Tower 7 Uputstvo SRB

Tower 7
Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija

uputstvo za rad sa programom
[aurirano za Build 7321]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158
Sadraj
1. UVOD ......................................................................................................... 1
1.1
Potrebna konfiguracija raunara ................................................................ 1
1.2
Instalacija programa ................................................................................ 6
1.2.1
Pojedinana instalacija programa ................................................................. 7
1.2.2
Mrena instalacija .................................................................................... 14
1.3
De-instalacija programa.......................................................................... 21
1.4
Pokretanje programa .............................................................................. 22
1.5
Osnovna koncepcija i organizacija programa ............................................. 22
2. GRAFIKI INTERFEJS ............................................................................... 24

2.1
Izgled ekrana ........................................................................................ 24
2.2
Raspored i veliina prozora za crtanje ...................................................... 26
2.3
Rad sa prozorima ................................................................................... 29
2.4
Aktiviranje naredbi ................................................................................. 31
2.4.1
Ponavljanje i prekidanje naredbi ................................................................ 32
2.4.2
Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................ 33
2.4.3
Transparentne naredbe ............................................................................ 33
2.4.4
Rad sa dijalog box-ovima .......................................................................... 34
2.5
Izbor taaka .......................................................................................... 43
2.5.1
Slobodan izbor taaka .............................................................................. 46
2.5.2
Ortogonalni i polarni izbor taaka ............................................................... 46
2.5.3
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate ...................................... 48
2.5.4
Izbor taaka zadavanjem koordinata .......................................................... 49
2.5.5
Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................ 51
2.5.6
Izbor taaka selektovanjem ...................................................................... 54
2.6
Crtanje poligonalne linije ........................................................................ 54
2.6.1
Crtanje proizvoljne poligonalne linije .......................................................... 55
2.6.2
Crtanje pravougaonika ............................................................................. 56
2.6.3
Crtanje kruga .......................................................................................... 59
2.6.4
Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture .......................................... 60
2.6.5
Ofset ...................................................................................................... 60
2.7
Zumiranje delova crtea ......................................................................... 61
2.7.1
Zum prozor ............................................................................................. 62
2.7.2
Zum prethodni ........................................................................................ 62
2.7.3
Zum pomeri ............................................................................................ 62
2.7.4
Dinamiki zum......................................................................................... 63
2.7.5
Zum sve ................................................................................................. 63
2.7.6
Dinamiki zum na toki mia.................................................................... 64
2.8
Selektovanje elemenata crtea ................................................................ 64
2.9
Komande za manipulaciju sa elementima crtea ........................................ 73
2.9.1
Brisanje .................................................................................................. 73
2.9.2
Kopiranje ................................................................................................ 73
2.9.3
Kopiranje u nizu (Array) ........................................................................... 74
2.9.4
Ogledalo ................................................................................................. 76
2.9.5
Rotacija .................................................................................................. 77
2.9.6
Pomeranje .............................................................................................. 78
2.9.7
Skraivanje (Trim) ................................................................................... 78
2.9.8
Produavanje (Extend) ............................................................................. 79
2.9.9
Razvlaenje (Stretch) ............................................................................... 79
2.9.10
3D Kopiranje u nizu (3D Array) ................................................................. 80
2.9.11
3D Ogledalo ............................................................................................ 81
2.9.12
3D Rotacija ............................................................................................. 81
2.9.13
Obnavljanje crtea (Undo/Redo) ................................................................ 81
2.9.14
Spajanje kontura ..................................................................................... 82
2.9.15
Razdvajanje kontura ................................................................................ 82
2.10 Vidljivost .............................................................................................. 83

2.10.1
Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 83
2.10.2
Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ...................................... 96
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) .............................................. 101

2.11.1
Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................ 102
2.11.2
Izbor tekueg nivoa ................................................................................ 105
2.11.3
Lokalni koordinatni sistem nivoa ............................................................... 106
2.11.4
Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) .................................... 107
2.11.5
Zamena geometrije tavanica (Zamena) ..................................................... 109
2.11.6
Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ........................................ 110
2.11.7
Generisanje prostornog modela (Generisanje) ............................................ 112
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 114

2.12.1
Kreiranje novog rama (Novi) .................................................................... 115
2.12.2
Promena imena rama (Preimenuj) ............................................................ 116
2.12.3
Izbor tekueg rama ................................................................................. 119
2.12.4
Lokalni koordinatni sistem rama ............................................................... 119
2.12.5
Cilindrini ramovi .................................................................................... 121
2.12.6
Komande za manipulaciju sa ramovima ..................................................... 125
2.12.7
Generisanje ramova ................................................................................ 125
2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ................................................ 126

2.13.1
Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit) ........................................................ 126
2.13.2
Renderovan prikaz modela (Render) ......................................................... 127
2.13.3
Pogled kamerom (Kamera) ...................................................................... 127
2.13.4
Promena poloaja kamere (Poloaj kamere) ............................................... 129
2.13.5
Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza ............................................. 130
2.13.6
Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz) ......................................... 132
2.13.7
Samo tekui 2D prikaz ............................................................................ 132
2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled

(meni 2D pogled) .............................................................................. 133
2.14.1
Definisanje pogleda ................................................................................. 134
2.14.2
Editovanje liste pogleda ........................................................................... 136
2.14.3
Izbor tekueg pomonog pogleda .............................................................. 140
2.14.4
Izbor pogleda (Ctrl+W) ........................................................................... 141
2.14.5
Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................. 143
2.14.6
Projekcije definisanih pogleda................................................................... 143
2.14.7
Izbor taaka u definisanim pogledima ........................................................ 144
2.14.8
Vidljivost projektovanih tavanica .............................................................. 144
2.14.9
Prikazivanje istorije pogleda ..................................................................... 147
3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 148

3.1
Konstrukcija ........................................................................................ 148
3.1.1
Ploa/Zid ............................................................................................... 152
3.1.2
Otvori.................................................................................................... 161
3.1.3
Granini uslovi........................................................................................ 162
3.1.4
Grede .................................................................................................... 176
3.1.5
Oslobaanje uticaja................................................................................. 225
3.1.6
Ureivanje oslobaanja uticaja ................................................................. 233
3.1.7
Mimoilaenje greda ................................................................................. 234
3.1.8
Baza masivnih i tankozidnih preseka ......................................................... 235
3.1.9
Generisanje nosaa tankozidnog preseka ................................................... 240
3.1.10
Povrinski oslonac ................................................................................... 243
3.1.11
Linijski oslonac ....................................................................................... 247
3.1.12
Takasti oslonac ..................................................................................... 251
3.1.13
Krive povri ........................................................................................... 257
3.1.13.1
Sfera ................................................................................................. 260
3.1.13.2
Kupa ................................................................................................. 261
3.1.13.3
Svod ................................................................................................. 261
3.1.13.4
Spirala............................................................................................... 262
3.1.13.5
Postojea povr .................................................................................. 263
3.1.13.6
Editovanje povri ................................................................................ 264
3.1.14
Faze graenja ........................................................................................ 267
3.1.14.1
Definisanje faza graenja ..................................................................... 272
3.1.14.2
Promena faze graenja ........................................................................ 274
3.1.15
Veza ..................................................................................................... 285
3.1.16
Podaci poluprostora................................................................................. 288
3.2
Optereenje ........................................................................................ 294
3.2.1
Definisanje sluajeva optereenja ............................................................. 296
3.2.2
Definisanje kombinacija optereenja ......................................................... 299
3.2.3
Povrinsko optereenje ............................................................................ 312
3.2.3.1
Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima .................................... 320
3.2.4
Linijsko optereenje ................................................................................ 328
3.2.5
Takasto optereenje .............................................................................. 334
3.2.6
Pomeranje oslonaca ................................................................................ 336
3.2.7
Temperaturni uticaji u ploi ...................................................................... 337
3.2.8
Temperaturni uticaji u gredi ..................................................................... 338
3.2.9
Aksijalno naprezanje ............................................................................... 339
3.2.10
Pokretno optereenje .............................................................................. 342
3.2.11
Uticajna linija ......................................................................................... 355
3.2.12
Prednaprezanje ...................................................................................... 357
3.2.12.1
Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja ..................................... 363
3.2.12.2
Gubici sile prednaprezanja ................................................................... 364
3.2.13
Rezultanta optereenja ............................................................................ 367
3.2.14
Konvertor optereenja ............................................................................. 367
3.3
Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 371
3.3.1
Promena setova ...................................................................................... 371
3.3.2
Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata

(Promena L.K.S.) .................................................................................... 374
3.3.3
Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca ......................... 377
3.3.4
Kontrola setova ...................................................................................... 379
3.3.5
Kontrola unetih podataka ......................................................................... 386
3.3.6
Kontrola geometrije ................................................................................ 392
3.3.7
Promena dijagonale povrinskih entiteta .................................................... 397
3.3.8
Informacije ............................................................................................ 399
3.4
Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije .................. 402
3.4.1
3.4.1.1
Pomone ose .......................................................................................... 403

Postavljanje osa ................................................................................. 406
3.4.1.2
Brisanje osa ....................................................................................... 407
3.4.1.3
Promena rastojanja izmeu osa ............................................................ 408
3.4.1.4
Pomeranje osa.................................................................................... 408
3.4.1.5
Promena naziva osa ............................................................................ 409
3.4.1.6
Automatsko generisanje osa ................................................................. 411
3.4.2
Izbor layer-a za crtanje ......................................................................... 411
3.4.3
Crtanje pomonih linija ............................................................................ 412
3.4.4
Ispis tekstova ......................................................................................... 412
3.4.5
Kotiranje crtea ...................................................................................... 414
3.4.6
Oznaka pozicije ...................................................................................... 416
3.5
3.4.6.1
Plan pozicija ....................................................................................... 416
3.4.6.2
Generisanje plana pozicija .................................................................... 419
Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) .. 423
3.5.1
Parametri .............................................................................................. 423
3.5.2
Funkcionalnost ....................................................................................... 433
3.5.3
Ikone .................................................................................................... 449
3.5.4
Preice .................................................................................................. 453
3.5.5
Izvoz konfiguracionih fajlova .................................................................... 456
3.5.6
Uvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 456
3.6
Komande za rad sa datotekama ............................................................. 457
3.6.1
Otvaranje nove datoteke (Nova) ............................................................... 458
3.6.2
Uitavanje datoteka (Uitaj) ..................................................................... 459
3.6.3
Snimanje izmena na crteu (Snimi)........................................................... 460
3.6.4
Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) ................................... 460
3.6.5
Import................................................................................................... 462
3.6.6
Uitavanje crtea iz AutoCAD-a (DXF Import) ............................................. 464
3.6.7
Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ......................................... 467
3.6.8
IFC Import ............................................................................................. 467
3.6.9
Podaci o projektu .................................................................................... 470
3.6.10
Kraj rada sa programom .......................................................................... 473
3.7
Prelazak u druge module programa ........................................................ 473
4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA ........................................ 474

4.1
Osnovni pojmovi .................................................................................. 474
4.2
Generisanje mree konanih elemenata .................................................. 475
4.3
Greke koje prekidaju proces generisanja ............................................... 480
4.4
Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih elemenata .......................... 481
4.5
Korekcija izgenerisane mree konanih elemenata ................................... 482
4.5.1
Proguavanje mree .............................................................................. 482
4.5.2
Proreenje ............................................................................................. 484
4.5.3
Pomeranje vora ..................................................................................... 485
4.6
Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela greda van ploa) ................ 486
4.7
Ostale naredbe .................................................................................... 487
5. PRORAUN STABILNOSTI ...................................................................... 488

6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 493
6.1
Proraun ............................................................................................. 493
6.2
Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................. 501
6.3
Izbor tekueg tona ............................................................................... 502
6.4
Prikaz tekueg tona .............................................................................. 504
6.5
Animacija tekueg tona ........................................................................ 504
6.6
Kontrola postavljenih masa (Mase) ........................................................ 505
7. PRORAUN MODELA ............................................................................... 512

7.1
Namena i opis rada modula ................................................................... 512
7.2
Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................. 515
7.3
Naini prorauna .................................................................................. 517
7.3.1
Teorija I-og reda .................................................................................... 518
7.3.2
Teorija II-og reda ................................................................................... 518
7.3.3
Proraun modela sa nelinearnim elementima .............................................. 519
7.3.4
Seizmiki proraun .................................................................................. 520
7.3.4.1
EUROCODE ........................................................................................ 525
7.3.4.2
JUS (Ekvivalentno statiko optereenje) ................................................ 534
7.3.4.3
JUS (Multi modalna analiza) ................................................................. 538
7.3.4.4
Ruski propisi (SNIP) ............................................................................ 541
7.3.4.5
Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) .................................................... 545
7.3.4.6
vajcarski propisi (SIA) ....................................................................... 548
7.3.4.7
Proizvoljna spektralna kriva.................................................................. 552
7.3.4.8
Direktna dinamika analiza .................................................................. 556
8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ......................................................... 563

8.1
Namena i opis rada modula ................................................................... 563
8.2
Izbor tekueg sluaja optereenja .......................................................... 568
8.2.1
Kreiranje SRSS kombinacija ..................................................................... 570
8.2.2
Kreiranje kombinacija.............................................................................. 573
8.2.3
Anvelope uticaja ..................................................................................... 573
8.3
Prikaz deformisanog modela .................................................................. 577
8.4
Suma reakcija ..................................................................................... 579
8.5
Uticaji u ploi - zidu ............................................................................. 580
8.5.1
Obeleavanje izolinija (Legenda) .............................................................. 592
8.5.2
Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ..................................................... 594
8.5.3
Uticaji u ploi u zadatom LKS ................................................................... 601
8.5.4
Relativni ugib ploa ................................................................................. 604
8.5.5
Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima ..................................... 607
8.6
Uticaji u gredama ................................................................................ 608
8.6.1
Pojedinani dijagrami .............................................................................. 609
8.6.2
Dijagrami po svim gredama ..................................................................... 617
8.6.3
Dijagrami u poprenom preseku ............................................................... 620
8.6.4
Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda) ..................................... 624
8.6.5
Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima .......................................... 627
8.6.6
Relativni ugib greda ................................................................................ 628
8.7
Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ...................................................... 631
8.7.1
Rezultanta povrinskog oslonca ................................................................ 632
8.8
Uticaji u linijskim osloncima .................................................................. 635
8.9
Reakcije oslonaca ................................................................................ 638
8.10 Rezultanta reakcija .............................................................................. 643

8.11 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 644
8.12 Reduktor ............................................................................................ 648
8.12.1
Kreiranje reduktora ................................................................................. 649
8.12.2
Uticaji u reduktoru .................................................................................. 650
8.13 Uticaji u poluprostoru ........................................................................... 652

8.14 Uticajna linija ...................................................................................... 653
8.15 Skaliranje uticaja ................................................................................. 661
8.16 Skaliranje razmere dijagrama ................................................................ 662
8.17 Predmer ............................................................................................. 663
8.18 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna ....................................... 667
8.19 Generisanje izvetaja za grupe entiteta .................................................. 680
8.20 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset) ......................... 690
8.21 Numeracija vorova sa mree konanih elemenata................................... 691
8.22 Pronalaenje vorova ........................................................................... 691
8.23 Kontrola setova ................................................................................... 694
8.24 Kreiranje projektne dokumentacije......................................................... 697
8.24.1
Eksport grafikih blokova ......................................................................... 697
8.24.2
Eksport blokova iz dijalog box-ova ............................................................ 705
8.24.3
Definisanje formata hartije (Format hartije) ............................................... 705
8.24.4
Struktura grafikog dokumenta ................................................................ 729
8.24.5
Generisanje tekstualnih izvetaja .............................................................. 731
8.24.6
Komande za rad sa blokovima u stablu ...................................................... 747
8.24.7
Potpisi grafikih blokova .......................................................................... 760
8.24.8
Komande za rad sa listovima harije ........................................................... 761
8.24.9
Prelom strana u projektnoj dokumentaciji .................................................. 764
8.24.10
Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji....................................... 765
8.24.11
Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata ............... 771
8.24.12
Snimanje projektne dokumentacije ........................................................... 772
8.24.13
tampanje projektne dokumentacije ......................................................... 773
8.24.14
Eksport u RTF ......................................................................................... 774
8.24.15
Povratak u modul za obradu rezultata prorauna ........................................ 775
8.24.16
Oporavak oteenih dokumenata .............................................................. 775
8.24.17
Tekui jezik izvetaja .............................................................................. 775
8.24.18
Eksport bloka u klipbord .......................................................................... 777
8.24.19
Eksport vidljivog dela bloka u klipbord ....................................................... 778
8.24.20
Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................. 778
8.24.21
Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt ............................ 781
8.24.22
Direktna tampa pojedinanih crtea ......................................................... 781
8.25 Direktna dinamika analiza ................................................................... 782

8.25.1
Uticaji u celom modelu ............................................................................ 782
8.25.2
Istorija uticaja u odabranim entitetima ...................................................... 783
9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 788

9.1
Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) .............................................. 788
9.2
Definisanje eme kombinovanja optereenja ........................................... 790
9.3
Dimenzionisanje ploa .......................................................................... 797
9.3.1
Ulazni podaci .......................................................................................... 798
9.3.1.1
Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 798
9.3.1.2
Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 801
9.3.2
Proraun potrebne armature .................................................................... 804
9.3.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 805
9.3.4
Usvajanje armature ................................................................................ 817
9.3.5
Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u ploama ............ 828
9.3.6
Manipulacija sa oblastima armiranja .......................................................... 830
9.3.7
Kreiranje tekstualnog izvetaja ................................................................. 831
9.3.8
Eksport usvojene armature u ArmCAD ....................................................... 835
9.3.9
Proraun prslina u ploama ...................................................................... 837
9.3.10
Proraun ugiba u ploama ........................................................................ 840
9.3.11
Kontrola ploa na probijanje ..................................................................... 844
9.4
Dimenzionisanje greda ......................................................................... 859
9.4.1
Ulazni podaci .......................................................................................... 860
9.4.1.1
Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 860
9.4.1.2
Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 866
9.4.2
Proraun potrebne armature .................................................................... 876
9.4.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 877
9.4.4
Usvajanje armature ................................................................................ 880
9.4.5
Kreiranje tekstualnog izvetaja ................................................................. 919
9.4.6
Eksport usvojene armature u ArmCAD ....................................................... 922
9.4.7
Proraun prslina u gredama ..................................................................... 927
9.4.8
Proraun ugiba u gredama ....................................................................... 928
9.4.9
Prikaz prslina i ugiba u gredama ............................................................... 929
9.4.10
Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 931
9.5
Dimenzionisanje seizmikih zidova ......................................................... 939
9.6
Dimenzionisanje niza zidova .................................................................. 956
9.7
Proraun preseka ................................................................................. 966
9.8
Kontrola naprezanja u zidanim zidovima ................................................. 969
10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 974

10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje ........................................................... 975
10.2 Merodavno optereenje ........................................................................ 976
10.3 Kontrola napona .................................................................................. 980
10.4 Ulazni podaci ....................................................................................... 983
10.5 Kontrola stabilnosti .............................................................................. 986
10.6 Prikaz rezultata ................................................................................... 987
10.7 Izvetaj .............................................................................................. 990
10.8 Izvetaj za jedan presek ....................................................................... 993
10.9 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa .................................................. 994
11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 996
11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje ........................................................... 997
11.2 Merodavno optereenje ...................................................................... 1002
11.3 Ulazni podaci ..................................................................................... 1007
11.4 Kontrola stabilnosti ............................................................................ 1012
11.5 Prikaz rezultata ................................................................................. 1023

11.6 Izvetaj ............................................................................................ 1027
11.7 Izvetaj za jedan presek ..................................................................... 1028
11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................ 1029
1. UVOD
1.1
Potrebna konfiguracija raunara
Program Tower 7 je potpuno samostalan grafiki program koji radi pod

operativnim sistemima: Windows XP, Windows Vista i Windows 7. Minimalna konfiguracija
raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema, pa e
program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi.
Meutim, za ozbiljniji rad sa programom, poeljno je da imate to vie raspoloive RAM
memorije.
Prostor na disku
Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i
teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Meutim za sam rad programa bie
potrebno znatno vie prostora i njegova veliina zavisi od veliine i broja problema koji e se
proraunavati. Veliina slobodnog prostora na disku utie i na ukupnu raspoloivu virtualnu
memoriju raunara o kojoj e biti vie rei u daljem tekstu.
Memorija
U Windows okruenju, programi za svoj rad koriste tzv. virtualnu memoriju. Virtualnu
memoriju sainjavaju RAM (standardna operativna memorija raunara) i tzv. swap file rezervisani prostor na disku. S obzirom na relativno mali kapacitet operativne memorije,
Windows automatski rezervie odreeni prostor na disku (swap file) koji fiziki predstavlja
poveanje operativne memorije. Te dve memorije rade zajedno i predstavljaju jednu celinu virtualnu memoriju.
Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se namee zakljuak da e na raunaru sa vie
RAM memorije rad sa programom biti bri i lagodniji. Kao to smo ve na poetku ovog
uputstva rekli, za ozbiljniji rad sa programom raunar treba da ima minimum 1 GB RAM
memorije, a poeljno bi bilo da ima i vie.
Potrebna ukupna koliina virtualne memorije za rad programa, zavisi iskljuivo od sloenosti i
veliine problema koji se reavaju. Kako je programu najvea koliina slobodne virtualne
memorije potrebna pri samom proraunu uticaja metodom konanih elemenata, to Vam se
moe desiti sluaj da po aktiviranju prorauna program izda upozorenje da nema dovoljno
virtualne memorije. Poto je koliina RAM memorije fiksna, odnosno ima je onoliko koliko je
ugraeno u raunar, to praktino, veliina virtualne memorije zavisi iskljuivo od slobodnog
prostora na disku i reenje za ovakav problem je u rezervisanju veeg prostora na disku za
swap file. Ako disk ima vie particija, ili na raunaru postoji vie diskova, obavezno treba
naloiti Windows-u da swap file formira na disku (particiji) sa najvie slobodnog prostora.
U daljem tekstu izneemo postupak provere podeenosti veliine prostora na disku za kreiranje
swap file.
Podeavanje virtualne memorije - Windows XP
Iz Start menija aktivirajte opciju Settings Control Panel System.
Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,
Aktivirajte komandno polje Settings.
Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti
aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a
potomo i iz ostalih prozora naredbe System.
Za proraunavanje izuzetno velikih primera, samo ogranienje Windows-a po pitanju
maksimalne alokacije memorije od 2 GB moe biti prepreka. Ova granica se moe pomeriti kod
operativnog sistema Windows XP, sa 2 GB na 3 GB. Najbolje je napraviti novu konfigurciju za
podizanje Windows XP-a, i onda toj novoj konfiguraciji podesiti parametre. To se radi na
sledei nain:
Iz Start menija aktivirajte opciju: Programs Accessories Command Prompt.
Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeu instrukciju:
bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1

Na ovaj nain kreirana je jo jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na
konfiguraciji broj 1, ali sa imenom Windows XP - 3GB.
Zatim se unese:
bootcfg /raw /3gb /id 2
Na ovaj nain smo prethodno kreiranoj konfiguraciji Windows XP - 3GB, dodali opciju za
podrku veliine virtualne memorije od 3 GB.
Da bi proverili da je sve uraeno kako treba, treba otkucati
bootcfg
Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledei podaci:
Boot Loader Settings
-------------------timeout: 30
default: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
Boot Entries
-----------Boot entry ID: 1
Friendly Name: "Microsoft Windows XP Professional"
Path:
multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /fastdetect
Boot entry ID: 2
Friendly Name: "Windows XP - 3GB"
Path:
multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /3gb
Za povratak u Windows okruenje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu:
Exit
Prilikom sledeeg startovanja (boot) Windows-a pojavie se dve konfiguracije. Ako se izabere
"Windows XP - 3GB" Tower e moi da koristi 3GB memorije. Na ovaj nain moi ete da
proraunavate i izuzetno velike primere. Za detaljnije informacije moete konsultovati Help
sistem za Windows XP.
Grafika kartica
Rad programa je podran u svim standardnim rezolucijama koje su predviene za Windows
aplikacije. Meutim, kako program u svom radu koristi i renderovan trodimenzionalni prikaz
modela, to je neophodno da vaa kartica ima instaliran drajver koji podrava 16-bitne ili 32bitne boje. Ako to nije sluaj, program e nakon startovanja izdati odgovarajue upozorenje.
Proveru instaliranog drajvera ete dobiti ako iz Start menija aktivirajte opciju Settings
Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Display, nakon ega e se
otvoriti dijalog box Display Properties.
Klikom mia preko opcije Settings otvorite ovu kartoteku.
Da biste uopte mogli da pokrenete program, u listi Colors je potrebno postaviti ili High
Color (16 bit) ili True Color (32 bit).
Izlazni ureaji
Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim
Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.
1.2
Instalacija programa
Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i

odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti
tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj
instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi
instalaciju za Va hardlock.
Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije tako i
reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete
novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti.
Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da
morate imati pravo pristupa sistemu Administrator. Za razliku od instalacije, za korienje
programa nema ogranienja.
Vano:
Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program dobili
USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to Tower-ov instalacioni program to
bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, Windows-ovu automatsku proceduru
instalacije drajvera odmah prekinite. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo
postavljanje USB hradlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa Tower, USB hardlock
moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.
1.2.1
Pojedinana instalacija programa
Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu

samootpakujuu arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
raunara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe. Otvorie se dijalog sledeeg izgleda:
Sada izaberite dugme Install, nakon ega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
raunara i zapoinje sama instalacija programa. Nakon instalacije drajvera, program e izdati
sledeu poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom

program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru.
Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie

njegovo ispravno postavljanje
Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti
instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, program e
preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu
e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte komandno polje OK.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa.
Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje
prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next,
ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji
programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui i
aktivirajte komandno polje Next.
U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka
ispisivati u dnu svake strane hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom
10
prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o
projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno
definiete u zaglavlju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 8.24.3).
U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj instalacije, koji ste dobili
od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako
niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni
direktorijum zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje
, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju.
Napravi ikonicu na desktopu ako je ovaj check box ukljuen, program e na desktopu
raunara napraviti ikonicu pomou koje se moe pokretati.
Instaliraj za sve korisnike - ako raunar koristi vie korisnika, postavljanjem ovog check
box-a na ukljueno stanje program e se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika,
ovako instaliranog programa Tower 7, imae svoje zasebne konfiguracione fajlove.
Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next.
Ako se program instalira prvi put, a na raunaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti
konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom sluaju, nakon aktiviranja dugmeta
Next u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvorie se novi dijalog sledeeg
izgleda:
Izbor dugmeta Da oznaava da e se u toku instalacije programa sve konfiguracione

datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajui folder programa Tower 7.
U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju va ranije instaliran program, program
e izdati upozorenje i omoguiti Vam ili da zadrite postojee datoteke ili da ih zamenite sa
novim.
11
Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka
u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom:
Tower.$dis -
konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomou

naredbe Parameteri
Tower.$vis -
konfiguraciona datoteka sa podeenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe

Vidljivost
Tower.$mtr -
datoteka sa bibliotekom materijala koja

karakteristika greda, ploa, zidova i stubova
Tower.$prf -
datoteka sa bibliotekom elinih profila koja se koristi pri definisanju

karakteristika poprenog preseka greda i stubova
Tower.$dim01 -
datoteka sa podacima o kvalitetu materijala koje program koristi pri

dimenzionisanju betonskih preseka za sve standarde. Ovi podaci se
auriraju pomou naredbe Dimenzionisanje Beton Propisi
Tower.$sk -
baza spektralnih krivi koju moete kreirati

prorauna: Proizvoljna spektralna kriva
Tower.$vet -
baza vetrova koja se moe kreirati u okviru naredbe za zadavanje

povrinskog optereenja po krivim povrima
Tower.$po -
baza definisanih ema pokretnih optereenja
Tower.$ks -
datoteka sa konfigurisanom paletom boja koja se koristi u okvru naredbe

Kontrola setova
Tower.$har -
baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju projektne dokumntacije
Tower.$gig -
konfiguracije parametara koje se definisu u okviru naredbe Generisanje

izvetaja za grupe entiteta
Tower.$mtz -
baza definisanih masivnih i tankozidnih preseka
Tower.$net -
biblioteka mrea
Tower.$pec -
parametri za seizmiku po propisu EUROCODE
Tower.$pl -
definisane konfiguracije legendi za armaturu
Tower.$ppz -
definisane konfiguracije za generisanje plana pozicija
Tower.$tb -
datoteka u kojoj se pamti poslednji korieni raspored ikona
Tower.$utl -
konfiguracije ema pokretnih optereenja koje se definiu pomou naredbe

Uticajna linija
se
koristi
sa
pri
opcijom
definisanju
seizmikog
12
Tower.$bmd -
datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri dimenzionisanju

drvenih konstrukcija za propis EUROCODE
Tower.$acc -
datoteka sa kombinacijama tastera za brzo pokretanje pojedinih naredbi.

Kombinacije tastera se definiu pomou naredbe Preice
Tower.$ppd -
datoteka sa podeavanjima prikaza informacija o entitetima
Tower.$zgl -
datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graninim uslovima u

ploama
Tower.$ogr -
datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobaanjima uticaja

u gredama
Ove datoteke se snimaju u direktorijumu C:\Documents and Settings\Ime korisnika

\Application Data\Radimpex\Tower7 kod operativnog sistema Windows XP, odnosno u
direktorijumu C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Tower7 kod operativnih
sistema Windows Vista i Windows 7.
Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama,
preporuujemo da aktivirate komandno polje Da, to e dovesti samo do inoviranja izvrnih
programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Ukoliko elite da zadrite samo neke od konfiguracionih fajlova potrebno je da aktivirate
komandno polje Izbor, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box u kome moete da izaberete konfiguracione fajlove

koje elite da zadrite
U listi su prikazani svi konfiguracioni fajlovi koji se isporuuju uz program. Ostali konfiguracioni
fajlovi se ne isporuuju, ve se kreiraju u toku rada sa programom i oni se ne briu pri
instalaciji. Za svaki od prikazanih konfiguracionih fajlova ispisuje se naziv i kratak opis
njegovog znaenja.
Sada je potrebno da u listi oznaite sve konfiguracione fajlove koje elite da zadrite. Klikom
mia preko check box-a u koloni
postavlja se, odnosno uklanja simbol , koji ukazuje
da je dati konfiguracioni fajl selektovan. Aktiviranjem komandnog polja Sve selektuju se svi
konfiguracioni fajlovi iz liste, dok se aktiviranjem komandnog polja Nijedan svi fajlovi
deselektuju.
13
Postavljeni simboli u koloni

, jasno ukazuju koji e
konfiguracioni fajlovi biti zadrani
Izborom komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a procedura instalacije
programa se nastavlja.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni
njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam
proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno
sprovedenoj instalaciji.
14
Aktivranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad.
U sluaju da hardlock nije prikljuen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i
izdati odgovarajue upozorenje.
Ako je pak hardlock prikljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja,
komandno polje Next e biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program e
napisati informaciju da je zadat pogrean registracioni broj.
U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou komandnog polja Back, vratite na dijalog box
za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno.
1.2.2
Mrena instalacija
Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu

njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak
mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska
instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na
kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut
(aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a.
Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a i smetanje izvrnih programa, to
performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama
mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala.
Serverska instalacija na Windows mrei
Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti
bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija
programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri
instalaciji program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog
programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator.
15
Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao
kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Svakako da je u ovom sluaju, za tip
instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.
Po zavretku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvrena.

Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se C:\Tower 7 Server za 32-bitnu, odnosno C:\Tower 7 x64
Server za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa
nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuu arhivu sa imenom
Tower7_win32_ClientSetup za 32-bitnu, odnosno Tower7_x64_ClientSetup za 64bitnu verziju programa.
Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl NETHASP.ini koji se automatski generie
prilikom mrene instalacije. Taj fajl sadri konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobiajenom i standardnom mreom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo ta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omoguava da se izvedu neke odreene netipine klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:
NH_SERVER_ADDR =
Sadraj ovog polja definie ime ili IP adresu raunara na kome se nalazi mreni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom raunara na kojem je izvrena mrena instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se moe uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).
Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledei:
NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)
Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledei:
NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)
16
Instalacija HASP License Manager-a
Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program
HASP
License
Manager.
Sa
instalacionog
CD-a
pokrenite
program
\Hasp\LMSETUP.EXE.
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
Ponuena su dva naina instalacije:

-
Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows

aplikaciju
Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije

Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje
Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni
direktorijum HASP License Manager-a.
17
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se
program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a
nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put
startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License
Manager.
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se
do kraja instalacije HASP License Manager-a.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa
Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri
svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito
pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom.
Rad sa HASP License Manager-om
Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
18
Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan

Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License
Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U
sluaju da ovaj program nije startovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom
hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad
izvrnog programa.
Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu
izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.
Klijentska instalacija
Sa raunara na kome elite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk
servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvrena serverska instalacija, pokrenete
instalacioni
program
Tower7_win32_ClientSetup
za
32-bitnu,
odnosno
Tower7_x64_ClientSetup za 64-bitnu verziju programa. Znai klijentska instalacija se ne
vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera i to iz direktorijuma u kome je izvrena
serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri
serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Tower 7
Server\.
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
19
U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere
Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na
klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati
pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo
optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i
instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi
klijenti automatski dobijaju novu verziju.
U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera
na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta
je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje
imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i
zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala
novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na
svakom raunaru.
Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska
instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
20
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste
zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e
otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o
uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei,

na kojima elite da koristite program.
Instalacija 64-bitne verzije programa na server sa 32-bitnim operativnim sistemom
Prebacite privremeno Hasp klju na neki raunar sa 64-bitnim operativnim sistemom. Izvrite
mrenu instalaciju 64-bitne verzije programa i dobiete direktorijum sa imenom C:\Tower 7
Server x64. Kompletan direktorijum iskopirajte na server sa 32-bitnim operativnim
sistemom, a nakon kopiranja ga moete obrisati sa raunara sa 64-bitnim operativnim
sistemom. Vratite Hasp klju na server sa 32-bitnim operativnim sistemom. Izmenite fajl
NETHASP.INI koji se nalazi u serverskom instalacionom direktorijumu. Izmenu ete izvriti
bilo kojim tekst editorom (moe i notepad.exe), a potrebno je u polju NH_SERVER_ADDR =
XXX; upisati ili ime ili IP adresu servera - raunara na kojem stoji Hasp klju.
21
1.3
De-instalacija programa
U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start

menija aktivirajte opciju Settings Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i

otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program Tower7 i aktivirajte

komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju,
selektujte program Tower7 Server, a u sluaju klijentske instalacije program: Tower7
Client.
Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.
Aktiviranjem komandnog polja Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se

ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.
22
Aktiviranjem komandnog polja OK, program Tower 7 e biti definitivno uklonjen sa

raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije
instaliranih programa.
1.4
Pokretanje programa
Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog
pokretanja programa obavezno stavite na USB port vaeg raunara. Sam program se pokree
iz Start menija izborom opcije: Programs Radimpex Tower7. U sluaju klijentske
instalacije, potrebno je odabrati opciju: Programs Radimpex Tower 7 Client.
U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled
programa Tower.
1.5
Osnovna koncepcija i organizacija programa
Program Tower slue za statiku i dinamiku analizu ravanskih i prostornih

konstrukcija. Proraun se sprovodi metodom konanih elemenata, a geometrija modela se
definie grafiki, iscrtavanjem samo konture konstruktivnih elemenata i optereenja. Program
se sastoji od etiri modula koja su meusobno povezana:
23
Unos podataka
Formiranje mree
Proraun
Obrada rezultata
Nakon startovanja programa uvek se ulazi u prvi modul: Unos podataka. Princip rada sa
programom je da se prvo u modulu Unos podataka zadaju svi ulazni podaci potrebni za
definisanje problema. Zatim se prelazi u modul Formiranje mree, odakle se nakon
generisanja mree konanih elemenata, bira opcija za proraun. Po zavrenom proraunu se u
modulu Obrada rezultata analiziraju proraunati uticaji, dimenzioniu elementi konstrukcije i
formira projektna dokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul se odvija izborom
odgovarajue opcije u padajuem meniju Moduli.
Pre nego to krenemo sa detaljnim objanjenjem naina rada 3D grafikog interfejsa,
pojasniemo osnovne pojmove koji se tiu prostornog modela, a koriste se u programu:
Nivo je horizontalna ravan koja se postavlja na odreenoj visini zadavanjem njene globalne Z
koordinate. Konstruktivne elemente koji se postavljaju na nivoe nazivamo Tavanicama.
Ram je vertikalni deo modela koji moe u sebi sadrati: grede, stubove i zidove. Jedini uslov
je da svi elementi rama lee u vertikalnoj ravni iji je poloaj odreen sa dve take u dispoziciji
modela. U sluaju cilindrinih ramova, njihov poloaj je u dispoziciji modela odreen lukom.
24
2. GRAFIKI INTERFEJS
2.1
Izgled ekrana
U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je ne sledee
oblasti:
horizontalni meni
oblast ikona
statusnu liniju
komandnu liniju
oblast crtea i
listu nivoa
Izgled ekrana u modulu Unos podataka

Horizontalni meni je oblast koja se nalazi u drugom redu ekrana odozgo. U ovoj oblasti su
ispisani nazivi odreenih grupa naredbi.
Oblast ikona je prostor sa sliicama (ikonama) koje su smetene ispod horizontalnog
menija i uz desnu ivicu ekrana.
Statusna linija se nalazi na samom dnu ekrana i na njoj se ispisuju odreene informacije o
statusu programa. Ona je podeljena na pet polja i u njima se prikazuju sledee informacije:
-
Podatak o rednom broju i nazivu tekueg sluaja optereenja

Podatak o koordinatama koje su odreene trenutnim poloajem mia
Podatak o jedinacama mera koje su trenutno vaee
Oblast sa ikonama koje definiu stanje proraunatosti modela sa kojim se radi. Dovoenjem
mia u poloaj da pokazuje na bilo koju od ovih ikona, dobiete informacije kako o znaenju
date ikone, tako i o njenom stanju. Raspoloive ikone daju sledee informacije:
Da li je mrea konanih elemenata generisana ili ne. Ako je mrea izgenerisana,
dobiete informaciju i o broju vorova na celom modelu.
Da li je model proraunat ili nije. Ako jeste dobiete i informaciju da li je proraun
sproveden po teoriji I-og ili II-og reda.
25
Da li je modalna analiza sprovedena ili ne.
Da li je proraun stabilnosti sproveden ili ne.
Da li se u modelu koristi poluprostor ili ne.
- Informacija o autoru programa: Copyright Radimpex
Komandna linija je oblast u visini od jednog reda koja se nalazi odmah iznad statusne linije.
Ova linija menja svoj sadraj, i postaje komandna tek kada se aktivira neka naredba. U stanju
ekanja, kada nije izabrana ni jedna naredba, na njoj se ispisuje ime modula u kome se
program trenutno nalazi. Ovakav izgled komandne linije ujedno i oznaava da program
oekuje da mu se zada neka naredba.
Oblast crtea predstavlja preostali (centralni) deo ekrana. Oblast crtea se sastoji od tri
prozora i svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu:
3D pogled
2D pogled
Dispozicija
- ovaj prozor slui za 3D crtanje i u njemu se uvek prikazuje 3D izgled cele

prostorne konstrukcije
- ovaj prozor slui za 2D crtanje i u njemu se prikazuju pojedini ravanski
delovi prostorne konstrukcije
- u ovom prozoru se ematski prikazuje poloaj ramova u osnovi objekta
Lista nivoa se nalazi neposredno iznad prozora 3D pogled i slui za rad sa nivoima, odnosno
horizontalnim ravnima koje su odreene svojim nazivom i globalnom Z koordinatom koja
odreuje njen poloaj u prostoru.
Dok je mi u oblasti crtea, on ima oblik malog krsta, to ujedno oznaava da je to crtaki deo
ekrana, dok u svim ostalim poloajima ima oblik strelice. Naizmeninim aktiviranjem
funkcijskog taster F4 moe se menjati oblik mia u oblasti crtea.
Izgled mia kada se aktivira funkcijski taster F4

Jo jedno aktiviranje funkcijskog tastera F4 vratie oblik mia na prvobitno stanje.
U toku rada sa programom, usled neke pogreno sprovedene akcije, u oblasti crtea moe se
pojaviti i poruka o greci.
26
Ovakav tip poruka o greci e stajati na ekranu sve dok ne pomerite mi tako da izae van
gabarita prozora sa porukom o greci, ili pak ne pritisnete neki od tastera.
2.2
Raspored i veliina prozora za crtanje
Kao to smo ve u prethodnom poglavlju rekli, oblast crtea se sastoji od tri

prozora, pri emu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu. U gornjem levom
uglu svakog od prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je
trenutno aktivan. Klikom mia preko oblasti sa nazivom prozora, menja se fokus, odnosno taj
prozor postaje trenutno aktivan. Indikator da je prozor aktivan je nain ispisa njegovog naziva
ime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.
Klik mia preko naziva prozora 2D pogled

je postavio fokus na ovaj prozor
Dupli klik mia preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uveanja.
27
Dupli klik mia preko naziva prozora 2D pogled

doveo je do njegovog maksimalnog uveanja
Ponovni dupli klik mia preko naziva maksimalno uvelianog prozora, dovodi do vraanja na
uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea.
Uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea

Raspored prozora moete lako podeavati prema potrebi izborom odgovarajuih naredbi u
padajuem meniju Window. Izbor jedne od naredbi u meniju Window: 2D pogled, 3D
pogled ili Dispozicija, dovodi do postavljanja tog prozora u desni deo oblasti crtea, pri
emu e on biti veih dimenzija od preostala dva. Na primer izbor naredbe Window 3D
pogled e dovesti do sledeeg izgleda ekrana.
28
Izbor naredbe 3D pogled iz padajueg menija Window,

doveo je do ovakvog rasporeda prozora
Naredba Uveaj levo radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona
postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje
raspored prozora dobija takav poloaj da je veliki prozor uz levu ivicu oblasti crtea.
Postavljanje naredbe Uveaj levo iz padajueg menija Window,

na ukljueno stanje, postavilo je najvei prozor uz levu ivicu ekrana
Ponovno aktiviranje ove naredbe dovee do njenog iskljuivanja i vraanja na default poloaj
prozora, kada je veliki prozor uz desnu ivicu oblasti crtea.
Veliina prozora se moe automatski prilagoditi razliitim tipovima monitora. Ukoliko se radi na
monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajueg menija Window treba izabrati naredbu
Standardni monitor, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos stranica 16:9,
16:10 itd) treba izabrati naredbu iroki monitor.
Sve naredbe za operacije sa prozorima moete pozivati kao transparentne, odnosno za vreme
izvravanja neke druge naredbe.
29
2.3
Rad sa prozorima
Sadraj prozora 3D pogled i Dispozicija je uvek isti. U prozoru 3D pogled,

uvek se prikazuje trodimenzionalni izgled celog modela, a u prozoru Dispozicija ematski
prikaz poloaja ramova u osnovi objekta. Za razliku od ova dva prozora, sadraj prozora 2D
pogled se moe menjati i u njemu moe biti prikazan ili sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pak
sadraj trenutno aktivnog rama. Naziv aktivnog nivoa je ispisan u samoj listi nivoa dok je
trenutno aktivan ram u prozoru dispozicija uvek jasno naglaen posebnom bojom kako bi se
razlikovao od ostalih ramova.
U ovom primeru je trenutno aktivan nivo koji se zove Temelji

i nalazi se na visini Z=0,00, a trenutno je aktivan krajnji levi ram
iji je pravac pruanja u pravcu globalne Y ose
Ako se fokus postavi na prozor Dispozicija, onda e u prozoru 2D pogled biti prikazan
trenutno aktivan ram.
Klik mia preko naziva prozora Dispozicija je doveo do prikaza

sadraja trenutno aktivnog rama u prozoru 2D pogled
Klik mia preko liste nivoa, dovee do prikaza sadraja trenutno aktivnog nivoa u prozoru 2D
pogled. Kako fokus ne moe biti na listi nivoa, ve na jednom od tri prozora, to e klik mia
preko liste nivoa, automatski za aktivan postaviti prozor 2D pogled.
30
Klik mia preko liste nivoa dovodi do prikaza sadraja tog nivoa
u prozoru 2D pogled i postavlja prozor 2D pogled za aktivni
Da bi se jasno videlo u svakom trenutku ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled, u
produetku naziva ovog prozora se ispisuje ili naziv trenutno aktivnog rama ili pak naziv nivoa
i njegova visinska koordinata, u zavisnosti od toga ta je odabrano za prikaz u prozoru 2D
pogled.
Komentar Temelji 0.00 jasno pokazuje da je u prozoru

2D pogled prikazan sadraj nivoa koji se zove Temelji
i da se on nalazi na visinskoj koti Z=0.00
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled pored svih konstruktivnih elemenata koji
pripadaju datoj ravni (horizontalnoj ili vertikalnoj), prikazuju i svi konstruktivni elementi koji
dodiruju ili prodiru kroz tu ravan. Prikaz ovih elemenata konstrukcije je vrlo znaajan kako
zbog jasnijeg sagledavanja prikazanog dela prostorne konstrukcije, tako i zbog toga to se ti
elementi mogu selektovati pomou OSNAP kriterijuma za izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.5).
31
Prikazani simboli u prozoru 2D pogled, odreuju poloaj svih

greda i linijskih oslonaca koji prodiru kroz trenutno aktivni ram
Na kraju emo jo napomenuti da se u prozoru 2D pogled, pored prikaza ramova i nivoa,
moe postaviti i ravanski prikaz potpuno proizvoljno odabranog dela prostornog modela, o
emu e biti vie rei kasnije (vidi poglavlje 2.14).
2.4
Aktiviranje naredbi
Sve naredbe u programu se mogu ravnopravno aktivirati, kako iz horizontalnog

menija, tako i izborom ikone koja je predviena za izvrenje date naredbe. Dok je mi u
poloaju da pokazuje na neku od ikona, posle izvesnog vremena na ekranu e se otvoriti mali
prozor u kome e biti ispisano znaenje date ikone.
Dovoenje mia u poziciju da pokazuje na odreenu ikonu,

dovee do ispisa njenog znaenja na ekranu
Ova opcija e biti od velike pomoi pogotovu na poetku rada sa programom.
Obzirom da svaki od prozora ima svoju specifinu namenu, to se ne mogu sve naredbe u
programu izvravati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor,
program e ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali e pri izboru taaka u pojedinim
32
prozorima vriti kontrolu da li je izbor te take mogu, i po potrebi izdati odgovarajue
upozorenje.
Kako se u horizontalnom meniju ne nalaze sve naredbe koje koristi program, to se desnim
klikom mia preko naziva svakog od prozora, otvara padajui meni u kome su sadrane
naredbe koje su specifino vezane samo za dati prozor.
Desni klik mia preko naziva prozora Dispozicija je postavio

fokus na ovom prozoru i otvorio padajui meni sa naredbama
koje su specifino vezane samo za ovaj prozor.
2.4.1
Ponavljanje i prekidanje naredbi
esto se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno

zavrena. U ovim sluajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, ve je dovoljno
pritisnuti taster Enter ili kliknuti na desni taster mia.
Kako bi se ubrzalo pokretanje naredbi, a samim tim i rad sa programom, u svakom od modula
se pamti koje su naredbe poslednje koriene. Na poetku komandne linije nalazi se dugme
, koje je predvieno za njihovo ponovno pozivanje. Klikom mia preko ovog dugmeta,
otvara se padajui meni sa nazivima zapamenih naredbi, a svaka od njih se moe ponovo
pokrenuti klikom mia preko svog imena u listi.
33
Dugme ijim se aktiviranjem otvara lista sa imenima naredbi

koje su poslednje koriene
Svaka komanda se moe u toku njenog izvravanja prekinuti. Prekid izvrenja bilo koje
naredbe se vri pritiskom na taster Esc, posle ega e program ponovo biti u stanju ekanja
da se izvri neka nova naredba. Prekid naredbi se moe postii i pritiskom na taster Enter,
odnosno desnim klikom mia.
2.4.2
Izbor podkomandi sa komandne linije
Veina komandi u programu ima svoje podkomande (opcije), koje omoguavaju da

se naredba izvri na vie naina. Korisnik se izborom neke od podkomandi odluuje za nain na
koji e data komanda biti izvrena. Sve opcije koje sadri neka komanda, nalaze se na
komandnoj liniji. Da bismo lake objasnili organizaciju komandne linije, posluiemo se njenim
izgledom kada se aktivira naredba Ploa.
<-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Offset/ <krAj> / Set):
Na poetku komandne linije se ispisuje poruka, kojom program oznaava kakva se akcija
oekuje od korisnika. U ovom sluaju se od korisnika oekuje da zada poetnu (prvu) taku
linije koja odreuje geometriju ploe. Iza ove poruke, u zagradi su ispisane podkomande ijim
izborom se menja dalji tok izvrenja naredbe (podkomande su meusobno razdvojene kosim
crtama /). Izbor podkomandi se vri ili zadavanjem sa tastature znaajnog slova te
podkomande (veliko slovo u imenu podkomande), ili pak klikom mia preko njenog naziva na
komandnoj liniji.
Pojedine podopcije na komandnoj liniji mogu biti ispisane izmeu uglastih zagrada, to
oznaava da je to podrazumevana opcija, te e pritisak na taster Enter, odnosno desni klik
mia, dovesti do njenog automatskog aktiviranja. U ovom primeru to je podopcija <krAj>.
U sluaju da grekom aktivirate neku od podopcija, pritiskom na taster Esc, moete se vratiti
na prethodni oblik komandne linije.
2.4.3
Transparentne naredbe
Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vreme izvrenja neke druge

komande. Ovako pozvane naredbe se nazivaju transparentnim, jer ne prekidaju izvrenje ve
aktivirane naredbe. Naime, nakon zavrenog rada transparentne naredbe, program e Vas
vratiti na mesto odakle ste je i aktivirali. U ovu grupu spadaju:
34
- naredbe za zumiranje (Zum sve, Zum prozor, Zum predhodni, Dinamiki zum,
Zum pomeri),
- naredbe za odreivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crtea (Vidljivost,
Sakrivanje),
- naredba za izbor referentne take (Referentna taka),
- naredba za ortogonalno crtanje (Ortho mod),
- naredba za brzi izbor sklopa koji e se prikazivati u prozoru 2D pogled (Izbor pogleda
(Ctrl+W)),
- naredba za prikazivanje informacija o entitetima (Informacije),
- naredba za precizno pogaanje taaka sa crtea (Osnap).
- sve naredbe koje slue za promenu sadraja prikaza u prozorima 2D pogled i 3D pogled
Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvrenja neke
druge naredbe.
2.4.4
Rad sa dijalog box-ovima
Dijalog box-ovi slue za udobniji i pregledniji unos raznih tekstualnih i numerikih

podataka. U ovom delu uputstva emo objasniti samo osnovne principe u radu sa njima, a
kasnije, u toku objanjavanja pojedinih komandi programa, svaki od njih emo detaljno
opisati.
U dijalog box-ovima su predvieni sledei naini za zadavanje i izbor podataka.
Komandna polja
Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi)
Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi)
Tabelarne liste podataka
Polja prekidai (Check box-ovi)
Polja prekidai (Radio button-i)
Komandna polja
Komandna polja imaju oblik pravougaonika u kojima je upisana samo po jedna komanda,
odnosno radnja koju treba izvriti. Ova polja se aktiviraju jednostavnim klikom mia preko
njihovog naziva. U svim dijalog box-ovima postoje uvek barem dva komandna polja: OK i
Cancel. Sa oba se zavrava rad sa dijalog box-om, pri emu Cancel oznaava odustajanje,
a OK prihvatanje, ranije sprovedenih akcija u dijalog box-u.
Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi)
Polja za upis tekstualnih i numerikih podataka se koriste za unos slovnih i brojanih podataka.
Polje ima oblik izduenog pravougaonika visine jednog reda teksta. Ispred Edit box-a je
obino ispisan i njegov naziv, koji pokazuje koja vrsta podataka se oekuje za unos. Za unos
podataka u Edit box-u, potrebno je prvo miem kliknuti u dati pravougaonik da bi on dobio
fokus, i potom sa tastature zadati eljenu vrednost.
35
Standardni edit box-ovi za unos numerikih podataka

U pojedinim sluajevima, kada je Edit box namenjen zadavanju numerikih vrednosti u
programski definisanom opsegu, onda se obino koriste Edit box-ovi, koji pored mogunosti
zadavanja vrednosti sa tastature, imaju i mogunost izbora jedne od ponuenih vrednosti iz
liste.
Edit box-a sa ponuenom listom vrednosti

Klikom mia preko strelica, napreduje se ka vrhu, odnosno dnu liste, sa ponuenim
vrednostima. Klik mia unutar samog edit box-a, postavie fokus na njemu, i polje e biti
spremno za unos eljenog podatka, direktno sa tastature.
Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi)
Polja sa listom ponuenih opcija se pojavljuju kada se od korisnika oekuje izbor vrednosti
nekog parametra koji ima ogranien broj poznatih vrednosti. U dijalog box-ovima se koriste
otvorene i zatvorene liste podataka. Razlika izmeu ove dve liste je jedino u tome to
zatvorena lista koristi manji prostor u dijalog box-u.
36
Zatvoreni List box

Klik na strelicu koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste, dovee do prikaza cele liste na
ekranu, i tada je potrebno klikom mia odabrati jedan od lanova te liste.
Otvoreni List box

Kako otvorene liste podataka mogu biti proizvoljne duine, a na ekranu je po vertikali
predvien ogranien prostor za prikaz njenog sadraja, to se sa desne strane liste nalazi
vertikalna traka za skrolovanje (promenu sadraja) liste. Iznad i ispod ove trake nalaze se dve
strelice koje pokazuju na gore, odnosno na dole. Klikom na ove strelice se vri napredovanje
ka poetku odnosno kraju liste. Izbor aktivnog reda se takoe postie direktnim klikom mia
na bilo koji parametar u listi.
Tabelarne liste podataka
Za razliku od prethodno opisanih List box-ova, tabelarne liste podataka u okviru jednog reda
imaju vie kolona, odnosno vie parametara.
37
Tabelarna lista podataka

Pojedini parametri u kolonama nemaju fiksnu vrednost, ve rade kao Edit-box-ovi. Klikom
mia na neki od prikazanih parametara, mogue je promeniti njegovu vrednost, na ve opisan
nain rada sa Edit box-ovima.
U ovakvim listama uvek je po jedan red trenutno aktivan. Trenutno aktivan red se oznaava
posebnom bojom i klikom mia u okviru bilo koje pozicije datog reda, on postaje nadalje
aktivan. Po ovakvim tabelama je kretanje omogueno i pomou kursorskih strelica.
Polja prekidai (Check box-ovi)
Ova vrsta prekidaa se koristi za naredbe i promenljive koje imaju samo dva mogua stanja,
ukljueno, odnosno iskljueno. Oznaka za Check box je prazan mali kvadrat iza koga je
obino napisano i samo znaenje datog prekidaa. Uzastopnim klikom preko naziva prekidaa,
on naizmenino postaje postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Prazan kvadrat
oznaava da je parametar postavljen na iskljueno stanje, a postojanje simbola, oznaava
da je parametar postavljen na ukljueno stanje.
Prikazani check box je postavljen

na ukljueno stanje
38
esto se u programu i komandna polja koriste kao check box-ovi. U ovim sluajevima se ne
koristi mali pravougaonik, ve uzastopnim klikom preko naziva ovakvog prekidaa on dobija
udubljeni, odnosno ispupeni izgled.
Udubljeni oblik prekidaa oznaava da je on

postavljen na ukljueno stanje
Polja prekidai (Radio button-i)
Ovi prekidai se koriste kao nain za izbor jedne od ponuenih opcija, u sluajevima kada
samo jedna od njih moe da bude aktivna. Zbog toga su ovi prekidai uvek grupisani i jasno
odvojeni od ostalog dela dijalog box-a.
Ove grupe podataka su i meusobno jasno

razdvojene, te samo jedan prekida moe biti
izabran (postavljen na ukljueno stanje)
Postavljanje na ukljueno stanje ovih prekidaa se takoe vri klikom mia, a indikator da je
prekida izabran je zacrnjen mali krug, dok ostali krugovi u okviru te grupe postaju prazni.
39
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem razgranatog stabla
Pojedini dijalog box-ovi, su zbog velikog obima podataka koji je potrebno u njima zadati,
odrganizovani putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi
za unos razliitih grupa podataka.
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi

stablo razgranate strukture
Ispred svakog od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol +, koji oznaava da na
datom nivou postoji pod-podela.
Klik mia preko simbola +,otvorie stablo na dole

U stanju kada je naslov otvoren na dole, znak + zamenjuje znak - . I otvoreni podnaslovi
mogu imati svoju pod-podelu te se i ispred njih moe nalaziti simbol +. Podnaslovi koji
ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol, predstavljaju kraj grane na tom delu
stabla, te se klikom mia preko njihovog naziva u preostalom delu dijalog box-a pojavljuju
podaci koji su vezani samo za njega.
40
Klik mia preko grane na stablu koja nema pod-podelu,

dovee do prikaza njenih parametara u dijalog box-u
Klik mia preko simbola - , zatvorie datu granu, i ispred naslova te grane, ponovo e se
pojaviti simbol +. Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia
preko odgovarajueg grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko
datog naslova.
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem kartoteka
U sluaju potrebe za unosom veeg broja podataka, pored prethodno opisane strukture
razgranatog stabla, u pojedinim dijalog box-ovima se primenjuje i organizacija podataka
putem kartoteka.
Prikazani dijalog box se sastoji od 12 nezavisnih kartoteka

Klikom mia preko naziva kartoteke, otvara se deo dijalog box-a u kome su sadrani podaci
koji odgovaraju datoj kartoteci.
41
Klik mia preko naziva Jedinice mera doveo je do

otvaranja ove kartoteke
Kako u dijalog box-u, istovremeno moe biti otvoreno vie kartoteka, to se promena sadraja
podataka vri pomou scroll traka.
Strelicama su oznaene scroll trake pomou kojih se vri

promena sadraja podataka u dijalog box-u.
Ponovni klik mia na naziv otvorene kartoteke, dovee do njenog zatvaranja.
Grafika kontrola u dijalog box-ovima
Zbog lake kontrole unetih podataka, u veini dijalog box-ova se nalazi prostor predvien za
grafiku kontrolu.
42
Prostor predvien za grafiku kontrolu unetih podataka

Zbog ogranienosti prostora predvienog za crte, i u dijalog box-ovima je omogueno
zumiranje crtea. Sama procedura zumiranja se odvija pritiskom na odgovarajue dugme mia
dok je pritisnut taster Ctrl (vidi poglavlje 2.7).
Zumirani deo crtea u dijalog box-u

Izbor pogleda na crtee u dijalog box-ovima se vri pomou ikona, koje se nalaze u tulbaru
smetenom uz ivicu prostora predvienog za crte.
43
Tulbar sa ikonama za izbor pogleda
2.5
Izbor taaka
Programom je predvieno vie naina za izbor taaka, i svi oni se mogu simultano
koristiti, odnosno meusobno kombinovati. Sve to budemo izneli u ovom delu uputstva, moe
se ravnopravno koristiti u svim naredbama u programu, kada se oekuje izbor taaka sa
crtea.
Izbor taaka se moe vriti na jedan od sledeih naina: slobodnim klikom mia, preciznim
pogaanjem taaka pomou OSNAP kriterijuma i putem zadavanja apsolutnih i relativnih
koordinata sa komandne linije. Za izbor taaka klikom mia, bez obzira da li se radi o
slobodnom izboru taaka ili o preciznom pogaanju pomou OSNAP kriterijuma, trenutni fokus
prozora nije bitan obzirom da e klik mia u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za
aktivan. Meutim, pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa
komandne linije, jako je vano koji je prozor trenutno aktivan jer e se koordinate odnositi na
dati prozor i koordinatni sistem koji u njemu vai. U sluaju da je fokus na prozoru 2D pogled
onda je bitno i da li je u njemu prikazan ram ili pak neki od nivoa, jer ovi prikazi imaju razliite
lokalne koordinatne sisteme. U daljem tekstu naveemo sve specifinosti koje vae za svaki
od prozora.
Prozor 3D pogled
Kako ovaj prozor slui za trodimenzionalni prikaz celog modela to se u njemu uvek vri izbor
trodimenzionalnih taka. Dovoenjem mia u oblast ovog prozora, on umesto oblika malog
krsta koji ima na ostalim delovima oblasti crtea, dobija oblik kratkih linija u pravcu globalnih
koordinatnih osa, to ujedno i oznaava da se u ovom prozoru oekuje izbor 3D taaka.
44
Izgled kursora kada se mi nalazi u oblasti prozora 3D pogled

Izbor taaka se vri ili putem zadavanja 3D koordinata sa komandne linije, ili pak izborom
taaka pomou postavljenog OSNAP kriterijuma. Slobodan izbor taaka u ovom prozoru nije
mogu obzirom da klik mia u prazno ne moe odrediti poloaj date take u prostoru. Ako
miem izvrite slobodan izbor take, program e odbiti ovakav unos i izdati sledee
upozorenje.
U prozoru 3D pogled vai globalni, desno orijentisani koordinatni sistem, i pri izboru taaka
sa tastature uvek se moraju zadati sve tri koordinate meusobno razdvojene zarezom (X,Y,Z).
U sluaju da je fokus na prozoru 3D pogled a na komandnoj liniji zadate samo dve
koordinate, program e odbiti unos ovakve take i izdati sledeu poruku.
Izbor taaka preciznim pogaanjem pomou OSNAP kriterijuma je mogu i u specijalno

definisanim pogledima prozora 3D pogled (vidi poglavlje 2.13.5). Ako za tekui prikaz
postavite recimo pogled spreda (opcija Front u padajuem meniju koji se otvara na desni klik
mia preko naziva prozora 3D pogled), tada e OSNAP kriterijumom biti odabrana uvek taka
koja je najblia definisanom pogledu.
45
Kako se radi o pogledu spreda, program je odabrao presenu taku

sa najmanjom Y koordinatom (najblia taka odabranom pogledu)
iako po dubini postoje jo dve takve presene take
Prozor Dispozicija
Za razliku od prozora 3D pogled i 2D pogled, prozor Dispozicija je pravi crtaki prozor
jedino kada se aktiviraju naredbe za rad sa ramovima i naredba za postavljanje pomonih osa.
U svim ostalim naredbama, izbor taaka u ovom prozoru nee biti mogu i tada e njegova
uloga biti jedino u tome da se u toku crtanja simultano vri promena tekueg rama, a samim
tim i promena prikaza u prozoru 2D pogled. Dok je u ovakvom reimu rada, dovoenjem
mia u oblast prozora Dispozicija, on e dobiti oblik strelice to e jasno ukazivati da se u
ovom prozoru u tom trenutku ne oekuje unos take ve izbor rama koji e biti postavljen za
tekui. U toku izvrenja crtakih naredbi, kada se oekuje izbor take, klik mia na selektovani
ram nee ostaviti fokus na prozoru Dispozicija ve e program automatski za tekui postaviti
ili prozor 2D pogled ili prozor 3D pogled, u zavisnosti od toga koji je bio aktivan pre
promene tekueg rama.
U okviru naredbi za rad sa ramovima, kada prozor Dispozicija postaje pravi crtaki prozor, on
se ponaa prema svim pravilima ravanskog crtanja u osnovi objekta, pri emu vai desno
orijentisani globalni koordinatni sistem.
Prozor 2D pogled
U ovom prozoru se primenjuje izbor taaka koji u potpunosti odgovara ravanskom crtanju, a
lokalni koordinatni sistem se menja u zavisnosti od toga da li je za tekui prikaz odabran neki
od nivoa ili pak neki od postojeih ramova. Ako se izbor taaka vri miem, tada e odabrane
take pripadati ravni koju odreuje prikazani nivo odnosno ram, a ako se izbor taaka vri
zadavanjem koordinata sa tastature, tada e vaiti lokalni koordinatni sistem datog nivoa,
odnosno rama.
Kada je fokus na prozoru 2D pogled, uobiajeno je zadavanje samo dve koordinate sa
tastature i one e tada predstavljati lokalnu X i Y koordinatu, a za lokalnu Z koordinatu e biti
usvojena vrednost 0. Ovako odabrana taka e svakako pripadati ravni koja je odreena
trenutnim prikazom u prozoru 2D pogled. Meutim, u prozoru 2D pogled je mogue
odabrati taku i zadavanjem tri koordinate sa tastature. Prve dve koordinate e biti
protumaene kao lokalna X i Y koordinata, a trea e predstavljati lokalnu Z koordinatu. U tom
sluaju, bie odabrana taka, u zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema koji trenutno vai
u prozoru 2D pogled.
46
2.5.1
Slobodan izbor taaka
Pod slobodnim izborom se podrazumeva izbor taaka sa crtea, pomou mia.

Pomeranjem mia po oblasti prozora 2D pogled, program stalno oitava trenutne koordinate i
ispisuje ih na statusnoj liniji. Ovaj nain izbora taaka svakako nee biti esto u upotrebi jer ne
omoguava taan, ve priblian izbor taaka sa crtea. Napomenuemo da je prilikom
slobodnog izbora taaka, neophodno da pokaziva ima oblik praznog krsta.
2.5.2
Ortogonalni i polarni izbor taaka
Ortogonalni i polarni izbor taaka se mogu primeniti samo pri iscrtavanju

segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija, kada izabrana taka sa
prethodno zadatom takom odreuje geometriju datog segmenta.
Kada je ukljueno ortogonalno crtanje mogu se crtati samo horizontalni i
vertikalni segmenti polilinije.
Polarni izbor taaka se razlikuje od ortogonalnog po tome to se mogu definisati
segmenti polilinije pod bilo kojim zadatim uglom. Naime oko svakog zadatog ugla
postoje uske zone u kojima se mogu izabrati samo take sa pravca datog ugla, a
van tih zona program se ponaa kao pri slobodnom izboru take.
Desnim klikom mia preko ikone, otvara se dijalog box u kome se definiu svi potrebni
parametri:
Nain izbora taaka, a samim tim i izgled ikone, odreuje se pomou radio button-a
Ortogonalni reim i Polarni reim. Kada se izabere Polarni reim za promenu postaju
dostupni i parametri u delu dijalog box-a Uglovi polarnog crtanja.
47
Deo dijalog box-a u kome se definiu

uglovi polarnog crtanja
Iz zatvorene liste se za inkrement moe izabrati bilo koji od ponuenih uglova. Ako se na pr.
izabere ugao od 45 moi e da se crtaju segmenti polilinije pod sledeim uglovima: 0, 45,
90, 135, 180, 225, 270 i 315.
Takoe je omogueno i zadavanje potpuno proizvoljnih uglova, tako to se aktiviranjem
komandnog polja
Dodaj u listu ubaci novi red u kome se zatim unosi eljeni ugao.
Zadati su dodatni uglovi od 33 i 50

Pored ovog naina uglove je mogue preuzeti i direktno sa crtea. Pomou komandnog polja
Unos iz 2D pogleda se izlazi na crte i izborom dve take definie pravac, iji nagib sa
horizontalom odreuje eljeni ugao. Ovako preuzeta vrednost se automatski ubacuje u listu.
48
Ugao preuzet sa crtea

Aktiviranjem komandnog polja
Brii se selektovani red uklanja iz liste, dok se pomou
check box-a Dodatni uglovi odreuje da li e se ovi uglovi koristiti pri polarnom izboru
taaka.
Check box Aktivan slui za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje izabranog reima crtanja.
Indikator da je izabrani reim crtanja postavljen na ukljueno stanje je uvuena ikona, a da je
iskljuen, ispupena ikona. Izabrani reim crtanja se moe aktivirati i levim klikom mia preko
ikone, kao i pritiskom na funkcijski taster F8 .
Zadavanje segmenta polilinije sa korienjem

polarnog reima crtanja
2.5.3
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate se moe primeniti pri

iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija. Naime nakon
unosa prve take potrebno je postaviti mia u eljenom pravcu i sa tastature zadati duinu
segmenta, ime je njegova geometrija u potpunosti odreena. Ovaj nain izbora take se
najee koristi u kombinaciji sa ortogonalnim ili polarnim reimom crtanja, kada je veoma
jednostavno nacrtati segment polilinije eljene duine pod bilo kojim nagibom.
49
Crtanje segmenta polilinije u pravcu trenutnog

poloaja mia, zadavanjem njegove duine
2.5.4
Izbor taaka zadavanjem koordinata
Poloaj take se umesto slobodnim izborom sa crtea, moe tano odrediti

zadavanjem njenih koordinata sa tastature. Svakako da e ovaj nain biti ee u primeni od
prethodno opisanog, obzirom da svi elementi crtea, zbog prorauna, moraju imati svoje tane
dimenzije.
Take se mogu odrediti zadavanjem apsolutnih (koordinate u odnosu na globalni ili pak lokalni
koordinatni sistem) i relativnih koordinata (koordinate u odnosu na referentnu taku).
Napomenuemo da je referentna taka uvek poslednja zadata, ukoliko se od programa
eksplicitno ne zahteva da je promeni.
Referentna taka je uvek obeleena kratkim crticama

na levoj i donjoj ivici prozora 2D pogled
Ove crtice predstavljaju X odnosno Y koordinatu referentne take, i njihov poloaj se tokom
izvravanja crtakih naredbi automatski postavlja na poloaj poslednje zadate take.
Za promenu referentne take je predviena naredba Referentna taka, koja je
transparentna, odnosno moe se aktivirati u toku izvrenja drugih naredbi.
Izborom ove naredbe, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj nove
referentne take:
50
Referentna taka <7.56, 24.14>:_
Izmeu uglastih zagrada su ispisane koordinate take, koja je neposredno pre poziva naredbe
bila referentna. Nova referentna taka se takoe moe zadati na bilo koji od naina koji se
opisuju u ovom poglavlju: slobodnim izborom sa crtea, zadavanjem njenih koordinata, ili
preciznim pogaanjem na crteu pomou OSNAP-kriterijuma. Relativna koordinata koja se
zada nakon promene referentne take, bie proraunata u odnosu na novopostavljenu
referentnu taku.
I apsolutne i relativne koordinate se mogu zadavati i u pravougaonom i u polarnom
koordinatnom sistemu. Koordinate taaka se mogu zadati na jedan od sledeih naina:
Apsolutne pravougaone koordinate
Pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih koordinata sa komandne linije, jako je vano koji
je prozor trenutno aktivan, jer e se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sistem koji
u njemu vai.
Koordinate se zadaju u pravougaonom koordinatnom sistemu u kome je stalna referentna
taka koordinatni poetak (taka 0,0,0). Koordinate X, Y i Z se unose razdvojene zarezom.
Apsolutne polarne koordinate
Zadavanjem ovog tipa koordinata, taka se odreuje udaljenjem od lokalnog koordinatnog
poetka (0,0) tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, i uglom koji to udaljenje zaklapa sa
pozitivnim smerom lokalne X-ose. Prema tome ovakav izbor taaka je mogu samo u prozoru
2D pogled. Prvo se zadaje podatak o rastojanju, a zatim o uglu, pri emu oni moraju biti
razdvojeni znakom <. Napomenuemo da vrednost ugla raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu. Ako sa tastature zadate na primer: 5.0<60 , bie izabrana taka koja ima
sledee pravougaone koordinate:
X=5*Cos(60)=2,5
Y=5*Sin(60)=4,33
Relativne pravougaone koordinate
Sve to je reeno za apsolutne pravougaone koordinate vai i ovde, s tim to se ispred
koordinata mora zadati i znak @, koji oznaava da se koordinata zadaje u odnosu na
trenutno vaeu referentnu taku.
Ako je fokus na prozoru 2D pogled i referentna taka ima koordinate X=2, i Y=1,
zadavanjem sa tastature releativne koordinate @2.5,-3.0, bie odabrana taka koja ima
sledee apsolutne koordinate.
X=2+2.5=4.5
Y=1-3=-2
Relativne polarne koordinate
Kako se i ove koordinate postavljaju u odnosu na aktivnu referentnu taku, i ispred njih se
obavezno mora zadati karakter @. Ako referentna taka u tekuem prozoru 2D pogled, ima
koordinate X=4,0 i Y=2,0, a Vi zadate: @1.41<45, definisana taka e imati sledee
apsolutne pravougaone koordinate:
X=4,0+1.41* Cos(45 )=5,0
Y=2.0+1,41* Sin(45 )=3,0
51
2.5.5
Izbor taaka preciznim pogaanjem

(OSNAP - kriterijumi)
Pored prethodno opisanih naina za izbor taaka, veoma vano mesto u programu
zauzima i opcija preciznog pogaanja taaka. Ovaj nain ete sigurno najee koristiti u svom
radu.
Naredba Osnap radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona
postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Indikator da je naredba
postavljena na ukljueno stanje je uvuena ikona, i kursor umesto oblika praznog
krsta dobija oblik niana u vidu krsta u ijem centru se nalazi mali pravougaonik.
Naredba Osnap se moe aktivirati i pritiskom na funkcijski taster F3.
Nain funkcionisanja OSNAP kriterijuma objasniemo na primeru presene take. Naime, ako
je potrebno odabrati ba presenu taku izmeu dva entiteta, tada treba za aktivan OSNAP
kriterijum postaviti Presena taka, i dovesti mi u okolinu eljene take. U trenutku kada
mi doe u poloaj da se data presena taka nae unutar niana (mali pravougaonik na krstu
pokazivaa), tada e se na ekranu pojaviti crveni marker X, koji ukazuje da e klik mia u
ovom poloaju odabrati ba tu presenu taku.
Klik mia u poloaju kada se na ekranu pojavi grafiki marker,

odabrae taku koja odgovara datom OSNAP kriterijumu.
Kako je programom predvieno sedam OSNAP kriterijuma, a vie njih moe biti istovremeno
postavljeno za aktivne, to precizan izbor taaka sa crtea funkcionie tako, to program pri
kretanju mia po oblasti crtea stalno analizira koja bi taka mogla biti odabrana za dati
poloaj mia, i trenutno aktivne OSNAP kriterijume. U sluaju da poloaj mia odgovara
jednom od aktivnih OSNAP kirterijuma, program e na ekranu prikazati odgovarajui grafiki
marker. Prema tome, izbor take e biti mogu jedino ako datom poloaju mia odgovara
jedan od aktivnih OSNAP kriterijuma, pa je na ekranu prisutan odgovarajui grafiki marker. U
suprotnom, slobodan izbor take e biti onemoguen, i na ekranu e se pojaviti odgovarajue
upozorenje.
Bez obzira to program dozvoljava da vie OSNAP kriterijuma bude istovremeno aktivno, izbor
taaka je jednoznaan, odnosno uvek se na ekranu pojavljuje samo jedan grafiki marker.
52
Prema tome, ako je poloaj mia takav da je mogu izbor recimo i najblie i presene take,
program e uvek odabrati presenu taku zato to je to vaniji OSNAP kriterijum.
Naredba Osnap spada u grupu transparentnih naredbi, to znai da se moe aktivirati u bilo
kom trenutku rada programa. Koje OSNAP kriterijume ete postaviti za aktivne, regulie se u
dijalog box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Osnap.
Dijalog box za postavljanje OSNAP kriterijuma

Programom je predvieno sedam kriterijuma i ispred svakog od njih je nacrtan grafiki simbol
koji e se pojaviti na ekranu kada bude odabran dati kriterijum. Na raspolaganju su sledei
OSNAP kriterijumi:
Krajnja taka
Ovaj kriterijum se primenjuje kada je potrebno selektovati krajnju taku nekog segmenta
linije. Izborom ovog kriterijuma, u nian treba zahvatiti deo tog segmenta i kliknuti na levi
taster mia. U zavisnosti od toga koja polovina segmenta je zahvaena, selektovana taka
e biti na jednom ili drugom kraju.
Srednja taka
Ovaj kriterijum radi slino kao i prethodno opisani, s tim to program ne vri izbor krajnje,
ve srednje take selektovanog segmenta linije. Znai, dovoljno je u nian zahvatiti bilo koji
deo segmenta linije i program e automatski izabrati njegovu srednju taku.
Centralna taka
Izborom ovog kriterijuma, dovoljno je u nian selektovati bilo koji deo lunog segmenta
linije ili kruga, i program e izabrati njegovu centralnu taku.
Najblia taka
Ovim kriterijumom se vri selektovanje najblie take sa dela linije ili luka koji se nalazi u
nianu. Ovim kriterijumom se moe odabrati i taka koja odreuje poloaj takastog
entiteta.
Upravna taka
Ovaj kriterijum slui za izbor take sa prave linije ili luka zahvaene u nian pokazivaa,
koja se dobije kada se povue normala iz 'Referentne take (poslednje zadate) na
izabranu liniju ili luk.
53
Tangentna taka
Ovaj kriterijum ima primenu kada treba odabrati taku sa luka, koja sa prethodno
odabranom takom formira tangentu na dati luk.
Presena taka
Ovaj kriterijum se koristi kada treba izabrati taku koja se nalazi u preseku dva iscrtana
objekta. Da bi se ovo ostvarilo, treba nian pokazivaa dovesti u poloaj da u njemu bude
zahvaena okolina presene take i kliknuti na levi taster mia.
Ponueni kriterijumi funkcioniu kao prekidai i klikom mia preko njihovog naziva oni mogu
biti postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Uvueni izgled ispisanog naziva
kriterijuma, oznaava da je on postavljen na ukljueno stanje. Izborom komandnih polja
Odaberi sve i Iskljui sve, svi kriterijumi e istovremeno biti postavljeni na ukljueno,
odnosno iskljueno stanje.
U Tower-u 6 je omoguen unos slobodne take i kada je ukljuen OSNAP kriterijum. Ova opcija
postaje aktivna kada se u dijalogu za definisanje OSNAP kriterijuma prekida
Slobodna
taka postavi na ukljueno stanje.
Prekida
Slobodna taka
Pri kretanju mia po oblasti crtea program stalno analizira da li take koje se nalaze unutar
kvadrata kursora mogu biti odabrane za neki od trenutno aktivnih OSNAP kriterijuma. Ako to
nije sluaj, a ovaj prekida je ukljuen, taka iznad koje se nalazi kursor moe biti izabrana
kao slobodna taka.
Napomena:
U sluaju da nijedan OSNAP kriterijum nije postavljen za aktivan, postavljanjem naredbe
Osnap na ukljueno stanje, kursor e zadrati oblik praznog krsta kao i kod slobodnog izbora
taaka.
Napomena:
Dok je u proceduri izbora taaka, program na statusnoj liniji stalno ispisuje koordinate koje
odgovaraju trenutnom poloaju mia. U sluaju da je poloajem mia odabran neki od aktivnih
OSNAP kriterijuma, na statusnoj liniji e biti ispisana koordinata ba te take.
54
2.5.6
Izbor taaka selektovanjem
U naredbama za unos takastih entiteta, pored svih prethodno opisanih naina za

pojedinaan izbor taaka, programom je omoguen i serijski izbor taaka. Za primer emo
uzeti naredbu Takasti oslonac, ijim aktiviranjem komandna linija dobija sledei oblik:
<1> Takasti oslonac (Izbor / Deselektovanje / <krAj> / Set):
Sada se od korisnika oekuje ili da na jedan od prethodno opisanih naina, odabere jednu po
jednu taku koja e odrediti poloaj datog takastog oslonca, ili pak da aktiviranjem podopcije
Izbor, ue u proceduru serijskog odabira taaka.
<0. Sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /Grupe selekcije / Poslednja selekcija/
Deselektovanje / <krAj>):
Procedurom selekcije e biti obuhvaen poetak i kraj svih linijskih entiteta, sve prelomne
take sa konture povrinskih entiteta, kao i poloaj svih takastih entiteta na modelu. Pored
toga, selekcijom e biti obuhvaene i sve meusobne presene take izmeu entiteta, kao i
presene take izmeu postavljenih pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1).
Ovde se neemo uputati u sam postupak selekcije, obzirom da e on biti detaljno objanjen u
poglavlju 2.8.
2.6
Crtanje poligonalne linije
U osnovi gotovo svih crtakih naredbi u programu, je iscrtavanje potpuno

proizvoljne poligonalne linije. Svi principi rada, koje emo u ovom delu uputstva izneti i
detaljno objasniti, odnose se na gotovo sve naredbe u programu. Za demonstraciju i bolju
oiglednost svih objanjenja u ovom poglavlju, posluiemo se naredbom Greda.
Aktiviranjem ove naredbe, komandna linija e dobiti svoj standardan oblik za iscrtavanje
proizvoljne poligonalne linije.
<-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set):
Sama polilinija se moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i lunih segmenata, te program
sa komandne linije zahteva da redom unosite prelomne take koje definiu poetak, odnosno
kraj pojedinih segmenata. Svakako da se za izbor taaka moe primeniti bilo koji od
programom predvienih naina koje smo opisali u prethodnom poglavlju. Iza poruke, kojom
program ukazuje da se oekuje unos prve take linije, u zagradi su ispisane podopcije ove
komande, kojima se ostvaruje iscrtavanje specijalnih tipova polilinije.
Podopcija krAj se nalazi izmeu simbola < >, to znai da je ona podrazumevana naredba i
da e se aktivirati kada se pritisne desno dugme mia ili taster Enter na tastaturi. Da bi se
olakalo pozivanje podopcija sa komandne linije, program Tower 6 pamti koja je podopcija
poslednja pokrenuta, i pri novom aktiviranju naredbe nju prikazuje kao podrazumevanu. Ako
na primer pokrenemo podopciju za crtanje pravougaonika, pri svakom sledeem aktiviranju
naredbe ona e biti podrazumevana, sve dok se ne izabere neka druga podopcija.
<-> Prva taka grede (Kontura / <Prav.> / kRu. / Ofset / krAj / Set):
Izbor taaka koje definiu poligonalnu liniju, moe se simultano vriti u prozorima za 2D i 3D
prikaz modela. U toku crtanja, u prozoru 2D pogled moete transparentno menjati njegov
sadraj izborom tekueg rama u prozoru Dispozicija ili pak tekueg nivoa u listi nivoa. Naime,
jednu taku polilinije moete odabrati recimo u prozoru 3D pogled, sledeu u prozoru 2D
pogled u kome je trenutno prikazan neki od ramova, pa potom opet iz prozora 2D pogled ali
sada sa prikazom nekog od nivoa u njemu, i tako redom.
55
Napomenuemo da pri crtanju poligonalne linije program uvek prethodno odabranu taku
projektuje na trenutnu ravan prikaza, te je u stanju da ispravno draguje geometriju segmenta
koja se trenutno iscrtava.
Za prvu taku polilinije odabrana je prikazana taka

sa krajnjeg levog rama
Sada je za tekui postavljen nivo na koti 0,00 i program je

prethodno odabranu taku isprojektovao na ravan tekueg
nivoa Z=0,00 i prikazao ispravan DRAG mod.
2.6.1
Crtanje proizvoljne poligonalne linije
Kako se proizvoljna poligonalna linija moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i

lunih segmenata, to e nakon izbora prve take, program sa komandne linije zahtevati da
zadate sledeu taku.
<-> Sledea taka (lUk / <krAj> / Set):
Na komandnoj liniji je sada ponuena i podopcija lUk, pomou koje je mogue definisati
lunu geometriju segmenta poligonalne linije. Znai, ako je prvi segment poligonalne linije
prav, tada treba odabrati taku sa crtea koja e sa prethodno zadatom formirati prav
segment poligonalne linije, a u sluaju da elite da prvi segment bude luni, onda treba
56
aktivirati podopciju lUk. Ako ste se odluili za luni segment, program e promeniti oblik
komandne linije:
Krajnja taka luka:
Kako je geometrija lunog segmenta odreena sa tri take, nakon izbora krajnje take,
program e sa komandne linije zahtevati da odredite i taku sa luka.
Taka sa luka:
U proceduri odreivanja take sa luka, pomeranjem mia po oblasti crtea, program e stalno
u DRAG modu iscrtavati geometriju lunog segmenta koja odgovara trenutnom poloaju mia.
Bez obzira, da li ste se odluili za lunu ili pravu geometriju prvog segmenta, nakon definisanja
njegovog oblika, na komandnoj liniji e se pojaviti jo jedna podopcija.
<-> Sledea taka (lUk / Nazad / <krAj> / Set):
To je podopcija Nazad, ijim bi aktiviranjem program ponitio definisanje geometrije
prethodnog segmenta, i vratio nas jedan korak unazad. Jasno da se ova opcija koristi samo u
sluaju kada napravite greku, odnosno pogreno izaberete neku taku.
Nakon zadavanja geometrije i drugog segmenta poligonalne linije, na komandnoj liniji se
pojavljuje jo jedna podopcija.
<-> Sledea taka (lUk / Nazad / Zatvori / <krAj> / Set):
To je podopcija Zatvori, ijim izborom definisana poligonalna linija postaje zatvorena. Znai
podopcija Zatvori se pojavljuje na komandnoj liniji tek nakon zadavanja drugog segmenta
poligonalne linije, obzirom da se zatvorena kontura moe definisati od najmanje tri segmenta.
Izbor ove podopcije e automatski dovesti i do zavretka procedure definisanja geometrije
poligonalne linije.
Dalji postupak je u svemu isti pa program nee menjati sadraj komandne linije, odnosno
stalno e zahtevati unos sledee take, sve dok pritiskom na taster Enter ili pak klikom na
desni taster mia (izbor podrazumevane podopcije krAj), ne oznaite kraj definisanja
poligonalne linije.
2.6.2
Crtanje pravougaonika
Svaki pravougaonik se moe iscrtati pomou procedure za definisanje proizvoljne

poligonalne linije, zadavanjem sva etiri njegova temena. Meutim, kako je pravougaonik est
oblik u graevinarstvu, to je u okviru naredbe za iscrtavanje polilinije predviena posebna
podopcija za njihovo konstruisanje.
Izborom podopcije Prav. ulazi se u proceduru definisanja pravougaonika.
<-> Prvi ugao (Centar / Traka / Set):
Programom su predviena tri naina za definisanje geometrije pravougaonika. Prvi nain
podrazumeva izbor dve take koje odreuju jednu dijagonalu pravougaonika, dok se druga dva
naina mogu pokrenuti izborom podopcija Centar i Traka koje se nalaze na komandnoj
liniji, kada se ue u proceduru definisanja pravougaonika.
57
U prvom, podrazumevanom nainu, program oekuje da zadate taku koja odreuje prvi ugao
pravougaonika. Nakon izbora ove take, program e zahtevati da zadate i suprotan ugao
pravougaonika:
<-> Suprotni ugao (Set):
Pri pomeranju mia, program e stalno u DRAG-modu iscrtavati pravougaonik ija je
dijagonala odreena trenutnim poloajem mia. Izborom drugog temena pravougaonika,
naredba e biti zavrena.
Izborom taaka 1 i 2 odreena je dijagonala,

a samim tim i geometrija pravougaonika
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Prav., na komandnoj liniji pojavljuje i
podopcija Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada
elimo da se njegova srednja taka (presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na
crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije prvo zahteva da se odredi taka u
kojoj e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
<-> Centar pravougaonika (Set):
Nakon izbora take koja odreuje centar pravougaonika, program e zahtevati da odredite i
jedno njegovo teme.
<-> Ugao (Set):
I u ovom sluaju, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara
trenutnom poloaju mia.
58
Izborom centra (taka 1) i jednog temena (taka 2),

odreena je geometrija pravougaonika
Za crtanje pravougaonika programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom
podopcije Prav. sa komandne linije ue u proceduru crtanja pravougaonika, na komandnoj
liniji se pored podopcije Centar javlja i podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e
sa komandne linije zahtevati da zadavanjem dve take prvo odredite srednju liniju
pravougaonika.
<-> Prva taka (Set):
<-> Druga taka (Set):
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u drag modu iscrtavati
pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia, a sa komandne linije e
zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu trake.
<-> irina (Set):
Izborom taaka 1 i 2 odreena je srednja linija pravougaonika,

a takom 3 jedan njegov ugao
59
Napomena:
Obzirom da se kroz dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to pri opciji crtanja
pravougaonika, izbor taaka u prozoru 3D pogled nee jednoznano odrediti ravan kojoj
treba da pripadne nacrtani pravougaonik. Iz tog razloga, u proceduri crtanja pravougaonika
izbor taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled koji jednoznano odreuje ravan kojoj
treba da pripadne pravougaonik. Izuzetak od ovog pravila je crtanje pravougaonika pomou
podopcije Traka, obzirom da se u ovoj proceduri zadaju tri take, a one jednoznano
odreuju poloaj ravni u prostoru.
2.6.3
Crtanje kruga
I krug je isto kao i pravougaonik relativno est oblik u graevinarstvu, pa je i za

njegovo konstruisanje predviena posebna podopcija u okviru naredbi za iscrtavanje polilinije.
Izborom podopcije kRu., program e sa komandne linije traiti da prvo odredite taku koja
definie njen centar, a zatim i taku sa krunice (poluprenik):
<-> Centar krunice (Set):_
<-> Taka sa krunice (Set):_
Prilikom odreivanja take sa krunice, program e u DRAG-modu iscrtavati krunice ija
geometrija odgovara trenutnom poloaju mia.
Izborom take 1 odreen je centar, a takom 2 poluprenik kruga

Napomena:
Kako se i geometrija kruga zadaje izborom samo dve take, koje ne mogu jednoznano
odrediti ravan kojoj krug treba da pripadne, to isto kao i kod crtanja pravougaonika, izbor
taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled.
Napomena:
Svaki nacrtani krug koji predstavlja linijski element, program automatski razlae na dva luna
segmenta koja su meusobno spojena po horizontalnoj liniji koja je provuena kroz centar
kruga. Prema tome, kada je potrebno selektovati ceo linijski entitet koji je krunog oblika, tada
je potrebno selektovati oba njegova luna segmenta.
60
2.6.4
Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture
Izborom podopcije Kontura, koja se javlja u komandnoj liniji pri aktiviranju

naredbi za iscrtavanje poligonalne linije, ostvaruje se njeno automatsko iscrtavanje po obodu
selektovane konture.
Ova opcija ima mnogo primena, a jedna od njih je kada na primer treba grede postaviti po
obodu ve iscrtane ploe, ili pak kada je potrebno postaviti linijsko optereenje po ranije
nacrtanim gredama na modelu. Izborom ove podopcije, komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Kontura - Selektovanje (sVe / Prozor / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija /
Deselektovanje / <krAj> / Set):
Ovo je standardan oblik komandne linije u proceduri selektovanja, i u poglavlju 2.8 bie
detaljno opisane sve mogunosti koje program nudi u ovakvom reimu rada. Znai, sada se od
korisnika oekuje da selektuje jednu ili vie kontura povrinskih, odnosno linijskih entiteta, po
kojima e biti postavljena poligonalna linija koja se kreira.
Ako je podopcija Kontura pokrenuta u okviru naredbi za kreiranje povrinskih entiteta, tada
e u proceduri selekcije, dostupne biti samo konture ranije kreiranih povrinskih entiteta.
Razlog je u tome, to se u optem sluaju selekcije i proizvoljno odabranih segmenata linijskih
elemenata, ne moe uvek kreirati zatvorena poligonalna linija, koja je uslov za odreivanje
ispravne geometrije povrinskog entiteta.
Ako je pak podopcija Kontura pokrenuta u okviru neke od naredbi za iscrtavanje linijskih
entiteta, tada e za selekciju biti dostupne i konture povrinskih entiteta i proizvoljno odabrani
segmenti ranije kreiranih linijskih entiteta.
2.6.5
Ofset
Izborom ove podopcije komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Ofset Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete entitete ija e geometrija biti ofsetovana. Desni klik
mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e program zahtevati da zadate
odstojanje za koliko e se ofset izvriti.
Odstojanje:
Odstojanje se moe zadati ili sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea. Na kraju,
program e zahtevati izbor take koja e odrediti stranu na koju je potrebno izvriti ofset.
Taka na strani ofsetovanja:
Izborom strane za ofset, ova naredba e biti zavrena a geometrija entiteta koji se postavlja
bie odreena ofsetovanom geometrijom prethodno selektovanih entiteta.
61
Selektovanjem konture prethodno nacrtane ploe, linijski oslonci su

postavljeni ofset-om na unutra (zadato je odstojanje od 20 cm)
2.7
Zumiranje delova crtea
esto se u toku rada programa, ukazuje potreba za uveanjem, odnosno za

umanjenjem prikaza delova crtea. Zbog toga je u programu razvijen ceo sistem naredbi koje
omoguavaju razne operacije, a sve u cilju dobijanja jasnije slike. Sve ZUM naredbe su
transparentne, odnosno mogu se pozivati i za vreme izvrenja drugih naredbi. U sva tri
prozora, ZUM naredbe funkcionie na potpuno isti nain i imaju potpuno istu ulogu.
Delovanje ZUM komandi je u osnovi slino delovanju zoom-a objektiva filmske kamere.
Odnosno, one na crteu fiziki nita ne uveavaju ili umanjuju, ve samo deo crtea
pribliavaju, odnosno udaljavaju, inei ga prividno veim ili manjim.
Pored uveanja odnosno umanjenja pojedinih delova crtea, pomou ZUM komandi se mogu
dobiti i drugi naini prikaza, pa emo zato svaku od ovih naredbi posebno objasniti.
Kako su naredbe za zumiranje delova crtea esto u upotrebi, to ih je mogue pokrenuti i
pritiskom na specijalno definisane tastere za ovu namenu. Za brzo aktiviranje naredbi Zum
prozor, Zum sve i Zum prethodni, predvien je taster Ctrl. Pritiskom na ovaj taster
na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom program ukazuje koje su akcije u ovom
trenutku mogue.
CTRL+levo dugme mia=Zum prozor / CTRL+srednje dugme mia=Zum sve/
CTRL+desno dugme mia=Zum prethodni
Znai, dok je pritisnut taster Ctrl, klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti
kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveliati, desni klik mia e aktivirati naredbu
Zum prethodni, a klik na srednje dugme mia e aktivirati naredbu Zum sve.
Pored ova tri zuma, esto je u upotrebi i naredba za pomeranje trenutnog prikaza na ekranu,
pa se klikom na srednji taster mia automatski aktivira naredba Zum-pomeri.
62
2.7.1
Zum prozor
Ovom naredbom je mogue uveliati proizvoljnu oblast na crteu. eljena oblast
se definie pravougaonim prozorom, nakon ega program njegov sadraj uveliava
toliko da zauzme itav ekran.
Izborom naredbe, program sa komandne linije zahteva da definiete pravougaonu oblast koju
treba uveliati:
Prvi ugao prozora:_
Suprotni ugao prozora:_
Naredba Zum-prozor se moe pokrenuti i bez njenog direktnog izbora iz padajueg menija,
odnosno klika mia na njegovu ikonu. Pritisak na taster Ctrl i levi klik mia e automatski
pokrenuti ovu naredbu, a zadatu taku miem protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti
koju treba zumirati.
2.7.2
Zum prethodni
Program pamti sve prethodno zadate zumove, pa je izborom ove naredbe uvek
mogue dobiti prethodni prikaz na ekranu.
Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i desnim

klikom mia.
2.7.3
Zum pomeri
Pomou ove komande se na ekranu mogu prikazivati razliiti delovi crtea, ne
menjajui pritom prethodno odabrano uveanje. Na taj nain se dobija efekat
pomeranja lupe iznad crtea na konstantnom rastojanju. Nakon izbora ove
komande, pokaziva e promeniti svoju uobiajeni oblik.
Pokaziva u obliku ruke ukazuje da se oekuje

translatorno pomeranje trenutnog prikaza
Pritisak na levi taster mia bez otputanja, e translatorno pomerati crte u smeru pomeranja
mia sve dok ne otpustite levi taster mia. Pri otputanju levog tastera mia naredba nee biti
63
zavrena ve e program i dalje oekivati da na isti nain promenite tekui prikaz, sve dok
pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe.
Ovu naredbu moete direktno pozvati i pritiskom na srednji taster mia. Ne otputajui ovaj
taster, promena poloaja mia e odrediti i promenu trenutnog prikaza. im otpustite srednji
taster mia, ova naredba e biti zavrena i u tome je praktino jedina razlika u funkcionisanju
ove naredbe kada se ona pozove pomou ikone, ili pak ovako, pritiskom na srednji taster mia.
2.7.4
Dinamiki zum
Pomou ove naredbe je mogue i uveanje i smanjenje trenutnog prikaza na
ekranu. Nakon izbora ove naredbe pokaziva e promeniti svoj standardan oblik.
Pokaziva u obliku lupe ukazuje, da se program nalazi

u naredbi Dinamiki zum
Kretanje miem ka gore, dok je levi taster pritisnut dovodi do uveanja delova crtea, a
kretanje na dole, do smanjenja. Po otputanju levog tastera mia, program e i dalje zahtevati
da zadajete novo uveanje odnosno umanjenje, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe.
2.7.5
Zum sve
Izborom ove naredbe, na ekranu se dobija prikaz celog crtea. Veliina ovog
prikaza se odreuje tako to se na gabarit svih elemenata crtea koji su u tom
trenutku vidljivi, doda po obodu programski zadat procenat praznog prostora.
Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i klikom na

srednji taster mia.
Napomena:
Kako se jedino kod naredbi Zum-sve i Zum-prethodni ne vri izbor take, to je jedino za
ove dve naredbe vano na kom se prozoru nalazi fokus, neposredno pre njihovog aktiviranja. U
svim ostalim naredbama za zumiranje, izbor take e ujedno i postaviti fokus na datom
prozoru. Prema tome, ako elite zum-sve recimo u prozoru 3D pogled, a to nije trenutno
aktivan prozor, onda prvo morate postaviti fokus na prozor 3D pogled, pa potom aktivirati
naredbu Zum-sve. Isto vai i za naredbu Zum-prethodni obzirom da svaki od prozora ima
svoju listu prethodnih zumova.
64
2.7.6
Dinamiki zum na toki mia
U proceduri zumiranja dodata je jo jedna opcija, koja e zbog svoje efikasnosti,

verovatno biti i najee u upotrebi pri zumiranju. Naime, dinamiko uveliavanje i
umanjivanje crtea je omogueno skrolovanjem tokia na miu. Skrolovanje tokia na gore
dovodi do uveanja, a skrolovanje na dole do umanjenja crtea, u odnosu na centralnu taku
koja je odreena trenutnim poloajem mia.
2.8
Selektovanje elemenata crtea
U mnogim komandama u programu, a naroito u onim pomou kojih se vri

manipulacija sa elementima crtea, potrebno je odabrati jedan ili vie elemenata crtea. Grupi
odabranih elemenata se mogu dodavati novi, ali i iz nje uklanjati ranije odabrani elementi.
Prilikom odabiranja elemenata crtea, program pomae korisniku tako to sve odabrane
elemente obeleava isprekidanom linijom.
Poruka na komandnoj liniji, kojom program trai izbor nekih elemenata crtea je univerzalna i
glasi:
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, pokaziva dobija oblik select-box-a (mali kvadrati za
selektovanje), i sada se od korisnika oekuje da primeni jedan od programom predvienih
naina selektovanje. Nakon izbora nekih od elemenata crtea, procedura se ne prekida, ve
program i dalje sa komandne linije zahteva selektovanje novih elemenata, pri emu se na
samom poetku komandne linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje poruka o broju do tada
selektovanih objekata:
<3 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, selekciju je mogue simultano vriti u prozorima za 2D i 3D prikaz
modela. Prozor Dispozicija u toku operacije selektovanja ima iskljuivu ulogu da omogui
promenu tekueg rama a samim tim i tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (isto vai i za
listu nivoa). Dok je program u proceduri selektovanja, dovoenjem mia u prostor prozora
Dispozicija on e imati oblik strelice koji jasno ukazuje da se ne oekuje izbor nekog
elemenata ve eventualno samo promena tekueg rama.
Oblik mia u prozoru 3D pogled je u toku procedure selektovanja u obliku kruga to opet
ukazuje na to da se oekuje selektovanje entiteta u prostornom prikazu. Pored toga, selekcija
je omoguena i u specijalno definisanim pogledima, s tim to se pri ovakvoj selekciji vri
selektovanje svih entiteta po dubini.
65
U trenutnom prikazu prednje fasade (opcija Front) selektovanje krajnjeg desnog

stuba dovodi do istovremenog selektovanja svih sedam stubova po dubini
U trenutnom prikazu odozgo (opcija Top), zadavanjem ovakve pravougaone oblasti,

bie selektovani sve elementi konstrukcije u prednjoj polovini objekta
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled ne mogu selektovati elementi konstrukcije koji
prodiru datu ravan pogleda i prikazuju se u vidu simbola. Izuzetak je jedino u naredbama
Trim i Extend kada se ovakvi simboli mogu selektovati samo kao granice za produavanje
odnosno isecanje entiteta koji pripadaju datoj ravni pogleda.
Procedura selektovanja se prekida izborom podopcije krAj sa komandne linije, nakon ega e
program nastaviti sa daljim tokom komande, u okviru koje je izvreno selektovanje. Operacije
koje su predviene aktiviranom komandom, sprovee se samo nad selektovanim objektima.
Izborom odgovarajuih podopcija sa komandne linije, program nudi razne naine selektovanja,
koji se mogu simultano kombinovati, i u daljem tekstu ovog dela uputstva izneemo sve
mogunosti koje program nudi i proceduri selektovanja.
Selektovanje svih entiteta
Izbor podopcije Sve sa komandne linije, dovee do automatskog selektovanja svih trenutno
vidljivih entiteta na crteu. ta e biti selektovano, zavisi iskljuivo od toga da li je fokus
neposredno pre aktiviranja ove podopcije bio na prozoru za 2D ili 3D prikaz modela. Naime,
ako je fokus na prozoru 3D pogled i odabere se podopcija Sve tada e biti selektovani svi
trenutno vidljivi entiteti na modelu, a ako je pak fokus na prozoru 2D pogled tada e izborom
podopcije Sve biti selektovani samo trenutno prikazani elementi u prozoru 2D pogled.
Pojedinano selektovanje
Ovo je podrazumevani nain selektovanja i odvija se tako to u mali kvadrat na pokazivau
treba zahvatiti bilo koji deo eljenog elementa i kliknuti na levi taster mia. Za elemente crtea
koji predstavljaju povrine, u kvadrat za selektovanje treba zahvatiti proizvoljan deo sa
njegove konture, nakon ega e cela povrina biti selektovana.
66
Po konturi selektovane povrine se iscrtava isprekidana linija,

a njena unutranjost uvek postaje prazna
Ako se kvadratom za selektovanje zahvati zajednika taka vie elemenata crtea, tada e
program selektovati sve elemente koji polaze iz te take.
Jednim klikom mia je selektovana i horizontalna i vertikalna greda

Pri selektovanju takastih elemenata, kvadratom za selektovanje (select box) je potrebno
zahvatiti ba taku kojom je odreen poloaj takastog elementa.
U sluaju da se klikne na levi taster mia, a select box-om nije zahvaen nijedan objekat,
tada e program tu taku protumaiti kao prvi ugao prozora, i ui u proceduru selektovanja
prozorom.
Suprotni ugao:
U ovoj proceduri e vaiti sva pravila za selektovanje prozorom koja emo izneti u daljem
tekstu.
67
Selektovanje pomou prozora
Ovaj nain selektovanja je omoguen aktiviranjem podopcije Prozor, koja se nalazi na
komandnoj liniji. Izborom ove podopcije, program prvo trai da odredite jedno teme
pravougaonog prozora, a zatim i suprotno po dijagonali:
Prvi ugao:
Suprotni ugao:
Prilikom odreivanja dijagonalnog temena prozora, program u DRAG-modu iscrtava
pravougaonik, ija je geometrija odreena trenutnim poloajem mia. U zavisnosti od toga da
li se prozor zadaja sleva na desno, ili pak sdesna na levo, procedura selektovanja radi na dva
razliita naina. Ako se selektuje sleva na desno tada e biti selektovani samo elementi koji se
svojom kompletnom geometrijom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti, a ako se pak
prozor zadaje sdesna na levo (crossing) tada e biti selektovani svi elementi crtea koji su
barem jednim svojim delom zahvaeni zadatom pravougaonom oblau.
Zadavanjem ovakvog prozora, sleva na desno, nee biti selektovan nijedan objekat
Zadavanjem istog takvog prozora, ali sada sdesna na levo (crossing),

bie selektovana i ploa i obe grede
68
Selektovanje pomou poligona
Izborom podopcije pOligon, komandna linija dobija svoj standardni oblik koji se koristi u
naredbama za iscrtavanje polilinije:
Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>):
Postupak iscrtavanja polilinije, u svemu odgovara objanjenjima datim u poglavlju 2.6, s tim
to se izborom podopcije krAj, ili pak desnim klikom mia, polilinija automatski zatvara.
Kriterijum selektovanja pomou ove opcije je potpuno isti kao i kod selekcije prozorom, kada
se on zadaje sleva na desno. Naime, bie selektovani svi entiteti koji se svojom kompletnom
geometrijom nalaze unutar zadatog poligona.
Selektovanje linijom preseka
Pomou ove opcije imate mogunost da selektujete sve entitete koje preseca zadata linija.
Izborom podopcije pResek, program e prvo zahtevati da odredite prvu, a potom i drugu
taku linije preseka.
Prva taka:
Druga taka:
Odmah nakon izbora druge take, program e izvriti selekciju svih entiteta koji su preseeni
zadatom linijom.
Ekstra selektovanje
Klikom mia preko podopcije eXtras se otvara padajui meni iz koga je mogue odabrati
neku od programom predvienih opcija za ekstra selektovanje.
Prikazane opcije su prilino egzotine i verovatno se nee esto koristiti,

ali u nekim sluajevima mogu biti od velike koristi.
Na koje e se entitete odnositi dejstvo naredbi iz menija eXtras zavisie od toga da li je
neposredno pre aktiviranja neke od ovih naredbi fokus bio na prozoru za 2D ili za 3D prikaz
modela. Ako je fokus na prozoru 3D pogled tada e naredba dejstvovati na sve entiteta na
modelu, a ako je fokus na prozoru 2D pogled, tada e ona dejstvovati samo na trenutno
prikazane elemente u prozoru 2D pogled.
69
U meniju su na raspolaganju sledee opcije:
Inverzija
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da pre njenog izbora, barem jedan entitet
bude selektovan. Izborom ove opcije vri se inverzija selekcije, odnosno ono to je
selektovano postaje deselektovano, a ono to nije bilo, postaje selektovano.
Set
Da bi ova opcija bila dostupna mora biti prethodno selektovan samo jedan entitet. Nakon
njenog aktiviranja, program e automatski selektovati sve entitete tog tipa, koji imaju isti
set numerikih podataka. Ako recimo na modelu imamo puno greda razliitih poprenih
preseka, onda selektovanjem jedne od njih, i izborom ove opcije, program e selektovati
sve preostale grede na modelu koje imaju iste geometrijske karakterisitike kao prvobitno
selektovana greda. Napomenuemo da ova opcija moe da radi i sa optereenjima. Ako se
nakon selektovanja nekog optereenja izabere ova opcija, program e selektovati sva
optereenja koja su istog tipa i intenziteta kao prethodno selektovano optereenje, a nalaze
se u trenutno aktivnom prozoru.
Kolinearne
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je da predhodno bude selektovan samo jedan
linijski entitet. U sluaju da je selektovano vie linijskih entiteta, onda e ova opcija biti
dostupna samo u sluaju da se svi oni nalaze na istom pravcu, odnosno da su kolinearni.
Izborom podopcije Kolinearne, bie selektovani svi linijski entiteti koji se nalaze na istom
pravcu (pripadaju istoj pravi) kao i selektovani.
Iz iste ravni
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je prethodno selektovati minimalan skup entiteta
koji definie jednu ravan. Da bi ravan bila jednoznano odreena potrebno je selektovati:
dva linijska, jedan linijski i jedan takasti, tri takasta, ili pak samo jedan povrinski entitet.
Njenim izborom program e automatski selektovati i sve ostale entitete koji pripadaju ovako
definisanoj ravni u prostoru.
Na istoj krunici
Da bi ova opcija bila dostpna, neophodno je da prethodno budu selektovani entiteti koji
pripadaju istom luku. Napomenuemo da se geometrija luka, pored izbora lunog segmenta
povrinskog i linijskog entiteta, moe definisati i izborom tri takasta entiteta. Izbor ove
podopcije dovodi do selektovanja svih entiteta koji pripadaju krunici koja ima isti radijus
kao prethodno selektovani entiteti.
Entitet
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da bar jedan element crtea bude selektovan.
Nakon njenog izbora program selektuje sve elemente sa crtea koji su istog tipa kao i
prethodno selektovani element. Ako je recimo bila selektovana greda, nakon aktiviranja ove
opcije bie selektovane sve grede koje su prikazane u trenutno aktivnom prozoru.
Nazad
Pomou ove opcije se izlazi iz procedure extra selekcije i vraa na osnovni oblik komandne
linije u proceduri selektovanja.
Grupe selekcije
Pomou opcije Grupe selekcije moe se snimiti 256 razliith grupa odabranih elemenata
crtea. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo
selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa
komandne linije.
70
Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crtea se vri pomou
dugmeta
Dodaj. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv
grupe.
Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta OK, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U
sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi grupa selekcije, program e prikazati
odgovarajuu poruku.
Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta Dodaj bila selektovana jedna ili vie postojeih grupa,
program e pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledee upozorenje:
71
Aktiviranjem dugmeta Ne pod zadatim nazivom snimie se nova grupa selekcije od trenutno
odabranih elemenata crtea. Aktiviranjem dugmeta Da odabranim entitetima bie dodati i svi
entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.
Selektovanje grupe iz liste se vri klikom mia preko njenog imena, dok za viestruku selekciju
treba drati pritisnuto levo dugme mia i pomerati pokaziva iznad naziva eljenih grupa.
Takodje, za viestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji
sa pritiskanjem levog dugmeta mia. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.
Pomou dugmeta Preimenuj se moe promeniti naziv odabrane grupe.
aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.
Njegovim
Pomou dugmeta
Brii se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomou dugmia
Gore i
Dole selektovanoj grupi menja poloaj u listi za jedno mesto na gore,
odnosno na dole.
Nakon izlaska iz dijaloga Grupe selekcije bie odabrani svi elementi crtea koji pripadaju
selektovanim grupama.
Poslednja selekcija
Izborom opcije Poslednja selekcija sa komandne linije, vri se ponovni odabir elemenata
crtea koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.
72
Desektovanje ranije selektovanih objekata
Izbor elemenata koji je ve selektovan nee dovesti do njegovog deselektovanja, ve e
njegova ponovna selekcija biti ignorisana. Za deselektovanje ranije selektovanih objekata,
odnosno uklanjanja iz liste selektovanih elemenata, predviena je na komandnoj liniji
podopcija Deselektovanje. Njenim izborom komandna linija dobija sledei izgled.
<3 sel.> Deselektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtas / <krAj>):
Na komandnoj liniji su i dalje prisutne potpuno iste podopcije kao i u proceduri selektovanja,
s tim to je na njenom poetku jasno napisano da je program sada u proceduri deselektovanja
ranije selektovanih entiteta. Nain deselekcije kao i nain rada sa prethodno opisanim
podopcijama je potpuno isti a jedina razlika je u tome to deselekcija reaguje samo na ranije
selektovane objekte, tako to ih izbacuje iz liste selektovanih objekata. Po zavrenoj
deselekciji, izbor podopcije krAj, odnosno desni klik mia e program vratiti na osnovni oblik
komandne linije u proceduri selektovanja entiteta.
Deselekcija se moe vriti i bez aktiviranja prethodno opisane podopcije sa komandne linije.
Naime, ako drite stalno pritisnut taster Shift, pojedinana selekcija i selekcija pomou
prozora e praktino znaiti deselekciju.
Napomena:
Segment linijskog entiteta je odreen zadavanjem taaka prilikom njegovog crtanja, a ne
takama preseka sa drugim elementima crtea. Zbog toga e u proceduri selektovanja uvek
biti selektovan ceo segment linijskog entiteta, onako kako je i nacrtan a ne samo jedan njegov
deo koji je odreen presenim takama sa drugim entitetima.
U ovom primeru je selektovana cela horizontalna greda,

iz prostog razloga jer je ona i nacrtana izborom taaka 1 i 2.
U sluaju da elite da selektujete samo deo segmenta linijskog entiteta koji je odreen
presenim takama sa drugim entitetima, prethodno morate pomou naredbe Razdvajanje
kontura (vidi poglavlje 2.9.15), od prvobitno jednog segmenta linijskog entiteta, napraviti
niz novih.
73
Napomena:
Elementi crtea koji su iscrtani jedan preko drugog, tako da im se geometrija poklapa
delimino ili potpuno, bie zajedno odabrani ako se selektovanje izvri na mestu preklapanja.
Tipian primer za ovaj sluaj je kada se povrinsko optereenje prostire po celoj ploi, ili kada
se grede i zidovi postavljaju po konturi ploe. U oba sluaja e doi do selektovanja svih
elemenata koji se preklapaju, to moda i ne elite. U ovim sluajevima, pre selektovanja
treba ukinuti vidljivost elemenata koji se ne ele selektovati (vidi poglavlje 2.10).
2.9
Komande za manipulaciju sa elementima

crtea
Pomou ove grupe komandi su omoguene razne korekcije na ve iscrtanim

elementima crtea. Korekcije su omoguene nad apsolutno svim entitetima, bez obzira da li oni
predstavljaju deo konstrukcije ili ne. U osnovi svih naredbi iz ove grupe, je da se prvo
selektuju elementi crtea, a da se tek onda na njima sprovedu operacije koje su datom
naredbom predviene. Obzirom da je postupak selektovanja elemenata crtea detaljno
objanjen u poglavlju 2.8, u daljem prikazu svake od ovih naredbi, neemo se uputati u
ponovno objanjavanje ovog postupka.
2.9.1
Brisanje
Izborom ove naredbe, omogueno je brisanje proizvoljno selektovanih elemenata
crtea.
Aktiviranjem naredbe, komandna linija dobija svoj standardni oblik, kojim se zahteva
selektovanje elemenata:
<0 sel.> Brisanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Nakon izbora, pritisak na taster Enter ili klik na desni taster mia e dovesti do brisanja
selektovanih elemenata. Kod ove naredbe treba biti obazriv, da ne bi dolo do neeljenog
gubitka pojedinih elemenata crtea.
2.9.2
Kopiranje
Ova komanda slui za preslikavanje selektovanih objekata na bilo koje drugo
mesto na crteu, pri emu original ostaje nepromenjen. Nakon zavrene selekcije,
program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take zadate vektor koji
odreuje pravac, smer i rastojanje iskopiranih entiteta od originala.
Prva taka vektora kopiranja:

Druga taka vektora kopiranja:
Nakon odreivanja vektora kopiranja, program e sa komandne linije zatraiti da zadate broj
kopija ili da izaberete podopciju Viestruko:
Broj kopija (Viestruko) <1>:
Klik na desni taster mia e oznaiti prihvatanje ponuene vrednosti broja kopija 1, koja se
nalazi u uglastoj zagradi. Svakako da sa tastature moete zadati proizvoljan broj kopija, pri
emu e se svaka od njih nalaziti na razmaku koji je odreen zadatim vektorom kopiranja.
74
Pomou podopcije Viestruko imate mogunost da kreirate proizvoljan broj kopija
selektovanih objekata zadavanjem razliitih vektora kopiranja. Nakon aktiviranja ove podopcije
program na zadatom mestu crta prvu kopiju i sa komandne linije zahteva da izborom druge
take zadate novi vektor kopiranja.
Druga taka vektora kopiranja (<krAj>):
Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj ne zavrite
naredbu.
2.9.3
Kopiranje u nizu (Array)

Ova komanda ima dvostruko dejstvo, i moe se koristiti ili za istovremeno
kopiranje u dva proizvoljno odabrana pravca, ili pak za viestruko kopiranje po
luku.
Nakon zavrene selekcije objekata, program e sa komandne linije zahtevati da odredite tip
niza koji e biti primenjen pri kopiranju.
Tip niza (<Ortogonalni> / Polarni):
Pod ortogonalnim nizom se podrazumeva istovremeno kopiranje selektovanih entiteta u dva
proizvoljno odabrana pravca, dok se pod polarnim nizom podrazumeva kopiranje po lunoj
putanji. Izbor jedne od dve ponuene opcije, opredelie dalji tok ove naredbe.
Ortogonalni tip niza
Nakon izbora opcije Ortogonalni, program e sa komandne linije zahtevati da zadate broj
kolona, odnosno broj kopija u jednom redu.
Broj kolona () <1>:
Ovde je upotrebljen termin kolona zato to program za prvi pravac kopiranja podrazumeva
pravac pruanja X ose, koji svakako pri zadavanju vektora kopiranja moete naknadno
promeniti. Nakon zadatog broja kolona, program e zahtevati da odredite njihovo meusobno
rastojanje.
Odstojanje:
Ako rastojanje zadate sa tastature, tada e program podrazumevati da je zadat horizontalan
vektor kopiranja, i pozitivna vrednost e odrediti smer vektora u pravcu pozitivne X ose.
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea.
Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku.
Druga taka vektora:
Izbor druge take e odrediti kako rastojanje, tako i smer vektora kopiranja. Pomeranjem mia
po oblasti crtea program e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih zadatih kopija u
pravcu koji u programu uslovno nazivamo red. Prema tome red ne mora oznaavati
horizontalan, ve potpuno proizvoljan pravac.
Bez obzira da li ste odstojanje zadali sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea, program
e ponoviti prethodno postavljanu seriju pitanja ali sada za kopiranje u drugom pravcu.
Broj redova (...) <1>:
Odstojanje:
75
Isto kao i kod kopiranja u prvom pravcu, odstojanje izmeu redova moete zadati ili sa
tastature, ili pak izborom dve take sa crtea. Ako odstojanje izmeu redova zadate sa
tastature, onda e program podrazumevati da se radi o vektoru kopiranja u pravcu Y ose, i
pozitivna vrednost e odrediti smer vektora kopiranja u pravcu pozitivne Y ose. Izborom dve
take sa crtea moete zadati potpuno proizvoljan intenzitet i pravac pruanja vektora
kopiranja u drugom pravcu.
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora

kopiranja 1 i 2 u pravcu globalnih osa
(broj kolona =2, broj redova=4)
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora

kopiranja 1 i 2 u proizvoljnim pravcima
(broj kolona =2, broj redova=4)
Polarni tip niza

Nakon izbora opcije Polarni, program e sa komandne linije prvo zahtevati da odredite da li
iskopirani entiteti po luku treba da se rotiraju u odnosu na zadati centar rotacije ili ne.
Sa rotacijom (<Da>/Ne):
U zavisnosti od vaeg odgovora na postavljeno pitanje, mogu nastupiti dva sluaja.
Polarni niz sa rotacijom (broj elemenata u

nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
Polarni niz bez rotacije (broj elemenata u

nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
U sluaju da elite i rotaciju selektovanih objekata, onda je problem jednoznano odreen i

svee se na pravu rotaciju entiteta, pri emu e selektovani objekti biti rasporeeni po luku u
svom rotiranom poloaju.
Ako pak ne elite rotaciju, ve elite da se selektovani entiteti rasporede po luku bez njihovog
rotiranja, onda je za potpuno odreivanje problema neophodno da zadate i taku sa crtea
koja e biti rotirana.
Referentna taka za rotaciju:
Tek ovako zadata taka e potpuno odrediti problem koji se sada svodi, prvo na viestruku
rotaciju zadate take, a potom i viestruko translatorno kopiranje u odnosu na zadatu taku.
76
Novoformirani entiteti u lunom nizu e se nalaziti na istom odstojanju od zarotirane take kao
i original od izabrane referentne take za rotaciju.
Bez obzira za koji ste se od ova dva naina odluili, dalji tok naredbe je zajedniki. Naime,
program e sada sa komandne linije traiti da zadate broj kopija u lunom nizu.
Broj elemenata u nizu:
Napomenuemo da broj koji zadate podrazumeva da je uraunat i objekat koji je selektovan.
Znai ako elite da dobijete na primer jo 3 nova objekta koja e biti iskopirana po zadatom
luku, na ovo pitanje treba da odgovorite zadavanjem broja 4.
Centralna taka niza:
Izborom ove take se praktino odreuje centar rotacije, odnosno centar luka po kome e biti
rasporeeni novoformirani entiteti.
Ugao za popunjavanje <360>:
Ugao moete zadati ili sa tastature, pri emu pozitivna vrednost raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu, ili pak izborom take sa crtea. Dok budete pomerali mi po crteu program
e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih entiteta u zavisnosti od trenutne vrednosti
ugla odreene poloajem mia i zadatog broja kopija u nizu.
Napomena:
Kopiranje u polarnom nizu je prava ravanska transformacija, te se svi selektovani objekti i
centralna taka niza moraju nalaziti u istoj ravni. U sluaju da se izabere centralna taka niza
koja ne pripada istoj ravni kao i selektovani objekti, program e izdati odgovarajue
upozorenje i prekinuti dalji tok naredbe.
Za kreiranje prostornih nizova je predviena naredba 3D Array.
2.9.4
Ogledalo
Ova komanda slui za osno simetrino preslikavanje odabranog dela crtea.
Nakon zavrene selekcije elemenata crtea, od korisnika se zahteva da zada dve take koje
odreuju poetak, odnosno kraj ose, u odnosu na koju e se izvriti preslikavanje:
Prva taka ose simetrije:
Druga taka ose simetrije:
Na samom kraju ove procedure, korisniku se nude dve mogunosti:
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):
77
Izbor opcije Da e oznaiti potvrdan odgovor, to e dovesti do brisanja elemenata koji su
izabrani za preslikavanje, dok e izbor opcije Ne oznaiti negativan, odnosno selektovani
elementi e ostati u sastavu crtea.
2.9.5
Rotacija
Ova naredba omoguava da se menja ugao zaokrenutosti pojedinih delova crtea.
Nakon zavrene selekcije objekata koje je potrebno zarotirati, program e sa komandne linije
zahtevati da odredite prvo centar, a potom i ugao rotacije.
Centar rotacije:
Ugao rotacije (Ref. osa (0.00)):
Izborom podopcije Ref. osa moete zadati referentnu osu u odnosu na koju ete unositi
ugao rotacije, pri emu komandna linija dobija sledei oblik:
Prva taka:
Nakon zadavanja prve, potrebno je zadati i drugu taku ose.
Druga taka:
Na ovaj nain je definisna referentna osa rotacije, iji e nagib sa horizontalnom osom sada
ispisuje na komandnoj liniji:
Ugao rotacije (Ref. osa (18.5)):
Ugao rotacije se moe zadati ili sa tastature (ugao se zadaje u stepenima i raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom take sa crtea koja sa ranije zadatim centrom
zaklapa eljeni ugao. Pri ovom drugom nainu, selektovani elementi se iscrtavaju u DRAG
modu, i to tako da trenutni poloaj pokazivaa odreuje ugao rotacije.
Nakon zadatog ugla, na komandnoj liniji se pojavljuje poruka iji je smisao isti kao u naredbi
Ogledalo.
Brisanje starih objekata (<Da>/Ne):
Naime, potvrdan odgovor brie selektovane elemente (original), dok ih negativan ostavlja u
sastavu crtea. Ovde e klik na desni taster mia dovesti do prihvatanja potvrdnog odgovora
Da.
78
Napomena:
Obzirom da se pomou naredbe Rotacija sprovodi prava ravanska transformacija, za njeno
izvrenje je neophodno da se i selektovani objekti i centar rotacije nalaze u istoj ravni. Iz tog
razloga, selektovanje objekata u prozoru 3D pogled e biti onemogueno, a pri zadavanju
centra rotacije bie dozvoljen samo izbor take koja pripada istoj ravni kao i selektovani
objekti. U suprotnom, program e izdati odgovarajue upozorenje i odbiti da sprovede naredbu
Rotacija.
Za prostorno rotiranje objekta je predviena naredba 3D Rotacija.
2.9.6
Pomeranje
Ova naredba je jako slina naredbi Kopiranje, s tim to se u ovom sluaju
original brie i na taj nain se dobija efekat pomeranja delova crtea sa jednog na
drugo mesto.
Takoe se prvo vri selektovanje elemenata, a zatim izbor dve take na crteu koje odreuju
poetak odnosno kraj vektora pomeranja.
Prva taka vektora pomeranja:
Druga taka vektora pomeranja:
2.9.7
Skraivanje (Trim)
Pomou ove naredbe je omogueno isecanje delova neke linije izmeu dve
presene take sa drugim elementima crtea.
Naredba radi tako to se prvo selektuju elementi crtea koji presecaju dati linijski entitet i na
taj nain prave granice za njegovo isecanje.
<0 sel.> Trim Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Procedura selektovanja je standardna, i grupi selektovanih elemenata se mogu pridruiti i
povrinski i takasti entiteti, iako je isecanje predvieno samo za linijske entitete. Znai,
selektovani povrinski i takasti entiteti se mogu upotrebiti jedino kao granice u odnosu na
koje e se skraivanje linijskih elemenata izvriti. Nakon ove selekcije elemenata, na
komandnoj liniji se pojavljuje poruka, kojom se zahteva selektovanje delova polilinije koji se
izbacuju (mogu biti i luni), a pokaziva dobija standardan oblik select-box-a (mali kvadrati).
Segment koji se izbacuje (<krAj>):
U ovom trenutku je omogueno samo pojedinano selektovanje, odnosno u select-box treba
zahvatiti deo polilinije koji se eli izbaciti i kliknuti na levi taster mia. Segment e trenutno biti
izbaen sa crtea, a sa komandne linije program e zahtevati selektovanje novog dela
polilinije, sve dok klikom na desni taster mia ne zavrite naredbu.
79
Napomenuemo da se pomou ove komande ne mogu izbaciti celi segmenti polilinije, ve samo
njeni delovi koji su preseeni drugim selektovanim elementima crtea. Za izbacivanje celog
nepreseenog segmenta polilinije je predviena naredba Brisanje.
2.9.8
Produavanje (Extend)
Pomou ove komande je mogue produiti postojee segmente polilinija do
odabranog elementa crtea. Svakako da se segmenti polilinije mogu produiti
samo do elemenata crtea sa kojima se moe dobiti presena taka nakon
produenja odabranog segmenta.
Nakon izbora naredbe, prvo je potrebno selektovati elemente crtea do kojih e se kasnije
izabrani segmenti polilinije produiti:
<0 sel.> Extend - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Ovoj grupi selektovanih elemenata mogue je pridruiti i povrinske i takaste entitete, koji se
u ovoj naredbi mogu koristiti samo kao granice za produavanje. Nakon selektovanja ove
grupe elemenata crtea, program e sa komandne linije zahtevati da u select-box zahvatite
deo linije koji treba produiti:
Segment koji se produava (<krAj>):
Selektovani segment polilinije, program e produiti do najblieg elementa koji je odabran kao
granica do koje se produuje. Za produavanje se mogu selektovati i luni segmenti, pri emu
se oni produavaju po lunom (krivolinijskom) zakonu.
Program e sa komandne linije stalno zahtevati selektovanje novih segmenata polilinije za
produavanje, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj naredbe.
2.9.9
Razvlaenje (Stretch)
Za razliku od naredbe Pomeranje, koja translatorno menja poloaj svih taaka
na selektovanom entitetu, pomou ove naredbe se vri razvlaenje geometrije
tako to se za zadati vektor pomeranja translatorno pomeraju samo selektovane
take sa konture.
Nakon izbora ove naredbe, procedurom selektovanja treba selektovati sve take kojima elimo
da promenimo poloaj. Ovde se pod terminom taka podrazumevaju sve prelomne take sa
konture povrinskih i linijskih entiteta, kao i take koje odreuju poloaj samih takastih
entiteta.
<0 sel.> Stretch - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja prozorom, potrebno zahvatiti samo deo crtea
u koji upada eljena taka, jer e selektovanje svih taaka sa konture jednog entiteta dovesti
do istog efekta kao i naredba Pomeranje. Desni klik mia e oznaiti kraj procedure
selektovanja, i program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take odredite vektor
pomeranja.
Prva taka vektora pomeranja:
Druga taka vektora pomeranja:
80
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array)

Isto kao i kod naredbe Array za 2D kopiranje u nizu, nakon izvrene selekcije
objekata, program e sa komandne linije zahtevati da izaberete tip niza.
Tip niza (Ortogonalni/Polarni):
Ortogonalni tip niza
Kako je ovom naredbom omogueno istovremeno kopiranje samo u pravcu globalnih
koordinatnih osa, to program prvo postavlja seriju pitanja o broju elemenata u nizu za svaki od
pravaca globalnih koordinatnih osa.
Broj kolona (X) <1>:
Broj redova (Y) <1>:
Broj nivoa (Z) <1>:
Uvedeni termini kolona red i nivo predstavljaju elemente u nizu koji se dobijaju
kopiranjem u pravcu globalne X, Y, i Z ose, te je u zagradi ispisan naziv odgovarajue ose.
Sledeom serijom pitanja, program zahteva da odredite rastojanje izmeu elemenata u nizu.
Odstojanje kolona (X) :
Odstojanje redova (Y) :
Odstojanje nivoa (Z) :
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea.
Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku.
Druga taka vektora:
Polarni tip niza
Smisao i tok ove naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Array, za kreiranje
dvodimenzionalnog polarnog niza. Jedina razlika je u tome to se kod naredbe Array, vri
kopiranje po luku u odnosu na zadatu taku, pa stoga elementi niza i zadata centralna taka
niza moraju biti u jednoj ravni. U ovoj naredbi se pak, kopiranje po lunom nizu vri u odnosu
na proizvoljno zadatu osu u prostoru. Stoga e program umesto centralne take niza, sa
komandne linije zahtevati da izborom dve take, definiete osu oko koje se vri rotacija.
Prva taka ose rotacije:
Druga taka ose rotacije:
Na ovaj nain u proceduri kreiranja polarnog niza moete selektovati i elemente crtea koji ne
pripadaju istim ravnima.
81
2.9.11 3D Ogledalo
Jedina razlika izmeu ove naredbe, i naredbe Ogledalo je u tome to se ovde
radi o preslikavanju u odnosu na zadatu ravan a ne u odnosu na zadatu osu. Iz tog
razloga, nakon selektovanja svih entiteta za preslikavanje program e zahtevati da
pomou tri nekolinearne take definiete ravan preslikavanja.
Prva taka ravni:
Druga taka ravni (Nazad):
Trea taka ravni (Nazad):
Podopcija Nazad na komandnoj liniji nudi mogunost vraanja jednog koraka unazad pri
izboru taaka. Nakon zavrene procedure definisanja proizvoljne ravni u prostoru, u odnosu na
koju e se izvriti preslikavanje selektovanih objekata, program e sa komandne linije postaviti
i poslednje pitanje o brisanju starih objekata.
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):
2.9.12 3D Rotacija
I ova naredba je izvedena iz srodne naredbe Rotacija. Jedina razlika izmeu ove
dve naredbe je u tome to se ovde radi o rotaciji u odnosu na zadatu osu a ne u
odnosu na zadatu taku. Iz tog razloga, nakon selektovanja svih entiteta za 3D
rotaciju program e zahtevati da pomou dve proizvoljno odabrane take
definiete osu u odnosu na koju se vri rotacija.
Prva taka ose rotacije:
Druga taka ose rotacije:
Nakon definisanja ose rotacije, dalji tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe za ravansku
rotaciju.
Ugao rotacije:
Brisanje starih objekata (<Da>/Ne):
2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo)

U sluaju uinjenih greaka, programom je predvien mehanizam za obnavljanje
sadraja crtea i vraanje na stanje neposredno pre uinjene greke. Pored toga, predvien je
i mehanizam za kretanje unapred ako ste pogreno aktivirali naredbu za vraanje unazad.
Svaka od uinjenih akcija u programu se pamti za vreme njegovog izvrenja, tako da je
omogueno kretanje unazad, odnosno unapred, za sve sprovedene akcije u programu od
trenutka njegovog pokretanja, i rada sa datim fajlom. Za kretanje unazad predviena je
komanda Undo, a za kretanje unapred komanda Redo.
Komanda za kretanje unazad Undo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim
pritiskom na tastere Ctrl i Z
Komanda za kretanje unapred Redo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim
pritiskom na tastere Ctrl i Y
82
Napomenuemo da se prethodni zumovi crtea ne mogu obnavljati ovim mehanizmom jer je za
tu namenu predviena naredba Zum prethodni.
2.9.14 Spajanje kontura

Pomou naredbe Spajanje kontura, mogu se spojiti dve istorodne povrine koje
imaju zajedniku ivicu dodira, ali samo pod uslovom da im je pridruen isti set numerikih
podataka. Takoe, pomou ove naredbe se mogu spojiti i dva istorodna linijska entiteta koja
imaju zajedniku taku dodira i nalaze se na istom pravcu - kolinearni su. Svakako da i za
linijske entitete mora biti ispunjen uslov da im je pridruen isti set numerikih podataka. Ovde
pod terminom istorodni elementi podrazumevamo: dve ploe, dve grede, dva linijska oslonca,
itd.
Izborom ove naredbe, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se ulazi u standardnu
proceduru selektovanja:
<0 sel.> Spajanje kontura Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve entitete kojima je potrebno spojiti konture.
Nakon zavrene selekcije, program e sprovesti ovu operaciju za sve linijske i povrinske
elemente koji ispunjavaju predviene uslove za spajanje njihovih kontura.
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve ploe je napravljena jedna nova
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve grede je napravljena jedna nova
2.9.15 Razdvajanje kontura

Naredba Razdvajanje kontura dejstvuje samo na linijskim elementima, i ima
suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe za spajanje kontura. Naime, njenim izborom
program sa komandne linije zahteva unos take koja e odrediti mesto podele linijskog entiteta
na dva nova.
Unos taaka za razdvajanje (Izbor / <krAj>):
83
Pored pojedinanog izbora taaka, aktiviranjem podopcije Izbor programom je omoguen i

masovan izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.6).
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon zavrene procedure izbora taka, program e sve linijske entitete na kojima se nalazi
zadata taka, podeliti na nova dva linijska entiteta.
Pomou naredbe Razdvajanje kontura, od jedne grede su napravljene tri nove

Napomena:
Obzirom da e pri proraunu, program na svim mestima preseka linijskih entiteta sa ostalim
delovima modela automatski postaviti vorove, to ovu naredbu treba koristiti samo u sluaju
kada je potrebno selektovati samo jedan deo linijskog entiteta koji je odreen presenim
takama sa drugim entitetima. U svim ostalim sluajevima je bolje da ne koristite ovu opciju
jer ete dobiti nepotrebno vei broj elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad
programa.
2.10
Vidljivost
Pomou grupe naredbi koje se opisuju u ovom poglavlju, imate mogunost da

sakrijete elemente crtea koje u odreenom trenutku rada sa programom ne elite da vidite na
ekranu. ta e biti vidljivo a ta ne, moete zadati ili po tipu elementa crtea, na primer elite
da sve ploe na modelu budu trenutno nevidljive, ili pak selektovanjem datog entiteta, pri
emu samo on postaje nevidljiv. Za regulisanje vidljivosti po tipovima elemenata slui naredba
Vidljivost, a za regulisanje vidljivosti samo selektovanih elemenata crtea, naredba
Sakrivanje.
Pri odreivanju kriterijuma ta e biti vidljivo a ta ne, jai je kriterijum stanja vidljivosti po
tipu elemenata crtea. Uzmimo za primer da na modelu postoje tri grede i da smo pomou
naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuli vidljivost. Ako pomou naredbe Vidljivost
ukinemo vidljivost svih greda, onda e sve tri grede biti nevidljive, bez obzira to je pomou
naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuta vidljivost.
2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata

(Vidljivost)
Aktiviranjem prikazane ikone, ili naredbe Vidljivost koja se nalazi u okviru
padajueg menija Prikaz, otvara se dijalog box u kome se regulie vidljivost
pojedinih elemenata crtea.
84
Izgled dijalog box-a za podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata crtea

Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a crte e dobiti novi
izgled u zavisnosti od postavljenih parametara. Elementi crtea, kojima je ukinuta vidljivost i
dalje ostaju u sastavu crtea, ali se ne prikazuju.
Za svaki od elemenata crtea postoji poseban deo u okviru ovog dijalog box-a, u kome se
podeava nain njegove vidljivosti.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje vidljivosti ploa i zidova

Ikona svakog od elemenata konstrukcije i optereenja, odreuje da li e dati element crtea
biti vidljiv ili ne. Ove ikone rade kao prekidai tako da se uzastopnim klikom mia preko njih,
one postavljaju na ukljueno, odnosno na iskljueno stanje. Ako je ikona uvuena to znai da
e dati element biti vidljiv, a ako je ispupena znai da e biti nevidljiv.
85
Ispupena ikona oznaava da je ukinuta vidljivost

svih ploa i zidova na modelu
U svakom od ovih posebnih delova, nalaze se prekidai (Radio button-i), kojima se regulie
nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Svakako da je izbor
naina vidljivosti elemenata omoguen samo ako je odgovarajua ikona postavljena na
ukljueno stanje (uvuena). Ovi parametri su grupisani u vertikalne kolone u okviru kojih samo
jedan od parametara moe biti postavljen na ukljueno stanje. Izbor parametara, odnosno
njihovo postavljanje na ukljueno stanje, vri se klikom mia preko njegovog naziva. Indikator
za izabrani parametar je zacrnjen mali krug, dok su ostali krugovi u okviru te grupe (kolone)
prazni.
Grupa prekidaa koja odreuje nain vidljivosti ploa

U daljem tekstu, emo za sve tipove elemenata crtea objasniti mogua stanja vidljivosti.
86
Ploa
Kontura
Iscrtava se samo kontura ploe, dok njena unutranjost ostaje prazna.
rafura
Iscrtana kontura ploa se popunjava odgovarajuom rafurom.
Set
Cela povrina ploe se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta numerikih
podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom ovog naina
vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni datoj ploi.
Dijagonala
Prikazuje se dijagonala ploe. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve
dijagonale gabarita ploe izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine ploe.
Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale
povrinskih entiteta.
Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije ploe. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje
ploe kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Opis Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati opis ploe.
Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numerikih podataka koji su pridrueni datoj ploi. Zbog preglednosti broj se ispisuje u
zadatoj boji izmeu simbola < i >.
Ortotropija Stanje ovog check box-a odreuje da li e se unutar konture ortotropnih

ploa prikazati i simbol strelica koji odreuje zadati pravac ortotropije. Svakako da e ovaj
prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje ortotropne ploe.
Granini uslovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati linija
postavljenih graninih uslova u ploi ili ne. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino
ako su na modelu postavljeni Granini uslovi.
Zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati zidovi. Pod
pojmom zid se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao vei
od 45 stepeni.
Ploe Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati ploe. Pod
pojmom ploa se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45 stepeni.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se ploama iscrtavaju dijagonale i

ispisuju Set, Opis i Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje ukljueno za 2D
prozor.
87
Greda
Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji.
Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u
tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni
podataka koji je datoj gredi pridruen. Zbog preglednosti,
odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola velikih zagrada:
odgovarajuoj boji, s
broj seta numerikih
brojevi se ispisuju
1.
Opis
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, na sredini svake od greda e umesto
rednog broja seta numerikih podataka biti ispisana informacija koja ukazuje na oblik
poprenog preseka date grede.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda
prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
vorovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e na modelu biti vidljivi ili ne vorovi
koji predstavljaju poetak, odnosno kraj greda.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda
prikazivati njena oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na
modelu postoje grede kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Stubovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati stubovi. Pod
pojmom stub se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
vei od 45.
Grede Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati grede. Pod
pojmom greda se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se gredama ispisuju Set ili Opis i
Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje ukljueno za 2D prozor.
Povrinski oslonac
Kontura
Iscrtava se samo kontura povrinskog oslonca, dok njegova unutranjost ostaje prazna.
rafura
Iscrtana kontura povrinskog oslonca se popunjava odgovarajuom rafurom.
Set
Cela povrina povrinskog oslonca se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta
numerikih podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom
ovog naina vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni
datom povrinskom osloncu.
Dijagonala
Prikazuje se dijagonala povrinskog osonca. Njen poloaj program automatski odreuje,
tako to od dve dijagonale gabarita povrinskog oslonca izabere onu koja veom duinom
prelazi preko povrine oslonca. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou
naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta.
88
Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije povrinskog oslonca. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na
modelu postoje povrinski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numerikih podataka koji su pridrueni datom povrinskom osloncu. Zbog preglednosti
broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola l i l .
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se povrinskim osloncima iscrtavaju

dijagonale i ispisuju Set i Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje ukljueno
za 2D prozor.
Linijski oslonac
Kontura
Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u odgovarajuoj boji, s
tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni broj seta numerikih
podataka koji je datom linijskom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju
odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola srednjih zagrada: 1.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog od linijskih
oslonaca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog
sistema.
Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog linijskog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla
jedino ako na modelu postoje linijski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se linijskim osloncima ispisuju Set i
Takasti oslonac
Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuju poloaj postavljenih takastih oslonaca.
Set
Takoe se iscrtavaju odgovarajui simboli, s tim to se uz njih ispisuje i redni broj seta
numerikih podataka koji je datom takastom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, i ovde
su redni brojevi setova ispisani izmeu odgovarajuih simbola malih zagrada: (1).
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na mestu postavljenog

takastog oslonca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored svakog takastog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla
jedino ako na modelu postoje takasti oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se takastim osloncima ispisuju Set i
89
Veza
Set Kada je ovaj check box ukljuen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta
numerikih podataka koji joj je pridruen.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini konture veze
prikazivati strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
3D Ako je ovaj check box ukljuen, redni broj seta veze se prikazuje i u 3D prozoru.
Povrinsko optereenje
Kontura
Iscrtava se samo kontura povrinskog optereenja, dok njegova unutranjost ostaje
prazna.
rafura
Iscrtana kontura povrinskog optereenja se popunjava odgovarajuom rafurom.
Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Iscrtana povrina se
rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s tim to se u sredini
povrine ispisuje jo i intenzitet optereenja. Ako optereenje nije jednako podeljeno, onda
se uz sve take na konturi, ispisuju zadati intenziteti optereenja.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se povrinskim optereenjima ispisuje

intenzitet, naravno ako je njegovo prikazivanje ukljueno za 2D prozor.
Linijsko optereenje
Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. U sluaju da vektor optereenja pripada
ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada se du zadate linije iscrtavaju i simboli
strelica koje ukazuju na pravac i smer delovanja optereenja.
Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Na sredini svakog
segmenta polilinije koja oznaava linijsko optereenje, ispisuje se zadati intenzitet
raspodeljenih sila, odnosno momenata. Za sile je uvedena oznaka p, a za momente m.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se linijskim optereenjima ispisuje

Takasto optereenje
Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuju poloaj postavljenih koncentrisanih sila i
momenata.
Intenzitet
Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole takastog optereenja, bie ispisani
intenziteti zadatih koncentrisanih optereenja. Za koncentrisane sile je usvojena oznaka
P=, dok je za momente usvojena oznaka M=.
3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se takastim optereenjima ispisuje

90
Temperaturni uticaji u ploi
Kontura
Iscrtava se samo kontura povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, dok njegova
unutranjost ostaje prazna.
rafura
Iscrtana kontura temperaturnih uticaja u ploi se popunjava odgovarajuom rafurom.
Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u ploi.
Iscrtana povrina se rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s
tim to se u sredini povrine ispisuje jo i intenzitet zadatih temperaturnih uticaja. Za
temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku dt=.
Temperaturni uticaji u gredi
Kontura
Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u gredi. Na
sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet temperaturnih uticaja u
gredi. Za temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku
dt2= i dt3=.
Pomeranje oslonaca
Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuju poloaj postavljenih pomeranja oslonaca.
Intenzitet
Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole, bie ispisani i intenziteti zadatih
pomeranja oslonaca. Za pomeranja je uvedena oznaka u=, a za rotacije =.
Prednaprezanje
Prednaprezanje - Stanje ovog check box-a odreuje da li

prednaprezanje biti vidljiva ili ne.
e linija kablova za
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta
linije prednaprezanja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je
prednaprezanje postavljeno za vidljivo.
Intenzitet Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini trase kablova ispisivati
intenzitet sile prednaprezanja.
Pokretno optereenje
Pokretno optereenje - Stanje ovog check box-a odreuje da li e zadata linija po kojoj se
kree pokretno optereenje biti vidljiva ili ne.
91
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta
zadate putanje pokretnog optereenja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog
lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je
pokretno optereenje postavljeno za vidljivo.
Opis - Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, na sredini konture pokretnog

optereenja u 2D prozoru, bie ispisan naziv eme pokretnog optereenja, koja je ranije
definisana u dijalogu za zadavanja pokretnog optereenja (pogledati poglavlje 3.2.10).
Aksijalno naprezanje
Kontura
Intenzitet
Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet aksijalnog naprezanja. Za
intenzitet aksijalnog naprezanja je usvojena oznaka P=.
Reduktor
Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e reduktor biti vidljiv ili ne.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog reduktora
prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj
check box e biti dostupan za promenu samo ako je ukljuena vidljivost reduktora.
Indeks pozicija
Indeks pozicija - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored oznaka pozicija
kolinearnih entiteta prikazivati i indeksi koji jednoznano odreuju svaki entitet. Indeks se
od oznake pozicije odvaja crticom: *-n. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino
ako na modelu postoje kolinearni entiteti kojima je dodeljena oznaka pozicije sa indeksom.
Seizmiki zidovi
Seizmiki zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati

preseci u kojima je izvreno dimenzionisanje seizmikih zidova, preseci i ose
dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi
entiteti dobijeni pomou naredbi Seizmiki zidovi, Dimenzionisanje niza zidova i
Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.
Armatura - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled na

merodavnim presecima prikazivati usvojena, odnosno raunski potrebna armatura. U
sluaju da je u preseku usvojena armatura, a ovaj check box ukljuen, na preseku e se
prikazivati usvojena armatura. Ukoliko armatura nije usvojena prikazivae se raunski
potrebna koliina armature. Simbol * koji se nalazi pored koliine armature ukazuje da
se radi o potrebnoj armaturi.
Simbol u preseku
Ploa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima ploe prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
92
Zid - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima zidovi prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Greda - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima grede prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Povrinski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima povrinski oslonci prodiru ili pak
dodiruju trenutnu ravan pogleda.
Linijski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli koji ukazuju na mesta linijskih oslonaca koji prodiru ili pak dodiruju
trenutnu ravan pogleda.
Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima reduktori prodiru ili dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Presek ispred - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze ispred
trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze ispred trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu
samo ako je check box Presek ispred postavljen na ukljueno stanje.
Presek iza - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati
simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu
samo ako je check box Presek iza postavljen na ukljueno stanje.
Pomoni nivo
Pomone ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e pomone ose, postavljene
pomou naredbe Ose, biti vidljive na ekranu ili ne.
Ispis razmaka osa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati
rastojanja izmeu susednih osa. Horizontalna rastojanja izmeu postavljenih vertikalnih
osa se prikazuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna rastojanja izmeu horizontalnih osa
uz desnu ivicu oblasti crtea.
Mrea krivih povri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled
prikazivati pomona mrea, koja ukazuje na oblik i domen rasprostiranja zadate krive
povri.
Lejeri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e svi elementi crtea koji su konstruisani
pomou naredbi: Linija, Text i Kota biti vidljivi ili ne. Kako je programom predvieno
osam lejera, to se pomou ovih osam check box-a regulie koji e od pomonih entiteta
biti vidljiv u zavisnosti od lejera na kome je nacrtan.
93
Gran. uslovi i oslobaanja
Statiki
Prikazuju se simboli samo statikih graninih uslova i statikih oslobaanja uticaja u
odgovarajuim bojama.
Seizmiki
Prikazuju se simboli samo seizmikih graninih uslova i seizmikih oslobaanja uticaja u
odgovarajuim bojama.
Statiki i seizmiki
Prikazuju se simboli svih graninih uslova i svih oslobaanja uticaja u odgovarajuim
bojama.
Vidljivost elemenata crtea iz modula Obrada rezultata prorauna

Sledea grupa check box-ova regulie vidljivost elemenata crtea koji se javljaju samo u
modulu za obradu rezultata prorauna. Oni su u okviru naredbe Vidljivost prisutni u svim
modulima, meutim njihovo postavljanje na ukljueno odnosno iskljueno stanje e dovesti do
promena na crteu samo u modulu za obradu rezultata prorauna.
M.K.E. Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti vidljiva izgenerisana
mrea konanih elemenata ili ne.
Br. vorova Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti ispisani redni
brojevi vorova sa mree konanih elemenata ili ne. Ovaj check box e biti dostupan za
promenu samo ako je mrea konanih elemenata postavljena za vidljivu.
3D Stanje ovog check box-a odreuje da li e mrea konanih elemenata biti vidljiva i u
3D prozoru. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check box M.K.E.
ukljuen.
M.K.E.P.P. Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti vidljiva izgenerisana
mrea konanih elemenata poluprostora ili ne. Potrebno je naglasiti da e se mrea
konanih elemenata poluprostora prikazivati u prozoru 2D pogled samo ako je prikazan
neki od uticaja poluprostora.
Pun prikaz S obzirom da mreu poluprostora ini niz horizontalnih mrea povezanih
vertikalnim mreama, ukljueno stanje ovog check box-a oznaava da e se na ekranu
prikazivati i horizontalne i vertikalne mree konanih elemenata poluprostora.
Iskljueno stanje check box-a oznaava da e se prikazivati samo niz horizontalnih
mrea.
3D Stanje ovog check box-a odreuje da li e mrea konanih elemenata poluprostora

biti vidljiva i u 3D prozoru. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check
box M.K.E.P.P. ukljuen.
Sve vidljivo/Sve nevidljivo

U donjem desnom delu dijalog boksa se nalaze komandna polja Sve vidljivo i Sve
nevidljivo, pomou kojih se vidljivost svih elemenata crtea postavlja na ukljueno, odnosno
iskljueno stanje.
94
Rad sa listom stanja vidljivosti
Kako ete u radu sa programom esto menjati stanja vidljivosti elemenata crtea u zavisnosti
od trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih stanja
vidljivosti. Naime, kada podesite neko stanje vidljivosti, za koje smatrate da je relativno
tipino i da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada aktivirajte naredbu Snimi.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na postavljeno stanje
vidljivosti, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi
tipova vidljivosti, program e izdati odgovarajuu poruku.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a Vidljivost je predviena za
izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor neko od ranije snimljenih stanja vidljivosti

Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste otvara se sadraj liste i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja vidljivosti koji se eli
postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje vidljivosti
Default, koje ne moete obrisati. U svakom od modula programa, Default vidljivost je
razliita i odgovara nameni datog modula.
95
Pomou komandnog polja
Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovanog stanja
vidljivosti iz liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na stanje vidljivosti u listi
koje se eli obrisati, a potom aktivira komandno polje
Brii.
Brzi izbor ranije snimljenih stanja vidljivosti
Izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti se moe vriti i bez aktiviranja naredbe
Vidljivost. Naime desnim klikom mia preko ikone Vidljivost se automatski otvara lista sa
svim ranije snimljenim stanjima vidljivosti.
Izgled dijalog box-a koji se otvara na desni

klik mia preko ikone Vidljivost
Sada je dovoljno samo kliknuti miem na eljeni red u listi i aktivirati komandno polje OK.
Nakon toga, na crteu e se postaviti odabrano stanje vidljivosti.
Brzo ukidanje vidljivosti pojedinih elemenata crtea
Ukidanje i postavljanje vidljivosti pojedinih elemenata se moe ostvariti i direktnim klikom na
desni taster mia preko odgovarajue ikone. Ako su na primer grede vidljive, desnim klikom
mia preko ikone Greda, one e postati nevidljive. Jo jedan klik na desni taster mia preko
iste ikone, uinie iscrtane grede vidljivim.
Desni klik mia preko ikone Greda, dovee do

ukidanja vidljivosti greda na ekranu
Ovakav nain postavljanja i ukidanja vidljivosti je transparentan (isto kao i sama naredba
Vidljivost), odnosno moe se pozivati za vreme izvrenja drugih naredbi. Desni klik mia, je
omoguen preko sledeih ikona: Ploa, Greda, Povrinski oslonac, Linijski oslonac,
Takasti oslonac, Veza, Povrinsko optereenje, Linijsko optereenje, Takasto
optereenje, Granini uslovi, Pomeranje oslonaca, Temperaturni uticaji u ploi,
Temperaturni
uticaji
u
gredi,
Aksijalno
naprezanje,
Pokretno
optereenje,
96
Prednaprezanje, Reduktor, Ose, Linija, Tekst i Kota. Desni klik mia preko naredbi
Linija, Tekst i Kota e dovesti do ukidanja vidljivosti svih lejera, odnosno do postavljanja
za vidljive svih lejera.
Primena naredbe Vidljivost
ako se eli kontrola unosa samo nekih elemenata, onda se za dobijanje jasnije slike moe
iskljuiti vidljivost svih ostalih.
kada crte sadri puno razliitih elemenata na malom prostoru, i nije mogu ba komotan
izbor pojedinih taaka i elemenata. U ovom sluaju treba ukinuti vidljivost pojedinih
elemenata i na taj nain olakati unos.
preko ove naredbe se podeava sadraj i izgled crtea za tampu.
Napomenuemo i da se podeavanja vidljivosti koja su u upotrebi pamte za sva tri modula
(Unos podataka, Formiranje mree i Obrada rezultata) i postavljaju za tekua pri
ponovnom pokretanju programa.
Takoe, pri snimanju datoteke snimaju se i trenutna podeavanja vidljivosti za sva tri modula.
Na ovaj nain se obezbeuje da se pri uitavanju date datoteke za tekue postavi podeavanje
vidljivosti koje je bilo u upotrebi u trenutku njenog snimanja.
2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje)

Naredba Sakrivanje, ima viestruku primenu, a najvea je kada se ona koristi da
se odreene grupe konstruktivnih elemenata poveu u nezavisne celine. Na taj nain, se
odreene celine modela mogu naizmenino prikazivati na ekranu (vidljivi samo stubovi, vidljive
samo meuspratne konstrukcije, vidljivi samo zidovi, itd.). Ovo je jako zgodno, naroito pri
analizi rezultata prorauna, jer se tada analiziraju uticaji samo u okviru trenutno vidljive grupe
entiteta.
Izborom naredbe Sakrivanje, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja elemenata
crtea.
<0 sel.> Sakrivanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Znai, sada se oekuje da selektujete sve elemente crtea koji ne treba da budu vidljivi u
okviru ove grupe vidljivosti.
97
Selektovani su svi entiteti kojima je potrebno ukinuti vidljivost

Po zavretku selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate ime datoj grupi
sakrivenosti.
Naziv grupe <>:
Zadavanjem naziva grupe, ona e biti snimljena u bazu, i uvek ete moi da je postavite za
tekuu. Ako pak ne elite da definisanu grupu snimate u bazu, jer Vam ona treba jednokratno,
onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia, imate mogunost da joj
pridruite programski predvieno ime za privremene grupe vidljivosti: Noname. Ponovno
definisanje grupe vidljivosti koju ne elite da sauvate u bazi, unitie prethodno pridruenu
grupu vidljivosti imenu Noname. Znai, sa ovako snimljenim grupama vidljivosti moi ete da
radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novu grupu sakrivenosti pod istim
imenom. Bez obzira da li ste zadali naziv grupi sakrivenosti ili ne, naredba e biti zavrena, a
na ekranu e biti vidljivi samo entiteti koji pripadaju kreiranoj grupi.
U definisanoj grupi vidljivi su samo elementi konstrukcije

koji pripadaju krovu
Desnim klikom mia preko ikone Sakrivanje otvara se dijalog box sa listom svih grupa
vidljivosti koje su do tada snimljene u bazu programa.
98
Dijalog box za rad sa grupama vidljivosti

U ovom dijalog box-u se vri izbor jedne grupe ili kombinovanje vie grupa vidljivosti za
istovremeni prikaz.
Da bi se istovremeno prikazao sadraj vie grupa vidljivosti potrebno je da se izvri njihovo
selektovanje u listi.
Selektovane su grupe Stubovi i Krov

Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i na crteu prikazuje sve
entitete koji se nalaze u selektovanim grupama.
Entiteti koji pripadaju grupi Krov
Entiteti koji pripadaju grupi Stubovi
99
Istovremeni prikaz obe grupe

Aktiviranjem komandnog polja Sve otkriveno vri se deselektovanje svih ranije
selektovanih grupa vidljivosti u listi, a samim tim i otkrivanje svih elemenata crtea koji su bili
sakriveni.
Izbor komandnog polja Sve otkriveno, vratio je

u sastav crtea sve prethodno sakrivene entitete
Izborom naredbe Editovanje liste sakrivanja, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Prikaz, otvara se dijalog box za auriranje ranije definisanih grupa sakrivanja.
U listi se pored svih grupa sakrivenosti koje su snimljene u bazu nalazi i privremena grupa
Noname, jasno ako je ona kao takva prethodno definisana. Na ovaj nain imate mogunost
100
da preimenujete grupu Noname, i da je smestite u bazu da bude ravnopravna sa ostalim
grupama.
Promena imena neke od grupa se vri tako to se miem prvo selektuje red u kome je data
grupa prikazana, a potom aktivira dugme Preimenuj nakon ega se otvara dijalog sledeeg
izgleda:
Sada je u edit polju potrebno zadati novi naziv grupe, a zatim aktivirati dugme OK, ime e
se ovaj dijalog zatvoriti, a u listi e se prikazati novi naziv grupe. U sluaju da ste zadali naziv
koje ve postoji u listi sakrivanja, program e izdati odgovarajuu poruku:
Aktiviranje komandnog polja Da, e znaiti potvrdan odgovor i prethodna grupa sakrivanja,
koja je bila upamena pod zadatim imenom bie izgubljena. Izbor komandnog polja Ne e
dovesti do odustajanja od operacije snimanja.
Brisanje grupe iz baze se vri njenim selektovanjem u listi, tako da taj red postane jasno
markiran, i izborom komandnog polja
Brii.
Pomou komandnih polja
Gore i
Dole imate mogunost da promenite redosled u
listi. Naime izbor jednog od ovih komandnih polja trenutno selektovanu grupu u listi pomera za
jedno mesto na gore, odnosno na dole.
Postavljanjem check box-a Crtaj sakrivene entitete na ukljueno stanje, imate mogunost
da trenutno sakriveni entiteti na crteu ne budu totalno nevidljivi ve da budu tako iscrtani da
jasno ukazuju na to da nisu trenutno dostupni za bilo kakvu selekciju.
101
Prikazani sakriveni entiteti slue za lake sagledavanje poloaja

otkrivenih entiteta u odnosu na preostali deo modela
2.11
Komande za rad sa nivoima (meni Nivo)
Desnim klikom mia preko liste nivoa otvara se padajui meni u kome se nalaze
naredbe za rad sa nivoima.
Izgled padajueg menija sa rad sa nivoima

Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, pod terminom nivo, podrazumeva se
horizontalna ravan iji je poloaj u prostoru odreen globalnom Z koordinatom. Uloga nivoa je
da se ili njegovim izborom u prozoru 2D pogled postavi data ravan za crtanje ili pak da se
uitavanjem ranije kreiranog fajla, tavanica postavi na visinu odreenu datim nivoom.
102
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit)

Pomou ove naredbe se definie poloaj horizontalnih ravni koje se nalaze na
zadatoj visini. Izborom naredbe Edit otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje nivoa

Pomou ovog dijalog box-a je mogue postavljati nove nivoe, brisati postojee, kao i menjati
njihove visinske kote. U list box-u se prikazuju svi postavljeni nivoi, a u desnom delu dijalog
box-a se uvek grafiki prikazuje njihov poloaj u vertikalnom smislu. Nain rada sa ovom
naredbom je jako slian postavljanju pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1).
Kako svaki model mora imati definisan barem jedan nivo, to prikazana lista sadri uvek
najmanje jedan red podataka. Svaki od nivoa je odreen svojim nazivom (kolona Naziv),
globalnom visinskom koordinatom (kolona Z) i relativnom visinom u odnosi na donji nivo
(kolona h). Pored toga, ispred svakog naziva nivoa, u krajnjoj levoj koloni prisutna je
informacija i da li je dati nivo pun ili prazan, odnosno da li je na toj horizontalnoj ravni
postavljen neki od elemenata ili ne. Postojanje simbola jasno ukazuje da je dati nivo pun,
odnosno da se na njemu ve nalaze neki konstruktivni elementi, odnosno optereenje.
Postavljanje nivoa
Svi nivoi koji se postavljaju, stoje u uzlaznom redosledu pri emu prvi nivo ima najniu a
poslednji najviu Z koordinatu. Sama procedura postavljanja nivoa se odvija tako to se u edit
box-u Komanda: zada odgovarajua instrukcija i unos potvrdi pritiskom na taster Enter. U
zavisnosti od zadate instrukcije postoje etiri naina za postavljanje nivoa:
Pojedinanim zadavanjem apsolutne Z koordinate. Ako u edit box-u zadate na primer
vrednost 5.5 i unos potvrdite pritiskom na taster Enter, tada e biti postavljen nivo koji
ima globalnu visinsku koordinatu 5.5.
Pojedinanim zadavanjem relativne Z koordinate u odnosu na referentni nivo. Uvek je po
jedan nivo referentan i taj red je u list box-u posebnom bojom jasno naznaen. Program za
referentni nivo automatski proglaava poslednji postavljen, a klikom mia u okviru bilo koje
pozicije reda u kome se nalaze podaci za dati nivo on postaje referentan. Da bi se programu
jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, u edit box-u se ispred odgovarajue
koordinate mora zadati karakter @. Ako u edit box-u zadate na primer vrednost @5.5,
tada e biti postavljen nivo koji se nalazi na rastojanju 5.5 od referentnog nivoa.
103
Serijskim zadavanjem apsolutnih Z koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena
znakom *. Ako u edit box-u zadate na primer 4*3.5, tada e biti postavljena etiri nivoa
koji imaju sledee globalne Z koordinate: 3.5, 7.0, 10.5, 14.0.
Serijskim zadavanjem relativnih Z koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prvi nivo ne postavlja u odnosu na
koordinatni poetak, ve u odnosu na referentni nivo. Ako je za referentni nivo postavljen
nivo koji se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a u edit box-u zadate na
primer @3*2.2, tada e biti postavljena tri nivoa koji se nalaze na sledeim rastojanjima
od koordinatnog poetka: 12.2, 14.4, i 16.6.
Nivoi se mogu postavljati i izborom take sa crtea, pri emu e Z koordinata izabrane take
predstavljati i Z koordinatu dodatog nivoa. Za ovu namenu je predvieno komandno polje
Preuzmi.
Komandno polje za postavljanje nivoa izborom

taaka sa crtea
Nakon aktiviranja ovog komandnog polja program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da sa crtea izaberete take u kojima elite da postavite nivoe.
Unos taaka (Deselektovanje / <krAj>):
Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj, ili desnim klikom
mia ne zavrite proceduru unosa taaka, nakon ega e se dijalog box ponovo otvoriti. U listu
e biti dodato onoliko nivoa, koliko je selektovano taaka sa razliitim Z koordinatama.
Postavljanje nivoa se moe ostvariti i aktiviranjem komandnog polja
Dodaj, pri emu se
novi nivo dodaje odmah iznad trenutno aktivnog. Njegovu visinsku koordinatu program sam
usvaja, ali se ona svakako moe promeniti, o emu e biti vie rei u daljem tekstu.
Brisanje nivoa
Aktiviranje komandnog polja
Brii dovodi do uklanjanja referentnog nivoa. Znai prvo je
potrebno u list box-u selektovati red u kome se nalaze podaci za dati nivo i potom aktivirati
komandno polje
Brii. Kako u svakom modelu mora biti definisan barem jedan nivo, to u
sluaju da se u listi nalazi samo jedan definisani nivo, komandno polje
Brii e biti
nedostupno.
104
Promena rastojanja izmeu nivoa
Promena rastojanja izmeu bilo koja dva susedna nivoa se vri direktno u list box-u. Naime,
potrebno je samo miem selektovati datu vrednost u koloni h i sa tastature zadati novu
vrednost. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e biti korigovano, a svi nivoi
iznad e biti tako pomereni, da se njihova meusobna rastojanja ne promene. Napomenuemo
da vrednosti u koloni h predstavljaju rastojanja na dole, te se ta vrednost ne moe menjati
za najnii nivo (ta vrednost je uvek 0.00).
Pomeranje nivoa
Promenom vrednosti u koloni Z, mogue je promeniti poloaj bilo kog od ve postavljenih
nivoa. Sutinska razlika izmeu ove operacije i operacije promene rastojanja izmeu dva nivoa
je u tome, to se pomeranjem selektovanog nivoa na ovaj nain, ne menja poloaj ostalih
nivoa.
Editovanje naziva nivoa
Zadavanjem potpuno proizvoljnog teksta u koloni Naziv, imate mogunost da svakom od
nivoa zadate ime (na primer: Potkrovlje, Prizemlje, I sprat, itd). Zadavanje naziva nivoa nije
obavezno i njegova jedina uloga je bre snalaenje u pronalaenju eljenog nivoa.
Grafiki prikaz nivoa
U desnom delu dijalog box-a se grafiki prikazuje poloaj svih postavljenih nivoa. U sluaju
nepreglednog prikaza, u ovom delu prozora je mogue primeniti jedan od programom
predvienih naina za zumiranje:
CTRL+levo dugme mia = Zum prozor
CTRL+srednje dugme mia = Zum sve
CTRL+desno dugme mia = Zum-prethodni
Srednji taster mia = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja Cancel se izlazi iz dijalog box-a sa odustajanjem od svih
prethodno sprovedenih akcija u njemu, dok se aktiviranjem komandnog polja OK prihvataju
sve sprovedene akcije i vri kontrola da li su eventualno obrisani ili pomereni nivoi sadrali
neke od elemenata konstrukcije i optereenja. Naime, brisanje nivoa koji ve sadri entitete
istovremeno e znaiti i brisanje tih entiteta. Takoe, i promena poloaja punog nivoa, znaie
promenu poloaja svih entiteta koji su njemu pripadali. Kako ovakve akcije mogu biti
destruktivne, to e u ovim sluajevima program izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do auriranja geometrije modela prema novozadatim podacima,

dok e izbor komandnog polja Cancel znaiti odustajanje i povratak u dijalog box za
editovanje nivoa.
Izuzetak predstavlja brisanje nivoa koji sadre samo linijske entitete. U takvim situacijama
program pri izlasku iz dijaloga za editovanje nivoa prikazuje neto drugaiju poruku:
105
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja nivoa i svih entiteta koji im pripadaju, dok se izborom
dugmeta Ne nivoi briu ali linijski entiteti ostaju u modelu.
Na kraju emo napomenuti da e za svaki od postavljenih nivoa u ovom dijalog box-u,
program na modelu kreirati i odgovarajuu globalnu Z pomonu osu (vidi poglavlje 3.4.1). Ove
ose e se videti u prozoru 2D pogled kada se u njemu za tekui prikaz postavi bilo koji od
ramova. Svakako da obrnuti postupak ne vai, odnosno brisanje neke od globalnih Z pomonih
osa ne znai i brisanje nivoa na datoj visini.
Napomena:
Kako je ploa izuzetno vaan konstruktivni element to je u programu usvojena konvencija da
svaka horizontalna ploa na modelu mora pripadati jednom od nivoa. Iz tog razloga e
program za svaku novonastalu horizontalnu plou sam kreirati nivo koji odgovara horizontalnoj
ravni u kojoj se data ploa nalazi. Da bismo bolje objasnili ovakvo ponaanje uzeemo sledei
primer. Neka na modelu imamo kreiran samo jedan jedini nivo na koti Z=0.00 i na njemu
postavljenu horizontalnu plou. Kopiranjem ove ploe u pravcu globalne Z koordinate na
rastojanju recimo od 3m, pored iskopirane ploe na koti Z=3.00, dobiemo automatski
kreiran i jedan nivo takoe na koti Z=3.00.
2.11.2 Izbor tekueg nivoa

U listi nivoa je uvek ispisana informacija o trenutno aktivnom nivou. Za
identifikaciju nivoa se koristi njegov naziv (ako je zadat), i obavezno njegova visinska
koordinata. Promena tekueg nivoa se vri tako to se miem klikne na strelicu sa desne
strane liste nivoa , nakon ega se otvara padajua lista u kojoj se nalaze svi do tada
kreirani nivoi u modelu.
Postavljen simbol u otvorenoj listi jasno ukazuje,

koji je nivo trenutno aktivan.
Sada je potrebno iz liste odabrati eljeni nivo i on e biti postavljen za tekui.
106
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: I-vi sprat 6.00

jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled
U sluaju kada je fokus na listi nivoa, odnosno kada je u prozoru 2D pogled prikazan jedan
od nivoa, promena tekueg nivoa se moe postii brzo i pomou sledeih tastera:
Home
End
pritisak
pritisak
pritisak
pritisak
na
na
na
na
ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo iznad tekueg, za aktivan

ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo ispod tekueg, za aktivan
ovaj taster postavlja najvii nivo za tekui
ovaj taster postavlja najnii nivo za tekui
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa

Lokalni koordinatni sistem nivoa je takav da se njegove X, Y i Z lokalne ose
poklapaju sa pravcem i smerom globalnih osa, a lokalni koordinatni poetak je translatorno
pomeren u pravcu globalne Z ose za visinsku koordinatu posmatranog nivoa.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema nivoa

Prema tome ako je fokus na prozoru 2D pogled, a u njemu je prikazan nivo koji ima visinsku
koordinatu Z=3 i sa tastature zadamo apsolutne koordinate: 2,4,6 ,tada e biti odabrana taka
koja ima sledee globalne koordinate: X=2; Y=4; Z=3+6=9.
Ako pak sa tastature zadamo relativne koordinate: @1,2,3 , a referentna taka na nivou koji je
postavljen na visinu Z=3 ima lokalne koordinate X=4; Y=5 , tada e biti odabrana taka koja
ima sledee globalne koordinate: X=4+1=5; Y=5+2=7; Z=3+3=6.
107
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci)

Naredbe Ubaci, Zamena i Generisanje imaju naroitu primenu kod kreiranja
prostornih modela koji predstavljaju zgrade. Naime, kod takvih modela moe biti jako
praktino da se u posebnim datotekama analiziraju uticaji u meuspratnim konstrukcijama od
vertikalnog optereenja, a da se kasnije od ovako kreiranih posebnih delova konstrukcije lako
sklopi ceo prostorni model.
Pomou naredbe Ubaci imate mogunost da sadraj bilo koje od prethodno kreiranih
datoteka proglasite za tavanicu i ubacite u model na tekui nivo. Kako se pri ubacivanju
sadraja selektovane datoteke njen globalni koordinatni poetak translatorno pomera u lokalni
koordinatni poetak tekueg nivoa, vano je da pre izbora naredbe Ubaci za tekui postavite
odgovarajui nivo. Nakon izbora ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za uitavanje tavanica

Po default-u program prikazuje sve datoteke sa ekstenzijom *.twp, to znai da se bez
obzira na njihov sadraj, za uitavanje moe selektovati bilo koja od Tower-ovih datoteka.
Svakako da izbor datoteke u kojoj nije definisan sadraj eljene tavanice ve proizvoljan
prostorni model nee imati mnogo smisla. Za takvo ubacivanje ranije kreiranih modela
predviena je naredba Import u okviru padajueg menija Datoteka (vidi poglavlje 3.6.5).
Program nee spreiti ubacivanje bilo kog modela na tekui nivo ali e pravog smisla imati
jedino ubacivanje tavanica.
Pored Tower-ovih datoteka, za uitavanje se moe odabrati i bilo koja od Planet-ovih
datoteka (Planet je naziv naeg starog programa koji je sluio za proraun uticaja u
meuspratnim konstrukcijama). U ovom sluaju je potrebno iz zatvoren liste Tip fajla
odabrati za tip fajlova Planet (*.plw) i u tekuem direktorijumu e se prikazati svi fajlovi sa
ekstenzijom *.plw.
Kada ste odabrali eljenu tavanicu, kliknite miem na komandno polje Uitaj i ubrzo e
program otvoriti dijalog box za mapiranje uitanog optereenja.
108
Izgled dijalog box-a za mapiranje

optereenja iz uitane tavanice
Kako pored elemenata konstukcije, program omoguava i uitavanje optereenja na
tavanicama, to je sada potrebno odrediti koji sluaj optereenja iz uitane tavanice treba
pridruiti modelu koji se kreira, a koji ne. Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima i
sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. U levom delu liste su prikazani svi sluajevi iz
uitane tavanice a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih sluajeva optereenja odrediti
da li e on biti uitan ili ne. Znai, potrebno je svaki od uitanih sluajeva optereenja smestiti
u odgovarajui sluaj optereenja modela koji se kreira. Postupak se odvija tako to se klikom
mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvori padajua lista i iz nje odabere
sluaj optereenja na modelu u koji elite da smestite dati sluaj optereenja iz tavanice.
U okviru svakog reda sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija 0. Nijedan,
zatim svi sluajevi optereenja koji postoje u modelu koji se kreira, i na kraju onoliki broj
opcija Novi sluaj koliko ima i sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. Na ovaj
nain su pokrivene sve situacije koje mogu nastupiti. Odnosno, optereenje iz tavanice se
moe ignorisati, moe se pridruiti ostalim optereenjima u okviru nekog od ve postojeih
sluajeva optereenja na modelu i moe se pridruiti potpuno novom sluaju optereenja na
modelu.
Izbor opcije 0. Nijedan znai da njenim izborom sluaj optereenja iz tavanice, koji je
prikazan u datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste e dovesti do
uitavanja datog sluaja optereenja i on e biti pridruen sluaju optereenja na modelu koji
je odreen podatkom iz liste.
Program po default-u svim uitanim sluajevima optereenja postavlja opciju 0. Nijedan,
izuzev u sluaju da se naziv uitanog sluaja optereenja tano poklapa sa nazivom nekog od
postojeih sluajeva optereenja na modelu.
109
U sluaju da se izabere opcija Novi sluaj, tada e program pored svih optereenja koja su
uitana, novom sluaju optereenja pridruiti i ime uitanog sluaja optereenja.
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)

Pomou naredbe Zamena imate mogunost da geometriju jedne tavanice
automatski pridruite bilo kom prethodno kreiranom nivou na modelu. Ova naredba ima
naroitu primenu kada va objekat ima na vie nivoa potpuno isti sadraj. Na taj nain je
omogueno da samo jedanput definiete sadraj jednog od nivoa i da ga potom pomou ove
naredbe lako multiplicirate, odnosno pridruite svim ostalim nivoima koji treba da imaju isti
sadraj. Isto pravilo vai, bez obzira da li ste sadraj takvog nivoa definisali crtanjem ili pak
uitavanjem neke od ranije kreiranih tavanica. Ova naredba ima primenu i kod naknadne
promene sadraja na modelima iji sadraj se ponavlja na vie razliitih nivoa. Tada je
dovoljno popraviti greku na jednom od tih nivoa i potom njen popravljeni sadraj pridruiti
preostalim nivoima.
Kako naredba multiplicira sadraj tekueg nivoa, to je jako vano da pre njenog izbora za
tekui postavite onaj nivo iji sadraj elite da kopirate. Izborom naredbe Zamena otvara se
dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za zamenu geometrije tavanica

U prikaznoj listi ima onoliko redova koliko i kreiranih nivoa na celom modelu. Svaki od nivoa je
odreen svojim nazivom (kolona Naziv) i globalnom visinskom koordinatom (kolona Z).
Red u kome su prikazani podaci za tekui nivo, naglaen je posebnom bojom i na taj nain
jasno odvojen od preostalog dela liste. Postojanje simbola ne levoj strani liste, oznaava
da je taj nivo pun, odnosno da su njemu ve ranije pridrueni neki konstruktivni elementi,
odnosno optereenja.
Sada se oekuje da klikom mia selektujete jedan od nivoa iji sadraj treba da bude
zamenjen sadrajem tekueg nivoa. Klik mia u okviru nekog od redova dovee do
selektovanja tog nivoa i uklanjanja selekcije se prethodno selektovanog nivoa. Znai, na ovaj
nain se obinim klikom mia moe selektovati samo jedan od nivoa iz liste. U sluaju da elite
da sadraj tekueg nivoa pridruite grupi nivoa, tada za multi-selekciju treba koristiti tastere
Shift i Ctrl. Pritisnut taster Ctrl i klik mia na neki od nivoa e taj nivo selektovati, pri
emu e prethodno selektovani nivoi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik mia na
ranije selektovani nivo e dovesti do njegovog de-selektovanja. Viestruka selekcija nivoa
pomou tastera Shift se odvija slino kao i prethodno opisana pomou tastera Ctrl, s tim
to ovde klik mia u okviru datog reda ne selektuje samo dati red ve i sve ostale redove u listi
koji se nalaze izmeu prethodno selektovanog i onog koji je neposredno selektovan.
Izbor komandnih polja Selektuj sve i Deselektuj sve dovodi do selektovanja, odnosno
deselektovanja svih nivoa u listi.
110
Kada ste odabrali sve nivoe kojima elite pridruiti sadraj trenutno aktivnog nivoa, pritisnite
komandno polje OK. Kako se u ovoj proceduri mogu selektovati i nivoi koji su puni, odnosno
ve u sebi sadre neke konstruktivne elemente, odnosno optereenja, to ova naredba moe
biti i destruktivna. Iz tog razloga, u ovom sluaju program izdaje odgovarajue upozorenje i
zahteva ponovnu potvrdu izvrenja ove naredbe.
2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)

Pomou naredbe Eksport imate mogunost da deo konstrukcije snimite u
poseban fajl. Ukoliko se eksport vri iz obrade rezultata od programa se moe zahtevati da sva
optereenja koja deluju na ostatak konstrukcije, ukljuujui i sopstvenu teinu, svede na deo
konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom
mia preko liste nivoa, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:

- Samo tekui sklop - Eksportovae se samo tekui sklop, odnosno trenutni sadraj prozora
2D pogled.
- Tekui sklop i sve ispred/iznad njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D
pogled i svi elementi koji se nalaze iznad tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred
tekueg sklopa ako je u pitanju ram.
- Tekui sklop i sve ispod/iza njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D
pogled i svi elementi koji se nalaze ispod tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza
tekueg sklopa ako je u pitanju ram.
Ako je u 2D prozoru prikazan pomoni pogled dostupna e biti samo opcija Samo tekui
sklop, dok eksport sloenog pogleda nije mogu.
Pomou parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definie se nain snimanja
elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekuem sklopu.
111
Elementi koji se nalaze ispred/iznad
Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispred/iznad tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a
eksport se vri iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.
Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija Tekui sklop i sve ispred/iznad njega.
Elementi koji se nalaze ispod/iza
Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispod/iza tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a
eksport se vri iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.
Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija Tekui sklop i sve ispod/iza njega.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi
izvri snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.
Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekuem sklopu (indirektni elementi), a
ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni e se eksportovati celi, tj
program ih nee prekidati na mestu ravni tekueg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se
112
ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao optereenje. Na primer ako se eksportuju tekui
sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u optereenje, ovi elementi e se eksportovati
celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekueg sklopa bie pretvoreni u sile, tako da e se
uticaj sopstvene teine iznad tekueg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko doe do ove
situacije program e prikazati i odgovarajue obavetenje:
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje)

Generisanje u sutini predstavlja zamenu linijskih i takastih oslonaca koji su
postavljani na tavanice, odgovarajuim vertikalnim zidovima i stubovima. Ovim postupkom se
zapravo postie prostorna veza izmeu tavanica preko zidova, odnosno stubova.
Izborom naredbe Generisanje, otpoinje procedura povezivanja tavanica u prostorni model
koja se odvija prema sledeim pravilima.
Pri generisanju, program pokuava da svaki od postavljenih takastih i linijskih oslonaca
zameni vertikalnim grednim elementom (stubom), odnosno zidom. Jedini uslov da takasti
oslonac bude zamenjen stubom, odnosno linijski oslonac zidom, je da ispod njega postoji
konstruktivni element, na koji e se tako izgenerisani vertikalni element osloniti.
Ako ispod takastog, odnosno linijskog oslonca ne postoji ni jedan konstruktivni element na
koji bi se izgenerisani vertikalni element oslonio, tada e takasti, odnosno linijski oslonac,
ostati pravi oslonac.
Kako setovi numerikih podataka za takaste i linijske oslonce sadre praktino duple
podatke, odnosno podatke o uslovima oslanjanja kada su oni oslonci, i podatke o njima kao
gredama odnosno zidovima, to izgenerisani stubovi dobijaju set numerikih podataka greda,
a izgenerisani zidovi set numerikih podataka zidova. Ako ovi elementi ostanu i u
prostornom modelu oslonci, tada e za njih vaiti samo deo podataka koji se odnosi na
uslove oslanjanja.
Svi takasti, odnosno linijski oslonci, koji su u proceduri generisanja prostornog modela
zamenjeni odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, uklanjaju se iz sastava tavanica na
datom nivou, i vie ne postoje u modelu kao oslonci.
Iz svega prethodno reenog, proizilazi zakljuak da je za efikasnost ove naredbe jako vano da
geometrija tavanica bude izuzetno tano nacrtana, odnosno da svi konstruktivni elementi u
vertikalnom smislu zauzmu svoj pravi poloaj. Da bismo bolje shvatili smisao ove reenice
pojasniemo matematiki algoritam generisanja vertikalnih elemenata koji se odvija odozgo na
dole. Ako se radi o takastom osloncu, program kroz taku kojom je odreen njegov poloaj u
prostoru, postavlja vertikalnu liniju na dole i trai prvi prodor te linije sa nekim od
konstruktivnih elemenata: ploom, gredom, takastim ili linijskim osloncem. Iz tog razloga
usled netane geometrije moe doi do sluaja da stub ili uopte ne bude generisan, ili pak da
bude generisan na pogrenom mestu.
113
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub

nee biti izgenerisan jer nema na ta da se
osloni
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub

e biti izgenerisan ali na pogrenom mestu
Slino se deava i sa linijskim osloncima. Naime, program kroz liniju kojom je odreen poloaj
u prostoru datog linijskog oslonca postavlja vertikalnu ravan na dole i takoe trai njen prvi
prodor sa nekim od konstruktivnih elemenata. Ako linijski oslonac ne pada celom svojom
duinom na neki od konstruktivnih elemenata onda se zid kreira samo na delu na kome je
vertikalna ravan nala presek, a na ostalom delu se linijski oslonac skrauje i kao takav ostaje.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanja
Izgled izgenerisanog zida.
I kod linijskih oslonaca, loa geometrija moe dovesti ili do toga da zid uopte ne bude
izgenerisan ili pak da bude generisan ali sa loom geometrijom. Ovde pod loom geometrijom
podrazumevamo neoekivani poloaj entiteta.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanja
Izgled izgenerisanog (nazubljenog) zida
Kada je nepoklapanje geometrije takvo da oslonac uopte ne bude izgenerisan, takva greka
se relativno lako uoava vizuelnim sagledavanjem poloaja svih takastih i linijskih oslonaca na
modelu. Meutim, u sluajevima kada se vertikalni elementi ipak generiu ali na pogrenom
mestu, ili pak sa pogrenom geometrijom, predstavlja jako veliki problem za otkrivanje
greke. Prvo to nepoklapanje moe biti toliko malo da se tek jako velikim uveliavanjem tog
dela modela moe uopte i uoiti. Ovakve crtake greke e se naroito ispoljiti pri generisanju
mree konanih elemenata i za posledicu e imati nepotrebno veliki broj konanih elemenata,
ili pak mrea konanih elemenata uopte nee moi da bude izgenerisana.
114
Crtake greke mogu nastupiti i pri samom postavljanju takastih i linijskih oslonaca u okolini
nekog drugog konstruktivnog elementa. U ovakvim sluajevima program e izgenerisati
ispravne vertikalne elemente, stubove i zidove, ali e oni u odnosu na druge konstruktivne
elemente imati neregularan poloaj koji e kasnije sigurno praviti problem pri generisanju
mree konanih elemenata.
Kako se korekcija crtakih greaka moe lake sprovesti na modelu koji nije povezan u jednu
prostornu celinu, to je za preporuku da pre samog generisanja vertikalnih elemenata
konstrukcije, pomou naredbe Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6), prekontroliete
kako podudarnost svih takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, tako i meusobna
rastojanja svih konstruktivnih elemenata na svakom od kreiranih nivoa. Ako u ovakvom reimu
program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete slobodno pristupiti generisanju
prostornog modela bez bojazni da ete kasnije imati problema pri generisanju mree konanih
elemenata.
2.12
Komande za rad sa ramovima (meni

Dispozicija)
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, prozor Dispozicija slui za

definisanje i prikaz poloaja vertikalnih sklopova konstrukcije koje u programu nazivamo
ramovima. Poloaj svakog od ramova na modelu je odreen pravim ili lunim segmentom
polilinije, i svojim nazivom. Desnim klikom mia preko naziva prozora Dispozicija, otvara se
padajui meni u kome se nalaze komande za rad sa ramovima.
Izgled padajueg menija za rad sa ramovima
115
Padajui meni sa naredbama za rad sa ramovima moe se otvoriti i levim klikom mia preko
strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora Dispozicija.
Strelica za otvaranje padajueg menija
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi)

Pomou naredbe Novi imate mogunost da u dispoziciji objekta definiete
potpuno proizvoljan poloaj novog rama. Njenim izborom, ulazi se u proceduru definisanja
potpuno proizvoljne polilinije.
Prva taka rama (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset. / <krAj> ):
Sva objanjenja data u poglavlju 2.6 za crtanje proizvoljne polilinije vae i ovde. Kako se
svaki od ramova na modelu moe predstaviti samo jednim segmentom polilinije (pravim ili
lunim), to e u sluaju da se definie polilinija od vie segmenata, program kreirati isto toliko
novih ramova. Svakom od kreiranih ramova e biti pridruen i programski zadat naziv koji se
ispisuje na sredini linije kojom je predstavljen njegov poloaj u dispoziciji objekta, i to prema
sledeim pravilima.
H_n V_n K_n C_n -
Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u
pravcu globalne X ose (horizontalni ramovi)
Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u
pravcu globalne Y ose (vertikalni ramovi)
Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom iji
se pravac ne poklapa ni sa pravcem X, ni sa pravcem Y globalne ose (kosi ramovi)
Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen lukom ili pak punim
krugom (cilindrini ramovi)
Oznaka n u imenu svakog od programski zadatih naziva predstavlja redni broj rama u okviru
date grupe vertikalnih, horizontalnih, kosih ili pak cilindrinih ramova. Ovako zadati nazivi se
mogu naknadno menjati, o emu e biti vie rei u sledeem poglavlju.
Izbor taaka pri odreivanju poloaja rama u osnovi objekta, moe se vriti u sva tri prozora a
ne samo u prozoru Dispozicija. Takoe, izborom podopcije Kontura imate mogunost da
selektujete konturu bilo kog od ve postojeih linijskih i povrinskih entiteta u prozorima za 2D
i 3D pikaz modela. Znai, poloaj novog rama se moe odrediti crtanjem proizvoljne prostorne
polilinije, s tim to e kroz svaki od segmenata takve polilinije biti provuena vertikalna ravan i
njen presek sa horizontalnom ravni e odrediti liniju kojom je odreen poloaj tog rama u
osnovi objekta.
116
Kako je vertikalna ravan koja prolazi kroz ram beskonana, to e zadavanje vie nepovezanih
ali kolineranih ramova (ramovi iji se poloaj nalazi na istom pravcu u osnovi objekta)
praktino predstavljati jedan te isti ram. Isto vai i za lune ramove koji su nepovezani ali lee
na istoj krunici. Oni e imati isti naziv, selektovanjem jednog od njih automatski e biti
selektovani i ostali koji se nalaze na istom pravcu, odnosno krunici, a u prozoru 2D pogled
e uvek biti prikazan kompletan sadraj celog rama.
Kreirani ram se sastoji od jednog segmenta
Kreirani ram se sastoji od dva kolinearna

segmenta
Kreirani ram se sastoji od jednog lunog

segmenta
Kreirani ram se sastoji od tri luna segmenta
U svim prethodno prikazanim sluajevima radi se samo o jednom ramu bez obzira da li je
njegov poloaj odreen sa jednim ili sa vie kolinearnih segmenata.
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj)

Pomou naredbe Preimenuj, imate mogunost da programski zadate nazive
kreiranih ramova naknadno promenite prema svojoj elji. Nakon njenog izbora komandna linija
dobija sledei oblik:
<0 sel.> Promena imena ramova - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / stiL / osveavanje Indeksa):
Kako se u ovoj proceduri oekuje selektovanje simbola ramova, to e za rad biti dostupan
samo prozor Dispozicija. Pored pojedinanog, omogueno je i grupno selektovanje, pri emu
e zadato ime biti pridrueno svim selektovanim ramovima. Po zavretku selekcije, program e
sa komandne linije zahtevati da zadate novo ime selektovanom ramu.
Novi naziv: H_1
Prikazana oznaka H_1 predstavlja stari naziv selektovanog rama, odnosno ramova ukoliko su
svi oni imali isti naziv. Ako je selektovano vie ramova koji imaju razliita imena na komandnoj
liniji se nee ispisivati nikakva oznaka. Potreba za ispisivanjem starog imena rama, proizilazi iz
injenice da je esto potrebno ve postojeem nazivu pridruiti neku oznaku, to je na ovaj
117
nain znatno ubrzano. Ova naredba je cirkularna, tako da se selekcija ramova i promena
njihovih imena moe vriti sve dok se ne izae iz naredbe, izborom podopcije krAj sa
komandne linije.
Pomou podopcije stiL imate mogunost da definiete stil oznaavanja ramova. Izborom ove
podopcije sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje

stila oznaavanja ramova
Ukoliko je check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, ramovima e biti dodeljeni
default nazivi (H_n, V_n, K_n, C_n). Postavljanjem istog check box-a na ukljueno stanje, edit
box-ovi postaju dostupni za unos i u njima korisnik sam moe da definie prefikse za nazive
ramova. Pored svakog edit box-a je ispisan tip ramova na koje se prefiks odnosi
(Horizontalni, Vertikalni, Kosi i Cilindrini).
Check box Brisanje runo zadatih imena ramova slui za uklanjanje svih runo
promenjenih imena ramova i njihovu zamenu sa default nazivima, ili nazivima koji su zadati u
ovom dijalog box-u. Naime, kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check
box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, runo zadata imena e biti zamenjena sa default
nazivima. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki
definisani prefiksi ukljuen, runo zadata imena e biti zamenjena imenima koja su zadata u
ovom dijalog box-u. Ukoliko je check box Brisanje runo zadatih imena ramova iskljuen,
promene stila oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake ramova.
Posle promena koje naruavaju redosled indeksa u imenima ramova (brisanje simbola,
dodavanje ramova, promena imena ramova,...) program ne vri njihovu automatsku
preindeksaciju. Ukoliko elite da izvrite auriranje indeksa potrebno je da sa komandne linije
izaberete podopciju osveavanje Indeksa, i tada e svim ramovima biti pridrueni
odgovarajui indeksi u zavisnosti od njihovog poloaja na crteu.
118
Oznake ramova pre auriranja indeksa
Oznake ramova posle auriranja indeksa
119
2.12.3 Izbor tekueg rama

Promena tekueg rama se vri jednostavnim klikom mia preko linije kojom je
odreen njegov poloaj u dispoziciji objekta. Simbol linije kojim je odreen poloaj datog rama
postaje jasno naznaen, a u prozoru 2D pogled se prikazuje njegov sadraj.
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: H_2

jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled
U prozoru Dispozicija je stalno prisutan i marker koji pri promeni tekueg rama menja
svoj poloaj, tako da jasno ukazuje na smer gledanja tekueg rama.
Kada je fokus na prozoru Dispozicija, tada se promena tekueg rama moe vriti i kursorskim
strelicama. Pri ovakvoj promeni tekueg rama oni su poreani tako da prvo idu horizontalni,
zatim vertikalni, potom kosi i na kraju cilindrini.
Home
End
pritisak
pritisak
pritisak
pritisak
na
na
na
na
ovu kursorsku strelicu postavlja prvi sledei ram za tekui

ovu kursorsku strelicu postavlja prvi prethodni ram za tekui
ovaj taster postavlja prvi ram za tekui
ovaj taster postavlja poslednji ram za tekui
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama

Lokalni koordinatni sistem rama je odreen njegovim pravcem pruanja u
dispoziciji. Lokalna X osa je u pravcu pruanja rama, lokalna Y osa je uvek vertikalna (u pravcu
globalne Z ose), dok je lokalna Z osa usmerena u pravcu normale na ravan rama. Lokalni
koordinatni poetak rama je uvek na mestu projekcije globalnog koordinatnog poetka
upravno na pravac pruanja rama.
120
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema

rama u dispoziciji objekta.
Pozitivan smer lokalne X ose je odreen poloajem rama u dispoziciji i on je uvek u smeru
jedne od globalnih koordinatnih osa, u zavisnosti od toga koja je projekcija rama na ove ose
dominantna, odnosno dua. U graninom sluaju kada ram zauzima poloaj u dispoziciji na
simetrali izmeu globalnih koordinatnih osa (ugao od 45) tada se za pozitivan smer lokalne X
ose usvaja pozitivan smer globalne X ose. Pozitivan smer lokalne Y ose je uvek u smeru
pozitivne globalne Z ose, a pozitivan smer lokalne Z ose je takav da se uvek formira desno
orijentisani lokalni koordinatni sistem rama. Kako je u prozoru 2D pogled ram uvek tako
prikazan da mu je smer lokalne X ose usmeren na desno, a pozitivan smer lokalne Y ose na
gore, to je jednoznano odreen i pravac gledanja svakog od ramova u dispoziciji objekta kada
se njegov sadraj prikazuje u prozoru 2D pogled.
Prikaz pozitivnih smerova lokalnih X

koordinatnih osa ramova i pravca
njihovog gledanja za sve mogue
poloaje u dispoziciji objekta
Iz gore prikazane slike, potujui pravilo desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema,
jasno se vidi da je pozitivan smer lokalne Z ose svakog od prikazanih ramova u prozoru 2D
pogled, uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa.
121
2.12.5 Cilindrini ramovi

U sluaju da se za tekui, postavi ram iji je poloaj u dispoziciji odreen lunim
segmentom, tada se u prozoru 2D pogled njegov sadraj prikazuje u razvijenom obliku.
U prozoru 2D pogled je prikazan razvijeni oblik

tekueg cilindrinog rama
Lokalna X osa cilndrinog rama raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a lokalna Y osa
je vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose. Lokalni koordinatni poetak svakog cilindrinog
rama se nalazi u preseku kruga kome pripada dati luni ram i linije koja polazi iz njegovog
centra u pravcu pozitivne globalne X ose.
Lokalni koordinatni sistem cilindrinih ramova

Znai, lokalna X osa je u pravcu tangente, a lokalna Z osa je u pravcu normale na tangentu
kruga u posmatranoj taci. Kako se svi cilindrini ramovi u prozoru 2D pogled prikazuju u
razvijenom obliku i posmatraju od spolja ka njegovom centru, to je pozitivan smer lokalne Z
ose uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa.
Za razliku od obinih ramova, kod kojih je oblast crtanja u prozoru 2D pogled neograniena,
kod cilindrinih je oblast crtanja ograniena veliinom punog kruga kome pripada dati luni
ram. Iz tog razloga u prozoru 2D pogled su vertikalnim linijama jasno oznaene granice
punog kruga, odnosno granice od 0 - 2.
122
Svaka odabrana taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan razvijeni oblik
cilndrinog rama, predstavljae taku sa cilindrine ravani, bez obzira da li je ona zadata
klikom mia ili pak zadavanjem koordinata sa tastature. Jasno, pri zadavanju koordinata sa
tastature vaie lokalni koordinatni sistem cilndrinog rama. Prema tome, crtanje bilo koje
prave linije u razvijenom cilindrinom ramu e u prostoru predstavljati krivu liniju izuzev ako je
data linije vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose (jedino u tom sluaju, prava linija e i u
prostornom modelu ostati prava).
Kako leva i desna granica na razvijenom cilindru (granice 0 i 2) predstavljaju praktino jednu
te istu izvodnicu cilindra, a koordinatni poetak cilindrinog rama je uvek jasno definisan, to
crtanje i prikazivanje entiteta iju geometriju preseca koordinatni poetak, bi moglo dovesti do
problema. Iz tog razloga su granice za crtanje proirene za jo po 2, i u pravcu pozitivne i u
pravcu negativne lokalne X ose cilindrinog rama.
Ukupna dozvoljen oblast crtanja u pravcu lokalne X ose

cilindrinog rama ide od: 2 do +4
Naime, pri prikazivanju entiteta na cilindrinom ramu vai sledee pravilo: Svi entiteti iji
gabarit ne preseca koordinatni poetak, iscrtavaju se na svom tanom poloaju u predvienim
granicama punog kruga (oblast: 0 - 2), Entiteti iji gabarit preseca koordinatni poetak, uvek
se svojim veim delom prikazuju unutar oblasti od 0 - 2, a ostatak gabarita u jednoj od
proirenih oblasti, u zavisnosti od poloaja entiteta u odnosu na koordinatni poetak.
Manji deo zida je prikazan u oblasti

od 2 do 4
Manji deo zida je prikazan u oblasti

od -2 do 0
Znai, program se uvek trudi da vei deo gabarita svakog od entiteta na cilindrinom ramu
bude unutar osnovne oblasti crtanja (granica od 0 do 2). Da ne postoje ovako proirene
oblasti crtanja, entiteti koje preseca koordinatni poetak cilindrinog rama bi morali da se
prikazuju razdvojeno, iako oni predstavljaju jednu celinu.
123
Izgled zida koga preseca koordinatni poetak cilindrinog rama

u sluaju da nema proirenih oblasti za crtanje
Pri crtanju u prozoru 2D pogled kada je u njemu prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama
vae sledea pravila:
Izbor taaka se moe vriti samo u predvienim oblastima za crtanje od -2 do +4.
Izbor taaka u proirenim oblastima za crtanje (oblast od -2 do 0 i oblast od 2 do +4),
takoe e odabrati taku sa cilindrine povri datog rama, a njen poloaj e u horizontalnom
smislu biti odreen vrednou lokalne X koordinate. Svaka odabrana taka u proirenoj
oblasti moe se zameniti istom takvom u osnovnoj oblasti crtanja (oblast od 0 do +2).
Take odabrane u desnoj proirenoj oblasti crtanja imaju uveanu lokalnu X koordinatu u
odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja za veliinu obima kruga (2r). Isto tako,
odabrane take u levoj proirenoj oblasti crtanja imaju umanjenu lokalnu X koordinatu za
vrednost obima kruga (2r) u odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja.
Kako program ne dozvoljava da se vei deo gabarita nacrtanog entiteta nalazi u proirenim
oblastima, to se po zavretku crtanja proverava poloaj gabarita nacrtanog entiteta u
odnosu na koordinatni poetak cilindrinog rama. Ako se vei deo gabarita nalazi u
proirenoj oblasti, tada program koriguje zadate lokalne X koordinate (poveava ih ili
umanjuje za vrednost obima kruga: 2r), tako da njihov vei deo smesti u osnovnu oblast
crtanja (deo od 0 do 2). Takoe u sluaju da se ceo gabarit objekta nalazi u jednoj od
proirenih oblasti, program e ga korekcijom lokalnih X koordinata premestiti u osnovnu
oblast crtanja. Jasno, pri svim ovim transformacijama poloaj entiteta u prostoru ostaje
uvek isti.
Kako je u programu podrano iscrtavanje samo pravih i lunih segmenata polilinije, to
crtanje lunih segmenata polilinije na razvijenom cilindru nije dozvoljeno (luk na cilindrinoj
povri se ne moe predstaviti nijednom u matematici poznatom krivom). U tom sluaju,
takvi segmenti e biti izbaeni i nee biti prihvaeni od strane programa.
Crtanje linija koje su due od obima datog cilindrinog rama nije dozvoljeno.
Ako elite da crtanjem jedne horizontalne linije od granice 0 do 2 nacrtate puni krug, tada
e on automatski biti podeljen na dva luka po sredini. Tako zadata dva luka e formirati u
prostoru pun krug.
124
Kada je u prozoru 2D pogled prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama, mogu se
prikazivati i postavljati samo globalne Z ose. Jedino ove ose imaju smisla u cilindrinim
ramovima jer praktino predstavljaju horizontalne ravni postavljene na odreenoj visini.
Sadraj cilindrinog rama se moe prikazati u prozoru 2D pogled i pomou naredbe za
definisanje proizvoljnih pogleda (vidi poglavlje 2.14.1). Naime, kada se aktivira naredba
Definisanje pogleda, i sa komandne linije odabere podopcija <Selekcija>, selektovanje bilo
kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu e u prozoru 2D pogled postaviti razvijeni oblik
datog cilindrinog rama. I u ovom sluaju e vaiti sva prethodno izneta pravila za editovanje
cilindrinih ramova.
Iako u dispoziciji nije kreiran simbol cilindrinog rama, pomou

naredbe za definisanje pomonih pogleda, za tekui prikaz
je postavljen sadraj centralnog cilindrinog rama
Kako se cilindrine povri opisuju praktino nizom pravih segmenata, to gustina mree kojom
se opisuju cilindrine povri moe imati dosta vanu ulogu za tanost geometrije. Iz tog
razloga se pomou naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.13) za editovanje mogu
selektovati i cilndrini ramovi. Svakako da e u ovoj proceduri za promenu biti dostupni samo
parametri koji odreuju gustinu mree kojom se aproksimira cilindrina povr.
Promenom parametara nr i dH se utie na gustinu mree

kojom se aproksimira cilindrina povr
125
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima

Kako je simbol rama u dispoziciji objekta jasno odvojen od sadraja date vertikalne,
odnosno cilindrine ravni, to na modelu mogu postojati vertikalni i cilindrini sklopovi koji u
prozoru Dispozicija nisu predstavljeni svojim simbolom. Simboli ramova u prozoru
Dispozicija praktino slue samo za lake snalaenje u prostornom modelu i za brzo
postavljanje sadraja tekueg rama u prozoru 2D pogled. Iz tog razloga, programom su
predviene dve grupe komandi za manipulaciju sa ramovima.
U prvu grupu spadaju naredbe koje utiu kako na entitete koji pripadaju ramovima, tako i na
njihove simbole u dispoziciji: Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija
i Array.
Druga grupa naredbi slui samo za manipulaciju sa simbolima ramova bez ikakvog uticaja na
entitete koji pripadaju datom ramu. U ovu grupu spadaju naredbe: Trim simbola, Extend
simbola, Brisanje simbola.
Rad sa svim ovim naredbama funkcionie na potpuno isti nain kao i kod odgovarajuih
naredbi iz menija Korekcija (vidi poglavlje 2.9), s tim to je kod ovih naredbi u proceduri
selektovanja mogue selektovati samo simbole ramova u prozoru Dispozicija.
2.12.7 Generisanje ramova

Pomou naredbe Generisanje ramova, imate mogunost da automatski kreirate
simbole ramova koji e odrediti poloaj vertikalnih i cilindrinih sklopova u osnovi objekta.
Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje vri se izbor metode generisanja

simbola ramova. Naime, izborom bilo kog od ova dva kriterijuma, simboli ramova e uvek biti
izgenerisani za vertikalne i cilindrine zidove, dok e kod greda biti primenjeno jedno od
sledeih pravila:
Stubovi spojeni gredama po ovom kriterijumu simbol rama e biti kreiran za sve
vertikalne sklopove koji u sebi sadre najmanje dva stuba koja su meusobno povezana
gredom.
Sve grede po ovom kriterijumu se kroz svaku od greda na modelu postavlja vertikalna
ravan i njen presek sa horizontalom odreuje poloaj simbola rama u dispoziciji objekta.
Znai, pomou ovog kriterijuma e svaka od greda na modelu pripadati jednom od
generisanih simbola ramova.
Izborom odgovarajueg kriterijuma i aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces
generisanja simbola ramova. Na postojee simbole program nee uticati, ve e u prozoru
Dispozicija kreirati samo nove simbole.
126
2.13
3D Grafika kontrola (meni 3D pogled)
Desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, otvara se padajui meni sa
naredbama koje omoguavaju laku grafiku kontrolu unetih podataka.
Izgled padajueg menija za 3D grafiku kontrolu

Padajui meni za 3D grafiku kontrolu moe se otvoriti i levim klikom mia preko strelice, koja
se nalazi na desnom kraju naziva prozora 3D pogled.
Sve ove naredbe su transparentne, odnosno mogu se aktivirati i za vreme izvravanja nekih
drugih naredbi. Pre nego to krenemo sa objanjavanjem naina rada ovih naredbi, prvo emo
objasniti kakvi su sve prikazi predvieni u programu. Podrazumevani prikaz je izometrijski, a
predvieno je i etanje po unutranjosti objekta kamerom. Po pitanju dimenzija konstruktivnih
elemenata, predvien je iani prikaz (konstruktivni elementi se prikazuju samo obinim
linijama) a mogue je zahtevati i renderovan prikaz, odnosno prikaz realnih dimenzija
konstruktivnih elemenata sa providnou njihovih materijala.
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit)

Kako je naredba Orbit namenjena samo rotaciji izometrijskog prikaza, to ona
nee biti dostupna za aktiviranje jedino ako je umesto izometrijskog, postavljen pogled
kamerom. Njenim izborom pokaziva mia dobija novi oblik
, koji ukazuje da e se rotacija
modela vriti istovremeno i oko horizontalne i oko vertikalne ekranske ose, u zavisnosti od
smera pomeranja mia. Rotacija modela se vri tako to se pritisne levi taster mia, a zatim se
on pomera u eljenom smeru bez putanja ovog tastera.
Pritisak na taster Enter, ili pak klik na desni taster mia e oznaiti kraj ove transparentne
naredbe, i novoodabrani poloaj izometrijskog prikaza e stajati na ekranu sve dok ga ne
promenite, ili opet izborom naredbe Orbit, ili pak izborom naredbe Default. Naredba
Default se takoe nalazi u padajuem meniju prozora 3D pogled, i ona uvek postavlja
objekat u programski predvieni poloaj za izometrijski prikaz. Aktiviranje tastera Esc e
oznaiti odustajanje od sprovedene rotacije objekta u prostoru, i vratie objekat u poloaj
neposredno pre aktiviranja naredbe Orbit.
127
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)

Naredbe u okviru padajueg menija Render, rade kao prekidai odnosno samo
jedna od ponuene etiri opcije moe biti aktivna. Postojanje simbola ispred naziva jedne
od ponuenih opcija u meniju, oznaava koja je od njih postavljena na ukljueno stanje.
Programom su predvieni sledei naini prikaza konstruktivnih elemenata i optereenja:
iani model
u ovom nainu prikaza svi entiteti se prikazuju tankim

linijama, pri emu se povrinski entiteti prikazuju samo
konturnom linijom.
Lite Render
i u ovom prikazu se svi entiteti prikazuju tankim linijama

ali se povrine popunjavaju bojom koja je definisana za
svaki tip povrinskog elementa. Ovaj nain prikaza
praktino odgovara punom renderu s tim to se debljine
konstruktivnih elemenata ignoriu.
Full Render
svi konstruktivni elementi se prikazuju sa svojim realnim

dimenzijama i postavljenom providnou materijala.
Full Render kontrola setova i kod ovog naina se svi konstruktivni elementi prikazuju
sa
svojim
realnim
dimenzijama
i
postavljenom
providnou materijala, ali se za njihovo prikazivanje
koriste boje koje su definisane pomou naredbe Kontrola
setova (vidi poglavlje 3.3.4)
Naredbe Lite Render, Full Render i Full Render kontrola setova jednako utiu i na
izometrijski prikaz i na prikaz kamerom, dok se za iani prikaz modela ne moe od programa
zahtevati prikaz kamerom.
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera)

I naredba Kamera radi kao prekida, odnosno odreuje da li e u prozoru 3D
pogled biti postavljen izometrijski prikaz, ili pak pogled kamerom. Napomenuemo da se
pogled kamerom ne moe odabrati kada je za tekui nain prikaza postavljen iani model.
Iskljueno stanje naredbe Kamera dovodi do

izometrijskog prikaza modela u prozoru
3D pogled
Ukljueno stanje naredbe Kamera dovodi do

prikaza modela kamerom u prozoru
3D pogled
Kada je naredba Kamera postavljena na ukljueno stanje tada je prikaz odreen poloajem
kamere i pravcem njenog pogleda. Poetno stanje poloaja kamere je programski zadato, a
pomou mia i pritiskom na pojedine tastere, moe se vriti promena poloaja kamere.
128
Kretanje napred
- Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere unapred po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster W.
Kretanje nazad
- Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere unazad po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster S.
Kretanje levo
- Pomeranje mia udesno dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na levo po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster X.
Kretanje desno
- Pomeranje mia ulevo dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere na desno po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster Z.
Kretanje gore
- Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na gore po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster A.
Kretanje dole
- Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na dole po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster Q.
Rotacija na levo - Pomeranje mia na desno dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na levo. Isto se postie i
pritiskom na taster P.
Rotacija na desno - Pomeranje mia na levo dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na desno. Isto se postie i
pritiskom na taster O.
Rotacija na gore - Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na gore. Isto se postie i
pritiskom na taster K.
Rotacija na dole - Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na dole. Isto se postie i
pritiskom na taster I.
Intenzitet pomeraja u zadatom pravcu je odreen duinom pomeranja mia dok je pri
korienju tastera on zadat programski (inicijalna vrednost za translatorno pomeranje je
postavljena na 1m, dok je za rotaciju kamere usvojena vrednost od 15). Pritiskom na tastere
+ i - na numerikom delu tastature, moete poveavati odnosno smanjivati programski
zadat korak pomeraja. Pritisak na taster *, na numerikom delu tastature, dovodi do
resetovanja koraka pomeraja na poetnu vrednost.
129
2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere)

Pored prethodno opisanog naina za promenu poloaja i pogleda kamere, etanjem
kroz objekat, pomou naredbe Poloaj kamere imate mogunost da se kamerom brzo
pozicionirate na eljeno mesto.
Igled dijalog box-a za podeavanje poloaja kamere

U centralnom delu dijalog box-a su prikazana etiri prozora u kojima se prikazuje izgled
modela. U donjem levom prozoru je prikazana osnova (dispozicija) modela, u gornjem levom
prednja fasada a u gornjem desnom leva fasada. Model se uvek u ova tri prozora prikazuje
iano, i u njima se odreuje poloaj kamere. U donjem desnom prozoru se prikazuje pogled
koji odgovara trenutnom poloaju kamere. Nain prikaza u ovom prozoru moe biti i iani i
renderovani, u zavisnosti od stanja check box-a Full Render. Ako se ovaj check box postavi
na ukljueno stanje, u donjem desnom prozoru e iani prikaz biti zamenjen renderovanim.
Stanje check box-a Full Render odreuje nain

3D prikaza modela u dijalogu
U prozorima predvienim za prikaz modela u projekcijama (dispozicija, prednja i leva fasada),
nalaze se strelice koje jednoznano odreuju poloaj kamere u prostoru. Poloaj kamere je
odreen poetkom strelice, a pravac njenog pogleda je odreen krajem strelice. U dispoziciji se
pored poloaja kamere prikazuje i irina njenog pogleda u horizontalnom smislu. Strelica koja
odreuje poloaj i pravac gledanja kamere predstavlja simetralu ovog ugla. Pomou grupe edit
box-ova u desnom delu dijalog box-a, moe se podesiti niz parametara koji e uticati na nain
renderovanog prikaza:
130
dx=
vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere kada se njen
poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
xm= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere
kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled
d=
vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere, kada se njen
poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
m= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere

kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled
d=
vrednost irine pogleda u horizontalnom smislu
Promena poloaja kamere se vri pomeranjem njenog poetka. Sama procedura pomeranja se
odvija tako to se pokaziva dovede u poloaj da pokazuje na poetak strelice u jednoj od
projekcija, i pritisne levi taster mia. Sada ne otputajui taster mia, pokaziva treba dovesti
u eljeni poloaj i tek tada ga otpustiti. Prilikom pomeranja pokazivaa, program e stalno
iscrtavati strelicu u DRAG modu, tako da njena geometrija odgovara trenutnom poloaju
pokazivaa. Na isti nain se vri i promena pravca pogleda kamere, s tim to sada miem treba
selektovati kraj strelice. Napomenuemo da duina strelice nema nikakvu ulogu na sam
pogled, jer kraj strelice odreuje samo pravac pogleda.
Pored ovakvog naina promene poloaja i pravca pogleda, razvlaenjem poetka i kraja
strelice, programom je omoguena i translatorna promena poloaja strelice. U ovoj proceduri
treba pokaziva dovesti u poloaj da pokazuje na sredinu strelice, pritisnuti levi taster mia, i
ne otputajui ga, pokaziva treba dovesti u eljeni poloaj i tek tada otpustiti levi taster mia.
I u ovoj proceduri, program strelicu iscrtava u DRAG modu, tako da njen poloaj uvek
odgovara trenutnom poloaju pokazivaa.
Promena poloaja kamere u jednoj projekciji e se automatski odraziti i na ostale dve
projekcije. Postavljanjem prekidaa Full Drag na ukljueno stanje, imate mogunost da se
pri pomeranju mie ne draguje samo strelica koja odreuje poloaj kamere ve i trenutni
pogled kamerom u 3D prozoru.
Kako se model zbog jasnoe prikaza, u prozorima za projekcije iscrtava to je mogue vei, to
kameru neete moi uvek da postavite dovoljno daleko od objekta. Za ovu namenu je u ova tri
prozora mogue primeniti jedan od programom predvienih naina zumiranja:
CTRL+levo dugme mia = Zum prozor
CTRL+srednje dugme mia = Zum sve
CTRL+desno dugme mia = Zum prethodni
Srednji taster mia = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 3D pogled e se
pojaviti prikaz koji odgovara definisanom pogledu kamere.
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza

Pored mogunosti rotacije objekta u izometrijskom prikazu, pomou sledee grupe
naredbi, od programa se moe zahtevati prikaz programski definisanih pogleda.
Front
- Pogled spreda (u pravcu pozitivne globalne Y-ose)
Back
- Pogled odpozadi (u pravcu negativne globalne Y-ose)
131
Left
- Pogled sleva (u pravcu pozitivne globalne X-ose)
Right
- Pogled sdesna (u pravcu negativne globalne X-ose)
Top
- Pogled odozgo (u pravcu negativne globalne Z-ose)
Bottom - Pogled odozdo (u pravcu pozitivne globalne Z-ose)

Default - Podrazumevani programom predvieni izometrijski prikaz objekta
Naredbe iz ove grupe rade kao prekidai, odnosno samo jedan od predvienih pogleda moe
biti trenutno aktivan. Simbol ispred naziva naredbe u padajuem meniju, ukazuje na
trenutno aktivan pogled.
Opcija Front u izometrijskom prikazu modela

Ako je umesto izometrijskog, za tekui postavljen prikaz kamerom, tada e izbor jednog od
definisanih pogleda, postaviti kameru u poetni poloaj koji odgovara datom definisanom
pogledu. Nadalje, pomou mia ili pak programom definisanih tastera, moete se iz ovog
poetnog poloaja kretati u eljenom pravcu.
Opcija Front u prikazu kamerom
132
2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)

Naredba Tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na
ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, koji se
otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, oznaava da je ona postavljena
na ukljueno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D
pogled iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa
parametrima za neaktivne elemente. Na taj nain se tekui 2D prikaz vizuelno izdvaja od
preostalog dela prostornog modela.
Svi entiteti koji se ne vide u prozoru 2D pogled su prikazani kao neaktivni

u prozoru 3D pogled, tako da se jasno moe sagledati poloaj
srednjeg podunog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije
Ova opcija pomae da se lake shvati ta tekui prikaz u prozoru 2D pogled predstavlja,
odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.
2.13.7 Samo tekui 2D prikaz

I naredba Samo tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti
postavljena na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog
naziva u meniju, oznaeva da je ona postavljena na ukljueno stanje, to e za posledicu imati
da se u prozoru 3D pogled prikazuju samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru
2D pogled.
133
U prozoru 3D pogled su vidljivi samo entiteti

koji pripadaju tekuem podunom ramu
Napomenuemo da postavljanje ove naredbe na ukljueno stanje automatski iskljuuje
naredbu Samo tekui 2D prikaz, i obrnuto. Znai, u jednom trenutku samo jedan od ova dva
prikaza moe biti aktivan.
2.14
Komande za promenu tekueg prikaza u

prozoru 2D pogled (meni 2D pogled)
U dosadanjem delu uputstva, videli smo da se u prozoru 2D pogled moe za

tekui prikaz postaviti ili tekui nivo ili pak tekui ram. Meutim, kako je orijentacija programa
da se pri kreiranju sloenih prostornih konstrukcija to vie koristi ravansko crtanje, to je
programom predvien ceo sistem naredbi za definisanje potpuno proizvoljnih pogleda. Naredbe
iz ove grupe se nalaze u meniju koji se otvara na desni klik mia preko naziva prozora 2D
pogled.
Izgled padajueg menija 2D pogled

Padajui meni sa naredbama za rad sa tekuim 2D pogledom moe se otvoriti i levim klikom
mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora 2D pogled.
134
2.14.1 Definisanje pogleda

Izborom ove naredbe, ulazi se u proceduru definisanja potpuno proizvoljne ravni
pogleda.
<0 ta.> Prva taka ravni (<Selekcija>):
Program sa komandne linije zahteva da odaberete prvu taku koja definie eljenu ravan, a
izborom podopcije Selekcija moete ui u proceduru definisanja ravni pogleda
selektovanjem postojeih entiteta, koji mogu odrediti poloaj date ravni.
<0 sel.> Povr - Selektovanje (<Izbor take>):
Izbor podopcije Izbor take e Vas vratiti na prvobitan oblik komandne linije kada se
zahteva izbor take. Znai, programom su predviena dva naina za definisanje eljene ravni.
Prvi je izborom tri nekolinerane take, a drugi je selektovanjem postojeih entiteta. Svakako
da se ova dva naina mogu meusobno kombinovati, i program e sa komandne linije stalno
zahtevati izbor nove take, odnosno selektovanje entiteta, sve dok se ne ispuni uslov da je
ravan jednoznano odreena. U sluaju da izvrite takav izbor taaka i entiteta, da se ne moe
kreirati ravan u kojoj se nalaze svi selektovani entiteti, odnosno take, program e izdati
odgovarajue upozorenje.
Kada program ustanovi da je zadat dovoljan broj elemenata koji definiu jednu ravan, on e je
grafiki prikazati, a sa komandne linije e zahtevati da odredite naziv datog pogleda.
Naziv pogleda <>:
Na osnovu prikazane ravni moete lako zakljuiti da li je ona dobro definisana ili ne. U sluaju
da ste pri izboru taaka ili entiteta pogreili i definisali pogrenu ravan, odustanite od naredbe
pritiskom na taster Esc. Ako je na ekranu prikazana oekivana ravan, tada imate dve
mogunosti. Zadavanjem naziva pogleda, on e biti snimljen u bazu, i uvek ete moi da ga
postavite za tekui u prozoru 2D pogled. Ako pak ne elite da definisani pogled snimate u
bazu, jer Vam on treba jednokratno, onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni
taster mia, imate mogunost da mu pridruite programski predvieno ime za privremene
poglede: Noname. Ponovno definisanje ravni pogleda koju ne elite da sauvate u bazi,
unitie prethodno pridrueni pogled imenu Noname. Znai sa ovako snimljenim pogledima
ete moi da radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novi pogled pod istim
imenom.
Bez obzira da li ste zadali naziv pogledu ili ne, naredba e biti zavrena, a u prozoru 2D
pogled e biti prikazana definisana ravan pogleda, odnosno svi entiteti koji pripadaju datoj
ravni. U produetku naziva prozora 2D pogled stajae ispisan ili programski zadat naziv
pogleda Noname, ili pak ime pod kojim ste dati pogled snimili u bazu.
135
Definisan je pogled Noname u ravni prednje strane dvovodnog krova

Napomenuemo da je u proceduri definisanja ravni pogleda omogueno selektovanje i krivih
povri. Izbor bilo kog entiteta koji ima evaluator (vidi poglavlje 3.1.13), dovee do
razvijenog prikaza svih entiteta koji pripadaju istoj toj krivoj povri.
Selektovanje sferne ploe, dovelo je do njenog

razvijenog prikaza u prozoru 2D pogled
Takoe, selektovanje bilo kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu, dovee do kreiranja
pogleda koji u potpunosti odgovara prikazu koji bi se dobio u prozoru 2D pogled kada bi za
tekui bio postavljen dati cilindrian ram (vidi poglavlje 2.12.5). Na ovaj nain se u prozoru
2D polged moe dobiti sadraj cilindrinih ramova iako nije kreiran njihov simbol u dispoziciji
objekta.
136
Selektovanjem jednog od entiteta koji pripada centralnom

cilindrinom ramu, definisan je pogled koji u potpunosti
odgovara razvijenom obliku datog cilindrinog rama
2.14.2 Editovanje liste pogleda

U Tower-u je omogueno kreiranje sloenih pogleda. Sloeni pogled je unija vie
tavanica i/ili pomonih pogleda koji se istovremeno prikazuju u prozoru 2D pogled, sa
smerom gledanja odozgo nadole. Zbog toga se entiteti koji pripadaju pomonim pogledima, u
sloenom pogledu ne prikazuju sa svojom pravom geometrijom, ve se vide njihove projekcije
na horizontalnu ravan. Sloeni pogledi se najee koriste pri pregledu rezultata, kada je
potrebno da se istovremeno prikau uticaji u nekoliko uzajamno povezanih sklopova
konstrukcije. Na primer, sloeni pogled se moe sastojati od nekoliko kosih pogleda koji ine
stranice krova, ili recimo od sklopova koji ine stepenite sa podestima.
Sloeni pogledi se kreiraju pomou naredbe Editovanje liste pogleda. Izborom ove
naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje liste pogleda

U listi se prikazuju svi pogledi koji su snimljeni u bazu, kao i privremeni pogled Noname,
ako je prethodno definisan.
Promena imena nekog pogleda se vri direktno u listi, unoenjem novog imena u koloni
Naziv. Ako se preimenuje pogled Noname, on e biti snimljen u bazu pod novim imenom i
postae ravnopravan sa ostalim pogledima.
137
Brisanje selektovanog pogleda iz baze vri se izborom komandnog polja
Brii .

Gore i
Dole imate mogunost da promenite redosled
pogleda u listi. Naime, izbor jednog od ovih komandnih polja pomera trenutno selektovani
pogled u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole.
Kosi pogledi Dugme ijim se aktiviranjem otvara novi dijalog u kome se vri izbor
algoritma za prikaz kosih pogleda.
Izgled dijaloga za izbor algoritma za prikaz kosih pogleda

Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja odozgo
Algoritam koji se najee primenjuje kod krovnih konstrukcija, a omoguava
da se kosi pogled prikazuje kao da se gleda odozgo, iz ptije perspektive.
Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja odozgo

Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja sa strane *
Algoritam koji se najee primenjuje kod dalekovoda, a omoguava da se
kosi pogled prikazuje u pravcu gledanja sa strane. U edit polju *Primeniti
za nagib ravni vei od korisnik treba da definie nagib ravni, tako da e se
za svaki kosi pogled sa nagibom veim od zadatog primenjivati ovaj
algoritam.
138
Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja sa strane

Postaviti kao podrazumevano
Ukljuivanjem ovog check box-a izabrani algoritam se postavlja
podrazumevani, to znai da e se koristiti u svim novim fajlovima.
za
Aktiviranjem komandnog polja Novi sloeni, otvara se dijalog box u kome se kreiraju
sloeni pogledi.
Dijalog box za kreiranje sloenih pogleda

U listi se sada, pored pomonih pogleda koji su snimljeni u bazu, prikazuju i svi postavljeni
nivoi. Klikom mia preko check box-ova, koji se nalaze u koloni Selekcija, vri se izbor
pogleda i nivoa koji e ui u sastav sloenog pogleda.
139
Postavljeni simboli u koloni Selekcija,

jasno ukazuju koji e pomoni pogledi
i nivoi ui u sastav sloenog pogleda.
U edit box-u Ime pogleda program automatski ispisuje nazive svih selektovanih pogleda i
nivoa i razdvaja ih pomou simbola +. Ovako kreirano ime sloenog pogleda moete
promeniti unoenjem eljenog teksta u dati edit box.
Izborom komandnog polja OK vri se povratak u glavni dijalog box naredbe, u kome se sada
prikazuje i naziv kreiranog sloenog pogleda.
U listi je prikazan kreirani sloeni pogled

U listi je ispred sloenih pogleda postavljena sliica celog krova , tako da se oni jasno
razlikuju od pomonih pogleda, ispred kojih je postavljena sliica jedne strane krova
.
Kada je u listi selektovan sloeni pogled, dostupno je i komandno polje Edit pomou koga se
mogu menjati parametri datog sloenog pogleda. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti
dijalog box kao i pri kreiranju novog sloenog pogleda, tako da ga neemo ponovo
objanjavati.
Nakon izbora komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a u prozoru 2D pogled prikazuje
se pogled koji je selektovan u listi.
140
U prozoru 2D pogled prikazan je sloeni pogled krova

Napomenuemo da u sloenim pogledima nije mogue uneti taku, tako da se oni ne mogu
koristiti za definisanje geometrije konstruktivnih elemenata. Jedini izuzetak predstavlja
naredba Presek, koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, i za koju je dozvoljen unos
taaka u sloenim pogledima.
2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda

Bilo koji od ranije definisanih pogleda se moe potpuno ravnopravno prikazivati u
prozoru 2D pogled po potpuno istim pravilima kao i kada se u ovom prozoru za tekui prikaz
postavlja tekui nivo, odnosno ram. Desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled,
treba otvoriti padajui meni i potom aktivirati komandu Pomoni pogledi .
Otvorena lista sa nazivima definisanih pogleda

Sa desne strane ove komande otvorie se lista sa nazivima svih do tada definisanih pogleda, te
jednostavnim klikom mia preko eljenog pogleda, moete u prozoru 2D pogled dobiti njegov
sadraj.
141
Za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, odabran je pomoni pogled Krov napred
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W)

Ova naredba je osmiljena da bi se olakao izbor sklopa koji e se prikazivati u 2D
pogledu, prvenstveno u situacijama u kojima se sklopovi esto menjaju (na pr. pri kontroli
dobijenih rezultata). Njenim izborom iz padajueg menija Prikaz ili istovremenim pritiskom
na tastere Ctrl i W, otvara se plivajui dijalog box sledeeg izgleda:
142
Dijalog box za izbor pogleda

U dijalog box-u je prikazana lista sklopova koji se mogu izabrati za prikazivanje. Desnim
klikom mia preko dijalog box-a otvara se padajui meni, pomou koga se odreuje vrsta
sklopova koji e se prikazivati u listi.
Padajui meni za izbor

vrsta sklopova
Izbor sklopa se vri klikom mia preko njegovog imena u listi, nakon ega se on prikazuje u
prozoru 2D pogled, kao da je izabran pomou neke od standardnih naredbi za izbor sklopova.
Dijalog box se moe postaviti na bilo koje mesto na ekranu, a mogu se menjati i njegove
dimenzije.
Veoma je vano napomenuti da se bilo koja naredba moe pokrenuti i kada je dijalog box
aktivan, odnosno da njegovo prikazivanje na ekranu ne utie na rad programa. Takoe, treba
rei i da je naredba Izbor pogleda transparentna, to znai da se ona moe pokrenuti i kada
je aktivna neka druga naredba.
143
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Ova naredba funkcionie na potpuno isti nain kao i istoimena naredba koja je
detaljno opisana u poglavlju 2.11.6, tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda

Kada je u prozoru 2D pogled za tekui postavljen neki od definisanih pogleda,
mogue je umesto podrazumevanog prikaza datog pogleda, dobiti i njegovu projekciju na
jednu od moguih globalnih ravni projekcije (komande: Front, Right i Top u padajuem
meniju prozora 2D pogled). U zavisnosti od ravni kojom je odreen dati pogled, moe se
desiti i sluaj da neka od ovih programom predvienih projekcija nema smisla. Tipian primer
je ako iz bilo kog razloga definiemo recimo ravan pogleda koja je horizontalna, tada nijedna
projekcija nee imati smisla. Takoe, ako definiemo za ravan pogleda vertikalnu ravan iji je
vektor normale recimo u pravcu globalne Y ose, tada projekcije Top i Right nee imati
nikakvog smisla jer se nita nee videti, a opcija Front e dati projekciju koja u svemu
odgovara definisanom pogledu. Izbor komande Default, ponitava prethodno postavljenu
projekciju i vraa prikaz u ravni definisanog pogleda. Sve etiri komade: Front, Right,
Top, i Default, rade kao prekidai, odnosno uvek je jedna od njih postavljena na ukljueno
stanje. Postavljeni simbol , ispred jedne od ovi naredbi, jasno ukazuje koja je projekcija
pogleda trenutno aktivna, odnosno prikazana u prozoru 2D pogled.
Ako je u prozoru 2D pogled prikazana neka od projekcija, program e u produetku naziva
prozora, pored imena tekueg pogleda u zagradama ispisati i naziv projekcije: (Front), (Right)
ili (Top). Napomenuemo i da se pri snimanju datoteke pamti i poslednja koriena projekcija
tekueg pogleda.
Primenu projekcija definisanih pogleda najbolje emo objasniti na primeru definisanog pogleda
u ravni nagiba prednje strane dvovodnog krova prikazane hale. Izborom ovog pogleda, on e
biti prikazan tako da sva rastojanja izmeu entiteta odgovaraju stvarnim duinama u toj ravni.
Ako pak za ovakav pogled zahtevamo projekciju odozgo (opcija Top u padajuem meniju),
onda e ta rastojanja biti skraena i odgovarae njihovoj projekciji na horizontalu.
Default prikaz definisanog pogleda Krov1
144
Prijekcija Top definisanog pogleda Krov1

Iz meusobnog rastojanja horizontalnih osa koje su postavljene u pravcu ronjaa, jasno se
vidi skraenje u horizontalnoj projekciji datog pogleda.
2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima

Izbor taaka miem u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od
definisanih pogleda, uvek e odabrati take koje lee na datoj kosoj ravni bez obzira da li se
radi o njegovom default prikazu ili pak o nekoj od projekcija. Razlika e biti jedino u duinama
koje odabrane take izmeu sebe odreuju. Naime u default prikazu ta rastojanja e
predstavljati stvarnu duinu elemenata, a u sluaju projektovanog prikaza njihovu projekciju
na datu ravan pogleda.
U sluaju izbora taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koordinatni sistem definisanog
pogleda. Ako se radi o default prikazu onda e lokalne X i Y ose leati u ravni pogleda, a ako
se radi o projektovanom prikazu na jednu od globalnih ravni, tada e lokalne X i Y ose leati u
datoj ravni projekcije.
U sluaju da je definisan pogled odreen selektovanjem entiteta koji ima evaluator (krive
povri), tada e izbor taaka miem u ovako definisanom pogledu uvek odabrati take koje
pripadaju krivoj povri, a meusobna rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati
projekciju njihove stvarne duine na baznu ravan krive povri. O baznoj ravni, i uopte o radu
sa krivim povrima bie vie rei u poglavlju 3.1.13.
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica

Ova opcija koju program nudi ima vie primena. Jedna od osnovnih je kada elite
da kreirate geometriju nove tavanice na osnovu sadraja neke od ranije kreiranih, ili pak kada
elite da iskontroliete meusobno horizontalno rastojanje izmeu entiteta koji se nalaze na
razliitim nivoima (podudarnost u vertikalnom smislu). Za ovu namenu su predviene dve
naredbe. Pomou jedne se definie ta se projektuje na trenutno aktivan nivo (naredba:
Projektovane tavanice), a pomou druge se postavlja, odnosno ukida vidljivost projektovanih
entiteta u prozoru 2D pogled (naredba: Vidljivost projektovanih tavanica koja radi kao
prekida). Obe ove naredbe e biti dostupne za aktivranje, samo ako je u prozoru 2D pogled
prikazan sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pomonog pogleda sa ukljuenom opcijom Top
(projekcija na horizontalnu ravan).
Izborom naredbe Projektovane tavanice otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
145
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Projektovane tavanice

Izgled i nain rada sa ovim dijalog box-om je jako slian kao i kod naredbe Zamena (vidi
poglavlje 2.11.5). Naime, u ovom dijalog box-u je potrebno selektovati jednu ili vie tavanica
iji sadraj e biti istovremeno prikazan u prozoru 2D pogled, zajedno sa sadrajem trenutno
aktivnog nivoa. Nain selektovanja i deselektovanja eljenih tavanica je potpuno isti kao i kod
naredbe Zamena, pa ga ovde neemo ponovo objanjavati. Koji e od entiteta sa
selektovanih nivoa biti projektovan na tekui, odreuje se stanjem ponuenih prekidaa u
desnom delu dijalog box-a. Naime, programom nije predvieno projektovanje kompletnog
sadraja selektovanih tavanica, ve samo projektovanje sledeih entiteta: ploa, greda,
povrinskih, linijskih i takastih oslonaca. Znai, u ovom dijalog box-u se vri izbor tavanica
koje e biti projektovane na dati tekui nivo, a takoe se vri i izbor konstruktivnih elemenata
koji e biti projektovani.
Nakon zavrene selekcije eljenih tavanica, i izbora entiteta koje treba projektovati, aktiviranje
komandnog polja OK e dovesti do toga da za tekui nivo bude upamena lista svih
selektovanih tavanica, dok e stanje prekidaa koji odreuju ta e biti projektovano sa
selektovanih nivoa vaiti za ceo model. Znai, lista selektovanih tavanica se pamti za svaki
tekui nivo posebno, a stanje prekidaa koji odreuju ta se projektuje vai univerzalno za sve
nivoe na modelu. Pored toga, na izbor ta e biti projektovano nee uticati stanje vidljivosti
datih konstruktivnih elemenata. Odnosno, iako je neki od konstruktivnih elemenata nevidljiv,
on e na zahtev korisnika biti isprojektovan i prikazan u prozoru 2D pogled.
Sadraj projektovanih entiteta iz selektovanih tavanica e se pojaviti u prozoru 2D pogled tek
nakon aktiviranja naredbe Vidljivost projektovanih tavanica, i njenog postavljanja na
ukljueno stanje (ova naredba radi kao prekida). Postojanje simbola ispred njenog naziva
u padajuem meniju, znai da je ona postavljena na ukljueno stanje, te e se tek tada u
prozoru 2D pogled pojaviti projektovani entiteti sa svih tavanica koje su selektovane za
projektovanje na tekui nivo.
Vidljivost projektovanih tavanica Off
Vidljivost projektovanih tavanica On
Na gore prikazanoj slici postavljanje prekidaa Vidljivost projektovanih tavanica na ukljueno

stanje, dovelo je do toga da se u prozoru 2D pogled, pored sadraja nivoa na koti 4,25,
146
prikau i svi projektovani entiteti sa nivoa na koti 0,00, jer je prethodno pomou naredbe
Projektovane tavanice samo ta tavanica odabrana za projektovanje na nivo 4,25.
Znai, pomou naredbe Projektovane tavanice se za tekui nivo definie lista tavanica iji
odabrani konstruktivni elementi treba da budu isprojektovani na njega, a pomou prekidaa
Vidljivost projektovanih tavanica se odreuje da li e se projektovani entiteti prikazivati u
prozoru 2D pogled ili ne. Prema tome, da bi se u prozoru 2D pogled prikazali projektovani
entiteti sa drugih tavanica, nije dovoljno da se pomou naredbe Projektovane tavanice
odaberu tavanice za projektovanje na tekui nivo, ve je neophodno i da prekida Vidljivost
projektovanih tavanica bude postavljen na ukljueno stanje.
Takozvani projektovani entiteti se prikazuju pomonim linijama koje se ne mogu selektovati za
manipulaciju (brisanje, kopiranje, itd), ali e biti od velike koristi za izbor taaka pomou
OSNAP kriterijuma. Nain prikaza projektovanih entiteta (boja, tip linije, itd.), za svaki od
projektovanih konstruktivnih elemenata se odreuje u konfiguraciji programa, pomou
naredbe Parametri (vidi poglavlje 3.5.1).
Primena opcije projektovanja tavanica
Kao to smo ve na samom poetku ovog dela uputstva rekli, projektovanje tavanica ima vie
primena, ali jedna od osnovnih je kada elimo da sadraj nove tavanice kreiramo na osnovu
sadraja ranije kreirane koja ima slinu geometriju. U tom sluaju, postaviemo za tekui nivo
onaj na kome treba da kreiramo novu tavanicu a potom emo pomou naredbe Projektovane
tavanice iz liste odabrati za projektovanje nivo na kome se nalazi prethodno kreirana slina
tavanica. Jasno, da bi se sadraj projektovanih entiteta pojavio u prozoru 2D pogled moramo
i prekida Vidljivost projektovanih tavanica postaviti na ukljueno stanje. Sada, korienjem
OSNAP kriterijuma, moemo lako iskoristiti geometriju projektovanih entiteta.
Na osnovu geometrije projektovanih entiteta sa prethodno kreirane

tavanice na nivou 6,00, korienjem OSNAP kriterijuma lako moemo
kreirati potrebnu geometriju tekueg nivoa na koti 3,00
Projektovanje sadraja ostalih nivoa na tekui e imati naroitu primenu i kod kontrole
geometrije pre generisanja vertikalnih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 2.11.7). Naime
nepoklapanje takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, pri njihovoj zameni
odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, moe izazvati niz problema kako pri samom
generisanju vertikalnih entiteta, tako i pri kasnijem generisanju mree konanih elemenata. Iz
tog razloga je potrebno za bilo koji od nivoa, pomou naredbe Projektovane tavanice
odabrati za projektovanje sve preostale tavanice u modelu i postaviti prekida Vidljivost
projektovanih tavanica na ukljueno stanje. Kada je ovakav prikaz postavljen u prozoru 2D
pogled, aktiviranjem naredbe Kontrolu geometrije program e markirati sva rastojanja
147
manja od zadatih, ime e jasno biti evidentirana sva neeljena nepoklapanja elemenata
konstrukcije u vertikalnom smislu. O ovome e biti jo rei u poglavlju 3.3.6 Kontrola
geometrije.
Na nivo 0.00 su isprojektovane sve ostale tavanice,

tako da e aktiviranje naredbe Kontrola geometrije proveriti
vertikalno poklapanje svih entiteta na celom modelu.
2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda

Naredba Prikazivanje istorije pogleda radi kao prekida, odnosno moe biti
postavljena na ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u
meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled, oznaava da je
ona postavljena na ukljueno stanje. Tada se pored naziva prozora 2D pogled ispisuju nazivi
svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekueg fajla.
Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru

Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno
prikazivanje u 2D prozoru. Klikom mia preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje
tekui, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop iji je naziv izabran.
148
3. UNOS PODATAKA
3.1
Konstrukcija
Naredbe koje su svrstane u ovu grupu (padajui meni Konstrukcija) slue za

unos konstruktivnih elemenata modela. Kako svi ovi elementi utiu na kasniji proraun, to se
iscrtanim elementima pridruuju i setovi numerikih podataka kao to su: debljina ploe,
kvalitet materijala, karakteristike poprenih preseka greda, karakteristike oslonaca, itd.
Same crtake procedure su zbog jednostavnosti tako organizovane, da praktino postoje samo
dva naina za iscrtavanje konstruktivnih elemenata, i to jedan za povrinske i linijske elemente
a drugi za takaste. Procedura iscrtavanja povrinskih i linijskih elemenata se zasniva na
postupku iscrtavanja proizvoljne polilinije, koji je detaljno opisan u poglavlju 2.6. Jedina
razlika je u tome to za povrinske elemente polilinija mora biti zatvorena, a za linijske moe
biti i zatvorena i otvorena. Procedura iscrtavanja takastih elemenata je potpuno nezavisna i
svodi se na izbor taaka (vidi poglavlje 2.5).
Pri definisanju poloaja konstruktivnih elemenata treba imati na umu da e pri proraunu svaki
povrinski element (ploa) biti zamenjen mreom konanih elemenata koja se geometrijski
nalazi u istoj onoj ravni u kojoj je nacrtana polilinija koja odreuje njenu konturu. Takoe, i
svaki linijski konstruktivni element (greda, linijski oslonac, itd.) e biti modeliran linijskim
konanim elementom koji se geometrijski potpuno poklapa sa poloajem polilinije kojom je
odreena njegova kontura. Znai, mrea konanih elemenata kojom se kreira matematiki
model za proraun konstrukcije nema svoju dimenziju upravno na pravac pruanja mree, a
njena krutost se opisuje preko setova numerikih podataka koji su pridrueni konstruktivnim
elementima.
Iz ovoga proizilazi zakljuak da bi poliliniju kojom se odreuje geometrija i poloaj
konstruktivnih elemenata u prostoru trebalo postavljati u teite poprenog preseka datog
elementa. Meutim postoji i drugi, mnogo vaniji uslov, a to je da ukoliko pojedini
konstruktivni elementi treba da rade zajedno, onda i njihove mree konanih elemenata
moraju biti povezane, odnosno moraju imati zajednike vorove.
Prethodno reeno pojasniemo na jednostavnom primeru sadejstva ploe i grede u njoj.
Ako bi se u ovakvom sluaju rukovodili pravilom da geometriju i ploe i grede odredimo

crtanjem polilinije koja se nalazi u njihovom teitu, dobili bismo mreu koja nije povezana,
to svakako nismo eleli. Prema tome, geometriju povrinskih elemenata (ploa) treba
definisati polilinijom u njenoj srednjoj ravni a poloaj greda ne u njenom teitu, ve u teitu
ploe kako bi mrea konanih elementa bila povezana.
149
Pogreno modeliranje
Ispravno modeliranje
Ekscentrian poloaj teita grede u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru,
definie se u setu numerikih podataka odstojanjem e.
Nain ispravnog odreivanja poloaja konstruktivnih elemenata pojasniemo na jo jednom
primeru. Uzeemo za primer jednu pravougaonu plou po ijem obodu su postavljene grede,
oslonjene na etiri ugaona stuba.
Za sadejstvo ploe i greda i u ovom primeru vai prethodno izneto pravilo da geometriju greda
treba definisati polilinijom koja se nalazi u srednjoj ravni ploe. Znai ovde emo analizirati
samo ispravno zadavanje poloaja konstruktivnih elemenata u horizontalnom smislu. Znai
pretpostavka je da se polilinije kojima je odreen poloaj ploe i greda nalaze u istoj ravni.
I ovde bi napravili greku, ako bi poloaj konstrukivnih elemenata odredili zadavanjem
polilinija u njihovom teitu.
Pogreno modeliranje
Pored toga to grede ne bi bile direktno oslonjene na stubove, njihov pomereni poloaj u
odnosu na konturu ploe bi za posledicu imao bespotrebno veliki broj konanih elemenata.
Uopte uzevi, isterivanje tanosti pri crtanju geometrije modela na nivou od 10-20 cm nema
nikakvog praktinog smisla, jer bi takvo crtanje iziskivalo bespotrebno veliki broj konanih
elemenata koji bi usporavao kako proraun tako i kasniju obradu rezultata prorauna.
150
Ispravno modeliranje
to se tie numerikih podataka, oni se zadaju preko dijalog box-ova, pri emu njihov sadraj i
oblik zavise od tipa konstruktivnog elementa koji se postavlja. Nain rada sa ovim dijalog boxovima je manje vie isti za gotovo sve konstruktivne elemente i ovde emo izneti osnovna
pravila koja vae u radu sa setovima podataka.
Pod setom numerikih podataka podrazumevamo niz podataka koji definiu karakteristike
nekog konstruktivnog elementa. Kako na jednom modelu moete imati vie istih
konstruktivnih elemenata razliitih karakteristika, to je omogueno definisanje vie razliitih
setova podataka. Svaki od ovih setova je odreen svojim rednim brojem od 1 do n, za dati
tip konstruktivnog elementa.
Svaki konstruktivni element ima referencu na odreeni redni broj seta podataka, te e se
naknadna promena numerikih podataka u okviru nekog od setova podataka automatski
odraziti na sve konstruktivne elemente koji imaju referencu na dati redni broj seta
podataka.
U okviru svih naredbi za postavljanje konstruktivnih elemenata, na poetku komandne
linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje se redni broj tekueg seta podataka, odnosno seta
podataka koji e biti pridruen konstruktivnom elementu koji se iscrtava.
Pri prvom pozivu svake od naredbi, izmeu uglastih zagrada e stajati znak <->, koji
oznaava da nije definisan ni jedan set numerikih podataka za dati konstruktivni element.
Promena tekueg seta podataka se moe vriti u bilo kom trenutku iscrtavanja
konstruktivnog elementa, aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji.
Ako se procedura crtanja konstruktivnog elementa zavri a da do tada nije definisan ni
jedan set podataka (izmeu uglastih zagrada stoji znak <->), program e sam otvoriti
dijalog box za definisanje numerikih podataka.
Setovi podataka su odreeni rednim brojem od 1 do n, i njihovi podaci se smetaju u
liste u okviru dijalog box-ova. U prvoj koloni svake od listi nalazi se podatak o rednom
broju seta podataka (kolona Set).
Podaci u okviru jednog reda u listi odgovaraju jednom setu. Promena podataka u listi se vri
jednostavnim dovoenjem strelice mia u poloaj da pokazuje na postojeu vrednost i
klikom na levi taster mia. Izabrano polje postaje markirano, to oznaava da je program
spreman za prihvatanje novih vrednosti. Ako u dijalog box-u postoje i neki podaci van
liste setova, tada oni uvek odgovaraju aktivnom setu podataka. Aktivan set podataka je red
u list box-u koji je naznaen posebnom bojom.
151
Promena aktivnog seta podataka se vri klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru reda u
list box-u u kome se nalaze njegovi podaci.
Crna strelica sa leve strane list box-a ukazuje na set podataka koji je bio tekui
neposredno pre ulaska u dijalog box za definisanje numerikih podataka.
Komandna polja
Dodaj i
Brii su predviena za dodavanje novih setova podataka,
odnosno za uklanjanje nekih od postojeih. Aktiviranjem komandnog polja
Dodaj u
listu se dodaje novi set podataka, sa rednim brojem koji je za jedan vei od do tada
poslednjeg u listi. U zavisnosti od stanja check box - a Sa kopiranjem mogu nastupiti
dva sluaja. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje tada e novododatom
setu podataka biti pridrueni programski definisani default podaci, a ako je on postavljen na
ukljueno stanje tada e mu biti pridrueni podaci koji odgovaraju prethodno aktivnom setu
podataka (set iji su podaci u listi naglaeni posebnom bojom). Svakako da se ove vrednosti
mogu naknadno korigovati od strane korisnika.
Kako je naredba
Brii destruktivna, to je omogueno brisanje samo setova koji nisu ranije
pridrueni nekom od ve postavljenih konstruktivnih elemenata na modelu. Ako se za brisanje
selektuje set podataka koji nije na poslednjem mestu u listi, tada e doi do prenumeracije
rednih brojeva setova koji se u listi nalaze iza njega. Ovakva prenumeracija nee dovesti do
nekontrolisanih promena na crteu, jer e i odgovarajui elementi crtea dobiti nove redne
brojeve koji odgovaraju karakteristikama ranije pridruenih setova numerikih podataka.
Promena redosleda podataka u listi je uvek mogua. Ona se vri pomou komandnih polja
Gore i
Dole, ijim aktiviranjem se trenutno aktivan red u listi pomera za jedno mesto na
gore, odnosno na dole. Ovakva prenumeracija nee dovesti do nekontrolisanih promena na
crteu, jer e i odgovarajui elementi crtea dobiti nove redne brojeve setova numerikih
podataka.
Aktiviranjem komandnog polja OK, prvo se vri kontrola valjanosti podataka koji su
pridrueni svim setovima u listi i u sluaju da neki od podataka nije ispravan izdaje se
upozorenje i onemoguuje izlazak iz dijalog box-a. U sluaju da su svi podaci ispravni,
dijalog box se zatvara a set koji je bio aktivan neposredno pre aktiviranja komandnog polja
OK (red u listi naglaen posebnom bojom), se proglaava za tekui. Izmeu uglastih
zagrada na poetku komandne linije se ispisuje njegov redni broj, odnosno ti podaci e biti
pridrueni elementu koji se iscrtava.
Pomou komandnog polja Cancel se vri odustajanje od svih akcija sprovedenih u dijalog
box-u.
Napomena:
Redosled iscrtavanja konstruktivnih elemenata je potpuno proizvoljan i iskljuivo zavisi od
izbora korisnika i njegovih navika.
Napomena:
Za konstruktivne elemente ne vai princip superpozicije, odnosno u sluaju da se dva istorodna
konstruktivna elementa preklapaju potpuno ili delimino, na mestu preklapanja e biti
usvojene karakteristike poslednje iscrtanog elementa. Ovde se pod istorodnim elementima
podrazumevaju na primer dve ploe, dve grede, itd.
152
Napomena:
Ako linijske elemente konstrukcije nacrtate polilinijom koja se sastoji od vie segmenata, to e
znaiti da je uneto tano toliko linijskih elemenata konstrukcije sa istim setom karakteristika.
Drugim reima, linijski element koji je iscrtan iz vie segmenata nee biti tretiran kao jedan,
ve kao vie njih. Potvrdu ovoga ete dobiti, ako pomou naredbe Vidljivost za dati linijski
element konstrukcije postavite prekida Set na ukljueno stanje. Tada e na sredini svakog
iscrtanog segmenta stajati isti redni broj seta podataka za celu iscrtanu poliliniju. Po istoj
analogiji, ako elite da pomou naredbe Brii uklonite ceo linijski element konstrukcije,
morate selektovati sve segmente polilinije pomou koje je on nacrtan.
3.1.1
Ploa/Zid
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za definisanje potpuno proizvoljne ploe,
odnosno zida. Postupak postavljanja ploa i zidova je potpuno isti, pa sve to u
ovom delu uputstva budemo rekli za ploe vaie i za zidove. Nakon pokretanja
naredbe, komandna linija e dobiti sledei izgled:
<-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set):
Sadraj komandne linije jasno ukazuje na to da se od korisnika oekuje iscrtavanje polilinije
koja e definisati potpuno proizvoljnu konturu ploe, odnosno zida. Sam postupak iscrtavanja
polilinije je detaljno objanjen u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo ponavljati. Kako su ploe
povrinski elementi to se pri izboru taaka mora voditi rauna da sve odabrane take pripadaju
istoj ravni, i da se iscrtani segmenti polilinije ne presecaju meusobno. U protivnom program
e izdati odgovarajue upozorenje o greci.
Izborom podopcije Set otvara se dijalog box za izbor seta karakteristika koje e biti
pridruene ploi, odnosno zidu koja se iscrtava.
153

numerikih podataka o ploama
Karakteristike ploa se definiu preko njene debljine (d), ekscentriciteta (e), kvaliteta
materijala i naina proraunskog ponaanja. Svi ovi podaci ine jednu celinu koja se naziva set
podataka. U koloni Set je prikazan redni broj seta podataka, u koloni d m podatak o
debljini ploe, u koloni e m podatak o odstojanju gornje ivice ploe u odnosu na
bezdimenzionalnu ravan kojom je ploa predstavljena na modelu, a u koloni Materijal naziv
materijala ije su karakteristike pridruene datom setu podataka. U listi je mogue menjati
samo podatak o debljini ploe i o njenom ekscentrinom poloaju u odnosu na srednju ravan
ploe.
Ekscentrian poloaj ploa
Podatak e m ne utie na karakteristike ploa pri proraunu, ve on slui za lepi
renderovani prikaz modela, a imae vanost i pri eksportovanju usvojene armature iz
programa Tower u program za izradu detalja armiranja ArmCAD. Znai, bez obzira na zadatu
vrednost ekscentrinog poloaja ploe u odnosu na ravan kojom je odreen njen poloaj u
prostoru, rezultati prorauna e biti isti, ali e zato eksportovana armatura u program ArmCAD
biti razliito oblikovana u zavisnosti od tanog poloaja gornje i donje ivice ploe u odnosu na
druge konstruktivne elemente.
Program po default-u za ovaj podatak usvaja polovinu zadate debljine ploe, to odgovara
njenom simetrinom postavljanju u odnosu na zadatu teinu ravan.
Simetrian poloaj gornje i donje ivice ploe

u odnosu na zadatu ravan (e=d/2)
Maksimalna vrednost koja se moe zadati za parametar e je ukupna debljina date ploe, tako
da teina ravan ne sme izai van gabarita ploe. Zadavanje ekscentrinog poloaja ploa e
imati naroitu primenu kod ploa koje imaju razliite debljine i kojima se modeliraju kapiteli.
154
Simetrian poloaj (e1=d1/2;

e2=d2/2)
Izravnata gornja ivica

(e1=e2=d1/2)
Kako vrednost parametra e predstavlja odstojanje gornje ivice ploe od teine ravni, a
gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru lokalne Z ose, to je za njegovo ispravno
zadavanje neophodno znati orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema ploa.
Lokalni koordinatni sistem ploe
Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potpuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je
zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema
tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem
ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor taaka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno
je ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno
definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa,
odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa.
Karakteristike materijala
Kako su ploe prostorni elementi koji mogu biti napregnuti istovremeno i na savijanje i na
ravno stanje napona, to se kvalitet materijala opisuje zadavanjem karakteristika za oba stanja
naprezanja. Odnosno, materijal se moe tako definisati da ima jedne karakteristike kada je
napregnut na savijanje a druge kada je napregnut u svojoj ravni. Kvalitet materijala se opisuje
zadavanjem sledeih karakteristika u odgovarajuim edit box-ovima:
E
t
Em
m
Jungov modul elastinosti za naprezanje upravno na ravan ploe

Poasonov koeficijent za naprezanje upravno na ravan ploe
zapreminska teina
koeficijent termikog irenja
Jungov modul elastinosti za naprezanje u ravni ploe
Poasonov koeficijent za naprezanje u ravni ploe
Svakako da su za uobiajene materijale koji se koriste u graevinarstvu kao to su beton i

elik, njihove karakteristike iste i kada su ploe napregnute upavno na svoju ravan i kada su
napregnute u svojoj ravni. Znai, ovakvo definisanje karakteristika materijala treba shvatiti
samo kao mogunost za neke posebne tipove modeliranja konstrukcija.
Postupak pridruivanja karakteristika materijala odreenom setu podataka se odvija tako to
se prvo miem klikne na proizvoljno mesto u listi u okviru reda ijem setu podataka elimo da
dodelimo karakteristike materijala (taj red treba da postane markiran posebnom bojom), i
aktiviramo komandno polje Materijal.
155
Izgled dijalog box-a za izbor materijala

Radi lakeg snalaenja i bolje preglednosti velikog broja materijala, podaci u ovom dijalogu su
organizovani putem kartoteka. Prve etiri kartoteke su rezervisane za standardne vrste
materijala: Beton, elik, Drvo i Opeka/Blokovi. Kartoteka Ostalo je predviena
za dodavanje novih materijala koji ne spadaju ni u jednu od ovih grupa, dok se u kartoteci
Svi materijali prikazuju svi materijali koji se trenutno nalaze u bazi, bez obzira na to kom
tipu pripadaju.
U prikazanoj listi, svakom redu odgovaraju podaci koji definiu karakteristike jednog
materijala. U koloni Naziv je zadato ime materijala, u koloni Tip vrsta materijala kojoj on
pripada, a u ostalim kolonama, karakteristike koje ga odreuju: E kN/m2, ,
kN/m3, t 1/C, Em kN/m2 i m. U zaglavlju ovih kolona izmeu srednjih zagrada
su ispisane i jedinice mera u kojima su date vrednosti zadate. Crna strelica koja se nalazi sa
leve strane liste ukazuje na materijal koji je bio prethodno pridruen setu za koji sada vrimo
promenu materijala.
Dodaj i
Brii, omogueno je kako dodavanje, tako i
uklanjanje iz liste bilo kog materijala, a pomou komandnih polja
Gore i
Dole,
mogue je menjati redosled materijala u listi. Na ovaj nain, korisnik moe po svojoj elji
urediti tablicu materijala, koju e program stalno koristiti u svom radu. Napomenuemo da je
biblioteka materijala univerzalna za ceo program, te e se ona pozivati i pri definisanju
materijala za ostale elemente konstrukcije.
Promena bilo koje od vrednosti u tablici se vri klikom mia na nju i zadavanjem sa tastature
nove vrednosti. Izuzetak je jedino podatak u koloni Tip, koji odreuje kom tipu dati materijal
pripada. Ovaj podatak se ne zadaje, ve zavisi od kartoteke u kojoj se vri dodavanje novog
materijala. Tako se recimo u kartoteci Beton mogu dodavati samo materijali koji imaju tip
Beton. Ako se materijal dodaje u kartoteci Svi materijali, on e imati isti tip kao i
materijal koji je bio tekui u trenutku dodavanja.
Odreivanje tipa materijala e imati svoju ulogu jedino pri kasnijem dimenzionisanju
elemenata konstrukcije. Naime, kako naziv materijala moe biti potpuno proizvoljan, to njegov
karakter jedino moe odrediti zadati tip. Znai, jedino u zavisnosti od odabranog tipa
materijala, dati konstruktivni element e u proceduri dimenzionisanja biti obraen prema
156
algoritmima koji su programom predvieni za dati tip materijala. U sluaju da materijal ne
pripada ni jednom od programom predvienih tipova za dimenzionisanje (beton, elik, drvo,
opeka), treba se dodati tako da mu tip bude Ostalo.
Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od svih prethodno uinjenih izmena u
ovom dijalog box-u, dok e klik na komandno polje OK dovesti do uklanjanja ove liste sa
ekrana, a karakteristike aktivnog materijala (red koji je naznaen posebnom bojom), bie
pridruene aktivnom setu podataka.
U koloni Materijal se ispisuje naziv odabranog materijala,

a iznad edit box-ova u kojima su postavljene preuzete
vrednosti iz biblioteke, ispisuje se tip odabranog materijala
Svakako da preuzete podatke iz biblioteke materijala moete naknadno menjati i direktnom
promenom preuzete vrednosti u odgovarajuem edit box-u.
Viestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala
U ovom dijalogu je mogua i viestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal.
Prvo se desnim klikom mia preko elije u koloni Materijal izabere eljeni materijal, a zatim
se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.
157
Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,

a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6
U dijalogu se izabrani materijal obeleava crvenom bojom, dok se selektovani setovi
obeleavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno jo jednom pritisnuti desno dugme mia,
nakon ega se procedura zavrava i eljeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.
Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6

dodeljen je materijal seta broj 5
Mnoioci fizikih karakteristika ploe
Svakom setu ploa mogu se zadati mnoioci fizikih karakteristika i to nezavisno za statiki i
seizmiki model. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Mnoioci ijim se
aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:
158
Izgled dijaloga u kome se zadaju

mnoioci fizikih karakteristika ploe
Opisi fizikih karakteristika na koje mnoioci utiu prikazani su ispred edit polja u kojima se
zadaju njihove vrednosti i to nezavisno za statiki i seizmiki model. Mogu se zadati:
- Mnoilac vrstoe na naprezanje u svojoj ravni
- Mnoilac vrstoe na savijanje upravno na ravan
- Mnoilac teine
Koristi mnoioce - Check box ije ukljueno stanje oznaava da e se mnoioci definisani u
ovom dijalogu primenjivati pri proraunu modela.
Izlaskom iz dijaloga na dugme OK, program se vraa u dijalog za setove ploa, a u koloni sa
rednim brojevima, setovima ploa kojima je ukljueno korienje mnoilaca postavlja posebnu
sliicu, kako bi se razlikovali od ostalih. U zavisnosti od toga da li je ukljueno korienje
mnoilaca samo za statiki, samo za seizmiki ili i za statiki i za seizmiki model pored rednog
broja seta mogu se nai tri razliite sliice.
Sliica koja ukazuje da je tom setu ploe

ukljueno korienje mnoilaca za statiki model
159
Sliica koja ukazuje da je tom setu ploe

ukljueno korienje mnoilaca za seizmiki model
Sliica koja ukazuje da je tom setu ploe ukljueno

korienje mnoilaca i za statiki i za seizmiki model
Generisanjem izvetaja za setove numerikih podataka ploa generie se i izvetaj za
mnoioce fizikih karakteristika ploa.
Nain prorauna
U programu su ugraena dva tipa ploastih konanih elemenata, koji se primenjuju u
proraunu. Odnosno, program nudi mogunost da se proraun sprovodi i po teoriji tankih i po
teoriji debelih ploa. Jedina razlika izmeu ova dva algoritma je u tome to se po teoriji debelih
ploa uzima u obzir i rad transverzalnih sila u ploama. Koju ete teoriju primeniti, zavisi od
stanja radio button-a: Tanke ploe i Debele ploe. Za preporuku je da sve zidove i
meuspratne konstrukcije proraunavate po teoriji tankih ploa, a temeljne ploe koje imaju
znatnu debljinu, po teoriji debelih ploa.
160
Ortotropne ploe
Opisani postupak izbora materijala se odnosi na izotropne materijale, odnosno materijale ije
su elastine osobine iste u svim pravcima (E=E1=E2; =1=2). Meutim u praksi Vam se
moe javiti i potreba za modeliranjem ortotropnih ploa (specijalni sluaj anizotropnih ploa),
odnosno ploa koje nemaju iste karakteristike u dva ortogonalna pravca. Stanjem prekidaa
Ortotropija, koji je dostupan za promenu samo kada se radi o teoriji tankih ploa, regulie
se da li je datim setom podataka definisan izotropan ili ortotropan materijal.
U sluaju kada je prekida Ortotropija postavljen na ukljueno stanje, tada je u edit boxovima E2, G i mogue definisati dodatne parametre koji zajedno sa ranije zadatim
parametrima E i (sada je E=E1 i =1) potpuno odreuju karakteristike ortotropnog
materijala.
E
E2
G
Jungov modul elastinosti za glavni pravac 1 (E1)

Poasonov koeficijent za glavni pravac 1 (1)
Jungov modul elastinosti za pravac 2 (E2 E1)
Modul klizanja za ortotropan materijal
ugao koji zaklapa glavni pravac 1 sa lokalnom X osom ploe
Vrednost Poasonovog koeficijenta 2, program sam rauna iz uslova: 2*E1=1*E2

Napomenuemo da se pod glavnim pravcem 1 podrazumeva jai pravac, odnosno pravac u
kome ploa ima veu mo nosivosti.
Na osnovu zadatih parametara, lanovi matrice kojom se opisuju elastine osobine ortotropnog
materijala program proraunava prema sledeoj emi.
Za izotropne materijale, kod kojih je E=E1=E2 i

proraunavaju prema sledeoj emi.
=1=2, lanovi iste matrice se
161
Napomenuemo kao vrlo vano, da pri unosu modula klizanja G, za ortotropan materijal ne
vai formula koja je primenjena kod izotropnih materijala. Svaki ortotropan materijal ima
razliitu vrednost modula klizanja.
3.1.2
Otvori
Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje otvora u povrinskim
elementima konstrukcije. Komandna linija dobija svoj standardni oblik za
definisanje proizvoljne polilinije koja odreuje konturu otvora:
Prva taka rupe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>):

Postupak iscrtavanja konture rupe je identian kao i za ostale povrinske konstruktivne
elemente. Nakon zatvaranja polilinije, program e napraviti otvore u svim povrinskim
elementima koji su u tom trenutku vidljivi. Ovo emo pojasniti na jednom primeru. Ako imate
iscrtanu plou preko koje je postavljeno povrinsko optereenje, pri postavljanju otvora mogu
nastupiti dva sluaja u zavisnosti od toga ta je vidljivo u tom trenutku. Ako su vidljivi i ploa i
povrinsko optereenje, postavljeni otvor e izbuiti obe povrine. Ako pre postavljanja otvora
iskljuite vidljivost na primer ploe, rupa e izbuiti samo povrinsko optereenje koje je
vidljivo, dok e ploa ostati u nepromenjenom obliku. Svakako da ovaj princip vai i za sve
ostale povrinske elemente i stanje njihove vidljivosti u trenutku postavljanja otvora.
Postavljeni otvori predstavljaju regularne povrinske elemente koji se mogu selektovati za:
brisanje, kopiranje, pomeranje itd. Brisanjem otvora, dolazi do vraanja delova povrinskih
elemenata, koji su izbueni prilikom njihovog postavljanja. U sluaju da se otvor postavlja tako
da jednim svojim delom preklapa neki ranije postavljeni otvor, program pravi uniju ta dva
otvora, odnosno konturu koja definie oba otvora.
Pomou naredbi za manipulaciju sa iscrtanim objektima, otvor neete moi da selektujete
jedino u sluaju kada se on postavi tako da see konturu povrinskog elementa. U takvim
sluajevima otvor se ne tretira kao regularan povrinski element, ve on samo menja konturu
povrinskog elementa preko koga je postavljen.
162
3.1.3
Granini uslovi
esto se u praksi javlja potreba za postavljanjem graninih uslova koji deluju u
ploama i zidovima, du zadate linije. Na ovaj nain se mogu lako modelirati
zglobne veze ploe i zida, pukotine u ploi, dilatacije, itd. Izborom naredbe
Granini uslovi, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, komandna
linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje polilinije.
Prva taka graninih uslova (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/ploa-Zid/ortoTropne ploe):

Po zavretku definisanja geometrije polilinije, klik na desni taster mia e oznaiti izbor
podopcije krAj, i na ekranu e se pojaviti dijalog box za definisanje graninih uslova.
Izgled dijaloga za definisanje

graninih uslova
U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a u gornjem
desnom delu su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. U jednoj koloni su prikazani
uticaji koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije.
Kako je teko zakljuiti ta je leva, a ta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone
postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Klik mia preko ikone koja se nalazi pored
imena svakog uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponaanja.
163
Potpuno oslobaanje uticaja Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj
uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graninog uslova.
Delimino oslobaanje uticaja Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima
delimino smanjenu krutost (stepen krutosti veze izraen je u procentima - 100%
odgovara potpunom prenoenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).
Njenim izborom dostupno postaje i dugme
sledeeg izgleda:
ijim se aktiviranjem otvara dijalog
Sada je potrebno u edit polju zadati eljeni procenat umanjenja krutosti veze i izai iz
dijaloga izborom dugmeta OK. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%
Elasto-plastina veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elastoplastino ponaanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastina a kada
pree te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i
dugme
ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:
164
Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije

(<=0), dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja
(pozitivna), odnosno donja (negativna) granina vrednost datog uticaja. Ako se zadate
vrednosti prekorae dolazi do plastifikacije. Dugme OK je nedostupno sve dok se ne zada bar
jedna granica plastifikacije. Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program e se
ponaati kao da je druga granica beskonana.Ukoliko se za neki uticaj izabere elasto-plastino
ponaanje, a ne ue u dijalog za definisanje granica, program e se ponaati kao da je data
veza bez oslobaanja.
Zadate su obe granice plastifikacije
Zadata je samo donja granica plastifikacije
Radi prema prosenoj graninoj sili - Plastifikacija veze nastaje kada uticaj u vezi
dostigne zadatu graninu vrednost. Omogueno je modeliranje dva naina plastifikacije tj.
otkazivanja graninog uslova. Prvi nain je da se ceo granini uslov odjednom plastifikuje u
trenutku kada vrednost prosene sile u graninom uslovu kao celini dostigne graninu zadatu
vrednost. Drugi nain plastifikacije je da se otkazivanje veza u graninom uslovu vri
nezavisno po svakom voru graninog uslova, kada vrednost sile na tom mestu dostigne
graninu vrednost. Na ovaj nain mogue je da se samo na delu linije graninog uslova javi
plastifikacija. Podrazumevani nain je da se plastifikacija deava na celom graninom uslovu
kao celini i tada je polje Radi prema prosenoj graninoj sili ukljueno.
165
Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem Izborom ove opcije modelira
se veza koja je kombinacija elasto-plastine veze i deliminog oslobaanja uticaja. Smanjenje
krutosti veze pri deliminom oslobaanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u
kojem jo nije dolo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta
se zadaju svi neophodni podaci.
otvara se dijalog u kome
Bez oslobaanja uticaja Izbor ove opcije znai da je veza za prenoenje tog uticaja
sa jedne na drugu stranu graninog uslova potpuna.
Kada se u jednoj od kolona uticaju zada eljeno ponaanje, na slici se sa odgovarajue strane
postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog
ponaanja uticaja. Na ovaj nain lako se moe odrediti ta je levo a ta desno, odnosno sa
koje strane graninog uslova je definisano ponaanje datog uticaja.
166
Postavljene crtice jasno ukazuju na stranu

sa koje e odabrani uticaj biti osloboen.
Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a
ponueni uticaji nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graninih uslova

Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na
osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu
normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji
za oslobaanje imaju sledee znaenje:
M1
M2
M3
T1
T2
N3
Moment savijanja oko lokalne ose 1

Smiua sila u pravcu lokalne ose 1
Smiua sila u pravcu lokalne ose 2
Normalna sila u pravcu lokalne ose 3
167
Nain izbora vrste uticaja i sa koje strane ih treba osloboditi, najbolje emo objasniti na
primeru modeliranja zglobne veze ploe i zida.
Zglob sa leve strane zida
Zglob sa desne strane zida
Zglob sa obe strane zida
Zglobna veza sa obodnim zidovima
Na svim prethodno prikazanim slikama osloboen je samo uticaj M1 i to na strani ka kojoj su

usmerene kratke crtice.
Programom je predviena i mogunost postavljanja linije fiktivnog zgloba u ploi/zidu, tako
to se izae iz dijaloga bez i jednog osloboenog uticaja. Uticaji u ploi/zidu koji se nalaze sa
razliitih strana linije fiktivnog zgloba se ne uproseuju, to u obradi rezultata omoguava
dobijanje skoka u uticajima na tom mestu. Linija fiktivnog zgloba se na crteu prikazuje
pomou dve paralelne isprekidane linije.
Pomou check box-a Mimoilazan zadaje se mimoilaenje zidova iz razliitih pravaca.
Mimoilaenje se na crteu obeleava trougliima, koji su rasporeeni du zadate linije.
168
Prikazani trouglii ukazuju da je

zadato mimoilaenje
Na geometrijskom mestu spoja zidova ne formira se veza izmeu zidova razliitih pravaca, ve
se prua mogunost zadravanja veze zida ispred sa zidom iza mesta geometrijskog spoja.
Mogue je podesiti oslobaanja uticaja na mestu veze zida ispred sa zidom iza. Na primer, u
sluaju da ni jedan uticaj nije osloboen dobie se pun kontinuitet zida ispred i iza ili ako su svi
uticaji osloboeni potpuno razdvajanje zida na deo ispred i na deo iza.
Mimoilaenje zidova
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u centralnom delu dijalog box-a, slue za
definisanje prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven
169
granini uslov za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati
granini uslovi se koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku
vrstu prorauna mogu se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim
karakteristikama za statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere
opcija Karakteristike za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri
statikoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i
zadaju parametri koji e se primenjivati pri dinamikoj analizi.
Sadraj liste pomou koje se definie

dvojna priroda graninih uslova
Uslovi u poetnoj i krajnjoj taki svake zadate linije definiu se u delu dijalog box-a Uslovi u
temenima. Mogu se zadati tri naina ponaanja:
- Odrediti automatski - program na osnovu geometrije modela odreuje da li e se zadati
granini uslovi primenjivati na dato teme
- Primeniti - zadati granini uslovi se primenjuju na dato teme
- Ne primeniti - zadati granini uslovi se ne primenjuju na dato teme linije
Svaki od tri naina ponaanja na crteu se prikazuje sa posebnim simbolom:
170
Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se moe snimiti u bazu konfiguracija. Izborom
dugmeta
otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izai iz dijaloga aktiviranjem dugmeta OK.
Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se moe postaviti za tekuu.
Aktiviranjem dugmeta
tekua konfiguracija se brie iz baze, pri emu program izdaje
odgovarajue obavetenje:
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a du nacrtane

polilinije bie postavljeni simboli koji ukazuju na zadato ponaanje izabranih uticaja sa obe
strane polilinije.
Na crteu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje
na zadato ponaanje. Na primer za uticaj M1:
M1=0
Potpuno oslobaanje uticaja (ukidanje veze)
M1=%
Delimino oslobaanje uticaja
M1=<>
Elasto-plastina veza
M1=<%>
Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem
171
Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv uticaja

sa simbolom koji ukazuje na zadato ponaanje
Ako se pokaziva mia postavi iznad simbola oslobaanja koji se crtaju du linije po kojoj su
postavljeni granini uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome se ispisuju
nazivi svih uticaja kojima je promenjeno ponaanje uz simbol koji ukazuje na zadato
ponaanje.
Potpuno oslobaanje uticaja
Elasto-plastina veza sa deliminim

oslobaanjem
Ako se zadato ponaanje primenjuje samo pri statikoj analizi ispred naziva uticaja ispisivae
se tekst ST, ako se zadato ponaanje primenjuje samo pri dinamikoj analizi ispred naziva
uticaja ispisivae se tekst SE, dok e se u sluaju zadavanja istog ponaanja za obe vrste
prorauna ispisivati samo nazivi uticaja.
172
Zadato ponaanje uticaja se primenjuje samo

pri statikoj analizi
Zadato ponaanje uticaja se primenjuje samo

pri dinamikoj analizi
Zadato ponaanje jednog uticaja se

primenjuje pri statikoj, a drugog pri
dinamikoj analizi
Zadato je isto ponaanje uticaja i pri statikoj

i pri dinamikoj analizi
Napomenuemo da e ova opcija biti dostupna samo za kretanje mia u oblasti prozora 2D
pogled, bez obzira na to koji je deo konstrukcije prikazan u njemu.
Da bi se olakalo modeliranje veze izmeu ploa i zidova, pri aktiviranju naredbe Granini
uslovi na komandnoj liniji je prisutna i podopcija za automatsko modeliranje veze na celom
modelu. Naime, izborom podopcije ploa-Zid otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za automatsko

postavljanje veze izmeu ploa i zidova
Postavljanjem jednog od ponuenih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor veze izmeu
ploa i zidova.
173
Na ploama:
Zglobna veza samo po obodnim zidovima - program e na spoju ploa i obodnih
(spoljanjih) zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom
oko lokalne ose 1 (M1).
Zglobna veza sa svim zidovima - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da
postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1).
Fiktivan, na spoju sa zidom - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi
linije fiktivnog zgloba.
Na zidovima:
Fiktivan, na spoju sa ploom - program e na spoju zidova i svih ploa automatski da
postavi linije fiktivnog zgloba.
Mimoilaenje zidova u seizmikom modelu program e na spoju svih zidova da postavi
granine uslove koji ukidaju vezu izmeu dva zida u seizmikom modelu, to e omoguiti
njihovo nezavisno pomeranje. U statikom modelu na tim mestima bie postavljen fiktivan
granini uslov.
Granini uslovi po obodu zidanih zidova ako se izabere ova opcija, program po obodu
zidanih zidova postavlja neophodne granine uslove za njihovo realno ponaanje pri statikom
i seizmikom proraunu.
Automatski postavljeni granini uslovi na zidanim zidovima
Zglobna veza samo po obodnim zidovima
Zglobna veza sa svim zidovima
174
Fiktivan, na spoju sa zidom
Fiktivan, na spoju sa ploom
Kod velikih modela ovakva mogunost automatskog modeliranja moe utedeti dosta
vremena.
Izborom podopcije Ortotropne ploe komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Granini uslovi za ortotropne ploe Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se oekuje da selektujete sve ortotropne ploe za koje elite da program automatski
postavi potrebne granine uslove. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
selektivanja, nakon ega program na svim prethodno selektovanim ploama postavlja
potrebne granine uslove i vraa se na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe.
Automatski postavljeni granini uslovi na svim ortotropnim ploama

Kako zadati pravac ortotropije odreuje pravac noenja date ploe, to se granini uslovi
postavljaju prema sledeem pravilu: strane ploe koje zadati pravac ortotropije moe presei
prenose sve uticaje izuzev momenata savijanja, dok se strane paralelne sa pravcem noenja
oslobaaju od prenoenja svih uticaja.
175
Nain postavljanja graninih uslova za ortotropne ploe

Napomena:
Polilinija kojom se definie mesto delovanja postavljenih graninih uslova mora jasno pripadati
samo jednoj ploi, odnosno zidu. Iz tog razloga, program e po zavretku definisanja njene
geometrije prekontrolisati da li je zadata polilinija ispravna, i ako nije izdae odgovarajue
upozorenje.
Tipian primer neispravnog zadavanja polilinije je ako recimo pomou podopcije Kontura sa
komandne linije, selektujete vie ploa na razliitim nivoima.
U sluaju da liniju graninih uslova postavite tano na spoju ploe i zida ostae dilema da li ona
pripada ploi ili zidu. U tom sluaju program kontrolie da li je jedan od ova dva entiteta
trenutno prikazan u prozoru 2D pogled, i ako jeste onda postavljenu liniju graninih uslova
pridruuje tom entitetu. Meutim, ako je linija graninih uslova nacrtana u prozoru 3D
pogled, tano na spoju ploe i zida, a nijedan od tih entiteta nije trenutno prikazan u prozoru
2D pogled, onda e program sa komandne linije zahtevati da odredite ravan kojoj on
pripada.
<0 sel.> Odaberite ravan - Selektovanje (Prozor / pOligon / pResek / <Kraj>):
Sada je potrebno da selektujete jedan od entiteta na ijem spoju je postavljena linija graninih
uslova.
176
3.1.4
Grede
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za postavljanje greda, a komandna linija
dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> /Set):
Aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna u komandnoj liniji, otvara se dijalog box
za definisanje numerikih podataka koji e biti pridrueni gredi koja se iscrtava.
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda

Svaki set greda se opisuje sledeim parametrima:
- kvalitetom materijala (E, , , t)
- geometrijskim karakteristikama poprenog preseka (A1, A2, A3, I1, I2, I3)
Parametri kojima se definie kvalitet materijala imaju isto znaenje kao i kod ploa. I ovde je
mogue aktiviranjem komandnog polja Materijal otvoriti dijalog box sa tablicom materijala i
preuzeti karakteristike koje su ponuene za razliite materijale.
177
Biblioteka materijala
Svakako da pri proraunu grednih elemenata, ovde definisani podaci: Em i m za ravno
stanje napona, nee biti razmatrani.
Geometrija poprenog preseka je odreena sa est geometrijskih karakteristika, koje se
odnose na lokalni koordinatni sistem grede.
Lokalni koordinatni sistem grede

Iscrtana linija na crteu kojom je odreen poloaj grede predstavlja lokalnu osu 1 grede,
lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom formira vertikalnu
ravan, a lokalna osa 3 je u pravcu normale na vertikalnu ravan koju formiraju lokalne ose 1
i 2.
Bez obzira na potpuno proizvoljan poloaj grede u prostoru,

postavljajui se u poloaj da gredu posmatrate u pravcu njene
lokalne ose 1, i to u smeru od njenog poetka ka kraju, program
e postaviti lokalni sistem grede tako da e uvek imati poloaj kao
na ovoj slici.
178
Poloaj lokalnog koordinatnog sistema svake od greda postavljene na model, je veoma vano
znati jer e se i rezultati prorauna prikazivati putem presenih sila koje deluju u pravcu
lokalnih osa svake od greda. Ovde emo jo samo napomenuti da se poloaj lokalnog
koordinatnog sistema moe promeniti (zarotirati) pomou naredbe Promena L.K.S., a o tome
e biti vie rei u poglavlju 3.3.2..
Geometrijske karakteristike poprenog preseka grede imaju sledee znaenje:
A1 - Povrina poprenog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne
ose 1 (stvarana povrina poprenog preseka).
ose 2 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 2).
ose 3 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 3).
I1 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 1 grede (torzioni
moment inercije).
I2 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 2 grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose 2).
I3 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 3 grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose 3).
Nelinearni tapovi
Pored prethodno opisanih est geometrijskih karakteristika, u jedan set podataka ulazi i
podatak o karakteru grednog elementa. Naime, po default-u program podrazumeva gredni
element koji je napregnut na sloeno savijanje, meutim moe se definisati i specijalan tip
grednog elementa koji moe da primi samo aksijalne sile zatezanja i pritiska.
Desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z otvara se padajui meni iz koga se moe
izabrati jedna od ponuenih opcija:
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z
Standardan tap - podrazumevani gredni element koji je napregnut na sloeno savijanje.
(P) Prost, nelinearan tap pritisnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu
silu pritiska.
(Z) Prost, nelinearan tap zategnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu
silu zatezanja (sajle).
179
(P/Z) Prost tap - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu silu pritiska, odnosno
zatezanja.
Gredne elemente koji primaju i pritisak i zatezanje (P/Z) treba koristiti uvek kod reetkastih
tipova konstrukcija, dok grede koje primaju samo pritisak (P) ili pak samo zatezanje (Z), u
sluajevima modeliranja specijalnih tipova konstrukcija. Sam uslov da neki od grednih
elemenata ne sme da primi silu zatezanja, odnosno silu pritiska, iziskuje iterativni nain
prorauna, koji za velike modele moe potrajati. O ovome e biti vie rei kasnije, u poglavlju
u kome se opisuju opcije prorauna.
Ofset greda
Za svaki set se posebno definie da li e se grede proraunavati sa ofsetom. Ovaj podatak se
primenjuje i u statikoj i u modalnoj analizi.
Check box-ovi za definisanje ofseta za svaki set greda

Postavljanjem check box-a Ofset greda na ukljueno stanje, imate mogunost da od
programa zahtevate, da krajeve greda koji ulaze u druge elemente konstrukcije (grede i
ploe), modelira veom (realnom) krutou. Ovim postupkom se, na delu izmeu presenih
taaka sa ostalim konstruktivnim elementima (svetli otvor), gredi pridruuju zadate
karakteristike, a du linije preseka ona dobija veu krutost, u zavisnosti od dimenzija
elemenata sa kojima se preseca. Pri ovakvom nainu prorauna, rezultati se prikazuju samo u
svetlim otvorima greda.
180
Ofset greda - OFF
Ofset greda - ON
Napomenuemo da se pri proraunu svetlih otvora, u obzir uzima i eventualno zadat

ekscentrian poloaj konstruktivnih elemenata, u odnosu na sistemsku osu.
Fiktivna ekscentrinost
Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda definie se za svaki set greda posebno.
Omogueno je ukljuivanje fiktivne ekscentrinosti i za grede promenljivog poprenog preseka.
Check box-ovi Fiktivna ekscentrinost, pomou kojih se odreuje nain

prorauna ekscentrino postavljenih greda
Ponaanje programa sa ukljuenim i iskljuenim check box-ovima Fiktivna ekscentrinost
bie detaljno objanjeno u daljem tekstu uputstva.
Oblikovanje poprenih preseka
Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje geometrijskih karakteristika poprenog preseka,
programom je omogueno i automatsko sraunavanje ovih vrednosti za gotovo sve oblike
poprenih preseka. Aktiviranjem komandnog polja Presek, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
181
Izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenog preseka grede

Pre nego to krenemo sa objanjavanjem kako se radi sa ovim dijalog box-om,
napomenuemo da on pored uloge sraunavanja geometrijskih karakteristika poprenog
preseka, ima ulogu i da tano definie sve neophodne podatke za dimenzionisanje u modulu za
obradu rezultata prorauna.
Takoe emo napomenuti da je pored oblika preseka koji se najee koriste za betonske
konstrukcije, omogueno definisanje jednodelnih i viedelnih preseka od elika, kao i izbor i
editovanje nekog od ranije kreiranih masivnih ili tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.8)
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi prozor u kome se vri izbor tipa preseka.
Tipove preseka moemo razdvojiti u dve grupe, i to na preseke koji se definiu zadavanjem
njihovih dimenzija, i preseke koji se definiu izborom iz biblioteke profila, odnosno izborom iz
biblioteke masivnih i tankozidnih preseka.
Prvih deset tipova (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kruni, cevasti,
sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek) spadaju u prvu grupu preseka. Izbor nekog od
ovih preseka se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena, nakon ega se u prozoru
sa desne strane liste pojavljuje njegova slika na kojoj su jasno obeleena znaenja dimenzija
koje treba zadati u edit box-ovima.
182
Selektovan je T-presek koji se definie zadavanjem njegovih dimenzija

Izbor preseka koji se nalaze u biblioteci profila se vri tako to se miem klikne na mali kvadrat
u kome se ispred naziva Profili, nalazi znak +. Nakon toga e se otvoriti podela na
drugom nivou.
Otrvorena lista profila

Sigurno ste primetili da se sada u prethodno selektovanom kvadratu umesto znaka +
pojavio znak -, koji ukazuje na to da je podpodela otvorena (klik mia preko kvadrata u
kome se nalazi znak - e dovesti do suprotnog dejstva, odnosno do zatvaranja ranije
otvorene podpodele). Ispred novo otvorenih podnaslova (I profili, IPE profili, ...), takoe se
nalaze mali kvadrati koji oznaavaju da i ovi podnaslovi imaju svoje podnaslove. Ako na primer
miem kliknete na kvadrat ispred podnaslova I profili, otvorie se i trei nivo podele u kome
su sada prikazani svi profili za koje postoje podaci u biblioteci.
183
Otvorena baza I profila

Izbor profila na treem nivou podele se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena
nakon ega e se u prozoru sa desne strane ove liste pojaviti izgled selektovanog profila sa
iskotiranim svim potrebnim podacima.
Selektovan je jedan profil iz baze I profila

Na potpuno isti nain se vri i izbor masivnih i tankozidnih preseka iz baze masivnih i
tankozidnih preseka.
184
Selektovan je jedan masivni presek iz baze

Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka, na potpuno isti nain kao i kod naredbe
Baza masivnih i tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.8).
Editovanje biblioteke profila
Biblioteka profila koja se isporuuje uz program, moe se editovati od strane korisnika.
Aktiviranjem komandnog polja Profili otvara se dijalog box za editovanje baze profila.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke profila

Kako je programom omogueno postojanje vie baza profila, to se u zaglavlju ovog dijalog
box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne baze: Tower. Za kreiranje nove baze profila potrebno
je da prvo pomou komandnog polja
Snimi kao kreirate kopiju postojee baze.
185
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje Snimi. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje baze profila, izvrite sve potrebne izmene i
dobiete eljeni sadraj nove baze. Pomou komandnog polja
Uitaj otvara se dijalog box
za uitavanje neke od ranije kreiranih baza profila.
Pored baza koje su kreirane u programu Tower, mogu se uitati i baze kreirane u programu
Metal Studio.
Spajanje - Dugme pomou koga se moe izvriti spajanje 2 baze profila, odnosno ubacivanje
svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
baze profila koja e se spojiti sa trenutno aktivnom bazom.
186
Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se moe vriti i sa bazama kreiranim
u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste, treba pritisnuti dugme Uitaj, nakon
ega se otvara dijalog za izbor naina dodavanja profila u tekuu bazu.
Za familije profila sa istim imenom u obe baze, moe se izabrati jedan od dva ponuena
naina:
Spajanje
Izborom ovog dugmeta profili se ubacuju u istoimenu familiju u trenutno

aktivnoj bazi.
Preimenovanje
Izborom ovog dugmeta program e familiju profila koja ima isto ime kao i
neka familija u tekuoj bazi preimenovati i ubaciti u tekuu bazu.
Postavljenu tekuu bazu profila program e potovati u svom radu, te e u listama za izbor
profila u ponudi biti svi profili iz postavljene tekue baze.
187
U gornjem levom uglu dijalog box-a, prikazana je lista

svih tipova profila koji postoje u trenutno aktivnoj bazi.
Selektovanjem jednog od njih, u donjem delu dijalog box-a e se pojaviti tabela sa numerikim
podacima o svim profilima odabranog tipa.
Za selektovani tip profila iz liste, u donjem delu dijalog box-a

se prikazuje odgovarajua tablica profila
U prikazanoj tablici svakom od redova odgovaraju karakteristike jednog od profila.
Napomenuemo da se ove tabele meusobno razlikuju, u zavisnosti od odabranog tipa profila
za editovanje. Svaki od profila je odreen svojom oznakom i nizom numerikih podataka koji
se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona je ispisana oznaka podataka a u
zagradi jedinica mere u kojoj se on izraava. Da bi znaenje podataka koji se odnose na
dimenzije profila bilo jasnije, na slici u gornjem desnom uglu dijalog box-a su ematski
iskotirane sve potrebne vrednosti za dati profil. Kako je broj numerikih podataka koji
odreuje jedan profil prilino veliki (zadaju se i sve vrednosti koje su potrebne za
dimenzionisanje), to se u dnu liste nalazi i horizontalna scroll traka pomou koje je mogue
188
pozicionirati se i na desni kraj liste. Jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati.
Znaenje podataka koji se odnose na dimenzije je jasno iz slike, dok je znaenje veliina: A1,
A2, A3, I1, I2 i I3 potpuno isto kao i u glavnom dijalog box-u za definisanje setova grede.
Jedina razlika je kod L i HOPL profila, kod kojih je umesto momenata inercije u odnosu na
lokalne ose 1 i 2 potrebno zadati momente inercije u odnosu na glavne ose 1 i 2 (nagib
glavnih osa je odreen uglom , odnosno podatkom tan u tablici).
Bez obzira to biblioteke sadre gotovo sve vrste profila, pomou grupe komandnih polja u
donjem delu dijalog box-a moete sami prema svojoj elji ureivati tablice profila za svaki
odabrani tip iz liste.
Grupa naredbi za editovanje odabrane tablice profila

Dodaj omogueno je dodavanje novog profila u tablicu (uloga
check box-a Sa kopiranjem je potpuno ista kao i u ostalim dijalog box-ovima). Novododati
profil e biti smeten na kraj liste i sada je potrebno u svim kolonama zadati mu odgovarajue
podatke. Pomou komandnog polja
Brii se iz biblioteke moe ukloniti proizvoljno
selektovani profil, a pomou komandnih polja
Gore i
Dole imate mogunost da po
svojoj elji uredite redosled profila u tablici.
Pored toga to se za svaki od tipova profila iz liste moe urediti njegova tablica, programom je
pomou grupe komandnih polja sa desne strane liste tipova profila, omogueno i editovanje
same liste tipova profila.
189
Grupa naredbi za editovanje liste tipova profila

Izborom komandnog polja
Dodaj, otvara se dijalog box za definisanje naziva i tipa profila
koji e biti dodat u listu profila.
Naziv grupe profila se moe zadati potpuno proizvoljno, pod uslovom da on ve ne postoji u
listi, dok se izbor tipa profila vri iz zatvorene liste. Na osnovu odabranog tipa iz liste, svaki od
profila iz te grupe e biti tretiran prema predvienom ponaanju za njega, i to kako pri crtanju
tako i pri eventualnom dimenzionisanju u modulu za obradu rezultata prorauna. Nakon izbora
komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni dijalog box za editovanje baze profila,
a na kraju liste e biti smetena novododata grupa profila.
190
Na kraju liste je dodata nova grupa profila

U sluaju da pre aktiviranja komandog polja
Dodaj, na ukljueno stanje postavite check
box Sa kopiranjem, to e znaiti da elite da napravite kopiju od trenutno selektovane
grupe profila pod drugim imenom.
U ovom sluaju moi ete da menjate samo naziv grupe profila, dok e tip profila ve biti
odreen.
Uloga komandnih polja
Brii,
Gore i
Dole je ista kao i u radu sa tablicom
profila, s tim to se sada ona odnose na ureivanje liste tipova profila.
Preimenuj - Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se moe promeniti ime grupe
profila koja je izabrana iz liste.
Novo ime se unosi u edit polju Naziv grupe profila. Pritiskom na dugme OK, program se
vraa u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome se izabrana grupa profila sada
prikazuje sa novim imenom.
191
Kada ste zavrili editovanje baze profila, aktiviranjem komandnog polja OK, program e Vas
vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenih preseka. U listi profila, program
e potovati sadraj baze profila koja je trenutno postavljena za tekuu.
Korisniku je omogueno da proiri tabelu sa profilima jednostavnim ubacivanjem u tabelu
karakteristika profila koje su prethodno kopirani u klipboard iz nekih drugih tablica. Potrebno je
naglasiti da se ubacivanje u listu ne vri izborom tastera Ctrl+V, nego izborom odgovarajue
komande u meniju koji se otvara desnim klikom mia iznad elije u tabeli. Nakon kopiranja
karakteristika profila u klipboard, potrebno je dodati novi red u tabelu sa profilima, a zatim
umesto runog unosa podataka u svim kolonama, potrebno je iz menija koji se otvara desnim
klikom mia preko elije ubaenog reda izabrati komandu Paste. Na ovaj nain e se svi
iskopirani podaci ubaciti u odgovarajue elije.
Komanda ijim e izborom svi kopirani podaci biti ubaeni u odgovarajue elije
Ukoliko se ubacuje vie kopiranih redova na kraj tabele sa profilima, program e automatski
dodati nove redove u tabelu. Potrebno je voditi rauna da pri ubacivanju kopiranih redova u
sredinu tabele sa profilima, program nee automatski dodati nove redove, nego e podatke
ubaciti u ve postojee redove, tako da je neophodno da korisnik pre ubacivanja runo doda
odgovarajui broj redova.
192
U tabelu sa profilima su ubaene iskopirane karakteristike profila

Ubacivanje preseka u listu
U dosadanjem delu ovog uputstva objasnili smo kako se vri izbor preseka iz biblioteke
profila, i kako se definiu preseci za koje je potrebno zadati njihove dimenzije. Da bi se bilo
koji od ovih preseka pridruio tekuem setu podataka, neophodno je u odgovarajuim edit
box-ovima zadati njegove dimenzije i aktivirati komandno polje
Dodaj. Nakon ove
operacije, u listi koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, pojavie se ime
odabranog preseka, a na slici koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a i njegov
izgled.
U listu preseka je ubaen odabrani pravougaoni presek b/d=20/40 cm

Kada se odabrani presek, na ovaj nain pridrui tekuem setu podataka grede, njegovo se
teite automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i
3 date grede. Meutim, zadavanjem vrednosti u kolonama 3 (rastojanje teita preseka
od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka
od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno
193
pomeriti u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Zadavanjem vrednosti u koloni ,
presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od
smera kazaljke na satu). Pored ove dve transformacije, postavljanjem na ukljueno stanje
check box-a Ogled. (uzastopni klik mia na ovu kolonu e dovesti do naizmeninog
postavljanja i uklanjanja simbola ), moe se dobiti i slika u ogledalu odabranog preseka
(preslikavanje se vri oko lokalne ose 2 preseka).
U sluaju da treba definisati viedelni presek, prethodno opisani postupak treba ponoviti
onoliko puta, koliko je i samostalnih elemenata sadrano u viedelnom preseku. Znai u
gornjem delu dijalog box-a se odabere sledei presek, i ponovo aktivira komandno polje
Dodaj. Kako je i teite novododatog preseka postavljeno u lokalni koordinatni poetak,
zadavanjem odgovarajuih vrednosti u kolonama 3, 2, , i eventualnim postavljanjem
check box-a Ogled. na ukljueno stanje, presek ete postaviti na pravo mesto. Na slici koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a, uvek je crvenom bojom naznaen tekui presek
(tekui presek je onaj iji su podaci u listi naznaeni posebnom bojom). Pomou komandnog
polja
Brii se iz liste preseka moe ukloniti tekui presek.
Za uobiajene oblike viedelnih preseka, koji se sastoje od i L profila, program nudi
mogunost njihovog jednovremenog ubacivanja u listu preseka. Naime, kada je iz baze profila,
odabran neki od profila koji po svom tipu pripada grupi ili L profila, u desnom delu dijalog
box-a se nude dodatne mogunosti.
Za odabrani profil, program nudi i opciju automatskog

kreiranja viedelnog preseka
Po default-u program na ukljueno stanje postavlja prekida Jednodelni, to odgovara
prethodno opisanom postupku pojedinanog ubacivanja u listu odabranog preseka.
Postavljanjem na ukljueno stanje, nekog drugog od ponuenih prekidaa, na slici e se
pojaviti odabrani oblik viedelnog preseka sa iskotiranim znaenjem rastojanja koja odreuju
njihov meusobni poloaj.
194
Odabrana je kombinacija dva profila

Zadavanjem vrednosti u edit box-u a= i aktiviranjem komandnog polja
preseka e na ovaj nain, istovremeno biti ubaena oba profila.
Dodaj, u listu
U listu preseka je jednovremeno ubaen odabrani viedelni presek

Na osnovu zadatog meusobnog rastojanja profila, program je za svaki od ubaenih profila, u
kolonama 3 i 2odredio taan poloaj njihovih teita u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Sve prethodno reeno vai i kada se iz baze odabere neki od profila koji pripada grupi L
profila.
195
I za odabrane L profile, program nudi opciju

automatskog kreiranja viedelnih preseka
Znai postupak je potpuno isti, s tim to za L profile program nudi mnogo vei asortiman
moguih oblika viedelnih preseka.
Promena podataka o ve ubaenim presecima u listu
U sluaju da ste prilikom ubacivanja preseka u listu napravili greku, program e Vam
omoguiti i da je popravite. Postupak popravljanja greke se odvija tako to klikom mia u
okviru liste preseka, postavite za aktivan presek kod koga je potrebno izvriti izmene (taj red u
listi preseka treba da postane naznaen posebnom bojom).
U listi je selektovan presek za promenu ranije zadatih podataka

Nakon selektovanja, na slici koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, pojavie se izgled
selektovanog preseka, a u edit box-ovima sa desne strane ove slike, pojavie se i sve
numerike vrednosti koje su ranije zadate. Sada treba u edit box-ovima zadati nove podatke,
nakon ega e geometrija selektovanog preseka biti odmah korigovana.
196
Promenjene dimenzije ranije ubaenog preseka u listu

Ravnanje preseka
Kao to smo ve ranije rekli, sam poloaj preseka u odnosu na liniju kojom je odreen njen
poloaj na crteu, regulie se zadavanjem vrednosti u kolonama 3 i 2. Kako ove
vrednosti predstavljaju rastojanje teita svakog od ubaenih preseka u listu, u odnosu na
lokalni koordinatni sistem grede, to za odreene oblike poprenih preseka ovakvo raunanje
rastojanja moe biti mukotrpno. Iz tog razloga, programom je predviena posebna opcija za
tano odreivanje poloaja preseka, u koju se ulazi izborom komandnog polja Ravnanje.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka

Naime, osnovna ideja je da se taan poloaj preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem
grede ne odreuje zadavanjem udaljenja teita, ve neke od gabaritnih taaka.
Ova procedura funkcionie tako to se u edit box-u e= prvo zada poznato rastojanje, a
potom se aktivira jedna od ponuenih naredbi za ravnanje:
Vrh
Dno
Levo
- nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegov vrh nalazi na
zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
- nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegovo dno nalazi na
zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
- nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova leva ivica
nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
197
Desno - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova desna ivica
nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
Uzeemo za primer gredu u ploi. Ako gornja ivica pravougaonog preseka grede b/d=20/40
treba da bude poravnata sa gornjom ivicom ploe ija je debljina d=16, tada je u edit box-u
e= potrebno zadati polovinu debljine ploe (e=8), i aktivirati komandno polje Vrh.
Zadato je rastojanje e=8 i aktivirano

komandno polje Vrh
Na crteu koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, program uvek kotira rastojanje lokalnog
koordinatnog sistema grede od sve etiri gabaritne take preseka, tako da moete imati
potpun uvid u tanost izvrene akcije. Napomenuemo da se ravnanje preseka moe vriti u
vie koraka, odnosno svako aktiviranje jednog od ponuenih komandnih polja za ravnanje, ne
ponitava prethodno zadato ravnanje.
Zadato je rastojanje e=0 i aktivirano

komandno polje Levo
Novo zadato ravnanje u horizontalnom smislu nije naruilo prethodno zadato ravnanje preseka
u vertikalnom smislu.
Komandno polje Postavi u teite slui za ponitavanje prethodno zadatih ravnanja, i
teite preseka postavlja u default poloaj, tako da se poklapa sa lokalnim koordinatnim
sistemom grede. Trenutno postavljena vrednost u edit box-u e=, ne utie na aktiviranje ovog
komandnog polja.
198
Aktiviranje komandnog polja Postavi u teite,

postavilo je presek u default poloaj
U sluaju da se za ravnanje selektuje viedelni popreni presek, tada e za korienje biti
dostupan i prekida Ceo presek.
Za ravnanje je selektovan viedelni presek

Procedura ravnanja viedelnog preseka se odvija na potpuno isti nain kao i za jednodelne,
s tim to ovde stanje prekidaa Ceo presek odreuje, da li e se sprovedena akcija ravnanja
odnositi samo na tekui presek (tekui presek je naznaen crvenom bojom na crteu), ili pak
na ceo presek. Znai, ako je prekida Ceo presek postavljen na ukljueno stanje tada e
program pomeriti sve pojedinane delove viedelnog preseka, tako da se zadovolji postavljeni
kriterijum za ravnanje.
199
Ako je prekida Ceo presek postavljen na

ukljueno stanje, tada e na crteu biti iskotirane
gabaritne take celog viedelnog preseka
Pomou edit box-a presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u
pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu).
Edit box za rotiranje poprenog preseka

Ova opcija ima naroitu primenu kada je potrebno ceo viedelni presek zarotirati za eljeni
ugao. U takvim sluajevima je svakako potrebno da prethodno na ukljueno stanje postavite i
check box Ceo presek.
Zadavanjem ugla rotacije od 90, ceo presek

je doveden u eljeni poloaj
200
Nakon zavrene procedure ravnanja i viedelnog i jednodelnog preseka, aktiviranjem
komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren i program e Vas vratiti na osnovni
izgled dijalog box-a za definisanje oblika poprenog preseka grede.
Sve zadate podatke o ravnanju, program e uvaiti, i u kolonama

3 i 2 postaviti vrednosti koje odgovaraju zahtevanom ravnanju
Napomenuemo da e ekscentrino postavljanje poprenog preseka u odnosu na lokalnu osu
grede uticati i na rezultate samog prorauna.
Pridruivanje definisanih podataka o poprenom preseku tekuem setu podataka za grede
Kada su u listu ubaeni svi potrebni preseci (u sluaju jednodelnih preseka lista e sadrati
samo jedan red podataka) potrebno je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e dijalog
box za oblikovanje poprenih preseka biti zatvoren, a na ekranu e se pojaviti sadraj
osnovnog dijalog box-a za definisanje setova greda.
Tekuem setu podataka je pridruen pravougaoni oblik poprenog preseka

U edit box-ovima A1, A2, A3, I1, I2 i I3, bie smetene sve proraunate
geometrijske karakteristike oblikovanog preseka. U sluaju da naknadno sa tastature neku od
ovih proraunatih vrednosti promenite, program e u gornjem levom uglu slike postaviti simbol
201
*, koji e ukazivati da je ovakva intervencija izvrena od strane korisnika, i da zadati podaci
ne odgovaraju u potpunosti slici.
Simbol * na slici, ukazuje da zadati torzioni moment inercije

ne odgovara prikazanom preseku
Svakom setu greda program na osnovu geometrije zadatog poprenog preseka generie i opis i
prikazuje ga u koloni Presek. Ovaj opis u svakom trenutku moete promeniti, tako to klikom
mia obeleite dato polje i sa tastature unesete eljeni tekst.
Setu greda pod rednim brojem 2 je zadat novi opis preseka

Opis seta greda se ispisuje u veini tekstualnih izvetaja, a moe se zadati i njegovo
prikazivanje na crteu, odnosno u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu
dokumentaciju. Na ovaj nain se u svakom trenutku moe videti kojoj grupi neka greda
pripada.
Mnoioci fizikih karakteristika grede
Svakom setu grede mogu se zadati mnoioci fizikih karakteristika i to nezavisno za statiki i
seizmiki model. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Mnoioci ijim se
aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:
202
Izgled dijaloga u kome se zadaju

mnoioci fizikih karakteristika grede
Opisi fizikih karakteristika na koje mnoioci utiu prikazani su ispred edit polja u kojima se
zadaju njihove vrednosti i to nezavisno za statiki i seizmiki model. Mogu se zadati:
- Mnoilac aksijalne vrstoe u pravcu ose 1
- Mnoilac vrstoe na smicanje za osu 2
- Mnoilac vrstoe na smicanje za osu 3
- Mnoilac torzione vrstoe oko ose 1
- Mnoilac vrstoe na savijanje oko ose 2
- Mnoilac vrstoe na savijanje oko ose 3
- Mnoilac teine
Koristi mnoioce - Check box ije ukljueno stanje oznaava da e se mnoioci definisani u
ovom dijalogu primenjivati pri proraunu modela.
Ikone koje se postavljaju pored rednih brojeva setova greda sa zadatim mnoiocima imaju isto
znaenje kao kod setova ploa (poglavlje 3.1.1).
Grede promenljivog poprenog preseka
Programom je predviena i opcija modeliranja greda promenljivog poprenog preseka. Ova
opcija e biti dostupna samo za jednodelne poprene preseke i to iz grupe preseka koji se
mogu definisati zadavanjem njihovih dimenzija (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni,
trougaoni, kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek). Znai, prvo se
pomou naredbe Presek odabere osnovni oblik poprenog preseka, a potom se aktivira
komandno polje Promenljiv presek.
203
Izgled dijalog box-a za definisanje promenljivog poprenog preseka grede

U gornjem levom delu dijalog box-a je ematski nacrtan osnovni izgled poprenog preseka, a
sa njegove desne strane u edit box-ovima su prikazane dimenzije preseka koje su zadate u
dijalog box-u za oblikovanje poprenog preseka. U desnom delu dijalog box-a se nalazi 3D
slika cele grede. Promena pogleda se vri pomou ikona koje se nalaze u tulbaru smetenom
uz ivicu prostora predvienog za crte. Ovakvi specijalno definisani pogledi slue za lake
sagledavanje zadate promene poprenog preseka du grede.
Izborom ikone
ukljuen je pogled na gredu sa prednje strane
Sama promena dimenzija poprenog preseka du grede, zadaje se od preseka do preseka u

karakteristinim takama. U listi preseka, koja se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
pomou komandnog polja
Dodaj imate mogunost da pored preseka na poetku i kraju
grede, dodate proizvoljan broj meupreseka u kojima se odvija promena dimenzija.
204
Lista karakteristinih preseka du grede

U koloni Presek poetak i kraj grede se oznaavaju slovima S i E, a svaki novododati
meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u koloni dL, i
to ili svojim relativnim odstojanjem od poetka grede, ili pak apsolutnim rastojanjem u odnosu
ne prethodni presek iz liste. Nain definisanja poloaja preseka se odreuje stanjem
prekidaaRelativno i Apsolutno, koji se nalaze ispod liste preseka.
Stanje prekidaa Relativno i Apsolutno odreuje nain

na koji se odreuje poloaj meupreseka
Prebacivanje iz jednog sistema definisanja poloaja preseka u drugi, bie dostupno samo ako u
listu nije ubaen nijedan meupresek, dok e u suprotnom program izdati odgovarajue
upozorenje.
205
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e unititi prethodno zadate podatke o poloaju
i dimenzijama preseka i postaviti odabrani prekida na ukljueno stanje.
U sluaju da se poloaj preseka odreuje relativno u odnosu na duinu grede, u koloni dL e
za svaki od preseka u listi biti ispisano njegovo relativno udaljenje od poetka grede. Tada
podaci iz ove kolone moraju stajati u uzlaznom redosledu i mogu se menjati samo za
meupreseke, dok e preseci na poeku i kraju grede imati konstantnu vrednost 0, odnosno
1. Ako se pak odluite za definisanje poloaja meupreseka apsolutnim odstojanjima, tada se
u koloni dL zadaje rastojanje datog preseka u odnosu ne prethodni (gornji) iz liste, i to u
jedinicama koje su napisane u zaglavlju te kolone.
Postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Apsolutno,

poloaj meupreseka se odreuje u duinskim jedinicama
Kako se jedan isti set grede moe pridruiti gredama razliitih duina, to barem jedan presek u
listi mora imati nepoznato rastojanje od prethodnog. Oznaka za nepoznato udaljenje je ispisani
znak ? u koloni dL. Svakako da u listi preseka moe samo jedno rastojanje biti nepoznato,
jer se u protivnom ne moe proraunati poloaj preseka za proizvoljnu duinu grede kojoj je
pridruen ovaj set podataka.
U svakom trenutku, u listi preseka je uvek jedan presek aktivan i podaci o dimenzijama
preseka u edit box-ovima sa desne strane slike se odnose na dimenzije grede u datom
preseku. Trenutno aktivan presek je u listi naznaen posebnom bojom, a na 3D crteu
crvenom linijom po obodu poprenog preseka.
206
Trenutno je aktivan presek 1 koji je postavljen na sredini grede

Prema tome, promena dimenzija poprenog preseka se vri tako to se za karakteristine
preseke u odgovarajuim edit box-ovima zadaju nove vrednosti dimenzijama koje se menjaju.
Zadavanjem vrednosti d=100 na sredini preseka,

oblikovan je promenljiv popreni presek grede
Program podrazumeva linearnu promenu dimenzija izmeu dva susedna preseka. Meutim,
postavljanjem prekidaa Luna promena na ukljueno stanje, moe se od programa
zahtevati i promena po krivolinijskom zakonu.
207
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Luna promena,

definisana je krivolinijska promena preseka du grede
Kako se luna promena odreuje tako to se kroz tri take provlai luk, to e ovaj prekida biti
dostupan samo u sluaju de je promena du grede definisana samo u tri preseka. U svim
ostalim sluajevima luna promena nee biti mogua.
Podaci u kolonama 3 i 2 u listi preseka, imaju isto znaenje kao i kod oblikovanja
poprenih preseka greda, s tim to oni ovde odreuju rastojanje teita datog preseka u
odnosu na lokalnu osu kojom je odreen poloaj grede na modelu. Takoe, i uloga komandnog
polja Ravnanje je ista, odnosno ona nudi mogunost da se umesto rastojanja teita
preseka, zada poznato udaljenje jedne od gabaritnih taaka u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Dijalog box za ravnanje promenljivog poprenog preseka

Ako je prekida Ceo presek postavljen na iskljueno stanje, tada e se sprovedena akcija
ravnanja odnositi samo na tekui presek u listi preseka, a ako je pak postavljen na ukljueno
stanje, tada e svi preseci du grede biti tako pomereni da zadovolje zadato ravnanje.
208
Zadato je ravnjanje gornje ivice svih preseka tako da budu

udaljeni 10 cm od lokalnog koordinatnog sistema
Aktiviranjem komandnog polja OK, u kolonama 3 i 2 e za sve preseke u listi biti
postavljene vrednosti koje odgovaraju zadatom ravnanju.
Poravnata je gornja ivica po celoj duini grede

Iznad 3D prikaza cele grede nalazi se komandno polje Promena orijentacije tapa.
209
Komandno polje za menjanje orijentacije tapa

Aktiviranjem ovog komandnog polja obre se funkcija promene tapa, tako da ono to je bilo
na poetku ide na kraj i obrnuto. Na ovaj nain se postie isti efekat kao da je svaka greda
datog seta zarotirana za 180 oko svoje srednje take, u ravni u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i
3.
Promenjena orijentacija tapa

Pomou edit box-a = imate mogunost da sve poprene preseke u listi zarotirate oko
lokalne ose 1 za zadati ugao, a pomou prekidaa Ogledalo ih moete osno preslikati oko
lokalne ose 2.
Aktiviranjem komandnog polja OK program e iskontrolisati valjanost zadatih podataka, i u
sluaju uinjenih greaka izdati odgovarajue upozorenje. U sluaju ispravno zadatih podataka,
ovaj dijalog box e biti zatvoren a na ekranu e se pojaviti osnovni izgled dijalog box-a za
definisanje setova greda.
210
Tekuem setu greda je pridruena krivolinijska promena poprenog preseka

Za ovako definisani set podataka, u koloni Presek e stajati komentar Promenljiv, a na slici
u desnom delu dijalog box-a e umesto izgleda poprenog preseka grede stajati njena 3D
slika.
Popreni preseci od razliitih materijala
Komandno polje Spregnuti materijali e biti dostupno za aktiviranje samo u sluaju da je
za tekui set podataka definisan viedelni popreni presek. Njegovim izborom otvara se dijalog
box sledeeg izgleda.
Dijalog box za definisanje spregnutih materijala

U listi koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, ima onoliko redova koliko i samostalnih delova
u okviru datog viedelnog poprenog preseka. Za svaki od njih, u koloni Presek se ispisuje
naziv datog preseka, a u koloni Materijal naziv materijala ije su mu karakteristike
pridruene. U desnom delu dijalog box-a se u edit box-ovima prikazuju karakteristike za tekui
presek u listi (tekui presek u listi je naznaen posebnom bojom, a na crteu je jasno naglaen
crvenom bojom). Znai, potrebno je selektovati presek u listi, za koji elimo da promenimo
materijal (taj red treba da postane naznaen posebnom bojom), i potom aktivirati komandno
polje Materijal. Postupak izbora materijala iz biblioteke je potpuno isti kao i ranije, a jedina
razlika je u tome to se karakteristike odabranog materijala pridruuju tekuem poprenom
preseku.
211
Prikazani viedelni presek predstavlja kombinaciju

dva elina profila i betonske ploe
Kako je u najeim sluajevima u praksi, sistemsku liniju kojom je odreen poloaj grede u
prostoru, potrebno postaviti u teite idealizovanog preseka, to postavljanjem prekidaa
Postavi u teite idealizovanog preseka na ukljueno stanje, imate mogunost da to
program automatski uradi.
Tretiraj kao spregnuti materijal Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima
dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na ukljueno stanje program zadati viedelni presek
tretira kao spregnuti.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a
za definisanje setova greda, a u koloni Materijal e za dati set podataka stajati komentar
Spregnuti materijal.
Tekuem setu greda je pridruen viedelni presek od spregnutih materijala

vorovi greda
Ako nacrtana greda see neku ranije nacrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog
konstruktivnog elementa, tada e pri proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove
grede, odnosno na mestu presene take bie ubaen meu-vor. Meutim, kako bi stalno
pronalaenje presenih taaka grede sa ostalim konstruktivnim elementima znatno usporilo rad
programa, to je na crteu poetak i kraj svake grede odreen izborom taaka pri njenom
crtanju. Postavljajui na ukljueno stanje prekidae Set i vorovi, u okviru naredbe
Vidljivost, na crteu e jasno biti naznaeni poetak i kraj svake od greda.
212
Poetak i kraj greda na crteu
Poetak i kraj greda pri proraunu
Ako biste eleli da i na crteu imate isto stanje kao i pri proraunu onda to moete lako postii
pomou naredbe Razdvajanje kontura (vidi poglavlje 2.9.15). Potreba za razdvajanjem
kontura moe nastati kada elite da selektujete samo jedan segment nacrtane grede izmeu
presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije.
Kako je donji pojas nacrtan zadavanjem taaka 1 i 2,

to se automatski selektuje kompletan donji pojas
Sve prethodno reeno jedino ne vai za mimoilazne grede, odnosno grede kojima se na izriit
zahtev korisnika zadaje osobina da sa ostalim delovima modela budu povezani samo u zadatim
krajnjim takama svakog segmenta grede (o ovome e biti vie rei u poglavlju 3.1.7).
Kako se setovi greda promenljivog poprenog preseka odnose na proizvoljnu duinu grede koja
je odreena njenom poetnom i krajnjom takom, to u sluaju da se grede promenljivog
poprenog preseka seku sa nekim drugim konstruktivnim elementom, pomou opcije
razdvajanje kontura moete pokvariti njene zadate karakteristike.
Izgled grede promenljivog poprenog preseka

pre razdvajanja kontura
Izgled grede promenljivog poprenog preseka

posle razdvajanja kontura
213
Napomenuemo da e pri proraunu program voditi rauna o gredama promenljivog poprenog
preseka koje dobijaju meuvorove na preseku sa ostalim konstruktivnim elementima. U tim
sluajevima novoformirane grede e dobiti takve karakteristike da u potpunosti odgovaraju
eljenom izgledu, odnosno bie proraunate sa karakteristikama koje odgovaraju njihovom
renderovanom prikazu na ekranu.
Iz svega prethodno reenog proizilazi zakljuak da opciju razdvajanja kontura treba koristiti
samo u sluajevima kada je zaista potrebno da se selektuje samo jedan deo nacrtane grede
izmeu njenih presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije, ili pak dati meuvor. U
svim ostalim sluajevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer ete dobiti nepotrebno vei broj
elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad programa.
Lokalni koordinatni sistem greda
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, u okviru naredbe Vidljivost,
imate mogunost da na sredini svake od postavljenih greda vidite i orijentaciju njenog lokalnog
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema konzolnog

stuba skokovitog poprenog preseka
Pri selektovanju greda za manipulaciju u okviru naredbi iz menija Korekcija, zadata
transformacija e se odnositi kako na samu geometriju greda, tako i na njihov lokalni
koordinatni sistem. Izuzetak su jedino naredbe Ogledalo i 3D Ogledalo, jer se osnim,
odnosno ravanskim preslikavanjem sve tri ose, na novo kreiranim gredama ne bi mogao dobiti
regularan, desno orijentisani koordinatni sistem. Kako je poloaj lokalne ose 1 uvek
jednoznano odreen, to se pri ovim transformacijama favorizuje dobijanje slike u ogledalu
jedne od preostale dve lokalne ose, dok poloaj tree proizilazi iz jedinog mogueg poloaja za
dobijanje regularnog desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema.
Primenom naredbe Ogledalo na prikazanom konzolnom stubu, novo kreirani stub nee dobiti
oekivani oblik slike u ogledalu, po pitanju njegove skokovite promene poprenog preseka.
214
Osnim preslikavanjem se ne moe dobiti slika u ogledalu

selektovanog stuba skokovitog poprenog preseka
Ukoliko elite da i skokovita promena poprenog preseka bude zadata kao slika u ogledalu,
onda preostaje da pomou naredbe Promena L.K.S., lokalnu osu 2 desnog stuba usmerite
ka unutra.
Naknadnom promenom smera lokalne ose 2,

dobijena je slika u ogledalu po pitanju oblika
skokovite promene poprenog preseka
Isti efekat biste postigli i da ste pomou naredbe 3D Rotacija, levi stub zarotirali za 180. Na
taj nain bi lokalna osa novo kreiranog stuba bila usmerena ka unutra, to bi dovelo do
eljenog prikaza skokovite promene poprenog preseka, kao slike u ogledalu.
Reetkasti tapovi
Pri modeliranju reetkastih konstrukcija esto e se koristiti opcija (P/Z) Prost tap, pomou
koje e dati set greda biti proglaen za reetkasti tip tapa.
215
Primer reetke koja je modelirana reetkastim

tipom tapova
Pri proraunu e na krajevima svih reetkastih tapova biti osloboeni momenti savijanja, tako
da e dijagram momenata savijanja uvek imati vrednost nula na njihovom poetku, odnosno
kraju.
Dijagram momenata savijanja M3 u reetkastim

tipovima tapova
Lokalni momenti savijanja koji su dobijeni du reetkastih tapova, proistekli su iz sopstvene
teine koja je zadata da deluje istovremeno sa zadatim koncentrisanim optereenjem.
Isti efekat bi se dobio i da dati set greda niste proglasili za reetkasti tip tapa, ve da ste
naknadno, pomou naredbe Oslobaanje uticaja, na svim krajevima greda oslobodili moment
savijanja M3 (vidi poglavlje 3.1.5).
216
Modeliranje reetkaste konstrukcije sa grednim elementima

na ijim krajevima su postavljeni zglobovi
Za preporuku je da uvek koristite opciju reetkastih tapova, pogotovu kod prostornih reetki
jer je postupak mnogo jednostavniji i oigledniji od opcije oslobaanja uticaja na njenim
krajevima.
Modeliranje greda u ploi (podvlake)
Popreni presek grede koja radi zajedno sa ploom (podvlaka), potrebno je postaviti
ekscentrino u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru. Znai, pomou
opcije Ravnanje, potrebno je poravnati gornju ivicu grede i ploe.
Zadavanjem vrednosti e=8 i aktiviranjem komandnog polja Vrh

bie poravnata gornja ivica grede i ploe ija je debljina d=16 cm
Pored toga, potrebno je i proraunatu vrednost torzionog momenta inercije I1 , smanjiti na
dovoljno malu vrednost (1E-009), kako se u gredama u ploi ne bi javili nerealno veliki uticaji
od momenata torzije.
217
Simbolom * na crteu, program jasno ukazuje da zadat torzioni

moment inercije ne odgovara zadatim dimenzijama preseka
Ovakvim modeliranjem e uticaji od torzije u gredama biti predati savijanju ploa, to je zaista
i realno ponaanje za ovakav tip konstrukcije.
to se tie samog prorauna ekscentrino postavljenih greda, sada se nude dve mogunosti. Ili
da one u mrei konanih elemenata zaista budu ekscentrino postavljene u odnosu na liniju
kojom je odreen njihov poloaj u prostoru, ili pak da bez obzira na njihov zadat ekscentrian
poloaj, one u proraun odu centrino postavljene. Na koji nain e ekscentrino postavljene
grede biti proraunate, odreuje stanje check box-a Fiktivna ekscentrinost.
Check box Fiktivna ekscentrinost, pomou koga se odreuje nain

prorauna ekscentrino postavljenih greda
Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na ukljueno stanje, tada e greda biti
postavljena centrino u odnosu na liniju kojom je zadat njen poloaj u prostoru, a njen
ekscentrian poloaj e biti opisan uveanjem momenta inercije u odnosu na osu za koju je
teite preseka postavljeno ekscentrino. Na ovaj nain, ekscentrino ponaanje grede se
opisuje priblino, ali e se ovako dobijeni rezultati odnositi na celu gredu, te e biti odmah
upotrebljivi i za opciju automatskog dimenzionisanje greda. Ovakav nain prorauna
ekscentrino postavljenih greda preporuujemo, obzirom da on daje dovoljnu tanost za
218
uobiajene sluajeve u praksi,
dimenzionisanje greda i ploa.
pri
tome
moete
direktno
primeniti
automatsko
Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na iskljueno stanje, tada e greda zaista
biti ekscentrino postavljena, a proraunati uticaji u gredi e odgovarati samo uticaju u rebru
odgovarajueg T-preseka, koji se formira pri zajednikom radu ploe i grede. Naime, program
e na osnovu krutosti grede i ploe sam odrediti tanu pripadajuu irinu ploe, koja
sadejstvuje sa zadatom ekscentrinom gredom. U ovako postavljenim ekscentrinim gredama,
usled vertikalnog optereenja e se pored momenata savijanja pojaviti i normalne sile pritiska
odnosno zatezanja. Kako ovakav proraun podrazumeva da se pri dimenzionisanju ploa vodi
rauna i o normalnim silama, koje se u njima javljaju, ili pak da se pripadajui uticaji iz ploe
redukuju na teite zamenjujueg T-preseka, to ga preporuujemo samo naprednijim
korisnicima za tanije analize sadejstva greda i ploa.
Sve prethodno reeno, ilustrovaemo na primeru jednostavnog modela koji se sastoji od ploe,
greda, zida i stubova. Model je optereen jednakopodeljenim optereenjem po ploi i
koncentrisanim silama na kraju konzola.
Grede su poprenih preseka definisanih setovima 1 i 2, pri emu je set 1 greda koja je
centrino postavljena u odnosu na referentnu osu, dok je set 2 greda ekscentrino postavljena
u odnosu na referentnu osu.
219
Poloaji poprenih preseka greda u odnosu na plou.

Greda preseka definisanog u Set-u 1 je definisana tako da joj se teite poklapa sa
referentnom osom, dok je greda preseka definisanog Set-om 2 ekscentrino postavljena u
odnosu na referentnu osu.
U programu u strukturnim elementima uticaji se nalaze u odnosu na teinu, odnosno
centralnu liniju grede (na slici oznaenu sa Cen.Lin). Greda Set-a 2 u sadejstvu sa ploom
gradi T presek i u klasinoj analizi imala bi znatno vei momenat inercije u odnosu na gredu
Set-a 1, kojoj je ploa na polovini visine. Otuda deformacije nee biti identine na obe grede.
Odnosno zbog realno vee krutosti ova greda e navui vee uticaje od sopstvene teine
ploe na konzoli.
Statiki uticaji koje prikazuje program u gredi Set-a 2 su uticaji koje u T preseku prima
vertikalno rebro, odnosno to je samo deo ukupnih statikih uticaja koje prima celokupni T
presek. Ukupni uticaji u gredi T preseka e se odrediti ako posmatramo rezultantu uticaja u
rebru (odreenih kao uticaji u gredi Set-a 2) i ploi (tanije, na sadejstvujuoj irini ploe).
Problem usvajanja Sadejstvujue irine ploe kod T preseka je analiziran u literaturi i
prikazuju se empirijskim izrazima kojima se utvruje ova vrednost:
b= br + 20 d = 0.2 + 20 x 0.2 =4.2 m
b= br + 0.25 lo = br + 0.25 x ( 0.75 x 5 ) = 0.2 + 0.25 x 0.75 x 5 = 1.1375m
Ove vrednosti su dobivene analizom rezultata napona u ploi, i samo su pribline vrednosti,
dok su mogunosti programa Tower da ista analiza moe jednostavno sprovesti i dobiti tane
vrednosti za krutost sistema.
Analiza uticaja u gredi T preseka (koja se sastoji od grede Set-a 2) i dela ploe e prikazati
statike uticaje koji e zavisiti od usvojene sadejstvujue irine b . Analizu sadejstvujue
irine moemo sprovesti na konkretnom primeru.
Greda set-a 2 i sadejstvujua irina ploe
220
Na slici je prikazan dijagram naprezanja u ploi Ny. Opcijom presek, izborom taaka na
poetku i kraju grede i usvajanjem irine od 1.125 , opcijom povrina, dobijena je vrednost
ekvivalentne normalne sile u sadejstvujuoj irini.
Dijagram normalnih sila u ploi Ny i rezultujuih

uticaja po preseku zadate irine
Dijagram momenata savijanja u ploi My i rezultujuih

uticaja po preseku zadate irine
221
Dijagram normalne sile i momenata savijanja u gredi set-a 2

Rezultujui uticaji u gredi T preseka na mestu oslanjanja na zid, redukovanih na osu ploe e
biti:
M= Ms + M2 + N2 x 0.3 = -34.68 250.23 + (-418.59 ) x 0.3 = 410.87 kNm
Ovaj momenat je vei od momenta u gredi Set-a 1 ( koji je samo pravougaoni presek ) i zbog
manje krutosti iznosi: -345.18 kNm.
Ovi uticaji se meutim zbog odsustva simetrije ne mogu direktno porediti ve se samo moe
uporediti ukupni momenat u ploi i gredama na ivici iznad zida na koji se konzola oslanja.
Uporediemo rezultantu uticaja iznad zida (nalazi se kao rezultanta uticaja momenata i
normalnih sila redukovanih na sredinu ploe) :
Ukupni moment iznad zida treba bude:
od aktivnog optereenja (dve sile po 200 kN)
od sopstvene teine elemenata:
Teina greda u konzolama:
Teina ploe
Ukupno:
200x2x2 =
800 kNm
2x2x0.8x0.2x25 =
5x0.2x2x25x1 =
16kNm
50 kNm
866kNm
Iz programa Tower rezultate dobijamo u odnosu na teine ( centralne linije ) prikazane na

slici:
222
Rezultujui uticaji iz programa - redukovani su na centralne linije
Dijagram normalnih sila Ny i momenata savijanja My u ploi. Kada se zada presek po sredini
ploe, sa irinom od 5m (celokupna povrina ploe), i izabere opcija povrina dobija se
ukupna normalna sila i momenat savijanja u ploi.
Oitane vrednosti iz Tower-a su prikazane u sledeoj tabeli.
Oitane vrednosti uticaja u gredama i ploi su:
M2
MP
M1
Uticaj
-250.23
-151.13
-345.18
N2
-418.59
NP
431.59
N1
-8.74
Rezultujui uticaj u ravni ose ploe je:

M = MP + M1 + M2 + N2 x 0.3 = ( -151.13 ) + ( -345.18 ) + ( - 250.23 ) + ( -418.59 ) x 0.3 =
-872.117 kNm
223
Negativan predznak je prema orijentaciji vektora momenata na slici, pokazuje da je momenat
suprotnog smera od prikazanog na slici odnosno da zatee gornje vlakno.
Poreenjem sa teorijskom vrednou od 866 dobijamo relativnu greku u intenzitetu
momenata od: ( 872.117 866 ) /866 = 0.00706 , odnosno od 0.7%.
Na prethodnom primeru smo pokazali da program Tower daje mogunosti analize
sadejstvujue irine, da je tanost rezultata zadovoljavajua ( 0.7% ) ali i da se u analizi
rezultata mora voditi rauna o specifinostima sistema grede spregnute sa ploom.
Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda
Tretman ekscentrino postavljenih greda, u odnosu na liniju kojom je odreen njihov poloaj u
prostoru, objasniemo na dva jednostavna primera.
Primer aksijalno pritisnutog konzolnog stuba skokovitog poprenog preseka.

Gornji deo stuba je dimenzija b/d=40/40cm i postavljen je u teite linije kojom je odreen
njegov poloaj u prostoru. Donji deo stuba je dimenzija b/d=80/40 i postavljen je
ekscentrino, tako da mu desna ivica bude poravnata sa ivicom gornjeg stuba (zadato je
e=80/2-40/2=20 cm). Pri proraunu, normalna sila je ostala konstantna po celoj visini stuba
N1=10 KN, ali je na donjem delu stuba usled njegovog ekscentrinog poloaja, dobijen
moment savijanja M3 = 10 x 0.2 = 2.0 kNm.
224
Dijagram momenta savijanja M3

Naime, kako se uticaji prikazuju u teitu preseka, a zadato je da sila deluje u pravcu linije
kojom je odreen poloaj stuba, to je usled ekscentrinog poloaja donjeg dela stuba i sile
pritiska, dobijen odgovarajui moment savijanja.
Ovaj efekat emo prikazati i na primeru proste grede sa dva nepokretna oslonca.
Primer ekscentrino postavljene proste grede optereene na savijanje

Greda je konstantnog poprenog preseka b/d=20/40 cm, ali je postavljena ekscentrino u
odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru (zadato je e=10 cm). Da greda nije
ekscentrino postavljena, moment savijanja bi iznosio:
M3 = q x l2 / 8 = -8 x 102 / 8 = 100 kNm.
Meutim, usled ekscentrinog poloaja grede, du nje e delovati konstantna sila zatezanja,
to e dovesti do odizanja momentne linije u teitu preseka grede.
225
Dijagram momenata savijanja M3

Uzrok ovakvom ponaanju je injenica da je teina linija grede pomerena ekscentrino u
odnosu na postavljene oslonce i liniju du koje deluje optereenje. U sluaju da je jedan od
oslonaca horizontalno pomerljiv, ovakav efekat se ne bi javio, obzirom da se normalna sila
zatezanje ne bi mogla javiti u takvom modelu.
Ekscentrino postavljanje greda e imati naroitu primenu pri modeliranju podvlaka u ploi. U
svim ostalim sluajevima budite obazrivi, i imajte na umu da e se rezultati prorauna
prikazivati u teitu greda.
3.1.5
Oslobaanje uticaja
Kako se pri iscrtavanju greda, na njenim krajevima uvek automatski postavljaju

kruti uglovi, to se pomou naredbe Oslobaanje uticaja, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Konstrukcija, mogu postaviti proizvoljni granini uslovi na krajevima ranije iscrtanih
greda. Izborom ove naredbe, na ekranu e se pojaviti dijalog box, a komandna linija e
dobiti sledei oblik:
<0 sel.> Oslobaanje uticaja Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo u dijalog box-u odabere jedan ili vie uticaja za
oslobaanje, a da potom u select box zahvati deo grede za koji eli da promeni uslove na
njenom kraju. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana greda, uslovi koji su odreeni
trenutnim stanjem prekidaa u dijalog box-u, bie postavljeni na bliem kraju grede.
Pored ovakvog pojedinanog selektovanja, jednog od krajeva greda, programom je
omoguena i masovna selekcija greda pri emu e biti odabrana oba kraja svih selektovanih
greda. Procedura masovnog selektovanja se odvija na potpuno isti nain kao i kod ostalih
naredbi (vidi poglavlja 2.8).
est ikona koje se nalaze u dijalog box-u rade kao prekidai,
odnosno mogu biti postavljene ili na ukljueno ili na
iskljueno stanje.
226
Uzastopnim klikom mia preko ovih ikona, one se naizmenino postavljaju na ukljueno,
odnosno iskljueno stanje. Uvuena ikona oznaava da je postavljena na ukljueno stanje,
odnosno dati uticaj e biti osloboen, a ispupena na iskljueno. Ikone imaju sledea znaenja:
M1 - Oslobaanje torzionog momenta oko lokalne ose 1 grede
M2 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 2 grede
M3 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 3 grede
N1 - Oslobaanje uzdune sile u pravcu lokalne ose 1 grede
T2 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 2 grede
T3 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 3 grede
U prozoru 3D pogled, program e simbolom malog kruga oznaiti sve vorove koji pripadaju
osloboenim krajevima greda, to e dati samo grubu informaciju o tome da je neto
osloboeno u datom voru. Meutim, u prozoru 2D pogled se moe dobiti prava informacija,
za sve osloboene krajeve greda. Naime, u zavisnosti od odabranog uticaja za oslobaanje, na
selektovanom kraju grede e biti postavljen odgovarajui simbol. Kako bi postavljanje
specijalnog simbola za svaki od moguih est uticaja za oslobaanje, dovelo do pretrpanog
sadraja crtea, to smo se odluili da jedino momentima savijanja M2 i M3 posvetimo
posebnu panju. Znai, jedino u sluaju kada osloboeni momenti savijanja deluju u trenutnoj
ravni prikaza prozora 2D pogled, oni e biti oznaeni simbolom malog kruga. Svi ostali
osloboeni uticaji, ukljuujui i momente savijanja koji ne deluju u trenutnoj ravni prikaza
prozora 2D pogled, uvek e biti oznaeni istim simbolom u obliku dva osno preslikana
trougla.
Wenn das jeweilige Moment, das in der in 2D-Ansicht dargestellten Ebene wirkt,
gelst wurde, wird ein Kreis angezeigt.
Zwei Dreiecke werden angezeigt, wenn wenigstens eine Bindung gelst wurde, die
ausserhalb der im 2DAnsicht-dargestellten Ebene wirkt.
Prema tome, na kraju grede moe biti postavljen ili samo jedan od predviena dva simbola, ili
pak oba simbola istovremeno. Istovremeno postojanje oba simbola oznaava da je na datom
kraju grede osloboen i moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza i barem jo jedan drugi
uticaj.
Prikaz osloboenih uticaja na krajevima greda

227
Na osnovu postavljenih simbola se vidi, da je na gornjem kraju stuba osloboen samo moment
savijanja koji deluje u trenutnoj ravni prikaza, da je na kraju prvog tapa gornjeg pojasa pored
momenta savijanja u trenutnoj ravni prikaza osloboen jo neki od uticaja, a da je na donjem
kraju prve vertikale osloboen neki od uticaja, pri emu nijedan od njih ne predstavlja moment
savijanja u trenutnoj ravni prikaza.
Dok je program u toku izvravanja naredbe Oslobaanje uticaja, dovoenjem mia u
poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali prozor u kome e biti
ispisani nazivi svih osloboenih uticaja.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kraj prvog tapa gornjeg pojasa,

jasno se vidi da su na tom kraju osloboeni uticaji M3 i T2
Kako se oslobaanje uticaja vri u odnosu na lokalne ose greda, to e pri oslobaanju uticaja
biti korisno da pomou naredbe Vidljivost, u delu dijalog box-a u kome se regulie nain
vidljivosti greda, postavite na ukljueno stanje prekida Lokalne ose.
Sve prethodno reeno, najbolje emo objasniti na primeru oslobaanja uticaja u krajnjem
levom ugaonom stubu, koji istovremeno pripada i horizontalnom i vertikalnom ramu.
Obeleeni ivini stub pripada i podunom i poprenom ramu
228
Kako je ivini stub tako orijentisan da njegova lokalna osa 3 lei upravno na ravan poprenog
rama (u pravcu globalne X ose), to e oslobaanje momenta savijanja M3 na njegovom
gornjem kraju, znaiti oslobaenje momenta savijanja u ravni poprenog rama.
Postavljeni simbol kruga jasno oznaava da osloboeni moment savijanja M3

deluje u ravni prikazanog poprenog rama
Postavljeni simbol dve trougla jasno oznaava da osloboeni moment savijanja M3

ne deluje u ravni prikazanog podunog rama
Ako u jedan vor ulazi vie greda na ijim svim krajevima je osloboen moment savijanja u
trenutnoj ravni prikaza, tada e program u samom voru postaviti simbol malog kruga koji
oznaava puni zglob u datom voru.
229
Simbol malog kruga u samom voru, oznaava da je na krajevima svih greda

koje ulaze u njega, osloboen moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza
U sluaju uinjene greke, ponitavanje pogreno osloboenog uticaja se vri tako to se u
dijalog box-u na iskljueno stanje postave svi prekidai i selektuje dati kraj grede. Na
selektovanom kraju grede tada nee biti postavljen nijedan simbol, to e oznaiti da je on sa
ostalim delom konstrukcije vezan kruto.
Ako je potrebno osloboditi neki od uticaja u voru koji se nalazi unutar grede, tada je potrebno
prvo pomou naredbe Razdvajanje kontura (vidi poglavlje 2.9.15), na eljenom mestu
postaviti meuvor koji e od jedne, napraviti dve nove grede. Selektovanjem za oslobaanje
jednog od krajeva novoformiranih greda, imaete mogunost da oslobodite proizvoljno
odabrani uticaj u datom voru.
Opciju razdvajanja kontura treba koristiti i kada je potrebno da oslobodite neki od uticaja
unutar grednog elementa u presenim takama sa ostalim delovima modela.
Ako je greda donjeg pojasa nacrtana izborom taaka 1 i 2,

tada se ona vodi kao jedna celina
Oslobaanje uticaja u gredi donjeg pojasa, na mestu presenih taka sa dijagonalama i
vertikalama prikazane reetkaste konstrukcije, nee biti mogue ako je prethodno pomou
naredbe Razdvajanje kontura ne podelite na niz malih greda.
230
U Tower-u je omogueno definisanje dvojne prirode oslobaanja uticaja na kraju grede jedne za statiku a druge za dinamiku analizu. U dijalog box-u ove naredbe se nalaze dva
check box-a pomou kojih se odreuje priroda oslobaanja uticaja.
Ako je ukljuen samo check box Statiki, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti samo
pri statikom proraunu, a ako je ukljuen samo check box Seizmiki primenie se pri
dinamikoj analizi. Kada su ukljuena oba check box-a, zadato oslobaanje uticaja e se
primeniti i za statiku i za dinamiku analizu.
Simboli kojima se obeleavaju zadata oslobaanja mogu se iscrtavati razliitom bojom i
debljinom za dvojno (osloboeni su razliiti uticaji za statiku i dinamiku analizu) i obino
oslobaanje uticaja (osloboeni su isti uticaji). Ova podeavanja se definiu pomou naredbe
Parametri.
Simboli dvojnog oslobaanja uticaja su prikazani crvenom

bojom, a simboli obinog oslobaanja crnom bojom
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali
prozor u kome su ispisani nazivi svih osloboenih uticaja:
231
Osloboeni su samo statiki uticaji
Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
U programu Tower, pored potpunog oslobaanja, graninim uslovima na krajevima greda se

moe zadati delimino oslobaanje uticaja i elastoplastino ponaanje sa zadavanjem granica
plastifikacije.
Aktiviranjem dugmeta Napredne vrste oslobaanja otvara se novi dijalog sledeeg

izgleda:
232
U levom delu dijaloga su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. Klikom na ikonu
koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje slue za definisanje
njihovog ponaanja.
Znaenje svake od ponuenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graninih
uslova u ploi (poglavlje 3.1.3).
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, slue za definisanje
prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven granini uslov
za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati granini uslovi se
koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku vrstu prorauna mogu
se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim karakteristikama za
statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija Karakteristike
za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri statikoj analizi, a zatim se
iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i zadaju parametri koji e se
primenjivati pri dinamikoj analizi.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, slui za izbor neke od ranije
snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobaanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu
snimati u ovom dijalogu, ve samo u dijalogu naredbe za ureivanje oslobaanja uticija.
Na crteu se pored simbola osloboenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato
ponaanje datog uticaja.
Potpuno oslobaanje uticaja
233
Elasto-plastina veza sa deliminim

oslobaanjem
Isti simboli e se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se
pokaziva mia postavi iznad osloboenog kraja grede dok je naredba Oslobaanje uticaja
aktivna.
Napomena:
U sluaju modeliranja reetkastih konstrukcija, nema potrebe da se koristite naredbom za
oslobaanje uticaja, obzirom da je mnogo lake da u setu podataka date grede, na ukljueno
stanje postavite prekida P/Z. Na ovaj nain, mnogo bre ete definisati reetkasti tip grede
koja moe primati samo aksijalna naprezanja.
3.1.6
Ureivanje oslobaanja uticaja
Pomou naredbe Ureivanje oslobaanja uticaja, koja se nalazi u padajuem

meniju Konstrukcija, mogu se menjati granini uslovi zadati krajevima greda u modelu.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Ureivanje oslobaanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada je potrebno sa crtea selektovati gredu iji se granini uslovi ureuju, nakon ega se
otvara dijalog sledeeg izgleda:
234
Na slici u dijalogu zelenom takom se obeleava poetak, dok se crvenom takom obeleava
kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji
se mogu ureivati. Radi lakeg snalaenja kolona sa uticajima koji odgovaraju poetku grede
je obeleena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeleena
crvenom bojom.
Nain zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje
graninih uslova kod ploa (poglavlje 3.1.3).
Napomenuemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobaanjima.
One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe Oslobaanje uticaja.
3.1.7
Mimoilaenje greda
Kao to smo ve ranije napomenuli u poglavlju 3.1.4, ako nacrtana greda see
neku ranije iscrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada e pri
proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presene take
bie ubaen meu-vor. Kako se u praksi mogu javiti i sluajevi kada je potrebno da greda
bude povezana sa ostalim elementima konstrukcije, samo na svom poetku i kraju, to je za
ovu namenu predviena naredba Mimoilaenje. Njenim aktiviranjem, ulazi se u standardnu
proceduru selektovanja.
<0 sel.> Mimoilaenje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede kojima je potrebno pridruiti
karakteristiku da su mimoilazne, odnosno da su sa ostalim delom konstrukcije povezane samo
u svojoj poetnoj i krajnjoj taki. Izbor podopcije Kraj, ili pak klik na desni taster mia,
oznaie kraj procedure selektovanja, i na komadnoj liniji e se pojaviti sledei sadraj.
Mimoilazne grede (<Da> / Ne):
235
Izbor podrazumevane podopcije Da, e sve selektovane grede proglasiti za mimoilazne, dok
podopcija Ne slui za ponitavanje ranije pridruene karakteristike mimoilaenja,
selektovanim gredama. U oba sluaja, naredba e biti zavrena a sve mimoilazne grede e na
crteu biti posebno naglaene.
Najea primena mimoilaznih greda je u elinim reetkastim konstrukcijama, kada se
dijagonale mimoilaze u prostoru.
Crtkastim linijama, jasno su naglaene mimoilazne grede
3.1.8
Baza masivnih i tankozidnih preseka
U Tower-u je omogueno definisanje poprenih preseka proizvoljne geometrije.

Predviene su dve familije preseka - masivni i tankozidni. Obe familije se mogu koristiti u
grednim elementima, ali glavna namena tankozidnih preseka je za generisanje nosaa pomou
naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka, koja e biti posebno objanjena.
Geometrija masivnih i tankozidnih preseka se definie crtanjem. Masivni preseci se crtaju
pomou neke od naredbi za kreiranje povrinskih entiteta (Ploa ili Povrinski oslonac), dok
se tankozidni preseci crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje linijskih entiteta (Greda ili
Linijski oslonac).
Geometrija masivnog preseka je zadata pomou naredbe Ploa,

dok je geometrija tankozidnog zadata pomou naredbe Greda
236
Da bi kreirani popreni presek mogao da se koristi, neophodno je da bude ubaen u bazu
masivnih i tankozidnih preseka.
Aktiviranjem naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, koja se nalazi u
padajuem meniju Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Baza masivnih i tankozidnih preseka

U centralnom delu dijalog box-a prikazani su svi masivni popreni preseci koji se trenutno
nalaze u bazi, dok se u desnom delu nalaze naredbe za rad sa njima.
Levo i
Desno se selektovanom poprenom preseku vri
promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno.
Ubacivanje novog preseka u bazu se vri pomou komandnog polja
Dodaj , tako to
nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva selektovanje
poprenog preseka.
<0 sel.> Povrinski entitet Selektovanje(<krAj>):
Selektovani popreni presek se ubacuje u bazu na prvo slobodno mesto.
237
U bazu je ubaen novi presek pomou komandnog polja
Dodaj

Kopiraj program u bazu preseka ubacuje novi presek,
kopiranjem geometrije trenutno selektovanog preseka.
Dvostrukim klikom mia preko nekog poprenog preseka, ili aktiviranjem komandnog polja
Edit, program otvara dijalog box za definisanje dodatnih parametara selektovanog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara masivnog

poprenog preseka
U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovanog preseka. U svim prelomnim
takama poprenog preseka program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i kotira
njihova meusobna rastojanja. Klikom mia preko bilo koje od ovih duina ona postaje
selektovana (obeleena crvenom bojom), a njena vrednost se prikazuje u edit box-u Duina
polja. Zadavanjem nove vrednosti u edit box-u moete da promenite bilo koju selektovanu
duinu.
238
Edit box za promenu selektovane duine polja

U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanom poprenom preseku zadate
proizvoljan naziv. Pri kreiranju seta greda od datog poprenog preseka kao njegov opis e se
ispisivati zadati naziv, a ako nije zadat ispisivae se tekst Masivni.
Programom je omogueno i dimenzionisanje betonskih greda koje su kreirane od masivnog
poprenog preseka. Obzirom da geometrija preseka moe da bude potpuno proizvoljna,
neophodno je da se definie armatura koja se postavlja uz svaki segment konture preseka.
Selektovani segment konture je obeleen crvenom bojom, a njegovi parametri se prikazuju u
delu dijalog box-a Armatura po segmentima konture. Radi lakeg zadavanja parametara
program svakom segmentu konture dodeljuje broj, koji se za tekui segment ispisuje zajedno
sa ukupnim brojem segmenata.
Redni broj tekueg segmenta konture

Izborom iz zatvorene liste tekuem segmentu se moe dodeliti armatura Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4,
dok se pomou opcije Bez armature definie da se uz tekui segment armatura ne postavlja.
Pomou check box-ova Pripada ipka na poetku i Pripada ipka na kraju se odreuje
da li granine ipke pripadaju tekuem ili njemu susednim segmentima. Napomenuemo da je
za pravac segmenata usvojen pravac suprotan kretanju kazaljke sata.
Aktiviranjem komandnog polja OK zadate promene se prihvataju, a program se vraa u
glavni dijalog box ove naredbe.
239
Brii se trenutno selektovani popreni presek uklanja iz
baze, dok se pomou komandnih polja
i
vri promena tekue strane, odnosno listanje
gore i dole, u sluaju da se svi popreni preseci ne mogu istovremeno prikazati.
Pomou radio button-a Masivni preseci i Tankozidni preseci se odreuje familija
preseka koja se trenutno prikazuje.
Radio buttoni za izbor grupe preseka koja se trenutno prikazuje

Sve naredbe u ovom dijalog box-u funkcioniu na isti nain i za tankozidne preseke. Jedino se
pri editovanju tankozidnih preseka otvara neto drugaiji dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprenog preseka
U edit box-u Debljina se zadaje debljina tekueg segmenta, a debljina svih segmenata se
moe zadati u edit box-u Debljina svih segmenata. Ostali parametri imaju isto znaenje
kao kod masivnog preseka.
Napomenuemo da dimenzionisanje greda koje su kreirane od tankozidnih preseka nije
mogue, ali to i nije njihova glavna namena.
Svi masivni i tankozidni preseci koji se nalaze u bazi bie dostupni za izbor u dijalog box-u za
definisanje poprenog preseka grede.
240
Izbor masivnih i tankozidnih preseka iz liste

Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka.
3.1.9
Generisanje nosaa tankozidnog preseka

Pomou ove naredbe se od izabranog tankozidnog preseka moe generisati ceo
nosa, pravolinijske ili lune putanje, tako to program od svakog segmenta datog
preseka kreira plou odgovarajue geometrije. Nakon aktiviranja naredbe,
program sa komandne linije zahteva unoenje prve take ose nosaa:
Prva taka ose:

Nakon izbora prve take ose komandna linija dobija sledei izgled:
Druga taka (Luk):
Sada se od korisnika oekuje da zada drugu taku ose nosaa ili da izabere podopciju Luk,
ime se ulazi u proceduru definisanja lune putanje.
Bez obzira da li je zadata pravolinijska ili luna putanja otvorie se dijalog box istog izgleda:
241
Izgled dijalog box-a u kome se definiu parametri za generisanje

nosaa tankozidnog preseka
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani tankozidni preseci koji se nalaze u bazi. Istovremeno
su prikazana etiri preseka, a prelazak na sledeu grupu, odnosno povratak na prethodnu vri
se pomou komandnih polja
i
, koja se nalaze u gornjem desnom uglu dijalog box-a.
Selektovani presek je uokviren crvenom bojom i prikazuje se u centralnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a u kome je prikazan selektovani presek

Edit otvara se dijalog box u kome se mogu promeniti
karakteristike selektovanog tankozidnog preseka.
242
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprenog preseka
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka,
tako da ga neemo ponovo objanjavati.
Nakon aktiviranja komandnog polja Ravnanje otvara se dijalog box u kome se moe
definisati taan poloaja preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem nosaa.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka

Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao da je pozvan u okviru naredbe za definisanje
poprenog preseka grede.
U edit box-ovima, koji su postavljeni uz desnu ivicu dijalog box-a, su prikazane karakteristike
materijala od koga se kreira nosa. Ove karakteristike se mogu promeniti unoenjem novih
vrednosti, dok se pomou komandnog polja Materijal moe izabrati neki drugi materijal.
Kada je check box Automatski generisati i reduktor postavljen na ukljueno stanje,
program e du ose nosaa postaviti reduktor za sve generisane ploe.
Lokalni koordinatni sistem nosaa se moe promeniti pomou komandnog polja Promena
LKS. Nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva da
zadate taku, koja e odrediti kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje
lokalne ose 2.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2 / <krAj>):
243
Kako je u nekim sluajevima lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, klik mia preko
podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / <krAj>):
Sada e odabrana taka odrediti ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik preko ove
podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene take, program
se vraa u dijalog box naredbe.
U prozoru, koji se nalazi uz levu ivicu dijalog box-a, je prikazano kako e nosa izgledati na
crteu sa trenutnim stanjem parametara. Komandna polja, koja se nalaze ispod ovog prozora,
slue za promenu trenutnog prikaza. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno istu ulogu kao i
istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled.
Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i generie nosa od
izabranog tankozidnog preseka, a u skladu sa zadatim parametrima.
Nosa koji je generisan pomou naredbe Generisanje

nosaa tankozidnog preseka
3.1.10 Povrinski oslonac

Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje povrinskih oslonaca.
Povrinski oslonci se najee koriste, pri modeliranju tla, odnosno pri proraunu
temeljnih ploa na elastinoj podlozi.
Komandna linija dobija standardan oblik za iscrtavanje potpuno proizvoljne poligonalne linije:
<-> Prva taka povrinskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set):
Postupak unosa je u svemu isti kao za ploe, a jedina razlika je u izgledu dijalog box-a koji se
pojavljuje na ekranu pri aktiviranju podopcije Set sa komandne linije.
244
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka

Jedan set povrinskih oslonaca je odreen sa tri parametra u list box-u koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje oslonca u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 1 povrinskog oslonca, odnosno
omogueno je dobijanje reakcije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.
Ova tri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje. Ako je u odgovarajuem polju ispisan znak , on oznaava da je to pomeranje
spreeno. Uzastopnim klikom mia preko ovih polja, naizmenino se postavlja i uklanja
indikator .
Pored ova tri parametra, jedan set podataka odreuju i tri vrednosti u edit box-ovima koje se
nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2 i K,R3. Upravo se sa ove tri vrednosti
odreuje krutost oslonaca na pomeranje u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti
po default-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Svakako da za krutost pomeranja moete zadati proizvoljnu vrednost, jasno pod uslovom da je
dato pomeranje spreeno postavljanjem indikatora u list box-u. U suprotnom, dati edit box
e biti zamrznut.
Lokalni koordinatni sistem povrinskog oslonca u potpunosti odgovara ranije opisanom
lokalnom koordinatnom sistemu ploa i zidova (vidi poglavlje 3.1.1).
Svakako da ete ovu naredbu koristiti najee kada budete modelirali tlo ispod temeljne
ploe. U tom sluaju, potrebno je za vrednost parametra K,R3 zadati koeficijent posteljice.
Ovaj podatak zavisi od vrste tla i dobija se iz geomehanikog elaborata. U nedostatku ovog
parametra, kao orijentaciona vrednost se moe uzeti:
K,R3=,stv./ s,stv
,stv. - stvarni (oekivani) napon u tlu
s,stv - stvarno (oekivano) sleganje tla
Ako je na primer ,stv=200 KN/m2, a s,stv=0,02 m, koeficijent posteljice e imati
orijentacionu vrednost: K,R3=200/0.02=10000 KN/m3.
245
to se tie vrednosti koeficijenata KR1 i KR2, kojima se spreava pomeranje u pravcu
lokalne ose 1, odnosno 2, i za njih je potrebno zadati istu, ako ne i manju krutost od one
koja je definisana za pomeranje u pravcu lokalne ose 3.
Pri pripremi podataka za proraun, program e za svaki vor mree konanih elemenata
proraunati pripadajuu povrinu i dodeliti mu odgovarajuu krutost. Na ovaj nain e biti
modelirano elastino ponaanje tla po Vinkler-ovom modelu.
Povrinskom osloncu se u setu moe zadati i nelinearno ponaanje. I to spreavanjem
pomeranja samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elastoplastinog ponaanja, sa unoenjem granica plastifikacije.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose
+/-
U pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default
ponaanje
NL+
Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe se
dobiti samo pozitivna reakcija
NL-
Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe se dobiti samo negativna
reakcija
Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji povrinskog
oslonca se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i
dugme
, ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:
246
Znaenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe Granini uslovi
(poglavlje 3.1.3).
Modelira se koristei poluprostor
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje za trenutno
selektovani set povrinskog oslonca vriti modeliranje tla poluprostorom. U
koloni se setovima, pored rednih brojeva setova povrinskih oslonaca kojima
je ukljueno modeliranje tla poluprostorom postavlja se posebna sliica, kako
bi se ovi razlikovali od ostalih setova povrinskih oslonaca.
Sliica koja ukazuje da je tom setu povrinskog oslonca

ukljueno modeliranje tla poluprostorom
Za setove oslonaca kojima je ukljueno modeliranje tla poluprostorom bie
neaktivna edit polja za zadavanje krutosti oslonaca.
Ako je u dijalogu za podatke poluprostora iskljuen check box Modeliranje tla
poluprostorom je aktivno, u modelu se nee koristiti poluprostor iako je u
setovima oslonaca postavljeno modeliranje poluprostorom (pogledati
poglavlje 3.1.16). U ovom sluaju, u koloni sa setovima oslonaca postavlja se
nova sliica.
Sliica koja ukazuje da je tom setu povrinskog oslonca ukljueno

modeliranje tla poluprostorom, ali da je globalno iskljueno
korienje poluprostora u modelu
Podaci poluprostora
Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje podataka
poluprostora. Ovaj dijalog je identian dijalogu koji se otvara aktiviranjem
247
komande Podaci poluprostora, te rad u njemu neemo ponovo objanjavati
(pogledati poglavlje 3.1.16).
Napomena:
Povrinske oslonce nemojte postavljati van gabarita ploe, jer e takav model biti neregularan
za proraun. U sluajevima kada proraunavate fundamente koji se sastoje samo od greda
(temeljni rotilji, temeljne grede, itd), tlo nemojte modelirati povrinskim ve linijskim
osloncem, jer za takav model program nee moi da odredi pripadajuu krutost oslonaca u
vorovima sa mree konanih elemenata.
3.1.11 Linijski oslonac

Ova naredba slui za postavljanje linijskih oslonaca na modelu. Izborom naredbe,
komandna linija dobija ve poznat oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva taka linijskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set):
Logika unosa je identina kao i kod greda (isto je linijski element), s tim to se izborom
podopcije Set, dobija drugi izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka

Kako je programom omogueno, da se linijski oslonci pomou naredbe Generisanje
naknadno pretvore u zidove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za
linijske oslonce podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu zaista
oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a) i drugi koji se pridruuju eventualno generisanom
zidu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge linijskog
oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj nameni u
modelu. Drugim reima, ako e dati linijski oslonac kasnije biti pretvoren u zid, onda e podaci
u levom delu dijalog box-a biti potpuno ignorisani od strane programa. Svakako da vai i
obrnuto pravilo. Ako dati linijski oslonac u modelu zaista ima ulogu oslonca, onda je sa
stanovita programa potpuno svejedno koja je debljina i kvalitet materijala zadat za zid.
248
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca

Jedan set linijskih oslonaca je odreen sa etiri parametra u list box-u, koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je
dobijanje reakcije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.
M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je
dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.
Ova etiri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje, odnosno rotaciju. Pored ova etiri parametra, jedan set podataka odreuju i etiri
vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3 i
K,M1. Upravo se sa ove etiri vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Lokalni koordinatni sistem linijskog oslonca u potpunosti odgovara ranije opisanom lokalnom
koordinatnom sistemu greda (vidi poglavlje 3.1.4), te se i on pomou naredbe Promena
L.K.S. moe naknadno menjati. Zbog lakeg snalaenja, u samom dijalog box-u je ematski
prikazan default poloaj lokalnog koordinatnog sistema za horizontalna poloaj linijskog
oslonca na modelu. Pomou naredbe Vidljivost, postavljanjem na ukljueno stanje
prekidaa Lokalne ose, u delu gde se odreuje nain vidljivosti linijskih oslonaca, od
programa se moe zahtevati prikaz lokalnih osa na samom crteu.
U sluajevima prorauna temeljnih rotilja i temeljnih greda, pomou linijskih oslonaca se
moe modelirati tlo. Tada se linijski oslonci postavljaju ispod temeljnih greda, a parametru koji
odreuje krutost vertikalnog pomeranja (po default-u to je parametar K,R2), potrebno je
dodeliti vrednost koeficijenta posteljice, po istim pravilima kako je to objanjeno za povrinske
oslonce:
K,R2=,stv./ s,stv
249
Takoe, potrebno je i prekida Tlo postaviti na ukljueno stanje, a u edit box-u b= zadati
stvarnu irinu trake, odnosno irinu grede ispod koje je postavljen linijski oslonac. Zadata
irine trake utie na zadatu vrednost koeficijenta posteljice tako to e pri proraunu biti
linearno pomnoena sa njim. Na taj nain, zadati keoficijent posteljice e pri proraunu biti
ispravno korigovan, a zadati podatak o irini trake e biti korien i u modulu za obradu
rezultata prorauna. Naime, kada budete od programa zahtevali prikaz napona u tlu ispod
postavljenih linijskih oslonaca, raunski dobijeni napon u tlu e automatski biti podeljen sa
pripadajuom irinom trake, te e se dobiti realne vrednosti napona u tlu.
Linijskom osloncu se u setu moe zadati i nelinearno ponaanje. I to spreavanjem pomeranja
samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elasto-plastinog
ponaanja, sa unoenjem granica plastifikacije.
+/-
ponaanje
NL+
NL-
reakcija
Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca
se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme
250
(poglavlje 3.1.3).
Znaenje parametara Modelira se koristei poluprostor i Podaci poluprostora je isto kao i
kod naredbe Povrinski oslonac (poglavlje 3.1.10).
Karakteristike zida
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika

zida koji e eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike zida koji e
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. U edit box-u d=,
zadaje se debljina izgenerisanog zida, a u ostalim edit box-ovima krakteristike njegovog
materijala. Uloga komandnog polja Materijal, kao i znaenje podataka koji definiu
karakteristike materijala je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje setova ploa.
Nakon procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane zidove e biti kreirani novi
setovi numerikih podataka, koji e biti pridrueni ostalim setovima ploa i zidova na modelu.
251
3.1.12 Takasti oslonac

Ova naredba slui za postavljanje takastih oslonaca na model. Kako se poloaj
takastih oslonaca odreuje unosom take, to e i komandna linija nakon izbora
ove naredbe dobiti oblik koji ne odgovara obliku za unos polilinije, ve za unos
take:
<_> Takasti oslonac (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Set):
U osnovi postoje dva naina za postavljanje takastih oslonaca. Prvi je kada se oni postavljaju
pojedinano, odnosno bira se jedna po jedna taka sa crtea, i drugi nain je kada se oni
postavljaju serijski. Serijsko postavljanje takastih oslonaca je omogueno aktiviranje
podopcije Izbor sa komandne linije (vidi poglavlje 2.5.6.).
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Grupe selekcije / Poslednja selekcija /
Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da izvri selekciju svih vorova u kojima je potrebno postaviti
takaste oslonce. Procedura selektovanja i deselektovanja je potpuno ista kao i kada se
selektuju celi objekti u drugim naredbama (vidi poglavlje 2.8). Razlika je jedino u tome s tim
to se sada ne selektuju entiteti ve njihove presene take. Izbor podopcije krAj ili pak klik
na desni taster mia, e program vratiti na osnovni oblik komandne linije za pojedinaan izbor
taaka. Sve selektovane take, bez obzira da li su odabrane pojedinano ili serijski, program e
privremeno na crteu obeleiti malim krugom.
Simbolom malog kruga, oznaena su sva odabrana mesta

na kojima je potrebno postaviti takaste oslonce istih karakteristika
Nakon zavrenog izbora poloaja svih taka, u kojima je potrebno postaviti takaste oslonce
istih karakteristika, izborom podopcije Set sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
252
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka

Kako je programom omogueno, da se takasti oslonci pomou naredbe Generisanje
naknadno pretvore u stubove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za
takaste oslonce, takoe podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu
zaista oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a), i drugi koji se pridruuju eventualno
generisanom stubu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge
takastog oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj
nameni u modelu.
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca

Jedan set takastih oslonaca je odreen sa est parametra u list box-u koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno
je dobijanje reakcije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.
253
M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno je
Ovih est parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje, odnosno rotaciju. Pored toga, jedan set podataka odreuju i est vrednosti u edit
box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3, K,M1, K,M2
i K,M3. Upravo se sa ovih est vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Takastom osloncu se u setu moe zadati i nelinearno ponaanje. I to spreavanjem
pomeranja samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elastoplastinog ponaanja, sa unoenjem granica plastifikacije. Klikom mia preko jedne od ikona,
koje se nalaze pored edit box-ova za definisanje krutosti, otvara se lista iz koje se vri izbor
ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose.
+/-
ponaanje
NL+
NL-
reakcija
Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji takastog
oslonca se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i
dugme
254
(poglavlje 3.1.3).
Razliku izmeu nelinearnog i default ponaanja pokazaemo na primeru kontinualne grede
koja je optereena jednom koncentrisanom silom.
Deformisani model grede sa standardnim takastim osloncima
Deformisani model grede. U pravcu lokalne ose 3 oslonaca spreeno je

samo pomeranje suprotnog smera od smera ose (NL+)
255
U zavisnosti od toga koja su pomeranja i rotacije spreene, odnosno koje reakcije i momenti
ukljetenja se mogu dobiti proraunom, na slici u sredini dijalog box-a, prikazuje se njihov 3D
poloaj.
Prostor predvien za vizuelno sagledavanje poloaja

moguih reakcija oslonaca i momenata ukljetenja
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na mestu postavljenih
takastih oslonaca e se pojaviti odgovarajui grafiki simboli.
U prozoru 3D pogled, postavljeni takasti oslonci se uvek

prikazuju simbolom u obliku male piramide.
Pomou naredbe Vidljivost, postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, moe
se od programa zahtevati prikaz pravaca reakcija, za sva spreena pomeranja, odnosno
obrtanja.
256
Prikazane strelice nedvosmisleno ukazuju

na pravac spreenih pomeranja i obrtanja
to se tie grafikih simbola, koji se prikazuju na mestu postavljenih takastih oslonaca, u
prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. Naime, kada je za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled postavljen nivo, onda se oni uvek prikazuju simbolom malog kvadrata.
Simbol takastog oslonca, kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui nivo.
Ako je pak, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, prikazan ram, tada se u njemu postavlja
simbol koji ukazuje i na sam karakter takastog oslonca.
Ovaj simbol ukazuje na spreeno obrtanje i oba pomeranja u ravni prikazanog
tekueg rama. Ovaj simbol se postavlja i kada lokalne ose takastog oslonca ne
lee u ravni prikaza tekueg rama, ali samo pod uslovom da su spreena sva tri
pomeranja i sva tri obrtanja.
Ovaj simbol ukazuje na spreeno obrtanje i samo jedno pomeranje u ravni
prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na spreeno samo obrtanje u ravni prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na spreena oba pomeranja u ravni prikazanog tekueg rama,
dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje na spreeno samo jedno pomeranje u ravni prikazanog

tekueg rama, dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje da datom osloncu nisu spreena sva pomeranja i sva
obrtanja, i da pri tome ni jedna njegova lokalna osa ne lei u ravni prikazanog
tekueg rama.
257
Napomena:
U Tower-u lokalni koordinatni sistem takastog oslonca ne pripada setu, ve svakom
pojedinanom osloncu koji je postavljen u modelu. Po default-u, program lokalni koordinatni
sistem oslonca postavlja u pravcu globalnog koordinatnog sistema celog modela, a njegov
poloaj se moe promeniti pomou naredbe Promena L.K.S..
Karakteristike stubova
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika

stuba koji e eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji e
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. Kako e nakon
procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane stubove biti kreirani novi setovi
numerikih podataka, to su ovi podaci potpuno usaglaeni sa podacima koji se zadaju pri
definisanju setova greda. Jedina razlika je u tome, to se ovde ne mogu definisati stubovi
promenljivog poprenog preseka, viedelni preseci od razliitih materijala kao i reetkasti
tipovi tapova. Svakako da se ovakve osobine mogu naknadno pridruiti izgenerisanim
stubovima, kada oni zaista postanu gredni elementi konstrukcije.
Znaenje parametara Modelira se koristei poluprostor i Podaci poluprostora je isto kao i
kod naredbe Povrinski oslonac (poglavlje 3.1.10).
3.1.13 Krive povri

Krive povri slue za postavljanje zakrivljenih konstruktivnih elemenata i
optereenja na model. Znai, krive povri nisu deo ni konstrukcije ni optereenja, ve one
slue iskljuivo da odrede zakrivljenost entiteta na modelu. Svaka od krivih povri je odreena
svojim projektovanim oblikom na baznu ravan i visinom u odnosu na zadatu baznu ravan.
Programom su predvieni sledei tipovi krivih povri: sfera, kupa, svod i spirala.
Projektovani oblik sfere na baznu

ravan je pun krug
Projektovani oblik kupe na baznu

ravan je pun krug
258
Projektovani oblik svoda na

baznu ravan je pravouganik
Projektovani oblik spirale na

baznu ravan je polukruni prsten
Svaka od programom predvienih krivih povri ne mora stajati uvek uspravno, ve moe
zauzeti potpuno proizvoljan poloaj u prostoru. Poloaj krivih povri u prostoru je odreen
nagibom njene bazne ravni u prostoru i orijentacijom njene visine.
Bazna ravan sfere je postavljena

koso u prostoru
Bazna ravan sfere je horizontalna

ali je visina zadata u negativnom
smeru u odnosu na baznu ravan
Postupak kreiranja zakrivljenih delova konstrukcije i optereenja, odvija se na potpuno isti

nain za sve tipove krivih povri:
- Prvo se dati element konstrukcije, odnosno optereenje, nacrta u svom projektovanom
obliku na baznu ravan figure, iju e zakrivljenost kasnije preuzeti.
- Pomou odgovarajue naredbe definie se geometrija date krive povri.
- Na kraju, selektuju se svi entiteti koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno definisane
krive povri.
Po zavretku prethodno opisane procedure, svi selektovani entiteti e dobiti takvu prostornu
transformaciju da svojom kompletnom geometrijom pripadaju krivoj povri kojoj su pridrueni.
Ovako transformisane entitete nazivamo evaluirani. Evaluirani entiteti ne moraju
popunjavati celu krivu povr, ve samo jedan njen deo. Pri tome, projektovani oblik
evaluiranih entiteta na baznu ravan krive povri moe biti potpuno proizvoljan. Jedini uslov, da
bi neki od entiteta bio evaluiran, je da se on celom svojom geometrijom nalazi unutar gabarita
bazne ravni date krive povri.
259
Evaluirana pravougaona ploa na

sferi dobila je prikazani oblik
Istovremeno su evaluirane i
radijalno postavljene grede i
prstenasta ploa
Kako je programom omogueno da se za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavi i

razvijeni oblik prethodno definisane krive povri (vidi poglavlja 2.14.1 i 2.14.7), to u nekim
sluajevima moe biti lake da prvo definiete geometriju krive povri a da potom izborom
taaka u prozoru 2D pogled, odmah definiete i krivolinijsku geometriju datog konstruktivnog
elementa, odnosno optereenja. Obzirom da program pri definisanju geometrije krivih povri
zahteva obavezno i selektovanje entiteta za evaluiranje, to neete moi da kreirate potpuno
praznu krivu povr. U tom sluaju, u baznoj ravni krive povri nacrtajte jedan pomoni
povrinski ili linijski entitet koji e biti evaluiran, a kasnije kada njegovim selektovanjem
definiete pomoni pogled date razvijene krive povri, slobodno ga obriite.
Selektovanjem evaluirane pomone ploe,

definisan je pogled ravijenog oblika krive
povri
Brisanjem prethodno evaluirane pomone

ploe, dobijena je prazna kriva povr
Kada je za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavljen razvijeni oblik neke od prethodno
definisanih krivih povri, tada se u ovom prozoru, prikazuje i pomona mrea, koja jasno
ukazuje na zadati oblik i domen rasprostiranja date krive povri. Izbor taaka miem u ovako
definisanom pogledu, uvek e odabrati take koje pripadaju datoj krivoj povri, a meusobna
rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati projekciju njihove stvarne duine na baznu
ravan krive povri. Pri izboru taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koordinatni sistem,
u kome lokalna X i Y osa lee u baznoj ravni date krive povri dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na baznu ravan.
260
Pri izboru taaka u prozoru 2D pogled, vaie pravilo da se mogu odabrati samo take koje
se nalaze unutar domena rasprostiranja krive provri, odnosno unutar postavljene mree
pomonih linija. U suprotnom program e izdati odgovarajue upozorenje.
Naglasiemo da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih elemenata
koja e biti izgenerisana pre prorauna. Ona praktino slui samo za orijentaciju u prostoru
gde se nalazi, i dokle se prostire data kriva povr. Pored toga, ova mrea moe posluiti za
precizan izbor taaka pomou OSNAP kriterijuma, a njena gustina e odrediti i preciznost
definisanja koordinata evaluiranih entiteta. Program pri kreiranju krive povri, gustinu mree
pomonih linija postavlja sam po default-u, a Vi je moete naknadno menjati, pomou
naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.12.6).
3.1.13.1 Sfera
Izborom naredbe Krive povri Sfera, ulazi se u proceduru definisanja
geometrije ove krive povri, u njenoj baznoj ravni. Kako je oblik sfere u osnovi krug, to e
program sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar kruga, a potom i njegov
poluprenik.
Centar osnove sfere:
Taka sa osnove sfere:
Izbor ove dve take, ujedno e odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija sfere
bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu normale na baznu
ravan.
Visina sfere (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina sfere se moe odrediti ili izborom proizvoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene
numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia dovee do prihvatanja ponuene
default vrednosti, koja odgovara zadatom polupreniku sfere. Zadata pozitivna vrednost e
odrediti orijentaciju sfere u pravcu pozitivnog vektora normale na njenu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija krive povri potpuno odreena, to program ulazi u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno zadate krive povri.
<0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
261
Procedura selektovanja se odvija na potpuno isti nain kao i u ostalim naredbama u programu
(vidi poglavlja 2.8). Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon
ega e naredba biti zavrena, a prethodno selektovani entiteti, koji ispunjavaju uslov za
evaluiranje, bie zakrivljeni. Naime, uslov je da se izprojektovana geometrija selektovanih
entiteta, na baznu ravan krive povri, svojom celom geometrijom nalazi unutar gabarita bazne
ravni.
Selektovana horizontalna grede nee biti evaluirana

jer ne upada celom svojom geometrijom u gabarit bazne ravni
Svakako da se entiteti za evaluiranje ne moraju nalaziti samo u baznoj ravni krive povri, ve
bilo gde u prostoru. Jedini uslov je da se njihova projekcija na baznu ravan krive povri, nalazi
unutar gabarita bazne ravni.
Drastian primer je kada se za evaluiranje selektuje ploa koja se nalazi iznad zadate sfere, ali
je njena projekcija ipak unutar gabarita bazne ravni krive povri.
3.1.13.2 Kupa
Naredba Kupa radi na potpuno isti nain kao i prethodno opisana naredba za
kreiranje sfere. Jedina razlika je kod odreivanja visine kupe, jer se za ovu figuru moe zadati
potpuno proizvoljna visina, dok je ona kod sfere bila ograniena njenim poluprenikom.
3.1.13.3 Svod
Kako je projektovani oblik svoda na baznu ravan pravougaonog oblika, to se
izborom naredbe Svod ulazi u proceduru definisanja pravougaonika.
Prva taka srednje linije svoda:
262
Nain iscrtavanja pravougaone projekcije svoda na baznu ravan, u potpunosti odgovara
crtanju pravougaonika, kada se sa komandne linije izabere podopcija Traka (vidi poglavlje
2.6.2).
Druga taka srednje linije svoda:
irina osnove svoda:
irina svoda se moe odrediti ili izborom proizvoljne take u prostoru, ili pak zadavanjem
njene numerike vrednosti sa tastature. U oba sluaja, izbor ove tri take e ujedno odrediti i
nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija svoda bila potpuno odreena, preostalo je jo
da zadamo i njegovu visinu u pravcu normale na baznu ravan.
Visina svoda (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina svoda se moe odrediti ili izborom proizvoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene
numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia, dovee do prihvatanja ponuene
default vrednosti, koja odgovara polovini zadate irine svoda. Zadata pozitivna vrednost e
odrediti orijentaciju svoda u pravcu pozitivnog vektora normale na njegovu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija svoda potpuno odreena, to je dalji postupak selektovanja entiteta
koji treba da zauzmu njegovu zakrivljenost, potpuno isti kao i kod ostalih krivih povri.
3.1.13.4 Spirala
Kako je projektovani izgled spirale na baznu ravan, oblika polukrunog prstena, to
se izborom naredbe Spirala ulazi u proceduru definisanja ovakve geometrije.
Na crteu su obeleene tri take, koje je potrebno zadati pri

odreivanju projektovane geometrije spirale na baznu ravan
Centar osnove spirale:
Nakon izbora centra spirale (taka 1), program e traiti da se zada taka koja odreuje
spoljnji poluprenik (taka 2)
Poetna taka na spoljanjoj krunici (Inverzno):
263
Ovde se pod poetnom takom podrazumeva ona taka od koje poinje da raste, odnosno
pada, visina spirale. Kako se ovde zadaje polukrug, to je na komandnoj liniji prisutna i
podopcija Inverzno. Uzastopnim izborom ove podopcije, naizmenino se odluujete za
postavljanje jednog od mogua dva polukruga, u odnosu na liniju koja je odreena poloajem
taaka 1 i 2.
Kada ste odabrali poetnu taku na spoljanjoj krunici, program e traiti da odredite i taku
sa unutranjeg polukruga (taka 3).
Taka sa unutranje krunice (Inverzno):
Na komandnoj liniji je i dalje prisutna podopcija Inverzno, te njenim izborom moete i u
ovom trenutku dobiti sliku u ogledalu defnisanog polukruga. Izbor ove tri take, ujedno e
odrediti i nagib bazne ravni u prostoru.
Ugao (<180.0>):
Sada je potrebno odrediti centralni ugao koji spirala zahvata u osnovi. Podrazumevana
vrednost je centralni ugao od 180, koju svakako po potrebi moete promeniti. Da bi
geometrija spirale bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu
normale na baznu ravan.
Visina spirale:
Za visinu spirale se moe zadati proizvoljna vrednost, nakon ega e program ui u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost, na potpuno isti nain kao i
kod ostalih krivih povri.
3.1.13.5 Postojea povr

Pomou ove naredbe imate mogunost da selektovanim entitetima pridruite
zakrivljenost neke od ranije kreiranih krivih povri. Izborom naredbe Postojea povr,
program e sa komandne linije zahtevati da selektujete entitet koji ima evaluator, odnosno
entitet koji je ve ranije zakrivljen.
<0 sel.> Kriva povr - Selektovanje:
Procedura selektovanja je pojedinana, odnosno moe se selektovati samo jedan od
evaluiranih entiteta. Nakon zavrene selekcije evaluiranog entiteta, program e preuzeti
geometriju njegove krive povri. Sada ste praktino doli u istu situaciju, kao i da ste pomou
odgovarajue naredbe, ponovo kreirali geometriju iste te krive povri.
<0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras/
Deselektovanje /<krAj>):
Znai, sada je potrebno, na potpuno isti nain kao i kod kreiranja novih krivih povri,
selektovati sve entitete koji treba da preuzmu zakrivljenost date krive povri.
Ova naredba ima naroitu primenu, kada se pri prvom kreiranju krive povri, grekom ne
selektuju svi entiteti koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost.
264
3.1.13.6 Editovanje povri

Pomou naredbe Editovanje povri, imate mogunost da proizvoljno
selektovanoj krivoj povri promenite neki od parametara koji definie njenu geometriju. Sa
komandne linije, program e zahtevati da selektujete jedan od evaluiranih entiteta, iju krivu
povr elite da editujete.
<0 sel.> Kriva povr - Selektovanje:
Nakon zavrene pojedinane selekcije, program e otvoriti dijalog box iji izgled e zavisiti od
tipa krive povri iju zakrivljenost je preuzeo selektovani entitet.
Izgled dijalog box-a za editovanje sfere

U desnom delu dijalog box-a se prikazuje ematski izgled date krive povri, i to kako u baznoj
ravni, tako i u preseku. Napomenuemo da, ukoliko je bazna ravan krive povri postavljena
koso u prostoru, ona e u ovom dijalog box-u biti prikazana kao da je horizontalna.
U levom delu dijalog box-a, se nalaze podaci koji odreuju datu krivu povr. Klikom mia na
jedan od edit box-ova, u dnu dijalog box-a se ispisuje i znaenje datog parametra i opseg
vrednosti koji se moe zadati.
Geometrija krive povri
Geometrija sfere je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =) i ovo je jedini
podatak koji se ne moe menjati u ovom dijalog box-u. Podaci o visini sfere (h =) i
polupreniku cele sfere (R =) su povezani te promena jednog od njih utie na vrednost
drugog. Zadavanje visine sfere, koja je manja od njenog poluprenika u zadatoj baznoj ravni,
praktino znai da se srednja ravan cele lopte ne nalazi u baznoj ravni nego negde ispod nje.
Isto vai i kada se za poluprenik cele sfere zada vrednost koja je vea od njenog poluprenika
u zadatoj baznoj ravni.
Podaci o mrei pomonih linija
Jo jednom emo naglasiti da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih
elemenata koja e biti izgenerisana pre prorauna. Pomou sledee grupe podataka se utie na
izgled ove pomone mree.
nr broj radijalnih podela, odnosno broj na koliko e krunih iseaka bti podeljena sfera
265
nh - broj tangencijalnih podela, odnosno koliko e koncentrinih krugova biti postavljeno na

sferi
Postavljanje check box-a Ekvidistantna mrea na ukljueno stanje, dovodi do jednakih
razmaka podele mree u prostoru, dok njegovo iskljueno stanje oznaava da e razmak
mree biti jednak u njegovoj projekciji na baznu ravan.
U sluaju da je vie entiteta na crteu evaluirano datom krivom povri, tada pomou check
box-a Pridrui svima imate mogunost da, izvrene promene u ovom dijalog box-u
pridruite ili svim entitetima, ili pak samo selektovanom. U sluaju da na crteu postoji samo
jedan entitet koji pripada datoj krivoj povri, ovaj check box e biti neaktivan. Naime, kako se
u okviru ove naredbe selektuje samo jedan od evaluiranih entiteta, to postavljanjem ovog
check box-a na ukljueno stanje, izvrene promene e biti pridruene svim entitetima date
krive povri. Meutim, u sluaju da je on postavljen na iskljueno stanje, tada e po izlasku iz
dijalog box-a biti kreirana nova kriva povr, prema zadatim podacima u ovom dijalog box-u.
Selektovani entitet e biti evaluiran prema novozadatim podacima, a svi ostali e zadrati
geometriju prethodno definisane krive povri.
Sva prethodno data objanjenja za editovanje sfere, vae i za ostale tipove krivih povri. U
daljem tekstu izneemo samo razlike i specifinosti za svaku od programom predvienih krivih
povri.
Izgled dijalog box-a za editovanje kupe

Geometrija kupe je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =), i podatkom o visini
kupe (h =). Poluprenik se ne moe menjati, dok se za visinu moe zadati potpuno
proizvoljna vrednost.
266
Izgled dijalog box-a za editovanje svoda

Uloga parametara koji definiu njegovu geometriju je ista kao i kod sfere, s tim to je znaenje
parametara koji odreuju gustine pomone mree drugaije.
dL razmak koncentrinih polukrugova u podunom smislu. Ovaj podatak se zadaje u
jedinicama za duinu (m).
nr broj radijalnih podela, odnosno broj na koliko e delova biti podeljen polukrug koji
odreuje geometriju svoda u poprenom smislu.
Izgled dijalog box-a za editovanje spirale

Geometrija spirale je odreena sa spoljanjim i unutranjim poluprenikom u njenoj baznoj
ravni (R1= i R2=) i podatkom o visini spirale (h=). Program za poluprenike nee
prihvatiti unoenje vrednosti koje bi izmenile geometriju konstruktivnih elemenata koji se
nalaze na spirali, dok se za visinu spirale moe zadati potpuno proizvoljna vrednost.
Napomena:
Nemojte zadavati previe gustu mreu pomonih linija, jer ona moe znatno usporiti rad
programa. Default postavljena gustina je za veinu sluajeva sasvim dovoljna.
267
Napomena:
Napomenuemo da se pomou nardbe Editovanje povri, moe selektovati i cilindrian ram
(vidi poglavlje 2.12.5).
3.1.14 Faze graenja

Pomou naredbi koje emo opisati u ovom poglavlju, imate mogunost da opiete
fazno graenje konstrukcije. Ove naredbe e imati naroitu primenu kod montanih i
spregnutih konstrukcija.
Faze graenja treba shvatiti kao mogunost da u jednoj datoteci definiete podatke za niz
nezavisnih modela. U okviru jednog modela moete definisati proizvoljan broj faza.
Postavljanjem jedne od njih za tekuu, na crteu se prikazuju samo entiteti koji njoj pripadaju,
dok entiteti iz drugih faza postaju trenutno nevidljivi. Otvaranje novih faza, i postavljanje
tekue faze, vri se pomou naredbe Faze graenja.
Konstrukcija
U faznom graenju je pored mogunosti dodavanja novih elemenata koji nisu postojali u
prethodnoj fazi, neophodno obezbediti i uklanjanje entiteta koji su postojali u prethodnoj fazi.
Ovo emo pojasniti na primeru montae jednospartnog rama.
Faza 1: Montaa stubova
268
Faza 2: Montaa rigle sa postavljenim podupiraem
Faza 3: Skidanje podupiraa

Pored toga, kod spregnutih konstrukcija je gotovo redovan sluaj, da jedan isti entitet u
razliitim fazama, dobija kako razliite oblike poprenog preseka, tako i razliite karakteristike
materijala. Ovo emo pojasniti na primeru proste grede spregnutog poprenog preseka.
269
Faza 1: Popreni presek grede se sastoji samo od elinog profila
Faza 2: Popreni presek grede se sastoji od elinog profila i betonske ploe
Faza 3: Popreni presek grede se sastoji od elinog profila

i betonske ploe, ali sada smanjenog modula elastinosti,
zbog analize uticaja od teenja betona
270
Da bi se obezbedilo ovakvo fleksibilno ponaanje modela u razliitim fazama, u programu je
usvojena koncepcija da je baza entiteta jedinstvena na nivou celog modela, odnosno vai u
svim definisanim fazama graenja. Znai, za svaki od entiteta, bez obzira da li on predstavlja
deo konstrukcije, ili pak optereenja, vodi se lista podataka koja govori o tome u kojoj fazi se
on pojavljuje, a u kojoj ne. To praktino znai da e brisanjem nekog entiteta on biti izbaen iz
modela, te se nee pojaviti ni u jednoj od definisanih faza. Isto vai i za listu setova
numerikih podataka, koja je takoe jedinstvena za ceo model. Naime, promena numerikih
podataka e se odnositi na sve entitete kojima je ona pridruena, bez obzira na fazu u okviru
koje se dati entitet pojavljuje. Za promenu parametara koji govore, u kojim se sve fazama on
pojavljuje, predviena je naredba Promena faze graenja.
Sve prethodno reeno, pojasniemo na ranije prikazanom primeru jednospratnog okvira i
proste grede spregnutog poprenog preseka. Za uklanjanje podupiraa u fazi 3, ne sme se
koristiti naredba Brisanje, ve je potrebno stubovima i njegovim osloncima definisati da se
pojavljuju u sve tri faze, rigli da se pojavljuje u fazi 2 i 3, dok je za podupira i njegov
oslonac potrebno zadati da se pojavljuje samo u fazi 2.
U primeru proste grede spregnutog poprenog preseka, u svakoj od faza je potrebno definisati
novu gredu koja se samo u njoj pojavljuje, i svakoj od njih pridruiti novi set numerikih
podataka. Znai, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 1 potrebno je pridruiti redni broj seta
1, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 2 redni broj seta 2, a gredi koja se pojavljuje
samo u fazi 3, redni broj seta 3. Pri tome, setu numerikih podataka 1 su pridruene
karakteristike elinog I profila, setu podataka 2 karakteristike spregnutog poprenog
preseka koji se sastoji od elinog profila i betonske ploe, a redni set podataka 3 je potpuno
isti kao i set 2, s tim to je sada, zbog analize uticaja od teenja betona, modul elastinosti
betonske ploe smanjen na potrebnu vrednost.
Optereenje
Lista sluajeva optereenja je jedinstvena za ceo model, odnosno isti sluajevi optereenja
vae u svim definisanim fazama graenja. to se tie entiteta koji predstavljaju optereenje,
za njih vae potpuno ista pravila kao i kod elemenata konstrukcije. Znai, za svaki entitet
optereenja se vodi lista podataka koja ukazuje, u kojim se sva fazama on pojavljuje. Prema
tome, uklanjanje optereenja iz neke od faza, ne radi se pomou naredbe Brisanje, jer e to
izazvati njegovo uklanjanje i iz faza u kojima je potrebno da ono deluje, ve se pomou
naredbe Promena faze graenja selektovanom entitetu optereenja zadaje u kojim sve
fazama treba biti prisutan.
Kao to smo ve na poetku ovog poglavlja rekli, svaku od definisanih faza graenja treba
shvatiti kao poseban model, pri emu svi oni imaju zajedniku listu definisanih sluajeva
optereenja. Znai u okviru prorauna celog modela, bie sprovedeno onoliko posebnih
prorauna, koliko ima i definisanih faza graenja. Pri proraunu svake od faza, u okviru svakog
od sluajeva optereenja, na model se nanose sva optereenja koja pripadaju datoj fazi, kao i
optereenja zadata u okviru prethodne faze, ali sa negativnim predznakom (suprotnog smera
delovanja). Dobijenim rezultatima prorauna iz svake od faza, dodaju se i odgovarajui uticaji
proraunati iz prethodne faze.
Prema tome, u svakoj od faza se zadaje ukupno optereenje koje u njoj deluje, odnosno
potrebno je akumulirati optereenje iz svih prethodnih faza. Na ovaj nain, pri proraunu e
svaka od faza biti optereena samo razlikom optereenja koja deluje u okviru nje, a rezultati
e odgovarati realnom ponaanju konstrukcije. Ovakva koncepcija omoguava znatno laki rad
pri zadavanju potrebnog optereenja po fazama.
Sve prethodno reeno pojasniemo na primeru jedne proste grede ije se jednakopodeljeno
optereenje iz faze u fazu poveava za po 2 kN/m.
271
Iako ovaj primer nema mnogo smisla u inenjerskoj praksi, odabrali smo ga da bismo to
slikovitije objasnili nain funkcionisanja programa. Pri proraunu e se dobiti sledei rezultati.
I-va Faza:
M1 = q1 * l2 / 8 = (- 3) * 82 / 8 = -24 kNm
II-ga Faza:
M2 = (q2 - q1) * l2 / 8 + M1 = - 5 ( -3) * 82 / 8 + (-24) = -40 kNm
III-ca Faza:
M3 = (q3 q2) * l2 / 8 + M2 = - 7 ( -5) * 82 / 8 + (-40) = -56 kNm
Isto vai i za uticaje od sopstvene teine. Naime, kako je programom omogueno automatsko
sraunavanje optereenja od delovanja sopstvene teine (vidi polgavlje 3.2.1), a lista
sluajeva optereenja je zajednika za sve faze graenja, to ovakva koncepcija nee dovesti
do njenog viestrukog dejstva u okviru svake od faza.
Uzeemo opet za primer prikazanu prostu gredu, pravougaonog poprenog preseka od betona,
b/d=20/40cm. Zahtev za automatskim sraunavanjem optereenja od sopstvene teine, u
okviru istog sluaja optereenja, praktino e znaiti da je u okviru svake od faza, greda
optereena jednakopodeljenim optereenjem g = 0,2 * 0,4 * 25 = 2 kN/m.
I-va Faza:
M1 = g1 * l2 / 8 = (- 2) * 82 / 8 = -16 kNm
II-ga Faza:
M2 = (g2 - g1) * l2 / 8 + M1 = - 2 ( -2) * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
III-ca Faza:
M3 = (g3 g2) * l2 / 8 + M2 = - 2 ( -2) * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
Znai, u okviru svake od faza, sopstvena teina e delovati samo jadanput.
272
3.1.14.1 Definisanje faza graenja

Izborom naredbe Faze graenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje faza graenja

U prikazanoj listi, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, svaka od definisanih faza je
odreena svojim rednim brojem (kolona N) i nazivom (kolona Faze graenja). Naziv faze
graenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog sadraja sa
tastature.
Pomou komandnog polja Dodaj se vri ubacivanje u listu nove faze, sa rednim brojem koji
je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju nove faze moe se iskoristiti i
mogunost kreiranja nove faze koja ima potpuno isti sadraj kao i neka od ranije definisanih.
Naime, ako check box Sa kopiranjem postavite na ukljueno stanje (u malom kvadratu
treba da je postavljen simbol ), tada e novododata faza imati potpuno isti sadraj kao i
faza koji je bila aktivna, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Check box Sa
kopiranjem je po default-u postavljen na ukljueno stanje, obzirom da u najeim
sluajevima u praksi, nova faza graenja pored novih, sadri i sve elemente iz prethodne faze.
U sluaju kada je check box Sa kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i
u ostalim dijalog box-ovima, odnosno bie otvorena nova (prazna) faza graenja.
Komandno polje Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za
brisanje selektujete fazu sa entitetima koji se pojavljuju samo u njoj, program e izdati
Izbor komandnog polja OK e dovesti do brisanja selektovane faze, pri emu e iz modela
biti uklonjeni svi entiteti koji se pojavljuju samo u toj fazi. Komandno polje Cancel je
predvieno za odustajanje od brisanja.
273
Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda faza u listi.
Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi faza kojoj je
potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme.
Izbor tekue faze se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju poziciju list box-a, u okviru tog
reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain se oznaava koja je faza
aktivna. Klikom na komandno polje OK, dijalog box nestaje sa ekrana, a na modelu se (ako
postoje) postavljaju svi entiteti koji su pridrueni datoj fazi graenja. Svi entiteti koji se
nadalje budu iscrtavali, bez obzira da li oni predstavljaju deo konstrukcije ili pak optereenja,
bie pridruivani postavljenoj tekuoj fazi graenja.
Ikona za promenu faze graenja

Na ikoni, pomou koje se aktivira naredba Promena faze graenja, uvek je ispisan i redni
broj tekue faze graenja. Brza promena tekue faze graenja, moe se postii i izborom iz
zatvorene liste koja se otvara klikom mia preko strelice, koja se nalazi sa desne strane
prikazane ikone.
Lista za brzu promenu tekue faze graenja
274
3.1.14.2 Promena faze graenja

Pomou naredbe Promena faze graenja, imate mogunost da za proizvoljno
selektovane entitete promenite podatke koji ukazuju na njihovu pripadnost
pojedinim fazama. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru
selektovanja.
<0 sel.> Promena faze graenja Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon zavrene selekcije, desni klik mia e oznaiti izbor podopcije krAj, nakon ega e se
pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o

pripadnosti selektovanih entiteta pojedinim fazama
Prikazani dijalog box ima isti izgleda kao i dijalog box za definisanje faza graenja. U ovom
dijalog box-u se ne mogu dodavati i uklanjati faze, i on sadri onoliko redova, koliko je i
definisano faza graenja. Postojanje simbola u koloni
, ukazuje da li se selektovani
entiteti nalaze u okviru date faze ili ne. Uzastopni klik mia u okviru bilo koje pozicije reda, u
kojoj su prikazani podaci za datu fazu, dovee do naizmeninog postavljanja i uklanjanja
indikatora . Postojanje indikatora oznaava da selektovani entiteti pripadaju datoj
fazi.
U sluaju da neki od selektovanih entiteta pripada datoj fazi, a neki ne, tada e simbol imati
bled (disejblovan) izgled
. Upravo ovakav izgled simbola ukazuje da se u datoj fazi ne
nalaze svi selektovani entiteti, ve samo neki od njih. Ako klikom mia ne promenite ovakav
izgled simbola, to e znaiti da selektovani entiteti treba da zadre podatke o pripadnosti datoj
fazi, kao i pre aktiviranja ove naredbe.
Kada ste izvrili sve potrebne izmene aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e dijalog
box biti zatvoren, a program e svim selektovanim entitetima aurirati podatke koji govore o
njihovoj pripadnosti pojedinim fazama.
Nain rada sa naredbama za definisanje faza graenja, objasniemo na sledea dva primera.
275
Primer jednospratnog rama
Na praznom crteu, postaviemo oba stuba i njegove oslonce.
U okviru tekue faze 1, postavljeni su stubovi i oslonci

Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo
pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem

Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu IIge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.
276
Poetno stanje faze 2, u potpunosti odgovara sadraju faze 1

Docrtaemo riglu, podupira i njegov oslonac.
Kako je tekua faza 2, to su postavljeni elementi

konstrukcije pridrueni samo njoj.
Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.
277
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem

Kako je samo u okviru faze 3, potrebno ukloniti podupira i njegov oslonac, to ga ne smemo
obrisati pomou naredbe Brisanje, jer bi na taj nain ovi elementi bili uklonjeni i iz faze 2.
Zbog toga emo aktivirati naredbu Promena faze graenja, i selektovati samo ova dva
elementa konstrukcije. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
278
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi

da oba selektovana entiteta pripadaju i fazi 2 i fazi 3.
Znai, sada je potrebno prethodno selektovani podupira i njegov oslonac izbaciti samo iz faze
3.
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda,

iz kolone
e biti uklonjen simbol
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu emo imati
eljeno stanje za tekuu fazu 3.
279
Definitivan izgled konstrukcije u treoj fazi

Primer proste grede spregnutog poprenog preseka
Na praznom crteu, postaviemo gredu i njene oslonce. U okviru seta grede 1, definisaemo
da je njen popreni presek odreen geometrijom I profila, a da je materijal elik.
U okviru tekue faze 1, postavljena je elina greda

I preseka, i oba oslonca
Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo
pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.
280
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem

Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu IIge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.

Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da on postane spregnut samo u
fazi 2, to ga ne smemo promeniti pomou naredbe Promena setova (vidi poglavlje
3.3.1), jer bi na taj nain greda i u fazi 1 bila spregnuta, to svakako ne elimo. Takoe, ni
brisanje postojee grede u fazi 2 ne bi reilo problem, jer bi u tom sluaju greda bila
izbaena i iz faze 1. Zbog toga je potrebno aktivirati naredbu Promena faze graenja, i
selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
281
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi

da selektovana greda pripada i fazi 1 i fazi 2.
Znai sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 2.
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije drugog reda,

iz kolone
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju i I-oj i II-oj fazi.
282
U okviru faze 2, sada postoje samo oslonci

Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru
dodatog seta numerikih podataka broj 2, definisaemo spregnuti popreni presek, koji se
sastoji od elinog I profila i betonske ploe.
Kako je tekua faza 2, to je postavljena greda

spregnutog poprenog preseka pridruena samo njoj
Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.
283
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Poetno stanje faze 3 u potpunosti odgovara sadraju faze 2

Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da se betonskom delu
spregnutog preseka smanji modul elatinosti, to emo ponovo aktivirati naredbu Promena
faze graenja, i selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg
izgleda.
284
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi da

selektovana greda pripada i fazi 2 i fazi 3
Znai, sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 3.
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda,

iz kolone
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju I-oj, II-oj i III-oj fazi.
285
U okviru faze 3, sada postoje samo oslonci

Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru
dodatog seta numerikih podataka broj 3, definisaemo spregnuti popreni presek, koji u
potpunosti odgovara setu broj 2, ali emo betonskoj ploi smanjiti modul elastinosti na
potrebnu vrednost.
Kako je tekua faza 3, to je postavljena greda

spregnutog poprenog preseka, sa smanjenim modulom
elastinosti betona, pridruena samo njoj
3.1.15 Veza
Pomou naredbe Veza kreira se entitet koji slui za povezivanje 2 vora u
modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi nain. Veza koja se tada uspostavlja moe
imati razliite vidove, od jednostavne krute, preko elastine do elasto-plastine. Veza se moe
uspostaviti samo po jednom ili po vie stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajueg menija
Konstrukcija, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledei oblik:
Unos veze Prva taka (Linijska veza / <krAj> / Set):
Aktiviranjem opcije Set otvara se dijalog za definisanje numerikih podataka koji e biti
pridrueni vezi koja se iscrtava.
286
Dijalog za definisanje setova veza

Pomou est check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj
od est presenih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.
R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose 1 veze (veza prenosi silu)
M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose 1 veze (veza prenosi momenat)
Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na
pomeranje (K,R1, K,R2, K,R3), odnosno rotaciju (K,M1, K,M2, K,M3). Ova edit
polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je spreeno njima odgovarajue
pomeranje/rotacija.
Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmii za definisanje ponaanja veze u pravcu
date lokalne ose.
Klikom preko nekog od njih otvara se padajui meni sa sledeim opcijama:
287
+/-
U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez

ogranienja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponaanje.
NL+
U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.
NL-
U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u negativnom smeru date lokalne ose.
Pomou ove opcije vezi se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom
dostupno postaje i dugme
Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije

(<=0), dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja,
odnosno donja granina vrednost datog uticaja. Ako se zadate vrednosti prekorae dolazi do
plastifikacije. Dugme OK je nedostupno sve dok se ne zada bar jedna granica plastifikacije.
Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program e se ponaati kao da je druga
granica beskonana.
Radi lakeg snalaenja, na slici u dijalogu je ematski prikazana veza i njen lokalni koordinatni
sistem. Lokalni koordinatni sistem veze se moe naknadno menjati pomou naredbe
Promena L.K.S..
Izborom dugmeta OK izlazi se iz dijaloga, a vezi koja se kreira bie pridruen set podataka
koji je u tom trenutku selektovan u tabeli. Zadavanjem prve, a zatim i krajnje take veze,
njeno kreiranje se zavrava i ona se postavlja na crte.
Krajnja taka:
Nakon aktiviranja naredbe Veza na komandnoj liniji se pojavljuje i opcija Linijska veza.
Pomou ove naredbe se zadavanjem dve linije kreira entitet koji povezuje vorove modela koji
se nalaze na prvoj liniji veze sa vorovima modela koji se nalaze na drugoj liniji veze. Zadate
linije ne moraju biti parelelne, niti moraju biti iste duine. Izborom ove opcije ulazi se u
proceduru definisanja linijske veze, a komandna linija dobija sledei oblik:
Prva taka prve linije (Izbor / Takasta veza / <krAj> / Set):
Pomou opcije Izbor prva linija veze se moe zadati selektovanjem bilo koje linije sa crtea,
dok se pomou opcije Takasta veza ulazi u proceduru definisanja takaste veze. Opcija
Set slui za definisanje numerikih podataka koji e biti pridrueni linijskoj vezi, na potpuno
isti nain kao i kod takaste veze.
288
Nakon zadavanja prve potrebno je zadati i drugu taku prve linije.

Druga taka (Luk / <krAj>):
Na isti nain se zadaje i druga linija veze, nakon ega se kreiranje linijske veze zavrava i ona
se postavlja na crte.
Prva taka druge linije (Izbor / <krAj> / Set):
Druga taka (Luk / <krAj>):
3.1.16 Podaci poluprostora

Program omoguava uvoenje u analizu trodimenzionalnog modela tla na koji se
konstrukcija oslanja. Trodimenzionalni model tla je automatski generisana prostorna struktura
sastavljena od meusobno povezanih konanih elemenata - elastini poluprostor. Oko i ispod
ove trodimenzionalne strukture su oslonci na koje je naslonjena. Trodimenzionalnim modelom
tla moe se opisati slojevitost tla na kojem se vri fundiranje, ukljuujui poloaj slojeva i
razliitost njihovih fizikih karakteristika.
Aktiviranjem naredbe Podaci poluprostora otvara se dijalog u kome je mogue
definisati podatke poluprostora, zadavanjem slojeva tla:
Dijalog za definisanje podataka poluprostora
289
Podaci o slojevima
U ovoj tabeli korisnici mogu da zadaju podatke o slojevima tla.
N
Kolona sa rednim brojevima slojeva tla.
Ime sloja
Kolona u kojoj se unose nazivi slojeva tla.
Ekran
Kolona u kojoj se za svaki sloj postavlja boja kojom e taj sloj biti ofarban na
crteu na ekranu. Boje program sam generie po kriterijumu da one za svaki
sloj budu to razliitije, ali je omogueno i da za svaki od slojeva sami
odaberete boju po elji.
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a,

otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje
Papir
Kolona u kojoj je za svaki sloj postavljena boja kojom e taj sloj biti ofarban
na crteu u izvetaju. Boje program sam generie i to tako da e svim
slojevima biti pridruene razliite nijanse sive boje, ali je omogueno i da za
svaki od slojeva odaberete boju po elji.
Dodaj
Dugme ijim se aktiviranjem u listu dodaje novi sloj tla. Ukoliko je check box
Sa kopiranjem ukljuen tada e novododatom redu biti pridrueni podaci
koji odgovaraju prethodno selektovanom redu.
Brii
Dugme ijim se aktiviranjem iz liste uklanja selektovani sloj.
290
Koordinate buotina
S obzirom da se definisanje karakteristika tla vri u buotinama, potrebno je prvo zadati
koordinate svih buotina. Dovoljno je i postojanje samo jedne jedine buotine kako bi se
mogao definisati elastini poluprostor, ali u tom sluaju njegove karakteristike e biti uniformne
u X i Y pravcu.
N
Kolona sa rednim brojevima buotina.
X [m]
Kolona u kojoj se zadaju X koordinate buotina.
Y [m]
Kolona sa kojoj se zadaju Y koordinate buotina.
Dodaj
Dugme ijim se aktiviranjem u listu dodaje nova buotina. Ukoliko je check

box Sa kopiranjem ukljuen, tada e novododatoj buotini biti pridruene
koordinate kao i svi podaci iz tabele Podaci za buotinu, koji odgovaraju
prethodno selektovanoj buotini.
Brii
Dugme ijim se aktiviranjem iz liste uklanja selektovani red.
Unos take sa crtea

Aktiviranjem ovog dugmeta, program e privremeno zatvoriti dijalog i sa
komandne linije zahtevati da odredite poloaj take koja definie koordinate
buotine:
Unos take:
Nakon izbora take, program e se vratiti u dijalog za definisanje podataka
poluprostora, a preuzete koordinate buotine e se automatski ubaciti u listu,
u red koji je bio selektovan pre izlaska na crte.
U gornjem desnom delu dijaloga prikazuje se poloaj buotina, pri emu je svaka buotina
oznaena svojim rednim brojem. Trenutno selektovana buotina je prikazana crvenom bojom,
dok se ostale buotine prikazuju crnom bojom.
Podaci za buotinu
U tabeli Podaci za buotinu definiu se dubine svih slojeva tla u svakoj buotini, kao i njihove
karakteristike. Broj slojeva tla odreuje broj redova ove tabele, a podaci u njoj odgovaraju
trenutno selektovanoj buotini u tabeli sa koordinatama buotina.
291
U tabeli su prikazani podaci za trenutno selektovanu buotinu 2

N
Kolona sa rednim brojevima slojeva tla.
Ime sloja
Kolona sa nazivima slojeva tla.
Z vrha [m]
Kolona u kojoj se zadaje koordinata gornje granice datog sloja za svaku od

buotina.
Z dna [m]
Kolona u kojoj se zadaje koordinata donje granice datog sloja za svaku od

buotina.
E [kN/m2]
Kolona u kojoj se zadaje modul elastinosti u vertikalnom pravcu datog sloja

za svaku od buotina.
Eh [kN/m2] Kolona u kojoj se zadaje modul elastinosti u horizontanom pravcu datog sloja
za svaku od buotina.
Kolona u kojoj se zadaje Poasonov koeficijent datog sloja za svaku od

buotina.
[kN/m3]
Kolona u kojoj se zadaje zapreminska teina datog sloja za svaku od buotina.
Gornja granica najvieg sloja

Edit polje kome program automatski dodeljuje vrednost koordinate gornje
granice najvieg sloja tla. Korisnik ima mogunost i da promeni ovu vrednost,
s tim to nee biti dozvoljen unos koordinate koja je ispod ove granice. Ovim
podatkom omoguava se proirenje poluprostora u visinu.
292
Donja granica najnieg sloja
Edit polje u kome program automatski dodeljuje vrednost koordinate donje
granice najnieg sloja tla. Korisnik ima mogunost i da promeni ovu vrednost,
s tim to nee biti dozvoljen unos koordinate koja je iznad ove granice. Ovim
podatkom omoguava se proirenje poluprostora u dubinu.
Modeliranje tla poluprostorom je aktivno
Stanje ovog check box-a utie na globalno ukljuivanje, odnosno iskljuivanje
modeliranja tla poluprostorom. Ako je u dijalozima za setove oslonaca, nekim
osloncima ukljueno modeliranje tla poluprostorom (ukljuen check box
Modelira se koristei poluprostor), korisnik ima mogunost da iskljui
modelirnje tla poluprostorom bez ponovnog ulaska u dijalog za setove
oslonaca. Potrebno je samo da iskljui check box Modeliranje tla
poluprostorom je aktivno i bez obzira na stanje check box-a u dijalogu za
setove, u modelu se nee koristiti poluprostor. Ukljuivanjem ovog check boxa u modelu e se koristiti poluprostor za sve setove oslonaca za koje je to
definisano u dijalozima za setove oslonaca.
Aktiviranjem dugmeta OK izlazi se iz dijaloga, a svim setovima oslonaca kojima je ukljueno
modeliranje tla poluprostorom bie pridrueni podaci poluprostora definisani u ovom dijalogu.
Prikaz slojeva tla zadatim u buotinama 1 i 2

Komanda Podaci poluprostora se moe pozvati i iz modula za obradu rezultata prorauna,
s tim to e u ovom dijalogu sve izmene podataka poluprostora biti zabranjene, te e korisnici
moi samo da pregledaju unete podatke poluprostora i menjaju boje kojima se prikazuju
slojevi tla na crteu i ekranu. U gornjem desnom delu dijaloga, osim poloaja buotina,
prikazan je i gabarit oslonaca kojima je ukljueno modeliranje tla poluprostorom (predstavljen
plavim rafiranim pravougaonikom), gabarit modela (predstavljen crvenom isprekidanom
linijom) i gabarit poluprostora (predstavljen zelenim rafiranim pravougaonikom).
293
Izgled dijaloga sa podacima poluprostora, kada se naredba pozove

iz modula za obradu rezultata
Izborom komandnih polja
i
mogue je podatke poluprostora eksportovati u projektnu
dokumentaciju ili poslati direktno na tampu.
Izvetaj sa podacima poluprostora
294
3.2
Optereenje
Sva optereenja, koja se u programu zadaju pomou naredbi iz padajueg menija

Optereenje, pridruuju se tekuem sluaju optereenja. Pod sluajem optereenja se
podrazumeva stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje proizvoljan broj optereenja.
Na statusnoj liniji, u donjem levom uglu ekrana, stalno je ispisana informacija o rednom broju i
nazivu tekueg sluaja optereenja. Kako se u praksi esto ukazuje potreba za posebnim
proraunom uticaja usled delovanja razliitih sluajeva optereenja (stalno, korisno, izuzetno,
itd.), to je u programu omogueno definisanje razliitih sluajeva optereenja. Od ovako
definisanih osnovnih sluajeva optereenja, kasnije je mogue praviti proizvoljne kombinacije
njihovog jednovremenog delovanja.
Za razliku od konstruktivnih elemenata, numeriki podaci o optereenjima se ne vode preko
lista setova ve se svakom nacrtanom optereenju direktno pridruuje niz potrebnih
numerikih podataka. Kako se optereenja u programu pamte preko intenziteta i pravca
zadatog vektora delovanja, to ovakva organizacija uvanja podataka omoguava da se u
okviru naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, ogledalo, rotacija, itd), pored
poloaja delovanja optereenja, transformie i sam vektor koji odreuje smer delovanja
optereenja.
Osno preslikavanje zadatog optereenja na levom kraju rama, pomou naredbe Ogledalo,
dovelo je do slike u ogledalu i samih vektora delovanja optereenja
Za sva optereenja vai princip superpozicije, odnosno istorodna optereenja se mogu
meusobno preklapati pod uslovom da im se ne poklapa pravac delovanja vektora optereenja.
Pod istorodnim optereenjem podrazumevamo dva povrinska, dva linijska ili pak dva takasta
optereenja.
Superpozicijom dva takasta optereenja, omogueno je istovremeno

delovanje i horizontalne i vertikalne sile u istom voru
295
U sluaju da se pored poloaja zadatog optereenja, poklapa i pravac vektora njihovog
delovanja, nee doi do superpozicije optereenja, ve e postojee optereenje biti
zamenjeno novozadatim.
Zadavanje novog optereenja preko postojeeg, koje ima isti pravac

vektora delovanja, dovelo je do zamene na tom delu postojeeg,
sa novo zadatim optereenjem
Pored standardnih optereenja silama i momentima, koji mogu delovati na povrini, du zadate
linije, ili pak u zadatoj taki na modelu, programom se mogu analizirati i temperaturni uticaji u
ploastim i grednim elementima, uticaji od pokretnog optereenja, pomeranja oslonaca, i
uticaji od prednaprezanja.
Napomena:
Povrinska, linijska i takasta optereenja se na crteu prikazuju odgovarajuim grafikim
simbolima, u vidu strelica. Veliinu ovih strelica moete sami podeavati pomou sledeih
funkcijskih tastera:
F9
Uzastopno pritiskanje ovog funkcijskog tastera dovodi do poveanja strelica kojima

je na crteu predstavljeno takasto optereenje.
F10

je na crteu predstavljeno linijsko optereenje.
F11

je na crteu predstavljeno povrinsko optereenje.
Jednovremeni pritisak na taster Alt, i jedan od gore navedenih funkcijskih tastera, dovodi do
suprotnog efekta, odnosno do smanjenja simbola strelica za dati tip optereenja.
Funkcijski taster F12 je predvien za ponitavanje prethodno sprovedenih skaliranja, i
povratak na programski definisanu default veliinu strelica.
296
3.2.1
Definisanje sluajeva optereenja
Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg

menija Optereenje, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje sluajeva optereenja

U prikazanoj listi, svaki od definisanih sluajeva optereenja je odreen svojim rednim brojem
(kolona N), nazivom (kolona Naziv) i indikatorom (kolona g), koji ukazuje na to da
li e u zadati sluaj optereenja biti ukljuena i sopstvena teina ili ne.
Ime optereenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog naziva
sa tastature. Uzastopni klik mia na polje u okviru kolone g e dovesti do naizmeninog
postavljanja i uklanjanja indikatora . Postojanje indikatora oznaava da e za dati
sluaj optereenja biti uneta i sopstvena teina modela. Sopstvena teina ploa i zidova se
rauna kao proizvod zadate zapreminske teine pridruenog materijala i njene debljine: g =
* d, dok se za grede rauna iz izraza: g = * A1 , gde je A1-povrina poprenog preseka
grede. Ako se za zapreminsku teinu nekog elementa zada vrednost nula, sopstvena teina tog
elementa nee biti uraunata bez obzira na postojanje indikatora .
Ako se pokaziva mia postavi iznad rednog broja nekog optereenja u listi, i pritisne desno
dugme, otvorie se padajui meni sa opcijom Seizmiki karakter optereenja.
Izborom ove opcije optereenju se zadaje seizmiki karakter, to znai da e se proraun za

ovaj sluaj optereenja izvriti sa seizmikim modelom. Pored rednih brojeva svih sluajeva
297
optereenja kojima je ukljuen seizmiki karakter postavlja se posebna sliica, kako bi se oni
razlikovali od ostalih sluajeva optereenja.
Sliica koja ukazuje da je tom sluaju optereenja

ukljuen seizmiki karakter
Dodaj se vri ubacivanje u listu novog sluaja optereenja, sa
rednim brojem koji je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju novog sluaja
optereenja moe se iskoristiti i mogunost kreiranja novog sluaja optereenja koji ima
potpuno iste podatke kao i neki od ranije definisanih. Naime, ako check box Sa kopiranjem
postavite na ukljueno stanje (u malom kvadratu treba da bude postavljen simbol ), tada
e novododati sluaj optereenja imati potpuno iste podatke kao i sluaj optereenja koji je bio
aktivan, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Pored naziva, i stanja
parametra g, novododatom sluaju optereenja e na crteu biti pridruena i sva optereenja
koja su definisana u okviru ranije kreiranog sluaja optereenja. Ovakva mogunost dodavanja
novih sluajeva optereenja, preslikavanjem postojeih, ima primenu kada je malim izmenama
na postojeem sluaju optereenja mogue lako kreirati novi. U sluaju kada je check box Sa
kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i u ostalim dijalog box-ovima,
odnosno bie otvoren novi (prazan) sluaj optereenja.
Komandno polje
Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za
brisanje selektujete neki sluaj optereenja koji nije prazan (postojanje markera
u koloni
oznaava da dati sluaj na crteu ima pridruena i neka od optereenja), program e

izdati upozorenje:
Izbor komandnog polja Yes e dovesti do brisanja selektovanog sluaja optereenja, pri
emu e i sa crtea biti uklonjena sva optereenja koja su mu ranije pridruena, dok je
komandno polje No predvieno za odustajanje od brisanja.
Gore i
Dole omoguena je promena redosleda optereenja
u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi optereenje
kome je potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme.
298
Izbor aktivnog (tekueg) sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju
poziciju list box-a u okviru tog reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain
se oznaava koji je sluaj optereenja aktivan. Klikom na komandno polje OK dijalog box
nestaje sa ekrana, na statusnoj liniji se ispisuje redni broj i naziv tekueg sluaja optereenja,
a na modelu se (ako postoje) iscrtavaju optereenja koja su pridruena datom sluaju
optereenja. Sva optereenja koja se nadalje budu iscrtavala, bie pridruivana postavljenom
tekuem sluaju optereenja.
Promena tekueg sluaja optereenja se moe vriti i iz

zatvorne liste, koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone.
Promena tekueg sluaja optereenja preko ove liste, moe se vriti transparentno, odnosno
za vreme izvravanja drugih naredbi. Ako se promena tekueg sluaja optereenja vri u toku
procedure postavljanja nekog od optereenja, tada e dato optereenje biti pridrueno sluaju
optereenja koji je bio tekui neposredno pre njegovog postavljanja.
U prikazanoj listi koja se otvara klikom mia na strelicu sa njene desne strane, pored svih
definisanih sluajeva optereenja, na prvom mestu nalazie se i stavka 0. Totalno
optereenje.
Postavljanjem za tekui sluaj Totalno optereenje, na crteu e

biti prikazana sva optereenja koja su definisana na modelu
299
Kada je za tekui sluaj postavljeno totalno optereenje, neete moi da definiete nova
optereenja jer se ne bi znalo kom sluaju optereenja treba da budu pridruena. Uloga
postavljanja totalnog optereenja za tekue je da se prekontroliu svi zadati podaci o
optereenju i da se eventualno koriguju.
Promena sluaja optereenja se moe vriti i pomou ikona, koje su u tulbaru postavljene sa
desne strane liste za izbor sluaja optereenja.
Ikone za promenu sluaja optereenja

Klikom mia preko ove ikone bira se sledei sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se
u listi nalazi iza tekueg sluaja
Klikom mia preko ove ikone bira se prethodni sluaj optereenja - sluaj optereenja koji
se u listi nalazi ispred tekueg sluaja
Ova opcija se najee koristi kada se u modulu za obradu rezultata vri kontrola uticaja po
sluajevima optereenja.
3.2.2
Definisanje kombinacija optereenja
Ako kreirani model elite da proraunavate po teoriji II-og reda, u modulu za

obradu rezulatata neete moi da pravite linearne kombinacije od rezultata dobijenih za
osnovne sluajeve optereenja, koji su sraunati po teoriji II-og reda. Zbog toga je i u ovom
modulu napravljena naredba za definisanje kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih
sluajeva optereenja. U sluaju da zahtevate proraun modela po teoriji I-og reda, sve
eventualno zadate kombinacije u ovom modulu, e pri proraunu biti ignorisane, odnosno
proraun e biti sproveden samo za zadate osnovne sluajeve optereenja, a definisane
kombinacije e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna. Izborom naredbe
Kombinacije optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje, otvara
se dijalog box sledeeg izgleda.
300
Izgled dijalog box-a za definisanje kombinacija optereenja

U donjem list box-u, su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su do trenutka ulaska
u dijalog box kreirani. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da ovu naredbu treba aktivirati tek kada se
definiu svi osnovni sluajevi optereenja. Uloga donjeg list box-a e biti objanjena malo
kasnije, kada budemo objanjavali nain automatskog kreiranja moguih kombinacija, dok
gornji list box slui za pojedinano definisanje kombinacija.
Pojedinano definisanje kombinacija
Gornji list box sadri onoliko kolona, koliko je i osnovnih sluajeva optereenja do tada zadato.
Komandno polje
Dodaj slui za dodavanje nove kombinacije u listu, i radi po istom
principu kao i u ostalim dijalog box-ovima, dok je pomou komandnog polja
Brii
omogueno izbacivanje iz liste selektovane kombinacije. Komandna polja
Gore i
Dole slue za promenu poloaja trenutno selektovane kombinacije u listi.
Deo dijalog box-a predvien za prikaz kreiranih kombinacija

Kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja se definie u okviru
jednog reda i to tako to se u kolonama uz osnovne sluajeve optereenja, koji ulaze u
kombinaciju, zadaju vrednosti multiplikatora (multiplikator se ne moe zadati jedino za
301
sluajeve optereenja rezervisane za konstruisanje uticajne linije, jer se oni ne mogu ukljuiti
ni u jednu kombinaciju). Naime, u kombinaciju e ui sva osnovna optereenja za koja su
zadati multiplikatori, i to tako to e intenziteti svih optereenja u okviru izabranih osnovnih
sluajeva, biti pomnoena zadatim multiplikatorima.
Na osnovu zadatih vrednosti multiplikatora program sam generie naziv kombinacije ali ga Vi
svakako moete naknadno promeniti editovanjem postavljene vrednosti u koloni Naziv.
Na osnovu zadatih multiplikatora, program je

sam generisao naziv kombinacije
U sluajevima kada ima veliki broj osnovnih sluajeva optereenja, list box e biti uzan da
jednovremeno prikae sve kolone koje odgovaraju svim zadatim osnovnim sluajevima
optereenja. Tada se pomou horizontalne scroll trake, koja se nalazi u dnu ovog list box-a,
moe menjati tekui prikaz kolona u horizontalnom smislu.
Automatsko definisanje kombinacija
Kako u realnim sluajevima u praksi, broj osnovnih sluajeva optereenja moe biti jako veliki,
samim tim i broj svih potrebnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja, moe biti
takav da je za njihovo pojedinano definisanje potrebno puno vremena. Da bi Vam to je
mogue vie olakali posao, razvili smo postupak kojim se prilino jednostavno mogu
automatski definisati sve potrebne kombinacije.
U donjem list box-u, su za svaki od osnovnih sluajeva optereenja, predviene i tri kolone u
kojima se zadaju parametri koji e odrediti dalji tok automatskog definisanja kombinacija. U
koloni St. (Status), klikom mia se u okviru svakog od redova, naizmenino postavlja i
uklanja simbol . Ako je u koloni St postavljen simbol , to znai da e dato optereenje
ui u sve kombinacije koje se budu automatski kreirale. Ako je polje prazno, to znai da e
dato optereenje ui samo u odreene kombinacije, prema uslovima koje mu korisnik bude
zadao. Status neete moi da menjate jedino za sluajeve optereenja rezervisane za
konstruisanje uticajne linije (za ovakva optereenja e ceo red podataka biti zamrznut,
odnosno neaktivan za rad).
U koloni A. (Alternativno) se definie karakter svakog sluaja optereenja. Naime, ako je u
ovoj koloni postavljen simbol , to znai da je dato optereenje alternativnog karaktera i da
e se pri generisanju kombinacija uzimati i sa pozitivnim i sa negativnim znakom. Obzirom da
se na ovaj nain poveava broj moguih kombinacija, programom je uvedeno ogranienje da
se za maksimalno 10 sluajeva optereenja moe zadati alternativno delovanje.
302
Ispod ovog list box-a se ispisuje informacija o ukupnom broju kombinacija koje je u tom
trenutku mogue kreirati.
Zadavanjem uslova da prvi sluaj treba da ue u sve kombinacije,

broj moguih kombinacija je smanjen sa 31 na 16
Ovaj broj kombinacija zavisi od broja osnovnih sluajeva optereenja, i pre postavljanja bilo
kakvih uslova, on e biti izuzetno veliki, jer je proistekao iz proste kombinatorike svaki sa
svakim. Meutim, kako optereenja, koja se koriste pri analizi graevinskih konstrukcija, imaju
i odreeni logiki smisao, odnosno odgovaraju i odreenim prirodnim pojavama, to se lako
moe zakljuiti koja optereenja mogu da istovremeno deluju, a koja ne. Ako na primer u
jednom sluaju optereenja analiziramo uticaje od vetra kada deluje s leva na desno, a u
drugom s desna na levo, jasno da ova dva optereenja ne mogu delovati istovremeno. Ovakvih
primera ima mnogo u praksi, i oni ponekad proizilaze i iz samih standarda za analizu
optereenja.
Iz svega prethodno reenog, proizilazi da bi bilo potrebno da svakom od osnovnih sluajeva
optereenja jasno naznaimo, koja ostala optereenja ne mogu istovremeno delovati sa njim, i
tako smanjimo broj moguih kombinacija. Ovi uslovi se postavljaju tako to se prvo klikom
mia u okviru reda u kome se nalazi sluaj optereenja za koji elimo da postavimo uslove, on
postavi za trenutno aktivan, a potom aktivira komandno polje Ne kombinuj sa.
303
Izgled dijalog box-a za postavljanje

uslova pri kombinovanju
Da bi se uopte otvorio ovaj dijalog box, uslov je da za dato optereenje nije u okviru kolone
St. postavljen simbol , koji oznaava da dato optereenje ulazi u sve kombinacije.
U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu su zelenim simbolom
sa
leve strane liste, posebno markirani oni sluajevi kojima je u koloni St postavljen simbol .
Ovako postavljeni simboli jasno ukazuju da ta optereenja ulaze u sve kombinacije, te ne
mogu biti obuhvaena ovim uslovima. Posebnim uslovima za kombinovanje, nee biti mogue
obuhvatiti ni sluaj optereenja za koji je otvoren dijalog box za postavljanje uslova (ispred
reda u kome je sadrano ovo optereenje e stajati strelica
), a takoe i sluaj
optereenja rezervisan za konstruisanje uticajne linije. Za sva ostala optereenja, (optereenja
koja nisu markirana sa leve strane liste ni jednim od prethodno opisanih simbola), moete
postavljati uslove, odnosno moete selektovati, koja od njih ne mogu delovati istovremeno sa
optereenjem za koje se postavljaju uslovi. Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne
moe delovati jednovremeno sa optereenjem za koje se definie ovaj tip podataka, bie
posatvljen simbol
. De-selektovanje ranije selektovanog sluaja optereenja, vri se
ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon ega e biti uklonjen simbol
.
304
Simbol oznaava da se ne moe kreirati kombinacija

jednovremenog delovanja etvrtog i petog sluaja optereenja.
Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti
zatvoren, a u osnovnom dijalog box-u ove naredbe, e biti ispisan novi broj moguih
kombinacija, koji sada odgovara novo postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova za kombinovanje,

dobijen je novi broj moguih kombinacija (12)
esto se u praksi deava da se optereenja koja uvek deluju istovremeno analiziraju u
razliitim sluajevima. Da bi se smanjio broj kombinacija pri generisanju, omogueno je da se
za svaki sluaj optereenja definie sa kojim optereenjima deluje istovremeno, odnosno bez
kojih optereenja se ne moe nai u kombinaciji. Ovi uslovi su jednosmerni, to znai da ako
se recimo optereenju A zada da se uvek kombinuje sa optereenjem B, optereenje A se ne
moe pojaviti u kombinaciji bez optereenja B, ali se optereenje B moe pojaviti u kombinaciji
bez optereenja A. Uslovi se postavljaju u okviru dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem
305
komandnog polja Uvek kombinuj sa. Napomenuemo da je pre aktiviranja komandnog
polja neophodno da se klikom mia preko odgovarajueg reda u listi, za tekui postavi sluaj
optereenja za koji se zadaju uslovi.

uslova pri kombinovanju
U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu je tekui sluaj (sluaj
optereenja za koji se definiu uslovi) obeleen strelicom
. Klikom mia preko optereenja
u listi, vri se izbor onih optereenja koja deluju istovremeno sa tekuim i ispred njihovog
imena e biti postavljen odgovarajui simbol
. Istim simbolom su obeleena i optereenja
kojima je ranije zadato da ulaze u sve kombinacije, to ukazuje da se tekui sluaj ne moe
nai u kombinaciji bez ovih optereenja. Deselektovanje optereenja se vri ponovnim klikom
mia, to dovodi do uklanjanja simbola, s tim to se ne mogu deselektovati optereenja koja
ulaze u sve kombinacije.
306
Simbol
ukazuje da se drugi sluaj optereenja
ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg
Aktiviranjem komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u
ove naredbe se ispisuje novi broj moguih kombinacija, koji odgovara postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova dobijen je novi broj moguih kombinacija

U koloni
program postavlja simbol
ispred svih sluajeva optereenja za koja je
zadato da se tekui sluaj ne kombinuje sa njima, odnosno simbol
ispred svih
optereenja bez kojih se tekui sluaj ne moe pojaviti u kombinaciji.
307
Postavljeni simbol
, u koloni
, ukazuje da se drugi
sluaj optereenja ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg
Mogue je istovremeno selektovati vie sluajeva optereenja kako bi im se svima dodelio
kriterijum za kombinovanje Uvek kombinuj sa, odnosno Ne kombinuj sa. Selektovanje se
vri kao i u svim ostalim naredbama, pomou tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta
mia.
Pre nego to od programa budete zahtevali, da prema postavljenim uslovima za kombinovanje,
automatski kreira kombinacije, potrebno je i da zadate odgovarajue multiplikatore u koloni
Koef (Koeficijent). Program, po default-u, svim osnovnim sluajevima optereenja, za
vrednost ovih koeficijenata usvaja vrednost 1.0, ali svakako da je potrebno da za svaki od
osnovnih sluajeva optereenja zadate stvarnu vrednost multiplikatora sa kojim e ono ui u
kombinacije. U sluaju da za neko od optereenja zadate vrednost multiplikatora 0, to e
znaiti da ono ne ulazi ni u jednu kombinaciju bez obzira na to da li ste ih izuzeli ili ne,
uslovima u okviru drugih optereenja.
Za sam postupak automatskog kreiranja svih moguih kombinacija, potrebno je aktivirati
komandno polje Generisanje kombinacija, nakon ega e program automatski popuniti
gornji list box sa svim trenutno moguim kombinacijama, potujui pri tom sve prethodno
postavljene uslove. Pri ovakvom automatskom kreiranju, program e i svakoj od kombinacija
programski odrediti naziv u kome su sadrani redni brojevi svih osnovnih sluajeva
optereenja koja ulaze u datu kombinaciju, kao i intenziteti zadatih multiplikatora. Sve ovako
kreirane kombinacije e biti potpuno ravnopravne sa pojedinano kreiranim, odnosno u okviru
svake od njih ete moi da izvrite korekciju bilo kog od podataka.
U sluaju da u gornjem list box-u ve postoje pethodno kreirane kombinacije, program e
izdati upozorenje i zahtevati da odredite dalji tok ove naredbe.
Izbor komandnog polje Zameni e dovesti do zamene postojeih, sa novo kreiranim

kombinacijama, komandno polje Dodaj e sauvati stare kombinacije i na kraj liste dodati
308
novo kreirane, dok e komadno polje Cancel oznaiti odustajanje od akcije automatskog
kreiranja kombinacija.
Izgled dijalog box-a sa automatski kreiranim kombinacijama

Dugme
Brii sve slui za uklanjanje svih kombinacija optereenja iz liste.
Aktiviranjem dugmeta Sortiranje, otvara se padajui meni sa opcijama za ureivanje i

sortiranje kombinacija:
Padajui meni sa opcijama za ureivanje kombinacija

Sortiranje u opadajuem poretku glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj
sluajeva optereenja koji se u njma javlja, kao i korieni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove
opcije kombinacije se u listi reaju od najvee do najmanje.
Sortiranje u rastuem poretku izborom ove opcije kombinacije se u listi reaju od
najmanje do najvee.
Izbacivanje duplikata kada se neke kombinacije optereenja pojavljuju vie puta u listi,
izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.
309
Pomou dugmeta Uvoz kombinacija iz drugog modela u tekui model se mogu ubaciti
kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
eljenog fajla:
Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vri mapiranje osnovnih sluajeva
optereenja.
Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih sluajeva optereenja u izabranom
fajlu. U levoj koloni su prikazani sluajevi optereenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni
odreuje kojim sluajevima optereenja u tekuem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji sluajevi
310
optereenja iz tekueg fajla e preuzeti njihovo mesto u ubaenim kombinacijama. Klikom
mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajua lista, i iz nje se
bira sluaj optereenja iz tekueg modela, koji e preuzeti mesto datog sluaj optereenja iz
izabranog fajla.
Sadraj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija 0. Nijedan, zatim svi
sluajevi optereenja koji postoje u tekuem modelu. Izbor opcije 0. Nijedan oznaava da ni
jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla nee zauzeti mesto tog sluaja optereenja u uitanoj
kombinaciji. Izbor nekog od sluajeva optereenja oznaava da e on u uitanoj kombinaciji
zauzeti mesto datog sluaja optereenja, odnosno njemu e u uitanoj kombinaciji biti
pridruen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj sluaj optereenja.
Napomenuemo jo i da se jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla moe dodeliti samo
jednom sluaju optereenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuu
poruku.
U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije optereenja koje se nalaze u izabranom
fajlu, odnosno koje e biti uitane u tekui model.
Izborom dugmeta OK program zatvara dijalog za mapiranje sluajeva optereenja i uz
potovanje svih zadatih parametara uitava kombinacije optereenja u tekui model.
311
Aktiviranjem dugmeta Snimanje konfiguracija u skladite, vri se snimanje svih

kombinacija koje se nalaze u tekuem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se
mogu u bilo kom trenutku uitati. Ukoliko u skladitu ve postoje snimljene kombinacije
program e prikazati odgovarajuu poruku.
Izborom dugmeta OK stare kombinacije se briu iz skladita i snimaju one koje trenutno
postoje u listi.
Kombinacije se uitavaju iz skladita pomou dugmeta Uitavanje kombinacija iz
skladita. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladitu postoje snimljene konfiguracija, a
njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje sluajeva optereenja.
Nain rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri uitavanju kombinacija iz drugog
modela.
Snimanje kombinacija u skladite se koristi kako bi se sauvale kreirane kombinacije u
modelima u kojima je potrebno izvriti neke izmene koje ih ponitavaju.
312
3.2.3
Povrinsko optereenje
Aktiviranjem naredbe Povrinsko optereenje, ulazi se u standardnu
proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti konturu povri na kojoj
deluje optereenje.
Prva taka povrinskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):

Napomenuemo, da se pri iscrtavanju polilinije moe zadati i zakrivljena (evaluirana) povr po
kojoj deluje optereenje. To se moe postii, ili izborom taaka u prozoru 2D pogled, kada je
u njemu prikazan razvijeni oblik neke od krivih povri, ili pak ako se pomou podopcije
Kontura, selektuje kontura neke od krivih povri na modelu.
Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu ravne ili krive povri, program e automatski
otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o povrinskom optereenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih

podataka o povrinskom optereenju
Intenzitet optereenja
Numeriki podaci o povrinskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora
njegovog delovanja. Kako optereenje u optem suaju ne mora biti jednako podeljeno, ve
proizvoljno trapezno, to se njegov intenzitet definie putem ordinata u tri nekolinerane take
sa zadate konture. U gornjem levom uglu dijalog box-a, u tri edit box-a u koloni T, moe se
vriti izbor taaka sa konture, a u tri edit box-a u koloni q, zadaju se intenziteti optereenja
u tim takama.
313
Deo rezervisan za definisanje intenziteta u tri

nekolinearne take sa zadate konture
Izborom ikone
iz tulbara koji je smeten uz ivicu dela dijaloga previenog za prikaz (vidi
poglavlje 2.4.4), 3D prikaz celog modela e biti zamenjen crteom zadate konture na kojoj
deluje povrinsko optereenje.
Na crteu se sada jasno vidi numeracija taaka, sa zadate konture

Nakon zadavanja intenziteta u tri proizvoljno odabrane nekolinearne take sa konture, izborom
ikone
umesto konture opet ete na crteu dobiti prikaz prostornog modela konstrukcije.
314
Iz sadraja crtea, jasno se vidi zadata trougaona

promena intenziteta optereenja
U najeim sluajevima u praksi kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada
ne morate voditi rauna o postavljenim podacima u koloni T, ve je dovoljno samo u prvom
edit box-u, u koloni q, zadati eljenu vrednost. Nakon toga, program e automatski i ostalim
takama na konturi pridruiti istu vrednost.
Zadavanje vrednosti u prvom edit box-u, u koloni q,

dovelo je do definisanja jednako podeljenog optereenja
315
Pravac delovanja vektora optereenja
Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u
pravcu lokalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje

pravca vektora delovanja optereenja
Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje.
Lokalni koordinatni sistem
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate povrine
po kojoj deluje optereenje. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje
lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Lokalni kooridnatni sistem povrinskog
optereenja je potpuno isti kao i za ostale povrinske elemente u programu, odnosno on
u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za izbor taaka u prozoru 2D
pogled, kada je u njemu prikazana data ravan. Znai, lokalna X i Y osa svake od povri
lei u ravni same povri, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan povri.
Globalni koordinatni sistem
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren
vektor optereenja.
Proizvoljan vektor
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu proizvoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate
komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer
delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e
privremeno zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj
poetne, a potom i krajnje take vekrora delovanja optereenja.
316
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih
podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti normiranog vektora optereenja

Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve
oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja.
Wizard
Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost lakog definisanja
optereenja prouzrokavanog raznim fizikim pojavama kao to su: sneg, voda, pritisak,
itd. Ova opcija e imati naroitu primenu u sluaju zadavanja evaluirane, ili pak
cilindrine povri, po kojoj deluje optereenje. Ako prekida Wizard postavite na
ukljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite
poseban dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja.
317
Dijalog box za definisanje standardnih

optereenja na ravnim povrima
Procedura zadavanja optereenja je ista kao i na evaluiranim povrima, o emu e biti vie rei
u sledeem poglavlju. Jedina razlika je u tome to se na ravnim povrima ne moe zadati
optereenje od vetra. Tipovi optereenja koji se mogu definisati na ravnim povrima su: teina
konstrukcije, optereenje od snega, pritisak gasa, pritisak vode i pritisak zemlje.
Optereenje po linijskom sistemu
Povrinsko optereenje se moe zadati i na mestima na kojima ne postoje ploe, ve samo
linijski entiteti: grede, linijski oslonci kao i mesta preseka sklopa kome pripada povrinsko
optereenja sa ploama iz drugih ravni. Takvo optereenje se u trenutku prorauna pretvara u
linijske ili koncentrisane sile, koje deluju na izabrane linijske entitete. U modelu se snima i
prikazuje kao bilo koje drugo povrinsko optereenje, pa se kao takvo veoma lako moe
menjati, to ne bi bio sluaj da je izvrena trajna konverzija na linijske ili takaste sile. Glavna
namena ove opcije je da se olaka unos optereenja koja deluju na linijske entitete, a imaju
povrinski karakter, kao to su na primer optereenja od vetra, snega, teine krovnog
pokrivaa...
Parametri za definisanje ovakvog povrinskog optereenja postaju dostupni kada se ukljui
check box Optereenje deluje po linijskom sistemu.
318
Parametri za definisanje optereenja koje deluje po linijskom sistemu

Izbor entiteta pomou ovog dugmeta se izlazi na crte i vri izbor linijskih entiteta na koje
deluje povrinsko optereenje.
Jednako podeljene linijske sile ako je izabran ovaj prekida, optereenje se pri proraunu
konvertuje u linijske sile koje deluju na izabrane linijske entitete.
Koncentrisane sile kada se izabere ovaj prekida dostupno postaje i edit polje Gustina
podele. Optereenje se pri proraunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se
zadaje njihovo meusobno rastojanje.
Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od poloaja drugih entiteta.
Ovakva veza meu podacima nije vrsta i pri promenama jedne ili druge strane moe doi do
neusaglaenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim povrinskim
optereenjem ili linijskim entitetima koji su mu dodeljeni (kopiranje, pomeranje, rotacija,
ogledalo...), mogu izazvati situaciju da se podatak o poloaju linijskih entiteta na koje se
optereenje prenosi, ne slae sa njihovim trenutnim poloajem u stvarnom modelu.
Komandom za kontrolu ulaznih podataka moe se utvrditi postojanje ovih neusaglaenosti, a
takoe i prilikom pokretanja prorauna, kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U
tom sluaju, komandom za ureivanje (Promena setova) potrebno je ponovo definisati skup
linijskih entiteta na koje se optereenje prenosi.
319
Grafika kontrola
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o povrinskom optereenju.
Deo dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadatih podataka

Konstrukcija - ako je ovaj prekida postavljen na iskljueno stanje tada e na crteu biti
prikazano samo optereenje koje se trenutno postavlja, a ako je postavljan na ukljueno
stanje na crteu e biti prikazani i svi konstruktivni elementi modela.
Postavljanje prekidaa Konstrukcija, na iskljueno stanje,

dovelo je do uklanjanja konstrukcije sa crtea
Izbor pogleda na crte se vri pomou ikona, koje se nalaze u tulbaru smetenom uz desnu
ivicu prostora predvienog za crte (vidi poglavlje 2.4.4 ).
320
Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti
pridrueni nacrtanoj povri po kojoj deluje optereenje.
Grafiki simboli na crteu
U prozoru 3D pogled, zadato povrinsko optereenje se prikazuje u stvarnom izgledu sa
pravim poloajem i smerom strelica. Kako je razmak strelica odreen rastojanjem u
milimetrima (vidi poglavlje 3.5.1), to se moe desiti da iscrtavanje povrinskog optereenja u
prozoru 3D pogled traje dugo, ukoliko je tekua razmera mala (vidi poglavlje 3.5.2), a
povrina po kojoj deluje optereenje velika. U takvim sluajevima je potrebno ili pomou
naredbe Parametri poveati razmak strelica, ili pak pomou naredbe Funkcionalnost
poveati tekuu razmeru. Napomenuemo da je u porceduri selektovanja, pored konture,
mogue selektovati i same simbole strelica.
U prozoru 2D pogled, povrinsko optereenje se uvek predstavlja samo irafiranom
konturom zadate povri po kojoj deluje. Postavljanjem prekidaa Intenzitet na ukljueno
stanje, u okviru naredbe Vidljivost, imate mogunost da u prozoru 2D pogled, vizuelno
sagledate zadati intenzitet povrinskog optereenja.
Napomena:
Ako pri zadavanju povrinskog optereenja, pomou podopcije Kontura sa komandne linije,
selektuje vie kontura, tada ete u dijalog box-u moi da svim selektovanim konturama
dodelite samo jednako podeljeno optereenje.
3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima

Sva prethodno izneta objanjena vae kako za ravne, tako i za evaluirane povri.
Jedina razlika je u tome, da li e napadne take zadatog povrinskog optereenja delovati po
ravnoj ili krivoj povri. Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost
lakog definisanja optereenja na evaluiranim povrima, usled raznih fizikih pojava kao to su:
sneg, voda, pritisak, itd.
Prekida Wizard je predvien za generisanje

optereenja usled raznih fizikih pojava
321
Prekida Wizard nee biti aktivan samo ako ste za povr po kojoj deluje optereenje, zadali
spiralnu krivu povr, za koju zbog njene specifine geometrije nije mogue automatski
generisati optereenja, usled raznih fizikih pojava. Ako prekida Wizard postavite na
uljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite poseban
dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja na krive povri.
Dijalog box za definisanje standardnih

optereenja na evaluiranim povrima
U zavisnosti od oblika krive povri, i odabranog tipa optereenja, program ima mogunost da
sam izgenerie optereenje na zadatoj krivoj povri. Podaci o zadatom optereenju se definiu
uvek u odnosu na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to se zadata kriva pov po
kojoj deluje optereenje moe nalaziti samo na jednom delu cele figure.
Ulazni podaci o zadatom optereenju, definiu se u odnosu

na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to e ono
eventualno delovati samo na zadatom delu povri.
Izbor jednog od programom predvienih optereenja se vri u levom delu dijalog box-a,
postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa. U zavisnosti od izabranog tipa
povri, na slici u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled cele krive povri i priroda
322
odabranog tipa optereenja. Oblik krive povri se prikazuje ematski i ima uvek isti oblik bez
obzira na eventualno zarotirani poloaj zadate krive povri u prostoru. Programom su
predvieni sledei tipovi optereenja:
Teina konstrukcije
Ovaj tip optereenja se moe zadati za: sferu, kupu i svod. Optereenje se definie
zadavanjem samo jednog podatka g=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i ima
konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara
zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u kada se zada jednako podeljeno optereenje u
pravcu globlne Z ose.
Sfera
Kupa
Svod
Sneg
zadavanjem samo jednog podatka s=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i u
svakoj taki na povri ima razliiti intenzitet koji se proraunava iz zadate vrednosti
optereenja po projekciji, i nagiba date take na povri.
Sfera
Kupa
Svod
Pritisak
zadavanjem samo jednog podatka p=. Vektor deluje u pravcu normale na krivu povr i ima
konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara
zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u, kada se zada jednako podeljeno optereenje u
pravcu lokalne Z ose.
Sfera
Kupa
Svod
323
Voda
Pritisak vode se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Ovo optereenje uslovno zovemo
optereenje vodom, ali se ono svakako moe primeniti i na bilo koju drugu tenost.
Optereenje se definie zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na
kojoj se nalazi gornji nivo tenosti i podatka = koji predstvlja zapreminsku teinu tenosti.
Vektor optereenja deluje u pravcu normale na krivu povr, i njegov intenzitet je odreen
zadatom zapremniskom teinom tenosti i visinom vodenog stuba u posmatranoj taki.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
Naglasiemo da je nivo tenosti odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z

koordinatu, te u sluaju da je nivo tenosti ispod date krive povri, onda na njoj nee biti
generisano nikakvo optereenje.
Kako kriva povr ne mora stajati uvek uspravno kao na slici, ve moe imati potpuno
proizvoljan poloaj u prostoru, to pomou prekidaa Deluje iznutra odreujete da li se voda
nalazi unutar ili van date krive povri.
Deluje iznutra - OFF
Deluje iznutra - ON
324
Zemlja
Pritisak zemlje se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Optereenje zemljom se definie
zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na kojoj se nalazi gornja kota
tla, podatka = koji predstavlja zapreminsku teinu zemlje i podatke = koji predstavlja
ugao unutranjeg trenja zemlje. Vektor optereenja ima svoju radijalnu i tangencijalnu
komponentu, koje su izraene u funkciji od visine gornjeg nivoa zemlje u odnosu na
posmatranu taku, zapreminske teine zemlje i ugla unutranjeg trenja. U sluaju da se za
ugao unutranjeg trenja zada vrednost nula, tada e postojati samo radijalna komponenta to
e u potpunosti odgovarati karakteru prethodno opisanog optereenja vodom.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
Naglasiemo da je i nivo zemlje odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z

koordinatu, te u sluaju da je nivo zemlje ispod date krive povri, onda na njoj nee biti
generisano nikakvo optereenje.
Uloga prekidaa Deluje iznutra ima potpuno isti smisao kao i kod optereernja vodom.
Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generie optereenje po Rankine-ovoj
teoriji za pritisak tla:
p=h
Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida
se rauna po sledeoj formuli:
325
=tg2(/4 - /2)
Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida
se rauna po sledeoj formuli:
=tg2(/4 + /2)
Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekida
formuli:
se rauna po sledeoj
=1 - sin()
Vetar
Optereenje vetrom se moe zadati da deluje na: sferu, kupu, svod i cilindar. Kako se svi
ulazni podaci o dejstvu vetra, zadaju u odnosu na baznu ravan cele figure, to e zbog same
prirode dejstva vetra, izgenerisano optereenje odgovarati realnom stanju, jedino u sluaju
kada je bazna ravan figure na koju deluje vetar, horizontalna. U svim ostalim sluajevima,
program e izgenerisati optereenje tano na osnovu zadatih ulaznih podataka, ali ono
svakako nee odgovarati prirodi horizontalnog dejstva vetra.
Vektor izgenerisanog optereenja, u svakoj taki povri je uvek upravan na nju, a odreen je
intenzitetom osnovnog dejstva vetra (w=), uglom pod kojim dejstvuje vetar u baznoj ravni
krive povri (=) i koeficijentima oblika za datu krivu povr. Ugao pod kojim deluje vetar,
zadaje se u odnosu na isprojektovani poloaj globalne X ose u centar bazne ravni, i raste u
smeru suprotnom od kazaljke na satu (ovaj ugao se ne zadaje jedino za svod, obzirom da je
programski usvojeno da vetar uvek deluje upravno na pravac pruanja svoda.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
Koeficijenti oblika zavise od tipa krive povri i uvek se definiu za celu figuru. Koeficijenti
oblika su definisani sa dve funkcije. Jednom, koja opisuje promenu optereenja u baznoj ravni
krive povri, i drugom koja odreuje promenu optereenja po visini krive povri. Izuzetak je
kriva povr koju u programu nazivamo svod, jer se kod nje definie samo funkcija promene
intenziteta optereenja vetra po visini svoda. Ovi podaci se zadaju u listama u donjem delu
dijalog box-a.
326
Liste u kojima se definiu koeficijenti oblika delovanja optereenja

Rad sa ovim listama je identian kao i ustalim dijalog box-ovima u programu. Naime, pomou
komandnih polja Dodaj i Brii se dodaje novi, odnosno uklanja trenutno selektvani red
podataka. U listama se ne mogu brisati jedno podaci o poetnom i krajnjem poloaju
koeficijenata oblika. Aktiviranje komandnog polja Reset e dovesti do pranjenja obe liste
koeficijenata oblika, pri emu e one sadrati samo poetnu i krajnju vrednost.
Kako liste sa koeficijentima oblika zavise od propisa po kojima se proraun sprovodi, a mogu
sadrati i veliki broj podataka, to imate mogunost da kreirate bazu koeficijenta oblika i da je
po potrebi korisitite u razliitim modelima.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa

bazom koeficijenata oblika dejstva vetra
327
Aktiviranjem komadnog polja Snimi, otvara se dijalog box u kome moete zadati proizvoljno
ime pod kojim e date liste koeficijenta oblika biti snimljene u bazi.
Zatvorena lista je predviena za izbor neke od ranije snimljenih lista koeficijenata oblika, a
komandno polje Brii za uklanjanje trenutno aktivne liste koeficijenata oblika iz baze.
Za sferu, kupu i cilindar, koeficijenti oblika delovanja
optereenja u baznoj ravni se zadaju u tablici koja sadi
kolone: i x (). Kako je projektovani oblik ovih krivih
povri na baznu ravan krug, to se u koloni , u proizvoljno
odabranom broju intervala zadaju vrednosti ovog centralnog
ugla u opsegu od 0 do 180, dok se za drugu polovinu kruga
podrazumevaju simetrine vrednosti. U koloni x () se za
svaki poloaj take na krugu, koji je odreen vrednou
centralnog ugla , zadaje ordinata optereenja u radijalnom
smeru x (). Vrednost ugla =0 odgovara poetnom
poloaju koji je odreen zadatim uglom , pod kojim deluje
optereenje vetrom. Ugao raste u smeru suprotnom od
smera kazaljke na satu i svaka tablica mora sadrati barem
poetnu vrednost od 0, i krajnju od 180.
Oblik delovanja optereenja po visini sfere i svoda se definie
u tablici koja sadri kolone i y (). Kako je vertikalan
presek ovih krivih povri polovina kruga, to se u koloni , u
proizvoljno odabranom broju intervala, zadaje vrednost ovog
vertikalnog ugla u opsegu od 0 do 90, dok se za preostali
deo polukruga podrazumevaju simetrine vrednosti. U koloni
y () se za svaki poloaj take na krugu, koji je odreen
vrednou vertikalnog ugla , zadaje ordinata optereenja u
radijalnom smeru.
Za kupu i cilindar se oblik delovanja optereenja po visini
zadaje u tablici koja sadri kolone h i y (h). U koloni h
se u proizvoljno odabranom broju intervala zadaje globalna Z
koordinata, a u koloni y(h) intenzitet optereenja na datoj
visinskoj koordinati. Promena koeficijenta oblika izmau dve
susedne take po visini je linearna, a sve ordinate iznad prve i
poslednje visine u listi su konstantne. Znai, ako u ovoj listi
ima samo jedan red podataka, bez obzira na zadatu globalnu
visinsku koordinatu, intenzitet e po visini krive povri uvek
biti konstantan.
Aktiviranje komandnog polja OK e dovesti do povratka na osnovni dijalog box za definisanje
povrinskog optereenja, a na slici e se pojaviti stvarni izgled zadatog optereenja.
328
Stvarni izgled zadatog optereenja pomou opcije Wizard

Gustina postavljenih strelica na evaluiranoj povri, zavisie od gustine pomone mree koja je
pridruena datoj krivoj povri (vidi poglavlje 3.1.13.6).
3.2.4
Linijsko optereenje
Aktiviranjem naredbe Linijsko optereenje, ulazi se u standardnu proceduru
iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti mesto delovanja linijskih sila,
odnosno momenata.
Prva taka linijskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):

Nakon unosa polilinije, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih
podataka o linijskom optereenju.
329

podataka o linijskom optereenju
U sluaju da se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, ili pak da je izborom podopcije
Kontura sa komandne linije selektovano vie segmenata polilinije, to e zadati numeriki
podaci u ovom dijalog box-u biti zajedniki za sve segmente polilinije.
Kako se pomou ove naredbe mogu zadavati i linijske sile i linijski momenti, to se
postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri izbor koji tip
optereenja se zadaje.
Izborom odgovarajueg prekidaa, uneti podaci

e predstavljati ili sile ili momente
U sluaju da po istoj liniji istovremeno deluju i sile i momenti, tada se ovakvo optereenje
mora zadati u dva koraka. Prvo se zada recimo linijska sila, a ponovnim aktiviranjem ove
naredbe, preko iste polilinije i linijski moment.
330
Numeriki podaci o intenzitetu i pravcu delovanja vektora optereenja imaju isto znaenje i za
sile i za momente. Sva objanjenja koja budemo dali u ovom delu uputstva za sile, vaie i za
momente.
Numeriki podaci o linijskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora njegovog
delovanja. Kako optereenje u optem suaju moe biti proizvoljno trapezno, to se njegov
intenzitet definie zadavanjem vrednosti na poetku (p1=) i na kraju (p2=), svakog
segmenta zadate polilinije.
U najeim sluajevima u praksi, kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada
je dovoljno samo u prvom edit box-u p1= zadati eljenu vrednost, a program e automatski
istu vrednost postaviti i u edit box-u p2=.
Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u
pravcu globalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje

pravca vektora delovanja optereenja
Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje.
Lokalni koord. sistem
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate linije, po
kojoj deluje optereenje. Ovaj prekida e biti dostupan samo u sluaju kada svi zadati
segmenti polilinije pripadaju ravni koja je prikazana u prozoru 2D pogled, neposredno
pre ulaska u ovaj dijalog box. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje
lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Nacrtani segment polilinije, kojim je
odreen poloaj delovanja optereenja, predstavlja lokalnu X osu. Lokalna Y osa je
upravna na lokalnu X osu tako da zajedno sa njom formira ravan koja odgovara
tekuem prikazu u prozoru 2D pogled, a lokalna Z osa je u pravcu normale na ravan
prikaza u prozoru 2D pogled. U sluaju da je zadat luni segment polilinije, tada e
331
lokalna X osa predstavljati tangencijalnu, a lokalna Y osa radijalnu komponentu
optereenja po luku.
Globalni koord. sistem
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren
vektor optereenja.
Proizvoljan vektor
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu proizvoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate
komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer
delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e
privremeno zatvoriti dijalog box, i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj
poetne, a potom i krajnje take vektora delovanja optereenja.
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih
podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti

normiranog vektora optereenja
Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve
oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja.
Po projekciji
Ovaj check box e biti dostupan samo ako je izabrano da optereenje deluje u pravcu
neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje,
linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na
pravac koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora optereenja.
332
Ovo je samo grafiko predstavljanje poloaja optereenja, kako bi se olakao unos

specifinih optereenja, kao to je na primer sneg. Program pri proraunu projektuje
linijske sile na segmente polilinije i rauna potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove
opcije, intenzitet bi se morao runo izraunati za svaki segment, a zatim i uneti kao
posebno optereenje za svaki od njih.
Grafika kontrola
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o linijskom optereenju.
Sve prethodno reeno za grafiku kontrolu povrinskog optereenja vai i ovde, s tim to je
uloga ikone
drugaija. Naime njenim izborom se na crteu dobija trenutni sadraj prozora
2D pogled neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a.
Izborom ikone
, na crteu se dobija trenutni sadraj prozora 2D pogled
Ova opcija je jako zgodna za kontrolu unetog optereenja, kada ono pripada ravni tekueg
prikaza u prozoru 2D pogled.
333
Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti
pridrueni svim nacrtanim segmentima polilinije.
U prozoru 3D pogled, zadato linijsko optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa
pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja.
Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada e
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo linijom po
kojoj deluje zadato optereenje.
Optereenje pripada ravni tekueg prikaza

u prozoru 2D pogled
Optereenje ne pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled

Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored linije po kojoj deluje optereenje,
334
3.2.5
Takasto optereenje
Aktiviranjem naredbe Takasto optereenje, ulazi se u standardnu proceduru
izbora taaka sa crtea, koje e odrediti mesto delovanja koncentrisanih sila,
odnosno momenata.
Takasto optereenje (Izbor/ Deselektovanje/<krAj>):

Nakon izbora svih taaka u kojima deluju koncentrisane sile, odnosno mometi, istog intezniteta
i pravca delovanja, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih
podataka o takastom optereenju.

podataka o takastom optereenju
Izborom jednog od ponuenih prekidaa odreuje se tip optereenja koje se zadaje:
Prekidai za izbor tipa optereenja
335
Sila zadaju se koncentrisane sile
Momenat zadaju se momenti
Sila i momenat zadaju se i sile i momenti. Takasto optereenje istovremeno moe sadrati
tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u
pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta

Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box iskljuen, u modelu se svaka komponenta
optereenja prikazuje pomou odgovarajueg simbola, koji ukazuje na pravac njenog
delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check
box iskljuen, u taki delovanja optereenja se iscrtava obojeni krui, a pored njega se
ispisuju intenziteti komponenti optereenja, jedan ispod drugog.
Prikaz u vidu rezultante Kada je ovaj check box ukljuen, u modelu se prikazuje
rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti
momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.
Ukoliko su izabrane opcije Sila ili Momenat, sve izneto u prethodnom poglavlju za linijska
optereenja vai i ovde, s tim to u ovom sluaju optereenje ne deluje du zadate linije ve
na mestima odabranih taaka sa modela. Ako je izabrana opcija Sila i momenat pravac
delovanja vektora optereenja je odreen zadatim komponentama koncentrisane sile, odnosno
momenta.
U prozoru 3D pogled, zadato takasto optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa
pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja.
Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled tada e
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo malim
krugom, koji odreuje mesto delovanja optereenja. Za koncentrisani moment postoji i trei
specijalna sluaj kada je vektor momenta u pravcu normale na trenutnu ravan prikaza. Tada
se on prikazuje grafikim simbolom lunog oblika, koji jasno ukazuje na smer rotacije.
336
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja van ravni tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza
u prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja upravan na ravni
tekueg prikaza u prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja van ravni tekueg
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored take u kojoj deluje optereenje,
3.2.6
Pomeranje oslonaca
Pomou naredbe Pomeranje oslonaca, kao optereenje se moe zadati

pomeranje bilo kog od postavljenih takastih oslonaca na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.> Pomeranje oslonaca Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se oekuje da selektujete sve takaste oslonce kojima e biti pridrueno isto pomeranje,
odnosno rotacija. Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije,
otvorie dijalog box sledeeg izgleda.

podataka o pomeranju oslonaca
Pomeranje i obrtanje se zadaje u pravcu lokalnih osa datog takastog oslonca, i moe se zadati
samo u pravcu spreenog pomeranja, odnosno rotacije. Programom su predviena sledea
pomeranja i rotacije:
u1
u2
u3
1
Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 1
337
2 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 2
3 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 3
Kako se pomeranja oslonaca zadaju u pravcu lokalnih osa takastog oslonca, to e naknadna
promena orijentacije lokalnog koordintanog sistema takastog oslonca dovesti i do promene
pravca ranije zadatog pomeranja odnosno rotacije.
U sluaju da se pomeranje oslonaca zada u pravcu nespreenog pomeranja, odnosno rotacije,
program nee odmah reagovati, ali e neposredno pred proraun, u okviru kontrole unetih
podataka, ovako zadato pomeranje oslonaca detektovati kao greku u ulaznim podacima.
U prozoru 3D pogled se zadato pomeranje oslonaca uvek prikazuje pomou strelica koje
ukazuju na taan pravac zadatog pomeranja, odnosno rotacije, dok u prozoru 2D pogled
mogu nastupiti dva sluaja.
U sluaju da se sva zadata pomeranja, odnosno rotacije, za dati takasti oslonac, nalaze u
ravni tekueg prikaza, u prozoru 2D pogled, tada se ona prikazuju putem strelica, a ako
barem jedno zadato pomeranje ili rotacija ne pripada datoj ravni, tada se ono predstavlja
jedinstvenim grafikim simbolom u obliku romba.
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg
Simbol zadatog obrtanja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se barem jedno zadato optereenje, ili
rotacija, ne nalazi u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, mogue selektovati i same simbole strelica.
3.2.7
Temperaturni uticaji u ploi
Pomou ove naredbe se tekuem sluaju optereenja mogu pridruiti i temperaturni

uticaji u ploi, odnosno zidu. Nakon aktiviranja ove naredbe, komandna linija dobija svoj
standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije koja e odrediti konturu povri po kojoj
deluju temperaturni uticaji u ploi, odnosno zidu.
Prva taka temp. uticaja u ploi (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):
Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu povri po kojoj deluju temperaturni uticaji,
program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka.
338

o temperaturnim uticajima u ploi, odnosno zidu
Temperaturni uticaji su odreeni sa dva parametra, koja imaju sledee znaenje:
to-
veliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja

u srednjoj ravni ploe
dt-
zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na gornjoj i donjoj strani

ploe (pozitivna vrednost oznaava da je vea temperatura na donjoj ivici ploe)
Pri zadavanju temperaturnih uticaja u ploi, odnosno zidu, svakako da je vano da parametar
t, u okviru materijala koji je pridruen datoj ploi, odnosno zidu, ima stvarnu vrednost.
Napomena:
Pri zadavanju konture povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, nee biti nikakvog
ogranienja. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje
mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko se zadata kontura
ne nalazi celim svojim gabaritom unutar ploe, odnosno zida (vidi poglavlje 3.3.5).
3.2.8
Temperaturni uticaji u gredi
Pomou naredbe Temperaturni uticaji u gredi, kao optereenje se mogu zadati

temperaturni uticaji u bilo kojoj od postavljenih greda na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.>Temp. uticaji u gredi Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se oekuje da selektujete sve grede kojima e biti pridrueni isti temperaturni uticaji.
Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije, otvorie dijalog box
sledeeg izgleda.

o temperaturnim uticajima u gredama
339
Znaenje ponuenih parametara je potpuno isto kao i kod temperaturnih uticaja u ploi, s tim
to je ovde mogue zadati temperaturnu promenu u pravcu obe poprene lokalne ose grede.
to-
veliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja

du teine ose grede
dt2- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog

preseka grede u pravcu njene lokalne ose 2
dt3- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog
preseka grede u pravcu njene lokalne ose 3
Za tanu analizu uticaja usled temperaturnih uticaja, pored ispravno zadatog podataka t, na
nivou materijala koji je pridruen datoj gredi, neophodno je i da dimenzije greda budu
ispravno zadate, obzirom da se one koriste pri proraunu temperaturnih promena.
Napomena:
U sluaju da naknadno obrete gredu u kojoj ste zadali da deluju temperaturni uticaji, program
nee reagovati. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred
generisanje mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko zadati
temperaturni uticaji, ne deluju celim svojim gabaritom du neke od greda. (vidi poglavlje
3.3.5).
3.2.9
Aksijalno naprezanje
Naredba Aksijalno naprezanje se nalazi u okviru padajueg menija
Optereenje i pomou nje se selektovanim gredama moe zadati aksijalna sila
pritiska ili zatezanja. Analogija za ovu vrstu optereivanja je zadavanje
temperaturne promene u osi tapa. Intenzitet sile koji se zadaje, odnosi se na
nedeformisani tap. Usled deformacije modela (razmicanja ili udaljavanja vorova
u kojima je tap vezan za konstrukciju) kao rezultujua vrednost aksijalne sile u
tom tapu e se dobiti neka druga vrednost. Aktiviranjem naredbe ulazi se u
proceduru selektovanja greda:
<0 sel.> Aksijalno naprezanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> ):
Ako su selektovane grede koje imaju razliit broj preseka, program e neke od njih izbaciti iz
selekcije (ostae selektovane grede sa najmanjim brojem preseka) uz odgovarajue
obavetenje:
Kada su sve selektovane grede istog poprenog preseka otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
340
Dijalog box u kome se zadaje aksijalno naprezanje

U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled poprenog preseka selektovanih greda, dok se
u levom nalazi lista koja ima onoliko redova koliko ima samostalnih delova u okviru datog
poprenog preseka. Za svaki od njih se ispisuju opis i materijal, dok se u koloni Sila zadaje
eljeno aksijalno naprezanje.
Ako selektovane grede nemaju isti popreni presek desni deo dijalog box-a bie prazan, a
umesto opisa preseka pisae Razliiti preseci.
Izgled dijalog box-a kadu su selektovane grede sa razliitim

poprenim presekom
Naredba Aksijalno naprezanje ima naroitu primenu kod elemenata konstrukcije koje
nazivamo zatege. Primenu ove naredbe emo pokazati na jednostanom primeru postavljanje
zatege sa zadatom silom (5kN) na kraj konzole. Model se formira kao i u realnosti prvo se
fiziki nanese sila na kraj konzole (faza I), a onda se kraj konzole zakai za zategu, koja je
zategnuta zadavanjem aksijalnog naprezanja (faza II).
341
Model u fazi I
Model u fazi II
Nakon prorauna, u fazi II emo dobiti zadatu silu u zatezi i odgovarajue sile u konzoli.
Dijagram presenih sila N1 u fazi II
342
Dijagram presenih sila M3 u fazi II

Zatege koje bi se naknadno dodavale takodje bi se zadavale kroz dve faze faza u kojoj se na
model nanose koncentrisane sile i faza u kojoj se umesto koncentrisanih sila postavlja zatega
sa unetim aksijalnim naprezanjem. Znai, ako bi na modelu imali dve zatege koje se ne zateu
istovremeno, morali bi da imamo etiri faze. Ostalo optereenje se nanosi na konstrukciju u
kasnijim fazama.
3.2.10 Pokretno optereenje

Nakon aktiviranja naredbe Pokretno optereenje, ulazi se u standardnu
proceduru iscrtavanja polilinije, koja e odrediti putanju po kojoj se kree pokretno
optereenje.
Prva taka pokretnog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>:
Nakon definisanja polilinije koja odreuje putanju pokretnog optereenja, program e
automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o pokretnom optereenju.

podataka o pokretnom optereenju
Zadatoj putanji pokretnog optereenja se pridruuju numeriki podaci koji odreuju emu
optereenja, i korak pomeraja optereenja du zadate putanje. Podatak o koraku pomeraja
343
eme optereenja se zadaje u edit box-u Korak pokretnog optereenja, i on praktino
odreuje sve mogue poloaje eme pokretnog optereenja du zadate putanje.
Napomenuemo da e na lunim delovima zadate putanje kretanja optereenja, ovaj korak
predstavljati duinu luka, a u svakom od tih poloaja, optereenje e menjati i svoj poloaj u
zavisnosti od nagiba tangente u datoj taki luka.
ema pokretnog optereenja se moe sastojati od: koncentrisanih sila, koncentrisanih
momenta, linijskih sila, linijskih momenata i povrinskih optereenja. Ovi podaci se zadaju u
levom delu dijalog box-a u odgovarajuim kartotekama. Nain rada sa dijalog box-ovima u
kojima se koriste kartoteke moete videti u poglavlju 2.4.4.
Koncentrisane sile
Klik mia preko naziva kartoteke Koncentrisane sile,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijalog box-a
Podaci o takastom optereenju se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili. Poloaj i intenzitet koncentrisane sile
je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim kolonama:
P-
intenzitet sile
X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 1, trase po
kojoj se kree pokretno optererenje.
Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 3, trase po
kojoj se kree pokretno optererenje.
Koordinate koje odreuju poloaj sila, zadaju se u odnosu na referentnu taku. Ovde pod
referentnom takom podrazumevamo sve zadate poloaje u kojima se moe nai zadata ema
pokretnog optereenja.
Konvencija o lokalnom koordintanom sistemu trase po kojoj se kree pokretno optereenje je
potpuno ista kao i kod greda (vidi poglavlje 3.1.4.). Lokalni koordinatni sistem trase po kojoj
se kree pokretno optereenje, moe se naknadno promeniti pomou naredbe Promena
L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2).
Dodaj i
Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima,
odnosno pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.
344
Program po default-u zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Ispod ove
tablice se u tri edit box-a X=, Y= i Z= ispisuje vrednost normiranog vektora sile za
tekui red podataka, te pravac delovanja vektora moete zadati ili direktnom promenom ovih
vrednosti u edit box-ovima, ili pak aktiviranjem komadnog polja Vektor. Njegovim
aktiviranjem, program e privremeno zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da
odredite prvo poloaj poetne, a potom i krajnje take vektora delovanja koncentrisane sile.
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbor druge take, program e se vratiti u dijalog box i u edit box-ovima X=, Y= i
Z= ispisati normirane vrednosti zadatog vektora. Naglasiemo da se u ovim edit box-ovima
prikazuju normirane vrednosti vektora za silu iji su podaci prikazani u trenutno aktivnom
redu. Znai, u optem sluaju, svaka od sila moe imati drugaiji pravac delovanja vektora
optereenja.
Koncentrisani momenti
Klik mia preko naziva kartoteke Koncentrisani momenti,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga
Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Poloaj i intenzitet
koncentrisanog momenta je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim
kolonama:
Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.
My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.
Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.
X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 1, trase po
kojoj se kree pokretno optereenje.
Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 3, trase po
kojoj se kree pokretno optereenje.
Uloga dugmia
Dodaj i
Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno
pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.
345
Linijske sile
Klik mia preko naziva kartoteke Linijske sile,

Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog optereenja, koje deluje po
pravom segmentu. Podaci o linijskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:
p-
intenzitet linijskog jednako podeljenog optereenja.
X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u

pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje.
Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u
X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u
Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u
Sve prethodno reeno o lokalnom koordinatnom sistemu trase po kojoj se kree pokretno
optereenje, i o pravcu vektora delovanja takastog optereenja, vai i ovde. Znai, program
po default-u usmerava vektor delovanja linijskog optereenja u pravcu negativne globalne Z
ose celog modela, s tim to za svako linijsko optereenje zadato u tabeli moete naknadno
promeniti ovaj podatak.
346
Linijski momenti
Klik mia preko naziva kartoteke Linijski momenti,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga
Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje
po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:
m-
intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.
X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.
Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
Moe se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana
podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.
347
Povrinska optereenja
Klik mia preko naziva kartoteke Povrinska optereenja,

Programom je predvieno samo zadavanje jednako podeljenog optereenja koje deluje po
pravougaonoj povri. Podaci o povrinskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:
q-
Intenzitet povrinskog jednako podeljenog optereenja
X1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u

Y1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u
X2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u
Y2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u
I ovde vai ista konvencija o lokalnom koordintanom sistemu i pravcu vektora delovanja
optereenja.
Grafika kontrola
Sva zadata optereenja u tabelama, grafiki se prikazuju u desnom delu dijalog box-a. Zbog
lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenje iji su podaci sadrani u tekuem redu
date tabele, na crteu se prikazuaju posebnom bojom. Pored toga, na poloaju referentne
take postavljena je uta strelica u pravcu lokalne ose 1, koja ujedno oznaava i smer
kretanja eme optereenja.
348
Prostor predvien za grafiku kontrolu zadate eme pokretnog optereenja

Pomou ikona koje se nalaze u tulbaru smetenom uz desnu ivicu prostora predvienog za
grafiku kontrolu zadate eme optereenja, imate mogunost da 3D prikaz zamenite jednim od
programom predvienih pogleda (vidi poglavlje 2.4.4).
Biblioteka ema optereenja
Kako definisanje eme optereenja moe biti zametan posao, a u praksi se esto primenjuju
iste eme na razliitim konstrukcijama, to je programom predvieno da kreirane eme snimite
u bazu i po potrebi ih naknando pozivate.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema optereenja

Kada ste definisali eljenu emu pokretnog optereenja, aktiviranjem komadnog polja
Snimi imate mogunost da je trajno zapamtite.
349
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandog polja OK, svi zadati podaci e biti
snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi ranije zadati podaci biti preuzeti.
Komandno polje
Brii je predvieno za brisanje selektovane eme koja je ranije smetena
u bazu, a pomou komadnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve
prethodno definisane podatke o tekuoj emi optereenja.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren i naredba zavrena. Na
crteu e na osnovu zadatog podataka o koraku pomeraja pokretnog optereenja, du zadate
linije biti postavljeni simboli koji odreuju sve mogue poloaje zadate eme pokretnog
optereenja.
Postavljeni simbol x du zadate trase, odreuje sve

mogue poloaje eme pokretnog optereenja.
Napomenuemo da program dozvoljava da linija du koje se kree pokretno optereenje bude
Van konstrukcije. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se jedino tako mogu analizirati
sluajevi u kojima optereenje tek nailazi na konstrukciju.
Kontrola pokretnog optereenja
Kako u okviru jednog sluaja optereenja moete zadati vie putanja kretanja pokretnih
optereenja, pri emu svaka od njih moe imati i drugaiju emu pokretnog optereenja, to
pomou naredbe Kontrola pokretnog optereenja imate mogunost da vizuelno
prekontroliete, kako izgled zadate eme optereenja, tako i sve njene mogue poloaje du
zadate putanje. Izborom ove naredbe, na crteu e biti prikazana zadata ema pokretnog
optereenja na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree, a komandna linija e dobiti
sledei oblik:
350
Kontrola pokretnog optereenja (Play/Napred/naZad/pRvi/pOslednji/poDeavanje/ <krAj>):
Na crteu je prikazana zadata ema pokretnog optereenja,

na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree.
Izborom podopcije Play, program pravi animaciju kretanja zadate eme pokretnog
optereenja, postavljajui je redom u sve zadate poloaje du zadate putanja kretanja.
Komandna linija sada dobija novi oblik:
Kontrola pokretnog optereenja (<Stop>):
Izbor podopcije Stop e prekinuti animaciju, i vratiti program na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.
Napomenuemo da e u sluaju postojanja vie putanja kretanja pokretnog optereenja, one
biti sortirane po svom poloaju, i predstavljae jednu celinu. Odnosno, iz krajnjeg poloaja
jedne putanje, optereenje e prei na poetni poloaj u okviru sledee putanje.
Da bi se imao laki uvid u ispravnost zadatih podataka o pokretnom optereenju, u toku
animacije moete pokretati sve transparentne naredbe. Pored toga, moete transparentno
menjati i sadraj u prozoru 2D pogled postavljajui u njemu prikaz bilo kog dela modela.
Pomou podopcije poDeavanje imate mogunost da u otvorenom dijalog box-u podesite
paramatre koji utiu na animaciju kretanja pokretnog optereenja.
Izgled dijalog box-a za podeavanje

parametara animacije
Zadavanjem podatka u edit box-u Timer, moete uticati na brzinu kretanja eme pokretnog
optereenja (zadavanje manjeg broja dovodi do manje pauze odnosno do breg kretanja), a
351
promenom poloaja klizaa u donjem delu dijalog box-a moete promeniti tekui poloaj eme
Ostale podopcije na komandnoj liniji slue za promenu poloaja pokretnog optereenja:
Napred
pokretno optereenje se pomera za jedan korak unapred
naZad
pokretno optereenje se pomera za jedan korak unazad
pRvi
pokretno optereenje se postavlja u poetni poloaj
pOslednji pokretno optereenje se postavlja u krajnji poloaj

Napomena:
U toku izvrenja ove naredbe, optereenje zadato o okviru eme pokretnog optereenja e
uvek biti vidljivo, bez obzira na stanje postavljene vidljivosti datog tipa optereenja pomou
naredbe Vidljivost. Ova opcija je jako zgodna ako u okviru istog sluaja optereenja pored
poketnog imate i neko drugo optereenje koje istovremeno deluje sa njim. Tada e ukidanje
vidljivosti povrinskom, linijskom i takastom optereenju dovesti do jasnijeg prikaza, jer e na
modelu biti vidljivo samo pokretno optereenje.
Napomena:
U sluaju da u nekom od zadatih poloaja, optereenja deluju van konstrukcije, to nee
izazvati greku pri kontroli unetih podataka pred proraun, ve jednostavno ta optereenja
nee biti uzeta u obzir (vidi poglavlje 3.3.5). Na ovaj nain imate mogunost, da se mnogo
komotnije ponaate pri zadavanju, kako trase, tako i same eme pokretnog optereenja.
Nain prorauna
Pokretno optereenje ima poseban tretman u programu, te se sluaj optereenja, u kome
postoji barem jedno pokretno optereenje, posebno obrauje. Naime, pri proraunu e od
datog sluaja optereenja, interno biti napravljeno onoliko sluajeva optereenja, koliko ima i
zadatih poloaja eme pokretnog optereenja. Znai, za svaki zadati poloaj eme pokretnog
optereenja, bie kreiran novi sluaj optereenja, koji e biti posebno proraunat. Od svih ovih
proraunatih internih sluajeva optereenja, pamti se anvelopa ekstremnih i njima
odgovarajuih uticaja. Prema tome, u modulu za obradu rezultata neete videti interno
kreirane sluajeve optereenja, ve ete za sluaj optereenja u kome postoji barem jedno
pokretno optereenje, umesto obinih rezultata, dobiti anvelopu ekstremnih uticaja.
Ostalo optereenje koje istovremeno deluje sa zadatim pokretnim, takoe se posebno
obrauje. Naime, kada se prorauna anvelopa za sve zadate poloaje pokretnog optereenja,
tada se za dati sluaj optereenja opet kreira niz internih sluajeva optereanja, i u svakom od
njih se nanosi jedno po jedno optereenje koje deluje istovremeno sa pokretnim. U svakoj
taki modela, tada se analizira da li dato optereenje poveava dobijenu anvelopu uticaja, i u
sluaju da je uveava, onda se prethodno proraunata anvelopa uveava za vrednost dodatog
uticaja.
Znai, od sluaja optereenja koji u sebi sadri barem jedno pokretno optereenje, kreira se
onoliko internih sluajeva optereenja koliko ima i moguih poloaja pokretnog optereenja,
uveanih za broj nanetih optereenja koja ne predstavljaju pokretno optereenje.
Tipian primer primene ovakvog naina prorauna je kada u okviru istog sluaja optereenja,
pored pokretnog optereenja zadajete i peaku navalu koja se nalazi ispred i iza vozila. Sve
prethodno reeno, pojasniemo na jednom jednostavnom primeru kontinualnog nosaa. U
okviru istog sluaja optereenja analiziraemo uticaj pokretnog optereenja i peake navale
koja se nalazi ispred i iza vozila.
352
Ulazni podaci
Kako se ovaj problem svodi na konstruisanje uticajne linije, i pronalaenje kritinog poloaja
eme pokretnog optereenja za sve uticaje i sve preseke du nosaa, to emo prvo prikazati
rezultate dobijene konstruisanjem uticajne linije i pronalaenjem kritinog poloaja zadate
eme pokretnog optereenja. Za uporeivanje rezultata analiziraemo momente savijanja
iznad srednjeg oslonca, i u sredini celog nosaa, koji su dobijeni konstruisanjem uticajne linije.
Konstruisanjem uticajne linije za oslonaki moment, dati kritini poloaj

pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= -43.94 KNm
Konstruisanjem uticajne linije za moment u polju, dati kritini poloaj

pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= 31.4 KNm
353
Sada emo problem reiti pomou pokretnog optereenja, i analiziraemo dobijene rezultate za
razliite ulazne podatake. Kako se za svaki mogui poloaj pokretnog optereanje i peake
navale, kreira niz internih sluajeva optereenja koji se posebno proraunavaju, to se u okviru
zadate eme pokretnog optereenja mora ispod gabarita vozila zadati i negativno optereenja
od peake navale. Na ovaj nain, imamo moguanost da optereenje od peake navale
zadamo po celom nosau, a da pri tome u svakom poloaju pokretnog optereenja ono bude
poniteno ispod vozila.
Izgled zadate eme pokretnog optereenja.

Koliki korak za pomeraj eme optereenja ete zadati, zavisi od geometrije konstrukcije i
vaeg oseaja za oekivanu tanost dobijenih rezultata. Isto vai i za peaku navalu, odnosno
na koliko ete delova izdeliti optereenje od peake navale po celoj duini nosaa. Ovde
svakako ne treba preterivati, jer e isuvie mali korak pomeraja eme optereenja, i gusta
podela optereenja od peake navale, dovesti do velikog broja internih sluajeva optereenja,
a samim tim i usporiti proraun modela.
U ovom primeru je za korak pomeraja eme pokretnog optereenja usvojena vrednost Korak
pokretnog optereenja = 1 m, to e obzirom na duinu nosaa od 30 m, dovesti do kreiranja
30 internih sluajeva optereenja. Podelu optereenje od peake navele du celog nosaa
emo varirati i na taj nain prikazati kako ona utie na rezultate prorauna.
Postavljeno je samo jedno optereenje od

peake navale du celog nosaa
354
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 1 = 31. Ovakvo
zadavanje optereenja peakom navalom, dovelo je do drastinog odstupanja od tanih
rezultata dobijenih konstruisanjem uticajne linije, naroito za moment savijanja u sredini
nosaa.
U svakom od polja, postavljeno je posebno

optereenje od peake navale
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 3 = 33. Rezultati
su vie nego zadovaljavjui.
Optereenje od peake navale, izdeljeno je

na svaki metar duine nosaa
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 30 = 60.
Dobijena je ista tanost kao i kod prethodnog sluaja, te je bespotrebno povean broj internih
sluajeva optereenja.
Na osnovu prethodno reenog, proizilazi zakljuak da optereenje od peake navale, ne treba
izdeliti na preveliki, ve dovoljan broj delova, i ova podela najee treba da prati geometriju
konstrukcije. Ovo je naroito bitno kod sloenih konstrukcija kod kojih preveliki broj internih
sluajeva optereenja moe znatno usporiti proraun.
355
Upotreba pokretnog optereenja, svakako je mnogo praktinija od konstruisanja uticajne linije,
jer se istovremeno dobijaju ekstremne i njima odgovarajue vrednosti svih uticaja, u svim
presecima nosaa. Ovako dobijeni rezultati, mogu se upotrebiti i za direktno dimenzionisanje
konstrukcije.
3.2.11 Uticajna linija

Izborom naredbe Uticajna linija, ulazi se u proceduru definisanja poloaja i vrste
uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja, za koji je

potrebno konstruisati uticajnu liniju
U prikazanom dijalog box-u, postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa,
selektuje se uticaj za koji se eli konstruisanje uticajne linije. Iz samog naziva prekidaa, jasno
se vidi da se moe odabrati, kako bilo koji od uticaja na gredi, tako i bilo koja reakcija
takastog oslonca. Odabrani uticaji e se svakako odnositi na likalni koordinatni sistem grede,
odnosno oslonca.
Kada ste odabrali eljeni uticaj i aktivirali komamdno polje OK, program e zatvoriti dijalog
box, i sa komandne linije zahtevatti da odredite mesto za koje se trai uticajna linija. Ako je
odabran uticaj koji se odnosi na presene sile i pomeranja na gredi, na komandnoj linije e se
javiti poruka:
<0 sel.> Greda na kojoj se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje gredu, a potom i samo mesto uticajne linije na
selektovanoj gredi.
Mesto uticajne linije:
Pri izboru mesta uticajne linije, obavezno koristite OSNAP kriterijume za precizno pogaanje
taaka, obzirom da e program prihvatiti samo taku koja pripada prethodno selektovanoj
gredi. Na odabranom mestu, program e postaviti odgovarajui simbol, i ispisati naziv
odabranog uticaja.
356
Zadato je konstruisanje uticajne linije za moment savijanja M3,

u sredini celog nosaa
Ako ste za konstruisanje uticajne linije odabrali neku od reakcija, tada e program na
komandnoj liniji izdati poruku, na koju treba odgovoriti izborom takastog oslonca, za iju
reakciju se trai konstruisanje uticajne linije.
<0 sel.> Takasti oslonac na kome se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>):
Na selektovanom osloncu, program e postaviti simbol za uticajnu liniju i ispisae naziv
odabrane reakcije.
Zadato je konstruisanje uticajne linije za vetikalnu reakicju R3,

krajnjeg levog oslonca
Program u ovoj proceduri ne sprovodi kontrolu da li je na selektovanom osloncu spreeno
pomeranje odnosno rotacija koja odgovara odabranoj reakciji za konstruisanje uticajne linije,
ali e ovakve greke svakako otkriti neposredno pre zahteva za proraunom, u okviru naredbe
Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5).
Bez obzira da li ste zahtevali konstruisanje uticajne linije za neki od uticaja na gredi, ili za neku
od reakcija takastog oslonca, program e po zavretku naredbe automatski otvoriti novi sluaj
optereenja, koji je rezervisan samo za konstruisanje uticajne linije. U okviru ovog sluaja
optereenja je onemogueno zadavanje bilo kakvog drugog optereenja, i ono e imati
357
poseban tretman u naredbama za definisanje osnovnih sluajeva optereenja i kombinacija
njihovog jednovremenog delovanja.
Brisanje postavljene uticajne linije nije mogue pomou naredbe Brisanje, ve se pomou
naredbe Sluajevi optereenja mora zahtevati brisanje sluaja optereenja koji je
rezervisan za konstruisanje uticajne linije.
3.2.12 Prednaprezanje
Pomou naredbe Prednaprezanje, na model se postavljaju kablovi kojima se
mogu prednaprezati: ploe, zidovi i grede. Prednaprezanje se moe zadati u okviru jednog, ili
u okviru vie sluajeva optereenja. Ovakva koncepcija omoguava da u sluaju
prednaprezanja sa vie trasa kablova, u okviru posebnih sluajeva optereenja, analizarate
uticaje prednaprezanja svakog od kablova posebno. Iako je programom omogueno da okviru
istog sluaja optereenja, zadate i prednaprezanje i neko drugo optereenje, za preporuku je
da uticaje od prednaprezanja analizirate u posebnim sluajevima optereenja. Na ovaj nain
ete kasnijim kreiranjem kombinacija jednovremnog delovanja razliitih sluejva optereenja,
imati mogunost da analizirate uticaje u konstrukciji sa prednaprezanjem i bez njega.
Nakon izbora naredbe Prednaprezanje, komandna linija dobija standardan oblik koji
odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne polilinije.
Prva taka prednaprezanja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):
U sluaju da elite da prednapreete grede, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati liniji kojom je odreen poloaj date grede na modelu. Isto
tako, ako prednapreete plou ili zid, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati ravni kojom je odreen poloaj ploe, odnosno zida, u
prostoru.
Zadata linja prednaprezanja ima svoj lokalni koordinatni sistem ija je konvencija potpuno ista
kao i za grede (vidi poglavlje 3.1.4). Znai, lokalna osa 1 je u pravcu zadate linije
prednaprezanja, lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom
formira vertikalnu ravan, a loklna ose 3 je u pravcu normale na ravan koju formiraju lokalne
ose 1 i 2. Lokalni koordinatni sistem linije prednaprezanja se takoe moe naknadno
promeniti pomou naredbe "Promena L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2).
Nakon unosa polilinije, program e otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o
prednaprezanju.
358

podataka o prednaprezanju
Ako se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, tada e se numeriki podaci zadati u ovom
dijalog box-u, odnositi na svaki nacrtani segment posebno.
Ekscentrinost trase kablova u pravcu lokalne ose 2, zadaje se od preseka do preseka, u
karakteristinim takama du zadate linije prednaprezanja. Nain zadavanja karakteristinih
taaka du linije prednaprezanja, odreuje se izborom jednog od dva ponuena prekidaa, koji
se nalaze ispod liste sa presecima:
Relativno karakteristine take se definiu unoenjem njihovog relativnog odstojanja od
poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.
Apsolutno - karakteristine take se definiu unoenjem njihovog apsolutnog odstojanja od
poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1
U listi preseka, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a, pomou komadnog polja
Dodaj, imate mogunost da pored preseka na poetku i kraju linije prednaprezanja,

dodate proizvoljan broj meupreseka u kojima se odvija promena poloaja trase kablova.
359
Lista karakteristinih preseka

U koloni Presek, poetak i kraj linije prednaprezanja se oznaava slovima S i E, a svaki
novododati meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u
drugoj koloni. Ako je ukljuen prekida Relativno naziv kolone je dx, a ako je ukljuen
prekida Apsolutno naziv je x[m]. U koloni e2 se za svaki od preseka u listi zadaje
odstojanje trase kablova u odnosu na lokalnu osu 1 a u pravcu lokalne ose 2.
Da bi se imao laki uvid u tanost unetih podataka, u donjem delu dijalog box-a, grafiki se
iscrtava zadati oblik trase kablova. Pored toga, tekui presek u listi se oznaava crvenom
takom.
Oblik trase kablova izmeu dva susedna preseka se odreuje izborom jednog od prekidaa,
koji se nalaze u delu dijaloga Trasa kablova: Pravolinijska, Glatka kriva linija treeg
stepena i Kriva linija n-1 stepena.
360
Prekidai koji odreuju oblik trase kablova,

izmeu dva susedna preseka
Izborom komandnog polja Generator preseka, koje se nalazi ispod prostora predvienog za
prikaz zadatog oblika trase kablova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Naime, sada imate mogunost da na osnovu zadatog oblika trase kablova izgeneriete jedan ili
vie meupreseka, iji e podaci o ekscentrinom poloaju odgovarati trenutnom obliku trase
kablova.
Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na ukljueno stanje, tada e u
listu preseka biti ubaen samo jedan meupresek. Kada je izabrano relativno zadavanje
meupreseka edit polje u dijalogu se zove dx, a presek se dodaje u listu na udaljenosti od
poetka linije prednaprezanja koja je dobijena deljenjem njene duine sa unetom vrednou.
Kada je izabrano apsolutno zadavanje meupreseka edit polje u dijalogu se zove Korak, a
vrednost uneta u njemu predstavlja udaljenost preseka koji se dodaje od poetka linije
prednaprezanja.
Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na iskljueno stanje broj preseka
koji se dodaju u listu zavisi od vrednosti unete u edit polju. Kada je izabrano relativno
zadavanje meupreseka edit polje se zove dx, a uneta vrednost predstavljati ekvidistantno
rastojanje izmeu svih meupreseka koji e biti kreirani u ovoj proceduri (ako se zada
vrednost 0.1, to znai da e zadata linija prednaprezanja biti podeljena na 10 jednakih
delova, a u listi preseka e biti ubaeno 9 meupreseka). Kada je izabrano apsolutno
361
zadavanje meupreseka edit polje u dijalogu se zove Korak, a uneta vrednost predstavlja
rastojanje izmeu meupreseka koji se generiu. Broj preseka zavisi od duine linije
prednaprezanja, a ako ona nije deljiva sa unetom vrednou rastojanje od poslednjeg dodatog
preseka do kraja linije prednaprezanja e biti manje od unete vrednosti.
Nakon aktiviranja komadnog polja OK, program e prvo proveriti da li u listi preseka ve
postoje meupreseci, i ako postoje izdae sledee upozorenje:
Izborom odgovarajueg komadnog polja, moete odabrati jednu od programom predvienih

akcija:
Yes
svi ranije zadati meupreseci u listi preseka e biti uklonjeni a na njihovo mesto
e doi novo kreirani.
No
u listi preseka e biti zadrani stari meupreseci a novo kreirani e biti dodati
Cancel -
izbor ovog komandnog polja dovodi do odustajanja od generisanja meupreseka

i povratak na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi.
Ova opcija je jako zgodna kada elite da krivolinijsku trasu kablova, definisanu u par
karakteristinih preseka, aproksimirate odgovarajuom pravolinijskom. U takvom sluaju,
svakako morate zadati generisanje dovoljnog broja meupreseka.
Parabolina trasa kablova je aproksimirana

odgovarajuom pravolinijskom
362
Ova naredba ima primenu i kada nakon uvida u rezultate prorauna, elite da naknadno
promenite trasu kablova ba u odreenom poloaju meupreseka.
Nain prorauna gubitka sile prednaprezanja du zadate trase, se odreuje izborom jedne od
dve ponuene formule:
ili
Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojima se zadaju podaci neophodni za
proraun gubitka sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji
jasno ukazuje koji se podatak u tom edit polju unosi:
=
Koeficijent trenja
K=/k= Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula
, zadavae se Koeficijent gubitaka zbog nenamernog
ugaonog odstupanja: K=, a ako je izabrana formula
unosie se Ugao nenamernog odstupanja: k=.
ln=
Proklizavanje klina
Es=
Modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl
As=
Povrina poprenog preseka kabla
U edit box-u P0=, zadaje se intenzitet sile prednaprezanja, a u edit box-ovima e3,p= i
e3,k= imate mogunost da translatorno pomerite celu trasu kablova u pravcu lokalne ose
3. U edit box-u e3,p = zadaje se ekscentricitet kablova u pravcu lokalne ose 3 na poetku,
dok se u edit box-u e3,k = zadaje ekscentricitet u pravcu lokalne ose 3 na kraju linije
prednaprezanja. Ovakvo translatorno pomeranje cele trase kablova ima naroitu primenu kod
prednaprezanja greda sanduastog poprenog preseka, kod kojih se trase kablova nalaze u
rebrima.
Napomenuemo da e optereenje usled prednaprezanja, pri proraunu biti naneto na
konstrukciju du zadate linije prednaprezanja, a ekscentrian oblik trase kablova u pravcu
lokalnih osa, samo e odrediti intenzitet i pravac delovanja sila prednaprezanja.
Programom je pored gubitka sile predanprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, obuhvaen
i proraun gubitka sile prednaprezanja usled proklizavanja klina. U poglavlju 3.2.12.2,
detaljno e biti iznet postupak prorauna gubitaka.
Nakon izbora komadnog polja OK, naredba e biti zavrena a na krajevima svakog zadatog
segmenta polilinije, na crteu e biti postavljen simbol koji oznaava mesto unosa sile
prednaprezanja du svih zadatih segmenata.
363
Simbolima malog trougla, oznaeni su poetak

i kraj zadate linije prednaprezanja
Naime, program po default-u predpostavlja da svaki zadati segment polilinije predstavlja
posebnu trasu prednaprezanja, i da se radi o istovremenom utezanju kablova sa oba kraja,
svakog od segmenata.
Napomena:
U sluaju kada se prenaprezanje vri sa vie trasa kablova, pri emu se njihova lokalna osa 1
potpuno poklapa u prostoru, tada ih ne moete zadati u okviru istog sluaja optereenja.
Tipian primer je ako se ista trasa kablova postavlja u rebrima sanduastog poprenog preseka
greda. Tada je potrebno, u jednom sluaju optereenja zadati trasu kablova u jednom rebru, a
u drugom sluaju optereenja u drugom rebru. U okviru svakog od ovih optereenja, trase
kablova moraju biti trasnlatorno pomerene u pravcu lokalne ose 3, za vrednost rastojanja
rebra od sistemske linije, kojojm je odreen poloaj grede na modelu. Kasnijim
kombinovanjem rezultata iz ova dva sluaja optereenja, moete dobiti uticaje od ukupnog
prednaprezanja u datoj gredi.
3.2.12.1
Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja
Pomou naredbe Kotve, imate mogunost da vie zadatih segmenata linije

prednaprezanja, po potrebi spojite u jednu celinu. Pored toga, imate mogunost i da kraj
zadate linije prednaprezanja oznaite kao mesto na kome se nalazi anker (utezanje samo sa
jednog kraja), a ne podrazumevano mesto gde se unosi sila prednaprezanja. Izborom ove
naredbe, komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Kotva Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>/Sila):
Na kraju komandne linije, nalazi se podopcija Sila iji naziv ukazuje na nain na koji e biti
definisan selektovani kraj linije prednaprezanja. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja
svoj naziv tako da moe dobiti jedan od mogua tri oblika:
Sila
kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e

selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se unosi sila
prednaprezanja. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol .
Anker
kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e

selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se postavlja
anker. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol .
364
Nastavak kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e
selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se nastavljaju
dva segmenta trase kablova. Nakon selekcije, na datom kraju nee biti
postavljen nijedan simbol.
Znai, od korisnika se oekuje da prvo na komadnoj liniji postavi odgovarajui naziv poslednje
podopcije, i da potom u select box zahvati deo linije prednaprezanja na ijem kraju e biti
postavljen odabrani uslov. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana linija
prednaprezanja, uslov koji je odreen nazivom poslednje podopcije na komandnoj liniji, bie
postavljen na bliem kraju. Ova naredba praktino funkcionie na potpuno isti nain kao i
naredba za oslobaanje uticaja na krajevima greda (vidi poglavlje 3.1.5.), s tim to se uslovi
koji se postavljaju na selektovanom kraju linije, ne podeavaju u dijalog box-u, ve stanjem
podopcije na komadnoj liniji.
3.2.12.2
Gubici sile prednaprezanja
Pomou ove naredbe imate mogunost da vizuelno sagledate gubitak sile

prenaprezanja du zadate trase kablova. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Gubitak sile prednaprezanja Selektovanje (Prozor/<krAj>):
Sada je potrebno selektovati jedan segment postavljene trase kablova, nakon ega e program
prvo prekontrolisati da li je ona ispravno zadata, i ako nije izdati odgovarajue upozorenje.
Naime, krajevi zadate linije prednaprezanja moraju biti oznaeni ili kao mesto unoenja sile
prednaprezanja ili kao mesto ankera (svakako da postavljanje dva ankera na krajevima linije
prednaprezanja, nije mogue). U sluaju da je kraj linije prednaprezanja oznaen kao
nastavak, tada se njegov kraj mora poklopiti sa poetkom drugog segmenta linije
prednaprezanja, a poloaj kabla se na mestu nastavka mora nalaziti na istom mestu u
prostoru. Prema tome, vie segmenata prednaprezanja koji su meusobno povezani, tako to
su njihovi krajevi oznaeni kao Nastavak, analiziraju se kao jedna celina.
Ako selektovana trasa kablova ispuni formalne uslove za ispravnost, program e otvoriti dijalog
365
Izgled dijalog box-a za prikaz gubitaka sile prednaprezanja

U levom delu dijalog box-a se u dva odvojena grafikona prikazuje zadati oblik trase kablova i
dijagram promene intenziteta sile predanprezanja du zadate trase kablova. U sluaju gubitka
sile od proklizavanja klina, na kraju na kome se unosi sila prednaprezanja, ovaj deo dijagrama
e biti irafiran.
U gornjem desnom delu dijaloga prikazuje se izabrana formula za proraun gubitka sile
prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog
od njih se nalazi tekstualni opis znaenja datog podatka.
Ispod ovih podataka ispisuju se jo dva veoma vana podatka, koja su proraunata pri
pokretanju ove naredbe:
- Duina kabla pre utezanja:
L=
- Ukupno elastino izduenje kabla:
L=
Nain prorauna gubitka sile prednaprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, se odreuje
izborom jedne od dve ponuene formule u dijalogu naredbe Prednaprezanje (poglavlje
3.2.12).
ili
Ove dve formule se razlikuju samo u tome da li je korien koeficijent gubitaka zbog
nenamernog ugaonog odstupanja K ili ugao nenamernog odstupanja k.
Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje:
Px
P0
Intenzitet sile predanprezanja u posmatranom preseku du zadate trase kablova

Zadata sila predanprezanja
Zadati koeficijent trenja
Suma skretnih uglova trase kablova do posmatranog preseka
366
Kkx
Koeficijent gubitaka zbog nenamernog ugaonog odstupanja

Ugao nenamernog odstupanja
Rastojanje posmatranog preseka od poetka trase kablova
Proraun gubitka sile predanprezanja usled proklizavanja klina, sprovodi se u dva koraka. Prvo
se iterativnim reavanjem sledee jednaine, sraunava duina do koje se rasprostire pad sile
usled proklizavanja klina.
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje:

le
ln
Es
As
P0
K-
Nepoznata duina na kojoj se rasprostire gubitak sile

proklizavanja klina
Zadato proklizavanje klina
Zadati modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl
Zadata povrina poprenog preseka kabla
Prosean skretni ugao do posmatranog mesta
predanprezanja
usled
Na osnovu proraunate duine le, iz sledee formule se proraunava umanjeni intenzitet sile
na mestu njenog nanoenja na model.
Pe = P0 1 x ( +K)
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje:

Pe
P0
xK-
Umenjeni intenzitet sile na mestu unoenje sile na model

Rastojanje do posmatranog mesta
Prosean skretni ugao do posamtranog mesta
U gornjem desnom uglu dijalog box-a prikazani su svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi
predanprezanja, a u prikazanoj listi preseka se u proizvoljno odabranim meupresecima moe
dobiti informacija kako o ekscentrinom poloaju kablova, tako i o intenzitetu slie
predanprezanja u datom preseku. Nain rada sa listom preseka je potpuno isti kao i u dijalog
box-u za unos numerikih podataka o predanprezanju, s tim to ovde poloaj meupreseka
nije odreen svojim relativnim rastojanjem od poetka trase kablova, ve tanim rastojanjem
u duinskim jedinicama.
U donjem desnom delu dijaloga se nalazi edit polje Opis za izvetaj. U njemu se unosi
proizvoljni tekst koji e se ispisivati u izvetaju gubtka sile prednaprezanja, neposredno ispod
naslova.
I u sluaju da ne analizirate uticaje od gubitka sile prednaprezanja, ova naredba e biti od
pomoi da odredite visinsku koordinatu svih taaka u kojima je potrebno pridrati kablove na
gradilitu. Izborom ove naredbe u okviru modula za obradu rezulatat prorauna, imaete
mogunost da odtampate sve prikazane podate iz ovog dijalog box-a.
367
3.2.13 Rezultanta optereenja

Naredba Rezultanta optereenja slui za kontrolu tanosti unetih podataka o
intenzitetu optereenja. Njenim aktiviranjem, program sa komandne linije zahteva da
selektujete sva optereenja za koja elite da dobijete informaciju o intenzitetu i poloaju
rezultante.
<0 sel.> Optereenja Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Nakon zavrene procedure selektovanja, program e otvoriti dijalog box sa informacijom o
intenzitetu i poloaju rezultatne svih prethodno selektovanih optereenja.
Svakako da e u okviru ove naredbe, za selektovanje biti dostupna samo povrinska, linijska i
takasta optereenja. Procenom ispravnosti prikazanih rezultata, moete lako otkriti
eventualno pogreno zadate podatke o optereenju. U sluaju da sva selektovana optereenja
nemaju isti pravac delovanja, tada program nee biti u stanju da srauna i poloaj rezultante.
3.2.14 Konvertor optereenja

Ova naredba ima prevashodnu ulogu da olaka unos linijskog i koncentrisanog
optereenja du linijskih elemenata konstrukcije, koji se nalaze van ploa, odnosno zidova. Pod
linijskim elementima konstrukcije ovde se podrazumevaju grede, linijski oslonci kao i mesta
preseka sklopa kome pripada povrinsko optereenja sa ploama iz drugih ravni. Kako veina
optereenja koja deluju na konstrukcije ima povrinski karakter (sneg, vetar, teina krovnog
pokrivaa, teina podova, itd.), to pri nanoenju optereenja na linijske elemente konstrukcije
koji ne pripadaju ploama, odnosno zidovima, morate runo proraunavati intenznitet
optereenja, koje pripada svakom od tih linijskih elemenata. Iz tog razloga, programom je
predviena sledea procedura unosa podatka, koju emo ilustrovati na primeru delovanja vetra
na kosoj krovnoj konstrukciji.
368
Prednja strana krova po kojoj treba zadati pritisak vetra odozgo

Iako se krovna konstrukcija sastoji samo od grednih elemenata, prvo emo zadati povrinsko
optereenje koje predstavlja pritisak vetra upravno na prednju stranu krova.
Zadato povrinsko optereenje na prednjoj strani krova koje simulira dejstvo vetra
Izborom naredbe Konvertor optereenja, program e zahtevati da selektujete sva
povrinska optereenja koja je potrebno zameniti odgovarajuim linijskim ili pak takastim
optereenjem.
<0 sel.> Povrinska optereenja Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Nakon zavrene selekcije povrinskog optereenja, program e zahtevati da selektujete sve
linijske elemente koje elite da opteretite zamenjujim linijskim, odnosno koncentrisanim
silama.
<0 sel.> Entiteti Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Kako se u sastavu prednje strane krova nalaze i glavni i sekundarni nosai, kao i spregovi za
vetar, to je sada potrebno selektovati samo one grede koje e preuzeti optereenje od vetra. U
369
naem primeru, selektovaemo sve podune grede koje su postavljene u pravcu globalne X
ose.
Selektovane su sve grede koje treba da dobiju ekvivalentno optereenje

Nakon zavrene selekcije podunih greda, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe Konvertor optereenja
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, odluujete se za
konvertovanje povrinskog optereenja ili u jednako podeljeno, ili pak u koncentrisano. U
sluaju da se odluite za opciju konvertovanja u koncentrisane sile, tada e za unos podataka
biti dostupan i edit box, u kome se zadaje meusobno rastojanje koncentrisanih sila koje e
biti izgenerisane.
Edit box za definisanje rastojanja

izmeu koncentrisanih sila
Svakako da e ovde zadato rastojanje odrediti i tanost rasporeda sila, mada ne treba
preterivati, obzirom da e se tada u sastavu modela nai preveliki broj entiteta koji moe
usporavati rad samog programa. Preporuka je da, kada god je to mogue, odaberete
370
konvertovanje u jednako podeljeno linijsko optereenje, jer e ono u veini sluajeva dovesti
do zadovaljavjue tanosti.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a prethodno selektovano
povrinsko optereenje e biti uklonjeno i zamenjeno odgovarajuim linijskim, odnosno
takastim optereenjem. Svakako da e optereenje biti naneto samo na grede koje su
selektovane u okviru ove naredbe, i to samo pod uslovom da one pripadaju istoj ravni, kojoj
pripada i selektovano povrinsko optereenje.
Prikaz izgenerisanog linijskog optereenja
Prikaz izgenerisanog takastog optereenja

Svakako da se na ovaj nain moe preneti i povrinsko dejstvo vetra samo na stubove koji se
nalaze na prednjoj i zadnjoj strani ovde prikazane hale.
Ova naredba ima primenu i u mnogim drugim sluajevima. Naveemo jo samo jedan
oigledan primer, kada se modeliraju objekti sa montanim meuspratnim konstrukcijama.
Obzirom da nas u tim sluajevima, po pravilu ne interesuju uticaji u montanim ploama, tada
ih nije potrebno ni unositi u model samo zbog prenoenja povrinskog optereenja na ostale
delove konstrukcije. Znai, i ovde je potebno prvo zadati povrinsko optereenje na mestu gde
bi stajala data montana ploa (u prazno), a potom to optereenje konvertovati u zamenjujue
linijsko ili takasto optereenje, na gredama koje su postavljene u pravcu noenja date ploe.
371
Na ovaj nain se drastino ubrzava unos geometrije modela, a pored toga e i sam model imati
znatno manji broj vorova na mrei konanih elemenata.
Napomena:
U Tower-u je omogueno konvertovanje povrinskog optereenja, koje je zadato na nekoj
krivoj povri, u niz koncentrisanih sila du selektovanih linijskih elemenata konstrukcije. Sama
procedura konvertovanja je ista kao i na ravnim povrima. Jedino je u dijalog box-u, koji se
otvara nakon zavrene selekcije greda, opcija Jednako podeljene linijske sile nedostupna, s
obzirom da se zbog sloenosti problema povrinsko optereenje u optem sluaju ne moe
prikazati pomou linijskih.
3.3
Promena i kontrola ranije unetih podataka
3.3.1
Promena setova
Pomou naredbe Promena setova, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Korekcija, omoguena je naknadna promena numerikih podataka za proizvoljno
selektovane elemente crtea. Aktiviranjem ove naredbe, ulazi se u standardnu
<0 sel.> Promena setova Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Nain funkcionisanje naredbe je potpuno isti, bez obzira da li selektovani elementi
predstavljaju deo konstrukcije, ili pak optereenje. Kako svakom tipu elementa crtea,
odgovara samo odreeni tip numerikih podataka, to se u ovoj proceduri ne mogu istovremeno
selektovati raznorodni tipovi entiteta. Ovde pod raznorodnim tipovima elemenata
podrazumevamo: ploe, grede, linijsko optereenje, povrinsko optereenje, itd. Znai,
mogua je masovna promena podataka za vie selektovanih elemenata, ali svi oni moraju
pripadati istom tipu elemenata. U sluaju da se u prvom koraku selekcije, jenovremno
selektuju raznorodni elementi, program e od svih selektovanih zadrati samo elemente
jednog tipa, dok e sve ostale izbaciti iz selekcije. Isto vai i kada se selektuje element crtea
na mestu na kome se njegova geometrija poklapa sa nekim drugim entitetima. I tada e
program sam odabrati element za koji e ui u proceduru menjanja podataka. U ovakvim
sluajevima treba ukinuti vidljivost svih elemenata crtea ija se geometrija poklapa sa
geometrijom elementa za koji je potrebno izvriti promenu numerikih podataka. Prema tome,
najlake je prvo pojedinano selektovati jedan od elemenata datog tipa, a da tek u sledeem
koraku koriste metode grupnog selektovanja. Tada e, svi tipovi elemenata koji ne odgovaraju
tipu prvog selektovanog, automatski biti odbaeni.
Desni klik mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, te e se u zavisnosti od tipa elementa
koji je izabran, otvoriti odgovarajui dijalog box, u kome se mogu izvriti eljene izmene.
372
Selektovano je vie ploa istog seta numerikih podataka

Sada ovde mogu nastupiti dva sluaja. Ako svi selektovani entiteti imaju isti set numerikih
podataka, tada e sa leve strane liste, crnom strelicom , jasno biti naznaeno koji je to
redni broj seta. Meutim, ako se istovremeno selektuje vie elemenata razliitih setova, tada
e ispred liste, u okviru svih setova koji su pridrueni selektovanim elementima, stajati simboli
crnih strelica .
Selektovano je vie ploa razliitog seta numerikih podataka

Pored toga, svi podaci u listi e biti ispisani kao neaktivni, a svi edit box-ovi prazni. Ovakvo
stanje e biti, sve dok klikom mia u okviru liste, svim selektovanim entitetima ne pridruite
isti set podataka.
Nakon izvrenih izmena u dijalog box-u, klikom na komandno polje OK, novo zadati podaci
e biti pridrueni izabranim elementima crtea, a program e sa komandne linije i dalje
zahtevati selektovanje elementa za koje se eli promena numerikih podataka. Klik na desi
taster mia, oznaie kraj ove naredbe.
373
Ista logika vai, i kada se za promenu podataka selektuju elementi crtea koji predstavljaju
optereenje. Ako sva selektovana optereenja imaju iste numerike podatke, tada e u dijalog
box-u biti ispisani svi prethodno zadati parametri.
Selektovana su dva povrinska optereenja,

potpuno istog intenziteta i pravca delovanja
Meutim, ako se selektuje vie optereenja razliitog intenziteta, ili pravca delovanja, tada e
podaci u dijalog bux-u biti prazni, sve dok ih ponovo ne zadate. Na taj nain ete, svim
prethodno selektovanim optereenjima, pridruiti novo zadate podatke.
Selektovana su dva povrinska optereenja,

istog pravca delovanja, ali razliitog intenziteta
374
Promena podataka je omoguena i za elemente crtea koji nisu deo konstrukcije. To su razne
pomone linije i tekstovi, postavljeni pomou naredbi: Linija, Tekst i Kota (vidi oglavlje
3.4). Za linije i kote je mogue promeniti layer na kojem su ovi entiteti nacrtani, a za
tekstove je omoguena promena svih podataka koji su ranije zadati: sadraj teksta, layer,
ravnanje, font, itd. Kako je programom omogueno postavljanje ovih pomonih elemenata
crtea i u prozoru Dispozicija, to pomou ove naredbe neete moi da vrite njihovu
promenu podataka. To proizilazi iz osnovne funkcije prozora Dipspozicija, da se u njemu vri
promena tekueg rama, te e klik mia u okviru ovog prozora, dok je aktivna naredba
Promena setova, biti protumaen kao zahtev za promenu tekueg rama. Prema tome, za
promenu podataka o pomonim entitetima koji su postavljeni u prozoru Dispozicija, morate
koristiti posebnu naredbu Preimenuj (vidi poglavlje 2.12.2). Naime, u sluaju da se
pomou ove naredbe umesto simbola rama, selektuje neki od pomonih entiteta u prozoru
Dispozicija, tada e ona raditi potpuno isto kao i naredba Promena setova.
3.3.2
Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih

elemenata (Promena L.K.S.)
Kako program po default-u odreuje orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema

linijskih elemenata modela, to pomou naredbe Promena L.K.S., koja se nalazi u okviru
padajueg menija Korekcija, imate mogunost da ga naknadno promenite. Njenim izborom,
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Procedurom selekcije e biti obuhvaeni samo linijski elementi, nad kojima ova naredba ima
dejstvo: grede, linijski oslonci, pokretno optereenje i prednaprezanje. Nakon zavrene
selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku sa crtea, koja e odrediti
kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje lokalne ose 2.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2/<krAj>):
Naime, kako je pravac i smer lokalne ose 1 potpuno odreen poetkom i krajem linije kojom
je zadat poloaj datog linijskog elementa u prostoru, a kroz jednu pravu je mogue postaviti
beskonano ravni, to e izbor ove take jednoznano odrediti kako ravan u kojoj lee ove dve
lokalne ose, tako i smer pruanja lokalne ose 2. Lokalna osa 3 e tada biti postavljena
automatski, tako da zadovolji pravilo desno orijentisanog koordinatnog sistema. Kako u nekim
sluajevima, moe biti lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, uzastopni klik mia preko
podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3/<krAj>):
Naime, sada e odabrana taka odrediti ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik
preko ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene
take, naredba e biti zavrena.
U sluaju viestruke selekcije, vodite rauna da izbor take pravilno odredi, kako ravan, tako i
usmerenje lokalnih osa, svim selektovanim elementima. Ovo emo ilustrovati na primeru
jednovremene promene orijentacije lokalnog koordinatnog sistema svih stubova jednog rama.
375
Lokalne ose 1 i 2 svih stubova postavljene

su u vertikalnoj ravni X-Z.
Ako elimo da promenimo orijanaciju lokalnog koordinatnog sistema stubova, tako da njihove
lokalne ose 1 i 2 lee u vertikalnoj ravni Y-Z, tada e postavljenjem podopcije Taka
koja odreuje osu 3 za tekuu, i izbor bilo koje take u okviru ravni prikazanag rama,
dovesti do eljenog efekta. Meutim, u zavisnosti od poloaja odabrane take, orijentacija
lokalne ose 3 selektovanih stubova, nee biti ista.
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova,

bie usmerena na desno
376
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova,

bie usmerana na levo
Izborom take 1, lokalna osa 3 levog stuba,

bie usmerana na desno, a druga dva na levo
Izborom take 1, lokalna osa 3 desnog stuba,

bie usmerana na levo, a druga dva na desno
377
Znai, smer lokalne ose 2, odnosno lokalne ose 3, odreen je relativnim poloajem
odabrane take, u odnosu na lokalnu osu 1, datog linijskog elementa.
Napomenuemo da se smer lokalne ose 1 ne moe naknadno promeniti, i on se uvek
postavlja tako da ide od poetka ka kraju linije, kojom je odreen poloaj datog linijskog
elementa u rpostoru.
Primena naredbe
Orijantacija lokalnog koordinatnog sistema je neobino vana za sve elemente konstrukcije.
Kod greda, ona je viestruko vana, obzirom da se u pravcu postavljenih lokalnih osa,
prikazuju rezultati prorauna, definiu dimenzije poprenog preseka i oslobaaju uticaji na
njenim krajevima. Kod linijskih oslonaca se u pravcu postavljenih lokalnih osa, spreavaju
pomeranja i rotacije, tako da e i proraunate reakcije oslonaca, delovati u njihovom pravcu.
Kod pokretnog optereenja, orijentacija lokalnog koordinatnog sistema definie ravan po kojoj
ono deluje, a kod prednaprezanja, nagib ravni u kojoj se nalazi trasa kablova (kablovi za
prenaprezanja se postavljaju uvek u ravni koju odreuju poloaj lokalne ose 1 i 2).
Napomena:
U toku izvrenja ove naredbe, za preporuku je da pomou naredbe Vidljivost, postavite za
vidljive lokalne ose elemenata konstrukcije, za koji se vri promena lokalnog koordinatnog
sistema. Na taj nain, imaete laki uvid u tanost sprovedenih izmena.
3.3.3
Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih

oslonaca
Pored promene lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata, pomou naredbe

Promena L.K.S. moe se menjati i orijentacija lokalnog kordinatnog sistema takastih
oslonaca. Njenim izborom iz padajueg menija Korekcija, ulazi se u standardnu proceduru
selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek/ eXtras / Grupe
Ako su selektovani takasti oslonci, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku
sa crtea koja e odrediti pravac i smer lokalne ose 3:
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / Radijalno / <krAj>):
Napomenuemo da u sluaju selekcije samo jednog takastog oslonca, na komandnoj liniji
nee biti prisutna podopcija Radijalno.
Izbor podopcije Taka koja odreuje osu 3 dovee do promene ose ije e usmerenje
odrediti taka koja se zadaje. Jedan klik mia menja na lokalnu osu 2, drugi na lokalnu osu 1
dok trei klik mia vraa provobitno stanje komandne linije.
Pravac i smer izabrane lokalne ose (pretpostaviemo da je izabrana osa 3) moe se odrediti na
dva naina - radijalno i paralelno. Kod radijalnog odreivanja, lokalne ose 3 svih selektovanih
entiteta bie usmerne prema zadatoj taki.
378
Radijalno odreivanje usmerenja lokalnih osa

Kod paralelnog odreivanja zadata taka odreuje usmerenje lokalne ose 3 jednog
(referentnog) takastog oslonca, dok su lokalne ose ostalih selektovanih oslonaca paralelne sa
njom i imaju isti smer. Za referentni takasti oslonac program usvaja onaj koji je prvi
selektovan.
Paralelno odreivanje usmerenja lokalnih osa

Izabrani nain odreivanja ispisuje se na komandnoj liniji kao ime podopcije. Znai ako se na
komandnoj liniji nalazi podopcija Radijalno to znai i da se usmerenje lokalne ose 3
odreuje radijalno. Promena na paralelno odreivanje vri se aktiviranjem ove podopcije.
Nakon izbora take koja odreuje usmerenje lokalne ose 3, program e sa komandne linije
zahtevati da zadate taku koja odreuje ravan u kojoj se osa 3 nalazi.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 2-3 / <krAj>):
Naziv podopcije Taka koja odreuje ravan 2-3 ukazuje da e izabrana taka odrediti
ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 2 i 3. Izborom ove podopcije komandna linija e dobiti novi
izgled, odnosno taka koja se zadaje odredie ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 1-3 / <krAj>):
379
Naravno, da je na poetku ove procedure izabrana neka druga osa, pomou ove podopcije bi
se vrio izbor ravni koje njoj odgovaraju.
Nakon izbora traene take naredba se zavrava, a lokalni koordinatni sistemi svih
selektovanih oslonaca dobijaju zadatu orijentaciju.
L.K.S. svih takastih oslonaca je promenjen tako to su

lokalne ose 2 usmerene prema centru kruga, a lokalne
ose 3 su normalne na prikazanu ravan
3.3.4
Kontrola setova
Posebno vanu opciju u programu predstavlja i vizuelno sagledavanje tanosti

unetih numerikih podataka, odnosno mogunost da se vizuelno prekontrolie da li su svim
elementima konstrukcije pridrueni tani setovi numerikih podataka. Za tu namenu je
razvijena naredba Kontrola setova, u okviru padajueg menija koji se otvara desnim klikom
mia preko naziva prozora 3D pogled. Aktiviranjem ove naredbe, program e za dati tip
konstruktivnog elementa (ploe, grede, itd.), sve entitete istog seta numerikih podataka,
ofarbati istom bojom.
U prozoru 3D pogled, program je istom bojom ofarbao, sve ploe

i zidove kojima je pridruen isti set numerikih podataka
380
Komandna linija je dobila sledei sadraj.
<Sve> Kontrola setova Ploa/Zid (Promena setova/Izbor/<krAj>):
Za koju vrstu konstruktivnih elemenata se vri kontrola unetih numerikih podataka, i koji
redni brojevi setova e biti farbani a koje ne, odreuje se u dijalog box-u koji se otvara
aktiviranjem podopcije Izbor.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Kontrola setova

Korisniku je sada omogueno da, osim za razliite tipove konstruktivnih elemenata, vri
kontrolu unetih podataka i za tri vrste optereenja - povrinsko, linijsko i takasto. U levom
delu dijalog box-a nalazi se lista svih entiteta (konstruktivnih elemenata i optereenja) za koje
se moe uraditi kontrola unetih podataka. Svakako da e za izbor biti dostupni samo oni
entiteti koji se nalaze u modelu. Za odabrani entitet, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se
lista sa svim setovima podataka koji su do tada kreirani.
Odabrana je kontrola setova za grede

U koloni Naziv je prikazan opis svakog seta, dok je u koloni Boja za svaki od setova
postavljena boja kojom e elementi tog seta biti ofarbani u modelu. Boje program sam
generie po kriterijumu da one za svaki od setova budu to razliitije, ali je omogueno i da za
svaki od setova sami odaberete boju po elji.
381

otvorio je dijalog box za izbor proizvoljne boje
Ako se za kontrolu unetih podataka izabere optereenje, obzirom da se optereenja grupiu
prema intenzitetu, u koloni Naziv e se umesto opisa prikazivati intenzitet optereenja za
svaki set.
Odabrana je kontrola unetih podataka za povrinsko optereenje

Generisanje palete boja
Pored manuelnog odreivanja svake od boja, izborom komadnog polja Generii boje imate
mogunost da zadate programu iz koje palate e boje biti generisane.
Dijalog box za generisanje palete boja

Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi e za sve setove biti izgenerisane nove boje iz zadate palete.
382
U dijalog box-u se nalazi i check box Nijansiraj boje. Ukoliko je ovaj check box postavljen
na ukljueno stanje, svim setovima e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za
poetnu.
Svim setovima su pridruene razliite nijanse boje

koja je izabrana za poetnu
Rad sa listom konfiguracija boja
Program dozvoljava i da odabrane boje za setove numerikih podataka snimite u bazu i po
potrebi ih naknadno koristite. Izborom komadnog polja Snimi otvara se dijalog box za
snimanje trenutno odabranih boja u bazu.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabrane boje, i
aktivirati komandno polje OK.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor
neke od ranije snimljenih konfiguracija boja.
383
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija boja

Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste, i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja boja koje se ele
postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje boja
Default, koje ne mozete obrisati. Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje
proizvoljno selektovane konfiguracije boja iz liste.
Uvid u tablice setova numerikih podataka
U sluaju da elite da vidite koji su podaci definisani za koji set numerikih podataka, izborom
komadnog polja Set, otvara se dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka za
odabrani konstruktivni element.
Dijalog box za definisanje setova numerikih podataka o gredama

Ovi dijalog box-ovi u potpunosti odgovaraju dijalog box-ovima koji se koriste pri postavljanju
datih elemenata konstrukcije na model, te je i ovde mogue, po potrebi vriti naknadne
korekcije u prethodno zadatim ulaznim podacima.
Izbor setova koji e biti prikazani
Na kraju svakog reda, u okviru liste setova, nalazi se i check box koji regulie da li e dati set
konstruktivnog elementa biti ofarban ili ne.
384
Check box-ovi, koji odreuju da li e dati set biti ofarban na crteu ili ne
Pomou komandnih polja Selektuj sve i Deselektuj sve, imate mogunost da selektujete,
odnosno deselektujete za prikaz sve setove datog konstruktivnog elementa.
Nakon izbora komandnog polje OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu e
odabrani setovi datog konstruktivnog elementa biti ofarbani odgovarajuim bojama.
Iz sadraj komandne linije se vidi, da su za farbanje

odabrani setovi greda: 2, i 4
Promena setova
U sluaju uinjenih greaka, odnosno u sluaju da ste nekom od konstruktivnih elemenata
pridruili pogrean set numerikih podataka, programom je omoguena promena setova i u
okviru ove naredbe. Naime, izborom podopcije Promena setova, na komandnoj linija se
javlja sledea poruka:
<0 sel.> Promena setova Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Nain rada sa ovom podopcijom je potpuno isti kao i kada se istoimena naredba pozove
samostalno (vidi poglavlje 3.3.1). Jedina razlika je u tome to e kraj ove naredbe dovesti do
385
povratka na osnovni oblik komandne linije u okviru naredbe Kontrola setova, a boje greda e
automatski biti aurirane prema novo nastalom stanju.
Opcije 2D prikaza
Pomou check box-a Prikai indirektne elemente se definie nain prikazivanja indirektnih
elemenata u prozoru 2D pogled. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje,
simboli indirektnih elemenata e se iscrtavati sa bojama koje su zadate u ovom dijalog box-u,
a ako je postavljen na iskljueno stanje iscrtavae se sa bojom koja je predviena za
neaktivne elemente.
Simboli ploa u preseku su prikazani sa bojama

iz kontrole setova
386
3.3.5
Kontrola unetih podataka
Izborom naredbe Kontrola unetih podataka, koja se nalazi u okviru padajueg

menija Pomone funkcije, vri se osnovno testiranje ispravnosti kreiranog modela. Obzirom
da je program u svom radu toliko fleksibilan, te dozvoljava kreiranje potpuno proizvoljnih
konstrukcija, svakako da ovo testiranje treba shvatiti samo uslovno, jer je gotovo nemogue
otkriti ba sve eventualno uinjene greke. Zbog toga budite obazrivi pri kreiranju modela, jer
e program labilnost sistema moi pouzdano da otkrije, tek u proraunskom modulu, pri
reavanju sistema jednaina. Ipak ova naredba moe biti od koristi za otkrivanje nekih
oiglednih greaka. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah otpoinje sa testiranjem
unetih podataka.
Kontrola konstruktivnih elemenata
Program prvo kontrolie da li model uopte sadri minimum konstruktivnih elemenata,
odnosno da bi sproveo dalju kontrolu, neophodno je da na modelu postoji barem jedna ploa ili
jedna greda, i barem jedan oslonac (povrinski, linijski ili takasti). U sluaju da je na modelu
definisano vie faza graenja, tada e ovaj uslov vaiti za svaku od faza posebno. Ako ovaj
minimalni uslov nije ispunjen, dalja kontrola se ne sprovodi i program e u otvorenom dijalog
box-u izdati upozorenje da je model nekompletan.
Upozorenje da je model nekompletan

Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greke, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka.
Ako je ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o nekompletnosti
modela, i otpoee sa testiranjem svakog od elemenata konstrukcije posebno. Napomenuemo
da se kontrola sprovodi za sve postavljene konstruktivne elemente na modelu, bez obzira na
njihovo trenutno stanje vidljivosti.
Naveemo kriterijume koji se proveravaju za svaki od konstruktivnih elemenata posebno:
Ploa/Zid -
za ispravnost ploa i zidova ne postoji kriterijum, odnosno sve ploe, i svi

zidovi postavljeni na model, su uvek ispravni.
Granini uslovi
moraju svojim kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno zidu.
Greda
za ispravnost postavljenih greda konstantnog poprenog preseka ne postoji

kriterijum, odnosno sve grede konstantnog poprenog preseka, postavljene
na model, formalno su uvek ispravne. Lokalna nestabilnost tapa po pitanju
neregularnog oslobaanja uticaja na njihovim krajevima, moe se otkriti
387
jedino pri samom proraunu. Izuzetak su reetkasti tipovi tapova kod
kojih e program detektovati greku, ako je na njegovom kraju osloboen
neki od uticaja. Meutim, kod greda promenljivog poprenog preseka,
proverava se da li je promena dimenzija poprenog preseka ispravno
zadata. U sluaju linearne promene, kod koje je poloaj meupreseka
zadat apsolutnim odstojanjem od poetka grede, proverava se da li se
zadati meupresek nalazi unutar date grede. Ako se nalazi van grede, onda
takva greda ima pogreno pridruen set numerikih podataka. U sluaju
greda sa definisanom lunom promenom, kontrolie se da li je mogue
primeniti zadatu luna promenu. Naime, u sluaju da je zadat takav poloaj
meupreseka i dimenzija preseka u njima, da luk koji se postavlja kroz
zadate tri take izaziva negativne dimenzije, tada je takvoj gredi takoe
pridruen pogrean set numerikih podtaka.
Ovako zadata luna promena visine grede,

dovela bi do negativne visine na sredini nosaa.
Povinski oslonac - mora svojom kompletnom geometrijom biti ispod ploe, odnosno zida.
Linijski oslonac -
nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Takasti oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.

Krive povri
nema kriterijuma, odnosno uvek su formalno ispravne
Ako svi konstruktvni elementi zadovolje postavljene kriterijume, program e otpoeti kontrolu
zadatog optereenja. Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularni konstruktivni
elementi, program e otvoriti dijalog box u kome e jasno biti naznaeni svi elementi
konstrukcije koji ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza
graenja, tada e biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi konstrukcije sa grekom.
388
Upozorenje o neispravnim konstrktivnim elementima

Na kraju svakog od redova sa tumaenjem greke, program izmeu zagrada ispisuje i masto
gde se dati konstruktivni element nalazi, odnosno kom sklopu pripada. Izmeu zagrada moe
biti ispisan naziv nivoa, rama ili pak pomonog pogleda, u zavisnosti od toga kom od ovih
sklopova dati konstruktivni element pripada. Ako pogrean konstruktivni element ne priada ni
jednom od sklopava, onda se izmau zagrada ispisuje komentar 3D.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu
jasno markirati sve neregularne konstruktivne elemente,
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koji

konstruktivni elementi ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti
postavljeni samo na entitetima koji pripadaju tekuoj fazi.
Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie
nema greaka u konstrukciji, program e otpoeti kontrolu zadatog optereenja. Ako program
opet otkrije greku u konstrukciji, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok ih potpuno ne
otklonite.
Kontrola optereenja
Tek kada svi konstruktivni elementi zadovolje postavljene kriterijume, otpoee testiranje
zadatog optereenja, pri emu se svaki od zadatih sluajeva optereenja, testira posebno. Isto
389
kao i kod konstrukcije, prvo se kontrolie da li u okviru datog sluaja optereenja postoji
zadato barem jedno optereenje. Ako je definisan prazan sluaj optereenja, odnosno nije mu
pridrueno ni jedno konkretno optereenje (nije ukljuena ak ni sopstvena teina), program
e izdati upozorenje.
Upozorenje o praznim sluajevima optereenja

Izuzetak je, ako se u datom modelu analiziraju uticaji kroz definisane faze graenja. U takvim
sluajevima, u okviru pojedinih faza je dozvoljeno postojanje praznih optereenja.
Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greke, a da potom opet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka. Ako je
ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o praznim sluajevima
optereenja, i otpoee sa testiranjem svakog od optereenja posebno, prema sledeim
kriterijumima:
Povrinsko optereenje -
mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi ili zidu.
Linijsko optereenje -
mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili

gredi.
Takasto optereenje -
mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili

gredi.
Pomeranje oslonaca -
mora biti zadato na takastom osloncu koje ima spreeno

pomeranje (rotaciju), u pravcu zadatog pomeranja (rotacije).
Temperaturni uticaji u ploi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar ploe,
odnosno zida.
Temperaturni uticaji u gredi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar grede. U
sluaju da je zadato delovanje temperaturne razlike, data greda
mora imati definisane dimenzije poprenog preseka. Gredi, iji
je poreni presek definisan kao Proizvoljan, nije dozvoljeno
zadavanje temperaturne razlika.
Pokretno optereenje -
mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno

gredi. U zavisnosti od duine trase, i zadatog pomeraja eme
pokretnog optereenja, kontrolie se potreban broj internih
sluajeva optereenja za konstuisanje anvelope uticaja.
Program e uvek izdati upozorenje o potrebnom broju internih
sluajeva optereenja, ali to nee smatrati za greku. Znai na
vama je da procenite, da li je broj internih sluajeva prevelik, u
390
zavisnosti od veliine i komplikovanosti konstrukcije. Ovakvo
upozorenje ete dobiti i pri zahtevu za proraun modela. Razlog
je vie nego jasan, obzirom da kod velikih modela, proraun
moe trajati predugo, a moe se desiti, i da se uopte ne moe
sprovesti. U okviru sluaja optereenja, u kome je zadato
pokretno optereenje, istovremeno sa njim moe delovati samo
povrinsko, linijsko i takasto optereenje. U protivnom, proram
e izdati greku za svaki tip, ovako zadatog optereenja. U
sluaju da je na modelu definisano vie faza graenja, tada se
pokretno optereenje, u okviru istog sluaja optereenja, moe
zadati samo unutar jedne od faza.
Uticajna linija
zadato mesto za konstuisanje uticajne linije, mora se nalaziti ili

na gredi, ili na takastom osloncu. Ako se nalazi na gredi, tada i
odabrana vrsta uticaja mora odgovarati uticajima koji se mogu
dobiti u gredi. Ako se uticajna linija nalazi na takastom
osloncu, tada on mora imati spreeno pomeranje (rotaciju) koja
odgovara traenom uticaju.
Prednaprezanje
sistemska linija prednaprezanja, mora svojom kompletnom

geometrijom biti unutar grede, ili ploe. Za svaki zadati
segment linije prednaprezanja, kontrolie se da li ona na svojim
krajevima ima postavljene dobre uslove (sila/anker/nastavak).
Ako je zadat proraun gubitaka sile prednaprezanja, tada se
kontrolie da sluajno nije cela sila prednaprezanja anulirana
usled gubitaka.
Ako sva optereenja zadovolje postavljene kriterijume, program e izdati poruku o uspeno
sprovedenoj kontroli unetih podataka.
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka

Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularna optereenja, program e otvoriti dijalog
box u kome e jasno biti naznaena sva optereenja koja ne zadovaljavaju postavljene
kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza graenja, tada e pored sluaja optereenja,
biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi optereenja sa grekom.
391
Upozorenje o neispravnim optereenjima

Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu
jasno markirati sva neregularna optereenja.
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koja

optereenja ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti
postavljeni samo na optereenjima koji pripadaju tekuoj fazi. Takoe, markeri greaka e se
prikazivati samo na optereenjima koja pripadaju tekuem sluaju optereenja.
Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie
nema greaka u optereenju, program e izdati poruku o uspeno sprovedenoj kontroli unetih
podataka.
392
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka

Ako program opet otkrije greku u optereenju, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok
ih potpuno ne otklonite.
Napomena:
Postupak kontrole unetih podataka se automatski sprovodi i pri zahtevu za generisanje mree
konanih elemenata. U sluaju kada na modelu nema povrinskih elemenata konstrukcije, pa
se generisanje mree konanih elemenata ne sporovodi, tada e kontrola unetih podtaka biti
sprovedena neposredno pred proraun. U sluaju otkrivene greke, program e izdati
odogvarajue upozorenje i obustvaie dalji tok generisanja mree konanih elemenata,
odnosno proraun.
3.3.6
Kontrola geometrije
Obzirom da je program grafiki orijentisan, i da mu je osnovna uloga proraun

statikih uticaja, to je svakako vano da geometrija modela bude precizno iscrtana. U sluaju
da neprecizno crtate, imaete velike probleme pri kasnijem formiranju mree konanih
elemenata, a i rezultati prorauna, ako uopte i doete do njih, mogu biti pogreni. Crtake
greke se najee ne mogu videti golim okom, pa ih je mogue otkriti jedino izborom naredbe
Kontrola geometrije, koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije. Prema
tome, pre nego to krenete u generisanje mree konanih elemenata, ili sam proraun modela,
obavezno aktivirajte ovu naredbu.
U edit box-u Tolerancija rastojanja treba zadati vrednost sa kojom e se uporeivati sva
meusobna rastojanja izmeu elemenata na crteu. Drugim reima, od programa zahtevamo
da na crteu markira sva rastojanja izmeu entiteta koja su manja od zadatog. Koju ete
vrednost zadati za ovaj parametar, zavisi od same geometrije modela, odnosno od preciznosti
393
sa kojom ste eleli da kreirate model. Ako na primer, znate da na crteu ne treba da postoji ni
jedno rastojanje koje je manje od 0.5 m, tada ete zadati: Tolerancija rastojanja =0.5.
Parametar Tolerancija uglova, se odnosi na odstupanje linija na crteu od horizontalnog i
vertikalnog pravca, odnosno trai se od programa da markira sve linije koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertiklanog pravca za ugao koji je manji od zadatog (ako se za ovaj
parametar zada vrednost 0, program e ignorisati sve linije na crteu koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertikalnog pravca).
Nakon zadavanja ova dva parametra, i klika na komandno polje OK, program e izanalizirati
geometriju modela, i u sluaju da nisu pronaene crtake greke izdae odgovarajue
upozorenje.
U sluaju da se otkriju crtake greke, program e izdati upozorenje o otkrivenim grekama.
Pored toga, program e na crteu posebnim markerima obeleiti sva rastojanja koja su manja
od zadatog, i linije koje odstupaju od horizontale, odnosno vertikale, za ugao manji od
zadatog.
Posebnim markerima, program je oznaio sva

mesta na kojima postoje crtake greke
Segmente linija koji odstupaju od vertikalnog, odnosno horizontalnog poloaja, program farba
posebnom bojom. Rastojanja koja su manja od zadatog, program oznaava tako to markira
take koje odreuju dato rastojanje. U zavisnosti od toga ta data taka predstavlja, program
pri markiranju taaka upotrebljava sledee simbole:
394
- Simbolom malog kvadrata se oznaavaju sve take koje predstavljaju takasti entitet, ili
pak poetnu, odnosno krajnju, taku datog segmenta linije.
- Simbolom malog trougla, program oznaava sve take koje se nalaze na konturi linijskih i
povrinskih entiteta, ali nisu njene krajnje take. Znai, ove take se nalaze unutar
segmenta linije kojom je odreena kontura datog linijskog, odnosno povrinskog elementa.
- Simbolom malog kruga, program oznaava taku koja se nalazi unutar neke od povri
(taka pripada ravni povrinskog entiteta ali nije na njegovoj konturi).
U toku procedure kontrole geometrije, program moe otkriti i mesta koja eventualno mogu biti
posledica crtake greke. Naime, radi se u segmentima linija ija rastojanja nisu manja od
zadate tolerancije, ali njihova geometrija ukazuje na to, da postoji entitet za koji verovatno
niste eleli da ima, ba takvu geomertiju. I ovakve segmente, program e naznaiti posebnom
bojom koja je definsana za upozorenja. Upozorenja, e program dati za sledee sluajeve:
- Ako na modelu postoji vie lunih segmenata koji su povezani, a iji se centri krunice
nalaze na malom rastojanju. Kako ste verovatno eleli da ti lukovi pripadaju istoj krunici,
to je mogue da se ovde radi o crtakoj greci.
- Ako na modelu postoji luk sa isuvie malim poluprenikom. Ovakvo upozorenje se izdaje jer
e pri generisanju mree konanih elemenata ovakav luk sigurno izazvati veliki broj
konanih elemenata.
- Ako na modelu postoji evaluirani linijski entitet, koji je tako postavljen na krivu povr, da
njegova geometrija ne predstavlja regularnu 3D du, odnosno 3D luk. Tipian primer je ako
na sfernu krivu povr postavite segment linije koji malo odstupa od njenog radijalnog
pravca. Kako ste verovatno eleli da on bude ba u radijalnom pravcu, to se i ovde radi o
verovatnoj crtakoj greci.
Sa ovako markiranim rastojanjima i pravcima, mogue je lako sagledati eventualne greke
nastale pri nepreciznom crtanju.
Postavljeni markeri e stajati na crteu sve dok crtake greke ne uklonite i ponovo ne
aktivirate ovu naredbu. Ako pak smatrate da otkrivene crtake greke nisu mnogo bitne, onda
postavljene markere greaka moete ukloniti i izborom komadnog polja Cancel, u okviru ove
naredbe.
Pomou dva prekidaa, koja se nalaze u vrhu dijalog box-a za kontrolu geometrije, mogue je
programu zadati, koji e sve elementi crtea ui u testiranje.
Samo u 2D pogledu
Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni samo entiteti koji

pripadaju sadraju prozora 2D pogled, neposredno pre
aktiviranja ove naredbe. Da li e u testiranje geometrije ue samo
trenutno vidljivi entiteti iz ovog prozora, ili pak svi koji mu
pripadaju, odreuje stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti.
Samo u 2D pogledu
Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji su

prikazani u prozoru 3D pogled, neposredno pre aktiviranja ove
naredbe. Da li e u testiranje geometrije ui samo trenutno vidljivi
entiteti iz ovog prozora, ili pak svi elementi modela, odreuje
stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti.
395
Samo vidljivi entiteti
Kontrolom geometrije nee biti obuhvaeni entiteti koji nisu

trenutno prikazani u odabranom prozoru. Naime, svi entiteti koji
su proglaeni za nevidljive, bilo pomou naredbe Vidljivost, bilo
pomou naredbe Sakrivanje, bie izuzeti iz kontrole geometrije.
Pored toga, kontrola geometrije za entitete optereenja, vrie se
samo u okviru tekueg sluaja optereenja.
Samo vidljivi entiteti
Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji pripadaju

odabranom prozoru, bez obzira na trenutno stanje njihove
vidljivosti. Pored toga, kontrola geometrija e se sprovesti i nad
entitetima optereenja, koja nisu sadrana u tekuem sluaju
optereenja.
Znai, pomou prekidaa Samo u 2D pogledu, odluujete da li e u kontrolu geometrije ui

sadraj prozora za 2D, ili za 3D prikaz modela, a pomou prekidaa Samo vidljivi entiteti, da
li e u okviru odabranog prozora, u testiranje ui svi entiteti koji mu pripadaju, ili pak samo oni
koji su trenutno prikazani u njemu. Napomenuemo da se indirektni elementi, koji su prikazani
u okviru prozora 2D pogled, ne tretiraju u okviru kontrole geometrije, obzirom da oni nisu
entiteti, ve predstavljaju presek datog elementa konstrukcije sa trenutno prikazanom ravni
pogleda u prozoru 2D pogled.
U donjem delu dijalog box-a, nalazi se i prekida Popravka geometrije, ijim postavljenjem
na ukljueno stanje moete od program zahtevati da popravi otkrivene crtake greke. Pri
korienju ove opcije budite obazrivi, obzirom da program nee moi uvek da popravi sve
napravljene crtake greke. Pored toga, u proceduri pomeranja taaka, popravka jedne crtake
greke moe izazvati nekontrolisani niz novih greaka. Problemi koje program ne moe da rei,
najee su javljaju kod povrinskih elemenata, kada je za popravku crtake greke, potrebno
pomeriti jednu taku sa njene konture, u poloaj koji bi celu ravan povrinskog elementa izveo
iz njene prvobitne ravni. Isto vai i za evaluirane povri i lune segmente linijskih entiteta.
Takav nain reavanja problema bi praktino zahtevao nekakvu vetaku intelegenciju, to je
praktino nemogue automatski reiti. Prema tome, za preporuku je da crtake greke sami
otklonite, jednu po jednu. Da li ete to sprovesti brisanjem, po ponovnim iscrtavanjem datog
entiteta, ili ete pak pomerati njihov poloaj, iskljuivo zavisi od Vas i Vasih navika. U svakoj
sluaju, najlake je da pri samom kreiranju modela precizno crtate.
Analiza geomtrijskih greaka
U sluaju da postavljeni markeri greaka ne ukazuju dovoljno jasno u emu se sastoji greka,
programom je predviena naredba Analiza geometrijskih greaka. Njenim aktiviranjem,
program e sa komandne linije zahtevati da selektujete postavljeni marker greke, ili pak
segment naznaen kao upozorenje.
Marker greke Selektovanje (<krAj>):
Ako selektujete marker za taku, tada e program posebnom bojom naznaiti i selektovani i
susedni marker, koji odreuju rastojanje manje od zadatog. Pored toga, posebnom bojom e
biti naznaena i kontura entiteta kojoj pripada susedni marker. Na ovaj nain moete lako
sagledati u odnosu na koji entitet se selektovana taka nalazi na manjem rastojanju od
zadatog.
U sluaju da selektujete neki od segmenata koji je markiran kao upozorenje, tada e se
otvoriti dijalog box sa znaenjem upozorenja.
396
Aktivranjem komandnog polja OK, dijalog box sa upozorenjem e biti zatvoren, a program e
sa komandne linije i dalje zahtevati selektovanje postavljenih markera, sve dok izborom
podopzije krAj, ne oznaite kraj ove naredbe. Postavljenii simboli e i po zavretku ove
naredbe stajati na crteu, sve dok ne otklonite sve crtake greke. Napomenuemo jo
jednom, da se postavljeni simboli greaka mogu ukloniti sa crtea i pozivom naredbe
Kontrola geometrije, i aktiviranjem komandnog polja Cancel.
Primena naredbe
Kako je neobino vano da geometrija i konstrukcije i optereenja bude precizno nacrtana, to
je za preporuku da u toku kreiranja modela, s vremena na vreme, pomou naredbe Kontrola
geometrije, prekontroliete tanost unetih podataka.
U sluaju da konstrukciju kreirate generisanjem njenih vertikalnih entiteta, pomou naredbe
Generisanje (vidi poglavlje 2.11.7), onda je vano da pre same procedure generisanja,
prekontroliete podudarnost svih konstruktivnih elemenata i u vertikalnom smislu.
U takvim sluajevima, je najbolje, krenuti od vrha objekta, i pomou naredbe Projektovane
tavanice (vidi poglavlje 2.14.8), u prozoru 2D pogled postavite za vidljiv samo nivo koji
se nalazi iznad tekueg.
Za projektovanje na tekui nivo odaberite samo linijske i takaste oslonce, obzirom da e u

proceduri generisanja vertikalnih elemenata, samo oni biti zamenjeni odgovrajuim stubovim i
zidovima. Sada aktivirajte naredbu Kontrola geometrije i postavite na ukljueno stanje
prekidae Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti.
397
Ako u ovakvom reimu, program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete za tekui
nivo postaviti prvi ispod, i ponoviti prethodno opisani postupak, sve do najnieg nivoa na
modelu. Ako program otkrije crtake greke, onda prvo popravite otkrivene crtake greke, pa
tek onda preite na sledei nivo ispod.
Tek nakon sprovednog prethodno opisanog postupka za sve nivoe na modelu, odozgo na dole,
moete slobodno pristupiti generisanju prostornog modela.
Bez ozbira na koji ste nain kreirali geometriju konstrukcije, obavezno pre zadavanja bilo
kakvog optereenja, prvo prekontroliite isrpavnost geometrije konstrukcije, po pitanju
crtakih greaka. Isti postupak ponovite i kada ste naneli sva optereenja, odnosno pre
prelaska u modul za formiranje mree konanih elemenata.
Pri prvom aktiviranju naredbe, sve prekidae posatvite na iskljueno stanje, kako bi ustanovili
da li na celom modelu uopte postoje crtake greke ili ne. Ako ne postoje, program e izdati
odgovarajui komentar, a ako postoje, na crteu e biti markirani svi neregularni entiteti. Pre
nego to krenete u otklanjanje crtakih greaka, morate prvo otkriti izmeu kojih entiteta je
markirano rastojanje manje od zadatog. Ovo je najlake otkriti selektivnim ukidanjem
vidljivosti pojedinih elemenata crtea. Ponovnim aktiviranjem naredbe Kontrola geometrije,
ali sada postavljanjem odgovrajuih prekidaa na ukljueno stanje, lako ete otkriti izmeu
kojih entiteta je markirano rastojanje manje od zadatog. Svakako da e ovde od velike pomoi
biti i naredba Anliza geometrijskih greaka.
Napomena:
Naredba Kontrola geometrije se automatski sprovodi i u okviru naredbe za generisanje
mree konanih elemenata. U sluaju da na crteu otkrije takve crtake greke, koje za
posledicu imaju da mrea konanih elemenata ne moe biti izgenerisana, program e
obustaviti postupak generisanja, i izdati odgovrajue upozorenje. Naglasiemo da sve
otkrivene crtake greke ne moraju po pravilu praviti probleme pri generisanju mree. Neke od
nih program moe i sam prevazii. U svakom sluju, najbolje je da ih nema.
Napomena:
U sluaju da je marker take postavljen na unutranjosti luog segmenta (simbol malog
trougla), tada Vam se pri velikom zumiranju moe uiniti da dati simbol ne pripada luku.
Razlog ovome je to se marker uvek prikazuje na svom pravom poloaju, a luk se uvek
aproksimira nizom pravih segmenata. Znai, markirana taka sigurno pripada luku.
3.3.7
Promena dijagonale povrinskih entiteta
Pomou naredbe Vidljivost moe se ukljuiti prikazivanje dijagonale u svakom

povrinskom konstruktivnom elementu (ploe i povrinski oslonci) modela. Njen poloaj
program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita elementa izabere onu koja
veom duinom prelazi preko povrine tog konstruktivnog elementa.
398
Ukljueno je prikazivanje dijagonale ploe

Automatski odreeni poloaj moe se promeniti pomou naredbe Promena
dijagonale povrinskih entiteta. Izborom ove naredbe iz padajueg menija
Pomoni nivo, ili klikom mia preko prikazane ikone, program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete dijagonalu kojoj elite da promenite poloaj.
<0 sel.> Promena dijagonale povrinskih entiteta Selektovanje ( Prozor / <krAj> ):
Nakon selektovanja, potrebno je da izborom dve take sa crtea zadate novi poloaj
dijagonale.
Prva taka:
Druga taka:
Program e ostati u proceduri selektovanja sve dok izborom podopcije Kraj ne zavrite
naredbu.
Izborom dve take sa crtea promenjen je poloaj dijagonale ploe
399
3.3.8
Informacije
Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se
pojavljuje kada se pokaziva mia postavi iznad njih. Korisnik moe uticati na
koliinu i nain prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogunost programa se
ukljuuje izborom opcije Informacije, koja se nalazi u padajuem meniju
Pomone funkcije. Drugi nain za pozivanje naredbe je klik levim dugmetom
mia, dok se pokaziva nalazi iznad prikazane ikone. Kada je naredba aktivne, ova
ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom (nain prikazivanja
aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).
Dijalog sa informacijama o entitetima

U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni
tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se
pokaziva mia postavi iznad ploe, u prvom redu tabele e u levoj koloni pisati Entitet, a u
desnoj naziv entiteta Ploa, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj
ploi, itd.
Ukoliko se na mestu pokazivaa mia nalazi vie entiteta, program e u dijalogu prikazati
karakteristike za jedan od njih. Istovremeno e iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan
ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivaa mia, kao i broj entiteta ije se
informacije trenutno prikazuju, na primer Informacije (1/4). U ovakvim situacijama,
pritiskom na taster Q sa tastature, moe se promeniti entitet ije se informacije prikazuju.
Nain prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadraj, podeavaju se u dijalogu
koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.
400
Dijalog za podeavanje prikaza informacija

Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom reimu
prikazivanja moe menjati veliina i izabrati mesto na ekranu, na kome e se pojavljivati u
reimu prikazivanja informacija. Veliina dijaloga se menja tako to se pokaziva mia prvo
pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba
kraja
. Ove strelice ukazuju na mogue pravce pomeranja date ivice. Kada pokaziva
promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se mi pomera dok se stranica ne dovede
u eljeni poloaj, nakon ega se pusti levo dugme mia. Kada se pokaziva mia postavi iznad
nekog od uglova dijaloga, moe se istovremeno menjati poloaj obema stranicama koje
obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome e se otvarati dijalog u reimu
prikazivanja informacija, vri se tako to se prvo pokaziva mia postavi iznad dela dijalog u
kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme mia i vri njegovo pomeranje,
sve dok se dijalog ne dovede na eljeno mesto, nakon ega se dugme pusti.
U gornjoj tabeli dijaloga za podeavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti ije se
karakteristike mogu prikazivati. Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Sel, se
odreuje da li e program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokaziva mia postavi
iznad njega. Desnim klikom mia preko naziva kolone Sel, otvara se padajui meni sa
opcijama Ukljui sve i Iskljui sve. Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno
iskljuiti prikazivanje informacija za sve entitete.
U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a
koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni N se ispisuju redni brojevi
karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog
entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje e se karakteristike prikazivati u dijalogu sa
informacijama, odreuje se pomou check box-ova u koloni Sel. Desnim klikom mia preko
naziva ove kolone, otvara se padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve.
Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno iskljuiti prikazivanje informacija za sve
401
karakteristike izabranog entiteta. Pomou check box-ova u koloni Bol, biraju se
karakteristike selektovanog entiteta, koje e se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati
podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo
ukljuivanje/iskljuivanje check box-ova. Promena poloaja selektovane karakteristike
izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vri se pomou dugmeta
, dok se
promena poloaja za jedno mesto na dole, vri pomou dugmeta
.
U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podeavanje naina prikaza informacija:
Font zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.
Veliina u ovom edit polju se zadaje veliina fonta sa kojim se ispisuju informacije.
Providnost pomeranjem klizaa podeava se providnost dijaloga u kome se prikazuju
informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraeno u procentima, prikazuje se u polju
iza klizaa.
Vreme do nestajanja kliza za podeavanje vremena posle koga e dijalog sa
informacijama nestati sa ekrana, ako se pokaziva mia pomeri tako da se ispod njega ne
nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s.
Vreme do pojavljivanja - kliza za podeavanje vremena posle koga e se pojaviti dijalog sa
informacija, kada se pokaziva mia postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se
moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom poloaju klizaa,
prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Dinamika promena veliine prozora kako se za razliite entitete prikazuje razliita
koliina informacija, moe se desiti da podeena veliina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje
svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu
ostaje previe praznog prostora. Kada je ovaj check box ukljuen, program automatski menja
visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklauje je sa koliinim informacije koje se prikazuju.
Ukoliko je check box iskljuen, dijalog nee menjati veliinu, bez obzira na koliinu podataka
koja se prikazuje.
Nepomerljiva gornja stranica prozora kada je ovaj check box ukljuen, pri automatskom
menjaju veliine dijaloga za prikaz informacija, pomerae se samo njegova donja stranica, dok
e gornja uvek imati isti poloaj na ekranu. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je
check box Dinamika promena veliine prozora postavljen na ukljueno stanje.
Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box ukljuen, entitet
ije se informacije prikazuju se iscrtava neto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na
ostale entitete. Isticanje se vri samo u prozoru u kome se pokaziva mia trenutno nalazi.
Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box ukljuen, entitet ije se
informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od
njih pokaziva mia trenutno nalazi. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je check box
Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju postavljen na ukljueno stanje.
Prikai na poziciji mia - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa informacijama se
prikazuje na trenutnoj poziciji mia. U optem sluaju sa pokazvaem mia se ravna gornji levi
ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno potovanje ovog pravila dovelo do toga da se
dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivaem mia se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji
najpovoljniji. Ovo se moe desti na primer kada se pokaziva mia nalazi u blizini ivica ekrana.
Prikai samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa
informacijama e se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.
402
Min. vreme osveavanja - kliza pomou koga se podeava vremenski interval izmeu dva
osveavanja sadraja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala
koje se moe izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje
odgovara trenutnom poloaju klizaa, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Resetovanje poloaja prozora ako je menjan poloaj pojavljivanja dijaloga sa
informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu ponititi, nakon ega e
se dijalog pojavljivati na mestu koje je predvieno programom.
- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.
- Brisanje tekue konfiguracije iz baze.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta
ranije snimljenih konfiguracija.
, za tekuu se moe izabrati bilo koja od
Izborom dugmeta OK, zatvara se dijalog za podeavanje prikaza informacija, uz prihvatanje

svih zadatih izmena.
3.4
Komande za unos elemenata crtea koji nisu

deo konstrukcije
U ovu grupu komandi spadaju naredbe pomou kojih se kreiraju elementi crtea
koji nisu deo konstrukcije, pa samim tim i ne utiu na proraun modela. Pomou ovih naredbi,
koje se nalaze u okviru padajueg menija Pomoni nivo, mogu se postavljati pomone ose,
iscrtavati proizvoljne linije, ispisivati tekstovi i kotirati crtei. Svi ovi entiteti, mogu se
ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija, i u prozoru 2D pogled, bez obzira na to,
koji je deo modela trenutno prikazan u njemu. Pomone linije, tekstovi i kote, mogu se
postavljati i na specijalno definisanim pomonim pogledima, koji se dobijaju selektovanjem
evaluiranih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 3.1.12). U tim sluajevima, ovi entiteti se
mogu nalaziti i van domena prostiranja date krive povri.
U sklopu pomonog pogleda Sfera, postavljena je kota i naslov

Ovako postavljeni entiteti se ne mogu selektovati u okviru datog pomonog pogleda, ve
iskljuivo u baznoj ravni date krive povri. Znai, ukoliko elite da pomerite, ili pak promenite
sadraj ovako postavljenih entiteta, morate za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, postaviti
baznu ravan date krive povri.
403
U prozoru 2D pogled je prikazana bazna ravan sfere

Postavljeni entiteti, nalaze se praktino u baznoj ravni krive povri, a programom je samo
omogueno njihivo prikazivanje u sklopu definisanog pomonog pogleda.
3.4.1
Pomone ose
U poglavlju 2.5 smo detaljno objasnili naine na koje se moe vriti izbor taaka
sa crtea. Jedan od svakako najpraktinijih je biranje taaka pomou OSNAP kriterijuma (vidi
poglavlje 2.5.5). Kako se prilikom projektovanja, konstruktivni elementi gotovo uvek
postavljaju u pravcu nekih osa, to bi izuzetno praktino bilo da na crteu imamo tako iscrtane
pomone ose koje e pratiti geometriju konstruktivnih elemenata.
Za ovu namenu je i napravljen ceo sistem naredbi, u koji se ulazi aktiviranjem
naredbe Ose.
Iako pretpostavljamo da Vam je ve poznato, naglasiemo jo jednom da ove horizontalne i
vertikalne ose nemaju nikakve veze sa mreom konanih elemenata, ve one treba samo da
prate geometriju konstrukcije radi kasnijeg lakeg definisanja njene geometrije.
Izborom naredbe Ose, na oblasti crtea se pojavljuju po jedna horizontalna i vertikalna osa
koje prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0,0), a komandna linija dobija sledei oblik.
Vertikalne ose (Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.osa/Gen./<krAj>/Drugi pravac):
Izborom naredbe, ose automatski postaju vidljive bez obzira na stanje parametra Pomone
ose u dijalog boksu naredbe Vidljivost. Na komandnoj liniji su u zagradi ispisane podopcije
ove naredbe, a ako se ne izabere ni jedna od njih, od korisnika se oekuje unos nove ose.
Kako se u jednom trenutku moe raditi samo sa horizontalnim ili vertikalnim osama, na
poetku komandne linije se ispisuje koje su ose trenutno aktivne, odnosno na koje e se ose
odnositi sve dalje operacije. Promena aktivnih osa se vri klikom mia preko poslednje
prikazane podopcije na komandnoj liniji Drugi pravac. Naime, svaki klik mia preko ove
podopcije e naizmenino postavljati za aktivne Horizontalne ose ili Vertikalne ose.
Pomone ose se mogu ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija i u prozoru 2D
pogled, bez obzira koji je trenutno definisani pogled u njemu. Iz tog razloga, u programu
razlikujemo takozvane globalne i lokalne pomone ose. Naime, globalne pomone ose su one
koje se pruaju u pravcu globalnih koordinatnih osa i one su jedinstvene (zajednike) za ceo
prostorni model. To praktino znai, ako u prozoru 2D pogled, kada je za tekui postavljen
404
neki od nivoa, postavite pomone X i Y ose, one e istovremeno vaiti i za sve ostale
horizontalne ravni, na nekom drugom nivou. Iste te ose bie prikazane i u prozoru
Dispozicija.
Postavljene pomone ose u pravcu globalne X i Y ose,

zajednike su i za prozor 2D pogled, i za prozor Dispozicija
Takoe, u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od ramova, iji se pravac
pruanja u dispoziciji objekta poklapa sa pravcem pruanja globalne X i Y ose, takoe e biti
prikazane odgovarajue globalne pomone ose.
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u

njemu prikazan popreni ram, praktino predstavljaju
postavljene pomone ose u pravcu globalne X ose.
405
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u

njemu prikazan poduni ram, praktino predstavljaju
postavljene pomone ose u pravcu globalne Y ose.
I postavljene globalne Z pomone ose e vaiti za sve vertikalne ravni koje se prikau u
prozoru 2D pogled. Znai postavljanjem za tekui, bilo kog od ramova u dispoziciji objekta,
bez obzira da li je njihov pravac pruanja u pravcu globalnih koordinatnih osa ili ne, prikazane
X ose e odgovarati globalnim Z pomonim osama.
Prikazane X ose u prozoru 2D pogled, zajednike su za sve ramove,

bez obzira na njihov pravac pruanja u dispoziciji objekta.
Prema tome, globalne pomone ose su zajednike za ceo model, i prikazuju se u svim ravnima
pogleda iji je vektor normale takav da se zadati razmak globalnih osa moe prikazati u pravoj
veliini bez ikakvih transformacija.
Kako je programom predvieno da se pomone ose mogu uvek zadavati u prozoru 2D
pogled, bez obzira na ravan tekueg prikaza, to u sluaju da se ose zadaju u ravni prikaza u
kojoj se ne vide odgovarajue globalne ose, zadate ose program e proglasiti lokalnim za datu
ravan pogleda. Tipian primer je zadavanje Y osa u prozoru 2D pogled kada je za tekui
postavljen neki od ramova koji u dispoziciji zauzima kos poloaj u odnosu na globalne
koordinatne ose.
406
Postavljene lokalne Y ose, nee se videti ni u jednom drugom 2D prikazu,

osim u onom koji ima isti vektor normale kao i prikazani ram u dispoziciji objekta.
I ovde vai prvilo, kao i kod globalnih pomonih osa, da se zadata meusobna rastojanja
izmeu lokalnih osa moraju ouvati u svim prikazima. Znai postavljene lokalne pomone ose
se vezuju za ravan u kojoj su zadate, i bie prikazane samo u ravnima pogleda koji imaju isti
vektor normale kao i ravan u kojoj lee zadate lokalne pomone ose.
3.4.1.1 Postavljanje osa

Kao to smo ve napomenuli, ako se ne izabere ni jedna od ponuenih opcija, od
korisnika se oekuje postavljanje ose, horizontalne ili vertikalne, u zavisnosti od toga ta je
ispisano na kraju komandne linije. U zavisnosti od toga, koji je prozor trenutno aktivan, ose e
biti postavljene u njemu. Buditi obazrivi, naroiti pri postavljanju pomonih osa putem
zadavanja koordinata, obzirom da e se zadate koordinate odnositi na trenutno aktivan prozor.
Sve ose koje se postavljaju, numeriu se brojevima od 0 do n, i to posebno za X, a
posebno za Y pravac (numeracija osa se sortira po rastuim koordinatama). Ose obeleene
sa brojem 0, program sam postavlja i one prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0).
Redni broj horizontalnih osa se ispisuje uz levu, a brojevi vertikalnih uz donju ivicu oblasti
crtea. Programski postavljene nazive osa moete promeniti na nain kako e to biti opisano u
poglavlju 3.4.1.5
I za vertikalne i za horizontalne ose vae isti principi, i one se mogu postavljati na jedan od
sledeih naina:
izborom slobodne take na crteu ili preciznim pogaanjem taaka pomou OSNAP
kriterijuma. Klik mia e dovesti do postavljanja X ili Y-ose ba kroz izabranu taku.
Kako je postavljenje pomonih osa omogueno i u prozoru Dispozicija, za vreme
izvravanja ove naredbe neete moi transparentno da vrite promenu tekueg rama, jer e
svaki klik u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za postavljenjem nove
ose.
pojedinanim zadavanjem apsolutnih koordinata, odnosno X ili Y koordinata u zavisnosti
od toga da li se postavljaju horizontalne (zadaje se Y koordinata) ili vertikalne ose (zadaje
se X koordinata). Ako sa tastature zadate na primer vrednost: 5.5, tada e, u sluaju da
su aktivne Y-ose program postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na rastojanju 5.5 od
koordinatnog poetka. U sluaju da su aktivne X-ose, bie postavljena horizontalna osa na
rastojanju 5.5 od koordinatnog poetka.
407
pojedinanim zadavanjem relativnih koordinata u odnosu na referentnu osu. Uvek je po
jedna horizontalna i vertikalna osa referentna, i one su jasno naznaene kratkom
podebljanom linijom na poetku date ose. Program za referentnu osu automatski proglaava
poslednju postavljenu, a pomou podopcije Ref.osa, korisnik moe sam postaviti
proizvoljnu osu za referentnu. Izborom ove podopcije, na komandnoj liniji se ispisuje
poruka:
Referentna linija vertikalne ose (<krAj>):
Pokaziva dobija oblik select-box-a, u koji sada treba zahvatiti bilo koji deo ose koja se
eli postaviti za referentnu. Svakako da se ne moe za referentnu osu postaviti horizontalna
osa ako su vertikalne aktivne i obrnuto. Nakon selektovanja ose, program e se vratiti na
osnovni oblik komandne linije i marker postaviti na poweku novo postavljene referentne
ose.
Da bi se programu jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, ispred
odgovarajue koordinate se mora zadati karakter @. Ako sa tastature zadate na primer:
@5.5, program e, ako su aktivne Y-ose, postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na
rastojanju 5,5 od referentne vertikalne ose. Ako su aktivne X-ose, onda e biti
postavljena horizontalna osa koja se nalazi na rastojanju 5.5 od referentne horizontalne
ose.
serijskim zadavanjem apsolutnih koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena
znakom *. Ako sa tastature zadate na primer: 4*3.5, to e biti postavljene etiri
horizontalne, odnosno vertikalne ose, koje imaju sledee apsolutne koordinate: 3.5, 7.0,
10.5 i 14.
serijskim zadavanjem relativnih koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prva osa ne postavlja u odnosu na
koordinatni poetak, ve u odnosu na referentnu osu. Ako je za referentnu osu postavljena
osa koja se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a sa tastature zadate na
primer @3*2.2, to e biti postavljene tri ose koje se nalaze na sledeim rastojanjima od
koordinatnog poetka: 12.2, 14.4 i 16.6.
3.4.1.2 Brisanje osa

Pored postavljanja, izborom naredbe Ose, mogue je vriti i razne manipulacije sa
postavljenim osama. I ovde e se isto kao i kod postavljanja, sve operacije odnositi na
trenutno aktivne ose (horizontalne X ili vertikalne Y).
Izborom podopcije Brisanje, pokaziva dobija oblik select box-a, a na komandnoj liniji se
javlja poruka:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje vertikalne ili horizontalne ose za brisanje, u
zavisnosti od toga koje su postavljene za aktivne. Princip selektovanja je standardan, te je i
ovde omogueno pojedinano i grupno selektovanje. Za pojedinano selektovanje treba u mali
kvadrati zahvatiti bilo koji deo ose koja se eli brisati. U sluaju da se select box dovede u
poloaj da ne see ni jednu od osa, klik na levi taster mia e biti protumaen kao zadavanje
prvog ugla pravougaone oblasti, te e sa komandne linije program zahtevati da se zada i
suprotni:
Suprotni ugao:_
408
Sve ose, horizontalne ili vertikalne, koje prolaze kroz ovako definisanu pravougaonu oblast,
bie selektovane. Pored ovog klasinog selektovanja miem, omogueno je i selektovanje sa
tastature, zadavanjem rednog broja ose koja se eli obrisati. Ako na poruku sa komandne
linije, kojom se zahteva selektovanje osa za brisanje, zadate na primer:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>): 2
Tada e osa broj 2 biti selektovana za brisanje, pod uslovom da postoji na crteu.
3.4.1.3 Promena rastojanja izmeu osa

Izborom podopcije proMena, korisniku je omogueno da u sluaju uinjene
greke promeni rastojanje izmeu bilo koje dve susedne ose na crteu. Zbog lake kontrole
tanosti unetih podataka o poloaju osa, horizontalna rastojanja izmeu postavljenih
vertikalnih osa se ispisuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna izmeu horizontalnih osa, uz
desnu ivicu oblasti crtea.
Izborom podopcije proMena, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete
rastojanje izmeu dve susedne horizontalne ili vertikalne ose:
Izaberite rastojanje izmeu vertikalnih osa (<krAj>):_
Selektovanje eljenog rastojanja se vri jednostavnim klikom mia na oblast crtea izmeu dve
susedne ose (horizontalne ili vertikalne), ili zadavanjem sa tastature veeg broja linije koja to
rastojanje definie. U oba sluaja, susedne ose koje definiu izabrano rastojanje e biti
markirane, a na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom se od korisnika oekuje
zadavanje nove vrednosti:
Novo rastojanje izmeu vertikalnih osa <6.74>:
Izmeu uglastih zagrada je ispisana informacija o trenutnom stanju izabranog razmaka, a nova
vrednost se moe zadati ili sa tastature ili izborom take sa crtea koja e odrediti novi poloaj
markirane ose sa veim rednim brojem. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e
biti korigovano, a sve ose sa veim rednim brojevima e tako biti pomerene, da se njihova
meusobna rastojanja ne promene.
3.4.1.4 Pomeranje osa

Izborom podopcije Pomeri sa komandne linije, mogue je bilo kojoj selektovanoj
osi promeniti poloaj. Sutinska razlika izmeu ove opcije i opcije kojom se vri promena
rastojanja izmeu dve ose, je u tome to se pomeranjem selektovane ose na ovaj nain, ne
menja poloaj ostalih osa.
Izborom podopcije Pomeri, program na komandnoj liniji izdaje poruku kojom se oekuje od
korisnika da selektuje osu kojoj eli da promeni poloaj:
Pomeranje vertikalne ose (<krAj>):_
U ovoj proceduri je omogueno selektovanje samo jedne horizontalne ili vertikalne ose,
dovoenjem mia u poloaj da select-box preseca eljenu osu. Selektovanje ose se moe
postii i zadavanjem sa tastature njenog rednog broja. Selektovana osa e biti markirana, a
program e sada sa komandne linije zahtevati da zadate njen novi poloaj.
Novo mesto vertikalne ose (<krAj>):_
Njen poloaj se moe zadati bilo kojim od ranije opisanih postupaka za izbor taaka (izbor
take sa crtea, apsolutne koordinate, relativne, itd.).
409
3.4.1.5 Promena naziva osa

Izborom podopcije Oznake sa komandne linije, moete promeniti zadati naziv
bilo koje od postavljenih osa na crteu:
Oznaka vertikalne ose (Stil / <krAj>):
Sada se oekuje da selektujete osu kojoj elite da promenite ime, ili da izaberete podopciju
Stil. Nakon izbora ose na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka:
Oznaka vertikalne ose n: 1
Prikazana oznaka n oznaava redni broj selektovane ose, a 1 njen stari naziv. Zadavanjem
novog naziva za selektovanu osu i pritiskom na taster Enter, novo ime e biti prihvaeno a
program e se vratiti na prethodni oblik komandne linije. Selekcija osa i promena njihovih
naziva se moe vriti sve dok se izborom podopcije krAj sa komandne linije ne izae iz
naredbe.
Izborom podopcije Stil sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se definie stil obeleavanja osa

Sve pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ili u pravcu globalne Z ose pripadaju
nekoj od YOZ ravni. Program svakoj od ovih ravni dodeljuje oznaku i sa njom se na ekranu
obeleavaju sve ose koje predstavljaju presek date YOZ ravni i trenutne ravni prikaza. Na ovaj
nain je obezbeeno da pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ose i koje pripadaju
istoj YOZ ravni, a nalaze se na razliitim nivoima, imaju istu oznaku. Istu oznaku e imati i sve
pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Z ose, a pripadaju datoj YOZ ravni i razliitim
ramovima koji se pruaju u pravcu globalne X ose.
Objanjenje za XOZ i XOY ravni je analogno objanjenju za YOZ ravni.
Stil oznaavanja datih ravni se definie izborom jednog od ponuenih stilova iz istoimenih
zatvorenih listi, dok se iz zatvorene liste Lokalne ose vri izbor stila obeleavanja pomonih
osa.
410
Sadraj jedne liste za izbor stila oznaavanja
Zadato je da se YOZ ravni obeleavaju rimskim brojevima,

a XOZ ravni velikim slovima abecede
Izborom stila Vrednost od programa se moe zahtevati da pored svake pomone ose ispie
njeno rastojanje od ose koja prolazi kroz koordinatni poetak tekue ravni prikaza. Ovaj stil se
najee koristi za obeleavanje XOY ravni, odnosno horizontalnih pomonih osa kod ramova,
obzirom da te vrednosti predstavljaju visinske koordinate izabranih osa.
Obeleavanje XOY ravni pomou stila Vrednosti
411
Pomou check box-a Brisanje postojeih oznaka osa briu se sve runo zadate oznake, a
umesto njih se ispisuju izabrane oznake osa. Ako je ovaj check box iskljuen, promene stila
oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake osa.
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa

Pored poznatih naina postavljanja pomonih osa, omogueno je i automatsko
generisanje osa na osnovu geometrije modela. Automatsko generisanje osa vri se izborom
podopcije Gen sa komandne linije, i tada program u svim prelomnim takama kontura
konstruktivnih elemenata modela postavlja pomone ose za trenutno aktivni pravac.
Promenom aktivnih osa, a zatim ponovnim izborom podopcije Gen, automatski e biti
generisane ose u drugom pravcu. Automatsko generisanje se moe vriti u prozorima
2D pogled i Dispozicija.
3.4.2
Izbor layer-a za crtanje
U okviru naredbi za postavljanje pomonih linija, tekstova i kota, na komandnoj

liniji je uvek prisutna i podopcija Layer. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box za izbor
tekueg layer-a za crtanje.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg layer-a

Programom su predviena osam layer-a na kojima se mogu iscrtavati elementi crtea koji
nisu deo konstrukcije. Za svaki od ovih layer-a, predviena je po jedna boja, koja e na
crteu tano odreivati kom layer-a pripadaju pojedini entiteti, konstruisani pomou ovih
naredbi.
Izbor tekueg layer-a za crtanje, vri se jednostavnim klikom mia preko njegovog imena,
tako da mali krui ispred odabranog nivoa postane zacrnjen. Aktiviranjem komandnog polja
OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na poetku komandne linije, pojavie se krug
popunjen bojom, koja odgovara layer-u koji je postavljen za tekui. Svi elementi crtea koji
se budu nadalje iscrtavali, bie iscrtani u boji tekueg layer-a, kome e i pripadati. Ovakva
organizacija u programu Vam omoguava da pojedine tekstove, linije i kote postavljate po elji
na razliite nivoe.
Kako je pomou naredbe Vidljivost mogue postavljanje i ukidanje vidljivosti za svaki od
layer-a posebno, to je vie nego jasna jedna od osnovnih primena ovakvog naina crtanja.
Osim toga i pri tampi moete pored boje, za svaki od layer-a definisati drugaiji tip linije i
njenu debljinu (vidi poglavlje 3.5.1).
Desnim klikom mia preko bilo koje od ikona, kojima se aktiviraju naredbe Linija, Tekst i
Kotiranje, naizmenino se svi layer-i postavljaju za vidljive, odnosno nevidljive. Selektivno
definisanje vidljivosti svakog od layer-a posebno, postie se u okviru naredbe Vidljivost.
412
3.4.3
Crtanje pomonih linija

Izborom ove ikone ulazi se u naredbu Linija pomou koje se mogu iscrtavati
proizvoljne linije na crteu, a koje nee uticati na proraun modela.
Nain rada sa ovom naredbom je detaljno opisan u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo
ponavljati. Linije se iscrtavaju u boji koja odgovara tekuem layer-u. Ova naredba ima
primenu naroito kod komplikovanijih modela kada je za definisanje njihove geometrije
neophodno iscrtati i razne pomone linije.
Napomena:
U sluaju da pomone linije elite postaviti u prozoru Dispozicija, tada morate poetnu taku
linije odabrati u ovom prozoru. Svakako da tada svi segmenti polilinije moraju pripadati ovom
prozoru. U sluaju da poetna taku linije odaberete u prozoru za 2D ili 3D prikaz modela, tada
e klik mia u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za promenu tekueg
rama.
3.4.4
Ispis tekstova
Naredba Tekst slui za ispis raznih naslova i komentara na crteu. Izborom ove
ikone, komandna linija dobija sledei izgled:
Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_

Naime, program od korisnika oekuje da unese referentnu taku teksta. Ova taka odreuje
poloaj teksta na crteu, odnosno u odnosu na nju e se uneti tekst ravnati u zavisnosti od
tekuih uslova ravnanja. Nain izbora uslova ravnanja emo objasniti malo kasnije. Kada se
miem klikne na referentnu taku, na komandnoj liniji se ispisuje poruka:
Tekst:_
Program sada oekuje od korisnika da sa tastature unese eljeni sadraj teksta. Dok se unosi
tekst, program ga u DRAG modu ispisuje na crteu, pa je na taj nain smanjena mogunost
pogrenog unosa. Zavretak unosa teksta se oznaava pritiskom na taster Enter, nakon
ega e uneti sadraj teksta biti ispisan na crteu u boji koja odgovara tekuem layer-u (na
poetku komandne linije se nalazi simbol kruga ija boja ukazuje na postavljeni tekui layer), i
poravnat u odnosu na referentnu taku prema tekuim uslovima ravnanja.
Veliina slova na crteu, ugao pod kojim se tekst ispisuje, uslovi ravnanja i font, e odgovarati
tekuem stanju parametara koji to reguliu. Tekue vrednosti ovih parametara su ispisane
izmeu uglastih zagrada uz svaku od podopcija na komandnoj liniji. Postavljanje parametara
se vri pre izbora referentne take i to pomou podopcija koje se nalaze na komandnoj liniji pri
pozivu naredbe Tekst.
Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_
Tekue vrednosti ovih parametara program pamti i koristi ih u svom radu sve do njihove
sledee promene od strane korisnika.
Font i veliina slova
Izbor veliine slova i fonta se postie aktiviranjem podopcije Font, nakon ega se otvara
413
Izgled dijalog box-a za izbor fonta

Izbor fonta se vri iz zatvorene liste koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Svakako da e u
listi fontova biti prikazani svi fontovi koji su instalirani u okviru Vaih Windows-a.
Zadavanjem eljenih vrednosti u edit box-ovima: Veliina i Faktor irine imate
mogunost da utie na veliinu fonta i na odnos njegove irine prema zadatoj visini. Visina
slova se zadaje u milimetrima, na osnovu ega e program sam proraunati odgovarajuu
veliinu u crtakim jedinicama. Nain prorauna veze izmeu zadatih veliina slova u
milimetrima na hartiji i crtakih jedinica na ekranu, bie detaljno objanjen u poglavlju 3.5.2
kada budemo objanjavali nain postavljanja tekue razmere. Za sada neka ostane na tome da
treba zadati veliinu slova u milimetrima.
Pomou prekidaa: B , I i _ , imate mogunost da definiete jedan od stilova
odabranog fonta: bold, italic i underline fontove.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren a odabrani font e biti
postavljen za tekui. Na komandnoj liniji e izmeu uglastih zagrada, u okviru podopcije
Font, biti ispisana i odabrana veliina fonta u milimetrima.
Ugao ispisa teksta
Izbor ugla pod kojim e tekst biti ispisan na crteu se ostvaruje izborom podopcije Ugao. Na
komandnoj liniji se tada pojavljuje poruka:
Ugao <0>:
Od korisnika se sada zahteva zadavanje ugla u stepenima (izmeu uglastih zagrada je ispisana
tekua vrednost, a ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu). Ugao se pored
zadavanja sa tastature moe odrediti i izborom dve take sa crtea, pri emu e program
oitati sa crtea ugao dui koja spaja te dve take. Izborom prve take sa crtea, program e
sa komandne linije zahtevati i unos druge take.
Druga tacka:
Zadatu vrednost ugla, program e usvojiti kao tekuu i vratiti se na osnovni oblik komandne
linije u okviru naredbe Tekst.
Ravnanje teksta
Izbor naina ravnanja teksta u odnosu na referentnu taku se postie aktiviranjem podopcije
Ravnanje sa komandne linije. Ravnanje se moe vriti i po horizontali i po vertikali. Po
horizontali je mogue da se tekst ravna u odnosu na levu ili desnu marginu, ili da se centrira.
Ravnanje po vertikali je mogue u odnosu na vrh, dno ili centar. Na samoj komandnoj liniji, u
okviru ove podopcije, je izmeu uglastih zagrada ispisan tekui uslov ravnanja. On se
oznaava sa dva poetna slova, i prvo se odnosi na ravnanje u horizontalnom smislu, a drugo
na ravnanje u vertikalnom smislu. Izborom podopcije Ravnanje, na komandnoj liniji e biti
ispisana poruka:
414
Horizontalno (<Levo>/Centar/Desno):_
Sada se od korisnika oekuje izbor ravnanja u horizontalnom smislu (pod horizontalnim se
ovde ne smatra ugao od 0 ve pravac pod kojim se ispisuje tekst). Klikom mia preko jedne
od ponuenih podopcija u komandnoj liniji, bie izabran nain ravnanja po horizontali, a na
komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka sa opcijama, ijim se izborom vri ravnanje po
vertikali (pravac upravan na pravac pisanja).
Vertikalno (Gore/Sredina/<Dole>):_
Izborom novog uslova ravnanja, program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije za
izbor referentne take, a izmeu uglastih zagrada e biti ispisani novo postavljeni uslovi
ravnanja.
3.4.5
Kotiranje crtea
Obzirom da je program Tower grafiki orijentisan, i da omoguava formiranje

kompletne grafike dokumentacije, to je svakako zbog preglednosti ulaznih podataka
neophodno i iskotirati nacrtanu geometriju modela.
Sam postupak kotiranja je veoma jednostavan i postie se izborom naredbe
Kotiranje, nakon ega se na komandnoj liniji pojavljuje poruka:
Unos take za kotiranje (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Layer):
Sada se od korisnika oekuje da izvri izbor svih taaka, ije je meusobno rastojanje
potrebno iskotirati. Pored pojedinanog izbora taaka, pomou podopcije Izbor, imate
mogunost i da selektovanjem odaberete sve eljene take.
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>:
Procedura za izbor taaka je detaljno opisana u poglavlju 2.5. Kada su odabrane sve take sa
crtea, izbor podopcije krAj e oznaiti kraj procedure izbora taaka, i program e sa
komandne linije sada zahtevati da odrediti poloaj kote.
Poloaj automatske kote (Unos taaka/Horizontalna/Vertikalna /Kosa/Layer):
Iz sadraja komandne linije, vidi se da u stvari postoje etiri nezavisne procedure, i to za
postavljanje: automatske, horizontalne, vertikalne i kose kote (podopcija Unos taaka je
predviena za provratak na proceduru izbora taaka).
Po default-u, program uvek nudi postavljanje automatske kote, dok se izborom ostalih
podopcija sa komandne linije, moe ui u proceduru za postavljanje horizontalne, vertikalne,
odnosno kose kote.
Postavljanje automatske kote podrazumeva, da e poloaj mia u odnosu na odabrane take
za kotiranje, odrediti da li e biti postavljena horizontalna, ili vertikalna kota. Program, u DRAG
modu stalno iscrtavati horizontalnu, odnosno vertikalnu kotu, u zavisnosti od trenutnog
poloaja mia.
415
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje,

odredio je postavljanje horizontalne kote.
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje,

odredio je postavljanje vertikalne kote.
Klik mia e dovesti do kraja procedure kotiranja, i na odabranom mestu e biti postavljena
horizontalna, odnosno vertikalna kota.
U sluaju da u DRAG modu, ne moete lako odabrati eljeni tip kote, tada izborom
odgovarajue podopcije, ulazite u proceduru eksplicitnog postavljanja horizontalne, odnosno
vertikalne kote. Izbor podopcije Horizontalna, dovee do sledeeg izgleda komandne linije.
Poloaj horizontalne kote (Unos taaka/Automatska/Vertikalna /Kosa/Layer):
U ovom sluaju, program e u DRAG modu uvek iscrtavati horizontalnu kotu, bez obzira na
relativan poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje. Isto vai i za eksplicitno
postavljanje vertikalne kote, pomou podopcije Vertikalna. Izbor take sa crtea, uvek e
postaviti vertikalnu kotu.
Za postavljanje kosih kota, treba sa komandne linije izabrati podopciju Kosa, nakon ega e
se pojaviti poruka kojom se od korisnika zahteva da zada ugao nagiba kotne linije.
Ugao kose kote (<0>/Unos taaka/Automatska/Horizontalna/Vertikalna //Layer):
416
Ovaj ugao se moe zadati ili sa tastature u stepenima (pozitivan ugao raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom dve take sa crtea. Ako se izabere taka sa crtea,
na komandnoj liniji e se pojaviti poruka:
Druga tacka:_
Izborom i druge take sa crtea, bie odreen ugao nagiba kose kote, a dalji postupak je
identian kao kod horizontalnog i vertikalnog kotiranja.
Poloaj kose kote:_
Naime, izbor take sa crtea, odredie poloaj kose kote, a sva meusobna rastojanja
odabranih taka za kotiranje, bie isprojektavana na zadati kosi pravac.
Napomena:
Izbor fonta, broj decimala u kotama, tip strelica i nihova veliina vri se u okviru naredbe
Parametri (vidi poglavlje 3.5.1).
3.4.6
Oznaka pozicije
Svim konstruktivnim elementima (ploa/zid, greda/stub i svi oslonci) moe se

zadati tekstualno-numeriki identifikator - oznaka pozicije. Ovaj identifikator se ispisuje u svim
tekstualnim izvetajima. Takoe se moe zahtevati i njegovo prikazivanje na ekranu, a samim
tim i u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Oznaka pozicije
praktino predstavlja ime elementa kome je pridruena i znatno olakava rad kako pri crtanju
modela, tako i pri kreiranju projektne dokumentacije.
Pri pozicioniranju, redosled entiteta program odreuje prema koordinatama njihovog teita.
Prvo se porede Z, zatim Y i na kraju X koordinate. Recimo da se pozicioniraju sve grede jednog
modela: prvo se pronau sve grede ije teite pripada ravni sa najmanjom Z koordinatom,
zatim se meu njima pronau sve grede ije teite pripada pravcu sa najmanjom Y
koordinatom i izvri se njihovo pozicioniranje, poevi od grede ije teite ima najmanju X
koordinatu. Vano je napomenuti da prednost imaju entiteti koji pripadaju zadatim nivoima
modela i oni se pozicioniraju prvi, a zatim se prelazi na pozicioniranje ostalih entiteta.
Naredbe za rad sa oznakama pozicija nalaze se u padajuem meniju Pomoni nivo.
3.4.6.1 Plan pozicija

Pomou ove naredbe se oznake pozicija dodeljuju entitetima koji su selektovani sa
crtea, tako da nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih
oznaka):
Napomenuemo da se istovremeno mogu selektovati samo entiteti istog tipa, na pr. samo
grede ili samo ploe.
Po zavretku selektovanja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
417
Izgled dijalog box-a za dodeljivanje

oznaka pozicija
U edit box-u Opis pozicije se zadaje oznaka koja e biti dodeljena svim selektovanim
entitetima.
Pomou check box-a Numerisati pozicije definie se da li e program pored oznake,
svakom entitetu da pridrui i redni broj. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno
stanje, za promenu postaju dostupani i ostali parametri u ovom delu dijalog box-a.
U edit box-u Poetni broj se zadaje broj od koga kree numerisanje pozicija. Ako je zadati
broj 0 numerisanje se nee izvriti, odnosno program se ponaa kao da je check box
Numerisati pozicije iskljuen.
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Grupisati kolinearne od programa se
zahteva da kolinearne entitete numerie sa istim brojem.
Napomenuemo i da program automatski, svim entitetima koji imaju istu oznaku pozicije i isti
redni broj dodeljuje indekse koji ih jednoznano odreuju. Ovi indeksi su od oznaka pozicija
odvojeni crticom (*-n), a njihovo prikazivanje se definie u dijalog box-u naredbe
Vidljivost.
Komandno polje
Brisanje oznake pozicije slui za uklanjanje oznaka pozicija koje su
ranije dodeljene selektovanim entitetima.
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a program svim selektovanim
entitetima pridruuje zadate oznake pozicija. Prikazivanje oznaka pozicija definie se u dijalog
box-u naredbe Vidljivost, pojedinano za svaki entitet.
418
Pomou naredbe Plan pozicija svim selektovanim

gredama su dodeljene oznake pozicija
Pomou naredbe Plan pozicija mogu se promeniti oznake pozicija koje su ranije dodeljene
konstruktivnim elementima. Ako su svi selektovani entiteti pozicionirani sa istim parametrima,
program e ih prikazati u dijalog box-u:
Svi selektovani entiteti imaju iste parametre

Parametri koji nisu isti za sve selektovane entitete bie posebno oznaeni:
Parametri Opis pozicijei Numerisati pozicije

nisu isti za sve selektovane entitete
419
Poruka kojom se zahteva selektovanje entiteta e stajati na komandnoj liniji sve dok se
izborom podopcije krAj naredba ne zavri.
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih
oznaka):
Izborom podopcije osveavanje Indeksa sa komandne linije, vri se auriranje oznaka
pozicija. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se redosled rednih brojeva i indeksa moe
lako naruiti (na primer brisanjem i dodavanjem novih entiteta, brisanjem zadatih oznaka
pozicija itd.).
Pomou podopcije Brisanje svih oznaka uklanjaju se oznake pozicija svih elemenata
modela.
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija

Pomou naredbe Generisanje plana pozicija se istovremeno mogu dodeliti
oznake pozicija svim konstruktivnim elementima modela. Nakon njenog aktiviranja
otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za generisanje plana pozicija

U gornjem delu dijalog box-a nalazi se lista svih nivoa koji su definisani za dati model. U koloni
Naziv nivoa ispisana su njihova imena, dok su u koloni Z ispisane njihove Z koordinate.
Desni deo liste je podeljen na dva dela: Greda i Ploa. U kolonama Opis zadaju se
oznake pozicija koje e biti pridruene svim ploama/gredama datog nivoa, a u kolonama
Broj se za svaki nivo zadaje redni broj od koga poinje numerisanje. Desnim klikom mia
preko zadate oznake pozicije otvara se padajui meni sa dve ponuene opcije:
Dodeli svima - data oznaka pozicije se dodeljuje ploama/gredama na svim nivoima
Ukloni svima - uklanjaju se oznake pozicija koje su zadate za ploe/grede na bilo kom nivou
420
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia

preko oznake pozicije
Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Nast., moe se zahtevati da numerisanje
greda pone od prvog slobodnog broja koji je ostao posle numerisanja ploa. Recimo da je
zadati poetni broj za numerisanje ploa na nekom nivou 101 i da se na tom nivou nalaze 3
ploe. Ako je ukljuen check box u koloni Nast., numerisanje greda e poeti od broja 104.
Kada su ovi check box-ovi ukljueni, odgovarajua polja za definisanje poetnog broja
numerisanja greda bie nedostupna za editovanje.
Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Poz., definie se da li se ploe/grede na tom
nivou pozicioniraju.
Desnim klikom mia preko bilo kog od ovih check box-ova otvara se meni sa dve ponuene
opcije:
Ukljui sve - ukljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
Iskljui sve - iskljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
421
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia

preko bilo kog check box-a
U donjem delu dijalog box-a nalaze se parametri za definisanje naina pozicioniranja ostalih
entiteta.
Grupa parametara za definisanje naina

pozicioniranja zidova
Za svaki od ovih entiteta se u odgovarajuem edit box-u Opis zadaje oznaka pozicije, u edit
box-u Broj poetni broj za numerisanje, dok se pomou check box-a Pozicionirati
odreuje da li e se izvriti njihovo pozicioniranje.
Kada je check box Grupisati kolinearne postavljen na ukljueno stanje, program e svim
kolinearnim entitetima istog tipa (na pr. svim gredama), koji imaju istu oznaku pozicije,
dodeliti isti redni broj. Takoe, svim entitetima sa istom oznakom i istim rednim brojem
dodeljuju se indeksi koji ih jednoznano odreuju.
422
Trenutno stanje parametara se moe snimiti u bazu konfiguracija pod eljenim imenom. Za
ovu namenu je predvieno komandno polje
, ijim se aktiviranjem otvara sledei dijalog
box:
U edit box-u se zadaje ime konfiguracije, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri
njeno snimanje u bazu. Ime konfiguracije se moe definisati i izborom iz liste neke od ranije
snimljenih konfiguracija. U tom sluaju e prethodna konfiguracija biti prepisana, a program e
pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje:
Sve snimljene konfiguracije se nalaze u zatvorenoj listi, i pomou nje se mogu u bilo kom
trenutku uitati.
Komandno polje
se koristi za brisanje tekue konfiguracije iz baze.
Deo dijalog box-a za rad sa konfiguracijama

Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i pozicionira sve
elemente modela u skladu sa zadatim parametrima.
423
Svim entitetima u modelu su pridruene oznake pozicija

pomou naredbe Generisanje plana pozicija
3.5
Podeavanje parmetara koje program koristi

u svom radu (meni Setup)
Izborom komandi iz ove grupe, podeavaju se globalni parametri koje program

koristi u svom radu. Vrednosti ovako postavljenih parametara se pamte, sve do njihove
sledee promene pozivom jedne od ovih naredbi.
3.5.1
Parametri
Izborom naredbe Parametri, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup,

otvara se dijalog box za definisanje parametara koje program koristi u svom radu, a kojima se
odreuje nain prikaza crtea, kako na ekranu, tako i na hartiji nakon tampe.
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara boja i debljina linija
424
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem razgranatog stabla (vidi poglavlje 2.4.4). Izborom jedne od ponuenih opcija u stablu
i njihovih podopcija, vri se promena sredinjeg sadraja dijalog box-a.
S obzirom da se u dijalog box-u ove naredbe zadaje veliki broj podataka, da bi se olakao rad
sa njima i smanjila mogunost greke, u Tower-u je omogueno istovremeno prikazivanje
parametara za Ekran i Papir.
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara

Stanje svih parametara, koji se mogu postavljati u ovom dijlog box-u, se moe trajno
zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom. Znai kada postavite parametre po svojoj
elji, aktivirajte komandno polje
Snimi, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg
izgleda:
Sada u edit box-u treba zadati eljeno ime i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da
zadato ime ve postoji u listi parametara, program e izdati odgovarajue upozorenje.
425
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni
odabranom imenu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja Snimi, nalaze se sve
snimljene konfiguracije.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija

Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi e uvek stajati i konfiguracija koja se
isporuuje uz program i koja se vodi pod imenom Default. Promena tekue konfiguracije se
vri tako to se klikom mia na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista
otvori, a zatim miem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuenih konfiguracija.
Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za
tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite da trajno uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo
morate postaviti za tekuu a potom aktivirati komandno polje Brii. Poto je ova naredba
destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije, i tek nakon potvrdnog odgovora obrisati
selektovanu konfiguraciju.
Takoe, omogueno je preuzimanje parametara prikaza iz konfiguracionog fajla drugog
korisnika. Za ovu namenu je predvieno komandno polje
Import , ijim se aktiviranjem
otvara novi dijalog box:
426
Dijalog box za import konfiguracija parametara

Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$dis. Sada je
potrebno da se eljena datoteka pronae i da se pomou komandnog polja Uitaj izvri
preuzimanje konfiguracija. Sve konfiguracije, koje su se nalazile u izabranoj datoteci, bie
snimljene u istoimenu datoteku koju Tower koristi pri svom radu, i bie dostupne za izbor iz
zatvorene liste. Ako neke od preuzetih konfiguracija imaju isto ime kao ve postojee
konfiguracije, dodae im se simbol zvezdice *.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a tekuu konfiguraciju
program e koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe Parametri, za tekuu ne
postavite neku drugu konfiguraciju.
Ako menjate stanje parametara u kartotekama ovog dijalog box-a, a ne sprovedete prethodno
opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz ovog dijalog box-a,
aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri
ponovnom pokretanju programa e oni biti trajno izgubljeni.
Izgled ekrana
U ovom delu stabla, mogue je menjati parametre koji definiu izgled samog programa. Na taj
nain, lako moete, prema svojoj elji, podesiti najprijatnije okruenje za rad.
427
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje izgleda ekrana

Da biste imali bolji uvid u znaenje ponuenjih parametara, u desnom delu dijalog box-a,
prikazuje se izgled podeenih parametara za tekuu stavku u stablu. U sluaju da Vam
znaenje nekog od parametra nije jasno, promenom njegove boje u neku drugu, lako ete
protumaiti njegovo znaenje.
Promena boje, bilo kog od ponuenih parametara, postie se klikom mia na odgovarajue
komandno polje sa bojom koja je trenutno vaea za njega.
Padajui meni koji slui za izbor boje pozadine ekrana
428
U ovom delu dijalog box-a, pored boja mogu se podeavati i tip i debljina linija pojedinih
entiteta koji se prikazuju na ekranu. Tip linije se odreuje klikom na strelicu sa desne strane
ovog komandnog polja, nakon ega se otvara padajui meni za izbor jednog od programom
predvienih tipova linija.
Padajui meni koji slui za izbor tipa linije

Debljina linije se zadaje u pixelima, i ona se postie zadavanjem eljene vrednosti u
odgovarajuem edit box-u.
Edti box za izbor debljine linije na ekranu
429
I veliina simbola se takoe
odgovrajuem edit box-u.
odreuje u
pixelima, zadavanjem
eljene vrednosti
Edti box za izbor veliine simbola na ekranu

Konstrukcija
U ovom delu stabla, nalaze se parametri koji utiu na nain iscrtavanja konstruktivnih
elemenata, kako na ekranu, tako i na hartiji prilikom tampe.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje parametra

o konstruktivnim elementima
430
Za sve parametre se dre dupli podaci, odnosno svaki parametar moe imati jednu vrednost
na ekranu a drugi pri tampi. Napomenuemo da se debljina linija na ekranu zadaje u
pixelima, a na hartiji u milimetrima.
U ovoj kartoteci se pored prethodno opisanih parametara zadaju i podaci o vrsti fonta kojom se
ispisuju pojedini tekstovi na crteu.
Deo dijalog box-a rezervisan za izbor tipa i veliine fonta

Pored svake grupe parametara, kojima se definie ispisivanje tekstova na crteu, dodato je
komandno polje
pomou koga se zadati parametri mogu dodeliti svim ostalim tekstovima.
431
Komandno polje za brzu promenu parametara

Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Pomou prikazanih check box-ova vri se izbor parametara, dok se aktiviranjem komandnog
polja OK njihovo trenutno stanje pridruuje svim ostalim tekstovima.
Napomenuemo da se dodeljivanje parametara pomou ove naredbe vri odvojeneo za ekran i
papir. Takoe, parametri za tekstove ija se veliina zadaje u mm nee se dodeliti tekstovima
ija se veliina zadaje u pikselima, i obrnuto. U dijalog boxu se u zagradama, pored naziva
grupe parametara Font, ispisuje na koje e se tekstove zadate izmene odnositi.
Za povrinske elemente konstrukcije, omoguen je i izbor tipa rafure.
432
Padajui meni koji slui za izbor tipa rafure

Pored tipa, svaka od rafura je odreena i bojom rafure i bojom njene podloge. Postavljanjem
prekidaa Providna, na ukljueno stanje, imate mogunost da se rafura ne postavlja preko
podloge ve da bude providna (tada e zadata boja podloge biti ignorisana).
Sve prethodno reeno za konstrukciju, vai i za sve ostale elemente crtea, te se vie neemo
baviti ovim dijalog box-om.
433
3.5.2
Funkcionalnost
Izborom naredbe Funkcionalnost, imate

parametara koji utiu na nain funkcionisanja programa.
mogunost
da
podesite
grupu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Funkcionalnost

Zbog velike koliine raznorodnih podataka, ovaj dijalog box je organizovan putem kartoteka
(vidi poglavlje 2.4.4.). Svaka od ponuenih kartoteka predstavlja celinu za sebe i ovde emo
ih detaljno opisati.
434
Jedinice mera
Izgled kartoteke Jedinice mera

U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite merni sistem u kome elite da radite.
Naime, izborom jedne od ponuenih vrednosti u zatvorenim listama, birate jedinice mera za:
duinu, sile i temperaturu. Jedinice mera ne moraju uopte biti meusobno usaglaene, te
moete odabrati za duinu recimo ft (stope), a za sile kN. Pored toga, u bilo kom trenutku
rada sa programom moete potpuno slobodno menjati tekue jedinice mera. Na primer,
moete model kreirati u jednom, a rezultate gledati u drugom mernom sistemu.
Ovakva fleksibilnost je omoguena zbog toga, to se sve vrednosti zadate u programu, interno
pamte u metarskom mernom sistemu (m, Kn, Celsius), te se promenom podataka u
ovom dijalog box-u one trenutno preraunavaju i konvertuju u odabrani merni sistem. Na
statusnoj liniji, uvek se ispisuje trenutno aktivan merni sistem.
Deo statusne linije rezervisan za prikaz tekuih jedinica mera
435
Izborom iz svake od ponuene tri zatvorene liste, moete odabrati jednu od programom
predvienih jedinica mera.
Lista za izbor jedinica mera za duinu

U okviru svake od ponuenih duinskih jedinica mera, na prvom mestu se ispisuje osnovna
jedinica, a u zagradi njeni manji delovi. Manji delovi osnovne duinske jedinice mera, koriste
se jedino pri zadavanju geometrije poprenih preseka greda. Ako za duinske jedinice
odaberete m cm, mm, to znai da e se cela geometrija modela izraavati u metrima, a
jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti koreni santimetri. Ako pak
za duinske jedinice odaberete cm mm, to znai da e se cela geometrija modela,
izraavati u santimetrima, a jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti
koreni milimetri.
Na kraju emo napomenuti i to, da e promena duinskih jedinica mera dovesti i do
automatskog prepravljanja sadraja eventualno postavljenih kota na crteu. Na taj nain, one
e uvek odgovarati trenutno postavljenim jedinicama mera za duinu.
Pored izbora jedinice mera za duinu, silu i temperaturu u okviru ove kartoteke se zadaje i broj
decimala sa kojim e se ispisivati intenzitet optereenja. Broj decimala se zadaje unoenjem u
odgovarajue polje, i to posebno za svaku od tri osnovne vrste optereenja: takasto, linijsko i
povrinsko. Pored svakog od ovih polja se nalazi opis koji jasno ukazuje na koju se vrstu
optereenja zadati broj decimala odnosi:
- Broj decimala za intenzitet takastih optereenja
- Broj decimala za intenzitet linijskih optereenja
- Broj decimala za intenzitet povrinskih optereenja
436
Jezik
Izgled kartoteke Jezik

U okviru ove kartoteke, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati jedan od
programom predvienih jezika. Iz zatvorene liste Jezik aplikacije, vri se izbor jezika koji
e program koristiti pri samom radu. Znai, samo okruenje programa e biti na odabranom
jeziku. Koji e sve jezici biti podrani u ovoj listi, zavisi iskljuivo od licence kupljenog
programa. Naime, kako cena programa nije ista u svim zemljama u kojima se on prodaje, to
e kupljena licenca odrediti i sadraj ove liste.
Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komandnog polja OK, program e izdati
odgovrajuu poruku.
Iz sadraja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da

prvo izaete iz programa, i da ga potom ponovo pokrenete.
Kako Vam se u praksi moe desiti i sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako
bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom eljenog jezika, iz
zatvorene liste Jezik izvetaja, svi nadalje generisani tekstovi na hartiji, bie ispisivani na
odabranom jeziku. Znai, sam izgled programa i dalje ostaje na istom jeziku, ali tekstualni
izvetaji, kao i potpisi svih blokova crtea se kreiraju na jednom od ponuenih jezika. U ovoj
listi nema ogranienja po pitanju kupljene licence, te e na raspolaganju uvek biti svi
programom predvieni jezici.
437
Osvetljenje 3D scene
U okviru ove kartoteke imate mogunost da iz zatvorene liste izaberete jedan od 3 naina
prikazivanja renderovanog modela: Svetlija scena, Normalno osvetljena i Tamnija
scena. Ove konfiguracije se razlikuju u kontrastu, otrini i osvetljenosti modela.
Animacija
Izgled kartoteke Animacija

Pomou pet klizaa, koji su prikazani u ovoj kartoteci, imate mogunost da utiete na nain
animacije koju program vri pri prikazivanju formi oscilovanja, i deformisanog modela
438
konstrukcije. Na vrednost ovih parametara utiete tako to svaki od klizaa postavljate u
eljeni poloaj, od manje ka veoj vrednosti. Za vraanje klizaa u programski definisan
poloaj, predvieno je komandno polje Default.
Eksport u ArmCAD
Izbor jednog od ponuena dva prekidaa, odredie fomat datoteke u koju se eksportuje
usvojena armatura u program ArmCAD. Stanje ovih prekidaa, program e potovati u okviru
naredbi za eksport usvojene armature u ArmCAD (vidi poglavlja 9.3.8 i 9.4.6).
439
Automatsko snimanje
U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite automatsko snimanje datoteke sa

ulaznim podacima (ekstenzija *.twp), kao i datoteke sa kreiranom projektnom
dokumentacijom (ekstenzija *.twp_d). Program e automatski da snima ove datoteke samo
ako je check box Ukljueno automatsko snimanje postavljen na ukljueno stanje.
U edit box-u Period snimanja se zadaje vremenski interval automatskog snimanja, dok se
u edit box-u, koji se nalazi ispod njega, zadaje putanja do nekog ve postojeeg foldera, u
kome e se snimati ove datoteke. Izbor foldera se moe izvriti i pomou dijalog box-a, koji se
otvara aktiviranjem komandnog polja, koje se nalazi u produetku edit box-a.
Dijalog box za izbor foldera

Bilo koji od automatski snimljenih fajlova se moe u svakom trenutku oporaviti, odnosno
snimiti na eljenom mestu radi daljeg korienja. Za oporavak datoteka sa ulaznim podacima
je predvieno komandno polje Oporavak datoteka. Nakon aktiviranja ovog komandnog
polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
440
Izgled dijalog box-a za oporavak automatski

snimljenih datoteka
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa automatski snimljenim datotekama. Pamti se
maksimalno 10 datoteka, a ista datoteka se moe pojaviti u listi proizvoljan broj puta sa
razliitim vremenima snimanja. Program datoteku snima na prvoj praznoj poziciji u listi. Ako
su svih 10 pozicija popunjene, traie one na kojima je ve snimljena tekua datoteka i
presnimie najstariju kopiju. Ako u listi nema kopija tekue datoteke, presnimie generalno
najstariju kopiju.
U koloni Projekat su prikazana imena datoteka, dok su u koloni Vreme za svaku datoteku
ispisani datum i vreme snimanja. Ako dati projekat pre automatskog snimanja nije bio
snimljen dodelie mu se ime Noname.
Trenutno selektovana datoteka je u listi obeleena posebnom bojom, a samo selektovanje se
vri klikom mia preko imena eljene datoteke. Da bi se izvrio oporavak selektovane datoteke
potrebno je da se aktivira komandno polje Oporavi datoteku, nakon ega se otvara novi
dijalog box:
Dijalog box za snimanje datoteka

Ovo je standardni dijalog box za snimanje datoteka i pomou njega se oporavljena datoteka
snima na eljeno mesto na disku radi daljeg korienja. Ako oporavljenu datoteku sa ulaznim
podacima snimite preko datoteke od koje je kreirana, program e izbrisati sve datoteke sa
rezultatima koje su istog imena (naravno, ako postoje).
Pomou komandnog polja Brii se selektovana kopija datoteke uklanja iz liste.
441
Za oporavak datoteka sa projektnom dokumentacijom je predvieno komandno polje
Oporavak izvetaja. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om za oporavak datoteka sa ulaznim
podacima.
Vano je napomenuti da je neophodno da se oporavljena datoteka snimi preko datoteke od
koje je kreirana, odnosno sa istim imenom i u istom folderu u kome se nalaze sve ostale
datoteke datog projekta, kako bi u daljem radu sa projektom mogla da se koristi.
Razmera
Izgled kartoteke Razmera

Da bismo objasnili ulogu ove kartoteke, moramo prvo pojasniti osnovnu koncepciju programa
u vezi sa razmerama crtanja i tampanja. Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje razmere
u kojoj se crta, u programu je usvojeno da se sve crta u 1:1. Odnosno, , ako je za tekuu
duinsku jedinicu odabran metar, onda jednoj crtakoj jedinici odgovara 1 m. Iz ovoga
proizilazi da zadavanje bilo koje razmere crtea nee promeniti ekranski prikaz crtea po
pitanju geometrije modela i optereenja. Meutim, to nije sluaj sa tekstovima, obzirom da se
442
njihova veliina, iz razloga itljivosti, zadaje u milimetrima. Zbog toga je i potrebno zadati
razmeru, koja e odrediti veliinu svih tekstova na ekranu u crtakim jedinicama. Ovo se
odnosi na sve tekstove koji se ispisuju pomou naredbi Tekst i Kota, a takoe i na tekstove
koji predstavljaju redne brojeve setova konstruktivnih elemenata, intenzitete optereenja, itd.
Pored tekstova, ovo preraunavanje se odnosi i na sve simbole ija se veliina takoe zadaje u
milimetrima (simbol za takasti oslonac, takasto optereenje, simbol ortotropije, itd).
Pri izboru razmere imate mogunost ili da iz liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa
desne strane edit box-a, odaberete jednu od ponuenih vrednosti, ili da u samom edit box-u
zadate eljenu vrednost.
Nakon zadavanja nove razmere i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti
zatvoren, a program e na osnovu trenutnih gabarita crtea, odrediti veliinu tekstova i
simbola na ekranu u crtakim jedinicama. Kako je tampa tako organizovana, da se bez obzira
na postavljenu razmeru pri eksportu grafikih blokova, zadata veliina tekstova i simbola u
milimetrima na hartiji uvek potuje, to e promena razmere imati uticaja samo na ekranski
prikaz.
Obzirom da e Vam promena razmere realtivno esto trebati u radu sa programom, to imate
mogunost da ovaj combo box, pomou naredbe Ikone (vidi poglavlje 3.5.3), postavite i
u prostor predvien za prikaz ikona na ekranu. Znai, promenu razmere moete vriti i bez
ulaska u ovaj dijalog box.
Podela
Izgled kartoteke Podela

Kako se lukovi u programu aproksimiraju kao niz pravih segmenata, to se pomou etiri
prikazana klizaa odreuje finoa njihove podele, i to kada su oni luni segmenti linijskih
entiteta (lukovi), kada su deo 3D cilindra, 3D povri, ili pak kada je lukom odreena luna
promena grede, promenljivog poprenog preseka. Vodite rauna da e preterana finoa lukova
usporiti rad programa te je za preporuku da ove vrednosti ne menjate ve da korisitite
default postavljene vrednosti.
443
Postavljanjem check box-a Izolnije sa obe strane na ukljueno stanje, zahteva se od
programa da u prozoru za 3D prikaz modela, u modulu za obradu rezultata prorauna, izolinije
iscrtava sa obe strane povrinskih elemenata konstrukcije. Naime, ako je ovaj check box
postavljen na iskljueno stanje, moe se desiti da pune izolinije ne budu vidljive na svim
delovima, jer ih zaklanja poleina datog povrinskog elementa.
Izolinije sa obe stane - OFF
Izolinije sa obe stane - ON
Za vraanje klizaa, i svih ostalih parametara u ovoj kartoteci, na programski definisane

vrednosti, predvieno je komandno polje Default.
Preklapanje
Izgled kartoteke Preklapanje

Obzirom da kod konstruktivnih elemenata ne vai prncip superpozicije, to se u okviru svih
naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, pomeranje, itd), proverava
preklapanje istorodnih elemenata. U sluaju potpunog ili deliminog preklapnja, na mestu
preklapanja se usvajaju karkteristike poslednje iscrtanog elemenata, i na taj nain se izbacuju
nepotrebni elementi crtea. Kako ova stalna provera moe znatno usporiti rad programa, to
smo jedino za grede dozvolili da se one mogu privremeno preklapati na crteu. Da li e
duplikati greda biti automatski izbacivani ili ne, regulie se stanjem check box-a Izbaci
preklopljene grede. U oba sluaja, model e ui ispravan u proceduru gemerisanja mree
konanih elemenata, i sam proraun modela. Naime, kako se kontrola unetih podataka
444
automatski poziva i pred generisanje mree konanih elemenata i pred proraun, to e u
sluaju postojanja preklopljenih greda program sam izbaciti duplikate. Ipak, za preporuku je
da ovaj check box bude uvaek postavljen na ukljueno stanje.
Rezultati
U okviru ove kartoteke se mogu podesiti odreeni parametri koji utiu na nain prikazivanja
rezultata:
Prikaz ekstrema povrinskih entiteta - pomou ovog check box-a se definie da li e se pri
prikazivanju uticaja u povrinskim entitetima, u takama u kojima se nalaze ekstremi,
ispisivati vrednosti uticaja i odgovarajui simboli
Kotiranje uticaja u 3D - pomou ovog check box-a se definie da li e se u prozoru 3D
pogled ispisivati numerike vrednosti na dijagramima prikazanih uticaja, i u linijskim i u
povrinskim entitetima.
Dve boje za izolinije i legende - pomou ovog check box-a se moe zahtevati prikazivanje
svih rezultata sa samo dve boje - jedne za pozitivne, a druge za negativne vrednosti
Konstantna duina strelica glavnih napona kada je ovaj check box iskljuen na duinu
strelica koje pokazuju pravac delovanja glavnih napona na nekom mestu u ploi uticae i
intenzitet napona na tom mestu. Ako je check box ukljuen sve strelice e imati istu duinu,
koja zavisi samo od veliine konanih elemenata.
Poetni broj podela za povrinske - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za
prikazivanje rezultata u povrinskim entitetima. To znai da e se neki uticaj u povrinskim
entitetima prikazivati sa ovim brojem podela sve dok se u okviru naredbe za njegovo
prikazivanje ne zada neka druga vrednost
Poetni broj podela za beton - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za
prikazivanje rezultata dimenzionisanja betonskih ploa
445
Prikaz duina u dijagramu usvojene armature greda kada je ovaj check box ukljuen u
dijagramima usvojene armature se ispisuju i duine segmenata iteracija
Prikaz senosti uzengija kada je ovaj check box ukljuen, na dijagramu usvojenih
uzengija se za svaki segment iteracija u zagradama ispisuje i njihova senost.
Dijagram usvojenih uzengija na kome se ispisuje i njihova senost

Prikaz broja komada uzengija - kada je ovaj check box ukljuen, na dijagramu usvojenih
uzengija se za svaki segment iteracija u zagradama ispisuje i usvojeni broj komada.
Dijagram usvojenih uzengija na kome se ispisuje i broj uzengija

Kontrola zidanih zidova razdvojeno stanje ovog check box-a odreuje na koji e se
nain, pomou naredbe Kontrola naprezanja u zidanim zidovima, izvriti dimenzionisanja
selektovanih zidanih zidova. Ako je ovaj check box ukljuen kontrola naprezanja se vri
pojedinano za svaki od selektovanih zidova. To znai da e se za svaki od njih odrediti
merodavni preseci i tampati kompletan izvetaj u tim presecima. Takoe, na crteu e se
prikazivati posebna osa dimenzionisanja za svaki od selektovanih zidova. Kako se pri
editovanju sa crtea biraju upravo ove ose, zajedniko editovanje svih zidova nee biti
mogue, ve se mora vriti za svaki dimenzionisani zid posebno. Ako je check box iskljuen
kontrola naprezanja se vri istovremeno u svim selektovanim zidovima, a u izvetaju se
tampaju rezultati u merodavnim presecima koji vae za sve njih. U ovom sluaju na crte se
446
postavlja jedinstvena osa dimenzionisanja, tako da se svi zidovi koji su zajedno dimenzionisani
zajedno mogu i editovati.
Ispis min/max uticaja samo za vidljive grede - Kada se u modulu Obrada rezulta,
izborom naredbe Greda prikau dijagrami presenih sila u gredama, program na statusnoj
liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje naziv izabranog uticaja i njegove ekstremne vrednosti za
grede koje se prikazuju u tekuem prozoru. Ako je check box Ispis min/max uticaja samo za
vidljive grede iskljuen, trenutno stanje vidljivosti dijagrama izabranog uticaja se nee
uzimatu u obzir. To znai da e se ispisivati ekstremi za sve grede u modelu ako je fokus na
prozoru 3D pogled, a ako je fokus na prozoru 2D pogled ispisivae se ekstremi za sve
grede koje pripadaju trenutno prikazanom sklopu. Ako je ovaj check box ukljuen ispisivae se
ekstremne vrednosti izabranog uticaja samo za grede kojima su u tekuem prozoru prikazani
dijagrami. To znai da se nee uzimati u obzir sledee grede:
- grede iji su uticaji sakriveni pomou naredbe Sakrivanje uticaja, koja se javlja na
komandnoj liniji nakon pokretanja naredbe Greda
- grede koje su sakrivene pomou naredbe Sakrivanje
- grede ije je prikazivanje u prozoru 3D pogled iskljueno izborom opcija Tekui 2D prikaz ili
Samo tekui 2D prikaz, iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko naziva
prozora.
Iskljuivanje globalne vidljivosti greda, desnim klikom mia preko ikone naredbe Greda ili u
dijalogu naredbe Vidljivost, nee uticati na prikaz ekstrema, zato to se na taj nain ne
iskljuuje prikazivanje dijagrama izabranog uticaja.
Prikaz merodavnih preseka pri dimenzionisanju zidova - stanje ovog check box-a
odreuje da li e se prikazivati merodavni preseci pri dimenzionisanju niza zidova, kao i preseci
seizmikih zidova. Ako je u dijalogu Vidljivost, za seizmike zidove ukljuen check box
Armatura, merodavni preseci e se prikazivati bez obzira da li je check box Prikaz
merodavnih preseka pri dimenzionisanju zidova ukljuen ili iskljuen (pogledati poglavlje
2.10.1).
447
Proraun
U okviru ove kartoteke definie se nain prorauna modela. Detaljna objanjenja ponuenih
opcija nalaze se u poglavlju 7.1.
Direct X
U okviru ove kartoteke vri se izbor DirectX-a koji e program koristiti u svom radu.
Postavljanjem prikazanog check box-a na ukljueno stanje bira se DirectX 7, dok se njegovim
iskljuivanjem bira DirectX 9. Ispod ovog check box-a se ispisuje i koji je DirectX trenutno
448
aktivan. Promena stanja check box-a ne dovodi do trenutne promene DirectX-a, ve je
neophodno da se program zatvori i ponovo pokrene kako bi izabrani DirectX postao aktivan.
Izbor DirectX je bitan zato to se moe desiti da na nekim starijim grafikim karticama
program bre radi sa starim DirectX-om nego novim.
Ponitavanje automatskih odgovora
Komandno polje za ponitavanje automatskih odgovora

U dijalog box-ovima nekih upozorenja, koja program u toku rada prikazuje, se moe zahtevati
da se oni vie ne pojavljuju i da se poslednji dati odgovor koristi ubudue. Aktiviranjem ovog
komandnog polja se takva podeavanja ponitavaju u svim dijalog box-ovima u kojima su
zadata.
449
3.5.3
Ikone
Pomou naredbe Ikone imate mogunost da sami odredite raspored ikona na
ekranu. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za odreivanje rasporeda ikona na ekranu

U ovom dijalog box-u se radi sa pojedinanim ikonama koje se grupiu u logike celine, a
zatim se ovim grupama zadaje poloaj unutar izabranog tulbara. Izbor tulbara se vri iz
zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a.
Iz zatvorene liste je izabran tulbar koji se nalazi uz gornju

ivicu ekrana
Sve grupe ikona koje pripadaju izabranom tulbaru su prikazane u listi. Redosled grupa ikona u
listi ujedno odreuje i njihov poloaj na ekranu.
450
Grupe ikona koje pripadaju gornjem tulbaru

Poloaj selektovane grupe ikona u listi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou
komandnih polja
(na gore) i
(na dole). Pored imena svake grupe u listi nalazi se check
box, ije stanje odreuje da li e se data grupa ikona prikazivati na ekranu.
Dodaj se u listu ubacuje nova grupa, dok se pomou
komandnog polja
Brii selektovana grupa uklanja iz liste. S obzirom da se mogu brisati
samo prazne grupe, program e pri pokuaju brisanja grupe koja nije prazna izbaciti
Sve ikone koje pripadaju selektovanoj grupi se prikazuju u donjem levom delu dijalog box-a,
istim redosledom kojim e se prikazivati na ekranu:
451
Ikone koje pripadaju selektovanoj grupi Datoteka

Poloaj selektovane ikone u grupi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou
komandnih polja
(na gore) i
(na dole).
Selektovana ikona se moe ukloniti iz grupe aktiviranjem komandnog polja
, dok se pomou
komandnog polja
grupi moe pridruiti bilo koja nerasporeena ikona (nerasporeene ikone
su prikazane u desnom delu dijalog box-a).
Komandna polja za ubacivanje i izbacivanje ikona

Napomenuemo da je u ovom dijalogu dozvoljena viestruka selekcija, tako da se istovremeno
moe ubacivati/izbacivati vie ikona.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad nerasporeenih ikona, se bira modul programa za koji
se odreuje raspored ikona na ekranu. Od izabranog modula zavisi koje e se ikone pojaviti u
dijalogu, s obzirom da se neke naredbe ne pojavljuju u svim modulima.
452
Iz zatvorene liste je izabran modul Unos podataka

Pri rasporeivanju grupa ikona na ekranu, imate potpunu slobodu, s tim to se grupe
Sluajevi optereenja, Faze graenja, Razmera, kao i grupa Izbor uticaja (koja se
pojavljuje u modulu za obradu podataka) mogu postaviti samo uz gornju ivicu ekrana, s
obzirom da se u njima ne nalaze ikone, ve combo box-ovi, koji ne mogu fiziki da stanu uz
desnu ivicu ekrana. Ove grupe ne mogu da se izbriu iz gornjeg tulbara, pa je komandno polje
Brii disejblovano kada je neka od njih selektovana.

Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i na ekranu prikazuje
raspored ikona koji je u njemu definisan. Ako postoji neka prazna grupa ikona izlazak iz dijalog
box-a nee biti dozvoljen, a program e izdati odgovarajue obavetenje.
453
3.5.4
Preice
Pomou naredbe Preice, bilo kojoj naredbi u programu moe se dodeliti
kombinacija tastera koja e se koristiti za njeno pokretanje. Ova naredba se nalazi
u padajuem meniju Setup, a njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje preica

U donjem delu dijalog box-a su prikazane sve naredbe kojima se mogu dodeliti preice. Izbor
naredbe se vri klikom mia preko njenog imena, nakon ega se ona obeleava posebnom
bojom. Obzirom da se u listi nalazi veliki broj naredbi, omogueno je i njihovo pronalaenje
pomou tastature. U ovoj proceduri se klikom mia obelei bilo koja naredba, a zatim se sa
tastature unese prvo ili nekoliko poetnih slova imena eljene naredbe.
Da bi se selektovanoj naredbi dodelila preica potrebno je da se klikom mia, ili pomou
tastera Tab sa tastature, postavi fokus na edit box Unos preice i u njemu zada eljena
kombinacija tastera.
454
Naredbi Snimi je dodeljena preica Ctrl+S

Postavi ova procedura se zavrava, a u gornjem delu
dijalog box-a se ispisuju naziv naredbe i preica koja joj je dodeljena.
U listi se prikazuje naziv naredbe i preica koja

joj je dodeljena
455
Kao preice se mogu zadati sva slova i svi brojevi, kao i njihove kombinacije sa tasterima
Ctrl i Shift. Ako se pokua zadavanje preice koja je ve u upotrebi program e izbaciti
odgovarajue obavetenje.
Napomenuemo i da se preice za transparentne naredbe mogu zadati samo u kombinaciji sa

tasterom Ctrl. Ako se pokua zadavanje neke druge kombinacije program e izdati
Uklanjanje preice se vri tako to se u gornjoj listi selektuje naredba kojoj je dodeljena, a
zatim se aktivira komandno polje
Brii .
Komandno polje za brisanje selektovane preice
456
3.5.5
Izvoz konfiguracionih fajlova
Pomou ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,

mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu uitati
u program, na istom ili na nekom drugom raunaru. Znai glavna namena ove naredbe je da
omogui razmenu konfiguracionih fajlova izmeu korisnika, odnosno njihovo prenoenje sa
raunara na raunar. Izborom naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija
Setup, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku raunara, na kome e se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju Ime fajla. Snimanje
datoteke pod zadatim imenom, vri se aktiviranjem dugmeta Snimi, nakon ega se dijalog
zatvara i zavrava naredba.
3.5.6
Uvoz konfiguracionih fajlova
Pomou ove naredbe se vri uitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije,

pomou naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf.
Izborom naredbe Uvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija Setup, otvara se
dijalog sledeeg izgleda:
Sada treba izabrati eljnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji e se uitati u
program:
457
U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova
koji se nalaze u uitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji e se uitati u program,
vri se pomou check box-ova iz tree koloni tabele. Izborom dugmeta Sve, svi check boxovi se postavljaju na ukljueno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta Nita, svi check box-ovi
postavljaju na iskljueno stanje. Pomou dugmeta Inverzija selekcije, svi trenutno
ukljueni check box-ovi se iskljuuju, a svi iskljueni se ukljuuju.
Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se uitavaju u
program i prikazuje se odgovarajua poruka o izvrenoj akciji:
Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno poeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.
3.6
Komande za rad sa datotekama
Svi podaci o jednom crteu (modelu), uvaju se u datotekama koje se snimaju na

tvrdi disk raunara. U samom vrhu ekrana, u prvom redu odozgo, iza imena programa, izmeu
uglastih zagrada ispisano je ime datoteke sa kojom se trenutno radi. Pri svakom novom
pokretanju programa, automatski se otvara prazan crte kome se programski zadaje
privremeno ime Untitled. Pod ovim imenom e se voditi svi elementi koje budete crtali, sve
dok ne izaete iz programa ili ne aktivirate neku od naredbi: Nova, Uitaj, Snimi. Nakon
izbora jedne od ovih naredbi, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi
kao, i svi podaci o do tada kreiranom crteu e biti snimljeni pod imenom koje Vi zadate.
Imena datoteka, korisnik zadaje sam po svojoj volji, dok se ekstenzije odreuju programski.
Kako se u datotekama pored ulaznih podataka i mree konanih elemenata uvaju i rezultati
458
prorauna, to svaki model moe imati vie datoteka. Sve one imaju zajedniko ime, dok
progamski zadate ekstenzije odreuju koji se podaci u njima nalaze:
*.TWP -
uvaju se podaci o samom crteu (modelu) kreirani u modulu Unos podataka, i

podaci o izgenerisanoj mrei konanih elemenata u modulu Formiranje mree.
*TWP_M - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna modalne analize koji su kreirani u

modulu Formiranje mree.
*TWP_0 - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna koji su kreirani u modulu Proraun
modela.
*TWP_D - uvaju se podaci o grafikom dokumentu koji se kreira u modulu Obrada
rezultata.
3.6.1
Otvaranje nove datoteke (Nova)
U sluaju kada ste radili sa nekom starom datotekom i elite da kreirate potpuno
novi model, potrebno je da aktivirate naredbu Nova koja se nalazi u okviru pradajueg
menija Datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim
se do tog trenutka radilo, i ispituje da li su na njemu izvrene neke izmene. U sluaju izvrenih
izmena, otvara se dijalog box u kome se daje opis izvrenih izmena i nudi izbor jedne od
moguih akcija.
Sada moe nastupiti vie sluajeva, u zavisnosti od toga da li je za dati model izgenerisana
mrea konanih elemenata, da li postoje rezultati prorauna, i da li uinjene izmene utiu na
njih. U svim ovim sluajevima, program e Vas obavestiti svojom porukom, a izborom nekog
od ponuenih komandnih polja mogu se sprovesti sledee akcije:
Yes -
promene se snimaju u datoteku pod tekuim imenom, a u sluaju da uinjene izmene

utiu na ranije formiranu mreu konanih elemenata i eventualno postojee rezultate
prorauna, ti podaci e biti uniteni (datoteka *.TWP_O e biti obrisana sa diska
raunara). Razlog ovome je vie nego jasan, jer podaci o mrei konanih elemenata i
rezultatima prorauna, moraju odgovarati sadraju crtea ulaznih podataka.
No -
sve promene na crteu e biti ignorisane, odnosno nee biti zapamene.
Cancel - izborom ovog komandnog polja se odustaje od otvaranja nove datoteke.

Ovakvu kontrolu program sprovodi i pri aktiviranju naredbi Uitaj i Snimi, koje se takoe
nalaze u okviru padajueg menija Datoteka, kao i pri izlasku iz programa ili pri prelasku u
druge module programa.
U sluaju izbora komandnog polja Yes ili No, aktivirana naredba Nova e biti nastavljena i
program e otvoriti prazan crte, kome e zadati privremeno ime Untitled. Sada na ovako
praznom crteu moete kreirati svoj model, a sledeim aktiviranjem neke od naredbi koje
menjaju tekui crte, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi kao,
gde ete imati mogunost da kreirani crte snimite pod imenom koje Vi zadate.
459
3.6.2
Uitavanje datoteka (Uitaj)
Pomou naredbe Uitaj, omogueno je uitavanje neke od ranije formiranih

datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim se do
tog trenutka radilo, i sprovodi kontrolu o eventalno izvrenim izmenama, onako kako je to
objanjeno u prethodnom poglavlju. Nakon toga se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za uitavanje fajlova

U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija:, nalazi se ime tekueg direktorijuma, a u
centralnom delu dijalog box-a su prikazani svi Tower-ovi ulazni fajlovi (*.twp), koji se nalaze
u tekuem direktorijumu. Ispred imena Tower-ovih ulaznih fajlova, kao i ispred imena pod
direktorijuma nalaze se odgovarajui simboli:
simbol koji oznaava Tower-ov ulazni fajl
simbol koji oznaava pod direktorijum
Za lake pronalaenje datoteke koju elite da uitate, programom je predvieno da se nakon
njenog selektovanja, u prozoru koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, pojavi sadraj
crtea, a ispod njega i svi opisni podaci koji su pridrueni modelu pomou naredbe Podaci o
projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Takoe, iznad prozora predvienog za prikaz sadraja crtea,
ispisuje se verzija programa sa kojom je selektovan model kreiran, kao i status modela po
pitanju rezultata prorauna.
Samo uitavanje datoteke se odvija tako to se ona miem selektuje i aktivira komandno polje
Uitaj. Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od procedure uitavanja
datoteke.
Uitavanje datoteka starog formata
U sluaju da elite da radite sa nekom od datoteka koje su ranije kreirane, pomou naih
starih programa Tower i Planet, potrebno je da kliknete miem preko strelice koja se nalazi
sa desne strane zatvorene liste Tip fajla:, i za aktivne postavite datoteke koji imaju staru
ekstenziju: *.twr ili *.plw. Nakon ove operacije, u centralnom prozoru dijalog box-a za
uitavanje datoteka, pojavi er se sve datoteke koje imaju odabranu ekstenziju, odnosno koje
su kreirane pomou jednog od naih starih programa.
Obzirom da se nova verzija programa znaajno razlikuje od starih programa, to ete za uitane
stare datoteke, morati ponovo da izgeneriete mreu konanih elemenata i ponovo sprovedete
proraun.
460
Nakon selektovanja eljene datoteke starog formata i aktiviranja komandnog polja Uitaj, u
oblasti crtea e se pojaviti sadraj datog modela, sa kojim se sada moe nastaviti rad. U vrhu
ekrana e stajati privremno zadato ime Untitled. Samo kreiranje datoteke novog formata
*.twp moete sprovesti pomou naredbe Snimi ili Snimi kao.
Nakon uitavanja datotetaka koje su kreirane sa starim verzijama programa, obavezno
aktivirajte naredbu Kontrola geometrije, obzirom da pri konvertovanju starih datoteka
mogu nastupiti odreeni problemi, koji proizilaze iz injenice da je stara verzija programa
radila sa tanou 1E-04, a nova u tanosti 1E-07. Iz ovog razloga moe nastupiti i
situacija da kontrola geometrije u staroj verziji programa pokae da nema crtakih greaka, a
da nova verzija programa otkrije greke.
Napomena:
Uitavanje datoteka se moe vriti i bez aktiviranja naredbe Uitaj. Naime program pamti
nazive poslednje etri datoteke sa kojima ste radili i njihova imena ispisuje u padajuem
meniju Datoteka. Jednostavnim klikom mia preko jednog od ponuenih imena, eljena
datoteka e biti otvorena.
3.6.3
Snimanje izmena na crteu (Snimi)
Naredba Snimi, ima osnovnu ulogu da trenutno stanje crtea sa kojim se radi,
snimi u datoteku pod istim imenom pod kojim je i uitana u program. U sluaju da za dati
model postoji izgenerisana mrea konanih elemenata, i eventalno rezultati prorauna,
program sprovodi kontrolu o tipu uinjenih izmena, i u sluaju da one utiu na ove podatke
izdaje odgovarajue upozorenje, kao to je to ve objanjeno u poglavlju 3.6.1.
Napomena:
Ovu naredbu treba s vremena na vreme aktivirati, kako bi se spreio gubitak veeg broja
podataka usled nestanka elektrine energije ili nekog drugog nepredvienog dogaaja.
3.6.4
Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)
Pomou naredbe Snimi kao, trenutni sadraj crtea se snima u novu datoteku
pod potpuno novim imenom, a postojea ostaje nepromenjena. Ova opcija se najee koristi
kada se pravi vie varijanti reenja za jedan isti model, ili kada se malim izmenama na
postojeem moe kreirati potpuno novi model.
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box kao i kod naredbe Uitaj.
461
Novo ime datoteke se zadaje u edit box-u Ime fajla: koji se nalazi u donjem delu dijalog
box-a. Zadavanjem novog imena, i aktiviranjem komandnog polja Snimi, ovaj dijalog box se
zatvara, a novoformirana datoteka u okviru tekueg direktorijuma postaje aktivna, odnosno
sve dalje operacije e se odnositi na novu datoteku. Ako je postojala i mrea konanih
elemenata i eventualno rezultati prorauna, a trenutno stanje crtea je bilo takvo da im je
odgovaralo, onda e biti kreirana i datoteka *.twp_o, pod novozadatim imenom. U
suprotnom sluaju, trenutni sadraj crtea e biti snimljen samo u datoteci sa ekstenzijom
*.twp.
Ako se za novo ime datoteke zada neko koje ve postoji, program e Vas o tome obavestiti
svojom porukom:
Izborom komandnog polja Yes, stari podaci koji su uvani u datoteci pod izabranim imenom
e biti uniteni, odnosno sada e im biti pridrueni podaci o trenutnom stanju crtea, dok e
izbor komandnog polja No oznaiti odustajanje od ove operacije i povratak na osnovni izgled
dijalog box-a naredbe Snimi kao.
Snimanje u format Tower 7 Demo programa (*.twd)
Pomou ove naredbe trenutno stanje modela se moe snimiti i u format Tower 7 Demo
programa. Procedura snimanja je ista, samo je jo potrebno iz liste Tip fajla izabrati opciju
Tower 7 Demo (*.twd). Pored ulaznih podataka snimaju se i rezultati statikog prorauna,
ukoliko postoje, kao i kreirana projektna dokumentacija. Na ovaj nain je omogueno
uitavanje modela i pregled dobijenih rezultata u besplatnom Tower 7 Demo programu.
462
3.6.5
Import
Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav crtea ubacite sadraj

bilo koje od ranije kreiranih datoteka. Izborom ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box
kao i kod naredbe Ubaci, koja se nalazi u okviru padajueg menija Nivo (vidi poglavlje
2.11.4).
Izgled dijalog box-a za import proizvoljno selektovane datoteke

Pored toga, i sam tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci. Jedina razlika je u
tome to se kod naredbe Ubaci, sadraj selektovane datoteke ubacuje na tekui nivo, dok se
kod ove naredbe sadraj selektovane datoteke ubacuje na proizvoljno odabrano mesto na
crteu. Pored toga, sadraj importovane datoteke moe se postaviti u potpuno proizvoljan
nagnuti poloaj, u odnosu na globalni koordinatni sistem tekueg modela. Nakon selektovanja
datoteke za ubacivanje, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj globalnog
koordinatnog poetka datoteke, koja je selektovana za import.
Poloaj koordinatnog poetka (Ref. taka / <0,0,0>):
Znai, sada je potrebno odabrati taku sa crtea, u koju e biti smeten koordinatni poetak
modela koji se ubacuje. Svakako da e poloaj svih entiteta, iz datoteke koja se ubacuje, biti
odreen njihovim udaljenjem od ovako postavljenog koordinatnog poetka.
Kako definisanje poloaja koordintanog poetka ne mora biti uvek najzgodnije reenje, to
program omoguava da se izborom proizvoljne take sa crtea, odredi poloaj referentne take
importovanog modela. Naime, izborom podopcije Ref.taka, komadna linija e promeniti
sadraj, te se sada od korisnika oekuje da odredi poloaj referentne take importovanog
modela.
Poloaj referentne take (Koord. poeak / <0,0,0>):
Ovakav nain odreivanja poloaja importovanih entiteta, podrazumeva da ste prethodno u
modelu koji se importuje, za referentnu taku odabrali i snimili onu koja e lako odrediti
poloaj importovanih elemenata, u odnosu na elemente tekueg crtea. Napomenuemo da se
poloaj referentne take modela postavlja pomou naredbe Referentna taka (vidi poglavlje
2.5.4).
Umesto izbora take sa crtea, desni klik mia e u oba sluaja dovesti do prihvatanja
podruzemvane opcije da se koordinatni poetak, odnosno referena taka, smesti u koodintani
463
poetak tekueg modela. Na ovaj nain se ceo importovani model translatorno pomera tako da
koordinatni poetak, odnosno referentna taka, zauzme poloaj odabrane take.
Eventualno zaokrenuti poloaj importovanog modela, u odnosu na globalni koordinatni sistem
tekueg modela, odreuje se izborom take koja e sa prethodno zadatom, odrediti pravac
globalne X koordinatne ose imporovanog modela.
Taka sa X ose ubaenog modela (<Globalna X Osa>):
U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu globalnu
X osu postaviti u pravcu globalne X ose tekueg modela.
Kako se kroz prethodno zadate dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to da bi
poloaj importovanih entiteta bio potpuno odreen program zahteva da odaberete taku koja
e sa prethodno zadate dve take odrediti ravan koju formiraju globalne X i Y ose
importovanog modela.
Taka iz XOY ravni ubaenog modela (<Globalna XOY ravan>):
U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu XOY
ravan postaviti u XOY ravan tekueg modela.
Obzirom da je izborom i poslednje take poloaj svih importovanih entiteta potpuno odreen u
prostoru, program e otvoriti dijalog box za mapiranje osnovnih sluajeva optereenja.
Izgled dijalog box-a za mapiranje importovanih sluajeva optereenja

Smisao i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci (vidi
poglavlje 2.11.4), te ga ovde neemo ponavljati.
Primena ove naredbe je velika kada se pojedini delovi kreirane konstrukcije mogu primeniti i
na nekom drugom modelu. Znai, tada je potrebno ukloniti suvine elemente konstrukcije i
pomou naredbe Snimi kao, snimiti sadraj samo modela koji se eli kasnije importovati u
neki drugi model. Ovakva logika, gotovo u potpunosti odgovara AutoCAD-ovom nainu rada
sa blokovima crtea.
464
3.6.6
Uitavanje crtea iz AutoCAD-a (DXF Import)
Bez obzira na svu lakou iscrtavanja modela u programu Tower, ova opcija moe
biti zgodna ako crte modela imate ve ranije kreiran u programu AutoCAD (arhitektonska
podloga). Napomenuemo da pored ravanskih crtea, pogram podava import i 3D geometrije
modela. Kako je format DXF datoteke univerzalan, to preko njega moete importovati
geometriju modela i iz ostalih crtakih programa, koji podravaju ovaj format datoteka. Da
biste ovu opciju pravilno koristili, naveemo neka od pravila koja se moraju potovati prilikom
kreiranja DXF datoteka:
obavezno eksplodirajte sve blokove na crteu.
ukinite vidljivost svih nivoa (Layer-a) koji Vam nisu potrebni.
ukinite vidljivost svih rafura, jer se pri uitavanju u Tower moe preterano opteretiti
crte.
crte skalirajte tako da jedna crtaka jedinica u AutoCAD-u odgovara odabranoj jedinici
mera za duinu u programu Tower (naredba Funkcionalnost Jedinice mera).
ako je poloaj entiteta u AutoCAD-ovom crteu predstavljen sa velikim koordinatama, pre
eksporta u DXF, sve ih translatorno pomerite u okolinu koordinatnog poetak (0,0,0), kako
velike koordinate ne bi izazvale tolerancijske probleme u Tower-u.
ako sadraj DXF fajla elite da ubacite na odreeno mesto u ve postojei model, prethodno
u AutoCAD-u sve entitete pomerite tako da njihove koordinate dobiju eljene vrednosti.
vodite rauna da linijske entitete predstavite samo sa jednom linijom a ne sa duplim
linijama (zidovi, grede, itd).
Izborom naredbe DXF Import, koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara
se dijalog box koji je identian dijalogu koji se otvara pri izboru naredbe Uitaj.
Izgled dijalog box-a za uitavanje DXF datoteka

Jedina razlika je u tome, to se sada u listi prikazuju samo datoteke sa ekstenzijom *.DXF.
Nakon izbora eljene DXF datoteke, program e analizirati stanje u selektovanom fajlu i
otvoriti novi dijalog box.
465
Izgled dijalog box-a za mapiranje layer-a, odnosno boja

Kako program omoguava da se geometrija svakog od layera-a, pretvori u drugi tip entiteta,
to je sada potrebno odrediti koji od layer-a e biti uitan, a koji ne. Prikazana lista ima
onoliko redova koliko ima i layer-a u datoteci koja se uitava. U levom delu liste su prikazani
svi layer-i iz uitanog DXF fajla, a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih layer-a
odrediti da li e oni biti uitani ili ne. Postupak se odvija tako to se klikom mia na strelicu
, koja se nalazi na kraju svakog reda, otvori padajua lista i iz nje odabere tip entiteta koji
elite da preuzme geometriju iz datog layer-a.
Padajua lista za izbor tipa entiteta

U okviru svakog reda, sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija Nita, a
zatim spisak svih entiteta za koje je predvieno da mogu preuzeti geometriju datog layer-a:
ploa, greda, povrinski oslonac, linijski oslonac, takasti oslonac, layer 1, layer 2, layer 3 i
Layer 4. Izbor opcije Nita znai da njenim izborom sadraj layer-a, koji je prikazan u
datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste, dovee do uitavanja
sadraja datog layer-a i njegova geometrija e biti pridruena odabranom tipu entiteta.
Napomenuemo da se pri odreivanju poloaja takastih oslonaca pored taaka moe preuzeti
i teite zatvorene figure, kojom je on predstavljen u DXF datoteci (kvadrat, krug,
pravougaonik, itd.).
Pored mapiranja layer-a, program podrava i razlikovanje tipa entiteta po bojama. Naime,
postavljanjem prekidaa Boja na ukljueno stanje, u listi e se pojaviti onoliko redova koliko
ima i definsanih boja u fajlu koji se uitava.
466
Postvaljanjem na ukljueno stanje prekidaa Boja,

od programa je zahtevano mapiranje entiteta po bojama
Logika rada je ista kao i kada se mapiraju layer-i. Znai, za svaku od boja se moe odrediti
da li e biti uitana ili ne, i ako se uitava, koji tip entiteta e preuzeti njenu geometriju.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, i otpoee proces
uitavanja entiteta iz DXF datoteke. Jasno da e program uitati samo entitete sa vidljivih i ne
zamrznutih layer-a. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti sadraj DXF datoteke, pretvoren u
Tower-ove entitete, na nain kako je to zadato u prethodnom dijalog box-u. Svim
konstruktivnim elementima bie pridruen tekui set podataka, te pomou naredbe Promena
setova, moete naknadno svim entitetima lako pridruiti eljeni set numerikih podataka.
Napomenuemo da je pomou ove naredbe mogue uitavati i zakrivljene delove modela.
Izgled uitane DXF datoteke sa geometrijom torus-a
467
3.6.7
Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)
Pomou ove naredbe moete da eksportujete geometriju celog modela u DXF

format. Ovaj format je univerzalan i podrava ga veina crtakih programa (na pr. AutoCAD).
Naredba se nalazi u padajuem meniju Datoteka i njenim aktiviranjem otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport modela u DXF format

U edit box-u se zadaju ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara
aktiviranjem komandnog polja
.
Iz zatvorene liste se vri izbor mernih jedinica koje e se koristiti pri eksportovanju modela.
Napomenuemo da se eksportuju samo konstruktivni elementi koji su trenutno vidljivi. Svaki
tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Ploe se eksportuju u layer PLATE, grede u
BEAM, a povrinski, linijski i takasti oslonci redom u layer-e AREASUPPORT,
LINEARSUPPORT i POINTSUPPORT. Ploe i povrinski oslonci na krivim povrima se
eksportuju u posebne layer-e, PLATEMESH i AREASUPPORTMESH, gde je njihova
zakrivljenost predstavljena pomou linija.
3.6.8
IFC Import
Program Tower omoguava komunikaciju sa programima

arhitektonsko projektovanje i vizuelizaciju, importom datoteka IFC formata.
koji
slue
za
Izborom naredbe IFC Import, koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara
se dijalog identian dijalogu koji se otvara pri izboru naredbe Uitaj (poglavlje 3.6.2):
Izgled dijaloga za uitavanje datoteka IFC formata

468
Jedina razlika je u tome, to se sada u dijalogu prikazuju samo datoteke sa ekstenzijom

*.IFC.
Glavna karakteristika arhitektonskih modela napravljenih u programima za arhitektonsko
projektovanje je realistian izgled, koji ne dozvoljava preklapanje objekata koji ine taj model.
Za razliku od arhitektonskih modela, statiki modeli predstavljaju geometriju proraunskog
modela, pogodnu za pretvaranje u mreu konanih elemenata, pri emu treba imati na umu da
e pri proraunu svaka ploa biti zamenjen mreom konanih elemenata koja se geometrijski
nalazi u istoj onoj ravni u kojoj je nacrtana polilinija koja odreuje njenu konturu. Takoe, i
svaka greda e biti modelirana linijskim konanim elementom koji se geometrijski potpuno
poklapa sa poloajem polilinije kojom je odreena njena kontura. Iz ovoga je jasno da se radi
samo sa osnim ravnima i osama i po tim osnim ravnima i osama se vri ostvarivanje veza
meu elementima. S obzirom da se ose elemenata kod arhitektonskog modela ne dodiruju,
ova geometrija je nepogodna za proraun i analizu, te je potrebno izvriti konverziju
arhitektonskog modela i napraviti geometriju koja odgovara statikom modelu. Prilagoavanje
geometrije dobijene komandom IFC import moe se vriti u toku komande Import u okviru
koje se otvara dijalog Konverzija arhitektonskog modela ili naknadno pozivanjem istog
dijaloga iz padajueg menija Pomone funkcije:
Dijalog za konverziju arhitektonskog modela

Tolerancija rastojanja
Edit polje za unos vrednosti sa kojom e se uporeivati meusobna rastojanja
izmeu elemenata na crteu. Nijedno rastojanje manje od zadate vrednosti
nee postojati na crteu.
Tolerancija uglova
Edit polje za unos vrednosti sa kojom e se uporeivati odstupanja linija na
crteu od horizontalnog i vertikalnog pravca.
Program e izvriti konverziju arhitektonskog modela i pretvoriti ga u statiki, produavanjem
osa greda i stubova do preseka sa osnim ravnima ploa i zidova, pomeranjem osa greda ka
spoljanjoj konturi ploe, pomeranjem spoljanje konture ploe do ose ivine grede i sl.
469
Izgled modela pre konverzije arhitektonskog modela
Izgled modela nakon konverzije arhitektonskog modela
470
3.6.9
Podaci o projektu
Izborom naredbe Podaci o projektu, omogueno je zadavanje raznih tekstualnih

podataka koji e biti snimljeni u datoteku *.twp, zajedno sa svim ostalim podacima o crteu.
Izgled dijalog box-a za zadavanje podataka o projektu

Znaenje podataka koje treba zadati u odgovarajuim edit box-ovima je vie nego jasno, i oni
imaju prevashodnu ulogu da budu od pomoi pri kasnijem uitavanju datoteka u program.
Pored samog prikaza crtea, i ovi podaci e jasno ukazivati na sadraj date datoteke. Kako se
u program mogu uitavati i datoteke kreirane sa starim verzijama programima, koje su radile
u tanosti 1E-04, to se u donjem delu dijalog box-a programski ispisuje informacija o
tolerancijskoj tanosti sa kojom je datoteka kreirana.
Zakljuavanje fajla unoenjem lozinke
Svaki Tower fajl se moe zatiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju e program traiti pri
uitavanju tog fajla. U delu dijaloga Zatita fajla od menjanja, ispisuje se trenutni status
fajla: Fajl je nezatien, Fajl je zatien i otkljuan ili Fajl je zakljuan.
Izborom dugmeta Lozinka, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene
nad fajlom nee biti mogue.
Lozinka edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5
karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu
zadati pomou tastature. Pri unoenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova,
obzirom da se pri otkljuavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti nain.
471
Potvrda lozinke obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije mogua
vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucake greke, u ovom edit
polju se lozinka mora uneti jo jednom.
Izborom dugmeta OK, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekui
dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuu poruku:
Poruka o greci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:
U oba sluaja program tekui dijalog ne zatvara, sve dok se greke ne isprave.
Uitavanje zakljuanog fajla
Nakon izbora fajla koji je zakljuan, on se nee odmah uitati, ve se prvo otvara dijalog
sledeeg izgleda:
Lozinka edit polje u kome se unosi lozinka za otkljuavanje fajla. Nakon aktiviranja
dugmeta OK program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna uitava izabrani model.
Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajue obavetenje:
Otvoriti fajl bez mogunosti menjanja pomou ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom
reimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se moe ui u editor hartije.
Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajua poruka,
472
a iza naziva uitanog modela se ispisuje oznaka (R), koja ukazuje da je fajl u reimu za
itanje. U ovom reimu bie dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izvetaj, tako
da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Moe se vriti i dimenzionisanje, s tim
to se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokuaju snimanja
prikazuje odgovarajue poruke.
Promena lozinke i uklanjanje zatite

Da bi se nekom zatienom fajlu promenila lozinka ili uklonila zatita, on mora biti otkljuan.
Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zatita i zadaje.
Lozinka se menja na isti nain kao i to se zadaje, unoenjem nove lozinke u edit polja
Lozinka i Potvrda lozinke.
Zatita se uklanja tako to se iz prikazanog dijaloga izae bez ikakvih izmena, odnosno tako
to se dugme OK aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon ega program prikazuje
473
3.6.10 Kraj rada sa programom

Izlaz iz programa se moe postii ili izborom naredbe Kraj u okviru padajueg
menija Datoteka ili jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F4. U oba sluaja, pre
izlaska iz programa analizira se trenutno stanje crtea, i u sluaju da ono ne odgovara sadraju
datoteke (*.twp), pojavljuje se dijalog box sa odgovarajuim upozorenjem, kako je to ve
objanjeno u poglavlju 3.6.1.
3.7
Prelazak u druge module programa
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, program se sastoji iz vie modula,
pa je izborom jedne od ponuenih opcija u okviru padajueg menija Moduli, omoguen
prelazak u te module.
U ovom meniju jedino nije omoguen direktan prelazak u modul Proraun modela, obzirom
da se on moe aktivirati jedino iz modula Formiranje mree.
Pri izboru bilo koje od ponuenih opcija, analizira se trenutno stanje crtea i po potrebi otvara
dijalog box sa upozorenjem o vrsti uinjenih izmena, identian kao i kod naredbe Uitaj.
Ako je kreiran novi model, logian potez je prelazak u modul za formiranje mree konanih
elemenata.
474
4. FORMIRANJE MREE KONANIH

ELEMENATA
4.1
Osnovni pojmovi
Obzirom da se proraun vri metodom konanih elemenata, jedna od kljunih

operacija u pripremi modela za proraun je generisnje mree konanih elemenata. Sutina
metode konanih elemenata je u tome da se svi konstruktivni elementi predstave skupom
odgovarajuih manjih elemenata.
Programom su predviena tri tipa konanih elemenata:
- ploasti
- gredni i
- granini (oslonaki)
Ploasti elementi mogu biti trougaonog i etvorougaonog oblika, pa samim tim i celokupnu
plou proizvoljne geometrije treba predstaviti skupom malih trouglova i etvorouglova. Oni se
moraju dodirivati samo po celim stranicama, a njihove dimenzije treba da su to ujednaenije,
odnosno mrea treba da bude to homogenija. U samom proraunu, bolji rezultati se dobijaju
za etvorougaoni nego za trougaoni element, pri emu se najbolji dobijaju za kvadratni. Iz
ovoga proizilazi da trougaone i razuene etvorougaone elemente treba koristiti samo na
mestima gde je geometriju nemogue opisati kvadratnim elementima.
Broj ploatih elemenata sa kojima predstavljamo neku plou ili zid, moe biti u veoma velikom
opsegu, i on naravno zavisi od veliine same ploe, odnosno zida, i komplikovanosti njihovih
kontura. Manji broj konanih elemenata znai krae vreme prorauna ali i loije opisivanje
modela, pa samim tim i nepreciznije rezultate. Sa druge strane, sa veim brojem elemenata
vernije opisujemo model, ali zato vreme prorauna raste. Prema tome, optimalno reenje je
negde u sredini: dovoljno veliki broj elemenata da bi se opisao model, ali ne preveliki jer je
posle odreene granice dobitak u tanosti izuzetno mali u odnosu na vreme prorauna. Tokom
rada sa programom, vrlo brzo ete stei iskustvo i oseaj za procenu optimalne mere po
pitanju broja konanih elemenata.
Gredni elementi mogu biti samo pravi, to znai da se lune grede na modelu zamenjuju nizom
pravih greda. Gustina mree kod grednih elemenata koji se nalaze unutar ploe utie kako na
kvalitet opisivanja lukova, tako i na kvalitet dijagrama uticaja u gredama, koji se mogu dobiti
u modulu Obrada rezultata prorauna (dijagrami se iscrtavaju na osnovu proraunatih uticaja
na krajevima izgenerisanih grednih elemenata). Za gredne elemente koji se nalaze van
gabarita ploe ovo pravilo ne vai i za njih nije potrebno generisati mreu konanih elemenata.
Prema tome, mrea konanih elemenata se ne mora generisati za modele koji u sebi ne sadre
ploe (gredne konstrukcije).
Granini elementi se rasporeuju na mestima gde su predvieni takasti, linijski i povrinski
oslonci. Sa graninim elementima se modeliraju kako kruti tako i elastini oslonci. Kod linijskih
i povrinskih oslonaca, koji se nalaze unutar konture ploe, gustina mree e takoe uticati na
kvalitet opisivanja modela.
Iz svega napred reenog proizilazi, da nije ba lak posao napraviti korektnu mreu konanih
elemenata. Da bismo Vam u tome pomogli, razvili smo naredbu pomou koje se moe
automatski generisati mrea konanih elemenata.
475
4.2
Generisanje mree konanih elemenata

Naredba Generisanje e biti dostupna za aktiviranje samo u sluajevima kada
na modelu postoji barem jedan povrinski element konstrukcije (ploa, odnosno
zid). U protivnom, ova naredba e biti neaktivna, te moete odmah aktivirati
naredbu za proraun, bez prethodnog generisanja mree konaih elemenata.
Nakon izbora naredbe za generisanje mree konanih elemenata, program prvo ispituje
regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe Kontrola unetih
podataka (vidi poglavlje 3.3.5).
Konstrukcija mora biti stabilna i optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude
proraunata, nee se dozvoliti formiranje mree konanih elemenata, a korisnik e biti
upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po pitanju zadatih ulaznih podataka

Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke
koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da mrea konanih elemenata moe biti generisana, program
analizira geometriju modela i otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

mree konanih elemenata
Za odreivanje gustine mree konanih elemenata, imate dve mogunosti. Ili da kao ulazni
podatak zadate ukupan broj vorova na modelu, ili da zadate prosenu veliinu jednog
konanog elementa. Koji e od ova dva podatka biti zadat kao ulazni, zavisi iskljuivo od volje
korisnika i njegovih navika. Ovi podaci se zadaju u odgovarajuim edit box-ovima, koji rade
simultano. Naime, zadavanjem vrednosti u jednom edit box-u, automatski se proraunava i
476
prikazuje odgovarajua vrednost u drugom, tako da je potpuno sve jedno koji se od podatka
zadaje kao ulazni.
Default vrednosti koje program nudi u edit box-ovima, nalaze se unutar intervala moguih
vrednosti. Do njih je program doao analizom veliine i sloenosti modela, kao i na osnovu
samog ogranienja programa, po pitanju teorisjkog maskimalnog broja vorova (300000).
Napomenuemo da postavljeno teorijsko ogranienje od 300000 vorova ne znai i da model
sa ovolikim brojem vorova moe biti proraunat. To jednostavno zavisi od sloenosti modela i
ne moe se eskplicitno rei. Pored toga, izgenerisanu mreu od 300000 vorova moete
opcjom proreenja svesti na drastino manji broj elemenata koji je mogue proraunati.
Default vrednosti program postavlja po sledeem pravilu. Prvo ispituje da li se prosena
veliina jednog konanog elementa od 1m nalazi unutar postavljenog intervala, i ako je to
sluaj, tada se ova vrednost, i njoj odgovarajui broj vorova, usvaja za default. Ako se sa
veliinom elementa od 1 m ne moe izgenerisati regularna mrea konanih elemenata (nalazi
se van postavljenih intervala), tada se za ovaj parametar kao default vrednost nudi vea,
odnosno manja vrednost.
Broj vorova koji program preporuuje treba uzeti sa velikom rezervom, obzrom da se pre
samog procesa generisanja mree konanih elemenata, ne moe dobiti pouzdana informacija o
potrebnom broju vorova. Prema tome, moe se desiti i sluaj da program ponudi mreu od
12000 vorova, a da ipak uspete da je izgenerieta sa recimo 25000 vorova. Znai u
sluajevima, kada se nudi maksimalna broj vorova, za preporuku je da pokuate da
izgeneriete mreu sa manjim brojem vorova.
Pored mogunosti zadavanje prosene veliine jednog konanog elementa, odnosno ukupnog
broja vorova na modelu, postavljanjem check box-a Minimalna mrea na ukljueno
stanje, imate mogunost da od programa zahtevate da izgenerie mreu sa najmanjim
moguim brojem vorova.
Nakon zadavanja parametara kojima se definie gustina mree konanih elemenata, potrebno
je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e otpoeti proces generisanja mree prema
zadatim kriterijumima.
U toku samog generisanja, na ekranu e stajati dijalog box, koji pokazuje da se odvija neki
proces.
Dijalog box za praenje procesa generisanja

mree konanih elemenata
Ako se sa zadatom prosenom veliinom elementa ne moe izgenerisati reguralna mrea
konanih elenata, program e ovu vrednost smanjivati sve dok se ne uspe da izgenerie
regularnu mreu konanih elemenata. Posle izvesnog vremena, na ekranu e se pojaviti
poruka o uspeno sprovednom postupku generisanja mree konanih elemenata, i informacija
o broju izgenerisanih vorova.
477
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvroen, a na ekranu e se
pojaviti izgenerisana mrea konanih elementa.
Izgenerisana mrea konanih elemenata

Napomenuemo da broj vorova na izgenerisanoj mrei konanih elemenata, nee u
potpunosti odgovarati zadatom, ali e mu biti to je mogue blii. Ova nemogunost apsolutno
tanog procenjivanja, proizilazi iz uslova da konani elementi treba da budu to homogenijih
dimenzija, a pri tome model moe biti potpuno proizvoljne geometrije. Informacija o broju
izgenerisanih vorova na mrei konanih elemenata je stalno prisutna na poetku statusne
linije.
Ako niste zadovoljni gustinom i oblikom mree konanih elemenata, postupak generisanja
moete ponavljati zadavanjem novih ulaznih parametara, sve dok ne dobijete zadovoljavajuu
mreu.
Za uobiajene konstrukcije sa kojima se moete sresti u praksi, prosena veliina jednog
konanog elementa trebalo bi da se nalazi u granicama od 0.5m - 1.0 m. to se tie ukupnog
broja vorova na modelu, on ne bi trebalo da bude vei od 50000 i za vrlo komplikovane i
velike modele.
Ako se u modelu koristi poluprostor, nakon aktiviranja komande Generisanje otvara se
478
Izgled dijaloga za generisanje mree

u modelu koji sadri poluprostor
Mrea K.E. konstrukcije
U ovom delu dijaloga vri se zadavanje parametara za definisanje mree konanih elemenata
konstrukcije, a rad u njemu je isti kao u dijalogu za generisanje mree modela koji ne sadri
poluprostor, te ga neemo ponovo objanjavati.
Mrea K.E. poluprostora
Mrea konanih elemenata poluprostora predstavlja trodimenzionalnu mreu koja prati
dimenzije modela kao i zadate slojeve tla. Gabarit mree poluprostora odreen je gabaritom
oslonaca za koje se radi modeliranje tla poluprostorom. Potrebno je naglasiti da se mrea
poluprostora generie ispod oslonaca za koje je ukljueno modeliranje tla poluprostorom, a
ukoliko se neki delovi konstrukcije nalaze ispod ovih oslonaca, mrea poluprostora se generie
oko ovih delova.
Korak po visini
S obzirom da mreu poluprostora ini niz horizontalnih mrea povezanih
vertikalnim mreama, u ovom edit polju se zadaje rastojanje izmeu
horizontalnih mrea.
Proirenje preko gabarita temelja
Mrea poluprostora prati dimenzije modela, ali korisnicima je omogueno da
izvre proirenje mree poluprostora i na taj nain simuliraju njenu
beskonanost. Zadavanjem vrednosti u ovom edit polju proiruje se mrea
poluprostora i preko gabarita oslonaca za koje je ukljueno modeliranje tla
poluprostorom. Treba voditi rauna da se ovim proirenjem mrea
poluprostora moe mnogo poveati, pa e samim tim i broj vorova biti veliki.
Proirenje se moe zadavati u metrima ili u procentima. Iskljuen check box
Relativno oznaava da e se vrednost proirenja zadavati u metrima, pri
emu minimalna vrednost iznosi 0.1m. Ukljuen check box oznaava da se
proirenje zadaje u procentima.
U sluaju da izgenerisana mrea poluprostora ima veliki broj vorova, program korisniku
omoguava da proredi mreu i na taj nain skrati vreme prorauna. Proreenje mree
omoguava smanjenje broja vorova poluprostora i to od konstrukcije ka spoljanjim ivicama
mree poluprostora. U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga ponueni su stepeni
proreenja mree poluprostora: Proreenje mree I stepena, Proreenje mree II
479
stepena, Proreenje mree III stepena, Proreenje mree IV stepena i
Proreenje mree V stepena, pri emu I stepen oznaava najmanje, a V stepen najvee
proreenje. Ukoliko korisnik ne eli da vri proreenje mree poluprostora potrebno je iz liste
da izabere opciju Bez proreenja.
Nakon zadavanja parametara kojima se definiu mree konanih elemenata konstrukcije i
poluprostora, potrebno je aktivirati dugme OK, nakon ega e poeti proces generisanja
mree prema zadatim kriterijumima.
U toku samog generisanja mree na ekranu e stajati dijalog, koji pokazuje da se odvija neki
proces.
Dijalog za praenje procesa generisanja mree

Posle izvesnog vremena, na ekranu e se pojaviti poruka o uspeno sprovednom postupku
generisanja mree i informacija o broju izgenerisanih vorova konstrukcije i poluprostora.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog e biti zatvoren, a na ekranu e se pojaviti

izgenerisane mree konanih elemenata konstrukcije i poluprostora. Mrea konanih
elemenata poluprostora e se u modulu za generisanje mree moi prikazati samo u prozoru
3D pogled, dok e se mrea konanih elemenata konstrukcije prikazivati u prozorima 2D
pogled i 3D pogled. Mrea konanih elemenata poluprostora se prikazuje u prozoru 2D
pogled samo u modulu za obradu rezultata kada je prikazan neki od uticaja u poluprostoru.
Izgenerisane mree konstrukcije i poluprostora
480
4.3
Greke koje prekidaju proces generisanja
U sluaju da ste neprecizno crtali, moe se javiti i sluaj da program ne moe

uopte da izgenerie mreu konanih elemenata, jer je geometrija modela takva da je za
generisanje mree potreban preveliki broj vorova. Ako program doe do ovakvog zakljuka,
izdae odgovarajue upozorenje.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj prozor e nestati sa ekrana, a program e

automatski pozvati naredbu Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6). U okviru ove
procedure, parametre: Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti, program postavlja na
iskljueno stanje, to odgovara 3D kontroli geometrije. Sada mogu nastupiti dva sluaja.
Ako 3D kontrola geomertije otkrije crtake greke, na ekranu e se pojaviti upozorenje u
okviru naredbe Kontrola geometrije.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na modelu e biti
markirane sve crtake greke.
Sprovedena 3D kontrola geometrije,

markirala je sve crtake greke
Sada je potrebno da preete u modul Unos podataka, i popravite sve markirane crtake
greke.
481
Ako je tip crtake greke takav, da ga 3D kontrola geometrije ne moe otkriti, program izdaje
sledee upozorenje.
Upozorenje da u okviru sklopa Nivo 18.00m

postoji crtaka greka
Na osnovu sadraja upozorenja jasno se vidi u kom sklopu je problem. Sada je potrebno prei
u modul za unos podataka i postaviti za tekui 2D pogled, navedeni sklop. Pokretanjem
naredbe Kontrola geometrije i postavljanjem prekidaa Samo u 2D pogledu, na ukljueno
stanje, program e sada biti u stanju da markira crtake greke.
Napomena:
Da bi se izbegle greke koje e onemoguiti formiranje mree konanih elemenata, a samim
tim i proraun modela, pored preciznog crtanja, neophodno je i pravilno modelirati
konstrukciju. Odnosno, uvek kada je to mogue, treba arhitektonski crte svesti na to
pravilniji oblik. Isterivanje tanosti na nivou od 10 ili 20 santimetara nema nikakvog smisla u
cilju poboljanja rezultata prorauna.
4.4
Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih

elemenata
to se tie same procene, da li je sa izgenerisanom mreom konanih elemenata

model dobro opisan ili ne, ne postoje jasni kriterijumi, pa je na korisniku da sam da procenu.
Uporeivanjem dobijenih rezultata prorauna sa oekivanim, sami ete uoiti da li je mreom
konanih elemenata model dobro opisan ili ne. Svakako da ete vremenom stei iskustvo i
dobiti oseaj za bre postavljanje ovakvog kriterijuma. U principu, ova ocena se dobija
vizuelnim sagledavanjem mree, i ona treba da zadovolji sledee uslove:
mrea treba da sadri to je mogue vie kvadratnih elemenata istih dimenzija.
Dobra - homogena mrea
Loa - nehomogena mrea
broj konanih elemenata treba da bude dovoljan da se funkcija promene uticaja moe
dovoljno dobro opisati.
482
Dobra - dovoljno gusta mrea
Loa - retka mrea
treba izbegavati etvorougaoni konani element ije stranice formiraju ugao blizak 180,
kao i trougaoni jako izdueni element.
Lo etvorougaoni element
Lo trougaoni element
Kako e program uvek izgenerisati mreu sa formalno regularnim konanim elementima (nee
se nikad javiti neregularni petougaoni elementi), to se na pojedinim vorovima sa mree
konanih elementa mogu pojaviti markeri upozorenja koji signaliziraju da te delove modela
treba vizuelno prekontrolisati (boju ovih markera moete podesiti pomou naredebe
Parametri). U sluaju da postoje neki elementi ne ba pravilnog oblika, tu zonu modela treba
ili progustiti na nain kako e to biti opisano u sledeem poglavlju, ili ponovo izgenerisati
mreu konanih elemenata, ali sada sa veim brojem vorova.
4.5
Korekcija izgenerisane mree konanih

elemenata
U sluaju da Vam izgenerisana mrea ne odgovara u potpunosti, programom je

predvien niz naredbi, koje emo opisati u ovom poglavlju, a pomou kojih se moe vriti
korekcija izgenerisane mree. Ako niste ba mnogo iskusni po pitanju procene valjanosti mree
konanih elemenata, najbolje je da ne koristite ni jednu od ovih naredbi, ve osnovno
izgenerisanu, dovoljno gustu meu konanih elemenata.
4.5.1
Proguavanje mree
U prethodnom tekstu je pomenuto da gustina mree utie na tanost rezultata. Na

mestima dejstva koncentrisanih sila javljaju se nagli skokovi uticaja koji kod krupne mree
mogu da ne budu dobro obraeni, s obzirom da se tane vrednosti uticaja dobijaju samo u
vorovima i sredinama konanih elemenata. Zato, smanjenjem veliine konanih elemenata na
tim mestima, smanjujemo rastojanje izmeu taaka u kojima se uticaji proraunavaju i
poveavamo kvalitet rezultata prorauna. Ovim se obezbeuje da se ne poveava gustina cele
mree, to bi uticalo na poveanje vremena prorauna, ve samo nekih delova mree pri emu
se tanost poveava.
Korienje proguenja nije obavezno i na korisniku je da shodno svom iskustvu i oseaju
koristi fino podeavanje gustine mree.
483
Za proguavanje mree predvieno je sedam ema. Odnose se na etvorougaone ploaste
elemente, a kod trougaonih, koje moemo smatrati polovinama etvorougla, proguava se
samo ta polovina.
eme proguenja dele jedan etvorougao :
na dva dela jednom vertikalom
na dva dela jednom horizontalom
na etiri dela, i sa vertilkalom i sa

horizontalom
na dva dela sa desnom dijagonalom
na dva dela sa levom dijagonalom
na etri dela sa obe dijagonale
Sedma ema proguenja je proguenje Kapitel, koje poveava gustinu okolnih elementa
koji imaju zajedniki vor.
Ovo proguenje se preporuuje na mestima stubova - takastih oslonaca ili na
mestima dejstva koncentrisanih sila.
Sva proguenja se mogu kombinovati.
Proguenja se postavljaju na ve gotovu, regularnu mreu konanih elemenata na sledei
nain:
prvo se aktivira ikona koja predstavlja izabranu emu proguenja i tada e se od korisnika
zahtevati da na mrei konanih elemenata obelei zonu koja e biti proguena.
Prva taka proguenja (Kontura/Prav./kRu./<krAj>):
Ovaj postupak u potpunosti odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne zatvorene
poligonalne linije (vidi poglavlje 2.6). Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate
zone, bie progueni izabranom emom proguenja.
pri korienju proguenja za kapitele, posle aktiviranja odgovarajue ikone, potrebno je

selektovati jedan vor osnovne mree (ne mogu se selektovati vorovi koji su dobijeni
nekim od proguenja), tako to e se on uhvatiti u mali pravougaonik na pokazivau.
484
Proguenje za kapitel:
Nakon selekcije, oko tog vora bie postavljeno navedeno proguenje.
Nakon postavljanja svakog od proguenja, program e na statusnoj liniji ispisivati informaciju

o novom broju vorova na mrei konanih elemenata. Proguavanje ve proguenih delova
modela nije mogue, odnosno uzastopnim proguavanjem sa istom emom, nee se dobijati
duplo manji konani elementi.
Napomena:
Proguavanje mree treba koristiti samo na modelima gde je to zaista i potrebno. U ostalim
sluajevima e se dobiti bolji rezultati za homogenu mreu. Naroito treba izbegavati
proguenja sa dijagonalama, jer kao to smo na samom poetku ovog dela uputstva rekli,
bolji rezultati se dobijaju za pravougaone nego za trougaone elemente. Dijagonalama je
poeljno proguavati samo jako razuene etvorougaone elemente.
4.5.2
Proreenje
U sluaju da izgenerisana mrea konanih elemenata ima veliki broj vorova, i da

elite da ubrzate proces prorauna, pri tom ne utiui mnogo na samu tanost, program e
Vam omoguiti da proredite mreu na proizvoljno odabranim delovima modela. Izborom
naredbe Proreenje, koja se nalazi u padajuem meniju Korekcija, na komandnoj liniji se
javlja poruka, kojom se od korisnika zahteva da na mrei konanih elemenata obelei zonu
koja e biti proreena.
Prva taka proreenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Dubina <1>):
Na kraju komandne linije nalazi se podopcija Dubina <1>, pomou koje je mogue zadati,
do kog stepena (dubine) je potrebno izvriti proraenje. Uzastopnim klikom mia preko ove
podopcije, ona menja svoj naziv iz koga se moe jasno videti koji je stepen proraenja
odabran. Stepen proreenja ide od 1-5, odnosno od manjeg ka veem proreenju.
Kada ste odabrali stpen proreenja, sam postupak definisanja oblasti je potpuno isti kao i u
naredbama za proguenje mree. Znai, zadaje se proizvoljna zatvorena poligonalna linija.
Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate zone bie proreeni tako to e im, gde god
je to mogue, biti izbaeni nepotrebni vorovi (konani elementi, na ovaj nain dobijaju izgled
rombova).
485
Proreena mrea konanih elemenata

do zadatog stepene proreenja 1
Koju zonu ete odabrati za proreenje zavisi iskljuivo od Vaeg oseaja ta je to dobra mrea
konanih elemenata, a ta ne. Obino se za zone proreenja biraju delovi modela koji u svojoj
okolini ne sadre oslonce i koncentrisana optereenja koja mogu uzrokovati nagle promene
(skokove) u uticajima.
Svakako da je mogue i za ceo model zahtevati proreenje, ukoliko je osnovna izgenerisana
mrea, sama po sebi, ve dovoljno homogena.
Napomena:
Napomenuemo da sa zadavanjem veeg stepena proreenja ne moe dobiti homogena
mrea, te ovu mogunost treba koristiti samo u sluajevima kada modeli imaju izuzetmo veliki
broj vorova, a tanost rezultata Vas ne interesuje na svim njegovim delovima. Tipian primer
ovakve primene je kod velikih zgrada, kada Vas ne interesuju uticaji u meuspratnim
konstrukcijama, ve samo u temeljima ili pak vertikalnim sklopovima od horizontalnog
optereenja. U takvim sluajevima, uticaji u meuspratnim konstrukcijama od vertiklanog
optereenja, mogu se proraunati u odvojenim datotekama, a uticaji na prostornom modelu sa
maksimalno proreenom mreom u meuspratnim konstrukcijama. Tada je potrebno, pomou
podopcije Kontura, za maksimalno proraenje selektovati sve meuspratne konstrukcije. Na
ovaj nain, drastino ete smanjiti broj vorova na mrei konanih elemenata, a rezultati
dobijeni proraunom, bie savim dobri za uticaje u verikalnim delovima konstrukcije i
temeljima.
4.5.3
Pomeranje vora
Pomou naredbe Pomeranje vora, koja se takoe nalazi u okviru padajueg

menija Korekcija, imate mogunost da pomeranjem pojedinih vorova sa mree, korigujete
geometriju elemenata koji imaju nepoeljan (kritian) oblik (vidi poglavlje 4.4). Nakon izbora
ove naredbe, komandna linija dobija sledei oblik.
Izaberite vor sa mree (<krAj>):
Sada se od korisnika zahteva da select box-om zahvati vor koji eli da pomeri. U ovoj
proceduri nije mogue selektovati vorove iji je poloaj fiksiran samom geometrijom
konstruktivnih elemenata i optereenja. Nakon selekcije vora iji poloaj nije fiksiran, na
komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka.
Novi poloaj (<krAj>):
486
Pomerajui mia po crteu, program e u DRAG modu iscrtavati geometriju okolnih elemenata
iji je selektovani vor zajedniki, sve dok mu klikom mia ne odredite novi poloaj. Program
e kontrolisati valjanost novog poloaja, i u sluaju da se sa njim ne bi dobili regularni konani
elementi, nee dozvoliti ovu operaciju.
4.6
Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela

greda van ploa)
Kako se procedurom generisanja mree konanih elemenata, ne moe uticati na

podelu linijskih elemenata koji se nalaze van ploa, to je programom predviena naredba
Podela greda van ploa. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje gustine vorova

na gredama koje se nalaze van ploe
U edit box-u Veliina segmenta, definia se duina segmenta, na koje e biti izdeljene
grede koje se nalaze van ploa, a stanje ponuenih prekidaa odreuje, da li e ba sve grede
van ploa biti ovako podeljene, ili samo one za koje je ovakva podela neophodna. Podela greda
van ploa je neophodna samo za oslonake grede (grede ispod kojih se nalaze linijski oslonci),
lune grede, i grede spregnutnog poprenog preseka. Na ovaj nain, du datih linijskih
elemenata, ubacuju se meu vorovi, te e njihova gustina odrediti i tanost rezultata u ovim
linijskim elementima konstrukcije. Naglasiemo da se ovaj parametar ne odnosi na grede i
linijske oslonce koji se nalaze unutar ploe, jer e u tom sluaju njihovu podelu odreivati
sama gustina mree konanih elemenata.
Kako podela i ostalih greda, koje se nalaze van ploa nije neophodna, to program po defultu, na ukljueno stanje postavlja prekida Samo neophodne. Ovo je uraeno zbog toga to
bi podela svih ostalih greda samo bespotrebno poveala broj vorova na mrei konanih
elemenata, bez ikakvog uticaja na tanost prorauna po teoriji I-og reda.
Ali, kako je programom predvien i proraun stabilnosti, proraun po teoriji II-og reda, a i
postupak modalne analize, to kod nekih modela moe biti od interesa da sve grede van ploa
budu podeljene na niz manjih delova. To se naroito odnosi na linijske konstrukcije kod kojih bi
ovakva, sitnija podela, dovela do poboljanja tanosti pri proraunu stabilnosti i proraunu po
teoriji II-og reda. Pored toga, pri modalnoj analizi, ovakva podela e kod linijskih konstrukcija
dovesti do mnogo preciznijeg prorauna pripadajuih masa u svakom novododatom voru du
greda koje se nalaze van ploe (vidi poglavlje 6.1). Znai kod ovakvih modela, za preporuku
je da na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a program e pri
kasnijem proraunu potovati ovde postavljeni parametar podele. U sluaju da reulatati
prorauna ve postoje, a parametar podele je promenjen, program e izdati odgovarajue
upozorenje.
487
Izbor komandnog polja Yes, dovee do gubitka postojeih rezultata prorauna, dok e izbor
komandnog polja No oznaiti povratak na dijalog box za definisanja parametara podele.
Da li ete podelu vriti za sve grede koje se nalaze van ploa, ili samo za one za koje je to
neophodno, zavisi iskluivo od Vas, i Vaeg oseaja za oekivanu tanost rezultata prorauna.
U nastavku, izneemo neka osnovna pravila koja Vam mogu biti od pomoi pri donoenju
odluke da li ete na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede.
- Ako se proraun sprovodi samo po teoriji I-og reda, podela svih greda van ploa nee imati
nikakvu ulogu na tanost prorauna.
- Zahtev za podelom greda, tamo gde to nije neophodno, nee izazvati nikakve tetne
posledice na samu tanost prorauna, ve e samo proraun biti sporiji, obzirom da je na
ovaj nain, dobijen bespotrebno vei broj vorova. Prema tome, ako niste sigurni da li je
podelu potrebno izvriti za sve grede van ploa ili ne, a model nema preveliki broj vorova,
iskorisite ovu mogunost.
- Kod modalne analize, zahtev za podelom svih greda zavisi iskljuivo od vrste konstrukcije
koju model predstavlja. Kod modela koji predstavljaju zgrade, grede koje se nalaze van
ploe uglavnom predstavljaju stubove. Kako je njima pripadajua masa znatno manja od
masa koje su koncentrisane u meuspratnim konstrukcijama, to finija podela stubova nee
dovesti do znaajnijeg poboljanja rezultata prorauna. Za linijske konstrukcije, za
preporuku je podeliti sve grede, jer su ovo ionako mali modeli koji se brzo proraunavaju.
- Kod prorauna stabilnosti i prorauna po teoriji II-og reda, za preporuku je da zadate
parametra podele na svim gredama jer ete dobiti tanije rezultate prorauna.
Napomena:
Kako se zadati parametar podele greda, odnosi na sve grede van ploa, to u sluaju da elite
da ova podela bude razliita na pojedinim gredama, onda nemojte podelu zadavati pomou
ove naredbe, ve pri samom odreivanju poloaj greda na modelu, eljene grede nacrtajte iz
vie kolineranih segmenata. Ovako postavljene krajeve manjih greda, program e morati da
potuje i pri rasporeivanju masa a i pri samom proraunu.
4.7
Ostale naredbe
Izborom naredbe Reset, koja se nalazi u okviru padajueg menija Korekcija,
sva postavljenja proguenja i proreenja se automatski uklanjaju sa modela.
Naredbe Undo i Redo, funkcioniu na potpuno isti nain kao i modulu za unos podataka,
s tim to se vraanje korak unazad, odnosno unapred, ovde odnosi iskljuivo na mreu
konanih elemenata. Ostale naredbe, koje su prisutne u ovom modulu, ve su ranije opisane u
poglavlju 2.. Nain rada sa njima je identian ranije opisanom postupku.
488
5. PRORAUN STABILNOSTI
U okviru padajueg menija Stabilnost, u modulu za formiranje mree konanih
elemenata, nalazi se grupa naredbi za proraun i prikaz rezultata, za ovu vrstu analize
konstrukcije.
Padajui meni sa naredbama za proraun i prikaz rezultata stabilnosti

Kako se proraun stabilnosti sprovodi tako to se intenzitet definisanog promenljivog
optereenja varira, sve dok se ne pronae prva nulta vrednost determinante postavljenog
sistema jednaina po teoriji II-og reda, to e za ovakav proraun vaiti ista ogranienja kao i
kod zahteva za proraunom po teoriji II-og reda.
Znai, pomou naredebe Proraun koja se nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost,
od programa moete zahtevati proraun kritinih sila i duina izvijanja za sve grede na
modelu. Kako se proraun stabilnosti vri samo za zadate kombinacije u modulu Unos
podataka, to e ova naredba biti dostupna samo u sluaju da su prethodno zadate i
kombinacije optereenja. U protivnom program e izdati odgovarajue upozorenje.
Pod uslovom da postoje kreirane kombinacije, nakon izbora naredbe Stabilnost

Proraun, otvorie se dijalog box u kome se vri izbor kombinacija za koje treba sprovesti
proraun stabilnosti.
489
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih

podataka o proraunu stabilnosti
Kako za vee modele proraun stabilnosti moe trajati prilino dugo, to u desnom list box-u
imate mogunost da odaberete samo neke od kombinacija za koje elite proraun stabilnosti.
Uzastopnim klikom mia na kolonu u njoj se postavlja, odnosno ukida simbol .
Postojanje simbola u koloni oznaava da je data kombinacija selektovana za proraun
stabilnosti.
Postavljeni simboli u koloni , ukazuju da je proraun

stabilnosti zahtevan samo za drugu i etvrtu kombinaciju
U levom list box-u, prikazani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Kako se kritina sila
dobija iz izraza: N,kr = N,stalno + N,promenljivo, to je jasno da se pri proraunu
stabilnosti varira samo intenzitet promenljivih optereenja, dok intenzitet stalnog optereenja
ostaje nepromenjen. Iz tog razloga, u koloni je potrebno odrediti status svakog od
osnovnih sluajeva optereenja po pitanju njegovog promenljivog, odnosno stalnog karaktera.
Postojanje simbola u koloni oznaava da dati osnovni sluaj optereenja ima stalni
karakter, odnosno da se njegov intenzitet nee varirati pri proraunu stabilnosti. U koloni
Koef. moete svakom od optereenja za koje je definisano da ima stalni karakter, zadati
multiplikator sa kojim e dato osnovno optereenje ui u kombinaciju pri proraunu stabilnosti
490
(multiplikatori zadati pri kreiranju samih kombinacija nemaju nikakvu ulogu pri proraunu
stabilnosti, jer oni uglavnom predstavljaju koeficijente sigurnosti pri proraun uticaja po teoriji
I-og, odnosno II-og reda).
Postavljeni simboli u koloni , ukazuju da e pri proraunu

stabilnosti samo prvi sluaj imati karakter stalnog optereenja
Svakako da u okviru odabranih kombinacija za proraun stabilnosti, ne mogu sva sadrana
optereenja imati stalni karakter, odnosno barem jedno od njih mora biti varijabilno. U sluaju
da je za proraun stabilnosti odabrana kombinacija u kojoj su sadrana samo fiksna
optereenja, program e izdati odgovarajue upozorenje.
U donjem delu ovog dijalog box-a, nalaze se i dva edit box-a pomou kojih moete
zadavanjem drugaijih vrednosti od ponuenih, uticati na duinu i tanost samog postupka
prorauna stabilnosti.
Interval u kome se trai vrednost koeficijenta
Kako se problem stabilnosti reava iterativno, pronalaenjem nule funkcije u nepoznatom
intervalu, to u sluaju da znate maksimalni koeficijent, ijim mnoenjem e promenljivo
optereenje dovesti do sloma konstrukcije, moete znatno ubrzati sam tok prorauna.
Dovoljna tanost izraunatog koeficijenta
Ovaj parametar praktino odreuje kada e iterativni proraun biti prekinut, odnosno kada
e kriterijum za dovoljnu tanost prorauna biti ispunjen. Svakako da i vrednost ovog
parametra utie na duinu prorauna.
Aktivaranjem komandnog polja OK, otpoee proraun stabilnosti i po njegovom zavretku,
pojavie se dijalog box sa informacijom o uspeno sprovedenom postupku proraunan
stabilnosti.
491
Promena tekue kobinacije za koju je sproveden proraun stabilnosti, vri se pomou naredbe
Kritino optereenje, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost.
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box koji se otvara u okviru naredbe Kritino optereenje

U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i kombinacija za koje je sproveden proraun
stabilnosti. U svakom od prikazanih redova, nalaze se numeriki podatak o vrednosti
parametra koji predstavlja kritian faktor optereenja, pri kome dolazi do naruavanja
stabilnosti sistema za datu kombinaciju, Klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od
redova, taj red postaje naznaen posebnom bojom, to znai da e nakon aktiviranja
komandnog polja OK ta kombinacija postati tekua.
Naredba Prikaz rezultata, u okviru padajueg menija Stabilnost, radi kao prekida,
odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na
ukljueno stanje, na ekranu e na sredini svake od greda biti ispisana vrednost normalne sile
pri kritinoj vrednosti optereenja N,kr, a u zagradi podatak o koeficijentu izvijanja za
kritino optreenje sistema. Ove vrednosti se izraunavaju po sledeim formulama:
= l0/l = /l (EI/N,kr)1/2
N,kr = N,stalno + N,prom
Upotrebljene oznake u prethodnim formulama imaju sledea znaenja:
lo lEI N,kr N,stalno N,prom -
koeficijent izvijanja za kritino optereenje sistema

duina izvijanja grede
stvarna duina grede
krutost grede
normalna sila u gredi pri kritinoj vrednosti optereenja
normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet ne varira
normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet varira
kritian faktor optereenja pri kome dolazi do naruavanja stabilnosti sistema
492
Prikaz duina izvijanja i kritinih sila u pritisnutim

grednim elementima konstrukcije
U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije, sada ispisuje i informaciju o
trenutno postavljenoj kombinaciji, za koju su na ekranu prikazani rezulatati prorauna
stabilnosti.
493
6. MODALNA ANALIZA
6.1
Proraun
Modalna analiza slui za proraun svojstvenih vrednosti i oblika oscilovanja

konstrukcije. Ovako dobijeni rezultati, koriste se kao ulazni podaci pri kasnijem seizmikom
proraunu konstrukcija. Pri modalnoj analizi, konstrukcija se opisuje sa njenom krutou i
rasporedom masa koje deluju na njoj. Da bi uopte moglo da se pristupi proraunu modalne
analize, neophodno je da model bude kreiran i da bude fomirana mrea konanih elemenata
(jasno da za modele koji se sastoje iskljuivo od linijskih elementa, formiranje mree konanih
elemenata nije neophodno). Kako su nakon formiranja mree konanih elemenata, poznati svi
podaci koji opisuju geometriju i krutost modela, to je za sprovoenje modalne analize potrebno
jo zadati poloaj i intenzitet svih masa koje deluju na objektu. Sam proraun, kako intenziteta
masa tako i odreivanja njihovog teita, bio bi dugotrajan i mukotrpan posao, te smo zbog
toga razvili potpuno automatizovan postupak za odreivanja pripadajuih masa svakom od
izgenerisanih vorova sa mree konanih elemenata.
Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Modalna analiza, program prvo
ispituje da li ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes

dovesti do ponovnog prorauna.
U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih
elemenata, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i
optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti
proraun, a korisnik e biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po

pitanju zadatih ulaznih podataka
494
U ovom sluaju, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke koje e
program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
Ako je model ispravan po pitanju kontrole unetih podataka, program e samo za linijske
konstrukcije proveriti, da li ste pomou naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu
svih greda na manje segmente (vidi poglavlje 4.6). Ako to nije sluaj, program e izdati
sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu

konstrukcija, pri modalnoj analizi preporuljivo sve grede izdeliti na manje segmente.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes
dovesti do nastavka naredbe za dinamiki proraun.
Potrebu za podelom svih greda, ilustrovaemo na jednostavnom primeru konzole koja je
optereena sopstvenom teinom. Konzola je od betona, pravougaonog poprenog preseka
b/d=40/40 cm, i visoka je 10 m. Kako se mase postavljaju na poetku i kraju svake od greda
na modelu, to u sluaju da nije izvrena podela greda na manje segmente, mase e biti
posatvljene samo na njenom vrhu i na dnu. Na ovaj nain, u proraun e ui samo 50% od
njene stvarne mase, a proraunate forme oscilovanja nee dobiti realne vrednosti. Ako se pak
zada podela greda, recimo na svaki metar, tada e mase biti postavljene na svaki metar njene
duine, a forme oscilovanja e dobiti tane vrednosti.
Podela greda - OFF
Podela greda - ON
Ako su ispunjeni svi formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti
495
Izgled dijalog box-a za proraun modalne analize

U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i
osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim
e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri
proraunu masa. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite pojedinim seizmikim
propisima koji tano definiu koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta
(na primer: 100% stalnog tereta, 100% optereenja od snega i 50% od projektovanog
korisnog optereenja). to se tie sopstvene teine konstrukcije, ona e biti uzeta u obzir
jedino ako je zadata u okviru nekog od osnovnih sluajeva optereenja.
Pomou check box-ova Spreiti oscilovanje u X, Y ili
slobode oscilovanja konstrukcije, odnosno omoguava
oscilovanja. Na primer, ukoliko se sprei oscilovanje u Z
sadrati vertikalne oscilacije, a ukoliko se spree oscilovanja
sadrae samo vertikalne oscilacije.
Z pravcu utie se na stepene

se filtriranje dobijenih formi
pravcu, forme oscilovanja nee
u X i Y pravcu, forme oscilovanja
U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 250
(ogranienje programa).
Komandno polje Grupisanje masa i parametri za seizmiki proraun otvara dijalog box
u kome se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
496
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije

seizmikog prorauna
Nain grupisanja masa u modelu moe biti:
-
Realni raspored masa masa se nalazi u svakom voru konstrukcije, a veliina svake
mase je sraunata na osnovu vertikalne komponente optereenja koja deluje u tom
voru. Ovo je podrazumevani nain grupisanja masa i ekvivalentan je grupisanju masa
u programu Tower 5.
Mase grupisane u nivoima izabranih tavanica kod ovog naina korisnik bira
horizontalne nivoe (nivoe tavanica) u kojima e koncentrisati mase.
Za grupisanje masa su izabrani svi nivoi osim nivoa 0.00
497
Ovim nainom grupisanja, mase iz vertikalnih elemenata konstrukcije (zidova, stubova) bie
dodeljene tavanicama i to e program izvesti automatski. Izbor nivoa u kojima e se grupisati
mase vri se ukljuivanjem check box-ova u listi tavanica (nivoa).
Ostale napredne opcije seizmikog prorauna slue za uticanje na karakteristike modela koje
se pri seizmikoj analizi (modalnoj analizi i proraunu uticaja u seizmikim sluajevima
optereenja) razlikuju od karakteristika modela za statiku analizu.
-
Faktor krutosti horizontalnih ploa na savijanje pomou ovog parametra moe

se smanjiti krutost horizontalnih ploa na savijanje pri seizmikom proraunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike ploa ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje se smanjuje 1000 puta. Ovo
smanjivanje krutosti nee se primenjivati na temeljne ploe ploe ispod kojih se
nalazi povrinski oslonac.
Faktor krutosti greda u horizontalnim ploama na savijanje pomou ovog

parametra moe se smanjiti krutost na savijanje greda u horizontalnim ploama. Opseg
za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike greda ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje oko pravaca 2 i 3, kao i torziona
krutost se smanjuju 1000 puta. Ovo smanjenje krutosti greda nee se primenjivati na
gredama koje se nalaze u temeljnim ploama a to su ploe ispod kojih se nalazi
povrinski oslonac.
Faktor krutosti vertikalnih zidova na savijanje pomou ovog parametra moe se

smanjiti krutost na savijanje vertikalnih zidova pri seizmikom proraunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora za krutost ploa.
Faktor krutosti vertikalnih zidova na aksijalno naprezanje pomou ovog

parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih zidova pri seizmikom
proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora
za krutost ploa.
Faktor krutosti vertikalnih stubova na savijanje pomou ovog parametra moe

se smanjiti krutost na savijanje vertikalnih stubova pri seizmikom proraunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001.
Faktor krutosti vertikalnih stubova na aksijalno naprezanje pomou ovog

parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih stubova pri seizmikom
proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001.
Multiplikator krutosti oslonaca pomou ovog parametra se moe poveati krutost

svih oslonaca u seizmikom proraunu.
Sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu omogueno je definisanje

sadejstvujue zone zida iz drugog pravca koji utie na poveanje krutosti zida. irina
sadejstvujue zone (sa jedne strane) zadaje se kao multiplikator (n) debljine
posmatranog zida (d).
498
Definisanje sadejstvujue zone zida

Zadate opcije seizmikog prorauna se ispisuju i u glavnom dijalog box-u naredbe.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju zadate

napredne opcije seizmikog prorauna
Jedan od vanih parametara u seizmikoj analizi konstrukcije je odreivanje njene
regularnosti. Program Tower moe na osnovu geometrije, karakteristika i rasporeda mase
konstrukcije automatski odrediti da li je ona regularna u osnovi. Provera se sprovodi u sklopu
prorauna modalne analize, kada se check box Izvriti proraun regularnosti
konstrukcije postavi na ukljueno stanje. Napomenuemo da je ovaj check box dostupan
samo ako su u dijalogu Grupisanje masa i parametri za seizmiki proraun izabrane tavanice
u kojima se grupiu mase. Proraun regularnosti vri se po kriterijumima Eurocode 8 propisa
EN 1998-1.
Kriterijumi regularnosti u osnovi koje propisuje Eurocode 8 su:
1) vitkost < 4:
L max
<4
L min
499
2) ekscentricitet < 30% radijus torzije:
Pravac X: e0X 0.3rX
Pravac Y: e0Y 0.3rY
3) radijus torzije > radijus inercije:
Pravac X: rX > lS
Pravac Y: rY > lS
U programu se proveravaju drugi i trei kriterijum. Ispitivanje prvog 1 kriterijuma je potpuno
trivijalno, pa zato i nije predmet analize programa.
Konstruktivna ekscentrinost (e0i) predstavlja rastojanje izmeu centra mase i centra krutosti
u nivou svake od tavanica. Centar mase se odreuje na osnovu rasporeda mase i predstavlja
teite mase svake od tavanice. Proraun centra krutosti je sloeniji i odvija se na sledei
nain:
- u centru mase (CM) svake tavanice se nanose 3 optereenja - jedinina sila u X pravcu (FXi),
jedinina sila u Y pravcu (FYi) i jedinini moment oko Z ose (Mi). Usled delovanja ovih sila
rauna se rotacija (RZi) , a na osnovu nje konstruktivna ekscentrinost (e0i) i poloaj centra
krutosti (XCRi , YCRi).
e0X,i
e0Y,i
RZ,i (F X,i 1)
RZ,i (M i 1)
RZ,i (FY,i 1)
RZ,i (M i 1)
XCRi e0X,i XCM i
YCRi e0Y,i YCM i
Radijus torzije (ri) se odreuje na sledei nain:

- na svaku od tavanica nanose se 3 razliita optereenja - jedinina sila u X pravcu (FTXi),
jedinina sila u Y pravcu (FTYi) i jedinini moment oko Z ose (M Ti). Ova optereenja se nanose u
centru krutosti (CR). Zatim se sraunava rotacija (R Zi), pomeranja (UXi , UYi), na osnovu njih
torziona (KM,i) i poprena krutost (KFX,i , KFY,i), a na osnovu njih torzioni radijusi (rXi , rYi).
K M,i
1
,
RZ,i (MT,i 1)
rX,i
K M,i
K FY,i
rY,i
K FX,i
1
U X,i (FTX,i 1)
K FY,i
1
UY,i (FTY,i 1)
K M,i
K FX,i
Za modele sa nelinearnim elementima proraun modalne analize izvrie

zanemarivanjem nelinearnosti, o emu e se i dobiti odgovarajue obavetenje.
se
sa
500
Po zavrenom proraunu, program nudi i grafiku i numeriku obradu rezultata sprovedene
modalne analize za trenutno postavljeni tekui ton. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na
odgovarajuu ikonu na statisnoj liniji, pojavljuje se mali prozor u kome se ispisuje informacija
o trenutno postavljenom tekuem tonu.
Informacija o periodu oscilovanja konstrukcije za tekui ton

Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu
proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da
sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to
ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata. Tipian primer
primene prostornog prorauna je kada elite da dobijete forme oscilovanja i van ravni kojoj
pripada model.
Napomena:
U sluaju da model sadri vie faza graenja, tada e se proraun modalne analize odnositi
uvek na poslednju fazu.
501
6.2
Greke koje prekidaju proces prorauna
U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema
dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa
prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne
memorije.
Prostor predvien za prikaz trenutno raspoloive

virtualne memorije raunara
U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e
biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno
raspoloive virtualne memorije, za proraun modela.
Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja
sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati
Sada se morate vratiti u modul za unos podataka i otkloniti sve pogreno zadate podatke. Pri
otklanjanju ovakvog tipa greaka, naredba Kontrola unetih podataka Vam nee biti od
pomoi jer se ne radi o oiglednoj greci, koju je program mogao sam da otkrije, a sistem je
ipak labilan.
502
6.3
Izbor tekueg tona
Pokretanjem naredbe Izbor tekueg tona, koja se nalazi u okviru padajueg

menija Modalna analiza, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proraunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih
redova se prikazuju numeriki rezultati prorauna za dati ton. Kolone podataka imaju sledee
znaenje:
N - redni broj tona.
T [s] period oscilovanja konstrukcije za taj ton.
f [Hz] frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.
GPO [] glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.
FU[%] faktor angaovanja masa za zadati pravac seizmikog dejstva.
FU +90[%] - faktor angaovanja masa za pravac seizmikog dejstva koji je upravan na
zadati pravac.
max odst. odnos amplitude vora sa najveom amplitudom oscilovanja prema prosenoj
amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost slui za otkrivanje tonova u kojima se javlja
lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri
modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. to je ova vrednost vea to se manje
vorova ukljuilo u oscilovanje pa e to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.
Faktori angaovanja masa se mogu proraunati za potpuno proizvoljni pravac seizmikog
dejstva. Ugao kojim se odreuje pravac seizmikog dejstva se unosi u edit polju Pravac
seizmikog dejstva, a sam proraun se vri nakon aktiviranja dugmeta Proraun.
Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama FU[%] i FU +90[%].
Suma angaovanja masa svih tonova se prikazuje u polju FU za zadati pravac, odnosno u
polju FU +90 za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoi pri
503
odabiru tonova koji su merodavni za seizmiki proraun, a i pri utvrivanju da li je proraun
multimodalne analize izvren za dovoljan broj tonova.
esto se usled greaka pri kreiranju modela, deava da se pojave velike lokalne oscilacije u
nekim vorovima konstrukcije. Kako je u veim modelima pronalaenje ovih vorova dosta
teko, omogueno je njihovo automatsko otkrivanje i obeleavanje. Parametri neophodni za
pronalaenje vorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga Dijagnostika
oblika oscilovanja.
Granino odstupanje program pronalazi sve vorove u modelu, iji odnos amplitude
oscilacija prema prosenoj amplitudi oscilacija celog modela ima veu vrednost od vrednosti
koja je zadata u ovom edit polju.
Broj vorova koji se obeleava u ovom edit polju se zadaje broj vorova koji e biti
obeleen u modelu. Od svih vorova ije je odstupanje vee od zadatog, obeleavaju se oni sa
najveim odstupanjima. Ovi vorovi se u modelu obeleavaju simbolom malog kvadrata, koji je
obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe Parametri. Podrazumevano je da se farba
crvenom bojom.
Sklopovi koji sadre vorove sa odstupanjima veim od graninog: - zatvorena lista u
kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleenih vorova. Bilo
koji od ovih sklopova se moe veoma brzo prikazati u tekuem 2D pogledu, tako to se prvo
eljeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme Postavi. Ve nakon aktiviranja ovog
dugmeta, na crteu se prikazuju i simboli kojima su obeleeni vorovi, tako da se pre izlaska iz
dijaloga moe lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.
vorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su

obeleeni posebnim simbolima
Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleeni vorovi ne pripadaju ni
jednom sklopu, ovi simboli e se prikazati na crteu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem
dugmeta OK.
Na ovaj nain se veoma lako pronalaze vorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju
greke u modeliranju, koje su ih izazvale.
504
6.4
Prikaz tekueg tona
Naredba Prikaz tekueg tona radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena
ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje, tada se u
prozoru 3D Pogled iscrtava deformisana mrea konanih elemenata prema formi oscilovanja
za tekui ton.
Prikaz forme oscilovanja za tekui ton

U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije sada ispisuje informaciju o
trenutno postavljenom tekuem tonu i vrednost njegovog perioda oscilovanja, odnosno
frekvencije.
6.5
Animacija tekueg tona
Nakon izbora naredbe Animacija tekueg tona, program e neko vreme utroiti
na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju tekueg tona
505
U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija oscilovanja konstrukcije za tekui ton.
Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na parametre koji
odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2).
Pomou prekidaa, koji se nalaze u gornjem desnom uglu dijaloga, moe se izvriti promena
pogleda za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije.
Prekidai za izbor pogleda u dijalogu za animaciju tekueg tona

Ukoliko su svi prekidai iskljueni, prikazivae se anmacija za pogled koji je u trenutku
pokretanja naredbe bio postavljen u prozoru 3D pogled. Nakon izbora prekidaa
dijalogu e se prikazivati default pogled konstrukcije.
Komandna polja
Play i
Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok
izborom komandnog polja
Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na
disku raunara kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati
kao posebnu animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player.
Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, moe se promeniti i u ovom
dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomou dugmia
i
.
Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg
tona.
6.6
Kontrola postavljenih masa (Mase)
Kako je postupak prorauna i postavljanja masa potpuno automatizovan, to

pomou naredbe Mase imate mogunost da prekontroliete ispravnost njihovog postavljanja.
Izborom ove naredbe, na modelu e svaka od izgenerisanih masa biti oznaena simbolom
malog kruga.
506
Uz svaki od postavljenih simbola, ispisuje se i intenzitet date mase.

Nakon aktiviranja ove naredbe, program e ui u standardnu proceduru selektovanja, a za
selektovanje e biti dostupni samo postavljeni simboli masa.
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/Izvetaj/<krAj>):
Kada ste odabrali sve mase za koje Vas intersuje zbirna vrednost, klik na desni taster mia e
oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se pojaviti dijalog box sa eljenom
informacijom.
Naime, na ovaj nain moete dobiti informaciju koliki je ukupan zbir proizvoljno odabranih
masa.
Izborom podopcije Izvetaj sa komandne linije, otvara se dijalog box u kome je mogue
sumirati mase po nivoima (horizontalnim ravnima).
507
Izgled dijalog box-a u okviru podopcije Izvetaj

Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-u za editovanje nivoa (vidi
poglavlje 2.11.1). Jedina razlika je u tome, to se na slici za svaki od postavljenih nivoa,
pored njegove visinske koordinate i naziva, ispisuje i njemu pripadajua masa.
Za svaki od postavljenih nivoa, ispisuje se i njemu pripadajua masa

Algoritam prorauna pripadajuih masa odvija se tako, to u masu posmatranog nivoa, pored
svih masa koje imaju istu visinsku Z koordinatu kao i sam nivo, ulaze i sve mase koje se
nalaze izmeu horizontalnih ravni koje su postavljene na polovini visinske razlike sa susednim
nivoima. Ako iznad posmatranog nivoa nemi ni jedan drugi nivo, tada e u masu tog nivoa ui i
sve mase koje imaju veu visinu koordinatu od posmatranog nivoa. Ista logika vai i ako ispod
posmatranog nivoa nema ni jednog drugog nivoa. Prema tome, ako na modelu postoji samo
jedan nivo, njemu pripadajua masa e odgovarati ukunoj masi celog modela.
508
Ispod crtea nivoa, uvek se ispisuje i informacija

o ukupnoj masi celog modela
Pri prvom pozivu ove naredbe, program po default-u postavlje sve nivoe koji su ranije
kreirani pomou naredbe za editovanje nivoa. Meutim, kako ovi nivoi nemaju nikakve veze sa
prethodno postavljenim nivoima na modelu, to poloaj ovih nivoa moete potpuno slobodno
editovati, dodavanjem novih, ili pak brisanjem postojeih. Na ovaj nain imate potpunu
slobodu da po svojoj elji sumirate mase u odnosu na proizvojno postavljene horizontalne
ravni.
Kako se kompletan padajui meni Modalna analiza, nalazi i u modulu za obradu rezultata
prorauna, to ete imati mogunost da sve podatke o sprovedenoj modalnoj analizi priloite i u
projekat. Eksportom grafikih blokova u toku izvrenja naredbe Mase, imaete mogunost da
u projekat ubacite crtee sa oznaenim poloajem i intenzitetom masa. Pored toga, u projekat
moete priloiti i sliku svih kreiranih nivoa sa informacijom o pripadajuim masama. O nainu
kreiranja projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju koje se odnosi na modul za obradu
rezultata prorauna.
509
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima

U ovom dijalogu se moe podesiti nain prikaza masa u modelu. Pri ukljuenom stanju check
box-a Prikaz - jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa), umesto prikazivanja mase u
svakom voru modela prikazuje se simbol samo jedne jedine mase u teistu svakog nivoa.
Mase elemenata koji ne lee u ravni nivoa preraspodeljuju se najbliim nivoima.
Prikazivanje mase u svakom voru modela
510
Prikaz jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa)

Kada se ovaj dijalog pokrene u modulu za obradu podataka dostupne su i opcije za
prikazivanje centara krutosti i kreiranje izvetaja.
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima u modulu

za obradu rezultata
Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz centra krutosti nivoa, program prikazuje poloaj
centra krutosti u svakom nivou. Centar krutosti se odreuje na osnovu rasporeda i krutosti
indirektnih elemenata (stubova i zidova) za svaki nivo.
511
Prikaz centra krutosti u svakom nivou

Aktiviranjem komandnog polja Parametri za centar krutosti otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Dijalog box za definisanje parametara

prorauna centra krutosti
U edit box-u Procenat uea zidova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima
krutost zidova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0,
zidovi se nee uzeti u obzir.
U edit box-u Procenat uea stubova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir
uzima krutost stubova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese
vrednost 0, stubovi se nee uzeti u obzir.
Check box Zanemariti krutost zidova na savijanje omoguava da se zanemari krutost
zida na savijanje oko slabije ose.
Pomou komandnih polja za kreiranje izvetaja mogu se tabelarno prikazati podaci o veliini
mase na svakom nivou, koordinate teita mase na svakom nivou, kao i koordinate centra
krutosti na svakom nivou.
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu
512
7. PRORAUN MODELA
7.1
Namena i opis rada modula
Modul za proraun, metodom konanih elemenata odreuje uticaje u ploatim,

grednim i graninim elementima. Sam postupak se odvija tako to se prvo vri priprema
podataka, odnosno sadraj crtea sa definisanim podacima o konstrukciji i optereenju se
numeriki obrauje. Na osnovu pripremljenih podataka, formira se globalna matrica krutosti
sistema sa odgovarajuim slobodnim lanovima, i za ovako formiran sistem linearnih
jednaina, sprovodi se prvo prenumeracija, a potom i sam postupak reavanja (dekompozicija
sistema jednaina). Iz dobijenih reenja, program prvo izraunava pomeranja, a potom iz njih i
sve potrebne presene sile u modelu.
Kako konstrukcije mogu biti proizvoljne geometrije i sloenosti, to sistem jednaina koji se
formira moe imati veliki broj nepoznatih. Kod ravanskih problema, u svakom voru sa mree
konanih elemenata, javljaju se tri nepoznata pomeranja, dok se kod prostornih konstrukcija u
svakom voru javljaju nepoznatih est pomeranja.
Za efikasan proraun, naroito velikih modela, neophodno da imate dovoljno raspoloive, kako
virtualne tako i RAM memorije. Nain podeavanja ovih parametara, detaljno je opisan u
poglavlju 1.1 Potrebna konfiguracija raunara.
Program Tower raspolae sa dva proraunska modula (solvera). Prvi, takozvani standardni
solver je isti solver koji se koristi i u programu Tower 5. To je direktni in-core solver,
velike brzine prorauna. In-core oznaava da se ceo sistem jednaina reava odjednom, to
dovodi do ogranienja kapaciteta. Drugi, takozvani solver velikog kapaciteta je novi solver.
To je direktni, out-of-core solver. Out-of-core oznaava da se sistem jednaina reava tako
to se deli u niz manjih sistema jednaina (blokova) koji se zasebno raunaju, a za pamenje
rezultata faktorizacije i dekompozicije ovih blokova se koriste privremeni fajlovi na disku. Ovaj
solver ima daleko vei kapacitet nego in-core solver, ali zbog sloenijeg postupka koji se uz
to sastoji od vie faza, brzina vrenja prorauna je manja.
Korisnik moe da izabere solver sa kojim eli da vri proraun modela u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost, u poglavlju Proraun.
513
Deo dijalog box-a Funkcionalnost u kome se definiu

parametri prorauna modela
Ukoliko je izabran solver velikog kapaciteta, moe se ograniiti njegova upotreba samo na
velike modele, odnosno na modele koji mogu biti preveliki za standardni solver. Izborom check
box-a Koristi samo za modele sa vie od 40000 vorova, modeli sa manje od 40000
vorova reavae se standardnim solverom.
Reavanje sistema jednaina veoma intenzivno koristi resurse raunara. Podeavanjem nivoa
prioriteta prorauna odreuje se njegov prioritet pri korienju procesora i ostalih resursa
raunara u odnosu na druge procese koji su istovremeno aktivni. Predviena su tri nivoa:
Normalan prioritet - proraun se sprovodi najveom moguom brzinom uz maksimalno
mogue iskorienje (zauzetost) procesora
Manji prioritet
- srednji nivo angaovanja procesora
Najmanji prioritet - najmanji nivo angaovanja procesora
Pri normalnom prioritetu, vreme trajanja prorauna je najkrae, a kada je prioritet najmanji, u
toku prorauna mogue je raunar koristiti i za rad u nekim drugim programima.
Tokom rada, solver velikog kapaciteta snima velike koliine podataka na disk u obliku velikih
fajlova, tako da mu je potrebno dosta slobodnog prostora na disku, reda veliine nekoliko
gigabajta. Nakon prorauna, ti fajlovi se briu i ne zauzima se prostor na disku. Program za
smetanje privremenih fajlova koristi direktorijum koji je operativni sistem (Windows)
predvideo za tu namenu. Taj direktorijum se nalazi na istoj particiji (disku) na kome je
instaliran Windows. U sluaju da na toj particiji nema dovoljno prostora, omogueno je da
korisnik sam definie direktorijum (a samim tim i particiju, odnosno disk) za smetanje ovih
velikih privremenih fajlova. Kada se check box Korisnik sam definie folder gde e se
praviti veliki privremeni fajlovi postavi na ukljueno stanje, u edit box-u ispod njega se
moe uneti putanja do nekog ve postojeceg foldera.
Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Moduli, program prvo ispituje da li
ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
514
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes

dovesti do ponovnog prorauna.
U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih
elementa, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i
optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti
proraun, a korisnik e biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po

pitanju zadatih ulaznih podataka
Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke
koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti dijalog
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela

U ovom dijalog box-u se nizom ponuenih parametara odreuje nain i vrsta prorauna. O
znaenju ovih parametara, bie vie rei u narednim poglavljima ovog dela uputstva.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee odabrani nain prorauna. U toku samog
prorauna, na ekranu e stalno stajati dijalog box u kome se prikazuje kako napreduje proces
reavanja.
515
U ovom dijalog box-u je prisutno i komandno polje Cancel ijim izborom moete odustati od
zapoetog prorauna.
Nakon zavrenog prorauna, program na disku raunara kreira odgovarajuu datoteku sa
rezultatima prorauna (*.TWP_O), i automatski prelazi u modul za obradu rezultata
prorauna.
Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu
proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da
sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to
ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata.
7.2
Greke koje prekidaju proces prorauna
U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema
dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa
prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne
memorije.
Prostor predvien za prikaz trenutno raspoloive

virtualne memorije raunara
U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e
biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno
raspoloive virtualne memorije, za proraun modela.
516
Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja
sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati
Program moe da konstatuje labilnost modela u dva sluaja:
1. Kada ne moe da doe do reenja sistema jednaina zbog toga to je matrica
krutosti singularna
U ovom sluaju program prekida proraun i izdaje odgovarajue upozorenje.
Na osnovu podatka o tome koja jednaina je uzrok singularnosti matrice, moe se dobiti
informacija o poloaju vora i njegovom stepenu slobode koji je uzrok labilnosti. Program na
modelu obeleava labilan vor i ispisuje oznaku datog stepena slobode (Xp, Yp, Zp, Xr, Yr i
Zr).
Labilan je vor na desnom kraju grede, a uzrok

labilnosti je stepen slobode Xr
Simbol labilnog vora ostaje vidljiv i u modulu za unos podataka kako bi se lake mogao
otkloniti uzrok labilnosti. Ovaj simbol e nestati sa modela pri ponovnom pokretanju prorauna
ili aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata.
2. Ako su deformacije prevelike
U ovom sluaju, program je reio sistem jednaina, ali u modelu su za pojedine sluajeve
optereenja pronaeni vorovi sa prevelikom deformacijom, koja je oigledno posledica
greke. Kontrola postojanja prevelikih deformacija vri se nakon prorauna, prilikom
inicijalizacije rezultata u modulu za obradu rezultata, i tom prilikom program izdaje
517
Mogue je da vie vorova ima velike deformacije, ali samo e prvih 5-6 biti navedeno i
obeleeno na crteu. Granica za prevelike deformacije je ono pomeranje vora koje je vee
od gabarita modela ili ona rotacija vora koja je vea od 90 stepeni.
Velike deformacije imaju vorovi na poetku (Yr),

sredini (Zp) i kraju (Yr) grede
Simboli labilnih vorova e se ukloniti sa crtea aktiviranjem komande Reset u modulu za
obradu rezultata.
7.3
Naini prorauna
Kao to smo ve na poetku ovog dela uputstva rekli, postavljanjem ponuenih

parametara, u okviru dijalog box-a naredbe Proraun, od programa se mogu zahtevati
razliiti naini prorauna.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela
518
U delu dijalog box-a Teorija, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje,
vri se izbor teorije po kojoj e se sprovesti proraun. Na raspolaganju su teorija I-og i II-og
reda.
Omogueno je iskljuivanje (redukcija) torzionih uticaja u gredama koje se nalaze u
horizontalnim ploama. Ukoliko se izabere ova opcija, program e automatski, u dovoljnom
stepenu redukovati torzionu krutost to e dovesti do znaajnog smanjenja momenata torzije
u tim gredama.
7.3.1
Teorija I-og reda
Proraun po teoriji I-og reda se sprovodi za sve zadate osnovne sluajeve

optereenja, a eventualno zadate kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva
optereenja e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna.
7.3.2
Teorija II-og reda
Proraun po teoriji II-og reda se odvija u dva koraka. U prvom se vri proraun po
teoriji I-og reda, a u drugom se proraun sprovodi sa korigovanom matricom krutosti sistema
usled sraunatih deformacija i normalnih sila u grednim elementima. Rezultati dobijeni u
drugom koraku prorauna sada odgovaraju uticajima po teoriji II-og reda.
Zbog svoje specifinosti, proraun po teoriji II-og reda, bie dostupan samo za uobiajene
konstrukcije, dok e za egzotine mogunosti koje program nudi, biti nedostupan. Tu se pre
svega misli na modele koji u sebi sadre faze graenja, zadato pokretno optereenja, zahtev
za konstruisanje uticajne linije, pomeranje oslonaca i temperaturne uticaje. Proraun po teoriji
II-og reda nee biti mogu ni za modele koji u sebi ne sadre ni jedan gredni element.
Ako u modelu postoji barem jedna greda koja se nalazi van ploe, a prethodno niste pomou
naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu svih greda na manje segmente (vidi
poglavlje 4.6), program e nakon zahteva za proraun, izdati sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu prorauna
preporuljivo da sve grede koje se nalaze van ploa izdeliti na manje segmente. Komandno
polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes dovesti do
nastavka prorauna po teoriji II-og reda. Ovakvo upozorenje ete dobiti i pred proraun
stabilnosti, obzirom da se i on zasniva na proraunu po teroiji II-og reda.
Napomenuemo da je za proraun po teoriji II-og reda neophodno da sve potrebne
kombinacije zadate u modulu Unos podataka, jer se od rezultata prorauna po teoriji II-og
reda ne mogu naknadno praviti linearne kombinacije, u modulu za obradu rezultata prorauna.
519
7.3.3
Proraun modela sa nelinearnim elementima
U sluaju da model sadri neki element sa nelinearnim ponaanjem (tap, oslonac),

aktiviranjem komande Proraun otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za proraun modela

sa nelinearnim elementima
Gornji deo dijaloga identian je dijalogu koji se otvara pri pokretanju prorauna modela bez
nelinearnih elemenata.
U delu dijaloga Parametri nelinearnog prorauna mogu se zadati:
-
Maksimalni broj iteracija moe da utie na duinu prorauna, a ukoliko se unese

nedovoljno veliki broj, moe se desiti da se ne dobije reenje.
Koeficijent redukcije za jednu iteraciju utie na korak degradacije

karakteristika elementa koji je u odreenoj iteraciji napregnut uticajima koje ne moe
da primi. Vrednost 0.05 oznaava da e se karakteristike (krutost) elementa redukovati
20 puta (na 5% od vrednosti u prethodnoj iteraciji). Utie na potreban broj iteracija.
Tolerisano prekoraenje napona u tapovima zadaje se maksimalna vrednost

napona neodgovarajueg znaka (za tap koji moe da prima samo zatezanje, ovo je
maksimalna vrednost napona pritiska koji taj tap moe da primi, a dovoljno mali da bi
mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na duinu prorauna i ukupan broj
iteracija.
Tolerisano prekoraenje napona u povrinskim osloncima edit polje u kome se
zadaje maksimalna vrednost napona, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u
iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.
520
Tolerisano prekoraenje sile u takastim osloncima edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost sile, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativnoinkrementalnom procesu prorauna.
Tolerisano prekoraenje momenta u takastim osloncima edit polje u kome se
zadaje maksimalna vrednost momenta, za koji se moe smatrati da je zanemarljiv u
iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.
Tolerisano prekoraenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se moe smatrati da je
zanemarljiva u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.
Tolerisano prekoraenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se
zadaje maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se moe smatrati
da je zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.
Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastinim ponaanjem, proraun se odvija
tako to se u svakoj iteraciji optereenje poveava za odreeni procenat ukupnog optereenja
(inkrement), i proverava da li je dolo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog
prorauna naziva inkrementalno iterativni proraun.
Procenat uveanja optereenja se zadaje u edit polju Korak poveanja optereenja. Ako
se na primer zada vrednost 0.05, optereenje e se u svakoj iteraciji poveati za dvadeseti deo
ukupnog optereenja. Ova vrednost utie i na ukupnu tanost ali i na duinu trajanja
prorauna.
7.3.4
Seizmiki proraun
U ovom delu uputstva, objasniemo nain funkcionisanja programa pri analizi

uticaja u konstrukciji usled delovanja seizmikih sila. Programom su predvieni seizmiki
prorauni za razliite standarde. Programom je omogueno zadavanje potpuno proizvoljnih
pravaca delovanja zemljotresa, te e nakon sprovedenog seizmikog prorauna, uz ostale
sluajeve optereenja biti dodato onoliko novih sluajeva optereenja, koliko je i zadato
pravaca delovanja zemljotresa. Ovako dadati seizmiki sluajevi optereenja bie potpuno
ravnopravni sa ostalim sluajevima optereenja, koji su kreirani u modulu za unos podataka.
Odnosno, u modulu za obradu rezultata, mogue je praviti i kombinacije jednovremenog
delovanja seizmikih i ostalih sluajeva optereenja.
Svi ponueni standardi za seizmiki proraun, baziraju se ili na multi modalnoj analizi, ili na
metodi ekvivalentnog statikog optereenja. Multi modalna analiza predstavlja taniji
portupak, ali su za razliku od metode ekvivalentnog statikog optereenja, njeni rezultati dosta
nepregledni obzirom da su dobijeni nekom od statistikih metoda, te su uvek istog znaka,
odnosno uvek imaju pozitivnu vrednost.
Metoda ekvivalentnog statikog optereenja
Ova metoda ne uzima u obzir uticaje od viih tonova oscilovanja konstrukcije. Kao ulazni
podatak, zadaje se period oscilovanja konstrukcije iz prvog tona koji odgovara translatornom
pomeranju u zadatom pravcu delovanja zemljotresa. Na osnovu ovog ulaznog podataka, i
ostalih koje definie dati standard, proraunavaju se zamenjujue statike sile koja na celom
modelu deluju u pravcu zadatog zemljotresa. Na taj nain dobijaju se seizmiki sluajevi
optereenja koji po karakteru u potpunosti odgovaraju bilo kom drugom zadatom optereenju
na modelu. Velika prednost ove metoda je u tome to proraunate presene sile imaju
odgovarajui predznak te svi dijagrami presenih sila dobijaju oekivani oblik.
Kako se za period oscilovanja konstrukcije moe zadati potpuno proizvoljna vrednost, to
ovakav tip prorauna ne zahteva prethodno sprovedenu modalnu analizu. Tada se svakako
521
podrazumeva da ste na neki drugi nain doli do podatka o periodu oscilovanja konstrukcije.
Ipak, za preopuku je da, i pre ovakvog naina seizmikog prorauna, prethodno sprovedete
modalnu analizu i dobijete taan podatak o periodu oscilovanja konstrukcije u pravcu zadatog
zemljotresa.
Multimodalna analiza
Sam postupak se moe grubo podeliti na dva dela. I to na deo u kome se vri modalna analiza,
i deo u kome se vri proraun odgovarajuih seizmikih sila, na osnovu rezultata prethodno
sprovedene modalne analize. Prema tome, pre samog seizmikog prorauna obavezno je
sprovesti modalnu analizu (vidi poglavlje 6). Na osnovu perioda i formi oscilovanja, za sve
prethodno sraunate tonove oscilovanja, i na osnovu ulaznih podataka vezanih za dati
standard, program za svaku od masa na modelu sraunava odgovarajuu inercijalnu silu.
Svaka od ovako proraunatih inercijalnih sila deluje u pravcu oscilovanja konstrukcije u okviru
datog tona
Kako se veliine projektnih seizmikih sila sraunavaju posebno za svaki oblik sopstvenih
oscilacija objekta, to program interno sprovodi analizu za n nezavisnih sluajeva optereenja,
pri emu broj sluajeva optereenja n odgovara proizvodu zadatih pravaca delovanja
zemljotresa i broju proraunatih svojstvenih vrednosti oscilovanja konstrukcije. Po zavrenom
proraunu program sada sve ove interne sluajeve optereenja redukuje na onoliko sluajeva
optereenja koliko je i zadato pravaca delovanja zemljotresa.
Merodavne presene sile za svaki od zadatih pravac delovanja zemljotresa, dobijaju se jednom
od statistikih metoda - CQC ili SRSS.
CQC metoda modalnog kombinovanja
Ova metoda modalnog kombinovanja (Complete Quadratic Combination) je optija metoda od
do sada primenjivane SRSS (Square Root of the Sum of the Squares).
Ekstremna vrednost oekivanog uticaja sraunava se na sledei nain:
f
n
gde je
nm m
f n modalna sila koja se odnosi na ton n.
Koeficijenti korelacije
nm
gde je
nm
za CQC metod sa konstantnim priguenjem su:
8 2 (1 r )r 3 / 2
(1 r 2 ) 2 4 2 r (1 r ) 2
r n / m i mora biti manje ili jednako 1.0, a je priguenje.
U sluaju da nema priguenja
0,
svi vandijagonalni koeficijenti
nm su
nula, a dijagonalni
su jednaki 1.0 pa se ova metoda modalnog kombinovanja transformie u SRSS metodu.
2
n
522
Izbor standarda
Postavljanjem check box-a Seizmiki proraun na ukljueno stanje,

od programa moete zahtevati i sezimiki proraun konstrukcije.
Zatvorena lista, pomou koje se vri izbor propisa po kojima e se sraunavati seizmike sile,
bie dostupna tek nakon postavljanja prekidaa Seizmiki proraun na ukljueno stanje.
Ako prethodno nije sprovedena modalna analiza, tada ete seizmiki proraun moi da
sprovedete jedino za standarde koji se zasnivaju na metodi ekvivalentnih statikih sila.
Ukoliko se seizmiki proraun sprovodi metodom ekvivalentnog statikog optereenja, bez
prethodno izvrene modalne analize, napredne opcije prorauna se mogu zadati iz samog
dijaloga za podeavanje parametara prorauna. Znai dugme Napredne opcije seizmikog
prorauna e postojati u ovom dijalogu samo pod uslovom da nije izvrena modalna analiza.
U suprotnom, ono se nee videti u dijalogu, a seizmiki proraun e se raditi sa parametrima
koji su zadati pri proraunu modalne analize.
Dugme Napredne opcije seizmikog prorauna

u dijalogu naredbe za proraun modela
Izborom ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje paramatara seizmikog prorauna. Svi
podaci koji se u njemu mogu zadati imaju isto znaenje kao i istoimeni podaci u dijalogu za
grupisanje masa i parametre seizmikog prorauna, koji se otvara iz dijaloga za proraun
modalne analize.
523
Dijalog u kome se zadaju napredne opcije seizmikog prorauna

Nakon aktiviranja komandnog polja OK, u zavisnosti od odabranog standarda, otvorie se
odgovarajui dijalog box za definisanje ulaznih podataka koji su neophodni za odabrani propis.
Napredne opcije seizmikog prorauna
Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom multimodalne analize (EUROCODE, SNIP,
BULG, SIA262, JUS multimodalna, proizvoljna spektralna kriva)
Za ove propise neophodno je izvriti modalnu analizu pre sprovoenja seizmikog prorauna.
Napredne opcije seizmikog prorauna koje su izabrane pri modalnoj analizi, vaie i pri
proraunu seizmikih sluajeva optereenja.
Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom ekvivalentnog statikog optereenja (JUS,
HRN-N, SIA)
Za ove propise sprovedena modalna analiza nije neophodan uslov za proraun, pa se
napredne opcije seizmikog prorauna mogu zadavati i na ovom mestu, neposredno pred
seizmiki proraun.
524
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun

po JUS-u (metoda ekvivalentnih statikih sila)
Komandno polje Grupisanje masa i parametri za seizmiki proraun aktivira dijalog u
kojem se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije

seizmikog prorauna
Rad sa ovim dijalogom je detaljno objanjen u poglavlju 6. MODALNA ANALIZA.
525
Ukoliko je modalna analiza ve sprovedena, u dijalogu e biti prikazani parametri koji su zadati
za proraun modalne analize. Preporuljivo je, ali nije neophodno, da se modalna analiza i
seizmiki proraun sprovode sa istim parametrima. Ako to nije sluaj, program e pri izlasku iz
dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje.
7.3.4.1 EUROCODE
Seizmiki proraun po EUROCOD-u, zasniva se na multimodalnoj analizi
konstrukcije, pri emu se u obzir uzima uticaj svih proraunatih tonova iz modalne analize.
Izborom ove opcije seizmikog prorauna, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun po Eurocod-u

U gornjem delu dijalog box-a se zadaju parametri koji definiu vrstu tla, tip konstrukcije,
intenzitet seizmikog dejstva, itd., a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a, definie
se pravac delovanja zemljotresa.
Eurocode 8 EN 1998-1 definie Horizontalni elastini spektar odgovora kao:
526
gde je:
Se(T) - ordinata elastinog spektra odgovora
T
period oscilovanja linijskog sistema sa jednim stepenom slobode
ag
projektovano ubrzanje tla
TB
donja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
Tc -
gornja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
TD
vrednost koja definise poetak oblasti spektra sa konstantnim pomeranjem
parametar tla, veliina direktno zavisna od kategorije tla
korekcioni faktor zavisan od priguenja, sa referentnom vrednou od 1.0 za viskozno

priguenje od 5%
Napomena: Vrednosti karakteristinih perioda oscilovanja (TB,TC,TD) mogu biti definisane

Nacionalnim Aneksom.
Eurocode 8 EN 1998-1 preporuuje upotrebu dva tipa spektra: Tip 1 i Tip 2 koji su definisani
za tipove tla A,B,C,D i E. Koji ce se od ova dva tipa spektra izabrati zavisi od karakteristike
najverovatnijeg zemljotresa.
Nacionalnim Aneksom mogu biti predvieni razliiti spektri odgovora.
Kategorija tla
Eurocode 8 EN 1998-1 definie kategorije tla kao:
A - stena ili neke druge stenolike geoloke formacije ukljuujui najvie 5m slabijeg
materijala na povrini
B - krute naslage peska, ljunka ili prekonsolidovane gline, najmanje debljine nekoliko
desetina metara sa karakteristikom postepenog poveanja mehanikih osobina sa
dubinom
C - duboke naslage srednje gustog peska, ljunka ili srednje krutih glina sa debljinom od
nekoliko desetina do mnogo stotina metara
D - naslage rastresitog tla bez kohezije (sa ili bez izvesnih mekih kohezionih slojeva)
E - tlo koje se sastoji od naslaga tla tipa C i D sa debljinom koja varira izmedju 5 i 20m,
ispod kojeg se nalazi vri materijal.
Kategorija znaaja
Eurocode 8 EN 1998-1 definie ketegorije znaaja objekta kao:
I
- Objekti od manjeg znaaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor
znaaja = 0.8)
II - Obini objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor znaaja = 1.0)
III - Objekti ija je seizmika otpornost veoma znaajna u pogledu posledica koje moe
izazvati njihov kolaps, npr. kole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor znaaja =
1.2)
IV - Objekti iji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne vanosti za zatitu stanovnitva,
npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor znaaja = 1.4)
Napomena: Nacionalnim Aneksom mogu se definisati drugaije vrednosti faktora znaaja.
Da bi se izbegla eksplicitna nelinearna analiza, uzimajui u obzir kapacitet konstrukcije za
disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponaanje njenih elemenata, vri se linearna
527
analiza zasnovana na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na elastini spektar. Taj
redukovani spektar se naziva Projektni spektar.
Eurocode 8 EN 1998-1 definise Projektni spektar za linearnu analizu kao:
gde su
q faktor ponaanja
donja granica elastinog spektra, preporuena vrednost je 0.2
Odnos ag/g
Odnos ag/g je odnos projektovanog ubrzanja tla i gravitacione konstante.
Donja granica elstinog spektra
U ovom polju se zadaje vrednost za donju granicu elastinog spektra . Preporuena vrednost
je 0.2 ali se Nacionalnim Aneksom moe predvideti i druga vrednost.
Procenat viskoznog priguenja (CQC)
Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statistiku metodu kombinovanja.
Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja.
Tip spektra
Osim dva podrazumevana tipa spektra (Tip 1 i Tip 2) za koje se automatski postavljaju
vrednosti parametara S, Tb(S), Tc(S) i Td(S) za sve kategorije tla (A,B,C,D,E),
programom je omogueno definisanje novih elastinih spektara ubrzanja saglasnih sa
Nacionalnim Aneksima.
Edit box-ovi omoguavaju definisanje sva etiri parametra sa kojim se definie neka spektralna
kriva. Nakon unoenja parametara koji definiu novu spektralnu krivu, ukoliko elite istu da
trajno zapamtite, aktivirajte komandno polje za snimanje
. Komandno polje
je predvieno
za brisanje neke ranije definisane spektralne krive.
528
Sluajni torzioni efekti
Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u poloaju
masa i prostornoj varijaciji seizmikih kretanja, proraunat poloaj centra mase svake tavanice
i mora da se premesti iz svog nominalnog poloaja u svakom pravcu, za dodatni sluajni
ekscentricitet:
ei=0.05 Li
gde je:
ei sluajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni poloaj centra mase, koji se
primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.
Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmikih uticaja.
Da bi se pri seizmikom proraunu u obzir uzeli i sluajni torzioni efekti, neophodno je da se
check box Uzimaju se u obzir postavi na ukljueno stanje. Tada dostupan postaje i edit box
ei=, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proraun sluajnog ekscentriciteta spratne
mase.
Program e automatski prilikom prorauna napraviti dva seizmika optereenja - jedno sa
pozitivnim, levim a drugo sa negativnim desnim ekscentricitetom. U modulu za obradu
rezultata ovakvi seizmiki sluajevi optereenja imae pored svog imena i sufikse (+e) i
(-e).
VANO: U Tower-u 7 omogueno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanjem ugla koji
pravac zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti sluajne torzije se odnose na taj
zadati pravac zemljotresa, to znai da e se masa izmetati levo i desno od tog pravca.
Pravac delovanja zemljotresa
U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, moe se zadati proizvoljan broj pravaca mogueg
delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta
Dodaj, dok se
selektovani pravac pomou dugmeta
Brii uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridruiti
pravcu delovanja zemljotresa imaju sledee znaenje:
Naziv u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa moe pridruiti proizvoljan naziv
Ugao [] u ovoj koloni se zadaje pravac delovanja zemljotresa, i to unoenjem ugla koji
obrazuje sa globalnom X osom (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose).
k, - koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)
k,+90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac
Kz - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose
VANO: Koeficijenti kx i ky, koji su u prethodnim verzijama programa Tower omoguavali
zadavanje pravca zemljotresnog dejstva, ukinuti su i zamenjeni koeficijentima
k,ik,+90relativnim u odnosu na pravac zemljotresa.
Faktor P (q) u ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponaanja konstrukcije
q, za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponaanja je uveden kao mera
disipacije energije i ne moe biti manji od 1.5. Rauna se prema sledeem izrazu:
529
q=q kW 1.5
Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje:
q0 osnovna vrednost faktora ponaanja
kW faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
Osnovna vrednost faktora ponaanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase
duktilnosti:
Vrsta konstruktivnog sistema
Klasa duktilnosti
DCM
Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem zidova sa

povezanim zidovima
3.0
DCH
u/1
4.5
u/1
Sistem zidova sa nepovezanim zidovima
3.0
4.0 /1/1
Torziono fleksibilan sistem
2.0
3.0
Sistem obrnutog klatna
1.5
2.0
1 i u se definiu kao:
1 vrednost sa kojom se mnoi horizontalna seizmika sila kako bi prva dostigla otpornost na
savijanje u svakom elementu konstrukcije, dok sve ostale sile ostaju konstantne.
u - vrednost sa kojom se mnoi horizontalna seizmika sila, u cilju formiranja dovoljno velikog
broja plastinih zglobova koji e izazvati nestabilnost cele konstrukcije, dok sve ostale sile
ostaju konstantne. Ovaj faktor se moe dobiti pomou pushover analize.
Ako nije izraunata tana vrednost faktora u/1, za
konstruktivnih sistema mogu se koristiti sledee vrednosti:
odreene
tipove
podtipove
1) Okvirni ili dvojni sistemi

Jednospratni: u/1=1.1
Viespratni, jedno polje: u/1=1.2
Viespratni, vie polja: u/1=1.3
2) Sistemi zidova
Samo dva nezavisna zida u jednom smeru: u/1=1.0
Ostali nezavisni sistemi zidova: u/1=1.1
Zidovima ekvivalentni dvojni sistemi ili povezani zidni sistemi:
u/1=1.2
Maksimalna vrednost faktora u/1 koja se moe koristiti u proraunu faktora ponaanja je
1.5, ak i ako je pomou pushover analize dobijena vea vrednost.
Faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW)
usvaja se prema sledeem:
kW = 1.0
kW = (1 +
za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem
0) / 3 1
za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem

sa jezgrom (0 je preovlaujui odnos dimenzija zidova
konstruktivnog sistema - odnos visine prema duini zida)
530
Vrednost faktora kW ne moe biti vea od 1.0, niti manja od 0.5.

Kod konstrukcija koje nisu regularne u osnovi faktor ponaanja q se umanjuje za 20%:
q=0.8 q kW 1.5
Desnim klikom preko elije u koloni Faktor P, otvara se padajui meni sa opcijama: Dodeli
svima, Proraun faktora ponaanja i Runi unos vrednosti.
Lista iz koje se bira nain zadavanja faktora ponaanja konstrukcije,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije Runi unos vrednosti otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi eljena vrednost faktora ponaanja. Aktiviranjem dugmeta
OK dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u
koloni Faktor P.
Izborom opcije Proraun faktora ponaanja otvara se dijalog, u kome se izborom niza
karakteristika konstrukcije odreuje vrednost faktora ponaanja.
531
Osnovna vrednost faktora ponaanja (q) pomou parametara koji se nalaze u ovom
delu dijaloga odreuje se osnovna vrednost faktora ponaanja. Iz prve liste se vri izbor
konstruktivnog sistema, iz druge klasa duktilnost, a iz tree podtip konstruktivnog sistema koji
odreuje vrednost koeficijenta u/1. Ukoliko se iz tree liste izabere opcija Ostalo, postae
dostupno i edit polje u kome se moe zadati proizvoljna vrednost koeficijenta u/1.
Faktor preovlaujueg oblika loma lista iz koje se bira tip konstruktivnog sistema sa
zidovima i na taj nain odreuje vrednost faktora preovlaujueg oblika loma. Ukoliko se iz
liste izabere opcija Sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa
jezgrom, dostupno postaje i edit polje u kome se zadaje 0 (preovlaujui odnos dimenzija
zidova konstruktivnog sistema).
Regularnost po visini lista pomou koje se definie da li je konstrukcija regularna po visini
ili ne.
Na osnovu zadatih podataka, a prema prethodno opisanim pravilima, program rauna faktor
ponaanja konstrukcije i prikazuje ga u delu dijaloga Faktor ponaanja:
Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, a proraunata vrednost faktora ponaanja
dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u koloni Faktor P. Pored ove vrednosti u
tabeli se ispisuje i simbol *, koja oznaava da je ona dobijena proraunom. Ovaj nain
obeleavanja obezbeuje da se odmah moe videti kojim su pravcima vrednosti unete runo, a
za koje pravce su dobijene proraunom.
532
Vrednost faktora ponaanja koja je dobijena proraunom

Izborom opcije Dodeli svima, vrednost faktora ponaanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost faktora
ponaanja dobijena proraunom, svim pravcima e se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proraunu. To praktino znai da e se program ponaati kao da je proraun faktora ponaanja
izvren za svaki od njih ponaosob.
Pri generisanju izvetaja seizmikog prorauna u editoru hartije, ispisuje se i faktor ponaanja
za svaki pravac delovanja zemljotresa. Ako je faktor ponaanja odreen proraunom, u
izvetaju se prikazuju i svi zadati podaci o konstrukciji na osnovu kojih je proraun izvren.
Tip spektra klikom mia preko strelice koja se nalazi na desnom kraju svake elije u ovoj
koloni, otvara se lista u koj se uvek nalaze dve podrazumevane spektralne krive
1 (Default EC8) i 2 (Default EC8), kao i opcija Proizvoljni tip. Pored njih u listi se
prikazuju i sve ranije kreirane spektralne krive.
533
Lista za izbor tipa spektra

Izborom iz ove liste, selektovanom pravcu zemljotresa se dodeljuje tip spektra koji e se
koristiti pri seizmikom proraunu. Ako se izabere opcija Proizvoljni tip, pri seizmikom
proraunu e se koristiti podaci koji su trenutno prikazani u delu dijaloga Tip spektra.
Svakom pravcu zemljotresa se moe zadati razliita spektralna kriva.
534
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje)

Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun po JUS-u

(metoda ekvivalentnih statikih sila)
Prema vaeem pravilniku za objekte visokogradnje, ukupna seizmika sila se proraunava
prema sledeoj formuli:
S = Ko x Ks x Kd x Kp x G
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla (ovaj parametar zajedno sa zadatim
periodom oscilovanja konstrukcije odreuje vrednost koeficijenta dinaminosti Kd), seizmike
zone (=> Ks), kategorije objekta (=> Ko) i vrste konstrukcije (=> Kp), te e program na
osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficijente koji se koriste u formuli za proraun
ukupne seizmike sile koja deluje na objekat.
Kategorija objekta
- I kategorija (Ko=1.50)
Zgrade sa prostorijama predvienim za vee skupove ljudi (bioskopske dvorane, pozorita,
fiskulturne izlobene i sline dvorane), fakulteti, kole, zdravstveni objekti, zgrade
vatrogasne slube, objekti veze koji nisu uvrteni u prethodnu kategoriju (PTT, RTV i drugi),
industrijske zgrade sa skupocenom opremom, svi energetski objekti instalisane snage do
40MW, zgrade koje sadre predmete izuzetne kulturne i umetnike vrednosti i druge zgrade
u kojima se vre aktivnosti od posebnog interesa za drutveno-politike zajednice.
- II kategorija (Ko=1.00)
Stambene zgrade, hoteli, restorani, javne zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju,
industrijske zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju
535
- III kategorija (Ko=0.75)
Pomono-proizvodne zgrade, agrotehniki objekti
Seizmika zona
- VII seizmika zona => Ks=0.025
- VIII seizmika zona => Ks=0.050
- IX
seizmika zona => Ks=0.100
U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate mogunost
da u edit box-u Ks= zadate proizvoljnu vrednost koeficijenta seizminosti.
Kategorija tla
- I
kategorija tla
- II kategorija tla
- III kategorija tla
=> Kd=0.5/T (1.00 Kd 0.33)

=> Kd=0.7/T (1.00 Kd 0.47)
=> Kd=0.9/T (1.00 Kd 0.60)
Vrsta konstrukcije
- 1. (Kp=1.00)
Sve savremene konstrukcije od armiranog betona, sve eline konstrukcije osim
konstrukcija navedenih u taki 2 ovog lana, sve savremene drvene konstrukcije osim
konstrukcija definisanih u taki 3 ovog lana.
- 2. (Kp=1.30)
Konstrukcije od armiranih zidova i eline konstrukcije sa dijagonalama.
- 3. (Kp=2.00)
Konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, odnosno naglom promenom krutosti,
kao i konstrukcije od obinih zidova.
Kako se za objekte do 5 spratova raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema
priblinom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)
gde je:
Si
Gi
Hi
- seizmika horizontalna sila u i-toj masi

- teina i-te mase
- visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine
rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja 0). Sve mase koje se nalaze
ispod zadate visine svakako nee ui u proraun seizmikih sila.
Prekida 15% sile, odnosi se na lan 31, koji regulie da se za objekte preko 5 spratova,
prema prethodno navedenoj formuli rasporeuje samo 85% ukupne seizmike sile koja deluje
na objekat, a da se preostalih 15% sile zadaje da deluje kao koncentrisana sila u vrhu objekta.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, aktivan e postati i edit box Zg= u kome
treba zadati referentnu visinu koja odreuje vrh objekta (program po default-u za ovu
vrednost usvaja najvii postavljeni nivo u objektu). Naime, svim masama koje se nalaze na toj
i veoj visinskoj koordinati, program e srazmerno njihovim intenzitetima raspodeliti 15%
ukupne seizmike sile kao koncentrisane sile.
536
U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj
pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni
() (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e
se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa
proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui

meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u
koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac).
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog
optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena
mogunost zadavanja potpuno proizvoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog
prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Drugi razlog moe biti i
u tome da uopte nemate potrebu za sprovoenjem modalne analize ve elite da za vrednost
koeficijenta dinaminosti Kd umesto stvarne vrednosti usvojite maksimalnu pravilnikom
dozvoljenu vrednost (Kd=1.0). U takvim sluajevima ete za period oscilovanja konstrukcije, u
svim zadatim pravcima delovanja zemljotresa, zadati dovoljno malu vrednost, recimo T=0.1.
537
Svakako da ovaj nain ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje
za mnoge objekte moe biti zadovoljavajue.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored
svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja
koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o
teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima,
aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program
otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren
proraun teine objekta.
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta

proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano
definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
538
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)

Izbor ovog standarda e biti mogu jedino ako je prethodno sprovedena modalna
analiza. Algoritam koji se nudi u ovoj opciji, zasniva se na pravilniku o tehnikim normativima
za projektovanje i proraun inenjerskih objekata u seizmikim podrujima. Pravilnik jo nije
usvojen, ali ga u programu nudimo kao opciju zbog toga to se oslanja na potpune rezultate
modalne analize i teoriju dinamike konstrukcije, a pored toga dosta je slian i ostalim
standardima koji se primenjuju u svetu.

po JUS-u (spektralna analiza)
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone i kategorije objekta,
na osnovu ega e program usvojiti odgovarajue koeficijente koji se koriste u formulama za
proraun seizmikih sila, a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost
da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa.
Veliina projektnih seizmikih sila za svaku od masa postavljenih na konstrukciju, izraunava
se prema sledeem izrazu:
Sik = Ks x i x ik x x Gk
Vrednost koeficijenta seizmikog intenziteta (Ks), odreuje se prema formuli:
Ks = Xmax / p
gde je vrednost maksimalnog ubrzanja tla (Xmax) odreena u zavisnosti od seizmike zone, a
faktor duktilnosti konstrukcije p je odreen u zavisnosti od vrste konstrukcije i ugraenih
materijala.
VII
VIII
IX
seizmika zona => Xmax = 0.10

Vrsta konstrukcije 1 => p = 4.00

539
Konstrukcije su klasifikovane prema sledeem:
1.
2.
3.
4.
5.
Nadzemne eline i armiranobetonske konstrukcije; ramovskih, lunih i grednih sistema

Nadzemne betonske i armiranobetonske konstrukcije sa nosivim zidovima
Nasuti objekti - konstrukcije od zemlje i kamena
Delimino ukopani objekti; objekti izloeni zemljinom pritisku
Podzemni objekti
U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate u

mogunost da u edit box-u Ks= zadate prozivoljnu vrednost za koeficijent seizminosti.
Koeficijent dinaminosti (i), proraunava se prema sledeim obrascima:
Za 0 < Ti < To =>
za To Ti Ts =>
za Ti > Ts =>
Parametri a, To i Ts zavise od kategorije tla, i vrednosti se usvajaju prema sledeoj
tabeli:
I
kategorija tla
II kategorija tla
III kategorija tla
=>
=>
=>
a=0.20; To=0.10; Ts=0.35

a=0.25; To=0.15; Ts=0.55
a=0.30; To=0.20; Ts=0.85
Koeficijent priguenja zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti:

Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
1
2
3
4
5
=>
=>
=>
=>
=>
=
=
=
=
=
0.05
0.07
0.10
0.15
0.20
Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije, te se za svaki pojedini oblik
oscilovanja (i=1,2,3,4,...) komponentalne vrednosti (ikj) odreuju prema sledeem izrazu:
gde je:
Uikj -
projekcija normalizovanog vektora (Uik) i-tog tona oscilovanja u taki k na tri

ortogonalne koordinatne ose X, Y, i Z (j=1,2,3).
Cos(ikj) - cosinus ugla izmeu vektora seizmikog dejstva i projekcije normalizovanog

vektora i-tog tona oscilovanja u taki k (Uikj), j=1,2,3.
540
Gk -
teina mase u kojoj se proraunava intenzitet seizmike sile.
Poslednji koeficijent koji figurie u izrazu za odreivanje seizmike sile je koeficijent redukcije
(), koji zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti:
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
1
2
3
4
5
=>
=>
=>
=>
=>
=
=
=
=
=
0.60
0.65
0.70
0.75
0.80

I za ovaj propis je omogueno uzimanje u obzir sluajnih torzionih efekata pri seizmikom
proraunu. Znaenje svih parametara u ovom delu dijaloga je isto kao i kod propisa
EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).
Dodaj, dok se
541
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)

Proraun seizmikih sila po Ruskim standardima, takoe se zasniva na multi
modalnoj analizi.

po Ruskim propisima (SNIP)
Spektralna kriva izborom iz zatvorene liste odreuje se spektralna kriva koja e se koristiti
pri seizmikom proraunu. Programom su predviene tri spektralne krive SNIP II-7-81,
MGSN 4.19.05 - betonska konstrukcija i MGSN 4.19.05 - elina konstrukcija.
U gornjem delu dijaloga vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, kategorije znaaja i zadaju
se vrednosti koeficijenata K0,K1,KA i K, a u listi u donjem delu dijaloga se zadaje
proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu emo ukratko izneti formule
po kojima se proraunavaju projektovane seizmike sile. Proraunsko seizmiko optereenje
Sik u odabranom pravcu, postavljeno u taki k, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih
vibracija konstrukcije, odreuje se po formuli:
Sik=K K1 Soik
Gde je:
K -
koeficijent znaaja objekta
K1 -
koeficijent koji obuhvata dozvoljena oteenja objekata
Soik -
vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se

odreuje prema predpostavci elastinih deformacija konstrukcije
542
Vrednosti koeficijenata K se odreuju prema sledeoj tabeli:
Naziv konstrukcije
1 Monumentalne zgrade i drugi objekti: velika pozorita, sportske i

koncertne dvorane u koje staje vie od 2000 ljudi, zgrade dravne
uprave, radio stanice sa kapacitetom predajnika veim od 500w u
jednoj zgradi.
2 Zgrade i objekti ije je funkcionisanje neophodno za vreme
zemljotresa i za otklanjanjenje posledica (zgrada vlade, hitne
slube i policija, sistemi za snabdevanje elektrinom energijom,
gasom i vodom, vatrogasne stanice i slino), objekti u kojima se
moe nai vei broj ljudi (bolnice, kole, predkolske ustanove,
eleznike stanice, aerodromi i slino).
K=2.00
K=1.5
3 Objekti koji nisu navedeni pod 1 i 2.
K=1.00
4 Privremeni objekti sa vekom trajanja do 3 godine.
K=0.75
Vrednosti koeficijenata K1 se odreuju prema sledeoj tabeli:

Dozvoljena oteenja zgrada i objekata
Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se ne doputaju ne elastine
deformacije i oteenja.
Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se doputaju ne elastine
deformacije i oteenja, koja ometaju normalnu funkciju, ali obezbeuju
bezopasnost po ivote ljudi i neoteivanje opreme a koji su izgradjeni:
- iz armirano betonskih krupno panelnih ili monolitnih konstrukcija
- iz ramova od elika bez vertikalnih dijafragmi ili veza
- iz ramova od elika sa vertikalnim dijafragmama ili vezama
- iz ramova od armiranog betona bez vertikalnih dijafragmi ili veza
- iz ramova od armiranog betona sa vertikalnim dijafragmama ili vezama
- iz blokova od opeke ili kamena
Zgrade i objekti sa konstrukcijom gde mogu da se dopuste znaajnije ne
elastine deformacije, prsline, oteenja sekundarnih elemenata, njihovo
pomeranje, privremeno obustavljanje funkcije objekta pri obezbeenju
bezopasnosti po ljude.
K1
K1=1.00
K1=0.22
K1=0.25
K1=0.22
K1=0.35
K1=0.25
K1=0.35
K1=0.12
Vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izraunava

prema sledeoj formuli:
Soik = A KA i K
ik Gk
Vrednost koeficijenta A se usvaja u zavisnosti od seizmike zone:

VII seizmika zona => A = 0.10
VIII seizmika zona => A = 0.20
IX
seizmika zona => A = 0.40
KA -
koeficijent koji uzima u obzir kombinovani raunski seizmiki intenzitet odreene

seizmike zone.(karte OCP-97, A, B i C).Opseg vrednosti je 1.0 - 1.5.
543
Vrednosti koeficijenata KA se odreuju prema sledeoj tabeli:
N0
3
4
Intenzitet (na skali S) na kartama -97

-97-A
-97-B
-97-C
7
8
9
7
8
9
7
8
9
7
8
7
8
9
7
8
9
8
9
10
8
9
7
8
9
8
9
10
8
9
10
9
10
Vrednost
koeficijenta KA
1.0
1.2
1.4
1.5
Koeficijent dinaminosti (i) koji odgovara i-tom tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije,
zavisi od odabrane kategorije tla i izraanuva se prema sledeim izrazima:
I-va i II-ga kategorija tla:
za Ti <=0,1 sec =>
i = 1+15Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,4 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,4 sec =>
i = 2,5(0,4/ Ti)0,5
III kategoriju tla:
za Ti <= 0,1 sec =>
i = 1 + 15 Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,8 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,8 sec =>
i = 2,5(0,8/ Ti)0,5
gde je Ti period sopstvenih oscilacija konstrukcije za i-ti ton oscilovanja. U svim sluajevima,
koeficijent i ne sme biti manji od 0.8
Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema
sledeoj formuli:
gde je: Xi(Xk) i Xi(Xj) - pomeranje konstrukcije prilikom sopstvenih oscilacija po i-tom tonu u
razmatranoj taki k i u svim takama j, a Qj - teina mase u taki j.
544
Vrednost koeficijenta K se usvaja po sledeoj tabeli:
Karakteristike konstrukcija
1. Visoki objekti sa malom razmerom u osnovi (kule, jarboli, dimnjaci,
odvojeni liftovski ahtovi i sl). Objekti sa stubovima u prizemnom spratu, sa
odnosom krutosti prizemlja i viih spratova jednakim 0.25 i veim.
2. Objekti iz ramova, kod kojih ispuna po spratovima ne utie na
deformabilnost objekta.
3. Zgrade i objekti koji ne podpadaju pod take 1. i 2., izuzev hidrotehnikih
objekata.
K=1.50
K=1.30
K=1.00

Dodaj, dok se
545
7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012)

Proraun seizmikih sila po Bugarskim standardima, takoe se zasniva na multi
modalnoj analizi.

po Bugarskim propisima (BUG)
Seizmika sila se proraunava prema sledeem izrazu:
Eik = Kc x C x R x i x ik x Qk
Koeficijent seizminosti Kc, usvaja se na osnovu odabrane seizmike zone:
VI
VII
VIII
IX
seizmika
seizmika
seizmika
seizmika
zona
zona
zona
zona
=>
=>
=>
=>
Kc
Kc
Kc
Kc
=
=
=
=
0.05
0.10
0.15
0.27
Koeficijent znaaja C zavisi od kategorije objekta i ima sledee vrednosti:

I
II
III
kategorija objekta => C=1.50

Vrednost koeficijenta reagovanja R, usvaja se iz tablice regulisane propisima i moe imati

vrednosti od 0.20 do 1.
Koeficijent dinaminosti i zavisi od proraunatog perioda oscilovanja konstrukcije u i-tom
tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije i kategorije tla:
I
II
III
kategorija tla:
kategorija tla:
kategorija tla:
i=0.9/Ti
i=1.2/Ti
i=1.6/Ti
(0.8 i 2.5)
(0.8 i 2.5)
(1.0 i 2.5)
546
Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema
sledeoj formuli:

Dodaj, dok se
U koloni Koef.R. se zadaje koeficijent reagovanja za svaki pravac delovanja zemljotresa
posebno. Desnim klikom preko neke elije u ovoj koloni, otvara se padajui meni sa opcijama:
Dodeli svima, Proraun koeficijenta reagovanja i Runi unos vrednosti.
547
Lista iz koje se bira nain zadavanja koeficienta reagovanja,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije Runi unos vrednosti otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi eljena vrednost koeficijenta reagovanja. Aktiviranjem

dugmeta OK dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i
prikazuje u koloni Koef.R..
Izborom opcije Proraun koeficijenta reagovanja otvara se dijalog, u kome se izborom
niza karakteristika konstrukcije odreuje vrednost koeficijenta reagovanja.
548
Izborom opcije Dodeli svima, vrednost koeficijenta reagovanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost koeficijenta
reagovanja dobijena proraunom, svim pravcima e se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proraunu. To praktino znai da e se program ponaati kao da je proraun faktora
reagovanja izvren za svaki od njih ponaosob.
7.3.4.6 vajcarski propisi (SIA)

Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog

po vajcarskim propisima (SIA)
Ukupna seizmika sila se proraunava prema sledeoj formuli:
S = Ck x Sk(T) x G
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, kategorije objekta i
vrste konstrukcije. te e program na osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficijente
koji se koriste u formuli za proraun ukupne seizmike sile koja deluje na objekat.
Koeficijent Ck se izraunava iz izraza Ck = 0.65 / K, pri emu vrednost koeficijenta K
zavisi od kategorije objekta i vrste konstrukcije.
549
Vrsta konstrukcije
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
Vrsta
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
konstrukcije
Kategorija objekta I
1
2
3
4
5
6
7
K
K
K
K
=
=
=
=
2.5
2.0
1.7
1.2
Kategorija
II
K = 2.0
K = 1.7
K = 1.4
K = 1.1
K = 2.5
K = 2.2
K = 1.0
objekta
Kategorija
III
K = 1.4
K = 1.3
K = 1.2
K = 1.0
K = 1.5
K = 1.4
K = 1.0
objekta
Kategorija objekta
II
III
Karakteristike
- nema veih okupljanja ljudi
- robe i oprema bez naroite
vrednosti
- nema opasnosti po okolinu
- verovatna vea okupljanja
ljudi
- objekat sa vrednom
opremom i robom
- vana infrastrukturna
funkcija objekta
- veliki stepen ugroenosti
okoline
- ivotno vana infrastrukturna
funkcija
- veliki stepen ugroenosti
okoline
Normirana oteenja
- mogua vea oteenja na
nosivom sastavu, ali bez
ruenja objekta
Dokazi
- nosivosti
- srednja oteenja
- nosivosti
- u izuzetnim
sluajevima i
upotrebljivosti
- manja oteenja bez

ugroavanja funkcionalnosti
objekta
- nosivost
- upotrebljivost
Vrsta konstrukcije
1. elini i betonski ramovi
2. Betonski nosei zidovi sa armaturom, eline konstrukcije
3. Drvene konstrukcije
4. Zidane konstrukcije bez armature
5. Gredni mostovi (oslonci, nosai)
6.Luni i prednapregnuti mostovi
7. Nepomini oslonci mostova
Na osnovu odabrane seizmike zone i kategorije tla, propisom je definisano osam oblika
spektralne krive.
Seizmika zona
-
seizmika
seizmika
seizmika
seizmika
zona
zona
zona
zona
1
2
3a
3b
Kategorija tla
- tvrdo tlo
- srednje tvrdo tlo
550
Spekralne krive prema vajcarskim propisima

Vrednost koeficijenta Sk(T) odogvara ordinati odgovarajue spektralne krive za zadati period
oscilovanja konstrukcije.
Kako se raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema priblinom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)
gde je:
Si
Gi
Hi
- seizmika horizontalna sila u i-toj masi

- teina i-te mase
-visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine
rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja 0). Sve mase koje se nalaze
ispod zadate visine svakako nee ui u proraun seizmikih sila.
U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj
pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni
() (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e
se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa
proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
551
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui

meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u
koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac).
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog
optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena
mogunost zadavanja potpuno proizvoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog
prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Svakako da ovaj nain
ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje za mnoge objekte
moe biti zadovoljavajue.
U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o
teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima,
aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program
otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren
proraun teine objekta.
552
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta

proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano
definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva

Pored svih prethodno opisanih mogunosti seizmikog prorauna po odreenim
standardima, program dozvoljava i opciju kreiranja proizvoljne spektralne krive. Pomou ove
opcije imate mogunost da sami definiete spektralnu krivu i tako sprovedete seizmiki
proraun prema proizvoljnom standardu. Ovakav nain seizmikog prorauna se zasniva na
multi modalnoj analizi.
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun,

kreiranjem proizvoljne spktralne krive
Dodaj, dok se
553
Izborom komandnog polja Biblioteka ulazi se u proceduru definisanja nove, ili izbor neke od
ranije kreiranih spektralnih krivih.
Izgled dijalog box-a za definisanje proizvoljne spektralne krive

U desnom delu ovog dijalog box-a, nalazi se lista sa svim do tada kreiranim spektralnim
krivama, a sa njene leve strane graficka interpretacija trenutno aktivne krive iz liste. Svaka
spektralna kriva je odreena svojim nazivom i nizom ordinata u odabranom intervalu perioda
oscilovanja. Pomou komandnih polja
Dodaj i
Brii, koja se nalaze ispod ove liste,
moete ureivati svoju bazu spektralnih krivi. Uloga check box-a Sa kopiranjem je potpuno
ista kao i u ostalim naredbama u programu, odnosno postavljanjem ovog check box-a na
ukljueno stanje imate mogunost da napravite kopiju spektralne krive koja je bila trenutno
aktivna neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj.
U donjem levom uglu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj se definise sam izgled krive. Njen
izgled se definse zadavanjem vrednosti ordinata (podatak u koloni m/s2) za proizvoljno
odabrani broj taaka na apscisi, koja predstavlja period oscilovanja konstrukcije (podatak u
koloni T (s). Pomou komandnih polja
Dodaj i
Brii dodajete, odnosno uklanjate
par podataka koji definie oblik spektralne krive. Kako je veza izmeu dve susedne take
554
linearna, to na krivim delovima spektra morate definisati ordinate u vie meu taaka, dok je
na pravim delovima dovoljno definisati ordinate samo na poetku i kraju.
Korisniku je omogueno da unese podatke u donju tabelu u kojoj se definie izgled krive,
jednostavnim ubacivanjem u tabelu podataka koji su prethodno kopirani u klipboard iz nekih
drugih tablica. Potrebno je naglasiti da se ubacivanje u listu ne vri izborom tastera Ctrl+V,
nego izborom odgovarajue komande u meniju koji se otvara na desni klik mia na eliju u
tabeli. Nakon kopiranja podataka u klipboard, potrebno je dodati novi red u tabelu, a zatim
umesto runog unosa podataka u kolonama, dovoljno je iz menija koji se otvara na desni klik
mia preko elije novoubaenog reda izabrati komandu Paste. Na ovaj nain e se svi
iskopirani podaci ubaciti u odgovarajue elije.
Komanda ijim e izborom svi kopirani podaci biti ubaeni u odgovarajue elije
Ukoliko se ubacuje vie kopiranih redova, program e automatski dodati nove redove u tabelu i
izvriti njihovo sortiranje.
U tabelu su ubaeni iskopirani podaci
555
Izborom komandog polja OK program e se vratiti u osnovni dijalog box i preuzeti sve
definisane podatke za odabranu spektralnu krivu iz baze.
Deo dijalog box-a rezervisan za naziv odabrane spektralne krive

U edit box-u K=, potrebno je zadati vrednost koeficijenta sa kojim e biti linerano
pomnoene vrednosti ordinata na definisanoj spektralnoj krivoj. Znai, vrednost ovog
koeficijenta predstavlja proizvod svih koeficijenata koji su odreeni datim standardom u
zavisnosti od sezimike zone, kategorije objekta, itd.
I za ovaj propis je omogueno zadavanje proizvoljnog pravca delovanja zemljotresa,
unoenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni Ugao [] tabele. Sve ostale kolone
imaju isto znaenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).
556
7.3.4.8 Direktna dinamika analiza

Ovim postupkom se odreuje odgovor konstrukcije na dejstvo prinudnih oscilacija.
Zapis nekog realnog zemljotresa moe biti upotrebljen kao izvor za prinudne oscilacije za koje
se eli dobiti odgovor konstrukcije. Zbog proizvoljne prirode prinudnih oscilacija, za reavanje
difrencijalnih jednaina kretanja koriste se numeriki postupci. Odgovor konstrukcije se dobija
superpozicijom dejstava svih impulsa sila koje na model deluju u toku vremena.
Jednaina kretanja je data Duhamelovim integralom, a njegov oblik za homogene poetne
uslove je:
gde su:
- priguenje
P() - funkcija promene opterecenje u funkciji vremena

Za dimenzionisanje konstrukcije izloene ovakvom tipu dinamikog dejstva potrebne su
ekstremne vrednosti odgovora konstrukcije.
Izborom direktne dinamike analize iz zatvorene liste, iz koje se vri izbor seizmikog
prorauna, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje parametra direktne dinamike analize

S obzirom da se za ranije proraunate modele sa modalnom analizom nisu pamtili svi podaci
potrebni za direktnu dinamiku analizu, potrebno je izvriti ponovni proraun modalne analize i
u tom sluaju program e pri pokretanju direktne dinamike analize izdati odgovarajue
upozorenje:
557
Potrebno je naglasiti da se direktna dinamika analiza moe sprovesti samo za 3D modele, a

program e pri pokretanju direktne dinamike analize za 2D modele izdati odgovarajue
upozorenje:
Vrsta zapisa
Zatvorena lista iz koje se bira vrsta zapisa zemljotresa:
Zapis ubrzanja - u tabelu e se unositi vrednosti ubrzanja tla.
Zapis pomeranja - u tabelu e se unositi vrednosti pomeranja tla.
Jedinice mera
Zatvorena lista iz koje se biraju jedinice mera za odgovarajuu vrstu zapisa
zemljotresa.
Ispod ove liste nalazi se tabela u kojoj se definie zapis zemljotresa. U zavisnosti od izabrane
vrste zapisa, u tabelu e se unositi zapis ubrzanja ili zapis pomeranja.
T(s)
Kolona u koju korisnik unosi vremenske trenutke zapisa zemljotresa. Radi lakeg
rada sa programom, omogueno je da se u tabelu ubaci sadraj iskopiran iz neke
druge tabele, ime se znatno ubrzava unos podataka. Desnim klikom mia na eliju
u ovoj koloni otvara se padajui meni sa opcijama Ubaci i Ubaci u jednu
kolonu.
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko elije
558
U sluaju da je iskopiran jedan podatak, aktiviranjem opcije Ubaci iskopirani
sadraj e biti ubaen u selektovanu eliju. S obzirom da je u tabelu potrebno
ubaciti vei broj podataka, iz izvorne tabele zapisa zemljotresa iskopirati sve
podatke, a zatim aktivirati opciju Ubaci. Na ovaj nain e svi iskopirani podaci biti
ubaeni po horizontali u tabelu zapisa zemljotresa, poevi od trenutno selektovane
elije:
ematski prikaz ubacivanja kopiranih podataka u tabelu

pomou opcije Ubaci poevi od trenutno selektovane elije

pomou opcije Ubaci poevi od trenutno selektovane elije
Ukoliko je potrebno ubaciti vei broj podataka u jednu kolonu, iskopirati sve
podatke iz izvorne tabele zapisa zemljotresa, a potom aktivirati opciju Ubaci u
jednu kolonu, ime e se svaki podatak ubaciti u novu eliju ove kolone, poevi
od trenutno selektovane elije:
559

pomou opcije Ubaci u jednu kolonu, poevi od trenutno selektovane elije
Potrebno je naglasiti da u sluaju da u tabeli ne postoji dovoljan broj redova,
program automatski generie onoliko redova koliko je potrebno da se ubace svi
iskopirani podaci.
Ukoliko se u koloni nalaze bar dva vremenska trenutka, u meniju koji se otvara na
desni klik mia nalazie se jo jedna komanda - Generisanje vremenskih
razmaka sa zadatim korakom. Izborom ove opcije korisniku je omogueno
automatsko generisanje vremenskih intervala poevi od trenutno selektovanog
trenutka vremena, pri emu e generisani interval biti jednak razlici izmeu
selektovanog i prethodnog trenutka vremena.
Ako nakon ubacivanja vremenskih trenutaka elite da se svi vremenski trenuci u
koloni nalaze u rastuem poretku, potrebno je izabrati komandu Reanje u
rastui poredak, koja se nalazi padajuem meniju koji se otvara na desni klik
mia preko naziva kolone T(s).
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia

preko naziva kolone T(s)
560
X(m/s2) Kolona u koju korisnik unosi vrednosti ubrzanja tla u X pravcu. U zagradi se ispisuju
jedinice mera koje je korisnik izabrao iz liste Jedinice mera. Ova kolona se nalazi
u tabeli samo u sluaju da je iz liste izabran zapis ubrzanja tla. Rad u ovoj koloni je
identian radu sa kolonom T(s), te ga neemo ovde ponovo objanjavati.
Y(m/s2) Kolona u koju korisnik unosi vrednosti ubrzanja tla u Y pravcu. Rad u ovoj koloni je
Z(m/s2) Kolona u koju korisnik unosi vrednosti ubrzanja tla u Z pravcu. Rad u ovoj koloni je
Ukoliko je iz liste izabran zapis pomeranja, tabela e dobiti novi izgled i u nju e se unositi
vrednosti pomeranja tla:
X(m)
Kolona u koju korisnik unosi vrednosti pomeranja tla u X pravcu. U zagradi se

ispisuju jedinice mera koje je korisnik izabrao iz liste Jedinice mera. Rad u ovoj
koloni je identian radu sa kolonom X(m/s2), te ga neemo ovde ponovo
objanjavati.
Y(m)
Kolona u koju korisnik unosi vrednosti pomeranja tla u Y pravcu. Rad u ovoj koloni
je identian radu sa kolonom X(m/s2), te ga neemo ovde ponovo objanjavati.
Z(m)
Kolona u koju korisnik unosi vrednosti pomeranja tla u Z pravcu. Rad u ovoj koloni
je identian radu sa kolonom X(m/s2), te ga neemo ovde ponovo objanjavati.
Dodaj Dugme ijim aktiviranjem se u tabelu ubacuje novi red zapisa zemljotresa. Ukoliko
je ukljuen check box Sa kopiranjem novom redu ubaenom u tabelu bie
pridrueni podaci koji odgovaraju prethodno selektovanom redu.
Brii
Dugme ijim aktiviranjem se iz tabele izbacuje trenutno selektovani red zapisa

zemljotresa.
Brii sve
Dugme ijim aktiviranjem se iz tabele uklanjaju svi redovi zapisa zemljotresa.
Priguenje
Programom je omogueno definisanje priguenja na jedan od dva naina:
C= [M] + [K]
Formula kojom se definie priguenje. Ukljuivanjem ovog prekidaa postaju
aktivna edit polja za unos koeficijenata priguenja:
=
Edit polje za unos koeficijenta priguenja.
Edit polje za unos koeficijenta priguenja.
Jednako za sve tonove

Ukljuivanjem ovog prekidaa definie se priguenje koje e biti jednako za sve
tonove.
C=
Edit polje za unos priguenja.
561
Parametri
Proraunski opseg vremena
Edit polje za unos intervala vremena za koji e se vriti postupak direktne
dinamike analiza. Ukoliko se unese proraunski opseg vremena krai od ukupne
duine trajanja zapisa zemljotresa program e izdati sledee upozorenje:
Aktiviranjem dugmeta Da, program e nastaviti proraun pri emu e se

zanemariti deo zapisa zemljotresa koji prekorauje proraunski opseg.
Proraunski korak integracije
Edit polje za unos vremenskog koraka za postupak direktne dinamike analize.
Ugao rotacije X pravca
Edit polje za unos ugla za koji se X pravac rotira u odnosu na globalnu X osu
modela.
Mnoilac intenziteta dejstva
Edit polje za unos vrednosti sa kojom e se mnoiti intenziteti dejstva zemljotresa.
U donjem levom delu ovog dijaloga, nalazi se lista sa svim do tada kreiranim zapisima
zemljotresa.
Dugme ijim je aktiviranjem omogueno snimanje svih parametara koji definiu
zapis zemljotresa.
Dugme ijim aktiviranjem se brie ranije definisani zapis zemljotresa.
U desnom delu dijaloga se nalazi grafika interpretacija zapisa ubrzanja, odnosno zapisa
pomeranja u zavisnosti od toga koji zapis je definisan. Dijagram ubrzanja, odnosno pomeranja
tla u X pravcu prikazan je crvenom bojom, u Y pravcu zelenom i u Z pravcu plavom bojom.
Vidljivost
U ovom delu dijaloga nalaze se check box-ovi pomou kojih korisnik ima mogunost da
podeava koji dijagram eli da se prikae na crteu u dijalogu:
X
Check box ijim ukljuivanjem e se na crteu prikazivati dijagram ubrzanja,

odnosno pomeranja tla u X pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja
crvenom bojom.

odnosno pomeranja tla u Y pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja zelenom
bojom.

odnosno pomeranja tla u Z pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja plavom
bojom.
562
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e se sada pored
svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, u listi za izbor sluajeva optereenja dodati i DDA
sluaj optereenja.
563
8. OBRADA REZULTATA
PRORAUNA
8.1
Namena i opis rada modula
Modul za obradu rezultata omoguava sveobuhvatnu analizu rezultata prorauna i

priprema grafike i tekstualne izvetaje za formiranje kvalitetne projektne dokumentacije.
Rezultati prorauna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente, i prikazuju se putem
izolinija, dijagrama presenih sila, ...itd. Na osnovu sraunatih uticaja i odabranog standarda,
programom je predvieno i automatsko dimenzionisanje betonskih, elinih i drvenih
konstrukcija.
Rezultati prorauna se prikazuju u prozoru 2D pogled. Kako se u okviru prozora
2D pogled, za tekui prikaz mogu postavljati proizvoljno odabrani delovi konstrukcije
(ramovi, nivoi, pomoni pogledi), to e prikazani rezutati u ovom prozoru biti vie nego
pregledni.
Nain prikazivanja uticaja je isti za sve entitete. Uticaji se prikazuju odmah nakon pokretanja
odgovarajue naredbe. Ako su za dati entitet u toku rada sa programom prikazivani uticaji,
program e prikazati onaj koji je izabran poslednji, u suprotnom e se prikazati default uticaj
za taj entitet (Mx za ploe, M3 za grede itd.). Uticaji koji se prikau pri pokretanju naredbe,
mogu se naknadno menjati pomou liste za brzi izbor uticaja ili pomou opcija sa komandne
linije.
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se
moe vriti brza promena uticaja.
Lista za brzi izbor uticaja

Ova lista se moe koristiti u toku prikazivanja svih vrsta uticaja: statikih uticaja u svim
elementima konstrukcije, uticaja u reduktoru, rezultata dimenzionisanja betonskih ploa i
betonskih greda. Sadraj liste zavisi od uticaja i entiteta za koji se on prikazuje. Ako je recimo
prikazan momenat savijanja Mx, iz liste se moe izabrati neki drugi statiki uticaj u ploi.
564
Sadraj liste kada se prikazuju

statiki uticaji u ploi
S obzirom da se za neke entitete moe prikazati veliki broj uticaja, u zatvorenoj listi se nalaze
samo oni koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara
izborom opcije Ostali. Naime, izborom ove opcije za svaki entitet e se otvoriti isti dijalog
box koji bi se otvorio pomou naredbe za prikazivanje uticaja u datom entitetu.
Pomou naredbe Rezultati, koja je dodata u okviru padajueg menija prozora 3D pogled,
rezultati se mogu dobiti i u prozoru 3D pogled. Ova naredba radi kao prekida, odnosno
moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je ova naredba postavljena
na ukljueno stanje, (ispred njenog naziva je postavljen simbol ), tada e rezultati, za
odabranu vrstu uticaja, biti prikazani na celom modelu.
Pomou naredbe Rezultati, od programa je zahtevan

prikaz rezultata i u prozoru 3D pogled
Prikazani rezultati u prozoru 3D pogled mogu biti znatno pregledniji aktiviranjem naredbe
Samo tekui 2D prikaz koja se nalazi u okviru padajueg menija 3D pogled (vidi
poglavlje 2.13.7).
565
Postavljenje prekidaa Samo tekui 2D prikaz na ukljueno stanje,

dovelo je do prikaza rezultata u prozoru 3D pogled
samo za tekui nivo temelja
U Tower-u 7 je omogueno ispisivanje numerikih vrednosti uticaja na dijagramima linijskih
entiteta, kao i vrednosti izolinija povrinskih entiteta koji se prikazuju u prozoru 3D pogled.
Prikazivanje ovih vrednosti definie se pomou check box-a Kotiranje uticaja u 3D, koji se
nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati (poglavlje 3.5.2
Funkcionalnost).
U prozoru 3D pogled prikazane su numerike

vrednosti uticaja u gredi
566
U prozoru 3D pogled prikazane su numerike

vrednosti izolinija u ploi
Kako se rezultati za odabrani uticaj prikazuju samo na trenutno vidljivim elementima
konstrukcije, to pomou naredbe Sakrivanje imate mogunost da grupiete pojedine delove
modela u celine (vidi poglavlje 2.10.2). Na ovaj nain moete lako pronalaziti ekstremne
vrednosti i jasnije prikazivati rezultate u srodnim delovima konstrukcije: u stubovima,
meuspartnim gredama, zidovima, meuspratnim ploama, itd.
Za trenutno vidljivu grupu Stubovi,

rezultati prorauna postaju jo pregledniji
Ukidanje vidljivosti po tipovima entiteta, postie se isto kao i u modulu za unos podataka, ili
pomou naredbe Vidljivost, ili pak desnim klikom mia na odgovarajuu ikonu (vidi
poglavlje 2.10.1).
567
Desni klik mia preko jedne od prvih 5 ikona, dovodi do

ukidanja vidljivosti odgovarajueg konstruktivnog elementa
Gotovo sve naredbe opisane u poglavlju 2. Grafiki interfejs, nalaze se i ovom modulu
programa. Izuzetak su jedino naredbe pomou kojih se menja geometrija konstrukcije i zadato
optereenje. Iz tog razloga, iz menija Nivo su izbaene sve naredbe osim naredbe Edit
(vidi poglavlje 2.11). Ova naredba funkcionie na potpuno isti nain, s tim to je u modulu za
obradu rezultata zabranjeno brisanje i pomeranje nivoa koji u sebi sadre konstruktivne
elemente. U sluaju da pokuate ovakvu akciju program e izdati odgovarajue upozorenje.
I iz menija Dispozicija, izbaene su sve naredbe koje utiu na geometriju konstrukcije:

Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija i Array (vidi poglavlje 2.12).
Naredbe za rad sa simbolima ramova su ostavljene, tako da i u modulu za obradu rezultata
imate mogunost da brete i postavljate nove simbole.
Sve naredbe iz padajuih menija prozora 2D pogled i prozora 3D pogled, postoje i u
modulu za obradu rezultata prorauna, te ih moete aktivirati na potpuno isti nain kao i u
modulu za unos podataka.
Naredbe za manipulaciju sa elementima crtea, prisutne su u meniju Korekcija (vidi
poglavlje 2.9). Meutim, u proceduri selektovanja nee biti mogue selektovati elemente
konstrukcije i optereenja, obzirom da bi to dovelo do gubitka postojeih rezultata prorauna.
Ova grupa naredbi je predviena za manipulaciju sa entitetima koji se kreiraju u modulu za
obradu rezulatata (zone postavljene armature u ploama, zadata linije preseka za iscrtavanje
dijagrama presenih sila, itd.).
Kako naredbe iz padajueg menija Pomoni nivo ne utiu na geometriju modela, to su one
prisutne i u modulu za obradu rezultata prorauna (vidi poglavlje 3.4).
Obzirom da se projektna dokumentacija pravi samo u modulu za obradu rezultata prorauna,
to su u ovom modulu prisutne i naredbe za obradu rezultata sprovedene modalne analize i
prorauna stabilnosti. U okviru padajueg menija Uticaji, nalazi se kompletan meni
Modalna analiza i meni Stabilnost koji su prisutni i u modulu za formiranje mree
568
konanih elemenata (vidi poglavlja 5 i 6). Pokretanjem ovih naredbi, u okviru modula za
obradu rezultata prorauna, imate mogunost da u projekat priloite i rezutate modalne
analize i prorauna stabilnosti. Isto vai i za naredbe Rezultanta, Gubitak sile
prednaprezanja i Kontrola pokretnog opterecenja, koje su preuzeta iz modula za unos
podataka.
Na kraju, napomenuemo jo i to da se naredba za promenu tekue faze graenja ne nalazi u
meniju, ve se moe aktivirati jedino preko odgovarajue ikone (vidi poglavlje 3.1.14.2).
Ikona za promenu tekue faze graenja
8.2
Izbor tekueg sluaja optereenja
Nakon zavrenog prorauna, program automatski prelazi u modul za obradu

rezultata prorauna i za aktivan postavlja sluaj optereenja koji je bio tekui u modulu za
unos podataka. U modul za obradu rezultata prorauna, moe se ui i kada se radi sa modelom
koji nije proraunat. Jasno da se u ovom sluaju ne mogu analizirati nepostojei rezultati
prorauna, ve se mogu eventualno samo pripremiti ulazni podaci za tampu.
Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg menija
Uticaji, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
569

tekueg sluaja optereenja
U listi su prikazani svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Crna strelica sa leve strane list
box-a pokazuje koji je sluaj optereenja bio tekui neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Promena tekueg sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia preko njegovog imena,
nakon ega taj red postaje naznaen posebnom bojom.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e biti spreman
da prikae razultate prorauna za novo postavljeni tekui sluaj optereenja.
Izbor tekueg sluaja optereenja, moe se vriti i iz zatvorene liste,

koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone.
570
8.2.1
Kreiranje SRSS kombinacija
U okviru naredbe Sluajevi optereenja, omogueno je i kreiranje SRSS

kombinacija optereenja. Izborom komandnog polja SRSS kombinacije, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za kreiranje SRSS kombinacija

U donjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su prikazani svi osnovni sluajevi
optereenja koji su do tada zadati, dok se u gornjem delu dijalog box-a nalazi lista sa
kreiranim SRSS kombinacijama. Aktiviranjem komandnog polja
Dodaj u listu se ubacuje
novi red, koji ima onoliko kolona koliko je i osnovnih sluajeva optereenja. SRSS kombinacija
se definie tako to se u kolonama koje imaju isti redni broj kao i osnovni sluajevi optereenja
koji ulaze u kombinaciju zada multiplikator.
Zadavanjem multiplikatora treem i etvrtom osnovnom

sluaju optereenja, kreirana je SRSS kombinacija
Bilo koji uticaj za SRSS kombinaciju se rauna po sledeoj formuli:
Ei2
gde je:
571
E uticaj
k multiplikator
i redni broj osnovnog sluaja optereenja
Poseban sluaj predstavlja kreiranje SRSS kombinacija od parova multimodalnih seizmikih
sluajeva optereenja koji su nastali ukljuivanjem efekta sluajne torzije. Tada se u svakom
voru mree konanih elemenata porede vrednost uticaja od ova dva sluaja optereenja i za
kombinaciju se usvaja vea od njih. U dijalogu za kreiranje SRSS kombinacija ovi parovi
optereenja se obeleavaju posebnim bojama.
Parovi optereenja nastali ukljuivanjem efekta sluajne torzije

pri multimodalnom seizmikom proraunu
Kreiranje SRSS kombinacija od ovih parova optereenja se vri na isti nain kao i kod obinih
sluajeva optreenja dodavanjem novog reda u tabelu i unoenjem multiplikatora u
odgovarajuim kolonama.
Kreirane je SRSS kombinacije od para optereenja sa rednim brojevima III i IV

U kreiranje jedne SRSS kombinacije moe se ukljuiti vie ovih parova optereenja, pri emu
se prvo odreuje maksimalna vrednost za svaki od tih parova, a zatim od dobijenih vrednosti
kreira standardna SRSS kombinacija po formuli
Ei2
572
Kreirana je SRSS kombinacija od dva para optereenja

SRSS kombinacije se u programu tretiraju na isti nain kao i osnovni sluajevi optereenja,
tako da e sveka promena u ovom dijalog box-u dovesti do brisanja rezultata dimenzionisanja,
ukoliko oni postoje. Iz tog razloga, ako su vam SRSS kombinacije potrebne, najbolje je da pre
bilo kakvog rada u modulu za obradu podataka izvrite njihovo definisanje. Obzirom da ova
naredba moe biti destruktivna, u dijalog box-u se prikazuje i odgovarajue obavetenje.
Komandno polje
Brii je predvieno za uklanjanje selektovane SRSS kombinacije iz liste,
dok se pomou komandnih polja
Gore i
Dole trenutno selektovanoj kombinaciji vri
promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole.
Nakon aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, uz prihvatanje
svih unetih izmena, i vraa se na osnovni izgled dijalog box-a naredbe Sluajevi optereenja.
Obzirom da se SRSS kombinacije tretiraju kao osnovni sluajevi optereenja, prikazivae se u
ovom dijalog box-u potpuno ravnopravno sa ostalim osnovnim sluajevima i bie dostupne za
kreiranje anvelopa uticaja i obinih kombinacija optereenja.
Kreirana SRSS kombinacija je prikazana u dijalog box-u

Sluajevi optereenja ravnopravno sa ostalim
osnovnim sluajevima optereenja
573
8.2.2
Kreiranje kombinacija
Pored izbora tekueg sluaja optereenja, u okviru naredbe Sluajevi optereenja,

omogueno je i kreiranje proizvoljnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Izborom
komandnog polja Kombinacije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za kreiranje kombinacija

Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i sa naredbom Kombinacije
optereenja u modulu za unos podataka, pa sve reeno u poglavlje 3.2.2, vai i ovde.
Napomenuemo da kreiranje kombinacija u modulu za obradu rezultata prorauna, nee biti
mogue jedino u sluaju da je proraun sproveden po teoriji II-og reda, i u sluaju da se svi
postavljeni sluajevi optereenja odnose na konstruisanje uticajne linije.
8.2.3
Anvelope uticaja
Pored prikaza rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu kombinaciju,

od programa se moe zahtevati i prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. U ovom sluaju treba
check box Anvelope postaviti na ukljueno stanje, a zatim klikom mia na kolonu u list
box-u, oznaiti sve osnovne sluajeve optereenja i kombinacije koje e ui u obzir pri
proraunu anvelopa ekstremnih uticaja. Uzastopnim klikom mia preko polja u koloni ,
pojavljivae se i uklanjati simbol . Postojanje simbola oznaava da e taj sluaj
optereenja, odnosno kombinacija, ui u proraun anvelopa.
574
Postavljeni simboli, u okviru kolone , jasno

ukazuju od kojih sluajeva optereenja
i kombinacija je zahtevana anvelopa uticaja
U edit box-u, koji se nalazi ispod check box-a Anvelope, su prikazani redni brojevi svih
sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja.
Redni brojevi svih sluajeva optereenja

i kombinacija od kojih je zahtevana
anvelopa uticaja
Izbor sluajeva optereenja i kombinacija za proraun anvelope uticaja se moe vriti i
direktno u ovom edit box-u unoenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji obuhvata
eljene redne brojeve. Ako je na pr. potrebno selektovati sluaj optereenja sa rednim brojem
1 u edit box treba uneti string 1, a kada je potrebno izabrati sluajeve optereenja sa rednim
575
brojevima 1, 2 i 3, u edit box treba uneti string 1-3. Uneti redni brojevi/intervali se moraju
razdvajati zarezima.
Kreirani anvelopski sluaj optereenja se moe trajno zapamtiti u modelu. Za ovu namenu je
predvieno komandno polje
Snimi , ijim se izborom otvara dijalog box sledeeg izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeni naziv, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri snimanje.
Od tog trenutka, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv, a njegovim izborom se u bilo
kom trenutku mogu uitati svi podaci koji su mu pridrueni.
Zatvorena lista iz koje se vri izbor ranije snimljenih

anvelopskih sluajeva optereenja
Brii se tekui anvelopski sluaj optereenja uklanja iz liste.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u zatvorenoj listi za izbor
sluajeva optereenja nalazie se svi snimljeni anvelopski sluajevi optereenja, sa svojim
nazivom i rednim brojevima sluajeva optereenja koji su selektovani za proraun anvelopa
ekstremnih uticaja.
Ukoliko definisani anvelopski sluaj optereenja nije snimljen, nakon aktiviranja komandnog
polja OK, u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja umesto imena pojavie se tekst
Anv:.
576
Na osnovu sadraja zatvorene liste, jasno se vidi da je za

tekui sluaj postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.
Svi rezultati koji se od ovog trenutka budu prikazivali u okviru pojedinih naredbi, u ovom
sluaju e predstavljati anvelope ekstremnih uticaja.
Ponovnim ulaskom u dijalog box ove naredbe, i postavljanjem check box-a Anvelope na
iskljueno stanje, moete umesto prikaza anvelopa, ponovo zahtevati prikaz rezultata za bilo
koji od osnovnih sluajeva optereenja ili proizvoljno kreiranu kombinaciju.
Moe se desiti da se u toku rada sa modelom izbriu neki sluajevi optereenja ili kombinacije,
tako da ne postoje redni brojevi koji su zadati pri kreiranju anvelopa. U zatvorenoj listi za izbor
sluajeva optereenja e se ispred datih anvelopa ispisivati znak pitanja (?), a pri pokuaju
njihovog izbora program e izbaciti odgovarajue obavetenje.
Ako se takva anvelopa izabere iz zatvorene liste u dijalogu Sluajevi optereenja, program e
ponuditi mogunost njenog brisanja, kao i mogunost brisanja svih ostalih neregularnih
anvelopa.
577
8.3
Prikaz deformisanog modela
Naredba Prikaz deformisanog modela, koja se nalazi u okviru padajueg

menija Uticaji, radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na
iskljueno stanje. Kada je naredba postavljena na ukljueno stanje (ispred njenog naziva
postavljen je simbol ), tada se pored trenutno vidljivih konstruktivnih elemenata i
optereenja, u prozoru 3D pogled, prikazuje i prostorni izgled deformisane mree konanih
elemenata za postavljeni tekui sluaj optereenja.
Deformisani model se prikazuje samo u prozoru 3D pogled

U sluaju da elite da pogledate deformisani oblik samo odreenog dela modela, tada je
potrebno da prvo sadraj tog dela konstrukcije postavite za tekui prikaz u okviru prozora 2D
pogled. Nakon toga, postavljanjem naredbe Samo tekui 2D prikaz, na ukljueno stanje, u
prozoru 3D pogled e biti prikazan deformisani oblik samo odabranog dela modela (vidi
poglavlje 2.13.7).
Pomou naredbe Samo tekui 2D prikaz, od programa je

zahtevan prikaz samo deformisanog oblika temelja
Ako elite da u prozoru 3D pogled bude prikazana samo deformisana mrea konanih
elemenata, tada pomou komandnog polja Sve nevidljivo, u okviru naredbe Vidljivost,
moete ukinuti vidljivost svih elemenata, crtea.
578
Iskluivanje vidljivosti svim entitetima na crteu, dobija se

prikaz samo deformisane mree konanih elemenata
Na kraju emo jo napomenuti da se prikaz deformisane mree konanih elemenata ne moe
dobiti ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa
ekstremnih uticaja. Isto vai i ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno
optereenja, obzirom da se i u tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih
uticaja za razliite poloaje pokretnog optereenja.
Nakon izbora naredbe Animacija deformisanog modela, program e neko vreme utroiti
na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju deformisanog modela

U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija deformisanog modela za tekui sluaj
optereenja. Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na
parametre koji odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2).
Pomou prekidaa, koji se nalaze u gornjem desnom uglu dijaloga, moe se izvriti promena
pogleda za koji se prikazuje animacija deformisanog modela.
579
Prekidai za izbor pogleda u dijalogu za animaciju deformisanog modela

Ukoliko su svi prekidai iskljueni, prikazivae se anmacija za pogled koji je u trenutku
pokretanja naredbe bio postavljen u prozoru 3D pogled. Nakon izbora prekidaa
dijalogu e se prikazivati default pogled konstrukcije.
Komandna polja
Play i
Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok
izborom komandnog polja
Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na
disku raunara kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati
kao posebnu animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player.
Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg
tona.
8.4
Suma reakcija
Za kontrolu tanosti intenziteta zadatog optereenja, predviena je naredba Sume

reakcija, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji. Njenim izborom, otvara se
U levom delu dijalog box-a, prikazuje se sume zadatog optereenja u pravcu globalnih
koordinatnih osa, a u desnom delu odgovarajue sume reaktivnog optereenja za postavljeni
tekui sluaj optereenja. Svakako da, u sluaju ispravno sprovedenog prorauna, aktivno i
reaktivno opteerenje moraju stajati u ravnotei.
Naredba za dobijanje sume reakcija, bie neaktivna u sledeim sluajevima:
- ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa
ekstremnih uticaja.
580
- ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje, obzirom da se i u
tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za razliite poloaje
- ako tekui sluaj optereenja predstavlja seizmiko optereenje koje je proraunato
metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim sluajevima nema
nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statistikih
metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.
8.5
Uticaji u ploi - zidu

Izborom naredbe Ploa, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji,
program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate prorauna u ploastim
elementima za tekui sluaj optereenja.
moe vriti brza promena vrste uticaja.

U zatvorenoj listi se nalaze samo oni uticaji koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu
izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali u tulbaru, ili pak izborom
podopcije prIkaz sa komandne linije.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja u ploama i zidovima
581
U levom delu ovog dijalog box-a se nalazi oblast u kojoj se vri izbor uticaja koji e biti
prikazani na ekranu. Kako se pomou programa Tower, pored ravanskih, mogu reavati i
prostorni modeli, to je mogue zahtevati prikaz bilo kog od uticaja koji se javljaju pri sloenom
naprezanju ploe. Na sledeoj slici su prikazane sve presene sile koje se mogu javiti na
jednom konanom ploastom elementu.
Na levoj slici su prikazane presene sile koje odgovaraju savijanju ploe (naprezanje upravno
na ravan ploe), a na desnoj presene sile koje odgovaraju membranskom naprezanju
(naprezanju u ravni ploe). Iz slike se jasno vidi i usvojena konvencija o pozitivnim smerovima
presenih sila.
Vrsta uticaja
Izbor uticaja se vri postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na
raspolaganju su:
Mx - moment savijanja u pravcu lokalne X ose

My - moment savijanja u pravcu lokalne Y ose
Mxy - torzioni moment
Nx - normalna sila u pravcu lokalne X ose
Ny - normalna sila u pravcu lokalne Y ose
Nxy - smiua sila u ravni ploe
Tz,x - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalne Z i X ose)
Tz,y - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalne Z i Y ose)
Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potpuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je
zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema
tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem
ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor taaka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno
je ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno
definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa,
odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa.
U sluaju rotaciono simetrinih tela, za koje se generie radijalna mrea konanih elemenata
(sfera, kupa, spirala), lokalna X osa je usmerena u tangencijalnom, dok je lokalna Y osa
usmerena u radijalnom pravcu.
582
Lokalni koordinatni sistem ploe za radijalno

izgenerisanu mreu konanih elemenata
Pored presenih sila, rezultatima prorauna su predvieni i glavni naponi, i oni se prikazuju
posebno za gornju i donju stranu ploe (gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru
lokalne Z ose ploe).
1,g 2,g ,g u,g 1,d 2,d ,d u,d ,g ,d -
napon za pravac glavne ose 1, na gornjoj ivici ploe

napon za pravac glavne ose 2, na gornjoj ivici ploe
napon smicanja na gornjoj ivici ploe od Nxy i Mxy
uporedni napon na gornjoj ivici ploe
napon za pravac glavne ose 1, na donjoj ivici ploe
napon za pravac glavne ose 2, na donjoj ivici ploe
napon smicanja na donjoj ivici ploe
uporedni napon na donjoj ivici ploe
pravac delovanja glavnih napona na gornjoj ivici ploe
pravac delovanja glavnih napona na donjoj ivici ploe
Kako se glavni naponi proraunavaju samo na gornjoj i donjoj strani ploe, a vrednosti
smiuih napona od transverzalnih sila su u tim takama jednaki nuli, to naponska slika za
sloeno naprezanje u potpunosti odgovara ravnom stanju napona.
Glavni napon 1 predstavlja maksimalnu, a 2 minimalnu vrednost napona u posmatranoj
taki, i ove vrednosti se za ravno stanje napona raunaju iz sledeih izraza:
Vrednosti komponentalnih napona, koji uestvuju u prethodno prikazanim formulama se

proraunavaju iz izraza koji takoe odgovaraju ravnom stanju napona:
U izraze za proraun glavnih napona, svakako treba uvrstiti odgovarajue komponentalne

napone, u zavisnosti od toga da li se glavni naponi raunaju na gornjoj ili donjoj strani ploe.
583
Preglednu sliku o rasporedu napona u proizvoljnoj taki modela, za ravno stanje napona prua
Mohr-ov krug.
Ugao koji zaklapa pravac napona 1 sa pravcem globalne X ose je odreen sledeim izrazima:
Ravni u kojima se javljaju glavni naponi lee upravno jedna na drugu.

Vrednost uporednog napona se proraunava iz Miss-ove formule (hipoteza najvee energije
distorzije):
to se tie deformacija, program pri sloenom naprezanju prikazuje rezultate za sva tri
pomeranja i sve tri rotacije u pravcu i globalnih i lokalnih koordinatnih osa.
Xp Yp Zp Xr Yr Zr u1 u2 u3 r1 r2 r3 -
pomeranje u pravcu globalne X ose

pomeranje u pravcu globalne Y ose
pomeranje u pravcu globalne Z ose
rotacija oko globalne X ose
rotacija oko globalne Y ose
rotacija oko globalne Z ose
pomeranje u pravcu lokalne X ose
pomeranje u pravcu lokalne Y ose
pomeranje u pravcu lokalne Z ose
rotacija oko lokalne X ose
rotacija oko lokalne Y ose
rotacija oko lokalne Z ose
584
Pomeranja i rotacije imaju pozitivne vrednosti ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
globalnih, odnosno lokalnih osa.
Vrsta izolinija
Kako su izolinije najpogodniji nain za prikazivanje uticaja u povrinskim elementima, to se u
gornjem desnom delu dijalog box-a nalazi pravougaona oblast u kojoj se biraju vrste izolinija
kojima e biti interpretirani izabrani uticaji. Izbor tipa izolinija, se vri postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Programom su predviena tri tipa izolinija i to:
Empty (prazne) izolinije su linije koje povezuju take na ploi sa istim intenzitetom
(potencijalom). Du svake od postavljenih linija na crteu, ispisuje se i njen intenzitet. Nulta
linija se naznaava posebnom bojom, tako da se jasno razdvaja od ostalih.
Empty (prazne) izolinije

Full (pune) izolinije se grafiki interpretiraju tako to se oblast izmeu dve susedne
izolinije popunjava istom bojom, koja odreuje interval uticaja izmeu vrednosti te dve
izolinije. Na ovaj nain se cela povrina ploe, odnosno zida, popunjava ofarbanim
povrinama, pri emu svakoj boji odgovara odreeni interval uticaja.
Full (pune) izolinije
585
U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izolinija ukazuje na opseg vrednosti.
Smooth (glatke) izolinije, za razliku od punih, ne povlae jasnu granicu, ve se boja
postepeno preliva, pratei veliinu uticaja. Na ovaj nain se dobija plastina slika o
uticajima.
Smooth (glatke) izolinije

Zanenje tablice u gornjem desnom uglu prozora 2D pogled je isto kao i kod prikaza punih
izolinija.
3D - Check box koji je aktivan samo u sluaju da su izabrani prekidai Full ili Smooth i
njegovim postavljanjem na ukljueno stanje omoguava se reljefno prikazivanje izolinija u
3D pogledu.
Reljefno prikazivanje izolinija u 3D prozoru

Kada su rezultati u bilo kom entitetu prikazani putem izolinija, od programa se moe zahtevati
da oblasti izmeu njih farba sa samo dve boje. Pri tome se za pozitivne vrednosti koriste
razliite nijanse jedne boje, dok se za negativne vrednosti koriste razliite nijanse druge boje.
Zasienost boje se poveava od najmanje do najvee vrednosti izolinija. Odnosno, oblasti
izmeu izolinija sa najmanjim vrednostima farbaju se najbleim nijansama, dok se oblasti
izmeu izolinija sa najveim vrednostima farbaju sa tamnijim nijansama zadate boje.
586
Prikazivanje rezultata sa dve boje bira se u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci
Rezultati, tako to se check box Dve boje za izolinije i legende postavi na ukljueno
stanje.
Rezultati u ploi su prikazani sa dve boje

Izbor boja koje e se koristiti za prikazivanje pozitivnih i negativnih vrednosti vri se u dijalog
box-u naredbe Parametri, u grani Rezultati Povrinski Pune izolinije.
Anvelope
Izbor prekidaa u delu dijalog box-a Anvelope, bie dostupan jedino ako je pomou naredbe
Sluajevi optereenja, umesto rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu
kombinaciju, zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. Isto vai i za sluajeve optereenja
u okviru kojih je zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max , definie za koje vrednosti e
biti iscrtane izolinije.
Na delovima ploe, na kojima je ekstremna vrednost odabranog

uticaja suprotnog znaka, izlonije se ne postavljaju.
587
Broj podela izolinija
U edit box-u Broj podela, koji se nalazi u donjem desnom delu ovog dijalog box-a, moe se
zadati broj na koliko e se jednakih segmenata podeliti interval od maksimalne do minimalne
vrednosti izabranog uticaja. Ovaj broj podela praktino odreuje gustinu izolinija, i moe se
zadati u opsegu od 2 (najree) do 20 (najgue). Podrazumevana vrednost koja se nudi je 7
podela. Napomenuemo da ako izabrani uticaj ima nultu vrednost, tada e ona obavezno ui
kao jedna od granica. Ostali intervali se postavljaju na jednakim razmacima.
Pored ovog edit box-a, na podelu izlonija utie i stanje prekidaa Ceo model. Naime,
pomou njega se odreuje gornja i donja granica celog opsega moguih vrednost odabranog
uticaja. Ako je ovaj prekida postavljen na isklueno stanje, tada e interval odabranog uticaja
odrediti njegova maksimalna i minimalna vrednost u svakom sklopu modela posebno (nivo,
ram, pomoni pogled, itd.). Znai, svaki od sklopova na modelu e imati svoj opseg moguih
vrednosti.
Meutim, ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e sve ploe i zidovi na
modelu imati zajedniku tablicu vrednosti, jer e se maksimalna i minimalna vrednost
odabranog uticaja osnositi na ceo model. Na ovaj nain imate mogunost da dobijete
jedinstvenu podelu u svim ploama i zidovima na celom modelu. Na primer, zelena boja e na
svim ploama i zidovima predstavljati jedan isti interval odabranog uticaja.
Kako je pomou naredbe Sakrivanje (vidi poglavlje 2.10.2), mogue za vidljive postaviti
samo pojedine delove modela, to se pod terminom Ceo model, ovde podrazumevaju sve
ploe i zidovi na modelu, koji su trenutno vidljivi.
Za tipian primer ovakve primene prikaza izolinija naveemo primer zgrade koja ima tipske
spratove. Kako ete verovatno sve tipske spratove armirati istom armaturom, to ukidanjem
vidljivosti svim ostalim ploama i zidovima, i postavljanjem prekidaa Ceo model na
ukljueno stanje, na svim trenutno vidljivim meuspratnim ploama, izolinije e biti
postavljene u istim intevalima. Na ovaj nain e jedna boja predstavljati isti interval uticaja na
svim meuspratnim ploama. Pored toga, lako ete uoiti i na kojoj od meuspratnih ploa se
javljaju ekstremne vrednosti.
Postavljanjem prekidaa Ceo model na ukljueno stanje,

sve meuspratne ploe su dobile zajedniku oznaku izolinija
Prekida Globalno, koji se nalazi u okviru dijalog box-a za izbor uticaja u ploama, moe se
aktivirati jedino ako je prethodno na ukljueno stanje postavljen prekida Ceo model. Tada
e njegovo postavljanje na ukjueno stane dovesti do promene sadraja centralnog dela
dijalog box-a.
588
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja koji su projektovani

na pravac jedne od globalnih osa
Ova naredba ima primenu kod ploa koje stoje zakoeno u prostoru te sa na ovaj nain uticaji
projektuju na pravac odabrane globalne ose, ali tako da pripadaju samoj kosoj ravni ploe. Na
ovaj nain se praktino menja lokalni koordinatni sistem zakoenih ploa.
Mx,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan
ploe
Nx,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu
ravan ploe
Tx,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploe
Mx,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploe
Nx,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X
ose na kosu ravan ploe
Tx,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
X ose na kosu ravan ploe
My,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan
ploe
Ny,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu
ravan ploe
Ty,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploe
My,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploe
Ny,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y
Ty,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
Y ose na kosu ravan ploe
Mz,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan
ploe
Nz,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu
ravan ploe
Tz,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploe
Mz,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploe
Nz,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z
589
Tz,n
transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne

Z ose na kosu ravan ploe
Zone oslonaca
Poslednji podatak koji se moe zadati u ovom dijalog box-u, odnosi se na parabolino
zaobljavanje momenata savijanja iznad oslonaca. Naime, postavljanjem prekidaa Zone
oslonaca na ukljueno stanje, od programa se zahteva da sve piceve momenata savijanja u
ploama, na mestima njenog oslanjanja, parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija
elemenata na koje se ona oslanja. Svakako da e ovako proraunati momenti savijanja imati
uticaja i na intenzitet svih ostalih uticaja (napona), iji se intenzitet dobija na osnovu vrednosti
momenata savijanja.
Na levoj slici je prikazan dijagram momenata dobijen direktno iz prorauna metodom konanih
elemenata, u kojoj se svi elementi konstrukcije modeliraju bez dimenzionalnim konanim
elementima.
Meutim, kako oslanjanje ploa u prirodi ne deluju samo u jednoj taki ve po celoj irini datog
konstruktivnog elementa, to mnogi standardi dozvoljavaju parabolino zaobljavanje raunski
dobijenih oslonakih momenata, na nain kako je to prikazano na desnoj slici. Iz slike se jasno
vidi da na ovo ublaavanje oslonakih momenata direktno utie irina konstruktivnog elementa
na koji se ploa oslanja, u pravcu pruanja dijagrama. Naime, to je konstruktivni element na
koji se ploa oslanja iri, to e se parbolinim zaobljavanjem dobiti vee ublaavanje
momenata savijanja.
Pri parabolikom zaobljavanju uticaja, na mestima gde se ploa oslanja na prave takaste i
linijske oslonce, za podatak o njihovoj dimenziji se koristi pridrueni parametar u okviru seta
njihovih numerikih podataka. Za linijske oslonce to je podatak d, a za takaste oslonce oblik
i dimenzije koji su mu pridrueni pomou komandnog polja Presek.
Prikaz rezultata
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati, a na ekranu e se pojaviti prikaz
izabranih uticaja, na nain kako je to i zadato u dijalog box-u. Promenom tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled, izolinije e se prikazavati za sve ploe i zidove koji pripadaju tekuem
sklopu (nivo, ram, pomoni pogled, itd.). Svakako da e izolinije biti zajednike za sve ploe i
zidove u okviru datog sklopa. Uzmimo za primer meuspratnu plou sa kapitelima. U ovom
sluaju, izolinije e biti tako postavljene da predstavljaju podelu od najvee do najmanje
vrednosti na svim ploama koje se nalaze u datom sklopu.
590
Polje predvieno za ispis vrste prikazanih uticaja i njegovih ekstrema

Na statusnoj liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje se naziv uticaja za koji su prikazane
izolinije i informacija o njegovim ekstremnim vrednostima. Ako je prekida Ceo model bio
postavljen na iskljueni stanje, tada e prikazani ekstremi odgovarati tranutnom sadraju u
prozoru 2D pogled, a ako je bio postavljen na ukljueno stanje, tada e prikazani ekstremi
imati uvek istu vrednost obzirom da se odnose na sve ploe i zidove na modelu.
Polje predvieno za prikaz oitane vrednosti uticaja miem

U krajnjem desnom polju statusne linije, ispsuje se vrednost odabranog uticaja na mestu koje
je odreeno trenutnim poloajem mia. Naredba radi tako, to se miem kree po povrinskim
delovima modela, pri emu se na statusnoj liniji, u krajnjem desnom polju rezervisanom za
informaciju o autoru programa, ispisuje vrednost aktivnog uticaja, koja odgovara trenutnom
poloaju mia. Ova opcija je namenjena brzom pregledu rezultata prorauna koji se u
povrinskim elementima konstrukcije predstavljaju pomou izolinija.
Bez obzira na odabrani tip izolinija, na svakoj od prikazanih ploa, program oznaava i poloaj
lokalnih ekstrema.
591
Simbolom malog trougla oznaen je poloaj

ekstremne vrednosti na ovom delu modela
Napomenuemo da se lokalni ekstremi nalaze samo u prvom i poslednjem intervalu podele
izolinija.
Od svih uticaja koji se mogu prikazati u ploama, jedino se pravci glavnih napona (prekidai
,g i ,d) ne prikazuju putem izolinija ve pomou strelica koje jasno ilustruju pravac
njihovog delovanja. Naime, u sredini svakog konanog elementa e biti postavljene dve
ortogonalne strelice u pravcu delovanja glavnih napona. Na krajevima linija koje odreuju
pravac delovanja glavnog napona 1, odnosno glavnog napona 2, se u sluaju zatezanja
javljaju strelice okrenute ka spolja, a u sluaju pritiska ka unutra. Prikaz krstova glavnih
napona nee biti mogu ako je umesto tekueg sluaja optereenja zahtevano od programa da
prikazuje anvelope ekstremnih uticaja.
Napomenuemo da uticaji transverzalnih sila nee uvek imati oekivani oblik u zoni gde se
javlja skok transverzalne sile. Ovo emo ilustrovati na jednostavnom primeru izduene
kontinualne ploe na dva polja, koja je optereena verikalnim optereenjem.
Dijagram transverzalnih sila

Du linije srednjeg oslonca, umesto oekivane vertikalne, dobijena je kosa ordinata. Razlog
ovakvom prikazu lei u samoj organizaciji podataka pri prikazu izolinijama. Naime, da bi se
uticaji u povrinskim elementima prikazali putem izolinija, neophodno je da u svakoj taki na
592
modelu postoji samo jedna vrednost datog uticaja. Iz tog razloga, u svakom od vorova se
vrednosti uproseuje sa vrednostima iz okolnih vorova. To kod ostalih uticaja nema nikakvu
tetnu posledicu, meutim kod transfrzalnih sila dovodi do ovakve pojave. U svakom sluaju
gua mrea konanih elemenata e dovesti do priblinijeg izgleda dijagrama na mestu skoka
transverzalne sile.
Ovaj problem se moe prevazii postavljanjem fiktivne linije zglobova iznad srednjeg oslonca,
pomou naredbe Granini uslovi (vidi poglavlje 3.1.3). Ovde pod fiktivnom linijom zglobova
podrazumevamo postavljanje graninog uslova iznad srednjeg oslonca, bez oslobaanja
uticaja.
Dijagram transverzalnih sila sa postavljenom

fiktivnom linijom zglobova iznad srednjeg oslonca
8.5.1
Obeleavanje izolinija (Legenda)

Ve smo ranije rekli, da se izolinije postavljaju tako to se ukupan interval od
maksimalnog do minimalnog uticaja koji se analizira, deli na zadati broj jednakih
podela. Pomou naredbe Legenda, imate mogunost da sami podesite kako broj
izolinija, tako i njihove meusobne razmake. Izborom ove naredbe, ulazi se u
standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Legenda za uticaje u ploi Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Grupe

selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje/>krAj>):
Sada je potrebno selektovati jednu ili vie ploa, iju podelu izolinija elite da editujete. Kako
su izolinije zajednike na svim ploama i zidovima jednog sklopa to se selektovanjem jedna
ploe automatski selektuju i sve ostale ploe koje pripadaju tom sklopu.
Klik na desni taster mia, oznaie kraj procedure selektovanja i program e otvoriti dijalog
593
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti izolinija

U sluaju da se naredba Legenda aktivira kada su na modelu prikazane izolinije za sve
trenutno vidljive ploe i zidove na modelu (u okviru naredbe Ploa, prekida Ceo model je
postavljan na ukljueno stanje), tada e program odmah otvoriti ovaj dijalog box bez
prethodne procedure selektovanja ploa. Razlog lei u tome, to u ovakvom reimu rada,
postavljene izolinije imaju zajedniku podelu te prethodno selektovanje nije neophodno.
U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti uticaja za koje su iscrtane izolinije na crteu, a u
gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje ekstremne vrednosti datog uticaja na
svim selektovanim ploama (prva i poslednja vrednost iz liste).
Gustinu izolinija moete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja izmeu susednih izolinija (ova dva podatka se zadaju u edit
box-ovima Korak i Broj podela). Nakon zadavanja eljene vrednosti, u jednom od ova
dva edit box-a, i pritiskom na taster Enter ili Tab, program e automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta izolinija, programom
je omogueno i pojedinano editovanje svih vrednosti koje se nalaze u list box-u.
Klikom mia preko bilo koje vrednosti izolinije u list box-u, ona postaje markirana, i tada je
mogue sa tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti izolinija moraju biti u rastuem
poretku, to e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u listi.
Uklanjanje neke od vrednosti izolinija iz liste, obavlja se tako to se prvo miem klikne preko
nje (taj red u list box-u postaje posebno naznaen) a zatim se aktivira komandno polje Brii.
Svakako da e brisanje biti onemogueno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo
interval proraunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
Aktiviranjem komandnog polja Dodaj, u listu se moe ubaciti nova vrednost izolinije i to
ispod aktivnog (markiranog) reda. Dadavanje novih vrednosti e biti omogueno sve dok se ne
dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Kao i u ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od
izvrenih izmena, a komandno polje OK, za potvrdu izvrenih korekcija u listi. Klikom na
594
komandno polje OK, dijalog box e nestati, a na crteu e se pojaviti nove izolinije iji e
intenziteti odgovarati zadatim vrednostima.
Mogunost selektovanja vie sklopova na modelu ima naroitu primenu kada elite da
unificirate podelu izloinija na srodnim delovima konstrukcije (tipski sprat, zidovi, itd.). Tada e
na svim prethodno selektovanim sklopovima, uticaji biti prikazani u istim intervalima izolinija.
Na kraju emo napomenuti da se podela izolinija za dati uticaj pamti za svaki sklop na modelu
odvojeno. Prethodno editovanje vrednosti izolinija moete ponititi na celom modelu, jedino
ponovnim izborom naredbe Ploa, i zadavanjem novog broja podela.
8.5.2
Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)

Za korisnike kojima prikaz uticaja u povrinskim elementima putem izolinija nije
dovoljno jasan i pregledan, razvijena je ova naredba pomou koje je mogue
uticaje prikazati putem dijagrama za proizvoljno zadat poloaj preseka.
U zavisnosti od toga da li su na ekranu iscrtane ili ne izolinije nekog od uticaja, mogu nastupiti
dva sluaja. U stvari, tok naredbe je uvek isti, ali je razlika jedino u vrsti uticaja koji se
prikazuje. Naime, ako su izolinije prisutne na ekranu, onda se i dijagram odnosi na te uticaje,
pri emu zadata linija preseka odreuje samo mesto njihovog delovanja. U suprotnom sluaju,
kada nema izolinija na ekranu, pre zadavanja poloaja preseka otvorie se dijalog box za izbor
uticaja za koji je potrebno isrtati dijagrame presenih sila.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja,

kada na ekranu nisu prikazane izolinije
Na raspolaganju su sledei uticaji:
Presene sile:
Ms Mn Mns Ns Nns Nn Ts Tn -
Momenat savijanja koji deluje u pravcu zadatog preseka

Momenat savijanja koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
Torzioni moment
Normalna sila koja deluje u pravcu zadatog preseka
Smiue sile u ravni zida
Normalna sila koja deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
Transverzalna sila za ravan ija je normala upravna na zadatu liniju preseka
Transverzalna sila za ravan ija je normala u pravcu zadatog preseka
595
Naponi:
s,g n,g
ns,g u,g s,d n,d -
ns,d u,d -
Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na gornjoj strani ploe)
Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na gornjoj strani
ploe)
Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na gornjoj strani ploe)
Uporedni napon (na gornjoj strani ploe)
Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na donjoj strani ploe)
Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na donjoj strani
ploe)
Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na donjoj strani ploe)
Uporedni napon (na donjoj strani ploe)
Deformacije:
Xp Yp Zp Xr Yr Zr u1 u2 u3 r1 r2 r3 -
Pomeranje u pravcu globalne X ose

Pomeranje u pravcu globalne Y ose
Pomeranje u pravcu globalne Z ose
Rotacija oko globalne X ose
Rotacija oko globalne Y ose
Rotacija oko globalne Z ose
Pomeranje u pravcu lokalne X ose
Pomeranje u pravcu lokalne Y ose
Pomeranje u pravcu lokalne Z ose
Rotacija oko lokalne X ose
Rotacija oko lokalne Y ose
Rotacija oko lokalne Z ose
Kako se pomou naredbe Presek mogu analizirati uticaji i u povrinskim osloncima, to je za

izbor uticaja predvien i napon u tlu:
,tla -
Napon u tlu
Uloga i znaenje prekidaa Zone oslonaca je potpuno isto kao i u dijalog box-u naredbe za
prikaz uticaja u ploama, odnosno njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e
parabolino zaobliti sve raunski dobijene piceve momenata iznad oslonaca.
Nakon izbora eljenog uticaja i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa
ekrana i dalji tok naredbe e biti isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije nekog od
uticaja. Naime, na komandnoj liniji e se javiti poruka kojom se od korisnika zahteva
iscrtavanje potpuno proizvoljne jedno-segmentne linije.
Prva taka (Krug/<krAj>):
Nakon zadavanja poloaja prve take, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka, kojom se
zahteva izbor i druge take linije preseka.
Druga taka (lUk/<krAj>):
Izborom odgovarajuih podopcija sa komandne linije, pored prave linije, mogue je zadati i
luni i kruni oblik linije preseka. Zadavanje krunog, odnosno lunog preseka, moe biti od
koristi pri analizi uticaja u rotaciono simetrinim delovima konstrukcije (sfera, kruna ploa,
itd.).
Kada je poloaj linije preseka potpuno odreen, program e sa komandne linije ponuditi i
mogunost zadavanja irine trake, u odnosu na zadatu liniju preseka.
596
irina (Spreg-sila) <0>:
Napomenuemo da se podopcija Spreg-sila, pojavljuje na komandnoj liniji samo ako je za
vrstu uticaja odabrano: Nn, Ns ili Nns.
Sada se nudi vie mogunosti, u zavisnosti od toga kakvu vrstu dijagrama elite da dobijete
du zadate linije preseka.
Dijagrami bez zadavanja irine trake
Ako elite obian dijagram, bez integraljenja po zadatoj irini preseka, klikom na desni taster
mia prihvatite default irinu trake 0, i na ekranu e se pojaviti dijagram du zadate linije
preseka.
Dijagram momenata savijanja u pravcu zadate linije preseka: Ms

Ovakav nain prikaza dijagrama je uobiajen za sve vrste uticaja u povrinskim delovima
konstrukcije.
Isti dijagram ete dobiti i ako sa komandne linije izaberete podopciju Spreg-sila. Izbor ove
podopcije e takoe za irinu trake usvojiti vrednost 0, s tim to e na poetku zadate linije
preseka, program ispisati i numerike vrednosti koje je dobio redukcijom uticaja du zadate
linije preseka, na njegovo teite.
Dijagram normalnih sila Nn sa opcijom Spreg-sila
597
Normalna sila N=, predstavlja povrinu dijagrama, pri emu se potuje pozitivan, odnosno
negativan znak uticaja. U teitu svake povrine dijagrama istog znaka, program postavlja
strelicu iji intenzitet predstavlja povrinu tog dela dijagrama. Moment koji prave ovako
proraunate normalne sile, u odnosu na teite zadate lnije preseka, predstavlja proraunatu
vrednost M=.
Ovakva vrsta dijagrama ima naroitu primenu kod seizmikih zidova koji su optereeni
horizontalnim silama. Na ovaj nain, povlaenjem horizontalne linije preseka, za odabrani
uticaj Nn, moete dobiti intenzitet ukupne normalne sile i momenta savijanja koji izazivaju
horizontalne sile u ravni zida.
Dijagrami sa zadavanjem irine trake
Ako elite da se uticaji integrale du zadate linije preseka na odreenoj irini, tada ili izborom
take sa crtea, ili pak zadavanjem numerike vrednosti sa tastature, odredite eljenu irinu
trake. Nakon ovoga, na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka.
Vrsta dijagrama (Spreg/Povrina/<srednja Vrednost>):
Izborom jedne od ponuenih podopcija sa komandne linije, sada se nude nove mogunosti.
Bez obzira na koju se opciju odluite, na poetku zadate linije preseka, program e ispisati
zadatu irinu trake b= i oznaiti odabranu vrstu dijagrama. Oznaka za srednju vrednost je
Sr., za Spreg M a za povrinu T.
Izbor podrazumevane podopcije srednja Vrednost, dovee do uproseivanja uticaja na
zadatoj irini trake.
Za uticaj Ms zadata je irina trake b=2.0 i

odabrana je podopcija srednja Vrednost
Svaka ordinata na dijagramu, predstavlja srednju vrednost odabranog uticaja, du linije koja
je upravna na zadatu linija preseka, a na duini koja odgovara zadatoj irini trake. Ovakava
vrsta dijagrama ima primenu kod analize uticaja savijanja u ploama. Na ovaj nain,
ekstremne vrednosti uticaja se ublaavaju njihovim uproseavanjem na zadatoj irini.
Izborom podopcije Spreg, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali, tako da dobijena
vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja moment od sprega sila, koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
598
Za uticaj Ns zadata je irina trake koja odgovara celoj

irini zida i odabrana je podopcija Spreg
Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama.
Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka za odabrani uticaj Ns, dobija se dijagram
momenata savijanja u ravni zida kao i kod odgovarajueg grednog elementa.
Dobijene ordinate na ovakvom dijagramu, praktino predstavljaju vrednost M= koja bi se
dobila povlaenjem horizontalnog preseka za odabrani uticaj Nn, na posmatranom mestu.
Niz horizontalnih preseka za uticaj Nn, bez zadavanja

irine trake, sa korienjem podopcije Spreg-sila
Podopcija Spreg ima primenu i kod zidova sa otvorima, koji su optereeni vertikalnim
teretom. Povlaenjem horizontalnog preseka, po srednjoj liniji, dela zida iznad otvora, na ovaj
nain moe se dobiti dijagram koji u potpunosti odgovara obostrano ukljetenoj nadvratnoj
gredi.
599
Za uticaj Ns, zadata je irina trake koja odgovara visini

nadvratne grede, i odabrana je podopcija Spreg
Izborom podopcije Povrina, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali tako da, dobijena
vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja povrinu dijagrama sila koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
Za uticaj Nns zadata je irina trake koja odgovara celoj

irini zida i odabrana je podopcija Povrina
Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama.
Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka, za odabrani uticaj Nns (smiue sile u ravni
zida), dobija se dijagram transverzalnih sila kao i kod odgovarajueg grednog elementa.
Kako je programom omogueno da se u jednom koraku iscrta proizvoljan broj dijagrama, to e
se ova serija pitanja pojavljivati na komandnoj liniji, sve dok na pitanje o prvoj taki preseka
ne odgovorite klikom na desni taster mia.
Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja,
tada e se du zadatih linja preseka pojaviti po dva dijagrama, pri emu e jedan odgovarati
maksimalnim pozitivnim, a drugi maksimalnim negativnim uticajima. Isto vai i za sluaj
optereenja u kome je postavljeno pokretno optereenje.
600
Program omoguava proraun uticaja u preseku povrinskih entiteta za multimodalne
seizmike sluajeve optereenja, kombinacije sa multimodalnim seizmikim sluajevima
optereenja, SRSS kombinacije, kao i anvelopske sluajeve optereenja. Za ovakve sluajeve
optereenja, ako se ne zada irina trake (preuzima se default irina trake 0), uticaji se ne
prikazuju putem dijagrama, nego preko rezultante presenih sila M, T, N za proizvoljno zadati
poloaj preseka. Vrednost sila se na poseban nain prikazuje na liniji preseka.
Povlaenjem preseka za odabrani uticaj Ns i klikom na desni taster mia za prihvatanje
default irine trake 0, na ekranu e se pojaviti prikaz normalne sile upravne na pravac
preseka.
Za prikaz normalne sile upravne na pravac preseka zadaje se uticaj Ns

Povlaenjem preseka za odabrani uticaj Nn i klikom na desni taster mia za prihvatanje
default irine trake 0, na ekranu e se pojaviti prikaz momenta savijanja oko ose upravne
na ravan zida.
Za prikaz momenta savijanja oko ose upravne na ravan zida

zadaje se uticaj Nn
Povlaenjem preseka za odabrani uticaj Nns i klikom na desni taster mia za prihvatanje
default irine trake 0, na ekranu e se pojaviti prikaz transverzalne sile u pravcu preseka.
601
Za prikaz transverzalne sile u pravcu preseka zadaje se uticaj Nns

Ponovnim izborom ove naredbe, prethodno iscrtani preseci nee biti uklonjeni, a zadavanjem
novih moete dopuniti postojei crte.
Postavljene linije preseka, bie dostupne za selekciju u okviru svih naredbi iz padajueg menija
Korekcija. Znai, postavljeni dijagrami se mogu brisati, kopirati,rotirati itd.
Napomena:
Bez obzira na odabranu vrstu uticaja, dijagrami preseka se u prozoru 3D pogled, uvek
iscrtavaju uprvano na ravan ploe, odnosno zida. Znai, ravan u kojoj se prikazuju dijagrami
preseka na odgovara uvek i ravni u kojoj dati utucaji deluju.
8.5.3
Uticaji u ploi u zadatom LKS

Pomou ove naredbe moete da definiete lokalni koordinatni sistem ploe u
odnosu na koji e se prikazivati uticaji. Izborom naredbe Uticaji u ploi u
zadatom LKS, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, ulazi se u
proceduru selektovanja ploa.
<0 sel.> Zadavanje LKS ploa Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Istovremeno program za svaku plou iscrtava simbol koji pokazuje trenutnu orijentaciju
njenog lokalnog koordinatnog sistema.
602
Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS

na svakoj ploi se prikazuje simbol njenog LKS
U bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom, pomou podopcije prIkaz moete izabrati
uticaj koji e se prikazivati u ploama. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u ploi

Izbor uticaja vri se u delu dijalog box-a Vrsta uticaja, postavljanjem odgovarajueg
prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su:
M1
M2
M12
T3,1
T3,2 N1
N2
N12
moment savijanja u pravcu lokalne ose 1

moment savijanja u pravcu lokalne ose 2
torzioni moment
transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalnih osa 3 i 1 )
transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalnih osa 3 i 2)
normalna sila u pravcu lokalne ose 1
normalna sila u pravcu lokalne ose 2
smiua sila u ravni ploe
Pomou check box-a Crtanje simbola LKS odreuje se da li e se crtati simboli koji
prikazuju orijentaciju LKS ploa.
603
Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod obine naredbe za prikazivanje uticaja u ploama,
tako da ih ovde neemo objanjavati.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje izabrani uticaj.
Prikazan je moment savijanja M1 u LKS ploa

Nakon selektovanja ploa kojima se menja orijentacija LKS, komandna linija dobija novi izgled:
Prva taka vektora ose 1 (Ugao / Radijalno):
Sada je potrebno da zadate prvu taku vektora koji e odrediti novi pravac lokalne ose 1, ili da
izaberete neku od ponuenih podopcija. Nakon izbora prve, potrebno je da zadate i drugu
taku vektora ose 1, ime e njena orijentacija biti potpuno odreena.
Druga taka vektora ose 1:
Osa 2 LKS imae pravac koji sa pravcem ose 1 zaklapa ugao od 90.
Pomou podopcije Ugao, pravac lokalne ose 1 definie se unoenjem sa tastature ugla koji
e ona u ravni trenutnog pogleda da zaklapa sa horizontalom.
Ugao <0>:
Pomou podopcije Radijalno imate mogunost da izborom centralne take, selektovanim
ploama zadate radijalni LKS:
Centar radijalnog LKS:
Bez obzira kojim ste od navedenih naina definisali LKS selektovanih ploa, program e
izabrane uticaje prikazivati u odnosu na njega.
604
Gornjoj ploi je promenjen LKS, tako da se pravac ose 1

poklapa sa pravcem due stranice ploe. Na ovaj nain
su u datoj ploi dobijeni isti uticaji kao i u donjoj ploi
Na kraju emo jo napomenuti da se pomou ove naredbe ne mogu prikazivati uticaji za
anvelopske sluajeve optereenja.
8.5.4
Relativni ugib ploa

Izborom naredbe Relativni ugib ploa, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Uticaji, prikazae se izolinije ugiba u ploama:
Izolinije ukupnog ugiba u ploi bez zadath referentnih taaka

Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka:
Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka ( prIkaz / <krAj> ):
Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
605
Dijalog box Relativni ugib ploa

U ovom dijalog box-u se pored parametara za zadavanje broja podela i izbor vrste izolinija
kojima e se prikazivati ugibi, nalazi i check box Iscrtavanje referentnih taaka. Njegovo
stanje odreuje da li e se simboli referentnih taaka prikazivati na crteu.
Sada imate mogunost da zadate prvu referentnu taku za proraun relativnog ugiba ploe.
Referentne take predstavljaju nepomerljive take na konstrukciji, a to su najee take na
mestima stubova ili zidova. Korisnik moe za referentne take da izabere bilo koje take iz
tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP
kriterijum. Zadate take se odnose na proraun relativnog ugiba u svim ploama tekueg 2D
prikaza. Nakon zadavanja prve referentne take komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Druga taka ( prIkaz / <krAj> ):
U ovom trenutku naredba moe da se zavri aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom
podopcije krAj sa komandne linije. Tada e u ploi biti prikazan relativni ugib sraunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu taku. Ugib u njoj e biti nula, a ugibi u svim ostalim
takama ploe e se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne take pre
nego to smo istu proglasili za nepomerljivu.
Prikaz relativnog ugiba u ploama wr nakon postavljanja referentne take

S obzirom da je programom omogueno zadavanje maksimalno tri referentne taake naredbu
moete i da nastavite unosom druge take, nakon ega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Trea taka ( prIkaz / <krAj> ):
606
I nakon unosa druge referentne take naredba moe ili da se zavri ili da se sada zada trea
taka, posle ega e se naredba automatski zavriti. S obzirom da ove tri take definu ravan,
jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program onemoguava unos tree
take koja je kolinearna sa prve dve.
Prikaz relativnog ugiba ploa wr, nakon postavljanja tri referentne take
Radi boljeg razumevanja pojma relativnog ugiba ilusrovaemo rezultate na jednostavnom
primeru jedne tanke ploe oslonjene na dva stuba. Ploa je optereena sa sopstvenom teinom
i dve koncentrisane sile u stubovima P1 i P2.
P2
P1
B
C1
C2
T1
X
T2
Pretpostavimo da je ukupni ugib u ploi oznaen sa A i da on predstavlja stvarnu

deformaciju, pri emu se i stubovi deformiu. Ukoliko elimo da zanemarimo skraenje stubova
(C1 i C2), potrebno je da referentne take postavimo na mestima tih stubova (take T1 i T2) i
na taj nain e one biti proglaene za nepomerljive take. Relativni ugib u tim referentnim
takama bie, naravno nula. U svim ostalim takama relativni ugib e se dobiti tako to e se
na osnovu pomeranja referentnih taaka (C1 i C2) napraviti ravan koja e sadrati osu koja
prolazi kroz take T1 i T2. Formula po kojoj se rauna relativni ugib u sredini ploe glasi:
607
X= A B
X
relativni ugib ploe dobijen nakon postavljanja referentnih taaka na mestima

stubova, ime je zanemarena njihova deformacija
ukupna deformacija ploe pre postavljanja referentnih taaka
deo deformacije u ravni koja sadri pravu provuenu kroz referentne take
stubova T1 i T2
C1 i C2 deformacije stubova
Analogno ugibu koji se sraunava u sredini ploe, dobijaju se i ugibi u svim ostalima takama
ploe.
Ponovnim izborom naredbe Relativni ugib ploa, ukoliko su prethodno zadate referentne
take, komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka (prIkaz / Brisanje / <krAj>):
Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije uklanjaju se sve ranije zadate referentne
take, nakon ega se ponovo prikazuje stvarni ugib ploa.
Na kraju je potrebno jo napomenuti i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne moe
prikazivati relativni ugib ploa.
8.5.5
Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima, koja
se nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru zadavanja
dodatnih taaka u kojima e se kotirati uticaji u povrinskim entitetima:
Poloaj dodatne kote (Brisanje / <krAj>):

Za dodatne kote korisnik moe da izabere bilo koje take povrinskog entiteta iz tekueg 2D
pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata. Nakon zadavanja svih
dodatnih taaka u kojima je potrebno izvriti kotiranje, iz komande se moe izai na desni klik
mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon toga pozovete komandu
za prikaz uticaja u povrinskim entitetima, u svim izabranim takama e se izvriti dodatno
kotirnje uticaja, tako da e osim ekstremnih vrednosti uticaja biti prikazane i sve dodatne kote.
Svaku taku koja je izabrana za dodatno kotiranje program predstavlja istim simbolom kojim
se obeleavaju i lokalni ekstremi u povrinskim entitetima.
608
Uticaji u ploama su dodatno kotirani u svim zadatim takama

Napomenuemo da je mogue i da se prvo prikau uticaji u povrinskim entitetima, a nakon
toga da se aktivira naredba Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima i izaberu
take za dodatno kotiranje.
Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije, ulazi se u proceduru selektovanja dodatnih
kota koje korisnik eli da obrie, a komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Brisanje dodatnih kota - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / <krAj>):
Aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije ili klikom na desni taster mia sve
selektovane dodatne kote bie obrisane sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik
komandne linije u ovoj naredbi.
8.6
Uticaji u gredama
Izborom naredbe Greda, mogu se dobiti dijagrami presenih sila u gredama.
Svakako da e izbor ove naredbe biti onemoguen za modele koji u sebi ne sadre
ni jednu gredu.
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate

prorauna u grednim elementima za tekui sluaj optereenja, a na pokazivau se pojavljuje
mali kvadrati za selektovanje.
609

moe vriti brza promena vrste uticaja. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp. koja
obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

sa mree konanih elemenata (dispozicija greda)
Sada imate dve mogunosti. Ili da zahtevate jednovremeni prikaz vie dijagrama za
selektovanu gredu (pojedinani dijagrami), ili pak da zahtevate, da se za sve grede prikau
dijagrami odabranog uticaja (dijagrami po svim gredama).
8.6.1
Pojedinani dijagrami
Numeracija poetka i kraja svake od prikazanih greda, vri se zbog identifikacije

greda na crteu i njima odgovarajuih pojedinanih dijagrama. Naime, svaki od prikazanih
pojedinanih dijagrama, nosi i podatak o poetnom i krajnjem voru grede za koju je iscrtan.
Ova numeracija je jako zgodna kod formiranja grafike projektne dokumentacije, kako bi se
tano znalo na koje grede se odnose iscrtani dijagrami. Prilaganjem u projekt i dispozicije
greda sa obeleenim vorovima na njihovim krajevima, tano e biti odreen i njihov poloaj
na modelu. O kreiranju projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju 8.24.
610
Nakon aktiviranja naredbe Greda, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom se
oekuje izbor jedne ili vie greda, za koje se eli prikaz pojedinanih dijagrama.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Presek/<krAj>):
Selektovanje vie greda je mogue samo u sluaju kada su one meusobno povezane. Znai,
nakon selektovanja prve grede, sledea greda koju moete selektovati mora biti povezana sa
njom. Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na
komandnoj liniji e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti
odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
Kada ste selektovali sve grede za koje elite prikaz dijagrama, potrebno je desnim klikom mia
oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e se, pod uslovom da su grede pravilno
selektovane, na ekranu pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
U vrhu dijalog box-a, ispisuje se oznaka greda

koje su selektovane za pojedinaan prikaz dijagrama
Izborom Komandnog polja Set, otvarie se dijalog box za izbor uticaja za koje se eli
iscrtavanje dijagrama.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja za koje je

potrebno istovremeno prikazati pojedinane dijagrame
611
U levom delu dijalog box-a se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na ukljueno stanje
vri izbor koji e sve dijagrami biti istovremeno prikazani u dijalog box-u.
Iscrtavanje dijagrama se moe zahtevati za sledee uticaje:
Presene sile:
N1 T2 T3 M1 M2 M3 -
normalna sila u pravcu lokalne ose 1 grede

transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 grede
transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 grede
torzioni momenti oko lokalne ose 1 grede
momenti savijanja oko lokalne ose 2 grede
momenti savijanja oko lokalne ose 3 grede
Deformacije:
u1 u2 u3 r1 r2 r3 Xp Yp Zp Xr Yr Zr -
pomeranje u pravcu lokalne ose 1 grede

rotacija oko lokalne ose 1 grede
pomeranje u pravcu globale X ose
pomeranje u pravcu globale Y ose
pomeranje u pravcu globale Z ose
rotacija oko globalne X ose
rotacija oko globalne Y ose
rotacija oko globalne Z ose
Naponi:
,max - maksimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama
poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najvea dobijena vrednost
,min - minimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama
poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najmanja dobijena vrednost
,0 napon od normalne sile u preseku. Kako pojedini seizmiki propisi ograniavaju
maksimalno aksijalno naprezanje seizmikih stubova od vertiklanog tereta, to ovaj
podatak moe biti od korisiti.
,2 napon smicanja u pravcu lokalne ose 2
,3 napon smicanja u pravcu lokalne ose 3
,23 srednja kvadratna vrednost smiuih napona
Pri proraunu napona primenjene su sledee formule:
,max/min = N1/A1 M2/W2 M3/W3
,0 = N1/A1
,2 = T2/A2
,3 = T3/A3
,23 = (,22 + ,32)1/2
Prema usvojenoj konvenciji, presene sile su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu
pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa svake od greda, a deformacije su pozitivne ako
612
njihovi vektori pomeranja i rotacija deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih, odnosno
globalnih koordinatnih osa.
Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e u ovom dijalog box-u biti mogue odabrati i uticaj
za koji treba konstruisati anvelope. Znai, za odabrani uticaj u delu Anvelope, bie
konstruisane anvelope ekstremnih vrednosti, a za ostale dijagrami odgovarajuih vrednosti.
Isto vai i za sluaj optereenja u okviru koga je definisano pokretno optereenja.
Kako se za jednovremeni prikaz moe odabrati proizvoljan broj dijagrama, to se pomou check
box-a Automatski odreen, odreuje njihov meusobni poloaj. Ako je ovaj check box
postavljen na ukljueno stanje, tada e program sam rasporediti poloaj dijagrama, tako da
prostor u prozoru za prikaz pojedinanih dijgrama bude to optimalnije popunjen. Meutim, u
sluaju da elite da tampate ove dijagrame, takav programski odreen poloaj dijagrama
Vam ne mora uvek odgovarati. U tim sluajevima, postavite prekida Automatski odreen na
iskljueno stanje, nakon ega e edit box Broj kolona biti dostupan za unos podatka. Kao
ulazni podatak zadajete, u koliko redova e odabrani dijagrami biti prikazani u dijalog box-u.
Znai, ako ste odabrali za prikaz recimo 5 dijagrama, i elite da oni budu smeteni u jednoj
koloni, tada je potrebno za broj redova da zadate broj 5.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se istovremeno pojaviti svi odabrani
dijagrami.
Svi dijagrami imaju obeleene i iskotirane ekstremne

vrednosti, kao i oznaku vrste uticaja na koje se odnose.
Postavljanjem check box-a Uspravno, na ukljueno stanje, umesto poloene orijentacije
dijagrama, moe se zahtevati njihov uspravan poloaj.
613
Uspravna orijentacija pojedinanih dijagrama

Ovakav nain prikaza je primeren kada se za prikaz pojedinanih dijagrama selektuju stubovi.
Pomou check box-a Obrnuto moete promeniti smer crtanja dijagrama, odnosno redosled
poetka i kraja selektovanih greda.
Promenjeni redosled poetka i kraja selektovanih greda

Moe se desiti da prikazani dijagrami nisu dovoljno jasni da bi se tampali. Na primer kada se
preklapaju ispisane numerike vrednosti susednih dijagrama ili se prikazuju uticaji u dugakim
gredama, pa sve deluje jako zbijeno. Da bi se izbegle ovakve situacije omogueno je
podeavanje razmaka izmeu dijagrama, kao i veliine samih dijagrama.
614
Da bi bilo koja vrsta podeavanja uopte bila mogua, neophodno je da se klikom mia preko
povrine predviene za prikaz dijagrama postavi fokus. Nakon toga se na statusnoj liniji, koja
je postavljena uz donju ivicu dijalog box-a, ispisuje kratak opis moguih podeavanja.
Nakon postavljanja fokusa na statusnoj liniji

se prikazuje opis moguih podeavanja
Podeavanje razmaka izmeu dijagrama vri se sa tastature pomou strelica:
- Pomou strelice koja je usmerena na gore poveava se vertikalno rastojanje izmeu

dijagrama
- Pomou strelice koja je usmerena na dole smanjuje se vertikalno rastojanje izmeu

dijagrama
- Pomou strelice koja je usmerena na desno poveava se horizontalno rastojanje izmeu

dijagrama
- Pomou strelice koja je usmerena na levo smanjuje se horizontalno rastojanje izmeu

dijagrama
615
Pre podeavanja dolazi do preklapanja

numerikih vrednosti
Poveano je vertikalno rastojanje, da bi se

izbeglo preklapanje numerikih vrednosti
Podeavanje veliine dijagrama vri se sa tastature, istovremenim pritiskom na taster Ctrl i

odgovarajuu strelicu:
Ctrl+
- Poveava se vertikalna dimenzija svih dijagrama
Ctrl+
- Smanjuje se vertikalna dimenzija svih dijagrama
Ctrl+ - Poveava se horizontalna dimenzija svih dijagrama

Ctrl+ - Smanjuje se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Dijagrami pre podeavanja veliine
Poveana je horizontalna dimenzija dijagrama
Pritiskom na taster Home ponitavaju se sve zadate promene, a razmak i veliina dijagrama
se vraaju na default stanje.
U sluaju selektovanja greda spregnutog poprenog preseka, dostupna e biti i zatvorena lista
za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka, koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a.
616
Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova

spregnutog poprenog preseka
Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste, na ekranu e se umesto uticaja za ceo presek,
pojaviti dijagrami pripadajuih uticaja odabranog dela spregnutog preseka.
Dijagrami uticaja koji pripadaju elinom profilu I 260,

u okviru definisanog spregnutog poprenog preseka
Napomenuemo da e dijagram momenata savijanja u pojedinanim presecima imati testerasti
oblik zbog skokovite promene normalne sile u njima. Skok normalne sila se javlja na mestima
povezanosti pojedinanih delova spregnutog preseka i zavisi od zadatog parametra podele
greda van ploa (vidi poglavlje 4.6). Razlog skoku normalnih sila je ekscentrian poloaja
pojedinanih delova spregnutoig preseka u odnosu na postavljenu sistemsku osu grede.
tampanje pojedinanih dijarama za selektovane grede je obezbeeno pomou komandnih
polja koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
617
Komandna polja za tampu pojedinanih dijagrama

O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.24.
Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box za prikaz pojedinanih dijagrama e biti
zatvorem, a na ekranu e opet biti prikazana dispozicija greda. Program e opet oekivati ili da
selektujete neke druge grede za prikaz njihovih pojedinanih dijagrama, ili pak da od
programa zahtevate jednovremni prikaz dijagrama za sve grede na modelu.
8.6.2
Dijagrami po svim gredama
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista

pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja.

618
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama po svim gredama

Ovaj dijalog box je gotovo identian dijalogu koji se otvara izborom komenanog polja Set u
okviru dijalog box-a za prikaz pojedinanih dijagrama. Jedina razlika je u tome to sada
prekidai u levom delu dijalog box-a ne rade kao check box-ovi ve kao radio button-i,
odnosno ne moe biti odabran jednovremeni prikaz dijagrama za vie uticaja, ve samo za
jedan.
Takoe u ovom dijalog box-u se pored svih prethodno opisanih uticaja pojavljuju i prekidai
N,sr, M2D i T2D koji imaju sledee znaenje.
N,sr -
postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje, od programa se umesto prikaza

dijagrama normalnih sila N1, zahteva da na sredini svake od greda ispie srednju
vrednost normalne sile koja se u njoj javlja. Ovakav nain prikaza je jako zgodan kada
se eli prikaz normalnih sila u reetkastim konstrukcijama.
M2D -
postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da prikae

dijagram momenata savijanja u ravni tekueg 2D prikaza. Naime, program e
momente savijanja, koji su proraunati u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake
od greda (M2 i M3), isprojektovati na ravan savijanja koja odgovara trenutnoj ravni
T2D -
postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje

dijagram transverzalnih sila u ravni tekueg
transverzalne sile, koje su proraunate u odnosu
od greda (T2 i T3), isprojektovati na ravan koja
prozoru 2D pogled.
od programa se zahteva da prikae

2D prikaza. Naime, program e
na lokalni koordinatni sistem svake
odgovara trenutnoj ravni prikaza u
Izborom eljenog uticaja i aktiviranjem komandnog polja OK, na svim gredama e se

jednovremeno pojaviti dijagrami odabranog uticaja.
619
Jednovremeni prikaz dijagrama M3 na svim gredama

U sluaju da se na modelu nalazi veliki broj greda, dijagrami mogu biti prenatrpani pa samim
tim i nepregledni. Izborom podopcije Sakrivanje uticaja, koja je prisutna na komandnoj
liniji, moete od programa zahtevati da na pojedinim gredama ne prikazuje dijagrame.
Izborom ove podopcije, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja (vidi poglavlje 2.8).
<0 sel.> Sakrivanje uticaja Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Na svim selektovanim gredama, program e odmah ukloniti dijagrame i bie u proceduri
selektovanja sve dok se klikom na desni taster mia na vratite na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.
Pomou opcije sakravnja uticaja na ekranu su ostali

samo dijagrami u temeljnim gredama
Svakao da se procedurom deselektovanja u sastav crtea mogu vratiti svi prethodno sakriveni
dijagrami. Napomenuemo da ova opcija radi potpuno nezavisno od opcije sakravnja elementa
konstrukcije (vidi poglavlje 2.10.2). Naime, sakriveni elementi konstrukcije uopte nee biti
ni vidljivi na crteu, te se samim tim na njima dijagarami nee ni iscrtavati.
620
8.6.3
Dijagrami u poprenom preseku
Pored prikaza pojedinanih dijagrama, i mogunosti crtanja dijgrama po svim

gredama, programom je omogueno i crtanje rasporeda napona u ravni odabranog poprenog
preseka. U ovu proceduru se ulazi izborom podopcije Presek, koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete
gredu za koju Vas interesuje raspored napona.
<0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>):
Napomenuemo da e u proceduri selekcije, dostupne biti samo grede za koje je definisan
oblik poprenog preseka. Za grede koje su definisane kao Proizvoljne, selekcija e biti
onemoguena.
Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto poprenog preseka.
Taka na gredi:
Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom raspodele
napona u datom preseku.
Dijalog box za prikaz raspodele napona, u odbranom poprenom preseku grede

U srednjem delu dijalog box-a, program iscrtava dijagram rapodele napona u odnosu na
zadate linije preseka. Na crteu poprenog preseka, lokalne ose grede su naznaene crnom
bojom, dok je poloaj preseka, u odnosu na koji se crta dijagram napona, naznaen crvenom
bojom. Po default-u, poloaj preseka odgovara poloaju lokalnih osa. Translatorno
pomeranje poloaja preseka se vri zadavanjem eljene vrednosti, u jednom od edit box-ova:
Koristi pomerenu osu 3 i Koristi pomerenu osu 2.
621
Zadat je pomeren poloaj preseka u odnosu na lokalnu osu 3.

Ova dva edit box-a rade i kao prekidai, te klikom mia preko njih, moete sa ekrana ukinuti
prikaz jednog od prikazanih dijagrama.
Zahtevan je prikaz samo dijagrama u odnosu na lokalnu osu 3

Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na unutranjost poprenog preseka, program u dnu
dijalog box-a ispisuje informaciju kako o trenutnoj vrednosti napona u datoj taki, tako i njeno
udaljenje u odnosu na lokalne ose grede.
622
Informacija o trenutnom udaljenju mia od lokalnih osa,

i intenzitetu napona u datoj taki
Informacija o udaljenju mia od lokalnih osa, bie od velike pomoi za odreivanje vrednosti,
koju je potrebno zadati u edit box-ovima za translatorno pomeranje preseka. Na ovaj nain,
bez prethodnog pamenja dimenzija preseka, moete lako odabrati eljeni poloaj preseka.
Ako se model sastoji od vie faza graenja, program e za sve oblike selektovanog poprenog
preseka u njima, iscrtati raspodelu dijagrama napona.
Dijagram napona u poprenom preseku grede,

kroz sve definsane faze graenja
U tom sluaju, bie dostupan i check box Sve faze, ijim postavljanjem na iskljueno stanje,
moete od programa zahtevati prikaz raspodele napona samo za postavljenu tekuu fazu
graenja.
623
Prikaz dijagrama napona samo za tekuu fazu graenja

U sluaju jednovremenog prikaza dijagrama za sve definisane faze graenja, dostupan e biti i
edit box Broj kolona, koji regulie nain rasporeivanja poprenih preseka u dijalog box-u.
Ovaj podatak ima potpuno isti smisao kao i kod pojedinanog prikaza dijagrama u gredama
tampanje raspodele napona u poprenom preseku, omogueno je pomou komandnih polja
koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
Komandna polja za tampu dijagrama

u selektovanom poprenom preseku
O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.24.
624
8.6.4
Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda)
Ako su po zavretku naredbe Greda, na ekranu ostali prikazani dijagrami

presenih sila u gredama, za aktiviranje e biti dostupna i komanda Legenda. Njenim
aktiviranjem na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka:
<0 sel.> Legenda za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede, za koje eli prikaz uticaja putem izolinija.
Nakon selektovanja prve greda, na komandnoj liniji e biti dodata nova podopcija Legenda
<1 sel.> Legenda za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / krAj/ <Legenda>):
Kada ste zavrili proceduru selektovanja, klik na desni taster mia e oznaiti izbor
podrazumevane podopcije Legenda, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti

izolinija u grednim elementima konstrukcije
Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-a za editovanje izolinija u
povrinskim elementima konstrukcije. U gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje
ekstremne vrednosti datog uticaja na svim selektovanim gredama (prva i poslednja vrednost iz
liste). Jedina razlika je u tome to je dodat deo Anvelope koji e biti aktivan samo u sluaju
da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, ili pak kada je u okviru tekueg sluaja
optereenja zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max , definie za koje vrednosti e
biti iscrtane izolinije.
U ovom dijalog box-u, dodato je i komandno polje Set ijim aktiviranjem se otvara dijalog
box za izbor uticaja u gredama.
625
Izgled dijalog box-a za izbor utcaja za koji je

potrebno postaviti izolinije u gredama
Nakon izbora eljenog uticaja, i aktivaranja komandnog polja OK, u osnovnom dijalog box-a
za editovanje vrednosti izolinija u gredama, program e postaviti listu moguih vrednosti
odabranog uticaja, za sve prethodno selektovane grede.
Lista moguih vrednosti izolinija

za novo postavljeni uticaj N1
Nakon izbora eljenog uticaja, i podeavanja broja podela i vrednosti izolinija, aktiviranjem
komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e sve prethodno
selektovane grede biti ofarbane odgovarajuim bojama, pri emu e svaka od postavljenih boja
odrediti interval odabranog uticaja.
626
Izolinije su postavljene samo na prethodno

selektovanim krovnim gredama
U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled, uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izlonija ukazuje na opseg vrednosti.
Program e i dalje biti u proceduri selekcije novih greda, pri emu i dalje ostaju selektovane
sve prethodno odabrane grede. Znai, u sluaju da elite da selektujete novu grupu greda,
prvo morate da de-selektujete ranije selektovane grede. Ovakav nain obrade rezultata u
gredama, bie dostupan sve dok sa komandne linije ne izabrete podopciju krAj. Njenim
izborom, ofarbane grede e zameniti dijagrami koji su bili prikazani na ekranu neposredno pre
aktiviranja naredbe Legenda.
Ovakva obrada rezultata u gredama ima viestruku primenu, i najee se koristi za otkrivanje
ekstremnih vrednosti pojedinih uticaja na celom modelu. Korienjem mogunosti grupisanja
istorodnih elemenata konstrukcije u celine (vidi poglavlje 2.10.2), i selektovanjem svih tih
grednih elemenata, ova naredba posataje naroito efikasna. Lako se moe dobiti informacija o
poloaju momenata savijanja koji premauju neku postavljenu vrednost recimo u svim
meuspratnim gedama na modelu, poloaj ekstremnih normalnih sila pritiska u svim
stubovima, poloaj pritisnutih i zategnutih tapova u reetkastim konstrukcijama, itd.
Program je markirao sve stubove na modelu u kojima se

javlja normalna sila pritiska vea od 50 kN
627
8.6.5
Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima, koja se
nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru selektovanja
linijskih entiteta u kojima e se dodatno kotirati dijagrami uticaja.
<0 sel.> Linijski entitet koji se dodatno kotira - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek
/ eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje sve linijske entitete ije uticaje eli dodatno da
kotira, a potom i sve take u kojima eli da se kotiranje izvri, pri emu komandna linija dobija
novi izgled:
Poloaj dodatne kote (Brisanje svih / Ravnomerno / <krAj>):
Za dodatne take mogue je izabrati bilo koje take koje pripadaju selektovanim entitetima.
Ukoliko imate potrebu da dijagrame kotirate u takama koje se nalaze na odreenoj
udaljenosti jedne od druge, dovoljno je da sa komandne linije izaberete podopciju
Ravnomerno, nakon ega komandna linija dobija novi izgled.
Odstojanje <1>:
Od korisnika se zahteva zadavanje odstojanja na kojima e se nalaziti dodatne kote, izraenog
u metrima, a izmeu uglastih zagrada je ispisana njegova tekua vrednost.
Nakon zadavanja svih dodatnih taaka u kojima korisnik eli da iskotira uticaje, iz komande se
moe izai na desni klik mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon
toga pozovete komandu za prikaz uticaja u linijskim entitetima, dijagrami uticaja e biti
dodatno iskotirani u svim zadatim takama.
Dijagrami uticaja u gredama bez zadavanja

dodatnih kota
Dijagrami uticaja u gredama sa ravnomerno

zadatim dodatnim kotama
Potrebno je napomenuti da je dodatne kote mogue uneti i na taj nain to se prvo prikau
uticaji u nekom od linijskih entiteta, a nakon toga se aktivira naredba Dodatno kotiranje
uticaja u linijskim entitetima i izaberu se eljene take za kotiranje.
Izborom podopcije Brisanje svih sa selektovanih linijskih entiteta se uklanjaju sve
prethodno zadate dodatne kote.
628
8.6.6
Relativni ugib greda
Program omoguava prikaz relativnog ugiba greda, izborom referentnih taaka koje
korisnik sam zadaje, a koje predstavljaju nepomerljive take grede. Na taj nain e se ukupni,
stvarni ugib grede pre postavljanja referentnih taaka umanjiti za deo deformacije u ravni koja
sadri pravu provuenu kroz referentne take.
Apsolutni ugib greda
Relativni ugib greda
Izborom naredbe Relativni ugib greda, koja se nalazi u okviru padajueg

menija Uticaji, komandna linija dobija sledei oblik:
Relativni ugib greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Set):
Od korisnika se oekuje da selektuje sve grede za koje eli da prikae relativni ugib, a nakon
toga komandna linija dobija novi oblik:
Referentne take za relativni ugib greda - Prva taka ( <krAj> ):
Sada imate mogunost da zadate prvu referentnu taku za proraun relativnog ugiba greda.
Referentne take predstavljaju nepomerljive take na konstrukciji, a to su najee take na
mestima stubova ili zidova. Korisnik moe za referentne take da izabere bilo koje take iz
tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP
kriterijum. Zadate take se odnose na proraun relativnog ugiba u svim selektovanim
gredama. Nakon zadavanja prve referentne take komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib greda Druga taka ( <krAj> ):
U ovom trenutku naredba moe da se zavri aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom
podopcije krAj sa komandne linije. Tada e u gredama biti prikazan relativni ugib sraunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu taku. Ugib u njoj e biti nula, a ugibi u svim ostalim
takama greda e se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne take pre
nego to smo istu proglasili za nepomerljivu.
S obzirom da je programom omogueno zadavanje maksimalno tri referentne taake naredbu
moete i da nastavite unosom druge take, nakon ega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Trea taka (<krAj> ):
I nakon unosa druge referentne take naredba moe ili da se zavri ili da se sada zada trea
taka, posle ega e se na crteu prikazati dijagram relativnog ugiba greda. S obzirom da ove
tri take definiu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program
onemoguava unos tree take koja je kolinearna sa prve dve. Takoe, nije dozvoljeno
zadavanje uspravne ravani.
629
Prikaz relativnog ugiba u gredama u,rel.

nakon postavljanja dve referentne take
Izborom podopcije Set sa komandne linije otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Dijalog Relativni ugib greda - Boje

S obzirom da se u komandi ne selektuje samo jedna greda, nego vie njih, kojima se potom
zadaju nepomerljive take za proraun relativnog ugiba, sve one pripadaju jednoj grupi greda.
Svaka grupa ima svoju boju kojom e se prikazivati referentne take na crteu. U tabeli u
dijalogu su prikazane sve definisane grupe greda i njihove boje.
N
Kolona sa rednim brojevima grupa greda. Stanje check box-a u poslednjoj

koloni u tabeli odreuje da li e se na crteu za tu grupu greda prikazivati
relativni ugib ili ne. Ukoliko je check box ukljuen na crteu e se prikazivati
relativni ugib.
Ekran
Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom e

referentne take te grupe biti ofarbane na crteu na ekranu. Boje program
sam generie po kriterijumu da one za svaku od grupa budu to razliitije, ali
je omogueno i da za svaku od grupa sami odaberete boju po elji.
630

otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje
Papir
Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom e

referentne take te grupe biti ofarbane na crteu u izvetaju. Boje program
sam generie i to tako da e svim grupama biti pridruene razliite nijanse
sive boje, ali je omogueno i da za svaku od grupa odaberete boju po elji.
Sve to je ranije objanjeno za kolonu Ekran vai i za kolonu Papir.
Generii boje Dugme ijim aktiviranjem imate mogunost da zadate programu iz koje palate
e boje biti generisane. Potrebno je prvo da izaberete odgovarajuu kolonu
Ekran ili Papir tako to ete levim klikom mia selektovati eliju iz date
kolone, a zatim da aktivirate dugme Generii boje.
Dijalog za generisanje palete boja

Nijansiraj boje
Check box ijim postavljenjem na ukljueno stanje, svim grupama iz date
kolone e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi e za sve grupe iz odgovarajue kolone (Ekran ili Papir) biti izgenerisane nove boje iz
zadate palete.
Obojiti i grede
S obzirom da se na crteu moe nalaziti vie grupa greda, radi jasnog prikaza
koje referentne take pripadaju kojoj grupi greda, mogue je ukljuivanjem
ovog check box-a, boju referentne take dodeliti i gredi, tako da e se na
crteu grede iste grupe i njihove referentne take prikazivati istom bojom.
Brii
Dugme ijim aktiviranjem se iz liste uklanja selektovana grupa greda, ime se

briu i njene zadate referentne take.
631
Brii sve
Dugme ijim aktiviranjem se iz liste uklanjaju sve grupe greda, ime se briu i
sve njihove zadate referentne take.
Nakon izbora komandnog polje OK, ovaj dijalog e biti zatvoren, a na ekranu e biti prikazan
relativni ugib greda u skladu sa zadatim parametrima u dijalogu.
8.7
Uticaji u povrinskim osloncima (tlu)

U sluaju fundiranja na elastinoj podlozi, pomou naredbe Povrinski oslonac
moete dobiti informaciju o naponu u tlu i sleganju oslonaca. Svakako da e ova
naredba biti dostupna za aktiviranja samo u sluaju kada je na modelu postavljen
povrinski oslonac.

Izgled dijalog box-a za izbor uticaja

u povrinskim osloncima
632
Ovaj dijalog box je veoma slian ranije opisanom dijalog box-u za izbor uticaja u ploama i
zidovima. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se eli prikaz rezultata putem izolinija. Kod
povrinskih oslonaca, na raspolaganju su sledei uticaji:
,tla
s,tla
R1 R2 -
napon u tlu (reakcije u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca)

sleganje tla (pomeranje u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca)
reakcije u pravcu lokalne ose 1 povrinskog oslonca
reakcije u pravcu lokalne ose 2 povrinskog oslonca
Konvencija o lokalnom kooridntanom sistemu povrinskih oslonaca je potpuno ista kao i kod
ploa i zidova, pa sve prethodno reeno vai i ovde. Prema usvojenoj konvenciji, napon u tlu
ima pozitivnu vrednost ako predstavlja pritisak (reakcija deluje u pravcu pozivne lokalne ose
3). Takoe i sleganje je pozitivno ako deluje u pravcu pozitivne lokalne ose 3.
Znaenje svih ostalih ponuenih parametara u ovom dijalog box-a je potpuno isto kao i kod
naredbe za izbor utcaja u ploama, odnosno zidovima.
Prikaz sleganja tla putem punih izolinija

Svakako da e izolinije biti prikazane samo kada je u prozoru 2D pogled prikazan povrinski
oslonac. Prema tome, nakon aktiviranja ove naredbe, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled
potrebno je da postavite sklop koji u sebi sadri povrinski oslonac.
Nain funkcionisanja naredbi Presek i Legenda, za jasniji prikaz uticaja u povrinskim
elemntima konstrukcije, potpuno je isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije uticaja u
ploama, odnosno zidovima.
8.7.1
Rezultanta povrinskog oslonca

S obzirom da se u praksi
samaca prikae reakcija
povrinskog oslonca,
programom je omoguen
povrinskog oslonca.
esto javlja potreba da se kod dimenzionisanja temelja

povrinskog oslonca, izborom naredbe Rezultanta
koji se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji,
prikaz rezultante, odnosno poloaj i intenzitet reakcije
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultante

povrinskih oslonaca za tekui sluaj optereenja:
633
Prikaz rezultanti povrinskog oslonaca na ekranu

Rezultanta povrinskog oslonca (Prikaz / Zadavanje poloaja rezultante / <krAj> ):
Izborom podopcije Prikaz sa komandne linije otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Izgled dijaloga za izbor reakcija

koje e biti prikazane na ekranu
Pomou prekidaa koji se nalaze u dijalogu, vri se izbor reakcija povrinskog oslonca koje e
biti prikazane na crteu. Ovi prekidai rade kao check box-ovi, odnosno vie njih moe
istovremeno biti postavljeno na ukljueno stanje i oni imaju sledee znaenje:
R1 R2 R3 M1 M2 M3 -
reakcija povrinskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

moment ukljetenja povrinskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije povrinskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori
deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa povrinskih oslonaca.
634
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se pojaviti
rezultante povrinskih oslonaca.
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se na crteu prikazivati po dve reakcije, pri emu
e jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj, a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto
vai i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.
Check box pomou koga se bira nain prikazivanja

rezultane povrinskog oslonca
za anvelopske sluajeve optereenja
Max/min
Check box je dostupan samo za anvelopske sluajeve optereenja. Ako je

postavljen na ukljueno stanje istovremeno e se prikazivati ekstremne
vrednosti svih izabranih reakcija. Ako je postavljen na iskljueno stanje, za
reakciju izabranu u delu "Anvelope" prikazivae se ekstremne vrednosti, a za
sve ostale e biti prikazivane reakcije koje odgovaraju tim ekstremima.
Skraeni prikaz
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a imate mogunost da
reakcije povrinskih oslonaca prikaete iscrtavanjem grafikih simbola, ali bez
oznaka uticaja.
Prikaz reakcija sa oznakama
Prikaz reakcija bez oznaka
Prikaz bez simbola

Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a dobie se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija povrinskih oslonaca, bez iscrtavanja grafikih
simbola.
635
Prikaz reakcija povrinskog oslonca bez simbola

Prikaz bez simbola poloaja
Check box ije stanje odreuje da li e se simbol poloaja rezultante
povrinskog oslonca prikazivati na crteu.
Program po default-u postavlja rezultantu povrinskog optereenja u njegovo teite, ali
korisnik ima mogunost i sam da izabere taku u odnosu na koju e se redukovati rezultanta.
Izborom podocije Zadavanje poloaja rezultante sa komandne linije, na istoj se javlja
nova poruka:
<0 sel.> Povrinski oslonac - Selektovanje (<krAj> ):
Sada se od korisnika zahteva da izabere povrinski oslonac kome eli da promeni poloaj
rezultante, a nakon toga komandna linija dobija novi izgled:
Poloaj rezultante (Teite/ <Nazad> ):
Korisnik moe za poloaj rezultante da izabere bilo koju taku iz tekueg 2D pogleda, koja se
nalazi u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP kriterijum. Desnim klikom
mia nakon izbora take program e prikazati rezultantu povrinskog oslonca u zadatoj taki.
Ukoliko elite da rezultantu postavite u teite potrebno je sa komandne linije izabrati
podopciju Teite.
8.8
Uticaji u linijskim osloncima

Izborom naredbe Linijski oslonac, analizira se raspodela uticaja du linijskih
oslonaca.
Naredba radi potpuno isto kao i naredba opisana u poglavlju 8.6, pomou koje se analiziraju
uticaji u gredama. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se mogu prikazivati rezultati.
Izborom opdopcije prIkaz, sa komandne linije, ili pak opcije Ostali u tulbaru, otvara se
636
Izgled dijalog box-a za izbor

uticaja u linijskim osloncima
Kod linijskih oslonaca se iscrtavaju dijagrami sledeih uticaja:
r1 r2 r3 m1 ,tla s,tla -
reakcija oslonca u pravcu lokalne ose 1 linijskog oslonca

moment ukljetenja oko lokalne ose 1 linijskog oslonca
napon u tlu za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi
sleganje tla za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi (pomeranje u pravcu lokalne
ose 2 linijaskog oslonca)
Za linijske oslonce kojima je u setu numerikih podataka prodruen i podatak o pripadajuoj

irini temeljne trake (prekida Tlo je postavljen na ukljueno stanje) tada e prikazana
vrednost napona u tlu prestavljati kolinik reakcije r2 i zadate pripadajue irine trake b=.
,tla = r2/b
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
smerova lokalnih osa linijskih oslonaca.
Napomenuemo da se u ovom dijalog box-u ne mogu birati uticaji za konstruisanje
anvelopa,ve u sluaju da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, tada e odabrana vrsta
uticaja ujedno predstavljati i anvelopu njegovih uticaja. Znai, za razliku od greda ne mogu se
dobiti odgovarajui dijagrami uticaja za proizvoljno odabrani uticaj anvelope. Isto vai i kada je
u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje.
Nain prikaza uticaja u linijskim osloncima u potpunosti odgovara prethodno opisanom
postupku za grede, te se u linijskim osloncima mogu dobiti i pojedinani i jednovremni
dijagrami odabranog uticaja.
637
Pojedinaan prikaz dijagrama za selektovane linijske oslonce
Jednovremeni prikaz dijagrama ,tla na svim linijskim osloncima

Pored toga, i za linijske oslonce je dostupna opcija prikaza uticaja putem izolinija (naredba
Legenda). Na ovaj nain i u linijskim osloncima se lako moe dobiti informacija o mestima
gde se javljaju naponi u tlu koji prekorauju zadatu vrednost, mesta najveih sleganja tla, itd.
638
Program je markirao sva mesta na linijskim osloncima

na kojima se javlja napon u tlu vei od 30 kN/m2
8.9
Reakcije oslonaca
Izborom naredbe Reakcije, na crteu e uz sve takaste i linijske oslonce biti
ispisane njihove reakcije.
Prikaz reakcija oslonaca na ekranu

Ako se na crteu nalaze link elementi postavljeni pomou naredbe Veza, nakon aktiviranja
ove naredbe na sredini njihovih linija bie prikazane vrednosti uticaja koji se prenose.
639
Prikazivanje uticaja u linijskoj i takastoj vezi

Izborom podopcije prIkaz, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor reakcija

koje e biti prikazane na ekranu
Check box-ovi koji se nalazi sa leve strane naziva entiteta za koje se prikazuju uticaji
(Takasti oslonci, Linijski oslonci, Veza) slue za iskljuivanje, odnosno ukljuivanje
prikazivanja cele grupe uticaja datog entiteta.
U dijalogu se nalaze i prekidai pomou kojih se vri izbor reakcija takastih i linijskih oslonaca
kao i sila u vezama koje e se prikazivati na crteu. Ovi prekidai rade kao check box-ovi,
odnosno vie njih moe istovremeno biti postavljeno na ukljueno stanje, i oni imaju sledee
znaenje:
Takasti oslonci
R1 R2 R3 M1 M2 M3 -
reakcija takastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

moment ukljetenja takastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1
640
Linijski oslonci
r1 r2 r3 m1 -
prosena
prosena
prosena
prosean
ose 1
raspodeljena
raspodeljena
raspodeljena
raspodeljeni
reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

moment linijskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne
Veza
N1 T2 T3 M1 M2 M3 -
sila u vezi u pravcu lokalne ose 1

sila u vezi u pravcu lokalne ose 2
sila u vezi u pravcu njegove lokalne ose 3
torzioni moment oko lokalne ose 1
moment savijanja oko lokalne ose 2
moment savijanja oko lokalne ose 3
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije takastih i linijskih oslonaca su pozitivne ako njihovi
vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa takastih odnosno linijskih
oslonaca.
Korisniku je omogueno da u sluaju linijske veze moe sam da podeava mesto na kome e
se prikazivati vrednost sila i to na prvoj liniji, na drugoj liniji ili na obe linije veze:
Ispis na prvoj liniji veze
Ukljuivanjem ovog check box-a sile u linijskim vezama e se ispisivati na
sredini prve linije veze.
Ispis na drugoj liniji veze
Ukljuivanjem ovog check box-a sile u linijskim vezama e se ispisivati na
sredini druge linije veze.
Prema usvojenoj konvenciji, sile u vezama su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu
pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa veza.
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se uz sve
takaste i linijske oslonce pojaviti sve odabrane vrste reakcija, a na sredinama linija veza
ispisivati sile u vezama za odabrane vrste uticaja.
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se na crteu prikazivati po dve reakcije, pri emu
e jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto vai
i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.
641
Check box pomou koga se bira nain prikazivanja

reakcija za anvelopske sluajeve optereenja
Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, na crteu e se za svaku reakciju
prikazivati po dve vrednosti, pri emu e jedna odgovarati maksimalnoj a druga minimalnoj
vrednosti date reakcije.
Prikaz reakcija takastog oslonca kada je check box

Max/min postavljen na ukljueno stanje
Kada je check box Max/min postavljen na iskljueno, za promenu su dostupni i radio button-i
koji se nalaze u delu dijalog box-a Anvelopa. Pomou ovih radio button-a vri se izbor
reakcije za koju se prikazuje anvelopa. Znai, za izabranu reakciju prikazivae se ekstremne
vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
642
Prikaz ekstremnih vrednosti reakcija
Prikaz reakcija za izabrani uticaj R3
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Skraeni prikaz, imate mogunost da

reakcije oslonaca prikaete bez oznaka. Na taj nain se smanjuje guva na crteu i poveava
se njegova preglednost.
Prikaz reakcija sa oznakama
Prikaz reakcija bez oznaka
Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim
se reakcijama radi, dok se za reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane
vrednosti u zagradama ispisuje oznaka.
Ukoliko se check-box Prikaz bez simbola postavi na ukljueno stanje dobie se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija takastih oslonaca, bez iscrtavanja grafickih simbola. Sada se
vrednosti reakcija ispisuju sa znakom, tako da znak minus (-) ukazuje da je smer date
reakcije suprotan od smera odgovarajue lokalne ose takastog oslonca.
Prikaz reakcija bez simbola
643
8.10
Rezultanta reakcija
Pomou naredbe Rezultanta reakcija moe se dobiti suma reaktivnog

optereenja selektovanih oslonca i to u pravcu globalnih koordinatnih osa. Najvie se koristi za
kontrolu ispravnosti zadatog optereenja i ostalih elemenata konstrukcije. Izborom naredbe iz
padajueg menija Uticaji ulazi se u proceduru selektovanja oslonaca ija se suma reakcija
trai, a komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Oslonci Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Pri selektovanju oslonaca nema nikakvih ogranienja. Mogu se istovremeno selektovati
povrinski, linijski i takasti oslonci, bez obzira na to kakav meusobni odnos imaju u modelu.
Po zavretku selekcije program otvara dijalog u kome se prikazuju sume reakcija selektovanih
oslonaca.
Ukoliko je model ispravno kreiran i proraunat, a selektuju se svi oslonci, dobijene sume
reakcija moraju odgovarati rezultatima koji se dobijaju pomou naredbe Sume reakcija.
Sume zadatog optereenja i sume reakcija

dobijene pomou naredbe Sume reakcija
Sume reakcija dobijene pomou

naredbe Rezultanta reakcija
kada se selektuju svi oslonci
Naredba je neaktivna u sledeim sluajevima:
- ako je za tekui sluaj optereenja postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.
644
- ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje, obzirom da se i u
tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za razliite poloaje
- ako je za tekui sluaj optereenja postavljena uticajna linija.
- ako tekui sluaj optereenja predstavlja seizmiko optereenje koje je proraunato
metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim sluajevima nema
nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statistikih
metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.
- ako je za tekui sluaj optereenja postavljena SRSS kombinacija.
8.11
Uticaji u indirektnim elementima
Naredba Uticaji u indirektnim elementima,slui za jednovremeni prikaz uticaja

u elementima konstrukcije, koji ne pripadaju tekuoj ravni prikaza u prozoru 2D pogled, ve
je prodiru. Znai, pod indirektnim elementima se podrazumevaju grede, reduktori, ploe i
zidovi koji prodiru trenutnu ravan prikaza u prozoru 2D pogled.
Ovakav nain prikaza rezultata je naroito zgodan kada se za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled postavi nivo. Tada se na jednom crteu istovremeno moe sagledati raspored
normalnih sila u svim stubovima i zidovima od vertikalnog tereta, ili pak raspored momenata u
stubovima i zidovima ako se radi o seizmikom sluaju optereenja. U svakom sluaju,
naredba ima viestruku primenu. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik.
Uticaji u indirektnim elementima (prIkaz/<krAj>):
Kako proraun ovih uticaja za ceo model moe potrajati, to se oni prikazuju tek nakon izbora
podopcije prIkaz, sa komandne linije. Znai, prvo je potrebo za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled, postaviti deo konstrukcije za koji vas interesuju uticaji u indirektnim elementima, pa
tek potom aktivirati podopciju prIkaz. Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja

u indirektnim elementima
U dijalog box-u, se nalaze parametri kojima se vri izbor uticaja za prikaz u indirektnim
elementima. Na raspolaganju su sledei uticaji:
645
Uticaji u indirektnim grednim elementima (stubovi i grede)
N
Tx
Ty
Mt
Mx
My
uticaji u indirektnim gredama u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza

uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza
uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza
torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza
momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza
momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Uticaji u indirektnim ploastim elementima (zidovi i ploe)

M
T
N
- moment savijanja u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled (vektor momenta je upravan na ravan zida).
- transverzalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled. Pravac delovanja transverzalne sile je odreen linijom
preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled.
- normalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled. Vektor sile pripada ravni zida i upravan je na liniju
preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled.
Uticaji u indirektnim reduktorima
N
Tx
Ty
Mt
Mx
My
uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza

uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza
uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza
torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza
momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza
momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Check box-ovi koji se nalazi sa leve strane naziva indirektnih elemenata (Stubovi/Grede,
Zidovi/Ploe, Reduktori) slue za iskljuivanje, odnosno ukljuivanje prikazivanja cele
grupe uticaja datog entiteta. Pri promeni stanja ovih check box-ova zadrava se stanje check
box-ova pojedinanih uticaja. Na primer, ako su u trenutku iskljuivanja check box-a
Stubovi/Grede iz te grupe bili prikazani uticaji N i Tx, samo oni e se prikazivati kada se ovaj
check box ponovo ukljui.
Bez obzira na to ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled (nivo, ram, kosi ram...),
lokalna osa x pogleda je uvek horizontalna a lokana osa y je uvek vertikalna.
Lokalne ose u prozoru 2D pogled
646
Skraeni prikaz
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a imate mogunost da
uticaje u indirektnim elementima prikaete sa iscrtavanjem grafikih simbola,
ali bez oznaka uticaja. Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni
trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za
reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u
zagradama ispisuje oznaka.
Skraeni prikaz - iskljuen
Skraeni prikaz - ukljuen
Prikaz bez simbola

Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a dobie se maksimalno
komapaktan prikaz uticaja u indirektnim elementima, bez iscrtavanja grafikih
simbola.
Prikaz uticaja u indirektnim elementima bez simbola

Kako uticaji u indirektnim elementima obino imaju skok na mestu njihovog preseka sa
trenutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled, to se pomou sledee grupe prekidaa
odreuje mesto delovanja odabranih uticaja za prikaz.
Iznad/Ispred -
Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim elementima

neposredno iznad, odnosno ispred, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno iznad ravni kojoj pripada postavljeni tekui
nivo u prozoru 2D pogled. Znai, bez tereta koji deluje u ravni tekueg
nivoa.
Ispod/Iza -
Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim elementima

neposredno ispod, odnosno iza, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
647
pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno ispod ravni kojoj pripada postavljeni tekui
nivo u prozoru 2D pogled. Znai ukljuujui i teret koji deluje u ravni
tekueg nivoa.
Razlika -
Program e prikazati razliku odabranih uticaja u indirektnim elementima

neposredno iznad (ispred), i neposredno ispod (iza) trenutne ravni prikaza
u prozoru 2D pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u
stubovima od vertikalnog tereta, koji deluje ba u ravni tekueg nivoa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 2D pogled, uz
sve trenutno vidljive indirektne elemente bie ispisane vrednosti odabranih uticaja.
Na nivou temeljne ploe zahtevan je prikaz

normalnih sila u svim stubovima i zidovima
Uticaji koje program prikazuje u indirektnim zidovima i ploama, u potpunosti odgovaraju
vrednostima koje bi se dobile pomou naredbe Presek. Uzeemo za primer uticaje u
krajnjem desnom zidu, od delovanje seizmike u X pravcu, na mestu njegovog preseka sa
temeljnom ploom.
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom,

dobijeni naredbom Uticaji u indirektnim elementima
648
Iste vrednosti uticaja, dobili bi i pomou naredbe Presek, povlaenjem preseka u datom
zidu, na mestu njegovog dodira sa temeljnom ploom. Za vrstu uticaja, potrebno je odbrati
Nn, a sa komandne linije podopciju Spreg-sila.
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom,

dobijeni naredbom Presek.
Npomenuemo da je povlaenjem istog preseka, za dobijanje transverzalne sile na mestu
ukljetenja sa temeljnom ploom, potebno odabrati uticaj Nns.
Velika prednost naredbe Uticaji u indirektnim elementima, je u tome to se na jednom
crteu, istovremeno mogu dobiti uticaji u svim elementima konstrukcije koji prodiru datu ravan
pogleda.
Pri ispisu uticaja u indirektnim elementima, program vodi rauna o trenutnom stanju njihove
vidljivosti. Naime ako je pomou naredbe Vidljivost ukinuta vidljivost indirektnih grednih
elemenata (u okviru dela Simbol u preseku, check box Greda je postavljen na iskljueno
stanje), tada za gredne indirektne elemente nee biti ispisani uticaji. Isto vai i za ploe i
zidove, a i za naredbu Sakrivanje pomou koje se selektivno ukida vidljivost samo
odreenoj grupi elemenata crtea.
Napomena:
Uticaji u indirektnim povrinskim elementima za multimodalne seizmike sluajeve optereenja
sada se izraunavaju statistikim kombinovanjem uticaja od svih tonova (CQC shema).
8.12
Reduktor
Reduktor je linijski entitet koji omoguava da se uticaji iz vie paralelnih

konstruktivnih elemenata redukuju u jednu osu, radi daljeg zajednikog prikazivanja i
analiziranja. Elementi iji se uticaji redukuju mogu biti i povrinski (ploe/zidovi) i linijski
(grede/stubovi).
Naredbe za kreiranje reduktora i prikazivanje uticaja u reduktoru nalaze se u modulu za
obradu rezultata, u padajuem meniju Uticaji.
649
8.12.1 Kreiranje reduktora

Izborom naredbe Reduktor ulazi se u proceduru selektovanja ploa i greda koje
e se pridruiti reduktoru.
<0 sel.> Reduktor Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled, pored ploa i greda koje se u njemu nalaze,
mogu selektovati i ploe i grede koje prodiru ravan trenutnog prikaza, odnosno i indirektni
elementi.
Pri selektovanju treba voditi rauna o tome da entiteti koji se pridruuju reduktoru moraju da
ispune odreene geometrijske uslove. Naime, pravolinijske grede moraju biti paralelne sa
reduktorom, dok se lune grede moraju nalaziti u ravnima koje su paralelne sa ravni u kojoj je
reduktor, s tim da se njihovi centri nalaze na istoj normali na te ravni (odnosno njihovi lukovi
moraju biti koncentrini). to se ploa tie, one moraju biti ravanske i moraju biti paralelne sa
ravni u kojoj je reduktor.
Nakon selektovanja eljenih entiteta, crtanjem proizvoljne poligonalne linije zadaje se
geometrija reduktora.
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina):
Ova procedura je identina sa crtanjem bilo koje poligonalne linije, tako da je ovde neemo
objanjavati.
S obzirom da proraun uticaja u reduktoru moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine
mree konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu dijagrama reduktora, a samim tim i na duinu trajanja prorauna. Nakon izbora ove
podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje gustine:
Gustina (<Default>):
Gustina se zadaje u metrima, a izmeu uglastih zagrada se ispisuje tekua vrednost. Jasno je
da e duina trajanja prorauna biti kraa, to je vea vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, gustina dijagrama reduktora e biti
proraunata na osnovu gustine mree konanih elemenata.
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina <1>):
Kada se zavri definisanje geometrije reduktora, program za svaki selektovani entitet
proverava da li zadovoljava navedene geometrijske uslove. Entiteti koji ne zadovoljavaju date
uslove izbacuju se iz selekcije uz odgovarajue obavetenje.
Ako se od svih selektovanih entiteta moe kreirati reduktor, na komandnoj liniji e se nakon
selekcije pojaviti i podopcije Teite i Centar krutosti.
650
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Gustina / Teite / Centar krutosti):
Ove opcije imaju smisla samo ako se u prozoru 2D pogled bar neki od izabranih entiteta vide
u preseku. U tom sluaju program e odrediti teite, odnosno centar krutosti svih njihovih
preseka sa tekuom ravni, i na osnovu geometrija selektovanih objekata odrediti geometriju
reduktora, tako da sadri i navedenu taku. U sluaju da se kroz datu taku moe postaviti
vie reduktora, program e izabrati onaj koji je normalan na tekuu ravan u prozoru 2D
pogled.
Ako se u prozoru 2D pogled ni jedan od selektovanih entiteta ne vidi u preseku, nakon
aktiviranja neke od ovih podopcija program e izdati odgovarajue obavetenje.
Bez obzira na koji nain ste odredili geometriju reduktora, kada se naredba zavri on e se
prikazati na crteu.
Prikaz reduktora na crteu

Napomenuemo da se pomou naredbe Promena setova reduktoru mogu pridruiti novi
entiteti, kao i da se ve dodeljeni entiteti mogu deselektovati. Takoe, pomou ove naredbe je
mogue promeniti i gustinu dijagrama reduktora.
8.12.2 Uticaji u reduktoru

Aktiviranjem naredbe Uticaji u reduktoru program sve uticaje iz entiteta koji
su pridrueni reduktoru redukuje na zadatu osu. Ako se naredba pokree prvi put
prikazae se dijagram default uticaja (M3), a ako je ve pokretana prikazae
dijagram poslednjeg izabranog uticaja.
651
U reduktoru je prikazan dijagram uticaja M3

Uticaji (Prikaz / <krAj>)
Aktiviranjem podopcije Prikaz otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u reduktoru

Izbor uticaja koji e se prikazivati u reduktoru vri se postavljanjem odgovarajueg prekidaa
na ukljueno stanje. Na raspolaganju su:
N1
T2
T3
M1
M2
M3
normalna sila u pravcu lokalne ose 1 reduktora

transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 reduktora
transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 reduktora
torzioni momenti oko lokalne ose 1 reduktora
momenti savijanja oko lokalne ose 2 reduktora
momenti savijanja oko lokalne ose 3 reduktora
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje dijagram

izabranog uticaja u reduktoru.
652
Za prikazivanje je izabran uticaj T2

Uticaji u reduktorima koji prodiru ravan prikazanu u prozoru 2D pogled mogu se prikazati
pomou naredbe Uticaji u indirektnim elementima (vidi poglavlje 8.11).
Napomenuemo i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne mogu prikazivati uticaji u
reduktoru.
8.13
Uticaji u poluprostoru
U sluaju fundiranja na tlu koji se modelira kao elastini poluprostor, pomou
komande Uticaji u poluprostoru moete dobiti informaciju o naponima i
pomeranjima u poluprostoru. Izborom ove naredbe, program odmah u prozoru
2D prikaz prikazuje rezultate prorauna u poluprostoru za tekui sluaj
optereenja.

izabrati iz dijaloga koji se otvara izborom opcije Ostali u tulbaru ili pak izborom podopcije
prIkaz sa komandne linije.
653
Izgled dijaloga za izbor uticaja

u poluprostoru
Ovaj dijalog je veoma slian ranije opisanom dijalogu za izbor uticaja u ploama i zidovima.
Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se eli prikaz rezultata putem izolinija. Kod
poluprostora, na raspolaganju su sledei uticaji:
Xp Yp Zp ,sop ,kon ,uk Slojevi -
pomeranje u pravcu globalne X ose

pomeranje u pravcu globalne Y ose
pomeranje u pravcu globalne Z ose
napon u neoptereenom tlu, koji zavisi od zapreminske teine i dubine slojeva tla
napon u tlu od optereenja konstrukcije
ukupan napon u tlu
prekida ijim se aktiviranjem u prozoru 2D pogled prikazuju definisani slojevi u
tlu. Potrebno je naglasiti da se slojevi mogu prikazivati samo kada je u prozoru 2D
pogled postavljen ram (horizontalni, vertikalni ili kosi). Ako je postavljen nivo ili
cilindrini ram nije mogue prikazati slojeve.
Mrea konanih elemenata poluprostora se prikazuje u prozoru 2D pogled samo ako je

prikazan neki od uticaja.
Znaenje svih ostalih ponuenih parametara u ovom dijalogu je potpuno isto kao i kod naredbe
za izbor uticaja u ploama, odnosno zidovima.
8.14
Uticajna linija
Izborom naredbe Uticajna linija, program na komandnoj liniji ispisuje poruku
kojom zahteva izbor jedne ili vie greda po kojima se kree pokretno optereenje.
<0 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / ema opt /

<krAj>):
Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji
e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti odabrane sve
grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
<1 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Kolinearne /
ema opt / kriTini poloaj / <krAj>):
654
Nakon selektovanja svih greda sa pokretnim optereenjem, na ekranu e biti prikazana
uticajna linija za odgovarajuu vrstu uticaja.
Uticajna linija za momenat savijanja M3

Program prua mogunost definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, koja se
sastoji od vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) i peake navale
(raspodeljenog optereenja), koja opciono moe biti ispred i iza vozila, proizvoljne duine i
proizvoljnog rasporeda.
Izborom podopcije ema opt sa komandne linije otvara se sledei dijalog box:
Dijalog box za definisanje eme pokretnog optereenja

za uticajnu liniju
ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju definie se zadavanjem koncentrisanih i linijskih
sila i kontinualnog optereenja.
Takasto optereenje
Podaci o koncentrisanim silama zadaju se u okviru prikazane liste u gornjem levom delu dijalog
box-a, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili.
655
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje koncentrisanih sila

Novi red se ubacuje u listu pomou komandnog polja
Dodaj , dok se pomou komandnog
polja
Brii selektovani red uklanja iz liste. Poloaj i intenzitet koncentrisane sile se
zadaju direktno u listi, unoenjem numerikih vrednosti u odgovarajuim kolonama:
X [m]
- koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila
Pz [kN]
- intenzitet sile
Radi breg i lakeg unosa podataka, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, znak
+ oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose
celog modela.
Linijsko optereenje
Podaci o linijskom optereenju se zadaju u listi, koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog
box-a.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje linijskih sila
656
Prikazane kolone imaju sledee znaenje:
X1 [m]
- koordinata poetne take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
X2 [m]
- koordinata krajnje take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
P1 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na poetku

P2 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na kraju
Kao i kod koncentrisanih sila, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, tj. znak +
oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog
modela.
U najeim sluajevima u praksi, potrebno je zadati jednako podeljeno optereenje. Iz tog
razloga zadatu vrednost u edit box-u P1 program automatski postavlja i u edit box-u P2.
Naravno, kada je to potrebno u ovom edit box-u moete zadati vrednost koja se razlikuje od
one u edit box-u P1.
Dodaj i
Brii je ista kao i pri unosu koncentrisane sile, tj.
da se pomou njih dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.
Kontinualno optereenje - ispred i iza
U delu dijalog box-a Kontinualno optereenje - ispred i iza omogueno je definisanje
peake navale, koja moe da se nalazi ispred i/ili iza vozila. U edit box-u Intenzitet
zadaje se intenzitet peake navale, a njen poloaj je definisan slobodnim prostorom do
vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) ija se duina unosi u edit box-u
Slobodan prostor. Konvencija za znak sile je takoe obrnuta od uobiajene, tako da znak
+ oznaava delovanje sile na dole.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje kontinualnog optereenja

Sva zadata optereenja u tabelama i edit box-ovima grafiki se prikazuju u donjem desnom
delu dijalog box-a. Zbog lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenja iji su podaci
sadrani u tekuim redovima datih tabela, na crteu se prikazuju posebnom bojom.
657
Deo dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadate

eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju
Biblioteka ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju
U praksi se esto primenjuju iste eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju. Da bi se
izbeglo nepotrebno ponavljanje definisanja istih ili slinih ema, omogueno je da se kreirane
eme snime u bazu i po potrebi naknadno uitaju.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema

pokretnog optereenja
Nakon definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, ukoliko elite da istu trajno
zapamtite aktivirajte komandno polje
Snimi .
658
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi uneti podaci e biti
snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi podaci koji su mu pridrueni biti
preuzeti i prikazani u dijalog box-u. Komandno polje
Brii je predvieno za brisanje
selektovane eme koja je ranije smetena u bazu.
Za snimljene eme optereenja se moe kreirati i izvetaj.
Komandna polja za kreiranje izvetaja

- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i snima u tekstualni fajl
Izvetaj se sastoji od naziva eme pokretnog optereenja, crtea (kao u dijalogu) i tablica sa
numerikim podacima kojima su definisana zadata optereenja.
659
Izgled kreiranog izvetaja

Ukoliko ema optereenja nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog
polja OK, pojavie se upozorenje Izabrana ema optereenja nije snimljena. Nastavljate
dalje? i tu emu ete moi da koristite samo dok ne izaete iz programa.
Napomenuemo i da se za emu koja nije snimljena ne moe kreirati izvetaj.

Pomou komandnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve prethodno
definisane podatke o tekuoj emi optereenja.
Kritini poloaj
Nain prorauna kritinog poloaja optereenja se definie pomou zatvorenih listi, koje se
nalaze levo od grafikog prikaza eme pokretnog optereenja.
660
Zatvorene liste za definisanje prorauna kritinog

poloaja optereenja
Iz prve zatvorene liste se moe izabrati jedna od tri ponuene opcije:
Analiza oba poretka analizira se kretanje optereenja u oba smera.
Analiza samo I poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa leve
na desnu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom prvog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja: -->.
Analiza samo II poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa
desne na levu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom drugog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja:<--.
Napomenuemo da izbor poretka ima smisla samo ako zadato optereenje nije simetrino,
obzirom da su kod simetrinih optereenja rezultati za oba smera kretanja identini.
Pomou druge zatvorene liste se izborom jedne od ponuenih opcija (Maksimum i
minimum, Samo maksimum i Samo minimum) definie za koje se ekstremne
vrednosti trai kritini poloaj.
Izborom podopcije kriTini poloaj sa komandne linije, na crteu e se prikazati ekstremne
vrednosti kao i njihov poloaj za tekuu emu pokretnog optereenja.
661
Uticajna linija sa prikazanim kritinim poloajem
8.15
Skaliranje uticaja
Pomou ove naredbe se utie na raunski dobijene rezultate prorauna i na nain

njihovog ispisa na crteu. Izborom naredbe Skaliranje uticaja, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za skaliranje uticaja

U edit box-ovima u levom delu dijalog box-a, zadaju se vrednosti multiplikatora, sa kojima e
biti linearno pomnoeni rezultati prorauna. Bez obzira, za koji se od konstruktivnih elemenata
analiziraju rezultati, zadatim multiplikatorima e biti pomnoeni svi odgovarajui rezultati, pri
emu se oni razdvajaju jedino po svom karakteru:
Presene sile -
zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve presene sile u

ploama, gredama, kao i reakcije oslonaca.
Naponi -
zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoeni svi naponi u ploi kao i

napon u tlu u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi.
Deformacije -
zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve deformacije ploa i

greda, kao i sleganje tla u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi.
Svakako da je jedna od najveih primena ovih faktora skaliranja u tome da se rezultati iz

jednog mernog sistema prevedu u drugi. Ako je pri iscrtavanju modela za duine kao jednica
mere korien metar, zadavanje vrednosti 1000 u edit box-u Deformacije, dovee do
prikaza proraunatih pomeranja u milimetrima.
Pored zadavanja faktora skaliranja, u ovom dijalog box-u se moe uticati na preglednost ispisa
numerikih rezultata prorauna na crteu, i izgled dijagrama presenih sila.
662
Broj decimala - u ovom edit box-u se definie sa kojom preciznou, odnosno sa koliko
decimala, treba prikazivati rezultate prorauna. Ako se zada vrednost 0,
tada e svi rezultati, bez obzira ta oni predstavljaju, i na koji konstruktivni
element se odnose, biti prikazani kao celobrojne vrednosti.
Donja granica - kako se veina rezultata prorauna prikazuje putem dijagrama na kojima se
ispisuju i ordinate ekstremnih vrednosti, to crte u nekim sluajevima moe
postati nepregledan. U takvim sluajevima imate mogunost da u ovom edit
box-u zadate proizvoljnu vrednost i da od programa zahtevate da ne kotira
vrednosti koje su po apsolutnoj vrednosti manje od zadate. Vrednost zadata u
ovom edit box-u se odnosi i na prikaz reakcija takastih oslonaca, odnosno na
crteu e biti ispisane samo reakcije iji je intenzitet po apsolutnoj vrednosti
vei od zadate donje granice (zadavanje vrednosti 0, znai prikaz svih
vrednosti).
Tehnika nula - zadavanjem eljene vrednosti imate mogunost da program svim vrednostima
koje su manje od zadate dodeli vrednost nula. Na ovaj nain program ne
samo da nee kotirati vrednosti manje od zadate, ve ih nee ni prikazivati.
Akriviranje komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, a sve postavljene parametre,
program e potovati u svom daljem radu.
8.16
Skaliranje razmere dijagrama
Izgled dijagrama u linijskim konstrukcijama, moe se podeavati i skaliranjem

vrednosti ordinata na dijagramu. Pritiskom na funkcijski taster F5, ordinate se
proporcionalno poveavaju, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F5 se smanjuju.
Minimalna vrednost skaliranja iznosi 0.02, tako da najmanja vrednost ordinate dijagrama moe
biti 0.04m. Pored promene razmere u kojoj se iscrtavaju dijagrami, pomou funkcijskog
tastera F6 je mogue podeavati gustinu rafure dijagrama. Naime, pritiskom na funkcijski
taster F6 gustina rafure se poveava, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F6 se
smanjuje. Funkcijski taster F7 je pedvien za ponitavanje svih prethodno zadatih skairanja
dijagrama i povratak na poetnu, programski zadatu razmeru.
Dijagrami uticaja u linijskim entitetima mogu se prikazivati i bez rafure, odnosno bez
unutranjih ordinata. Istovremenim pritiskom na taster Ctrl i funkcijski taster F6
prikazivanje ordinata se iskljuuje, dok se ponovnim pritiskom na iste tastere ukljuuje.
Prikaz dijagrama sa ordinatama
663
Prikaz dijagrama bez ordinata

Sve prethodno reeno ne odnosi se samo na dijagrame u linijskim elementima konstrukcije ve
i na dijagrame preseka u povrinskim elementima konstrukcije, simbole strelica kojima se
prikazuju reakcije takastih oslonaca, prikaz deformisanog modela i prikaz tekue forme
oscilovanja konstrukcije. I ovde je za skaliranje razmere predvien funkcijski taster F5, a za
ponitavanje skaliranja funkcijski taster F7.
8.17
Predmer
Pomou naredbe Predmer moete automatski da generiete tekstualni izvetaj
sa potrebnim koliinama materijala za selektovane grede i ploe modela. Naredba
se nalazi u padajuem meniju Vrednosti, a njenim aktiviranjem se ulazi u
standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Predmer - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti
dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno izabrane grede i ploe.
664
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja

Ploe - predmer
Tabela sa predmerom za ploe
665
Predmer za ploe se sastoji od tabele u kojoj su za svaki set ploa prikazani sledei podaci:
Set redni broj seta
d [m]/Materijal - u prvom redu se ispisuje debljina ploa, dok se u drugom redu ispisuje
materijal od koga su ploe datog seta kreirane
[kN/m3] zapreminska teina materijala
P [m2] povrina svih ploa datog seta
V [m3] zapremina svih ploa datog seta
m [T] masa svih ploa datog seta
U poslednjem redu tabele Ukupno prikazuje se povrina, zapremina i masa svih
selektovanih ploa.
Grede - predmer
Tabele sa predmerom za grede

Za izvetaj predmera greda predviene su dve vrste tabela. Tabela Grede - predmer po
setovima se uvek prikazuje i u njoj su selektovane grede grupisane po setovima. Tabela
Grede - predmer po poprenim presecima se prikazuje u situacijama u kojima se meu
selektovanim gredama nalaze grede koje imaju isti popreni presek i iste numerike podatke, a
pripadaju razliitim setovima. U ovoj tabeli se grede grupiu po poprenim presecima i ona ne
sadri kolonu Set. Ostale kolone su iste za obe tabele:
Set Presek/Materijal [kN/m3] L [m] V [m3] m [T] -
redni broj seta

u prvom redu se ispisuje opis preseka grede, dok se u drugom redu
ispisuje materijal od koga su date grede kreirane
zapreminska teina materijala
duina svih greda datog seta/preseka
zapremina svih greda datog seta/preseka
masa svih greda datog seta/preseka
666
U poslednjem redu obe tabele Ukupno ispisuju se duina, zapremina i masa svih
selektovanih greda. Prikazani numeriki podaci u ovom redu moraju biti isti za obe tabele.
Rekapitulacija koliina materijala
Tabela rekapitulacije koliina materijala

U ovoj tabeli prikazuje se rekapitulacija koliina svih materijala koji su korieni za kreiranje
selektovanih ploa i greda. Za svaki materijal su prikazani sledei podaci:
Materijal [kN/m3] V [m3] m [T] -
u ovoj koloni se prikazuje naziv materijala

zapreminska teina materijala
zapremina svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala
masa svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj
predmera se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju (
datoteku (
), tampu (
) ili tekstualnu
).
667
Komandna polja za eksport izvetaja
8.18
Tekstualni prikaz rezultata statikog

prorauna
Pored mogunosti prilaganja u projekat, crtea sa grafikim prikazom rezultata

prorauna, programom je omogueno i kreiranje tekstualnih izvetaja, u kojima se u formi
tabela mogu dobiti numeriki rezultati sprovedenog statikog prorauna.
Izborom naredbe Tekstualni izvetaj, koja se u modulu za obradu rezultata prorauna
nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, program e sa komandne linije zahtevati da
selektujete entitete u kojima vas interesuju numeriki rezultati prorauna.
<0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Kako se numeriki rezultati mogu u jednom teenutku gledati samo za jedan tip entiteta (ploe,
grede, itd), to e izbor prvog entiteta odrediti i koje je sve entitete mogue nadalje selektovati.
Znai, ako elite da gledate numerike rezultate u ploama, tada je potrebno da u prvom
koraku selektujete samo jednu od eljenih ploa, a potom i ostale. Ako u prvom koraku
selektujete vie raznorodnih entiteta, onda e se program sam odluiti za jedan od njih, a
ostale izbaciti iz selekcije. Nakon zavrene selekcije, program e u zavisnosti od tipa
selektovanog entiteta otvoriti odgovarajui dijalog box.
668
Izgled dijalog box-a za prikaz numerikih

rezultata prorauna u ploama i zidovima
Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti za sve tipove konstruktivnih elemenata a jedina
razlika je u vrsti uticaja koji se za pojedine elemente konstrukcije mogu dobiti. Zbog toga
emo u daljem tekstu prikazati nain kreiranja tekstualnih izvetaja za uticaje u ploi, pa e
sve nadalje reeno vaiti i za ostale elemente konstrukcije.
Ploe
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja

u ploama i zidovima
Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u donjem levom delu dijalog
box-a (Optereenja).
669
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja

Prikazane opcije imaju sledee znaenje:
Tekui sluaj optereenja
Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz zatvorene liste, koja
postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi osnovni
sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati
model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje
izvetaja.
Anvelopa kao jedinstveni sluaj optereenja
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje omoguava da generisanje
izvetaja za tekui sluaj optereenja, kada je tekui sluaj anvelopa radi kao da je
korisnik anvelopom izabrao sluajeve optereenja za koje eli da dobije izvetaj.
Sva osnovna optereenja
Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve optereenja.
Sve kombinacije optereenja
Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja.
Sva optereenja
Izvetaj se generie za sva optereenja.
Izabrana optereenja i kombinacije
Ukljuivanjem ovog prekidaa postaje dostupno dugme Izbor, ijim se
aktiviranjem otvara dijalog u kome korisnik ima mogunost da sam bira
optereenja za koja eli da generie izvetaj.
670
Dijalog u kome se vri izbor optereenja

za generisanje izvetaja
Klikom mia u koloni sa check box-ovima potrebno je oznaiti sve osnovne
sluajeve optereenja i kombinacije za koje e se generisati izvetaj. Uzastopnim
klikom mia preko bilo kog check box-a pojavljivae se i uklanjati simbol .
Postojanje simbola oznaava da e se za taj sluaj optereenja, odnosno
kombinaciju generisati izvetaj.
U edit polju koje se nalazi ispod tabele sa sluajevima optereenja, prikazani su
redni brojevi svih sluajeva optereenja i kombinacija za koje e se izvriti
generisanje izvetaja. Izbor sluajeva optereenja i kombinacija moe se vriti i
direktno u ovom edit polju unoenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji
obuhvata eljene redne brojeve. Ako je npr. potrebno selektovati sluaj optereenja
sa rednim brojem 1 u edit polje treba uneti string 1, a kada je potrebno izabrati
sluajeve optereenja sa rednim brojevima 1, 2 i 3, u edit polje treba uneti string
1-3. Uneti redni brojevi/intervali se moraju razdvajati zarezima.
Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog e biti zatvoren, a program e se vratiti u
osnovni dijalog za generisanje tekstualnih izvetaja u kome e sada ispod prekidaa
Izabrana optereenja i kombinacije biti prikazani redni brojevi svih sluajeva
optereenja i kombinacija za koje e se izvriti generisanje izvetaja.
671
Polje u kome se prikazuju sluajevi optereenja

izabrani za generisanje izvetaja
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se tri tabele koje e biti aktivne ili neaktivne, u zavisnosti
od stanja prekidaa koji se nalaze na njihovom vrhu.
Prekidai koji odreuju koja e vrsta uticaja

biti prikazana u tekstualnom izvetaju, a koja ne
U zavisnosti od stanja prekidaa Presene sile, Deformacija LKS i Deformacija GLO donji
deo odgovarajuih tabela e biti dostupan ili ne.
Nain rada sa tabelama je potpuno isti. Objasniemo nain rada sa tabelom za presene sile, a
to e se odnositi i na ostale dve tabele.
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa koji se nalaze sa leve strane naziva uticaja,
odreujete da li e se ti rezultati nai u sastavu tekstualnog izvetaja ili ne.
672
Prekidai koji odreuju broj kolona u izvetaju

Prekidai koji se nalaze sa desne strane naziva datog uticaja, bie dostupni za promenu samo
ako je prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje.
Prekida koji odreuje vrstu tekstualnog izvetaja

Pomou prekidaa Ekstremi, praktino se odreuje vrsta tekstualnog izvetaja, odnosno da
li elite da se prikae samo odreeni broj maksimalnih vrednosti odabranog uticaja ili pak
rezultati u svim selektovanim elementima konstrukcije. Znai, ako je prekida Ekstremi
postavljen na iskljueno stanje, tada e kreirana tabela sadrati onoliko redova koliko ima i
vorova na mrei konanih elementa u selektovanim ploama, a broj kolona e odrediti broj
odabranih uticaja za prikaz. Ako je pak prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje,
tada je potrebno da odaberete za koje uticaje traite ekstreme.
673
Deo dijalog box-a za izbor vrste i broja ekstrema

U svakom od prikazanih osam redova, definiu se parametri za datu vrstu presenih sila. U
okviru svakog od ovih redova, u edit box-u n, se zadaje broj ekstremnih vrednosti koje je
potrebno prikazati, a postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa u kolonama +, - i ,
odreujete kriterijum sortiranja rezultata. Naime, odreujete da li rezultati treba da
predstavljaju maksimalne pozitivne vrednosti, maksimalne negativne ili pak maksimalne
vrednosti po apsolutnom znaku. Svakako da e ovi prekidai biti aktivni samo u redovima koji
se odnose na odabrane uticaje za prikaz. Prema tome, za svaki od odabranih uticaja moete
traiti eljeni broj ekstrema po jednom, ili pak vie odabranih kriterijuma sotriranja. U okviru
jednog reda, mogu i sva tri prekidaa biti postavljena na iskljueno stanje, to e oznaiti da
se za taj uticaj nee traiti ekstremi ve e se oni prikazivati samo kao odgovarjue vrednosti
pri pronalaenju drugih ekstremnih vrednosti.
Znai, broj postavljenih prekidaa sa leve strane naziva uticaja e odrediti broj kolona, a broj
prekidaa postavljenih sa desne strane naziva uticaja e odrediti broj tabela. Svaka od ovih
tabela e sadrati onoliko redova koliko je i zahtevano ekstremnih vrednosti datog uticaja
(podatak u koloni n).
Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste
odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze.
Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja.
Pomou check box-a Razdvojeno po setovima od programa se moe zahtevati da rezultate
u izvetaju grupie po setovima. Ispred svake grupe rezultata ispisuje se redni broj i opis
datog seta. Ova opcija je dostupna samo kada se kreira izvetaj za zadati broj ekstremnih
vrednosti izabranih uticaja, odnosno kada je check box Ekstremi postavljen na ukljueno
stanje.
Kako ete u radu sa programom esto menjati vrstu izvetaja u zavisnosti od
trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih
stanja prekidaa. Naime, kada podesite neko stanje za izvetaj, za koje smatrate
da je relativno tipino, i da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada
aktivirajte ovu ikonu.
674
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabranu vrstu
tekstualnog izvetaja i aktivirati komandno polje OK.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor
nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja

Kada ste odabrali vrstu tekstualnog izvetaja, i sadraj njegovih kolona i redova, aktiviranjem
komandnog polja OK, program e otvoriti dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog
izvetaja.
675
Dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog izvetaja

Isto kao i kod ostalih procedura u programu, u kojima se generiu razni tekstualni izvetaji,
imate mogunost da se izborom odgovarajueg komadnog polja odluite ili za direktnu
tampu, ili pak za smetanje ovog izvetaja u glavni projekt.
Ikona za smetanje TXT izvetaja u glavni projekat
Ikona za direktnu tampu TXT izvetaja
Ikona za eksport TXT izvetaja u txt datoteku
Aktiviranjrem komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u
okviru ove naredbe.
Osnovni izgled dijalog box-a za kreiranje

tekstualnog izvetaja sa rezultatima u ploama
676
Sada imate mogunost ili da zahtevate novu vrstu izvetaja za iste selektovane entitete, ili pak
da se izborom komandnog polja Cancel, vratite na osnovni izgled komandne linije u okviru
ove naredbe.
<0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Program e biti u proceduri selekcije novih entiteta, sve dok izborom pod-opcije krAj ne
oznaite kraj ove naredbe.
Grede

u gredama i stubovima
Za stubove i grede moe se kreirati izvetaj sa kljunim vrednostima izabranih uticaja. Pod
kljunim vrednostima se podrazumevaju vrednosti u svim karakteristinim takama grede,
odnosno takama u kojima se javljaju lokalni ekstremi.
Izborom jednog od prekidaa, koji postaju dostupni nakon postavljanja check box-a Ekstremi
na iskljueno stanje, definie se sadraj izvetaja:
Kljune vrednosti U izvetaju se prikazuju samo vrednosti u kljunim takama
selektovanih greda/stubova
Kljune vrednosti + dx Pored kljunih vrednosti u izvetaju se prikazuju i vrednosti u
takama koje su odreene zadatim intervalom u edit box-u dx.
677
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja

sa kljunim vrednostima u selektovanim gredama
U sluaju da je za tekui sluaj optereenja postavljena anvelopa, i pod uslovom da je check
box Ekstremi postavljen na iskljueno stanje, imate mogunost da odaberete uticaje za koje
e biti traena anvelopa.
Prekidai koji odreuju vrstu uticaja za koje se trai anvelopa
678
Takasti oslonac

u takastim osloncima
Ako se meu izabranim sluajevima optereenja za kreiranje tekstualnog izvetaja u takastim
osloncima nalazi i anvelopski sluaj, za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog
box-a Anvelopa.
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja

za anvelopske sluajeve optereenja
Kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje u izvetaju e se za svaku
izabranu reakciju i anvelopski sluaj optereenja ispisivati dve vrednosti, maksimalna i
minimalna.
Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, pomou ostalih check box-ova vri se
izbor reakcija za koje se trai anvelopa. Znai, za izabrane reakcije u izvetaju e se prikazivati
ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
Napomenuemo da sve to je ovde navedeno vai i za naredbu pomou koje se generie
izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ceo model. Ova naredba se nalazi u editoru
hartije, u meniju koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Statiki proraun.
679
Povrinski oslonac
U Tower-u 7 omogueno je dobijanje izvetaja o rezultantama povrinskog oslonaca za
tekui sluaj optereenja. Potrebno je naglasiti da se tekstualni izvetaj za rezultante
povrinskih oslonaca moe dobiti samo za tekui sluaj optereenja koji je postavljen u modulu
za obradu rezultata.
Deo dijaloga koji se odnosi na prikazivanje

rezultante povrinskih oslonaca u tekstualnom izvetaju
680
8.19
Generisanje izvetaja za grupe entiteta
Pomou ove naredbe moe se na jednostavan nain kreirati kompletan izvetaj za

izabrane grupe entiteta. Ovaj izvetaj moe da sadri tekstualne i grafike blokove sa
rezultatima statikog prorauna, kao i tekstualne i grafike blokove sa rezultatima
dimenzionisanja i to za sve vrste konstruktivnih elemenata.
Izborom naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta, koja se u modulu za obradu
rezultata prorauna nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem naredbe

Generisanje izvetaja za grupe entiteta
Sam postupak rada sa ovim dijalog box-om moe se podeliti na dva dela. U prvom se pomou
ponuenih parametara vri izbor tekstualnih i grafikih blokova koji e se nai u izvetaju, kao
i snimanje njihovog trenutnog stanja u bazu konfiguracija radi daljeg korienja. U drugom
delu se kreiraju grupe entiteta i za njih vri generisanje izvetaja.
681
Definisanje konfiguracija
Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna vri se u delu dijalog
box-a Statiki uticaji.
Deo dijalog box-a za izbor tekstualnih i grafikih blokova

sa rezultatima statikog prorauna
Moe se definisati izgled izvetaja za ploe, grede, povrinske oslonce, linijske oslonce i
reakcije oslonaca. Svakom entitetu su pridruena po dva check box-a i komandna polja. Oni
koji se nalaze sa leve strane imena entiteta predvieni su za rad sa tekstualnim izvetajima,
dok su oni sa desne strane predvieni za rad sa grafikim blokovima.
Postavljanjem na ukljueno stanje nekog od check box-ova sa leve strane, postaje dostupno i
komandno polje koje se nalazi pored njega. Aktiviranjem datog komandnog polja program
otvara dijalog box u kome se vri izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja
odgovarajueg entiteta.
682
Dijalog box za izbor uticaja koji e se nai u sastavu

tekstualnog izvetaja ploa
Rad sa dijalog box-ovima za tekstualne izvetaje je isti kao kod naredbe Tekstualni izvetaj,
s tim to je deo za izbor sluaja optereenja i faze graenja nedostupan, s obzirom da se
njihov izbor vri u osnovnom dijalog box-u naredbe.
Aktiviranjem komandnih polja sa desne strane imena entiteta, otvaraju se odgovarajui dijalog
box-ovi u kojima se vri izbor uticaja za generisanje grafikih blokova.
Dijalog box za izbor grafikih blokova u ploi

koji e se nai u sastavu izvetaja
Rad sa ovim dijalog box-ovima je isti kao kod naredbi za prikazivanje statikih uticaja u
odgovarajuim entitetima.
Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja vri se u dijalog box-ovima
koji se otvaraju aktiviranjem odgovarajuih komandnih polja u delu Dimenzionisanje.
683
Dijalog box za izbor tekstualnih i grafikih

blokova sa rezultatima dimenzionisanja
betonskih ploa
Nakon izbora svih grafikih i tekstualnih blokova potrebno je snimiti tekue stanje parametara
u bazu konfiguracija. Za ovu namenu je predvieno komandno polje
, ijim se
aktiviranjem otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi zadati podaci bie
snimljeni, a zadati naziv e se pojaviti u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija.
U zatvorenoj listi nalazi se i konfiguracija sa imenom Default, u kojoj su svi parametri
postavljeni na iskljueno stanje, tako da se njenim izborom na najbri nain mogu ponititi
unete izmene.
Kreiranje grupa entiteta i generisanje izvetaja
Izborom komandnog polja Nivo, koji se nalazi u delu dijalog box-a Definisanje novih
grupa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
684
Dijalog box za izbor nivoa

U dijalog box-u su prikazani svi nivoi koji se nalaze u modelu. Sada je potrebno da izaberete
nivoe za koje elite da kreirate izvetaj i da ih aktiviranjem komandnog polja OK ubacite u
listu.
U listu su ubaeni izabrani nivoi

Izborom komandnog polja Ram, dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja
ramova u prozoru Dispozicija, pri emu komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Ramovi - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box
ponovo otvara, a svi selektovani ramovi prikazuju u listi.
Pomou komandnog polja Pomoni pogled u listu se mogu ubaciti i pomoni pogledi.
685
Dijalog box za izbor pomonih pogleda

Grupe za koje se generie izvetaj, mogu se kreirati i selektovanjem linijskih entiteta (greda i
linijskih oslonaca) sa crtea. Naime, aktiviranjem komandnog polja Linijski entiteti dijalog
box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta:
<0 sel.> Linijski entiteti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Napomenuemo da se ne mogu kreirati grupe u kojima se istovremeno nalaze i grede i linijski
oslonci, tako da e entitet koji je prvi selektovan odrediti koji e entiteti ui u selekciju.
Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box
ponovo otvara, a u listu se ubacuje grupa sa imenom Grupa greda ako su selektovane
grede, odnosno Grupa linijskih oslonaca ako su sa crtea selektovani linijski oslonci.
Selektovanjem greda sa crtea, u listu je ubaena grupa greda
686
U koloni Naziv u listi, zadaje se ime poglavlja u koje se ubacuje izvetaj za entitete koji
pripadaju datoj grupi. Jednostavnim klikom mia preko naziva bilo koje grupe, on se selektuje i
moe se promeniti unosom novog imena sa tastature.
Za svaku grupu entiteta, u koloni Konfiguracija nalazi se zatvorena lista iz koje se moe
izabrati bilo koja ranije snimljena konfiguracija. Znai izvetaj se ne generie za trenutno
stanje parametara, ve za snimljenu konfiguraciju koja je pridruena datoj grupi entiteta.
Ako se izvetaj za sve grupe generie sa istom konfiguracijom, dovoljno je da se ona dodeli
jednoj grupi, a zatim da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia preko
njenog imena, izabere naredba Dodeli svima. Na ovaj nain svim grupama bie pridruena
izabrana konfiguracija.
Naredba za dodeljivanje iste konfiguracije svim grupama entiteta

Stanje check box-a koji se nalazi na kraju svakog reda, odreuje da li e se za tu grupu
entiteta generisati izvetaj. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajui meni sa stavkama Ukljui sve i Iskljui sve. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. Grupe entiteta mogu se
selektovati i unoenjem njihovih rednih brojeva u edit box-u Izbor, koji se nalazi ispod liste.
687
Ukljueni check box-ovi oznaavaju da e se za te grupe

entiteta generisati izvetaj
Gore i
Dole omoguena je promena redosleda grupa
entiteta u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne preko reda u kome se nalazi grupa
kojoj je potrebno promeniti poloaj u listi, a zatim aktivira odgovarajue dugme.
Brii selektovane grupe se uklanjaju iz liste.
Napomenuemo da se kreirane grupe snimaju u datoteku pri snimanju modela, tako ostaju
trajno zapamene za kasnije korienje.
U datoteku se snimaju i sve konfiguracije koje su dodeljene grupama. Pri pokretanju naredbe
program poredi ove konfiguracije i konfiguracije koje su snimljene u bazu. Ako se u bazi ne
nalazi konfiguracija koja je dodeljena nekoj grupi, pored njenog imena se ispisuje zvezdica (*)
koja ukazuje da ona nije snimljena u bazu, ali da se moe koristiti u datom projektu.
Ukoliko se u modelu nalaze faze graenja, izborom iz zatvorene liste Faze graenja
odreuje se faza za koju se generie izvetaj. Izborom opcije Sve faze, izvetaj se generie
za sve faze graenja.
Zatvorena lista koja se nalazi u delu dijaloga Vidljivost, predviena je za izbor nekog od
ranije snimljenih stanja vidljivosti, sa kojim e se vriti generisanje grafikih blokova. Pored
ove liste se nalaze i dve ikone.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost u kome moete da reguliete
nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Izabrano
stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti sve dok se ne izae iz
dijalog box-a Generisanje izvetaja za grupe entiteta, kada e biti vraeno stanje
vidljivosti koje je postavljeno u modulu za obradu rezultata.
688
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati
karakteristike blokova koji se generiu. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box
koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za
obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon
izlaska iz tekue naredbe.
U delu dijalog box-a Optereenja vri se izbor optereenja za koja se generiu izvetaji
rezultata statikog prorauna. Pored pojedinanog sluaja optereenja koji se bira iz liste,
izvetaj se moe generisati i za: Sva osnovna optereenja, Sve kombinacije
optereenja ili Sva optereenja.

Anvelopa kao jedinstveni sluaj optereenja
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje omoguava da generisanje
izvetaja za tekui sluaj optereenja kada je tekui sluaj anvelopa, radi kao da je
korisnik anvelopom izabrao sluajeve optereenja za koje eli da dobije izvetaj.
Napomenuemo da se izabrano optereenje, faza graenja i vidljivost ne snimaju u
konfiguraciju, ve se pri svakom generisanju izvetaja ponovo definiu.
Kada su zadati svi potrebni parametri pristupa se generisanju izvetaja. Pri tome, treba
proveriti da li je za svaku od grupa u koloni Konfiguracija izabrana neka od ranije snimljenih
konfiguracija, jer e na osnovu nje biti generisan izvetaj, kao i da li je grupama za koje se
generie izvetaj odgovarajui check box postavljen na ukljueno stanje.
Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i

eksportuje u projektnu dokumentaciju
Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i alje na
tampu
689
Pomou check box-a Grupisati po nazivu odreuje se poloaj generisanih blokova u

projektnoj dokumentaciji. Kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje program
automatski svaki blok smeta u odgovarajue poglavlje. Tako e na primer blokove sa
rezultatima dimenzionisanja elinih greda ubaciti u poglavlje Dimenzionisanje (elik). Ako je
ovaj check box postavljen na ukljueno stanje program e za svaku grupu entiteta kreirati
novo poglavlje sa imenom koje je zadato u koloni Naziv, i u njega e ubaciti sve blokove koji
su generisani za entitete iz date grupe.
Blokovi koji se eksportuju mogu se sortirati na vie naina. Izbor tipa sortiranja se vri iz
zatvorene liste, koja se nalazi sa desne strane komandnih polja za generisanje izvetaja.
Sortiranje tip 1 (po sluajevima optereenja) se vri prema sledeim kriterijumima:
1.
2.
3.
4.
5.
Redni broj faze graenja

Redni broj grupe u listi
Redni broj sluaja optereenja
Tip entiteta
Vrsta uticaja
Sortiranje tip 2 (po vrsti entiteta) se vri prema sledeim kriterijumima:

1.
2.
3.
4.
5.

Tip entiteta
Vrsta uticaja
Sortiranje tip 3 (po vrsti uticaja) se vri prema sledeim kriterijumima:

1.
2.
3.
4.
5.

Tip entiteta
Vrsta uticaja
Da bi se olakalo kreiranje konfiguracija i kontrola unetih podataka, omogueno je generisanje

izvetaja i za trenutno stanje parametara. Naime, desnim klikom mia preko selektovanih
grupa u listi otvara se padajui meni, iz koga se moe izabrati neka od ponuenih opcija za
generisanje izvetaja.
690
Sadraj padajueg menija za generisanje izvetaja

sa trenutnim stanjem parametara
Moe se generisati ceo izvetaj ili samo neki njegov deo, na primer tekstualni izvetaj sa
rezultatima statikog prorauna za ploe ili izvetaj dimenzionisanja betonskih greda. Sadraj
ovog menija nije uvek isti, ve zavisi od toga koji su tekstualni i grafiki blokovi izabrani za
generisanje. Tako da ukoliko npr. nisu ukljueni check box-ovi koji se odnose na
dimenzionisanje, u meniju se nee nai opcije za generisanje izvetaja dimenzionisanja.
Izborom neke od stavki iz menija, izvetaj se generie i prikazuje na ekranu.
Napomenuemo da se izvetaji koji su generisani za trenutno stanje parametara ne mogu
ubacivati u projektnu dokumentaciju. Njihova prvenstvena namena je kontrola unetih
podataka pri kreiranju konfiguracija.
8.20
Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa

ekrana (Reset)
Kada su na ekranu prikazani neki od uticaja, izborom druge naredbe za obradu

rezultata, oni se uklanjaju i zamenjuju novim. Meutim, esto se ukazuje potreba za
uklanjanjem prikazanih uticaja sa ekrana i bez aktiviranja neke druge naredbe za obradu
rezultata. Ova potreba se javlja, kada se recimo ele pripremiti ulazni podaci za projektnu
dokumentaciju, ili kada se eli iskontrolisati tanost zadatih ulaznih podataka.
Izborom naredbe Reset, rezultati se uklanjaju sa ekrana, a na njemu ostaje
samo crte ulaznih podataka.
691
8.21
Numeracija vorova sa mree konanih

elemenata
U sluaju da elite da u projektnu dokumentaciju priloite i tekstualne izvetaje,

koji se pri prikazu ulaznih podataka i rezultata prorauna pozivaju na brojeve vorova sa
mree konanih elemenata, tada e Vam svakako trebati i crte koji ima numerisane sve
brojeve vorova sa mree konanih elemenata.
Pikaz numeracije vorova sa mree konanih elemenata se postie postavljanjem na ukljueno
stanje check box-a Br. vorova koji se nalazi u okviru naredbe Vidljivost. Svakako da
postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje nee imati nikakvog smisla ako se za
vidljivu ne postavi i sama mrea konanih elemenata (check box M.K.E.).
8.22
Pronalaenje vorova
Pomou ove naredbe se moe pronai bilo koji vor sa mree konanih elemenata u
modelu. Pored toga to se traeni vor obeleava posebnim simbolom, prikazuje se i spisak
svih sklopova kojima on pripada uz mogunost da se jednim klikom mia bilo koji od njih
izabere za prikazivanje u 2D prozoru. Naredba se najvie koristi pri kontroli rezultata i
kreiranju tekstualnih izvetaja koji se pozivaju na brojeve vorova sa mree konanih
elemenata. Moe se zahtevati pronalaenje jednog ili dva vora istovremeno. Kako se grede u
tekstualnim izvetajima obeleavaju sa brojevima vorova poetne i krajnje take, traenjem
ta dva vora istovremeno pronalaze se i sklopovi kojima greda pripada a izborom nekog od
njih veoma lako se dolazi se i do prikaza traene grede na ekranu.
Ova naredba se nalazi u meniju Prikaz, u modulu Obrada rezulta, a dostupna je za
upotrebu samo ako je izvren statiki ili proraun multimodalne analize, obzirom da mrea
konanih elemenata svoj finalni oblik dobija tek kada se sprovede jedan od ova dva prorauna.
Nakon aktiviranja naredbe otvara se plivajui dijalog sledeeg izgleda:
692
U dijalog box-u je prikazana lista sa nazivima svih sklopova koji se nalaze u modelu, izuzev
sloenih. Desnim klikom mia preko dijalog box-a otvara se padajui meni, pomou koga se
odreuje vrsta sklopova koji e se prikazivati u listi.
Padajui meni za izbor

vrsta sklopova
Pronalaenje eljenog vora se vri tako to se prvo njegov broj unese u edit polje, koje se
nalazi na samom vrhu dijaloga, a zatim klikne na dugme Trai. Program traeni vor
obeleava posebnim simbolom, a u listi ostaju prikazana samo imena sklopova kojima traeni
vor pripada. Ukoliko traeni vor ne pripada ni jednom sklopu ova lista e biti prazna. Ukoliko
se trae dva vora njhovi brojevi u edit polju se moraju razdvojiti nekim karakterom (znaci
interpukcije, razmak, slova...). U prvom redu ispod edit polja se ispisuje zadati filter, odnosno
brojevi vorova koji se trae, kako biste u svakom trenutku znali koji su vorovi posebno
obeleeni na crteu.
693
Zatraeno je pronalaenje vora sa brojem 376, tako da je on u modelu obeleen

sa crvenim kvadratiem, a u listi su prikazani samo sklopovi kojima pripada
Ako se klikne miem preko naziva nekog od sklopova u listi on e se prikazati u prozoru 2D
pogled, a traeni vor e biti obeleen predvienim simbolom i u ovom pogledu.
Klikom mia preko njegovog naziva u listi nivo 6.00 je izabran

za prikazivanje u prozoru 2D pogled
U dijalogu naredbe Vidljivost moe se ukljuiti prikazivanje mree konanih elemenata i
ispisivanje brojeva vorova. Na taj nain se moe proveriti da li je na crteu obeleen broj ije
je pronalaenje traeno.
694
Traeni vor sa prikazanom mreom konanih elemenata i brojevima vorova

Naredba Pronalaenje vorova je transparentna, to znai da se ona moe pokrenuti i kada je
aktivna neka druga naredba. Takoe, bilo koja naredba se moe pokrenuti kada je dijalog box
ove naredbe aktivan, to znai da njegovo prikazivanje na ekranu ne utie na rad programa.
8.23
Kontrola setova
Kada se naredba Kontrola setova pokrene u modulu za obradu rezultata na

komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija iZvetaj.
<Sve> Kontrola setova - Ploa/Zid (Izbor / <krAj> / iZvetaj):
Izborom ove podopcije otvara se dijalog box iz koga se vri generisanje izvetaja kontrole
setova.
Dijalog box za generisanje izvetaja kontrole setova

U delu dijalog box-a Prikaz smetena su dva radio button-a: Izvetaj za trenutni 2D
pogled i Izvetaj za 3D pogled, pomou kojih se vri izbor pogleda za koji se generie
izvetaj.
695
Komandna polja za izbor pogleda

U sluaju da se projektna dokumentacija tampa na crno-belom tampau, eksport grafikih
blokova sa bojama ne bi imao smisla. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a Prikaz nalazi i
check box Samo sa crnom bojom, kojim se od programa moe zahtevati da u grafikim
blokovima sve setove prikazuje sa crnom bojom.
U delu dijalog box-a Entiteti se, ukljuivanjem odgovarajuih check box-ova, vri izbor
konstruktivnih elemenata i optereenja za koje se generie izvetaj kontrole setova.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor entiteta

Check box-ovi entiteta koji se ne nalaze u tekuem modelu su disejblovani, tako da se oni ne
mogu izabrati za generisanje izvetaja.
Deo dijalog box-a Sluajevi optereenja bie nedostupan za promenu sve dok se bar jedno
optereenje ne selektuje za kreiranje izvetaja. U njemu se pomou ponuenih radio button-a
definie da li e se grafiki blokovi generisati samo za tekui ili za sve osnovne sluajeve
optereenja.
696

Aktiviranjem komandnog polja Generii ceo izvetaj, na kome se nalazi ikona
, grafiki
blokovi se eksportuju u projektnu dokumentaciju, dok se izborom istoimenog komandnog polja
sa ikonom
grafiki blokovi eksportuju direktno u tampu.
Komandna polja za generisanje izvetaja
Generisani grafiki blokovi sa setovima povrinskog optereenja
697
Napomenuemo da se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka konstruktivnih
elemenata smetaju u poglavlje Konstrukcija, dok se grafiki blokovi sa setovima numerikih
podataka optereenja smetaju u poglavlje Optereenje.
8.24
Kreiranje projektne dokumentacije
Kako je ceo program grafiki orijentisan, to je pomou grupe naredbi koja se

opisuje u ovom delu uputstva, omogueno lako pravljenje kvalitetne projektne dokumentacije.
Svaki Tower-ov ulazni fajl ima istoimenu datoteku sa ekstenzijom *.TWP_D, koja slui za
kreiranje tekstualnih i grafikih izvetaja. Prema tome, za svaki model je mogue kreirati samo
jednu projektnu dokumentaciju. Pri ulasku u modul za obradu rezultata prorauna, ovaj
dokument postaje aktivan i spreman za smetanje, proizvoljno odabranih prikaza na ekranu,
bez obzira da li oni predstavljaju ulazne podatke, ili rezultate prorauna. Pored toga, u ovaj
dokument se mogu smetati i raznorazni tekstualni izvetaji, a postoji i mogunost njihovog
automatskog generisanja.
Izborom naredbe Editor hartije koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara
se prozor sa izgledom projektne dokumentacije.
Izgled prozora za rad sa projektnom dokumentacijom

U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje celu projektnu dokumentaciju deli na
manje celine, a u desnom delu izgled trenutno aktivne strane dokumenta. U dnu ekrana, na
statusnoj liniji, ispisuje se informacija o rednom broju tekue strane projektne dokumentacije.
U levom delu prozora, ispod razgranatog stabla, nalaze se parametri za podeavanje
karakteristika selektovanih blokova. Svi ovi parametri se nalaze i u dijalogu Karakteristike
bloka, tako da je njihovo znaenje objanjeno u poglavlju 8.24.1.
8.24.1 Eksport grafikih blokova

Eksport crtea u projektnu dokumentaciju, vri se iz osnovnog okruenja programa,
u modulu za obradu rezultata prorauna. Kako se u svakom trenutku moe eksportovati
sadraj bilo kog od prozora, to je jako vano da pre eksporta slike, postavite fokus na eljeni
prozor.
698
Kako je fokus na prozoru Dispozicija, to e izborom naredbe

Eksport bloka, u projekat biti priloena dispozicija ramova
Default karakteristike blokova koji e biti eksportovani
Iako se veliina eksportovanih grafikih blokova moe naknadno menjati, u okviru
prozora naredbe Editor hartije, poeljno je da se pre samog eksporta crtea,
postave default karakteristike blokova koji e biti eksportovani. To se postie
desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka, nakon ega se otvara dijalog
Izgled dijalog box-a za podeavanje default

karkteristika blokova, koji e biti eksportovani
U desnom delu dijalog box-a, prikazan je definisani izgled tipske hartije, i raspored grafikih
blokova koji odgovara trenutno postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u. U delu dijalog
box-a Veliina bloka, odreuje se default veliina blokova koji e nadalje biti eksportovani.
Da bi projektna dokumntacija izgledala to preglednije, veliina grafikih blokova se odreuje
veliinom prostora na hartiji koja se dobija njenom podelom na zadati broj redova i kolona.
699
Zadavanjem podatka u edit box-u Redovi, slobodna povrina hartije za tampu, deli se po
horizntali na zadati broj jednakih delova. Isto tako, zadavanjem podatka u edit box-u
Kolone, slobodna povrina hartije za tampu deli se po vertikali na zadati broj jednakih
delova.
Default veliina garfikih blokova, odreena je

zadatim brojem redova 3 i brojem kolona 2
Prema tome, ako elite da grafiki blok bude na celoj strani hartije, potrebno je da za broj
redova i kolona, zadate 1. Znai, veliina eksprtovanih blokova ne zavisi od trenutne razmere
crtea, ve od definisanog podataka, na kom delu tipske hartije treba da bude smeten.
U delu dijalog box-a Margine, imate mogunost da zadate veliinu slobodnog prostora oko
crtea. Pre nego to objasnimo ulogu parametara kojima se regulie veliina slobodnog
prostora oko crtea, objasniemo osnovnu koncepciju programa po pitanju razmere i gabarita
crtea. Naime, fiziku veliinu crtea koji se eksportuje, program odreuje iz njegovog gabarita
i raspoloivog prostora za tampu, koji je zadat u delu dijalog box-a Veliina bloka. Kako se
veliina svih tekstova u programu zadaje u milimetrima na hartiji, to se pri odreivanju
gabarita crtea oni ne uzimaju u obzir. Iz svega prethodno reenog, proizilazi da pri eksportu
crtea, u njegov sastav nee ui ni jedan tekst koji se nalazi van gabarita crtea. Da se to ne bi
desilo, u edit box-ovima X i Y moete zadati proizvoljno procentualno uveanje stvarnog
gabarita crtea u oba pravca, i na taj nain obezbediti da se svi tekstovi po ivici crtea, smeste
u tako napravljen slobodan prostor. Koliki ete procenat uveanja zadati, svakako zavisi od
vrste crtea i zadate veliine tekstova u milimetrima. Preporuujemo da default podatak od
5% ne menjate, obzirom da ete u prozoru naredbe Editor hartije imati mogunost da
samo pojedinim blokovima, gde je to zaista i potrebno, poveate slobodan prostor oko crtea.
Unoenjem vrednosti u edit polje Unutranja margina imate mogunost da zadate beli
okvir oko sadraja crtea. irina okvira se zadaje u milimetrima na hartiji i meri se od ivica
gabarita bloka prema njegovoj unutranjosti. Ovaj okvir slui za vizuelno razdvajanje susednih
crtea kada njihov sadraj dolazi do samih ivica gabarita. Takve situacije se esto deavaju pri
korienju naredbe Eksport vidljivog dela bloka, koja je detaljno objanjena u ovom
poglavlju, i naredbe Zumirani prikaz koja je objanjena u poglavlju 8.24.10.
700
Grafiki blokovi pre zadavanja unutranje margine
Grafiki blokovi nakon zadavanja unutranje margine

Sledea dva check box-a: Poni na novoj strani i Poni u novom redu, vezani su za
prelom strane u projektnoj dokumentaciji. Naime, svakom grafikom bloku se moe zadati da
pone na novoj strani, odnosno u novom redu. Preporuujemo da po default-u ovi check boxovi budu postavljeni na iskljueno stanje, a da tek po zavretku kreiranja projektne
dokumentacije, samo pojedinim blokovima pridruite ovakve parametre. O nainu preloma
strane, bie vie rei kasnije.
S obzirom da program po default-u uske tekstualne izvetaje automatski prelama u vie
kolona, omogueno je da se izabere njihov prikaz u jednoj koloni.
701
Check box Jedna kolona, pomou koga se regulie da li e

tekstualni izvetaj biti prikazan u jednoj koloni
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Okvir oko bloka, svi nadalje eksportovani
blokovi bie uokvireni.
Edit polje Rezolucija se odnosi samo na opciju eksporta tekueg prikaza u clipboard
(opcija eksportovanja blokova e biti opisana u ovom poglavlju, malo kasnije). Zadavanjem
eljene vrednosti u ovom edit box-u birate rezoluciju bitmape koja e biti kreirana.
Edit box za definisanje rezolucije bitmape
702
U sluaju da elite da eksportovani blokovi budu u zadatoj razmeri, potrebno je da u delu
dijalog box-a Razmera, prekida postavite na ukljueno stanje i da u edit box-u zadate
eljenu razmeru.
Deo dijalog box-a za zadavanje eljene razmere blokova

Napomenuemo da e program pri eksportu blokova kontrolisati zadatu razmeru, i u sluaju da
dati blok ne moe biti eksportovan u zadatoj razmeri, na celom listu hartije, ograniiti veliinu
bloka.
Iz zatvorene liste Orijentacija bira se default orijentaciju bloka: Uspravno ili Poloeno.
Odabrana je poloena orijentacija blokova
703
Kako svaki eksportovani blok sadri i naslov i potpis, u delu dijalog box-a Potpis bloka
podeava se ravnanje ovih tekstova. Podeavanje ravnanja se vri izborom jedne od
ponuenih opcija Levo, Centar ili Desno, iz zatvorenih listi Naslov i Potpis.
Napomenuemo da se pod naslovom podrazumeva tekst koji se ispisuje u vrhu bloka, a pod
potpisom deo teksta koji se ispisuje u dnu bloka. Postavljanjem na ukljueno stanje chack boxa Uspravan tekst, menja se poloaj naslova i potpisa, tako da se naslov postavlja uz levu, a
potpis uz desnu ivicu bloka.
Odabran je centriran ispis i naslova i potpisa, i to na bonim stranama bloka

Aktiviranjem komandnog polja OK, program e prihvatiti sve zadate parametre, i potovae
ih pri eksportu novih grafikih blokova.
Koju ete defualt veliinu eksportovanih blokova zadati, i da li e oni biti uspravni ili pak
poloeni, zavisi iskljuivo od odabranog formata hartije i sloenosti geometrije modela sa kojim
radite.
Eksport grafikih blokova
Sam eksport grafikih blokova, postie se ili izborom naredbe Eksport bloka,
koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije, ili klikom mia na
ovu ikonu. Kako je operacija eksporta grafikih blokova relativno esta, to se ona
moe postii i pritiskom na funkcijski taster F2.
Nakon zahteva za eksport bloka, program e trenutni sadraj prozora, na kome je postavljen
fokus, priloiti u projektnu dokumentaciju. Eksport bloka e biti mogu u svakom tenutku rada
sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki od rezultata prorauna, ili pak ulazni
podaci. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na sadraj bloka, obzirom da se
uvek eksportuje kompletan sadraj prozora. U sluaju da elite da u projekat priloite uveeni
deo modela, za tu namenu je predviena posebna naredba, u okviru prozora naredbe Editor
hartije. O ovoj naredbi e biti vie re kasnije. Znai, i u ovakvim sluajevima se eksportuje
ceo blok, a potom se on naknadno uveava.
U zavinosti od toga ta je sadrano u eksportovanom bloku, on e biti smeten u stablu
dokumenta uz odgovarajui pod-naslov. Ako pri eksportu bloka nisu bili prikazani rezultati,
tada mogu nastupiti dva sluaja. Ako u prozoru iji se sadraj eksportuje, nije prikazan ni
704
jedan entitet optereenja, tada e takav blok biti pridruen pod-nasovu Ulazni podaci
Konstrukcija. Ako je barem jedan entitet optereenja vidljiv, tada e blok biti pridruen
podnaslovu Ulazni podaci - Optereenje. Ako su na ekranu prikazani bilo koji od rezultata
prorauna, ukljuujui i prikaz deformisnog modela, tada e blok biti pridruen pod naslovu
Statiki proraun. Eksportovani crtei tekue forme oscilovanja, bie pridrueni pod-naslovu
Modalna analiza, a svi rezultati dimenzionisanja odgovarajuem pod-naslovu koji se odnosi
na dimenzionisanje za dati materijal. Jedino e eksport sadraja prozora Dispozicija uvek
dovesti do istog sadraja bloka.
Eksport vidljivog dela bloka
Izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka, iz padajueg menija Pomone
funkcije ili klikom mia na ovu ikonu, u projektnu dokumentaciju se eksportuje
grafiki blok sa delom modela koji je trenutno vidljiv u prozoru na kome je
postavljen fokus. Znai trenutno stanje zuma utie na sadraj bloka, tako da na
ovaj nain moete eksportovati uveani deo modela. Kako je ova operacija
relativno esta, to se ona moe postii i istovremenim pritiskom na tastere Shift i
F2.
Kako je fokus na prozoru 2D pogled, to e izborom naredbe

Eksport vidljivog dela blokau projektnu dokumentaciju
biti priloen zumirani deo modela iz ovog prozora
705
Sva pravila koja vae za eksport kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport
bloka, vae i za ovu naredbu.
8.24.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova

Pored prethodno opisanog naina eksporta grafikih blokova, program omoguava
smetanje u projektnu dokumentaciju i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U veini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, ijim aktiviranjem se
vri eksport bloka u projektnu dokumentaciju.
U zavisnosti od sadraja datog dijalog box-u, program e eksportovati ili grafiki ili pak
tekstualni blok.
8.24.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definiete
veliinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje formata hartije

Ovaj dijalog box je zbog velike koliine podataka organizovan putem kartoteka. U kartoteci
Format hartije imate mogunost da definiete veliinu stranice dokumenta. U zavisnosti od
izlaznog ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuenih formata
hartije. U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na ukljueno stanje
prekidaa Proizvoljni format, imaete mogunost da u edit box-ovima irina i Visina
zadate potpuno proizvoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da va izlazni ureaj za
tampu podrava zadati format hartije.
706
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije

Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, moete odabrati
orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.
S obzirom da projektna dokumentacija sadri veliki broj tekstualnih blokova, da bi se olakao
rad sa njima omogueno je prikazivanje sadraja blokova koji su selektovani u stablu izvetaja
sa posebnom bojom pozadine.
Selektovani tekstualni izvetaj je prikazan sa izabranom bojom pozadine

Boja pozadine selektovanih tekstualnih izvetaja moe se promeniti pomou color box-a
Boja pozadine selektovanog izvetaja.
707

otvorie dijalog za izbor boje
Crtanje okvira na marginama stranice - U izvetaju je omoguen prikaz okvira (celog ili
samo pojedinih linija) na marginama stranice. Levim klikom mia preko isprekidanih linija na
prikazu hartije u ovom delu dijaloga, one postaju pune i to znai da e se na tom mestu
prikazivati linija okvira u izvetaju, dok isprekidane linije oznaavaju da se u izvetaju na tom
mestu nee prikazivati linija okvira.
Deo dijaloga u kome se podeava crtanje okvirana marginama stranica
708
Definisanje margina
U okviru kartoteke Margine definie se neto povrina hartije za tampu.
Izgled kartoteke Margine

U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa
njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue
margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni ureaj ima
ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti
zadavanje potpuno proizvoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj
da drajver ne moe na tom delu ivinog prostoru da izvri tampu. U ovakvim sluajevima,
nakon zahteva za tampu, program e izdati odogvarajue upozorenje.
Jedino oganienje pri zadavanju margina e biti u edit box-u Dole, obzirom da se u futer-u
svake hartije mora nai i potpis autora programa. Minimalna, programski ograniena vrednost,
za donju marginu je 8 mm.
U sluaju da svaka strana vaeg dokumenta treba da sadri i zaglavlje, tada je potrebno u edit
box-u Visina zaglavlja, zadati njegovu dimenziju. Ako ne elite zaglavlje, tada u ovom edit
box-u zadajte vrednost 0.
U okviru kartoteke Margine postoje etiri edit box-a za unoenje proizvoljnog teksta, koji e
se ispisivati u header-u, odnosno footer-u svake strane izvetaja:
709
Kartoteka Margine sa etiri edit box-a za unos teksta u header i footer

Gore - Levo:
- tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored leve margine
Gore - Desno:
- tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored desne margine
Dole - Levo:
- tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored leve margine
Dole - Desno:
- tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored desne margine
Izborom ove ikone, koja se nalazi sa desne strane svakog od prethodno opisanih
edit box-ova, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski
definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
#p
#n
#t
#d
#f
#g
Redni broj tekue strane

Ukupan broj strana
Trenutno vreme
Tekui datum
Ime fajla
Ime fajla (sa celom putanjom)
Ubaeni programski definisani tekstovi, u edit box-u se oznaavaju simbolom # i

odgovarajuim slovom.
710
Definisanje izgleda zaglavlja
U okviru kartoteke Zaglavlje definie se izgled zaglavlja koje e biti odtampano u vrhu
svake strane dokumenta.
Izgled kartoteke Zaglavlje

Default izgled zaglavlja koje se isporuuje uz program, predstavlja smo ugledni primer za
postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a, prikazuje se trenutan izgled
kreiranog zaglavlja. irina tablice zaglavlja je odreene irinim papira koja je umanjena za
levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u Visina zaglavlja, u okviru
kartoteke Margine. Tablica zaglavlja je podeljena na niz elija (pravougaonih oblasti), i
klikom mia u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadraj trenutno
aktivne elije.
711
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadraj

trenutno aktivne elije namenjene prikazu naslova projekta
U svaku od elija, moe se uneti potpuno proizvoljan sadraj. Postupak editovanja sadraja
trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
programom WordPad. Izbor i veliina fonta se vri iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad
polja predvienog za editovanje sadraja trenutno aktivne elije.
Zatvorene liste za izbor vrste i veliine fonta
712
Pomou sledee grupe ikona, utie sa na izgled i sadraj trenutno aktivne elije.
selektovani tekst se izbacuje iz elije i prebacuje u clipboard
selektovani tekst se prebacuje u clipboard bez izbacivanja iz elije
prethodno smeteni tekst u clipboard, ubacuje se u eliju, i to na mesto koje je
odreeno trenutnim poloajem kursora
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zadebljani ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zakoeni ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje podvueni ispis selektovanog teksta
Izborom ove ikone otvara se padajua lista za izbor boje koja e biti pridruena
selektovanom tekstu
Ukljueno stanje ove ikone odreuje levo ravnanje selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje centralno ravnanje selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje desno ravnanje selektovanog teksta
Izbor ove ikone, selektovani tekst oznaava kao stavku u listi niza podataka
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko elije.
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko elije

Postavljanjem na ukljueno stanje ponuenih prekidaa, na odogvarajuoj strani elije se
postavlja linija okvira. Oznaka za ukljueno stanje je uvuen izgled ikone, pri emu se u
centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajuoj strani postavlja linija okvira.
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Pridrui svima, imate mogunost da odabrane
strane za postavljanje okvira, pridruite i svim ostalim elijama u zaglavlju. Za najee
sluajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih elija, sve ponuene prekidae u
ovom dijalog box-u, postavite na ukljueno stanje, to e dovesti do eljenog efekta.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za uitavanje slika sa diska raunara.
713
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u eliju zaglavlja

Izborom jedne od ponuenih opcija iz zatvoren liste Tip fajla, pored bitmapa, u eliju je
mogue ubaciti i sadraj metafiles-a. Nakon selektovanja eljenog fajla, i aktiviranja
komandnog polja OK, na poziciji kursora e se pojaviti sadraj uitane slike. U sluaju
velikog formata slike, kliknite miem na nju, i pomou scrooll traka dovedite jedan od njenih
okova u poloaj da se vidi u prostoru predvienom za prikaz elije.
Selektovanjem ubaene bit mape, u njenim uglovima i na

sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog
kvadrata pomou kojih se vri promena dimenzija slike.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim
razvlaenjem ka unutra, dovedite veliinu slike na eljenu dimenziju.
714
Smanjena veliina uitane slike

Izborom ove ikone, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski
definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
#p #n #t #d #f #g -
redni broj tekue strane

ukupan broj strana
trenutno vreme
tekui datum
Ime fajla
Ime fajla (sa celom putanjom)
Ubaeni programski definisani tekstovi, u eliji se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim

slovom.
Ne crtaj sadraj elije ukoliko stranica pripada uvodnom delu ako je ovaj check box
ukljuen sadraj selektovane elije zaglavlja nee se prikazivati na stranicama dokumenta koje
pripadaju poglavlju Uvodni deo. Stanje check box-a se podeava za sveku eliju zaglavlja
ponaosob, a elije za koje je check box ukljuen se posebno obeleavaju na crteu u dijalogu
naredbe.
Da biste definisali raspored elija koji odgovara Vaem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate
eljeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da
ponititite default zaglavlje koje je isporueno kao ugledni primer. To ete postii tako to ete
krajnju levu eliju proiriti do maksimalne veliine zaglavlja.
715
Razvlaenje desne ivice krajnje leve elije po celoj irini zaglavlja

Znai, dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na desnu ivicu krajnje leve elije, ovu ivicu
razvucite da krajnje desne ivice zaglavlja. Na ovaj nain dobiete da se zaglavlje sastoji samo
od jedne elije.
Izgled zaglavlja koje se sastoji samo od jedne elije
716
Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predvien za editovanje sadraja
trenutno aktivne elije, i pritiskom na taster Del izbacite ovu bitmapu iz sadraja vaeg
zaglavlja.
Potpuno prazan sadraj zaglavlja

U donjem levom uglu svake od elija, nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomou koga se
svaka od elija moe podeliti na dve nove, po vertikali. Mali poloeni pravougaonik u gornjem
desnom uglu svake od elija, slui za podelu elija po horizontali. Dovoenjem mia u poloaj
da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajui oblik
koji ujedno ukazuje i na smisao mogue akcije.
717
Pravougaonici za podelu elija na manje delove

Operacija podele elija se odvija tako to se miem klikne na eljeni mali pravougaonik, i ne
otputajui ga dovede u poloaj eljene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlaenjem gornjeg desnog pravougaonika na dole, dobijena je nova elija

I na novo dodatoj eliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici
za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaemo jo jednu
eliju.
718
Razvlaenjem donjeg levog pravougaonika gornje elije

u desno, dobijena je nova elija
Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijeti eljeni broj i raspored elija.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na sredinu jednu od unutanijh strana elije,
omoguena je naknadna promena dimenzija date elije.
Unutranje strane elija koje se mogu razvlaiti
719
Kako se razvlaenjem pomou mia ne moe odrediti tana dimenzija elije, to je programom
predvieno i numeriko zadavanje dimenzija svake od elija. Klikom mia unutar bilo koje od
elija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima irina i Visina, prikazuju se njene
trenutne dimenzije.
Edit box-ovi za numeriko zadavnje dimenzija trenutno aktivne elije

Kako zaglavlje ima ograninu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne elije utie
i na dimanzije ostalih elija. Usvojeno je da se promena dimenzija elija odvija sleva na desno,
i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivinih elija, odgovarajui edit box za
numeriko podeavanje dimenzija elije bie neaktivan.
720
Za selektovanu gornju desnu eliju, nije mogue menjati irinu

Kada ste podesili poloaj i broj elija u zaglavlju, preostalo je jo da u svakoj od njih zadate i
odgovarajui sadraj, na nain kako je to ranije opisano.
721
Definisanje tekstova na hartiji
U okviru kartoteke Tekst, imate mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i veliini
tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled kartoteke Tekst

U delu dijalog box-a Hartija, definiu se podaci koji se odnose na tampanje naslova
poglavlja. Naime, kako je grafiki dokument podeljen na manje celine, to se u vrhu strane na
kojoj poinje dato poglavlje, automatski postavlja i naslov datog poglavlja: Osnovni podaci o
modelu, Ulazni podaci Konstrukcija, Ulazni podaci-Optereenje, Seizmiki proraun,
itd. Pomou check box-a tampanje naslova, odreujete da li e naslovi poglavlja biti
tampani ili ne. Ako je ovaj check box posatavljen na ukljueno stanje, tada postavljanjem na
ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Samo na poetnoj strani i Na
svakoj strani, odreujete uestalost njegovog pojavljivanja. Znai, naslov poglavlja se moe
pojaviti ili samo na vrhu strane na kojoj se nalazi njegov poetak, ili pak na vrhu svih strana
na kojima se dato poglavlje prostire. Za preporuku je da se odluite za ispis naslova samo na
poetnoj strani poglavlja.
722
Pomou ove tri ikone, koje rade kao prekidai,

odluejete se za nain ravnanje naslova
tampanje naslova uvodnog dela pomou ovog check box-a se odreuje da li e se
naslov poglavlja Uvodni deo tampati ili ne. Da bi se tampanje izvrilo pored ovog mora biti
ukljuen i check box tampanje naslova. Naslov poglavlja uvodnog dela se moe pojaviti ili
samo na vrhu strane na kojoj se nalazi njegov poetak, ili pak na vrhu svih strana na kojima
se poglavlje prostire. Nain tampanja se odreuje kao i za sva ostala poglavlja u izvetaju,
izborom jednog od dva ponuena prekidaa Samo na poetnoj strani ili Na svakoj strani.
Tekst koji se ispisuje kao naslov uvodnog dela moe biti potpuno proizvoljan i zadaje se u edit
polju Naziv uvodnog dela. Ukoliko je ovo edit polje prazno kao naslov se ispisuje tekst
Uvodni deo.
Iz zatvorene liste koja se nalazi u vrhu ovog dela dijalog box-a, moete odabrati prozivoljnu
vrstu i veliinu fonta sa kojim e biti ispisani naslovi poglavlja. Pored mogunosti definisanja
podebljanog, zakoenog i podvunog ispisa naslova, mogue je odabrati kako boju samog
teksta tako i boju njegove pozadine.
723
Komandna polja za izbor boje teksta i njegove pozadine

Prvo komandno polje slui za izbor boje samog naslova poglavlja, a drugo za izbor boje
pozadine. Na ovaj nain moete dobiti osenene naslove poglavlja.
Numerisati stranice uvodnog dela Check box pomou koga se odreuje da li e se
numerisati stranice dokumenta koje pripadaju poglavlju Uvodni deo. Pod numerisanjem
stranica se podrazumeva samo ispisivanje rednog broja stranice na samoj hartiji dokumenta.
Stanje ovog check box-a nee uticati na broj tekue stranice koji se ispisuje na statusnoj liniji,
kao ni na broj stranice koji se ispisuje pored imena bloka u stablu.
U edit box-u Broj prve strane moete promeniti redni broj poetne strane dokumenta.
724
Edit box za definisanje rednog broja prve strane dokumenta

Promena poetnog broja prve strane e imati uticaj samo na ispis rednog broja strane na
samoj hartiji dokumenta.
U delu dijalog box-a Tekstualni izvetaj, nalaze se parametri koje e program koristiti pri
kreiranju raznih tekstualnih izvetaja.
Deo dijalog box-a za podeavanje fontova u tekstualnim izvetajima
725
U tekstualnim izvetajima, svi tekstovi su razvrstani u tri grupe:
Glavni tekst:
Tekst na crteima:
Naslov tabele:
zadati parametri e se odnositi na sve tekstove unutar izvetaja,

ukljuujui i zaglavlje tabela
zadati prametri e se odnositi na kote i oznake na crteima koje se
kreiraju u okviru pojedinih tekstualnih izvetaja. Na primer crtei
poprenih preseka greda u okviru setova njihovih ulaznih podataka, itd.
zadati prametri e se odnositi na naslov svake od kreiranih tabela u okviru
tekstualnih izvetaja. Na primer naslov tabele: Tabela materijala, itd.
Pored boje samog fonta, za naslove i zaglavlje tabela, omoguen je i izbor boje pozadine. Na
ovaj nain naslovi tabela, kao i njihova zaglavlja mogu biti oseneni.
Komandna polja za izbor boje pozadine naslova i zaglavlja tabela

U donjem delu dijalog box-a nalazi se parametar kojim se odreuje nain potpisa grafikih
blokova.
726
Deo dijalog box-a za izbor vrste i veliine fonta

kojim e biti potpisivani grafiki blokovi
Naime, svaka od eksportovanih slika, ima rezervisan prostor u kome se ispisuje njeno
znaenje. Na primer: Deformisani model, Ram V_1, itd. O samom eksportu grafikih
blokova, i znaenju njihovih potpisa, bie vie rei kasnije.
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone slui za podeavanje visine fonta.
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone slui za podeavanje irine fonta.
Snimanje zadatih podataka o hartiji
Kada ste podesili sve potrebne podatke, potrebno je da izgled tipske hartije sauvate u bazi.
Snimi, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na definisane podatke
o hartiji, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi
tipova hartije, program e izdati odgovarajuu poruku.
727
Aktiviranje komandnog polja Da, e znaiti potvrdan odgovor i prethodni parametri hartije,
koji su bili upameni pod zadatim imenom, bie izgubljeni. Izbor komandnog polja Ne e
dovesti do odustajanja od operacije snimanja.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviena je za izbor neke
od ranije snimljenih konfiguracija.
Zatvorena lista za izbor jednog od ranije snimljenih tipova hartije

Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj hartije koja se eli odabrati.
Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisana hartija Default, koja se ne
moete obrisati.
Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovane hartije iz
liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na hartiju u listi koja se eli obrisati, a
potom aktivira komandno polje Brii.
Poslednje odabrani tip hartije se pamti, te e pri kreiranju novih modela, njihove projektne
dokumentacije imati iste karakteristike hartije kao i dokument sa kojim ste poslednji put radili.
Pored toga programom je omoguena i naknadna promena svih prethodno zadatih podataka o
hartiji. Znai, moete kreirati projektnu dokumentaciju za jedan format hartije, o posle toga je
moete promenom podataka u ovom dijalog box-u, naknadno prelomiti na potpuno drugi
format.
728
Preuzimanje snimljenih konfiguracija od drugog korisnika (Import)
Programom je omogueno i preuzimanje snimljenih konfiguracija sa podacima o hartiji od
drugog korisnika. Za ovu namenu predvieno je komandno polje
Import :
Komandno polje
Import za preuzimanje konfiguracija

od drugog korisnika
Izborom ovog komandnog polja otvara se novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija sa podacima o hartiji

Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$har. Kada je
odabrana eljena datoteka, klikom miem na komandno polje Uitaj izvrie se preuzimanje
konfiguracija sa podacima o hartiji. Od tog trenutka, sve importovane konfiguracije prikazivae
729
se u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija, i bilo koja od njih moi e da se postavi za tekuu.
Ako neke od importovanih konfiguracija imaju isto ime kao i postojee konfiguracije u listi,
dodae im se simbol * na kraju imena.
8.24.4 Struktura grafikog dokumenta

Projektna dokumentacija se sastoji od niza blokova, koji mogu biti ili tekstualni ili
grafiki. Kako broj blokova moe biti veliki, to je ceo dokument zbog preglednosti, podeljen na
manje celine. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu
prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Struktura projektne dokumentacije

Ceo dokument se uvek deli na sledee celine, odnosno poglavlja:
-
Uvodni deo
Sadraj
Osnovni podaci o modelu
Ulazni podaci
Rezultati
Dodaci
Poglavlje Uvodni deo je predvieno za smetanje svih grafikih i tekstualnih blokova koji se
trebaju tampati pre samog sadraja dokumenta.
Grana Ulazni podaci, deli se na dve nove podele u zavisnosti od toga da li se ulazni podaci
odnose na geometriju konstrukcije ili pak na zadato optereenje. I grana Rezultati, ima
svoju pod-podelu, u zavisnsoti od toga, na ta se odnose prikazani rezultati: Modalna analiza,
Seizmiki proraun, Statiki proraun, Stabilnost ili pak dimenzionisanje.
Kako se u projekat mogu prilagati i tekstualni i grafiki blokovi, to e program svaki od njih
smetati u odgovarajuu granu, u zavisnosti od prirode datog bloka. Svi ubaeni blokovi u
projektnu dokumentaciju se pamte kao takvi, te naknadnim izmenama na modelu, i njegovim
eventualnim ponovnim proraunavanjem, nee doi do automatskog osveavanja ovog
dokumenta. U takvim sluajevim, svi ranije ubaeni blokovi, koji ne odgovaraju novom
sadraju modela, moraju se prvo obrisati pa potom ponovo ubaciti u projekat.
Da bi se olakalo organizovanje projektne dokumentacije, omogueno je dodavanje novih
poglavlja u stablo izvetaja. Kao poslednja grana u stablu izvetaja sada se nalazi poglavlje
Dodaci. Desnim klikom mia preko njega otvara se meni sa stavkom Novi direktorijum:
730
Desni klik mia preko naziva poglavlja Dodaci, otvara

meni u kome se nalazi stavka Novi direktorijum
Izborom ove stavke iz menija, otvara se dijalog u kome se zadaje ime novog poglavlja:
Aktiviranjem komandnog polja OK, u grani Dodaci bie smeteno novo poglavlje sa
zadatim nazivom.
Ukoliko elite da promenite ime novododatog poglavlja ili da ga obriete iz stabla, potrebno je
da iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko njegovog naziva izaberete
odgovarajuu naredbu.
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko novog poglavlja
731
Izborom naredbe Preimenuj ponovo se otvara dijalog u kome se sada moe zadati novo ime
poglavlja, dok se aktiviranjem naredbe Brii poglavlje uklanja iz dokumentacije. Ukoliko
poglavlje sadri neke grafike ili tekstualne blokove, a aktivira se opcija Brii, pojavie se
odgovarajue upozorenje:
Dodata poglavlja su potpuno ravnopravna sa ve postojeim poglavljima, tako da i za njih vae

sve programom predviene naredbe za ubacivanje blokova (ubacivanje praznog bloka,
premetanje i kopiranje blokova).
Za razliku od ostalih poglavlja, poglavljima koja se nalaze u direktorijum Dodaci moe se
menjati i poloaj. Naime, kada se selektuje neko od ovih poglavlja postaju dostupne ikone koje
se koriste za promenu poloaja blokova:
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto
na gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto
na dole.
Promena poloaja poglavlja se moe vriti samo unutar direktorijuma Dodaci, odnosno
poglavlje nije mogue prebaciti u neki drugi direktorijum.
8.24.5 Generisanje tekstualnih izvetaja

Pored tekstualnih i grafikih blokova, koji se mogu eksportovati u projekat iz
modula za obradu rezultata prorauna, programom je omogueno i automatsko generisanje
tekstualnih izvetaja, iz okruenja samog prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Naime, desnim klikom mia preko jednog od ponuenih naslova poglavlja u stablu, otvara se
padajui meni.
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja

Ulazni podaci - Konstrukcija, otvara se padajui meni
732
U sklopu svih padajuih menija, koji se otvaraju na desni klik mia preko naslova
odgovarajueg poglavlja, nalazi se i naredbe Generisanje izvetaja, Njenim izborom, ulazi
se u proceduru generisanja datog tekstualnog izvetaja. Ako se zahteva ponovno generisanje
ve postojeih izvetaja, tada e stari izvetaji biti obrisani, a novi ubaeni u projekat. U
sluaju da model nije proraunat, tada pojedini delovi izvetaja za koje su potrebni podaci iz
prorauna, nee biti ni generisani.
Generisanje sadraja
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Sadraj, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje njen sadraj. U sadraju
se ispisuju nazivi poglavlja i redni brojevi strana na kojoj data poglavlja poinju. Kako se
sadraj stalno aurira, u zavisnosti od broja i veliine ubaenih tekstualnih i grafikih blokova,
to je potpuno svejedno kada ete ga generisati.
Generisanje osnovnih podataka o modelu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Osnovni podaci o modelu, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuju osnovne
informacije o modelu.
Izgled izgenerisanih osnovnih podataka o modelu

Na poetku ovog izvetaja, prikazuju se podaci koji su pridrueni pomou naredbe Podaci o
projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Ako ove podatke niste zadali, tada e oni i u tesktualnom
izvetaju biti presekoeni. U daljem tekstu ovog izvetaja, program ispisuje naziv datoteke i
datum sprovedenog prorauna.
U delu izvetaja gde se ispisuje naziv prorauna, program e u produetku postaviti oznaku ili
3D ili 2D, u zavisnosti od toga da li je model ravanski ili pak prostorni. U sluaju da se radi
o ravanskom proraunu, pored informacije 2D, program e u zagradi ispisati i oznaku
slobodnih pomeranja, koja ujedno oznaavaju i ravan u kojoj je proraun sproveden. U ovom
delu izvetaja, program simbolom X, oznaava i vrste analize koje su sprovedene.
Veliina modela se opisuje brojem vorova na mrei konanih elemenata, i brojem
odgovrajuih tipova konanih elemenata.
Na kraju izvetaja, program ispisuje i informaciju o jedinicama mera koje su postavljene za
tekue pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Vodite rauna, da pre
generisanja ovog izvetaja, tekue jedinice mera u programu budu usgalaene sa jedinicama u
kojima su kreirani ostali delovi projektne dokumentacije.
733
Generisanje ulaznih podataka o konstrukciji

Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Konstrukcija, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih

podataka o konstrukciji
Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor tekstualnih blokova
koji e ui u sastav projektne dokumentacije.
Lista faza graenja - ovaj check box e biti dostupan samo za modele koji u sebi imaju
definisane faze graenja. U listi e biti ispisani nazivi svih zadatih faza graenja.
ema nivoa ovaj check box e uvek biti dotupan, obzirom da svaki model u sebi mora
sadrati barem jedan nivo. U ovom tekstualnom bloku, bie prikazana tablica sa svim
podacima koje ste zadali pomou naredbe za editovanje nivoa (vidi poglavlje 2.11.1).
Koordinate vorova ovi podaci se mogu prikazaviti na dva naina. Naime, moe se
zahtevati prikaz koordinata ba svih vorova na modelu, ili pak samo vorova koji se nalaze na
konturama konstruktivnih elemenata i optereenja. Nain prikaza koordinata vorova se
odreuje postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Svi vorovi
i Samo konture. Napomenuemo da e se kod modela u kojima su definisani granini uslovi
u ploama ili zidovima, pojaviti vie vorova sa istim koordinatama (vidi poglavlje 3.1.3).
Razlog ovome je to se granini uslovi modeliraju izjednaavanjem pomeranja vorovima koji
imaju isti poloaj u prostoru, a pripadaju razliitim konstruktivnim elementima. U takvim
sluajevima, u okviru jednog reda podataka e se pojaviti informacija o rednom broju prvog i
poslednjeg vora u nizu, koji ima iste koordinate.
Ako model sadri preko 5000 vorova, a izabrali ste prikaz svih vorova, aktiviranjem
komadnog polja OK program e izdati odgovarajue upozorenje.
734
Razlog ovakvom upozorenju je vie nego jasan, obzirom da bi tampanje koordinata svih
vorova, za velike modele, zahtevalo jako veliki broj strana dokumenta. Obzirom da je
program grafiki orijentisan i da imate mogunost da geometriju modela i optereenja
prikaete putem slika, preporuujemo da prikaz koordinata vorova uopte ne prilaete u
sastav Vae projektne dokumentacije.
Setovi numerikih podataka - u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai samo za
one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Napomenuemo da se za ceo model
pravi jedinstvena tablica upotrebljenih materijala, te e uz setove konstruktivnih elemenata,
umesto karakteristika materijala, biti prikazani samo njihovi redni brojevi koji odgovaraju
numeraciji u tablici materijala. Svakako da e tablica materijala sadrati sve podatke koji
definiu jedan materijal. Kako se ova vrsta ulaznih podataka ne moe prikazati
eksportovanjem grafikih blokova, to preporuujemo da svaka Vaa projektna dokumentacija
sadri setove numerikih podataka za sve konstruktivne elemente. Ako ipak ne elite prikaz
setova numerikih podataka, check box Setovi numerikih podataka postavite na isklueno
stanje, nakon ega e program ignorisati stanje ostalih prekidaa u ovom delu dijalog box-a.
Konture konstruktivnih elemenata - u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai
samo za one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Podaci o poloaju
konstruktivnih elemenata se opisuju u tablicama za svaki konstruktivni element posebno. Ove
tablice sadre onoliko redova koliko ima i entiteta tog tipa na modelu. Kontura entiteta se
opisuje nizom rednih brojeva vorova na njegovoj konturi. U sluaju lunih segmenata, vor
koji oznaava taku sa luka povezan je sa ostalim vorovima simbolom ~. Kako se poloaj
konstruktivnih elemenata opisuje rednim brojevima vorova sa mree konanih elemenata, to
u sluaju da se odluite za ovakav prikaz ulaznih podataka, dobro bi bilo da u projekat piloite i
koordinate kontrurnih, ili pak svih vorova. Obzirom da je program grafiki orijentisan i da
imate mogunost da geometriju modela i optereenja prikaete putem slika, preporuujemo da
ovakve ulazne podatke uopte ne prilaete u sastav Vae projektne dokumentacije.
U delu dijalog box-a Grafiki blokovi, postavljen je niz prekidaa koji odreuju koji e
grafiki blokovi biti automatski kreirani.
3D prikaz -
kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje za izbor su

dostupni radio button-i koji se nalaze ispod njega:
iani -
kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa

ianim trodimenzionalnim modelom.
Render -
kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa

renderovanim trodimenzionalnim modelom.
Tavanice -
postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje, bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi horizontalni sklopovi
(nivoi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima
horizontalnih nivoa na modelu.
Dispozicija ramova -
kada je ovaj check box postavljen na ukljueno kreirae se grafiki

blok sa dispozicijom svih ramova modela.
735
Ramovi -
postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi vertikalni sklopovi
(ramovi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima i
simbola vertikalnih ramova u prozoru Dispozicija. Pored toga,
program e obavezno kreirati i grafike blokove od vertikalnih
sklopova koji u sebi sadre zidove, bez obzira da li je njihov
poloaj u prozoru Dispozicija odreen simbolom ili ne.
Pomoni pogledi -
postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi definisani pomoni
pogledi na modelu (vidi poglavlje 2.14.3). Svakako da e ovaj
prekida biti aktivan samo u sluaju da su na datom modelu
kreirani pomoni pogledi.
U okviru svih ovih grafikih blokova, optereenje se nee nikada prikazivati dok e vidljivost
svih ostalih elemenata crtea biti odreena trenutnim stanjem vidljivosti u modulu za obradu
rezultata prorauna. Zbog toga je u ovom dijalog box-u prisutna i zatvorena lista za promenu
stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor vidljivosti koja e odrediti

sadraj grafikih blokova
Znai na ovaj nain moete odrediti da li e se uz vidljive konstruktivne elemente prikazivati i
redni broj seta numerikih podataka, da li e pomone ose biti prikazane ili ne, da li e se
videti pomone linije sa kotama, itd.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost, u kome moete da
reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije posebno. Izabrano stanje
vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti samo dok se ne izae iz dijalog
box-a Generator ulaznih podataka o konstrukciji.
736
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike
blokova koji e biti kreirani. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara
desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata,
tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue
naredbe.
U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve
faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja.
Zatvorena lista za izbor faza graenja

ija e geometrija biti eksportovana
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e pored svih ostalih ulaznih podataka,
automatski generisati i sve odabrane grafike blokove koji definiu ulazne podatke o geometriji
konstrukcije.
U delu stabla Konstrukcija, program je postavio

sve prethodno izgenerisane tekstualne i grafike blokove
737
Generisanje ulaznih podataka o optereenju

Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Optereenje, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

ulaznih podataka o optereenju
Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor blokova koji e ui u
sastav projektne dokumentacije. U svakom sluaju, poeljno je da u projektnu dokumentaciju
priloite i listu svih osnovnih sluajeva optereenja i eventualno kreiranih kombinacija njihovog
jednovremenog delovanja. Kada je prekida Lista sluajeva optereenja postavljen na
ukljueno stanje, tada e dostupan postati i prekida Suma spoljanjih sila. Kada je on
postavljen na ukljueno stanje u tablici e se pored imena svih osnovnih sluajeva optereenja
ispisivati i sume zadatog optereenja u pravcu globalnih koordinatnih osa. Izuzetak
predstavljaju sluajevi optereenja sa pokretnim optereenjem, seizmiki sluajevi optereenja
proraunati metodom multimodalne analize i uticajne linije. Isti podaci e se ispisivati i za sve
kombinacije koje u svom sastavu nemaju pokretno optereenje ili seizmiko optereenje koje
je proraunato metodom multimodalne analize.
738
Tabela sluajeva optereenja sa prikazanom sumom spoljanjih sila

Da bi uopte dolo do automatskog generisanja grafikih blokova, potrebno je da prekida
Poloaj optereenja postavite na ukljueno stanje.
U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve
faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja.
Sve prethodno reeno, za postavljanje vidljivosti i veliine grafikih blokova vai i ovde (vidi
deo generisanja ulaznih podataka o konstrukciji).
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e automatski generisati i grafike blokove koji
definiu poloaj zadatog optereenja u okviru svih osnovnih sluajeva optereenja.
Automatski generisani grafiki blokovi sa poloajem optereenja

Veliine simbola strelica kojima se predstavlja delovanje povrinskog, linijskog i takastog
optereenja, odreena je trenutnim faktorom skaliranja koji je postavljen u modulu za obradu
rezultata prorauna funkcijskim tasterima : F9, F10 i F11 (vidi poglavlje 3.2).
Napomenuemo da se grafiki blokovi kreiraju samo za sklopove u kojima se barem jedan od
entiteta optereenja vidi. Uz sva pikazana optereenja uvek se ispisuje i njihov intenzitet.
739
U delu dijaloga Setovi numerikih podataka se nalaze check box-ovi pomou kojih se od
programa moe zahtevati generisanje tekstualnih izvetaja za sve setove takastih i pokretnih
optereenja, kao i povrinskih optereenja koja su postavljena pomou opcije Wizard.
Dostupni e biti samo check box-ovi za ona optereenja koja postoje u modelu.
Takasta optereenja
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje je omogueno generisanje
tekstualnih izvetaja za takasta optereenja.
Tekstualni izvetaj za takasta optereenja

Pokretna optereenja
tekstualnih izvetaja za pokretno optereenja.
Tekstualni izvetaj za pokretna optereenja

Povrinska optereenja - wizard
tekstualnih izvetaja za povrinsko optereenja od wizarda.
740
Tekstualni izvetaj za povrinska optereenja - wizard

Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenoj modalnoj analizi
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Modalna analiza, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tekstualni
izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedene modalne analize.
Izgled izgenerisanog izvetaja modalne analize

Napomenuemo, da sadraj tablice u kojoj se prikazuje raspored masa po visini objekta, u
potpunosti odgovara sadraju dijalog box-a, koji se otvara izborom podopcije Izvetaj, u
okviru naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe
Mase, njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba
Edit).
Ukoliko je izvrena provera regularnosti konstrukcije, pri generisanju izvetaja modalne analize
kreirae se i tablica sa rezultatima ovog prorauna.
741
Tablica sa rezultatima prorauna regularnosti konstrukcije

Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom seizmikom proraunu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Seizmiki proraun, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tekstualni
izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog seizmikog prorauna.
Izgled izgenerisanog izvetaja seizmikog prorauna

Pored zadatih ulaznih podataka, program za svaki zadati pravac delovanja seizmike, kreira i
tablicu rasporeda seizmikih sila po visini objekta. Raspored nivoa u ovim tablicama u
potpunosti odgovara rasporedu nivoa koji je definisan izborom podopcije Izvetaj, u okviru
naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe Mase,
njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba Edit).
U sluaju seizmikog prorauna, koji se bazira na multimodalnoj analizi, tada e se u okviru
ovih tablica prikazivati proraunate seizmike sile za svaki od proraunatih tonova. Na kraju
izvetaja, program e kreirati i tablicu sa faktorima participacije, iz koje se moe sagledati
doprinos svakog od tonova, pri proraunu seizmikih sila.
742
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom statikom proraunu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Statiki proraun, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje numerikih rezultata statikog prorauna

Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u desnom delu dijalog box-a
(Optereenja).

Prikazane opcije imaju sledee znaenje:
Tekui sluaj optereenja - Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz
zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi
osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati
model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje izvetaja.
Anvelopa kao jedinstveni sluaj optereenja - Check box ijim se postavljanjem na
ukljueno stanje omoguava da generisanje izvetaja za tekui sluaj optereenja kada je
tekui sluaj anvelopa, radi kao da je korisnik anvelopom izabrao sluajeve optereenja za
koje eli da dobije izvetaj.
Sva osnovna optereenja - Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve optereenja.
743
Sve kombinacije optereenja - Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja.
Sva optereenja - Izvetaj se generie za sva optereenja.
Izabrana optereenja i kombinacije - Ukljuivanjem ovog prekidaa postaje dostupno
dugme Izbor, ijim se aktiviranjem otvara dijalog u kome korisnik ima mogunost da sam
bira optereenja za koja eli da generie izvetaj (vidi poglavlje 8.18).
Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste
odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze.
Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja.
U levom delu dijalog box-a se nalaze komandna polja sa nazivima svih konstruktivnih
elemenata koji su podrani u programu. Svakako da e za aktiviranje biti dostupni samo
elementi konstrukcije koji su zastupljeni u modelu, sa kojim trenutno radite. Sa leve strane
naziva, svakog od konstruktvnih elemenata, nalaze se prekidai ijim postavljanjme na
ukljueno, odnosno iskljueno stanje, reguliete da li e se njihovi rezultati nai u sklopu
izgenerisanog tekstualnog izvetaja ili ne.
Prekidai koji odreuju da li e se rezultati

za dati konstruktivni element izgenerisati ili ne
Izborom bilo kog od ponuenih komandnih polja, otvara se dijalog box za definisanje sadraja
tekstualnog izvetaja koji e se odnositi na rezultate u datom konstruktivnom elementu.
744
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja

tekstulanog izvetaja sa rezultatima u ploama i zidovima
Nain rada sa ovim dijalog box-ovima je potpuno isti kao i kod dijalog box-ova u okviru
naredbe za generisanje tekstualnih izvetaja selektovanjem (vidi poglavlje 8.18).
Kada ste zadali sve potrebne podatke u ovom dijalog box-u, izbor komandnog polja OK e
dovesti do vraanja na osnovni izgled dijalog box-a u okviru naredbe za generisanje
numerikih rezultata statikog prorauna celog modela.
Pored rezultata za odabarane konstruktivne elemente, u okviru ove naredbe za nudi
mogunost i generisanja tabela sa deformacijama vorova sa mree konanih elemenata.
Izborom komandnog polja Deformacija vorova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja

tekstualnog izvetaja o deformacijama vorova.
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod konstruktivnih elemenata, s tim
to se menja jedino vrsta uticaja koje moete selektovati za prikaz. Ovde su za prikaz
predviene deformacije vorova sa mree konanih elemenata u globalnom koordinatnom
sistemu.
Isto, kao i kod naredbe za kreiranje tekstualnih izvetaja selektovanjem, i u okviru ove
naredbe je mogue snimanje u bazu trenutnog stanja prekidaa, odnosno odabranog sadraja
tekstualnog izvetaja.
745
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja

Ove baze su meusobno usaglaene, odnosno konfiguracija snimljena u okviru ove naredbe
sadri niz pod-konfiguracija koje se odnose na pojedine konstruktivne elemente.
Aktiviranjem komandnog polja OK ovaj dijalog e biti zatvoren, a u delu projektne
dokumentacije, koji je rezervisan za rezultate statikog prorauna, bie postavljeno onoliko
tekstualnih blokova koliko ste ih i odabrali u ovom dijalog box-u.
U delu stabla Statiki proraun, program je izgenerisao

sve prethodno odabrane tekstualne blokove
746
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom proraunu stabilnosti
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Stabilnost, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izvetaj koji
sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog prorauna stabilnosti.
Izgled izgenerisanog tekstualnog izvetaja o kritinom optereenju

Opciono brisanje ve postojeih generisanih blokova pri ponovnom generisanju
Prilikom generisanja izvetaja program proverava da li u projektnoj dokumentaciji postoje
tekstualni ili grafiki blokovi koji su ranije generisani sa istom naredbom. Ako postoje
pojavljuje se upozorenje koje korisniku prua mogunost da ove blokove izbrie iz izvetaja.
Izborom potvrdnog odgovora briu se ranije generisani blokovi, dok se izborom negativnog
odgovora oni zadravaju, uz dodavanje novih blokova u dokumentaciju.
Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program
e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim generisanjima
blokova, tako da se upozorenje vie nee pojavljivati. Ukoliko elite da ponitite zapameni
odgovor, odnosno da omoguite ponovno prikazivanje upozorenja, potrebno je da u dijalog
box-u naredbe Funkcionalnost (Setup Funkcionalnost) aktivirate komandno polje
Ponitavanje automatskih odgovora.
747
8.24.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Svi generisani tekstualni izvetaji i eksportovani grafiki blokovi, smetaju se u
stablo projektne dokumentacije, i to u podruje pod-naslova, kome po sadraju pripadaju.
Izgled stabla projektne dokumentacije sa eksportovanim blokovima

Kako program ima razliit tretman prema tekstualnim i grafikim blokovima, to se oni u stablu
oznaavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka u stablu
Ikona za oznaku grafikog bloka u stablu
Iza ovih ikona, program ispisuje i naziv datog bloka, koji ukazuje na njegov sadraj.
Napomenuemo da naslovi blokova ne utiu na sadraj projekta na hartiji, ve slue iskljuivo
za lake prepoznavanje njihovog sadraja.
Kako je prostor za prikaz stabla dokumenta ograniene veliine, to pomou horizontalne i
vertikalne scroll trake na stablu, moete vriti promenu njegovog tekueg sadraja na ekranu.
Scrooll trake za promenu tekueg sadraja stabla
748
Raspoloivi prostor za prikaz stabla, moe se menjati u horizontalnom smislu. Naime,
razvlaenjem njegove desne ivice, ovaj prostor se moe poveati, odnosno smanjiti.
Razvlaenjem desne ivice prostora predvienog za prikaz stabla,

moe se menjati dimenzija ovog prostora
Svakako da e poveanje polja predvienog za prikaz stabla, dovesti do smanjenja prostora za
prikaz lista dokumenta.
Promena tekueg bloka
U svakom trenutku rada sa projektnom dokumentacijom, uvek je jedan blok trenutno aktivan
(naslov aktivnog bloka, u stablu je naznaen posebnom bojom). Promena tekueg bloka, vri
se jednostavnim klikom mia preko njegovog naziva u stablu. Nakon toga, u desnom delu
ekrana, za tekuu stranu projekta se postavlja ona strana na kojoj se nalazi trenutno aktivan
blok.
Trenutno aktivan je grafiki blok u okviru

pod-naslova Statiki proraun
U sluaju tekstualnih blokova koji se prostiru na vie strana, za tekuu e biti postavljena
strana, na kojoj poinje dati tekstualni blok. Na ovaj nain, tekui blok u stablu je uvek
usaglaen sa prikazom tekue strane projekta, to omoguava lako pozicioniranje na eljeni
deo dokumenta. Promena tekueg bloka, moe se vriti i pomou kursorskih strelica.
749
Viestruka selekcija blokova

Kako se pojedine naredbe u programu mogu jednovremeno odnositi na vie blokova, to je u
stablu omoguena viestruka selekcija blokova pomou tastera Shift i Ctrl. Pritisnut taster
Ctrl i klik mia na neki od blokova e taj blok selektovati pri emu e prethodno selektovani
blokovi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik mia na ranije selektovani blok e
dovesti do njegovog de-selektovanja. Viestruka selekcija blokova pomou tasrera Shift se
odvija slino kao i prethodno opisana pomou tastera Ctrl, stm to ovde klik mia na blok ne
selektuje samo dati blok ve i sve ostale blokove u listi koji se nalaze izmeu prethodno
selektovanog i onog koji je neposredno selektovan. napomenuemo da je pomou viestruke
selekcije mogue selektovati blokove iz razliitih pod-oblasti. Viestruka selekcija e imati
primenu kod naredbe za brisanje blokova i naredbe za podeavanje karakteristika blokova.
Viestrukom selekcijom su selektovani svi blokovi dokumenta

Promena naziva bloka
Klikom na desni taser mia, u poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu,
otvara se padajui meni u kome je uvek prisutna i naredba Preimenuj. Njenim izborom
otvara se dijalog box u kome prethodno selektovanom bloku moete zadati novi naziv.
Dijalog box za promeu naziva bloka

Brisanje bloka
Brisanje selektovanih blokova se moe postii ili izborom ove ikone, ili pak
direktnim pritiskom na taster Del. Pored toga, klikom na desni taser mia, u
poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu, otvara se
padajui meni u kome je uvek prisutna i naredba Brii.
750
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko naslova bloka
Karakteristike bloka
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Karakteristike bloka iz padajueg menija
koji se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box
za podeavanje karakteristika selektovanog bloka. U sluaju da se ova naredba
aktivira kada je selektovan tekstualni blok, tada e u dijalogu biti neaktivne sve
opcije osim prekidaa Poni na novoj strani i Jedna kolona.
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika

selektovanog tekstualnog bloka
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara ranije opisanom za postavljanje default
karakteristika eksportovanih blokova (vidi poglavlje 8.24.1). Jedina razlika je u tome, to se
ovde zadati parametri ne koriste kao default vrednosti, ve se pridruuju samo selektovanom
bloku.
751
Ako se naredba pokrene dok je selektovan grafiki blok, u dijalogu e se nai i zatvorena lista
sa sledeim opcijama: Ne ravna se, Poslednji u redu - levo, Poslednji u redu sredina i Poslednji u redu - desno.
Lista za izbor ravnanja selektovanog bloka

Podrazumevano je da se svim grafikim blokovima pri njihovom kreiranju dodeli parametar
Ne ravna se, koji oznaava da se blokovi u izvetaju slau uobiajeno jedan iza drugog, u
skladu sa svojom veliinom i veliinom hartije.
Izborom jedne od preostale tri opcije iz liste, selektovanom bloku se istovremeno zadaje da je
poslednji u redu i vri se njegovo ravnanje. Blok postaje poslednji u svom redu, tako to blok
koji se nalazi iza njega prelazi u sledei red. Ravnanje selektovanog bloka se odnosi samo na
prostor od njegovog poetka pa do kraja reda u kome se nalazi, a ne na ceo red. Ravnanje
zavisi od izabrane opcije iz liste, i kao to se vidi iz njihovih imena moe biti levo, sredina i
desno.
Raspored grafikih blokova pre ravnanja
752
Svakom drugom bloku je zadato da je poslednji u redu uz ravnanje po sredini,

odnosno izabrana je opcija Poslednji u redu - sredina iz liste
U sluaju viestruke selekcije grafikih blokova, tada e dostupni biti samo parametri koji su
zajedniki za sve selektovane blokove.
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika

vie selektovanih grafikih blokova
U ovakvim sluajevima, podaci koji nisu zajedniki za sve selektovane blokove, bie
nedefinisani, odnosno prazni. Zadavanjem samo odreene grupe podataka, i aktiviranjem
komandnog polja OK, svim selektovanim blokovima, bie pridrueni samo podaci koji su bili
prethodno postavljeni u dijalog box-u, dok e ostali ostati nepromenjeni.
U sluaju jednovremenog selektovanja i grafikih i tekstualnih blokova, za promenu e biti
dostupan samo parmetar koji odreuje poetak bloka na novoj strani.
753
Promena poloaja bloka
Svaki novododati blok se automatski smeta na kraj grupe blokova koji su vezani za dati
naslov poglavlja.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na
gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na
dole.
Pored izbora jedne od ponuenih ikona, promena poloaja bloka je omoguena i dragovanjem. Sama procedura se odvija tako to se miem selektuje blok za pomeranje, i ne
otputajui levi taster mia on prevue na novi poloaj u stablu. Po otputanju levog tastera
mia, prethodno selektovani blok e biti postavljen neposredno ispod bloka na ije mesto je
prevuen. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da u sluaju da neki blok elite da postavite na prvo
mesto u okviru datog podruja, neete moi tu akciju da sprovedete u jednom koraku. U
takvom sluaju morate selektovani blok postaviti prvo na drugo mesto, a potom prvi iz liste da
premestite na drugo mesto.
Pri promeni mesta blokovima, vodite rauna o blokovima kojima je zadato da ponu na novoj
strani ili pak u novom redu. O ovome e biti vie rei u poglavlju u kome se opisuje prelom
dokumenta.
Na prethodno opisani nain, blokovi se mogu premetati samo unutar istog pod naslova.
Kopiranje i premetanje blokova u okviru projektne dokumentacije
U padajuem meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva selektovanih blokova u
stablu, nalaze se i naredbe koje slue za kopiranje i premetanje blokova sa jednog na drugo
mesto u okviru projektne dokumentacije. Pri korienju ovih naredbi nema nikakvih
ogranienja, pa se blokovi mogu iskopirati/premestiti u okviru istog poglavlja, ali i na bilo koje
mesto u nekom drugom poglavlju.
Kopiraj oznaene blokove
Izborom ove naredbe selektovani blokovi se kopiraju u skladite koje vai
samo unutar editora hartije. Blokovi se iz ovog skladita mogu ubacivati u
izvetaj proizvoljan broj puta, sve dok se u njega ne kopiraju neki drugi
blokovi, ili se ne izae iz editora hartije. Isti efekat se moe postii i
istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i C sa tastature, to je zapisano i u
padajuem meniju pored imena naredbe (Ctrl+C).
Premesti oznaene blokove
Izborom ove naredbe selektovani blokovi se pripremaju za premetanje,
odnosno kopiraju u skladite. Oni e biti vidljivi na svom mestu u izvetaju,
sve dok se pomou naredbi koje su za to predviene ne izvri njihovo
ubacivanje na neko drugo mesto. Isti efekat se moe postii i istovremenim
pritiskom na tastere Ctrl i X sa tastature, to je zapisano i u padajuem
meniju pored imena naredbe (Ctrl+X).
754
Ubaci kopirane blokove iznad
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom e iznad trenutno selektovanog bloka biti ubaen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik e moi da ubaci na vie mesta u izvetaju.
Takoe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premetanje
i u tom sluaju njenim aktiviranjem e iznad trenutno selektovanog bloka biti
ubaen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premetanje,
ova komanda postaje neaktivna, to znai da e se taj blok moi ubaciti samo
na jedno mesto u izvetaju. Ukoliko je kao odredite izabrano neko poglavlje
postae dostupna naredba Ubaci kopirane blokove na poetak
poglavlja ime e se blokovi selektovani za kopiranje ili premetanje ubaciti
na poetak datog poglavlja.
Ubaci kopirane blokove ispod
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom e ispod trenutno selektovanog bloka biti ubaen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik e moi da ubaci na vie mesta u izvetaju.
Takoe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premetanje
i u tom sluaju njenim aktiviranjem e ispod trenutno selektovanog bloka biti
ubaen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premetanje,
ova komanda postaje neaktivna, to znai da e se taj blok moi ubaciti samo
na jedno mesto u izvetaju. Ukoliko je kao odredite izabrano neko poglavlje
postae dostupna naredba Ubaci kopirane blokove na kraj poglavlja
ime e se blokovi selektovani za kopiranje ili premetanje ubaciti na kraj
datog poglavlja.
TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije
S obzirom da se pri kreiranju projektne dokumentacije, pored tabela i crtea, esto javlja
potreba za dopisivanjem raznih tekstova (naslovi, komentari, analize optereenja, itd.)
omogueno je ubacivanje praznih blokova koji bi se koristili za ovu namenu. Blokovi se mogu
ubacivati u projektnu dokumentaciju izborom odgovarajuih naredbi iz menija koji se otvara
desnim klikom mia preko imena poglavlja u stablu:
Napravi novi blok na poetku poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su
ubacuje na poetak datog poglavlja
Napravi novi blok na kraju poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su
ubacuje na kraj datog poglavlja
755
Naredbe za ubacivanje praznog bloka na poetak,

odnosno kraj poglavlja
Takoe, blokovi se mogu ubacivati i aktiviranjem odgovarajuih ikona ili izborom naredbi iz
menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena bilo kog ve ubaenog bloka.
ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Napravi novi blok iznad
blok se ubacuje neposredno iznad selektovanog bloka
ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Napravi novi blok ispod
blok se ubacuje neposredno ispod selektovanog bloka
Naredbe za ubacivanje praznog bloka iznad, odnosno

ispod trenutno selektovanog bloka
Nakon ubacivanja bloka u izvetaj pomou neke od prethodno opisanih naredbi, program e
automatski otvoriti dijalog box u kome se unosi sadraj bloka:
756
Izgled dijalog box-a u kome se unosi sadraj

ubaenog bloka
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i u proceduri definisanja zaglavlja tipske
strane projekta. Pored mogunosti definisanja proizvoljne veliine i sadraja kolona i redova,
imate mogunost i da proizvoljno selektovani tekst iz Word-a, preko clip-board-a prekopirate
u sadraj ubaenog bloka.
U sadraj bloka je iz Word-a iskopirana analiza optereenja

Nakon aktiviranja komandnog polja OK, sadraj ubaenog bloka pojavie se u sastavu
projektne dokumentacije.
757
Sadraj ubaenog bloka

Veliina ubaenih blokova je programski definisana, ali se ona moe naknadno promeniti
razvlaenjem graninika koji su postavljeni na njegovim stranama.
Razvlaenjem donje ivice blok je dobio potrebnu veliinu

Ubaeni tekstualni blok je potpuno ravnopravan sa ostalim grafikim i tekstualnim blokovima,
tako da se nad njim mogu vriti sve programom predviene operacije (promena poloaja,
brisanje, itd).
Ureivanje tekstualnih blokova
U meniju koji se otvara desnim klikom preko imena bloka u stablu nalazi se i naredba
Ureivanje tekstualnog bloka. Izborom ove naredbe mogu se editovati novi ubaeni
blokovi kao i tekstualni izvetaji. Ukoliko se selektuje novi blok i izabere komanda Ureivanje
tekstualnog bloka otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka.
758
Izgled dijaloga za editovanje novog bloka

Ukoliko se selektuje blok nekog tekstualnog izvetaja, tada e se otvoriti dijalog u kojem je
prikazan sadraj izvetaja u obliku matrice sa poljima iji se sadraj moe menjati. Originalno
formatiranje izvetaja e biti ouvano.
Izgled dijaloga za ureivanje tekstualnog bloka
759
U tabeli se nalazi prikazan sadraj selektovanog tekstualnog izvetaja. U svaku od elija, moe
se uneti potpuno proizvoljan sadraj ili izmeniti postojei. Postupak editovanja sadraja
trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program WordPad.
Brii
Dugme ijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele. Dugme e biti

aktivno samo ako je selektovan neki red koji sadri podatke.
Dodaj
Dugme ijim se aktiviranjem ispod selektovanog reda dodaje novi red koji e
imati potpuno iste podatke kao red koji je bio selektovan neposredno pre
aktiviranja komandnog polja Dodaj. Dugme e biti aktivno samo ako je
selektovan neki red koji sadri podatke.
Aktiviranjem dugmeta OK dijalog e se zatvoriti, a sve izmene e biti prihvaene i vidljive u

editoru hartije.
Eskport grafikog bloka u AutoCAD (DXF)
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport u DXF, iz padajueg menija koji se
otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu,
otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za eksport trenutno selektovanog

grafikog bloka u DXF format
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
.
U donjem delu dijalog box-a nalazie se zatvorena lista Duina ACU, iz koje se biraju merne
jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka.
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION,
mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS.
Eksport grafikog bloka u klipboard
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport bloka u klipbord, iz padajueg
menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka
u stablu, program sadraj selektovanog bloka kopira u klipbord
Eksport bloka u TXT
Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za eksportovanje selektovanog
tekstualnog bloka u TXT format.
760
Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi
izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban fajl koji ima
ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr.
u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji podravaju isti format
fajla, pre svega u Excel.
Prikazivanje rednog broja stranice ispred imena bloka u stablu
Ispred naziva svakog bloka u stablu dokumenta moe se prikazivati redni broj stranice na kojoj
taj blok poinje. Za ovu namenu je predviena naredba Prikai broj stranice uz naziv
bloka, iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena bilo kog bloka u
stablu. Uzastopnim klikom mia preko ove komande u meniju pojavljivae se i uklanjati simbol
. Postojanje simbola oznaava da e se ispred naziva blokova u stablu izvetaja
ispisivati broj stranice na kojoj oni poinju.
8.24.7 Potpisi grafikih blokova

Ve smo ranije rekli, da se pri eksportu grafikih blokova, uz sadraj samog crtea
automatski pridruuju i tekstovi koji ukazuju na njegov sadraj. Naime, svaki grafiki blok ima
svoj naslov i svoj potpis. U dnu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, za trenutno
aktivan grafiki blok, u odgovarajuim edit box-ovima program ispisuje ove podatke.
761
Edit box-ovi u kojima se ispisuje naslov,

odnosno potpis grafikog bloka
Ove tekstove program sam kreira, u zavisnosti od toga ta dati grafiki blok predstavlja. U
programu je usvojena sledea konvencija pri kreiranju ovih tekstova.
- Ako model u sebi sadri definisane faze graenja, onda se obavezno u prvom redu naslova
ispisuje naziv tekue faze graenja, a u drugom redu tekui sluaj optereenja, pod
uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju Ulazni podaci
Optereenje ili poglavlju Statiki proraun.
- Ako model ne sadri definisane faze graenja, tada se u prvom redu naslova ispisuje tekui
sluaj optereenja, pod uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju
Ulazni podaci Optereenje ili poglavlju Statiki proraun. U svim ostalim sluajevima
naslov e biti prazan.
- U prvom redu potpisa bloka ispisuje se naziv dela modela koji je sadran u grafikom bloku
(naziv rama, nivoa, pomonog pogleda, naziv trenutnog stanja sakrivenosti, i sl), a drugi
red se ispisuje samo u sluaju da grafiki blok predstavlja rezultate prorauna. Tada se
ispisuje naziv uticaja za koje su prikazani rezultati i njihove ekstremne vrednosti. U svim
ostalim sluajevani, drugi red potpisa bloka e biti prazan.
Nalov i potpis bloka su sastavni deo crtea, i moete ih menjati po svojoj elji. Pri editovanju i
naslova i potpisa bloka, moete zadati vie od predviena dva reda. Dovoenjem mia na kraj
tekueg reda, i pritiskom na taster Enter, program e prei u sledei red datog edit box-a.
Promena sadraja ovih tekstova, bie prikazana na listu hartije tek kada promenite fokus sa
tog edit box-a, pritiskom na taster Tab.
Naslov i potpis bloka ne utiu na gabarit samog grafikog bloka, ve se ispisuju u njegovoj
unutranjosti, na mestu koje je odreeno parametrima ravnanja u sklopu naredbe
Karakteriste bloka. U sluaju da naslov ili potpis bloka preklapaju neki deo crtea, izborom
nekog drugog naina ravnanja, on se gotovo uvek moe smestiti na prazan deo crtea.
8.24.8 Komande za rad sa listovima harije

U desnom delu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, uvek se prikazuje
stvaran izgled trenutno aktivne strane dokumenta. Na dnu ekrana, na statusnoj liniji, uvek se
ispisuje i informacija o rednom broju tekue strane kao i podatak o ukupnom broju strana u
dokumentu.
762
Polje predvieno za ispis tekue strane dokumenta

Ve smo ranije rekli da se promenom tekueg bloka u stablu dokumnta, automatski aurira i
strana na kojoj se dati blok nalazi. Meutim, promena tekue strane se moe vriti i pritiskom
na tastere PgUp i PgDn, kao i izborom odgovarajuih ikona.
Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana ispred trenutno aktivne.
Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana iza trenutno aktivne.
U sluaju da dokument sadri veliki broj strana, za brzo postavljanje tekue strane, moe
posluiti i scroll trake koja se postavlja uz desnu ivicu ovog prozora.
Scroll traka za brzu promenu tekue strane

Podrazumevani nain za prikazivanje stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane.
Meutim, ponekad moe biti od interese da se istovremeno prikae vie strana projekta.
Izborom ove ikone, prikaz tekue
jednovremenim prikazom vie stranica
strane
dokumenta,
zamenjuje
se
763
Jednovremni prikaz dve stranice dokumenta

Koliki e broj strana biti prikazan jednovremeno, odreuje se izborom jedne od puneenih
opcija iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane ikone za
jednovremni prikaz vie strana dokumenta. Programom je ogranieno da se istovremeno moe
prikazati maskimalno est strana.
Zatvorena lista za izbor, koliko e strana

dokumenta biti prikazano istovremeno
Izborom ove ikone, jednovremeni prikaz vie strana, zamenjuje se prikazom samo
tekue strane.
Naredbe za zumiranje sadraja hartije rade na potpuno isti nain kao i u ostalim modulima
programa. Znai, mogue ih je pokrenuti ili izborom odgovarajue ikone ili pak pritskom na
taster Ctrl i odgovarajue dugme mia (vidi poglavlje 2.7).
764
Zumirani deo tekue strane dokumenta

Zum po visini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela visina lista dokumenta. Desnim
klikom mia na ikonu prikazuje se cela visina lista dokumenta, bez margina.
Zum po irini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela irina lista dokumenta. Desnim
klikom mia na ikonu prikazuje se cela irina lista dokumenta, bez margina.
Izborom tastera Page Up, odnosno Page Down sa tastature, ako je trenutno zumiran list po
irini, program e prvo prikazati zumirani prikaz vrha, odnosno dna tekue stranice, a zatim
vrh, odnosno dno naredne stranice.
U prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom podran je i sistem za obnavljanje sadraja
projekta. Ikone Undo i Redo funkcioniu na potpuno isti nain, s tim to postoji
ogranienje da se undo buffer ne moe osveiti nakon generisanja tekstualnih izvetaja.
Naime, u trenutku generisanja bilo kog od tekstualnih izvetaja, program mora prvo da snimi
bazu projekta, te se nakon ove operacije program ne moe vie vratiti na prethodno stanje.
Meutim, u sluaju kada se u seansi rada sa projektnom dokumentacijom ne generiu
tekstualni izvetaji, tada e kompletan sistem za obnavaljanje crtea u potpunosti
funkcionisati.
8.24.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji

Prelom strana u projektnoj dokumentaciji, vri se automatski, potujui pri tom
kako trenutno veliinu grafikih blokova, tako i definisane podatke o fontovima u generisanim
tekstalnim izvetajima. Tesktualni i grafiki blokovi se mogu kontinualno postavljati jedan iza
drugog, po redosledu koji je odreen u stablu dokumenta. Grafiki blokovi mogu stajati jedan
pored drugog, ako to njihova veliina dozvoljava. Isto vai i za tekstualne blokove. Ako je
njihova irina takva da mogu stati u vie kolona tada se oni tako i postavljaju na listu hartije.
Znai, uslov je da prostor na hartiji bude maksimalno popunjen. Jedino ogranienje je u tome
to se tekstalni i grafiki blok ne mogu nae jedan pored drugog. Razlog ovome je to
tekstualni izvetaju nemaju pravougaoni gabarit pa bi za algoritam prelamanja ovo bio isuvie
komplikovan zahteva. I grafiki i tekstualni blokovi se uvek ravnaju uz levu ivicu stranice
dokumenta.
765
Pri prelomu strana, program potuje i zadate karakteristike blokova po pitanju zahteva da oni
ponu na novoj strani, odnosno u novom redu. Svi blokovi kojima su zadate ovakve
karkteristike, u stablu se oznaavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka kome je zadato da pone na novoj strani
Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone na novoj strani
Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone u novom redu
Napomenuemo jo jednom da se tekstualnim blokovima ne moe zadati karkteristika da
ponu u novom redu.
Iako je prelom strane potpuno automatizovan, promenom karakteristika pojedinim blokovima,
po pitanju njihove veliine, i podatka da li treba da ponu na novoj strani (novom redu), ili ne,
ipak moete uticati na prelom dokumenta. Inae, svakom bloku koji je prvi ubaen u jedno od
podruja podnaslova, program automatski postavlja karakteristiku da poinje na novoj strani.
Vi ovaj paramtera svakako moete ponititi, ali e projekat izgledati mnogo preglednije ako
svako poglavlje pone na novoj strani.
Pri operaciji promene redosleda blokova vodite rauna o blokovima kojima je postavljan
parametar o poetku na novoj strani, odnosno novom redu.
8.24.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji

Neke od ranije opisanih naredbi za rad sa blokovima u stablu, mogu se aktivirati
i na samom listu hartije. Naime, desnim klikom mia preko prikazanog bloka na hartiji, otvara
se padajui meni u kome su sadrane ove naredbe
Desnim klikom mia preko grafikog bloka, otvara se padajui meni

Promena dimenzija grafikih blokova
Na listu hartije, mogu se selektovati samo grafiki blokovi, i samo jedan od njih moe biti
trenutno aktivan. Oko aktivnog bloka postavlja se okvir, koji u svojim okovima, i na
sredinama svake od strana, ima postavljene male kvadrate koji slue za promenu dimenzija
bloka.
766
Kvadrati za promenu dimenzija trenutno aktivnog grafikog bloka

Znai, promena dimenzija aktivnog bloka se moe vriti i razvlaenjem njegovih uglova. Za
ovakav nain rada, potrebno je da pokaziva dovedete u poloaj da pokazuje na jedan od
uglova bloka. U tom poloaju pokaziva e dobiti oblik dvostrane strelice ime vam program
ukazuje da je spreman za ovu vrstu operacije. Sada pritisnite levi taster mia, i ne otputajui
ga dovedite selektovano teme bloka u eljeni poloaj, i tek tada otpustite taster mia. Na ovaj
nain, odnos irine prema visini bloka ostaje neporomenjen.
Razvlaenjem dijagonalnih temena, odnos visine

prema itrini bloka ostaje nepromenjen
Pored razvlaenja uglova bloka, programom je omogueno i razvlaenje njegovih stranica.
Postupak se odvija na potpuno isti nain, s tim to je sada umesto ugaonog, potrebno
selektovati mali kvadrat na sredini eljene strane okvira. Na ovaj nain, menja se odnos irine
prema visini bloka.
767
Razvlaenjem donje strane bloka na gore,

poremeen je odnos irine prema visini bloka
Ovakav nain promene dimenzija blokova moe biti jako pogodan kod crtea koji imaju jako
izraenu jednu dimenziju. Na taj nain, kod njih e biti eliminisane suvine praznine na crteu.
Pri naknadnoj promeni dimenzija blokova, morate znati da e ona uticati na poloaj blokova
koji se nalaze iz njega. Pored toga, program e odmah napraviti i novi prelom strana
dokumenta.
Izmena tekstova grafikog bloka
Ova naredba je predviena za finalno podeavanje sadraja bloka pre tampe.
Njenim izborom, ulazi se u proceduru izmena tekstova tekueg grafikog bloka.
Ikona ostaje ukljuena za sve vreme trajanja ove naredbe, odnosno sve dok izborom
odgovarajuih komandi korisnik ne izae iz nje. Isti efekat se moe postii i duplim klikom
mia. Naime, dupli klik mia preko grafikog bloka, na prikazanoj tekuoj strani dokumenta,
ikonu Izmena tekstova grafikog bloka postavlja na ukljueno stanje. Za vreme trajanja
ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova. Izmene tekstova
podrazumevaju samo promenu poloaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote
dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numerikih podataka, itd).
U proceduri editovanja bloka omogueno je viestruko selektovanje tekstova. Selektovanje
tekstova se vri po sledeim pravilima:
1. Klik levim tasterom mia preko nekog teksta selektuje dati tekst, pri emu ranije
selektovani tekstovi ostaju i dalje selektovani
2. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia,
program e ui u proceduru selektovanja prozorom
3. Klik levim tasterom mia preko nekog selektovanog teksta, dok je pritisnut taster Shift na
tastaturi, deselektuje dati tekst
4. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia
dok je pritisnut taster Shift na tastaturi, program e ui u proceduru deselektovanja
prozorom
5. Desnim klikom mia se vri deselektovanje svih ranije selektovanih tekstova
768
Pomeranje tekstova se vri tako to se prvo pokaziva mia dovede iznad nekog od
selektovanih tekstova i pritisne levi taster mia, a zatim se selektovani tekstovi dovedu u novi
poloaj i tek tada otpusti taster mia.
Pritiskom na taster Del briu se svi selektovani tekstovi.
Prikaz selektovanog teksta za pomeranje, odnosno brisanje

Napomenuemo da se za pomeranje i brisanje, moe selektovati i kompletna tablica legende
punih izolinija. Na ovaj nain, u sluaju da ona preklapa neki deo modela, imate mogunost da
je postavite na slobodan deo crtea.
Izborom naredbe OK izlazi se iz komande, a sve izmene e biti prihvaene.
Izborom naredbe Cancel izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

Dodavanje teksta
Izborom ove naredbe imate mogunost da ubacite nove proizvoljne tekstove na
proizvoljnom mestu u grafikom bloku.
Ova komanda je dostupna samo kada je ukljuena komanda za izmene tekstova grafikog
bloka, a njenim aktiviranjem od korisnika se oekuje da jednostavnim klikom mia izabere
mesto na koje eli da ubaci novi tekst, nakon ega se otvara sledei dijalog:
769
Izgled dijaloga za ubacivanje novih

tekstova u grafike blokove
Tekst
Edit polje za unos potpuno proizvoljanog teksta.
Ravnanje
Deo dijaloga u kome se nalazi est polja koji odreuju ravnanje teksta u
odnosu na taku koju je korisnik izabrao sa grafikog bloka.
Font
U ovom delu dijaloga nalazi se zatvorena lista za izbor fonta, kao i edit polja
za unos visine i irine fonta.
Ugao
Edit polje za unos ugla koji e tekst zauzimati u odnosu na horizontalu.
Izborom dugmeta OK dijalog se zatvara, a na grafikom bloku e biti postavljen tekst sa

svim zadatim parametrima.
Ova komanda je cirkularna tako da e se sada od korisnika ponovo oekivati zadavanje
poloaja novog teksta. Sve vreme trajanja komande ikonica e biti aktivna. Izlazak iz komande
za dodavanje novih tekstova se obavlja aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom tastera
Esc sa tastature, pri emu se korisnik vraa u reim editovanja grafikog bloka.
Zumirani prikaz
Izborom ove naredbe, imate mogunost da umesto kompletnog sadraja bloka, u
projekat priloite samo jedan njegov deo.
Nakon izbora naredbe Zumirani prikaz, program e oekivati da izborom dve take sa
crtea, odredite pravougaonu oblast za uveanje. Po zavretku naredbe, sadraj zadate
pravougaone oblasti bie tako proiren da popuni kompletan prostor zadate veliine bloka.
770
Prikaz uveanog dela crtea
Ikona koja oznaava da trenutno prikazani blok sadri samo deo crtea.
Desnim klikom mia na ovu ikonu korisniku je omogueno ponitavanje
zumiranog prikaza.
Ikona koja oznaava da je trenutno prikazan blok sa svojim kompletnim

sadrajem.
Izborom naredbe OK izlazi se iz komande, a sve izmene e biti prihvaene.
Izborom naredbe Cancel izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.
U sastav projktne dokumentacije, priloen je uveani deo bloka

Ova naredba ima naroitu primenu kada je crte veliki i ne moe da stane na odabrani format
hartije.
771
8.24.11 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz

drugih projekata
Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav projektne
dokumentacije ubacite grafike blokove i tekstualne izvetaje iz drugih projekata.
Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za import grafikih blokova

i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata
U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija, nalazi se ime tekueg direktorijuma. S
obzirom da se kreirana projektna dokumentacija snima u fajl koji ima isto ime kao i fajl sa
ulaznim podacima i ekstenziju *.twp_d, u centralnom delu dijalog box-a su prikazani samo
fajlovi sa ovom ekstenzijom, koji se nalaze u tekuem direktorijumu.
Sada je potrebno da klikom mia selektujete eljeni fajl i aktivirate komandno polje Uitaj,
nakon ega se otvara novi dijalog box:
Dijalog box u kome se biraju blokovi za import
772
U listi su prikazani svi grafiki blokovi i tekstualni izvetaji koji se nalaze u selektovanom fajlu.
Za svaki od njih je ispisano ime, kao i naziv poglavlja kome pripada. Izbor blokova za
ubacivanje u projektnu dokumentaciju vri se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na
ukljueno stanje.
Komandna polja u donjem delu dijalog box - a imaju sledeu namenu:
Sve
- aktiviranjem ovog komandnog polja selektuju se svi grafiki i

tekstualni blokovi u listi
Nita
- aktiviranjem ovog komandnog polja deselektuju se svi ranije

selektovani blokovi
Inverzija selekcije
- aktiviranjem ovog komandnog polja selektovani

deselektuju, a neselektovani postaju selektovani
blokovi
se
Blokovi se mogu selektovati i aktiviranjem naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia
preko naziva poglavlja kome dati blok pripada:
Meni koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja

Selektuj poglavlje
- selektuju se svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Deselektuj poglavlje - iz selekcije se iskljuuju svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Izborom komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a svi selektovani blokovi se ubacuju u
odgovarajuu granu projektne dokumentacije.
8.24.12 Snimanje projektne dokumentacije

Aktiviranjem prikazane ikone moete da snimite trenutni sadraj projektne
dokumentacije u bilo kom trenutku rada sa njom.
773
8.24.13 tampanje projektne dokumentacije

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji e regulisati
nain tampe.
Izgled dijalog box-a za tampanje dokumentacije

U delu dijalog box-a Print range, definie se da li elte da tampate ceo dokument ili samo
pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidaa All na ukljueno stanje, od programa se
zahteva tampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidaa Pages na ukljueno
stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane moe zadati redni broj poetne i krajnje
strane koje odreuju deo dokumenta koji treba odtampati.
U edit box-u Number of copies imate mogunost da zadate broj kopija za tampu, a
postavljanjem check box-a Print to file na ukljueno stanje, imate mogunost da umesto
direktnog izlaza na tampa, kreirate datoteku koja se moe odtampati i van okruenja
programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces tampe.
774
8.24.14 Eksport u RTF

Izborom naredbe Eksport u RTF, imate mogunost da ceo grafiki dokument
(*.twd fajl) prebaciti u *.rtf format, koji je itljiv za gotovo sve Windows tekst
procesore, kakav je i Word. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport u RTF

U edit box-u Datoteka moete zadati potpuno proizvoljno ime *.rtf datoteke koja se kreira,
a u delu dijalog box-a Opcije eksporta, regulie se da li elite da eksportujete ceo izvetaj ili
samo odreene strane. Obzirom da veliina kreiranog RTF fajla zavisi i od kvaliteta slika koje
se eksportuju, to pomou klizaa Kvalitet slike imate mogunost da utiete na ovaj
parametar. Jasno da e visok kvalitet slike dovesti i do kreiranja mnogo veeg RTF fajla.
Aktiviranjem komandnog polja OK otpoee proces eksporta, i duina trajanje ovog procesa
e zavisti iskljuivo od sloenosti i veliine projektne dokumentacije. Kasnijim uitavanjem u
Word, ili pak neki drugi tekst procesor, moi ete potpuno slobodno da editujete sadraj
ovako eksportovane projektne dokumentacije. Ova naredba ima primenu i kada elite da
projektnu dokumentaciju aljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku, iako za ovu
namenu svakako moe posluiti i tampa u PDF format koja je takoe podrana programom u
okviru naredbe tampa.
Napomena:
Kako ne postoje tehnike mogunosti da se sadraj zaglavlja konvertuje u odgovarajue
tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (meta file). Negativna posledica ovoga
je nemogunost auriranja eventualno postavljenog brojaa strana u Tower-ovom zaglavlju.
U takvim sluajevima je onda bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom Word-u a da
zaglavlje iskljuite iz Tower-ovog zaglavlja. Postoji jo jedno reenje a to je da u okviru
Tower-ovog zaglavlja ne ubacujete broja strana ve da to uradite u Word-u.
Napomena:
Vodite rauna da zadate margine u Tower-u budu usaglaene sa maksimalnom povrinom
tampe koja je omoguena u Word-u ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ete
kasnije uitavati eksportovani RTF fajl. Naime, Word, pogotovu starije verzije, ne moe da
tampa na celoj povrini hartije koja je definisana drajverom datog tampaa. Znai, Tower
moe da tampa na veoj povrini. Iz tog razloga moe Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada
se uita u Word, nema odtampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
775
8.24.15 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna

Pomou ove naredbe, vri se povratak u modul za obradu rezultata prorauna.
Njenim aktiviranjem, program prvo proverava da li su u dokumentu izveene neke
izmene, i ako jesu otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izbor komandnog polja Yes, dovee do snimanja u projekt svih prethodno izvrenih izmena,
komandno polje No e oznaiti da ne elite da snimite sprovedene izmene, dok e izbor
komandnog polja Cancel znaiti odustajanje od povratka u modul za obradu rezultata.
8.24.16 Oporavak oteenih dokumenata

U sluaju da, iz nekog razloga, doe do kvarenja dokumenata, tako da vie ne
mogu da se otvore, predviena je naredba za njihovo oporavljanja uz zadravanje blokova.
Naime, istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i D u modulu za obradu rezultata otvara se
dijalog box sledeeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora izvrie se defragmentacija, odnosno oporavak izvetaja, dok e

negativni odgovor oznaiti zatvaranje dijalog box-a bez prethodnog oporavka dokumenta.
Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program
e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim pozivanjima ove
naredbe, bez otvaranja dijalog box-a.
8.24.17 Tekui jezik izvetaja

Kako Vam se u praksi moe desiti sluaj da projekat radite za inostrano trite,
to bi svakako bilo dobro da i projetna dokumentacija bude na datom jeziku. Pomou naredbe
Funkcionalnost, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup, imate mogunost da
odaberete jezik izvetaja (vidi poglavlje 3.5.2).
776
Zatvorena lista za izbor jezika izvetaja

Jezik izvetaja se moe menjati i u samom editoru hartije. Za ovu namenu je predviena ikona
, koja je je smetena u gornjem tulbaru prozora. Levim klikom mia preko ikone otvara
se lista sa spiskom svih programom predvienih jezika, u kojoj je ispred tekueg jezika
postavljen znak
Padajui meni sa ponuenim jezicima za kreiranje izvetaja

Izborom iz ove liste bilo koji od ponuenih jezika se moe postaviti za tekui jezik izvetaja.
Nakon promene tekueg jezika izvetaja, u postojeoj projektnoj dokumentaciji nee doi do
promene, ve e svi nadalje generisani tekstualni izvetaji, kao i potpisi grafikih blokova, biti
ispisivani na novo odabranom jeziku. Znai, program ne moe ranije kreirani projekat,
automatski prevesti sa jednog, na drugi jezik. Razlog tome je to se potpisi blokova mogu
editovati od strane korisnika te ih je nemogue automatski prevesti. to se tie tekstualnih
izvetaja koji se automatski generiu, tu pri promeni jezika izvetaja nema mnogo potekoa,
777
obzirom da e novo generisanje prvo obrisati stare izvetaje, a potom izgeneristi nove na
tekuem jeziku.
Kako se jezik na kome je poslednji put bio izgenerisan tekstualni izvetaj, odnosno potpis
bloka, pamti u samom dokumentu, to e u sluaju promene jezika izvetaja program pri prvom
pokuaju eksporta grafikog bloka, odnosno generisanja tekstualnog izvetaja, izdati
upozorenje o trenutno aktivnom jeziku.
Ovo upozorenje slui kao opomena da e se u sadraju istog projekta nai tesktovi na
razliitim jezicima.
8.24.18 Eksport bloka u klipbord

Grafiki blok sa trenutnim sadrajem prozora na kome je postavljen fokus, moete
prebaciti u clipboard radi kasnijeg korienja u nekom drugom programu. Za ovu
namenu je predviena naredba Eksport bloka u klipbord, koja se u modulu za
obradu rezultata nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Takoe, naredba
se moe aktivirati pomou prikazane ikone, kao i istovremenim pritiskom na
tastere Ctrl i F2. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na
sadraj bloka, ve e se eksportovati kompletan sadraj prozora.
Blok se u clipboard-u pamti kao bitmapa. Veliina i rezolucija bitmape zadaju se u dijalog
box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.
Izgled dijalog box-a koji se otvara desnim klikom mia preko ikone
Ovo je isti dijalog box kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport
bloka. Veliina bitmape se zadaje unoenjem vrednosti u edit box-ove Redovi/Kolone ili
778
zadavanjem eljene razmere u edit box-u Razmera dok se rezolucija bitmape zadaje
unoenjem vrednosti u edit box Rezolucija.
Primena ove naredbe je velika. Recimo ako u Word-u vrite sreivanje projektne
dokumentacije, preko clipboard-a u dokument moete ubaciti i eljeni grafiki blok.
Eksport bloka u clipboard moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem
prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u
clipboard eksportuje selektovani grafiki blok.
8.24.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord

U clipboard se moe prebaciti i grafiki blok sa delom modela koji je trenutno
prikazan u prozoru na kome je postavljen fokus. Eksport u clipboard uveanog
dela modela obavlja se izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u
klipbord iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na prikazanu
ikonu. Ova naredba se moe aktivirati i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl,
Shift i F2.
Sva pravila koja vae za eksport u clipboard kompletnog sadraja prozora pomou naredbe
Eksport bloka u clipboard, vae i za ovu naredbu.
8.24.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF

Pomou naredbe Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF imate
mogunost da trenutni prikaz u prozoru na kome je postavljen fokus snimite u DXF
formatu ili kao bitmapu zadate rezolucije. Eksportovanje bloka e biti mogue u
svakom trenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki
od rezultata prorauna, ili ulazni podaci. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg
menija Pomone funkcije ili klikom mia preko prikazane ikone, otvara se dijalog
box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport bloka u .DXF

format ili bitmapu
Pomou radio button-a Eksport u BMP i Eksport u DXF odreuje se vrsta eksporta.
779
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
.
Eksport bloka u bitmapu ili AutoCAD .DXF se moe vriti sa parametrima koji su pomou
naredbe Setup Parametri definisani za prikaz modela na ekranu, kao i sa parametrima koji
su definisani za prikaz crtea na papiru. Koji e se parametri koristiti pri eksportu odreuje se
izborom jednog od dva ponuena radio button-a: Eksport sa parametrima za tampu i
Eksport sa parametrima za ekran.
Radio button-i pomou kojih se biraju

parametri za eksport
Ukoliko je izabran radio button Eksport u DXF, za promenu e biti dostupna i zatvorena lista
Duina ACU, iz koje se biraju merne jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka.
Zatvorena lista za izbor mernih jedinica

koje se koriste pri eksportu u DXF
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION,
mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS.
780
Eksport bloka u DXF format moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem
prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u
DXF format eksportuje selektovani grafiki blok.
Kada je izabran radio button Eksport u BMP, donji deo dijalog box-a dobija novi izgled:
Dijalog box za eksport bloka u bitmapu

U edit box-ovima irina i Visina unose se redom irina i visina slike u pixel-ima. Ako su
zadate dimenzije slike velike, moete je podeliti na proizvoljan broj delova, unoenjem
vrednosti u edit box-ove Broj kolona i Broj redova. Svaki od ovih delova snima se u
posebnu datoteku.
Slika podeljena na etiri dela (dve kolone i dva reda),

pri emu je svaki od njih smeten u posebnu datoteku
781
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa zadatim imenom i ekstenzijom .bmp. Ukoliko je
slika podeljena, naziv svake datoteke formira se tako to se zadatom imenu dodaju broj reda i
broj kolone u kojima se dati deo slike nalazi.
8.24.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom

*.txt
Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban
fajl koji ima ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u
programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji
podravaju isti format fajla, pre svega u Excel.
Eksport u *.txt moe se izvriti iz svakog dijalog box-a u kome je omogueno
kreiranje tekstualniih izvetaja, odnosno u kome se nalazi komandno polje sa
prikazanom ikonom. Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se standardni
dijalog box za snimanje fajlova.
Dijalog box za snimanje fajlova

Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi
izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Pored pojedinanog eksporta tekstualnih izvetaja, omogueno je i snimanje u *.txt fajl
izvetaja koji su ranije eksportovani u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je
komandno polje
, koje je u editoru hartije postavljeno uz desnu ivicu ekrana. Naime,
neophodno je da se prvo selektuje tekstualni blok koji se eksportuje, a zatim da se
aktiviranjem ovog komandnog polja izvri njegovo snimanje u *.txt fajl.
8.24.22 Direktna tampa pojedinanih crtea

U ovom poglavlju, objasniemo nain pojedinane tampe, odnosno postupak
tampanja samo jednog grafikig bloka bez kreiranja projektne dokumentacije. U dosadanjem
dela uputstva objasnili smo postupak kreiranja kompletne projektna dokumentacija. Meutim,
u toku rada sa programom moete imat potrebu da samo jedan crte brzo odtampate, i to
van okruenja projektne dokumentacije. Za takve sluajeve, predviena je naredba Print
koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka. I kod ove naredbe je vano, na kom je
prozoru postavljen fokus, jer e sadraj tog prozora biti pripremljen za tampu. Nakon izbora
ove naredbe, otvorie se prozor, slian prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom.
782
Izgled prozora za pojedinanu tampu

Praktino, ovom procedurom se eksprotuje grafiki blok iji sadraj odgovara sadraju prozora
na kome je bio fokus neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Veliina i orijntacija bloka se
preuzimaju iz paramtara za default karakterisitike grafikih blokova, a format hartije u
potpunosti odgovara odabraniom formatu za projektnu dokumentaciju. Ovakav reim rada u
potpunosti odgovara stanju projekta u kome je sadran samo jedan grafiki blok. Jasno da
komande za rada sa stablom nee biti dostupne, dok je nain rada sa ostalim naredbama
potpuno isti kao i u postupku kreiranja kompletne projektne dokumentacije.
Program omoguava direktnu tampu i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U veini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, ijim aktiviranjem se
vri direktna tampa njegovog sadraja, bez obzira da li je sadraj datog dijalog
box-a grafiki ili pak tekstualni.
8.25
Direktna dinamika analiza
8.25.1 Uticaji u celom modelu

Izborom naredbe Uticaji u celom modelu, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Uticaji Direktna dinamika analiza, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Dijalog za definisanje prikaza uticaja u celom modelu
783
Potrebno je naglasiti da je ova komanda aktivna samo u sluaju da je u listi za izbor sluajeva
opterereenja izabran DDA sluaj optereenja ili kombinacija sa ovim sluajem optereenja.
U gornjem delu dijaloga nalazi se zatvorena lista iz koje se bira da li e se uticaji u modelu
prikazivati u odreenom vremenskom trenutku ili e se prikazivati ekstremni uticaji za izabrani
interval vremena.
Uticaji u odabranom trenutku vremena
Ukoliko je iz liste izabrano prikazivanje uticaja u odabranom trenutku vremena, od
korisnika se oekuje da u edit polje unese eljeni vremenski trenutak.
Napomenuemo da ovaj trenutak mora biti u okviru proraunskog opsega vremena,
koji se ispisuje desno od edit polja.
Ekstremni uticaji tokom odabranog intervala vremena
Ukoliko je iz liste izabrano prikazivanje ekstremnih uticaja tokom odabranog
intervala vremena, od korisnika se oekuje da u edit polje unese eljeni interval
vremena. Napomenuemo da ovaj interval mora biti u okviru proraunskog opsega
vremena, koji se ispisuje desno od edit polja.
Izlaskom iz dijaloga aktiviranjem dugmeta OK, u listi za izbor sluajeva optereenja nalazi se
DDA sluaj optereenja, za koji je jasno naznaeno da li e se uticaji u modelu prikazivati u
odreenom vremenskom trenutku ili e se prikazivati ekstremni uticaji za izabrani interval
vremena.
8.25.2 Istorija uticaja u odabranim entitetima

Izborom naredbe Istorija uticaja u odabranim entitetima, koja se nalazi u
okviru padajueg menija Uticaji Direktna dinamika analiza, otvara se dijalog
sledeeg izgleda:
Dijalog za prikaz istorije uticaja u odabranim entitetima
784
Potrebno je naglasiti da je ova komanda aktivna samo u sluaju da je u listi za izbor sluajeva
opterereenja izabran DDA sluaj optereenja ili kombinacija sa ovim sluajem optereenja.
U gornjem delu dijaloga nalazi se grafika interpretacija zapisa ubrzanja, odnosno pomeranja
tla u okviru proraunskog opsega vremena.
Vidljivost Korisniku je omogueno da sam podeava koji dijagram eli da se prikae u
dijalogu:
X Check box ijim e se ukljuivanjem na crteu prikazivati dijagram ubrzanja,
odnosno pomeranja tla u X pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja
crvenom bojom.
Y Check box ijim e se ukljuivanjem na crteu prikazivati dijagram ubrzanja,
odnosno pomeranja tla u Y pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja
zelenom bojom.
Z Check box ijim e se ukljuivanjem na crteu prikazivati dijagram ubrzanja,
odnosno pomeranja tla u Z pravcu. Ovaj dijagram se na crteu predstavlja
plavom bojom.
Interval
Edit polje u kome korisnik zadaje interval vremena za koji se vri prikazivanje
rezultata. Potrebno je naglasiti da ovaj interval mora biti u okviru proraunskog
opsega vremena, koji se ispisuje desno od edit polja.
U tabelu koja se nalazi u dijalogu, unose se entiteti za koje korisnik eli da prikae istoriju
uticaja.
Dodaj entitet
Dugme ijim se izborom dijalog zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja entiteta
za koje e se prikazivati istorija uticaja, pri emu komandna linija dobija sledei
oblik:
<0 sel.> Ploa ili greda - Selektovanje (<krAj>):
Nakon selekcije ploe ili grede, potrebno je selektovati i taku sa selektovanog
entiteta pri emu komandna linija dobija novi izgled:
Taka sa entiteta:
Nakon izbora take sa entiteta dijalog se ponovo otvara, a selektovani entitet se
prikazuje u tabeli.
Entitet
Kolona u kojoj se prikazuju nazivi entiteta za koje e se prikazivati istorija uticaja:

ploa, zid, greda ili stub. Ispred ove kolone nalazi se kolona u kojoj se prikazuju
redni brojevi ubaenih entiteta. Ukoliko za neki entitet nije izvren proraun pored
odgovarajueg rednog broja nalazi se oznaka !!!.
Opis pozicije
Kolona u kojoj se prikazuju opisi pozicija entiteta za koje e se prikazivati istorija
uticaja. U sluaju da neki od entiteta nema definisan opis pozicije, ova elija e biti
prazna.
X[m]
Kolona u kojoj se prikazuju X koordinate taaka selektovanih sa entiteta za e se

prikazivati istorija uticaja.
785
Y[m]
Kolona u kojoj se prikazuju Y koordinate taaka selektovanih sa entiteta za koje e

se prikazivati istorija uticaja.
Z[m]
Kolona u kojoj se prikazuju Z koordinate taaka selektovanih sa entiteta za koje e

se prikazivati istorija uticaja.
Brii
Dugme ijim se aktiviranjem iz tabele izbacuje trenutno selektovani entitet.
Proraun Dugme ijim aktiviranjem e se za sve entitete koji se nalaze u tabeli izvriti
proraun istorije uticaja u zadatom intervalu vremena. Simbol !!! koji se nalazi
pored rednog broja entiteta u tabeli, prua korisniku informaciji da za odreeni
entitet nije izvren proraun.
Uticaji
S obzirom da se za grede i ploe ne prikazuju iste vrste uticaja, u ovom delu

dijaloga e biti prikazani uticaji koje odgovaraju trenutno selektovanom entitetu u
tabeli. Menjanjem trenutno selektovanog entiteta menjaju se i uticaji u ovom delu
dijaloga. Izbor uticaja se vri postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno
stanje, pri emu e se na crteu u donjem delu dijaloga prikazivati dijagrami za
izabranu vrstu uticaja trenutno selektovang entiteta u tabeli.
Izvetaj
Za sve entitete za koje je izvren proraun istorije uticaja moe se kreirati izvetaj.
S obzirom da se uticaji mogu u jednom vremenskom intervalu gledati samo za
jedan tip entiteta (ploe ili grede), to e izbor trenutno selektovanog entiteta u
tabeli odrediti za koje sve entitete mogue kreiranje izvetaja. Ukoliko elite da
kreirate izvetaj za grede i stubove, tada je potrebno da u tabeli bude trenutno
izabrana jedna od eljenih grada ili stubova. Program e u zavisnosti od tipa
selektovanog entiteta u tabeli otvoriti odgovarajui dijalog:
Izgled dijaloga za izvetaj istorije uticaja u gredama i stubovima

Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a koji se nalaze sa leve strane naziva
uticaja, odreujete da li e se ovaj uticaj nai u sastavu izvetaja.
Napraviti izvetaj za sve grede i stubove
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje napraviti izvetaji za sve
grede i stubove koji se nalaze u tabeli. Ukoliko je ovaj check box iskljuen izvetaj
e se praviti samo za trenutno selektovanu gredu, odnosno stub u tabeli.
786
Uvrstiti dijagram ubrzanja
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje u izvetaju za istoriju
uticaja entiteta, prikazivati i dijagrami ubrzanja tla u X, Y i Z pravcu.
Uvrstiti dijagram pomeranja
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje u izvetaju za istoriju
uticaja entiteta, prikazivati i dijagrami pomeranja tla u X, Y i Z pravcu.
Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti i kada je u tabeli selektovana ploa,
odnosno zid, a jedina razlika je u vrsti uticaja koji se mogu nai u izvetaju:
Izgled dijaloga za izvetaj istorije uticaja u ploama i zidovima

Napraviti izvetaj za sve ploe i zidove
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje napraviti izvetaji za sve
ploe i zidove koji se nalaze u tabeli. Ukoliko je ovaj check box iskljuen izvetaj e
se praviti samo za trenutno selektovanu plou, odnosno zid u tabeli.
Veliina bloka
Da bi projektna dokumentacija izgledala to preglednije, veliina grafikih blokova
se odreuje veliinom prostora na hartiji koja se dobija njenom podelom na zadati
broj redova i kolona.
Redovi
Zadavanjem podatka u edit polje, slobodna povrina hartije za tampu,

deli se po horizntali na zadati broj jednakih delova.
Kolone Zadavanjem podatka u edit polje, slobodna povrina hartije za tampu,

deli se po vertikali na zadati broj jednakih delova.
Generii ceo izvetaj
Dugme ijim izborom je mogue izvetaj eksportovati u projektnu dokumentaciju.
Generii ceo izvetaj
Dugme ijim izborom je mogue izvetaj poslati direktno na tampu.
787
Aktiviranjem dugmeta OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga u

okviru ove naredbe.
788
9. Dimenzionisanje betonskih
preseka
Jedna od veoma vanih mogunosti ovog programa je automatsko dimenzionisanje
betonskih preseka, na osnovu sraunatih uticaja u konstrukciji, i izabranog standarda.
Programom je predvieno kako dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije (ploe,
zidovi), tako i dimenzionisanje linijskih elemenata (stubovi, grede). Svakako da e u proceduri
dimenzionisanja biti tretirani samo elementi konstrukcije kojima je u okviru ulaznih podataka
pridruen tip materijala Beton (vidi poglavlje 3.1.1.). Naredbe za promenu propisa, i
definisanje eme kombinovanja optereenja, zajednike su za sve betonske elemente u
konstrukciji, dok je sam postupak definisanja ulaznih podataka, pustupak dimenzionisanja i
prikaza potrebne armature, razdvojen po tipovima konstruktivnih elemenata.
Napomena:
Rezultati dimeznionisanja, kao i podaci o usvojenoj armaturi se automatski snimaju tek pri
izlasku iz programa i pri prelasku u druge module programa. Iz tog razloga, za preporuku je da
svremena na vreme aktivirate naredbu Snimi, kako ne bi dolo do neeljnog gubitka
rezultata dimenzionisanja usled nestanka struje, ili nekog drugog nepredvienog dogaaja.
Napomena:
U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, elementi koji su dimenzionisani (grede,
stubovi ploe i zidovi) nee izgubiti ulazne podatke kombinovanja, dimenzionisanja i usvajanja
armature, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
9.1
Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)
Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po

kome e se vriti proraun potrebne armature. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u
okviru padajueg menija Dimenzionisanje Beton, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg propisa

Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa
ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee
upozorenje.
789
Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni.
Znai, svi betonski preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne
parametre koje e program koristiti u svom radu. Oni se pre svega odnose na karakteristike
materijala (komandna polja Beton i elik za armiranje), i vode se odvojeno za svaki od
ponuenih standarda. Znai, za svaki od ponuenih standarda moete definisati razliite vrste
kako betona tako i elika za armiranje.
Izborom komandnog polja Beton, otvara se dijalog box za definisanje karakteristika betona.
U prikazanoj listi se nalaze podaci za razliite marke betona, a na slici u desnom delu dijalog
box-a je prikazan radni dijagram betona za odabrani standard. Karakteristike betona su
odreene sa njegovom raunskom vrstoom pri pritisku fb i raunskom vrstoom pri
smicanju rd (podatak rd se koristi samo u delu prorauna armature za prijem smiuih
naprezanja u gredama i stubovima). Bilo koji od ponuenih podataka moete izmeniti, a
pomou komandnih polja
Dodaj i
Brii ovu listu moete urediti prema svojoj elji.
Izborom komandnog polja elik za armiranje, otvara se dijalog box za definisanje
karakteristika armature.
790
Naziv
v
kolona sa vrstama armature.

granica razvlaenja elika.
zapreminska teina elika.
Ovaj dijalog box funkcionie na potpuno isti nain kao i dijalog box za definisanje kvaliteta
betona.
EUROCODE
Koristiti proraunsku anvelopu sila za dimenzionisanje - Ovaj check box se pojavljuje

samo u propisima koji se zasnivaju na Eurocode-u i njegovo stanje odreuje da li e se za
dimenzionisanje niza zidova koristiti proraunska anvelopa sila ili ne. S obzirom da check box
ima globalni karakter, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje u dijalogu za
dimenzionisanje niza zidova inicijalno se na ukljueno stanje postavlja check box Koristiti
proraunsku anvelopu sila za dimenzionisanje. Iskljuen check box oznaava da e u dijalogu
za dimenzionisanje niza zidova check box Koristiti proraunsku anvelopu sila za
dimenzionisanje inicijalno biti iskljuen. Naravno, korisnik moe i u samom dijalogu za
dimenzionisanje niza zidova izabrati da li e se u proraunu koristiti proraunska anvelopa ili
ne.
9.2
Definisanje eme kombinovanja optereenja
Pored svih ostalih ulaznih podataka, koje je neophodno zadati pred samo
dimenzionisanje, svakako je potrebno odrediti i merodavne statike uticaje za proraun
armature. U opciji dimenzionisanja betonskih elemenata konstrukcije, program nudi dve
mogunosti. Ili da sami po svojoj elji za tekui sluaj optereenja postavite merodavnu
kombinaciju za dimenzionisanje, odnosno anvelopu odabranih kombinacija, ili pak da programu
prepustite opciju automatskog kombinovanja optereenja. Opcija automatskog kombinovanja
optereenja od strane programa, svakako je mnogo bolja i lagodnija, obzirom da u tom sluaju
ne morate voditi rauna o parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih
kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Kako je programom
omogueno da svaki betonski element konstrukcije moete dimenzionisati ili za tekui sluaj
optereenja ili pak za definisanu emu kombionovanja, to emo u daljem tekstu izneti oba
postupka.
Dimenzionisanje za tekui sluaj optereenja
Ovaj nain odreivanja merodavnih statikih uticaja podrazumeva da pre dimenzionisanja
datog betonskog elementa konstrukcije, pomou naredbe Sluajevi optereenja, koja se
nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, za tekui sluaj postavite merodavnu kombinaciju.
Uobiajeno je da se pri ovakvom definisanju merodavnih statikih uticaja za dimenzionisanje,
vrednosti koeficijenata sigurnosti reguliu zadavanjem multiplikatora u kombinacijama
optereenja.
791
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj

optereenja je postavljena kombinacija: 1.6xI+1.8xII
Pored mogunosti prorauna armature za postavljeni tekui sluaj optereenja, program moe
da vri dimenzionisanje i za vie selektovanih sluajeva optereenja. Naime, u tom sluaju je
pomou naredbe Sluajevi opetereenja potrebno prekida Anvelope postaviti na
ukljueno stanje, i u koloni
postaviti simbol za sve sluajeve optereenja, odnosno
kombinacije, za koje elite da program vri dimenzionisanje.
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj

optereenja je postavljena anvelopa za sve kreirane kombinacije
U ovakvom reimu rada program e vriti proraun potrebne armature za sva selektovana
optereenja, a rezultat e svakako biti maksimalna potrebna armatura.
792
Automatsko definisanje eme kombinovanja optereenja
Naredba ema kombinovanja optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Dimenzionisanje Beton, bie dostupna samo u sluaju da je za tekui propis odabran
standard za koji je predvieno automatsko definisanje eme kombinovanja osnovnih sluajeva
optereenja. Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja

U gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista sa svim osnovnim sluajevima optereenja
za koje je konstrukcija proraunata (eventualno kreirane kombinacije se ne uzimaju u obzir).
Ostali podaci koji su prikazani u ovom dijalog box-u, uvek se odnose na trenutno aktivan sluaj
optereenja, odnosno na red u ovom list box-u koji je posebnom bojom naznaen.
Pri prvom ulasku u ovaj dijalog box, program automatski svim zadatim osnovnim sluajevima
optereenja, po default-u pridruuje karakter Nedefinisano optereenje, to praktino
znai da se proraunati uticaji od tog sluaja optereenja nee uzimati u obzir pri proraunu
potrebne armature. Klikom mia na strelicu sa desne strane zatvorene liste, koja se nalazi u
gornjem desnom uglu dijalog box-a, otvara se lista sa svim tipovima optereenja koja su
predviena za postavljeni tekui standard.
Zatvorena lista za izbor tipa optereenja

Kada ste zadali odgovarajui karakter za trenutno aktivan osnovni sluaj optereenja, to je
potrebno i da izborom odgovarajueg prekidaa u delu dijalog box-a Alternativno dejstvo,
793
definiete da li je to optereenje alternativnog karaktera ili ne (program po default-u jedino za
seizmiko optereenje postavlja na ukljueno stanje prekida Da, dok je u svim ostalim
suajevima po default-u aktivan prekida Ne).
Prekidai koji odreuju da li je selektovano optereenje alternativno ili ne

U sluaju da pored prorauna potrebne armature, elite da sprovedete i proraun prslina i
ugiba, tada je neophodno i da svim osnovnim sluajevima optereenja odredite i karakter po
pitanju duine njihovog trajanja.
Zatvorena lista za izbor duine trajanja optereenja

Optereenja koja ne elite da tretirate pri proraunu prslina i ugiba, potrebno je da oznaite
kao Nedefinisana.
U sluaju da zadata osnovna optereenja imaju takav karakter da neka od njih ne mogu
jednovremeno delovati sa drugima, tada pomou komandnog polja Ne kombinuj sa,
moete dodatno definisati i ovakve uslove kombinovanja (tipian primer je ako se u jednom
sluaju optereenja analizira dejstvo vetra sa leva na desno, a u drugom sa desna na levo).
Tada treba selektovati jedno od ovih optereenja i aktivirati komandno polje Ne kombinuj sa.
794
Dijalog box za definisanje sluajeva optereenja

koja ne mogu delovati istovremeno
U prikazanoj listi sadrani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja (ispred reda u kome je
sadrano optereenje za koje je otvoren ovaj dijalog box stajae strelica
), te je dovoljno
klikom mia oznaiti sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa selektovanim.
Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne moe delovati jednovremeno sa optereenjem
za koje se definie ovaj tip podataka, bie posatvljen simbol . De-selektovanje ranije
selektovanog sluaja optereenja, vri se ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon
ega e biti uklonjen simbol
.
Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti
zatvoren. Napomenuemo da za seizmike sluajeve optereenja nije potrebno definisanje
ovakvih podataka, obzirom da je programski reeno da vie seizmikih optereenja ne mogu
delovati istovremeno.
Aktiviranjem komandnog polja Uvek kombinuj sa otvara se dijalog box za izbor
optereenja bez kojih tekui sluaj ne moe da se pojavi u kombinaciji.
795
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe Definisanje kombinacija optereenja
U dijalogu za definisanje eme kombinovanja mogue je istovremeno selektovati vie sluajeva
optereenja, kako bi im se svima dodelili isti kriterijum za kombinovanje: vrsta optereenja,
trajnosti, alternativnosti, kao i kriterijumi "Uvek kombinuj sa" i "Ne kombinuj sa". Selektovanje
se vri kao i u svim ostalim naredbama, pomou tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog
dugmeta mia.
Viestruka selekcija sluajeva optereenja u dijalogu za emu kombinovanja

Izborom komandnog polja Izvetaj, od programa moete zahtevati prikaz liste svih
kombinacija za koje e biti izvreno dimenzionisanje.
796
Dijalog box za prikaz kreiranih kombinacija emom kombinovanja

Kao i u veini ostalih dijalog box-ova, i ovde imate mogunost da izborom odgovarajuih ikona,
ovaj tekstualni izvetaj ekportujete u projektnu dokumentaciju, direktno odtampate ili pak
eksportujete u TXT izvetaj.
Pomou komandnog polja Kombinacije vri se pretvaranje kombinacija koje program
automatski generie na osnovu zadatih podataka u sluajeve optereenja. Ako ranije nisu
kreirane nikakve kombinacije, nakon aktiviranja ovog dugmeta pojavie se sledee
obavetenje:
Izborom dugmeta OK vri se pretvaranje dok dugme Cancel slui za odustajanje.

Ako postoje ranije kreirane kombinacije, aktiviranjem dugmeta Kombinacije otvorie se
797
Izborom dugmeta Zameni vri se pretvaranje eme kombinovanja u sluajeve optereenja
uz brisanje postojeih kombinacija, dok se izborom dugmeta Dodaj vri pretvaranje bez
brisanja.
Kada ste svim osnovnim sluajevima optereenja pridruili odgovarajue ulazne podatke,
izaite iz dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja, aktiviranjem
komandnog polje OK. Kako se sada tano zna karakter svakog od osnovih sluajeva
optereenja, to e program znati da pri dimenzionisanju sam kreira sve mogue kombinacije
jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja i automatski e osnovnim
sluajevima optereenja znati da pridrui odgovarajue parcijalne koeficijente sigurnosti.
U sluaju da na modelu postoje elementi konstrukcije koji su ve dimenzionisani za ranije
definisanu emu kombinovanja, promena bilo kog od ulaznih podataka o emi kombinovanja,
po izlasku iz ovog dijalog box-a, dovee do sledeeg upozorenja.
Aktiviranjem komandnog polja OK, rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni na svim

delovima modela koji su dimenzionisani sa starom emom kombinovanja.
Napomena:
Dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja treba koristiti samo u sluaju da za
odabrani standard nije predvieno automatsko kreiranje eme kombinovanja optereenja. Za
standarde za koje je predvieno automatsko definisanje eme kombionovanja optereenja,
treba koristiti emu kombionovanja za sve konstruktivne elemente izuzev za meuspratne
ploe. Kako su ovi konstruktivni elementi napregnuti uglavnom na isto savijanje usled
vertikalnog tereta, to je za njih lako predvideti merodavnu kombinaciju optereenja. Na ovaj
nain, znatno ete utedeti vreme potrebno za dimenzionisanje meuspratnih ploa. Naime pri
dimenzionisanju ploa, proraun potrebne armature se vri u svim takama sa mree konanih
elemenata, te preveliki broj kombinacija istovremenog delovanja osnovnih sluajeva
optereenja, u svakoj dimenzionisanoj taki sa mree konanih elemenata, moe potrajati
dugo.
9.3
Dimenzionisanje ploa
Automatsko dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije, ogleda se u tome,

da se u svakoj taki ploe, odnosno zida, za zadati pravac postavljanja armature, odredi
raunski potrebna povrina armature. Naredbe za dimenzionisanje povrinskih delova modela
(ploa, zidova) nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje Beton Ploe. Da bi
se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Beton: Dimenzionisanje
ploa, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
798
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija

Dimenzionisanje Beton Ploe
U daljem tesktu ovog uputstva koristiemo samo termin ploa, pri emu e sve izneto vaiti i
za ploe i za zidove.
9.3.1
Ulazni podaci
Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i

merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u ploama.
Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku plou posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim
ploama (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi ploa (Ulazni podaci
Lokalni).
9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

799
U levom delu dijalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala i
rastojanje teita armature od ivice preseka. Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista
iji sadraj je odreen definisanim nazivima materijala za odabrani tekui propis. Kao to smo
ve na poetku ovog dela uputstva rekli, za svaki od standarda se u okviru naredbe Propisi,
pomou komandnih polja Beton i elik za armiranje, moe definisati kako sadraj liste
materijala tako i njihove odgovarajue karakteristike. Vrsta elika za armiranje, kao i
rastojanje armature od ivice preseka, definie se posebno za gornju i posebno za donju zonu
armiranja. Znai, imate mogunost da recimo u donjoj zoni postavljate mreastu, a u gornjoj
zoni recimo rebrastu armaturu. Napomenuemo da kod zidova terminu gornja zona odgovara
strana zida, koja je blia oku posmatraa kada je dati zid prikazan u prozoru 2D pogled
Pomou prekidaa u desnom delu dijalog box-a moete uticati na nain odreivanja
merodavnih momenata savijanja u ploama. Ponueni prekidai imaju sledee znaenje.
Zone oslonaca postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, od programa se
zahteva da sve piceve momenata savijanja u ploama, na mestima njihovog oslanjanja,
parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija tih oslonaca.
Mxy postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da pri
proraunu momenata savijanja uzme u obzir i uticaje od momenata uvijanja Mxy.
Sada je primenjen algoritam koji je predloen u Eurocod-u 2. On se svodi na uveavanje
merodavnih momenata savijanja Mx i My za proraun potrebne armature, u zavisnosti od
njihovog meusobnog odnosa, kao i veliine momenta Mxy, koji deluje u posmatranoj taki
ploe. Posledica ovog algoritma je kako uveanje momenta savijanja na zategnutoj strani
ploe, tako i dobijanje raunski potrebne armature na suprotnoj strani ploe. Za odreivanje
proraunskih graninih momenata nosivosti, primenjen je sledei algoritam.
U prikazanoj blok emi je usvojena konvencija da je u posmatranoj taki My Mx, da pozitivan

moment zatee donju stranu ploe, kao i da se pravci armiranja poklapaju sa pravcima
800
globalnih koordinatnih osa. Algoritam svakako vai i u ostalim sluajevima, pri emu onda
oznake uticaja Mx i My zamenjuju svoja mesta, a oznake Mx i My se generalno odnose na
momente savijanja koji deluju u zadatom pravcu armiranja 1, odnosno pravcu armiranja 2.
Upotrebljene oznake u algoritmu imaju sledee znaenje.
Mx
My
Mxy
Mdx
raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale X ose
raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale Y ose
raunski dobijen moment uvijanja u posmatranoj taki ploe
merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na zategnutoj strani ploe
Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na zategnutoj strani ploe
Mdx merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na pritisnutoj strani ploe
Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na pritisnutoj strani ploe
Ovakav nain odreivanja statikih uticaja ne preporuujemo, izuzev u sluaju specijalnih
konstrukcija, kod kojih bi zanemarivanje momenata uvijanja dovelo do znaajne greke. U
svakom sluaju na korisniku je da odlui da li e i ove momente uvesti u proraun potrebne
armature.
LKS ploe odreuje podrazumevani pravac armiranja - Check box ijim e se
postavljanjem na ukljueno stanje dimenzionisanje ploe vriti prema zadatom lokalnom
koordinatnom sistemu svake ploe (zadatom u okviru komande Uticaji u ploi u zadatom
LKS). Na taj nain se i bez zadavanja oblasti armiranja dobija prikaz raunski potrebne
armature u eljenom pravcu.
Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci e biti pridrueni svim ploama na
modelu. Kako je programom dozvoljeno zadavanje razliitih ulaznih podataka na svakoj od
ploa, to Vam se moe desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno
pomou naredbe Ulazni podaci Lokalni, nekim od ploa zadali druge ulazne podatke,
pojedina polja budu prazna, odnosno prekidai zamagljeni.
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim ploama

na modelu pridruen isti kvalitet betona
801
Zamagljeni izgled prekidaa Zone oslonaca

ukazuje da je na nekim ploama zahtevano
ublaavanje oslonakih momenata savijanja,
a na nekima ne
U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih
podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane ploe, naknadna promena ulaznih
podataka e pri aktiviranju komandnog polja OK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno
dimenzionisanim ploama.
9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Ulazni podaci za ploe - Selektovanje (Sve / prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve ploe kojima je potrebno promeniti ulazne podatke.
Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
802
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka

Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i dijalog box za definisanje globalnih ulaznih podataka s tim
to su sada dodata nova tri prekidaa:
Simetrino armiranje postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, od program se
zahteva simetrino armiranje. Ova opcija ima smisla samo kod zidova te program po default-u
ovaj prekida postavlja na ukljueno stanje samo kod vertikalnih zidova.
isto savijanje postavljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje moete od programa
zahtevati bri algoritam prorauna potrebne armture. Naime, u ovakvom reimu rada program
e u obzir uzimati samo momente savijanja dok e normalne sile biti potpuno ignorisane. Jasno
da postavljanje ovog prekidaa na ukljueno stanje ima smisla samo kod horizontalnih ploa
koje su optereene vertikalnim teretom.
Primeni na sve ploe istog seta - Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje
omogueno dodeljivanje istih ulaznih podataka svim ploama koje pripadaju istom setu.
Kako promena ulaznih podataka, automatski dovodi do gubitka prethodnoh rezultata
diemenzionisanja, to se u donjem desnom uglu dijalog box-a ispisuje informacija da li su
selektovane ploe dimenzionisane ili ne.
803
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje informacija

da li su selektovane ploe dimenzionisane ili ne
U sluaju da su selektovane ploe ve dimenzionisane, naknadna promena ulaznih podataka e
pri aktiviranju komandog polja OK dovesti do sledeeg upozorenja.
selektovanim ploama kojima su promenjeni ulazni podaci.
Napomena:
Default ulazne podatke program postavlja prema sledeem pravilu:
- prekida Zone oslonaca je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na
ukljueno stanje.
- prekida Mxy je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na iskljueno
stanje.
- prekida Simetrino armiranje je samo za vertikalne zidove na modelu, po default-u
postavljen na ukljueno stanje.
- prekida isto savijanje je samo za horizontalne ploe na modelu, po default-u
- kvalitet materijala se pri svakom novom postavljanju zapisuje u Registry te se pri
dimenzionisanju novih modela, po default-u postavljaju poslednje zadati podaci za dati
standard.
804
9.3.2
Proraun potrebne armature
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi
se prvo u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Dimenzionisanje ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun potrebne
armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovane
ploe ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
Upozorenje o statusu selektovanih ploa

Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane ploe koje je
potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo ploe
koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate mogunost ili da
dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu
kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja
sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj prekida biti
neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom mia jasno ne opredelite
za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja. Aktiviranjem komadnog polja
OK, otpoee postupak dimenzionisanje u svim takama sa mree konanih elemenata
prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za
obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo jo jednom da je u sluaju meuspratnih konstrukcija, za preporuku da
neposredno pre dimenzionisanja, za tekui sluaj optereenja postavite kombinaciju
jednovremenog delovanja vertikalnih optereenja, sa odgovarajuim parcijalnim koeficijentima
sigurnosti. U okviru ulaznih podataka, za nain prorauna odaberete isto savijanje, i
zahtevajte dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja. Na ovaj nain utedeete
znatno vreme neophodno za proraun potrebne armature. Pored toga, u sluaju velikih
modela, opcija dimenzionisanja samo selektovanih delova modela takoe, moe utedeti
znatno vreme. Ako uzmemo za primer veliku zgradu u kokoj se geometrija tipskog sprata
ponavlja, zbog utede u vremenu, za dimenzionisanje moete selektovati samo jedan od
tipskih spratova.
805
9.3.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Izborom naredbe Prikaz rezultata, program odmah u prozoru 2D prikaz

prikazuje potrebnu povrinu armature u dimenzionisanim ploama i zidovima. U tulbaru, koji je
postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza
promena vrste armature za prikaz.
Lista za brzi izbor vrste armature

U zatvorenoj listi se nalaze samo one armature koje se najee koriste. Ostale opcije se mogu
Zbog preglednosti rezultata prorauna, a i zbog mogunosti dvojnog armiranja, odnosno

mogunosti da u jednoj taki ploe postoji armatura i u gornjoj i u donjoj zoni, u jednom
koraku se vri prikaz potrebne armature ili samo u gornjoj, ili samo u donjoj zoni (prekidai
Gornja i Donja).
U delu dijalog box-a Pravac armiranja, imate mogunost da za odabranu zonu zahtevate
prikaz rezultata za jedan od mogua dva pravca (prekidai Pravac 1 i Pravac 2), ili pak da
zahtevate jednovremni prikaz potrebne armature za oba pravca (prekida Oba pravca).
Program po default-u, pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date ploe, tako da
806
pravac 1 odgovara lokalnoj X osi, a pravac 2 lokalnoj Y osi. U sluaju da za pravac armiranja
elite da usvojite neki drugi pravac, potrebno je da pokrenete naredbu Usvajanje armature
(vidi sledee poglavlje 9.3.4).
Edit box Broj podela, kao i zatvorena liste za izbor snimljenih konfiguracija, imaju isto
znaenje i ulogu kao i kada se pokrene naredba Legenda, o kojoj e biti vie rei malo
kasnije. Znai, uloga ova dva parametra je da se izolinije potrebne armatura mogu prikazati u
eljenom formatu i bez pozivanja naredbe Legenda.
Ako se zahteva prikaz samo jednog od pravaca armiranja, tada se rezultati prikazuju putem
izlonija, te u delu dijalog box-a Tip izolinija imate mogunost da izaberete tip izolinija
(prekidai Empty i Full).
3D - Check box koji je aktivan samo u sluaju da su izabrani prekidai Full ili Empty.
Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje omoguava se reljefno prikazivanje izolinija u 3D
pogledu.
Crtanje simbola LKS - Check box koji je aktivan samo u sluaju da je u globalnim ulaznim
podacima ukljuen check box LKS ploe odreuje podrazumevani pravac armiranja, a
odreuje da li e se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu ete dobiti
prikaz rezultata dimenzionisanja na zahtevani nain. Jasno da e rezultati dimenzionisanja biti
prikazani samo na prethodno dimenzionisanim delovima modela.
Simbol koji prikazuje orijentaciju LKS ploe
807
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem praznih izolinija
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem punih izolinija
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1,

reljefno prikazivanje izolinija u 3D pogledu
808
U sluaju da elite istovremeni prikaz potrebne armature za oba pravca, tada je potrebno da
na ukljueno stanje postavite prekida Oba pravca. Kako se za ovakav prikaz ne koriste
izolinije, ve rafiranje oblasti putem linija odgovarajue boje, to e prekida Empty biti
neaktivan.
Jednovremeni prikaz potrebne armature

u donjoj zoni za oba pravca armiranja
Postavljene linije rafure odgovaraju zadatim pravcima armiranja, i postavljaju se samo na
mestim na kojima je raunski potrebna armatura u datom pravcu. Na delovima ploe na
kojima se preklapaju ove dve rafure znai da je potrebna armatura u oba pravca. Boja
postavljenih linija rafure odgovara intenzitetu raunski potrebne armature u posmatranoj
taki, a prikazana maksimalna vrednost u legendi odgovara veoj raunski potrebnoj armaturi
u jednom od pravaca (ako je na primer, maksimalno potrebna armature za pravac 1: 4.69
cm2/m, a za pravac 2: 8.69 cm2/m, tada e za ekstremnu vrednost u legendi biti postavljeno:
8.69 cm2/m).
Bez obzira na to da li je odabran prikaz potrebne armature putem izolinija, ili pak rafurom,
dostupna e biti i opcija oitavanja vrednosti potrebne armature etanjem mia. Ovu
informaciju program ispisuje u donjem desnom uglu ekrana, i ona je namenjena brzom
pregledu rezultata dimenzionisanja.
Prostor predvien za prikaz raunski potrebne armature,

na mestu koje je odreeno trenutnim poloajem mia
809
U sluaju da je zahtevan prikaz samo jednog pravca armiranja, program e ispisivati samo
jednu vrednost koja odgovara potrebnoj armaturi u datom pravcu, dok e u opciji
jednovremenog prikaza rezultata za oba pravca, prvi broj predstavlajti potrebnu armaturu za
pravac 1, a drugi za pravac2.
U proceduri obrade rezultata proraunate potrebne armature, bez obzira da li ste
se odluili za prikaz rezultata za jedan od pravaca, ili pak za jednovremeni prikaz u
oba pravca, veoma vanu ulogu ima naredba Legenda.
Ona radi na potpuno isti nain kao i pri analizi statikih uticaja u povrinskim elementima
konstrukcije. Naime, njenim izborom, kada su na ekranu prikazani rezultati dimenzionisanja,
imate mogunost da selektujete sve ploe za koje elite da editujete listu moguih vrednost
raunski potrebne armature.
<0 sel.> Legenda za armaturu Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Mogunost selektovanja vie ploa na modelu ima naroitu primenu kada elite da unificirate
podelu raunski potrebne armature na srodnim delovima konstrukcije (tipski spratovi, zidovi,
itd.). Tada e na svim prethodno selektovanim ploama, uticaji biti prikazani u istim
intervalima izolinija. Napomenuemo da ete u ovoj proceduri moi da selektujete samo ploe
koje su ve dimenzionisane. Nakon zavrene selekcije, otvorie se dijalog box u kome e sada
umesto statikih uticaja biti prikazane vrednosti raunski potrebne armature.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

raunski potrebne armature
Znai, pomou naredbe Legenda imate mogunost da interval izolinija podelite na segmente
ije vrednosti odgovaraju tano usvojenoj armaturi. Ako elite da svuda u donjoj zoni postavite
recimo neku minimalnu armaturu 8/20 (Aa=2.50 cm2), a jaom armaturom pokrijete samo
mesta gde je to zaista i potrebno, tada ete interval izolinija podeliti na sledei nain:
810
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e posebnim bojama oznaiti sva mesta na
modelu na kojima je usvojena minimalna armatura 8/20, neto jaa armatura recimo 8/10
(Aa=5.00 cm2), i konano armatura za pokrivanje ekstremnih vrednosti 12/10 (Aa=11.31
cm2).
U Tower-u je omogueno kreiranje i snimanje konfiguracija sa zadatim moguim vrednostima
izolinija raunski potrebne armature i opisom za svaku od njih.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

raunski potrebne armature
Za ovu namenu je predvieno komandno polje
dijalog box sledeeg izgleda:
Biblioteka , ijim se izborom otvara
811
Izgled dijalog box-a za kreiranje konfiguracija legendi

Dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju mogue vrednosti izolinija raunski
potrebne armature u donjoj zoni (pozitivne vrednosti), dok se u desnom delu zadaju mogue
vrednosti izolinija u gornjoj zoni (negativne vrednosti).
Dodavanje novog reda u listu vri se aktiviranjem komandnog polja
. Novi red se ubacuje
neposredno iza trenutno aktivnog reda, a dodavanje je mogue sve dok se ne dostigne
maksimalan broj od 20 podela.

novi red
u listu je ubaen
Selektovani red se uklanja iz liste pomou komandnog polja
U koloni [cm2/m] se zadaje vrednost izolinije raunski potrebne armature, dok se u koloni
Opis unosi eljeni opis. S obzirom da vrednosti izolinija moraju biti u rastuem poretku, to e
nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u tabeli.
812
Zadate su vrednosti izolinija i opisi koji

odgovaraju Q mreama
U polju Opis omoguen je jednostavan nain unosa grkog slova , koje se esto koristi za
oznaavanje preseka armature. Da bi se u polju pojavio pomenuti simbol, potrebno je uneti
%f, a program e automatski ta dva znaka zameniti grkim slovom.
U sluaju da je kreirana jednu tabela, a druga treba da sadri iste ili sline podatke, radi
spreavanja nepotrebnog ponavljanja posla, programom je omogueno njihovo kopiranje iz
jedne u drugu tabelu. Za ovu namenu su predviena komandna polja
i
.

, podaci iz levog dela
iskopirani su u desni deo dijaloga
S obzirom da e se u praksi esto koristiti iste vrednosti izolinija, programom je predviena i
mogunost njihovog snimanja u bazu. Naime, aktiviranjem komandnog polja
Snimi
otvara se dijalog box u kome se zadaje ime kreirane konfiguracije:
813
Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i snima datu konfiguraciju u
bazu. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim
izborom se u svakom trenutku mogu uitati zadati podaci.
Zatvorena lista iz koje se vri izbor

snimljenih konfiguracija
Brii se tekua konfiguracija uklanja iz liste.
Aktiviranjem komandnog polja OK se vri povratak u glavni dijalog box ove naredbe, uz
prihvatanje svih zadatih podataka. Ukoliko konfiguracija nije snimljena, pri izlasku iz dijalog
box-a pojavie se odgovarajue upozorenje, a konfiguracija e moi da se koristi samo dok se
ne izae iz programa.
U zatvorenoj listi, u glavnom dijalog box-u naredbe, sada je prikazan naziv tekue
konfiguracije, dok se u levom delu dijalog box-a prikazuju mogue vrednosti za izolinije
raunski potrebne armature. Ako je u selektovanim ploama prikazana armatura iz donje zone
ove vrednosti se preuzimaju iz leve tabele, a ako je prikazana armatura u gornjoj zoni
preuzimaju se iz desne tabele.
814
Prikazane su vrednosti izolinija koje su

snimljene u tekuoj konfiguraciji
Napomenuemo da se u listi nee prikazivati sve zadate vrednosti za izolinije, ve samo one
koje su manje od maksimalne vrednosti raunski potrebne armature u selektovanim ploama.
Maksimalna vrednost raunski potrebne armature prikazana je u poslednjem redu u listi kada
se prikazuje armatura u donjoj zoni, odnosno u prvom redu ako se prikazuje armatura u
gornjoj zoni selektovanih ploa.
Check box-ovi Prikaz vrednosti i Prikaz opisa su dostupni za promenu samo kada je iz
liste izabrana neka snimljena konfiguracija i pomou njih se podeava prikaz tablice legende na
ekranu. Stanje check box-a Prikaz vrednosti odreuje da li e se u tablici prikazivati
vrednosti raunski potrebne armature, dok stanje check box-a Prikaz opisa odreuje da li e
se prikazivati zadati opisi. Vano je napomenuti da bar jedan od njih mora uvek da bude
815
Check box-ovi pomou kojih se definie

prikaz tablice legende na ekranu
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na ekranu se prikazuje raunski
potrebna armatura u skladu za zadatim parametrima.
Prikazana je armatura u donjoj zoni ploe za oba pravca
Izgled tablice legende na ekranu
816
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija se nalazi i u dijalog box-u naredbe Prikaz
rezultata, tako da se potrebna armatura moe prikazati u eljenom formatu i bez pozivanja
naredbe Legenda.
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija

u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata
U sluaju da Vam prikaz potrebne armature nije dovoljno jasan i pregledan putem
izolinija, tada imate mogunost da pomou naredbe Presek, raspored potrebne
proraunate armature prikaete putem dijagrama u proizvoljno zadatim
presecima.
Napomenuemo da e naredba Presek biti dostupna za aktiviranje samo ako je u odabranoj
zoni armiranja, zahtevan prikaz raunski potrebne armature za jedan od mogua dva pravca.
Ako je zahtevan jednovremni prikaz potrebne armatura za oba pravca, tada naredba Presek
nee biti dostupna.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za

pravac armiranja 2, putem dijagrama preseka
Pri iscrtavanju dijagrama potrebne armature program prikazuje samo raunski potrebnu
armaturu u odgovarajuoj zoni, odnosno sve ordinate na dijagramu se nalaze sa iste strane. U
okviru naredbe Presek, dostupna e biti i opcija zadavanja irine preseka, koja e dovesti do
uproseivanja raunski potrebne armature na zadatoj irini trake.
817
U sluaju da ste pomou naredbe Usvajanje armature, u pojedinim zonama modela zadali
pravce armiranja koji se ne poklapaju sa pravcem lokalnih osa date ploe, tada e program u
unutanjosti tih oblasti postaviti simbole strelica koji ukazuju na usvojene pravce armiranja u
datoj oblasti. Na ostalim delovima modela, podrazumeva se usvojeni defult pravac arniranja
koji odgovara pravcu lokalnih osa date ploe.
Postavljeni simboli strelica jasno ukazuju na usvojeni

pravac armiranja na oznaenim delovima modela
Ako je zahtevan jednovremeni prikaz rezultata za oba pravca armiranja, tada e i postavljene
linije rafure u tim oblastima pratiti usvojene pravce armiranja. U svakom sluaju, bez obzira
da li je zahtevan prikaz samo jednog, ili pak jednovremeni prikaz za oba pravca armiranja,
vrednosti potrebne armature u svakoj taki modela, odgovaraju sprovedenom dimenzionisanju
za zadate pravce armiranja
Napomena:
U okviru dijalog box-a za prikaz rezultata prorauna, nalazi se i prekida Usvojena
armatura. Naime, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, na ekranu e biti postavljene
oblasti usvojene armature, a izolinije e predstavljati razliku izmeu potrebne i usvojene
armature. Ovaj prekida ima ulogu da program dovede u stanje, koje odgovara prikazu na
ekranu kada je pokrenuta naredba za usvajanje armature. O nainu usvajanja armature, bie
vie rei u sledeem poglavlju.
9.3.4
Usvajanje armature
Naredba Usvajanje armature ima dve namene. Jedna je da se na osnovu

rezultata dimenzionisanja usvoji konkretna armatura, a druga je kada elite da na pojedinim
delovima modela promenite default postavljene pravce armiranja. Opcija usvajanja armature
svakako nije neophodna, ali u sluaju da je geometrija modela takva, da je neophodno zadati
drugaije uglove armiranja od default postavljenih, tada ete svakao morati da pomou ove
naredbe definiete delove modela na kojima se ti uglovi razlikuju. Oblasti koje se zadaju
pomou ove naredbe, zajednike su za obe namene. Naime, one odreuju kako usvojenu
armaturu, tako i odabrane pravce armiranja. Izborom ove naredbe, komandna linija dobija
sledei izgled.
<_> Prva taka oblasti armiranja Donja zona (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set
/ prIkaz / Radijalno):
Sada se od korisnika oekuje da zada oblast u kojoj e postaviti istu armaturu u odabranim
pravcima. Procedura iscrtavanja zatvorene polilinije u potpunosti odgovara postupku
818
iscrtavanja i ostalih povrinskih entiteta u programu. Kako se armatura moe usvajati ili u
gornjoj ili u donjoj zoni, to je na komandnoj liniji ispisan komentar koji jasno ukazuje da li se
trenutno radi sa gornjom ili sa donjom zonom. Promena tekue zone, vri se izborom
podopcije prIkaz koja je stalno pristuna na komadnoj liniji. Njenim izborom otvara se dijalog
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara dijalog box-u koji se otvara u okviru naredbe za prikaz
rezultata dimenzionisanja. Razlika je jedino u tome to je ovde postavljen i prekida Nita.
Izborom ovog prekidaa, za odabranu zonu armiranja, rezultati raunski potrebne armature
nee uopte biti prikazani. Znai, izborom podopcije Prikaz, vrite promenu tekue zone za
koju usvajate oblasti armiranja, i reguliete na koji nain e na ekranu biti prikazana potrebna
armatura. Aktiviranjem komadnog polja OK, program e se vratiti na proceduru zadavanja
oblasti, a na ekranu e biti prikazani rezultati dimenzionisanja na odabrani nain.
Nakon zadavanja geometrije oblasti u okviru koje je potrebno usvojiti istu armaturu, program
e sa komandne linije zahtevati da odredite pravce postavljanja armature u datoj oblasti.
Pravac 1 Ugao (Preuzmi LKS)<0>:
Preuzmi LKS - Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u sluaju da je u
globalnim ulaznim podacima ukljuen check box LKS ploe odreuje podrazumevani pravac
armiranja, a njenim aktiviranjem program automatski postavlja pravce armiranja u pravcu
lokalnih koordinatnih sistema ploa. Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature.
Ugao je mogue zadati ili sa tastature u stepenima, ili izborom dve take sa crtea. Klik na
desni taster mia e oznaiti prihvatanje podrazumevane vrednosti od 0. Nakon izbora pravca
1 armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da odredite i pravac armiranja 2.
Pravac 2 Ugao <90>:
Bez obzira da li su pravci armiranja odreeni pomou opcije Preuzmi LKS ili zadavanjem
uglova, nakon njihovog definisanja otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
819
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu

Pomou ovog dijalog box-a, zadatoj oblasti se pridruuje tano usvojena armatura. Prikazana
lista u dijalog box-u, funkcionie na potpuno isti nain kao i bilo koja druga lista u programu za
pridruivanje setova numerikih podataka. U vrhu dijalog box-a, program prikazuje ekstremne
vrednosti raunski potrebne armature koje je pronaao u zadatoj oblasti. Podatak potr. A1=
se odnosi na pravac 1, a podatak potr. A2= na zadati pravac 2 armiranja. U redu ispod ovih
podataka se prikazuju povrine usv. A1= i usv. A2=, koje odgovaraju tekuem setu
podataka, a proraunavaju se iz zadatih podataka u kolonama: 1, e1, 2, e2 i n.
1
e1
2
e2
n
prenik usvojene armature za pravac 1 armiranja

razmak ipki usvojene armature za pravac 1 armiranja
prenik usvojene armature za pravac 2 armiranja
razmak ipki usvojene armature za pravac 2 armiranja
multiplikator oblasti armiranja - vrednost sa kojom se mnoi koliina usvojene armature
i koja e se nai u sadraju kote, ukoliko je razliita od 1
U koloni Naziv moete zadati i tekstualni opis datog seta podataka koji e kasnije biti ispisan
u koti date oblasti kao informacija o usvojenoj armaturi. Kako se u praksi uglavnom koriste ili
zavarene mree ili pak uvek jedan broj istih profila, to da ne bi morali stalno da zadajete iste
podatke, moete kreirati svoju biblioteku tipskih armatura. Izborom komandnog polja
Biblioteka, otvara se dijalog box za definisanje eljenih tipova armatura.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke tipskih armatura
820
Dodaj i
Brii moete urediti ovu biblioteku prema svojoj
elji i potrebama. Kako je programom omogueno postojanje vie biblioteka armature, to se u
zaglavlju ovog dijlalog box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne biblioteke: Tower.$net. Za
kreiranje nove biblioteke tipskih armatura, potrebno je da prvo pomou komandnog polja
Snimi kao kreirate kopiju postojee.
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime biblioteke, i aktivirajte komandno polje Snimi. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje biblioteke tipskih armatura, izvrite sve potrebne
izmene i dobiete eljeni sadraj nove biblioteke. Pomou komandnog polja Uitaj otvara se
dijalog box za uitavanje neke od ranije kreiranih biblioteka armatura.
Postavljenu tekuu biblioteku tipskih armatura program e potovati u svom radu, te e u

listama za izbor tipske armature, u ponudi biti sve armature iz postavljene tekue bibloteke.
Pri izboru tipske armature, primenjena je gotovo ista logika kao i sa bibliotekom materijala
koja se koristi u programu za konstruktivne elemente. Naime izborom komandnog polja OK,
ovaj dijalog box se zatvara, a podaci iz tekueg reda se pridruuju tekuem setu armature.
821
Tekuem setu podataka su pridruene karakteristike

odabrane tipske armature iz biblioteke
Kada ste odabrali set armature koji ete pridruiti zadatoj oblasti na modelu, aktivirajte
komandno polje OK, nakon ega e program postaviti dijagonalu izmeu dve najudaljenije
take sa konture zadate oblasti, i na njoj e ispisati informaciju o usvojenoj armaturi i o
zadatim pravcima postavljanja armature.
Postavljena kota na zadatoj oblasti armiranja

U sluaju da se u okviru odabranog seta armature u koloni Naziv zadat neki tekst, tada e
program umesto prenika i razmaka armature ispisati samo zadati naziv. Poloaj kote moete
naknadno menjati pomou naredbe Kota, o kojoj e biti vie rei u poglavlju 9.3.6.
Ako ste u zadatoj obalsti usvojili veu armaturu od maksimalno potrebne, tada e rafura
potpuno nestati iz te oblasti, to e znaiti da unutar nje vie nije potrebna nikakva armatura.
Ako ste usvojili manju armaturu od maksimalno potrebne, tada e program odgovarajuim
rafurama obeleiti samo nepokrivene delove na kojima tako usvojena armatura ne
zadovoljava. Kretanjem mia po delovima novopostavljene rafure, program e na statusnoj
liniji za potrebnu povrinu armature prikazivati vrednosti koje predstavljaju razliku izmeu
maksimalno potrebne i usvojene armature na tom mestu.
822
Novopostavljena rafura jasno ukazuje da usvojena

armatura ne zadovoljava na svim delovima date oblasti
Isto vai i ako je za prikaz odabran samo jedan pravac armiranja, odnosno ako je zahtevan
prikaz potrebne armature putem izolinija. Postavljene izolinije e predstavljati razliku izmeu
raunski potrebne i usvojene armature.
Postavljene izlonije predstavljaju razliku izmeu raunski

potrebne i usvojene armature u datoj oblasti
Kada ste u zadatoj oblasti usvojili potrebnu armaturu, program e sa komandne linije i dalje
zahtevati zadavanje nove oblasti armiranja sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite
kraj ove naredbe. Znai, prethodno opisani postupak je potrebno ponavljati sve dok na svim
delovima modela, u obe zone, ne usvojite potrebnu armaturu.
823
Prikaz kompletno usvojene armature u donjoj zoni
Prikaz kompletno usvojene armature u gornjoj zoni.

U sluaju da ovu naredbu koristite samo za promenu default usvojenih pravaca armiranja,
svakako da je onda potrebno zadati samo oblasti u kojima su pravci armiranja drugaiji od
default postavljenih. U ovakvo zadatim oblastim, potpuno je svejedno koju ete armaturu
usvojiti, obazirom da ovu naredbu korisite samo za dobijanje raunski potrebne armature u
zadatim pravcima.
Ako ste u proceduri usvajanja armature, pomou podopcije Prikaz, na ukljueno stanje
postavili prekida Nita, tada program nee automatski otvarati dijalog box sa setovim
usvojene armature, ve e zadatoj oblasti pridruiti tekui set podataka. Podatak o tekuem
setu usvojene armature je stalno ispisan na poetku komandne linije, a izborom podopcije
Set, koja je takoe prisutne na komandnoj liniji, moete pozvati dijalog box za izbor tekueg
seta usvojene armature. Program e se na ovaj nain ponaati i ako ste naredbu za usvajanje
armature pokrenuli pre samog postupka dimenzionisanja.
Pri postavljanju oblasti armiranja koje se potpuno ili delimino preklapaju, vai princip
superpozicije. Odnosno, na preklopljenim delovima, armatura iz obe oblasti se superponira i
uestvuje u pokrivanju raunski potrebne armature na tom delu modela. Tipian primer
opravdanosti superpozicije je kod postavljanja armature u gornjoj zoni iznad stubova.
824
Prikaz potrebne armature u gornjoj zoni

Na osnovu postavljenih rafura, jasno se vidi da je jedino iznad srednjih stubova potrebna
armatura u oba pravca, dok je na ostalim delovima modela potrebna armatura samo u
odgovarjuem pravcu noenja. Iz tog razloga, iznad horizontalne grede je usvojena armatura
samo u pravcu globale Y ose, a iznad veretikalnih greda, samo armatura u pravcu globale X
ose. Na ovaj nain, raunski potrebna armatura iznad srednjih stubova, pokrivena je
usvojenom armaturom u oba pravca.
Prikaz usvojene armature u gornjoj zoni

Ako elite da postavite oblast preko ranije zadate, ali tako da ne vai princip superpozcije, ve
da na preklopljenom delu bude usvojena samo armatura iz novo postavljene oblasti, tada prvo
morate pomou naredbe Otvor, u postojeoj oblasti postaviti otvor, a posle po konturi
otvora definisati oblast sa novo usvojenom armaturom. O naredbi Otvor, bie vie rei u
sledeem poglavlju.
825
Napomena:
Napomenuemo da su pri iscrtavanju oblasti dostupne sve opcije kao i pri iscrtavanju
proizvoljne polilinije. Obratite panju na podopciju Traka koja se javlja na komandnoj liniji
kao opcija iscrtavanja pravougaone oblasti. Ovakav nain iscrtavanja pravougaone oblasti
moe biti jako zgodan kada se armatura postavlja u gornjoj zoni iznad lnijskih oslonaca i
greda. Takoe pri postavljanju oblasti, imajte u vidu da se oblast moe zadati i van gabarita
ploe, odnosno i preko otvora u ploi, a program e sam automatski otkloniti ovako
postavljene vikove i korigovati geometriju zadate oblasti. Na ovaj nain moete znatno
ubrzati iscrtavanje oblasti ne vodei rauna o tanoj geometriji konture ploe.
Radijalno usvajanje armature u ploama
Izborom podopcije Radijalno, koja se nalazi na komandnoj liniji nakon izbora naredbe
Usvajanje armature, ulazi se u proceuru radijalnog armiranja.
<-> Prva taka oblasti armiranja Donja zona Radijalno (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset /
<krAj> / Set / Prikaz / Paralelno):
Izbor podopcije Paralelno dovodi do povratka na osnovni oblik komandne linije za usvajanje
armature, odnosno na proceduru usvajanja obine (ne radijalne) armature. Postupak usvajanja
radijalne armature se odvija tako to se prvo definie oblast u kojoj se postavlja isti povrina
armature i u centralnom i u radijalnom pravcu. Kada je definisana kontura eljene oblasti
armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da zadate centralnu taku iz koje polazi
radijalno armiranja.
Centar armature:
Ukoliko je izvreno dimenzionisanje ploa prema lokalnom koordinatnom sistemu ploa, pri
emu ploe imaju radijalni LKS, program prua mogunost postavljanja centra radijalnog LKS
za centralnu take iz koje polazi radijalno armiranje. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u
okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se pojavljuje sledea poruka:
Centar armature (Preuzmi centar LKS-a):
Preuzmi centar LKS-a - Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u sluaju da
je u globalnim ulaznim podacima ukljuen check box LKS ploe odreuje podrazumevani
pravac armiranja, a njenim aktiviranjem program automatski postavlja centralnu taku iz koje
polazi radijalno armiranje u centar radijalnog LKS ploe.
Nakon izbora centralne take problem e biti potpuno odreen, odnosno program e biti u
stanju da prorauna maksimalnu potrebnu armaturu i u tangencijalnom i u radijalnom pravcu
unutar zadate oblasti.
826
Izgled dijalog box-a za usvajanje radijalne armature

Ovaj dijalog box je jako slian dijalogu za usvajanje obine armature, s tim to treba znati da
su setovi usvojene radijalne armature potpuno nezavisni od setova usvojene obine armature.
Potrebna tangencijalna armatura se izraava potrebnom povrinom po jedinici duine u
radijalnom pravcu, dok se radijalna armatura ne moe izraziti na ovaj nain obzirom da njena
povrina po jedinici duine u tangencijalnom pravcu varira sa udaljenjem od centra kruga.
Zbog toga se potrebna radijalna armatura izraava ukupnom potrebnom povrinom na celom
krugu.
U vrhu dijalog box-a se ispisuju podaci o potrebnoj povrini

tangencijalne (potr. A1) i radijalne (potr. A2) armature
Potrebna tangencijalna armatura se usvaja izborom prenika ipki (kolona 1) i zadavanjem
njihovog meusobnog rastojanja (kolona e1). Radijalna armatura se usvaja odabranim
prenikom ipki (kolona 2) i brojem ipki na punom krugu (kolona n/2).
827
U tangencijalnom pravcu je usvojena armatura 16/15cm

a u radijalnom 5516
Izborom komandnog polja OK, program e u zadatoj oblasti postaviti usvojenu radijalnu
armaturu.
U sadraju kote se za armaturu u radijalom pravcu, pored broja komada ispisuje

i podatak o centralnom uglu koji formiraju radijalne ipke.
U sluaju da zadata oblast za radijalno armiranje ne predstavlja pun krug, tada se u dijalog
box-u takoe usvaja broj komada ipki radijalne armature na punom krugu, s tim to e u koti
biti ispisan taan broj ipki koji je potreban na delu kruga koji je odreen zadatom
geometrijom oblasti.
828
Za zadatu oblast od pola kruga, program je na kotnoj liniji ispisao da je usvojeno 2916
iako je u datom setu podataka zadato da je na punom krugu potrebno usvojiti 5519
9.3.5
Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom

armaturom u ploama
Obzirom da procedura definisanja oblasti u kojoj je potrebno usvoiti isti tip

armature moe potrajati, to smo napravili naredbu pomou koje se ova procedura moe
potpuno automatizovati. Izbrom naredbe Generisanje oblasti armiranja, na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korsinika oekuje da selektuje ploe za koje eli automatsko
generisnjre oblasti.
< sel.> Generisanje oblasti armiranja Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon zavrsene selekcije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijlog box-a za automatsko generisanje oblasti sa

usvojenom armaturom u selektovanim ploama
Pomou prekidaa Gornja zona i Donja zona, vri se izbor zone za koju elite
automatsko generisanje oblasti. Znai, moete od programa zahtevati da generie oblasti ili u
obe zone, ili pak samo u jednoj od njih.
Zadata vrednost u edit box-u irina predstavlja irinu trakaste oblasti u gornjoj zoni
jedne strane oslonca. Zadavanjem decimalnog broja u edit box-u 2 x Lo x, irinu oblasti
generisanje moete uveati za deo raspona, sa date strane oslonca. Napomenuemo da
zadati decimalni broj pomnoiti svetli otvor raspona Lo, odnosno dati raspon umanjen
dimenzije oslonaca koji definiu dato polje.
sa
za
e
za
829
Pomou prekidaa Temelji regulie se da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o
temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi
o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano
obzirom da se usvojena pravila za generisanje oblasti posebno odnose na gornju, a posebno na
donju zonu. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces generisanja oblasti prema
sledeim pravilima:
- U sluaju da u sektovanim ploama ve postoji neka od ranije postavljenih oblasti
armiranja, program e ih prvo ukloniti a potom izgenerisati nove oblasti. Razlog ovome lei
u injenici da pri usvajanju armature u ploama vai princip superpozcije, te se na ovaj
nain izbegavaju neeljene greke, odnosno dupliranje oblasti sa usvojenom armaturom.
- Pri generisanju oblasti u donjoj zoni vai pravilo da one budu oiviene gredama i osloncima,
odnosno da zona ne bude preseana ni jednim od ovih linijskih entiteta. Za prvace
armiranja se uvek usvajaju uglovi od 0 i 90.
- Oblasti u gornjoj zoni su uvek pravougaonog oblika i postavljaju se iznad svih greda i
linijskih oslonaca, odnosno zidova. Pravac ovih linijskih entiteta odreuje srednju liniju
trakaste pravougaone oblasti, a njena irina je odreena zadatim podatkom irina u
dijalog box-u. Za glavni pravac armiranja se usvaja pravac koji je upravan na pravac
pruanja linijskog entitata, iznad koga se pokrivaju uticaji, dok je pravac 2 uvek upravan na
pravac 1.
Prikaz automatsko izgenerisanih oblasti armiranja u donjoj zoni

Svim ovako izgenerisanim oblastima program automatski pridruuje aramaturu koja je
definisana tekuim setom podataka, te preostaje da naknadno, pomou naredbe Promena
setova, ovim oblastima pridruite onu armaturu koja je potrebna za potpuno pokrivnje
raunski potrebne.
Obzirom da je dosta teko automatski postaviti oekivane oblasti armiranja u gornjoj zoni, a
pored toga ovom procedurom nisu obuhvaceni ni uticaji iznad takastih oslonaca, odnosno
stubova, to preporuujemo da ovu naredbu koristite za postavljanje oblasti samo u donjoj
zoni. Svakako da moete zahtevati i generisanje oblasti u gornjoj zoni, ako je geometrija takva
da se moe oekivati dobar rezultat rada ove naredbe.
830
9.3.6
Manipulacija sa oblastima armiranja
Kada su na ekranu prikazane usvojene oblasti armiranja, a nije aktivna ni jedna

komanda, program nudi niz opcija za manipulaciju sa njima. Da biste program doveli u ovakav
reim rada, potrebno je ili da pokrenete naredbu Usvajanje armature i da izete iz nje, ili
pak da pomou naredbe Prikaz rezultata, na ukljueno stanje postavite prekida
Usvojena armatura.
Stanje programa kada su dostupne naredbe za

manipulaciju sa oblastima usvojene armature
Program e biti u ovom reimu rada sve dok ne aktivirate naredbu Reset ili neku drugu
naredbu za obradu rezultata koja e sa ekrana ukloniti postavljene oblasti usvojene armature.
Sve naredbe iz padajueg menija Korekcija rade na potpuno isti nain kao i u modulu za
unos podataka, s tim to se ovde za manipulaciju mogu selektovati samo postavljene oblasti
armiranja. Znai, umesto iscrtavanja svake oblasti armiranja posebno, imate mogunost da
pomou naredbi za manipulaciju (kopiranje, ogledalo, rotacija, brisanje, itd.) znatno lake i
bre usvojite armaturu na svim delovima modela.
Pomou naredbe Kopiranje, prethodno zadata oblast je

postavljena i na ostalim delovimam modela
831
Napomenuemo da se naredba Promena setova nalazi i u meniju Korekcija i u meniju
Dimenzionisanje Beton Ploe. To je jedna te ista naredba, ali je zbog njene relativno
este primene ona postavljena u oba menija.
Pored naredbi iz menija Korekcija, u ovom reimu rada programa, za aktiviranje e biti
dostupna i naredba Otvor. Ova naredba radi na potpuno isti nain kao i u modulu za unos
podataka, s tim to se ovde otvori postavljaju samo unutar zadatih oblasti i to u trenutno
prikaznoj zoni armiranja (gornja/donja). Kako pri postavljanju oblasti sa usvojenom
armaturom vai princip superpozicije, to je postojanje ovakve naredbe neophodno, kada
unutar ranije zadate oblasti elite zamenu, a ne superpoziciju armature.
Ako su na ekranu pored oblasti sa usvojenom armaturom prikazane i izolinije nedostajue
armature, program ih zbog brzine rada nee automatski aurirati posle svake od komandi za
manipulaciju sa oblastima, ve samo na izriit zahtev korisnika.
Klik na desni taster mia preko ikone Beton: Dimenzionisanje ploa, dovee
do auriranja prikazanih izolinija tako da one odgovaraju trenutnom stanju oblasti
armiranja na modelu. Automatsko auriranje izolinija potrebne armature se vri
samo aktiviranjem naredbi Usvajanje armature i Prikaz rezultata.
Kako se pri postavljanju oblasti armiranja, poloaj njene kote automatski odreuje, to izborom
naredbe Kota imate mogunost da je promenite. Aktivranjem ove naredbe, komandna linija
dobija sledei izgled.
<0 sel.> Kota Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje oblast iji poloaj kote eli da promeni. Nakon
izvrene selekcije, program e sa komandne linije zahtevati izbor dve take koje e odrediti
novi poloaj kote.
Prva taka:
Druga taka:
Izbor ovih taaka je potpuno slobodan, s tim to se novopostavljena kota mora nalaziti unutar
date oblasti i uvek se prostire do krajnjih gabarita oblasti u zadatom pravcu. Tekst kote se
uvek ispuje na sredini ovako postavljene linije kote.
9.3.7
Kreiranje tekstualnog izvetaja
Pored grafikog prikaza rezulatata dimenzionisanja putem izolinija, odnosno

rafura, programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. Kako se dimenzionisanje
sprovodi u svim vorovima sa mree konanih elemenata, to svakako nebi bilo prihvatljivo da
se generiu izvetaji za sve vorove modela. Iz tog razloga, izborom naredbe Izvetaj, ulazi
se u proceduru izbora taaka za koje se eli kreiranje tekstualnog izvetaja.
Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Da biste se lake odluili za izbor merodavnih taaka za izvetaj, pomou podopcije prIkaz
moete zahtevati jedan od programom predvienih naina za prikaz rezultata dimenzionisanja.
832
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja,
s tim to je u delu TXT Izvetaj dodat i prekida Usvojena armatura. Naime, pomou
ovog prekidaa birate sadraj tekstualnog izvetaja, odnosno da li e u okviru njega biti
prikazana i usvojena armatura ili pak samo potrebna. Ako ovaj prekida postavite na ukljueno
stanje, u tekstualnom izvetaju e pored potrebne biti prikazana i usvojena armatura.
Napomenuemo da je u sluaju prikaza rezultata putem izolinija, pomou OSNAP kriterijuma
mogue odabrati take koje predstavljaju lokalne ekstreme potrebne armature.
Prikazani lokalni ekstremi se mogu selektovatri pomou OSNAP kriterujuma

Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na komandnoj liniji je pristuna i
podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Selekcija ploa Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve ploe u kojima eli da mu program sam
odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armture. Nakon zavrene selekcija,
program e simbolima malog kruga, na svakoj od prethodno selektovanih ploa, oznaiti take
u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na osnovni oblik
komandne linije u okviru ove naredbe. Za svaku od zona armiranja, program pronalazi mesto
833
maksimalno potrebne armature u oba pravca armiranja, tako da se u optem sluaju za svaku
od selektovanih ploa mogu pronai maksimalno etiri razliite take.
Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je
svakako najlake da pomou podopije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei
mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom, u obe zone, i za oba pravca armiranja.
Napomenuemo da je u sluaju pogreno odabrane take za izvetaj, pomou podopcije
Deselektovanje mogue deselektovati bilo koju ranije odabranu taku.
Svaku taku koja je izabrana za kreiranje izvetaja program obeleava simbolom kruga sa
krstiem u sredini i odgovarajuim rednim brojem.
Sve izabrane take su obeleene simbolima i brojevima

Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure
izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno
odabrane take.
Izgled dijalog box-a za tekstualni

prikaz rezultata dimenzionisanja
834
Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih ploa, to program
tekstualni izvetaj sortira po ploama. Na poetku izvetaja, za svaku od ploa se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimeznionisanja za sve take koje pripadaju datoj ploi.
Poloaj svake od zadatih taaka je odreen sa tri koordinate koje nedvosmisleno odreuju njen
poloaj. U optem sluaju, za svaku taku postoje etiri rezultata potrebne armature: Gornja
zona Pravac1, Gornja zona Pravac2, Donja zona Pravac1, Donja zona Pravac2. Ako
neki od ova etiti rezultata daje da raunski nije potrebna armtura, tada se zbog preglednosti,
taj rezultat nee ispisivati.
Ikone za direktnu tamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju

Pored direktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu
dokumentaciju. Sve take zadate u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane take grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja

ploa u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu
broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.
835
9.3.8
Eksport usvojene armature u ArmCAD
Pored velike lakoe sa kojom se detalji armature i odgovarajue specifikacije mogu

kreirati, velika pogodnost programa ArmCAD je i mogunost uitavanja eksportovanih
datoteka iz programa Tower. Naime, usvojenu armaturu u programu Tower, ArmCAD je u
stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Pravila
po kojima se detalji armiranja kreiraju, navedena su u uputstvu za rad sa programom
ArmCAD.
Kada je u prozoru 2D pogled, za tekui prikaz odabrana ploa sa usvojenom armaturom,
tada se od programa moe zahtevati eskport usvojene armature u datoj ploi. Izborom
naredbe Eksport u ArmCAD, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armture u ploama

U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u ploama, a aktiviranjem komandnog polja imate
mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Ime datoteke
moe biti potpuno proizvoljno, dok je za tip datoteke predvien default naziv *.pa3,
odnosno *.pa4 koji takoe moete po elji promeniti.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD, lake odrediti njen sadraj.
Pomou prekidaa u levom delu dijalog box-a vri se izbor elemenata crtea koje je potrebno
eksportovati. Ovi prekidai imaju sledee znaenje:
Oplata
eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj

pravoj veliini i smetaju se na layer koji ima programski zadato ime
A3_OP. Oplata se eksportuje pomou entiteta koji se u AutoCAD-u
nazivaju regioni, te u sluaju da elite da ove regione pretvorite u obine
linije, potrebno je da aktivirate AutoCAD-ovu naredbu Explode.
Napomenuemo da e program konstruktivnim elementima kojima nije
odabran izgled poprenog preseka, sam usvojiti default dimenzije.
Donja zona
eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smeta na layer koji ima

programski zadato ime A3_DZ.
836
Gornja zona
eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smeta na layer koji ima

programski zadato ime A3_GZ.
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, moete sami regulisati da li ete u istom fajlu
imati i gornju i donju zonu ili ete se odluiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U
svakom sluaju, program nudi i jednu i drugu mogunost. U sluaju da eksportovanu armaturu
elite da smestite u ve ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove
nacrtane u AutoCAD-u, tada moete postavljanjem prekidaa Oplata na iskljueno stanje
eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.
Kako se na osnovu seta usvojene armature u ploama ne moe eksplicitno zakljuiti da li se
radi o mreastoj ili obinoj armaturi, to pomou prekidaa Mrea, u okviru obe zone
armiranja, programu moete jasno naznaiti da li se radi o mreastoj armaturi ili ne.
U sluaju da eksportujete mrestu armaturu u donjoj zoni, tada je potrebno da u edit box-u
da= zadate veliinu preputanja mreaste armature u donjoj zoni preko oslonaca.
Napomenuemo da ovaj edit box nee biti prikazan u dijalog box-u, ako je u okviru naredbe
Funkcionalnost postavljeno da se eksport vri i program ArmCAD 2005 (vidi poglavlje
3.5.2).
U edit box-u a0= potrebno je zadati veliinu zatitnog sloja (po defalt-u program za ovu
vrednost usvaja 1.5 cm), a pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o
meuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na
ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona
dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila za oblikovanje
armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Deo dijalog box-a Podeona armatura se odnosi iskljuivo na ploe kod kojih je usvojena
obina armatura. Naime, kako imate mogunost da u setu usvojene armature za drugi prvac
ne postavite armaturu, to je naroito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na
delovima gde se oblasti ukrtaju pod pravim uglom, to e program na svim delovima usvojenih
oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti
armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a. Program e svakako proveriti da li
ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je povrina podeone armature najmanje
20 % povrine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda e umesto zadate armature u ovom
dijalog box-u usvojiti ili manji razmak ipki ili jai prenik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U sluaju da ste odabrali datoteku sa ve
postojeim imenom, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do snimanja novih podataka u ve postojeoj datoteci, dok e

negativan odgovor oznaiti odustajanje od snimanja novo zadatih podataka u ve postojeoj
datoteci.
837
Napomena:
Da li e eskoprt usvojene armature biti u formatu programa ArmCAD 2000 (*.pa3) ili pak u
formatu programa ArmCAD 2005 (*.pa4), zavisi od stanja postavljenih prekidaa u okviru
naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Ako se odluite za eksport u program ArmCAD
2005, tada u edit box-u nee biti prisutan edit box da=
9.3.9
Proraun prslina u ploama
Sam postupak prorauna prslina u ploama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja
se nalazi u okviru menija Dimenzionisanje Beton Ploe, ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proraun prslina ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun prslina. Po
zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi u kojima se zadaju ulazni podaci
neophodni za proraun prslina.
xs -
koeficijent starenja betona

koeficijent teenja betona
koeficijent skupljanja betona
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa u donjem delu dijalog
box-a, odreuje se merodavno optereenje za proraun prslina. U sluaju da se odluite za
kompletnu emu, tada e vrednosti dugotrajnih i kratkotrajnih uticaja biti jednoznano
odreeni na osnovu ulaznih podataka koje ste zadali u okviru naredbe ema kombinovanja
optereenja. Kako se proraun prslina sprovodi za eksploataciono optereenje, to e vrednosti
parcijalnih koeficijenata svakako biti ignorisane.
U sluaju da se odluite da proraun prslina radite za tekui sluaj optereenja, tada e za
promenu biti dostupan i edit box u kome moete zadati procentulano uee kratkotrajnog
optereenja.
838
Edit box ija vrednost odreuje odnos kratkotrajnog

prema ukupnom eksploatacionom optereenju
Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u svim takama sa
mree konanih elemenata prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog prorauna,
program e biti spreman za obradu rezultata.
Izborom naredbe Prikaz prslina, na ekranu e se u formi izolinija prikazati rezultati, a
komandna linija e dobiti sledei izgled.
Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Izborom podopcije prIkaz otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na
ekranu.
Ovaj dijalog box je jako slian dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja u ploama.
Kako se izolinije prikazuju istovremeno za obe zone armiranja, to se u ovom dijalog box-u vri
samo izbor uticaja, odnosno vrednosti prslina u trenutku T=0 i T=. Znaenje ostalih
parametara je potpno isto kao i u dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja.
Aktiviranjem komandonog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu ete dobiti
prikaz rezultata proraun prslina na zahtevani nain.
839
Prikaz prslina u T= za pravac 1, putem punih izolinija

Svakako da e u ovom reima rada programa biti dostupne i naredbe Presek i Legenda.
Pomou naredbe Legenda, editovanjem liste proraunatih vrednosti, lako moete locirati sva
mesta na modelu u kojima je vrednost prslina vea od doputene.
Program je locirao sva mesta na modelu na kojima je

vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm
Pored grafikog prikaza rezultata vrednosti prslina putem izolinija, odnosno rafura,
programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. I ovaj postupak je gotovo iti kao i
kod prikaza rezultata sprovedenog proprauna potrebne armature. Znai, imate mogunost
izbora proizvoljno odabranih taaka, ili pak od programa moete pomou podopcije sa
komandne linije Ekstremi, zahtevati da on sam odredi merodavne take za prilaganje u
projekt.
izbora taaka, i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve
prethodno odabrane take.
840
Izgled tekstualnog izvetaja

za sprovedeni proraun prslina
9.3.10 Proraun ugiba u ploama

Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao
proraun prslina, to prikaz rezultata putem izolinija nije mogu. Naime, pri proraunu se
tretiraju relativni ugibi, odnosno neophodno je vriti integraciju krivine preseka du zadate
linije. Izborom naredbe Proraun ugiba, koja se nalazi u okviru menija Dimenzionisanje
Beton Ploe, program e sa komandne linije zahtevati da odredite liniju du koje elite da
dobijete dijagram ugiba.
Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>):
Nakon izbora poetne take, program e zahtevati i izbor krajnje take eljene linije.
Krajnja taka:
Izbor taaka 1 i 2, odredio je liniju du koje e biti prikazan dijagram ugiba
841
Sada se oekuje da odredite sve oslonake take du zadate linije, odnosno sve take u kojima
ugib ima vrednost nula.
Taka oslonac (Izbor):
Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Pored pojedinanog izbora oslonakih
taaka, pomou podopcije Izbor moete ui i u proceduru izbora taka selektovanjem (vidi
poglavlje 2.5.6). Nakon toga, program e otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka
koji e odrediti nain prorauna ugiba du zadate linije.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu prslina, te sve pethodno reeno vai i ovde.
Aktiviranjem komandnog polja OK, na ekranu e se du zadate linije pojaviti dijagram ugiba.
Dijagram ugiba u trenutku T=0, du zadate linije

U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
oekuje se unos poetne take nove linije preseka.
Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>):
Program e sa komandne linije i dalje zahtevati unos sledee linije preseka, sve dok klikom na
desni taster mia ne oznaite izbor podrazumevane podopcije Kraj.
842
Izborom podopcije prIkaz otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na
ekranu.
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, od programa moete

zahtevati prikaz ugiba ili u trenutku T=0, ili pak u trenutku T=.
Dijagram ugiba u trenutku T=, du zadate linije

Podopcija Brisanje slui za brisanje neke od prethodno zadatih linija preseka, a podopcija
Izvetaj, za kreiranje tekstualnih izvetaja o sprovedenom proraunu ugiba. Izborom
podopcije Izvetaj program e sa komandne linije zahtevati izbor taaka du ranije zadatih
linija na kojima je prikazan dijagram ugiba.
Take za izvetaj (Prikaz/Ekstremi/Komletan presek/<Kraj>):
Ova procedura u potpunosti odgovara ranije opisanoj za kreiranje tekstualnog izvetaja sa
proraunatom potrebnom armaturom u gredama (vidi poglavlje 9.4.5). Analogija je potpuna
s tim to se ovde naredba ne odnosi na grede, ve na zadate linije preseka.
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
odabrane take.
843
Izgled tekstualnog izvetaja

za sprovedeni proraun ugiba
Napomenuemo da se rezultati sprovedenog prorauna ugiba du zadatih linija preseka ne
snimaju u fajl, ve se koriste jednokratno, sve dok ste u modulu za obradu rezultata
prorauna.
Napomena:
Obzirom da na vrednost proraunatih ugiba utie i koliina usvojene armature, a ugibi se
proraunavaju du zadate linije preseka, to Vam se moe desiti situacija da u istoj taki ploe
za razliite pravce armiranja dobijete razliite vrednosti ugiba. Ovu pojavu emo objasniti na
primeru kvadratne ploe koja je simetrino optereena.
U pravcu X ose je usvojeno 8/10, a u Y pravcu 8/20

Proraunom ugiba u dva ortogonalna pravca, dobiemo u ovom sluaju razliite veliine ugiba
u srednjoj taki ploe.
844
Ovo deluje paradoksalno ali je u stvari sasvim oekivano obzirom na primenjeni algoritam i
vaee standarde.
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje

Za ploe neposredno oslonjene na stubove bez kapitela kao i za ploe optereene
koncentrisanom silom mora se izvriti obezbeenje od probijanja. Programom je omogueno
sprovoenje prorauna sa kojim se utvruje otpornost ploe na probijanje kao i koliina
armature potrebne za obezbeenje ploe od probijanja. Ovaj proraun se moe izvriti po
sledeim propisima: EUROCODE (EN 1992), PBAB 87, SNIP i TPBK.
Naredba Kontrola ploa na probijanje se nalazi u meniju Dimenzionisanje
Beton, a nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj / Kalkulator / <krAj>):
Od korisnika se sada oekuje da za kontrolu na probijanje selektuje taku u kojoj se ploa
oslanja na gredu (indirektna greda), takasti oslonac ili kratki zid (zid sa dimenzijama stuba),
ili da izabere jednu od ponuenih podopcija sa komandne linije. Selekcija se vri u 2D pogledu
i to samo kada je ploa za koju se sprovodi kontrola na probijanje prikazana u izgledu (samim
tim su grede i kratki zidovi na koje se ploa oslanja prikazani u preseku kao indirektni
elementi, dok se takasti oslonci vide u osnovi). Obzirom da je tok naredbe potpuno isti za sva
tri entiteta, objasniemo ga samo na primeru kod koga se kontrola na probijanje vri u taki u
kojoj se ploa oslanja na gredu.
Selektovanje indirektne grede
845
Sama procedura selektovanja se odvija tako to se pokaziva dovede iznad simbola grede u
poprenom preseku i pritisne se levi taster mia. Napomenuemo da u setu numerikih
podataka ploe za materijal mora da bude postavljen beton, kao i da selektovana greda ne
sme da bude proizvoljnog poprenog preseka. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni program e
izbaciti odgovarajue obavetenje, a ako jesu otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kontrolu probijanja ploa

Iz zatvorene liste Propisi vri se izbor propisa na osnovu kojeg e se sprovoditi kontrola
probijanja ploe. Izabrani propis ne mora biti u saglasnosti sa trenutno postavljenim propisom
za dimenzionisanje betona. Za razliku od njega marka betona i vrsta armature koje e se
koristiti pri kontroli ploe na probijanje uvek odgovaraju trenutno postavljenom propisu za
dimenzionisanje betona.
U gornjem levom uglu dijalog box-a nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izvetaj
kontrole ploe na probijanje. Pri promeni bilo kog parametara izvetaj se ne aurira
automatski, ve je neophodno da se aktivira komandno polje Proraun, to dovodi do
ponavljanja prorauna i generisanja novog izvetaja.
U donjem levom uglu dijalog box-a nalaze se parametri pomou kojih se definie postojea
armatura u ploi na mestu na kojem se vri kontrola na probijanje. Ukljuivanjem
odgovarajueg radio-buttona vri se izbor jednog od tri predviena naina za definisanja ove
armature:
Preuzmi trenutno usvojenu armaturu - za potrebe prorauna program iz oblasti
armiranja, koja je postavljena na mestu kontrole ploe na probijenje, preuzima podatak o
usvojenoj armaturi.
Poznata armatura - izborom iz baze mrea korisnik usvaja armaturu u gornjoj i donjoj
zoni ploe, a u prikazanim edit box-ovima Ugao unosi pravac prostiranja izabrane
armature.
Poznati procenti armiranja - korisnik za oba pravca unosi procente armiranja ploe,
koji e biti korieni pri proraunu otpornosti ploe na probijanje.
846
Vrsta armature - Iz zatvorene liste korisniku je omogueno da bira vrstu armature za
prijem savijanja, pri emu su ponuene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom za
dimenzionisanje betona.
Napomomenuemo da je za propis PBAB 87 minimalni procenat armiranja sa kojim se vri
proraun =0.5%, dok za propise EUROCODE i TPBK ne postoje nikakva ogranienja.
Usmerenje perimetra Ovo edit polje se pojavljuje u dijalogu samo kada je za
sprovoenje kontrole ploa na probijanje izabran propis SNIP. U njemu se zadaje ugao koji
lokalna osa 3 stuba zaklapa sa globalnom X osom.
U centralnom delu dijalog box-a se zadaju podaci o ploi koji su potrebni za proraun:
Beton - iz ove zatvorene liste se bira marka betona ploe. Ponuene marke su u skladu sa
trenutno aktivnim propisom za dimenzionisanje betona, a ne u skladu sa aktivnim propisom za
kontrolu ploa na probijanje.
Rastojanje od ivice ploe do teista armature - podatak se odnosi na zategnutu zonu.
Poloaj kritinog preseka - ovaj podatak definie poloaj kritinog preseka i zavisi od
propisa, ali je programom omogueno i njegovo menjanje. Default vrednost za EUROCODE je
2.0, za TPBK 1.5, a za PBAB 87 je 0.5. Rastojanje kritinog preseka od ivice stuba rauna se
kao proizvod ovog koeficijenta i statike visine ploe (hs). Podrazumevana vrednost za propis
SNIP je 0.5xh0 i ne moe se menjati (gde je h0 statika visina ploe).
Temeljna ploa - omoguava razlikovanje probijanja ploe na gore i na dole, odnosno
na osnovu ovog podatka program pretpostavlja koja je zona ploe na mestu probijanja
zategnuta. U sluaju da je check box postavljen na ukljueno stanje pretpostavlja se da je
zategnuta donja zona ploe i obrnuto, u sluaju da je check box postavljen na iskljueno stanje
pretpostavlja se da je zategnuta gornja zona ploe.
Model zamenjujueg krunog stuba - korisniku je omogueno da bira izmeu dva naina
odreivanja oblika kontrolnog preseka. Model zamenjujueg krunog stuba je default model za
propis PBAB 87. Za pravougaone ali i sve ostale ne-krune poprene preseke prenik
zamenjujueg krunog stuba se rauna po formuli:
d s 1.13 b d
ds
- prenik zamenjujueg krunog preseka
b i d - stranice gabarita poprenog preseka stuba
Ako je jedna stranica gabarita poprenog preseka vie od 1.5 puta dua od druge stranice, za
proraun e se umesto njene prave vrednosti koristiti duina krae stranice pomnoena sa 1.5.
Tako bi se kod pravougaonog preseka b/d=40/80cm za duu stranicu koristila vrednost
d=1.5*b=60cm.
Ukoliko se ne koristi model zamenjujueg krunog stuba, program odreuje kontrolni presek
na osnovu prave geometrije poprenog preseka stuba uz minimizaciju duine kontrolnog
preseka na odreenom rastojanju od ivice stuba. Ovaj nain je default za EUROCODE i TPBK.
847
Kritini presek za model zamenjujueg

krunog stuba (PBAB 87, b/d=40/50cm)
Kritini presek na osnovu prave geometrije

poprenog preseka stuba (PBAB 87,
b/d=40/50cm)
Kod propisa SNIP kontrolni presek je uvek pravougaonog oblika, bez obzira na oblik poprenog
preseka stuba, a check box Model zamenjujueg krunog stuba je nedostupan.
U delu dijalog box-a Parametri zadaju se koeficijenti koji su neophodni za proraun po
EUROCODE-u i SNIP-u.
Podaci o armaturi koja e se koristiti za obezbeenje od probijanja definiu se u delu dijalog
box-a Armatura za obezbeenje od probijanja ploe. Iz zatvorene liste se bira vrsta
armature za obezbeenje, pri emu su ponuene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom
za dimenzionisanje betona. Ovaj podatak se koristi pri proraunu po svim propisima, dok se
Ugao prema glavnoj armaturi i Razmak izmeu ipki u radijalnom pravcu kod nekih
propisa ne koriste.
Kontrola ploa na probijanje moe se sprovesti na osnovu dva izvora podataka za presene
sile/napone. Prvi izvor podataka su transverzalne sile iz ploe na mestima kontrolnih preseka,
dok drugi izvor predstavljaju presene sile u stubu na mestu kontrole probijanja. Iz zatvorene
liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a Izbor podataka za odreivanje naprezanja,
korisnik sam moe da izabere na osnovu kojeg podatka e se vriti proraun.
Vano:
Metod sa transverzalnim silama u ploi (transverzalna sila u ploi)
Ovaj metod na osnovu smiueg napona u svakoj taki ploe na mestu kontrolnog preseka
odreuje da li je dolo do prekoraenja napona i ako nije, da li je potrebna armatura za
obezbeenje od probijanja. Ovim metodom e automatski biti uzeta u obzir i eventualna
ekscentrinost sile usled prisustva momenta savijanja ali i povoljni efekti optereenja unutar
kontrolnog preseka. Nedostatak je u tome to je tanost prilino zavisna od gustine mree
konanih elemenata i to e se za mreu krupniju od dimenzija stuba dobijati manje precizni
rezultati.
848
Metod sa presenim silama u stubu (aksijalna sila u stubu)
Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu normalne sile u stubu
na mestu preseka (ukoliko se stub nalazi i sa gornje i sa donje strane ploe u obzir se uzima
razlika normalne sile ta dva stuba). Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentrinost sile u stubu i
povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj nesimetrinog naprezanja
ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta (EUROCODE) odnosno
zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti (PBAB 87 i TPBK). Za
povoljno svojstvo ove metode moe se smatrati to to njena tanost nije previe zavisna od
gustine mree konanih elemenata.
Metod sa prozvoljno zadatom silom (proizvoljno zadata sila)
Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu sile koju korisnik sam
zadaje, unoenjem njenog intenziteta u edit box Sila u stubu. Ovaj metod ne uzima u obzir
ekscentrinost sile u stubu i povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj
nesimetrinog naprezanja ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta
(EUROCODE) odnosno zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti
(PBAB 87 i TPBK).
Kod propisa SNIP se pored sile mogu zadati i momenti:
(M2,g+M2,d)/2 - Srednja vrednost momenata sa gornje i donje strane preseka u pravcu
ose 2
(M3,g+M3,d)/2 - Srednja vrednost momenata sa gornje i donje strane preseka u pravcu
ose 3
Odnos obima kritinog preseka prema obimu kritinog preseka unutranjeg stuba
pomou koeficijenta koji se unosi u ovaj edit box moe da se izvri korekcija obima kritinog
preseka stubova koji se nalaze na ivici ili u uglu ploe. U sluaju da je iskljuen check box
Model zamenjujueg krunog stuba ili da se za izvor podataka koristi metod sa
transverzalnim silama u ploi, ovaj edit box e biti nedostupan. Za preostala dva metoda
potrebno je da se check box, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavi na ukljueno stanje,
ime e edit box postati dostupan za editovanje.
Propisom PBAB 87 definisano je da se u zavisnosti od poloaja stuba vri korekcija obima
kritinog preseka Okp na sledei nain:
-
kod srednjh stubova 1.0xOkp
kod krajnjih stubova 0.6xOkp
kod ugaonih stubova 0.3xOkp
Pomou radio button-a Tekui sluaj optereenja i Kompletna ema vri se izbor
sluajeva optereenja koji e ui u razmatranje. Naravno, ovi radio button-i nemaju smisla, a
samim tim i ne postoje u dijalog box-u, ukoliko je za Izvor podataka za odreivanje
naprezanja izabrana opcija proizvoljno zadata sila.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a nalazi se lista kontrolnih preseka (opsega) na kojima
elimo da program izvri kontrolu ploe na probijanje. Propisima je definisano da se ova
kontrola mora uvek sprovoditi na 2 mesta i to: neposredno uz ivicu stuba i u kritinom
preseku.
Pored kritinog preseka, koji je obavezan, aktiviranjem komandnog polja
Dodaj u listu
se moe ubaciti proizvoljan broj novih preseka u kojima e se vriti kontrola. Udaljenost
849
kontrolnog preseka od spoljanje ivice poprenog preseka grede zadaje se direktno u listi, u
koloni Lh [m]. Ukoliko je zadato vie kontrolnih preseka, u listi e kritini presek biti
vidljivo oznaen.
Pored kritinog preseka koji je definisan propisom,

u listu su ubaena jo tri kontrolna preseka
Za uklanjanje selektovanog kontrolnog preseka iz liste predvieno je komandno polje
Brii.
Ako je postupkom utvreno da je potrebna armatura za obezbeenje od probijanja u jednom
kontrolnom preseku, potrebno je pronai udaljeniji kontrolni presek za koji nije potrebna
armatura za obezbeenje od probijanja. Na ovaj nain se odreuje udaljenost od ivice
poprenog preseka grede do koje se postavlja armatura za obezbeenje od probijanja.
Programom je predvieno i grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje. Nakon izlaska
iz dijalog box-a popreni presek stuba se na ekranu iscrtava sa pravim dimenzijama, dok se
pomou check box-a Crtanje ofseta utie na izgled grafikog simbola kontrole ploa na
probijanje.
Kada je check box Crtanje ofseta iskljuen, uz crte poprenog preseka grede moe biti
ispisano:
nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne
armature.
povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za
obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.
850
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje,

check box Crtanje ofseta iskljuen
Kada je check box Crtanje ofseta ukljuen, pored crtea poprenog preseka grede bie
iscrtani i kontrolni preseci. Uz svaki kontrolni presek moe biti ispisano:
nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne
armature. U tom sluaju e i kontrolni presek biti iscrtan isprekidanom linijom.
povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za
obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje,

check box Crtanje ofseta ukljuen
Pored svakog simbola kontrole ploe na probijanje program ispisuje i njegov redni broj. Ovaj
broj se ispisuje i u tekstualnom izvetaju kontrole probijanja. Ako se u projektnu
dokumentaciju pored tekstualnih izvetaja eksportuje i grafiki blok sa ovim simbolima,
pomou rednih brojeva se lako moe videti kojoj taki ploe pripada koji izvetaj.
851
Kao to smo ve napomenuli, proraun se ne sprovodi automatski posle promene nekog od
parametara u dijalog box-u, ve je za njegovo izvrenje neophodno da se aktivira komandno
polje Proraun.
Postupak prorauna EUROCODE
Do probijanja ploe nee doi ako je karakteristina smiua sila manja ili jednaka
projektovanoj otpornosti ploe na kontrolnom preseku:
vEd vRd,max
i ako je manja od projektovane otpornosti ploe sa armaturom za obezbeenje od probijanja:
vEd vRd,cs
vEd
vRd,max
vRd,cs
- projektna vrednost karakteristine smiue sile

- projektna vrednost maksimalne sile probijanja du kontrolnog preseka
- projektna vrednost otpornosti ploe na probijanje zajedno sa armaturom za
obezbeenje od probijanja
vEd
VEd
ui d
- faktor kojim se u proraun uvodi dodatni napon zbog ekscentrinog naprezanja

EUROCODE pretpostavlja da se kritian presek nalazi na udaljenju od 2 hs od ivice stuba.
hs statika visina ploe

Projektna vrednost otpornosti ploe na proboj, bez armature za obezbeenje od probijanja je
data kao:
vRd ,c CRd ,c k (100 f ck )1/ 3 k1 cp (vmin k1 cp )

Ako je
vEd vRd ,c
tada je potrebno rasporediti armaturu za obezbeivanje od probijanja
du kontrolnog preseka. Koliina potrebne armature sraunava se prema sledeem izrazu:
vRd ,cs 0.75 vRd ,c 1.5
d Asw f ywd ,ef

sin
sr
u1d
852
Postupak prorauna PBAB
Napon smicanja u kritinom preseku sraunava se kao:
Tmax
Okp hs
gde je:
Tmax
Okp
hs
najvea transverzalna sila u kritinom preseku pri eksploatacionom optereenju

obim kritinog krunog preseka
srednja statika visina ploe za dva usvojena pravca armature u kritinom preseku
Ako popreni presek stuba ima oblik pravougaonika sa stranama b i d u raun se uvodi
zamenjujui kruni stub prenika
d s 1.13 b d
, uz ogranienje da dua stranica bude
najvie 1.5 puta vea od krae.

Uticaj ekscentrinog oslanjanja ploe na veliinu napona smicanja ne mora se posebno
odreivati ako se napon smicanja
povea najmanje za 40%.
Ako u kritinom preseku napon smicanja
zadovoljava uslov:
2
1 a
3
nije potrebna posebna raunska armatura za prijem zateuih sila usled dejstva transverzalne
sile Tmax.
Ako se napon smicanja
nalazi u granici:
2
1 a 2 b
3
za prihvatanje zateuih sila usled dejstva transverzalne sile
poprena armatura.
Nije doputeno stanje pri kome je:
Koeficijenti
Tmax
mora se dodati posebna
2 b .
1 i 2 se odreuju iz izraza:
1 1.3 a ; 2 0.45 a
gde je
srednja vrednost procenta armiranja zategnute armature iz dva upravna pravca.
853
Koeficijent
iznosi 1.0 za GA 240/360, 1.3 za RA 400/500 i 1.4 za MA 500/600.
Aak
Potrebna koliina armature
koja se postavlja pod uglom
45 90 u odnosu na
srednju ravan ploe sraunava se iz izraza:
Aak
0.75 Tmax
T
1.35 max
v / 1.8
v
Postupak prorauna TPBK

Uslov nosivosti na probijanje:
vSd vRd
vSd VSd
vSd
vRd
VSd
ucr
p
p
ucr
- raunska poprena sila po jedinici kritinog opsega

- raunska nosivost na proboj po jedinici kritinog opsega
- raunska sila proboja od spoljanjeg optereenja
- obim kritinog preseka
- fakor korekcije kojim se uzima u obzir ekscentrino delovanje sile proboja u
odnosu na kritini presek
p 1.0 - za simetrino napregnute stubove

p 1.15 - za unutranje stubove nesimetrino napregnute
p 1.4 - za stubove na ivici
p 1.5
- za stubove u uglu
Armatura za osiguranje od proboja nee biti potrebna ako je zadovoljen uslov:
vSd vRd 1 Rd k (1.2 40 l ) d
Rd
k
d
- raunska vrstoa za delovanje glavnih kosih naprezanja

- koeficijent visine preseka ploe
- srednja statika visina preseka ploe
d (d x d y ) / 2
- koeficijent armiranja ploe
l lx ly
0.5% l 1.5%
854
Ako gornji uslov nije zadovoljen, potrebno je kontrolisati nosivost na pritisak, te proraunati
poprenu armaturu:
vSd vRd 2 1.6 vRd 1
- nosivost pritisnutih tapova u ploi
vSd vRd 3 vRd 1 ASw f yd
sin
ucr
- nosivost poprene armature za osiguranje od

proboja
ASw
- ukupna poprena armatura

- ugao nagiba poprene armature prema ravni ploe
Minimalna poprena armatura proraunava se prema sledeem izrazu:
ASw,min
w,min ( Acrit Aload )

sin
w,min 0.6 min ( min - minimalni koef. armiranja na poprene sile)

Acrit
- povrina unutar kritinog preseka
Aload
- povrina delovanja optereenja
Postupak prorauna SNIP (SP 52-101-2003.)

Uslov nosivosti na probijanje bez poprene armature:
koncentrisana sila od spoljanjeg optereenja
Fb,ult
nosivost betona
Rbt
raunska vrstoa betona na zetazanje
Uslov nosivosti na probijanje sa poprenom armaturom:
qsw
nosivost armature
obim kritinog preseka
855
Rsw
raunska vrstoa
Asw
potrebna povrina armature
sw
razmak izmeu ipki
Uslov nosivosti na probijanje bez poprene armature, pri zajednikom dejstvu koncentrisane
sile i momenta:
Ako moment deluje u dva pravca vai sledei uslov:
Uslov nosivosti na probijanje sa poprenom armaturom, pri zajednikom dejstvu koncentrisane

sile i momenta:
Ako moment deluje u dva pravca vai sledei uslov:
Ikone koje se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a slue, kao i kod svih ostalih naredbi,
za eksport izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument.
Ako su podaci u dijalog box-u menjani, a nije pokrenut proraun, program e nakon aktiviranja
komandnog polja OK prvo da izvri proraun za trenutno stanje parametara, a zatim i da
zatvori dijalog box.
Po izlasku iz dijalog box-a na ekranu e biti prikazani grafiki simboli u svim takama ploe u
kojima je izvrena kontrola na probijanje,
856
Prikaz kontrole ploe na probijanje na ekranu

a program e se i dalje nalaziti u proceduri selektovanja indirektnih greda.
Pomou podopcije Izvetaj vri se generisanje izvetaja kontrole ploe na probijanje u svim
takama u kojima je kontrola ranije izvrena. Izborom ove naredbe izvetaj se generie i
prikazuje u novom dijalog box-u.
Dijalog box za eksport izvetaja

U ovom dijalog box-u se nalaze samo komandna polja pomou kojih se vri eksport
generisanog izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument.
857
Podopcija Brisanje slui za uklanjanje grafikih simbola kontrole ploe na probijanje.
Izborom ove podopcije ulazi se standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Aktiviranjem podopcije Kraj ili klikom na desni taster mia svi selektovani simboli e biti
obrisani sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije u ovoj naredbi.
Pozivanjem podopcije Kalkulator sa komandne linije otvara se dijalog box u kome korisnik
ima mogunost da uradi kontrolu ploa na probijanje za proizvoljno zadati popreni presek
stuba i proizvoljno zadatu silu u stubu:
Dijalog box koji se otvara izborom podopcije Kalkulator sa komandne linije

U ovom dijalog box-u se, pored podataka koji se zadaju u standardnom dijalog box-u naredbe
Kontrola ploa na probijanje, moraju definisati i podaci koji bi se inae preuzieli iz stvarnog
entiteta u konstrukciji.
Aktiviranjem komandnog polja Izbor preseka otvara se dijalog box u kome moete da
definiete eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka stuba:
858
Dijalog box za izbor preseka

Ovaj dijalog box funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog box za definisanje poprenog
preseka greda u modulu za unos podataka. Za svaki odabrani tip poprenog preseka iz liste, u
edit box-ovima se zadaju njegove odgovarajue dimenzije. S obzirom da se teite poprenog
preseka automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i
3 date grede, zadavanjem vrednosti u edit box-ovima 3 (rastojanje teita preseka od
lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka od
lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno pomeriti
u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Nakon aktiviranja komandnog polja OK,
program preuzima sve zadate podatke o poprenom preseku i vraa se na osnovnii dijalog box
ove naredbe.
U edit box-u Sila u stubu korisnik zadaje intenzitet sile sa kojom e se ui u proraun
kontrole ploa na probijanje.
Debljina ploe, izraena u metrima, zadaje se u edit box-u Debljina ploe, a korisniku je
omogueno i da izborom jednog od devet ponuenih prekidaa definie poloaj stuba na ploi.
Stub se moe postaviti u sredini, na ivicama ili u uglovima ploe.
Simbol crvenog kvadrata na izabranom prekidau

oznaava da je stub postavljen na levoj ivici ploe
859
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploa na

probijanje i generie se izvetaj.
,
i
kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.
9.4
Dimenzionisanje greda
Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proraunu potrebne armature u

svim grednim elementima konstrukcije. Proraun se u optem sluaju sprovodi za potpuno
proizvoljno naprezanje i podrazumeva proraun potrebne, i podune i poprene armature. Da
bi se sprovelo dimenzionisanje, podrazumeva se da je grednim elementima, u modulu za unos
podataka, pridruen odgovarajui popreni presek, i program dimenzionisanje sprovodi samo
za jednodelne preseke sledeih oblika: pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni,
kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I presek. Dimenzionisanje e biti dostupno i
za sve masivne preseke, ako im je definisan nain armiranja (vidi poglavlje 3.1.8). Pored
jednodelnih i masivnih preseka mogu se dimenzionisati i gredni elementi kojima je pridruen
viedelni popreni presek od razliitih materijala (spregnuti materijali), kao i viedelni popreni
presek od betona kome je u ulazim podacima ukljueno da se ponaa kao spregnuti. Vano je
napomenuti da za ove dve vrste preseka usvajanje armature nije mogue. Ostale vrste
poprenih preseka e biti ignorisane u ovom delu programa.
Naredbe za dimenzionisanje greda i stubova, nalaze se u okviru padajueg menija
Dimenzionisanje Beton Grede. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena
je ikona Beton: Dimenzionisanje greda, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom
naredbi.

Dimenzionisanje Beton Grede
860
9.4.1
Ulazni podaci
Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i

merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u gredama.
Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku gredu posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim
gredma (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi greda (Ulazni podaci
Lokalni).
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

U gornjem delu dijalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala.
Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista iji sadraj je odreen definisanim nazivima
materijala za odabrani tekui propis. Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci
o kvalitetu materijala e biti pridrueni svim gredama na modelu. Kako je programom
dozvoljeno zadavanje razliitih karakteristika materijala za svaku od greda, to Vam se moe
desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno pomou naredbe
Ulazni podaci Lokalni, nekim od greda zadali druge karakteristike materijala, pojedina polja
budu prazna.
861
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim gredama

na modelu pridruen isti kvalitet betona
U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih
podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane grede, naknadna promena ulaznih
podataka e pri aktiviranju komandnog polja OK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
dimenzionisanim gredama.
U delu dijalog box-a Nain prikaza povrine uzengija vri se izbor jednog od dva ponuena
naina prikazivanja povrine uzengija u programu.
Prvi nain, Klasian nominalna povrina dvosene uzengije je uobiajen i korien je
u svim prethodnim verzijama programa. U ovom sluaju povrina uzengija se izraava kao
nominalna povrina dvosenih uzengija. Na primer, povrina dvosenih uzengija 8 / 20 bi se
raunala na sledei nain:
8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2.513cm2

Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=2).
Drugi nain, Ukupna povrina preseenog elika prikazuje povrinu uzengija kao ukupnu
povrinu preseenih ipki na segmentu duine 1 m. Na primer, povrina dvosenih uzengija
8 / 20 bi se raunala na sledei nain:
8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2 5.027cm2
862
Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=1)
Kao sto se vidi, povrina uzengija izraena na ovaj nain uvek e biti 2 puta vea od klasinog
prikaza. Pri usvajanju armature na osnovu raunski potrebne povrine rezultat e na kraju
uvek biti isti i na jedan i na drugi nain i odgovarae fiziki istoj usvojenoj armaturi.
Ilustracija dva naina prikazivanja povrine uzengija - izvetaj dimenzionisanja sa usvajanjem
armature:
(nain 1 - Klasian)
(nain 2 - Ukupna povrina preseenog

elika)
T2u =
160.00 kN
T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm
T2u =
160.00 kN
T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm
b/a = -3.500/3.266
Aa1 =
10.23 cm2
Aa2 =
26.96 cm2
Aa3 =
0.00 cm2
Aa4 =
0.00 cm2
Aa,uz =
7.17 cm2/m (m=2)
[Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 7.85
cm2/m]
b/a = -3.500/3.266
Aa1 =
10.23 cm2
Aa2 =
26.96 cm2
Aa3 =
0.00 cm2
Aa4 =
0.00 cm2
Aa,uz = 14.34 cm2/m (m=1)
[Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 15.71
cm2/m]
Kao to se vidi krajnji rezultat usvajanja armature je isti, odnosno, i u jednom i u drugom
sluaju usvojene su dvosene uzengije 10 / 10 koje pokrivaju raunski potrebnu povrinu. Na
mestu ispisa usvojenih uzengija (m=2) oznaava usvojenu senost a ne nain prikazivanja
povrine uzengija.
Pomou check box-a Voenje podune armature prema liniji zateuih sila se moe od
programa zahtevati da formira linije zateuih sila pomeranjem linije M/z du ose nosaa za
zadatu veliinu, koja je zavisna od statike visine nosaa. Pri tome program automatski rauna
i prikazuje dodatnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja. Takoe, kada je ovaj check
box ukljuen usvajanje armature i rasporeivanje iteracija podune armature vri se prema
pomerenoj liniji zateuih sila.
Voenje armature du nosaa prema pomerenoj liniji zateuih sila

Podrazumevano stanje je da se pomeranje linije zateuih sila izvodi za grede, a vrednost
pomeranja je 0.75 x hs (gde je hs statika visina nosaa). Vrednost pomeranja za bilo koju
863
gredu se moe promeniti u dijalog box-u za definisanje lokalnih ulaznih podataka (vidi
poglavlje 9.4.1.2).
Razmak podele - Edit polje u kome je korisniku omogueno da podeava gustinu taaka u
kojima se vri dimenzionisanje greda.
Ostali podaci koje se definiu u ovom dijalog box-u, odnose se na nain prorauna svih vitkih
elemenata na modelu, te u pravom smislu predstavljaju globalne ulazne podatke. Svakako da
e ovi podaci uticati na nain dimenzionisanja samo greda kojima je u okviru lokalnih ulaznih
podataka zadato uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Kontrola stabilnosti vitkih elemenata je
primarno uslovljena podatkom o horizontalnoj pomerljivosti konstrukcije. ta vie, i
proraunske procedure se bitno razlikuju. Kako ne postoji mogunost algoritamske provere
pomerljivosti konstrukcije za opti sluaj, to je deklaracija konstrukcije kao pomerljive
(konstrukcija sa pomerljivim vorovima) ili nepomerljive (konstrukcija sa nepomerljivim
vorovima) ostavljena korisniku. Pri tome se korisnik upuuje na preporuke za projektovanje
odreenih vrsta konstrukcija definisane aktuelnom tehnikom regulativom i njene komentare.
Prekidai kojima se odreuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne

Pod nepomerljivom konstrukcijom se podrazumeva konstrukcija koja ima horizontalno
nepomerljive vorove u oba pravca. U situacijama kada se konstrukcija po pitanju
pomerljivosti vorova, ponaa razliito u dva pravca, konstrukciju treba deklarisati kao
pomerljivu.
Nepomerljive konstrukcije
Odreivanje armature pritisnutih vitkih elemenata, u sluaju nepomerljivih konstrukcija, bazira
na analizi izdvojenog stuba iz konstrukcije. Duina izvijanja nepomerljivog stuba je ili jednaka
duini stuba, ili je njoj bliska (esto se konzervativno duina izvijanja nepomerljivog stuba
usvaja kao duina stuba, bez obzira na konturne uslove). S obzirom na ove, relativno, male
razlike, primenjeno je reenje koje duinu izvijanja locira centriranu po visini stuba.
Odstupanje od stvarne lokacije duine izvijanja je takvo da su greke u krajnjim rezultatima
zanemarljive i na strani su sigurnosti (zahvaljujui postavljanju minimalne vrednosti faktora
duine izvijanja na 0.85).
Osiguranje stabilnosti pritisnutog vitkog elementa se sprovodi uveanjem momenata savijanja
prvog reda usled netanosti prilikom izvoenja (imperfekcija) i uticaja drugog reda. Preseci
864
elementa se zatim dimenzioniu na, ovako, uveane uticaje. Pri tome se, konzervativno,
momenti savijanja uveavaju nezavisno u dva ortogonalna pravca pravci definisani lokalnim
osama poprenog preseka.
Izbor metoda prorauna uveanih momenata savijanja

za umereno i izuzetno vitke delove modela
Programski su podrani sledei postupci prorauna uveanih momenata savijanja:
Metoda dopunske ekscentrinosti
Metoda dopunske ekscentrinosti je predviena za primenu na elementima umerene
vitkosti. Uticaji drugog reda su predstavljeni kao direktne funkcije geometrije elementa i
uticaja prvog reda.
Metoda model-stub, kod koje se aproksimira krivina poprenog preseka u ukljetenju
Model-stub postupak obezbeuje vii stepen tanosti, zbog ega moe biti primenjivana u
svim oblastima vitkosti elemenata. Aproksimativni oblik ove metode bazira na direktnoj
proceni krivine preseka u funkciji geometrije preseka i nivoa aksijalnog optereenja.
Podrazumevani (default) nain prorauna dodatnih uticaja je metod dopunske ekscentrinosti u
oblasti umereno vitkih stubova, odnosno model-stub postupak u oblasti izrazito vitkih
elemenata. Meutim, korisniku je ostavljena mogunost da za obe oblasti vitkosti sam odabere
jednu od ponuenih metoda prorauna. Granica izmeu umereno vitkih i izrazito vitkih
elemenata se zadaje u edit box-u lambda,gr=.
865
Podatak koji odreuje granicu izmeu umereno

i izuzetno vitkih elemenata konstrukcije
Znai, i za umereno i za izuzetno vitke elemente konstrukcije moete proizvoljno odabarati bilo
koji od poneenih postupaka prorauna. Na ovaj nain omoguen je izbor i neloginih
postupaka prorauna, poput izbora metode dopunske ekscentrinosti za proraun izrazito vitkih
elemenata. Primena ovakvog izbora nema opravdanja u tehnikim standardima, kojima je
definisana kontrola stabilnosti elemenata. Sa druge strane, iskusni korisnici mogu na ovaj
nain stei grubu aproksimaciju tanijeg ponaanja konstrukcije.
Napomenuemo da su razlike u rezultatima aproksimativne i tane model-stub metode esto
zanemarljive. Kako je proraun aproksimativnim postupkom znatno bri, to se primena
tanog postupka retko ispostavlja opravdanom, uprkos veoj tanosti rezultata koji su njome
obezbeeni.
Pomerljive konstrukcije
U sluaju pomerljivih konstrukcija analiza izdvojenih stubova iz konstrukcije ne daje dovoljno
tane rezultate, zbog ega veina tehnikih standarda, u ovom sluaju, zahteva primenu
kompleksnijih metoda prorauna, kojima se zahteva analiza celine konstrukcije na uticaje
drugog reda. Odredbe tehnikih propisa kojima je regulisana ova oblast daju izuzetno krta
uputstva za proraun ovih konstrukcija. Dodatno, uputstva su u obliku koji nije mogue
algoritamski prezentovati za opti sluaj neregularne prostorne konstrukcije. Zbog toga,
programski su implementirana tri aproksimativna postupka prorauna.
1. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda
Pre samog prorauna statikih uticaja po teoriji II-og reda, potrebno je definisati sve
merodavne kombinacije za dimenzionisanje, obzirom da nakandno kombinovanje rezultata
dobijenih po teoriji II-og reda nije mogue. U proceduri zadavanja lokalnih ulaznih
podataka, svim stubovima je potrebno iskljuiti uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Pre
samog dimenzionisanja, pomou naredbe Sluajevi optereenja, potrebno je postaviti
anvelopu svih prethodno definisanih kombinacija. Na ovaj nain e vitki elementi
konstrukcije biti dimenzionisani bez dodatnog uveavanja dobijenih momenata savijanja,
znai samo na osnovu dobijenih rezultata po teoriji II-og reda.
866
Napomenuemo da su opisanim postupkom stvarni momenti savijanja potcenjeni. Razlog
ovome je neobuhvatanje prethodnim proraunom materijalne nelinearnosti, niti imperfekcija
konstrukcije. Korisnik se upuuje da o ovome vodi rauna prilikom usvajanja armature
pritisnutih elemenata.
2. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak je u potpunosti isti kao i prethodni sa stanovita odreivanja statikih uticaja
prema teoriji drugog reda. Razlika je u tome to ovde u okviru lokalnih ulaznih podataka za
stubove ne treba isljuivati uzimanje u obzir uticaja izvijanja. U ovom sluaju treba odabrati
da je konstrukcija nepomerljiva, odnosno zahtevati dimenzionisanje kao za nepomerljive
konstrukcije za nove, manje vrednosti vitkosti.
Napomenuemo da opisana procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim
standardima, zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube
procene realnog ponaanja konstrukcije.
3. Proraun statikih uticaja po teoriji I-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak se bazira na rezultatima po teoriji I-og reda. Znai postupak je isti kao i kod
nepomerljivih konstrukcija, izdvajanje stuba iz konstrukcije i njegov nezavisan tretman,
s tim to je u okviru globalnih ulaznih podataka potrebno zadati da je konstrukcija
pomerljiva. Kako je re o elementima sa pomerljivim krajevima, to su duine izvijanja ovih
stubova vee od duine stuba. Konzervativno se usvaja da se cela duina stuba nalazi u
sredinjem delu duine izvijanja. Sa ovim pretpostavkama, uveanje momenata savijanja se
sprovodi saglasno ranije opisanom aproksimativnom model-stub postupku.
Napomenuemo da ni ova procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim standardima,
zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube procene realnog
ponaanja konstrukcije. Oigledne prednosti ovako definisanog postupka lee u njegovoj
brzini, uvoenja u o proraun imperfekcija i mogunost superpozicije uticaja. Dodatno, na
reenje posredno utiu i karakteristike materijalne nelinearnosti armiranog betona.
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel> Ulazni podaci za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve grede kojima je potrebno pridruiti iste ulazne
podatke. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
867
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka

Kako procedura selekcije nema nikakvih ogranienja, odnosno mogue je selektovati potpuno
proizvoljno odabranu grupu greda, to pojedini podaci u ovom dijalog box-u mogu biti ispisani
kao neaktivni. To ujedno oznaava da data grupa podataka nije zajednika za sve selektovane
grede. U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo
ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
Prazno polje za Kvalitet betona ukazuje da sve prethodno

selektovane grede nemaju isti kvalitet betona
Kako se u ovom dijalog box-u zadaju raznorodni ulazni podaci (kvailtet materijala, nain
armiranja, duine izvijanja), to ovakva koncepcija omoguava laku promenu samo eljene
grupe ulaznih podataka. Znai, ako elite da pojedinim gredama zadate recimo samo nove
868
duine izvijanja, onda je, ne obazirui se na ostale podatke u ovom dijalog box-u, potrebno
selektovati sve grede koje treba da imaju istu duinu izvijanja. Isto vai i za promenu ostalih
ulaznih podataka.
U sluaju da ste za promenu ulaznih podataka selektovali grede razliitih setova ulaznih
podataka, tada u dijalog box-u nee biti slike poprenog preseka, a zatvorena lista za izbor
eme armiranja e biti nedostupna za promenu, obzirom da ona zavisi od oblika poprenog
preseka.
Dijalog box bez slike poprenog preseka, oznaava da su

selektovane grede razliitog oblika poprenog preseka
Rastojanje armature od ivice preseka
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se skica poprenog preseka na kome su ematski
oznaene armature ije e se vrednosti proraunavati u postupku dimenzionisanja, a u
gornjem levom uglu dijalog box-a se u etiri prikazana edit box-a definie rastojanje teita
armatura od odgovarajuih ivica preseka. Program po default-u za vrednost ovog rastojanja
usvaja 10% od odgovarajue dimenzije, ali svakako da moete zadati potpuno proizvoljnu
vrednost.
869
Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka

Materijal
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalaze podaci o materijalu, koje ste definisali u okviru
globalnihn ulaznih podtaka, i oni su tu prisutni u sluaju da elite pojedinim gredama da
pridruite razliite materijale. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK svi zadati podaci u
ovom dijalog box-u e biti pridrueni samo selektovanim gredama.
Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala
870
Nain armiranja
U sredinom levom delu dijalog box-a nalaze se dve grupe prekidaa koje su meusobno
povezane i pomou kojih vrite izbor naina dimenzionisanja.
Deo dijalog box-a za definisanje naina dimenzionisanja

Kako program u optem sluaju reava naprezanje od kosog savijanja (M2, M3, N1) i
naprezanje usled smiuih naprezanja (T2, T3, i M1), to su za prijem uticaja od savijanja
omoguene sledee opcije:
Oba pravca simetrino. U ovom sluaju presek se obostrano simetrino armira sa etiri
linije raspodeljene armature (Aa1=Aa2 i Aa3=Aa4). Pri tome se algoritamski trai optimalan
odnos koliina armatura Aa3/Aa1, koji rezultira minimalnom koliinom ukupne armature u
preseku.
Dominantni moment. U ovom nainu armiranja imate mogunost da sa dva prekidaa
ispod, definiete koji je uticaj dominantan (M3 ili M2), odnosno da li ete uticaje primati
sa armaturama Aa1 i Aa2 (prekida: Oko ose 3 (Aa1,Aa2)) ili sa armaturama Aa3 i
Aa4 (prekida: Oko ose 2 (Aa3/Aa4)). Ispod ova dva prekidaa koji se meusobno
iskljuuju, nalazi se i prekida Drugi moment se zanemaruje koji radi kao check box,
odnosno moe biti postavljen ili na ukljueno, ili na iskljueno stanje. Ako je ovaj prekida
postavljen na ukljueno stanje (u malom pravougaoniku treba da stoji simbol ), tada e
program u proraunu armature moment iz drugog pravca potpuno ignorisati, a ako je
postavljen na iskljueno stanje tada e program oba uticaja tretirati u proraunu, ali e ih
primati samo sa dve armature koje su odabrane. Ovaj nain armiranja program preporuuje
za sve grede na modelu.
Proizvoljno, kada je ovaj nain armiranja odabran tada imate mogunost da zadate
potpuno proizvoljne odnose za svaku od etiri mogue armature prema ukupnoj armaturi u
preseku. Ovde je jedini uslov da suma ovih odnosa mora imati vrednost 1.00.
871
Moment torzije se zanemaruje. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje,
imate mogunost da od programa zahtevate da pri proraunu potrebne armture zanemari
uticaje torzije. Ova opcija ima primenu kod dimenzionisanju greda u ploama, kada ove
uticaje objektivno preuzima sama ploa.
Za sve grede, program po default-u usvaja nain armiranja Dominantni moment Oko
ose 3 (Aa1,Aa2), a za sve stubove usvaja Proizvoljno, pri emu uee pojedinih
armatura odreuje iz uslova da armatura bude rasporeena homogeno po preseku.
Napomenuemo da se kod krunih i cevastih preseka ne moe birati nain armiranja, ve je
programski usvojeno da se u celom preseku proraunava samo jedna armatura Aa1 koja se
rasporeuje ravnomerno po obimu preseka.
eme armiranja
Deo dijalog box-a za izbor eme armiranja

Poslednji podatak koji odreuje nain armiranja, je izbor jedne od ponuenih ema armiranja.
eme armiranja zavise od oblika poprenog preseka i za: T-preseke, I-preseke, sanduaste
preseka, otvorene preseke i nesimterine I preseke su predviene dve eme armiranja, koje
variraju samo poloaj bonih armatura: Aa3 i Aa4. Za sve ostale preseke, izuzev
pravougaonih, postoji samo jedna ema armiranja te ovaj podatak nema nikakvog uticaja na
nain njihovog dimenzionisanja. Za pravougaone preseke, koje se inae i najee javljaju u
praksi, pored eme armiranja putem linija armatura, predviena je mogunost zadavanja
jednog od predefinisanih rasporeda ipki armature u preseku.
872
ema 1
ema 2
ema 3
ema 4
ema 5
Izbor jedne od ponuenih ema armiranja, sa predefinisanim rasporedmo ipki u preseku, ima
naroito primenu kod stubova, jer se na ovaj nain raunski dobija manja potrebna armatura
nego kada se radi sa linijama armature. Pored toga, na ovaj nain se prevaziliazi i problem
ugaonih ipki. Naime, pri izboru eme sa linijama armature, ugaone ipke iskljuivo pripadju
glavnim armaturama: Aa1 i Aa2. Svako da je pri emama armiranja sa tano usvojenim
rasporedmo iki u preseku podrazumevano da sve postavljene ipke u preseku imaju isti
prenik. Pri obradi rezulatata ovako dimenzionisanih stubova, rezultati e takoe biti prikazani
putem dijagrama odgovarajuih linija armature (Aa1, Aa2, Aa3, Aa4), iako je rezultat
dimenzionisanja dao ukupnu potrebnu povrinu armtuture: Aa,uk. Ordinate na ovako
prikazanim dijagramima, bie preraunate na sledei nain:
ema2:
ema3:
ema4:
ema5:
Aa1=Aa2=2/4Aa,uk;
Aa1=Aa2=2/6Aa,uk;
Aa1=Aa2=3/6Aa,uk;
Aa1=Aa2=3/8Aa,uk;
Aa3=Aa4=0
Aa3=Aa4=1/6Aa,uk
Aa3=Aa4=0
Aa3=Aa4=1/8Aa,uk
Uticaji izvijanja
Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elementima

Pomou prekidaa Uticaj izvijanja, odreuje se da li e selektovane grede od strane
programa biti tretirane kao vitki elementi ili ne. Programski, svim stubovima se ovaj prekida
postavlja na ukljueno stanje, dok je za ostale gredne elemente na modelu on po default-u
873
postavljen na isklujueno stanje. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
ete u edit box-ovima Koef. duine izvijanja oko ose 3 i Koef. duine izvijanja oko
ose 2 imati mogunost da zadate odgovarajue koeficijente duine izvijanja. Programski se za
ove koeficijente usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
Duina izvijanja pojedinih elemenata se odreuje aproksimativno, saglasno preporukama
veine tehnikih standarda, na nain koji u njen proraun uvodi geometriju elementa i uslove
njegove veze sa susednim elementima (zapravo stepen ukljetenja krajeva stuba u ostatak
konstrukcije). Pri tome se bitno razlikuju izrazi kojima se sraunava duina izvijanja
nepomerljivog stuba, od onih za pomerljive stubove. Duina izvijanja elementa nepomerljive
konstrukcije (osim konzolnih prepusta) je najvie jednaka duini stuba, dok je u sluaju
pomerljive konstrukcije ona najmanje jednaka duini stuba.
Duine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim vorovima
Duine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim vorovima

Pomou prekidaa S (Start) i E (End), odreuju se uslovi pridranosti na krajevim stuba, i
to u pravcu obe lokalne ose. Naime ako je prekida S postavljen na ukljueno stanje, to
oznaava da je poetak tapa bono pridran u pravcu date lokalne ose, a ako je postavljen na
iskljueno stanje, to oznaava da je dati kraj tapa slobodan. Isto vai i za stanje prekidaa
E. Stanje ovih prekidaa praktino odreuje da li je dati kraj tapa u srednjoj duini izvijanja
stuba ili ne. ta je poetak a ta kraj tapa najlake ete videti ako pomou naredbe
Vidljivost, za vidljive postavite lokalne ose greda. Naime, pozitivan smer lokalne ose 1 je
uvek usmeren od poetka ka kraju tapa.
874
Pomeraj linije zateuih sila
Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zateuih sila

Omogueno je zadavanje vrednosti pomeraja linije zateuih sila. Vrednost pomeraja je
jednaka proizvodu statike visine nosaa i koeficijenta koji se zadaje u edit polju. Pomeraj
linije zatezuih sila nezavisno se sraunava za svaku od dve ose savijanja. Ako se za vrednost
koeficijenta unese 0.0 to e znaiti da se ne koristi pomerena linija zateuih sila i to je default
vrednost za stubove, dok je default vrednost koeficijenta za grede 0.75.
Primeni na sve grede istog seta
Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje omogueno dodeljivanje istih ulaznih
podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
Spregnuti materijali
Ukoliko se selektuje greda spregnutog poprenog preseka koji u sebi ima vie preseka od
betona u dijalogu e se nalaziti i zatvorena lista sa nazivima tih preseka.
875
Lista za izbor preseka kome se zadaju ulazni podaci

Slika u dijalogu, kao i svi ostali prikazani podaci odgovaraju tekuem preseku u listi. Izborom
iz liste bilo koji presek se moe postaviti za tekui kako bi mu se zadali odgovarajui ulazni
podaci za dimenzionisanje. Ukoliko spregnuti presek ima samo jedan betonski presek on e biti
prikazan odmah po otvaranju dijaloga, a ova lista e biti nedostupna.
Napomena:
U sluaju preseka, kod kojih su u ulaznim podacima zarotirane lokalne ose, one se u modulu
za dimenzionisanje uvek tako postavljaju da se dovedu u poloaj glavnih osa datog preseka
(popreni presek je uvek uspravan). Pri tome se svakako i statiki uticaji u preseku redukuju
na novo postavljeni poloaj lokalnih osa.
Zarotirani poloaj preseka zadat ulaznim

podacima
Redukovani poloaj preseka u modulu za

dimenzionisanje
876
9.4.2
Proraun potrebne armature
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi
<0 sel.> Dimenzionisanje greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje /<krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede i stubove za koje elite da izvrite proraun
potrebne armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su
selektovane grede ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue
upozorenje.
Deo dijalog box-a sa upozorenjima

Obzirom da se ranije usvojena armatura u gredama ne uklanja automatski, nakon ponovnog
dimenzionisanja, to pomou prekidaa Ponititi usvojenu armaturu u gredama koje se
ponovo dimzioniu, imate mogunost da to zahtevate od programa.
Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane grede i stubove,
koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo
grede i stubove koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate
mogunost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za
definisanu emu kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema
kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada
e ovaj prekida biti neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom
mia jasno ne opredelite za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja.
Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak dimenzionisanje svih prethodno
selektovanih greda i stubova. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za
obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri dimenzionisanja greda i stubova poeljno da koristite opciju
Kompletna ema, obzirom da je ovaj nain mnogo lagodniji jer ne morate voditi rauna o
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih kombinacija jednovremenog
delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Opciju dimenioznisanja za tekui sluaj optereenja
treba koristiti samo za standarde u kojima nije podrana ema kombinovanja optereenja.
877
9.4.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu

Prikaz rezultata. Nain rada sa ovom naredbom je gotovo isti kao i sa naredbom Greda
koja slui za prikaz presenih sila u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde ne prikazuju
presene sile, ve dijagrami raunski potrebne armature du greda (ordinate se izraunavaju u
cm2 potrebne armature u datom preseku).
moe vriti brza promena vrste armature. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp.
koja obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

sa mree konanih elemenata (dispozicija greda)
Kako se pri prikazu pojedinanih dijagrama, kao i u tekstualnom izvetaju dimenzionisanja,
program poziva na redni broj grede za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja, to bi
svakako bilo dobro da izvetaj dimenzionisanja otpone sa dispozicijom greda, na kojoj su
oznaeni redni brojevi vorova, na njenom kraju i poetku. Upravo eksport ovakvog bloka u
projekat, koji e biti smeten u poglavlje Dimenzionisanje (beton), omoguie lake
tumaenje gde se na modelu nalazi greda za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja.
Izborom naredbe Prikaz rezultata, na komadnoj liniji se javlja sledea poruka:
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / <krAj>):
Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije, otvara dijalog box sledeeg izgleda:
878
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

potrebne armature
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, praktino se vri izbor
dijagrama koji e se prikazivati na crteu.
Aa2Aa1Aa2/Aa1Aa3Aa4Aa3/Aa4Au,uz-
Aa-
prikaz samo armature Aa2

istovremeni prikaz armatura Aa2 i Aa1
istovremeni prikaz armatura Aa3 i Aa4
prikaz potrebne povrine uzengija po dunom metru grede, za prijem smiuih
naprezanja (programom je predvieno da se smiua naprezanja pokrivaju samo sa
uzengijama bez kosih gvoa). Rezultati se uvek prikazuju za dvosene uzengije, te
je na primer, za pokrivanje proraunate vrednosti na dijagramu od: 5,00 cm2/m
potrebno usvojiti dvosene uzengije: 8/10 cm.
prikaz ukupne podune armature u preseku (Aa1+Aa2+Aa3+Aa4)
Kada je ukljuen check box Prikaz linije zateuih sila istovremeno e biti prikazani
izabrani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj
liniji zateuih sila.
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, i aktiviranjem komandnog polje OK, program e
rezultate proraunate armature prikazati u formi odabranog dijagrama.
Prikaz dijagrama potrebne armature Aa2/Aa1
879
Napomenuemo da se jedino za grede krunog i cevastog preseka, ne prikazuju sva etiri
dijagrama potrebne podune armature, ve samo dijagram Aa1. Za ovakve oblike poprenog
preseka, kao rezultat se dobija samo jedna armatura koja se postavlja simetrino u poprenom
preseku.
Kako se jedino pri proraunu smiuih naprezanja moe desiti sluaj da se proraunati uticaji
ne mogu prihvatiti armaturom, to je u takvim sluajevima, jedino reenje ili u promeni
kvaliteta materijala ili u poveanju poprenog preseka greda. Ovakve grede e na crteu biti
jasno obeleene crvenom bojom.
Ostale opcije koje se nude u ovoj naredbi, kao to su: sakrivanje uticaja i prikaz pojedinanih
dijagrama za selektovane grede, potpuno su iste kao i kod naredbe za prikaz presenih sila u
gredama.
Pojedinani dijagrami kod greda spregnutog poprenog preseka
U sluaju selektovanja greda spregnutog poprenog preseka, dostupna e biti i zatvorena lista
za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka, koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a.
Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova

spregnutog poprenog preseka
Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste na ekranu e se umesto dijagrama potrebne
armature za ceo presek, pojaviti dijagrami potrebne armature odabranog dela spregnutog
preseka.
880
Dijagrami potrebne armature koji pripadaju pravougaonom preseku b/d=100/10,

Beton MB 30, u okviru definisanog spregnutog poprenog preseka
9.4.4
Usvajanje armature
Kako su programi Radimpex-a grafiki orijentisani i imaju stalnu tenju za to

veom automatikom, a krajnji cilj svakog prorauna konstrukcije su radioniki crtei, odnosno
u sluaju betonskih konstrukcija, crtei detalja armiranja, to smo kao prirodni nastavak
postupka dimenzionisanja predvideli i procedure usvajanja i voenja armature du svih
grednih elemenata. Nakon izbora naredbe Usvajanje armature, program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete grede za koje elite da usvajate armaturu.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija /
uJednaavanje iteracija / <krAj>):
U ovoj proceduri je predviena pojedinana selekcija, pri emu je nakon izbora prve grede,
dozvoljeno selektovanje i ostalih greda, koje su povezane sa prethodno selektovanom, i imaju
isti set numerikih podataka. Znai, odabrane grede za usvajanje armature moraju biti istog
seta numerikih podataka, i moraju biti meusobno povezane. Klik na desni taster mia e
oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg
izgleda.
881
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u gredama

Dijagrami
U donjem delu dijalog box-a se prikazuju dijagrami proraunate armature du selektovanih
greda. Kako ovi dijagrami ne bi bili optereeni kotama numerikih vrednosti, a sve zbog
preglednosti, to je predvieno da se kretanjem mia po proizvoljnim delovima ove oblasti,
odmah ispod dijagrama, prikazuju oitane vrednosti: x= i Aa=.
882
Deo dijalog box-a za oitavanje vrednosti ordinata

na dijagramu potrebne armature
Podatak x= predstavlja horizontalno rastojanje u metrima od poetka dijagrama do
trenutnog poloaja mia, a podatak Aa= predstavlja ordinatu na dijagramu (cm 2 potrebne
armature), koja je najblia poloaju mia. Kako dijagram ima vrednosti i sa gornje (armatura
Aa2), i sa donje strane (armatura Aa1), to e se prikazivati vrednost gornje, odnosno donje
ordinate, u zavisnosti od toga da li se mi nalazi u gonjem ili donjem delu dijagrama. Obzirom
da je prostor za prikaz dijagrama fiksne veliine, a da dijagram moe biti proizvoljnih
dimenzija, u ovom delu dijalog box-a je omogueno zumiranje pritiskom na taster Ctrl i
odgovarajue dugme mia.
Korisniku je sada omogueno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj
armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu.
U centralnom delu dijaloga se nalazi tabela sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi.
883
Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi

Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i
Aa,uz) levim klikom mia preko naziva kolona u tabeli, odgovarajui nazivi kolona postaju
selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) ime je jasno naznaeno da e taj dijagram biti
prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad dijagrama raunski potrebne armature nalazi
se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno prikazan.
No
Kolona se rednim brojem iteracija.
Aa1
Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi Aa1 u odgovarajuoj iteraciji. Pri

postavljanju armature u poprenom preseku ova kolona se automatski
aurira. Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa2/Aa1.
Aa2

Aa3

Aa4

884
Aa,uz
Kolona sa podacima o usvojenoj poprenoj armaturi Aa,uz u odgovarajuoj

iteraciji. Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa,uz.
Popreni presek
U gornjem desnom delu dijalog box-a je predvien prostor za prikaz poprenog preseka za koji
se usvaja armatura. Kako i popreni preseci mogu biti razliitog oblika i proizvoljnih dimenzija,
a prostor predvien za njihov prikaz je fiksan, to je i u ovom delu dijalog box-a omogueno
zumiranje pritiskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia.
Zumirani deo crtea poprenog preseka
885
Postavljanje podune armature u poprenom preseku
Poduna armatura se postavlja jednostavnim klikom mia u okolini malog crvenog krsta koji
odreuje mogui poloaj ipki u poprenom preseku.
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke prenika =16. Istovremeno je

automatski osveen i sadraj tabele, tanije podatak u koloni Aa2.
U delu dijaloga Postavljanje ipki nalazi se edit box =, u kojem se zadaje prenik ipke
koju elite da postavite. Napomenuemo da e svi parametri u ovom delu dijaloga biti
nedostupni ako je u tabeli selektovan naziv kolone Aa,uz.
886
Edit box za izbor prenika ipke koja se trenutno postavlja u poprenom preseku
Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini
ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu
e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u za mogui poloaj ipki u poprenom
preseku odreuje sve uglove uzengija, s tim to svakako moete sami uticati na njihov
raspored. Naime, du svakog od segmenta uzengije moete postaviti proizvoljan broj meukrstia. To se radi tako to se miem klikne na eljeni segment uzengije tako da on postane
crvene boje, a u edit box-u n=, koji e tek tada biti dostupan za editovanje, zada eljeni broj
ipki. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab, program e prihvatiti zadati broj i tano toliko
krstia postaviti du prethodno selektovanog segmenta uzengije.
887
Na gornjem segmentu uzengije, ubaena su nova 3 meu-krstia

Svi krstii e biti postavljeni na jednakom rastojanju, tako da u sluaju da elite da ipke budu
nesimetrino postavljene du datog segmenta uzengije, jasno je da treba da zadate vei broj
podela, a pri samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju
eljenom poloaju ipke.
U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno
je i armiranje u vie redova. Za ovu namenu su predvieni delovi dijalog box-a Aa1 i Aa2.
Naime, tu je u edit-box-u n= potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos potvrditi
pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje biti dostupan i edit box
e= u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici poprenog
preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara rasporedu iz prvog
reda.
888
U gornjoj zoni je zadato armiranje u 2 reda armature na

meusobnom osovinskom rastojanju od 3 cm
U sluaju da se levim klikom mia preko naziva kolona Aa3 ili Aa4 tabele, izabere
prikazivanje dijagrama bone armature Aa3/Aa4, tada e prethodno opisani delovi dijalog
box-a za definisanje armiranja u vie redova dobiti nove nazive: Aa3 odnosno Aa4, i po
logici stvari ti podaci e se odnositi na bonu armaturu: Aa3 i Aa4. Napomenuemo da
ugaone ipke uvek pripadaju armaturama Aa1, odnosno Aa2.
889
Simetrino postavljanje podune armature
U sluaju da imate simetrino armiranje, tada je dovoljno da samo jednoj armaturi, recimo
armaturi Aa2, definiete taan poloaj ipki, dok drugu, u ovom sluaju Aa1 moete
automatski preslikati.
Naredba za osno simetrino preslikavanje usvojene armature

Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije du koga je ve
postavljena armatura, tako da on postane crven, i potom klikne na desni taster mia. Iz ovako
otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e automatski
osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui segment uzengije.
890
Pomou opcije Simetrino, prethodno usvojena armatura

u gornjoj zoni, postavljena je i u donjoj zoni
Kako se na crteu poprenog preseka ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno je od interesa da
u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik ipke na kom mestu postavili, to je
razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime dovoljno je da miem doete u
okolinu ipke iji vas prenik interesuje, i on e se ispisati u polju =.
891
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje prenik ipke,

u iju okolinu je doveden kursor mia
Prethodno opisana procedura postavljanja podunih ipki u poprenom preseku vai za sve
oblike poprenih preseka izuzev za kruni i cevasti presek. Naime, kada se za usvajanje
armature selektuje greda krunog ili cevastog poprenog preseka, tada se otvara isti dijalog
box, s tim to se sada na crteu poprenog preseka ne pojavljuju crveni krstii koji odreuju
mogui poloaj ipki u poprenom preseku, ve se odmah pojavljuje armatura koju je program
sam postavio po default-u.
892
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u krunom poprenom preseku

Kako smo poli od pretpostavke da e se armatura u ovakvim oblicima poprenih preseka
postavljati homogeno po obimu, to je ovde predvieni nain za postavljanje armature znatno
bri i jednostavniji nego kod drugih oblika poprenih preseka. Naime, dovoljno je samo u edit
box-ovima n= i = zadati eljeni broj i prenik ipki, i one e automatski biti postavljene
homogeno po obimu preseka.
893
Postavljanje uzengija u poprenom preseku
Da bi se usvojile uzengije u selektovanoj gredi prvo se mora levim klikom mia preko naziva
kolone Aa,uz u tabeli, ukljuiti prikazivanje dijagrama potrebne poprene armature.
Klikom mia preko naziva kolone Aa,uz u tabeli,

ulazi se u proceduru usvajanja poprene armature
Sada e za editovanje biti dostupan i deo dijalog box-a Aa,uz. Naime, zadavanjem eljenih
vrednosti u edit box-ovama =, e= i m=, usvaja se prenik uznegija, rastojanje
uzengija i njihova senost, ime e biti poznati svi neophodni podaci za poprenu armaturu.
894
Edit box-ovi za izbor prenika, rastojanja i senosti usvojenih uzengija

U edit box-u a0= moete zadati veliinu zatitnog sloja, odnosno rastojanje od ivice preseka
do spoljne ivice uzengije. Ovaj podatak je jedinstven za ceo presek i direktno utie na poloaj
kako uzengija, tako i ipki u poprenom preseku.
895
Edit box za zadavanje veliine zatitinog sloja

Naknadna promena ovog podataka, kao i prenika uzengija, bez ikakvih posledica e
automatski sraunavati novi poloaj ranije postavljenih ipki u poprenom preseku.
Voenje armature du grede
U dosadanjem delu uputstva smo objasnili kako se postavlja armatura u poprenom preseku,
pa se sada postavlja pitanje za koje preseke po duini selektovanih greda ona vai, odnosno
dokle se po duini tako postavljena armatura prostire. Kako svaka od postavljenih ipki u
poprenom preseku (izuzev konstruktivnih) pripada jednoj od etiri mogue armature (Aa1,
Aa2, Aa3 ili Aa4), to e njena povrina ui u zbir odgovarajue armature. U dijalog box-u, sa
leve strane crtea poprenog preseka, prikazuju se trenutne vrednosti za ove etiri armature.
896
Prikaz povrina usvojene armature u preseku

Sigurno ste primetili da se nakon postavljanja ipki u poprenom preseku, na dijagramu
potrebne armature pojavljuju horizontalne linije sa njegove gornje i donje strane, ije
udaljenje od ose dijagrama odgovara povrini odgovarajue postavljene armature. Ova linija
se prostire du celog dijagrama i oznaava da postavljena armatura u poprenom preseku vai
po celoj duini svih selektovanih greda. Kako sigurno neete celu gredu armirati sa
maksimalno potrebnom armaturom, to se postupak usvajanja armature sprovodi u iteracijama.
Naime, u prvoj iteraciji se obino postavlja neka minimalna armatura, koja ide celom duinom
grede, a u sledeim iteracijama se dodaje nova armatura koja po pravilu mora biti vea od
usvojene u prethodnoj iteraciji. Sa koliko iteracija e biti pokriveni dijagrami potrebne
armature zavisi iskljuivo od elje i navika korisnika.
897
Prikaz usvojene podune armature u dve iteracije

Sve prethodno reeno za voenje podune armature du greda, vai i za poprenu armaturu uzengije.
Rad sa iteracijama
Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u veini sluajeva potrebno
dodati novu iteraciju (jasno da kod selektovanih neoptereenih greda, kod kojih su armaturom
iz prve iteracije pokriveni svi dijagrami potrebne armature, nema potrebe za dodavanjem nove
iteracije). Desnim klikom mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja
dijagrama potrebne armature, otvara se meni u kome su sadrane naredbe za rad sa
iteracijama.
898
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama

Na raspolaganju su sledee naredbe:
Sledea iteracija -
pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za

tekuu se postavlja sledea iteracija (naredba e biti dostupna samo
ako ima vie od jedne iteracije)
Prethodna iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prethodna iteracija (naredba e biti dostupna samo
Prva iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prva iteracija (naredba e biti dostupna samo ako
ima vie od jedne iteracije)
Poslednja iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja poslednja iteracija (naredba e biti dostupna samo
Dodaj iteraciju pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija, koja dobija redni broj za
jedan vei od do tada poslednje (program automatski preuzima ve
postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i pridruuje je
novoformiranoj iteraciji)
Dodaj iteraciju iza tekue
pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekue iteracije, koja
pri tome dobija redni broj za jedan vei od tekue iteracije, dok se
redni brojevi svih ostalih iteracija automatski auriraju. Program
automatski preuzima ve postavljenu armuturu iz tekue iteracije i
pridruuje je novoformiranoj iteraciji.
899
Brii tekuu iteraciju - kako je ova naredba destruktivna vodite rauna da ne aktivirate ovu
naredbu grekom (i ova naredba e biti dostupna samo ako ima vie
od jedne iteracije)
Napomenuemo da su za promenu tekue iteracije pored prethodno opisanih naredbi
predvieni i tasteri: PgUp, PgDn, Home i End, koji e funkcionisati samo kada je
fokus na delu dijalog box-a predvienom za prikaz dijagrama potrebne armature (fokus se
postavlja obinim klikom mia unutar ove oblasti), ili na tabeli. Takoe, promena tekue
iteracije se moe vriti i levim klikom mia preko bilo kog polja u redu tabele sa rednim brojem
iteracije koja se eli izabrati. Tekua iteracije je posebno oznaena u tabeli, tako to je taj red
tabele ofarban posebnom bojom.
Informacija o tekuem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad dijagrama potrebne
armature: Teku iteracija 1/2. Prvi broj oznaava redni broj tekue iteracije a drugi
ukupan broj iteracija.
Usvojena armatura u prvoj iteraciji

Pored toga, na dijagramu potrebne armature, horizontalnu liniju pokrivanja koja odgovara
tekuoj iteraciji program iscrtava crvenom bojom, a armatura na crteu poprenog preseka
uvek odgovara tekuoj iteraciji. Samim tim i armatura koju postavljate u porenom preseku,
uvek se pridruuje tekuoj iteraciji.
900
Usvojena armatura u drugoj iteraciji

Na osnovu postavljenih linija usvojene armature, na dijagramu potrebne podune armature,
jasno se vidi da armatura iz dodate iteracije, vai na svim delovima selektovanih greda na
kojima ne vai armatura iz prve iteracije.
Naredbe za rad sa iteracijama se nalaze i u padajuem meniju koji se otvara desnim klikom
mia preko naziva kolona ili preko bilo kog polja u tabeli.
901

Dodeli svim sledeim -
Pomou ove naredbe korisniku je omogueno da armaturu iz tekue

iteracije dodeli svim sledeim iteracijama. Dodeljivanje armature se
vri pojedinano za svaku od pet vrsta armature: Aa1, Aa2, Aa3, Aa4
i Aa,uz. Koja e se armatura dodeliti sledeim iteracijama zavisi
iskljuivo od poloaja mia u trenutku otvaranja menija sa
naredbama. Ako se na primer pokaziva mia nalazio iznad nekog
polja u koloni Aa1, armatura prikazana u tom polju bie dodeljena
svim poljima koja se u koloni Aa1 nalaze ispod njega. Ova naredba
nee biti dostupna ako je padajui meni otvoren desnim klikom mia
preko naziva kolona ili preko polja u poslednjem redu tabele.
Ostale naredbe iz ovog menija imaju isto znaenje kao i istoimene naredbe u meniju koji se
otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne
armature.
902
Vano:
Naglasiemo da su iteracije jedinstvene za sve armature, i to kako po broju, tako i po
njihovom sadraju. Ako ste recimo kreirali tri iteracije, to e znaiti da e i dijagram Aa1/Aa2
i dijagram Aa3/Aa4 i dijagram Aa,uz sadrati tri iteracije, bez obzira da li je u nekom od
ovih dijagrama dovoljan manji broj iteracija. Kako je za regularnost iteracija vano da svaka
od iteracija ima veu ili jednaku povrinu odgovarajue armature od one u prethodnoj iteraciji,
to znai da armature kod kojih je broj potrebnih iteracija manji od ukupno kreiranih, u
iteracijama koje su viak, mora imati istu povrinu kao u poslednjoj potrebnoj iteraciji. Iz ovog
razloga, program pri dodavanju nove iteracije uvek kopira sadraj armature iz prethodne
iteracije. Sve iteracije u kojima je neka od povrina armatura manja nego u prethodnoj
iteraciji, program markira isprekidanim linijama.
Isprekidana linija na dijagramu potrebne armature

jasno ukazuje da je u okviru druge iteracije, u gornjoj zoni,
usvojena manja armatura nego u prvoj iteraciji
Proraun ipki
Obzirom da je pri usvajanju podune armature, najei potreban podatak informacija koji
prenik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to smo
napravili naredbu Proraun ipki. Ova naredba se aktivira iz menija, koji se otvara na desni
klik mia preko dijagrama potrebne armature. Za aktiviranje ove naredbe nije sve jedno na
kom mestu ete kliknuti na desni taster mia, unutar oblasti predviene za prikaz potrebne
armature. Naime, poloaj mia e odrediti i koliinu potrebne armature za usvajanje.
903
Neposredno pre pritiska na desni taster mia, on je doveden u poloaj

da pokazuje na ekstremnu vrednost potrebne armature u gornjoj zoni
Procedura radi potpuno isto kao i ranije opisana za oitavanje vrednosti sa dijagrama potrebne
armature. Znai tek kada ste mi doveli u poloaj blizu eljene ordinate na dijagramu, tako da
je neposredno iznad dijagrama oitana prava vrednost, i ispisana informacija Aa=, kliknite na
desni taster mia i aktivirajte naredbu Proraun ipki.

naredbe Proraun ipki
Prikazana tabela je podeljena u kolone Usvojeno i Potrebno, i okviru nje se mogu
menjati samo podaci koji nisu oseneni plavom bojom (edit box-ovi = i n=). U redu
Aa2=, u okviru kolone Usvojeno, prikazuje se povrina armature koja odgovara zadatim
vrednostima u edit box-ovima = (prenik ipki u mm) i n= (broj komada), a u okviru
kolone Potrebno, prikazuje se povrina oitana sa dijagrama (odreena poloajem mia
neposredno pre aktiviranja ove naredbe). U sluaju da su na tom delu dijagrama ve
postavljene neke ipke ranije, tada e taj broj predstavljati razliku izmeu oitane vrednosti sa
904
dijagrama i povrine ve usvojenih ipki. Praktino taj broj oznaava povrinu potrebne
armature koju treba dodati u tom preseku da bi on bio potpuno pokriven.
Na osnovu zadatog prenika i broja komada ipki, u edit box-ovima = i n=, u koloni
Potrebno se prikazuju jo neke korisne informacije koje zavise od trenutnog stanja vrednosti
u ovim edit box-ovima. Naime, za zadati prenik se u koloni Potrebno, u okviru reda n=,
prikazuju dva broja od kojih prvi predstavlja broj komada ipki koji je potreban da se sa
zadatim prenikom dostigne potrebna povrina, a drugi broj, koji se nalazi u zagradi,
predstavlja maksimalan broj ipki koji moe stati u jednom redu. Ovaj drugi broj se
proraunava iz geometrije preseka, zadatog prenika i minimalnog istog rastojanja izmeu
dve susedne ipke u jednom redu. Podatak o minimalnom istom rastojanju izmeu susednih
ipki, moe se zadati takoe u ovom dijalogu, u edit box-u e=.
Po istoj analogiji potrebna je i obrnuta informacija, odnosno koji je prenik ipke potreban za
zadati broj komada, da bi se dostigla potrebna povrina armature. Ovaj podatak se takoe
prikazuje u koloni Potrebno, ali sada u okviru reda =. Koja e od ove dve grupe podataka
biti prikazana u koloni Potrebno, iskljuivo zavisi od toga da li ste kao ulazni podatak zadali
prenik ili broj komada ipki.
Iz svega prethodno reenog se moe zakljuiti da je uloga ove naredba praktino da se ponaa
kao inteligentan kalkulator koji daje korisne informacije. Meutim pored te namene, ova
naredba se moe koristiti i za postavljanje ipki u poprenom preseku. Naime, postavljanjem
na ukljueno stanje check box-a Ukupna armatura, dostupno za aktiviranje postaje i
komandno polje Postavi ipke. Kada je check box Ukupna armatura postavljen na ukljueno
stanje, tada se u koloni Potrebno, u okviru reda Aa2=, prikazuje uvek celokupna potrebna
armatura, bez obzira da li u toj iteraciji ve postoji armatura u poprenom preseku ili ne. Iz
ovoga se moe i naslutiti ta e program uraditi nakon aktiviranja komandnog polja Postavi
ipke. Naime, program e prvo ukloniti sve ranije postavljene ipke u datoj iteraciji (jasno
samo one koje pripadaju datoj armaturi, u zavisnosti od toga koja je vrednost oitana sa
dijagrama neposredno pre poziva ove naredbe), i na osnovu novo zadatih podataka o preniku
i broju ipki, datoj iteraciji pridruiti novu armaturu. Svakako da se na ovaj nain mogu
postavljati samo ipke istog prenika i na meusobno istom rastojanju. Ako zadati broj ipki
prelazi maksimalan mogui broj ipki u jednom redu, program e ih smestiti u dva reda.
Ova naredba se moe aktivirati i kada je u dijalog box-u prikazan dijagram potrebne povrine
uzengija, odnosno kada je na ukljueno stanje, u delu Dijagram, postavljen check box
Aa,uz. Logika pozicioniranja mia je potpuno ista kao i kod prethodno opisanog prorauna
podune armature, s tim to se na desni klik mia sada moe aktivirati naredba Proraun
uzengija.

naredbe Proraun uzengija
Prikazana tabela funkcionie na gotovo isti nain kao i kod prorauna ipki, s tim to sada u
okviru nje postoje tri reda: = (prenik uzengija u mm), e= (podatak o meusobnom
rastojanju uzengija u cm) i m= (podatak o senosti usvojenih uzengija). U koloni Potrebno,
905
takoe se prikazuju pomone informacije, i to ili potreban razmak uzengija za zadati prenik i
senost, ili potreban prenik uzengije za zadati razmak i senost. Aktiviranjem komandnog
polja Postavi ipke, program tekuoj iteraciji pridruuje zadati prenik, razmak i senost
uzengija.
Brisanje segmenta iteracije
esto Vam se moe desiti sluaj da pojedini segmenti nekih iteracija u podunom smislu vae
na jako kratkoj duini, te bi zbog jednostavnosti izvoenja bilo bolje da se na tom delu usvoji
armatura iz sledee iteracije, iako je njena povrina vea nego to je potrebno. Uzrok ovome
moe biti ili sam oblik dijagrama potrebne armature (jako strm) ili pak preterano detaljisanje
pri usvajanju armature, odnosno nepotrebno veliki broj iteracija.
Segment u okolini desnog kraja grede koji je mogue obrisati

Uzmimo za primer postavljenu armaturu u donjoj zoni prikazane grede. Jasno se moe uoiti
da bi zbog jednostavnosti, na njenom desnom kraju mogli da usvojimo armaturu iz druge, a ne
iz prve iteracije. Postupak brisanja segmenta iteracije se sprovodi tako to se miem
jednostavno klikne na njega, nakon ega on postane oznaen plavom bojom, i tek onda
pritisne taster Del. Bez ikakvog upozorenja, program e ukloniti selektovani segment i na
tom delu produiti liniju koja odgovara sledeoj iteraciji. Brisanje izabranog segmenta se moe
izvriti i izborom naredbe Brii tekui segment iz padajueg menija koji se otvara desnim
klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne armature. Ako na
prethodno prikazanoj gredi obriemo segmente prve iteracije na njenom desnom kraju,
dijagram usvojene armature e dobiti sledei izgled.
906
Brisanjem segmenta, armatura iz druge iteracije

je produena do desnog kraja grede
Kako se na obrisanom segmentu iteracije postavlja armatura iz sledee iteracije, to proizilazi
jasan zakljuak da se za brisanje ne mogu selektovati segmenti poslednje iteracije.
Ovu mogunost programa treba koristiti na samom kraju procedure usvajanja armature,
odnosno tek kada ste ve usvojili taan poloaj ipki u svim iteracijama, jer e svaka
intervencija nad usvojenom armaturom iz bilo koje iteracije obnoviti obrisane segmente.
Promena duine segmenata iteracije
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je mogue uticati na duinu
bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom mia selektuje segment kome se
menja duina. Selektovani, odnosno tekui segment se iscrtava plavom bojom.
907
Selektovani segment iteracije

U meniju koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanje dijagrama
potrebne armature nalazi se opcija Promena duine segmenta, pomou koje se moe
promeniti duina trenutno aktivnog segmenta iteracije.
908

Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za promenu duine

tekueg segmenta
U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od
poetka grede, dok su u treem i etvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog
temena segmenta od kraja grede. Unoenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova,
moete da promenite duinu selektovanog segmenta.
909
Polje Duina segmenta slui za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna
duina segmenta.
Unoenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je

udaljenost levog temena segmenta u odnosu na poetak
grede, a samim tim i njegova duina
Dodavanje raunski nepotrebne armature
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka segmenata
iteracije na osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Ukoliko se javi potreba,
korisnik moe sam postaviti raunski nepotrebnu armaturu, dodavanjem novih segmenata u
iteraciji. Neophodno je da se prvo za tekuu postavi iteracija u kojoj se dodaje segment, a
zatim i da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene
za iscrtavanja dijagrama, izabere jedna od dve naredbe:
Novi segment iteracije gore - Naredba pomou koje se u iteraciji dodaje segment raunski
nepotrebne armature sa gornje strane dijagrama.
Novi segment iteracije dole - Naredba pomou koje se u iteraciji dodaje segment raunski
nepotrebne armature sa donje strane dijagrama.
910
Naredbe pomou kojih se dodaju novi segmenti iteracije

Ukoliko je prikazan dijagram poprene armature, u padajuem meniju e se nalaziti samo
jedna naredba za dodavanje novog segmenta iteracije sa nazivom Novi segment iteracije.
Bez obzira koja je od ovih naredbi izabrana, uvek e se otvoriti dijalog istog izgleda:
Parametri u ovom dijalogu imaju isto znaenje kao i u dijalogu za promenu duine segmenta,
pa ih neemo ponovo objanjavati.
911
Dodavanje segmenata raunski nepotrebne armature se najee koristi kada se usled
seizmikog dejstva na krajevima greda formiraju plastini zglobovi. U ovim situacijama je
neophodno da se na krajevima greda usvoji vea povrina uzengija nego to je dobijena
proraunom. Kako program poetak i kraj segmenata iteracije odreuje na osnovu uslova o
pokrivanju dijagrama potrebne armature, jedini nain da se ovo izvede je dodavanje
segmenata raunski nepotrebne armature. Uzmimo za primer gredu duine 500cm, kod koje je
raunski potrebna poprena armatura pokrivena u prvoj iteraciji uzengijama 8/20.
Raunski potrebna armatura je pokrivena uzengijama 8/20

Ako bismo samo dodali novu iteraciju sa uzengijama 8/10, ona bi se prostirala du cele grede
i program bi je crtao isprekidanom linijom, to ukazuje da je nepotrebna i da se nee
prikazivati ni na ctreu ni i u tekstualnim izvetajima.
912
Prikazivanje nepotrebne iteracije armature u dijalogu

Pomou naredbe Novi segment iteracije dodaemo dva nova segmenta duine 100cm na
poetku i na kraju grede. Prvi segment se zadaje unoenjem vrednosti 100 u edit polju Desno
teme segmenta, dok se segment na kraju grede zadaje unoenjem vrednosti 400 u polju
Levo teme segmenta i vrednosti 500 u polju Desno teme segmenta.
Novi segment iteracije na poetku grede
Novi segment iteracije na na kraju grede
913
Na poetku i na kraju grede su zadata 2 nova segmenta

druge iteracije sa poprenom armaturom 8/10
Ovako usvojena poprena armatura e se prikazivati i na crteu i u tekstualnim izvetajima.
Kontrola usvojene armature
Ova naredba se nalazi u okviru menija, koji se otvara na desni klik mia preko prostora
predvienog za prikaz dijagrama potrebne armature. Naredbu nema smisla aktivirati ako su svi
dijagrami potrebne armature pokriveni, a predviena je za kontrolu u sluajevima kada ste iz
nekog razloga usvajanjem armature u poprenom preseku promenili zadati nain armiranja za
koji je proraunata potrebna armatura, te su neki delovi dijagrama ostali nepokriveni.
914
Padajui meni iz koga se moe aktivirati naredba za kontrolu usvojene armature

Nakon aktiviranja naredbe, program e proveriti da li usvojena armatura u svim presecima
zadovoljava i izdati poruku kojom e Vas obavestiti o rezultatu analize. U sluaju da barem u
jednom preseku usvojena armatura ne zadovoljava, program e na odgovarajuim
dijagramima debelom crvenom linijom markirati ordinate u svim presecima koji nisu zadovoljili
proveru.
Naglasiemo da se provera usvojene armature vri za trenutno vaee ulazne podatke,
odnosno za ulazne podatke sa kojima je i proraunata potrebna armature. Razlika je jedino u
tome to se proraun potrebne armture sada ne sprovodi za zamenjujue linije armature, ve
za tano usvojeni poloaj svake od ipki u preseku.
Izlazak iz dijalog box-a za usvajanje armature
Kao i u svim ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za
odustajanje od svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok se nakon izbora komandnog polja
OK, prvo sprovodi kontrola regularnosti usvojene armature u svim iteracijama. Ako se u
nekoj od iteracija pronae da povrina neke od armatura nije vea ili barem jednaka povrini
odgovarajue armature iz prethodne iteracije, program izdaje odgovarajue upozorenje.
915
Ako povrina usvojenih armatura u svim iteracijama stoji u uzlaznom redosledu, po aktiviranju
komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i vratiti se na osnovni izgled
komandne linije u ovoj naredbi, a na ekranu e se pojaviti dijagrami usvojene armature.
Prikaz dijagrama usvojene armature

Koji e se sve tekstovi ispisivati na svakom segmentu iteracija dijagrama usvojene armature,
podeava se pomou parametara koji se nalaze u dijalogu naredbe Funkcionalnost u
kartoteci Rezultati.
Grede koje nemaju pokrivene sve dijagrame potrebne armature, bie jasno naznaene
crvenom bojom.
I ovde je isto kao i kod prikaza rezultata dimenzionisanja na komandnoj liniji stalno prisutna i
podopcija prIkaz, ijim izborom se otvara dijalog box za izbor dijagrama koji e biti
prikazani na ekranu.
Igled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji e biti prikazani na crteu
916
U ovom dijalogu je prisutan i check box Potrebna armatura ijim se postavljanjem na

ukljueno stanje od programa moe zahtevati jednovremeni prikaz kako usvojene, tako i
dijagrama potrebne armature.
Jednovremeni prikaz raunski potebne i usvojene armature

Jednovremeno usvajanje armature u svim gredama istog seta
U do sada opisanoj proceduri, prikazan je postupak usvajanja armature samo u selektovanim
gredama. Meutim, postupak usvajanja armture se moe znatno ubrzati na nain koji emo
opisati u ovom delu uputstva. Naime, dovoljno je da selektujete samo jednu gredu koja ima
set numerikih podataka podataka za koji elite da izvrite jednovremeno usvajanje armature,
i da u otvorenom dijalog box-u, na ukljueno stanje postavite check box Sve grede.
917
Ukljueno stanje prekidaa Sve grede dovodi do prikaza dijagrama potrebne

armature sa ekstremima koji odgovaraju svim gredama na modelu datog seta
U ovom reimu rada, dijagrami uvek imaju trougaoni oblik iji je ekstrem na polovini
dijagrama, obzirom da je ovo jedini nain da se prikae zajedniki dijagram za sve grede na
modelu istog seta. Dalji postupak usvajanja armature se odvija na potpuno isti nain kao i da
se armatura usvaja samo za selektovane grede. Znai, potrebno je kreirate onoliko iteracija
koliko je potrebno da se svi dijagrami potrebne armature pokriju. Aktiviranjem komandnog
polja OK, program e usvojenu armaturu pridruiti svim gredama na modelu datog seta
numerikih podataka.
Prikaz jednovremeno usvojene armature u svim

gredama istog seta numerikih podataka
918
Svakako da e u neoptereenim gredama, program usvojiti samo armaturu iz prve iteracije,
odnosno tamo gde ne treba, nee usvajati armaturu veu od raunski potrebne.
Iako su pri jednovremenom usvajanju armature u gredama ovog seta

zadate dve iteracije, na prikazanoj gredi je postavljena samo armatura
iz prve iteracije, obzirom da ona kompletno pokriva potrebnu armaturu u njoj
Kopiranje i ujednaavanje iteracija
Na komandnoj liniji naredbe Usvajanje armature prisutne su i podopcije: Kopiranje
iteracija i uJednaavanje iteracija.
Opcija Kopiranje iteracija omoguava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije)
iskopiraju sa jedne na vie drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u
proceduru selektovanja grede ije e se iteracije kopirati:
<0 sel.> Izvorina greda Selektovanje (<krAj>)
U ovoj proceduri moe se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja
jedne izvorine grede program e zahtevati selektovanje greda na koje e se iskopirati iteracije
usvojene armature:
<1 sel.> Odredine grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Po zavretku selekcije, program e izvriti kopiranje iteracija. Duine iteracija bie za svaku
gredu automatski odreene. Uslov za uspeno kopiranje iteracija je da izvorina i odredine
grede imaju isti popreni presek.
Opcija Ujednaavanje iteracija omoguava da se za vie greda, koje su istog poprenog
preseka i jednake po duini, dobije identino usvojena armatura. Kao rezultat ujednaavanja
iteracija, dobie se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih
greda (unija iteracija). Na ovaj nain se znatno olakava i ubrzava izvoenje konstrukcije, ali
na raun odreenog poveanja ukupne koliine upotrebljene armature.
Kada se aktivira ova opcija, program e zahtevati selektovanje jedne grede (referentna
greda):
<0 sel.> Prva greda Selektovanje (<krAj>):
919
Nakon selektovanja prve grede bie omogueno selektovanje ostalih greda za koje treba da se
izvri ujednaavanje iteracija:
<1 sel.> Ostale grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
U ovoj proceduri mogue je selektovati proizvoljan broj greda razliitih poprenih preseka i
duina, ali samo za one grede koje imaju identian popreni presek i duinu kao greda koja je
prva selektovana bie izvreno ujednaavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednaavanja
9.4.5
Armatura u gredama posle ujednaavanja
U programu Tower za kreiranje tekstualnog izvetaja

dimenzionisanja betonskih greda predviena je posebna naredba Izvetaj.
sa
rezultatima
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei izgled:

Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /
Kompletna greda):
Kako se izvetaj moe kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se
ispisuje koja je vrsta izvetaja trenutno aktivna, odnosno koji se izvetaj kreira. Promena
izvetaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu vri se pomou podopcije
prIkaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za podeavanje parametara

pri kreiranju tekstualnih izvetaja
920
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri se izbor dijagrama
raunski potrebne armature koji e se prikazivati na crteu.
Pomou check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a Armatura, odreuje se nain
prikazivanja izabranog dijagrama:
- Kada je ukljuen samo check box Potrebna prikazivae se potrebna armatura
- Kada je ukljuen samo check box Usvojena prikazivae se usvojena armatura
- Kada su ukljuena oba check box-a prikazivae se i potrebna i usvojena armatura
- Kada nije ukljuen ni jedan check box prikazivae se dispozicija greda, odnosno svi krajevi
greda bie numerisani odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata
Kada je prikazana potrebna armatura, i ukljuen check box-o Prikaz linije zateuih sila
istovremeno e biti prikazani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne
armature prema pomerenoj liniji zateuih sila.
Stanje check box-a Usvojena armatura odreuje da li e se kreirati izvetaj za potrebnu ili
za usvojenu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na crteu se prikazuje izabrani
dijagram. Takoe, u sluaju promene vrste izvetaja komandna linija menja svoj izgled:
Take za izvetaj usvojena armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /
Kompletna greda):
Prikazani tekst na komandnoj liniji oznaava da se izvetaj kreira za usvojenu armaturu.
Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj taaka na gredama za koje se eli kreiranje
tekstualnog izvetaja. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledei izgled.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede u kojima eli da mu program sam
odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armature. Nakon zavrene selekcije,
program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno selektovanih greda,
oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na
osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe.
Ako elite detaljniji izvetaj dimenzionisanja, tada imate mogunost da pomou podopcije
Kompletna greda uete u proceduru selekcije greda i stubova za koje elite izvetaj
dimenzionisanja. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu proceduru selektovanja
kao i pomou podopcije Ekstremi.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Razlika je u tome, to e sada na selektovanim gredama take za izvetaj biti postavljene na
svakih pola metra i na svim mestima na gredi gde dolazi do skoka uticaja. U sluaju da se
selektovana greda nalazi na ploi tada e na ovakav izbor taaka svakako uticati i veliina
mree konanih elemenata.
921
Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je
svakako najlake da pomou podopcije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei
mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom. Napomenuemo da je u sluaju pogreno
odabrane take za izvetaj, pomou podopcije Deselektovanje mogue deselektovati bilo
koju ranije odabranu taku.
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
odabrane take.
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz

rezultata dimenzionisanja
Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih greda, to program
tekstualni izvetaj sortira po gredama. Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimenzionisanja za sve take koje pripadaju datoj gredi.
Poloaj svake od zadatih taaka je odreen njenim rastojanjem od poetka date grede.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj
se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju (
(
), tampu (
) ili tekstualnu datoteku
).
922
Komandna polja za eksport izvetaja

Check box Podeli izvetaj se nalazi u ovom dijalog box-u samo kada su izabrane take sa
vie greda i slui za definisanje naina eksporta. Kada je ovaj check box iskljuen sve
selektovane take e pripadati jednom tekstualnom izvetaju, a kada je ukljuen program e
pri eksportu za svaku od greda kojima pripadaju izabrane take kreirati poseban izvetaj.
Podeli izvetaj - iskljuen
9.4.6
Podeli izvetaj - ukljuen
Eksport usvojene armature u ArmCAD
Esksport usvojene armature u gredama i stubovima, odvija se na slian nain kao i

kod ploa. Naime, i za linijske elemente konstrukcije, predvieo je zapisivanje podataka o
usvojenoj armaturi u datoteku, na osnovu ijeg sadraja je ArmCAD u stanju da kreira prave
detalje armiranja. Obzirom da se grede mogu nai i u sastavu nivoa (tavanica), i u sastavu
ramova, to su napravljene dve komande koje rade na slian nain, ali se selektovane grede i
stubovi za eksport, prikazuju u razliitim projekcijama. Znai, jedna ista greda se pomou ove
dve naredbe jedanput moe u ArmCAD eksportovati u pogledu sa strane, a drugi put u
pogledu odzgo.
923
Eksprot u ArmCAD (osnova) ova naredba je predviena za eksport usvojene armature u
gredama koje su u prozoru 2D pogled prikazane u sklopu
nivoa, odnosno tavanice. Tada se usvojena armatura u gredama
eksportuje sa pogledom sa strane, odnosno sa pogledom koji je
upravan na ravan tekueg 2D prikaza.
Eksprot u ArmCAD (ramovi) - ova naredba je predviena za eksport usvojena armature u
gredama i stubovima koji su u prozoru 2D pogled prikazani u
sklopu rama. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje
sa pogledom koji odgovara ravni tekueg 2D prikaza.
Na osnovu prethodno reenog proizilaze sledei zakljuci:
- Kako ravan tekueg 2D prikaza odreuje i ravan projekcije u kojoj e selektovane grede biti
eksportovane, to se u okviru obe naredbe za eksport usvojene armture, mogu selektovati
samo grede i stubovi koji su trenutno prikazani u prozoru 2D pogled. U suprotnom,
program e izdati sledee upozorenje.
- Eksportom usvojene armature u jednoj te istoj gredi, kada je ona prikazana u sastavu istog
sklopa (nivoa ili rama), pomou jedne naredbe ete dobiti njen pogled sa strane, a pomou
druge njen pogled odozgo.
- Eksportom grede koja je prikazana u sastavu nivoa, pomou naredbe Eksprot u ArmCAD
(osnova), dobiete isti rezultata rada programa kao i kada bi tu istu gredu eksportovali
pomou naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi), ali kada je ona prikazana u sastavu
odgovarjueg rama.
Eksprot u ArmCAD (osnova)
Izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (osnova), u prozoru 2D pogled e se du svih
grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature, a komandna linija e dobiti sledei
izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Prikaz/<krAj>):
Kako je programom omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti
meusobno povezane), to e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok desnim klikom
mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ubrzo e se na ekranu pojaviti dijalog box koji
je jako slian dijalog box-u koji se koristi za eksport usvojene armature u ploama.
924
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama koje pripadaju tekuem nivou
U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja
imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Isto kao i
pri eksportu usvojene armature u ploama, ime datoteke moe biti potpuno proizvoljno, dok je
za tip datoteke predvien default naziv *.pa3, koji takoe moete po elji promeniti.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD 2000 lake odrediti njen sadraj.
Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na
layer koji ima programski zadato ime A3_OP.
Pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o temeljnoj gredi ili ne. Naime, ako ovaj
prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj gredi te e pojmovi
gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila
za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
U daljem tekstu izneemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u gredama:
- Ako se za eksport usvojene armature selektuje vie povezanih greda, program ih tretira kao
jednu celinu, te e ipke koje se na spoju ovih greda dodiruju u istoj taki, i imaju isti
prenik, biti spojene u jednu poziciju armature.
- Grede koje se nalaze na kosim delovima modela, eksportuju se u svom stvarnom podunom
izgledu pod nagibom koji je odreen zadatom kosom ravni na kojoj se nalaze.
- Selektovane lune grede se eksportuju u razvijenom obliku. Poduna armatura se u
ArmCAD-u prikazuje pomou reprezenata koji imaju pravi oblik, dok se u specifikaciji
prikazuje stvarni (zakrivljeni) oblik lune ipke. Na krajevima lunih greda, program ne
oblikuje vertikalne zavretke za sidrenje, jer bi se na taj nain dobio prostorni oblik ipke. U
sluaju da irina krajnjeg oslonce nije dovoljna da se obezbedi pravilno sidrenje samo
pravim delom, neophodno je da sami naknadno interveniete tako to ete u ArmCAD-u
promeniti geometriju date pozicije armature.
- Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta,
te u u sluaju da imate raspone vee od 12m, preostaje da sami u ArmCAD-u naknadno
925
interveniete tako to ete od jedne napraviti dve nove pozicije, sami birajui optimalno
mesto nastavaka (zona najmanjeg naprezanja).
- Program ima jasna pravila za voenje armature du nosaa kao i pravila po kojima zavrava
armaturu na njenim krajevima. Kako je omogueno eksportovanje vie povezanih greda, to
se pod krajevima podrazumeva gabarit svih selektovanih greda.
- Za nain voenja podune armature du grednih elemenata bitnu ulogu ima raspored
oslonaca koji se na njoj nalaze. Pod osloncima se podrazumevaju svi takasti i linijski
oslonci koji seku ili se nalaze du selektovanih greda. Kao oslonac program e tretirati i
grede iz drugog pravca koje seku selektovanu gredu za eksport usvojene armature.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je
pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan predkida Temelji. Umesto
njega dostupna e biti sledea dva prekidaa.
- Sloene uzengije podeliti na prvougaone. Ovaj prekida e biti aktivan jedino ako je
za popreni presek grede odabran T presek, I presek, Sanduasti, Otvoreni ili nesimetrian I
presek. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, umesto jedne serije uzengija, ija
geometrija odogovara obliku samog poprenog preseka, bie eksportovano onoliko serija sa
pravougaonim oblikom uzengija, koliko ima i pravougaonih delova dati presek. Na primer za
T presek e biti eksportovane dve serije uzengija. Jedna uzengija e biti smetena u flani a
druga u rebru.
- 3D prikaz. Postavljanjem na ukljueno stanje ovog prekidaa, program e kompletnu
geometriju eksportovati kao tro-dimenzionalnu.
Eksprot u ArmCAD (ramovi)
Isto kao i kod prethodno opisane naredbe, izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi),
u prozoru 2D pogled e se du svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature.
Komandna linija e sada dobiti sledei izgled:
< sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Prikaz):
Obzirom da se pomou ove naredbe usvojena armatura eksportuje u istom pogledu u kome je i
trenutno prikazana u prozoru 2D pogled, to pri selekciji nema nikakvog ogranienja po
pitanju povezanosti greda. Jedni uslov je da sve selektovane grede za eksport moraju pripadati
tekuem ramu. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
926
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama i stubovima koji pripadaju tekuem ramu
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i u okviru naredbe za eksport usvojene armature u gredama
kada one pripadaju tavanicama. Razlika je jedino u tome to ovde ne postoji check box
Temelji obzirom da se odjedanput mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede, a
program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda
bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac.
Zadavanje podataka u edit box d= ima smisla jedino u sluaju da se na modelu nalaze
takasti i linijski oslonci. Naime, tada program nema podatak o dimenzijama takastih i
linijskih oslonaca i ne moe korektno da oblikuje kako oplatu, tako i samu geometriju
armature.
U daljem tekstu izmeemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u ramovskim konstrukcijama.
- Program uzima u obzir i konstruktivne elemente koji ne pripadaju posmatranom ramu ali
zato utiu na raspored armature u njemu.
- Svi gredni elementi na modelu se dele na grede i na stubove i program ima razliit tretman
prema ovako grupisanim elementima konstrukcije. Svi gredni elementi koji su horizontalni
tretiraju se kao grede a vertikalni kao stubovi. Kosi gredni elementi se tretiraju kao stubovi
ako je u njima primenjeno simetrino armiranje ili ako je ugao njihovog nagiba prema
horizontali vei od 45. U svim ostalim sluajevima kosi gredni elementi se treitaraju kao
grede.
- Kolinierane grede i stubovi se grupiu u celine i pri oblikovanju armature program postavlja
pravila za voenje armature du greda, odnosno stubova i pravila za oblikovanje armature
na krajevima greda, odnosno stubova.
- Izgled eksportovane armature ne zavisi od toga koji su gredni elementi selektovani za
eksport. Moe da se razlikuje samo oplata jer se prikazuje samo poetak oplate grednih
elemenata koji nisu selektovani. Tipian primer je kada se eksportuje samo armatura niza
stubova koji su deo neke ramovske konstrukcije.
- Pri eksportu cilindrinih ramova, moi ete da selektujete samo vertikalne stubove, dok je
za eksport lunih greda predviena ranije opisana naredba Eksprot u ArmCAD (osnova).
- Oplata stubova se uvek prikazuje simetrino u odnosu na teinu liniju bez obzira da li se
popreni preseci ralikuju ili ne.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je
pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan edit box d=. Umesto njega
dostupni e biti prekidai Sloene uzengije podeliti na prvougaone. i 3D prikaz.
927
Znaenje ovih prekidaa je potpuno isto kao i kod eksporta iz osnove.
9.4.7
Proraun prslina u gredama
Sam postupak prorauna prslina u gredama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja
se nalazi u okviru menija Dimenzionisanje Beton Grede, ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proraun prslina greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede za koje elite da izvrite proraun prslina. Po
zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i kod prorauna prslina u ploama, te sve prethodno
reeno vai i ovde. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u
svim prethodno selektovanim gredama. Nakon zavrenog prorauna, program e biti spreman
za obradu rezultata.
928
9.4.8
Proraun ugiba u gredama
Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao

proraun prslina, to jednovremeni proraun ugiba za sve selektovane grede nije mogu. Iz tog
razloga, izborom naredbe Proraun ugiba, koja se nalazi u okviru menija Dimenzionisanje
Beton Grede, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete jednu ili vie
povezanih greda.
<0 sel.> Izbor greda za proraun ugiba Selektovanje (prIkaz/<krAj>):
Klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selekecije, i program e sa komandne linije
sada zahtevati da odredite sve oslonake take, odnosno sve take u kojima ugib ima vrednost
nula, du prethodno selektovane grede.
Taka oslonac (Izbor):
Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Nakon toga, program e otvoriti dijalog
box za definisanje ulanih podataka koji e odrediti nain prorauna ugiba u prethodno
selektovanoj gredi.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu ugiba u ploama, s tim to je ovde dodat i
prekida Savijanje oko ose 3. Naime kako se proraun ugiba sprovodi samo za jedno-osno
savijanje to pomou ovog prekidaa odreujete da li se radi o savijanju oko ose 3 ili pak oko
ose 2.
Aktiviranjem komandnog polja OK, na ekranu e se du prethodno selektovane grede
pojaviti dijagram ugiba.
929
Dijagram ugiba u trenutku T=, du prethodno selekovane grede

U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
oekuje se selektovanje nove grede za proraun ugiba, sve dok klikom na desni taster mia ne
oznaite izbor podrazumevane podopcije Kraj.
9.4.9
Prikaz prslina i ugiba u gredama
Izborom naredbe Prikaz prslina i ugiba, koja se nalazi u okviru menija

Dimenzionisanje Beton Grede, ulazi se u proceduru prikaza rezultata proraunatih
prslina i ugiba u gredama.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Izvetaj/<krAj>):
Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti kao i kod naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde umesto potrebne povrine
armature, prikazuju proraunate vrednosti prslina i ugiba u gredama. Izborom pod-opcije
prIkaz, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji e biti prikazani na ekranu
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, na ekranu ete dobiti
jednovremeni prikaz dijagrama za odabrani uticaj.
930
Jednovremni prikaz prslina u gredama u trenutku T=

Kako su procedure za proraun prslina i ugiba razdvojene, a naredba za prikaz rezultata je
zajednika za oba prorauna, to e za prikaz rezultata svakako biti dostupni samo proraunati
uticaji.
Izborom podopcije Izvetaj ulazi se u proceduru izbora taaka iji rezultati se ele priloiti u
projekat. I ovaj postupak je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama.
Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz/Kompletna greda):
odabrane take.
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz

rezultata prorauna prslina i ugiba
931
Ako je u datoj gedi sproveden i proraun prslina i proraun ugiba, tada e se u okviru
tesktualnog izvetaja nai rezultati oba prorauna. U sluaju da jedan od ovih postupaka niste
sproveli, tada e biti prikazani samo postojei rezultati.
Pomou naredbe Legenda, dok su na ekranu prikazani dijagrami prslina ili ugiba, lako
moete od programa zahtevati da Vam jasno markira sva mesta u kojima su proraunate
vrednosti prekoraile dozvoljene.
Program je locirao sva mesta na gredama na kojima je

vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm
9.4.10 Interakcioni dijagram grede

Pomou ove naredbe, omogueno je generisanje interakcionog dijagrama, kao i
kontrola nosivosti armirano-betonskog stuba, odnosno grede. Naredba Interakcioni
dijagram grede se nalazi u meniju Dimenzionisanje Beton Grede, a nakon njenog
aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu pri pozivanju komande vri se pomou
podopcije Prikaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
932
Dijalog za podeavanje prikaza

vrste dijagrama na crteu
Ovaj dijalog je identian dijalogu koji se otvara iz naredbe za kreiranje izvetaja usvojene
armature u gredama (pogledati poglavlje 9.4.5), te rad u njemu neemo ponovo objanjavati.
Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj preseka na gredama za koje eli da se sprovede
generisanje interakcionog dijagrama. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru taka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledei izgled:
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe sekecije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede za koje eli da mu program sam
odabere preseke sa ekstremnim vrednostima usvojene armature za svaku iteraciju. Nakon
zavrene selekcije, program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno
selektovanih greda, oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti usvojene armature,
i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ukoliko u gredi nije
usvojena armatura tada e program na selektovanoj gredi postaviti take na svim mestima u
kojima je sproveden proraun dimenzionisanja grede.
Ako elite da izvrite generisanje interakcionog dijagrama greda u svim presecima u kojima je
sproveden proraun dimenzionisanja greda potrebno je sa komandne linije da izaberete
podopciju Kompletna greda. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu
proceduru selektovanja kao i pomou podopcije Ekstremi:
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
sekecije/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Kada ste odabrali sve preseke u kojima elite da se sprovede generisanje interakcionog
dijagrama, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure izbora preseka, a komandna
linija dobija novi oblik:
Izaberite presek za izvetaj [1-n] (Nove take / Brisanje taaka / Prikaz / <krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da izabere jedan od ponuenih preseka (od 1 do n), za koji eli
da kreira izvetaj, jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na
taster Enter ili njegovom selekcijom sa crtea koristei OSNAP kriterijum.
933
Ukoliko elite da za jo neke preseke generiete interakcione dijagrame potrebno ja da sa
komandne linije izaberete podopciju Nove take, pri emu se ponovo ulazi u proceduru
zadavanja preseka.
Izborom podopcije Brisanje taaka imate mogunost da neke od preseka za koje je
uraeno generisanje interakcionog dijagrama obriete, a komandna linija dobija sledei oblik:
Brisanje taaka [1-n] (Sve / <krAj>):
Od korisnika se oekuje da izabere jedan od ponuenih preseka (od 1 do n), koji eli da obrie,
jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na taster Enter ili
njegovom selekcijom sa crtea koristei OSNAP kriterijum.
Izborom podopcije Sve bie obrisani svi preseci za koje je izvreno generisanje interakcionog
dijagrama, a program e ponovo ui u proceduru zadavanja preseka:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Nakon izbora jednog od ponuenih preseka, za koje korisnik eli da kreira izvetaj otvara se
Izgled dijaloga Interakcioni dijagram

U nazivu dijaloga se ispisuje redni broj preseka za koji se kreira izvetaj.
Generisanje interakcionog dijagrama u izabranoj taki grede/stuba se moe izvriti sa
korienjem raunski potrebne armature ili sa korienjem usvojene armature. Koja e se
armatura koristiti odreuje se izborom jednog od 2 prekidaa koji se nalaze u donjem levom
uglu dijaloga: Koristi raunski potrebnu armaturu ili Koristi usvojenu armaturu.
Ukoliko izabrana taka pripada dimezionisanoj gredi u kojoj nije usvojena armatura, ova dva
prekidaa e biti nedostupna, a generisanje interakcionog dijagrama e se izvriti sa
korienjem raunski potrebne armature.
934
Prekidai za izbor armature sa kojom e se vrti generisanje interakcionog dijagrama

U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprenog preseka grede sa ucrtanom
usvojenom armaturom, ukoliko je ona korienja pri generisanju interakcionog dijagrama,
odnosno sa ematski predstavljenom potrebnom armaturom ako je proraun izvren sa njom.
U donjem levom delu dijaloga prikazan je 3D interakcioni dijagram za taj presek. U njemu
su prikazane take koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija optereenja za koje je
izvreno dimenzionisanje. Ukoliko su te take zelene boje to znai da presek sa svojom
armaturom moe da izdri te uticaje, dok crvena boja oznaava da presek nije u stanju da
izdri uticaje.
U gornjem desnom delu dijaloga prikazuju se 2D interakcioni dijagrami. U zavisnosti od toga
ta je izabrano iz zatvorene liste koja se nalazi ispod, mogu biti prikazane razliite vrste
dijagrama: Dijagram M2-M3 (N1=const), Dijagram N1-M3 (M2=0), Dijagram N1M2
(M3=0),
Dijagram
N1-M
(M2/M3=const)
i
Dijagram
graninog
ekscentriciteta.
Dijagram M2-M3 (N1=const)
Interakcioni dijagram koji predstavlja preseke kroz 3D interakcioni dijagram u razliitim
ravnima koje odgovaraju razliitim vrednostima normalne sile N1. U njemu, kao i u 3D
interakcionom dijagramu, mogu biti prikazane take koje koje predstavljaju vrednosti uticaja iz
kombinacija opetreenja za koje je izvreno dimenzionisanje. Kao to je ve reeno, ukoliko su
te take zelene boje to znai da presek sa svojom armaturom moe da izdri te uticaje, dok
crvena boja oznaava da presek nije u stanju da izdri uticaje.
Podeavanje vrednosti sile N1 korisnik moe da vri u delu dijaloga Ordinate normalne
sile. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti normalne sile, a ispod liste program ispisuje
njene ekstremne vrednosti, odnosno prvu i poslednju vrednost iz liste.
Ordinate normalne sile moete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja izmeu susednih ordinata (ova dva podatka se zadaju u edit
poljima Korak i Broj podela). Nakon zadavanja eljene vrednosti, u jednom od ova dva
edit polja, i pritiskom na taster Enter ili Tab, program e automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
935
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta normalne sile,

programom je omogueno i pojedinano editovanje svih vrednosti koje se nalaze u listi. Klikom
mia preko bilo koje vrednosti normalne sile u listi, ona postaje markirana, i tada je mogue sa
tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti moraju biti u rastuem poretku, to e nakon
svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u listi.
Brii
Dugme ijim aktiviranjem se vri uklanjanje neke od vrednosti normalne sile

iz liste, tako to se prvo miem klikne preko nje (taj red u listi postaje
posebno naznaen), a zatim aktivira dugme. Svakako da e brisanje biti
onemogueno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval
proraunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
Dodaj
Dugme ijim se aktiviranjem u listu moe ubaciti nova vrednost normalne sile
i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dodavanje novih vrednosti e biti
omogueno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Selektovanjem vrednosti normalne sile N1 iz liste, taj red postaje posebno naznaen, a na 3D
interakcionom dijagramu crvenom bojom e se oznaavati presek dijagrama sa ravni koja
sadri tu ordinatu, dok e se na 2D interakcionom dijagramu M2-M3 ispisivati i vrednost te
sile. Ukljuivanjem check box-ova koji se nalaze desno od vrednosti normalnih sila u listi, bie
prikazano vie interakcionih dijagrama koji e predstavljati preseke kroz 3D interakcioni
dijagram u ravnima koje odgovaraju svim ukljuenim vrednostima normalne sile N1. Crnom
bojom je prikazan dijagram za tekuu vrednost sile, dok je sivom bojom prikazan interakcioni
dijagram za silu iji smo check box ukljuili. Na 3D dijagramu interakcije e se, kao to smo
ve objasnili, crvenom bojom oznaavati presek dijagrama sa ravni koja sadri tekuu
vrednost sile, dok e se crnom bojom prikazivati presek dijagrama sa ravni koja sadri
vrednost sile iji je check box ukljuen. Desni klik mia na kolonu sa check box-ovima otvara
padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve ijim izborom imate mogunost da
ukljuite, odnosno iskljuite sve check box-ove u listi.
Interakcioni dijagrami kada je selektovana sila N1=0.0

i ukljuen check box za silu N1=500kN
936
Dovoenjem mia u poloaj iznad interakcionog dijagrama, program ispisuje informaciju o
vrednostima uticaja u datoj taki prikazanog interakcionog dijagrama.
Informacija o vrednostima uticaja u datoj taki interakcionog dijagrama

Dijagram N1-M3 (M2=0)
Interakcioni dijagram, koji predstavlja presek 3D interakcionog dijagrama kroz ravan za koju
je vrednost momenta M2 jednaka nuli. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbaeni. Sve ranije objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.
Dijagram N1-M2 (M3=0)
je vrednost momenta M3 jednaka nuli. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbaeni. Sve ranije objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.
Dijagram N1-M (M2/M3=const)
zadata vrednost odnosa M2/M3. U edit polju korisnik sam unosi odgovarajui ugao kojim se
definie odnos M2/M3. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog dijagrama nema smisla
biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste izbaeni. Sve ranije
objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.
Dijagram graninog ekscentriciteta
Dijagram graninog ekscentriciteta je varijanta interakcionog dijagrama koji predstavlja
preseke kroz 3D interakcioni dijagram u razliitim ravnima koje odgovaraju razliitim
vrednostima normalne sile N1, pri emu su sve vrednosti momenata M2 i M3 redukovane
vrednou normalne sile N1 u toj ravni. Kao rezultat dobijeni dijagram predstavlja granini
ekscentricitet (dimenzija je metar). Dijagram graninog ekscentriciteta ograniava oblast
unutar koje se mora nalaziti rezultanta normalne sile. Istovremeno se mogu prikazati dijagrami
937
ekscentriciteta za vei broj ordinata normalne sile. Izbor ordinata normalne sile za koji e se
prikazivati dijagrami vri se pomou check box-ova iz liste.
U delu dijaloga Prikaz korisnik ima mogunost da zadavanjem odgovarajuih parametara
podeava prikaz interakcionih dijagrama:
eljeni broj osa
Edit polje u kome korisnik moe da zadaje broj osa koje e se prikazivati na
2D interakcionim dijagramima.
Broj podela
Edit polje u kome unosom vrednosti utiete na finou 3D, kao i 2D

interakcionih dijagrama. Uneta vrednost odgovara broju podela dijagrama u
jednom kvadrantu.
Prikaz taaka optereenja

Check box ije stanje odreuje da li e se na interakcionim dijagramima
prikazivati take koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija
optereenja za koje je izvreno dimenzionisanje.
iroki izvetaj
Check box ije postavljanje na ukljueno stanje omoguava preglednije
prikazivanje izvetaja.
Ukljuen iroki izvetaj
Iskljuen iroki izvetaj
Dodaj u izvetaj
Dugme koje se nalazi ispod prikaza 3D interakcionog dijagrama slui za
ubacivanje trenutno prikazanog 3D interakcionog dijagrama u izvetaj, dok
dugme koje se nalazi ispod prikaza 2D interakcionog dijagrama, slui za
ubacivanje trenutno prikazanog 2D interakcionog dijagrama u izvetaj.
938
Dva dugmeta ijim izborom se u izvetaj ubacuju trenutno prikazani interakcioni dijagrami
Nakon izbora dugmeta Dodaj u izvetaj u tabeli koja se nalazi u donjem desnom delu
dijaloga automatski se prikazuje naziv izvetaja koji je ubaen.
U izvetaj je ubaen 3D interakcioni dijagram
Dugme ijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i poloaj

dijagrama u izvetaju pomera na gore.
Dugme ijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i poloaj

dijagrama u izvetaju pomera na dole.
Dugme ijim aktiviranjem se vri uklanjanje trenutno selektovanog reda.
939
Prikaz izvetaja
Dugme ijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz izvetaja
interakcionih dijagrama:
Prikaz izvetaja za interakcione dijagrame

Potrebno je naglasiti da e se take koje se prikazuju na interekcionim dijagramima, u
izvetaju prikazivati u vidu punog kruia ukoliko su bile zelene boje na dijagramima u
dijalogu, odnosno u vidu punog kvadrata ako su bile crvene boje.
,
i
9.5
Dimenzionisanje seizmikih zidova
Ovaj nain dimenzionisanja je predvien samo za seizmike zidove koji su preteno

napregnuti na sloeno savijanje u samoj ravni zida. Tada se dimenzionisanje vri kao za
odgovarajui pravougaoni presek kod koga irina preseka odgovara debljini zida, a visina
preseka odgovara zadatoj duini preseka. Napomenuemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja snimaju u fajl i mogu se naknadno editovati pomou za to predvienih
naredbi. Isto kao i kod greda, dimenzionisanje se moe sprovesti ili za tekui sluaj
optereenja, odnosno anvelopu kreiranih kombinacija, ili se pomou naredbe Dimenzionisanje
Beton ema kombinovanja optereenja, moe od programa zahtevati da sam kreira
merodavne kombinacije za dimenzionisanje.
Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje Beton Seizmiki zidovi, program e sa
komandne linije zahtevati da odredite prvu taku linije preseka,
Prva taka (Brisanje/Izvetaj/Edit/<krAj>):
a odmah zatim i krajnju taku.
Druga taka:
940
Izborom taaka 1 i 2, odreena je linija preseka za dimenzionisanje

Nakon zadate linije preseka, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za dimenzionisanje seizmikih zidova u zadatom preseku

Kako su seizmiki zidovi uglavnom napregnuti u svojoj ravni, odnosno merodavni rezultati se u
njima prikazuju putam uticaja: Nx, Ny i Nxy, to se prilikom dimenzionisanja seizmikih zidova
ne moe primeniti postupak kao kod ploa, da se jednoznano u svakoj taki zida odredi
potrebna armatura i ona prikae putem izolinija, ve se postupak svodi na dimenzionisanje
odgovarajueg pravougaonog preseka ija je irina odreena debljinom zida, a visina
poetnom i krajnjom takom zadate linije preseka.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a, ematski je prikazan odgovarajui parvougaoni presek
koji se dimenzionie, a ispod slike je ispisana informacija o njegovim dimenzijama (b/d) i bruto
povrini preseka (Ab).
941
ematski prikaz odgovarajueg pravougaonog poprenog preseka

d= - Edit polje u kome se moe zadati nova vrednost za irinu zida, pri emu se ispod edit
polja ispisuje informacija o njenoj poetnoj vrednosti. Unosom nove vrednosti bie automatski
poniteni rezultati dimenzionisanja, te je potrebno da aktiviranjem komandnog polja
Proraun sprovedete novo dimenzionisanje.
Obzirom da se algoritam dimenzionisanja seizmikih zidova svodi na dimenzionisanje grednog
elementa pravougaonog poprenog preseka, to se uticaji od sloenog savijanja prihvataju
vertikalnom armaturom koja je grupisana u uglovima zida (Aa1 i Aa2) i vertikalnom
armaturom koja se postavlja ravnomerno po bonim stranama zida (Aav). Uticaji od smiuih
naprezanja prihvataju se horizontalnom armaturom (Aah) koja se takoe postavlja
ravnomerno po bonim stranama zida.
Poloaj ovih armatura je odreen rastojanjem njihovog teita od spoljne ivice betonskog
preseka, i ove podatke moete zadati u edit box-ovima a1=, a2= i a3=, koji se nalaze sa
leve strane slike na kojoj je ematski prikazan popreni presek.
942
Edit box-ovi za definisanje rastojanja teita sve etiri armture

od odgovarajue ivice preseka
Merodavni uticaji za dimenzionisanje
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su za svaki od osnovnih sluajeva
optereenja prikazne presene sile (M, T, N), du zadate linije preseka u zidu.
Lista sa prikazanim presenim silama za sve definsane osnovne sluajeve optereenja

Za dimenzionisanje preseka na sloeno savijanje u ravni zida, merodavni su uticaji M i N, a
za prijem smiuih naprezanja uticaj T. Uticaje M i N program sraunava integracijom
dijagrama normalnih sila koje deluju u ravni zida, upravno na zadatu liniju preseka, i redukuje
ih na teite preseka, dok vrednost uticaja T program sraunava integracijom dijagrama
Nns.
943
Kod multimodalnih seizmikih sluajeva optereenja znakovi svih uticaja (a samim time i
znakovi M i N su uvek pozitivni). Program ovakve sluajeve optereenja dimenzionie za sve
etiri kombinacije znaka ova dva uticaja M>0 i N>0, M>0 i N<0, M<0 i N>0, M<0 i N<0 i
kao rezultat usvaja armaturu iz najnepovoljnijeg sluaja.
Stanje check box-a Razdvojeno po tonovima odreuje da li e se presene sile (M, T i N) u
tabeli u dijalogu prikazivati razdvojeno po tonovima ili ne.
Kada je check box ukljuen presene sile se prikazuju razdvojeno po tonovima

Pomou prekidaa koji se nalaze u donjem delu dijalog box-a, vri se izbor da li e se
dimenzionisanje sprovesti za tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu
kombinovanja.
Prekidai za izbor merodavnog optereenja
944
U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja sva optereenja imaju
karakter Nedefinisano optereenje, tada e prekida Kompletna ema biti neaktivan.
Rezultati
U gornjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisana je informacija o merodavnim statikim
uticajima za koje je sproveden postupak prorauna potrebne armature. Iza svakog od
prikazanih uticaja, program ispisuje i informaciju iz koje kombinacije je on potekao, i svakako
da je merodavna ona kombinacija koja daje najveu raunski potrebnu armaturu.
Prikaz merodavnih uticaja na osnovu kojih je dobijena raunski potrebna armatura

Vrednosti merodavnih uticaja za dimenzionisanje, moete i sami dobiti ako za svaku od
kombinacija koja se razmatra, pomou naredbe Presek od programa zahtevate da po
zadatoj liniji preseka integrali odgovarajue dijagrame presenih sila i da ih pomou opcije
Spreg-sila redukuje na teite tog preseka. Vrednosti Mu i Nu ete dobiti ako zahtevate
integraciju dijagrama Nn a vrednost Tu integraciju dijagrama Nns.
U donjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisuju se rezultati sprovedenog dimanzionisanja za
defalt usvojeni nain armiranja i default odabrani kvalitet materijala. Raunski potrebna
ugaona armatura (Aa1 i Aa2) se izraava ukupnom potrebnom povrinom, dok se poduna
verikalna (Aav) i horizontalna (Aah) armatura izraavaju po dunom metru, i podrazumeva se
njihovo postavljanje na obe strane zida.
945
Prikaz raunski potrebne armature u zadatom preseku

U produetku svake od raunski potrebne armature prikazuje se i informacija o minimalnoj
potrebnoj armaturi koja je proistekla iz minimalnih procenta armairanja koji se za svaki od
standarda mogu posebno definisati.
Minimalni procenti armiranja
Izborom komandnog polja Parametri otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

minimalnih procenata armiranja
U ponuenim edit box-ovima, moete regulisati minimalne procente armiranja u zavisnoti od
bruto povrine betonskog preseka.
Aa1
Aa2
Aav
Aah
L/ -
- minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom

- minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom
- minimalan procenat armiranja vertikalnom podunom armaturom
- minimalan procenat armiranja horizontalnom podunom armaturom
u ovom edit box-u se zadaje na kojoj duini zida se mora grupisati ugaona vertikalna
armatura pri emu je L oznaka za duinu zida. Ovaj podatak je regulisan sizmikim
propisima i ima uticaj samo na proceduru usvajanja ugaone armature i njenog pravilnog
smetanja
946
Napomenuemo da se ovi podaci pridruuju tekuem standardu i da se za svaki od programom
predvienih standarda mogu definisati razliiti minimalni procenti armiranja.
Nain armiranja
Kako se pri dimenzionisanju na sloeno savijanje, ravnotea sila u preseku moe uvek dobiti za
potpuno proizvoljno zadate meusobne odnose vertikalnih armatura (Aa1, Aa2, i Aav), to su
programom predviena dva osnovna postupka za definisanje naina armiranja. Koji od
postupka ete primeniti zavisi od stanja prekidaa Poznata Aav koji moe biti postavljen na
ukljueno, odnosno iskljueno stanje.
Poznata Aav ON
Prekida Poznata Aav je postavljen na ukljueno stanje

Ako elite da po duini zida postavite odreenu armaturu (najee se u praksi tu
postavljaju mree poznatih karakteristika), a da ostatak uticaja pokrijete ugaonom
armaturom (Aa1 i Aa2), onda ovaj check box treba da postavite na ukljueno stanje, a
zadavanjem proizvoljnih vrednosti u edit box-ovima Aa1/Aa= i Aa2/Aa= reguliete
meusobni odnos ugaonih armatura. Program po default-u predlae simetrian nain
armiranja ali Vi svakako moete po svojoj elji urediti njihov odnos, jasno pod uslovom da
ukupan zbir ovih koeficijenata mora biti 1.00.
Pri prvom proraunu, program za poznatu vertikalnu podunu armaturu (Aav) usvaja
minimalnu potrebnu podunu armaturu koja je odreena zadatim minimalnim procentom
armiranja. Sada, na osnovu rezultata sprovedenog prorauna, imajui u vidu i proraunatu
potrebnu povrinu horizontalne podune armature za prijem napona smicanja, aktiviranjem
komandnog polja Biblioteka moete istovremeno usvojiti i horizontalnu i vertikalnu
podunu armaturu.
947
Ovaj dijalog box je isti kao i kada se aktivira komandno polje Biblioteka u proceduri
usvajanje armature u ploama. Jasno da ovu bilioteku moete urediti po svojoj elji i da je ona
jedinstvena i u proceduri usvajanje armature u ploama i u ovoj proceduri usvajanja armature
u zidovima. Izborom eljene armature i aktiviranjem komandnog polja OK, program e se
vratiti u osnovni dijalog box i preuzee za poznatu vertikalnu armaturu podatak odabran iz
bibloteke. Sada je potrebno da ponovo aktiviranjem komandnog polja Proraun sprovedete
novo dimenzionisanje, pri emu e program potovati novo usvojenu koliinu vertikalne
podune armature.
Dominantni moment
Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje omogueno dimenzionisanje zidnih
nosaa nainom Dominantni moment (rezultujua armatura nee biti simetrina) i proraun
armature za prijem smiuih sila po pravilima za grede (sa uzimanjem u obzir nosivosti betona
za prijem smiuih sila). Pri ovom nainu dimenzionisanja edit polja za zadavanje meusobnih
odnosa vertikalnih armatura postaju neaktivna. Napomenuemo da je ovaj prekida dostupan
samo ako je prekida Poznata Aav postavljen na ukljueno stanje.
Prekida Dominantni moment je postavljen na ukljueno stanje
948
Poznata Aav OFF
Prekida Poznata Aav je postavljen na iskljueno stanje

Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada imate mogunost da u
postavljenim edit box-ovima zadavanjem potpuno proizvoljnih meusobnih odnosa vertikalnih
armatura, sami odredite nain armiranja.
Aa1/Aa Aa2/Aa Aav/Aa -
odnos ugaone armature Aa1 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
odnos ugaone armature Aa2 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
odnos podune armature prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
I ovde je jedini uslov da zbir svih koeficijenata koji se zadaju bude 1.00.
949
Kvalitet materijala
Deo dijalog box-a za izbor kvaliteta materijala

Pomou zatvorenih lista: Ugaona armatura, Poduna armatura i Kvalitet betona,
definiu se karakteristike materijala, i analogija je potpuno ista kao i kod dimenzionisanja
greda.
Proraun armature
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, program uvek ponovo dimenzionie dati presek,
potujui pri tome sve parametre zadate u ovom dijalog box-u.
Usvajanje armature
U ovom delu dijalog box-a imate mogunost da na osnovu rezultata sprovedenog
dimenzionisanja usvojite konkretnu armaturu u datom preseku. Ako je check box Poznata
Aav postavljen na ukljueno stanje, onda e za usvajanje biti dostupna samo ugaona
armatura Aa1 i Aa2, obzirom da se u ovom nainu dimenzionisanja horizontalna i vertikalna
poduna armatura usvaja iz biblioteke mrea. Ako je pak ovaj check box postavljen na
iskljueno stanje, tada e za usvajanje biti dostupne i podune armature. Aktiviranjem
komandnog polja ! uz odgovarajuu ugaonu armaturu, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
950
Izgled dijalog box-a za usvajanje

ugaone armature
U donjem delu dijaloga predvien je prostor za prikaz dela zida na kome se rasporeuje
usvojena ugaona armatura. Na crteu se crvenim takicama prikazuje usvojena armatura, dok
je crvenim simbolom x predstavljeno teite usvojene armature. Plavom isprekidanom
linijom je obeleeno pretpostavljeno teite iji je poloaj zadat u edit box-ovima a1=, a2= i
a3=. Ostale oznake na slici imaju sledee znaenje:
L/
Duina zida odreena seizmikim propisima, na kojoj je potrebno smestiti ugaonu

armaturu. Zadaje se, kao sto je ve opisano, u dijalogu koji se otvara pomou
dugmeta Parametri.
a1*
Poloaj teita usvojene armature
Rastojanje izmeu poloaja teita usvojene armature i teita koje je korisnik

pretpostavio u dijalogu za seizmike zidove
Simetrino
U sluaju simetrinog armiranja dovoljno je usvojiti ipke za jednu ugaonu
armaturu, recimo armaturu Aa1, dok e se drugoj (Aa2) usvojene ipke
automatski dodeliti ukljuivanjem check box-a Simetrino.
e=
isto rastojanje izmeu susednih ipki ugaone armature
Analogija rada sa ovim dijalog box-om je potpuna kao i u proceduri usvajanja armature u
gredama kada se aktivira naredba Proraun ipki. Jedina razlika je u nainu smetanja
ugaone armature. Naime, u ovoj proceduri se ugaone ipke moraju smestiti na zadatoj duini
koja je odreena seizmikim propisima za dati standard (podatak L/ koji se zadaje pomou
naredbe Parametri u ovom dijalog box-u), pa se podatak o koliini ipki koji moe stati na
odreenoj duini izraunava iz proraunate duine i zadatog istog rastojanja izmeu ipki u
edit box-u e=.
951
Kako je programski usvojeno da se ipke postavljaju samo uz ivice zida, to se proraunata

koliina armature koja moe da se smesti udvostruuje.
Na primer neka je duina zida 3m, a propisima regulisano da se ugaona armatura mora
smestiti na duini od L/10. Prema tome, za usvojeni prenik 16 i zadati ist razmak izmeu
ipki e=3 cm, na toj duini u jednom redu moe stati 6 ipki: 30/(3+1.6)=6.52 Kako se ipke
postavljaju obostrano, to na datoj duini moe stati ukupno 12 ipki (podatak koji se ispisuje u
koloni Potrebno izmeu zagrada).
Izborom komandnog polja Postavi ipke ovaj dijalog box e biti zatvoren a u glavnom
dijalog box-u e biti ispisana informacija o usvojenoj armaturi. U sluaju da elite da ponitite
ranije usvojenu armaturu onda je potrebno da u edit box-u n= zadate vrednost 0 i
aktivirate komandno polje Postavi ipke.
Za usvajanje podune vertikalne i horizontalne armature, takoe je skoro potpuna analogija
kao i kod usvajanja uzengija u gredama, kada se aktivira naredba Proraun uzengija.
952
Izgled dijalog box-a za usvajanje

poprene armature
Kako se poduna armatura proraunava po dunom metru zida, to se i procedura usvajanja
armature odvija na isti nain. Znai, na osnovu zadatog prenika se proraunava potreban
meusobni razmak armature a na osnovu zadatog rastojanja se proraunava potreban prenik
ipki. Izborom komandnog polja Postavi ipke u glavnom dijalog box-u e biti ispisana
informacija o usvojenoj armaturi.
Takoe emo napomenuti da u sluajevima da je minimalna potrebna armatura vea od
raunski potrebne, tada e program u koloni Potrebno uvek ispisivati veu vrednost.
Kontrola usvojene armature
Aktiviranjem komandnog polja Kontrola usvojene armature program kontrolie da li
usvojena armatura zadovoljava i izdaje odgovarajue upozorenje.
Vrsta izvetaja
Osim izvetaja koji sadri rezultate dimenzionisanja (Izvetaj sa armaturom) mogue je
dobiti izvetaj koji sadri samo tablicu uticaja u izabranom preseku zida po sluajevima
optereenja (Izvetaj sa silama) i izvetaj koji sadri i jedno i drugo (Izvetaj sa
armaturom i silama).
953
Zatvorena lista iz koje se vri izbor izvetaja koji e se generisati

Interakcioni dijagram
Obzirom da se seizmiki zidovi ne dimenzioniu kao ploe, ve se postupak svodi na
dimenzionisanje odgovarajueg pravougaonog preseka, omogueno je i generisanje
interakcionih dijagrama, odnosno kontrola nosivosti zida u zadatom preseku. Za ovu namenu
je predvieno komandno polje Interakcioni dijagram, ijim aktiviranjem se otvara dijalog
sledeeg izgleda.
Izgled dijaloga Interakcioni dijagram

Rad sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i kod naredbe za generisanje interakcionih
dijagrama grede.
954
Aktiviranjem komandnog polja OK procedura dimenzionisanja zadatog preseka e biti
zavrena i program e na crteu obeleiti prethodno zadati presek, a sa komandne linije e
zahtevati da definiete novi presek za dimenzionisanje.
Na crteu je jasno oznaen prethodno dimenzionisani presek

Editovanje preseka
Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmikih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima. U zavisnosti od
izabranog preseka otvorie se jedan od dijaloga: Seizmiki zidovi, Dimenzionisanje niza
zidova ili Kontrola naprezanja u zidanim zidovima (pogledati poglavlja 9.6 i 9.8). Izborom
podopcije Edit sa komandne linije, program e zahtevati da selektujete neki od ranije
zadatih preseka.
<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):_
Ukoliko je selektovan presek koji je dobijen pomou naredbe za dimenzionisanje seizmikih
zidova, otvorie se dijalog koji je isti kao i dijalog koji se otvarao u proceduri dimenzionisanja
tog preseka.
955
Izgled dijalog box-a za editovanje ranije dimenzionisanog preseka

Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje novog dimenzionisanja.
Brisanje preseka
Izborom podopcije Brisanje, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sve
ranije zadate preseke koje elite da uklonite sa crtea.
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Izborom podopcije Izvetaj program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog
izvetaja, u kome se prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim presecima dobijenim
komandom za seizmike zidove, kao i u svim presecima dobijenim komandom za
dimenzionisanje niza zidova (pogledati poglavlje 9.6).
956
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja

Ukoliko je usvojena armatura, na crteu u izvetaju se sada ona i prikazuje.
Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izvetaji.
9.6
Dimenzionisanje niza zidova
U Tower-u 7 je uvedena automatizacija dimenzionisanja seizmikih zidova,

dimenzionisanjem proizvoljnog broja zidova odjednom (npr. za vie spratova). Komandom
Dimenzionisanje niza zidova program automatski dimenzionie proizvoljan broj zidova,
vodei rauna i o otvorima u zidu, automatski odreujui pri tome najmerodavnije preseke za
koje treba prikazati izvetaj. Korisnik ima mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne
preseke koji nisu merodavni, u izvetaj. Napomenuemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja niza zidova snimaju u fajl.
Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje Beton Dimenzionisanje niza
zidova, ulazi se u proceduru selektovanja ploa-zidova:
<0 sel.> Dimenzionisanje niza zidova Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Pravac<vertikalan>/
Gustina <Default>/Edit):
Pri selekciji treba voditi rauna da sve ploe, odnosno zidovi pripadaju istom tekuem 2D
pogledu, u suprotnom program e izbaciti upozorenje:
957
S obzirom da dimenzionisanje niza zidova moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine
mree konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu mesta u kojima e se sprovoditi dimenzionisanje niza zidova, a samim tim i na duinu
trajanja prorauna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje
gustine:
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, preseci e se proraunavati na
mestima mree konanih elemenata.
Korisniku je pored dimenzionisanja proizvoljnog broja zidova po visini, odnosno postavljanju
vertikalnog pravca dimenzionisanja, omogueno i postavljanje vodoravnog i kosog pravca
dimenzionisanja. Na komadnoj liniji nalazi se podopcija Pravac <vertikalan> iji naziv
ukazuje na pravac dimenzionisanja zidova. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj
naziv tako da moe dobiti jedan od mogua tri oblika:
Pravac <vertikalan>
Kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e
pravac dimenzionisanja zidova biti vertikalan. Po zavretku komande, na crteu
e se prikazivati osa dimenzionisanja koja e imati vertikalan pravac.
Pravac <vodoravan>
pravac dimenzionisanja zidova biti vodoravan. Po zavretku komande, na
crteu e se prikazivati osa dimenzinisanja koja e imati vodoravan pravac.
Pravac <kos>
pravac dimenzionisanja zidova biti kos. Nakon selekcije zidova na komandnoj
liniji e se pojaviti poruka za definisanje kosog pravca ose dimenzionisanja:
Prva taka ose dimenzionisanja (Gustina <krAj>):
Od korisnika se sada oekuje da zada prvu taku ose dimenzionisanja, a nakon toga i drugu
taku:
Druga taka:
ime e biti definisan pravac dimenzionisanja.
Nakon selektovanja eljenih zidova i aktiviranjem desnog tastera mia otvara se dijalog
sledeeg izgleda:
958
Izgled dijaloga za dimenzionisanje niza zidova

U gornjem desnom uglu dijaloga nalazi se tabela sa svim presecima u kojima je izvreno
dimenzionisanje zidova, dok se na crteu ispod ove tabele prikazuju svi selektovani zidovi, kao
i svi merodavni preseci koje je program automatski odredio. Tekui presek iz tabele je na
crteu u dijalogu prikazan crvenom bojom, dok su merodavni prikazani crnom bojom. Broj
preseka koji se pojavljuje u tabeli zavisi od zadate gustine.
N
Kolona sa svim presecima za koje je sprovedeno dimenzionisanje. Ukoliko se

u ovoj koloni pojavljuju ikone znai da su ti preseci merodavni i da e se za
njih prikazati tekstualni izvetaj.
- oznaava da je dati presek merodavan za savijanje i smicanje.
- oznaava da je dati presek merodavan za savijanje.
- oznaava da je dati presek merodavan za smicanje.
Svi preseci iji se redni broj vidi u ovoj koloni e biti prikazani u izvetaju.
Presek
Kolona sa poloajem preseka, i to u koordinatama x, y ili z ako je u pravcu

globalnih osa, a ako nije onda onda se ispisuje poloaj lokalno od poetka
irina
Kolona u kojoj se prikazuje irina zida u svakom preseku. Ovaj podatak se

moe menjati, pri emu se elije sa izmenjenom irinom zida obeleavaju
posebnom bojom.
Kolona sa check box-ovima ije stanje odreuje za koje e se sve preseke,

pored merodavnih, kreirati tekstualni izvetaj. Svi izabrani preseci se
numeriu rednim brojevima koji se prikazuju u koloni N. Pored toga,
pomou ovih check box-ova se vri selektovanje preseka kojima je potrebno
dodeliti podatke koji su prethodno usvojeni za neki drugi presek iz liste. Desni
klik mia preko naziva ove kolone otvara meni sa sledeim opcijama:
Ukljui sve - svi check box-ovi e biti postavljeni na ukljueno stanje.
Iskljui sve - svi check box-ovi e biti postavljeni na iskljueno stanje
Desni klik mia iznad bilo koje elije u tabeli otvara meni sa sledeim opcijama:
Usvojenu armaturu dodeliti svim odabranim presecima - izborom ove opcije usvojena
armatura iz trenutno selektovanog preseka bie dodeljena svim presecima kojima je ukljuen
check box u koloni
959
Usvojenu armaturu dodeliti svim presecima - izborom ove opcije usvojena armatura iz
trenutno selektovanog preseka bie dodeljena svim presecima koji se nalaze u tabeli.
Zadatu irinu dodeliti svim odabranim presecima - izborom ove opcije zadata irina zida
iz trenutno selektovanog preseka bie dodeljena svim presecima kojima je ukljuen check box
u koloni
.
Zadatu irinu dodeliti svim presecima - izborom ove opcije zadata irina zida iz trenutno
selektovanog preseka bie dodeljena svim presecima koji se nalaze u tabeli.
Vrati poetnu irinu svim odabranim presecima - izborom ove opcije irina zida u svim
presecima kojima je ukljuen check box u koloni
bie vraena na poetnu vrednost.
Vrati poetnu irinu svim presecima - izborom ove opcije irina zida u svim presecima
koji se nalaze u tabeli bie vraena na poetnu vrednost.
Gustina
Edit polje u kome korisnik moe naknadno zadati novu vrednost za gustinu
poloaja preseka, pri emu e program automatski sprovesti proraun
dimenzionisanja. Ukoliko se za gustinu zada vrednost nula, to znai da e
program raditi sa default gustinom. Sve ranije reeno za zadavanje gustine
pozivanjem opcija Gustina sa komandne linije vai i ovde.
Prikazati oznaku ose

Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje, nakon izlaska iz dijaloga
na crteu e se prikazivati oznaka ose dimenzionisanja. Desno od ovog check
box-a se nalazi edit polje u kome korisnik za oznaku ose moe zadati
proizvoljan tekst.
Izbor ploa
Dugme ijim izborom program izlazi iz dijaloga i ponovo ulazi u proceduru

selektovanja ploa, tako da korisnik naknadno moe da ubaci ili izbaci neke
zidove iz dimenzionisanja. Nakon zavretka izmena u selekciji, program se
ponovo vraa u dijalog za dimenzionisanje niza zidova.
Proraunska anvelopa sila

U skladu sa propisom Eurocode 8 (5.4.2.4 Posebne odredbe za vitke zidove u ravni) u
programu Tower je omogueno da se dimenzonisanje zidova vri za uticaje od proraunske
anvelope sila, koja predstavlja ofsetovanu anvelopu sraunatog momenta savijanja i skalirani
dijagram transverzalne sile. Ukoliko je za dimenzionisanje betona izabran neki od propisa koji
se bazira na Eurocode propisu u dijalogu za dimenzionisanje niza seizmikih zidova pojavie se
dugme Proraunska anvelopa sila ijim se izborom otvara novi dijalog:
960
Izgled dijaloga za definisanje proraunske anvelope sila

U dijalogu su prikazani dijagrami proraunskog momenta savijanja, transverzalne sile i
normalne sile. Na crteu na kome je prikazan proraunski moment savijanja prikazana je i
anvelopa sraunatog momenta koju korisnik moe da ofsetuje za odreenu vrednost, koja je
jednaka visini kritine oblasti zida. Korisniku je, takoe, omogueno skaliranje dijagrama
transverzalne sile za zadatu vrednost, te e se na crteu pored dijagrama transverzalne sile
prikazivati i skalirani dijagram.
Koristiti proraunsku anvelopu sila za dimenzionisanje
Stanje ovog check box-a odreuje da li e se za dimenzionisanje niza zidova
koristiti proraunska anvelopa sila ili ne.
Sluaj optereenja
Zatvorena lista u kojoj se nalaze svi seizmiki sluajevi optereenja, SRSS
kombinacije, kao i kombinacije sa ovim sluajevima optereenja. Bilo koji od
ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za definisanje proraunske
anvelope sila.
Uticaji u tekuem preseku
Pomou klizaa koji se nalazi uz levu ivicu dijaloga vri se promena tekueg
preseka, tako to se kliza postavi u eljeni poloaj. Iznad klizaa se ispisuje
informacija o poloaju preseka, dok se ispod njega ispisuje informacija o broju
preseka Uticaji u tekuem preseku 1/37. Prvi broj oznaava redni broj
tekueg preseka, a drugi ukupan broj preseka. Desno od klizaa su prikazani
dijagrami proraunske anvelope sila za uticaje M, T i N za tekui sluaj
optereenja. Trenutni poloaj klizaa odreuje koji je presek aktivan i on se
na crteima prikazuje crvenom bojom, dok su svi ostali preseci u kojima je
izvreno dimenzionisanje prikazani belom bojom.
Pomeraj dijagrama momenta
Edit polje u kome se zadaje vrednost u [cm] za koju e se ofsetovati dijagram
sraunatog momenta.
961
Mnoilac transverzalne sile
Edit polje u kome se zadaje vrednost za koju e se skalirati dijagram
transverzalne sile.
Sraunati
Polja u kojima se prikazuju informacije o sraunatim vrednostima dijagrama

momenta savijanja, transverzalne i normalne sile u tekuem preseku.
Poveani
Polja u kojima se prikazuju vrednosti dijagrama proraunske anvelope

momenta savijanja i skaliranog dijagrama transverzalne sile u tekuem
preseku.
Min/Max
Polja u kojima se prikazuju ektremne vrednosti dijagrama anvelope momenta

savijanja, transverzalne i normalne sile.

i
kreira se izvetaj sa svim podacima o proraunskoj anvelopi
sila. U zavisnosti od izabrane ikone izvetaj se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju
(
) ili poslati direktno na tampu (
).
Izvetaj za proraunsku anvelopu sila

Ukoliko je check box Koristiti proraunsku anvelopu sila za dimenzionisanje ukljuen,
izlaskom iz dijaloga na dugme OK program se vraa u dijalog za dimenzionisanje niza zidova,
a samo dimenzionisanje se ubudue vri prema uticajima od proraunske anvelope sila. Ispod
naziva dugmeta pomou koga se pokree dijalog za definisanje proraunske anvelope sila
ispisuje se i informacija da li se ona koristi pri dimenzinisanju.
962
Poruka koja ukazuje da je ukljueno korienje proraunske anvelope sila

pri dimenzionisanju niza zidova
Izvetaj
Dugme ijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izvetaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim merodavnim
presecima, kao i u presecima koje je korisnik sam ubacio u izvetaj:
Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izvetaja

Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu
u kojima se kreiraju tekstualni izvetaji.
963
Aktiviranjem komandnog polja Interakcioni dijagram otvara se dijalog za
generisanje interacionog dijagrama u preseku koji je u listi postavljen za
tekui. Rad sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i kod naredbe za
generisanje interakcionih dijagrama grede.
Ostali podaci koji se nalaze u ovom dijalogu su identini podacima koji se pojavljuju u dijalogu
za dimenzionisanje seizmikih zidova, te ih ovde neemo ponovo objanjavati (pogledati
poglavlje 9.5).
Aktiviranjem komandnog polja OK u dijalogu za dimenzionisanje niza zidova procedura
dimenzionisanja e biti zavrena i program e na crteu obeleiti osu dimenzionisanja i sve
preseke, koji su selektovani u dijalogu:
Na crteu su prikazani osa dimenzionisanja

i svi preseci selektovani u dijalogu
Svaki presek u svojoj oznaci sadri i oznaku ose dimenzionisanja, koju je korisnik definisao u
dijalogu.
Edit
Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmikih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a komandna linija
ima sledei oblik:
<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja niza zidova:
964
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog niza zidova

Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje novog dimenzionisanja.
Ukoliko se selektuje neki od ranije zadatih preseka koji smo dobili pomou komande za
dimenzionisanje seizmikih zidova otvara se isti dijalog kao u proceduri dimenzionisanja tog
preseka:
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog preseka
965
Ukoliko se selektuje osa dimenzionisanja dobijena komandom za kontrolu naprezanja u
zidanim zidovima otvara se isti dijalog kao u proceduri sprovoenja kontrole naprezanja
zidanih zidova:
Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima (pogledati poglavlje 9.8).
966
9.7
Proraun preseka
Pomou ove naredbe, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje

Beton, moe se proraunati potrebna armatura za proizvoljan popreni presek i proizvoljno
zadate statike uticaje. Naime, izborom naredbe Proraun preseka, otvara se dijalog box
koji funkcionie kao potpuno nezavisan deo programa, a proraun potrebne armature se
sprovodi za odabrani standard.
Zatvorena lista za izbor standrda po kome e se izvriti dimenzionisanje

U gornjoj polovini dijalog box-a se definie eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka. Ovaj
deo dijalog box-a funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog za definisanje poprenog
preseka greda u modulu za unos podataka (za odabrani tip poprenog preseka iz liste, u edit
box-ovima se zadaju odgovarajue dimenzije).
Odabran je pravougaoni popreni presek b/d=20/40 cm
967
U donjem levom uglu dijaloga nalazi se lista u kojoj korisnik zadaje statike uticaje koji
napreu presek. Svakom redu odgovara jedan sluaj opetereenja. Poslednja kolona u tabeli
sadri check box-ove, ije stanje odreuje da li e se za dati sluaj optereenja izvriti
dimenzionisanje preseka.
Deo dijaloga u kome se zadaje niz uticaja za koje e se vriti dimenzionisanje preseka
Dodaj
Dugme ijim se aktiviranjem ispod poslednjeg reda u tabeli dodaje novi red.
Sa kopiranjem
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje e novododati red imati
potpuno iste podatke (statike uticaje) kao i red koji je bio aktivan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj.
Brii
Dugme ijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele.
Izborom komandnog polja Nain armiranja, otvara se dijalog box u kome moete definisati
kako kvalitet materijala tako i nain armiranja.
968
Izgled dijalog box-a koji se otvara nakon izbora

komandnog polja Nain armiranja
Sadraj i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i pri aktiviranju naredbe
Dimenzionisanje Beton Grede Ulazni podaci - Lokalni. U ovom dijalog box-u,
neaktivan e biti jedino deo koji se odnosi na proraun uticaja izvijanja, obzirom da se ovaj
problem ne reava na nivou preseka, ve na nivou celog tapa. Zatvaranjem ovog dijalog boxa, vraa se na osnovni dijalog box i svi zadati podaci, kako o nainu armiranja tako i o
usvojenom materijalu, pridruuju se preseku za koji je potrebno sraunati potrebnu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate ulazne podatke i odabrani propis,
sprovodi se proraun potrebne armature, a rezultati se ispisuju u delu dijalog box-a
Rezultati.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju rezultati

sprovedenog prorauna potrebne armature
969
Pozivanje komande za interekcione dijagrame omogueno je i iz dijaloga za proraun preseka.
Dugme ijim aktiviranjem se ulazi u dijalog Interakcioni dijaram, ime je
omogueno generisanje interakcionog dijagrama, kao i kontrola nosivosti
grede proizvoljnog poprenog preseka za zadate uticaje. Ovo dugme je
aktivno samo u sluaju da je sproveden proraun armature. Rad u ovom
dijalogu je ve objanjen (pogledati poglavlje 9.4.10), te ga neemo ovde
ponovo objanjavati.
Tek kada su u dijalog box-u prikazani sraunati rezultati prorauna, dostupne za aktiviranje e
postati i ikone za eksport bloka i direktnu tampu. Izborom jedne od ove dve ikone, program
e formirati tekstualni izvetaj koji sadri sve podatke o sprovedenom dimenzionisanju.
Izgled tekstualnog izvetaja koji je formiran pomou naredbe Proraun preseka

Izvetaj e otpoeti sa proizvoljno zadatim tekstom koji ste zadali u edit box-u Naslov,
neposredno pre aktiviranja jedne od ponuenih ikona. Ova naredba moe imati viestruku
primenu, a naroito kada radite kontrolu tuih projekata.
9.8
Kontrola naprezanja u zidanim zidovima
U Tower-u 7 je omoguena kontrola normalnih napona i smiuih sila u zidanim

zidovima po propisu EUROCODE.
Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje Beton Kontrola naprezanja u
zidanim zidovima, ulazi se u proceduru selektovanja zidanih zidova:
<0 sel.> Kontrola naprezanja u zidanim zidovima Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /
pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Gustina /
Edit):
S obzirom da kontrola naprezanja moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine mree
konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu preseka u kojima e se sprovoditi analiza, a samim tim i na duinu trajanja prorauna.
Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje gustine:
970
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, kontrola naprezanja e se vriti na
mestima mree konanih elemenata.
Nakon selektovanja eljenih zidanih zidova (zidovi za koje je u unosu podataka za materijal
postavljen jedan od materijala iz grupe Opeka/blokovi) i aktiviranjem desnog tastera mia
otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Izgled dijaloga za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima

U gornjem delu dijaloga nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izvetaj kontrole
naprezanja u zidanim zidovima. Pri promeni bilo kog parametara izvetaj se ne aurira
automatski, ve je neophodno da se aktivira dugme Proraun, to dovodi do ponavljanja
prorauna i generisanja novog izvetaja.
U donjem delu dijaloga nalaze se parametri pomou kojih se definiu parametri potrebni za
kontrolu naprezanja u zidanim zidovima:
fk [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa zida na pritisak.
fvk0 [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju

bez pritiska.
fvk,gran [MPa]
Edit polje u kome se zadaje granina karakteristina vrstoa na smicanje.
971
Koef. sigurnosti za materijal
Edit polje u kome se zadaje koeficijent sigurnosti za materijal.
fb [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa opeke.
Karakteristina vrstoa na smicanje fvk [MPa] se odreuje na jedan od sledeih naina:
f vk f vko 0.4 d
1.
gde su:
f vk 0 [MPa ] - karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju bez pritiska
d [MPa ] - radni napon pritiska upravno na pravac smicanja

f vk 0.065 f b f vk 0
2.
gde su:
f b [MPa ] - karakteristina vrstoa opeke

f vk 0 [MPa ] - karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju bez pritiska
Tekui sluaj optereenja
Prekida koji oznaava da e se proraun sprovesti za tekui sluaj
optereenja.
Kompletna ema
Prekida koji oznaava da e se proraun sprovesti za definisanu emu
optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja
sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj
prekida biti neaktivan.
Proraun
Dugme ijim aktiviranjem program uvek ponovo vri proraun i generie novi
izvetaj, potujui pri tome sve parametre zadate u ovom dijalogu.
Prikaz celog sklopa

Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje u izvetaju kontrole
naprezanja prikazati svi selektovani zidovi, a ne samo zid za koji se prikazuju
merodavni preseci.
972
Ukljuen check box Prikaz celog sklopa
Iskljuen check box Prikaz celog sklopa

,
i
Aktiviranjem komandnog polja OK procedura kontrole naprezanja zidanih zidova e biti
zavrena i program e na crteu obeleiti osu dimenzionisanja kao i merodavne preseke.
Na crteu su prikazane osa dimenzionisanja i

merodavni preseci za svaki od selektovanih zidova
Edit
Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje osu
dimenzionisanja postavljenu u komandi za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a
komandna linija ima sledei oblik:
<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):
973
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri sprovoenja kontrole naprezanja u zidanim zidovima:
Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima.
974
10. Dimenzionisanje elinih

preseka
Pomou ovoga modula imate mogunost da dimenzioniete eline konstrukcije, za
sve vrste naprezanja i skoro sve oblike jednodelnih i viedelnih elinih preseka. Naredbe za
dimenzionisanje elinih preseka, nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje
elik. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona elik:
Dimenzionisanje, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

Dimenzionisanje elik
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje elinih preseka biti
neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre samog postupka
dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih e program
preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni jednu kreiranu
kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje elik, program
e izdati sledee upozorenje.
975
10.1
Izbor propisa za dimenzionisanje
Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po

kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Dimenzionisanje elik, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa
ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee
upozorenje.
Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni.
Znai, svi elini preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne
parametre koje e program koristiti u svom radu. U edit box-u Tolerancija, definie se
dozvoljeni procenat prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku
jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te
tapove program e u naredbama Kontrola napona i Kontrola stabilnosti, tretirati kao
regularne.
Doputena granica razvlaenja elika v, bie odreena izborom vrste elika iz zatvorene
liste koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a. U edit box-ovima M0 =, M1 =
i M2 =, imate mogunost da definiete parcijalne koeficijente sigurnosti i vrednost
koeficijenta vec=.
Napomena:
Za dimenzionisanje po JUS-u, od globalnih parametara se zadaje samo podatak o toleranciji i
kvalitetu elika v.
976
10.2
Merodavno optereenje
EUROCODE
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog boz za izbor, koje e od svih prethodno kreiranih
kombinacija, biti tretirane pri dimenzionisanju elinih preseka.
Izgled dijalog box-a za izbor merodavnog optereenja

U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni Naziv zadati naziv, dok je poslednja kolona predviena za izbor, da li e data
kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola u ovoj koloni
oznava uzimanje u obzir date kombinacije, dok prazno polje oznaava da data kombinacija
nee biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju.
U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u
projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje
Izvetaj , koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
977
Komandno polje za kreiranje izvetaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem

merodavnog optereenja
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa
merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju,
direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
978
JUS
S obzirom da koeficijent sigurnosti K.S. zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja
koji ulaze u datu kombinaciju optereenja, programom je omogueno da se njegova vrednost
automatski dodeljuje kombinacijama optereenja na osnovu njihovog tipa.
Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje JUS

U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni N, ispisuje se redni broj osnovnog sluaja optereenja, u
koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou poslednje kolone Tip bira tip optereenja, koji e
preko koeficijenta sigurnosti K.S uticati na korekciju doputenih napona. Za svaki od
osnovnih sluajeva optereenja imate mogunost da izaberete jedan od tri ponuena tipa
optereenja: osnovno, dopunsko ili izuzetno. To se postie tako to se pokaziva mia dovede
iznad polja u koloni Tip i pritisne desni taster mia, ime se otvara padajui meni sa opcijama
osnovno, dopunsko i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da
promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni Tip ispisivati odabrani tip
optereenja.
979
Padajui meni koji se otvara pritiskom na

desni taster mia iznad polja u koloni Tip
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No
ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se u poslednjoj
koloni Tip ispisuje tip svake od kombinacija na osnovu tipa osnovnih sluajeva optereenja
koji ulaze u datu kombinaciju. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip dopunsko, a nijednom nije dodeljen tip izuzetno, datoj kombinaciji
e biti dodeljen tip dopunsko. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip izuzetno i datoj kombinaciji e biti dodeljen tip izuzetno. U koloni
K.S. program svakoj kombinaciji automatski dodeljuje vrednost koeficijentu sigurnosti K.S.
u zavisnosti od tipa optereenja kome pripada i to na sledei nain:
K.S. = 1.500 za osnovno optereenje
K.S. = 1.333 za dopunsko optereenje
K.S. = 1.200 za izuzetno optereenje
Korisnik za koeficijent sigurnosti K.S.moe zadati i proizvoljnu vrednost, tako to e prvo
miem obeleiti polje u koloni K.S., a zatim sa tastature uneti eljenu vrednost.
Ukoliko ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije dovoljno je da
u ovom dijalog box-u za koeficijent sigurnosti (podatak u koloni K.S.), svim kombinacijama
koje ne elite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.
Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
980

U izvetaju su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja i sve kombinacije optereenja. U
koloni K.S za osnovne sluajeve optereenja prikazan je tip optereenja (osnovno,
dopunsko ili izuzetno), a za kombinacije vrednost koeficijenta sigurnosti.
10.3
Kontrola napona
Izborom ove naredbe, program e sprovesti naponsku kontrolu, i ubrzo e svi

tapovi u modelu biti ofarbani ili zelenom ili crvenom bojom. Zelenom bojom e biti ofarbani
svi tapovi koji zadovoljavaju, a crvenom svi tapovi koji ne zadovoljavaju naponsku kontrolu.
Proraun se sprovodi za normalne, smiue i uporedne napone, i to prema sledeim izrazima:
stv = N/Ax + My/Wy + Mz/Wz
stv = Ty(z) /Ay(z)
u = (,stv2 + 3,stv2)1/2
I za normalni i za smiui napon, program e proraunati odgovarajui koeficijent iskorienja
preseka, odnosno odnos doputenih i stvarnih napona, i na sredini svakog od tapa ispisati
maksimalnu vrednost proraunatog koeficijenta iskorienja preseka. U produetku ove
vrednosti u zagradi e biti ispisan i redni broj kombinacije iz koje je prositekao maksimalni
koeficijent iskorienja. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna
vrednost ovog koeficijenta, po pitanju iskorienja napona 1.00, dok e svi tapovi koji ne
zadovoljavaju imati vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00.
981
Napomenuemo da e tapovi koji imaju koeficent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno,
ukoliko se prekoraenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi.
Prikaz koeficijenata iskorienosti po pitanju doputenih napona

Nakon aktiviranja naredbe Kontrola napona, kursor dobija oblik select box-a, a na
komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje gredu za koju eli
da dobije detaljniji prikaz sprovedene naponske kontrole.
<0 sel.> Kontrola napona Selektovanje (iZvetaj / <krAj>):
Nakon selektovanja eljene grede, program e otvoriti dijalog box sa detaljnim prikazom
sprovedene naponske kontrole.
Izgled dijalog box-a za prikaz

sprovedene naponske kontrole
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, a u
ostalim kolonama vrednosti proraunatih napona za datu kombinaciju. Program posebnom
bojom markira ekstremne vrednosti napona, odnosno napon koji odgovara maksimalnom
iskorienju preseka, jer nekada i manji napon moe biti merodavan, ako je odgovarajui
doputeni napon smanjen.
982
Za sprovedenu kontrolu napona selektovane grede moe se generisati i izvetaj. Za ovu
namenu je predvieno komandno polje Izvetaj, ijim se aktiviranjem otvara dijalog box
sledeeg izgleda:
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona

Generisani izvetaj se prikazuje u centralnom delu dijalog box-a. U prvom redu se ispisuju set i
opis selektovane grede, a u sledeim redovima proraunata kontrola napona za sve
kombinacije optereenja. U koloni Opis se prikazuju brojevi vorova mree konanih
elemenata u poetnoj i krajnjoj taki grede, kao i ozanka pozicije, ako je za datu gredu
definisana. Redni brojevi kombinacija optereenja, za koje je izvrna kontrola napona, se
prikazuju u koloni LK, a u ostalim kolonama se za svaku kombinaciju ispisuju proraunate
vrednosti normalnih, smiuih i uporednih napona. Vrednosti napona koje odgovaraju
maksimalnom iskorienju preseka su posebno naznaene.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, moe se izvriti
njegovo eksportovanje u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
Izvetaj se moe istovremeno generisati i za proizvoljan broj selektovanih greda. Za ovu
namenu je predviena podopcija Izvetaj sa komandne linije:
<0 sel.> Kontrola napona - Selektovanje (iZvetaj / <krAj>):
Izborom ove podopcije program ulazi u standardnu proceduru selektovanja entiteta:
<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Sada je potrebno da selektujete sve grede za koje elite da kreirate izvetaj kontrole napona.
Po zavretku selekcije program e generisati izvetaj i prikazae ga u istom dijalog box-u kao
kod kreiranja izvetaja iz dijalog box-a za kontrolu napona.
983
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona

Format izvetaja je potpuno isti kao kod izvetaja koji se generie iz dijalog box-a za kontrolu
napona, ali se u njemu za svaku od selektovanih greda prikazuju samo vrednosti napona koje
odgovaraju maksimalnom iskorienju preseka.
Aktiviranjem komandnog polja OK, zatvara se ovaj dijalog box, a program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete sledeu gredu, sve dok desnim klikom mia ne oznaite kraj ove
naredbe.
10.4
Ulazni podaci
EUROCODE
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i
program e biti u poroceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e
se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
984
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka

Koje podatke je mogue zadavati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili viedelni, i ako je jednodelni da li je zavareni ili ne), i od toga da li je selektovan
samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficijenti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Za selektovani tap, u edit box-ovima z i y zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko
lokalne Z, odnosno lokalne Y ose tapa (ako se radi o L profilima tada se zadaju
koeficijenti duine izvijanja oko glavne , odnosno ose preseka). Programski se za ove
vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Pored
zadavanja duine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta duine izvijanja),
omogueno je i zadavanje duine izvijanja tapa u apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem
ikone
naziv edit box-a se menja u Duina izvijanja, a u njemu se ispisuje apsolutna
vrednost duina izvijanja
Krive izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapa, program tano usvaja odgovarajuu krivu
izvijanja prema standardu, kako za z-z tako i za y-y ose, s tim to Vam ipak ostavlja i
mogunost da iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane
odgovarajueg edit box-a, odaberete i neku drugu krivu izvijanja.
Razmak bono pridranih taaka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Napomenuemo da se proraun bonog izvijanja
moe iskljuiti ako za ovaj podatak zadate vrednost 0.
Razmak limova ukruenja (zadaje se samo za jednodelne zavarene preseke)
Ovaj podatak je neophodan za proraun izboavanja i bie dostupan za zadavanje samo ako je
selektovan tap zavarenog poprenog preseka. Za ostale tipove poprenog preseka, u
proraunu se za razmak limova ukruenja uvek usvaja cela duina tapa.
Koeficijent duine bonog izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na obrtanje
krajnjeg preseka u ravni.
985
Koeficijent duine torzionog uvrtanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na krivljenje
krajnjeg preseka
Koeficijent neto povrine preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu.
Poloaj optereenja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena tri prekidaa, definie se poloaj
optereenja. I ovaj podatak se koristi pri prounu bonog izvijanja.
Vrsta elika
Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika, tako da se sada
mogu analizirati i konstrukcije napravljene od vie vrsta elika.
Tip tapa (zadaje se samo za viedelne preseke)
Ova grupa ulaznih podataka e biti dostupna samo ako se selektuje tap viedelnog poprenog
preseka. Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, definie se da
li se radi o ramovskom ili reetkastom tapu.
Ramovski tap
Razmak spojnih limova
Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama
da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak spojnih limova.
irina
U edit box-u irina:, zadaje se dimenzija spojnog lima u pravcu pruanja tapa
Debljina
U edit box-u Debljina:, zadaje se debljina spojnog lima
Reetkasti tap
Razmak tapova ispune
Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama
da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak izmau vorova reetkaste ispune.
Proraunska povrina
U zavisnosti od sistema ispune, a prema vaeem standardu, potrebno je u edit box-u
Povrina: zadati proraunski presek dijagonale Ar.
Poluprenik inercije
U edit box-u Poluprenik inercije:, treba zadati vrednost poluprenika inercije za slabiju
osu tapa ispune.
Parametri oblika dijagrama
Omogueno je uticanje na nain odreivanja parametara zavisnih od oblika dijagrama. Kada se
check box Proizvoljni postavi na ukljueno stanje mogu se uneti koeficijenti C1, C2,
C3, i M.LT koji e se koristiti u kontroli stabilnosti. Kada je ovaj check box iskljuen,
program e koeficijente odreivati automatski, za svaki sluaja optereenja prema njegovom
obliku dijagrama momenata.
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata
iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou
check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj.
986
Zanemarivanje uticaja
Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je
da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku.
Na poetku ovog dela uputstva smo ve rekli, da e grupa podataka dostupna za unos, zavisiti
kako od vrste poprenog preseka selektovanog tapa, tako i od toga da li je selektovan jedan
ili vie tapova. Ako je selektovan samo jedan tap, tada e u dijalog box-u biti dostupni samo
podaci koji su predvieni za dati oblik poprenog preseka, te je nakon zadavanja eljenih
ulaznih podataka dovoljno aktivirati samo komandno polje OK. Meutim, kako na modelu
moe biti puno tapova, tada je sigurno mnogo praktinije selektovati vie tapova, koji imaju
barem jedan deo ulaznih podataka isti, ime se postupak zadavanja ulaznih podataka znatno
ubrzava. U tom sluaju, dostupni e biti samo podaci koji su zajedniki za selektovane
tapove.
Kako se dimenzionisanje vri za vie kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva
optereenja, to u fazi definisanja ulaznih podataka pojedini ulazni podaci mogu biti i suvini,
obzirom da se oblast naprezanja u ovom trenutku ne zna, a lako je mogue i da jedan isti tap
u jednoj kombinaciji na primer bude pritisnut a u drugoj zategnut. Postoji i drastiniji primer,
da program za ulazni podatak uvek trai duine izvijanja tapa a da dati tap recimo ni u
jednoj kombinaciji ne bude uopte pritisnut. U ovakvim sluajevima suvini ulazni podaci nee
uticati na dimeznionisanje, pa je potpuno svejedno koju vrednost ete im pridruiti.
JUS
Za dimenzionisanje po JUS-u, koeficijenti duine bonog izvijanja i duine torzionog uvrtanja
se ne zadaju, ali je zato potrebno zadati podatak o razmaku viljukastih oslonaca. Ovaj
podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Pored toga, u okviru ulaznih podataka za proraun po
JUS-u, nije potrebno zadati ni podatak o koeficijentu neto povrine preseka. Parametri oblika
dijagrama se po JUS-u definiu zadavanjem koeficijenata , i , a vrsta elika se
umesto izborom iz liste, odreuje zadavanjem vrstoe elika u odgovarajuem edit box-u
v=. Skraeni izvetaj bez nemerodavnih izvetaja - Postavljanjem ovog check box-a
na ukljueno stanje moe se dobiti skraeni izvetaj dimenzionisanja elika, tako to e biti
izostavljeni svi izvetaji za bono izvijanje i izboavanje limova ukoliko oni nisu merodavni,
odnosno nisu kritini. Svi ostali ulazni podaci imaju potpuno isto znanje kao i kod EUROCODa.
10.5
Kontrola stabilnosti
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti ulazi
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje.
Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovani tapovi
ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
987
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komadnog polja OK
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. Nakon zavrenog
dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u
sledeem poglavlju.
10.6
Prikaz rezultata
Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena

kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se
ispisuje koeficijent iskorienja preseka, ije je znaenje potpuno isto kao u naredbi Kontrola
napona. Naime idealna vrednost je 1.00, dok tapovi koji ne zadovoljavaju imaju vrednost
> 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Nakon aktiviranja naredbe Prikaz
rezultata, na komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektujete proizvoljan tap, ili da izabere neku od ponuenih
podopcija sa komandne linije.
U Tower-u je omogueno da se korienjem odgovarajuih filtera za prikaz dimenzionisanih
tapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni tapovi koji imaju iskorienost u zadatom
opsegu kao i tapovi sa ekstremnim iskorienjima. Na taj nain program e sve tapove
jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne zadovoljavaju zadati filter
farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter, tapovi e se farbati
zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja < 1.00, odnosno crvenom bojom ako imaju
koeficijent iskorienja > 1.00. Nedimenzionisane tapove program e farbati belom bojom.
Aktiviranjem podopcije Filter otvara se dijalog u kome korisnik zadaje filtere za prikaz
dimenzionisanih tapova:
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih tapova
988
Aktivan
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje definisani filteri u ovom

dijalogu e uticati na prikaz dimenzionisanih tapova.
Set
Kolona sa rednim brojevima setova elinih preseka koji se nalaze u fajlu.
Naziv
Kolona sa opisima setova elinih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja odreuje za koji set greda e
se filter primenjivati. Desnim klikom mia na ovu kolonu otvara se padajui
meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve, ijim izborom imate
mogunost da ukljuite, odnosno iskljuite filter za sve setove.
Filter
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuenim filterima: Sve, Samo n ekstremnih, Samo sa
iskorienou veom od , Samo sa iskorienou manjom od .
Sve - oznaava da e svi tapovi tog seta biti prikazani ne koristei filter.
Samo n ekstremnih - oznaava da e se prikazivati samo n tapova
jednog seta, sa najveim faktorom iskorienja. U edit polje n korisnik
zadaje taj broj tapova.
Samo sa iskorienou veom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost veu od one koju korisnik
zadaje u edt polju .
Samo sa iskorienou manjom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju .
Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, a svi zadati filteri se primenjuju u modelu, tako
to se tapovi farbaju sa odgovarajuim bojama.
Izabran je filter za prikazivanje tapova sa koeficijentom iskorienja veim od 1,

zbog ega su tapovi sa iskorienjem manjim od 1 ofarbani plavom bojom
Nakon izbora proizvoljnog tapa sa crtea otvara se dijalog sledeeg izgleda:
989
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja

U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u
donjem desnom delu dijaloga kao orijentacione vrednosti prikazuju se koeficienti iskorienosti
preseka () za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem levom delu dijalog box-a
nalazi se detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja
ovog prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i
tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom
prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje
mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do
promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi.
U sluaju da elite da promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove
naredbe i da pokreete ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog
box-u izvrite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon
ove operacije program e za selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve
izvrene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe
Ulazni podaci i nije neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom
sluaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu
Kontrola stabilnosti, i ne obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku,
selektovati jedan po jedan tap, u ovom dijalog box-u zadavati potrebne ulazne podatke i vriti
ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno reavanje problema (na primer promena razmaka bono pridranih taaka,
razmak spojnih limova, i slino), ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje
svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa
dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da
se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete
ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu.
Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije
preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite
popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno
komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian
990
dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete
promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun, zahtevati novo
dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim karakteristikama
poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran
samu u modulu za dimenzionisanje elinih preseka, dok e u svim ostalim naredbama,
program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za
koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene poprenog
preseka, dovoljno je da aktivirate komadno polje Originalni . Njegovim izborom, prethodno
promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim.
Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u
Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie
izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja
Proraun , ponovo e se
prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap.
i
svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni,
dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena.
Napomena:
Kako se u okviru kontrole stabilnosti po JUS-u, pored naponske kontrole sprovode i prorauni
na bono izvijanje, izboavanje i provera smiuih napona, to se moe desiti i sluaj da tap na
crteu bude ofarban u crveno iako mu je koeficijent iskorienosti preseka < 1.00. U sluaju
da neki od ovih postupaka nije zadovoljio, program sa donje strane tapa, izmeu zagrada
ispisuje poetno slovo postupka koji nije zadovoljio:
(B!)
(I!)
(T!)
- proraun bonog izvijanja

- proraun izboavanja
- proraun smiuih napona
10.7
Izvetaj
Kako je ova naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to njen

izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe na
komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje
jedan ili vie tapova.
<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / Filter / <krAj>):
Korienjem filtera za prikaz dimenzionisanih tapova korisnik moe za svaki set greda da
prikae samo one tapove koji imaju iskorienost u zadatom opsegu kao i tapove sa
ekstremnim iskorienjima. Za tapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik moe
jednostavno da kreira izvetaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne tapove u izvetaj.
991
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih tapova u okviru komande za izvetaj
Rad u ovom dijalogu je ranije ve objanjen (pogledati poglavlje 10.6), te ga ovde neemo
ponovo objanjavati.
Selektuj za izvetaj
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje svi tapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj nain korisnik za
njih moe brzo i jednostavno da kreira izvetaj.
Kada ste odabrali sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog izvetaja, klik na desni
taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa
tekstualnim izvetajem.
992
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja

Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati
sprovedenog dimenzionisanja.
Ikone za direktnu tampu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju
993
dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja

elika u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu
broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.
10.8
Izvetaj za jedan presek
Ova naredba omoguava dobijanje izvetaja na odreenom mestu tapa za koji je

ve sprovedena kontrola stabilnosti. Njenim izborom ulazi se u proceduru selektovanja tapa:
<0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>):
Nakon izvrene selekcije, od korisnika se oekuje da izabere mesto na selektovanom tapu za
koji eli da dobije izvetaj kontrole stabilnosti:
Taka na gredi:
Nakon izbora take sa grede, pojavie se dijalog box sa izvetajem:
994
10.9
Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa
U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno

definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog
veoma slian onome za prikaz rezultata. (Zbog analogije sa ostalim propisima, prikazaemo
ovu naredbu samo za propis EUROCODE).
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa
995
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji.
Vrsta elika Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika.
Duina
U ovom edit box-u unosi se duina tapa.
Uticaji
U ovom delu dijalog box-a nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji
deluju du tapa.
Parametri oblika dijagrama - Pretpostavljeno je da du celog tapa deluju uticaji

konstantnog intenziteta a efekti razliitih oblika dijagrama momenata mogu se zadati preko
koeficijenata C1, C2, C3 i M.LT.
Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na
osnovu izabranog tapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>):
Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.
Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.
Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U
polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.
996
11. Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija
Pomou ovog modula imate mogunost da dimenzioniete tapove drvenih
elemenata konstrukcije: prave tapove, zakrivljene tapove sa konstantnom dimenzijom
poprenog preseka, prave tapove sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, viedelne
drvene tapove, za sve vrste naprezanja. Naredba za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcija, nalazi se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje Drvo. Da bi se olakao
izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Drvo: Dimenzionisanje, ijim izborom
se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

Dimenzionisanje Drvo
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcije biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre
samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih
e program preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni
jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje
Drvo, program e izdati sledee upozorenje.
997
11.1
Izbor propisa za dimenzionisanje
Pre kretanja na sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po

kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Dimenzionisanje Drvo, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi na
gornjem delu dijalog box-a. U edit box-u Tolerancija, definie se dozvoljeni procenat
prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski
dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te tapove
program e u naredbi Kontrola stabilnosti, tretirati kao regularne. Aktiviranjem komandnog
polja OK,dijalog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei.
EUROCODE
Ukoliko je iz liste izabran propis EUROCODE bie dostupni i parametri u delu dijaloga m,
pomou kojih se definiu parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za osnovne kombinacije
optereenja. Ako je check box EC5 podrazumevano postavljen na ukljueno stanje
koristie se parcijalni koeficijenti koji su predvieni izabranim propisom. Meutim, kada se ovaj
check box iskljui dostupna postaju edit polja Monolitno drvo i Lepljeno lamelirano, u
kojima se mogu zadati proizvoljne vrednosti parcijalnog koeficijenta za ove dve vrste
materijala.
998
Zadate su nove vrednosti parcijalnih koficijenata

sigurnosti materijala
Za propis EUROCODE neophodno je da se pre samog dimenzinisanja definie i baza materijala
drveta. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Materijal, koje e biti disejblovano u
sluaju da je izabran propis JUS.
Komandno polje Materijal koje slui

za definisanje baze materijala drveta
Nakon aktiviranja komandnog polja Materijal otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
999
Izgled dijalog box-a za definisanje baza materijala

drveta sa tekuom bazom
U levom delu dijalog box-a prikazana je lista sa svim bazama materijala drveta, koje se
trenutno nalaze snimljene u konfiguracionom fajlu. Sa programom se isporuuju tri default
baze materijala. Prva u listi je trenutno tekua baza i ispred njenog naziva nalazi se strelica
(
). Napomenuemo da e podaci iz tekue baze materijala drveta biti preuzeti u dijalog boxovima Ulazni podaci, Prikaz rezultata i Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa.
Korisnik u svakom trenutku moe izvriti promenu tekue baze. Postupak se sastoji od
selektovanja eljene baze iz liste i aktiviranju komandnog polja Postavi za tekui. Ovo
komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koja baza materijala drveta izuzev
tekue.
Pomou komandnog polja Postavi za tekui,

promenjena je tekua baza materijala
Dodavanje nove baze materijala drveta vri se aktiviranjem komandnog polja
Dodaj. Ako
je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, dodata baza predstavlja kopiju
baze koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja i u svom nazivu
ona sadri oznaku 1.
1000

Dodaj u listu
je ubaena kopija selektovane baze
Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje u listu se dodaje prazan red
kome korisnik sam dodeljuje naziv. Takva baza je potpuno prazana, tako da je neophodno da
joj sami zadate sve potrebne parametre.
Naziv bilo koje baze materijala iz liste, moe se promeniti tako to se prvo miem obelei polje
u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv.
Za uklanjanje selektovane baze predvieno je komandno polje
Brii. S obzirom da je ova
naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane baze, dok e negativan odgovor oznaiti
odustajanje od naredbe.
Komandna polja
Gore i
Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jedne
baze materijala i pomou njih se trenutno selektovanoj bazi vri promena poloaja u listi na
gore, odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja Edit, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost da
za trenutno selektovanu bazu materijala definiete sve potrebne podatke.
1001
Dijalog za definisanje parametara za razliite kvalitetne klase drveta

Pored naziva dijalog box-a ispisan je i naziv baze materijala drveta koja se trenutno edituje. U
gornjem levom uglu dijalog box-a nalaze se tri radio button-a koja se odnose na tri vrste
drveta: Monolitno drvo etinari i meki listari, Monolitno drvo tvrdo drvo i
Lepljeno lamelirano drvo. Izborom jednog od njih korisniku se prua mogunost da u
tabeli, koja se nalazi u centralnom delu dijalog box-a, definie sve kvalitetne klase drveta koje
e pripadati upravo toj vrsti, tako da e svaka od te tri vrste drveta imati svoju tabelu sa
kvalitetnim klasama i njihovim parametrima. U prikazanoj tabeli svakom od redova odgovaraju
karakteristike jedne klase drveta. Svaka kvalitetna klasa drveta odreena je svojim nazivom i
nizom numerikih podataka koji se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona
ispisana je oznaka podatka, a u redu iznad i jedinica mere u kojoj se on izraava. Naravno,
jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Ukoliko neki od parametara nisu zadati,
program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje.

Dodaj omogueno je dodavanje nove kvalitetne klase drveta u
tabelu. Nova klasa drveta bie smetena ispod reda koji je bio selektovan pre aktiviranja
komandnog polja
Dodaj i on e zapravo predstavljati kopiju tog reda. To znai da e imati
isti naziv i sve ostale podatke kao klasa drveta koja je prethodno bila selektovana.
Novododatoj klasi drveta neophodno je promeniti naziv, s obzirom da vie klasa drveta ne sme
imati isto ime. U suprotnom, pri aktiviranju komandnog polja OK program e izbaciti
obavetenje:
1002
pomou komandnih polja
redosled klasa u tabeli.
11.2
Brii moe se ukloniti selektovana kvalitetna klasa drveta, a

Gore i
Dole imate mogunost da po svojoj elji uredite
Merodavno optereenje
JUS
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog box za unos korekcionih koeficijenata za
prethodno kreirane kombinacije optereenja.
Izgled dijalog box-a za unoenje korekcionih koeficijenata

za merodavne kombinacije optereenja
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni Naziv zadati naziv, dok su poslednje dve kolone predviena za unos korekcionih
koeficijenata Ko i Kd. Korekcioni koeficijenti Ko i Kd se koriste za korekciju doputenih
napona.
Koeficijent Ko zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu
kombinaciju.
Ko = 1.00 za osnovno optereenje
Ko = 1.15 za osnovno + dopunsko optereenja
Ko = 1.50 za osnovno + dopunsko + naroito optereenje
Koeficijent Kd zavisi od duine trajanja optereenja
Kd = 1.00 za kratkotrajna optereenja
Kd = 0.90 za permanentno korisno optereenje korisno optereenje ili sneg deluju bez
prestanka due od 3 meseca.
Kako se u ovom dijalog box-u preuzimaju sve zadate kombinacije pomou naredbe Sluajevi
optereenja, to vam se moe desiti sluaj da ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije
definisane kombinacije. U tom sluaju je dovoljno da u ovom dijalog box-u za korekcione
koeficijente (podatak u koloni Ko ili Kd), svim kombinacijama koje ne elite da uzimate u
obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.
1003
U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u
projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje
Izvetaj, koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
Komandno polje za kreiranje izvetaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:

1004
EUROCODE
Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje EUROCODE

U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni N se ispisuje redni broj osnovnog sluaja optereenja, a u
koloni Naziv zadati naziv optereenja. Pomou poslednje dve kolone Tip i Trajanje
zadaju se tip optereenja i njegovo trajanje. Za svaki od osnovnih sluajeva optereenja imate
mogunost da izaberete jedan od dva ponuena tipa optereenja: osnovno ili izuzetno. To se
postie tako to se pokaziva mia dovede iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia,
ime se otvara padajui meni sa opcijama osnovno i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih
opcija imate mogunost da promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni
Tip ispisivati odabrani tip optereenja.
1005
Padajui meni koji se otvara pritiskom na

desni taster mia iznad polja u koloni Tip
U zavisnosti od zadatog tipa optereenja i vrste materijala proraunava se parcijalni koeficijent
za karakteristike materijala m, pomou koga se vri korekcija karakteristinih vrstoa (bie
naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti).
Na slian nain imate mogunost da onovnim sluajevima optereenja dodelite i odgovarajue
trajanje. Naime, desnim klikom mia u koloni Trajanje, za svaki od sluajeva optereenja
otvara se padajui meni sa opcijama stalno, dugotrajno, srednjetrajno, kratkotrajno i
trenutno.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster

mia iznad polja u koloni Trajanje
1006
Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite trajanje optereenja na
eljeno, nakon ega e se u koloni Trajanje ispisivati odabrano trajanje optereenja.
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N se
ispisuje redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou sledee
kolone odreuje da li e data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje
simbola u ovoj koloni oznaava uzimanje u obzir date kombinacije pri dimenzionisanju i
ona e biti prikazana u izvetaju, dok prazno polje oznaava da data kombinacija nee biti
uzeta u obzir pri dimenzionisanju, a samim tim ne javlja se ni potreba za prikazivanjem takve
kombinacije u izvetaju. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajui meni sa stavkama Ukljui sve i Iskljui sve. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. U poslednjoj koloni
Trajanje ispisuje se trajanje svake od kombinacija na osnovu trajanja osnovnih sluajeva
optereenja koji ulaze u tu kombinaciju.
Na osnovu dodeljenog trajanja optereenja definie se korekcioni koeficijent Kmod, koji
takoe utie na korigovanje karakteristinih vrstoa materijala (bie naknadno objanjeno u
poglavlju Kontrola stabilnosti).
Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom tog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:

U izvetaju su prikazane dve tabele, prva sa osnovnim sluajevima optereenja,a druga sa
svim kombinacijama koje e se uzeti u obzir pri dimenzionisanju (postojanje simbola u
dijalogu Merodavno optereenje). U koloni Tip je sada pored svake kombinacije
optereenja prikazan i njen tip osn. ili izuz, u zavisnosti od tipova osnovnih sluajeva
optereenja koji su uli u tu kombinaciju.
1007
11.3
Ulazni podaci
JUS
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u
postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na
komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i
program e biti u proceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e
se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.

Koje podatke je mogue zadati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili viedelni, da li je od masivnog drveta ili od lepljenog lameliranog drveta, da li je
konstantne dimenzije poprenog preseka ili sa promenljivom visinom poprenog pravougaonog
preseka, i od toga da li je selektovan samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti
znaenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficijenti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Za selektovani tap, u edit box-ovima 3 i 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko
lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja
vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
1008
Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima.
Obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie
tapova koji imaju razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog
koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne
dolazi do meusobnog prepraunavaja. Znai, pri konstroli stabilnosti e biti
potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu podunih t napona od sile
zatezanja kao i pri proraunu napona od poprene sile.
Maksimalne vitkosti tapa max (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Za selektovani tap zadaje se maksimalna vitkost tapa u combo box-u kao jedna od
ponuenih mogunosti, u zavisnosti da li je glavni ili sekundarni element konstrukcije i kako je
odreena vrednost max:
- Glavni element konstrukcije (priblino Lk) max Lk = 120
- Glavni element konstrukcije (tano Lk) max Lk = 150
- Sekundarni element konstrukcije max Lk = 175
Materijal (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Zadaje se kvalitet materijala za selektovane tapove. U combo box-u biraju se neke od
ponuenih kombinacija:
Vrsta materijala:
- Masivno drvo
- Lepljeno lamelirano drvo
razliitih botanikih klasifikacija:
- Listari
- etinari
i prema klasi:
- Klasa I
- Klasa II
- Klasa III (samo za masivno drvo, etinare)
Sem izbora materijala drvenog tapa prema vrsti materijala, botanikoj klasifikaciji i prema
klasi potrebno je uneti i procenat vlanosti drveta tokom eksploatacije. Za masivno drvo bazni
napon je za vlanost od 18% dok je za LLD bazni napon za 15%. U sluaju da se vlanosti
drveta razlikuju od 18% za masivno drvo, odnosno 15% za LLD, doputeni naponi se koriguju
sa koeficijentima Kf.
Korekcioni koeficijent (izloenost) se unosi u zavisnosti od izloenosti elementa konstrukcije
atmosferilijama i mogu se uneti vrednosti od 0.85 do 1.00 a u svemu prema sledeoj
tabeli:
1009
Vrste objekta i stepen

njihove izloenosti
atmosferilijama
Potpuno otvoreni objekti
sa nezatienom
konstrukcijom, izloenom
atmosferilijama ili
permanentno visokoj
relativnoj vlanosti
vazduha u zatvorenom
prostoru
Delimino otvoreni
objekti, najvie sa jedne
bone strane, sa
nezatienom
konstrukcijom i delimino
izloeni atmosferilijama
Glavni nosei elementi

konstrukcije
Nenadzirane Nadzirane
i
i
neodravane odravane
Sekundarni nosei
elementi konstrukcije
Nenadzirane Nadzirane
i
i
neodravane odravane
0.85
0.90
0.90
1.00
0.90
0.95
0.95
1.00
U ostalim sluajevima za Korekcioni koeficijent izloenosti unosi se 1.00 .

Viedelni tap
Razmak izmeu elemenata veze:
Zadaje se razmak izmeu elemenata veze (drvenih umetaka ili podvezica), maksimalni razmak
izmeu elemenata veze mora biti manji od treine duine tapa.
Korekcioni koeficijent veze (kod viedelnih tapova):
Zadaje se u zavisnosti od veze izmeu samostalnih elemenata i spojnog sredstva prema
sledeoj tabeli:
Element veze
Drveni umetak
Podveze drvene
spojne ploe
Spojno sredstvo
Lepilo
Modanici, karike
Ekseri, trnovi i
zavrtnjevi
Lepilo
Ekseri, trnovi i
zavrtnjevi
Korekcioni
koeficijent
veze K
1.00
2.50
3.00
3.00
4.50
Korekcioni koeficijent K koristi za proraun raunske vitkosti tapa oko nematerijalne ose.
Kod tapova koji su od Lepljenog lameliranog drveta definiu se i sledei ulazni podatci
Broj faza lepljenja
Jedna faza lepljenja kada su sve lamele meusobno paralelne (lameliranje u jednom mahu)
Vie faza lepljenja kada postoje vie ravni lepljenja, mogue kod tapova sa
promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka (lameliranje u
vie mahova)
Za pravac lamela (I faza lepljenja) moe se izabrati jedan od tri ponuena pravca:
- u pravcu ose tapa,
- u pravcu gornje ivice tapa,
- u pravcu donje ivice tapa.
1010
U zavisnosti od broja faza lepljenja, i pravca lamela osnovne faze (I faze) lepljenja lamela,
odreuje se postupak prorauna kao i korekcioni koeficijent K.
Debljina lamele
Kod tapova koji su zakrivljeni, kod kojih je odnos 130a R1 < 150 a (u funkciji debljine
lamele i poluprenika krivine), vri se redukcija dozvoljenih normalnih napona, dok se za
odnos 150a R1 < 200 a, vri provera debljine lamele u funkciji zakrivljena.
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata
iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou
check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj.
U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani
zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu
geometrije ili poprenog preseka.
Napomena:
Bazni dozvoljeni naponi u zavisnosti od vrste materijala, botanike klasifikacije i klase redukuju
se sa sledeim korekcionim koeficijentima:
Ko - karakter osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju,
Kd - zavisi od duine trajanja optereenja,
Ki - zavisi od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama u toku eksploatacije,
Kf - zavisi od vlanosti drveta u toku eksploatacije,
K - kod elemenata konstrukcije od LLD zavisi od ugla izmeu ravni lepljenja i pravca sile
Ukupan korekcioni
koeficijenata.
koeficijent K
se dobija kao proizvod
svih prethodnih
korekcionih
EUROCODE
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> ):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, a
program e biti u proceduri selekcije sve dok ne izaberete podopciju Kraj ili ne kliknete na
desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
1011

Levi deo dijalog box-a predvien je za definisanje materijala za sve selektovane tapove, pri
emu e se koristiti podaci iz baze, koja je u dijalog box-u Baza materijala drveta postavljena
za tekuu (vidi poglavlje Izbor propisa za dimenzionisanje).
Materijal
Izborom jednog od ponuenih radio button-a definie se vrsta materijala:
-
Masivno drvo etinari i meki listari

Monolitno drvo - tvrdo drvo
Lepljeno lamelirano drvo
Svakoj od ovih vrsta drveta pripadaju odgovarajue kvalitetne klase drveta, koje korisnik moe
da bira iz zatvorene liste. Sadraj zatvorene liste odgovara listi kvalitetnih klasa drveta koja se
nalazi u tekuoj bazi materijala drveta, tako da je jasno da e se i on menjati u zavisnosti od
izabrane tekue baze.
Lamelirani
Kod tapova koji su od lepljenog lameliranog drveta definiu se pravac i debljina lamele.
Za pravac lamela moe se iz zatvorene liste Pravac izabrati jedan od dva ponuena pravca:
-
u pravcu gornje ivice tapa

u pravcu donje ivice tapa
U edit box-u Debljina lamele unosi se debljina lamele u [cm].

Eksploataciona klasa
Za sve vrste i kvalitetne klase drveta potrebno je izabrati jednu od tri ponuene eksploatacione
klase:
-
Eksploataciona klasa 1 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20

i relativnoj vlanosti vazduha od 65%
Eksploataciona klasa 2 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20
i relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85%
Eksploataciona klasa 3 - kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
1012
Izvijanje
U gornjem desnom delu dijalog box-a zadaju se koeficijenti duine izvijanja.
Za selektovani tap, u edit box-ovima Koeficijent duine izvijanja 3 i Koeficijent
duine izvijanja 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno
lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da
sam koriguje ove vrednosti.
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. S
obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie
tapova koji imaju razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog
koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne
dolazi do meusobnog preraunavaja. Znai, pri kontroli stabilnosti e biti
potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka - zadaje se za sve oblike poprenog preseka
tapa. Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri kontroli napona od sile zatezanja
kao i pri kontroli smiuih napona.
Koeficijent duine bonog pridravanja - koristi se u dokazu bone stabilnosti elementa.
Program za ovu vrednost automatski usvaja vrednost 1. U zavisnosti od konkretnog primera
korisnik moe sam da koriguje ovu vrednost.
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak unos stvarnog razmaka bono
pridranih taaka upravnih na pravac ose 2, izraen u metrima.
Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja
tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou ovog check
box-a.
11.4
Kontrola stabilnosti
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje.
Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovani tapovi
ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati sledee upozorenje.
1013
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komandnog polja OK
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. U okviru kontrole
stabilnosti sprovodi se i proraun maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka. Nakon
zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e
biti rei u sledeem poglavlju.
Nain prorauna - JUS
Kod nosaa sa konstantnom dimenzijom poprenog pravougaonog preseka, proraun napona
se vri prema sledeim obrascima:
za podune-normalne napone:
m3
M3
'
W3 m
,
dop
m2
M2
'
W2 m
i
dop
t n
Aneto
'
t dop
odnosno
cn
N
'
c dop
A
za napone smicanja:
1.5
'
m dop
Mt
'
;
Wp dop
Superponiranje podunih napona se vri na sledei nain:

ako na presek deluje normalna sila pritiska:
m3 m 2 c n
'
1.00
m' dop
c dop
ili ako na presek deluje normalna sila zatezanja:
m3 m2 t n
'
1.00
m' dop
t dop
Superpozicija napona smicanja se vri na sledei nain:
m 2 m dop
'
m3
ukoliko deluje momenat torzije na preseku:
'
dop
Proraun napona kod nosaa koji su zakrivljeni, sa promenom visine pravougaonog poprenog
preseka (koji se formira u jednoj fazi) i u temenom preseku vri se prema sledeim
formulama:
1014
za podune-normalne napone:
m3
km
M3
'
m
W3
dop
m2
M2
'
m
W2
dop
kn
t n
Z
'
t dop odnosno
Aneto
cn
kn
N
'
c dop ;
A
za poprene napone:
m 3
k m
M3 , i
W3
k n
Z odnosno
Aneto
n k n A
N
Proraun napona kod nosaa sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka, kod koga
su sve lamele paralelne, vri se prema sledeim formulama:
za normalne napone:
m3
M3
'
m
W3
,
dop
m2
M2
'
m
W2
i
dop
t n
Aneto
'
t dop
odnosno
cn
N
'
c dop ;
A
za poprene napone:
m 3
k m
M3 , i
W3
k n
Z odnosno
Aneto
k n
N;
A
za podune napone smicanja:
m3
km
M3 , i
W3
Z
odnosno
Aneto
kn
N;
A
Kontrola kombinovanog naponskog stanja na zakoenoj ivici se vri prema sledeem obrascu:
2

1

2.66
dop
c

dop
c
ako je 0
1
2
1
t 1

1.33
1.25
dop
t dop
dop
ako je 0
1
dop
Prilikom prorauna stabilnosti obraala se panja na specifinosti kao to su:

- odreivanje duine izvijanja tapova sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka
- redukcije preseka kod zakrivljenih tapova kada je razvijena duina lamela manja od 4.0 m,
kod nosaa koji se formiraju u jednoj fazi (lameliraju u jednom mahu)
- odreivanje koeficijenata K (ugla izmeu pravca sile i pravca lameliranja)
- zakrivljeni tapovi iji je odnos zakrivljenja =R/h u relaciji 2 10 proraunavaju se kao
zakrivljeni tapovi, a ukoliko je > 10, proraunavaju su kao pravi tapovi (bez uticaja
zakrivljenja)
tapovi koji nisu mogli da se proraunaju, u okviru naredbe za prikaz rezultata se oznaavaju
sa !!!. To znai da su neki od sledeih uslova prekoraeni:
- izvijanje, > max (definisano u ulaznim podacima),
- kod zakrivljenih tapova ukoliko je odnos zakrivljenja =R/h manji od 2 (<2),
1015
- kod tapova koji se formiraju u I fazi (lameliraju u jednom mahu) ako zavrni klinovi lamela
ne zadovoljavaju propisane kriterijume,
- ugao izmeu dejstva normalne sile (ose tapa) i pravca lamela kod LLD.
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija prema EN 1995-1-1:2004
Definisane su sledee eksploatacione klase:
-
Eksploataciona klasa 1 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i

relativnoj vlanosti vazduha od 60%
Eksploataciona klasa 2 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i
relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85%
Eksploataciona klasa 3 kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
Korekcioni koeficijent za razliito trajanje optereenja kmod se odreuje kao:

Trajanje opt./Eksp.
klasa
Stalno
Dugotrajno
Srednjetrajno
Kratkotrajno
Trenutno
0.6
0.7
0.8
0.9
1.1
0.6
0.7
0.8
0.9
1.1
0.5
0.55
0.65
0.7
0.9
Parcijalni koeficijent za karakteristike materijala

-
za
za
za
za
m se odreuje na sledei nain:
osnovnu kombinaciju optereenja, za masivno drvo m = 1.3

osnovnu kombinaciju optereenja, za lepljeno lamelirano drvo m = 1.25
izuzetnu kombinaciju optereenja m = 1.0
granino stanje upotrebljivosti m = 1.0
Odgovarajue vrstoe fm,d , ft,0,d , ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d se dobijaju kada se tabline
vrednosti fm,k , ft,0,k , ft,90,k , fc,0,k , fc,90,k , fv,k pomnoe sa korekcionim faktorom klase trajanja
optereenja i eksploatacione klase kmod i podele sa parcijalnim koeficijentom za karakteristike
materijala m.
f x .d f x.k
k mod
m
Nain prorauna:
a) Savijanje bez normalne sile (N = 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
km
m,3,d
f m,3,d
m,3,d
f m,3,d
km
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
m, 2,d
f m, 2,d
100
t
100
gde su:
t
- doputena tolerancija u %
1016
km
fm,3,d i fm,2,d
m,3,d i m,2,d
- faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00

- odgovarajue vrstoe na savijanje
- sraunati naponi savijanja (M/W)
b) Ekscentrino zatezanje (N > 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
t , 0 ,d
f t , 0 ,d
t , 0 ,d
f t , 0 ,d
m,3,d
km
f m,3,d
m,3,d
f m,3,d
km
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
100
t
100
gde su:
t
km
- doputena tolerancija u %
- faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke
km = 1.00
- odgovarajue vrstoe na savijanje ako ne postoje onda je on fm,d
(ako je presek malih dimenzija razlikuje se od fm,d )
- sraunati naponi savijanja (M/W) kao i za JUS (odgovarajue ose)
- sraunati poduni napon (N/Aneto) kao i ranije
fm,3,d , fm,2,d , ft,0,d

m,3,d , m,2,d
t,0,d
c) Ekscentrian pritisak
L3
i3
L2
i2
vitkost L3 i L2 su duine izvijanja, a i3 i i2 su poluprenici inercije poprenog preseka
c ,crit ,3
rel.3
2 E0,05
32
f c , 0 ,k
c ,crit ,3
c ,crit , 2
rel.2
2 E0,05
22
f c , 0 ,k
c ,crit , 2
kritian napon izvijanja
relativna vitkost
ako je rel,3 0.3 i rel,2 0.3, onda sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
2
c , 0 ,d
f
c , 0 ,d
k m m,3,d m, 2,d 1 t
f m,3,d
f m, 2,d 100
c , 0 ,d
f
c , 0 ,d
m,3,d
m , 2 ,d
t

f
f
100
m , 3,d
m , 2 ,d
1017
u ostalim sluajevima sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
c , 0 ,d
km
k c , 2 f c , 0 ,d
c , 0 ,d
k c , 3 f c , 0 ,d
m,3,d
f m,3,d
m,3,d
f m,3,d
km
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
100
t
100
gde je :
k c ,3
k c,2
k 3 k 32 2rel ,3
1
k 2 k 22 2rel , 2
k3 0.5 1 c rel.3 0.3 2rel.3

c
k 2 0.5 1 c rel.2 0.3 2rel.2
- poetna imperfekcija u odnosu na prav tap (za monolitno drvo c = 0.20, a za lepljeno
lamelirano c = 0.10)
d) Uticaj transverzalne sile
2 ,d
Q2
Aneto
1.5
3, d
1.5
Q3
Aneto
naponi od transverzalne sile
Mora biti ispunjen sledei uslov:
2,d 3,d 1 tol

2
f v ,d
gde su:
Q3 i Q2
Aneto
- transverzalna sila
- povrina poprenog preseka (po odbijanju svih oslabljenja)
e) Uticaj torzije
Napon od uticaja torzije se sraunava kao:
tor, 3, d
Mt
Wp 3
tor, 2 , d
Mt
Wp 2
Moraju biti ispunjena sledea dva uslova:
1018
tor, 3, d
fv,d
tor, 2 , d
fv, d
1 tol
1 tol
U sluaju istovremenog dejstva momenta torzije i transverzalne sile moraju biti ispunjena
sledea dva uslova:
2, d tor,3, d 1 tol
f v, d
3,d tor, 2,d 1 tol
f v ,d
f)
nosai sa jednostrano nagnutom ivicom
Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to:

ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta:
f m, , d
f m, d
2
f m, d
f
1
tan m, d tan2
1.50 f
f
v, d
c,90, d
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta:
f m, , d
f m, d
2
f m, d
f m, d
1
tan
tan2
0.75 f v, d
f t ,90, d
Kontrola je ista kao i za prav tap samo je broj uslova koji moraju biti ispunjeni povean na
etiri zbog razliite vrstoe na savijanje na pravoj i kosoj ivici.
iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa:
uticaji od pritiskujue
k m m,3,0,d m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m,d
f m , 2,d
i
1019
uticaji od pritiskujue m,3,0,d
k m m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m ,d
f m , 2,d
iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa:
k m m,3, ,d m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m, ,d
f m , 2,d
i
m , 2, d
uticaji od pritiskujue m,3, ,d
km
1 tol
ili zateua sile
f m, ,d
f m , 2, d
g) zakrivljeni nosai konstantnog poprenog preseka
Moraju biti ispunjena dva uslova:
k m m,3,d m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m ,d k r
f m , 2 ,d
i
uticaji od pritiskujue m,3,d
k m m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m ,d k r
f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:
m , 3, d k l
k1 1
M3
W3
k2 0.35
k3 0.6
2
k4 0
3
h
h
h
h
h
kl k1 k2 k3 k4 1 0.35 0.6
r
r
r
r
r
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade:
ako je
rin
240
kr 1
t
1020
ako je
rin
r
240
kr 0.76 0.001 in
t
t
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je
ispunjen:
t ,3,90,d
V
k dis 0
V
1 tol
0.2
f t ,90,d
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
t ,3,90,d k p
M3
W3
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m

V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb
Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost
nosaa kao uoptena vrednost)
k6 0.25
h
h
k p k6 0.25
r
r
h) zakrivljeni nosai sa promenom dimenzije preseka
Neophodno je da budu ispunjena etiri uslova:
iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa:
k m m,3,0,d m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m ,d k r
f m , 2 ,d
i
uticaji od pritiskujue m,3,0,d
k m m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m ,d k r
f m , 2 ,d
iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa:
k m m,3, ,d m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m, ,d k r
f m , 2 ,d
1021
uticaji od pritiskujue m,3, ,d
k m m, 2,d 1 tol
ili zateua sile
f m, ,d k r
f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:
za vlakna paralelna sa ivicom tapa:
m,3,0, d kl 1 4tg 2
6M 3
bh2
vlakna na nagnutoj ivici:
m,3, , d kl 1 4tg 2
5M 3
bh2
- ugao izmeu pravca lamela i ivice tapa

Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade.
ako je
rin
240
kr 1
t
ako je
rin
r
240
kr 0.76 0.001 in
t
t
Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to:

ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta:
f m, ,d
f m,d
f m,d
f c ,90,d
sin 2 cos 2
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta:
f m, ,d
f m,d
f m,d
sin 2 cos 2
f t ,90,d
Koeficijent kl se sraunava kao:
1022
2
h
h
h
kl k1 k2 k3 k4
r
r
r
2
k1 1 1.4tg 5.4tg
k2 0.35 8tg
k3 0.6 8.3tg 7.8tg 2

k4 6tg 2
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je
ispunjen:
t ,3,90,d
V
k dis 0
V
1 tol
0.2
f t ,90,d
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m
V
- zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 V b
Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost
nosaa kao uoptena vrednost)
t ,3,90,d k p
M3
W3
h
h
k p k5 k6 k7
r
r
k5 0.2tg
k6 0.25 1.5tg 2.6tg 2

k7 2.1tg 4tg 2
i)
Dokaz bone stabilnosti elementa
U sluaju da je nosa napregnut momentom savijanja sa ili bez sile pritiska.

Mora biti ispunjen sledei uslov:
m,3, d
kkrit f m, d
1 tol
relativna vitkost se odreuje kao:
1023
f m ,k
rel ,m
m,crit
kritini napon izvijanja se uzima kao:
m,crit
M 3,crit E0,05I 2G0,05I tor
W3
ef W3
Na osnovu vrednosti rel,m odreuje se kkrit

ako je
ako je
ako je
rel,m 0.75
0.75 < rel,m 1.40
1.40 < rel,m
E0,05
G0,05
Itor
- 5% fraktil modula E paralelno vlaknima

- 5% fraktil modula smicanja
- torzioni moment inercije
ef
kkrit = 1
kkrit = 1.56 - 0.75 rel,m
kkrit = 1/rel,m2
- razmak pridrajnih taaka upravnih na pravac ose 2
11.5
Prikaz rezultata
Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena

kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se
ispisuje maksimalna vrednost proraunatog koeficijenta iskorienja preseka za: normalni
napon, smiui napon, kontrolu kombinovanog naponskog stanja kako na zakoenoj ivici tapa
tako i u temenom preseku. Iako je verovatno ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je
idealna vrednost ovog koeficijenta 1.00, dok e svi tapovi koji ne zadovoljavaju imati
vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Napomenuemo da e tapovi
koji imaju koeficijent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoraenje
napona uklapa u toleranciju zadatu pomou naredbe Propisi.
Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter / <krAj> / Dijagram b.p.t.):
Sada se od korisnika oekuje da selektujete proizvoljan tap, ili da izabere neku od ponuenih
podopcija sa komandne linije.
U Tower-u 7 je omogueno da se korienjem odgovarajuih filtera za prikaz dimenzionisanih
tapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni tapovi koji imaju iskorienost u zadatom
opsegu kao i tapovi sa ekstremnim iskorienjima. Na taj nain program e sve tapove
jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne zadovoljavaju zadati filter
farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter, tapovi e se farbati
zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja < 1.00, odnosno crvenom bojom ako imaju
koeficijent iskorienja > 1.00. Nedimenzionisane tapove program e farbati belom bojom.
1024
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih tapova

Aktivan
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje definisani filteri u ovom

dijalogu e uticati na prikaz dimenzionisanih tapova.
Set
Kolona sa rednim brojevima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu.
Naziv
Kolona sa opisima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja odreuje za koji set greda e
se filter primenjivati. Desnim klikom mia na ovu kolonu otvara se padajui
meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve, ijim izborom imate
mogunost da ukljuite, odnosno iskljuite filter za sve setove.
Filter
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuenim filterima: Sve, Samo n ekstremnih, Samo sa
iskorienou veom od , Samo sa iskorienou manjom od .
Sve - oznaava da e svi tapovi tog seta biti prikazani ne koristei filter.
Samo n ekstremnih - oznaava da e se prikazivati samo n tapova
jednog seta, sa najveim faktorom iskorienja. U edit polje n korisnik
zadaje taj broj tapova.
Samo sa iskorienou veom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost veu od one koju korisnik
zadaje u edt polju .
Samo sa iskorienou manjom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju .
Nakon izbora proizvoljnog tapa sa crtea otvara se dijalog sledeeg izgleda:
1025
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja

U donjem delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem
desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorienosti
preseka (), za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi
detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog
prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i
tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom
prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje
mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do
promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U sluaju da elite da
promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokreete
ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvrite sve potrebne
izmene i potom aktivirate komandno polje
Proraun. Nakon ove operacije program e za
selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve izvrene izmene u ulaznim
podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe Ulazni podaci i nije
neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom sluaju je dovoljno bez
prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu Kontrola stabilnosti, i ne
obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan tap,
u ovom dijalog box-u zadati potrebne ulazne podatke i vriti ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno reavanje problema ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje
svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa
dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da
se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete
ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu.
Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije
preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite
popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno
komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian
dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete
promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja
Proraun zahtevati novo
dimenzionisanje selektovanog tapa za stare statike uticaje, ali sa novim karakteristikama
1026
poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran
samu u modulu za dimenzionisanje drvenih elementa konstrukcije, dok e u svim ostalim
naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos
podataka, i za koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene
poprenog preseka, dovoljno je da aktivirate komandno polje Originalni. Njegovim izborom,
prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim. Napomenuemo da e u
sluaju greda promenljivog poprenog preseka opcija za promenu dimenzija poprenog
preseka biti nedostupna.
Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u
Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie
izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja
Proraun, ponovo e se
prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap.
i
svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni,
dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena.
Izborom pod-opcije Dijagram b.p.t., koja je prisutna na komandnoj liniji, prikazuje se
dijagram maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka, na kome su prikazane reciprone
vrednosti maksimalnog razmaka pridrajnih taaka za sve kombinacije optereenja, za svaki
drveni element konstrukcije, objedinjeno za donju i za gornju ivicu tapa, kao na sledeoj slici.
Izgled prikazanog dijagrama b.p.t. (bone pridrajne take) na ekranu

Napomena:
Opcija prikaza dijagrama bono pridrajnih taaka je dostupna samo za proraun stabilnosti
prema JUS-u.
1027
11.6
Izvetaj
Kako je ovu naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to

njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe,
na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje
jedan ili vie tapova.
<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / Filter / <krAj>):
Korienjem filtera za prikaz dimenzionisanih tapova korisnik moe za svaki set greda da
prikae samo one tapove koji imaju iskorienost u zadatom opsegu kao i tapove sa
ekstremnim iskorienjima. Za tapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik moe
jednostavno da kreira izvetaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne tapove u izvetaj.
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih tapova u okviru komande za izvetaj
Rad u ovom dijalogu je ranije ve objanjen (pogledati poglavlje 11.5), te ga ovde neemo
ponovo objanjavati.
Selektuj za izvetaj
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje svi tapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj nain korisnik za
njih moe brzo i jednostavno da kreira izvetaj.
Kada ste odabrali sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog izvetaja, klik na desni
taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa
tekstualnim izvetajem.
1028
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja

Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati
sprovedenog dimenzionisanja.
dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.
11.7
Izvetaj za jedan presek
Kako se u izvetaju za celu gredu, za svaku od sprovedenih analiza automatski

odreuje merodavno mesto na gredi, to se moe desiti sluaj da pomou prethodno opisane
naredbe ne dobijete prikaz rezultata na eljenom mestu, obzirom da za datu analizu to mesto
nije kritino. Zbog toga je i napravljena naredba Izvetaj za jedan presek, pomou koje
imate mogunost da dobijete tekstualni izvetaj rezultata dimenzionisanja, ba na zadatom
mestu. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu u
okviru koje elite da razmatrate lejeni presek.
<0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj> / Dijagram b.p.t.):
Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto preseka.
Taka na gredi:
Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom
sprovedenog dimenzionisanja u odabranom preseku.
1029
Izgled dijalog box-a za prikaz rezultata dimenzionisanja

u odabranom preseku
11.8
Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa
U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno

definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog
veoma slian onome za prikaz rezultata.
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa
1030
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji.
Grupa parametara Geometrija omoguava definisanje geometrije tapa. U edit box-u
Duina unosi se duina tapa, a u sluaju da je potrebno dimenzionisati tap sa lunom
geometrijom check box Luna geometrija postavi se na ukljueno stanje i u edit box-u
Radijus unese se poluprenik luka. U tom sluaju moe se podesiti i orijentacija lokalnog
koordinatnog sistema tapa da li je osa 2 tapa usmerena ka centru ili od centra krivine.
U delu dijalog box-a Uticaji nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du
tapa.
Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na
osnovu izabranog tapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>):
Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.
Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.
Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U polju
Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.

Tower 7 Uputstvo SRB

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Tower 7 Uputstvo SRB

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Tower 7

Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Potrebna konfiguracija raunara ................................................................ 1

Instalacija programa ................................................................................ 6

Pojedinana instalacija programa ................................................................. 7

Mrena instalacija .................................................................................... 14

Pokretanje programa .............................................................................. 22

Osnovna koncepcija i organizacija programa ............................................. 22

2. GRAFIKI INTERFEJS ............................................................................... 24

Izgled ekrana ........................................................................................ 24

Raspored i veliina prozora za crtanje ...................................................... 26

Rad sa prozorima ................................................................................... 29

Aktiviranje naredbi ................................................................................. 31

Ponavljanje i prekidanje naredbi ................................................................ 32

Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................ 33

Transparentne naredbe ............................................................................ 33

Rad sa dijalog box-ovima .......................................................................... 34

Izbor taaka .......................................................................................... 43

Slobodan izbor taaka .............................................................................. 46

Ortogonalni i polarni izbor taaka ............................................................... 46

Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate ...................................... 48

Izbor taaka zadavanjem koordinata .......................................................... 49

Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................ 51

Izbor taaka selektovanjem ...................................................................... 54

Crtanje poligonalne linije ........................................................................ 54

Crtanje proizvoljne poligonalne linije .......................................................... 55

Crtanje pravougaonika ............................................................................. 56

Crtanje kruga .......................................................................................... 59

Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture .......................................... 60

Zumiranje delova crtea ......................................................................... 61

Zum prozor ............................................................................................. 62

Zum prethodni ........................................................................................ 62

Zum pomeri ............................................................................................ 62

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Zum sve ................................................................................................. 63

Dinamiki zum na toki mia.................................................................... 64

Selektovanje elemenata crtea ................................................................ 64

Komande za manipulaciju sa elementima crtea ........................................ 73

Kopiranje u nizu (Array) ........................................................................... 74

Skraivanje (Trim) ................................................................................... 78

Produavanje (Extend) ............................................................................. 79

Razvlaenje (Stretch) ............................................................................... 79

3D Kopiranje u nizu (3D Array) ................................................................. 80

Obnavljanje crtea (Undo/Redo) ................................................................ 81

Spajanje kontura ..................................................................................... 82

Razdvajanje kontura ................................................................................ 82

2.10 Vidljivost .............................................................................................. 83

Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 83

Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ...................................... 96

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) .............................................. 101

Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................ 102

Izbor tekueg nivoa ................................................................................ 105

Lokalni koordinatni sistem nivoa ............................................................... 106

Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) .................................... 107

Zamena geometrije tavanica (Zamena) ..................................................... 109

Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ........................................ 110

Generisanje prostornog modela (Generisanje) ............................................ 112

2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 114

Kreiranje novog rama (Novi) .................................................................... 115

Promena imena rama (Preimenuj) ............................................................ 116

Izbor tekueg rama ................................................................................. 119

Lokalni koordinatni sistem rama ............................................................... 119

Cilindrini ramovi .................................................................................... 121