Sadraj

Uvod..........................................................................................................................1

1.

Pojam vaspitanja.2

1.2

Teorije o poreklu vaspitanja...5

1.3

Razliita shavatanja pojma vaspitanja8

1.3.1 Vaspita vajar..10

1.3.2 Vaspita vrtlar.........................................................................................13

Zakljuak.................................................................................................................16
Literatura ................................................................................................................17

Uvod
Svestrani, celoviti, harmonini, slobodni i stvarala ki razvoj li nosti
predstavlja ideal, normu, krunski i najoptije formulisani cilj vaspitanja.Model
1

svestrane li nosti je promenljiv i ne moe se postaviti jednom zauvek. Pojam

svestranosti mora u sebi da sadri i univerzalne (opteljudske, humane,
optedrutvene, generi ke, kulturne) i posebne (drutveno istorijske) i pojedina
ne (individualne, personalne) vrednosti. On je jedinstvo svih komponenti1
Svestrani razvoj linosti podrazumeva rast razvoj duhovnih i fizi kih snaga,
stvarala kih sposobnosti i razvoj fizi kih, intelektualnih, voljnodelatnih, moralnih
i emotivnih dimenzija li nosti. Celovitost i svestranost razvoja li nosti pogreno
je tuma iti kao ravnomeran razvoj svih dimenzija i sposobnosti li nosti u
kvantitativnom kvalitativnom smislu.Svestrani razvoj li nosti shvatamo kao
obezbe ivanje uslova za intenzivan individualan razvoj li nosti i intenzivniji
razvojonih sklonosti, predispozicija i sposobnosti koje izraavaju individualnost
pojedinca.
Sadraj svestranosti, celovitosti odreen je slede im komponentama: izgra
ivanjem pogleda na svet; razvijanjem i negovanjem patriotizma;drutvena
angaovanost; moralne osobine; odnos prema radu; radna kultura; razvijanje
psihofizi kih sposobnosti; razvijanje fiziko-zdrvstvene kulture; razvijanje
ekoloke kulture; razvijanje pravilnih odnosa prema polovima I kultura ponaanja i
slobodnog vremena.

2. Pojam vaspitanja

orevi , J. i Potkonjak, N. (1988): Pedagogija, Nau na knjiga, Beograd, str.91

Za tumaenje ovog pojma je najuputnije poi od etimolokog znaenja. U

naem jeziku postoje dva termina sinonimnog znaenja: odgoj i vaspitanje.
Leksema odgoj je nastala od: od + goj = gajiti, gojiti, uzgajati u srodstvu sa
sanskritskim gayas: kua, dom, dormainstvo.
Leksema vaspitanje, u vezi sa eocnumam. dospela je iz crkvenoslovenskog, od:
eoc = uz, grki: = + numamb: hraniti, pitati, davati hranu u usta, hraniti,
pitanie: ishrana, hrana=pitomec: vaspitanik, pitomac, pitomnik: rasadnik, pitus, to
na sanskritskom znai ishrana.
U latinskom jeziku educatio ima dva izvorna korena:
od glagola edere to znai jesti, hraniti se (to upuuje na sve ono to je oveku
potrebno da funkcionie kao organsko bie: ishrana, socijalna sredina, nega, briga
u fazi nesamostalnosti, higijena, zdravstvena zatita itd. i i ex-ducare to znai
izvlaiti (vui iz), (to upuuje na razvoj i podizanje, saznanje, doivljavanje i
delovanje). (Educit obstetrix, edu-catnutrix, instituitpedagogus, docet magister
Primalja izvlai, doilja hrani, vaspita podie, uitelj pouava).
Ti procesi se odvijaju u okviru interpersonalnih odnosa uz aktivno uee
svih bitnih faktora: vaspitanika, vaspitaa, drutvene sredine i drugih faktora koji
mogu imati uticaj na tok i efekte vaspitanja. Dakle, vaspitanje podrazumeva
sloenost i isprepletanost faktora vaspitanja i aktivnosti vaspitanika u medusobnoj
komunikaciji. Komunikacija se zasniva na sposobnostima, aktivnostima i
psihikim procesima. Ona ne podrazumeva samo prenoenje informacija, ve
podrazumeva aktivnost, akciju u cilju prilagodavanja i menjanja ponaanja. U
procesu vaspitanja, koje se odvija u koli, u prvom redu mislimo na onu
komunikaciju koja je svesno i planski usmerena odredenom cilju i koja zahteva
svesnu aktivnost vaspitanika i vaspitaa. Dakle, vaspitanik je aktivni subjekt
3

vaspitanja. Ali, isto tako, postoji neto emu se tei, neto to je zadato, a to je ono
to elimo da vaspitanik bude, da postane to je cilj vaspitanja. Vaspitanje podrazumeva shvatanje oveka, ivota i ljudskog drutva, shvatanje zakonitosti
psihikog i fizikog rasta i razvoja i postavljanje aksiolokih, teleolokih i
vaspitnih normi kojima se tei u tom procesu.
Iako vaspitanje shvatamo daleko ire, na ovom mestu emo se posebno
baviti predkolskim, intencionalnim vaspitanjem. Dabismo dali svoj doprinos u
definisanju i shvatanju pojma vaspitanje, smatramo najuputnijim da objasnimo
najbitnije faktore koji uestvuju u tom procesu (vaspitanik, vaspita, plan rada i
programski sadraji, interpersonalna komunikacija i uslovi rada):
vaspitanik, njegove psihofizike snage (posebno svesna aktivnost stalno
usmerena jasnom cilju). Vaspitanik (uenik) u savremenoj koli se shvata kao
aktivni subjekt i kreativni uesnik procesa vaspitanja. kola vie nije mesto samo
heterovaspitanja, nego i mesto autovaspitanja; to vie nije mesto aktivnosti uenika
pod kontrolom (i zapovesti) vaspitaa, nego mesto samoaktivnosti, samorada,
samouenja, svesne aktivne discipline i vaspitanikove suodgovornosti za ishode
vaspitanja;2
vaspita, njegove psihofizike snage (svesna aktivnost usmerena cilju
vaspitanja, struna kompetentnost, intencionalni pristup). U savremenoj koli
nastavnik je voditelj, savetnik i saradnik spreman da se savetuje sauenicima i da
ini ustupke, on vie pokazuje a manje kazuje i zajedno sa uenicima trai puteve
boljih reenja; ukljuuje uenike u ocenjivanje i samoocenjivanje, vrednovanje i
samovrednovanje; ne slui se prisilom; obezbeduje uslove u kojima se potuju
potrebe i nastavnika i uenika, uvaavaju nastavni sadraji, a nastavnik i uenici
2

Trnavac, N. i orevi, J. (1995): Pedagogija, Beograd: Nauna knjiga, str.56.

nisu na suprotnim stranama njihovi interesi su usaglaeni, cilj je isti: usvajanje

nastavnih sadraja i ostvarivanje cilja i zadataka vaspitanja i obrazovanja;
plan rada i programski sadraji (odreeno vreme, defmisani sadraji i izvori),
interpersonalna komunikacija (dvosmerna komunikacija subjekata vaspitnog
procesa nastavnika i uenika) i
uslovi rada (drutvene okolnosti, prostorni uslovi, izvori na kojima se vaspitava,
sredstva itd.).
Prema tome, vaspitanje je iva interakcija i komunikacija aktivnih subjekata
vaspitanika i vaspitaa, planski i programski usmerena na razvijanje
sposobnosti potrebnih za Ijudsku svesnu aktivnost na stvaranju uslova za ivot, rad
i prosperitet.
Dakle, vaspitanje obuhvata sveukupnost pedagokih delovanja na razvoj
oveka. U najirem znaenju vaspitanje obuhvata:
proces usvajanja znanja, vetina, navika i razvijanja sposobnosti i
proces obogaivanja ulne i emocionalne sfere, odnosno razvijanja pozitivnih
ljudskih osobina, formiranja uverenja i stavova i adekvatnih ljudskih postupaka
(dakle, fiziko, intelektualno, moralno, radno i estetsko vaspitanje). Za prvi proces
moe se rei da ini sutinu i smisao obrazovanja. Drugi proces je vaspitanja u
uem smislu.
Vaspitanje u uem smislu ine sledee komponente: fiziko i zdravstveno,
intelektualno (umno), moralno, radno-tehniko i estetsko vaspitanje.

2.2 Teorije o poreklu vaspitanja

U pedagokim raspravama privlae panju pitanja o poreklu vaspitanja.

Pridravajui se evolucionog naela da se roditelji brinu za svoju decu kao i
da se ivotinje brinu za svoja mladunad, Leturno (Charles Leto-urneau, 18311902) dolazi do bioloke teorije o prirodi vaspitanja. On smatra da proces
vaspitanja, pa i nastava, postoji ve kod ivotinja, ak i kod beskimenjaka:
vaspitanje i nastavu, uitelje i uenike, nalazi kod svih ivih bia. Medutim,
ne sme se gubiti iz vida da je ivotinjska briga za mladunad iskljuivo instiktivne
prirode, bez bilo kakvog svesnog i namernog delovanja.
Takvo tumaenje vaspitanja ne moe se prihvatiti, jer ga biologizira.
Vaspitanje je drutvena pojava zasnovana na svesti, svojstvena samo oveku i
ljudskom drutvu. Ljudska briga za mlade je svrsishodna, ciljem usmerena i
organizirana delatnost. Iako je i ovek bioloko bie, pa se moe rei da vaspitanje
ima bioloki koren, ipak nije ispravno pojave socijalnog ivota svoditi na bioloke
zakonitosti. Pristalice bioloke teorije o poreklu vaspitanja poriu socijalni i
namerni karakter vaspitanja i vaspitavanja, gubei iz vida da je vaspitanje svesna i
planski organizovana delatnost, koja ima svoj cilj i zadatke, koja se zasniva na
datim sadrajima i na organizacijskim oblicima, na metodama i sredstvima
vaspitanja. Dakle, to je namerna, a ne sluajna ili stihijna aktivnost.
Ameriki pedagog Monro (P. Monroe, 1923), poreklo vaspitanja trai u
nesvesnom oponaanju. On polazi od toga da u prvobitnom drutvu jo nisu bili
formirani kompleksi znanja, a nije bilo ni ustaljenih metoda vaspitanja i smatra da
je prvobitno vaspitanje bilo nesvesno oponaanje.
6

Ruski istoriar pedagogije Medinski je svoja prouavanja, takoe, utemeljio

na teoriji nesvesnog oponaanja, ali nazivao ju je psiholokom teorijom (Medinski,
E.N. 1941).
U kontekstu prouavanja porekla vaspitanja shvatanja pedagoga se mogu
svrstati u etiri kategorije s obzirom na to koje inioce uzimaju kao presudne za
razvoj oveka.3
Teorije o poreklu vaspitanja:
- Teorija nativizma
- Teorija empirizma
- Teorija konvergencije
- Multifaktorska teorija
Teorija nativizma. ovek je produkt naslea. Deca se ponaaju slino svojim
roditeljima. (U narodu: Kakav otac takav sin, Kakva majka takva ki).
ovekova priroda (narav) i karakter su unapred odreeni, pa su mogunosti
vaspitanja ograniene. Dakle,... razvitak i sudbina oveka su unapred odredeni
nasledem (A. Schopenhauer). Frojd, sve podreuje nagonskoj prirodi. Kremer
ljudsku psihu podreuje telesnoj konstituciji. Spoljanji faktori ne mogu nita
izmeniti, jer su mogunosti vaspitanja unapred odreene nasleem.
Teorija empirizma. ovek je produkt vaspitanja. Platon temelje svoje idealne
drave postavlja na vaspitanju. Aristotel vaspitanju pridaje ogromnu mo.
Pedagozi humanisti (Vittorino da Feltre, Ludvig Vives, Fransoa Rabelais, Mischel
Montaigne, Erazmus von Roterdam) veruju u mogunost vaspitanja. Rani
socijalisti utopisti, Mor i Kampanela (T. Mo-rus, T. Campanella) bezgranino
veruju u mogunost vaspitanja. Lajbnic (G. W. Leibniz) svoju veru u vaspitanje
3

Trnavac, N. i orevi, J. (1995): Pedagogija, Beograd: Nauna knjiga, str.34.

izrie na sledei nain: Dajte nam u ruke pravo vaspitanje i mi emo za manje od
jednog veka izmeniti karakter Evrope. Komenski (Komensky) smatra da se
vaspitanjem, od svakog deteta, moe izgraditi ovek. ovek moe postati ovek
samo putem vaspitanja. ovek nije nita drugo do ono to od njega ini
vaspitanje. Lok (J. Locke) smatra da je dete po rodenju tabula rasa.... Sve ljude
koje sreemo, njih devet od deset su takvi kakvi su dobri ili loi, korisni ili
tetni zahvaljujui vaspitanju. Razlike koje nastaju meu ljudima su proizvod
delovanja drutvene sredine i vaspitanja.
Nita nije urodeno, ve je sve steeno. Pedagozi klasici Pestaloci i Disterveg
(J. H. Pestalozzi i A. Distenveg) slino gledaju na vaspitanje. Francuski filozofi
materijalisti XVIII veka (Volter, Dalember, Didro, Hevlecius, Holbah), kao i
ruski socijalni demokrate (Dobroljubov, Bjelinski, ernievski) smatraju da
vaspitanje ima najvei znaaj u razvoju oveka i da se bolje, humanije darutvo
moe postii vaspitanjem.
Teorija konvergencije. Nasledni elementi postoje to su dispozicije i one su
uslov razvitka. Bez dispozicija vaspitanje nije mogue, kao to ni dispozicije bez
vaspitanja nemaju znaaja. Dispozicije su bioloki dane, a sposobnosti pedagoki
zadane (Vukasovi. A., 1999, str. 51). Uzimajui u obzir unutranje (nasledne) i
spoljanje (uloga drutvene sredine i vaspitanja) faktore, tern. (W. Stern) je
izgradio teoriju konvergencije. Ova teorija zanemaruje vlastitu ulogu i aktivnost
jedinke (vaspitanika) i shvata ga objektom u procesu vaspitanja.
Muliifaktorska teorija. Na razvitak oveka utie naslee, drutvena sredina i
vaspitanje, ali i vlastita svesna aktivnost. ovek je svesni i aktivni uesnik u
menjanju drutvene sredine i sebe samog. Vaspitanje ima svoje granice i
mogunosti i u direktnoj je zavisnosti od urodenih dispozicija, od drutvenih
8

uslova u kojima se ivi, raste i razvija i od vlastite aktivnosti jedinke, odnosno od

naslea, socijalnih faktora i vlastitog odnosa. Za fonmiranje jedinke potrebno je
stvarati uslove u kojima e sistematski i planski u istom pravcu delovati razliiti
faktori vaspitanja, kao i sama jedinka.4

2.3 Razliita shvatanja pojma vaspitanja

Poput poimanja pedagogije kao nauke, razni autori razliito poimaju

definiu vaspitanje kao direktni predmet pedagogije. Pojam vaspitanje se razliito

koristi i u svakodnevnom ivotu. Tako, na primer, kada se u svakodnevnom ivotu
za nekog kae da je imao dobro vaspitanje, onda se i tim misli i da su njegovi
roditelji i druge odrasle osobe dobro usmerile - otpomogle njegov razvoj, ali i da su
ivotne prilike u kojim se odvijalo njegovo detinjstvo bile povoljne: porodica,
uslovi stanovanja, ua pa i socijalna sredina. Misli se na ukupne uticaje na dete u
sociokulturnoj - sredini. U svakodnevnom poimanju vaspitanja moe se uti i to da
je najvanije pustiti jedinku da slobodno raste i razvija se. Isto tako, neka shvatanja
idu u pravcu nita bez kontrole, ili sve konce treba vrsto drati u svojoj ruci.
Brojna su shvatanja da se od deteta sve moe napraviti u smislu dajte mi materijal
i recite kakva vas figura zanima. Takvim shvatanjima su suprotstavljena ona koja
idu u pravcu dete je cvijet, vaspita je vrtlar, odnosno da odnos prema detetu
treba da bude blag, sa puno nenosti i poputanja.

Potkonjak, Milena i Potkonja, Nikola (1975): Pedagogija I, II, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

str.121.

... (Takav) pristup razumijevanju tog pojma (vaspitanje) uvek(je) iznova

pokuava preko svakodnevnih slika, analogija i metafora (Scheuerl, H). On je
predloio pet slika:
vaspitanje kao putanje semenke da raste;
vaspitanje kao utiskivanje na votanoj ploi (tabula rasa);
vaspitanje kao pomo pri radanju;
vaspitanje kao voenje na pravi put i
vaspitanje kao budenje ili prosvetljivanje.
Kron predstavlja est slika: vuenje,
vodenje,
upravJ|aflie,
putanje da raste,
priiagoavanje,
pomaganje (Gudjons, H., 1994, str.149).
U svakoj naznaenoj slici se moe u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima
nai podloga za shvatanje pojma vaspitanja.
Meutim, ako se ima u vidu tradicionalno shvatanje uloge vaspitaa, koje
svoje korene imau antikoj Grkoj,preko shvatanjauloge vaspitanja i vaspitaa
kroz sve razvojne epohe oveanstva, vaspitanje se moe prikazati kroz etiri slike:
Ako se na ovoj osnovi posmatra ukupno shvatanje pojma vaspitanje kroz
istoriju pedagogije, onda se sve moe svesti na dva suprotstavljena gledita. Oni su
10

popularno oznaeni kao najar, ili onaj koji oblikuje i vaspita vrtlar
ili onaj koji neguje dete i puta ga da raste.5

1.3.1 Vaspita Vajar

Vaspitanje kao zanatska proizvodnja, a vaspita kao zanatlija koji uz pomo

odredjenih sredstava oblikuje materijal. Sparta je primer gde je in prinude na
podredjivanje volji starijih bio izuzetno izraen i vaspitanje je bilo itekako strogo.
Sto se tie Atine, ona je neto blaa od Sparte, i tu se negovao takozvani ideal
Kalokagatis, to znai spoj lepog i dobrog. To oznaava harmonijskog oveka koji
ima dve lepote spoljanju, telesnu, i unutranju duhovnu, bogatu vrlinama i
moralnim normama.
Aristotel se zalagao za razvijanje due u svakom aspektu. Govorio je da,
kao to je materiji u osnovi data mogunost razvijanja tako je i ovek od prirode
dobio mogunost razvoja koji se ostvaruje vaspitanjem. Po njemu, ovek mora ii
u korak sa prirodom povezujui fiziko-moralno-umno vaspitanje. Nikakvu korist
nee doneti ni najkorisniji zakoni ako gradjani ne budu naviknuti na dravno
uredjenje,

ako

ne

budu

vaspitavani

njegovom

duhu.

Aristotel.

Kvintilijan, kao predstavnik rimske pedagogije, ispunjen je neim to se

naziva - pedagoki optimizam. To znai da su deca prirodno obdarena za uspeno
uenje, i da je nesposobnih vrlo malo. Po njemu je ovjek kao razumno i moralno
5

Potkonjak, Milena i Potkonja, Nikola (1975): Pedagogija I, II, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

str. 123.

11

bie u prvom planu. Uslovi uspeha u vaspitanju su: vaspita okien plemenitim
osobinama.
Vaspitne metode u skladu sa mogunostima vaspitanika.
Kada zalazimo u srednji vek, uoavamo veliki uticaj katolike crkve. Ona je
ideoloki pripremala mase za sluenje vioj klasi. Karakteristika joj je bila da se
zalagala za surovu disciplinu u koli i kui. to se tie dece plemia, ona su imala
posebno vaspitanje. Zbog stalnih borbi, vii stalei su bili prinueni da vode
posebnog rauna o fizikoj kondiciji, o fizikom vaspitanju, i bilo je
karakteristino potovanje prema sedam, takozvanih vitekih osobina. To su
jahanje, plivanje, bacanje koplja, lov, maevanje, igranje dame, versifikacija
(pravljenje stihova). Deca plemia su uila kod sizerena (veih feudalaca, vladara),
na taj nain sto su d 7. do 14. godine su uili od sizerenove ene manire ponaanja,
a od 14. do 21. godine su zajedno sa sizerenom ili u lov i u boj. Viteko vaspitanje
se odlikovalo spoljanjom uglaenocu prema viem staleu, a grubost prema
niem. Tu je veoma puno bila zastupljena i nepismenost, tako da su ak i mnogi
vladari bili nepismeni (Karlo Veliki, Konrad i dr.). Uitelji plemike dece su
uglavnom bili svetenici i poduavali su tu decu u njihovim kuama za posebne
plate.
John Locke kae da vaspitanje treba da bude priprema za ivot, i kod njega
je zastuljeno davanje prednosti individualnom vaspitanju u odnosu na kolektivno,
uz priznavanje odreenih koristi kolektivog. Govorio je da ovek, ako dete da u
kolu da se vaspitava, on ga ustvari daje u gomilu nevaspitane dece iz niih stalea
koja su pokupila loe manire. Po njemu, vaspita treba biti obrazovan, inteligentan,
uljudan, uglaen. Dao je veliki znaaj fizikom vaspitanju, tako da je time zapoeo

12

svoje delo Misli o vaspitanju, ali je ipak sutina njegovog pedagokog uenja
upravo u moralnom vaspitanju.
Imanuel Kant se zalagao za usavravanje ovekove prirode stalnim
progresom. Govorio je da Deca se ne smiju vaspitavati prema sadanjem, ve
prema buduem, koliko je mogue, boljem stanju ljudskog roda, prema ideji
ovenosti. (Imaunel

Kant) Po njemu, ovek je jedino stvorenje koje treba

vaspitavati, i on na ovaj svet dolazi sirov, pa mu je potreban vodi. Kod Kanta

neuspeh vaspitanja ima dva uzroka, ili je vaspita gori od vaspitanika, ili
nepravljenje vaspitnog plana prema ideji ovenosti. On oigledno zastupa
empiristiku teoriju vaspitanja, i kae da je ovek ono to od njega uini vaspitanje.
Herbart Spenser deli proces vaspitanja na: upravljanje , nastavu, moralno
vaspitanje.
Cilj upravljanja je guenje dejeg nestaluka, jer se divljina mora u
potpunosti suzbiti, inae e dovesti dete u mnogobrojne opasnosti. To se postie
dovoljno velikom i esto ponavljanom silom, pre nego se kod deteta javi prava
volja. Sredstva upravljanja mogu biti prijetnja, nadzor (mada ga dete mrzi),
naredba, zabrana, autoritet i ljubav. To je metod stege i upravljanja, a zadatak je
vodjenje deteta od moralne anomije (samovolje), preko heteromije (poslunosti) do
moralne autonomije (moralna samostalnost).
Wilhelm Dilthey kaze da vaspitanje kao ispoljavanje ivota u sadanjosti
moe imati uspeha samo ako se vee za vaspitanje u prolosti. Vaspitna praksa, po
njemu,

proizilazi

iz

potrebe

oveka

da

sebi

objasni

stvarnost.

John Dewey objanjava da je vaspitanje kao upravljanje, voenje, nadzor i

da se najbolji rezultati postiu ukljuivanjem vaspitanika u zajedniki rad.
13

Po Theodoru Littu, vaspitanje treba biti kombinacija vajanja i

negovanja. Treba voditi tamo gdje dijete ne moe samo spoznati, a treba pustiti
da raste tamo gde ono moe samo spoznati. Ovo je neto poput zlatne sredne
izmedju teorije o vaspitau vrtlaru i vajaru.
Eduard Spranger kritikuje prirodnonaune filozofe zbog gubljenja ljudske
linosti seciranjem, jer dusa nije nesto sto se nalazi seciranje i golim okom, ona
je iznad toga. Svrha vaspitanja je, po Sprengeru, aktueliziranje vrijednosti u
ovjeku u svim oblicima kulturnog ivota oblikovanje harmonijskog ovjeka.

1.3.2 Vaspita kao vrtlar

Po ovoj teoriji, dete (vaspitanik) se samo razvija poput biljke, a vaspitanje je
neto poput prateeg putanja rastenja. Vaspita je vrtlar koji negom i zatitom
pomae proces razvoja. Ovo dolazi posebno do izraaja u doba humanizma i
renesanse, kada se vanost ljudskog bia uzdie, ta predstava biva suta suprot
srednjovijekovnom gledanju na ljudsko telo kao predmet asketizma i tenjom za
odricanjem od ovosvetskih dobara. U ovom dobu se ilo ka maksimalnom
iskoriavanju blagodati ovog sveta. ovek je centar sveta, i istie se Juvelanova
izreka Mens sana in corpore sano, u zdravom telu zdrav duh. Velika panja biva
poklanjana fizikom vaspitanju, intelektualnom razvoju mlade linosti. Teilo se
ka tome da nastava bude privlana i zanimljiva za vaspitanike, da u njoj uestvuje
to vie ula, a pogotovo ulo vida, i da se zaustavi telesno kanjavanje
vaspitanika.
Frensis Becon je smatrao da su najvaniji psihiki procesi pamenje, iji je
proizvod historija, zatim fantazija ciji je proizvod poezija i miljenje iji je produkt
14

filozofija. On se zalagao za sticanje primjenjivog znanja, a ne za gomilanje

injenica u glavi bez praktine primene i razumevanja. Osnovna karakteristika
pravog znanja je u poznavanju uzrone povezanosti meu pojavama. Teio je
pribliavanju prakse ueniku i razvijanje samostalnosti kod vaspitanika.
Rene Descartes je zastupao misljenje da je najvaniji um i potrebno je
njegovo razvijanje u koli oiglednou u nastavi i posmatranjem prirode.

Renesansa je period u kojem je dat veliki doprinos pedagogiji. Tako je to

doba izrodilo prvog klasika istorije pedagogije novog vremena, Jana Amosa
Komenskog, koji smatra da vaspitanje treba provoditi u skladu sa spoljnom
prirodom, da uenik mora biti aktivan u nastavnom procesu, da uiteljski poziv je
najasniji, a uitelj u svemu mora biti uzor svojim uenicima, da je najvanije
moralno vaspitanje i ono se zasniva na religioznom shvatanju. Takodje je govorio
da je cilj fizikog vaspitanja umeren ivot.
Claudie Helvetius je govorio da ovek na svet donosi samo sklonost ka
pamenju, i da je vaspitanje delovanje svih faktora kojima je ovek izloen. Po
njemu, vaspitanje je svemogue.
Didro je smatrao da se vaspitanjem moe postii mnogo, ali da nije
svemogue.
Po Jean-Jacques Rousseau-u, ovek je po prirodi dobar i treba ga odvojiti i
odgajati daleko od gradske vreve i pokvarenosti (primer Emila, Rusoovog idealnog
vaspitanika).
Ruso: Nita ne ini to bi ometalo slobodni razvoj djeteta, i ovaj zahtev sve vie
dobija znaaj u tehniki razvijenim zemljama.
15

Pestaloci je zastupao misljenje da svi ljudi su u svojoj biti jednaki, a za

postizanje svoga cilja treba da idu samo jednim putem; po njemu, zadaci vaspitanja
predstavljaju : vaspitanje glave ( umno vaspitanje ), srca (moralno) i ruke (fiziko);

Temelji celokupnog vaspitanja se nalaze u posmatranju koje ima vanu

ulogu u procesu saznanja. Disterveg je isticao tri naela: samorad, prilagoavanje
prirodi, prilagodjavanje kulturi.
Herbart Spenser kaze da je na prvom mjestu individualni interes, a na
zadnem mjestu kolektivni. Nacelo je da je najprece unutrasnje zadovoljstvo
ucenika.
Uinski za ideal smatra oveka koji nije egoista, ve ovek koji spaja interese
oveanstva sa interesima svog naroda i sebe samog. Vaspitanje, po njemu, ima
veliku ulogu, ali ne treba zanemariti nasleje.6

Zakljuak
Terminoloski, vaspitanje oznacava slozenost i isprepletanost faktora vaspitanja i
aktivnosti vaspitanika u medjusobnoj komunikaciji koja se zasniva na
sposobnostima, aktivnostima i psihickim procesima. Ova komunikacija ne
podrazumijeva samo prenosenje informacija vec i aktivnost, akciju, u cilju
prilagodjavanja i mijenjanja ponasanja. Znaci ovdje vaspitanik nije pasivni objekat,
vec aktivni subjekat u svom vaspitanju. Cilj vaspitanja predstavlja ideal ka kojem
6

lebnik, L. (1965): Opta istorija kolstva i pedagokih ideja, Beograd: Nauna knjiga, str.249.

16

tezimo da takvim ucinimo naseg vaspitanika. Vaspitavanje predstavlja svjesno

uticanje na mijenjanje covjecije prirode, na njeno korigovanje i oblikovanje
onoliko koliko je to moguce. Odgoj (vaspitanje) jeste razvijanje/sticanje
karakternih osobina ili njihovo prigusivanje i otklanjanje, koje se postize kroz
namjerno i svjesno ili nenamjerno i nesvjesno djelovanje razlicitih faktora, a cilj
odgoja je savrsenstvo duse koliko je to moguce postici kod covjeka kao stvorenja.
Najvazniji faktori skolskog, intencionalnog vaspitanja jesu vaspitanik kao aktivni
subjekat i kreativni ucesnik procesa vaspitanja, vaspitac kao voditelj, savjetnik i
saradnik spreman na savjetovanje sa ucenicima, plan rada i programski sadrzaj
odredjeno vrijeme, definisani sadrzaji i izvori, uslovi rada i dr. Vaspitanje, znaci,
obuhvata sveukupnost pedagoskih djelovanja na razvoj covjeka, proces
obogacivanja culne i emocionalne sfere, a u uzem smislu ono se dijeli na fizicko,
intelektualno, moralno, radno-tehnicko i estetsko.

Literartura
1. , .(1995): , , ,
2. Trnavac, N. i orevi, J. (1995): Pedagogija, Beograd: Nauna knjiga.
3. Potkonjak, Milena i Potkonja, Nikola (1975): Pedagogija I, II, Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva

17

4. lebnik, L. (1965): Opta istorija kolstva i pedagokih ideja, Beograd:

Nauna knjiga

18