poeleti da me zauvek ostavi tamo. Zato bi eleo da u Kamelot odvede jalovu kraljicu?
Sasvim mogue da e posluati savet onog starog druida koji me mrzi, Talesina, koji mu je prvi
doglavnik, pa e me zameniti nekom enom koja e mu raati novog mrkavca svakih deset
meseci...
Ali sve e biti dobro, samo kad Artur sazna...
inilo joj se da joj ledeni movarni vetar prodire pravo u kosti; posle nekog vremena zatraila je
da se ponovo zaustave kako bi prela u koije... smetalo joj je drmusanje na konju. Griflet je
izgledao besan, i na trenutak je pomislila da e zaboraviti na utivost i opsovati je, ali izdao je
potrebna nareenja, i uskoro se nala u koiji, zadovoljna zbog sporog napredovanja i navuenih
zavesa koje su zaklanjale zastraujue nebo.
Kia je pred vee prestala i pojavilo se sunce, nisko nad movarom. "Ovde emo postaviti
atore", rekao je Griflet. "Ovde, u movari, bar moemo nadaleko da vidimo. Sutra emo izbiti na
stari rimski put, pa emo moi da putujemo bre..." Potom je spustio glas i rekao ostalim
vitezovima neto to Gvenvir nije uspela da uje, ali nije se pobunila, svesna da je besan zbog
sporosti putovanja. No, svi su znali da trudnica moe lako da pobaci ako brzo jae, a ona je ve
dvaput pobacila - zar bi eleli da i ovog puta pobaci Arturovog sina?
Loe je spavala pod atorom, zemlja ju je onako mravu stalno uljala, ogrta i ebad bili su
mokri, sve ju je bolelo od jahanja na koje nije navikla.
Ali posle nekog vremena ipak je zaspala, uprkos kii koja je lila i kapala kroz ator; probudio ju
je zvuk jahaa i poziv: Grifletov glas, grub i otar.
"Ko to jae? Stoj!"
"To si ti, Griflete? Poznao sam ti glas", dopro je uzvik iz tame. "Ja sam, Gaven, i traim tvoju
grupu - je li kraljica sa vama?"
Gvenvir je prebacila ogrta preko spavaice i izila iz atora. "To si ti, roae? Otkuda ti ovde?"
"Nadao sam se da u vas zatei u manastiru", rekao je Gaven, sjahavi. Iza njega su se u tami
nazirali drugi jahai - etvorica ili petorica Arturovih vojnika, mada Gvenvir nije mogla da im
razabere lica. "Poto ste ovde, madam, pretpostavljam da je kraljica Igrena preminula..."
"Umrla je pretprole noi", rekla je Gvenvir, i Gaven je uzdahnuo.
"Pa, to je Boja bolja", rekao je. "Ali zemlja je pod uzbunom, madam - poto ste ve ovde i
toliko odmakli, pretpostavljam da morate nastaviti do Karleona. Da ste jo u manastiru, trebalo je
da vas ispratim, zajedno sa sestrama koje poele da potrae zatitu, do zamka Tintagel, i da vas
ostavim tamo dok zemlja opet ne bude bezbedna."
"A sad moe da utedi sebi put", nervozno je rekla Gvenvir, ali Gaven je odmahnuo glavom.
"Poto je moja poruka sad beskorisna, a pretpostavljam da e sestre vie voleti da ostanu iza
manastirskih zidova, moram da odem u Tintagel sa porukom da svi Arturu verni vojnici smesta
dou. Saksonci se okupljaju blizu obale, sa vie od stotinu brodova - stigle su vesti preko
svetionika. Legija je u Karleonu, i tu se okuplja sva vojska. Kada je vest prispela u Lotiju, smesta
sam odjahao da se pridruim Arturu; a on me je poslao u Tintagel da prenesem vesti i njima."
Duboko je uzdahnuo. "ak je i Merlin sada samo glasnik, kao i ja."
"A ja sam kazao kraljici", rekao je Griflet, "da bi trebalo da ostane u Tintagelu, ali sada je
prekasno da se vraamo tamo! A poto putevima ide vojska - Gavene, moda bi ipak trebalo da
otprati kraljicu do Tintagela."
"Ne", odluno je rekla Gvenvir. "Sada moram da se vratim i ne bojim se da putujem kada se
mora." tavie, ako Artura opet eka rat, utoliko e mu biti vanija vest koju mu je nosila. Gaven je
ve nestrpljivo odmahivao glavom.
"Ne mogu ii brzinom enskog jahanja, osim ako je u pitanju sama Godpa od Jezera, koja jae
itavog dana rame uz rame sa mukarcima! A vi ste vrlo lo jaha, gospo - ne, ne elim da vas
vream, niko ni ne oekuje da jaete kao vitez, ali ne smem da zakasnim..."
"A kraljica je nosea i mora da putuje to je sporije mogue", jednako nestrpljivo mu je rekao
Griflet. "Mogu li najsporiji od tvojih jahaa da prate kraljicu, Gavene, kako bih ja poao sa tobom u
Tintagel?"
Gaven se nasmeo. "Ne sumnjam da eli da bude u glavnom toku dogaaja, Griflete, ali ovo je
tvoj zadatak i niko ti na tome ne zavidi", rekao je. "Moe li da mi nae malo vina i hleba?
Putovau cele noi, kako bih bio u Tintagelu pred zoru. Imam poruku za Markusa, koji je
vojskovoa Kornvola i treba da povede svoje vitezove. Ovo je moda velika bitka koju je Talesin
predskazao, kada emo ili nestati ili zauvek oterati Saksonce iz ove zemlje! Ali svi mukarci
moraju da dou i da se bore uz Artura."
"Sada e ak i ugovorne trupe biti uz njega", rekao je Griflet. "Jai dalje ako mora, Gavene, i
neka te Bog uva." Dvojica vitezova su se zagrlili. "Sreemo se opet kada Bog odredi, prijatelju."
Gaven se naklonio pred Gvenvir. Ona je pruila ruku da ga zaustavi. "Trenutak - je li moja
roaka Morgoza dobro?"
"Kao i uvek, madam."
"A moja zaova, Morgana - je li na sigurnom, na Morgozinom dvoru?"
Gaven se iznenadio. "Morgana? Ne, madam, nisam video Morganu ve godinama. Svakako nije
dolazila u Lotiju, jer bi mi to majka kazala", odgovorio je, utivo uprkos nestrpljenju. "A sada
moram da krenem."
"Neka Bog bude sa tobom", rekla je; stajala je potom i gledala ih kako nestaju u noi.
"Zora je ve blizu", kazala je. "Vredi li da pokuavamo da spavamo dalje, ili bolje da
podignemo logor i krenemo za Karleon?"
Grifletu kao da je bilo milo. "Istina, po ovoj kii ionako ne bismo mnogo spavali", rekao je, "a
ako moete da putujete, gospo, voleo bih da krenemo dalje. Bog zna ta nas sve eka dok ne
stignemo u Karleon."
Ali kada je sunce izilo nad movarom, zamenivi kiu, izgledalo je da putuju zemljom kojom je
rat ve protutnjao. U ovo doba godine trebalo bi da su seljaci u poljima, ali mada su proli kraj
nekoliko izdvojenih planinskih imanja, nisu videli nijednu ovcu na ispai, nisu uli nijednog psa da
zalaje, niti je ijedno dete izilo da ih gleda; ak ni du rimskog puta nisu sreli ni jednog jedinog
putnika. Gvenvir je, drhtei, shvatila da se proirila vest o uzbuni, i oni koji nisu mogli da
pomognu, zatvorili su se u kue kako bi se sakrili od vojska sa obe strane.
Hoe li putovanje ovom brzinom ugroziti moje dete? Znala je da moe da bira izmeu dva zla -
da ugrozi i sebe i Arturovo dete ovim ubrzanim putovanjem ili da se zadri na putu i moda padne
u ruke Saksoncima. Zakljuila je da Griflet vie ne bi trebalo da ima razloga da se ali to ih ona
usporava. No, dok je jahala, ne elei da se skloni u koiju kako mu ne bi dala razloga da se ali
zbog sporosti, inilo joj se da svuda unaokolo lebdi strah.

Bliilo se vee, a dan je bio dug, kada su ugledali osmatranicu koju je jo Uter sagradio nad
Karleonom. Velika purpurna zastava Pendragona leprala je u visini, i Gvenvir se prekrstila kad su
proli kraj nje.
Sad kada se svi hriani skupljaju protiv varvara, je li prikladno da ovaj simbol drevne vere i
avola slui za prizivanje vojski jednog hrianskog kralja? Jednom je ve priala o tome sa
Arturom, a on joj je rekao da se zakleo svom narodu kako e vladati nad njima kao Veliki zmaj,
jednako nad hrianima i nehrianima, i nasmejao se, pruivi ruke sa zmijama tetoviranim preko
lakata. Gadila se tih zmija, simbola koje nijedan hrianin ne bi smeo da nosi, ali on je ostao
uporan.
"Nosim ih kao simbol krunisanja, kada sam dobio Uterovo mesto nad ovom zemljom. Neemo
vie govoriti o tome, gospo." I nita to je pokuala nije ga moglo naterati na razgovor, niti da
saslua ta bi o tome imao da kae svetenik.
"Svetenici su jedno, a kraljevi drugo, Gvenvir moja. Voleo bih kad bismo sve delili, ali ti nee
da se petlja u ovo, i zato ne moemo da razgovaramo o tome. A to se tie svetenika, ovo nije
njihov posao. Pusti, kaem ti." Glas mu je bio odluan, ne besan, ali ipak je sagnula glavu i vie
nije govorila o tome. No, sada, dok je jahala pod zastavom Pendragona, stresla se. Ako na sin
treba da vlada hrianskom zemljom, je li prikladno da druidska zastava vijori nad zamkom
njegovog oca?
Polako su prolazili kroz vojne logore u ravnici oko Karleona. Neki vitezovi, koji su je dobro
poznavali, prilazili su da pozdrave kraljicu, a ona im se smeila i mahala. Proli su kraj Lotove
zastave i kroz njegovu vojsku, severnjake sa kopljima i dugakim sekirama, odevene u grubo
bojenu odeu; na njihovoj zastavi nalazio se Morigan, Veliki Gavran rata. Gavenov brat, Gaheris,
iziao je iz tog logora i naklonio joj se, proavi kraj Grifletovog konja dok su nastavljali ka zamku.
"Je li te moj brat naao, Griflete? Nosio je poruku za kraljicu..."
"Sreo nas je poto smo ve putovali itavog dana", rekla je Gvenvir, "i bilo je lake da
nastavimo dovde."
"Poi u sa vama u zamak - svi Arturovi saputnici pozvani su da veeraju sa kraljem", rekao je
Gaheris. "Gaven je bio besan to je poslat kao glasnik, ali niko ne jae bre od mog brata. Tvoja
gospa je ovde, Griflete, ali priprema se da sa detetom pree u novi zamak - Artur kae da sve ene
moraju tamo, jer ih je lake braniti, a moe odvojiti samo nekolicinu da tite zamak."
U Kamelot! Gvenvir se srce steglo - jahala je ak od Tintagela kako bi saoptila Arturu vesti o
detetu koje oekuje, a on e je sad spakovati i poslati u Kamelot?
"Ne poznajem onu zastavu", rekao je Griflet, gledajui zlatnog orla koji se vijorio kao iv.
Izgledao je vrlo star.
"To je simbol Severnog Velsa", odgovorio je Gaheris. "Urijens je tu, sa svojim sinom
Avalohom. Urijens tvrdi da je njegov otac preuzeo simbol od Rimljana, pre vie od stotinu godina.
Moda je to ak i tano! Ljudi iz Urijensovih brda vrsti su borci, mada ne bih to rekao njima u
lice."
"A ija je ono zastava?" upitao je Griflet, ali ovog puta, mada je Gaheris zaustio, odgovorila je
Gvenvir.
"To je zastava mog oca, Leodegranca, plavo polje sa zlatnim krstom." Ona sama je, kao mlada
devojka u Letnjoj zemlji, pomogla majinim gospama da izvezu tu zastavu. Prialo se da je njen
otac izabrao taj simbol poto je uo priu kako je jedan od rimskih imperatora video znak krsta na
nebu pre jedne od svojih bitaka. Trebalo bi da se svi borimo pod tim znakom, a ne pod zmijama iz
Avalona! Stresla se, a Gaheris ju je podozrivo pogledao.
"Je li vam hladno, gospo? Moramo to pre u zamak, Griflete, Artur svakako jedva eka svoju
kraljicu."
"Mora da ste umorni od jahanja, kraljice", rekao je Griflet, ljubazno je pogledavi. "Sad ete
brzo biti sa svojim gospama."
Kada su se pribliili ulazu u zamak, susretali su sve vie Arturovih saputnika koje je poznavala,
a oni su joj mahali i pozdravljali je prijateljski, bez preterane utivosti. Dogodine u ovo vreme,
pomislila je, dolazie da pozdrave svog kneza.
Krupan i trapav mukarac, u konom oklopu i sa elinim lemom, prepreio je put njenom
konju - izgledalo je kao da je zapeo, mada se naklonio Gvenviri, ali ona je videla da je namerno
stao pred nju.
"Madam, sestro moja", rekao je, "zar me ne prepoznaje?"
Gvenvir se namrtila i zagledala se u njega, i malo kasnije ga je poznala. "To si ti..."
"Meleagrant", rekao je on. "Doao sam da se borim uz naeg oca i tvog mua, sestro."
Griflet mu se prijateljski nasmeio. "Nisam znao da va otac ima sina, kraljice. Svi su dobro
doli da se bore uz Artura..."
"Moda e rei koju lepu re o meni svom muu, kralju, sestro", rekao je Meleagrant. Gvenvir
ga je gledala i oseala blago gaenje. Bio je vrlo krupan, gotovo din, i kao veina krupnih
mukaraca delovao je deformisano, kao da mu je jedna strana tela jaa od druge. Jedno oko
svakako mu je bilo krupnije od drugog, i imao je tik; no, pokuavajui da bude pravedna, Gvenvir
je pomislila kako fizike mane nisu njegova krivica, a nije imala nita protiv njega lino. Ali bilo je
vrlo uobraeno nazvati je sestrom pred ovolikim ljudima, a sada ju je jo epao za ruku i izgledalo
je da e je poljubiti. Brzo je stegla pesnicu i otrgla se.
Pokuala je da zvui to odlunije. "Kada zaslui, Meleagrante, moj otac svakako e te
pomenuti Arturu i on e te nainiti jednim od svojih vitezova. Ja sam samo ena i ne mogu to da ti
obeam. Je li moj otac ovde?"
"Sa Arturom je, u zamku", nadureno je trekao Meleagrant, "a mene je ostavio kao psa, ovde
napolju, sa konjima!"
Gvenvir je sada bila sasvim odluna. "Ne vidim zato bi traio ita vie, Meleagrante. Dao ti je
mesto sebi uz bok, jer nekada je veoma voleo tvoju majku..."
Meleagrant ju je otro prekinuo. "Svi u naoj zemlji znaju, ba kao i moja majka, da sam
kraljevski sin, njegov jedini ivi sin! Sestro, pomeni me naem ocu!"
Brzo je povukla ruku da je ne bi opet uhvatio. "Pusti me, Meleagrante! Moj otac tvrdi da mu nisi
sin, a kako ja da kaem ita drugo? Nisam poznavala tvoju majku - to se tie samo tebe i mog oca!"
"Ali mora me sasluati", urno je rekao Meleagrant, vukui je za rukav, i Griflet je morao da se
postavi izmeu njih. "Mirno, mirno, mome", rekao je, "ne moe tako razgovarati sa kraljicom, ili
e Artur narediti da mu uvee donesu tvoju glavu na posluavniku! Siguran sam da e ti na kralj i
gospodar dati zaslueno mesto, a ako se bude dobro borio u ovoj bici, svakako e te rado primiti
meu svoje saputnike. Ali ne sme ovako uznemiravati kraljicu!"
Meleagrant se okrenuo ka njemu, toliko vii od njega da je Griflet, mada i sam krupan i snaan,
izgledao kao dete. "Ti e mi zapovedati kako da razgovaram sa roenom sestrom, ti mali crve?"
Griflet je spustio ruku na ma. "Dobio sam zadatak da pratim moju kraljicu, mome, i obaviu
zadatak koji sam dobio od Artura. Sklanjaj mi se sa puta da te ne bih prisilio da se skloni!"
"Ti i ko jo?" iskezio se Meleagrant.
"Ja, za poetak", rekao je Gaheris, brzo stajui kraj Grifleta. Kao i Gaven, i on je bio krupan i
jak, naizgled dvosturko vei od vitkog Grifleta.
"I ja", javio se Lanselet iz tame iza njih, brzo prilazei Gvenvirinom konju; osetila je da bi
mogla da zaplae od olakanja. Nikad joj se nije inio lepi nego sada; mada je bio vitak i lako
graen, neto u njegovom dranju nateralo je Meleagranta da se povue. "Da li te ovaj ovek
gnjavi, gospo Gvenvir?"
Progutala je knedlu i klimnula glavom, postiena to ne moe da progovori. Meleagrant je i
dalje reao. "A ko si mi pa ti, mome?"
"Pazi se", rekao je Gaheris, "ne poznaje gospodara Lanseleta?"
"Ja sam Arturov kapetan konjice", rekao je Lanselet, mirno kao da se zabavlja, "i kraljiin
zatitnik. Ima li neto da mi kae?"
"Hou da razgovaram sa svojom sestrom", rekao je Meleagrant, ali Gvenvir ga je prekinula
piskavim glasom. "Nisam ja njegova sestra! Ovaj ovek tvrdi da je sin mog oca, jer je njegova
majka neko vreme bila jedna od kraljevih miljenica! On nije sin mog oca, nego niskoroeni klovn
kome je mesto na njivi, mada je moj otac bio dovoljno ljubazan da mu da mesto u svom
domainstvu!"
"Najbolje da nam se skloni sa puta", rekao je Lanselet, prezrivo odmerivi Meleagranta, i bilo
je lako videti da Meleagrant zna ko je Lanselet i da nimalo ne eli da se sukobi sa njim.
Povukao se, pretei i dalje. "Zaalie jednog dana zbog ovoga, Gvenvir", gunao je, ali se
sklonio i pustio ih da prou.
Lanselet je bio elegantno obuen, kao i uvek, u purpurnu tuniku i ogrta; kosa mu je bila
paljivo oiana i oeljana, a lice glatko izbrijano. Ruke su mu bile bele i glatke koliko i
Gvenvirine, mada je znala koliko su vrste i snane. Bio je lepi nego ikada. A doao je u pravi as
da je spase od runog sukoba sa Meleagrantom. Nasmeila se - nije mogla da se uzdri; kao da se
neto pokrenulo duboko u njoj.
Ne, sada ne smem tako da ga gledam, biu majka Arturovog sina...
"Sigurno ne eli da pree kroz glavnu salu, gospo, u tom ofucanom jahaem odelu", rekao je.
"Jeste li uglavnom putovali po kii? Hajde da te provedem, zajedno sa poslugom, kroz sporedna
vrata; tako moe poi pravo u svoje odaje i osveiti se, pa da se sretne sa Arturom u sali kad se
presvue, ugreje i osui - ali ti drhti! Da li ti je hladno zbog vetra, Gvenvir?"
Odavno je imao dozvolu da joj se obraa po imenu, bez onog 'moja kraljice', ili 'gospo', ali
nikada joj se to nije uinilo tako divno. "Uviavan si prema meni, kao i uvek", rekla je i pustila da
joj on povede konja.
"Griflete", rekao je Lanselet, "idi i reci naem kralju da je kraljica bezbedno stigla u svoje odaje.
A ti, Gaherise, sigurno jedva eka da se vrati meu svoje saputnike. Ja u otpratiti kraljicu."
Na ulazu joj je pomogao da sjae, a ona je bila svesna samo njegovog dodira. Oborila je pogled,
izbegavajui njegove oi.
"Velika sala puna je Arturovih saputnika", rekao je, "i vlada opta zbrka - Okrugli sto odnet je
pre tri dana, troja kola su ga odvukla za Kamelot, a Kaj je poao da ga sastavi u novoj sali. Sada je
poslat jaha da pozove Kaja nazad, kao i sve one koji mogu da odu iz Letnje zemlje..."
Uplaeno ga je pogledala. "Gaven nam je rekao da se Saksonci iskrcavaju - je li to onaj rat koga
se plaio Artur?"
"Godinama smo svi znali da do toga mora doi, Gven", tiho je odgovorio on. "Zbog ovoga je
Artur obuavao legije, a ja sam radio sa konjicom. Kada se ovo zavri, moda emo imati mir za
kojim svi eznemo, itavog mog ivota, a i Uterovog."
Naglo ga je zagrlila. "Moe poginuti", apnula je. Sada je prvi put skupila hrabosti da uini
tako neto. Stajala je privijena uz njega, zagnjurivi mu lice u rame, i osetila je da ju je i on zagrlio.
Uprkos strahu, iskusila je slast zbog toga. Progovorio je drhtavim glasom. "Svi smo znali da se ovo
jednog dana mora desiti, draga moja. Sreom, imali smo godine da se spremimo i imamo Artura da
nas povede - da li si uopte svesna koliko je on dobar voa i koliko nam je svima drag? Mlad je, ali
on je najvei Vrhovni kralj koga smo imali jo od drevnih vremena, i sa njim na elu svakako emo
oterati Saksonce - a to se ostalog tie, to je volja Boja, Gvenvir." Neno ju je potapao po
ramenu. "Sirota mala, tako si umorna, hajde da te povedem kod tvojih gospi." Ali oseala je da mu
ruke drhte, i posramila se to mu se bacila u naruje kao neka vojnika kurva. U njenim odajama
vladala je zbrka. Meleas je pakovala odeu u kutije, a Elena je nadgledala sluavke. Elena je
pritrala da je zagrli. "Roako, tako smo se brinule to putuje drumovima - nadali smo se da e
dobiti poruku pre nego to napusti manastir, pa e biti bezbedna u Tintagelu..."
"Ne", rekla je Gvenvir. "Igrena je umrla. Gaven nas je sreo kad smo ve putovali itav dan, a
osim toga, moje mesto je uz mua."
"Gospo", upitala je Meleas, "je li se Griflet vratio sa vama?"
Gvenvir je klimnula glavom. "Dopratio me je dovde. Sigurno e ga videti za veerom - Gaheris
mi je rekao da su svi Arturovi saputnici pozvani na veeru sa kraljem..."
"Ako se to moe nazvati veerom", rekla je Meleas. "Meni pre lii na podelu vojnikih
sledovanja - ovo mesto postalo je obian vojni logor, a bie i gore. Ali Elena i ja smo uinile sve
to smo mogle da ouvamo red." Inae uvek nasmeena, punaka enica sada je delovala zabrinuto
i umorno. "Spakovala sam sve vae haljine i stvari koje bi vam mogle zatrebati ovog leta, pa ste
spremni da ve ujutro odjaete za Kamelot. Kralj je rekao da moramo smesta tamo, jer sve je
spremno za useljenje, poto se Kaj svojski potrudio. Ali nismo mislili da emo otii ovako, na
brzinu i gotovo kao pod opsadom."
Ne, pomislila je Gvenvir, posle toliko jahanja ne pristajem da ponovo poem na put! Moje
mesto je ovde, a moj sin ima pravo da se rodi u oevom zamku. Neu dopustiti da me alju tamo-
amo kao komad prtljaga! "Smiri se, Meleas", rekla je, "moda ipak ne moramo toliko da urimo.
Poalji nekoga po vodu i nai mi neku haljinu koja nije natopljena i izguvana od blata i putovanja.
A ko su sve ove ene?"
Te ene, kako se pokazalo, bile su supruge nekih saputnika i kraljeva podreenih Arturu, koje e
sa njima poi u Kamelot; bilo je najlake da putuju u grupi, a tamo e biti bezbedne od Saksonaca.
"To je blizu tvog doma", rekla je Elena, kao da e to svakako prelomiti Gvenvir da poe. "Moe
da poseti enu svog oca, kao i svoju malu brau i sestre. Ili e, dok je Leodegranc u ratu, tvoja
maeha biti sa nama u Kamelotu."
To ne bi godilo nijednoj od nas, pomislila je Gvenvir, a onda se postidela. Poelela je da prekrati
raspravu sa nekoliko rei, trudna sam, ne mogu da putujem, ali grozila se uzbuenja i navale
pitanja koje bi to svakako izazvalo. Artur treba da sazna prvi.

12.
Kada je Gvenvir ula u veliku salu, koja je delovala golo i pusto bez velikog Okruglog stola i
svih onih zastava i tapiserija, Artur je sedeo za improvizovanim stolom kraj vatre, okruen
nekolicinom saputnika, a ostali su bili oko njih. Toliko je bila eljna da mu saopti vest, ali nije
mogla da se istri pred itavim dvorom! Morae da saeka do veeras, kad budu sami u krevetu - to
je bilo jedino vreme kada je pripadao samo njoj. Ali kada je podigao pogled i video je, ustao je i
priao da je zagrli.
"Gven, najdraa moja!" rekao je. "Nadao sam se da e te Gavenova poruka zadrati na
sigurnom, u Tintagelu..."
"Ljuti se to sam se vratila?"
Odmahnuo je glavom. "Ne, naravno. Znai, putevi su jo bezbedni, i imala si sree", rekao je.
"Ali ovo svakako znai da je moja majka..."
"Umrla je pre dva dana i sahranjena je u manastiru", rekla je Gvenvir, "a ja sam smesta pola da
ti javim vest. A jedino to ti ima da mi kae jeste da mi prebaci to nisam ostala u Tintagelu
zbog rata!"
"Ne prebacujem ti, draga eno", neno je rekao, "nego se brinem za tvoju bezbednost. Ali ser
Griflet je dobro pazio na tebe, kao to vidim. Hodi i sedi sa nama." Poveo ju je ka klupi i posadio je
kraj sebe. Srebro i grnarija su nestali - pretpostavljala je da je i to poslato u Kamelot, i upitala se
ta se desilo sa lepom crvenom inijom iz rimljanskih vremena, koju je kao venani poklon dobila
od maehe. Zidovi su bili goli i sve je delovalo pusto, a oni su jeli iz obinih drvenih inija, grubo
izdeljanih i svakako kupjenih na lokalnoj trnici. "Ovde ve izgleda kao da je bilo bitke!" rekla je,
zamaui komad hleba u iniju.
"inilo mi se mudro da sve poaljem za Kamelot", rekao je, "a onda smo uli glasine o
iskrcavanju Saksonaca i nastala je zbrka. Tvoj otac je ovde - svakako e eleti da se pozdravi sa
njim."
Leodegranc je sedeo u blizini, mada ne u najbliem krugu oko Artura. Prila je da ga poljubi, a
pod rukama je osetila njegova koata ramena - otac joj se oduvek inio vrlo krupan, a sada je
iznenada izgledao star i izmoden.
"Rekao sam gospodaru Arturu da nije trebalo da te alje na takvo putovanje u ova vremena",
rekao je. "Oh, da, svakako je lepo od Artura to je eleo da neko bude kraj samrtnike postelje
njegove majke, ali on ima dunosti i prema svojoj eni, a Igrena ima neudatu ker koja je mogla da
bude kraj nje - gde je to vojvotkinja od Kornvola kad nije mogla ona da ode?"
"Ne znam gde je Morgana", odgovorio je Artur. "Moja sestra je odrasla ena i svoj je gospodar.
Ne mora da trai moju dozvolu da bi otila nekuda."
"Da, sa kraljevima je uvek tako", svadljivo je rekao Leodegranc, "vladaju svima osim svojim
roakama. Alienor je ista takva, i imam tri keri, nisu jo dorasle za udaju, a misle da mogu da
vladaju mojim domainstvom! Videe ih u Kamelotu, Gvenvir. Poslao sam ih tamo, u bezbednost,
a najstarija, Izota, dovoljno je velika - moda bi htela da je uini svojom dvorskom damom, kad ti
je ve polusestra? A poto nemam ivih sinova, elim da zamolim Artura da je uda za jednog od
svojih najboljih vitezova kad doraste za to."
Gvenvir je zaueno odmahnula glavom pri pomisli na Izotu - zar je njena polusestra dovoljno
odrasla da doe na dvor? Pa, imala je barem sedam godina kad se Gvenvir udala - sada je ve
odrasla devojka od dvanaest ili trinaest. Elena nije bila nita starija kad su je doveli u Karleon. Ako
bi ga zamolila, Artur bi svakako dao Izotu nekom od svojih najboljih vitezova, moda Gavenu, ili
moda - poto e Gaven jednog dana postati kralj Lotije - Gaherisu, koji je kraljev direktan roak.
"Sigurna sam da emo Artur i ja nai nekoga za moju sestru", rekla je.
"Lanselet je jo neoenjen", predloio je Leodegranc, "a i vojvoda Markus od Kornvola. Mada
bi svakako bilo mnogo zgodnije kad bi se Markus oenio gospom Morganom, onda bi imala nekog
ko bi joj pazio zamak i branio zemlju. A mada je, koliko znam, dotina gospa poreklom sa
Avalona, vojvoda Markus svakako bi umeo da je ukroti."
Gvenvir se nasmeila pri pomisli na Morganu, ukroenu i bezbedno udatu za nekoga koga joj
oni pronau. Zato bi Morgana radila po svome? Nijedna druga ena ne postupa po svojoj volji, ak
je i Igrena, kraljeva majka, bila udata onako kako su njeni roaci smatrali za najbolje. Artur bi
trebalo da upotrebi svoju vlast i dobro uda Morganu pre nego to ih ova sve ostramoti! Gvenvir je
ovom prilikom reila da zaboravi kako je Artur pominjao Morganinu udaju za Lanseleta, i kako se
ona protivila tome. Ah, bila sam sebina... ne mogu da ga imam za sebe i zato se unapred ljutim na
njegovu enu. Ne, rekla je u sebi, bila bi srena da se Lanselet oeni, samo ako je devojka pogodna
i edna!
"Mislio sam da je vojvotkinja od Kornvola jedna od tvojih dvorskih dama", rekao je
Leodegranc.
"Bila je", odgovorila je Gvenvir, "ali je otila pre nekoliko godina da poseti neku roaku i
nikada se nije vratila." I tu se ponovo upitala: gde li je Morgana? Nije u Avalonu, nije u Lotiji sa
Morgozom, nije bila u Tintagelu sa Igrenom - moda je u Donjoj Britaniji, ili je otila na hodoae
u Rim, ili je u vilinskoj zemlji, ili u samom paklu, mada je Gvenvir u to sumnjala. Ovako ne moe
dalje - Artur ima pravo da zna gde obitava njegova najblia roaka, sada kad mu je majka umrla!
Ali Morgana bi svakako dola kod majke na samrti, samo da je mogla.
Vratila se da sedne kraj Artura. Lanselet i kralj crtali su po drvenom stolu vrhovima bodea,
rasejano se sluei iz iste inije. Ugrizla se za usnu - mogla je mirno da ostane i u Tintagelu, poto
je Arturu svejedno je li ona tu ili ne - i povukla bi se na klupu kraj svojih gospi, ali Artur je podigao
pogled i nasmeio joj se, pruivi ruku.
"Ne, draga moja, nisam mislio da te oteram - zaista moram da razgovaram sa kapetanom svoje
konjice, ali ima mesta i za tebe." Dao je znak jednom slugi. "Donesi jo mesa za moju gospu.
Laneselet i ja smo poistili ovu iniju - a mislim da negde ima i sveeg hleba, ako ga je ostalo, jer
bez Kaja kuhinja je u haosu."
"Mislim da sam dovoljno jela", rekla je Gvenvir, oslanjajui mu se o rame, a on ju je odsutno
pomilovao. Oseala je Lanseletovo telo, snano i vrsto, sa druge strane, i izmeu njih je bila mirna
i bezbedna. Artur se nagnuo napred, jo je gladei po kosi jednom rukom, a drugom je drao bode
kojim je crtao.
"Vidi, moemo li da provedemo konje ovuda? Bili bismo brzi, a kola sa zalihama i prtljagom
mogla bi da idu okolo, ravnicom; jahai bi tako bili mnogo bri - Kaj je naloio da se pee hleb za
putovanje i da se skladiti, jo od pre tri godine, od bitke u Celidonskoj umi. Verovatno e se
iskrcati ovde..." Pokazao je jedno mesto na grubo nacrtanoj mapi. "Leodegrance, Urijense, hodite
da vidite ovo..."
Priao je njen otac, sa jo jednim ovekom, vitkim, tamnoputim i koopernim, mada mu je kosa
bila seda, a lice izborano.
"Kralju Urijense", rekao je Artur, "pozdravljam te kao prijatelja mog oca i svog. Da li si
upoznao moju gospu Gvenvir?"
Urijens se naklonio. Glas mu je bio prijatan i melodian. "Zadovoljstvo mi je da vas vidim,
madam. Kada se zemlja smiri, doveu moju enu, ako smem, da vam je predstavim u Kamelotu."
"Bie mi milo", rekla je Gvenvir, oseajui da joj je glas neiskren - nikada nije nauila da
ubedljivo izgovara ove utive besmislice.
"To nee biti ovog leta, eka nas mnogo posla", rekao je Urijens i nagnuo se nad Arturovu
mapu. "U Ambrozijevo vreme proveli smo vojsku ovim putem - nismo imali toliko konja, osim
zaprenih, ali mogu da prou tuda. Morate paziti na movare dok prolazite juno od Letnje
zemlje..."
"Nadao sam se da neu morati da se pentram tuda", rekao je Lanselet.
Urijens je odmahnuo glavom., "Sa toliko konja, to bi bilo najbolje."
"Na tim bregovima konji e se sklizati i lomiti noge", protivio se Lanselet.
"I to je bolje, ser Lanselete, nego da se i ljudi i konji i kola zaglibe - bolje brda nego movare",
rekao je Urijens. "Gledajte, ovde lei stari rimski zid..."
"Ne mogu nita da vidim tu gde su toliki ljudi krabali", nestrpljivo je rekao Lanselet. Otiao je
do ognjita i izvukao dugaak tap, ugasio mu zaareni kraj i poeo da crta po podu ugarakom.
"Evo, ovde je Letnja zemlja, a ovde su jezera i rimski zid... imamo, recimo, trista konja i dvesta
ovde..."
"Toliko?" sa nevericom je upitao Urijens. "Ni Cezarove legije nisu imale vie!"
"Sedam godina smo ih obuavali, zajedno sa vojnicima koji e ih jahati", rekao je Lanselet.
"Zahvaljujui tebi, dragi roae", rekao je Artur.
Lanselet se okrenuo i nasmeio se. "Zahvaljujui tebi, kralju moj, koji si imao mudrosti da
predvidi ta emo sve moi sa njima."
"Neki vojnici jo ne znaju da se bore jaui", primetio je Urijens. "to se mene tie, borio sam se
dovoljno dobro predvodei peake..."
"A to je sasvim dovoljno", dobroudno ga je prekinuo Artur, "jer nemamo dosta konja za sve
koji bi hteli da se bore jaui, kao ni dovoljno sedala i uzengija, mada sam uposlio sve sarae u
kraljevstvu, i dobro sam ih plaao za naporan posao, pa sam zbog poveanih nameta ispao pohlepni
tiranin." Nasmejao se i pogladio Gvenvir po leima. "Sve ovo vreme jedva da sam imao dovoljno
zlata da kupim svojoj gospi svile za vez! Sve je otilo na konje, kovae i sedla!" Iznenada se
uozbiljio i namrtio. "A sada je vreme da se isproba sve to smo uinili i sve to moemo uiniti -
Saksonci su ovog puta prava poplava, prijatelji moji. Ako ne moemo da ih zaustavimo, a
dvostruko su brojiniji od nas, u ovoj zemlji e siti biti jedino gavrani i vukovi!"
"To je prednost konjice", ozbiljno je rekao Lanselet. "Naoruan jaha moe da se bori sa pet ili
deset peaka. Videemo, i ako smo bili u pravu, zaustaviemo Saksonce jednom zauvek. Ako ne
uspemo - pa, izginuemo branei svoj dom i zemlju koju volimo, kao i nae ene i decu."
"Da", tiho je rekao Artur, "tako e biti. Jer ta smo uopte radili otkako smo dovoljno porasli da
drimo ma, Galahade?"
Nasmeio se Lanseletu, jednim od svojih retkih, ljupkih osmeha, i Gvenvir je osetila ubod
bola. Meni se nikad ne smei tako, pomislila je. No, kada uje vest koju mu nosim...
Lanselet mu je na trenutak odgovorio osmehom, a onda je uzdahnuo. "Dobio sam poruku od
svog polubrata, Lajonela - Banovog najstarijeg sina. Rekao je da e isploviti za tri dana - ne",
prekinuo je i poeo da rauna na prste, "ve su isplovili - glasnik je kasnio. Ima etrdeset brodova i
nada se da e uspeti da razbije saksonsku flotu, i da ih to vie natera na stenje, ili juno, ka
kornvolskoj obali, gde nee moi da se zgodno iskrcaju. Tada e se njegova vojska iskrcati i
odmarirati do nas. Treba da mu poaljem glasnika i javim tano mesto gde emo se nai." Pokazao
je mapu na podu.
Utom se na ulazu u sobu zaulo komeanje i glasovi, i kroz rasute klupe i stolove proao je
jedan visok, mrav, prosed mukarac. Gvenvir nije videla Lota od Lotije jo od bitke u Celidonskoj
umi.
"Pa, nisam oekivao da u ikada videti Arturovu salu ovako, bez Okruglog stola - ta je, Arture,
roae, igra se kockica sa svojim kolskim drugovima?"
"Okrugli sto je ve odnesen u Kamelot, roae", odgovorio je Artur, ustajui, "sa svim ostalim
nametajem i enskom opremom - ovo ovde je vojni logor, i ekamo jutro da poaljemo poslednje
ene u Kamelot. Veina ih je ve tamo, zajedno sa svom decom."
Lot se naklonio pred Gvenvir. "Pa, znai da Arturova sala zaista ostaje prazna. Ali je li
bezbedno da ene i deca putuju u ovo ratno vreme?"
"Saksonci jo nisu prodrli ovako duboko u kopno", rekao je Artur, "i nema nikakve opasnosti
ukoliko odmah pou. Odrediu pedeset vojnika - a to je nezahvalan posao - da ostanu sa njima i
uvaju Kamelot. Kraljici Morgozi dobro je tamo gde se nalazi, u Lotiji - i drago mi je to je i moja
sestra sa njom!"
"Morgana?" Lot je odmahnuo glavom. "Ve godinama nije dolazila u Lotiju. Vidi, vidi. Pitam
se kuda li je otila. I sa kim? Uvek sam mislio da u toj devojci ima neega! Ali zato u Kamelot,
gospodaru Arture?"
"Zato to ga je lako braniti", rekao je Artur. "Pedeset vojnika moe da ga brani do Hristovog
povratka. Ako bih ostavio ene ovde u Karleonu, trebalo bi da iz bitke povuem dvesta vojnika. Ne
znam zato je moj otac odredio Karleon za svoje uporite - nadao sam se da emo pre dolaska
Saksonaca uspeti da preselimo dvor u Kamelot, a tada bi morali da mariraju kroz itavu Britaniju
da bi doprli do nas, i mogli bismo da sami izaberemo mesto gde emo ih doekati. Ako ih
zavedemo u movare i jezera Letnje zemlje, gde predeo nije nikada isti dve godine uzastopce, tada
bi blato i movare obavili pola posla umesto lukova, strela i sekira, a mali narod Avalona dokrajio
bi ih svojim vilinskim strelama."
"Svakako e doi i do toga", rekao je Lanselet, ustajui sa poda gde je na kolenima prouavao
mapu. "Avalon je ve poslao trista vojnika, i doi e ih jo, kau. A kad sam poslednji put
razgovarao sa Merlinom, rekao je da su poslali jahae i u tvoju zemlju, gospodaru Urijense, kako bi
sav Drevni narod to obitava u tvojim brdima doao da se bori uz nas. I tako imamo legiju, jahae
za borbu u ravnici, oklopljene i naoruane kopljima, od kojih svaki moe da se nosi sa deset
Saksonaca. Potom imamo mnotvo peaka, opremljenih lukovima i maevima, koji mogu da se
bore u brdima i dolinama. A imamo i mnogo pripadnika Plemena, sa dilitima i sekirama, i Drevni
narod, koji moe da se bori iz zasede i da neprimeen ubija neprijatelja svojim vilinskim strelama.
Mislim da moemo da spremni doekamo sve Saksonce iz itave Galije i sa svih obala kontinenta!"
"A upravo to emo i morati da uradimo", rekao je Lot. "Borim se sa Saksoncima jo od
Ambrozijevih vremena - ba kao i ovde prisutni Urijens - i nikada nisam morao da ekam ovoliku
njihovu vojsku."
"Otkako sam krunisan, znao sam da dolazi ovaj dan - Gospa od Jezera upozorila me je na to kad
mi je dala Ekskalibur. A sada je poslala sav narod Avalona da se bori pod zastavom Pendragona."
"Svi emo biti tu", rekao je Lot, ali Gvenvir se stresla, a Artur ju je zabrinuto pogledao. "Draga
moja, jahala si itavog dana, kao i jue, a u zoru mora da krene dalje. Da li da pozovem tvoje
gospe da te odvedu u krevet?"
Odmahnula je glavom, krei ruke u krilu. "Ne, nisam umorna, ne - Arture, nedostojno je da se
narod Avalona, kojim vladaju arobnjaci, bori uz hrianskog kralja! A ako ih okupi pod tom
paganskom zastavom..."
"Kraljice moja", blago je rekao Lanselet, "zar da narod Avalona sedi i gleda kako im domovi
padaju u ruke Saksoncima? Britanija je i njihova zemlja - borie se kao i mi, da se odbrane od
varvara. A Pendragon je i njihov kralj."
"Ba to mi se ne dopada", rekla je Gvenvir, pokuavajui da zvui smireno, a ne kao devojica
koja se usuuje da progovori na ratnom veu. Na kraju krajeva, pomislila je, Lot je ptihvatio
Morgozu kao jednog od svojih savetnika, a Vivijen se nikada nije ustezala da govori o dravnim
poslovima! "Ne svia mi se to treba da se borimo rame uz rame sa narodom Avalona. Ova bitka
treba da predstavlja uporite civilizacije, Hristovih sledbenika, potomaka Rima, protiv onih koji ne
priznaju naeg Boga. Drevni narod nam je neprijatelj, ba kao i Saksonci, i ovo nee biti hrianska
zemlja sve dok svi oni ne budu mrtvi ili proterani u brda, zajedno sa svojim demonskim bogovima!
I ne dopada mi se, Arture, to si odabrao da se bori pod paganskom zastavom. Trebalo bi da
uzme, kao Urijens, Hristov krst za simbol, kako bismo mogli da razlikujemo prijatleje od
neprijatelja!"
Lanselet ju je zaprepaeno gledao. "Jesam li ti onda i ja neprijatelj, Gvenvir?"
Odmahnula je glavom. "Ti si hrianin, Lanselete."
"Moja majka je ista ona Gospa od Jezera koju si optuila da je vetica", rekao je, "a ja sam
odrastao u Avalonu, i Drevni Narod je moj narod. Moj otac, koji je hrianski kralj, takoe je
sklopio Veliki Brak sa Boginjom, svoje zemlje radi!" Bilo je jasno da je ljut.
Artur je poloio ruku na balak Ekskalibura, koji je poivao u kanijama od zlata i purpurnog
baruna. Pri pogledu na njegovu ruku sputenu na magine simbole kanije i na zmije koje su mu se
uvijale oko zgloba, Gvenvir je skrenula oi. "Kako e nam Bog podariti pobedu", rekla je, "ako ne
odbacimo sve simbole arobnjatva i ne borimo se pod njegovim krstom?"
"Pa, ima neega u tome to kae kraljica", pomirljivo je rekao Urijens, "ali ja nosim svoje orlove
u ime svojih oeva i Rima."
"Nudim ti svoju zastavu sa krstom, Kralju Arture", rekao je Leodegranc, "ako je eli. Ponesi je
svoje kraljice radi."
Artur je odmahnuo glavom. Samo po rumenilu na obrazima Gvenvir je videla da je ljut. "Zakleo
sam se da u se boriti pod kraljevskom zastavom Pendragona, i to u i uiniti makar me kotalo
ivota. Ja nisam tiranin. Ko god eli, moe da nosi Hristov krst kao svoj simbol, ali Pendragonova
zatava je simbol pod kojim e se boriti svi narodi Britanije - hriani, druidi, Drevni narod. Kao to
je zmaj vladar svih ivotinja, tako je Pendragon vladar svih naroda! Svih, kaem!"
"A Urijensovi orlovi i Veliki Gavran Lotije borie se uz zmaja", rekao je Lot, ustajui. "Zar
Gaven nije ovde, Arture? Treba da razgovaram sa svojim sinom, i mislio sam da u ga zatei ovde,
uz tebe!"
"Nedostaje mi koliko i tebi, teo", rekao je Artur. "Ne znam kuda da se okrenem bez njega, ali
morao sam da po njemu poaljem poruku u Tintagel, jer niko nije bri jaha od njega."
"Oh, ima ti dovoljno ljudi oko sebe", gorko je rekao Lot. "Vidim da je Lanselet uvek na tri
koraka od tebe, spreman da ispuni upranjeno mesto."
Lanselet je porumeneo, ali je brzo odgovorio. "Uvek je tako, roae, svi Arturovi saputnici se
bore za ast da budu najblii kralju, a kada je Gaven ovde, ak i Kaj, koji je Arturov usvojeni brat, i
ja, koji sam kraljiin zatitnik, moramo da odstupimo."
Artur je ponovo pogledao Gvenvir. "A sada, kraljice moja, zaista mora poi da se odmori.
Savetovanje moe potrajati do duboko u no, a ti mora biti spremna za polazak u praskozorje."
Gvenvir je stegla pesnice. Ovog puta, samo ovog puta, daj mi hrabrosti da govorim... "Ne",
odluno je rekla. "Ne, gospodaru moj, neu poi na put u zoru, ni u Kamelot, niti ikuda drugde na
licu zemaljskom."
Artur je opet porumeneo od besa. "Otkuda to, madam? Ne moe se zadravati ovde kad je
zemlja u ratu. Rado bih ti omoguio dan ili dva odmora pre nego to nastavi put, ali moramo
pouriti da te smestimo na bezbedno mesto pe nego to dou Saksonci. Kaem ti, Gvenvir, kada
svane, tvoj konj i prtljag bie spremni. Ako ne moe da jae, putovae u koiji ili e te nositi u
stolici, ali poi mora."
"Neu!" ljutito je rekla. "I ne moe me naterati, osim ako me postavi na konja i vee za
sedlo!"
"Boe sauvaj", rekao je Artur. "Ali zato to, gospo?" Bio je uznemiren, ali pokuavao je da
zvui vedro i raspoloeno. "Sva ona silna vojska napolju spremna je da slua moja nareenja, a evo
pobune na mom roenom ognjitu, od moje roene ene!"
"Tvoja vojska mora da slua nareenja", oajniki je rekla Gvenvir. "Oni nemaju razloga da
ostanu ovde! Ja u ostati makar samo sa jednom sluavkom i babicom, gospodaru, ali neu putovati
nikuda - ak ni do obale reke - dok se ne rodi na sin!"
Eto, rekla sam... tu, pred svim ovim mukarcima...
Artur je sad shvatio, i umesto da izgleda presrean, kao da se obeshrabrio. Odmahnuo je
glavom. "Gvenvir..." poeo je, pa prekinuo.
Lot se nasmejao. "Jeste li trudni, madam? Pa, estitam! Ali to ne sme da vas sprei da putujete.
Morgoza je jahala svaki dan, sve dok se nije toliko raskrupnjala da konj nije mogao da je nosi, a na
vama se jo ne vidi da ste nosei. Nae babice kau da sve vazduh i kretanje koriste trudnoj eni, a
kada je moja omiljena kobila drebna, ja je jaem sve do est nedelja pred drebljenje!"
"Ja nisam kobila", hladno je rekla Gvenvir, "i dvaput sam pobacila. Hoe li me ponovo izloiti
toj opasnosti, Arture?"
"Ipak, ne moe ostati ovde. Ovo mesto ne se moe dobro braniti", uznemireno je rekao Artur,
"a svakog asa emo moda morati da izjaemo sa vojskom! A nije poteno ni traiti od tvojih
gospi da ostanu uz tebe i rizikuju da ih zarobe Saksonci. Siguran sam da ti nee koditi, mila moja,
jer u grupi koja je prole nedelje pola za Kamelot bilo je i trudnih ena - a ti ne moe ostati ovde
bez ijedne gospe, ovo e biti samo vojni logor, moja Gven!"
Gvenvir je pogledala svoje gospe. "Zar nijedna od vas nee ostati ovde sa svojom kraljicom?"
"Ja u ostati, roako, ako Artur dozvoli", rekla je Elena. "Ja sam njena roaka i mogu da izdrim
sve to moe da izdri Gvenvir, ak i da ivim u vojnom logoru sa samim mukarcima." Prila je i
uhvatila Gvenvir za ruku. "Ali zar ne moe da putuje u koiji? Kamelot je toliko bezbedniji."
Lanselet je takoe priao Gvenviri. Sagnuo se nad nju i tiho rekao: "Gospo, preklinjem te da
poe sa ostalim enama. Ovaj kraj e moda biti uniten za nekoliko dana, im dou Saksonci. U
Kamelotu e biti blizu oeve zemlje. Moja majka takoe je u Avalonu, na dan putovanja odande -
ona je poznata isceliteljka i babica, i siguran sam da e doi i starati se o tebi, ili ak i ostati uz tebe
kad se beba rodi. Ako poaljem majci poruku da doe kod tebe, hoe li poi?"
Gvenvir je pognula glavu, pokuavajui da ne zaplae. Opet moram da radim kako mi se naredi,
kao i svaka ena, bez obzira na ono to elim! Sad je ak i Lanselet navalio da je natera da izvri
nareenje. Setila se kako je putovala ovamo iz Letnje zemlje - ak i uz Igrenu bila je uasnuta, a
danas je itav dan jahala iz Tintagela, preko uasnih movara - sad je konano bila bezbedna,
unutar zidova, i inilo joj se da vie nikada nee imati snage da napusti zaklon.
Moda kad ojaa, kad bude drala sina u naruju... tada bi se moda odvaila na putovanje, ali
sada ne... a Lanselet joj je ponudio pomo svoje majke, arobnice! Zato je i pomislio da bi pustila
veticu blizu svog sina? Artur je mogao da popusti zakletvama i vezama sa Avalonom, ali njenog
sina pagansko zlo nikada nee ni dodirnuti.
"Ljubazno od tebe, Lanselete", tvrdoglavo je rekla, "ali nikuda ne idem dok mi se ne rodi sin."
"ak i ako te odvedemo u sam Avalon?" upitao je Artur. "Ti i na sin tamo biste bili na
najsigurnijem moguem mestu."
Stresla se i prekrstila se. "Device Marijo, Boe sakloni!" apnula je. "Radije bih pola pravo u
vilinsku zemlju!"
"Gvenvir, sluaj me.." poeo je on, a onda je uzdahnuo i digao ruke, i znala je da je pobedila.
"Neka bude po tvome. Ako ti se putovanje ini opasnije od ostanka ovde, neu te terati da poe..."
"Zato je puta da to radi, Arture?" ljutito je upitao Gaheris. "Lepo ti kaem, treba da je
spakuje na konja i poalje je, htela ona to ili ne! Kralju moj, zar e popustiti pred enskim
buncanjem?"
Artur je umorno odmahnuo glavom. "Mir, roae", rekao je. "Lako je videti da nisi oenjen.
Gvenvir, radi kako eli. Elena moe da ostane sa tobom, kao i jedna sluavka, babica i tvoj
svetenik, ali niko vie. Svi ostali moraju da pou u zoru. A sada mora da ide u svoje odaje.
Gven, nemam vie vremena za ovo!"
Gvenvir mu je podnela obraz za poljubac i izila, uopte se ne oseajui kao da je odnela
pobedu.

Ostale ene krenule su u praskozorje. Meleas je preklinjala da ostane sa kraljicom, ali Griflet
nije pristao. "Elena nema ni mua ni dete", rekao je. "Neka ona ostane. No, da sam ja kralj Pelinor,
ne bih ostavio ker ovde, bez obzira na kraljicu. Ti ide, gospo moja." I Gvenvir se uinilo da ju je
prostrelio pogledom.
A Artur joj je jasno rekao da e glavni deo dvorca biti odvojen za vojsku, kao i da se ona mora
drati svojih odaja, zajedno sa Elenom i sluavkama. Veina nametaja bila je poslata za Kamelot;
dovukli su krevet iz gostinskih odaja, i spavala je u njemu sa Elenom. Artur je noi provodio sa
vojskom, i jednom dnevno je slao nekoga da se raspita za nju, ali retko ga je viala.
Isprva je oekivala da e svakog dana izjahati u bitku sa Saksoncima, ili da e se bitka odigrati
ovde, ali prolazio je dan za danom, pa nedelja za nedeljom, a vesti nisu pristizale. Dolazili su
usamljeni jahai i glasnici, ali ona je, zatvorena u svojim odajama i maloj bati, ula samo one vesti
koje su mogle da prikupe sluavka i babica, uglavnom krnje i izobliene ogovaranjen. Vreme joj se
oteglo; ujutro je imala munine i elela je samo da lei u krevetu, mada joj je kasnije bivalo bolje,
pa bi nemirno etkala batom, nemajui drugog posla do da zamilja Saksonce na obali i da misli na
svoje dete... Rado bi ila novu opremu za bebu, ali nije imala vune za predenje, a veliki razboj ve
je bio odnet.
No, ostao joj je mali razboj, i oprema za predenje i vez koju je nosila sa sobom u Tintagel, pa je
poela da planira da istka zastavu... Artur joj je jednom obeao da, ukoliko mu rodi sina, moe da
trai kakav god poklon eli, i nameravala je da ga zamoli da odbaci pagansku zastavu Pendragona i
uzme Hristov krst. Tako e ova zemlja postati zaista hrianska, a Arturova legija e biti pod
zatitom Device Marije.
Dok ju je smiljala, bila je najlepa mogua - plava, protkana zlatom i njenom neprocenjivom
purpurnom svilom za odedu Device Marije. Nije imala drugog posla, pa ju je ila od jutra do
veeri, i uz Eleninu pomo brzo je rasla. A u svaki bod utkau molitve da Artur bude bezbedan i da
ovo bude hrianska zemlja od Tintagela do Lotije...
Jedno popodne posetio ju je Merlin, asni Talesin. Oklevala je - je li u redu da pusti da joj se
priblii taj stari paganin i oboavalac demona, sad kad nosi Arturovog sina, koji e jednog dana biti
kralj hrianske zemlje? Ali kad je susrela starev ljubazni pogled, setila se da je on Igrenin otac i
da e njenoj bebi biti pradeda.
"Neka te Venost blagoslovi, Gvenvir", rekao je, irei ruke u znak blagoslova. Ona se
prekrstila, a onda se upitala nije li ga time uvredila, ali on je to, izgleda, shvatio kao razmenu
blagoslova.
"Kako ti je, gospo, ovako zatvorenoj?" upitao je, osvrui se po sobi. "Pa, ovde si kao u tamnici!
Bilo bi ti bolje u Kamelotu, ili u Avalonu, ili na ostrvu Inis Vitrina - tamo si bila na kolovanju kod
monahinja, zar ne? A tamo bi barem imala sveeg vazduha i kretala bi se! Ova soba je tako mala!"
"Imam dovljno vazduha u bati", rekla je Gvenvir, reivi u sebi da vetri posteljinu svakog dana
i da sluavka mora da provetri i poisti sobu prepunu njihovih sitnica - svakako je bila premala za
etiri ene.
"Onda pazi, dete, da se svakog dana eta na sveem vazduhu, ak i ako pada kia - vazduh je
lek za sve bolesti", rekao je on. "Verujem da ti je ovde dosadno. Ne, dete, nisam doao da ti
prebacujem", neno je dodao. "Artur mi je rekao srenu vest, i radujem se zbog tebe, kao i svi mi.
A ja se naroito radujem - malo koji ovek doivi da doeka svoje praunuke." Njegovo izborano
lice kao da je sijalo od dobronamernosti. "Ako ikako mogu da ti pomognem, samo naredi, gospo
moja. Da li ti alju dobru, sveu hranu, ili samo vojnika sledovanja?"
Gvenvir ga je uveravala da ima sve to poeli - svakog dana stizala joj je kotarica najboljeg
jestiva - ali nije mu rekla da jedva ima apetita.
Priala mu je o Igreninoj smrti i kako je sahranjena u Tintagelu, i kako je poslednje to je uinila
bilo da joj kae za dete. Vid je jedva pomenula, ali je uznemireno upitala starca: "Ser, znate li gde
obitava Morgana, kada nije dola ak ni kod majke na samrti?"
On je polako odmahnuo glavom. "ao mi je, ali ne znam."
"Ali to je neuveno, da se ne javi roacima kuda je otila!"
"Moda je - kao to ine neke svetenice Avalona - otila na neki magijski pohod, ili se zatvorila
kako bi potraila vizije", glasno je razmiljao Talesin, mada je i on delovao uznemireno. "U tom
sluaju mi ne bi rekli, ali sve mislim, da je u Avalonu, tamo gde moja ker obitava sa svetenicama,
to bih znao. A ne znam." Uzdahnuo je. "Morgana je odrasla ena i ne mora traiti niiju dozvolu da
odlazi i dolazi."
Tako joj i treba, pomislila je Gvenvir, neka pati zbog sopstvene tvrdoglavosti i bezbonog
naina na koji sprovodi svoju volju! Stegla je pesnice i nije odgovorila druidu, pazei da dri oi
oborene kako ne bi primetio koliko je besna... on lepo misli o njoj, i ne bi volela da bude drugaije.
I nije primetio, jer Elena mu je pokazivala zastavu.
"Vidite, evo kako provodimo svoje zatvorenike dane, dobri oe."
"Brzo raste", nasmeio se Merlin. "Vidim da niste ostavile vremena - kako ono kau vai
svetenici, avo nalazi posla za dokone ruke - niste ostavile vremena avolu da se bavi vama,
vredne ste kao pele. Ve se nazire divna ara."
"A dok ga tkam, ja se molim", rekla je Gvenvir kao da se brani. "Sa svakim bodom molim se da
Artur i Hristov krst likuju nad Saksoncioma i njihovim paganskim Bogovima! Neete mi prebaciti,
gospodaru Merline, to se bavim ovim, iako ste naloili Arturu da se bori pod paganskom
zastavom?"
Merlin je blago odgovorio. "Molitva nikada nije uzaludna, Gvenvir. Zar misi da mi ne znamo
nita o molitvama? Kad je Artur dobio svoj veliki ma Ekskalibur, bio je poloen u kanije u koje je
svetenica ugradila molitve i ini radi bezbedosti i zatite, i postila je i molila se pet dana, dok je
radila na njemu. A svakako si primetila da i kad biva ranjen, gubi vrlo malo krvi."
"Vie bih volela da ga titi Hrist, a ne arolije", vatreno je odgovorila Gvenvir, a starac se na to
nasmeio. "Bog je jedan i samo jedan - sve ostalo se svodi na to da neznalice pokuavaju da stave
Boga u oblik koji mogu da razumeju. Na ovom svetu nita se ne deava bez blagoslova Jedinog,
koji e nam podariti pobedu ili poraz, ve kako nae za shodno. I Zmaj i Devica simboli su onoga
to je vee od nas."
"Ali zar se ne biste naljutili kad bi zastava Pendragona bila poderana, a umesto nje podignut
simbol Device?" upitala je Gvenvir.
On je stajao tik do nje, i sad je pruio izboranu aku da pogladi blistavu svilu. "Ovako lepa
stvar", neno je rekao, "i nainjena sa toliko ljubavi; kako bih mogao da je prezrem? Ali ima onih
koji vole simbol Pendragona onoliko koliko ti voli Hristov krst - zar bi im uskratila njihove
svetinje? Oni iz Avalona - druidi, svetenici i svetenice - znali bi da je zastava samo simbol, i da
simbol ne znai nita, nego je sve u stvarnosti. Ali mali narod, ne, oni ne bi razumeli, a oni moraju
imati svog zmaja kao simbol kraljeve zatite."
Gvenvir je pomislila na mali narod Avalona i u dalekim brdima Velsa, iji su ratnici doli nosei
bronzane sekire i male lukove i strele, tela grubo premazanih bojom. Stresla se od uasa to tako
divalj narod treba da se bori uz hrianskog kralja.
Merlin je primetio njen drhtaj i pogreno ga protumaio. "Ovde je hladno i vlano", rekao je.
"Mora vie izlaziti na sunce." Ali tada je shvatio i blago ju je obgrlio oko ramena. "Drago dete,
mora zapamtiti - ovo je zemlja svih nas, ma kojim Bogovima se klanjali, i ne borimo se protiv
Saksonaca zato to oni ne potuju nae Bogove, nego zato to ele da spale i opljakaju nae zemlje
i otmu nam sve to imamo. Borimo se da ouvamo mir u naim zemljama, gospo, bile one
paganske ili hrianske, i zato se toliko mnotvo okupilo uz Artura. Zar bi vie volela da je on
tiranin koji tera due da robuju njegovom Bogu, to se ak ni imperatori nisu usuivali da ine?"
Ali ona je samo drhtala, i Talesin je rekao da mora da ide, ali da mu ona slobodno javi ukoliko
joj ita ustreba.
"Je li bard Kevin u zamku, gospodaru Merline?" upitala je Elena.
"Da, mislim da jeste - trebalo je da se setim. Poslau ga da vam malo svira dok sedite ovde kao
u manastiru."
"To bi nam veoma prijalo", rekla je Elena, "ali ja sam, zapravo, htela da pitam smem li da
pozajmim njegovu harfu... ili vau, gospodaru."
On je malo oklevao sa odgovorom. "Kevin vam ne bi pozajmio svoju harfu - njegova gospa je
ljubomorna na ene." Nasmeio se. "A to se tie moje, ona je posveena Bogovima i niko drugi ne
sme da je dodirne. Ali gospa Morgana nije ponela svoju harfu kada je otila; jo je u njenim
odajama. Da uredim da vam je donesu, gospo Elena? Umete li da svirate na njoj?"
"Ne ba najboje", rekla je Elena, "ali dovoljno da je ne otetim, a tako emo imati ta da radimo
kad se umorimo od ivenja."
"To vai za tebe", rekla je Gvenvir. "Ja sam oduvek smatrala da je nepristojno da ena svira na
harfi."
"Onda je svakako nepristojno", rekla je Elena, "ali mislim da u poludeti ovako zatvorena ako
ne budem imala ta da radim, a ionako nema nikoga ko bi me video, makar da igram naga kao
Saloma pred Herodom!"
Gvenvir se zakikotala, a onda se pribrala i uplaila - ta li e Merlin pomisliti? Ali starac se od
srca nasmejao. "Poslau vam Morganinu harfu, gospo, i slobodno se bavite svojom nepristojnom
razonodom - mada zaista ne vidim ega nepristojog ima u sviranju!"
Te noi Gvenvir je sanjala kako Artur stoji kraj nje, i da su zmije na njegovim podlakticama
oivele i poele da gamiu ka njenoj zastavi, ostavljajui je prekrivenu sluzi i zagaenu... Probudila
se dahui i grcajui, i itavog dana nije imala snage da napusti postelju. To popodne, Artur je
doao da je poseti i stajao je kraj nje vrlo uznemiren.
"Ne vidim da ti ova zatvorenost ita koristi, gospo moja", rekao je. "Voleo bih da si bezbedna u
Kamelotu! Dobio sam vesti od kraljeva Donje Britanije - nasukali su trideset saksonskih brodova
na stenje, a za desetak dana kreemo i mi." Ugrizao se za usnu. "Voleo bih da se sve ovo zavri, da
svi budemo bezbedni u Kamelotu. Moli se Bogu, Gven, da dospemo donde." Seo je na krevet kraj
nje, i ona ga je uhvatila za ruku, ali dodirnula je prstom jednu od istetoviranih zmija i povukla se,
uz jecaj uasa.
"ta je bilo, Gven?" apnuo je, privlaei je u naruje. "Sirota moja mala, razbolela si se u ovom
zatvoru... toga sam se i bojao!"
Borila se da savlada suze. "Sanjala sam... sanjala sam... oh, Arture", poela je da moli,
uspravivi se u krevetu i odgurnuvi pokrivae. "Ne mogu da podnesem da mislim na to, da e
pustiti tog lanog zmaja da sve pokrije, kao u mom snu... Pogledaj ta sam ti napravila!" Ustala je i,
bosonoga, povukla ga obema rukama ka razboju. "Vidi, bezmalo je gotova, za tri dana moe da
bude spremna..."
On ju je opet zagrlio. "Voleo bih da ti to nije toliko vano, Gvenvir. Izvini, poneu je u bitku
zajedno sa zastavom Pendragona, ako eli, ali ne mogu pogaziti zavet koji sam dao."
"Bog e te kazniti ako se bude pridravao zaveta datog paganima, a ne njemu!", uzviknula je.
"Oboje e nas kazniti..."
On je odgurnuo njene ruke. "Sirota moja, bolesna si i uznemirena - nikakvo udo, kad ivi
ovde. A sada, avaj, sada je prekasno da te poaljem odavde, ak i kad bi pristala da ide, jer moda
na putu ka Kamelotu ve ima saksonskih bandi. Pokuaj da se smiri, ljubavi", rekao je i poao ka
vratima. Potrala je za njim i uhvatila ga za ruku.
"Nisi ljut...?"
"Ljut? Kad si toliko bolesna i izmuena?" Poljubio ju je u elo. "Ali neemo vie govoriti o
ovome, Gvenvir. A sada moram da idem, oekujem glasnika koji treba da stigne svakog asa.
Poslau Kevina da ti svira. Njegova muzika e te razvedriti." Opet ju je poljubio i otiao, a Gvenvir
se ponovo grozniavo posvetila zastavi.
Kevin je doao sutradan predvee, teko se potapajui; harfu je drao prebaenu preko ramena,
i tako je jo vie liio na nekog stravinog grbavca. Gvenvir se uinilo da je na ulazu gadljivo
nabrao nos, i iznenada je ugledala sobu njegovim oima, prepunu rasutih enskih sitnica, punu
ustajalog vazduha. Podigao je ruku u druidskom blagoslovu i Gvenvir se trgla - to je mogla da
prihvati od Talesina, ali Kevinov pokret ispunio ju je uasom, kao da e zaarati i nju i bebu
paganskim inima; kriom se prekrstila i upitala se da li ju je video.
Elena mu je prila i utivo mu se obratila. "Dozvolite da vam pomognem sa harfom,
gospodaru."
Slegnuo je ramenima kao da hoe da je otera, ali njegov bogati pevaki glas bio je potpuno
utiv. "Zahvaljujem, ali niko ne sme da dodirne Moju Gospu. Ako je ve sam teglim, mada se jedva
kreem uz pomo tapa, zar ne mislite da imam razloga za to, madam?"
Elena je pognula glavu kao izgreno dete. "Nisam mislila nita loe, ser."
"Naravno. Niste mogli znati", odgovorio je on, a Gvenvir se uinilo da se bolno zgrio dok je
sputao harfu na pod.
"Je li vam udobno, gospodaru? Da donesemo pehar vina da osveite grlo pre nego to
zapevate?" upitala je Gvenvir, i on je utivo prihvatio ponudu. Potom je primetio zastavu sa krstom
na razboju i obratio se Eleni. "Vi ste ker kralja Pelinora, zar ne, madam? Da li to tkate zastavu pod
kojom e va otac poi u bitku?"
Gvenvir je brzo odgovorila umesto nje. "Elenine ruke vete su koliko i moje, ali zastava je za
Artura."
Odgovorio je pomalo odsutno, kao da se divi prvim deijim pokuajima predenja. "Divna je, i
bie lepa tapiserija u Kamelotu kada stignete tamo, madam. Ali siguran sam da e Artur poneti
zastavu Pendragona, kao i njegov otac pre njega. No, gospe ne vole da govore o bitkama. Da li da
vam sviram?" Poloio je ruke na strune i poeo da svira; Gvenvir je sluala, oarana, i sluavka se
takoe prikrala da oslukuje, svesna velianstvenog talenta. On je dugo svirao dok je padala tama;
dok ga je sluala, Gvenvir se nala u svetu gde nije bilo vano jesu li ljudi pagani ili hriani, jesu li
u ratu ili miru, nego je vaan samo ljudski duh, koji plamti u venoj tami kao veita baklja. Kad su
zvuci harfe konano utihli, Gvenvir nije mogla da progovori i primetila je da Elena tiho plae.
Trebalo joj je vremena da smogne glasa. "Ne mogu da izrazim reima ta si nam pruio,
gospodaru Kevine. Rei u samo da u se zauvek seati ovoga."
Kevinov neobini osmeh kao da se podsmevao i njenim i njegovim oseanjima. "Madam, u
muzici onaj ko daje prima isto onoliko koliko i onaj ko slua." Okrenuo se ka Eleni. "Vidim da
imate harfu gospe Morgane. Znai, i vi znate da sam rekao istinu."
Ona je klimnula glavom. "Ja sam samo nespretan poetnik u muzici", rekla je ipak. "Volim da
sviram, ali nikom nije prijatno da me slua - zahvalna sam ostalim enama to imaju strpljenja dok
se borim sa strunama."
"To nije tano, zna da volimo da te sluamo", rekla je Gvenvir, a Kevin se nasmeio. "Moda je
harfa jedini instrument koji ne moe zvuati loe bez obzira na nespretnog sviraa - pitam se nije li
zato posveena Bogovima."
Gvenvir je stegla usne - zar je morao da pokvari lepotu veeri pominujui svoje paklene
Bogove? Ipak je on samo bogalj; da nije muzike, nikad mu ne bi bilo dozvoljeno da sedi sa
uglednim ljudima - negde je ula da je roen kao obino seljako derite. Nije htela da ga uvredi
kad im je pruio toliko zadovoljstva, ali odvratila je pogled; neka Elena aska sa njim ako eli.
Ustala je i prila vratima. "Ovde je vruina kao u paklu", nervozno je rekla i otvorila ih.
Preko neba, sada tamnog, letela su plamena koplja, dolazei sa severa. Na njen krik pritrale su i
Elena i sluavka, pa je ak i Kevin dohramao do vrata.
"Oh, ta je ovo, ta ovo znai?" vrisnula je.
Kevin joj je tiho odgovorio. "Severnjaci kau da je to sevanje kopalja u zemlji divova; kada se
vidi na zemlji, predskazuje veliku bitku. I zaista, upravo nas to eka - bitka u kojoj e Arturova
legija, madam, moda odluiti, uz pomo svih Bogova, hoemo li iveti kao civilizovani ljudi ili
emo zauvek nestati u tami. Trebalo je da odete u Kamelot, gospo Gvenvir. Nije dobro da u
ovakvom trenutku Vrhovni kralj brine zbog ena i dece."
Gvenvir se okomila na njega. "ta ti zna o enama i deci - ili o bitkama, druidu?"
"Pa, ovo mi nee biti prva bitka, kraljice moja", pomirljivo je rekao on. "Moja Gospa je poklon
od kralja kome sam svirao na ratnim harfama kako bi pobedio. Zar mislite da je trebalo da se
sklonim u bezbednost sa devojkama i evnusima u suknjama koji se nazivaju hrianskim
svetenicima? Ne ja, madam. ak ni Talesin, ma koliko da je star, nee pobei od bitke." Nastupilo
je utanje, a na nebesima su i dalje plamtela svetla sa severa. "Ako dozvolite, kraljice, moram poi
mom gospodaru Arturu da razgovaram sa njime i sa gospodarom Merlinom o znaaju ovih vatri za
bitku koja nas eka."
Gvenvir se oseala kao da joj je zario no u trbuh. ak i ovaj seljaki bogalj sme da bude sa
Arturom, a ona, njegova ena, mora da ui ovde, daleko od pogleda, mada nosi u sebi nadu za
kraljevstvo! Mislila je da e, ako ikada zanese Arturu sina, svakako dobiti dostojno mesto uz njega
i da e joj ukazivati veliko potovanje, a ne da e se ponaati prema njoj kao prema beskorisnoj
eni koju je morao da uzme zbog miraza u konjima! Ali, eto, bila je potisnuta u kraj jer nije mogao
da je se otarasi, i ak je i njenu zastavu odbio kao nepotrebnu.
Kevin ju je zabrinuto gledao. "Jeste li bolesni, kraljice moja? Gospo Elena, pomozite joj!"
Pruio je ruku ka Gvenvir, ali ona je videla samo izoblien zglob oko koga su se uvijale plavo
tetovirane zmije... trgla se i zamahnula na njega, jedva svesna ta ini, pa je Kevin, ionako
nepostojan na nogama, izgubio ravnoteu i sruio se na kameni pod.
"Dalje od mene", uzviknula je, dahui. "Ne dodiruj me tim uasnim zmijama - paganine,
prokletnie, ne polai te zmije na moje dete..."
"Gvenvir!" Elena je urno prila, ali umesto da je pridri, sagnula se nad Kevinom i pomogla
mu da ustane. "Gospodaru, ne proklinjite je - bolesna je i ne zna ta ini."
"Oh, ne znam?" vrisnula je Gvenvir. "Zar misli da ne znam kako me svi gledate - kao budalu,
kao da sam slepa i gluva? I ne moe me umiriti lepim reima dok se unja svetenicima iza lea
da govori Arturu o paganskim zakletvama i inima, koje e nas sve predati u ruke zlim
arobnjacima i veticama... odlazi odavde, ili e se moja beba roditi izobliena jer sam gledala
tvoje prokleto lice..."
Kevin je zamurio i stegao pesnice, ali tiho se okrenuo i poeo da sa mukom nameta harfu na
rame. Nespretno je posegnuo za tapom; Elena mu ga je dodala, i Gvenvir je ula njen apat.
"Oprostite joj, gospodaru, bolesna je i ne zna..."
Kevinov melodian glas bio je otar. "To dobro znam, gospo. Zar mislite da nikada ranije nisam
uo ovako umilne rei od neke ene? Izvinite, hteo sam samo da vam pruim zadovoljstvo", rekao
je, i Gvenvir, lica zagnjurenog u dlanove, ula je zvuk tapa i vuenja nogu dok je bolno odlazio iz
sobe. Ali ak i kad je otiao, nije podizala lice - oh, ukleo ju je tim zlim zmijama, oseala je kako je
ujedaju po itavom telu, svetla na nebu nanosila su joj bol, oseala je kako joj plamte u mozgu...
Vrisnula je, pokrila lice rukama i pala, grei se, dok su je svetla proimala... malo se pribrala kad
je ula Elenin vrisak.
"Gvenvir! Roako, pogledaj me, reci neto! Oh, neka nam sveta Devica pomogne... poaljite po
babicu! Gledajte, krv..."
"Kevin", vritala je Gvenvir. "Kevin je prokleo moje dete..." I panino se podigla, dok ju je
proimao bol, i poela da lupa pesnicama o kameni zid. "Oh, Boe, pomozi mi, poaljite po
svetenika, svetenika, moda on moe da poniti kletvu..." Ne obraajui panju na potok vode i
krvi koji joj je tekao niz butine, odvukla se do zastave koju je tkala, neprekidno se grozniavo
krstei, a onda je sve nestalo u tami i komaru.

Proli su dani dok nije postala svesna da je bila opasno bolesna, da je umalo na smrt iskrvarila
poto je pobacila dete od etiri meseca, suvie malo i slabo da bi disalo.
Artur. Sada e me sigurno mrzeti. Nisam uspela da mu rodim sina... Kevin, Kevin me je prokleo
tim zmijama... Lebdela je u stranim snovima o kopljima i zmijama, i kada je jednom doao Artur i
pokuao da je pogladi po glavi, uasnuto se odmakla od zmija koje kao da su gamizale po njegovim
rukama.
ak i kada je bila van opasnosti, nije povratila snagu, nego je leala potpuno bezvoljno, ne
kreui se, a suze su joj tekle niz lice. Nije imala snage ni da ih obrie. Ne, bilo je pogreno misliti
da ju je Kevin prokleo, to mora da je bilo ludilo groznice... ovo joj nije prvi pobaaj, i ako je iko
kriv, onda je kriva ona, to je ostala ovde gde nije imala sveeg vazduha, gde nija imala dobru
hranu ni drutvo svojih dvorskih dama.
Doao je svetenik, pa se i on sloio da je nije Kevin prokleo... Bog ne bi koristio ruke paganina
da je kazni. "Ne smete tako brzo prebacivati krivicu na druge", ozbiljno je rekao. "Ako je iko kriv,
svakako ste to vi. Imate li na savesti neki greh koji niste ispovedili, gospo Gvenvir?"
Da nije ispovedila? Ne. Odavno je ispovedila svoju ljubav prema Lanseletu i bila je razreena, i
otada se trudila da misli samo na svog gospodara. Ne, nije zbog toga... a ipak je bila kriva.
"Nisam uspela da ubedim... nisam bila dovoljno snana da ubedim Artura da odbaci paganske
zmije i zastavu Pendragona", tiho je rekla. "Zar bi Bog kaznio moje dete zbog toga?"
"Samo vi znate ta vam lei na savesti, gospo. I ne govorite o kanjavanju deteta... ono se sada
nalazi u Hristovom naruju... kanjeni ste vi i Artur, ako je u pitanju kazna, u ta nisam sasvim
siguran", dodao je skromno.
"ta sad da radim? ta da uradim pa da Bog poalje Arturu sina koji e naslediti Britaniju?"
"Jeste li zaista uinili sve to moete da se postarate da Britanija ima hrianskog kralja? Ili ste
odustali od rei koje ste znali da morate izgovoriti, poto elite da ugodite svom muu?" strogo je
pitao svetenik. A kada je otiao, ona je ostala da lei i gleda zastavu. Znala je da svetla sa severa
plamte na nebu svake noi, predskazujui veliku bitku koja predstoji; no, jednom je rimski
imperator ugledao na nebu krst, i to je promenilo sudbinu Britanije. Kad bi mogla da Arturu pokae
takav znak...
"Hodite, pomozite mi da ustanem", rekla je ostalim enama. "Moram zavriti zastavu kako bi je
Artur poneo u bitku."
To vee Artur je doao u njene odaje, ba kad je zavravala poslednje bodove, a ene su palile
svetiljke.
"Kako ti je sada, draga moja? Milo mi je to vidim da si ustala i to ti je dovoljno dobro da
radi", rekao je i poljubio je. "Najdraa, ne sme toliko da ali... nijedna ena ne bi uspela da rodi
zdravo dete pod ovim uslovima, sa bitkom koja preti - trebalo je, trebalo je da te poaljem u
Kamelot. Jo smo mladi, Gvenvir moja. Bog e nam moda poslati jo mnogo dece." Ali videla je
bolan izraz na njegovom licu i znala je da je tuan koliko i ona.
Stegla ga je za ruku i povukla da sedne kraj nje, na klupu kraj razboja. "Zar nije lepa?" upitala je
glasom deteta koje moli za pohvalu.
"Veoma je lepa. Mislio sam da nikada neu videti neto ovako lepo tkano", poloio je ruku na
purpurne kanije Ekskalibura koji je uvek bio uz njega, "ali ovo je jo lepe."
"A utkala sam u nju molitve za tebe i tvoje saputnike", rekla je, ulagujui se. "Arture, sluaj me -
ta misli, je li mogue da nas je Bog kaznio zato to nismo prikladni da podarimo ovom
kraljevstvu jo jednog kralja, ti i ja, ukoliko se ne zareknemo da emo mu verno sluiti, ne na
paganski nain nego na novi, Hristov? Sve sile paganskog zla ujedinile su se protiv nas, i moramo
se protiv njih boriti krstom."
Poloio je ruku na njenu. "Hajde, draga, to je glupo. Zna da potujem Boga koliko god mogu..."
"Ali i dalje se ta paganska zastava sa zmijama vije nad tvojom vojskom", uzviknula je i poela
da trese glavom.
"Draga moja, ne mogu pogaziti re datu Gospi od Avalona koja me je postavila na presto..."
"Bog te je, niko drugi, postavio na presto", vatreno ga je prekinula. "Ah, Arture, ako me voli,
uini to, ako eli da nam Bog poalje jo jedno dete! Zar ne vidi kako nas je oboje kaznio uzevi
sebi naeg sina?"
"Ne sme tako da govori", odluno je rekao on. "Tako misliti o Bogu sujeverna je glupost.
Doao sam da ti kaem da se Saksonci konano okupljaju, i da moramo krenuti da ih presretnemo
na planini Badon. Voleo bih da ti je dovoljno dobro da ode u Kamelot, ali to nije mogue -
zasad..."
"Ah, znam dobro da sam ti samo na smetnji", gorko je uzviknula. "Nikad ti nita nisam ni
znaila - teta to nisam umrla zajedno sa svojim detetom."
"Ne, ne, ne sme tako da govori", neno je rekao. "Uveren sam da u, uz pomo mog
Ekskalibura i mojih saputnika, odneti pobedu. I mora se moliti za nas danju i nou, Gvenvir
moja." Ustao je i nastavio. "Neemo poi pre zore. Pokuau da doem i oprostim se od tebe noas,
pre no to poemo, zajedno sa tvojim ocem, Gavenom i moda Lanseletom - on te je pozdravio.
Gvenvir, on se veoma zabrinuo kad je uo da si se razbolela. Hoe li moi da razgovara sa njima
ako dou?"
Pognula je glavu i odgovorila sa gorinom. "Uiniu po volji svom kralju i gospodaru. Da, neka
dou, mada se udim to trai od mene da se molim - ne mogu ak ni da te ubedim da odbaci tu
pagansku zastavu i umesto nje podigne Hristov krst... A Bog svakako zna ta ti je u srcu, jer Bog
te nije pustio da poe u bitku verujui da e tvoj sin naslediti ovu zemlju, poto jo nisi odluio da
od nje napravi hriansko kraljevstvo..."
On joj je naglo pustio ruku, i osetila je njegov pogled na sebi. Konano se sagnuo, uhvatio je
ispod brade i naterao je da podigne lice. "Draga moja gospo", tiho je rekao, "najdraa moja ljubavi,
zar zaista veruje u to?"
Nije mogla da govori, samo je klimnula glavom, briui nos rukavom kao dete.
"Kaem ti, draga gospo, i neka i Bog uje, da ne verujem da on tako postupa i ne verujem da mu
je stalo do toga kakvu zastavu nosim. Ali ako ti je to toliko vano..." Zastao je i progutao knedlu.
"Gvenvir, ne mogu podneti da te vidim toliko uznemirenu. Ako ponesem u bitku zastavu Hrista i
Device, hoe li prestati da tuguje i hoe li se moliti Bogu za mene od sveg srca?"
Pogledala ga je, preobraena, srca punog divlje radosti. Zar e joj zaista to uiniti? "Oh, Arture,
molila sam se, toliko sam se molila..."
"E pa", uzdahnuo je Aretur, "kunem ti se, Gvenvir - poneu samo tvoju Hristovu zastavu u
bitku, i to e biti jedini simbol koji e se vijoriti nad mojim legijama. Neka tako bude, amen."
Poljubio ju je, ali Gvenvir se uinilo da je veoma tuan. Zgrabila ga je za obe ruke i poljubila ih, i
prvi put joj se inilo da zmije na njegovim rukama ne znae nita, da su samo izbledele slike, i da je
stvarno poludela kad je mislila da mogu nauditi njenom detetu.
Pozvao je titonou, koji je ekao pred vratima, da ue i uzme zastavu, i da je podigne nad
logorom. "Kreemo na mar sutra ujutro", rekao je, "i svi treba da vide zastavu moje gospe sa
Devicom Marijom i krstom kako se vijori nad Arturovom legijom."
titonoa je bio zapanjen. "Ser - gospodaru - a ta emo sa Pendragonovom zastavom?"
"Odnesi je u skladite i reci da je negde sklone. Poi emo pod simbolom Boga."
titonoa je posluao, a Artur se nasmeio Gvenviri, ali u tom osmehu nije bilo zadovoljstva.
"Doi u da te posetim u sumrak, zajedno sa tvojim ocem i nekim tvojim roacima. Veeraemo
ovde; narediu da donesu hranu za nas. Elena ne treba da se brine kako e nas nahraniti. Do
vienja, draga eno", i iziao je.
Veera je na kraju odrana u jednoj od malih sala, jer Gvenvirine odaje nisu bile dovoljno
prostrane da im tu bude udobno. Gvenvir i Elena obukle su najbolje haljine koje su im ostale u
Karleonu i uplele su trake u kosu; bilo je uzbudljivo imati nekakvu sveanost posle mranog
zatvorenitva proteklih nedelja. Gozba - mada, zapravo, nije bila nita bolja od vojnih sledovanja -
bila je postavljena na sklopivim stolovima. Veina Arturovih starijih savetnika ve je prela u
Kamelot, ukljuujui i biskupa Patricija, ali na veeru su pozvani Merlin, Talesin, pa kralj Lot, kralj
Urijens od Velsa, vojvoda Markus od Kornvola, Lanseletov stariji polubrat, kao i Lajonel od
Bretanje, Banov najstariji sin i naslednik. Lanselet je takoe bio tu i ugrabio je trenutak da prie
Gvenvir i poljubi joj ruku, gledajui je u oi sa beznadenom nenou.
"Jesi li se oporavila, gospo moja? Brinuo sam za tebe." Poljubio ju je, zaklonjen senkama,
zapravo samo joj je dotakao slepoonicu mekim usnama.
Doao je i kralj Leodegranc, namrten i uurban, i poljubio je u elo. "ao mi je to si bolesna i
ao mi je to si izgubila dete, ali Artur je trebalo da te spakuje za Kamelot u koiji - tako bih ja
postupio sa Alienor, da je poela da mi protivurei", gunao je. "A sada, eto, vidi da ti ostanak nije
nita koristio!"
"Ne smete je grditi", neno je rekao Talesin, "dovoljno je patila, gospodaru. Ako joj Artur ne
prebacuje, ne treba to da ini ni njen otac."
Elena je taktino promenila temu. "Ko je, zapravo, vojvoda Markus?"
"On je roak Gorloasa od Kornvola, koji je umro pre nego to je Uter doao na presto", rekao je
Lanselet, "i zamolio je Artura da, u sluaju da pobedimo na planini Badon, zadri Kornvol,
oenivi se naom roakom Morganom."
"Taj starac?" zapanjeno je upitala Gvenvir.
"Mislim da bi bilo dobro da Morgana dobije starijeg mua - ni ona nije neka lepotica pa da
privue mladia", rekao je Lanselet. "Ali pametna je i uena, a osim toga, vojvoda Markus je ne
trai za sebe ve za svog sina Drustana, koji je jedan od najboljih vitezova Kornvola. Artur ga je
sada proizveo za jednog od svojih saputnika, u predveerje bitke. Mada je sasvim verovatno da e
se, ako se Morgana ne vrati na dvor, Drustan oeniti kerkom starog bretonskog kralja Hela..."
Nasmejao se. "Dvorska ogovaranja o venanjima - zar nemamo o emu drugom da razgovaramo?"
"Pa", odvano je rekla Elena, "mogli biste da nam priate i o svom venanju, ser Lanselete."
On je otmeno pognuo glavu. "Onog dana kad mi va otac ponudi vas, gospo Elena, neu ga
odbiti. Ali va otac bi vas sigurno rado udao za oveka bogatijeg od mene, a poto je moja gospa
ve udata", naklonio se Gvenviri, ali primetila mu je tugu u oima, "nimalo se ne urim sa
enidbom."
Elena je pocrvenela i oborila pogled. "Pozvao sam Pelinora da nam se pridrui", rekao je Artur,
"ali on je reio da ostane u logoru sa vojskom, da ih pripremi za pokret. Neka kola ve kreu.
Gledajte", pokazao je ka prozoru. "Severna koplja ponovo plamte!"
"Zar bard Kevin nee biti sa nama?" upitao je Lanselet.
"Pozvao sam ga da doe ukoliko moe", rekao je Talesin. "Ali odgovorio je da ne eli da uvredi
kraljicu svojim prisustvom. Zar si se svaala sa njim, Gvenvir?"
Oborila je pogled pre nego to je odgovorila. "Grubo sam mu se obratila kad sam bila bolesna i
u velikim bolovima. Ako ga vidite, gospodaru Merline, hoete li mu preneti da bih elela da ga
zamolim za oprotaj?" Poto je Artur bio uz nju, a njena zastava se vijorila nad njegovim logorom,
oseala je ljubav i blagost prema svima, ak i prema bardu.
"Mislim da on zna da si govorila obuzeta svojim mukama", neno je rekao Talesin, i Gvenvir se
upitala ta mu je rekao mlai druid.
Vrata su se naglo otvorila i u odaju su uli Lot i Gaven.
"Pa ta je ovo, gospodaru Arture?" s vrata je poeo Lot. "Pendragonova zastava, koju smo se
zarekli da sledimo, ne stoji vie nad logorom, i Plemena su veoma uznemirena - reci mi, ta si to
uinio?"
Artur je pod svetlom baklji bio veoma bled. "Samo to, roae - mi smo hrianski narod i
boriemo se pod zastavom Hrista i Device Marije."
Lot se namrtio na njega. "Strelci iz Avalona se premiljaju da li da te napuste, Arture. Podigni
svoju Hristovu zastavu, ako ti savest tako nalae, ali ostavi uz nju i Pendragonovu zastavu sa
zmijama mudrosti, ili e ti se vojska rasuti i izgubiti jedinstvo koje nas je okupljalo tokom ovog
dugog ekanja! Zar da odbaci sve to si stekao? Pikti su svojim vilinskim strelama pobili mnogo
Saksonaca, i mogu da ih pobiju jo mnogo. Preklinjem te, ne uklanjaj olako njihovu zastavu i ne
odbijaj njihovo saveznitvo!"
Artur se nelagodno nasmeio. "Ba kao onaj imperator koji je video znak na nebu i rekao: Pod
ovim znakom emo pokoravati, tako emo i mi. Ti, Urijense, koji se dri rimskog orla, ti zna tu
priu."
"Znam je, kralju moj", rekao je Urijens, "ali je li mudro odrei se naroda Avalona? Kao i ja,
gospodaru Arture, i ti nosi zmije na rukama, u znak zemlje starije od krsta."
"Ali ako odnesemo pobedu, ovo e biti nova zmelja", rekla je Gvenvir. "A ako izgubimo, vie
nee biti vano."
Lot ju je prezrivo pogledao. "Trebalo je da znam da je ovo tvoje delo, kraljice."
Gaven je nemirno priao prozoru i pogledao dole, u logor. "Vidim kako se kreu izmeu vatri,
pripadnici malih naroda - iz Avalona, i iz tvoje zemlje, Urijense. Arture, roae moj", priao je
kralju, "Preklinjem te, kao najstariji od tvojih saputnika, vrati Pendragonovu zastavu na polje radi
onih koji ele da je slede."
Artur je malo oklevao, ali kad je pogledao Gvenvirine blistave oi nasmeio joj se. "Zakleo sam
se ovako. Ako preivimo bitku, na sin e vladati zemljom pod znakom krsta. Neu da utiem ni na
iju savest, ali kao to je reeno u Svetom Pismu - ja i moja kua sluiemo Gospodu."
Lanselet je duboko uzdahnuo i malo se odmaknuo od Gvenvir. "Gospodaru i kralju moj,
podseam te, ja sam Lanselet od Jezera i potujem Gospu od Avalona. U njeno ime, kralju moj,
koja ti je prijatelj i dobroinitelj, molim te - dozvoli mi da ja ponesem u bitku Pendragonovu
zastavu. Tako e odrati zavet, a nee pogaziti re datu Avalonu."
Artur je opet oklevao. Gvenvir je nestrpljivo odmahnula glavom, a Lanselet je pogledao
Talesina. Shvativi utanje kao odobravanje, Lanselet se ve spremao da izie iz odaje kad se javio
Lot. "Arture, ne! Iovako se dosta pria kako ti je Lanselet miljenik i naslednik! Ako on ponese
Pendragonovu zastavu, svi e misliti da si mu prepustio svoj simbol i nastupie rascep u
kraljevstvu, na tvoje sledbenike pod krstom i Lanseletove pod zmajem."
Lanselet se okomio na Lota. "Ti nosi svoju zastavu - kao i Leodegranc, kao i Urijens, kao i
vojvoda Markus od Kornvola - zato ja ne bih nosio zastavu Avalona?"
"Ali zastava Pendragona je zastava itave Britanije ujedinjene pod Velikim Zmajem", rekao je
Lot, a Artur je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Moramo se boriti pod jednim simbolom, a taj simbol
e biti krst. ao mi je to moram da te odbijem, roae", dodao je i uhvatio ga za ruku, "ali to ne
smem da ti dozvolim."
Lanselet je stajao stegnutih usana, vidljivo uzdravajui gnev, a onda je priao prozoru. Lot je
nastavio iza njegovih lea. "uo sam od mojih severnjaka - oni kau da su ovo koplja Saksonaca
koji nas ekaju, da se glasaju divlji labudovi i da nas sve ekaju gavrani..."
Gvenvir je vrsto drala Artura za ruku. "Pod ovim znakom e pokoravati", tiho je rekla, i
Artur ju je stegao za ruku.
"Mada su protiv nas sve sile pakla, a ne samo Saksonci, gospo, uz pomo svojih saputnika ne
mogu izgubiti. A pogotovo uz tvoju, Lanselete", rekao je Artur i pokuao da privue Lanseleta
blie njima dvoma. Lanselet je na trenutak nepokretno stajao, lica jo otvrdlog od besa, a onda je
duboko uzdahnuo. "Neka bude tako, kralju Arture. Samo..." Oklevao je, i Gvenvir, koja je stajala
tik uz njega, osetila je da je uzdrhtao itavim telom. "Ne znam ta e rei u Avalonu kada uju za
ovo, gospodaru i kralju moj."
Na trenutak je u odaji vladala potpuna tiina, a plamena koplja sa severa i dalje su letela nebom.
A onda je Elena navukla zavese, sakrivi predznak, i veselo uzviknula: "Hodite i sednite za
veeru, gospodari! Jer ako u zoru polazite u boj, ne smete poi gladni, a mi smo uinile za vas sve
to smo mogle!"
No, dok su sedali za trpezu, dok su Lot, Urijens i vojvoda Markus razgovarali sa Arturom o
strategiji i postavljanju trupa, Genvir je uhvatila pogled Lanseletovih tamnih iju i videla je da su
pune tuge i uasa.

13.
Kada je Morgana otila iz Arturovog dvora u Karleonu, zamolivi za dozvolu samo koliko da
poseti Avalon i svoju usvojenu majku, mislila je jedino na Vivijen - tako nije morala da razmilja
na ono to se desilo njoj i Lanseletu. Kad god bi pustila misli da joj dolutaju do tog dogaaja,
naprosto je gorela od stida; ponudila mu se, potpuno iskreno, na stari nain, a on je eleo da se sa
njom samo igra, kao dete, podsmevajui joj se kao eni. Nije znala je li besna na njega ili na sebe -
da li zato to se on poigrao sa njom, ili zato to ga je bila toliko eljna...
Stalno je alila zbog grubih rei koje mu je uputila. Zato ga je tako izvreala? On je onakav
kakvim ga je nainila Boginja, nita gori i nita bolji od toga. No, dok je putovala ka istoku, sve
vie je smatrala da je ona kriva; davne Gvenvirine rei, mala i runa kao da je od vilinskog naroda,
nisu joj izbijale iz glave. Da je imala vie da prui, da je lepa kao Gvenvir... da se zadovoljila onim
to je mogla da prui... a onda bi joj misli pole drugim pravcem - on ju je uvredio, i nju, a preko
nje i Boginju... tako izmuena, putovala je preko zelenih bregova. Posle nekog vremena poela je
da misli na ono to je eka u Avalonu.
Napustila je Sveto ostrvo bez dozvole. Odbacila je in svetenice, ostavljajui za sobom ak i
mali bode koji je dobila pri posveenju; a otada je uvek sputala kosu duboko na elo kako bi
sakrila istetovirani polumesec. Sada je u jednom usputnom selu trampila mali posrebreni prsten za
plavu boju kakvu koriste pripadnice Plemena, i osveila je izbledeli znak.
Sve ovo mi se desilo zato to sam pogazila zavete Boginji... a onda se setila ta joj je Lanselet
rekao u oajanju, da ne postoje ni Bogovi ni Boginje, nego su to samo oblici koje ljudi daju,
obuzeti strahom, onome to ne mogu da razumeju.
Ali ak i da je to tano, njena krivica nije nita manja. Jer bilo da Boginja ima oblik koji joj
pripisuju, ili je to samo jo jedno ime za ogromne, nepoznate sile prirode, ipak je napustila hram i
nain ivota i miljenja kome je bila obavezna, i zanemarila je velike plime i ritmove zemlje. Jela je
hranu zabranjenu svetenicama, ubijala je ivotinje, ptice i biljke, ne zahvaljujui se onom deliu
Boginje koji je rtvovan njenog dobra radi, ivela je ne razmiljajui, dala se mukarcu ne
proveravajui pre toga volju Boginje u sunanim plimama, samo iz zadovoljstva i poude - ne,
nikako ne moe oekivati da se naprosto vrati i da sve bude kao ranije. A dok je putovala preko
bregova, kroz dozrevajue useve i oploujuu kiu, bila je svesna, sa sve jaim bolom, koliko se
udaljila od uenja Vivijen i Avalona.
Razlika je dublja nego to sam mislila. ak i oni koji obrauju zemlju, kada su hriani, vode
ivot daleko od zemlje; kau da im je njihov Bog dao vlast nad svim biljkama i ivotinjama koje
postoje. A mi, koji obitavamo u bregovima i movarama, umama i dalekim poljima, mi znamo da
ne vladamo mi prirodom, nego ona vlada nad nama, od trenutka kada pouda uzbudi slabine naih
oeva, kada se materice naih majki pokrenu da nas iznesu na svet, pod njenu vlast, kao i ivotinje i
biljke koji se moraju rtvovati da bismo imali hranu i odeu i snagu da ivimo... sve, sve to je pod
vlau Boginje, i bez njenog blagoslova niko od nas ne bi mogao da udahne dah ivota, nego bi sve
uvenulo i umrlo. A ak i kada doe trenutak smrti, kako bi drugi mogli da preuzmu nae mesto na
zemlji, i to je njeno delo, nje koja nije samo Zelena Gospa plodne zemlje, nego i Tamna Gospa
semena koje lei skriveno pod snegovima, i gavrana i sokola koji donose laganu smrt, i crva koji
polako rade da unite ono emu je prolo vreme, pa ak i Naa Gospa trulei, unitenja i smrti na
kraju svega...
Priseajui se svega toga, Morgana je na kraju uspela da shvati i da je to to se desilo sa
Lanseletom, na kraju krajeva, samo sitnica; njen najvei greh nije bio sa Lanseletom nego u njenom
sopstvenom srcu, to je zaboravila Boginju. Zar je vano ta svetenici misle da je dobro, edno,
greno ili sramno? Njen ranjeni ponos bio je samo zdravo proienje.
Boginja e se postarati za Lanseleta, na svoj nain, kada doe vreme. To se mene ne tie. U tom
trenutku inilo joj se da bi bilo najbolje da nikada nije ni ugledala svog roaka.
Ne; ne moe oekivati da se tek tako vrati na poloaj odabrane svetenice... ali Vivijen e se
moda saaliti na nju i pustie je da se iskupi za grehe prema Boginji. U tom asu inilo joj se da bi
bila zadovoljna samo da obitava u Avalonu, ak i kao slukinja ili ponizna radnica u poljima.
Oseala se kao bolesno dete, koje jedva eka da zagnjuri glavu majci u krilo i isplae se... poslae
po svog sina i uredie da ga usvoje u Avalonu, meu svetenicima, i nikada vie nee odstupiti od
puta kome je nauena...
I kada je prvi put ugledala Tor, visok i ponosan, zelen i neporeciv, kako se uzdie nad
bregovima koji su leali pred njom, suze su joj linule niz obraze. Vraala se kui, tamo gde pripada,
uz Vivijen, stae u prsten od kamenja i molie se Boginji da uspe da ispravi svoje greke, da se
vrati na mesto sa koga su je odvukli ponos i samosvest.
inilo joj se da Tor igra murke sa njom, as se video, visok iza bregova kao uzbueni penis,
as se skrivao iza malih brda, as nestajao u vlanoj magli; ali na kraju je stigla do obala Jezera,
tamo gde je stigla i pre mnogo godina sa Vivijen.
Sive vode, pod veernjim svetlom, leale su prazne pred njom. Trska je pod crvenskastim
nebom delovala tamno i golo, a obale Ostrva svetenika tek su se nazirale u veernjoj izmaglici. Ali
nita se nije micalo na vodi, iako je uloila itavo srce i um u vatreni napor da dosegne Sveto
ostrvo, da prizove barku... itav sat nepokretno je stajala, a onda se oko nje sklopila tama, i znala je
da nije uspela.
Ne... barka nee doi po nju, ni ove noi niti ikada vie. Dola bi po svetenicu, po Vivijeninu
odabranu, voljenu usvojenicu; ali nee doi po begunicu koja je ivela po dvorovima i etiri godine
radila po svome. Jednom ranije, u vreme posveivanja, izbaena je iz Avalona, i poloila je test koji
je znaio da moe postati svetenica - da e umeti da se vrati bez pomoi.
Nije mogla da prizove barku; strano se plaila da glasno uzvikne re moi koja bi je prizvala
kroz maglu. Nije mogla da joj naredi, ona koja je odbacila pravo da se naziva detetom Avalona.
Dok je voda gubila boju i dok su se poslednji zraci sunca stapali sa veernjom izmaglicom,
Morgana je alosno gledala ka dalekoj obali. Ne, nije se usuivala da pozove amac; ali postojao je
jo jedan put u Avalon, sa druge strane Jezera, kuda moe da proe tajnom stazom kroz movaru,
pa u skriveni svet. Bolna od usamljenosti, poela je da ide obalom, vodei konja. Prisustvo
ogromne ivotinje u sumraku, koja je frktala iza nje, predstavljalo je slabu utehu. Ako ne uspe ni to,
provee no na obali Jezera; nee joj biti prvi put da spava sama, na otvorenom. A ujutro e ve
nai put. Seala se onog usamljenikog putovanja, bez preruavanja, ka Lotovom dvoru daleko na
severu, pre vie godina. Omekala je od dobrog ivota i luksuza na dvoru, ali uspee ponovo, ako
bude morala.
Sve je bilo tako mirno; nisu se ula zvona sa Ostrva svetenika, niti pevanje iz manastira, niti
ptice; kao da se kretala kroz zaaranu zemlju. Morgana je ubrzo nala mesto koje je traila. Bilo je
sve mranije, i svaki grm i svako drvo poprimali su pretei izgled, nalik na udne stvari, udovita i
zmajeve. Ali Morgani se polako vraala navika iz vremena kada je ivela u Avalonu; bila je svesna
da joj ovde nita nee nauditi, ako sama ne smera neko zlo.
Poela je da napreduje skrovitom stazom. Na pola puta morae da proe kroz maglu; inae bi je
staza odvela samo do manastirske kuhinje. Naterala je sebe da ne misli vie na tamu, nego da se
upusti u meditaciju, usmeravjui se na mesto kuda eli da stigne. Tako je svaki korak predstavljao
aroliju, vodei je spiralnim plesom kao da se penje uz Tor, ka kamenom prstenu... kretala se
sasvim tiho, poluzatovrenih oiju, paljivo inei svaki korak. Oseala je hladnu maglu oko sebe.
Vivijen nije smatrala za tako veliko zlo to je legla sa svojim polubratom i rodila dete s njim...
dete roeno od stare kraljevske loze Avalona, sa vie prava na presto od samog Artura. Da je rodila
dete Lanseletu, ono bi moglo da bude odgajeno ovde, u Avalonu, i da postane jedan od najveih
druida. A ta e sad biti sa njenim sinom? Zato je predala Gvideona Morgozi u ruke? Ja sam
neprirodna majka, pomislila je Morgana. Trebalo je da poaljem po svog sina. Ali nije mogla da
pogleda Artura u oi i da mu kae za dete. Nije elela da je svetenici i dvorske dame gledaju i
kau Ovo je ena koja je rodila dete Rogatom Bogu, na stari, paganski nain, kao u plemenima
koja boje lica, nose rogove i jure sa jelenima kao ivotinje... Deaku je dobro tamo gde je, Arturov
dvor nije mesto za njega, a ta bi i radila sa trogodinjim deakom koji je prati u stopu? Ili Artura?
Ali ponekad je mislila na njega, seajui se veeri kada su joj ga prinosili, okupanog i sitog,
kada je sedela drei ga i pevuei mu, ne mislei ni na ta, itavog tela ispunjenog bezumnom
sreom... kada je inae bila toliko srena? Samo jednom, pomislila je, kad sam leala sa Lanseletom
pod suncem na Toru, kada smo lovili barske ptice po obalama Jezera... a onda je zatreptala i
shvatila da je dosad ve morala da stigne mnogo dalje, da je trebalo da izie iz magle i nae se na
vrstom tlu Avalona.
I zaista, movara je nestala - okruivalo ju je drvee, i staza je bila vrsta, a nije se nala ni u
svetenikim kuhinjama. Sada bi morala da se nalazi na livadi iza Kue Devojaka, iza koje se
uzdie vonjak; treba da smisli ta da kae kad je nau, ime da dokae narodu Avalona da ima
prava da bude tu. A ima li prava? Nekako joj se inilo da je manje mrano; moda izlazi mesec -
pre tri ili etiri dana bio je pun, uskoro e biti dovoljno svetlo da nae pravi put. Nije mogla
oekivati da svako drvo i svaki grm budu isti kao kad je ivela ovde i poznavala svaki korak svake
staze. Morgana je vre uhvatila konja za uzde, iznenada uplaena da e se izgubiti na nekada
poznatom putu.
Ne, zaista je postajalo svetlije, sada je sasvim jasno videla drvee i grmlje. Ako mesec izlazi,
zato ga ne vidi nad drveem? Da li je nekako uspela da se okrene, hodajui poluzatovrenih oiju,
provlaei se stazom koja vodi kroz maglu i izmeu svetova? Kad bi nala makar jedno poznato
mesto! Sada vie nije bilo oblaka - videlo se nebo, i izmaglica je nestala, ali nije uspevala da nazre
nijednu zvezdu.
Moda je suvie dugo bila daleko od svega ovoga? Nije nigde videla mesec, mada je odavno
trebalo da se nae na nebu...
A onda kao da joj je ledena voda potekla niz lea i pretvorila joj krv u teni led. Onog dana kad
je pola u potragu za korenjem i biljkama, kada je elela da pobaci dete koje je nosila... zar je
ponovo zalutala u zaaranu zemlju koja nije ni Britanija ni tajni svet u koji je druidska magija
prenela Avalon, nego ona jo starija, mranija zemlja u kojoj ne postoje ni zvezde ni sunce...?
Naredila je ustreptalom srcu da se smiri; opet je uhvatila konja za uzde i oslonila se o njegov
topao, znojav bok, oseajui vrstinu miia i kostiju, sluajui meko, frktavo disanje, stvarno i
odreeno. Ako se samo malo smiri i bolje pogleda, svakako e nai put... Ali u njoj je narastao
strah.
Ne mogu da se vratim. Ne mogu da se vratim u Avalon, nisam dostojna, ne mogu da naem put
kroz maglu... I onog dana kad je bila posveena osetila je na trenutak isti strah, ali je umela da ga
odluno odbaci.
No, tada sam bila mlaa i neduna. Nisam izdala Boginju niti tajna uenja, nisam izdala ivot...
Borila se da savlada narastajuu plimu panike. Strah je najgori od svega. Strah te ostavlja na
milost i nemilost svakoj sluajnosti. ak i divlje ivotinje mogu da nanjue strah i da te napadnu,
dok bi od nekog odvanog pobegle. Zato najhrabriji mukarci mogu bezbedno da jure sa jelenima,
sve dok im se na koi ne osea strah... da li zato premazuju tela jakom plavom bojom od bilja, da bi
prikrili miris straha? Moda su najhrabriji mukarci i ene oni u ijem umu se ne stvaraju slike
onoga to im se moe desiti ukoliko stvari pou naopako.
Ovde nita nije moglo da joj naudi, ak i ako je zalutala u vilinsku zemlju. Jednom je ve bila
tamo, ali ena koju je srela nije joj niim naudila niti pretila. Taj narod je stariji i od druida, ali i oni
ive po pravilima i volji Boginje, i moda bi je ak i odveli na pravi put. Dakle, nema ega da se
plai; u najgorem sluaju, nee sresti nikoga, pa e provesti no sama meu drveem.
Sada je videla svetlo - da li je to svetiljka koja gori u Kui Devojaka? Ako jeste, pa, uskoro e
biti kod kue, a ako nije, moi e da upita one koje sretne kuda treba da poe. Ako je zautala na
Ostrvo svetenika, moda e se svetenik na koga naie uplaiti od nje kao da je vilinska ena.
Upitala se da li te ene ponekad dolaze da izazivaju svetenike; bilo je sasvim mogue da ovde, u
samim nedrima Boginje, neki svetenik sa vie mate od drugih moe da oseti puls ovog mesta, da
uvidi kako je njegov nain ivota poricanje sila ivota koje teku u svakom otkucaju sveta. Oni
poriu ivot umesto da ga potvruju, od ivota srca i prirode do ivota koji tee u korenu izmeu
mukarca i ene...
Da sam ja Gospa od Avalona, u noima mladog meseca slala bih devojke meu svetenike u
manastiru, kako bih im pokazala da se sa Boginjom ne sme aliti niti je odbijati, da su oni mukarci
i da ene nisu zlo delo njihovog izmiljenog avola, nego da e Boginja postupiti sa njima po
svome... da, na Beltan ili na Kratkodnevicu...
Ili bi ti ludi svetenici oterali devojke, smatrajui ih za demone koji su doli da im iskuavaju
veru? Na trenutak joj se uinilo da uje Merlinov glas: Neka svaki ovek bude slobodan da slui
Bogu koji mu se najvie dopada...
Zar ak i onom, upitala se, koji porie i sam ivot zemlje? Ali znala je ta bi Talesin
odgovorio: ak i njemu.
Sada je kroz drvee mogla jasno da razabere oblik baklje koja je plamtela utom i plavom
svetlou na kraju dugake motke. Na trenutak je ostala zaslepljena, a onda je ugledala oveka koji
je drao baklju. Bio je mali i tamnoput, ni svetenk ni druid. Oko bokova je imao komad takaste
jelenje koe, a preko ramena neku vrstu grubog plata; liio je na pripadnika nekog od Plemena,
samo to je bio vii. Kosa mu je bila dugaka i tamna, i u njoj je nosio venac od obojenog lia;
jesenjeg lia, mada jesen jo nije stigla. Morganu je to zbog neeg preplailo. Ali glas mu je bio
tih i blag kad joj se obratio drevnim narejem. "Dobro dola, sestro; da li si zalutala? Hodi ovuda.
Daj da ti ja vodim konja - poznajem puteve." Pomislila je da to zvui kao da su je oekivali.
Morgana je pola za njim, kao u snu. Staza je postajala sve vra i laka za hodanje, a svetlost
baklje razbila je maglovitu tamu. On je vodio konja, ali povremeno bi se okrenuo da joj se nasmei.
Potom ju je uhvatio za ruku, kao da vodi dete. Zubi su mu bili veoma beli, a oi, tamne pod sjajem
baklje, bile su vedre.
Sada se videlo jo baklji; u jednom trenutku, nije primetila kada, predao je njenog konja nekom
drugom i poveo je u krug baklji - nije se seala kada je ula meu zidove, ali nala se u velikoj sali
u kojoj su se gostili mukarci i ene, sa vencima u kosi. Neki su imali vence od jesenjeg lia, ali
bilo je i ena sa vencima od ranog prolenog cvea, malih bledih pupoljaka koji se kriju pod liem
ak i pre nego to se sneg otopi. Odnekuda se ula harfa.
Njen vodi jo je bio kraj nje. Poveo ju je ka glavnom stolu i tu je, ne udei se, prepoznala enu
koju je jednom ve videla, a ta ena imala je u kosi venac od vrbovih pupoljaka. Njene sive oi
delovale su bezvremenski i sveznajue, kao da je mogla da vidi i zna sve.
Vodi je posadio Morganu na klupu i dodao joj pehar. Bio je od nekog njoj nepoznatog metala...
pie u njemu bilo je slatko i meko, i imalo je ukus treseta i vresa. edno je otpila i shvatila je da
pije prebrzo posle dugog gladovanja; osetila je vrtoglavicu. Potom se setila stare prie - ako zaluta
u vilinsku zemlju, ne sme da pije niti da jede njihovu hranu... ali to je bila samo stara pria i
nita vie; oni joj ne bi naudili.
"Kakvo je ovo mesto?" upitala je.
"Ovo je zamak eriot", odgovorila joj je gospa, "i dobro si dola u njemu, Morgana, kraljice
Britanije."
Morgana je odmahnula glavom. "Ne, ne, nisam ja kraljica. Moja majka je bila Vrhovna kraljica,
ali ja sam samo vojvotkinja od Kornvola..."
Gospa se nasmeila. "Sve je to jedno. Umorna si i dugo si putovala. Jedi i pij, mala sestro, a
sutra e te neko odvesti tamo kuda eli da ode. Sada je vreme za gozbu."
Na tanjiru pred njom bilo je voa i hleba, mekog tamnog hleba od neke njoj nepoznate itarice,
ali inilo joj se da ga je nekad ranije ve okusila... primetila je da ovek koji ju je doveo ovamo
nosi zlatne narukvice, isprepletane kao ive zmije... protrljala je oi, pitajui se da ne sanja, a kada
je ponovo pogledala, to su bile samo narukvice, ili moda tetovirana ara, kao ona koju je Artur
dobio prilikom proglaenja za kralja. Ponekad, kad bi ga pogledala, baklje su tako bacale svetlost
da joj se inilo kako nad elom ima senku jelenjih rogova; a gospa je bila krunisana i ukraena
zlatom, ali drugi put bi izgledalo da ima samo venac od vrbe, a oko vrata ogrlicu od koljki, malih,
jezerskih koljki posveenih Boginji i prepolovljenih tako da lie na ensko telo. Sedela je izmeu
njih, a odnekuda se ula harfa, muzika nenija ak i od one u Avalonu...
Vie nije bila umorna. Slatko pie oslobodilo joj je um od zamora i tuge. Kasnije joj je neko
dodao harfu, pa je i ona svirala i pevala; glas joj jo nikada nije bio tako mek, jasan i umilan. Dok
je svirala, poela je da sanja, i inilo joj se da sva lica oko nje lie na ljude koje je ranije
poznavala... Kao da je hodala obalama sunanog ostrva i svirala neobino izvijenu harfu; a potom
kao da je sedela u prostranom kamenom dvoritu i sluala mudrog druida u neobinoj, dugakoj
odedi, koji ju je uio da koristi kompas i spravu za nalaenje zvezda, a neke pesme i zvuci otvarali
su zakljuana vrata i podizali kamene krugove, i ona ih je sve nauila, i ovenali su je zlatnom
zmijom...
Gospa je rekla da je vreme za poinak - sutra e neko povesti na pravi put i nju i njenog konja.
Te noi je spavala u istoj sobi obloenoj liem - ili su to bile tapiserije koje su se pokretale i
menjale, priajui prie o svemu to je ikada bilo? Videla je i samu sebe, utkanu u tapiseriju, sa
harfom u ruci, sa Gvideonom u krilu, a videla je i sebe sa Lanseletom - poigravao se njenom kosom
i drao je za ruku, i pomislila je da bi trebalo neega da se seti, nekog razloga zbog koga bi trebalo
da je ljuta na Lanseleta; ali nije uspevala da se seti ta bi to moglo biti.
Kada je gospa rekla da e to vee biti sveanost i da bi Morgana mogla da ostane sa njima dan
ili dva i da plee sa njima, pristala je... inilo joj se da je prolo vrlo dugo otkako je poslednji put
plesala i bila vesela. Ali kada je razmislila kakva bi to sveanost mogla da bude, nije uspevala da se
seti... Ravnodnevica je jo bila daleko, a nije mogla da vidi ni mesec ni sunce, pa da proceni uz
pomo onoga to je nauila.
Stavili su joj u kosu cvetni venac, od blistavog letnjeg cvea, jer, kako je gospa rekla, ti nisi
neiskusna devojka. No je bila bez zvezda, i smetalo joj je to ne moe da vidi mesec, ba kao to
preko dana nije videla ni sunce. Da li je potrajalo jedan dan, ili dva, ili tri? Zbog neeg joj i nije
bilo vano; jela je kad ogladni, spavala kad se umori i tu gde je umor stigne, sama, ili bi legla u
krevet, mek kao trava, sa nekom od gospinih devojaka. Jednom se iznenadila kad ju je devojka -
pomalo je liila na Ravenu - zagrlila oko vrata i poela da je ljubi; uzvraala joj je poljupce bez
uenja i stida. Sve je bilo kao u snu, gde su mogue i najudnije stvari, i to ju je udilo, pomalo,
ali nekako kao da nije bilo vano, ivela je u zaaranom snu. Ponekad se pitala ta se desilo sa
njenim konjem, ali kad je pomenula polazak, gospa je rekla da jo ne treba da razmilja o tome, jer
oni bi eleli da jo malo ostane sa njima... jednom, mnogo godina kasnije, kad je pokuavala da se
seti ta joj se sve deavalo u zamku eriot, setila se da je leala u gospinom krilu i sisala joj sa
grudi, i nije joj bilo udno to ona, odrasla ena, lei u majinom krilu, i to je ljube i maze kao
bebu. Ali to je svakako bio san, jer bila je oamuena od slatkog, jakog vina...
A ponekad joj se inilo da je gospa, zapravo, Vivijen. Jesam li se razbolela, pitala bi se tada, da
li leim u groznici i sanjam sve ove udne stvari? Izila je sa gospinim devojkama u potragu za
biljem i korenjem, i izgleda da uopte nije bilo vano koje je godinje doba. A na sveanosti - je li
to bilo te noi ili neke druge? - plesala je uz harfe, i ponovo je svirala za plesae, a njena svirka bila
je puna i tuge i sree.
Jednom, dok je traila cvee i bobice za vence, zapela je o neto; izbeljene kosti neke ivotinje.
Oko vrata je jo imala komadi kone vrpce sa nekakvom crvenom krpicom - nalik na vreicu u
kojoj je ponela najvanije stvari kad je pola iz Karleona. ta li se desilo mom konju, pomislila je,
da li ga neguju ovde u talama? Nigde u vilinskom zamku nije primetila tale, ali pretpostavljala je
da negde ipak postoje. Za sada je bilo dovoljno plesati, pevati, putati da vreme prolazi...
Jednom ju je onaj ovek to ju je doveo ovamo izdvojio iz kruga plesaa. Nikada mu nije
saznala ime. Sada, kada nije mogla da vidi ni sunce ni mesec, mogu li njihove plime tako snano da
odjekuju u njoj?
"Ima uz sebe no", rekao je on. "Mora ga skloniti, ne mogu da podnesem njegovu blizinu."
Odvezala je konu vrpcu oko pojasa na kojoj se nalazio no i odbacila ga, ne gledajui gde je
pao. Potom joj je on priao, i njegova tamna kosa stopila se sa njenom; usne su mu bile slatke, kao
bobice i kao snano pie od vresa. Sam ju je svukao. Ona se odavno navikla na hladnou - nije joj
smetalo to to je na travi hladno, to je naga pod njegovim telom. Dodirnula ga je; bio je topao,
itavo telo bilo mu je toplo, njegova mukost bila je vrela i snana, ruke kojima joj je rastavljao
butine bile su snane i eljne. Doekala ga je gladnom dobrodolicom, itavim telom, kao da je
devica; kretala se zajedno sa njim i osetila je ritam puisiranja zemljine plime oko sebe.
A onda se uplaila... nije elela da je on oplodi, bilo joj je tako teko kad je raala Gvideona, jo
jedno dete svakako bi je ubilo. Ali kad je zaustila da progovori, on joj je neno poloio prste na
usne i znala je da moe da joj proita misli.
"Nemoj strahovati od toga, mila gospo, plime nisu dobre za to... ovo je vreme zadovoljstva, a ne
ploenja", blago je rekao, i poverovala mu je; i da, imao je rogovlje nad elom, opet je leala sa
Rogatim, i kao da su zvezde padale u umi svuda oko njih, ili su to bili samo svici?
Jednom je etala kroz umu sa devojkama, pa je naila na jezerce i nagnula se nad njega, i
ugledala je Vivijenino lice kako je gleda kroz vodu. Vivijen je sada bila proseda, ak puna sedih
vlasi, i na licu je imala mnogo novih bora. Otvorila je usne; kao da je zvala. Koliko dugo sam ovde,
upitala se Morgana. Najmanje etiri ili pet dana, moda ak i itavu sedmicu. Svakako moram da
poem. Gospa je rekla da e me neko odvesti do Avalona...
Otila je do gospe i rekla joj da sada mora da ode. Ali ve je padala no - sutra e svakako biti
dovoljno vremena...
Drugi put je u vodi ugledala Artura, i njegovu vojsku kako se okuplja... Gvenvir je delovala
umorno i nekako starija; opratala se od Lanseleta drei ga za ruku, a on ju je poljubio u usta. Da,
gorko je pomislila Morgana, on voli takve igre. Gvenvir svakako odgovara da je on voli i oboava,
a da joj niim ne ugrozi ast... ali bilo je lako zaboraviti i na njih.
A onda se jedne noi naglo probudila, uvi izdaleka straan krik, i na trenutak joj se inilo da
stoji na Toru, u sreditu kamenog prstena, i da slua uasan krik kako odzvanja kroz svetove - glas
koji je ula samo jednom otkako je odrasla, promukli, neravnomeran glas, ogrubeo od nekorienja,
glas Ravene, koja je prekidala utanje samo kada su Bogovi imali poruku koju se nisu usuivali da
predaju nikome drugom...
Ah, Pendragon je izdao Avalon, zmaj je odleteo... zastava sa zmajem ne lebdi vie pred
saksonskim ratnicima... plaite, plaite, ako Gospa bude morala da krene iz Avalona, jer svakako
se vie nee vratiti... a potom pla, jecanje u nagloj tami...
I tiina. Morgana je sedela u blagoj tami, a um joj se izbistrio prvi put otkako je stigla u ovu
zemlju.
Predugo sam bila ovde, pomislila je, dola je zima. Sada moram da odem, sada, pre kraja ovog
dana... ne, ne mogu ni to da kaem, ovde sunce ne izlazi niti zalazi... moram da odem sada,
odmah. Znala je da bi trebalo da zatrai svog konja, a onda se setila: konj je odavno leao mrtav u
umi. Obuzeo ju je uas. Koliko dugo sam bila ovde?
Potraila je svoj no, a onda se setila da ga je sama bacila. Brzo je navukla haljinu - delovala je
izbledelo. Nije se seala da ju je prala, kao ni rublje, ali nita nije izgledalo odve prljavo.
Odjednom se upitala da nije poludela.
Ako se obratim gospi, ona e me opet ubediti da ne idem...
urno je uplitala kosu... zato ju je nosila rasputenu, ona, odrasla ena? I uputila se stazom za
koju je znala da e je odvesti u Avalon.

Govori Morgana...
Sve do dana dananjeg ne znam koliko sam dana i noi provela u vilinskoj zemlji - ak i moj um
se zamagli kada pokuavam da prebrojim. Ma koliko se trudila, uspevam samo da utvrdim kako ih
je bilo ne manje od pet i ne vie od trinaest. A nisam sigurna ni koliko je vremena prolo u
spoljanjem svetu, ili u Avalonu, dok sam bila tamo, ali poto ljudi paljivije od vilinskog naroda
mere vreme, znam da je proteklo oko pet godina.
Moda - a sve sam sigurnija u to kako starim - moda je ono to mi smatramo za proticanje
vremena samo navika koju smo ugradili u svoju krv i kosti, navika da brojimo: prste
novoroeneta, izlaske i zalaske sunca, tako esto mislimo koliko dana mora da proe ili koliko
meseci pre nego to kukuruz sazri ili pre nego to se dete rodi ili pre nego to se odri neki odavno
ekani skup; i sve posmatramo kroz promene godina i sunca, to je prva svetenika tajna. U
vilinskoj zemlji nisam bila svesna proticanja vremena, i zato vreme za mene nije teklo. Jer kada
sam izila iz njihove zemlje, primetila sam bore na Gvenvirinom licu, a Elenina divna mladost
poela je da gasne; ali moje ruke nisu bile mravije, na mom licu nije bilo bora, i mada u mojoj
porodici kose rano poinju da sede - Lanselet je ve imao sede vlasi sa devetnaest godina - moja
kosa bila je crna i nedirnuta vremenom kao gavranovo krilo.
Poela sam da mislim kako je, kad su druidi odvojili Avalon od sveta u kome se sve broji i
rauna, to poelo da se deava i ovde. Vreme ne protie u Avalonu neprimeeno kao u snu, kao u
vilinskoj zemlji. Primeujemo ga. Vidimo mesec i sunce Boginje, i oseamo ritmove kamenog
prstena, i zato nas vreme nije sasvim napusitlo. Ali ne tee isto kao drugde, mada bi neko pomislio
da se sunce i mesec ponaaju uvek isto, da bi trebalo da se kreu kao i u spoljanjem svetu... ali nije
tako. Poslednjih godina deava mi se da provedem u Avalonu mesec dana, a kada se vratim
napolje, utvrdim da je prolo itavo godinje doba. I to sam esto inila poslednjih godina, jer
nisam imala strpljenja da saekam dogaaje u spoljanjem svetu; i kada su ljudi primetili da
ostajem stalno mlada, jo vie su verovali da sam vila ili vetica.
Ali to je sve bilo mnogo, mnogo kasnije.
Jer kada sam ula straan Ravenin krik koji je prodro izmeu svetova, doseui moj, um iako
sam boravila u bezvremenskom snu vilinskog sveta, pola sam... ali ne u Avalon.

14.
U spoljanjem svetu sunce je blistavo sijalo kroz retke oblake nad Jezerom, a izdaleka se uo
blagi zvuk crkvenih zvona. U prisustvu tog zvuka Morgana se nije usuivala da podigne glas kako
bi uzviknula re moi koja bi prizvala barku, niti da uzme oblik Boginje.
Gledala je sebe u ogledalu povrine Jezera. Koliko dugo je provela u vilinskoj zemlji? Sad, kad
joj um vie nije bio zaaran, znala je - mada je mogla da se priseti svega dva ili tri dana - da je bila
tamo dovoljno dugo da joj se lepa tamna haljina iskrza tamo gde se vukla po tlu; negde je izgubila
no, ili ga je sama bacila - nije bila sigurna. Sada se seala nekih stvari koje su joj se tamo desile
kao da su deo sna ili ludila, i pocrvenela je od stida. Ali kroz sve se provlailo seanje na muziku
umilniju nego to je ikada ula u svetu ili u Avalonu, ili ma gde drugde osim kada je stigla na ivicu
predela Smrti dok je raala sina... tada je gotovo poelela da pree granicu, samo da bi izbliza ula
tu muziku. Seala se zvuka sopstvenog glasa dok je pevala uz vilinsku harfu - nikada nije tako lepo
svirala i pevala. Volela bih da se vratim tamo i da ostanem zauvek. I umalo se okrenula da se vrati,
ali muio ju je Ravenin preplaeni krik.
Artur je izdao Avalon i zavet pod kojim je primio ma i bio uveden u najvee svetilite druida.
A postoji opasnost po Vivijen ukoliko poe iz Avalona - polako, pokuavajui da sredi misli,
Morgana se priseala. Pola je iz Karleona - inilo joj se pre svega nekoliko dana, krajem leta.
Nikada nije stigla u Avalon, a sada joj je izgledalo da nee ni stii... tuno je pogledala crkvu na
vrhu Tora. Kad bi samo mogla da se prokrade u Avalon... ali staze su je vodile samo u vilinsku
zemlju.
Znai, negde je izgubila no i konja; sad se setila da je videla izbledele kosti, i stresla se. Kad je
malo bolje pogledala, crkva na Toru bila je nekako drugaija, svetenici mora da su je dograivali,
a svakako nisu mogli toliko da je dograde za mesec ili dva... Uplaeno je stegla ruke u
pesnice. Moram nekako saznati koliko je meseci proteklo dok sam lutala sa gospinim devojkama i
uivala sa vilinskim mukarcem koji me je tamo odveo...
Ali ne, nemogue da je to trajalo vie od dve ili najvie tri noi... urno je razmiljala, ne znajui
da je to poetak zbrke koja e beskonano rasti i koju nikada nee uspeti da razrei. A sada,
razmiljajui o tim noima, osetila je strah i stid, drhtei od seanja na zadovoljstvo kakvo nikada
ranije nije iskusila, dok je leala u naruju vilinskog mukarca - a sada, kad se oslobodila njihovih
arolija, to joj se inilo kao neto sramotno, neto uinjeno u snu. A milovanja koja je razmenjivala
s vilinskim devojkama, neto o emu ranije nije ni sanjala - uz to, bilo je neega i sa samom
gospom... sad, kad je malo razmislila, gospa je prilino liila na Vivijen, i to ju je takoe
postidelo... u vilinskoj zemlji oseala se kao da je itavog ivota eznula za tim stvarima, a u
spoljanjem svetu se ne bi usudila da ih uini, ne bi ak ni pomislila na to.
Uprkos toplom suncu, poela je da drhti. Nije znala koje je godinje doba, ali na ivici Jezera
videla je krpice neotopljenog snega, zaklonjene trskom. Za ime Boginje, je li mogue da je prola
itava zima i da je opet prolee? A ako je u spoljanjem svetu proteklo dovoljno vremena da Artur
isplanira izdaju Avalona, onda je svakako proteklo vie vremena nego to se usuivala da pomisli.
Izgubila je no, konja i sve ostalo to je nosila sa sobom. I cipele su joj bile iznoene, nije imala
hrane, i bila je sama na obalama neprijateljske zemlje, daleko od bilo kog mesta gde bi je
prepoznali kao kraljevu sestru. Pa, i ranije je umela da trpi glad. Licem joj je preleteo nagovetaj
osmeha. Ovde je bilo velikih kua i manastira gde bi, kao prosjakinja, mogla da dobije hleba.
Mogla bi da se vrati na Arturov dvor - moda bi uz put naila na neko selo u kome su potrebne
usluge babice, pa bi mogla da svojom vetinom zaradi hranu.
Poslednji put enjivo je pogledala obalu sa druge strane Jezera. Da li bi se usudila da ponovo
pokua da izgovori re moi koja bi je uvela u Avalon? Ako bi razgovarala sa Ravenom, moda bi
mogla da sazna kakva to tano opasnost preti... zaustila je da uzvikne re, a onda se predomislila.
Nije mogla da se suoi ni sa Ravenom; sa Ravenom koja se tako dosledno pridravala zakona
Avalona, koja nije uinila nita ime bi osramotila odedu svetenice. Kako da pogleda Ravenine
bistre oi, nosei u sebi seanja na ono to je inila u spoljanjem svetu i u vilinskoj zemlji? Ravena
bi joj u trenutku proitala misli... na kraju su se obale Jezera i obrisi crkve izgubili u suzama, a ona
je okrenula lea Avalonu i nala rimski put koji vodi ka jugu, kraj rudnika i sve do Karleona.

Tek posle tri dana putovanja srela je jo nekog putnika. Prve noi spavala je u naputenoj
ovarskoj kolibi, bez veere, samo sa zaklonom od vetra. Drugog dana naila je na farmu sa koje su
svi otili, sem malounog guara; ali on ju je pustio da sedi kraj ognjita, i izvadila mu je trn iz
noge, pa joj je dao deo svog hleba. Prelazila je i vee razdaljine bez hrane.
No, kako se pribliavala Karleonu, zaprepastilo ju je kad je naila na dve spaljene kue, i useve
kako trunu u poljima... kao da su ovuda proli Saksonci! Ula je u jednu od kua, koja je izgledala
kao da je opljakana, jer malo ta je ostalo unutra; u jednoj sobi nala je stari, izbledeli ogrta,
suvie ofucan, verovatno, da bi ga uzeli ak i pljakai; no, bio je od tople vune, i Morgana se
umotala u njega, mada je sada jo vie liila na prosjakinju; hladnoa joj je smetala vie od gladi.
Pred vee su se pojavile kokoke u naputenom dvoritu; ivina robuje navikama, a ove jo nisu
shvatile da ovde nee dobiti hranu. Morgana je uhvatila jednu i zavrnula joj vrat, a na unitenom
ognjitu zapalila je vatru; ako bude imala sree, niko nee primetiti dim kako se izvija iz ruevina,
ili e pomisliti da je to delo duhova. Oistila je kokoku i ispekla je na zelenom tapu iznad vatre.
Bila je toliko matora i ilava da joj je bilo teko da je savlada ak i svojim snanim zubima, ali
toliko dugo je gladovala da joj nije bilo vano, i isisala je sr iz kostiju kao da je posredi najfinija
divlja. U jednoj od pomonih zgrada nala je komad stare koe. Iz onoga to je verovatno bila
radionica odnet je svaki deli alata i metala, ali ostalo je neto rasute koe, pa je Morgana u to
umotala ostatke kokoke. Trebalo je i da popravi cipele, ali nije imala no. Pa, moda e u nekom
selu moi da pozajmi jedan na nekoliko minuta. Kakvo ju je ludilo navelo da baci svoj no?
Bilo je nekoliko dana posle punog meseca, i kada je napustila unitenu farmu primetila je inje na
kamenom pragu, a na nebu se nalazio bledi dnevni mesec. Dok je prelazila preko dvorita, nosei
zaveljaj sa mesom i debeli tap - svakako ga je neki pastir izdeljao pa ostavio - zaula je divlje
kokodakanje, pa je potraila gnezdo i pojela tek sneseno jaje, sirovo i jo toplo. Sada je bila sasvim
sita i zadovoljna.
Vetar je bio otar i hladan; brzo je hodala, zadovoljna to ima ogrta, ma koliko ofucan i
izbledeo. Jutro je ve prilino odmaklo, i poela je da razmilja da li da sedne ukraj puta i pojede
malo hladnog peenja, kad je iza sebe na putu zaula topot kopita kako je sustie.
Prva pomisao bila joj je da nastavi mirno dalje - gledala je svoja posla i imala je jednako pravo
da ide putem kao i svaki drugi putnik. A onda se setila unitene farme, pa se predomislila i sila sa
puta, sakrivi se iza bunja. Nije bilo naina da predvidi kakvi to ljudi idu iza nje, jer Artur je bio
toliko zauzet Saksoncima da nije imao vremena za odravanje mira u zemlji i zatite na putevima.
Ako joj se putnik uini bezopasan, moe ga upitati za novosti; ako ne, pa, ostae skrivena dok se on
ne udalji.
Bio je samo jedan konjanik, na visokom, vitkom konju, umotan u sivi ogrta; jahao je sam, bez
sluge i bez tovarnog konja. Ali iza sebe je nosio veliki paket - ne, nije ni to; on je bio pogrbljen u
sedlu - i tada je shvatila ko to mora biti, i izila je iz zaklona.
"Kevine harfisto!" rekla je.
On je zaustavio konja; ivotinja je bila dobro uvebana i nije se propela. Pogledao je Morganu,
mrtei se, usana izvijenih u prezriv osmeh - ili je to bilo samo zbog oiljaka?
"Nemam nita za tebe, eno..." i tu je naglo prekinuo. "Boginje mi! Pa to je gospa Morgana...
otkuda ti ovde, madam? Prole godine sam uo da si bila u Tintagelu, kraj majke na samrti, ali kada
je Vrhovna kraljica otila na jug posle sahrane rekla je da nisi bila tamo..."
Morgana se zateturala i osnonila se o tap. "Moja majka - mrtva? Nisam ula..."
Kevin je sjahao, oslanjajui se o konjski bok dok nije preneo teinu na tap. "Sedi ovde, madam
- zar nisi ula? Pa gde si bila, za ime Boginje? Vest je stigla ak i do Vivijen u Avalonu, ali ona je
sada suvie stara i krhka za tako daleki put."
Tamo gde sam bila, pomislila je Morgana, ne dopiru vesti. Moda onda kad sam viedela
Igrenino lice u umskom jezercu, moda me je dozivala, a ja je nisam ula. Srce joj se grilo od
bola; odavno se udaljila od Igrene - rastale su se kada je njoj bilo jedanaest godina i kad su je
poslali u Avalon - ali sada ju je rastrzao bol, kao da je jo ona mala devojica koja je plakala dok je
naputala Igreninu kuu. Oh, moja majka, a ja nisam znala... Sedela je na ivici puta, a suze su joj
tekle niz lice. "Kako je umrla? Jesi li uo?"
"Od srca, verujem; pre godinu dana, u prolee. Veruj mi, Morgana, uo sam da je bilo sasvim
prirodno i da su to ve godinama oekivali."
Morgana u prvi mah nije mogla da ovlada glasom kako bi progovorila; uz bol, osetila je i uas,
jer oito je obitavala van ovog sveta mnogo due nego to je mislila da je mogue... Kevin je
rekao pre godinu dana, u prolee. Znai, dok je bila u vilinskoj zemlji proteklo je vie od jednog
prolea! Jer u leto, kada je napustila Arturov dvor, Igrena nije bila ni bolesna! Nije bilo pitanje
koliko je meseci bila odsutna, ve koliko godina!
Moe li navesti Kevina da joj kae, a da mu ne otkrije gde je bila?
"U bisagama imam vina, Morgana - ponudio bih te njime, ali mora ga sama uzeti... u poslednje
vreme neto tee hodam. Izgleda mrava i bleda, jesi li i gladna? I otkuda da te sretnem ovako
nasred puta, odevenu", gadljivo je nabrao nos, "gore od svake prosjakinje?"
Morgana je brzo potraila pogodan odgovor.
"Obitavala sam... u samoi, daleko od sveta. Nisam videla ljudsko bie ni sama ne znam koliko
dugo. ak sam izgubila i pojam o vremenu." A to je bilo tano, jer ma kakav narod obitavao u
vilinskoj zemlji, to svakako nisu bila ljudska bia.
"To mogu da ti poverujem", rekao je Kevin. "Verujem da ak nisi ula ni za veliku bitku..."
"Vidim da je itav ovaj kraj spaljen."
"Oh, to je bilo pre tri godine", rekao je Kevin, a Morgana se na to trgla. "Neke ugovorne trupe
prekrile su zavet i prole ovuda, palei i pljakajui. Artur je u toj bici ozbiljno ranjen i proveo je u
postelji pola godine." Primetio je Morganin izraz lica i pogreno protumaio njenu zabrinutost.
"Sada mu je sasvim dobro, ali za sve to vreme nije stao na noge - verujem da su mu nedostajale
tvoje isceliteljske vetine, Morgana. Potom je Gaven doveo itavu Lotovu vojsku sa severa i imali
smo mir pune tri godine. A onda, prolog leta, imali smo veliku bitku na planini Badon - Lot je tu
poginuo - da, to je bila pobeda o kojoj e bardovi pevati stotinama godina. Mislim da nije ostao u
ivotu nijedan saksonski voa od Kornvola do Lotije, osim onih koji su priznali Artura za kralja.
Nije bilo nieg slinog jo od Cezarovih vremena. A sada zemljom vlada mir - i Artur."
Morgana je ustala i prila bisagama. Nala je meinu sa vinom. "Uzmi i hleb i sir", rekao je
Kevin. "Blii se podne i jeu sa tobom." Kada ga je posluila i otvorila svoj zaveljaj sa ostacima
kokoke, ponudivi ga, on je odmahnuo glavom.
"Hvala ti, ali ja sada vie ne jedem meso, pod zavetom sam... udim se da te vidim da jede
meso, Morgana, ti, visoka svetenica..."
"Da nije toga, gladovala bih", rekla je Morgana, i ispriala mu otkuda joj kokoka. "Ali otkako
sam otila iz Avalona nisam se pridravala te zabrane. Jedem sve to stigne pred mene."
"Ja lino mislim da i nije vano jedemo li meso, ribu ili ito", rekao je Kevin, "mada hriani
silno dre do svojih postova - ili barem taj Patricije koji je sada Arturov biskup. Ranije su
svetenici koji su iveli sa nama u Avalonu pominjali Hristove rei kako ne prlja usta ono to ulazi
u njih, nego ono to iz njih izlazi, i kako stoga ljudi treba ponizno da jedu sve to im Bog podari. A
uo sam i da Talesin tako kae. Ali to se mene tie - svakako zna da, na odreenom nivou
misterija, ono to se pojede veoma utie na um - sada se ne usuujem da jedem meso, jer me ini
pijanim kao previe vina!"
Morgana je klimnula glavom - i ona je imala slino iskustvo. Kada je pila sveto bilje, nije mogla
da jede nita sem hleba i voa; ak i od sira i soiva bilo joj je muka.
"Ali kuda si se sad uputila, Morgana?" Kad mu je rekla, zurio je u nju kao da je poludela. "U
Karleon? Zato? Tamo nema niega - ili moda ni ne zna, mada mi je teko da poverujem u to...
Artur ga je predao jednom od vitezova koji su se dobro pokazali u bici. Na dan Duhova preselio je
itav dvor u Kamelot - ovog leta bie godinu dana kako ivi tamo. Talesinu se to nije dopalo, to je
otvorio dvor na hrianski praznik, ali uinio je to da ugodi svojoj kraljici. Sad je u svemu slua."
Morgana se zaudila mranom izrazu njegovog llica. "Ali ako nisi ula za bitku, svakako nisi ula
ni da je Artur izdao narod Avalona i Plemena."
Morgana je zaustavila pehar na pola puta do usana. "Zato sam i dola, Kevine. ula sam da je
Ravena prekinula utanje i predskazala neto takvo..."
"Bilo je to vie od proroanstva", rekao je bard. Nelagodno je protegnuo nogu, kao da mu dugo
sedenje u jednom poloaju nanosi bol.
"Artur je izdao - ta je tano uinio?" Morgani je zastao dah. "Nije ih valjda predao u ruke
Saksoncima...?"
"Znai, nisi ula. Plemena su se zaklela da slede zastavu Pendragona, jo na Arturovom
krunisanju, kao i na Uterovom pre toga... a doao je i mali narod iz vremena pre Plemena, nosei
svoje bronzane i kremene sekire i vilinske strele - oni ne trpe hladno gvoe, ba kao ni vilinski
narod. Svi, svi su bili zakleti da slede Velikog Zmaja. A Artur ih je izdao... uklonio je simbol
zmaja, mada smo ga preklinjali da pusti neka Gaven ili Lanselet ponesu tu zastavu u boj. Ali on se
zakleo da e na planinu Badon nositi samo svoju zastavu sa krstom i Devicom. I tako je i uinio."
Morgana je uasnuto zurila u njega, seajui se Arturovog proglaenja za kralja. ak se ni Uter
nije tako obavezao narodu Avalona! I izdao je zavet? "I Plemena su ga napustila", apnula je.
Kevin je odgovorio obuzet dubokim gnevom. "Neki su bili blizu toga; deo Drevnog Naroda iz
velkih brda zaista je otiao kui kad se zavijorio krst - kralj Urijens nije mogao da ih zaustavi. to
se tie ostalih - pa, tog dana smo bili svesni da nas Saksonci dre izmeu ekia i nakovnja. Mogli
smo ili da poemo u bitku uz Artura i njegove vitezove, ili da ivimo pod vladavinom Saksonaca,
jer to je bila ona velika bitka kakva je bila predskazana. A on je nosio sveti ma Ekskalibur, deo
Posveenih sudova Obreda. Sasvim mogue da je i Boginja znala da e joj biti gore ukoliko
zemljom budu vladali Saksonci. I tako se borio i Boginja mu je podarila pobedu." Ponudio je
meinu sa vinom Morgani, a kada je ona odmahnula glavom, iskapio ju je.
"Vivijen je trebalo da doe iz Avalona i optui ga za krenje zaveta", nastavio je, "ali nije elela
da to uini pred itavim narodom. I tako sam se uputio za Kamelot, da ga podsetim na datu re.
Ako to ne pomogne, Vivijen se zarekla da e lino doi u Kamelot, na dan kada prima molioce iz
naroda, a Artur se zakleo da e ih lino primati i presuivati, na Duhove. Tada e, rekla je, stati
pred njega kao obian molilac, podsetiti ga na zavet i rei e mu ta se zbiva sa onima koji pogaze
datu re."
"Neka bi Boginja dala da se Gospa od Jezera nikada toliko ne ponizi", rekla je Morgana.
"I ja bih radije razgovarao s njim grubo, a ne biranim reima, ali to nije moj izbor", rekao je
Kevin. Pruio joj je ruku. "Hoe li mi pomoi da ustanem? Mislim da moj konj moe da nas nosi
oboje, a ako ne moe, im stignemo do grada, nabaviemo ti jednog. Trebalo bi da budem otmen
kao veliki Lanselet, i da te pustim da jae sama, ali..." pokazao je svoje ubogaljeno telo.
Morgana ga je povukla na noge. "Snana sam, mogu da hodam. Ako budemo ita kupovali u
gradu, bolje da naemo cipele i no. Nemam uz sebe ni novia, ali vratiu ti dug im budem
mogla."
Kevin je slegnuo ramenima. "Ti si mi sestra po Avalonu - ono to je moje, to je i tvoje, takav je
zakon. Neemo vie govoriti o plaanju."
Morgana je osetila da crveni od stida to je Kevin podsea na stara pravila. Stvarno sam bila van
sveta. "Da ti pomognem da uzjae. Hoe li konj mirno stajati?"
On se nasmeio. "Kad ne bi hteo, bio bi mi od vrlo male koristi na ovakvim usamljenikim
putovanjima! Hajdemo - voleo bih da sutra stignemo do Kamelota."
U gradu ugnedenom meu brdima nali su zanatliju da popravi Morganine cipele, i kupili su
stari, bronzani bode; ovek koji im ga je prodao rekao je da od velike bitke nije bilo finijeg seiva.
Kevin joj je kupio i pristojan ogrta, rekavi da onaj koji je nala na farmi nije dobar ni za konjsko
ebe. Ali prilino su se zadrali, i kada su se ponovo nali na putu, ve je ozbiljno vejalo, i rano se
smrailo.
"Trebalo je da ostanemo u gradu", rekao je Kevin. "Mogao sam sviranjem na harfi da zaradim
veeru i prenoite za oboje. Da sam sam, spavao bih pod nekom ivicom ili zidom, umotan u
ogrta. Ali jedna gospa iz Avalona ne moe tako."
"Zato misli da nikad nisam tako spavala?" upitala je Morgana.
On se nasmejao. "Pa, da zna da mi izgleda kao da si u poslednje vreme esto tako spavala! Ali
ma koliko pourivali konja, ne moemo veeras stii u Kamelot - moramo negde potraiti zaklon."
Posle nekog vremena, kroz sve jau vejavicu, razabrali su obrise neke naputene zgrade. ak ni
Morgana nije mogla da ue u nju bez saginjanja; najverovatnije je to bila tala, ali toliko dugo bez
ivotinja da nije vie bilo ni zadaha, a krov od indre bio je uglavnom itav. Sapeli su konja i
upuzali unutra. Kevin joj je pokretom naloio da rairi stari ogrta na prljavi pod, pa su se umotali i
legli jedno kraj drugog. Ali bilo je toliko hladno da je na kraju, kad je uo kako Morgani cvokou
zubi, Kevin zakljuio kako moraju uzeti oba ogrtaa za pokriva i lei tik jedno do drugog kako bi
se ugrejali. "Ako ti se nee smuiti od blizine ovog mog izoblienog tela", dodao je, a ona je osetila
u njegovom glasu bol i bes.
"Od onoga to je na tebi izoblieno, Kevine, znam samo da tim slomljenim prstima stvara lepu
muziku nego ja, pa ak i nego Talesin, sa zdravim akama", odgovorila je i privila se uz njega da se
zgreje. Konano je osetila da bi mogla da zaspi, glave oslonjene o njegovo rame.
itavog dana je hodala i bila je umorna; duboko je spavala, ali se probudila im se kroz
pukotine u zidu probila prva svetlost. Bila je sva ukoena od leanja na podu, i kada se osvrnula po
blatnjavim zidovima oko sebe osetila je uas. Ona, Morgana, svetenica iz Avalona, vojvotkinja od
Kornvola, da lei ovako u tali, izgnana iz Avalona... hoe li se ikada vratiti? A bila je i na gorim
mestima od ovog, u zamku eriot u vilinskoj zemlji, daleko od svakog hrianstva i paganstva, van
dveri ovoga sveta... ona koju je Igrena tako paljivo vaspitavala, ona, sestra Vrhovnog kralja,
kolovana kod Gospe od Jezera, prihvaena od strane Boginje... sada je sve to odbacila. Ne, nije
odbacila, bilo joj je oduzeto kad ju je Vivijen poslala na proglaenje kralja i kad je zanela dete
sopstvenog brata.
Igrena je mrtva, moja majka je umrla, i ne mogu se vie vratiti u Avalon, nikada u ovom
svetu... beznadeno se rasplakala, priguujui jecaje ogrtaem.
Kevinov glas bio je promukao i nean u polutami.
"Plae za majkom, Morgana?"
"Za majkom - i za Vivijen - a uglavnom najvie zbog sebe." Morgana nije bila sigurna je li to
rekla naglas. Kevin ju je zagrlio, a ona mu je spustila glavu na grudi i plakala je i plakala sve dok
joj suze nisu presuile.
"Govorila si istinu, Morgana", rekao je on mnogo kasnije, jo joj gladei kosu, "ne gadi me se."
"Kako bih mogla", odgovorila je, privijajui se uz njega, "kad si tako dobar prema meni?"
"Ne misle sve ene tako", rekao je on. "ak i kada priem Beltanskim vatrama, desi se da ujem
- jer ima sveta koji misli da neko ko je hrom mora biti i gluv i nem - ujem ih mnoge, ak i devojke
koje pripadaju Boginji, kako apuu savetenici da ih postavi daleko od mene, kako ne bih mogao
da ih vidim kada doe vreme da se udaljimo od vatri..."
Morgana je naglo sela. "Da sam ja bila ta svetenica, oterala bih tu enu od vatri, jer se usudila
da zahteva u kakvom obliku Bog treba da joj prie... ta si ti uinio, Kevine?"
On je slegnuo ramenima. "Poto nisam hteo da kvarim obred niti da muim neku enu takvim
izborom, udaljio sam se tako tiho da niko nije ni primetio. ak ni Bog ne moe da promeni ono to
vide na meni i to o meni misle. Jo pre nego to su mi druidski zakoni zabranili da leem sa
enama koje se daju za novac, nisam mogao da ih platim dovoljno da bi me prihvatile. Moda bi
trebalo da postanem hrianski svetenik, jer oni, koliko ujem, ue svoje svetenike tajni ivota
bez ene. Ili bi trebalo da alim to su pljakai koji su me obogaljili zaboravili i da me ukope, pa
bi mi bilo svejedno. Izvini - ne bi trebalo da govorim o tome. Ali pitam se da li si pristala da legne
kraj mene zato to si mislila da u ovom bogaljastom telu nema mukosti, pa nisi tako razmiljala o
meni..."
Morgana ga je sluala, uasnuta agonijom gorine u njegovim reima, ranama nanetim njegovoj
mukosti. Znala je koliko ivota postoji u njegovim rukama, koliko je osetljiv kao muziar. ak i
pre Boginje, moe li ena da gleda samo u izoblieno telo? Setila se kako se bacila Lanseletu u
naruje, i setila se koliko joj je bio ranjen ponos, i znala je da se ta rana nikada nee sasvim zaceliti.
Polako se sagnula i poljubila ga u usta, a zatim u oiljke na ruci. "Nikada ne sumnjaj u to, za
mene si ti mukarac, i Boginja me je navela da ovo uinim." Ponovo je legla i okrenula se ka
njemu.
On ju je otro pogledao pod sve jaim svetlom. Na trenutak se trgla kad mu je ugledala lice - zar
misli da ga ona saaljeva? Ne; ona deli svest o njegovim patnjama, to je sasvim drugaije.
Pogledala ga je pravo u oi... da, da mu lice nije toliko puno gorine, toliko izoblieno patnjom, bio
bi lep; crte su mu pravilne, oi tamne i nene. Sudbina mu je slomila telo, ali ne i duh - kukavica ne
bi mogao da izdri zadatke kakve postavljaju druidi.
Pod platom Boginje, kao to mi je svaka ena sestra, ker i majka, tako mi je svaki mukarac
otac, ljubavnik i sin... Moj otac je umro pre nego to sam stigla da ga upamtim, a sina nisam videla
otkako je prohodao... ali ovom mukarcu u pruiti ono to Boginja eli... Ponovo je poljubila aku
prekrivenu oiljcima i stavila je sebi pod haljinu, pravo na grudi.
Bio je neiskusan - to joj se uinilo udno za oveka njegovih godina. Ali kako bi i moglo biti
drugaije? pomislila je. Ovo je prvi put da inim ovo po svojoj slobodnoj volji, i da taj dar bude
primljen jednostavno, kao to je i ponuen. To je zacelilo neto u njoj. udno to joj je tako sa
mukarcem koga jedva poznaje i prema kome osea samo ljubaznost. ak i tako neiskusan, bio je
paljiv i nean sa njom, i osetila je kako u njoj izvire ogromna i neizreciva nenost.
"udno", rekao je on kasnije, tihim, zamiljenim glaom. "Znao sam da si svetenica i da si
mudra, ali nekako nisam ni pomislio da si i lepa.,"
Promuklo se nasmejala. "Lepa? Ja?" Ali bila mu je zahvalna to je, makar i na trenutak, to
pomislio.
"Morgana, reci mi - gde si bila? Ne bih te ispitivao, ali ta god da je, teko ti lei na srcu."
"Ne znam", izletelo joj je. Nije ni pomislila da e mu rei. "Van sveta, izgleda - pokuavala sam
da stignem u Avalon - a nisam uspevala da uem, put mi je, izgleda, zatvoren. Dva puta sam ve
bila... drugde. U drugoj zemlji, u zemlji snova i arolija - u zemlji gde vreme stoji i ne stoji, i nema
nieg sem muzike..." Tu je zautala; hoe li harfista pomisliti da je poludela?
Pogladio ju je prstom po ivici oka; prst mu je bio hladan, jer su zbacili pokrivae sa sebe; sada
ju je paljivo uukao u ogrta. "I ja sam jednom bio tamo i uo sam njihovu muziku..." rekao je,
dalekim, zamiljenim glasom, "i na tom mestu nisam bio ni izdaleka ovako ubogaljen, i njihove
ene mi se nisu smejale... Jednog dana, moda, kada prestanem da se bojim ludila, ponovo u otii
tamo... pokazali su mi skrivene puteve i rekli su da mogu da doem, zbog moje muzike..." Ponovo
je zapao u dugo utanje.
Ona se stresla i odvratila pogled. "Bolje da ustanemo. Ako nam se konj nije smrzao noas, danas
emo stii u Kamelot."
"A ako stignemo zajedno", tiho je dodao Kevin, "verovae da si dola sa mnom iz Avalona. Njih
se ne tie gde si izbivala - ti si svetenica, i tvoja savest se ne tie nikoga ivog, ak ni njihovih
biskupa, pa ak ni samog Talesina."
Morgana je poelela da ima da odene pristojnu haljinu; stii e na Arturov dvor obuena kao
prosjakinja. Pa, tu se nita nije moglo. Kevin ju je gledao dok je ureivala kosu, a onda je pruio
ruke, pa mu je pomogla da ustane; ali ponovo je u njegovom pogledu primetila gorinu. Navikao je
da podie oko sebe stotinu ograda gorine i gneva. Ipak, dok su izlazili kroz niska vrata, dodirnuo
joj je ruku.
"Nisam ti se zahvalio, Morgana..."
Nasmeila se. "Oh, ako treba da se zahvaljuje, onda je to obostrano, prijatelju - ili ne bih smela
tako da te zovem?"
Prsti prekriveni oiljcima na trenutak su se stegli oko njenih... a onda je ugledala divlji plamen, i
njegovo lice okrueno vatrom, izoblieno u vrisku, i oganj svuda oko njega... oganj... ukoila se i
otrgla ruku, uasnuto zurei u njega.
"Morgana!" uzviknuo je. "ta je bilo?"
"Nita, nita - samo gr u nozi", slagala je i izbegla je da ga dodirne kada je pruio ruku ka
njoj. Smrt! Smrt na lomai! ta je to znailo? ak ni najgori izdajnici ne umiru tom smru... ili sam
videla samo ono to mu se desilo kao detetu? Ma koliko kratak, trenutak Vida ju je potresao, kao da
je sama izgovorila re koja ga je oterala u takvu smrt.
"Hodi", rekla je, gotovo grubo. "Idemo odavde."

15.
Gvenvir nikada nije elela da se petlja sa Vidom; zar nije u Svetom Pismu reeno da nijedan
ovek ne zna ta mu donosi dan? Pa ipak, tokom protekle godine, otkako su preselili dvor u
Kamelot, jedva da je i pomislila na Morganu, a ovog jutra se probudila setivi se da ju je sanjala - u
snu ju je Morgana uzela za ruku, povela ju je ka Beltanskim vatrama i naloila joj da kraj njih legne
sa Lanseletom. Kada se sasvim probudila, mogla je da se nasmeje glupom snu. Snove svakako alje
avo, jer ona je uvek sanjala zle stvari, kakve ne bi smela ni da zamisli hrianska ena, a najee
je sanjala Morganu.
Pa, ona je otila sa naeg dvora, i ne moram vie da mislim na nju... ne, ne elim joj zlo, elim
da se pokaje za svoje grehe i da nae mir u manstiru... ali negde daleko odavde. Sad, kad je Artur
napustio paganstvo, Gvenvir je oseala da bi mogla da bude ak i srena, samo da nije tih snova u
kojima je Morgana navodi na sramotne stvari. A sada ju je san progonio dok je sedela i vezla
oltarske prekrivae za crkvu; toliko ju je progonio da joj se inilo greno da veze zlatni krst mislei
na Lanseleta. Spustila je vez i proaptala molitvu, ali misli su joj nastavile istim tokom. Artur, kad
ga je zamolila na Boi, obeao je da e zabraniti Beltanske vatre u itavoj zemlji; smatrala je da bi
to uinio i ranije, samo ga je Merlin spreavao. Svakome bi bilo teko, razmiljala je, da ne voli
starca - bio je tako blag i dobar; da je samo hrianin, bio bi bolji od svakog svetenika. Ali Talesin
je rekao da ne bi bilo lepo prema seljacima ako im se oduzme jednostavna vera u Boginju koja im
uva polja i useve, i plodnost ivotinja i ena. Oni su ionako malo kada mogli da gree, ulagali su
sve snage u oranje i etvu, kako bi imali dovoljno hrane da ne gladuju; nije se moglo oekivati da
e se avo petljati sa takvim ljudima, ako avola uopte ima. Ali Gvenvir mu je odgovorila:
"Verovatno mislite da oni ne gree kada prilaze Beltanskim vatrama i slede paganske obrede, leui
sa onima sa kojima nisu u braku..."
"Bog zna koliko je u njihovim ivotima malo radosti", mirno je odgovorio Talesin. "Zar je zaista
tako loe to etiri puta u godini, pri smeni godinjih doba, mogu da se provesele i rade ono to im
ini zadovoljstvo? Ne bih imao mnogo razloga da volim Boga koji bi to proglasio grenim. Da li
ih ti smatra grenim, kraljice?"
Smatrala ih je; tako bi morala da misli svaka hrianka - ii u polja, plesati naga i lei sa prvim
mukarcem koji se pojavi... sramno, kvarno i greno. Talesin je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
"Pa ipak, kraljice moja, niko nije gospodar tue savesti. ak i ako misli da je to sramota i greh,
zar zaista misli da zna ta je dobro za druge? ak ni mudraci ne znaju sve, a moda Bogovi imaju
i druge svrhe sem onih koje mi, sa ovo malo mudrosti, moemo da uvidimo."
"Ako umem da razlikujem dobro i zlo - a znam, jer nas svetenici ue tome, i Bog nas ui u
Svetom Pismu - zar ne bi trebalo da se plaim kazne Boje ukoliko ne stvorim zakone koji e
odvraati moj narod od greha?" upitala je Gvenvir. "Bog bi krivicu svalio na mene ukoliko
dozvolim zle stvari koje mogu da spreim, i da sam ja kralj, ve bih ih odavno zabranila."
"Pa, gospo, onda mogu rei samo da je srea za ovu zemju to ti nisi kralj. Kralj mora da titi
svoje podanike od stranaca, od napadaa, i da vodi narod u bitke - kralj se mora prvi postaviti
izmeu svoje zemlje i opasnosti, ba kao to seljak ustaje da brani svoja polja od pljakaa. Ali nije
njegova dunost da odreuje ta srce sme da osea."
Vatreno mu se usuprotivila. "Kralj je zatitnik svog naroda, a zato da im titi tela, ako pusti da
im due padnu u ruke avolu? Sluajte, gospodaru Merline; ja sam kraljica, a majke iz ove zemje
alju svoje keri da me slue i da se ue dvorskom ponaanju - razumete li? Pa, kakva bih ja
kraljica bila kad bih putala da se keri drugih ena nedostojno ponaaju i zatrudne, ili - kao to je
inila kraljica Morgoza, kako ujem - da putam svoje gospe u kraljev krevet, ukoliko poeli da se
provodi sa njima? Majke mi poveravaju svoje keri, jer znaju da u ih tititi..."
"To je drugo, poveravaju ti devojke suvie mlade da bi znale ta ele, prema kojima treba biti
strog kao majka da bi valjano odrasle", rekao je Talesin. "Ali kralj vlada nad odraslim ljudima."
"Bog nije rekao da treba da vlada jedan zakon za dvor, a drugi za prost narod! On eli da se svi
pridravaju njegovih zapovesti - a ta bi bilo da nema zakona? ta mislite, ta bi bilo sa ovom
zemljom kad bi moje gospe izlazile u polja i nedostojno se ponaale? Zato bi se takve stvari
deavale ak i nadomak crkvenih zvona?"
Talesin se nasmeio. "Sve mi se ini da, ak i da nema zakona koji to zabranjuje, ti ne bi izlazila
u polja na Beltan, gospo moja. Primetio sam ve - nimalo ne voli da izlazi na otvoreno."
"Ja sam vaspitana kao hrianka, savetuju me svetenici, i odluila sam da ne idem", otro mu je
odvratila.
"Ali, Gvenvir", rekao joj je vrlo blago, gledajui je bledoplavim oima usaenim u izborano
lice, "razmisli malo. Pretpostavimo da se donese zakon protiv toga, a da ti po savesti osea da je to
ipak ispravna stvar, prepustiti se Boginji, priznajui time da je ona iznad svih nas, iznad tela i due?
Ako tvoja Boginja eli da tako ini, zar bi dopustila da te donoenje nekakvog zakona udalji od
Beltanskih vatri? Razmisli, draga gospo: pre manje od dvesta godina - zar ti biskup Patricije nije
priao o tome? - ovde, u Letnjoj zemlji, bilo je izriito zakonom zabranjeno potovati Hrista, jer bi
se time rimskim bogovima oduzimalo njihovo drevno pravo. A bilo je hriana koji su radije
umirali nego da uine takvu sitnicu, da zapale malo mirisa pred nekim idolom - da, vidim da si ula
tu priu. Hoe li dopustiti da tvoj Bog bude tiranin kao rimski imperatori?"
"Ali Bog je stvaran, on postoji, a ti idoli su delo ljudskih ruku", odvratila je Gvenvir.
"Ne ba, isto vai i za Devicu Mariju koju je Artur poneo u bitku; to je slika koja prua mir umu
vernika. Meni je, kao druidu, strogo zabranjeno da posedujem sliku bilo kog Boga, jer sam, tokom
mnogih ivota, nauio da mi nisu potrebne - mogu da mislim na Boga kao da se nalazi u meni. Ali
oni koji se jednom raaju ne mogu tako, i zato im je potrebna Boginja u okruglom kamenju i
jezercima, kao to je tvom prostom narodu potrebna slika Device Marije i krsta, koju neki vitezovi
nose na titu, kako bi se znalo da su krianski vitezovi."
Gvenvir je znala da u tom rasuivanju postoji neka greka, ali nije mogla da se raspravlja sa
Merlinom; u svakom sluaju, on je ipak samo starac i paganin.
Kada rodim Arturu sina - jednom mi je rekao da tada mogu da zatraim od njega sve to
poelim; e, tada u ga zamoliti da zabrani Beltanske i etvene vatre.
Setila se tog razgovora, mesecima kasnije, onog jutra kad je sanjala. Morgana bi joj svakako
dala isti savet - da legne sa Lanseletom kraj vatri... Artur je rekao da joj nee postavljati nikakva
pitanja ukoliko rodi dete, naprosto joj je dao dozvolu da uzme Lanseleta za ljubavnika... oseala je
da joj lice gori dok se saginjala nad krstom; nije se oseala dostojna da ga dodiruje. Spustila je
oltarski prekriva sa krila i umotala ga u komad grublje tkanine. Radie na njemu kad bude
smirenija.
Na ulazu u sobu zauo se Kajev neravnomeran korak. "Gospo moja", rekao je, "kralj me alje da
pitam hoete li doi na vojno vebalite. eleo bi da vam neto pokae."
Gvenvir je klimnula glavom svojim gospama. "Elena, Meleas, hodite sa mnom", rekla je. "Vi
ostale, moete da poete ili da ostanete ovde i radite, kako elite."
Jedna od ena, postarija i pomalo kratkovida, odluila je da ostane i nastavi sa predenjem; sve
ostale, eljne izlaska na sunce, okupile su se iza Gvenvir.
Preko noi je padao sneg, ali zima je ve jenjavala, i sada se sneg brzo topio na suncu. Kroz
travu su se pomaljali mali pupoljci; kroz mesec dana sve e biti puno cvea. Kada je dola u
Kamelot, njen otac, Leodegranc, poslao joj je svog najboljeg vrtlara, kako bi odluio koje e povre
i zaini tu najbolje rasti. Ali vrh brega bio je naseljen davno pre dolaska Rimljana i na njemu je ve
bilo mnogo bilja; Gvenvir mu je naloila da ih sve presadi u kuhinjsku batu, a kada su naili na
mesto gde je raslo divlje cvee, Gvenvir je izmolila od Artura da joj tu ostavi mesta za travnjak, pa
je vebalite sagraeno dalje niz padinu.
Plaljivo je podigla pogled dok su prelazili preko travnjaka. Ovde je bilo tako otvoreno, tako
blizu neba; Karleon se nalazio mnogo blie zemlji. Ovde, u Kamelotu, u kinim danima, bilo je kao
da se nalaze na ostrvu usred magle - kao u Avalonu - ali u vedre i sunane dane, kao to je ovaj,
leao je visok i otvoren, kao da nadgleda sve okolne zemlje, a kad se stane na sam vrh, moglo se
gledati preko milja i milja bregova i uma...
Oseala se kao da je preblizu nebesima; svakako nije u redu da ljudska bia, obini smrtnici,
vide toliko daleko - ali Artur je rekao da, iako u zemlji vlada mir, kaljevski dvor mora biti teko
pristupaan.
Nije je doekao Artur, nego Lanselet. Postao je jo lepi, pomislila je. Sad, kad vie nije morao
da nosi kratko podianu kosu zbog kacige, pustio ju je da izraste, i kovrdala mu se na ramenima.
Nosio je i kratku bradu - to joj se dopadalo, mada ga je Artur zadirkivao zbog nje i tvrdio da je to
znak tatine; Artur je i dalje nosio vojniki kratku kosu, i komornici su ga brijali svakog dana.
"Gospo, kralj te oekuje", rekao je Lanselet i uhvatio je za ruku kako bi je otpratio do niza
sedita koja je Artur izgradio kraj drvene ograde vebalita.
Artur joj se naklonio, zahvalivi osmehom Lanseletu, dok ju je uzimao za ruku. "Evo, Gven,
sedi kraj mene - pozvao sam te jer elim da ti pokaem neto naroito. Gledaj tamo..."
Videla je grupu mlaih vitezova i nekolicinu deaka koji su sluili u kraljevoj kui kako glume
bitku na vebalitu; podeljeni u dve grupe, borili su se opremljeni drvenim maevima i velikim
titovima. "Gledaj", rekao je Artur, "onaj visoki, u ofucanoj koulji boje afrana. Da li ti moda lii
na nekoga?"
Gvenvir je pogledala deaka, pratei njegove vete pokrete maem i titom - odvojio se od
ostalih i napadao kao mahnit, prevrui ih; jednog momka je tako gadno udario po glavi da je ostao
da lei onesveen, a drugi se zateturao od estokog udarca po titu. Deko je bio vrlo mlad - na
ruilastom licu tek su mu se nazirali prvi tragovi brade, pa je i dalje izgledao kao anelak - ali bio
je visok gotovo dva metra, krupan i irokih ramena kao bik.
"Bori se kao besan", rekla je Gvenvir, "ali ko je to? Kao da sam ga viala na dvoru..."
"To je onaj momak koji je doao na dvor i nije hteo da kae kako se zove", rekao je Lanselet
kraj njih, "pa si ga dala Kaju da pomae u kuhinji. Prozvali su ga 'Lepi', jer su mu ruke tako fine i
bele. Kaj ga je vrlo grubo zavitlavao, pretei da e ih unititi meajui pomije i istei povre. Na
Kaj ima vrlo gadan jezik."
"Ali deko mu nikada nije uzvratio", dodao je Gaven sa druge strane. "Mogao bi da prelomi
Kaja nadvoje golim rukama, ali kada su ga ostali momci podsticali da udari - jedom je Kaj napravio
stvarno kvarnu alu o njegovom poreklu, rekao je da je sigurno nikogovi, sin ubretara, poto mu
ti poslovi ba lee - Lepi mu je samo pogledao preko glave i rekao da ne bi bilo lepo udariti nekoga
ko je postao bogalj sluei svog kralja."
"To je Kaju palo tee nego da ga je pretukao", mrano je rekao Lanselet. "Kaj smatra da i nije ni
za ta drugo do da se bavi pomijama i noenjem tanjira. Jednog dana, Arture, mora nai neki
pohod za Kaja, makar da poe i traga za Pelinorovim zmajem."
Elena i Meleas zakikotale su se iza njih. "Dobro, dobro, hou", rekao je Artur. "Kaj je suvie
dobar i odan da bismo ga i mi zavitlavali. Znate da sam eleo da mu dam Karleon, ali on nije hteo
da ga primi. Rekao je da mu je otac naloio da me svojim rukama slui sve dok bude iv, i da e
radije doi ovamo, u Kamelot, da upravlja domainstvom. Ali taj deko - Lepi, Lanse, tako si
rekao? Da li te podsea na nekoga, eno moja?"
Zagledala se u deaka, koji je sada juriao na poslednjeg lana protivnike grupe, a dugaka,
plava kosa vijoril mu je na vetru. Imao je visoko, iroko elo i veliki nos, a ruke, kojima je stezao
oruje bile su glatke i bele... onda je pogledala kraj Artura i ugledala isti takav nos i plave oi,
mada skrivene u masi rie kose, i rekla: "Pa, lii mi na Gavena", kao da ju je to zapanjilo.
"Boe, pomozi nam, stvarno je tako", nasmejao se Lanselet. "Ja to uopte nisam primetio - a
stalno ga gledam. Ja sam mu dao tu koulju, uopte nije imao nijednu itavu..."
"A dao si mu i druge stvari", rekao je Gaven. "Kada sam ga upitao ima li sve to mu je potrebno,
rekao mi je za tvoje darove. Plemenito od tebe to si pomogao deaku, Lanse."
Artur ga je iznenaeno pogledao. "Znai li da je on od tvoje krvi, Gavene? Nisam znao da ima
sina..."
"Ne, kralju moj. To je moj... moj najmlai brat, Garet. Ali nije mi dozvolio da kaem."
"Nisi ak ni meni rekao, roae?" prebacio mu je Artur. "Zar taji stvari pred svojim kraljem?"
"Nije tako", pobunio se Gaven, sav pocrvenevi, pa je izgledalo kao da su mu kosa i krupno,
iroko lice iste boje; Gvenvir se inilo udno da tako krupan i grub mukarac moe da pocrveni kao
dete. "Nikada ne bih ni pomislio, kralju moj, ali deko me je molio da ne kaem nita - rekao je da
sam ja stekao ugled jer sam ti roak, ali da ako on stekne ugled na dvoru i kod velikog Lanseleta -
ba tako je rekao, Lanse, kod velikog Lanseleta - eli da to bude zbog njegovih dela, a ne zvog
imena i porekla."
"To je glupo", rekla je Gvenvir, ali Lanselet se nasmeio.
"Ne - to je asno. esto sam alio to nisam imao hrabosti da tako uinim, umesto da me trpe
to sam Banovo kopile, pa nisam morao ni za ta da se izborim sam - zato sam se tako estoko
trudio da budem sjajan ratnik, kako niko ne bi rekao da nisam zasluio svoj poloaj..."
Artur je neno poloio ruku Lanseletu na miicu. "Toga nikada ne treba da se plai, prijatelju",
rekao je. "Svi znaju da si mi ti najbolji od svih vitezova i da si najblii mom presltolu. Gavene",
obratio se riem vitezu, "ni tebe ne cenim zato to si mi roak i naslednik, nego zato to si odan i
pouzdan, i to si mi desetinama puta spasavao ivot. Bilo je i takvih koji su mi govorili kako ne bih
smeo dopustiti da me titi prvi naslednik, jer ako takav dobro obavlja svoju dunost,o nikada nee
doi do prestola, ali mnogo puta mi je bilo milo to imam tako odanog roaka da mi titi lea."
Zagrlio je Gavena ok ramena. "Znai, to ti je brat, a ja nisam imao pojma."
"Nisam znao ni ja kada je tek doao na dvor", rekao je Gaven. "Kad sam ga poslednji put video,
na tvom krunisanju, bio je deai ne vii od mog maa, a sada - pa, vidi i sam. Ali jednom sam ga
video u kuhinji i pomislio sam da je moda neko oevo kopile. Bog zna da ih je Lot imao mnogo -
ali onda sam ga prepoznao, a on me je molio da ne otkrijem ko je, kako bi sam doao do slave."
"Pa, godinu dana Kajeve obuke nainilo bi oveka od svake mamine maze", rekao je Lanselet,
"a on je stvarno sve muki trpeo."
"udi me da ga nisi prepoznao, Lanselete - umalo to te nije ubio na Arturovom venanju",
vedro je rekao Gaven. "Zar si zaboravio kako si ga predao naoj majci i naredio joj da ga izlema
kako bi nauio da ne tri pod konjska kopita..."
"A ubrzo potom sam umalo slomio vrat - da, sada se seam", nasmejao se Lanselet. "Znai, to je
taj mali mangup! Ali daleko je prevaziao ostale momke, trebalo bi da veba sa pravim orujem, uz
vitezove. Meni se ini da bi ve sad bio meu najboljima. Doputa li mi, kralju moj?"
"ini kako eli, prijatelju."
Lanselet je otpasao ma. "Priuvaj mi ga, gospo", zamolio je Gvenvir. Preskoio je ogradu, uzeo
jedan od drvenih maeva za vebu i potrao ka krupnom, riokosom deaku.
"Prevelik si za tu decu, mome - hodi ovamo i oprobaj se sa nekim tvoje veliine!"
Sa nekim tvoje veliine? - uasnuto je pomislila Gvenvir. Lanselet uopte nije bio krupan, bio je
tek neto vii od nje, a mladi Lepi bio je vii od njega za itavu glavu! U prvi mah deko je oklevao
pred kraljevim kapetanom konjice, ali Artur mu je uputio pokret ohrabrenja, i deakovo lice sinulo
je od divlje radosti. Jurnuo je na Lanseleta, podigavi drveno oruje na udarac, i zapanjio se kad ga
je spustio, a Lanselet nije bio tu; Lanselet ga je izbegao, okrenuo se i udario ga po ramenu. U
poslednji as je povukao oruje, tako da je samo dodirnuo deaka, ali mu je pocepao koulju. Garet
se brzo pribrao, doekao na vreme naredni Lanseletov udarac; na trenutak se Lanselet okliznuo na
vlanoj travi i izgledalo je kao da e pasti, a onda je pokleknuo pred deakom.
Lepi je odstupio. Lanselet je ustao i proderao se: "Idiote! Zamisli da sam ja moni saksonski
ratnik!" Potom je snano udario deaka po leima, okrenuvi ma pljotimice, tako da je ovaj
ispustio ma i odleteo preko pola vebalita; pao je i ostao da lei, oamuen.
Lanselet je pourio da mu prie i sagne se nad njim, smeei se. "Nisam hteo da te povredim,
mome, ali mora nauiti da se bolje uva." Pruio mu je ruku. "Hajde, osloni se o mene."
"Poastvovali ste me, ser", rekao je deko, porumenevi, "a i koristilo mi je da osetim vau
snagu."
Lanselet ga je pljesnuo po ramenu. "Neka bi bilo da se uvek borimo rame uz rame, a ne kao
neprijatelji, Lepi", rekao je i vratio se do kralja. Momak je podigao svoj ma i vratio se ostaloj
mlaariji, koja se okupila i poela da ga zavitlava. "Pa, Lepi, umalo da pobedi kraljevog
kapetana..."
Artur se nasmeio dok je Lanselet ponovo preskakao ogradu. "To je bilo lepo obavljeno, Lanse.
Bie od njega dobar vitez - kao to je njegov brat", dodao je, klimnuvi glavom Gavenu. "Roae,
nemoj mu rei da znamo ko je - razlozi zbog kojih eli da krije svoje ime sasvim su asni. Ali reci
mu da sam ga video i da u ga uiniti vitezom na Duhove, kada svaki molilac sme da izie pred
mene, ako doe i zamoli me za ma kakav odgovara njegovom poloaju."
Gaven je na to sav sinuo. Sada bi, pomislila je Gvenvir, svako ko ih je obojicu video znao da su
roaci, jer osmesi su im bili isti. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Neka bi ti sluio dobro kao ja."
"To je teko mogue", rekao je Artur sa ljubavlju. "Imam ogromnu sreu sa svojim prijateljima i
saputnicima."
Gvenvir je pomislila kako Artur zaista izaziva ljubav i odanost kod svakoga - to je tajna njegove
vladavine, jer mada je vet u bitkama, nije veliki borac; vie puta je videla kako, u bitkama kojima
su se zabavljali i odravali spremnost za borbu, Lanselet, pa ak i stari Pelinor, izbacuju Artura iz
sedla ili ga rue na zemlju. Artur nikada nije bio ljut ni uvreen, nego je dobroudno govorio kako
mu je milo to ima tako dobre borce da ga uvaju, i da je bolje to su mu prijatelji nego neprijatelji.
Deaci su uskoro pokupili svoje oruje za vebu i otili. Gaven se udaljio da razgovara sa
bratom, a Artur je poveo Gvenvir ka utvrenom zidu. Kamelot se nalazio na irokom i visokom
bregu, sa vrhom ravnim i prostranim kao itav grad, i tu su, unutar zida, sagradili svoj zamak. Sada
je Artur poveo Gvenvir na svoj omiljeni vidikovac, gde se moglo popeti na zid i gledati preko
doline. Osetila je vrtoglavicu i pridrala se za zid. Odavde je mogla da vidi ostrvski dom svog
detinjstva, zemlju kralja Leodegranca, a malo severnije videlo se ostrvo, nekako sklupano i nalik
na usnulog zmaja.
"Tvoj otac stari, a nema sinova", rekao je Artur. "Ko e vladati posle njega?"
"Ne znam - verovatno bi voleo da ti odredi nekoga ko e biti moj namesnik", rekla je Gvenvir;
jedna od njenih sestara je umrla na poroaju, u dalekom Velsu, a druga je umrla tokom opsade
zamka. A oeva druga ena nije mu rodila ivog sina, pa je Gvenir bila jedini naslednik kraljevstva.
Ali kako bi ona, ena, uspela da ga zadri pred onima koji su pohlepni za zemljom? Pogledala je ka
oevom kraljevstvu. "Tvoj otac - Pendragon - da li je i on proglaen kraljem na Ostrvu zmaja?"
"Tako mi je rekla Gospa od Jezera, i rekla je da je i on dao zavet da e uvek uvati staru veru i
Avalon - kao i ja", mrano je odvratio Artur i ostao zagledan u Ostrvo zmaja. Upitala se kakve su
mu paganske misli ispunile um.
"Ali kada si se okrenuo jedinom istinskom Bogu, on ti je podario najveu pobedu, pa si odbio
Saksonce zauvek od naih obala."
"Glupo je tako govoriti", rekao je Artur. "Mislim da nijedna zemlja na moe biti bezbedna
zauvek, nego samo dok Bog to eli..."
"A Bog ti je dao sve ove zemlje, Arture, da bi vladao njima kao hrianski kralj. Ba kao kod
proroka Ilije - biskup mi je to ispriao - kada je iziao sa Bojim svetenicima i susreo se sa
svetenicima Baala, pa su prizivali svako svoga Boga, i Jedini Bog bio je najvei, a za Baala se
pokazalo da je samo idol, pa im nije odgovorio. Da u Avalonu ima ikakve moi, zar bi ti Bog i
Devica dali takvu pobedu?"
"Moja vojska odbila je Saksonce, ali moe se desiti da budem kanjen zbog krivokletstva",
rekao je Artur. Nije volela kad mu se na licu pojave bore tuge i uasa.
Pola je malo ka jugu, napinjui vid - odavde se, ako se dobro pogleda, mogao videti sam vrh
crkve Svetog Mihajla na Toru - crkva koja je sagraena zato to je sveti Mihajlo bio gospodar
donjeg sveta, koji se borio da zadri paganske bogove u Paklu. No, ponekad bi se desilo da joj se
zamagli pred oima, pa bi umesto crkve ugledala Tor krunisan prstenom od kamenja. Sestre u
Glastonberiju rekle su joj da je nekada bilo tako, u davna i zla paganska vremena, ali svetenici su
se potrudili da obore i odvuku kamenje iz prstena. Pretpostavljala je da ga ponekad jo vidi zato to
je grena. Jednom je sanjala kako lei sa Lanseletom pod tim kamenjem, i da mu prua ono to u
javi nikada nije...
Lanselet. On je tako dobar, nikada nije traio od nje vie nego to jedna hrianka, uz to udata,
moe da prui bez gubitka asti... ali zapisano je da je sam Hrist rekao: ko god pogleda enu sa
eljom, ve je u srcu poinio preljubu... dakle, greila je sa Lanseletom, i tu se nije moglo nita,
oboje su ve prokleti. Stresla se i otrgla pogled od Tora, jer inilo joj se da bi Artur mogao da joj
proita misli. On je pomenuo Lanseletovo ime...
"ta ti misli, Gven? Krajnje je vreme da se Lanselet oeni."
Jedva je uspela da zadri smiren glas. "Onog dana kad zatrai da ga oeni, gospodaru i kralju,
treba to i da uini."
"Ali on to nee traiti", rekao je Artur. "Ne eli da me napusti. Pelinorova ker bila bi mu dobra
ena, a ona ti je roaka - zar ne misli da bi to bilo pogodno? Lanselet nije bogat, Ban ima suvie
kopiladi da bi im dao vea imanja. Ovako bi bilo dobro za oboje."
"Da, svakako si u pravu", rekla je Gvenvir. "Elena ga prati pogledom kao momci na vebalitu i
jedva eka da joj uputi ljubaznu re ili makar pogled." Mada ju je srce bolelo, moda bi i bilo
najbolje da se Lanselet oeni, jer suvie je dobar da bi ostao vezan za enu koja moe tako malo da
mu prui; tada bi mogla da se iskupi za svoj greh vrstim obeanjem da vie nee greiti, to ne bi
mogla kad bi Lanselet bio u blizini.
"Pa, opet u razgovarati sa Lanseletom o tome. On kae da ne eli da se eni, ali naveu ga da
razume kako to ne znai izgnanstvo sa mog dvora. Zar ne bi bilo dobro kad bi naa deca, jednog
dana, imala Lanseletove sinove u pratnji?"
"Daj Boe da taj dan doe", rekla je Gvenvir i prekrstila se. Zajedno su stajali na uzviici,
gledajui ka Letnjoj zemlji koja je leala pod njima.
"Eno jahaa na putu", rekao je Artur, gledajui na put koji je vodio ka zamku. "To je bard
Kevin, dolazi iz Avalona. A barem ovog puta bio je dovoljno pametan da poe na put sa slugom."
"Nije to sluga", rekla je Gvenvir, posmatrajui vitku priliku koja je jahala iza Kevina na istom
konju. "To je ena. udim se - mislila sam da su druidi kao svetenici i da se dre dalje od ena."
"Pa, to vai za neke od njih, mila, ali uo sam od Talesina da svi koji nemaju najvii in smeju
da se ene, i da esto to i ine", rekao je on. "Moda je Kevin naao sebi enu, a moda samo
putuje sa nekom koja je pola u istom pravcu. Poalji neku od svojih gospi da javi Talesinu ko
dolazi, a jo jedna neka poe u kuhinje - ako veeras budemo imali muziku, valjalo bi da uz nju ide
i gozba! Idemo polako da ga pozdravimo - harfista vet kao Kevin zasluuje da mu lino kralj
poeli dobrodolicu."
Kad su stigli do velike kapije, ova je ve bila otvorena, a doao je i Kaj da doeka velikog
harfistu u Kamelotu. Kevin se naklonio pred kraljem, ali Gvenvir nije skidala pogled sa vitke, loe
odevene prilike koja je jahala iza njega.
Morgana se naklonila. "Evo, vratila sam se na tvoj dvor, brate."
Artur je priao da je zagrli. "Dobro dola nazad, sestro - dugo je potrajalo", rekao je, priljubivi
obraz uz njen. "Sada, kad vie nemamo majku, trebalo bi da se drimo zajedno. Ne naputaj me
vie, sestro."
"Nisam ni pomislila na to", rekla je ona tiho.
Gvenvir je takoe prila da je zagrli, oseajui koliko je Morgana mrava i koata. "Izgleda
kao da odavno putuje drumovima, sestro."
"Istina - dolazim izdaleka", rekla je Morgana, a Gvenvir ju je drala za ruku dok su ulazili u
zamak.
"Gde si bila? Tako dugo te nije bilo - ve sam mislila da se nikada nee vratiti", rekla je
Gvenvir.
"I ja sam ve to pomislila", rekla je Morgana. No, Gvenvir je primetila da ipak nije odogovorila
gde je bila.
"Ono to si ostavila kod nas - harfa, haljine i sve to - sve je ostalo u Karleonu. Sutra u poslati
glasnika po sve", rekla je Gvenvir, i uvela ju je u sobu u kojoj su spavale njene gospe. "Do tada,
ako eli, pozajmiu ti haljinu - dugo si putovala, sestro, i izgleda kao da si spavala u tali. Jesu li
te napali pljakai i oteli ti prtljag?"
"Zaista sam imala lou sreu uz put", rekla je Morgana, "i ako mi poalje sluavku da se
okupam i obuem se u isto, biu ti duboko zahvalna. Rado bih uzajmila i ealj, ukosnice i cipele."
"Moja haljina bie ti predugaka", rekla je Gvenvir, "ali svakako e moi nekako da je
upotrebi dok ne stigne tvoja odea. eljeve, velove i cipele rado u ti dati - ove tvoje izgledaju
kao da si u njima ila do Lotije i nazad!" Dala je znak jednoj od sluavki. "Donesi moju crvenu
haljinu, veo koji ide uz nju, cipele i pojas - sve odaberi tako da sestra mog gospodara bude obuena
kako odgovara njenom poloaju. I poalji po sluavku za kupanje." Gadljivo je pogledala haljinu
koju je Morgana ve skidala. "Ako to ne moe da se valjano opere i zakrpi, bolje je daj nekoj
mlekarici!"
Kada se Morgana pojavila za kraljevim stolom, nosila je crvenu haljinu, koja je dobro pristajala
uz njen ten; traili su da im peva, ali nije pristala, rekavi da je sad tu Kevin i da niko nee hteti da
slua vrapca kako cvrkue kad imaju pred sobom slavuja.
Sutradan je Kevin zatraio prijem kod kralja, i ostao je sa njim i Talesinom vie sati, pa su im
ak i veeru posebno odneli; ali Gvenvir nikada nije saznala o emu su razgovarali - Artur joj je
malo govorio o dravnim poslovima. Svako su se ljutili na njega to je odbacio zavet Avalonu, ali
ranije ili kasnije morae to da prihvate - on je sada hrianski kralj. to se tie Gvenvir, nju su
zaokupljale druge brige.

Tog prolea na dvoru je zavladala groznica, i neke od njenih gospi takoe su se razbolele, tako
da sve do posle Boia nije imala vremena da misli ni na ta drugo. Nikada ne bi ni pomislila da e
joj biti drago to je Morgana uz nju, ali Morgana se dobro razumela u bilje i leenje, i smatrala je
da ba zbog njene vetine niko u dvoru nije umro - ula je da je u okolini dosta sveta poumiralo,
dodue uglavnom deca i starci. I njena mala polusestra Izota dobila je groznicu, ali kad joj je majka
ula za to, nije dozvolila da devojka ostane na dvoru, nego su je vratili na ostrvo, a kasnije su uli
da je umrla. alila je za njom - zavolela ju je i nadala se da e je udati za nekog od Arturovih
saputnika kad malo poodraste.
I Lanselet je dobio groznicu, a Artur je naredio da ga smesti u dvor i da ga neguju njene gospe.
Dok je jo postojala opasnost da se i sama razboli, nije mu prilazila - nadala se da je moda opet
trudna, ali ispalo je da nije; kao i obino, samo njene uzaludne nade i zavaravanja. Kada je poeo
da se oporavlja, esto je odlazila da sedi kraj njega.
Morgana je takoe dolazila i svirala na harfi, sve dok nije mogao da ustane iz postelje. Jednog
dana, posmatrajui ih dok su priali o Avalonu, Gvenvir je primetila kako ga Morgana gleda. Pa
ona ga jo voli! - pomislila je. Znala je da se Artur jo nada braku Morgane i Lanseleta, i gledala je,
bolesna od ljubomore, kako Lanselet zaneseno slua Morgnaninu harfu.
Glas joj je tako umilan; nije lepa, ali tako je mudra i uena - lepih ena je mnogo, Elena je lepa,
i Meleas, i ker kralja Rojna, pa ak je i Morgoza lepa, ali zato bi Lenseletu stalo do
toga? Primetila je i koliko je Morgana nena prema njemu dok ga pridie i poji ga svojim biljnim
lekovima i napicima. Ona, Gvenvir, nikada nije umela sa bolesnicima, nije bila veta i sedela je kao
glupaa dok je Morgana priala, smejala se i zabavljala ga.
Mrailo se, i na kraju je Morgana rekla: "Vie ne vidim strune na harfi i promukla sam kao
gavran - ne mogu vie da pevam. Sad treba da popije lekove, Lanselete, a onda u ti poslati slugu
da te spremi za spavanje..."
Lanselet je uz mraan osmeh primio pehar iz njene ruke. "Tvoji napici me osveavaju, roako,
ali imaju grozan ukus..."
"Popij to", nasmejala se Morgana. "Artur te je stavio meni pod komandu dogod bude
bolestan..."
"Da, a da sam odbio, sigurno bi me istukao i poslao u krevet bez veere, a dok pijem lekove kao
dobar deko, dobiu poljubac i medenjak", rekao je Lanselet.
Morgana se opet nasmejala. "Medenjak jo ne moe da dobije, ali ima fine kae. Ako popije
itav pehar, dobie poljubac za laku no, a medenjake u ti ispei kad dovoljno ozdravi da ih
jede."
"Da, mama", rekao je Lanselet, mrtei nos. Gvenvir je bilo jasno da se Morgana uopte ne ali,
jer kad je ispio pehar, sagnula se i blago ga poljubila u elo, a potom ga je uukala u pokrivae kao
prava mati. "Eto, sad budi dobro dete i spavaj", rekla je, smejui se, ali Gvenvir je taj smeh zvuao
gorko. Potom se udaljila.
Gvenvir je ostala kraj Lanseletovog kreveta. "U pravu je, dragi moj, trebalo bi da spava."
"Dosadilo mi je da Morgana uvek bude u pravu", odvratio je Lanselet. "Sedi jo malo sa mnom,
ljubavi..."
Retko se usuivao da joj se tako obraa, ali sela je na ivicu kreveta i pustila da je uhvati za ruku.
Malo kasnije, privukao ju je nanie i poljubio je; leala je du ivice njegovog kreveta i putala da je
ljubi i dalje, ali posle nekog vremena on je umorno uzdahnuo i nije se pobunio kad je ustala.
"Najdraa ljubavi moja, ne moemo vie ovako. Mora mi dozvoliti da napustim dvor."
"ta? Da juri Pelinorovog omiljenog zmaja? Pa ta bi onda Pelinor radio u slobodno vreme? To
je njegova omiljena divlja", alila se Gvenvir, ali srce ju je bolelo.
On ju je uhvatio za obe ruke i opet je povukao da sedne. "Ne, ne ali se sa tim, Gven, i ti i ja
znamo, a neka nam Bog pomogne, mislim da i Artur zna, da nikada nisam voleo nikoga sem tebe,
jo od dana kad sam te ugledao u kui tvog oca. A ako treba da ostanem odan svom kralju i
prijatelju, moram da napustim dvor kako te vie nikada ne bih video..."
"Neu te spreavati, ako osea da mora da ide..."
"Kao i kad sam ranije odlazio", zadihano je rekao on. "Kad god bih odjahao u rat, napola sam
eznuo da padnem Saksoncima u ruke kako se vie ne bih vraao beznadenoj ljubavi - Boe,
oprosti mi, ponekad sam mrzeo svog kralja, koga sam se zakleo da volim i sluim, i tada sam
mislio kako nijedna ena ne bi smela da raskine prijateljstvo kakvo vlada izmeu nas, i zaklinjao
sam se da vie neu misliti na tebe, osim kao na enu svog kralja. Ali sad vie nema ratova, sedim
ovde dan za danom, gledam te kraj njega na prestolu i zamiljam te u njegovom krevetu, kao srenu
i zadovoljnu enu..."
"Zato misli da sam ita srenija i zadovoljnija od tebe?" upitala je drhtavim glasom. "Ti barem
moe da odabere da ostane ili ode, ali ja sam predata Arturu u ruke, a da me nita nisu pitali. Ne
mogu da se spakujem i odjaem kada mi stvari nisu po volji, nego moram da ostanem meu etiri
zida i radim ono to se od mene oekuje... ako mora da ide, ne mogu traiti da ostane; a ako
ostane, ne mogu ti rei da ode. Ti bar moe da odlui hoe li biti sreniji ako ode ili ako
ostane!"
"Zar misli da za mene ima sree, ostao ili otiao?" upitao je Lanselet, i na trenutak joj se uinilo
da e zaplakati. No, brzo se savladao i nastavio. "Ljubavi, ta hoe da uradim? Boe sauvaj da te
i dalje inim nesrenu. Ako odem, onda su tvoje dunosti jasne, da bude Arturu dobra ena, nita
vie i nita manje. Ako ostanem... " nije nastavio.
"Ako smatra da ti je dunost da ode", rekla je, "onda mora da ode." I suze su joj potekle niz
lice, zamagljujui joj vid.
Kad je ponovo progovorio, njegov glas bio je napet kao da je zadobio smrtnu ranu. "Gvenvir..."
toliko retko joj se obraao punim imenom, uvek je koristio rei gospo ili kraljice moja, a u ali
uvek bi rekao Gven. Kad je sad upotrebio puno ime, uinilo joj se da nikada nita lepe nije ula.
"Gvenvir, zato plae?"
Sada je morala da lae, i to dobro, jer nije mogla da mu kae istinu. "Zato to..." rei su je
guile. "Zato to ne znam hou li preiveti ako ode."
On je progutao knedlu i uhvatio je za obe ruke. "Pa onda... pa, ljubavi... ja nisam kralj, ali otac
mi je dao malo imanje u Bretanji. Hoe li da ode sa dvora sa mnom? Ja... ne znam, moda bi tako
bilo asnije nego da ostanem na dvoru i volim Arturovu enu..."
Znai, voli me, pomislila je Gvenvir, eli me, to je najasniji nain... ali zahvatila ju je panika.
Poi sama, tako daleko, ak i sa Lanseletom... a onda je pomislila ta e svi govoriti o njoj, kako e
biti obeaena...
On je leao, i dalje je drei za ruke. "Nikada ne bismo mogli da se vratimo, to zna - nikada. A
verovatno e nas oboje ekskomunicirati - meni to ne bi mnogo znailo, ja nisam tako veliki
hrianin. Ali, ti, moja Gvenvir..."
Ona je brzo zaklonila lice velom i zaplakala, znajui kolika je kukavica.
"Gvenvir", rekao je on. "Ne bih te navodio na greh..."
"Ve smo zgreili, oboje", gorko je rekla.
"A ako su svetenici u pravu, ve smo zbog toga prokleti", mrano je dodao Lanselet, "a ipak,
od tebe sam dobio samo nekoliko poljubaca - dobili smo svo zlo i krivicu, a nimalo zadovoljstva za
koje kau da ide uz greh. A nisam uopte siguran da verujem svetenicima - kakav bi to Bog bio da
ide nou okolo kao neki straar i zaviruje okolo kao seoska alapaa kako bi video je li neko legao
sa susedovom enom..."
"I Merlin je rekao neto slino", kazala je tiho Gvenvir. "A ponekad mi se ini da je bio u pravu,
mada se esto pitam nije li me to avo naveo na iskuenje..."
"Oh, ne govori mi o avolu", prekinuo ju je on i ponovo ju je povukao da legne kraj njega.
"Ljubavi moja, otii u ako eli, ili u ostati, ali ne mogu da podnesem da te gledam tako
nesrenu..."
"Ne znam ni sama ta elim", jecala je ona, putajui da je grli. "Ve smo platili za svoj greh",
promrmljao je Lanselet i osetila je njegove usne na svojima. Drhtei, prepustila se poljupcu,
oseajui njegove ruke na svojim grudima. Ve se ponadala da mu ovog puta to nee biti dovoljno,
ali u hodniku se zauo neki zvuk i Gvenvir se naglo uspravila, obuzeta panikom. Sedela je na ivici
kreveta kad je u sobu uao Lanseletov titonoa. "Gospodaru", nakaljao se, "gospa Morgana mi je
rekla da ste spremni za spavanje. Ako dozvoljavate, gospo..."
Opet Morgana, prokleta bila! Lanselet se nasmejao i pustio Gvenvirinu ruku. "Da, i nimalo ne
sumnjam da je gospa umorna. Obeava li da e doi i sutra da me poseti, kraljice moja?"
Bila je i besna i zadovoljna to mu glas tako mirno zvui. Okrenula je lice od sveltosti svetiljke
koju je nosio sluga; znala je da su joj i veo i haljina izguvani, a lice umazano od suza i kosa
raupana. Kako izgleda - ta li e sluga misliti da su radili? Brzo je namestila veo preko lica i
ustala. "Laku no, ser Lanselete. Kervale, dobro se staraj o najboljem prijatelju mog kralja." Potom
je izila, oajniki se nadajui da e stii do svojih odaja pre nego to se ponovo rasplae. Oh, Boe,
kako - kako se usuujem da se molim Bogu za priliku da dalje greim? Trebalo bi da se molim da
me izbavi od iskuenja, a to ne mogu!

16.
Dva dana pre veeri Beltana, bard Kevin ponovo je doao na Arturov dvor. Morgani je bilo
drago da ga vidi; prolee je bilo dugo i zamorno. Lanselet se oporavio od groznice i otiao na sever,
u Lotiju, i Morgana je pomislila da bi i ona trebalo da poe, kako bi videla sina; ali nije htela da
putuje sa Lanseletom, a ni njemu se ne bi dopalo njeno drutvo. Mom sinu je dobro tamo gde je,
pomislila je, posetiu ga neki drugi put.
Gvenvir je bila utljiva i alosna; tokom godina Morganinog odsustva, kraljica je od vesele,
detinjaste ene postala utljiva i zamiljena, pobonija nego to je razumno. Morgana je
podozrevala da ezne za Lanseletom, a znajui Lanseleta, pomislila je, uz prisenak prezira, da on
ne bi ni ostavio neku enu na miru niti bi je naveo da zaista poini greh. A Gvenvir mu je bila
dobar par - niti bi htela da mu se poda, niti da ga zaboravi. Pitala se ta Artur misli o tome, ali nije
imala hrabrosti da ga pita.
Morgana je poelela Kevinu dobrodolicu na dvor, a za sebe je mislila kako nije nemogue da
zajedno proslave Beltan - suneve plime su joj tekle u krvi, i ako ve ne moe da ima mukarca
koga eli (a znala je da bi to bio jedino Lanselet), moda bi bilo najbolje da uzme ljubavnika koji bi
uivao u njoj; bilo je prijatno biti eljena. A za razliku od Artura i Lanseleta, Kevin je sa njom
otvoreno razgovarao o dravnikim poslovima. Da je ostala u Avalonu, pomislila je u trenutku
gorkog aljenja, sada bi se ve savetovali sa njom o svim vanijim pitanjima.
Pa, za to je svakako bilo prekasno; to je uinjeno, uinjeno je. Doekala je Kevina u velikoj sali
i posluila ga hranom i vinom, posao koji joj je Gvenvir rado prepustila - Gvenvir je volela da slua
Kevina kako svira na harfi, ali nije mogla da podnese da ga gleda. Tako ga je Morgana posluila, i
razgovarali su o Avalonu.
"Je li Vivijen dobro?"
"Dobro je, i jo je reena da doe u Kamelot na Duhove", rekao je Kevin, "to je dobro, jer Artur
mene nee da slua. Mada je obeao da nee zabraniti Beltanske vatre, barem ne ove godine."
"Ne bi mu ni vredelo da ih zabranjuje", rekla je Morgana. "Ali ima on problema i mnogo blie
kui. Iza onog prozora, tako blizu da se gotovo vidi iz zamka, lei Leodegrancovo kraljevstvo - jesi
li uo?"
"Sluajni prolaznik rekao mi je da je on umro", odgovorio je Kevin, "i da nije ostavio sina iza
sebe. Njegova gospa, Alienor, umrla je na poroaju, nekoliko dana posle njegove smrti. U njihovoj
zemlji groznica je bila okrutna."
"Gvenvir nije htela da ode ni na sahranu", rekla je Morgana. "Nema za im da tuguje - otac je
nije mnogo voleo. Artur e se posavetovati sa njom oko postavljanja namesnika - on kae da je
kraljevstvo sad njeno, i ako budu imali dva sina, mlai e ga naslediti. Ali meni se ne ini
verovatno da e Gvenvir roditi makar jednog sina."
Kevin je polako klimao glavom. "Da, pobacila je dete pre planine Badon i bila je strano
bolesna. Otada nisam uo ak ni glasine o novoj trudnoi", rekao je. "Koliko je Vrhovnoj kraljici
sad godina?"
"Najmanje dvadeset pet, ini mi se", odgovorila je Morgana, ali nije bila sigurna, jer predugo je
obitavala u vilinskoj zemlji.
"Prestara je za prvo dete", rekao je Kevin, "mada ne sumnjam u to da se, kao i sve jalove ene,
usrdno moli za udo. ta to spreava kraljicu da zane?"
"Ja nisam babica. Meni se ini dovoljno zdrava; uz to, odrala je kolena molei se, a bez uinka."
"Pa, Bogovi ine po svojoj volji", rekao je Kevin, "ali svima e nam trebati njihova milost
ukoliko Vrhovni kralj umre bez sina! A sada nema pretnji od Saksonaca spolja koje bi spreile
suparnike kraljeve u Britaniji da se meusobno zarate i razdele zemlju. Nikada nisam verovao
Lotu, ali on je mrtav, a Gaven je strano odan Arturu, pa se Lotije ne treba plaiti, osim ako
Morgoza ne nae sebi ljubavnika sa ambicijama da postane Vrhovni kralj."
"Lanselet je otiao tamo i trebalo bi da se brzo vrati", rekla je Morgana, a Kevin je nastavio. "I
Vivijen e zbog neega ii u Lotiju, mada smo svi smatrali da je suvie stara za takvo putovanje."
Znai, videe mog sina... Morgani je srce poskoilo u grudima, i osetila je neto nalik na bol, a
grlo joj se steglo kao od suza. Kevin to, izgleda, nije primetio.
"Nisam sreo Lanseleta uz put", rekao je on. "Oito je poao drugim putem, ili je svratio da
pozdravi majku, ili je moda", lukavo se nasmeio, "zastao da odri Beltan. To bi usreilo svaku
enu u Lotiji. Morgoza svakako ne bi dopustila da joj takav plen izmakne."
"Ona je sestra moje majke", rekla je Morgana, "i mislim da je Lans suvie dobar hrianin za
tako neto. Ima dovoljno hrabrosti da se suoi sa Saksoncima u boju, ali za takvu bitku nije
dovoljno hrabar."
Kevin je podigao obrve. "Oho, znai tako? Ne sumnjam da govori iz iskustva", rekao je, "ali
utivosti radi, rei emo da zna preko Vida! Ali Morgoza bi rado videla Arturovog najboljeg
viteza okaljanog skandalom - tako bi se Gaven naao blie prestolu. A ujem da dotinu gospu
mukarci veoma cene - nije suvie stara, ali je i dalje lepa, a kosa joj je ria bez ijedne sede vlasi..."
"Oh", otrovno je rekla Morgana, "na trnicama Lotije prodaje se kana iz Egipta."
"A i vitka je, i kau da koristi magiju kako bi privukla mukarce", rekao je Kevin. "Ali to je
samo ogovaranje. uo sam da dosta dobro vlada Lotijom. Zar je toliko ne voli, Morgana?"
"Ni sluajno. Ona mi je roaka i bila je dobra prema meni", brzo je rekla Morgana, i ve je
zaustila da doda: Usvojila je moje dete, jer tako bi posle mogla da pita je li uo neke vesti o
Gvideonu... a onda se predomislila. ak ni Kevinu to nije mogla da prizna. "Ali ne volim to je
moja roaka Morgoza izila na lo glas u Britaniji, kao obina kurva."
"Nije ba tako strano", nasmejao se Kevin i spustio pehar sa vinom. "Ako gospa voli lepe
mukarce, nije ni prva ni poslednja. A poto je sada udovica, niko nema prava da broji mukarce
koji prolaze kroz njen krevet. Ali ne smem pustiti da me Vrhovni kralj eka. Poeli mi sreu,
Morgana, jer moram da mu prenesem loe vesti, a zna kakva sudbina od davnina eka onog ko
kralju donese neprijatne vesti!"
"Artur nije takav", rekla je Morgana. "Ali ako nije tajna, kakve to loe vesti donosi?"
"Zapravo nikakve, jer odavno je, i mnogo puta, reeno da Avalon nee pristati da Artur vlada
kao hrianski kralj, ma kakvu veru lino potovao. Ne sme dozvoliti svetenicima da ukinu
oboavanje Boginje, niti da dodirnu hrastove zasade. A ako to uini, treba da mu prenesem poruku
od Gospe: ruka koja mu je dala sveti ma druida moe ga okrenuti u njegovim rukama i posei ga."
"To mu nee biti prijatno da uje", rekla je Morgana, "ali moda e ga podsetiti na dati zavet."
"Da, a Vivijen moe da upotrebi i jo jedno oruje", rekao je Kevin, ali kad je Morgana upitala
kakvo je to oruje, nije hteo da odgovori.
Kada je otiao, Morgana je ostala da sedi i razmilja o predstojeoj noi. Za veerom e biti
muzike, a kasnije - pa, Kevin je bio prijatan ljubavnik, nean i spreman da joj ugodi, a ionako joj je
dosadilo da spava sama.
I dalje je sedela u sali kada je doao Kaj da javi kako je stigao jo jedan jaha. "Tvoj roak,
gospo Morgana. Hoe li da ga doeka i poslui vinom?"
Morgana je pristala - zar se Lanselet tako brzo vratio? - ali pokazalo se da je doao Balan.
U prvi mah ga je jedva prepoznala - bio je jo krupniji, toliko velik da je pomislila kako mora
imati posebno velikog konja kako bi ovaj mogao da ga nosi. Ali on je nju smesta prepoznao.
"Morgana! Budi pozdravljena, roako", rekao je i seo kraj nje, prihvativi ponueni pehar.
Rekla mu je da Artur razgovara sa Kevinom i Merlinom, i da e ga videti za veerom, i zapitala je
za novosti.
"Jedina novost jeste to da je onaj zmaj ponovo primeen na severu", rekao je Balan, "i eto, to
zaista nije Pelinorova izmiljotina - video sam mu tragove i razgovarao sam sa dvoje ljudi koji su
ga zaista videli. Nisu lagali, nisu izmiljali prie kako bi zabavljali okolinu ili ispali vaniji nego to
jesu; bili su uasnuti i uplaeni za sopstveni ivot. Rekli su da je zmaj iziao iz jezera i ugrabio
njihovog slugu - pokazali su mi njegovu cipelu."
"Kakvu cipelu, roae?"
"Spala mu je dok ga je zmaj odvlaio, i nisam ni pomislio da dodirnem sluz kojom je bila
prekrivena", rekao je Balan. "Zamoliu Artura da mi da nekoliko vitezova, pa da odjaemo i
dokrajimo ga."
"Mora pozvati i Lanseleta, ako se vrati", rekla je Morgana to je vedrije mogla. "Potrebno mu
je malo vebe sa zmajevima. Mislim da Artur pokuava da ga oeni Pelinorovom keri."
Balan ju je otro pogledao. "Ne zavidim devojci koja dobija za mua mog mlaeg brata", rekao
je. "uo sam da je njegovo srce ve zauzeto - ili moa ne bi trebalo da govorim..."
"Ne bi trebalo", rekla je Morgana.
Balan je slegnuo ramenima. "Neka bude tako. Znai, Artur nema naroitog razloga da trai
Lanseletu nevestu sa kojom bi iveo daleko od dvora", rekao je. "Nisam znao da si se vratila na
dvor, roako. Dobro izgleda."
"A kako je tvoj usvojeni brat?"
"Balin je bio dobro kad sam ga poslednji put video", rekao je Balan, "mada i dalje ne voli
Vivijen. Ipak, nemam razloga da verujem kako je kivan na nju zbog smrti nae majke. Besneo je i
zaklinjao se na osvetu kad je umrla, ali morao bi zaista da bude lud ako i sada misli tako. U svakom
sluaju, ako i misli, nije mi to pominjao kad je bio ovde na Duhove prole godine. To je Arturov
najnoviji obiaj, moda nisi znala - kuda god lutali po Britaniji, svi njegovi stari saputnici moraju
da se okupe ovde na Duhove i da veeraju za njegovim stolom. Tada prima i nove saputnike,
proglaavajui ih vitezovima, i prima sve molioce, ma koliko niskog porekla bili..."
"Da. ula sam za to", rekla je Morgana, osetivi drhtaj nelagodnosti. Kevin je pominjao Vivijen
- rekla je u sebi da je samo brine pomisao da ena Gospinih godina dolazi ovamo kao obian
molilac. Kao to je Balan rekao, ovek bi morao da bude potpuno lud da posle toliko vremena i
dalje pomilja na osvetu.
To vee je bilo muzike, Kevin je divno svirao i pevao; a jo kasnije, nou, Morgana se iskrala iz
odaje u kojoj je spavala sa Gvenvirinim neudatim gospama, beumno kao duh - ili kao svetenica
obuena u Avalonu - i otila u odaju u kojoj je spavao Kevin. Ostala je tamo do zore, sasvim
zadovoljna, ali neto to je Kevin rekao - mada su imali da priaju i o drugim stvarima sem o
Arturu - i dalje ju je uznemiravalo.
"Artur nee da me slua", rekao je Kevin. "Rekao mi je da u Engleskoj ive hriani, i da mada
nee nikoga kanjavati to potuje druge Bogove, i dalje e podravati svetenike i crkvu, jer oni
podravaju njega. I poslao je poruku Gospi od Avalona da, ako eli ma nazad, treba da doe i
uzme ga."
ak i kad se ponovo zavukla u svoj krevet, Morgana je leala potpuno budna. Re je bila o
mau iz legende, koji je vezao uz Artura mnoge severnjake i pripadnike Plemena; a odanost
Avalonu vezivala je tamnopute narode od pre vremena Rimljana. Sada se, izgleda, Artur sve vie
udaljavao od tih saveznika.
Trebalo bi da razgovara sa njim - ali ne, ni nju ne bi sluao; ona je samo ena i sestra - a izmeu
njih je jo poivalo seanje na ono jutro posle proglaenja za kralja, pa nikada nije mogla sa njim
da sasvim otvoreno razgovara. A nije iza sebe imala ugled Avalona; odbacila ga je sopstvenim
rukama.
Moda e ga Vivijen navesti da uvidi koliko je vano da odri zavet. Ali ma koliko to ponavljala
u sebi, dugo je potrajalo dok je uspela da zatovri oi i zaspi.

17.
ak i pre nego to je ustala iz kreveta, Gvenvir je oseala blistavu svetlost iza zavesa - Dolo je
leto. A potom, Beltan. Vrhunac paganstva - bila je sigurna da e se mnoge sluge i slukinje iskrasti
sa dvora veeras, kada se Beltanske vatre zapale na Ostrvu zmaja u ast njihove Boginje, kako bi
tamo leali u poljima... A neke e se, svakako, vratiti kui sa oploenom matericom, sa detetom
njihovog Boga... dok ja, hrianka, ne uspevam da rodim sina svom dragom gospodaru...
Okrenula se u krevetu i zagledala se u Artura koji je jo spavao. Oh, da, on je bio njen dragi
gospodar, i volela ga je. Primio ju je kao deo miraza, na nevieno; ali ipak ju je voleo, mazio,
potovao - nije ona kriva to nije mogla da izvri prvu dunost svake kraljice i rodi mu sina koji e
naslediti kraljevstvo.
Lanselet - ne; zarekla se samoj sebi, kada je poslednji put otiao sa dvora, da vie nee misliti na
njega. I dalje ga je bila eljna, u srcu i dui i telu, ali zarekla se da e biti odana i verna ena Arturu;
Lanselet vie nee dobiti od nje ni one sitne igre i poigravanja od kojih je oboje obuzimala bolna
elja za neim vie... to je bilo prizivanje greha, ako ne i sam greh.
Beltan. Pa, moda bi, kao hrianka i kraljica na hrianskom dvoru, trebalo da danas priredi
takve gozbe i zabave da svi na dvoru uivaju, a da pri tom ne naude svojoj dui. Znala je da je
Artur razaslao poziv na velike viteke igre sa nagradama na Duhove - kao to je inio svake godine
otkako je preselio dvor ovamo, u Kamelot; ali imao je dovoljno vitezova da se i danas odri neki
turnir - ponudie srebrni pehar kao nagradu. A bie i svirke i plesa, dok e za ene spremiti ono to
su ponekad inile iz zabave, ponudie svilenu traku onoj koja uspe da isprede najvie za jedan sat,
ili da istka najvei komad platna - da, treba da bude tako nedunih zabava kako niko ne bi zaalio
za zabranjenom igrom sa Ostrva zmaja. Sela je i poela da se oblai; mora da poe i razgovara sa
Kajem.
No, mada je bila zauzeta itavog jutra, pa je i Artur bio zadovoljan kad mu je ispriala ta je
uradila, jer smatrao je da je to najbolji nain, pa je zajedno sa Kajem itavo pre podne raspravljao
kakve nagrade da se dodele za najbolje rukovanje maem i za najvetije jahanje, da, a trebalo bi da
bude i neka nagrada, moda ogrta, za najboljeg meu deacima - ipak je, duboko u srcu, oseala
da je pritiska dodatna misao. Na ovaj dan drevni Bogovi zahtevaju da potujemo podnost, a ja, ja
sam i dalje jalova. I tako, na sat pred podne, kada e se oglasiti trube da okupe ljude pred
vebalitem da ponu sa takmienjem, Gvenvir je potraila Morganu, iako jo nije bila sasvim
sigurna ta e joj rei.
Morgana je preuzela na sebe sobu za bojenje ispredene vune, a takoe je bila zaduena za pivaru
- znala je kako da sprei kvarenje piva, a i kako se pripremaju jai napici za lekove i miomirisi od
cvetnih latica, lepi od onih koji se donose sa druge strane mora i skuplji su od zlata. U zamku je
bilo ena koje su verovale da je to magijska vetina, ali Morgana je rekla da nije, nego je odmalena
bila pouavana osobinama biljaka, semenja i cvea. Svaka ena mogla bi da radi to isto, rekla je
Morgana, samo ako ima spretne prste i dovoljno strpljenja.
Gvenvir ju je nala u prazninoj haljini podvijenoj iznad kolena i sa krpom preko kose, kako
njuka kacu sa pivom koje je poelo da se kvari. "Bacite to", rekla je. "Bilo je suvie ohlaeno i
ukiselilo se. Sutra emo spremiti novu kacu - za danas ima dovoljno, ak i za kraljiinu gozbu, ma
otkuda da joj je to palo na pamet."
"Zar tebi nije do gozbe, sestro?" upitala je Gvenvir.
Morgana se okrenula. "Pa i nije", rekla je, "ali udim se tebi, Gven - mislila sam da e na
Beltan biti obuzeta pobonim postom i molitvama, makar da bi pokazala kako nisi od onih koji se
vesele u ast Boginje useva i polja."
Gvenvir je porumenela - nikada nije znala da li je Morgana zavitlava. "Moda je Bog naredio da
se ljudi vesele u ast dolaska leta, a nema potrebe da se pominje Boginja... oh, ne znam ta da
mislim - zar ti veruje da Boginja daje ivot usevima, poljima i matericama ovaca, koza i ena?"
"Tako su me uili u Avalonu, Gven. Zato me to sad pita?" Morgana je skinula krpu kojom je
bila zaklonila kosu, i Gvenvir je iznenada pomislila kako je ona, zapravo, lepa. Morgana je bila
starija od Gvenvir - svakako je prela tridesetu; ali nije izgledala ni dana starija nego onda kada ju
je Gvenvir prvi put videla... nikakvo udo da je svi smatraju za arobnicu! Nosila je fino tkanu
haljinu od tamnoplave une, veoma jednostavnu, ali u kosu je uplela arene trake i privrstila ih je
zlatnom iglom. U poreenju sa njom, Gvenvir se oseala naprosto kao kokoka, kao obina
domaica, mada je bila Vrhovna krlajica itave Britanije, a Morgana samo paganska vojvotkinja.
Morgan je znala tako mnogo, a ona je bila neznalica - umela je samo da se potpie i pomalo da
srie molitvenik. Dok je Morgana bila veta u svim vrstama pismenosti, mogla je da ita i pie, i da,
razumela se i u voenje domainstva - umela je da prede i tka i da lepo veze, i da boji vunu i
priprema pia, a poznavala je i bilje i magiju. Gvenvir se na kraju ipak predala. "Sestro moja - kau
da je to ala, ali moda - moda je istina da zna... sve vrste arolija i ini za plodnost? Ja... ne
mogu vie ovako da ivim, da svaka gospa na dvoru posmatra svaki moj zalogaj kako bi pogodila
jesam li trudna, ili da paze koliko vrsto steem pojas! Morgana, ako zaista poznaje amajlije kao
to kau da ih poznaje - sestro, preklinjem te - hoe li ih primeniti na mene?"
Dirnuta i potresena, Morgana joj je poloila ruku na miicu. "U Avalonu, to je tano, kae se da
takve stvari mogu da pomognu kada ena ne zanese kada bi trebalo - ali, Gvenvir..." Oklevala je, i
Gvenvir je osetila kako crveni od stida. Morgana je konano nastavila. "Ja nisam Boginja. Moda
je njena volja da ti i Artur nemate dece. Zar bi zaista pokuala da promeni volju Boju arolijama i
inima?"
Gvenvir je vatreno odgovorila. "ak i Hrist se molio u vrtu: 'Ako je to volja Tvoja, neka me ovaj
pehar mimoie...'"
"Ali Gven, takoe je rekao: 'Neka ne bude po mojoj volji, nego po Tvojoj'", podsetila ju je
Morgana.
"udim se da zna za to..."
"Jedanaest godina sam provela u Igreninoj kui, Gvenvir, i sluala sam propovedi jednako kao i
ti."
"Ipak, ne vidim zato bi bila Boja volja da kraljevstvo opet bude zahvaeno haosom ukoliko
Artur umre", rekla je Gvenvir i zaula sopstveni glas kako se podie, otar i ljutit. "Sve ove godine
bila sam mu verna - da, znam da mi ne veruje, verovatno misli ono to misle sve ene na dvoru,
da sam prevarila svog gospodara sa Lanseletom - ali nije tako, Morgana, kunem ti se da nije..."
"Gvenvir, Gvenvir! Nisam ti ja ispovednik! Nisam te uopte optuila!"
"Ali optuila bi me da si mogla, i mislim da si ljubomorna", odvratila je Gvenvir gnevno, a
potom kriknula: "Oh, ne! Ne elim da se svaam sa tobom, Morgana, sestro moja - ne, dola sam
da te molim za pomo..." Osetila je da je na ivici suza. "Nisam inila nita zlo, bila sam dobra i
odana ena, odravala sam kuu svog gospodara i trudila se da dvor ostane astan, molila sam se za
njega i trudila se da vrim volju Boju, ni u emu nisam greila, pa ipak... ipak... ma koliko odana i
paljiva - nikada nisam uspela da izvrim svoju osnovnu dunost. Svaka ulina kurva, svaka
vojnika polegua moe da ide okolo isturajui ogroman stomak i svoju plodnost - a ja... ja nemam
nita, nita..." poela je divlje da jeca, pokrivi lice rukama.
Morganin glas zvuao je zbunjeno, ali i neno, i pruila je ruke da zagrli Gvenvir. "Ne plai, ne
plai - Gvenvir, pogledaj me, zar si toliko oajna to nema dece?"
Gvenvir se trudila da savlada pla. "Ni na ta drugo ne mislim, ni danju ni nou..."
Morgana je progovorila posle dugog utanja. "Da, vidim da ti je teko." Izgledalo je kao da uje
Gvenvirine misli:
Da imam dete, ne bih mislila danju i nou na ljubav zbog koje mi je ast ugroena, jer sve moje
misli bile bi posveene Arturovom sinu.
"Rado bih ti pomogla, sestro - ali nisam voljna da se bavim amajlijama i magijom. U Avalonu
su nas uili da su takve stvari potrebne prostom narodu, ali da se pametni ne petljaju u to, nego
nose teret koji im poalju Bogovi." Dok je jo govorila, oseala se dvolinom; setila se jutra kada je
izila u potragu za korenjem i biljem za napitak od koga bi pobacila Arturovo dete. To svakako nije
bilo predavanje volji Boginje!
Ali na kraju to ipak nije uinila...
A onda se iznenada upitala: Ja, koja nisam elela dete i koja sam gotovo umrla raajui ga, ja
imam dete; a Gvenvir, koja ezne za detetom danju i nou, ostala je prazne materice i praznih ruku.
Je li to dobrota Bogova?
"Gvenvir", rekla je, "hou da ima ovo na umu - amajlije esto deluju drugaije nego to
oekuje. Zato veruje da Boginja kojoj ja sluim moe da ti poalje sina, kad Bog, koji bi trebalo
da je vei od svih ostalih, ne moe to?"
Zvualo je kao svetogre, i Gvenvir se zastidela same sebe. Zamislila se, a onda je odgovorila
stegnutog grla. "Mislim da Bogu moda nije stalo do ena - svi njegovi svetenici su mukarci, a
Sveto Pismo stalno ponavlja kako su ene grenice i zle - moda me zato ne uje. I zato elim da se
obratim Boginji - jer Bog ne mari..." I tu je opet poela da plae. "Morgana", uzviknula je, "ako ne
moe da mi pomogne, kunem se da u noas otii amcem na Ostrvo zmaja, podmitiu sluge da
me odvezu, i kada se zapale vatre, preklinjau Boginju da mi podari dete... kunem se da u to
uiniti, Morgana..." Ugledala je sebe na svetlu vatri, kako obilazi plamen, kako se udaljava u
naruju nepoznatog i bezlinog mukarca, kako lei u njegovim rukama - od te pomisli itavo telo
zabolelo ju je od sramnog zadovoljstva.
Morgana ju je sluala sa narastajuim uasom. Nikada to ona nee uiniti, izgubie hrabrost u
poslednjem trenutku... i ja sam se plaila, ak i ja, a oduvek sam znala da moje devianstvo pripada
Boginji. A onda je ula oajanje u snahinom glasu i promenila miljenje. Moda bi ipak i mogla; a
ako to uini, mrzee sebe itavog ivota.
U sobi se ulo jedino Gvenvirino jecanje. Morgana je saekala da se malo smiri pre nego to je
progovorila. "Sestro, uiniu za tebe to mogu. Artur moe da ti napravi dete, ne mora ii do
Beltanskih vatri, niti traiti drugog mukarca. Nikada ne sme glasno rei da sam ti to rekla, obeaj
mi, i ne postavljaj mi nikakva pitanja. Ali Artur ve ima jedno dete."
Gvenvir je zurila u nju. "Rekao mi je da nema dece..."
"Moe biti da ni ne zna. Ali lino sam videla dete. Odgajaju ga na Morgozinom dvoru."
"Pa, znai da on ve ima sina, i ako mu ga ja ne rodim..."
"Ne!" brzo ju je prekinula Morgana, a glas joj je bio grub. "Rekla sam ti - ne sme nikada
govoriti o tome, to dete on nikada nee moi da prizna. Ako mu ne rodi sina, onda kraljevstvo
prelazi na Gavena. Gvenvir, ne postavljaj mi vie pitanja, jer ne mogu ti rei vie od ovoga - ako
nisi zaela, to nije Arturova krivica."
"Nisam zainjala od prole etve - i ukupno svega tri puta za sve ove godine..." Gvenvir je
progutala knedlu, briui suze velom. "Ako se ponudim Boginji - ona bi imala milosti prema
meni..."
Morgana je uzdahnula. "Moda je i tako. Ne sme ii na Ostrvo zmaja. Znam da moe da
zane - moda e ti amajlija pomoi da iznese trudnou do kraja. Ali opet te upozoravam,
Gvenvir: amajlije ne vre ono to mukarci i ene ele od njih, nego deluju po svojim zakonima, a
ti zakoni su udni kao proticanje vremena u vilinskoj zemlji. Ne pokuavaj da mene okrivi,
Gvenvir, ako amajlija bude delovala drugaije nego to oekuje."
"Ako mi bude pruila makar malu priliku da rodim dete svom gospodaru..."
"Tako bi trebalo da bude", rekla je Morgana i okrenula se. Gvenvir je pola za njom kao dete za
majkom. Kakva e to amajlija biti, i zato Morgana deluje tako udno i ozbiljno - kao da je ona
sama Velika Boginja? No, pomislila je, duboko uzdahnuvi, treba da primi sve, samo ako e tako
stei ono to najvie eli.

Sat kasnije, kada su se oglasile trube i kad su i Morgana i Gvenvir ve sedele jedna do druge na
ivici vebalita, Elena se nagnula ka njima. "Gledajte!" rekla je. "Ko to izjahuje uz Gavena?"
"To je Lanselet", bez daha je rekla Gvenvir. "Vratio se kui."
Bio je lepi nego ikada. Negde je stekao crveni oiljak na obrazu, koji bi trebalo da izgleda
runo, ali davao mu je opaku lepotu divlje make. Jahao je kao da je srastao sa konjem, i Gvenvir je
sluala Elenino brbljanje, ne ujui je, jer oi su joj bile uperene u njega.
Gorka, gorka ironija. Zato ba sada, kad sam reila i zarekla se da vie ne mislim na njega
nego na dunost prema mom kralju i gospodaru... Oko vrata, ispod zlatne ogrlice koju joj je Artur
poklonio kad je prolo pet godina od kako su se venali, oseala je teinu Morganine amajlije,
utkane u vreicu koju je nosila izmeu dojki. Nije znala, i nije elela da zna, ta je Morgana stavila
unutra.
Zato sada? Nadala sam se da e doi kui za Duhove, tada bih ve nosila Arturovo dete, i on
me vie ne bi gledao, poto bi bilo jasno da sam reila da potujem svoj brak.
No, i protiv svoje volje setila se Arturovih rei: Ako se desi da mi rodi dete, neu postavljati
pitanja... razume li ta ti govorim? Gvenvir je isuvie dobro razumela. Lanseletov sin bio bi
naslednik kraljevstva. Da li joj je ovo novo iskuenje ponueno zato to je ve pala u strani greh,
prihvativi Morganine arolije, i to je divlje i nepromiljeno pretila, nadajui se da e ubediti
Morganu da joj pomogne...?
Nije ni vano, samo ako mogu da rodim sina svom kralju... ako me Bog prokune zbog toga,
kakve veze ima? Prepala se sopstvenog svetogra, ali bilo je svetogre i pomisliti na odlazak do
Beltanskih vatri...
"Gledaj, Gaven je pao, ak ni on ne moe da se nosi sa Lanseletom na konju", vedro je govorila
Elena. "A i Kaj! Kako je Lanselet mogao da obori hromog oveka?"
"Ne budi vea budala nego to mora, Elena", rekla je Morgana. "ta misli, da bi Kaj bio
zahvalan Lanseletu da ga je potedeo? Ako je Kaj reio da uestvuje na turniru, svakako je spreman
da podnese povrede! Niko mu nije naredio da se takmii."
Kao da je od trenutka kad se Lanselet pojavio bilo predodreeno ko e pobediti. Kad su ga
videli, ostali saputnici su poeli da dobroudno gunaju. "Nema smisla da se uopte prijavljujemo
kad je Lanselet ovde", rekao je Gaven, smejui se i grlei svog roaka. "Zar nisi mogao da doe
dan ili dva kasnije, Lanse?"
Lanselet se takoe smejao, rumen u licu. Primio je zlatni pehar i bacio ga uvis. "I tvoja majka
me je molila da ostanem na njenom dvoru za Beltan. Nisam doao da bih te liio nagrade - nagrade
mi nisu potrebne. Gvenvir, gospo moja", uzviknuo je, "primi ovo nazad, i bolje mi daj tu traku koju
nosi oko vrata. Pehar neka ode na oltar ili na kraljiin sto!"
Dovedena u nepriliku, Gvenvir je prinela ruku grlu i traci na kojoj se nalazila Morganina
amajlija. "Ovo ti ne mogu dati, prijatelju..." Nespretno je petljala oko rukava ukraenog vezom od
sitnih bisera. "Uzmi ovo u znak priznanja mom zatitniku. to se tie nagrade - pa, dau nagrade
svima vama..." pokazala je Gavena i Gareta, koji su prili iza Lanseleta.
"Lepo izvedeno", rekao je Artur, ustajui, a Lanselet je primio vezenu svilu i poljubio je, pa ju je
privrstio na kacigu. "Ali moj najbolji borac ipak mora da bude nagraen. Sedee sa nama za
glavnim stolom, Lanselete, i priae nam ta ti se sve deavalo otkako si otiao sa dvora."
Gvenvir se izvinila i povukla zajedno sa gospama, kako bi se spremile za gozbu. Elena i Meleas
brbljale su o Lanseletovim vrlinama, o jahakoj vetini, o dostojanstvenom odbijanju nagrade.
Gvenvir je mislila samo na njegov pogled kada ju je zamolio za traku koju je nosila oko vrata.
Podigla je pogled i susrela Morganin mrani, zagonetni osmeh. Ne mogu da se molim ak ni za
smirenost. Izgubila sam pravo da se molim.
Tokom prvog sata gozbe ila je unaokolo, proveravajui da li su svi gosti valjano smeteni i
uslueni. Kad je sela na svoje mesto za glavnim stolom, svi su ve bili pijani, uglavnom, a napolju
je bio mrak. Sluge su unele svetiljke i baklje, kaei ih po zidovima, a Artur se vedro oglasio.
"Vidi, gospo moja, sad i mi imamo Beltanske vatre unutar etiri zida."
Morgana je prila da sedne blizu Lanseleta. Gvenvir je oseala da joj lice gori od vreline i
popijenog vina; okrenula se da ih ne gleda zajedno. Lanselet je iroko zevnuo. "Pa, zaista je Beltan
- potpuno sam smetnuo s uma."
"A Gvenvir je kazala da moramo imati sveanost kako niko ne bi doao u iskuenje da se
iskrade i posveti drevnim obredima", rekao je Artur. "Ima vie naina da se odere vuk, ne mora ga
isterivati da iskoi iz koe - da sam zabranio vatre, ispao bih tiranin..."
"A i pokazao bi se neveran prema Avalonu, brate moj", tiho je dodala Morgana.
"Ali ako moja gospa uspe da udesi tako svima bude prijatnije da sede za gozbom umesto da
izlaze u polja i igraju oko vatri, onda smo mnogo jednostavnije postigli isti cilj!"
Morgana je slegnula ramenima. Gvenvir se uinilo da je neto zabavlja. Jedva da je neto popila
- moda je bila jedina potpuno trezna osoba za kraljevim stolom. "Putovao si u Lotiju, Lanselete -
da li tamo odravaju obrede Beltana?"
"Tako kae njihova kraljica", odgovorio je Lanselet, "ali koliko ja znam, moda se samo alila
sa mnom - nisam video nita to bi pokazalo da gospa Morgoza nije najvea hrianka." Ali
Gvenvir se uinilo da pri tome sa nelagodnou gleda Gavena. "Obrati panju, Gavene, nisam
rekao nita protiv gospe od Lotije, nisam u svai sa tobom ni tvojima..."
Odgovorilo mu je samo tiho hrkanje i Morganin smeh. "Gle, Gaven je zaspao sa glavom na
stolu! I mene zanimaju vesti iz Lotije, Lanselete... mislim da niko ko je tamo odrastao ne moe lako
da zaboravi Beltanske vatre. Suneve plime teku u krvi svakoga ko je odrastao na Avalonu, kao ja,
ili kao kraljica Morgoza - zar ne, Lanselete? Arture, sea li se proglaenja kralja na Ostrvu zmaja?
Koliko je godina prolo - devet, deset..."
Artur kao da je bio nezadovoljan, ali odgovorio je sasvim mirno. "To je mnogo godina, sestro, a
svet se menja sa svakim godinjim dobom. Mislim da je vreme takvih obreda prolo, osim moda
za one koji ive od polja i useva i moraju da se obraaju Boginji za blagoslov - tako bi rekao
Talesin, a ja mu ne bih protivureio. Ali mislim da drevni obredi nemaju mnogo veze sa nama koji
obitavamo u zamkovima i gradovima i koji poznajemo Hristove rei." Podigao je svoj pehar,
iskapio ga i progovorio pomalo pijanim glasom. "Bog e nam dati sve to elimo - sve to je pravo
da imamo - bez potrebe da se obraamo starim Bogovima, zar ne, Lanse?"
Gvenvir je osetila na sebi Lanseletov pogled pre nego to je odgovorio. "Ko od nas ima sve to
je ikada poeleo, kralju moj? To nijedan kralj i nijedan Bog ne mogu da nam podare."
"Ali ja elim da moji... moji podanici imaju sve to im treba", ponovio je. "A i moja kraljica, jer
upriliila nam je Beltanske vatre ovde..."
"Arture", blago je rekla Morgana, "ti si pijan."
"Pa, to ne bih bio?" dobroudno je upitao Artur. "Na mojoj gozbi, kraj moje... moje vatre, pa
zato sam se inae toliko borio sa Saksoncima? Sedite ovde, za mojim Okruglim stolom i uivajte
u... u miru... u dobrom pivu i vinu, i u dobroj muzici - gde je bard Kevin? Zar neu moi da na
svojoj gozbi sluam muziku?"
Lanselet je poeo da se smeje. "On je svakako otiao da se klanja Boginji kraj vatri i da svira
harfu tamo, na Ostrvu zmaja."
"E, to je izdaja", zaplitao je jezikom Artur. "I jo jedan razlog da zabranim Beltanske vatre, kako
bih imao muziku..."
Morgan se vedro nasmejala. "Ne moe zapovedati tuoj savesti, brate moj. Kevin je druid i ima
pravo da ponudi muziku svojim Bogovima, ukoliko tako poeli." Naslonila je bradu na dlanove, a
Gvenvir se uinilo da lii na maku koja se oblizuje. "Ali mislim da je on ve odrao Beltan na svoj
nain - svakako se povukao u krevet, jer itavo ovde prisutno drutvo suvie je pijano da bi
razlikovalo njegovu muziku od moje ili od Gavenovog hrkanja! ak i dok spava, on svira muziku
iz Lotije", dodala je kad je tiinu prekinulo posebno glasno hrkanje, pa je dala znak jednom od
komornika, koji je priao i nekako podigao Gavena na noge. Ovaj se nesigurno naklonio Arturu i
isteturao se iz sale.
Lanselet je podigao pehar i iskapio ga. "Mislim da je i meni bilo dovoljno muzike i gozbe -
jahao sam od pre zore, kako bih stigao na turnir, i uskoro u te zamoliti za dozvolu da se povuem
u postelju, Arture." Gvenvir je shvatila koliko je pijan tek po tom usputnom Arture; inae je uvek
pazio da se pred drugima obraa Arturu sa 'gospodaru' ili 'kralju moj', a 'roae' ili 'Arture' govorio
je samo kad bi bili nasamo.
No, kako je gozba odmakla, tek poneko je bio dovoljno trezan da to primeti - bilo je isto kao da
su bili sami njih troje. Artur nije ak ni odgovorio Lanseletu; malo se skljokao u svojoj stolici, a oi
su mu bile poluzatvorene. Pa, pomislila je, i sam je rekao - ovo je njegova gozba i njegovo ognjite,
a ako ovek ne sme da se napije u sopstvenoj kui, zato bi onda proveo tolike godine u borbama za
bezbednost doma?
A ako je Artur veeras suvie pijan da bi je pozvao u svoju postelju... osetila je teinu trake oko
vrata, koja je nosila amajliju, a amajlija ju je zapekla izmeu dojki. Beltan je; zar nije mogao da
ostane trezan toga radi? Da mu je naloeno da doe na pagansku gozbu, to bi zapamtio, pomislila
je, i obrazi su joj planuli od te nepriline pomisli. Mora da sam i ja pijana! Ljutito je pogledala
Morganu, mirnu i treznu, kako se poigrava strunama harfe. Zato se Morgana tako smei?
Lanselet se nagnuo ka njoj. "Mislim da je naem kralju i gospodaru dovoljno gozbe i vina,
madam. Potraiu Arturovog komornika da ga smesti u krevet."
Lanselet je ustao. Gvenvir je videla da je i on pijan, ali dobro je to podnosio, i samo se kretao
neto paljivije nego obino. Kad je poela da obilazi goste kako bi im poelela laku no, osetila je
da joj se vrti u glavi i da su joj koraci nesigurni. I dalje svesna Morganinog zagonetnog osmeha,
opet je ula rei proklete arobnice: Ne pokuavaj mene da okrivi, Gvenvir, ako amajlija bude
delovala drugaije nego to oekuje...
Lanselet se probio izmeu gostiju koji su naputali salu. "Ne mogu da naem Arturovog
glavnog slugu - neko u kuhinji je rekao da su svi otili na Ostrvo zmaja, do vatri... je li Gaven jo
tu, ili Balan? Oni su jedini dovoljno krupni i snani da ponesu u krevet naeg kralja i gospodara..."
"Gaven je suvie pijan da bi i sebe nosio", rekla je Gvenvir, "dok Balana nisam uopte videla.
A ti sigurno ne moe da ga ponese, jer vii je i tei od tebe..."
"Svejedno, pokuau", nasmejao se Lanselet i nagnuo se nad Artura.
"Hodi, roae - Gvideone! Nema nikog ko bi te odneo u krevet - osloni se na mene. Hajde,
ustani, budi dobar momak", rekao je, kao da se obraa detetu, i Artur je otvorio oi i nesigurno se
podigao na noge. Ni Lanselet nije vrsto koraao, pomislila je Gvenvir dok je ila za njima, a i
njeni koraci bili su nesigurni... mora da predstavljaju divan prizor, ako je iko od posluge dovoljno
trezan da ih primeti: Vrhovni kralj i Vrhovna kraljica i kraljev kapetan konjice, teturaju se ka
krevetu u Beltanskoj noi, suvie pijani da bi ih noge nosile...
No, Artur se malo istreznio kad ga je Lanselet prevukao preko praga spavae sobe; priao je
posudi sa vodom u uglu ispljuskao se po licu, a dosta je i popio.
"Hvala ti, roae", rekao je, i dalje zapliui jezikom. "Moja gospa i ja imamo na mogo emu da
ti budemo zahvalni, to je sigurno, i znam da nas oboje voli..."
"Bog mi je svedok u tome", rekao je Lanselet, ali pogledao je Gvenvir sa neim nalik na
oajanje. "Da poem i naem ti nekog slugu, roae?"
"Ne, ostani tu na trenutak", rekao je Artur. "Hteo bih neto da ti kaem, a ako ne budem imao
hrabrosti sada, pijan, trezan ti nikada neu rei. Gven, moe li da se snae bez svojih dama? Ne
elim da ovo uje iko ko bi preneo dalje. Lanselete, hodi ovamo i sedi kraj mene." Seo je na ivicu
kreveta i pruio ruku ka prijatelju. "I ti, mila - a sad me oboje sluajte. Gvenvir nema dece - a zar
mislite da nisam video kako se vas dvoje gledate? Jednom sam o tome govorio Gven, ali ona je
tako estita i pobona da me nije posluala. Ali sada, na Beltan, kada sav ivot na zemlji kipti od
plodnosti... kako to da vam kaem? Saksonci imaju staru izreku, prijatelj je onaj kome moe da
pozajmi svoju najdrau enu i najdrai ma..."
Gvenvir je oseala da joj lice gori; nije mogla da pogleda nijednog od njih. Artur je polako
nastavio. "Tvoj sin, Lanse, bie naslednik mog kraljevstva, i to je mnogo bolje nego da ono pree
na Lotove sinove...Oh, da, biskup Patricije nazvao bi to stranim grehom, svakako, kao da je njegov
Bog matora alapaa koja se nou unja da vidi ko spava u ijem krevetu... mislim da je mnogo vei
greh ne obezbediti naslednika za kraljevstvo. Tada bismo se nali u istom onakvom haosu kakav je
pretio pre nego to je Uter doao na presto - prijatelju, roae moj - ta kae?"
Gvenvir je videla kako Lanselet vlai usne jezikom, i osetila je da su i njoj usta suva. Konano
je progovorio. "Ne znam ta da kaem, kralju moj - prijatelju - roae. Bog zna - nema druge ene
na licu zemaljskom..." i tu mu se glas slomio; pogledao je Gvenvir, a njoj se uinilo da ne moe da
podnese enju u njegovom pogledu. Na trenutak je pomislila da e se onesvestiti, pa je pruila
ruku da se osloni o krevetski okvir.
Jo sam pijana, pomislila je, sve ovo samo sanjam, nemogue da sam ga ula kako govori to to
je upravo rekao... i osetila je uasan stid. inilo joj se da nee preiveti ako bude nastavio tako da
govori o njoj.
Lanselet ju je i dalje gledao u oi.
"To treba da kae moja... moja gospa."
Artur joj je pruio obe ruke. Svukao je izme i bogatu odedu koju je nosio na gozbi; samo u
koulji, liio joj je na deaka za koga se udala pre toliko godina. "Hodi ovamo, Gven", rekao je i
povukao je da mu sedne u krilo. "Zna koliko te volim - ti i Lans ste, mislim, dvoje ljudi koje volim
najvie na svetu, osim..." progutao je knedlu i prekinuo, i Gvenvir se zaudila. Mislila sam samo na
svoju ljubav, nisam ni pomislila na Artura. On me je uzeo na nevieno, neeljenu, a ukazao mi je
ljubav i uinio me asnom kraljicom. A nikada nisam ni pomislila da, kao to ja volim Lanseleta,
moda postoji ena koju Artur voli, a ne moe je imati... ili bar ne bez greha i izdaje. Pitam se da li
mi se Morgana zato podsmeva, to zna za Arturovu tajnu ljubav... ili za njegove grehe...
Artur je govorio dalje. "Mislim da nikada ne bih imao hrabrosti ovo da kaem, da nije Beltan...
Stotinama godina su nai oevi inili ovakve stvari bez stida, pred licem naih Bogova i po njihovoj
volji. A - sluaj me paljivo, najdraa - ako sam ovde sa tobom, Gvenvir moja, i ako se zane dete,
onda se moe sasvim istinito zakleti da je dete zaeto u tvojoj branoj postelji, i niko od nas
nikada nee zasigurno znati... draga moja, ljubavi, hoe li pristati na to?"
Gvenvir nije mogla da die. Polako, polako, pruila je ruku i poloila je u Lanseletovu. Osetila
je Arturov dodir u kosi kada se Lanselet nagnuo i poljubio je u usta.
Godinama sam udata, a sad se plaim kao da sam devica, pomislila je, a onda se setila ta je
Morgana rekla dok joj je stavljala amajliju oko vrata. Pazi ta trai, Gvenvir, jer Boginja bi ti to
mogla dati...
U onom trenutku pomislila je kako Morgana hoe da kae samo da, poto toliko eli dete, moe
da umre na poroaju. Sada je znala da je u tim reima bilo mnogo vie znaenja, jer pokazalo se da
moe da ima Lanseleta, bez ikakve krivice, po volji i sa dozvolom sopstvenog mua... Ovo sam,
zapravo, elela; posle tolikih godina sigurno je da sam jalova, neu roditi dete, ali barem u njega
imati...
Otkopala je haljinu drhtavim rukama. inilo joj se da se itav svet sveo na ovo, na ovu
savrenu svest o samoj sebi, o telu bolnom od elje, o gladi kakvu nikada nije ni pomislila da e
osetiti. Lanseletova koa bila je tako meka - mislila je da su svi mukarci kao Artur, preplanuli i
maljavi, ali Lanseletovo telo bilo je glatko kao u deteta. Ah, ali obojicu ih je volela, Artura utoliko
vie to je bio toliko velikoduan da joj ovo prui... a sada su je obojica grlili. Sklopila je oi i
prepustila se poljupcima, ne znajui koje su ije usne. Ali Lanseletova ruka gladila ju je po obrazu i
polako se sputala niz vrat, ka traci sa amajlijom.
"ta ti je ovo, Gven?" upitao je, sa usnama uz njene.
"Nita", rekla je, "nita. Neka glupost koju mi je dala Morgana." Brzo ju je strgla i bacila je u
ugao, spustivi se ponovo u naruje svog mua i svog ljubavnika.
Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (III)
Prevela Zvezdana elmi


Knjiga trea
KRALJ-JELEN

1.
U ovo doba godine, u Lotiji je izgledalo da sunce jedva ikada zalazi; kraljica Morgoza se
probudila kada su kroz zavese prodrli prvi zraci, ali bilo je toliko rano da su galebovi tek poeli da
se mekolje. No, ve je bilo dovoljno svetla kako bi razabrala maljavo, miiavo telo mladia koji
je spavao kraj nje... a tu povlasticu je uivao veim delom zime. On je bio jedan od Lotovih
vlastelina i bacao je enjive poglede na kraljicu jo i pre Lotove smrti. A tokom strane tame
protekle zime, bilo bi previe zahtevati od nje da spava sama u ledenim kraljevskim odajama.
Nije Lot bio tako dobar kralj, razmiljala je, kiljei zbog sve jae svetlo. No, vladao je dugo -
jo otkako je Uter Pendragon preuzeo presto, i narod se navikao na njega; bilo je sveta dobro zalog
u srednje godine koji nije pamtio nikakvog drugog kralja. Ve je bio na prestolu, pomislila je, kad
se mladi Lohlan rodio... a i ona je tada bila na prestolu. Ali ta pomisao bila je manje prijatna, i brzo
ju je odbacila.
Oca je trebalo da nasledi Gaven, ali on je jedva poseivao svoju rodnu zemlju posle Arturovog
krunisanja, i narod ga nije poznavao. Ovde, u Lotiji, gde je vladao mir, Plemena su bila sasvim
zadovoljna vladavinom jedne kraljice, a ukoliko im zatreba vojskovoa, imali su mladog Agravena.
Od pradavnih vremena narodom su vladale kraljice, kao to je Boginja vladala ostalim Bogovima, i
bili su zadovoljni takvim poretkom.
Ali Gaven je ostao uz Artura... ak i poto je Lanselet doao na sever neto pre Beltana - rekao
je da proverava postavljanje svetionka du obale kako se brodovi ne bi razbijali o stenje. Ali
Morgoza je pre pomislila da je doao kako bi u Arturovo ime proverio ta se deava u Lotiji, i ima
li onih koji su nezadovoljni vladavinom Vrhovnog kralja.
Tada je ula za Igreninu smrt - pre toga, vesti nisu stigle u Lotiju. Ona i Igrena nisu bile bliske
ni kada je Morgoza bila mlaa, jer uvek je zavidela starijoj sestri na lepoti, i nikad joj nije oprostila
to je Vivijen nju odabrala za Utera Pendragona; ona bi bila bolja Vrhovna kraljica od te glupae,
tako pokorne, pobone i pune ljubavi. A kad se sve kae i uini, i kad se pogase svetla, svi
mukarci su isti, i nad svima je smeno lako vladati, jer su dovoljno glupi da zavise od onoga to
ena moe da im da. Ona je dobro vladala iza Lotovog prestola; a vladala bi i bolje sa Uterom, jer
se ne bi tako glupo spetljala sa svetenicima.
No, kada je ula za Igreninu smrt, iskerno ju je oalila i poalila je to nije imala vremena da
ode u Tintagel pre no to je ova umrla. Sada je imala tako malo prijateljica..,.
Njene sluavke uglavnom je birao Lot, i to po lepoti i spremnosti da mu uskoe u krevet, a
navie je cenio ene koje ne razmiljaju i ne priaju mnogo; ona mu je, rekao je jednom, bila
sasvim dovoljna u tome. Savetovao se sa njom o svemu i cenio je njenu mudrost, a poto mu je
rodila etiri sina, vratio se onome to je najvie voleo u krevetu - lepim enama bez mnogo pameti.
Morgoza mu nikada nije gunala zbog toga i bilo joj je milo to je poteena daljih trudnoa. A ako
bi poelela da se poigra sa nekom bebom, imala je uz sebe usvojenog Gvideona; Lotove ene uvek
su bile trudne - Gvideon je imao sasvim dovoljno drugova kraljevske krvi!
Lohlan se promekoljio kraj nje, promrmljao neto i sanjivo je zagrlio, i ona je za sada prestala
da razmilja. Nedostajao joj je - dok je Lanselet bio na dvoru, poslala je Lohlana da spava meu
ostalim mladiima. Mada, to se Lanseleta tie, mogla je zadrati Lohlana u krevetu, ili spavati sa
psima! Pa, sad se opet vratio; Lot joj nikada nije prebacivao zbog takvih razonoda, ba kao ni ona
njemu.
No, kada je uzbuenje minulo i poto se Lohlan spustio stepenitem do zahoda napolju,
Morgoza je iznenada pomislila kako joj Lot nedostaje. On, dodue, u ovim aktivnostima nikada nije
bio naroito dobar... bio je ve star kad se udala za njega. Ali kad bi to obavili, umeo je da razumno
pria sa njom, i ustanovila je da joj nedostaju godine u kojima su se budili zajedno, leali u krevetu
i priali o svemu to treba obaviti i o svemu to se deavalo u kraljevstvu, kao i u itavoj Britaniji.
Kada se Lohlan vratio odozdo, sunce se ve podiglo i vazduh je bio pun galebova. ula je razne
zvuke u prizemlju, a odnekud je dopirao miris sveeg hleba. Privukla ga je koliko da ga na brzinu
poljubi. "Poi to pre, mili", rekla je. "Hou da ode pre nego to se pojavi Gvideon - on je sad ve
veliki momak i poinje da primeuje stvari."
Lohlan se nasmejao. "Taj momak sve primeuje jo od vremena kad ga je dadilja nosala okolo.
Dok je Lanselet bio ovde, pratio je svaki njegov korak - ak i za vreme Beltana. Ali mislim da ne
treba da se brine - on nije dovoljno odrastao da misli na to."
"Nisam ba tako sigurna", odgovorila je Morgoza i pogladila ga po obrazu. Gvideon je navikao
da nita ne uini dok nije siguran da ga nee ismejati kao premladog. Onako opsednut sobom, nije
mogao da podnese da mu kau kako je suvie mali za neto - ak i kad su mu bile samo etiri
godine, dobio je napad besa kad su mu zabranili da ide u potragu za ptijim gnezdima po liticama. I
umalo je poginuo pokuavajui da u stopu prati starije deake. Setila se tog dogaaja, i drugih
slinih, kad mu je govorila kako to i to vie nikada ne sme da radi, a on bi se uozbiljio, onako mali,
i odgovarao: "Da, ali ja u to ipak uraditi, i ne moe me spreiti." Jedini odgovor koji je pomagao
bio je: "Nee, inae u te lino istui." A zapravo nije ni bilo vano hoe li dobiti batine ili nee -
samo je postajao jo tvrdoglaviji, dok stvarno ne bi postala spremna da ga prebije; a jednom, kada
se strano iznervirala, uplaila se same sebe to je tako jako udarila bespomono dete. Nijedan njen
sin, ak ni tvrdoglavi Garet, nije bio toliko nemogu. Gvideon je radio po svome, uvek, i kada je
postao stariji morala je da pree na prefinjenije metode: "Ne sme, ili u rei tvojoj dadilji da ti
skine pantalone i iiba te pred svima kao da si beba od etiri ili pet godina." To je pomagalo, neko
vreme - jer mali Gvideon je veoma drao do svog dostojanstva. Ali sada je opet radio po svome i
nije bilo naina da ga sprei u tome; bio bi potreban snaan mukarac da ga isprai onako kako
zasluuje, a on je umeo da svakog ko bi mu naudio natera da zaali zbog toga, ranije ili kasnije.
Pretpostavljala je da e postati ranjiviji kada pone da mari ta devojke misle o njemu. Bio je
tamnoput, od vilinskog roda, kao i Morgana, ali sasvim pristao, ba kao Lanselet. A moda e se
pokazati da je njegova nezainteresovanost za ene samo spoljanjost, kao kod Lanseleta.
Razmiljala je malo o tome, oseajui ubod ponienja. Lanselet... najlepi mukarac koga je
godinama videla, i jasno mu je stavila do znanja da ni kraljica nije van njegovog domaaja... ali
Lanselet se pravio da ne razume i namerno ju je sve vreme zvao 'tetka' - neko bi po njegovom
ponaanju pomislio da je ona zaista zala u godine, da je Vivijenina bliznakinja, a ne dovoljno
mlada da joj bude ker!
Dorukovala je u krevetu, razgovarajui sa slukinjama o onome to se tog dana mora obaviti.
Dok se izleavala, zavaljena u jastuke - doneli su joj sveeg hleba, a u ovo doba godine bilo je puno
maslaca - u sobu je uao Gvideon.
"Dobro jutro, majko", rekao je. "Bio sam napolju i doneo sam ti svee jagode. A u kuhinji imaju
pavlake. Ako hoe, otrau da ti donesem malo."
Pogledala je jagode, jo oroene u drvenoj iniji. "Ba lepo od tebe, sine", rekla je i uspravila se
u krevetu da ga vrsto zagrli. Dok je bio malo mlai, voleo je da se uvue meu pokrivae kraj nje,
a ona ga je hranila hlebom i medom, i uukavala ga u krzna kao malo dete; nedostajao joj je dodir
toplog deijeg tela, ali pretpostavljala je da je on to zauvek prerastao.
On se ispravio i zagladio kosu - mrzeo je neurednost. Kao i Morgana, veoma je pazio na
urednost.
"Rano si izaao, mili", rekla je. "Zar samo zbog svoje stare, usvojene majke? Ne, ne elim
pavlaku. Hoe li da se ugojim kao matora krmaa?"
On je malo nakrenuo glavu, nalik na krhku pticu, i zamljeno pogledao Morgozu. "Svejedno",
rekao je. "Ti bi bila lepa i da si debela. Ima na ovom dvoru ena - Mara, na primer - nije nita
krupnija od tebe, a svi drugi, i mukarci i ene, zovu je Debela Mara. Ali ti nekako ne izgleda
toliko krupna, jer ko god te pogleda, vidi samo tvoju lepotu. Moe slobodno da jede pavlaku ako
eli, majko."
Kako detaljan odgovor za jedno dete! No, on polako postaje mukarac. Verovatno e biti nalik
na Agravena, nee biti mnogo visok - uvek e se videti da potie od Drevnog Naroda. A, uostalom,
u poreenju sa onim ogromnim Garetom uvek e izgledati kao dete, ak i kad mu bude dvadeset
godina! Videlo se da se vrlo paljivo umio i oeljao; a videlo se i da je svee podian.
"Kako lepo izgleda, mili", rekla je dok je deak paljivo birao najlepu jagodu iz inije. "Jesi li
se sam oiao?"
"Ne", rekao je on. "Naterao sam komornika da to uini; rekao sam mu da mi je dosadilo da
izgledam kao kuni pas. Lot je uvek bio podian i glatko obrijan, ba kao i Lanselet dok je bio kod
nas. Hou da izgledam kao ovek."
"Ti uvek tako izgleda, mili", rekla je, zagledana u malu, smeu aku koja je drala jagodu. Bila
je sva izgrebana od trnja i gruba, kao kod svakog ivahnog deaka, ali primetila je da je paljivo
oribana, i da nokti nisu prljavi i izlomljeni, nego paljivo podseeni. "Ali zato si jutros obukao
prazninu tuniku?"
"Zar sam obukao prazninu?" upitao je sa nedunim izrazom lica. "Pa, izgleda da jesam. Zna..."
zastao je, i znala je da, ma kakve razloge imao, a svakako je imao dobre, ona ih nikada nee
saznati. On je konano mirno odgovorio. "Pokvasio sam moju svakidanju u rosi dok sam ti brao
jagode, gospo." Potom je naglo nastavio. "Mislio sam da u mrzeti ser Lanseleta, majko. Garet je
neprestano priao o njemu kao o boanstvu." Morgoza se setila da je Gvideonu, mada nije plakao
pred njom, prepuklo srce kada je Garet otiao na jug, u dvor kralja Artura. Nedostajao je i Morgozi
- Garet je bio jedina osoba na svetu koja je imala nekakav uticaj nad Gvideonom, i mogao je da ga
utera u red sa svega par rei. Otkako je Garet otiao, Gvideon nije hteo nikoga da slua.
"Mislio sam da e se pokazati kako je on uobraena budala", nastavio je Gvideon, "ali on to
uopte nije. Ispriao mi je o svetionicima vie nego to je Lot ikada znao. I rekao je da, kada jo
porastem, treba da doem na Arturov dvor i postanem vitez, ukoliko se pokaem kao dobar i astan
ovek." Duboko usaene tamne oi zamljeno su svetlucale. "Sve ene su rekle da liim na njega - i
pitale su, a ja sam bio ljut to nisam znao ta da im odgovorim. Majko", nagnuo se napred, otkrivi
neobino ranjiv izraz lica, "reci mi istinu - je li Lanselet moj otac? Mislio sam da je to moda
razlog to ga Garet toliko voli..."
A ti nisi prvi koji postavlja sebi to pitanje, mili, pomislila je Morgoza, gladei deakovu meku
kosu. Neobino detinjasto, njegovo lice ju je navelo da joj glas bude neniji nego ikada.
"Ne, mali moj. Od svih ljudi u kraljevstvu, Lanselet sigurno nije tvoj otac - postarala sam se da
to proverim. Onu godinu kada si ti zaet, Lanselet je proveo u Donjoj Britaniji, borei se uz svog
oca, kralja Bana. I ja sam na to pomislila, ali ti lii na njega zato to je Lanselet sestri tvoje
majke, isto kao to je i moj."
Gvideon ju je sumnjiavo gledao, i Morgoza kao da je mogla da mu proita misli: rekla mu je
upravo ono to bi odgovorila i da mu Lanselet jeste otac. "Moda u jednog dana otii u Avalon",
rekao je Gvideon, "a ne na Arturov dvor. Da li moja prava majka sada boravi u Avalonu,
pomajko?"
"Ne znam." Morgoza se namrtila... taj njen usvojeni sin opet ju je naterao da govori sa njim kao
da je odrastao; esto joj je to inio. Sinulo joj je da je, posle Lotove smrti, Gvideon jedini u njenoj
kui sa kojim povremeno razgovara kao jedna odrasla osoba sa drugom. Oh, da, Lohlan je dovoljno
odrastao u krevetu, nou, ali sa njim nije mogla da razgovara nita ozbiljnije nego kao sa pastirima
i slukinjama!
"Izii sada, Gvideone, mili, treba da se obuem..."
"Zato bih iziao? upitao je on. "Dovoljno dobro znam kako izgleda, znam to jo od kako mi je
bilo pet godina."
"Da, ali sada si stariji", rekla je, i opet ju je obuzelo oseanje bespomonosti. "Neprikladno je da
ostane u sobi dok se oblaim."
"Zar ti je toliko stalo do prikladnosti, pomajko?" upitao je, znaajno pogledavi udubljenje na
jastuku gde je leao Lohlan. Morgoza je osetila da je obuzimaju osujeenost i gnev - umeo je da je
uvue u takve rasprave kao da je odrastao, ili kao da je ak i druid! Otro je uzvratila. "Tebi ne
moram da podnosim raune o onome to inim, Gvideone!"
"Zar sam rekao da mora?" Pretvorio se u olienje povreene nevinosti. "Ali ako sam stariji,
onda treba da nauim vie o enama nego to sam znao kad sam bio beba, zar ne? Hou da ostanem
i da priam sa tobom."
"No, pa ostani, kad ve hoe", rekla je, "ali okreni mi lea, jer neu da pilji u mene, ser
Bezoni!" On se posluno okrenuo, ali kada je ustala i dala sluavki znak da joj donese haljinu,
oglasio se: "Ne, obuci onu plavu haljinu, majko, onu to je tek sila sa razboja, i uzmi ogrta boje
afrana."
"Sad e mi jo i savetovati kako da se oblaim? ta se to deava?"
"Volim da te vidim odevenu kao pravu gospu i kraljicu", ubedljivo je odgovorio. "I reci im da ti
naprave onu visoku frizuru, sa zlatnom dijademom, hoe li, majko? Meni za ljubav?"
"Eto, hoe da se udesim kao za sveanosti Dugodnevice, pa da sedim i eljam vunu u svojim
najlepim haljinama - sve ene e mi se smejati, dete!"
"Neka se smeju", uzvratio je Gvideon. "Zar se ne bi lepo obukla meni za ljubav? Ko zna ta se
sve moe desiti danas? Moda e ti kasnije biti milo to si me posluala."
Morgoza se nasmejala i predala se. "Oh, neka bude po tvome - ako hoe da se obuem kao da
je praznik, neka bude tako... napraviemo svoj mali praznik! A sada mi se ini da e kuvari morati
da spreme kolae sa medom za tu izmiljenu sveanost..."
Ipak je on dete, pomislila je, i samo pokuava da mi izmami malo slatkia. Ali doneo mi je
jagode, zar ne? "Pa, Gvideone, da naredimo da za veeru bude kolaa sa medom?"
On se okrenuo. Morgoza nije stigla da se zakopa, i primetila je kako se njegov pogled za
trenutak zadrao na njenim belim grudima. Znai, nije ba toliko dete. "Ja veoma volim kolae sa
medom", rekao je, "ali moda bi trebalo spremiti i ribu."
"Ako treba da imamo ribe", odgovorila mu je, "morae opet da se presvue i da ode da je sam
upeca. Mukarci su svi zauzeti setvom."
On joj je brzo odgovorio. "Zamoliu Lohlana da ode - njemu e to biti provod. A i potreban mu
je, zar ne, majko, jer zadovoljna si njime, ini mi se."
Glupost! pomislila je Morgoza. Neu valjda da crvenim pred deakom njegovih godina! "Ako
hoe da poalje Lohlana u ribolov, uini tako, mili. Danas verovatno moemo i bez njega."
Pomislila je da bi volela da zna ta Gvideon, zapravo, ima na umu, jer i sam se sveano obukao i
zahtevao je da se i ona udesi i spremi dobru veeru. Pozvala je glavnu domaicu. "Gospodar
Gvideon bi za veeru eleo kola sa medom. Postaraj se za to."
"Dobie kola", odgovorila je domaica i neno pogledala deaka. "Kako je sladak, pravi mali
aneo."
Aneo! Nikad ne bih ni pomislila da ga tako nazovem, pomislila je Morgoza, ali nije nita rekla.
Naredila je enama da joj naprave visoku frizuru. Verovatno nikada nee saznati ta je Gvideon
naumio.
Dan je polako odmicao, sasvim obian. Morgoza se ponekad pitala ima li Gvideon Vid, ali
nikada to niim mije nagovestio, a kada ga je jednom otvoreno pitala, ponaao se kao da ne zna o
emu je re. Ako ga i ima, pomislila je, barem jednom bi ga uhvatila kako se hvalie time.
No, dobro. Iz ko zna kakvih detinjastih razloga, Gvideon je poeleo sveanost i ubedio ju je da
pristane na to. Otkako nema Gareta, deak je verovatno veoma usamljen - imao je malo ega
zajednikog sa ostalim Lotovim sinovima. A nije bio ni zaljubljen u oruje i viteke poslove kao
Garet, nije imao ni Morganin dar za muziku, mada je imao lep glas, i ponekad je uzimao male
gajde kakve sviraju pastiri i svirao neobine, alobne melodije. Ali to nije bila strast kao kod
Morgane, koja bi, kad god bi mogla, po itav dan provela sa harfom, srena i zadovoljna.
Ipak, imao je brz i otar um. Lot je pre tri godine poslao po uenog svetenika iz Ione, i ovaj je
iveo kod njih u uio deaka da ita; trebalo je da u uenju uestvuje i Garet, ali Gareta knjige nisu
zanimale. Posluno se borio sa slovima i latinskim, ali kao ni Gaven - a bogami kao ni Morgoza -
nije umeo da se usmeri na pisane znake niti na tajanstveni jezik onih starih Rimljana. Agraven je
bio dovoljno brz - on je preuzeo da se bavi pisanijima i raunima za itavo imanje, jer imao je dara
za brojeve; ali Gvideon je upijao svaku re. Za godinu dana umeo je da ita jednako dobro kao
svetenik, a govorio je latinski kao da je sin nekog od drevnih imperatora, pa se tada Morgoza prvi
put upitala ima li ipak neega u onome to govore stari druidi - da se svi raamo ponovo i ponovo, i
u svakom ivotu uimo sve vie i vie.
Svaki otac bi bio ponosan na takvog sina, pomislila je. A Arturu njegova kraljica jo nije rodila
dete. Jednog dana - da, jednog dana u imati ta da kaem Arturu, a tada u drati u aci naeg
kralja. Uivala je u toj pomisli. udila se to Morgana nikada nije iskoristila uticaj koji je mogla
imati na Artura - mogla ga je naterati da joj ugovori brak sa najbogatijim od niih kraljeva, mogla
je stei dragulje, mo... ali Morgani nije bilo stalo do takvih stvari, nego samo do njene harfe i do
gluposti koje priaju druidi. Barem ona, Morgoza, moe bolje iskoristiti mo do koje je tako
neoekivano dola.
Sedela je u glavnoj dvorani, neobino fino odevena, eljala vunu od prolene strie i
odluivala: Gvideonu je neophodan nov ogrta - on tako brzo raste da mu stari jedva dopire do
kolena, a ove godine e svakako rasti jo vie. Treba li moda da mu da Agravenov stari ogrta, a
da Agravenu napravi novi? Gvedon je doao, u svojoj prazninoj tunici boje afrana, i sa uivanjem
poeo da njuka miris kolaa sa medom, punog zaina, koji je dopirao u odaju, ali nije ni pokuao
da predloi da ga to pre nanu, to bi svakako uinio pre samo nekoliko meseci. U podne joj se
obratio: "Majko, uzeu malo hleba i sira, pa idem da obiem ograde - Agraven mi je rekao da
proverim da li su sve itave."
"Ne u tim prazninim cipelama", rekla je Morgoza.
"Naravno. Ii u bos", rekao je Gvideon, brzo otkopavajui obuu da je ostavi kraj ognjita;
tuniku je podigao pod pojasom, pa mu je bila visoko iznad kolena, uzeo je tap i nestao, a Morgoza
je ostala da se mrti za njim - uopte nije liilo na Gvideona da tako lako poslua, bez obzira na to
ta je Agraven eleo! ta je danas sa tim deakom?
Lohlan se vratio oko podneva sa lepom, krupniom ribom, toliko tekom da Morgoza nije mogla
da je podigne; zadovoljno ju je pogledala - bie je dovoljno za sve koji sede za glavnim stolom, a
ostae i hladnog ribljeg peenja za naredna tri dana. Oiena, zainjena biljem, leala je spremna
za penicu kad se vratio Gvideon, opet ist i oeljan, i ponovo se obuo. Pogledao je ribu i
nasmeio se.
"Da, ovo e zaista liiti na sveanost", zadovoljno je rekao.
"Jesi li obiao sve ograde, brate?" upitao je Agraven, koji je upravo stigao iz tala gde se starao
o jednom bolesnom konju.
"Jesam, i uglavnom su sve u dobrom stanju", rekao je Gvideon, "ali na samom vrhu severnog
kraja, gde smo jesenas napasali ovce, postoji veliki otvor, gde je sve kamenje iz ograde popadalo.
Mora uputiti ljude da to srede pre nego to ponovo poalje stoku na ispau u taj kraj, jer sve e se
razbeati pre nego to stigne da vikne na njih."
"Iao si sam ak tamo?" Morgana se namrtila na njega. "Ti nisi koza - mogao si da padne i
slomi nogu u ponoru, a niko te ne bi naao danima! Koliko puta sam ti govorila - kada ide na
severne litice, uvek povedi sa sobom i jednog pastira!"
"Imao sam razloga da idem sam", odvratio je Gvideon sa onim tvrdoglavim izrazom lica, "i
video sam ono to sam eleo da vidim."
"ta ima tamo da se vidi zbog ega vredi rizikovati da se povredi i danima eka pomo?"
ljutito je upitao Agraven.
"Nikad jo nisam pao", rekao je Gvideon, "a kada se i to desi, samo u ja patiti. ta se tebe tie
koliko rizikujem?"
"Ja sam ti stariji brat i glava ove kue", rekao je Agraven, "i ima da me potuje, inae u te
prebiti!"
"Moda bih ti pri tom razbio glavu, pa bi unutra ulo i malo pameti", odvratio je Gvideon.
"injenica je da se sama od sebe nikada nee nai tamo unutra."
"Ti, pokvareni mali..."
"Ah, samo kai", povikao je Gvideon, "rugaj mi se zbog porekla, ti... ja ne znam ime svog oca,
ali znam ko je tvoj otac, i ako mogu da biram, vie mi se dopada moj poloaj!"
Agraven je zakoraio ka njemu, ali Morgoza je brzo ustala i zakolonila Gvideona. "Ne izazivaj
deaka, Agravene."
"Ako se uvek bude krio iza tvoje suknje, majko, zar je udno to ga ne mogu nauiti
poslunosti?" pobunio se Agraven.
"Tome bi mogao da me naui samo neko mnogo bolji od tebe", rekao je Gvideon, i Morgoza se
trgla od gorine u njegovom glasu.
"Mir, dete - ne govori tako sa svojim bratom", brzo je rekla, i Gvideon se povukao. "Izvini,
Agravene - nisam smeo da budem tako nepristojan."
Nasmeio se, onim ljupkim, krupnim oima pod dugakim trepavicama, slika i prilika poslunog
deteta. Agraven je i dalje gunao. "Ja mislim samo na tvoje dobro, bezobraznie mali - zar misli
da hou da ti polomim kosti? I otkuda ti samo pomisao da se sam vere po liticama?"
"Pa", rekao je Gvideon, "inae ti ne bi znao za rupu u ogradi, i moda bi poslao tamo na ispau
ovce, ili ak i koze, i sve bi se razbeale. A ja nikada ne cepam odeu, zar ne, majko?"
Morgoza je morala da se nasmeje, jer to je bilo tano - Gvideon je umeo da uva odeu. Ima
takvih deaka. Garet bi obukao novu tuniku i za jedan sat ve bi bila izguvana, zamrljana i prljava;
Gvideon se verao po severnim liticama u svojoj sveanoj odei, a izgledala je kao da je tog asa
preuzeta od pralje. Gvideon je odmerio Agravena, koji je nosio radno odelo. "Ali ti ne moe takav
sesti za sto sa majkom, koja je obukla svoje najlepe haljine. Idi i uzmi svoju lepu tuniku, brate. Zar
e sesti da veera u tom odelu, kao seljak?"
"Ne dam da mi zapoveda mali uobraenko", gunao je Agraven, ali se ipak uputio ka svojoj
sobi, a Gvideon se nasmeio od nekog tajanstvenog zadovoljstva. "Agravenu je potrebna ena,
majko", rekao je. "U prolee je naprasit kao bik, a osim toga, ti vie ne treba da mu tka i krpi
odeu."
Morgozi je to bilo smeno. "Svakako si u pravu, ali ne elim jo jednu kraljicu pod svojim
krovom. Nijedna kua nije dovoljno velika da bi u njoj vladale dve ene."
"Onda mu nai enu niskog porekla, i vrlo glupu", rekao je Gvideon, "pa e jedva ekati da joj ti
nareuje ta da radi, jer e se bojati da e napraviti neku greku pred otmenim svetom. Nijalova
ker sasvim bi odgovarala - veoma je lepa, a Nijalovi su bogati, mada ne previe, jer im je pre est
godina, u onoj stranoj zimi, pocrkalo pola stoke. Donela bi dobar miraz, jer Nijal se plai da nee
moi da je uda. Devojka je imala boginje kad joj je bilo est godina, i zato ne vidi dobro, a nije ba
ni puno bistra. Ume sasvim lepo da tka i prede, ali nema vida ni pameti ni za ta bolje, pa joj nee
smetati ako stalno bude bila trudna."
"Vidi, vidi, ti si ve postao pravi provodadija", oprezno je rekla Morgoza. "Agraven bi trebalo
da te postavi za svog savetnika, kad si tako pametan." Ali pomislila je da je deak u pravu. Trebalo
bi da uskoro porazgovara sa Nijalom.
"Sasvim bi mogao", ozbiljno je odgovorio Gvideon, "ali ja se ne bih toga primio, majko. Hteo
sam da ti kaem, dok sam bio na liticama, video sam... ali evo lovca Donilka, on e ti rei." I zaista,
krupni lovac je upravo ulazio u odaju, i duboko se naklonio pred Morgozom.
"Gospo", rekao je, "na putu su jahai, i pribliavaju se velikoj kui - imaju nosiljku opremljenu
nalik na barku sa Jezera, a sa njima je grbavac sa harfom, i sluge u odedi Avalona. Bie ovde za
pola sata."
Avalon! Morgoza je primetila Gvideonov potajni osmeh i znala je da se on spremao za ovo. Ali
nikada nije ni pomenuo da ima Vid! Koje dete se ne bi hvallisalo time? Pomisao da je on to umeo
da krije, da uiva utoliko vie to je njegova vetina samo njemu poznata, uinila joj se jeziva,
toliko da se na trenutak trgla, gotovo u strahu od svog usvojenog sina. A znala je da je on to
primetio i da mu nije neprijatno.
"Ba dobro", rekao je, "to imamo kola sa medom i ribu, i to smo svi odeveni sveano, pa
moemo dostojno doekati goste iz Avalona, zar ne, majko?"
"Da", rekla je Morgoza, zurei u svog usvojenog sina. "Stvarno, ba dobro, Gvideone."

Dok je stajala u glavnom dvoritu kako bi doekala jahae, prisetila se dana kada su Vivijen i
Talesin doli u daleki zamak Tintagel. Talesin je svakako odavno prestareo za takva putovanja,
iako je jo u ivotu. ulo bi se da je umro. A Vivijen vie nije putovala u pantalonama i izmama
kao mukarci, kako bi jahala punom brzinom.
Gvideon je utke stajao kraj nje. U utoj tunici, i tek oeljan, veoma je liio na Lanseleta.
"Ko su nam gosti, majko?"
"Najverovatnije Gospa od Jezera", rekla je Morgoza, "i Merlin itave Britanije, Glasnik
Bogova."
"Priala si da je moja majka bila svetenica Avalona", rekao je Gvideon. "Ima li njihov dolazak
neke veze sa mnom?"
"Ma hajde, samo nemoj izigravati kao da ima stvari koje ne zna!" obrecnula se Morgoza, ali se
brzo savladala. "Ne znam zato su doli, mili; ja nemam Vid. Ali to je sasvim mogue. Hou da ti
posluuje vino, i da slua i ui, ali da nisi progovorio ni re dok te neto ne upitaju."
Pomislila je da bi tako neto teko palo njenim pravim sinovima - Gaven, Gaheris i Garet bili su
buni i radoznali, i bilo je teko nauiti ih dvorskom ponaanju. Njih trojica lie na velike,
dobroudne pse, a Gvideon je vie nalik na maku, tih, brz, probirljiv i oprezan. I Morgana je kao
dete bila takva... Vivijen je pogreila to je odbacila Morganu, sve i ako je bila ljuta na nju to je
zatrudnela... i zato joj je to bilo vano? I ona je raala decu, ukluujui i onog prokletog
Lanseleta, koji je doveo Arturovo kraljevstvo u takav haos da smo ak i mi uli koliko ga kraljica
voli.
Utom se upitala zato stalno misli kako Vivijen nije elela da Morgana rodi to dete. Morgana
jeste u svai sa Avalonom, ali moda je to Morganino delo, a ne Gospino.
Zadubila se u misli, i Gvideon je morao da joj dodirne ruku i poluglasno je podseti. "Tvoji gosti,
majko."
Morgoza se duboko naklonila pred Vivijen, koja je izgledala kao da se smanjila. Ranije je
izgledalo da uopte ne stari, ali sada je delovala izmodeno, bila je izborana, a oi su joj duboko
upale. Ali i dalje se onako ljupko smeila, a glas joj je bio dubok i milozvuan kao i ranije.
"Ah, milo mi je to te vidim, sestrice", rekla je, privukavi Morgozu u zagrljaj. "Koliko je
vremena prolo? Ne volim da pomiljam na protekle godine! Kako si mladolika, Morgoza! Tako
lepi zubi, a kosa ti je blistava kao i uvek. Upoznala si harfistu Kevina na Arturovom venanju, pre
nego to je postao Merlin itave Britanije."
Izgledalo je da je i Kevin ostario, jer bio je pogrbljen i vornovat, nalik na drevno hrastovo drvo;
to je sasvim prikladno, pomislila je, za nekoga ko toliko dri do hrastova; osetila je kako joj se
usne izvijaju u blagi osmeh sitne pakosti. "Dobro nam doli, majstore hartfisto - trebalo je da
kaem gospodaru Merline. Kako je asni Talesin? Je li jo u svetu ivih?"
"iv je", rekla je Vivijen poto je jo jedna ena izila iz nosiljke. "Ali sada je star i osetljiv, i
vie ne moe da poe na ovakav put." Potom je nastavila: "Ovo je Talesinova ker, dete hrastovih
gajeva - Ninijan. Ona ti doe polusestra, Morgoza."
Morgoza se malo zbunila kad je mlada ena prila da je zagrli, progovorivi umilnim glasom:
"Radujem se to sam upoznala sestru." Ninijan je tako mlada! Imala je lepu, crvenkasto-zlatnu kosu
i plave oi pod dugakim, svilastim trepavicama. Vivijen je nastavila: "Ninijan putuje sa mnom,
sad kad sam stara. Ona je jedina sem mene koja obitava na Avalonu, a da je od stare kraljevske
krvi." Ninijan je bila odevena kao svetenica; kosa joj je bila oeljana preko ela, ali plavi
polumesec, oznaka svetenice, svee obojen, jasno se video. Govorila je kontrolisanim glasom
svetenice, punim moi; ali delovala je mlada i bespomona dok je stajala kraj Vivijen.
Morgoza je pokuala da se priseti da je domaica i da su joj ovo gosti; oseala se kao mala
sudopera pred ovom svetenicom i druidom. A onda se ljutito prisetila da su obe ove ene njene
polusestre, a to se Merlina tie, pa on je samo grbavac! "Budite dobrodoli u Lotiju i u moj dom.
Ovo je moj sin Agraven, koji vlada ovde dok je Gaven na Arturovom dvoru. A ovo je moj usvojeni
sin, Gvideon."
Deak se ljupko naklonio otmenim gostima, ali pozdravio ih je samo utivim mrmljanjem.
"Lep momak, i poodrastao", rekao je Kevin. "Znai, to je Morganin sin?"
Morgoza je podigla obrve. "Vredi li ita poricati nekome ko poseduje Vid, gospodaru?"
"Morgana mi je to rekla, kad je ula da sam se zaputio na sever, u Lotiju", rekao je Kevin, i
licem mu je preletela senka.
"Znai, Morgana sada obitava u Avalonu?" upitala je Morgoza, a Kevin je odmahnuo glavom.
Morgoza je primetila da se i Vivijen uzmemirila.
"Morgana je na Arturovom dvoru", rekao je Kevin.
"Ima posla u spoljanjem svetu", dodala je Vivijen, steui usne. "Ali vratie se u Avalon kada
doe vreme. Tamo je eka poloaj koji mora preuzeti."
"Govorite li o mojoj majci, Gospo?" tiho je upitao Gvideon.
Vivijen je pogledala pravo u njega i odjednom je delovala visoko i dostojanstveno - stara vetina
svetenica, pomislila je Morgoza, ali Gvideon to jo nije video. A kada je Gospa progovorila, glas
joj je ispunio itavo dvorite. "Zato me pita, dete, kada sasvim dobro zna odgovor? Ne zbijaj
ale sa Vidom. Poznajem te bolje nego to sluti, a na ovom svetu jo ima stvari za koje ne zna!"
Gvideon je ustuknuo, otvorenih usta, i odjednom je opet postao samo dete. Morgoza je podigla
obrve; znai, i dalje postoji neto ega se on moe uplaiti! Barem jednom nije pokuao da se
izvue ili prui objanjenje na svoj lukavi nain.
Ponovo se vratila u svoju ulogu. "Izvolite unutra", rekla je. "Sve je pripremljeno da vas
doekamo, sestre moje i gospodaru Merline." Kad je ugledala crveni stoljnjak na glavnom stolu,
ae i fine tanjire postavljene po njenom nalogu, pomislia je, ak i ovde, na kraju sveta, na dvor
nije svinjac! Povela je Vivijen ka svom seditu, a Kevina je smestila do nje. Dok se Ninijan
uspinjala na podijum, malo se saplela, i Gvideon se smesta stvorio kraj nje, spreman da prui ruku i
izgovori par utivih rei.
Vidi, vidi, na Gvideon je konano poeo da primeuje lepe ene. Ili je to samo lepo vaspitanje i
elja da se iskupi poto ga je Vivijen izgrdila? Bila je potpuno svesna da odgovor nikada nee
saznati.
Riba je bila savreno spravljena, lako se odvajala od kostiju, a kolaa sa medom bilo je toliko da
e svi ukuani dobiti po malo; Morgoza je poslala po dodatno burence piva, kako bi i za manjim
stolovima svi dobili po pie. Bilo je puno svee ispeenog hleba, mleka, maslaca, kao i ovijeg sira.
Vivijen je jedva jela, kao i uvek, ali hvalila je hranu.
"Doekala si nas zaista kraljevski. Ni u Kamelotu me ne bi bolje ugostili. Nisam oekivala
ovakvu dobrodolicu, jer stigli smo bez najave", rekla je.
"Jeste li bili u Kamelotu? Jesi li videla moje sinove?" upitala je Morgoza, ali Vivijen je
odmahnula glavom i namrtila se.
"Ne, jo ne. Mada u se uputiti tamo na dan koji Artur naziva Duhovi, po ugledu na svetenike",
odvratila je, a Morgozi se zbog neega uinilo da joj se lea jee; ali zbog gostiju nije imala
vremena da razmisli o tome.
"Video sam vae sinove na dvoru, gospo", rekao je Kevin. "Gaven je zadobio malu ranu na
planini Badon, ali lepo se zacelila i oiljak je sakriven bradom... poeo je da nosi kratku bradu po
ugledu na Saksonce, ne zato to eli da lii na njih, nego da ne bi morao da se brije svakog dana i
time ozleuje oiljak. Moda e na taj nain uvesti na dvor novu modu! Gaherisa nisam video - on
je na jugu, obezbeuje obalu. Garet e postati vitez na velikoj sveanosti koju Artur prireuje na
Duhove. On je jedan od najkrupnijih i najpoverljivijih ljudi na dvoru, mada ga ser Kaj i dalje
podbada i naziva ga 'ser Lepi' zbog njegovog lepog lica."
"Trebalo je da odavno postane Arturov vitez!" ljubomorno je rekao Gvideon, a Kevin je malo
ljubaznije pogledao deaka. "Tako, znai, spreman si da brani svog roaka, deko? On svakako
zasluuje da postane vitez, i ve sada se tako i ponaaju prema njemu. Ali Artur je eleo da mu
ukae ast na prvoj velikoj sveanosti u Kamelotu, pa e ga proglasiti vitezom uz sve poasti koje
kralj moe da ukae. Budi miran, Gvideone, Artur dobro zna koliko je on astan, ba kao to zna i
za Gavena. A on je jedan od najmlaih vitezova."
Gvideon se oglasio jo stidljivije: "Poznajete li moju majku, gospodaru harfisto? Gospu M-
Morganu?"
"Da, mome, dobro je poznajem", blago je odgovorio Kevin, i Morgoza je pomislila kako taj
runi ovek ima barem divan glas. "Ona je jedna od najlepih gospi na Arturovom dvoru, i jedna od
najljupkijih, a svira na harfi dobro kao neki bard."
"Hajde, hajde", rekla je Morgoza, smeei se, iznenaena oitom ljubavlju u harfistovom glasu.
"Lepo je priati bajke da bi se zabavilo dete, ali mora se imati na umu i istina. Morgana lepa?
Izgleda sasvim obino! Igrena je bila lepa dok je bila mlada, svi mukarci su to znali, ali Morgana
uopte ne lii na nju."
Kevinov glas bio je pun potovanja. "Druidi imaju jednu drevnu izreku... lepota nije samo u licu,
nego lei iznutra. Morgana je zaista veoma lepa, kraljice Morgoza, mada njena lepota ne lii na
vau nita vie nego to vrba lii na zumbul. A ona je jedina osoba na dvoru ijim rukama bih ikada
poverio Moju Gospu." Pokazao je rukom ka svojoj harfi, koja je bila otpakovana i postavljena kraj
njega. Morgoza je shvatila znak i upitala Kevina da li bi ih poastvovao jednom pesmom.
On je uzeo harfu i zapevao; neko vreme u dvorani je vladala potpuna tiina, tako da su se uli
samo harfa i bardov glas. Dok je pevao, svi iz druge sale su se primakli to su vie mogli kako bi
sluali pesmu. Ali kada je zavrio, i kad je Morgoza dala znak ostalima da se raziu - mada je
dopustila Lohlanu da ostane, pod uslovom da uti i ne mie se od vatre - rekla je: "I ja volim
muziku, gospodaru Harfisto, i pruili ste nam zadovoljstvo kakvog u se dugo seati. Ali niste
preli sav taj dugi put od Avalona do severa samo da bih ja mogla da veeram sa harfistom. Molim
vas, recite mi zato ste tako neoekivano doli ovamo."
"Nismo doli ba neoekivano", rekla je Vivijen, smeei se, "jer zatekli smo vas sveano
odevene i spremne da nas posluite vinom, ribom i kolaima od meda. Znali ste za moj dolazak, a
poto ti ima samo nagovetaj Vida, mogu samo da nagaam ko je to mogao da te upozori."
Ironino je pogledala Gvideona, a Morgoza je na to klimnula glavom.
"Ali nije mi rekao zato, jedino je traio da pripremim sve to treba za sveanost, a ja sam
mislila da je to samo deiji hir."
Gvideon je stajao tik uz Kevina kad je ovaj poeo da pakuje harfu, i pruio je ruku ka
instrumentu, oklevajui. "Smem li samo da dodirnem strune?"
"Sme", blago je odgovorio Kevin, i Gvideon je dodirnuo nekoliko ica tako da su zabrujale.
"Nikada nisam video tako finu harfu."
"I nee vie. Mislim da ne postoji bolja od ove, ak ni u Velsu, gde imaju itavu kolu
bardova", rekao je Kevin. "Moja Gospa je dar od jednog kralja, i nikad se ne odvajam od nje. A ba
kao i mnoge ene", dodao je, utivo se naklonivi Vivijeni, "sa godinama postaje sve lepa."
"Volela bih da mi glas postaje umilniji kako godine protiu", nasmeila se Vivijen, "ali Tamna
Majka je odluila drugaije. Samo njena besmrtna deca pevaju sve lepe svake godine. Neka Moja
Gospa nikada ne peva slabije nego danas."
"Voli li muziku, gospodaru Gvideone? Ume li da svira na harfi?"
"Ja nemam harfu da uim", rekao je Gvideon. "Kol, koji je jedini harfista na dvoru, sada ima
tako krute prste da retko kada dodirne strune. Nismo imali muziku ve skoro dve godine. Pomalo
sviram ma malim gajdama, a Aran - on je bio Lotov gajda u ratovima - nauio me je da sviram u
gajde od roga... eno ih tamo. Otiao je sa kraljem Lotom na planinu Badon, i kao i Lot, nije se vie
vratio."
"Donesi mi te gajde", rekao je Kevin, a kada ih je Gvideon doneo sa mesta gde su visile na zidu,
obrisao ih je krpom, izduvao prainu iznutra, a zatim ih primeo usnama i postavio izobliene prste
na niz rupa izdubljenih u cevi. Odsvirao je kratku melodiju za ples, a potom je spustio instrument.
"Nisam vet u ovome", rekao je, "prsti mi nisu dovoljno brzi. Pa, Gvideone, ako voli muziku, u
Avalonu e te nauiti i tome - hajde, da ujem kako svira na ovim gajdama."
Gvideonu su usta bila suva - Morgoza je primetila kako brzim pokretom oblizuje usne - ali uzeo
je gajde i oprezno dunuo u njih. Potom je poeo da svira neku sporu melodiju, i Kevin je malo
kasnije klimnuo glavom.
"Dosta je", rekao je. "Ti si ipak Morganin sin - bilo bi udno da uope nisi nadaren. Mnogo
emu emo moi da te nauimo. Ima u tebi grae za barda, ali mnogo je verovatnije da e postati
svetenik ili druid."
Gvideon je zamirkao i umalo nije ispustio gajde; uspeo je da ih prihvati krajem tunike.
"Za barda? Kako to mislite? Recite mi jasnije!"
Vivijen je prodorno osmotrila. "Kucnuo je as, Gvideone. Ti si potomak druida i nosi krv dve
kraljevske loze. U Avalonu e ti biti pruena drevna znanja i tajne mudrosti, kako bi jednog dana
mogao da ponese zmaja."
Morgoza ga je gledala kako guta knedle, privikavajui se na tu pomisao. Pretpostavljala je da e
pomisao na tajna znanja privui Gvideona vie od svega to bi mogli da mu ponude. Poeo je da
muca. "Rekli ste... dve kraljevske loze..."
Vivijen je blago odmahnula glavom kad je Ninijan zaustila da odgovori, pa je devojin odgovor
bio kratak. "Sve e ti biti objanjeno kada doe pravi as, Gvideone. Ako treba da postane druid,
prvo to e nauiti jeste kada da uti i da ne postavlja nikakva pitanja."
On ju je utke pogledao. Vredelo je truda - samo kad sam doekala dan kada e Gvideon od
divljenja ostati bez rei! pomislila je Morgoza. Pa, to je i nije udilo; Ninijan je bila veoma lepa -
liila je na Igrenu u njenim godinama, pa i na nju, samo to joj je kosa bila plava, a ne ria.
"Ovoliko mogu odmah da ti kaem", tiho je rekla Vivijen. "Majina majka tvoje majke bila je
Gospa od Jezera, i poticala je od duge loze svetenica. Igrena i Morgoza takoe nose krv
plemenitog Talesina, pa tako i ti. Mnoge kraljevske loze na ovim ostrvima, i meu druidima,
postoje i dalje u tebi, i ako si dostojan, eka te velika sudbina. Ali mora se pokazati dostojan -
nee postati kralj samo zato to si od kraljevske krvi, nego zbog hrabrosti, mudrosti i
dalekovidosti. Pazi, Gvideone, onaj koji nosi zmaja mora biti vei kralj od onoga koji sedi na
prestolu, jer presto se moe osvojiti silom, orujem ili vetinom, ili kao to ga je stekao Lot,
roenjem u pravom krevetu i zaeem od pravog kralja. Ali Veliki Zmaj moe se stei jedino
sopstvenim naporima, ne samo u ovom ivotu, nego i u prethodnim. Ovo to ti govorim je
Misterija."
"Ja... ne razumem!" priznao je Gvideon.
"Naravno!" otro je odgovorila Vivijen. "Ba kao to sam rekla - to je Misterija, i mudri druidi
su je ponekad prouavali tokom mnogih ivota, a razumeli su je ponekad manje i od tebe. Neu da
kaem da bi trebalo da razume, nego da treba da slua i uje, i da naui da se pokorava."
Gvideon je opet progutao knedlu i pognuo glavu. Morgoza je primetila kako mu se Ninijan
smei, a on je duboko uzdahnuo i seo kraj njenih nogu, utke sluajui, i prvi put ne pokuavajui
da brzo i ma ta odgovori. Moda mu je upravo potrebna obuka za druida, pomislila je Morgoza.
"Znai, doli ste da mi kaete da sam dovoljno dugo odgajala usvojenog Morganinog sina, i da
je dolo vreme da poe u Avalon i bude pouavan druidskim znanjima. Ali niste preli itav taj
dugi put samo da mi to kaete - mogli ste poslati nekog nieg druida da preuzme deaka. Ve
godinama sam znala da Morganinom sinu ne bi pristajalo da provede ivot meu pastirima i
ribarima. A gde bi drugde leala njegova sudbina do u Avalonu? Molim vas, recite mi i ostalo - oh,
da, postoji jo neto, vidim vam po licima."
Kevin je zaustio da odgovori, ali Vivijen je poela otrim glasom. "Zato bih ti govorila sve
svoje misli, Morgoza, kad ti pokuava sve da preokrene u svoju korist i korist svojih sinova? ak
i u ovom asu, Geven je najblii prestolu Vrhovnog kralja, ne samo zbog porekla, nego i po
Arturovoj ljubavi. A jo kad se Artur oenio sa Gvenvir, predvidela sam da mu ona nee raati
decu. Pomislila sam da e najverovatnije umreti na poroaju, pa nisam htela da se upliem u onu
kratku sreu koju bi Artur doiveo sa njom - a potom bismo mu nali pogodniju enu. Ali predugo
sam oklevala, a sada on nee da je otera, mada je jalova - a ti u tome vidi samo prliku za
napredovanje tvojih sinova."
"Nemoj smatrati da je jalova, Vivijen." Kevinovo lice bilo je puno gorine. "Bila je trudna pre
planine Badon, i nosila je to dete punih pet meseci - mogla ga je i roditi. Mislim da je pobacila zbog
vruine, zbog zatvorenosti u zamku, kao i zbog svog straha od Saksonaca... i zato to ju je alio;
mislilm da je Artur izdao Avalon i odbacio zastavu sa zmajem."
"Znai, nije u pitanju samo to to nema dece", rekla je Ninijan. "Gvenvir je i inae nanela veliko
zlo Arturu. Ona je odana svetenicima, i ve je mnogo uticala na kralja. Ako se jednog dana desi da
rodi dete koje uspe da odraste... to bi bilo najgore od svega."
Morgoza je pomislila da e se uguiti. "Gaven..."
"Gaven je hrianin, kao i Artur", otro je rekla Vivijen. "On samo eli da u svemu ugodi
Arturu!"
"Ne znam da li je Artur zasta odan hrianskom Bogu", rekao je Kevin, "ili je to sve samo zbog
Gvenvir, kako bi joj ugodio, jer je ali..."
"Je li za vladara pogodan ovek koji pogazi zakletvu zbog jedne ene?" upitala je ljutito
Morgoza. "Je li Artur, znai, pogazio zakletvu?"
"uo sam ga", odgovorio je Kevin, "kako kae da su mu Hrist i Devica Marija podarili pobedu
na planini Badon, pa sada vie nee da ih odbacuje. A uo sam i vie, kada je razgovarao sa
Talesinom - rekao je da je Devica Marija jednaka Velikoj Boginji, i da mu je ona podarila pobedu
kako bi spasao zemlju... i da je zastava Pendragona pripadala njegovom ocu, a ne njemu..."
"Ipak", rekla je Ninijan, "nije imao prava da je potpuno odbaci. Mi iz Avalona doveli smo
Artura na presto, i duguje nam..."
Morgoza ju je nestrpljivo prekinula. "Zar je vano koja zastava vijori nad kraljevom vojskom?
Vojnicima je potrebno neto da im raspali matu..."
"Kao i obino, propustila si sr stvari", rekla je Vivijen. "Upravo ono to postoji u njihovim
snovima i mati mi iz Avalona moramo da kontroliemo, ili e borba protiv Hrista biti izgubljena, a
njihove due e robovati lanoj veri! Simbol zmaja treba uvek da je pred njima, jer on oznaava
tenju oveanstva da se razvija, a ne da misli samo na grehe i pokajanje!"
"Ne znam..." zamiljeno je rekao Kevin, "moda bi bilo dobro da postoje te nie misterije za
neuke, a onda bi mudri mogli da se upute u via znanja. Moda je oveanstvu bilo suvie lako da
dospe do Avalona, pa ga stoga nisu cenili."
"Znai, ti bi pristao da sedi i gleda kako Avalon nestaje sve dublje u magli, kao vilinska
zemlja?" upitala je Vivijen.
"Gospo", odluno je poeo da se brani Kevin, "ja samo kaem da je moda ve prekasno da se
to sprei - Avalon e uvek postojati za ljude koji umeju da ga potrae, ma koliko vremena prolo.
Ako ne mogu da nau put do Avalona, to je moda znak da nisu spremni za njega."
"Ipak", rekla je Vivijen onim strogim glasom, "ja u zadrati Avalon u spoljanjem svetu, ili u
umreti pokuavajui to!"
U sali je zavladala tiuina, i Morgoza je shvatila da se smrzla. "Potpali vatru, Gvideone", rekla je
i poela da doliva vino. "Popij malo, sestro, hoe li? I vi, gospodaru harfisto."
Ninijan je preuzela dolivanje, a Gvideon je nepomino sedeo, kao da sanja ili je u transu.
Morgoza mu se obratila. "Gvideone, posluaj ta sam ti rekla...". Ali Kevin je pruio ruku da bi joj
naredio da uti. apatom je progovorio. "Deko je u transu. Govori, Gvideone."
"Sve je u krvi", apnuo je on, "krv, prosuta kao rtva na drevnim oltarima, krv prosuta po
prestolu..."
Ninijan se zateturala i prosula ostatak vina iz pehara pravo preko Gvideona u Vivijenino krilo.
Brzo je ustala, uplaena, a Gvideon je zatreptao i stresao se kao kuence. "ta..." poeo je da muca.
"Izvinite... da vam pomognem." Uzeo je meinu od Ninijan. "Oh, lii na prolivenu krv, idem da iz
kuhinje donesem krpe". urno se udaljio, koraajui kao svaki ivahan momak.
"Pa, eto vam vae krvi", gadljivo je rekla Morgoza. "Hoe li se i moj Gvideon izgubiti u
snovima i bolesnim privienjima?"
Vivijen je odgovorila, briui lepljivo vino sa haljine. "Ne potcenjuj nadarenost drugih samo
zato to ti nema Vid, Morgoza!"
Gvideon se vratio sa krpama, ali kad se sagnuo da pone da brie vino, zateturao se, i Morgoza
mu je uzela krpu i dala znak jednoj sluavci da doe i obrie sto i ognjite. Gvideon je izgledao
bolestan, ali, mada bi u obinoj situaciji poeo da glumata kako bi privukao njenu panju, sada se
brzo okrenuo kao da se stidi. Poelela je da ga zagrli i utei, jer on je bio njena poslednja beba kad
su svi ostali odrasli i otili, ali znala je da joj se ne bi zahvalio i zato je ostala nepomina, zurei u
svoje prepletene prste. Ninijan mu je pruila ruku, ali tek ga je Vivijen povratila, strogo i
nepomino gledajui u njega.
"Reci mi istinu: otkada ima Vid?"
On je oborio pogled. "Ne znam... nisam znao ta je to." Ueprtljao se, pazei da je ne gleda u
oi.
"I krio si to, zbog ponosa i zbog elje za moi, zar ne? Sada te je to nadvladalo, a mora i ti da
nadvlada njega. Nismo doli prerano - nadam se da nismo zakasnili. Ne dre te noge? Onda sedi
ovde i budi miran."
Na Morgozino zaprepaenje, Gvideon je utke seo kraj nogu dveju svetenica. Ninijan mu je
stavila ruku na teme, a on se naslonio na nju.
Vivijen se obratila Morgozi. "Kao to sam ti ve rekla, Gvenvir nee roditi sina Arturu, ali on
nee da je otera. Najvie zato to je ona hrianka, a njihova vera zabranjuje muu da otera enu..."
Morgoza je slegnula ramenima. "Pa ta? Ona je jednom pobacila, ili moda i vie puta. A sada
vie nije tako mlada. ivot ene je pun nesigurnosti."
"Da, Morgoza", rekla je Vivijen. "Jednom si ve pokuala da iskoristi tu nesigurnost ivota,
kako bi tvoj sin postao naslednik prestola - zar ne? Upozoravam te, sestro - ne uplii se u ono to su
bogovi odredili!"
Morgoza se nasmeila. "Sve mi se ini da si me dugo uila - ili je to bio Talesin? - da je sve to
se deava zapravo volja bogova. Da je Artur umro pre nego to je nasledio Uterov presto, ne
sumnjam da bi bogovi nali drugog ko bi im sluio umesto njega."
"Nisam dola ovamo da raspravljam o teologiji, glupao", planula je Vivijen. "Da je bilo po
mome, zar misli da bih ti poverila brigu o ivotu i smrti kraljevske loze Avalona?"
Morgoza je odgovorila jednako uno. "Boginja je odluila da ne bude po tvome, sve mi se ini.
Dosadio mi je ovaj razgovor o starim proroanstvima... ako uopte postoje bogovi, u ta nisam
nimalo sigurna, ne verujem da trae vreme upliui se u ljudske poslove. I neu da ekam da oni
uine ono to je meni jasno da se mora uiniti - ko moe rei da Boginja ne dela mojim rukama?"
Primetila je da je Vivijen okirana - da, jednako je pobona kao i Igrena, jer veruje u svu tu priu o
bogovima. "to se tie kraljevske loze Avalona, moe videti da sam je dobro odgajala."
"Meni izgleda kao zdrav i snaan momak", rekla je Vivijen, "ali moe li se zakleti da ga nisi
okuila iznutra, Morgoza?"
Gvideon je podigao glavu. "Moja pomajka je bila dobra prema meni", otro je rekao. "Gospa
Morgana je ta koja nije mislila na svog sina - ni jedan jedini put nije dola da vidi jesam li uopte
iv!"
Kevin ga je strogo prekinuo. "Reeno ti je da govori samo kad ti se neko obrati, Gvideone. A ti
ne zna nita o Morganinim razlozima i namerama."
Morgoza je otro pogledala bogaljastog malog barda. Je li se Morgana poveravala ovom
izoblienom nedonoetu, dok sam ja morala da saznam njenu tajnu uz pomo ini i Vida? Osetila
je da je obuzima gnev, ali tada se oglasila Vivijen. "Dosta je. Dobro si ga odgajala dok ti je to
odgovaralo, Morgoza, ali primeujem da nisi zaboravila da je on za jedno koleno blii prestolu
nego Artur u njegovim godinama, a za dva kolena blii od tvog sina Gavena! to se tie Gvenvir,
ne vidim da e ona odigrati ikakvu ulogu u sudbini Avalona - ne moe biti da je potpuno liena
Vida, jer jednom je prodrla kroz maglu i nala se na obalama Avalona. Moda bi, kad bi dobila sina
i kad bi shvatila da je to delo vetine i volje Avalona..." Pogledala je Ninijan. "Ona moe da zane -
uz pomo dobre arobnice, koja bi je spreila da pobaci."
"Za to je prekasno", rekao je Kevin. "Njeno je delo to je Artur izdao Avalon i odbacio zastavu
sa zmajem. injenica je da ona nije preterano pametna."
"injenica je da ti ne moe da je smisli, Kevine", rekla je Ninijan. "Zato?"
Harfista je oborio pogled i zagledao se u svoje zgrene, oiljcima proarane ake. "Tano je",
konano je rekao. "Ne mogu da poteno sudim o Gvenvir - i ja sam samo ovek. Ali ak i kad bih
je voleo, rekao bih da ona nije kraljica za kralja koji mora vladati uz pomo Avalona. Ne bih alio
kad bi joj se desila neka nesrea. Jer kad bi i rodila Arturu sina, ona bi mislila da je to Hristova
milost, makar i sama Gospa od Jezera stajala kraj njene postelje. Mogu samo da se molim da je ne
zadesi takva srea."
Morgoza se nasmeila kao maka. "Gvenvir pokuava da bude vea hrianka od samog Hrista",
rekla je, "ali ja pomalo poznajem njeno Sveto Pismo, jer Lot je doveo ovamo svetenika iz Ione
kako bi pouavao deake. Njena Biblija kae da e biti proklet onaj ko otera svoju enu, osim zbog
neverstva. A ak i ovde, u Lotiji, uli smo - da kraljica nije ba tako edna. Artur je esto odsutan
zbog ratova, a svi znaju koliko ona voli tvog sina, Vivijen."
"Ne zna ti Gvenvir", rekao je Kevin. "Ona je neshvatljivo pobona, a Lanselet je toliko dobar
prijatelj Arturu da mislim da Artur ne bi preduzeo nita protiv njih, osim ako bi ih zatekao u
krevetu pred itavim dvorom."
"ak i to bi se moglo udesiti", rekla je Morgoza. "Gvenvir je suvie lepa da bi je druge ene
volele. Svakako neko iz njene blizine moe da napravi otvoreni skandal, primoravi time Artura
da..."
Vivijen je gadljivo iskrivila lice. "Koja ena bi tako izdala drugu enu?"
"Ja bih", rekla je Morgoza, "ako bih bila ubeena da je to za dobrobit itavog kraljevstva."
"Ja ne bih", oglasila se Ninijan, "a Lanselet je astan ovek, i Arturov najbolji prijatelj. Ne
verujem da bi izdao Artura zbog Gvenvir. Ako elimo da uklonimo Gvenvir, moramo potraiti
drugi nain."
"Ima jo neto", umorno je rekla Vivijen. "Gvenvir, koliko mi znamo, nije uinila nita loe - ne
moemo je odvojiti od Artura dogod se pridrava pogodbe, sve dok je Arturu verna ena. Ako se
napravi skandal, u njemu mora biti istine. Avalon se zarekao na istinu."
"Ali ako postoji istinski skandal?" upitao je Kevin.
"Onda ona mora da snosi posledice", rekla je Vivijen, "ali ja neu da uestvujem ni u kakvim
lanim optubama."
"Ipak, ona ima barem jednog neprijatelja", zamiljeno je rekao Kevin. "Leodegranc od Letnje
zemlje je nedavno umro, a za njim i njegova mlada ena, zajedno sa detetom. Sada je Gvenvir
njihova kraljica; ali Leodegranc je imao roaka - oveka koji tvrdi da mu je sin, ali ja u to ne
verujem - i mislim da bi taj voleo da postane kralj na stari nain, koji potuju Plemena - da spava sa
kraljicom."
"Dobro je to taj obiaj ne vlada na Lotovom dvoru, zar ne?" oglasio se Gvideon. Ipak, govorio
je tiho, pa su mogli da se pretvaraju da ga nisu uli. Besan je to ne obraamo panju na njega,
pomislila je Morgoza. Treba li da se naljutim to me kue grize tek izniklim zubima?
"Po starim obiajima", rekla je Ninijan, mrtei lepo elo, "Gvenvir nije udata ni za koga dok
mu ne rodi prvog sina, a ako drugi ovek moe da je uzme od Artura..."
"Da, to je pitanje", nasmejala se Vivijen. "Artur moe da zadri enu, koristei oruje. A nimalo
ne sumnjam da bi to svakako i uinio." Naglo se uozbiljila. "Jedino u ta moemo biti sigurni jeste
da e Gvenvir ostati jalova. Ako se desi da opet zane, postoje arolije koje e obezbediti da ne
iznese trudnou do kraja. to se tie Arturovog naslednika..." zastala je i pogledala Gvideona, koji
je i dalje sedeo kao sanjivo dete, glave poloene u Ninijanino krilo. "Evo ovde sina kraljevske loze
Avalona - i sina Velikog Zmaja."
Morgoza je zadrala dah. Nijednom joj, tokom svih ovih godina, nije palo na pamet da to to je
Morgana zatrudnela sa polubratom nije samo splet nesrenih okolnosti. Sada je shvatila koliko je
Vivijenin plan bio sloen i bila je zapanjena tim lukavstvom - da se posle Artura na presto dovede
Arturov sin, a pri tom i dete Avalona.
ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen...? Morgoza za trenutak nije znala je li to
njena pomisao, ili odjek misli svetenica Avalona koje su sedele kraj nje; esto je imala te
uznemirujue, krnje trenutke Vida, mada nikada nije nauila da ih kontrolie - iskreno reeno, nije
joj ni bilo vano.
Gvideon je rairio oi; nagnuo se napred, otvorenih usta. "Gospo", rekao je kao bez daha, "je li
istina... da sam ja... sin Vrhovnog kralja?"
"Jeste", odgovorila je Vivijen, steui usne, "mada svetenici to nikada nee priznati. Za njih je
to najvei od svih grehova, da ovek napravi sina keri svoje majke. Oni su reili da postanu svetiji
od same Boginje, koja je majka svima nama. Ali tako je."
Kevin se okrenuo; polako i uz napor, sbog obogaljenog tela, kleknuo je pred Gvideona.
"Prine i gospodaru moj", rekao je, "sine kraljevske loze Avalona i sine sina Velikog Zmaja,
doli smo da te odvedemo u Avalon, gde e se pripremiti za sudbinu koja te eka. Ujutro mora
biti spreman za polazak."

2.
'Ujutro mora biti spreman za polazak...'
Bilo je kao ruan san kad su otvoreno rekli ono to sam ja skrivala tolike godine, ak i tokom
vremena kada niko nije ni pomislio da u preiveti njegovo roenje... Mogla sam da odem u smrt, a
da niko ne sazna da sam rodila dete svog brata. Ali Morgoza je saznala moju tajnu, a Vivijen je
znala... postoji stara izreka, troje mogu da sauvaju tajnu samo ako dvoje od njih lee u grobu...
Vivijen je planirala ovo, iskoristila me je kao to je iskoristila Igrenu!
Ali san je sada poeo da se rastae, talasajui se i mutei kao da se sve deava pod vodom.
Borila sam se da ga zadrim, da ujem, ali inilo mi se da je tamo i Artur i da je isukao ma i
krenuo na Gvideona, a dete je dohvatilo Ekskalibur i izvuklo ga iz kanija...
Morgana je naglo sela u svom krevetu u Kamelotu, grevito steui ebe. Ne, pomislila je, ne, to
je samo san, samo san. ak ne znam ni ko sedi uz Vivijen u Avalonu, verovatno Ravena, a ne ta
plavokosa ena koja toliko lii na moju majku koju esto viam u snovima. A ko zna postoji li takva
ena na ovom svetu ili u Avalonu, ili je to samo zbrkano seanje na moju majku? Ne seam se
nikoga imalo nalik na nju iz Kue Devojaka...
Trebalo bi da sam tamo. Ja bi trebalo da sam uz Vivijen, a svojom voljom sam se odrekla toga...
"Gledajte", doviknula je Elena od prozora. "Ve dolaze jahai, a jo su puna tri dana do
Arturove velike sveanosti!"
Ostale ene su se iskupile oko Elene, gledajui polje oko Kamelota; ve je bilo proarano
atorima i paviljonima. "Eno zastave mog oca", rekla je Elena. "Eno i njega, jae sa mojim bratom,
Lamorakom - on je dovoljno odrastao da postane Arturov vitez. Pitam se hoe li ga Artur primiti."
"On nije bio dovoljno odrastao da se bori na planini Badon, zar ne?" upitala je Morgana.
"Nije bio, ali se ipak borio, kao i svi mukarci dovoljno odrasli da dre ma, i svi deaci",
ponosno je odgovorila Elena.
"Onda ne sumnjam da e ga Artur proglasiti za viteza, makar samo da bi ugodio Pelinoru", rekla
je Mortgana. Velika bitka na planini Badon vodila se pre godinu dana, na Duhove, i Artur se
zarekao da e na taj dan uvek odravati veliku sveanost i okupljati sve svoje vitezove; na Duhove
e primati i sve molioce i deliti pravdu. I svi podreeni kraljevi iz malih zemalja dolazie pred
Vrhovnog kralja da obnove saveznitvo.
"Mora otii kod kraljice da joj pomogne da se obue", rekla je Morgana Eleni, "a i ja moram
da poem. eka me mnogo posla, ako e velika sveanost poeti za samo tri dana!"
"Ser Kaj e se ve postarati za sve", pobunila se Elena.
"Da, on e se postarati za ishranu i smetaj mnotva gostiju", vedro je odvratila Morgana, "ali ja
treba da obezbedim cvee za salu, i da se postaram da srebrni pehari budu uglaani, i najverovatnije
u ja morati da pravim kolae sa bademom i sve slatkie - Gvenvir e imati druga posla."
I zaista, Morgani je bilo drago to e imati toliko posla; tako nee misliti na onaj uasan san. U
poslednje vreme, kada bi sanjala o Avalonu, oajniki ga je gonila od sebe... nije znala da je Kevin
odjahao na sever, u Lotiju. Ne, pomislila je, a ne znam ni sada, jer to je bio samo san. Ali kasnije
tokom dana, kada je u dvoritu srela starog Talesina, naklonila mu se, a kada je pruio ruku da je
blagoslovi, stidljivo mu se obratila. "Oe..."
"Da, drago dete?"
Pre deset godina, pomislila je, naljutila bih se to mi se Talesin uvek obraa kao da sam dete od
sedam godina, koje e mu se sledeeg asa popeti u krilo i poeti da ga vue za bradu. Sada ju je,
zaudo, to umirivalo. "Hoe li Kevin, Merlin, biti ovde za Duhove?"
"Pa, ne znam, dete", rekao je Talesin uz prijatan osmeh. "Otiao je na sever, u Lotiju. Ali znam
koliko te on voli i da e se vratiti im uzmogne. Mislim da ga nita ne moe odvojiti od ovog dvora
dok si ti tu, mala Morgana."
Zna li itav dvor da smo bili ljubavnici? Mislila sam da sam bila opreznija. Morgana je ljutito
odgovorila starcu. "Da, svi na dvoru govorkaju kako Kevin harfista dolazi i odlazi kako mu ja
naredim - a to uopte nije tano."
Talesin se opet nasmeio. "Drago dete, nikada se nemoj stideti ljubavi. A to Kevinu mnogo
znai, to neko tako ljubazan, ljubak i lep kao ti..."
"Zar mi se podsmeva, oe?"
"Zato bih, malena? Ti si ker moje drage keri, i volim te; sigurno zna da te smatram
najlepom i najnadarenijom od svih ena. A Kevin, nesumnjivo, misli o tebi jo lepe, a ti si jedina
na ovom dvoru sem mene, i svakako jedina ena, sa kojom moe da razgovara o muzici. Ako ne
zna da za Kevina sunce izlazi i zalazi kad ti doe ili ode, onda si jedina na dvoru koja to ne zna.
Zasluila si da bude sjaj njegovih dana i noi. Merlinu od Britanije uopte nije zabranjeno da se
eni, ukoliko to poeli. On nije kraljevske krvi, ali je plemenit u srcu, i jednog dana e biti Vrhovni
druid, ukoliko ga hrabrost ne izda. A onog dana kada bude zatraio tvoju ruku, mislim da ga ni
Artur ni ja neemo odbiti."
Morgana je pognula glavu i zagledala se u tle. Oh, pomislila je, kako bi to bilo dobro, samo kad
bih mogla da volim Kevina onako kako on voli mene. Cenim ga, drag mi je, uivam i u krevetu sa
njim, ali brak? Ne, pomislila je, ne, ma koliko mi bio odan. "Ne elim da se udajem, oe."
"Pa, svakako e uiniti po svojoj voji, dete", blago je rekao Talesin. "Ti si gospa i svetenica.
Ali nisi ba mlada, a poto si napustila Avalon - ne, ne prebacujem ti, samo mi se ini da bi bilo
dobro kad bi odluila da se uda i zasnuje svoj dom. Ne bih voleo da itavog ivota slui
Gvenvir. to se tie Kevina harfiste, on e svakako doi ovamo ako uzmogne, ali on ne jae brzo
kao drugi mukarci. Dobro je to ga ne prezire zbog telesnih mana, drago dete."
Kad je Talesin otiao, Morgana je pola ka pivari, duboko zamiljena. elela je da zaista voli
Kevina onako kako je Talesin verovao da ga voli.
Zato sam prokleta oseanjima prema Lanseletu? Dok je pripremala mirisnu ruinu vodu kojom
e gosti prati ruke i kojom e se zaslaivati slatkii, razmiljala je o tome. Pa, kad je Kevin tu,
barem nee imati razloga da ezne za Lanseletom - mada joj to ionako ne bi koristilo, mrano je
pomislila. elja mora biti obostrana ili je besmislena. Odluila je da Kevina, kada ponovo stigne na
dvor, doeka toplo, kako bi samo mogao da poeli.
Svakako nee smetati da poem u krevet sa njim... Avalon sam zauvek izgubila... razmisliu o
tome. Moj san se zasad pokazao taan, on je u Lotiji... a mislila sam da me je Vid napustio...

Kevin se vratio u Kamelot vee uoi Duhova; itavog dana, reke naroda slivale su se u Kamelot
i okolinu, kao da se istovremeno odravaju po dva prolena i etvena sajma. Bila je to najvea
sveanost ikada odrana u ovim krajevima. Morgana je doekala Kevina zagrljajem i poljupcem od
kojih su bardove oi sinule, i povela ga je u gostinske odaje, pomogla mu da skine ogrta i putnike
cipele, poslala ih po slugi da se oiste, i dala mu trake da ukrasi harfu.
"Oh, Moja Gospa e biti lepa od kraljice", rekao je Kevin, smejui se. "Zar nisi ljubomorna na
svoju jedinu suparnicu, Morgana, ljubavi?"
Nikad ranije je nije tako nazvao, i Morgana je prila tik kraj njega, pustivi ga da je zagrli oko
struka. On je tiho nastavio. "Nedostajala si mi." Za trenutak joj je zagnjurio lice u grudi.
"I ti meni, mili", rekla je, "i kada veeras svi odu na poinak, to u ti i dokazati... ta misli,
zato sam udesila da ima sopstvenu gostinsku sobu, kad ak i Arturovi najdrai saputnici moraju
da budu po dvojica u sobi, a ponegde i dvojica u krevetu?"
"Mislio sam da je to zato to niko nee da deli sobu sa mnom."
"Recimo da je to radi dostojanstva Avalona", rekla je Morgana, "mada ak i Talesin mora da
deli sobu sa biskupom..."
"Ne zavidim mu", rekao je Kevin. "Radije bih spavao u tali, sa ostalim magarcima!"
"Ja bih najvie volela da Merlin od Britanije ima sopstvenu sobu, makar ne bila vea od
pregrade za jednog od tih magaraca", rekla je Morgana. "Ali dovoljno je velika za tebe i Moju
Gospu, i", nasmeila se i znaajno pogledala postelju, "za mene, usuujem se da kaem."
"Uvek e biti dobro dola, a ako Moja Gospa bude ljubomorna, okrenuu je licem prema zidu."
Poljubio ju je i na trenutak vrsto zagrlio svom snagom svojih ilavih ruku. Potom ju je pustio i
nastavio. "Mislim da bi volela da zna - putovao sam sa tvojim sinom u Avalon. On je napredan
momak, bistar, i ima tvoj dar za muziku."
"Sanjala sam ga pre neko vee", priznala je. "Sanjala sam ga kako svira u gajde, nalik na
Gavenove."
"Onda si sanjala istinu", rekao je Kevin. "Dopao mi se, a ima i Vid. U Avalonu e uiti za
druida."
"A potom?"
"Potom? Oh, mila", rekao je Kevin, "stvari moraju da idu svojim tokom. Ali ne sumnjam da e
od njega ispasti dobar bard i uveni mudrac - ne brini za njega." Blago joj je dodirnuo rame. "Ima
tvoje oi."
Rado bi ga dalje ispitivala, ali urno je potraila drugu temu. "Gozba e biti tek sutra", rekla je,
"ali veeras e Arturovi najblii prijatelji biti pozvani na veeru. Garet e sutra biti proglaen za
viteza, a Artur, koji Gavena voli kao brata, odluio je da mu priredi porodini prijem."
"Garet je dobar ovek i dobar vitez", rekao je Kevin, "i rado u mu ukazati poast. Ne volim
previe kraljicu Morgozu, ali njeni sinovi su dobri ljudi i veliki Arturovi prijatelji."
Iako je to bila porodina veera, za Arturovim stolom je bilo mnogo rodbine: Gvenvir i njena
roaka Elena, kao i Elenin otac, kralj Pelinor, i njen brat Lamorak; Talesin i Lanselet, i trojica
Lanseletove polubrae - Balan, sin Gospe od Jezera, Bors i Lajonel, sinovi Bana od Donje
Britanije. Bio je tu i Garet, a kao i uvek, Gaven je stajao iza Arturove stolice. Artur se bunio kad su
uli u salu. "Sedi bar veeras sa nama, Gavene - ti si mi roak, i kralj Orknija, i ne volim to stoji
iza mene kao sluga!"
Gaven je kratko odgovorio: "Ponosan sam to stojim i sluim svog kralja i gospodara." Artur je
na to pognuo glavu.
"Oseam se kao jedan od onih drevnih imperatora", poalio se. "Zar mi treba danonona zatita
ak i u sopstvenom dvorcu?"
"Zbog dostojanstva svog prestola, ser, vi ste jednaki tim imperatorima, pa i vei", bio je uporan
Gaven, i Artur se bespomono nasmejao.
"Svojim vitezovima nita ne mogu da odbijem."
"Znai", poluglasno je rekao Kevin Morgani, jer sedeli su jedno do drugog, "ne ini to iz
uobraenosti ili ponosa, nego samo da bi udovoljio svojim vitezovima..."
"Mislim da je zaista tako", tiho je odgovorila Morgana. "On upravo ovo najvie voli, da sedi u
svojoj sali i posmatra mir koji je sam stvorio; ma koliko nedostataka imao, Artur zaista voli red i
mir i vladavinu zakona."
Kasnije je Artur zatraio tiinu i pozvao k sebi mladog Gareta. "Veeras e bdeti u crkvi kraj
svog oruja", rekao je, "a ujutro, pre mise, vitez koga sam odabere proglasie te za mog viteza.
Dobro i asno si me sluio, ma koliko da si mlad. Ako eli, lino u te proizvesti u viteza, ali
razumeu ako poeli da ti tu ast ukae tvoj brat."
Garet je nosio belu tuniku; kosa mu se kovrdala oko lica kao zlatni oreol. Delovao je gotovo
kao dete, visoko dete od gotovo metar i devedeset, sa ramenima poput mladog bika. Na obrazima je
nosio meke zlataste malje, previe tanke da bi ih brijao. Kad je odgovorio, malo je mucao od
ustrine. "Ser, molim vas - ne elim da uvredim ni vas ni mog brata, ali - ako se sloi - moe li me
vitezom proglasiti ser Lanselet, kralju i gospodaru moj?"
Artur se nasmeio. "Pa, ako Lanselet pristane, nemam nita protiv."
Morgana se setila deaia koji je Lanseletom prozvao drvenu lutku to mu je ona izdeljala.
Koliko malo ljudi, pomislila je, uspe da ostvari san svog detinjstva? "Biu poastvovan, roae",
ozbiljno je rekao Lanselet, i Garetovo lice je sinulo kao da ga je obasjala baklja. Potom se Lanselet
naglaeno utivo obratio Gavenu. "Ali i ti treba da mi da doputenje, roae - ti si ovom momku
umesto oca, a ne elim da ti umanjim prava..."
Gaven je u neprilici pogledao jednog, pa drugog, i Morgana je primetila da Garet grize usne -
verovatno je tek sad shvatio da se njegova elja mogla shvatiti i kao uvreda brata; osim toga, sam
kralj mu je ponudio da ga proizvede za viteza, a on je tu ast odbio. Ipak je on samo dete, uprkos
svoj visini, snazi i vetini sa orujem!
"Ko bi eleo da ga ja proglasim vitezom", progunao je Gaven, "kada je sam Lanselet pristao da
to obavi?"
Lanselet je zagrlio oba brata. "Uinili ste mi veliku ast, obojica. Hajde, mome, poi", rekao je
i pustio Gareta, "uzmi oruje i idi u crkvu, a ja u posle ponoi doi da bdim sa tobom."
Gaven je gledao mladia kako urno odlazi, nespretnim dugim koracima. "Ti bi trebalo da si
jedan od onih drevnih Grka", kazao je, "iz pria koje su nam priali dok smo bili mali. Kako se ono
zvao - Ahil, valjda - onaj koji je voleo samo mladog Patrokla, i nije mario za sve lepotice iz Troje -
sam Bog zna da te svi mladii na dvoru oboavaju. teta to ne mari mnogo za grki nain
ljubavi!"
Lanselet je strano pocrveneo. "Ti si mi roak, Gavene, i moe to da mi kae - ne bih to otrpeo
ni od koga dugog, ak ni kao alu."
Gaven se opet glasno nasmejao. "Da, ala - za nekoga ko priznaje odanost samo naoj ednoj
kraljici..."
"Kako se usuuje!" planuo je Lanselet, okomio se na njega i tako snano ga epao za ruku da
mu ju je mogao i slomiti. Gaven se otimao, ali Lanselet, mada je bio nii rastom, povukao je ruku
unazad, reei kao pobesneli vuk.
"Mir! Bez svae u kraljevskoj dvorani!" Kaj se ubaco izmeu njih dvojice, i Morgana je
pourila da pomogne. "Pa, Gavene, ta bi onda rekao svim onim svetenicima koji tvrde da vie od
svega na svetu vole Devicu Mariju? Zar bi rekao da su na grki nain odani svom Hristu?
Uostalom, kau nam da se Isus nikada nije enio i da je jednog od svoje dvanaestorice sledbenika
zagrlio na poslednjoj veeri..."
Gvenvir je tiho kriknula. "Morgana, molim te! Kakvo svetogre!" Lanselet je pustio Gavenovu
ruku; Gaven je ostao da trlja modricu, a Artur ih je namrteno posmatrao.
"Vas dvojica ste kao deca, bockate se i podbadate - zar da poaljem Kaja da vas iiba u kuhinji?
Hajde, lepo se pomirite! Nisam uo kakva je ala bila u pitanju, ali ti, Lanse, svakako ne bi smeo da
je tako ozbiljno primi!"
Gaven se nasmejao. "Samo sam se alio, Lanse - znam da te juri toliko ena da ono to sam
rekao ne moe biti istina." Lanselet je na to slegnuo ramenima i nasmeio se, nalik na nakostreenu
pticu.
Kaj se isto nasmejao. "Svi mukarci na dvoru zavide ti zbog lepote, Lanse." Protrljao je oiljak
koji mu je runo izvijao gornju usnu. "Ali to moda i nije toliki blagoslov, a, roae?"
Sve se zavrilo dobroudnim smehom, ali kasnije je Morgana u dvoritu videla Lanseleta kako
etka, jo nakostreen.
"ta je bilo, roae, ta te mui?"
Uzdahnuo je. "Voleo bih da odem sa dvora."
"Kraljica te nikada nee pustiti."
"ak ni sa tobom, Morgana, neu da razgovaram o njoj", kruto je odvratio, i sad je na Morganu
bio red da uzdahne.
"Nisam je uvar tvoje savesti, Lanselete. Ako ti Artur ne zamera, zato bih ti ja prebacivala i
jednom jedinom reju?"
"Ne razume!" planuo je on. "Ona je data Arturu kao roba sa pijace, kao deo pogodbe oko konja,
jer njen otac je eleo da srodstvo sa kraljem ue u cenu! A ona mu je suvie odana da bi se
pobunila...
"Nisam rekla nita protiv nje, Lanselete", podsetila ga je Morgana. "Optube silaze sa tvojih, a
ne sa mojih usana."
Mogla bih ga navesti da me poeli, pomislila je, ali od toga joj je umalo pripala muka. Jednom
je igrala tu igru, a on je se, uprkos elji, uplaio, kao to se plaio Vivijen; plaio je se toliko da ju
je gotovo mrzeo, upravo zbog te elje. Ako mu kralj naredi, uzee je, ali i to bi se uskoro pretvorilo
u mrnju.
Uspeo je da je pogleda u oi. "Proklela si me, i... i veruj mi, sad sam proklet."
Stari bes i prezir iznenada su se istopili. On je takav kakav je. Uhvatila ga je za obe ruke.
"Roae, ne mui se zbog toga. To se desilo pre mnogo godina, i ne verujem da ijedan Bog ili
Boginja sluaju ljutite rei mlade devojke koja misli da joj se neko podsmeva. A ja sam bila upravo
to."
On je duboko uzdahnuo i ponovo se ushodao. "Veeras sam mogao da ubijem Gavena. Drago
mi je to si nas prekinula, makar i onom jeretikom alom. Ja... itavog ivota sam morao to da
trpim. Kao deak, na Banovom dvoru, bio sam lepi nego Garet sada, a na dvoru Donje Britanije,
kao i na mnogim drugim mestima, takav deak mora vie da se uva od devojke. Ali nijedan
mukarac to ne vidi niti razume ako nije sam doiveo, i misli da je to dobra stvar za prostake ale.
Nekada sam i ja tako mislio, a onda sam, neko vreme, ak smatrao da drugaije i ne moe biti..."
Nastupilo je dugo utanje dok je on mrano posmatrao poploano dvorite.
"I zato sam poeo da se oprobavam sa enama, bilo kakvim - Boe pomozi mi, ak i sa tobom,
koja si mi roaka i koja si zavetovala devianstvo Boginji - ali malo koja je mogla makar malo da
me uzbudi, sve dok nisam video... nju." Morgani je bilo milo to nije izgovorio Gvenvirino ime. "A
od tog trenutka druge nisu postojale. S njom znam da sam mukarac."
"Ali ona je Arturova ena..."
"Boe! Boe!" Lanselet se naglo okrenuo i udario pesnicom o zid. "Zar misli da me to ne mui?
On mi je prijatelj; da je Gvenvir udata za bilo koga drugog na licu zemaljskom, oteo bih je i poveo
sa sobom..." Po pokretima grla Morgana je videla da guta knedle. "Ne znam ta e biti sa nama. A
Artur mora imati naslednika. Sudbina itave Britanije vanija je od nae ljubavi. Volim ih oboje - i
strano se muim, Morgana, strano se muim!"
Kolutao je oima; Morgani se na trenutak uinilo da u njima nazire ludilo. Godinama kasnije se
pitala. Jesam li mogla ita da kaem, ita da uinim te noi?
"Sutra u moliti Artura", rekao je Lanselet, "da me poalje na nekakav teak pohod - da zauvek
sredim Pelinorovog zmaja, da pokorim divlje severnjake iza Rimskog zida - svejedno ta, Morgana,
bilo ta, bilo ta to e me odvesti odavde... " i na trenutak, poto je u njegovom glasu naslutila tugu
dublju od suza, Morgana je poelela da ga zagrli i njie na grudima kao bebu.
"Mislim da bih veeras umalo zaista ubio Gavena, da nas nisi prekinula", nastavio je Lanselet.
"A on se samo alio, mada bi umro od uasa da je samo znao..." Lanselet je odvratio pogled i
nastavio apatom. "Ne znam je li to to je on rekao istina. Poveo bih Gvenvir i otiao odavde, pre
nego to se skandal prouje po svim dvorovima sveta, da volim enu svog kralja, pa ipak... zapravo
ne mogu da ostavim Artura... ne znam da li je moda volim samo zato to sam se time
pribliio njemu."
Morgana je podigla ruku da ga prekine. Neke stvari nije elela da zna. Ali Lanselet je uopte
nije primeivao.
"Ne, ne, moram nekome rei, inae u umreti - Morgana, zna li kako sam prvi put legao sa
kraljicom? Odavno sam je voleo, jo otkako sam je ugledao u Avalonu, ali mislio sam da u
provesti ivot, ne ostvarivi taj san - Artur mi je prijatelj i nisam hteo da ga izdam. A ona, ona -
nemoj nikada pomisliti da me je izazivala! Ali... bilo je to po Arturovoj volji. Na sam Beltan..." I
sve joj je ispriao, a Morgana je ukoeno stajala i mogla je da misli samo na jedno: Znai, tako je
amajlija delovala... bolje da me je Boginja kaznila leprom umesto da sam to dala Gvenviri!
"Ali jo ne zna sve", aputao je on. "Dok smo leali zajedno - nikad, nikad mi nije bilo tako,
tako..." Muio se da reima izrazi ono to Morgana nije htela da zna. "Ja... ja sam dodirnuo Artura -
dodirnuo sam ga. Volim je, o, Boe, volim je, nemoj me pogreno shvatiti, ali da ona nije Arturova
ena, da nije bilo toga... ne verujem da bi ona..." Zagrcnuo se i nije uspeo da zavri reenicu, a
Morgana je nepokretno stajala, bez rei od uasa. Je li to osveta Boginje - da ona, koja beznadeno
voli ovog oveka, postane poverenica i njemu i eni koju on voli, da joj budu povereni svi tajni
strahovi koje on nikome drugome ne moe rei, sve nerazumljive strasti koje se kovitlaju u njemu?
"Lanselete, ne bi trebalo meni da govori sve to. Neki mukarac - moda Talesin, moda
svetenik..."
"ta svetenik moe znati o tome?" oajniki ju je upitao. "Mislim da se nijedan mukarac
nikada nije ovako oseao - sam Bog zna da sam se nasluao mukih elja, oni ne govore ni o emu
drugom, a ponekad neki mukarac otkrije neku svoju udnu elju, ali nikada, nikada neto ovako
strano i greno! Ja sam proklet", kriknuo je. "To mi je kazna to elim enu svog kralja, to to sam
sapet tom stranom vezom - ak i Artur, da zna, mrzeo bi me i prezirao. On zna da volim Gvenvir,
ali ovo ak ni on ne bi mogao da mi oprosti, a Gvenvir - ko zna da me i ona, ak i ona, ne bi mrzela
i prezirala..." Glas mu je zamro.
Morgana je mogla da mu kae samo ono to je nauila u Avalonu. "Boginja zna ta je u
ljudskim srcima, Lanselete. Ona e ti pruiti utehu."
"Ali od ovoga bi se ak i Boginja zgrozila", uasnuto je aputao Lanselet. "I ta sa ovekom koji
vidi lice Boginje ak i na eni koja ga je rodila... ne mogu da se obratim njoj... Gotovo da sam u
iskuenju da odem i bacim se Hristu pred noge. Njegovi svetenici kau da on oprata svaki greh,
ma koliko uasan, i da je izgovorio rei oprotaja ak i onima koji su ga razapeli..."
Morgana je otro odgovorila da ni po emu nije primetila da su svetenici tako meka srca prema
grenicima.
"Da, svakako si u pravu", rekao je Lanselet, tupo zurei u prazno. "Nigde mi nema pomoi, sve
dok ne padnem u bici ili odjaem i bacim se pred nekog zmaja..." Vrhom cipele je akao busen
trave koja se probila kroz poploano dvorite. "A greh i dobro i zlo samo su lai koje koriste
svetenici i ljudi, dok je istina samo da rastemo i umiremo i venemo ba kao ova trava tu." Okrenuo
se na peti. "Pa, idem da bdim uz Gareta, jer obeao sam mu... barem me on sasvim neduno voli,
kao da mi je mlai brat ili sin. Trebalo bi da se plaim da kleknem pred oltar, kad bih verovao i
jednu re od onoga to njihovi svetenici govore, jer proklet sam. Pa ipak - kako bih eleo da
postoji Bog koji bi mi oprostio i dao mi do znanja da mi je oproteno..."
Ve je poao, ali Morgana ga je uhvatila za bogato izvezeni rukav sveane tunike. "ekaj.
Kakva je to pria o bdenju u crkvi? Nisam znala da su Arturovi vitezovi postali tako poboni."
"Artur esto razmilja o svom proglaenju za kralja na Ostrvu zmaja", rekao je Lanselet, "i
jednom je rekao da su Rimljani, sa svojim mnogobrojnim bogovima, kao i drevni paganski narodi,
imali neto to je potrebno u ivotu, da mukarci, kada preuzimaju neku veliku obavezu, ine to uz
molitve, pa im to usmerava misli na veliki cilj. I tako je razgovarao sa svetenicima, i smislili su
kao mali obred, da svaki mladi vitez koji se nije okuao u boju - gde bi bio iskuan suoavanjem sa
smru - kada se takav mladi proglaava za viteza, treba itavu no da bdi i moli se kraj svog
oruja, a ujutro ispoveda sve svoje grehe, biva razreen i tek tada proizveden u viteza."
"Znai, to je neka vrsta uvoenja u Misterije. Ali on nije tvorac Misterija, nema nikakvog prava
da koristi Misterije niti da nekoga posveuje u njih, pogotovo ne u ime njihovog Hrista. Boginje
mi, zar e nam i Misterije oduzeti?"
Lanselet je odgovorio kao da se brani. "Savetovao se o tome sa Talesinom, koji je pristao."
Morgana se zaprepastila to ak i jedan od najviih druida pristaje da okalja Misterije. No,
postojalo je vreme, govorio je Talesin, kada su hriani i druidi zajedno sluili bogovima.
"U pitanju je ono to se deava u ovekovoj dui", nastavio je Lanselet, "a nije bitno je li on
hrianin, druid ili paganin. Ako se Garet suoi sa misterijama svog srca, i ako stoga postane bolji u
dui, zar je bitno otkuda to potie, od Boginje ili od Hrista ili od onog Imena koje druidi ne smeju
da izgovore - ili moda iz njegove sopstvene dobrote?"
"Pa, nauio si da ubeuje isto kao Talesin!" gorko je rekla Morgana.
"Da, nauio sam da baratam reima." Usne su mu se izvile u mraan osmeh. "Voleo bih da mi
Bog - bilo koji Bog - pomogne da u svom srcu naem neto u ta bih verovao, i to bi mi pruilo
utehu!"
"I ja bih to volela, roae. Moliu se za tebe."
"Ali kome?" upitao je Lanselet i otiao, ostavljajui Morganu duboko uzmemirenu.
Nije jo bila pono. U crkvi se videlo svetlo, jer tamo su bdeli Garet i Lanselet. Pognula je
glavu, setivi se noi kada je i sama bdela, i nagonski je rukom potraila na boku mali srpoliki no
koji je tu godinama visio.
A ja sam ga odbacila. Kako smem da govorim o kaljanju Misterija?
Utom se vazduh pred njom iznenada zatalasao i uskomeao kao u vrtlogu, i osetila je da e se
onesvestiti, jer pred njom je na meseini stajala Vivijen.
Bila je starija i mravija. Oi su joj gorele kao ugljevlje pod ravnim obrvama, a kosa joj je bila
gotovo potpuno seda. Morgani se inilo da je gleda neno i alosno.
"Majko..." zamucala je, ne znajui da li se obraa Vivijeni ili Boginji. A onda se slika zatalasala
i Morgana je shvatila da Vivijen nije tu; bila je to samo Poruka.
"Zato si dola? ta eli od mene?" apnula je Morgana, kleei i oseajui njihanje Vivijeninih
haljina na nonom vetru. Oko ela je nosila venac vrbovog lia, kao kraljica u vilinskoj zemlji.
Privienje je pruilo ruku, i Morgana je osetila kako joj na elu plamti izbledeli polumesec.
Noni straar je proao preko dvorita, nosei upaljeni fenjer; Morgana je kleala, sama, zurei
u prazno. Brzo je ustala pre nego to ju je ovek primetio.
Odjednom je izgubia elju da poe u Kevinov krevet. On e je ekati, ali ako se ne pojavi, nee
ni pomisliti da joj prebaci zbog toga. Tiho se prokrala kroz hodnike do sobe koju je delila sa
Gvenvirinim neudatim gospama, i uvukla se u krevet koji je delila sa mladom Elenom.
Mislila sam da me je Vid zauvek napustio. No, Vivijen me je ipak nala i pruila mi ruku. Da li
zato to sam potrebna Avalonu? Ili zato to, kao i Lanselet, polako ludim?

3.
Kada se Morgana probudila, zamak je svuda oko nje ve bio budan, pun buke i zbrke sveanosti.
Duhovi. U dvoritu su se vijorile zastave, reka ljudi je proticala kroz kapiju u oba smera, sluge su
pravile spiskove za turnir, paviljoni su prekrili itav Kamelot i padine oko njega nalik na neobino i
divno cvee.
Nije bilo vremena za snove i vizije. Gvenvir je poslala po nju da joj uredi kosu - nijedna ena u
Kamelotu nije imala tako vete prste kao Morgana, i Morgana je obeala da e tog jutra napraviti
kraljici frizuru na poseban nain, sa etiri pletenice, kakvu je i sama nosila za velike sveanosti.
Dok je eljala Gvenvirinu lepu plavu kosi i razdvajala pramenove za uplitanje, Morgana je ispod
oka pogledala krevet iz koga je njena snaha ustala. Artura su sluge ve obukle i odavno je iziao.
Paevi i komornici su nametali postelju, odnosei prljavo odelo na pranje i iznosei iste haljine
da ih Gvenvir odabere.
Delili su tu postelju, pomislila je Morgana, njih troje, Lanselet, Gvenvir i Artur - ne, tako neto
nije bilo potpuno nepoznato; seala se neega iz vilinske zemlje, neega to nije uspevala da tano
prizove. Lanselet se muio, a ona nije imala pojma ta Artur misli o svemu tome. Dok su se njene
sitne, brze ake kretale kroz Gvenvirinu kosu, pitala se ta o tome misli njena zaova. Misli su joj se
odjednom ispunile erotskim slikama, seanjima na onaj dan sa Arturom na Ostrvu zmaja, kad se
probudio i privukao je u zagrljaj, i na no kada je leala u polju, u Lanseletovom naruju. Oborila
je pogled i nastavila da uplie svilastu kosu.
"Suvie zatee", poalila se Gvenvir. Morgana se brzo izvinila i naterala ake da se opuste.
Artur je tada bio samo deak, a ona je bila devica. Lanselet - je li dao Gvenviri ono to je njoj
uskratio, ili se kraljica zadovoljila onim detinjastim milovanjima? Ma koliko pokuavala, Morgana
nije uspevala da izbaci iz uma strane slike koje su je proganjale, ali nastavila je da uplie kosu, lica
pretvorenog u masku.
"Evo, to e drati - daj mi srebrnu nalu", rekla je, privrujui poslednje pramenove. Gvenvir
se ogledala, oduevljena, u bakarnom ogledalu koje je bilo jedna od njenih dragocenosti. "Divna je,
draga sestro - puno ti hvala", rekla je, okrenuvi se i zagrlivi Morganu, koja se ukoila u njenom
zagrljaju.
"Ne zahvaljuj se - lake je napraviti frizuru drugome nego sebi", rekla je Morgana. "ekaj, nala
e ispasti..." i brzo ju je ponovo namestila. Gvenvir je blistala, bila je divna - i Morgana joj je
uzvratila zagrljaj, naslonivi na trenutak svoj obraz na njen. Tog asa joj se inilo dovoljno da samo
dodirne tu lepotu, pa da i na nju pree malo ljupkosti. A onda se opet setila ta joj je Lanselet
rekao. Nisam nita bolja od njega, pomislila je. I ja gajim udne i naopake elje, i otkuda mi pravo
da ikoga prezirem?
Zavidela je kraljici, koja se sreno smejala dok je nareivala Eleni da u njenim sanducima
potrai pehare za nagradu pobednicima turnira. Gvenvir je jednostavna i otvorena, nikada je ne
mue takve mrane misli; Gvenvirine tuge su jednostavne, tuge i jadi svake ene, strah za
muevljev ivot, tuga zbog toga to nema decu - jer i pored amajlije nije bilo ni traga od
trudnoe. Ako jedan mukarac nije uspeo da joj napravi dete, sasvim verovatno nisu uspela ni
dvojica, otrovno je pomislila Morgana.
Gvenvir se smeila. "Da siemo? Nisam pozdravila goste - kralj Urijens je doao iz Severnog
Velsa, sa svojim odraslim sinom. Da li bi volela da bude kraljica Velsa, Morgana? ula sam da e
Urijens zamoliti kralja da mu nae enu..."
Morgana se nasmejala. "Misli da bih mu bila dobra kraljica zato to najverovatnije ne bih
mogla da mu rodim sina koji bi bio Avalohov konkurent za presto?"
"Istina, verovatno si prestara da prvi put raa", rekla je Gvenvir, "ali ja se i dalje nadam da u
moi da podarim svom kralju i gospodaru naslednika." Gvenvir nije znala da Morgana ve ima
dete, i nikada to nee ni saznati.
Ali to je smetalo Morgani.
Artur bi trebalo da zna da ima sina. On krivi sebe to Gvenvir ne raa - trebalo bi da zna makar
svog mira radi. A ako se desi da Gvenvir uopte ne rodi, onda kralj ipak ima naslednika. Niko ne
mora znati da ga je rodila njegova sestra. A Gvideon je potomak kraljevske loze Avalona. Sada je
dovoljno odrastao da poe u Avalon i postane druid. Zaista je trebalo da odem i pogledam ga,
davno pre ovog dana...
"Sluajte", rekla je Elena, "uju se fanfare u dvoritu - stigao je neko vaan, i moramo da
pourimo - jutros se u crkvi slui misa."
"I Garet e postati vitez", rekla je Gvenvir. "teta to Lot nije doiveo da vidi svog najmlaeg
sina kao viteza..."
Morgana je slegnula ramenima. "On nije preterano uivao u Arturovom drutvu, kao ni Artur u
njegovom." Tako, pomislila je, Lanseletov tienik postae vitez; a onda se setila ta joj je Lanselet
priao o obrednom bdenju pred proglaenje - o podsmevanju Misterijama. Je li moje da
razgovaram sa Arturom o njegovim dunostima prema Avalonu? U bitku na planini Badon poneo
je sliku Device Marije; odbacio je zastavu sa zmajem; a sada je jednu veliku Misteriju predao u
ruke hrianskih svetenika. Posavetovau se sa Talesinom...
"Moramo da siemo", rekla je Gvenvir dok je oko pojasa privrivala pojas sa depovima,
nametajui kljueve. Delovala je fino i otmeno sa novom frizurom, u haljini boje afrana; Elena je
nosila zelenu haljinu, a Morgana crvenu. Sile su niz stepenite i pridruile se skupu pred crkvom.
Gaven je pozdravio Morganu kao roaku, a potom se naklonio pred kraljicom. Iza njega je
primetila poznato lice i malo se namrtila, pokuavajui da se seti gde je ranije srela tog viteza; bio
je visok, krupan, bradat, plav gotovo kao Saksonac ili severnjak, a onda se setila: Balanov usvojeni
brat, Balin. Hladno mu se naklonila. On je glupa, uskogruda budala, ali ipak je u srodnikim
vezama sa Vivijen preko tog usvojenja, a Vivijen je njena najblia i najdraa roaka.
"Pozdravljam vas, ser Baline."
On se malo namrtio, ali setio se lepog ponaanja. Nosio je izbledeo i odrpan kaput; oito je
doputovao izdaleka i nije imao vremena da se presvue i osvei. "Idete li na misu, gospo Morgana?
Jeste li odbacili varke Avalona i odrekli se tog zlog mesta, i prihvatili naeg Gospoda i spasitelja
Hrista, gospo?"
Morgani je to pitanje predstavljalo uvredu, ali nije to rekla. Oprezno se masmeila. "Idem na
misu da vidim kako e naeg roaka Gareta proizvesti u viteza." Kao to se i nadala, to je navelo
Balina da promeni temu.
"Gavenov mlai brat. Balan i ja ga poznajemo slabije od ostalih", rekao je. "Teko je misliti na
njega kao na odraslog - uvek mi se ini da je jo onaj malia koji je poplaio konje na dan
Arturovog venanja, pa je Galahad umalo poginuo." Morgana se setila da je to Lanseletovo pravo
ime - poboni Balin se svakako plaio da izgovori ono drugo. Naklonio joj se i uao u crkvu;
Morgana ga je gledala, idui za Gvenvir, i mrtila se. Na njegovom licu video se fanatizam, i bilo
joj je sasvim milo to Vivijen nije ovde, mada su oba Gospina sina bila ovde - i Lanselet i Balan;
oni bi svakako mogli da spree neku ozbiljniju nevolju.
Crkva je bila iskiena cveem, a ljudi su odreda nosili blistave sveane odore, pa su i sami liili
na gomilu cvea. Garet je nosio belu lanenu tuniku, a Lanselet, odeven u purpur, kleao je kraj
njega - i primetila je koliko su razliiti u jo neemu: Garet je bio srean i neduan, a Lanselet
alostan i izmuen. No, dok je kleei sluao svetenika koji je itao o Duhovima, delovao je
smireno, potpuno razliito od onog izmuenog oveka koji joj je otvorio duu.
"...i kada dan Duhova bi okonan, okupie se svi na jednom mestu; i tada sa neba dopre zvuk
silnog vetra, koji ispuni itavu kuu u kojoj su se nali. I pojavie se jezici kao od vatre, koji se
podelie i opkolie svakog od njih. I svi behu ispunjeni Svetim Dahom, i poee da govore drugim
jezicima, jer Sveti Duh im to dade. U to vreme ivehu u Jerusalimu isti Jevreji, od svih naroda pod
kapom nebeskom; i kada se taj zvuk zbi, mnotvo ih doe, zbunjeno, jer svaki ih sluae kako
govore na njegovom jeziku. A delovahu kao da izgubie razum, govorei jedni drugima: ' Gle! Nisu
li ti propovednici Galilejci? Kako to da ih svaki od nas uje kao da govore naim jezikom? Parani,
Medi, Elamiti i ljudi iz Mesopotamije, iz Judeje i Kapadokije, Azije, Frigije i Pamfilije, i gosti iz
Rima, Jevreji, Kriani i Arapi; a ujemo ih kao da govore naim jezikom.' I svi behu zapanjeni,
pitajui se ta to znai. Tada apostol Petar podie glas i ree im: 'Judejci, i svi vi ostali, ujte moje
rei; ovi ljudi nisu pijanice kao to mislite, jer tek je trei as; nego je ovo kao to prorok Isaija
ree: Bog ree, u poslednjim danima sveta, poslau svoj Duh u sva tela, i vae e keri prorokovati,
i vai sinovi imae vizije, a starci e sanjati snove.'
Morgana je kleala i razmiljala. Pa, oni su, zapravo, stekli Vid i nisu ga shvatili. I nisu ni eleli
da shvate; njima je to samo dokazivalo da je njihov Bog vei od ostalih.Svetenik je sada priao o
poslednjim danima sveta, kako e Bog deliti darove vizija i prorokovanja, ali pitala se zna li iko od
ovih hriana koliko su ti darovi obina stvarr. Svako moe savladati te moi kada mu se valjano
pokae kako. Ali to bi znailo da ne bi eleli da zadivljuju mase svojim vetinama. Druidi koriste
svoje moi da ine pojedinana dobra, a ne da okupljaju publiku!
Kada su vernici poeli da prilaze kako bi dobili hleb i vino u znak seanja na mrtve, Morgana je
odmahnula glavom i povukla se, mada je Gvenvir pokuala da je povue napred; ona nije hrianka
i nije htela da se pretvara.
Kasnije, pred crkvom, posmatrala je sveanost kad je Lanselet isukao ma i dodirnuo njime
Gareta, govorei svojim vrstim, melodinim, ozbiljnim glasom: "Ustani sada, Garete, Arturov
vitee, koji si sada postao brat svima nama ovde, i svakom vitezu iz nae druine. Ne zaboravi da
brani svog kralja, i da ivi u miru sa svim vitezovima Arturovim i svim miroljubivim svetom, i
uvek se seti da ratuje protiv zla i da brani one kojima je potrebna zatita."
Morgana se setila kako je Artur primio Ekskalibur iz Gospinih ruku. Bacila je pogled na njega,
pitajui se sea li se i on toga, i da li je zato ustanovio ovu ceremoniju, kako bi mladii, proizvedeni
pred njim u vitezove, imali ega se de seaju. Moda ovo ipak nije ismevanje svetih Misterija, nego
pokuaj da se ouvaju to je bolje mogue... ali zato da se to ini u crkvi? Hoe li doi dan kada
nee primati one koji nisu pravi hriani? Tokom slube, Garet i njegov roak i zatitnik Lanselet
prvi su primili hleb i vino, ak i pre kralja. Zar to ne znai da e primanje u vitezove postati crkveni
obred? Lanselet nije imao prava da to ini; on nije nita upueniji u Misterije od ostalih. Da li je
ovo kaljanje ili iskren pokuaj da se Misterije uvedu u srce i duu itavog dvora? Nije znala
odgovor.
Posle slube nastupila je pauza pre turnira. Morgana je pozdravila Gareta i predala mu svoj
poklon, fini pojas od bojene koe, o kome je mogao da nosi ma i bode. On se sagnuo da je
poljubi.
"Oh, kako si porastao, maleni - verujem da te majka ne bi prepoznala!"
"Svima nam se to deava, draga roako", nasmeio se Garet. "Ne verujem da bi i ti prepoznala
svog sina!" Utom su ga opkolili drugi vitezovi, gurajui se da ga pozdrave i estitaju mu; Artur je
sklopio ruke i obratio mu se takvim glasom da je Garet sav sinuo.
Morgana je primetila da je Gvenvir otro posmatra. "Morgana, ta je to Garet rekao - tvoj sin?"
Morgana je otro odgovorila. "Ako ti nikad nisam poverila da ga imam, snajo, to je zbog tvoje
vere. Rodila sam sina Boginje, posle obreda kraj Beltanskih vatri. Usvojen je na Lotovom dvoru;
nisam ga videla otkako je napunio godinu. Jesi li sad zadovoljna, ili e svima ispriati moju
tajnu?"
"Ne", odgovorila je Gvenvir, prebledevi. "Kolika je to tuga sigurno bila, napustiti svoje dete!
ao mi je, Morgana; neu rei ak ni Arturu - i on je hrianin i zgrozio bi se."
Nema pojma koliko bi se zgrozio, mrano je pomislila Morgana. Srce joj je ubrzano tuklo.
Moe li Gvenvir da uva njenu tajnu? Sada ih je ve suvie mnogo znalo za to!
Fanfare su objavile poetak turnira; Artur je pristao da se ne prijavljuje za borbe, jer niko nije
eleo da napada svog kralja, ali jednu stranu u velikom boju vodie Lanselet, kao kraljev miljenik,
a druga je kockom pripala Urijensu od Severnog Velsa, krupnom oveku odavno zalom u srednje
godine, ali i dalje snanom i miiavom. Kraj njega je bio njegov drugi sin, Akolon. Dok je Akolon
navlaio rukavice, Morgana je primetila da je otkrio podlaktice; na njima je nosio plave tetovirane
zmije. Znai, proao je ispit na Ostrvu zmaja!
Gvenvir se svakako alila kada joj je predlagala udaju za kralja Urijensa. Ali Akolon - on bi bio
sasvim prikladan mu; ne raunajui Lanseleta, svakako je bio najprivlaniji mukarac na bojnom
polju. Morgana je uhvatila sebe kako se divi njegovoj vetini sa orujem. Hitar i dobro graen,
kretao se sa priodnom lakoom oveka kome su takve vebe sasvim obine i koji je od detinjstva
rukovao orujem. Ranije ili kasnije, Artur e odluiti da je uda; ako je ponudi Akolonu, da li bi
odbila?
Posle nekog vremena panja joj je popustila. Veina ena je odavno prestala da gleda bitku;
radije su askale o spletkama i vestima koje su ule; neke su igrale kocke na svojim zaklonjenim
seditima; samo nekolicina je paljivo gledala, jer su uloile trake, nale ili novie u opkladu na
svoje mueve, brau ili dragane.
"Uopte se ne vredi kladiti", nezadovoljno je rekla jedna od njih, "kad ionako znamo da e
Lanselet pobediti; uvek je tako."
"Hoe da kae da nepoteno pobeuje?" upitala je Elena neprijateljski, a nepoznata ena je
pourila da odgovori. "Nikako. Ali trebalo bi da u ovakvim prilikama ostane po strani, jer ionako
niko ne moe da ga pobedi."
Morgana se nasmejala. "Videla sam onog mladog Gareta, Gavenovog brata, kako ga glavake
baca u prainu", rekla je, "a on je to sasvim lepo primio. Ali ako hoe, ulaem u opkladu purpurnu
vrpcu da e nagradu odneti Akolon, da e pobediti ak i Lanseleta."
"Dogovoreno", rekla je ena, i Morgana je na to ustala. "Ne volim da gledam mukarce kako se
mlate zabave radi - bilo je toliko pravih bitaka da se umorim kad samo ujem za njih." Klimnula je
glavom Gvenviri. "Sestro, mogu li da odem u dvoranu i proverim je li sve spremno za gozbu?"
Gvenvir je klimnula glavom u odgovor, i Morgana je zala iza sedita i uputila se ka glavnom
dvoritu. Velika kapija bila je otvorena, a na strai je ostalo svega nekoliko vojnika koji nisu eleli
da uestvuju na turniru. Morgana je pola u zamak i nikada nije shvatila kakvo predoseanje ju je
okrenulo ka kapiji, niti zato je stajala i gledala dva jahaa kako se pribliavaju, kad je bilo jasno da
su to samo zakasneli uesnici slavlja. Ali kada su se primakli, najeila se od predoseanja, a onda
se dala u trk, i kad su projahali kroz kapiju, ve je glasno plakala. "Vivijen", kriknula je, a onda je
zastala, plaei se da se baci u zagrljaj svojoj roaci; umesto toga, kleknula je u prainu i pognula
glavu.
Blagi, poznati glas, nimalo promenjen, upravo onakav kakav je ula u snovima, neno je rekao:
"Morgana, drago moje dete, to si ti! Koliko sam godina elela da te vidim. Hajde, hajde, mila,
nikada ne mora da klei preda mnom."
Morgana je podigla lice, ali suvie je drhtala da bi mogla da ustane. Vivijen, lica zaklonjenog
sivim velovima, naginjala se nad njom; pruila joj je ruku, koju je Morgana poljubila, a onda ju je
podigla u zagrljaj. "Mila, koliko dugo..." rekla je, a Morgana se bezuspeno trudila da ne plae.
"Toliko sam brinula zbog tebe", rekla je Vivijen, vrsto steui Morganu za ruku dok su ile ka
ulazu. "Povremeno bih te videla, tek jedva, u jezercu - ali sad sam stara, i vrlo retko mogu da
koristim Vid. Ipak, znala sam da si iva, da nisi umrla na poroaju, niti daleko preko mora...
eznula sam da te vidim, malena." Glas joj je bio nean kao da nikada nije bilo svae meu njima,
i Morganu su zapljusnula stara oseanja.
"itav dvor je na turniru. Morgozin najmlai sin je jutros proglaen za viteza", rekla je. "Mislim
da sam morala znati da dolazi..." A onda se setila sinonjeg trenutka Vida; zaista je znala. "Zato
si dola, Majko?"
"Mislila sam da si ula kako je Artur izdao Avalon", rekla je Vivijen. "Kevin je razgovarao sa
njim u moje ime, ali bez uspeha. I zato sam dola da se pojavim pred njegovim prestolom i da
zahtevam pravdu. Nii kraljevi u Arturovo ime zabranjuju staru veru, sveti gajevi se unitavaju, ak
i u zemlji kojom vlada Arturova ena po nasleu, a Artur nije uinio nita..."
"Gvenvir je preterano pobona", promrmljala je Morgana i osetila da joj se usne prezrivo gre;
da, pobona je, a ipak je primila u postelju muevljevog roaka i miljenika, uz dozvolu svog
pobonog kralja! Ali svetenica Avalona ne prenosi dalje tajne koje joj se povere.
Vivijen kao da joj je proitala misli. "Ne, Morgana", rekla je, "ali moda e doi as kada e
neka tajna postati oruje kojim u naterati Artura da se dri zakletve. Jednu takvu ve imam, ali
tebe radi, dete, neu je koristiti na ovom dvoru. Reci mi..." Osvrnula se. "Ne, ne ovde. Povedi me
nekuda gde emo nasamo razgovarati, i gde mogu da se osveim i uredim kako bih dostojno stala
pred Artura na njegovoj velikoj gozbi."
Morgana ju je povela u sobu koju je delila sa Gvenvirinim gospama, jer sve su bile na turniru;
sluge su takoe otile, pa je sama donela Vivijeni vodu za umivanje, i vino, i pomogla joj da
promeni pranjavu odeu, otrcanu od puta.
"U Lotiji sam videla tvog sina", rekla je Vivijen.
"Rekao mi je Kevin." U srcu je osetila stari bol - znai, Vivijen je ipak dobila od nje ono to je
htela: sina iz dvostruke kraljevske loze, za Avalon. "Hoe li u Avalonu od njega nainiti druida?"
"Prerano je da bi se znalo od ega je stvoren", rekla je Vivijen. "Bojim se da je predugo bio
ostavljen Morgozi. No, svejedno mora da ostane u Avalonu, kako bi bio odan starim bogovima, pa
ako Artur nastavi da kri svoj zavet, moi emo da ga podsetimo kako postoji sin Pendragonove
krvi koji e preuzeti njegovo mesto - neemo trpeti kralja tiranina, koji primorava narod da potuje
tog njihovog boga robovanja, greha i stida! Mi smo ga doveli na Uterov presto, mi emo ga i sruiti
ako uzmoramo, i utoliko pre ako postoji neko iz drevne kraljevske loze Avalona, sin Boginje, koji
e ga zamenti. Artur je dobar kralj, i nerado bih mu pretila time; ali ako budem morala, pretiu -
Boginja e me voditi."
Morgana se stresla; hoe li njeno dete dovesti do smrti roenog oca? Odluno je odvratila lice
od Vida. "Mislim da Artur nee toliko izdati Avalon."
"Neka Boginja uini da bude tako", rekla je Vivijen, "ali i tada hriani ne bi prihvatili sina
zaetog u obredima Beltana. Moramo uvati Gvideonu mesto blizu prestola, kako bi mogao da
bude naslednik svog oca, i jednog dana emo ponovo imati kralja roenog preko Avalona. Pazi,
Morgana, hriani bi smatrali da je tvoj sin roen u grehu; ali pred Boginjom on je najvieg
mogueg roda, jer i majka i otac potiu od nje - on je svet, a ne zao. I mora i sam poeti da tako
misli o sebi, a ne da ga zalude svetenici koji bi mu rekli da je njegovo zaee i roenje sramotno."
Pogledala je Morganu pravo u oi. "Misli li i dalje da je sramotno?"
Morgana je pognula glavu. "Uvek si mogla da mi ita iz srca, roako."
"Igrena je kriva", rekla je Vivijen, "a i ja, to smo te ostavile sedam godina na Uterovom dvoru.
Onog dana kad sam shvatila da si roena za svetenicu, trebalo je da te odvedem odande. Ti si
svetenica Avalona, drago dete, zato se nikada nisi vratila?" Okrenula se sa eljem u ruci, a
dugaka, seda kosa visila joj je preko lica.
Morgana je odgovorila apatom, dok su joj se suze slivale kroz vrsto stegnute kapke. "Ne
mogu, ne mogu, Vivijen. Pokuala sam - nisam mogla da naem put." Obuzelo ju je ponienje i stid
zbog toga, i glasno je zaplakala.
Vivijen je spustila ealj i privila Morganu na grudi, drei je i njiui kao dete. "Mila, mila
moja devojice, ne plai, ne plai... Da sam znala, dete, dola bih po tebe. Ne plai sada - sama u
te povesti nazad, poi emo zajedno kada predam Arturu svoju poruku. Poveu te sa sobom pre
nego to mu padne na pamet da te uda za nekog tupoglavog hrianskog magarca... da, da, dete,
vratie se u Avalon... poi emo zajedno..." Obrisala je Morganino vlano lice svojim velom.
"Hajde, sad mi pomozi da se obuem, tako da mogu da stanem pred svog roaka, Vrhovnog
kralja..."
Morgana je duboko uzdahnula. "Da, hajde da ti upletem kosu, Majko." Pokuala je da se
nasmeje. "Jutros sam oeljala i kraljicu."
Vivijen ju je odvojila od sebe i ljutito je pogledala. "Zar je Artur odredio tebe, svetenicu
Avalona i princezu po roenju, da bude sluavka njegove ene?"
"Ne, ne", brzo je rekla Morgana, "potuju me koliko i samu kraljicu - uredila sam Gvenviri kosu
samo iz prijateljstva; i ona bi uredila moju, ili bi mi zakopala haljinu, kao sestra sestri."
Vivijen je odahnula sa olakanjem. "Ne bih volela da te ne potuju. Ti si majka Arturovog sina.
On mora nauiti da te potuje zbog toga, ba kao i Leodegrancova ker..."
"Ne!" uzviknula je Morgana. "Ne, preklinjem te - Artur ne sme da zna, ne sme da sazna pred
itavim dvorom - sluaj me, majko", molila je, "svi oni su hriani. Zar da me posrami pred
njima?"
"Mora nauiti da ne misli runo o svetim stvarima!" neumoljivo je uzvratila Vivijen.
"Ali hriani vladaju ovom zemljom", rekla je Morgana, "a to ne moe izmeniti sa svega
nekoliko rei..." U sebi se pitala da li je Vivijen zbog poodmaklih godina izgubila mudrost. Nije
bilo naina da se samo tako zatrai ponovno uspostavljanje starih prava Avalona, ime bi bilo
izbrisano dvesta godina hrianstva. Svetenici bi je oterali sa dvora kao ludakinju i nastavili kao i
dosad. Vivijen se svakako dovoljno razume u vladanje da bi to znala! I zaista, Vivijen je klimnula
glavom. "U pravu si, treba polako da radimo", rekla je. "Ali moramo makar podsetiti Artura na
obeanje da e tititi Avalon, a o detetu u razgovarati sa njim nasamo, jednog dana. Ne moemo
ga glasno pomenuti pred neznalicama."
Morgana je pomogla Vivijeni da uredi kosu i da se obue u dostojanstvenu odedu svetenice
Avalona, spremne za veliku sveanost. Ubrzo potom zaule su zvuke koji su govorili da je
turnirska bitka okonana. Ovog puta e nagrade svakako biti predate unutra, tokom gozbe; pitala se
da li ih je opet Lanselet osvojio sve odreda u ast svog kralja. Ili moda kraljice, mrano je
pomislila. I ko bi to nazvao au?
Spremile su se da napuste odaju, i kad su prole kroz vrata Vivijen joj se neno obratila. "Hoe
li se vratiti u Avalon sa mnom, drago dete?"
"Ako me Artur pusti..."
"Morgana, ti si svetenica Avalona, i ne mora traiti dozvolu, ak ni od Vrhovnog kralja, da
ide kuda poeli. Vrhovni kralj je voa u boju - on ne poseduje ivote svojih podanika, pa ak ni
podreenih kraljeva, kao oni istonjaki tirani koji misle da im pripada itav svet i ivoti svih
mukaraca i ena u njemu. Rei u mu da si mi potrebna u Avalonu, pa emo videti ta e
odgovoriti na to."
Morgana je osetila da je gue suze. Oh, vratiti se u Avalon, otii kui... ali ak i dok je drala
Vivijen za ruku, nije mogla da poveruje da e se vratiti tamo. Kasnije e rei Znala sam, znala sam,
i shvatie oajanje i predoseanje koje ju je zahvatilo na te rei, ali ovog asa bila je sigurna da su
to samo njeni strahovi, oseanje da nije dostojna onoga to je svojom voljom odbacila.
A onda su sile u Arturovu veliku salu, gde se odravala gozba na Duhove.
Ovo je Kamelot, pomislila je Morgana, kao da ga ranije nije videla i kao da ga moda vie
nikada nee videti. Veliki Okrugli sto, Leodegrancov venani dar, sada je bio postavljen u salu koja
mu je odgovarala po velianstvenosti; zidovi su bili prekriveni svilom i zastavama, a zbog vetog
rasporeda, pogled je smesta skretao ka mestu gde je sedeo Artur, na prestolu u dnu sale. Danas je
kraj njega i kraljice sedeo Garet, a svi ostali vitezovi su bili oko njih, u finoj odei i sa blistavim
orujem, dok su gospe bile lepe kao cvee. Jedan za drugim prilazili su nii kraljevi, i svaki bi
kleknuo pred Artura i izneo mu darove; Morgana je posmatrala Arturovo lice, ozbiljno i neno.
Bacila je pogled na Vivjnan - svakako i ona vidi da je Artur izrastao u dobrog kralja, da ga niko ne
moe potcenjivati, ak ni Avalon i druidi. Ali otkuda njoj pravo da presuuje izmeu Artura i
Avalona? Osetila je poznati, stari nemir, kao u ono vreme kada je u Avalonu uila da otvori um
pred Vidom kako bi ga koristila, i uhvatila sebe kako, ko zna zato, eli da je Vivijen ostala
stotinama milja odatle.
Pogledala je okupljene vitezove - Gaven, plavook i snaan kao buldog, smeio se na svog
najmlaeg brata; Garet je sijao kao tek prekovano zlato. Lanselet je bio mraan i divan, i kao da su
mu musli odlutale na drugi kraj sveta. Pelinor, sed i nean, a uz njega njegova ker Elena, koja ga
je posluivala.
A onda je Arturovom prestolu priao neko ko nije bio vitez. Morgana ga nije videla ranije, ali
primetila je da ga je Gvenvir prepopznala i zgrila se.
"Ja sam jedini ivi sin kralja Leodegranca", rekao je on, "i brat tvoje kraljice, Arture. Zahtevam
da prizna moje pravo na Letnju Zemlju."
"Na ovom dvoru se ne zahteva, Meleagrante", mirno je rekao Artur. "Razmotriu tvoju molbu i
posavetovau se sa kraljicom, i moe biti da u pristati da te proglasim za njenog namesnika. Ali ne
mogu sada da donesem odluku."
"Onda moda neu ostati da je ekam!" povikao je Meleagrant. Bio je ogroman rastom, a na
gozbu je doao ne samo sa maem i bodeom, nego i sa ogromnom bronzanom bojnom sekirom;
bio je odeven u loe utavljene koe i krzno, i delovao je divlje i bezono kao neki saksonski
razbojnik. Njegova dvojica pratilaca izgledala su jo gore. "Ja sam jedini ivi Leodegrancov sin."
Gvenvir se nagnula da neto apne Arturu. "Moja gospa mi kae", rekao je on, "da je njen otac
poricao da te je zaeo. Budi siguran da emo paljivo razmisliti o celoj stvari, i ako je tvoja molba
valjana, usliiemo je. Za sada, ser Meleagrante, molim te da ima poverenja u moju odluku i da mi
se pridrui na gozbi. Razgovaraemo sa mojim savetnicima i uiniti najpravednije to se moe."
"Do avola sa gozbom!" ljutito je povikao Meleagrant. "Nisam doao ovamo da se gostim
akonijama, da gledam gospe i da se divim odraslim ljudima koji se zabavljaju kao deaci! Kaem
ti, Arture, ja sam kralj te zemlje, i ako se usudi da me odbije, utoliko gore po tebe - i po tvoju
gospu!"
Poloio je ruku na dralje svoje ogromne sekire, ali Kaj i Garet stvorili su se u trenu kraj njega i
zavrnuli mu obe ruke iza lea.
"U kraljevoj sali se ne potee oruje", grubo je rekao Kaj, a Garet mu je izbio sekiru iz ruke i
poloio je pred Arturov presto. "Idi na svoje mesto, ovee, i jedi. Za Okruglim stolom mora da
vlada red, i ako je kralj rekao da e postupiti pravedno, ti ima da eka na to!"
Grubo su ga okrenulli, ali Melagrant je uspeo da im se istrgne. "Doavola sa vaom gozbom i do
avola sa vaom pravdom! I do avola sa vaim Okruglim Stolom i svim vitezovima!" Ostavio je
sekiru i okrenuo se, udaljivi se korakom od koga se itava odaja tresla. Kaj je zakoraio za njim, a
Gaven je napola ustao, ali Artur mu je dao znak da ponovo sedne.
"Neka ga", rekao je. "Postarau se za njega kad doe vreme. Lanselete, poto si ti miljenik moje
ene, moda e tebi biti odreeno da se obrauna sa tim samoivim razbojnikom."
"Sa zadovoljstvom, kralju moj", rekao je Lanselet, trgavi se kao da je bio zadremao, a Morgana
je naslutila da on nema pojma na ta je to upravo pristao. Glasnici na vratima i dalje su objavljivali
da svi mogu prii i traiti pravdu od kralja; nastupila je kratka, smena pauza, kada je doao neki
seljak i ispriao kako se gloi sa susedom oko male vetrenjae na granici izmeu njihovih imanja.
"I nikako ne moemo da se sloimo, ser", rekao je, guvajui u rukama svoju vunenu kapu, "pa
smo reili, on i ja, da je na kralj uinio nau zemlju dovoljno bezbednom da u njoj vredi imati
vetrenjau, pa sam rekao da u doi ovamo, ser, da sasluam vae miljenje i da mu se obojica
pokorimo."
Usred dobroudnog smeha, pitanje je bilo razreeno; ali Morgana je primetila da se jedino Artur
nije smejao, nego je ozbiljno sasluao seljaka, presudio, i da je tek kada mu se ovaj zahvalio i
udaljio se, uz mnogo naklona i rei, dozvolio sebi da se nasmeje. "Kaje, postaraj se da mu u kuhinji
daju neto za jelo pre nego to poe kui, nahodao se dovde." Uzdahnuo je. "Ko je sledei? Daj
Boe da je neto dostojnije moje mudrosti - hoe li uskoro dolaziti da me pitaju za savete o gajenju
konja ili neem slinom?"
"To pokazuje ta oni misle o svom kralju, Arture", rekao je Talesin. "Ali treba da saznaju da se
sa time mogu obratiti i lokalnom vlastelinu, i da se postara da ti ljudi umeju da dele pravdu u tvoje
ime." Podigao je glavu da vidi narednog molioca. "Ali ovo je verovatno vrednije kraljeve panje,
jer dolazi jedna ena, i to, izgleda, u ozbiljnoj nevolji."
Artur joj je dao znak da prie. Bila je mlada, samouverena, ponosna, oito upuena u ponaanje
na dvoru. Nije imala pratioca, osim jednog malog, runog kepeca, jedva metar visokog, ali irokih
ramena i miiavog, koji je nosio kratku i vrstu sekiru.
Naklonila se pred kraljem i ispriala svoju priu. Sluila je gospu koja je ostala, kao i mnogi
tokom godina ratovanja, sama na svetu; njeno imanje je na severu, blizu drevnog rimljanskog zida
koji se protee miljama, sa propalim tvravama i osmatranicama, sada uglavnom sklonim padu.
No, banda petorice brae, pravih razbojnika, obnovila je pet tih utvrenja i sada su postepeno
unitavali itavu oblast. Jjedan od njih, koji je sebe prozvao Crvenim vitezom od Crvene zemlje,
stao je da opseda njenu gospu; a njegova braa su jo gora od njega.
"Crveni Vitez, ha!", rekao je Gaven. "Znam tog gospodina. Borio sam se sa njim kad sam silazio
na jug posle poslednje posete Lotovoj zemlji, i jedva sam izvukao ivu glavu. Arture, bilo bi dobro
poslati vojsku da raisti te momke - u tom kraju zemlje nema nikakvog zakona."
Artur se namrtio i klimnuo glavom, ali uto je sa svog mesta ustao mladi Garet.
"Gospodaru Arture, to je na granici zemlje moga oca. Obeao si mi zadatak - odri obeanje,
kralju moj, i poalji me da pomognem ovoj gospi u odbrani imanja od tih zlikovaca!"
Mlada ena je pogledala Gareta, za bezbradim blistavim licem, odevenog u belu svilenu tuniku
koju je obukao radi proglaenja za viteza, i prsnula je u smeh. "Ti? Pa ti si jo dete. Nisam znala da
je veliki Vrhovni kralj poeo da prima naprednu decu da ga slue za stolom!" Garet je pocrveneo
kao dete. On je zaista dopunjavao kraljev pehar - to su radili mnogi deaci plemenitog porekla,
usvojeni na dvoru. Garet se jo nije dosetio da mu to vie nije dunost, a Artur, koji je voleo
mladia, nije mu prebacio zbog toga.
ena se uspravila. "Kralju i gospodaru moj, dola sam da zamolim da odredite jednog ili vie
svojih uvenih vitezova kako bi pobedili tog Crvenog Viteza - Gavena, Lanseleta ili Balina, jednog
od onih koji su uveni kao borci protiv Saksonaca. Zar ete pustiti da me vaa posluga ismeva?"
"Vitez Garet nije vie posluga, madam", rekao je Artur. "On je brat Gavenov, i obeava da e
postati jednako dobar vitez kao i njegov brat, ako ne i bolji. Zaista sam mu obeao prvi pohod koji
mogu da mu dodelim i poslau ga sa vama. Garete", neno je rekao, "nareujem ti da poe sa
ovom gospom, da je uva od opasnosti na putovanju, a kada stignete u njenu zemlju, da joj
pomogne da uprilii odbranu od tih razbojnika. Ako ti ustreba pomo, poalji mi glasnika, ali ona
svakako ima dovoljno vojnika - treba im samo neko vet i vian strategiji, a to si nauio od Kaja i
Gavena. Madam, dodelio sam dobrog oveka da vam pomogne."
Nije se usudila da odgovori samom kralju, ali se ljutito namrtila na Gareta. "Zahvaljujem se,
gospodaru Arture", rekao je on. "Uterau strah u kosti razbojnicima koji seju strah po naim
granicama." Naklonio se Arturu i okrenuo se prema gospi, ali ona mu je okrenula lea i urno izila
iz sale.
"On je premlad za ovo, ser", tiho je rekao Lanselet. "Zar nije trebalo da poalje Balana ili
Balina, ili nekoga iskusnijeg?"
Artur je odmahnuo glavom. "Zaista mislim da Garet moe ovo da izvede, i vie bih voleo da
nijedan od mojih vitezova ne bude popularniji od drugih - ova gospa bi morala da bude zadovoljna
to je dobila viteza koji e pomoi njenom narodu."
Artur se zavalio u seditu i dao Kaju znak da mu napuni tanjir. "Deljenje pravde izaziva glad.
Zar nema vie molilaca?"
"Ima jo jedan, gospodaru Arture", rekla je tiho Vivijen i ustala sa mesta gde je sedela, meu
kraljiinim gospama. Morgana je pokuala da ustane sa njom, ali Vivijen ju je jednim pokretom
vratila na stolicu. Delovala je via nego to je bila, jer se drala veoma uspravno. A u tome je
uestvovao i sjaj - sjaj Avalona... njena kosa, potpuno seda, bila joj je upletena visoko nad elom;
na boku je nosila mali srpoliki no, no svetenice, a na elu joj je blistao znak Boginje, plavi
polumesec.
Artur ju je na trenutak gledao, iznenaen, a onda ju je prepoznao i dao joj znak da prie.
"Gospo od Avalona, odavno niste poastvovali ovaj dvor svojim prisustvom. Hodi da sedne
kraj mene, roako, i reci mi kako ti mogu pomoi."
"Ukazujui potovanje Avalonu, kao to si se zakleo da e initi", rekla je Vivijen. Glas joj je
bio vrlo jasan i dubok, a poto je bio glas svetenice, mogao se uti i u najdaljim uglovima sale.
"Kralju moj, traim da pogleda ma koji i sada nosi i da se seti onoga ko ti ga je predao u ruke,
kao i onoga na ta si se zakleo..."
Godinama potom, sve to se desilo tog dana bilo je nadugako i nairoko prepriavano, ali ni
dvoje od nekoliko stotina prisutnih nije moglo da se sloi ta se prvo desilo. Morgana je videla
kako Balin ustaje i juri napred, i videla ga je kako grabi veliku sekiru koju je Meleagrant ostavio
pred prestolom, a potom je nastupila guva i vika, i zaula je sopstveni vrisak kada se sekira sruila
nanie. Ali nije videla sam udarac, nego samo Vivijeninu sedu kosu iznenada obojenu krvlju, i
Vivijen kako pada bez glasa.
A onda su svi poeli da viu; Lanselet i Gaven su epali Balina, koji im se otimao; Morgana je
izvuklaj bode i jurnula, ali Kevin ju je vrsto uhvatio svojim deformisanim prstima.
"Morgana, Morgana, ne, prekasno je..." rekao je, glasa izoblienog od jecaja. "Ceridven! Majko
Boginjo...! Ne, ne, ne gledaj je sada, Morgana..."
Pokuao je da je okrene, ali Morgana je ukoeno stajala, kao da se skamenila, i sluala Balina
kako urla.
"Pogledajte gospodara Talesina!" iznenada je rekao Kaj. Starac je leao skljokan na stolici. Kaj
se sagnuo da ga pridigne, a onda se, uz tiho izvinjenje Arturu, maio kraljevog pehara kako bi usuo
malo vina starcu u usta. Kevin je ostavio Morganu i nespretno se probio do vremenog druida, gde
se nagnuo nad njim. Treba da mu priem, pomislila je Morgana, ali noge kao da su joj srasle sa
podom, nije mogla ni da se makne. Zurila je u onesveenog starca, kako ne bi morala da pogleda
uasnu crvenu mrlju na podu, jer bile su natopljene i haljine i kosa i dugaki ogrta. U svom
poslednjem asu Vivijen je epala svoj mali srpoliki no. I sada joj je ruka tu poivala, umrljana
njenom sopstvenom krvlju - bilo je tako mnogo krvi, tako mnogo. Lobanja - lobanja joj je bila
rascepljena, i svuda je bila krv - krv na prestolu, prolivena kao kad se rtvuje ivotinja, tu u
podnoju Arturovog prestola...
Arturu se najzad povratio glas. "Ti, zloine", promuklo je rekao, "ta si to uinio? To je
ubistvo, hladnokrvno ubistvo pred samim prestolom tvog kralja..."
"Ubistvo, kae?" odgovorio je Balin izoblienim glasom. "Da, ona je bila najgori ubica u ovom
kraljevstvu, zasluila je da umre deset puta - oslobodio sam tvoje kraljevstvo jedne pokvarene, zle
arobnice, kralju moj!"
Artur je bio vie ljut nego alostan. "Gospa od Jezera mi je bila prijatelj i dobroinilac! Kako se
usuuje da tako govori o mojoj roaki, o onoj koja mi je pomogla da sednem na presto?"
"Pozivam gospodara Lanseleta da posvedoi kako je ona izazvala smrt moje majke", rekao je
Balin, "dobre i pobone hrianke, po imenu Priscila, koja je usvojila i odgajila njegovog brata
Balana! A ubila je moju majku, tvrdim da ju je ubila svojim zllim inima..." Lice mu se grilo; iako
ogroman rastom, poeo je da plae kao dete. "Ubila je moju majku, kaem vam, i osvetio sam joj
se, kao to pristoji svakom vitezu!"
Lanselet je uasnuto zatvorio oi, lice mu se grilo, ali nije plakao. "Gospodaru Arture, ivot
ovog oveka pripada meni! Dozvoli mi da osvetim svoju majku..."
"I sestru moje majke", rekao je Gaven.
"I moje", dodao je Gaheris.
Morgana se najzad trgla iz transa. "Ne, Arture!" povikala je. "Daj ga meni! Ubio je Gospu od
Jezera pred tvojim prestolom, dozvoli da ena iz Avalona osveti krv Avalona - gledaj kako
gospodar Talesin lei bez svesti, to je kao da je ubio i tvog dedu..."
"Sestro, sestro..." Artur je pruio ruke ka Morgani. "Ne, ne, sestro... ne, daj mi taj bode..."
Morgana je stajala, odmahujui glavom i vrsto drei bode. Talesin je iznenada ustao i uzeo
ga od nje drhtavim starakim prstima. "Ne, Morgana. Ne prolivajmo jo krvi - Boginja zna, to je
dovoljno - njena krv je prolivena kao rtva za Avalon u ovoj sali..."
"rtva! Da, rtva Bogu, jer Bog e zgromiti sve ove zle arobnice i njihove bogove!" drao se
Balin kao opsednut. "Dozvoli da ubijem i nju, gospodaru Arture, da oistimo ovaj dvor od njihovih
zlih arolija..." Toliko se otimao da su Lanselet i Gaven jedva uspevali da ga zadre, pa su dali
znak Kaju, koji je priao da im pomogne kako bi oborili Balina pred presto, a on se otimao i dalje.
"Tiina!" uzviknuo je Lanselet, osvrui se. "Upozoravam vas, ako iko dodirne Merlina ili
Morganu, odrubiu mu glavu, ma ta Artur rekao na to - da, gospodaru Arture, i umreu od tvoje
ruke odmah potom ako poeli!" Lice mu je bilo izoblieno od gneva i oajanja.
"Kralju, gospodaru", urlao je Balin, "preklinjem te, dozvoli da pobijem sve arobnjake i vetice
u ime Hrista koji ih sve mrzi..."
Lanselet je snano udario Balina preko usta; ovaj je jeknuo i zautao, a krv mu je linula iz
raseene usne.
"S tvojom dozvolom, gospodaru", rekao je Lanselet; otkopao je svoj bogati plat i njime neno
pokrio uasno, isceeno telo svoje majke.
Artur kao da je lake disao sad kad se le vie nije video. Samo je Morgana i dalje iskolaenih
oiju zurila u beivotnu masu pokrivenu purpurnim ogrtaem koga je Lanselet nosio o praznicima.
Krv. Krv u podnoju kraljevog prestola. Krv prolivena preko ognjita... inilo joj se da
odnekuda uje Ravenin vrisak.
"Postarajte se za gospu Morganu, inae e se onesvestiti", blago je rekao Artur. Morgana je
osetila kako joj pomau da sedne a neko joj je prineo usnama pehar. Pokuala je da ga odgurne, a
onda joj se uinilo da uje Vivijenin glas. Popij. Svetenica mora uvati svoju snagu i
volju. Posluno je pila, sluajui Arturov strogi i ozbiljni glas.
"Baline, ma iz kojih razloga... ne, dosta je, uo sam sve to si imao da kae - ni re vie - ti si ili
ludak ili hladnokrvni ubica. ta god da si rekao, ti si ubio moju roaku i isukao oruje pred svojim
Vrhovnim kraljem na same Duhove. Ipak, neu da te ubiju na mestu - Lanselete, vrati ma."
Lanselet je vratio ma u kanije. "Uiniu po tvojoj volji, gospodaru. Ali ako ne kazni ovo
ubistvo, molim te za dozvolu da smesta napustim dvor."
"Oh, kazniu ga." Arturovo lice bilo je mrano. "Baline, jesi li se dovoljno urazumio da me
uje? Onda uj svoju sudbinu: Zauvek si prognan sa ovog dvora. Neka telo ove gospe bude
pripremljeno i stavljeno na dvokolice, i nareujem ti da ga otprati u Glastonberi, i da ispria tvoju
priu nadbiskupu, i da izvri pokajanje koje ti on odredi. Stalno si pominjao Boga i Hrista, ali
nijedan hrianski kralj ne dozvoljava linu osvetu orujem pred sopstvenim prestolom. Da li si uo
moje rei, Baline, nekadanji moj vitee?"
Balin je pognuo glavu. Lanseletov udarac mu je slomio nos; iz usta mu je tekla krv, i govorio je
s mukom zbog razbijenih zuba. "uo sam, kralju i gospodaru moj. Poi u." Seo je, pognute glave.
Artur je dao znak slugama. "Molim vas, pozovite nekoga da ukloni njeno telo..."
Morgana se otrgla od onih koji su je drali i klekla je kraj Vivijen. "Gospodaru, preklinjem te,
dozvoli mi da je pripremim za sahranu..." Trudila se da zadri suze koje se nije usuivala da prolije.
Ovo nije bila Vivijen, ovo slomljeno, mrtvo telo, ruka nalik na usukanu kandu koja je jo stezala
bode svetenice. Uzela je bode, poljubila ga i premestila ga za svoj pojas. Samo e to zadrati.
Velika, milostiva Majko, znala sam da nikada neemo zajedno stii u Avalon...
Nee plakati. Osetila je da Lanselet klei kraj nje. "Sreom, Balan nije ovde", promrmljao je.
"Strano je izgubiti majku i usvojenog brata u jednom trenutku ludila - ali da je Balan bio ovde,
moda se ovo ne bi desilo! Ima li Boga, ima li milosti?"
Srce ju je bolelo zbog Lanseleta. On se plaio svoje majke i mrzeo ju je, ali i oboavao kao
olienje same Boginje. Poelela je da zagrli Lanseleta, da ga utei, da ga navede da plae; ali
oseala je i gnev. Poricao je vlast svoje majke - kako se sada usuuje da je ali?
Talesin je kleknuo kraj njih i progovorio drhtavim, starakim glasom. "Dajte da vam
pomognem, deco. Imam pravo..." Sklonili su se u stranu kada je pognuo glavu i poeo da mrmlja
drevnu molitvu za mrtve.
Artur je ustao. "Danas vie nee biti sveanosti. Imali smo previe tragedija. Oni meu vama
koji su gladni neka zavre sa jelom i tiho se udalje." Polako je priao mestu gde je lealo telo.
Poloio je ruku Morgani na rame; uprkos tupom jadu, oseala ju je na sebi. ula je goste kako
polako odlaze, jedan za drugim, a ula je i tih zvuk harfe; samo jedan par ruku u itavoj Britaniji
umeo je tako da svira. Konano se slomila i suze su joj potekle dok je Kevinova harfa svirala
tubalicu za Gospom; uz te zvuke je Vivijen, svetenica Avalona, polako izneta iz velike sale u
Kamelotu. Morgana, koja je ila kraj nosila, samo jednom se osvrnula na veliku odaju i Okrugli sto,
i na usamljenu, pognutu Arturovu priliku, jer on je jedini ostao kraj harfiste. Uprkos tuzi i oajanju,
pomislila je: Vivijen nije stigla da preda Arturu poruku iz Avalona. Ovo je sala hrianskog kralja,
i sada vie niko ne moe da tvrdi drugaije. Kako bi se Gvenvir radovala tome.
Artur je drao pruene ruke; nije znala zato, moda se molio. Primetila je zmije tetovirane na
njegovim podlakticama i setila se mladog jelena i tek proglaenog kralja koji joj je priao sa krvlju
Kralja-Jelena na rukama i licu, i na trenutak joj se uinilo da uje podrugljivi glas vilinske kraljice.
A potom se uo samo alobni zvuk Kevinove harfe i Lanseletov pla kraj nje, dok su nosili Vivijen
na veni poinak.

Govori Morgana...
Pratila sam Vivijenino telo iz velike sale Okruglog stola, plaui drugi put u ivotu koji pamtim.
A kasnije te noi posvaala sam se sa Kevinom.
Radei sa kraljiinim enama, pripremila sam Vivijenino telo za sahranu. Gvenvir je poslala
svoje ene, kao i platno, trave i pokrov od baruna, ali ona sama nije dola. To je bilo sasvim u
redu. Svetenicu Avalona za poslednji poinak treba da pripremaju druge svetenice. eznula sam
za svojim sestrama iz Kue devojaka; ali barem je nee dodirivati hrianske ruke. Kada sam
zavrila, doao je Kevin da bdi nad telom.
"Poslao sam Talesina da se odmori. Sada imam toliku vlast, jer sam Merlin od Britanije; on je
veoma star i osetljiv - udo da ga danas nije izdalo srce. Plaim se da je nee dugo nadiveti. Balin
se sada smirio", dodao je. "Mislim da je moda svestan ta je poinio - ali svakako je to uinio u
naletu ludila. Spreman je da prati njeno telo do Glastonberija i da izvri pokajanje kakvo mu odredi
nadbiskup."
Besno sam ga gledala. "I ti e pristati na to? Da je preda u ruke crkvi? Nije me briga ta e se
desiti ubici", rekla sam, "ali Vivijen mora biti odneta u Avalon." Progutala sam knedlu da se ne bih
ponovo rasplakala. Trebalo je da zajedno otputujemo u Avalon...
"Artur je odredio", tiho je rekao Kevin, "da ona bude sahranjena tamo, pred crkvom u
Glastonberiju, gde je svi mogu videti."
U neverici sam odmahnula glavom. Zar su danas svi poludeli? "Vivijen mora poivati u
Avalonu", rekla sam, "gde su sahranjene sve svetenice Majke, od poetka vremena. A ona je bila
Gospa od Jezera!"
"Takoe je bila Arturov prijatelj i dobroinilac", rekao je Kevin, "i on e se postarati da njen
grob postane mesto hodoaa." Pruio je ruku kako bi me spreio da progovorim. "Ne, sluaj me,
Morgana - ima dobrih razloga za to. Nikada za Arturove vladavine nije poinjen tako ozbiljan
zloin. On ne sme sakriti njen grob daleko od oiju i seanja. Mora biti sahranjena negde gde e sve
ljude podseati na kraljevu pravdu i na pravdu crkve."
"I ti e to dozvoliti!"
"Morgana, najdraa moja", neno je rekao on, "nemam ta ja da dozvoljavam ili zabranjujem.
Artur je Vrhovni kralj, i u njegovom kraljevstvu se izvrava njegova volja."
"A Talesin je to mirno podneo? Ili si ga zato i poslao da se odmori, kako ti ne bi bio na putu dok
priprema ovo svetogre? Hoe li da Vivijen bude sahranjena po hrianskim obiajima, ona koja
je bila Gospa od Jezera - da je sahrane isti oni koji svog Boga okruuju kamenim zidovima?
Vivijen je mene odabrala da posle nje budem Gospa od Jezera, i ja ti zabranjujem, zabranjujem,
uje li me?"
Kevin je tiho odgovorio. "Morgana. Ne, sasluaj me, mila. Vivijen je umrla ne odredivi svoju
naslednicu..."
"Bio si tamo onog dana kada je rekla da je odabrala mene..."
"Ali ti nisi bila u Avalonu kad je umrla, i odavno si napustila to mesto", rekao je Kevin, a
njegove rei pale su mi na glavu kao ledena kia, tako da sam se stresla. Zurio je u nosiljku i u
Vivijenino telo koje je lealo na njoj, pod pokrovom; nisam mogla da uinim nita ime bi joj lice
postalo prikladno da se vidi. "Vivijen je umrla ne odredivi naslednicu svog poloaja, i zato ostaje
meni, kao Merlinu od Britanije, da odredim ta treba initi dalje. A ako je ovo Arturova volja, samo
Gospa od Jezera - i oprosti mi, mila, to u to rei, ali u Avalonu sada nema Gospe - samo ona
moe da porekne ono to ja kaem. Vidim da kralj ima dobre razloge za ono to eli. Vivijen je
provela itav ivot pokuavajui da u ovoj zemlji uvede vladavinu mira i zakona..."
"Dola je da prebaci Arturu to je zanemario Avalon!" oajno sam povikala. "Umrla je, ne
obavivi to, i sada ti pristaje da je zakopaju u hriansko tle, gde se uju crkvena zvona, kako bi
mogli da je pokore u smrti kao i u ivotu?"
"Morgana, Morgana, sitrotice moja!" Kevin je pruio ruke ka meni, one izobliene ruke koje su
me tako esto milovale. "I ja sam je voleo, veruj mi! Ali ona je umrla. Bila je velika ena, itav
ivot je posvetila ovoj zemlji - zar misli da je vano gde e leati njena prazna ljuska? Otila je na
mesto koje nas sve eka posle smrti, a, koliko je poznajem, siguran sam da je tamo eka sve
najbolje. Zar misli da bi zamerila to e njeno telo poivati tamo gde e najbolje posluiti svrhama
kojima je posvetila ceo svoj ivot - da kraljeva pravda pobedi sve zlo u ovoj zemlji?"
Njegov bogat, nean, melodian glas bio je tako ubedljiv da sam na trenutak oklevala. Vivijen
vie nije bilo; upravo hriani prave veliku razliku izmeu posveene i neposveene zemlje, kao da
nije sveta sva zemlja, koja je deo nae Majke. Poelela sam da mu padnem u naruje i da zaplaem
za jedinom majkom koju sam ikada imala, da plaem nad unitenjem poslednje nade da u se sa
njom vratiti u Avalon, da plaem za svime to sam odbacila i za svojim unitenim ivotom...
Ali ono to je tada rekao nateralo me je da se povuem, uasnuta.
"Vivijen je bila stara", rekao je, "i ivela je u Avalonu, daleko od stvarnog sveta. Ja sam, uz
Artura, morao da ivim u svetu gde se vode bitke i donose odluke. Morgana, najdraa moja, sluaj
me. Prekasno je zahtevati da Artur potuje svoju zakletvu Avalonu u istom obliku u kome ju je dao.
Vreme prolazi, zvuk crkvenih zvona pokriva zemlju, i narod je time zadovoljan. Ko smo mi da
kaemo kako to nije volja Bogova? eleli mi to ili ne, najdraa ljubavi moja, ovo je hrianska
zemlja, i mi koji potujemo seanje na Vivijen neemo joj pomoi time to bismo svima objavili da
je dola da postavlja kralju nemgue zahteve."
"Nemogue zahteve?" Rairila sam ruke. "Kako se usuuje?"
"Morgana, sasluaj moje razloge..."
"Nisu to razlozi, to je izdaja! Kad bi Talesin uo ovo..."
"Govorim ono to sam uo i Talesina da govori", neno je rekao on. "Vivijeni nije bilo sueno
da uini ono to je elela, da stvori zemlju mira - nije bitno da li bi bila hrianska ili druidska;
volja Boginje bie ipak izvrena, ma kojim imenom je ljudi zvali. Ko smo mi da kaemo kako nije
bila volja Boginje da Vivijen pogine pre nego to ponovo pokrene sukobe u zemlji koja je konano
doivela mir i uspeh? Opet ti kaem, ne smemo opet pokrenuti borbe, i da Balin nije ubio Vivijen,
ja bih podigao glas protiv onoga to bi zatraila - a mislim da bi to uinio i Talesin."
"Kako se usuuje da govori u njegovo ime?"
"Talesin me je proglasio Merlinom od Britanije", rekao je Kevin, "i svakako mi je verovao da u
govoriti u njegovo ime kada on to ne bude mogao da ini."
"Sad e jo rei da si postao hrianin! Zato ne nosi brojanice i raspee?"
Odgovorio je tako blagim glasom da sam se umalo opet rasplakala. "Zar zaista misli da bi to
bila velika razlika, Morgana?"
Kleknula sam pred njim, kao to sam uinila i pre godinu dana, i privila njegove ruke na grudi.
"Kevine, ja sam te volela. Zato te i molim - budi veran Avalonu i seanju na Vivijen! Hodi sa
mnom, veeras. Ne ini ovo svetogre, nego me otprati do Avalona, gde Gospa od Jezera treba da
poiva, zajedno sa ostalim svetenicama Boginje..."
Nagnuo se nad mene; oseala sam bes i nenost u njegovim izoblienim akama. "Ne mogu,
Morgana. Najdraa, zar ne moe da se smiri i da oseti mudrost u onome to govorim?"
Ustala sam, stresavi njegov dodir, i podigla sam ruke, prizivajui mo Boginje. ula sam u
svom glasu grmljavinu moi svetenice. "Kevine! U njeno ime, u ime one koja me je navela da ti
priem, u ime mukosti koju ti je dala, pozivam te na poslunost! Ti nisi podreen Arturu niti
Britaniji, nego samo Boginji i svojim zavetima! Hodi, napustimo ovo mesto! Poi sa mnom u
Avalon, da odnesemo tamo njeno telo!"
U tami sam videla da me okruuje sjaj Boginje; Kervin je na trenutak kleao, drhtei, i znala
sam da e me sledeeg trenutka posluati. A tada, ne znam ta se desilo - moda mi je kroz um
proletelo da nisam dostojna, da nemam prava... odbacila sam Avalon, svojom voljom, otkuda mi
pravo da zapovedam Merlinu od Britanije? arolija se prekinula; Kevin je nainio nagao pokret i
nespretno ustao.
"Ne zapovedaj mi, eno! Ti, koja si odbacila Avalon, kojim pravom pokuava da nareuje
jednom Merlinu? Trebalo bi ti da klei preda mnom!" Odgurnuo me je obema rukama. "Ne
izazivaj me vie!"
Okrenuo mi je lea i othramao, a na zidovima su lelujale senke njegovog izoblienog tela;
gledala sam ga kako odlazi, suvie potresena da bih ak i plakala.
I etiri dana kasnije Vivijen je sahranjena, uz sve crkvene poasti, na svetom ostrvu Glastonberi.
Ali ja nisam otila tamo.
Nikada, zaklinjala sam se, nikada neu stupiti nogom na Ostrvo svetenika.

Artur ju je iskreno alio, i izgradio joj je veliku grobnicu, zaklevi se da e jednog dana on i
Gvenvir biti poloeni kraj nje.
to se tie Balina, nasbiskup Patricije naredio mu je da ode na hodoae u Rim i u Svetu
zemlju; ali pre nego to je poao u izgnanstvo, Balan je uo priu od Lanseleta, naao je Balina, i
dva usvojena brata borila su se meu sobom, i Balin je smesta poginuo, od prvog udarca; ali Balan
je dobio groznicu od rana i nije ga nadiveo ni za itav dan. I tako je Vivijen - kau da je o tome
ispevana i pesma - bila osveena; ali emu to, kad je ostavljena u hrianskoj grobnici?
A ja... nisam znala ak ni ko je odabran da posle nje bude Gospa od Jezera, jer nisam mogla da
se vratim u Avalon.
...Nisam bila dostojna Lanseleta, nisam bila dostojna ak ni Kevina... nisam uspela da ga
navedem da izvri svoju dunost prema Avalonu...
...Trebalo je da odem kod Talesina i da ga molim, makar i na kolenima, da me odvede natrag u
Avalon, kako bih tamo iskupila svoje greke i opet se vratila pod okrilje Boginje...
Ali pre kraja tog leta, i Talesina vie nije bilo; mislim da nikada nije zasigurno shvatio da je
Vivijen mrtva, jer ak i poto je sahranjena, govorio je o njoj kao da e uskoro doi da se zajedno
vrate u Avalon; a i o mojoj majci je govorio kao da je iva, kao da je devojica koja obitava u Kui
devojaka. Krajem leta je umro mirno i sahranjen je u Kamelotu, a ak ga je i biskup oalio kao
mudrog i uenog oveka.
A te zime smo uli da se Meleagrant proglasio za kralja Letnje zemlje. U prolee, Artur je otiao
na pohod na jug, a Lanselet je poao da obie kraljev zamak u Karleonu, kada je Meleagrant poslao
glasnika pod zastavom primirja, molei svoju sestru Gvenvir da doe i razgovara sa njim o
vladanju tom zemljom na koju su oboje polagali pravo.

4.
"Bolje bih se oseao, a mislim da bi i mome kralju bilo drae, kad bi Lanselet bio tu da te prati",
ozbiljno je rekao Kaj. "Na Duhove je ta spodoba bila spremna da potegne oruje pred kraljevskim
prestolom, i nije hteo da eka kraljevu pravdu. Bio on tvoj brat ili ne, ne svia mi se to hoe da
ide sama, samo sa jednom pratiljom i komornikom."
"Nije mi on brat", rekla je Gvenvir. "Njegova majka je neko vreme bila kraljeva nalonica, ali ju
je oterao zato to ju je zatekao sa drugim. Ona je tvrdila, i moda je to rekla i sinu, da je
Leodegranc njegov otac. Kralj ga ikada nije priznao. Da je astan ovek, ovek u koga se moe
imati poverenja, moda bi postao moj namesnik, i bio bi dobar kao i svako drugi. Ali neu mu
dozvoliti da izvlai korist iz takvih lai."
"Pa zar e mu poi sa poverenjem, bez zatite?" upitala je Morgana tiho.
Gvenvir je pogledala Kaja, pa Morganu, odmahujui glavom. Zato Morgana deluje tako
smireno, kao da se ne plai? Zar se Morgana nikada niega ne plai, zar ne postoje nikakva
oseanja iza tog smirenog, neprozirnog lica? Znala je da Morgana, kao i svi od krvi i mesa,
ponekad mora osetiti bol, strah, tugu, bes - ali samo dva puta ju je videla da ta oseanja i pokazuje,
a i to je bilo davno; jednom kad je pala u trans i sanjala krv na ognjitu - tada je uplaeno kriknula -
i jednom kad je Vivijen bila ubijena pred njenim oima i kada se umalo onesvestila.
"Nimalo mu ne verujem", rekla je Gvenvir, "i smatram da je on pohlepni samozvanac. Ali,
razmisli, Morgana. Njegov zahtev je zasnovan naj tvrdnji da mi je brat. Ako me iim uvredi, ili ako
se ne bude ponaao prema meni asno kao prema sestri, time e pokazati da je lagao. Stoga se nee
usuditi da me ne doeka kao svoju sestru i kraljicu, zar ne?"
Morgana je slegnula ramenima. "Ja mu ne bih verovala ni toliko."
"Ti, svakako, kao i Merlin, ima arolije koje su ti rekle ta e se desiti."
Morgana je odgovorila gotovo ravnoduno. "Nisu mi potrebne arolije da znam da je razbojnik
uvek razbojnik, i nije natprirodno to ne dozvoljavam prvom nasilniku da me opljaka."
ta god da je Morgana govorila, Gvenvir je uvek oseala potrebu da joj protivurei; uvek joj se
inilo da je Morgana smatra za glupau bez dovoljno pameti i da se sama obuje. Zar Morgana misli
da ona, Gvenvir, ne moe srediti neki problem u Arturovom odsustvu? Ipak, jo od onog
zlosrenog Beltana pre godinu dana, kada je molila Morganu da joj da nekakvu amajliju protiv
jalovosti, retko se usuivala da je gleda u oi. Morgana joj je rekla da amajlije esto ne deluju
onako kako elimo... a sada, kad god bi pogledala Morganu, pomislila bi da se moda njena zaova
takoe sea tih rei.
Bog me kanjava; moda zbog petljanja sa arolijama, moda zbog te naopake noi. Kao i uvek
kad bi dozvolila sebi i najmanje seanje na tu no, osetila je da joj itavo telo gori od meavine
oduevljenja i srama. Oh, lako je rei da su sve troje bii pijani, ili tvrditi da je sve to je inila te
noi bilo uz Arturovu saglasnost, zapravo na njegovo navaljivanje. Ipak, to je bio straan greh,
preljuba.
A od te noi je eznula za Lanseletom, danju i nou; ipak, retko su bili u stanju da se pogledaju.
Nije mogla da ga gleda u oi. Da li je mrzi kao grenu enu, preljubnicu? Mora da je prezire. A
ipak, uasno, oajniki ga je elela.
Posle tih Duhova, Lanselet je retko bivao na dvoru. Nikada nije ni pomislila da mu je stalo do
majke, a jo manje do brata, Balana, ali oboje ih je duboko oalio. Sve to vreme je uglavnom bio
van dvora.
"Voleo bih da je Lanselet ovde", rekao je Kaj. "Ko da prati kraljicu na ovakav put, osim viteza
koga je Artur proglasio za njenog miljenika i zatitnika?"
"Da je Lanselet ovde", rekla je Morgana, "mnoge nae nevolje bi se okonale, jer on bi umirio
Meleagranta sa nekoliko rei. Ali nema svrhe priati o onome to ne moe biti. Gvenvir, da poem
sa tobom kao bih te titila?"
"Za ime Boje", rekla je Gvenvir, "nisam ja dete koje ne ume da naini ni korak bez dadilje!
Poveu svog komornika, ser Lukana, kao i Braku da me elja i oblai ako ostanem tamo due od
jedne noi, a ona e spavati kraj mog kreveta; zar mi je potrebno jo neto?"
"Ipak, Gvenvir, mora imati pratioca koji odgovara tvom poloaju. Na dvoru ima jo nekoliko
Arturovih vitezova."
"Poveu Ektorijusa", rekla je Gvenvir. "On je Arturov usvojeni otac, plemenitog je roda i
veteran je iz mnogih Arturovih ratova."
Morgana je nestrpljivo zatresla glavom. "Stari Ektorijus i Lukan koji je izgubio ruku na planini
Badon - zato ne povede i Kaja i Merlina, pa da okupi oko sebe sve stare i kljaste? Treba ti
pratilac vet u borbi, koji moe da te zatiti, Gvenvir, u sluaju da je taj vek smislio da te zarobi i
trai otkup, ili i neto jo gore."
Gvenvir je strpljivo ponovila. "Ako se ne bude ponaao prema meni kao prema sestri, njegov
zahtev gubi snagu. A ko bi i ime ugrozio svoju sestru?"
"Ne znam je li Meleagrant ba tako dobar hrianin", rekla je Morgana, "ali ako ga se ti ne boji,
Gvenvir, znai da ga poznaje bolje nego ja. Oito si reena da u pratnju uze samo matore veterane
- neka bude po tvome. Mogla bi da mu ponudi da se oeni tvojom roakom Elenom, kako bi
njegov zahtev jo dobio na teini, pa da ga postavi za namesnika..."
Gvenvir se stresla, setivi se ogromnog grubijana odevenog u loe tavljene koe i krzna. "Elena
je otmena mlada gospa; nikad je ne bih dala nekom takvom", rekla je. "Razgovarau sa njim - ako
mi se uini da je poten ratnik i da je u stanju da odrava mir u kraljevstvu, onda e se zakleti na
pokornost naem kralju Arturu, i neka vlada ostrvom - ni ja ne volim sve Arturove vitezove, ali
ovek moe da bude dobar kralj ak i ako ne voli da sedi sa gospama i avrlja."
"udno da to ti kae", rekla je Morgana. "Kad te ovek uje kako hvali mog roaka Lanseleta,
pomislio bi da veruje kako dobar vitez mora biti lep i da se otmeno ponaa."
Gvenvir nije htela da nastavlja svau. "Hajde, sestro, ja volim i Gavena, a on je grubi severnjak
koji se spotie o samog sebe i ne ume da prozbori ni re sa enama. Koliko ja znam, Meleagrant je
moda i dragulj u blatu, i zato i idem tamo - da ga lino procenim."
I tako je narednog jutra Gvenvir pola, u pratnji estorice vitezova, sa Ektorijuson, Lukanom,
sluavkom i devetogodinjim paem. Nije posetila dom svog detinjstva od kako ga je napustila
zajedno sa Igrenom, da bi se venala sa Arturom. Nije bilo daleko; nekoliko milja niz brdo, pa do
obala jezera, koje se u ovo doba godine pretvaralo u lepljivu movaru, sa stokom koja se napasala
po njemu i sa ostrvcima obraslim ljupkim cveem. Na obali su ekala dva amca, sa istaknutim
zastavama njenog oca. Bilo je drsko od Meleagranta to ih koristi bez dozvole, ali na kraju krajeva,
sasvim je mogue da on zaista veruje kako je Leodegrancov zakonti naslednik. Moda je to ak i
istina; moda je njen otac lagao.
Iskrcala se na ovoj istoj obali, na putu za Karleon, pre toliko godina... kako je mlada bila, i kako
nevina! Lanselet je bio kraj nje, ali sudbina ju je dala Arturu - Bog zna da je pokuavala da mu
bude dobra ena, mada joj Bog nije podario dece. A onda ju je opet obuzelo oajanje. Mogla je da
rodi svom muu trojicu ili petoricu ili sedmoricu sinova, a onda bi dola kuga, ili boginje, ili zaraza
gnojnog grla, i svi njeni sinovi bi pomrli... to se deavalo. I njena majka je rodila etiri sina, a
nijedan nije napunio ni pet godina, a Alienorin sin je umro zajedno sa njom. Morgana... Morgana je
rodila sina svom zlom, vetijem bogu, i koliko je ona znala, taj sin je iveo i napredovao, a ona,
verna hrianska supruga, nije mogla da rodi dete, a sada je moda bila i prestara za to.
Na pristanitu ih je ekao lino Meleagrant, klanjajui se; pozdravio ju je kao sestru i pozvao je
da ue u njegov manji amac. Gvenvir kasnije nije uspela da razabere kako se desilo da je itava
pratnja bila odvojena od nje, osim malog paa. "Sluge moje gospe mogu da pou drugim amcem,
u ovom u joj ja biti pratnja", rekao je Meleagrant, uzevi je za ruku sa preteranom prisnou koja
joj se nije dopala; no, morala je da se ponaa diplomatski i da ga ne ljuti. U poslednji as, obuzeta
trenutkom panike, dala je znak ser Ektorijusu.
"Sa mnom e poi i moj komornik", zahtevala je, i Meleagrant se nasmeio, a njegovo ogromno,
grubo lice je pocrvenelo.
"Kako god eli moja sestra i kraljica", rekao je i pustio da Ektorijus i Lukan uu sa njom u
manji amac. Poeo je da petlja oko prekrivaa koji joj je rairio da sedne, a veslai su zaveslali na
jezero. Bilo je plitko i gusto obraslo travom; ponekad je ovde bilo potpuno suvo. Iznenada, kad je
Meleagrant seo kraj nje, Gvenvir je osetila kako je hvatra napad starog uasa; eludac joj se zgrio,
i na trenutak je pomislila da e povraati. Obema rukama se uhvatila za sedite. Meleagrant joj je
bio suvie blizu; odmakla se koliko je god mogla na uzanom seditu. Bilo bi joj mnogo prijatnije da
je Ektorijus blizu; njegovo prisustvo uvek ju je umirivalo, kao da joj je otac. Primetila je veliku
sekiru koju je Meleagrant nosio za pojasom - liila je na onu koju je ostavio kraj prestola, onu koju
je Balin zgrabio kako bi ubio Vivijen... Meleagrant joj se obratio, nagnuvi se toliko blizu da joj se
smuio od njegovog smrdljivog daha: "Je li mojoj sestri loe? Sigurno nema morsku bolest, jezero
je tako mirno..."
Opet se odmakla od njega, pokuavajui da se pribere. Bila je sama sa njim, ne raunajui
dvojicu staraca, i to nasred jezera, a svuda unaokolo bili su samo trava, voda i horizont zaklonjen
trskom... zato je dola ovamo? Zato nije ostala u svojoj zidom zaklonjenoj bati u Kamelotu?
Ovde nije bilo bezbednosti, nalazila se napolju, pod ogromnim otvorenim nebom, i oseala se
muno, izloeno, kao da je naga...
"Uskoro emo stii na obalu", rekao je Meleagrant, "i ako eli da se odmori pre nego to
preemo na posao, sestro, naredio sam da se za tebe pripreme kraljiine odaje..."
amac je zagrebao po pliaku obale. Stara staza jo je bila tu, primetila je, uska i zavojita;
vodila je navie ka zamku i starom zidu sa koga je jednog popodneva gledala Lanseleta kako tri
meu konjima. Osetila je zbunjenost, kao da se to desilo koliko jue, kao da je ona jo ona stidljiva
devojica. Stalno je pruala ruku da dodirne zid, da oseti njegovu vrstinu, i sa olakanjem je prola
kroz kapiju.
Stara sala delovala je manja nego kada je ivela tu; navikla se na ogromne prostorije u Karleonu
i Kamelotu. Stari presto njenog oca bio je prekriven koama kakve je nosio Meleagrant, a u
podnoju se nalazilo veliko, crno medvee krzno. Sve je izgledalo zaputeno, koe su bile izlizane i
masne, sala nepoiena, sa kiselkastim zadahom znoja; nabrala je nos, ali toliko joj je laknulo to
je opet meu zidovima da joj zadah i nije mnogo smetao.Upitala se kuda je nestala njena pratnja.
"Hoe li da se odmori i osvei, sestro? Da te otpratim u tvoje odaje?"
Nasmeila se. "Neu biti ovde dovoljno dugo da ih nazovem svojim, mada je istina da bih volela
da se umijem i skinem ogrta. Hoe li poslati nekoga da nae moju sluavku? Trebalo bi da ima
enu ako namerava da postane namesnik ovde, Meleagrante."
"Ima dovoljno vremena za to", odgovorio je, "ali pokazau ti odaje koje sam pripremio za svoju
kraljicu." Poveo ju je uz staro stepenite. I ono je bilo loe odravano i zaputeno; Gvenvir se
mrtila i on joj se sve manje inio dobar za namesnika. Da se uselio u zamak i obnovio ga, da je
doveo enu i sluge da ga dobro odravaju, da je stavio nove tkanine i dobro ga oistio, da je doveo
uredne straare - ali njegovi vojnici su izgledali divljanije ak i od njega, a nigde se nije videla ni
jedna jedina ena. Poela je da je obuzima strepnja. Moda i nije bilo mudro to je dola ovamo, to
nije zhtevala da pratnja svakog trenutka bude uz nju...
Okrenula se na stepenitu. "Hou da me prati moj komornik, ako nema nita protiv, i hou da
odmah poalje po moju sluavku!"
"Kako god eli", iskezio se on. Zubi su u bili vrlo duaki, uti i prljavi. Lii na divlju ivotinju,
pomislila je i naslonila se na zid, uasnuta. No, odnekud je smogla snage da mu odluno odgovori.
"Odmah, molim te. Pozovi ser Ektorijusa, ili u se vratiti u salu dok ne doe sluavka. Ne pristoji
se Arturovoj kraljici da ide sama sa nepoznatim vekom..."
"ak ni sa bratom?" upitao je Meleagrant, ali Gvenvir se sagla da izbegne njegovu pruenu
ruku, ugledala ser Ektorijusa kako ulazi u salu i povikala: "Svekre! Poi sa mnom, molim te! I
poalji ser Lukana da nae moje sluge!"
Starac se polako popeo uz stepenice do njih, obiavi Meleagranta, i Gvenvir je pruila ruku da
se osloni o njega. Meleagrant je izgledao vrlo nezadovoljan. Stigli su na vrh stepenita, do odaja u
kojima je nekada obitavala Alienor; Gvenvir je imala malu sobu iza njene. Meleagrant je otvorio
vrata. Iznutra ju je zapahnuo ustajao, vlaan vazduh, i Gvenvir je oklevala. Moda bi bilo bolje da
odmah sie dole i pree na posao; teko da bi se mogla osveiti i odmoriti u ovako zaputenoj
sobi...
"Ne ti, stare", rekao je Meleagrant, naglo se okrenuvi i gurnuvi Ektorijusa niz stepenice.
"Mojoj gospi tvoje usluge vie nisu potrebne." Ektorijus se zateturao, izgubio ravnoteu, a u tom
asu Meleagrant ju je gurnuo u sobu i zalupio vrata za njom. ula je kako pada reza i pala je na
kolena; kad je uspela da ustane, bila je sama u sobi, i nikakva lupnjava o vrata nije dovela do
odgovora s druge strane.
Znai, Morgana je bila u pravu. Jesu li pobili njenu pratnju? I Ektorijusa i Lukana? Soba u kojoj
je Alienor raala decu, u kojoj je ivela i umrla, sada je bila hladna i vlana; na prostranom krevetu
ostale su samo stare krpe, a slama je zaudarala na bu. Alienorin stari rezbareni sanduk jo je bio
tu, ali drvo je delovalo masno i prljavo, a u njemu se nita nije nalazilo. Ognjite je bilo zatrpano
pepelom, kao da u njemu vatra nije paljena godinama. Gvenvir je lupala na vrata i vikala dok je
nisu zaboleli i ruke i grlo; bila je gladna i premorena, bilo joj je muka od smrada i prljavtine. Ali
nije mogla da razvali vrata, dok je prozor bio premali da bi prola kroz njega - a sa druge strane je
iponako bio ponor od pet metara. Bila je zatvorenik. Kroz prozor se videlo samo zaputeno dvorite
sa jednom jedinom kravom koja je lunjala unaokolo i povremeno mukala.
Sati su se vukli. Gvenvir je morala da prihvati dve injenice: nee moi da sama izie iz sobe, a
nee uspeti ni da privue panju nekoga ko bi joj pomogao u tome. Pratnja joj je nestala - bili su
mrtvi ili zatoeni, u svakom sluaju nisu mogli da joj pomognu. Suavka i pa najverovatnije su
ubijeni, a svakako nee moi da ih dozove. Bila je tu, sama, preputena oveku koji e je verovatno
iskoristiti kao taoca kako bi od Artura iskamio nekakav ustupak.
Ona lino je najverovatnije bila bezbedna. Kao to je objasnila Morgani, njegov zahtev
zasnovan je na injenici da je on jedini ivi sin njenog oca; kopile, ali ipak od kraljevske krvi. No,
kada se setila njegovog divljakog osmeha i ogromnog tela, uasnula se; mogao bi lako da je prisili
da ga prizna za namesnika ovog kraljevstva.
Dan je polako odmicao; sunce je lagano ulo u sobu kroz maleni prozor, a onda se povuklo, i
konano je poela da pada no. Gvenvir je ula u malu sobu iza ove, koja je pripadala njoj dok je
bila dete; nekada je u Alienorinim odajama prebivala njena majka. Mrani, uzani prostor, jedva
vei od ostave, delovao je uteno i bezbedno; ko bi joj tu naudio? Nije joj smetalo to je i tu bilo
zaguljivo i prljavo, to je slama istrulila; uvukla se u krevet i umotala se u ogrta. Potom se vratila
u spoljanju sobu i pokuala da odgura teki Alienorin sanduk na vrata. Utvrdila je da se strano
plai Meleagranta, a jo vie njegovih razbojnikih vojnika.
Svakako im ne bi dozvolio da je povrede - jedino ime moe da se cenka jeste njena
bezbednost. Artur bi ga ubio, ponavljala je u sebi, Artur bi ga ubio ukoliko joj nanese i najmanju
povredu ili uvredu.
Ali, upitala se, da li e Arturu uopte biti stalo do toga? Mada je bio ljubazan i dobar prema njoj
svih ovih godina, i ukazivao joj sve poasti, moda mu nee biti krivo da se otarasi ene koja ne
moe da mu rodi dete - ene koja je, osim toga, zaljubljena u drugog i ne ume to da sakrije od
njega.
Da sam ja na Arturovom mestu, ne bih preduzela nita protiv Meleagranta; rekla bih mu da
moe slobodno da me zadri, ukoliko smatra da bi mu to koristilo.
A ta Meleagrant eli? Da je ona, Gvenvir, mrtva, niko drugi ne bi mogao da polae pravo na
presto Letnje zemlje; njene sestre su imale sitnu decu, ali su ivele daleko i verovatno nisu marile
za ovu zemlju. Moda je nameravao da je ubije ili da je ostavi da umre od gladi. No se vukla.
Jednom je zaula ljude i konje kako se muvaju u dvoritu; prila je prozoriu i provirila, ali videla
je samo nekoliko baklji, i mada je vikala dok je grlo nije opet zabolelo, niko nije podigao pogled,
kao da je nisu primetili.
Jednom, usred noi, kada je zapala u kratak, komaran dreme, trgla se, jer uinilo joj se da uje
Morganu kako je doziva; uspravila se na prljavoj slami, zurei u tamu, ali bila je sama.
Morgana, Morgana, ako moe da me vidi svojim arolijama, reci mom gospodaru kada stigne
kui da je Meleagrant varalica, da je ovo bila zamka... a onda se upitala hoe li se Bog naljutiti na
nju to priziva Morganine arolije da je spasu. Poela je tiho da se moli sve dok je sopstveni
jednolini glas nije ponovo uspavao.
Ovog puta je duboko spavala, bez snova, i kada se probudila, suvih usta, shvatila je da je uveliko
dan, a da je ona jo zatvorenik u pustim i prljavim odajama. Bila je gladna i edna, i bilo joj je
muka od smrada, ne samo od trule slame i bui, nego i od onog ugla koji je morala da upotrebi radi
sebe. Koliko dugo e je ostaviti ovde samu? Jutro je odmicalo i Gvenvir vie nije imala snage ni
hrabrosti ak ni da se moli.
Da li joj je ovo kazna to nije dovoljno cenila ono to je imala? Bila je verna Arturu, ali elela je
i drugog mukarca. Petljala je sa Morganinim arolijama. Ali ako je ovo kazna za neverstvo sa
Lanseletom, oajno je mislila, za ta sam bila kanjena dok sam jo bila verna Arturu?
ak i da Morgana moe da vidi, svojom magijom, da je Gvenvir zarobljena, hoe li se potruditi
da joj pomogne? Morgana nije imala razloga da je voli; zapravo, Morgana je gotovo sigurno
prezire.
Je li ikome stalo do nje? Zato bi iko mario ta joj se deava?
Prolo je i podne kada je zaula korake na stepenitu. Skoila je na noge, vrsto se umotavi u
ogrta, i povukla se to dalje od vrata. Uao je Meleagrant, i kad ga je videla, povukla se jo dublje.
"Zato si mi ovo uinio?" upitala je. "Gde je moja sluavka, gde su mi pa i komornik? ta si
uinio sa mojom pratnjom? Zar misli da e ti Artur dozvoliti da vlada ovom zemljom kad si tako
uvredio njegovu kraljicu?"
"Nisi vie njegova kraljica", tiho je rekao Meleagrant. "Kada zavrim s tobom, nee te primiti
nazad. U stara vremena, gospo, kraljiin ljubavnik bio je kralj zemlje, i ako te zadrim i ako mi
rodi sina, niko nee moi da mi porekne pravo da vladam."
"Od mene nee dobiti sinove", rekla je Gvenvir, hladno se smejui. "Jalova sam."
"Pih - bila si udata za bezbradog momka", rekao je on i dodao jo neto to Gvenvir nije sasvim
razumela, ali bilo joj je jasno da je uasno prosto.
"Artur e te ubiti", rekla je.
"Neka proba. Napasti ostrvo mnogo je tee nego to misli", rekao je Meleagrant, "a moda nee
ni eleti da pokua, poto bi morao da te uzme nazad..."
"Ne mogu da se udam za tebe. Ve imam mua."
"Niko u mom kraljevstvu nee mariti zbog toga", rekao je Meleagrant. "Ima ih mnogo koji
preziru zakone svetenika, a ja sam sve svetenike prognao! Vladam ovde po drevnim zakonima i
postau kralj po tim zakonima, koji kau da ovde vlada onaj ko spava sa tobom..."
"Ne", apnula je i ustuknula, ali on je skoio i privukao je sebi.
"Nisi po mom ukusu", grubo je rekao. "Mrava, runa, bleda - vie volim ene koje imaju malo
mesa na kostima! Ali ti si ker starog Leodegranca, osim ako je tvoja majka imala vreliju krv nego
to mislim! I zato..." Privio ju je uz sebe. Otimala se, uspela je da oslobodi jednu ruku i udarila ga
je preko lica.
On je kriknuo kad ga je pogodila laktom u nos, zgrabio ju je za ruku i grubo je protresao; potom
ju je stegnutom pesnicom udario u bradu. Osetila je kako neto puca i i kako joj u usta navire krv.
Nastavio je da je udara pesnicama; podigla je ruke, uasnuta, da bi se zatitila od udaraca, ali on je
nastavio da je tue. "Pazi", drao se, "ne pokuavaj to vie, ima da zna ko ti je gazda..." Opet ju je
uhvatio za ruku i snano je zavrnuo.
"Oh, ne, ne - molim te, molim te, to me boli... Artur... Artur e te ubiti..."
Odgovorio joj je psovkama, povukao je za ruku tako da se sruila na krevet, a onda je kleknuo
kraj nje i poeo da se svlai. Otimala se i vritala; opet ju je udario, pa se smirila, zgrena u uglu
kreveta.
"Svuci haljinu!" naredio joj je.
"Ne!" povikala je, obgrlivi se. On je ponovo pruio ruku, zavrnuo joj doruje i razderao joj
haljinu do struka.
"Hoe li sad da je skine, ili da je pokidam na krpice?"
Tresui se i jecajui, Gvenvir je drhtavim prstima skinula haljinu preko glave, svesna da bi
trebalo da se opire, ali suvie uasnuta od njegovih pesnica i udaraca. Kada se svukla, cimnuo ju je
da legne, pritisnuo je o prljavu slamu i grubo joj rairio noge. Otimala se sasvim malo, uplaena od
batina, zgaena od njegovog smrdlivog daha, od njegovog dlakavog tela, od njegovog mesnatog
uda koji se bolno zario u nju, upirui i upirui dok nije pomislila da e se raspasti od pritiska.
"Ne povlai se od mene, prokleta bila!" proderao se on, upirui i dalje; kriknula je od bola i on
ju je ponovo udario. Nepomino je leala, jecajui, i pustila da ini sa njom ta eli. inilo joj se da
to veito traje, snani ravnomerni trzaji, sve dok konano nije osetila kako se on gri i zariva se jo
dublje u nju; onda se svalio sa nje, i ostavio je da se bori za dah, pokuavajui da prikupi odeu.
Ustao je i pritegao pojas.
"Zar me nee sad pustiti?" preklinjala je. "Obeavam ti... obeavam..."
On se iskezio. "Zato bih te pustio?" upitao je. "Ne, sad si tu i tu e i ostati. Treba li ti neto?
Haljina umesto te?"
Ustala je, plaui, posramljena i zgaena. Jedva je uspela da odgovori. "Mogu li... da dobijem
malo vode... i neto za jelo? I..." poela je jo jae da plae, ovog puta od stida, "i nonu posudu?"
"ta god elite, gospo", sarkastino je rekao Meleagrant i iziao, opet je zakljuavi.
Znatno kasnije, pojavila se neka grbava vetica i donela joj masno peenje, komad heljdinog
hleba, i vreve sa vodom i pivom. Donela je i ebad i nonu posudu.
"Ako odnese poruku mom gospodaru Arturu", rekla je Gvenvir, "dau ti ovo..." pokazala joj je
zlatni ealj koji je imala u kosi. Stariino lice je sinulo pri pogledu na zlato, ali brzo je odvratila
pogled, uplaena, i izgubila se iz sobe. Gvenvir se ponovo rasplakala.
Konano je uspela da se malo smiri, jela je i pila, i pokuala da se malo opere. Bilo joj je muka i
sve ju je oblelo, ali najgore je bilo oseanje iskorienosti, stida, uasne prljavtine.
Je li istina ono to je Meleagrant rekao - da je Artur nee primiti nazad, sad kad je neoprostivo
ukaljana? Moda je tako... da je ona mukarac, ne bi elela da dodirne ita to je Meleagrant
upotrebio...
Ne, to nije poteno; nije uinila nita loe, uhvaena je u zamku i prevarena, iskoriena protiv
svoje volje.
Da, ali upravo to sam i zasluila... ja nisam verna ena, volim drugoga... Bilo joj je muka od
krivice i stida. Ali posle nekog vremena poela je da se smiruje i da razmilja o svojoj sudbini.
Nalazila se u Meleagrantovom zamku - starom zamku njenog oca. Bila je zarobljena i silovana,
a Meleagrant je izjavio kako namerava da zadri ostrvsko kraljevstvo u svojstvu njenog ljubavnika.
Nije dolazilo u obzir da mu Artur to dozvoli; ma ta mislio o njoj lino, njegova ast Vrhovnog
kralja zahtevae da povede rat protiv Meleagranta. To nee biti lako, ali nije nemogue osvojiti
ostrvo. Nije znala kakav je Meleagrant u borbi - osim, pomislila je u retkom trenutku humora, osim
protiv bespomone ene, koju je pretukao i naterao na pokornost. Ali ne dolazi u obzir da on moe
da se suprotstavi Vrhovnom kralju koji je porazio Saksonce na planini Badon.
A onda e morati da ga pogleda u oi i kae mu ta joj se desilo. Moda bi iblo jednostavnije da
se ubije. Ma koliko pokuavala, nije mogla ni da zamisli sebe kako Arturu pria ta joj je
Meleagrant uinio... Trebalo je da mu se vie opirem; Artur se u bitkama suoavao sa smru,
jednom je ozbiljno ranjen i to ga je vezalo za krevet pola godine, a ja - ja sam prestala da se
opirem posle nekoliko udaraca... Poelela je da ume da ara kao Morgana; pretvorila bi ga u
svinju! Ali Morgana mu nikada ne bi pala u ruke, ona bi pogodila da je u pitanju zamka; i
upotrebila bi onaj svoj mali bode - moda ga ne bi ubila, ali bi izgubio elju, a moda i sposobnost
da tako napada ene!
Pojela je i popila koliko je mogla, oprala se i malo istresla prljavtrinu iz haljine.
Opet je poelo da se smrauje. Nije imala emu da se nada - niko nee posumnjati, niko nee
poi po nju sve dok Meleagrant ne pone da se razmee onim to je uinio, dok ne objavi da je on
ljubavnik keri kralja Leodegranca. Pola je svojom voljom, u odgovarajuoj pratnji dvojice
Arturovih vitezova. Sve dok se Artur ne vrati sa junih obala, a moda tek nedelju ili deset dana
potom, poto se ne vrati u dogovoreno vreme, on e poeti da podozreva da neto nije kako treba.
Morgana, zato te nisam posluala? Ti si me upozorila da je on divljak... Na trenutak je gotovo
mogla da vidi bledo, nepomino lice svoje zaove - mirno, pomalo podsmeljivo - i to toliko jasno
da je morala da protrlja oi; Morgana joj se smeje? Ne, to je bila samo igra svetlosti i odmah je
nestala.
Kad bi mogla da me vidi svojom magijom... moda bi mogla da poalje nekoga... ne, ne bi, ona
me mrzi, smejala bi se mojoj nesrei... a onda se setila: Morgana se smejala i podsmevala, ali kada
doe do ozbiljne nevolje, niko nije ljubazniji od nje. Morgana ju je negovala posle pobaaja;
pristala je, iako se bunila, da joj pomogne onom amajlijom. Moda je Morgana ipak ne mrzi.
Moda je Morganina podsmeljivost samo odbrana od Gvenvirinog ponosa, od njenog mrtenja
zbog magije Avalona.
Nametaj u sobi postao je teko vidljiv zbog sumraka. Trebalo je da trai nekakvu svetiljku.
Sada joj je bio jasno da e provesti i drugu no u zatoenitvu, a moda e se Meleagrant vratiti...
od te pomisli joj je opet pripala muka; i dalje ju je sve bolelo od njegove grubosti, usne su joj
otekle, i pojavile su joj se modrice na ramenima, i najverovatnije i na licu. I mada je, ovako sama,
mogla sasvim smireno da razmilja o nainima da mu se suprotstavi, moda i da ga otera, znala je,
po uasu koji ju je od toga obuzeo, da e se, ako je on ponovo dodirne, samo zgriti od straha i da
e ga pustiti da radi ta god eli, samo da bi izbegla nove udarce... toliko se bojala, toliko se bojala
da e joj opet naneti bol...
I kako Artur da joj oprosti, kad nije ozbiljno pretuena, nego se predala kao kukavica, posle
svega par udaraca... kako da je primi nazad kao kraljicu, kako da je voli i potuje, kada je dozvolila
drugom oveku da je ima...?
Nije mu smetalo kada su ona i Lanselet... on je u tome uestvovao... ako je bilo greha, nije bio
njen, uinila je ono to je eleo njen gospodar...
Oh, da, ali Lanselet je njegov roak i najbolji prijatelj...

Zaulo se kretanje u dvoritu; Gvenvir je prila prozoru i provirila, ali videla je i dalje samo
jedan ugao, i istu onu usamljenu kravu. Odnekuda se ula buka, vika i zveka oruja, ali nije mogla
da vidi ta se deava, a i zvuk je bio priguen zidovima i stepenitem; moda se samo oni
Meleagrantovi razbojici svaaju, ili moda - Oh, ne! Boe sauvaj! - moda ubijaju njenu pratnju.
Pokuala je da izvije vrat kako bi videla neto vie, ali nije videla nita.
Uto se spolja zauo zvuk. Vrata su se naglo otvorila i pojavio se Meleagrant, sa isukanim
maem u ruci. Mahnuo je na nju maem. "Ulazi - u onu malu sobu", naredio je. "Smesta, i da nisam
uo ni glasa, gospo, ili e gadno proi."
Znai li to da je neko doao da me spase? Meleagrant je izgledao strano, i znala je da od njega
nita nee saznati. Povukla se, polako, u malu unutranju sobu. On je poao za njom, sa rukom na
mau, i Gvenvir se zgrila, drhtei itavim telom u iekivanju udarca... hoe li je sad ubiti, ili e je
upotrebiti kao taoca kako bi uspeo da pobegne?
Nikada nije saznala. Meleagrantova glava je iznenada eksplodirala u masu krvi i mozga; udno,
polako se skljokao, i Gvenvir za njim, upola onesveena, ali pre nego to je pala na pod, nala se u
Lanseletovom naruju.
"Gospo, kraljice moja... o, voljena..." vrsto ju je zagrlio, a potom je, tek napola svesna,
Gvenvir shvatila da je on ljubi po itavom licu. Nije se bunila; sve je bilo kao u snu. Meleagrant je
leao na podu u lokvi krvi, sa maem kraj sebe. Lanselet je morao da je prenese preko lea pre nego
to ju je postavio na noge.
"Kako... kako si znao?" zamucala je.
"Morgana", odgovorio je on. "Kada sam stigao u Kamelot, Morgana je rekla da je pokuala da te
zadri do mog dolaska. Oseala je da je u pitanju zamka - uzeo sam konja i poao za tobom, sa
desetak ljudi. Naao sam tvoju pratnju zarobljenu tu blizu, u umi - bili su vezani i zapuenih usta -
im sam ih oslobodio, nije bilo teko - oito je smatrao da je sasvim bezbedan." Sada ju je Lanselet
pustio koliko da vidi modrice, pocepanu haljinu, poseenu usnu. Dodirnuo ju je drhtavim prstima.
"Sad mi je ao to je tako brzo umro", rekao je. "Rado bih ga naterao da pati tako kao ti - oh, sirota
moja ljubavi, najdraa moja, tako si surovo iskoriena..."
"Ne zna", apnula je, "ne zna ti..." i ponovo je zajecala, privijajui se uz njega. "Doao si,
doao si, mislila sam da niko nee doi, da me niko vie ne eli, da me vie niko nee dodirnuti -
sad kad sam tako okaljana..."
On ju je vrsto grlio, neprekidno je ljubei sa zanesenom nenou. "Okaljana? Ti? Ne, to je on,
on je, i platio je za to..." mrmljao je izmeu poljubaca. "Mislio sam da sam te zauvek izgubio,
mogao je da te ubije, ali Morgana je rekla da nije, da si iva..."
ak i u tom trenutku Gvenvir je osetila meavinu straha i strepnje - zar Morgana zna kako je ona
poniena i napastvovana? Oh, Boe, kad samo Morgana ne bi znala! Ne bi mogla da podnese da
Morgana zna za ovo!
"A ser Ektorijus i ser Lukan?"
"Lukan je dobro; Ektorijus nije mlad i pretrpeo je ozbiljan ok, ali nema razloga da ne preivi",
rekao je Lanselet. "Mora da sie, voljena, da bi te videli i znali da im je kraljica iva."
Gvenvir je pogledala svoju pocepanu haljinu i dodirnula modrice na licu. Oklevala je. Jedva je
progovorila kroz stegnuto grlo. "Mogu li samo malo da se upristojim? Neu da vide..." Nije mogla
da nastavi.
Lanselet je malo oklevao, a onda je klimnuo glavom. "Da. Neka misle da se nije usudio da te
dodirne. Bolje je tako. Doao sam gore sam, jer znao sam da mogu sam protiv Meleagranta; ostali
su dole. Hajde da pogledamo po drugim sobama - takav ovek ne bi iveo bez nekakve ene."
Ostavio ju je na trenutak, i jedva je podnela njegovo odsustvo. Povukla se to dalje od
Meleagrantovog tela na podu, gledajui u njega kao da je vuk koga je ubio neki pastir, ak i bez
gaenja zbog krvi.
Malo kasnije, Lanselet se vratio. "Naao sam jednu istu sobu i sanduke sa haljinama kakve
prilie gospi - mislim da je to soba starog kralja. Ima ak i ogledalo." Poveo ju je niz hodnik. Soba
je bila poiena, a slama u prostranom krevetu bila je svea i ista, sa aravima, ebadima i
krznenim pokrivaima - ne suvie istim, ali ni gadnim. Prepoznala je rezbareni sanduk, i u njemu
je nala tri haljine; videla je Alienor u jednoj od njih, a ostale su bile saivene za nekog vieg
rastom. Dok ih je drala u rukama, oi su joj se ispunile suzama.Mora da su pripadale mojoj majci,
pomislila je. Pitam se zato ih otac nikada nije dao Alienori... Nikada nisam dobro upoznala oca.
Nemam predstavu o tome kakav je ovek bio, bio mi je samo otac. To joj se uinilo tako tuno da
umalo nije ponovo zaplakala.
"Obui u ovo", rekla je i bledo se nasmejala. "Ako uspem bez sluavke..."
Lanselet ju je neno pogladio po licu. "Ja u te obui, moja gospo." Poeo je da joj pomae oko
haljine. A onda mu se lice zgrilo i podigao ju je u naruje, onako poluodevenu.
"Kad samo pomislim na tu... tu ivotinju kako te dodiruje", rekao je, lica zagnjurenog u njene
grudi, "a ja, koji te volim, jedva se usuujem da te dodirnem..."
Morala je da bude iskrena prema sebi: Bog ju je nagradio zbog vrline i obuzdavanja time to ju
je predao Meleagrantu, da je siluje i zlostavlja! A Lanselet, koji je pun ljubavi i nenosti, koji se
paljivo drao po strani kako ne bi izneverio svog roaka - on je morao da bude svedok tome!
Okrenula se da ga zagrli.
"Lanselete", apnula je, "najdraa ljubavi moja - ukloni mi seanje na to to mi je on radio -
hajde da jo malo ostanemo ovde..."
Oi su mu se ispunile suzama; neno ju je spustio na postelju, milujui je drhtavim rukama.
Bog me nije nagradio zbog vrlina. Zato bih sad verovala da e me kazniti? A onda se
uplaila: moda uopte nema Boga, moda nema nijednog od svih bogova u koje veruju ljudi.
Moda je to sve samo velika la svetenika, kako bi mogli da nareuju ljudima ta da rade, ta da
ne rade, ta da veruju, pa ak i da nareuju kraljevima.Podigla se i povukla Lanseleta ka sebi,
gladno ga ljubei raseenim usnama, milujui ga po itavom telu, ovog puta bez straha i stida. Vie
nije marila, nije se uzdravala. Artur? Artur je nije zatitio od bezonosti. Propatila je ono to je
morala da propati, a sada, sad moe makar ovo. Artur je kriv to je prvi put legla sa Lanseletom, a
sada e raditi ono to sama eli.
Napustili su Meleagrantov zamak dva sata kasnije, jedno uz drugo, ruku pruenih izmeu konja
kako bi se sve vreme dodirivali, i Gvenvir vie nije pazila; gledala je pravo u Lanseleta, visoko
podignute glave, radosna i zadovoljna. Ovo je njena prava ljubav, i vie nikada se nee truditi da je
skriva od bilo koga.

5.
Na obalama Avalona svetenice su lagano ile du obale obrasle trskom, sa bakljama u
rukama... Trebalo je da budem meu njima, ali postojao je neki razlog to nisam... Vivijen bi se
naljutila na mene to nisam tamo, ali ja sam, izgleda, bila na nekoj udaljenoj obali i nisam mogla
da izgovorim re koja bi me dovela do njih...
Ravena je polako ila, njeno bledo lice bilo je izborano, a na slepoonicama je imala sedo
pramenje... kosa joj je bila rasputena; je li mogue da je jo devica, da je nije dodirnuo niko sem
Boga? Njena bela odeda kretala se na istom vetru od koga su poigravale baklje. Gde je Vivijen,
gde je Gospa? Sveti amac se nalazio na obali vene zemlje, ali ona vie nee doi da zameni
Boginju... i ko je ono, sa velom i vencem Gospe?
Nikada je nisam videla, osim u snovima...
Gusta, bezbojna kosa, nalik na zrelo ito, bila je spletena nisko nad elom; ali oko struka, tamo
gde bi trebalo da visi srpoliki no svetenice... oh, Boginjo! Svetogre! Na boku njene blede odede
visi raspee; borila sam se protiv nevidljivih veza kako bih jurnula i otkinula tu svetogrdnu stvar,
ali Kevin je stupio izmeu nas i uhvatio me za ruke akama koje su se uvijale kao izobliene zmije...
a onda je poeo da se uvija u mojim rukama... i zmije su pokuavale da me ujedu...
"Morgana! ta je bilo?" Elena ju je drmala za rame. "ta je bilo? Plakala si u snu..."
"Kevin", promrmljala je i sela, a raspletena kosa, crna kao gavranovo krilo, njihala se oko nje
kao tamna voda. "Ne, ne, nisi bila ti - ali imala je svetlu kosu nalik na tvoju, i raspee..."
"Sanjala si, Morgana", rekla je Elena. "Probudi se!"
Morgana je zatreptala i stresla se, a potom je duboko uzdahnula i pogledala Elenu smireno kao i
uvek. "Izvini - ruan san", rekla je, ali oi su joj jo bile uplaene. Elena se upitala kakvi to snovi
progone kraljevu sestru; svakako su strani, jer ona je dola ovamo sa onog stranog ostrva vetica i
arobnjaka... pa ipak, Morgana joj se nikada nije inila zla. Kako ena moe biti tako dobra, ako
oboava avola i odbija da primi Hrista?
Odvratila je pogled od Morgane. "Moramo da ustanemo, roako", rekla je. "Kralj se danas
vraa, tako je rekao sinoni glasnik."
Morgana je klimnula glavom i iskobeljala se iz postelje, svlaei spavaicu; Elena je edno
odvratila pogled. Morgana kao da nije znala za stid - zar nikada nije ula da svi gresi stiu na ovaj
svet preko enskog tela?
Sada je stajala besramno naga, preturajui po svom sanduku u potrazi za prazninom haljinom;
Elena se okrenula i poela da se oblai.
"Pouri, Morgana, moramo kod kraljice..."
Morgana se nasmeila. "Ne uri toliko, roako. Moramo dati Lanseletu vremena da se udalji.
Gvenvir nam ne bi zahvalila kad bismo izazvale skandal!"
"Kako moe tako da govori, Morgana? Posle svega to se desilo, sasvim je razumljivo to se
Gvenvir plai da bude sama preko noi, pa eli da njen zatitnik spava pred njenim vratima... i
zaista, srea je to je Lanselet stigao na vreme da je spase od jo gore sudbine..."
"Ne budi vea budala nego to mora biti, Elena", umorno i strpljivo je rekla Morgana. "Zar
zaista veruje u to?"
"Ti, naravno, zna istinu preko svoje magije", planula je Elena, tako glasno da su ostale ene
koje su spavale u istoj sobi okrenule glave da uju oko ega se svaaju kraljiina roaka i kraljeva
sestra. Morgana je brzo spustila glas. "Veruj mi da ne elim skandal, ba kao ni ti. Gvenvir mi je
snaja, a i Lanselet mi je roak. Sam Bog zna da Artur ne bi smeo da prebacuje Gvenviri zbog
onoga to se desilo sa Meleagrantom - sirotica, ona nije kriva za to, i svakako se moralo objaviti
kako je Lanselet stigao na vreme da je spase. Ali nimalo ne sumnjam u to da e Gvenvir rei
Arturu, barem u potaji, kako ju je Meleagrant iskoristio - ne, Elena, videla sam kako je izgledala
kada ju je Lanselet doveo sa ostrva, i ula sam ta je rekla, da se strano plai da ju je onaj prokleti
razbojnik oplodio!"
Elena je strano prebledela. "Ali on joj je brat", apnula je. "Zar bi ijedan ovek poinio takav
greh?"
"Pobogu, Elena, kako si glupa!" rekla je Morgana. "Zar misli da je to najstraniji deo prie?"
"A ti si rekla - rekla si da Lanselet lei u njenoj postelji dok je kralj odsutan..."
"Ne udim se tome i ne mislim da je to bilo prvi put", odvratila je Morgana. "Razmisli malo,
Elena - zar joj zamera? Posle onoga to joj je uinio Meleagrant, udilo bi me da je Gvenvir
uopte ikada poelela da je dodirne ijedan mukarac, i zbog nje mi je milo to Lanselet moda
moe da joj pomogne da zalei rane. A sada e je, moda, Artur oterati, kako bi mogao da ipak
stekne sina."
Elena se zagledala u nju. "Moda e Gvenvir otii u manastir - jednom mi je kazala da nikada
nije bila srea kao u manastiru na Glastonberiju. Ali hoe li je oni primiti ako se sazna da je bila
ljubavnica muevljevog zapovednika konjice? Oh, Morgana, tako se stidim zbog nje!"
"To nema nikakve veze sa tobom", rekla je Morgana. "Zato bi ti marila?"
Elena je samu sebe iznenadila kad je planula. "Gvenvir ima mua, udata je za Vrhovnog kralja, i
njen mu je najasniji i najljubazniji kralj koji je ikada vladao ovom zemljom! Nije joj potrebno da
trai ljubav negde drugde! A kako da Lanselet pogleda ijednu drugu gospu kad ga je kraljica uzela
za sebe?"
"Pa", rekla je Morgana, "moda e sada ona i Lanselet otii sa dvora. Lanselet poseduje imanja
u Donjoj Britaniji, a njih dvoje se odavno vole, mada mislim da do ove nesree nisu spavali
zajedno." Slagala je mirne due; ono to joj je kazao izmueni Lanselet ostae zauvek pokopano u
dubinama njenog srca.
"Ali onda e se Arturu smejati svi hrianski kraljevi na naim ostrvima", primetila je Elena.
"Ako njegova kraljica pobegne sa njegovim prijateljem i zapovednikom konjice, nazvae ga
rogonjom, a moda i gorim imenima."
"Mislim da Arturu ne bi bilo vano ta govore o njemu", poela je Morgana, ali Elena je
odmahnula glavom.
"Ne, Morgana, mora da mu bude vano. Nii kraljevi moraju da ga potuju, kako bi mu se
pridruili kad ustreba. A kako to da uine ako dozvoli svojoj eni da otvoreno ivi u grehu sa
Lanseletom? Da, znam da govorimo o ovih nekoliko dana. Ali moemo li biti sigurni da e se oni
na tome zaustaviti? Moj otac je Arturov prijatelj i vazal, ali mislim da bi se ak i on podsmevao
kralju koji ne moe da vlada ni svojom enom, i upitao bi se kako takav ovek moe da vlada
kraljevstvom."
Morgana je slegnula ramenima. "Pa ta moemo da uradimo, osim da ubijemo krivce?"
"Kakav razgovor!" stresla se Elena. "Ne, Lanselet mora da napusti dvor. Ti si mu roaka, zar ne
moe da mu to objasni?"
"Avaj", rekla je Morgana, "bojim se da nemama toliko uticaja na svog roaka." Duboko u sebi
osetila je poznati ledeni ujed bola.
"Kad bi se Lanselet oenio", rekla je Elena, izgledajui kao da se udi sopstvenoj hrabrosti.
"Kad bi se oenio mnome! Morgana, ti se razume u ini i magiju, moe li mi dati amajliju koja bi
skrenula Lanseletovu panju sa kraljice na mene? I ja sam kraljevska ker, i svakako sam lepa
koliko i Gvenvir - a barem nisam udata!"
Morgana se gorko nasmejala. "Moje ini, Elena, mogu biti gore od beskorisnih - pitaj jednom
Gvenvir kako se jedna takva amajlija okrenula protiv nje! Ali, Elena", rekla je, odjednom se
uozbiljivi, "da li bi zaista pola tim putem?"
"Ako bi se stvarno oenio mnome", rekla je Elena, "mislim da bi shvatio da nisam manje
dostojna ljubavi nego ona."
Morgana je uhvatila devojku za bradu i zagledala joj se u lice. "Sluaj me, dete", poela je, i
Elena je osetila da joj tamne oi arobnice gledaju pravo u duu. "Elena, to nee biti lako. Rekla si
da ga voli, ali ljubav u ustima devojke je samo stvar mate. Da li zaista zna kakav je on ovek?
Da li bi tvoja ljubav opstala i posle godina braka? Ako eli samo da legne sa njim - to bih lako
mogla da ti udesim. Ali kada nestanu opinjenost i ini, on e te moda mrzeti to si ga izigrala. A
ta onda?"
Elena je poela da muca. "ak... ak i to bih rizikovala. Morgana, moj otac me je nudio drugim
proscima, ali obeao mi je da me nikada nee prisiljavati na udaju. Kaem ti, ako ne mogu da se
udam za Lanseleta, poi u u manastir, zauvek, kunem se..." Devojka je drhtala itavim telom, ali
nije zaplakala. "Ali zato molim tebe, Morgana? Kao i svi mi, kao i Gvenvir, i ti bi rado uzela
Lanseleta, za mua ili ljubavnika, a kraljeva sestra moe sama da bira..."
Tog asa je Elena pomislila da je oi varaju, jer u hladnom pogledu svetenice kao da su na
trenutak zasvetlucale suze. Od prizvuka u njenom glasu i Elenu su zaplekle oi. "Oh, ne, dete.
Lanselet me ne bi uzeo, ak i kad bi mu Artur naredio. Veruj mi, Elena, malo e sree nai sa
Lanseletom."
"Mislim da ene i inae ne nalaze mnogo sree u braku", rekla je Elena. "Samo mlade devojke
mataju o tome, a ja nisam ba tako mlada. Ali ena mora da se uda, ranije ili kasnije, a ja bih
najradije pola za Lanseleta. Ionako ne mislim da moe da uini neto tako!" otelo joj se. "Zato
mi se podsmeva? Jesu li sve tvoje ini i amajlije samo pria za malu decu?"
Oekivala je da e Morgana planuti, kako bi odbranila svoju vetinu, ali Morgana je samo
uzdahnula i odmahnla glavom. "Ne bih se mnogo pouzdala u ljubavne ini, rekla sam ti to jo na
poetku. One slue da usmeravaju volju neznalicama. Vetina Avalona je sasvim drugaija i ne sme
se prizivati olako, zato to bi neka devojka radije legla sa jednim mukarcem nego sa drugim."
"Oh, uvek je tako sa vetinama mudraca", planula je Elena. "Mogu da uradim ovo ili ono, ali
neu jer nije pravo da se upliemo u Boije poslove, ili zvezde ne stoje dobro, ili uvek neto tako..."
Morgana je opet uzdahnula. "Roako, mogu ti dati Lanseleta za mua, ako ga zaista eli.
Mislim da nee biti srena, ali do sada si bila pametna i rekla si da u braku ni ne oekuje sreu...
Veruj mi, Elena, najvie bih volela da vidim Lanseleta dobro oenjenog i daleko od ovog dvora i od
kraljice. Artur mi je brat, i ne elim da ga sustigne stramota, a to se mora desiti ranije ili kasnije.
Ali mora zapamtiti da si me sama molila. Pazi da ne pone da jadikuje kada se sve pretvori u
gorinu."
"Kunem se da u prihvatiti sve to se desi, samo ako mogu da ga dobijem za mua", rekla je
Elena. "Ali zato bi to uinila, Morgana? Samo da napakosti Gvenvir?"
"Veruj u to ako eli, ili veruj i da suvie volim Artura da bih volela skandal koji bi unitio sve
to je on postigao", mirno je rekla Morgana. "I zapamti jo neto, Elena: ini retko deluju onako
kako misli da e delovati..."
Kada se bogovi odlue, zar je vano ta ine smrtnici, ak i inima i arolijama? Vivijen je
dovela Artura na presto... pa ipak, Boginja je sprovela svoju volju, a ne Vivijeninu, jer je uskratila
Arturu sina koga bi mu rodila kraljica. A kada je ona, Morgana, pokuala da popravi ono to je
Boginja propustila da uini, samo je bacila Gvenvir i Lanseleta jedno drugom u zagrljaj.
Pa, barem e to moi da popravi, postaravi se da Lanselet bude dobro oenjen. A i Gvenir je u
zamci; moda e i njoj biti drago da se nekako izvue iz toga.
Usne su joj se izvile u neto nalik na osmeh. "Pazi, Elena, postoji mudra izreka: 'Pazi dobro za
ta se moli, jer to moe i dobiti.' Mogu ti dati Lanseleta za mua, ali zauzvrat u traiti dar."
"ta ti ja mogu dati to bi ti vredelo, Morgana? Ti ne voli dragulje, to znam..."
"Ne trebaju mi dragulji ni blago", rekla je Morgana, "samo ovo. Raae decu Lanseletu, jer
videla sam njegovog sina..." Tu je zastala, oseajui kako joj se koa jei du kime, kao kada ju je
obuzimao Vid. Elenine plave oi bile su razrogaene od uda. Gotovo ju je ula kako misli: Znai,
istina je, udau se za Lanseleta i raau mu decu...
Da, istina je, mada nisam to znala dok nisam progovorila... ako delujem u okvirima Vida, znai
da se ne upliem u poslove Boginje, i stoga u uspeti.
"Neu ti nita rei o tvom sinu", mirno je rekla. "On mora sam doekati svoj usud..."
Odmahnula je glavom kako bi rasterala neobinu tamu Vida. "Traim samo da mi da svoju prvu
ker kako bi se obrazovala u Avalonu."
Elena je rairila oi. "Da bude arobnica?"
"Lanseletova majka je bila Vrhovna svetenica Avalona", rekla je Morgana. "Ja nisam rodila
Boginji ker. Ako mojom zaslugom rodi Lanseletu sina za kojim udi svaki mukarac, mora mi
se zakleti - svojim Bogom - sa e mi dati da odgajim tvoju ker."
Soba je prosto odzvanjala od tiine. Konano je Elena progovorila. "Ako se sve to zbude, i ako
rodim sina Lanseletu, kunem ti se da e dobiti za Avalon njegovu ker. Kunem se imenom
Hristovim", rekla je i prekrstila se.
Morgana je klimnula glavom. "A ja se zauzvrat kunem", rekla je, "da e mi ona biti kao ker
koju nikada nisam rodila i da e zaleiti veliko zlo..."
Elena je zamirkala. "Veliko zlo? O emu to govori, Morgana?"
Morgana se malo zanjihala; napeta tiina u sobi je prekinuta. Bila je svesna pljutanja kie pod
prozorima i hladnoe u sobi. Namrtila se. "Ne znam - misli su mi odlutale. Elena, takvu stvar ne
moemo udesiti ovde. Mora traiti dozvolu da poe u posetu ocu i mora se postarati da i ja
budem pozvana kako bih ti pravila drutvo. Postarau se da tamo bude i Lanselet." Duboko je
uzdahnula i poela da oblai haljinu. "Kad smo ve kod Lanseleta, do sada je imao dovoljno
vremena da ode iz kraljiinih odaja. Hodi, Gvenvir e nas ekati."
I zaista, kad su Elena i Morgana stigle kod kraljice, tamo nije bilo ni traga od Lanseleta, niti od
bilo kog mukarca. Ali u jednom trenutku, kada je Elena bila dovoljno daleko, Gvenvir je pogledala
Morganu u oi, i Morgana je pomislila da nikada nije videla toliko gorine u njoj.
"Prezire me, Morgana, zar ne?"
Konano, pomislila je Morgana, konano je Gvenvir postavila pitanje koje ju je ve nedeljama
muilo. Poelela je da joj otro odgovori: Ako te i prezirem, zar to nije zato to si ti prva prezirala
mene? Ipak, odgovorila je to je blae mogla. "Nisam ti ja ispovednik, Gvenvir, i ti, a ne ja, veruje
da e te Bog prokleti zato to si legla sa ovekom koji ti nije mu. Moja Boginja je blaa prema
enama."
"Trebalo je..." poela je Gvenvir, ali se savladala. "Artur ti je brat, u tvojim oima on ne moe
da pogrei..."
"Ja to nisam rekla." Morgana nije mogla da podnese bol na kraljiinom licu. "Gvenvir, sestro
moja, niko te ne optuuje..."
Ali Gvenvir je odvratila lice. Progovorila je kroz stegnute zube. "Ne, a ne treba mi ni tvoje
saaljenje, Morgana."
Ima ga, elela to ili ne, pomislila je Morgana, ali nije to rekla; ona nije iscelitelj, koji proseca
stare rane kako bi ponovo krvarile. "Jesi li spremna za doruak, Gvenvir? ta bi elela da jede?"
Otkako vie nema ratova, sve vie se ponaam kao da sam slukinja, kao da je ona vieg porekla
od mene. Tu igru svi igraju, mirno je razmiljala Morgana, i ne moe se zameriti Gvenviri zbog
toga. No, u kraljevstvu postoji plemstvo koje bi i te kako zamerio; a ni njoj se nije dopadalo to
Artur to prihvata, to sada, kad nema ratova, njegovi vitezovi postaju sluge, mada bi mogli da budu
kraljevi i plemii po roenju. U Avalonu je bila spremna da slui Vivijen, jer je ona bila ivi
predstavnik Boginje, i njena mudrost i magijske moi inili su je gotovo nadljudskom. Ali znala je
da i sama moe stei te moi, ukoliko se ozbiljno potrudi; a moda e doi dan kada e i nju tako
sluiti, ukoliko primi u sebe mo Boginje.
Ali za vojskovou jednog kraljevstva ili za njegovu enu - ne, te moi su nedostine osim u
vreme ratova; ljutila se to je Artur tako uredio dvor, podrazumevajui da poseduje mo kakva
pripada samo najveim druidima i svetenicama. Artur i dalje nosi ma iz Avalona, a ako ne odri
zavet koji je Avalonu dao, oni e traiti da im ga vrati.
Uto se Morgani uinilo da se sve u sobi ukoilo i da se otvorila kao da je sve oko nje veoma
udaljeno; i dalje je videla Gvenvir, usta napola otvorenih usred rei, ali istovremeno je videla
i kroz nju, kao da se nalazi u vilinskom kraljevstvu. Sve je izgledalo daleko i sitno, a istovremeno
se nadvijalo nad njom, dok joj je u glavi vladala duboka tiina. U toj tiini je ugledala zidove
atora, i Artura kako spava sa isukanim Ekskaliburom u ruci. I nagnula se nad njim - nije mogla da
uzme ma, ali je Vivijeninim malim, srpolikim noem presekla kaie koji su drali kanije o pojasu;
sada su bile stare, barun se izlizao, a dragoceni metalni ukrasi su potamneli. Morgana je uzela
kanije i nala se na obali velikog jezera, gde ju je zapljusnuo zvuk trske...
"Rekla sam ne, ne elim vino, od vina za doruak sam ceo dan umorna", rekla je Gvenvir.
"Moda bi Elena mogla da u kuhinji nae svee mleko - Morgana? Jesi li dobro?"
Morgana je zamirkala i zagledala se u Gvenvir. Polako se pribrala, pokuavajui da usmeri
pogled. Nita od toga nije bilo istina, nije nikad hitala du obala jezera sa kanijama u ruci... ali sve
oko nje delovalo je kao vilinski svet, i sve je videla kao kroz ustalasanu vodu, i liilo je na san koji
je jednom sanjala - kad bi samo mogla da se seti... i dok je uveravala kraljicu da joj je dobro i
obeavala da e sama poi u mlekarnik po mleko ako ga u kuhinji nema, um joj je i dalje lutao
lavirintima sna... kad bi samo mogla da se seti ta je to sanjala, sve bi bilo dobro...
No, dok je izlazila na sve vazduh, hladan i usred leta, vie se nije oseala kao da e se svet oko
nje svakog asa pretopiti u vilinsko carstvo. Glava ju je bolela kao da e pui, i itavog dana je bila
opsednuta magijom tog udnog sna. Kad bi samo mogla da se seti... bacila je Ekskalibur u Jezero,
tako je, tako da ga se ne doepa vilinska kraljica... ne, nije ni to... i ponovo bi poela da raspetljava
sloenu nit sna.
No, iza podneva, kad je sunce stalo da se kloni ka zapadu, zaula je trube koje su objavljivale
Arturov dolazak i osetila je da se itav Kamelot budi. Zajedno sa ostalim enama, potrala je na
bedeme kako bi gledala pribliavanje kraljeve pratnje, pod razvijenim zastavama. Gvenvir je kraj
nje drhtala. Bila je via od Morgane, ali je nekako, sa onim njenim mravim, vitkim rukama i
krhkim ramenima, Morgani izgledala kao da je samo dete, visoko, mravo dete, nervozno zbog
neke vragolije za koju mora da bude kanjeno. Drhtavom rukom je dodirnula Morganin rukav.
"Sestro - mora li moj gospodar da sazna? Sad je gotovo, a Meleagrant je mrtav. Nema razloga
da Artur ponovo povede rat. Zato ne bi mislio da je Lanselet stigao po mene na vreme... na vreme
da sprei..." Glas joj je podrhtavao kao u devojice, i nije mogla da nastavi.
"Sestro", odvratila je Morgana, "ti mora da odlui hoe li mu rei ili ne."
"Ali... ako uje od nekog drugog..."
Morgana je uzdahnula; zar Gvenvir ni jedan jedini put ne moe da kae ta misli? "Ako Artur i
uje neto to bi ga uznemirilo, to svakako nee uti od mene, a niko drugi nema prava da mu o
tome govori. Ali svakako ne moe da ti prebaci to si zarobljena, pretuena i primorana."
Tog asa je znala, jasno kao da je lino ula, ta je svetenik svakako govorio uzdrhtaloj
Gvenvir - sada, ili dok je bila dete? Nijedna ena nee biti napastvovana osim ako je sama izazivala
mukarca, kao to je Eva navela praoca Adama na prvi greh; muenice Device Marije u Rimu
radije su umirale nego da izgube ast... zato je Gvenvir drhtala. Negde duboko u umu, ma koliko
pokuavala da zaboravi dodir Lanseletovih ruku, zaista je verovala da je ona kriva, da zasluuje
smrt zbog greha to je dozvolila da bude silovana. A poto nije sama radije umrla, Artur ima pravo
da je ubije zbog toga... nikakva umirivanja nikada nee utiati taj glas u Gvenvirinom umu.
Osea se kriva zbog Meleagranta kako ne bi oseala krivicu zbog ovoga sa Lanseletom...
Gvenvir je drhtala kraj nje, uprkos toplom suncu. "Volela bih da to pre stigne, pa da uemo
unutra. Gledaj, eno sokola na nebu. Bojim se sokola, uvek se bojim da e se obruiti na mene..."
"Oni bi, mislim, smatrali da si suvie velika i ilava za njih, sestro", vedro je rekla Morgana.
Sluge su otvarale veliku kapiju, kako bi kralj sa pratnjom uao kroz nju. Ser Ektorijus jo je
ozbiljno hramao posle noi provedene u hladnom zatvoru, ali je iziao zajedno sa Kajem, a Kaj,
kao uvar zamka, naklonio se pred Arturom.
"Dobro doao kui, kralju i gospodaru moj."
Artur je sjahao i priao da ga zagrli.
"To je preterano zvanina dobrodolica, Kaje, razbojnie jedan - je li sve u redu?"
"Sada jeste, gospodaru", rekao je Ektorijus, "ali opet treba da bude zahvalan svom komandantu
konjice."
"Tano", rekla je Gvenvir, prilazei, pod ruku sa Lanseletom. "Kralju i gospodaru moj, Lanselet
me je spasao iz zamke izdajnika, i od sudbine kakvu ne sme da doivi nijedna hrianka."
Artur je uhvatio jednom rukom Gvenvir, drugom Lanseleta za ruku. "Zahvalan sam ti kao i
uvek, dragi moj prijatelju, ba kao i moja ena. Hodite, razgovaraemo nasamo o tome." Poao je u
zamak, jo izmeu njih.
"Pitam se kakvim laima e mu napuniti glavu, ta edna kraljica i njen najbolji vitez?" Morgana
je zaula rei, tiho i jasno izgovorene, odnekud iz mase; ali nije mogla da odredi ko ih je
izgovorio. Moda mir i nije tako velika blagodet, pomislila je. Poto nema rata, dvorani nemaju ta
da rade, nego prenose sva mogua govorkanja i skandale.
No, ako Lanselet ode sa dvora, onda e skandal biti izbegnut. Odluila je da uini sve to moe
kako bi se to postiglo to pre.

Te veeri, za stolom, Artur je zamolio Morganu da donese svoju harfu i da im peva. "Dugo
nisam uo tvoju muziku, sestro", rekao je i sagnuo se da je poljubi. Odavno to nije inio.
"Rado u pevati", rekla je, "ali kada e se Kevin vratiti na dvor?" Nerado se seala njihove
svae; nikada, nikada mu nee oprostiti to je dozvolio izdaju Avalona! Ipak, uprkos svemu,
nedostajao joj je i sa aljenjem se priseala vremena kada su bili ljubavnici.
Dosadilo mi je da spavam sama, to je sve...
Ali to ju je nateralo da razmilja o Arturu, i o svom sinu u Avalonu... ako Gvenvir ode sa dvora,
Artur e se svakako ponovo oeniti; ali ovog asa to nije izgledalo verovatno. A ako Gvenvir ne
rodi sina, zato njihov sin ne bi bio proglaen za oevog naslednika? On je svakako od kraljevske
krvi, krvi Pendragona i Avalona... A Igrena je umrla i skandal joj ne bi naudio.
Sela je na izrezbarenu stoliicu kraj prestola i poloila harfu kraj nogu; Artur i Gvenvir su sedeli
sasvim blizu jedno drugog, drei se za ruke. Lanselet se pruio na podu kraj Morgane, zagledan u
harfu, ali videla je kako povremeno pogleda u Gvenvir i zgrila se od strane enje u njegovim
oima; kako samo moe da tako otvara srce pred svakim ko ga pogleda? A onda je shvatila da samo
ona razume njegovo srce - svi ostali su u njemu videli tek dvorjanina koji sa potovanjem posmatra
svoju kraljicu, smejui se i alei sa njom kao najbolji prijatelj njenog mua.
Dok je prelazila rukama preko struna, svet kao da se ponovo udaljio i postao vrlo mali i dalek, a
istovremeno ogroman i udan; stvari su gubile oblije, tako da joj je harfa izgledala istovremeno
kao deja igraka i kao neto udovino - ogromna, bezoblina stvar koja ju je pritiskala, a ona je
bila negde visoko na prestolu i kiljila je kroz uznjihane senke, zagledana u tamnokosog mladia,
sa uzanom, metalnom trakom preko ela; i dok ga je gledala, osetila je otar probod bola, pogledala
ga je u oi i kao da joj je neka ruka dodirnula najprisniji deo tela, uzbuujui je, izazivajui glad i
enju... Osetila je da su joj prsti skliznuli sa struna, sanjala je neto... ustalasano lice, mladia kako
joj se smei, ne, nije to bio Lanselet nego neko drugi... ne, sve je bilo samo senka...
Zauo se Gvenvirin jasan glas. "Pomozite gospi Morgani", rekla je, "onesvestie se!"
Osetila je kako je Lanselet pridrava i podigla je pogled ka njegovim tamnim oima - bilo je kao
u snu, obuzela ju je elja od koje je sva drhtala... ne, to je samo sanjala. To nije stvarnost. Zbunjeno
je prinela ruku elu. "To je zbog dima, dima sa ognjita..."
"Evo, popij ovo." Lanselet joj je dodao pehar. Kakvo je ovo ludilo? Jedva da ju je dodirnuo, a
ona se gotovo razbolela od elje za njim; pomislila je da je to odavno zaboravila, da je elja tokom
godina sagorela u njoj... pa ipak, od njegovog dodira, nenog i bezlinog, ponovo je usplamtela.
Znai li da je sanjala njega?
On me ne eli, ne eli nijednu enu osim kraljice, pomislila je i zagledala se kroz njega u
ognjite, gde nije gorela vatra jer je bilo leto, nego je bilo prekriveno zelenim liem kako ne bi
zjapilo, crno i prazno. Otpila je malo vina koje joj je prineo Lanselet.
"ao mi je - itavog dana mi nije bilo dobro", rekla je, setivi se onoga jutros. "Neka neko drugi
preuzme harfu, ja vie ne mogu..."
"Ako dozvolite, ja bih pevao", rekao je Lanselet i uzeo harfu. "Ovo je pria o Avalonu, koju sam
uo kao dete. Mislim da ju je nainio sam Talesin, mada ju je moda samo preradio od neke starije
pesme."
Poeo je da peva staru baladu. O kraljici Arianrod, koja je prela preko potoka i od toga
zatrudnela; proklela je svog sina im ga je rodila, i rekla je da nee imati imena dok mu ga ona ne
da, a on ju je prevarom naterao da mu da ime, i kasnije ga je ponovo proklela i rekla je da nikada
nee imati enu, ni od krvi i mesa, a ni od vilinskog naroda, pa je on nainio sebi enu od cvea...
Morgana je sedela i sluala, i dalje opsednuta snom, i inilo joj se da je Lanseletovo lice prepuno
strane patnje, i dok je pevao o eni od cvea, Blodeuved, na trenutak je pogledao kraljicu. Ali
onda se okrenuo Eleni, i utivo pevao kako je kosa cvetne ene bila nainjena od lepih, zlatnih
ljiljana, i kako su joj obrazi bili nalik na latice jabukovog cveta, i kako je bila odevena u haljinu
svih cvetnih boja, plavu, purpurnu i utu, nalik na letnju livadu...
Morgana je nepomino sedela, oborivi bolnu glavu u dlanove. Kasnije je Gaven doneo gajde,
pa je poeo da svira neku divlju tubalicu, punu krikova morskih ptica i tuge. Lanselet je seo kraj
Morgane i neno je uhvato za ruku.
"Je li ti sada bolje, roako?"
"Oh, da - deavalo mi se to i ranije", rekla je Morgana. "Kao da sam zaspala i sve videla kroz
senke..." Pa ipak, pomislila je, uopte nije bilo tako.
"Majka mi je jednom priala o neem slinom", rekao je Lanselet, i Morgana je po tome videla
koliko je tuan i umoran; nikada ranije nije govorio ni njoj, ni bilo kome drugom, koliko je znala, o
svojoj majci niti o godinama provedenim u Avalonu. "Njoj se, izgleda, inilo da to dolazi zbog
Vida. Jednom je rekla da je to kao da je dospela u vilinsku zemlju, i da gleda odande kao
zatvorenik, ali ne znam je li ona ikada bila u vilinskoj zemlji ili se samo posluila njome za
poreenje..."
Ali ja jesam, pomislila je Morgana, i uopte nije tako... vie kao da pokuava da se priseti
zaboravljenog sna...
"I meni se ponekad to deavalo", nastavio je Lanselet. "Povremeno mi se desi da ne vidim stvari
jasno, nego kao da je sve udaljeno i pomalo nestvarno... i ne mogu da dodirnem stvari ukoliko ne
preem veliku razdaljinu do njih... moda to ima veze sa vilinskom krvi koja nam tee u ilama..."
Uzdahnuo je i protrljao oi. "Ponekad sam ti se podsmevao zbog toga, kad si bila sasvim mala,
sea li se? Zvao sam te Morgana od vila, a ti si se strano ljutila."
Klimnuila je glavom. "Dobro se seam, roae", odvratila je, mislei kako je, uprkos umoru,
novim borama i sedim kovrdama, njegovo lice i dalje najlepe koje je ikada videla. Ljutito je
zamirkala; tako je kako je i tako mora biti; on je voli samo kao roaku.
Opet joj se uinilo da je svet nestao u senkama; nije bilo vano ta ona ini. Ovaj svet nije nita
stvarniji od vilinskog kraljevstva. ak je i muzika bila daleka - Gaven je uzeo harfu i pevao je
baladu koju je uo od Saksonaca, o udovitu koje je ivelo u jezeru i o nekom njihovom junaku
koji je zaronio u jezero i iupao udovitu ruku, a onda se suoio sa majkom udovita u njihovoj
jazbini...
"Grozna pripovest", poluglasno je rekla Lanseletu, a on se nasmeio i odgovorio: "Veina
saksonskih pripovesti je takva. Ratovi, krvoprolia i junaci koji umeju da se bore, ali nemaju
mnogo soli u glavi..."
"A sada, izgleda, treba da ivimo u miru sa njima", rekla je Morgana.
"Da, tako e biti. Mogu da ivim sa Saksoncima, ali ne i sa onim to oni nazivaju muzikom...
mada su im prie dovoljno zabavne za duge veeri kraj ognjita." Uzdahnuo je i gotovo neujno
nastavio. "Izgleda da ja nisam roen da sedim kraj ognjita..."
"Rado bi ponovo poao u boj?"
Odmahnuo je glavom. "Ne, ali dvor mi je dosadio." Morgana je primetila da je pogledao
Gvenvir koja je sedela kraj Artura i sluala Gavena, smeei se. Lanselet je opet uzdahnuo, i taj
uzdah kao da mu se oteo iz dubine due.
"Lanselete", rekla je tiho i urno, "mora otii odavde ili e propasti."
"Da, propau i duom i telom", odgovorio je on, ne podiui pogled.
"O tvojoj dui nita ne znam - to mora pitati svetenike..."
"Kad bih samo mogao!" odgovorio je Lanselet, suzbijajui gnev; udario je pesnicom o pod kraj
harfe, tako da su strune tiho zabrujale. "Voleo bih da mogu da verujem da postoji Bog u kakvog
veruju hriani..."
"Mora otii odavde, roae. Idi na neki pohod kao Garet, ubijaj razbojnike koji otimaju zemlju
radi otkupa, ili ubijaj zmajeve, ili ta god hoe, ali idi!"
Videla je kako on guta knedlu. "A ta e biti sa njom?" Sada se gorko smeio.
"Ne mora biti svetenik da bi znao - kada su dva mukarca, a to vai i za ene, u zamci, kada ne
mogu da pobegnu od samih sebe", rekla je Morgana. "Najlake je okriviti nju za sve. Ali i ja znam
kako izgleda voleti zabranjenom ljubavlju..." Brzo je prekinula i odvratila pogled, oseajui kako
crveni; nije nameravala da mu toliko otkrije. Pesma se zavrila, i Gaven je ponovo podigao harfu.
"Posle ove mrane prie treba nam neto vedro - recimo, pesma o ljubavi, a to preputam
plemenitom Lanseletu..."
"Predugo sam sedeo na dvoru pevajui pesme o ljubavi", rekao je Lanselet, a onda je ustao i
obratio se Arturu. "Sada kad si se vratio, gospodaru moj, i kad moe sam da se stara o svemu,
molim te da me poalje sa dvora, na nekakav pohod."
Artur se nasmeio svom prijatelju. "Zar e tako brzo da ode? Ne mogu da te zadravam ako si
reen da poe, ali kuda bi iao?"
Pelinor i njegov zmaj, pomislila je Morgana, oborenog pogleda, zagledana u odsjaje vatre, i
uobliila je te rei u umu to je jasnije mogla, pokuavajui da ih dobaci Arturu. "Pomiljao sam na
zmajeve..." rekao je Lanselet.
Arturove oi su nestano zaiskrile. "Moda bi bilo dobro da dokraji Pelinorovog zmaja. Pria
je svakog dana sve vie, i ljudi se plae da putuju u taj kraj! Gvenvir mi kae da je Elena zamolila
da ode u posetu ocu. Mogao bi da otprati gospu donde, i nareujem ti da se ne vrati dok Pelinorov
zmaj ne bude mrtav."
"Avaj", nasmejao se Lanselet, "znai da si me prognao zauvek! Kako da ubijem zmaja koji
postoji samo u snu?"
I Artur se nasmejao. "Najbolje da nikada ne sretne drugaijeg zmaja, prijatelju! Eto, nareujem
ti da dokraji tog zmaja jednom zauvek, pa makar to uradio sastavljajui smenu baladu o njemu!"
Elena je ustala i naklonila se kralju. "Ako dozvoljavate, gospodaru, molim vas da i gospa
Morgana poe sa mnom."
Morgana je pazila da ne gleda Lanseleta. "Rado bih pola sa Elenom, brate moj, ako tvoja gospa
moe bez mene. U njenoj zemlji postoji bilje o kome malo znam, a rado bih nauila neto od
njihovih travarki. Potrebno mi je za lekove i arolije."
"Pa", rekao je Artur, "idi ako eli. Ali biu usamljen bez svih vas." Nasmeio se Lanseletu.
"Moj dvor nije moj dvor bez mog najboljeg viteza. Ali neu da te zadravam protiv tvoje volje, a to
nee ni moja krljica."
U to ba nisam sigurna, pomislila je Morgana, gledajui Gvenvir kako pokuava da se savlada.
Artur je dugo bio odsutan; jedva je ekao da legne sa svojom enom. Hoe li mu Gvenvir iskreno
rei da voli drugoga, ili e pokorno poi u njegovu postelju i nastaviti da se pretvara?
U tom asu, Morgana je ugledala sebe kao kraljiinu senku... njena i moja sudbina su se nekako
preplele... Ona, Morgana, legla je sa Arturom i rodila mu sina, za ime je Gvenvir eznula; Gvenvir
je imala Lanseletovu ljubav za koju bi Morgana rado prodala duu... Liilo bi na njihovog,
hrianskog Boga da pravi takve zavrzlame - on ne voli ljubavnike. Ili se to Boginja okrutno ali sa
nama?
Gvenvir je pogledala Morganu. "Izgleda bolesna, sestro. Je li ti jo loe?"
Morgana je klimnula glavom. Ne smem da je mrzim. Ona je rtva, ba kao i ja... "Sva sam
izmodena. Uskoro u u krevet."
"A sutra", rekla je Gvenvir, "ti i Elena ete nam uzeti Lanseleta." To je bilo reeno olako, kao
ala, ali Morgana je mogla da vidi duboko u Gvenvir i znala je da se i druga ena, ba kao i ona,
bori protiv besa i oajanja. Da, Boginja je preplela nae sudbine, a ko moe protiv nje? Ali stegla je
srce pred Gvenvir. "emu slui kraljiin miljenik, ako nije obuzet borbom protiv neega loeg? Zar
bi ga radije zadrala na dvoru, daleko od mesta na kojima moe da stekne ugled, sestro?"
"Niko od nas to ne bi uinio", rekao je Artur, priavi iza Gvenvir i obgrlivi je oko struka.
"Poto je, dobrotom mog prijatelja i miljenika, moja kraljica bezbedno doekala moj povratak.
Laka ti no, sestro."
Morgana je stajala i gledala ih kako odlaze, a onda je osetila Lanseletovu ruku na svom ramenu.
Nije govorio, samo je stajao i gledao Artura i Gvenvir. Dok su tako utke stajali, znala je da bi, bez
ikakvog napora, mogla veeras da ima Lanseleta. Ovako oajan, poto je video da se ena koja voli
vratila svom muu, i da mu je taj mu toliko drag da nee ni prstom mrdnuti da je povrati, poi e
sa Morganom ako ga ona pozove.
A dovoljno je astan da bi se potom i oenio mnome...
Ne, dobie ga Elena, moda, ali ne ja. Ona je neduna; nee je omrznuti, kao to bi svakako
omrznuo mene.
Neno je sklonila Lanseletovu ruku sa ramena. "Umorna sam, roae. I ja idem u postelju. Laku
no, mili. Budi blagosloven." Znala je koliko je ironina kad je dodala i 'Lepo spavaj', jer bila je
sigurna da on nee oka sklopiti. Pa, to je odgovaralo njenom planu.
No, vei deo noi i ona je provela budna, gorko alei zbog onoga to nije uinila. Ponos je loe
drutvo u krevetu, smrknuto je mislila.

6.
U Avalonu se uzdizao Tor, ovenan kamenim prstenom, i u noi mladog meseca uz njega se
polako pela procesija sa bakljama. Predvodila ih je ena svetle kose, upletene u krunu nad irokim,
niskom elom; bila je odevena u belo, sa srpolikim noem o pojasu. Pod svetlou baklji izgledalo
je da trai Morganu, skrivenu u senkama oko kruga, i da je pogledom pita: Gde si ti koja bi trebalo
da si na mom mestu? Zato okleva? Tvoje mesto je ovde...
Arturovo kraljevstvo se izmie kontroli Gospe, i ti to dozvoljava. On se ve za sve obraa
svetenicima, a ti, koja bi trebalo da za njega bude Boginja, ti ne ini nita. On dri ma koji
pripada posveenim sudovima Obreda; hoe li ga primorati da ivi dostojno njega, ili e mu ga
oduzeti i sruiti ga? Seti se, Artur ima sina, i njegov sin mora odrasti u Avalonu, kako bi Artur
mogao da preda kraljevstvo Boginje svom sinu...
A onda je izgledalo da je Avalon izbledeo, i ona je videla Artura u oajnikom boju, sa
Ekskalibrom u ruci, i videla je kako pada, proboden drugim maem, i kako baca Ekskalibur u
Jezero kako ne bi pao u ruke njegovog sina...
Gde je Morgana, koju je Gospa pripremala za ovaj dan? Gde je ona koja je u ovom asu trebalo
da zameni Boginju?
Gde je Veliki Gavran? Odjednom mi se uinilo da jato gavranova krui nada mnom, ponirui da
mi kljuje oi, kruei oko mene, dozivajui me Raveninim glasom. "Morgana! Morgana, zato si
nas napustila, zato si me izdala?"
"Ne mogu", uzviknula sam, "Ne mogu da naem put..." Ali Ravenino lice se pretopilo u
Vivijenino, a potom u lice same Smrti...
Morgana se probudila, svesna da lei u osunanoj sobi u Pelinorovoj kui; zidovi su bili
okreeni belo, na nain starih Rimljana. Kroz prozore se ulo kako negde u daljini graku
gavranovi; uzdrhtala je od toga.
Vivijen se nikada nije ustezala da se uplete u tue ivote, ako je to bilo za dobro Avalona ili
kraljevstva. Ne bi trebalo ni ona da se ustee. No, oklevala je tokom mnogih sunanih dana.
Lanselet je provodio dane po bregovima oko Jezera, tragajui za zmajem - kao da zmaj zaista
postoji, pakosno je pomislila Morgana - a veeri kraj vatre, razmenjujui prie i pesme sa
Pelinorom, pevajui Eleni dok je sedeo kraj njenih nogu. Elena je bila lepa i nevina, a i liila je na
svoju roaku Gvenvir, mada je bila pet godina mlaa. Morgana je putala da dani promiu,
uverena da e svi postati svesni koliko je logino da se Lanselet i Elena venaju.
Ne, gorko je pomislila, da ijedno od njih ima dovoljno pameti, Lanselet bi se odavno oenio
mnome. Sada je vreme da se deluje.
Elena se okrenula u krevetu koji su delile i otvorila oi; nasmeila se i sklupala uz Morganu.
Ona mi veruje, pomislila je Morgana bolno; misli da joj iz prijateljstva pomaem da osvoji
Lanseleta. Da je mrzim, ne bih mogla da joj nanesem vee zlo. "Sada je Lanselet imao dovoljno
vremena da se ueli Gvenvir", tiho je rekla. "Kucnuo je tvoj as, Elena."
"Hoe li dati Lanseletu amajliju ili ljubavni napitak...?"
Morgana se nasmejala. "Ne verujem mnogo u ljubavne napitke, mada emo mu veeras sipati u
vino neto od ega e biti spreman na svaku enu. Veeras nee spavati ovde, nego u atoru kraj
ume, a Lanselet e dobiti poruku da je Gvenvir dola i poslala po njega. I tako e doi kod tebe, u
tami. Mogu da uinim samo toliko - mora biti spremna za njega..."
"A on e misliti da sam ja Gvenvir..." Elena je progutala knedlu. "To znai da e..."
"Neko kratko vreme e misliti da si ti Gvenvir", mirno je rekla Morgana, "ali brzo e se sabrati.
Ti si devica, zar ne?"
Devojka je strano pocrvenela, ali je klimnula glavom.
"Pa, posle napitka koji mu budem dala, on nee moi da se zaustavi", rekla je Morgana, "osim
ako se ti upanii i pokua da se otme - upozoravam te, nee ti biti nimalo prijatno, poto si
devica. Kad jednom ponem neu moi da prekinem, zato mi bolje sada reci eli li to."
"Dobiu Lanseleta za mua, i Boe sauvaj da odustanem dok se to ne ostvari."
Morgana je uzdahnula. "Neka bude tako. A sad - zna kakav miris Gvenvir koristi..."
"Znam, ali meni se ne dopada, suvie je jak za moj ukus."
Morgana je klimnula glavom. "Ja joj ga pravim - zna da sam veta u takvim stvarima. Kada
bude otila da legne u ator, mora namirisati njime i sebe i postelju. To e ga podsetiti na
Gvenvir i uzbudie ga..."
Devojka je nabrala nos. "Meni se ini nepoteno..."
"I jeste nepoteno", rekla je Morgana. "Pomiri se sa tim. Ono to emo uiniti skroz je
nepoteno, Elena, ali je u dobre svrhe. Arturovo kraljevstvo nee se dugo odrati ukoliko se sazna
da je kralj rogonja. Kada neko vreme budete venani, poto ti toliko lii na Gvenvir, svakako e se
proneti glas da je Lanselet sve vreme zapravo voleo tebe." Pruila je Eleni boicu sa mirisom. "A
sad, ako ima nekog od posluge kome veruje, neka postave ator negde gde ga Lanselet nee videti
do veeras..."
"Verujem da bi ak i svetenik odobrio ovo", rekla je Elena, "jer time spasavamo Lanseleta
preljube sa udatom enom. Ja sam slobodna za udaju..."
Morgana je oseala da se neiskreno, napeto smei. "Ako time moe da umiri savest, utoliko
bolje... ima svetenika koji kau da je najvanija posledica, i ma ime se koristili, da je opravdano
ukoliko je u dobre svrhe..."
Shvatila je da Elena jo stoji pred njom, kao dete u koli. "Hajde sad, Elena", rekla je. "Idi i
poalji Lanseleta u jo jedan dan potrage za zmajem. Moram da spremim arolije."
Gledala ih je kako za dorukom koriste isti pehar i tanjir. Lanseletu se Elena dopadala - onako
kako bi mu se dopadalo umiljato kuence. Nee biti grub prema njoj kad se budu venali.
Vivijen je bila upravo ovako bezobzirna, nije se ustezala da poalje brata u krevet roene
sestre... Morganu je seanje zabolelo. Ovo je za dobro kraljevstva, pomislila je, i kad je pola u
potragu za travama, kako bi ih potopila u vino i dobila napitak koji e dati Lanseletu, pokuala je
da izgovori molitvu Boginji koja spaja mukarce i ene u ljubavi, ili u obinoj poudi, kao ivotinje
u aru.
Boginjo, dobro mi je poznata pouda... mislila je, pazei da joj ruke budu mirne dok je lomila
bilje i ubacivala ga u vino. Osetila sam njegovu elju, mada nije hteo da mi da ono to sam od
njega elela...
Sedela je i posmatrala lagano kuvanje bilja u vinu; podizali su se sitni mehurovi, polako se
razbijali i isputali gorkoslatke pare oko nje. Svet je izgledao tako mali i dalek, boca je liila na
deju igraku, svaki mehuri bio je dovoljno veliki da ponese i nju u sebi... itavo telo ju je bolelo
od elje za koju je znala da nikada nee biti utoljena. Oseala je da prelazi u stanje u kome se stvara
mona magija...
inilo joj se da se istovremeno nalazi i u zamku i napolju, da je deo nje napolju u bregovima, da
prati Pendragonovu zastavu koju Lanselet povremeno nosi... uvijao se veliki crveni zmaj... ali
zmajevi ne postoje, bar ne takvi, a Pelinorov zmaj je svakako samo ala, san, nestvaran koliko i
zastava koja vijori negde, daleko na jugu, nad zidinama Kamelota, zmaj koga je neki umetnik
izmislio za zastavu, kao to Elena pravi skice za tapiserije. A i Lanselet to svakako zna. Tragajui
za zmajem, zapravo je uivao u prijatnom jahanju preko brda, pratei san ili matu, to mu je
davalo dovoljno vremena da sanjari o Gvenvirinom naruju... Morgana je spustila pogled na vino i
bilje u malenoj boci, i dodavala je jo vina, kap po kap, kako ne bi sve isparilo. On e sanjati o
Gvenvir, a veeras e zagrliti enu koja mirie kao Gvenvir. No, pre toga Morgana e mu dati
napitak koji e u njemu probuditi divljaka, kako ne bi mogao da se zaustavi kada shvati da pred
sobom nema iskusnu enu, svoju ljubavnicu, nego zgrenu devicu... Morgana je na trenutak poela
da saaljeva Elenu, jer ovo to joj sprema zapravo e biti obino silovanje. Ma koliko Elena elela
Lanseleta, ona je devica i nema pojma kolika je razlika izmeu romantinih snova o njegovim
poljupcima i onoga to je zaista eka - uzee je mukarac suvie opijen da bi znao ta radi. Ma
koliko Elena to bude oekivala i ma koliko hrabro sve podnela, teko da e pamtiti dogaaj kao
romantian.
Ja sam svoje devianstvo dala Kralju-Jelenu... ali to je bilo drugaije. Od detinjstva sam znala
ta me eka i uila sam dok sam odrastala da oboavam Boginju koja spaja mukarce i ene u
ljubavi ili poudi... Elena je odgajena kao hrianka, i nauili su je da misli kako je sama ivotna
sila zapravo nekakav probitni greh zbog koga je oveanstvo osueno na umiranje...
Za trenutak je pomislila da potrai Elenu, da je pripremi, da je ohrabri da razmilja o tome
onako kako su mislile svetenice: ogromna prirodna sila, ista i bezgrena, koju treba doekati
dobrodolicom kao strujanje ivota, koje ponese oveka kao bujica... ali Elena bi mislila da je to jo
vei greh. E pa, neka se snae kako ume; moda e zbog ljubavi prema Lanseletu uspeti da se
izvue bez mnogo patnje.
Morgana se opet usmerila na tiho kuvanje bilja u vinu, ali u isto vreme joj se inilo i da jae
preko bregova... dan nije bio lep za jahanje; nebo je bilo tamno i oblano, duvao je vetar, bregovi
su bili goli i pusti. Ispod njih se videlo more, zapravo jezero, sivo i bezlino, kao svee iskovani
metal; i povrina jezera kao da je polako kljuala, ili je to bila samo tenost u njenoj posudi? Tamni
mehuri su se dizali i isputali grozan zadah, a onda se, polako, iz jezera promolio dug, tanak vrat sa
konjskom glavom i grivom, dugo zmijoliko telo, koje se kretalo ka obali... raslo je, puzalo i
presijavalo se, sve dok nije izilo itavom duivom na obalu.
Lanseletovi psi jurnuli su ka njemu, zaleui se u vodu, panino lajui. ula ga je kako ih
doziva i videla ga je kako stoji, ukoen, zagledan u vodu, paralisan, nesposoban da poveruje
sopstvenim oima. A onda je Pelinor dunuo u svoj lovaki rog da dozove ostale, a Lanselet je obo
konja, oslonivi koplje o sedlo, i vrtoglavom brzinom jurnuo niz brdo. Jedan od pasa je strano
zaskiao; potom je nastupila tiina, i Morgana je, sa svog udaljenog mesta, ugledala ljigavi trag od
mesta gde je napola pojedeno telo psa lealo u bari sluzi.
Pelinor je takoe jurnuo, i ula je Lanseleta kako ga upozorava da ne krene pravo na zver... bila
je crna, nalik na ogromnog crva, osim karikature konjske glave. Lanselet ju je napao, izbegavajui
pokretljivu glavu, i zabio ogromno koplje pravo u njega. Obala se zatresla od divljeg urlika...
ugledala je veliku glavu kako se njie ogromnim pokretima, levo pa desno, levo pa desno...
Lanselet je skoio sa propetog, preplaenog konja i potrao ka udovitu. Glava se spustila, i
Morgana se trgla kad je videla ogromna otvorena usta. Lanseletov ma je pogodio zmaja u oko, i iz
njega je linula masa krvi i neke crne, smrdljive tenosti... a sve su to bili samo mehurii koji su se
podizali iz vina...
Morganino srce je divlje tuklo. Zavalila se u stolici i otpila malo nerazblaenog vina iz boice.
Je li to samo komar, ili je zaista videla Lanseleta kako ubija zmja u koga niko nije istinski
verovao? Sedela je neko vreme nepomino, ubeujui sebe da je samo sanjala, a onda je naterala
sebe da ustane, kako bi dodala malo slatkog sirupa u smeu, jer e slast prikriti ukus ostalog bilja.
Za veeru e morati da bude slane govedine, kako bi svi oedneli i popili mnogo vina, a pogotovo
Lanselet. Pelinor je poboan ovek - ta li e pomisliti kada svi po zamku ponu da se pare? Ne,
bolje je da samo Lanselet pije zainjeno vino, a moda bi trebalo, iz saaljenja, da da malo i Eleni...
Usula je zainjeno vino u boicu i sklonila ga. Istog asa se zauo uzvik, i u sobu je uletela
Elena.
"Oh, Morgana, doi odmah, treba nam tvoje vidarsko umee - otac i Lanselet su ubili zmaja, ali
obojica su opeeni..."
"Opeeni? Kakva je to glupost? Zar zaista veruje da zmajevi lete i bljuju vatru?"
"Ne, ne", nestrpljivo je rekla Elena, "ali to stvorenje je bacalo nekakvu sluz koja pee kao vatra -
mora doi da im previje rane..."
Morgana je u neverici pogledala u nebo. Sunce je zalazilo i bilo je tek za irinu dlana iznad
zapadnog horizonta; provela je ovde skoro itav dan. Brzo je pola, dovikujui slukinjama da
donesu platno za zavoje.
Pelinor je imao veliku opekotinu du itave ruke - da, zaista je liila na opekotinu; prosto je
progrizla kroz rukav, i kralj je zaurlao od bola kad je preko nje sunula melem. Lanselet je imao
manju opekotinu na boku, a na jednoj nozi mu je sluz izjela itavu izmu, ostavljajui samo tanak
sloj neega nalik na pekmez. "Treba dobro da oistim ma", rekao je Lanselet. "Ako ovako deluje
na kou izme, pomisli ta je moglo da mi uradi sa nogom..." Stresao se.
"Toliko o onima koji su mislili da je moj zmaj samo mata", rekao je Pelinor, podiui glavu da
otpije vino koje mu je prinela ker. "I hvala Bogu da sam imao dovoljno pameti da isperem ruku u
jezeru, ili bi mi je ta sluz itavu pojela kao to je pojela onog jadnog psa - jesi li video le,
Lanselete?"
"Psa? Jesam", odgovorio je Lanselet, "i nadam se da vie nikada neu videti takvu smrt...
Najbolje e ih uveriti ako postavi glavu zmaja nad kapijom..."
"Ne mogu", rekao je Pelinor i prekrstio se. "U toj zveri nije bilo nijedne potene kosti, sva je bila
meka i sluzava, kao kina glista... i ve se sva pretvorila u sluz. Pokuao sam da odseem glavu, ali
naprosto se rastvorila na vazduhu... Ne verujem da je to uopte bila prava zver, nego neto to je
dolo pravo iz pakla!"
"Ipak, mrtva je", rekla je Elena, "a ti si izvrio ono to ti je naredio kralj, jednom zauvek si
dokrajio oevog zmaja." Poljubila je oca. "Izvini, oe", neno je rekla, "jer i ja sam mislila da je
taj zmaj plod mate..."
"Daj Boe da je zaista bio", rekao je Pelinor i ponovo se prekrstio. "Vie bih voleo da mi se
smeju odavde do Kamelota nego da se ponovo suoim sa tako neim! Nadam se da vie nema
takvih zveri... Gaven je priao svata o ivotinjama koje ive po jezerima." Dao je znak peharniku
da mu naspe jo vina. "Mislim da bi veeras trebalo da se napijemo, ili u mesec dana sanjati to
udovite!"
Da li bi to bilo najbolje? upitala se Morgana. Ne, ako svi u zamku budu pijani, to nee
odgovarati njenom planu. "Ako se ja staram o vaim ranama, ser Pelinore, morate me posluati. Ne
smete vie da pijete i morate pustiti da vas Elena odvede u krevet i da vam stavi vrele cigle kraj
nogu. Izgubili ste dosta krvi, i morate piti supu i aj, a ne vino."
Gunao je, ali je posluao, i kada ga je Elena odvela uz pomo slugu, Morgana je ostala sama sa
Lanseletom.
"Pa", rekla je, "kako e proslaviti pobedu nad svojim prvim zmajem?"
On je podigao pehar. "Molitvom da mi bude i poslednji. Zaista sam mislio da mi je kucnuo as.
Radije bih se suoio sa itavom hordom Saksonaca, i to naoruan samo sekirom!"
"Neka bi Boginja dala da takvih susreta vie ne bude", sloila se Morgana i napunila mu pehar
zainjenim vinom. "Ovo sam napravila za tebe, lekovito je i zaleie ti rane. Moram da odem i
proverim je li Elena dobro smestila Pelinora..."
"Ali vratie se, roako?" upitao je, uhvativi je za ruku; videla je da vino ve deluje. I ne samo
vino, pomislila je. Susret sa smru ini oveka eljnim ene...
"Vratiu se, obeavam; a sad me pusti", rekla je, i obuzela ju je gorina.
Zar sam tako nisko pala da bih ga prihvatila i drogiranog i besvesnog? Elena e ga uzeti
takvog... to bi ona bila bolja? Ali ona ga eli za mua, ma koliko je to kotalo. Ja neu to. Ja sam
svetenica, i znam da ovo to gori u meni nije od Boginje... jesam li toliko slaba da primam
Gvenvirine odbaene haljine, a potom i odbaenog ljubavnika? I mada je um govorio ne, itavo
telo je vritalo da, i obuzeo ju je prezir prema samoj sebi dok je ila hodnikom ka odajama kralja
Pelinora.
"Kako ti je otac, Elena?" Iznenadila se koliko joj je glas miran.
"Sad se smirio, i mislim da e zaspati."
Morgana je klimnula glavom. "Sada mora da poe u ator, i tokom noi e ti doi Lanselet. Ne
zaboravi Gvenvirin miris..."
Elena je bila veoma bleda, a oi su joj gorele. Morgana ju je uhvatila za ruku i predala joj boicu
sa vinom. "Prvo popij ovo, dete", rekla je, a i njoj je drhtao glas.
Elena je posluno ispila vino. "Slatko je, i puno trava... je li to ljubavni napitak?"
Morganin osmeh je ostao ukoen na usnama. "Veruj i tako, ako hoe."
"udno, pee me u ustima, a nekako i iznutra... Morgana, da nije to otrov? Nee valjda...
Morgana, da li me mrzi to u postati Lanseletova ena?"
Morgana je vrsto zagrlila devojku i poljubila je; njeno toplo telo ju je nekako uzbudilo, i nije
znala osea li elju ili nenost. "Da te mrzim? Ne, ne, roako, kunem ti se, ne bih uzela Lanseleta
za mua sve i da me moli na kolenima... hajde, popij do kraja, mila... namirii se ovde i ovde...
zapamti ta on eli od tebe. Ti ga moe naterati da zaboravi kraljicu. Sad idi, dete, i ekaj ga u
atoru..." Jo jednom je zagrlila i poljubila Elenu. "Neka te Boginja blagoslovi."
Toliko lii na Gvenvir. Mislim da je Lanselet ve napola zaljubljen u nju, a ja u samo zavriti
posao...
Duboko, drhtavo je uzdahnula, pripremajui se da se vrati u salu, kod Lanseleta. On se nije
ustezao da nalije sebi jo zainjenog vina, i podigao je zastakljen pogled kad je ona ula.
"Ah, Morgana... roako..." povukao ju je uz sebe. "Pij sa mnom..."
"Ne, ne sada. Sluaj me, Lanselete, nosim ti poruku..."
"Poruku, Morgana?"
"Da", rekla je. "Kraljica Gvenvir je dola ovamo da poseti svoju roaku, i spavae u atoru kraj
livade." Uhvatila ga je za ruku i povukla ga ka vratima. "I poslala ti je poruku: ne eli da uzmeniri
svoju poslugu, pa mora da ode kod nje vrlo tiho, kad ve bude u postelji. Hoe li uiniti to?"
U njegovim tamnim oima jasno je videla izmaglicu od pia i strasti. "Nisam video glasnika -
Morgana, nisam znao da mi eli dobro..."
"Ne zna koliko ti elim ba dobro, roae..."
elim da se oeni i prekine tu beznadenu, stranu ljubav sa enom koja ti moe doneti samo
beae i oajanje...
"Poi", neno je rekla, "tvoja kraljica te eka. Ako sumnja u mene, poslala ti je ovaj znak."
Pruila mu je maramicu; bila je Elenina, ali sve maramice su sline, a ova je bila natopljena
mirisom koji je on povezivao sa Gvenvir.
Pritisnuo ju je na usne. "Gvenvir", apnuo je. "Gde je, Morgana, gde je?"
"U atoru. Popij vino..."
"Hoe li da nazdravi sa mnom?"
"Kasnije", rekla je, smeei se. On se pomalo teturao; uhvatio se za nju, i pri tom ju je zagrlio.
Taj dodir ju je uzbudio, ma koliko lak bio. Pouda, vrsto je pomislla, ivotinjska elja, to nema
nikakve veze sa Boginjom... Trudila se da sauva mir. On je drogiran, kao ivotinja, nee mariti,
uzeo bi je bez razmiljanja, kao to bi uzeo Gvenvir, Elenu... "Poi, Lanselete, kraljica ne sme da
eka."
Videla ga je kako nestaje u senkama oko atora. Tiho e se uvui unutra. Elena e leati u
krevetu, a svetlo e padati na njenu zlatnu kosu toliko nalik na kraljiinu - ali bie dovoljno mrano
da joj ne bi razabrao lice, i itavo telo i krevet odisae joj Gvenvirinim mirisom. Muila je sebe
takvim mislima, i ushodala se po dugakoj, praznoj odaji, zamiljajui kako e njegovo vitko, nago
telo skliznuti pod pokrivae, kako e zagrliti Elenu i prekriti je poljupcima. Ako mala glupaa bude
dovoljno pametna da uti dok se sve ne zavri...
Boginjo! Uskrati mi Vid, ne daj da vidim Elenu u njegovom naruju... Nemirna i napeta,
Morgana nije znala da li zbog Vida ili zbog sopstvene mate vidi Lanseletovo nago telo, osea
dodir njegovih ruku... kako ih se jasno seala... Vratila se u salu gde su sluge raspremale stolove.
"Dajte mi vina", promuklo je rekla.
Jedan sluga joj je, zauen, napunio pehar. Sada e misliti da nisam samo vetica, nego i
pijanica. Bilo joj je svejedno. Popila je vino i zatraila jo. To joj je nekako preseklo Vid i
oslobodilo je svesti o Eleni, preplaenoj i ushienoj, pritisnutoj njegovim vrstim, uzbuenim
telom...
Nemirno, kao maka, hodala je po sali, a treptaji Vida su dolazili i nestajali. Kada je procenila
da je dolo vreme, duboko je uzdahnula, pripremajui se za ono to je znala da mora uiniti. Pa
koji je spavao pred kraljevim vratima trgao se kad se Morgana sagnula nad njim.
"Madam, ne moete uznemiriti kralja u ovo doba noi..."
"Tie se asti njegove keri." Morgana je uzela baklju iz draa na zidu i visoko je podigla;
mogla je da oseti kako mu izgleda, visoka i strana, jer oseala je da poprima zapovedniko oblije
Boginje. Povukao se, uasnut, i prola je kraj njega.
Pelinor je leao u visokoj postelji, nemirno se mekoljei zbog bolova u opeenoj ruci. I on se
trgao, zagledan u Morganino bledo lice pod svetlou baklje.
"Brzo doite, gospodaru", rekla je, a glas joj je bio tih i napet od savladane strasti. "To je izdaja
gostoprimstva... Smatrala sam da treba da znate. Elena..."
"Elena? ta..."
"Nema je u naem krevetu", rekla je Morgana. "Hodite brzo, gospodaru." Bilo je mudro to mu
nije dala da pije; da je zaspao od vina, ne bi se tako brzo pribrao. Pelinor je, iznenaen i pun
neverice, navukao neto od odela, viui da dozove kerkine sluavke. Morgani se inilo da su ili
za njom niz stepenice i kroz vrata brzo kao kad zmaj zamahne repom, pri emu su ona i Pelinor bili
glava zveri. Odgurnula je u stranu krilo svilenog atora, visoko podigavi baklju i gledajui sa
okrutnim likovanjem Pelinorovo gnevno lice. Elena je leala zagrlivi Lanseleta oko vrata,
nasmeena i blaena; Lanselet, koga je probudila svetlost, osvrtao se, okiran i potpuno svestan, a
lice mu je bilo puno neverice. Ali nije rekao ni re.
"Sada e platiti", povikao je Pelinor, "ti poudni probisvete, to si obeastio moju ker..."
Lanselet je zagnjurio lice u ake. "Iskupiu se... gospodaru Pelinore", rekao je. Potom je podigao
glavu i pogledao Morganu pravo u oi. Nije skrenula pogled; ali oseala se kao da ju je proburazio
maem. Pre ovoga ju je barem voleo kao roaku. Pa, moda je i bolje da je mrzi. Pokuae i ona
njega da mrzi. Ali pred Eleninim licem, posramljenim, ali i nasmeenim, poelela je da vrisne i da
ga zamoli za oprotaj...

Govori Morgana...
Lanselet se oenio Elenom na Preobraenje; od itave sveanosti seam se samo Eleninog lica,
radosnog i nasmejanog. Dok je Pelinor stigao da organizuje venanje, ve je znala da nosi u trbuhu
Lenaseletovog sina, i mada je on delovao natmureno, mrav i bled od oajanja, bio je nean prema
njoj i ponosan na njen veliki trbuh. Seam se i Gvenvir, lica upalog od silnog plaa i izraza
neverovatne mrnje kada mi se obratila.
"Moe li da mi se zakune da ovo nije tvoje delo, Morgana?"
Pogledala sam je pravo u oi.
"Zar zavidi svojoj roaci na muu, kad ve ima svog?"
Na to nije mogla da mi odgovori. A ja sam ponavljala u sebi: da je bila iskrena prema Arturu, da
je pobegla sa Lanseletom sa dvora, da su otili da ive van Arturovog kraljevstva, kako bi Artur
mogao da uzme drugu enu koja bi mu rodila naslednika, ja se ne bih uplitala.
Ali od tog dana Gvenvir me je mrzela; i to mi je bilo najtee, jer sam je na neki udan nain ipak
volela. Izgleda da nije mrzela svoju roaku; poslala je Eleni bogat dar i srebrni pehar kad je rodila
sina, i kada je Elena deaka krstila Galahad, prema ocu, proglasila se za kumu i zarekla se da e on
biti naslednik kraljevstva ukoliko ona ne rodi Arturu sina. Te godine je izgledalo da je opet
zatrudnela, ali od toga nije ispalo nita, i sve mislim da je zapravo posredi bila samo njena elja za
detetom, kao i njena mata.
Brak nije ispao gori od veine drugih. Artura je te godine ekao rat na severnoj obali, i Lanselet
je malo vremena bio kod kue. Kao i veina mueva, provodio je vreme u ratu, dolazei kui dva ili
tri puta godinje kako bi obiao imanje - Pelinor im je dao zamak blizu svog; tada bi uzeo nove
koulje i ogrtae koje mu je Elena tkala i vezla (posle enidbe sa Elenom, Lanselet se oblaio
otmeno kao sam kralj), poljubio sina, kasnije i keri, jednom spavao sa enom, ili moda dva puta,
a potom opet odlazio.
Elena je uvek izgledala srena. Ne znam je li zaista i bila srena, je li bila od onih ena koje
sreu nalaze kod kue, oko dece, ili je eznula za neim drugim i samo je junaki trpela ono to je
sama odabrala.
to se mene tie, ostala sam na dvoru jo dve godine. A onda, na Duhove druge godine, dok je
Elena ekala drugo dete, Gvenvir je doekala svoju osvetu.

7.
Kao i na svake Duhove, koji su bili velika Arturova sveanost, Gvenvir je bila budna od zore.
Na ovaj dan, svi vitezovi koji su se borili uz Artura doi e na njegov dvor, a ove godine stii e i
Lanselet...
...Prole godine nije doao. Poslao je poruku da se nalazi u Donjoj Britaniji, na poziv svog oca,
kralja Bana, koji je eleo da sredi nemire u svom kraljevstvu; ali Gvenvir je duboko u srcu znala
zato Lanselet nije doao, zato je reio da ostane daleko.
Ne zato to ne bi mogla da mu oprosti to se oenio Elenom. Do toga su doveli Morgana i njena
pakost - Morgana, koja bi najradije uzela Lanseleta za sebe, pa nije prezala ni od ega da ga odvoji
od ene koju je zaista voleo. Gvenvir je pretpostavljala da bi Morgana radije videla Lanseleta u
paklu, ili u grobu, nego u Gvenvirinom naruju.
Lanselet je veoma nedostajao i Arturu, to je videla. Mada je sedeo na svom prestolu u Kamelotu
i udeljivao pravdu najrazliitijim ljudima - a bio je voljen, mnogo voljeniji od bilo kog kralja o
kome je Gvenvir ikada ula - videla je da on uvek razmilja o danima boja i pokoravanja;
pretpostavljala je da su svi mukarci takvi. Artur e do groba nositi oiljke od rana koje je zadobio
u tim bitkama. U vreme kada su iz godine u godinu ratovali kako bi u zemlji uspostavili mir, Artur
je govorio da najvie eli da dokono sedi kod kue u Kamelotu i uiva u svom zamku. Sada bi bio
najsreniji kada bi mogao da okupi svoje najstarije vitezove, pa da priaju o starim, loim
vremenima kada je na svakom koraku bilo Saksonaca, Juta i divljih severnjaka.
Pogledala je usnulog Artura. Da, i dalje je bio najlepi i najbolji od svih vitezova; ponekad je
mislila da je lepi i prijatniji oku ak i od Lanseleta, mada je bilo nepravedno porediti ih, jer jedan
je bio tako plav, a drugi tako crn. A ipak su roaci, od jedne su krvi... upitala se kako je Morgana
dospela u tu porodicu. Moda je ona doista zamenjena kao beba, moda uopte nije ljudsko bie,
nego su je zli vilenjaci ostavili da seje zlo meu ljudima... arobnica odgajena meu nevernicima. I
na Arturu se osealo takvo poreklo, mada je uspela da ga navikne da redovno odlazi na misu i da
govori o sebi kao o hrianinu. Morgani se ni to nije dopadalo.
E pa, ona e se boriti svi snagama da spase Arturovu duu! Veoma ga je volela, on je bio
najbolji mu koji je ikada postojao, ak i da nije Vrhovni kralj nego samo obian vitez. Ludilo koje
ju je nekada obuzelo sada je svakako sasvim nestalo. Pravo je i prikladno da lepo misli o roaku
svog mua. Pa, bila je Arturova elja da ona legne sa Lanseletom. A sada je sve to odavno gotovo, i
ispovedila se i oproteno joj je; svetenik joj je rekao da je sada kao da greh nije ni poinjen, i mora
se truditi da ga zaboravi.
Pa ipak, stalno ga se ponovo seala, pomalo, ovog jutra kad je znala da e Lanselet doi na dvor
sa svojom enom i sinom... on je sada oenjen ovek, oenjen njenom roakom. Sada nije bio
roak samo njenom muu, nego i njoj. Moe da ga pozdravi poljupcem, i to nee biti greh.
Artur se okrenuo u postelji, kao da su ga uznemirile njene misli, i nasmeio joj se.
"Danas su Duhovi, mila", rekao je, "i doi e svi nai roaci i prijatelji. Hajde, da te vidim
nasmeenu."
Nasmeila mu se, a on ju je povukao k sebi, ljubei je i milujui joj grudi.
"Sigurna si da ti nee smetati ono to emo danas uiniti? Ne bih voleo da iko pomisli da si
manje vredna od mene", rekao je sa strepnjom. "Ti nisi stara, moda e nas Bog ipak blagosloviti
detetom, ako je to njegova volja. Ali nii kraljevi su zahtevali da to uinim - ivot je nesiguran, i
stoga moram da imenujem naslednika. Kada se rodi na prvi sin, mila, bie kao da ovog dana nije
ni bilo, i siguran sam da mladi Galahad nee zameriti svom roaku to je postao naslednik, nego e
ga sluiti i potovati kao Gaven mene..."
To jo moe da se obistini, pomislila je Gvenvir, predajui se muevljevim nenim milovanjima.
U Bibliji ima takvih pria: majka Jovana Krstitelja, roaka Device Marije - Bog je otvorio njenu
matericu kad je ve odavno prola godine za raanje, a njoj, Gvenviri, jo nije ni trideset... a i
Lanselet je jednom rekao da je njegovoj majci bilo preko trideset godina kad ga je rodila. Moda e
ovog puta, posle toliko godina, ustati iz muevljeve postelje nosei u sebi seme njegovog sina. A
sad, kad je nauila ne samo da mu se preputa kao svaka dobra supruga nego i da uiva u njegovom
dodiru, u njegovoj mukosti, svakako je mnogo spremnija da zane i iznese trudnou...
Tako je izgledalo i pre tri godine, kada je mislila da nosi Lanseletovo dete, ali neto je ipak
polo naopako... tri meseca nije imala mesenicu i rekla je nekim svojim gospama da je trudna; a
onda, posle jo tri meseca, kada je trebalo da oseti prve pokrete, pokazalo se da to nije bilo nita...
ali sada, svakako, sa ovom novom toplinom koju je iskusila otkako se probudila, ovog puta bie sve
kako ona eli. A Elena nee moi da se ponovo pravi vana pred njom... Neka neko vreme bude
majka kraljevog naslednika, ali Gvenvir e biti majka kraljevog sina...
Pomenula je to kasnije, dok su se oblaili, i Artur ju je uznemireno pogledao. "Je li Lanseletova
ena neljubazna ili zlobna prema tebi, Gvenvir? Mislio sam da ste vas dve dobre prijateljice..."
"Oh, jesmo", rekla je Gvenvir, suzbijajui suze, "ali sa enama je uvek tako... one koje imaju
sinove misle da su bolje od onih koje su jalove. ena svinjara, na poroaju, svakako pakosno
saaljeva kraljicu koja ne moe svom gospodaru da podari nijednog sina."
Artur je priao da je poljubi u vrat. "Nemoj, mila, nemoj da plae. Vie volim tebe nego ijednu
enu koja bi mi do sada rodila ak i deset sinova."
"Zaista?" upitala je pomalo zlobno Gvenvir. "Moj otac me je dao tebi sa stotinu konjanika, kao
deo nagodbe - a ti si me spremno primio kako bi dobio konje - ali pokazalo se da si loe proao..."
On je podigao pogled i pogledao je plavim oima punim neverice. "Zar si sve ove godine tako
mislila, Gvenvir moja? Ali sigurno zna da si mi, od prvog asa kad sam ti video lice, bila milija od
bilo kog drugog!" rekao je i zagrlio ju je. Ona se drala kruto, borei se sa suzama, a on ju je
poljubio u ugao oka. "Gvenvir, Gvenvir, kako moe da misli... ti si mi ena, voljena, moja
najdraa ena, i nita na svetu ne moe nas rastaviti. Da sam eleo priplodnu kobilu koja bi mi
raala sinove, Bog zna da sam mogao nai stotinu takvih!"
"Ali nisi", rekla je, i dalje ukoena i hlana u njegovom zagrljaju. "Rado bih usvojila tvog sina, i
odgajila ga kao tvog naslednika. Ali ti nisi smatrao da sam dostojna da odgajim tvog sina... i ti si
me gurnuo Lanseletu u krevet."
"Oh, moja Gven", rekao je, sa izrazom krivice kao kod kanjenog deteta. "Zar mi jo zamera to
davno ludilo? Bio sam pijan, a inilo mi se da ti se Lanselet dopada... Mislio sam da ti pruim
zadovoljstvo, i ako je istina da nisi zaela mojom krivicom, onda si mogla roditi dete nekoga ko mi
je tako blizak da bih mirne due mogao to dete da proglasim naslednikom. Ali najvie zato to sam
bio pijan..."
"Ponekad", rekla je sa kamenim izrazom lica, "ponekad mi se ini da Lanseleta voli vie nego
mene. Da li si zaista mislio da prui zadovoljstvo meni, ili njemu, koga toliko voli...?"
Trgao je ruku sa njenog vrata kao da ga je ubola. "Znai, greh je to volim svog roaka i to
mislim i na njega? Istina je da vas oboje volim..."
"Sveto Pismo govori o gradu koji je uniten zbog takvih grehova", rekla je Gvenvir.
Artur je bio belji od koulje na njemu. "Ja asno volim svog roaka Lanseleta, Gven; i sam kralj
David je pisao o svom roaku Jonatanu: Tvoja ljubav prema meni je divna i prevazilazi ljubav ene.
Bog ga nije kaznio zbog toga. Tako je sa ratnim drugovima. Zar misli da je takva ljubav greh,
Gvenvir? Zakleo bih se pred prestolom Bojim..." Grlo mu se steglo i nije mogao da nastavi.
Gvenvir je ula kako joj glas postaje piskav od histerije.
"Moe li da se zakune da kada si ga doveo u nau postelju... Videla sam, dodirivao si ga sa
vie ljubavi nego enu koju ti je nametnuo moj otac - kada si me naveo na taj greh, moe li da se
zakune da to nije bilo zbog tvog greha, da sve te lepe rei nisu bile samo nain da prikrije greh
zbog koga se vatra sa nebesa sruila na Sodomu?"
Zurio je u nju, i dalje strano bled. "Mora da si poludela, gospo moja. Te noi o kojoj
govorimo... bio sam pijan, ne znam ta misli da si videla. Bio je Beltan, i snaga Boginje bila je u
nama. Mislim da ti se um pomraio od silnih molitvi, Gvenvir."
"Nijedan hrianin ne bi tako govorio!"
"Zato i ne volim da smatram sebe za hrianina!" proderao se, konano izgubivi strpljenje.
"Dosta mi je ove prie o grehu! Da sam te oterao od sebe - da, jer to su mi savetovali, a nisam
pristao jer sam te suvie voleo - da sam uzeo drugu enu..."
"Ne! Radije si me delio sa Lanseletom, kako bi i njega imao..."
"Reci to jo jednom", kazao je vrlo tiho, "i bila mi ena ili ne, voleo te ili ne, ubiu te, moja
Gvenvir!"
Ali ona je sada ve histeirno jecala i nije mogla da se zaustavi. "Govori da eli sina i da si me
zato naveo na neoprostivi greh - ako sam zgreila, pa me je Bog zato kaznio jalovou, zar me nisi
ti naterao na taj greh? Pa ak i sada, tvoj naslednik je Lanseletov sin. Sme li da tvrdi da ne voli
Lanseleta vie od svega, kad si proglasio njegovog sina za naslednika, a ne svog, kad mi nisi dao da
usvojim tvog sina..."
"Hajde da pozovem tvoju poslugu, Gvenvir", uzdahnuo je Artur. "Van sebe si. Kunem ti se da
nemam sina, a ako i imam neko sluajno zaeto dete iz ratnih dana, to je sa enom koju ne
poznajem i koja nije znala ko sam. Nikada nijedna ena nije dola da mi kae da je rodila moje
dete. Bez obzira na sve svetenike i grehove, ne verujem da bi se ijedna ena stidela da prizna da je
rodila sina Vrhovnom kralju bez dece. Nikada nisam uzeo enu protiv njene volje, niti udatu.
Kakve su to gluposti o mom sinu koga bi htela da usvoji? Kaem ti da nemam sina. esto sam se
pitao da me nije neka bolest iz detinjstva, ili ona rana, moda uinila jalovim... Ja nemam sina."
"To je la!" besno je rekla Gvenvir. "Morgana mi je zabranila da to pominjem, ali jo davno sam
otila kod nje da je zamolim za amajliju protiv jalovosti. Bila sam oajna, rekla sam da u se podati
drugom oveku, poto mi se inilo najverovatnije da ti ne moe da zane dete. I tada mi se
Morgana zaklela da moe da zane dete, da je videla tvog sina, usvojenog na dvoru u Lotiji, ali
me je naterala da obeam da neu nikome govoriti o tome..."
"Usvojen na dvoru u Lotiji..." ponovio je Artur i uhvatio se za grudi, kao da tu osea straan bol.
"Oh, blagi Boe..." apnuo je, "a ja nisam imao pojma..."
Gvenvir je osetila da je obuzima uas. "Ne, ne, Arture, Morgana lae! Sigurno je to rekla iz
zlobe, ona je naterala Lanseleta i na enidbu Elenom, iz ljubomore... sigurno je lagala da me
zatruje..."
"Morgana je svetenica Avalona", smireno je rekao Artur. "Ona ne lae, Gvenvir, mislim da se
moramo raspitati za to. Poalji po Morganu..."
"Ne, ne", preklinjala je Gvenvir. "ao mi je to sam to rekla - bila sam van sebe - oh, dragi
gospodaru i muu moj, alim zbog svake rei koju sam rekla! Molim te, oprosti mi... molim te!"
Zagrlio ju je. "I ti treba da oprosti meni, draga gospo moja. Sada vidim koliku sam ti nepravdu
naneo. Ali kada oslobodi vetrove, mora ih pustiti da duvaju, makar pretili i da te rastrgnu..."
Neno ju je poljubio u elo. "Poalji po Morganu."
"Oh, gospodaru moj, Arture, molim te... obeala sam joj da ti to nikada neu pomenuti..."
"E, znai da si prekrila obeanje", rekao je Artur. "Nisam traio da mi kae, ali ti si to uinila,
i sad kad je reeno, ne moe nazad." Priao je vratima i pozvao komornika. "Poi gospi Morgani i
naloi joj da doe ovamo to pre moe."
Kad je ovek otiao, Artur je pozvao Gvenvirinu slukinju, i Gvenvir je stajala kao skamenjena
dok joj je ena oblaila prazninu haljinu i eljala je. Otpila je malo zagrejane vode i vina, ali grlo
joj se stezalo. Izgovorila je neoprostive rei.
Ali ako je istina da mi je ovog jutra podario dete... osetila je snaan bol u itavom telu, ak i u
materici. Moe li ita da se ukoreni i raste uz ovoliku gorinu?
Posle nekog vremena stigla je Morgana u tamnocrvenoj haljini, sa purpurnim svilenim trakama
upletenim u kosu; lepo se obukla za sveanost i delovala je ivahno i blistavo.
A ja sam samo jalovo drvo, pomislila je Gvenvir. Elena ima Lanseletovog sina; ak i Morgana,
koja nema mua i ni ne eli ga, ak i ona se kurvala i rodila je sina ko zna kome; Artur je zaeo
sina nekoj nepoznatoj eni, a ja... ja nemam sina.
Morgana je prila da je poljubi; Gvenvir je ukoeno stajala u njenom zagrljaju. Potom se
Morgana obratila Arturu. "Naredio si mi da doem, brate?"
"Izvini to sam te uznemirio ovako rano, sestro", rekao je on. "Gvenvir, ponovi pred Morganom
ono to si mi rekla. Neu da se po mom dvoru pronose nepotvrena govorkanja."
Morgana je pogledala Gvenvir i primetila tragove suza i crvene oi. "Dragi brate", rekla je,
"tvoja kraljica je bolesna. Je li opet trudna? Ma ta da je rekla, postoji poslovica - re nikoga nije
ubila."
Artur je hladno pogledao Gvenvir, i Morgana se povukla; ovakvog Atura nije poznavala, ovo je
bilo strogo lice Vrhovnog kralja koji sedi na prestolu i deli pravdu.
"Gvenvir", rekao je, "ne samo kao tvoj mu, nego i kao tvoj kralj, nareujem ti: ponovi pred
Morganom ono to si rekla iza njenih lea, i ono to je ona tebi rekla, da imam sina usvojenog na
dvoru u Lotiji..."
Istina je, pomislila je tog asa Gvenvir. Uvek ranije, ak i kada je Vivijen ubijena na njene oi,
Morganino lice uvek je bilo hladno i smireno lice svetenice... Istina je, i to joj zbog neega mnogo
znai... ali zato?
"Morgana", rekao je Artur. "Reci mi - je li to istina? Imam li sina?"
ta to znai Morgani? Zato bi elela da se to krije, ak i od Artura? Mogla bi eleti da njeno
kurvanje ostane skriveno, ali zato bi krila od Artura da on ima sina? A onda je naslutila istinu, i
glasno je jeknula.
Svetenica Avalona ne lae, pomislila je Morgana. Ali ja sam izgnana iz Avalona, i zbog toga,
da ne bi sve bilo uzaludno, moram sad da laem, i to dobro i brzo...
"S kim?" ljutito je upitala Gvenvir. " S jednom od onih pokvarenih svetenica Avalona koje leu
sa mukarcima u grehu i poudi na njihovim poganim sveanostima?"
"Ti ne zna nita o Avalonu", rekla je Morgana, trudei se da joj glas ostane miran. "Tvoje rei
su kao vetar, bez smisla..."
Artur ju je uhvatio za uku. "Morgana... sestro moja..." i na trenutak je pomislila da e zaplakati...
kao to je on plakao u njenom naruju, onog jutra kada je prvi shvatio kako ih je Vivijen oboje
saterala u klopku...
Usta su joj bila suva, a oi su je pekle. "Govorila sam o... tvom sinu... samo da bih uteila
Gvenvir, Arture. Plaila se da ti ne moe da joj napravi dete..."
"Da si bar htela da utei mene", rekao je Artur, ali osmeh mu se nije rairio dalje od iskrivljenih
usana. "Sve ove godine iveo sam u uverenju da ne mogu da zanem sebi sina, ak ni da bih spasao
kraljevstvo - Morgana, mora nam rei istinu."
Morgana je duboko uzdahnula. U mrtvoj tiini koja je vladala u sobi mogla je da uje lave
negde daleko iza prozora, i neku malu bubu kako zuji ko zna gde. Konano je progovorila. "U ime
Boginje, Arture, poto zahteva da ti kaem - rodila sam sina Kralju-Jelenu, deset meseevih mena
posle tvog proglaenja za kralja na Ostrvu zmaja. Morgoza ja uzela da se stara o njemu, i zaklela mi
se da nikada nita nee saznati od nje. Sada si uo od mene. Neka se tu i zavri."
Artur je bio samrtniki bled. vrsto ju je zagrlio, i oseala je njegovo drhtanje. Suze su mu tekle
niz lice, a on nije ni pokuao da ih zaustavi ili obrie. "Oh, Morgana, Morgana, sirota moja sestro -
znao sam da sam ti naneo veliko zlo, ali nisam ni sanjao da je bilo toliko veliko..."
"Znai, istina je?" povikala je Gvenvir. "Ova neista kuka, tvoja sestra, toliko je pokvarena da
je vebala svoje vetine ak i na sopstvenom bratu!"
Artur se naglo okrenuo ka njoj, i dalje grlei Morganu. Progovorio je glasom kakav Gvenvir
nikada ranije nije ula. "Tiina! Ni re da nisi rekla protiv moje sestre - nije to ni njeno delo ni
njena krivica!" Duboko, drhtavo je uzdahnuo, i Gvenvir je imala vremena da zauje odjek
sopstvenih stranih rei.
"Sirota sestro moja", ponovio je Artur. "A nosila si taj teret sama i nikada mi nita nisi rekla...
ne, Gvenvir", urno je rekao, opet se okrenuvi ka njoj, "nije ono to ti misli. To je bilo na mom
proglaenju za kralja, i nismo prepoznali jedno drugo - bio je mrak, a nismo se videli jo otkako
sam bio tako mali da me je Morgana nosila u naruju. Za mene je ona bila samo svetenica Majke,
a ja sam za nju bio samo Rogati, i kada smo se prepoznali, bilo je prekasno i teta je ve uinjena",
rekao je, i kao da se opet borio sa suzama. Potom je vrsto zagrlio Morganu. "Morgana, Morgana,
trebalo je da mi kae!"
"I opet misli samo na nju!" povikala je Gvenvir. "A ne misli na najvei od svih grehova - ona
ti je sestra, dete tvoje majke, i zbog toga e te Bog kazniti..."
"Ve me je kaznio", rekao je Artur, i dalje grlei Morganu. "Ali zgreio sam nesvesno, bez zle
namere."
"Moda te je zbog toga kaznio jalovou", rekla je Gvenvir, "i ako bi se sada pokajao i
ispovedio..."
Morgana se neno odvojila od Artura. Gvenvir je gledala, u neizrecivom gnevu, kako Morgana
svojom maramicom brie njegove suze, gotovo nesvesnim pokretom, kao majka ili starija sestra,
bez ikakve pokvarenosti koju bi Gvenvir toliko elela da vidi. "Gvenvir", rekla je, "suvie misli na
grehe. Artur i ja nismo zgreili. Spojili smo se voljom Boginje, zbog sila ivota, i ako se rodilo
dete, ono je roeno u ljubavi, ma ta da nas je spojilo. Artur ne moe priznati sina koga mu je rodila
sestra, to je tano. Ali on nije prvi kralj koji ima kopile ije postojanje ne sme da prizna. Deak je
zdrav i snaan, a i bezbedan je u Avalonu. Boginja - a ni tvoj Bog - nije osvetoljubivi demon koji
jedva eka da kanjava ljude zbog izmiljenih grehova. Ono to se desilo izmeu Artura i mene nije
trebalo da se desi, ni on ni ja to nismo eleli, ali desilo se - a Boginja ne bi tebe kanjavala
jalovou zbog tuih greha. Zar krivi Artura zbog toga to nema dece, Gven?"
"Da!" povikala je Gvenvir. "On je zgreio, i Bog ga je kaznio - zbog rodoskrvnua, zbog
zainjanja sina sopstvenoj sestri - zbog sluenja Boginji, opakoj, zloj prikazi... Arture, reci mi da
e se pokajati, da e na ovaj sveti dan otii kod biskupa i ispovediti mu se, i da e okajati grehe
onako kako ti on odredi, jer moda e ti onda Bog oprostiti i prestati da nas oboje kanjava!"
Artur je nesigurno pogledao Morganu, pa Gvenvir. "Okajanje?" upitala je Morgana. "Greh? Zar
zaista vreuje da je tvoj Bog zlobni starac koji se unja okolo da bi video ko spava sa tuim
enama?"
"Ja sam ispovedila svoje grehe", uzviknula je Gvenvir, "okajala sam ih i razreena sam, ne
kanjavan nas Bog zbog mojih grehova! Reci da e i ti to uiniti, Arture! Kad ti je Bog podario
pobedu na planini Badon, zarekao si se da e odbaciti staru zastavu sa zmajem i da e vladati kao
hrianski kralj, ali ovaj greh nisi ispovedio. Sada se pokaj i zbog toga, i neka nam Bog na ovaj dan
podari pobedu kao i na planini Badon - oslobodi se svih grehova, i daj mi sina koji e posle tebe
vladati u Kamelotu!"
Artur se okrenuo i naslonio se na zid, pokrivi lice dlanovima. Morgana je umalo pola ka
njemu, ali ju je zastavio Gvenvirin uzvik. "Dalje od njega, ti...! Zar e ga navesti na jo neki greh?
Zar nisi dovoljno uinila, ti i tvoj demon koga naziva Boginjom, ti i ona matora vetica koju je
Balin s pravom ubio zbog njenih kvarnih arolija..."
Morgana je vrsto zamurila, i izgledalo je kao da e zaplakati. Uzdahnula je. "Ne mogu da
sluam kako blati moju veru, Gvenvir. Ja tvoju nisam dirala, seti se. Bog je Bog, ma kako ga zvali,
i uvek je dobar. Mislim da je greh smatrati Boga okrutnim ili osvetoljubivim, a ti ga smatra gorim
nego veina svetenika. Molim te da dobro razmisli ta e uraditi pre nego to preda Artura u
ruke svetenicima." Okrenula se i napustila sobu, a njene purpurne haljine su se njihale oko nje.
Artur se okrenuo ka Gvenvir. Kad joj se obratio, uinio je to nenije nego ikada ranije, ak i dok
su leali zagrljeni. "Najdraa ljubavi moja..."
"Zar moe tako da me zove?" gorko je odvratila i okrenula mu lea. Poao je za njom, poloio
joj ruku na rame i okrenuo je ka sebi.
"Najdraa gospo i kraljice moja - zar sam ti naneo toliko zlo?"
"ak i sada", odvratila je drhtei, "ak i sada misli samo na zlo koje si naneo Morgani..."
"Zar treba da budem srean pri pomisli na ono to sam uinio svojoj sestri? Kunem ti se da je
nisam prepoznao sve dok nije bilo gotovo, a onda, kad sam je prepoznao, ona me je teila, kao da
sam jo onaj deai koji joj je sedeo u krilu... Da se okomila na mene i optuila me, kao to je
imala prava da uini, mislim da bih otiao da se utopim u Jezeru. Ali nikada nisam ni pomislio na
mogue posledice... bio sam tako mlad, i ekali su me Saksonci i bitke..." Bespomono je rairio
ruke. "Pokuao sam da uinim onako kako mi je naredila - da ostavim to za sobom, da se seam da
smo to to smo uinili - uinili u neznanju. Oh, verovatno je to i bio greh, ali nisam svesno odabrao
da greim..."
Delovao je tako izmueno da je Gvenvir na trenutak bila u iskuenju da mu kae ono to je eleo
da uje, da zaista nije uinio nikakvo zlo; da ga zagrli i utei. Ali nije to uinila. Nikada, nikada
Artur nije doao njoj po utehu, nikada joj nije stavio do znanja da je uinio neto loe; ak i sada je
uporno tvrdio da greh zbog koga su ostali bez dece nije bio greh; brinuo se samo zbog zla koje je
naneo onoj prokletoj arobnici, svojoj sestri! Opet je zaplakala, besna jer je znala da plae od tuge,
a ne od gneva. "Zar misli da si naudio samo Morgani?"
"Ne vidim da sam naudio ikome drugom", tvrdoglavo je rekao. "Gvenvir, pa to je bilo pre nego
to sam te uopte i video!"
"Ali oenio si se mnome, ne ispovedivi ovaj veliki greh, i ak i sada se pravda, mada bi
trebalo da ga okaje i bude osloboen, i spase nas oboje kazne..."
"Gvenvir moja", umorno je rekao on, "ako je tvoj Bog takav da kanjava oveka zbog greha koji
nije ni znao da ini, zar misli da bi povukao kaznu ako se poverim sveteniku i izgovorim molitve
kakve mi on zada, i ono to mi jo odredi, ne znam - da jedem samo hleb i vodu..."
"Ako se istinski pokaje..."
"Oh, Boe, zar misli da se nisam pokajao?" planuo je Artur. "Kajao sam se kad god bih
pogledao Morganu, svih ovih dvanaest godina! Zar bi moje kajanje bilo jae kad bih ga izveo pred
jednim od onih svetenika koji jedva ekaju da se domognu nekakve moi nad kraljem?"
"Ti misli samo na svoj ponos", ljutito je rekla Gvenvir, "a i ponos je greh. Kad bi samo bio
ponizan, Bog bi ti oprostio!"
"Ako je tvoj Bog takav, ne treba mi njegov oprotaj!" Artur je stezao pesnice. "Ja moram da
vladam svojim kraljevstvom, Gven, a to ne mogu dok kleim pred nekim svetenikom i prihvatam
sve to mi on odredi za iskupljenje! A treba da mislim i na Morganu - ionako je nazivaju
arobnicom, kurvom, veticom! Nemam prava da ispovedim greh za koji znam da e javno
osramotiti moju sestru!"
"I Morgana ima duu koju treba spasti", rekla je Gvenvir, "a ako narod ove zemlje vidi kako
njihov kralj moe da odbaci ponos i da misli na svoju duu, da se ponizno kaje za svoje grehe, onda
e im to pomoi da spasu svoje due, i to e ti biti priznato u zaslugu ak i u raju!"
Artur je uzdahnuo. "Eto, govori kao da si mi savetnik, Gvenvir. Ja nisam svetenik, i ne tiu me
se due mog naroda..."
"Kako se usuuje da tako govori?" povikala je. "Kao to je kralj iznad svog naroda i raspolae
njihovim ivotima, tako raspolae i njihovim duama! Trebalo bi da si prvi u pobonoti kao to si
prvi u hrabrosti na bojnom polju - ta bi mislio o kralju koji alje vojnike u boj, a sam sedi u
bezbednosti i gleda ih izdaleka?"
"Nita lepo", rekao je Artur, i Gvenvir je shvatila da ga ima u aci. "A ta bi mislio o kralju koji
vidi kako njegovom narodu nedostaju pobonost i vrline, a tvrdi da ga zanimaju samo njegovi
sopstveni gresi?"
Artur je opet uzdahnuo. "Zato ti je toliko stalo, Gvenvir?"
"Zato to ne mogu da podnesem pomisao da e patiti u paklenom ognju... i zato to bi, kad bi se
ti oslobodio svojih greha, Bog moda prestao da nas kanjava jalovou."
Tu joj se glas prekinuo i briznula je u pla. On ju je zagrlio i privio joj glavu na rame. "Zar
zaista veruje u to, kraljice moja?" neno je upitao.
Setila se; jednom ranije, kada je isprva odbio da ponese u bitku zastavu sa Devicom Marijom,
isto ovako joj se obratio. I tada je odnela pobedu i privela ga Hristu, i Bog mu je podario pobedu.
Ali tada nije znala da on na dui nosi ovaj neispoveeni greh. Klimnula je glavom na njegovom
ramenu i zaula ga kako uzdie.
"Onda sam i tebi naneo zlo, i moram to nekako da popravim. Ali ne vidim zato bi i Morgana
morala da se stidi zbog ovoga."
"Uvek Morgana", besno je rekla Gvenvir. "Nee da ona pati, ona je u tvojim oima savrena -
pa reci mi, onda, je li pravo da ja patim zbog tvojih grehova, ili ti? Zar je toliko voli vie od mene
da e pustiti da ostanem bez dece samo da bi greh ostao skriven?"
"ak i ako sam ja zgreio, moja Gven, Morgana nije kriva..."
"Nije, naravno", planula je Gvenvir, "jer ona potuje onu drevnu Boginju, a svetenici kau da je
ta Boginja ona ista zmija zla koju je na Gospod isterao iz Edenskog vrta! Morgana se ak i sada
dri svojih prljavih i kvarnih obreda - Bog kae da oni koji nisu uli re Gospodnju mogu biti
spaseni, ali ta e biti sa Morganom, koja je odrasla u hrianskom domu, a potom se sva predala
gresima Avalona? Tokom svih godina koje je provela na ovom dvoru, sluala je o Hristu, a zar nije
reeno da oni koji uju rei Hristove i ne pokaju se, svakako e biti prokleti? Pogotovo ene moraju
da se pokaju, poto je greh stigao na ovaj svet preko ene..."
Artur ju je prekinuo. "ta eli da uinim, moja Gvenvir?"
"Danas su Duhovi", rekla je, briui oi i pokuavajui da prigui jecaje, "dan kada se Sveti Duh
spustio na ljude. Hoe li poi na misu i uzeti priee, nosei na dui ogroman greh?"
"Pa... izgleda da neu", rekao je Artur slomljenim glasom. "Ako zaista veruje u to, Gvenvir,
neu te odbiti. Pokajau se, mada i dalje mislim da to nije bio greh, i izvriu pokoru koju mi
odredi biskup." Pokuao je da se nasmei, ali ispala je samo strana grimasa. "Nadam se, tebe radi,
ljubavi, da si u pravu to se tie Boje volje."
A Gvenvir, ak i kad ga je zagrlila, jecajui od zahvalnosti, na trenutak je osetila straan strah i
sumnju. Setila se kako je stajala u Meleagrantovoj kui, svesna da je molitve nee spasti. Bog je
nije nagradio zbog vrline, i kada je Lanselet doao po nju, zar se nije zaklela da se vie nikada nee
kriti ni kajati, jer Bog koji je nije nagradio zbog vrline svakako je nee ni kazniti zbog grehova.
Bogu ionako nije stalo do toga...
Ali Bog ju je ipak kaznio; Bog joj je oduzeo Lanseleta i dao ga Eleni, i tako, opasnost kojoj je
izloila svoju duu nije nita vredela... ispovedila se i okajala grehe, ali Bog ju je i dalje kanjavao.
A sada je znala da to moda nije njena krivica, moda je nosila i teinu Arturovog greha, greha koji
je poinio sa svojom sestrom. Ali ako se oboje oslobode greha, ako on okaje taj strani
neispoveeni greh, ako postane ponizan, Bog e mu nesumnjivo oprostiti...
Artur ju je poljubio u teme i pogladio je po kosi. Potom se odmakao, i osetila je hladnou i
usamljenost kad je sklonio ruke, kao da nije nita bezbednija unutar zidova nego pod otvorenim
nebom, stranim, ogromnim, punim uasa. Ponovo je pola ka njemu, da se skloni u njegovo
naruje, ali on se sruio u stolicu i ostao tako, iscrpljen, poraen, hiljadama milja daleko od nje.
Konano je podigao glavu i rekao, uz uzdah koji kao da mu se otrgao iz dubine due: "Poalji po
oca Patricijusa."

8.
Kad je ostavila Artura i Gvenvir u njihovim odajama, Morgana je dograbila ogrta i izletela
napolje, ne marei za kiu. Otila je do visokih grudobrana i pola da eta po njima, sama; atori
Arturovih sledbenika i vitezova, niih kraljeva i gostiju, prekrili su podnoje brega na ijem vrhu se
nalazio Kamelot, i ak su se i po kii videle ive boje na zastavama. Ali nebo je bilo mrano, a
niski, gusti oblaci gotovo su dodirivali brdo; nemirno koraajui, Morgana je pomislila kako je
Sveti Duh mogao da odabere i lepi dan da se spusti na svoj narod - pogotovo na Artura.
Oh, da, Gvenvir mu nee dati mira sve dok ne ode svetenicima na milost i nemilost. A ta je sa
njegovim zavetom Avalonu?
Pa ipak, ako je Gvideonova sudbina da jednog dana sedne na oev presto, ako je to ono to je
Merlin planirao... niko ne moe da umakne od svoje sudbine. ak ni ene, mrano je pomislila.
Talesin, koji je poznavao stare pesme i prie, jednom joj je ispriao drevnu pripovest o narodu koji
je obitavao na jugu, u Svetoj zemlji ili blizu nje, i o oveku kome je na roenju reeno da e ubiti
svog oca i oeniti se svojom majkom. Roditelji su se uasnuli i ostavili ga u planini da umre, pa su
ga nali i odgajili pastiri, i jednog dana, kad je sreo svog oca, ne znajui ko je to, sporekao se sa
njim, ubio ga, i oenio se njegovom udovicom; prema tome, upravo ono to su roditelji preduzeli
da bi spreili ispunjenje kletve omoguilo je da se ona ostvari - da je odastao u roditeljskoj kui, ne
bi uinio ono to je uinio iz neznanja...
I ona i Artur su uinili to to su uinili iz neznanja, ali vilinska ena je proklela njenog
sina: Odrekni se svoje bebe, ili je ubij im se rodi; ta biva sa Kraljem-Jelenom kada odraste novi
mladi jelen? inilo joj se da je svet oko nje siv i udan, kao da je zalutala u magle Avalona, i u
glavi joj je odzvanjalo udno brujanje.
Svuda oko nje zaula se strana buka... ne, to su crkvena zvona, zvoni za misu. ula je da ni
vilinski narod ne trpi zvuk crkvenih zvona, i da su se zato povukli u daleka brda... znala je da ne
moe da ode i mirno je odslua, kao obino, iz utivosti prema kraljici, kako bi dala primer
ostalima. Zidovi bi je guili, a mrmljanje svetenika i tamjan bi je izludeli; bolje da ostane ovde, na
istoj kii. Tek sad se setila da navue kapuljau; trake u kosi bile su joj potpuno mokre, mora da
joj je frizura upropaena. Kad je pokuala da ih namesti, na prstima joj je ostala crvena boja; tako
skupa tkanina, a tako loe obojena.
Utom je kia malo oslabila, i meu atorima su poeli da se kreu ljudi.
"Danas nee biti turnira", rekao je neki glas iza nje, "inae bih zatraio jednu od tih traka koje
nameta, pa bih je poneo kao zastavu, gospo Morgana."
Morgana je zamirkala, pokuavajui da se pribere. Mladi, vitak i tamnokos, sa crnim oima;
delovao joj je poznat, ali nije mogla da se seti...
"Ne sea me se, gospo?" upitao je sa prebacivanjem. "A uo sam da si uloila traku u opkladu
na moj uspeh na turniru pre dve godine - ili moda tri?"
Sad ga se setila; bio je to sin kralja Urijensa od Severnog Velsa. Akolon mu je ime; kladila se sa
jednom od kraljiinih gospi koja je tvrdila da niko ne moe da u boju pobedi Lanseleta... Nikada
nije saznala ko je dobio opkladu; na te Duhove je ubijena Vivijen.
"Seam te se, ser Akolone, ali na te Duhove, ako se moda sea, desilo se strano ubistvo, i
stradala je moja usvojena majka..."
On se smesta uozbiljio. "Izvinjavam se to sam te podsetio na taj alosni dogaaj.
Pretpostavljam da e, dok smo ovde, biti jo mnogo turnira, poto u zemlji vlada mir - moj
gospodar Artur eli da se uveri je li njegova vojska jo sposobna da nas sve brani."
"Verovatno nee biti potrebe za tim", rekla je, "jer ak i divlji Severnjaci idu da osvajaju neke
druge zemlje. Da li ti nedostaju dani ratova i slave?"
Ima lep osmeh, pomislila je. "Borio sam se na planini Badon", rekao je on. "To mi je bila prva
bitka, i umalo da postane i poslednja. Sve mi se ini da mnogo vie volim turnire. Boriu se ako
moram, ali bolje je takmiiti se u vetinama sa prijateljima koji ne ele da te ubiju, dok nas gledaju
lepe gospe i dive nam se - u pravom boju, gospo, nema nikoga da se divi vitetvu, a i vitetva ima
vrlo malo, uprkos svim priama o hrabrosti..."
Dok su razgovarali, pribliili su se crkvi; zvonjava mu je gotovo priguila glas - vrlo prijatan,
melodian glas. Upitala se da li mladi svira na harfi. Naglo se okrenula da se udalji od zvonjave.
"Zar nee poi na svetu misu, gospo Morgana?"
Nasmeila se i pogledala njegova doruja, gde su se preplitale zmije. Prevukla je prstom preko
jedne od njih. "A ti?"
"Ne znam. Mislio sam da poem i vidim prijatelje - ne, mislim da ipak neu", rekao je, smeei
se, "kad mogu da umesto toga razgovaram sa gospom..."
"Zar se ne boji za svoju duu?" ironino je upitala.
"Oh, moj otac je dovojno poboan za obojicu... on sada nema enu i svakako eli da proui teren
i vidi kakvi su izgledi za jo jedno osvajanje. Nasluao se pria o apostolima i zna da je bolje
oeniti se nego goreti u paklu, a on je prilino zagoreo - mnogo vie nego to bih rekao da prilii
oveku u njegovim godinama..."
"Ostao si bez majke, ser Akolone?"
"Da, jo pre nego to sam prohodao; a ostao sam i bez maehe broj jedan, dva i tri", rekao je
Akolon. "Moj otac ima tri iva sina, svakako mu ne treba jo naslednika, ali suvie je poboan da bi
poveo neku enu pravo u krevet, pa zato mora da se opet oeni. ak je i moj najstariji brat ve
oenjen i ima i sina."
"Tebe je dobio u poodmaklim godinama?"
"U srednjim godinama", reko je Akolon. "Nisam ba toliko mlad. Da nije bilo ratova dok sam
bio mlai, moda bih otiao na Avalon i posvetio se svetenikom zvanju. Ali moj otac je pod stare
dane postao hrianin."
"Ali ti ipak nosi zmije."
Klimnuo je glavom. "A imam i pomalo njihove mudrosti, mada ne dovoljno da bih bio
zadovoljan. U ovakva vremena mlai sinovi nemaju mnogo posla. Otac mi je rekao da e na ovom
skupu potraiti enu i za mene", rekao je uz osmeh. "Voleo bih da si ker nekog manje vanog,
gospo."
Morgana je osetila da je pocrvenela kao devojica. "Oh, ja sam prestara za tebe", rekla je, "i
kralju sam samo polusestra po majci. Moj otac je bio vojvoda Gorloas, prvi koga je Uter Pendragon
ubio kao izdajnika..."
Akolon je zastao pre nego to je odgovorio. "U ova vremena moda je opasno nositi zmije - ili
e postati opasno, ako svetenici postanu jo moniji. Kada je Artur doao na presto, uo sam da ga
Avalon podrava, da mu je Merlin dao ma koji pripada Posveenim sudovima Obreda. Ali sada je
njegov dvor tako hrianski... otac mi je priao da se plaio da e Artur vladati zemljom na druidski
nain, ali izgleda da nije ispalo tako..."
"Istina", ljutito je rekla Morgana. "Ali on i dalje nosi druidski ma..."
Akolon ju je paljivo pogledao. "A ti nosi polumesec Avalona." Morgana je pocrvenela. Sada
su svi uli u crkvu, i vrata su bila zatvorena. "Kia se pojaala - gospo Morgana, sva e pokisnuti i
prehladie se. Mora da ue. Ali hoe li doi da sedi kraj mene na dananjoj gozbi?"
Oklevala je, smeei se. Artur i Gvenvir svakako nee traiti njeno drutvo posle ovoga to se
danas desilo.
Ona, koja se sigurno sea kako izgleda postati rtva Meleagrantove poude... zar moe da me
krivi, ona koja se teila u naruju muevljevog najboljeg prijatelja? Oh, ne, nje to bilo silovanje, ni
sluajno, ali ja sam data Rogatom bez pitanja da li to elim... nije me elja dovela bratu u postelju,
nego poslunost prema volji Boginje...
Akolon je i dalje ekao na njen odgovor, eljno je gledajui u lice. Ako poelim, poljubie me,
preklinjae me da ga makar dodirnem. Znala je to i to joj je malo zacelilo ponos. Nasmeila mu se,
i videla je da ga je to ushitilo.
"Vrlo rado, ako moemo da sedimo dalje od tvog oca."
Iznenada joj je sinulo: tako ju je gledao i Artur. Toga se Gvenvir boji. Ona zna ono to ja nisam
znala: kad bih samo pruila ruku Arturu, navela bih ga da prestane da je slua; Artur mene vie
voli. Ne elim Artura, drag mi je samo kao brat, ali ona to ne zna. Boji se da bih, uz pomo tajnih
znanja Avalona, jednim pokretom mogla ponovo da ga dovedem u svoju postelju.
"Molim te, ui i presvuci haljinu", rekao je Akolon, a Morgana mu se opet nasmeila i uhvatila
ga za ruku.
"Vidimo se na gozbi."

Tokom itave mise, Gvenvir je sedela sama, trudei se da se pribere. Nadbiskup je odrao
uobiajenu propoved za Duhove, priajui o sputanju Svetog Duha, a ona je razmiljala.Ako se
Artur istinski pokajao zbog svojih grehova i postao hrianin, morau da se zahvalim Svetom Duhu
to se danas spustio na nas dvoje. Osetila je da nesvesno dodiruje stomak; danas su legli zajedno, i
kroz devet meseci moda e drati u naruju naslednika kraljevstva... Bacila je pogled ka
Lanseletu, koji je kleao kraj Elene. Primetila je, ljubomorno, da je Elenin stomak opet narastao.
Jo jedan sin ili ker. I sad Elena uiva, uz mukarca koga sam tako dugo i duboko volela, i ima
sina koga je ja trebalo ja da rodim... pa, moram pognuti glavu i biti ponizna jo neko vreme, nee
mi smetati da se pretvaram kako verujem da e njen sin naslediti Arturov presto... o, kakva sam ja
grenica, govorim Arturu o odricanju od ponosa, a ja sam puna ponosa.
Crkva je bila prepuna, kao i uvek na ovaj dan. Artur je delovao bledo i iscrpljeno; razgovarao je
sa biskupom, ali nije bilo vremena da njih dvoje popriaju pre mise. Kleala je kraj njega kao kraj
stranca, kao pre nego to su prvi put legli u postelju, uasnuta od nepoznatih stvari koje je oekuju.
Treba da se pomirim sa Morganom...
Zato se oseam kriva? Morgana je grena... ja sam okajala svoje grehe, ispovedila sam ih i
razreena sam...
Morgana nije dola u crkvu; svakako nije imala drskosti da doe kad se pokazalo kakva je
istinski - vetica, arobnica, paganka, poniteljka rodoskrvnua.
Misa se otegla, ali konano se zauo blagoslov i ljudi su poeli da izlaze. Na trenutak se nala
tik uz Elenu i Lanseleta; on je zatitniki obgrlio svoju enu, kako je neko ne bi gurnuo. Gvenvir je
podigla pogled ka njima, kako ne bi morala da gleda Elenin poveliki trbuh.
"Odavno vas nismo videli na dvoru", rekla je.
"Oh, na severu ima mnogo posla", odgovorio je Lanselet.
"Zmajeva vie nema, nadam se", primetio je Artur.
"Bogu hvala, nema ih", nasmeio se Lanselet. "Moj prvi zmaj umalo da mi bude i poslednji...
Boe, oprosti mi to sam se podsmevao Pelinoru kada je govorio o toj zveri! Sad kad vie nema
Saksonaca za ratovanje, pretpostavljam da e nai vitezovi morati da se bave zmajevima,
razbojnicima i svim drugim problemima koji more narod."
Elena se stidljivo osmehnula Gvenviri. "Moj mu je kao i svi mukarci - radije bi iao u bitku,
makar i protiv zmajeva, nego da ostane kod kue i uiva u miru za koji se toliko borio! Je li i Artur
takav?"
"Mislim da ima sasvim dovojno bitaka i ovde, jer ljudi dolaze kod njega da im udeli pravdu",
odgovorila je Gvenvir. "Kada se ovo oekuje?" upitala je, gledajui Elenin trbuh. "ta misli, hoe
li biti opet sin, ili ker?"
"Nadam se da e biti sin, ne elim kerku", rekla je Elena, "ali neka bude po Bojoj volji. Gde je
Morgana? Zar nije dola u crkvu? Je li bolesna?"
Gvenvir se pakosno nasmeila. "Verovatno zna koliko je Morgana dobra hrianka."
"Ali ona mi je prijateljica", rekla je Elena, "i ma koliko bila loa hrianka, ja je volim i moliu
se za nju."
Naravno, gorko je pomislila Gvenvir. Udesila je da se uda samo da bi meni napakostila.
Elenine mile plave oi kao da su se zamaglile, a glas joj je delovao lano. Ako bude jo malo ostala
da slua Elenu, more da je zadavi. Izvinila se i udaljila, a malo kasnije za njom je poao i Artur.
"Nadao sam se da e Lanselet ostati sa nama nekoliko nedelja, ali on se ponovo sprema na
Sever", rekao je. "Ali kazao je da Elena moe da ostane, ako ti eli. Toliko je blizu poroaja da ne
bi eleo da putuje kui sama. Moda se i Morgana uelela svoje prijateljice. Pa, sredite vi to izmeu
sebe..." Okrenuo se i pogledao je praznim oima. "Moram da odem kod nadbiskupa. Rekao je da
hoe da razgovaramo odmah posle mise."
Poelela je da ga zgrabi, da ga zadri, da ga obgrli obema rukama, ali sve je ve predaleko
otilo.
"Morgana nije bila u crkvi", rekao je on. "Kai mi, Gvenvir, jesi li joj ita rekla..."
"Ni jednu jedinu re, ni dobru ni lou", piskavo je odvratila Gvenvir. "Ne tie me se gde je ona -
volela bih da je u paklu!"
Uinilo joj se da je zaustio da je izgrdi, i zbog neeg je to ak i elela. Ali on je samo uzdahnuo i
oborio glavu. Nije mogla podneti da ga gleda tako poraenog, nalik na prebijenog psa. "Gven,
molim te, ne svaaj se vie sa Morganom. Ona je ve dovoljno povreena..." Kao da se postideo
zbog molbe, naglo se okrenuo i udaljio se od nje, uputivi se prema nadbiskupu koji se jo
pozdravljao sa svojom pastvom. Kad mu je Artur priao, svetenik se naklonio, izvinio se ostalima i
izgubio se u guvi zajedno sa kraljem.
U zamku je bilo mnogo posla: trebalo je doekati goste na ulazu u salu, razgovarati sa
Arturovim nekadanjnim vitezovima, objanjavati da je Artur zauzet sa jednim od svojih savetnika
- to nije bila la, jer Particije je stvarno bio Arturov savetnik - i da e stoga kasniti. Neko vreme su
svi bili zauzeti pozdravljanjem sa starim prijateljima, priom o dogaajima u svojim domovima i
selima, o sklopljenim brakovima, zadevojenim kerima i odraslim sinovima, novoroenim
bebama, pohvatanim razbojnicima i izgraenim putevima, pa je Arturovo odsustvo jedva i
primeeno. No, na kraju su i uspomene presuile, i ljudi u sali su poeli da mrmljaju. Gvenvir je
znala da e se hrana ohladiti; ali kraljevska gozba ne moe poeti u odsustvu samog kralja.
Naredila je da se poslue pivo, vino i medovina, znajui da e, do trenutka kad jelo stigne na
stolove, veina gostiju biti suvie pijana da primeti da je hladno. Uoila je Morganu daleko niz sto,
kako se smeje i pria sa mladiem koga nije poznavala, mada je videla da oko ruku ima istetovirane
zmije Avalona; hoe li iskoristiti svoje kurvinske ini da i njega zavede, kao to je pre njega zavela
Lanseleta i Merlina? Morgana je toliko pokvarena da nije mogla da ostavi nijednog mukarca na
miru.
Kad je Artur konano stigao, polako i teko koraajui, obuzeo ju je nemir; nikada ga nije videla
takvog, sem kad je bio gotovo smrtno ranjen. Iznenada je osetila da mu je nanela ranu dublju nego
to je mislila, do same due, i na trenutak se upitala nije li Morgana bila u pravu to mu nita nije
rekla. Ne. Kao njegova odana ena, uinila je to je trebalo da bi obezbedila mir njegovoj dui i
konano spasenje; ta u poreenju sa tim znai malo ponienja?
Skinuo je svoju prazninu odeu i ostao je u obinoj, neukraenoj tunici; nije nosio ak ni tanku
zlatnu krunu, kao obino u slinim prilikama. Njegova zlatna kosa delovala je mrano, kao da je
osedeo. Kad su ga videli da ulazi, svi vitezovi su poeli da tapu i viu; on je ozbiljno stajao,
primajui pozdrav, smeei se, i na kraju je podigao ruku.
"Izvinjavam se to ste morali toliko da me ekate", rekao je. "Molim vas da mi oprostite i da se
posvetite mesu." Seo je i uzdahnuo. Sluge su poele da krue sa velikim inijama i tanjirima, a oni
zadueni za seenje ve su otrili noeve. Gvenvir je pustila da joj sluga stavi na tanjir pare
paetine, ali samo se igrala hranom. Posle nekog vremena se odvaila da podigne pogled ka Arturu.
Uprkos izobilju jela, na tanjiru je imao samo komad hleba, ak i bez maslaca, a u peharu mu je bila
voda.
"Ali ti nita ne jede", pobunila se.
On se mrano nasmeio. "Ne znai da mi se ne svia gozba. Siguran sam da je hrana divna kao i
uvek, ljubavi."
"Nije dobro postiti na dan sveanosti..."
Iskrivio je lice. "Pa, ako ba mora da zna", nestrpljivo je rekao, "biskup smatra da je moj greh
toliko straan da se ne moe iskupiti uobiajenim pokajanjem, a poto si ti to elela, eto..." Umorno
je rairio ruke. "Doao sam na gozbu za Duhove u koulji i bez ukrasa, i postiu i moliu se sve dok
se ne iskupim - ali bie po tvome, Gvenvir." Podigao je pehar i otpio malo vode, tako odluno da je
znala da ne treba vie da mu kae ni re.
Ali nije htela da ispadne ovako... Gvenvir se sva ukoila da se ne bi rasplakala; svi su ih gledali,
i svakako je bilo dovoljno strano to kralj na gozbi posti. Napolju je padala kia, ulo se kako
udara o krov. U sali je vladala neobina tiina. Konano je Artur podigao glavu i zatraio muziku.
"Neka nam Morgana peva - ona je bolja od svih minstrela!"
Morgana! Morgana! Uvek Morgana! Ali ta je mogla da uini? Primetila je da je Morgana
skinula jarku haljinu koju je jutros nosila i zamenila je grubljom, tamnom, nalik na kalueriku.
Sada nije toliko liila na kurvu, bez onih jarkih traka u kosi; prila je, uzela harfu i sela je kraj
kraljevog stola da peva.
Poto je izgledalo da Artur to eli, zaulo se malo smeha i ala, a kada je Morgana zavrila,
harfu je uzeo neko drugi, pa jo neko. Nastupilo je etkanje izmeu stolova, razgovor, smeh,
pesma.
Priao im je Lanselet i Artur mu je dao znak da sedne kraj njih, kao u stara vremena. Sluge su
iznosile velike tanjire sa slatkiima i voem, jabukama peenim u mleku i vinu, i najrazliitijim
pecivom. Sedeli su i priali ni o emu naroitom, i Gvenvir je na trenutak bila srena; kao u stara
vremena, kad su svi bili prijatelji, kada su se svi voleli... zato nije uvek ostalo tako?
Posle nekog vremena Artur je ustao. "Mislim da u poi da malo razgovaram sa svojim starim
vitezovima... moje noge su mlade, a neki od njih su postali stari i sedi. Pelinor vie ne izgleda kao
da bi mogao da se bori sa zmajem. Kao da bi mu bitka sa Eleninim kuetom-mezimcem bila sasvim
po meri!"
"Otkako se Elena udala", rekao je Lanselet, "on kao da vie nita nema od ivota. Takvi ljudi
umiru ubrzo poto to uvide. Nadam se da sa njim nee biti tako - volim Pelinora i nadam se da e
jo dugo biti sa nama." Stidljivo se nasmeio. "Nikada se nisam oseao kao da imam oca - mada je
Ban bio dobar prema meni, na neki svoj nain - a sada, prvi put u ivotu, imam roaka koji se
prema meni ponaa kao prema sinu. Nisam imao ni brau, sve dok nisam odrastao i upoznao
Banove sinove, Lajonela i Borsa. Odrastao sam, a da nisam valjano nauio njihov jezik. A Balan je
imao drugog posla."
Artur se jedva nasmeio otkako je doao iz biskupovih odaja, ali sada se osmehivao. "Da li se u
tom sluaju dalji roak moe raunati kao brat, Galahade?"
Lanselet ga je stegao za ruku. "Neka me Bog ubije ako to ikada zaboravim, Gvideone..."
podigao je pogled ka Arturu, i Gvenvir je na trenutak pomislila da e ga Artur zagrliti; ali on se
brzo povukao i spustio ruke. Lanselet je zbunjeno zurio u njega, ali Artur je brzo ustao.
"Eno Urijensa i Markusa od Kornvola - i on je ostario... Videe da njihov kralj nije toliko
uobraen da ne bi doao da popria sa njima na ovaj dan. Ostani kraj Gvenvir, Lanse, neka sve
bude kao u stara vremena."
Lanselet ga je posluao i ostao je da sedi kraj Gvenvir. "Je li Artur bolestan?" upitao je.
Gvenvir je odmahnula glavom. "Izgleda da mora da okaje neki greh, pa se duri zbog toga."
"Pa, Artur sigurno nema na dui neki veliki greh", rekao je Lanselet na to. "On je jedan od
najbesprekornijih ljudi koje znam. Ponosan sam to smo jo prijatelji - ja to ne zasluujem, Gven,
znam." Tako alosno ju je pogledao da je Gvenvir opet umalo briznula u pla. Zato nije mogla da
ih voli obojicu bez greha, zato je Bog odredio da ena sme da ima samo jednog mua? Postala je
gora od Morgane, kad moe sebi da postavlja takva pitanja!
Dodirnula mu je ruku. "Jesi li srean sa Elenom, Lanselete?"
"Srean? Koji je iv ovek srean? Snalazim se koliko mogu."
Pogledala je svoje ruke. Na trenutak je zaboravila da joj je ovaj ovek bio ljubavnik i seala se
samo da joj je bio prijatelj. "Volela bih da bude srean. Zaista."
Na trenutak ju je uhvatio za obe ruke. "Znam, mila. Nisam eleo da danas doem. Volim te i
volim Artura - ali prola su vremena kada sam mogao da budem zadovoljan kao njegov zapovednik
konjice i..." glas mu se slomio. "I kraljiin miljenik."
Ona je naglo podigla pogled, ruku jo u njegovim. "Da li ti se ponekad ini da vie nismo mladi,
Lanselete?"
Klimnuo je glavom i uzdahnuo. "Da - esto."
Morgana je ponovo uzela harfu i poela da peva. "Glas joj je milozvuan kao i ranije", rekao je
Lanselet. "Seam se kako je pevala moja majka - nije pevala tako dobro kao Morgana, ali je imala
isti mek, dubok glas..."
"Morgana je mlada kao i ranije", ljubomorno je rekla Gvenvir.
"Tako je sa onima od stare krvi, izgledaju uvek mladi sve dok jednog dana iznenada ne ostare",
rekao je Lanselet; potom se naglo sagnuo da je poljubi u obraz, sasvim ovla. "Nikad nemoj misliti
da si manje lepa od Morgane, moja Gven. Ti ima sasvim drugaiju lepotu."
"Zato mi to govori?"
"Ljubavi, ne mogu da podnesem da te vidim nesrenu..."
"Mislim da ne znam kao izgleda biti srean", odgovorila mu je.
Kako je mogue da se Morgana ne menja? Ona je vetica koja je unitila moj i Arturov ivot;
njoj je sve lako, sedi, peva i smeje se, a onaj vitez sa zmijama oko doruja joj se divi.
Uskoro je Lanselet rekao da mora da se vrati Eleni, pa ju je ostavio; kada se Artur vratio,
prilazili su mu vitezovi da ga pozdrave, da mu predaju poklone i priaju o starim vremenima. Posle
nekog vremena doao je i Urijens od Severnog Velsa, mrav i sed, ali jo je imao sve zube i vodio
je vojsku u boj kad bi trebalo.
"Doao sam da te zamolim neto, Arture", rekao je. "elim da se opet oenim, i voleo bih da se
orodim sa tvojom kuom. uo sam da je Lot od Lotije mrtav, i stoga molim tvoju dozvolu da se
oenim njegovom udovicom, Morgozom."
Artur je morao da savlada smeh. "E, za to e, prijatelju, morati da trai dozvolu od Gavena.
Lotija je sada njegova, i ne sumnjam da bi rado udao majku, ali gospa je svakako dovoljno odrasla
da ima i svoje miljenje o tome. Ne mogu joj narediti da se uda - to bi bilo kao da nareujem
sopstvenoj majci..."
Gvenviri je iznenada sinula ideja. To bi bilo savreno reenje - i sam Artur je rekao da bi, ako se
rauje po dvoru, Morgana mogla da se nae u nevolji. Pruila je ruku da dodirne Arturov rukav i
tiho mu se obratila. "Arture, Urijens je vaan saveznik. Govorio si mi da su velki rudnici vredni
nama koliko i Rimljanima, zbog gvoa i olova... a ima roaku ija je udaja tvoja briga."
Iznenaeno ju je pogledao. "Urijens je suvie star!"
"Morgana je starija od tebe", odgovorila u je, "a poto on ve ima sinove i unuke, nee mu
smetati ako mu Morgana ne podari decu."
"To je istina", rekao je Artur, mrtei se, "i to mi se ini kao dobra ideja." Ponovo se obratio
Urijensu. "Ne mogu narediti gospi Morgozi da se ponovo uda, ali moja sestra, vojvotkinja od
Kornvola, nije udata."
Urijens se naklonio. "Nisam ni pomislio da ciljam tako visoko, kralju moj, ali ako bi tvoja sestra
pristala da bude kraljica moje zemlje..."
"Nijednu enu ne bih terao na brak protiv njene volje", rekao je Artur, "ali pitaemo je." Dao je
znak pau da se priblii. "Upitaj gospu Morganu da li bi dola ovamo kad zavri pesmu."
Urijens je posmatrao Morganu, ija je tamna haljina naglaavala bledu kou. "Tvoja sestra je
veoma lepa. Svaki mukarac bi bio srean da dobije takvu enu."
Kad se Urijens vratio za svoje mesto za stolom, Artur je zamiljeno pogledao Morganu koja im
je prilazila. "Dugo je neudata - svakako eli da ima dom u kome bi bila gospodarica, umesto da
uvek slui druge ene. A i suvie je uena za nekog mladia. Urijensu e biti drago to je ljupka i
to e dobro upravljati njegovim domom. Ipak, voleo bih da on nije ba toliko star..."
"A ja mislim da e ona biti srenija sa starijim ovekom", rekla je Gvenvir. "Morgana nije
praznoglava curica."
Morgana je prila i naklonila im se. Kao i uvek na javnom mestu, bila je nasmeena i mirna, i
Gvenviri je prvi put bilo milo zbog toga.
"Sestro", rekao je Artur, "imam prosca za tebe. A posle ovoga jutros", spustio je glas, "mislim
da bi bilo dobro da se neko vreme udalji sa dvora."
"I meni bi bilo drago da odem, brate."
"Pa onda, da li bi volela da ivi u Severnom Velsu? ujem da je tamo prilino pusto, ali
sigurno nije kao u Tintagelu..."
Na Gvenvirino iznenaenje, Morgana je pocrvenela kao da joj je petnaest godina. "Neu
pokuavati da se pravim iznenaena, brate."
Artur se nasmejao. "Pa, nije mi rekao da je ve razgovarao sa tobom, prepredenjak jedan."
Morgana je porumenela i poela da se poigrava alom. Uopte ne izgleda kao da joj je toliko
godina, pomislila je Gvenvir. "Moe mu rei da u rado iveti u Severnom Velsu."
"Zar ti ne smeta razlika u godinama?" blago je upitao Artur.
Ona je opet porumenela. "Ako njemu ne smeta, ne smeta ni meni."
"Neka bude tako", rekao je Artur i dao znak Urijensu, koji je priao, sav sijajui. "Moja sestra
mi je rekla da bi rado postala kraljica Severnog Velsa, prijatelju. Ne vidim razloga da se venanje
odlae, moemo da odrati ve u nedelju." Podigao je pehar i obratio se itavom skupu. "Pijmo za
venanje, prijatelji moji - za venanje moje sestre i mog dobrog prijatelja, kralja Urijensa od
Severnog Velsa!"
Prvi put je dananja gozba poela da lii na sveanost za Duhove, jer su pljesak, uzvici
estitanja i buka naprosto uzavreli. Morgana je stajala nepomino, kao okamenjena.
Ali pristala je, rekla je da je razgovarao sa njom... pomislila je Gvenvir, a onda se setila mladia
koji je priao s Morganom. Zar nije to bio Urijensov sin - Akolon, jeste, Akolon. Pa nije valjda
oekivala da e je on zaprositi; Morgana je starija od njega! Mora da je bio Akolon - hoe li ona
napraviti scenu?
A onda ju je zapljusnula mrnja. Neka sad Morgana vidi kako je to biti udata za oveka koga ne
voli!
"Znai, postae i ti kraljica, sestro", rekla je i uzela Morganu za ruku. "Ja u ti biti deverua."
Uprkos slatkim reima, Morgana ju je pogledala pravo u oi, i Gvenvir je znala da nije uspela da
je zavara.
Neka bude tako. Barem emo se osloboditi jedna druge. I vie se neemo pretvarati da smo
prijateljice...

Govori Morgana...
Za brak osuen da se zavri onako kao moj, poeo je sasvim dobro. Gvenvir mi je priredila lepo
venanje, s obzirom na to koliko me je mrzela; imala sam sedam deverua, od kojih su etiri bile
kraljice. Artur mi je dao lep i skup nakit - nikada nisam mnogo marila za nakit, poto nisam navikla
da ga nosim u Avalonu, a ni kasnije, mada sam imala nekoliko komada koji su pripadali Igreni.
Sada mi je dao jo mnogo dragulja nae majke, a deo je bio plen od Saksonaca. Bunila bih se, ali
Gvenvir me je podsetila na to da e Urijens oekivati da njegova ena bude lepo odevena i
ukraena kao kraljica, pa sam slegnula ramenima i pustila da me okiti kao deiju lutku. Setila sam
se jedne ogrlice, od ilibara; viala sam je na Igreni kad sam bila dete, ali ne i kasnije. Jednom sam
je nala u njenoj kutiji za nakit, a ona mi je rekla da ju je dobila od Gorloasa i da e jednog dana
pripasti meni, ali pre nego to sam dorasla da je nosim, postala sam svetenica Avalona i nakit mi
nije bio potreban. Sada je ipak bila moja, uz toliko drugog nakita da sam se bunila kako nikad neu
stii da sve nosim.
Jedino to sam ih molila - da odgode venanje kako bih mogla da pozovem Morgozu da doe,
jer ona mi je jedina iva roaka - nisu pristali da uine. Moda su mislili da bih tako imala vremena
da se opametim i kaem kako sam, pristajui da se poem u Severni Vels, imala na umu Akolona, a
ne starog kralja. Sigurna sam da je Gvenvir to znala. Pitala sam se ta e Akolon misliti o meni;
gotovo sam mu se obeala, a isto vee sam se javno verila sa njegovim ocem! Nisam imala prilike
da ga pitam.
No, na kraju krajeva, pretpostavila sam da bi Akolon vie voleo nevestu od petnaest godina, a ne
od trideset etiri. ena od preko trideset godina - ene uglavnom tako kau - mora se zadovoljiti
mukarcem koji je ve bio enjen, pa je uzima zbog porodinih veza, ili zbog lepote, ili imanja, ili
da bude majka njegovoj deci. Pa, moje porodine veze su stvarno bile odline. to se tie ostatka -
imala sam dovoljno dragulja, ali jedva sam mogla zamisliti sebe kao majku Akolonu i ostaloj deci
koju starac moda ima. Moda treba da budem i baka njegovim unucima. Ponavljala sam sebi da je
Vivijenina majka postala baka kad je bila mlaa nego ja sada; rodila je Vivijen sa trinaest godina, a
Vivijen je rodila svoju ker pre nego to je sama napunila etrnaest.
Tokom tri dana od Duhova do venanja, samo jednom sam nasamo razgovarala sa Urijensom.
Moda sam se nadala da e on, kao hrianski kralj, odbiti da me uzme kada sazna; a moglo se
desiti da eli mlau enu, koja bi mogla da mu rodi jo dece. Ni ja nisam elela da me uzme ne
znajui i da mi kasnije zamera, a znala sam koliko hriani dre do nevinosti neveste; to su valjda
nasledili od Rimljana, koji su se ponosili porodicom i oboavali nevinost.
"Odavno sam prela tridesetu, Urijense", rekla sam, "i nisam devica." Nisam umela da to kaem
na prijatan ili utiv nain.
On je pruio ruku da dodirne plavi polumesec na mom elu. Sada je bio izbledeo; primetila sam
to u ogledalu, koje je bilo jedan od Gvenvirinih darova. Vivijenin je takoe bio izbledeo jo kad
sam dola u Avalon, ali ona ga je osveavala plavom bojom.
"Bila si svetenica Avalona, jedna od devojaka Gospe od Jezera, to je isto kao da si kaluerica,
zar ne?"
Potvrdila sam.
"Deo mog naroda jo veruje u to, i ja se trudim da to suzbijem. Seljaci misle da hrianstvo
odgovara kraljevima i bogataima, koji mogu da plaaju svetenike da ih molitvama izbave od
pakla, ali teko bi im palo kada Drevni, koji su obitavali na naim bregovima od nezapamenih
vremena, ne bi nastavili po svome. Akolon misli isto tako, ali sada je svetenicima pripalo mnogo
vlasti, i moram paziti da ih ne vream. to se mene tie, svejedno mi je koji Bog sedi na nebeskom
prestolu i koga potuje moj narod, sve dok u mom kraljevstvu vlada mir. Ali nekada sam i ja nosio
rogove. Kunem se da ti nikada neu prebaciti zbog toga, gospo Morgana."
Oh, Majko Boginjo, pomislila sam, ovo je smeno, ovo je ludilo, mora da mi se podsmeva...
mogla sam imati srean brak sa Akolonom. I Akolon je mlad i verovatno bi eleo mladu enu...
"Jo neto mora da zna", rekla sam Urijensu. "Rodila sam dete Rogatog..."
"Rekao sam da ti neu prebacivati zbog onoga to je davno prolo, gospo Morgana..."
"Ne razume. Ispalo je tako da posle muka koje sam imala raajui to dete, vie ne mogu da
zanem." Jedan kralj bi svakako eleo plodnu nevestu, mislila sam, voleo bi je isto koliko i njegov
mladi sin...
Potapao me je po ruci. I sad mi se ini da je zaista hteo da me utei. "Imam dovoljno sinova",
rekao je. "Ne trebaju mi novi. Deca su lepa stvar, ali ja ih imam sasvim dovoljno."
Glup je i star, pomislila sam... ali je ljubazan. Da je tvrdio da me ludaki voli, sigurno bi mi se
smuio, ali ljubaznost e biti lako trpeti.
"Da li ali za svojim sinom, Morgana? Ako eli, moemo poslati po njega, pa da bude usvojen
na mom dvoru, i kunem se da ni on ni iko drugi nee uti od mene neljubaznu re, a on e biti
vaspitan onako kako prilii sinu vojvotkinje od Korvola i kraljice od Severnog Velsa."
Od te ljubaznosti oi su mi se ispunile suzama. "Veoma si ljubazan", rekla sam, "ali njemu je
dobro tamo gde je, u Avalonu."
"Pa, ako se predomisl, svakako mi reci", kazao je on. "Rado bih primio jo jednog deaka u
kuu, a pretpostavljam da bi on po godinama odgovarao da se drui sa mojim najmlaim sinom,
Uvenom."
"Mislila sam da je Akolon tvoj najmlai sin."
"Ne, ne. Uvenu je samo devet godina. Njegova majka je umrla raajui ga... ne bi verovala da
neko u mojim godinama moe da ima tako malog sina, zar ne?"
Oh, verovala bih, pomislila sam ironino, jer mukarci su tako ponosni na svoju sposobnost da
zainju sinove, kao da je to neka velika vetina. Kao da to ne moe svaki maor! ena mora da nosi
dete u sebi skoro godinu dana i da pati raajui ga, pa ona i ima razloga za ponos; ali mukarci svoj
deo posla obave bez ikakvog truda!
Ali kad sam odgovorila, pokuala sam da to zvui kao ala: "Jo kao devojica sam ula izreku u
mom kraju: mu od etrdeset godina moda nee postati otac, ali mu od ezdeset sigurno hoe."
Namerno sam to uinila. Da je prebledeo i uvredio se, znala bih kako ubudue da se ponaam
prema njemu i uvek bih pazila da mu se obraam tiho i pokorno. No, on se od srca nasmejao.
"Izgleda da emo se dobro slagati, draga moja", rekao je. "Dosta sam se enio mladim devojkama
koje ne umeju da se smeju. Nadam se da e biti zadovoljna udajom za ovakvog starca. Moji sinovi
mi se smeju to sam se oenio ponovo posle Uvenovog roenja, ali iskreno reeno, gospo Morgana,
mukarac se navikne na brak i ne voli da posle toga ivi sam. A kada je moja poslednja ena umrla
od letnje groznice - pa, istina je da sam pomislio da se orodim sa tvojim bratom, ali isto tako sam
bio i usamljen. A ini mi se da ti, poto si ostala tako dugo neudata, nee imati nita protiv da
stekne dom i mua, makar da nije mlad i lep. Znam da te nisu pitali - ali nadam se da nee biti
previe nesrena."
Barem ne oekuje da poludim od sree zbog velike asti to u se udati za njega, pomislila sam.
Mogla sam mu rei da to nee biti neka velika promena - nisam bila srena jo otkako sam
napustila Avalon, i poto sam uvek bila nesrena, prijalo bi mi da se sklonim od Gvenvirine zlobe.
Nisam vie mogla da izigravam njenu odanu roaku i prijateljicu, i povremeno bih se rastuila zbog
toga, jer nekada smo stvarno svi bili drugovi, a nisam ja to izmenila. Svakako nisam elela da joj
otmem Lanseleta; ali kako da joj objasnim da ga, iako sam ga nekada elela, sada prezirem i da ga
ne bih primila za mua ni na poklon. Oh, da, da me je Artur udao za njega pre nego to je on i video
Gvenvir - ali i tada je ve bilo prekasno. Bilo je prekasno jo od onog popodneva u kamenom
prstenu. Da sam mu tada dozvolila da me uzme, ne bi se desilo nita od ovoga... ali to je uinjeno,
uinjeno je, a ja nisam znala ta Vivijen planira za mene; a na kraju tih planova leala je moja udaja
za Urijensa.
Kad smo prvi put legli zajedno, bilo je onako kako sam oekivala. On me je gladio, petljao po
meni, neko vreme je leao na meni i trudio se, frkui i dahui, a onda je sve bilo gotovo, i on se
svalio sa mene i zaspao. Poto nisam oekivala nita bolje, nisam se razoarala, i nije mi bilo krivo
da se sklupam uz njega; to mu se dopalo, i mada je posle prvih par nedelja retko legao sa mnom,
uvek je voleo da spavam u njegovom krevetu, i ponekad bi me satima drao u naruju, priaji o
svemu i svaemu, i ak sluajui ono to bih ja imala da kaem. Za razliku od Rimljana, pripadnici
Plemena nikada se nisu libili da posluaju savet ene, i barem zbog toga mi je bilo drago - to je
pristajao da me saslua i to nikada nije odbacivao moje rei zato to ih je izgovorila jedna ena.
Severni Vels je lepa zemlja, sa velikim bregovima i planinama koje su me podseale na Lotiju.
Ali dok je Lotija bila visoka i gola, Urijensova zemlja bila je zelena i plodna, puna drvea i cvea, a
tlo je bilo bogato i usevi dobri. Urijens je svoj zamak sagradio u veoma lepoj dolini. Njegov sin
Avaloh, i Avalohova ena i deca, sluali su me u svemu, a njegov najmlai sin zvao me je 'majko'.
Poela sam da shvatam kako izgleda podizati sina, starati se o detetu iz dana u dan, gledati ga kako
se pentra na drvee i dere ruke i noge, kako izrasta iz odee ili je cepa po umi, kako je drzak
prema uiteljima ili bei u lov u vreme kad bi trebalo da je nad knjigom; svetenik koji je Uvena
uio slovima bio je oajan, ali se zato uitelj ratovanja ponosio njime. Ma koliko bio nemiran,
volela sam ga; sluio me je za stolom i esto je sedeo u sali i sluao me dok sam svirala na harfi -
kao i svi u toj zemlji, imao je sluha i jasan glas; i kao i svi na dvoru, Urijensova porodica je vie
volela da sama svira nego da slua plaene minstrele. Posle godinu-dve poela sam da smatram
Uvena svojim sinom, a on se, naravno, nije seao svoje majke. Ma koliko divalj, sa mnom je uvek
bio nean; deake u tim godinama teko je zauzdavati, ali bilo je divnih trenutaka, posle vie dana
grubosti ili durenja, kada bi se iznenada pojavio da sedne kraj mene u sali i da peva uz moju harfu,
ili da mi donese divlje cvee ili loe tavljenu zeju kou, a nekoliko puta, plaljiv i nespretan kao
mlada roda, sagnuo bi se da me ovla poljubi u obraz. U to vreme bih esto poalila to nisam
imala svoju decu da ih podiem. Na tom mirnom dvoru bilo je malo ta drugo da se radi, jer bio je
daleko od ratova i nevolja na jugu.
A onda, godinu dana posle moje udaje za Urijensa, Akolon se vratio kui.

9.
Leto u brdima: vonjaci u kraljiinoj bati prekriveni belim i ruiastim cvetovima. Dok je
etala pod drveem, Morgana je oseala u krvi bolnu elju za domom, seajui se prolea u
Avalonu i drvea u istim ovakvim belim i ruiastim oblacima. Godina je hitala ka letnjoj
dugodnevici; Morgana se preraunavala, oseajui se kao krivac to posle pola ivota provedenog u
Avalonu plime vie ne teku u njenoj krvi.
Ne, zato da se laem? Nisam zaboravila, i plime nisu prestale da teku u meni, nego vie ne
dozvoljavam sebi da ih osetim. Morgana je mirno razmiljala o sebi - ozbiljna i skupa haljina,
kakva prilii kraljici... Urijens joj je dao sve haljine i nakit koji su pripadali njegovoj poslednjoj
eni, a imala je i nakit koji joj je ostao od Igrene; Urijens je voleo da je vidi okienu draguljima
koji pristaju kraljici.
Neki kraljevi svoje zatvorenike ubijaju, ili ih alju da skapaju u rudnicima; ako kralju Severnog
Velsa prija da svoje zatvorenike kiti draguljima i da ih vue sa sobom i naziva kraljicom, zato da
ne?
Ipak, oseala je punu snagu leta u sebi. Dalje niz breg ula je nekog oraa kako tihim uzvicima
goni volove. Dugodnevica pada sutra.
U nedelju e svetenik poneti baklje u njive i nosie ih u krug, pevajui psalme i blagoslove.
Bogatiji baroni i vitezovi, koji su svi odreda hriani, ubedili su narod da je to pristojnije nego stari
nain, kada su ljudi palili vatre u poljima i prizivali Gospu u starim obredima. Morgana je poelela
- ne prvi put - da je samo jedna od svetenica, a ne potomak velike kraljevske loze Avalona.
Jo bih bila tamo, pomislila je, bila bih jedna od njih, sluila bih Gospi... ne bih bila ovde, kao
brodolomac, izgubljena u tuoj zemlji... Naglo se okrenula i pola kroz rascvetanu batu, oborenog
pogleda, odbijajui da dalje gleda jabukovo drvee.
Prolee stie ponovo i ponovo, a za njim leto, puno plodova. A ja sam sama i jalova kao neka od
onih devica iza zidova hrianskih manastira. Odluno je savladala suze koje su joj ovih dana,
izgleda, uvek bile spremne, i ula je unutra. Zalazee sunce bojilo je iza nje polja u purpur, ali nije
htela to da vidi; ovde je sve bilo suvo i jalovo. Ba kao i ja.
Sluavka joj se obratila im je ula kroz vrata.
"Gospo, kralj se vratio i eli da vas vidi u svojim odajama."
"Da, naravno", rekla je Morgana, vie sebi nego sluavki. Osetila je stranu glavobolju, i na
trenutak nije mogla da die, nije mogla da prisili sebe da ue u mrani zamak koji je, itave hladne
zime, bio zatvoren oko nje kao klopka. A onda je naredila sebi da ne izmilja, stegla je zube i
uputila se u Urijensove odaje, gde ga je zatekla poluodevenog i ispruenog kraj ognjita, dok mu je
sluga masirao lea.
"Opet si se premorio", rekla je, ali nije dodala da vie nije toliko mlad da se toliko muva okolo.
Bio se uputio u oblinji grad da raspravi neku nesuglasicu oko mee. Znala je da eli da ona sedne
kraj njega i saslua sve prie koje je uo uz put. Smestila se na stolicu i sluala ga na pola uha.
"Moe da ide, Beree", rekao je on slugi. "Moja gospa e mi doneti odeu." Kad je sluga
otiao, obratio se Morgani. "Hoe li da mi istrlja noge? Tvoje ruke su vetije od njegovih."
"Naravno. Ali morae da sedne na stolicu."
Pruio je ruke da ga ona povue kako bi ustao. Namestila mu je noge na stoliicu i klekla kraj
njega, masirajui mu mrava, uljevita stopala sve dok se nisu zarumenela od priliva krvi, pa su
opet izgledala iva; onda je donela boicu i poela da mu utrljava biljno ulje u vornovate prste.
"Treba da kae obuaru da ti napravi nove izme", rekla je. "Stare su ti ispucale i ulje te ovde -
vidi plik?"
"Ali te stare mi tako dobro pristaju, a nove su uvek veoma krute", pobunio se on.
"Uradi kako eli, gospodaru", odgovorila je Morgana.
"Ne, ne, u pravu si, kao i uvek", brzo je rekao on. "Pozvau ga sutra da mi izmeri noge."
Morgana je sklonila ulje i ustala da mu donese par bezoblinih, mekih, starih cipela. Pitam se da
li je svestan da su mu to moda poslednje izme, pa je zato oklevao, pomislila je. Nije elela da
razmilja ta e za nju znaiti smrt starog kralja. Nije elela da on umre - uvek je bio ljubazan
prema njoj. Obula mu je meke kune cipele i ustala, briui ruke pekirom. "Je li sad bolje,
gospodaru?"
"Divno, mila, hvala ti. Niko me ne pazi tako dobro kao ti", rekao je on. Morgana je uzdahnula.
Kad bude imao nove izme, noge e ga jo vie muiti; dobro je predvideo da e nova obua biti
kruta i da e mu isto toliko uljati noge kao i ova stara. Moda bi trebalo da se okani jahanja i da
lepo sedi kod kue, ali on to ne bi pristao da uini.
"Trebalo bi da Avaloh ide da sreuje ovakve poslove", rekla je. "Mora nauiti da vlada svojim
narodom." Njegov najstariji sin bio joj je vrnjak. Odavno je ekao da pone da vlada, a izgledalo
je da e Urijens veito iveti.
"Jeste, jeste - ali ako ne odem lino, ljudi e misliti da stari kralj ne mari za njih", rekao je
Urijens. "Ali kad na zimu putevi postanu neprohodni, moda u uiniti tako..."
"Bilo bi dobro", rekla je Morgana. "Ako opet promrzne, moda vie nee moi da koristi
ruke."
"Zna, Morgana", dobroudno joj se nasmeio on, "injenica je da sam ja starac, i tu se nita ne
moe uiniti. ta misli, ima li za veeru peene svinjetine?"
"Da", rekla je, "a ima i ranih treanja. Postarala sam se za to."
"Ti si sjajna domaica, draga moja", rekao je on i uhvatio je za ruku dok su izlazili iz
sobe. Rekao je to jer misli da je ljubazan, pomislila je ona.
Urijensovo domainstvo ve je bilo okupljeno za veeru: Avaloh; Avalohova ena, Malina, i
njihova deca; Uven, vitak i crnpurast, sa trojicom usvojene brae i svetenikom koji ih je pouavao;
a malo nie, za dugakim stolom, vojnici i njihove gospe, i starije sluge. Kad su Urijens i Morgana
seli za sto, Morgana je dala slugama znak da iznesu hranu. Malinino mlae dete poelo je da se
otima i drei. "Baka! Hou kod bake u krilo! Hou da me baka hrani!"
Malina - vitka, plavokosa, bleda, mlada ena, u poodmakloj trudnoi - namrtila se na maliu.
"Ne, Kone, sedi lepo i uti!"
Ali dete je ve stiglo do Morgane, a ona se nasmejala i podigla ga u krilo. Ne liim ba na baku,
pomislila je. Malina je otprilike mojih godina. Ali Urijensovi unuci su je voleli, i ona je vrsto
zagrlila deaia, uivajui u maloj, kovrdavoj glavi koja joj se privijala uz grudi i u prstiima koji
su je stezali. Isekla je svinjetinu i poela da hrani Kona iz svog tanjira, a onda mu je izrezala komad
hleba u obliku svinje.
"Evo, sad ima jo svinjetine..." rekla je, briui masne prste, a onda se pozabavila svojom
veerom. ak i sada je jedva jela meso; moila je hleb u sok od peenja, i to je bilo sve. Brzo se
najela, dok su ostali jo uveliko jeli; zavalila se u stolici i poela da tiho peva Konu, koji se
zadovoljno smestio u njenom krilu. Posle nekog vremena postala je svesna da je svi sluaju, i
odmah je uutala.
"Molim te, nastavi da peva, majko", rekao je Uven, ali Morgana je odmahnula glavom.
"Ne, umorna sam - sluajte, ta se to uje iz dvorita?" Ustala je i dala zak jednom slugi da joj
osvetli put do vrata. Stao je iza nje, drei baklju visoko, ba na vreme da vidi jahaa kako ulazi u
veliko dvorite. Sluga je namestio baklju u dra na zidu i pourio da pomogne ovom da sjae.
"Gospodaru Akolone!"
I zaista je bio on, sa skerletnim ogrtaem koji je vijorio oko njega kao reka krvi. "Gospo
Morgana", rekao je uz dubok naklon, "ili bi trebalo da kaem - gospo majko?"
"Molim te, nemoj", nestrpljivo je rekla Morgana. "Ui, Akolone, tvoj otac i braa e ti se
obradovati."
"A ti mi se ne raduje, gospo?"
Ugrizla se za usnu, iznenada uplaena da e zaplakati. "Ti si kraljevski sin, ja sam kraljevska
ker. Treba li da te podseam na to kako se ugovaraju ovakvi brakovi? Nije to bila moja elja,
Akolone, a kad sam razgovarala sa tobom, nisam imala pojma..." prekinula je, a on ju je paljivo
pogledao pre nego to se sagnuo da joj poljubi ruku.
Progovorio je dovoljno tiho da ga ni sluga ne uje. "Sirota Morgana. Verujem ti, gospo. Znai,
pomirili smo se... majko?"
"Samo ako prestane da me zove majkom", rekla je, uspevi da se nasmei. "Nisam
ba toliko stara. Dosta je to Uven..."
Poto su u meuvremenu uli u salu, Kon je ustao i opet poeo da plae za 'bakom'. Morgana se
nasmejala, bez radosti, i sagnula se da podigne maliu. Bila je svesna da je Akolon posmatra; zato
nije podizala pogled sa deteta u krilu, utke sluajui kako Urijens pozdravlja sina.
Akolon je priao da se zvanino zagrli sa bratom i da se nakloni pred snajom; kleknuo je da
poljubi oca u ruku, a onda se okrenuo Morgani. "Potedi me daljih utivosti, Akolone", rekla je
ona. "Ruke su mi masne od mesa, drala sam dete, a ono nije ba uredno pri jelu."
"Kako elite, gospo", rekao je Akolon, prilazei stolu i prihvatajui tanjir mesa od sluge. Ali i
dok je jeo i pio, i dalje ju je posmatrao.
Sigurna sam da je jo besan na mene. Zaprosio me je ujutro, a uvee me je video verenu sa
njegovim ocem; svakako misli da sam to uinila zbog ambicije - zato da se udam za kraljevog
sina, ako mogu da dobijem kralja?
"Ne", odluno je rekla i blago prodrmala Kona. "Ako hoe da mi ostane u krilu, budi tih i ne
brljaj mi haljinu tim masnim prstima..."
Kad me je poslednji put video, bila sam odevena u purpur, bila sam kraljeva sestra, za koju se
verovalo da je vetica... sada sam baka sa prljavim detetom u krilu, staram se o domainstvu i
gunam matorom muu da ne jae u ofucanim izmama od kojih ga bole noge. Morgana je bila
bolno svesna svake sede vlasi i bore na svom licu. Za ime Boginje, zato bih marila ta Akolon
misli o meni? Ali marila je i bila je svesna toga; navikla je da je mladii gledaju i dive joj se, a sada
se oseala kao da je stara, runa i neprivlana. Nikada nije smatrala sebe lepoticom, ali uvek je
spadala u mlad svet, dok je sada sedela sa starim gospama. Opet je umirila dete, jer Malina je
upitala Akolona za novosti sa Arturovog dvora.
"Nema nekih velikih vesti", rekao je Akolon. "Mislim da su ti dani zauvek okonani. Arturov
dvor je miran, a kralj i dalje okajava neki nepoznati greh - ne pije vino, ak ni na velikim
sveanostima."
"Ima li znaka da e kraljica roditi naslednika?" upitala je Malina.
"Nema", rekao je Akolon, "mada mi je pred turnir jedna od njenih gospi rekla da je kraljica
moda trudna."
Malina se obratila Morgani. "Ti dobro poznaje kraljicu, zar ne, svekrvo?"
"Poznavala sam je", rekla je Morgana, "a to se tie te vesti, kraljica uvek misli da je trudna im
joj mesenica zakasni za jedan dan."
"Kralj je budala", rekao je Urijens. "Trebalo je da je odavno otera i da uzme enu koja bi mu
rodila sina. Suvie dobro se seam kakav je haos vladao zemljom kada se mislilo da e Uter umreti,
ne ostavivi sina. Sada bi pitanje naslednika moralo da se odluno rei."
"uo sam da je kralj odredio za naslednika nekog svog roaka - Lanseletovog sina", rekao je
Akolon. "To mi se ne dopada - Lanselet je sin Bana od Benvika, a ne elimo da nam umesto naih
vladaju strani kraljevi."
"Lanselet je sin Gospe od Jezera", odluno je rekla Morgana, "i potie od stare kraljevske loze."
"Avalon!" prezrivo je rekla Malina. "Ovo je hrianska zemlja. Avalon nam nita ne znai."
"Znai, vie nego to misli", odvratio je Akolon. "uo sam da mnogi ljudi, koji se seaju
Pendragona, nisu zadovoljni to je Arturov dvor tako hrianski, a seti se i da je Artur, pre
krunisanja, poloio zakletvu da e pomagati narod Avalona."
"Da", rekla je Morgana, "i zato nosi veliki ma koji pripada Posveenim sudovima Obreda u
Avalonu."
"Hriani mu to, izgleda, ne zameraju", rekao je Akolon, "a sad sam se setio jo nekih vesti sa
dvora - saksonski kralj Edrik je primio hrianstvo, i sveano je krten, sa itavom svitom, u
Glastonberiju, a tom prilikom je kleknuo pred Artura u znak da sve saksonske zemlje prihvataju
Artura za Vrhovnog kralja."
"Artur? Kralj Saksonaca? udima nikad kraja!" rekao je Avaloh. "ujem da je on esto govorio
kako se sa Saksoncima moe razgovarati samo maem!"
"Ipak, eto, saksonski kralj je kleao u crkvi na Glastonberiju, i Artur je primio njegov zavet i
rukovao se sa njim", rekao je Akolon. "Moda e oeniti Lanseletovog sina nekom saksonskom
princezom kao bi zauvek okonao borbe. A meu Arturovim savetnicima je i Merlin, i reklo bi se
da je on jednako dobar hrianin kao i svi ostali!"
"Gvenvir je sad sigurno srena", rekla je Morgana. "Oduvek je tvrdila kako je Bog podario
Arturu pobedu na planini Badon, zato to je nosio zastavu sa svetom Devicom. Kasnije sam je ak
ula kako govori da je Bog spasao Arturu ivot kako bi on mogao da dovede Saksonce pod okrilje
crkve."
Urijens je slegnuo ramenima. "Ja i dalje ne bih verovao Saksoncu sa sekirom, pa makar nosio i
biskupsku mitru!"
"Ne bih ni ja", rekao je Avaloh, "ali ako se saksonske poglavice mole i okajavaju grehe kako bi
spasli duu, barem za to vreme nee ii da spaljuju sela i crkve. A to se tie pokajanja i posta - ta
mislite, ta Artur to nosi na savesti? Kada sam bio u njegovoj vojsci, nisam bio vitez i nisam ga
dobro upoznao, ali inio mi se kao neobino dobar ovek, a ovako duga kazna okajanja znai da
nosi na dui neki neobino veliki greh. Gospo Morgana, zna li to ti, koja si mu sestra?"
"Ja sam mu sestra, a ne ispovednik." Morgana je znala da joj je glas preotar, pa je brzo
zautala.
"Ko god da je petnaest godina vodio ratove sa Saksoncima ima na savesti vie nego to eli da
prizna", rekao je Urijens. "Ali samo retki se sete da pomisle na to kada ratovi prou. Svi mi znamo
kako izgleda ubijanje, pljakanje i prolivanje krvi nevinih. No, bitke su zavrene i za naeg ivota
se nee ponoviti, Bogu hvala, i poto smo sklopili mir sa ljudima, imamo vremena da ga sklopimo i
sa Bogom."
Znai, Artur jo okajava, a onaj matori nadbiskup Patricije jo dri njegovu duu u aci! Pitam
se kako se to dopada Gvenviri.
"Priaj nam jo o dvoru", zamolila je Malina. "ta je sa kraljicom? ta nosi dok je na dvoru?"
Akolon se nasmejao. "Ja ne znam nita o enskoj odei. Imala je neto belo, sa biserima -
Marhaus, veliki irski vitez, doneo joj je to kao dar od irskog kralja. A njena roaka Elena, kako
ujem, rodila je Lanseletu ker - ili je to bilo lane? Jo ranije je rodila sina, onog koga je Artur
odredio za naslednika. A bio je i nekakav skandal na dvoru kralja Pelinora - ini mi se da je njegov
sin, Lamorak, poao u Lotiju, i sada se govori da e se oeniti Lotovom udovicom, starom
kraljicom Morgozom..."
Avaloh se nasmejao. "Taj momak mora da je poludeo. Morgozi je najmanje pedeset godina!"
"etrdeset pet", rekla je Morgana. "Starija je od mene deset godina." Smesta se upitala zato
tako sipa so na sopstvenu ranu... Da li elim da Akolon shvati koliko sam stara, ja, baka
Urijensovim unucima...?
"Stvarno je poludeo" rekao je Akolon. "Peva joj balade, nosi njen steznik sa sobom i sve te
gluposti..."
"Rekao bih da je njen steznik sada dovoljno velik za konjski kolan", rekao je Urijens, a Akolon
je odmahnuo glavom.
"Ne - video sam Lotovu gospu, i ona je jo lepa ena. Nije devojica, ali to je ini samo jo
lepom. Mene vie zanima zato bi zrela ena elela tako neiskusnog momka. Lamoraku nije vie
od dvadeset."
"A ta bi takav momak eleo od jedne matore gospe?" bio je uporan Avaloh.
Urijens se na to nasmejao. "Moda je gospa vrlo veta meu aravima. Mada ne bih rekao da je
imala mnogo ta da naui, udata godinama za starog Lota! Ali svakako je imala i druge uitelje..."
Malina je pocrvenela. "Molim vas! Je li ovakav razgovor prikladan za jednu hriansku kuu?"
"Da nije, snaho", odvratio je Urijens, "ne verujem da bi tvoj steznik toliko narastao."
"Ja sam udata ena", reklaje Malina i jo vie pocrvenela.
"Ako u hrianskoj kui ne sme da se razgovara o onome to se niko ne stidi da radi, onda
Gospo sauvaj da ikad postanem hrianka!" rekla je Morgana.
"Ipak", rekao je Avaloh, "moda stvarno nije lepo da sedimo i ogovaramo roaku gospe
Morgane."
"Kraljica Morgoza nema mua koga bi vreala svojim ponaanjem", rekao je Akolon, "zala je u
godine, i sama je svoj gospodar. Njenim sinovima svakako je milo to se zadovoljava ljubavnikom
i to ne eli da se uda za dete! Zar nije ona i vojvotkinja od Kornvola?"
"Ne", rekla je Morgana. "Igrena je bila vojvotkinja posle Gorloasove smrti. Goroloas nije imao
sinove, i poto je Uter dao Tintagel Igreni kao venani poklon, pretpostavljam da sada pripada
meni." Odjednom ju je obuzela enja za domom, za napola zaboravljenom zemljom, za otrim
obrisima zamka i kula visoko pod oblacima, za naglim sputanjem u skrivene doline, za veitim
zvukom mora pod dvorcem... Tintagel! Moj dom! Ne mogu da se vratim u Avalon, ali nisam
beskunik... Kornvol pripada meni.
"A po rimskim zakonima", rekao je Urijens, "pretpostavljam da sam kao tvoj mu, mila, ja
takoe vojvoda od Korvola."
Morgana je osetila da je obuzima gnev. Samo preko mene mrtve, pomislila je. Urijensu nije
stalo do Kornvola, nego samo smatra da je Tintagel, ba kao i ja, njegova svojina. Kad bih mogla
da odem tamo, da ivim sama kao Morgoza u Lotiji, kao svoj gospodar, bez ikoga ko bi mi
nareivao... U umu joj se pojavila slika: kraljiine odaje u Tintagelu, a ona je bila veoma mala i
igrala se na podu starom preslicom... Ako se Urijens usudi da posegne za Kornvolom, dobie ga...
tano dva metra duine, plus malo praine meu zubima!
"Priajte mi sad ta ima ovde novo", rekao je Akolon. "Prolee je kasnilo - video sam da se njive
tek oru."
"Ali oranje je gotovo zavreno", rekla je Malina, "i u nedelju emo poi da blagoslovimo
polja..."
"I bie izabrana Prolena Devica", rekao je Uven. "Bio sam u selu i video sam kako je biraju
meu najlepim devojkama... nisi bila ovde prole godine, majko", obratio se Morgani. "Izaberu
najlepu devojku za Prolenu Devicu, i ona obilazi polja kada svetenik doe da ih blagoslovi... i
nose lutku nainjenu od ostataka poslednje etve. Otac Eian to ne voli", dodao je, "ali ne znam
zato, tako je lepo..."
Svetenik se nelagodno nakaljao. "Blagoslov crkve bi bio dovoljan - zato traimo vie od rei
Gospodnje da bi polja bujala? Slamnata lutka koju nose seanje je na strana stara vremena kada su
ljudi i ivotinje ivi spaljivani kako bi njihovi ivoti uinili polja plodnim, a Prolena Devica je
seanje na... pa, neu da govorim pred decom o tom zlom i idolopoklonikom obiaju!"
"U ta vremena", obratio se Akolon Morgani, "kraljica je bila Prolena Devica i Prolena Gospa,
i ona je blagosiljala polja, kako bi bila plodna." Morgana je opet na njegovim dorujima primetila
izbledele plave zmije Avalona.
Malina se edno prekrstila. "Bogu hvala to ivimo meu civilizovanim ljudima."
"Ne verujem da bi od tebe traili da to radi, snaho", primetio je Akolon.
"Svakako ne bi", primetio je Uven, netaktian kao i svaki deak, "nisi dovoljno lepa. Ali naa
majka jeste, zar ne, Akolone?"
"Drago mi je to misli da je moja kraljica lepa", urno je rekao Urijens, "ali prolost je prolost
- vie ne spaljujemo make i ovce u poljima, niti ubijamo kraljevog rtvenog jarca kako bi prosuli
njegovu krv, i vie nije ni potrebno da kraljica blagosilja polja na taj nain."
Nije, pomislila je Morgana. Sada je sve jalovo, sada imamo svetenike sa njihovim krstovima,
koji su zabranili paljenje vatri plodnosti - udo da Gospa nije liila polja plodova, poto je besna
jer joj je uskraeno ono to joj pripada...
Uskoro su svi poli na poinak; Morgana, koja je poslednja ustala od stola, krenula je da
pregleda brave i zasune, a potom se, sa malom svetiljkom u ruci, uputila da proveri je li Akolon
dobro smeten - sobu koja je nekada pripadala njemu sada su zauzimali Uven i njegova usvojena
braa.
"Je li ti tu dobro?"
"Imam sve to bih mogao poeleti", rekao je Akolon, "osim gospe koja bi mi ukraavala odaje.
Moj otac je srean ovek, gospo. A i ti zasluuje da bude ena jednom kralju, a ne kraljevom
mlaem sinu."
"Mora li uvek da mi se podsmeva?" planula je ona. "Rekla sam ti da nisam imala izbora!"
"Obeala si se meni!"
Morgana je znala da je potpuno prebledela. vrsto je stegla usne. "to je uinjeno, uinjeno je,
Akolone."
Podigla je svetiljku i okrenula se da ode. On se oglasio iza njenih lea, gotovo preteim glasom.
"Izmeu nas jo nije gotovo, gospo."
Morgana nije odgovorila; urno je pola niz hodnik do sobe koju je delila sa Urijensom.
Sluavka ju je ekala da joj otkopa haljinu, ali Morgana ju je otpravila. Urijens je sedeo na ivici
kreveta i stenjao.
"ak i ove papue me uljaju! Ahhh, kako je dobro lei!"
"Onda lezi i dobro se odmori, gospodaru moj."
"Ne", rekao je on i povukao je uz sebe. "Znai, sutra e biti blagosiljanje polja... i moda treba
da budemo zahvalni to ivimo u civilizovanoj zemlji, i to kralj i kraljica vie ne moraju da
blagosiljaju polja leui zajedno pred svima. Ali ove veeri, pred blagoslov, draga moja gospo,
moda bi trebalo da odrimo svoje lino blagosiljanje, nasamo u svojim odajama - ta bi rekla na
to?"
Morgana je uzdahnula. Uvek je veoma pazila da ne povredi ponos svog ostarelog mua: nikada
nije dozvolila sebi da mu pokae koliko je nespretan dok se koristi njenim telom. Ali Akolon ju je
podsetio na godine provedene u Avalonu - na baklje na vrhu Tora, na Beltanske vatre i na device
koje ekaju u uzoranim njivama... a veeras je morala da slua goljavog svetenika kako blati ono
to je za nju svetinja nad svetinjama. A sad se ak i Urijens podsmevao tome.
"Sve mi se ini da blagoslov, onako kako bismo ga izveli ti i ja, bolje da ne izvodimo. Ja sam
stara i jalova, a ni ti nisi kralj kakav bi mogao da prui njivama veliku plodnost!"
Urijens je zurio u nju. Tokom godinu dana braka nikada mu se nije tako grubo obratila. Bio je
toliko zapanjen da joj nije ni prebacio zbog toga.
"Ne sumnjam da si u pravu", tiho je rekao. "Pa, onda da prepustimo to mlaem svetu. Hodi u
krevet, Morgana." Ali kada je legla kraj njega, neko vreme je tiho leao, a onda je stidljivo prebacio
ruku preko nje. Sada je i Morgana zaalila zbog grubih rei... bilo joj je hladno, bila je usamljena,
leala je grizui usne da ne bi zaplakala, ali kada joj se Urijens obratio, pretvarala se da je zaspala.

Dugodnevica je svanula vedra i divna; Morgana, koja se rano probudila, shvatila je da, ma
koliko govorila sebi da sunane plime vie ne teku njenim ilama, ipak osea u sebi teinu leta.
Dok se oblaila, pogledala je svog usnulog mua.
Ponela se kao budala. Zato je bez rei prihvatila Arturovu odluku, plaei se da ga ne dovede u
nepriliku pred podreenim kraljevima? Ako on nije u stanju da zadri svoj presto bez enske
pomoi, onda nije ni zasluio da ga zadri. On je izdao Avalon, postao je nevernik; udao ju je za
istog takvog nevernika. A ona je ipak posluno pristala na ono to joj je on spremio.
Igrena je pustila da je koriste kao orue politike. A neto duboko u Morgani, mrtvo ili uspavano
od dana kad je pobegla iz Avalona, nosei Gvideona u materici, iznenada se probudilo i
promekoljilo, migoljei se, polako kao uspavani zmaj, pokretima prikrivenim i blagim kao prve
kretnje deteta u utrobi; i to neto joj je tiho i jasno reklo: Ako nisam dozvolila da me koristi Vivijen,
koju sam volela, zato bih pokorno saginjala glavu i putala da me koristi Artur? Ja sam kraljica
Severnog Velsa, i vojvotkinja od Kornvola, gde Gorloasovo ime jo neto znai, i potiem od
kraljevske loze Avalona.
Urijens je zastenjao i nespretno se okrenuo u krevetu. "Oh, Boe, svaki mii me boli, i kao da
umesto prstiju na nogama imam eravicu - jue sam predaleko jahao. Morgana, hoe li da mi
istrlja lea?"
Zaustila je da mu besno odgovori. Ima deset linih slugu, a ja sam ti ena, a ne rob, ali brzo se
savladala. Umesto toga se nasmeila. "Da, naravno", rekla je, i poslala je paa da donese njena
biljna ulja. Neka misli da je ona i dalje pokorna u svemu; leenje je deo posla svetenice. Moda
najmanje vaan deo, ali tako je mogla da sazna njegove misli i planove. Masirala mu je lea i bolna
stopala, sluajui pojedinosti spora oko mee zbog koga je jue tako daleko putovao.
Urijensu bi svaka ena bila dovoljno dobra kraljica. Njemu je potrebno samo nasmeeno lice i
ruke spremne da ga neguju. Pa, i imae to sve dok mi tako bude odgovaralo.
"Izgleda da emo imati lep dan za blagosilajnje useva. Na Dugodnevicu nikada nije padala
kia", rekao je Urijens. "Gospa obasjava svoja polja ako su njoj posveena - tako su me uili dok
sam bio mladi paganin, i govorili su da Veliki Brak ne treba vriti po kii." Nasmejao se. "Ipak,
seam se, jednom kad sam bio veoma mlad - kia je padala neprekidno deset dana, a svetenica i ja
smo liili na dve svinje koje se valjaju po blatu!"
Morgana je morala da se nasmei; slika je zaista bila smena. "ak i pri sveanostima, Boginja
voli da se ali", rekla je, "a jedno od njenih imena je i Velika Krmaa, i mi smo svi njeni prasii."
"Oh, Morgana, to su bila lepa vremena", rekao je on, a onda se uozbiljio. "Naravno, to je bilo
veoma davno - sada narod od svojih kraljeva najvie trai dostojanstvo. Ti dani su zauvek nestali."
Jesu li? Nisam sigurna. Ali Morgana nije nita rekla. inilo joj se da je Urijens, dok je bio mlad,
bio i dovoljno vrst kralj, da je mogao da se odupre plimi hrianstva koja je zapljusnula zemlju.
Da je Vivijen pokuala da na presto dovede kralja koji nije toliko vezan za svetenike... ali naravno,
ko je mogao predvideti da e Gvevnir postati nerazumno pobona? I zato Merlin nije nita
preduzeo?
Ako Merlin od Britanije i svi mudraci Avalona nisu uinili nita na nadvladaju plimu koja je
potopila zemlju i sve stare bogove, zato onda da krivi Urijensa, koji je ipak samo starac eljan
mira? Nije bilo razloga da od njega stvori sebi neprijatelja. Ako on bude zadovoljan, nee mariti ta
ona radi... mada jo nije znala ta e raditi. Ali znala je da su dani njene pokornosti okonani.
"Volela bih da sam te tada poznavala", rekla je i pustila da je poljubi u elo.
Da sam se udala za njega im sam dola u godine za brak, Severni Vels nikada ne bi postao
hrianska zemlja. Ali jo nije prekasno. Ima onih koji nisu zaboravili da kralj nosi, iako izbledele,
zmije Avalona oko ruku. I da je oenjen svetenicom Gospe.
Ovde bih joj bolje sluila nego tokom svih onih godina na Arturovom dvoru, u Gvenvirinoj
senci. Pomislila je da bi Gvenvir bila mnogo zadovoljnija sa muem kao to je Urijens, koji bi
ostao uvek vezan za nju, nego sa nekim kao to je Artur, koji vodi ivot u kakvom ona ne moe da
uestvuje.
U svoje vreme, i Morgana je imala uticaja na Artura - uticaja kakvog moe imati samo ena
koja ga je uinila mukarcem, koja za njega nosi lice Boginje. No, obuzeta glupim ponosom, pustila
ga je da padne u ruke Gvenviri i njenim svetenicima. Sada, kad je prekasno, poela je da shvata
ta je Vivijen nameravala.
Nas dvoje smo mogli da vladamo zemljom; Gvenvir bi zvali Vrhovnom kraljicom, ali njoj bi
pripadalo samo Arturovo telo; meni bi pripadali njegovo srce, um i dua. Ah, kakva sam budala
bila... On i ja smo mogli vladati - u ime Avalona! Sada je Artur rob svetenika. A ipak nosi veliki
ma druidskog Obreda, a Merlin od Britanije ni ne pomilja da mu ga oduzme.
Moram nastaviti posao koji je Vivijen ostavila nedovren...
Oh, Boginjo, toliko toga sam zaboravila...
Tu je prekinula, uplaena od sopstvene smelosti. Urijens je ba napravio pauzu u prii; prestala
je da mu trlja stopala, i on ju je upitno pogledao. "Sasvim sam sigurna da si ispravno postupio,
muu moj", urno je rekla i uzela na dlanove jo miriljavog ulja. Nije imala pojma o emu je bila
re, ali Urijens se nasmeio i nastavio sa priom, a Morgana se ponovo zadubila u misli.
Ja sam i dalje svetenica. udno kako sam opet sigurna u to, posle toliko godina, sad kad sam
prestala ak i da sanjam Avalon.
Razmiljala je o vestima koje im je doneo Akolon. Elena je rodila ker. Ona nije mogla da rodi
ker Avalonu, ali kao to je uinila i Vivijen, umesto svog deteta odvee na Avalon usvojeno.
Pomogla je Urijensu da se obue, sila sa njim i lino mu donela iz kuhinje svee peeni hleb i
penuavo mlado pivo. Sluila ga je, maui hleb medom. Neka misli da mu je ona najpokorniji od
svih podanika, neka misli da mu je obina usluna enica. To joj nita nije znailo, ali jednog dana
e moda biti vano da ima njegovo poverenje, kako bi mogla da radi ono na ta se odlui.
"Kosti me bole ak i usred leta - Morgana, mislim da u otii na jug, u Akva Sulis, da se malo
kupam u lekovitoj vodi. U Sulu postoji veliko rimsko kupatilo, deo se jo nije uruio. Veliki bazeni
su zagueni, a kada su doli Saksonci, odneli su sve to je tamo moglo da se nae i ak su sruili
kip Poginje, ali izvor je jo tamo, neoteen - dan za danom i godinu za godinom izbacuje toplu
vodu i pare, valjda iz samog sredita zemlje. To je divan prizor! I ima toplih jezeraca u kojima
ovek moe da spere sav umor iz kostiju. Nisam bio tamo ve par godina, ali poi u opet, sad kada
je zemlja mirna."
"Svakako bi trebalo", sloila je Morgana, "sad kad vlada mir."
"Bi li pola sa mnom, mila? Ostaviemo moje sinove da paze na stvari ovde, a ruevine bi te
svakako zanimale."
"Rado bih ih videla", rekla je, sasvim iskreno. Pomislila je na hladne vode Svetog kladenca na
Avalonu, kako izviru neiscrpne, veite, svee i bistre... "Ipak, nisam sigurna da li bi valjalo da ba
sve prepustimo tvojim sinovima. Avaloh je budala. Akolon je pametan, ali on je samo mlai sin - ne
znam da li bi ga narod sluao. Kad bih ostala ovde, Avaloh bi moda pristao da se savetuje sa
svojim mlaim bratom."
"Odlina ideja, mila moja", sinuo je Urijens. "A to bi ionako bilo predugo putovanje za tebe.
Ako si ti ovde, ne bih nimalo oklevao da sve prepustim mladiima - rei u im da moraju da se
posavetuju sa tobom o svemu."
"A kada bi poao?" Uopte ne bi bilo loe, pomislila je Morgana, kad bi se znalo da Urijens bez
dvoumljenja preputa njoj da upravlja zemljom.
"Moda sutra. Ili moda ve odmah posle blagosiljanja polja. Hoe li narediti da me spakuju?"
"Jesi li siguran da moe da putuje tako daleko? Ni mladiu ne bi bilo lako da toliko jae..."
"Ma hajde, mila, nisam jo prestar za jahanje", namrtio se on, "a siguran sam da e mi izvori
initi dobro."
"Svakako hoe." Morgana je ustala, jedva okusivi doruak. "Pozvau sluge da spreme sve to
treba za polazak."
Tokom duge procesije kroz polja uvek je bila uz njega, stojei na breuljku iznad sela i pratei
plesae pod maskama, nalik na mlade jarce... pitala se da li iko od njih sluti pravo znaenje zelenih
grana okienih belim i crvenim trakama, i lepe devojke rasputene kose, ozbiljne i smirene, koja je
ila sa njima. Bila je svea i mlada, nije joj bilo ni etrnaest godina, a kosa joj je bila bakarno
zlatna i dopirala joj je gotovo do kolena; nosila je zelenu haljinu, koja je izgledala veoma stara.
Zna li iko od njih ta to rade, shvata li iko koliko je smean svetenik koji ih prati sa dvojicom
deaka u crnom koji su nosili svee i krstove, dok se svetenik molio na loem latinskom; Morgana
je bolje znala latinski od njega!
Ovi svetenici toliko mrze plodnost i ivot, da je udo da njihovi takozvani blagoslovi ne uine
polja potpuno neplodna...
Glas koji se zauo iza nje kao da joj je pogodio misli. "Pitam se, gospo, da li iko sem nas dvoje
zna ta, zapravo, gledamo."
Akolon ju je na trenutak uhvatio za ruku, kako bi joj pomogao da prekorai uzvienje na
pooranoj zemlji, i ponovo je primetila zmije, blistavoplave na njegovim dorujima.
"Kralj Urijens zna i trudi se da zaboravi. To mi se ini gore nego da uopte ne zna."
Oekivala je da e ga to razljutiti; kao da je to i elela. U Akolonovim snanim rukama koje su
je dodirivale oseala je glad, unutranji pomak... on je mlad, pun ivota, a ona - ona je sredovena
ena njegovog starog oca... a gledali su ih Urijensovi podanici, i itava porodica i porodini
svetenik! Nije mogla ni slobodno da govori, morala je da se hladno ponaa prema njemu; on joj je
pastorak! Ako Akolon kae ita ljubazno ili saaljivo, poee da vriti, da upa kosu i grebe
noktima sopstveno lice...
No, on je progovorio mirno, glasom koji se nije mogao uti ni metar od njih. "Moda je ovo
dovoljno za Gospu koju mi potujemo, Morgana. Boginja nas nee izneveriti sve dok meu nama
postoji makar jedan vernik koji joj daje ono to joj pripada."
Nakratko se osvrnula ka njemu. Pogled mu je poivao na njoj, i mada je dodir njegovih ruku bio
paljiv, utiv i bezlian, inilo joj se da joj itavo telo obuzima vrelina. Odjednom se preplaila i
poelela da se povue.
Ja sam ena njegovog oca, i od svih ena na svetu ja sam mu ponajpre zabranjena. U ovoj
hrianskoj zemlji, vie sam mu zabranjena nego Arturu.
Uto joj je u umu sinulo seanje iz Avalona, na koje nije mislila barem deset godina; jedan od
druida, koji su mlade svetenice pouavali tajnim znanjima, rekao im je: ako elite poruku Bogova
prema kojoj biste upravljali svojim ivotom, traite ono to se ponavlja, opet i opet; jer to je poruka
koju alju Bogovi, karmika lekcija koju morate nauiti u ovoj inkarnaciji. Dolazi opet i opet, sve
dok ne postane deo vae due i vaeg venog duha.
ta mi se to stalno ponavlja, opet i opet...?
Svaki mukarac koga je poelela bio joj je suvie blizak rod - Lanselet je bio sin njene usvojene
majke; Artur je bio sin njene majke; a sad, ovo je sin njenog mua...
Ali svi oni su mi roaci samo po zakonima to su ih doneli hriani koji ele da vladaju ovom
zemljom... da uvedu novu tiraniju; ne samo da donose zakone, nego da vladaju i umom, srcem i
duom. Da li u se u ivotu susresti sa svom tiranijom njihovih zakona, kako bih kao svetenica
znala zato ih moramo zbaciti?
Primetila je da joj ruke drhte. Pokuala je da se pribere. "Zar zaista veruje da bi Boginja
povukla dah ivota iz ove zemlje ako joj niko ne bi vie davao ono to joj pripada?"
Tako neto se moglo rei u Avalonu, u razgovoru svetenika i svetenice. Morgana je vrlo dobro
znala da jedini odgovor glasi da su bogovi to to jesu i da e upravljati zemljom po svom
nahoenju bez obzira na to kako ljudi gledaju na celu stvar. Ali Akolon se, u odgovor, nasmeio
divljim, ivotinjskim osmehom belih zuba. "Onda se moramo postarati, gospo, da joj uvek pruimo
ono to joj pripada, kako ivot ne bi iezao sa lica zemje." Tada joj se obratio imenom koje koriste
samo svetenici u obredima, i Morgana je osetila da joj srce toliko lupa da joj se zavrtelo u glavi.
Kako ivot ne bi iezao sa lica zemlje. Kako moj ivot ne bi iezao iz mene... nazvao me je
jednim od imena Boginje...
"Budi miran", uznemireno je rekla. "Ovo nije ni vreme ni mesto za ovakav razgovor."
"Ne?" Stigli su do ivice njive. Pustio joj je ruku i ona je smesta osetila hladnou usamljenosti.
Maskirani plesai pred njima i dalje su mahali granjem, a Prolena Devica, dugake kose noene
povetarcem, kruila je oko njih, ljubei ih redom - obrednim, glumljenim poljupcem, jer jedva da je
dodirnula usnama svaki obraz. Urijens je nestrpljivo dao Morgani znak da mu prie; posluala ga
je, ukoeno, i dalje oseajui hladno mesto na doruju gde ju je Akolon drao.
"Tvoj je zadatak, draga", uurbano je reko Urijens, "da podeli ovo plesaima koji su nas danas
zabavljali." Dao je znak slugi, koji je napunio Morgani ruke kolaiima i ueerenim voem; bacila
je to ka plesaima i gledaocima, koji su poeli da se otimaju, smejui se i gurajui. Opet
podsmevanje svetim stvarima... ovo je seanje na vremena kada se narod otimao za delie tela
rvovanih... Neka obredi budu zaboravljeni, ali zato da im se ovako podsmevaju? Punili su joj
ruke slatkiima, ponovo i ponovo, i ona ih je bacala u masu. Niko nije znao o ovome nita vie od
plesaa koji su ih zabavljali; zar su svi zaboravili? Prolena Devica prila je Morgani, nasmejana i
rumena od nedunog ponosa; mada je bila lepa, Morgana je odmah videla da joj je elo nisko, oi
tupe, a ake grube od rada. Ona je bila samo mlada devojka koja je pokuavala da obavi posao
svetenice, a da nije imala pojma ta, zapravo, radi; bilo bi glupo ljutiti se na nju.
Ipak je ona ena, i radi posao Majke najbolje to ume; nije ona kriva to nije kolovana u
Avalonu za ovaj veliki posao.
Morgana nije tano znala ta treba da radi, ali kad je devojka na trenutak kleknula pred
kraljicom, Morgana je zauzela napola zaboravljen poloaj blagosiljanja, i na trenutak je bila
svesna da preko nje lei neka senka, neega to je iza i iznad nje... poloila je dlanove devojci na
elo, i osetila je kako izmeu njih tee energija, a devojino priglupo lice na trenutak se
preobrazilo... Boginja deluje i u njoj, pomislila je Morgana, a onda je ugledala Akolonovo lice;
gledao ju je zaueno i zadivljeno. Viala je i ranije takakv izraz lica, kada je prizivala magle
Avalona... i zapljusnula ju je svest o moi, kao da se ponovo rodila.
Opet sam iva. Posle toliko godina, ponovo sam svetenica, i Akolon mi je pomogao da to
postanem...
A onda je napetost popustila, devojka se povukla, spotiui se, i trapavo se naklonila pred
kraljevskom porodicom. Urijens je podelio novie plesaima, i neto vei poklon seoskom
sveteniku kako bi zapalio svee u crkvi, a potom su poli kui. Morgana je mirno ila kraj
Urijensa, lica pretvorenog u masku, ali iznutra je kljuala od ivota. Njen pastorak Uven priao je
da ide uz nju.
"Ove godine bilo je lepe nego obino, majko. ana je tako lepa - Prolena Devica, ker kovaa
Evana. Ali ti, majko, kada si je blagoslovila, bil si tako lepa, da je trebalo ti da bude Prolena
Devica..."
"Ma hajde", nasmejala se Morgana. "Zar zaista misli da sam mogla da se obuem u zeleno i
raspustim kosu, pa da igram po oranicama? Osim toga, ja nisam devica!"
"Nisi", rekao je Uven, ispitivaki je posmatrajui, "ali si izgledala kao Boginja. Otac Eian kae
da je Boginja, zapravo, demon koji dolazi da spreava narod u sluenju dobrom Hristu, ali zna ta
ja mislim? Ja mislim da su ljudi oboavali Boginju davno pre nego to su nauili da potuju svetu
Hristovu majku."
Akolon je iao blizu njih. "Pre Hrista je bila Boginja", rekao je on, "i nita ne smeta ako je
bude smatrao Marijom, Uvene. Uvek treba da potuje Gospu, svejedno kako se zvala. Ali ne bih ti
savetovao da ovako govori pred ocem Eianom."
"A, ne", rekao je deak, razrogaenih oiju. "On ne voli ene, ak ni ako su Boginje."
"Pitam se ta li misli o kraljicama", promrmljala je Morgana. Uto su sitigli do zamka, pa je
morala da se postara za Urijensov prtljag, i u optoj zbrci koja je vladala itavog dana putala je
da joj se nove misli vrte po glavi, znajui da e kasnije imati vremena da ozbiljno razisli o svemu.
Urijens je otputovao oko podneva, sa odredom vojnika i nekoliko slugu, oprostivi se od
Morgane nenim poljupcem i posavetovavi Avaloha da saslua Akolonove savete, kao i
Morganine. Uven se nadurio; eleo je da putuje sa ocem, koga je oboavao, ali Urijens nije hteo da
se petlja sa detetom. Morgana je morala da ga tei, obeavajui mu naroit provod dok je otac
odsutan. Ali na kraju se sve smirilo, i Morgana je mogla da sedne sama kraj vatre u velikoj sali -
Malina je odvela decu u krevet - i da razmilja o svemu to se desilo tog dana.
Napolju je bio sumrak, dugo vee Dugodnevice. Morgana je uzela preslicu, ali se samo
pretvarala da radi, izvlaei tek povremeno malo niti; nije volela predenje nita vie nego ranije, a
jedna od retkih stvari koje je traila od Urijensa bila je da uzme jo dve predilje, kako ona ne bi
morala da radi taj omrznuti posao; umesto toga, tkala je dvorstuko vie od ostalih. Nije se
usuivala da prede; to bi je bacilo u ono udno stanje izmeu sna i jave, a bojala se onoga to bi
tada mogla da vidi. Zato je samo povremeno okretala preslicu, kako je sluge ne bi videle da sedi
dokona... mada niko ne bi imao prava da joj prebaci, jer bila je u poslu od jutra do mraka...
Bilo je sve mranije, preostalo je samo nekoliko rumenih pruga na zapadu, a uglovi sale bili su
neobino tamni. Morgana je zakiljila, zamiljajui cveno sunce kako se sputa iza kamenog
prstena na Toru, svetenice kako hodaju u povorci sa bakljama, kako nestaju u senkama... pred
njom je na trenutak blesnulo Ravenino lice, nemo i tajanstveno, uinilo joj se da je Ravena otvorila
neme usne da izgovori njeno ime... lica su lebdela pred njom u polutami: Elena, kose raspletene
kao onda kad su je nali sa Lanseletom u postelji: Gvenvir, besna i pobedonosna na Morganinom
venanju; smireno, nepomino lice nepoznate plavokose ene, ene koju je viala samo u snovima,
Gospe od Avalona... opet Ravena, uplaena, pretea... Artur, sa sveom-pokajnicom, kako koraa
meu svojim podanicima... oh, ali svetenici se nikada ne bi usudili da natreraju kralja na javno
pokajanje, valjda... A onda je ugledala barku Avalona, obavijenu crnim kao za sahranu, i u magli
sopstveno lice kao odraz, i jo tri ene u crnom, kao i barka, i ranjenika koji joj nepomino lei u
krilu...
U odaji je blesnula svetlost baklje. "Pokuava da prede u mraku, majko?"
Zbunjena svetlou, Morgana je podigla pogled. "Rekla sam ti da me ne zove tako!" obrecnula
se.
Akolon je namestio baklju u dra i priao da sedne kraj njenih nogu. "Boginja je Majka svima
nama, gospo, i ja te priznajem kao takvu..."
"Podsmeva mi se?" uznemireno je upitala Morgana.
"Ni sluajno." Kad joj je priao tako blizu, primetila je da mu usne drhte. "Video sam ti danas
lice. Zar da se podsmevam tome - nosei ovo?" Pruio je ruke, i zbog poigravanja svetlosti, plave
zmije na njegovim dorujima kao da su se uvijale i podizale obojene glave. "Gospo, Majko,
Boginjo..." Obgrlio ju je oko struka i zagnjurio joj glavu u krilo. "Tvoje lice je za mene lice
Boginje..." promrmljao je.
Polako, kao u snu, Morgana mu je pruila ruke i sagnula se da ga poljubi u vrat, prekriven
mekim kovrdama. Neto u njoj se uplaeno pitalo: ta to radim? Da li je to zato to me je nazvao
Boginjom, onako kao svetenik svetenicu? Ili zato to, kad god mi se obrati, kad god me dodirne,
oseam da sam stara, jalova, napola mrtva u ovom braku sa mrtvim ovekom i mrtvim ivotom?
Akolon je podigao lice i poljubio je pravo u usta. Morgana, koja je eznula za poljupcem, osetila je
da se topi i otvara, drhtei, napola od bola, a napola od zadovoljstva, dok je dodir njegovog jezika
budio seanja u itavom telu... tako dugo, tako dugo, itave ove godine telo joj je bilo umrtvljeno,
nije mu dozvoljavala da se probudi, samo da bude svesno onoga to Urijens ini... Ja sam
svtenica, moje telo mi pripada da ga dajem kome hou u znak potovanja prema Njoj! Ono to
sam inila sa Urijensom bilo je greh, poputanje pred poudom! Ovo je istinsko i sveto...
Oseala je da mu ruke drhte; ali kada je progovorio, glas mu je bio tih i praktian.
"Mislim da su svi u zamku legli. Znao sam da e biti ovde i da e me ekati..."
Morgani je njegova sigurnost na trenutak zasmetala; a onda je pognula glavu. Oboje su u
rukama Boginje, i ona nee odbiti strujanje koje je nosi, kao reka; dugo, dugo je plutala u mrtvaji, a
sad je ponovo uletela u struju ivota. "Gde je Avaloh?"
On se kratko nasmejao. "Otiao je u selo da legne sa Prolenom Devicom... to je jedan od
obiaja za koje seoski svetenik ne zna. Oduvek je bilo tako, jo otkad je otac ostario, a mi postali
odrasli. Avaloh misli da se to ne preplie sa njegovim hrianskim dunostima, jer on je otac svom
narodu, to veem broju njih, kao to je i Urijens bio u mladosti. Avaloh mi je ponudio da bacamo
kocku za veeras, i umalo sam prihvatio, a onda sam se setio kako si je blagosiljala, i znao sam sa
kim treba da budem..."
"Avalon je tako daleko", promrmljala je kao da se buni.
Akolon joj je zagnjurio lice u grudi. "Ali ona je svuda."
"Neka tako bude", apnula je Morgana i ustala. Povukla je i njega da ustane i zakoraila prema
stepenitu, ali onda je zastala. Ne, ne tamo; u ovom zamku ne postoji krevet u koji bi mogli da
legnu. Sinula joj je izreka druida: Moe li ono to nije ovekovo delo biti potovano pod krovom
nainjenim ljudskim rukama?
Dakle, napolje, u no. Dok su izlazili u prazno dvorite, preko neba je preletela zvezda padalica,
takvom brzinom da se Morgani na trenutak uinilo da su se nebesa zanjihala, a zemlja pod njenim
nogama pola unatrag... a onda se sve smirilo, i ostala joj je samo vrtoglavica. Znak. Boginja mi eli
dobrodolicu nazad, sebi...
"Hodi", apnula je, drei Akolona za ruku, i povela ga u vonjak, gde su aveti belih cvetova
lebdele u tami i padale oko njih. Rairila je svoj ogrta u travu, kao magijski krug pod nebom;
potom mu je priila ruke. "Hodi."
Tamna senka njegovog tela nadvila se nad nju i zaklonila nebo i zvezde.

Govori Morgana...
ak i dok smo leali zajedno pod zvezdama na tu Ravnodnevicu, znala sam da ono to smo
upravo uinili nije toliko voenje ljubavi koliko magijski in ogromne moi; da su me njegove
ruke, dodir njegovog tela, ponovo pretvorili u svetenicu, i da je to bilo po njenoj volji. Ma koliko
slepa za sve u tom asu, ula sam u tami oko nas apat i znala sam da nismo sami.
On je eleo da me zadri u naruju, ali ja sam ustala, voena silom koja me je obuzela, i podigla
ruke iznad glave, pa ih polako spustila, zatvorenih oiju, zadravi dah u napetosti moi... i tek kad
sam ula kako je on jeknuo sa strahopotovanjem, usudila sam se da otvorim oi i ugledala njegovo
telo oivieno onim istim blagim svetlom koje se videlo i oko mene.
Uinjeno je, i ona je sa mnom... Majko, nisam dostojna u tvojim oima... ali dolo je vreme...
zadrala sam dah da ne bih poela divlje da jecam. Posle toliko godina, posle moje izdaje i
bezvernitva, ona mi se vratila i ja sam ponovo svetenica. Bleda meseina mi je pokazala, na ivici
livade na kojoj smo leali, mada nisam videla ni senku, svetlucanje oiju nalik na neku ivotinju u
ivici. Nismo bili sami, mali narod bregova znao je da smo tu i ta radimo, i doli su da prisustvuju
spajanju nepoznatom u ovoj zemlji jo otkako je Urijens ostario, a svet postao siv i hrianski. ula
sam odjek apata i odgovorila sam na jeziku na kome sam znala samo desetak rei, jedva ujno,
dok je Akolon jo zadivljeno kleao.
"Uinjeno je; neka bude tako!"
Sagnula sam se i poljubila ga u elo, ponavljajui: "Uinjeno je. Poi, mili; blagosloven bio."
Znala sam da bi on radije ostao, da sam bila ona ista ena sa kojom je poao u batu; ali pred
svetenicom se utke udaljio, ne dovodei u pitanje re Boginje.
Te noi za mene nije bilo sna. Hodala sam batom, sama, sve do svitanja, i ve sam znala,
drhtei od uasa, ta se mora uiniti. Nisam znala kako, ni da li, sama, mogu uiniti ono to sam
zapoela, ali poto sam pre mnogo godina postala svetenica, a potom to odbacila, znala sam da
moram sama poi tim putem. Te noi mi je ukazana velika milost; ali znala sam da ne mogu
oekivati znake koji bi mi pomogli sve dok ne postanem sama, bez pomoi, svetenica za kakvu
sam uila.
I dalje sam imala na elu, izbledeo pod onim smenim velom koji je Urijens zahtevao da nosim,
znak njene milosti, ali to mi sada nee pomoi. Zagledana u sve blee zvezde, nisam znala hoe li
me izlazak sunca iznenaditi u bdenju; suneve plime nisu tekle mojim venama ve pola mog ivota,
i vie nisam umela da odredim tano istok, kuda bi trebalo da se okrenem kako bih pozdravila
sunce u trenutku izlaska. Vie nisam znala ni kako meseeve plime teku u mom telu... toliko sam se
udaljila od Avalona. Sama, samo sa izbledelim seanjima, moram se nekako setiti svega onoga to
je nekada bilo deo mene.
Pre zore sam se uunjala u kuu, i dok sam se kretala kroz tamu, nala sam jedini simbol
Avalona koji sam imala - mali srpoliki no koji sam uzela sa Vivijeninog mrtvog tela, no nalik na
onaj koji sam nosila kao svetenica i koji sam ostavila u Avalonu kad sam pobegla odande. utke
sam ga privrstila za pojas, ispod odee; vie ga nikada neu ostaviti, i bie i sahranjen sa mnom.
Tako sam, skrivenu, nosila jedinu uspomenu na tu no. ak nisam ni osveila bojom polumesec
na elu, delom zbog Urijensa - on bi me pitao zato to inim - a delom i zato to sam znala da jo
nisam dostojna da ga nosim; nisam htela da nosim polumesec onako kako je on nosio izbledele
zmije na rukama, kao ukras i poluzaboravljeni simbol na ono to je nekada bilo i vie se nee
ponoviti. Tokom narednih meseci, a potom i godina, deo mene se kretao kao obojena lutka,
izvravajui dunosti koje se zahtevaju od mene - prela sam i tkala, pravila biljne lekove, starala se
o potrebama sinova i unuka, sluala muevljeve prie, vezla mu lepu odeu i negovala ga u
bolesti... sve to sam inila bez mnogo razmiljanja, samo povrinom uma i neosetljivog tela,
pogotovo onda kada bi me on nakratko i bezoseajno uzeo.
Ali no je bio tu, mogla sam da ga dodirnem kako bih se uverila da sam nauila da opet raunam
suneve plime, od kratkodnevice do kratkodnevice i opet... raunala sam ih sa naporom, na prste,
kao dete ili svetenica-poetnica; protekle su godine dok nisam uspela da ih opet osetim u krvi i da
precizno i bez razmiljanja znam na kom mestu e izii sunce ili mesec kako bih ih pozdravila,
ega sam takoe morala da se setim. Opet sam, u sitne sate dok su svi oko mene spavali,
prouavala zvezde, putajui da mi njihov uticaj prodre u krv, dok su se okretale oko mene, svc dok
ne bih postala samo uporite nepokretne zemlje, sredite kovitlave igre oko i iznad mene, spiralnih
pokreta godinjih doba. Rano sam ustajala i kasno legala kako bih imala vremena da se zaputim u
brda, pod izgovorom da traim bilje za lekove, i tamo sam traila stare linije sile, pratei ih od
drevnog kamenja do malih izvora... bio je to naporan posao, i protekle su godine dok nism pronala
svega nekoliko linija u okolini Urijensove kue.
Ali ak i tokom te prve godine, dok sam se borila se izbledelim seanjima, pokuavajui da se
setim onoga to sam znala pre toliko godina, uvidela sam da moji napori nisu neprimeeni. Nikada
nisam bila bez pratnje, mada nikada nisam videla nita vie nego one prve noi, sjaj oka u tami,
nagovetaj pokreta negde na ivici vidnog polja... njih su vrlo retko viali, ak i u dalekim brdima, a
jo ree u selima i njivama; iveli su svojim ivotom, tajno, u naputenim bregovima i umama,
gde su pobegli pred Rimljanima. Ali znala sam da su tu, da me uva mali narod koji nikada nije
izgubio dodir sa Njom.
Jednom sam, u dalekim bregovima, nala prsten od kamenja, ne veliki kao onaj na Toru u
Avalonu, niti kao onaj jo vei koji je nekada bio hram Sunca na velikim ravnicama krede; ovde mi
je kamenje dopiralo jedva do ramena (a ja nisam visoka), a krug je imao prenik koliko visok
ovek. Mala kamena ploa, izbledela i prekrivena liajima, bila je napola pokrivena travom u
samom sreditu. Oslobodila sam je rastinja, i kad god sam mogla da neprimeena proem kroz
kuhinju, ostavljala sam njenom narodu stvari kakve su retko mogli da nau - komad heljdinog
hleba, malo sira, grudvu maslaca. A jednom, kad sam otila tamo, nala sam u sreditu prstena
venac miriljavog cvea kakvo raste na ivici vilinske zemlje; bilo je osueno tako da nikada ne
izbledi. Kad sam sledei put povela Akolona pri punom mesecu, nosila sam to cvee oko ela dok
smo se spajali onim ozbiljnim spajanjem koje ponitava jedinku i ini nas samo Boginjom i
Bogom, potvrujui beskonani ivot vaseljene, tok moi izmeu mukog i enskog kao izmeu
zemlje i neba. Potom sam imala pratnju kad god bih pola dalje od bate. Znala sam da ne treba da
ih traim pogledom, ali bili su tamo i znala sam da e biti tu i ako mi zatrebaju. Nisam uzalud
dobila u detinjstvu ime Morgana od Vila... jer oni su me sada priznavali za svoju svetenicu i
kraljicu.
Dola sam do kamenog prstena, hodajui nou, kada se etveni mesec spustio nisko na nebu i
kada je dah etvrte zime postao hladan u predveerje Dana Mrrtvih. Tu sam, umotana u ogrta i
drhtei od hladnoe, bdela i postila; sneg je padao kad sam ustala i pola ka kui, ali poto sam
izila iz kruga, naila sam na kamen koji nije bio tu kad sam dolazila, i kad sam se sagla, ugledala
sam itavu aru od belog kamenja.
::
:
::
Premestila sam jedan kamen kako bih nainila naredni u nizu magijskih brojeva - plime su se
promenile i sad su bile pod uticajem zimskih zvezda. Potom sam pola kui, drhtei, da ispriam
kako me je no zatekla u brdima i kako sam prespavala u praznoj pastirskoj kolibi - Urijens se
uplaio zbog snega i poslao je dvojicu ljudi da me trae. Sneg, dubok u planini, drao me je vezanu
za kuu dobar deo zime, ali znala sam da e, kad se oluje smire i kad se usudim da rizikujem
putovanje do kamenog prstena za Kratkodnevicu, kamenje biti isto... sneg nikada nije ostajao u
velikim prstenovima, to sam znala i pretpostavljala sam da to vai i za manje krugove, gde magija
takoe deluje.
I u samom sreditu kruga ugledala sam mali zaveljaj - komadi koe uvezan likom. Prsti su mi
postali veti kao nekada i nisam bila nespretna dok sam ga odmotavala i istresala sadraj na dlan.
Izgledalo je kao nekoliko suvih semenki, ali to su bile malene gljive kakve se, ponekad, mogu nai
oko Avalona. One se ne koriste za jelo, i veina sveta smatra ih otrovnim, ali kada se uzimaju po
malo, uz post, mogu da otvore vrata Vida... to je bio dar dragoceniji od zlata. One uopte nisu rasle
u toj zemlji, i mogla sam samo da nagaam koliko daleko je mali narod morao da luta u potrazi za
njima. Ostavila sam im ono malo hrane koju sam ponela, suvo meso, voe i sae, ali ne da bih
uzvratila dar; poklon je bio neprocenjiv. Sada sam znala da u moi da se zatvorim u svoju sobu na
Kratkodnevicu i da ponovo potraim Vid koji sam odbacila. Ako uspem da otvorim kapije Vida,
usudiu se da potraim prisustvo same Boginje i da je molim da mi vrati ono to sam odbacila.
Nisam se plaila da e me odbiti. Ona mi je poslala ovaj dar, kako bih mogla da je potraim.
Duboko sam se naklonila u znak zahvalnosti, znajui da su moje molitve usliene, a moje
pokajanje okonano.

10.
Sneg je poeo da se topi na bregovima, i prvo rano divlje cvee pojavilo se u retkim dolinama
kada je Gospa od Jezera pozvana na obalu da pozdravi Merlina od Britanije. Kevin je delovao bled
i izmoden, ispijenog lica, a iskrivljene udove vukao je tee nego ikada, i morao je da se pomae
tapom. Ninijan je primetila, pazei da prikrije saaljenje, da je morao da preda Moju Gospu u ruke
slugi, i pretvarala se da ne vidi, znajui koliki je to udarac bio njegovom ponosu. Usporila je korake
stazom ka svom obitavalitu, i tu mu je poelela dobrodolicu, pozvala ene da zaloe vatru i
poslala po vino, od koga je on samo malo otpio, ozbiljno se naklonivi u znak zahvalnosti.
"ta te dovodi ovamo na samom poetku godine, Preasni?" upitala ga je. "Dolazi li iz
Kamelota?"
On je odmahnuo glavom. "Bio sam tamo deo zime", rekao je, "i mnogo sam razgovarao sa
Arturovim saveticima, ali poetkom prolea poao sam na jug, do ugovornih trupa - sada bih,
verovatno, trebalo da kaem u saksonska kraljevstva. A pretpostavljam da zna koga sa video tamo,
Ninijan. Pitam se je li to Morgozino ili tvoje delo."
"Ni njeno ni moje", tiho je odgovorila. "Gvideon je tako odabrao. Znao je da mora da stekne
vojno iskustvo, ma koliko ga pouavali duridi - bilo je i pre njega druida-ratnika. A reio je da poe
na jug, u saksonska kraljevstva - oni su sad Arturovi saveznici, ali tamo ga Artur nee primetiti.
Nije eleo - iz razloga koje i ti i ja dobro znamo - da ga Artur vidi." Zastala je pre nego to je
nastavila. "Ne bih mogla da se zakunem da Morgoza nije uestvovala u njegovoj odluci. On se
savetuje sa njom, ako ikada poeli da se posavetuje sa nekim."
"Je li?" Kevin je podigao obrve. "Pa, valjda - ona je jedina majka koju je ikada imao. A vladala
je Lotovim kraljevstvom dobro kao mukarac, i jo vlada, ak i sa novim ljubavnikom."
"Nisam ula da je nala novog ljubavnika", rekla je Ninijan. "Ne uspevam da dobro vidim
dogaaje u drugim kraljevstvima, ne kao Vivijen."
"Da, ona je imala Vid da joj pomogne", rekao je Kevin, "a kada ju je Vid napustio, pomagale su
joj devojke koje su ga imale. Zar ga ti nema, Ninijan?"
"Imam - malo", uzvratila je, oklevajui. "Ali povremeno me izneveri..." Na trenutak je zautala,
zagledana u ploe na podu. "Mislim da... da se Avalon sve vie udaljava od sveta ljudi, gospodaru
Merline. Koje je godinje doba u spoljanjem svetu?"
"Prolo je deset dana od ravnodnevice, Gospo", rekao je Kevin.
Ninijan je duboko uzdahnula. "A ja sam tu sveanost odrala pre sedam dana. Ba kao to sam
mislila - zemlje se razdvajaju. Za sada tek po koji dan svakog meseca, ali bojim se da emo uskoro
biti daleko od sunevih i meseevih plima koliko i ono vilinsko kraljevstvo o kome se pria... sve je
tee prizvati magle i izai iz ove zemlje."
"Znam", rekao je Kevin. "ta misli, zato sam doao u doba najvee plime?" Nasmeio se.
"Trebalo bi da se raduje - nee stariti kao ene u spoljanjem svetu."
"To me ne tei", stresla se Ninijan. "Pa ipak, u spoljanjem svetu nema nikoga do ijeg bi mi
usuda stalo, osim..."
"Osim Gvideona", rekao je Kevin. "Tako sam i mislio. Ali postoji neko za iju sudbinu bi
takoe trebalo da brine..."
"Za Artura u njegovom dvorcu? On nas je odbacio", odvratila je Ninijan, "i Avalon mu vie ne
pomae..."
"Nisam mislio na Artura", rekao je Kevin, "a on ni ne trai pomo od Avalona, sada." Oklevao
je. "uo sam od naroda u bregovima - u Velsu opet postoje kralj i kraljica."
"Urijens?" Ninijan se podrugljivo nasmejala. "Pa on je stariji od tih bregova, Kevine! ta on
moe da uini za mali narod?"
"Nisam mislio ni na Urijensa", uzvratio je Kevin. "Zar si zaboravila? Morgana je tamo, a Drevni
narod ju je prihvatio za svoju kraljicu. Ona e ih tititi, ak i od Urijensa, sve dok je iva. Zar si
zaboravila da je Urijensov sin uio ovde, i da nosi zmije oko ruku?"
Ninijan je na trenutak nempomino utala. "To zam zaboravila. On nije najstariji sin, pa sam
mislila da nikada nee vladati..."
"Najstariji sin je budala", rekao je Kevin, "mada svetenici misle da je dobar naslednik svog oca,
i to se njih tie, zaista je tako - poboan je i prost, i nee se petljati u njihovu crkvu. Svetenici ne
veruju drugom sinu - Akolonu - ba zato to nosi zmije. A otkako je Morgana otila tamo, on se
setio svega i slui je kao kraljicu. A za narod u brdima ona je kraljica, bez obzira na to ko sedeo na
prestolu koga su ustanovili Rimljani. Za njih, kralj je onaj ko svake godine umire sa jelenima, ali
kraljica je vena. A moe biti da e Morgana na kraju uiniti ono to je Vivijen ostavila
nedovreno."
Ninijan je, iznenaena, zaula gorinu u sopstvenom glasu. "Kevine, ni jednog jedinog dana
otkako je Vivijen umrla, a ja preuzela njeno mesto, nije mi bilo dozvoljeno da zaboravim da ja
nisam Vivijen, da u poreenju sa njom nisam nita. ak me i Ravena prati onim svojim ogromnim
oima koje uvek govore: Ti nisi Vivijen, ne moe raditi ono emu je Vivijen posvetila itav
ivot. Znam to dobro - odabrana sam samo zato to sam poslednja od Talesinove krvi i to nije bilo
nikoga drugog, jer ja nisam od kraljevske loze Avalona! Ne, ja nisam Vivijen, i nisam Morgana, ali
odano sam sluila na mestu koje nisam elela i koje mi je nametnuto zbog Talesinove krvi. Bila
sam verna svojim zavetima - zar to nikome nita ne znai?"
"Gospo", blago je rekao Kevin, "Vivijen je bila svetenica kakva se raa jednom u mnogo
stotina godina, ak i u Avalonu. A njena vladavina dugo je trajala - bila je Gospa trideset devet
godina, i malo je nas koji se seamo vremena pre nje. Svaka svetenica koja bi morala da je nasledi
oseala bi se mala u poreenju sa njom. Nema zbog ega da prebacuje sebi. Bila si verna svojim
zavetima."
"A Morgana nije", rekla je Ninijan.
"Tano. Ali ona je od kraljevske loze Avalona i rodila je naslednika Kralju-Jelenu. Nije na nama
da je osuujemo."
"Brani je, jer si joj bio ljubavnik", planula je Ninijan, a Kevin je podigao ruku. Nije ranije
primetila; duboko usaene u tamno i izoblieno lice, njegove oi bile su plave, kao samo sredite
ognja. "Hoe li da pone svau sa mnom, Gospo? To je zavreno pre mnogo godina, a kada sam
poslednji put video Morganu, nazvala me je izdajnikom i oterala me je od sebe tako grubim reima
kakve ne bi mogao da oprosti nijedan ovek ijim ilama tee krv. Zar misli da je suvie volim?
Ali nije moje da je osuujem, kao ni tvoje. Ti si Gospa od Jezera. Morgana je moja kraljica i
kraljica Avalona. Ona radi svoj posao u svetu, ba kao to ga ti radi ovde - a ja tamo kuda me
Bogovi odvedu. A ovog prolea su me odveli na jug, gde sam, na dvoru kralja koji sebe smatra
Arturovim podanikom, video Gvideona."
Ninijan je odavno nauila da joj lice bude neprozirno; ali znala je da Kevin, koji je uio isto to i
ona, moe da vidi koliko joj je za to potrebno napora, i osetila je da njegove otre oi mogu da
proniknu duboko u nju. elela je da ga upita za vesti, ali se uzdrala. "Morgoza mi je rekla da je
nauio strategiju i da u borbi nije kukavica. Zato se onda uputio meu te varvare koji radije
razbijaju jedni drugima glave mougama umesto da ih iskoriste za razmiljanje? Znala sam da je
poao na jug, u saksonska kraljevstva, zato to je jedan od njih poslao po druida koji bi umeo da
ita i pie i razumeo se u raun i mape. A rekao mi je da eli da okusi bitku bez Arturovog
prisustva, pa pretpostavljam da mu se to i ispunilo. Iako u zemlji vlada mir, uvek ima borbi meu
niim kraljevima - zar nije saksonski vrhovni bog olienje rata i bitaka?"
"Gvideona tamo zovu Mordred, to na njihovom jeziku znai Zli Savetnik. To je kompliment -
to znai da je zao prema onima koji bi im naudili. Oni svakom gostu daju ime; Lanseleta su nazvali
Vilinska Strela."
"Meu Saksoncima svaki druid, ak i vrlo mlad, izgleda mudriji nego to jeste, u poreenju sa
njihovim tvrdim glavama! A Gvideon je bistar. ak i kao deak mogao je da smisli deset odgovora
na svako pitanje!"
"Bistar je", polako je rekao Kevin, "i dobro zna kako da postane voljen, to sam ve video. Mene
je doekao kao da sam mu u detinjstvu bio omiljeni ujak, i rekao je da je divno videti poznato lice
iz Avalona, grlio me je i hvalio - sve kao da me strano voli."
"Svakako je bio usamljen, a ti si bio glasnik doma", rekla je Ninijan, ali Kevin se namrtio i
otpio malo vina, a onda je spustio pehar i opet ga zaboravio. "Koliko je Gvideon odmakao u uenju
magije?"
"Nosi zmije", rekla je Ninijan.
"To moe da znai i mnogo i malo", uzvratio je Kevin. "To bi trebalo da zna..." I mada je to
zvualo neduno, Ninijan je osetila ubod; svetenica koja nosi polumesec na elu mogla bi da bude
kao Vivijen - ili kao ona sama.
"Treba da se vrati na Dugodnevicu", kazala je ona, "da postane kralj Avalona, to je poloaj koji
je Artur izgubio. A sada je odrastao mukarac..."
"On nije spreman da bude kralj", upozorio ju je Kevin.
"Zar sumnja u njegovu hrabrost? Ili odanost?"
"Oh, hrabrost", prezrivo je rekao Kevin. "I bistrina - ali ja ne verujem njegovom srcu, jer ne
mogu da ga razumem. A on nije Artur."
"Za Avalon je dobro to nije", planula je Ninijan. "Ne trebaju nam vie izdajnici koji se zaklinju
na odanost Avalonu i zaboravljaju na to! Svetenici mogu da postave na presto pobonog
prevrtljivca, koji e sluiti ma kog boga koji im se u tom asu uini koristan..."
Kevin je podigao izoblienu ruku, tako odlunim pokretom da je Ninijan zautala. "Avalon nije
svet! Mi nemamo ni snagu, ni vojsku, ni vetinu, a Artur je veoma voljen. Ne u Avalonu, to znam,
nego irom i popreko ovih ostrva, gde je Artur ona ruka koja je stvorila toliko eljeni mir. U ovom
treutku, svaki glas protiv Artura bio bi uutkan za par meseci, ako ne i dana. Artur je voljen - on je
olienje itave Britanije. A ak i da je drugaije, ono to inimo mi u Avalonu od male je vanosti
u spoljanjem svetu. Kao to si primetila, nestajemo u magli."
"Utoliko pre moramo brzo da delamo, kako bismo sruili Artura i postavili na presto Britanije
kralja koji e vratiti Avalon u svet, a Boginju...
"Ponekad se pitam moe li se to izvesti", tiho je rekao Kevin. "Moda smo proveli itav ivot u
snu bez stvarnosti."
"Ti to kae? Ti, Merlin od Britanije?"
"Bio sam na Arturovom dvoru, a ne zaklonjen na ostrvu koje se sve vie udaljava od spoljanjeg
sveta" blago je rekao Kevin. "Ovo je moj dom, i umreu ovde, kao to sam se zakleo... ali sa
Britanijom sam sklopio Veliki Brak, Ninijan, a ne samo sa Avalonom."
"Ako Avalon umre", rekla je Ninijan, "onda e i Britanije ostati bez srca i takoe umreti, jer
Boginja je povukla svoju duu iz te zemlje."
"Misli li, Ninijan?" Kevin je uzdahnuo. "Bio sam uzdu i popreko tih zemalja, po svim
vremenima u i svako doba - Merlin od Britanije, soko Vida, glasnik Velikog Gavrana - i vidim da u
zemlji postoji novo srce, i da sija iz Kamelota."
Zautao je. Posle duge pauze, oglasila se Ninijan. "Znai, to si rekao Morgani kad te je nazvala
izdajnikom."
"Ne - rekao sam neto drugo", odvratio je on. "Moda, Ninijan, mi ni ne znamo volju Boginje,
onako kako mislimo da znamo. Kaem ti, ako pokuamo da sruimo Artura, ova zemlja e zapasti u
haos gori od onog kad je Ambrozije umro i Uter morao da se bori za krunu. Zar misli da Gvideon
moe da se bori kao Artur da bi preuzeo zemlju? Arturovi vitezovi smesta e se obruiti na svakoga
ko ustane protiv njihovog kralja i junaka - on je za njih kao bog i ne moe da pogrei."
"Nikada nismo eleli", rekla je Ninijan, "da se Gvideon suoi sa ocem i bori se sa njim za krunu
- nego samo da jednog dana, kada Artur shvati da nee imati naslednika, mora da se okrene sinu
koji potie od kraljevske loze Avalona i zaklet je na odanost Avalonu i pravim bogovima. A da bi
se to zbilo, on mora biti proglaen Kraljem-Jelenom u Avalonu, kako bi, kada Artur potrai
naslednika, bilo glasova koji e govoriti za njega. ula sam da je Artur odabrao za naslednika
Lanseletovog sina, poto je kraljica jalova. Ali Lanseletov sin je samo dete, a Gvideon je ve
odrastao ovek. Ako se sada ita desi Arturu, ta misli, koga e odabrati - Gvideona, odraslog
oveka, ratnika i druida - ili dete?"
"Arturovi vitezovi nee podrati nepoznatog oveka, pa bio on i dvaput ratnik i druid.
Njverovatnije bi proglasili Gavena namesnikom u ime Lanseletovog sina dok ovaj ne odraste. A
vitezovi su hriani, uglavnom, i odbacili bi Gvideona zbog naina na koji je roen - incest kod njih
vai za teak greh."
"Oni ne znaju nita o svetim stvarima."
"Svakako. Moraju imati vremena da se priviknu na novu ideju, a to vreme jo nije dolo. Ali ako
Gvideon sada ne moe da bude priznat za Arturovog sina, treba da se zna kako svetenica Morgana,
koja je Arturova sestra, ima sina, i da je taj sin blii prestolu od Lanseletovog deteta. A ovog leta e
opet biti rata..."
"Mislila sam da je Artur zaveo mir."
"Ovde u Britaniji, da. Ali u Donjoj Britaniji postoji neko ko e proglasiti Britaniju svojim
carstvom."
"Ban?" zapanjeno je upitala Ninijan. "On se odavno zakleo - sklopio je Veliki Brak pre nego to
je Lanselet i roen. On je svakako prestar da ratuje protiv Artura."
"Ban je star i slab", rekao je Kevin. "Njegov sin Lajonel vlada u njegovo ime, a Lajonelov brat
Bors jedan je od Arturovih vitezova, i oboava Lanseleta. Nijedan od njih ne bi ugrozio Arturovu
vladavinu. Ali postoji neko ko hoe. Naziva sebe Lucijus; nekako se dokopao drevnih rimljanskih
orlova i proglasio sebe za imperatora. On e izazvati Artura..."
Ninijan je osetila da se jei. "Je li to Vid?"
"Morgana mi je jednom rekla", nasmeio se Kevin, "kako nije potreban Vid da bi se znalo ko je
razbojnik. I nije potreban Vid da bi se znalo kako e ambiciozan ovek izazvati nekoga ako to
podstie njegovu ambiciju. Ima onih koji misle da je Artur ostario, zato to mu kosa vie ne sija kao
zlato i zato to vie ne nosi zmaja. Ali ne potcenjuj ga, Ninijan. Ja ga poznajem, a ti ne. On nije
budala!"
"Mislim da ga suvie voli, s obzirom na to da si se zarekao da ga uniti."
"Da ga volim?" Kevin se hladno nasmeo. "Ja sam Merlin od Britanije, glasnik Velikog
Gavrana, i sedim uz njega u savetu. Artura je lako zavoleti. Ali zakleo sam se Boginji." Opet se
kratko nasmejao. "Mislim da mi razum zavisi od toga - to znam da ono to koristi Avalonu mora
na kraju koristiti i Britaniji. Ti vidi da je Artur neprijatelj, Ninijan. A za mene je on Kralj-Jelen,
koji titi svoje krdo i svoju zemlju."
"A ta biva sa Kraljem-Jelenom kada odraste mladi jelen?" upitala je Ninijan drhtavim apatom.
Kevin je zagnjurio lice u ake. Izgledao je star, bolestan i umoran. "Taj dan jo nije doao,
Ninijan. Ne pokuavaj da previe gura Gvideona, jer e biti uniten, bez obzira na to to ti je
ljubavnik." Ustao je i othramao iz sobe bez osvrtanja, ostavljajui Ninijan besnu.
Kako li je samo saznao?
Ja nisam pod zavetom kao hrianske kaluerice, rekla je u sebi. Ako odluim da povedem
mukarca u krevet, to je moja odluka... ak i ako mi je taj mukarac bio uenik, i ako je bio samo
deak kada je doao ovamo!
Ve tih prvih godina prirastao joj je srcu, usamljeni deak, izgubljen i jadan, bez ikoga ko bi ga
voleo, pazio i pitao se kako mu je... Morgoza je bila jedina majka za koju je znao, a sada je bio
odvojen i od nje. Kako je Morgana imala srca da napusti tako dobrog sina, pametnog, lepog i
mudrog, i nikada da ni ne upita kako je on, ili da doe da ga vidi? Ninijan nikada nije rodila dete,
mada je ponekad, posle Beltana, mislila da joj je materica puna i da e roditi ker Boginji. Ali to se
nikada nije desilo, i nije se bunila protiv takvog usuda.
Ali u tim prvim godinama pustila je da joj Gvideon priraste srcu. A onda je otiao od njih, kao
to moraju svi mukarci, kada postanu prestari da ue od svetenica; preao je kod druida da ui
umetnost ratovanja. A vratio se na Beltan, i mislila je da je sluajno to se naao blizu nje tokom
obreda oko vatre, pa su se izdvojili zajedno...
Ali nisu se rastali kad je to doba prolo; i kad god bi ga, potom, put naveo u Avalon, jasno mu je
stavljala do znanja da ga eli, a on je nije odbijao. Ja sam najblia njegovom srcu, pomislila je, ja
ga najbolje poznajem - ta Kevin zna o njemu?
A sada je dolo vreme da se on vrati u Avalon, i da bude iskuan kao Kralj-Jelen...
Zamislila se: gde da mu nae devicu? U Kui Devojaka jedva da ima nekoga ko je makar napola
dostojan te velike uloge, pomislila je, i iznenada ju je obuzeo bol i uas.
Kevin je u pravu. Avalon nestaje i umire; tako ih malo dolazi ovamo po drevna znanja, i nema
nikoga ko bi odrao obrede... a jednog dana nee uopte biti nikoga... i opet je osetila ono gotovo
bolno jeenje koje joj se javljalo, povremeno, kao nagovetaj Vida.

Gvideon se vratio u Avalon nekoliko dana pred Beltan. Ninijan ga je zvanino pozdravila u
barci, a on joj se s potovnjem naklonio pred devojkama i okupljenim narodom Ostrva, ali kada su
ostali sami, zagrlio ju je i poljubio, smejui se, sve dok oboje nisu ostali bez daha.
Ramena su mu postala ira, a na licu je nosio crveni oiljak. Videlo se da se borio; vie nije
imao mirni izgled svetenika i aka.
Moj ljbavnik i moje dete. Da li zato Velika Boginja nema mua, kao kod Rimljana, nego samo
sinove, kao to smo svi mi njena deca? A ja, koja sedim na njenom mestu, moram oseati da mi je
mu istovremeno i sin... jer svi koji vole Boginju su i njena deca...
"U svim zemljama vlada nemir", rekao je on, "ovde u Avalonu i meu Drevnim narodima u
bregovima, jer na Ostrvu zmaja Drevni narod e ponovo birati kralja... Zato si me pozvala ovamo,
zar ne?"
Pomislila je kako on ponekad naprosto izaziva bes, kao uobraeno dete. "Ne znam, Gvideone.
Vreme moda jo nije zrelo, a plime moda nisu spremne. A nigde u naim kuama ne mogu da
naem devojku koja bi bila Prolena Devica."
"Ali to e ipak biti ovog prolea", tiho je rekao on, "i na ovaj Beltan, jer to sam video."
Ona je malo iskrivila usne. "A jesi li onda video i svetenicu koja e te primiti u obredu kada
osvoji rogovlje, pod pretpostavkom da te Vid nije zaveo i odveo te u smrt?"
Kad ju je pogledao, pomislila je da je postao jo lepi, hladnog i smirenog lica, mranog od
skrivene strasti. "Jesam, Ninijan. Zar nisi znala da si to ti?'
Iznenada ju je obuzela jeza. "Ja nisam devica. Zato mi se podsmeva, Gvideone?"
"Video sam te", rekao je on, "i ti to vrlo dobro zna. U njoj se stapaju Devica, Majka i Smrt.
Bie stara ili mlada, onako kako joj odgovara, Devica, Zver, Majka, lice Smrti u munji, i tei e i
menjae se i opet e stei devianstvo..."
Ninijan je oborila pogled. "Gvideone, ne, to je nemogue..."
"Ja sam njen ljubavnik", nastavio je on neumoljivo, "i to u opet postati... nije ovo vreme za
device - svetenici mnogo dre do te gluposti. Ja je pozivam kao Majku da mi da ono to mi
pripada u ivotu..."
Ninijan se oseala kao da pokuava da se suprotstavi monoj plimi koja je nosi. "Oduvek je bilo
ovako: kada poe za jelenima, Majka ga ispraa, ali Devica ga doekuje..."
Ipak, u njegovim reima bilo je logike. Svakako je bolje uzeti za obrede svetenicu koja zna ta
radi, umesto nekog napola osposobljenog deteta koje je tek stiglo u hram i kome u prilog ide jedino
to to je suvie mlada da bi osetila zov Beltanskih vatri... Gvideon je govorio istinu: Majka se uvek
obnavlja, Majka, pa Smrt, pa ponovo Devica, ba kao i mesec koji se krije na nonom nebu.
Pognula je glavu. "Neka bude tako. Sklopie Veliki Brak sa zemljom i sa mnom u njeno ime."
Ali kada je ostala sama, osetila je strah. Kako je mogla da pristane na to? Kakva je to mo u
Gvideonu, kada uspeva svakoga da natera da radi po njegovom?
Je li to nasledio od Artura, sa krvlju Pendragona? Opet je osetila jezu.

ta biva sa Kraljem-Jelenom... Morgana je sanjala...
Beltan, i jelen koji juri u brdima... i ivot ume joj tee kroz telo, kao da je svaki deo ume i deo
ivota u njoj... naao se meu jelenima, u punom trku, nag mukarac sa rogovljem privezanim oko
ela, i drugo rogovlje se sputa, i njegova tamna kosa je oblivena krvlju... ali opet je na nogama,
juria, no sija na suncu kroz drvee, i Kralj-Jelen se rui i zvuk njegove rike potresa umu kricima
oaja.
A ona se nala u mranoj peini, tela prekrivenog islikanim simbolima, i jedno je sa peinom, a
svuda oko nje plamte Beltanske vatre, iskre lete u nebo - osea ukus svee krvi na usnama, a na
ulazu u peinu pojavljuje se senka od rogovlja... ne moe biti pun mesec, ne vidi ba jasno da njeno
nago telo nije vitko telo device, nego su joj grudi meke, pune i ruiaste kao to su bile kada je
rodila dete, i kao da e iz njih svakog asa potei mleko, a pre obreda su svakako proverili je li jo
devica... ta e joj rei, kada nije doekala Kralja-Jelena kao Prolena Devica?
Kleknuo je kraj nje i ona je podigla ruke, pruajui mu dobrodolicu u obredu i u svom telu, ali
njegove oi su mrane i oajne. Njegov dodir je nean, izazivaki, poigrava se sa zadovoljstvom,
odbijajui obred moi... to nije Artur, ne, ovo je Lanselet, Kralj-Jelen, koji e zbaciti starog jelena,
ljubavnika Prolene Device, ali kada ju je pogledao, oi su mu i dalje bile obuzete onim bolom koji
ju je svu proeo, i rekao je, da ne lii toliko na moju majku, Morgana...
Uasnuta, oseajui kako joj lupa srce, Morgana se probudila u svojoj sobi, sa Urijensom koji
je hrkao kraj nje. I dalje obuzeta stranom magijom sna, protresla je glavom da bi nekako
odagnala uas.
Ne, Beltan je proao... odrala je obrede sa Akolonom kao to je znala da treba, nije leala u
peini i ekala Kralja-Jelena... i zato ju je sada posetio san o Lanseletu, pitala se, zato nije
sanjala Akolona, kada ga je uinila svojim svetenikom i gospodarem Beltana, i svojim
ljubavnikom? Zato je, posle toliko godina, seanje na odbijanje i svetogre moralo da je pogodi
pravo u duu?
Pokuala je da se smiri i ponovo zaspi, ali san nije dolazio, i leala je budna, potresena, sve dok
u njenu sobu nisu prodrli prvi zraci letnjeg sunca.

11.
Gvenvir je poela da mrzi praznik Duhova, od kada je Artur redovno stao da upuuje pozive
starim vitezovima da dou u Kamelot i obnove prijateljstvo. Kako je mir u zemlji jaao, a stari
vitezovi se rasuli, svake godine ih je dolazilo sve manje, jer mnogi su bili vezani za porodicu i
imanje. A Gvenviri je to bilo milo, jer sastanci na Duhove suvie su je podseali da dane kada
Artur nije bio hrianski kralj, nego je nosio omrznutu zastavu Pendragona. Na Duhove, dvor je
pripadao njegovim vitezovima i ona uopte nije uestvovala u njegovom ivotu.
Sada je stajala iza njega dok je peatom zatvarao dvadesetak poziva koje su nainili njegovi
pisari, za svakog podreenog kralja i za mnoge stare vitezove. "Zato alje poseban poziv ove
godine? Oni koji nemaju druga posla svakako bi doli i bez toga."
"Ali ove godine to nije dovoljno", rekao je Artur, okrenuvi se da joj se nasmei. Shvatila je da
je osedeo, mada je bio toliko plavokos da se to nije videlo osim ako se prie sasvim blizu. "Hou da
znaju da e biti toliko turnira da e svi shvatiti kako je Arturova legija jo u stanju da se dobro
bori."
"Zar misli da iko sumnja u to?"
"Moda i ne. Ali tu je onaj Lucijus iz Donje Britanije - Bors me je obavestio, i kao to su svi
podreeni kraljevi doli da mi pomognu kad su Saksonci i severnjaci napali nae ostrvo, tako sam i
ja obavezan da pomognem njima. Zamisli, naziva sebe rimskim imperatorom!"
"A ima li ikakvog prava na to?" upitala je Gvenvir.
"Zar mora da pita? Svakako ga ima mnogo manje od mene", rekao je Artur. "eno moja, ve
vie od stotinu godina nema rimskog imperatora. Konstantin je bio imperator i nosio je purpur, a
posle njega Magnus Maksimus, koji je doao preko Kanala kako bi pokuao da postane imperator;
ali nikada se nije vratio u Britaniju, i sam Bog zna ta mu se desilo i gde je umro. A posle njega,
Ambrozije Aurelijanus podigao je narod protiv Saksonaca, pa potom Uter, i pretpostavljam da je
svako od njih mogao da se proglasi za imperatora, kao i ja, ali ja sam zadovoljan to sam Vrhovni
kralj Britanije. Kada sam bio deak, itao sam malo istorije Rima, i nije nita novo to poneki
nikogovi stekne odanost par legija, pa prisvoji pravo da nosi purpur. Ali ovde, u Britaniji, simbol
orla nije dovoljan da bi neko postao imperator. Inae bi Urijens to ve bio! Pozvao sam ga da doe
- odavno nisam video sestru."
Gvenvir nije odgovorila na to, bar ne direktno. Stresla se. "Ne elim da ponovo vidim rat u
zemlji i da sluam o ubistvima..."
"Ne elim ni ja. Mislim da svi kraljevi vie ele mir."
"Ja nisam tako sigurna. Meu tvojim ljudima ima ih mnogo onih koji stalno govore o starim
vremenima, kada su se neprekidno borili protiv Saksonaca. A sada zameraju Saksoncima to su
postali hriani, bez obzir na to to kae biskup..."
"Ja mislim da oni ne ale za ratom", rekao je Artur, smeei se svojoj kraljici. "Mislim da ale
za vremenom kada su bili mladi i kada su svi bili bliski. Zar ti nikada ne ezne za tim godinama,
eno moja?"
Gvenvir je osetila da crveni, jer dobro se seala... onih dana kada je Lanselet bio njen zatitnik i
kada su se voleli... hrianska kraljica ne bi smela tako da razmilja, pa ipak nije mogla da se
obuzda. "Zaista alim, muu moj. A, kao to kae, moda je to samo al za madou... nisam vie
mlada", uzdahnula je, a on ju je uhvatio za ruku. "Najdraa moja", rekao je, "za mene si jednako
lepa kao i prvog dana kad smo legli zajedno." Znala je da govori istinu.
Ali primorala je sebe da ostane mirna, da ne pocrveni. Nisam mlada, pomislila je, i ne pristoji
se da mislim na te dane i da alim, jer sam tada bila grenica i preljubinca. Sada sam to okajala i
pomirila se sa Bogom, a ak je i Artur okajao svoj greh sa Morganom. Primorala je sebe da misli
na praktine stvari, kao to prilii kraljici itave Britanije. "Pretpostavljam da emo imati vie
gostiju nego ikada - moram da se posavetujem sa Kajem i ser Lukanom gde da ih sve smestimo i
kako da ih ugostimo. Hoe li doi i Bors iz Donje Britanije?"
"Doi e, ako bude mogao", rekao je Artur, "mada mi je Lanselet poslao poruku - traio je
dozvolu da ode i pomogne svom bratu Borsu ukoliko je opsednut. Javio sam mu da doe ovamo, jer
moe se desiti da svi poemo.. Sad, kad Pelinora vie nema, Lanselet je postao kralj kao Elenin
mu, jer sin im je jo mali. A Agraven e doi u ime Morgoze iz Lotije, i Urijens - ili moda neki od
njegovih sinova. Urijens se sjajno dri za svoje godine, ali nije besmrtan. Njegov najstariji sin
prilina je budala, ali Akolon je jedan od mojih starih vitezova, a Urijens ima Morganu da ga
savetuje."
"Meni se to ne ini pravo", rekla je Gvenvir. "Sveti apostol je rekao da ene treba da se
pokoravaju muu, a Morgoza ipak vlada Lotijom, dok je Morgana desna ruka svom kralju u
Severnom Velsu."
"Mora se setiti, gospo moja, da ja potiem od kraljevske loze Avalona. Nisam kralj samo zato
to sam sin Utera Pendragona, nego zato to sam Igrenin sin, a ona je ker stare Gospe od Jezera.
Gvenvir, od pamtiveka je Gospa vladala zemljom, a kralj je bio samo vojskovoa u vreme ratova.
ak i u doba Rimljana, legije su imale posla sa onima koje su nazvali podreenim kraljicama, koje
su vladale plemenima, a neke od njih su bile sjajni ratnici. Zar nikada nisi ula za kraljicu
Boadiceu? Ona je, poto su joj legije silovale keri i poto je i sama premlaena kao pobunjenik
protiv Rima, podigla vojsku i gotovo oterala Rimljane sa naih obala."
"Nadam se da su je ubili", gorko je rekla Gvenvir.
"Oh, jesu, i rastrgli je... ali to je bio znak da Rimljani ne mogu pobediti ukoliko ne prihvate
injenicu da u ovim zemljama vlada Gospa... Svaki vladar Britanije, sve do mog oca, Utera, nosio
je titulu koju su Rimljani skovali za vojskovou podreenog kraljici: dux bellorum, ratni vojvoda.
Uter, i ja posle njega, drimo presto Britanije kao dux bellorum Gospe od Avalona, Gvenvir.
Nemoj to da zaboravi."
"Mislila sam da si raskrstio sa time", nestrpljivo je rekla ona, "da si postao hrianski kralj i da
si se pokajao zbog slube vilinskom narodu tog zlog ostrva..."
Artur je odvratio jednako nestrpljivo. "Moj lini ivot i moja vera su jedno, Gvenvir, ali
Plemena me podravaju zato to nosim ovo!" Udario je po balaku Ekskalibura, koji je nosio o
pojasu, u starim purpurnim kanijama. "Preiveo sam ratove zbog magije ovog seiva..."
"Preiveo si ratove zato to te je Bog potedeo da bi preveo ovu zemlju u hrianstvo", rekla je
Gvenvir.
"Jednog dana, moda. To vreme jo nije dolo, gospo. U Lotiji je narod sasvim zadovoljan to
ivi pod Morgozinom vladavinom, a Morgana je kraljica u Kornvolu i u Severnom Velsu. Ako
doe vreme da sve ove zemlje priu Hristu, zahtevae da dobiju kralja umesto kraljice. Ja vladam
ovom zemljom takvom kakva je, Gvenvir, a ne onakvom kakva bi biskupi eleli da bude."
Gvenvir bi rado rapravljala dalje, ali primetila je u njegovom pogledu nestrpljenje i brzo se
povukla. "Moda e jednom ak i Saksonci i Plemena prii krstu. Doi e dan, kao to je rekao
biskup Patricije, kada e Hrist biti jedini kralj nad svim hrianima i kada e kraljevi i kraljice biti
njegove sluge. Daj Boe da to bude to pre", rekla je i prekrstila se. Artur se nasmejao.
"Rado u biti Hristov sluga", rekao je, "ali ne i biskupov. Mada e biskup Patricije svakako biti
meu gostima, i ti e ga ugostiti to bolje moe."
"A doi e i Urijens iz Severnog Velsa", rekla je Gvenvir, "a sa njim svakako i Morgana. A iz
Pelinorove zemlje? Lanselet?"
"Doi e", rekao je Artur, "mada se bojim, ako eli da ponovo vidi svoju roaku Elenu, da e
morati da putuje kod nje; Lanselet je javio da ona opet oekuje poroaj."
Gvenvir se trgla. Znala je da Lanselet provodi malo vremena kod kue za enom, ali Elena je
podarila Lanseletu ono to ona nije mogla - sinove i keri.
"Koliko je godina Eleninom sinu? On treba da mi bude naslednik, treba da ga usvojimo na
dvoru", rekao je Artur.
"Ponudila sam to im se rodio", odvratila je Gvenvir, "ali Elena je rekla da, bez obzira na to to
e jednog dana biti kralj, treba da bude vaspitan jednostavno i skromno. Tebe je usvojio obian
ovek, i to ti nije naudilo."
"Pa, moda je u pravu", rekao je Artur. "Voleo bih bar jednom da vidim Morganinog sina. On je
sada ve odrastao - sedamnaest godina je prolo. Znam da ne moe da me nasledi, svetenici to ne
bi dozvolili, ali on je ipak jedini moj sin i voleo bih da ga jednom vidim i da mu kaem... ne znam
ta bih mu rekao. Ali rado bih ga jednom video."
Gvenvir se uzdrala od gnevnog odgovora koji joj je bio na vrh jezika; nova rasprava na ovu
temu ne bi donela nita. "Dobro mu je tamo gde je", mirno je rekla. Govorila je istinu, i kad je
izgovorila rei, znala je da su tane; bilo joj je milo to Morganin sin odrasta na arobnjakom
ostrvu, gde hriani ne zalaze. S obzirom na to, bilo je jo sigurnije da nikakav preokret nee moi
da ga dovede na Arturov presto - svetenici i narod sve su manje verovali magiji Avalona. Da je
odrastao na dvoru, moda bi neka sitna dua i poverovala da je Morganin sin dostojniji naslednik
od Lanseletovog.
Artur je uzdahnuo. "Ipak, teko je kad zna da ima sina koga nikada nisi video", rekao je.
"Moda jednog dana." Ali ipak je slegnuo ramenima. "Svakako si u pravu, draga. ta emo sa
gozbom? Znam da e ti uiniti da bude nezaboravna, kao i uvek."

Tako je i bilo, pomislila je Gvenvir tog jutra, gledajui mnotvo atora i paviljona. Veliko
turnirsko polje bilo je raieno i oivieno konopcima i zastavama, a na letnjem vetru je lepralo
pedesetak zastava podreenih kraljeva i preko stotinu vitezova. Kao da se ulogorila itava vojska.
Potraila je Pelinorovu zastavu, belog zmaja koga je uzeo poto je ubio zmaja iz jezera. Lanselet
e biti tu... prolo je vie od godinu dana otkako ga je videla, a i to je bilo zvanino, pred dvorom.
Prole su godine otkako je ostala nasamo sa njim makar i na trenutak; dan pre no to e se oeniti
Elenom, doao je da je potrai i oprosti se.
I on je bio Morganina rtva; nije je izdao, oboje su bili rtva okrutnog Morganinog trika. Kada
joj je ispriao, plakao je, a ona je uvala uspomenu na njegove suze kao najvei kompliment koji
joj je ikada dao... ko je jo video Lanseleta da plae?
"Kunem ti se, Gvenvir, uhvatila me je u zamku - Morgana mi je prenela lanu poruku i
maramicu sa tvojim mirisom. A mislm da me je i opila, ili je bacila neku aroliju na mene."
Pogledao ju je u oi, plaui, pa se i ona rasplakala. "A i Eleni je ispriala nekakvu la, kako sam
bolestan od ljubavi prema njoj... i bili smo zajedno. Isprva sam mislio da si to ti, jer bio sam kao
opinjen. A onda, kad sam shvatio da u naruju drim Elenu, ipak nisam mogao da se zaustavim.
Tada su doli sa bakljama... ta sam mogao da uinim, Gven? Oduzeo sam devianstvo keri svog
domaina. Pelinor je imao prava da me istog asa ubije..." Glas mu se slomio. "Boe, vie bih voleo
da sam se bacio na njegov ma..."
Upitala ga je da li to znai da onda uopte ne mari za Elenu. Znala je da je neoprostivo postaviti
takvo pitanje, ali nije mogla da ivi bez tog odgovora... ali iako je Lanselet bio spreman da joj
govori o svom jadu, nije hteo da govori o Eleni; samo je kruto rekao da to nije Elenina krivica i da
je vezan au da pokua da je usrei koliko god moe.
Pa, to je bilo to. Morgana je unila kako je elela. Ona e samo videti Lanseleta i doekae ga
kao muevljevog roaka, i nita vie. Ludilo je davno prolo, ali ipak e ga videti i to je bolje nego
nita. Pokuala je da se umesto toga pozabavi mislima o gozbi. Ispeena su dva vola, hoe li to biti
dosta? Pre nekoliko dana ulovljen je veliki divlji vepar, a sa okolnih imanja su donesene dve svinje,
i sve je ispeeno pod arom; ve je tako dobro mirisalo da se grupa gladne dece motala okolo,
udiui fine mirise. Bile su spremne stotine heljdinih hlebova, od kojih je dobar deo podeljen
narodu koji je doao da se okupi po ivicama polja i gleda zabavu gospode, kraljeva i vitezova; bile
su tu i jabuke peene u pavlaci, puna vedra oraha, slatkii za dame, kolai sa medom, zeevi i male
ptice ukuvane u vinu... ako gozba ne ispadne uspena, to svakako nee biti zbod nedostatka fine i
obilne hrane!
Okupili su se neto iza podneva; duga kolona bogato odevenih plemia i gospi ulazila je u
veliku salu i bivala odvedena na unapred odreena mesta. Vitezovi su, kao i obino, smeteni oko
velikog Okruglog stola; ma koliko veliki bio, za njime vie nije bilo mesta za sve zvanice.
Gaven, koji je uvek bio najblii Arturu, predstavio je svoju majku, Morgozu. Oslanjala se o ruku
mladia koga Gvenvir u prvi mah nije prepoznala; Morgoza je bila vitka kao i uvek, kose jo tamne
i guste, okiene draguljima. Naklonila se pred Arturom, koji joj je dao znak da ustane, a potom je
zagrlio.
"Dobro dola na moj dvor, tetka."
"ula sam da jae samo bele konje", rekla je Morgoza, "pa sam ti dovela jednog iz saksonskih
zemalja. Tamo imam jednog usvojenog sina, koji ti ga je poslao na poklon."
Gvenvir je primetila da Artur stee zube i mogla je da pogodi ko bi bio taj usvojeni sin. Ipak,
Artur se uzdrao. "Zaista kraljevski dar, tetka", rekao je.
"Nisam htela da uvedem konja u salu, kao to ujem da je obiaj meu Saksoncima", vedro je
rekla Morgoza. "Ne verujem da bi gospa od Kamelota volela da njena sala, spremna za goste,
postane staja! A tvoje sluge svakako ve imaju puno posla, Gvenvir!" Zagrlila je kraljicu;
obujmljena toplotom, Gvenvir je stigla da primeti da je Morgozino lice prekriveno debelim slojem
minke i da su joj blistave oi oiviene ugljem; ali ipak je bila veoma lepa.
"Hvala na uviavnosti, gospo Morgoza", rekla je Gvenvir. "Ne bi bilo prvi put da mom
gospodaru dovedu ovamo poklonjenog konja ili psa, i znam da je to samo utivost, ali ne sumjam
da e konj biti sasvim zadovoljan da eka napolju - gostoprimstvo Kamelota svakako ne znai
mnogo ak ni najboljim konjima. On e radije jesti u tali! Mada nam je Lanselet priao o nekom
Rimljaninu koji je naredio da njegovog konja poje vinom iz zlatnog vedra i proglasio ga za plemia
i ovenao ga lovorom..."
Mladi koji je pratio Morgozu se nasmejao. "Seam se, Lanselet je priao tu priu na venanju
moje sestre. Bio je to imperator Gaj Bogoliki, koji je proglasio svog omiljenog konja za senatora, a
kada je umro, naredni imperator je rekao neto u smislu da konj barem nije davao pogrene savete i
nije poinio ubistvo. Ali ne ini nita slino, gospodaru Arture - mi nemamo sedita dovoljno
prostrana za takvog viteza, ukoliko odlui da unapredi svog pastuva!"
Artur se od srca nasmejao i uhvatio mladia za ruku. "Neu, Lamorae", rekao je, i Gvenvir se
trgla kad je shvatila ko mora biti mladi kraj Morgoze: Pelinorov sin. Da, ula je govorkanja - da je
Morgoza odabrala za miljenika mladia i da to ne krije pred dvorom - kako ena moe deliti
postelju sa mukarcem dovoljno mladim da joj bude sin? Lamoraku je i sada jedva dvadeset pet
godina! Pogledala je Morgozu sa meavinom divljenja, uasa i zavisti. Izgleda tako mlada, veoma
je lepa uprkos tolikim bojama, i ini ta eli, nimalo ne mareii ako je zbog toga svi kritikuju! Kad
je progovorila, glas joj je bio leden. "Hoe li da doe i sedne kraj mene, roako, a mukarci neka
priaju svoje prie?"
Morgoza je uhvatila Gvenvir za ruku. "Hvala ti, roako. Tako retko dolazim na dvor, da mi je
strano milo to u barem jednom sedeti meu gospama i askati o tome ko se udao, ko je naao
ljubavnika i kakva je nova moda! Toliko sam zauzeta vladanjem Lotijom da imam vrlo malo
vremena za enske stvari, i to mi je pravi lukrsuz i zadovoljstvo." Pogladila je Lamoraka po ruci, i
kad je mislila da je niko ne gleda, poljubila ga je u slepoonicu. "Ostavljam te sa vitezovima, mili."
Njen teki miris, kojim su odisale i haljine i ukrasi, umalo da oamuti Gvenvir kada je kraljica
Lotije sela kraj nje na klupu. "Ako si toliko zauzeta dravnim poslovima, roako, zato ne oeni
Agravena, pa neka on vlada umesto oca, a ti da se odrekne tereta? Tvoj narod je svakako nesrean
to nema kralja..."
Morgoza se veselo, toplo nasmejala. "Pa, onda bih morala da ivim neudata, poto je u toj zemlji
kralj onaj koji se oeni kraljicom, a to mi, draga moja, uopte ne bi odgovaralo! A Lamorak je
premlad za kralja, mada ima druge dunosti, i sasvim sam zadovoljna njime..."
Gvenvir je sluala, zadivljena i zgaena; kako moe ena Morgozinih godina da pravi od sebe
budalu sa tako mladim ovekom? Pa ipak, on je pratio Morgozu pogledom kao da je najlepa i
najdivnija ena na svetu. Jedva da je pogledao Izotu od Kornvola, koja se upravo klanjala pred
prestolom uz svog matorog mua, vojvodu Markusa od Kornvola. Izota je bila tako lepa da se
dvoranom proneo amor; visoka i vitka, sa kosom boje tek iskovanog bakarnog novia. Ali
Makrus je svakako vie cenio irsko zlato koje je nosila oko vrata i na kopi ogrtaa, i irske bisere
koje je uplela u kosu, nego blago njene lepote. Gvenvir je pomislila da je Izota najlepa ena koju
je ikada videla. U poreenju sa njom, Morgoza je delovala isprano i naduvano, ali Lamorak ju je
ipak netremice gledao.
"Da, Izota je veoma lepa", rekla je Morgoza, "ali na dvoru vojvode Markusa pria se da je bacila
oko na njegovog naslednika, mladog Drustana, vie nego na samog Markusa, i ako bude imala
dovoljno pameti da rodi dete starcu... mada, samo nebesa znaju da bi u tome bolje uspela sa mladim
Drustanom." Nasmejala se. "Ne izgleda kao da je preterano srena u branoj postelji. Ipak, ne
verujem da Markus eli od nje mnogo vie doli sina za Kornvol. Markus eka samo sina, pa da
objavi kako Kornvol pripada onome ko ga dri, a ne Morgani, koja ga je nasledila od Gorloasa -
gde je moja roaka Morgana? Jedva ekam da je zagrlim!"
"Eno je sa Urijensom", rekla je Gvenvir, gledajui kralja Severnog Velsa koji se pribliavao
prestolu.
"Artur bi bolje postupio da je udao Morganu u Kornvol", rekla je Morgoza. "Ali verovatno je
smatrao da je Markus suvie star za nju. Mada je lepo mogao da je uda za mladog Drustana -
njegova majka je roaka kralja Bana od Donje Britanije, i stoga je daleki rod i Lanseletu, i lepa je
gotovo kao sam Lanselet, zar ne, Gvenvir?" Veselo se nasmeila. "Oh, gotovo sam zaboravila, ti si
veoma pobona, ti nikada ne gleda nijednog mukarca osim svog mua. Pa, tebi je lako da bude
edna, jer udata si za lepog, mladog i otmenog Artura!"
Gvenvir je osetila da e poludeti od Morgozinog brbljanja. Zar ene ne misle ni na ta drugo?
Morgoza je nastavljala. "Pretpostavjam da mora malo popriati sa Izotom - ona je nova u Britaniji.
ula sam da slabo govori na jezik, da mnogo bolje razume irski. Ali ula sam i da je u svojoj
zemlji bila poznata po umeu sa magijom i biljem, i kada se Drustan borio sa irskim vitezom
Marhausom, izleila ga je kada su svi mislili da e umreti, i sada je on njen odani vitez i zatinik -
ili se barem pria da je to razlog. Mada, ona je tako lepa da se ne moe znati... moda treba da je
upoznam sa Morganom, i ona je vrlo veta sa biljem i isceljivanjem. Imale bi o emu da
razgovaraju, a ini mi se da Morgana zna malo irski. I Morgana je udata za oveka dovoljno starog
da joj bude otac - stvarno mislim da je Artur tu pogreio!"
"Morgana se udala za Urijensa po svojoj volji", kruto je rekla Morgoza. "Zar misli da bi Artur
udao svoju dragu sestru bez njenog pristanka?"
Morgoza je gotovo frknula. "Morgana je dovoljno puna ivota da bude nezadovoljna u krevetu
jednog starca", rekla je, "a da ja imam posinka tako lepog kao Akolon, znam da se ne bih zadrala
na tome!"
"Hajde, pozovi gospu od Kornvola da sedne sa nama", rekla je Gvenvir, kako bi prekinula
Morgozino ogovaranje. "I Morganu, ako hoe." Morgana je bila bezbedno udata za Urijensa; ta se
tie Gvenvir ako poeli da napravi od sebe budalu ili izloi besmrtnu duu opasnosti, leui sa
nekim drugim mukarcem?
Sa Morganom i dvojicom mlaih sinova, Urijens je priao da pozdravi Artura, koji je uzeo
starog kralja za obe ruke, pozdravio ga kao zeta i poljubio Morganu u oba obraza.
"Nisi mi valjda doneo poklone, Urijense? Od roaka mi nisu potrebni pokloni, dovoljna mi je
njihova ljubav", rekao je.
"Ne nosim ti samo poklon, elim i da te molim za neto", rekao je Urijens. "Hoe li da primi
mog sina Uvena za viteza Okruglog stola?"
Artur se nasmeio vitkom, tamnoputom mladiu koji je kleao pred njim. "Koliko ti je godina,
mladi Uvene?"
"Petnaest, kralju i gospodaru moj."
"E pa, ustani, ser Uvene", velianstveno je rekao Artur. "Noas e bdeti kraj svog oruja, a
sutra e biti proglaen za viteza."
"S tvojom dozvolom", javio se Gaven, "mogu li ja da ukaem tu ast svom roaku Uvenu,
gospodaru Arture?"
"Ko bi bio bolji za to od tebe, prijatelju i roae moj?" odgovorio je Artur. "Ako ti to odgovara,
Uvene, neka bude tako. Rado te primam za viteza tebe radi, i zato to si posinak moje drage sestre.
Dajte mu mesta tamo za stolom, ljudi, a ti, Uvene, moe sutra da uestvuje na turniru u mojoj
grupi."
"H-hvala, gospodaru", zamucnuo je Uven.
Artur se nasmeio Morgani. "Hvala ti na ovom poklonu, sestro."
"To je poklon i meni, Arture", odgovorila je Morgana. "Uven mi je kao pravi sin."
Gvenvir je okrutno pomislila kako Morgana konano izgleda saobrazno svojim godinama; na
licu su joj se primeivale bore, a u vranoj kosi imala je sede vlasi, mada su joj tamne oi bile
duboke kao i uvek. A govorila je o Uvenu kao o roenom sinu, i gledala ga je sa ponosom i
ljubavlju. A njen roeni sin mora da je jo stariji od ovog...
I tako Morgana, prokleta bila, ima dva sina, a ja nemam ni usvojenog!
Morgana je, sedei sa Urijensom malo dalje za stolom, bila svesna Gvenvirinog pogleda na sebi.
Koliko me mrzi! ak i sada, kada ne mogu da joj naudim! Ona, pak, nije mrzela Gvenvir; ak je
prestala da se gnua braka sa Urijensom, znajui da ju je upravo to na neki okolian nain vratilo
onome to je nekada bila - svetenica Avalona. Ipak, da nije Gvenvir, mogla sam se udati za
Akolona, a ovako smo preputeni na milost slugama koje nas uhode i koji bi nas izdali Urijensu
samo radi nagrade... Ovde, u Kamelotu, moraju biti posebno oprezni. Gvenvir ni od ega ne bi
prezala da je uvali u nevolje.
Nije trebalo da doe. No, Uven je eleo da ona prisustvuje njegovom proglaenju za viteza, a
ona mu je bila jedina mati koju je ikada imao.
Urijens ipak nee veito iveti - mada je ponekad, tokom ovih godina, pomiljala da je reio da
se takmii sa drevnim kraljem Metuzalemom - a sumnjala je da bi ak i najgluplji svinjari Severnog
Velsa prihvatili Avaloha za kralja. Kad bi mogla da rodi Akolonu dete, onda niko ne bi dovodio u
pitanje njegovo pravo da vlada uz nju.
Bila je spremna da rizikuje - Vivijen je, na kraju krajeva, bila starija od nje kada je rodila
Lanseleta, a doekala je da ga vidi odraslog. Ali Boginja joj nije poslala ni nagovetaj nade u
zaee, i iskreno reeno, nije to mnogo ni elela. Uven joj je bio dovoljan kao sin, a Akolon joj nije
prebacivao zbog toga to nema dece - svakako je smatrao da niko ne bi ni pomislio da je rodila
Urijensovo dete, mada je Morgana bila uverena da bi lako ubedila matorog mua da prizna dete za
svoje; verovao joj je u svemu, i dovoljno esto je leala u njegovoj postelji - ak i suvie esto, za
svoj ukus.
Sada se obratila Urijensu. "Hajde da ti ja napunim tanjir. Ona peena svinja preteka je za tebe,
bie ti muka. Da uzme ovaj raeni hleb, recimo, pa ga umae u sok od peenja, a evo i divnih,
debelih zeijih lea." Pozvala je slugu koji je nosio posluavnik sa ranim voem i odabrala svom
muu nekoliko jagoda i treanja. "Evo, znam da ovo voli."
"Suvie si dobra prema meni, Morgana", rekao je on, a ona ga je potapala po miici. Vredelo je
truda - sve vreme koje je provodila starajui se o njemu, pazei na njegovo zdravlje, vezui mu
koulje i ogrtae, pa ak povremeno nalazei mlade ene za njega i dajui mu biljne napitke koji su
mu makar nakratko vraali pravu mukost; Urijens je ubeen da ga ona oboava i nikada nije
dovodio u pitanje njenu odanost niti joj je odbio ita to je traila.
Gozba je odmicala svojim tokom - ljudi su se kretali salom, grickali kolae i slatkie, uzimali jo
vina i piva, razgovarali sa prijateljima i roacima koje su viali samo jednom ili dvaput godinje.
Urijens je jo jeo jagode; Morgana je zamolila za dozvolu da ode i razgovara sa roakama.
"Kako god eli, najdraa", promrmljao je on. "Trebalo je da mi podia kosu, sada svi vitezovi
nose kratku..."
Pogladila ga je po ono malo preostalih kovrda. "Oh, ne, mili. Mislim da ova duina bolje
odgovara tvojim godinama. Sigurno ne bi voleo da izleda kao ai ili kao monah." A osim toga,
pomislila je, ima toliko malo kose da bi, kad bih je skratila, ela na temenu sijala kao svetionik!
"Pogledaj, plemeniti Lanselet jo nosi dugaku kosu, kao i Gaven i Garet - a njih niko ne bi
proglasio starim."
"U pravu si, kao i uvek", smesta je priznao Urijens. "Pretpostavljam da dua kosa pristaje zrelim
ljudima. U redu je da deak kao Uven ostrie grivu." Uven je, zaista, veoma skratio kosu, po novoj
modi, tako da mu je vrat ostao go. "Vidim da i Lanselet ima sede u kosi - oito niko od nas ne
postaje mlai, mila."
Kad se Lanselet rodio, ti si ve bio deda, ljutito je pomislila Morgana, ali je samo promrmljala
da su svi svakako stariji nego pre deset godina - istina sa kojim se svakako niko ne bi raspravljao - i
udaljila se.
Lanselet je i dalje, pomislila je, najlepi ovek koga je ikada videla; u poreenju sa njim ak je i
Akolon delovao suvie savreno, suvie preciznih crta lica. Imao je sede u kosi, to da, kao i u
kratko podianoj bradi; ali u oima mu je svetlucao onaj stari osmeh. "Dobar ti dan, roako."
Zaudila se njegovoj veselosti. Pa ipak, Urijens je rekao istinu, vie nismo tako mladi, pomislila
je, i malo ko se sea vremena kada smo svi bili dobri prijatelji. Zagrlio ju je, i osetila je svilasti
doditr njegove brade po obrazima.
"Zar Elena nije ovde?" upitala je.
"Ne, pre tri dana mi je rodila drugu ker. Nadala se da e roditi dete ranije, kako bi se dovoljno
oporavila da doe na Duhove, ali devojica je lepa i krupna i potrajalo je dok se rodila. Oekivali
smo je jo pre tri nedelje!"
"Koliko dece sad imate, Lanse?"
"Troje. Galahad je velik momak, ima sedam godina, a Nimui je peta. Ne viam ih ba esto, ali
dadilje kau da su bistri i spretni za svoje godine, a Elena je odluila da novu devojicu krsti
Gvenvir, prema kraljici."
"Mislim da u otii na sever da je posetim", rekla je Morgana.
"Siguran sam da e ti se obradovati. Pomalo je usamljena", rekao je Lanselet. Morgana je bila
sigurna da joj se Elena uopte nee obradovari, ali to se ticalo samo njih dve. Lasnelet je pogledao
ka podijumu, gde je Gvenvir dovela Izotu od Kornvola da sedi kraj nje, dok je Artur razgovarao sa
vojvodom Markusom i njegovim neakom. "Poznaje li mladog Drustana? ujem da je dobar
harfista, mada ni prineti Kevinu, naravno."
Morgana je odmahnula glavom. "Hoe li Kevin svirati na gozbi?"
"Nisam ga video", rekao je Lanselet. "Kraljica ga ne voli - dvor je postao suvie hrianski za to,
mada ga Artur ceni kao savetnika koliko i kao muziara."
"Jesi li i ti postao hrianin?"
"Voleo bih da jesam", odgovorio je, duboko uzdahnuvi. "Ta vera mi se ini tako jednostavna -
navodno, svi treba samo da verujemo da je Hrist umro radi naih grehova, jednom zauvek. Ali
suvie dobro mi je poznata istina... o nainu na koji dejstvuje ivot, kako ivimo ivote jedan za
drugim i kako samo sami moemo da pokrenemo uzroke i popravimo tetu koju smo nainili. Nije
u moi jednog oveka, ma koliko bio svet i blagosloven, da iskupi sve grehove svih ljudi, koji su ih
pokolenjima stvarali. Kako drugaije da objasni zato neki ljudi imaju sve, a drugi tako malo? Ne,
ja mislim da se svetenici okrutno poigravaju ljudima, ubeujui ih da oni u ime Boga mogu da
sasluaju njihove grehove i da im oproste u njegovo ime - oh, voleo bih da je to istina. A neki
njihovi svetenici su dobri i poteni ljudi."
"Nikada nisam srela nijednog ni upola dobrog i uenog kao to je bio Talesin", rekla je
Morgana.
"Talesin je bio velika dua", rekao je Lanselet. "Moda jedan ivot sluenja bogovima ne moe
stvoriti toliko mudrosti, a on je jedan od velikana koji su ih sluili stotinama godina. U poreenju
sa njim, Kevin je jednako nedostojan da bude Merlin kao to je moj sini nedostojan da sedne na
Arturov presto i povede njegovu vojsku u boj. A Talesin je bio dovoljno veliki da se ne svaa sa
svetenicima, jer znao je da oni slue svom Bogu najbolje to umeju, a moda e, posle mnogo
ivota, shvatiti da je njihov Bog vei nego to oni zamiljaju. A znam da je potovao snagu volje
koju ulau u edan ivot."
"Meni se to ini kao svetogre i odbijanje ivota", rekla je Morgana, "a znam da je i Vivijen
tako mislila." Zato stojim ovde i raspravljam o veri sa Lanseletom, pomislila je, ba sa njim od
svih ljudi na svetu?
"Vivijen je, kao i Talesin, dola iz drugog sveta i iz drugog vremena", rekao je Lanselet. "Oni su
u svoje vreme bili divovi, a mi sada moramo da se zadovoljimo onim to imamo. Ti toliko lii na
nju, Morgana." Nasmeio se kao krivac, a njoj se zgrilo srce; setila se kada joj je jednom ve rekao
neto slino... ne, i to sam sanjala, ali ne mogu da se svega setim... On je nastavio: "Vidim da si
dola sa muem i dobrim pastorkom - on e biti dika meu vitezovima. Oduvek sam ti eleo sreu,
Morgana, a ti si mi se godinama inila nesrena, ali sada si kraljica u svojoj zemlji i ima dobrog
sina..."
Naravno, pomislila je, ta bi jedna ena jo mogla da poeli?
"Moram da odem i pozdravim kraljicu..."
"Da", rekla je, i nije uspela da prikrije gorinu u glasu. "To sigurno jedva eka da uini."
"Oh, Morgana", alosno je reko on, "toliko dugo se znamo, svi smo roaci, zar ne moemo
ostaviti prolost na miru? Zar me toliko prezire, zar je jo toliko mrzi?"
Morgana je odmahnula glavom. "Ne mrzim ni tebe ni nju", rekla je. "Zato bih? Ali mislila sam,
sad si oenjen - a i Gvenvir zasluuje da je ostavi na miru."
"Nikada je nisi razumela", uspalio se Lanselet. "Siguran sam da je mrzi jo od kako ste obe bile
devojice! To nije lepo od tebe, Morgana! Ona je okajala svoj greh, a ja - pa, oenjen sam, kao to
kae, drugom. Ali neu je se kloniti kao da je gubava. Ako eli moje prijateljstvo, kao
muevljevog roaka, imae ga!"
Morgana je znala da je iskren; pa, njoj to nita nije znailo. Sada joj je Akolon pruao ono to je
tako dugo elela od Lanseleta... a, zaudo, i to je bilo bolno, kao mesto odakle je izvaen bolan
zub; toliko dugo ga je volela da je sada, kada je mogla da ga pogleda bez elje, oseala prazninu
duboko u sebi. "Izvini, Lanse", tiho je rekla. "Nisam elela da te naljutim. Kao to si rekao, to je
sve davno prolo."
On, izgleda, stvarno veruje da on i Gvenvir mogu da budu obini prijatelji... moda bi to i
mogao, a Gvenvir je postala tako pobona da za nju uopte ne sumnjam...
"Tako, dakle, Lanselete, kao i uvek, aska sa najlepim gospama na dvoru", rekao je neiji
veseli glas, i Lanselet se okrenuo i vrsto zagrlio pridoilcu.
"Garete! Kako ti je, tamo na severu? Znai, sad si i ti oenjen i glava porodice... koliko ti je ena
rodila dece, dvoje ili troje? Lepi, sad izgleda bolje nego ikada - ak ni Kaj ne bi mogao da ti se
podsmeva!"
"Voleo bih da ga imam u kuhinji", nasmejao se Kaj, prilazei da potape Gareta po ramenu.
"etiri sina, je li tako? Gospa Lionors raa blizance, kao divlje make u tvojoj domaji, zar ne?
Morgana, ti kao da se podmlauje sa godinama", dodao je, sagavi se da joj poljubi ruku; oduvek
ju je voleo.
"Ali kada vidim Gareta odraslog, i to tako lepog, oseam se starija od planina", namejala se i
Morgana. "ena zna da je ostarila kada zagleda svakog visokog mladia i govori sebi, znala sam ga
pre no to je prohodao..."
"Avaj, u mom sluaju to je istina, roako." Garet se sagnuo da je zagrli. "Seam se kako si mi
deljala drvene vitezove kad sam bio obina beba..."
"Jo se sea tih lutaka?" Morgani je bilo milo.
"Naravno - jednog od njih Lionors jo uva", rekao je Garet. "Divno je obojen, crveno i plavo, i
moj najstariji sin bi ga se rado doepao, ali meni je suvie drag. Zna li da sam ga, kao malia,
nazivao Lanseletom, roae?"
I Lanselet se nasmejao, a Morgana je pomislila kako ga nikada nije videla tako bezbrinog i
vedrog kao sada, meu prijateljima. "Tvoj sin je otprilike kao moj Galahad, ini mi se. Video sam
ga pre nekoliko dana, prvi put otkako je prohodao. A curice su lepe, ili mi se barem uinilo tako."
Garet se opet obratio Morgani. "Kako je moj usvojeni brat Gvideon, gospo Morgana?"
"ula sam da je u Avalonu. Nisam ga viala", kratko je odgovorila i pourila da se udalji,
ostavivi Lanseleta okruenog prijateljima. Ali uto im se pridruio Gaven i sagnuo se da vrsto
zagrli Morganu.
Gaven je bio ogroman, udovino teak, sa ramenima koja su izgledala - a verovatno su i bila -
dovoljno iroka da bi mogao da obori i bika; lice mu je bilo prekrivneo brojnim oiljcima. "Tvoj sin
Uven izgleda kao dobar momak. Mislim da e postati dobar vitez, a takvi e nam moda trebati -
jesi li video svog brata Lajonela, Lanse?"
"Ne - je li on ovde?" upitao je Lanselet, osvrui se, i brzo je naao visokog, demekastog
oveka u pomalo neobinom ogrtau. "Lajonele! Kako stoje stvari u tvom maglovitom kraljevstvu
sa one strane mora, brate?"
Lajonel je priao da ih pozdravi, govorei sa tako neobinim naglaskom da je Morgani bilo
teko da ga razume. "teta to nisi tamo, Lanselete - moda emo imati ozbiljnih problema, jesi li
uo? Jesi li uo ta javlja Bors?"
Lanselet je odmahnuo glavom. "Poslednje to sam uo o njemu bilo je da e se oeniti kerkom
kralja Hoela", rekao je. "Zaboravio sam joj ime..."
"Izota - isto kao i kraljica Kornvola", rekao je Lajonel. "Ali do sada se jo nisu venali. Hoel, to
sigurno zna, spada u one koji nikada ne kau ni da ni ne, nego beskrajno mozgaju o tome je li vea
prednost imati za saveznika Donju Britaniju ili Kornvol..."
"Markus nikome ne moe predati Kornvol", suvo je rekao Gaven. "Kornvol je tvoj, zar ne,
gospo Morgana? Koliko se seam, Uter ga je dao gospi Igreni kada je doao na presto, pa si ga ti
nasledila i od Igrene i od Gorloasa, mada ga je Gorloas izgubio zbog izdaje prema Uteru, ako dobro
pamtim pripovest - sve se to desilo pre neo to sam se rodio, a ti si bila jo dete."
"Vojvoda Markus upravlja zemljom umesto mene", rekla je Morgana. "Nisam ula da polae
pravo na nju, mada sam jednom ula priu kako bi trebalo da se udam za vojvodu Markusa, ili za
njegovog neaka, Drustana..."
"Bilo bi dobro da jesi", rekao je Lajonel, "jer Markus je pohlepan ovek - dobio je veliko blago
uz svoju irsku gospu, a ne sumnjam da e pokuati da prisvoji i Kornvol i Tintagel, ako pomisli da
bi mu to moglo uspeti, kao to lisici uspeva da pobegne sa kokokom."
"Vie mi se dopadalo kada smo svi bili samo Arturovi vitezovi", rekao je Lanselet. "Ja sada
vladam u Pelinorovoj zemlji, Morgana je kraljica u Severnom Velsu, a ti, Gavene, trebalo bi da si
kralj u Londonu, kad bi se pozvao na svoja prava..."
Gaven se na to iskezio. "Nemam ni dara ni volje za kraljevanje, roae. Ja sam ratik, a ivot na
jednom mestu i na dvoru ubio bi me od dosade! Sasvim sam srean to e Agraven vladati uz moju
majku. Mislim da su Plemena u tom pogledu u pravu - ene ostaju kod kue i vladaju, a mukarci
lunjaju okolo i vode ratove. Ne bih da se odvajam od Artura, ali priznajem da mi je dojadio ivot na
dvoru. Ipak, turnirska bitka je bolja od nikakve."
"Sigurna sam da e ti biti pobednik", rekla je Morgana, smeei se svom roaku. "Kako ti je
majka, Gavene? Nisam jo razgovarala sa njom. ula sam da joj osim Agravena jo neko pomae u
vladanju", dodala je pomalo zlobno.
Gaven se iroko nasmeio. "Da, to je sad nova moda - i to je tvoje delo, Lanselete. Poto si se ti
oenio Pelinorovom kerkom, pretpostavljam da je Lamorak pomislio da nijedan vitez ne moe da
bude uven i galantan ukoliko nije postao ljub..." Brzo je prekinuo kad je video Lanseletovo lice i
pourio da se ispravi, "miljenik i zatitnik velike i lepe kraljice. Mislim da to nije samo poza -
Lamorak, izgleda, zaista voli moju majku, i ne zameram mu zbog toga. Ona se udala za starog
kralja Lota kad joj je bilo jedva petnaest godina, i ak i kad sam bio deai pitao sam se kako
uspeva da ivi sa njim, a da ipak uvek bude mila i dobra."
"Morgoza je zaista mila i dobra", rekla je Morgana, "mada nije imala lak ivot uz Lota. On ju je,
dodue, u svemu pitao za savet, ali dvor je bio toliko pun njegove kopiladi da uopte nije morao da
unajmljuje vojsku, i svaka ena koja bi se pojavila na dvoru bila je plen za njega, ak i ja, neaka
njegove ene. Smatra se da je takvo ponaanje u redu kod kralja, a ako neko zamera Morgozi zbog
istih stvari, imau ta da mu kaem!"
"Znam da si ti prijatelj moje majke, Morgana", rekao je Gaven. "Znam i da je Gvenvir ne voli.
Gvenvir..." Pogledao je Lanseleta, slegnuo ramenima i zautao. Umesto njega nastavio je Garet.
"Gvenvir je toliko pobona, a nikada nijedna ena nije morala da se poali na Arturovo ponaanje -
moda je Gvenviri zato teko da razume kako ena moe poeleti neto vie u ivotu od onoga to
moe da nae u braku. to se mene tie, srean sam to me je Lionors odabrala svojom slobodnom
voljom i to je uvek zauzeta trudnoama ili dojenjem, pa nema vremena da pogleda nekog drugog
mukarca sve i kad bi to elela. Mada", dodao je, smeei se, "nadam se da to i ne eli, jer ako bi
poelela, misim da nita ne bih mogao da joj odbijem."
Lanselet se malo razvedrio. "Ne mogu da zamislim kako bi gospa udata za tebe, Garete, mogla
da poeli jo nekoga."
"Sada mora da misli na druge stvari, roae", rekao je Gaven, "jer, eno, kraljica te gleda, i
treba da ode i da joj izrazi potovanje kao njen miljenik."
I zaista, tog trenutka je jedna od Gvenvirinih gospi prila da im se obrati gotovo deijim lasom.
"Vi ste ser Lanselet, zar ne? Kraljica vas je zamolila da doete da razgovarate sa njom." Lanselet se
na to naklonio Morgani. "Nastaviemo kasnije, Gavene i Garete", rekao je i udaljio se. Garet je
namrteno gledao za njim. "Potrao je im mu je pruila ruku", promrmljao je.
"Zar si oekivao neto drugo, brate?" vedro je rekao Gaven. "On joj je miljenik otkako se udala
za Artura, a da je bilo drugaije - zna kako Morgana kae: takve stvari se smatraju da pristoje
kralju, pa zato bi kritikovali kraljicu zbog slinog ponaanja? Ne, sad je takva moda - zar nisi uo
prie o ovoj mladoj irskoj kraljici, udatoj za matorog vojvodu Markusa, i o tome kako joj Drustan
peva pesme i sledi je u stopu... on je harfista, kau, dobar koliko i Kevin! Jesi li ga ula kako svira,
Morgana?"
Odmahnula je glavom. "Nemoj nazivati Izotu kraljicom Kornvola", rekla je. "Ja sam jedina
kraljica Kornvola. Markus je tamo samo moj namesnik, a ako je to zaboravio, vreme je da se
podseti."
"Mislim da je Izoti svejedno kako Markus naziva sebe", rekao je Gaven, okrenuvi se da
pogleda dugi sto za kojim su sedele gospe. Morgoza se pridruila Gvenviri i irskoj krajici, a i
Lanselet je razgovarao sa njima; Gvenvir mu se smeila, a Morgoza je rekla neku alu na koju su se
svi nasmejali, samo je Izota od Kronvola zurila u prazno, bleda i povuena. "Nikada nisam video
tako nesrenu enu kao to je ova irska kraljica."
"Da sam ja udata za starog vojvodu Markusa, sumnjam da bih bila srena", rekla je Morgana, a
Gaven ju je na to grubo zagrlio.
"Artur je pogreio to te je udao za matorog Urijensa, Morgana - sigurno si i ti nesrena."
Morgana je osetila da joj se grlo stee, kao da e se rasplakati od Gavenove ljubaznosti. "Moda
nijedna ena ne moe da nae mnogo sree u braku..."
"Ne bih rekao", odvratio je Garet. "Lionors mi se ini sasvim srena."
"Da, ali Lionors je udata za tebe", nasmejala se Morgana. "A ja nisam bila te sree, ja sam samo
tvoja matora roaka."
"Svejedno", rekao je Gaven, "ne zameram nita svojoj majci. Ona je bila odana Lotu sve dok je
bio iv, i nikada se nije pred njim razmetala svojim ljubavnicima. Ona je dobra ena, a Lamorak je
dobar ovek i dobar vitez. to se tie Gvenvir..." Iskrivio je lice. "teta to je Lanselet nije odveo
nekuda daleko dok je jo bilo vremena da Artur nae sebi drugu enu - mada mislim da e mladi
Galahad biti dobar vladar, kada to vreme doe. Lanselet potie od stare kraljevske loze Avalona, a
kralj je i po oevoj liniji, preko Bana od Donje Britanije."
"Ipak", rekao je Garet, "ja mislim da je tvoj sin blii prestolu od njegovog, Morgana". Tek sad
se setila da je on bio dovoljno odrastao da se sea Gvideonovog roenja. "A Plemena bi radije
poklonila poverenje Arturovoj sestri - u davna vremena, sestrin sin bio je prirodan naslednik, u
doba kada se vladavina prenosila enskom krvlju." Namrtio se i zamislio na trenutak. "Morgana, je
li on Lanseletov sin?" upitao je.
Pretpostavljala je da je pitanje sasvim logino - njih dvoje su prijatelji od detinjstva. Ali
odmahnula je glavom, pokuavajui da prikrije nervozu tako to e odgovoriti alom. "Ne, Garete,
da je tako, odavno bih ti rekla. Sve u vezi sa Lanseletom tebe je oduevljavalo. Oprostite mi,
roaci, moram da odem kod vae majke - ona je uvek bila dobra prema meni." Okrenula se i polako
pola ka uzvienju na kome su se nalazile gospe; odaja je bila sve zakrenija kako su svi
pozdravljali poznanike i stvarali grupice.
Nikada nije volela pretrpane prostore, a u poslednje vreme je provodila toliko vremena na
zelenim bregovima Velsa da se odvikla od zadaha zbijenih tela i dima sa ognjita. Pokuavajui da
se dri po strani, sudarila se sa ovekom koji se zateturao ak i od njenog lakog tela, pa je morao da
se pridri za zid, i tako se nala licem u lice sa Merlinom.
Nije govorila sa Kevinom jo od dana Vivijenine smrti. Hladno ga je pogledala u oi i okrenula
se dalje.
"Morgana..."
Pravila se da ga ne uje, ali Kevin je nastavio, glasom hladnim koliko i njen pogled. "Hoe li
ker Avalona odvratiti pogled kada joj se obraa Merlin?"
Duboko je uzdahnula. "Ako mi nareuje da te sluam u ime Avalona, tu sam. Ali to ne pristaje
tebi, koji si predao Vivijenino telo hrianima. To je za mene izdaja."
"A ko si ti da govori o izdaji, gospo, ti koja si kraljica u Velsu, dok je Vivijenin presto u
Avalonu prazan?"
Planula je. "Jednom sam pokuala da govorim u ime Avalona, a ti si mi naredio da utim."
Pognula je glavu, ne ekajui njegov odgovor. Ne, on je u pravu. Kako se usuujem da govorim o
izdaji kada sam pobegla iz Avalona, suvie mlada i glupa da shvatim ta je Vivijen planirala? Tek
sada poinjem da shvatam da mi je ona omoguila da vladam kraljevom saveu. A ja sam to
odbacila i pustila da ga Gvenvir odvede u ruke svetenicima. "Govori, Merline. Ker Avalona te
slua."
On je na trenutak utao, zagledan u nju, i ona se sa aljenjem setila godina kad joj je on bio
prijatej i saveznik na dvoru. "Tvoja lepota, kao i Vivijenina, raste sa godinama, Morgana", konano
je rekao. "U poreenju sa tobom svaka ena na ovom dvoru, ukljuujui i onu Irkinju koju nazivaju
lepoticom, izgleda kao arena lutka."
Bledo se nasmeila. "Nisi me zaustavio imenom Avalona da bi sad sipao komplimente, Kevine."
"Nisam? Loe sam se izrazio, Morgana - potrebna si u Avalonu. Ona koja sada tamo vlada..."
Na trenutak je zbunjeno zautao. "Zar si toliko zaljubljena u svog postarijeg mua da ne moe da
se odvoji od njega?"
"Ne", rekla je, "nego tamo delam i u ime Boginje."
"To znam", odgovorio je, "i to sam i rekao Ninijani. A ako Akolon bude nasledio oca,
potovanje Boginje tamo e rasti... ali Akolon nije naslednik prestola, a stariji sin je hrianska
budala."
"Akolon nije kralj, nego druid", rekla je Morgana, "a Avalohova smrt ne bi donela nita - u
Velsu sada potuju rimljanske obiaje, a Avaloh ima sina. Malog Kona, pomislila je, koji mi sedi u
krilu i zove me bakom.
Kevin je odgovorio na njene neizgovorene rei. "ivot deteta nije siguran, Morgana. Mnoga ne
doekaju zrelost."
"Neu da ubijam", rekla je, "ak ni u ime Avalona, i to im moe slobodno preneti."
"Kai im to sama", rekao je Kevin, "Ninijan mi je kazala da e ii tamo posle Duhova."
Morgana je na to osetila praznu, hladnu muninu i bilo joj je milo to je na bogatoj gozbi tek
poneto okusila.
Znaju li onda sve? Da li me posmatraju i prosuuju, dok varam starog mua koji mi veruje, i to
sa Akolonom? Pomislila je na Elenu, uzdrhtalu i posramljenu pod svetlou baklji koje su je zatekle
nagu u Lanseletovom naruju. Znaju li ta planiram pre nego to i ja postanem sigurna u to? Ali
radila je samo ono to joj je Boginja odredila.
"ta si doao da mi kae, Merline?"
"Samo da je tvoje mesto u Avalonu jo upranjeno, i da Ninijan to zna jednako dobro kao i ja.
Volim te, Morgana, i nisam izdajnik - boli me to tako misli o meni, ti koja si mi toliko pruila."
Pruio je izobliene ruke. "Vlada li mir meu nama, Morgana?"
"U ime Gospe, neka bude mir", rekla je i poljubila ga pravo u usta.
Za njega Boginja ima moje lice... i proeo ju je bol. Boginja daje ivot i mukost... i smrt. Kad su
im se usne dodirnule, Merlin se trgao i povukao, a na licu mu se odraavao strah.
"Zar me se gnua, Kevine? Kunem ti se ivotom, neu da inim ubistva. Nema ega da se
plai", rekla je, ali on je pruio zgrenu aku da bi je prekinuo.
"Ne zaklinji se, Morgana, jer e platiti kaznu za krivokletstvo... niko od nas ne zna ta e
Boginja zahtevati od njega. I ja sam sklopio Veliki Brak, i moj ivot je tog dana izgubljen. ivim
samo po volji Boginje, i moj ivot nije tako sladak da bih odbio da ga rtvujem", rekao je. Mnogo
godina kasnije, Morgana e se setiti tih rei i one e joj olakati najtei posao u itavom ivotu.
Nagnuo se ka njoj, u pozdravu koji pripada samo Gospi od Avalona ili Vrhovnom druidu, a onda se
brzo okrenuo. Morgana je stajala, drhtei, i gledala ga kako odlazi. Zato je to uinio? I zato je se
uplaio?
Pola je dalje kroz gomilu; kada je stigla do platforme, Gvenvir joj se ledeno osmehnula, ali
Morgoza je ustala i primila je u topao, miriljav zagrljaj.
"Drago moje dete, izgleda umorna - znam da ne voli okupljenu masu!" Pruila joj je srebrni
pehar, i Morgana je otpila malo vina, a onda je odmahnula glavom. "Ti kao da postaje sve mlaa,
tetka!"
Morgoza se veselo nasmejala. "To je zato to se druim sa mladima - jesi li videla Lamoraka?
Dok on misli da sam divna, i ja tako mislim, pa i izgledam tako... to je jedina arolija koja mi
treba!" Prela je prstom preko bora koje je Morgana imala na slepoonici. "Preporuujem ti to,
mila, ili e ubrzo postati stara i preka... zar nema lepih mladia na Urijensovom dvoru?"
Morgana je preko ramena primetila kako se Gvenvir gadljivo mrti, mada je svakako mislila da
se Morgoza ali. Barem moja veza sa Akolonom nije opte poznata. A onda se naljutila. Za ime
Boginje, neu se valjda stideti onoga to radim! Nisam ja Gvenvir!
Lanselet je razgovarao sa Izotom od Kornvola. Da, on je uvek umeo da uoi najlepe gospe, i
Morgana je videla da se to Gvenviri ne dopada; kraljica je progovorila sa nervoznom urbom.
"Gospo Izota, poznaje li sestru mog mua, Morganu?"
Irska lepotica je pogledala Morganu praznim pogledom i nasmeila se. Bila je veoma lepa,
plavozelenih oiju i otro srezanog lica. Mada je bila visoka, Morgana je primetila da su joj kosti
tako sitne da izgleda kao dete okieno draguljima, biserom i zlatom, koji su na njoj delovali
preteki. Odjednom se saalila na devojku i preutala prve rei koje su joj pale na pamet: Znai,
sada tebe zovu kraljica Kornvola? Morau da porazgovaram sa vojvodom Markusom! Umesto
toga, utivo joj se obratila. "Roaci mi kau da si veta sa biljem i leenjem, gospo. Uskoro, ako
budem imala vremena pre povratka u Vels, rado bih razgovarala sa tobom o tome."
"Vrlo rado", utivo je odvratila Izota. Lanselet je podigao pogled. "Rekao sam joj i da ume da
svira, Morgana. Hoemo li te uti danas?"
"Kad je Kevin tu? Moja muzika nije nita u poreenju sa njegovom", rekla je Morgana, ali
Gvenvir se stresla i prekinula je.
"Volela bih da me Artur poslua i otpravi tog oveka sa dvora. Nimalo mi se ne svia da ovde
borave arobnjaci i vetice, a to strano lice mora da pripada zloj dui! Ne znam kako moe
podneti da ga dodirne, Morgana - ja bih pomislila da e se svaka pristojna ena razboleti od
njegovog dodira, ali ti si ga ipak zagrlila i poljubila kao da ste roaci..."
"Sasvim je jasno", rekla je Morgana, "da mi potpuno nedostaje oseanje za pristojnost - i
radujem se tome."
Izota od Kornvola progovorila je tihim, umilnim glasom. "Ako spoljanjost odaje stanje due,
znai da bi Kevinova muzika trebalo da nam bude znak, gospo Gvenvir, da je njegova dua ravna
najveim anelima. Zao ovek ne bi mogao tako da svira."
Uto im je priao Artur, i uo je poslednje rei. "Pa ipak", rekao je, "neu da vream svoju
kraljicu prisustvom nekoga ko joj je tako neprijatan - niti u biti drzak da naredim jednom takvom
umetniku da svira, kako bi ga sluali i oni koji ga ne potuju." Zvuao je nezadovoljno. "Morgana,
bi li nam ti svirala?"
"Moja harfa je ostala u Velsu", odgovorila je. "Moda bih mogla da pozajmim jednu, malo
kasnije. Sada je sala tako pretrpana i buna da bi se muzika izgubila... Lanselet je jednako dobar u
muzici kao i ja."
Lanselet, koji je stajao iza njih, odmahnuo je glavom. "Oh, ne, roako. Ja umem da razlikujem
strune, jer sam odrastao u Avalonu i majka mi je dala harfu da uim im sam mogao da je drim.
Ali ja nemam dar za muziku kao ti, ili kao Markusov neak - jesi li ula kako Drustan svira,
Morgana?"
Odmahnula je glavom. "Zamoliu ga da doe da nam svira", rekla je na to Izota.
Poslala je paa da ga dovede, i Drustan je brzo stigao, vitak i mlad, crne kose i oiju; zaista
pomalo lii na Lanseleta, pomislila je Morgana. Izota ga je zamolila da svira, a on je poslao po
harfu i seo na stepenik platforme, svirajui neke bretonske melodije. Bile su alobne, u vrlo starim
skalama, i navele su Morganu da razmilja o drevnoj zemlji Lioneza, dalekoj i potonuloj negde iza
obala Tintagela. On je zaista bio nadareniji od Lanseleta; ak i od nje, pomislila je. Mada nije bio ni
prineti Kevinu, ipak je bio sjajan svira. I glas mu je bio melodian i umilan.
Pod zaklonom muzike Artur se tiho obratio Morgani. "Kako si ti, sestro? Odavno nisi dolazila u
Kamelot - nedostajala si nam."
"Oh, je li?" upitlaa je Morgana. "Mislila sam da si me udao u Severni Vels upravo zbog toga -
da moja gospa", ironino je pogledala Gvenvir, "ne bi morala da gleda nita to joj je gadno, ni
Kevina ni mene."
"Kako moe tako da govori?" pobunio se Artur. "Ja te veoma volim, to sigurno zna, a Urijens
je dobar ovek, i izgleda da se oslanja na tebe - svakako upija svaku tvoju re! eleo sam da ti
naem dobrog mua, Morgana, takvog koji ima sinove i nee ti prebacivati to ne moe da mu
raa decu. A danas sam rado primio u vitezove tvog lepog mladog pastorka. ta bi jo mogla da
poeli, sestro?"
"Stvarno, ta? ta bi ena mogla da eli osim dobrog mua, dovoljno starog da joj bude deda, i
kraljevstva kojim e vladati, negde na kraju sveta - trebalo bi da padnem na kolena i zahvalim ti,
brate!"
Artur ju je uhvatio za ruku. "Zaista sam uinio ono to sam mislio da e ti odgovarati, sestro.
Urijens jeste prestar za tebe, ali nee ni on veito iveti. Zaista sam mislio da sam te usreio."
On to, izgleda, zaista misli, zakljuila je Morgana. Kako moe da bude tako dobar i mudar kralj,
a da uopte nema mate? Ili je upravo to tajna njegove vladavine, da se dri jednostavnih istina i ne
trai nita vie? Da li ga je zato privukla hrianska vera, koja je tako jednostavna, sa tako malo
jednostavnih pravila?
"elim da svi budu sreni", rekao je Artur, i znala je da je to osnovna crta njegove naravi; zaista
je eleo da svakoga uini srenim, sve do najnieg od svojih podanika. Dozvolio je ono to se
deavalo izmeu Gvenvir i Lanseleta zato to je znao da bi kraljica bila nesrena kad bi ih
razdvojio, a nije eleo ni da povredi Gvenvir uzevi drugu enu ili ljubavnicu koje bi mu rodile
sina.
Nije dovoljno bezobziran za Vrhovnog kralja, pomislila je, dok je pokuavala da slua
Drustanove alobne pesme. Artur je poeo da pria o olovu i rudnicima u Kornvolu - trebalo bi da
ona poe i obie ih, vojvoda Markus bi trebalo da shvati kako nije vladar te zemlje, a ona i Izota e
se svakako sprijateljiti, poto obe vole muziku - vidi kako paljivo slua Drustana.
Ne voli ona muziku, drugi su razlozi to ne skida pogled sa njega, pomislila je Morgana, ali nije
nita rekla. Zamislila se o etiri kraljice koje su sedele za ovim stolom i uzdahnula; Izota ne moe
da odvoji oi od Drustana, i ko da joj zameri zbog toga? Vojvoda Markus je star i strog, sa brzim,
drskim, zlovoljnim pogledom koji ju je podsetio na Lota od Orknija. Morgoza je poslala po svog
mladog Lamoraka i sad su njih dvoje neto aputali. Pa, ko bi je i krivio? Bila je udata za Lota - a ni
on nije bio premija - kada joj je bilo etrnaest godina, i sve dok je on bio iv pazila je na njegov
ponos i nikada se nije razmetala svojim mladim ljubavnicima. A ja nisam nita bolja od njih,
jednom rukom negujem Urijensa, dok drugom mazim Akolona, a pravdam se time to Akolona
nazivam svojim svetenikom...
Upitala se da li ijedna ena ini drugaije. Gvenvir je Vrhovna kraljica, a ona je prva nala
ljubavnika... i na to se Morgani uinilo da joj se srce skamenilo u grudima. Ona, Morgoza i Izota su
udate za stare ljude, i takav im je bio ivot. Ali Gvenvir je udata za lepog mukarca, gotovo
vrnjaka, i pri tom jo i Vrhovnog kralja - zato bi ona bila nezadovoljna?
Drustan je odloio harfu, naklonio se i uzeo rog sa vinom da osvei grlo. "Ne mogu vie da
pevam", rekao je, "ali ako bi gospa Morgana elela da uzme moju harfu, neka samo izvoli, mnogo
sam uo o njenoj vetini u muzici."
"Da, pevaj nam, dete", rekla je Morgoza, a pridruio joj se i Artur.
"Da, davno nisam uo tvoj glas - to jo je najumilniji glas koji sam ikada uo... moda zato to
je to prvi glas koji sam ikada uo", rekao je. "Mislim da si mi pevala uspavanke pre nego to sam
umeo da govorim, a i ti si tada bila samo dete. Uvek te se tako seam, Morgana", dodao je, i pred
bolom u njegovim oima Morgana je morala da pogne glavu.
Da li zato Gvenvir ne moe da mi oprosti, zbog toga to ja za njega nosim lice Boginje? Uzela je
Drustanovu harfu i sagla se nad strune, dodirujui ih jednu po jednu.
"Drugaije je podeena od moje", rekla je, a onda je podigla pogled, jer se u donjem delu sale
osetilo komeanje. Javila se truba, otro i prodorno unutar zidova, i zaula se tutnjava koraka
naoruanih ljudi. Artur je napola ustao, a onda je ponovo seo kad su etvorica naoruanih ljudi, sa
maem i titom, uli u salu.
Kaj ih je presreo, bunei se - na Duhove nije dozvoljeno unositi oruje u kraljevu dvoranu.
Grubo su ga odgurnuli u stranu.
Nosili su rimljanske kacige - Morgana je videla par takvih, sauvanih u Avalonu - kratke vojne
tunike i rimljanske oklope, a crveni ogrtai leprali su za njima. Morgana je mirnula - kao da su
posredi rimski legionari koji su stigli pravo iz prolosti; jedan od njih nosio je na vrhu koplja
pozlaenu figuru orla.
"Arture, vojvodo od Britanije", uzviknuo je jedan od njih. "Nosimo ti poruku od Lucijusa,
imperatora Rima!"
Artur je ustao i nainio jedan korak ka njima. "Ja nisam vojvoda, nego Vrhovni kralj Britanije",
suvo je rekao, "i ne poznajem nikakvog impratora Lucijusa. Rim je odavno pao u ruke varvarima - i
ne sumnjam da postoje mnogi samozvanci. Ipak, ovek ne ubija psa zato to ga gnjavi. Recite svoju
poruku."
"Ja sam Kastor, centurion legije Valerija Vitriksa", rekao je isti onaj koji je poeo da govori.
"Legije se opet stvaraju u Galiji, pod zastavom Lucijusa Valerijusa, imperatora Rima. Lucijusova
poruka je ovo: ti, Arture, vojvodo od Britanije, moe da vlada i dalje na isti nain, pod uslovom
da mu poalje, u roku od est nedelja, imperatorski porez od est vrea zlata, dva tuceta bisera i po
tri tovara gvoa, olova i bakra iz svoje zemlje, uz stotinu lakata tkane vune i stotinu robova."
Lanselet je skoio i naao se pred kraljem..
"Gospodaru Arture", uzviknuo je, "dozvoli mi da izbacim ove neposlune pse i da ih poaljem
da se skiei vrate svom gospodaru, i neka kau tom idiotu Lucijusu ako eli danak od Engleske
neka doe i pokua da ga uzme..."
"ekaj, Lanselete", blago je rekao Artur, smeei se na svog prijatelja, "nije to nain." Na
trenutak je ispitivaki gledao legionare; Kastor je napola isukao ma, i Artur mu se mrano obratio:
"Na ovaj sveti dan u mom dvoru ne sme se potezati oruje, vojnie. Ne oekujem da varvari iz
Galije poznaju ponaanje u civiizovanoj zemlji, ali ako ne vrati ma u kanije, kunem ti se da u
dozvoliti Lanseletu da ti ga uzme kako najbolje ume. A svakako ste uli za ser Lanseleta, ak i u
Galiji. Ali ne elim da se pred mojim prestolom proliva krv."
Kastor, iskeen od gneva, vratio je ma u kanije. "Ne bojim se tog tvog Lanseleta", rekao je.
"Njegovo vreme je davno prolo, jo u doba ratova protiv Saksonaca. Ali ja sam poslat kao glasnik,
i nareeno mi je da ne prolivam krv. Kakav odgovor da odnesem mom imperatoru, vojvodo
Arture?"
"Nikakav - ako odbija da mi se u mom dvoru obraa mojom pravom titulom", rekao je Artur.
"Ali kai Lucijusu ovako: Uter Pendragon je nasledio Ambrozija Aurelijanusa kada nije bilo
Rimljana da nam pomognu u stranoj borbi protiv Saksonaca, a ja, Artur, nasledio sam svog oca
Utera, a moj neak Galahad nasledie mene na prestolu Britanije. Niko ne moe da polae pravo na
purpurnu odedu imperatora - Rimsko carstvo vie ne vlada Britanijom. Ako Lucijus eli da vlada
u svojoj rodnoj Galiji i ako ga narod prihvati za kralja, svakako neu doi da mu to osporim; ali ako
polae pravo na makar pedalj Britanije ili Donje Britanije, od nas e dobiti samo trideset dobrih
britanskih strela, i to tamo gde e mu najvie koristiti."
Kastor je odgovorio bled od besa. "Moj imperator je predvideo da e dati neki takav neposluan
odgovor, i naredio mi je da ti kaem ovako: Donja Britanija je ve u njegovim rukama, a Banov sin
Bors je zatvorenik u sopstvenom dvorcu. A kada imperator Lucijus opustoi itavu Donju Britaniju,
doi e u Britaniju, kao nekadanji imperator Klaudije, i pokorie ponovo i ovu zemlju, uprkos
vaim obojenim divljakim poglavicama to zaudaraju na balegu!"
"Kai svom imperatoru", rekao je Artur, "da moja ponuda od trideset britannskih strela i dalje
stoji, samo u je podii na tri stotine, i jedini danak koji e dobiti od mene pogodie ga pravo u
srce. Reci mu i da u ga, ukoliko mom vitezu ser Borsu nedostaje i dlaka sa glave, prepustiti
Lanseletu i Lajonelu, koji su Borsova braa, neka ga ivog oderu i obese da visi na bedemima
zamka. Sada se vrati svom imperatoru i prenesi mu moju poruku. Ne, Kaje, neka ih niko ne dira -
glasnik je po svim obiajima svet."
Vladala je uasnuta tiina dok su legionari izlazili iz sale, a koraci im odzvanjali po kamenom
podu. Kada su izili, razlegao se amor, ali Artur je podigao ruke i opet je zavladala tiina.
"Sutra nee biti turnirske bitke, jer uskoro nas eka prava", rekao je, "a to se tie nagrada,
nudim vam plen od ovog samozvanog imperatora. Vitezovi, hou da u zoru budete spremni na put
ka obali. Kaje, ti se postaraj za snabdevanje. Lanselete", nasmeio se, pogledavi svog prijatelja,
"ostavio bih te ovde da uva kraljicu, ali poto je tvoj brat zarobljen, znam da bi radije poao sa
nama. Zamoliu svetenike da odre misu za one koji ele da budu razreeni grehova pre polaska u
bitku, sutra u zoru. Ser Uvene", potrao je pogledom svog najnovijeg viteza, koji je sedeo meu
mladima, "sada ti umesto ratnikih igara nudim slavu ratnika. Molim te, kao sina svoje sestre, da
putuje uz mene i titi me od izdaje."
"P-poastvovan sam, kralju moj", zamucao je Uven, blistavog lica, i tog asa je Morgana mogla
da nasluti zato su svi toliko odani Arturu.
"Urijense, dragi moj zete", rekao je Artur, "preputam kraljicu tvojoj zatiti - ostani u Kamelotu
i uvaj je do mog povratka." Sagnuo se da poljubi Gvenvirinu ruku. "Gospo moja, molim te da nas
izvini od dalje gozbe - opet nas eka rat."
Gvenvir je bila potpuno bela u licu. "Nema potreba da se izvinjava, gospodaru moj. Neka te
Bog uva, muu moj." Nagnula se da ga poljubi. On je ustao i poao iz sale.
"Gavene, Lajonele, Garete - svi moji vitezovi, za mnom!"
Lanselet je na trenutak oklevao pre neg to je poao za njim. "Podari i meni blagoslov pre nego
to poem, kraljice moja."
"Oh, Boe... Lanselete..." Ne mislei na brojne oi koje su ih posmatrale, Gvenvir mu se bacila u
naruje. On ju je neno zagrlio i rekao neto tako tiho da Morgana nije mogla da uje, ali videla je
da Gvenvir plae. Ipak, kada je podigla glavu, lice joj je bilo suvo, bez suza. "Neka te Bog uva,
najdraa ljubavi moja."
"Neka uva i tebe, ljubavi srca mog", vrlo tiho je rekao Lanselet. "Vratio se ili ne, budi
blagoslovena." Okrenuo se ka Morgani. "Sada se zaista radujem to e posetiti Elenu. Prenesi
mojoj daragoj eni pozdrave od mene i reci joj da sam poao sa Arturom kako bih izbavio svog
roaka Borsa od razbojnika koji je sebe proglasio za imperatora Lucijusa. Reci joj da u moliti
Boga da je uva i titi, i kai deci da ih volim."
Na trenutak je utke stajao, i Morgana je pomislila da e poljubiti i nju; umesto toga, samo se
nasmeio i pogladio je po obrazu. "Neka Bog blagoslovi i tebe, Morgana - elela ti njegov
blagoslov ili ne." Okrenuo se i poao ka dnu sale, gde su se vitezovi okupljali oko Artura.
Urijens se popeo na platformu i naklonio se pred Gvenvir. "U tvojoj sam slubi, gospo moja."
Ako se nasmeje starcu, oamariu je! pomislila je Morgana, odjednom puna zatitnikog
oseanja. Urijens je mislio sve najbolje, a dunost koju je dobio bila je samo zvanina, vie poast
zbog roakih veza; Kamelot je bio sasvim bezbedan u rukama Kaja i Lukana, kao i uvek. Ali
Gvenvir je odavno navikla na dvorsku diplomatiju. Ozbiljno je odgovorila: "Zahvaljujem ti, ser
Urijense. Budi dobrodoao ovde. Morgana mi je draga prijateljica i sestra, i bie mi milo da opet
bude na mom dvoru."
O, Gvenvir, Gvenvir, kakva si ti laljivica! Morgana je odgovorila to je ljubaznije mogla. "Ali
prvo moram da odem i posetim svoju roaku Elenu. Lanselet me je zamolio da joj odnesem vesti."
"Uvek si bila tako dobra", rekao je Urijens, "a poto rat nee zahvatiti nau zemlju, nego e biti
na drugoj strani kanala, moe da poe kad god eli. Zamoliu Akolona da te prati, ali on e
najverovatnije morati da ide sa Arturom."
On bi zaista prepustio Akolonu da me uva; on o svima misli samo lepo, pomislila je Morgana i
poljubila mua sa istinskom toplinom. "Kada zavrim posetu Eleni, gospodaru moj, mogu li da
posetim i roake u Avalonu?"
"Uradi kako god eli, gospo moja", rekao je Urijens, "ali pre nego to ode, da li bi mi
raspakovala prtljag? Moj sobar to ne ume ni izbliza ko ti. I bi li mi ostavila malo svojih biljnih
melema i lekova?"
"Naravno", rekla je, i kad je pola da se sprema za put, mrano je pomislila kako e on svakako,
pre rastanka, eleti da noas spava sa njom. Pa, trpela je to i ranije, pa e moi jo jednom.
Kakva sam kurva postala!

12.
Morgana je znala da e se odvaiti na ovakvo putovanje samo ako bude ila korak po korak,
milju po milju, dan po dan. Prema tome, prvi korak je bio da ode do Pelinorovog zamka; gorka
ironija, jer prvi zadatak bio joj je da prenese Lanseletovu poruku njegovoj eni i deci.
itavog prvog dana pratila je stari rimski put, ka severu, preko ustalasanih bregova. Kevin se
ponudio da je prati, i bila je u iskuenju da prihvati; zahvatio ju je stari strah, da nee ni ovog puta
nai put do Avalona, da se nee usuditi da prizove barku; da e opet zalutati u vilinsku zemlju i
zauvek ostati tamo. Nije se usuivala da poe u nju posle Vivijenine smrti...
Ali sada mora da se okua, kao kada je bila tek proizvedena za svetenicu... odbaena iz
Avalona, morala je dokazati da je u stanju da se vrati... svojom snagom, a ne Kevinovom, mora
zasluiti pristup.
I dalje je bila uplaena; toliko je vremena prolo.
etvrtog dana ugledala je Pelinorov dvorac, i u podne, jaui du movarnih obala jezera u
kome sada nije bilo ni traga od zmaja koji je nekada tu vrebao (mada je posluga drhtala, drala se
na okupu i apatom priala uasne prie o zmajevima), spazila je neto manju kuu koju je Pelinor
dao Eleni i Lanseletu kad su se venali.
Bila je to vie vila nego dvorac; u danima mira bilo je mnogo manje utvrenja nego ranije.
Prostrani travnjaci sputali su se od puta, i kako se Morgana pribliavala kui, jato gusaka je
nadiglo stranu galamu.
Doekao ju je lepo odeven komornik, pitajui je za ime i svrhu.
"Ja sam gospa Morgana, ena kralja Urijensa od Severnog Velsa. Nosim poruku od gospodara
Lanseleta."
Odveli su je u sobu gde je mogla da se umije i osvei, a zatim u veliku salu, gde je gorela vatra i
gde su joj poslueni penini kolai, sa medom i bocom dobrog vina. Morgana je umalo poela da
zeva od tolikih formalnosti - ipak je ona roaka, a ne dravnik u poseti. Posle nekog vremena, u
odaju je provirio deai, i kada je video da je sama, uao je. Bio je plavokos, plavook i pegav, i
smesta je znala iji je to sin, mada uopte nije liio na oca.
"Jesi li ti gospa Morgana koju zovu Morgana od vila?"
"Jesam. Ja sam uz to tvoja roaka, Galahade."
"Kako zna moje ime?" sumnjiavo je upitao. "Jesi li ti arobnica? Zato te zovu Morgana od
vila?"
"Zato to potiem od stare kraljevske loze Avalona i to sam tamo usvojena i odrasla. A tvoje
ime sam saznala ne zbog arolija nego zato to lii na svoju majku, koja mi je takoe roaka."
"I moj otac se zove Galahad", rekao je malia, "ali Saksonci ga zovu Vilinska Strela."
"Dola sam da ti donesem pozdrave od njega, kao i tvojoj majci i tvojim sestrama", rekla je
Morgana.
"Nimui je smena devojica", rekao je Galahad. "Ve je velika, ima pet godina, ali plakala je
kada je otac doao i nije dala da je podigne i poljubi, jer ga nije prepoznala. Da li ti poznaje mog
oca?"
"Poznajem ga", rekla je Morgana. "Njegova majka, Gospa od Jezera, bila mi je tetka i usvojena
mati."
On se mrtio sa nevericom. "Moj mama mi je rekla da je Gospa od Jezera zla arobnica."
"Tvoja majka je..." Morgana je prekinula u pola rei; ipak je on samo dete. "Tvoja majka nije
poznavala gospu kao ja. Ona je bila dobra i mudra ena, i velika svetenica."
"Oh!" Videla je da se Galahad trudi da to razume. "Otac Grifin kae da samo mukarci mogu da
budu svetenici, zato to su mukarci stvoreni po liku Bojem, a ene nisu. Nimui je rekla da eli
da bude svetenica kad poraste, i da naui da ita i pie i svira na harfi, a otac Grifin joj je rekao da
ene ne smeju to da rade."
"Onda otac Grifin grei", rekla je Morgana, "jer ja umem sve to, a jo i vie."
"Ne verujem ti", rekao je Galahad, neprijateljski je odmeravajui. "Misli da svi gree osim tebe,
je li? Moja mama kae da deca ne smeju da se raspravljaju sa odraslima, a ti ne izgleda mnogo
starija od mene. Koliko ti je godina?"
Morgana se nasmejala ljutitom detetu. "Starija sam od tvojih roditelja, Galahade, iako nisam
veoma visoka."
Uto su se zauli koraci i ula je Elena. Postala je punaka, krupnih grudi - dodue, pomislila je
Morgana, rodila je dosad troje dece i najmlae jo doji. Ali i dalje je bila ljupka, sa blistavom,
zlatnom kosom, i zagrlila je Morganu kao da su se videle koliko jue.
"Vidim da si upoznala mog sina", rekla je. "Nimui je u njenoj sobi, kanjena je - bila je drska
prema ocu Grifinu - a Gveni, Bogu hvala, spava - ona je svojeglava beba i noas me je drala
budnu. Jesi li dola iz Kamelota? Zato moj gospodar nije stigao sa tobom, Morgana?"
"To sam i dola da ti kaem", rekla je Morgana. "Lanselet nee dolaziti kui jo neko vreme.
Izbio je rat u Donjoj Britaniji, a njegov brat Bors zarobljen je u svom zamku. Svi Arturovi vitezovi
poli su da mu pomognu i da zbace oveka koji se proglasio za imperatora."
Elenine oi su se ispunile suzama, ali mladi Galahad se sav uzbudio. "Da sam stariji", rekao je,
"i ja bih bio vitez i moj otac bi me poveo sa sobom, i borio bih se protiv Saksonaca - i protiv svih
imperatora!"
Elena je sasluala Morganinu priu. "Taj Lucijus mi se ini kao ludak!"
"Bio lud ili ne, ima vojsku i tvrdi da je vladar Rima", rekla je Morgana. "Lanselet me je poslao
da te posetim, i naloio mi je da poljubim decu - mada verujem da je ovaj mladi prerastao
ljubljenje, nije on beba", dodala je, smeei se Galahadu. "Moj pastorak Uven smatrao je da je
prerastao ljubljenje kad je bio otprilike kao ti, a pre nekoliko dana postao je Arturov vitez."
"Koliko je njemu godina?" upitao je Glahad, a kada je Morgana odgovrila petnaest, ljutito se
namrtio i poeo da rauna na prste.
"Kako je izgledao moj dragi gospodar?" upitala je Elena. "Galahade, idi kod uitelja. Hou da
razgovaram sa svojom roakom." Nastavila je tek kad je malia otiao. "Pred Duhove sam imala
vie vremena da razgovaram sa muem nego tokom itavog braka. Ovo je prvi put za sve ove
godine da je bio kod kue vie od nedelju dana!"
"Barem ti ovog puta nije napravio dete", reka je Morgana.
"Nije", sloila se Elena, "i bio je vrlo uviavan i nije me pozvao u krevet poslednjih nedelja dok
smo oekivali Gvenino roenje - rekao je da sam toliko krupna da mu to ne bi inilo zadovoljstvo.
Ne bih ga odbila, ali, iskreno reeno, mislim da mu i nije bilo stalo... i eto ti jedan tra, Morgana."
"Zaboravlja", rekla je Morgana uz mraan osmeh, "da sam itavog ivota poznavala
Lanseleta."
"Kai mi", rekla je Elena, "jednom sam se zaklela da te nikada neu pitati - ali je li ti Lanselet
bio ljubavnik, jesi li ikada legla sa njim?"
Morgana se zagledala u njeno ispijeno lice. "Ne, Elena. Bilo je vreme kada sam mislila... ali
nikada nije dolo do toga. Nisam ga volela, a ni on nije voleo mene." I sama se iznenadila kad je
shvatila da govori istinu, mada nikada ranije nije to pomislila.
Elena je zurila u pod, gde je padalo sunevo svetlo kroz komadi bezbojnog stakla zaostalog jo
od Rimljana. "Morgana - dok je bio tamo na Duhove, je li video kraljicu?"
"Poto Lanselet nije slep i poto je ona sedela kraj Artura, pretpostavljam da ju je video", suvo
je rekla Morgana.
Elena je nainila nestrpljiv pokret. "Zna o emu govorim!"
Zar je jo toliko ljubomorna? Zar jo toliko mrzi Gvenvir? Dobila je Lanseleta, rodila mu je
decu, zna da je on astan, ta jo eli od njega? Ali pred mladom enom koja je krila ruke, na ivici
suza, morala je da omeka. "Elena, on je razgovarao sa kraljicom i poljubio ju je na rastanku kada
je poao u rat. Ali kunem ti se da je razgovarao onako kako prilii dvorjaninu, a ne kao ljubavnik.
Njih dvoje se znaju od mladosti i ne mogu zaboraviti da su se nekada voleli onako kako se ne
deava dvaput u ivotu, ali zato mu to zamera? Ti si mu ena, Elena, i po nainu na koji mi je
saoptio ta da ti kaem, videla sam da te veoma voli."
"A ja sam se zaklela da u se time zadovoljiti, zar ne?"
Elena je opet oborila glavu, i Morgana je videla kako uurbano trepe, ali nije zaplakala, i
konano je podigla pogled. "Ti koja si imala toliko ljubavnika, jesi li ikada saznala ta znai
voleti?"
Morgana je na trenutak osetila kako je obuzima stari vihor, ludilo ljubavi koje je zahvatilo nju i
Lanseleta, na osunanom bregu Avalona, i bacilo ih u naruje jedno drugom, spajajui ih ponovo i
ponovo, dok se nije sve okonalo gorinom... uloila je ogroman napor da odagna to seanje i da
misli na Akolona, koji je ponovo probudio enu u njoj kada se oseala stara, mrtva, zanemarena...
koji ju je vratio Boginji, koji ju je ponovo nainio svetenicom... Osetila je da crveni. Polako je
klimnula glavom. "Da, dete, znala sam - znam ta je to ljubav."
Videla je da Elena eli da joj postavi jo stotinu pitanja, i pomislila je kako bi rado sve podelila
sa enom koja joj je bila prijateljica jo otkako je napustila Avalon, iji je brak ona udesila - ali ne.
Tajanstvenost je deo moi svetenice, a ako bi govorila o sebi i Akolonu, to bi znailo pokvariti
aroliju i pretvoriti se u nezadovoljnu enu koja se uvlai u krevet sopstvenog pastorka. "Hajde,
Elena", rekla je, "treba da razgovaramo o jo neemu. Seti se, nekada si mi se zaklela - ako ti
pomognem da dobije Lanseleta, dae mi ono to budem traila od tebe. Nimui je napunila pet
godina, dovoljno je velika za usvajanje. Sutra idem za Avalon. Spremi je da me prati."
"Ne!" Uzvik je gotovo liio na vrisak. "Ne, ne, Morgana - ne misli to ozbiljno!"
Morgana se toga i bojala. Pazila je da joj glas bude strog i ozbiljan.
"Zaklela si se, Elena."
"Kako mogu da obeam dete koje se nije ni rodilo? Nisam znala ta to znai - oh, ne, ne moju
ker - ne moe mi je uzeti, ne tako malu!"
"Zaklela si se", ponovila je Morgana.
"A ako odbijem?" Elena je liila na nakostreenu maku spremnu da brani maie od ogromnog,
besnog psa.
"Ako odbije", rekla je Morgana, tiho kao i uvek, "kada Lanselet doe kui, ispriau mu kako
je udeen ovaj brak, kako si plakala i preklinjala me da bacim na njega ini kako bi zaboravio
Gvenvir i zagledao se u tebe. On misli da si ti neduna rtva moje magije, Elena, i krivi mene, a ne
tebe. Treba li da sazna istinu?"
"Ne bi, valjda!" Elen je prebledela od uasa.
"Iskuaj me", reka je Morgana. "Ne znam koliko hriani potuju zakletve, ali sigurna sam da se
meu onima koji potuju Boginju do nje veoma dri. Tako sam primila i tvoju. ekala sam da rodi
drugu ker, ali Nimui je moja, jer si mi je obeala."
"Ali - ali ta e biti sa njom? Ona je hriansko dete - kako da je poaljem u... u svet paganskih
arolija?"
"Ja sam joj ipak roaka", blago je rekla Morgana. "Koliko me ve poznaje, Elena? Jesi li ikada
videla da sam uinila neto neasno ili pokvareno, pa da zato okleva da mu prepusti svoje dete?
Neu da je prinesem zmaju na rtvu, i davno su prola vremena kada su ak i zloinci spaljivani na
rtvenim lomaama."
"Pa ta je onda eka u Avalonu?" upitala je Elena, toliko uplaeno da se Morgana upitala nije li i
Elena ipak obdarena Vidom.
"Postae svetenica, stei e svu mudrost Avalona", rekla je Morgana. "Jednog dana e umeti da
ita zvezde i poznavae sve to postoji na nebu i zemlji." Uhvatila je sebe da se smei. "Galahad mi
je rekao da je poelela da naui da ita, pie i svira na harfi - a u Avalonu joj to niko nee zabraniti.
ivot e joj biti manje teak nego da je poalje da ui u nekom manastiru. Svakako emo od nje
zahtevati manje postova i pokajanja dok ne odraste."
"Ali... ta da kaem Lanseletu?" mucala je Elena.
"ta god hoe", odgovorila je Morgana. "Bilo bi najbolje da mu kae istinu, da si je poslala da
ui u Avalonu, kako bi popunila prazno mesto koje je tamo ostalo. Ali odaberi sama - moe mu
rei i da se udavila u jezeru, ili da ju je odneo duh Pelinorovog zmaja, to se mene tie."
"A svetenik? Kad otac Grifin uje da e moja ker postati arobnica u paganskoj zemlji..."
"Jo manje me je briga ta e njemu rei", kazala je Morgana. "Ako hoe, reci mu da si
prodala duu mojim arolijama kako bi stekla mua, i zauzvrat mi obeala svoju prvu ker... ne?
Tako sam i mislila."
"Ti si uasna, Morgana", rekla je Elena, i iz oiju su joj linule suze. "Zar ne mogu da dobijem
nekoliko dana da je pripremim za rastanak, da joj spakujem sve to e joj trebati..."
"Ne treba joj mnogo", rekla je Morgana. "Jedna rezervna haljina, i topla odea za put, debeo
ogrta i vrste cipele, i to je sve. U Avalonu e dobiti haljinu uenice. Veruj mi", blago je dodala,
"prema njoj e se svi ponaati sa ljubavlju i potovanjem, kao prema unuci najvee od svih
svetenica. Nee biti primoravana na telesna iskuenja dok ne odraste dovoljno da ih lako istrpi.
Mislim da e biti srena."
"Srena? Na ostrvu punom zlih arolija?"
Duboka ubeenost Morganinog odgovora pogodila je Elenu pravo u srce. "Zaklinjem ti se - ja
sam bila srena u Avalonu, i svakog dana otkako sam otila, eznula sam , od zore do mraka, da se
vratim tamo. Jesi li me ikada ula da laem? Hodi - hou da vidim dete."
"Naredila sam joj da ostane u svojoj sobi i prede do mraka. Bila je gruba prema sveteniku i to
joj je kazna", rekla je Elena.
"Ja ukidam tu kaznu", rekla je Morgana. "Sad sam joj ja zatitnik i usvojena majka, i vie nema
nikakvog razloga da bude utiva prema svetenicima. Povedi me kod nje."

Pole su na put narednog dana u zoru. Nimui je plakala dok se opratala od majke, ali nije
proao ni sat, a ve je poela da ispod kapuljae radoznalo virka u Morganu. Bila je visoka za svoje
godine, pre kao Morgoza ili Igrena nego kao Vivijen, plavokosa, ali sa dovoljno bakarnih odsjaja u
zlatnim vlasima da je Morgana bila uverena da e kasnije imati riu kosu. A oi su joj imale gotovo
istu boju kao male umske ljubiice koje rastu kraj potoka.
Pre polaska samo su popile malo vina i vode. "Jesi li gladna, Nimui?" upitala je Morgana.
"Moemo da stanemo i dorukujemo im naemo neku istinu, ako eli."
"Da, tetka."
"U redu." Uskoro je sjahala i podigla devojicu sa ponija.
"Moram da..." Devojica je pocrvenela i oborila pogled.
"Ako mora da piki, idi sa sluavkom iza onog drveta", rekla je Morgana, "i nikada se vie
nemoj stideti da govori o onome to je stvorio Bog."
"Otac Grifin kae da nije pristojno..."
"I nikada mi vie ne ponavljaj ita to ti je rekao otac Grifin", blago je rekla Morgana, ali iza tih
rei krila se gvozdena odlunost. "To je prolo, Nimui."
Kada se devojica vratila, bila je razrogaena od uda. "Videla sam kako iza drveta viri neko
veoma mali. Galahad kae da su tebe zvali Morgana od vila - je li to bila vila, tetka?"
Morgana je odmahnula glavom. "Ne, to je bio neko od Drevnog naroda iz bregova - oni su
stvarni koliko i ti ili ja. Bolje je da ne razgovaramo sa njima, Nimui, i da ih ne primeujemo. Oni su
veoma stidljivi i boje se ljudi koji ive u selima i na farmama."
"Pa gde onda oni ive?"
"U bregovima i umama", rekla je Morgana. "Ne mogu da gledaju kako zemlju, koja je njihova
mati, paraju plugom i teraju da raa, i zato ne ive u selima."
"Ako ne oru i ne seju, tetka, ta onda jedu?"
"Samo ono to im zemlja daje svojom voljom", rekla je Morgana. "Korenje, bobice i trave, voe
i semenje - meso jedu samo na velikim sveanostima. Kao to sam ti rekla, bolje je da ne
razgovara sa njima, ali moe im ostaviti malo hleba na ivici proplanka, mi ga imamo i previe."
Odlomila je komad vekne i saekala da ga Nimui odnese do ivice ume. Elena im je zaista
spakovala dovoljno hrane za deset dana puta, umesto za kratko jahanje do Avalona.
Ona je malo jela, ali je pustila da se dete najede, i sama joj je mazala hleb medom; bie dovoljno
vremena da se naui uzdrljivosti, a i bila je u godinama kada se brzo raste.
"Ti ne jede meso, tetka", rekla je Nimui. "Je li danas post?"
Morgana se odjednom setila kako je ispitivala Vivijen. "Ne, nego i inae retko jedem meso."
"Zar ga ne voli? Ja ga veoma volim."
"Onda jedi koliko god eli. Svetenice retko jedu meso, ali nije im zabranjeno, pogotovo kad su
deca kao ti."
"Jesu li one kao monahinje? Da li stalno poste? Otac Grifin kae..." Prekinula je, setivi se da ne
treba da ponavlja svetenikove rei, i Morgana je bila zadovoljna; dete je brzo uilo.
"Htela sam da kaem kako njegove rei vie ne mora uzimati kao pravilo ponaanja. Ali moe
mi rei ta ti je kazao, i jednog dana e nauiti da sama razlikuje ta je u njegovim reima bilo
istina, a ta glupost ili neto jo gore."
"On kae da mukarci i ene moraju da poste zbog svojih grehova. Je li to tano?"
Morgana je odmahnula glavom. "Narod Avalona ponekad posti kako bi nauili svoje telo da ini
ono to mora, ne zahtevajui ono ega nema - postoji vreme kada ovek mora da bude bez hrane, ili
vode, ili sna, i telo mora da bude sluga umu, a ne njegov gospodar. Um se ne moe usmeriti na
svete stvari, ili mudrost, ili se upustiti u dugu meditaciju koja otvara uvid u druge svetove, ako telo
vie 'Nahrani me!' ili 'Vode!'. Zato uimo da ga uutkamo. Da li razume?"
"P-pa ne ba", nesigurno je rekla mala.
"Razumee kad bude starija. Za sada, pojedi taj hleb, i spremi se da nastavimo put."
Nimui je pojela hleb sa medom i obrisala ruke o busen trave. "Ni oca Grifina nisam uvek mogla
da razumem, ali on se tada ljutio. Kaznio me je kada sam ga upitala zato moramo da postimo i
molimo se za oprotaj grehova kada je Hrist ve umro da bi nam bilo oproteno, a on je rekao da je
to paganstvo i naterao mamu da me poalje na spavanje bez veere. ta je paganstvo, tetka?"
"To je sve ono to svetenici ne vole", rekla je Morgana. "Otac Grifin je budala. ak i najbolji
hrianski svetenici ne gnjave decu, koja ne mogu da gree, prama o takvim stvarima. Ima
dovoljno vremena za prie o grehu, Nimui, kada bude bila u stanju da zgrei, ili da bira izmeu
dobra i zla."
Nimui se posluno popela na ponija, ali posle nekog vremena ponovo se oglasila. "Tetka
Morgana - ja nisam ba tako dobra devojica. Stalno greim. Uvek sam radila pokvarene stvari.
Nimalo se ne udim to je majka elela da me otera. Zato me je i poslala na to pokvareno mesto, to
sam bila nevaljala."
Morgana je osetila da joj se grlo stee. Upravo se spremala da i sama uzjae, ali je sada urno
prila Nimui i vrsto je zagrlila, ljubei je. "Nikada nemoj tako da govoir, Nimui! Nikad! To nije
tano, kunem ti se da nije! Tvoja majka nije elela da te otera, uopte nije elela, a da je mislila da
je Avalon pokvareno mesto, ne bi te pustila tamo, ma kako da sam joj pretila!"
"Pa zato me je onda oterala?" apnula je devojica.
Morgana ju je i dalje vrsto grlila. "Dala mi te je zato to si obeana Avalonu jo pre nego to si
se rodila, dete moje. Tvoja baka bila je svetenica tamo, a ja nisam rodila ker Boginji, i ti sad ide
u Avalon kako bi nauila mudrost i sluila Boginji." Primetila je da joj suze padaju u Nimuinu
plavu kosu. "Ko ti je rekao da je to kazna?"
"Jedna sluavka - dok me je pakovala... ula sam kako kae da mama ne treba da me alje na to
pokvareno mesto - a otac Grifin mi je esto govorio da sam pokvarena devojica..."
Morgana je sela na zemlju, drei Nimui u krilu i njiui je u zagrljaju. "Ne, ne", blago je
govorila, "ne, mila moja, ne. Ti si dobra devojica. Ako si ponekad neposluna ili lenja ili drska, to
nije greh, to je samo zato to nisi dovljno odrasla da se bolje ponaa, a kada naui da bude bolja,
onda e takva i biti." Kad joj se uinilo da je razgovor odmakao predaleko za tako malo dete,
pourila je da promeni temu. "Gledaj onog leptira! Nikada ranije nisam videla tako arena krila!
Hodi, podii u te na ponija", rekla je, i paljivo je sluala devojicu koja je nastavila da pria o
leptirima.
Sama bi stigla do Avalona za jedan dan, ali Nimuin poni svojim kratkim nogama nije mogao da
savlada toliku razdaljinu, pa su no proveli na proplanku. Nimui nikada ranije nije spavala na
otvorenom, a kada su ugasili vatru, uplaila se mraka, pa je Morgana pustila da joj se malena
zavue u naruje i leala je pokazujui joj zvezde.
Devojica je bila umorna od jahanja i brzo je zaspala, ali Morgana je ostala budna. Nimuina
glava teko joj je leala na miici, i oseala je kako je hvata strah. Toliko dugo je bila van Avalona.
Korak po korak, polako je povratila sva steena znanja, ili barem sve ega je mogla da se seti; ali
da nije zaboravila neto veoma vano?
Konano je zaspala, ali pred jutro joj se uinilo da uje korake na proplanku, i pred njom se
pojavila Ravena. Nosila je tamnu haljinu i tuniku od srnee koe, i progovorila je: "Morgana!
Morgana, najdraa moja!" Njen glas, glas koji je Morgana ula jedan jedini put tokom svih godina
u Avalonu, bio je tako pun iznenaenja, radosti i uenja da se Morgana naglo probudila i osvrnula
se po istini, napola oekujui da vidi Ravenu od krvi i mesa. Ali proplanak je bio prazan, osim
pramika magle koji je zaklanjao zvezde, i Morgana je opet legla, ne znajui je li sanjala, ili je, uz
pomo Vida, Ravena saznala za njen dolazak. Srce joj je tuklo; oseala ga je gotovo kao bol u
grudima.
Nije trebalo da budem odsutna tako dugo, trebalo je da pokuam da se vratim kad je Vivijen
ubijena. ak i da sam umrla pokuavajui, trebalo je da probam... Hoe li me primiti sada, ovako
staru, umornu, iskorienu, dok polako ostajem bez Vida, sad kad nemam ta da im pruim...?
Dete kraj nje neto je promrmljalo u snu i promekoljilo se; malo se pomerila i uvukla se dublje
u Morganino naruje. Morgana ju je zagrlila. Dovodim im Vivijeninu unuku, pomislila je. Ali ako
me prime samo zbog nje, to e biti gore od smrti. Zar me je Boginja zauvek prognala?
Najzad je opet zaspala, i probudila se kad je jutro ve odmaklo, praeno retkom kiom. Posle
tako loeg poetka, itav dan im je poao naopako; oko podneva Nimuin poni izgubio je potkovicu,
i mada je Morgana bila nestrpljiva i rado bi premestila devojicu da jae sa njom - i ona sama je
bila lak teret za ivotinju koja bi lako nosila i dvostruko teu osobu - nije elela da obogalji ponija,
pa su morali da potrae najblie selo i kovaa. Nije htela da se po zemlji govorka kako kraljeva
sestra putuje za Avalon, ali sada se tu nita nije moglo. U ovom kraju zemlje bilo je tako malo
novosti da je svaki dogaaj bio prenoen brzinom vetra.
Pa, tu nije mogla nita; siroti konji nije bio kriv. Jedva su nali selo, podalje od glavnog puta.
Kia je padala itavog dana; mada je bila sredina leta, Morgana je drhtala, a devojica je bila mokra
i nemirna. Morgana nije obraala mnogo panje na nju; bilo joj je ao male, pogotovo kad je poela
tiho da plae za majkom, ali ni tu se nita nije moglo, a jedan od prvih naika koje stiu budue
svetenice jeste upravo trpljenje usamljenosti. Morae da plae dok sama ne nae utehu ili naui da
ivi bez nje, kao i sve devojke u Kui.
Podne je odavno prolo, mada su oblaci bili toliko gusti da se sunce nije moglo ni nazreti. Ipak,
u ovo doba godine dani su dugi, a Morgana nije elela da jo jednom noe na otvorenom. Odluila
je da jau dalje sve dok vide put, i bilo joj je milo to je, im su krenuli dalje, Nimui prestala da
cvili i poela da se raspituje za mesta kraj kojih su prolazili. Sada su ve bili vrlo blizu Avalona.
Nimui je bila toliko sanjiva da se njihala u sedlu, i Morgana ju je na kraju podigla sa ponija i stavila
pred sebe. Kada su stigli na obalu Jezera, dete se probudilo.
"Jesmo li stigli, tetka?" upitala je im ju je spustila na zemlju.
"Ne, ali sad vie nije daleko", odgovorila je Morgana. "Za pola sata, ako sve bude kako treba,
bie spremna za veeru i spavanje."
A ako ne bude kako treba? Morgana je odbila da misli o tome. Sumnja ubija mo, a Vid...
Provela je pet godina u napornom priseanju svega, od samog poetka; sada je opet na prvom
koraku, izbaena iz Avalona, i ovo je bila proba...Imam li moi da se vratim...?
"Nita ne vidim", rekla je Nimui. "Je li to ovde? Pa ovde niega nema, tetka." Uplaeno je
gledala muljevitu obalu i trsku koja se povijala pod kiom.
"Poslae nam barku", rekla je Morgana.
"Ali kako e znati da smo tu? Kako da nas vide po ovoj kii?"
"Ja u ih pozvati", rekla je Morgana. "Sad budi tiha, Nimui." U sebi je ponavljala uplaeni deji
uzvik, ali sada, kada je konano stajala na obali doma, oseala je kako u njoj izvire staro znanje,
kako je ispunjava kao pehar i preliva se preko ivice. Na trenutak je pognula glavu u
najgrozniavijoj molitvi koju je ikada izgovorila, a onda je duboko udahnula i podigla ruke,
prizivajui.
Za trenutak, uplaena od poraza, nije videla nita; a onda, kao zrak svetlosti koji je polako
obasjava, osetila je mo, i ula je kako je devojica kraj nje dahnula od uda; ali nije imala vremena
za to, oseala je sopstveno telo kao munju, most imeu Zemje i Neba. Nije svesno izgovorila re
moi, ali je osetila kako pulsira u njoj... tiina. Tiina, Nimui bleda i nema kraj nje. A onda se u
tamnim, mranim vodama Jezera osetio pokret, kao kad se magla kree... potom se pojavila senka,
a onda, duga, tamna i blistava, iz magle je izronila barka Avalona. Morgana je ispustila dah, dug,
nalik na jecaj.
Klizila je beumno kao senka sve do obale, ali zvuk nasukavanja bio je vrst i stvaran. Nekoliko
malih, tamnih ljudi izilo je da prihvati konje, duboko se klanjajui Morgani. "Oni e poi drugom
stazom, gospo", rekli su i nestali u tami. Ostali su namestili amac tako da Morgana ue prva,
potom su preneli zapanjenu devojicu i pomogli uplaenoj posluzi. I dalje beumno, osim nekoliko
poluglasnih rei mukarca koji je preuzeo konje, barka se ponovo otisnula na Jezero.
"Kakva je ono senka, tetka?" apnula je Nimui kad su ih vesla odgurnula od obale.
"To je crkva na Glastonberiju", rekla je Morgana, udei se koliko joj je glas miran. "To je na
drugom ostrvu, onom koje se vidi odavde. Tvoja baka, majka tvog oca, sahranjena je tamo. Jednog
dana e moda videti njen grob."
"Idemo li tamo?"
"Ne danas."
"Ali amac ide pravo tamo... ula sam da na Galstonberiju postoji manastir..."
"Ne", rekla je Morgana, "ne idemo tamo. ekaj pa e videti, i budi tiha."
Sada je dolazila prava proba. Moda su je videli iz Avalona, Vidom, i poslali joj barku, ali ako
bude mogla da raskrili maglu nad Avalonom... To e biti proba svega to je inila proteklih godina.
Ne sme pokuati i rizikovati da ne uspe, mora jednostavno ustati i uiniti to, ne zaustavljajui se da
razmilja. Sada su bili u samom sreditu Jezera, i jo jedan zamah vesla uvee ih u struju koja ide
pravo ka ostrvu Glastonberi... Morgana je brzo ustala, odea se njihala oko nje, i podigla je ruke.
Opet se setila... ba kao prvi put kad je to uinila, okirana i iznenaena to je ogromni tok moi
nem, kada bi trebalo da odjekuje kao grmljavina... Nije se usudila da otvori oi dok nije ula
Nimuin uzvik straha i uenja...
Kia je nestala, i pod poslednjim zracima zalazeeg sunca, ostrvo Avalon lealo je pred njima,
zeleno i divno, okrueno osunanim Jezerom, sa osunanim kamenjem na vrhu Tora, sa suncem na
belim zidovima hrama koji je Morgana jedva videla od suza; zanjihala se u barci i svakako bi pala
da je neko nije pridrao za rame.
Dom, dom, tu sam, stigla sam kui...
Osetila je kako je amac zastrugao po poljunanoj obali i pribrala se. inilo joj se neprikladno
to ne nosi odedu svetenice, mada je pod haljinom, kao i uvek, imala mali Vivijenin no vrsto
privezan oko pojasa. inilo joj se neprikladno... njeni svileni velovi, prstenje na tankim prstima...
kraljica Morgana od Severnog Velsa, a ne Morgana od Avalona... pa, to se nije moglo promeniti.
Ponosno je podigla glavu, duboko udahnuvi, i uzela je devojicu za ruku. Ma koliko se promeila,
ma koliko godina prolo, ona je Morgana od Avalona, svetenica Velike Boginje. Iza Jezera magle
i senki, ona je moda ena postarijeg, smenog kralja, u nekoj dalekoj zemlji... ali ovde je
svetenica, potomak drevne kraljevske loze Avalona.
Nije se iznenadila kad je, iskrcavi se, ugledala pred sobom postrojene sluge a iza njih tamne
haljine svetenica... znale su i dole su da joj poele dobrodolicu. Iza svih njih primetila je lice i
priliku koju je viala samo u snovima, visoku enu, plavokosu i kraljevskog dranja, sa zlatnom
kosom spletenom nisko nad elom. ena je brzo prila Moragni i zagrlila je.
"Dobro dola, roako", tiho je rekla. "Dobro dola kui, Morgana."
I Morgana je izgovorila ime koje je ula samo u snovima dok joj ga Kevin nije rekao,
potvrujui ih. "Pozdravljam te, Ninijan, i dovodim ti Vivijeninu unuku. Ona e biti usvojena ovde,
i zove se Nimui."
Ninijan ju je radoznalo zagledala; ta li je sluala svih ovih godina, upitala se Morgana. Ali brzo
je odvratila pogled i sagnula se da osmotri devojicu.
"Znai, ti si Galahadova ker?"
"Ne", rekla je Nimui, "Galahad je moj brat. Ja sam ker plemenitog viteza Lanseleta."
Ninijan se nasmeila. "Znam", rekla je, "ali mi ovde ne koristimo ime koje su tvom ocu dali
Saksonci, nego ono koje je imao od poetka, isto kao tvoj brat. Pa, Nimui, jesi li dola ovamo da
postane svetenica?"
Nimui se osvrnula po osunanom predelu. "Tako mi je rekla moja tetka Morgana. Ja bih volela
da nauim da itam i piem, i da sviram na harfi, i da znam sve o zvezdama i svemu to ona zna.
Jeste li vi ovde zaista zle arobnice? Mislila sam da su arobnice stare i rune, a ti si veoma lepa."
Ugrizla se za usnu. "Opet sam nepristojna."
Ninijan se nasmejala. "Uvek govori istinu, dete. Da, ja sam arobnica. Mislim da nisam runa,
ali sama mora odluiti jesam li dobra ili zla. Pokuavam da vrim volju Boginje, a to svi treba da
rade."
"Pokuau i ja, ako mi objasnite kako", rekla je Nimui.
Sunce se spustilo iza obzorja, i obalu je iznenada zahvatio sivkasti sumrak. Ninijan je dala znak;
sluga koji je drao baklju zapalio je jo jednu, i svetlost se brzo prenosila od ruke do ruke sve dok
obala nije bila potpuno osvetljena. Ninijan je pogladila devojicu po obrazu. "Dok ne bude
dovoljno odrasla da sama uvidi njenu volju, hoe li se pokoravati naim pravilima i enama koje
ti budu nadreene?"
"Pokuau", rekla je Nimui, "ali ja stalno zaboravljam stvari. I postavljam previe pitanja."
"Moe da postavlja sva pitanja koja ti padnu na pamet, kada je pravo vreme za takve stvari",
rekla je Ninijan, "ali jahala si itavog dana i ve je kasno, pa ti za veeras dajem prvo nareenje -
da bude dobra devojica i da ode da veera, okupa se i spava. Pozdavi se sa svojom roakom i
poi sa Leanom u Kuu Devojaka." Dala je znak zdepastoj eni u haljini svetenice.
Nimui je malo mrcnula. "Moram li sada da se oprostim sa njom? Zar nee doi da se
pozdravimo sutra, tetka Morgana? Mislila sam da u ovde biti sa tobom."
Morgana je odgovorila to je nenije mogla. "Ne, mora poi u Kuu Devojaka i raditi ono to ti
budu rekli." Poljubila je malu u meki obraz. "Neka te Boginja blagoslovi, mila. Sreemo se opet
kada ona to odredi." Dok je govorila, videla je ovu istu Nimui odraslu i visoku, bledu i ozbiljnu, sa
plavim polumesecom na elu i sa senkom Smrti... zanjihala se, i Ninijan je pruila ruku da je
pridri.
"Umorna si, gospo Morgana. Poalji dete da se odmori i poi sa mnom. Razgovaraemo sura."
Morgana je jo jednom poljubila Nimui u elo i devojica je posluno otila sa Leanom.
Morgana je oseala da se oko nje sklapa sve tamnija magla; Ninijan joj je pruila ruku. "Osloni se o
mene", rekla je. "Idemo u moje odaje, da se odmori."
Odvela ju je do kuice koja je nekada bila Vivijenina, u malu sobu u kojoj su spavale ene na
koje je doao red da slue Gospu od Jezera. Kad je ostala sama, Morgana je pokuala da se pribere.
Na trenutak se upitala da li ju je Ninijan dovela ovamo kako bi naglasila da je ona, a ne Morgana,
Gospa od Jezera... a onda je to odbacila; takvo ponaanje odgovara dvoru, a ne Avalonu. Ninijan
joj je jednostavno pruila najpogodniju i najizdvojeniju sobu. Nekada je ovde ivela Ravena, u
svom posveenom utanju, kako bi Vivijen mogla da je pouava...
Morgana se oprala, onako umorna, i uzela ogrta od nebojene vune koji je nala preko kreveta;
ak je i pojela neto hrane koja je stigla, ali nije ni dodirnula toplo, zainjeno vino. Kraj ognjita je
stajala kamena zdela sa vodom, i zahvatila je punu au odatle, pijui je sa suzama u oima.
Svetenice Avalona piju samo vodu sa Svetog kladenca... opet je bila mlada Morgana, i spavala
je u svom domu. Otila je u krevet i zaspala kao dete.
Nije shvatila ta ju je probudilo. ula je korak u sobi, a onda je nastuplla tiina. Pri poslednjim
plamsajima zgasle vatre ugledala je priliku u velovima, i na trenutak je pomislila da je to Ninijan
dola da razgovara sa njom; ali kosa koja je padala preko ramena bila je dugaka i tamna, a
tamnoputo lice bilo je divno i mirno. Na jednoj ruci se video taman, ogrubeo oiljak davne
opekotine... Ravena! Sela je u krevetu. "Ravena! Jesi li to ti?"
Ravena je dodirnula usne prstima, u drevnom gestu utanja; prila je Morgani, sagnula se i
poljubila je. Bez rei je zbacila dugaak ogrta i legla uz Morganu, zagrlivi je. U polutami,
Morgana je mogla da razabere ostatak oiljka na itavoj ruci i preko jedne blede dojke... nijedna
nije izgovorila ni re, ni tada, ni kasnije. Izgledalo je da su i stvarni svet i Avalon nestali, i opet se
nalazila u senkama vilinske zemlje, zagrljena sa jednom gospom... Morgana je zaula duboko u
umu rei drevnog blagoslova Avalona, dok ju je Ravena dodirivala, polako, u obrednoj tiini, i
zvuk kao da je odjekivao u njoj. Neka su blagoslovene noge koje su te donele ovamo...
blagoslovena kolena na koja e pasti pred njenim oltarom... blagoslovena kapija ivota...
A onda je svet poeo da se menja i kree oko nje, i na trenutak kraj nje nije bila nema Ravena,
nego prilika oiviena svetlou, koju je videla jednom, pre mnogo godina, u vreme kada je zavrila
svoje veliko utanje... i Morgana je znala da i sama blista u svetlu... ali je i dalje utala. A onda je
kraj nje opet bila samo Ravena, privijena uz nju, kose namirisane biljem koje se koristi samo u
obredima, dodirujui joj obraz nemim usnama. Morgana je u njenoj tamnoj kosi primetila sede
vlasi.
Ravena se promekoljila i ustala. I dalje nije govorila, ali je odnekud izvukla srebrni polumesec,
obredni ukras svetenice. Morgana je zadrala dah, svesna da je upravo taj polumesec ostavila ovde
onog dana kad je pobegla iz Avalona nosei u utrobi Arturovo dete... nemo, uzdravi se od gotovo
izgovorenog protivljenja, pustila je da joj ga Ravena stavi oko vrata; pri tom joj je na trenutak, pod
poslednjom svetlou zalazeeg meseca, pokazala no koji je nosila oko pojasa. Morgana je
klimnla glavom, znajui da se, dok je iva, nee rastati od Vivijeninog obrednog noa; bila je
zadovoljna to e Ravena nositi njen sve dok ga jednog dana ne preuzme Nimui.
Ravena je uzela mali, vlo otar no, i Morgana ju je gledala, ukoena kao u snu. Neka bude tako,
pomislila je, ak i ako eli da prolije moju krv pred Boginjom od koje sam pokuala da
pobegnem... ali Ravena je okrenula no ka sopstvenom grlu; ubola se u vrh grudne kosti kako bi
ispustila jednu jedinu kap krvi, i Morgana, pognuvi glavu, takoe je uzela no i nainila mali ubod
nad srcem.
Stare smo, i Ravena i ja, i vie ne lijemo krv iz materice nego iz srca... Kasnije se pitala ta je to
znailo. Ravena se nagnula nad nju i olizala kapljucu krvi koja se pojavila; na to se i Morgana
sagnula i spustila usne na malu posekotinu na Raveninim grudima, znajui da je ova zakletva mogo
ozbiljnija od one koju je poloila kad je postala ena. Potom ju je Ravena opet zagrlila.
Dala sam svoje devianstvo Rogatom. Rodila sam dete Bogu. Plamtela sam od strasti prema
Lanseletu, a Akolon me je ponovo uinio svetenicom u uzoranim njivama koje je blagoslovila
Prolena Devica. Pa ipak, nikada nisam saznala kako izgleda biti prihvaen iz obine
ljubavi... Morgani se inilo, kao u snu, da lei u majinom krilu... ne, ne kod Igrene, nego opet u
naruju Velike Boginje...
Kada se probudila, bila je sama. Otvorivi oi i ugledavi sunce Avalona, zaplakala je od sree i
na trenutak se upitala da nije sve to sanjala. No, pod dojkom je imala malu posekotinu, a na jastuku
kraj nje leao je srebrni polumesec, obredni nakit svetenice, koji je ostavila ovde kad je pobegla iz
Avalona. Ali bila je sigurna da joj ga je Ravena stavila oko vrata...
Morgana ga je vrsto vezala oko vrata. Nikada ga vie nee ostaviti; kao i Vivijen, bie
sahranjena sa njim oko vrata. Prsti su joj drhtali dok je vezivala vor na konoj vrpci, znajui da je
ovo iskupljenje. Na jastuku je bilo jo neto, i na trenutak se zatalasalo i izmenilo, neotvoreni ruin
pupoljak, rascvetala rua, a kada ga je Morgana uzela u ruke, ostao je plod, ipak, nabubreo, obao i
purpuran, pun oporog ivota rue. Dok ga je gledala, uvenuo je, smeurao se i ostao joj na dlanu,
potpuno suv; i Morgana je iznenada shvatila.
I cvet i plod su samo poetak. U semenu lei ivot i budunost.
Duboko uzdahnuvi, Morgana je umotala seme u komadi svile, znajui da e morati da opet
ode iz Avalona. Njen posao nije dovren, sama je odabrala mesto gde e raditi jo kad je pobegla iz
Avalona. Jednog dana, moda, moi e da se vrati, ali to vreme jo nije dolo.
I moram kriti ko sam i ta sam, kao to rua lei skrivena u semenu. Ustala je i obukla odeu
kraljice. Haljina svetenice jednog dana e joj opet pripadati, ali tek je morala da zaslui pravo da
je nosi. Potom je sela i ekala da je Ninijan pozove.

Kada je ula u sredinju odaju, gde je tako esto gledala Vivijen, vreme se zanjihalo, okrenulo i
ustalasalo, pa se Morgani na trenutak inilo da e svakako videti Vivijen kako sedi, kako je esto
inila, umanjena ogromnim seditem, a ipak upeatljiva, ispunjavajui itavu sobu... a onda je
mirnula, i pred njom je bila Ninijan, visoka, vitka i plavokosa; Morgani se uinilo da je Ninijan
samo dete, koje je selo da se poigra na prestolu.
A onda ju je zapljusnulo ono to joj je Vivijen rekla dok je stajala pred njom, pre mnogo
godina: dostigla si trenutak kada se poslunost mora meriti sopstvenom procenom... i na trenutak
joj se uinilo da bi u ovom asu bilo najbolje skloniti se u stranu, govoriti Ninijani samo ono to e
je umiriti. A onda ju je zahvatio talas prezira prema ovom detetu, ovoj obinoj, glupoj devojci u
odei svetenice, koja eli da sedi na Vivijeninom mestu i izdaje nareenja u ime Avalona. Ona je
odabrana samo zato to je od Talesinove krvi... Kako se usuuje da sedi tamo i da mi izdaje
nareenja...?
Pogledala je devojku, znajui, ko zna kako, da je poprimila stari sjaj i velianstvenost, a onda je,
u naglom naletu Vida, izgledalo da moe da ita Ninijanine misli.
Ona bi trebalo da bude ovde, na mom mestu, mislila je Ninijan, kako da izdajem nareenja
kraljici Morgani od vila... i misao se zamaglila, napola od uenja pred neobinom i monom
svetenicom koja je stajala pred njom, a napola od obinog prezira. Da nije pobegla od nas i
odbacila svoje dunosti, ja ne bih morala da se trudim da ispunim mesto za koje, kako obe znamo,
ja nisam pogodna.
Morgana je prila, pruenih ruku, i Ninijan se iznenadila koliko je blagim glasom progovorila.
"ao mi je, siroto dete, dala bih ivot da mogu da se vratim ovamo i preuzmem teret od tebe. Ali
ne mogu, ne usuujem se. Ne mogu da se krijem ovde i izbegavam zadatak koji mi je dat, samo
zato to eznem za domom." Vie nije oseala bes, niti prezir prema devojci koja je gurnuta, bez
svoje volje, na mesto koje je pripadalo njoj; sada ju je samo alila. "Poela sam na zapadu posao
koji moram da dovrim - ako ga ostavim na pola, bolje da nisam ni poinjala. Ti ne moe preuzeti
moje mesto tamo, i stoga, neka nam Boginja obema pomogne, mora da zadri moje mesto ovde."
Sagnula se i zagrlila devojku, vrsto je steui. "Sirota moja roako, takva nam je sudbina, i ne
moemo utei... da sam ostala ovde, Boginja bi radila sa mnom neto drugo, ali ak i kada sam
pokuala da pobegnem od dunosti na koju sam se zaklela, ona mi je nala posla i tamo... niko ne
moe da pobegne. Obe smo u njenim rukama, i prekasno je da kaemo kako je moglo biti
drugaije... ona e initi sa nama po svojoj volji."
Ninijan se na trenutak ukoeno drala, a onda se njeno neprijateljstvo istopilo, i privila se uz
Morganu, gotovo kao Nimui. "elela sam da te mrzim..." apnula je, napola u suzama.
"I ja tebe, moda. Ali ona je elela drugaije, a pred njom smo sestre..." Oklevala je, usne su joj
se opirale da izgovore rei koje su u njoj bile tako dugo, i rekla je neto drugo, a Ninijan je pognula
glavu i promrmljala prikladan odgovor. "Priaj mi o svom radu na zapadu, Morgana", zamolila je.
"Ne, sedi kraj mene, mi smo jednake po poloaju, to zna..."
Kada joj je Morgana ispriala sve to je mogla, Ninijan je klimnula glavom. "ula sam poneto
od Merlina", rekla je. "U toj zemlji, znai, ljudi se opet okreu staroj veri... ali Urijens ima dva sina,
a stariji je oev naslednik. Dakle, tvoj posao je da udesi da Vels dobije kralja iz Avalona - to
znai da Akolon mora da nasledi oca, Morgana."
Morgana je zatvorila oi i sedela pognute glave. "Neu da ubijam, Ninijan", konano je rekla.
"Suvie sam se nagledala ratova i krvoprolia. Avalohova smrt ne bi nita reila - na dvoru se
potuju rimljanski obiaji, otkako su doli svetenici, a Avaloh ima sina."
Ninijan je odmahnla rukom. "Sina koji moe biti vaspitan u staroj veri - koliko mu je godina,
etiri?"
"Toliko je imao kada sam dola u Vels", rekla je Morgana, mislei na dete koje joj je sedelo u
krilu, prljalo je masnim prstiima i zvalo je 'bako'. "Dosta, Ninijan. Uinila sam sve ostalo, ali ak
ni za Avalon neu da ubijam."
Ninijan ju je otro pogledala. "Nikada ne imenuj izvor iz koga nee da pije!" upozorila ju je.
Morgana je iznenada shvatila da je ena kraj nje takoe svetenica, a ne samo nespretno dete; ne
bi mogla da bude tu gde jeste, nikada ne bi prola probe i zadatke koje zahteva proglaenje Gospe
od Avalona, da nije bila prihvatljiva za Boginju. Neoekivano ponizno, shvatila je zato je poslata
ovamo. Ninijan je i dalje upozoravala: "inie onako kako Boginja eli kada poloi ruku na tebe, i
znam to po simbolu koji nosi..." Uperila je pogled na Morganine grudi, kao da moe da vidi kroz
haljinu seme koje je nosila, ili srebrni polumesec na konoj vrpci. Morgana je pognula glavu. "Svi
smo u njenim rukama", apnula je.
"Neka tako bude", rekla je Ninijan, i na trenutak je u sobi vladala takva tiina da je Morgana
mogla da uje pljuskanje ribe u Jezeru. "ta emo sa Arturom, Morgana?" upitala je Ninijan. "On i
dalje nosi ma koji je deo Posveenih sudova Obreda. Hoe li konano potovati datu zakletvu?
Moe li ga naterati na to?"
"Ne znam ta mu je u srcu", rekla je Morgana, i to je bilo teko priznati. Imala sam mo nad
njim, a bila sam prevelika kukavica da je iskoristim. Odbacila sam je.
"Morae ponovo da se zarekne na verost Avalonu, ili e ti morati da mu oduzme ma", rekla
je Ninijan, "a ti si jedina osoba kojoj se moe poveriti takav zadatak. Ekskalibur, posveeni ma
Obreda, ne sme ostati u rukama Hristovog sledbenika. Ti zna da Arturu njegova kraljica nije rodila
sina, pa je za naslednika proglasio Lanseletovog sina, mladog Galahada, jer kraljica je postala
prestara."
Gvenvir je mlaa od mene, pomislila je Morgana, a ja bih i dalje mogla da rodim dete da nisam
imala onako teak poroaj sa Gvideonom. Zato su svi tako sigurni da vie nikada nee zaneti? Ali
pred Ninijaninom uverenou nije elela da postavlja pitanja. U Avalonu ima dovoljno magije, i
svakako su imali i oi i ruke na Arturovom dvoru; i stvarno, najmanje im je trebalo da hrianka
Gvenvir rodi Arturu sina... pogotovo sada.
"Artur ima sina", rekla je Ninijan, "i dok ne doe njegov dan, moe da preuzme drugo
kraljevstvo - mesto odakle e poeti da ponovo osvaja zemlju za Avalon. U davna vremena biti
kraljev sin nije znailo nita, bilo je vano biti Gospin sin, a naslednik je bio sin kraljeve sestre...
shvata li na ta mislim, Morgana?"
Akolon mora naslediti presto Velsa, ponovila je u sebi Morgna, a onda je ula i ono to Ninijan
nije rekla: A moj sin je sin kralja Artura. Sada je sve imalo smisla. ak i njena jalovost posle
Gvideonovog roenja. "ta e biti sa Arturovim naslednikom - Lanseletovim sinom?" upitala je.
Ninijan je slegnula ramenima i Morgana se na trenutak upitala, uasnuta, da li je Nimui
namenjeno da bude Galahadova savest onako kako je ona postala Arturova.
"Ne mogu sve da vidim", rekla je Ninijan. "Da si ti bila Gospa ovde... ali vreme je proteklo i
moraju se praviti drugaiji planovi. Artur jo moe da odri zakletvu Avalonu i da zadri ma
Ekskalibur, i onda emo postupati na jedan nain. A ako ne uini to, moramo se pripremiti za neto
drugo, jer za svaki kraj se moramo pripraviti. U svakom sluaju, Akolon mora da vlada na zapadu, i
to je tvoj zadatak. A naredni kralj e vladati iz Avalona. Kada Artur padne - mada zvezde kau da
e doiveti starost - doi e kralj Avalona. Ili e, kau zvezde, ovom zemljom zavladati takva tama
da e biti kao da on nikada nije ni postojao. A kada presto preuzme naredni kralj, Avaon e se
vratiti u glavni tok vremena i istorije... a tada e u zapadnim zemljama postojati podreeni kralj,
koji e vladati svojim Plemenima. Akolon e visoko dospeti kao tvoj par - a na tebi je da pripremi
zemlju za velikog kralja iz Avalona."
Morgana je opet pognula glavu. "U tvojim sam rukama."
"Sada mora da se vrati", rekla je Ninijan, "ali prvo treba da upozna nekoga. Njegovo vreme
jo nije dolo... ali imae jo jedan zadatak." Podigla je ruku, i kao da je samo to ekao, jedan
mladi je otvorio vrata i uao u sobu.
Kad ga je Morgan ugledala, stao joj je dah od bola koji ju je itavu obuzeo. Kao da je ponovo
videla mladog Lanseleta - vitkog i gipkog kao iva vatra, sa kovrdama oko obraza, nasmeenog...
Lanseleta, onakvog kakav je bio onog dana kad su zajedno leali u senci kamenog prstena, kao da
je vreme skliznulo i vratilo se unazad, kao u vilinskoj zemlji...
A onda je shvatila ko to mora da bude. Priao je i sagnuo se da joj poljubi ruku. I hodao je kao
Lanselet, glatkim pokretima koji su gotovo liili na ples. Ali nosio je odeu barda, i na elu je imao
istetoviran mali hrastov list, a oko ruku su mu se uvijale zmije Avalona. Vreme joj se zakovitlalo u
glavi.
Ako e Galahad biti kralj zemlje, hoe li onda moj sin biti Merlin, mrana polovina, spreman za
rtvovanje? Na trenutak joj se inilo da se kree meu senkama kralja i druida, i da vidi blistavu
senku koja sedi kraj Arturovog prestola kao kraljica, ona, koja je rodila Arturu sina u senci...
Tamna Gospa moi.
Znala je da bi sve to kae zvualo glupo. "Gvideone. Nimalo ne lii na oca."
On je odmahnuo glavom. "Ne", rekao je. "Ja nosim krv Avalona. Jednom sam video Artura,
kada je hodoastio u Glastonberi sa svetenicima - otiao sam tamo skriven pod svetenikim
haljinama. On se suvie klanja svetenicima, taj na kralj Artur." Osmeh mu je bio pretei, kao kod
make.
"Nema razloga da voli svoje roditelje, Gvideone", rekla je Morgna, steui ga za ruku, ali ju je
iznenadila ledena mrnja u njegovom pogledu... a onda je sve nestalo i on je opet bio nasmeeni
mladi druid.
"Moji roditelji su mi poklonili najbolje to sam mogao dobiti", rekao je, "kraljevsku krv
Avalona. Imam neto da te zamolim, gospo Morgana." Potpuno besmisleno, poelela je da je oslovi
kao majku, makar samo jednom.
"Reci mi; ako je u mojoj moi, uiniu."
"Nije to velika stvar", reko je Gvideon. "Za manje od pet godina, kraljice Morgana, povee me
da vidim Artura i da mu kae da sam njegov sin. Svestan sam" - kratak, uznemirujui osmeh - "da
me on ne moe priznati za naslednika. Ali elim da barem jednom pogleda svog sina u lice. Samo
to traim."
Ona je pognula glavu. "Toliko ti svakako dugujem, Gvideone."
Neka Gvenvir misli ta god eli - Artur je ve okajao ovo. Ko bi mogao da se ne ponosi ovim
ozbiljnim i dostojanstvenim mladim druidom. Ni ona... sad je znala, posle toliko godina... bilo ju je
stid zbog onoga to mu je uinila, a postala je i svesta da se tako oseala jo otkako je pobegla iz
Avalona. Sada kad je videla svog sina odraslog, nemo se poklonila pred neizbenou Vivijeninog
Vida.
"Kunem ti se da e taj dan doi", rekla je, "kunem ti se Svetim Kladencem." Oi su joj se
zamaglile, i ljutito je zatreptala da suzbije izdajnike suze. Ovo nije njen sin; moda je Uven njen
sin, ali Gvideon nije. Ovaj tamnoputi, lepi pladi toliko nalik na Lanseleta koga je volela kao
devojka, on nije njen sin koji prvi put gleda majku to ga je ostavila pre nego to je prohodao; on je
svetenik, a ona je svetenica Velike Boginje, i ako nisu jedno drugom nita vie od toga, barem
nisu ni manje.
Poloila je ruke na njegovu pognutu glavu. "Budi blagosloven", apnula je.

13.
Kraljica Morgoza odavno je prestala da veruje kako ima Vid. Ipak, dva puta je poslednjih dana,
dok je crveno lie padalo na ledenom vetru koji je duvao Lotijom, sanjala svog usvojenog sina
Gvideona; i nije se nimalo iznenadila kada joj je jedan sluga saoptio da se putem pribliava jaha.
Gvideon je nosio ogrta neobine boje, grub i sa kotanom kopom kakvu nikada nije videla, i
kada je pruila ruke da ga zagrli, povukao se.
"Ne, majko..." Zagrlio ju je jednom rukom i brzo objasnio. "Dobio sam ranu od maa, ovde, u
Britaniji - ne, nije ozbiljno", pourio je da je umiri. "Nije se zagnojila i moda neu imati ak ni
oiljak, ali na dodir me strano boli!"
"Znai, borio si se u Britaniji? Mislila sam da si bezbedan u Avalonu", pobunila se dok ga je
vodila da ga smesti kraj vatre. "Nemam junjakih vina za tebe..."
On se nasmejao. "Ionako su mi dosadila - sasvim e mi prijati pivo, ili neko jae pie, ako
ima... sa toplom vodom i medom, ako moe. Ukoio sam se od jahanja." Pustio je da mu sluavka
izuje izme i okai ogrta da se sui, i zavalio se sa olakanjem.
"Kako je dobro biti ovde, majko." Prineo je pehar usnama i sa zadovoljstvom otpio.
"I putovao si tako daleko, po zimi, ranjen? Ima li da mi javi neke velike vesti?"
Odmahnuo je glavom. "Ne - samo sam se ueleo kue. Tamo dole je sve tako zeleno, jedro i
vlano, sa maglom i crkvenim zvonima... eznuo sam za sveim vazduhom bregova, za kricima
galeba i za tvojim licem, majko..." Ponovo je pruio ruku ka peharu koji je bio spustio, i primetila
je da oko doruja nosi zmije. Nije bila ozbiljno upuena u mudrosti Avalona, ali znala je da su one
znak najvieg svetenikog ranga. Primetio je njen pogled i klimnuo je glavom, ali nije nita rekao.
"Jesi li u Britaniji nabavio taj runi ogrta, loe tkan i krojen, prikladan samo za slugu?"
On se nasmejao. "uvao me je od kie. Uzeo sam ga od velikog poglavara jedne strane zemlje,
koji se borio u legijama onoga koji sebe naziva imperatorom Lucijusom. Arturovi ljudi su se brzo
obraunali sa njim, veruj mi, i bilo je plena za sve - doneo sam ti u bisagama srebrni pehar i zlatan
prsten, majko."
"Borio si se u Arturovoj vojsci?" upitala je Morgoza. Nikada ne bi to oekivala; primetio je
njeno uenje i ponovo se nasmejao.
"Da, borio sam se pod tim velikim kraljem koji me je zaeo", rekao je sa prezrivim osmehom.
"Oh, ne plai se, tako mi je naloeno u Avalonu. Pazio sam da budem meu ratnicima Cerdiga,
saksonskog poglavara koji me veoma voli, i nisam se pojavio pred Arturom. Gaven me nije
prepoznao, a pazio sam da me Garet ne vidi osim kad sam imao ovakav ogrta - svoj sam izgubio u
boju, a plaio sam se da e, ako budem nosio ogrta iz Lotije, Garet doi da obie ranjenog
zemljaka, pa sam uzeo ovaj..."
"Garet bi te svuda prepoznao", rekla je Morgoza, "i nadam se da ne misli da bi te tvoj usvojeni
brat ikada izdao."
Gvideon se nasmeio, i Morgoza je pomislila da nimalo ne lii na onog deaia koji joj je
nekada sedeo u krilu. "eleo sam da se javim Garetu, i kad sam sam leao ranjen i bolan, umalo da
to i uinim. Ali Garet je Arturov ovek, i voli svog kralja, to sam video, i nisam hteo da time
optereujem svog najboljeg brata", rekao je. "Garet - Garet je jedini..."
Nije dovrio reenicu, ali Morgoza je znala ta bi rekao; ma koliko svuda bio stranac, Garet mu
je brat i voljeni prijatelj. Odjednom se nasmeio, onim retkim osmehom od koga je izgledao tako
mlad. "Kuda god sam se kretao meu Saksoncima, majko, svi su me pitali da li sam Lanseletov sin!
Ja ne vidim neku veliku slinost, ali zapravo slabo poznajem sopstveno lice... gledam u ogledalo
samo kada se brijem!"
"Ipak", rekla je Morgoza, "svako ko je video Lanseleta, pogotovo u mladosti, im te pogleda zna
da si mu neki rod."
"Tako sam i ja odgovarao - ponekad sam glumio bretanjski naglasak i govorio da sam i ja roak
starog kralja Bana", rekao je Gvideon. "Ali spreman sam da pomislim kako je na Lanselet, sa
licem koje tako privlai ene, mogao da zane dovoljno kopiladi da ljudi prestanu da se ude kad
sretnu nekoga ko lii na njega! A nije? Ba udno... ali jedino to sam nauo o njemu bilo je da je
napravio kraljici sina, i da je dete poslato da ga usvoji ona njena roaka koju su udali za Lanseleta...
Mnogo se pria o Lanseletu i kraljici, ali svi se slau da za druge ene pod kapom nebeskom on ima
tek po koju lepu re. Ima ak i ena koje su se bacale na mene, govorei da, kad ve ne mogu da
dobiju Lanseleta, mogu da uzmu njegovog sina... " Ponovo se nasmeio. "Plemenitom Lanseletu to
mora da teko pada. Ja imam oko za lepe ene, ali kad mi se tako naturaju..." Slegnuo je ramenima,
i Morgoza je morala da se nasmeje.
"Znai, druidi te nisu liili toga, sine moj?"
"Nikako", odgovorio je. "Ali ene su uglavnom budale, pa vie volim da se ne zamlaujem sa
onima koje oekuju da se ponaam prema njima kao da su neto naroito ili da obraam panju na
to to govore. Ti si me nauila da se klonim glupih ena, majko."
"teta to to ne vai i za Lanseleta", rekla je Morgoza, "jer svi se slau da Gvenvir nema vie
pameti nego to je potrebno da se vee steznik, a to se Lanseleta tie, mislim da nije imala ni
toliko." Ti ima Lanseletovo lice, deko, pomislila je, ali i majinu pamet!
Kao da je uo njene misli, on je spustio prazan pehar i pokretom ruke otpravio sluavku koja je
prila da ga napuni. "Ne vie, tako sam umoran da bih se opio od jo jednog gutljaja! Radije bih
veerao. Imao sam sree u lovu, i dosta mi je mesa, zaeleo sam se domae hrane - kae i hleba...
Majko, pre nego to sam poao u Britaniju, u Avalonu sam sreo gospu Morganu."
Zato mi to govori, upitala se Morgoza. Bilo je jasno da ne osea nikakvu ljubav prema svojoj
pravoj majci, i osetila se kriva zbog toga. Postarala sam se da ne voli nikoga sem mene. Pa, uinila
je onako kako je morala, i nije alila zbog toga.
"Kako izgleda moja roaka?"
"Ne naroito mlada", rekao je Gvideon. "Meni je izgledala starija od tebe, majko."
"Ne", rekla je Morgoza, "Morgana je deset godina mlaa od mene."
"Svejedno, izgleda izmodena i stara, a ti..." nasmeio joj se, i Morgoza je osetila kako je
obuzima srea. Nijedan od mojih sinova ne voli me kao ovaj usvojeni, pomislila je.Morgana je
dobro uinila to mi ga je prepustila.
"Oh", rekla je, "pa i ja sam ostarila, mome... kad si se ti rodio, imala sam odraslog sina!"
"Onda si dvaput vea arobnica od nje", kazao je Gvideon, "jer ovek bi se zakleo da si ivela u
vilinskoj zemlji, gde ti vreme nije moglo nita... meni izgleda isto kao onog dana kad sam otiao u
Avalon, majko." Uhvatio ju je za ruku, prineo je usnama i poljubio, a ona je prila da ga zagrli,
pazei da ne dodirne ranu. Pogladila ga je po crnoj kosi. "Znai, Morgana je sada kraljica Velsa."
"Tano", rekao je Gvideon, "i ujem da je kralj Urijens veoma ceni. Artur je njenog pastorka
Uvena proglasio za lana svoje line strae, odmah uz Gavena, a on i Gaven su dobri prijatelji.
Uven nije lo momak - pomalo lii na Gavena, ini mi se - obojica su vrsti i istrajni, i toliko odani
Arturu da, izgleda, smatraju kako sunce izlazi i zalazi tamo gde on mokri..." Morgoza je tu
primetila kratak, mraan osmeh. "Ali taj nedostatak ima mnogo ljudi - i zato sam i doao da
razgovaram sa tobom, majko. Zna li neto o planovima Avalona?"
"Znam ono to su Ninijan i Merlin rekli kada su doli da te odvedu", odvratila je Morgoza.
"Znam da ti treba da bude Arturov naslednik, ak i ako on veruje da e ostaviti kraljevstvo onom
Lanseletovom sinu. Znam da si ti mladi jelen koji e oboriti Kralja-Jelena..." Rekla je to starim
jezikom, i Gvideon je podigao obrve.
"Onda zna sve", rekao je. "Ali ovo moda ne zna... to ne moe da se uini sada. Poto je Artur
porazio onoga to se proglasio za rimskog imperatora, Lucijusa, njegova zvezda plamti jae nego
ikada ranije. Svako ko bi podigao oruje na Artura bio bi smesta rastrgnut, od naroda ili od
njegovih vitezova - nikada nisam video da svet toliko voli jednog oveka. Mislim da sam upravo
zato morao da ga osmotrim izdaleka, da vidim kako izgleda kralj koga toliko vole..."
Zautao je, i Morgoza je osetila nelagodnost. "I, jesi li?"
Gvideon je polako klimnuo glavom. "On je zaista kralj... ak i ja, koji nemam razloga da ga
volim, osetio sam aroliju koja se iri oko njega. Ne moe da zamisli koliko ga oboavaju."
"udno", rekla je Morgoza. "Ja, na primer, nikada nisam smatrala da je on neto naroito."
"Budi iskrena", rekao je Gvideon. "Nema ih mnogo - moda ak nema nikoga u ovoj zemlji ko
bi uspeo da ujedini sve struje tako kao on! Rimljani, Velani, Kornvolci, zapadnjaci, Englezi sa
istoka, Britanci, Devni Narod, narod Lotije... irom njegovog kraljevstva, majko, ljudi se zaklinju
Arturovoj zvezdi. ak i oni Saksonci koji su se nekada borili sa Uterom na ivot i smrt sada tvrde
da je Artur i njihov kralj. On je veliki ratnik... ne, ne on lino, ne bori se nita bolje od drugih, nije
ni upola dobar kao Lanselet ili ak i Garet, ali je veliki vojskovoa. A to je neto... neto u njemu.
Lako ga je zavoleti. I dok ga svi tako oboavaju, ja ne mogu da uinim nita."
"U tom sluaju", rekla je Morgoza, "treba nekako umanjiti njihovu ljubav. Moramo ga
osramotiti. On nije bolji od bilo kog drugog oveka, Bog to zna. Napravio je dete sopstvenoj sestri,
a i ovde i po svetu se zna da se ne ponaa asno sa svojom kraljicom. Postoji re za oveka koji
zadovoljno sedi dok se drugi mukarac udvara njegovoj eni, a to ipak nije lepa re."
"Od toga bi se svakako moglo poeti", rekao je Gvideon. "Mada se u poslednje vreme, kau,
Lanselet dri daleko od dvora i pazi da ne ostane nasamo sa kraljicom, kako se uz njeno ime ne bi
vezao skandal. Ali kau i da je ona plakala kao dete, a i Lanselet sa njom, kada je morao da ode i
bori se uz Artura protiv tog Lucijusa, a ja nikad nisam video da se neko tako bori kao Lanselet.
ovek bi pomislio da jedva eka da pogine. Ali nikada nije ak ni ranjen, kao da je zatien
magijom. Pitam se... ipak je on sin Vrhovne svetenice Avalona. Moda ima nekakvu natprirodnu
zatitu."
"Morgana bi to znala", suvo je primetila Morgoza, "ali ne predlaem ti da je pita."
"Znam da Artur ima magiju koja ga titi", rekao je Gvideon, "jer nosi posveeni Ekskalibur, ma
druidskog Obreda, i magijske kanije koje ga tite od prolivanja krvi. Bez njih, tako mi je Ninijan
rekla, iskrvario bi na smrt u Celidonskoj umi, a posle toga... Prvi Morganin zadatak jeste da
oduzme Arturu taj ma, osim ako ne poloi novu zakletvu Avalonu. A ne sumnjam da je moja
majka sposobna da to izvede. Ta ne preza ni od ega, majko. Od njih dvoje, ipak mi se vie dopada
otac - on, mislim, ni ne zna kakvo je zlo stvorio kad me je zaeo."
"Nije znala ni Morgana", otro je rekla Morgoza.
"Oh, dosta mi je Morgane... ak i Ninijan je dozvolila da je ona opara", odgovorio je Gvideon
jednako otro. "Nemoj ti sad da je brani, majko."
Vivijen je bila takva, pomislila je Morgoza, mogla je svakoga da opini da radi po njenoj volji, i
mukarce i ene... Igrena je bez rei pristala da se uda za Gorloasa, a kasnije i da zavede Utera... a
ja sam pola za Lota... a sada i Ninijan ini ono to Morgana poeli. A inilo joj se da i njen
usvojeni sin poseduje makar deo te moi. Setila se, obuzeta iznenadnim bolom, Morgane, pognute
glave, i sebe kako je elja kao dete, one noi kad se rodio Gvideon; Morgane, koja joj je bila kao
ker koju nikada nije imala; a sada je bila rastrzana izmeu Morgane i Morganinog sina, koji joj je
oduvek bio miliji od roenih sinova. "Zar je toliko mrzi, Gvideone?"
"Ne znam ta oseam", priznao je Gvideon, gledajui je tamnim, alosnim oima toliko nalik na
Lanseletove. "ini mi se da nije u skladu sa zakonima Avalona mrzeti majku koja me je rodila i oca
koji me je zaeo... Voleo bih da sam odrastao na dvoru, kao oev sin i njegov zakleti pristalica, a ne
kao njegov ogoreni neprijatelj..."
Pokrio je lice dlanovima i tako nastavio. "Umoran sam, majko. Umoran sam i dosta mi je borbe,
a znam da tako misli i Artur... on je doneo mir na naa ostrva - od Kornvola do Lotije. Ne volim ni
da pomislim da je taj veliki kralj, taj veliki ovek, moj neprijatelj, i da za dobro Avalona moram da
ga sruim i unitim, ubijem ili obeastim. Radije bih da ga volim, kao svi ostali. Voleo bih da
pogledam svoju majku - ne tebe, majko, nego gospu Morganu - voleo bih da gledam onu koja me je
rodila kao majku, a ne kao veliku svetenicu koju sam se zakleo da u svemu sluam. Voleo bih da
mi je ona majka, a ne Boginja. Voleo bih da, kad mi Ninijan lei u naruju, ona bude samo moja
ljubav, koju volim zato to ima ljupko lice kao ti i umilan glas kao ti... tako sam umoran od bogova
i boginja... voleo bih da sam tvoj i Lotov sin i nita vie, toliko sam umoran od svoje sudbine..."
Dugo je ostao utei, skrivenog lica, a ramena su mu se tresla. Konano je podigao glavu i
progovorio, uz gorak osmeh koji ju je spreavao da iskoristi ovaj trenutak slabosti. "Sad bih popio
jo malo tog estokog pia koje se pee u naim bregovima, i to bez vode i meda..." Kad ga je
dobio, iskapio ga je, ni ne pogledavi vrelu kau i meki hleb koji je devojka takoe donela. "Kako
je ono pisalo u starim Lotovim knjigama, zbog kojih je kuni svetenik lemao mene i Gareta do
krvi ne bi li nam utuvio rimljanski jezik u glavu? Koji je to stari Rimljanin rekao 'Ne zovi oveka
srenim dok ne umre'? Znai, moj je zadatak da donesem svom ocu tu najveu od svih srea na
svetu, i zato onda da se bunim protiv svoje sudbine?" Dao je znak da mu se pehar opet napuni;
kada je Morgoza oklevala, sam je dohvatio bocu.
"Napie se, sine moj. Bolje prvo veeraj."
"Pa napiu se", gorko je rekao Gvideon. "Neka bude tako. Pijem za smrt i beae... Arturovo i
moje!" Opet je iskapio pehar i bacio ga u ugao, gde je pao uz metalni zvuk. "Neka bude kako je
sudbina odredila - Kralj-Jelen e vladati umom do dana koji Gospa odredi... jer sve ivotinje su
roene i zdruene sa svojom vrstom i ive i vre volju ivotnih sila, a na kraju predaju svoje due
Gospi da se opet o njima stara..." Govorio je to na neobian nain, udno naglaavajui rei, i ak
je i Morgoza, koja nije poznavala druidske mudrosti, znala da su to obredne rei i zadrhtala je dok
ih je sluala.
On je duboko uzdahnuo. "Ali noas u spavati u majinoj kui i zaboraviu i Avalon, i kraljeve,
i jelene, i sudbine. Zar neu? Zar ne smem?" Kad ga je jako pie najzad savladalo, pao joj je pravo
u naruje. Zadrala ga je tako, milujui ga po mekoj, crnoj kosi, toliko nalik na Morganinu, i
spavao je sa glavom na njenim grudima. Ali ak i u snu se trzao i jeao i mrmljao kao da ga pohode
none more, a Morgoza je znala da to nije samo od bola zbog nezaceljene rane.
Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (IV)
Prevela Zvezdana elmi


Knjiga etvrta
ZAROBLJENIK U HRASTU

1.
U dalekim bregovima Severnog Velsa kia je padala ve danima i zamak kralja Urijensa kao da
je plivao u magli i vlazi. Putevi su se pretvorili u blato do kolena, sa planina su se slivale bujice i
sve je bilo promrzlo i mokro. Morgana, umotana u ogrta i debeli al, oseala je kako joj se prsti
koe i usporavaju unak dok ga je provlaila preko razboja; odjednom se uspravila u stolici, i unak
joj je ispao iz ledenih ruku.
"ta je bio, majko?" upitala je Malina, trgavi se od otrog zvuka u tihoj odaji.
"Na putu je jaha", rekla je Morgana. "Moramo se pripremiti da ga doekamo." Tek tada je
primetila zabrinut izraz na licu svoje snahe i ugrizla se za jezik; opet je dozvolila sebi da zapadne u
trans, to joj se u poslednje vreme sve ee deavalo kada bi uzela da se bavi enskim poslovima.
Odavno je prestala da prede, ali tkanje, koje je volela, inilo joj se bezbedno, ukoliko se usmeri
samo na to i ne prepusti se sanjivoj jednolinosti pokreta.
Malina ju je gledala pomalo oprezno, pomalo zabrinuto, kao i uvek kad bi Morgana pokazala da
vidi neto. Malina svakako nije mislila da u tome ima ieg loeg, pa ak ni maginog - naprosto se
njena svekrva ponekad udno ponaala. Ali ona je o tome razgovarala sa svetenikom, a kad uje za
ovo, svetenik e opet doi i pokuati da diskretno sazna od nje otkuda joj se priviaju stvari, a ona
e morati da izigrava priglupu domaicu i da se pretvara da nema pojma o emu je on ispituje.
Jednog dana bie suvie umorna ili neoprezna i rei e tom sveteniku ta misli o njemu. Onda e
stvarno biti guve...
Pa, ta je tu je, nije mogla da se izvlai. Dosta dobro se slagala sa ocem Eianom, koji je bio
Uvenov uitelj - za jednog svetenika, bio je prilino obrazovan. "Reci ocu Eianu da e njegov
uenik stii na veeru", rekla je Morgana i opet prekasno shvatila ta ini; znala je da Malina
razmilja o sveteniku i odgovorila je na njene misli, a ne na rei. Izila je iz sobe, oseajui da
mlada ena zuri za njom.
itave zime, koja je bila teka, sa mnogo kie, snega i oluja, nije im doao ni jedan jedini putnik.
Morgana se nije usuivala da prede; to je suvie brzo otvaralo kapije transa. Sada je, izgleda, i
tkanje poelo slino da deluje. Vredno je ila, kako bi snabdela odeom sve lanove domainstva,
od Urijensa do Malinine nove bebe, ali to joj je smetalo oima; preko zime nije bilo sveeg bilja, pa
nije mogla da se bavi ni pripremanjem melema i lekova. Nije imala drutvo - njene dvorske dame
bile su ene Urijensovih oficira i bile su gluplje ak i od Maline; nijedna nije umela da iita ni
jedan jedini redak iz Biblije, i bile su okirane to Morgana ume da ita, pie i pomalo govori
latinski i grki. A nije mogla da veito sedi sa harfom. I zato je itavu zimu provela u narastajuoj
dosadi i oajanju...
...a najgore je, pomislila je, to to je uvek u iskuenju da sedne i prede, da se prepusti snovima,
da pusti um da joj luta, da vidi Artura u Kamelotu, ili Akolona na njegovom pohodu - pre tri godine
sinulo joj je kako bi Akolon treblo da provede neko vreme na Arturovom dvoru, da bi ga Artur
dobro upoznao i poeo da mu veruje. Akolon je nosio zmije Avalona, i to bi se moglo pokazati kao
dobra veza sa Arturom. Akolon joj je strano nedostajao; u njegovom prisustvu, ona je uvek bila
onakva kakvu ju je on video - visoka svetenica, sigurna u svoje ciljeve i u sebe. Ali to je bila
njihova tajna. Tokom dugih, usamljenikih godinjih doba, Morgani su se stalno vraali strahovi i
sumnje; moda je ona ipak samo onakva kakvom je smatra Urijens, usamljena kraljica, sve starija,
sa telom i umom koji polako venu?
Ipak je vrsto vladala domainstvom, i u zamku i u okolim selima, i zato su joj se svi obraali za
savet. U okolini se govorilo: Kraljica ju mudra. ak ni kralj nita ne ini dok se ne posavetuje sa
njom. Plemena i Drevni narod gotovo su poeli da je oboavaju; ipak, nije se usuivala da se esto
pojavljuje na godinjim sveanostima.
Sada je u kuhinji izdavala nareenja za sveanu veeru - onoliko koliko se moglo pri kraju zime,
dok su putevi zatvoreni. Iz ormana koje je lino drala pod kljuem izdvojila je suvo groe i voe,
kao i malo zaina da se skuva poslednji komad slanine. Malina e rei ocu Eianu da e Uven doi
do veere. Urijensu e vesti odneti sama Morgana.
Otila je u njegove odaje, gde ga je zatekla kako dokono baca kockice sa jednim paom; soba je
bila zaguljiva, puna ustajalog vazduha i starosti. To njegovo dugo zapaljenje plua ove zime barem
me je potedelo njegove postelje, pomislila je Morgana. Dobro je to je Akolon proveo ovu zimu
kod Artura; verovatno bismo bili neoprezni i neko bi nas otkrio.
Urijens je spustio kockice i pogledao je. Bio je mraviji, izmoden od duge groznice. Morgana
je u nekoliko navrata pomislila da nee preiveti i grevito se borila da ga spase; zato to ga je ipak
na neki nain volela i nije elela da umre, a delom i zato to bi ga na prestolu istog asa nasledio
Avaloh.
"Nisam te video itavog dana. Bio sam usamljen, Morgana", rekao je Urijens, gotovo durei se.
"Ovaj moj Hju nije ni upola tako lep za gledanje."
"Zaista?" Morgana je namerno poela da se ali, onako kako je znala da Urijens voli. "A ja sam
vas namerno ostavila same, mislei da si pod starost zavoleo lepe mladie... ako ga ne eli, muu
moj, mogu li ja da ga uzmem?"
Urijens se nasmejao. "Tera sirotana da pocrveni", dobroudno je rekao. "Ali kad si me ostavila
ceo dan samog, mogao sam da biram, da li da reim na njega ili na psa."
"E, sad sam dola sa dobrim vestima. Veeras emo te preneti u salu - Uven se zaputio ovamo i
stii e taman na veeru."
"Bogu hvala", rekao je Urijens. "Ove zime sam mislio da u umreti, a da vie ne vidim moje
sinove."
"Pretpostavljam da e se Akolon vratiti za letnje sveanosti." Morgana je osetila duboko u telu
ujed gladi, ogromne, i kao da je videla pred sobom Beltanske vatre, do kojih je ostalo jo samo dva
meseca.
"Otac Eian opet me je spopao da zabranim sveanosti", poalio se Urijens. "Dosadilo mi je da
ga sluam kako kuka. On hoe da poseemo gajeve, pa da se narod zadovolji blagosiljanjem useva i
da odustane od Beltanskih vatri. injenica je da se svake godine javlja sve vie starih obreda - a ja
sam mislio da e ih biti sve manje, kako stari svet polako umire. Hteo sam da stari obiaji odumru
sa Drevnim narodom, koji ne moe da se prilagodi novim obiajima. Ali ako se sada i mladi svet
okree paganstvu, moramo da uinimo neto - moda da zaista poseemo gajeve."
Ako to uini, postau ubica, pomislila je Morgana, ali pazila je da joj glas bude nean i
razuman. "To bi bila greka. Hrastovi daju hranu za svinje, a i za ljude. I mi smo morali da
koristimo irovo brano zbog duge zime. A gaj je tu ve stotinama godina - to drvee je sveto."
"Zvui kao paganka, Morgana."
"Zar ti misli da hrastov gaj nije delo Boje?" uzvratila je. "Zato bi kanjavali neduno drvee
zbog toga to ga glupi ljudi koriste na nain koji se ne dopada ocu Eianu? Mislila sam da ti voli
svoju zemlju."
"Volim je", nadurio se Urijens, "a i Avaloh misli da treba posei gaj, kako pagani vie ne bi
imali pribeite. Umesto njega mogli bismo da sagradimo crkvu ili kapelu."
"Ali i Drevni su tvoji podanici", rekla je Morgana, "a kao mladi si sklopio Veliki Brak sa
zemljom. Zar e liiti Drevni narod gaja koji im daje zaklon i hranu i koji je njihova crkva,
graena rukama Boga, a ne ljudi? Zar e ih osuditi da umru od gladi, to se deavalo u drugim
zemljama?"
Urijens se zagledao u svoje vornovate ake. Tetovirane zmije na njima toliko su izbledele da su
predstvljale samo nejasne plave mrlje. "Pa, tebe zovu Morgana od vila - Drevni narod nije imogao
stei boljeg zastupnika. Poto moli za njihov zaklon, gospo moja, potedeu ga dok god sam iv,
ali kad me Avaloh nasledi, on e initi po svome. Hoe li da mi donese cipele i ogrta, pa da
veeram u glavnoj sali kao kralj, a ne kao starac u spavaici i papuama?"
"Svakako", rekla je Morgana, "ali ne mogu da te podignem. Neka te Hju obue."
Ipak, kad je oblaenje bilo ogotovo, oeljala je Urijensu kosu i pozvala gardiste koji su
oekivali kraljev poziv. Dvojica su ga ponela, nainivi sedite od prepletenih aka, i prenela ga u
glavnu salu, gde je Morgana poreala jastuke po kraljevskom seditu i nadgedala dok su smetali u
njih krhko starako telo.
Dotle je ve primetila jurnjavu meu pooslugom i ula je jahae u dvoritu... Uven, pomislila je,
jedva pogledavi mladia koji je stupio u salu.
Bilo je teko poverovati kako je ovaj mladi vitez, sa irokim ramenima i velikim oiljkom preko
jednog obraza, isti onaj mravi deai koji bi se esto dounjao do nje, nalik na pripitomljenu
zvericu, tokom njene prve, oajnike godine na Urijensovom dvoru. Uven je ocu poljubio ruku, a
onda se naklonio pred Morganom.
"Oe moj. Draga majko..."
"Lepo je to si nam se vratio, mome", rekao je Urijens, ali Morgana je zapanjeno zurila u
drugog oveka, koji je u salu uao posle Uvena. Za trenutak nije mogla da poveruje, kao da je
videla duha - da je on stvarno tu, ostila bih ga Vidom... a onda je shvatila. Toliko sam se trudila da
ne mislim na Akolona, kako ne bih poludela...
Akolon je bio mraviji od mlaeg brata i nije bio toliko visok. Nakratko je pogledao Morganu
dok je kleao pred ocem, ali kada joj se obratio, glas mu je bio bezlino utiv. "Drago mi je to sam
se vratio kui, gospo..."
"Lepo je to ste tu", mirno je odgovorila ona, "obojica. Uvene, ispriaj nam kako si stekao taj
uasan oiljak na obrazu. Mislila sam da su se, posle poraza imperatora Lucijusa, svi zakleli Arturu
da vie nee praviti nevolje!"
"Kao i obino", olako je odgovorio Uven. "Neki bandit se uselio u naputenu tvravu i zabavljao
se napadaji seljake i nazivajui sebe kraljem. Lotov sin, Gaven, poao je sa mnom i zaas smo ga
sredili, a Gaven je tom prilikom stekao i enu - gospu udovicu, sa mnogo zemlje. to se tie
ovoga", lako je dodirnuo oiljak. "Dok se Gaven borio sa gospodarem, meni je pripao njegov
pomonik - runo kopile koje se borilo levicom i uspelo da me iznenadi. A bio je i trapav - radije
bih se borio sa dobrim maevaocem nego sa loim! Da si bila tamo, majko, ne bih imao ovakav
oiljak - onaj to me je krpio imao je prste kao kobasice! Da li me je stvarno puno nagrdio?"
Morgana je neno pogladila pastorka po obrazu. "Meni e uvek biti lep, sine. Ali moda bih jo
mogla da ti pomognem - vidim da je rana jo otekla i upaljena; pre spavanja u ti doneti obloge,
kako bi bolje zacelila. Sada te sigurno boli."
"Tako je", priznao je Uven, "ali i dalje mislim da sam imao sree to nisam dobio trovanje krvi,
kao jedan od naih vojnika. Joj, kakva smrt!" Stresao se. "Kada je rana poela da otie, mislio sam
da sam i ja gotov, a moj drug Gaven je rekao da dok god mogu da pijem vino nisam u opasnosti - i
pazio je da budem dobro snabdeven. Kunem ti se da sam bio pijan pune dve nedelje, majko!"
zakikotao se. "Bio sam spreman da dam sav plen iz tog razbojnikog zamka za jedan tanjir tvoje
supe, majko - nisam mogao da vaem ni hleb ni suvo meso, i umalo sam umro od gladi. Dodue,
izgubio sam i tri zuba..."
Morgana je ustala da izbliza pogleda ranu. "Otvori usta. Da", rekla je i dala znak jednm slugi.
"Donesi ser Uvenu orbu i kuvano voe", naredila je. "Neko vreme ne sme ni pokuavati da
vae. Posle veere u te previti."
"Neu se buniti, majko. I dalje me strano boli, a osim toga, na Arturovom dvoru postoji jedna
devojka - ne bih eleo da odvrati pogled od mene kao da sam demon." Nasmejao se. No, uprkos
svim bolovima jeo je neverovatno mnogo, priajui prie sa dvora i sve ih zabavljajui. Morgana se
nije usuivala da skrene pogled sa svog pastorka, ali tokom itave veere oseala je na sebi
Akolonov pogled, kako je greje kao da je izila na sunce posle zimskog mraza.
Veera je bila vrlo vesela, ali Urijens je poeo da izgleda umoran i Morgana je pozvala njegovu
gardu. "Danas si prvi put ustao iz kreveta, muu moj - ne sme da se premori."
Uven je brzo ustao. "Dozvoli da te ja ponesem, oe." Sagnuo se i podigao starca kao da je dete.
Morgana je pola za njima dvojicom, ali se jo jednom osvrnula ka sali. "Postraj se za stvari ovde,
Malina - ja u previti Uvenu obraz pre nego to poem na poinak."
Uskoro je Urijens bio uukan u svom krevetu, a Uven je ostao kraj njega dok je Morgana
pourila u kuhinju da mu pripremi melem za ranu. Morala je da probudi kuvara koji je dremao i da
ga poalje da ugreje jo vode... ako eli da se bavi ovim, morala bi da u svojim odajama dri
mangal i mali bakra vode... kako to da se nije ranije setila? Vratila se gore i namestila Uvena da
sedi kako bi mogla da mu privije na obraz tkaninu natopljenu vrelim biljnim melemom, i mladi je
uzdahnuo od olakanja kada je melem poeo da izvlai bol iz zapaljene rane.
"Oh, kako je ovo dobro, majko - ona devojka na Arturovom dvoru ne bi umela tako da me
neguje. Kada se oenim njome, majko, hoe li je nauiti bar nekim stvarima? Zove se ana i iz
Kornvola je. Ona je jedna od dvorkinja kraljice Izote - kako to da Markus naziva sebe kraljem
Kornvola, majko? Mislio sam da Tintagel pripada tebi."
"To je tano, sine, nasledila sam ga od Igrene i vojvode Gorloasa. Nisam znala da je Markus
poverovao da je kralj", odgovorila je Morgana. "Da li se usudio da proglasi i Tintagel svojim
vlasnitvom?"
"Ne, jer koliko sam uo, uopte nema tamo vitezove", rekao je Uven. "Ser Drustan je otiao u
izgnanstvo, u Donju Britaniju..."
"Zato? Je li postao izdajnik zbog Lucijusa?" upitala je Morgana. Ovaj razgovor o dvorovima
bio joj je kao dah ivota u mrtvilu ovog izolovanog mesta.
Uven je odmahnuo glavom. "Ne... pria se da su on i kraljica Izota poeli suvie dobro da se
slau", rekao je on. "Mada ne mogu mnogo da je krivim... Kornvol je na kraju sveta, vojvoda
Markus je star i gunav, a njegovi komornici kau i da je impotentan - to ini vrlo tekim ivot
jedne sirote gospe; Drustan je, opet, lep i svira harfu, a gospa je lubitelj muzike."
"Zar nam sa dvora nisi doneo nikakvu drugu priu osim o pokvarenim enama?" pobunio se
Urijens, mrtei se, i Uven se nasmejao. "Pa, rekao sam gospi ani da njen otac moe da ti poalje
glasnika, i nadam se, dragi oe, da ga nee odbiti kada doe. ana nije bogata, ali meni ni ne treba
veliki miraz, jer imam mnogo plena iz Donje Britanije - pokazau ti deo, a doneo sam i poklone
majci." Podigao je ruku da pogladi Morganu po obrazu dok se naginjala nad njim da mu promeni
oblog. "Ti svakako nisi kao gospa Izota, da okrene lea mom dobrom starom ocu i da pone da
ga vara."
Morgana je osetila da crveni; brzo se nagnula nad posudu sa melemom, mrtei nos zbog gorkog
mirisa. Uven je mislio da je ona najboja ena na svetu, i njegovo poverenje joj je godilo, ali bilo je
gorine u saznanju da je to potpuno nezaslueno.
Barem nikada nisam napravila budalu od Urijensa i nisam mu poturala pod nos svoje
ljubavnike...
"Ali trebalo bi da ode u Kornvol, im se otac dovoljno oporavi za putovanje", ozbiljno je
nastavio Uven, trzajui se malo kada je melem iz obloga dopro do novog zapaljenog mesta na
obrazu. "Mora raistiti sa Markusom, majko, da ne moe polagati pravo na ono to je tvoje.
Toliko dugo nisi bila u Tintagelu da je narod moda i zaboravio da ima kraljicu."
"Siguran sam da nije ba tako", rekao je Urijens. "Ali ako mi ovog leta bude dobro, zamoliu
Artura, kada odem na Duhove, da se postara o Morganinoj zemlji."
"A ako se Uven oeni Korvolkom", rekla je Morgana, "neka on uva Tintagel u moje ime - da li
bi voleo da mi bude namesnik, Uvene?"
"To mi je najvea elja", rekao je Uven, "osim moda da makar jednu no spavam bez etrdeset
razliitih bolova u vilici."
"Popij ovo", rekla je Morgana, sipajui mu u vino jo jedan lek, "i obeavam ti da e spavati."
"Spavao bih ja i bez toga, gospo, toliko mi je drago to sam u svojoj kui i u svom krevetu, i da
me neguje moja majka." Uven se sagnuo da zagrli oca, a potom je poljubio Morganinu ruku. "Ali
rado u popiti tvoj lek." Iskapio je vino i pozvao jednog Urijensovog gardistu da mu osvetli put do
sobe. Akolon je takoe priao da zagrli oca. "I ja u u krevet... gospo, ima li tamo jastuka i
pokrivaa, ili je soba prazna i gola? Toliko dugo nisam bio kod kue, da me ne bi udilo da
zateknem golubove kako se gnezde u onoj staroj sobi koja je bila moja dok je otac Eian pokuavao
da mi batinama utuvi u glavu malo latinskog."
"Rekla sam Malini da se postara za sve to bi ti moglo biti potrebno", rekla je Morgana, "ali doi
u da proverim. Hou li ti biti potrebna noas, gospodaru?" obratila se Urijensu, "ili da i ja poem
na poinak?"
Odgovorilo joj je samo tiho hrkanje, i pa Hju je pourio da namesti gospodareve jastuke.
"Poite, gospo Morgana. Ako se probudi, ja u biti uz njega."
"ta je to sa mojim ocem?" upitao je Akolon kad su izili.
"Imao je zapaljenje plua ove zime", rekla je Morgana, "a nije vie mlad."
"A ti si morala da ga neguje potpuno sama", rekao je Akolon. "Sirota Morgana..." Pogladio ju
je po ruci; na zvuk njegovog nenog glsa, Morgana je morala da se ugrize za usnu. Neto duboko u
njoj, zaleeno itave zime, polako se topilo, i pomislila je da e se rasplakati. Brzo je pognula
glavu, izbegavajui njegov pogled.
"A ti, Morgana, zar nee nita da mi kae, ni da me pogleda...?" Pruio je ruku da je dodirne,
a ona je odgovorila kroz stegnute zube. "ekaj."
Pozvala je slugu da donese iste arave i dodatnu ebad. "Da smo znali da dolazi, ekala bi te
najbolja posteljina i svea slama u krevetu."
"U mom krevetu nije najvanija svea slama", apnuo je on, ali ona je pazila da ga ne pogleda
pred slugom koji je nametao krevet, pripremao toplu vodu i svetiljku i slagao Aolonovo oruje i
odeu.
Kad su na trenutak ostali sami, on joj se obratio apatom. "Mogu li kasnije da doem u tvoju
sobu, Morgana?"
Odmahnula je glavom i odgovorila takoe apatom. "Doi u ja kod tebe - mogu da smislim
neki izgovor to nisam bila u sobi usred noi, ali otkad je tvoj otac bolestan, esto dolaze da me
zovu k njemu - ne smeju te zatei kod mene..." Na brzinu ga je stegnula za ruku. Njegova ruka kao
da ju je opekla. Pola je sa komornikom da poslednji put obie zamak i proveri je li sve zakljuano
i bezbedno.
"Neka vam Bog podari miran san, gospo", rekao je komornik i udaljio se; Morgana se unjala
kroz salu u kojoj je spavala garda; pa uz stepenice, kraj sobe u kojoj je Avaloh spavao sa Malinom i
mlaom decom, pa kraj sobe u kojoj je nekada spavao mali Kon sa svojim uiteljem i usvojenom
braom, sve dok ga nije odnelo zapaljenje plua. U udaljenom krilu bila je Urijensova soba, i njena,
pa soba koju su obino davali veoma vanim gostima i, na kraju hodnika, soba koju je ona odredila
za Akolona. unjala se ka njegovoj sobi, suvih usta, nadajui se da je bio dovoljno razuman da
ostavi odkrinuta vrata... zidovi su stari i debeli i nije bilo naina da uje njene korake pred
zatvorenim vratima.
Zavirila je u svoju sobu; potom je brzo ula i izguvala posteljinu. Njena lina slukinja, Rua,
stara je i gluva, i tokom itave zime Morgana ju je proklinjala zbog gluvoe i gluposti, ali sada e
joj to koristiti... pa ipak, ak ni ona ne sme ujutro zatei Morganinu postelju nedirnutu; ak i stara
Rua je svesna da kralj Urijens nije dovoljno zdrav da bi spavao sa svojom kraljicom.
Koliko esto sam govorila sebi da se ne stidim ovoga to inim... Pa ipak, morala je paziti da ne
izazove skandal, jer tako ne bi postigla nita. Ali mrzela je tajanstvenost i skrivanje.
On je ostavio vrata odkrinuta. Morgana je skliznula unutra, oseajui kako joj srce bije, i vrsto
zatvorila vrata; osetila je oko sebe gladni zagrljaj koji joj je smesta probudio itavo telo. Njegova
usta su se sklopila preko njenih kao da je bio eljan nenosti koliko i ona... kao da su oajanje i
usamljenost itave zime prosto nestali, kao da se led otopio, kao da e je zahvatiti bujica... Privila
se uz Akolona i pokuala da uzdri jecaje.
Sve njene odluke kako Akolon ne sme da joj bude nita vie nego svetenik Boginje, da nee
dozvoliti linu vezu izmeu njih dvoje, naprosto su nestale pred ovolikom njegovom eljom.
Koliko se samo ljutila na Gvenvir, koja je ugroavala dvor i kraljev ugled, jer svi preziru oveka
koji ne ume da obuzdava svoju enu. A sada, u Akolonovom naruju, sve njene odluke su nestale.
Utonula je u njegove ruke i pustila da je odnese u krevet.

2.
No je ve bila odmakla kada se Morgana izvukla iz Akolonove postelje. On je duboko spavao;
provukla mu je prste kroz kosu, blago ga poljubila i iskrala se iz sobe. Nije spavala - bojala se da e
se uspavati i da e je zatei svitanje. Ostao je jo itav sat do zore. Protrljala je oi; pekle su je.
Negde napolju zauo se lave psa, neko dete je zaplakalo i uutalo, u bati su se ule prve ptice. Jo
nedelju dana, pomislila je, gledajui napolje kroz uzani otvor u zidu, i u ovo doba e ve biti
dan. Za trenutak se naslonila na zid, obuzeta seanjima na proteklu no.
Nikada nisam znala kako izgleda biti samo ena, pomislila je. Rodila sam dete, bila sam udata
etrnaest godina, imala sam ljubavnike... ali nita nisam znala, nita...
Iznenada ju je neko grubo uhvtio za miicu. Zaula je Avalohov promukli glas. "Zato se unja
po kui u ovo doba, devojko?"
Oito je od nje pomislio da je neka slukinja; neke od njih su bile sitne i tamnopute, zbog krvi
Drevnog naroda.
"Pusti me, Avaloe", rekla je, gledajui u lice svog najstarijeg pastorka. Bio je teak i mek, oiju
uraslih u salo. Akolon i Uven su bili lepi mukarci, a i na Urijensu se videlo da je nekada bio
pristao. Ali za Avaloha to nije vailo.
"Oh, moja gospa majka!" uzviknuo je on, uzmakavi i naglaeno se klanjajui. "Ponavljam, ta
radi u ovo doba?"
I dalje ju je drao za miicu; podigla je njegovu aku kao da je neka gadna buba. "Zar moram da
ti se pravdam? Ovo je moja kua i mogu da idem kuda i kada hou, i to je jedini moj odgovor." Ne
voli me, pomislila je, gotovo isto koliko i ja ne volim njega.
"Ne igraj se sa mnom, gospo", rekao je Avaloh. "Zar misli da ne znam u ijem naruju si
provela no?"
Prezrivo je odgovorila. "Znai, sad se igra arobnjaka i Vida?"
On je spustio glas i sada joj se gotovo ulagivao. "Znam da ti je strano dosadno, da si udata za
oveka koji bi mogao da ti bude otac - ali neu da povredim svog oca otkrivajui mu gde njegova
ena provodi noi, pod uslovom", tu ju je zagrlio i silom je privukao uz sebe. Sagnuo se i gricnuo
joj vrat, grebui je neobrijanim obrazima, "pod uslovom da poneku provede sa mnom."
Otrgla se od njega i pokuala da zvui vedro. "Ma hajde, Avaloe, zato bi progonio svoju
matoru maehu kad ima Prolenu Devicu i sve lepotice iz sela..."
"Ali ti si mi se oduvek dopadala", prekinuo ju je i opet pruio ruku da je pomazi po ramenu, a
zatim ju je zavukao pod napola otkopani ogrta. Ona se opet otrgla i njegovo lice se pretvorilo u
runu masku. "Zato izigrava ednost? Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili moda sa obojicom
zajedno?"
Zapanjeno ga je pogledala. "Uven mi je sin! Ja sam jedina majka koju pamti!"
"Zar da verujem da bi te to zaustavilo, gospo Morgana? Na Arturovom dvoru svi znaju da si bila
Lanseletova ljubavnica i da si pokuala da ga preotme od kraljice, i da si spavala i sa Merlinom -
da se nisi ustezala od voenja ljubavi i sa sopstvenim bratom, i da te je zato kralj i oterao sa dvora,
kako ga vie ne bi izazivala i odvajala od hrianstva - zato bi prezala od svog pastorka? Zna li
Urijens kakvu je kurvu uzeo za enu, gospo?"
"Urijens zna o meni sve to treba da zna", rekla je Morgana, udei se koliko joj je glas miran.
"to se tie Merlina, u to vreme nijedno od nas nije bilo u braku, a ni on ni ja nikada nismo marili
za pravila hrianskog dvora. Tvoj otac to zna i ne zamera mi. Niko sem njega nema prava da mi
zamera na ponaanju, a ako mi bude zamerio, pravdau se njemu, a ne tebi, Avaloe. A sada idem u
svoju sobu i preporuujem i tebi da uini isto."
"Znai, poziva se na pagansko ponaanje u Avalonu", zareao je Avaloh. "Kurvo, kako se
usuuje da tvrdi da si dobra..." Zgrabio ju je i silom poljubio. Morgana mu je zarila prste u trbuh,
na ta je jeknuo i pustio je, psujui. "Nita ja ne tvrdim", besno je rekla. "Ne moram da ti se
pravdam za svoje ponaanje, a ako bude razgovarao s Urijensom, rei u mu da si poloio ruke na
mene na nain kakav ne pristoji jednom pastorku, i videemo kome e on verovati."
Avaloh je frknuo. "Rei u ti neto, gospo: moe da umiruje mog oca kako god eli, ali on je
star, i onog dana kada postanem kralj ove zemlje, budi sigurna da neu imati milosti prema onima
koji su preiveli samo zato to moj otac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije!"
"Zamisli samo", prasnula je Morgana. "Prvo pokuava da odvue u postelju oevu enu, a
onda se hvalie kako e biti dobar hrianin kada nasledi oevo kraljevstvo!"
"Ti si me prva zaarala - kurvo!"
Morgana je morala da se nasmeje. "Zaarala? Tebe? Zato? Avaloe, sve da ostane jedini
mukarac na svetu, radije ih povela u postelju nekog psa! Tvoj otac je dovoljno star da mi bude
deda, ali radije bih legla sa njim nego sa tobom! Zar misli da sam ljubomorna na Malinu, koja
peva po itav dan kad sie u selo zbog etve ili oranja? Kad bih i bacila ini na tebe, to ne bi bilo
zato da uivam u tvojoj mukosti nego da je unitim! A sad sklanjaj ruke sa mene i idi negde gde e
te primiti, jer ako me samo jo jednom dodirne, kunem se da u ti unititi mukost!"
Poverovao je; videla je to po nainu na koji se povukao. No, otac Eian e svakako uti za ovo, i
doi e da je ispituje, i ispitivae i Akolona, i sluge, a onda e se opet okomiti na Urijensa da
posee sveti gaj i time uniti staru veru. Avaloh se nee zaustaviti dok ceo dvor ne bude igrao kako
on svira.
Mrzim Avaloha! Iznenadila se kad je shvatila da je ta mrnja fiziko oseanje, bol pod grudnom
kosti, drhtanje itavog tela. Nekada sam bila ponosna; svetenica Avalona ne lae. A sada moram
da u najmanju ruku izbegavam istinu. ak i Urijens bi mislio da sam preljubnica, da se tajno
iskradam do Akolona da zadovoljim poudu... Plakala je od besa kad je opet osetila Avalohove ruke
na ramenima i grudima. Optuie je, ranije ili kasnije, i ak i ako joj Urijens poveruje, svi e je
nadgledati. Oh, bila sam srena, prvi put posle toliko godina, a sad je sve propalo...
Pa, sunce je izlazilo, uskoro e se posluga probuditi, a ona mora da im izda uputstva za
nastupajui dan. Da li Avaloh samo nagaa? Urijens mora da ostane u krevetu, Avaloh se svakako
nee usuditi da ga ba danas uznemiri. Ona mora da pripremi svei melem za Uvenovu ranu i da
iskopa korenje da mu zalei slomljene zube.
Uven je voli - on svakako ne bi sluao Avalohove optube. Na tu pomisao osetila je novi nalet
gneva, jer setila se Avalohovih rei: Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili moda sa obojicom
zajedno...? Ja sam Uvenu majka kao da sam ga rodila! Za kakvu me enu on smatra? I je li mogue
da se na Arturovom dvoru govorka kako je spavala sa kraljem?Kako sad da navedem Artura da
prizna Gvideona za sina? Galahad je Arturov naslednik, ali moj sin mora biti priznat, jer potie od
kraljevske loze Avalona. Ipak, ne smem dozvoliti sebi nikakav skandal, pogotovo vezan za
rodoskrvnue sa pastorkom...
Zamislila se nad sobom. Kada je shvatila da nosi Arturovo dete, zahvatio ju je oajniki gnev, a
sada joj se to inilo nevano; na kraju krajeva, ona i Artur uopte nisu poznali jedno drugo. Ali
Uven - koji joj nije roak po krvi - bio joj je sin mnogo vie nego Gvideon; Uvena je ona podigla...
Pa, sada vie nije mogla nita da uini. Pola je u kuhinju i sasluala kuvara kako kuka to je sva
slanina potroena i to su ostave prazne, pa e biti teko hraniti pridolice.
"Pa, moraemo da poaljemo Avaloha u lov jo danas", rekla je Morgana i zaustavila Malinu na
stepenitu dok je nosila muu jutarnje kuvano vino.
"Videla sam da si priala sa Avalohom", rekla je Malina. "ta ti je rekao?" Malo se mrtila, i
Morgana, koja je tako glupoj eni mogla sa lakoom da ita misli, shvatila je da je se snaha plai;
smatrala je nepravednim to je Morgana jo vitka i vrsta dok je ona, Malina, debela i izmodena
od trudnoa i poroaja, i to Morgana uvek ima blistavo istu crnu kosu dok Malina, neprekidno
zauzeta oko beba, nema vremena da svoju uredi.
Morgana je odgovorila istinu, ali je pazila i da ne povredi snahina oseanja. "Razgovarali smo o
Akolonu i Uvenu. Ali ostave su prazne, i Avaloh e danas morati u lov na divlje svinje." Tog asa
joj je sinulo ta mora da uini, i za trenutak je ukoeno stajala, sluajui u seanju Ninijanine
rei: Avaloh ne sme naslediti oca, i svoj odgovor... Malina je piljila u nju, ekajui da nastavi
reenicu, i Morgana se brzo pribrala. "Reci mu da mora da poe u lov, jo danas, najkasnije sutra,
ili emo prebrzo potroiti poslednje brano."
"Svakako u mu rei, majko", odgovorila je Malina. "Jedva e doekati izgovor da ode." I mada
joj je glas bio aloban, Morgana je znala da je osetila olakanje to nije u pitanju nita ozbiljnije.
Sirotica, udata za tu svinju. Uznemirena, setila se ta joj je Avaloh tano rekao: Onog dana kada
postanem kralj ove zemlje, budi sigurna da neu imati milosti prema onima koji su preiveli samo
zato to moj otac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije!
Znai, to joj je posao: da se postara da Akolon nasledi oca, ne zbog svoje bezbednosti ili osvete,
nego da bi ouvala staru veru koju su ona i Akolon vratili u ovu zemlju. Kad bih imala pola sata da
sve ispriam Akolonu, on bi poao u lov sa Avalohom, i ne sumnjam da bi sve sredio. Potom je
postala hladna i proraunata. Da li da ostanem istih ruku, da li da sve prepustim Akolonu?
Urijens je star; ali moe da poivi jo godinu, ili jo pet godina. Sada, kad Avaloh sve zna,
udruie se sa ocem Eianom da unite svaki uticaj koji bi Akolon i Morgana mogli da imaju, i sve
to je do sada uinila propae.
Ako Akolon eli ovo kraljevstvo, moda bi on trebalo da se postara da ga stekne. Ako Avaloh
umre od otrova, umreu i ja - kao arobnica. Ali ako sve prepusti Akolonu, to bi svie liilo na onu
staru baladu: U lov dva brata pooe...
Da li da kaem Akolonu, da li da pustim da pobesni i preuzme stvar u svoje ruke? Uznemirena,
jo ne znajui ta da uini, pola je da potrai Akolona. Nala ga je u Urijensovoj sobi kako govori:
"Danas Avaloh ide u lov na divlje svinje - ostave su gotovo prazne. Poi u i ja sa njim. Odavno
nisam lovio u svojoj zemlji..."
"Ne", otro je rekla Morgana. "Ostani danas sa svojim ocem. Bie mu potreban, a Avaloh ima
lovce da mu pomau."
Moram mu nekako staviti do znanja ta nameravam, pomislila je, a onda se predomislila. Ako
bude znao ta ona planira - mada ni sama jo nije znala na ta e je nuda naterati - nikada nee
pristati, osim moda u prvom naletu gneva kad uje ta joj je Avaloh rekao.
A ako i bude tako - mada mislim da ga dovoljno poznajem, moda me glad za njegovim telom
zavarava, moda je manje astan nego to ja mislim - ako bi i pristao da uestvuje u ovome, postae
bratoubica, a to ne odgovara budunosti koju sam predvidela za nas. Meni je Avaloh rod samo
preko mua; nema krvne veze koja bi me osramotila. Da sam rodila Urijensu sina, bilo bi drugaije.
Sada joj je bilo drago to nije rodila dete Urijensu.
"Neka Uven ostane sa ocem", rekao je Akolon. "Poto mu je rana na obrazu jo zapaljena, on
treba da sedi kraj ognjita."
Kako da ga navedem da shvati? Njegove ruke moraju ostati iste; mora biti ovde kada stignu
vesti... ta da mu kaem, kako da mu stavim do znanja koliko je ovo vano, jer to je moda
najvanije od svega to bih ikada mogla da traim od njega? Zbog hitnje i nemogunosti da kae
ta zaista misli, glas joj je bio otar.
"Moe li da me poslua bez rasprave, Akolone? Ako treba da negujem Uvena, neu imati
vremena da se staram i o vaem ocu, a u poslednje vreme je ionako preesto bio preputen
posluzi!" A ako Boginja bude sa mnom, bie potrebniji svom ocu nego ikada ranije, pre nego to
se ovaj dan zavri...
Petljala je sa reima, u nadi da Urijens nee shvatiti ta se deava. "Traim to kao tvoja majka",
rekla je, ali istovremeno se obraala Akolonu svom snagom uma: Nareujem ti u ime
Majke... "Posluaj me", rekla je, a onda se okrenula od Urijensa tako da je samo Akolon vidi i
dodirnula izbledeli plavi polumesec na svom elu. Akolon ju je gledao - zbunjeno, ispitivaki - ali
ona se brzo opet okrenula, blago odmahujui glavom, nadajui se da je barem razumeo zato ne
mogu da otvoreno razgovaraju.
On se namrtio. "Naravno, ako ti je toliko stalo. Nije mi teko da ostanem uz oca."
Avaloh je izjahao sredinom prepodneva, sa etvoricom lovaca, i dok je Malina bila u donjoj sali,
Morgana se uunjala u njihovu spavau odaju, prevrui po razbacanim stvarima, deijoj odei i
prljavim pelenama. Konano je nala malu bronzanu narukvicu koju je esto viala na Avalohovoj
ruci. U Malininom kovegu bilo je i zlatnih predmeta, ali se nije usuivala da ih uzme, jer bi
Malinina sluavka mogla da primeti da neto nedostaje. I ovako ju je zatekla u sobi. "ta elite,
gospo?" upitala je sluavka.
Morgana je odglumila bes. "Neu da ivim u kui koja vie lii na svinjac! Gledaj sve ove
prljave pelene, smrde do neba! Smesta ih nosi dole i daj ih praljama, a onda poisti i provetri sobu -
ili treba ja da uzmem metlu u ruke?"
"Nikako, gospo", rekla je slukinja, prebledevi, i uzela iz Morganinih ruku gomilu odee.
Morgana je brzo sakrila bronzanu narukvicu pod haljinu i sila u kuhinju po vrelu vodu za Uvenove
obloge; to je bilo najvanije, a danas mora tako urediti kune poslove da po podne bude slobodna...
Poslala je po najboljeg vidara, jer joj je bio potreban njegov alat, i posadila Uvena da sedne sa
otvorenim ustima kako bi mogla da pronae slomljeni koren zuba. On je stoiki podneo akanje i
upanje (mada se koren opet slomio, pa je morala po drugi put da ga trai; sreom mu je itava
vilica bila utrnula i neosetljiva), i konano je uspela da izvue i poslednji ostatak, pa je posula ranu
svojim najjaim melemom protiv bolova i ponovo stavila obloge na otekli obraz. Potom je napojila
Uvena estokim piem i poslala ga u krevet; on se bunio, tvrdei da je jahao i borio se i kad je bio u
mnogo gorem stanju nego sad, ali ona mu je odluno naredila da legne i pusti da lekovi to bolje
deluju. Tako je i Uven bio sklonjen sa puta i bie van sumnje. A poto je poslala slukinje da peru,
Malina je poela da se ali. "Ako treba da imamo novu odeu za Duhove i ako treba da zavrim
Avalohov ogrta - ti ne voli da prede, majko, ali ja moram da tkam Avalohov ogrta, a sve ene
greju vodu za pranje i spremaju prakljae..."
"Oh, to sam potpuno zaboravila", rekla je Morgana. "Pa, tu se nita ne moe, morau da predem
- osim ako bi moda pristala da mi prepusti tkanje." Jo bolje od narukvice,pomislila je - ogrta
koji mu sprema njegova ena.
"Hoe li, majko? Ali ti na razboju ima novi ogrta za kralja..."
"Urijensu nije toliko potreban kao Avalohu", rekla je Morgana. "Uzeu da tkam Avalohov
ogrta." A kada zavrim, pomislila je i stresla se, ogrta mu ionako vie nee trebati...
"Onda u ja da predem", rekla je Malina, "i biu ti zahvalna, majko - ti tka lepe od mene."
Prila je i prislonila obraz uz svekrvin. "Uvek si tako dobra prema meni, gospo Morgana."
Ali ti ne zna ta u danas tkati, dete.
Malina je sela i uzela preslicu. Za trenutak je zastala, pritiskajui dlanovima lea.
"Nije ti dobro, snaho?"
"Nije to nita - mesenica mi kasni etiri dana", rekla je Malina. "Bojim se da sam opet nosea,
a nadala sam se da u moi da dojim bebu jo godinu dana..." Uzdahnula je. "Avaloh ima dovoljno
ena u selu, ali mislim da se i dalje nada da u mu roditi sina umesto sirotog Kona. On uopte ne
voli devojice - ak nije ni plakao lane, kad je Meva umrla, ba pred moj poroaj. Ali opet sam
rodila ensko, i on je bio strano besan na mene. Morgana, ako se zaista razume u arolije, moe
li mi dati neku amajliju da sledei put rodim sina?"
Morgana se nasmeila dok je provlaila unak kroz potku. "Ocu Eianu se to ne bi dopalo. On bi
ti rekao da se za sina moli Devici Mariji."
"Pa, njen sin je bio udo, a i ja poinjem da verujem da bi bilo udo kad bih opet uspela da
rodim sina", rekla je Malina. "Ali moda je sve to samo zbog ovog stranog, hladnog vremena."
"Napraviu ti lekoviti aj za to", rekla je Morgana. "Ako si zaista nosea, kunem ti se da ti nee
nakoditi, a ako ti samo sve kasni zbog mraza, vratie ti mesenicu."
"Je li to neka arolija iz Avalona, majko?"
Morgana je odmahnula glavom. "To je samo poznavanje lekovitog bilja", rekla je pre nego to je
otila u kuhinju da spravi aj. "Popij ga to vrelijeg", rekla je kad ga je pruila Malini, "i umotaj se
u al dok prede, pokuaj da se ugreje."
Malina je posluno ispila napitak, krivei lice zbog ukusa. "Oh, grozno je!"
Morgana se nasmeila. "Trebalo je da stavim i malo meda, kao kad pravim ajeve za decu."
Malina je uzdahnula i ponovo uzela preslicu u ruke. "Gvinet je dorasla do preslice - ja sam
nauila da predem kad mi je bilo pet godina."
"I ja sam", rekla je Morgana, "ali molim te, nemoj danas poeti da je ui. Ne volim buku dok
tkam."
"Dobro, onda u rei dadilji da odvede svu decu na sprat", rekla je Malina, i Morgana je prestala
da misli na nju, jer poela je da polako provlai unak kroz potku i da se navikava na aru. Ogrta
je trebalo da bude na zelene i smee kvadrate, to nije teka ara za dobru tkalju; dok god bude
mogla da automatski broji niti, nee morati mnogo da misli na to... predenje bi bilo bolje. No, svi su
znali koliko ona ne voli preslicu i primetili bi da se ba danas ponudila da prede.
unak je leteo preko tkanine: zeleno, smee, zeleno, smee, menjala je unak posle svakog
desetog reda, uzimajui drugu boju niti. Ona je nauila Malinu kako da oboji vunu u ovu zelenu
boju, jer ona je to nauila u Avalonu... zeleno kao mlado lie u prolee, smee kao zemlja i trulo
lie po kome divlja svinja rije u potrazi za irom... unak je leteo preko razboja, i posle svakog
reda sabijala je eljem niti; ruke su joj se kretale automatski, nalevo, pa nadesno, pa nanie,
sabijajui, pa po drugi unak... Kad bi Avalohov konj pao i slomio mu vrat, spasao bi me onoga to
moram da uinim... Bilo joj je hladno, drhtala je, ali je naterala sebe da ne obraa panju, usmerivi
se na unak koji se provlaio ispod i iznad niti, ispod i iznad, putajui da joj se slike slobodno
pojavljuju u umu; Akolon u Urijensovoj sobi kako igra kockica sa ocem, Uven kako spava,
nemirno se prevrui u postelji, jer mu je bol iz obraza prodirao i u san, ali sada e sve lepo
zarasti... Kad bi divlji vepar nasrnuo na Avaloha, i kad bi lovci bili prespori da mu pomognu...
Rekla sam Ninijani da neu da ubijam. Nikada ne imenuj izvor iz koga ne eli da pije... Pred
oima joj se pojavila slika Svetog kladenca u Avalonu, sa vodom koja je izvirala i prelivala se u
jezerce. unak je proletao, gore pa dole, zeleno i smee, zeleno i smee, kao sunce kad prodire
kroz zeleno lie na smeu zemlju, gde se prolene plime bude, pa uma bruji od ivota, sokovi se
bude u smeem drvetu... unak je bio sve bri, sve bri, svet joj se zamaglio pred oima... Boginjo!
Ti koja juri kroz umu sa jelenima... svi ljudi su u tvojim rukama, i sve zveri...
Pre mnogo godina bila je Devica Lovac, blagosiljala je Rogatog i poslala ga da tri s jelenima i
da ih pobedi ili umre, po Boginjinoj volji. Vratio joj se... sada vie nije bila ta Devica, koja dri sve
moi lovaca. Kao Majka, imala je mo plodnosti, satkala je ini kojima je odvela Lanseleta u
Eleninu postelju. Ali materinstvo se za nju zavrilo u krvi pri Gvideonovom roenju. Sada je sedela
sa unkom u rukama i tkala smrt, kao da je senka same Smrti. Svi su ljudi u tvojim rukama, da ive
ili umru, Majko...
unak je blistao, pojavljivao se i nestajao, zeleno, smee, zeleno kao lie u umi, gde tre
zveri... divlji vepar koji njuka, roke i rije svojim dugakim kljovama, krmaa sa prasiima
okupljenim iza nje, ispod potke... unak joj je leteo u rukama i nije videla nita, samo je ula
roktanje svinja u umi.
Ceridven, Boginjo, Majko, Smrti, Veliki gavrane... Gospo ivota i smrti... Velika Krmao, ti
koja jede svoje mlade... Zovem te, prizivam te... Ako si zaista tako odluila, ti to treba da
izvede... Vreme je klizilo i menjalo se oko nje, leala je u bari i sunce joj je peklo lea dok je
trala s Kraljem Jelenom, kretala se kroz umu, polako, rokui... oseala je ivot, lovce kako
trupkaju i viu... Majko! Velika Krmao...
Morgana je nekim deliem svesti bila svesna da joj se ruke i dalje kreu, sasvim mirno, zeleno i
smee, smee i zeleno, ali pod sputenim kapcima uopte nije videla sobu ni niti, nego samo
proleno zelenilo pod drveem, blato i mrtvo lie, smee od zime, i kao da je bila na sve etiri u
mirisnom blatu... ivot Majke ovde pod drveem... iza sebe je ula tiho njukanje i skianje svojih
mladih, i oseala je njihove njuice kako riju u potrazi za korenjem i irom... smee i zeleno,
zeleno i smee...
ok joj je protresao itavo telo kada je ula trupkanje u umi i udaljene uzvike... telo joj je bilo
nepokretno nad razbojem, tkajui smeu nit i menjajui je za zelenu, unak za unkom, samo su joj
prsti bili ivi, ali u isto vreme je oseala nalet uasa i gneva, i jurnula je, putajui da je zahvati
ivot krmae... Boginjo! Ne dozvoli da neduni pate... Lovci ti nita ne znae... Nije mogla nita da
uini, samo je uasnuto gledala, drhtei od zadaha krvi, krvi svog para... krv je lila iz ogromnog
vepra, ali to joj nije bilo vano, on je morao da umre, kao i Kralj Jelen... kada doe vreme, njegova
krv mora linuti na zemlju... iza sebe je ula skianje svojih preplaenih prasia i iznenada kao da ju
je obuzela Velika Boginja, i nije znala da li je vie Morgana ili Velika Krmaa, ula je svoje
duboko roktanje - kao kada je, u Avalonu, podigla ruke i navukla na sebe izmaglicu Boginje, tako
je sada zabacila glavu, drhtei, rokui, jer ula je iza sebe strah svojih prasia... nainila je
nekoliko kratkih, naglih koraka, mahala je glavom, poela je da tri u krug... zeleno i smee u
njenim oima, nebitan unak u tuim prstima, neprimeen... a onda, izluena od tuinskih mirisa,
krvi, gvoa, nepoznatog, stranaca na dve noge, osetila je ubod metala i oi su joj se nalile krvlju
kroz zeleno i smee u umi, osetila je da joj se kljove zarivaju, osetila je vrelu krv kako tee dok je
naputa ivot i onda vie nita nije oseala... a unak je nastavljao dalje, olovno teak, tkajui
zeleno i smee preko agonije u trbuhu i crvenila krvi u oima i srcu, vrisci su joj jo odjekivali u
uima i u tihoj sobi, gde se ulo samo kripanje razboja i ukanje vune na preslici... njihala se,
utke, iscrpljena od transa... skljokala se preko razboja i ostala da lei na njemu, nepokretna. Posle
nekog vremena zaula je Malinin glas, ali nije se ni pokrenula ni odgovorila.
"Ah! Gvinet, Morga - majko, jesi li bolesna? Oh, nebesa, ona hoe da tka, a zna da od toga uvek
dobija ovakve napade! Uvene! Akolone! Hodite, majka se onesvestila za razbojem..."
Oseala je kako je ene tapu po rukama, kako je zovu po imenu, ula je Akolonov glas, osetila
je kako ju je podigao i poneo. Nije se pokrenula, nije progovorila, nije mogla - pustila je da je
poloi u postelju, da donese vino da je povrati, osetila je kako joj curi niz vrat, i elela je da kae,
dobro sam, pusti me, ali umesto toga ula je sopstveno preplaeno skianje i ostala je nepokretna,
agonija ju je rastrzala, i znala je da e je Velika Krmaa pustiti kad umre, ali e prvo morati da
istrpi sve njene muke... i ak i dok je leala, slepa, u transu, u agoniji, ula je zvuk lovakog roga i
znala je da to donose kui Avaloha, mrtvog na konju, jer proburazila ga je krmaa, napavi ga
trenutak poto je ubio njenog vepra... a onda je on ubio krmau... smrt, krv, ponovno roenje i tok
ivota meali su se u umi, kao to se unak kree preko razboja...

Proli su sati. I dalje nije mogla ni da se pomeri bez uasnog bola; to joj je gotovo prijalo. Nisam
mogla da ostanem nedodirnuta njegovom smru, ali Akolonove ruke su iste...Pogledala ga je pravo
u oi. Naginjao se nad njom, zabrinut i preplaen, i na trenutak su bili sami.
"Moe li sad da govori, ljubavi?" apnuo je. "ta se desilo?"
Odmahnula je glavom, jo nije mogla da govori. Ali njegov dodir bio je nean i brian. Zna li
ta sam uinila za tebe, ljubavi najdraa?
Sagnuo se da je poljubi. Nikada nee saznati koliko je malo nedostajalo da budu otkriveni i
pobeeni.
"Morao bih da se vratim kod oca", uznemireno je rekao on. "Stalno plae i ponavlja kako bi, da
sam i ja poao u lov, moj brat ostao iv - uvek e me kriviti zbog toga." U njegovim tamnim oima
primeivao se nemir. "Ti si mi naredila da ne idem", rekao je. "Da li si magijom znala ta e se
desiti, voljena?"
Uspela je da smogne malo glasa u bolnom grlu. "To je volja Boginje", rekla je. "Kako Avaloh
ne bi unitio ono to smo ovde stekli." Uprkos ogromnom bolu, uspela je da pokrene jedan prst i
pogladila je tetoviranu zmiju na ruci koja joj je dodirivala lice.
Njegov izraz se promenio i odjednom postao pun straha. "Morgana! Da li je ovo tvoje delo?"
"Zar treba da pita?" apnula je. "itavog dana sam tkala, videli su me i Malina i sluge i deca...
to je njena volja i njeno delo, a ne moje."
"Ali znala si, znala si da e...?"
Polako je klimnula glavom, oiju punih suza, a on se saguo da joj poljubi usne.
"Neka bude tako. Takva je volja Boginje", rekao je i iziao.

3.
U umi se nalazilo mesto gde se hitri potok irio meu stenjem u duboko jezerce; Morgana je
sela kraj njega, na pljosnati kamen sa koga se lepo videla voda, i naterala Akolona da sedne kraj
nje. Tu ih niko nee videti, sem malog drevnog naroda, a oni nikada ne bi izdali svoju kraljicu.
"Mili moj, koliko godina ve radimo zajedno - reci mi, Akolone, ta ti misli da radimo?"
"Gospo, bio sam zadovoljan to sam znao da ti ima cilj", rekao je, "i nisam eleo da te
ispitujem. Da si traila samo ljubavnika", pogledao ju je u oi i uhvatio ju je za ruku, "mogla si da
bira i meu onima koji su spretniji od mene u takvim igrama... ja te volim, Morgana, i bio sam...
zadovoljan i poastvovan... to si izabrala mene, makar i samo za sadruga i za nekoga ko e smeti
da te neno dodirne, ali nije me to privuklo tebi, kao svetenika svetenici." Oklevao je, i neko
vreme je sedeo arajui izmom po pesku. "Bilo mi je jasno", nastavio je posle nekog vremena, "da
ima neku svrhu, da ti nije elja samo da obnovi veru u ovoj zemlji, niti da ponovo dosegne
meseeve plime - mada mi je bilo drago da ti pomaem u tome i da delim obrede sa tobom, gospo.
Ti si istinski bila gospa ove zemlje, naroito drevnom narodu koji u tebi vidi Boginju. Neko vreme
sam mislio da nam je dato samo da obnovimo staru veru. Ali sada mi je jasno, mada ne znam
zato", dodirnuo je zmije koje su mu se preplitale preko podlaktica, "da sam preko ovoga vezan za
ovu zemlju, da patim, pa i umrem za nju ako bude trebalo."
Iskorisitla sam ga, pomislila je Morgana, isto onako nemilosrdno kao i Vivijen mene...
"Dobro znam", nastavio je on, "da se ta velika rtva trai jednom u stotinu godina. Ipak, kad sam
dobio ovo", opet je dodirnuo zmije, "bilo mi je jasno da mogu i ja biti taj koga e Gospa pozvati da
izvri drevnu rtvu. Od tada sam na to pomiljao samo kao na matariju nezrelog deaka. Ali ako
treba da umrem..." Glas mu je zamro, nalik na talasie u jezercu. Sve je bilo mirno; mogli su da
uju neku bubu kako se probija kroz suvu travu. Morgana nije rekla ni re, mada je oseala njegov
strah. On e morati da bez iije pomoi prevazie granice straha, ba kao to je to uinila ona... i
Artur, i Merlin, i svako ko se suoio sa konanom proverom. A ako i njega eka takva provera,
mora biti spreman za nju.
"Da li se to trai od mene, gospo?" upitao je on. "Da umrem? Mislio sam - ako je potrebna rtva
u krvi - da je Avaloh ve postao njen..." Primetila je kako mu se gre miii na licu; stegao je vilicu
i s mukom progutao knedlu. I dalje nije govorila, mada ju je srce bolelo dok ga je gledala. Ko zna
zato, setila se Vivijeninh rei: Doi e vreme kada e me mrzeti onoliko koliko me sada voli... I
opet je osetila nalet ljubavi i bola. Ipak, stegla je srce; Akolon je stariji nego to je Artur bio na
Ostrvu zmaja. I mada je Avaloh zaista bio rtva krvi, prolivene u ast Boginje, niija krv ne moe
da zameni neku drugu, niti bi Avalohova smrt oslobodila njegovog brata obaveze da rtvuje svoj
ivot.
Utom je Akolon konano duboko uzdahnuo. "Neka bude tako - dovoljno esto sam u bitkama
gledao smrti u oi. Zakleo sam joj se, do smrti, i neu da budem krivokletnik. Reci mi kakva je
njena volja, gospo."
Tek sad je smela da ga uhvati za obe ruke. "Mislim da nee morati da rtvuje svoj ivot, a
svakako ne na oltaru. Ipak, potrebna je provera; a smrt nikada nije daleko od takvih provera. Hoe
li te umiriti ako ti kaem da sam se i ja suoila sa smru na taj nain? A evo me ovde, kraj tebe.
Reci mi: jesi li se zakleo na vernost Arturu?"
"Ja nisam njegov vitez", rekao je Akolon. "Videla si da je Uven postao vitez, ali ja nisam, mada
sam se uvek srano borio rame uz rame sa njima."
Morgani je to bilo drago, mada je znala da je sada spremna da iskoristi i takav zavet vernosti
protiv Artura. "Sluaj me, mili moj", rekla je. "Artur je dva puta izdao Avalon; a samo iz Avalona
moe doi kralj koji e vladati itavom ovom zemljom. Mnogo puta sam pokuavala da podsetim
Artura na zavet koji je dao. No, on me ne slua, a ipak je, u oholosti, zadrao sveti ma Ekskalibur,
koji pripada Posveenim sudovima Obreda, a ima i magijske kanije koje sam mu ja nainila."
Primetila je da je on prebledeo. "Ti to zaista namerava - da srui Artura?"
"Ne, ne nameravam - ukoliko bude prestao da uporno kri svoj zavet Avalonu", reka je
Morgana, "a dau mu svaku moguu priliku da postane onakav kakav se zarekao da e biti. A
Arturov sin jo nije spreman za toliki izazov. Ti nisi deak, Akolone, i uio si vetinu kraljevanja, a
ne magije, uprkos ovome." Dodirnula je vrhom prsta njegove tetovirane zmije. "Reci mi sada,
Akolone od Velsa, ako sve ostale mogunosti propadnu, hoe li biti zatitnik Avalona, hoe li
izazvati izdajnika i oduzeti mu ma koji je stekao izdajom?"
Akolon je duboko uzdahnuo. "Da izazovem Artura? Dobro je to si me prvo pitala jesam li
spreman da umrem. Sve govori u zagonetkama. Nisam znao da Artur ima sina."
"Njegov sin je sin Avalona i prolenih vatri", rekla je Morgana. Misila je da je odavno prestala
da se stidi zbog toga - ja sam svetenica, ne moram da podnosim mukarcima raune o onome to
smeram - ali nije smogla snage da pogleda Akolona u oi. "Sluaj, i sve u ti ispriati."
On je nemo sedeo dok mu je priala o proglaenju kralja na Ostrvu zmaja, i o svemu to se
deavalo kasnije; ali kad je rekla da je pobegla iz Avalona i kako je rodila Gvideona, pruio je ruku
i vrsto je stegao za prste.
"On je proao svoje probe", govorila je dalje, "ali je mlad i neiskusan; niko nije ni pomislio da bi
Artur pogazio svoj zavet. I Artur je bio mlad, ali je proglaen za kralja kada je Uter ve bio star i na
samrti, i ljudi su svuda tragali za kraljem koji bi bio poreklom sa Avalona. Sada je Arturova zvezda
visoko i svi ga potuju, i ak i uz pomo svih moi Avalona, Gvideon ne bi mogao da izazove
Artura kako bi mu preoteo presto."
"Zato misli da ja mogu da uzmem Arturu Ekskalibur, a da me njegovi ljudi ne ubiju na
mestu?" upitao je Akolon. "A nema mesta na svetu gde bih mogao da ga zateknem bez uvara, pa
da ga tada izazovem."
"To je istina", rekla je Morgana, "ali ne mora ga izazvati na ovom svetu. Postoje i druge oblasti,
koje uopte ne spadaju u ovaj svet, i u nekoj od njih moe uzeti od njega ma Ekskalibur, na koji
je izgubio i poslednji nagovetaj prava, ko i magijske kanije koje ga tite od ranjavanja. Kad
jednom bude razoruan, bie isti kao i svaki drugi ovek. Videla sam njegove prve vitezove -
Lanseleta, Gavena, Gareta - kako ga sa lakoom pobeuju na turnirima. On nije najvei ratnik, niti
mu je to ikada i bilo potrebno, poto je imao taj ma i kanije. A kada Artur bude mrtav..."
Morala je da prekine i umiri sopstveni glas, znajui da e zasluiti kletvu bratoubice, istu onu
koje je elela da potedi Akolona kada je Avaloh morao da umre.
"Kada Artur bude mrtav", ponovila je, "ja sam najblia njegovom prestolu, jer sam mu sestra.
Vladau kao Gospa od Avalona, a ti e biti moj par i vojskovoa. Istina, kada doe vreme, i ti e
biti izazvan i ubijen kao Kralj Jelen... ali do tada e biti kralj, moja desna ruka."
Akolon je uzdahnuo. "Nikada nisam ni pomislio da u biti kralj. Ali ako mi ti zapoveda, gospo,
vriu njenu volju - i tvoju. Ali da izazovem Artura i uzmem mu ma..."
"Nisam ni pomislila da te uputim, ne dajui ti svu pomo koju mogu. Zato sam inae provela
duge godine u uenju magije, i zato sam te uinila svojim svetenikom? A postoji i neko vei od
mene, ko e nam oboma pomoi kada doe vreme za tvoju proveru."
"Govori o onim magijskim podrujima?" upitao je Akolon, gotovo apatom. "Opet te ne
razumem."
To me ne udi; ni sama ne znam ta nameravam da uinim, niti ta da kaem, pomislila je
Morgana, ali je prepoznala neobinu izmaglicu u umu i videla je kako se zgunjava, u stanje u
kome se stvaraju najjae ini. Sada moram verovati Boginji, i nek me ona vodi. Ne samo mene nego
i njega koji stoji uz mene i koji e uzeti ma iz Arturovih ruku.
"Veruj mi i pokori se." Ustala je i pola kroz umu, bez uma, traei... ta je traila? Upitala se
u sebi i zaula je svoj glas: "Raste li ovde leska, Akolone?"
On je klimnuo glavom i odveo je u umarak, koji je u ovo dovba godine razvijao tek pupoljke
lia i cvetova. Divlje svinje pojele su sve lenike; po gustom pokrivau starog lia ostale su
razbacane samo slomljene ljuske. No, videli su se i novi izdanci, od kojih e nastati mlada stabla,
kako ivot ume ne bi nikada bio prekinut.
Cvet, plod i seme. I sve se vraa i nie i raste i konano predaje tela Gospi da ih ona ponovo
uva. Ali ona koja radi, utke i sama, u srcu prirode, ne moe da razvije svoju magiju bez snage
Njega, onog koji tri sa jelenima i sa letnjim suncem izvlai najvee bogatstvo iz njene
materice. Ispod leskovog stabla se okrenula da pogleda Akolona, i dok je deo njenog uma bio
svestan da joj je on ljubavnik, svetenik koga je sama odabrala, znala je i da je on upravo pristao na
probu koja prevazilazi njene pojedinane moi.
Leskov gaj bio je sveto mesto ak i pre nego to su Rimljani doli na ova ostrva u potrazi za
olovom i kalajem. Na ivici gaja nalazilo se jezerce, oivieno sa tri sveta drveta, leskom, vrbom i
jovom - to je magija starija ak i od magije hrasta. Povrina jezerceta bila je delimino zaklonjena
opalim liem i granicama, ali voda je bila bistra i tamna, smea kao uma, i ugledala je u njoj
odraz sopstvenog lica kad se sagnula da zagrabi vodu u dlanove, kako bi ovlaila elo i usne. Odraz
lica se talasao i menjao, i ugledala je na trenutak neobine, duboke oi ene iz onog starijeg sveta.
A od onog to je videla u tim oima neto duboko u njoj zgrilo se od uasa.
Svet se oko njih lagano menjao - bila je sigurna da neobini predeo u kome su se nali lei
negde na granicama Avalona, a ne u dalkim pustarama Severnog Velsa. Ipak, u umu joj se javio
glas: Ja sam svuda, i gde god se leska ogleda u svetom jezercu, tu sam i ja. ula je Akolonov
zadivljeni uzdah i okrenula se. Gospa iz vilinskog carstva bila je sa njima, nema i uspravna u onoj
svetlucvoj odedi, ela ovenanog vrbom.
Da li je govorila ona ili gospa?
Postoje i druge probe, a ne smo trk sa jelenima... i odjednom se zauo rog, dalek i jeziv,
odnekud iz leskovog gaja... ako je to bio leskov gaj. A onda se lie podiglo i zaumelo, i zauo se
nalet iznenadnog vetra, od koga su se grane zanjihale i zakripale, i Morganino telo i krv obuzela je
jeza straha.
On dolazi...
Polako, oklevajui, okrenula se i primetila da nisu sami u gaju. Na samoj ivici izmeu svetova,
stajao je on...
Nikada nije pitala Akolona ta je on video... ona je videla samo senku jelenskog rogovlja,
blistavo zlatno i purpurno lie na istoj grani sa prvim prolenim pupoljcima, tamne oi... jednom
je legla sa njim, ovako u umi, ali znala je da sada nije doao zbog toga. Sada i ona, pa ak i gospa,
moraju da se povuku. Njegov korak, lak na liu, ipak je nekako pokretao i vetar koji je proimao
itav gaj, pa su joj leprali i kosa i ogrta. Bio je visok i crn, i izgledalo je da je istovremeno odeven
u bogatu odedu i u lie, a mogla bi se zakleti da je u isto vreme videla i njegovo telo, glatko i
nago. Dao je znak, podiui vitku ruku, i Akolon je posluno poao napred, korak po korak... i sada
je videla i Akolona, sa krunom i ogrtaem, sa liem i rogovljem na elu, kako svetluca u
neobinom, nepokretnom svetlu vilinskog sveta. Morgana je oseala da e je vetar svakog asa
sruiti; oseala je da se u gaju nalaze oblija i lica koja nije mogla jasno da vidi; nije bila na probi
ona, nego njen ovek. inilo joj se da uje uzvike i zvuk roga; da li to jahai jezde kroz vazduh, ili
tutnjava njihovih kopita odjekuje po umskom tlu, stvarajui tu stranu buku od koje nije mogla
jasno da misli? Znala je da Akolon vie nije uz nju. Stajala je, steui leskovo stablo, krijui lice;
nije znala, nikada nee saznati, ni ne treba da zna u kakvom vidu e se odigrati Akolonovo
proglaenje za kralja... to nije bilo u njenoj moi, ni da uini ni da zna. Prizvala je moi Rogatog
preko gospe, a on je otiao tamo kuda nee moi da ga prati.
Nije znala koliko dugo je tako ostala, drei se za lesku, ela bolno pritisnutog o koru drveta... a
onda je vetar zamro i Akolon je opet bio uz nju. Stajali su zajedno, sami u leskovom gaju, i uli su
samo odjeke grmljavine sa tamnog i vedrog neba, na kome je suneva ivica plamtela kao usijani
metal iza tamnog kruga meseca u pomraenju, a zvezde su sijale u nepostojeoj noi. Akolon ju je
obgrlio. "ta je to, ta je to?" aptao je.
"Pomranje." Nije mogla da poveruje koliko joj je glas miran. Oseala je da joj od dodira
njegove ruke srce opet normalno kuca, jer grlio ju je, topao i iv. Tlo joj je bilo sasvim mirno pod
nogama, vrsta zemlja leskovog gaja, a kada je pogledala jezerce, ugledala je granice, odlomljene
na neprirodnom vetru koji je zahvatio gaj. Neka ptica kao da se poalila na iznenadnu tamu, a kraj
njihovih nogu neko malo, ruiasto prase rovalo je po smeem liu. A onda se vratila svetlost,
toliko blistava da je mogla da prati ivicu senke koja se udaljavala. Primetila je da Akolon zuri uvis i
otro ga opomenula. "Spusti pogled - sad, kad je pomraenje prestalo, moe da oslepi!"
On je brzo posluao i zagledao se u nju. Kosa mu je bila raupana od nezemaljskog vetra, i u
njoj je ugledala purpurni list od koga je zadrhtala, jer stajali su pod leskom koja tek to je poela da
pupi.
"Otiao je", apnuo je Akolon, "i ona... ili si to bila ti? Morgana, je li se to desilo, je li to bilo
stvarno?"
Zagledana u njegovo oamueno lice, Morgana je primetila neto u njegovom pogledu, neto
ega ranije tu nije bilo - dodir neljudskog. Pruila je ruku i sklonila mu purpurni list iz kose, pa mu
ga pruila. "Ti, koji nosi zmije... zar treba da pita?"
"Ah..." Primetila je da se sav stresao. Oteo joj je crveni list iz ruke i bacio ga. "Kao da sam leteo
visoko nad svetom i video sam stvari koje smrtnik nikada ne vidi..." A onda je pruio ruke ka njoj,
cepajui joj haljinu u divljoj hitnji i povlaei je na zemlju. Pustila ga je da radi ta eli i
oamueno je leala na vlanom tlu dok se on slepo zarivao u nju, voen silom koju nije mogao da
razume. Dok je leala nema pod tom ogromnom snagom, na trenutak joj se uinilo da se preko
njegovog lica opet pojavila senka rogovlja i purpurnog lia; ona u ovome nije uestvovala, bila je
samo tlo pod kiom i vetrom, grmljavinom i munjama, i kao da se munja zarila kroz nju pravo u tlo
na kome je leala...
Potom je tama potpuno nestala i dnevne zvezde su zgasle, a Akolonove ruke, nene i pune
izvinjenja, pomogle su joj da ustane i da uredi odeu; sagnuo se da je poljubi, pokuao je da neto
objasni, da se makar izvini, ali ona se nasmela i poloila mu dlan preko usana. "Ne, ne... dovoljno
je..." U gaju je opet vladala tiina, i unaokolo su se uli samo zvuci uobiajeni za tih, proleni dan.
"Moramo da se vratimo, ljubavi", mirno je rekla Morgana. "Nee znati gde smo, a sigurno vlada
panika zbog pomraenja, kao da je to neki neverovatan i natprirodan dogaaj..." Tu se bledo
osmehnula; danas su oboje videli neto mnogo neverovatnije od pomraenja sunca. Akolonova
ruka u njenoj bila je hladna i vrsta.
"Nisam imao pojma", apnuo je Akolon, "da lii na nju, Morgana."
Ja jesam ona. Morgana to ipak nije glasno rekla. On je tek poeo; trebalo je, moda, da bude
bolje pripremljen za ovakvu probu. Ipak, poto je morao, doekao ju je, a prihvatilo ga je neto to
daleko prevazilazi njene male moi.
Srce joj se zgrilo kad se okrenula da pogleda njegovo nasmeeno, voljeno lice. Prihvaen je.
Ali to nije znailo da e pobediti; znailo je samo da sme da se okua u konanoj probi, za koju je
ovo bio samo poetak.
Nisam se ovako oseala kad sam kao Prolena Devica poslala Artura - mada nisam znala da je
to Artur - da poe na svoju probu. Oh, Boginjo, koliko sam mlada bila, koliko smo mladi bili
oboje... sreom, jer nismo znali ta inimo. A sada sam dovoljno stara da znam ta inim, i kako da
smognem hrabrosti da ga poaljem da se suoi sa smru?

4.
U predveerje Duhova, Artur i njegova kraljca pozvali su na veeru samo one koji su im rod.
Sutra e se odrati ogroman banket, kao i obino, za sve Arturove podreene kraljeve i sve
vitezove, ali Gvenvir je, dok se paljivo oblaila, oseala da e ova veera biti napornija. Odavno je
prihvatila neizbeno. Njen mu i gospodar uinie sutranjim inom javnim i neporecivim ono to
se odavno znalo. Sutra e Galahad biti proglaen za viteza Okruglog Stola. Oh, godinama je ona to
znla, naravno, ali Galahad je tada bio samo plavokosi deai koji raste negde u zemljama kralja
Pelinora. Kad bi pomislila na njega, bivalo bi joj ak i milo; Lanseletov sin, koga je rodila njena
roaka Elena - sada odavno pokojna, umrla je na poroaju - bio je sasvim prihvaljiv naslednik
kralja. Ali sada ga je oseala kao ovaploeno prebacivanje ostareloj kraljici koja nije donela ploda.
"Uznemirena si", primetio je Artur, gledajui je dok je nametala dijademu u kosu. "Izvini,
Gvenvir - mislio sam da bi to bio dobar nain da upoznamo deka, to mora biti ako on treba da
nasledi moj presto. Da im kaem da si bolesna? Ne mora se pojaviti - upoznae ga neki drugi
put."
Gvenvir je stegla usne. "Svejedno je, sad ili kasnije."
On ju je uhvatio za ruku. "Vie ne viam esto Lanseleta - bie mi milo da opet razgovaram sa
njim."
Izvila je usne, ali bila je svesna da je to daleko od osmeha. "udi me da to kae - zar ga ne
mrzi?"
Artur se nelagodno nasmeio. "Tada smo svi bili tako mladi. Kao da se sve desilo u nekom
drugom svetu, a Lans mi je sada samo najbolji i najstariji prijatelj, gotovo brat, isto koliko i Kaj."
"Kaj ti jeste brat", rekla je Gvenvir, "a njegov sin Artur je jedan od tvojih najodanijih vitezova.
Sve mi se ini da bi on bio bolji naslednik od Galahada..."
"Mladi Artur je dobar ovek i vitez na koga se moe osloniti. Ali on nije od kraljevske krvi. Sam
Bog zna koliko sam puta za sve ove godine poeleo da mi je stari Ektorijus zaista bio otac... ali
nije, i tu je kraj prie, Gven." Trenutak kasnije, oklevajui - nikada nije govorio o tome, jo od onih
uasnih Duhova - nastavio je: "uo sam da je... drugi momak, Morganin sin - sad u Avalonu."
Gvenvir je podigla ruke kao da bi da se zatiti od udarca. "Ne!"
"Udesiu stvari tako da ne mora da ga sretne", rekao je, ne gledajui je, "ali kraljevska krv je
kraljevska krv i moram neto da uinim za njega. Ne moe preuzeti moj presto, svetenici ne bi
pristali na to..."
"Oh", rekla je Gvenvir, "znai, kad bi svetenici pristali, svakako bi proglasio Morganinog sina
za svog naslednika..."
"Sigurno e se mnogi pitati zato to nisam uinio", rekao je Artur. "Hoe da pokuam da im
objasnim?"
"Mora ga drati daleko od dvora", zamislila se Gvenvir. Nisam znala da mi je glas toliko grub
kad sam besna. "Gde bi na dvoru mogao da smesti osobu koja je odrasla u Avalonu i uila za
druida?"
"Merlin od Britanije je jedan od mojih savetnika", suvo je odvratio Artur, "i to je oduvek bio,
Gven. Oni koji veruju u Avalon takoe su moji podanici. Reeno je: Imam i druge ovce, koje nisu
iz ovog stada..."
"To je svetogre, a ne ala", primetila je Gvenvir, pazei da joj glas bude blai, "i teko da
prilii u predveerje Duhova."
"Pre Duhova oduvek je bila Dugodnevica, ljubavi", rekao je Artur. "Sada bar vie nemamo vatre
Dugodnevice, ak ni na Ostrvu zmaja, a koliko ja znam, na tri dana jahanja oko Kamelota ne pale
se vatre - osim u samom Avalonu."
"Svetenici su postavili strae na ostrvu Glastonberi, u to sam sigurna", rekla je Gvenvir, "tako
da niko iz te zemlje nee moi da doe ili ode..."
"Bie veoma alosno ako doe dan kada ta zemlja bude potpuno izgubljena", rekao je Artur.
"Kao to je alosno to seljaci vie nemaju svoje sveanosti... onima u gradu, moda, stari obredi
nisu ni potrebni. Da, da, znam, samo je jedno ime koje nas moe spasti, ali moda onima koji ive u
tako bliskom odnosu sa zemljom treba i neto vie od spasenja..."
Gvenvir je zaustila da odgovori, ali se uzdrala. Kevin je bio samo uasni stari bogalj, i druid, a
vremena druida su se sada inila davna kao i vremena Rimljana. ak su i Kevina na dvoru vie
znali kao odlinog harfistu nego kao Merlina itave Britanije. Svetenici ga nisu potovali kao
dobrog i ljubaznog oveka, kao nekada Talesina; Kevinov jezik bio je brz i u raspravama vrlo
otar.. Ipak, Kevin je o staroj veri znao vie ak i od Artura, i Artur je navikao da mu se obraa za
savet kad god se pojavi pitanje koje ukljuuje stare zakone i obiaje koji nisu mogli da se ukinu.
"Da ovo nije iskljuivo porodina veera, naredila bih Merlinu da doe da nam svira."
Artur se nasmeio. "Mogu poslati nekoga da ga zamoli, ako eli, ali ne moe se nikome narediti
da svira tako kako on ini, ak i kralju. Mogu mu naloiti da veera za naim stolom, ali za pesmu
bih morao da ga zamolim."
Uzvratila mu je osmeh. "Znai, kralj moli svog podanika, umesto da bude obrnuto?"
"U svemu mora postojati ravnotea", rekao je on. "To je jedna od stvari koju sam nuio
vladajui - kralj u mnogo emu ne moe da nareuje, nego mora da ubeuje. Moda su zato rimski
imperatori pali, jer poeli su da veruju kako mogu nareivati sve i svakome... Pa, gospo moja, gosti
nas ekaju. Jesi li sada dovloljno lepa?"
"Opet mi se podsmeva. Zna koliko sam stara."
"Jedva da si starija od mene", rekao je Artur, "a moj komornik mi kae da sam i dalje naoit."
"Da, ali to je drugo. Mukarci ne stare tako kao ene." Zagledala mu se u lice, na kome su se
jedva primeivle bore - on je bio mukarac u naponu snage.
Uhvatio ju je za ruku. "Ne bi mi pristajalo da imam za kraljicu neku devojicu. Ti si ono to mi
treba." Poli su ka vratima; priao im je komornik i tiho neto rekao, a Artur je pogledao Gvenvir.
"Imaemo jo gostiju za svojim stolom. Gaven je javio da mu je dola majka, a ne moemo izbei
da pozovemo i Lamoraka, jer on joj je par i saputnik", rekao je. "Nisam video Morgozu godinama,
ali i ona mi je rod. A kralj Urijens i Morgana doli su sa svojim sinovima..."
"Onda e ovo zaista biti porodini skup."
"Da, jer tu su i Garet i Gaven - Gaheris je u Kornvolu, a Agraven nije mogao da napusti Lotiju",
nabrajao je Artur, i Gvenvir je opet osetila nalet stare tuge... Lot od Lotije imao je tako mnogo
sinova. "Pa, draga moja, nai gosti su okupjeni u maloj sali. Hoemo li im se pridruiti?"
Velika sala sa Okruglim Stolom bila je Arturovo mesto - muko sastajalite, gde su se okupljali
kraljevi i ratnici. Ali mala sala, sa zavesama koje je naruila iz Galije, i sa uglaanim stolovima i
klupama - tu se Gvenvir najvie oseala kao kraljica. Iz dana u dan postajala je sve kratkovidija; u
pravi mah, uprkos jakom svetlu, videla je samo pruge boja na haljinama gospi i ogrtaima
mukraraca. Ona ogromna prilika, mora da ima barem dva metra ispod te ube od kose, to je
svakako Gaven - priao je da se nakloni pred svojim kraljem, a onda se uspravio i vrsto ga zagrlio
kao roaka. Za njim je priao Garet, neto uzdraniji, a potom je doao Kaj da potape Gareta po
ramenu, da ga podseti na to kako su ga nekada zvali Lepi, i da se raspita za njegovo jato dece, i
dalje premlade da bi dola na dvor - gospa Lionors jo je bila u postelji posle roenja najmlaeg, pa
je ostala u njihovom dvorcu, na severu tik kraj starog rimskog zida. Koliko ih sada ima, osam ili
devet? Gvenvir je svega dva puta videla gospu Lionors, jer je, barem prema Garetu, uvek ili bila
trudna ili je dojila najmlae dete. Garet vie nije bio lepotan, ali je bio pristao kao i uvek, i kako su
Artur, Gaven i Garet starili, tako je slinost izmeu njih postajala sve jaa. Sada je Gareta zagrlio
vitak mukarac crne, prosede kose, i Gvenvir se ugrizla za usnu; Lanseleta godine uopte nisu
izmenile, osim to je postao jo lepi.
Urijens nije bio tako otporan na proticanje godina. Izgledao je veoma star, mada je i dalje bio
uspravan i vrst. Kosa mu je bila potpuno seda, i ula ga je kako govori Arturu da se tek nedavno
oporavio od zapaljenja plua i da je tog prolea sahanio najstarijeg sina, koga je usmrtila divlja
svinja.
"Znai, ser Akolone, jednog dana e ti postati kralj Severnog Velsa? Pa, neka bude tako - Bog
dao, Bog uzeo, tako kae u Svetom pismu."
Urijens je poao da se sagne da poljubi kraljiinu ruku, ali Gvenvir ga je pretekla nagnuvi se da
ga poljubi u obraz. Bio je bogato obuen, uglavnom u zeleno, sa lepim ogrtaem zeleno-smeih
ara.
"Naa kraljica postaje sve mlaa", rekao je on, dobroudno se smeei. "ovek bi pomislio da si
obitavala u vilinskoj zemlji, roako."
Gvenvir se nasmejala. "Moda bi trebalo da nacrtam bore na licu, inae bi biskupi i svetenici
mislili da sam nauila arolije kakve ne dolikuju hrianki - ali takve ale ne pristoje u predveerje
velikog praznika. Pa, Morgana" - barem jednom je mogla da alom doeka svoju zaovu - "ti
izgleda mlaa od mene, a znam da si starija. U emu je tvoja magija?"
"Nema magije", odgovorila je Morgana svojim melodinim, dubokim glasom. "Samo imam
toliko toga na umu, u zemlji na kraju sveta, da mi se ini kao da vreme tamo ne protie, i zato,
moda, ni ne starim."
Kada ju je paljivije pogledala, Gvenvir je ipak mogla da na Morganinom licu primeti tragove
starenja; koa joj je jo bila svea i glatka, ali oko oiju je imala sitne bore, i kapci su joj bili
pomalo oputeni. Ruka koju je pruila Gvenviri bila je mrava i koata, tako da je prstenje
visilo. Morgana je barem pet godina starija od mene, pomislila je Gvenvir. Tog asa joj se
priinilo da njih dve nisu ene u srednjim godinama, nego one dve devojice koje su se srele u
Avalonu.
Lanselet je priao i prvo je pozdravio Morganu. Gvenvir nije mogla da poveruje da e opet
osetiti onu stranu ljubomoru... sad kad Elene vie nema... a Morganin mu je toliko star da
svakako nee doekati naredni Boi. ula je Lanseleta kako laska kroz smeh i Morganu kako
smehom odgovara.
Ali ona ne gleda Lanseleta kao ljubavnika... stalno gleda princa Akolona - i on je vrlo lep... pa,
mu joj je gotovo dvostruko stariji od nje... i Gvenvir je osetila pravedan prezir.
"Hajdemo za sto", rekla je, davi znak Kaju. "Galahad mora u pono da ode i bdi kraj svog
oruja; a moda bi, kao mnogi mladii, voleo da se pre toga malo odmori kako ne bi bio sanjiv..."
"Neu biti sanjiv, gospo", odgovorio je mladi, i Gvenvir je opet osetila ljubomoru. Tako bi
volela da je ovaj plavokosi mladi njen sin. Bio je visok, irokih ramena, krupniji nego to je
Lanselet ikada bio. Lice mu se naprosto blistalo od mnogo sapuna i duboke unutranje sree. "Ovde
mi je sve tako novo - Kamelot je divan grad, naprosto ne mogu da poverujem da je stvaran! A
doputovao sam ovamo sa svojim ocem - majka mi je itavog ivota govorila o njemu kao da je kralj
ili svetac, sasvim iznad svih ostalih smrtnika."
"Oh, Lanselet je ipak smrtan, Galahade", rekla je Morgana. "Kada ga bolje upozna, i tebi e to
biti jasno."
Galahad joj se utivo naklonio. "Vas se seam", rekao je. "Vi ste doli i odveli Nimui od kue, i
majka je plakala - je li moja sestra dobro, gospo?"
"Nisam je videla nekoliko godina", rekla je Morgana, "ali da joj se neto desilo, svakako bih
ula."
"Seam se samo da sam bio besan na vas, jer ste mi govorili kako u svemu greim - vi ste
delovali tako sigurno, a moja majka..."
"Majka ti je svakako rekla da sam zla arobnica." Nasmeila se - kao maka, pomislila je
Gvenvir - na Galahada crvenog kao rak. "Pa, Galahade, nisi ti prvi koji me smatra za takvu."
Nasmeila se i Akolonu, koji joj je tako otvoreno uzvratio osmeh da se Gvenvir zapanjila.
"Pa jeste li vi arobnica, gospo?" upitao je otvoreno Galahad.
"Pa", odgovorila je Morgana, opet sa onim makastim smekom, "tvoja majka je svakako imala
razloga da me smatra za arobnicu. Poto je ona sada pokojna, mogu ti rei istinu - Lanselete, je li
ti Elena ikada priala kako me je molila i preklinjala za amajliju koja bi skrenula tvoju panju na
nju?"
Lanselet se zagledao u Morganu, i Gvenviri se na trenutak uinilo da mu je lice puno bola.
"Zato zbija alu sa davno prolim danima, roako?"
"Oh, nije to ala", rekla je Morgana, i na trenutak je pogledala i Gvenvir u oi. "Mislila sam da
je vreme da prestane da slama srca po itavoj Britaniji i Galiji. I tako sam udesila va brak, i
nisam poalila, jer sada imate dobrog sina koji je naslednik kraljevstva mog brata. Da se nisam
uplela, ti bi zauvek ostao neenja, i jo bi nam svima lomio srca - zar ne, Gven?" znaajno je
upitala.
Znala sam. Samo nisam znala da e to Morgana tako otvoreno priznati... Gvenvir je iskoristila
povlasticu kraljice da promeni temu. "Kako je moja imenjakinja, tvoja mala Gvenvir?"
"Verena je sa Lajonelovim sinom", rekao je Lanselet, "i jednog dana bie kraljica Bretanje.
Svetenik je rekao da je srodstvo suvie blisko, ali da se to moe srediti velikim prilogom - skupo
sam platio crkvi da se ne buni, a platio je i Lajonel - maloj je svega devet godina i venanje e se
odrati tek kroz est godina, ili vie."
"A tvoja starija ker?" upitao je Artur.
"Ona je u manastiru, ser", odgovorio je Lanselet.
"Elena ti je tako rekla?" upitala je Morgana, i u oima joj se opet pojavio blesak zlobe. "Ona
zauzima mesto tvoje majke u Avalonu, Lanselete. Zar nisi znao?"
"Sve je to isto", pomirljivo je rekao on. "Svetenica iz Kue Devojaka nalik je monahinji svete
crkve, ive edno i u molitvama, i slue Bogu svaka na svoj nain." Brzo se obratio kraljici
Morgozi, koja im je prilazila. "Pa, tetka, ne mogu rei da se godine ne vide na tebi, ali svakako su
bile veoma ljubazne."
Koliko lii na Igrenu! Nasluala sam se ala o njoj i smejala sam joj se, ali sada zaista verujem
da je mladi Lamorak mogao da se zaljubi u nju! Morgoza je bila krupna i visoka, jo guste rie
kose, rasputene preko zelene haljine - na koju je utroena ogromna koliina svile, izvezene
biserjem i zlatnim nitima. U kosi joj je svetlucala tanka kruna sa blistavim topazom u sreditu.
Gvenvir je pruila ruke da zagrli roaku. "Koliko lii na Igrenu, kraljice Morgoza. Volela sam je i
esto je se seam."
"Dok sam bila mlaa, takva izjava bi u meni izazvala napad ljubomore, Gvenvir - bila sam
besna to je moja sestra Igrena lepa od mene i to joj se klanja toliko kraljeva i velikaa. Sada se
seam samo da je bila lepa i dobra, i milo mi je to jo liim na nju." Okrenula se da zagrli
Morganu, i Gvenvir je primetila da se njena zaova naprosto izgubila u naruju kupne
kraljice... Zato li sam se ikada plaila Morgane? Ona je tako siuna i samo je kraljica
beznaajnog kraljevstva... Morgana je nosila haljinu od obine tamne vune, a jedini ukrasi bili su
joj srebrna traka oko vrata i po jedna srebrna narukvica na svakoj ruci. Njena kosa, gusta i crna kao
i uvek, bila je jednostavno zaeljana oko glave.
Artur je priao da zagrli sestru i tetku. Gvenvir je uhvatila Galahada za ruku. "Ti e sedeti kraj
mene, roae." Da, to je sin kakvog je trebalo da rodim Lanseletu - ili Arturu..."Sad kad si upoznao
svog oca", rekla je poto su seli, "jesi li otkrio, kao to ree Morgana, da on nije svetac, ve ovek
vredan ljubavi?"
"Da, ali zar nisu i sveci takvi?" upitao je Galahad blistavih oiju. "Ne mogu da ga smatram za
obinog oveka, gospo, jer on je svakako vie od toga. I on je kraljevski sin, i siguran sam, kad bi
se za naslednika uzimao najbolji sin umesto najstarijeg, da bi on vladao Donjom Britanijom.
Mislim da su sreni ljudi kojima je otac najvei uzor", dodao je. "Imao sam vremena da
porazgovaram sa Gavenom - on je svog oca prezirao, ali o mom ocu svi govore samo sa
divljenjem!"
"U tom sluaju, nadam se da se nikada nee razoarati u njega", rekla je Gvenvir. Posadila je
Galahada izmeu sebe i Artura, kao to dolikuje usvojenom nasledniku kraljevstva; Artur je
odluio da kraj njega sedi kraljica Morgoza, kraj nje Gaven i Uven, Gavenov prijatelj i tienik,
kao to je Garet bio Lanseletov dok su svi bili mladi.
Kraj njih su sedeli Morgana i njen mu, a zatim ostali gosti; svi su bili rod, ali nije mogla da im
jasno razabere lica. Nakrivila je vrat i zakiljila da bi bolje videla, prebacujui sebi - od kiljenja e
poruneti - i brzo je protrljala bore oko oiju. Iznenada se upitala da nije njen nekadanji strah od
otvorenog prostora poticao upravo od kratkovidosti. Moda se plaila sveta samo zato to nije
mogla da ga vidi?
Obratila se Arturu preko Galahada, koji je unitavao hranu sa zdravim apetitom deaka koji jo
raste. "Jesi li poruio Kevinu da veera sa nama?"
"Da, ali poslao je odgovor da ne moe da doe. Poto nije u Avalonu, moda je odluio da ovaj
sveti dan provede na svoj nain. Pozvao sam i biskupa Patricijusa, ali on bdi u crkvi - sree ga
tamo u pono, Galahade."
"Mislim da je proglaenje za kralja svakako pomalo nalik proglaenju za svetenika", rekao je
Galahad; tog asa je nastupilo zatije za stolom, i njegov mladiki glas uo se sa kraja na kraj stola.
"Obojica se zaklinju da e sluiti Bogu i ljudima i da e postupati pravedno..."
"I ja sam uvek tako mislio, mome", odgovorio je Garet. "Neka bi Bog dao da uvek bude tako."
"Oduvek sam eleo da moji vitezovi budu potpuno pravedni", rekao je Artur. "Ne zahtevam da
budu i vernici, Galahade, ali nadam se da e svi biti dobri ljudi."
Javio se i Lanselet. "Moda e ovi mladii iveti u svetu gde je lake biti dobar", rekao je, a
Gvenviri se uinilo da je zvuao alosno.
"Ali ti jesi dobar, oe", rekao je Galahad. "irom i popreko ove zemlje pria se da si ti najvei
vitez kralja Artura."
Lanselet se nasmejao, nekako postieno. "Da - kao onaj saksonski junak koji je iupao ruku
udovitu iz jezera. Moja dela su stigla u pesmu zato to nisu dovoljno uzbudljiva za prianje kraj
vatre, zimi."
"Ali ti jesi ubio zmaja, zar ne?" upitao je Galahad.
"Oh, da - i zaista je bio uasna zver. Ali tvoj deda je uestvovao u tome isto koliko i ja", rekao je
Lanselet. "Gvenvir, gospo moja, nikada nismo imali tako dobru veeru za tvojim stolom..."
"Suvie je dobra", veselo je rekao Artur, trljajui se po trbuhu. "Kad bi ovakve sveanosti bile
ee, postao ih debeo kao neki od onih pivopija, saksonskih kraljeva. A sutra su Duhovi, i eka
nas jo jedna gozba, za jo vie sveta - ne znam kako moja gospa to uspeva!"
Gvenvir je osetila ponos. "Ova gozba je moj ponos, a sutranja e biti ser Kajev - meso za nju
ve se pee po dvoritima. Gospodaru Urijense, pa ti nisi ni probao meso..."
Urijens je odmahnuo glavom. "Uzeo sam krilce od neke ptice. Otkako mi je sin poginuo,
zarekao sam se da vie ne jedem svinjsko meso."
"Da li i tvoja kraljica deli tvoj zavet?" upitao je Artur. "Kao i uvek, Morgana kao da posti -
nikakvo udo to si tako niska i mrava, sestro!"
"Nije mi teko da ne jedem svinjetinu."
"Je li ti glas umilan kao i ranije, sestro? Poto Kevin nije mogao da nam se pridrui, moda bi ti
mogla da nam peva ili svira..."
"Da si mi ranije rekao, ne bih ovoliko jela. Sada ne mogu da pevam. Moda kasnije."
"Hajde, onda, ti, Lanselete", rekao je Artur.
Lanselet je slegnuo ramenima i dao znak posluzi da donesu harfu. "Kevin e sutra pevati ovo -
ja mu nisam ni prineti. Zapisao sam rei od jednog saksonskog pesnika. Jednom sam rekao da bih
mogao da ivim sa Saksoncima, ali ne i sa onim to oni smatraju muzikom. Ipak, kad sam lane
iveo meu njima, uo sam ovu pesmu i plakao sam dok sam je sluao, a onda sam pokuao da je,
ma koliko trpavo, prevedem na na jezik." Ustao je da bi uzeo malu harfu. "Posveujem je tebi,
kralju moj", rekao je, "jer govori o tuzi koju sam upoznao dok sam iveo daleko od dvora i od svog
kralja - ali muzika je saksonska. Ranije sam mislio da su sve njihove pesme o ratovima i bitkama."
Poeo je da svira tihu, alosnu melodiju; prsti mu nisu bili veti kao Kevinovi, ali tubalica je
imala svoju mo, koja je postepeno utiala sve prisutne. Lanselet je pevao promuklim glasom
oveka koji nije uio pevanje:

Koja tuga je nalik na tugu onoga ko je usamljen?
Jednom sam bio u drutvu kralja koga sam voleo,
i ruke su mi oteale od poklona koje mi je dao,
a srce mi je otealo od zlata njegove ljubavi.
Kraljevo je lice kao sunce svima oko njega,
ali sada mi je srce prazno
i lutam sam po svetu.
Gajevi cvetaju,
drvee i livade bujaju,
ali kukavica, najtunija ptica,
jeca od usamljenike tuge izgnanstva,
a sada i moje srce luta,
u potrazi za onim to vie nikada nee videti;
sva lica su mi slina ako ne mogu da vidim lice svog kralja,
i sve zemlje su mi sline kada ne mogu da vidim jedra polja i livade svog doma.
I zato u ustati i poi za svojim srcem u lutanje
za onim to je za mene blistava livada doma
kada ne mogu da vidim lice svog kralja
i kada mi je ruka optereena samo zlatnom narukvicom,
a srce mi je prazno bez njegove ljubavi.
I tako u lutati
ribarskim stazama
i stazama velikih kitova
i dalje, kroz zemlje talasa
bez ikoga da mi pravi drutvo
osim seanja na one koje sam voleo
i na pesme koje sam pevao kad mi je srce bio puno,
i na usamljeni doziv kukavice.

Gvenvir je sagnula glavu da sakrije suze. I Artur je pognuo glavu, sakrivi oi rukom. Morgana
je zurila u prazno i Gvenvir je na njenom licu ugledala tragove suza. Artur je ustao i obiao oko
stola; zagrlio je Lanseleta i obratio mu se drhtaivm glasom. "Ali sada si opet sa svojim kraljem i
prijateljem, Galahade."
Gvenvir je osetila staru gorinu u srcu.
Pevao je o svom kralju, a ne o svojoj kraljici i ljubavi. Njegova ljubav prema meni nikada nije
bila vie nego deo ljubavi prema Arturu. Zatvorila je oi da ih ne bi videla kako se grle.
"Bilo je divno", tiho je rekla Morgana. "Ko bi i pomislio da saksonski grubijani mogu da
stvaraju takvu muziku - mora da je to ipak Lanseletovo delo..."
Lanselet je odmahnuo glavom. "Muzika je njihova. Rei su samo jadan odjek njihovih..."
Javio se glas koji kao da je bio tihi odjek Lanseletovog. "Ima meu Saksoncima i muziara i
pesnika, a ne samo ratnika, gospo." Gvenvir se okrenula ka glasu. Mladi u tamnoj odei, vitak,
crnokos, ostalo nije mogla da vidi; samo je glas, uprkos blagom prizvuku severnjakog naglaska,
zvuao potpuno isto kao Lanseletov, imao je isti ton i visinu.
Artur mu je dao znk da prie. "Za mojim stolom sedi neko koga ne poznajem - a na poorodinoj
veeri to nije u redu. Kraljice Morgoza...?"
Morgoza je odmah ustala. "Nameravala sam da ti ga predstavim pre nego to sednemo za sto, ali
bio si suvie obuzet razgovorom sa starim prijateljima, kralju moj. Ovo je Morganin sin, koji je
odrastao usvojen na mom dvoru - Gvideon."
Mladi je priao i naklonio se. "Kralju Arture", rekao je, i dalje glasom toliko nalik na
Lanseletov. Gvenvir je na trenutak osetila vrtoglavu radost: ipak je ovo Lanseletov sin, a ne
Arturov - a onda se setila da je Morganina tetka, Vivijen, bila Lanseletova mati.
Artur je zagrlio mladia. Govorio je neto, ali toliko tihim i drhtavim glasom da se na dva
koraka odatle nije nita ulo. "Sin moje voljene sestre bie primljen na mom dvoru kao roeni sin,
Gvideone. Hodi i sedi kraj mene, mome."
Gvenvir je pogledala Morganu. Imala je crvene mrlje na obrazima, jake kao da su nacrtane, i
grizla je donju usnu sitnim, otrim zubima. Zar je mogue da je Morgoza nije upozorila da e
predstaviti njenog sina ocu - ne, zapravo kralju, otro je podsetila sebe Gvenvir; nema razloga da
misli kako deko ima ikakvog pojma ko mu je otac. Mada, ako se ikada pogledao u ogledalu,
svakako je zakljuio, kao i svi koji ga vide, da je Lanseletov sin.
Ipak nije deak. Mora da mu je najmanje dvadeset pet godina; odrastao je ovek.
"Tvoj roak, Galahad", rekao je Artur, i Galahad je smesta pruio ruku.
"Ti si blii rod kralju nego ja, roae - ti ima vee pravo da bude na mom mestu", rekao je sa
deakom otvorenou. "udim se kako to da me ne mrzi!"
Gvideon se nasmeio. "A otkuda zna da te ne mrzim, roae?" a Gvenvir se prepala, sve dok
nije ugledala njegov osmeh. Da, on je zaista Morganin sin, ima isti onaj maiji osmeh kao ona
ponekad! Galahad je mirnuo, ali brzo je zakljuio da je u pitanju ala. Gvenvir je naprosto mogla
da mu ita misli - je li ovo sin mog oca, je li Gvideon kopile mog oca i kraljice Morgane? Delovao
je i povreeno, kao kue koje je prilo maui repom i bilo oterano.
"Ne, roae", rekao je Gvideon, "to to misli nije istina." Gvenvir je osetila da joj dah zastaje u
grlu kad je zakljuila da momak ima isti osmeh kao Lanselet, od koga se mrano i ozbiljno lice
pretovrilo u olienje veselosti, kao da ga je obasjao zrak sunca.
"Nisam... nije..." pokuao je da se brani Galahad.
"Ne", ljubazno je rekao Gvideon, "nisi nita rekao, ali vrlo je jasno ta si pomislio, i ta sigurno
misle svi ovde prisutni." Podigao je glas, tek malo, glas toliko nalik na Lanseletov, uprkos blagom
severnjakom naglasku: "U Avalonu, roae, srodstvo se rauna po enskoj liniji. Ja potiem od
kraljevske loze Avalona, i to mi je sasvim dovoljno. Bilo bi glupo da neki mukarac tvrdi kako je
otac deteta jedne visoke svetenice Avalona. Ali naravno, kao i veina ljudi, voleo bih da znam ko
mi je otac, a ono to ti misli ve sam esto uo - da sam Lanseletov sin. Na slinost sa njim esto
su mi skretali panju - pogotovo meu Saksoncima, gde sam proveo tri godine uei da budem
ratnik", dodao je. "Tvoj ugled meu njima, ser Lanselete, uopte nije opao sa godinama! Ne mogu
da nabrojim koliko mi je ljudi reklo da uopte nije sramota biti kopile takvog oveka, ser!"
Nasmejao se, smehom koji je bio jezivi odjek smeha oveka kome je govorio, i kao da je i
Lanseletu bilo neprijatno. "Ali na kraju sam uvek morao da im kaem kako nisu u pravu. Od svih
ljudi u ovom kraljevstvu koji su me mogli zaeti, za samo jednog znam da mi nije otac. I eto,
moram vas obavestiti da je u pitanju samo porodina slinost. Ja sam ti roak, Galahade, a ne brat."
Mirno se zavalio u stolici. "Hoe li te biti veoma sramota to e svi koji nas vide misliti da jesam?
Na kraju krajeva, ne moemo svakome koga sretnemo da objanjavamo istinu."
Galahad je delovao zbunjeno. "Ne bi mi smetalo ni da si mi zaista brat, Gvideone."
"Ali onda bih bio sin tvog oca i verovatno bih ja bio naslednik prestola", rekao je Gvideon i
nasmeio se - i Gvenviri je sinulo da on istinski uiva u nelagodnosti koju je izazvao u itavom
drutvu; zaista je Morganin sin, makar po tom prizvuku zlobe.
Progovorila je Morgana, onim svojim tihim glasom koji se ipak svuda uo. "Ni meni ne bi bilo
neprijatno da te je zaeo Lanselet, Gvideone."
"Verovatno ne bi, gospo", rekao je Gvideon. "Oprosti mi, gospo Morgana. Oduvek sam majkom
zvao samo kraljicu Morgozu..."
Morgana se nasmejala. "Ako ti ja ne liim na majku, Gvideone, znaj da ni ti meni ne lii na
sina. Drago mi je zbog ovog porodinog skupa, Gvenvir", rekla je. "Moglo mi se desiti da se
sretnem sa svojim sinom sutra, pri velikoj gozbi, bez ikakvog upozorenja."
"Mislim da bi svaka ena bila ponosna na ovakvog sina", rekao je Urijens, "a to se tie tvog
oca, ko god da je on bio, mladi Gvideone, ne ide mu u prilog to se nije oglasio."
"Oh, ne bih ba rekao", odvratio je Gvideon, i Gvenvir je primetila da je na trenutak pogledao ka
Arturu. Ko zna zato govori da ne zna ko mu je otac, ali svakako lae. Ko zna zato, osetila je
nelagodnost. Ali koliko bi jo neprijatnije bilo kad bi upitao Artura zato on, njegov sin, nije
proglaen za naslednika.
Avalon, to prokleto mesto! Poelela je da itavo ostrvo potone u more, kao zemlja Is iz drevne
prie, i da vie nikad niko ne uje za njega!
"Ali ovo je Galahadovo vee", rekao je Gvideon, "A ja mu otimam panju. Hoe li bdeti kraj
oruja noas, roae?"
Galahad je klimnuo glavom. "To je obiaj pred proglaenje za Arturovog viteza."
"Ja sam bio prvi", rekao je Garet, "i to je dobar obiaj. ini mi se da je to najblie to obian
vernik moe prii sveteniku - da se zakune kako e uvek sluiti svom kralju i svojoj zemlji i svom
Bogu." Nasmejao se. "Kako sam bio glup madi - gospodaru Arture, jesi li mi ikada oprostio to
sam odbio tvoju ponudu da me lino proglasi za viteza, nego sam traio da to uini Lanselet?"
"Da ti oprostim? Ja sam ti zavideo, mome", nasmeio se Artur. "Zar misli da ne znam da je
Lanselet mnogo vei ratnik nego ja?"
Prvi put se oglasio Kaj, a lice puno oiljaka iskrivilo mu se od osmeha. "Rekao sam mu tada da
je dobar borac i da e biti dobar vitez, ali da dvoranin od njega nikada nee postati!"
"Utoliko bolje", odmah je rekao Artur. "Sam Bog zna da mi je takvih dosta!" Nagnuo se da bi se
obratio Galahadu. "Da li bi vie voleo da te za viteza proglasi tvoj otac, Galahade? On je proglasio
mnogo mojih vitezova..."
Deko je pognuo glavu. "Ser, to treba da odlui moj kralj. Ali meni se ini da vitetvo potie od
Boga i da nije vano ko ga dodeljuje. Ja... nisam mislio tako kako zvui, ser - hou da kaem, zavet
se daje kralju, ali je upuen i Bogu..."
Artur je polako klimnuo glavom. "Znam ta si mislio, mome. Vrlo slino je i sa kraljem - on se
zaklinje da e vladati svojim narodom, ali zavet se ne daje narodu ve Bogu..."
"Ili Boginji", dodala je Morgana, "koja je simbol zemlje kojom e kralj vladati." Pogledala je
pravo Artura i ovaj je oborio pogled. Gvenvir se ugrizla za usnu... Morgana podsea Artura na
zavet koji je dao Avalonu - prokleta bila! Ali to je odavno prolost i Artur je sada hrianski kralj...
i vlast nad njima ima samo Bog.
"Svi emo se moliti za tebe, Galahade, kako bi postao dobar vitez, a jednog dana i dobar kralj",
rekla je Gvenvir.
"Kad polae takvu zakletvu, Galahade", rekao je Gvideon, "ti na neki nain sklapa Veliki Brak
sa zemljom, kao nekadanji kraljevi. Ali verovatno nee biti na tako tekoj probi."
Mladi je porumeneo. "Moj kralj Artur osvojio je svoj presto u boju, roae, ali ja sada ne mogu
da se tako dokaem."
"Moglo bi se neto i upriliiti", tiho je rekla Morgana, "a ako e vladati i Avalonom kao i
hrianskim zemljama, jednog dana te i to eka, Galahade."
Galahad je odluno stegao usne. "Neka bi to vreme dolo to kasnije - ti e, gospodaru moj,
svakako iveti jo mnogo godina - a do tad e svi stari narodi koji jo veruju da moraju da potuju
pagansku veru svakako nestati."
"Ne verujem", rekao je Akolon, i to je bilo prvi put da je progovorio te veeri. "Sveti gajevi jo
stoje, a u njima se stara vera potuje jednako kao i na poetku sveta. Mi ne ljutimo Boginju
uskraivanjem potovanja, jer bi se inae okomila na ljude, unitila etvu i pomraila i samo sunce
koje nam daje ivot."
Galahad je bio zapanjen. "Ali ovo je hrianska zemlja! Zar do vas nisu stigli svetenici da vam
pokau kako zli, stari bogovi meu kojima obitava i avo vie nemaju moi? Biskup Patricije mi je
rekao da su svi sveti gajevi poseeni!"
"Nisu", rekao je Akolon, "i nee ni biti dok god je moj otac iv, i ja posle njega."
Morgana je zaustila da progovori, ali Gvenvir je primetila da joj je Akolon poloio ruku na
nadlanicu. Nasmeila mu se i outala. Gvideon je nastavio razgovor. "A nisu ni u Avalonu, gde
Boginja ivi. Kraljevi dolaze i odlaze, ali Boginja e biti vena."
Kakva teta, pomislila je Gvenvir, to je ovaj lepi mladi paganin! Pa, Galahad je dobar i
poboan hrianski vitez, i bie hrianski kralj! No, dok je pokuavala da se utei time, osetila je
talas jeze.
Kao da su ga Gvenvirine misli uznemirile, Artur se nagnuo ka Gvideonu, naizgled uznemiren.
"Da li si doao na dvor da bi postao moj vitez, Gvideone? Ne moram da ti kaem kako je sin moje
sestre uvek dobrodoao meu vitezove."
"Priznajem da sam ga zato dovela", rekla je Morgoza, "ali nisam znala da e ovo biti
Galahadova velika sveanost. Ne bih htela da mu umanjimo slavlje. Neka druga prilika e nam
sasvim odgovarati."
Galahad je bio velikoduan. "Nee mi smetati da bdim i zakunem se sa svojim roakom."
Gvideon se nasmejao. "Suvie si velikoduan, roae", rekao je, "ali vidi se da malo zna o
kraljevanju. Kraljev naslednik mora biti proglaen sam, bez ikoga ko bi delio panju sa njim. Ako
bi nas Artur obojicu proglasio za vitezove, a ja sam dosta stariji i veoma liim na Lanseleta - pa,
ionako se dovoljno govorka o mom poreklu; ne bi valjalo da time bacimo senku na tvoje
proglaenje. Ni na moje", dodao je, smejui se.
Morgana je slegnula ramenima. "Ionako e se svata priati o kraljevom roaku, Gvideone. Daj
im malo sveeg mesa za vakanje!"
"Jo neto", vedro je rekao Gvideon. "Ni sluajno ne nameravam da bdim kraj svog oruja u
hrianskoj crkvi. Ja potiem iz Avalona. Ako me Artur primi meu svoje vitezove ovakvog kakav
sam, dobro; ako me ne primi, i to je dobro."
Urijens je podigao vornovate starake ruke kako bi pokazao izbledele zmije. "Ja sedim za
Okruglim Stolom bez ikakvog hrianskog zaveta, pastore."
"I ja", rekao je Gaven. "Mi smo svoju viteku titulu osvojili u vreme ratova, i nisu nam bile
potrebne ovakve sveanosti. Ima nas dosta kojima bi teko palo kad bi nas primoravali na te
dvorjanske kerefeke."
"ak i ja bih", dodao je Lanselet, "pomalo oklevao da polaem te hrianske zavete, jer ja sam
grean ovek. Ipak, ja sam Arturov do smrti, i on to zna."
"Boe sauvaj da ikada zaboravim", nasmeio mu se Artur. "Ti i Gaven ste stubovi mog
kraljevstva. Ako bih izgubio i jednog od vas, mislim da bi mi se presto raspao i sruio sa sve
Kamelotom!"
Podigao je glavu, jer su se utom otvorila vrata na drugom kraju dvorane, i uao je svetenik u
beloj odedi sa dvojicom mladia takoe obuenih u belo. Galahad je spremno ustao. "Sa tvojim
doputenjem, gospodaru moj..."
I Artur je ustao, zagrlivi svog naslednika. "Blagosloven bio, Galahade. Idi na svoje bdenje."
Deko se naklonio i okrenuo se da zagrli i oca; Gvenvir nije ula ta mu je Lanselet rekao.
Pruila je ruku i Galahad se sagnuo da je poljubi. "Dajte mi svoj blagoslov, gospo."
"Uvek, Galahade", rekla je Gvenvir, a Artur je na to dodao: "Videemo se u crkvi. Mora bdeti
sam, ali doi emo da te obiemo."
"Suvie me poastvuje, kralju moj. Zar ti nisi bdeo pred krunisanje?"
"Jeste, jo kako", nasmeila se Morgana, "ali na sasvim drugaiji nain."

Kada je itavo drutvo polo ka crkvi, Gvideon je malo zaostao kako bi se naao kraj Morgane.
Ona je podigla pogled ka svom sinu - nije bio visok kao Artur, koji se uvrgao na Pendragona, ali u
poreenju sa njom izgledao je veoma visok.
"Nisam oekivala da te sretnem ovde, Gvideone."
"Ni ja nisam oekivao da u biti tu, madam."
"ula sam da si se borio u poslednjem ratu, i to meu Arturovim saksonskim saveznicima.
Nisam znala da si i ratnik."
On je slegnuo ramenima. "Nisi imala prilike da sazna mnogo ta o meni, gospo."
"Da li me mrzi to sam te napustila, sine moj?" upitala je Morgana potpuno neoekivano, ni
sama ne znajui ta e rei sve dok nije zaula svoj glas.
Gvideon je oklevao sa odgovorom. "Moda - moda, dok sam bio mnogo mlai", konano je
odgovorio. "Ali ja sam dete Boginje, i to to nisam imao ovozemaljske roditelje kraj sebe nateralo
me je da stvarno postanem takav. Sada ti nita ne zameram, Gospo od Jezera."
Morgana se na trenutak izgubila u izmaglici; kao da je kraj nje stajao mladi Lanselet... sin ju je
blago pridrao da ne padne.
"Pazi, ovde je staza neravna..."
"Kako su svi u Avalonu?" upitala je Morgana.
"Ninijan je dobro", rekao je on. "Sada vie nisam u dodiru ni sa kim drugim odande."
"Jesi li sreo tamo Galahadovu sestru, devojku po imenu Nimui?" Namrtila se, pokuavajui da
proceni koliko Nimui sada ima godina. Galahadu je esnaest - Nimui sada ima najmanje etrnaest,
gotovo je odrasla.
"Ne znam je", rekao je Gvideon. "Stara svetenica-prorok - Ravena, zar ne? - odvela ju je u
utanje i samou. Nijedan mukarac ne sme da joj vidi lice."
Pitam se zato je Ravena to uinila. Morgana se iznenada stresla, ali je to prikrila. "Kako je
Ravena? Je li dobro?"
"Nisam uo nita loe", rekao je Gvideon, "mada, kad sam je poslednji put video na
sveanostima, izgledala je starija i od samih hrastova. Ipak, glas joj je bio mlad i umilan. Ali nikada
nisam nasamo razgovarao sa njom."
"Sa njom nije razgovarao nijedan ivi mukarac, Gvideone, a veoma malo ena. ivela sam
tamo dvanaest godina, a glas sam joj ula svega pet ili est puta." Nije elela da pria ni da misli o
Avalonu, i zato je promenila temu, trudei se da joj glas deluje oputeno: "Znai, ratovao si rame
uz rame sa Saksoncima?"
"Da, u Bretanji - proveo sam neko vreme na Lajonelovom dvoru. Lajonel je mislio da sam
Lanseletov sin i traio je da ga oslovljavam sa 'strie', a ja ga nisam razuveravao. Lanseletu nee
nita koditi da se misli kako je napravio jedno-dva kopileta. A Saksonci oko Ceardiga dali su mi
svoje ime. Lanseleta su nazvali Vilinska Strela - oni daju ime svakome ko postigne neto naroito.
Mene su prozvali Mordred - to bi na naem jeziku znailo neto kao 'Smrtonosan Savet' ili 'Zao
Savet', i sve mi se ini da posredi nije neki kompliment!"
"Nije potrebna velika mudrost da bi ispao pametniji od Saksonaca", rekla je Morgana, "ali reci
mi, ta te je navelo da doe ovamo pre vremena koje sam ja odabrala?"
Gvideon je slegnuo ramenima. "Mislio sam da bi trebalo da vidim svog suparnika."
Morgana se uplaeno osvrnula. "Ne govori to naglas!"
"Nemam razloga da se plaim Galahada", tiho je nastavio on. "Ne izgleda mi kao neko ko e
poiveti dovoljno dugo da bi vladao."
"Je li to Vid?"
"Nije mi potreban Vid da bih znao da je neophodan neko jai od Galahada da bi seo na presto
Pendragona", rekao je Gvideon. "Ali ako e te to umiriti, gospo, tako mi Svetog Kladenca, Galahad
nee umreti od moje ruke. Ni od tvoje", dodao je kad je video kako se stresla. "Ako ga Boginja ne
eli na prestolu novog Avalona, mislim da to treba da prepustimo njoj."
Na trenutak je poloio ruku Morgani na rame; ma koliko dodir bio nean, ona se opet stresla.
"Hodi", rekao je on, i Morgani se uinilo da mu je glas jednako saoseajan kao kod svetenika
koji daje razreenje. "Hajde da odemo i vidimo mog roaka kako bdi. Ne bi bilo pravo da mu ita
pokvari ovako lep trenutak u ivotu. Moda ih nee imati jo mnogo."

5.
Ma koliko esto dolazila u Kamelot, Morgoza od Lotije nikada se nije umarala od dvorskog
ivota. Sada je znala da e, kao Arturu podreena kraljica i majka jednog od prve trojice njegovih
vitezova, dobiti poasno mesto na turniru. Sedela je u crkvi kraj Morgane; na kraju slube Galahad
e biti proglaen za viteza, a sada je kleao kraj Artura i Gvenvir, bled, ozbiljan i sav blistav od
uzbuenja.
Biskup Patricije lino je doao iz Glastonberija da odslui misu za Duhove u Kamelotu; sada je
stajao pred njima u beloj odedi i pevao: "U Tvoje ime nudimo ovaj hleb, telo Tvoje..."
Morgoza je zaklonila usta punakom akom, prikrivajui zevanje. Ma koliko esto poseivala
hrianske sveanosti, nikada nije razmiljala o njima; nisu bile ak ni zanimljive kao sveanosti u
Avalonu, gde je ivela kao dete. No, ona je jo od svoje etrnaeste godine smatrala da su svi bogovi
i sve vere samo igra za odrasle ljude. Nita od toga nema veze sa stvarnim ivotom. Ipak, kad god
je dolazila na Duhove redovno je bila na misi, najvie zbog Gvenvir - ona joj je bila domaica,
Vrhovna kraljica i roaka, na kraju krajeva - i sada je, zajedno sa itavom kraljevskom porodicom,
pola da primi priest. Morgana, koja je sedela kraj nje, bila je jedina sa itavog dvora koja nije
pola ka oltaru. Vrlo glupo od nje, dokono je pomislila Morgoza. Ne samo da se time izdvaja od
obinih ljudi, nego i mnogi poboni dvorjani smatraju da je ona vetica i arobnica, a meu sobom
je nazivaju i gorim imenima. Uostalom, kao da je priee neto strano! Jedna verska la ista je
kao i druga, zar ne? Kralj Urijens imao je mnogo bolje oseanje za prikladnost, mada je Morgoza
smatrala da on nije nita vei vernik od Gvenvirine make ljubimice. Oko ruku je nosio zmije
Avalona, pa ipak je, zajedno sa svojim sinom Akolonom, poao ka oltaru.
No, kada je doao red na zavrnu molitvu, ukljuujui i onu za mrtve, otkrila je da su joj se oi
ispunile suzama. Nedostajao joj je Lot - njegova cinina veselost, njegova neobina odanost;
uostalom, podario joj je etiri divna sina. Gaven i Garet su kleali u blizini, jer pripadaju Aturovom
dvoru - Gaven je, kao i uvek, bio tik uz Artura, a Garet sa svojim bliskim prijateljem, Morganinim
pastorkom Uvenom; ula je Uvena da se Morgani obraa kao majci i razabrala je u njenom glasu
istinski materinski prizvuk dok je razgovarala sa njim - a oduvek je mislila da Morgana nije
sposobna za tako neto.
Uz utnje haljina i tiho zveckanje maeva u kanijama, svi prisutni su poustajali i poli u
crkvenu portu. Gvenvir, mada nekako izmodena, i dalje je bila lepa, sa dugakim, zlatnim
pletenicama preko ramena i sa zlatnim pojasom na svilenoj haljini. I Artur je sjajno izgledao. O
boku je nosio Ekskalibur u kanijama - onim istim starim, crvenim kanijama koje je imao ve preko
dvadeset godina. Gvenvir je svakako mogla da mu odavno izveze nove, mnogo lepe, pomislila je
Morgoza.
Galahad je kleknuo pred kralja; Atur je uzeo od Gavena veoma lep ma. "Ovo je za tebe, dragi
moj roae i usvojeni sine." Dao je znak Gavenu, koji je privrstio ma oko mladievog pojasa.
Galahad je podigao pogled i deaki se nasmeio. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Nadam se da u ga
nositi uvek i samo u tvojoj slubi."
Artur mu je poloio obe ruke na glavu. "Rado te primam u druinu Okruglog stola, Galahade, i
proglaavam te za viteza. Budi uvek veran i pravedan, i slui prestolu i pravednim ciljevima."
Podigao je mladia, zagrlio ga i poljubio. Gvenvir ga je takoe poljubila, i njih troje su poli prema
turnirskoj poljani, a ostali za njima.
Gvenvir se nala izmeu Morgane i Gvideona, a Urijens, Akolon i Uven bili su odmah iza njih.
Poljana je bila okiena zelenim granjem i raznobojnim trakma, a organizatori su urili na sve
strane. Primetila je Lanseleta kako grli Galahada i predaje mu novi, sasvim beli tit. "Hoe li se
Lanselet danas boriti?" upitala je.
"Mislim da nee", odgovorio je Akolon. "uo sam da e biti glavni sudija; ionako je ve previe
puta pobeivao na turnirima. Meu nama reeno, on vie i nije tako mlad, a ugledu kraljionog
miljenika ne bi mnogo koristilo da ga iz sedla izbaci neki junoa to je tek postao vitez. uo sam da
ga je Garet ve vie puta pobedio, a jednom i Lamorak..."
Morgoza se nasmeila. "Lepo od Lamoraka to se uzdrava da se hvali tom pobedom - malo je
ljudi koji bi utali o tome kako su nadjaali Lanseleta, makar i u turnirskom boju!"
"A ja mislim da bi veina mladih vitezova bila veoma nesrena pri pomisli da Lanselet vie nije
kralj turnira. On im je uzor i junak", tiho je rekla Morgana.
Gvideon se nasmejao. "Hoe da kae da mladi jeleni ne ele da izazovu viteza koji je Kralj
Jelen meu njima?"
"Mislim da za starije vitezove vai upravo to", rekao je Akolon, "a to se tie mladih, malo koji
ima dovoljno iskustva i znanja da bi smeo da ga izazove. On jo ima emu da ih naui."
"Ja ga ne bih izazivao", tiho je rekao Uven. "Mislim da nema viteza na ovom dvoru koji ne voli
Lanseleta. Garet sada moe da ga pobedi u svako doba, ali nee da ga sramoti na Duhove; a sa
Gavenom je uvek bio ravan. Jednom su se na Duhove njih dvojica borili vie od sata, i Gaven mu je
jednom izbio ma iz ruke. Ne znam da li bih mogao da ga savladam prsa u prsa, ali on e ostati
najbolji sve dok je iv, i svi emo se postarati da tako bude."
"Izazovi ga jednog dana", nasmejao se Akolon. "Ja sam to jednom uinio, i ispraio me je za
manje od pet minuta! On moda jeste star, ali je i dalje vet i snaan."
Otpratio je Morganu i Urijensa do sedita koja su im odreena. "Uz vau dozvolu, idem da se
prijavim za turnir dok ne bude kasno."
"Ja takoe", rekao je Uven, saginjui se da poljubi oca u ruku. Potom se obratio Morgani.
"Majko, ja nemam svoju gospu. Hoe li mi dati neto da ponesem kao amajliju?"
Morgana mu se sa ljubavlju nasmeila i dala mu traku sa rukava, a on ju je obmotao oko miice.
"Odluio sam da izazovem Gvena na takmienje u snazi."
"Gospo Morgana", veselo je rekao Gvideon, "bolje povuci poklon - zar e dozvoliti da ga tako
lako izgubi?"
Morgana je pogledala Akolona i nasmejala se. Morgoza je primetila kako joj je lice
oivelo. Uven je njen sin, mnogo vie nego Gvideon; ali Akolon joj je, jasno se vidi, mnogo vie od
toga, pomislila je. Pitam se da li stari kralj zna - i da li mu je svejedno.
Priao im je Lamorak, i Morgoza je bila polaskana - na poljani je bilo mnogo lepih ena, mogao
je uzeti amajliju od bilo koje, ali je ipak, pred svima, pred itavim Kamelotom, njen dragi mladi
priao da se pokloni pred njom.
"Gospo moja, hoe li mi dati amajliju?"
"Sa zadovoljnstvom, mili." Dala mu je jednu ruu iz buketa koji je nosila na grudima. On je
poljubio cvet; pruila mu je i ruku da je poljubi, prijatno svesna da je njen mladi vitez jedan od
najlepih meu prisutnma.
"Ti kao da si zaarala Lamoraka", rekla je Morgana, i iako mu je maloas javno dala amajliju,
Morgoza je od njenog hladnog glasa porumenela.
"Zar misli da mi trebaju ini i arolije, roako?"
Morgana se nasmejala. "Ja bih upotrebila sasvim drugu re. Mladii, izgleda, najvie ele samo
lepo lice."
"Pa, Morgana, Akolon je mlai od tebe, a svakako si ga opinila do te mere da mu mlae ene
uopte ne padaju na pamet - niti lepe. Ja sam poslednja koja bi ti prebacivala, mila. Udata si protiv
svoje volje, a mu bi po godinama mogao da ti bude deda."
Morgana je slegnula ramenima. "Ponekad mislim da Urijens zna - moda mu je milo to imam
ljubavnika koji me nee nagovarati da ga ostavim."
Pomalo oklevajui - nije postavila Morgani nijedno lino pitanje jo otkako se rodio Gvideon -
Morgoza je ipak morala da pita. "Znai, ti i Urijens ste u svai?"
Morgana je opet slegnula ramenima. "Misim da Urijensu nije dovoljno stalo do mene da bi bio u
svai."
"Kako ti se dopada Gvideon?" upitala je Morgoza.
"Plai me", rekla je Morgana. "Ipak, bilo bi teko ne pasti pod njegove ini."
"A ta si oekivala? Ima Lanseletovu lepotu i tvoju snagu umna - a i ambiciozan je."
"Kako je udno to ti poznaje mog sina bolje nego ja", rekla je Morgana sa toliko gorine u
glasu da je Morgoza, kojoj je ve navrh jezika bio otar odgovor - Morgana ga je napusitla, zato se
sad udi? - umesto toga samo potapala roaku po nadlanici. "Oh, mila, im deak preraste majino
krilo, svi ga poznaju bolje nego majka! Sigurna sam da i Artur i njegovi vitezovi, ak i tvoj Uven,
poznaju Gavena bolje nego ja, a njega uopte nije teko upoznti - tako je neverovatno jednostavan.
I da si ti podizala Gvideona, opet ga ne bi poznavala - rado priznajem da ja nisam uspela da ga
upoznam."
Morgana se samo nelagodno nasmeila. Okrenula se da pogleda turnir, koji je upravo poinjao;
klovnovi i dvorske lude izigravali su turnirsku bitku, maui svinjskim beikama umesto orujem i
donjim rubljem umesto titovima, a publika se valjala od smeha. Na kraju su se naklonili svi
zajedno, a Gvenvir im je, istim pokretom kao to e kasnije predati nagrade prvim pobednicima,
bacila pune ake slatkia. Pobili su se oko njih, izazvavi jo smeha, a onda su otili, jer u kuhinji ih
je ekala obilna veera.
Heraldi su oglasili da e prva na programu biti borba izmeu kraljiinog miljenika, ser Lanseleta
od Jezera, i kraljevog, ser Gavena od Lotije. Kad su izili na poljanu, doekao ih je gromoglasan
pljesak - Lanselet je bio vitak, tamnoput i jo tako lep, uprkos borama na licu i sedima u kosi, da je
Morgani zastao dah.
Da, pomislila je Morgoza, gledajui njeno lice, jo ga voli, uprkos tolikim godinama. Moda ona
to ni ne zna, ali voli ga.
Borba je liila na paljivo uveban ples; borci su kruili jedan oko drugog, a maevi i titovi
resko su odzvanjali od udaraca. Morgoza nije primetila da je ijedan od njih imao i najmanju
prednost, i kada su na kraju spustili oruje, nalonili se Kralju i zagrlili se, obojicu je opet pozdravio
buran pljesak.
Potom su dole igre na konjima: prikazivanje vetine jahanja, kroenje divljeg konja - Morgoza
se nejasno seala kako je nekada Lanselet uinio neto slino, moda na Arturovom venanju - sve
joj se inilo tako davno. Potom su dole pojedinane borbe jahaa, sa zatupljenim kopljima, ali i
takva koplja mogu da izbace oveka iz sedla i poteno ga tresnu o ledinu. Jedan mladi je nezgodno
pao na nogu i vritao je od bolova dok su ga odnosili, a potkolenica mu je trala pod nemoguim
uglom. To je bila jedina ozbiljna povreda, ali bilo je i mnogo modrica, slomljenih prstiju,
oamuivanja, a jedan jaha je jedva izbegao da ga loe obueni konj ne ritne u glavu. Gvenvir je
na kraju podelila nagrade, a Artur je pozvao Morganu da i ona uestvuje u podeli.
Akolon je dobio jednu od nagrada za jahanje, i kada je priao da klekne i primi nagradu od
Morgane, Morgoza se zapanjila; odnekud iz gledalita uo se tih, ali jasan apat: "Vetice! Kurvo!"
Morgana je pocrvenela, ali ruke joj nisu zadrhtale dok je predavala pehar Akolonu. Artrur se
tiho obratio jednom komorniku. "Vidi ko je to bio!" i ovek je smesta otiao, ali Morgoza je bila
sigurna da u ovakvoj masi nikad nee moi da prepoznaju glas.
Kada se Morgana vratila da sedne pred poetak drugog dela turnira, bila je bleda i besna; ruke
su joj se tresle i teko je disala, valjda zbog stegnutog grla.
"Nemoj brinuti zbog toga, mila", rekla je Morgoza. "ta misli, kako sve zovu mene kad nastupi
nerodna godina, ili kad je neki razbojnik besan to smo ga uhvatili, pa ne moe vie da divlja
okolo?"
"Zar misli da mi je stalo ta taj ljam misli o meni?" odvratila je Morgana, ali Morgoza je znala
da je to samo gluma. "U mojoj zemlji me vole."
Drugi deo turnira poeli su saksonski ratnici, prikazujui vetinu rvanja. Svi su bili krupni i
maljavi, i to ne samo po licima nego i po itavom gotovo nagom telu; stenjali su, napinjali se i
znojili, steui i cimajui jedni druge snagom od koje se lome kosti. Morgoza se nagnula napred,
besramno uivajui u njihovoj mukoj snazi; ali Morgana je odvratila pogled, kao da se gadi.
"Ma hajde, Morgana, postaje edna kao naa kraljica. Kakav izraz lica!" Morgoza je zaklonila
oi od sunca i zagledala se ka poljani. "Izgleda da e glavna bitka uskoro poeti - gledaj! Je li ono
Gvideon? ta to smera?"
Gvideon je istrao na poljanu, jednim pokretom oterao heralda koji je poao ka njemu i oglasio
se snanim, jasnim glasom koji se dobro uo po itavoj poljani. "Kralju Arture!"
Morgoza je primetila da se Morgana sva zgrila, potpuno bleda, i da snano stee ogradu. ta je
taj momak smislio? Zar e napraviti scenu ovde, pred pola Arturovog naroda, i zahtevati da ga
prizna za svog sina?
Artur je ustao, i Morgozi se uinilo da je i njemu nelagodno, ali glas mu je jasno odzvanjao.
"Da, neae?"
"uo sam kako je obiaj da se na ovakvim turnirima dozvoljavaju izazovi, ako ih kralj dopusti.
Doao sam da izazovem na borbu ser Lanseleta!"
Lanselet je jednom rekao - Morgoza se jasno seala - da mu takvi izazovi zagoravaju ivot;
svaki junoa udi da izazove kraljiinog miljenika. Artur je odgovorio ozbiljnim glasom. "Takav je
obiaj, ali ne mogu da govorim u Lanseletovo ime. Ako pristane na borbu, ne mogu da je zabranim,
ali mora izazvati njega lino i zadovoljiti se njegovim odgovorom."
"Oh, prokleti deak!" gunala je Morgoza. "Nisam imala pojma ta namerava..." Ali Morgana je
naslutila da njenoj roaci ipak nije ba toliko neprijatno.
Podigao se vetar, i turnirsku poljanu je zaklonila praina. Gvideon je otiao do kraja niza
paviljona, gde je na klupi sedeo Lanselet. Nije se ulo ta su govorili, ali Gvideon se ljutito okrenuo
od njega. "Gospodo!" povikao je. "Uvek sam sluao kako je miljenikova dunost da prihvati svaki
izazov! Zahtevam da mi Lanselet izie na megdan ili neka mi preda svoju dunost! Da li je stekao
tu titulu vojnikom vetinom ili na neki drugi nain, gospodaru Arture?"
"Volela bih da je tvoj sin jo dovoljno mali da mogu da mu ispraim tur!" rekla je Morgoza.
"Zato krivi njega?" upitala je Morgana. "Zato ne krivi Gvenvir to je svog mua uinila tako
ranjivim? Svi u itavom kraljevstvu znaju da ona voli Lanseleta, ali njoj ne viu da je vetica i
kurva kad doe da deli nagrade!"
Dotle je Lanselet ustao i priao Gvideonu; odmerenim udarcem teke rukavice pogodio je
mladia preko usta. "Sada si mi dao razloga da ti iziem na megdan, mladi Gvideone. Sad emo
videti ko se plai borbe!"
"Zato sam i doao", odgovorio je Gvideon kao da nije osetio ni udarac ni uvredu, mada mu se na
licu videla krv. "ak ti priznajem da si prvi zadao ranu, ser Lanselete. Prikladno je da ovek tvojih
godina ima neku prednost."
Lanselet je neto rekao svojim pomonicima, i jedan od njih je zauzeo mesto glavnog sudije. Na
tribinama se ulo mrmljanje dok su Lanselet i Gvideon uzimali maeve i prilazili kralju da mu se
obredno naklone, ime bitka zvanino poinje. Ako u publici ima ikoga ko ne misli da su njih
dvojica otac i sin, pomislila je Morgoza, onda taj neko vrlo loe vidi.
Obojica su podigla maeve, lica skrivenih pod kacigama. Bili su u dlaku iste visine; mogli su se
razlikovati jedino po oklopima, jer Lanseletov je bio izubijan od mnogih bitaka, a Gvideonov
blistavo nov. Polako su kruili jedan oko drugog, a onda su jurnuli i Morgoza na trenutak uopte
nije mogla da prati pokrete maeva, toliko su bili brzi. Ipak, odmah se videlo da je Lanselet daleko
nadmoniji od mladia, i trenutak kasnije uspeo je da zada straan udarac. Gvideonu je polo za
rukom da ga doeka ivicom tita, ali ma je drala toliko snana ruka da se on zateturao, izgubio
ravoteu i pao punom duinom. Lanselet je odmah spustio ma i priao da mu pomogne da ustane.
Morgoza nije ula ta mu je rekao, ali pokret je bio potpuno dobroudan, u stilu: 'Je li ti sad dosta,
momak?'
Gvideon je pokazao tanak mlaz krvi na Lanseletovom runom zglobu, iz male posekotine koju
je uspeo da mu nanese. Glas mu je bio jasan.
"Ti si naneo prvu ranu, ser Lanselete, a ja drugu. Da pokuamo jo jednom?"
Nastupilo je opte mrmljanje neslaganja; u ovakvim borbama uvek se prestajalo kod prve
nanesene rane, poto je oruje bilo potpuno naotreno.
Kralj Artur je ustao. "Ovo je sveanost i turnirska borba, a ne dvoboj! Ne dozvoljavam da se na
ovakvom mestu izravnavaju stari rauni, osim ako se borite pesnicama i mougama! Nastavite ako
hoete, ali upozoravam vas: ako nako bude ozbiljno ranjen, obojica ete pasti u nemilost!"
Borci su se naklonili i razdvojili, opet kruei kako bi stekli prednost; potom su jurnuli kao
jedan, i Morgoza je dahnula od estine koju su obojica pokazivala. inilo joj se da e svakog asa
jedan od njih proburaziti onog drugog! Jedan borac je pao na kolena - na njegov tit se sruila kia
udaraca, maevi su zveknuli i kao da su srasli otricama, a onda je jedan poeo da se sputa sve
nie i nie, vrhom ka tlu...
Gvenvir je ustala i kriknula. "Ne dozvoljvam da se ovo nastavi!"
Artur je bacio na poljanu svoje ezlo: to je uvek bio znak da se borba smesta prekine, ali borci
ga nisu primetili, i sudije su morale da ih silom razdvoje. Gvideon je stajao odmoran i uspravan,
smeei se dok je skidao kacigu. Lanseletu je titonoa morao da pomogne kako bi ustao; teko je
disao, a niz lice su mu se slivali krv i znoj. Opet je nastupilo opte mrmljanje u publici, ak i meu
ostalim vitezovima; Gvideonova popularnost nije nimalo porasla time to je osramotio opteg
ljubimca.
No, on se ipak naklonio pred starijim vitezom. "Poastvovan sam, ser Lanselete. Doao sam na
ovaj dvor kao stranac, ak nisam ni vitez, i zahvalan sam ti to si me poduio u maevanju."
Njegov osmeh je bio istovetni odraz Lanseletovog. "Hvala vam, ser."
Lanselet je nekako smogao snage da se nasmei. Tog asa su toliko liili da je to bilo naprosto
neprijatno. "Veoma odvano si se borio, Gvideone."
"Pa onda", rekao je Gvideon, kleknuvi pred njim u prainu, "molim vas, ser, da me proglasite
za viteza."
Morgozi je zastao dah. Morgana je sedela kao okamenjena. No, sa mesta gde su sedeli Saksonci
doprlo je glasno odobravanje. "Sjajan gest! Mudro, mudro - kako sad da ga odbije, kad ga je ve
pohvalio kao borca!"
Lanselet je pogledao Artura. Kralj je nepomino sedeo, ali trenutak kasnije klimnuo je glavom.
Lanselet je dao znak titonoi, koji je doneo ma. Lanselet ga je uzeo i privrstio Gvideonu oko
pojasa. "Uvek ga nosi u slubi svog kralja i za pravedne ciljeve", rekao je stari vitez. Sada je bio
smrtno ozbiljan. Sa Gvideonovog lica nestalo je podsmeha i cinizma; bio je ozbiljan i ljubak,
netremice zagledan u Lanseleta, i Morgoza je primetila da mu usne drhte.
Morgoza je odjednom bila puna saoseanja prema njemu - kopile, ak ga ni otac nije priznao,
bio je usamljeniji nego i sam Lanselet nekada. Ko da ga krivi to je izveo itavu predstavu kako bi
ga roaci primetili? Trebalo je odavno da ga dovedemo na Arturov dvor, pomislila je, Artur je
mogao da ga prizna makar privatno kad ne sme javno. Kraljevski sin ne bi morao da radi ovakve
stvari.
Lanselet je poloio ruke Gvideonu na elo. "Uz dozvolu naeg kralja, primam te u asnu druinu
Okruglog Stola. Uvek slui naem kralju, i poto si ovu ast zasluio vie vetinom nego grubom
snagom - mada si i toga pokazao dosta - proglaavam te lanom druine, i dajem ti ime, ne
Gvideon, nego Mordred. Sada zauzmi svoje mesto meu Arturovim vitezovima."
Gvideon - ne, Mordred, trgla se Morgoza, jer davanje imena novom vitezu podjednako je
ozbiljan in kao i samo krtenje - Mordred je ustao i uzvratio Lanseletu zagrljaj. Izgledao je duboko
dirnut, kao da nije uo uzvike i pljesak. Kad je progovorio, glas mu se gotovo slomio. "Sada sam
osvojio najveu nagradu dana, ma koga proglasili za pobednika turnira, ser Lanselete."
"Ne", tiho je rekla Morgana Morgozi, "stvarno ga ne razumem. Ovo je poslednje to sam mogla
oekivati."

Nastupila je duga pauza dok su se vitezovi rasporeivali za zavrnu borbu. Neki su otili da piju
vode ili da na brzinu pojedu malo hleba; drugi su se okupljali u grupicama, raspravljajui na koju
stranu da se svrstaju; trei su poli da provere konje. Morgoza je krenula na poljanu, gde je ostalo
nekoliko mladia. Meu njima je primetila Gareta - bio je za glavu vii od svih. Mislila je da on
razgovara sa Lanseletom, ali kada je prila blie, videla je da su je oi prevarile; govorio je neto
Gvideonu, i glas mu je bio ljutit. Uspela je da uje samo par poslednjih rei.
"...ime ti je ikada naudio? Da ga tako osramoti pred itavim dvorom..."
Gvideon se na to nasmejao. "Ako naem roaku treba zatita pred dvorom punim prijatelja, neka
mu je Bog na pomoi kad se nae meu Saksoncima ili severnjacima! Ma hajde, usvojeni brate, ne
sumnjam da Lanselet ume da uva svoj ugled! Je li to jedino to ima da mi kae posle toliko
godina, brate, da me grdi to sam uznemirio nekoga koga toliko voli?"
Garet se nasmejao i vrsto zagrlio Gvideona. "Isti si mangup kao nekada - otkuda ti je samo tako
neto palo na pamet? Da si ga zamolio, Artur bi te odmah proglasio za viteza!"
"Siguran sam da je tako", odgovorio je Gvideon, "on je uvek dobar prema svojim
roacima. Tebe bi, na primer, sigurno odmah proglasio za viteza zato to si Gavenov brat, ali ni ti
nisi hteo tim putem, usvojeni brate." Nasmejao se. "A mislim da mi Lanselet ipak poneto i duguje
posle svih ovih godina koje sam proveo nosei njegovo lice!"
Garet je slegnuo ramenima kao krivac. "Pa, ini mi se da se ne ljuti na tebe; onda valjda i ja
moram da ti oprostim. Sada si i ti video koliko je on dobar ovek."
"Aha", tiho je rekao Gvideon, "toliko je..." a onda je podigao pogled i primetio Morgozu.
"Majko, otkud ti ovde? Mogu li da ti pomognem?"
"Dola sam samo da pozdravim Gareta, koji mi se nije obratio itavog dana", rekla je Morgoza, i
krupajlija se sagnuo da joj poljubi ruku. "Na kojoj e strani biti?" upitala je sina.
"Kao i uvek, na Gavenovoj, meu kraljevim ljudima", odgovorio ja Garet. "Ima li ti bojnog
konja, Gvideone? Hoe li se boriti na kraljevoj strani? Lako emo ti napraviti mesta."
Gvideon je odgovorio uz onaj svoj zagonetni, mrani osmeh. "Poto me je Lanselet proglasio za
viteza, pretpostavljam da bi trebalo da se borim u vojsci ser Lanseleta od Jezera, uz Akolona, za
Avalon. Ali ja danas neu vie uestvovati na turniru, Garete."
"Zato?" upitao je Garet i poloio mu ruku na rame, gledajui nanie u njega kao i uvek -
Morgoza se na trenutak setila mnogo mlaeg Gareta kako isto ovako gleda svog malog brata. "To
se oekuje od onih koji su tek proglaeni za vitezove - Galahad e se boriti, da zna."
"A na ijoj strani?" upitao je Gvideon. "Na strani svog oca Lanseleta ili na strani svog kralja koji
ga je proglasio za naslednika itavog kraljevstva? Zar to nije okrutna proba odanosti?"
Garet ga je iznenaeno pogledao. "A kako bi ti podelio vitezove za turnirsku bitku, osim izmeu
dvojice najveih vitezova meu nama? Zar misli da Artur ili Lanselet to smatraju probom
odanosti? Artur nee izii na poljanu samo zato da se niko ne bi dvoumio da li da napadne svog
kralja, ali Gaven je njegov vojskovoa jo otkako je krunisan! Zar e probuditi stari skandal? Ti?"
Gvideon je slegnuo ramenima. "Poto ionako ne nameravam da se pridruim nijednoj strani..."
"Ali ta e svet misliti o tebi? Rei e da si kukavica, da zazire od borbe..."
"Dovoljno sam se borio u Arturovoj vojsci da mi ne bude vano ta e svet rei", odbrusio je
Gvideon, "ali ako ba eli, reci im da mi konj hramlje i da ne elim da ga izlaem ozbiljnijoj
povredi - to je astan izgovor."
"Ja bih ti pozajmio konja, ili Gaven", zbunjeno je odgovorio Garet, "ali ako eli astan izgovor,
radi ta hoe. Ali zato, Gvideone? Ili treba da te zovem Mordrede?"
"Ti, usvojeni brate, uvek sme da me zove kako god eli."
"Ali zar mi nee rei zato se plai borbe?"
"Ti jedini sme nekanjeno da mi kae tu re", rekao je Gvideon, "ali poto si me pitao, rei u
ti. To je za tvoje dobro, brate."
Garet se namrtio. "Kako to misli, za ime Boje?"
"Ne znam mnogo o tvom Bogu, niti mi je stalo do njega", rekao je Gvideon, oborenog pogleda.
"Kao to zna, brate - a odavno zna - ja imam Vid..."
"Da, pa ta?" nestrpljivo je upitao Garet. "Jesi li runo sanjao, kako u ti pasti pod konja?"
"Ne ali se sa time", rekao je Gvideon, a Morgoza je osetila kako joj se krv ledi kad je pogledao
Gareta. "inilo mi se..." Progutao je knedlu, kao da mu se grlo steglo toliko da ne moe da govori.
"Video sam te kako lei na samrti - kleao sam kraj tebe, a ti nisi hteo da mi kae ni re - i znao
sam da je moje delo to lei tako, bez iskre ivota u sebi."
Garet je nabrao usne i bezvuno zazvidao. No, odmah potom je pljesnuo usvojenog brata po
ramenu. "Zna, mome, ja ne verujem mnogo u snove i vizije. A od sudbine ionako niko ne moe
da pobegne. Zar te to nisu nauili u Avalonu?"
"Jesu", tiho je rekao Gvideon. "I ako padne od moje ruke na bojnom polju, onda je to sudbina...
ali neu da iskuavam sudbinu u igri, brate. Neki nesrean sluaj moe povui moju ruku da
pogreno udari... Neka ostane ovako, Garete. Danas neu izlaziti u boj, ma ta svet rekao."
Garet je i dalje delovao uznemireno. "Pa, ini kako eli, mome. Ostani onda uz nau majku,
poto e se Lamorak boriti uz Lanseleta." Sagnuo se da poljubi majci ruku i udaljio se; Morgoza je,
namrtena, zaustila da upita Gvideona ta je to tano video, ali on se mrtio, zurei u tlo, pa je
radije odustala. "Pa, ako u imati mladog dvorjanina da sedi kraj mene", rekla je umesto toga,
"moe li mi doneti malo vode da popijem pre nego to se vratim na tribine?"
"Svakako, majko", rekao je on i poao ka buradima sa vodom.
Morgozi je zavrna turnirska bitka uvek vie liila na zbrku; sada je od sunca poela da je boli
glava i jedva je ekala da se sve zavri. Bila je i gladna, a iz daljine je dopirao miris sveeg peenja.
Gvideon je sedeo kraj nje i sve joj objanjavao, mada ona nije poznavala finese borbe i nije ni
marila za to. Ipak, primetila je da se Galahad dobro drao i da je zbacio dva jahaa; to ju je
zaudilo, jer delovao je tako neno. S druge strane, njoj je i Garet delovao kao krhko dete, a bio je
najubojitiji ratnik na poljani. Na kraju je on primio nagradu za najboljeg borca na kraljevoj strani,
pod Gavenovom komandom. Niko se nije iznenadio to je nagradu na Lanseletovoj strani dobio
Galahad; to je bio obiaj kada je neko tog dana proglaen za viteza, i Morgoza je to i glasno rekla.
"I ti si mogao da osvoji nagradu, Gvideone", rekla je, ali on se samo nasmejao i odmahnuo
glavom. "Ne treba mi, majko. Zato da svom roaku pokvarim dan? A Galahad se dobro borio -
niko mu ne moe zameriti to je nagraen."
Bilo je mnogo manjih nagrada, i kada su sve podeljene, vitezovi su poli do svojih paviljona,
gde su ih titonoe ekale da ih poliju kofama vode i pomognu im da obuku istu odeu. Morgoza
je pola sa gospama do odaje koja im je stavljena na raspolaganje, kako bi mogle da urede haljine i
kosu, i da speru prainu i znoj.
"ta misli, Morgana", upitala je Morgoza, "je li Lanselet stekao neprijatelja?"
"Mislim da nije. Zar nisi videla kako su se zagrlili?"
"Izgledali su kao otac i sin. Volela bih da je zaista tako!"
Morganino lice bilo je kao kamen. "Suvie je godina prolo da bismo sada govorili o tome,
tetka."
Moda je zaboravila da ja znam iji je on stvarno sin, pomislila je Morgoza. No, Morgana je i
dalje bila ledeno mirna, pa je Morgoza odluila da bude pomirljiva. "Hoe li da ti sredim pletenice
na leima?" im joj je Morgana okrenula lea, uzela je etku i dala se na posao. "Mordred",
mrmljala je dok je radila. "Pa, stvarno je vet savetnik, Boga mi! Sada je stekao poloaj hrabrou i
odvanou, i ne mora se pozivati na srodstvo sa Arturom. Saksonci su mu dali dobro ime. Ali
nisam znala da je tako dobar borac. Stvarno je uspeo da postane dogaaj dana! Bez obzira na to to
je Galahad odneo nagradu, svi e priati samo o Mordredovom odvaom gestu."
Prila im je jedna od kraljiinih gospi. "Gospo Morgana, je li ser Mordred tvoj sin? Nisam znala
da ima sina..."
"Rodila sam ga vrlo mlada", mirno je rekla Morgana, "a Morgoza ga je usvojila. I ja sam ga
gotovo zaboravila."
"Sigurno si veoma ponosna na njega! Zar nije naoit? Lep je gotovo kao Lanselet!" rekla je ena
i oi su joj zasvetlucale.
"Stvarno jeste, zar ne", sloila se Morgana, toliko utivim glasom da je jedino Morgoza, koja ju
je dobro poznavala, znala koliko je, zapravo, besna. "To im obojici stvara neprijatnosti. Ali
Lanselet i ja smo unuci iste bake, i kada sam bila mala, vie sam liila na njega nego na svog brata.
Naa majka bila je visoka i crvenokosa kao kraljica Morgoza, ali gospa Vivijen pripadala je starom
narodu Avalona."
"Pa ko mu je onda otac?" upitala je ena, i Morgoza je primetila kako Morgana stee pesnice.
No, uspela je da se ljubazno nasmei. "On je dete Beltana, i sin je bogova, kao i sva deca zaeta
oko vatri. Sigurno se sea da sam kao vrlo mlada bila svetenica kod Gospe od Jezera."
ena je pokuala da bude utiva. "Zaboravila sam na to - tamo se jo potovala stara vera?"
"I sada se potuje", tiho je rekla Morgana. "I neka bi Boginja uinila da tako ostane do kraja
sveta."
Kao to je i nameravala, to je uutkalo enu, i Morgana se obratila Morgozi. "Jesi li spremna,
roako? Hajdemo u salu." Kada su izile iz odaje, duboko je odahnula od olakanja.
"Brbljive glupae - sluaj ih samo! Zar nemaju nita pametnije da rade sem da ogovaraju?"
"Verovatno nemaju", rekla je Morgoza. "Njihovi poboni hriani, oevi i muevi, postarali su
se da nemaju ime drugim da se zaokupe."
Vrata velike odaje Okruglog Stola, gde se odravala gozba na Duhove, bila su zatvorena, kako
bi uli svi zajedno.
"Artur svake godine izmilja neke nove otmenosti", rekla je Morgoza. "Sada emo praviti
sveanu povorku?"
"Pa ta si oekivala?" upitala je Morgana. "Sad kad nema ratova, mora neim zagolicati matu
naroda, a dobro je izabrao da to ini velikim predstavama - ujem da mu je to savetovao Merlin.
Obian svet - a, Boga mi, i plemii - voli velike predstave, i druidi to znaju jo od vremena kada su
zapalili prve beltanske vatre. Gvenvir je utroila mnoge godine truda da od ovog naini najveu
sveanost u svim hrianskim zemljama." Nasmeila se, i to je bio prvi iskreni osmeh koji je
Morgoza videla na njenom licu itavog dana. "ak i Artur zna da ne bi mogao da ih okupi samo
zbog mise i gozbe - ako nema nekog velikog uda pri ruci, ne sumnjam da e Artur i Merlin da ga
izmisle! Ba teta to nisu uspeli da odloe pomraenje sunca za danas!"
"Je li bilo pomraenje i u Velsu? Moj narod se poplaio", rekla je Morgoza, "a ove glupae od
Gvenvirinih drubenica sigurno su vritale i ciale kao da dolazi kraj sveta!"
"Gvenvir, izgleda, voli da se okruuje glupaama", rekla je Morgana. "Ona sama, zapravo, i nije
glupa, mada voli da se tako misli. Pitam se kako ih samo podnosi."
"Trebalo bi da si malo strpljivija sa njima", upozorila ju je Morgoza, a Morgana je slegnula
ramenima.
"Nije me briga ta te glupae misle o meni."
"Ne mogu da zamislim da toliko dugo ivi u Urijensovom kraljevstvu, a da si tako malo nauia
o vetini vladanja", rekla je Morgoza. "ta god o njoj mislili mukarci, ena zavisi od dobre volje
ostalih ena - zar nisi to saznala jo u Avalonu?"
"ene Avalona nisu takve glupae", otro je odvratila Morgana, ali Morgoza ju je dobro
poznavala i znala je da takvim tonom samo prikriva usamljenost i patnju.
"Morgana, zato se ne vrati u Avalon?"
Morgana je pognula glavu; znala je da e se slomiti i rasplakati ako joj Morgoza kae jo jednu
ljubaznu re. "Moje vreme jo nije dolo. Nareeno mi je da ostanem sa Urijensom..."
"I Akolonom?"
"Da, i sa Akolonom. Mogla sam zanti da e mi prebaciti zbog toga."
"Ja imam najmanje prava da ti prebacujem. Ali Urijens nee jo dugo iveti..."
Morganin glas i lice bili su podjednako ledeni. "Tako sam i ja mislila kad smo se venali, pre
toliko godina. On e, izgleda, iveti koliko i Talesin, a Talesin je umro sa preko devedeset godina."
Utom su stigli Artur i Gvenvir i poeli su da polako prolaze ka elu kolone - Artur je bio sav u
belom, a Gvenvir je blistala u beloj svili i draguljima. Velika vrata irom su se otvorila, pa su uli
prvo njih dvoje, a zatim Morgana kao kraljeva sestra, sa svojim muem i njegovim sinovima,
Akolonom i Uvenom; onda Morgoza sa porodicom, kao kraljeva tetka; potom Lanselet i njegovi, a
za njima ostali vitezovi, jedan po jedan, i svi su ili oko Okruglog Stola do svojih sedita. Neki vet
majstor jo je pre vie godina zlatom i purpurom ispisao imena svakog viteza na njegovoj stolici.
Sada, im je ula, Morgoza je primetila da je stolica najblia kraljevoj, uvana toliko godina za
naslednika, dobila natpis, Galahadovo ime. Ali to je videla samo krajikom oka. Jer, na velikim
prestolima, predvienim za kralja i kraljicu, nalazilo se prebano grubo belo platno, nalik na ono
koje su umesto zastava koristili klovnovi na turniru. Platno je bilo ikrabano grubim crteima - na
jednom prestolu bio je nacrtan vitez kako stoji na glavama dve krunisane prilike, koje su avolski
liile na Artura i Gvenvir; a na drugom je bila skaredna slika od koje je ak i Morgoza, inae
nimalo edna, morala da pocrveni, jer prikazivala je sitnu, crnokosu enu, gotovo nagu, u zagrljaju
ogromnog rogatog avola, a svuda unaokolo, zauzeti raznim nastranim pozama, nalazili su se nagi
ljudi.
Gvenvir je poela da vriti. "Isuse i Marijo! Boe sakloni!"
Artur je stao kao ukopan, a onda se okomio na sluge. "Kako je ovo... ovo..." ostao je bez rei, pa
je samo mahnuo rukom ka crteima, "dospelo ovamo?"
"S-ser", zamucao je komornik, "nije bilo tu kad smo zavrili pripremu sale - sve je bilo u redu,
ak i cvee pred kraljiinim mestom..."
"Ko je poslednji ulazio ovamo?" grmeo je Artur.
Dohramao je Kaj. "Gospodaru i brate moj, ja sam bio poslednji. Doao sam da proverim je li sve
u redu, i kunem ti se Bogom koji nas sigurno gleda, sve je bilo kako se samo poeleti moe. I ako
ikada naem prokletog psa koji se uunjao ovamo da ostavi te stvari ovde, ovako u ga zgromiti!" I
nainio je pokret kao da zavre iju piletu.
"Postarajte se za kraljicu!" otro je rekao Artur. ene su poele da cie i brbljaju kada je
Gvenvir stala da pada u nesvest. Morgana ju je pridrala i tiho, otro joj se obratila. "Gven, nemoj
im pruiti to zadovoljstvo! Ti si kraljica - ta te se tiu nekakve gadosti naarane po platnu? Saberi
se!"
Gvenvir je poela da plae. "Kako su mogli - kako su mogli - kako neko moe toliko da me
mrzi?"
"Svako ivi mora da uvredi po koju budalu", rekla je Morgana, pomaui joj da prie seditu.
Preko njega je jo stajalo platno sa crteima, i Gvenvir je ustuknula kao da je dodirnula neto
prljavo. Morgana ga je bacila na pod. Na stolu su bili spremni vinski pehari; Morgana je dala znak
sluavki da napuni jedan za kraljicu.
"Ne daj da te to pogodi, Gven - pretpostavljam da je ovaj predstavljao mene", rekla je. "Zaista se
apue kako dovodim avole sebi u postelju, i zar misli da me je briga?"
"Nosite tu gadost odavde i spalite je", naredio je Artur, "i donesite miriljavo drvo i tamjan da
odagnamo zadah zla." Lakeji su pourili da ga posluaju. "Nai emo ko je ovo uinio", rekao je
Kaj. "Sigurno je to neki sluga koga sam otpustio, pa se vratio da me osramoti zato to sam pokazao
koliko se ponosim lepotom sale ove godine. Ljudi, posluite vino i pivo, i neka prvi pehar spere stid
i zbrku i srui ih na tu smrdljivu gnjidu koja je pokuala da nam pokvari slavlje. Zar da mu
dopustimo? Hajde! Pijmo za kralja Artura i njegovu gospu!"
Odgovorilo mu je tek nekoliko zbunjenih glasova, ali to se pretvorilo u opti uzvik zadovoljstva
kad su se Artur i Gvenvir svima naklonili. Svi su se smestili za sto. "Dovedite mi molioce", rekao
je Artur.
Morgoza je gledala kako dovode pred kralja nekog oveka za albom koja je delovala glupo,
odnosila se na mee. Potom je doao vlastelin koji se alio kako je njegov vazal ubio jelena na
njegovom lovitu.
Morgoza je sedela blizu Gvenvir, pa se nagnula da se tiho obrati kraljici. "Zato Artur lino
reava ovakve stvari? Svaki inovnik bi ih sredio, umesto da mu oduzimaju vreme.."
Gvenvir je odgovorila tihim mrmljanjem. "I ja sam pre tako mislila. Ali on svake godine na
Duhove rei jedan ili dva ovakva sluaja, da obian narod ne bi mislio kako on mari samo za veliku
gospodu i za svoje vitezove."
Pa, to je prilino mudro, pomislila je Morgoza. Bila su jo dva ili tri sitna molioca, a onda je
izneseno meso i doli su zabavljai. Jedan ovek je izvlaio male ptice i jaja iz najneverovatnijih
mesta. Morgoza je pomislila kako je Gvenvir sada sasvim mirna, i pitala se da li e ikada uhvatiti
onog ko je napravio crtee. Onaj to je prikazivao Morganu kao kurvu ve je bio dovoljno gadan;
ali drugi je, izgleda, bio mnogo ozbiljniji - pokazivao je Lanseleta kako gazi i kralja i kraljicu.
Danas je kraljiinom miljeniku sueno da bude napadan, pomislila je Morgoza. To to je ponien
na bojnom polju lako se popravilo time to je bio ljubazan prema mladom Gvideonu - ne,
Mordredu - i to se kasnije lepo videlo da se ne ljute jedan na drugog. Ali, uprkos Lanseletovoj
omiljenosti meu vitezovima, sigurno ima i takvih koji ne vole to je Gvenvir toliko upadljivo
vezana za njega.
"ta je sledee?" upitala je Morgoza kraljicu.
Gvenvir se nasmeila; ta god da je, bilo je jasno da ona unapred uiva.
Zauo se zvuk roga, vrata su se irom otvorila i opet su se zauli rogovi, grubi saksonski rogovi.
Trojica ogromnih Saksonaca, sa zlatnim narukvicama, obuenih u kou i krzno, uli su nosei
ogromne maeve o pojasu i rogate kacige u rukama. Oko ela su imali tanke zlatne trake.
Dostojanstveno su uli u dvoranu Okruglog Stola, svaki sa svojom pratnjom.
"Gospodaru Arture", uzviknuo je jedan od njih. "Ja sam Adelrik, gospodar Kenta i Anglije, a
ovo su moja braa kraljevi. Doli smo da ti odamo poast, jer ti si najvei hrianin od svih
kraljeva, i da te zamolimo da sklopimo mir sa tobom i tvojim dvorom zauvek!"
"Lot se sigurno prevre u grobu", primetila je Morgoza, "ali Vivijen bi bila zadovoljna."
Morgana joj nije odgovorila.
Ustao je biskup Patricije i priao saksonskim kraljevima da ih pozdravi. Potom se obratio
Arturu. "Gospodaru moj, posle dugih godina ratovanja ovo je velika radost za mene. Molim te da
primi ove ljude kao podreene kraljeve i da prihvati njihov zavet, u znak da svi hrianski
kraljevi treba da budu braa."
Morgana je bila potpuno bleda. Umalo da ustane i progovori, ali Urijens ju je tako strogo
pogledao da je odustala. Morgoza je nastavila da dobroudno brblja. "Seam se da su nekada
biskupi odbijali ak i da poalju nekoga da pokrsti ove varvare. Lot mi je priao kako su tvrdili da
nee da se sretnu sa Saksoncima ak ni u raju, i da zato nee da im alju misionare - smatrali su da
je najpravednije da svi Saksonci gore u paklu. No, to je ipak bilo pre trideset godina!"
"Od kako sam doao na presto", poeo je Artur, "eznuo sam za zavretkom ratova koji su
pustoili ovu zemlju. Godinama ve ivimo u miru, gospodaru biskupe, i sada vas pozdravljam
dobrodolicom, gospodo, na moj dvor i u moje drutvo."
"Na obiaj je", rekao je jedan Saksonac - nije bio Adelrik, primetila je Morgana, Adelrik je
imao sme ogrta, a ovaj je bio u plavom - da se zaklinjemo nad elikom. Moemo li se zavetovati
pred krstom tvog maa, gospodaru Arture, u znak da smo se sreli kao hrianski kraljevi, pod
jedinim Bogom koji upravlja svima nama?"
"Neka bude tako", tiho je rekao Artur, pa je siao sa uzvienja kako bi stao pred njih. Pod
svetlou brojnih baklji i svetiljki, Ekskalibur je blesnuo kao munja kad ga je isukao. Uspravio ga
je vrhom nanie, i itavom duinom dvorane pruila se senka krsta. Svi vitezovi su kleknuli.
Gvenvir je izgledala veoma zadovoljna; Galahad je porumneo od radosti. Morgana je bila bleda
od besa, i Morgoza ju je ula kako apue sa Urijensom. "Usudio se da sveti ma Avalona ovako
koristi! Ja sam svetenica Avalona, ne mogu da sedim i da to mirno gledam!" Poela je da ustaje,
ali Urijens ju je epao za ruku. Otimala se, ali Urijens je, ma koliko star, ipak bio ratnik, a
Morgana je bila sitna; Morgoza je u jedan mah pomislila da e joj polomiti kosti, ali Morgana nije
ni jeknula. Stegla je zube i uspela da se otrgne. Progovorila je, dovoljno glasno da je Gvenvir
sigurno uje. "Vivijen je umrla ostavivi posao nedovren. A ja sam dokono sedela dok su tada
neroena deca odrastala i postajala vitezovi, i Artur je pao u ruke svetenicima!"
"Gospo", rekao je Akolon, naginjui se nad nju, "ak ni ti ne moe da pokvari ovaj sveti dan,
inae e proi isto kao druidi pod Rimljanima. Govori nasamo sa Arturom, prebaci mu tada ako
mora - siguran sam da e ti Merlin pomoi!"
Morgana je oborila pogled, grizui usne.
Artur je zagrlio saksonske kraljeve jednog po jednog i poveo ih do sedita bizu svog. "Vai
sinovi, ako se pokau valjani, bie dobrodoli u druinu mojih vitezova", rekao je i naredio
slugama da donesu darove - maeve i fine bodee, kao i bogat ogrta za Adelrika. Morgoza je uzela
komad kolaa, lepljiv od meda, i stavila ga pred Morganine stegnute usne.
"Suvie voli gladovanje, Morgana", rekla je. "Pojedi ovo! Bleda si, samo to nisi pala sa
stolice!"
"Nisam bleda od gladi", rekla je Morgana, ali je posluno uzela zalogaj. Popila je i malo vina, i
Morgoza je primetila da joj ruke drhte. Na jednoj je imala tamne modrice od Urijensovog stiska.
Tek tada je Morgana ustala. Tiho se obratila Urijensu. "Ne brini, voljeni muu moj. Neu rei
nita ime bih uvredila tebe, niti tvog kralja." Potom se glasno obratila Arturu. "Gospodaru i brate
moj! Mogu li da te zamolim neto?"
"Moja sestra i ena mog odanog podreenog kralja Urijensa moe da trai ta god eli",
veikoduno je rekao Artur.
"I najnii tvoj podanik, ser, moe da trai da izie pred tebe", rekla je ona. "Molim te da primi i
saslua i mene." Artur je podigao obrve, ali je odgovorio zvanino kao i ona.
"Veeras pre spavanja, ako ti odgovara. Primiu te u svojim odajama, zajedno sa tvojim muem
ako eli."
Volela bih da se pretvorim u muvu i ujem taj razgovor! pomislila je Morgoza.

6.
U odaji koju je Gvenvir dodelila kralju Urijensu i njegovoj porodici, Morgana je oeljala kosu
olovno tekim prstima, a sluavka joj je obukla istu haljinu. Urijens se alio kako je previe jeo i
pio i kako mu se nimalo ne ide na audijenciju kod kralja.
"Onda lezi u krevet", rekla je Morgana. "Ja imam tota da mu kaem, to nema nikakve veze sa
tobom."
"Nije tako", odgovorio je Urijens. "I ja sam uio u Avalonu. Zar misli da mi ini zadovoljstvo
dok gledam kako se svete stvari stavljaju u slubu hrianskog Boga koji eli da uniti sva druga
znanja na ovom svetu? Ne, Morgana, ti kao svetnica Avalona nisi jedina koja treba da pokae
negodovanje zbog toga. Tu je i kraljevstvo Severnog Velsa, i ja kao vladar, i Akolon koji e vladati
kad mene vie ne bude."
"Otac je u pravu, madam", rekao je Akolon, gledajui je u oi. "Na narod nam veruje da ih
neemo izdati, da neemo dozvoliti zvonjavu crkvenih zvona u njihovim svetim gajevima..." Na
trenutak joj se uinilo, mada je znala da se ni ona ni Akolon nisu pomerili, kako se nalaze u jednom
od tih gajeva, spojeni pred Boginjom. Urijens, naravno, nije video nita. "Morgana, stavi Arturu do
znanja da kraljevstvo Severnog Velsa nee pokorno pasti pod vlast hriana."
Morgana je slegnula ramenima. "Kako eli."
Bila sam budala, razmiljala je. Bila sam svetenica na njegovom proglaenju za kralja, rodila
sam mu sina. Trebalo je da iskoristim vlast koju sam imala nad kraljevom saveu - tako bih ja, a
ne Gvenvir, postala vladar u senci. Dok sam se krila i lizala rane kao ivotinja, izgubila sam vlast
nad Arturom. Tamo gde sam nekada mogla da nareujem, sada moram da molim, a nemam ak ni
moi Gospe!
Ve je pola ka vratima kad se zaulo kucanje; sluga je pourio da ih otvori, i uao je Gvideon. I
dalje je nosio saksonski ma koji je dobio od Lanseleta, ali skinuo je oklop i imao je bogatu
purpurnu odeu; nije znala da on moe tako otmeno da izgleda.
Video je da su joj oi sinule. "Dobio sam ovo od Lanseleta. Pili smo u sali, i od Artura je stigla
poruka da kralj eli da me vidi u svojim odajama... Rekao sam da je moja jedina tunika iscepana i
okrvavljena, a on je rekao da smo iste visine i da e mi pozajmiti odeu. Kad sam se obukao, rekao
mi je da mi stoji bolje nego njemu i da je zadrim - da sam prilikom proglaenja za viteza dobio
sasvim malo poklona, za razliku od Galahada koga je kralj bogato darivao. Da li zna da je Artur
moj otac kad mi je to rekao?"
Urijens je iznenaeno zatreptao, ali nije rekao nita. Akolon je odmahnuo glavom. "Ne, usvojeni
brate. Lanselet je veoma velikoduan ovek, i to je sve. Kada je Garet tek stigao na dvor, ni ne
javivi se svojim roacima, Lanselet mu je dao odeu i oruje, kako bi bio valjano opremljen. A
ako se pita da li to Lanselet, zapravo, voli da gleda svoju odeu na telu lepih mladia, pa, to se ve
ranije pominjalo, mada nikada nisam uo da je Lanselet ikome na ovom dvoru, bio mlad ili star,
rekao ita to nije bilo potpuno utivo i ljubazno."
"Tako, znai?" upitao je Gvideon, i Morgana je naprosto videla kako paljivo odlae ovaj
podatak kao zlato u sandue sa blagom. "Sada se seam", polako je nastavio, "kako se na nekoj
gozbi u Lotovom dvoru prialo kako su Lanseletu, dok je bio samo momi, utrapili u ruke harfu i
zatraili da peva, pa je zapevao neku baladu o Rimu ili o vremenu Aleksandra Velikog, i o ljubavi
dvojice vitezova, i kako su mu se smejali zbog toga. Od tada on peva samo o lepoti nae kraljice, ili
o vitekim pustolovinama sa zmajevima."
Morgana je osetila da joj je podsmeh u njegovom glasu nepodnoljiv. "Ako si doao da trai
poklon zbog proglaenja za viteza, razgovaraemo kad se vratim od Artura, ali ne sada."
Gvideon je oborio pogled. Sad ga je prvi put videla bez onog njegovog ogromnog
samopouzdanja. "Majko, kralj je poslao i po mene - mogu li da idem sa vama?"
Sad joj se vie dopadao, jer ipak je uspeo da prizna svoju slabost. "Artur ti ne misli nita loe,
sine, ali ako eli da odemo zajedno, najgore to ti se moe desiti jeste da te otpravi iz sobe i kae ti
da doe kasnije."
"Hajde, usvojeni brate", rekao je Akolon i uhvatio Gvideona za ruku, tako da je ovaj mogao da
vidi tetovirane zmije. "Neka kralj i njegova gospa pou prvi, a mi emo za njima..."
Dok je ila pod ruku sa Urijensom, Morgana je razmiljala kako je lepo to Akolon pokuava da
se sprijatelji sa njenim sinom i da ga priznaje za brata. U isto vreme je i zadrhtala, i Urijens ju je
zabrinuto pogledao. "Je li ti hladno, Morgana? Bolje uzmi ogrta..."

U kraljevim odajama plamtela je vatra, i Morgana je ula harfu. Artur je sedeo na drvenoj stolici
pretrpanoj jastucima. Gvenvir je vezla usku traku koja se presijavala od zlatne pree. Sluga je
zvanino najavio: "Kralj i kraljica Severnog Velsa, njihov sin Akolon i ser Lanselet..."
Gvenvir je podigla pogled na Lanseletovo ime, a onda se nasmejala. "Ne, mada su veoma slini.
Ser Mordred, zar ne, ijem smo proglaenju za viteza danas prisustvovali?"
Gvideon se utke naklonio kraljici. No, poto su svi bili porodica, Artur nije mnogo drao do
protokola. "Sedite, svi... poslau po vino..."
"Meni je za danas dosta vina, Arture", rekao je Urijens. "Popio sam ga toliko da bi i brod mogao
da plovi po njemu! Meni ne treba vie, hvala - moda mladii imaju sveije glave za to."
Gvenvir je pola ka Morgani, i Morgana je shvatila da e, ukoliko odmah ne progovori, Artur
zapoeti muke razgovore, a ona e morati da pokorno uti u uglu sa kraljicom, ili da apue o
enskim stvarima - vezu, slugama, ko je sve trudan...
Dala je znak peharniku. "Ja bih popila malo", rekla je, setivi se sa bolom da se kao svetenica
Avalona ponosila time to pije samo vodu iz Svetog Kladenca. Ipak je otpila malo. "Veoma me je
uznemirio prijem onih Saksonaca, Arture. Ne", brzo ga je prekinula kad je zaustio da odgovori. "Ne
govorim ko ena koja se uplie u dravnike poslove. Ja sam kraljica Severnog Velsa i vojvotkinja
od Kornvola, i ono to se tie kraljevstva tie se i mene."
"Onda bi trebalo da ti bude milo to vlada mir", rekao je Artur. "itavog ivota, otkako sam
dovoljno odrastao da drim ma, trudio sam se da okonam ratove sa Saksoncima. itavo vreme
sam verovao da se to moe postii samo ako ih oteram tamo otkuda su doli na nae obale. Ali mir
je mir, i ako se moe postii samo sklapanjem ugovora sa njima, neka bude tako. Ima vie naina
da se postupi s bikom, a ne samo da ga ispee za veeru. Moe i da ga ukopi i upregne u plug."
"Ili da ga ostavi da ti opasuje krave? Hoe li traiti od podreenih kraljeva da udaju svoje
keri za Saksoce, Arture?"
"Moda i to", rekao je Artur. "I Saksonci su samo ljudi - sea li se one pesme to ju je pevao
Lanselet? I oni eznu za mirom - iveli su na ostrvima koja su stalno pljakana i pustoena. Ili
hoe da kae kako bi trebalo da ratujem sve dok i poslednji Saksonac ne bude ubijen ili oteran?
Mislio sam da ene ele mir."
"I ja ga elim, i milo mi je to ga imamo, ak i sa Saksoncima", rekla je Morgana, "ali hoe li ih
naterati da se odreknu i svojih bogova i prihvate tvojeg, time to su ti se zaklinjali na krst?"
Gvenvir ih je paljivo sluala. "Nema drugih bogova, Morgana. Oni su pristali da odbace avole
koje su oboavali nazivajui ih bogovima, i to je sve. Sada potuju jedinog pravog Boga i Hrista
koji je doao u njegovo ime da spase oveanstvo."
"Ako zaita veruje u to, gospo i kraljice moja", rekao je Gvideon, "onda je to za tebe istina - svi
bogovi su jedan Bog i sve boginje su jedna Boginja. Ali zar misli da e naterati ljude u itavom
svetu da veruju ba u tvoju istinu?"
"Zar je to preterano? Postoji samo jedna istina", odgovorila je Gvenvir, "i mora doi dan kada e
svi ljudi to priznati."
"Kad te sluam, strepim za svoj narod", rekao je Urijens. "Ja sam se zarekao da u uvati svete
gajeve, a tako i moj sin posle mene."
"Otkud to, ja sam mislila da si ti hrianin, roae..."
"I jesam", rekao je Urijens, "ali neu da blatim tue bogove."
"Ali nema drugih bogova", opet je poela Gvenvir.
Morgana je zaustila da progovori, ali Artur ju je pretekao. "Dosta s tim, dosta - nisam vas
pozvao ovamo da raspravljamo o teologiji! Ako imate ivaca za to, potraite svetenike, oni su
uvek voljni za raspravu. Obratite njih ako ve morate! ta si elela da mi kae, Morgana? Samo to
da sumnja u dobru volju Saksonaca, bez obzira na to da li se kunu nad krstom ili ne?"
"Ne", rekla je Morgana, i tek tad je primetila da se u odaji nalazi i Kevin, zaklonjen u senci
zajedno sa svojom harfom. Ba dobro; Merlin itave Britanije prisustvovae njenom protestu u ime
Avalona! "Pozivam Merlina za svedoka: naterao si ih da se zakunu pred krstom - a za krst si
iskoristio Ekskalibur, sveti ma Avalona, deo Posveenih sudova Obreda! Gospodaru Merline, zar
to nije svetogre?"
"To je bio samo gest, kako bih privukao panju svih", brzo je rekao Artur. "To je radila i
Vivijen, kada mi je traila da se nad tim istim Ekskaliburom zakunem kako u se boriti za mir u
ime Avalona."
Oglasio se i Merlin, svojim dubokim, milozvunim glasom. "Morgana, draga moja, krst je
simbol stariji od Hrista i postojao je i pre prvih Nazareaninovih sledbenika. U Avalonu jo ive
svetenici koji su doli uz patrijarha Josifa iz Arimateje, i oni se mole zajedno sa druidima..."
"Ali ti svetenici nisu ni pokuali da kau kako je njihov Bog jedini", ljutito je rekla Morgana, "a
ni najmanje ne sumnjam da bi ih biskup Patricije uutkao samo kad bi mogao, i ostao bi da
propoveda samo svoje vienje vere!"
"Mi ovde ne raspravljamo o biskupu Patricijusu i njegovim verovanjima, Morgana", odvratio je
Kevin. "Neka neposveeni misle da su se Saksonci zakleli na vernost pred Hristovim krstom. I mi
imamo rtvovanog Boga, bilo da ga vidimo u krstu ili u snopu ita koje mora biti ubijeno na zemlji
i potom ponovo podignuto iz mrtvih..."
"Tvoji rtvovani bogovi, Merline", rekla je Gvenvir, "poslati su samo zato da bi oveanstvo
bilo spremno kada Hrist doe da umre kako bi iskupio nae grehe..."
Artur je nestrpljivo odmahnuo rukom. "Tiina, svi! Saksonci su se zakleli na mir pred simbolom
koji za njih ima znaenje..."
Ali Morgana ga je prekinula. "Od Avalona si dobio sveti ma, i Avalonu si se zavetovao da e
uvati i potovati Svete Misterije! A sada ma tih Misterija pretvara u krst smrti, veala za mrtve!
Kada je Vivijen dola na dvor, dola je da trai od tebe da ispuni svoj zavet prema Avalonu. A
onda je ubijena! Sada sam ja dola da dovrim ono to ona nije uspela, i da zahtevam od tebe da
vrati sveti ma Ekskalibur koji si pokuao da pretvori u predmet potovanja svog Hrista!"
"Doi e dan kada e svi lani bogovi nestati", rekla je Gvenvir, "i svi paganski simboli sluie
jedinom pravom Bogu i njegovom Hristu."
"Nisam govorila tebi, praznoglava glupao!" obrecnula se Morgana, "a taj dan e doi samo
preko mene mrtve! Vi hriani imate svece i muenike - zar mislite da ih Avalon nema?" Dok je
govorila, sva se stresla, znajui da je, nesvesno, govorila Vidom, i da postoji telo viteza, prekriveno
crnim, sa krstom preko plata... Poelela je da se okrene, a u ovom drutvu to nije smela, i da se
baci Akolonu u naruje.
"Ba preteruje u svemu, Morgana!" rekao je Artur uz izvetaeni smeh, i taj smeh ju je
razbesneo, jer oterao je i strah i Vid. Uspravila se u svojoj punoj visini, znajui da je prvi put posle
mnogo godina zaogrnuta moima i vlau svetenice Avalona.
"Sluaj me, Arture od Britanije! Kao to su te snaga i mo Avalona postavili na presto, tako
snaga i mo Avalona mogu i da te unite! Dobro razmisli zato blati Posveene sudove Obreda!
Nemoj vie ni pomisliti da ih stavi u slubu svog hrianskog Boga, jer svaki predmet Moi nosi
svoju kletvu..."
"Dosta!" Artur je ustao, strano namrten. "Bila mi sestra ili ne, ne moe izdavati nareenja
kralju itave Britanije!"
"Ne govorim ja svom bratu", uzvratila je, "nego upravo kralju! Avalon te je doveo na presto,
Arture, Avalon ti je dao taj ma koji si zloupotrebio, i u ime Avalona ja te sada pozivam da ga
vrati kod ostalih Posveenih sudova Obreda. Ako eli da ga koristi samo kao ma, onda zadui
svoje kovae da ti iskuju drugi!"
Nastupila je uasna tiina, i na trenutak joj se uinio da sve njene rei padaju u ogroman prazan
prostor bez odjeka, negde izmeu svetova, da se tamo daleko u Avalonu druidi bude, da se sigurno
ak i Ravena mekolji i jei zbog Arturove izdaje. Ali prvi zvuk koji je potom zaula bio je
nervozni smeh.
"Kakve gluposti pria, Morgana!" Bila je to Gvenvir. "Zna da Artur to ne moe da uini!"
"Ne uplii se, Gvenvir", rekla je Morgana, zlokobnim i preteim glasom. "To nema nikakve
veze sa tobom, osim to si ti navela Artura da prekri zavet Avalonu!"
"Urijense", kazala je Gvenvir, "Zar e mirno stajati i sluati kako tvoja drska ena ovako
razgovara sa Vrhovnim kraljem?"
Urijens se nakaljao; kada je progovorio, glas mu je bio nervozan koliko i Gvenvirin. "Morgana,
moda si pomalo nerazumna... Artur je nainio dramatian gest iz politikih razloga, kako bi
zaokupio matu posmatraa. Ako je to uinio maem Moi, pa, utoliko bolje. Bogovi mogu da se
staraju o sebi, mila moja - zar misli da je Boginji potrebna tvoja zatita?"
Da je Morgana imala pri sebi neko oruje, tog asa bi na mestu ubila Urijensa. Doao je da je
podri, a sada je ovako naputa!
"Morgana", poeo je Artur, "poto vidim da si uznemirena, dozvoli da ti kaem neto: nisam
nameravao nikakvo obesveenje. Ako ma Avalona slui i kao krst za zakletve, zar to ne znai da
su moi Avalona iskoriene da se pomogne ovoj zemlji? Tako mi je savetovao Kevin..."
"Oh, da, znala sam da je on izdajnik jo kad je dozvolio da Vivijen bude sahranjena van Svetog
ostrva", odbrusila je Morgana.
"Bilo tako ili ne", rekao je Artur, "saksonski kraljevi imali su svoj veliki trenutak, i zakleli su se
na mom mau!"
"Ali to nije tvoj ma!" planula je Morgana. "To je ma Avalona! A ako ga ne nosi onako kako
si se zakleo, treba da ga preda u ruke nekome ko ume da potuje dati zavet..."
"To je moda bio ma Avalona, u prolom pokolenju", odvratio je Artur, sada besan koliko i
Morgana; stezao je balak Ekskalibura, kao da neko ve pokuava da mu ga otme. "Ma pripada
onome ko ga koristi, i ja sam stekao pravo da bude moj time to sam njime oterao sve neprijatelje iz
ove zemlje! Nosio sam ga u bitkama i oslobodio sam ovu zemlju u boju na planini Badon..."
"I potom si pokuao da ga potini hrianskom bogu", prekinula ga je Morgana. "Sada, u ime
Boginje, zahtevam da ga vrati svetilitu na Jezeru!"
Artur je duboko uzdahnuo. Kada je progovorio, glas mu je bio proraunato miran. "Odbijam.
Ako Boginja eli svoj ma nazad, neka doe da mi ga lino oduzme." Potom mu je glas postao
blai. "Draga moja sestro, molim te, ne svaaj se sa mnom oko imena kojim nazivamo svoje
bogove. Ti si mi sama rekla da su svi bogovi Jedan Bog."
On nikada nee shvatiti zato je to to govori pogreno, oajno je pomislila Morgana. Ipak,
pozvao je Boginju, neka uzme ma ako ga eli nazad. Neka, onda, bude tako; Gospo, dozvoli da ja
budem tvoja ruka. Pognula je glavu. "Dobro, preputam Boginji da povrati svoj ma." A kada ona
zavri sa tobom, Arture, poalie to se nisi prepustio meni... Pola je da sedne kraj Gvenvir, a
Artur se obratio Gvideonu.
"Ser Mordrede", rekao je, "proglasio bih te za viteza da si me samo zamolio. Uinio bih to zbog
Morgane i zbog sebe - nisi morao da se pomae trikovima da bi postao vitez."
"Smatrao sam da bi u tom sluaju bilo mnogo govorkanja, od one vrste koja ti ne bi
odgovarala", rekao je Gvideon. "Hoe li mi oprostiti zbog ovog to sam uinio?"
"Ako ti je Lanselet oprostio, ja nemam razloga da ti ita zameram", odgovorio je Artur, "a poto
te je on bogato obdario, ini mi se da nije ljut na tebe. Voleo bih da mogu da te priznam za sina,
Mordrede. Do pre nekoliko godina nisam ni znao da postoji - Morgana mi nije rekla ta se desilo
posle mog proglaenja za kralja. Pretpostavljam da si svestan kako, za svetenike i biskupe, i samo
tvoje postojanje predstavlja znak greha."
"Zar verujete u to, ser?"
Artur je pogledao svog sina pravo u oi. "Oh - ponekad verujem u jedno, ponekad u drugo, kao i
svi ljudi. Nije vano ta ja verujem. Stvari stoje ovako - ne mogu da te javno priznam, iako si ti sin
kakvog bi svaki ovek, pogotovo kralj bez dece, mogao samo da poeli. Moj presto mora da nasledi
Galahad."
"Ako doivi to", rekao je Gvideon, a kada ga je Artur zapanjeno pogledao, tiho je nastavio. "Ne,
ser, ne pretim mu. Zakleu se u ta go elite, krst ili hrast, u Sveti Kladenac ili u ove zmije",
pokazao je podlaktice, "koje ste vi poneli pre mene; Neka boginja poalje iste takve zmije, ive, da
mi oduzmu ivot ako ikada podignem ruku na svog roaka Galahada. Ali video sam - on e umreti,
asno, za krst koji potuje."
"Boe, sauvaj nas od zla!" povikala je Gvenvir.
"Tano, gospo. Ali ako on ne doivi da nasledi tvoj presto - oe i kralju moj, on je ratnik i vitez,
i obian je smrtnik, a ti moe doiveti godine kralja Urijensa. ta onda?"
"Ako Galahad umre pre nego to sedne na moj presto - Boe otkloni od njega svako zlo", rekao
je Artur, "neu imati izbora. Kraljevska krv je kraljevska krv, a tvoja jeste kraljevska, i od
Pendragona i od Avalona. Ako doe takav strani dan, pretpostavljam da bi ak i biskupi vie voleli
da vide tebe na prestolu, nego da zemlja opet zapadne u haos kakvog su se plaili posle Uterove
smrti."
Ustao je i poloio obe ruke sinu na ramena, gledajui ga u oi. "Voleo bih da mogu da kaem
neto vie, sine moj. Ali to je uinjeno, uinjeno je. Rei u ti samo jo ovo - svim srcem bih eleo
da si ti sin moje kraljice."
"Ja takoe", dodala je Gvenvir, ustajui da ga zagrli.
"Ipak, neu se ponaati prema tebi kao prema bilo kom podaniku", rekao je Artur. "Ti si
Morganin sin. Mordrede, vojvodo od Kornvola, vitee Okruglog Stola, ti e biti glas Okruglog
Stola meu saksonskim kraljevima. Dobie pravo da presuuje u ime kralja i da prikuplja poreze
u moje ime, zadravajui od njih onoliki deo koliki ti je potreban da odrava onakvo domainstvo
kakvo je prikladno jednom kraljevskom izaslaniku. Ukoliko eli, dajem ti dozvolu da se oeni
kerkom jednog od saksonsih kraljeva, ime bi stekao sopstveni presto, makar nikada ne dospeo na
moj."
"Velikoduni ste, ser", rekao je Gvideon, klanjajui se.
Da, pomislila je Morgana, a to e drati Gvideona daleko od oiju, sve dok se ne ukae potreba
za njim, ako je uopte bude. Artur je stvarno vet vladar! "Veoma si velikoduan prema mom sinu,
Arture", rekla je glasno. "Smem li da te zamolim jo neto?"
Artur je delovao oprezno, ali ipak je ljubazno odgovorio. "Bie mi zadovoljstvo da ti dam,
sestro, sve to je u mojoj moi."
"Proglasio si mog sina za vojvodu od Kornvola, ali on jo ne poznaje taj kraj. ula sam da
vojvoda Markus sada tvrdi da je Kornvol njegov. Hoe li poi sa mnom u Tintagel, da to
proverimo?"
Arturovo lice se vidljivo opustilo; zar je mislio da e ona opet potegnuti pitanje
Ekskalibura? Ne, brate moj, nikada vie pred ovim dvorom; kada opet posegnem za Ekskaliburom,
bie to u mojoj zemlji i na mestu koje pripada Boginji.
"Ni ne pamtim kad sam poslednji put bio u Kornvolu", rekao je Artur, "a ne mogu da napustim
Kamelot do kraja Dugodnevice. Ali ostani ovde kao moj gost, a onda emo poi zajedno u
Tintagel, da proverimo hoe li vojvoda Markus, ili iko drugi, protivureiti onome to kau Artur i
Morgana, vojvotkinja od Kornvola." Okrenuo se ka Kevinu. "A sada dosta o dravnim poslovima -
gospodaru Merline, ne bih vam nareivao da pevate pred itavim dvorom, ali ovako, u mojim
linim odajama, u prisustvu samo moje porodice, mogu li vas zamoliti za pesmu?"
"Sa zadovoljstvom u pevati", rekao je Kevin, "ako se gospa Gvenvir ne protivi." Pogledao je
kraljicu, ali ona je utala, pa je uzeo harfu i poeo da svira.
Morgana je utke sedela kraj Urijensa, sluajui muziku. Artur je stvarno uinio kraljevski
poklon svojoj porodici: Kevinovu muziku. Gvideon je sluao, ruku sklopljenih na kolenima, nem i
oaran; Barem u tome je moj sin, pomisila je. Urijens je sluao sa utivom panjom. Morgana je na
trenutak podigla oi, susrevi Akolonov pogled. Moramo nekako udesiti da se noas sretnemo,
pomislila je, makar morala da dam Urijensu omamljujui napitak; mnogo ta treba da mu
kaem... a onda je brzo oborila pogled. Nije nita bolja od Gvenvir...
Urijens ju je drao za ruku, mazei joj prste; osetila je kako dodiruje modrice koje joj je
napravio ranije, i umesto bola osetila je gaenje. Ako je poeli, morae da mu poe u postelju;
ovde, na ovom hrianskom dvoru, ona je njegovo vlasnitvo, kao konj ili pas koga sme da mazi ili
tue kako mu padne na pamet!
Artur je izdao i nju i Avalon; i Urijens je bio nepoten prema njoj. Kevin ju je takoe izdao...
Ali Akolon je nee izneveriti. Akolon e vladati u ime Avalona, kao kralj iji je dolazak
predskazala Vivijen; a posle Akolona vladae Gvideon, kralj druid, kralj Avalona i itave Britanije.
A iza kralja bie kraljica, i vladae u ime Boginje kao u stara vremena...
Kevin je podigao glavu i pogledao je u oi, i Morgana je uzdrhtala, svesna da mora da prikriva
sopstvne misli. On ima Vid, a odan je Arturu. On je Merlin itave Britanije, a ipak mi je
neprijatelj!
No, Kevin je progovorio sasvim blago. "Poto je ovo porodini skup i poto bih i ja voleo da
sluam muziku, mogu li kao nagradu da zamolim da gospa Morgana peva?" Morgana je pola da
sedne na njegovo mesto, oseajui u rukama mo harfe.
Moram da ih zaaram, pomislila je, kako ne bi mislili nita zlo. I postavila je prste na strune.

7.
"Nisam znao da je tvoje pravo na Tintagel opet uzurpirano", rekao je Urijens kad su ostali sami
u svojoj sobi.
"Stvari koje ti ne zna, muu moj, brojne su kao irovi u umi", nestrpljivo je odvratila. Kako je
ikada mogla pomisliti da e uspeti da trpi tu budalu? Bio je ljubazan, to da, nikada nije bio grub
prem njoj, ali njegova glupost sve vie ju je nervirala. elela je da bude sama, da razmisli o svojim
planovima, da se posavetuje sa Akolonom, a umesto toga mora da umiruje ovog matorog idiota!
"Trebalo bi da znam kakvi su ti planovi", nadureno je nastavio Urijens. "Ljutim se to nisi
razgovarala sa mnom ako si ve nezadovoljna onim to se deava u Tintagelu - ja sam ti mu i
trebalo je prvo da se obrati meni, a ne Arturu!" U njegovom durenju bilo je i ljubomore, i Morgana
je tek sad shvatila da je on danas saznao ono to je krila tolike godine - ko je otac njenog sina. Ali
zar Urijens misli da je posle etvrt veka i dalje zadrala neku mo nad svojim bratom, zbog neega
to samo budale i hriani smatraju grehom? Pa, ako nije dovoljno bistar da shvati ta se deava
pred njegovim roenim oima, zato bih mu ja to objanjavala i crtala kao detetu?
"Artur je bio nezadvoljan", nestrpljivo je odgovorila, "jer smatra da ena ne bi smela da
razgovara sa njim tako kao ja veeras. Zato sam ga zamolila za pomo, kako ne bi pomislio da sam
se pobunila protiv njega." Nije govorila vie nita. Ona je svetenica Avalona i nee lagati, ali nema
potrebe da govori vie istine nego to je neophodno. Neka Urijens misli, ako mu to odgovara, kako
je ona samo htela da se pomiri sa Arturom.
"Ba si ti pametna, Morgana", rekao je, gladei je po doruju. Zgaeno je pomislila kako je on
sigurno ve zaboravio da joj je sam naneo tu povredu. Osetila je da joj usne drhte kao u
deteta. elim Akolona, elim da leim u njegovom naruju i da me mazi i tei, ali kako da izvedemo
da se sretnemo u potaji? Zamirkala je kako bi oterala suze. Samo je snaga mogla da joj prui
bezbednost; snaga i prikrivanje.
Urijens je bio iziao radi sebe, i sad se vratio, zevajui. "uo sam straara da oglaava pono",
rekao je. "Moramo u krevet, gospo." Poeo je da svlai sveanu odeu. "Jesi li veoma umorna,
mila?"
Nije mu odgovorila, plaei se da bi zaplakala. On je njeno utanje shvatio kao pristanak i
privukao je blie, ljubei je u vrat, a onda ju je povukao ka krevetu. utke je trpela, pitajui se bi li
mogla da se seti neke travke ili arolije kojom bi okonala starevu suvie ivahnu mukost -
proklet bio, to je odavno trebalo da ga proe, niko ne bi ni pomislio da su upotrebljene ini. Kasnije
je leala, pitajui se zato ne moe da ga ravoduno otrpi, da dozvoli da je uzme bez ikakvog
razmiljanja, kao to je tako esto inila u ovim dugim godinama... kakve veze ima, zato bi ga
primeivala ita vie nego neku poludivlju maku koja joj njuka oko skuta?
Nemirno je spavala, sanjala je kako je negde nala dete i kako mora da ga podoji, ali grudi su joj
bile prazne i strano su je bolele... kad se probudila, bol je jo bio tu. Urijens je poao u lov sa
nekim Arturovim vitezovima - to su se dogovorili jo pre nekoliko dana. Bilo joj je muka i oseala
je vrtoglavicu. Nikakvo udo, pomislila je, jue sam jela vie nego inae za tri dana. Ali kada je
poela da zakopava haljinu, grudi su joj zaista bile bolne. Uinilo joj se da su bradavice, inae
smee i male, sada nekako otekle i ruiaste.
Sruila se na krevet, jer kolena su je izdala. Pa ona je jalova! Znala je da je jalova - kad je rodila
Gvideona rekli su joj da verovatno vie nikada nee zaeti, i tokom svih ovih godina nikad nije
zatrudnela, ni sa jednim mukarcem. Osim toga, bliila se etrdeset devetoj godini, odavno je
prola doba raanja. Ali ipak, sada je bilo jasno da je trudna. Mislila je da je davno prola svaka
mogunost za to. Mesenice su joj postale neredovne i nije ih imala po vie meseci, i smatrala je da
je to kraj. Prva reakcija bio je strah; raajui Gvideona, bila je na ivici smrti...
Urijens bi se svakako oduevio ovim navodnim dokazom svoje mukosti. Ali kada je ovo dete
zaeto, Urijens je imao zapaljenje plua; ionako je bilo malo verovatno da je to njegovo dete. Je li
ga zaela sa Akolonom, na dan pomranja sunca? U tom sluaju, to je dete Boga koji im se tada
ukazao u leskovom gaju.
ta da radim sa bebom, ovako matora? Ali moda u roditi svetenicu za Avalon, onu koja e
vladati posle mene, kada izdajnik bude zbaen sa prestola na koji ga je postavila Vivijen...
Napolju je bilo mrano i sivo, promicala je kia. Turnirska poljana bila je ugaena i blatnjava, a
u blatu su se valjale odbaene zatave i trake; grupa podreenih kraljeva spremala se da izjae, a
nekolicina sluavki, sukanja zadignutih do kolena, spremala se da ponese prakljae i zaveljaje
rublja ka obali Jezera.
Na vratima se zaulo kucanje; sluga je progovorio tiho, sa puno potovanja. "Kraljice Morgana,
Vrhovna kraljica je zamolila vas i kraljicu od Lotije da doete na doruak sa njom. A Merlin od
Britanije pita hoete li ga primiti ovde, u podne."
"Idem kod kraljice", odgovorila je Morgana. "Merlinu reci da u ga primiti." Nije joj se sviao
nijedan od tih susreta, ali nije se usuivala da se izvlai, pogotovo ne sada.
Gvenvir e joj uvek biti neprijatelj. Ona je dovela do toga da Artur padne u ruke svetenicima i
izda Avalon. Moda planiram pad pogrene osobe, pomislila je Morgana. Kad bih uspela nekako
da udesim da Gvenvir napusti dvor, moda da pobegne sa Lanseletom u njegov dvorac, jer on je
sad udovac i moe da se oeni njome... ali brzo je odbacila takvu pomisao.
Verovatno ju je Artur zamolio da se pomiri sa mnom, cinino je pomislila. I on je svestan da ne
moe da dozvoli sebi nesuglasice sa podreenim kraljevima, a ako smo Gvenvir i ja u svai,
Morgoza e, kao i uvek, biti na mojoj strani. To bi nastao ozbiljan porodini rascep, i on bi izgubio
Urijensa, kao i Morgozine sinove. Ne sme dozvoliti sebi da izgubi Gavena, Gareta i sve
severnjake...
Morgoza je ve bila u kraljiinim odajama; od mirisa hrane Morgani je opet osetila muninu, ali
uspela je da se savlada gvozdenom voljom. Svi su znali da ona malo jede, pa nikom nee biti
neobino. Gvenvir je prila da je poljubi, i Morgana je na trenutak osetila istinsku nenost prema
njoj. Zato da budemo neprijatelji? Bile smo prijateljice, nekada davno...Nije ona mrzela samu
Gvenvir, nego svetenike koji su preko nje stekli veliki uticaj.
Sela je za sto i posluila se hlebom i medom, ali nije nita pojela. Gvenvirine gospe bile su
pobone glupae, kakve je Gvenvir uvek birala. Doekale su Morganu radoznalim pogledima i
velikim izigravanjem ljubaznosti.
"Tvoj sin, ser Mordred - kako je to fini momak, sigurno si ponosna na njega", rekla je jedna od
njih, i Morgana je, lomei komad hleba, staloeno primetila da ga nije videla otkako je prohodao.
"Moj pravi sin je Uven, sin mog mua, i njegovi viteki podvizi me ine ponosnom", rekla je, "jer
njega sam podizala od malih nogu. Ali ti si ponosna na Mordreda kao da ti je roeni sin, zar ne,
Morgoza?"
"Ali Urijensov sin nije tvoj roeni sin?" upitala je neka druga ena.
"Nije", strpljivo je odgovarala Morgana. "Imao je devet godina kad sam se udala za gospodara
Severnog Velsa."
Jedna od devojaka se zakikotla i rekla kako bi ona, na Morganinom mestu, obratila vie panje
na onog drugog Urijensovog sina, bee li Akolon? Morgana je stegla zube. Da li da je ubijem na
mestu? upitala se. Ali ne; gospe na Gvenvirinom dvoru nisu imale nikakvog posla sem da trae
vreme u glupim alama i ogovaranju.
"A sad mi reci..." kikotala se Alais, koja je bila sluavka dok je i Morgana bila Gvenvirina
gospa, i kojoj je Morgana bila deverua kad se udavala. "Je li on zaista Lanseletov sin?"
Morgana je podigla obrve. "Ko? Akolon? Pokojna ena kralja Urijensa ne bi ti nimalo zahvalila
na takvom miljenju, gospo."
"Zna dobro ta ja mislim", frknula je Alais. "Lanselet je Vivijenin sin, a ona je podizala i tebe -
a ko bi mogao da ti zameri? Reci nam istinu, Morgana, ko je otac tog lepog mladia? Nije mogao
biti niko drugi, zar ne?"
Morgoza se nasmejala, pokuavajui da razbije napetost. "Naravno, sve smo mi pomalo
zaljubljene u Lanseleta - jadan on, to mora da je straan teret", rekla je.
"Ali ti ne jede nita, Morgana", primetila je Gvenvir. "Da poaljem nekoga u kuhinju, ako ti se
ovo ne dopada? Hoe li komad unke? Ili neko bolje vino?"
Morgana je odmahnula glavom i stavila zalogaj hleba u usta. Zar se nije ovo ve jednom
deavalo? Ili je moda sve sanjala... vrtelo joj se u glavi, pred oima su joj poigravale sive take.
Zaista bi imale o emu da priaju tokom mnogih dosadnih dana kad bi se matora kraljica Severnog
Velsa onesvestila kao trudnica! Zarila je nokte u dlanove i nekako uspela da se malo pribere. "Jue
sam na gozbi popila previe - ve dvadeset godina, zna, ne mogu da podnesem vino, Gvenvir."
"Ah, to je bilo vrlo dobro vino", rekla je Morgoza, pohlepno se oblizujui. Gvenvir je utivo
odvratila da e joj spakovati burence da ponese kad bude polazila za Lotiju. Morgana, sa koje je
ovo odvratilo panju, imala je utisak da joj se oko ela stee stravina, muiteljska glavobolja, a
oseala je na sebi i Morgozin ispitivaki pogled.
Trudnoa ne moe da se sakrije... a zato bi je i skrivala? Zakonito je udata; ljudi e se
verovatno smejati kada matori kralj Severnog Velsa i njegova sredovena kraljica postanu roditelji
u tim godinama, ali to e biti dobroudan smeh. No, Morgana je oseala da e prsnuti od besa.
Oseala se kao jedna od onih plamenih planina o kojima joj je priao Gaven, tamo daleko u
severnim zemljama...
Kada su sve gospe otile, pa je ostala nasamo sa Gvenvir, kraljica ju je uhvatila za ruku i poela
da se izvinjava. "Morgana, ao mi je, zaista izgleda bolesna. Moda bi trebalo da se vrati u
krevet."
"Moda i hou", odgovorila je Morgana. Gvenvir nikada ne bi pogodila ta mi je, pomislila
je. Kad bi se to njoj desilo, Gvenvir bi bila srena, ak i u tim godinama!
Pod Morganinim ljutitim pogledom, kraljica je pocrvenela. "ao mi je, nisam elela da te moje
gospe tako mue - trebalo je da ih prekinem, mila."
"Zar misli da mi je vano ta one govore? One su kao laste to cvrkuu, a otprilike toliko su i
pametne", odvratila je Morgana sa punom merom prezira, zaslepljujueg kao i bol to joj je
razdirao glavu. "Ali koliko tvojih ena zaista zna ko je otac mog sina? Naterala si Artura da se
ispovedi - jesi li ispriala i svim svojim dvorskim damama?"
Gvenvir ju je uplaeno pogledala. "Mislim da ih vrlo malo zna - oni koji su bili tu sino, kad ga
je Artur priznao. I biskup Patricijus." Pogledala je Morganu i ova je zatreptala. Godine su prema
njoj bile milostive, pomislila je. Vremenom postaje sve lepa, a ja se suim kao matoro iblje...
"Izgleda strano umorna, Morgana", rekla je Gvenvir, i Morganu je iznenadilo to, uprkos
starim neprijateljstvima, izmeu njih postoji i ljubav. "Poi da se odmori, sestro."
Ili je to samo zato to je ostalo tako malo nas koji smo zajedno bili mladi?

I Merlin je ostario, a godine nisu bile milostive prema njemu kao prema Gvenvir; bio je jo
pogrbljeniji, nogu je vukao uz pomo tapa, a njegove ake i miice, sa krupnim, vornovatim
miiima, izgledale su kao grane drevnog, vornovatog hrasta. Stvarno je mogao pripadati onom
narodu patuljaka o kome se prialo da obitava pod planinama. Jedino su pokreti njegovih ruku i
dalje bili odmereni i lepi, uprkos iskrivljenim i oteklim prstima, i ti pokreti podseali su je na davne
dane, i kako je dugo uila harfu i jezik gestova i pokreta ruku.
Nastupio je grubo, odmahnuvi rukom kad mu je ponudila vino ili drugo osveenje; seo je bez
dozvole, po staroj navici.
"Morgana, mislim da grei to zamera Arturu zbog Ekskalibura."
Znala je da joj glas zvui grubo i otro. "Nisam ni oekivala da se sloi sa mnom, Kevine. Ti
svakako smatra da je valjan svaki nain upotrebe Posveenih sudova Obreda."
"Pa, ne vidim ta je tu loe", odgovorio je Kevin. "Svi Bogovi su jedan - tako je govorio ak i
Talesin - i ako se ujedinimo sluei Jednom..."
"Ali upravo sa time se ja ne slaem", rekla je Morgana. "Njihov Bog eli da bude Jedan - i jedini
- i da potisne ak i seanje na Bogove kojima mi sluimo. Kevine, sluaj me - zar ne vidi kako to
suava svet, ako umesto mnogih postoji samo jedan? Ja mislim da je pogreno pretvarati Saksonce
u hriane. Oni stari svetenici iz Glastonberija nili su u pravu. Zatobismo se svi sretali posle
smrti? Zato ne bi bilo mnogo staza, jedna za Saksonce, druga za nas, trea za one koji sami odlue
da veruju u Hrista, ne unitavajui tuu veru..."
Kevin je odmahnuo glavom. "Ne znam, draga moja. Izgleda da se odigrala duboka promena u
nainu na koji ljudi posmatraju svet, kao da jedna istina treba da potisne druge - kao da svaka istina
sem njihove mora biti lana."
"Ali ivot nije tako jednostavan", pobunila se Morgana.
"To znam ja, i zna ti, a tokom beskonanog vremena, to e shvatiti ak i svetenici."
"Ali ako unite sve druge istine na svetu, tada e biti prekasno", rekla je Morgana.
Kevin je uzdahnuo. "Sudbinu ne moe da sprei niko, Morgana, a mislim da nam se pribliava
taj dan." Pruio je vornovatu aku i uhvatio je za ruku; uinilo joj se da joj se nikada nije tako
blago obratio. "Nisam ti neprijatelj, Morgana. Poznajem te jo od kada si bila devica. A potom..."
Tu je prekinuo, i primetila je da guta knedle. "Ja te volim, Morgana. elim ti samo dobro. Nekada -
oh, da, to je bilo vrlo davno, ali ne zaboravljam koliko sam te voleo i koliko sam se povlaen
oseao kada sam mogao da govorim sa tobom o ljubavi... Niko ne moe da pobedi plime, niti
sudbinu. Da smo, moda, ranije pokrstili Saksonce, moda bi to uinili isti oni svetenici koji su
sagradili kapelu u kojoj su sluili veri zajedno sa Talesinom. Naa tvrdoglavost je to spreila, pa su
ostali fanatici kao Patricije, koji uobraeno vide Tvorca samo kao osvetnikog Oca vojnika, a ne i
kao Majku punu ljubavi, koja se stara o njivama i zemlji... Kaem ti, Morgana, dolazi plima koja e
poneti sobom sve ljude kao slamu."
"to je uinjeno, uinjeno je", rekla je Morgana. "Ali kakav je odgovor?"
Kevin je pognuo glavu i Morgana se zaprepastila kad je shvatila koliko on, zapravo, eli da joj
poloi glavu na grudi; ne na grudi ene, nego na grudi Majke Boginje koja bi mogla da mu umiri
strahove i oajanje.
"Moda nema nikakvog odgovora", tiho je rekao on. "Moda uopte ne postoje ni Bog ni
Boginja oko ijeg se postojanja toliko gloimo. Neu da se svaam sa tobom, Morgano od
Avalona. Ali neu ni da mirno sedim i gledam kako opet gura ovo kraljevstvo u rat i haos, kako
unitava mir koji nam je Artur stvorio. Neko znanje, neka pesma, neka lepota moraju ostati
sauvani za dane pre nego to svet opet potone u tamu. Kaem ti, Morgana, video sam kako se
tama sklapa. Moda bismo, u Avalonu, mogli da ouvamo naa tajna znanja - ali prolo je vreme
kada smo ih mogli iriti svetom. Zar misli da bih se bojao da umrem kada bi neto od Avalona
time moglo da opstane meu ljudima?"
Morgana je, polako kao zaarana, pruila ruku da mu obrie suze; ali trgla se i povukla ruku,
obuzeta iznenadnim uasom. Pred oima joj se zamaglilo - poloila je ruku na lobanju koja je
plakala, a njena aka je izgledala kao mrava, sasuena aka same Smrti. I on je to video, i zurio je
u nju, zgroen, u jednom stranom trenutku. A onda je sve nestalo, i Morgana je ula kako joj glas
postaje vrst.
"Znai, ti bi da iznese svete stvari u svet, kako bi sveti ma Avalona postao osvetniki Hristov
ma?"
"To je ma Bogova", rekao je Kevin, "a svi Bogovi su jedan. Vie volim da Ekskalibur bude u
svetu, gde ga ljudi mogu slediti, nego da stoji skriven u Avalonu. Sve dok ga budu sledili, zar je
vano u ime kog Boga to ine?"
"Ja u rado umreti da to spreim", hladno je rekla Morgana. "Pazi se, Merline od Britanije: ti si
sklopio Veliki Brak i obavezao se da e umreti radi ouvanja Misterija. Pazi se, jer moe se desiti
da treba da izvri tu obavezu!"
Njegove lepe oi zagledale su se pravo u njene. "Oh, gospo i Boginjo moja, molim te, posavetuj
se sa Avalonom pre nego to ita uini! Zaista mislim da je dolo vreme da se vrati u Avalon."
Poloio je ruku preko njene, a ona je nije povukla.
Glas joj je bio pun suza koje su je pritiskale itavog dana. "Ja... volela bih da mogu da se
vratim... ali ba zato to toliko elim, ne smem da odem tamo", rekla je. "Neu se vraati sve dok
ne budem mogla da ostanem zauvek..."
"Vratie se, jer to sam video", umorno je rekao Kevin. "Ali ja neu. Ne znam kako, Morgana,
ljubavi moja, ali izgleda mi da vie nikada neu piti vodu sa Svetog Kladenca."
Pogledala je njegovo runo, izoblieno telo, lepe ruke i oi. Nekada sam volela ovog oveka,
pomislila je. Uprkos svemu, i dalje ga je volela i volee ga dok oboje ne umru; poznavali su se od
poetka vremena i zajedno su sluili svojoj Boginji. Vreme je skliznulo i na trenutak je izgledalo da
stoje van vremena, da mu ona daje ivot, da ga obara kao drvo, da on ponovo nie kao iblje, da on
umire njenom voljom, i da je uzima u naruje i vraa u ivot... drevna svetenika drama koja se
igrala pre nego to su se druidi i hriani uopte pojavili na svetu.
I on e sve to da odbaci?
"Ako Artur pogazi zavet, zar ne treba da mu ga oduzmem?"
"Jednog dana", rekao je Kevin, "Boginja e se obraunati sa njim na svoj nain. Ali Artur je
kralj Britanije voljom Boginje. Morgano od Avalona, uvaj se! Zar se usuuje da se suprotstavi
sudbini koja vlada ovom zemljom?"
"inim ono to mi je odredila Boginja!"
"Boginja - ili tvoja volja, ponos, ambicija i briga za one koje voli? Opet ti kaem, Morgana,
uvaj se. Jer moe biti da su dani Avalona proli, a i tvoji sa njima."
Tu je Morgana konano izgubila kontrolu. "I ti se usuuje da sebe nazove Merlinom od
Britanije?" vrisnula je na njega. "Odlazi, prokleti izdajnie!" Dohvatila je eref i bacila mu ga u
glavu. "Odlazi! Gubi mi se sa oiju i budi zauvek proklet! Odlazi odavde!"

8.
Deset dana kasnije kralj Artur je, sa svojom sestrom, kraljicom Morganom, i njenim muem,
Urijensom od Velsa, poao za Tintagel.
Morgana je imala vremena da odlui ta joj je initi, i dan pre toga ugrabila je trenutak da
razgovara sa Akolonom. "ekaj me na obali Jezera - pazi da te ne primete ni Artur ni Urijens."
Pruila je ruku da se pozdravi, ali on ju je vrsto zagrlio i poeo da je ljubi.
"Gospo - ne mogu dozvoliti da tek tako poe u susret opasnosti!"
Oslonila se o njega na trenutak. Bila je tako umorna, tako umorna, uvek je morala da bude jaka,
da se stara da sve ide kako treba! Ali on ne sme nikada ni pomisliti da je slaba! "Tu nema pomoi,
voljeni. Inae bi pred nama bila samo smrt. Ne moe doi na presto okrvavljenih ruku. A kada se
nae na Arturovom prestolu - sa Ekskaliburom u ruci i Avalonom iza sebe da ti pomae - onda
moe vratiti Urijensa u njegovu zemlju, neka vlada tamo koliko god Bog eli."
"A Artur?"
"Ni Arturu ne elim zlo", mirno je rekla Morgana. "Ne bih volela da pogine. Ali obitavae tri
dana i tri noi u vilinskoj zemlji, a kada se vrati, ovde e protei pet ili vie godina; Artur i njegov
presto bie tada samo pria koje se seaju stariji ljudi, a opasnost od vlasti svetenika odavno e
proi."
"Ali ako on nekako nae izlaz..."
Morganin glas je zadrhtao. "ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen? Sa Arturom
mora biti onako kako odredi sudbina. A ti e imati njegov ma."
Izdaja, pomislila je, i srce joj je ubrzano tuklo dok su jahali kroz sivo, mrano jutro. Magla je
nadolazila od Jezera. Ja volim Artura. Ne bih ga izdala, ali on je prvi izdao zavet dat Avalonu.
I dalje je oseala muninu, a jahanje ju je samo pogoravalo. Nije se seala da joj je bilo ovoliko
loe dok je nosila Gvideona - Mordreda, ispravila se u sebi. Ali moe biti da e, kada doe na
presto, on odluiti da vlada pod svojim pravim imenom, imenom koje je bilo i Arturovo i u kome
nema nikakvog prizvuka hrianstva. A kada Kevina stave pred svren in, svakako e odluiti da
podri novog kralja, kralja iz Avalona.
Magla je bivala sve gua, olakavajui tako Morgani izvrenje plana. Stresla se i vre se uvila
u ogrta. Mora to uiniti sada, ili e uskoro skrenuti od jezera i uputiti se na jug, u Kornvol. Magla
je ve sad bila toliko gusta da je jeva uspevala da razabere prilike trojice vojnika koji su jahali pred
njima; kad se okrenula u sedlu, utvrdila je da su i ona trojica pozadi jednako skrivena od pogleda.
No, tlo neposredno oko njih jasno se videlo, mada je magla unaokolo bila gusta kao zavesa, ne
proputajui nijedan zrak sunca.
Pruila je ruke, uspravljajui se u sedlu, apuui rei arolije koju se nikada ranije nije usudila
da upotrebi. Osetila je trenutak stranog uasa - znala je da je to samo hladnoa, jer mo joj istie iz
tela - i Urijens je u tom asu nadureno podigao glavu. "Nikada nisam video ovakvu maglu - sigurno
emo se izgubiti i moraemno da prenoimo na obali jezera! Moda bi trebalo da potraimo zaklon
u opatiji na Glastonberiju..."
"Nismo se izgubili", rekla je Morgana, mada je magla bila toliko gusta da je jedva mogla da vidi
kopita sopstvenog konja. Oh, kao devojka u Avalonu bila sam tako ponosna to govorim samo
istinu! Je li to vetina vladanja, to moram da laem da bih sluila Boginji? "Znam svaki korak
puta kojim idemo - noas se moemo skloniti na mestu koje znam, blizu obale, pa emo ujutro
nastaviti dalje."
"Nismo mogli stii tako daleko", rekao je Artur, "jer jo ujem zvona Glastonberija kao
zvone Angelus..."
"Zvuk se kroz maglu pronosi dalje", rekla je Morgana, "a u ovakvoj magli stie veoma daleko.
Veruj mi, Arture."
Osmehnuo joj se sa puno ljubavi. "Tebi sam oduvek verovao, draga sestro."
Oh, da; uvek joj je verovao, jo od onog dana kad ga je Igrena stavila Morgani u ruke. U prvo
vreme mrzela je dreavo stvorenjce, a onda je shvatila da je Igrena napustila i zanemarila njih
oboje, i da se mora starati o njemu, i obrisala mu je suze... Morgana je nestrpljivo stegla srce. To je
bio pre sto godina. Posle toga Artur je sklopio Veliki Brak sa svojom zemljom, a onda ju je izdao,
predavi zemlju koju se zarekao da titi u ruke svetenicima koji e oterati sve bogove koji hrane
zemlju i ine je plodnom. Avalon ga je doveo na presto, preko nje kao svetenice, a sada... Avalon
e ga, preko nje, i sruiti.
Neu mu nauditi, Majko... da, oduzeu mu ma, koji je deo Posveenih sudova Obreda, i dau
ga u ruke onome koji e ga nositi u ime Boginje, ali neu mu niim nauditi...
Ali ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen?
Tako stoje stvari u prirodi i ne mogu se menjati zbog njenih oseanja. Artur e se suoiti sa
svojom sudbinom bez zatite arolija koje je posedovao, kanija koje mu je ona sama nainila poto
su se spojili u Velikom Braku, kada je, ni ne znajui, zaela njegovog sina. esto je sluala kako
njegovi vitezovi priaju da magija titi Arturov ivot, da moe pretrpeti ogromne rane, a ipak da ne
iskrvari do smrti. Nee ona niim nauditi sinu svoje majke i ocu svoga deteta. Ali magija koju mu
je darovala poto je izgubila devianstvo, to e mu oduzeti, a onda neka Boginja ini sa njim ta joj
je po volji.
Magina magla toliko se zgusnula oko njih da je Morgana jedva videla Urijensovog konja.
Njegovo lice, ljutito i nadureno, isplivalo je iz magle. "Jesi li sigurna da zna kuda nas vodi,
Morgana? Ja nikad nisam bio ovde, sasvim sam siguran, ovo brdo ne poznajem..."
"Kunem ti se da poznajem svaki korak puta, sa maglom ili bez nje." Morgana je na tlu primetila
neobinu grupu bunia; nisu se promeniii od dana kada je pokuavala da ue u Avalon, dana kada
se plaila da pozove amac... Boginjo, molila se u sebi, pazei da se ne uje ni apat, uini da
crkvena zvona ne zazvone dok pokuavam da uem, inae e sve opet nestati u magli i nikada
neemo nai ulaz u tu zemlju...
"Ovuda", rekla je, stegavi dizgine i obovi konja petama. "Za mnom, Arture."
Brzo je odjahala u maglu, znajui da oni ne mogu za njom toliko brzo, jer nije bilo dovoljno
svetla. ula je iza sebe Urijensa kako psuje, priguenim glasom, i Artura kako tiho umiruje konja.
Iznenada joj je kroz um proletela slika - kostur konja, jo u opremi koja je pripadala njoj... pa, tako
mora biti. Magla je poela da se razilazi, i odjednom su se nali na punom dnevnom svetlu izmeu
ogoljenog drvea. Svetlo je bilo jasno i zeleno, mada se sunce nije videlo, i ula je Arturov uzvik
iznenaenja.
Iz ume su se pojavila dva oveka i povikala jasnim glasovima. "Arture, gospodaru!
Zadovoljstvo je doekati vas ovde!"
Artur je brzo zaustavio konja, kako ih ne bi zgazio. "Ko ste vi i otkuda znate moje ime?" upitao
je. "I kakvo je ovo mesto?"
"Pa, gospodaru, ovo je zamak eriot, a naa kraljica je odavno elela da joj budete gost!"
Artur je delovao zbunjeno. "Nisam znao da na ovom mestu postoji zamak. Mora da smo jahali
kroz maglu dalje nego to smo bili svesni." Urijens je bio sumnjiav, ali Morgana je ve videla
kako arolija vilinske zemlje zahvata Artura, tako mu vie ne bi palo na pamet da postavlja pitanja;
kao u snu, sve to se desi naprosto se deavalo, i nije bilo potrebe da se ita pita. Ali ona mora
zadrati prisebnost...
"Kraljice Morgana", rekao je jedan od one dvojice, naoit i tamnoput, kao da je predak ili
ulepani pripadnik malog, tamnog naroda Avalona, "naa kraljica vas eka i rado e vas primiti. A
vi ete, gospodaru Arture, biti gost na gozbi..."
"Posle ovoliko jahanja po magli, gozba e nam svima prijati", dobroudno je rekao Artur i
pustio da mu pridolice povedu konja u umu. "Poznaje li ovdanju kraljicu, Morgana?"
"Poznajem je jo otkako sam bila mlada devojka."
Podsmevala mi se... i ponudila mi je da odgaji moju bebu u vilinskom svetu...
"udno da nikada nije dola u Kamelot da sklopi savez sa mnom", namrtio se Artur. "Ne seam
se tano, ali kao da sam nekada davno uo za zamak eriot... ali ne seam se." Odustao je. "Pa, u
svakom sluaju, ovi ljudi deluju prijateljski. Prenesi moje pozdrave kraljici, Morgana, a svakako
emo je videti za gozbom."
"Svakako", rekla je Morgana, gledajui kako ga domaini odvode.
Moram zadrati prisebnost; raunau vreme po otkucajima srca, ne smem izgubiti raun, inae
u se izgubiti u sopstvenim arolijama... Spremila se u sebi za susret sa kraljicom.
Bila je nepromenjena, uvek ista, visoka ena koja je pomalo liila na Vivijen, kao da je
Morganina roaka. A tako ju je i zagrlila i poljubila.
"ta te donosi na nae obale tvojom slobodnom voljom, Morgano od Vila?" upitala je. "Tvoj
vitez je ovde, jedna od mojih gospi ga je nala..." dala je znak, i tu se stvorio Akolon. "Nali su ga
kako luta kroz trsku oko Jezera, ne nalazei put u magli..."
Akolon je epao Morganu za ruku; dodir mu je bio stvaran i vrst... ali nije znala ak ni to da li
se nalaze pod krovom ili napolju, da li je stakleni presto kraljice u raskonom gaju ili u ogromnoj,
izdubljenoj dvorani, velianstvenijoj ak i od dvorane Okruglog Stola u Kamelotu.
Akolon je kleknuo pred prestolom, i kraljica mu je poloila obe ruke na glavu. Uhvatila ga je za
jedno doruje i podigla ga, a zmije kao da su se pokrenule oko njegovih podlaktica i otpuzale pravo
na kraljiin dlan; ona se odsutno poigravala njima, mazei ih po plavim glavama. "Dobro si
odabrala, Morgana", rekla je. "Mislim da me on nikada nee izdati. Gledaj, Artur se nagostio, i eno
gde lei..." Mahnula je rukom; jedan zid se otvorio i pod bledom svetlou Morgana je ugledala
Artura kako spava, sa jednom rukom pod glavom, a drugu prebaenom preko tela mlade devojke
dugake, crne kose, koja je izgledala kao da je ker kraljice - ili kao sama Morgana.
"Kada se probudi, naravno, mislie da si to ti, i da ga je u snu iskuavao avo", nasmeila se
kraljica. "Toliko se udaljio od nas da e se stideti to mu se ispunila najvea elja... zar nisi to
znala, Morgana, draga moja?" A Morgana kao da je ula Vivijenin udaljeni glas, kao u snu, kako je
mazi. Ali to je govorila kraljica. "Eto, tako spava kralj, u naruju one koju e voleti do smrti... a ta
kad se probudi? Hoe li da uzme Ekskalibur, a njega da izbaci nagog na obalu, neka te zauvek
trai po magli?"
Morgana se setila konjskog kostura pod vilinskim drveem... "Ne to", rekla je i stresla se.
"Onda e ostati ovde, ali ako je zaista poboan koliko ti kae i ako se seti da izgovori molitve
koje bi ga izbavile od privienja, sve e nestati, i zatraie svog konja i svoj ma - ta onda da
inimo, gospo?"
"Ja u uzeti ma", mrano je rekao Akolon, "i ako moe da mi ga opet uzme, samo neka proba."
Dola je crnokosa devojka, nosei Ekskalibur u kanijama. "Uzela sam mu ga dok je spavao",
rekla je, "a stalno me je zvao tvojim imenom..."
Morgana je dodirnula balak optoen draguljima.
"Razmisli, dete", rekla je kraljica, "zar ne bi bilo bolje da Posveene sudove Obreda smesta
vrati u Avalon, a da Akolon postane kralj sa onakvim maem kakav moe sam da stekne?"
Morgana je uzdrhtala. Kao da se smrailo u sali, ili gaju, ili gde god da su bili, i da li to Artur
spava kraj njenih nogu, ili je veoma daleko? No, Akolon je pruio ruku i uzeo ma.
"Ja u uzeti Ekskalibur i kanije", rekao je, i Morgana je kleknula da mu ga pripae.
"Neka bude tako, voljeni - nosi ga vernije nego onaj kome je nainjena ova kanija..."
"Boginjo sakloni da ikada izneverim tebe, makar morao da umrem", apnuo je on, glasom
drhtavim od oseanja, i podigao Morganu na noge da je poljubi; inilo joj se da su se grlili sve dok
nije pala senka noi, i da je kraljiin ljubak, podsmeljiv osmeh svetlucao svuda oko njih.
"Kada Artur zatrai ma, dobie ga... i neto nalik na kanije, mada ga nee uvati od gubitka
nijedne kapi krvi... Dajte ga mojim kovaima", rekla je kraljica sluavkama, i Morgana je zurila
kao u snu - je li sanjala da je maloas opasala Akolona Ekskaliburom? Kraljica je nestala i devojka
sa njom, i inilo joj se da ona i Akolon lee sami u velikom gaju, da je vreme Beltanskih vatri, i on
ju je uzeo u naruje, kao svetenik svetenicu. A onda su bili samo mukarac i ena, i inilo joj se
da je vreme stalo, da joj se telo topi i da u njoj nema ni nerva ni kosti ni volje, a njegovi poljupci
bili su kao plamen na njenim ledenim usnama... Neka ga Kralj Jelen izazove, ja u ga pripremiti...
Kako to, leali su nagi u gaju, po njenoj koi bili su iscrtani znaci, kako to da joj je telo mlado i
neno, kako to da je, dok je on prodirao u nju, osetila razdirui bol kao da joj opet oduzima
devianstvo koje je nekada davno dala Rogatom, kako to da je pod njim opet devica, kao da je itav
njen ivot nestao? Zato joj se ini da nad njegovim elom stoji senka rogovlja? Ko je taj mukarac
koji je dri u naruju, i koliko ih vremena deli? Leao je preko nje, iscrpljen, i njegov slatki dah
liio joj je na med; mazila ga je i ljubila, a kada se malo odmakao od nje, jedva ga je poznala, nije
znala je li kosa to mu je pala preko lica zlatna ili crna, i kao da su joj male zmije puzale preko
grudi, ruiastih, nenih, gotovo deijih. Tanune plave zmije preplele su se oko njenih bradavica i
osetila je drhtavicu divnog bola i zadovoljstva od njihovog dodira.
A onda je shvatila: ako zaista poeli, vreme e se vratiti, izokrenue se, i moi e da izie iz
peine onog jutra sa Arturom, i da upotrebi svoju mo da ga zauvek vee za sebe, kao da se nita od
ovoga nikada nije desilo...
A onda je zaula Artura kako trai svoj ma i kako proklinje arolije. Odnekud izdaleka, kao da
ga gleda iz vazduha, videla ga je kako se budi i znala je da je njihova sudbina, prola i budua, sada
u njegovim rukama. Ako bude mogao da se suoi sa onim to se desilo izmeu njih, ako je pozove
po imenu i zamoli je da mu se vrati, ako bude mogao da prizna sebi da je samo nju voleo svih ovih
godina i da niko drugi nikada nije stao izmeu njih...
Onda neka Lanselet uzme Gvenvir i ja u biti kraljica u Avalonu... ali kraljica sa detetom, a on
e pasti kada doe red na novog Kralja Jelena...
Ovog puta Artur se nee uasnuto okrenuti od nje zbog onog to su uinili, a ona ga nee
odgurnuti, oblivena detinjastim suzama... Na trenutak joj se inilo da itav svet eka, da odjekne
onim to e Artur rei...
Progovorio je, i to je odjeknulo kao pogrebna zvonjava sudbine, kroz itav vilinski svet, i kao da
je samo tkanje vremena uzdrhtalo i streslo sa sebe teret godina.
"Isuse i Marijo, zatitite me od zla", rekao je. "Ovo je neka uasna arolija, mora da ju je splela
moja sestra svojim inima!" Stresao se i povikao: "Donesite mi moj ma!"
Morgana je osetila u srcu razdirui bol. Pruila je ruku ka Akolonu i opet joj se uinilo da on
nad elom ima senku rogovlja; ponovo je imao Ekskalibur oko pojasa - je li stalno bio tu? - a zmije
koje su se preplitale oko njenog nagog tela opet su bile izbledele plave mrlje oko njegovih doruja.
"Gledaj", mirno je rekla, "donose mu ma koji lii na Ekskalibur - vilinski kovai su ga nainili
ove noi. Pusti ga da ode, ako moe. Ali ako ne moe - pa, uini kako bude morao, voljeni. Neka
je Boginja sa tobom. ekau u Kamelotu da trijumfalno dojae." Poljubila ga je i otpravila ga od
sebe.
Sve do ovog trenutka nije se sasvim suoila sa saznanjem: jedan od njih morae da umre, brat ili
ljubavnik, dete koje je drala u naruju, Rogati koji joj je bio ljubavnik, svetenik i kralj...
ta god se desilo danas, pomislila je, nikada, nikada vie neu upoznati ni trenutak sree, jer
jedan on onih koje volim morae da umre...
Artur i Akolon otili su tamo kuda nije mogla da ih prati; trebalo je jo da misli i na Urijensa, i
na trenutak je pomislila da ga ostavi u vilinskom kraljevstvu. Beskonano bi lutao zaaranim
salama i umama, dok ne umre... Ne. Dosta je smrti, ma ta se desilo, pomislila je i potraila
Urijensa, koji je leao, jo usnuo. Kad mu je prila, probudio se i seo, naizgled srean, sit i napit.
"Ovdanje vino prejako je za mene", rekao je. "Gde si bila, mila, i gde je Artur?"
U ovom asu, pomislila je, vilinska devojka donosi Arturu ma toliko nalik na Ekskalibur da e
on, jo zaaran, verovati da to i jeste... oh, Boginjo, trebalo je da poaljem ma u Avalon, zato bi
jo neko morao da umre zbog njega? Ali bez Ekskalibura Akolon ne bi mogao da vlada kao kralj iz
Avalona... Kada ja budem kraljica, u zemlji e vladati mir, i ljudi e moi slobodno da misle, bez
svetenika koji bi im odreivali ta ta rade i ta da veruju...
"Artur je morao da pouri napred", neno je rekla. "Hodi, dragi moj muu, moramo da se
vratimo u Kamelot." Zbog magije vilinske zemlje nije postavljao dalja pitanja. Doveli su im konje,
i visoki, lepi mukarci ispratili su ih deo puta. "Odavde ete svakako nai put", rekao je jedan od
njih.
"Kako je brzo nestalo sunce", poalio se Urijens, jer oko njih se iznenada sklopila siva magla sa
kiom. "Morgana, koliko smo bili kod te kraljice? Oseam se kao da sam imao groznicu, ili kao da
sam bio zaaran..."
Nije mu odgovorila. I on se provodio sa vilinskim devojkama, pomislila je, pa ta? Nije marila
kako se zabavljao, samo neka je ostavi na miru.
Nagli nalet munine podsetio ju je na to da u vilinskoj zemlji nije nijednom pomislila na
trudnou koja ju je optereivala, a sada, kada svi budu ekali njenu re, kada Gvideon preuzme
presto i kada Akolon bude vladao... sada e biti debela i grozna... svakako je bila prestara da bez
opasnosti iznese trudnou. Je li prekasno da nae trave koje bi je oslobodile neeljenog tereta? S
druge strane, ako rodi Akolonu sina, sada kad vlast prelazi u njegove ruke, da li bi time poveala
svoju mo kraljice? Da li da se odrekne dodatne vlasti nad njim?Dete koje mogu da zadrim, dete
koje bih mogla da drim u naruju, beba koju bih smela da volim...
I dalje se seala koliko je mio bio Artur kao beba, i kako ju je grlio oko vrata. Gvideona su joj
oduzeli, Uven je imao ve devet godina kad je poeo da je zove majkom. Oseala je otar bol i slast
jau od ljubavi kako joj raspinju telo, glad za deijim zagrljajem... ali razum joj je govorio da, s
obzirom na godine, ne bi preivela jo jedan poroaj. Jahala je kraj Urijensa kao u snu. Ne, ne bi
preivela ovaj poroaj, ali oseala je da nije u stanju da preduzme korake kako bi ubila neroeno
dete.
Ruke e mi ve biti uprljane krvlju voljenih... oh, Boginjo, zato me ovako iskuava? Uinilo joj
se da se Boginja pojavila pred njom, sad kao vilinska kraljica, sad kao Ravena, ozbiljna i puna
razumevanja, sad kao Velika Krmaa koja je ubila Avaloha... i prodrae dete koje ja
rodim... Morgana je oseala da je na ivici delirijuma ili ludila.
Kasnije, odluiu kasnije. Sada mi je dunost da Urijensa vratim u Kamelot. Pitala se koliko su
bili u vilinskom svetu. Ne vie od mesec dana, pretpostavljala je, inae bi jae oseala postojanje
deteta u sebi... nadala se da je ipak bilo samo nekoliko dana. Ne suvie malo, inae bi se Gvenvir
pitala kako to da su se tako brzo vratili; ni suvie mnogo, jer bi bilo prekasno da uini ono to je
sada znala da mora: ne moe roditi ovo dete i ostati iva.
Stigli su u Kamelot sredinom prepodneva; putovanje zaista nije bilo predugo. Morgani je bilo
milo to Gvenvir nigde nema, a kada je Kaj upitao za Artura, odgovorila je laima bez trenutka
olkevanja: zadrali su ga u Tintagelu. Ako mogu da ubijem, la nije tako veliki greh, uznemireno je
pomislila, ali oseala se nekako uprljana laima, jer ona je svetnica Avalona i ceni istinu u svojim
reima...
Povela je Urijensa u njegovu sobu; starac je delovao umorno i zbunjeno. Postaje prestar da bi
vladao. Avalohova smrt tee ga je pogodila nego to sam mislila. Ali i on je odgajan u istini
Avalona - ta biva sa Kraljem Jelenom kada doraste mladi jelen?
"Lezi sada, muu moj, i odmori se", rekla je, ali on je postao uznemiren.
"Treba da krenem za Vels. Akolon je premlad da vlada sam, on je samo mladunac. Potreban
sam svom narodu!"
"Mogu bez tebe jo jedan dan", umirivala ga je, "a onda e biti snaniji."
"Predugo sam bio odsutan", bunio se on. "I zato smo uopte ili za Tintagel? Morgana, ne
mogu da se setim zato smo krenuli! Jesmo li zaista bili u nekoj zemlji gde sunce uvek sija...?"
"To si sigurno sanjao", rekla je. "Zato ne bi sad malo odspavao? Da poaljem po jelo? ini mi
se da jutros nisi jeo..."
Ali kada je stigla hrana, od mirisa joj je opet pozlilo. Naglo se okrenula, pokuavajui da to
prikrije, ali Urijens je ipak primetio.
"ta ti je, Morgana?"
"Nita", ljutito je odgovorila. "Jedi i spavaj."
Ali on joj se nasmeio i pruio ruku da je privue kako bi sela na krevet. "Zaboravlja da sam ja
ve bio enjen - umem da prepoznam trudnu enu kad je vidim." Bilo je jasno da je oduevljen.
"Posle ovoliko godina - Morgana, ti si trudna! Pa to je divno - jednog sina sam izgubio, ali dobiu
drugog - da ga nazovemo Avaloh ako bude sin, mila?"
Morgana se trgla. "Zaboravlja koliko sam ja stara", rekla je, okamenjenog lica. "Ne verujem da
u izneti trudnou dovoljno dugo da bi dete preivelo. Ne nadaj se sinu pod starost."
"Dobro emo paziti na tebe", rekao je Urijens. "Posavetuj se sa kraljiinim babicama, i ako bi
jahanje kui moglo da dovede do pobaaja, ostae ovde do roenja deteta."
Poelela je da plane na njega. Otkuda zna da je dete tvoje, stare? To je svakako Akolonovo
dete... ali nije mogla da odagna iznenadni strah da je to ipak moda Urijensovo dete... dete starca,
slabako, nekakvo udovite, kao Kevin... ne, sigurno je poludela! Kevin nije udovite, bio je
povreen u detinjstvu - vatra, opekotine, lomovi, kosti su mu pogreno srasle. Ali Urijensovo dete
svakako bi bilo izoblieno, bolesno, a Akolonovo bi bilo zdravo i snano... a ona, ona je ve prola
godine raanja; da li bi dete ispalo udovite zbog nje? To se ponekad deava kada suvie stara
ena rodi... Je li poludela kad doputa sebi takve bolesne misli?
Ne. Ne eli da umre, a svakako ne bi preivela roenje ovog deteta. Mora nekako doi do
trava... ali kako? Na dvoru nije imala nikog poverljivog; nijednoj od Gvenvirinih gospi ne bi
poverila da joj to nabavi, a ako se nekako sazna kako je matora kraljica Morgana zatrudnela sa
svojim jo matorijim muem, kako bi se smejale!
Bio je tu i Kevin, Merlin - ali njega je ona sama oterala, odbacivi njegovu ljubav i odanost... pa,
na dvoru svakako postoje babice, i moda bi mogla neku od njih da podmiti dovoljno da bi utala.
Ispriae neku dirljivu priu o tome kako je teko rodila Gvideona i kako se boji da u ovim
godinama ponovo raa. I one su ene, razumee je. U svom prtljagu ve je imala neke trave - treba
joj samo jo jedna, sama po sebi bezopasna, ali pomeana sa druge dve delovae kako treba. Nee
ona biti prva ena, ak i na dvoru, koja se oslobaa neeljenog deteta. Ali mora raditi kriom, jer joj
Urijens nikada ne bi oprostio... Za ime Boginje, pa zar je to vano? Do trenutka kad se sazna, ona
e biti kraljica na Arturovom - na, na Akolonovom prestolu, a Urijens e biti u Velsu, ili mrtav, ili
u paklu...
Ostavila je Urijensa da spava i iunjala se iz sobe; nala je jednu od kraljiiih babica, zatraila
onu treu, nekodljivu travu i vratila se u sobu. Smeala je napitak nad vatrom. Znala je da e biti
strahovito bolesna od toga, ali tu nije bilo pomoi. Napitak je bio gorak kao u; ispila ga je,
krivei lice, oprala anak i sklonila ga.
Kad bi samo znala ta se deava u vilinskoj zemlji! Kad bi samo znala kako se njen ljubavnik
snalazi sa Ekskaliburom... Oseala je muninu, ali bila je suvie nemirna da bi legla kraj Urijensa;
nije mogla da podnese blizinu spavaa, a nije se usuivala ni da zatvori oi iz straha od slika smrti i
krvi, koje bi je svakako muile.
Posle nekog vremena uzela je malu preslicu i sila u kraljiinu salu, gde je znala da e zatei
ene - kraljicu Gvenvir i njene gospe, ak i Morgozu od Lotije - zauzete beskrajnim predenjem i
tkanjem. Nikada nije prestala da mrzi predenje, ali to e je drati pri svesti, a i bolje je da ne bude
sama. A ako joj se otvori Vid - pa, barem je vie nee muiti to ne zna ta se deava sa dvojicom
voljenih na granici vilinske zemlje...
Gvenvir ju je doekala ledenim zagrljajem i odvela je do mesta blizu vatre i blizu kraljiinog
sedita.
"Na emu to radi?" upitala je Morgana, zagledajui Gvenvirin vez.
Kraljica ga je ponosno rairila. "To je zavesa za crkveni oltar - vidi, evo Device Marije, sa
anelom koji je doao da joj kae da e roditi sina Bojeg... a ovde je Josif, sav u udu - vidi,
napravila sam ga starog, starog, sa dugakom bradom..."
"Da sam ja stara kao Jopsif i da mi devojka obeana za enu kae, poto je bila nasamo sa tako
lepim anelom, da e roditi dete, svata bih se pitala o tom anelu", neduno je rekla Morgoza.
Morgana se prvi put upitala koliko je zaista bilo udesno to bezgreno zaee. Ko zna, moda je
Isusova majka reila da sakrije trudnou lepom bajkom o anelima... s druge strane, u svim verama
sem te nije nikakvo udo da devojka zatrudni sa Bogom...
Na primer ja, pomislila je na ivici histerije, uzevi pregrt vune kako bi poela da prede, ja sam
poklonila devianstvo Rogatom i rodila sam sina Kralju Jelenu... hoe li me Gvideon postaviti na
nebeski presto kao Majku Boju?
"Ba nema potovanja, Morgoza", poalila se Gvenvir, i Morgana je pourila da pohvali
Gvenvirin vez; upitala je i ko je nacrtao shemu za rad.
"Ja sam je sama napravila", odgovorila je kraljica, i Morgana se iznenadila; nije imala pojma da
Gvenvir ima takav dar. "Otac Patricije obeao mi je da e me nauiti da kopiram slova i bojim ih
zlatom i purpurom", nastavila je kraljica. "Kae da imam vetu ruku za jednu enu... nikad nisam ni
pomislila da bih to mogla, Morgana, a ipak, ti si napravila one divne kanije koje Artur nosi - rekao
mi je da si ih ti vezla. Veoma su lepe." Gvenvir je priala dalje, neumorno kao da je dvostruko
mlaa. "Ponudila sam da mu nainim nove, mnogo puta - smetalo mi je to hrianski kralj nosi
paganske simbole, ali on je kazao da mu je te nainila njegova draga, voljena sestra i da ih nikada
nee ostaviti. I zaista su veoma lepe... jesu li zlatne niti za vez nainjene u Avalonu?"
"Nai kovai veoma su veti", rekla je Morgana, "a zlatari su nenadmani." Od okretanja
preslice bilo joj je muka. Koliko e potrajati dok je ne obuzme strana munina od droge? Odaja je
bila mala i kao da je zaudarala na ustajale, prazne ivote ovih ena, koje su prele, tkale i ile,
beskonano, kako bi mukarci imali odeu... jedna od Gvenvirinih gospi bila je u poodmakloj
trudnoi i ila je pelene... druga je vezla ivicu na tekom ogrtau za oca, mua, sina ili brata... a bio
je tu i Gvenvirin lepi vez za oltar, povlastica kraljice za koju druge ene predu, tkaju i iju.
Preslica se okretala i okretala; vreteno se sputalo ka podu, a prea je ispadala glatka. Kada je
nauila da radi ovo? Nije se ni seala vremena kada nije umela da lepo prede... jedno od najranijih
njenih seanja bilo je kako sedi na zidu zamka u Tintagelu, kraj Morgoze, i prede; ak i tada joj je
prea bila ravnomernija od tetkine, a bila je mlaa deset godina.
Rekla je to Morgozi, i ova se nasmejala. "Prela si lepe od mene ve sa sedam godina!"
Vreteno se okretalo, polako se sputajui ka kamenom podu; povremeno bi namotala preu ili
uzela novu pregrt vune... kao to je izvlaila nit, tako je izvlaila i ivote - nikakvo udo to je
jedno od oblija Boginje ena koja prede... Od trenutka kad se ovek rodi mi mu predemo za
pelene, sve dok mu na kraju ne ispredemo i otkamo mrtvaki pokrov. Bez nas, mukarci bi vodili
zaista ogoljen ivot...
inilo joj se da - kao to je u vilinskom carstvu pogledala kroz veliki otvor i videla Artura kako
spava kraj devojke koja je imala njeno lice - i sada pred sobom vidi otvaranje velikog prostora; i
dok se vreteno sputalo ka podu, a prea uvrtala, kao da je ugledala Arturovo lice - lutao je, sa
maem u ruci... i sad se naglo okrenuo, da vidi Akolona, sa Ekskaliburom u ruci... ah, eno bore se,
sada im nije videla lica, nije ula rei koje su dobacivali jedan drugom...
Tako su se estoko borili da se Morgani inilo udno, dok je oamueno posmatrala kako se
vreteno preslice okree, to ne moe da uje udare velikih maeva... Artur je spustio straan udarac
koji bi svakako ubio Akolona da ga je tano pogodio, ali Akolon je uspeo da ga doeka titom i
zadobio je samo ranu na nozi - i rana se otvorila bez krvi, dok je Artur, kad je primio udarac u
rame, poeo naglo da krvari, niz ruku su mu potekli crveni mlazevi, i izgledao je zaprepaen,
uplaen, i jednom rukom je brzo potraio kanije koje su mu visile o boku... ali to su bile lane
kanije, talasale su se ak i pred Morganinim oima. Sada su njih dvojica bili u gvozdenom
zagrljaju, napinjui se, maeva sueljenih pri samom balaku, traei slobodnom rukom nekakvu
prednost... Akolon se snano izvio, i ma u Arturovoj ruci, lani Ekskalibur nainjen tokom jedne
noi vilinskim arolijama, slomio se kod samog balaka - videla je Artura kako se povija u stranu u
oajnikom pokuaju da izbegne smrtonosni udarac, snano utnuvi Akolona. Akolon se sklupao
u naletu bola, i Artur mu je oteo iz ruke pravi Ekskalibur i bacio ga to je dalje mogao, a onda je
skoio na palog protivnika i dograbio kanije. im ih je imao u ruci, rana na ramenu prestala je da
krvari, a iz Akolonove noge krv je pokuljala...
Morgana je u itavom telu osetila raspinjui bol; presamitila se...
"Morgana!" otro je rekla Morgoza, zadravi dah. "Kraljica Morgana je bolesna - doite da joj
pomognete!" povikala je.
"Morgana!" uzviknula je Gvenvir. "ta ti je?"
Vizija je nestala. Ma koliko se trudila, nije vie mogla da vidi dvojicu boraca, niti koji je
pobedio, da li je jedan od njih mrtav - kao da se nad njima sklopila velika tamna zavesa, uz
zvonjavu crkvenih zvona - u poslednjem trenutku ugledala je dvokolice kako nose dvojicu
ranjenika u Glastonberi, kuda nije mogla da ih prati... Stegla je ivice stolice kad joj je prila
Gvenvir, sa jo jednom gospom, koja je kleknula da podigne Morganinu glavu.
"Oh, haljina je natopljena krvlju - ovo nije obino krvarenje."
Morgana je jedva govorila, toliko su joj usta bila suva. "Ne - bila sam trudna i ovo je pobaaj -
Urijens e biti besan na mene..."
"Kakva sramota!" rekla je jedna od ena, vesela i punaka, otprilike njenih godina. "Znai,
njegovo velianstvo od Velsa bie besno, je li? Pa, ko je njega odredio za Boga? Nije trebalo da
puta tog matorog jarca u krevet, gospo moja, opasno je imati pobaaj u tim godinama! Sram ga
bilo, matorog razvratnika, to te je doveo u takvu opasnost! On e biti besan, nije nego!"
Gvenvir je potpuno zaboravila na neprijateljstvo; pola je sa Morganom dok su je nosili i drala
ju je za ruku kao olienje sauea.
"Oh, sirota Morgana, kako je to tuno, sad kad si se opet ponadala. Suvie dobro znam koliko ti
je strano, sirota moja sestro..." ponavljala je, drei Morganinu ledenu ruku i pridravajui joj
glavu dok je povraala, obuzeta jezivom muninom. "Poslala sam po Broku, ona je najvetija
babica na dvoru, postarae se za tebe, sirota moja..."
inilo joj se da e je Gvenvirina panja zadaviti. Bila je raspinjana stranim bolovima, kao da
joj je ma stajao zabijen u utrobi, pa ipak, pa ipak, nije bilo strano kao kad je raala Gvideona, a to
je preivela... drhtala je i povraala, ali pokuavala je da ostane pri svesti, da bude svesna svega to
se deava. Moda bi ionako pobacila - napitak nije mogao da deluje tako brzo. Dola je Broka,
pregledala je, onjuila ono to je povratila i znalaki podigla obrve. Poluglasno se obratila Morgani.
"Gospo, trebalo je da bolje pazite - ovaj napitak je mogao da vas ubije. Imam travu koja bi to isto
uinila mnogo bre i bezbolnije. Ali ne brinite, neu rei Urijensu - ako nema ni toliko pameti da
potedi enu vaih godina trudnoe, onda ono to ne zna ne moe da mu naudi."
Morgana je dozvolila da je obuzme munina. Posle nekog vremena postala je svesna da je
ozbiljnije bolesna nego to je oekivala... Gvenvir ju je pitala da li ipak eli da vidi svetenika;
odmahnula je glavom i zatvorila oi, u nemoj pobuni, ne marei hoe li preiveti ili umreti. Poto
Akolon ili Artur moraju umreti, i ona e poi u tu senku... zato ne moe da ih vidi, jesu li jo u
Glastonberiju, koji od njih e se pojaviti iv? Svetenici e svakako negovati Artura, svog
hrianskog kralja, ali hoe li ostaviti Akolona da umre?
Ako Akolon mora u zemlju senki, neka ga prati duh njegovog sina, pomislila je; leala je
oblivena suzama, sluajui negde u daljini glas stare babice, Broke. "Da, gotovo je. ao mi je, Vae
velianstvo, ali znate dobro kao i ja da je ona prestara za raanje dece. Da, gospodaru, uite da
vidite..." Glas joj je bio neoekivano grub. "Mukarci nikada ne misle na to, i koliko krvi moraju da
proliju i koliko nevolja da otrpe ene radi njihovog zadovoljstva! Ne, bilo je prerano da bi se videlo
je li bio deak, ali ona ima jednog lepog sina, i ne sumnjam da bi vam rodila jo jednog, da je bila
dovoljno snana i dovoljno mlada da ga iznese do kraja!"
"Morgana, najdraa, pogledaj me", molio je Urijens. "Tako mi je ao, tako mi je ao to si
bolesna, ali ne ali, draga, ja i dalje imam dvojicu sinova, ne krivim te..."
"Oh, ne krivite je, je li?" gunala je stara babica. "Bolje da je ne okrivite nijednom reju, vae
velianstvo, jer jo je veoma slaba i bolesna. Uneemo jo jednu postelju ovamo da bi spavala na
miru dok sasvim ne prezdravi. Evo..." i Morgana je osetila babiinu ruku pod glavom; na usnama
joj se nalo neto toplo i prijatno. "Hajde, mila, popij sad ovo, ima puno meda i trava protiv
krvarenja. Znam da ti je muka, ali probaj da ipak popije, eto, dobra devojica..."
Morgana je progutala gorkoslatki napitak, a oi su joj bile pune suza. Na trenutak joj se uinilo
da je dete, da je Igrena dri i neguje u nekoj dejoj bolesti. "Majko..." rekla je, i jo dok je govorila
znala je da je to delirijum, da je Igrena odavno umrla, da ona nije dete ni devojka, nego stara, stara
ena, suvie stara da bi leala ovde, da bi na ovako ruan nain okonala ivot...
"Ne, vae velianstvo, ona ne zna ta govori - evo, evo, mila, samo lepo lezi i pokuaj da spava,
smestili smo ti tople cigle kod nogu, i zaas e se zagrejati..."
Umirena, Morgana je zapala u san. Sada joj se inilo da je opet dete u Avalonu, u Kui
Devojaka, i da joj se obraa Vivijen, priajui joj neto to nije uspela da zapamti, neto o Boginji
koja prede ljudske ivote, i predala je Morgani preslicu i naredila joj da prede, ali nit nikako nije
ispadala glatka, nego vornovata i zamrena i na kraju se Vivijen naljutila. "Hajde, daj meni..." i
Morgana joj je dala pokidane niti i preslicu; samo to to nije bila Vivijen, nego je imala lice
Boginje, pretee, a Morgana je bila tako mala, tako mala... prela je i prela, prstima premalim da
dre preslicu, a Boginja je imala Igrenino lice...
Osvestila se dan ili dva kasnije, potpuno prisebna, samo to je u itavom telu oseala ogroman,
prazan bol. Poloila je dlanove na trbuh. Mogla sam potedti sebe bola, pomislila je.Trebalo je da
znam da bih ionako pobacila. Pa, to je uinjeno uinjeno je, i sada moram da se pripremim za vest
da je Artur mrtav, moram smisliti ta da radim kada se Akolon vrati - Gvenvir e svakako otii u
manastir, ili, ako eli, preko mora u Donju Britaniju sa Lanseletom. Neu ih spreavati... Ustala je,
obukla se i uredila.
"Trebalo bi da ostane u krevetu, Morgana, jo si bleda", rekao je Urijens.
"Ne. Neke udne plime dolaze, muu moj, i moramo se spremiti za njih", odgovorila je i
nastavila da uplie u kosu trake i dragulje. Urijens je stajao kraj prozora. "Gledaj, vitezovi vebaju
ratne vetine - ini mi se da je Uven najbolji jaha meu njima. Kai, mila, zar ne jae bolje i od
Gavena? A to kraj njega je Galahad. Morgana, nemoj aliti zbog deteta koje si izgubila. Uven e te
uvek smatrati za majku. Rekao sam ti jo kad smo se venali, nikada ti neu prebaciti zbog
jalovosti. Rado bih imao jo jedno dete, ali poto nam to nije sueno, pa, nemamo za im da
alimo. Osim toga", stidljivo je rekao i uhvatio je za ruku, "moda je tako i bolje - nisam ni znao
koliko je malo nedostajalo da te izgubim."
Stala je uz prozor kraj njega, dok ju je on pridravao oko struka; oseala je istovremeno i
gaenje i zahvalnost zbog njegove panje. Nikada ne treba da sazna, pomislila je, da je to bio
Akolonov sin. Neka se ponosi to je u tim godinama mogao da zane dete.
"Gledaj", rekao je Urijens, naginjui se da bolje vidi, "ta to prolazi kroz kapiju?"
Jaha. Pratio ga je svetenik u tamnoj odedi, na muli, i vodili su konja natovarenog telom...
"Hodi", rekla je i povukla ga za ruku, "moramo da siemo." Bleda i nema, sila je sa njim u
dvorite, oseajui se visoka i zapovednika, kako i prilii kraljici.
Kao da je vreme stalo; kao da su opet bili u vilinskoj zemlji. Ako je Artur pobedio, zato nije sa
njima? Ali ako je ovo Arturovo mrtvo telo, gde je svetkovina koja prati mrtvog kralja? Urijens je
pokuao da je pridri, ali ona ga je odgurnula i uhvatila se za dovratak. Svetenik je zbacio
kapuljau. "Jesi li ti kraljica Morgana od Velsa?" upitao je.
"Jesam."
"Imam poruku za tebe", rekao je on. "Tvoj brat Artur lei ranjen u Glastonberiju, i neguju ga
kaluerice, ali oporavie se. Poslao ti je ovo", mahnuo je rukom ka umotanom telu na tovarnom
konju, "kao poklon, i naloio mi je da ti kaem da on ima svoj ma Ekskalibur i kanije." Dok je
govorio, povukao je pokriva sa tela, i Morgana je, oseajui kako je naputa snaga, ugledala
Akolonove mrtve oi kako prazno zure u nebo.
Urijens je kriknuo, kao da umire. Uven se probio kroz okupljenu gomilu, i kad mu je otac pao,
kao pokoen, preko tela srednjeg sina, Uven ga je prihvatio i zadrao ga.
"Oe, dragi oe! Oh, blagi Boe, Akolon", jeknuo je i poao ka konju na kome je lealo
Akolonovo telo. "Gavene, prijatelju, pridri mog oca - moram da pomognem majci, pae u
nesvest..."
"Ne", rekla je Morgana. "Ne." ula je sopstveni glas kao iz daljine, nije bila svesna ni protiv
ega se to buni. Najradije bi jurnula ka Akolonu i bacila se preko njegovog tela, vritei od oajanja
i bola, ali Uven ju je vrsto drao.
Na stepenitu se pojavila Gvenvir. Neko joj je apatom objasnio ta se desilo, i Gvenvir je sila
niz stepenice, gledajui Akolona. "Umro je kao pobunjenik protiv Vrhovnog kralja", jasno je rekla.
"Za njega nema hrianske sahrane! Bacite njegovo telo gavranima, a glava neka mu bude izloena
na bedemima, jer bio je izdajnik!"
"Ne! Oh, ne!" povikao je Urijens. "Preklinjem vas, kraljice, Gvenvir, poznaje me, ja sam ti
jedan od najodanijih podanika, a moj siroti deak je platio za svoje zloine - preklinjem te, gospo, i
Isus je umro kao obian zloinac, izmeu dvojice lopova, i ak i za lopova raspetog kraj njega imao
je milosti... Pokai milost kao to je on pokazao..."
Gvenvir kao da ga nije ula. "Kako je moj gospodar Artur?"
"Oporavlja se, gospo, ali izgubio je mnogo krvi", rekao je svetenik. "Ali poruuje vam da ne
strahujete. Oporavie se."
Gvenvir je uzdahnula. "Kralju Urijense", rekla je, "naeg dobrog viteza Uvena radi, uiniu
kako eli. Neka Akolonovo telo bude preneseno u kapelu i poloeno tamo..."
Morgana je smogla glasa da se pobuni. "Ne, Gvenvir! Neka bude pristojno poloen u zemlju,
ako ima srca da mu to dozvoli, ali on nije bio hrianin - ne sahranjuj ga na hrianski nain.
Urijens je toliko pun bola da ne zna ta govori."
"Smiri se, majko", rekao je Uven i stegao je za rame. "Mene i mog oca radi, ne pravi skandale.
Ako Akolon nije sluio Hrista, utoliko pre mu je potrena milost Boja pred izdajstvom koje je
poinio!"
Morgana je htela da se buni, ali nije imala glasa. Pustila je da je Uven uvede unutra, ali im su
uli, stresla je njegovu ruku i pola dalje sama. Oseala se smrznuta iznutra, beivotna. inilo joj se
da je pre svega nekoliko asova leala u Akolonovom naruju, u vilinskoj zemlji, i opasala ga je
Ekskaliburom... a sada je stajala do kolena u neumoljivoj plimi, gledajui kako joj opet sve odnosi,
a svet je bio pun optuujuih pogleda - Uvenovog i Urijensovog.
"Da, znam da si ti smislila ovu izdaju", rekao je Uven, "ali nije mi ao Akolona, kad je dozvolio
da ga ena zavede na pogrean put! Budi barem toliko pristojna, majko, da ne uvlai mog oca u
tvoje zavere protiv kralja!" Prostrelio ju je pogledom, a onda se okrenuo ka ocu, koji je oamueno
stajao, steui neki deo nametaja. Uven ga je smestio na stolicu, kleknuo i poljubio mu ruku.
"Dragi oe, i dalje sam uz tebe..."
"Oh, sine, sine moj..." oajniki je kriknuo Urijens.
"Odmori se malo, oe, mora biti snaan", rekao je Uven. "Pusti me da se postaram za majku. I
njoj je loe..."
"Majkom je zove!" povikao je Urijens, naglo se uspravivi i sa mrnjom gledaji Morganu. "Da
te nikada vie nisam uo da zove tu uasnu enu majkom! Zar misli da ne znam kako je ona,
svojim arolijama, navela mog dobrog sina da se pobuni protiv kralja? A sada mislim da je svojim
vetijim moima izazvala i Avalohovu smrt - da, i smrt onog sina koga je mogla da mi rodi -
poslala je u smrt trojicu mojih sinova! Pazi da ne upravi svoje ini i na tebe, da te ne zavede i ne
izda, prepustivi te smrti i unitenju - ne, ona nije tvoja majka!"
"Oe! Gospodaru moj!" pobunio se Uven, pruajui ruku ka Morgani. "Oprosti mu, majko, on
ne zna ta govori, oboje ste van sebe od bola - molim vas, za ime Boje, smirite se, danas smo imali
dovoljno tuge..."
Ali Morgana ga je jedva ula. Taj ovek, taj mu koga nije elela, on je sve to je ostalo posle
propasti njenih planova! Trebalo je da ga ostavi da umre u vilinskoj zemlji, jer sad e se motati
okolo, mator i beskoristan, a Akolon je mrtav, Akolon koji je eleo da oivi sve ono to je njegov
otac potovao, pa zanemario, sve to je Artur obeao Avalonu, pa pogazio re... i sve to je ostalo,
to je samo ova matora budala...
Izvukla je srpasti no Avalona i zbacila Uvenove vrste ruke. Jurnula je napred, visoko
podigavi bode; ni dok ga je sputala, nije znala ta e uiniti njime.
Osetila je gvozdeni stisak na desnici i kako joj neko otima bode. Uven joj je umalo slomio ruku
dok se otimala. "Ne, smiri se... majko!" molio ju je. "Majko, je li te obuzeo neastivi? Majko,
gledaj, to je samo otac... Oh, Boe, zar ne moe da se saali nad njegovim bolom? Nije on hteo
da te optui, toliko je ojaen da ne zna ta govori, da je pri sebi bio bi svestan kolike su to
gluposti... ni ja te ne optuujem... majko, majko, sluaj me, daj mi taj no, majko draga..."
To to ju je stalno zvao majkom i strepnja u njegovom glasu konano su prodrli kroz izmaglicu
koja je Morgani prekrila oi i um. Pustila je da joj Uven uzme bode, primetivi, kao izdaleka, da
su joj prsti okrvavljeni, jer posekla se dok su se otimali oko seiva. I on je bio povreen, jer strpao
je prst u usta i sisao ga kao da mu je deset godina.
"Dragi oe, oprosti joj", preklinjao je, saginjui se nad Urijensom, koji je leao bled kao smrt.
"Rastrojena je, i ona je volela mog brata - a seti se koliko je bila bolesna, danas uopte nije ni smela
da ustaje iz kreveta! Majko, dozvoli da poaljem po sluavku da te vrati u krevet - evo, znam da e
ga eleti nazad", dodao je, predajui joj mali no. "Znam da si ga dobila od svoje usvojene majke,
gospe od Avalona, priala si mi jo dok sam bio mali. Oh, sirota moja majko", nastavio je, obgrlivi
je oko ramena. Seala se vremena kada je bila via od njega, jer bio je mrav deai kostiju krhkih
kao ptije, a sada se nadnosio nad njom, zatitniki je grlei. "Najdraa majko, sirota moja majko,
hajde, hajde, nemoj plakati, znam da si volela Akolona isto koliko i mene... sirota majko..."
Morgana je poelela da moe zaista da plae, da moe da kroz suze isplae strano oajanje i
tugu, jer oseala je Uvenove suze na potiljku. I Urijens je stajao sav u suzama, ali ona je bila suvog
lica. Svet je bio siv, krunio se na ivicama, i sve to bi pogledala zadobijalo bi ogromno, pretee
oblije, a istovremeno je bilo veoma malo i daleko, kao da bi mogla da ga podigne sa dva prsta...
nije se usudila da se pomeri, jer od njenog dodira sve bi moglo da se raspadne; jedva je primetila da
su stigle sluavke. Podigle su je, krutu i nepokretnu, i odnele je u krevet, skinule su joj krunu i
najlepu haljinu koje je stavila oekujui triujumf, i nekako je bila svesna da joj je odea opet
natopljena krvlju, ali to joj nije bilo vano. Mnogo kasnije je dola k sebi i znala je da je oprana,
obuena u isto i da lei u krevetu kraj Urijensa, a kraj nje je na stoliici dremala sluavka. Podigla
se na laktove da pogleda usnulog mua, lica crvenog i naduvenog od plaa, i bilo joj je kao da
gleda nepoznatog oveka.
Da, on je bio dobar prema njoj, na neki svoj nain. Ali sada je to prolo i moj posao u ovoj zemji
je zavren. Nikada vie, sve dok sam iva, neu videti njegovo lice, niti u saznati gde je sahranjen.
Akolon je mrtav, a njeni planovi uniteni. Artur i dalje nosi ma Ekskalibur i magijske kanije
koje mu tite ivot, i poto onaj kome je poverila taj zadatak nije uspeo, pobegavi u smrt gde nije
mogla da ga sledi, morae ona sama da bude ruka Avalona koja e ga unititi.
Kreui se toliko tiho da ni mia ne bi probudila, obukla se i vezala oko struka bode Avalona.
Ostavila je sve lepe haljine i dragulje koje je dobila od Urijensa i umotala se u najobiniju tamnu
haljinu, pomalo nalik na odedu monahinja. Nala je vreicu sa biljem i lekovima, i u mraku, samo
na osnovu dodira, obojila je tamni polumesec na elu. Potom je uzela najprostiji ogrta koji je
mogla da nae - ne njen, izvezen zlatom i draguljima, nego sluavkin, obinu krpu sa kapuljaom -
i beumno se iskrala niz stepenice.
Iz kapele se ulo pevanje; Uven je nekako uspeo da uprilii bdenje nad Akolonovim telom. Pa,
nije ni vano. Akolon je slobodan, nije bitno kakav e cirkus napraviti svetenici oko prazne gline
koja je ostala za njim. Sada nije bilo vano nita sem preuzimanja maa Avalona. Okrenula je lea
kapeli. Jednog dana imae vremena da ga oali; sada mora da nastavi tamo gde on nije uspeo.
Tiho je ula u talu i nala svog konja: uspela je da ga osedla, ma koliko nespretna bila. Odvela
je ivotinju do male bone kapije.
Bila je gotovo suvie slaba da bi uzjahala, i na trenutak se njihala u sedlu, pitajui se da li e
pasti. Da li da saeka, da li da pozove Kevina da je prati? Merlin od Britanije obavezan je da
potuje volju Gospe. Ali ne sme da veruje ni Kevinu, jer on je izdao Vivijen i prepustio je istim
svetenicima koji sada zapevaju nad Akolonovim bespomonim telom. apatom se obratila konju, i
on je poeo da kasa, a sa podnoja brda Morgana se okrenula da poslednji put pogleda Kamelot.
Vratiu se samo jednom u ovom ivotu, a onda vie nee biti Kamelota u koji bih mogla da se
vratim. Jo dok je aputala te rei, pitala se ta znae.

Ma koliko esto putovala u Avalon, Morgana je samo jednom stupila nogom na Ostrvo
svetenika; putovanje za opatiju Glastonberi, gde je leala sahranjena Vivijen i gde je i Igrena
provela svoje poslednje godine, bilo je za nju udnije nego prolazak kroz magle u skrivene zemlje.
Ovde je postojala skela, i dala je skelediji novi da bi je prevezao preko Jezera, pitajui se ta bi
ovaj uinio ako bi ona iznenada ustala, kao u barci za Avalon, i bacila ini koje bi ih odvele u
maglu, a odatle u Avalon... ali nije to uinila. Da li zato to ne mogu? pitala se.
Vazduh je bio hladan i sve, sunce e izii za jedan sat. Zvonjava crkvenih zvona bila je jasna i
tiha, i Morgana je videla dugaku kolonu prilika obuenih u sivo kako polako odmie ka crkvi.
Braa rano ustaju da se mole i pevaju svoje psalme, i Morgana je na trenutak oslukivala. Tu je bila
sahranjena njena majka, i Arturova. I Vivijen je poloena na poinak uz zvuk istih psalama. Poto
je bila i muziar, bilo ju je lako dirnuti; sada je na trenutak nepomino sluala tihu melodiju noenu
povetarcem praskozorja, i oi su je pekle od suza; je li mogue da planira napad na ovom svetom
tlu? Pusti to, pomirite se, deco... kao da je ula mrmljanje Igreninog zaboravljenog glasa.
Sada su svi uli u crkvu. Mnogo je suala o ovdanjoj opatiji... znala je da postoji bratstvo
kaluera, a malo dalje i posebna kua u kojoj obitavaju monahinje, zaklete da budu Hristove device
do smrti. Morgana je gadljivo zgrila lice; Bog koji vie voli da njegovi vernici misle na raj nego
na ovaj svet, koji im je dat da bi u njemu uili i uzdizali duh, inio joj se tu, a sada, kad je zaista
videla mukarce i ene kako se okupljaju za molitvu ni ne pomislivi da se dodirnu ili razgovaraju,
bilo joj je muka. Oh, da, i u Avalonu postoje svete device - i ona je bila takva dok nije dolo njeno
vreme, a Ravena nije prepustila Boginji samo svoje telo, nego i svoj glas. A i njenu usvojenu ker,
Lanseletovu ker Nimui, Ravena je odabrala da ivi u samoi, da je niko ne vidi... ali Boginja zna
da je to retka odluka, a ne obaveza svake ene koja eli da joj slui.
Morgana nije verovala ono to se ponekad govorkalo po Avalonu, da kalueri i monahinje samo
izigravaju svetost i estitost, kako bi zadivili seljake svojom istotom, a da se iza zidova manastira
preputaju svim vrstama razvrata. Da, takve bi prezirala. Oni koji izaberu da slue duhu, a ne telu
treba tako i da ine; pritvornost bi bila odvratna. Ali saznanje da oni zaista ive na taj nain, da
neka sila koja sebe naziva boanskom vie ceni jalovost nego plodnost - to joj se inilo kao strana
izdaja svih sila koje donose ivot na ovaj svet.
Budale, ako ne i neto gore, suavaju svoj ivot, pa ele da suze i sve ostale ivote po svojoj
praznoj meri...
Ali nije smela da se tu zadrava. Okrenula je lea crkvenim zvonima i pola ka gostinskoj
zgradi, tragajui umom, prizivajui Vid da je odvede do Artura.
U gostinskoj kui bile su tri ene - jedna je dremala kraj vrata, druga je meala kazan pun kae u
kuhinji, daleko pozadi, a trea je bila pred vratima sobe u kojoj je, vrlo nejasno, oseala Arturovo
prisustvo; bio je u dubokom snu. Kada se pribliila, sve ene su se, u sivim haljinama i pod
velovima, promekoljile; i one su bile svete, na svoj nain, i imale su neto vrlo nalik na Vid - u
njenom prisustvu oseale su pretnju svom nainu ivota, moda dodir neobinosti Avalona.
Jedna je ustala i stala pred nju. "Ko si ti", upitala je apatom, "i zato dolazi u ovaj as?"
"Ja sam kraljica Morgana od Severnog Velsa i Kornvola", odgovorila je Morgana tihim,
zapovednikim glasom, "i dola sam da posetim svog brata. Ti se usuuje da mi to zabrani?"
Pogledala je enu pravo u oi, a onda je mahnula rukom, u pokretu najjednostavnije mogue
arolije, prevlasti, i ena se povukla, nesposobna da joj preprei put. Znala je da e ta ista ena
kasnije priati bajke o aranju i uasu, ali zapravo je bilo samo ovo: jednostavna prevlast snane
volje nad osobom koja je svesno izabrala ivot potinjenosti.
U sobi je gorela mala svetiljka, i Morgana je mogla da razabere Artura, neobrijanog,
izmodenog, plave kose natopljene znojem. Kanije su leale u podnoju kreveta... mora da je
oekivao da e ona preduzeti neto, pa nije hteo da ih ostavi ni za as. A u ruci je drao balak
Ekskalibura.
Ko zna kako, ko zna kako, njegov um ga je upozorio. Morgana je umalo poela da okleva. I on
ima Vid; mada je bio toliko plavokos i naizled razliit od naroda Britanije, i on je pripadao drevnoj
kraljevskoj lozi Avalona i mogao je da joj ita misli. Znala je da bi, ukoliko ona prui ruku ka
Ekskaliburu, mogao da oseti njenu nameru, i probudio bi se - i ubio je; tu se nije nimalo zavaravala.
On je dobar hrianin, ili barem tako misli o sebi, ali postavljen je na presto da bi ubijao neprijatelje
i, na neki tajanstveni nain koji Morgana nije mogla sasvim da razume, Ekskalibur se prepleo sa
samom sri Arturovog kraljevanja. Da nije tako, da je u pitanju samo ma, on bi ga spremno vratio
u Avalon i naao sebi drugi, jai i bolji... ali Ekskalibur je za njega postao vidljivi i konani znak da
je on kralj.
Ili se moda ma prepleo sa Arturovom duom, moda bi me ubio po svojoj volji, ukoliko bih
pokuala da ga uzmem... a bih li se usudila da se suprotstavim volji takvog magijskog
simbola? Morgana se trgla i prekorela sebe zbog ovog uzleta mate. Poloila je ruku na svoj bode;
bio je strano otar, a ona je, ako ustreba, mogla da se kree brzinom zmije u napadu. Videla je
pulsiranje vene na Arturovom grlu i znala je da bi, ukoliko je zasee brzo i duboko, presekla veliku
arteriju ispod nje, i Artur bi umro pre nego to bi stigao da krikne.
Ubijala je ona ranije. Bez oklevanja je poslala Avaloha u smrt, a pre samo tri dana ubila je
neduno dete u svojoj materici... on, koji je leao pred njom u dubokom snu, bio je mnogo vei
izdajnik, svakako. Jedan pokret, brz i tih... ah, ali to je dete koje joj je Igrena predala u naruje,
njena prva ljubav, otac njenog sina, Rogati Bog, kralj... Udari, budalo! Zato si dola ovamo!
Ne. Ve je bilo previe smrti. Rodila nas je ista ena, i ne bih mogla da pogledam majku u oi, u
zemlji iza smrti, ako mi ruke budu umrljane bratovljevom krvlju. Na trenutak je, znajui da se
nalazi na ivici ludila, ula Igrenin nestrpljivi uzvik. Morgana, rekla sam ti da pazi na bebu...
Uinilo joj se da se Artur promekoljio u snu, kao da je i on uo taj glas; Morgana je vratila
bode za pojas, pruila ruku i uzela kanije. To je barem imala pravo da uzme - svojim rukama ih je
nainila, ini koje je utkala u njih njene su.
Sakrila je kanije pod ogrta i urno, kroz praskozorje, pola ka skeli. Dok ju je skeledija vozio
preko, osetila je da joj se koa jei i kao da je ugledala senku barke Avalona... na drugoj obali
okupili su se oko nje, posada barke Avalona. Sada brzo, brzo, mora se vratiti u Avalon... ali sunce
je izlazilo i preko vode je leala senka crkve, i iznenada je suneva svetlost zapljusnula itav
predeo, a sa njom je na sve strane odjeknula zvonjava. Morgana je stala kao paralisana; kroz ovaj
zvuk nije mogla da prizove maglu, niti da izgovori aroliju.
Obratila se jednom od ljudi. "Moete li da me odvezete u Avalon? Brzo?"
ovek se stresao. "Ne mogu, gospo. Postaje sve tee bez svetenice koja bi izgovorila aroliju, a
ak i sa njom, u zoru, podne i vee, kada zvone zvona za molitvu, nema naina da se proe kroz
maglu. Sada nema. arolija vie ne otvara put dok zvone zvona, mada, ako saekamo da se utiaju,
moe biti da uspemo da se vratimo."
Zato, zato mora biti ovako, upitala se Morgana. Verovatno je u nekoj vezi sa saznanjem da je
svet takav kakav je zato to ljudi veruju da je takav... godinu za godinom, tokom poslednja tri ili
etiri pokolenja, ljudi su se sve vie privikavali na pomisao da postoji samo jedan Bog, jedan svet,
jedan nain opisivanja stvarnosti, i da je ono to se ne slae sa tom ogromnom jedninom svakako
zlo i neprijateljsko, i da zvuk crkvenih zvona i senka njihovih svetilita dre zlo daleko. I kako je
sve vie i vie ljudi verovalo u to, to je postalo istina, a Avalon je samo san utonuo u gotovo
nepristupani drugi svet.
Da, ona je i dalje mogla da prizove maglu... ali ne ovde, ne u senci crkvenog tornja preko vode,
niti u buci crkvenih zvona koja joj je ispunjavala srce uasom. Zarobljeni su na obali Jezera! A sada
je bila svesna da se barka otiskuje od obale Ostrva svetenika, kako bi prela jezero i nala nju na
drugoj obali. Artur se probudio i utvrdio da su kanije nestale, i sada e je goniti...
Pa, neka je prati ako moe, ima i drugih puteva u Avalon, gde senka crkve ne spreava prolaz.
Brzo je uzjahala i poterala konja du obale Jezera, uz krug; na kraju e stii do mesta gde, barem
leti, moe da proe kroz maglu; mesta gde su ona i Lanselet jednom nali Gvenvir, zalutalu iz
manastira. To nije Jezero nego movara, i u Avalon se moe ui otpozadi, iza Tora.
Znala je da mali, tamnoputi ljudi tre za njenim konjem, i da e moi tako da izdre pola dana,
ako treba. Ali sada je ula i topot kopita... gonili su je, Artur joj je za petama, a sa njim su
naoruani vitezovi. Obola je konja, ali to je bio damski konj, a ne ivotinja za trke...
Brzo je skliznula niz konja, sa kanijama u ruci. "Raziite se", apnula je ljudima, i oni kao da su
se stopili sa drveem i maglom... ako treba, mogli su da se kreu kao senke, i niko ivi ih nee nai
ako oni ne budu eleli da ih nau. Morgana je vrsto stegla kanije i potrala du obale Jezera. U
umu je ula Arturov glas i oseala njegov gnev...
On ima Ekskalibur; oseala ga je, kao ogorman sjaj u umu, sveti predmet Avalona... ali kanije
nikada vie nee imati. Uzela ih je obema rukama, zavitlala ih nad glavom i bacila, svom snagom,
daleko u Jezero, i videla je kako tonu u duboke, bezdane vode. Ljudska ruka ih vie nee dohvatiti -
leae tamo sve dok koa i barun ne istrunu, a srebrne i zlatne niti ne potamne i izoblie se, i dok i
poslednja arolija utkana u njih ne nestane potpuno sa ovog sveta.
Artur ju je gonio jaui, sa Ekskaliburom u ruci... ali ona i njena pratnja su nestali. Morgana se
povukla u tiinu, pretvorila se u senku i drvo, kao da se deo nje preselio u zemlju vila; dok je
nepomino stajala, pokrivena utanjem svetenice, nijedan smrtnik ne bi video ni njenu senku...
Artur ju je zvao po imenu.
"Morgana! Morgana!" Pozvao je i trei put, glasno i besno; ali i same senke su bile nepomine, i
konalo, zbunjen od jahanja u krug - jednom je proao tako blizu da je Morgana osetila dah
njegovog konja - umorio se i pozvao pratnju, i kada su doli zatekli su ga kako se njie u sedlu,
zavoja natopljenih krvlju, i poveli su ga putem kojim su i doli.
Tada je Morgana podigla ruku, i opet se na svet vratio uobiajeni zvuk ptica, vetra i drvea.

Govori Morgana...
Godinama kasnije, sluala sam kako se pria da sam kanije uzela arolijama, i da me je Artur
gonio sa stotinom vitezova, i da sam i ja imala oko sebe stotinu vilinskih vitezova; i kada nam se
Arturova potera primakla, ja sam i sebe i svoje vitezove pretvorila u kameno prstenje... Jednog
dana e svakako dodati kako sam, kad je sve bilo gotovo, prizvala koije sa upregnutim krilatim
zmajevima, i kako sam na njima odletela u vilinsku zemlju.
Ali nije bilo tako. Bilo je samo ovako, jer mali narod ume da se krije u umi i da postane jedno
sa drveem i senkama, a tog dana ja sam bila jedna od njih, kao to su me nauili u Avalonu; i kada
je pratnja odvela Artura, gotovo onesveenog od duge potere i krvarenja, oprostila sam se sa
ljudima iz Avalona i odjahala sam za Tintagel. Ali kada sam tamo stigla, vie mi nije bilo vano ta
se deava u Kamelotu, jer sam bila veoma bolesna, neko vreme ak i na samrti.
Ni danas ne znam ta mi je bilo; znam samo da je leto polako prelo u jesen dok sam leala u
postelji, a negovale su me sluge koje sam tamo zatekla, i nije im bilo vano hou li uopte
preiveti. Znam da sam imala blagu groznicu, da sam bila toliko umorna da nisam imala snage ni
da sednem zbog jela, da sam bila toliko bezvoljna da mi je ak bilo svejedno i hou li preiveti.
Moje sluge - nekih sam se seala jo iz vremena kada sam ivela tamo kao dete, sa Igrenom -
mislile su da sam zaarana; moda je ak i bilo tano.
Markus od Kornvola primio me je sa svim poastima, i pomislila sam kako, eto, Arturova
zvezda dosee visoko, i Markus svakako veruje da sam dola po Arturovoj volji, i zato nee - zasad
- izazivati Artura ak ni zbog zemalja za koje veruje da su njegove. Pre godinu dana moda bih se
tome smejala ili bih se ak nagodila sa Markusom, obeala bih mu te zemlje ukoliko okupi i povede
vojsku protiv Artura. I sada mi je to palo na um; ali Akolon je bio mrtav, i inilo mi se da nita vie
nije vano. Artur je imao Ekskalibur... ako Boginja eli da mu oduzme ma, morae sama to da
uini, jer ja nisam uspela, i vie nisam bila njena svetenica...
...Mislim da me je to najvie bolelo, to nisam uspela, to sam izneverila Avalon, to ona nije
pruila ruku kako bi mi pomogla da izvrim njenu volju. Artur, svetenici i izdajnik Kevin bili su
jai od magije Avalona, i vie nije ostao niko.
Niko nije ostao. Niko. Neprekidno sam alila za Akolonom, i za detetom iji je ivot zavren
skoro pre nego to je poeo, koje je odbaeno kao smee. alila sam i za Arturom, koji mi je ostao
neprijatelj; i neverovatno, alila sam ak i za Urijensom, i za ivotom u Velsu, jer to je bio jedini
mir koji sam ikada upoznala.
Ubila sam ili odbacila ili su umrli svi na ovom svetu koje sam ikada volela. Igrene vie nije iblo,
a Vivijen je poginula i sahranjena je meu svetenicima njihovog Boga smrti i osvete. Akolon je
umro, svetenik koga sam ja posvetila da se upusti u poslednju bitku protiv hrianskih svetenika.
Artur mi je postao neprijatelj; Lanselet me odavno mrzi i plai me se, i to ne bez razloga. Gvenvir
me se boji i prezire me, i ak ni Elene vie nema... a Uven, koji mi je bio kao roeni sin, sad me
takoe mrzi. Nikome vie nije stalo hou li iveti ili umreti; i zato nije bilo stalo ni meni...
I poslednje lie je opalo i poele su strane zimske oluje, kad je jednog dana sluavka dola da
mi kae kako je doao neki mukarac da me poseti.
"U ovo doba godine?" Pogledala sam kroz prozor, u kiu koja je neprekidno lila sa neba sivog i
praznog kao moj um. Koji bi se putnik probijao po ovakvom vremenu, borei se protiv oluje i
tame? Ne; ko god da je, ne zanima me. "Reci mu da vojvotkinja od Kornvola ne prima nikoga i
otpravi ga odavde."
"Po kii, sad kad samo to nije pala no, gospo?" Iznenadila sam se to se ena pobunila;
posluga me se uglavnom plaila, smatrajui me za arobnicu, i to mi je sasvim odgovaralo. Ali ena
je bila u pravu; Tintagel je uvek bio gostoljubiv, jo od vremena mog davno pokojnog oca i
Igrene... neka bude tako. "Pruite putniku gostoprimstvo koje odgovara njegovom poloaju", rekla
sam, "dajte mu hranu i postelju; ali recite da sam bolesna i ne mogu da ga primim."
Otila je, a ja sam leala zagledana u kiu i tamu, oseajui hladou kako prodire kroz uski
prozor i pokuavajui da se vratim u smirenu prazninu gde sam se najprijatnije oseala. Ali ubrzo
su se vrata opet otvorila i pojavila se ista ena, i ja sam naglo sela u postelji, drhtei od besa, prvog
oseanja koje me je obuzelo posle mnogo nedelja.
"Nisam te pozvala i nisam ti rekla da se vrati! Kako se usuuje?"
"Nosim poruku za vas, gospo", rekla je ona, "poruku koju nisam smela da odbijem, jer govorio
je jedan od velikih... Rekao je: 'Ne obraam se vojvotkinji od Kornvola nego Gospi od Avalona, a
ona ne moe da odbije Glasnika Bogova kada Merlin trai da ga primi i razgovara sa njim'..." ena
je tu zastala. "Nadam se da sam dobro ponovila... naterao me je da ponovim dva puta pred njim,
kako bi bio siguran da sam sve zapamtila."
Sada sam, uprkos svemu, osetila radoznalost. Merlin? Ali Kevin je Arturov ovek, svakako ne
bi doao tek tako. Zar nije sklopio savez sa Arturom i hrianima, i izdao Avalon? Ali moda je
sada neko drugi na tom poloaju. Glasnik Bogova, Merlin od Britanije... i pomislila sam na svog
sina Gvideona, ili Mordreda, sad su ga verovatno tako zvali; moda je to bio on, jer samo on bi me
sada smatrao za Gospu od Avalona... Dugo sam utala pre nego to sam odgovorila. "Reci mu da
u doi... ali ne ovakva. Poalji nekoga da me obue." Jer znala sam da sam preslaba da bih se sama
obukla. A nisam htela nikoga da primim ovakva, slaba, bolesna, u spavaoj sobi; ja, koja sam bila
svetenica Avalona, uspeu da stojim na svojim nogama pred Merlinom, makar mi donosio smrtnu
presudu zbog neuspeha... ja sam jo Morgana!
Uspela sam da ustanem, obukli su mu haljinu i cipele, i upleli mi kosu i pokrili je velom
svetenice; poto je sluavka dvaput zabrljala, sama sam obojila simbol meseca na elu. Moje ruke
- primetila sam to sasvim ravnoduno, kao da pripadaju nekome drugom - ruke su mi drhtale, i bila
sam toliko slaba da sam pustila da me sluavka uhvati za ruku dok sam milela niz strme stepenice.
Ali Merlin ne sme videti koliko sam slaba.
U sali je gorela vatra; pomalo se dimila, kao i uvek kad pada kia, i kroz dim sam mogla da
razaberem samo obrise oveka koji je sedeo kraj vatre, okrennut leima, umotan u sivi ogrta - ali
kraj njega je stajala visoka harfa koju sam morala da prepoznam; po Mojoj Gospi sam poznala
oveka. Kevinova kosa bila je sada potpuno seda, ali ustao je i ispravio se koliko je mogao kad sam
ula u odaju.
"Tako", rekla sam, "i dalje zove sebe Merlinom od Britanije, iako slui samo Arturu i izdao si
Avalon?"
"Ni sam ne znam kako da nazovem sebe", tiho je rekao Kevin, "osim moda slugom onih koji
slue Bogove, koji su svi Jedan."
"Zato si onda doao?"
"Ni to ne znam", rekao je melodini glas koji sam toliko volela, "osim moda zato da bih vratio
dug zaduen pre nego to su nastale ove planine, draga moja." Onda je podigao glas i obratio se
sluavci. "Gospodarica ti je bolesna! Odvedi je do stolice!"
Vrtelo mi se u glavi, i kao da se oko mene skupljala siva izmaglica; kad sam se pribrala, sedela
sam kraj vatre sa Kevinom, a sluavke nije bilo.
"Sirota Morgana, sirota devojice", rekao je on, i prvi put od Akolonove smrti koja me je
skamenila, uinilo mi se da bih mogla da zaplaem; ali stegla sam zube, jer ako prolijem i jednu
jedinu suzu, znala sam da e se sve u meni istopiti, i onda u plakati i plakati bez kraja i konca sve
dok se ne pretvorim u jezero suza...
"Nisam ja devojica, Kevine Harfisto", rekla sam kroz stegnute zube, "a ti si slagao da bih te
primila. Sada reci ta ima i idi."
"Gospo od Avalona..."
"Nisam ja to", rekla sam i setila sam se kako sam, kad smo se poslednji put videli, oterala ovog
oveka od sebe, kako sam vikala na njega i nazvala ga izdajnikom. To kao da nije bilo vano;
moda je sudbina htela da dvoje izdajnika Avalona lepo sede ovde kraj vatre, jer i ja sam izdala
svoj zavet Avalonu... kako sam se samo usudila da sudim Kevinu?
"Pa, ta si onda?" tiho je upitao on. "Ravena je stara i uti ve godinama. Ninijan nikada nee
imati moi da vlada. Ti si potrebna..."
"Kada smo poslednji put razgovarali", prekinula sam ga, "rekao si da su dani Avalona okonani.
Zato bi na Vivijeninom mestu sedeo iko drugi, do deteta tek napola spremnog za taj posao, jer
ionako svi samo ekaju dan kada e Avalon zauvek nestati u magli?" Oseala sam da mi se grlo
stee od gorine. "Poto si izdao Avalon i odabrao Arturovu zastavu, zar ti nee biti lake da obavi
svoj posao ukoliko u Avalonu nema nikog sem matore proroice i nedozrele svetenice...?"
"Ninijan je Gvideonova ljubav, telom i duom", rekao je Kevin. "I ini mi se da su tamo
potrebni tvoj glas i tvoja ruka. ak i ako je Avalonu sueno da nestane u magli, zar e odbiti da
nestane sa njim? Nikada nisam mislio da si kukavica, Morgana." Pogledao me je pravo uoi.
"Umree ovde, Morgana, umree od bola i izgnanstva..."
Okrenula sam lice u stranu. "Zato sam i dola ovamo..." i prvi put mi je bilo jasno da sam zaista
dola ovamo da umrem. "Sve to sam pokuala da uinim, propalo je. Nisam uspela... trebalo bi da
bude srean, Merline, to je Artur pobedio."
On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja, nisam srean", rekao je. "Ja inim ono to mi
Bogovi narede, nita vie, a ti ini isto to. A ako ti je sueno da vidi kraj sveta kakav smo
poznavali, najdraa ljubavi moja, neka nas sudbina nae na pravom mestu, kako sluimo onako
kako nam je na Bog odredio da sluimo... Meni je pripalo da te pozovem u Avalon, Morgana, ne
znam zato. Bilo bi mi lake da je tamo samo Ninijan, ali, Morgana, tvoje mesto je u Avalonu, a
moje tamo gde odrede Bogovi. A u Avalonu se moe izleiti."
"Izleiti", prezrivo sam rekla. Nije mi bilo vano.
Kevin me je tuno gledao. "Najdraa ljubavi moja", ponovio je. Sada mi se inilo da je on jedina
iva osoba koja me poznaje onakvu kakva sam zaista; pred svima drugima, ak i pred Arturom,
nosila sam drugaije lice, uvek pokuavajui da izgledam drugaija i bolja nego to jesam; ak i
pred Vivijen, kako bi me smatrala dostojnijom da budem svetenica... Za Kevina sam bila
Morgana, takva i nikakva drugaija. Shvatila sam da bi, ak i da pruim ruku prema njemu kao
Smrt, on video samo moje lice, Morganu... Uvek sam oseala da je ljubav neto drugo, da je to onaj
plamen koji sam oseala prema Lanseletu, prema Akolonu. Prema Kevinu sam oseala malo ta
osim smirenog sauea, prijateljstva, ljubaznosti; ono to sam mu dala meni je malo znailo, pa
ipak... pa ipak je samo on reio da doe do mene, samo je njemu bilo vano hou li umreti ovde od
tuge ili neu.
Ali kako se usudio da ugrozi moj mir, kada sam gotovo uspela da proem u tu konanu prazninu
koja vlada posle ivota? Odvratila sam lice od njega i rekla: "Ne". Nisam mogla da se ponovo
vratim u ivot, nisam moga da se borim i patim, da ivim sa mrnjom onih koji su me nekada
voleli... ako preivim, ako se vratim u Avalon, morau opet da se upustim u bitku protiv Artura
koga sam volela, morau da gledam Lanseleta jo zarobljenog Gvenvirinom ljubavlju. Prestala sam
da marim, vie ne bih mogla da otrpim bol koji mi je u srcu...
Ne, ja sam ovde, u miru i tiini, a uskoro u, sad sam znala, poi jo dalje u mir... oamuenost
toliko nalik na smrt sve se vie pribliavala, a ovaj Kevin, ovaj izdajnik, hoe da me vrati nazad?
"Ne", rekla sam opet i okrenula se, pokrivajui lice rukama. "Ostavi me na miru, Kevine Harfisto.
Dola sam ovamo da umrem. Ostavi me sada."
Nije se pokrenuo, nije progovorio, a ja sam sedela sasvim mirno, sa velom preko lica. Posle
nekog vremena on e svakako ustati i ostaviti me, jer ja nisam imala snage da odem. I sedeu tu
dok me sluavke ne vrate u postelju, iz koje vie neu ustati.
A onda sam u tiini zaula tihe zvuke harfe. Kevin je svirao, a potom je i zapevao.
ula sam deo te balade, jer esto ju je pevao na Arturovom dvoru. Bila je to pesma o drevnom
bardu, ser Orfeju, koji je navodio drvee da plee i kamenje da se porea u krug i igra, i sve
ivotinje iz ume da dou i legnu mu kraj nogu umesto da ga raspore kandama. Ali potom je,
samo danas, otpevao i drugi deo balade, koji je bio Misterija i koji nikada ranije nisam ula. Pevao
je kako je posveenik, Orfej, izgubio svoju voljenu i kako je siao u Zagrobni svet i tamo govorio
sa Gospodarima Smrti, i molio za nju, i kako je dobio dozvolu da sie u predele tame, i izvede je
napolje, i kako ju je naao u Ravnicama Neumiruih...
A onda mu je glas progovorio pravo iz due... i ula sam ono to je mogao da bude i moj glas i
moje rei.
"Ne pokuavaj da me izvede, jer reena sam da ostanem ovde, u smrti. Ovde, u ovim veitim
zemljama sve poiva, i nema bola ni borbe; ovde mogu da zaboravim i ljubav i tugu."
Soba oko mene je nestala; vie nisam oseala dim sa ognjita, niti ledenu kiu iza prozora.
Nisam vie bila zarobljenik sopstvenog tela, bolesna, oamuena i nepokretna. Kao da sam stajala u
bati punoj bezmirisnog cvea i veitog mira, i samo se daleki zvuk harfe probijao kroz tiinu. A ta
harfa je, bez moje elje, svirala upravo meni.
Pevala je o vetrovima Avalona, dahom jabukovih pupoljaka i mirisom zrelih jabuka; donosila
mi je hladnu sveinu magle nad Jezerom, i zvuke trke jelena duboko u umi gde jo ivi mali narod,
i osunano leto kada sam leala na suncu u kamenom prstenu, sa Lanseletovim rukama oko sebe,
dok se krv ivota prvi put dizala u meni kao sok mlade biljke. Potom sam opet osetila u naruju
teku mekou svog malog sina, njegovu mekanu kosu na svom licu, njegov dah pun mleka, sladak i
mek... ili je to u mom krilu bio Artur, koji se privija uz mene i tapka me po obrazu punakom
ruicom... opet je Vivijenina ruka dodirnula moje elo, blagosiljajui, i osetila sam da sam postala
most izmeu zemlje i neba dok sam pruala ruke, prizivajui... vetrovi su hujali visoko u gaju gde
sam leala sa mladim jelenom u pomraenju sunca, i Akolonov glas je izgovorio moje ime...
A sada vie nije bila samo harfa, nego i glasovi, mrtvih i ivih, koji su me dozivali: "Vrati se
opet, vrati se, sam ivot te doziva zadovoljstvom i bolom..." A onda se u glasu hrfe pojavio novi
ton.
"Ja te zovem, Morgano od Avalona... svetenice Majke..."
Podigla sam glavu i nisam videla Kevinovo izobloeno telo i alosno lice, nego je umesto njega
stajao Neko, visok i sjajan, sa sunevim odsjajem oko lica i sa harfom i lukom u rukama. Dah mi je
zastao pred Bogom, a glas je pevao dalje... "Vrati se u ivot, vrati se opet meni... ti koja si se
zaklela... ivot te eka iza ove tame smrti..."
Pokuavala sam da skrenem pogled. "Meni ne nareuje Bog, nego Boginja..."
"Da", rekao je poznati glas u tiini venosti, "ali ti si Boginja i ja te pozivam..." i na trenutak,
kao u mirnim vodama ogledala u Avalonu, ugledala sam sebe u odedi i sa krunom Gospe ivota...
"Ali ja sam stara, stara, sada pripadam smrti, a ne ivotu..." aputala sam, a u tiini su se sa
usana Boga ule rei koje se ponavljaju u obredu.
"...bie ona stara i mlada, onako kako sama odlui..." I pred mojim oima pojavilo se moje
sopstveno lice, opet mlado i svee kao kod device koja je poslala mladog jelena da se bori sa
Kraljem Jelenom... da, a bila sam stara kada mi je doao Akolon, a ipak sam ga poslala da izazove
kralja, a bila sam nosea... iako i stara i jalova, jer ivot je pulsirao u meni kao veiti ivot zemlje i
Gospe... a Bog je stajao preda mnom, veiti Jedan koji me poziva nazad u ivot... zakoraila sam,
jednom, pa jo jednom, i ve sam poela da se penjem, uvis iz tame, pratei daleke tonove harfe
koja mi je pevala o zelenim bregovima Avalona i o vodama ivota... a onda sam shvatila da stojim,
da pruam ruke ka Kevinu... a on je polako odloio harfu i uspeo da me uhvati u naruje,
poluonesveenu. Na trenutak su me opekle blistave ruke Boga... a onda je to bio samo Kevinov
mio, melodian, polupodsmeljiv glas. "Ne mogu da te drim, Morgana, to svakako zna." Neno
me je vratio u stolicu. "Kada si poslednji put pojela neto, Morgana?"
"Ne seam se", priznala sam i odjednom sam postala svesna strane slabosti; on je pozvao
sluavku i obratio joj se blagim, zapovednikim glasom druida i iscelitelja. "Donesi svojoj
gospodarici hleba i toplog mleka sa medom."
Podigla sam ruku da se pobunim, a sluavka kao da je negodovala, i setila sam se da je ve dva
puta pokuala da me nagovori da pojedem ba isto to. Ali otila je da ga poslua, i kada se vraitla,
Kevin je uzeo hleb i potopio ga u mleko i dao mi, polako, nekoliko zalogaja.
"Dosta", rekao je. "Predugo si gladovala. Ali pre nego to zaspi, mora popiti jo malo mleka,
sa umuenim jajetom... pokazau im kako da ga spreme. Prekosutra e, verovatno, biti dovoljno
snana za put."
I tu sam poela da plaem. Plakala sam, konano, za Akolonom koji je leao mrtav na svom
platu, i za Arturom koji me sada mrzi, i za Elenom koja mi je bila prijatelj... i za Vivijen, koja je
leala mrtva u hrianskom grobu, i za Igrenom, i za sobom, za sobom koja sam preivela sve to...
"Sirota Morgana, sirota devojice", rekao je opet Kevin i privio me na svoje koate grudi, i ja sam
plakala i plakala dok konano nisam zautala, a on je pozvao sluavke da me odnesu u krevet.
I prvi put posle mnogo dana, zaspala sam. A dva dana kasnije sam pola za Avalon.

Malo se seam tog putovanja na sever, jer bili su mi bolesni i telo i um. ak se nisam ni zaudila
to me je Kevin napustio pre nego to smo stigli do Jezera. Stigla sam na obalu u sumrak, kada
vode Jezera izgledaju purpurne, a nebo kao da je u plamenu; i iz tog plamena pojavila se barka,
obojena u crno i obmotana crnim, sa toliko tihim veslima da je liila na san. Na trenutak mi je
izgledalo da je to Sveti amac onog bezobalnog mora koje se ne sme pominjati, a od tamne prilike
na pramcu uinilo mi se da je Ona, i da sam nekako premostila jaz izmeu zemlje i neba... ali ne
znam je li to bila stvarnost ili san. A kada su magle pale preko nas, osetila sam u dui pomeranje
koje mi je pokazalo da sam opet dospela na svoje mesto.
Ninijan me je doekala na obali i zagrlila me, ne kao nepoznatu enu koju je videla samo dva
puta, nego onako kako ker pozdravlja majku koju nije godinama videla; onda me je odvela do
kue u kojoj je nekada obitavala Vivijen. Ovog puta nije poslala mladu svetenicu da me slui,
nego se sama starala o meni, smestila me u krevet u unutranjoj odaji, donela mi vode sa Svetog
Kladenca; a kada sam je okusila, znala sam da e leenje dugo potrajati, ali da je ipak mogue.
Dovoljno sam znala o moi. Bilo mi je dovoljno da skinem sa plea teret sveta; bilo je vreme da
to prepustim drugima i da pustim da me moje keri neguju. Polako, polako, u tiini Avalona,
vraala mi se snaga. Konano sam mogla da oalim Akolona - a ne unitenje mojih planova i
nada... sada sam videla da je to ipak bilo samo ludilo; ja sam svetenica Avalona, a ne kraljica. Ali
mogla sam da oalim i kratko i gorko leto nae ljubavi; mogla sam da oalim i dete koje nije
doivelo da se rodi, i da opet otpatim to ga je moja sopstvena ruka poslala u senke.
Bilo je to dugo aljenje, i ponekad sam se pitala treba li da alim itavog ivota i da se nikada
vie ne oslobodim toga; ali na kraju sam mogla da se seam bez plakanja i da prizovem u um dane
ljubavi bez beskrajne tuge koja bi izvirala iz sri mog bia. Nema tuge vee od seanja na ljubav i
saznanje da je zauvek nestala; ak ni u snovima mu vie nisam videla lice, i mada sam eznula za
tim, na kraju sam zakljuila da je i tako dobro, inae bih ostatak ivota provela u snovima... ali
konano je doao i dan kada sam mogla da se osvrnem i da znam kako su dani alosti proli; moj
ljubavnik i moje dete bili su na drugoj obali, i ak i ako ih ikada budem srela iza kapija smrti, niko
od nas to nee znati... ali ja sam bila iva, i bila sam u Avalonu, i trebalo je da postanem Gospa od
Jezera.
Ne znam koliko godina sam provela u Avalonu pre kraja. Seam se samo da sam lebdela u
ogromnom, bezimenom miru, van radosti i tuge, svesna samo ozbiljnosti i sitnih, svakodnevnih
poslova. Ninijan je uvek bila uz mene; upoznala sam i Nimui, koja je izrasla u visoku, utljivu,
plavokosu devojku, plavu kao Elena kad sam je tek upoznala. Postala mi je kao ker koju nikada
nisam imala, i dolazila je kod mene dan za danom, i uila sam je svemu onome to sam nauila od
Vivijen, tokom mojih prvih godina u Avalonu.
Tokom tih poslednjih dana bilo je onih koji su videli drvo Svetog Trna kako prvi put cveta
sledbenicima Hristovim, u vreme kada su oni mirno potovali svog Boga, ne pokuvajui da oteraju
lepotu iz sveta, nego volei ga onakvog kakvim ga je Bog nainio. Sve vie ih je dolazilo u Avalon
da izbegne strane vetrove proganjanja. Patricije je ustanovio nove oblike vere, pogled na svet u
kome nije bilo mesta za pravu lepotu i misterije prirode. Zbog onih hriana koji su dolazili kod nas
da izbegnu uskogrudost svojih, konano sam neto i nauila o Nazareaninu, drvodeljinom sinu
koji je razgovarao s Bogom i koji je propovedao trpeljivost; i tako sam utvrdila da nikada nisam
bila u svai sa Hristom, nego sa njegovim glupim i uskogrudim svetenicima koji su od svoje
uskogrudosti mislili da je njegova.
Nisam znala je li to trajalo tri godine, ili pet, ili deset. ula sam apate spoljanjeg sveta nalik na
senke, kao odjek crkvenih zvona koja smo ponekad uli ak i na naoj obali. Znala sam kada je
Urijens umro, ali nisam alila za njim; ve godinama je bio mrtav za mene, ali mogla sam se nadati
da je na kraju naao nekog leka svojim tugama. Bio je dobar prema meni, to je bolje umeo, i neka
poiva u miru.
Povremeno bi do mene doprle glasine o Arturu i o delima njegovim i njegovih vitezova, ali u
smirenosti Avalona to kao da nije bilo vano; njihova dela liila su na drevne prie i legende, pa
nikada nisam znala govore li o Arturu, Kaju i Lanseletu, ili o Liru i deci Dajaninoj; a kada se
apatom prialo o ljubavi izmeu Lanseleta i Gvenvir, ili kasnije, o Markusovoj eni, Izoti, i
mladom Drustanu, to je ipak prilino liilo na staru priu o Diarmidi i Greni iz drevnih vremena.
Kao da nije bilo vano, kao da sam jo davno, u detinjstvu, ula sve te prie.
A onda, jednog prolea kada je zemlja leala divna pred nama i kada se prvo jabukovo drvee
okitilo belim cvetovima, Ravena je prekinula utanje i kriknula, i time je naterala moj um da se
vrati ovozemaljskim stvarima za koje sam verovala da sam ih zauvek ostavila za sobom.

9.
"Ma, ma Misterija je nestao... sad pogledajte pehar, pogledajte sve Posveene sudove
Obreda... nestali su, nestali su, odneti su od nas..."
Morgana je ula krik kroz san, pa ipak, kad se odunjala do vrata sobe u kojoj je spavala
Ravena, sama i u tiini kao i uvek, ene koje su je sluile spavale su; one nisu ule krik.
"Ali ovde vlada tiina, Gospo", rekle su joj. "Jeste li sigurni da niste runo sanjali?"
"Ako i jesam, onda je svetenica Ravena sanjala isto to", rekla je Morgana, posmatrajui
uznemirena lica devojaka. inilo joj se da svake godine svetenice iz Kue Devojaka postaju sve
mlae, sve vie nalik na decu... kako se mogu takvim devojicama poveriti svete stvari? Device,
kojima se grudi tek pomaljaju... ta one mogu znati o ivotu Boginje koja je ivot sveta?
Opet se glasni krik prolomio Avalonom, i inilo joj se da su ga svi morali uti, ali kada je upitala
devojke "Eto - jeste li sad ule?" one su je opet zbunjeno pogledale. "Da li sanjate otvorenih oiju,
Gospo?" upitale su, i Morgana je shvatila da gorki krik uasa i bola nije stvarni zvuk.
"Idem kod nje", rekla je.
"Ali to se ne sme..." poela je jedna od devojaka, a onda je ustuknula, otvorenih usta, kada je
shvatila ko je, zapravo, Morgana, i pognula je glavu dok je ova prolazila kraj nje.
Ravena je sedela u krevetu, dugake kose rasute u ludakom neredu, oiju podivljalih od uasa;
Morgana je na trenutak pomislila da joj je u um zaista dopro neki odjek Raveninog komara...
A onda je Ravena zatresla glavom, i bila je potpuno budna i pribrana. Duboko je uzdanula, i
Morgana je znala da se trudi da progovori, da prelomi godine utanja; sada kao da je sopstveni glas
nije sluao.
Konano je progovorila, drhtei itavim telom. "Videla sam - videla sam... izdaju, Morgana, na
najsvetijim mestima Avalona. Nisam mu videla lice, ali videla sam veliki ma Ekskalibur u
njegovoj ruci..."
Morgana je pruila ruku da je prekine. "Pogledaemo u ogledalo kada izie sunce", rekla je. "Ne
mui se vie da govori, mila." Ravena je jo drhtala; Morgana ju je vrsto stegla za ruku, i pri
svetlosti baklje primetila je da je njena nadlanica izborana i pegava od starosti, a da su Ravenini
prsti nalik na izuvijanu uad oko tankih, krhkih kostiju. Stare smo, pomislila je,nas dve, koje smo
dole kao device da sluimo Vivijen... oh, Boginjo, kako godine prolaze...
"Moram da govorim sada", apnula je Ravena. "Predugo sam utala... utala sam ak i kada sam
se plaila da e do ovoga doi... sluaj grmljavinu i kiu - dolazi oluja, oluja koja e otkinuti Avalon
i odneti ga u bujici... i tama e se sklopiti nad zemljom..."
"Pst, mila! Smiri se", apnula je Morgana i zagrlila uzdrhtalu enu, pitajui se da nije skrenula
umom, da nije sve to opsena, grozniavi san... nije bilo grmljavine, nije bilo kie, napolju je mesec
blistavo sijao nad Avalonom i vonjacima u cvetu. "Ne boj se. Ostau ovde sa tobom, a ujutro
emo pogledati u ogledalo da vidimo je li se ita od toga stvarno desilo."
Ravena se tuno nasmeila. Uzela je Morganinu baklju i ugasila je; u iznenadnoj tami Morgana
je, kroz proreze na prozorskim kapcima, primetila blesak munje u daljini. Tiina; a potom, vrlo
daleko, tiha tutnjava. "Nisam sanjala, Morgana. Oluja dolazi, i bojim se. Ti ima vie hrabrosti od
mene. Ti si ivela u svetu i upoznala istinske tuge, a ne snove... ali sada moda moram da zauvek
prekinem utanje... i plaim se..."
Morgana je legla kraj nje, pokrivi obe Raveninim ebetom, i zagrlila je Ravenu da je smiri.
Dok je utke leala, oslukujui disanje druge ene, setila se noi kada je dovela ovamo Nimui, i
kako je Ravena dola da joj poeli dobrodolicu u Avalon... Zato mi se sada ini da je to, od svih
ljubavi koje sam upoznala, bila najiskrenija?... Ali sada je samo neno grlila Ravenu, poloivi joj
glavu na svoje rame, umirujui je. Mnogo kasnije prolomila se nagla grmljavina, i obe su se trgle.
"Vidi?" apnula je Ravena.
"Psst, mila, to je samo oluja." Dok je govorila, spustila se kia, utei, unevi u sobu ledeni
vazduh i prekinuvi razgovor. Morgana je nemo leala, prstiju prepletenih sa Raveninim. To je
samo oluja, mislila je, ali neto od Raveninog strah prelo je i na nju i sada je i ona drhtala.
Oluja koja e se sa nebesa sruiti na Kamelot i unititi godine mira koji je Artur doneo ovoj
zemlji...
Pokuala je da prizove Vid, ali grmljavina kao da je davila misli; mogla je samo da lei kraj
Ravene i da ponavlja u sebi: To je samo oluja, oluja, kia, vetar i grmljavina, to nije gnev Boginje...

Potrajalo je dok oluja nije minula, i kada se probudila svet je bio umiven, nebo bledo i vedro,
voda je svetlucala na svakom listu i klizila niz svaku vlat trave, kao da je svet bio potopljen u vodu,
a potom nije prosuen. Ako je Ravenina oluja zaista ila na Kamelot, zar bi za sobom ostavila
ovako ulepan svet? Morgani se inilo da ne bi.
Ravena se probudila i pogledala je, oiju rairenih od uasa. Morgana je progovorila prva, tiho i
praktino kao i uvek. "Idemo odmah kod Ninijan, a onda do ogledala, pre nego to izie sunce. Ako
e se na nas sruiti gnev Boginje, moramo znati kako i zato."
Ravena je utke klimnula glavom, ali kada su se obukle i spremile da iziu, dodirnula je
Morgani miicu. "Idi kod Ninijan", apnula je, jo se trudei da potini kontroli sopstveni glas. "Ja
u dovesti... Nimui. I ona je deo ovoga..."
Morgana se toliko iznenadila da se umalo pobunila; a onda je, pogledavi sve blee nebo na
istoku, posluno pola. Moe biti da je Ravena videla, u komaru proroanstva, neki razlog to
Nimui treba dovesti ovamo i drati je izdvojenu. Setila se dana kad joj je Vivijen rekla kakva joj je
misija. Sirota devojka! Ali to je volja Boginje, sve su one u njenim rukama. Dok je sama, utke,
ila kroz vlani vonjak, videla je da nije sve ipak toliko mirno i lepo... vetar je unitio cvetove i
vonjak je leao pod belim pokrovom nalik na sneg; ove jeseni bie malo voa.
Moemo da sve preoremo i posejemo penicu. Ali samo njena volja donosi zrele plodove...
Zato se onda uznemiravam? Bie sve po njenoj volji...
Ninijan, tek probuena, pogledala ju je kao da je poludela. Nije ona prava svetenica, pomislila
je Morgana; Merlin je govorio istinu - odabrana je samo zato to je Talesinov rod. Moda je dolo
vreme da se prekine sa pretvaranjem ko je prava Gospa od Avalona i da zauzmem svoje mesto.
Nije elela da uvredi Ninijan, niti da ispadne eljna moi, pa da zato razvlasti mlau enu... Imala
je ona dosta moi... ali prava svetenica, odabrana od Boginje, ne bi mogla da prespava Ravenin
krik. No, ova ena je nekako uspela da izvri sve zadatke potrebne da se postane svetenica;
Boginja je nije odbacila. ta li e Boginja eleti da ona uini?
"Kaem ti, Ninijan, videle smo i ja i Ravena... moramo stii pre svitanja da pogledamo u
ogledalo!"
"Ja ne verujem mnogo u to", tiho je rekla Ninijan. "Ono to se mora desiti, svakako e se desiti...
ali ako eli, Morgana, poi u sa vama..."
Tiho, nalik na take tame u belom i vlanom svetu, pole su ka ogledalu ispod Svetog Kladenca.
Dok su ile, Morgana je bila svesna, kao da ih gleda krajikom oka, visoke i neme Ravene, pod
velom, i Nimui, nalik na bledu senku, svu u pupoljcima i bledom cveu, nalik na jutro. Morganu je
iznenadila devojina lepota - ak ni Gvenvir na vrhuncu mladosti nije bila toliko lepa. Osetila je
ubod ljubomore i besa. Ja, i pored svih rtvi, nisam od Boginje dobila takav dar...
"Nimui je devica", rekla je Ninijan. "Ona mora da gleda u ogledalo."
Na povrini jezerceta odraavale su se njihove etiri tamne prilike, otro ocrtane pod sve bleim
nebom, na kome su prve ruiaste pruge ve bile glasnici izlaska sunca. Nimui se nagnula nad
jezercem, razdvojivi obema rukama dugaku, plavu kosu, i Morgana je u svom umu iznenada
ugledala povrinu srebrne inije, i Vivijenino ukoeno, hipnotiko lice...
Kad je Nimui progovorila, glas joj je bio tih i zbunjen. "ta bi trebalo da vidim, majko?"
Morgana je ekala da Ravena odgovori, ali vladala je tiina. Zato je progovorila Morgana. "Je li
Avalon opljakan i postao rtva izdaje? ta se desilo sa Posveenim sudovima Obreda?"
Tiina. Samo je nekoliko ptica poelo tiho da cvrkue, i ulo se tiho strujanje vode koja je tekla
kanalom iz Svetog Kladenca da bi ispunila jezerce. Dole, na padinama, Morgana je videla bele
povrine unitenih vonjaka, a visoko gore blede oblike kamenog prstena na vrhu Tora.
Tiina. Na kraju se Nimui promekoljila. "Ne vidim mu lice..." apnula je, a jezerce se
zatalasalo, i Morgani se uinilo da vidi pogrbljenu priliku kako se polako i sa mukom kree... sobu
u kojoj je nemo stajala onog dana, iza Vivijen, dok je Talesin polagao Arturu u ruke Ekskalibur, i
ula je njegov strani glas...
"Ne - smrt je dodirnuti Posveene sudove bez pripreme..." Morgana je na trenutak ula
Talesinov glas, a ne Nimuin... ali on je bio u pravu, on je Merlin od Britanije, i uzeo ih je iz
skrovita, koplje, pehar i tanjir, i, sakrivi ih pod ogrta, poao je preko Jezera do mesta gde je u
tami sijao Ekskalibur... sada su Posveeni sudovi Obreda opet bili svi zajedno.
"Merlin!" glasno je apnula Ninijan. "Ali zato?"
Morgana je znala da joj je lice kao od kamena. "Jednom mi je govorio o tome. Rekao je da je
Avalon sada van sveta, i da svete stvari moraju biti u svetu kako bi sluile oveku i Bogovima, ma
kako ih ovek zvao..."
"Obesvetie ih", zadihala se Ninijan, "stavie ih u slubu Bogu koji eli da otera sve ostale
Bogove..."
Morgana je u tiini ula kaluere kako zapevaju. A onda je sunce dodirnulo ogledalo i pretvorilo
ga u tenu vatru koja joj je zapljusnula glavu i oi, pekui i arei, i izgledalo je da itav svet gori
na svetlosti plamenog krsta... Zatvorila je oi i pokrila ih obema rukama..
"Neka ih, Morgana", apnula je Ravena. "Boginja e se starati gde treba..."
Morgana je opet ula kaluere kako pevaju - Kyrie eleison, Christe eleison... Gospode, smiluj
se, Hriste, smiluj se... Posveeni sudovi samo su simbol, Boginja je ovo svakako dopustila kao znak
da Avalonu takve stvari vie nisu potrebne, da mogu da idu u svet i slue ljudima...
Pred oima joj je i dalje goreo plameni krst; opet ih je pokrila i okrenula se od svetla. "ak ni ja
ne mogu da opozovem Merlinov zavet. On je poloio veliku zakletvu i sklopio je Veliki Brak sa
zemljom u kraljevo ime, a sada je pogazio re i njegov ivot vie ne postoji. Ali pre nego to se
obraunam sa izdajnikom, moram razreiti izdaju. Sudovi se moraju vratiti u Avalon, makar morala
da ih donesem svojim rukama. U zoru kreem za Kamelot." Plan se sklapao pred njenim oima kad
se apatom oglasila Nimui. "Moram li i ja da idem? Je li do mene da osvetim Boginju?"
Ona, Morgana, postarae se za Posveene sudove Obreda. Oni su ostavljeni njoj na staranje, i da
je ona zauzela ovde svoje pravo mesto, umesto to se bavila svojim tugama i utehom, ovo se nikada
ne bi ni desilo. Ali Nimui e biti orue kojim e kazniti izdajnika.
Kevin nikada nije video Nimui. Od svih koji obitavaju u Avalonu, Merlin nikada nije video onu
koja je ivela u tiini i izdvojenosti. I kao to uvek biva kada Boginja kanjava, Merlinova
nezatiena tvrava e ga unititi.
Odgovorila je polako, steui pesnice... kako to da se ikada prepustila tom izdajniku?... "Poi
e za Kamelot, Nimui. Ti si roaka kraljice Gvenvir i Lanseletova ker. Molie da te primi meu
svoje gospe, i molie da ostane tajna, ak i pred kraljem Arturom, da si ivela u Avalonu. Ako
mora, pretvaraj se da si postala hrianka. Tamo e upoznati Merlina. On ima jednu veliku
slabost. Veruje da ga se ene klone zato to je ruan i hrom. A eni koja ne pokae strah ili gaenje
pred njim, prema eni pred kojom ponovo stekne mukost za kojom ezne i koje se plai, toj eni
e uiniti sve, ak e joj rtvovati i svoj ivot... Nimui", rekla je, gledajui pravo u oi uplaenoj
devojci, "zavee ga i dovee ga u svoju postelju. Vezae ga za sebe takvim inima da postane
tvoj rob, telom i duom."
"A onda?" upitala je Nimui, drhtei, "ta onda? Moram li da ga ubijem?"
Morgana je zaustila da progovori, ali Ninijan ju je pretekla.
"Smrt kakvu bi ti mogla da mu prui bila bi suvie blaga za takvog izdajnika. Dovee ga,
zaaranog, ovamo, u Avalon, Nimui. I tu e umreti prokletnikom smru kakva eka izdajnike, u
hrastovom gaju."
Morgana je zadrhtala, jer znala je kakva ga sudbina eka - da bude iv odran, a zatim zatvoren u
pukotinu u hrastu, koja e biti zaptivena glinom i iverjem, ostavljajui samo toliko prostora da
moe da die, kako ne bi umro suvie brzo... Pognula je glavu, pokuavajui da prikrije drhtanje.
Zaslepljujue sunce je nestalo iz vode; nebo je bilo prekriveno belim oblacima zore. "Na posao je
ovde okoan", rekla je Nimui. "Hodi, majko..." Ali Morgana se otrgla.
"Nije okonan - i ja moram da krenem za Kamelot. Moram da saznam kakvu je upotrebu
izdajnik namenio Posveenim sudovima Obreda." Uzdahnula je; nadala se da vie nikada nee
morati da napusti obale Avalona, ali niko drugi nije mogao da uini ono to se moralo uiniti.
Ravena je pruila ruke. Toliko je drhtala da se Morgana plaila da e pasti; i kada je progovorila,
apatom, glas joj je bio samo daleko itanje i grebanje, nalik na vetar u mrtvom granju. "I ja
moram da idem... to mi je sudbina, da ne leim tu gde su svi pre mene bili poloeni u zaaranu
zemlju... Idem sa tobom, Morgana."
"Ne, ne, Ravena", pobunila se Morgana. "Ne ti!" Ravena nikada nije naputala Avalon, otkako
je dola, pre pedeset godina... takvo putovanje ne bi mogla da preivi! Ali niim nije mogla da
uzdrma Raveninu reenost; iako drhtei od uasa, bila je odluna: videla je svoju sudbinu i mora
poi sa Morganom, po svaku cenu.
"Ali ja neu putovati kao Ninijan, u svetenikoj odedi, sa nosiljkom i pratnjom", bunila se
Morgana. "Preruiu se u staru seljanku, kao to je Vivijen nekada esto putovala." Ali Ravena je
samo odmahivala glavom. "Kuda ti moe da putuje, Morgana, mogu i ja."
Morgana je i dalje oseala uasan strah - ne za sebe, ve za Ravenu. "Neka bude tako", ipak je
rekla, i poele su da se spremaju. Kasnije tog dana, napustile su Avalon tajnim putevima. Nimui je
putovala sa pratnjom kao kraljiina roaka, glavnim putem, a Morgana i Ravena, umotane u
prosjake prnje, ile su u Kamelot peke, sporednim putevima.
Ravena je bila snanija nego to je Morgana mislila; ile su dan za danom, polako i peice, ali
ponekad je izgledalo da je Ravena snanija od njih dve. Na farmama su prosile ostatke hrane, krale
su komae hleba ostavljeno psima, spavale su jednom u naputenoj vili i jednom pod plastom sena.
I te poslednje noi, prvi put otkako su pole na put, Ravena je progovorila.
"Morgana", rekla je, dok su leale u senci sena, umotane u ogrtae, "sutra je u Kamelotu Uskrs, i
moramo da stignemo u svitanje."
Morgana je poelela da upita zato, ali znala je da Ravena ne bi umela da joj odgovori, osim da
je to videla kao njihovu sudbinu. "Onda kreemo pre zore", rekla je umesto toga. "Odavde imamo
jo samo sat hoda - mogle smo ii jo malo i prespavati u senci Kamelota, samo da si mi ranije
rekla, Ravena."
"Nisam mogla", apnula je Ravena, "bojala sam se." I Morgana je znala da njena saputnica plae
u tami. "Tako se bojim, Morgana, tako se bojim!"
"Rekla sam ti da je trebalo da ostane u Avalonu!" odbrusila je Morgana.
"Ali ekao me je posao u ime Boginje", aputala je Ravena. "Sve ove godine obitavala sam u
zaklonu Avalona, a sada Ceridven, naa Majka, zahteva da joj uzvratim za zaklon i sigurnost koje
mi je dala... ali bojim se, tako se bojim, Morgana, zagrli me, zagrli me, tako se bojim..."
Morgana ju je vrsto zagrlila i poljubila, njiui je u naruju kao dete. A onda, kao da su zajedno
utonule u veliko utanje, i poela je drugaije da je grli, da je dodiruje, da je mazi, tela su im se
spajala u neem nalik na paniku. Nisu rekle ni re, ali Morgana je oseala kako svet oko njih treperi
u neobinom, posveenom ritmu, bez svetla, ak je i mesec bio mlad - postojale su samo one, dve
ene, potvrujui postojanje ivota u senci smrti. Kao to devojke i mukarci pod svetlou
prolenog meseca i Beltanskih vatri potvruju postojanje ivota, podraavajui izviranje vode i
saenje, koje e doneti njemu smrt u njivi, a njoj na poroaju; tako su u senci i tami rtvovanog
boga, pod mladim mesecom, svetenice Avalona zajedno prizivale ivot Boginje, a ona im je
odgovarala u tiini... Na kraju su utke leale, zagrljene, i Ravena je najzad prestala da plae.
Leale su kao smrt, i Morgana je oseala da joj je srce usporilo i gotovo stalo. Moram da je pustim,
makar i u senke smrti, mislila je, ako je to volja Boginje...
A nije mogla ak ni da plae.

Niko nije obratio panju na dve seljanke, nimalo mlade, u optoj gunguli na kapijama Kamelota
tog jutra. Morgana je navikla na to; Ravena, koja je ak i u tihom Avalonu ivela izdvojeno,
potpuno je prebledela i pokuala da se sakrije pod ofucanu maramu. I Morgana je pazila da uvek
bude pod maramom - bilo je dosta onih koji bi mogli da poznaju gospu Morganu, ak i ovako
osedelu i obuenu u rite.
Govedar koji je preko dvorita vodio junicu naleteo je na Ravenu i umalo ju je oborio, i poeo je
da je psuje kad je i dalje stajala i zbunjeno piljila u njega. "Moja sestra je gluvonema", brzo je rekla
Morgana, i njegov izraz lica se promenio.
"Oh, sirotica - sluaj, idite onuda gore, u donjem delu kraljeve velike sale svima dele dobru
veeru. Vas dve moete da se uunjate i gledate ih dok ulaze - kralj je sa nekim svetenikom
predvideo neki veliki dogaaj za danas. Vi ste sa sela i ne znate kako to izgleda? Pa, kod nas svi
znaju da mu je to obiaj - kralj nikada ne seda za veliku gozbu ako nije spremio neko veliko udo, a
pria se da je za danas spremio neto zaista veliko."
Ne sumnjam, pomislila je Morgana, ali utivo se zahvalila govedaru, istim onim grubim
seljakim naglaskom koji je korisitla i maloas. Potom je povukla Ravenu ka donjoj sali, koja se
brzo popunjavala - velikodunost kralja Artura na ovakvim gozbama bila je dobro poznata, i
mnogim ljudima ovo e biti najbolji obrok itave godine. U vazduhu je lebdeo miris peenja, i
veina ljudi koja se gurala oko njih halapljivo je priala samo o tome. to se Morgane tie, njoj je
bilo samo muka, a posle jednog pogleda na Ravenino bledo, uasnuto lice, odluila je da se sklone
odatle.
Nije trebalo da poe i ona. Ja nisam uspela da primetim opasnost po Posveene sudove; ja nisam
uspela na vreme da vidim da je Merlin izdajica. A kada uinim ono to moram, kako li u uspeti da
pobegnem u Avalon kada je Ravena u ovakvom stanju?
Pronala je ugao u kome e ostati neprimeene, a ipak su imale srazmerno dobar pogled na sve
to se deavalo. Na gornjem kraju odaje nalazio se ogromni sto, uveni Okrugli Sto koji je ve
prerastao u legendu, sa velikom platformom za kralja i kraljicu, i sa lepo ispisanim imenima
vitezova na seditima koja su im pripadala. Na zidovima su visile jarke zastave. Posle godina
provedenih u skromnosti Avalona, Morgani se sve ovo inilo razmetljivim rasipnitvom.
Posle dugog vremena nastupilo je komeanje, a potom je odnekud dopro zvuk fanfara, pa se
kroz masu proneo apat. Bie neobino gledati dvor ovako spolja, pomislila je Morgana, kad sam
tako dugo bila deo njega! Kaj je otvarao velika vrata na gornjem kraju dvorane, i Morgana se
sledila - Kaj bi je poznao, ma u ta da se obukla! Ali zato bi on uopte i pogledao prema njoj?
Koliko je godina provela u mirnom Avalonu? Nije imala pojma. Ali Artur je izgledao jo vii,
jo velianstveniji, toliko plavokos da niko ne bi mogao da kae postoje li i sede vlasi meu
paljivo oeljanim kovrdama. I Gvenvir je bila vitka i dostojanstvena kao i uvek, mada su joj
grudi visile pod divnom haljinom.
"Pogledaj kako je mladolika kraljica", promrmljao je neko blizu Morgane, "a Artur se oenio
one godine kada sam rodila prvog sina; a pogledaj mene." Morgana je bacila pogled na tu enu,
pogrbljenu i bezubu. "ula sam da je ona vetica, kraljeva sestra, Morgana od Vila, dala oboma
amajliju koja zadrava mladost..."
"arolije ili ne", mrmljala je druga bezuba starica, "da je kraljica Gvenvir morala da isti balegu
iz staja svako jutro i svako vee, i da raa bebu svake godine i doji je svaki as, nita joj od te
lepote ne bi ostalo! Stvari tako stoje, ali volela bih da mi neki pop kae zato ona dobija sve dobro
u ivotu, a ja samo loe?"
"Ne gunaj", rekla je prva ena. "Danas e napuniti trbuh i videe svu gospodu i dame, a zna
ta druidi kau, zato su stvari ovakve. Kraljica ima lepe haljine i dragulje i bavi se kraljevanjem
zato to je u prethodnim ivotima bila dobra, a ti i ja i nama slini su siroti i runi jer smo bili glupi;
ali jednog dana, ako budemo pazili ta radimo u ovom ivotu, eka nas bolja srea."
"Ma da", mumlala je trea starica, "svetenici i druidi sasvim su isti. Druidi priaju to, a popovi
kau da treba da vrimo svoju dunost u ovom ivotu, pa emo stii u raj i iveti sa Isusom i gostiti
se tamo sa njim, i nikada se vie neemo vraati na ovaj pokvareni svet! Sve se svodi na isto, ma
ta ljudi govorili - neki se raaju u bedi i umiru u bedi, a drugi imaju sve to poele!"
"Da, ali ona nije nimalo srena, koliko ujem", javio se novi glas iz grupice. "Ma koliko
kraljevala, nikada nije rodila bebu, a ja imam dobrog sina da mi obrauje zemlju, i ker udatu za
komiju, i jo jednu ker koja je sluavka kod opatica na Glastonberiju! A kraljica Gvenvir morala
je da usvoji ser Galahada, onog tamo, koji je sin Lanseleta i njene roake Elene, da im on bude
naslednik!"
"Da, to su oni rekli", kazala je etvrta starica, "ali i ti i ja znamo da je kraljica Gvenvir bila
odsutna sa dvora tokom este ili sedme godine njegove vladavine - tako nekako - i misli da niko
nije uzeo da malo rauna na prste? ena mog polubrata bila je sudopera ovde, na dvoru, i on kae
da se svuda pria kako kraljica provodi noi ne u muevljevom, nego u sasvim drugom krevetu..."
"Uuti, torokuo matora", javila se prva ena. "Ako te samo jedan komornik uje da tako
govori, bacie te u bunar! Ja kaem da je Galahad dobar vitez i da e od njega biti dobar kralj,
dugo nam poiveo Artur! I koga briga ko mu je mati? Mogao bi da bude i Arturovo kopile - plav je
kao on. A pogledaj onog ser Mordreda - svi znaju da on jeste kraljevo kopile sa nekom kurvom."
"Ja sam ula neto jo gore", javila se nova ena. "ula sam da je Mordred sin neke od onih
vilinskih vetica i da ga je Artur primio na dvor kako bi zauzvrat iveo stotinu godina - videete, on
nee ostariti, taj ser Mordred. Pogledajte samo Artura, sigurno mu je preko pedeset, a izgleda kao
da mu je trideset!"
Neka ena je prostaki opsovala. "ta se to sve mene tie? Ako se avo ve bavio takvim
stvarima, mogao je tom ser Mordredu dati Arturovo lice, pa da svi vide da je Arturov sin! Arturova
majka bila je od stare krvi Avalona - jeste li ikada videli gospu Morganu? I ona je tamnoputa, a
Lanselet, koji im je roak, isti je takav... Ja pre verujem drugoj prii, da je Mordred kopile ser
Lasneleta i gospe Morgane! Treba samo da ih vidite - Morgana je sasvim lepa, onako mala i
crnokosa."
"Nema je meu gospama", primetila je neka ena, a ona koja je poznavala sudoperu na dvoru
odmah je poela da objanjava. "Oh, pa ona se posvaala sa Arturom i otila u vilinsku zemlju, ali
svi znaju da na Sve Svete ona leti okolo po dvorcu na leskovoj grani, i ko god je vidi smesta
oslepi."
Morgana je zagnjurila lice u ogrta da prigui smeh. Ravena ju je pogledala, puna negodovanja,
ali Morgana je odmahnula glavom; moraju biti mirne i neprimneene.
Vitezovi su se smetali na svoja mesta. Lanselet se pri tom kratko osvrnuo po sali, i Morgani se
na trenutak uinilo da ju je primetio, da ju je pogledao pravo u oi - stresla se i sagnula glavu.
Komornici su se uzmuvali po odaji, sipajui vino u gornjem delu, a pivo iz konih meina u
donjem, kako bi i seljaci mogli da piju. Morgana je pruila svoju i Raveninu iniju, i kada je
Ravena odbila da pije, obratila joj se otrim apatom. "Popij! Izgleda kao smrt, a mora biti
dovoljno jaka za ono to predstoji, ma ta to bilo." Ravena je prinela iniju usmana i otpila, ali
jedva je uspela da proguta. ena koja je rekla da je Morgana lepa na svoj nain primetila je ta se
deava. "Je li tvojoj sestri zlo?" upitala je.
"Uplaena je", odogovorila je Morgana. "Nikada ranije nije bila na dvoru."
"Ba su fini, gospodari i gospe, zar ne? Kakav prizor! A uskoro emo i mi dobiti lepu veeru",
obratila se ena Raveni. "Hej, zar me ona ne uje?"
"Nije gluva, samo je nema", opet je rekla Morgana. "Moda moe da razume poneto od onog
to joj ja kaem, ali ne razume nikoga drugog."
"Sad kad kae, i izgleda mi prilino priglupa", rekla je druga ena i pogladila Ravenu po glavi
kao da je pas. "Je li oduvek takva? Kakva teta, a ti mora da se stara o njoj. Ti si dobra ena.
Roditelji ponekad takvu decu veu za drvo, kao stoku, a ti je, evo, vodi i na dvor. Gledaj samo
popa u zlatnoj haljini! To je biskup Patricije, kau da je iz svoje zemlje oterao sve zmije... zamisli
samo! Kako li je to uradio, tapom?"
"Time se misli da je oterao sve druide - njih nazivaju zmijama mudrosti", rekla je Morgana.
"Otkud ti to zna?" ljutnula se ena. "ula sam da su sigurno bile zmije, a svi ti mudraci, popovi
i druidi, ionako se dre zajedno, ne bi se tukli meu sobom!"
"Sigurno", odgovorila je Morgana, ne elei da privlai dalju panju. Zagledala se u biskupa
Patricija. Iza njega je stajao neko u kaluerskoj odei - pogrbljen, i kao da se se mukom kretao - ta
e jedan Merlin u biskupovoj pratnji? Morala je da sazna, pa makar opet privukla panju. "ta li e
se desiti? Sigurna sam da su misu ve odsluali jutros, u kapeli, sva ta gospoda..."
"Ja sam ula", rekla je jedna od ena, "da je kapela veoma mala, pa e sada sluiti misu za sve,
pre jela - eno, biskupovi pomonici unose oltar sa belim pokrovom. - sluajte!"
Morgana je pomislila da e poludeti od gneva i oajanja. Zar e potpuno, nepovratno obesvetiti
Posveene sudove Obreda, upotrebivi ih za hriansku misu?
"Priite blie, dobri ljudi", poeo je da peva biskup, "jer danas staro ustupa mesto novom. Hrist
je pobedio sve stare, izmiljene bogove koji e sada biti sluge njegove. Jer istinski Hrist je rekao
ljudima: Ja sam nain i istina ivotna. A rekao je i: Niko nee stii Ocu mom sem onih koji dou u
moje ime, jer nema drugog imena pod nebesima koje vas moe spasti. I stoga, sve ono to je nekada
bilo posveeno lanim bogovima, pre nego to su ljudi upoznali istinu, sada e biti posveeno
Hristu i Jedinom, Istinskom Bogu..."
Morgana ga vie nije sluala; sada je shvatila ta planiraju - Ne! Zaklela sam se Boginji. Ne
smem dozvoliti ovo svetogre! Okrenula se da dodirne Ravenu po miici. ak i ovde, usred prepune
sale, bile su otvorene jedna drugoj. Upotrebie Posveene sudove Boginje da prizovu Prisustvo...
koje je Jedno... ali oni e to uiniti u ime svog uskogrudog Hrista koji naziva sve Bogove
demonima, ako nisu pozvani u njegovo ime!
Pehar koji hriani koriste pri misi jeste olienje vode, kao to je tanjir na kome dre svoj sveti
hleb, zapravo, posveeni sud od elementa, zemlje. Sada, koristei drevne predmete Boginje,
prizvae svog uskog Boga; a umesto svete vode iz iste zemlje, koja dolazi iz bistrog, kristalnog
izvora Boginje, uprljae je vinom!
U peharu Boginje, o Majko, nalazi se olienje Ceridven, na kome se napajaju svi ljudi i odakle
potie sve dobro ovog sveta. Usuuje se da prizove Boginju, svetenie, ali hoe li smeti da
ostane u njenoj blizini kada se pojavi? Morgana je preplela prste u najusrdnijoj molitvi u ivotu. Ja
sam tvoja svetenica, o Majko! Molim ti se, upotrebi me kako god eli!
Osetila je slivanje moi, osetila je kako postaje sve via i via, jer mo joj je zapljuskivala duu i
telo i ispunjavala je; vie nije bila svesna Raveninih ruku koje su je pridravale, jer sveto prisustvo
ju je ispunjavalo kao to vino ispunjava pehar...
Pola je napred i ugledala je Patricijusa, oamuenog, kako se povlai pred njom. Nije se bojala,
iako je znala da dodirnuti Posveene sudove Obreda bez pripreme znai smrt... Kako li je Kevin
uspeo da pripremi biskupa? - upitala se na trenutak. Je li mu izdao i tu tajnu? Bila je potpuno
uverena da je itav njen dosadanji ivot bio samo priprema za ovo sada, na trenutak kada e, kao
sama Boginja, podii pehar svojim rukama.
Kasnije je sluala kako su neki ljudi videli da Sveti Pehar kroz odaju nosi devojka obuena u
svetlucavo belo; drugi su priali kako su uli olujni vetar i zvuk mnogih harfi. Morgana je znala
samo da je podigla pehar obema rukama, da je videla kako blista kao ogroman sveltucavi dragulj,
rubin, ivo, toplo srce koje joj je pulsiralo meu dlanovima... pola je ka biskupu i on je pao pred
njom na kolena. "Pij", apnula je ona. "Ovo je Sveto Prisustvo..."
Posluno je otpio, i Morgana se na trenutak upitala ta li je on video, ali nestao joj je iz misli im
je pola dalje, ili se pehar kretao, vukui i nju za sobom... nije znala tano. ula je zvuk mnogih
krila pred sobom i osetila je slatkasti miris, ni tamjan, ni parfem... Ljudi su kasnije govorili kako je
pehar bio nevidljiv; drugi su priali da je sijao kao prava zvezda, zaslepljujui svako oko koje bi
pogledalo u njega... Svako u sali imao je pred sobom tanjir pun ba onih akonija koje najvie
voli... kasnije je bezbroj puta sluala taj deo prie, i po tome je znala da je u rukama imala posudu
Ceridven. Za ostale prie nije imala objanjenje, i nije joj ni trebalo. Ona je Boginja i ini po svojoj
volji...
Kad je prila Lanseletu, ula ga je kako apue: "Jesi li to ti, majko? Ili samo sanjam?" Prinela je
pehar njegovim usnama, puna ogromne nenosti; danas je bila majka svima njima. ak je i Artur
kleknuo pred njom kad mu je prinela pehar usnama.
Ja sam sve - Devica i Majka i ona koja daje ivot i smrt. Samo rizikujete, vi koji me zaboravljate
i prizivate druga Imena... znajte da sam ja Jedna... Od svih prisutnih u velikoj sali, samo ju je
Nimui poznala, inilo joj se, jer podigla je pogled pun zaprepaenja i poznavanja; da, i Nimui je
rasla uei kako da prepozna Boginju, ma u kom obliku se pojavila. "I ti, dete moje", apnula je
Morgana sa beskrajnim razumevanjem, i Nimui je klekla da pije, i Morgana je osetila negde
duboko izviranje poude i osvete. Da, i to je deo mene, pomislila je...
Zateturala se, osetila je da je Ravena pridrava. Je li Ravena uz nju, da li zajedno dre pehar? Ili
je to samo privienje, moda Ravena jo ui u svom uglu, pridravajui Morganu tokom sile koja
iz njih dve hita u Boginju to dri pehar? Morgana ni kasnije nije znala je li zaista nosila pehar, ili
je i to bio deo ogromne magije koju je istkala za Boginju... ipak, inilo joj se da je nosila pehar po
itavoj velikoj dvorani, da su svi prisutni, mukarci i ene, kleali da piju, da su je obuzeli slast i
sjaj, da je hodala kao da je nose ona ogromna krila koja je mogla da uje... a onda se pred njom
nalo Mordredovo lice.
Ja nisam tvoja majka, ja sam Majka Svih...
Galahad je bio bled i zapanjen. Je li u njenim rukama video pehar ivota ili svetu posudu
Hristovu? Zar je vano? Garet, Gaven, Lukan, Bediver, Palomides, Kaj... svi stari vitezovi i mnogi
koje nije poznavala, i na kraju joj se inilo da se svi nalaze negde van prostora sveta, i da su sa
njima svi koji su ikada roeni, ak i oni koji su odavno napustli ovaj svet, jer svi su doli da im se
danas pridrue za Okruglim Stolom - Ektorijus i Lot, odavno poginuli na planini Badon; mladi
Drustan, koga je u naletu ljubomore ubio Markus; Lajonel i Bors; Balin i Balan, ruku pod ruku,
opet braa iza kapija smrti... svi koji su se ikada okupljali oko Okruglog Stola, u prolosti i sada,
danas su se okupili u trenutku van vremena, pod mirnim i mudrim pogledom Talesinovim. A onda
je pred njom kleao Kevin, i prinela je pehar njegovim usnama...
ak i ti. Danas sve pratam... ta god dolo u vremenu koje nas eka...
Na kraju je prinela pehar i svojim usnama. Voda Svetog Kladenca bila joj je slatka na usnama, i
kada je sada videla da svi u sali jedu i piju, uzela je zalogaj hleba, i uinilo joj se da u ustima ima
meki kola sa medom, kakav joj je Igrena pravila dok je bila dete u Tintagelu.
Vratila je pehar na oltar, gde je sijao kao zvezda...
Sada! Sada, Ravena, Velika Magija! Bila je potrebna sva snaga druida da izmeste Avalon sa
ovog sveta, ali sada nam ne treba toliko... pehar, tanjir i koplje moraju otii... moraju zauvek
nestati sa ovog sveta, da budu bezbedni u Avalonu, da ih vie nikada ne dodirne niti uprlja smrtnik.
Nikada vie ne smeju biti upotrebljeni ni za nae ini u kamenom prstenu, jer uprljalo ih je vreme
provedeno na hrianskom otlaru. Ali vie ih nikad ne smeju dodirnuti svetenici uskogrudog Boga
koji porie sve druge istine...
Osetila je Ravenin dodir, ruke kako je steu, a iza njenih ruku kao da je osetila i dodir drugih
ruku, nije znala ijih... u dvorani kao da su ogromna krila poslednji put zamahnula, i olujni vetar
projurio je kroz salu i nestao. Pojavila se bela dnevna svetlost, a oltar je bio go i prazan, i bela
tkanina ostala je zguvana i pod njom nije bilo niega. Videla je bledo, uasnuto lice biskupa
Patricijusa.
"Bog nas je posetio", apnuo je, "i danas smo pili vino ivota iz Svetog Grala..."
Gaven je skoio na noge. "Ali ko je ukrao sveti sud?" povikao je. "Svi smo ga videli... Kunem se
da u poi da ga naem i vratim na ovaj dvor! Proveu u potrazi ako treba i godinu i jedan dan,
sve dok ga ne budem naao i video jasnije nego ovde..."
Naravno, morao je biti Gaven, pomislila je Morgana, on je uvek prvi kada se treba suoiti sa
nepoznatim! Eto, iao joj je na ruku. Ustao je i Galahad, bled i blistav od uzbuenja.
"Godinu dana, ser Gavene? Ja se kunem da u provesti itav ivot, ako ustreba, sve dok ne
budem naao Sveti Gral..."
Artur je podigao ruku i pokuao da progovori, ali groznica je ve uzela maha i svi su vikali u
glas, zaklinjui se.
Sada im je to najmilije, pomislila je Morgana. Ratovi su dobijeni, u zemlji vlada mir. Izmeu
ratova, ak i rimski imperatori su imali dovoljno pameti da zaposle legije izgradnjom puteva i
pokoravanjima novih zemalja. Oni sad misle kako e ih ovaj pohod ponovo ujediniti, kao u stara
vremena. Opet e biti druina Okruglog Stola, ali ovo e ih rasuti na sve etiri strane sveta... u ime
onog Boga koga si hteo da nametne Avalonu, Arture! Boginja ini kao to njoj odgovara...
Mordred je ustao i govorio je, ali Morgana je tog asa videla samo Ravenu, palu niice na pod.
Seljanke oko nje jo su brbljale o hrani i piu koje su okusile pod arolijom pehara.
"Bilo je belo vino, bogato i slatko kao med i groe... okusila sam ga samo jednom, nekad
davno..."
"Ja sam imala kola od ljiva, pun suvog groa i ljiva i sa prelivom od gustog, crnog vina...
Nikada nisam jela nita tako dobro..."
Samo je Ravena nemo leala, bleda kao smrt, i kada se Morgana sagnula nad njom, znala je ono
to je znala im ju je videla kako lei. Teina Velike Magije bila je prevelika za uasnutu enu;
vrsto se drala, noena Velikom Magijom, sve dok se Gral nije vratio u Avalon, nesebino
izlivajui svoju snagu Morgani kako bi obavila posao Boginje; a onda je snaga nestala, i ponela sa
sobom i njen ivot. Morgana ju je vrsto zagrlila, obuzeta bolom i oajanjem.
I nju sam ubila. Zaista, zaista, sada sam ubila poslednju osobu koju sam volela... Majko,
Boginjo, zato nisi uzela mene? Ja vie nemam za ta da ivim, ni koga da volim, a Ravena nikad
nije naudila nikom ivom, nikad, nikad...
Videla je Nimui kako silazi sa sedita kraj kraljice i kako razgovara sa Merlinom, sva mila i
ljupka, i kako mu polae ruku na miicu. Artur je razgovarao sa Lanseletom, i obojici su niz lice
tekle suze; videla ih je kako se grle i ljube, to nisu inili jo od deatva. Potom ga je Artur ostavio
i poao u donji deo sale, pomeavi se sa podanicima.
"Je li sve u redu, moj narode?"
Svi su mu priali o magijskoj gozbi, ali kada je priao blie, neko je povikao: "Ovde je jedna
gluvonema starica, gospodaru Arture, i mrtva je - nije mogla da izdri toliko uzbuenje!"
Artur je priao Raveni, koja je beivotno leala u Morganinom naruju. Morgana nije podigla
glavu. Hoe li je poznati, hoe li povikati, optuiti je kao veticu...?
Glas mu je bio blag i poznat, ali dalek. Naravno, pomislila je, on sada ne razgovara sa sestrom,
svetenicom, sa nekim sebi ravnim, on u meni vidi samo pogrbljenu, matoru seljanku, sedu i
umotanu u rite. "Je li to tvoja sestra, dobra eno? ao mi je to se ovo desilo na sveanosti, ali Bog
ju je uzeo u trenutku blagoslova, i poneo ju je njegov aneo. Hoe li da je sahranimo ovde? Leae
u crkvenom dvoritu, ako eli."
ene oko nje su zapanjeno dahnule, i Morgana je znala da je to najvea milost koju je mogao da
ponudi. Odgovorila je ne skidajui kapuljau. "Ne", rekla je, a onda, kao zaarana, morala je da ga
pogleda u oi.
Toliko su se oboje promenili... ona je stara i izmodena, a ni Artur vie nije mladi Kralj Jelen...
Ni tada ni kasnije Morgana nije saznala da li ju je Artur prepoznao. Na trenutak su se gledali u
oi, a onda je on blago produio. "Hoe li onda da je odnese kui? Neka bude kako eli, majko.
Reci mojim konjuarima da ti daju konja - pokai im ovo." Spustio joj je u ruku prsten. Morgana je
pognula glavu, vrsto murei da ne bi zaplakala, i kada je ponovo podigla pogled, Artur je otiao.
"Hajde, pomoi u ti da je ponese", rekla je jedna od ena, i pridruila joj se jo jedna, pa su
ponele Ravenino mravo telo napolje iz sale. Morgana je dola u iskuenje da se osvrne jo jednom
ka dvorani Okruglog Stola, jer znala je da je vie nikada nee videti, niti e ikada vie stupiti
nogom u Kamelot.
Sada je njen posao okonan, i moe da se vrati u Avalon. Ali vratie se sama. Sada e uvek biti
sama.

10.
Gvenvir je posmatrala pripreme u dvorani i sluala blagi glas biskupa Patricijusa. Niko ne moe
prii Ocu mom sem onih koji dou u moje ime. Neodluno je posmatrala pehar. Neto u njoj je
govorilo: Ova divna stvar treba da bude posveena, kao to Patricije eli, slubi Hristovoj; ak je i
Merlin konano priao krstu.
Ali neto drugo se bunilo, potpuno protiv njene volje. Ne. Bilo bi bolje da ga unitimo, da
pretopimo zlato ako treba, i da od njega nainimo novi pehar, koji e od samog poetka biti
posveen istinskoj slubi istinskom Bogu. Jer ovaj pripada Boginji, kako je ve zovu, a to je ona
kurva koja je od samog poetka vremena bila neprijatelj Boga... Svetenici govore istinu, ena je
donela zlo na ovaj svet. Tu se malo zbunila, jer sigurno ne mogu sve ene biti sasvim zle - ak i
Bog je odabrao enu da rodi njegovog sina, a Hrist je priao o nebesima svojim odabranim
uenicima, i njihovim sestrama i enama...
Barem neko se odrekao te Boginje. Osetila je da joj je lice omekalo kada je pogledala Nimui -
ona je Elenina ker i veoma lii na Elenu kad je bila mlada, ali ak je i lepa, ima neto od
Lanseletove nasmejane veselosti i plesake ljupkosti. Nimui je bila tako lepa i edna da Gvenvir
nije mogla da poveruje kako u njoj ima ita zlo, pa ipak je od detinjstva ivela u domu same
Boginje. A sada se pokajala zbog te slube i stigla u Kamelot, preklinjui da niko ne sazna da je
ivela u Avalonu, ak ni biskup Patricije. ak ni Artur. Nimui je teko ita odbiti, pomislila je
Gvenvir; rado je pristala da uva tajnu mlade devojke.
Prenela je pogled sa Nimui na Patricijusa, koji je stajao spreman da uzme pehar u ruke. A
onda...
...Gvenviri se uinilo da ogromna aneoska krila padaju u senku iza blistave prilike, koja je u
rukama drala pehar, sada nalik na blistavu zvezdu. Bio je purpuran, kao ivo srce, kao svetlucavi
rubin... ne, bio je plav kao najvedrije nebo, i oseao se miris kao da su sakupljene sve rue iz svih
bata u koje je ulazila tokom ivota. Kroz salu je dunuo snaan, ist vetar, i mada je trajala sluba
Boja, Gvenvir je poelela da ustane i istri u bregove, u prostranstva koja pripadaju Bogu, pod
njegovo ogromno, iroko, isceliteljsko nebo. Duboko u srcu znala je da se vie nikada nee plaiti
da napusti bezbednost etiri zida; bez straha e hodati pod otvorenim nebom i po bregovima, jer
kuda god pola, Bog e biti sa njom. Nasmeila se; u neverici je ula samu sebe kako se glasno
smeje, i neki sitan, gotovo zaboravljeni glas u njoj je upitao: Zar usred mise? ali prava Gvenvir je
odgovorila, jo se smejui, mada niko nije mogao da je uje. Ako ne smem da se radujem Bogu, ta
onda Bog moe da mi znai?
A onda, kroz miomirise i radost, aneo se naao pred njom i prineo pehar njenim usnama. Otpila
je, drhtei, oborenog pogleda, ali osetila je dodir na kosi i podigla oi, i videla da pred njom nije
aneo ve ena u plavom, sa krupnim, alosnim oima. Nije bilo nikakvog zvuka, ali ena joj se
obratila. Ja sam bila davno pre Hrista i ja sam te nainila takvom kakva si. Stoga, voljena moja
keri, zaboravi sav stid i budi vesela jer si i ti ista kao ja.
Gvenvir je osetila da joj itavo telo i duu ispunjava ista radost. Nije bila tako srena jo od
detinjstva. ak ni u Lanseletovom naurju nije upoznala takvo potpuno blaenstvo. Oh, kad bih
samo mogla da to prenesem i svom dragom! Znala je da je aneo, ili ve oblik u kome ju je
dodirnulo Prisustvo, poao dalje, i bilo joj je ao to je otiao, ali radost je jo pulsirala u njoj, i
podigla je oi, puna ljubavi, ba kad je aneo prinosio plameni pehar Lanseletovim usnama. Oh,
kad bih mogla da ti pruim makar deo ove radosti, sirota ljubavi moja!
Plamen i vetar prohujali su kroz dvoranu i nestali. Gvenvir je jela i pila, mada nije bila svesna
ta ima pred sobom; znala je samo da je slatko i sono, i prepustila se uivanju u ukusu.ta god
dobili danas, sve e biti sveto...
U dvorani je vladala tiina; delovala je nago i prazno pod podnevnim suncem, i Gaven je ustao i
povikao. A za njim i Galahad.
"Kunem se da u provesti itav ivot, ako ustreba, sve dok ne budem naao Sveti Gral..."
Biskup Patricije delovao je iscrpljeno, i Gvenvir se setila da je on star; a oltar na kome je pehar
bio sad je ostao prazan. Brzo je ustala i prila mu.
"Oe", rekla je, pruivi mu pehar sa vinom. Otpio je, i boja je poela da mu se vraa na
izborano lice. "Neto sveto svakako je dolo meu nas", apnuo je. "Istinski sam jeo za stolom
Gospodnjim, iz pehara iz koga je On pio poslednje, svete noi pre nego to je raspet..."
Gvenvir je poela da shvata ta se desilo - ta god da su videli, bila je to vizija Boga. "Jesi li
videla, kraljice, pehar Hristov?" apnuo je biskup.
"Avaj, nisam, dragi oe", blago mu je odgovorila. "Moda nisam bila dostojna toga, ali videla
sam anela, ini mi se, i na trenutak mi su inilo da je to Majka Boja i da je stajala preda mnom..."
"Bog je svakom od nas namenio viziju", rekao je Patricije. "Koliko sam se molio da nam se
neto prikae, da ispuni sve ove ljude ljubavlju prema istinskom Hristu..."
Gvenvir se setila drevne izreke: Pazi dobro za ta e se moliti, jer moe to i da dobije. Neto
je svakako ispunilo vitezove. Ustajali su jedan za drugim i zaklinjali se da e provesti godinu i
jedan dan u potrazi. Druina Okruglog stola rasue se na sve etiri strane sveta, pomislila je.
Pogledala je na oltar gde je leao pehar. Ne, pomislila je. I Patricije i Kevin su pogreili. I Artur.
Ne moe prizvati Boga da slui tvojim ciljevima. Bog razbija ljudske ciljeve kao mona oluja, kao
lepet aneoskih krila koji sam danas ula u ovoj sali, i sve ih unitava...
ta mi je, kako smem da okrivljujem Artura, pa ak i biskupa, zbog onog to su uinili?
A zato ne? Oni nisu Bog, samo su ljudi, i njihovi ciljevi nisu sveti! Pogledala je Artura, koji je
hodio meu seljacima i podanicima u donjem delu sale... tamo se neto desilo, neka seljanka je pala
mrtva, moda od prevelike radosti zbog Svetog Prisustva. Kada se vratio, izgledao je alostan.
"Gavene, mora li da ide...? Galahade...? Zar i ti, sine moj? Borse, Lajonele... ta, zar svi?"
"Gospodaru Arture", javio se Mordred. Nosio je, kao i uvek, purpurno odelo koje mu je tako leo
pristajalo, naglaavajui i slinost sa mladim Lanseletom.
"ta je bilo, dragi mome?" blago je upitao Artur.
"Kralju moj, traim dozvolu da ne idem u potragu", rekao je on. "Mada je moda obavezna za
sve tvoje vitezove, neko mora da ostane uz tebe."
Gvenvir je osetila ogromnu neost prema mladiu. Ah, on je pravi Arturov sin, a ne Galahad,
sav u snovima i vizijama! Zar zaista pre nekog vremena nije volela Mordreda i nije mu verovala?
"Bog te blagoslovio, Mordrede", rekla je, i mladi joj se nasmeio. Artur je klimnuo glavom. "Neka
bude tako, sine moj."
Prvi put ga je tako oslovio pred svima; Gvenvir je po tome osetila koliko je uznemiren. "Neka
nam je Bog obojici na pomoi, Gvideone - htedoh rei, Mordrede - kad se toliko mojih vernih
vitezova razie po svetu, sam Bog zna hoe li se ikada vratiti..." Uhvatio je Mordreda za obe ruke, i
Gvenviri se na trenutak uinilo da se oslonio o sinovljevu snanu miicu.
Lanselet joj je priao i naklonio se. "Gospo, imam li tvoju dozvolu?"
Uinilo joj se da se u njoj meaju suze i radost. "Oh, ljubavi, mora li da ide u tu potragu?"
upitala je, ne marei hoe li je neko uti. I Artur je delovao uznemireno; pruio je ruke svom
roaku i prijatelju. "Zar nas naputa, Lanselete?"
Lanselet je klimnuo glavom; na licu je nosio izraz zanosa, nadzemaljski, blistav. Znai, i on je
osetio tu veliku radost? Ali zato onda mora da ide u potragu za njom? Svakako je ve nosi u sebi!
"Sve ove godine, ljubavi moja", rekla mu je, "govorio si mi da uopte nisi dobar hrianin. Zato
onda mora da me napusti zbog te potrage?"
Videla je da on trai rei. "Sve ove godine nisam znao da li je Bog samo drevna pria koju
svetenici koriste da nas plae. Sada sam video..." Ovlaio je usne jezikom, pokuavajui da nae
rei za nezemaljsko oseanje. "Video sam... neto. Ako postoje takve vizije, svejedno da li ih alje
Hrist ili avo..."
"Svakako ih alje Bog, Lanselete", urno ga je prekinula Gvenvir.
"Verujem ti, jer i ti si videla, i zna", odgovorio je, pritiskajui njene ruke sebi na srce. "Ja nisam
siguran - moda je moja majka bila u pravu, ili Talesin kad je govorio da su svi bogovi Jedan - sad
sam rastrzan izmeu tame neznanja i svetlosti koja nadvladava oajanje, koja mi govori..." Opet je
traio prave rei. "Kao da sam uo veliko zvono, izdaleka, svetlo, nalik na svetionik u daljini, i oni
su rekli: 'Poi...' i znam da je istina, prava istina, tamo, tamo, tik van mog domaaja, i samo kad bih
mogao da poem i naem je i raskinem veo koji je skriva... ona je tamo, samo ako mogu da je
dosegnem, moja Gvenvir. Zar e mi zabraniti potragu, sada kada znam da zaista postoji neto
vredno da se trai?"
inilo joj se kao da su sami u odaji, a ne na dvoru, pred svima. Znala je da bi u svemu drugom
uspela da ga ubedi, ali ko sme da se postavi izmeu oveka i njegove due? Bog nije smatrao za
potrebno da mu prui sigurnost i radost, i znala je da on mora da poe u potragu za njima, jer kad bi
ona osetila da su joj nadohvat ruke, svakako bi itav ivot utroila pokuavajui da ih nae. Pruila
mu je obe ruke, oseajui se kao da ga je zagrlila pred itavim dvorom u pola belog dana. "Idi
onda, voljeni, i neka Bog nagradi tvoju potragu istinom za kojom udi."
"Neka Bog bude uz tebe, kraljice moja", odgovorio je on, "i neka Bog da da ti se jednog dana
vratim."
Potom se obratio Arturu, ali Gvenvir nije ula ta su govorili. Videla je samo da je zagrlio
Artura kao to je inio dok su svi bili mladi i neduni.
Artur je stajao, sa rukom na Gvenvirinom ramenu, i gledao ga kako odlazi. "Ponekad mislim",
tiho je rekao, "da je Lans najbolji od svih nas." Ona se okrenula ka njemu, srca prepunog ljubavi
prema divnom oveku koga je imala za mua. "I ja tako mislim, ljubavi moja", rekla je.
"Ja vas oboje volim, Gven", rekao je Artur, iznenadivi je. "Nemoj nikada, nikada da pomisli
da mi nisi najdraa na svetu. Gotovo da mi je milo to mi nikada nisi rodila sina", dodao je,
apatom, "jer tada bi moda mislila da te volim zbog toga, a sada mogu da ti kaem: volim te vie
od svega na svetu, osim moje dunosti prema ovoj zemlji koju mi je Bog poverio na staranje, a na
to ne moe da bude ljubomorna..."
"Ne", tiho je rekla ona. A onda je i sama rekla, prvi put sasvim iskreno, bez ograda. "I ja tebe
volim, Arture, nemoj nikada da sumnja u to."
"Nikada nisam ni sumnjao, ljubavi moja." Poljubio joj je obe ruke, i Gvenvir je opet osetila da je
ispunjava ona ogromna radost. Koja je ena imala tako pun ivot, da je vole dva najvea oveka
koja postoje na ovom svetu?
Svuda oko njih polako se ponovo irila uobiajena dvorska vreva, zahtevajui da se misli na
svakodnevne stvari. Izgleda da je svako video neto drugo - anela; devojku kako nosi Gral; neki
su, kao i ona, videli Devicu Majku; a mnogi nisu videli nita, nego samo svetlost, prejaku da bi se
gledalo u nju, i bili su ispunjeni mirom i sreom, i dobili su za jelo ono to najvie vole.
Sada se proirila pria kako su, voljom Hristovom, videli sam Gral iz koga je Hrist pio na
Poslednjoj Veeri sa svojim uenicima, kada je podelio hleb i vino kao svoje telo i svoju krv. Je li
biskup Patricije odluio da proturi tu priu, dok su svi jo zbunjeni i dok niko ne zna ta je tano
video?
Gvenvir se setila ta joj je Morgana nekada priala - i brzo se prekrstila: Isus iz Nazareta,
govorili su u Avalonu, doao je ovamo u mladosti da ui od mudrih druida u Glastonberiju, a posle
njegove smrti njegov pooim, Josif iz Arimateje, doao je ovamo i zabo svoj tap u zemlju, i tu je
tap olistao i pretvorio se u Sveti Trn. Zar ne bi bilo logino da je Josif doneo sa sobom i pehar? ta
god da se desilo, svakako je bilo sveto... jer da nije, da nije dolo od Boga, bilo bi strano zlo, neka
uasna arolija, a kako bi tolika radost i lepota mogle da budu zle?
No, ma ta biskup rekao, neto je polo loe, pomislila je Gvenvir, drhtei. Jedan po jedan,
vitezovi su ustajali i polazili u potragu, i sada je stajala pred gotovo praznom salom. Svi su otili,
svi vitezovi osim Mordreda, koji se zarekao da e ostati, i Kaja, koji je previe star i hrom da bi
poao. Artur je ba zavrio razgovor sa Kajem - mora da ga je teio to ne moe i on u potragu sa
ostalima. "Ah, i ja bi trebalo da poem sa njima, ali ne mogu", rekao je. "Ne elim da im pokvarim
san."
Prila je i svojom rukom mu sipala vino, i odjednom je poelela da se nalaze u svojim odajama,
a ne ovde, ostavljeni sami u dvorani Okruglog Stola. "Arture, planirao si ovo - rekao si mi da se za
Uskrs sprema neto divno..."
"Da", rekao je on, svalivi se u svoju stolicu, "ali kunem ti se da nisam znao ta biskup i Merlin
spremaju. Znao sam da je Kevin doneo ovamo iz Avalona Posveene sudove Obreda." Poloio je
ruku na svoj ma. "Ja sam dobio ma prilikom krunisanja i sada sam ga predao u slubu ovom
kraljevstvu i Hristu. inilo mi se, kao to je i Merlin rekao, da najsvetije misterije drevnog sveta
treba preneti u slubu Bogu, poto su svi Bogovi jedan, kao to nam je Talesin uvek govorio. U
stara vremena su druidi zvali svog Boga drugim imenima, ali ove stvari pripadaju Bogu i treba ih
njemu i dati. Ali ipak ne znam ta se danas desilo pred naim oima."
"Ne zna? Ti ne zna? Zar ti se ne ini da si prisustvovao istinskom udu, da je sam Bog doao
pred nas da nam pokae da Sveti Gral treba da slui njemu?"
"Ponekad mi se ini i tako", polako je odvratio Artur, "ali ipak se pitam... nije li nas to zaarala
Merlinova magija, kako bismo mislili ba tako? Jer sada su me moji vitezovi napustili, i ko zna
hoe li se ikada vratiti." Pogledao ju je u lice; primetila je, ovako iz blizine, da su mu obrve
potpuno sede i da ima mnogo sedih i u kosi.
"Jesi li znala da je Morgana bila ovde?" upitao je on.
"Morgana?" Gvenvir je odmahnula glavom. "Ne, nisam znala... zato nije dola da nas
pozdravi?"
On se nasmeio. "Jo pita? Kada je napustila ovaj dvor, bila je u mojoj nemilosti." Stegao je
usne i opet dodirnuo balak Ekskalibura, kao da proverava je li jo tu. Sada je nosio kone kanije,
grube i rune; nikada se nije usudila da ga upita ta se desilo sa onima koje mu je Morgana
napravila jo davno, ali sada je pretpostavljala da je to bio razlog njihove svae.
"Ti ni ne zna - ona se pobunila protiv mene. Htela je da svog ljubavnika, Akolona, postavi na
presto umesto mene..."
Gvenvir je mislila da posle dananje vizije vie nikada nee osetiti gnev prema nekom ivom
biu; ak i sada je oseala saaljenje prema Morgani, pa ak i prema Arturu, jer znala je koliko je
voleo svoju sestru i verovao joj, a ona ga je izdala. "Zato mi nisi rekao? Ja joj nikada nisam
verovala."
"Ba zato", odgovorio je Artur, steui je za ruke. "Mislio sam da ne bih mogao da podnesem da
mi kae kako joj nikada nisi verovala i kako si me esto upozoravala na nju. Ali Morgana je danas
bila ovde, preruena u staru seljanku. Izgledala je stara, Gvenvir, stara, bolesna i bezopasna. Mislim
da je dola preruena kako bi jo jednom videla mesto gde je nekada bila veoma ugledna, i moda
da vidi svog sina... Izgledala je starija od nae majke kada je umrla..." Zautao je, raunao malo na
prste i nastavio. "Pa, i jeste starija, a i ja sam stariji nego to je moj otac ikada bio, moja
Gvenvir...Mislim da Morgana nije dola u nameri da pravi nevolje, a ako i jste, sveta vizija ju je
svakako spreila..." i tu je zautao. Gvenvir je znala, sigurno i nagonski, da ne eli glasno da kae
kako jo voli Morganu i kako mu nedostaje.
Kako godine protiu, sve je vie stvari koje ne mogu da kaem Arturu, niti on meni... ali barem
smo danas razgovarali o Lanseletu i o ljubavi koja je meu nama vladala. Na trenutak joj se uinilo
da je ta ljubav bila najvea istina njenog ivota i da se nikada ne moe izmeriti, jer je to
beskonani, veni tok, i to vie bude volela, imae vie ljubavi da prui, i sada je bila spremna da
je prui svakome, jer tako ju je nauila vizija.
ak je i prema Merlinu, danas, oseala toplinu i nenost. "Pogledaj kako se Kevin mui sa
harfom. Da poaljem nekoga da mu pomogne, Arture?"
Artur se nasmeio. "Ne treba, jer Nimui mu pomae, vidi li?"
I opet je osetila talas ljubavi, ovog puta prema Lanseletovoj i Eleninoj keri - detetu dvoje ljudi
koje je najvie volela. Nimui je uhvatila Merlina pod ruku... kao u staroj prii o devici koja se
zaljubila u zver iz dubina ume! Ah, ali danas je ak i ona oseala ljubav prema Merlinu, i bilo joj
je drago to su se nale Nimuine snane ruke da mu pomognu.

Kako su proticali dani u gotovo praznom Kamelotu, Nimui joj je sve vie i vie postajala kao
ker koju nikada nije imala. Devojka je paljivo i utivo sluala kad joj je govorila, odmereno joj
laskala, uvek je bila spremna da pomogne. Genviri se samo jedna stvar kod Nimui nije sviala -
premnogo vremena je provodila sluajui Merlina.
"On moda sada naziva sebe hrianinom, dete", upozorila ju je kraljica, "ali u srcu je i dalje
stari paganin, pod zakletvom varvarskh obreda druida, kojih si se ti odrekla... na rukama mu se jo
vide zmije!"
Nimui je pogladila svoje barunaste podlaktice. "Pa, ima ih i Artur", blago je rekla, "a i ja bih ih
nosila, roako, da nisam videla veliku svetlost. On je mudar ovek, i u itavoj Britaniji ne postoji
neko ko bi umilnije svirao na harfi."
"A vezuje vas i Avalon", rekla je Gvenvir, neto otrije nego to je nameravala.
"Ne, ne", odvratila je Nimui, "preklinjem te, roako, nemoj mu to nikada rei. On nije video
moje lice u Avalonu, ne poznaje me, i ne elim da misli da sam prebeg iz jedne vere u drugu..."
Delovala je toliko uznemireno da je Gvenvir smesta omekala. "Pa, ako ti je toliko stalo, neu
mu rei. Ni Arturu nisam rekla da si nam dola iz Avalona."
"A ja toliko volim muziku i harfu", molila je dalje Nimui. "Zar ne smem da razgovaram sa
njim?"
Gvenvir je morala da se popustljivo nasmei. "I tvoj otac je bio dobar muziar - jednom je rekao
da mu je majka dala harfu u ruke da se igra pre nego to je dorastao i do maa-igrake. Ona ga je
nauila da svira. Vie bih volela Merlina kad bi se drao samo harfe, umesto da pokuava da bude
Arturov savetnik." Stresla se. "Ja mislim da je on udovite!"
"ao mi je to vidim da si toliko protiv njega, roako", strpljvo je rekla Nimui. "Nije on kriv za
to - sigurna sam da bi i sam mnogo vie voleo da je lep kao moj otac i snaan kao Garet!"
Gvenvir je pognula glavu. "Znam da je to runo od mene... ali od detinjstva sam oseala
odbojnost prema izoblienim ljudima. Nisam sigurna, ali moe biti da je upravo pogled na Kevina
doprineo da pobacim, kada sam poslednnji put bila u prilici da rodim sina. A ako je Bog dobar, zar
ne znai da sve to potie od njega mora da bude lepo i savreno, pa sve to je runo i izoblieno
mora biti delo Sotonino?"
"Ne", rekla je Nimui. "Meni se ini sasvim drugaije. Sam Bog je slao iskuenja narodu
u Svetom Pismu, obeleio je Jova leprom i irevima, i uinio je da Jonu proguta ogormna riba. I
stalno nam govore kako je on terao svoj Izabrani narod da pati, i ak je i sam Hrist patio. Reklo bi
se da su svi oni patili zato to je bila volja Boja da pate vie od ostalih. Moe biti da Kevin pati
zbog nekog velikog greha koji je poiino u nekom prethodnom ivotu."
"Biskup Patricije kae da je to pagansko verovanje i da hriani ne smeju poverovati u tako
uasnu la - da se stalno ponovo raamo. Zar ne bi trebalo da odemo u raj?"
Nimui se nasmeila, jer setila se ta joj je Morgana nekad davno rekla. Nemoj mi vie nikad
ponavljati ta ti je rekao otac Grifin. Rado bi sad isto to rekla Gvenviri, ali pazila je da joj glas
ostane blag.
"Oh, ne, roako, ak i u Svetom Pismu se kae kako su se ljudi pitali ko je bio Jovan Krstitelj. I
za Isusa Hrista su neki govorili da je ponovo roeni prorok Ilija, a on je odgovorio:Velim vam da je
Ilija ve doao ponovo meu vas, a vi ga niste poznali. I ljudi su znali - tako pie u Svetom Pismu -
da on misli na Jovana. I tako, ako je i sam Hrist verovao da se ljudi ponovo raaju, zato bi bilo
pogreno da ljudi veruju u to?"
Gvenvir se upitala otkud to da Nimui tako dobro poznaje Sveto Pismo, kad je ivela u Avalonu.
Setila se da je i Morgana moda bolje poznavala Bibliju nego ona sama.
"Mislim da svetenici moda ne ele da verujemo u druge ivote", nastavila je Nimui, "zato to
ele da budemo to bolji u ovom ivotu. Mnogi svetenici veruju da je ostalo jo sasvim malo
vremena do kraja sveta i Hristovog povratka, i zato se boje da bi ljudi ekali da budu dobri u
narednom ivotu, pa nee imati vremena da dostignu savrenstvo pre Hristovog dolaska. Ako ljudi
znaju da e se ponovo roditi, zato bi se naroito trudili da budu dobri u ovom ivotu?"
"To mi se ini kao opasno uverenje", rekla je Gvenvir, "jer kad bi ljudi verovali da e na kraju
svi biti spaseni u nekom od narednih ivota, ta bi ih spreilo da ine grehe u ovomivotu, jer nadali
bi se da e milost Boja ipak da nadvlada."
"Nita nee spreiti ljude da ine grehe", rekla je Nimui, "ni strah od svetenika, ni od gneva
Bojeg, ni od bilo ega drugog, nego tek kada budu stekli dovoljno mudrosti da shvate da su greke
beskorisne i da se za svako zlo mora platiti, ranije ili kasnije."
"Oh! Pssst, dete", brzo je rekla Gvenvir. "Zamisli samo da te neko uje kako jeretiki govori!
Mada je istina", dodala je trenutak kasnije, "da mi se od onog Uskrsa ini kako u ljubavi Bojoj
postoji beskrajna milost, i moda Bogu i nije toliko stalo do grehova kao to neki svetenici ele da
verujemo... a sada izgleda i ja govorim jeretiki!"
Nimui se samo nasmeila. Nisam dola na dvor da prosveujem Gvenvir, pomislila je. Moj
zadatak je mnogo opasniji, i nije trenutak da joj objanjavam istinu - kako svi ljudi, i mukarci i
ene, moraju jednog dana stii do prosvetljenja.
"Zar ti ne veruje da e se Hrist jednog dana vratiti, Nimui?"
Ne verujem, pomislila je Nimui, Ja verujem da veliki, prosvetljeni ljudi, kao Hrist, dolaze samo
jednom, posle mnogih ivota provedenih u sticanju mudrosti, a zatim odlaze zauvek u venost; ali
verujem da e boanske moi poslati druge velike mudrace da propovedaju ljudima istinu i da e ih
ljudi uvek doekivati krstom, vatrom i kamenjem.
"Nije vano ta ja verujem, roako, vana je istina. Neki svetenici propovedaju kako je njihov
Bog - Bog ljubavi, a drugi tvrde da je zao i osvetoljubiv. Ponekad mi se ini da su svetenici poslati
da kanjavaju narod; poto ljudi nisu hteli da sluaju Hristove rei o ljubavi, Bog im je poslao
svetenike pune mrnje i uskogrudosti." Tu je prekinula, jer nije htela da naljuti Gvenvir. Sreom,
kraljica je ostala mirna. "Pa, Nimui, poznavala sam i takve svetenike", rekla je.
"A ako su neki svetenici loi ljudi", rekla je Nimui, "nije nelogino da neki druidi mogu da
budu dobri."
U toj logici sigurno postoji neka greka, pomislila je Gvenvir, ali nije mogla da je ulovi. "Pa,
mila, moda si i u pravu. Ali muka mi je da te gledam sa Merlinom. Mada znam ga je Morgana
cenila... po dvoru se ak govorkalo i da su njih dvoje ljubavnici. esto sam se pitala kako ena tako
uzdrljiva kao to je Morgana moe da mu dopusti da je dodirne."
Nimui nije znala za tu injenicu i zapamtila ju je za kasije. Da li je tako Morgana saznala za
njegovu nebranjenu tvravu? "Od svega to sam uila u Avalonu", neduno je rekla, "najvie sam
volela muziku, a u Svetom Pismu mi se najvie dopada onaj psalm koji kae da slavimo Gospoda
lautom i harfom. A Kevin mi je obeao da e mi pomoi da naem neku harfu, poto sam dola bez
moje. Smem li da ga pozovem ovamo, roako?"
Gvenvir je naas oklevala, ali nije mogla da se odupre umiljatom devojinom osmehu. "Naravno
da sme, najdrae moje dete", rekla je.

11.
Posle nekog vremena doao je Merlin - ne, pomislila je Nimui, moram da zapamtim: on je sada
samo Kevin Harfista, izdajnik Avalona - a za njim je iao sluga, nosei Moju Gospu. On je sada
hrianin, mislila je dalje Nimui, i nema zakona koji bi zabranjivao drugim osobama da dodirnu
njegovu harfu; to mu je lake nego da dri posveenu osobu da mu pomae oko Moje Gospe kada
ga izda snaga.
Koristio je dva tapa, jedva vukui za njima svoje izmueno telo. Ali nasmeio se gospama.
"Morate smatrati, kraljice moja i gospo Nimui, da je moj duh izveo pred vama utivi naklon, za
kakav moje telo vie nije sposobno."
"Molim te, roako", apnula je Nimui, "ponudi ga da sedne - on ne moe dugo da stoji."
Gvenvir je dala Merlinu znak rukom. Barem sada joj je bilo milo to je kratkovida, pa ne moe
da jasno vidi njegovo izoblieno telo. Nimui se na trenutak uplaila da Kevinov pratilac potie iz
Avalona i da e je poznati, moda ak i pozdraviti. No, to je bio samo sluga u dvorskoj livreji.
Kako li je Morgana, ili stara Ravena, mogla da vidi toliko unapred, pa da je kao dete izdvoje, da bi
sada, kao odrasla, bila jedina zrela svetenica Avalona koju Merlin ne poznaje makar iz vienja?
Shatala je da je ona samo paok u velikom toku sveta, poslata bez oruja, osim lepote i dugo
uvanog devianstva, da izvri osvetu Boginje nad ovim ovekom koji ih je sve izdao.
Nimui je uzela jastuk sa svoje stolice kako bi ga namestila Merlinu pod ruku. Njegove kosti kao
da su se probijale kroz kou, i kada mu je ovla dodirnula lakat, uinilo joj se da u oteklim
zgobovima vlada takva vatra da ju je opekla. I na trenutak je osetila saaljenje i pobunu.
Pa Boginja ve vri svoju osvetu! Ovaj ovek je svakako dovoljno patio! Njihov Hrist bio je
muen na krstu jedan dan; ovaj ovek je raspet u tom bolnom telu itavog ivota!
No, drugi su bili spaljeni zbog vere, a nisu se slomili, nisu izdali Misterije. Stegla je srce i
umiljato se obratila Merlinu. "Gospodaru Merline, da li biste mi svirali na harfi?"
"Za tebe, gospo moja", rekao je Kevin svojim divnim glasom, "svirau ta god eli i mogu
samo da alim to nisam onaj drevni bard koji je umeo tako da svira da je drvee igralo!"
"Oh, ne", nasmejala se Nimui. "ta bismo radili kad bi drvee doplesalo ovamo! itava sala bi
bila puna zemlje, i ni sve sluavke sa krpama i metlama ne bi mogle da je oiste! Molim vas,
ostavite drvee tamo gde je i pevajte!"
Merlin je spustio ruke na harfu i zasvirao. Nimui je sela kraj njega na pod, gledajui navie
svojim krupnim oima, sva usmerena na njegovo lice. Merlin je gledao nanie u devojku onako
kako bi veliki pas gledao gospodara - sa poniznom odanou i sav usmeren na to. Gvenvir je to
sasvim razumela. Ona sama je toliko esto bila predmet slinih oseanja da nije razmiljala o njima
- to je jednostavno poast koju mukarci odaju lepoti. No, moda bi trebalo da upozori Nimui kako
joj ne bi zavrteo glavu. Ipak, nije mogla da shvati kako Nimui moe da sedi tako blizu njegove
rugobe i da ga tako paljivo gleda.
Bilo je u Nimui neega to je zbunjivalo Gvenvir. Devojina usmerenost nije bila ono to je na
prvi pogled izgledala. Nije to uivanje muziara u umetnosti, niti je obino divljenje naivne
devojke prema starijem i iskusnom mukarcu. Ne, pomislila je Gvenvir, a nije ni iznenadna
strast; to bi mogla da razume, i da saosea - i sama je poznavala tu naglu, nadmonu ljubav koja
rui sve prepreke. Nju je pogodila kao munja, unitivi sve nade da e brak sa Arturom biti dobar i
uspean. Predstavljala je prokletstvo, ali dobro je znala da je dola sama od sebe, da ni ona ni
Lanselet tu nita nisu mogli da uine. Ona se suoila sa tim, i mogla bi da shvati da se isto dogodilo
i Nimui - ak i ako je Kevin, Merlin, izgledao kao najmanje verovatan predmet takve strasti. Ne,
ovo nije to... nije joj bilo jasno otkuda to zna, ali znala je.
Obina pouda? Moda je tako to se tie Kevina - Nimui je veoma lepa, i mada je Kevin bio
veoma obazriv, ona je u stanju da zaludi svakog mukarca; ali Gvenvir nije mogla da poveruje da bi
Nimui bila tako uzbuena takvom osobom, kada je prema svim lepim vitezovima bila ljubazna, ali
hladna i nedostina.
Sedei kraj Merlinovih nogu, Nimui je oseala na sebi Gvenvirin pogled. Ipak nije skretala oi
sa Kevina. Na neki nain ga zaaravam, pomislila je. Njen cilj je zahtevao da ga ima preputenog
sebi na milost i nemilost - da joj bude rob i rtva. Opet je savladala blesak saaljenja. Ovaj ovek je
uinio neto mnogo gore nego to je samo otkrivanje Misterija ili tajnog uenja; predao je svete
stvari u ruke hrianima, da ih okaljaju. Nimui je pazila da ne razmilja dalje - kako hriani nisu
eleli da okaljaju, nego da posvete te stvari. Hriani ne znaju nita o unutranjim istinama
Misterija. U svakom sluaju, Merlin je pogazio zavet.
A Boginja se pojavila da sprei kaljanje... Nimui je bila dovoljno upuena u Misterije da bi
znala emu je prisustvovala; ak i sada se stresla od pomisli na ono to se desilo vitezovima tog
sveanog dana. Nije potpuno razumela, ali znala je da je osetila prisustvo neeg veoma svetog.
A Merlin je bio spreman da to okalja. Ne, on mora da umre kao pas, to i jeste.
Harfa je zautala. "Imam harfu za tebe, gospo", rekao je Kevin, "ako e je primiti. Ja sam je
nainio, sopstvenim rukama, dok sam bio samo momi u Avalonu, kada sam tek stigao tamo.
Pravio sam i druge, i bile su bolje, ali ova je dobra i dugo sam je nosio. Ako je prima, tvoja je."
Nimui se pobunila, rekavi kako je takav dar suvie vredan, ali u sebi je osetila ogromnu radost.
Ako dobije neto to je njemu lino veoma vano, neto to je nainio svojim rukama, to e ga
vezati za nju, isto kao da je uzela pramen njegove kose ili kap krvi. Malo je ljudi, ak i u Avalonu,
koji znaju da zakoni magije tako odreuju: neto to je toliko prepleteno sa umom, srcem i
ljubavlju - a Nimui je dosad shvatila da je muzika njegova najvea ljubav - sadri vie due te
osobe nego to pramen kose sadri njegovog tela.
On sam mi, svojom slobodnom voljom, stavlja u ruke svoju duu, pomislila je. Kada je poslao po
harfu, prela je prstima preko nje; mada mala i grubo nainjena, postolje joj je bilo uglaano od
mnogo upotrebe, i njegovi prsti su sa ljubavlju prebirali po strunama... ak i sada ju je neno
dodirivao.
Prevukla je prstima po strunama, oslukujui zvuk. Zaista, harfa je bila dobra; nekako je uspeo
da postigne onu savrenu krivinu i sklop koji strunama daju najumilniji zvuk. A uinio je to kao
deak, tim bolnim rukama... Nimui je opet osetila nalet saaljenja i bola. Zato se nije drao
muzike, zato se uplitao u dravne poslove?
"Suvie ste ljubazni prema meni." Pustila je da joj glas drhti, nadajui se da e on to shvatiti kao
strast, a ne kao trijumf... sada e uskoro biti moj, posedovau njegovo telo i duu.
Ali sve se prebrzo deavalo. Mone plime Avalona koje su tekle u njenoj krvi govorile su joj da
mesec raste; mona magija koja njoj treba stvara se samo pri mladom mesecu, u mrano doba noi
kada Gospa ne baca svoje svetlo na svet, nego se saznaju njene tajne namere.
Mora paziti da stast ne naraste previe, kao ni njeno saoseanje.
Poelee me pri punom mesecu; veza koju hou da stvorim dvosekli je ma, ue sa dva kraja... i
ja u njega eleti, to ne mogu da spreim. Jer da bi zaaranost bila potpuna, mora ukljuiti i
zaaranog i zaarivaa, i znala je, u gru uasa, da e magija koju sprema zahvatiti i nju, i da e joj
se vratiti. Nee moi da izigrava strast i elju; morae da ih osea. Srce joj se grilo od straha, jer
znala je da se, ak i kada Merlin bude bespomoan u njenim rukma, moe desiti da i ona bude
bespomona u njegovim. A ta e onda biti sa mnom, o Boginjo, o Majko... to je previsoka cena...
ne dozvoli da se to desi, ne, ne, bojim se...
"Pa, Nimui, mila moja", rekla je Gvenvir, "sada kad ima u rukama harfu, hoe li da mi peva i
svira?"
Pazila je da joj kosa zakloni lice kada je plaljivo pogledala Merlina. "Smem li?"
"Molim te, sviraj", rekao je on. "Glas ti je umilan, a ve ujem da e tvoje ruke iz struna izvui
aroliju..."
I zaista hoe, ako mi Boginja pomogne. Nimui je poloila prste na strune, svesna da ne sme
svirati pesme iz Avalona koje bi on mogao da prepozna. Poela je da svira vinsku pesmu koju je
ula na dvoru, sa reima nimalo prikladnim za mladu devojku; videla je da se Gvenvir
zapanjila. Dobro je, pomislila je, ako se zgrozi zbog mog neprikladnog ponaanja, nee se mnogo
pitati o mojim razlozima. Potom je otpevala tubalicu koju je ula od jednog severnjakog harfiste,
alosnu pesmu ribara na puini, koji trai na obali svetla svog doma.
Potom je ustala, stidljivo gledajui Kevina. "Hvala to ste mi pozajmili harfu - mogu li da je
ponekad opet dobijem, kako bih sauvala vetinu u prstima?"
"To je poklon za tebe", rekao je on. "Sada kad sam uo kakvu muziku moe da stvara na njoj,
ni ne moe da pripada nikome drugom. Zadri je, molim te - ja imam dosta harfi."
"Suvie ste ljubazni", promrmljala je ona. "Ali molim vas, sada kada mogu i sama da sviram,
nemojte me zanemariti i liiti me zadovoljstva da vas sluam."
"Svirau ti kad god me zamoli", rekao je Kevin, i znala je da to misli od sveg srca. Potrudila se
da se oee o njega dok se saginjala da uzme harfu.
Obratila mu se apatom, tako da ni Gvenvir ne uje. "Moja zahvalnost se ne moe iskazati
reima. Moda e biti prilike da je izrazim na neki prikladniji nain."
Pogledao ju je, oamuen, i trgla se kad je shvatila da mu uzvraa istim takvim pogledom.
arolija sa dve otrice. I ja sam rtva...
On je otiao, a ona je sela kraj Gvenvir, pokuavajui da se opet usmeri na predenje.
"Kako lepo svira, Nimui", rela je Gvenvir. "Ne moram da pitam gde si to nauila... ula sam
Morganu kako jednom peva istu tu tubalicu."
Nimui je odvratila pogled. "Priajte mi o Morgani. Ona je otila iz Avalona pre nego to sam ja
stigla tamo. Bila je udata za kralja od... bee li Lotije?"
"Severnog Velsa", ispravila ju je Gvenvir.
Nimui, koja je sve to odlino znala, ipak je paljivo sluala. I dalje nije razumela Morganu i
elela je da sazna kako gospa Morgana izgleda onima koji su je poznavali u spoljanjem svetu.
"Morgana je bila moja dvorska dama", priala je Gvenvir. "Postala je to na dan mog i Arturovog
venanja. On je, naravno, bio usvojen i odgajen daleko od nje i jedva ju je poznavao..."
Dok je paljivo sluala, Nimui, koja je nauila da raspoznaje oseanja, shvatila je da Gvenvir,
osim to ne voli Morganu, ima jo neto u sebi: potovanje, divljenje, ak i neku vrstu nenosti. Da
Gvenvir nije tako fanatina, bezumna hrianka, mogla bi da voli Morganu.
Dok pria o Morgani, mada je smatra za zlu arobnicu, Gvenvir makar ne brblja pobone
gluposti koje su Nimui gnjavile gotovo do suza. Ali ipak nije mogla da je slua sa punom panjom.
Sedela je u stavu dubokog zanimanja, na pravim mestima se udila i divila, ali um joj je bio u
kovitlacu.
Bojim se; mogu postati Merlinov rob i rtva umesto on moj, kako planiram...
Boginjo! Velika Majko! Ne moram ja da se suoim sa njim, nego ti...
Mesec raste; za etiri no bie pun, i ve je oseala u sebi komeanje plime ivota. Pomislia je
na Merlinov vreli pogled, na njegove magine oi, na lepotu njegovog glasa, i znala je da je ve
duboko upetljana u aroliju koju je sama spremala. Ve je prestala da osea i najmanje gaenje
prema njegovom iskrivljenom telu, jer oseala je samo snagu i ivotnu silu koje su tekle u njemu.
Ako mu se dam pod punim mesecom, razmiljala je, nae plime ivota e se stopiti u bujicu, moji
ciljevi postae i njegovi, stopiemo se u jedno telo... Oseala je bol i agoniju elje, eznula je da je
maze te osetljive ruke, da oseti njegov topli dah na svojim usnama. Sve ju je bolelo od gladi koja je,
znala je, barem delom odjek njegove elje i osujeenosti; magijska veza koju je stvorila meu
njima znaila je da njegove muke moraju muiti i nju.
Kada ivot potee punom snagom pod punim mesecom, Boginja dobija telo svog ljubavnika...
To nije bilo sasvim neverovatno. Ona je ker kraljiinog miljenika i kraljevog najboljeg druga.
Kevin, Merlin, za razliku od hrianskih svetenika, sme da se oeni. Dvoru e odgovarati brak
tako visokih linosti, mada e neke gospe biti zgrone to ona pristaje da svoje ljupko telo prepusti
oveku koga smatraju udovitem. Artur svakako zna da Kevin, posle ovog to je uinio, ne sme da
se vrati u Avalon, ali na dvoru ima dobro mesto kao kraljev savetnik. Osim toga, on je i
nenadmaan muziar. Imali bismo gde da ivimo i bili bismo sreni... kada mesec bude pun, kada
bude blistao od ivota, on e mi usaditi dete u matericu... i nosiu ga sa radou... on nije roen
kao udovite, bio je povreen u detinjstvu i zato je ovakav... njegovi sinovi e biti lepi... i tu je
prekinula, uznemirena snagom svojih matanja. Ne, ne sme se toliko duboko uplesti u ini. Mora se
uzdrati, mada narastajui mesec ispunjava krv u njoj agonijom osujeenosti. Morae da eka, da
eka...
Kao to je ekala tolike godine... Postoji magija povezana sa predavanjem ivotu. Svetenice
Avalona to znaju kada leu u poljima na Beltan, prizivajui ivot Boginje u svoja tela i srca... ali
postoji i dublja magija, koja dolazi od uvanja moi, od prepreavanja toka. Hriani znaju neto o
tome, jer zahtevaju da njihove svete device ive edno i izdvojeno, kako bi mogle da plamte
tamnijim plamenom te okovane sile; tako njihovi edni svetenici slivaju sve svoje moi u svoje
misterije, kakve god da su. Nimui je oseala tu mo u svakom Raveninom pokretu, u svakoj njenoj
rei, jer ona nikada nije troila rei na sitnice, i zato je sila u njima bila ogromna. esto se pitala,
onako sama u hramu Avalona, jer bilo joj je zabranjeno da se pomea sa drugim devojkama i da ide
na obrede, a oseala je kako joj ivotna sila tee venama sa toliko moi da je ponekad dobijala
napade histerinog smeha ili je poinjala da grebe sopstveno lice i upa kosu... zato su je tako
izdvojili, zato mora da trpi taj ogroman teret bez olakanja? Ali verovala je Boginji i sluala je
svoje uitelje; sada su joj poverili ovaj ogroman posao i ne sme ih izneveriti zbog sopstvene
slabosti.
Bila je kao sud prepun moi, nalik na Posveene sudove, koji kanjavaju smru onoga ko ih
dodirne bez pripreme, a sva ta mo, potekla od dugih priprema, bie njena, kako bi vezala Merlina
za sebe... ali morae da eka, dok plime ivota ne nabujaju i opet opadnu; pod mladim mesecom
upotrebie drugu plimu, koja potie sa druge strane meseca... ne plodnu ve jalovu, ne ivotnu nego
mranu magiju, stariju od ljudskog ivota...
A Merlin je sve to znao; znao je za staru kletvu o mladom mesecu i praznoj materici... mora biti
toliko zaaran da se ni ne upita zato ga je odbila u prolenoj plimi i potraila ga u oseci. Imala je
jednu prednost: on nije znao da ona zna sve to, jer nikad je nije video u Avalonu. No, veza izmeu
njih ima dva kraja, i ako ona moe da proita njegove misli, moe i on njene; mora biti oprezna u
svakom trenutku, inae e je prozreti i pogoditi koji joj je naum.
Moram ga toliko zaslepeti eljom da zaboravi... da zaboravi sve to je nauio u Avalonu. A u
isto vreme ne sme dozvoliti da je nadvlada njegova elja, i morae da suzbija svoju. Nee biti lako.
Poela je da smilja sledei korak prema njemu. Priajte mi o svom detinjstvu, rei e mu,
priajte mi kako ste tako povreeni. Saoseanje stvara mone veze; a znala je i kako e ga dodirnuti
samo vrhovima prstiju... i znala je, u oajanju, da ve trai naina da bude kraj njega i da ga
dodirne, ne zbog posla koji je eka nego zbog sopstvene gladi.
Mogu li da izvedem ovu aroliju, a da ne unitim i sebe?

"Nisi bila na kraljiinoj gozbi", mrmljao je Merlin, gledajui Nimui duboko u oi, "a ja sam
nainio novu pesmu za tebe... Bio je pun mesec, a u mesecu je velika mo, gospo..."
Pogledala ga je sa ogromnim zanimanjem. "Zaista? Ja tako malo znam o tim stvarima... jeste li
vi arobnjak, gospodaru Merline? Ponekad se oseam tako bespomona, moda na meni
isprobavate svoje ini..."
Sakrila se za vreme punog meseca, jer bila je sigurna da bi on za to vreme, samo ako je pogleda
u oi, mogao da joj proita misli i moda pogodi koji joj je naum. Poto je vrhunac magijske plime
proao, verovatno e biti u stanju da ga se uva.
"Morate odmah da mi je otpevate." Sedela je i sluala, oseajui kako joj itavo telo podrhtava
isto kao strune harfe pod njegovim prstima.
Na mogu da podnesem, ne mogu... Moram poeti im mesec bude mlad. Ako doeka jo jedan
pun mesec, znala je da e se predati bujici gladi i elje koja je narastala izmeu njih... i vie neu
biti u stanju da ga izdam... biu njegova zauvek, u ovom ivotu i posle njega...
Pruila je ruku da dodirne vornovate otekline koje su nekada bile njegova doruja, i taj dodir ju
je ispunio enjom. Po naglom irenju njegovih zenica i po brzom udisaju, mogla je da pretpostavi
kako je to delovalo na njega.
Izdaju, pomislila je, po neizbenim zakonima sudbine, izdaju kanjava Boginja, hiljadostruko, u
svakom narednom ivotu; izdajnik i izdani bivaju kanjeni i povezani ljubavlju i mrnjom tokom
hiljadu godina. Ali ona ovo ini po nareenju Boginje, poslata je da kazni izdajnika zbog poinjene
izdaje... hoe li ipak i ona biti kasnije kanjena? Ako hoe, znai da ne postoji pravda ak ni u
svetu gde obitavaju bogovi...
Hrist je rekao da istinsko pokajanje brie sve grehe...
Ali sudbina i zakoni svemira ne mogu se tek tako odbaciti. Zvezde se ne zaustavljaju na svojim
putanjama samo zato to im neko vie da stanu.
Pa, neka bude; moda e ona izdati Merlina zbog neega to je neko od njih uinio pre nego to
je drevna zemlja nestala pod talasima i potonula u more. To joj je sudbina, i nije se usuivala da je
dovodi u pitanje. On je prestao da svira i blago poloio ruku na njenu; ona je, kao oamuenma,
prinela usne njegovima. Sada, sada je prekasno da se vratim.
Ne. Bilo je prekasno da se vrati jo kada je pognula glavu i prihvatila ono to joj je Morgana
naloila. Bilo je prekasno da se vrati jo onog dana kada je poloila zavet Avalonu...
"Priajte mi o sebi", apnula je. "elim da znam sve o vama, gospodaru moj..."
"Ne zovi me tako. Moje ime je Kevin."
"Kevine", ponovila je, pazei da joj glas bude blag i nean, i pri tom mu je ovla dodirnula
miicu.
Tkala je magiju dan za danom, dodirima, pogledima i proaptanim reima, dok je mesec polako
opadao. Posle onog prvog, kratkog poljupca ponovo se povukla, kao da je uplaena.I jesam. Ali
plaim se sebe... Nikada, nikada tokom dugih godina izdvojenosti nije ni pomislila da je sposobna
za ovakvu strast, ovakvu glad; i znala je da ini deluju i na nju, isto kao i na njega. U jednom
trenutku, nepodnoljivo izmuen njenim blagim dodirima, maenju njene meke kose po obrazu kad
bi se naginjala nad njim dok je svirao, okrenuo se, zgrabio je i vrsto je stegao, a ona se otimala u
pravom, nepritvorbom strahu.
"Ne, ne... ne mogu... zaboravljate se... molim vas, pustite me..." vikala je, a kada ju je on samo
jo vre stegao, zagnjurivi lice u njene grudi i prekrivi ih poljupcima, poela je tiho da plae.
"Ne, ne, bojim se, bojim se..."
Tad ju je pustio i povukao se, naizgled oamuen. Teko, umno je disao. Sedeo je sklopljenih
oiju, a vornovate ruke mlitavo su mu visile. Neto kasnije smogao je snage da progovori.
"Voljena moja, moja mila, bela ptiice, srce moje najdrae - oprosti mi... oprosti mi..."
Nimui je shvatila da bi sada mogla da iskoristi ak i svoj iskreni strah. "Verovala sam ti", poela
je da cvili. "Verovala sam ti..."
"Nisi smela", promuklo je rekao on. "Ja sam samo ovek, i svakako sam mukarac..." i Nimui se
zgrozila od njegove gorine. "Ja sam ovek od krvi i mesa, i volim te, Nimui, a ti se igra sa mnom
kao da sam kue i oekuje da budem pitom kao ukopljeni poni... zar misli da ja, bogalj, nisam
mukarac?"
Nimui je u njegvom umu videla seanje na priliku kada je to isto rekao prvoj eni koja mu je
ikada prila, i videla je Morganu njegovim oima i njegovim umom, ne Morganu kakvu je ona
poznavala nego tamnu, zanosnu enu, blagog glasa, ali na neki nain i uasnu, enu koju je
oboavao i plaio je se jer je i kroz izmaglicu strasti znao da e iznenada blesnuti munja...
Nimui mu je pruila ruke, svesna da joj drhte i da on nikada nee saznati zato. Paljivo je
zaklonila misli kad je progovorila. "Nikad nisam pomislila na to. Oprosti mi, Kevine. Ja... nisam
mogla drugaije..."
I to je sve tano. Boginjo, sve je tano. Ali ne onako kako on misli. Ono to ja kaem nije isto
kao ono to on uje.
A ipak, upros saaljenju i elji osetila je i prezir. Inae ne bih mogla da podnesem, da radim ono
to treba... ali ovek tako preputen tuoj milosti i zasluuje prezir... i ja drhtim, rastrzana sam...
ali neu se prepustiti milosti zbog gladi mog tela...
Zato joj je Morgana dala klju za ovog oveka, i potpuno joj ga prepustila. Sada je bilo vreme
da se izgovore rei koje e uvrstiti aroliju, uiniti ga njenim, telom i duom, kako bi mogla da ga
odvede u Avalon, gde ga eka sudbina izdajnika.
Pretvaraj se! Pretvaraj se da si jedna od onih praznoglavih devica koje Gvenvir sakuplja, koje
sve imaju pamet samo meu nogama!
Poela je da muca. "Izvini... znam da si ti mukarac - izvini to sam se uplaila..." Podigla je oi
ka njemu, pazei da ih zakloni kosom, jer bojala se da e je on pogledati duboko u oi i da e
morati da mu se otvori. "Ja... da, elela sam da me poljubi, ali onda si postao tako grub, uplaila
sam se. Ovo nije ni vreme ni mesto, mogao bi neko da doe i zatekne nas, a onda bi se kraljica
naljutila, a ja sam njena dvorska dama, i svima nam stalno govori da ne trimo za mukarcima..."
Je li dovoljno glup da poveruje u ovakve besmislice?
"Sirota moja mila!" Kevin se sagnuo da joj izljubi ruku. "Ah, kakva sam ja ivotinja to sam te
poplaio, kad te toliko volim... Toliko te volim da ne mogu da podnesem! Nimui, Nimui, zar se
toliko plai kraljiinog gneva? Ja ne mogu..." zastao je i duboko uzdahnuo. "Ne mogu ovako da
ivim - da li bi elela da odem sa dvora? Nikada, nikada ne bih..." Opet je prekinuo da bi je uhvatio
za obe ruke. "Ne mogu da ivim bez tebe. Moram da te imam, ili u umreti. Zar se nee saaliti na
mene, ljubavi?"
Oborila je pogled i duboko uzdahnula, svesna njegovog izoblienog lica i grevitog dahtanja.
"ta da ti kaem?" apnula je.
"Kai da me voli!"
"Volim te." Znala je da to zvui kao da je ona zaarana. "Zna da te volim."
"Kai da e mi dati svu svoju ljubav, kai da e... oh, Nimui, Nimui, ti si tako lepa i mlada, a
ja sam iskrivljen i ruan! Ne mogu da poverujem da ti je stalo do mene, ak i sada mi se ini da
sanjam kako si se, ko zna zato, zagledala u mene ovakvog, moda da bi mogla da se podsmeva
ivotinji koja ti cvili kraj nogu kao pas..."
"Ne", prekinula ga je i brzo, kao da se uplaila sopstvene smelosti, sagnula se i blago ga
poljubila u oi, u dva laka, brza pokreta.
"Nimui, hoe li mi doi u krevet?"
"Bojim se", apnula je. "Mogli bi da nas vide, a ne usuujem se da budem tako razvratna - mogli
bi da nas otkriju." Nabrala je usne kao dete kad se prenemae. "Ako nas otkriju, mukarci e o tebi
misliti sve najbolje, i niko te nee grditi, ali ja, ja sam devojka i na mene bi ukazivali prstom kao na
kurvu, ili i neto gore..." Pustila je da joj niz obraze poteku suze, ali u sebi je ve likovala. Evo ga,
pao mi je pravo u mreu...
"Sve u uiniti da te zatitim, da te umirim..." Kevinov glas drhtao je od iskrenosti.
"Znam kako mukarci vole da se prave vani svojim osvajanjima devojaka", rekla je. "Kako sa
znam da nee priati po itavom Kamelotu da si osvojio kraljiinu roaku i oduzeo joj
devianstvo?"
"Veruj mi, preklinjem te, veruj mi - ta da uinim? Kakav dokaz iskrenosti da ti pruim? Zna
da sam tvoj, telom, srcem i duom..."
Ne treba mi tvoja prokleta dua, ljutito je pomislila, na ivici suza zbog napetosti i straha. On ju
je i dalje drao za obe ruke. "Kada?" apnuo je. "Kada e biti moja? Kako da ti dokaem da te
volim vie od svega?"
"Pa... ne mogu da te dovedem kod sebe. Spavam u sobi sa jo etiri kraljiine gospe, i svakog
mukarca koji bi pokuao da ue uhvatili bi straari..."
Kevin se sagnuo i prekrio joj ruku poljupcima. "Sirota moja mala ljubavi, nikad ti ne bih naneo
sramotu. Imam svoju sobu - mala je i jedva pristaje psu, ali sam sam u njoj, uglavnom zato to niko
nije hteo da stanuje sa mnom. Ne znam bi li se ti usudila da doe tamo."
"Mora postojati neki bolji nain..." aputala je Nimui, pazei da joj glas bude blag i
nean. Proklet bio, kako da ti predloim, a da ne prekinem sa ovim izigrvanjem devianstva,
nevinosti i gluposti? "Ne mogu da zamislim da bi bilo gde u zamku bili bezbedni, pa ipak..." ustala
je i privila se uz njega, tako da su joj grudi tik dodirivale njegovo elo.
Kevin ju je vrsto obgrlio i zagnjurio lice u nju, a ramena su mu se tresla. "U ovo doba godine",
rekao je, "toplo je i vedro, i retko pada kia. Da li bi se usudila da izie sa mnom napolje, Nimui?"
Odgovorila je to je bezazlenije mogla. "Sve bih se usudila, samo da budem sa tobom, ljubavi
moja."
"Onda... veeras?"
"Oh", apnula je, trgnuvi se, "meseina je tako jaka, neko bi nas video... saekaj nekoliko dana,
onda nee biti meseine..."
"Kada mesec bude mlad..." Kevin se trgao, i znala je da je nastupio trenutak opasnosti, trenutak
kada paljivo ulovljena riba moe da sklizne sa udice, i iz mree, i da ostane slobodna. U Avalonu
su se za vreme mladog meseca svetenice zatvarale i magija se odlagala... ali on ne zna da je ona iz
Avalona.
Hoe li u njemu pobediti strah ili elja? Nepokretno je stajala, putajui samo da joj prsti
podrhtavaju u njegovoj aci. "To je nezgodno vreme..."
"Ali ja se bojim da e nas videti. Nema pojma koliko bi se kraljica naljutla na mene kad bi
znala da sam postala razvratna i da te elim..." rekla je i primakla mu se malo blie. "Nama dvoma
sigurno nije potreban mesec da bismo se videli..."
vrsto ju je zagrlio i zagnjurio joj lice u grudi, prekrivajui ih gladnim poljupcima. "Ljubavi
moja mala", apnuo je, "neka bude kako ti eli, bio mesec pun ili mlad..."
"A posle e me odvesti iz Kamelota? Ne elim da budem osramoena..."
"Bilo kuda", rekao je on. "Kunem se... zakleu se i tvojim Bogom, ako treba."
Pognula je glavu tik uz njegovu, provlaei mu prste kroz divne kovrde. "Hrianski Bog ne
voli ljubavnike i mrzi kada ena legne sa mukarcem... zakuni se svojim Bogom, Kevine, zakuni se
zmijama koje nosi..."
"Kunem se", apnuo je on, i znaenje te zakletve kao da je ustalasalo vazduh oko njih.
Oh, budalo, zakleo si se svojoj smrti... Nimui se stresla, ali Kevin, jo zagnjuren u nju, vlaei
joj haljinu vrelim dahom, nije primeivao nita osim njenih grudi. Poto su se obeali jedno
drugom, uzeo je da ih doriruje, ljubi, ak je i malo pomerio haljinu da bi mogao da obujmi dlanom
jednu dojku. "Ne znam kako u izdrati da ekam."
"Ne znam ni ja", odgovorila je i mislila je to od sveg srca.
Volela bih da je ovo gotovo...
Mesec se nee videti, ali meseeva plima okrenue se tano dva sata posle zalaska sunca, tri
dana od danas; oseala je oseku kao uasnu muninu u krvi, jer izvlaila joj je ivot iz vena. Vei
deo tog vremena provela je sama u sobi, rekavi kraljici da je bolesna, to nije bilo daleko od istine.
Uglavnom je sedela sa prstima na Kevinovoj harfi, razmiljajui, ispunjavajui prostor oko sebe
magijskom vezom koja je sad postojala meu njima.
Izabrala je zlokobno vreme, i Kevin je to znao, kao i ona; ali bio je suvie zaslepljen obeanjem
njene ljubavi.
Svanuo je dan za kojim e uslediti no mladog meseca; Nimui je to oseala u telu. Nainila je
sebi napitak od bilja koji e spreiti da dobije krvarenje mladog meseca - nije elela da se on zgadi
videvi krv, niti da se seti tabua Avalona. Morala je da pazi da ne misli mnogo o fizikim
injenicama; jer, ma koliko bila uvaavana kao svetenica, ipak je bila nervozna devica kakvu je
izigravala. Pa, utoliko bolje, nee morati da glumata. Naprosto e biti ono to jeste - devojka koja
se prvi put daje mukarcu koga voli i eli. A ono to e se zbiti potom, pa, tako joj je Boginja
naredila.
Nije znala kako da pregrmi taj dan. Nikad joj se brbljanje Gvenvirinih gospi nije inilo tako
besmisleno, tako prazno. Po podne vie nije mogla da prede, pa je donela harfu koju je dobila od
Kevina i svirala im je i pevala; ali ni to nije bilo lako, jer je morala da izbegava pesme Avalona, a
sada su joj samo one lebdele u umu. Ali ak i taj najdui dan stigao je do zalaska sunca. Oprala se i
namirisala telo, pa je sela u salu blizu Gvenvir; jedva da je pojela neto, bilo joj je muka dok je
gledala prostako ponaanje za stolom i pse koje su putali u salu. Videla je Kevina meu kraljevim
savetnicima, blizu svetenika koji je ispovedao neke gospe. I nju je gnjavio, ispitujui je zato ne
trai duhovni savet, a kada je rekla da joj nije potreban, namrtio se kao da je ona najgora grenica
na svetu. Kevin. Gotovo je oseala njegove gladne ruke na svojim grudima, i inilo joj se da jasno
uje ono to joj je govorio njegov pogled.
Noas. Noas, voljena moja. Noas.
Oh, Boginjo, kako da uinim to oveku koji me voli, koji mi je prepustio svoju duu... Zaklela
sam se. Moram odrati zavet ili u postati izdajnik kao i on.
Sreli su se na trenutak u dnu sale, dok su se kraljiine gospe povlaile u svoje odaje. Obratio joj
se urno i veoma tiho. "Sakrio sam tvog i mog konja u umi iza kapije. Kasnije..." glas mu je
zadrhtao, "kasnije u te odvesti kuda god bude elela, gospo."
Ne zna da u ja voditi tebe. Ali bilo je prekasno za odustajanje. Odgovorila mu je kroz suze, jer
nije mogla da ih zaustavi. "Oh, Kevine... ja te volim..." Znala je da je to istina. Toliko duboko mu
se uvukla u srce da nije znala, nije mogla ak ni da zamisli, kako e podneti da se rastane od njega.
inilo joj se da noni vazduh pulsira od magije, da i drugi svakako vide svetlucanje i tamu koji su
se nadvili nad njom.
Mora ih uveriti da izlazi zbog nekog obinog posla. Rekla je gospama sa kojima je delila sobu
da je obeala eni jednog komornika da e joj zaleiti zubobolju i da e biti odsutna vie sati.
Potom je uzela svoj najtamniji, debeo ogrta i vezala oko struka, ispod haljine, mali srp koji je
dobila u Avalonu, pa izila. Malo se kasnije zavukla u neki mraan ugao da premesti mali srp u
dep koji se vezuje - ta god se desilo, Kevin ga ne sme videti.
Srce e mu prepui ako ne doem na sastanak, pomislila je; ne bi ni znao koliko je imao sree...
Tama. Ni senke u dvoritu bez meseine. Poela je da drhti dok je oprezno gazila kroz bledu
svetlost zvezda. Uskoro je naila na jo guu tamu i ula njegov glas, priguen i promukao.
"Nimui?"
"Ja sam, voljeni."
ta je vea krivica, pogaziti zavet Avalonu ili ovako lagati Kevina? Oboje je strano... je li la
ikada dobra?
Uhvatio ju je za ruku, i krv joj je prokljuala od njegovog dodira. Sada su oboje bili duboko
utonuli u magiju. Poveo ju je kroz kapiju, pa niz strmu padinu koja je odvajala drevnu trvravu
Kamelot od okolnih bregova. Zimi je to reka ili movara; sada je bila suva i gusto obrasla
movarnim biljem. Poveo ju je u umarak.
Oh, Boginjo, oduvek sam znala da u svoje devianstvo poloiti u gaju... ali nisam znala da e
to biti u inima mladog meseca...
Zagrlio ju je i poljubio. Kao da mu je itavo telo plamtelo. Prostro je oba ogrtaa na travu i
povukao je dole, a iskrivljene ake toliko su mu se tresle da je morala sama da otkopa haljinu.
"Drago mi je to je mrak", rekao je on glasom ni nalik na svoj. "Tako se nee uplaiti mog
izoblienog tela..."
"Nita ne tebi ne moe da me uplai, ljubavi", apnula je i pruila ruke ka njemu. U tom trenutku
bila je potpuno iskrena, jer bila je obuzeta magijom koju je istkala, i znala je da je on, telom, srcem
i duom, sad u njenim rukama. Ipak, uprkos magiji, bila je sasvim neiskusna i trgla se u istinskom
strahu od dodira njegove nabrekle mukosti. On ju je ljubio, mazio i umirivao, a onda je osetila
plamsaj loe plime, gustu tamu vetijeg asa. Onog asa kad je dostigla vrhunac, povukla ga je na
sebe, znajui da bi odlaganjem do pojave mladog meseca na nebu izgubila velik deo moi.
On je osetio njeno drhtanje. "Nimui, Nimui, ljubavi moja mala", mrmljao je, "ti si devica - ako
eli moemo da... zadovoljimo jedno drugo, a da ti ne oduzmem devianstvo..."
To ju je dovelo na ivicu suza - on, on, izluen od elje, sa tom stranom stvari koja je stajala
izmeu njih, i dalje je mislio na njeno dobro... ali povikala je: "Ne! Ne! elim te!" i povukla ga je
ka sebi, vodei ga obema rukama, i gotovo se radujui iznenadnom bolu; bol, krv, vrhunac njegove
vrtoglave elje, probudili su groznicu i u njoj, i privila se uz njega, dahui, podstiui ga
promuklim kricima. A onda ga je odgurnula, u poslednjem trenutku, dok je dahtao i molio. "Zakuni
se!" apnula je. "Jesi li moj?"
"Kunem se! Ah, ne mogu da podnesem - ne mogu - daj mi..."
"ekaj! Zakuni se! Reci da si moj!"
"Kunem se, kunem se duom..."
"I trei put - ti si moj!"
"Tvoj sam! Kunem se!" I osetila je u njemu gr uasa, jer znao je ta se desilo, ali sada je bio
zarobljenik sopstvene groznice, oajniki se kretao u njoj, stenjui i dahui, kriknuvi kao u
neizdrivoj agoniji; osetila je da se magija sputa na nju tano u trenutku najvee oseke, jer on je
kriknuo i teko se skljokao na njeno posluno telo, a ona je iskusila u sebi njegovo seme. Bio je
miran kao smrt, a ona je drhtala, jer oseala je da joj je dah kratak kao da je iscrpljena. Nije bilo ni
traga zadovoljstvu o kome su ponekad govorile ene, ali oseala je neto vee od zadovoljstva -
ogromno likovanje. Jer arolija je teko leala na oboma, i imala je njegov duh, duu i sr. Osetila
je u dlanovima njegovo seme, koje se pomealo sa krvlju njene nevinosti upravo u trenutku
promene meseca. Umoila je prste u nju i oznaila mu elo, i od tog dodira magija je delovala na
njega i seo je, beivotan i mlitav.
"Kevine", rekla je. "Popni se na svog konja i jai."
Ustao je, olovno tekim pokretima. Poao je ka konju i njoj je postalo jasno da sa ovom
arolijom mora da bude veoma odmerena.
"Prvo se obuci", rekla je, i on je mehaniki navukao iroki ogrta i vezao ga oko pojasa. Kretao
se kruto, i pod svetlou zvezda videla je sjaj u njegovim oima; znao je, sada, iza vlasti magije, da
ga je ona izdala. Grlo joj se steglo od agonije i divlje nenosti, poelela je da ga ponovo povue
dole, da odagna ini i da mu prekrije lice poljupcima, i da plae i plae zbog izdaje njihove ljubavi.
Ali i ja sam se zaklela, i to je sudbina.
I sama se obukla i uzjahala, i utke su poli, putem za Avalon. Morgana e poslati amac da ih u
zoru eka na obali.

Nekoliko sati pre svitanja Morgana se probudila iz nemirnog sna, osetivi da je Nimuin posao
obavljen. Tiho se obukla, probudila Ninijan i svetenicu na dunosti i pola pred njima do obale,
sve tri u tamnim ogrtaima i tunikama od jelenje koe, i sa srpolikim noevima, crne drke, oko
pojasa. utke su ekale, i kada je nebo poelo da bledi od nagovetaja zore, dala je znak barci da se
otisne i gledala ju je kako nestaje u magli.
Potom su opet ekale. Svetlo je jaalo, i ba kad je sunce poelo da izlazi, amac se ponovo
pojavio iz magle. Morgana je videla Nimui na pramcu, sa ogrtaem navuenim preko glave, visoku
i uspravnu; samo to joj je lice bilo skriveno u senci ogrtaa. Na dnu amca leala je skljokana hrpa
odee.
ta mu je uinila? Je li mrtav ili zaaran? Morgana je poelela da je mrtav, da je oduzeo sebi
ivot u uasu ili oajanju. Dva puta je pobesnela na tog oveka i nazvala ga je izdajnikom Avalona,
i trei put je zaista postao izdajnik, jer odneo je Posveene sudove Obreda iz njihovog sklonita.
Oh, da, zasluuje on smrt, ak i takvu kakvom e umreti ovog jutra. Razgovarala je sa druidima, i
oni su se sloili, svi odreda, da izdajnik treba da umre u hrastovom gaju, i to nimalo brzo niti
milostivo. Ovakva izdaja nije se desila u Britaniji jo od vremena Eilian, koja se tajno udala za sina
rimskog prokonzula i poslala lane proroke kako bi spreila Plemena da se podignu protiv Rima.
Eilian je umrla u vatri, i tri njene svetenice sa njom, a Kevin nije poinio samo izdaju, nego i
svetogre, ba kao to je Eilian izvrtala glas Boginje. I to se mora kazniti.
Dvojica veslaa pomogla su Merlinu da ustane. Bio je poluodeven; ogrta je bio labavo vezan i
jedva je prikrivao njegovu golotinju. Kosa mu je bila raupana, lice prazno... drogiran ili zaaran?
Pokuao je da hoda, ali nije imao tapove, pa se zateturao i urno se pridrao za najblieg veslaa.
Nimui je ukoeno stajala, ne gledajui ga, lica jo skrivenog pod ogrtaem; ali kada su sinuli prvi
zraci sunca, zbacila je kapuljau, i u tom asu, dodirnuto suncem, Kevinovo lice se oslobodilo
arolije, i Morgana je videla kako mu se u oima javlja zaprepaenje i uas; znao je gde se nalazi i
ta se desilo.
Videla je da je pogledao Nimui, mirnuvi na barku Avalona. A onda mu se na licu ukazalo da
je shvatio svu teinu svoje izdaje, i oborio je glavu u oku i stidu.
Dakle, sada zna kako je izdati, ali i biti izdan.
A tada je i sama pogledala Nimui. Devojka je bila bleda, bez kapi krvi u licu, neuredne dugake
kose, mada je urno pokuavala da je povee. Pogledala je Kevina, a usne su joj zadrhtale kada je
urno odvratila pogled.
I ona je njega volela; arolija se okrenula i na nju. Trebalo je da znam da tako mone ini
moraju da se vrate i svom tvorcu.
No, Nimui joj se pokonila duboko, prema obiajima Avalona.
"Gospo i majko", rekla je ravnim glasom, "dovela sam ti izdajnika koji je ukrao Posveene
sudove Obreda."
Morgana je prila da zagrli devojku, ali ova se brzo povukla. "Dobro nam dola nazad, Nimui,
svetenice, sestro", rekla je i poljubila devojku u vlaan obraz. Oseala je Nimuin jad u itavom
telu. Oh, Boginjo, da li je ovo unitilo i nju? Ako jeste, Kevinov ivot e nas preskupo kotati.
"Idi sada, Nimui", blago je rekla. "Pusti da te odvedu u Kuu Devojaka - tvoj posao je okonan.
Ne mora prisustvovati onome to e uslediti, uradila si svoj deo i dovoljno si patila."
"ta e biti sa... sa njim?" apnula je Nimui.
Morgana ju je vrsto zagrlila. "Dete, dete, to ne treba da te brine. Ti si obavila svoj posao, bila si
hrabra i snana, i to je dovoljno."
Nimui je drhtavo uzdahnula kao da e zaplakati, ali uzdrala se. Pogledala je Kevina, ali on je
izbegavao njen pogled, i na kraju, toliko drhtei da je jedva koraala, pustila je da je dve svetenice
odvedu. Morgana im se tiho obratila. "Nemojte je muiti pitanjima. to je uinjeno, uijeno je.
Pustite je na miru."
Kada je Nimui otila, Morgana se opet okrenula ka Kevinu. Pogledala ga je u oi, i obuzeo ju je
bol. Taj ovek joj je bio ljubavnik, ali i vie od toga; bio je jedina osoba koja nikada nije pokuala
da je ukljui u politike stvari, nije pokuao da koristi njeno poreklo niti visoki poloaj, nikada nije
traio od nje nita osim ljubavi. Prizvao ju je u ivot dok je bila u Tintagelu, prikazao joj se kao
Bog, bio joj je moda jedini prijatelj, od svih mukaraca i ena koje je upoznala u itavom ivotu.
Uprkos ogromnom bolu, uspela je da progovori. "Pa, Kevine Harfisto, lani Merline, izdajniki
Glasnie, ima li neto da kae pre nego to uje presudu?"
Kevin je odmahnuo glavom. "Nita to bi tebi bilo vano, Gospo od Jezera." Kroz izmaglicu
bola setila se da je on bio prvi koji ju je oslovio tom titulom.
"Neka bude tako", rekla je, oseajui da joj je lice kao od kamena. "Vodite ga i izvrite
presudu."
On je nainio samo jedan nesigurni korak izmeu uvara, a onda se okrenuo da je pogleda,
prkosno zabaene glave. "Ne, ekaj", rekao je. "Ipak imam neto da ti kaem, Morgano od
Avalona. Jednom sam ti rekao da je moj ivot sitnica koju bih rado podario Boginji, i hou da zna
da sam ovo uinio nje radi."
"Hoe da kae da si radi Boginje predao Posveene sudove Obreda u ruke svetenicima?"
uzviknula je Ninijan zapanjeno. "Pa onda si ne samo krivokletnik, nego i ludak! Vodite izdajnika!"
naredila je, ali Morgana im je dala znak da ekaju.
"Da ga sasluamo."
"Stvarno je tako", rekao je Kevin. "Gospo, rekao sam ti ve jednom - dani Avalona su okonani.
Nazareanin je pobedio, i mi moramo da se povlaimo sve dublje i dublje u maglu sve dok ne
postanemo samo legenda ili san. Hoe li poneti Posveene sudove sa sobom u tamu, paljivo ih
uvajui do svitanja novog dana koji nikada nee doi? Ako Avalon ve mora da iezne, smatrao
sam ispravnim da njegove svete stvari iziu u svet, da slue boanskom, ma pod kojim imenom ga
potovali. A zbog toga to sam uinio, Boginja se pokazala makar jednom na ovom svetu, na nain
koji nikada nee biti zaboravljen. Nestanak Grala nee biti zaboravljen, moja Morgana, ni kada ti i
ja postanemo samo legende i prie za malu decu. Mislim da to nije uzaludno, a nemoj misliti ni ti,
koja si nosila taj pehar kao njena svetenica. A sada ini sa mnom ta eli."
Morgana je pognula glavu. Seanje na trenutak ekstaze i otkrovenja, kada je nosila Gral u
obliju Boginje, ostae sa njom sve do smrti; i svima ostalima koji su prisustvovali viziji, bez
obzira na to ta su tano videli, ivot se se nepovratno izmenio. Ali ona sada stoji pred Kevinom u
svojstvu osvetnike Boginje, same Smrti, pobesnele krmae koja e prodrati sopstvene mlade,
Velikog Gavrana, Unititeljke...
Ali on je ipak toliko dao Boginji. Pruila je ruku ka njemu... i zaustavila se, jer je opet ugledala
ono to je jednom ve videla, lobanju pod svojim prstima...
...on je sada osuen, vidi sopstvenu smrt, a vidim je i ja... Ali ne sme da pati, niti da bude
muen. Govorio je istinu; uinio je ono to mu je Boginja naloila, a sada i ja moram tako... ekala
je da joj se glas smiri pre nego to je progovorila. U daljini se ula tiha grmljavia.
"Boginja je milostiva", rekla je. "Vodite ga u hrastov gaj, kao to je odreeno, ali tamo ga ubijte
brzo, jednim udarcem. Sahranite ga pod velikim hrastom, i neka ga se odsada pa zauvek svi klone.
Kevine, poslednji Glasnie Boginje, proklinjem te da sve zaboravi, da se ponovo rodi bez znanja i
prosvetljenja, da sve to si postigao u svojim prethodnim ivotima bude izbrisano, i da ti se dua
rodi kao prvi put. Stotinu puta e se ponovo raati, Kevine Harfisto, uvek e traiti Boginju i
nikada je nee nai. Pa ipak, na kraju, Kevine, nekadanji Merline, kaem ti - ako te ona eli, budi
siguran da e te opet nai."
Kevin je gledao pravo u nju. Nasmeio se, onim lepim, umiljatim osmehom, i progovorio
gotovo apatom: "Zbogom, onda, Gospo od Jezera. Reci Nimui da sam je voleo... ili u joj moda
rei sam. Jer mislim da e proi mnogo, mnogo vremena dok se ti i ja ne sretnemo opet, Morgana."
I opet je njegove rei naglasila tiha grmljavina.
Morgana se stresla kada je on othramao, ne osvrui se, uz pomo dvojice straara.
Zato se oseam tako posramljeno? Pokazala sam milostivost; mogla sam narediti da ga mue. I
mene e nazvati izdajicom mekog srca, zato to nisam naredila da ga odvedu u taj gaj da bi vritao
i molio za smrt sve dok se samo drvee ne strese od uasa... Jesam li slabi to neu da mue
oveka koga sam nekada volela? Hoe li mi se Boginja osvetiti to je njegova smrt bila tako laka?
Neka bude tako, makar mene ekala smrt kakvu nisam mogla njemu da odredim.
Trgla se i zagledala u olujne oblake na nebu. Kevin je patio itavog ivota. Neu da njegovoj
sudbini dodajem ita osim smrti. Na nebu je planula munja, i Morgana je uzdrhtala - ili je to bilo
samo od hladnog vazduha koji je donosiisla oluja? - Tako odlazi poslednji od velilkih Merlina, u
oluji koja se nadnela nad Avalon.
Dala je znak Ninijani. "Idi. Postaraj se da moja presuda bude doslovce izvrena, da ga ubiju
jednim udrcem i da njegovo telo ne ostane na povrini zemlje vie od jednog sata." Primetila je da
je Ninijan gleda; zar je mogue da svi znaju kako su njih dvoje nekada bili ljubavnici? "A ti?"
upitala je Ninijan.
"Idem kod Nimui. Biu joj potrebna."
Ali Nimui nije bila u svojoj sobi u Kui Devojaka, niti bilo gde drugde u kui, niti, kada je
Morgana pourila kroz dvorita mokra od kie, u kui gde je ivela izdvojena sa Ravenom. Nije je
bilo ni u hramu, a jedna od svetenica na dunosti rekla je Morgani da je Nimui odbila i hranu i
vino, pa ak i kupanje. Morgana je oseala kako strana strepnja u njoj raste sa svakim bleskom
munje, i pozvala je sve iz hrama da tragaju; ali pre nego to su i poeli, stigla je Ninijan, potpuno
bleda, a pratili su je ljudi poslati da provere hoe li Kevin umreti onako kako je Morgana odredila.
"ta je bilo?" upitala je Morgana ledenim glasom. "Zato moja presuda nije izvrena?"
"Ubijen je jednim udarcem, Gospo od Jezera", apnula je Ninijan, "ali u istom trenutku sa neba
se sruila munja i pogodila ogromni hrast - naprosto ga je rascepila. Sada u svetom hrastu stoji
ogromna pukotina, od neba do zemlje..."
Morgana je osetila da joj se grlo steglo. Nita udno, sa olujom uvek dolaze i munje, i uvek
udaraju najviu taku. Ali da se to desi u istom satu kada je Kevin predskazao smrt Avalona...
Opet se stresla, ali se brzo obgrlila ispod ogrtaa kako je drugi ne bi videli da drhti. Kako da
predstavi ovaj znak, jer svakako je bio znak, osim kao potvrdu skorog unitenja Avalona?
"Bog je pripremio mesto za izdajnika. Sahranite ga, onda, u pukotinu u hrastu..."
Naklonili su se i otili, kroz grmljavinu i pljusak, i Morgana je, uznemirena, shvatila da je
zaboravila na Nimui. Sada je prekasno, rekao je neki glas u njoj.
Nali su je u podne, ba kad se posle oluje pojavilo sunce; plutala je u trsci na Jezeru. Dugaka
kosa bila joj je rasuta po povrini kao vodeno bilje, a Morgana, oamuena od bola, nije mogla da
ali to Kevin nije otiao sam u senovitu zemlju iza smrti.

12.
Tokom mranih dana posle Kevinove smrti, Morgana je esto pomiljala na to da ju je Boginja
zaista odabrala da uniti vitezove Okruglog stola. Ali zato je odluila da uniti i Avalon?
Starim. Ravena je mrtva, i Nimui, koja je trebalo da bude Gospa podle mene. A Boginja nije
poloila ruku ni na koga drugog da joj bude proroica. Kevin lei sahranjen u hrastu. ta e sada
biti sa Avalonom?
inilo joj se da se svet talasa, da iza magle traje sve vee ubrzanje. Niko osim nje i nekoliko
najstarijih svetenica nije mogao da otvori prolaz kroz maglu, a i one su imale malo razloga da
pokuavaju. Ponekad bi se desilo da izie na otvoreno i da ne vidi ni sunce ni mesec, i tada bi znala
da je zalutala preko granica vilinske zemlje; ali mogla je samo ponekad da nasluti vilinski narod
meu drveem, i nije ni pokuavala da potrai kraljicu.
Pitala se da ih nije Boginja napustila, jer neke devojke iz Kue Devojaka vratile su se u svet, a
druge su zalutale u vilinsku zemlju i nikada se nisu vratile.
Boginja se poslednji put pojavila na ovom svetu kada je nosila Gral kroz Arturovu dvoranu u
Kamelotu, pomislila je Morgana, a onda se, zbunjena, upitala je li Boginja zaista nosila Gral, ili su
to samo ona i Ravena stvorile privienje.
Prizvala sam Boginju i nala je u sebi.
Znala je da vie nikada nee moi da se obrati za utehu ili savet nikom drugom doli sebi. Nije
bilo svetenica niti proroica, ni druida niti savetnika, niti Boginje da joj se obrati; niko nije
postojao sem nje, a nju nije imao ko da vodi. Povremeno je, po navici koja je trajala itavog ivota,
pokuavala da prizove lik Boginje da je posavetuje, ali ne bi videla nita, osim ponekad Igrenu - ne
postariju, pobonu Uterovu udovicu, nego mladu i lepu majku koja joj je prva natovarila ovaj teret,
koja joj je naredila da se stara o Arturu, a kasnije je prepustila Vivijeni. Povremeno bi videla i
Vivijen, koja ju je poslala u postelju Rogatom, ili Ravenu, koja ju je podravala u velikom trenutku
prizivanja.
One su Boginja. I ja sam Boginja. Druga ne postoji.
Nije joj vie bilo stalo do gledanja u magijsko ogledalo, ali povremeno bi, po mladom mesecu,
odlazila da pije sa izvora i da pogleda u vodu. Ali videla je samo nagovetaje koji bi je muili:
vitezove Okruglog Stola kako jau na sve strane, pratei snove i nagovetaje vizije i Vida, ali niko
nije naao pravi Gral. Neki su zaboravili pohod i poli u potragu za pustolovinama; drugi su naili
na pustolovinu veu nego to im odgovara, pa su poginuli; trei su inili dobra dela, a neki zla.
Jedan ili dvojica, u prodornoj viziji vere, sanjali su svoj Gral i tako su umrli. Drugi su, pratei
poruke sopstvenih vizija, poli na hodoae u Svetu Zemlju; a neki su se, zahvaeni vetrom koji je
duvao irom zemlje, povukli u samou i pustinjaki ivot, traei, u grubim peinama i kolibama,
ivot utanja i pokajanja - ali kakve vizije su im dolazile, jesu li videli Gral ili neto drugo,
Morgana nije znala, niti ju je zanimalo.
Nekoliko puta je na trenutak ugledala poznato lice. Videla je Mordreda u Kamelotu, kraj Artura.
I Galahada je videla, kako traga za Gralom; ali potom ga vie nije videla, i pitala se je li ga potraga
odvela u smrt.
A jednom je videla Lanseleta, polunagog, umotanog u ivotinjske koe, dugake i upave kose,
bez oklopa i maa, kako tri kroz umu, i u njegovim oima razabrala je sjaj ludila; pa, i
pretpostavljala je da ovakva potraga moe da dovede samo do ludila ili oajanja. Ipak, traila ga je
ponovo u ogledalu, svakog mladog meseca, ali dugo nije imala uspeha. Potom ga je videla kako
spava, nag i izubijan, negde na slami, a oko njega su se dizali zidovi tamnice... a onda ga vie nije
videla.
Oh, bogovi, i on je nestao... kao i toliki Arturovi vitezovi...
Gral stvarno nije bio blagoslov za Arturov dvor, nego kletva...
I to sa pravom, kletva izdajniku koji je hteo da ga ukalja...
A sada je zauvek nestao iz Avalona.
Morgana je dugo verovala da je Boginja uzela Gral i odnela ga u obitavalita Bogova, kako ljudi
vie ne bi mogli da ga ukaljaju, i bila je time zadovoljna; bio je uprljan hrianskim vinom, koje
nije samo vino nego i krv, i ona ne bi imala predstavu kako da ga ponovo oisti.
Iz spoljanjeg sveta dopirao je apat, preko starog bratstva svetenika koji su navraali u
Avalon; neki od njih su bili hriani, od one stare vrste koja je nekada sluila Bogu zajedno sa
druidima, vrsto uvereni da je Hrist nekada obitavao u Avalonu i da se tu uio mudrosti. Sada,
beei pred sve veom snagom novih hriana, koji su eleli da unite sve vere sem svoje, dolazili
su u Avalon, i Morgana je od njih ula poneto o Gralu.
Svetenici su govorili da je to zaista pehar iz koga je Hrist pio na Poslednjoj Veeri, i da je
pehar odnesen na nebesa, kako se vie nikada ne bi pojavio na svetu. Ipak, govorkalo se i da je
vien na onom drugom ostrvu, Inis Vitrinu, kako svetluca u dubinama njihovog izvora, onog istog
izvora koji je na Avalonu sveto ogledalo Boginje; i stoga su svetenici na Inis Vitrinu poeli da ga
zovu Izvor Pehara.
A poto su stari svetenici proveli neko vreme u Avalonu, Morgani su poeli da dolaze glasovi
kako je Gral vian, povremeno, nad njihovim oltarom. To mora da je volja Boginje. Oni ga nee
okaljati. Ali nije znala je li Gral zaista tamo, u drevnoj crkvi hrianskog bratstva... koja je
sagraena tano na mestu crkve na drugom ostrvu, tako da se ak govorilo kako, kad se magla
proredi, drevni bratstvenici Avalona mogu da uju monahe kako pevaju u njihovoj crkvi na Inis
Vitrinu. Morgana se setila onog dana kada se magla istanjila i propustila Gvenvir u Avalon.
Vreme je na Avalonu sada udno teklo. Morgana nije znala je li prola godina i jedan dan,
koliko su se vitezovi zarekli da tragaju, i ponekad joj se inilo da su u spoljanjem svetu morale
protei godine...
Dugo je mislila na rei koje je izgovorio Kevin: ...magle se sklapaju nad Avalonom.
A onda, jednog dana, bila je pozvana na obalu Jezera, ali nije joj trebao Vid da bi znala ko stoji
u barci. Avalon je nekada bio i njegov dom. Lanseletova kosa sada je bila potpuno seda, a lice
mravo i izmodeno, ali kada je iskoio iz amca, uz jedva primetan trag one nekadanje plesake
lakoe, prila mu je i uhvatila ga za ruke, a na licu mu nije videla nikakav trag ludila.
Pogledao ju je u oi, i odjednom je izgledalo kao da je ona nekadanja Morgana, kada je Avalon
bio hram pun svetenica i druida, a ne usamljena zemlja skrivena u magli sa jedva aicom
ostarelih svetenica, nekoliko matorih druida i gripicom napola zaboravljenih drevnih hriana.
"Kako to da vreme ne utie na tebe, Morgana?" upitao je on. "Sve se promenilo, ak i ovde, u
Avalonu - pogledaj, ak je i kameni prsten skriven u magli!"
"Oh, jo je on tamo", rekla je Morgana, "mada bi neke od nas mogle i da se izgube ukoliko bi
pole ka njemu." I uz bol u srcu setila se dana - kako je to bilo davno! - kada je leala sa
Lanseletom u senci tog kamenja. "Mislim da e ipak jednog dana potpuno nestati u magli, kako ga
nikada ne bi unitila ljudska ruka niti zub vremena. Nema vie ko da slui kraj njega... ak se ni
Beltanske vatre vie ne pale u Avalonu, mada sam ula da se stari obredi odravaju u divljini
Severnog Velsa i u Kornvolu. Mali narod nee dopustiti da stara vera umre dok su oni u ivotu.
udi me da si uspeo da doe ovamo, roae."
On se nasmeio - i sada je mogla da vidi tragove bola i jada - da, ak i ludila - oko njegovih
oiju. "Pa, jedva da sam znao kuda dolazim, roako. Seanje me sve ee izdaje. Bio sam lud,
Morgana. Bacio sam ma i iveo sam kao ivotinja u umi, a onda sam neko vreme, ne znam
koliko dugo, bio zarobljen u nekakvoj tamnici."
"To sam videla", apnula je. "Nisam znala ta to znai."
"Nisam ni ja, a ne znam ni sad", rekao je Lanselet. "Sasvim malo se seam tog vremena - to je
Boji blagoslov, ini mi se, jer ne pamtim ta sam sve inio. Mislim da to nije bilo prvi put - bilo je
prilika, tokom onih godina sa Elenom, kada nisam bio svestan ta inim..."
"Ali sada ti je dobro", urno ga je prekinula. "Hodi da dorukuje sa mnom, roae - prerano je
za bilo ta drugo, ma iz kojih razloga da si doao."
Poao je za njom, i Morgana ga je povela u svoju kuicu; osim svetenica koje su je sluile, on
je bio prva osoba koja je ula u nju posle vie godina. ekala ih je riba iz Jezera, i lino ga je
posluila.
"Ah, ovo je dobro", rekao je i bacio se na jelo - upitala se kada li se poslednji put setio da jede.
Kosa mu je bila uredno oeljana kao i uvek, njegova kovrdava kosa - sada potpuno seda, a imao
je dosta sedih i u bradi - i bila je paljivo podiana, a ogrta, mada istanjen i ofucan od putovanja,
bio je ietkan i ist. Video ju je kako gleda ogrta i malo se nasmejao.
"U stara vremena ne bih upotrebio ovaj ogrta ni kao podlogu za sedlo", rekao je. "Izgubio sam
svoj ogrta, ma i oklop, ne znam gde - moda su mi ih oteli u nekoj ravoj pustolovini, ili sam ih
bacio obuzet ludilom. Znam samo da sam jednog dana uo nekoga kako izgovara moje ime; bio je
to jedan vitez - moda Lamorak, mada mi je sve jo nejasno u seanju. Bio sam preslab za put, ali,
iako je on odjahao sutradan, poeo sam polako da se priseam ko sam, a oni su mi dali odeu i
pustili me da sedim za stolom i jedem noem, umesto da mi bacaju otpatke u drvenom anku..."
Drhtavo, nervozno se nasmejao. "ak i kada nisam znao da sam Lanselet, imao sam svoju prokletu
snagu, i mislim da sam nekima od njih naudio. ini mi se da sam izgubio vei deo te godine...
seam se samo sitnica, a uvek mi je bilo na umu da se ne odam da sam Lanselet, jer bih time
osramotio i vitezove i Artura..." Zautao je, i Morgana je po onome to je preutao nagaala koliko
je izmuen. "Pa, polako sam dovoljno ojaao za put, a Lamorak je ostavio novac za konja i opremu.
Ali vei deo te godine je tama..."
Uzeo je jo malo hleba i odluno pokupio sa tanjira ostatke ribe. "ta je bilo sa pohodom?"
upitala je Morgana.
"Stvarno, ta? uo sam poneto", rekao je, "tu i tamo, tu i tamo, dok sam jahao po zemlji. Gaven
se prvi vratio u Kamelot."
Morgana je morala da se nasmei. "On je uvek bio podloan promeni miljenja, svakom veruje."
"Osim kad je u pitanju Artur", rekao je Lanselet. "On je odaniji Arturu od bilo kog psa! A na
putu ovamo sreo sam Gareta."
"Dragi Garet, on je najbolji od svih Morgozinih sinova! ta ti je rekao?"
"Rekao je da je imao viziju", polako je kazao Lanselet, "koja mu je naloila da se vrati na dvor,
da vri dunost prema kralju i zemlji i da ne gubi vreme u potrazi za privienjima svetih stvari. I
dugo smo razgovarali, nagovarao me je da prekinem potragu za Gralom i da se vratim sa njim u
Kamelot."
"udi me da nisi pristao", rekla je Morgana.
On se nasmeio. "I ja se udim, roako. A obeao sam da u se vratiti im budem mogao." Lice
mu je iznenada postalo ozbiljno. "Garet mi je rekao da je Mordred sada uvek u kraljevoj blizini. A
kada nisam hteo da se sa njim vratim na dvor, kazao mi je da bi za Artura bilo najbolje da
pronaem Galahada i da ga smesta poaljem u Kamelot, jer on ne veruje Mordredu i njegovom
uticaju na Artura... izvini to loe govorim o tvom sinu, Morgana."
"On mi je jednom rekao da Galahad nee doiveti da vlada... ali zakleo mi se, zavetom za koji
ne verujem da bi ga pogazio, kako on nee imati udela u njegovoj smrti."
Lanselet je delovao uznemireno. "Video sam mnogo loih pustolovina koje se mogu desiti na
ovom ukletom pohodu. Daj Boe da pronaem Galahada pre nego to upadne u neku od njih!"
Nastupila je tiina. Znala sam duboko u srcu - zato je Mordred odbio da ide u potragu, pomislila je
Morgana. Iznenada je shvatila da je odavno prestala da veruje kako e njen sin, Gvideon - Mordred
- ikada biti kralj. Pitala se kada je poela da se navikava na tu pomisao. Moda jo onda kada je
Akolon poginuo, a Boginja nije pruila ruku da zatiti svog izabranika.
Galahad e biti kralj, i bie hrianski kralj.
A to bi moglo da znai da e ubiti Gvideona. ta biva sa Kraljem Jelenom kada doraste mladi
jelen? Ali ako su dani Avalona okonani, moda e Galahad moi mirno da sedne na presto, bez
potrbe da ubija suparnike.
Lanselet je spustio ostatak hleba sa medom i pogledao u ugao sobe. "Je li ono Vivijenina harfa?"
"Da. Moju sam ostavila u Tintagelu. Ali pretpostavljam da ova pripada tebi po pravu naslea,
ako je eli."
"Ja vie ne sviram, niti imam volje za to, Morgana. Sa pravom pripada tebi, kao i sve ostalo to
je pripadalo mojoj majci."
Morgana se setila rei koje su joj se zarile u srce - pre koliko vremena! - 'Voleo bih da ne lii
toliko na moju majku, Morgana!' Sada u tom seanju nije bilo bola, nego topline; Vivijen nije
sasvim nestala sa sveta ako je neto ostalo u njoj. "Sada nas je tako malo ostalo", nespretno je rekao
Lanselet, "tako nas je malo koji se seamo starih dana u Karleonu - ak i u Kamelotu..."
"Artur je tamo", rekla je Morgana, "i Gaven, i Garet, i Kaj, i jo mnogi drugi, dragi moj. I
svakako se svakog dana pitaju gde je Lanselet. Zato si ovde, a ne tamo?"
"Rekao sam da me pamenje izdaje - jedva sam i bio svestan da sam dospeo ovamo", rekao je
Lanselet. "Ali sad kad sam tu, da te pitam - uo sam da je Nimui bila ovde." Morgana se setila:
sama mu je to rekla, jednom, kada je kazao kako je njegova ker u manstiru gde je nekada bila i
Gvenvir. "Hteo bih da znam ta je bilo sa njom - je li dobro, je li postala svetenica?"
"ao mi je", rekla je Morgana. "Izgleda da za tebe imam samo loe vesti - Nimui je umrla, pre
godinu dana."
Nije htela da mu kae nita vie. Lanselet nije znao nita o Merlinovoj izdaji, niti o Nimuinoj
poseti dvoru. Samo bi ga raalostilo kad bi saznao. Nije postavljao pitanja; jedino je duboko
uzdahnuo i oborio pogled. "A beba, mala Gvenvir, ona se udala, u Bretanji je, a Galahad je nestao u
pohodu. Nikada nisam upoznao svoju decu. Nisam ni pokuavao - inilo mi se da su oni jedino to
mogu da dam Eleni, i zato sam joj ih potpuno prepustio, ak i deaka. Putovao sam sa Galahadom
kada je prvi put poao u Kamelot, i za tih deset dana puta upoznao sam ga bolje nego za prethodnih
esnaest godina. Mislim da bi od njega bio dobar kralj, ako to doivi..."
Pogledao je Morganu, gotovo moleivo; znala je da ezne za umirenjem, ali nije imala ime da
ga tei. "Ako poivi, bie dobar kralj", rekla je, "ali mislim da e biti hrianski kralj." Na trenutak
joj se uinilo da su zvuci Avalona oko nje zamrli, kao da su ak i talasi na Jezeru i aputanje trske
zautali kako bi je bolje uli. "Ako preivi potragu za Gralom - ili je napusti - ipak e svetenici
imati najvie uticaja na njega, i u itavoj zemlji postojae samo jedan Bog i jedna vera."
"Zar bi to bilo tako strano, Morgana?" tiho je upitao Lanselet. "Hrianski Bog donosi duhovnu
obnovu - zar je to loe, kad je oveanstvo ve zaboravilo Misterije?"
"Nisu ih zaboravili, nego su im bile suvie sloene. eleli su Boga koji e se starati o njima, koji
nee zahtevati od njih da se prosveuju, koji e ih prihvatiti takve kakvi jesu, sa svim gresima, i
koji e ih osloboditi grehova ako se pokaju. On nije takav, nikada nee biti, ali to je, izgleda, jedini
nain na koji neprosvetljeni mogu da pojme Boga."
Lanselet se gorko osmehnuo. "Moda je vera koja zahteva da svaki ovek iz ivota u ivot radi
na svom spasenju zaista suvie zahtevna za ljude. Oni ne ele da ekaju Boju pravdu, nego da je
vide odmah. A taj mamac su im obeali ovi novi svetenici."
Morgana je znala da je to tano i ljutito je pognula glavu. "A poto njihovo vienje Boga
oblikuje njihovu stvarnost, tako e i biti - Boginja je bila stvarna dok su je ljudi potovali i stvarali
je u sebi. Sada e stvarati u sebi Boga kakvog misle da ele - onakvog kakvog, moda, i zasluuju."
Pa, tako mora biti, jer kako ovek vidi stvarnost, ona takva i postaje. Dok su drevni Bogovi, i
Boginja, smatrani za davaoce ivota i pomagae, takva je bila i priroda; a kada su svetneici nauili
ljude da prirodu smatraju za zlu, tuinsku, neprijateljsku, a stare Bogove za demone, svi e i postati
takvi, napajajui se iz onog dela oveka koga ele da se odreknu, umesto da puste da ih vodi.
Sluajno se setila neega to je proitala u knjigama Urijensovog kunog svetenika u Velsu. "I
tako e svi ljudi postati ba onakvi kao to je rekao neki apostol. Kazao je da e u Kraljevstvu
Bojem svi biti evnusi... mislim da ne bih elela da ivim u takvom svetu, Lanselete."
Umorni vitez je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne bih ni ja, Morgana. Ali moda e takav svet
biti jednostavniji od naeg i bie lake znati ta treba da se radi. Zato sam i doao da traim
Galahada, jer mada e biti hrianski kralj, mislim da e biti bolji od Mordreda..."
Morgana je stegla pesnice, skrivene rukavima. "Nisam ja Boginja! Nije - nije na meni da
odluujem! Doao si da ga trai ovde, Lanselete? On nikada nije bio jedan od nas. Moj sin,
Gvideon - Mordred - odrastao je u Avalonu. Ako bi napustio Arturov dvor, moda bi doao ovamo.
Ali Galahad? On je poboan kao i Elena - gadilo bi mu se da stupi nogom na ovaj svet vetica i
vila!"
"Ali rekao sam ti da nisam ni znao da sam stigao ovamo", odvratio je Lanselet. "Hteo sam da
odem na Inis Vitrin i Ostrvo svetenika, jer sam uo glasine o magijskom svetlu koje se pojavljuje
u njihovoj crkvi, i da su dali novo ime svom izvoru. uo sam da se sada zove Izvor Pehara - mislio
sam da je Galahad moda poao tamo. Ovamo me je dovela samo davna navika."
Pogledala ga je u oi i ozbiljno upitala: "ta ti misli o ovoj potrazi, Lanselete?"
"Zaista ne znam, roako. Kada sam poao, bilo je kao i kada sam krenuo da ubijem Pelinorovog
zmaja - sea li se toga, Morgana? Niko od nas nije verovao u njega, ali na kraju sam ga ipak
pronaao i ubio. A stvarno znam da je neto veoma sveto dolo u Kamelot onoga dana kad smo
videli Gral." Kada je zaustila da neto kae, silovito ju je prekinuo. "Nemoj mi rei da mi se
priinilo, Morgana - nisi bila tamo i ne zna kako je izgledalo! Prvi put sam osetio da negde postoji
Misterija koja je iznad ivota. I zato sam poao u potragu, mada je deo mene mislio da je to ludilo -
i neko vreme sam jahao sa Galahadom, i inilo mi se da je njegova vera podsmevanje mojoj, jer on
je bio tako ist i njegova vera tako lepa i jednostavna, a ja sam bio star i neist..." Lanselet se
zagledao u pod, i primetila je da guta knedlu. "Zato smo se, na kraju, i rastali, da ne bih unitio tu
blistavu veru... a onda ne znam kuda sam iao, jer su mi se na um spustile magla i tama, i inilo mi
se da Galahad svakako... mora znati sve moje grehe i da me sigurno prezire."
Uzbueno je podigao glas, i Morgana je na trenutak u njegovim oima primetila nezdravi sjaj,
ba kao kod onog nagog oveka koji je jurio umom. "Nemoj misliti na to, mili", brzo je rekla. "To
je zavreno."
On je duboko, drhtavo uzdahnuo i videla je da mu se oi smiruju. "Moj pohod je sada da naem
Galahada. Ne znam ta je on video - moda anela - niti zato je zov Grala u nekome odjeknuo tako
snano, a u nekome jedva. Od svih prisutnih vitezova, mislim da jedino Mordred nije video nita,
ili je utao o onome to je video."
Moj sin je odrastao u Avalonu; njega ne moe da zavara magija Boginje, pomislila je Morgana i
ve je zaustila da objasni Lanseletu ta je video - i on je u ranoj mladosti uio u Avalonu i ne bi
smeo da misli o tome kao o nekoj hrianskoj misteriji. No, kad je opet ula onaj neobini prizvuk
u Lanseletovom glasu, pognula je glavu i outala. Boginja mu je dala utenu viziju; ne bi bilo
pravedno unititi je objanjenjima.
To je elela, na tome je radila. Artur je izdao Boginju, a Boginja je rasula njegovo bratstvo na
vetru koji duva iz njenog svetilita. A najcrnja ironija tek je usledila: njena najsvetija vizija
podstakla je najdublju legendu hrianske vere. Na kraju mu je ipak pruila ruku. "Lanselete,
ponekad verujem da nije vano ta inimo. Bogovi nas pokreu po svojoj volji, bez obzira na to ta
mi mislimo da inimo. Mi smo samo njihove igrake."
"Da sam to verovao", odvratio je Lanselet, "poludeo bih jednom zauvek."
Morgana se tuno nasmeila. "A je bih poludela da nisam verovala u to. Ja moram da verujem
da nisam imala mo da postupim drugaije."
...Moram verovati da nikada nisam imala mogunost izbora... mogunost da odbijem
proglaenje za kralja, mogunost da ubijem neroenog Mordreda, mogunost da odbijem kada me
je Artur dao Urijensu, mogunost da se ne upletem u Avalohovu smrt, mogunost da zadrim
Akolona... mogunost da potedim Kevina Harfistu izdajnike smrti, i Nimui...
"A ja moram da verujem", rekao je Lanselet, "da ovek ima mo da upozna ono to je ispravno,
da odabere izmeu dobra i zla i da zna da je taj izbor vaan..."
"Oh, da, ako zna ta je dobro. Ali zar ti se ne ini, roae, da na ovom svetu zlo uvek ima masku
dobrog? Ponekad mi se ini da Boginja udeava da sve loe izgleda ispravno, i da jedino to
moemo..."
"Pa, u tom sluaju Boginja je zla ba koliko svetenici tvrde!"
"Lanselete", nagnula se prema njemu, "nikada nemoj kriviti sebe. Radio si ono to si morao!
Veruj samo da ti je to bila odreena sudbina..."
"Ne, jer bih se smesta ubio, kako Boginja vie ne bi mogla da me koristi za novo zlo", silovito je
rekao Lanselet. "Morgana, ti ima Vid, a ja ne mogu... ne mogu da verujem da je volja Boja da
Artur i njegov dvor padnu Mordredu u ruke! Rekao sam ti da sam doao ovamo zato to me
pamenje izdaje. Ne razmiljajui, pozvao sam barku Avalona i doao ovamo, ali, zna, mislim da
sam moda postupio bolje nego to sam bio svestan. Ti, koja ima Vid, moe da pogleda u
ogledalo i da mi kae kuda je Galahad otiao! Spreman sam i da izazovem njegov gnev i da mu
naredim na napusti pohod i vrati se u Kamelot..."
Zemlja kao da je zadrhtala pod Morganinim nogama. Jednom je neoprezno stala u baricu ivog
peska i osetila je kako blato podrhtava i klizi u stranu; i ovo je bilo tako, i znala je da mora smesta
da se baci na sigurno tle... ula je sebe da govori, kao iz veike daljine. "Zaista e se vratiti u
Kamelot sa svojim sinom, Lanselete..." i istovremeno se pitala otkuda hladnoa koja kao da joj
isisava ivot iz tela. "Pogledau u ogledalo tebe radi, roae. Ali ja ne poznajem Galahada i moda
neu videti nita to bi ti pomoglo."
"Ipak, reci mi da e uiniti ono to moe", molio je Lanselet.
"Kazala sam da u pogledati u ogledalo. Ali sve e biti po volji Boginje. Hodi."
Sunce je ve bilo visoko, i dok su ili niz breg prema Svetom Kladencu, nad glavama im je
graknuo gavran. Lanselet se prekrstio zbog loeg predznaka, a Morgana je podigla glavu. "ta
veli, sestro?"
U umu je zaula Ravenin glas. Nemoj se bojati. Mordred nee ubiti Galahada. A Artur e ubiti
Mordreda.
"Znai, Artur e jo biti Kralj Jelen..."
Lanselet se okrenuo i zapiljio u nju. "ta si rekla, Morgana?"
Ne na Sveti Kladenac, rekla je Ravena u njenom umu. Idi u kapelu, i to odmah. Vreme je.
"Kuda idemo?" upitao je Lanselet. "Jesam li zaboravio put do Svetog Kladenca?" Morgana je
podigla glavu i shvatila da su ih koraci odveli ne do Svetog Kladenca nego do male kapele gde je
drevno hriansko bratstvo dralo svoje slube. Priali su da je izgraena kada je drevni Josif pobo
svoj tap u zemlju na bregu zvanom Verial. Pruila je ruku i uzela jedan izdanak Svetog Trna; ubo
ju je do kosti. Ne znajui tano ta ini, pruila je ruku i oznalila Lanseletovo elo mrljom krvi.
On ju je zapanjeno pogledao. ula je svetenike kao tiho pevaju: Kyrie eleison, Christe
eleison. Tiho je ula i samu sebe zaudila kad je kleknula. Kapela je bila puna magle, i Morgani se
inilo da kroz nju nazire onu drugu kapelu, onu na Inis Vitrinu, i da uje i njihove glasove kako
pevaju Kyrie eleison, a uli su se i enski glasovi; da, to mora da je na Inis Vitrinu, jer u kapeli na
Avalonu nema ena, ovo mora da su monahinje iz njihovog manastira. Na trenutak joj se uinilo da
kraj nje klei Igrena i da uje njen glas, jasan i blag, kako pevaChriste eleison. Svetenik je bio za
oltarom, a onda joj se uinilo da je i Nimui tamo, sa zlatnom kosom putenom niz lea, lepa i ljuka
kao Gvenvir dok je bila mlada devojka u manastiru. No, umesto stare, divlje ljubomore, Morgana
ju je sad posmatrala puna ljubavi prema toj lepoti... magla se zgusnula; jedva je videla Lanseleta
koji je kleao kraj nje, ali pred njom je, pred oltarom one druge kapele, kleao Galahad, podignutog
blistavog lica, a na njemu se odraavao sjaj... i znala je da i on vidi kroz maglu, da vidi kapelu u
Avalonu, u kojoj se nalazi Gral...
ula je iz druge kapele zvonjavu malih zvona, i ula je... nikada nije utvrdila koga svetenika,
ovog ovde u Avalonu, ili onog na Inis Vitrinu... ali u njenom umu to je bio blagi Talesinov glas... i
mrmljao je: "Jer te noi u kojoj je Hrist izdat, na Gospod uze pehar i blagoslovi ga, i ree: Svi pijte
odavde, jer ovo je moja krv koju u proliti vas radi. Kad god pijete iz njega, uvek me se seajte."
Videla je senku svetenika koji je podigao pehar za misu, ali to je bila i Devica Grala, Nimui...
ili je to ona sama prinosila pehar njegovim usnama? Lanselet je jurnuo napred, viui: "Ah,
svetlost! Svetlost!" i pao je na kolena, zaklanjajui oi rukama, a onda se nagnuo jo napred i pao
niice na pod.
Pod dodirom Grala, lice mladia u senci postalo je jasno, vrsto, stvarno, i magla je nestala;
Galahad je kleao i pio iz pehara.
"Jer kao to groe sa mnogog okota biva ceeno da bi dalo jedno vino, tako se mi spajamo u
ovoj rtvi i postajemo Jedno sa Velikom Svetlou koja je beskonana..."
I dok je blistao od zanosa, osvetljen nezemaljskim svetlom, on je duboko udahnuo u potpunoj
radosti i pogledao pravo u svetlo. Pruio je ruke da uzme pehar... i pao napred, skljokavi se na pod
kapele, i ostao je tamo, ne miui se.
Dodirnuti svete stvari bez pripreme donosi smrt...
Morgana je videla Nimui - ili je to bila ona sama? - kako pokriva Galahadovo lice belim velom.
A onda je Nimui nestala, a pehar je ostao na oltaru, obian zlatni pehar Misterija, bez nezemaljskog
svetla... nije bila sigurna da je svetla uopte i bilo... sve je bilo optoeno maglom. A Galahad je
leao mrtav na podu kapele u Avalonu, hladan i nepomian kraj Lanseleta.

Dugo je prolo dok se Lanselet nije promekoljio, i kada je podigao hlavu, Morgana je videla da
mu je lice oseneno tragedijom. "A ja nisam bio dostojan da ga pratim", apnuo je.
"Mora ga vratiti u Kamelot", blago je rekla Morgana. "On je okonao potragu za Gralom - ali
to je bila njegova poslednja potraga. Nije mogao da podnese tu svetlost."
"Nisam mogao ni ja", apnuo je Lanselet. "Gledaj, svetlost mu je jo na licu. ta li je video?"
Polako je odmahnula glavom, oseajui kako joj se ruke jee. "Ni ti ni ja nikada to neemo
saznati, Lanselete. Znam samo da je umro sa Gralom na usnama."
Lanselet je pogledao oltar. Svetenici su se tiho udaljili, ostavljaui Morganu samu sa mrtvim i
ivim vitezom; a pehar, optoen maglom jo je blistao.
Lanselet je ustao. "Da. A ovo e se vratiti sa mnom u Kamelot, kako bi svi znali da je potraga
okonana... i da vitezovi vie ne bi ginuli i ludeli u potrazi za nepoznatim."
Zakoraio je ka oltaru gde je Gral blistao, ali Morgana ga je vrsto obgrlila i zadrala.
"Ne! Ne! To nije za tebe! Oborio te je i jedan pogled na njega! Dodirnuti svete stvari bez
pripreme donosi smrt..."
"Onda u umreti", rekao je on, ali vrsto ga je drala, i uskoro je ostetila da se on predaje.
"Zato, Morgana? Zato mora da se nastavi potraga koja donosi smrt?"
"To ne", rekla je Morgana. "Potraga za Gralom je zavrena. Ti si poteen da bi se vratio u
Kamelot i rekao im to. Ali ne moe ga vratiti u Kamelot. Nijedan ovek ne moe ga zadrati. Oni
koji ga trae iz vere..." Sluala je sopstveni glas, mada nije znala ta e rei sledee, "oni e ga nai,
ovde, van sveta smrtnika. Ali ako bi se vratio sa tobom u Kamelot, pao bi u ruke svetenicima i
postao bi im orue..." Oseala je da joj je glas pun suza. "Preklinjem te, Lanselete. Ostavi ga ovde,
u Avalonu. Neka na ovom novom svetu, bez magije, ostane makar jedna Misterija koju svetenici
ne mogu da opiu i objasne jednom zauvek, koju ne mogu da uguraju u svoju uskogrudu dogmu o
onome to jeste i to nije..." Glas joj se slomio. "U danima koji dolaze, svetenici e govoriti
ljudima ta je dobro, a ta loe, ta da misle, za ta da se mole, ta da veruju. Ne vidim sve do kraja
- moda je oveanstvu potrebno razdoblje tame kako bi umeli da jednog dana cene blagoslov
svetla. Ali u toj tami, Lanselete, neka bude makar jedna iskra nade. Gral je jednom bio u Kamelotu.
Neka seanje na taj dogaaj nikada ne bude pokvareno njegovim zarobljavanjem na nekom
ovozemaljskom oltaru. Ostavi jednu Misteriju i jedan izvor vizija koji e ljudi moi da prate..."
ula je kako joj glas postaje promukao sve dok nije liio na kretanje poslednjeg gavrana.
Lanselet se duboko naklonio pred njom. "Morgana, ili jesi li ti zaista Morgana? Mislim da ne
znam ko si ni ta si. Ali to to govori je istina. Neka Gral ostane zauvek u Avalonu."
Morgana je podigla ruku, i mali narod Avalona priao je da podigne Galahadovo telo, utke ga
ponevi ka barci Avalona. Drei i dalje Lanseleta za ruku, Morgana je sila na obalu i pogledala
telo poloeno u amac. Na trenutak joj se uinilo da tamo lei Artur, a onda se vizija zatalasala i
nestala, i to je bio samo Galahad, sa onim nezemaljskim mirom i ozarenou na licu.
"Poi e sada u Kamelot sa svojim sinom", tiho je rekla Lanseletu, "ali ne onako kako sam
prorekla. Mislim da nam je Vid dat da nam se podsmeva - vidimo ono to Bogovi ele da vidimo,
ali nikada ne znamo ta to znai. Mislim da vie nikada neu koristiti Vid, roae."
"Daj Boe." Lanselet ju je uhvatio za obe ruke i sagnuo se da ih poljubi.
"I tako se konano rastajemo", tiho je rekao. I tog asa, iako je rekla da vie ne eli Vid, videla
je u njegovim oima ono to je on video dok ju je gledao - devicu sa kojom je leao u kamenom
prstenu i koju je odbio iz straha pred Boginjom; enu kod koje je otiao kada je poludeo od elje,
pokuavajui da izbrie krivicu zbog ljubavi prema Gvenvir i Arturu; enu koju je video, bledu i
stranu, kako bakljom osvetljava njega i Elenu u krevetu; a sada mranu, tihu Gospu, tamnu i pod
svetlou, koja je podigla njegovog sina od Grala i zamolila ga da ostavi pehar zauvek van sveta.
Nagnula se da ga poljubi u elo. Rei nisu bile potrebne; oboje su znali da je to konani oprotaj
i blagoslov.
Dok se on polako okretao i ulazio u magijsku barku, Morgana je gledala njegova oputena
ramena i sjaj zalazeeg sunca u njegovoj kosi. Sada je bila potpuno seda; Morgana se setila kako je
izgledala u njegovim oima. I ja sam stara, pomislila je.
I sada je znala da vie nikada nee videti kraljicu u vilinskoj zemlji.
Sada sam ja kraljica.
Nema Boginje do te, a ja sam ona...
A ipak, van svega postoji ona, i ona je u Igreni, i u Vivijen, i u Morgozi, i u Nimui, i u kraljici. A
one ive u meni, kao i ona...
I u Avalonu e iveti zauvek.

13.
Daleko na severu, u zemlju Lotiju, vesti o potrazi za Gralom bile su retke i nepouzdane.
Morgoza je ekala na povratak svog mladog ljubavnika, Lamoraka. A onda, pola godine kasnije,
stigla je vest da je poginuo tokom potrage. On nije prvi, pomislila je Morgoza, a ni poslednji koji e
izgubiti ivot u tom udovinom ludilu, u potrazi za neim nepoznatim! Oduvek sam smatrala da su
sve vere i Bogovi neka vrsta ludila. Pogledaj dokle su doveli Artura! A sada su mi uzeli Lamoraka,
jo tako mladog!
Pa, sad ga vie nije bilo, i mada joj je nedostajao i uvek e joj nedostajati, na neki nain - bio je
uz nju due od bilo kog drugog, osim Lota - ne sme se prepustiti starosti i samoi. Paljivo se
pogledala u svom starom, bronzanom ogledalu, obrisala tragove suza, a onda se ponovo ogledala.
Mada vie nije imala onu zrelu lepotu zbog koje joj je Lamorak, opinjen, pao pred noge, i dalje je
bila lepa ena; u zemlji ima dovoljno mukaraca, i nije ih sve zahvatilo ludilo potrage. Ona je
bogata, kraljica je, i ima svoja enska oruja - jo je lepa, ima sve zube, mada sada ve mora da
zatamnjuje obrve i trepavice... postale su nekako pepeljaste. Pa, mukaraca e uvek biti; svi su oni
budale, i pametna ena moe da radi sa njima ta eli. Ona nije budala kao Morgana, da se
uzbuuje oko odanosti i vrline, niti cmizdravi idiot kao Gvenvir, da misli samo na svoju duu.
Povremeno bi do nje doprla poneka pria o pohodu, i svaka je bila sve bajkovitija od prethodne.
ula je da je Lamorak stigao do Pelinorovog zamka, privuen starim glasinama o magijskoj iniji
koja se uva u kripti ispod dvorca, i tu je umro, uzviknuvi da Gral lebdi pred njim u rukama
device, u rukama njegove sestre, Elene, onakve kakva je bila kao dete... esto se pitala ta je zaista
video. Iz zemalja oko rimljanskog zida stigla je pria da je Lanselet zatoen kao ludak negde u
zemljama starog ser Ektorijusa, i da se niko ne usuuje da to javi kralju Arturu; potom je ula da ga
je brat, Bors, naao i poznao, i da se tada Lanselet oporavio i odjahao dalje, da li u dalju potragu ili
natrag u Kamelot - niti je znala niti ju je zanimalo. Moda e srea urediti da i on umre u potrazi,
pomislila je; inae bi ga elja za Gvenvir opet odvukla kod Artura i na njegov dvor.
Samo njen razumni Gvideon nije poao u potragu, nego je ostao u Kamelotu, blizu Artura. Da su
i Garet i Gaven imali dovoljno pameti da tako uine! Konano je jedan njen sin doao na mesto kraj
Artura koje mu pripada.
Imala je jo jedan nain da sazna ta se deava. Vivijen joj je rekla, dok je bila devojka u
Avalonu, da nema strpljenja ni istrajosti da bude posveena u Misterije; sada je znala da je Vivijen
bila u pravu - ko bi poeleo da protrai ivot na tako neto? Mnogo godina je verovala da su joj
vrata magije i Vida zatvorena, osim nekoliko sitnih trikova koje je sama nauila. A onda, kada je
prvi put upotrebila aroliju da sazna ko je Gvideonov otac, poela je da shvata da je magija tu,
nadohvat ruke, i da joj je potrebna samo volja; nisu potrebna ni sloena druidska pravila i
ogranienja, niti lai o Bogovima. To je jednostavno deo ivota, blizak i pristupaan, ni u kakvoj
vezi ni sa dobrim ni sa zlim, nego na raspolaganju svakom ko je dovoljno voljan i spreman da ga
upotrebi.
Svi oni koji se pretvaraju da veruju, mislila je, samo pokuavaju da zadre izvor moi u svojim
rukama. Ali ja sam ih stekla sama i slobodna, ne vezujui se nikakvim zavetima u pogledu naina
njihove upotrebe.
I tako je ove noi, zatvorena da joj sluge ne bi smetale, poela sa pripremama. Osetila je
bezlino saaljenje nad belim psom koga je dovela, i trenutak iskrenog gaenja kad mu je presekla
grkljan i podmetnula posudu da uhvati krv; ali, na kraju krajeva, to je njen pas, isto kao i svinja
ubijena da bi se nala na trpezi, a mo prolivene krvi snanija je i neposrednija od moi nakupljene
dugim molitvama i pravilima Avalona. Kraj ognjita je leala jedna sluavka, drogirana i spremna;
ovog puta je odabrala takvu koja joj nita ne znai i koja joj, zapravo, i nije potrebna. Nauila je to
kada je poslednji put stvarala ovu magiju. Sa aljenjem se setila kako je tada izgubila dobru
predilju; ova barem nikome nee nedostajati, ak ni kuvaru koji ima bar pet-est suvinih
pomonica.
I dalje su joj pomalo smetale neke pojedinosti priprema. Krv kojom je oznaila ruke i elo bila
je neprijatno lepljiva, ali inilo joj se da gotovo vidi kako iz nje, nalik na dim, bujaju mali mlazevi
moi. Mesec se na nebu pretvorio u najtanji srp, i znala je da je spremna ona koja u Kamelotu eka
na njen poziv. Istog asa kada je mesec preao u odgovarauu etvrt neba, prolila je ostatak krvi u
vatru i tri puta glasno pozvala.
"Morag! Morag! Morag!"
Drogirana ena kraj ognjita - Morgoza se neodreeno prisetila da joj je ime Beka, ili neto
slino - promekoljila se, u oima joj se pojavila svest i dubina, i na trenutak, dok se budila,
izgledalo je da nosi otmenu odeu Gvenvirinih slukinja. I glas joj vie nije bio grubo nareje
priglupe seoske devojke, nego negovani govor dvorske dame sa juga.
"Tu sam, na raspolaganju. ta el od mene, Kraljice Tame?"
"Priaj mi o dvoru. ta je sa kraljicom?"
"Veoma je usamljena otkako je Lanselet otiao, ali esto dovodi kod sebe mladog Gvideona.
uli su je da govori kako joj je on kao sin koga nikada nije imala. Mislim da je i zaboravila da je on
sin kraljice Morgane", rekla je devojka, otmenim jezikom, tako razliitim od onoga kojim se
koristila praznoglava devojka grubih ruku u bezoblinoj odei.
"Da li jo stavlja u njeno veernje vino onaj lek?"
"Nema vie potrebe, kraljice moja", rekao je tuinski glas kroz devojku. "Kraljica nije imala
mesenicu ve vie od godinu dana, i zato sam prestala da joj dajem lek. Kralj ionako vrlo retko
dolazi u njenu postelju."
Znai, Morgozin poslednji strah sada je mogao da prestane - plaila se da e na neki nain,
uprkos svemu, Gvenvir roditi dete u poznim godinama i time ugroziti Gvideonov poloaj na dvoru.
Dodue, kraljevi podanici nikada ne bi prihvatili dete za kralja, pogotovo posle dugih i mirnih
godina Arturove vladavine. A ni Gvideon, pretpostavljala je, ne bi se ustezao da okona ivot
malom, neeljenom suparniku. Ali bolje je ne rizikovati; sam Artur izbegao je njenu i Lotovu
zaveru u detinjstvu, i doiveo je da ga kruniu.
Predugo sam ekala. Lot je trebalo pre mnogo godina da postane kralj ove zemlje, a ja bih bila
kraljica. Sada nema nikoga ko bi me zaustavio. Vivijen je mrtva; Morgana je stara; Gvideon e me
uiniti kraljicom. Ja sam jedina ena na svetu koju pristaje da slua.
"ta je sa ser Mordredom, Morag? Da li mu kralj i kraljica veruju?"
No, glas je postao promukao i dubok. "Ne bih znala - Mordred je esto sa kraljem - jednom sam
ula kako mu kralj kae... Auh, boli me glava, ta u ovde kraj vatre? Kuvar e me ivu odrati..."
Bio je to glas maloumne Beke, promukao i uplaen, i Morgoza je znala da je, daleko u Kamelotu,
Morag ponovo utonula u udni san o dalekoj kraljici Lotije ili kraljici vilinske zemlje...
Morgoza je dohvatila posudu sa krvlju, istresavi u vatru i poslednje kapi. "Morag! Morag!
Ostani tu, nareujem ti!"
"Kraljice moja", zauo se daleki, otmeni glas, "ser Mordred je uvek u drutvu jedne od gospi sa
Jezera, kau da je ona nekakav rod Arturu..."
Ninijan, Talesinova ker, pomislila je Morgoza. Nisam znala da je napustila Avalon. Ali zato bi
sada i ostajala tamo?
"Ser Mordred je proglaen zapovednikom konjice dok je Lanselet odsutan sa dvora. Pronose se
glasine... Auh, vatra, gospo moja, zar da se itav zamak zapali?" Beka je trljala oi i jeala kraj
ognjita. Pobesnela, Morgoza ju je divljaki gurnula, i devojka je, vritei, pala pravo u vatru; ali
jo je bila vezana i nije mogla da se skloni iz plamena.
"Prokleta bila, probudie itavu kuu!" Morgoza je pruila ruke da izvue devojku iz vatre, ali
plamen joj je ve uhvatio haljinu, i strano je vritala, Morgozi se inilo da e joj probiti
ui. Sirotica, pomislila je, sada joj vie niko ne moe pomoi - toliko se ispekla da joj ne bi bilo
pomoi ni da treba da ostane u ivotu! Izvukla je iz vatre devojku koja je vritala, ne obraajui
panju na opekotine na sopstvenim rukama, i na trenutak se nagnula nad nju, polaui joj dlan na
elo kao da je umiruje; a onda joj je, jednim potezom, presekla grlo od uha do uha. Krv je linula u
vatru, i u dimnjak se podigao gust dim.
Morgoza je osetila da drhti od neoekivane moi, kao da se iri kroz itavu sobu, kroz itavu
Lotiju, kroz itav svet... nikada se nije toliko usudila, ali sada je iznenada uspela, ni ne
pokuavajui. inilo joj se da lebdi, bestelesna, nad itavom zemljom. Posle mnogih godina mira,
na putevima je opet bilo vojske, a na zapadnoj obali su se, iz zmajolikih brodova, iskrcavali maljavi
mukarci i upuivali se da pljakaju i rue gradove, odnosei ene iz manastira u kojima su
izdvojeno ivele... kao purpurni vetar, koji je dopirao ak do samog Kamelota... nije bila sigurna da
li se to to vidi odigrava u zemlji sada, ili e se tek desiti.
Povikala je kroz narastajuu tamu: "Daj mi da vidim moje sinove u potrazi za Gralom!"
Tama je ispunila sobu, naglo, crna i gusta, sa udnim zadahom nagorelog, a Morgoza je uala,
oborena naletom moi. Dim se malo raziao, a u tami su ostali mali vrtlozi i talasi, kao da kljua u
loncu. Tada je Morgoza ugledala, pod sve jaim svetlom, lice svog najmlaeg sina, Gareta. Bio je
prljav i ofucan od puta, iscepane odee, ali smeio se vedro kao i uvek, i kako je svetlo raslo,
Morgoza je videla ta to on gleda - Lanseletovo lice.
E, Gvenvir ga sada ne bi poelela, jer bio je bolestan i propao, sede kose i sa jasnim tragovima
ludila i patnje u borama oko oiju... najvie lii na neto to bi okaili u polju da tera vrane od
letine! Obuzela ju je stara mrnja; nepodnoljivo - njen najmlai i najbolji sin i dalje voli tog
oveka, i volee ga i slediti isto kao kada je bio deai koji razgovara sa drvenim vitezovima...
"Ne, Garete", ula je Lanseletov glas, blag uprkos napetoj tiini u sobi, "zna zato ja ne elim
da se vratim na dvor. Neu da govorim o svom duevnom miru - jo manje o kraljiinom - ali
zakleo sam se da u traiti Gral godinu i jedan dan."
"Ali to je ludilo! Do avola, ta znai Gral u poreenju sa potrebama naeg kralja? Zakleo sam
mu se na vernost, kao i ti, mnogo godina pre nego to je iko od nas i uo za Gral! Kad samo
pomislim da je na kralj Artur na dvoru bez svojih vernih ljudi, osim nekoliko bogalja, bolesnika i
kukavica... ponekad se pitam da nije sve to bilo delo neastivog, koji se preruio u Boji lik da bi
rasuo Arturove vitezove po svetu!"
"Ja znam da je to bilo Boje delo, Garete", tiho je rekao Lanselet. "Ne pokuavaj da me lii
toga." Na trenutak je izgledalo da mu je u oima opet blesnuo plamen ludila.
"Ali kada Bog postupa isto kao avo?" nesigurno je upitao Garet. "Ne mogu da zamislim kako
je to mogla biti volja Boja da sve to je Artur stvarao etvrt stolea bude ovako uniteno! Zna li
da se na obalama iskrcavaju divlji severnjaci, a kada narod tih zemalja vapi za Arturovim legijama
da im pomognu, niko ne dolazi? I saksonske vojske se opet okupljaju, a Artur dokono sedi u
Kamelotu, dok ti traga za svojom duom - Lanselete, preklinjem te, ako nee da se vrati na dvor,
barem razgovaraj sa Galahadom i nateraj ga da se vrati Arturu! Ako je kralj star i ako e postajati
sve slabiji - Boe nas sakloni od toga - onda moda tvoj sin treba da ga zameni, jer svi znaju da je
on kraljev usvojeni sin i naslednik!"
"Galahad?" mrano je upitao Lanselet. "Zar misli da ja imam nekakav uticaj na svog sina? Ti i
ostali zakleli ste se da ete tragati za Gralom godinu i jedan dan, a ja sam neko vreme putovao
zajedno sa Galahadom i znam da on ozbiljno misli ono to je rekao tog dana, da e ga traiti itav
ivot."
"Ne!" Garet se nagnuo u sedlu i zgrabio Lanseleta za ramena. "Mora ga ubediti, Lanselete, on
se po svaku cenu mora vratiti u Kamelot! Oh, Boe, Gvideon e me nazvati izdajnikom sopstvene
krvi, i ja Gvideona veoma volim, ali - kako to da kaem, ak i tebi, koji si mi roak i brat po srcu?
Ne verujem uticaju tog oveka na naeg kralja! Saksonci koji dou kod Artura na kraju razgovaraju
i sa njim, smatraju ga sinom Arturove sestre, a po njihovim obiajima, to zna, sestrin sin je
naslednik..."
"Seti se, Garete", blago ga je prekinuo Lanselet, "tako je bilo ak i u Plemenima pre dolaska
Rimljana - a ti i ja svakako nismo Rimljani."
"Ali zar se nee boriti za prava roenog sina?"
"Artur treba da kae ko e ga naslediti na prestolu", rekao je Lanselet, "ako posle njega uopte
treba da bude neki kralj. Ponekad mi se inilo, dok sam lutao meu vizijama ludila - ne, nisam hteo
da govorim o tome, ali moda je to bilo neto malice nalik na Vid - inilo mi se da e tama pasti
na zemlju kada Artura vie ne bude."
"Pa e biti kao da Artura nikad nije ni bilo? A ta je sa tvojom zakletvom Arturu?" upitao je
Garet, i Lanselet je uzdahnuo.
"Ako je takva tvoja volja, Garete, traiu Galahada."
"I to to pre", navaljivao je Garet, "mora ga ubediti da je odanost prema kralju vanija od svih
pohoda, Gralova i Bogova..."
"A ako ne bude hteo?" tuno je upitao Lanselet.
"Ako ne bude hteo", polako je rekao Garet, "onda on moda nije kralj kakav e nam trebati
posle Artura. U tom sluaju, svi smo u Bojim rukama, i neka nam bude na pomoi!"
"Roae, blii si mi od brata", zagrlio ga je Lanselet, "i svi smo mi u Bojim rukama, ma ta se
desilo. Ali zaklinjem ti se da u nai Gareta i dovesti ga u Kamelot, kunem se..."
Kada su komeanje i tama nestali, Garetovo lice se stopilo sa tamom, i na trenutak su ostale
samo Lanseletove oi, svetle i toliko nalik na Vivijenine da je Morgoza naas osetila kako je starija
sestra i svetenica posmatra sa namrtenim prebacivanjem. ta si to sada uinila, Morgoza? A onda
je i to nestalo, i Morgoza je ostala sama kraj vatre, koja se i dalje dimila, a mlitavo, beskrvno telo
devojke lealo je na ognjitu.
Lanselet! Lanselet, prolet bio, i dalje moe da joj unitava planove! Morgoza je osetila da je
mrnja obuzima kao bol, kako joj gr kree od grla i sputa se sve do materice. Glava ju je bolela, i
oseala je nailazak strane munine koja uvek dolazi posle magije. elela je samo da se spusti kraj
ognjita i da satima spava, ali morae da bude snana, makar ponovo korisitla arolije; ona je
kraljica Lotije, Kraljica Tame! Otvorila je vrata i izbacila psei le na gomilu ubreta, istovremeno
uklanjajui i muni zadah.
Sa telom male sudopere nije mogla sama. Ve je htela da pozove pomo, kad se setila kako joj
izgledaju ruke i lice, prekriveni krvlju; ne smeju je videti takvu. Prila je umivaoniku i posudi sa
vodom i dobro se umila, pa ponovo oeljala. Mrlje krvi sa haljine nije mogla da ukloni, ali sada je
vatra ugaena i u sobi je vrlo malo svetla. Konano je pozvala komornika, i on se smesta pojavio na
vratima sa radoznalim izrazom lica.
"ta se desilo, kraljice moja? uo sam viku i vriske - neto ne valja?" Podigao je svetiljku, i
Morgoza je vrlo dobro znala kako mu izgleda - divna i rastrojena - kao da ostacima Vida gleda kroz
njegove oi. Kad bih samo pruila ruku, mogla bih da ga imam kraj devojinog tela, pomislila je,
oseajui bol i zadovoljstvo elje, i nasmejala se u sebi, ali pazila je da se nita ne primeti; kasnije
e biti dovoljno vremena za to.
"Da, ozbiljna nevolja. Sirota Beka", pokazala je le. "Pala je u vatru, i kada sam pokuala da joj
pomognem oko opekotina, otela mi je no iz ruke i presekla sebi grlo - mora da je poludela od bola,
sirotica. Vidi, svu me je poprskala krvlju."
ovek je uasnuto kriknuo i sagnuo se da pogleda devojino beivotno telo. "Oh, oh, sitora
cura, ionako nije bila mnogo pametna. Nije trebalo ni da je pustite unutra, madam."
Morgozu je uznemirio nagovetaj prebacivanja u njegovom glasu; zar je zaista malopre
pomiljala da ga dovede sebi u postelju? "Nisam te pozvala da me savetuje. Nosi je odavde i
postaraj se da bude pristojno sahranjena, i poalji mi sluavke. Ujutro kreem za Kamelot."

Padala je no, a gusta kia jo je vie zaklanjala put. Morgoza je bila mokra i smrznuta, i samo
se uvredila kada je zapovednik strae priao da je pita: "Jeste li sigurni, madam, da smo na pravom
putu?"
Bacila je na njega oko pre vie meseci; ime mu je Kormak, visok je i mlad, sa orlovskim crtama
lica i snanim ramenima i butinama. Sada je bila sigurna da je i veoma glup, bilo bi bolje da ga je
ostavila kod kue i sama bila voa. Ali postoje stvari koje ak ni kraljica Lotije ne moe da uini.
"Ne mogu da prepoznam ove puteve, ali po putu koji smo danas preli sigurna sam da bi trebalo
da budemo blizu Kamelota - osim ako se nisi izgubio u magli, Kormae, pa nas poveo opet ka
severu."
U nekoj drugoj prilici radovala bi se jo jednom usputnom noenju, u svom udobnom atoru, sa
svim udobnostima koje postoje, a moda, kada sluavke zaspi, moda ak i sa Kormakom da joj
greje postelju.
Otkako sam sama nauila aranje, svi mukarci su mi nadohvat ruke. A ipak kao da mi ovih
dana nije stalo do njih... udno, nisam potraila mukarca jo od kako je stigla vest o Lamorakovoj
smrti. Da li starim? Trgla se od te pomisli, i odluila da dovede noas Kormaka kod sebe... ali prvo
moraju da stignu u Kamelot; mora se potruditi da zatiti Gvideonove interese i da ga posavetuje.
"Put mora da je tu negde, budalo. Putovala sam ovuda vie puta nego to imam prstiju na rukama!
Zar misli da sam budala?"
"Boe sauvaj, madam. I ja sam esto iao ovim putem, ali ipak, ko zna zato, ini mi se da smo
zalutali", rekao je Kormak, i Morgoza je osetila da se gui od besa. U mislima je prela itav put
kojim je tako esto dolazila iz Lotije: napustila je rimski put i ila dobro odravanim putem du
ivice movare u kojoj je Ostrvo zmaja, a onda je trebalo ii du grebena sve dok se ne doe do puta
za Kamelot, koji je Artur proirio i ponovo nasuo kako bi bio dobar koliko i rimski put.
"Ipak smo nekako uspeli da promaimo put za Kamelot, tupane, jer eno onog ostatka rimskog
zida... ne znam kako, ali proli smo skretanje za Kamelot pre vie od pola sata", grdila ga je
Morgoza. Sada nije bilo druge do da se okrenu nazad, itav karavan, a no se ve zgusnula.
Morgoza je navukla kapuljau preko glave i poterala konja bre. U ovo oba godine svetlo bi trebalo
da potraje jo barem sat, ali na zapadu je ostao tek poneki trag rumenila.
"Eno", rekla je jedna sluavka, "vidite one etiri jabuke tamo - dolazila sam ovamo jednog leta
da uzmem kaleme za kraljiinu batu."
Ali puta nije bilo, samo je nekakava stazica krivudala uz golo brdo, umesto irokog puta, a nad
njom, ak i kroz maglu, morala bi se videti svetla Kamelota.
"Gluposti", obrecnula se Morgoza, "promaili smo put, ko zna kako - zar misli da u Arturovom
kraljevstvu postoji samo jedna grupa od etiri stabla jabuke?"
"Ali put bi trebalo da je ba tu, kunem se", mumlao je Kormak; ipak, pokrenuo je itavu kolonu
jahaa i tovarnih konja, pa su kaskali dalje, a kia je lila i lila kao da pada od poetka vremena i da
ne ume da stane. Morgoza je bila umorna i smrznuta, eznula je za toplom veerom za Gvenvirinim
stolom, za toplim, slatkim vinom i toplim krevetom, i kada je zapovednik strae ponovo priao,
obrecnula se na njega. "ta je sad, tupane? Jesi li uspeo da opet zaluta i da ponovo promai put
dovoljno irok za est konja?"
"Kraljice moja, ao mi je, ali nekako... gledajte, opet smo se vratili na mesto gde smo zastali da
odmorimo konje pre nego to smo skrenuli sa rimskog puta - onu krpu sam ja bacio, brisao sam
njome balegu sa jednog tovarnog konja."
Morgoza je eksplodirala od besa. "Je li ikada ijedna kraljica morala da se pati sa tolikim
prokletim budalama oko sebe?" vikala je. "Zar moramo da po itavoj Letnjoj Zemlji traimo
najvei grad severno od Londiniuma? Ili emo ii tamo-amo ovim putem itave noi? Ako zbog
magle ne moemo da vidimo svetla Kamelota, moramo da ga ujemo, to je zamak sa vie od
stotinu vitezova, sa poslugom, konjima i stokom, sa patrolama po svim okolnim putevima - to god
ilo ovim putem, svakako se vidi sa osmatranica!"
No, na kraju nije bilo druge do da upale svetiljke i ponovo se upute na jug; sada je Morgoza
lino jahala na elu kolone, kraj Kormaka. Magla i kia priguivali su sve zvuke, ak i odjeke, sve
dok, kroz vlanu izmaglicu, nisu opet naili na onaj ostatak rimskog zida kod koga su se jednom
ve okrenuli. Kormak je poeo da psuje, ali zvuao je i uplaeno.
"Gospo, izvinite. Ne mogu da shvatim..."
"Prokleti bili svi odreda!" vrisnula je Morgoza. "Hoemo li jahati ovim putem tamo i ovamo
itave noi?" Ali i ona je prepoznala zid. Duboko je uzdahnula od besa i razoaranja. "Moda e do
jutra kia stati, pa emo moi da se vratimo svojim tragovima do rimskog puta. Barem emo znati
dokle smo doli!"
"Ako smo igde doli, ako nismo nekako zalutali u vilinsku zemlju", apnula je jedna ena, brzo
se krstei. Morgoza je to doula. "Dosta toga!" rekla je. "Dovoljno je gadno to smo zalutali po kii
i magli, potedite me tih idiotskih gluposti! ta je, to svi stojite? Noas vie ne moemo da jaemo,
pourite i podignite logor ovde, ujutro emo znati ta da radimo..."
Nameravala je da dovede kod sebe Kormaka, makar samo zato da ne bi mislila na strah koji je
poeo da je obuzima... jesu li zaista izili iz stvarnog sveta, nekud u nepoznato? Nije bila sigurna.
Leala je, budna, okruena poslugom, i u sebi ponovo prelazila put kojim su doli. U tami se nije
uo nikakav zvuk, ak ni abe iz movare. Nemogue da se izgubio itav grad Kamelot; a ipak je
nestao u nitavilu. Ili sam se to ja, sa svim vojnicima i sluavkama, izgubila u svetu arolija? Kad
god bi u mislima stigla dotle, poalila bi to je u besu odredila Kormaka da straari; kad bi leao
kraj nje, ne bi imala to udno oseanje da je itav svet nekako iaen... uporno je pokuavala da
zaspi i svaki put bi uhvatila sebe kako, potpuno budna, zuri u tamu.
Kia je tokom noi stala; kada je svanulo, iako je bilo magle, nebo je bilo vedro. Morgoza se
probudila iz nemirnog dremea - sanjala je Morganu, sedu i staru, kako se gleda u ogledalo nalik na
njeno - i izila je iz atora, nadajui se da e pogledati uzbrdo i ugledati Kamelot tamo gde bi i
trebalo da bude, sa irokim prilaznim putem, inae bi znailo da se nalaze na nekakvom zabaenom
putu na mnogo milja od mesta gde su eleli da budu. No, logor je bio u podnoju starog rimskog
zida, za koji je znala da se nalazi na oko milju juno od Kamelota, i dok su se vojnici spremali za
put, podigla je pogled ka bregu na kome bi trebalo da je Kamelot; ali breg je bio zelen, obrstao
travom i bezlian.
Polako su poli putem, blatnjavim i punim tragova od njihovog sinonjeg putovanja. U polju je
paslo stado ovaca, ali kada su vojnici pokuali da razgovaraju sa pastirom, ovaj se sakrio iza zida i
nisu niim mogli da ga izmame.
"I to je Arturov mir?" glasno se upitala Morgoza.
"ini mi se, gospo moja", pokorno je rekao Kormak, "da je ovde u pitanju nekakva arolija - ta
god da je ovo, svakako nije Kamelot."
"Pa ta je onda, za ime Boje?" upitala je Morgoza.
"ta, zaista?" promrmljao je on i nije se vie uputao u razgovor.
Morgoza je ponovo podigla pogled svesna uplaenog jecanja neke ene. Na trenutak joj se
uinilo da uje Vivijenin glas kako govori ono to Morgoza nikada nije poverovala, da je Avalon
nestao u magli, i da onaj ko se uputi tamo, ak i ako je druid ili svetenica, ukoliko ne zna put,
moe da stigne samo na sveteniko ostrvo, Glastonberi...
Vratie se nazad do rimskog puta... ali Morgoza je osetila nagli nalet straha: hoe li ustanoviti da
je i rimski put nestao, da je Lotija nestala, da je ostala sama na svetu sa ovih nekoliko muaraca i
ena? Uzdrhtala je kad se setila nekoliko rei iz Svetog Pisma koje je ula u propovedi Gvenvirinog
kunog svetenika, o kraju sveta... I velim vam, dve e ene mleti ito jedna kraj druge, i jedna e
biti uzeta, a druga e ostati... Je li Kamelot sa svima u njemu uzet u hrianski raj, je li nastupio
kraj sveta, je li samo nekoliko nesrenika poput nje ostalo da luta po opustoenom svetu?
No, nisu mogli beskonano ostati zurei u istu stazu. "Vratiemo se do rimskog puta", rekla
je. Ako je jo tamo, ako uopte ita jo postoji. Dok je gledala maglu kako se die iz movare nalik
na magini dim, uinilo joj se da je svet nestao i da joj je ak i sunce nepoznato. Morgoza nije
spadala u matovite ene; bolje da se pokrenemo i pokuamo da se vratimo, pomislila je, nego da
stojimo u ovoj nezemaljskoj tiini. Kamelot je stvaran, mesto u stvarnom svetu, nije mogao tek tako
da nestane.
Ipak, da smo Lot i ja uspeli u zaveri protiv Artura, moda bi itava zemlja bila ovakva, nema,
pusta i puna strahova...
Zato je sve tako tiho? Kao da na svetu nije bilo drugih zvukova osim konjskog topota, a i on je
zvuao kao kamenje baeno u vodu - priguen i zamirui. Uskoro su stigli do rimskog puta - ili
barem do mesta gde bi put trebalo da bude - kada su uli konjski kas na tvrdom putu; dolazio je
jaha, polako i mirno, iz pravca Glastonberija. Mogli su da kroz maglu razaberu tamnu priliku i
teko natovarenog konja iza njega. Trenutak kasnije jedan vojnik je povikao: "Pogledajte! To je ser
Lanselet od Jezera - Bog vam podario dobro jutro, ser!"
"Pozdrav! Ko to jae?" Zaista, bio je to Lanseletov dobro poznati glas, i kada je priao blie,
svakodnevni zvuk konjskih kopita kao da je oslobodio neto u svetu oko njih. Zvuk se u magli
nadaleko pronosi, a ovo je bio jednostavan zvuk, negde su lajali psi, moda se itav opor gloio
oko hrane posle duge noi, ali to je prekinulo nezemaljsku tiinu obinom, normalnom bukom.
"Ovde je kraljica Lotije", doviknuo je Kormak, i Lanselet je poao napred, zaustavivi konja
pred njom.
"Pa, tetka, nisam se nadao da u te ovde sresti - jesu li Gaven ili Garet moda sa tobom?"
"Nisu", rekla je, "sama idem za Kamelot." Ako takvo mesto uopte postoji, nervozno je
pomislila. Paljivo je gledala Lanseleta u lice dok ju je pozdravljao. Delovao je umorno i ofucano
od puta, odea mu je bila pocepana i ne preterano ista, nosio je ogrta kakav ranije ne bi dao ni
konjuaru. Oh, divni Lanselete, Gvenvir ne bi sada mislila da si tako lep, pa ak ni ja ne bih pruila
ruku da te pozovem u postelju.
A onda se on nasmeio. Jo je lep, uprkos svemu.
"Hoemo li, onda, zajedno dalje, tetka? Jer i ja idem tamo, po vrlo alosnom poslu."
"ula sam da si u potrazi za Gralom. Jesi li ga naao ili nisi uspeo, kad si tako alostan?"
"Nije sueno oveku kao ja da nae najveu Misteriju. Ipak, vodim sa sobom nekog ko je zaista
drao Gral u svojim rukama. Doao sam da javim da je pohod okoan i da je Gral zauvek nestao sa
ovog sveta."
Morgoza je tek tada primetila da tovarna ivotinja nosi, dobro zaklonjeno, ljudsko telo. "Ko...?"
apnula je.
"Galahad", tiho je rekao Lanselet. "Moj sin je naao Gral, i sada znamo da niko ne moe da ga
pogleda i ostane u ivotu. Voleo bih da sam ja bio umesto njega - makar zato to ne bih morao da
nosim kralju strane vesti, da je onaj ko je trebalo da kraljuje posle njega otiao pre nas u svet u
kome e zauvek moi da traga..."
Morgoza se stresla. Sada e zaista biti kao da Artur nikada nije postojao, neemo imati kralja
osim onog nebeskog, koji e vladati preko svetenika to su ve obrlatili Artura... No, ljutito je
odbacila takve misli. Galahad je mrtav. Artur e morati da odabere Gvideona da ga nasledi.
Lanselet je alosno gledao tovarnog konja sa Galahadovim telom. "Da nastavimo?" upitao je.
"Nisam nameravao da noim na putu, ali magla je bila gusta, i plaio sam se da u zalutati. Ve mi
se uinilo da sam u Avalonu!"
"Nismo mogli da naemo Kamelot u magli, ba kao ni Avalon to ne moe da se nae..." poeo
je Kormak, ali Morgoza ga je ljutito prekinula. "Dosta sa tim glupostima", rekla je. "Pogreili smo
put u tami, i pola noi smo jahali tamo-amo! I nama se uri da stignemo do Kamelota, neae."
Nekoliko njenih ljudi poznavalo je Lanseleta i Galahada, i sada su se okupili blizu tela da bi
uputili vitezu rei sauea. Lanselet ih je sasluao, alosnog lica, a onda je prekinuo takav
razgovor.
"Kasnije, prijatelji, kasnije, bie dovoljno vremena za alost. Sam Bog zna da ne urim da
odnesem vest Arturu, ali od odlaganja nee biti olakanja. Hajdemo."
Magla je brzo nestajala kako se sunce uspinjalo na nebu. Poli su putem kojim su Morgoza i
njena pratnja satima jahali u potrazi za Kamelotom, i vrlo su brzo zauli jo jedan zvuk koji je
prekinuo zaaranu tiinu jutra. Bio je to zov trube, jasan i srebrnast u mirnom vazduhu; dopirao je
iz visina Kamelota. A tano pred njom, kraj grupe od etiri jabukova stabla, irok i jasan pod
jutarnjim svetlom, leao je prostrani put koji je izgradila Arturova vojska.

Bilo je sasvim prikladno da prva osoba koju je Morgoza videla na visoravni Kamelota bude njen
sin Garet. Dolazio je da ih zaustavi na velikoj kapiji Kamelota; kada je prepoznao Lanseleta,
pourio je ka njima. Lanselet se bacio sa konja i vrsto zagrlio Gareta.
"Znai, roae, ti si..."
"Da, tako je - Kaj je suvie star i hrom da bi i sada obilazio zidine Kamelota. Ah, dobar je dan
kada si se ti vratio u Kamelot, roae. Ali vidim da nisi naao Galahada, Lanse?"
"Na alost, naao sam ga", tuno je rekao Lanselet, i Garetovo otvoreno lice, i dalje deako
uprkos gustoj bradi, zadobilo je drugaiji izraz kad je ugledao obrise mrtvog oveka pod
pokrivaem.
"Moram odmah odneti ovu vest Arturu. Vodi me njemu, Garete."
Garet je pognuo glavu, poloivi ruku Lanseletu na rame. "Oh, ovo je straan dan za Kamelot.
Jednom sam ve rekao da mi se ini kako je taj Gral delo neastivog, a ne Boga!"
Lanselet je odmahnuo glavom, i Morgozi se uinilo da neto sija kroz njega, kao da mu je telo
prozirno; a iza alosnog osmeha krila se radost. "Ne, dragi moj roae", rekao je, "mora to zauvek
izbiti sebi iz glave. Galahad je dobio ono to mu je namenio Bog i, neka nam je Bog na pomoi, to
nas sve eka. Ali njegovi dani su okonani, i osloboen je ljudske sudbine. Mi nau jo ekamo,
dragi Garete - neka bi nam Bog dao da je doekamo sa toliko hrabrosti kao on."
"Amin", rekao je Garet i prekrstio se, na Morgozino iznenaenje i uas. Tek tada se trgao i
pogledao je.
"Majko, jesi li to ti? Oprosti mi - ti si poslednja osoba koju bih oekivao u Lanseletovom
drutvu." Brzo se sagnuo da joj poljubi ruku. "Hodite, madam, da vas odvedem kod kraljice. Ona
e vas doekati dobrodolicom sa svojim gospama dok Lanselet bude sa kraljem."
Morgoza je dozvolila da je povede, pitajui se zato je uopte dola. U Lotiji je vladala kao
kraljica, sa svim pravima, ali ovde u Kamelotu moi e jedino da sedi meu Gvenvirinim gospama,
i saznae ta se deava samo ako neki od sinova bude smatrao za potrebno da je obavesti.
Obratila se komorniku. "Reci mom sinu Gvideonu - ser Mordredu - da mu je dola majka, i neka
me poseti im bude mogao." No, obuzeta snudenou, pomislila je da se na ovom udnom dvoru
on moda nee potruditi da joj iskae ni onoliko potovanja koliko Garet. I opet joj se uinilo da je
pogreila to je dola u Kamelot.

14.
Gvenvir je godinama smatrala da, kada su vitezovi Okruglog stola okupljeni, Artur pripada
njima, a ne njoj. Nije volela to se time upliu u njen ivot, nije volela da budu u Kamelotu; esto
je mislila da bi, kad Artur ne bi bio okruen dvorom, moda imali sreniji ivot nego ovako, kao
kralj i kraljica u Kamelotu.
Pa ipak, ove godine kada se tragalo za Gralom, poela je da shvata kako je ipak imala sree, jer
bez vitezova Kamelot je bio kao selo puno duhova, a i Artur je bio kao duh, jer se tiho kretao kroz
naputeni zamak.
Nije se moglo rei da nije uivala u Arturovom drutvu sad, kada je najzad pripadao njoj. Tek
sad je poela da shvata koliki je deo njega bio ugraen u legije i izgradnju Kamelota. Bio je
spreman da joj u svako doba bude na usluzi, i vie je vremena provela sa njim nego u svim dugim
godinama ratovanja i mira posle toga. Ali kao da je sa vitezovima otiao i deo njega, kuda god da
su poli, a sa njom je ostao samo deli. Volela je Artura kao oveka jednako kao i kralja, ali sada je
shvatila koliko je on manji bez zauzetosti kraljevanjem kojim se bavio veim delom ivota. I bilo ju
je stid to je to primetila.
Nikada nisu razgovarali o odsutnima. Tokom godine u kojoj se tragalo za Gralom, iveli su tiho
i mirno, iz dana u dan, razgovarali su samo o svakodnevnim sitnicama, o hlebu i mesu, o vou iz
vonjaka i vinu iz podruma, o novom ogrtau ili kopama za cipele. A jednom se on osvrnuo po
praznoj sali Okruglog Stola. "Da li da ga sklopimo do njihovog povratka, ljubavi? ak i u ovoj
ogromnoj sali ima malo mesta, a sada kad je sve prazno..."
"Ne", brzo je rekla, "ne, mili, ostavi ga. Ova velika odaja sagraena je za Okrugli Sto i bez njega
bi bila kao prazna tala. Ostavi ga. Ti, ja i ostali koji smo tu moemo da obedujemo u manjoj sali."
Nasmeio joj se, i znala je da mu je milo to je to rekla.
"A kada se vitezovi vrate iz potrage, moemo opet da napravimo veliku gozbu", rekao je on, ali
potom je zautao, i znala je da se pita koliko e ih se vratiti.
Kaj je bio sa njima, i stari Lukan, i nekolicina vitezova suvie starih ili jo slabih od zadobijenih
rana. I Gvideon - sada se zvao Mordred - koji je stalno bio sa njima, kao odrasli sin; Gvenvir ga je
esto gledala i mislila: Takvog sina sam mogla roditi Lanseletu, i oseala je kako joj itavo telo
obuzima vrelina, ostavljajui je oblivenu znojem, jer seala bi se noi kada ju je sam Artur gurnuo
Lanseletu u naruje. Ti naleti vruine esto su je obuzimali, pa nikada nije znala da li je u sobi
hladno ili toplo, ili to potie odnekud iznutra. Gvideon je prema njoj bio nean i ljubazan, zvao ju
je 'gospo', ili ponekad, stidljivo, 'ujna'; srameljivost sa kojom je koristio porodini izraz grejala joj
je srce, i ba zato joj je postao drag. Liio je i na Lanseleta, samo je bio utljiviji i uzdraniji; kada
bi Lanselet bio spreman na alu ili igru reima, Gvideon bi se nasmeio i izgovorio neto nalik na
udarac ili ubod iglom. Imao je udan smisao za humor, ali morala je da se smeje ak i njegovim
okrutnim alama.
Jedne noi, dok je umanjeno domainstvo sedelo za veerom, Artur mu se obratio: "Dok se
Lanselet ne vrati, neae, voleo bih da ti preuzme njegov poloaj i bude komandant konjice."
Gvideon se nasmejao. "To e stvarno biti laka dunost, ujae i gospodaru moj - u talama je
ostalo tako malo konja. Najbolji su otili sa tvojim vitezovima, i ko zna, moda e ba neki konj
uspeti da nae Gral za kojim svi tragaju!"
"Pssst", rekla je Gvenvir. "Ne sme se sprdati sa njihovim pohodom."
"A zato, ujna? Svetenici stalno ponavljaju kako smo mi ovce na panjaku Gospodnjem, i ako
ovca moe da trai duhovnu utehu - pa, oduvek sam smatrao da je konj mnogo plemenitija ivotinja
od ovce. Zato se ne bi desilo da plemenitija od dve ivotinje uspeno okona potragu? Moda e
neki stari ratni konj, pun oiljaka, stei duhovni mir, kao to kau da e jednog dana lav leati kraj
jagnjeta i nee ni pomisliti da je vreme za uinu."
Artur se nelagodno nasmejao. "Hoe li nam konji biti potrebni za rat? Od planine Badon, Bogu
hvala, u zemlji je vladao mir..."
"Ako ne raunamo Lucijusa", rekao je Gvideon. "Ako sam neto u ivotu nauio, onda je to da
mir ne moe da traje. Divlji severnjaci u zmajolikim brodovima iskrcavaju se na obale, i kada narod
zove Arturove legije da ih zatite, dobijaju samo odgovor da su Arturovi vitezovi otili da trae
duevni mir. I zato ljudi trae pomo od saksonskih kraljeva na jugu. Ali kada se pohod okona,
svakako e se ponovo okrenuti Arturu i Kamelotu - i ini mi se da e ratnih konja nedostajati kada
taj dan doe. Lanselet je toliko zauzet Gralom i drugim velikim delima da nije imao vremena da se
stara o kraljevskim talama."
"Pa, kazao sam ti da bih voleo da preuzme tu dunost", rekao je Artur, i Gvenvir se zaprepastila
kad je shvatila da je to izgovorio gunavim, starakim glasom, bez snage koju je ranije imao. "Kao
kapetan konjice ima ovlaenja da uzima konje u moje ime. Lanselet je radio sa trgovcima
odnekud sa juga, van Britanije..."
"Onda u i ja tako", rekao je Gvideon. "Konji iz panije nemaju premca, ali sada, ujae i ujna,
najbolji konji dolaze iz jo vee udaljenosti. I sami panci kupuju konje iz Afrike, iz jedne
pustinjske zemlje. Ti Saraceni polako pokoravaju paniju - uo sam to od mladog saracenskog
viteza Palomidesa, koji je doputovao ovamo i bio nam neko vreme gost, a potom je poao da trai
pustolovine meu Saksoncima. On nije hrianin, i inilo mu se udno to su svi vitezovi poli u
potragu za Gralom kada u zemlji vlada rat."
"Razgovarao sam sa Palomidesom", rekao je Artur. "Imao je ma od panskog elika, ali izraen
u toj junoj zemlji - rado bih imao jedan takav, mada mislim da nije bolji od Ekskalibura. Nijedan
na ma nema takvu otricu, kao brija. Drago mi je to nikada nisam morao da se borim protiv
takvog maa. Severnjaci imaju velike sekire i buzdovane, ali njihovo oruje ne moe se uporediti
ak ni sa saksonskim."
"Ali su zato vatreniji borci od njih", rekao je Gvideon. "Zahvati ih ludilo bitke, kao nekada
Plemena, i odbacuju ak i titove... Ne, kralju moj, moda smo zaista dugo imali mir, ali kao to
Saraceni polako zauzimaju paniju, tako severnjaci i divlji Irci zauzimaju nau zemlju. Na kraju e
se svakako pokazati da su Saraceni koristili paniji, kao to su Saksonci koristili naoj zemlji..."
"Koristili ovoj zemlji?" Artur je zapanjeno pogledao mladia. "ta to govori, neae?"
"Kada su Rimljani otili odavde, gospodaru Arture, ostali smo izdvojeni na kraju sveta, sami sa
poludivljim Plemenima. Rat sa Saksoncima nas je naterao da se proirimo", odgovorio je on.
"Trgovali smo sa Donjom Britanijom, sa panijom i sa juim zemljama, morali smo da se
cenjkamo za oruje i konje, gradili smo gradove - pa, evo, tvoj Kamelot, ser, to i dokazuje. Da i ne
govorim o kretanju svetenika, koji su sada otili meu Saksonce i uinili da oni vie ne budu
divlja, zabraena plemena koja se klanjaju svojim varvarskim bogovima, nego su postali
civilizovani ljudi sa gradovima i trgovinom, i imaju svoje civilizovane kraljeve koji su sklopili
savez sa tobom. ta je drugo bilo potrebno ovoj zemlji? Sada Saksonci imaju ak i manastire i
uenjake koji piu knjige, i jo mnogo ta... da nije bilo ratova sa Saksoncima, gospodaru Arture,
Uterovo staro kraljevstvo bilo bi zaboravljeno kao onaj Maksimus."
Artura to kao da je zabavljalo. "Ti onda svakako misli da je ovih dvadeset godina mira ugrozilo
Kamelot, i da nam treba novi rat kako bi nas opet izveo u svet? Lako je videti da nisi ratik, mome.
Ja nemam tako romantine poglede na rat!"
Gvideon mu je uzvratio osmehom. "Zato misli da nisam ratnik, gospodaru? Borio sam se u
tvojoj vojsci protiv Lucijusa koji je eleo da bude imperator, i imao sam dovoljno vremena da
steknem miljenje o ratovima i njihovom znaaju. Da nije ratova, bio bi zavoravljen kao i najsitniji
vitez iz Velsa ili Irske - moe li neko danas da nabroji kraljeve Tare?"
"A ti misli da e jednog dana tako biti i sa Kamelotom, deko?"
"Oh, ujae i kralju moj, eli li mudrost druida ili laskanje dvorjana?"
Artur se nasmejao. "Hajde da ujemo lukavi savet jednog Mordreda."
"Dvorjanin bi rekao, gospodaru, da e Arturova vladavina biti veita i da e seanje na njega
uvek postojati u svetu. A druid bi rekao da svi ljudi nestaju, i da e jednog dana, ma koliko mudri i
slavni, ieznuti kao Atlantida, potopljena pod talasima. Samo Bogovi traju."
"A ta bi rekao moj neak i prijatelj?"
"Tvoj neak", naglasio je tu re taman dovoljno da Gvenvir oseti kako je znaila tvoj sin, "rekao
bi, gospodaru i ujae moj, da mi svi ivimo za danas, a ne za ono to bi istorija mislila o nama kroz
hiljadu godina. I zato bi ti tvoj neak savetovao da tvoje tale treba opet da izgledaju kao u stara
vremena, kada su Arturovi konji i ratnici bili dobro poznati. Niko ne bi smeo da kae kako je kralj
ostario i kako, dok su mu vitezovi odsutni, ne ini nita da odri konje i vojnike u dobroj formi."
Artur ga je prijatejski potapao po ramenu. "Neka bude tako, dragi mome. Verujem tvojoj
proceni. Poalji u paniju, ili Afriku ako eli, po konje koji e najbolje odgovarati ugledu
Arturovih legija, i postaraj se za obuku."
"Za to u morati da potraim Saksonce", rekao je Gvideon, "a Saksonci vrlo malo znaju o naim
tajnama borbe u sedlu - uvek si govorio da ne treba da saznaju. Je li tvoja volja da Saksonci, koji su
nam sada saveznici, naue nae ratnike vetine?"
Artur je delovao uznemireno. "Bojim se da i to moram da prepustim tvojim rukama."
"Pokuau da uinim najbolje", rekao je Gvideon. "A sada, gospodaru, predugo smo sedeli
zadubljeni u ovaj razgovor i umorili smo gospe - oprostite mi, madam", dodao je, naklonivi se
Gvenviri uz onaj obezoruavajui osmeh. "Jesmo li za malo muzike? Gospa Ninijan bi, siguran
sam, vrlo rado donela harfu da vam peva, gospodaru i kralju moj."
"Uvek bih rado sluao muziku svoje roake", ozbiljno je rekao Artur, "ukoliko to prija mojoj
gospi."
Gvenvir je klimnula glavom Ninijani, koja je donela harfu i sela kraj njih, pevajui; Gvenvir ju
je sluala sa zadovoljstvom - Ninijan je divno svirala, i glas joj je bio umilan, mada ne tako ist ni
snaan kao Morganin. Primetila je da Gvideon neprekidno posmatra Talesinovu ker. Kako to da
na ovom dvoru uvek mora da bude neka devojka Gospe od Jezera?To ju je brinulo, mada joj se
Gvideon inio dobar hrianin koliko i svi ostali na dvoru, redovno je iao na nedeljnu misu, ba
kao i Ninijan. Dodue, nije mogla da se seti kako je Ninijan postala njena dvorska dama, znala je
jedino da ju je Gvideon doveo na dvor i zamolio kraljicu da joj prui gostoprimstvo kao Arturovoj
roaci i Talesinovoj keri. Gvenvir se Talesina seala samo po lepom, i rado je doekala njegovu
ker, ali sada joj se inilo da je Ninijan na neki nain, uopte se ne istiui, zauzela mesto prve
meu gospama. Artur ju je uvek voleo i pozivao je da peva, a Gvenvir ih je ponekad gledala i pitala
se da li je on smatra samo za roaku.
Ne, sigurno ne. Ako Ninijan ima ljubavnika na dvoru, to je najverovatnije Gvideon. Videla je
kako je on gleda... ali srce ju je ipak bolelo; ova ena je lepa, lepa kao ona nekada, a sada je ona
ena u godinama, kosa joj gubi boju, obrazi su joj bledi, telo joj je omlitavilo... Kada je Ninijan
spustila harfu i povukla se, Gvenvir se namrtila to je Artur prati pogledom iz sale.
"Izgleda mi umorno, eno moja, ta te mui?" upita je on poto je Ninijan otila.
"Gvideon je rekao da smo stari..."
"Draga eno moja, ja sedim na prestolu Bitanije ve trideset jednu godinu, i ti sa mnom. Zar
misli da bi iko u naem kraljevstvu mogao da nas smatra mladim? Veina naih podanika nije se
ni rodila kada sam ja doao na presto. Mada, zaista, mila moja, ne znam kako uspeva da izgleda
tako mladoliko."
"Ma hajde, muu moj, nisam traila komplimente", nestrpljivo je odvratila.
"Trebalo bi da si polaskana, moja Gven, to Gvideon ne troi rei na prazno laskanje ostarelom
kralju i to me ne tei laima. Govori iskreno i cenim ga zbog toga. Voleo bih..."
"Znam ta bi ti voleo", ljutito ga je prekinula. "eleo bi da moe javno da ga prizna za sina, pa
da presto nasledi on, a ne Galahad."
Artur je pocrveneo. "Gvenvir, zar moramo uvek da budemo tako otri jedno prema drugom kad
govorimo o tome? Svetenici ga ne bi priznali za kralja, i tu je taka."
"Ne mogu da zaboravim iji je on sin..."
"Ja ne mogu da zaboravim da je moj sin", neno je rekao Artur.
"Ne verujem Morgani, i ti si video kako je ona..."
Njegovo lice se skamenilo i znala je da nee hteti da govori o tome. "Gvenvir, moj sin je
usvojen i odrastao na dvoru kraljice Lotije, a njeni sinovi su temeljac i oslonac itavog mog
krljevstva. ta bih radio da nije Gareta i Gavena? A sada izgleda da e Gvideon biti kao i oni,
najmiliji i najbolji prijatelj i vitez. Neu da mislim nita loe o Gvideonu zato to je ostao sa mnom
kada su me svi drugi vitezovi napustii i poli u potragu."
Gvenvir nije elela svau. Brzo ga je uhvatila za ruku. "Veruj mi, gospodaru moj, volim te vie
od svega na svetu."
"Verujem ti, ljubavi", odgovorio je. "Saksonci imaju izreku - blagosloven je onaj ko ima dobrog
prijatelja, dobru enu i dobar ma. A ja imam sve to, moja Gvenvir."
"Oh, Saksonci", nasmejala se ona. "Koliko godina si se borio protiv njih, a sada pominje
njihove mudre izreke..."
"Pa, emu bi korisitli ratovi - to ree Gvideon - kada ne bismo uili i od neprijatelja? Jo davno
je neko - mislim Gaven - rekao neto o Saksoncima i uenim ljudima u njihovim manastirima.
Rekao je da je to kao ena koja je silovana, a zatim, kada napadai odu, rodi dobrog sina - je li
bolje doiveti samo zlo, ili, kada je zlo poinjeno i ne moe se popraviti, izvui iz njega i neto
dobro?"
Gvenvir se namrrtila. "Mislim da samo mukarac moe tako da se ali!"
"Ne, nisam hteo da otvaram stare rane, mila moja", pobunio se on, "ali meni i Morgani zlo je
naneseno pre mnogo godina." Primetila je da je bar ovaj put izgovorio sestrino ime bez onog gra
na licu. "Zar bi bilo bolje da nikakvo dobro nije proisteklo iz greha koji sam poinio sa Morganom
- jer ti tvrdi da je to bio greh - ili bi trebalo da mi je drago to mi je, poto je greh ve poinjen i ne
moe se izbrisati, Bog podario sina zauzvrat? Morgana i ja nismo se rastali kao prijatelji, i ne znam
gde je ona i ta joj se desilo, niti verujem da u je ikada vie videti na ovom svetu. Ali njen sin mi
je oslonac prestola. Zar da mu ne verujem zbog majke koja ga je rodila?"
Gvenvir bi najradije rekla: Ne verujem mu zato to je uio u Avalonu, ali nije htela da se
raspravlja, pa je outala. Tek kad su stigli do njenih vrata, Artur ju je uhvatio za ruku. "eli li da ti
se pridruim noas, gospo?" Oborila je pogled. "Ne - ne, umorna sam." Pokuala je da ne primeti
olakanje u njegovim oima. Upitala se da li Ninijan ili neka druga deli njegovu postelju u
poslednje vreme; nee se poniziti da ispituje njegovog komornika. Ako ve nisam ja, zato bih se
brinula ko je?

Godina je proticala i dola je mrana zima, pa za njom prolee. Jednog dana Gvenvir se
naljutila. "Volela bih da se ta potraga zavri i da se vitezovi vrate, sa Gralom ili bez njega!"
"Pssst, mila, zakleli su se", rekao je Artur, ali to popodne je putem za Kamelot zaista proao
jedan vitez, i kad se pribliio, prepoznali su Gavena.
"Jesi li to ti, roae?" Artur ga je zagrlio i poljubio u oba obraza. "Nisam se nadao da u te
videti pre isteka godine dana - zar se nisi zakleo da e toliko tragati za Gralom?"
"Jesam", odgovorio je Gaven, "i nisam pogazio zavet, gospodaru; tvoj svetenik ne mora da me
gleda kao krivokletnika. Jer Gral sam poslednji put video upravo u ovom dvorcu, Arture, i sasvim
je verovatno da u ga ponovo videti ba u ovom kraju sveta. Jahao sam gore i dole, tamo i ovamo, i
nisam uo ni rei o njemu, i jednog dana mi je sinulo da bih mogao da ga traim i tamo gde je ve
jednom bio, u Kamelotu, i u prisustvu mog kralja, makar morao da ga traim svake nedelje, na misi
i nigde drugde."
Artur se nasmeio i zagrlio ga, i Gvenvir je primetila da su mu oi vlane. "Hodi, roae",
jednostavno je rekao. "Dobro doao kui."
Nekoliko dana kasnije i Garet se vratio kui. "Imao sam viziju, i mislim da je dola od Boga",
rekao je dok su sedeli za veerom u velikoj sali. "Sanjao sam da vidim Gral pred sobom, otkriven i
divan, a onda mi se iz svetlosti oko Grala obratio glas i rekao: 'Garete, vitee Arturov, ovo je sve
to e od Grala videti u ovom ivotu. Zato dalje da trai vizije i senke, kada si potreban svom
kralju u Kamelotu? Bogu moe sluiti kada dospe u raj, ali dok ivi tu na zemlji, vrati se u
Kamelot i slui svog kralja.' A kada sam se probudio, setio sam se da je ak i Hrist rekao da treba
dati Cezaru ono to je Cezarovo, pa sam smesta poao kui, i uz put sam se sreo sa Lanseletom, i
rekao sam mu da uini isto."
"Znai, misli da si zaista naao Gral?" upitao je Gvideon.
Garet se nasmejao. "Moda je Gral samo san. A kada sam ga sanjao, naredio mi je da vrim
dunost prema svom gospodaru i kralju."
"Prema tome, uskoro moemo oekivati da nam se pridrui i Lanselet?"
"Nadam se da e mu srce naloiti da doe", rekao je Gaven, "jer nam je zaista potreban. Ali
uskoro dolazi Uskrs, i tada se moemo nadati da e se svi vratiti."
Kasnije je Garet zamolio Gvideona da donese svoju harfu i da im peva. "Nisam sluao ak ni
onu grubu muziku kakva se uje na saksonskim dvorovima, a ti koji si ostao ovde kod kue
svakako si imao vremena da usavri svoje pesme, Gvideone."
Gvenvir se ne bi zaudila da je Gvideon ustupio mesto Ninijan, ali ipak je ustao i doneo harfu
koju je Gvenvir poznala.
"Nije li to Morganina harfa?"
"Jeste. Ostavila ju je u Kamelotu kada je otila odavde, i ako je eli nazad, neka poalje po nju
ili neka doe da je uzme. A do tog dana svakako pripada meni i ne verujem da bi mi zamerila zbog
toga jer nije mi ostavila nita drugo."
"Osim tvog ivota", rekao je Artur tonom blagog prebacivanja, a Gvideon mu je uzvrtio
pogledom tako punim gorine da se Gvenvir ozbiljno uznemirila. Glas mu je bio strano grub, ali
nije se mogao uti ni na metar od njih. "Treba li da joj budem zahvalan zbog toga, gospodaru i
kralju moj?" Pre nego to je Artur stigao da odgovori, poloio je prste na strune i poeo da svira.
Pesma koju je zapevao zaprepastila je Gvenvir.
Pevao je baladu o Kralju Ribara, koji obitava u zamku usred ogromne pustare; kako je kralj
stario i njegove moi ilele, tako je i zemlja slabila i nije davala ploda, sve dok neki mladi nije
doao i milostivo zadao udarac od koga se zemlja natopila krvlju starog kralja. Tada se zemja opet
podmladila sa novim kraljem, u cvetu mladosti.
"Tako kae?" nelagodno se promekoljio Artur. "Zemlja kojom vlada stari kralj je jalova
zemlja?"
"Nije tako, gospodaru. ta bismo radili bez mudrosti tvojih mnogih godina? No, u davna
vremena u Plemenima je bilo upravo tako, tamo traje samo Boginja, a kralj vlada dok to njoj
odgovara. A kada Kralj Jelen ostari, dolazi novi iz krda da ga obori... ali ovo je hrianski dvor, i
mi ne gajimo takve paganske obiaje, kralju moj. Mislim da je ova balada o Kralju Ribara sam
simbol trave koja, kako kae i Sveto Pismo, lii na ljudsko telo, traje samo jedno leto, a kralj
pustare je simbol sveta koji svake godine umire sa travom i oivljava u prolee, kao u svim
verama... ak i Hrist umire svake godine na krstu i vraa se na Uskrs, uvek nov..." Vratio se harfi i
tiho zapevao:

Svi dani oveka su kao list koji je pao i kao trava koja vene.
I ti e biti zaboravljen, kao cvet u travi, kao vino proliveno po zemlji.
A ipak, kada se vrati prolee, zemlja pupi i pupoljci znae ivot koji se ponovo vraa...

"Je li to Sveto Pismo, Gvideone?" upitala je Gvenvir. "Moda neki psalm?"
Gvideon je odmahnuo glavom. "To je drevna himna druida, a ima ih i koji govore da je starija
ak i od njih, da je moda stigla iz onih zemalja koje sada lee pod morem. Ali svaka vera ima
sline pesme. Moda su zaista sve vere Jedna..."
"Jesi li ti hrianin, mome?" tiho je upitao Artur.
Gvideon u prvi mah nije odgovorio. "Odgajen sam kao druid", konano je rekao, "i neu da
prekrim zavete koje sam poloio. Nisam ja Kevin, kralju moj. Ali ti ne zna kakve sam sve zavete
dao." Tiho je ustao i udaljio se iz sale. Artur je zurio za njim i nije mu prebacio ak ni zbog
nedostatka utivosti, ali Gaven se namrtio.
"Hoe li ga pustiti da ode tek tako, gospodaru?"
"Oh, neka ga, neka ga", rekao je Artur. "Svi smo ovde roaci, i ne elim da se prema meni svi
uvek ponaaju kao da sedim na prestolu! On dobro zna da mi je sin, ba kao i svi vi ovde! Treba li
uvek da bude dvorjanin?"
Ali i Garet se mrtio. "Svim srcem elim da se Galahad vrati. Neka bi mu Bog podario viziju
kao meni, jer ovde ti je potrebniji od mene, Arture, i ako ne doe brzo, poi u sam da ga traim."

Ostalo je jo samo nekoliko dana do Duhova kada je Lanselet konano stigao kui.
Primetili su kolonu kako dolazi - mukarce, ene, tovarne konje - i Garet je sa kapije pozvao sve
da ih pozdrave, ali Gvenvir je, stojei kraj Artura, obratila vrlo malo pnje na kraljicu Morgozu,
osim da se upita zato je kraljica Lotije uopte dola. Lanselet je kleknuo pred Artura sa svojim
alosnim vestima, i Gvenvir je osetila isti bol kao to ga je on nosio u oima... uvek, uvek je bilo
ovako, ono to bi bilo iver u njegovom srcu bilo je kao udarac bia po njenom. Artur se sagnuo,
podigao Lanseleta na noge i zagrlio ga, a i njemu su oi bile pune suza.
"Izgubio sam sina, koliko i ti, dragi prijatelju. Svima e nam bolno nedostajati." Gvenvir vie
nije mogla da izdri i prila je da pred svima prui ruku Lanseletu i progovori drhtavim glasom:
"eznula sam da nam se vrati, Lanselete, ali ao mi je to si morao da doe sa tako tunim
vestima."
Artur se tiho obratio vojnicima. "Odnesite ga u kapelu gde je proglaen za viteza. Neka poiva
tamo, a sutra e biti sahranjen kako prilii mom sinu i nasledniku." Kada se okrenuo, malo se
zateturao, i Gvideon mu je priskoio da ga pridri.
Gvenvir vie nije esto plakala, ali oseala je da e se rasplakati od Lanseletovog lica, tako
ojaenog i izmodenog. ta li mu se deavalo za tih godinu dana dok je traio Gral? Duga bolest,
dug post, umor, rane? Nikada ga nije videla tako jadnog, ak ni kada je doao da joj ispria kako se
oenio Elenom. Pogledala je Artura oslonjenog o Gvideona i uzdahnula. Lanselet ju je stegao za
ruku. "Sad mi je ak i drago to je Artur upoznao svog sina i to ga voli. To e mu umanjiti tugu."
Gvenviur je odmahnula glavom, ne elei da razmilja o znaaju ovog dogaaja za Gvideona i
Artura. Morganin sin! Morganin sin kao Arturov naslednik - ne, sada se to vie ne moe spreiti!
Garet je priao i naklonio se pred njom. "Madam, moja majka je ovde..." i Gvenvir se setila da
ne sme da ostane meu mukarcima, da joj je mesto meu gospama, da ne sme da izgovori re
utehe ni Arturu ni Lanseletu. "Drago mi je to si dola, kraljice Morgoza", hladno je rekla. Treba li
i to da ispovedim kao greh, upitala se. Upravo sam slagala jednu kraljicu. Da li bi bilo pobonije
da sam rekla: 'Doekujem te kao to mi dunost nalae, ali nije mi drago to si dola, vie bih
volela da si ostala u Lotiji ili i u paklu to se mene tie!' Primetila je da je Ninijan ostala uz Artura,
tako da je Artur bio izmeu nje i Gvideona, i namrtila se.
"Gospo Ninijan", hladno je rekla, "mislim da ene sada treba da se povuku. Nai gostinsku sobu
za kraljicu Lotije i postaraj se da sve bude spremno za nju."
Gvideon kao da se naljutio, ali nije imao ta da kae, i dok je sa svojim gospama naputala
dvorite, Gvenvir je pomislila da ima i nekih prednosti kad si kraljica.

itavog tog dana vitezovi Okruglog Stola pojavljivali su se na Arturovom dvoru, i Gvenvir je
bila obuzeta pripremama za sutranju gozbu, posle sahrane. Na Duhove e se sastati svi Arturovi
vitezovi koji su se vratili iz pohoda. Prepoznala je mnoga lica, ali znala je da se neki nee nikada
vratiti: Persival, Bors i Lamorak - malo nenije je pogledala Morgozu, jer znala je da ova iskreno
ali za Lamorakom. Gvenvir je smatrala da je postarija kraljica napravila od sebe budalu sa tim
mladiem, ali tuga je tuga, i kada je na misi pred Galahadovu sahranu svetenik govorio o svima
koji su pali tokom pohoda, primetila je da Morgoza krije suze pod velom, a kasnije joj je lice bilo
crveno i oi nadule.
Lanselet je prethodnu no bdeo u kapeli, kraj sinovljevog tela, pa nisu mogli da nasamo
razgovaraju. Sada, posle mise, pozvala ga je da sedi za veerom kraj nje i Artura, i kada mu je
napunila pehar, ponadala se da e se on napiti i time ublaiti tugu. alostilo ju je njegovo izborano
lice, toliko uniteno bolom, a jo vie njegovi uvojci, sada potpuno sedi. A ona, koja ga toliko voli,
ak ne moe ni da ga zagrli ni da zaplae sa njim pred svima. Godinama joj je nanosilo bol to to ne
moe da se ponaa prema njemu onako kako eli, nego mora da se ponaa kao obina roaka. A
sada joj je to bilo stranije nego ikada, ali on je nije ak ni pogledao.
Artur je, stojei, podigao pehar na one vitezove koji se nikada nee vratiti iz potrage. "Ovde,
pred svima vama, kunem se da njihove ene i deca, sve dok sam iv i dok Kamelot stoji, nee
osetiti nedostatak bilo ega", rekao je. "Delim vau tugu. Naslednik mog prestola poginuo je u
potrazi za Gralom." Okrenuo se i pruio ruku Gvideonu, koji mu je polako priao. Izgledao je mlai
nego to jeste, obuen u jednostavnu belu tuniku i sa tankom, zlatnom trakom u crnoj kosi.
Artur je nastavio. "Kralj ne moe, kao drugi ljudi, da se prepusti dugom oplakivanju, prijatelji.
Upravo sam vas zamolio da sa monom oplakujete izgubljenog neaka i usvojeng sina, koji sada
vie nikada nee vladati uz mene. Ali iako je alost sasvim svea, molim vas da prihvatite
Gvideona - ser Mordreda - sina moje jedine sestre, Morgane od Avalona, kao mog naslednika.
Gvideon je mlad, ali postao mi je mudar savetnik." Podigao je pehar i otpio. "Pijem u tvoje
zdravlje, sine, i za tvoju vladavinu kada se moja okona."
Gvideon je kleknuo pred Artura. "Neka bi dugo, dugo vladao, oe." Gvenviri se inilo da se on
to bori sa suzama, i jo ga je vie zavolela. Vitezovi su ispili zdravicu, a potom su, predvoeni
Garetom, poeli da kliu.
Samo je Gvenvir utala. Znala je da do ovog mora doi, ali nije oekivala da se desi na samoj
Galahadovoj sahrani! apatom se obratila Lanseletu. "Volela bih da je malo saekao! Volela bih da
je razgovarao sa svojim savetnicima!"
"Zar nisi znala kakva mu je namera?" upitao je Lanselet. Pruio je ruku i blago je stegao za
prste, mazei je. Sopstveni prsti inili su joj se mravi i koati, ne vie onako mladi i meki kao
nekada; bilo ju je sramota i najradije bi povukla ruku, ali on je nije putao. "Artur nije smeo da ti
priredi ovako neto bez upozorenja", rekao je, mazei je i dalje.
"Sam Bog zna da nemam prava da se alim, jer nisam mu podarila sina, pa mu je ostao samo
Morganin..."
"Svejedno, trebalo je da te upozori", rekao je Lanselet. Ovo je bilo prvi put da je on ikada,
makar i na trenutak, kritikovao Artura zbog neega. Polako je prineo njenu ruku usnama, a onda je
pustio kad im se pribliio Artur sa Gvideonom. Sluge su unosile tanjire pune vrelog mesa, voa i
sveeg hleba, i na svakih nekoliko koraka du stola postavljali slatkie. Gvenvir je pustila da joj
sluga stavi u tanjir i meso i voe, ali jedva da je ita pojela. Osmehnula se kad je primetila da je sto
tako postavljen da ona deli posuavnik sa Lanseletom, kao i toliko puta na gozbama za Duhove;
Ninijan, koja je sedela pored Artura, delila je jelo sa njim. Jednom ju je oslovio sa 'keri', to je
Gvenviri malo razvejalo sumnje - moda ju je ve prihvatio kao sinovljevu buduu enu. Zaudo,
Lanselet kao da joj je itao misli.
"Hoe li sledea sveanost na dvoru biti venanje? Rekao bih da je srodstvo suvie blisko..."
"Da li bi u Avalonu to bilo vano?" upitala je Gvenvir grublje nego to je nameravala; stari bol
je jo bio tu.
Lanselet je slegnuo ramenima. "Ne znam - u Avalonu sam kao deak sluao o nekoj zemlji,
daleko na jugu, gde su se pripadnici kraljevske porodice uvek enili roenim sestrama kako se
kraljevska krv ne bi meala sa obinom, i ta dinastija je trajala hiljadama godina."
"Pagani", rekla je Gvenvir. "Oni ne znaju za Boga i ne znaju da je to greh..."
No, izgledalo je da Gvideon nimalo ne pati zbog greha svojih roditelja; zato bi on, Talesinov
unuk - ne, praunuk - oklevao da se oeni Talesinovom erkom?
Bog e kazniti Kamelot zbog tog greha, iznenada je pomislila. Zbog Arturovog greha, i mojeg...
i Lanseletovog...
ula je iza lea kako Artur razgovara sa Gvideonom. "Jednom si rekao da Galahad ne izgleda
kao neko ko e doekati krunisanje."
"A svakako se sea, oe i gospodaru moj", tiho je rekao Gvideon, "da sam ti se zakleo da neu
imati udela u njegovoj smrti, nego da e on umreti asno za krst koji potuje, i tako je i bilo."
"ta si jo predvideo, sine?"
"Ne pitaj me, gospodaru Arture. Bogovi su milostivi kada kau da niko ne sme da zna kako e
zavriti. ak i kad bih znao - a ne tvrdim da znam - ne bih ti rekao."
Moda nas je Bog dovoljno kaznio za nae grehe, pomislila je Gvenvir, uzdrhtavi, kada nam je
poslao ovog Mordreda... ali kada je pogledala mladia, pokolebala se. Kako sme tako da misli o
mladiu koji je Arturu zaista kao sin? Nije on kriv zbog naina na koji je zaet!
Obratila se Lanseletu. "Artur nije smeo to da uini dok se Galahad jo nije ni ohladio u grobu!"
"Nije tako, gospo moja. Artur dobro poznaje dunosti jednog kralja. Zar misli da Galahadu,
tamo kuda je otiao, ita znai ko e sedeti na prestolu koji on nikada nije eleo? Bolje bi bilo da
sam sina dao u svetenike, Gvenvir."
Gledala je Lanseleta, zamiljenog, hiljadama milja daleko od nje, povuenog u sebe, gde nikada
nee moi da ga sledi, i pokuala je da ga dosegne najbolje to je umela. "Znai, nisi uspeo da
nae Gral?"
Primetila je da se polako vraa iz daljine. "Doao sam - blie nego to ijedan grnik moe da
stigne i ostane iv. Ali preiveo sam, kako bih rekao Arturovim vitezovima da je Gral zauvek
otiao sa ovog sveta." Opet je zautao, a onda je nastavio iz velike daljine. "Poao bih za njim i van
sveta, ali nisam imao mogunost izbora."
Znai, nisi eleo da se vrati na dvor, mene radi, pomislila je Gvenvir. Bilo joj je sasvim jasno
da Lanselet lii na Artura vie nego to je ikada pomislila, i da za njih dvojicu nikada nije bila nita
drugo do razonoda izmeu ratova i pohoda; da mukarci vode stvarni ivot u svetu u kome ljubav
ne znai nita. Posvetio je itav ivot ratovanju uz Artura, a sada, kada nije bilo ratova, predao se
velikoj Misteriji. Gral se postavio izmeu njih, kao nekada Artur, i kao Lanseletova ast.
Sada se Lanselet okrenuo Bogu, i svakako smatra da ga je ona navela na teak greh. Bol je bio
nepodnoljiv. itavog ivota je imala samo to i nije mogla da se uzdri; uhvatila ga je za ruku.
"eznula sam za tobom", apnula je i zaprepastila se od enje u sopstvenom glasu. Mislie da
nisam nita bolja od Morgoze, da mu se naturam... On joj je uzvratio stisak ruke. "I ti si meni
nedostajala, Gven", tiho je rekao, i kao da moe da joj ita iz srca, dodao: "Sa Gralom ili bez njega,
voljena, nita me ne bi vratilo na ovaj dvor da nisam mislio na tebe. Najradije bih ostao tamo,
proveo bih ostatak ivota u molitvama da ponovo vidim Misteriju koja je ostala skrivena od mog
pogleda. Ali ja sam samo ovek, voljena..."
Shvatila je ta je hteo da kae i vre ga stegla za ruku. "Da poaljem moje gospe nekuda?"
On je malo klevao, i Gvenvir je osetila stari uas... kako se usudila da bude tako otvorena, da
tako odbaci ensku ednost?... Ovaj trenutak joj je uvek bio straan kao smrt. A onda ju je on jo
vre stegao za prste. "Da, ljubavi", rekao je.

Dok ga je ekala, sama u tami, gorko se pitala da li je njegovo 'da' isto kao Arturovo, ponuda
koja se povremeno ini iz saaljenja ili u elji da joj ne povredi ponos. Sada kada vie nije bilo
nikakve nade da e roditi Arturu dete, makar u poznim godinama, on bi prestao da dolazi kod nje,
ali bio je suvie dobar i nije eleo da njenim gospama prui povoda da joj se smeju iza lea. Ipak,
srce ju je bolelo svaki put kad bi videla olakanje na Arturovom licu kada bi odbila njegov predlog;
ponekad bi ga pozvala unutra, pa bi samo priali ili leali zagrljeni, i Gvenviri je prijalo da je on
mazi i tei, ali nije traila nita vie. Sada se pitala da li Artur smatra da joj njegovi zagrljaji ne bi
prijali, pa ih je zato retko nudio, ili je zaista vie nije eleo. Pitala se i da li ju je ikada eleo, ili joj
je uvek dolazio zato to mu je ena koju je primio, pa mu je dunost da joj napravi decu.
Svi mukarci su hvalili moju lepotu i eleli su me, svi osim mua koga sam dobila. A sada moda
ak i Lanselet dolazi kod nje zato to je suvie ljubazan da bi je odbio. Postala je grozniava, i
uinilo joj se da joj je, uprkos lakoj spavaici, itavo telo obliveno znojem. Ustala je i umila se
hladnom vodom iz posude kraj postelje, sa gaenjem dodirujui mlitave grudi. Oh, stara sam,
zgadie mu se to ga ovo runo, staro telo jo eli kao da sam mlada i lepa...
A onda je iza lea ula njegove korake; kad ju je zagrlio, zaboravila je sve strahove. No, poto je
otiao, ostala je budna.
Nije trebalo da rizikujem. U stara vremena bilo je drugaije; sada je ovo hrianski dvor i
biskupove oi su uvek upravljene u mene.
Ali nemam nita drugo... i odjednom joj je sinulo: a nema ni Lanselet... Sin mu je mrtav, i ena,
a stara bliskost sa Arturom je nestala.
Kad bih bila kao Morgana, kojoj ne treba ljubav mukarca da bi se oseala iva i stvarna... No,
Gvenvir je ipak oseala da, mada njoj ovo nije bilo potrebno, Lanseletu jeste; bez nje bi bio
potpuno sam. Doao je na dvor zato to mu je bila potrebna, barem koliko i on njoj.
I tako, mada je to bio greh, inilo joj se da je mnogo grenije ostaviti Lanseleta bez utehe.
ak i ako oboje budemo prokleti zbog toga, mislila je, nikada ga neu odbiti. Bog je Bog
ljubavi, mislila je; kako bi mogao da je osudi zbog jedinog u ivotu to je imala od ljubavi? A ako
ipak to uini, pomislila je, uasnuta sopstvenim svetogrem, on nije Bog koga je oduvek potovala,
i ba je briga ta on misli!

15.
Tog leta ponovo je izbio rat; severnjaci su napali zapadne obale, i Arturova legija pola je u
bitku, ovog puta zajedno sa Saksoncima sa juga, koje je predvodio Ceardig. Kraljica Morgoza
ostala je u Kamelotu; nije bilo bezbedno da se sama uputi u Lotiju, a nisu mogli da odvoje nikoga
da je prati.
Vratili su se krajem leta. Morgoza je bila u enskoj sali sa Gvevir i njenim gospama kada su uli
trube sa bedema.
"To se Artur vraa!" Gvenvir je smesta ustala. Sve ene su spustile preslice i okupile se oko nje.
"Kako zna?"
Gvenvir se nasmejala. "Glasnik mi je doneo vest jo sino", rekla je. "Zar mislite da sam u ovim
godinama poela da se bavim arobnjatvom?" Pogledala je uzbuene devojke - Morgozi se inilo
da su sve Gvenvirine gospe devojice, od etrnast ili petnaest godina, koje jedva ekaju izgovor da
napuste predenje; Gvenvir ih je dobroudno pogledala. "Da odemo i pogledamo ih sa bedema?"
Kikoui se i brbljajui, devojke su otrale u grupicama po dve i tri, ostavljajui preslice po
podu. Gvenvir je, smeei se, pozvala sluavku da uredi odaju, a onda je sa Morgozom, polako,
pola na bedem odakle se otvarao pogled na iroki prilazni put.
"Gledaj, eno kralja..."
"A kraj njega je ser Mordred..."
"A eno gospodara Lanseleta - oh, gledajte, ima zavoj oko glave, a ruka mu je u marami!"
"Da vidim", rekla je Gvenvir i odgurnula zabezeknute devojke. Morgoza je prepoznala
Gvideona, jahao je uz samog Artura; izgleda da nije bio ranjen, i uzdahnula je od olakanja. Meu
vojnicima je videla i Kormaka - poao je u rat sa ostalom vojskom, i izgleda da je i on ostao
nepovreen. Gareta je bilo lako uoiti - bio je najvii u itavoj druini, a plava kosa blistala mu je
kao oreol. I Gaven je bio tu, uvek tik iza Artura, uspravan u sedlu, ali kada su se pribliili, videla je
da na licu ima ogromnu modricu, i da su mu usta otekla kao da mu je izbijen koji zub.
"Gedajte kako je lep ser Mordred", reka je jedna devojka. "ula sam kraljicu da kae kako
izgleda isto kao Lanselet kad je bio mlad." Zakikotala se i munula drugaricu. Sve su se okupile i
poele da apuu, i Morgoza ih je posmatrala sa uzdahom. Tako su mlade, tako lepe, sa mekom
kosom upletenom na razne naine, smeom, riom ili zlatnom, sa obrazima mekim kao latice i
glatkim kao u dece, tako su vitke, tako belih i mekih ruku - iznenada je osetila nalet ljubomore;
nekada je bila lepa od svih njih. A one se sada gurkaju i apuu o ovom ili onom vitezu.
"Gledajte, svi saksonski vitezovi nose bradu - zato ele da izgledaju dlakavi kao psi?"
"Moja majka kae", rekla je jedna devojka - ker jednog saksonskog plemia, imala je neko
varvarsko ime koje Morgoza nije mogla ni da izgovori, Alfre ili neto slino - "da je poljubiti
mukarca bez brade isto kao da poljubi drugu devojku ili mlaeg brata!"
"Ser Mordred je obrijan, a on uopte ne lii na devojku", rekla je druga i okrenula se Ninijan,
koja je utke stajala u grupi. "Zar ne, gospo Ninijan?"
Ninijan se tiho nasmejala. "Meni svi bradati mukarci izgledaju stari - kada sam bila mala, samo
su moj otac i najstariji druidi nosili brade."
"Sada ak i biskup Patricije nosi bradu", rekla je jedna devojka. "ula sam ga da kae kako su u
paganska vremena ljudi nagrivali lice brijanjem i da mukarac treba da nosi bradu koju mu je Bog
podario. Moda i Saksonci misle tako."
"To je samo nova moda", rekla je Morgoza. "Moda se menja - kada sam ja bila mlada, i hriani
i pagani brijali su bradu, a sada se moda promenila - mislim da to nema nikakve veze sa verom. Ne
sumnjam da e i Gvideon jednog dana nositi bradu - hoe li ga onda manje ceniti, Ninijan?"
Mlada ena se nasmejala. "Neu, roako. On je isti, bilo da je bradat ili obrijan. Oh, gledajte,
eno kralja Ceardiga sa svojima - hoe li svi biti gosti u Kamelotu? Madam, da odem i kaem
slugama?"
"Molim te, mila", rekla je Gvenvir, i Ninijan je pola ka sali. Devojke su se gurkale da dobiju
bolji pogled, a Gvenvir ih je strogo pogledala. "Hajde, hajde - svi se vraamo da predemo. Nije
lepo tako piljiti u mladie. Zar nijedna od vas nema pametnijeg posla nego da tako brblja o
mukarcima? Hajde, razlaz, videete ih veeras u velikoj sali. Bie gozba, i sve vas eka mnogo
posla."
Izgledale su nadureno, ali su se posluno vratile unutra, i Gvenvir je uzdahnula i odmahnula
glavom dok je sa Morgozom ila za njima. "Pobogu, je li ikada postojala gomila tako neposlunih
devojaka? A moram da ih nekako sve sauvam nevine i pristojne - ini mi se da provode vreme u
brbljanju i kikotanju umesto da lepo predu. Stidim se to mi je dvor pun praznoglavih i nepristojnih
malih glupaa!"
"Oh, mila", dokono je rekla Morgoza, "sigurno si i ti nekada imala petnaest godina. Zacelo nisi
bila uzorna devojka - zar nikada nisi kriom posmatrala nekog mladia i pitala se kako bi izgledalo
da te poljubi, bilo da je bradat ili obrijan?"
"Ne znam ta si ti radila kad ti je bilo petnaest godina", planula je Gvenvir, "ali ja sam bila u
manastiru! ini mi se da je to jedino dobro mesto za ove nepristojne devojke!"
Morgoza se nasmejala. "Kada sam imala etrnaest godina, gladno sam piljila u sve to nosi
pantalone. Seam se kako sam sedela Gorloasu u krilu - on je bio oenjen Igrenom pre nego to je
ona zapala Uteru za oko - i Igrena je to dobro znala, jer im se udala za Utera, smesta se postarala
da me uda za Lota, to je znailo da me alje to je dalje mogla, a da se ne pree okean! Hajde,
Gvenvir, ak i iza tih manastirskih zidova, zar moe da se zakune da nikada nisi virila u nekog
lepog mladia koji je doao da kroti konje tvog oca, ili u purpurni ogrta kakvog mladog viteza?"
Gvenvir se zagledala u svoje sandale. "To mi se ini tako davno..." A onda se pribrala. "Lovci su
sino doneli jelena - narediu da ga spreme za veeru, a moda valja zaklati i svinju, ako treba da
ugostimo sve te Saksonce. Neophodno je spremiti sveu slamu u sobama gde e spavati, jer
svakako nee biti dovljno kreveta za sve!"
"Poalji devojke da obave i to", rekla je Morgoza. "Moraju nauiti da se staraju o gostima - zato
su ti inae poverene? Dunost kraljice jeste da doeka svog gospodara kada se vraa iz rata."
"U pravu si." Gvenvir je poslala paa da prenese nareenja, pa su zajedno pole ka velikoj kapiji
Kamelota. Eto, kao da smo itavog ivota prijateljice, pomislila je Morgoza. Tako ih je malo ostalo
koji su zajedno bili mladi.
Isto oseanje obuzelo ju je i uvee, dok je sedela u velikoj sali punoj ukrasa i blistavoj od
sveane odee na gospama i vitezovima. Gotovo kao u velikim danima Kamelota. Ipak, toliko
starih vitezova izginulo je u ratu ili u potrazi za Gralom i nikada se nee vratiti. Morgoza se retko
priseala da je stara i to ju je redovno plailo. Polovinu sedita oko Okruglog Stola sada su
zauzimali maljavi Saksonci sa ogromnm bradama i grubim ogrtaima, ili mladii naizgled jedva
dorasli do oruja. ak i njena beba, Garet, sada je jedan od starijih vitezova Okruglog Stola, i
novajlije su ga strano potovale, zvali su ga ser i molili za savet, ili bi se uzdravali od rasprave
ako se ne slau. to se tie Gvideona - veina ga je zvala ser Mordred - on je izgledao kao pravi
voa novajlija, mlaarije i Saksonaca koje je Artur odabrao za vitezove.
Gvenvirine gospe i sluge dobro su obavili posao; bilo je puno peenog i kuvanog mesa, i
ogromnih masnih pita sa mesom, posluavnici puni ranih jabuka i groa, vrelog hleba i variva od
soiva. Za glavnim stolom, kada je gozba zavrena i kad su se Saksonci prepustii piu i svojoj
omiljenoj igri pitalica, Artur je pozvao Ninijan da im peva. Bili su tu i Gvenvir i Lanselet, on sa
zavojima na ruci i oko glave - bile su to rane od severnjake sekire. Nije mogao da koristi ruku, i
Gvenvir mu je sekla meso. Niko ne obraa panju na to, primetila je Morgoza.
Garet i Gaven sedeli su nie za stolom, a Gvideon blizu njih, i delio je posluavnik sa Ninijan.
Morgoza je pola da ih pozdravi. Gvideon se okupao i oeljao, ali jedna noga mu je bila u
zavojima, i drao ju je na stolici.
"Jesi li ranjen, sine?"
"Sasvim je dobro", oodgovorio je. "Majko, sada sam suvie veliki da bih ti trao u krilo im
poseem prst!"
"Meni ne izgleda tako bezazleno", rekla je, gledajui zavoj okrvavljen po ivicama, "ali ostaviu
te na miru, kad tako hoe. Je li to nova tunika?"
Kroj je, izgleda, bio saksonsaki, sa tako dugakim rukavima da su dopirali do pola ake.
Gvideonova je bila plava i izvezena purpurom.
"To je dar od Ceardiga. Rekao mi je da je naroito dobra za hrianski dvor, jer prikriva zmije
Avalona." Iskrivio je usta. "Moda bi trebalo da poklonim jednu takvu gospodaru Arturu za novu
godinu!"
"Ne verujem da bi iko primetio", rekao je Gaven. "Sada vie niko ni ne misli na Avalon, a
Arturove ruke su toliko izbledele da se gotovo nita ne primeuje."
Morgoza je pogledala Gavenovo izubijano lice. Zaista je izgubio nekoliko zuba, a i ruke su mu
bile ranjave.
"I ti si ranjen, sine?"
"Ne od neprijatelja", gunao je Gaven. "Ovo sam dobio od naih saksonskih prijatelja - od
jednog Ceardigovog vojnika. Prokleti bili svi odreda, nepristojna kopilad! Mislim da su mi se vie
sviali dok smo bili neprijatelji!"
"Znai, borio si se sa njim?"
"Da, i uinio bih to ponovo, ako se usudi da zucne neto o mom kralju", besno je rekao Gaven.
"Nije mi trebala Garetova pomo, kao da sam deko koji ne ume da se bije bez bratove podrke..."
"Bio je dvostruko vei od tebe", rekao je Garet, spustivi kaiku, "i oborio te je na zemlju, i
pomislio sam da e ti slomiti rebra ili kimu - jo nisam siguran da li je i uspeo. Je li trebalo da
sedim po strani dok taj prljavi rmpalija tue mog brata i blati mog roaka? Sad e dva puta i tri puta
razmisliti pre nego to opet otvori prljava usta da kae onako neto."
"Svejedno", tiho je rekao Gvideon, "ne moe uutkati itavu saksonsku vojsku, Garete,
pogotovo ne kada, zapravo, govore istinu. Postoji ime, nimalo lepo, za oveka, ak i ako je kralj,
koji sedi i uti dok neko drugi vri muevljeve dunosti u krevetu njegove ene..."
"Kako se usuuje!" Garet je poeo da ustaje; pruio je ruku i epao Gvideona za tuniku.
Gvideon je podigao ruke da se oslobodi.
"Smiri se, usvojeni brate!" Izgledao je kao dete u poreenju sa ogromnim Garetom. "Hoe li
postupiti sa mnom kao sa tim Saksoncem zato to sam ovde, meu roacima, rekao istinu, ili treba
da laem kao svi dvorjani, koji gledaju kraljicu sa ljubavnikom i ne kau nita?"
Garet je polako popustio stisak i spustio Gvideona nazad u sedite. "Ako se Artur ne ali na
ponaanje svoje gospe, zato bih se ja muio?"
"Prokleta ena!" mrmljao je Gaven. "Voleo bih da je Artur otera dok jo ima vremena! Nisam
ljubitelj hrianskog dvora, i to jo ispunjenog Saksoncima. Kada sam bio prvi Arturov vitez,
nijedan Saksonac u ovoj zemlji nije bio vei vernik od nekog praseta u svinjcu!"
Gvideon je zaustio da negoduje, i Gaven se okomio na njega. "Poznajem ih bolje od tebe. Borio
sam se sa njima dok si ti jo pikio u pelene! Hoemo li sada iveti na Arturovom dvoru onako
kako njima odgovara?"
"Ne poznaje Saksonce ni upola tako dobro kao ja", rekao je Gvideon. "Ne moe upoznati
oveka dok vas deli dralja sekire. Ja sam iveo na njihovim dvorovima i pio sam sa njima i
udvarao se njihovim enama, i usuujem se da kaem da ih dobro poznajem, za razliku od tebe. A
injenica je da oni smatraju Artura i njegov dvor pokvarenim i paganskim."
"Ko mi kae!" frknuo je Gaven.
"Svejedno", nastavio je Gvideon, "nije smeno to ti ljudi mogu nekanjeno da zovu Artura
pokvarenim..."
"Nekanjeno, kae?" gunao je Garet. "Mislim da smo Gaven i ja kaznili barem ponekog!"
"Hoete li nastaviti da se bijete po saksonskim dvorovima? Bolje je ukloniti razlog takvog
miljenja", rekao je Gvidoen. "Zar Artur ne moe da dovede svoju enu u red?"
"Potrebna je mnogo vea hrabrost od moje da se Arturu u lice kae runa re o Gvenvir."
"Ali to se mora uraditi", rekao je Gvideon. "Ako Artur treba da bude Vrhovni kralj tim ljudima,
ne smeju mu se podsmevati. Ako ga zovu rogonjom, hoe li se zakleti da ga slede u ratu i miru? On
mora spreiti propadanje ugleda dvora - neka poalje enu u manastir, ili neka otera Lanseleta..."
Gaven se bojaljivo osvrnuo. "Pobogu, spusti glas", rekao je. "Takve stvari se ovde ne smeju ni
apnuti!"
"Bolje da mi apuemo nego da se pronosi apatom po itavoj zemlji", rekao je Gvideon. "Za
ime Boje, eno ih kako sede kraj njega, i on im se oboma smei! Je li Kamelot postao farsa, je li
Okrugli Sto javna kua?"
"A sad zaepi ta prljava usta ili u ti ih ja zapuiti!" zareao je Gaven, vrsto stegnuvi
Gvideona za rame.
"Da laem, Gavene, mogao bi da pokua da me uutka, ali zar se pesnicama moe zaustaviti
istina? Ili i dalje misli da su Gvenvir i Lanselet neduni? Ti, Garete, koji si mu itavog ivota
ljubimac, za tebe bih poverovao da nee da pomisli nita loe o svom prijatelju..."
Garet se iskezio. "Istina je da bih voleo da ta ena ode na dno mora ili iza zidova najbezbednijeg
manastira u Kornvolu. Ali dok se Artur ne oglasi, i ja u utati. A oni su dovoljno odrasli da budu
diskretni. Svi znaju da joj je on oduvek ljubimac i zatitnik..."
"Kad bih samo imao neki razlog, Artur bi me sasluao", rekao je Gvideon.
"Proklet bio, siguran sam da Artur zna sve to treba znati. Ali on treba da odlui hoe li ih
pustiti ili e se uplesti... a on nee da uje ni re protiv njih." Gaven je progutao knedlu. "Lanselet
mi je roak i prijatelj. Proklet bio, zar misl da nisam pokuao?"
"I ta je Artur rekao?"
"Rekao je da je kraljica iznad moje kritike i da je sve to ona odlui dobro. Bio je utiv, ali
videlo se da zna o emu govorim i da me upozorava da se ne upliem u to."
"A ako bi privukli njegovu panju na nain koji se ne moe zanemariti", tiho je rekao Gvideon,
razmiljajui, a onda je podigao ruku i klimnu glavom. Ninijan, koja je sedela Arturu kraj nogu, jo
prebirajui po strunama harfe, tiho je zatraila dozvolu od Artura, a onda je ustala i prila im.
"Gospo moja", rekao je Gvideon, "je li istina da ona", gotovo neprimetno je pokazao glavom ka
Gvnevir, "esto alje svoje gospe da no provedu daleko od nje?"
"Nije to radila dok je legija bila van Kamelota", tiho je rekla Ninijan.
"Sada barem znamo da je gospa verna", cinino je rekao Gvideon, "i da ne nudi svoje usluge na
sve strane."
"Niko je nikada nije optuio za kurvanje", ljutito je rekao Garet, "a u njihovim godinama - oboje
su stariji od tebe, Gavene - ono to rade nikome ne moe da naudi, rekao bih."
"Ne, ozbiljno govorim", jednako besno je rekao Gvideon. "Ako Artur treba da ostane Vrhovni
kralj..."
"Hteo si da kae", ljutito je odvratio Garet, "ako ti treba da bude Vrhovni kralj posle njega..."
"A ta bi ti hteo, brate? Da kada Artur umre predam zemlju Saksoncima?" Primakli su glave
jedan drugom i govorili besnim apatom. Morgoza je znala da su zaboravili i njeno prisustvo i
njeno postojanje na svetu.
"Pa, mislio sam da ti voli Saksonce", rekao je Garet pakosno. "Zar ne bi voleo da ih vidi na
vlasti?"
"Ne, sluaj me", besneo je Gvideon, ali Garet ga je opet epao i prekinuo ga. "itav dvor e te
uti ako ne spusti glas - gledaj, Artur te gleda, video je Ninijan da dolazi ovamo! Moda Artur nije
jedini koji treba da pazi na svoju gospu..."
"Umukni!" prasnuo je Gvideon, otimajui se od Gareta.
I Artur je primetio guvu. "ta, moji odani roaci iz Lotije se svaaju meu sobom?" doviknuo
je. "Hou mir u mojoj sali, roaci! Hodi, Gavene, evo kralj Ceardig pita hoe li sa njim da igra
pitalica!"
Gaven je ustao. "Evo ti jedna pitalica", tiho je rekao Gvideon. "Kada se ovek ne stara o svom
vlasnitvu, ta treba da rade oni kojih se to takoe tie?"
Gaven se udaljio, pretvarajui se da nije uo, a Ninijan se sagnula do Gvideona. "Ostavi to
zasad", tiho je rekla. "Suvie je oiju i uiju. Posejao si seme. Sad razgovaraj sa jo nekim
vitezovima. Zar misli da si ti jedini video - ono?" ovla je pokazala laktom. Morgoza je pola
pogledom za njim i ugledala Gvenvir sagnutu uz Lanseleta nad tablom za igru koju su drali u krlu;
lica su im se gotovo dodirivala.
"Mislim da mnogi smatraju kako se to tie asti Arturovog Kamelota", mrmljala je Ninijan.
"Samo treba da nae one koji su manje pristrasni od tvoje brae iz Lotije, Gvideone."
Ali Gvideon je ljutito gledao Gareta. "Lanselet", mrmljao je, "uvek Lanselet!" A Morgoza je
pogledala Gvideona i svog najmlaeg sina i setila se deteta kako brblja sa crveno-plavom vitezom-
igrakom koju je nazvao Lanselet.
Potom se setila Gvideona dok je bio mali, kako je pratio u stopu Gareta, kao kuence. Garet je
njegov Lanselet, pomislila je. ta e se izroditi iz ovoga? No, njen nemir se pretvorio u
zlobu. Svakako je vreme da i Lanselet odgovara za ono to je uinio.

Ninijan je stajala na bedemu Kamelota, zagledana u maglu oko brega. ula je korake iza sebe,
ali se nije okrenula. "Gvideone?"
"Ko bi drugi bio?" Zagrlio ju je s lea, a ona se okrenula da ga poljubi. "Da li te i Artur tako
ljubi?" upitao je, ne putajui je.
Oslobodila se njegovih ruku i pogledala ga u oi. "Jesi li ljubomoran na kralja? Zar mi nisi sam
rekao da steknem njegovo poverenje?"
"Artur iovako ima suvie toga to pripada meni..."
"Artur je hrianin - i samo toliko u ti rei", odgovorila je Ninijan, "a ti si moja ljubav. Ali ja
sam Ninijan od Avalona, i nijednom oveku na svetu ne polaem raune o tome ta inim sa onim
to je moje - da, moje, a ne tvoje. Ja nisam Rimljanka, pa da mi neki mukarac odreuje ta da
radim sa onim to mi je Boginja podarila. A ako ti se to ne dopada, Gvideone, vratiu se u Avalon."
Gvideon se nasmeio onim cininim osmehom koji joj se nikada nije dopadao.
"Ako bude mogla. Moda e utvrditi da to vie nije tako lako." A onda mu je sa lica nestao
cinian izraz i uhvatio ju je za ruku. "Nije me briga ta Artur radi za vreme koje mu je ostalo. Kao i
Galahad, neka se nauiva, jer nije mu ostao jo mnogo." Zagledao se u more magle koja je
okruivala Kamelot. "Kada se razvedri, moda emo moi da odavde vidimo Avalon i Ostrvo
zmaja." Uzdahnuo je. "Jesi li znala da Saksonci polako naseljavaju taj kraj, i da se na Ostrvu zmaja
love jeleni, mada je Artur to zabranio?"
Ninijan je prebledela od besa. "To se mora prekinuti. Ostrvo je sveto, a jeleni..."
"Jeleni su vlasnitvo malog naroda. Ali Edvin Saksonac ih ubija. Rekao je Arturu da su gaali
njegove ljude otrovnim strelama, pa je dao dozvolu svojima da ih ubiju im ih vide. I tako sada
love jelene - a Artur e poi u rat protiv Edvina, ako bude morao. Voleo bih da Edvin ima neki bolji
razlog - ast zahteva da se borim i titim one koji veruju u Avalon."
"I Artur e ratovati njih radi?" zaudila se Ninijan. "Mislila sam da je pogazio zakletvu
Avalonu."
"Avalonu da, ali ne i bezopasnom narodu sa ostrva." Gvideon je zautao, i Ninijan je znala da se
prisea dana na Ostrvu zmaja. Prevukao je prstima preko tetoviranih zmija na dorujima, a onda je
spustio preko njih rukave saksonske tunike. "Pitam se da li bih jo mogao da savladam Kralja
Jelena golim rukama i noem od kremena."
"Svakako, ako bi morao", rekla je Ninijan. "Pitanje je bi li Artur to mogao. Jer ako ne bi..."
Ostavila je pitanje nedovreno, a Gvideon je odgovorio zagledan u gustu maglu. "Mislim da se
nee razvedriti. Ovde uvek ima magle, toliko je gusta da u poslednje vreme glasnici saksonskih
kraljeva ponekad ne mogu da nau put... Ninijan! Hoe li Kamelot nestati u magli?"
Zaustila je da odgovori alom ili utehom, a onda se predomislila. "Ne znam", rekla je. "Ostrvo
zmaja je obesveeno, mali narod umire, jeleni su plen saksonskih lovaca. Severnjaci napadaju
obale. Hoe li jednog dana osvojiti Kamelot kao to su Goti sruili Rim?"
"Da sam znao na vreme", rekao je Gvideon sa priguenim besom, udarajui pesnicom o pesnicu,
"da su Saksonci javili Arturu, mogao je da poalje mene - ili nekog drugog - da zatiti sveto ostrvo
na kome je postao Kralj Jelen i sklopio Sveti brak sa zemljom! Boginjine svetinje sada su zbaene,
a poto on nije umro da ih zatiti, nema vie prava da bude kralj."
Ninijan je ula i ono to nije rekao: ni ja. "Nisi znao da postoji opasnost", rekla je.
"I za to je kriv Artur. Saksonci nisu ni pomislili da trae dozvolu od njega - zar to ne govori
koliko malo dre do Vrhovnog kralja? A zato ga ne cene? Rei u ti, Ninijan - ne cene kralja koji
je rogonja, koji ne moe da vlada svojom enom..."
"Ti, koji si odrastao u Avalonu", ljutito je odvratila, "hoe li suditi Arturu po saksonskim
merilima, koja su jo gora od rimljanskih? Hoe li pustiti da kraljevstvo napreduje ili propada
zbog neije zamisli kako ovek treba da dri svoju enu u zatvoru? Ti treba da bude kralj,
Gvideone, zato to nosi kraljevsku krv Avalona i zato to si dete Boginje..."
"Pih!" Gvideon je glasno opsovao. "Ninijan, zar nikada nisi pomislila - moda e Avalon pasti
ba kao i Rim, iz istog razloga - zbog izopaenosti u samom srcu zemlje? Po zakonima Avalona,
Gvenvir je postupala sasvim ispravno - gospa moe da izabere sebi para, i Artura bi trebalo da
zbaci ba Lanselet! Lanselet je sin same Vrhovne svetenice - zato ne bi bio on kralj umesto
Artura? Ali da li na kralj treba da bude izabran po tome to ga neka ena eli u svojoj postelji?"
Opet je pljunuo. "Ne, Ninijan, ti dani su okonani - i Rimljani i Saksonci znaju kakav treba da bude
svet. Svet vie nije velika materica koja raa mukarce - sada kretanje vojske odreuje poredak
stvari. Ko bi sada prihvatio mene za kralja samo zato to sam sin ove ili one ene? Sada kraljev sin
nasleuje zemlju, i treba li da odbijemo neto dobro zato to su se Rimljani toga prvi setili? Sada
imamo bolje brodove - otkriemo zemlje dalje od onih to su potonule u more. Hoe li nas tamo
pratiti Boginja, koja je vezana za ovaj komadi zemlje i ove useve? Pogledaj Severnjake koji
napadaju nae obale - hoe li njih zaustaviti kletve Majke? U Avalonu je ostalo svega nekoliko
svetenica - ni Saksonci ni severnjaci ih nee dirati, jer Avalon vie nije deo sveta u kome oni ive.
enama koje ive u ovom svetu potrebna je zatita mukaraca. Dananji svet, Ninijan, nije svet
Boginje, nego bogova, moda i jednog Boga. Ne moram pokuavati da sruim Artura. Sruie ga
vreme i promene."
Ninian je osetila da joj se lea jee od Vida. "A ta e biti sa tobom, Kraljem Jelenom od
Avalona? ta e biti sa Majkom koja te je poslala u svoje ime?"
"Zar misli da hou da nestanem u magli sa Avalonom i Kamelotom? Nameravam da budem
Vrhovni kralj posle Artura - a da bih to postigao, moram da odrim slavu Arturovog dvora. Zato
Lanselet mora da nestane, to znai da Artur mora biti primoran da ga protera, a verovatno i
Gvenvir zajedno sa njim. Jesi li uz mene, Ninijan, ili nisi?"
Lice joj je bilo samrtniki bledo. Stezala je pesnice, alei to nema mo kao Morgana, mo
Boginje, da se podigne kao most izmeu zemlje i neba i da ga spri munjom gneva Boginje.
Polumesec na elu pekao ju je od gneva.
"Treba li da ti pomognem da izda enu koja je iskoristila pravo to ga je Boginja dala svim
enama, da bira mukarca svojom voljom?"
Gvideon se podmeljivo nasmejao. "Gvenvir je izgubila to pravo kada je kleknula pred ropskog
Boga."
"Svejedno, neu da je izdam."
"Znai, nee mi javiti kada sledei put bude otpravila svoje ene preko noi?"
"Neu", rekla je Ninijan. "Tako mi Boginje, neu. Arturova izdaja Avalona nije nita u
poreenju sa tvojom!" Okrenula mu je lea i krenula da se udalji, ali on ju je uhvato i zadrao.
"Uinie kako ti naredim!"
Poela je da se otima i na kraju nekako uspela. "Nareuje mi? Ni za hiljadu godina!" Ostala je
bez daha od besa. "uvaj se, ti koji si podigao ruku na Gospu od Avalona! Artur e saznati kakvu
je zmiju gajio u nedrima!"
Obuzet besom, Gvideon ju je je zgrabio za ruku i povukao je ka sebi, a onda je svom snagom
udario po slepoonici, i ona je pala na zemlju bez glasa. Bio je toliko besan da nije ni pokuao da je
pridri.
"Dobro su te Saksonci nazvali", rekao je tih, surov glas iz magle. "Zao savet, Mordred - ubica!"
Okrenuo se obuzet grevitim strahom i zagledao se u Ninijanino skljokano telo kraj svojih nogu.
"Ubica? Ne! Samo sam bio besan na nju - ne bih je povredio..." Poeo je da se osvre, ali nije
uspeo da razabere nita u sve guoj magli, mada je poznao glas.
"Morgana! Gospo - majko moja!"
Kleknuo je, grla stegnutog u panici, i podigao Ninijan. Traio je otkucaje srca, ali ona je leala
ne diui, beivotna.
"Morgana! Gde si? Gde si? Pokai se, prokleta bila!" Ali tu je bila samo Ninijan, beivotna i
nepokretna kraj njegovih nogu. Zagrlio ju je i poeo da preklinje. "Ninijan! Ninijan, ljubavi, reci
neto..."
"Ona vie nee govoriti", rekao je bestelesni glas, ali dok se Gvideon osvrtao po magli, pojavila
se enska prilika. "Oh, ta si to uinio, sine?"
"Jesi li to bila ti? Jesi li bila ti?" upitao je Gvideon na ivici histerije. "Jesi li me ti nazvala
ubicom?"
Morgoza je ustuknula, obuzeta strahom. "Ne, ne, tek sam stigla - ta si to uinio?"
Gvideon joj se bacio u naruje, i zagrlila ga je i gladila po kosi kao da mu je dvanaest godina.
"Ninijan me je naljutila - pretila mi je - Bogovi su mi svedoci, majko, nisam hteo da joj naudim, ali
zapretila je da e otii kod Artura i rei mu da kujem zaveru protiv njegovog milog Lanseleta",
govorio je sve bre i bre. "Udario sam je, kunem se da sam hteo samo da je zastraim, ali pala
je..."
Morgoza je pustila Gvidoena i kleknula kraj Ninijan. "Nezgodno si je udario, sine - mrtva je. Tu
se vie nita ne moe. Moramo da obavestimo Arturovu poslugu."
Gvideon je prebledeo. "Majko! ta e Artur rei?"
Morgoza je osetila da joj se srce otkravljuje. Sada je bio u njenim rukama, ba kao onda kada je
bio bespomono detence koje bi Lot rado ubio; bila je vlasnik njegovog ivota, i on je to znao.
Ponovo ga je zagrlila.
"Nije vano, mili moj, ne sme da pati, to je isto kao da si nekog ubio u boju", rekla je,
pobedonosno gledajui Ninijanino benivotno telo. "Mogla je da padne u magli - dalek je put do
podnoja brega", rekla je, gledajui preko bedema Kamelota, odakle je strma padina nestajala u
magli. "Hajde, uhvati je za noge. to je uinjeno, uinjeno je, i sada njoj vie nita nije vano." U
njoj je prokljuala stara mrnja protiv Artura; Gvideon e ga sruiti, i to uz njenu pomo - a kada to
bude gotovo, ona e biti uz njega, ena koja ga je dovela na presto! Ninijan vie nije bila izmeu
njih; samo ona e mu davati podrku i pomo.
Krhko telo Gospe od Avalona bez zvuka je nestalo u magli. Artur e je kasnije potraiti i kada
se ne pojavi, poslae potragu; ali Gvideon je zurio u maglu kao hipnotisan i na trenutak mu se
uinilo da nazire crnu barku Avalona negde na vodi izmeu Kamelota i Ostrva zmaja. Kao da je
video Ninijan, obuenu u crno kao Smrt, kako ga poziva iz barke... a onda je sve nestalo.
"Hodi, sine", rekla je Morgoza. "Proveo si ovo jutro u mojim odajama, a od sada e stalno biti
sa Arturom u glavnoj sali. Zapamti, danas nisi video Ninijan - kada doe kod Artura, pitaj za nju,
izgledaj pomalo ljubomorno, kao da se boji da e je zatei u njegovoj postelji."
Palo joj je kao melem na srce kad ju je stegao za ruku. "Hou", tiho je rekao. "Hou, majko. Ti
si najbolja majka, najbolja ena na svetu!"
Opet ga je zagrlila i poljubila ga, uivajui u svojoj moi, a onda ga je pustila da ode.

16.
Gvenvir je leala potpuno budna u tami, oekujui Lanseletove korake, ali ipak je razmiljala o
Morgozi koja se smeila - gotovo kezila - dok joj je mrmljala: "Ah, zavidim ti, mila moja! Kormak
je dobar momak i vrlo sran - ali nije ni prineti ljupkosti i lepoti tvog ljubavnika."
Gvenvir je pognula glavu i outala. Kako da se ljuti na Morgozu, kada obe rade isto? Ali bilo je
suvie opasno. Biskup je, sad u nedelju, na misi govorio o svetoj zapovesti protiv preljube, rekavi
da je vernost ene temelj hrianskog naina ivota, poto tek venanjem i vernou ena moe da
iskupi Evin greh. Gvenvir se setila prie o eni uhvaenoj u preljubi, koju su doveli pred
Hrista: Neka onaj ko nikada nije poinio greh baci na nju prvi kamen. Niko nije bio bezgrean i
prvi kamen nije baen - ali ovde, na njenom dvoru, ima ih tako mnogo bezgrenih, poev od
Artura, koji bi mogli da bace prvi kamen. Isus je potom rekao eni: Idi i ne grei vie. I tako mora i
ona...
Nije elela njegovo telo. Morgoza, koja se oblizivala nad poudnim mladiem koga je uzela za
ljubavnika, nikada ne bi poverovala koliko njima dvoma to malo znai. Zaista retko ju je uzimao na
nain koji je znaio greh i beae - samo prvih godina, kada su imali Arturov pristanak, kako bi
pokuali i videli moe li Gvenvir da rodi sina za kraljevstvo. Bilo je i drugih naina da se doivi
zadovoljstvo, i nekako joj se inilo da je to manji greh, manje naruavanje Arturovih branih prava
na njeno telo. Pa ak i tako, nije elja bila presudna, elela je samo da bude sa njim... to se ak vie
tie due nego tela, pomislila je. Zato bi Bog ljubavi to prokleo? Mogao bi da prokune greh koji su
poinili, ali ona ga je stalo okajavala, a kako da prokune ovo, to je najiskrenija ljubav koju srce
moe da oseti?
Nisam uskratila Arturu nita to je od mene eleo. On mora da ima kraljicu, enu koja e voditi
zamak; to se ostalog tie, eleo je da mu rodim sina, a to nisam, to nije do mene nego do Boga.
Zaula je tihe korake u tami. "Lanselete?"
"Ne ba." Nejasna svetlost male svetiljke ju je zbunila; na trenutak kao da je videla voljeno lice,
iznenada podmlaeno - a onda se setila ko je to.
"Kako se usuuje? Moje gospe nisu toliko daleko da ih ne mogu dozvati vriskom, a niko nee
verovati da sam te pozvala ovamo!"
"Mirno lezi", rekao je on. "Pod grlom ti je no, gospo moja." Trgla se i povukla, grevito steui
pokriva. "Oh, nemoj se zanositi, madam, nisam doao da te silujem. Tvoje ari su suvie bajate za
mene, gospo, i suvie istroene."
"Dosta je bilo", javio se promukli glas iz tame iza Gvideona. "Ne zavitlavaj je, ovee! Ovo je
prljav posao, njukanje po spavaim sobama, i voleo bih da se nisam upleo u to! Tiina, i svi se
sakrijte po sobi!"
Kada joj se pogled privikao na nejasno svetlo, prepoznala je Gavenovo lice, a iza njega je bio
jo neko poznat. "Garete! ta e ti ovde?" alosno je upitala. "Mislila sam da si ti najbolji
Lanseletov prijatelj."
"I jesam", mrano je rekao on. "Doao sam da se postaram da ne dobije nita gore od onog to je
zasluio. Ovaj", prezrivo je pokazao Gvideona, "ovaj bi mu najradije prerezao grkljan - i ostavio bi
ga ovde, da ti bude optuena za ubistvo!"
"Tiina", rekao je Gvideon, i svetlo se ugasilo. Gvenvir je oseala na grlu dodir noa. "Ako
izgovori i najtii glas da ga upozori, madam, preklau te i rizikovau da objasnim gospodaru
Arturu zato sam to uinio." Vrh noa ju je toliko pritisnuo da se Gvenvir, grei se od bola, upitala
da li joj je prolivena krv. ula je tihe zvuke - ukanje odee, zveckanje oruja; koliko je ljudi
dolo u zasedu? utke je leala, oajno krei prste. Kad bi mogla da upozori Lanseleta... ali leala
je kao ivotinjica u klopci, potpuno bespomona.
Minuti su sporo prolazii, a ona je leala izmeu jastuka i noa. Posle beskrajno dugog vremena,
zaula je tih zvuk, zvidanje nalik na ptiji zov. Gvideon je osetio da je postala napeta. "Je li to
Lanseletov znak?" Ponovo joj je zabio vrh noa u grlo, i Gvenvir se preznojila od uasa. "Da",
apnula je.
Osetila je kako slama pod njom uka dok se Gvideon udaljavao. "U sobi je dvanaest ljudi.
Samo pokuaj da ga upozori, i nee iveti ni tri sekunde."
ula je zvuke u prednjoj odaji: Lanselet je skinuo ogrta, pa ma - oh, Boe, zar e ga uhvatiti
nagog i nenaoruanog? Opet se ukoila, oseajui unapred no kako joj se zariva u telo, ali mora
nekako da ga upozori, mora da vikne - otvorila je usta, ali Gvideon joj je - je li to Vid, kako je samo
znao? - grubo pokrio lice akom, priguivi uzvik. Uvijala se pod njim, guila se, a onda je osetila
na postelji Lanseletovu teinu.
"Gven?" apnuo je. "ta je bilo? Zar nisi ula zviduk, vojena?"
Uspela je da se izvue ispod grube ruke.
"Bei!" vrisnula je. "Ovo je zamka..."
"Pakla mu!" Osetila je kako je odskoio unazad, kao maka.
Gvideonova svetiljka je ponovo planula; svetlo se irilo od ruke do ruke, sve dok soba nije bila
potpuno osvetljena, i u njoj Gaven, Garet, Kaj i jo desetak drugih ljudi. Gvenvir se zgrila pod
pokrivaem, a Lanselet se uspravio, potpuno nag i bez oruja.
"Mordrede", prezrivo je rekao. "Ovaj trik ti sasvim pristaje!"
"U ime kralja, Lanselete", zvanino je rekao Gaven, "optuujem te za izdaju. Daj mi svoj ma."
"Mani sad to", rekao je Gvideon, "idi i uzmi ga."
"Garete! Za ime Boje, zato si se upetljao u ovo?"
Garetu su oi blistale kao da su pune suze. "Nikada nisam verovao u to, Lanselete. Vie bih
voleo da sam poginuo u boju nego da sam doekao ovaj dan."
Lanselet je pognuo glavu, i Gvenvir je videla kako oima panino ara po sobi. "Oh, Boe",
promrmljao je, "Pelinor me je tako gledao kada su doli sa bakljama da me uhvate u Eleninoj
postelji - zar moram svakoga, svakoga da izdam?" Poelela je da ga dodirne, da krikne od
saaljenja i bola, da ga zagrli i zatiti. Ali nije je ni pogledao.
"Tvoj ma", tiho je rekao Gaven. "Obuci se, Lanselete. Neemo te voditi nagog i obeaenog
pred Artura. Dovljno ljudi je prisustvovalo tvojoj sramoti."
"Ne daj mu ma", pobunio se neki bezlini glas u tami, ali Gaven je prezrivo mahnuo rukom da
ga uutka. Lanselet im je polako okrenuo lea i uao u malu prednju odaju gde je ostavio odeu,
oklop i oruje. ula ga je kako se oblai. Garet je stajao sa rukom na mau kada je Lanselet ponovo
uao, odeven, ali goloruk, drei ake tako da se jasno vide.
"Drago mi je, tebe radi, to e mirno poi sa nama", rekao je Gvideon. "Majko", okrenuo se ka
senkama, i Gvenvir se zaprepastila kad je ugledala kraljicu Morgozu, "postaraj se za kraljicu. Ti e
je uvati dok Artur ne odlui ta e sa njom."
Morgoza je prila krevetu. Gvenvir nikada ranije nije primetila koliko je Morgoza krupna i
koliko okrutno deluje.
"Hodi, gospo, obuci se", rekla je sada. "Pomoi u ti da uredi kosu - sigurno ne bi elela da se
pred kraljem pojavi naga i bestidna. Budi zahvalna to se ovde nala i jedna ena. Ovi ovde",
prezrivo ih je pogledala, "hteli su da saekaju da vas uhvate kad on ve bude bio u tebi." Gvenvir se
stresla od tih rei; polako, drhtavim prstima, poela je da oblai haljinu. "Moram li da se oblaim
pred svim tim ljudima?"
Gvideon nije ekao da Morgoza odgovori. "Ne pokuavaj da nas omeka, bestidnice! Obuci se
brzo, madam, ili e te moja majka umotati u to kao u dak!"
Zove je majkom. Nikakvo udo to je Gvideon okrutan i bezobziran kada ga je odgajila kraljica
Lotije! No, Gvenvir je toliko esto primeivala da je Morgoza lenja, vesela, pohlepna ena - ta li ju
je navelo na ovo? Sela je i poela da vezuje cipele.
Lanselet se tiho oglasio. "Znai, elite moj ma?"
"Zna ve", rekao je Gaven.
"E pa onda..." kreui se gotovo bre nego to oko moe da prati, Lanselet je skoio na Gavena i
oteo mu ma. "Doi i uzmi ga, proklet bio!" Zamahnuo je Gavenovim maem na Gvidoena, koji je
pao na krevet, urliui, sa zjapeom ranom na boku; kada je istupio Kaj, sa maem u ruci, Lanselet
je zgrabio jastuk i njime gurao Kaja unazad sve dok nije naleteo na ostale zaverenike, koji su
popadali. Potom je skoio na krevet. "Budi potpuno mirna", tiho je rekao Gvenviri, "i spremi se!"
Dahnula je, ali se brzo povukla to je dalje mogla u ugao. Ponovo su krenuli na njega; jednog je
proburazio, drugog oborio i nad njegovim telom se sukobio sa treim. Ogromna Garetova prilika
polako se skljokala na pod. Lanselet se ve borio sa nekim drugim, ali Gvideon je kriknuo:
"Garete!" i bacio se preko tela svog usvojenog brata. U trenutku zatija, dok je Gvideon kleao i
jecao nad Garetovim telom, Gvenvir je osetila kako je Lanselet hvata za ruku, vue, kako ubija
nekog na vratima - nije stigla da vidi koga - i ve se nala na nogama, u hodniku, a Lanselet ju je
gurao pred sobom u paninoj urbi. Neko ih je napao iz tame, Lanselet je ubio i njega, i onda su
potrali.
"Prema talama", dahnuo je on, "da uzmemo konje i beimo, to pre."
"ekaj!" uhvatila ga je za ruku. "Ako se prepustimo Arturovoj milosti - ili ako ti ode, a ja
ostanem i iziem pred Artura..."
"Garet bi moda pazio da sve bude pravedno. Ali kad Gvideon vodi sve, zar misli da bismo
stigli do kralja ivi? Dobro sam mu dao ime - Mordred!" Ugurao ju je u talu i brzo osedlao svog
konja. "Nemamo vremena da traimo tvog. Jahae iza mene, i dobro se dri - morau da pregazim
straare na kapiji." Gvenvir je shvatila da je pred njom novi Lanselet - ne ljubavnik, nego grubi
ratnik. Koliko li je ljudi ubio noas? Nije imala vremena za strah dok ju je dizao na konja i
uzjahivao pred nju.
"vrsto se dri", rekao je. "Neu imati vremena da pazim na tebe." Okrenuo se i grubo, gladno
je poljubio. "Ovo je moja krivica, trebalo je da znam da to pakleno kopile uhodi - pa, ta god da se
desi, barem je sve gotovo. Nema vie lai i skrivanja. Sad si moja zauvek..." I tu je prekinuo.
Osetila je da on drhti, ali samo se naglo okrenuo i zgrabio uzde. "Idemo!"

Morgoza je uasnuto gledala Gvideona kako jeca, nagnut nad svojim najmlaim sinom.
Setila se uzgred izgovorenih rei, pre vie godina - Gvideon je odbio da uestvuje na turniru kao
protivnik Garetu. Video sam te kako lei na samrti, rekao je tada, ...i znao sam da je moje delo to
lei bez iskre ivota... neu da iskuavam sudbinu.
Lanselet je ovo uinio, Lanselet koga je Garet oduvek voleo najvie na svetu.
Jedan od zaverenika joj je priao. "Pobei e..."
"Zar misli da mi je stalo do toga?" Gvideon se trgao, i Morgoza je shvatila da i on krvari, da se
njegova i Garetova krv meaju na podu. Dohvatila je laneni arav sa kreveta, iscepala ga i
obmotala oko Gvideonove rane.
"Niko u itavoj Britaniji nee ih sada sakriti", ozbiljno je rekao Gaven. "Lanselet je prognanik.
Uhvaen je u izdaji svog kralja, i njegov ivot vie ne postoji. Boe! Kako bih voleo da se ovo nije
desilo!" Priao je da pogleda Gvideonovu ranu i slegnuo ramenima. "Samo razrez u mesu - vidi,
krvarenje ve prestaje, zarae, ali neko vreme nee moi udobno da sedi. Garet..." Glas mu se
slomio; onako ogroman, grub i prosed, poeo je da plae kao dete. "Garet je bio gore sree, i
Lanselet e mi to platiti ivotom, makar i ja stradao od njegove ruke. Oh, Boe, Garete, mali moj,
brate moj..." Sagnuo se i zagrlio krupno telo. "Je li bilo vredno ovoga, Gvideone", rekao je
promuklo, kroz jecaje, "je li bilo vredno Garetovog ivota?"
"Hajde, deko moj", rekla je Morgoza, iako se i njoj stezalo grlo - Garet, njena beba, njeno
poslednje dete; odavno ga je izgubila zbog Artura, ali se i dalje seala plavokosog deaia kako
stee u ruci drvenog viteza. I jednog dana emo zajedno u viteke pohode, ser Lanselete... Uvek
Lanselet. Ali sada je Lanselet preterao, i svuda u zemlji e svi biti protiv njega. A i dalje je imala
Gvideona, svog ljubimca, koji e jednog dana postati kralj, a ona e biti uz njega.
"Hajde, hajde, mome, sada vie ne moemo pomoi Garetu. Daj da te previjem, a onda idemo
kod Artura da mu kaemo ta se desilo, kako bi mogao da poalje vojsku u potragu za
izdajicama..."
Gvideon je stresao njenu ruku. "Skloni se od mene, prokleta bila", rekao je uasnim glasom.
"Garet je bio najbolji od nas, i ne bih ga dao ni za deset krlajeva! Ti i tvoja pakost protiv Artura,
stalno si me gurala, kao da me je briga sa kim spava kraljica - kao da je Gvenvir gora od tebe, koja
si od moje desete godina stalno imala ovog ili onog u postelji..."
"Oh, sine moj", uasnuto je apnula. "Kako moe tako da govori? Garet mi je bio sin..."
"Kao da si ikada marila za Gareta, ili za bilo kog od nas, kad si morala da misli na svoje
zadovoljstvo i svoje ambicije? Gurala si me na presto, ne mene radi nego da bi stekla mo!" Opet je
odgurnuo njene pruene ruke. "Vrati se u Lotiju, ili idi u pakao ako avo bude hteo da te primi, i
ako te ikada opet vidim, kunem se da u zaboraviti sve osim da si ti ubila jedinog brata koga sam
voleo, jedinog roaka..." I dok je Gaven urno gurao majku iz sobe, ula je Gvideona kao opet
plae. "Oh, Garete, Garete, trebalo je da ja umrem prvi..."
"Kormae", kratko je rekao Gaven, "vodi kraljicu Lotije u njene odaje."
Njegove snane ruke su je pridravale, i kada su se udaljili i kad se vie nije ulo to strano
jecanje, Morgoza je opet poela slobodno da die. Kako je mogao tako da se okomi na nju? Pa uvek
je sve inila njega radi! Morae da dostojno oali Gareta, svakako, ali Garet je pripadao Arturu, i
Gvideon e to sigurno shvatiti, ranije ili kasnije. Pogledala je Kormaka. "Ne mogu toliko brzo da
idem - uspori malo."
"Svakako, gospo moja." Bila je veoma svesna dodira njegove ruke. Oslonila se malo vie na
njega. Hvalila se pred Gvenvir svojim mladim ljubavnikom, ali zapravo ga jo nije dovela u
postelju - drala ga je na odstojanju, da ga izaziva. Oslonila mu se licem na rame. "Bio si odan
svojoj kraljici, Kormae."
"Odan sam kraljevskoj kui, kao to su moji oduvek bili", rekao je mladi na svom nareju, i
Morgoza se nasmeila.
"Evo mojih odaja - pomozi mi da uem, hoe li? Jedva mogu da hodam..."
Pridrao ju je i pomogao joj da legne. "eli li gospa da pozovem njenu poslugu?"
"Ne", apnula je i uhvatila ga za ruke, svesna koliko je zavodljiva oblivena suzama. "Bio si mi
odan, Kormae, i sada tu odanost treba nagraditi... hodi ovamo..."
Pruila je ruke, napola zatvorivi oi, a onda ih otvorila, zapanjena, kada se on nespretno
povukao.
"Ja... mislim da ste veoma uznemireni, madam", promrmljao je. "Za koga me to smatrate?
Gospo, pa ja vas potujem kao to bih potovao svoju staramajku! Zar da iskoristim staru enu koja
je van sebe od bola? Dozvolite da pozovem vau sluavku, pa da vam napravi aj, i da zaboravimo
ovo to ste rekli izbezumljeni od bola, madam."
Morgoza je svaku re oseala kao udarac u stomak, kao udarac u srce - staramajka... stara
ena... izbezumljena od bola... itav svet kao da je poludeo - Gvideon je poludeo od nezahvalnosti,
ovaj ovek koji ju je toliko dugo eljno gledao okomio se na nju... poelela je da vrisne, da pozove
sluge i naredi da ga iibaju do krvi, dok zidovi ne ponu da odzvanjaju od njegovog preklinjanja za
milost. Ali ba kad je zaustila da to i uini, osetila je kako se na nju sputa ogromna teina itavog
ivota.
"Da", tupo je rekla. "Ne znam ta mi je bilo da to kaem - pozovi poslugu, Kormae, i reci da mi
donesu vina. Ujutro kreemo za Lotiju."
Kada je otiao, ostala je da sedi u krevetu, bez snage i da pomeri ruke.
Ja sam stara ena. I izgubila sam sina, Gareta, i izgubila sam Gvideona, i nikada neu biti
kraljica u Kamelotu. Predugo sam ivela.

17.
Drei se Lanseletu za lea, haljine zadignute iznad kolena i landarajui golim nogama, Gvenvir
je murila dok su jahali kroz no. Nije imala pojma kuda idu. Lanselet se pretvorio u stranca,
ratnika grubog lica, u oveka kakvog nije poznavala. Nekada bih bila uasnuta, pomislila je, to
sam pod otvorenim nebom, nou... ali sada je bila uzbuena. Duboko u sebi oseala je i bol, alila
je nenog Gareta koji je Arturu bio kao sin i koji je zasluivao vie od ivota nego da bude tako
ubijen - pitala se da li Lanselet uopte zna koga je ubio! A alila je i zbog zavretka svojih godina
sa Arturom i zbog svega to su tako dugo delili. Ali posle ovoga veeras vie nema povratka.
Morala je da se nagne kako bi ula Lanseleta. "Uskoro emo morati negde da se zaustavimo, konj
mora da se odmori - a ako budemo jahali danju, poznae i mene i tebe."
Klimnula je glavom; zbog jurnjave nije imala daha da progovori. Posle nekog vremena naili su
na umarak, i tu je Lanselet zaustavio konja i neno je spustio na zemlju. Poveo je ivotinju da je
napoji, a onda rairio ogrta na zemlju kako bi Gvenvir sela. Zagledao se u ma koji mu je visio o
boku. "I dalje imam Gavenov ma. Kada sam bio deak, sluao sam prie o borilakoj groznici, ali
nisam znao da mi je to u krvi..." Duboko je uzdahnuo. "Vidim krv na mau. Koga sam ubio,
Gven?"
Nije mogla da podnese njegovu tugu i griu savesti. "Bilo ih je vie..."
"Znam da sam zakaio Gvideona - Mordreda, proklet bio. Znam da sam ga ranio, tada sam jo
vladao sobom. Pretpostavljam", glas mu je naglo ogrubeo, "da nisam imao sree da ga ubijem?"
Nemo je odmahnula glavom.
"Pa koga, onda?" Nije odgovorila; on se nagnuo i tako je grubo uhvatio za ramena da se na
trenutak uplaila, kao da joj nikada nije bio ljubavnik. "Reci mi, Gven! Za ime Boje - jesam li ubio
svog roaka Gavena?"
Na ovo je mogla da odgovori bez oklevanja, zadovoljna to je pomenuo ba Gavena. "Ne. Nisi
Gavena, kunem se."
"Mogao je biti bilo ko", rekao je on, zagledan u ma, i naglo se stresao. "Kunem ti se, Gven,
nisam znao ak ni otkuda mi se ma stvorio u ruci. Udario sam Gvideona kao da je pas, a potom se
ne seam niega dok se nismo nali na konju..." Kleknuo je pred njom, drhtei. "Opet sam poludeo,
ini mi se, kao to sam jednom ve bio lud..." Drhtao je.
Pruila je ruke i vrsto ga zagrlila u nastupu divlje nenosti. "Ne, ne", anula je, "oh, ne, ljubavi
moja - ja sam ti sve ovo donela, sramotu i izgnanstvo..."
"Nemoj tako govoriti", uzvratio je apatom, "kad sam te ja uvalio u sve to i odveo te od svega
to ti je ikada bilo vano..."
Na to ga je jo vre zagrlila. "Volela bih da si to ranije uinio!"
"Ah, jo nije prekasno - sad sam ponovo mlad, kad si ti uz mene, a ti - ti nikada nisi bila lepa,
ljubavi moja najdraa..." Gurnuo ju je da legne na ogrta, iznenada se smejui. "E, sada nema ko da
nam zasmeta, nema ko da nas prekine, sad si moja... ah, Gven, Gven..."
Kad ju je zagrlio, setila se sunca kako izlazi i one sobe u Meleagrantovom zamku. Sada je bilo
isto tako; privila se uz njega kao da ne postoji nita drugo na svetu, nita sem njih dvoje, zauvek.
Odspavali su malo, sklupani pod ogrtaem, i probudili se jo zagrljeni, a sunevi zraci su ih
traili kroz zeleno granje. On se nasmeio i dodirnuo joj lice.
"Zna - nikada pre se nisam probudio u tvom naruju bez straha. I sada sam srean, uprkos
svemu..." Nasmejao se, neobinim smehom sa divljim prizvukom. Imao je lie u sedoj kosi i bradi,
a tunika mu je bila zguvana; Gvenvir je podigla ruke i osetila da i ona u kosi, sada rasputenoj,
ima travu i lie. Nije mogla da se oelja, pa ju je razdvojila u pramenove i uplela, i kraj povezala
krpicom otkinutom sa ivice iscepane suknje. "Ba smo prave skitnice!" morala je da se nasmeje.
"Ko bi u nama poznao Vrhovnu kraljicu i odvanog Lanseleta?"
"Smeta ti to?"
"Ne, ljubavi. Ni najmanje."
On je otresao lie i travu iz kose i brade. "Moram da ustanem i naem konja", rekao je, "a
moda negde u blizini postoji kakva farma na kojoj bi nam dali hleba - nemam uz sebe ni novia,
niti ita vredno, osim maa - i ovog", dodirnuo je zlatnu iglu na tunici. "Za sada smo prosjaci, ali
ako uspemo da stignemo do Pelinorovog zamka, tamo i dalje imam kuu, iveo sam tu sa Elenom,
tamo su sluge - i zlato, kojim moemo platiti prelaz preko mora. Hoe li poi sa mnom u Donju
Britaniju, Gvenvir?"
"Kuda god bilo", apnula je, i tog trenutka je bila potpuno iskrena - u Donju Britaniju, ili u Rim,
ili u zemlju iza kraja sveta, samo da zauvek ostane sa njim. Ponovo ga je povukla na ogrta i sve
zaboravila u njegovom naruju.
No, kada ju je nekoliko sati kasnije opet podigao na konja i kada su nastavili put, sada sporije,
zautala je, uznemirena. Da, svakako bi mogli da preu preko mora. Pa ipak, kada se noanji
dogaaji rauju sa kraja na kraj sveta, Artur e biti osramoen, pa e zbog sopstvene asti morati
da ih trai, kuda god pobegli. A i Lanselet e ranije ili kasnije saznati da je ubio najboljeg prijatelja
na svetu, posle samog Artura. Uinio je to obuzet ludilom, ali znala je koliko e ga obuzeti tuga i
gria savesti; posle nekog vremena, kad god je bude pogledao, nee pomisliti da je voli, nego da je
zbog nje ubio prijatelja i izdao Artura. Ako bude morao da zbog nje zarati sa Arturom, omrznue
je...
Ne. I dalje bi je voleo, ali nikada ne bi zaboravio ijom krvlju ju je platio. Nikada u njemu nee
nadvladati ni ljubav ni mrnja, nego e ih gajiti oboje u rastrzanom srcu, i jednog dana e mu i um
postati tako rastrzan i opet e poludeti. Privila se uz njegovo toplo telo, oslonila mu glavu na rame i
zaplakala. Shvatila je, prvi put, da je snanija od njega, i to joj je ranilo srce kao smrtonosni ma.
Kada su sledei put zastali, oi su joj bile suve, ali znala je da se pla preselio duboko u njeno
srce i da nikada nee prestati da ali. "Neu preko mora sa tobom, Lanselete, niti elim da unesem
razdor meu stare vitezove Okruglog Stola. Kad bi bilo po Mordredovom, svi bi se meudobno
poklali", rekla je, "a doi e dan kada e Arturu biti potrebni svi prijatelji. Ne elim da budem kao
ona gospa iz davnine - je li se zvala Jelena, ona lepotica iz sage koju si mi priao? - zbog koje su se
svi vitezovi i kraljevi tog vremena borili oko Troje."
"Ali ta e onda?" Pokuala je da ne primeti kako u njegovom glasu, ak i kroz zaprepaenje i
tugu, probija i prizvuk olakanja.
"Povee me na ostrvo Glastonberi", rekla je. "Tamo je manastir u kome sam odrasla. Idem
tamo, i rei u im samo da su zli jezici doveli da se ti i Artur posvaate zbog mene. Kad proe malo
vremena, poslau Arturu poruku kako bi znao gde sam, i da nisam sa tobom. I onda e moi asno
da se pomiri sa tobom."
"Ne!" pobunio se on. "Ne mogu da te ostavim..." Ali Gvenvir je znala, sa bolom u srcu, da e ga
lako ubediti. Moda se, uprkos svemu, nadala da e se on boriti za nju, da e je odneti u Donju
Britaniju snagom svoje volje i strasti. Ali to ne bi liilo na Lanseleta. On je takav kakav je, i takav
je bio i kada ga je zavolela, i takav je i sada, i volee ga takvog do kraja ivota. On je konano
prestao da se bavi njome, nego je upravio konja putem ka Glastonberiju.

Dugaka senka crkve leala je preko vode kada su konano uli u barku koja e ih odvesti na
jezero, a zvona su zvonila Angelus. Gvenvir je pognula glavu i poela da apue molitvu.
Device Marijo, sveta Majko Boja, smiluj se na mene grenicu... Na trenutak joj se uinilo da
stoji na jakoj svetlosti, kao onog dana kada se Gral pojavio u sali. Lanselet je sedeo na pramcu,
oborene glave. Nije je ni dodirnuo od trenutka kad mu je rekla ta je odluila, i to joj je bilo drago;
jedan jedini njegov dodir mogao bi da uniti svu njenu reenost. Na Jezeru je leala magla, i na
trenutak joj se uinilo da nazire senku, nalik na ovu njihovu barku, brod umotan u crno, sa tamnom
prilikom na pramcu - ali ne. To je bila samo senka, samo senka...
Dno je zastrugalo po obali. Lanselet joj je pomogao da izie. "Gvenvir - da li si sigurna?"
"Jesam", rekla je, pokuavajui da zvui sigurnije nego to se oseala.
"Onda u te otpratiti do ulaza u manastir", rekao je on, i njoj je sinulo kako mu je za ovo
potrebno vie hrabrosti nego za svo ubijanje koje je poinio zbog nje.
Stara opatica prepoznala je Vrhovnu kraljicu i zapanjila se to se ova vratila, ali Gvenvir joj je
ispriala pripremljenu priu - kako su zli jezici doveli do toga da se Lanselet i Artur posvaaju
zbog nje, i da je odluila da se skloni ovde kako bi im dala priliku da izglade nesporazum.
Starica ju je pogladila po obrazu kao da je jo ona mala Gvenvir koja je ovde uila kao dete.
"Ostani koliko god eli, keri moja. Zauvek, ako hoe. U ovoj Bojoj kui nikoga ne odbijamo.
Ali ovde nee biti kraljica", upozorila ju je, "nego samo jedna od sestara."
Gvenvir je uzdahnula od ogromnog olakanja. Sve do ovog asa nije znala koliko je veliki teret
biti kraljica. "Moram da se oprostim od svog viteza, da mu poelim sve najbolje i da mu naredim
da se to pre pomiri sa mojim muem."
Opatica je ozbiljno klimnula glavom. "U ovakva vremena, naem dobrom kralju Arturu
potreban je svaki vitez, pogotovo valjani ser Lanselet."
Gvenvir je izila u predsoblje manastira. Lanselet je bio tamo, nemirno etkajui. Uhvatio ju je
za ruke. "Ne mogu da podnesem da se ovde oprostimo, Gvenvir - oh, gospo moja, ljubavi moja, zar
mora da bude ovako?"
"Mora", rekla je nemilosrdno, ali znala je da prvi put postupa ne mislei na sebe. "Tvoje srce je
uvek uz Artura, mili moj. esto mislim da na jedini greh nije to to smo se voleli nego to to sam
se ja postavila izmeu tebe i Artura." Da smo nas troje uvek ostali kao one Beltanske noi sa
amajlijom koju mi je dala Morgana, pomislila je, to bi bio manji greh. Nije greh to smo legli
zajedno, nego to je potom dolo do suparniva i to se ljubav smanjila. "aljem te Arturu od sveg
srca, najdrai. Reci mu da ga i dalje volim."
Njegovo lice gotovo se preobrazilo. "Sada to znam", rekao je. "A znam i da sam ga oduvek
voleo, a uvek sam smatrao da je nepravedno prema tebi to ga volim..." Rado bi je poljubio, ali to
nije priliilo na ovakvom mestu. Umesto toga, pognuo je glavu nad njom. "Dok si u Bojoj kui,
moli se za mene, gospo."
Moja ljubav prema tebi je molitva, pomislila je Gvenvir. Ljubav je jedina molitva koju znam.
Pomislila je da ga nikada nije volela toliko kao tog asa, kad je ula kako se manastirska vrata
zatvaraju, vrsto i konano, i kada je osetila da se zidovi sklapaju oko nje.
Kako bezbedno, kako zatieno se oseala unutar tih zidova, u ono davno vreme. Sada je znala
da e ostati meu njima do kraja ivota. Dok sam imala slobodu, pomislila je, nisam je elela i
plaila sam je se. A sada, kada sam nauila da je volim i da eznem za njom, odriem je se u ime
ljubavi. Nejasno je oseala da je to ispravan postupak - dostojan dar i rtva sa kojima se moe izii
pred Boga. Ali dok je hodala kroz manastir, gledala je zidove i oseala kako se zatvaraju oko nje,
kao klopka.
Zbog moje ljubavi. I zbog ljubavi Boje, pomislila je, i osetila je seme utehe kako polako klija u
njoj. Lanselet e otii u crkvu u kojoj je umro Galahad, i tu e se moliti. Moda e se setiti dana
kada su se magle oko Avalona otvorile i kada su ona, on i Morgana stajali zajedno, zalutali, do
kolena u Jezeru. Pomislila je i na Morganu, obuzeta talasom ljubavi i nenosti. Marijo, sveta majko
Boja, budi i sa njom, i dovedi je k sebi jednog dana...
Zidovi, zidovi, poludee od njih, sklapaju se oko nje... Ne. Zbog svoje ljubavi, zbog ljubavi
Boje, nauie da ih ponovo voli. Sklopivi ruke na molitvu, Gvenvir je pola kroz dvorite do
konaka za sestre, i ula je unutra, zauvek.

Govori Morgana...
Mislila sam da sam izgubila Vid; dok je Vivijen bila jo mlaa nego ja sada, objavila je to i
odabrala drugu da bude Gospa umesto nje. Ali nije bilo nikoga da zauzme mesto Gospe posle mene
i nikoga ko bi se obratio Boginji. Uvidela sam to, bespomona, kada je Ninijan umrla, a ja nisam
mogla da pruim ruku.
Ja sam pustila to udovite u svet i ja sam uestvovala u pokretu koji je trebalo da ga poalje da
zbaci Kralja Jelena. I gledala sam izdaleka kada je, na Ostrvu zmaja, oltar bio sruen i jeleni
lovljeni u umi, bez ljubavi, bez izazova, bez obraanja onoj koja daje sve jelene; samo strele
izdaleka i otra koplja, a i njen narod je bio lovljen kao i njeni jeleni. Plime sveta su se menjale.
Ponekad sam videla i Kamelot, kako lebdi u magli, i ratove kako opet besne zemljom, uzdu i
popreko, Severnjake koji su postali novi neprijatelji, kako pljakaju i spaljuju... novi svet i novi
Bogovi.
Boginja je zaista otila, ak i iz Avalona, a ja, obina smrtnica, ostala sam sama...
Pa ipak, jedne noi, neki san, neka vizija, neki deli Vida, poveli su me, u satu mladog meseca,
ka ogledalu.
Isprva sam videla samo ratove kako besne po zemlji. Nikada nisam saznala ta se desilo izmeu
Artura i Gvideona, mada je, poto je Lanselet pobegao sa Gvenvir, meu vitezovima zavladalo
suparnitvo, ak i izmeu Lanseleta i Gavena. Kasnije, kada je Gaven leao na samrti, imao je
toliko iroko srce da je preklinjao Artura, poslednjim dahom, da se pomiri sa Lanseletom i povnovo
ga pozove u Kamelot. Ali bilo je prekasno; ak ni Lanselet ne bi vie mogao da ovlada Arturovom
legijom, jer premnogo njih sada je sledilo Gvideona, koji je predvodio protiv Artura polovinu
Arturove vojske i veinu Saksonaca, pa ak i neke severjake prebege. I u tom satu pred svitanje
ogledalo se izbistrilo, i pod nezemaljskim svetlom ugledala sam, najzad, svog sina sa maem u ruci,
kako polako krui, u tami, traei...
Traei, kao Artur u svoje vreme, da izazove Kralja Jelena. Zaboravila sam koliko je Gvideon
malog rasta, kao i Lanselet. Vilinska Strela, tako su Saksonci nazvali Lanseleta: mali, crn i
smrtonosan. Artur ga je nadvisivao za itavu glavu.
Ah, u danima Boginje, ovek je iao protiv Kralja Jelena da bi dokazao da je kralj! Artur je bio
zadovoljan da doeka oevu smrt, ali sada se neto novo deavalo u zemlji - otac i sin postali su
neprijatelji, i sinovi su se borili protiv oca da osvoje krunu... inilo mi se da vidim zemlju crvenu od
krvi, i sinove koji nee da mirno doekaju dan svog krunisanja. A sada, u potpunoj tami, izgledalo
mi je da vidim i Artura, visokog, plavokosog i samog, odseenog od svoje vojske... sa isukanim
Ekskaliburom u ruci.
Kroz te unjajue prilike videla sam Artura kako nemirno spava u atoru, i Lanseleta kako ga
uva u snu; a znala sam da i Gvideon negde spava, meu svojom vojskom. No, neki deo njih
nemirno je lutao obalama Jezera, tragajui po tami, isukanih maeva, jedan protiv drugog.
"Arture! Arture, odazovi se izazovu, ili me se toliko plai?"
"Niko iv ne moe rei da sam ikada pobegao od izazova." Artur se okrenuo kada je Gvideon
iziao iz ume. "Tako", rekao je, "to si ti, Mordrede. Nikako nisam uspevao da poverujem da si se
okrenuo protiv mene, sve dok te sad nisam svojim oima video. Mislio sam da oni koji mi to
govore ele da mi podriju hrabrost, priajui mi najgore mogue prie. ta sam uinio? Zato si mi
postao neprijatelj? Zato, sine moj?"
"Zar zaista misli da sam ti ikada bio neto drugo, oe moj?" Izgovorio je tu re sa ogromnom
gorinom. "Zato sam uopte zaet i roen, nego za ovaj trenutak - da te izazovem zbog cilja koji
vie ne spada u ovaj svet? ak vie ni ne znam zato te izazivam - jedino znam da u ivotu nemam
vie nita sem ove mrnje."
"Znam da me je Morgana mrzela", tiho je rekao Artur, "ali nisam znao da me je toliko mrzela.
Zar mora da se pokorava njenoj volji ak i u ovome, Gvideone?"
"Zar misli da je ovo njena volja, budalo?" frknuo je Gvideon. "Ako bi ita moglo da me natera
da te potedim, onda bi to uinilo saznanje da Morgana eli ovo, da ona eli da te zbacim, jer ne
znam koga vie mrzim - tebe ili nju..."
A onda sam stupila u njihov san ili viziju ili ta god da je bilo, i nala sam se na obali jezera,
izmeu njih dvojice, obuena kao svetenica.
"Mora li ovo da bude? Pozivam vas obojicu, u ime Boginje, da prekinete svau. Grena sam
pred tobom, Arture, i pred tobom, Gvideone, ali treba da mrzite mene, a ne jedan drugog, i molim
vas u ime Boginje..."
"ta je meni Boginja?" Artur je jo vre stegao balak Ekskalibura. "Oduvek sam je video u
tvom licu, ali ti si se udaljila od mene, i kada me je Boginja odbacila, potraio sam drugog Boga..."
A Gvideon me je prezrivo pogledao. "Nije mi bila potrebna Boginja, nego ena koja me je
rodila, a ti si me predala u ruke onoj koja se ne boji ni Boginje ni bilo kog drugog Boga."
"Nisam imala izbora!" pokuala sam da kriknem. "Nisam ja odluila..." Ali oni su se okomili
maevima jedan na drugog, jurnuvi kroz mene kao da sam saijena od vazduha, i maevi kao da
su se sudarili u mom telu... a onda sam se opet nala u Avalonu, uasnuto zagledana u ogledalo gde
se nije videlo nita, nita sem sve ire krvave mrlje u svetoj vodi Kladenca. Usta su mi bila suva, a
srce mi je tuklo ko da e mi probiti grudi, a ukus unitenja i smrti bio mi je gorak na usnama.
Nisam uspela, nisam uspela. Izneverila sam Boginju, ako uopte postoji Boginja osim mene
same; izneverila sam Avalon, i Artura, izneverila sam i brata, i sina, i ljubavnika... i sve to sam
elela sada je propalo. Nebo je bilo bledo i rumeno tamo gde e uskoro izii sunce; a iza magli
Avalona, hladnih na nebu, znala sam da e se tog dana sresti Artur i Gvideon, poslednji put.
Dok sam ila ka obali da prizovem barku, uinilo mi se da je mali, tamni narod svuda oko mene
i da hodam meu njima kao svetenica, to sam nekada bila. Stajala sam u barci sama, ali znala sam
da sa mnom stoje i druge, u odedi i sa krunom, Morgana Devica, koja je poslala Artura za
jelenima i da izazove Kralja Jelena, i Morgana Majka koja je bila tako rastrzana kada se Gvideon
rodio, i Kraljica Severnog Velsa, koja je prizvala pomraenje kako bi poslala Akolona protiv
Artura, i Crna Kraljica Vila... ili je to Smrt to je stajala kraj mene? Dok se barka pribliavala obali,
ula sam uzvik meu Arturovom vojskom. "Gledajte - gledajte, tamo, barka sa etiri kraljice u
svitanju, vilinska barka Avalona..."
Leao je tamo, kose pune krvi, moj Gvideon, moj ljubavnik, moj sin... a kraj njegovih nogu
leao je mrtav Gvideon, moj sin, dete koje nikada nisam upoznala. Sagnula sam se i svojim velom
mu pokrila lice. I znala sam da je to kraj jednog razdoblja. U stara vremena bi mladi jelen zbacio
Kralja Jelena, i postao bi Kralj Jelen umesto njega; ali jeleni su pobijeni, i Kralj Jelen je ubio
mladog jelena i posle njega nee biti vie nikog...
A Kralj Jelen mora da umre.
Kleknula sam kraj njega. "Ma, Arture. Ekskalibur. Uzmi ga u ruku. Uzmi ga, i baci ga daleko,
u vode Jezera."
Posveeni sudovi Obreda su zauvek nestali sa ovog sveta, i poslednji od njih, ma Ekskalibur,
mora da poe za njima. Ali on ga je vre stegnuo i pobunio se, apatom. "Ne - moram ga sauvati
za one koji dolaze - da im pomogne, Arturov ma..." I pogledao je Lanseleta u oi. "Uzmi ga,
Galahade - zar ne uje trube iz Kamelota, kako pozivaju Arturovu legiju? Uzmi ga - vitezova
radi..."
"Ne", tiho sam mu rekla. "To vreme je prolo. Niko posle tebe ne sme ni pomisliti da nosi
Arturov ma." Neno sam odvojila njegove prste od balaka. "Uzmi ga, Lanselete, i baci ga to
dalje u vode Jezera. Neka ga magle Avalona zauvek progutaju."
Lanselet je utke otiao da izvri moje nareenje. Nisam zanala da li me je video, niti za koga
me je drao. Ja sam privila Artura na grudi. ivot mu je brzo isticao; znala sam to, ali vie nisam
imala suza.
"Morgana", apnuo je on. Oi su mu bile izbezumljene i pune bola. "Morgana, je li onda sve bilo
uzalud, sve to smo uradili i sve to smo pokuavali da uradimo? Zato nismo uspeli?"
To sam se i ja pitala i nisam nalazila odgovor; ali sada je odgovor odnekud doao. "Nije istina
da nisi uspeo, brate moj, ljubavi moja, dete moje. Drao si ovu zemlju u miru mnoge godine, kako
je Saksonci ne bi unitili. Zadrao si tamu za itavo pokolenje, sve dok Saksonci nisu postali
civilizovani ljudi, sa uenjacima, muzikom i verom u Boga, ljudi koji e se boriti da sauvaju neto
od lepote iz vremena koje prolazi. Da je ova zemlja postala plen Saksonaca im je Uter umro, sve
to je lepo i dobro zauvek bi nestalo iz Britanije. I stoga nije istina da nisi uspeo, ljubavi moja. Niko
od nas ne zna kako e biti izvrena njena volja - znamo samo da e biti izvrena."
Ni ja nisam znala, ak ni tada, da li je to to sam rekla istina ili govorim samo da bih ga uteila,
iz ljubavi, kao da je jo ono malo dete koje mi je Igrena dala u ruke jo dok sam i sama bila dete;
Morgana, rekla mi je, uvaj svog malog brata, i tako sam uvek inila, tako u uvek initi, i sada i
posle ivota... ili je to sama Boginja stavila Artura u moje ruke?
Pritisnuo je sada ve slabe prste preko duboke rane na grudima. "Da sam barem imao... kanije
koje si mi nainila, Morgana - ne bih leao ovako dok me ivot polako naputa... Morgana, sanjao
sam - i u tom snu sam te zvao, ali nisam mogao da te dohvatim..."
vrsto sam ga zagrlila. Pod prvim zracima izlazeeg sunca videla sam kako Lanselet podie
Ekskalibur i baca ga to je snanije mogao. Poleteo je kroz vazduh, prevrui se, a sunce je blistalo
na njemu kao na krilu bele ptice; a onda je pao, obrui se, i vie ga nisam videla; oi su mu se
zamaglile od suza i sve jaeg svetla.
Onda sam ula Lanseleta: "Video sam ruku kako se die iz Jezera - ruku koja je uzela ma i
mahnula njime tri puta, a onda ga je povukla pod vodu..."
Ja nisam videla nita, samo svetlucanje ribe koja je na trenutak izila na povrinu; ali ne
sumnjam da je on video ono to je rekao da je video.
"Morgana", apnuo je Artur, "jesi li to zaista ti? Ne mogu da te vidim, Morgana, tako je mrano
- da li sunce zalazi? Morgana, povedi me u Avalon, tamo e moi da mi isceli ovu ranu - vodi me
kui, Morgana..."
Glava mu je bila teka na mojim grudima, teka kao dete u mojim deijim rukama, teka kao
Kralj Jelen koji mi je doao kao pobednik. Morgana, nestrpljivo je doviknula moja majka, pazi na
bebu... i itavog ivota sam ga nosila sa sobom. Zagrlila sam ga i velom mu obrisala suze, a on je
uspeo da me uhvati za ruku.
"Ali to si stvarno ti", mrmljao je, "to si ti, Morgana... vratila si mi se... i tako si mlada i lepa...
uvek u Boginju videti sa tvojim licem... Morgana, nee me ponovo ostaviti, je li?"
"Nikad te vie neu ostaviti, brate moj, dete moje, ljubavi moja", aputala sam mu i poljubila
sam ga u oi. I tako je umro, ba kad su se magle podigle i sunce sinulo preko obala Avalona.

EPILOG
U prolee naredne godine, Morgana je sanjala neobian san.
Sanjala je da se nalazi u drevnoj hrianskoj kapeli u Avalonu, koju je u davna vremena
sagradio onaj Josif iz Arimateje to je doao ovamo iz Svete Zemlje. I tamo, pred oltarom gde je
umro Galahad, stajao je Lanselet u svetenikoj odei, i lice mu je bilo ozbiljno i blistavo. Sanjala
je kako je pola, to nikada nije uinila ni u jednoj hrianskoj crkvi, do oltara kako bi primila
njihov hleb i vino, i Lanselet se sagnuo i prineo pehar njenim usnama da bi pila. A onda joj se
uinilo da je i on kleknuo, i da joj govori: "Uzmi ovaj pehar, ti koja si sluila Boginji. Jer svi
Bogovi su jedan Bog, i svi smo mi Jedno, mi koji sluimo Jednog." I kada je uzela u ruke pehar i
prinela ga njegovim usnama, kao svetenica sveteniku, on je opet bio mlad i lep kao pre mnogo
godina. I videla je u svojim rukama Gral.
A onda je on kriknuo, kao to je uinio kad je Galahad kleao pred njim: "Ah, svetlost,
svetlost..." Pao je napred i ostao da nepokretno lei na kamenu; i Morgana se probudila u svom
izdvojenom obitavalitu na Avalonu sa tim krikom koji joj je jo odzvanjao u uima; i bila je sama.
Bilo je vrlo rano, i magla je bila gusta nad Avalonom. Tiho je ustala i obukla tamne haljine
svetenice, ali je stavila i veo preko lica kako bi sakrila tetovirani polumesec.
Tiho je izila u tiinu praskozorja i pola nizbrdo, pokraj Svetog Kladenca. U potpunoj tiini
oseala je iza sebe beumne korake, tihe kao senke. Nikada nije bila sama; mali, tamni narod uvek
je pazio na nju, mada ih je retko zaista viala - ona im je bila majka i svetenica i nikada je nee
napustiti. Ali kada se pribliila senci drevne hrianske kapele, koraci su polako nestali; nee je
pratiti tamo. Morgana je zastala na vratima.
U kapeli je tinjalo svetlo, svetlo koje oni uvek ostavljaju u svojim svetilitima. San je bio toliko
stvaran da je Morgana na trenutak bila u iskuenju da ue unutra... jedva je mogla da veruje da
unutra nee zatei Lanseleta, oborenog magijskim sjajem Grala... ali ne. Tu nije imala nikakvog
posla i nee da smeta njihovom Bogu; a ako je Gral zaista tamo, ionako je otiao van njenog
domaaja.
No, san ju je i dalje pratio. Je li bio poslat kao upozorenje? Lanselet je mlai od nje... nije znala
kako tee vreme u spoljanjm svetu. Avalon je sada zaao tako duboko u maglu da je sasvim
mogue da - kao u vilinskoj zemlji dok je bila mlada - dok ovde proe jedan dan, napolju protekne
tri ili pet ili sedam godina. A ono to joj je dato da uini svakako treba da uini sada, dok jo moe
da se kree izmeu svetova.
Kleknula je pred Sveti Trn, apui tihu molitvu Boginji i molei doputenje od drveta; potom je
odsekla reznicu za presaivanje. To joj nije bilo prvi put: poslednjih godina, kad god bi neko doao
u Avalon i nameravao da se vrati u spoljanji svet, bilo da je lutajui druid ili svetenik-hodoasnik
- tako malo ih je bilo u stanju da dospe do drevne kapele na Avalonu - slala je po njima reznicu
Svetog Trna, kako bi mogao dalje da raste u spoljanjem svetu. Ali ovo e morati da uini svojim
rukama.
Nikada, sem za Arturovo krunisanje, nije stupila nogom na drugo ostrvo... osim, moda, onog
dana kad se magla otvorila i kada je Gvenvir nekako upala ili zalutala kroz nju. Ali sada je odluno
prizvala barku, i kada je isplovila na Jezero, poslala ju je u maglu, i kada su ponovo izili na sunce,
videla je dugaku senku crkve kako lei preko Jezera, i ula je tihu zvonjavu. Primetila je da se
posada trza od tog zvuka i znala je da ni oni nee moi da je prate. Pa, neka bude tako; nije ni
najmanje elela da se svetenici sa ovog ostrva uplaeno i uasnuto zagledaju u barku iz Avalona.
Neprimeeni, doplovili su do obale i Morgana se iskrcala, a onda je gledala kako crna barka
ponovo nestaje u magli. Potom, sa kotaricom preko ruke - kao neka stara piljarka ili torbarka,
kakve dolaze ovamo na hodoae, pomislila je - utke je pola stazom uzbrdo.
Ovi svetovi su se razdvojili pre samo stotinu godina ili i manje, u Avalonu svakako manje; ali
ovaj svet je ve drugaiji. Drvee se razlikovalo, i staze, i zaustavila se, zapanjena, u podnoju
breuljka - ovakav svakako ne postoji u Avalonu? Nekako je zamliljala da e zemlja biti ista, da e
se razlikovati samo zgrade, jer to je ipak isto ostrvo, samo razdvojeno nekom magijskom
promenom... ali sada je ustanovila da se ipak veoma razlikuju.
A onda je ugledala kako niz brdo, ka maloj crkvi, vijuga povorka kaluera, i primetila je da nose
telo na odru.
Znai, zaista sam videla, iako sam mislila da je to samo san. Zastala je, i kada su kalueri
spustili telo da se odmore pre nego to ga unesu u crkvu, prila je i podigla pokrov sa mrtvog lica.
Lanseletovo lice bilo je upalo i izborano, mnogo starije nego kada su se rastali... nije elela da
razmilja koliko je stariji. Ali i to je videla samo na trenutak; a potom je na njegovom licu videla
samo blag i divan izraz mira. Leao je nasmeen i bio je toliko dalek od nje da je znala na emu je
poivao njegov samrtniki pogled.
"Znai, najzad si naao svoj Gral", apnula je.
"Jesi li ga poznavala u svetu, sestro?" upitao je jedan od kaluera to su nosili odar. Shvatila je
da u svojoj tamnoj haljini izgleda kao da je jedna od njih.
"Bio mi je... roak."
Roak, ljubavnik, prijatelj... ali to je bilo tako davno. A na kraju smo bili svetenik i svetenica.
"To sam i mislio", rekao je kaluer, "jer zvali su ga Lanselet na Arturovom dvoru, u davna
vremena, ali mi smo ga ovde zvali Galahad. Bio je sa nama mnogo godina, a postao je sveetnik
pre nekoliko dana."
Dokle si stigao u potrazi za Bogom koji ti se nee podsmevati, roae!
Kalueri su ga ponovo podigli na ramena. "Moli se za njegovu duu, sestro", rekao je onaj isti, i
Morgana je pognula glavu. Nije mogla da oseti alost; sada vie ne, jer videla je na njegovom licu
odraz one daleke svetlosti.
Ali nee poi za njim u crkvu. Ovde je veo tanak. Ovde je kleao Galahad, i video je svetlost
Grala u drugoj kapeli, kapeli na Avalonu, i posegnuo je za njim, posegnuo je izmeu svetova, i tako
je umro...
I ovamo je Lanselet doao na kraju, za svojim sinom.
Morgana je polako pola stazom, napola spremna da odustane od onog to je nameravala da
uini. Zato bi to sad bilo vano? Ali kada je zastala, neodluna, stari batovan, koji je kleao kraj
leje cvea blizu staze, podigao je glavu. "Ne poznajem te, sestro", rekao je, "ti nisi od onih koje
ovde ive. Jesi li hodoasnik?"
Ne onako kako je on mislio; ali ipak je bila, na neki nain. "Traim mesto gde mi je sahranjena
roaka - bila je Gospa od Jezera..."
"Oh, da, to je bilo pre mnogo, mnogo godina, za vladavine naeg dobrog kralja Artura", rekao je
batovan. "Grob je tamo, gde hodoasnici mogu da ga vide. A odatle staza vodi do enskog
manastira, i ako si gladna, sestro, tamo e dobiti neto za jelo."
Je li dotle dolo da izgledam kao prosjakinja? Ali ovek nije mislio nita loe, pa mu se
zahvalila i pola u pravcu koji joj je pokazao.
Artur je sagradio Vivijeni stvarno velianstvenu grobnicu. Ali ono to je u njoj lealo nije
Vivijen, to su samo kosti koje se polako pretvaraju u zemlju od koje su i nainjene... jer sve na
svetu predaje svoje telo i duu na ponovno uvanje Boginji...
Zato bi joj to bilo vano? Vivijen nije tu. Ali kada je stala pred grobicu, pognute glave, plakala
je.
Posle nekog vremena prila joj je jedna ena u tamnoj odei, nalik na njenu, sa belim velom
preko lica. "Zato plae, sestro? Ona koja tu lei sada poiva u miru i u Bojim je rukama, nju ne
treba oplakivati. Ali moda ti je bila rod?"
Morgana je klimnula glavom, jo oblivena suzama.
"Uvek se molimo za nju", rekla je monahinja, "jer, mada ne znam kako se zvala, kau da je bila
prijatelj i dobroinitelj naeg dobrog kralja Artura, u danima koji su odavno proli." Pognula je
glavu i promrmljala nekakvu molitvu, a za to vreme su odjeknula zvona i Morgana se trgla. Znai,
umesto harfi Avalona, Vivijen ima samo ovu galamu i zapevanje psalama?
Nikad ne bih pomislila da u stajati kraj neke hrianske monahinje i moliti se zajedno sa njom.
A onda se setila ta joj je Lanselt rekao u snu.
Uzmi ovaj pehar, ti koja si sluila Boginji. Jer svi bogovi su Jedan...
"Hodi sa mnom u manastir, sestro", rekla je monahinja, smeei se, i poloila joj ruku na miicu.
"Sigurno si gladna i umorna."
Morgana je pola sa njom ka ulazu u manastir, ali nije htela da ue. "Nisam gladna", rekla je,
"samo bih pila vode..."
"Naravno." ena u tamnom dala je znak i prila im je mlada devojka sa posudom punom vode i
napunila anak. Kad je Morgana prinela vodu usnama, devojka je progovorila. "Mi pijemo samo
vodu iz Izvora Pehara - to je sveto mesto, znate."
Kao da joj je u uima odjeknuo Vivijenin glas: 'Svetenice piju samo vodu sa Svetog Kladenca.'
Monahinja i devojka odevena u crno okrenule su se i pognule glave pred enom koja je utom
izila iz manastira, i monahinja je objasnila: "Ovo je naa predstojnica."
Kao da sam je negde videla, pomislila je Morgana. Nije stigla ni da dovri misao, a ena joj se
obratila: "Morgana, zar me ne poznaje? Mislili smo da si odavno umrla..."
Morgana joj se zbunjeno nasmeila. "ao mi je... ne mogu da se..."
"Naravno da me se ne sea", rela je opatica, "ali ja sam te viala povremeno u Kamelotu; bila
sam tako mlada. Zovem se Lionors. Bila sam udata za Gareta, i kada su mi deca odrasla, dola sam
ovamo - da ovde doekam kraj. Jesi li dola na Lanseletovu sahranu?" Nasmeila se. "Trebalo je da
kaem sahranu oca Galahada, ali teko je setiti se, a on je sada u raju i vie mu nije vano." Opet se
nasmeila. "Sada ne znam ni ko je kralj, niti da li Kamelot jo stoji - u zemlji je opet rat, nije vie
kao nekada, u Arturovo vreme. To izgleda tako davno", odsutno je dodala.
"Dola sam da posetim Vivijenin grob. Ona je ovde sahranjena - sea li se?"
"Videla sam grobnicu", rekla je predstojnica, "ali to se desilo pre nego to sam ja dola u
Kamelot."
"elim da te zamolim za uslugu", rekla je Morgana i dodirnula svoju kotaricu. "Ovde imam
Sveti Trn koji raste u bregovima Avalona. Priaju da je usvojeni otac Hristov zabio svoj tap u
zemlju i da se tu primio. Volela bih da zasadim jednu reznicu na njenom grobu."
"Kako god eli", rekla je Lionors. "Ne vidim zato bi se iko protivio tome. ini mi se prikladno
da raste ovde, u svetu, a ne skriven u Avalonu."
Pogledala je Morganu, uznemirena. "Avalon! Jesi li dola ovamo iz te paganske zemlje?"
Nekada bih se naljutila na nju, pomislila je Morgana. "Nije paganska, ma ta svetenici govorili,
Lionors", rekla je blago. "Razmisli - bi li usvojeni otac Hristov zabio tap na mestu koje mu se
inilo zlo? Zar Sveti Duh nije svuda?"
ena je pognula glavu. "U pravu si. Poslau iskuenice da ti pomognu oko sadnje."
Morgana bi vie volela da ostane sama, ali znala je da je ponuda uinjena iz ljubaznosti.
Iskuenice su joj se inile kao deca, bile su to devojke od devetnaest i dvadeset godina, toliko
mlade da se upitala - zaboravljajui da je i njoj bilo osamnaest kada je postala svetenica - kako
mogu dovoljno poznavati duhovne stvari da vode ovakav ivot. Mislila je da su monahinje u
hrianskim manastirima alosne i plaljive, uvek svesne onoga to svetenici govore, kako su ene
grene od roenja, ali devojke su bile nedune i vesele kao vorci, i vedro su priale Morgani o
novoj kapeli i rekle su joj da sedne i odmori kolena dok one kopaju rupu za reznicu.
"I to je vaa roaka to je ovde sahranjena?" upitala je jedna devojka. "Moete li da proitate ta
pie? Mislila sam da nikada neu nauiti da itam, jer moja majka je rekla da je to neprilino, ali
kada sam dola ovamo rekli su mi da moram znati da itam psalme, i sada umem da itam ak i
latinski! Gledajte", ponosno je rekla i poela da ita. "Kralj Artur sagradi ovu grobnicu svojoj
roaci i dobroiniteljki, Gospi od Jezera, muki ubijenoj na njegovom dvoru u Kamelotu... ne
mogu da proitam datum, ali to je bilo veoma davno."
"Mora da je bila veoma sveta", rekla je druga devojka, "jer Artur je, kau, bio najvei hrianin
od svih kraljeva. On nikada ne bi doneo neku enu da je ovde sahrani osim ako je bila svetica!"
Morgana se nasmeila; podseale su je na devojke iz Kue Devojaka. "Ne bih je nazvala
sveticom, mada sam je volela. U svoje vreme su je mnogi zvali zlom arobnicom."
"Kralj Artur nikada ne bi dozvolio da zlu arobnicu sahrane ovde, meu svetim ljudima", rekla
je devojka. "A to se tie arobnitva - pa, ima glupih svetenika i glupih mukaraca koji su uvek
spremni da viu o arolijama ako je neka ena samo malo pametnija od njih! Hoete li ostati kod
nas u manstiru, majko?" upitala je, i Morgana je, na trenutak iznenaena, shvatila da joj se devojke
obraaju sa jednakim potovanjem kao da ive u Kui Devojaka, kao da im je ona nadreena.
"Dala sam zavet na drugom mestu, keri."
"Je li i va manastir lep kao ovaj? Majka Lionors je dobra ena", rekla je devojka, "i mi smo
ovde veoma srene - meu sestrama smo jednom imale i enu koja je nekada bila kraljica. I znam
da emo otii u raj, sve mi", dodala je smeei se, "ali ako ste dali zavet na drugom mestu, sigurna
sam da je i tamo lepo. Samo sam mislila da biste moda voleli da ostanete ovde, da se molite za
duu vae roake koja je ovde sahranjena." Ustala je i otresla haljinu. "Sada moete da posadite
reznicu, majko... ili elite da je ja stavim u zemlju?"
"Neka, ja u", rekla je Morgana i kleknula da pritisne meku zemlju oko biljice.
"Ako elite, majko, rado u dolaziti ovamo svake nedelje da se molim za duu vae roake",
rekla je devojka kad je Morgana ustala.
Ko zna zato, Morgana je osetila da joj se oi pune suzama. "Moltva je uvek dobrodola. Hvala
ti, keri."
"A vi, u vaem manstiru, gde god da je, moraete da se molite za nas", jednostavno je rekla
devojka i uhvatila Morganu za ruku. "ekajte, majko, da vam otresem zemlju sa haljine. Sada
morate da doete i vidite nau kapelu."
Morgana je u prvi mah pomislila da odbije. Kada je poslednji put napustila Arturov dvor,
zaklela se da vie nee ui ni u jednu hriansku crkvu; ali ova devojka toliko je liila ne njene
mlade svetenice da nije htela da okalja ime pod kojim devojka potuje svog Boga. Pustila je da je
uvedu u crkvu.
U onom drugom svetu, pomislila je, crkva u kojoj se mole drevni hriani mora da se nalazi na
istom ovom mestu; deo svetosti Avalona sigurno prolazi izmeu svetova, kroz maglu... Nije
kleknula niti se prekrstila, ali je pognula glavu pred visokim oltarom; devojka ju je blago povukla
za rukav.
"Hodite", rekla je. "Visoki oltar pripada Bogu i ovde se uvek pomalo plaim... ali niste
videli nau kapelu - kapelu za sestre... hodite, majko."
Morgana je pola za devojkom u malu pobonu kapelu. Ovde je bilo mnogo cvea, itava
naruja jabukovih pupoljaka, pred kipom ene pod velom i sa oreolom oko glave; u rukama je
nosila dete. Morgana je drhtavo uzdahnula i pognula glavu pred Boginjom.
"Ovo je Majka Boja, begzrena Devica Marija", rekla je devojka. "Bog je tako veliki i straan
da se pred njegovim oltarom uvek plaim, ali ovde u Marijinoj kapeli, mi koje smo njene device
moemo da joj priemo kao da je naa majka. I gledajte, ovde imamo male kipove naih svetica,
Marije koja je volela Isusa i brisala mu noge svojom kosom, i Marte koja im je kuvala i grdila svoju
sestru to nee da kuva sa njom - volim da zamiljam Isusa kao pravog oveka koji je pomagao
majci, kao kada je pretvorio vodu u vino na svadbi, kako ona ne bi bila nesrena to nema dovoljno
vina za sve. A ovo je vrlo stari kip koji smo dobili od naeg biskupa, doneo ga je iz svoje zemlje...
to je jedna njihova svetica, zove se Brigit..."
Morgana je pogledala kip Brigit i osetila je mo koja se izlivala iz nje u ogromnim talasima to
su proimali kapelu. Pognula je glavu.
Brigit nije hrianska svetica, pomislila je, ma ta Patricije mislio. To je Boginja kakvu potuju
u Irskoj. Ja to znam, i iako oni mislili drugaije, ove ene poznaju mo Besmrtnog. Makar je i
prognali, ona e preovladati. Boginja nikada nee napustiti oveanstvo.
Pognute glave, proaputala je prvu iskrenu molitvu koju je ikada izgovorila u nekoj hrianskoj
crkvi.
"A pogledajte ovo", rekla je iskuenica dok ju je vodila ka vratima, na svetlost dana, "i mi ovde
imamo Sveti Trn, ne onaj koji ste posadili na grob svoje roake."
A ja sam mislila da treba da se bavim time, pomislila je Morgana. Naravno, sveta biljka je sama
dola iz Avalona, onako kako su i svetinje izile, u svet gde su potrebne ljudima. Ostae skriven u
Avalonu, ali e postojati i na ovom svetu. "Da, imate Sveti Trn, i ubudue e, sve dok je sveta i
veka, svaka kraljica dobijati Sveti Trn na Boi, kao simbol ko je kraljica i na nebu i u Avalonu."
"Ne znam o emu govorite, majko, ali hvala vam na blagoslovu", rekla je mlada iskuenica.
"Predstojnica vas oekuje u gostinskoj kui - dorukovae sa vama. Ali moda biste voleli da
ostanete jo malo u Gospinoj kapeli i da se pomolite? Ponekad, kada ostanete sami sa Svetom
Majkom, ona moe da vam razjasni stvari."
Morgana je klimnula glavom, nesposobna da govori. "U redu", rekla je devojka. "Kada budete
spremni, idite pravo u gostinsku kuu." Pokazala joj je pravac, i Morgana se vratila u kapelu i
pognula glavu, a na kraju se predala i kleknula.
"Majko", apnula je, "oprosti mi. Mislila sam da moram da uradim ono to sada vidim da moe
i sama. Boginja je u nama, da, ali sada znam da si i u svetu, sada i zauvek, ba kao to si i u
Avalonu i u srcima svih mukaraca i ena. Budi sada i u meni, i vodi me, i reci mi kada bude
trebalo da vrim tvoju volju..."
Dugo je kleala, utke, pognute glave, ali onda je podigla glavu, kao da ju je neko pozvao, i kao
to ga je videla na oltaru drevnog hrianskog bratstva u Avalonu, kao to ga je videla dok ga je
nosila u Arturovoj sali, videla je sada svetlost na oltaru, i u Gospinim rukama - i senku, samo senku
pehara...
On je u Avalonu, ali je i ovde. On je svuda. A oni kojima treba znak na ovom svetu uvek e ga
videti.
Osetila je sladak miris koji nije poticao od cvea; na trenutak joj se uinilo da joj se obraa
Igrenin glas... ali nije mogla da razabere rei... i da joj Igrenine ruke dodiruju elo. Kada je ustala,
zaslepljena suzama, odjednom ju je zapljusnulo, kao ogromna svetlost.
Ne, nije istina da nismo uspeli. Ono to sam rekla da uteim Artura na samrti, istina je.
Obavljala sam posao Majke u Avalonu sve dok oni koji dolaze posle nas nisu mogli da je iznesu u
ovaj svet. Nije istina da nisam uspela. Uinila sam ono to mi je dala da uinim. Nisam bila ona,
nego sam obuzeta ponosom pomislila da je trebalo da inim i vie.
Pred kapelom zemlja je bila osunana, i u vazduhu se oseao svei miris prolea. Kada se
jabukovo drvee pomerilo pod povetarcem, videla je pupoljke koji e ove godine doneti plod.
Okrenula se ka gostinsoj kui. Da li da ode tamo i dorukuje sa monahinjama, moda da
razgovara sa njima o starim danima u Kamelotu? Morgana se neno nasmeila. Ne. Bila je puna
iste nenosti prema njima kao i prema propupelom jabukovom drveu, ali to vreme je prolo.
Okrenula je lea manastiru i pola nizbrdo ka Jezeru, starom stazom kraj obale. Tu se nalazilo
mesto na kome je veo izmeu svetova tanak. Nee vie morati da priziva barku - treba samo da
zakorai kroz maglu, i bie u Avalonu.
Njen posao je okonan.