8.

CLOUD COMPUTING - RA UNARSTVO U

,,OBLAKU
Slika 8.1. Koncept Cloud Computing-a - sve je u ,,oblaku i sve je u

vidu servisa

Virtualization

Slide 1 of 35

8. CLOUD COMPUTING - RA UNARSTVO U

,,OBLAKU
Cloud Computing je koncept kori enja i funkcionisanja raunara
koji je zasnovan na internetu
gde su deljeni resursi, softver i informacije
u injeni dostupnim na zahtev
Cloud Computing je prirodni naslednik virtuelizacije, arhitekture

zasnovane na servisima i raunarstvu u vidu usluge (engl. utility

computing)

Detalji su sakriveni od korisnika, koji vie nemaju potrebu da do detalja

poznaju ili da kontroliu infrastrukturu tehnologije u oblaku koji je

podrava

Virtualization

Slide 2 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Iako je Cloud Computing polje u razvoju ra unarske nauke, ideja postoji ve

nekoliko godina. Termin oblak (eng. cloud) u imenu ove tehnologije poti e od
prastarog ozna avanja Interneta meu stru njacima, u ranom periodu globalne
svetske mree. Tada se prostor i sva njegova svojstva izmeu umreenih
ra unara ozna avao oblakom, a povezani ra unari nisu bili svesni ta se u
njemu nalazi. Odatle naziv Cloud Computing, jer aplikacije postoje na oblaku
Web servera.

Tokom 2008. godine Cloud computing naao se u sreditu zbivanja medija

posve enim informacionim tehnologijama. U roku od samo nekoliko meseci,

Cloud Computing, nekada relativno malo poznat koncept, postao je
najprimamljivija tehnologija. itav niz kompanija pridruio se novom trendu,
lansiraju i nove usluge vezane za Cloud Computing.

Pod pojmom Cloud Computing podrazumeva se kori enje tj. iznajmljivanje

ra unarskih resursa od specijalizovanih kompanija koje te servise nude.

Kompanije koje nude usluge iznajmljivanja servisa zovu se Managed Service
Providers i nude iroku lepezu servisa koji se napla uju na godinjem ili
mese nom nivou. Sutina jeste da kompanije koje koriste usluge Cloud-a,
pla aju upravo onoliko koliko ra unarskih resursa i koriste.

Glavna prednost Cloud Computing koncepta je to ne postoji inicijalno

ulaganje u informacioni sistem, a to je jedna od glavnih stavki koja je prepreka

za razvoj informacionog sistema malih kompanija, jer treba izdvojiti ogromnu
koli inu novca i uloiti u implementaciju informacionog sistema.
Virtualization

Slide 3 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Kada uporedimo sa klasi nim na inom upotrebe informacionih sistema vidimo

da na strani klasi nog kori enja imamo inicijalnu (kapitalnu) investiciju u IT

infrastrukturu i trokove mese nog odravanja, dok na strani Cloud Computinga imamo mese ni troak.

Ovo je inicijalna prednost pri odlu ivanju da li se opredeliti za Cloud computing

ili ne. U kasnijem izlaganju vide emo i detaljnije razloge za i protiv kori enja
Cloud computing-a u zavisnosti od veli ine i potreba kompanije.

U svakom slu aju, treba re i da Cloud computing nije svemogu e reenje za

sve situacije i kompanije. Uvek je potrebno prona i kompromis izmeu

efikasnosti, neophodnosti i isplativosti.
Cloud Computing predstavlja isporu ivanje IT resursa i servera na daljinu,
putem Interneta, telefonske ili privatne mree. Koncept je proizaao iz ideje
iznjmljivanja IT resursa (CPU, memorija, storage prostora...) kao usluge koja
se pla a na osnovu kori enja.
Cloud Computing karakteriu:
Velika fleksibilnost
Niski trokovi kori enja
Nezavisnost ureaja i lokacije
Mogu nost deljenja resursa
Pouzdanost
Skalabilnost
Bezbednost

Virtualization

Slide 4 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Jedina stvar koju korisnik ra unara mora da ima da bi mogao da radi u

Cloud Computing sistemu je softverski interfejs, koji moe biti obi an

Web Browser, a Cloud Computing mrea obavlja sve ostalo.

Razvijanjem ,,ra unarskog oblaka nastaje skup vie Data centara na

jednom mestu kojima se pristupa preko provajdera, a cena kori enja

ove usluge nia je nekoliko puta od cene odravanja sopstvenog data
centra.

Cloud Computing ima visoko automatizovanu, otvorenu, fleksibilnu,

virtuelizovanu i standardizovanu infrastrukturu, koja je uz to pouzdana i

bezbedna.
Podaci i usluge dobijaju se preko "oblaka" na zahtev i na na in koji je
prilagoen potrebama korisnika.
Upravljanje ovim sistemom integrisano je u samo reenje i potpuno je
automatizovano.
Virtualization

Slide 5 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Cloud Computing tehnologija je:
Bazirana na Web-u - U svojoj osnovi ima Internet. Pristup resursima i
podacima odvija se kori enjem web browsera, odnosno web protokola
komunikacije
Virtuelna - Upotrebom virtuelizacije mogu e je sklapati nizove baza
podataka, web servisa, operativnih sistema, ali i hardvera poput hard
diskova, mrea, koji su rasporeeni u virtuelne servere
"Tue" vlasnitvo - Klijenti pristupaju resursima preko servera i servisa
koje ne poseduju. Hardver i softver se ne kupuju niti se pla a njihovo
odravanje, ve se zakupljuju usluge hardvera i softvera zakupljenog
oblaka
Tehnologija na zahtev - Zbog visokog nivoa apstrakcije, mogu e je
dodavati ili oduzimati resurse, tip uposlenog hardvera i koli inu kori ene
memorije, ali i podatke o interkonekcionim mreama, hard-diskovima ili
arhitekturama

Virtualization

Slide 6 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Cloud Computing tehnologija omogu ava vrlo jednostavnu upotrebu.

Podeavanje parametara i pristup informacijama maskimalno su

olakani i upro eni, te ne zahteva da budete sistem administrator sa
iskustvom da biste je koristili.
Poto istovetan hardver deli vie klijenata, Cloud je tehnologija deljenja
resursa. Cilj je optimalna uposlenost postojeih maina, to garantuje
ekonomi nost i efikasnost.
Za uslugu kori enja Cloud-a klijenti pla aju cenu koja je naj e e na

mese nom nivou, a predstavlja sumu utroenih radnih jedinica,

pomnoenu sa cenom jedne radne jedinice.
Ekonomska kriza je pokrenula Cloud Computing revoluciju i istakla
potrebe kompanija da se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost i
ostvare utede u drugim oblastima. Konkurencija na globalnom tritu
favorizuje kompanije koje su fleksibilnije, agilnje i imaju nie trokove.

Virtualization

Slide 7 of 35

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Novosti koje donosi Cloud Computing su:
Usluge se pla aju na osnovu utroka (pay-per-use ili plati-ono-to-sipotroio)
Fiksni mese ni trokovi su niski, jer Cloud Computing mree koriste
prednost koju donosi zajedni ka, deljiva informaciona infrastruktura
Nije potrebna po etna investicija u IT, to je posebno privla no malim i
srednjim preduze ima i tek osnovanim firmama
Nema potrebe da se instaliraju i odravaju serveri, upravlja nadgradnjom ili
da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom
Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija
Lako se moe prilagoditi potrebama vie korisnika ili dodatnih usluga- ili se
smanje aktivnosti kada potranja za uslugama sezonski opadne
Mogu nost pristupa dokumentima i podacima sa bilo kog korisni kog
ra unara umesto vezanosti za odreeni ureaj
Moe se proiriti, a ne mora da se nabavlja, ime se zna ajno pove ava
agilnost IT usluga

Virtualization

Slide 8 of 35

8.2. DEFINICIJA CLOUD COMPUTING-A

Danas svi govore o Cloud Computing-u, i ini se da svako ima razli itu

definiciju, u zavisnosti od svoj pozicije. Na primer, oni koji rade u oblasti usluga
ima e druga iju definiciju Cloud Computing-a od nekoga ko radi na sistemskoj
arhitekturi.
Prema tome ne postoji ta na definicija za koncept Cloud Computing-a, pa
tako kompanije za istraivanje trita Gartner and Forrester nude slede u
definiciju:
Oblast ra unarstva u kojoj se veoma skalabilni informati ki kapaciteti
obezbeuju u vidu usluge isporu ene putem interneta brojnim eksternim
potroa ima. Gartner
Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja
hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge napla uju na
bazi ostvarene potronje. Forrester
Intel takoe ima sopstvenu definiciju Cloud Computing-a, koja uzima u obzir

njegovu arhitekturu i usluge, pri emu postoji razlika izmeu javnih i privatnih
cloud computing mrea:
Arhitektura Cloud Computing-a: usluge i podaci egzistiraju u deljenom,
dinami ki skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama
virtuelizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruenjima.

Virtualization

Slide 9 of 35

8.2. DEFINICIJA CLOUD COMPUTING-A

Usluge Cloud Computing-a: servisi za potroa e ili kompanije realizuju se

putem javnog interneta. Oslanjaju i se na arhitekturu cloud computing-a,

skaliranje usluga vri se bez intervencije korisnika i obi no se napla uje na
osnovu ostvarene potronje.

Privatni Cloud Computing: arhitektura oblaka je smetena iza firewall-a

organizacije i prua informati ke usluge za internu upotrebu.

Cloud Computing moemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim

modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije,

uklju uju i:

ra unarstvo u vidu usluge

usluge na zahtev
mreno ra unarstvo
softver u vidu usluge

(utility computing)
(on-demand services)
(grid computing)
(software-as-a-service)

Meutim, Cloud Computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja

inherentna dinami na i fleksibilna arhitektura koja omogu ava korisnicima

informati kih tehnologija da pla aju samo one usluge koje su im zaista
potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku viestruko pove aju njihov
obim.

Virtualization

Slide 10 of 35

8.3. CLOUD COMPUTING ARHITEKTURA

Podela CC sa vri u dve sekcije:
Prednji deo (front end) Front end je strana korisnika ra unara, odnosno klijenta
zadnji deo (back end) Back end je Cloud sekcija sistema
Meusobno su konektovani putem mree, naj e e Internetom
Front end uklju uje klijentski ra unar (ili ra unarsku mreu) i aplikaciju

neophodnu za pristup Cloud Computing sistemu.

Nemaju svi Cloud Computing sistemi isti interfejs. Servisi kao Web bazirani e-mail

programi koriste postoje e Web Browser-e kao to su Internet Explorer ili Firefox.
Drugi sistemi imaju jedinstvene aplikacije koje obezbeuju mreni pristup klijentu.
Ve inu vremena serveri ne rade u punom kapacitetu, to znai da postoji
neiskori ena procesorska snaga.

Na Back end-u nalaze se razni ra unari, serveri i sistemi za skladitenje

podataka koji kreiraju Cloud (oblak) ra unarskih servisa

Pove avaju i rezultat individualnih servera, server virtualizacija smanjuje
potrebu za vie fizi kih ra unara.
Virtualization

Slide 11 of 35

8.3. CLOUD COMPUTING ARHITEKTURA

Centralni server upravlja sistemom, nadgleda saobra aj i klijentske

zahteve da bi obezbedio da sve funkcionie stabilno. Sledi set pravila,

nazvanim protokolima i koristi specijalnu vrstu softvera nazvanog Middleware.
Middleware omogu uje mrenim ra unarima meusobnu komunikaciju.

Ako Cloud Computing kompanija ima veliki broj klijenata, verovatno e biti

velikih potreba za velikim prostorom za skladitenje podataka. Neke kompanije

zahtevaju stotine ureaja za skladitenje podataka. Cloud Computing sistemi
zahtevaju dva puta ve i broj ureaja za skladitenje podataka za uvanje
klijentskih informacija. To je zato to se ovi ureaji kao i ra unari, esto kvare.
Cloud Computing sistem mora da pravi kopiju svih klijentskih informacija i uva
je na drugim ureajima. Te kopije omogu uju centralnom serveru pristup
rezervnim mainama za dobijanje podataka koji druga ije ne bi bili dostupni.
Kreiranje kopije podataka u vidu rezerne kopiije se naziva redudancija.

Cloud Computing je tesno vezan za Grid Computing i Utility Computing.

U Grid Computing sistemu mreni ra unari su u mogunosti da pristupaju i koriste
resurse svakog ra unara u mrei. U Cloud Computing sistemu to se jedino esto
deava u Back end-u.
Utility Computing je poslovni model u kome jedna kompanija plaa drugoj kompaniji

za pristup ra unarskim aplikacijama ili skladitenju podataka.

Virtualization

Slide 12 of 35

8.3.1. Servisno-orijentisana arhitektura, SOA

Na pomolu je spoj koji najavljuje pojednostavljenje korienja ra unara

i samim tim i irenje trenda njegove upotrebe u svetu. To je spoj

virtuelizacije i servisno-orijentisane arhitekture (engl. Service-Oriented
Architecture - SOA). Sa virtuelizacijom smo se do sada upoznali malo
detaljnije, sada e malo biti rei o SOA.
SOA je stil arhitekture softvera za stvaranje i kori enje poslovnih

procesa, upakovanih u servise (engl. services).

Ovaj stil omogu ava da posebne aplikacije dele podatke i resurse i tako

zajedno u estvuju u procesima nekog ve eg sistema.

Tesna povezanost izmeu tih aplikacija i operativnog sistema kao i
programskih jezika omogu ava odvajanje funkcionalnosti u posebne servise
i njihovo kasnije kombinovanje u zaokruene celine.
Transfer se odvija preko mrenih protokola, a komunikacija izmeu servisa
odvija se razmenom poruka ili koordinacijom aktivnosti izmeu dve ili vie
jedinica.

Virtualization

Slide 13 of 35

8.3.1. Servisno-orijentisana arhitektura, SOA

Ako uvidimo da virtuelizacija donosi lakou odravanja i smanjenje

cene sistema uz pove anje fleksibilnosti, a SOA nudi lake kori enje
aplikacija i brz odziv na potrebe poslovanja, jasan je njihov spoj.

Velike kompanije kao to su Microsoft, Sun Microsystems i IBM ve

rade na ovoj zajednici.

Zahvaljuju i SOA, programeri koji rade u poslovnom okruenju vie
ne e razvijati aplikacije odvojeno, ve kombinovanjem prostih servisa
koje mogu uvek iznova da koriste.
To prakti no zna i da ne e biti pisana niti jedna linija kda. To veoma
lepo zvu i, ali se susre emo s problemom hardvera koji e tako neto
opsluivati, jer takav hardver kota veoma mnogo i teko se odrava.
Virtuelizacija tu uska e kao reenje, delei virtuelno hardverske
resurse i tako omogu avajui SOA potrebnu hardversku mo .

Virtualization

Slide 14 of 35

8.3.1. Servisno-orijentisana arhitektura, SOA

Naalost, virtuelizacija jo nije dovoljno mona da prui punu podrku

SOA principu. Njena uloga najbolje se inkorporira u middleware sektoru

i servisima nieg sloja. Middleware je softver koji povezuje aplikacije ili
aplikacione komponente u cilju razmene podataka i naj e e se koristi
kao softverski sloj iznad baza podataka, radi lakeg i breg rada sa
transakcijama. Servisi nieg sloja su ve kori en princip i njegovi
najzna ajniji predstavnici jesu .NET i Java platforme
Zadatak koji virtuelizacija ima jeste da omogui aplikaciji da se rairi na

vie servera, a ne samo na vie instanci virtuelnih maina

Meutim, komunikacija izmeu servera ima probleme sa kanjenjem i
zahteva mree veoma velikih brzina, koje jo nemamo. Imajui to u
vidu, mora emo da se strpimo jo neko vreme dok ova saradnja ne
postane potpuna stvarnost

Virtualization

Slide 15 of 35

8.3.1. Servisno-orijentisana arhitektura, SOA

Vie je nego jasno koliko je zna ajna virtuelizacija, kako sama, tako i u

sprezi sa SOA i drugim savremenim trendovima

Povezivanje razli itih ureaja na razli ite operativne sisteme je stvarnost, a

samim tim je i migracija podataka jednostavna

Ostao je laki deo posla, da se sklopi slagalica i u potpunosti olaka
stvaranje i odravanje sloenih aplikacija kori enjem prostih komponenti
Zamislite kako jednog dana u ne tako dalekoj budunosti
sa svog smartphone ureaja GPRS-om zadajete ku nom ra unaru da vam
rekompresuje novi film, dok se bavi renderingom neke scene u 3DS Max-u.
Ili, jo bolje, zamislite da se aplikacija na vaem prenosnom ra unaru
izvrava koriste i resurse svih ra unara koje imate u lokalnoj mrei!

Virtualization

Slide 16 of 35

8.4. TIPOVI CLOUD OKRU ENJA

Cloud Computing, kako smatra Gartner, predstavlja fenomen u nastajanju

drugim re ima, fenomen koji nastupa u trenutku kada su uslovi za to povoljni i

kada brojni faktori to dozvoljavaju u ovom slu aju, orijentacija ka servisima,
virtuelizacija i standardizacija ra unarstva putem interneta. U kombinaciji sa
globalnom ekonomskom krizom, Cloud Computing omogu ava smanjenje
odreenih trokova vezanih za informati ke tehnologije.

Postoji tri tipa Cloud okruenja, a to su: privatni, javni i hibridni.

Privatni cloud (engl. private) je koncept u kome su organizacije (kompanije,
ustanove) same vlasnice sopstvenog privatnog ,,oblaka i same ga administriraju,
odravaju i koriste.
Javni cloud (engl. public) je u stvari outsourcing koncept, odnosno ideja da
organizacije (velike i male) samo zakupljuju Cloud usluge od provajdera i ne bave se
administriranjem i odravanjem. Samim tim isti Cloud koristi vie organizacija, pa se
naziva javni (odnosno deljen je). Dakle, u drugoj varijanti preovladale bi kompanije
koje su specijalizovane kao Cloud provajderi.
Hibridni cloud (engl. hybrid) je kombinacija privatnog i javnog. Na primer, kompanije
za neke bitne podatke i aplikacije imaju sopstveni, privatni Cloud, a za neke
aplikacije koje su potrebne veem krugu korisnika, iznajmljuju infrastrukturu od
velikih provajdera

Virtualization

Slide 17 of 35

8.4. TIPOVI CLOUD OKRU ENJA

Slika 8.2. Tipovi Cloud-a

Virtualization

Slide 18 of 35

Modeli implementacije

Razli iti modeli implementacije uvode razli ite kompromise po pitanju korisnike
kontrole resursa, kao i skaliranja, cene i dostupnosti tih resursa.
Javni cloud
Infrastruktura javnog cloud -a je dostupna javnosti pri emu svi korisnici dele istu
infrastrukturu i servise. Infrastruktura je u vlasnitvu organizacije koja obezbeuje dati
servis koji se moe nuditi besplatno ili tarifirati po pay-per-usage principu.
Primeri javnog cloud servisa uklju uju Amazon EC2, Google AppEngine, IBM Blue
Cloud, SalesForce.com i Microsoft Azure Services Platform.
Privatni cloud
Infrastrukturu privatnog cloud -a koristi iskljuivo jedna organizacija, bez obzira da li se
tom infrastrukturom upravlja interno ili od strane treeg provajdera, ili se hostuje interno
ili eksterno
Ovaj model je privukao i kritike korisnika poto oni i dalje moraju da kupe, podignu i
upravljaju infrastrukturom, kao i to to se esencijalno gubi ekonomski model koji ini
cloud ra unarstvo intrigantnim konceptom.
Primer virtuelnog privatnog oblaka koji egzistira na infrastrukturi provajdera uklju uje
Amazon VPC (Virtual Private Cloud) kojem se pristupa preko IPSec konekcije za
virtuelnu privatnu mreu (engl. Virtual Private Network). Jo jedan primer je Google
Secure Data Connector
Zajedni ki cloud
Infrastrukturu deli vie organizacija i podrava specifi nu zajednicu sa zajednikim
interesovanjima (npr. misija, sigurnost, polise, ) kao to je vlada neke drave

Virtualization

Slide 19 of 35

Hibridni cloud
Hibridni cloud se sastoji od dva ili vie cloud-a (javni ili privatni) koji su i

dalje unikatni entiteti, ali povezani zajedno u celinu, pri emu nude beneficije
razli itih modela. Iako hibridni oblaci mogu biti izuzetno sloeni postoje i
jednostavnije postavke, a kao najpopularnija implementacija obi no se navodi
se tzv. cloud bursting, odnosno ema u kojoj korisnik koristi privatni oblak
za rutinsko optere enje, a opciono pristupa jednom ili vie eksternih oblaka u
periodima visokog optere enja.
Takoe se moe iskoristiti kao reenje za backup ili distaster recovery.

Virtualization

Slide 20 of 35

8.4.1. Na koji na in se Cloud Computing koristi

danas
Najve i deo arhitekture Cloud Computing-a koji se danas koriste obuhvata

javne Cloud Computing mree namenjene pruanju usluga putem interneta,

kao to su:
Google Search
Microsoft Hotmail
Google Adsense

Javne usluge Cloud Computinga uglavnom su usmerene ka potroa kim

uslugama kao to su:

pretraivanje na Internetu,
li ni e-mail servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail),
drutveno povezivanje (engl. social networking)
i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0)

Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipi nim pionirima u prihvatanju novih

tehnologija kao to su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske

kompanije, takoe primenjuju arhitekturu Cloud Computing-a prilikom
implementacije privatnih Cloud mrea zati enih firewall-om. Ovaj na in
kori enja jo uvek je u po etnoj fazi i o ekuje se da e ostvariti dalji rast na
bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se ve sada uvode
Virtualization

Slide 21 of 35

8.4.1. Na koji na in se Cloud Computing koristi

danas
Male i po etni ke kompanije takoe privla i koncept usluga pruenih putem

Cloud Computing-a, obzirom na to da on omogu ava smanjenje inicijalnih

investicija u informati ku opremu. O ekuje se da e neke od ve ih kompanija
uvesti usluge Cloud Computing-a u oblasti aplikacija za koje se smatra da
nemaju kriti nu vanost za poslovanje kao to je internet softver za
upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podrku u sferi
menadmenta ljudskih resursa.

Meutim, za mnoge kompanije, informati ka infrastruktura blisko je povezana

sa centralnom obla u njihovog poslovanja i eksternalizacija ra unarskih

kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost,
performanse i usaglaenost sa standardima predstavljaju najvanija pitanja za
rukovodioce informati kih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija.
Na primer, biotehnoloka kompanija moda ne e eleti da vri modeliranje
novih lekova izvan sopstvenih zidova, ve e za naprednu simulaciju novih
jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i
efikasnost arhitekture Cloud Computing-a, ta kompanija moe razviti internu,
privatnu Cloud Computing mreu nad kojom e imati ve u kontrolu i ostvariti
ve u bezbednost ra unarskih resursa.

Virtualization

Slide 22 of 35

8.4.1. Na koji na in se Cloud Computing koristi

danas
Naj e i slu ajevi kori enja Cloud okruenja:
Hardware on Cloud Virtuelni server koji radi u Cloud okruenju. Sam
korisnik pokre e server, primenjuje i kontrolie aplikacije na istom. Po
potrebi duplicira celu mainu i pokre e jo N instanci (koliko god da mu je
potrebno). Ovo se prakti no moe porediti sa serverom koji je u sobi pored
nas, samo nije tu nego je negde na Cloud-u (Internetu). Ista prava i
privilegije vae, nema razlike sem u lokaciji.
Disk drive on Cloud - Klasi ni storage ureaj, ali na Internetu. Podrani su
razli iti protokoli, i u zavisnosti od ugovora koji potpiete sa Cloud
provajderom moete ih birati.
Database on Cloud Baza kojoj se preko specifi nog query jezika moe
pristupiti sa bilo kog mesta.
Application on Cloud Neki softver, aplikacija koja funkcionie potpuno
identi no kao da je instalirana na serveru u sobi pored, samo to se server
nalazi negde na Internetu. Dobar primer za ovo su Facebook aplikacije.

Virtualization

Slide 23 of 35

8.5. USLUGE KOJE PRU A CLOUD COMPUTING

Postoje tri kategorije usluga koje prua Cloud Computing, a to su:
Infrastruktura u vidu servisa (engl. Infrastructure-as-a-Service, IaaS)
Platforma u vidu servisa (engl. Platform-as-a-Service, PaaS)
Softver u vidu servisa (engl. Software-as-a-Service, SaaS)

Virtualization

Slide 24 of 35

8.5. USLUGE KOJE PRU A CLOUD COMPUTING

Slika 8.3. Hijerarhijska organizacija Cloud-a

Virtualization

Slide 25 of 35

IaaS
Infrastruktura u vidu servisa (engl. Infrastructure-as-a-Service, IaaS)
Ra unarska infrastruktura, kao to su:
serveri
skladitenje podataka
umreavanje
ostvarena u vidu Cloud Computing-a, obi no kori enjem virtuelizacije.
Umesto da kupi servere, softver, prostor u Data centru, mrenu

opremu, korisnik sve pomenute moe da koristi u obliku virtuelnih

servisa.

Virtualization

Slide 26 of 35

IaaS
Ovaj tip usluge obezbeuje fundamentalne resurse kao to su snaga

procesiranja, prostor za skladitenje, mrea i drugi. Provajderi obi no nude

virtuelne maine, prostor za skladitenje dostupan preko mree, zatitne
zidove (engl. firewall ), balansere mrenog optere enja i druge usluge. Ovi
resursi se iznajmljuju na zahtev (engl. on-demand) iz velikog pool-a resursa
provajdera. Klijent ne upravlja potpornom cloud infrastrukturom, ali upravlja
operativnim sistemom, auriranjem softvera i proizvoljnim aplikacijama koje
samostalno instalira.

Virtualization

Slide 27 of 35

IaaS
Dijagram 3 je preuzet iz specijalne publikacije NIST instituta broj 800-

146, i predstavlja redak opti i apstraktan uvid u arhitekturu IaaS

usluge na bazi tehni ke dokumentacije tri open source sistema
(Ubuntu Enterprise Cloud, NASA Nebula, Eucalyptus ).
Postoje tri sloja u optoj arhitekturi:
Cloud Manager . Javna pristupna ta ka. Najvii sloj centralne kontrole.
Cluster Managers. Srednji sloj odgovoran za upravljanje velikim
klasterima (stotine i hiljade).
Computer Managers. Donji sloj odgovoran za upravljanje ra unarima
doma ina na kojima se izvravaju virtuelne maine.
Cloud Manager i Cluster Manager-i su povezani brzom mreom IP

rutera, dok su konekcije izmeu Computer Manager-a lokalne i brze

(npr. 10GB Ethernet).

Virtualization

Slide 28 of 35

IaaS
Benfiti IaaS usluge uklju uju:
potpunu kontrolu i administraciju virtuelnih maina,
fleksibilno i efikasno iznajmljivanje resursa,
portabilnost,
interoperabilnost i druge.
Problemati na pitanja uklju uju:
zavisnost od mree,
rizike sigurnosti veb ita a kod klijenata,
auriranje sistema,
pitanje robusnosti izolacije virtuelnih maina (obi no je u pitanju
konfiguracija hipervizora i kori enje ekstenzija procesora) i dr.

Virtualization

Slide 29 of 35

PaaS
Platforma u vidu servisa (engl. Platform-as-a-Service, PaaS)
Platforme koje mogu biti kori ene za realizaciju aplikacija

obezbeenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme.

Omogu ava kori enje raunarskih razvojnih platformi i softverskih
sistema u obliku servisa.
To zna i da nije potrebno preuzimanje i instalacija softvera za
projektante, IT menadere ili krajnje korisnike.
Samim tim nestaju trokovi vezani za kupovinu, instalaciju i odravanje
softverskih i hardverskih resursa i upravljanje ovim resursima.

Virtualization

Slide 30 of 35

PaaS Platforma kao servis

Cilj ove usluge jeste da se obezbedi platforma, odnosno solution stack ili

komplet alatki koji obi no sadri

operativni sistem,
programersko okruenje,
bazu podataka i
veb ili apliktivni server.
Aplikativni programeri mogu da koriste ovaj cloud za razvoj i izvravanje softvera,
bez mogu nosti upravljanja operativnim sistemom, mrenim parametrima,
prostorom za skladitenje, ali uz kontrolu konfiguracije hosting okruenja.

Ukratko, PaaS klaud je sli an tradicionalnim ra unarskim sistemima

(platformama) za koje se mogu razvijati aplikacije koje e se izvravati na

njima i koje e koristiti krajnji korisnici uslugu. Meutim, za razliku od
tradicionalnih sistema PaaS obezbeuje jeftinu osnovu za razvoj skalabilnih
aplikacija.

Neka od problemati nih pitanja u vezi PaaS -a su:

rizici sigurnosti veb ita a kod klijenata,
zavisnost od mree,
pitanja izolacije nasuprot efikasnosti,
kao i manjak portabilnosti izmeu razliitih PaaS provajdera.

Virtualization

Slide 31 of 35

SaaS
Softver u vidu servisa (engl. Software-as-a-Service, SaaS)
Softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa
kome se pristupa putem interneta.
Kod ovog modela kori enja softvera, korisnici na zahtev dobijaju

licence za aplikacije koje su im potrebne i koriste ih onoliko koliko su im

potrebne.
Ovakav pristup omogu ava:
optimalno kori enje resursa
i smanjenje trokova koji bi nastali kupovinom licenci,
instaliranjem i obezbeivanjem hardverskih resursa neophodnih za njihovo
funkcionisanje,
ali i trokova koji bi proistekli iz procesa odravanja svih ovih resursa.
Virtualization

Slide 32 of 35

SaaS Softver kao servis

SaaS je veb servis.
Kod ovog modela cloud provajderi obezbeuju aplikativni softver kojem korisnici
pristupaju preko mree (interneta)
Korisnici ne upravljaju potpornom infrastrukturom niti operativnim sistemom na
kojem se aplikacije izvravaju
Cloud aplikacije se razlikuju od tradicionalnih aplikacija po svojoj elasti nosti koja
se postie distribuiranjem radnog optereenja na skup virtuelnih maina
Da bi se zatitili podaci koji putuju preko mree, komunikacioni kanal izmeu

pretplatnika i provajdera se obi no kriptuje SSL/TLS vezom, mada se na

ovaj na in i dalje mogu otkriti odreene indirektne informacije (prisustvo
saobra aja, veli ina poruka, odakle dolazi saobra aj, ...)
Sigurnost SaaS -a takoe nosi i rizik sigurnosti klijentskog veb ita a
Dodatno, ovakav servis je podlean man-in-the-middle napadima na
kriptografske protokole implementirane u veb ita u
Preporu uje se da korisnici ne koriste isti veb ita za opte surfovanje i rad
na cloud aplikacijama kako bi pove ali sigurnost
Druga problemati na pitanja su zavisnost od mree i pitanja izolacije
nasuprot efikasnosti

Virtualization

Slide 33 of 35

SaaS Softver kao servis

Postoje tri situacije za koje SaaS nije odgovaraju i:
Real-time softver (npr. kontrola leta, kontrola fabri kih robota, gde se trai
precizno vreme izvravanja)
Masovni podaci (nije mogu e preneti veliku koli inu podataka preko
mree u realnom vremenu)
Kriti an softver

Virtualization

Slide 34 of 35

8.5. USLUGE KOJE PRU A CLOUD COMPUTING

Na slici 8.4. je predstavljeno ta su, u zavisnosti od odabrane usluge, obaveze ponu a a,

a ta klijenta. Belom bojom su ozna ena polja koja su u nadlenosti ponua a.

Slika 8.4. Nadlenosti ponua a i klijenta u zavisnosti od usluge platforme

Virtualization

Slide 35 of 35